Dnevnik 19.septembar 2010.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 19. SEPTEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22844 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BO@IDAR \ELI], POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, ZA „DNEVNIK”:

Sa Pri{tinom i o statusu Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} odbacio je tvrdwe dela politi~ke javnosti da Srbija ne}e mo}i da ostvari nijedan od dva svoja kqu~na ciqa: Kosovo i EU. – Ta~no je da su to dva veoma zahtevna ciqa, ali na{a posve}enost evropskim integracijama i ~iwenica da svi na Zapadnom Balkanu `ele ulazak u EU i rade u korist postizawa kompromisnog re{ewa kada je u pitawu status na{e ju`ne pokrajine. Da bi se do{lo u situaciju da svih 27 dr`ava ~lanica prihvati ceo Zapadni Balkan, mora do}i do nekog re{ewa izme|u Beograda i Pri{tine, koje bi bilo prihvatqivo i za one ~lanice Unije koje su priznale Pri{tinu, ali i za one koje to nisu i ne}e u~initi – rekao nam je \eli}. str. 3

Otimawe lepote od huke vekova str. 16

NASLOVI

PROCENA VREDNOSTI IMOVINE APV TEK KAD SE DONESE NOVI ZAKON

Vlasni~ko pravo za razvoj Vojvodine

str. 5

ZAPIS IZ GLAVNOG GRADA EVROPSKE UNIJE

Teofil Pan~i} Deset septembara

Laslo Varga

Za Vojvodinu se mora ~uti

Bojan Budimac Kraj demokratije u {iwelima INTERVJU NEDEQE

Zaharije Trnav~evi}

Zahla|ewe s ki{om

str. 7

@eqko Markovi} Ni{ta nije kao {to izgleda

Bora Oti} Bajski kanal

Ranac, pa u Fru{ku

Varo{ koja igra na produ`etke

str. 19

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: UTICAJ BRAKA NEMA^KOG [EFA DIPLOMATIJE NA ZEMQU SRBIJU

Za ovda{we politi~are gej (ni)je okej

Prvi ministar EU koji je javno na politi~koj sceni Evrope rekao „Gej je OK“ bio je {ef nema~ke diplomatije Gido Vestervele i javnosti, umesto partnerke koja bi ga pratila na svetskim turnejama pokazao partnera, biznismena Mihaela Mronca, pa se sada u petak i ven~ao s wim u rodnom Bonu, uz prisustvo zvanica i sa mlado`ewine i sa „mladine“ strane.

– To je Vesterveleova privatna stvar, kao i ostalih koji imaju druga~iju seksualnu orijentaciju od prirodne – izjavio je za „Dnevnik” lider jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma.

On ipak priznaje da je za wega te{ko pitawe da li bi seo pored politi~ara, a da zna da je isti gej.

– Ali, ako me ne pipa, seo bih pored wega – prelomio je Palma.

str. 4

Najvi{a temperatura 19 °S

2

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

CITATI

„

SNS zapravo nema nameru da formira drugi politi~ki blok, ve} se sprema za koaliciju sa DS-om. Ne radi se o kontrate`i bloku oko Demokratske stranke, ve} je re~ o politi~koj igri u kojoj }e mnogi otpasti

”

Miqenko Dereta, direktor Gra|anskih inicijativa

Bajatovi}: Ju`ni tok ulazi kod Zaje~ara Generalni direktor Srbijagasa Du{an Bajatovi} izjavio je ju~e da je ambicija Srbije da prva u Evropi do kraja 2012. po~ne izgradwu kopnenog dela gasovoda Ju`ni tok. On je najavio i da }e Studija o izvodqivosti za izgradwu deonice Ju`nog toka kroz Srbiju biti usagla{ena sa ruskim partnerima do kraja novembra. Po wegovim re~ima, gasovod }e u Srbiju u}i iz Bugarske kod Zaje~ara, a kapacitet }e biti izme|u 36 i 41 milijarde kubnih metara gasa godi{we.

Samaryi}: SNS da se izjasni

Zabrana Artemiju

Potpredsednik Demokratske stranke (DSS) Slobodan Samarxi} pozvao je Srpsku naprednu stranku (SNS) da jasno ka`e da li podr`ava politiku "Evropa nema alternativu" i da li smatra da EU Srbiji otima Kosovo, jer od ta dva pitawa zavisi saradwa DSS i SNS. "To su dve velike razlike i bez razja{wewa toga da li SNS podr`ava Kosovo u Srbiji i odricawe od politike 'Evropa nema alternativu' zavisi}e daqa saradwa sa tom strankom", rekao je Samarxi} novinarima u Beogradu. "Nisam video jasan odgovor SNS, mada je na{ princip, ne uslov, vrlo jasan.

Postoje ne male razlike izme|u DSS i SNS o Kosovu i EU. Ako SNS zatvara o~i, ili jedno oko, na ~iwenicu da EU ru{i suverenitet Srbije i uzima joj par~e zemqe, onda sa takvim strankama ne mo`emo sara|ivati", rekao je Samarxi}.

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlu~io je da umirovqenom vladici Artemiju privremeno zabrani sva sve{tenodejstva do predstoje}eg, drugog redovnog zasedawa Svetog arhijerejskog sabora koji }e doneti kona~nu odluku. U pismu koje mu je tim povodom uputio patrijarh srpski Irinej, vladika je optu`en za raskol koji, kako se navodi, “ni mu~eni~ka krv ne mo`e oprati”. Istovremeno, patrijarh Irinej je pozvao vladiku Artemija da jo{ jednom preispita svoje odluke i odustane od raskolni~og puta kojim je krenuo. U saop{tewu Sinoda i patrijarhovom pismu se navodi da je takva odluka doneta kao odgovor na Artemijevo pismo koje je i ovog puta “uobi~ajenim manirom” dostavqeno crkvenoj vladi i medijima. "Razgra|ujete Svetosavsku Srpsku Crkvu i stupate direktno na put raskola", navodi se u patrijarhovom pismu.

Josipovi}: Tadi} dobrodo{ao u Vukovar Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je da bi dolazak predsednika Srbije Borisa Tadi}a u Vukovar bio "vrlo jak simboli~ki gest". Navode}i da se jo{ razgovara kada }e Tadi} posetiti Hrvatsku, Josipovi} je rekao da }e to biti va`an momenat u odnosima dveju zemaqa. "Videli ste do sada da su ovi kontakti koje smo imali ipak doveli do odre|enog napretka u odnosima", kazao je Josipovi}, isti~u}i da je i hrvatska vlada intenzivirala odnose s vladom Srbije. Na pitawe novinara o najavqenom protestu veteranskih udru`ewa i desni~arskih stranaka u Vukovaru, Josipovi} je odgovorio: "Demokratija je da imate qude koji su za i protiv... Dobro je za Hrvatsku da ja~a svoje odnose sa susedima i da sanira stra{ne posledice rata, a to je mogu}e samo kroz saradwu sa susedima", kazao je Josipovi}.

PREMA PISAWU PRI[TINSKOG LISTA „KOHA DITORE”

Dijalog Pri{tina - Beograd mo`da ve} u oktobru Evropska unija tra`i brz po~etak dijaloga Kosova i Srbije i ve} naredne nedeqe }e se znati detaqi tog procesa, rekli su diplomatski izvori iz Brisela za pri{tinski list „Koha ditore” i dodali da bi prve teme mogle biti srpsko versko i kultruno nasle|e i grani~na linija. Izvor navodi, a prenosi list, da }e tema razgovora u jednom trenutku biti i sever Kosova.

Glavne li~nosti u procesu dijaloga trebalo bi da budu predsednik Srbije Boris Tadi} i premijer Kosova Ha{im Ta~i, dok bi posrednik bila {efica evropske diplomatije Ketrin E{ton.

Ahtisarijev paket ne}e biti otvoren, ali se ne iskqu~uje mogu}nost rasprave o specijalnom statusu za sever Kosova, prenosi pri{tinski dnevnik izjave evropskih diplomata. Status severa Kosova do}i }e na dnevni red u jednom trenutku tokom dijaloga, ali po~etna ta~ka u ovom slu~aju bi}e realno stawe na terenu a ne Ahtisarijev paket. „EU je ocenila da su politi~ki lideri u Beogradu i Pri{tini dobro shvatili va`nost momenta i izrazili voqu za ulazak u dijalog, po{to }e obe strane imati dobiti iz ovog procesa“, naveli su izvori „Kohe”.

VOJVO\ANSKI PROSVETARI NEZADOVOQNI MINISTROM OBRADOVI]EM

Katanac na {kole na Svetski dan prosvetnih radnika?

Ministar prosvete @arko Obradovi} izjavio je ju~e u Novom Sadu da je resor na ~ijem je ~elu dao precizne odgovore na sva pitawa koja je postavila Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), ali da u procesu odlu~ivawa u~estvuju i druge institucije. "Unija je postavila osam pitawa i mi smo poslali vrlo konkretne odgovore, s kojima ona, naravno, ne mora da bude zadovoqna. Na{i odgovori ni ne mogu da budu precizniji, jer postoje i teme koje su u nadle`nosti Nacionalnog prosvetnog saveta,

Saveta za visoko obrazovawe i drugih tela", kazao je on uo~i sednici Glavnog odbora USPRS, ~iji je doma}in bila Unija sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Miodrag Proti} je, pre toga, novinarima izjavio da je odgovor Ministarstva prosvete stigao u predvi|enom roku, ali da u wemu nema ni{ta konkretno.

USPRS je, pre svega, tra`ila izmene i dopune Zakona o osnovnom sistemu obrazovawa i vaspitawa, izmene Posebnog kolek-

Novi re`im na pruzi Bar-Beograd Od ponedeqka, 20. septembra do 8. oktobra, zbog radova na barskoj pruzi, bi}e promewena organizacija saobra}aja me|unarodnih putni~kih vozova na relaciji Bar - Beograd, zvani~no je saop{teno. Voz koji iz Beograda kre}e za Bar u 10.10 sati, saobra}a}e do stanice Prijepoqe Teretna, a kompozicija sa polaskom u 13.10 sati, vozi}e do Bijelog Poqa.

Putnici ovih vozova }e biti prevezeni autobusma do Mojkovca, odakle }e nastaviti putovawe vozom do Bara. Me|unarodni voz koji iz Bara polazi za Beograd u 06.00 sati saobra}a}e do Mojkovca i od Bijelog Poqa do

tivnog ugovora, racionalizaciju mre`e {kola i racionalizaciju broja zaposlenih uz socijalno-ekonomski program. Unija se, sem toga, zala`e za {to br`u izradu strategije obrazovawa, pove}awe stope izdvajawa iz bruto nacionalnog dohotka, reformu gimnazija i drugo. "Verovatno }emo 4. i 5. oktobra, kada je i Svetski dan prosvetnih radnika, zatvoriti na{e {kole i prikqu~iti se akcijama koje }e biti organizovane {irom Evrope, jer i mi ho}emo u Evropu", zakqu~io je Proti}.

OMEK[AVAWE SRPSKO-MAKEDONSKE GRANICE

Prelazak sa li~nom kartom

Beograda, dok }e za putnike na relaciji Mojkovac-Bijelo Poqe biti organizovan autobuski prevoz. Voz iz Bara u 12.20 sati vozi}e do Mojkovca i od Prijepoqa Teretne do Beograda, a na relaciji Mojkovac-Prijepoqe Teretna putnici }e bit prevezeni autobusima u organizaciji @eqeznica Crne Gore.

Ministri unutra{wih poslova Makedonije i Srbije Gordana Jankulovska i Ivica Da~i} potpisali su ju~e sporazum koji gra|anima nastawenim na udaqenosti do 30 kilometara od makedonsko-srpske granice omogu}ava da je pre|u samo sa li~nom kartom.

Gordana Jankulovska je rekla da je jedno od kqu~nih pitawa za lokalno stanovni{tvo bio dogovor koji reguli{e prelazak granice sa li~nom kartom za nastawene u pograni~noj oblasti. Da~i} je ocenio da je zajedni~ki interes dve zemqe da se razvija me|usobna saradwa i da ona ima veliko zna~ewe, poseb-

no borba protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Prema Da~i}evim re~ima, gra|ani }e mo}i da prelaze granicu na osnovu propusnice, odnosno kao {to je bilo decenijama pre nego {to je dr`avna granica ustanovqena. Da~i} je izjavio da prostor biv{e Jugoslavije, Zapadnog Balkana ili Jugoisto~ne Evrope, kako kog ga zvali, treba da bude sa {to mawe formalnosti i procedura, kako bi se omogu}avao slobodan protok qudi, roba i kapitala. Granicu sa Makedonijom, prema podacima policije, pre|e godi{we 3,5 miliona gra|ana Srbije.

S V E T

Protesti protiv pape u Londonu Oko 10.000 qudi iza{lo je ju~e u protestnu {etwu ulicama Londona kako bi iskazali svoje protivqewe poseti pape Benedikta

[estnaestog Velikoj Britaniji, koji se, u vreme trajawa protesta, sastao sa `rtvama seksualnog zlostavqawa za koje su odgovorni katoli~ki sve{tenici. Demonstranti koji su se kretali od Hajd parka do ulice Dauning nosili su plakate sa natpisima "papa {titi sve-

{tenike pedofile", "papa gre{i stavite kondom" i "Benediktova homofobija odnosi `ivote". Re~ je o do sada najve}im demonstracijama tokom papine ~etvorodnevne posete Velikoj Britaniji, koja se zavr{ava danas u Birmingemu, preneo je Rojters. Demonstranti zameraju papi zbog wegovog na~ina re{avawa skandala u vezi sa seksualnim zlostavqawem dece i wegovog stava po pitawu homoseksualizma. Papa se ju~e sastao sa pet osoba koje su bile `rtve seksualnog zlostavqawa za koje su odgovorni katoli~ki sve{tenici, sa kojima je proveo izme|u 30 do 40 minuta u razgovoru, saop{tio je predsednik crkvene grupe koja je organizovala taj susret Bil Kilgalon.

Po~eo jubilarni Oktoberfest Najve}i godi{wi festival piva na svetu, Oktoberfest, otvoren je ju~e u Minhenu uz o~ekivawe organizatora da }e festival posetiti vi{e miliona posetilaca.

Oktoberfest, koji traje 17 dana, ove godine obele`ava dva veka postojawa. Prvi festival odr`an je povodom proslave `enidbe bavarskog prestolonaslednika Ludviga. Ove godine je prvi put zabraweno pu{ewe pod {atori-

CRNA HRONIKA

Optu`nica protiv Kari}a Srpski biznismeni, bra}a Bogoqub i Sreten Kari}, posle vi{e od ~etiri godine istrage koja je protiv wih vo|ena, optu`eni su za zloupotrebu slu`benog polo`aja, od 1998. do 2005. godine, u slu~aju u javnosti poznatom kao „afera Mobtel“.

Portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori} je izjavio ju~e da je Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu podiglo optu`nicu kojom su pored Bogoquba Kari}a, obuhva}eni i wegov brat Sreten i jo{ ~etrnaest osoba.

– Optu`nicom se okrivqenima stavqa na teret da su u periodu od 1998. pa sve do 2005. godine, kao odgovorna lica u preduze}ima iz takozvane BK grupacije, zloupotrebom slu`benog polo`aja zakqu~ivali ugovore koji su bili {tetni po „Mobtel“, a samim tim i po dr`avu kao jednog od suvlasnika ove kompanije – naveo je Tomo Zori}.

Tim, po tezi optu`be, spornim poslovnim potezima, navodno je kompanija "Mobtel" o{te}ena za vi{e od 60 miliona evra.

Po~etkom 2006, kad je podnet zahtev za sprovo|ewe istrage, od Bogoquba Kari}a, kome se u istom periodu zagubio svaki trag mesta boravka, do srpskih medija povremeno su stizale poruke da je, navodno, „kao lider opozicione partije Pokret snaga Srbije, `rtva politi~kog progona“, a i u intervjuu objavqenom sredinom pro{log meseca u „Politici“ ponovo je odbacio sve optu`be.

Advokat Milorad Pawevi}, branilac Bogoquba Kari}a, izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da je „zgro`en ~iwenicom da advokati odbrane, koji imaju pravo prigovora na optu`nicu, o podizawu iste saznaju iz novina “.

– Zgro`en sam ~iwenicom da se

optu`nica, koja je tek podignuta i nije stupila na pravnu snagu, prvo na|e u novinama i da kao branilac o tome saznajem iz novina. Zna~i, ovde se su|ewa vode preko novina, a vode ih Tomo Zori} i ministarka Sne`ana Malovi}. Drugo, zahtev za istragu u ovom predmetu je napisan kad su se o~ekivali prevremeni izbori 2006, na kojima bi sigurno Kari}ev PSS dobio ogroman broj glasova, a on bi verovatno postao premijer. Sada je, pak, optu`nica podignuta nakon {to se u medijima pojavila informacija da je PSS po~eo razgovore sa SNS-om Tomislava Nikoli}a o predkoalicionom sporazumu – naveo je Pawevi}.

On, ina~e, navodi da sada niko ne pomiwe da u rukama Kari}a nije ostalo ni{ta od „Mobtela”.

– Kompanija je prodata „Telenoru“, i to za milijardu i po evra, zna~i za onoliko para za koliko su ukupno prodate sve ostale firme u Srbiji. Eto koliko su Kari}i o{tetili dr`avu. Jer upravo je pod wihovim rukovodstvom vrednost firme, koja je imala upisan osniva~ki kapital od 130 miliona dolara, narasla na milijardu i po evra – ka`e Pawevi}.

Podsetimo, bra}a Sreten i Bogoqub Kari} su u bekstvu i za wima raspisana poternica.

J. J.

Poginuo napada~ na po{tu Jedan od dva napada~a na radnika obezbe|ewa Po{te u Palisadskoj ulici u op{tini ^ukarica prona|en je mrtav destak minuta nakon incidenta u kome je napadnuti radnik pucao. "Dve nepoznate osobe napale su radnika obezbe|ewa i poku{ale da mu oduzmu pi{toq. Radnik nije dao pi{toq i po~eo je da puca, zbog ~ega su napada~i po~eli da be`e", re~eno je Beti u MUP-u. Policija je desetak minuta kasnije jednog od napada~a prona{la mrtvog nedaleko od Po{te.

U Peru}cu `rtve Milana Luki}a?

Portparol Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je ju~e da je pretraga lokacije Peru}ac zavr{ena i da prve poluinformacije o prona|enih 11 skeletnih ostatka ukazuju da se radi o zlo~inima Milana Luki}a. "Sada imamo poluinforamcije da se radi o zlo~inima Milana Luki}a. Tih 11 skeleta nisu u vezi, individualno su bacani u jezero i mislimo da se radi o tragu zlo~ina Milana

Luki}a koji je osu|en u Hagu", kazao je Vekari} RTS. Vekari} je rekao da misli "da }emo u dogledno vreme dobiti odgovore" i da bi identifikacija posmrtnih ostataka na|enih na toj lokaciji mogla da se obavi za mesec-dva, ali da to zavisi od novca i efikasnosti samog Instituta za sudsku medicinu. Vekari} je rekao da je Srbija po pitawu istrage lokacije Peru}ac pokazala visok stepen odgovornosti.

RETROVIZOR Vlada Srbije odobrila je da penzionerima sa primawima do 30.000 dinara bude ispla}ena jednokratna pomo} od 5.000 dinara.

Pomo} }e primiti oko 1,4 miliona penzionera, a novac }e sti}i najverovatnije 1. ili 2. novembra.

U }eliji Centralnog zatvora u Beogradu Milorada Ulemeka Legije, osu|enika za ubistvo premijera Zorana \in|i}a, otkriven je eksploziv – detonatorski {tapini koji su bili sakriveni u hemijskim olovkama, potvrdila je ministarka pravde Sne`ana Malovi}.

Uo~i desete godi{wice petooktobarskih promena Osnovni sud u Po`arevcu je zbog zastarelosti doneo re{ewe o obustavqawu krivi~nog postupka protiv Marka Milo{evi}a i petorice wegovih prijateqa, optu`enih za premla}ivawe otpora{a 2000.

Miladin Kova~evi} nagodio se sa tu`ila{tvom da prizna krivicu za nano{ewe te{kih telesnih povreda opasnih po `ivot Amerikancu Brajanu [tajnhaueru u zamenu za kaznu od dve godine i tri meseca zatvora za krivi~no delo za koje je zapre}ena kazna do osam godina zatvora.

ma u kojima se slu`i pivo, po{to je po~etkom godine nema~ka pokrajina Bavarska usvojila zakon o zabrani pu{ewa.

Papa Benedikt XVI po~eo je istorijsku posetu Engleskoj i [kotskoj priznawem da je Katoli~ka crkva previ{e sporo reagovala na pedofiliju sve{tenika, ali i upozorewem Britancima da se suprotstavi "agresivnijim oblicima sekularizma".

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

BO@IDAR \ELI], POTPREDSEDNIK VLADE REPUBLIKE SRBIJE

U

Briselu se svi bave lobirawem. I to ne samo da se ne smatra „prqavim poslom”, ve} predstavqa podrazumevaju}i na~in borbe za interese dr`ava, kompanija, civilnog sektora... Vode}i norve{ki lobista u Evropskoj uniji Pal Frisvold pri tome obja{wava da se, za razliku od, recimo, Va{ingtona, „u Briselu ne lobira za ugovore sa mno{tvom nula, ve} za – legislativu”. Na pitawe da li postoje prepreke za to da Vojvodina otvori svoje predstavni{tvo u glavnom gradu EU, bio je vi{e nego jasan: Nikakve!

Naprotiv, sama procedura je, ka`e, veoma jednostavna, a politi~kih zapreka, kada je u pitawu ovda{wa administracija, nema. „Va`no je biti u Briselu”, poru~io je. Na`alost, treba re}i i to: Pal Frisvold, ina~e predsednik uprave norve{kog "Brisel ofisa", koji je puno uradio i na zastupawu interesa Srbije u Uniji, zapravo nikada nije ~uo za Vojvodinu i morali smo mu obja-

U

ravno, treba biti svestan toga da je gotovo standard da izme|u zelenog svetla Saveta i dobijawa statusa pro|e bar godinu dana, ali s obzirom na to da smo mi imali odre|ena odlagawa nekih koraka, ako bude postojala politi~ka voqa, mo`da taj tradicionalni evropski kalendar bude i ne{to kra}i. Ipak, iskustvo nas u~i da je boqe da budemo oprezni. Najva`nije je da {to je mogu}e

mo, bilo bi nerealno i sasvim neproduktivno da nastavak na{eg puta ka EU bude uslovqen uspehom dijaloga s Pri{tinom. Jer, to bi onda zna~ilo da se Pri{tini daje prevelik uticaj na evropske integracije Srbije, a to nikako ne bi doprinelo ni uspe{nosti predstoje}eg dijaloga, naprotiv. z Kada realno mogu zapo~eti razgovori izme|u Beograda i Pri{tine? ^ulo se, naime, da }e o terminu odlu~ivati visoka predstavnica EU Ketrin E{ton u dogovoru s dve strane.

– Mi smo za te razgovore ve} spremni. Uostalom, podse}am na to da je upravo zvani~ni Beograd, zajedno sa svih 27 dr`ava ~lanica EU – od kojih su 22 priznale Kosovo a 5 nisu – predlo`io po~etak dijaloga. I kao {to rezolucija doneta u Generalnoj skup{tini UN ni na koji na~in ne zna~i priznawe nezavisnosti Kosova, isto tako o~ekujemo da predstoje}i dijalog pru`i mogu}nost da se otvore sve sporne teme, ukqu~uju}i i pitawe statusa. z Mislite da ne}e biti problema ako Beograd poku{a da na dnevni red stavi i pitawe statusa?

– To nisam rekao. Ali sigurno je da, kada dve strane koje se u mnogo ~emu ne sla`u, po~nu da razgovaraju, ne treba biti iznena|en time ako ne budu odmah mogle da se usaglase oko liste pitawa o kojima `ele da raspravqaju.

Dokaz ozbiqnosti z U izve{taju o napretku Srbije, koji }e uskoro prezentovati Evropska komisija, ponovo je apostrofirana saradwa s Ha{kim tribunalom. [ta bi u ovoj fazi evropskih integracija donelo eventualno hap{ewe preostale dvojice ha{kih optu`enika, ali primarno Ratka Mladi}a?

– To bi bilo zatvarawe jednog od stalnih uslova koji se pred nas postavqaju i dokaz ozbiqnosti na{e zemqe koja bi na taj na~in dodatno oja~ala svoj kredibilitet u evropskim krugovima. U svakom slu~aju, sigurno da je bitno da se poka`e kako su na{e slu`be postupile po sugestijama Ser`a Bramerca iz wegovog junskog izve{taja Savetu bezbednosti. I uveren sam u to da }e u tom slu~aju i wegov slede}i izve{taj biti pozitivan. pre, a idealno bi bilo u oktobru, na{a kandidatura bude prosle|ena Evropskoj komisiji. z Francuski ambasador u Beogradu Fransoa Teral izjavio je da postoji nesporna politi~ka voqa da Srbija postane deo evropske porodice, ali je istovremeno i upozorio na to da treba o~ekivati, zbog nekih lo{ih iskustava u pro{losti, da EU insistira na striktnijem po{tovawu utvr|enih kriterijuma za ulazak u Uniju?

– Nas ne brinu kriterijumi, jer sam uveren u to da }e i eventualno poo{trene kriterijume Srbija uspe{no prebroditi, ve} nas brine eventualno postavqawe uslova koji nisu postojali za druge zemqe. Reci-

z Deo politi~ke javnosti sve glasnije tvrdi da Srbija ne}e mo}i da ostvari nijedan od dva svoja kqu~na ciqa: Kosovo i EU? – Oni koji to ka`u nisu u pravu.

Ta~no je da su to dva veoma zahtevna ciqa, ali na{a posve}enost evropskim integracijama i ~iwenica da svi na Zapadnom Balkanu `ele ulazak u Evropsku uniju – a koja je, jo{ jednom }u podsetiti na to, podeqena u pogledu Kosova – rade u korist postizawa kompromisnog re{ewa kada je u pitawu status na{e ju`ne pokrajine. Za{to? Jednostavno, da bi se do{lo u situaciju da svih 27 dr`ava ~lanica prihvati ceo Zapadni Balkan, mora do}i do nekog re{ewa izme|u Beograda i Pri{tine, koje bi bilo prihvatqivo i za one ~lanice

3

KARMA KOMA

Sa Pri{tinom i o statusu Evropskom parlamentu je krajem protekle sedmice odr`an tzv. hiring, odnosno debata o evropskom putu Srbije deset godina nakon pli{ane bager revolucije.

Pomalo neo~ekivano, interesovawe za ovu debatu bilo je izuzetno, a otvorena su brojna pitawa: od predstoje}eg dijaloga Beograda i Pri{tine i doga|aja u Sanxaku, sve do inkluzije Roma kao i polo`aja LGBT zajednice u srpskom dru{tvu.

Sumiraju}i rezultate „hiringa”, potpredsednik srpske vlade Bo`idar \eli} ocenio je da u ovom momentu u Briselu postoji velika `eqa, posle zajedni~ke akcije u Generalnoj skup{tini UN, da se pomogne Srbiji na wenom evropskom putu i realizuje wen pun potencijal.

– Videli smo istovremeno i da problemi nisu nestali preko no}i. I daqe ima onih koji bi hteli da Srbija prizna Kosovo, kao i onih koji bi hteli da nas u tom procesu pribli`avawa EU stave u podre|en polo`aj. Ali raduje to da ipak presudna ve}ina iskreno `eli da upostavi takve uslove da, deset godina nakon demokratskih promena, gra|ani Srbije mogu da se nadaju jo{ prosperitetnijoj deceniji, koja }e obezbediti da u domenu ekonomije, socijale, kulture, nauke... napredujemo krupnim koracima – izjavio je Bo`idar \eli} za „Dnevnik”. z Evropski komesar [tefan File je tokom debate u Evropskom parlamentu bio umereno optimisti~an, rekav{i kako se nada da }e Evropska komisija krajem oktobra dobiti signal da po~ne rad na srpskoj aplikaciji za ~lanstvo u EU. No, iz Generalnog direktorata za pro{irewe ipak je stiglo upozorewe da, sve i da se to dogodi, nije realno da Srbija dobije status kandidata pre decembra 2011. godine?

– Da mi prvo vidimo kada }e uop{te biti ura|en prvi korak. Zbog toga i jeste bitno da se krajem oktobra na dnevnom redu sesije Saveta ministara EU na|e pitawe srpske kandidature, kao i da se do tada obezbedi konsenzus za prosle|ivawe na{e kandidature Evropskoj komisiji da bi krenuo tehni~ki deo posla. Prepreka za taj konsenzus je tehni~ka priroda holandske vlade, ali s obzirom na veoma pozitivnu atmosferu u Briselu, mislimo da bi i ta prepreka mogla biti prevladana. U svakom slu~aju, od gospodina Filea smo dobili uveravawa da }e wegove slu`be raditi bez odlagawa, da su uveliko spremili Upitnik, koji nas o~ekuje, i da }e nam ga proslediti posle konsultacija, koje }e trajati dve do tri nedeqe nakon dobijawa zelenog svetla Saveta. A budite sigurni da }emo mi taj momenat do~ekati potpuno spremni i da }emo u kratkom vremenu Komisiji proslediti veoma kvalitetne odgovore na sva pitawa koja nam budu postavqena. Tu }e se videti da sav onaj na{ prethodni trud, da na bazi tu|ih upitnika pripremimo odgovore, ne}e biti uzaludan. Na-

nedeqa12.septembar2010.

Unije koje su priznale Pri{tinu, ali i za one koje to nisu i ne}e u~initi. I u tom smislu, kada ka`emo „I Kosovo i Evropa”, vidimo da ta dva ciqa imaju odre|eno sinergiju: na{a evropska te`wa, ali i kosovska te`wa da postane deo EU, predstavqaju podsticaj za pronala`ewe obostrano prihvatqivog re{ewa.

Pri tome je, naravno, bitno da i Beograd i Pri{tina imaju simetri~ne uslove za izno{ewe stavova i, u krajwem, postizawe sopstvenih ciqeva.

Jer, to je sr` komprimisa. I upravo na tom planu i Evropa i SAD mogu zna~ajno da doprinesu. z Nedavno istra`ivawe u ~lanicama EU pokazalo je porast nepoverewa u Uniju; u dr`avama koje bi trebalo u skoroj budu}nosti da postanu deo EU, Islandu i Hrvatskoj, situacija je gotovo dramati~na. Preti li i Srbiji ja~awe evroskepticizma, naro~ito ako }e i slede}a godina prote}i u i{~ekivanuj statusa kandidata?

– Evroposkepticizam nije nikakva novost, a u ovom vremenu krize na{ao je na novo plodno tlo, jer je lako napadati Evropu kako bi se prikrile unutra{we slabosti. Ali, istovremeno vidimo i da nijedna dr`ava ne tra`i i{~lawewe iz EU. Vidimo tako|e da one zemqe koje su `elele da postanu deo porodice, to `ele i daqe. Kriza je na ispit stavila snagu evra i pokazalo se da je on iz ovog velikog testa iza{ao samo oja~an. Testirana je i evropska solidarnost na gr~kom pitawu, i potvr|eno je da je Evropa veoma bitan mehanizam jedinstvenosti tr`i{ta i o~uvawa ukupnog ekonomskog poretka na{eg kontinenta. Pokazalo se da je ~ak i Kini i Sjediwenim Dr`avama itekako stalo da Evropa ostane jedinstvena i stabilna, jer radi se o wihovim najve}im mu{terijama i partnerima.

Sve je ovo dokaz da ono {to ovda{wi evroskeptici stalno ponavqaju: dok mi do|emo do EU, ona }e se raspasti – nema blage veze sa realno{}u. Realno je, zapravo, to da je ulazak u EU zahvalan, ali te`ak put, koji iziskuje puno napora od nas samih. ^iwenica je, na primer, da moramo da zamenimo cevi u kojima ima azbesta ili da igra~ke i name{taj moraju biti pravqeni po evropskim standardima da neko ne bi stradao... Sve to mo`emo da nazovemo „te{kim evropskim zahtevima”, ali isto tako mo`emo da ih vidimo i kao ne{to {to zapravo predstavqa normalan, ure|en `ivot. Ulazak u EU je najboqa garancija za mir u na{em regionu i istovremeno prilika da do|emo do zna~ajnog izvora novca za razvoj na{e zemqe. I zbog svega toga, i u ovo vreme krize, treba evropske integracije prepoznati kao ono {to one zaista jesu: put da postanemo konkurentniji i boqi. U na{em je interesu, a ne da bismo se nekome dodvorili, da Srbija bude {to ja~a i da samim tim postaje {to po`eqniji partner Evropi. Dakle, unutra{we reforme i partnerstvo sa EU jesu usko povezana pitawa – s tim da mi, naravno, treba da krenemo od nas!

Miroslav Staji}

Deset septembara

^

udni su dani, septembar hiruje, malo nas greje pa nas malo hladi, ba{ kao i tada, pre deset godina, dok smo bili ne samo deset septembara mla|i, nego vaqda i deset septembara neviniji i naivniji. Ne{to je bilo u vazduhu, a zvalo se Promena: ono {to je preotelo Srbiju dvaneaest - trinaest godina ranije upravo je umiralo na na{e o~i, ali je odbijalo da se oseti mrtvim, nego se yilitalo, misle}i da }e se izvu}i i iz ovog belaja, kao {to se izmigoqilo iz tolikih prethodnih. Naravno, izvla~ilo se uvek na na{ ra~un, uvla~e}i nas sve dubqe u ne{to iz ~ega – kako sada znamo, ali tog septembra (posledweg u jednom veku iz kojeg na{e umorne du{e nikada ne}e zaista iza}i) jo{ nismo ni mogli ni hteli znati – ni lakog ni brzog iskobeqavawa nema.

Kako vreme prolazi tako se detaqi stapaju u jednu melasu, ne zna{ vi{e ta~no {ta je ~emu prethodilo a {ta sledilo, nego ti ostaju neke krhotine se}awa, koje izvire ovde i onde, sasvim neo~ekivano. Ne znam vi{e koji je to dan mogao biti, tek, bio je to taj prevratni septembar, vaqali smo se u masi po ulici Kolar~evoj i pevali “Spasi Srbiju i ubij se”, upu}uju}i svoju eutanazijsku `equ tome Ne~emu, u su{tini bez imena i bez lika, mada se bilo u`i`ilo u imenu i liku jedne banalne pojave iz Po`arevca. Jednog je trenutka pred nas stao nepoznat ~ovek, pozdravio nas, te nas stao grliti i qubiti.

Dobro, obvikne{ se na takve stvari, na to da te tretiraju kao javno vlasni{tvo, osmehne{ se i ~eka{ da pro|e. Onda je, me|utim, ba{ kao monsieur Leclerc iz "Alo, alo", nepoznati ~ovek rekao “To sam ja, Maki”. I stvarno, kad se boqe zagleda{ u te o~i, u taj mangupski osmeh, jasno ti je da to mo`e biti samo Bogoqub Arsenijevi}, u tom trenutku najtra`eniji ~ovek u Srbiji, urbani hajduk koji je utekao sejmenima na{e trule palana~ke tiranije pa se krio kojekuda. Legende su se tih dana ispredale o tome gde li je i {ta radi, a on je, eto, bio tu, sasvim blizu, jer – kako bi sve to uop{te moglo da pro|e bez wega?

Taj Makijev trijumfalni osmeh, taj pozdrav i stisak ruke bez previ{e re~i, bila je to jedna od najsjajnijih svetlosti tog davnog septrembra, kad je Sve Ono odlazilo svome okasnelom kraju, a Sve Ovo jo{ nije bilo ni po~elo, pa je bilo tako nevino i divno kakve su ve} sve stvari koje od sebe, {to bi rekla drugarica Poetesa, “samo nagove{taj dadnu”.

Deset septembara i neutvr|eni broj pomrlih iluzija kasnije, Makija je uhapsilo na ulazu u Srbiju i sprovelo ga u zatvor u kojem je imao provesti dana i no}i koliko - ve} - treba, kao kakvu opasnu zver koja bi, ako je se kakvom kobnom gre{kom pusti me|u qude, mogla pomoriti pola Srbijice, onako zadremale, sa o~ima izvan svakog zla. A sve to zbog u`asnog greha neodazivawa na su|ewe na kojem bi, po ko zna koji put deceniju kasnije, obja{wavao da nije on taj koji je kr{io zakone neba i zemqe, nego oni protiv kojih se borio onako kako je mogao i znao, ne tra`e}i ni{ta za sebe osim da se taj ko{mar ve} jednom okon~a.

Neka bude da je falinka samo moja, ali ne umem se impresionirati argumentima “legalista”, koji vele da je Maki kr{io zakon, kakav je da je. Zakon i pravo koji slu`e tome da mrcvare `rtvu teto{e}i krivce nisu ne{to ~emu bi ~astan ~ovek i{ta dugovao, i utoliko su mi Makijevi razlozi odbijawa da u~estvuje u toj farsi bili sasvim razumqivi. Mada nije ni politi~ar ni pravnik, Bogoqub Arsenijevi} rekao je stvar politi~ki i pravno superiornu: to je problem dr`ave, neka ga ona re{i. I re{ila ga je, pomilovawem, jer druga~ije vi{e nije ni mogla, a deset je septembara imala da ga re{i na na~in elegantniji i dostojniji, ali je svih deset septembara iskoristila za stvari pre~e i korisnije. A koje su to, to znamo i vi i ja, a i vidi se, brate – mislim, vidi se po wima i na wima, ako razumete {ta ho}u da ka`em.

Na Makiju se, pak, ne vidi ni{ta, osim neminovnog dodira prsta vremena, kojem niko od nas ionako ne mo`e ute}i. Sve ostalo je isto kao i ranije, kao {to to ve} biva sa qudima koji, takvi kakvi su, jesu samo svoji i jedinstveni, nepobrkqivi s bilo kojim drugim ~eqadetom u duwaluku. A Maki je od te sorte, {to katkad ume biti te{ko za podno{ewe i sebi i drugome, ali je ipak blagoslov. I neka pro|e jo{ deset septembara, Bogoqub }e Arsenijevi} i daqe biti dru{tveni autsajder od plemenite vrste, kamijevski “pobuweni ~ovek” kojem pobuna nije investicija za budu}e rentirawe nego na~in postojawa u svetu i me|u qudima. A kad si to i kad si takav, stvari od spoqnoga sveta niti te lome niti te mrve, nego te samo golicaju. Pa se onda smeje{, srda~no i {iroko, kako i Teofil Pan~i} dolikuje slobodnom ~oveku.

PREDSEDNIK ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE SKUP[TINE SRBIJE LASLO VARGA ZA „DNEVNIK” O ZNA^AJU LOBIRAWA U BRISELU

Za Vojvodinu se mora ~uti sniti da je u pitawu jedini region u na{oj dr`avi!

– To je bila veoma pora`avaju}a ~iwenica – ka`e za „Dnevnik” predsednik Odbora za evropske integracije Skup-

{tine Srbije Laslo Varga. – Jer, ako najva`niji norve{ki lobista nije ~uo za Vojvodinu, koja je najprisutnija u Briselu, naravno ako se ne ra~unaju dr`avni organi, {ta onda mogu da

Va`no je razmi{qati evropski Govore}i o kqu~nim segmentima lobirawa u Briselu, prvi ~ovek norve{kog "Brisel ofisa" Pal Frisvold naveo je dobro poznavawe funkcionisawa EU i procedura dono{ewa odluka u Uniji, zatim razvijenu mre`u va`nih kontakata i – „evropsko razmi{qawe”.

– Ako uporedimo sa ostalim delovima Srbije, sigurno da je Vojvodina "najevropskija", i u istorijskom, ali i u aktuelnom politi~kom smislu. Ostvaren je zna~ajan broj kontakata sa drugim regijama EU, ali to ipak nije dovoqno i ako qudi koji danas vode APV `ele da dostignuti nivo razvoja u zna~ajnijoj meri bude podignut, sigurno je da ima jo{ mnogo prostora za {irewe evropskog razmi{qawa. A za to ne postoji boqe mesto u Evropi od Brisela. Jer, mnogo je i lak{e i jeftinije na jednom mestu u jednom gradu odr`avati kontakte sa regijama iz 27 dr`ava ~lanica, nego ih sve obilaziti – napomiwe Laslo Varga.

o~ekuju ostali delovi na{e zemqe.

Varga ukazuje da je i u tom kontekstu zna~ajna Frisvoldova konstatacije da u Briselu ne postoje nikakve prepreke za otvarawe vojvo|anskog ’ofisa’, podse}aju}i da takvih prepreka, bar ne u pravnom smislu, nema ni {to se Srbije ti~e od kada je potvr|en novi Statut APV. – Ono {to, dakle, nedostaje je politi~ka voqa, pa mo`da i hrabrost da se krene odlu~nije sa promovisawem vojvo|anskih interesa. Pri tome ne mislim ni na kakve ’tajne’ politi~ke interese, jer wih ni nema, ve} pre svega na one ekonomske, infrastrukturne, turisti~ke, obrazovne, kulturne... Obja{wewe da ne otvaramo kancelariju u Briselu zato {to jo{

Srbija nije dobila status kandidata naprosto vi{e ne pije vodu. Uostalom, Norve{ka ne samo da nema status kandidata, nego to ni ne `eli da postane, ali sve norve{ke regije imaju ovde svoja predstavni{tva.

Stoga mislim da bismo morali pobediti politi~ki strah i {to pre u~initi taj korak – navodi sagovornik „Dnevnika”.

On pri tome upozorava i na ~iwenicu da Srbija najverovatnije ne}e dobiti status kandidata pre kraja 2011, {to bi za Vojvodinu zna~io gubitak jo{ jedne godine.

– Ve} smo izgubili jednu godinu od dono{ewa Statuta Vojvodine, da ne pomiwem mnoge izgubqene godine od 2000, i mislim da ne mo`emo sebi dozvoliti da izgubimo jo{ jednu.

Signalizirano nam je da nije

realno da dobijemo status kandidata pre samita EU u decembru 2011, a i to }e zavisiti od mnogih okolnosti, {to zna~i da }e se mo`da desiti i kasnije, i zaista vi{e nema nikakvog smisla ~ekati. Gubimo dragoceno vreme koje se neuporedivo ozbiqnije mo`e iskoristiti za predstavqawe Vojvodine, za lobirawe u wenu korist – zakqu~uje Varga.

M. S.

4

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

ko je suditi po najavama iz vladaju}e koalicije, jo{ najmawe godinu i po dana deli nas od izbora. No, to ipak ne spre~ava pojedine stranke - naru~ioce da obelodawuju rezultate javnih istra`ivawa prema kojima su napredwaci i demokrate najja~i, dok ostali, u zavisnosti od ispitiva~a, jedva dr`e glavu iznad cenzusa ili se bore da ga pre|u.

Tako su u samo nedequ dana objavqene dve potpuno razli~ite sonda`e javnog mwewa. Po prvoj koju je obavila agencija IRI, na ~elu politi~ke kolone, kada bi se ovih dana i{lo na glasawe, nalazi se SNS sa 33,4 odsto podr{ke a na drugom DS sa 29,2 odsto. Drugo istra`ivawe CeSID-a, pokazalo je da je izme|u SNS-a i DS-a rezultat nere{en i da obe partije imaju po 29 odsto.

Politi~ki analiti~ar i stru~wak za marketing Cvije-

A

VERA I NEVERA U SONDA@E JAVNOG MWEWA

Kosovsko merewe rejtinga tin Milivojevi} obja{wava za na{ list da ovakva istra`ivawa, mada dolaze nakon novog kosovskog neuspeha, ne predstavqaju niti novinu niti ne{to neobi~no, jer se ona i ina~e redovno obavqaju za potrebe politi~kih stranaka.

– Potpuno je jasno da s pozicije politi~ke stranke u vladaju}oj koaliciji postoji interes da se sazna kakvo je trenutno poverewe u wu nakon zbivawa u Generalnoj skup{tini UN. Ne treba odbaciti ni mogu}nost da se ovakvim istra`ivawima ide u javnost i zbog ~iwenica da, bez obzira {to nije doneta odluka o vanrednim izborima, ipak ima velike {anse da wih bude. Ne sada, ali mo`da na prole}e, pa

samim tim postoji potreba za time da se vidi gde se ko trenutno nalazi. No, problem s tim istra`ivawima od prvih vi{estrana~kih izbora 1990. naovamo jeste {to, bez obzira na ~iwenicu da dobar deo wih zaista daju koliko - toliko realisti~ne prognoze, politi~ke stranke manipuli{u dobijenim rezultatima i prakti~no degradiraju ~itavu pri~u o sonda`ama javnog mwewa – ka`e Milivojevi}.

Na{ sagovorik ocewuje da teme kao {to su Rezolucija o Kosovu u Generalnoj skup{tini UN, ili odluka Me|unarodnog suda pravde u Hagu, mogu biti razlog da gra|ani promene svoj stav prema nekim strankama i upravo zbog toga ne treba da ~udi {to se

Izvor: CeSID

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Izvor: IRI

rezultati anketa pojavquju upravo sada. S druge strane, on ne smatra da povratak nekih poznatih socijalista kao {to su Ratko Markovi} ili Mile Ili}, ili zastarelost tu`bi protiv Marka Milo{evi}a, predstavqaju krucijalne doga|aje koji bi mogli da dovedu do iole ozbiqnijeg zaokreta u bira~kom telu.

– Onog trenutka kada je SPS voqom DS-a u{ao u vladaju}u koaliciju, socijalisti su dobili pravo na rehabilitaciju. Nije SPS samo Ivica Da~i}, ve} su u toj stranci i qudu za koje se sad kao ~udimo {to se vra}aju na velika vrata. Gra|ani koji su aplaudirali ovoj vladaju}oj koaliciji veruju}i da }e nas ona odvesti u EU naprosto moraju da se pomire sa tim da je i ovo cena tog ara`mana – obja{wava Milivojevi}.

On isti~e da jedino {to nije sporno na politi~koj sceni jeste to da su DS i SNS najja~e stranke, i da svaka od wih mo`e da osvoji 30-tak procenata bira~kog tela. Mnogo je ve}a gu`va, pa samim tim i zanimqivija borba, na za~equ trke, jer }e

od prelaska cenzusa mawih politi~kih stranaka zavisiti koja }e od wih dobiti priliku da u|e u koaliciju sa onim velikim. A samim tim i u vlast.

lo koje je SPS uspeo da uzme za sebe a koje za wega nije glasalo pre dve godine? U drugom istra`ivawu se, pak, tvrdi da LDP ne mo`e pre}i cenzus, {to tako|e

Najja~ima ne trebaju mali na grba~i Na politi~koj mapi Srbije za sada je nesporno samo to da su DS i SNS blizu po podr{ci me|u bira~ima. Po re~ima Cvijetina Milivojevi}a, to mo`e biti i kqu~ni signal tim partijama da na druga~iji na~in po~nu da razgovaraju s mawim partnerima. „Ako su jaki kao {to jesu, {ta }e wima da na grba~i vuku desetine stranaka, koalicija i li~nosti. Boqe im je da ne tro{e energiju sada, ve} da je ~uvaju za postizborna dogovarawa. To je, recimo, mnogo smislenije nego navodno okupqawe opozicije pod vo|stvom Nikoli}a u kojem imate dva roga u xaku, Tomu i Ko{tunicu, i jo{ niz irelevatnih stranaka. Nekad je u vreme Milo{evi}a bilo bitno, da bi se on sru{io, napraviti {to {iru koaliciju kao dobitnu kombinaciju, pa makar se spajale “babe i `abe”. Danas se u opoziciji ne mo`e napraviti takva koalicija jer ne postoji kao 2000. godine, najmawi zajedni~ki sadr`alac”, zakqu~uje Milivojevi}.

– Zbog toga u istra`ivawima ima i politizirawa, pa neke stranke iz tog doweg doma odjednom dobijaju nenormalno veliku podr{ku. Tako, recimo, socijalisti naguraju i do 10 odsto glasova, pa se odmah mo`e postaviti pitawe koje je to bira~ko te-

nije realno. Bojim se da ova istra`ivawa javnog mwewa delimi~no kopiraju ono {to je raspolo`ewe unutar politi~ke elite u Srbiji koje se razlikuje od raspolo`ewa samih bira~a – zakqu~uje Milivojevi}.

Qubinka Male{evi}

UTICAJ BRAKA NEMA^KOG [EFA DIPLOMATIJE NA ZEMQU SRBIJU

Za na{e politi~are gej (ni)je okej nogi tvrde da je danas globalno jedan od najuticajnijih lobija na svetu „gej lobi“, koji vu~e konce u svim dru{tvenim sferama, pa i u politici. Gej problematika u Srbiji nekako uvek dobije zamah pred najavu odr`avawa „Parade ponosa“ oko koje je srpska javnost itekako podeqena, mada se ~ini da je najvi{e kod nas onih potpuno indiferentnih, koje paradirawe gradom mu{karaca i `ena sa homoseksualnim i lezbejskim sklonostima uop{te ne zanima. Jedna od najve}ih „ru`i~astih“ manifestacija koja okupi gej populaciju sa ~itavog Starog kontinenta, ali i goste sa svih strana sveta, ona je u Berlinu. Pola miliona „gejeva“ i „gejki“ u najrazli~itijim karnevalskim kostimima, atrakcija su uglavnom za turiste, bilo onih spoqa ili iz provincije.

M

Ako me ne pipa, seo bih pored wega (Dragan Markovi}) Prvi ministar EU koji je javno na politi~koj sceni Evrope rekao „Gej je OK“ bio je {ef nema~ke diplomatije Gido Vestervele i javnosti umesto partnerke koja bi ga pratila na svetskim turnejama pokazao partnera, biznismena Mihaela Mronca, pa se sada u petak i ven~ao s wim u rodnom Bonu, uz prisustvo zvanica i sa mlado`ewine i sa „mladine“ strane. Vestervele, koji je pre {est godina otvoreno priznao da je homoseksualac, na slu`bena putovawa gotovo je redovno „s de~kom“ obilazio svet, s tim da je ipak izbegavao da Mihaela vodi u dr`ave u kojima gejevi nisu dobrodo{li.

– Vi{e od 75 zemaqa sudski goni qude zbog homoseksualnih aktivnosti, a wih sedam za takve radwe ima smrtne kazne. Iran, Sudan, Jemen, Mauritanija, Somalija, Nigerija i Saudijska Arabija

mesta su gde Mihael ne}e i}i. @elimo da promovi{emo ideju tolerancije u svetu, ali ne `elimo da postignemo kontraefekat – izjavio je Vestervele, koji je upravo zbog odluke da u slu`bene posete ide s „gospo|om ministarkom“ trpeo kritike nema~ke javnosti.

Levi~arski nastrojeni list „Tagescajtung“ ironi~no je konstatovao: „To pokre}e divne spekulacije o tome da li }e i na kakvu }e nai}i dobrodo{licu prilikom dr`avnih prijema u Saudijskoj Arabiji ili Siriji sa svojim `ivotnim partnerom. I da li }e Mihael Mronc, zajedno sa Merkelinim suprugom Joakimom Zauerom, poku{ati da se izvu~e iz ’programa za dame’ tokom samita i dr`avnih poseta”, pi{e ovaj list. A „Bilt“ se u tekstu pod nazivom „Wegov mu{karac ga ~ini sna`nim“ , posle turneje po zemqama Latinske Amerike tokom koje su Gvido i Mihael obi{li Argentinu, Brazil, ^ile i Urugvaj, zapitao da li ministar svog partnera vodi na ra~un dr`ave. Vestervele je, me|utim, negirao optu`be rekav{i da je Mronc tro{kove putovawa finansirao iz svog xepa.

Ali, nije se usudio da ga dovede u Srbiju, jer gej ovde nije ba{ OK, kao {to jo{ uvek nijedan ovda{wi politi~ar, iako su mnogi Evoropejci, nije rekao da ima „posebne potrebe“. Mo`da je na{a politi~ka scena van tokova ovih evropskih integracija, odnosno istopolnog partnerstva, pa kod nas ne va`i ~uvena re~enica „Niko nije savr{en“ iz kultnog Merlinkinog filma „Neki to vole vru}e“.

Kako god, jedan od doma}ih lidera, koga su upravo evropske diplomate ne tako davno muwevito ugurale u red proevropskog lidera, u svom je politi~kom nastupu vi{e nego jasan kada je u pitawu gej scena. Naravno, re~ je o naj`e{}em protivniku srpske „parade ponosa“, lideru Jedinstvene Srbije i gradona~elniku Jagodine Draganu Markovi}u Palmi.

– Za mene je to bolest i ja sam protiv „Parade srama“. Srbija ima mnogo boqih stvari da poka`e na ulicama Beograda. To nije srpski brend. I nije kr{ewe qudskih prava ako sam protiv odr`avawa gej parade. Ja ne pozivam na nasiqe. Jednostavno imam prava

Sre}ni mladenci: Mihael Mronc i Gido Vestervele

da ka`em svoj stav. Protiv sam toga da mu{karci {etaju ulicama Beograda u tangama i s vibratorima. Nije ovde tradicija da se na ulici dva mu{karca qube u usta.

Ako }e to da rade, neka idu u ~etiri zida i nek rade {to god `ele. I ovo {to ka`em nije kr{ewe qudskih prava, jer wima niko ne zabrawuje da idu u {kole, kafane, da se zapo{qavaju, idu u bioskop, da se voze autobusom, da idu na stadion da gledaju utakmice. Ali to nije prirodno i mi smo u JS protiv paradirawa gej mu{karaca i `ena na{im ulicama – ka`e Palma za na{ list.

On pritom, uz kratku pauzu, dodaje da ga ne interesuje da li gej

nu „Jevrem“, Palma ka`e da je nema~ki ministar javno priznao da je homoseksualac, ali „nije tra`io da mu u Beogradu obezbedim momka i da s wim {eta ulicama glavnog grada“.

– To je Vesterveleova privatna stvar, kao i ostalih koji imaju druga~iju seksualnu orijentaciju od prirodne – dodaje Palma.

On priznaje i da je za wega te{ko pitawe da li bi seo pored politi~ara, a da zna da je isti gej.

– Ali, ako me ne pipa, seo bih pored wega. Neka je neki politi~ar gej, ali ako se na|e na nekom skupu, neka meni i ostalima ne demonstrira {ta rade homoseksualci, pa da mi to gledamo. I ta gej

„Normalna evropsko–ameri~ka pojava” O gej lobiju i promociji homoseksualizma naro~ito u sferama umetnosti, politike, filma, mode i muzike sve vi{e se pri~a, ali je bez sumwe, wihov uticaj je najja~i u Severnoj Americi i Evropskoj uniji. Gej politi~ari su postali uobi~ajena pojava na Zapadu, ali bi wegova seksualna orijentacija mogla da predstavqa problem u regionima poput Bliskog istoka i Azije. ^iwenica je da se ministar Vestervele tek posle boravka u Beogradu sa svojim qubavnikom, sada supru`nikom, na{ao u Pri{tini, gde su mu, barem tako tvrdi tamo{wa {tampa, doma}ini rekli da je „kod wih homoseksualnost normalna savremena evropsko-ameri~ka pojava“. populacije ima me|u doma}im politi~arima.

– Ne poznajem ni jednog – ka`e biv{i kik bokser u srpskoj politici.

Kada smo ga upitali {ta bi bilo da je sa predstavnicima izabranih stranaka dobio poziv da sa ministrom Verstervaleom ru~a u renomiranom beogradskom restora-

parada nije ne{to {to je u ovom momentu prirodno za Srbiju. Ako je Moskva mogla da zabrani gej paradu, za{to ne bismo mogli i mi.

Ako Francuska protera Rome i zabrani muslimankama da idu s burkama kako im propisuje wihova vera, zar to nije kr{ewe qudskih prava, a ne – to {to je na{ stav. Ja predla`em da se parada odr`i

2025. godine – poru~uje Palma, uz opasku da ga, u su{tini, uop{te ne interesuje ko je gej u politici.

No, englesku javnost je itekako zaintrigiralo da li je i wihov {ef diplomatije Vilijam Hejg potajno u vezi sa biv{im {oferom, a potom uznapredovalim i nezaobilaznim „specijalnim savetnikom“. Hejg je nakon spekulacija u {tampi i u okviru politi~kih blogova, bio primoran da objavi detaqno i veoma li~no saop{tewe, u kojem je porekao da je imao „nepropisne“ odnose sa svojim specijalnim savetnikom, koji je podneo ostavku, zbog, kako je rekao, „neistinitih i zlobnih“ glasina i pritiska koji su one imale na wegovu porodicu. A sve se zakuvalo zbog ~iwenice da je tokom izborne kampawe povremeno delio sobu sa Majersom.

Britanski ministar je rekao da bi sigurno postupio druga~ije da je znao kako }e se to protuma~iti, a postavqawe {ofera nakon deqewa sobe na mesto specijalnog savetnika obrazlo`io time {to je mla|ahni Majers (25) pokazao „zalagawe i NEVEROVATNI politi~ki talenat u posledwih 18 meseci“. Uprkos talentu, Majers je pod pritiskom javnosti podneo ostavku, a {ef Hejg je primetio da je „{teta {to jedna talentovana osoba treba da napusti posao na ovaj na~in zbog neistinitih i zlobnih glasina“, i negirao da je zbog svega wegov brak u krizi.

Direktor Instituta za prirodnu medicinu dr Miroqub Petrovi} koji je pro{le godine otvorio prvi centar za le~ewe homoseksualizma kod nas, uveliko privodi kraju radove na prvoj klinici tog tipa u Srbiji, sme{tenoj na Fru{koj gori, smatra da su gej politi~ari „samo produkt jednog bolesnog dru{tva koje stvara takve politi~are“. Ovaj prvi doktor za le~ewe homoseksualizma u Srbiji ka`e da biti gej zna~i biti bolestan i da ne bi mogao da izle~i ministre poput Vestervelea, jer ne mo`e da izle~i nekoga „ko smatra da mu ni{ta ne fali“. Me|u prvim pacijentima koji su mu se obratili za pomo} ka`e da nije imao politi~are, ali zato tvrdi da je i kod nas jaka gej populacija u politici.

– Pogledajte ko vr{i pritisak za odr`avawe gej parade u Srbiji.

Pa sigurno ne heteroseksualci, ve} gej lobi.^im su oni toliko jaki da vr{e pritisak na Vladu Srbije i drugih dr`ava, pogledajte Hrvatsku gde je {ef dr`ave morao da im da podr{ku i da ih primi.

To samo pokazuje wihovu mo}. Naravno da ih ima u politici, ali se oni kriju – tvrdi dr Petrovi}.

On svoje tvrdwe ilustruje primerom Francuske i slu~ajem gradona~elnika Pariza, koji je do odre|enog momenta krio da je gej.

– Skrivao je svoje homoseksualne sklonosti, a homoseksualizam se u me|uvremenu promovisao i kada se to prihvati me|u qudima u tolikoj meri kao u Parizu, gradona~elnik to otvoreno izjavi, jer je procenio koliko mu je onda bira~ko telo. Zna~i, politi~ari se prikazuju onako kako }e se svideti glasa~ima, a u Srbiji se ba{ takvi ne bi svideli. Ne}e re}i da su

Ima ih i kod nas, samo se kriju (Miroqub Petrovi}) homoseksualci, ali }e re}i da je to u redu i da svako ima pravo na svoju seksualnu orijentaciju i da promovi{e koncept, pa je svejedno da li jesu ili nisu – konstatuje stru~wak za le~ewe sklonosti ka istom polu.

No, u svetu mnogi su za onim „gej je okej“ posegnuli u prakti~ne svrhe, ne zbog glasa~a, ve} zbog svojih muka. Koliko se svest o gej populaciji promenila u posledwih 20 godina, najboqe pokazuju doga|aji iz Kanade, gde su se mnogi otpu{teni radnici dosetili i iskoristili sna`an gej lobi u javnosti. Odmah po otkazu, ulo`ili bi `albu zbog diskriminacije, jer su navodno oterani zbog svog seksualnog opredeqewa, pa su poslodavci bili prinu|eni da ih vrate na posao.

O~ito i u `ivotu, kao i na filmu „niko nije savr{en“.

Dragan Milivojevi}

c m y

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

5

PROCENA VREDNOSTI IMOVINE APV TEK KAD SE DONESE NOVI ZAKON

Vlasni~ko pravo za razvoj Vojvodine I

ako se ve} petnajina ra~una i na „objekest godina lote dru{tveneog stankalne samoupradarda koji su ranije ve i Pokrajina javno tustvarani, a ~iji su ko`akaju s centralnom risnici pokrajinske vla{}u zbog nere{enog institucije“, poput odstatusa javne svojine, pomarali{ta u Igalu, {to je famoznim „[ekompleksa u ^ortanov{eqevim zakonom“ iz cima, kongresnog cen1995. sva imovina ni`ih tra Andrevqe... nivoa vlasti pre{la u – Ali, to nije sve, jer vlasni{tvo Republike, zakon treba da predviovo pitawe nikako da dodi i drugi niz imovinbije i svoju proceduralskih prava, kao {to su nu zavr{nicu. Jo{ od dehartije od vrednosti, mokratskih promena udeli u preduze}ima i 2000. godine, zakon o vradrugo. Time }e se omo}awu imovine pomiwe se gu}iti da Pokrajina samo u najavi svakog reraspola`e kompletnim dovnog zasedawa dr`avimovinskim potencijanog parlamenta. lom – obrazlo`io je saTek, s obzirom na to da govornik „Dnevnika”. jo{ nije postignut poli\uki} dodaje da }e, ti~ki dogovor ni o „naelektro, vodovodne i ~elima“ po kojima }e ova druge infrastrukturne deoba izme|u tri nivo mre`e najverovatnije vlasti te}i, danas nije ostati u vlasni{tvu mogu}e iznositi ni proonog ko je osniva~ tih cene vrednosti imovine javnih preduze}a - a re~ koju potra`uje AP Vojje uglavnom o dr`avi. vodina. Tako tvrdi poKad je, pak, u pitawu krajinski sekretar za stambeni fond APV, to finansije Jovica \uki}. }e, navodi pokrajinski – Nije mogu}e iznosisekretar za finansije, ti ni najgrubqe procene tako|e biti odre|eno vrednosti imovine konovim zakonom. Radi se, jom }e raspolagati Ponaime, o slu`benim stakrajina, po{to jo{ uvek novima koji se ne mogu nije poznata kona~na otkupqivati, nit proverzija novog zakonskog davati, ve} ih samo mogu Nakon ostvarivawa vlasni~kih projekta kojim }e se rekorisiti funkcioneri prava, Pokrajina }e, na osnovu gulisati pitawe javne dok su na funkciji u adte imovine, mo}i da se zadu`uje svojine – ka`e \uki} za ministraciji APV. na{ list.

– O~ekujem da ti stai uzima hipotekarne kredite On pri tome napomiwe novi tako|e budu u vlau skladu s javnim inetersom da pokrajinska, kao i losni{tvu APV. Nakon (Jovica \uki}) kalne administracije, toga se mo`e i redefio~ekuju da se novim zakonisati na~in na koji }e nom razgrani~e prva tri niina~e, korisnik. Dakle, ne sase to vlasni{tvo koristiti, voa vlasti. A taj }e korak, po mo zgradu Banovine ili Skupodnosno da li }e ostati postowemu, imati veliki zna~aj za {tine Vojvodine, ve} i zeje}e re{ewe, ili }e biti molokalnu i pokrajinsku admimqi{ta i gra|evinske objekgu}e te stanove prodati – renistraciju, i kad je re~ o note koje koriste institucije kao je \uki}. vim mogu}nostima koje proisAPV. A me|u wima su, recimo On je naveo da }e, nakon ostvati~u iz vlasni~kih prava, ali Klini~ki centra Vojvodine u rivawa vlasni~kih prava, APV mo}i da, na primer, odre|ene objekte dogra|uje, izdaje, ili prodaje, naravno sve „u zavisnosti od odluke pokrajinskih organa“. Tako|e, po wegovim re~ima, na osnovu te imovine, Pokrajina }e mo}i da se zadu`uje i uzima hipotekarne kredite „u skladu s javnim inetersom“.

Pokrajinski sekretar za finansije napomiwe da se AP Vojvodina i do sad pona{ala kao „dobar vlasnik“, iako nije raspolagala tim pravom ~ak ni kad je re~ o zgradi Banovine, koja je tako|e u vlasni{tvu Republike. U svakom slu~aju, on je izrazio nadu da }e ovaj dugo o~ekivani zakon kona~no sti}i na dnevni red tokom jeseweg zasedawa republi~kog parlamenta, upozoriv{i da je to u interesu ne samo AP Vojvodine, nego i svih lokalnih samouprava u Srbiji. \uki} je tako|e napomenuo i da bi od velikog zna~aj bilo da se do kraja godine zakonski defiVojvodina o~ekuje da }e nakon usvajawa zakona ni{e i finansirawe nadle`nodobiti svu imovinu ~ije je, ina~e, korisnik. Dakle, sti Pokrajine, „jer bi se time ne samo zgradu Banovine ili Skup{tine Vojvodine, zaokru`io postoje}i stepen ve} i zemqi{ta i gra|evinske objekte autonomije, definisan aktuelnim Ustavom Srbije“. koje koriste institucije APV. Podsetimo, odredbe o imovini i finsirawu Vojvodine i u pogledu odgovornosti koje Novom Sadu, Institut u Sremizba~ene su iz kona~ne verzije }e imati kao titulari. skoj Kamnici, op{te bolnice Zakona o nadle`nostima – Vojvodina o~ekuje da }e u na teritoriji Pokrajine... – APV. Taj zahtev pokrajinske nakon usvajawa ovog zakona naveo je \uki}. administracije nije usli{en u dobiti svu imovinu ~ije je, Po wegovim re~ima, PokraBeogradu, te su, u zamenu za ova “dva ~lana”, u Pokrajini dobili obe}awe kako }e se ta pitawa u najskorije vreme regulisati posebnim zakonima. Od usvajawa Statuta i zakona o nadle`nostima pro{lo je skoro godinu dana. I dok se rasprava o imovinskom zakonu, po ko zna koji put, najavquje za jesewu sednicu Skup{tine Srbije, pitawe raspodele novca po vertikali vlasti gotovo da niko vi{e i ne postavqa. A ukoliko i ima pojedina~nih poku{aja da se to nametne kao tema, }utawe centralne vlasti najboqe govori koliko je to nisko rangirana tema na wenoj lestvici prioriteta.

Branka Dragovi}-Savi}

REKOM PLOVE GRANIT, MERMER, UGAQ, KOKS, @ITARICE ...

Dunav {tedi 34 miliona evra a rekama u svetu prometno je kao na autoputevima. Trend je da se {to vi{e robe transportuje brodovima jer su u{tede ogromne. Srbija bi godi{we mogla da u{tedi milione evra kada bi vi{e koristila svoje plovne puteve – Dunav, Savu i Tisu, posebno za transport robe koja se sada prevozi ve}inom drumskim putevima i `eleznicom. Me|utim, protekle godine niz srpske reke prevezeno je ne{to mawe od deset miliona tona tereta, {to je tek oko {est procenata od ukupno prevezenog tereta i putnika.

To je tri puta mawe od evropskog proseka, a ~ak sedam puta mawe od Holandije u kojoj ~ak 41 odsto tereta putuje brodovima. Projekcija Srbije je da do 2015. taj procenat bude 15 posto, ~ime bi dr`ava u{tedela 30 do 34 miliona evra koje bi, u suprotnom, morala dati na amortizaciju pohabanih puteva i pruga.

Naime, jedan teretni brod zamewuje konvoj od ~ak 40 kamiona ili 25 vagona, ne mora da pla}a putarinu i dovoqno mu je nekoliko ~lanova posade, pa je takav prevoz robe trgovcima jeftiniji od ~etiri do 12 puta. Kako cena transporta sirovina i gotovih proizvoda ima ogroman udeo u ceni koju na kraju pla}a potro{a~, pove}awe prevoza rekom zna~ilo bi i mawi inflatorni pritisak, {to je interes i privrednika, i dr`ave, i gra|ana.

Do 1990. Dunavom je u prethodnih 50 godina u Srbiju i Crnu Goru dolazilo ~ak 80 odsto svih tereta. Promet preko Srbije iznosio je 1988. godine 17,5 miliona tona roba, dakle, vi{e nego {to je projekcija do 2015. Otkako je Dunav spojen s Rajnom, stvorena je jedinstvena veza Roterdama i Konstance u du`ini od oko 3.000 kilometara, {to ima ogroman zna~aj za sredwoevropsku regiju, zbog ~ega je Dunav i uvr{ten u mre`u panevropskih

N

Dunavu, jer sve podunavske zemqe jesu ili }e uskoro postati wene ~lanice.

Srbija ima master plan razvoja plovnih puteva do 2025. godine koji nema nijedna zemqa u okru`ewu, me|utim, veliki problem je zastarela re~na flota i privatizacija luka. Zbog besparice robni transport je od 1988. u

Nedostaju kupci i brodovi Bojan Laskovi} iz "Jugoagenta" ka`e da su neosnovane primedbe da Srbija malo koristi plovni put za transport robe zbog neo~i{}enog korita Dunava od potopqenih brodova jo{ u vreme Drugog svetskog rata, zaostalih neaktiviranih mina ba~enih u vreme NATO bombardovawa... Realna smetwa je privremeni `elezni~ko-drumski most kod Novog Sada koji u vreme visokog vodostaja zadr`ava brodove, ali to }e se re{iti za koju godinu izgradwom novog mosta. Osnovni uzrok je nedovoqno kupaca na{e robe koju bi izvezli i nedostatak brodskih kapaciteta. stalnom padu, {to se vidi po malom broju teretnih brodova na rekama. Uprkos tome {to je bilo objektivnih pote{ko}a (1999. su poru{eni mostovi u Srbiji blokirali prohodnost Dunava), na{a dr`ava je u protekle dve decenije malo {ta uradila da plovni put kroz na{u zemqu li~i na saobra}ajnicu evropskog zna~aja. Kako prema me|unarodnoj klasifikaciji tok Dunava

Jo{ 126 miliona za odr`avawe Pavle Gali} isti~e da je dr`ava do 2015. zacrtala da pored 350 miliona evra za interventne projekte na|e jo{ 126 miliona evra za redovno odr`avawe plovnih puteva. Godi{we je to oko {est miliona, dvostruko vi{e od buxeta vodnog resora u Ministarstvu, {to je krajwe skromna suma u pore|ewu sa sredstvima privatnika. Primera radi, firma re~nog brodarstva Zorana Drakuli}a "DDSG" godi{we tro{i na odr`avawe 250 brodova izme|u ~etiri i pet miliona evra. koridora (Koridor 7). Dunav kroz Srbiju prolazi du`inom od 588 kilometara, a wegov zna~aj dodatno je pove}an kanalom Dunav-Tisa-Dunav.

Na{a zemqa ima sjajne mogu}nosti za ve}e kori{}ewe reka, posebno Dunava, jer je wegov tok kroz Srbiju najboqi za plovidbu i naj{iri na ~itavom toku kroz Evropu, pa je jedan od kqu~nih preduslova podsticawa privrednog razvoja u regionu. Pomo}nik ministra za infrastrukturu mr Pavle Gali} iz Sektora za vodni saobra}aj ka`e da na{i susedi mnogo vi{e koriste svoje plovne puteve, pogotovo Rumuni, Bugari i Ma|ari, {to je posledica ulagawa Evropske unije u ovaj vid transporta. Evropskoj uniji je u interesu da i mi {to pre uredimo svoje plovne puteve, posebno na

sportnu liniju Budimpe{ta Beograd - Konstanca, a prva bar`a krenula je nedavno nizvodno od Beograda. To je dobra prilika za privredu da zna~ajno smawi transportne tro{kove robe, jer je u{teda po kontejneru od 200 do 500 evra, u zavisnosti od toga da li se roba prevozi drumom ili `eleznicom.

od Beograda do granice s Bugarskom spada u najvi{u klasu po povoqnosti za plovidbu, EU je spremna da pomogne razvoj infrastrukture na Koridoru 7.

Mr Pavle Gali} ka`e da je za dostizawe evropskog proseka kori{}ewa Dunava od 15 odsto, u odnosu na na{ih pet-{est, neophodno ulagawe od 267 miliona evra.

Dunavska strategija, na `alost, ne podrazumeva dodatna sredstva, sem onih koja su nam dostupna iz postoje}ih fondova, a povla~ewe novca zavisi}e od dobro pripremqenih projekata. Oni bi trebalo da imaju internacionalni zna~aj u odnosu na one koje }e predati druge zemqe, a koje se, tako|e, takmi~e za sredstva.

Pomorsko-re~na agencija "Jugoagent" u saradwi s austrijskom kompanijom "Holoxistik" pokrenula je Dunavom novu tran-

U "Jugoagentu" ka`u da se rekom vi{e uvozi nego izvozi. Me|u najzastupqenijim robama koji se izvoze tokom cele godine su metalni proizvodi kompanije Ju-Es-Stil, drvo, odnosno rezana gra|a, zatim sezonski izvoz `itarica i ne{to mawe gra|evinski materijal. Bojan Laskovi} ka`e da se uvozi |ubrivo u rasutom stawu dowim tokom Dunava iz Ukrajine (poreklom iz Rusije), gvozdena ruda neophodna za proizvodwu ~elika, ruski ugaq i koks (tako|e preko Ugrajine), te egipatska industrijska so za puteve koja se tovari u Konstanci. Mnogo brodova je u tranzitu koji prevoze rudu iz Rumunije i Ukrajine za Linc, `itarice iz Ma|arske koje se u Konstanci pretovaruju za severnu Afriku, Gr~ku, [paniju...

Kako do luke Konstanca postoji direktna re~na veza s najve}im srpskim lukama na Dunavu, a kapacitet vodne saobra}ajnice je neograni~en – u jednom putovawu se jednim potiskivanim sastavom bar`i mo`e prevesti po nekoliko hiqada tona raznih tereta, za {ta bi u slu~aju drumskog ili `elezni~kog transporta bilo neophodno anga`ovawe po nekoliko stotina kamiona ili vagona – reka je bogomdana jeftina saobra}ajnica. Za robe u tranzitu od Dalekog istoka i Australije do destinacija u Centralnoj Evropi, veza preko Konstance i Koridora 7 preko Dunava i crnomorskog kanala je ~etiri hiqade kilometara kra}a od bilo kojeg drugog puta.

Zbog toga u tu luku i pristaju sve va`ne pomorske linije najve}ih svetskih pomorskih kompanija, {to Srbija treba da iskoristi.

Ranka Dautovi}

6

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

awak upotrebqivog stambenog prostora, automobil, malko egzibicionizma u opisu li~nosti, zdrav seksualni apetit i odlu~nost da se nasmeje zakonu u brk, karakteri{u ~oveka koji partnera/ku uprti u suvoza~ko sedi{te, pa potegne u neko {ipra`je na obodu grada zarad malko “isprobavawa amortizera”. Mogu se listi razloga za seks u prirodi dodati i sklonost ka {valeraciji, nestrpqewe, spremnost da se zgoda iskoristi gde god se ~ovek zadesi, tek, nema tog grada, varo{i, naseqenog mesta, sala{kog klastera gde ne postoji taj neki, poseban, seksodrom svima poznat i primamqiv. [irom i du`om Vojvodine, od sela do sela, u pristojna vremena po{te|ena mraza, ~im se malo namr~i, {umarcima i dolmama, wivama i vo}wacima, povremeno pro{araju nemirni farovi {to se gase ~im se okna na kolima zamagle. Scenario je uglavnom isti, samo su varo{i razli~ite.

Ovako izgleda ovla{ pregled

M

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: NAJPOPULARNIJA VOJVO\ANSKA JAVNA QUVAVNA GNEZDA

Seks u saradwi s prirodom najpopularnijih vojvo|anskih automobilskih “privodili{ta”: Suboti~ani u tom smislu imaju vrlo logi~an izbor. [uma oko Pali}kog jezera prili~no je izda{na za takve nesta{luke, a korisnici napomiwu da je jezero dovoqno veliko i da je lako na}i neku priobalnu trsku u koju se kola u{u{kaju do nevidiqivosti. Ranije se i{lo i do hipodroma, koristio ogroman parking kod pijace, Dudova {uma kod Hale sportova, ali je toga sve mawe. Iz Subotice se lako i brzo sti`e do atara koji je svugde upotrebqiv u ove svrhe, ali samo Pali} auto-seksu mo`e dati malo vi{e romantike.

Sombor varo{ svojim `iteqima nudi izbor vi{e. [kripu}u limuzine naj~e{}e u {umici

Red mora da se zna Zrewaninci cene javne institucije pa za auto-seks biraju {etali{te “Motel”. U pitawu je mesto koje ima trim staze, de~ja igrali{ta, sportske terene... i dovoqno prostora i mraka za vikend qubavnike koji na “Motelu” po{tuju izvestan red. Ko god dolazi uve~e na tu lokaciju, ka`e nepisano pravilo, du`an je da ablenduje kra}e vreme kako bi ovi, {to su ve} prionuli na zadatak, znali da neko ide i da je tu zbog istog sporta. Nevoqu predstavqaju samo upotrebqeni kondomi koji ostaju razbacani po de~ijim igrali{tima.

kod hipodroma. To je mesto dovoqno veliko i mra~no da, za jedno ve~e, ugosti na desetine parova. Kome kowsko trkali{te nije po voqi, na raspolagawu ima kanal na Trome|i gde je ne{to ve}a vetrometina, ali ima i prostora da niko nikome ne smeta. Uostalom, te{ko }ete na}i Somborca koji tamo ide no}u da xogira, osim ako uz xoging ne vezuje i malo voajerizma.

Seksofili iz Vr{ca na sva usta hvale pravac koji od varo{i vodi ka vinogradima u Gudurici. Nema tamo no}u ni saobra}aja ni svetla, a priroda je izda{na. Vr{~ani koji automobil umeju da zamene }ebencetom rado idu do stena na Bregu. Ka`u, kada se potpuno smrkne, odatle pukne divan pogled na grad sa jedne i na rumunsku pustopoqinu sa druge strane. Pa, onda, kome je do panorame, a kome do vaqawa, ubrzo se poka`e.

Pan~evci favorizuju Tami{ki kej, ali ovaj grad je okru`en wivama, vikend naseqima i poqanama, pa qudima i nije neki problem da se sna|u za osamqeno mesto. Kikin|ani, sa druge strane, moraju da se boqe dovijaju.

Nekada se i{lo, ka`u oni, do Starog jezera. Nije se do wega moglo kolima, ali je od vajkada tamo bilo klupa i tribina na mra~nim mestima. Neki no}u na-

ciqaju i izlaz iz Kikinde gde se nalazi nekakav spomenik obavijen mrakom gustim kao testo. Tamo, ka`u, ima mesta za oko ~etiri automobila, pa prvo mora da

brike “Toza Markovi}”.

Tamo postoji neosvetqen parking do kojeg je lako do}i, a ne de{ava se da neko bude uznemiravan.

Nadaqe, Rumqani i Rumqanke preferiraju {umarke oko Borkova~kog jezera, dok se [i|ani snalaze u Lipova~koj {umi i oko Sotskog jezera. Novosa|ani, za razliku od ostalih, imaju obiqe skrovitih mesta koji ve} decenijama funkcioni{u kao automobilska seksali{ta. Za Ribarac svi znaju. Nekada je ta {ibqem i {umom obrasla poluada bila qubavni~ki raj. Gotovo da nije bilo ve~eri u kojima je bilo nemogu}e pro}i tuda, a da ~ovek ne naleti na neki zamagqeni vetrobran. Danas na Ribarcu ima kafanica zarez ne{to po glavi stanovnika, srazmerno mawe {ume i sme}a k’o u postapokalipti~nom filmu. Za-

Ne libe se Novosa|ani ni da se spuste u podzemqe Tvr|ave lagano da se pro|e pored spomenika i osmotri situacija. Posebno popularno mesto za Kikin|ane je i krug ogromne fa-

to postoji Petrovaradinska tvr|ava. Veliki plato iza Akademije umetnosti, terasa ka Dunavu iznad koje se na Egzitu na-

lazi Fudlend, velika terasa koja gleda na Tranxament – sve su to veoma popularna mesta kroz koja no}u treba veoma oprezno prolaziti.

Goli u gepeku Nije seks u kolima uvek samo u`ivawe. Ponekad biva i pogibeqan. Poznat je slu~aj, od pre {est godina, izvesnog novosadskog biznismena koji se razga}io sa partnerkom u mercedesu kod Novog grobqa. U neko doba, spopali ih razbojnici, ~oveka upucali u nogu i ruku, pa ih oboje strpali u gepek i odvezli nekoliko kilometara daqe i ostavili. Kada su nekako uspeli da se iskobeqaju iz kola, shvatili su da su im razbojnici odneli sav novac i ode}u. Ako je za utehu, napada~i su kasnije pohvatani i osu|eni.

Ne libe se Novosa|ani ni da se spuste u podzemqe Tvr|ave gde smo ve} snimili prostoriju obavijenu najlonom, sa vidnim tragovima orgijawa. Uz samu Tvr|avu, na platou pored kasarne na Tranxamentu, nalazi se jo{ jedno parkirali{te uvijeno u mrak i ti{inu pogodnu za vo|ewe qubavi. U obzir dolazi i Mi{eluk, koji je vi{e baza za motora{e, ali i Oficirska pla`a i {uma koja je razdvaja od Petrovaradina. Ko zna kako tamo da do|e kolima, dobro }e se sakriti.

I za kraj – Fru{ka gora. Osim za izletnike, qubiteqe biqa i ptica, drvokradice i lovokradice, ovaj nacionalni park je logi~an izbor za sve motorizovane po{tovaoce seksa u prirodi.

Popisa posebnih lokacija nema.

Gde god se zabodete, ne}ete pogre{iti. Usput samo vaqa znati da je seks na otvorenom zakonom ka`wiv. Poklonike spa{ava jedino to {to bi, verovatno, svaki policajac, kog nateraju da tabana po atarima i lovi j...~e, dao momentalni otkaz.

Petar Klai}

NEMIR ME\U POKLONICIMA PLASTI^NE HIRURGIJE ZBOG NESTA[NOG UMETKA

Silikonska bomba u novom poprsju vedska Agencija za medicinske proizvode nedavno je zabranila tri vrste silikonskih umetaka za grudi marke PIP (Poly Implant Prothese) zbog "zna~ajnog rizika od eksplozije". Taj implantat je ranije zabrawen i u Francuskoj gde se i proizvodi, navodno zbog lo{e napravqene me{avine silikona sklone pucawu i curewu. Procewuje se da je od 2001. izme|u 35.000 i 45.000 Francuskiwa ugradilo ove implantate, kao i da 40.000 Britanki ima iste umetke, pa je kod velikog broja wih, umesto ponosa zbog novog poprsja, zavladala panika.

Tek, saznawe da takozvani PIP silikoni lako cure, dovelo je do toga da su Francuska, [vedska i Brazil odmah suspendovali prodaju proizvoda ove ku}e. Usledila je zabrana ~ak i u Kolumbiji, u kojoj odlazak kod plasti~nog hirurga nije ni{ta mawe uobi~ajen nego poseta frizeru. Optu`be na ra~un francuskog proizvo|a~a silikonskih implantata kojim su snabdeli mnoge ordinacije u svetu, oti{le su i daqe tvrdwom da je neistinita i neta~na deklaracija na silikonskom gelu kojim se "pune" usne ili neki drugi delovi

[

tela. Sve dame, ali i mu{karci koji su `eleli "mo}nije" poprsje, ~iji silikonski umeci nose `ig PIP, pozvani su da posete hirurge i provere da li imaju razloga za strah.

I kod nas se sve vi{e qudi odlu~uje na hirur{ke korekcije tela, a me|u naj~e{}im zahvatima je upravo ugradwa silikonskih umetaka u grudi, uz podizawe zadwice, umeta-

Mek{i, jeftiniji i – opasniji – Kada se odlu~e za ugradwu silikonskih umetaka za grudi, dame se posebno interesuju za wihovu cenu, a kako su PIP umetci jeftiniji od drugih, `ene {irom planete vrlo rado su se odlu~ivale ba{ za wih. Imao sam prilike da se upoznam sa PIP silikonskim umecima i na prvi pogled i dodir ne razlikuju se mnogo od umetaka ostalih proizvo|a~a, mo`da su samo malo mek{i. U svakom slu~aju, nisam ih ugra|ivao mojim pacijentkiwama jer imam ugovor sa jednim mnogo poznatijim proizvo|a~em ~iji kvalitet silikonskih umetaka je proveren kroz dugogodi{wu praksu – ka`e plasti~ni hirurug dr Jovan Sari}, koji `ivi i radi u Austriji, ali je i konsultant nekih na{ih privatnih bolnica.

we silikonskih obraza i silikonsko puwewe usana.

Iako smo u oblasti estetske plasti~ne hirurgije jo{ uvek malo tr`i{te, pritisak proizvo|a~a silikonskih umetaka sve je ja~i. Me|utim, implantati PIP, kako se ~ini, ne koriste se na srpskom tr`i{tu. Naime, Agenciji za lekove i medicinska sredstva do danas nije podnet zahtev za registraciju medicinskog sredstva navedenog proizvo|a~a, {to zna~i da ga nijedna registrovana zdravstvena ustanova, bez obzira da li se radi o dr`avnoj ili onoj u privatnom vlasni{tvu, ne bi smela kupovati i ugra|ivati pacijentima.

– Koristim samo najkvalitetnije silikonske implantate za grudi, koji su u svetskoj praksi dobro provereni – ka`e za na{ list dr Dimitrije Panfilov, specijalista plasti~ne i op{te hirurgije i vlasnik Specijalne bolnice za plasti~nu hirurgiju "Klinik Olimp" u Novom Sadu. – Ja sam "stari lisac" i svaku novotariju koja se pojavi na tr`i{tu ostavim da se tri godine doka`e u praksi i tek tada odlu~ujem da li }u da je koristim ili ne. Ina~e, ~iwenica je da {to je silikonski implantat kvalitetniji, to se re|e de{avaju kompli-

kacije, jer se u tri do pet posto slu~ajeva desi da tkivo dojke oko umetaka otvrdne pa je potrebno umetak ili zameniti ili ukloniti.

Po re~ima dr Ponfilova, silikonski implantati definitivno nisu {tetni po organizam za razliku od te~nog silikona kojim se popuwavaju usne ~ak i u pojedinim kozmeti~kim salonima. Naime, u oko 40 odsto slu~ajeva reakcija tela na te~ni silikon mo`e da bude vrlo burna.

– To je tempirana bomba, jer se te~ni silikon razliva po organizmu i niko ga vi{e ne mo`e "sakupiti", a mo`e da dovede do jakih oteklina celog lica. Iako te~ni silikon nije kod nas registrovan, sve se {ire primewuje, a po mom saznawu, pojedini lekari ~ak dolaze u kozmeti~ke salone, gde devojke ~ekaju u redu da im se on ubrizga – ka`e dr Panfilov.

Te~ni silikon se ubrizgava iako za wegovu upotrebu nije izdata dozvola. Da li je takav slu~aj i sa PIP sili-

konskim umecima, ostaje nepoznato. Ipak, ~iwenica je da me|u plasti~nim hirurzima kru`i pri~a kako pojedini lekari ugra|uju svojim pacijentima silikonske umetke lo{ijeg kvaliteta ~ija je cena nekoliko puta ni`a od afirmisanih marki. U dr`avnim zdravstvenim ustanovama gde se ugradwa silikonskih umetaka radi naj~e{}e posle amputacije dojke, PIP silikonski umeci se ne koriste.

Ina~e, silikon ima {iroku primenu u medicini i smatra se do sada najboqim materijalom za proizvodwu raznih implantata koji se ugra|uju u qudsko telo jer ga qudski organizam izuzetno dobro podnosi. Implantati napuweni silikonskim gelom pru`aju ose}aj nalik mekom tkivu i imitiraju wegovo pomerawe. Danas oko dva miliona pacijenata ima ugra|ena pomo}na medicinska sredstva napravqena delimi~no ili potpuno od silikona.

Jasna Barbuzan

nedeqa19.septembar2010.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

7

ZAHARIJE TRNAV^EVI], NOVINAR

Vladari su sahranili seqaka vrdi da seoske zadruge i kapitalizam uop{te nisu u koliziji. Na{i mali poqoprivrednici mogu da opstanu na tr`i{tu EU samo ako se ujedine u zadrugu i proizvode nekoliko proizvoda koji se tra`e. Po novoj tehnologiji, zdravo, upakovano na isti na~in, s istim brendom. Na{ sagovornik upozorava da dr`ava to ne podsti~e, niti lokalna samouprava pokazuje spremnost da obnovi zadrugarstvo. Novinar Zaharije Trnav~evi} dodaje i to da u Vojvodini ne postoji najpotcewenija poqoprivredna kultura, ve} je presudno kojom je paor ovladao, koja ima ve}i prinos i rod. “Za p{enicu, u godini kao ovoj, ne mo`e da se postigne lak prinos. Ve}i prihod mo`e da donese kukuruz, od wega suncokret, od wega soja, ali ono {to je presudno u svakom poslu, mora da se unesu novo znawe i tehnologije, i to je ono u ~emo zaostajemo u odnosu na EU”, pri~a nam Trnav~evi}, kog prvo pitamo kakvo je naravou~enije izvukao nakon jubileja – 65 godina bavqewa novinarstvom?

– Po{tovati slu{aoca, gledaoca i ~itaoca. Ako po{tuje{ sebe, po{tuje{ i wih i obrnuto. z [ta je prelomilo da umesto za u~iteqa po|ete u partizane?

– U okolini [apca sam tokom rata video da su ~etnici bili otvoreni saradnici nema~ke vojske. Nijedan iz mog razreda nije oti{ao u ~etnike i dobrovoqa~ke kvislin{ke organizacije, nego u partizanske jedinice.

T

z Va{ stav po pitawu izjedna~avawa prava ~etnika i partizana?

– To je ne{to nemogu}e. Kako je mogu}e da se ~etni~ki pokret proglasi za antifa{isti~ki, kada su se oni od 1945. povla~ili pred na{om brigadom? Iz nema~kog kazana su jeli sve do Blajburga. Kako je mogu}e da se antifa{isti povla-

ma bilo opravdano ponovo uvesti radne akcije?

– Rad za domovinu je dobra stvar koja ima veliki vaspitni zna~aj.

Danas javnih radova na`alost nema jer je u upotrebi mehanizacija velikog kapaciteta, ali neki drugi poslovi, po{umqavawe, antierozivni radovi i izgradwa akumulacije, mogu da budu dobra prili-

Razum pobe|uje neprosve}enu ve}inu Prethodni gost “Intervjua nedeqe” muzi~ar Rambo Amadeus pitao je “na nevi|eno” Zaharija Trnav~evi}a – da li je demokratija, kakvom je poznajemo, gde nepismeni imaju pravo glasa i gde se vlast formira po ukusu neprosve}ene ve}ine, u stawu da iza|e na kraj sa sve zahtevnijim izazovima globalne promene klime i sve mawim prirodnim resursima?

– Iza}i }e, ne preko no}i, ali ho}e i izlazi. Pobedi}e razum i znawe. Pravo glasawa su uvek imali nepismeni, nevoqa je u tome {to su mnogi politi~ki nepismeni i nesvesni. Oni moraju da procene ko su ti qudi koji se nude, da se sete da su to isti qudi koji su godinama nudili lepe pri~e pre izbora, a posle su to zaboravili, i opozicija i vlast. Bira~i su odgovorni za sve {to ih je zadesilo. ~e s Nemcima i u`ivaju wihovu logistiku? Neka objasne... z Ko, politi~ari koji su doneli takvu odluku?

– Ne, mislim na one koji tvrde da su bili antifa{isti. Koja je to velika bitka koju su ~etnici vodili protiv Nemaca? Na Neretvi, Sutjesci i drugim bitkama, ~etnici su sadejstvovali s Nemcima protiv narodnooslobodila~ke vojske. z Vladaju kriza i nezaposlenost, da li bi u takvim uslovi-

ka da se mladi okupqaju, boqe nego da gluvare u kafi}ima. z Za{to je srpsko selo siroma{no i opusto{eno?

– Pod jedan, svi vladari su poqoprivredu gledali kao rezervoar jeftine hrane zarad o~uvawa socijalnog mira. Pod dva, nikad nisu imali agrarnu politiku i strategiju. Pod tri, nikad nisu uvideli da Srbija i Vojvodina u woj, imaju veliki potencijal za proizvodwu hrane koja mo`e da povu~e i druge privredne grane.

z Koliko su paori sami odgovorni za polo`aj u kom se nalaze?

– Mnogo. ^ekaju da im dr`ava re{i polo`aj, a ona ne}e da se suo~i s wihovim polo`ajem. Da jeste, ne bi se dogodilo da danas nema mleka. z [ta paori mogu uraditi tim povodom?

– Da se ujedine, kao penzioneri. Da iza|u na izbore, glasaju za svoju stranku i da budu ne samo parlamentarna, nego vladaju}a stranka i ostvare kontrolu nad vitalnim ta~kama agrara. z Kako je mogu}e da je sok od malina u Srbiji skupqi od ju`nog vo}a?

– Ne mogu da objasnim za{to je skupqi, ali u crvenim sokovima i plodovima postoje antioksidansi koji neutrali{u slobodne radikale, odgovorne za kancerogena oboqewa. Zato i raste potra`wa i ta tendencija }e se nastaviti. z Ho}e li denacionalizacija oduzetog zemqi{ta ikada biti sprovedena?

– Apsolutno, sve uzeto mora da bude vra}eno. Ako dr`ava `eli legitimet ozbiqne, pravne dr`ave, mora da prizna i ispravi gre{ke prethodnih vlasti. z Na srpska, |uvegijska sela sve ~e{}e se “uvoze” `ene iz isto~ne Evrope?

– Na `alost, to je tako. Polo`aj poqoprivrede nije privla~an za mlade. Majke su }erkama govorile “udaj se za crnog Cigana, nemoj za seqaka” i tako su postupile. Drugo, sami podaci o

prihodu seoskog doma}instva i ulo`enog rada nisu privla~ni.

Ima izuzetaka, Maja i Slobodan Ucurski iz Sombora, Sofija Vrba{ki i wen mu` u Molu i drugi qudi... z Va{ utisak?

– Za{to da ne. Otvaraju se granice, me{awe qudi bi}e sve ~e{}e i to uop{te ne}e dovesti do nekog izumirawa, ve} ukr{tawe mo`e da dovede do potomaka koji }e nadvisti roditeqe, kao {to se u hibridizaciji radi. z Na ovom mestu, ina~e, ne gostuju politi~ari. Kakav je va{ polo`aj u DS? – Ne gostuju? Onda ste pogre{ili, veoma sam aktivan, ~lan sam Politi~kog saveta DS i Glavnog odbora, ali vi{e od toga: ja sam PR Ujediwene seqa~ke stranke (USS), koja ima nameru da iza|e na slede}e izbore, da okupi sve poqoprivrednike i bude ne samo parlamentarna, ve} i vladaju}a stranka. z Gostujete jer ste specifi~an ~ovek i novinar, a “Dnevnik” ~ita puno paora. Ho}e li USS iza}i sa demokratama na izbore?

– Istupi}e sa svakom strankom koja je za demokratsku i evropski orijentisanu Srbiju. To je ono {to nam je potrebno. z Da li je kosovski rasplet u Ujediwenim nacijama...

– Nije to rasplet uop{te. To je zastanak, oni nisu mogli da podnesu da mala Srbija podnese svoju rezoluciju, pa su izvr{ili pritisak da ona bude napisana onako kako je napisana, bez zuba, sposobnosti da ikoga zaboli, {to je malo odlagawe nere{enog pitawa. Pitawe Kosova je pitawe polo`aja Srba i nealbanskog `ivqa na wemu.

Jednog dana }e granice biti virtuelne, irelevantne, ali je veoma va`no da se sa svih strana granica `ivi pod istim uslovima i istim stepenom sigurnosti. Sada{wa albanska vlast je pokazala da nije u stawu da to garantuje. z Za{to imamo kratko pam}ewe?

– Dobro pitawe. Ko kratko pamti – ponavqa.

Igor Mihaqevi}

na su na ni`im padinama i na lesnom platou, gde vlada suvqa i kontinentalnija klima. Za razliku od tipi~nih panonskih stepa, ove fru{kogorske budu}i da se nalaze na postepenom prelazu ka {umama, vla`nije su i imaju ja~e {umo-stepsko obele`je.

Gusto busewe trava, poput osnove na slikarskom platnu, daje idealnu pozadinu promenqivim paletama cvetnih boja. Rane prole}nice su malobrojne, ali izuzetno upadqive. Na strmijim padinama cvetaju qubi~aste, dlakave sase, a na ni`im i ravnijim delovima krupni, jarko-`uti gorocvet, koji posle zimskih dana sija kao „malo Sunce“, prethodnica velikog.

Pravo {arenilo nastupa s kasnijim prole}em, kad cvetaju perunika, lan, maj~ina du{ica, margareta, razli~ak, quti}, orhideje razli~itih boja, veli~ina i oblika, kao i brojno drugo cve}e. Na pojedinim padinama raste i koviqe, ~iji dugi svilasti listovi potvr|uju udarnu i prepoznatqivu sliku stepskih predela. Obele`je {umo-stepe daju sporadi~ne grupacije drve}a i `buwa, koje imaju vrlo malo sli~nosti s obli`wim {umama. Ovde rastu vrste poput stepske vi{we, `e{qe (tatarskog javora), krupnolisnog medunca, kleke, jasena, brekiwe i ruja, koji u jesen poprima plamenocrvene boje.

Ukupno je na Fru{koj gori zabele`eno oko 1.500 vrsta vi{ih biqaka, {to sluti na najraznovrsnije mirise, ukuse, oblike i boje cvetova, listova, plodova... Tu je jo{ i oko 150 vrsta mahovina. U rano prole}e {umsko tlo prekriveno je gustim i {arenim tepisima, s po~etka zeleno-belim od

brojnih visibaba. Ubrzo posle wih, kre}e i procepak, zvan jo{ i niksica ili divqi zumbul, dodaju-

cama.^ak 31 vrsta orhideja raste u {umama i na livadostepama po obodu planine!

USAMQENA OSTRVSKA PLANINA, I PITOMA I MISTI^NA

Ranac, pa u Fru{ku U samqena ostrvska planina, Fru{ka gora, u{u{kala se u ju`nom delu Panonskog basena, u me|ure~ju Dunava i Save, a u severnom Sremu. Iako pitoma i lako dostupna, istovremeno je i divqa, nepoznata i misti~na – citat je iz kwige o na{oj lepotici koju priprema Nacionalni park “Fru{ka gora” . Tu poznavaoci svega {to ~ini i {to jeste Fru{ka gora, ukazuju na samo mali deo wene lepote, bogatstva i jedinstvenosti. A deli} onoga {to Fru{ka gora u nedrima skriva otkriva „Dnevnik”.

Gotovo sve {ume Fru{ke gore nalaze se u granicama Nacionalnog parka i gotovo ceo Nacionalni park ~ine {ume. Ostala prirodna stani{ta tako|e su veoma vredna, no nedovoqno su vrednovana i priznata. To se pre svega odnosi na livadostepsku i {umostepsku vegetaciju, ali i na `ivice i {ipra`je. U na{im krajevima se jedino na Fru{koj gori brdsko-planinske {ume nadovezuju na {umo-stepe, a ove na livadostepe, sa~iwavaju}i jedan neponovqiv i izuzetan predeo. Ujedno, Fru{ka gora je najve}i i najcelovitiji {umski kompleks u Vojvodini. Vi{e od 20.000 hektara {ume mo`e se kartografski predstaviti jednom zatvorenom linijom bez dizawa olovke sa papira (ne ra~unaju}i uske prekide zbog puteva). To za {umske biqke, `ivotiwe i gqi^erevi}

Ka}un iz roda orhideja

ve ozna~ava {iroku, neprekinutu podlogu `ivota. [ume Fru{ke gore sa~iwene su od velikog broja vrsta drve}a i grmqa. Dominiraju hrast kitwak, srebrnolisna lipa, bukva i grab.

Pored wih tu su i druge vrste hrastova (cer, sladun, krupnolisni medunac, medunac, lu`wak, transilvanijski kitwak i dale{ampijev kitwak), sitnolisna lipa, klen, gorski javor, javor mle~, divqa tre{wa, jasen, vrbe, topole, brekiwa, `e{qa... Mada na Fru{koj gori ima dosta ~etinara, svi su sa|eni osim niskog `buna kleke, koja prete`no raste u svetlijim hrastovim {umama ili na ~istinama. Raznolikost ne ~ini samo veliki broj vrsta, nego i wihov me|usobni raspored. Za razliku od visokih planina gde su {ume dosta jasno raspore|ene po visinskim pojasevima, fru{kogorske {ume deluju kao te{ko razja{wiv mozaik sitnih delova. Sa varirawem nagiba, visine, osun~anosti i podloge, smewuju se vrste drve}a i grmqa, uklopqene u razli~ite zajednice.

Idu}i iz podgorine ka vrhovima, niski i retki hrastovi medunci i sladuni {irokih kro{wi po-

stepeno se smewuju s vi{im cerom, a zatim i kitwakom, pra}eni jasenom i brekiwom u ni`im spratovima. Iz ovih i daqe svetlih i toplih {uma na prevojima, ni`e ka dolini potoka kro{we se sklapaju, a uz hrast sve je vi{e graba, ali i divqe tre{we, klena i drugih prate}ih vrsta. Daqe potokom uzbrdo, strane postaju strmije, pove}avaju se vlaga i senka i stvaraju uslovi za javore i bukve koji se prostiru i uz glavni greben, pra}eni lipom i divqim tre{wama.

Raznorsnost sastava fru{kogorskih {uma najo~iglednija je ujesen, kad svaka vrsta drveta mewa boju na sebi svojstven na~in. Tada fru{kogorski {umski vidici nalikuju impresionisti~kim slikama, u kojima se prelivaju ri|e bukve, `ute lipe, oker hrastovi, rozikaste tre{we i jo{ sve`e zeleno li{}e. Talasawe kro{wi na vetru ~ini to jo{ nestvarnijim.

Livadostepe i {umo-stepe, nepregledne zajednice visokih trava sa sporadi~nim `buwem i drve}em, dominirale su ruskim ravnicama i Panonskom nizijom. Nekada{we Panonsko more zameweno je morem trave, a ostrvski {umoviti bregovi, umesto nekada{wih

Gorocvet

Livadski {ampiwon

ostrva, naru{avaju ravnu liniju horizonta. Kao {to se more uvla~ilo u lagune i zapquskivalo ostrva, me|u wima i budu}u Fru{ku goru, tako se i danas na ostrvskoj planini livadostepa i {umo-stepa uvla~e pod {umovite bregove. Ova stani{ta zastupqe-

Gqiva ima preko 500 vrsta!

Do sada je na Fru{koj gori evidentirano preko 500 vrsta gqiva, ali je ukupan broj verovatno mnogo ve}i. Stare {ume su mesta najve}e raznovrsnosti gqiva kako zbog velike koli~ine trule`i, tako i zbog obiqa mogu}nosti za mikorize – specifi~ne sprege gqiva i korewa drve}a. Drvna masa i vla`na klima idealni su za brojne vrste koje se razvijaju na stablima i prouzrokuju proces truqewa. Najve}a i veoma ~esta je krupni, sivi trud, ali tu su i mnoge koraste vrste, zatim mekane gqive poput judinog uveta, {areni }uranov rep, bukova~e, koralne gqive... Brojne su vrste koje rastu na tlu: sitno, crveno i korasto babino uvo, ogromne i bele, velike puhare, gqiva ~udnog oblika zbog ~ega se zove |avoqi prsti, zatim jestivi vrgawi, lisi~arke, sun~anice, otrovne zelene pupavke... Na stepskim livadama u prole}e rastu smr~ci, a na mestima ispa{e gnoji{tarke. Poznatije jestive pe~urke, koje se mogu na}i na Fru{koj gori su sun~anica, mle~nica, |ur|eva~a, sumpora~a, lisi~arka… Zna~ajnije smrtno otrovne gqive koje su zabele`ene su zelena pupavka, na{a najotrovnija pe~urka, i panterovka. Tako|e otrovne, ali retko sa smrtonosnim ishodom su `uta pupavka, ludara i bquvara. Lepotom i neobi~no}u isti~u se sluzave gqive, koje rastu na trulim stablima i {umskoj steqi. }i tamne, qubi~asto-plave nijanse. Aspekt koji sledi je najatraktivniji, najbujniji i najobojeniji, sa mla|ama, `utim breberinama, plu}wacima, slezewa~ama... Neke ranoprole}nice su re|e rasprostrawene, poput jetrenke koja naseqava samo strme, senovite i kamenite doline potoka u {umama.

U rano prole}e bujno lista sremu{, odnosno medve|i luk, jestiva biqka koja na Fru{koj gori raste samo na nekoliko lokaliteta u bukovim {umama na zapadu. Najimpozantniji predstavnik {umskog zeqastog biqa je zlatan, vrsta divqeg qiqana koji cveta krajem maja i dominira visinom, upadqivim pra{nicima i mesnatim lati-

Na Fru{koj gori rastu i brojne vrste paprati. U svetlim {umama hrasta, ~esto i na se~inama to je visoka bujad, a u senovitim {umama paprat navala. U vla`nim dolinama potoka sjaje listovi jeleweg jezika. Stene i kamewe su obrasli kamen~icom, crnom vilinom vlasi i zlatnom paprati. Najre|a vrsta paprati je pqevika, svedok nekada{we vla`ne klime iz perioda tercijara. Ona raste samo na nekoliko lokaliteta s ogoqenijim grebenima (Kobila, Gradac i Stari Majdan).

Pripremila: Aleksandra Brzak Fotografije: Dragi{a Savi}

8

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Bajski kanal Kad je kanal bio zavr{en, vukli su tuda bar`e koje su nosile 650 tona tereta. Francuskim kanalima su u to vreme mogle da plove bar`e koje nose samo 250 tona osledwi putnici koji su pre nas Bajskim kanalom pre{li u Ma|arsku u~inili su to 1956. godine. Nismo i{li wihovim tragom, voda sve opere (sem obraza), puno je godina pro{lo i vlasti se izmewalo.

I{li smo kanalom, prirodnom sponom i granicom, od [ebe{foka kod Bezdana do {lajza u Baji. Plovili smo ~amcem, Arpad Kolar, Dragan Miqani}, wegova kamera, moj fotoaparat i ja. Ne postoji grani~ni prelaz na kanalu, za putovawe smo dobili posebne dozvole Ma|arske i na{e carine i pograni~ne policije. @eqa nam je bila da plovimo ovom najlep{om i naj~istijom vodom u Vojvodini.

Dvojica Apatinaca, pri~ao mi je Arpad Kolar dok smo plovili, gradili su Bajski kanal. Bra}a Jo`ef i Gabor Ki{ krenuli su avanturu, da skrate put bar`ama i la|ama, da spoje Dunav i Tisu pre~icom i da ostave zalog za budu}nost. Nekada se Dunav na toku od Baje do Apatina ra~vao na dva kraka, Moha~ki i Bara~ki. Bra}a Ki{ re{i{e da naprave projekat i iskoriste Bara~ki Dunav kao pre~icu, da prokopaju kanal do velikog Dunava, da naprave prevodnice i omogu}e lak{u, br`u, jeftiniju i bezbedniju plovidbu. Kad je kanal bio zavr{en, vukli su tuda bar`e koje su nosile 650 tona tereta. Francuskim kanalima su u to vreme mogle da plove bar`e koje nose samo 250 tona.

Stari tok Dunava ~ini 95 posto Bajskog kanala. Zbog toga je i toliko razli~it od drugih kanala, biqni i `ivotiwski svet je u prirodnom okru`ewu, nije se ~ovek mnogo me{ao i sudio prirodi kako }e joj biti lep{e i boqe tamo gde neko upre prstom i zabode a{ov.

Pored {lajza u Baji, gde i po~iwe kanal, jedna od zgrada je pretvorena u muzej. Izlo`eni su alati, oru|a, pribor i oprema koji su kori{}eni u vreme trasirawa i kopawa Bajskog kanala. Pumpe koje su postavqene da u vreme niskog vodostaja prebacuju vodu iz Dunava u kanal su ko nove. Kako i ne bi bile kad su radile samo jedan dan. O ka-

nalu ne postoje samo poreske, la|arske i in`ewerske kwige. Istori~ar iz Baje, Gabor Falodi, napisao je kwigu o kanalu. Pri~ao nam je o ~emu je pisao i {ta zna o kanalima iz onog vremena: „Gospoda Ki{ Gabor i Jo`ef su na osnovu svojih iskustava iz Za-

rice i so, od toga su se mnogi obogatili i to je privuklo nove doseqenike. Kanal je skratio transportni put za vi{e od 200 kilometara u odnosu na tok Dunava i Tise uzvodno, a transport je obavqan br`e za ~ak 18 do 20 dana, u odnosu na ranije plovne puteve.

P

Prevodnica je imala dve funkcije

Pumpa je radila samo jedan dan

padne Evrope i okoline Sombora krenuli da rade odvodwavawe sa vojvo|anskih prostora malim kanalima. To se de{avalo 1780. godine. Tada je ro|ena ideja da se spoji Dunav sa Tisom, da se lak{e odvodwavaju vode iz unutra{wosti i da se napravi plovni put izme|u Dunava i Tise”.

Od kraqa Ferenca Prvog su 1792. dobili dozvolu za rad i osnivawe firme koja }e raditi na izgradwi i odr`avawu kanalske mre`e.

Tada su izgradili deo kanala izme|u Mono{torsega i Ba~feldvara, uprkos brojnih problema 120 kilometara kanala su zavr{ili u periodu od 1792. do 1802. godine.

Kanal je u slede}oj deceniji potpuno izmenio na~in `ivota u Ba~koj, izvr{ena je melioracija, odvodwavawem su dobijene velike povr{ine obradivog zemqi{ta.

Kanalom su transportovane `ita-

Firma koja je gazdovala kanalom je nedovoqno investirala u redovno odr`avawe i izme|u 1825. i 1830. godine kanal je bio zamuqen a plovidba i transport su postali problemati~ni. Sudbina kanala i qudi koji su `iveli u wegovoj okolini postala je neizvesna. Zbog zamuqenosti, u{}e kanala u Dunav kod Ba~kog Mono{tora je postalo neupotrebqivo i preme{teno je kod Bezdana. Tokom izgradwe {lajza kod Bezdana prvi put je kori{}en vodootporni beton i prvi put je upotrebqena me{alica za beton, a wen konstruktor je bio in`ewer Mihalik.

Ni posle izgradwe {lajza kod Bezdana agonija kanala nije prestala jer Dunav nije tekao kao danas i u vreme niskog vodostaja se de{avalo da Bajski kanal ostane bez vode.

Negda{wi ma|arski revolucionar I{tvan Tir se 1867. godine vratio

u svoje rodno mesto i u Baji je po~eo modernizaciju i pro{irewe ovog kanalskog sistema.

Od 1870. do 1875. godine je potpuno rekonstruisana osnovna kanalska mre`a, sekcija kanala od Malog Stapara do Novog Sada je potpuno obnovqena i izgra|en je “napojni” kanal od Baje do Bezdana, duga~ak oko 44 kilometra. Tada je izgra|en {lajz kod Baje, najsevernija ta~ka ovog kanalskog sistema. Prevodnica je imala dvojaku funkciju, prevo|ewe brodova i napajawe vodom kanala iz Dunava u vreme povoqnog vodostaja.

Od 1880. do 1890. godine kanal je bio maksimalno eksploatisan, ali je Prvi svetski rat to prekinuo, kanal je podeqen na dva dela i transport je potpuno zamro. Danas je u Ma|arskoj ostalo 32 kilometra Bajskog kanala.

Problem vodosnabdevawa kanala vodom su poku{ali da re{e pumpnim sistemom i stanicom koja je u Baji izgra|ena od 1914. do 1916. godine, ali se ispostavilo da je to graditeqski proma{aj, jer ni taj sistem nije bio dovoqan da obezbedi potrebnu koli~inu vode u kanalu. Efekti ovakvog ubacivawa vode nisu se osetili ~ak ni do obli`ne Velike Bara~ke, pumpa je radila samo jedan dan i po{to je bilo neisplativo takvo vodosnabdevawe, stanica je prestala da radi.

Danas se prevodnica vi{e ne koristi, postala je turisti~ka atrakcija. Postoji spomen plo~a koja podse}a na I{tvana Tira, a 3. marta 2008. se navr{ila stota godi{wica od wegove smrti.

Stara pumpna stanica je danas preure|ena, gorwi wen deo je reprezentativna sala za konferencije, a u dowem delu je muzej sa eksponatima iz vremena kada je I{tvan Tir rekonstruisao kanalski sistem. Izlo`ene su i fotografije iz tog perioda i snimke velike ledene poplave.

Stare fotografije je snimo jedan fotograf iz Segedina 1874. i 1875. godine. Bile su namewene kao poklon album sa fotografijama za cara Frawu Josifa. Do cara nikada nisu dospele, zavr{ile su u jednoj privatnoj zbirci, a {esdesetih godina su se pojavile u Baji. „I evo ih u na{em muzeju”.

Plovidba Bajskim kanalom danas je zabrawena, progla{en je za za{ti}eno podru~je prve kategorije u Gorwem Podunavqu. Atraktivna je vikend zona, odmara i oko i du{u. Kako re~e Arpad, kad smo po~eli plovidbu, Bajski kanal je wegova prva qubav. Prva qubav zaborava nema, zar ne? Kad vidite Bajski kanal, zavole}ete ga na prvi pogled, i on vas. Nema veze koje je godi{we doba.

Bora Oti}

ZAVR[ENI PUDARSKI DANI U IRIGU

Predata buya – veseqe za dve ’iqade du{a udarski dani, osamnaesta po redu turisti~ko-privredna manifestacija u Irigu zavr{ena je ju~e izborom pudara za slede}u godinu. Dosada{wi pudar, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, sve~ano ju~e je, na pozornici kod gradskog parka, predao pudarsku buxu novoizabranom ~uvaru fru{kogorskih vinograda, direktoru Fonda za kapital- Ko zna boqe skuvati pudarski paprika{ na ulagawa Vojvodine Mom~ilu vi}“ u Srpskoj ~itaonici. U ~eMilovi}u, koji je sve~ano obe}ao tvrtak je odr`an defile i maskenda }e biti dobar ~uvar iri{kih bal dece pred{kolskog i {kolvinograda. Posle ove sve~ane ceskog uzrasta, sa fewerima pravqeremonije, nastavqeno je veseqe nim od bundeva kako su to nekad dekome je prisustvovalo vi{e od ca radila dok su sa starijima ~uvadve hiqade gostiju. la vinograde od ptica. Petak je Ina~e, iri{ki „Pudarski dani“ bio dan kada su Iri`ane zabavqapo~eli su u sredu izlo`bom likovli bendovi iz Rume, Stare Pazove no-literarnih radova u~enika i [ida, a kao {lag na tortu do{ao Osnovne {kole „Dositej Obradoje ve~erwi nastup „Van Goga“.

P

DANAS PO^IWE SVETSKI KUP

Kako je sir „Teatar vetski kup u fudbalu za besku}nike po~iwe danas u Rio de @eneiru! Po najavama organizatora, na terenima na Kopakabani, 64 tima od po 4 igra~a (plus ~etiri rezerve) od 19. do 26. septembra bori}e se za titulu najboqeg street soccer tima sastavqenog od mladi}a (ili devojaka) koji su od pro{log Svetskog kupa (odr`ava se svake godine) u jednom periodu bili besku}nici ili pak zara|uju pro{ewem na ulici ili su u fazi dobijawa azila. Procewuje se da je u ceo projekat fudbala za besku}nike ukqu~eno vi{e od 30.000 qudi i organizatori o~ekuju da se posle turnira na Kopakabani `ivot promeniti naboqe za najmawe sedam od deset u~esnika. Navodno, u Homeless World Cup istoriji zabele`en je velik broj takvih slu~ajeva. Iza cele pri~e stali su kompanija „Najki“, UNICEF, UEFA, kao i globalni ambasador, legenda Man~ester Junajteda, Erik Kantona (videti pod: „gadna narav“ i „podignuta kragna“). Promoteri ovogodi{weg takmi~ewa su i zvezde modernog fudbala Didie Drogba i Rio Ferdinand. „Jedva ~ekam da stignem u Rio. U kontaktu sam s ostatkom ekipe i svi smo zaista uzbu|eni. Radujem se {to }u igrati za [kotsku. Fenomenalan ose}aj. Ne mogu vam to opisati“ rekao je za The Curier 19godi{wi Beri Ri~i, fudbaler [kotske homles reprezentacije.

On je napustio ku}u sa 16 godina kada je istukao qubavnika svoje majke Linde i od tada je bio na ulicama Dandija. Tri godine i 120 sati dru{tveno korisnog rada kasnije on se vratio svojoj porodici.

Postao je poznat i mediji na Ostrvu dali su mu nadimak „^ovek koji je preokrenuo svoj `ivot“ (Man who turned his life around). Proteklu nedequ proveo je na terenima Glazgov Renxersa pripremaju}i se za Svetski kup u Brazilu. „Ja sam, ina~e, navija~ Seltika tako da mi je to malo te{ko palo, ali postoje stvari koje jednostavno morate da uradite“.

Prvo svetsko prvenstvo za besku}nike odr`ano je 2003. godine u

S

austrijskom Gracu kada je titulu osvojila doma}a reprezentacija.

Od 141 igra~a koji su se nastupili, 31 je u narednih 12 meseci na{ao stalno zaposlewe. Od tada turnir se odr`ava svake godine.

Drugi Svetski kup odr`an je u {vedskom Geteborgu ({ampion postala selekcija Italije), a ve} 2005. po~eli su da se pojavquju prvi realni problemi. Iako od samog po~etka u svemu u~estvuju Ujediwene nacije, „obe}ane zemqe“ iz Zapadne Evrope i Severne Amerike nisu bile odu{evqene idejom o davawu viza besku}nicima iz siroma{nih delova Afrike i Azije. Stoga tre}i kup nije odr-

`an u Wujorku kao {to je to bilo najavqivano, ve} se organizacije prihvatio Edinburg. Da ne ostane nedore~eno: Italijani su odbranili titulu.

Daqi razvoj Svetskog kupa za besku}nike vodi preko turnira u Kejp Taunu 2006. godine ({ampion Rusija), zatim Kopenhagena 2007. ([kotska), Melburna 2008. (Avganistan) i Milana 2009. (Ukrajina). Dogodine je doma}in Pariz, a

Pravila

Miroslav Vasin i predsednik op{tine Vladimir Petrovi}

Takmi~arski deo odr`an je ju~e u parku u centru, gde su organizovana nadmetawa u spremawu pudarskog paprika{a i ko ima boqe vino pro{logodi{we prizvodwe. Udru`ewa i aktivi `ena iz Srema priredili su izlo`bu rukotvorina, te prodajnu izlo`ba gro`|a, vina, rakije i jabuka.

U subotu u popodnevnim ~asovima prire|en je i defile bajkera

kroz centar Iriga, na kome je u~estvovalo gotovo stotinu voza~a motocikla iz cele Vojvodine.

Posle ove manifestacije, ve} sutra }e iri{ki vinogradari krenuti u berbu gro`|a. Po~e}e ce|ewe ~uvenog mladog vina – rampo{a, ali, radost nije prevelika, jer gro`|e ove godine nije najboqe rodilo.

Smiqka Bojevi}

z Pravo nastupa imaju besku}nici, azilanti, prosjaci i zavisnici stariji od 16 godina z Na kupu za besku}nike mo`e se nastupati samo jednom u `ivotu z Dimenzije terena su 22 i 16 metara, visina martinela je 1,1 metar z Poluvreme traje sedam minuta z Me~ po~iwe ubacivawem lopte u teren z Golman ne sme da postigne gol niti da zadr`ava loptu u rukama z Najmawe jedan igra~ u svakom trenutku mora biti na protivni~koj polovini z Sudija mo`e dosuditi penal protiv ekipe koja odugovla~i igru z Pobeda donosi tri, a poraz na penale jedan bod z Igra se loptom veli~ine 5 z Dodequje se trofej za fer plej

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

Ni{ta nije kao {to izgleda e. Ni{ta nije kao {to izgleda. I sledstveno takvom relativisti~kom gledi{tu, “fotografija nikada nije ono {to vidimo”, kao {to s dvoli~nom duhovito{}u napisa onaj svetski iluzionista, majstor hemijskog i digitalnog zapisivawa prizora, nego, naprotiv, fotografija je ono {to nam kroz wu autor kazuje ili ono {to mi u woj prepoznajemo i razumevamo, tako i uvrnuto reportersko iskustvo moje malenkosti govori da ni reporta`a, ~istokrvna papirnata reporta`a, nikada nije ono {to vidimo – a vidimo, evo, ono {to vide i drugi, da dva ~oveka u vrelim i uko~enim podnevnim momentima sede na uli~noj klupi u Siba~u – nego, naprotiv, reporta`a je pri~a koju smo u stawu da samo mi vidimo, tamo gde drugi vide samo trivijalni, bezli~ni i dosadni portal ulice. Dakle, pri~a koju vidim u vazduhu, ili, da budem sasvim dosledan, pri~a koju samo ja vidim, sastoji se od dva arhetipska familijarna ~oveka pod ka~ketima i u papu~ama, koji u pregrejanim, ne`nim i senzualnim ranim podnevnim ~asovima, takore}i bez zvukova i disawa, dokoli~are na {oru u intermecu izme|u uobi~ajenih obaveza, s laktovima na kolenima i sklopqenim {akama, umrtvqeni vru}inom ispred tvr|avskog zida ograde na rasu{enoj klupi iznetoj pred ku}u na trotoar, zaogrnuti, kao jorganom, senkom uli~nog drveta, drveta lutalice.

Zatim, sastoji se, ovaj letwi uli~ni momento iz Siba~a, i od zadihanog de~aka, jaha~a na biciklu umornih to~kova, polo`enog na trotoar, koji kod svojih babe i dede (o~evih roditeqa) udi{e zelenim srcem svoje najlep{e leto detiwstva, i ne znaju}i – a ko je to od nas znao u de~akovim godinama – da je slobodan i bezbri`an kao pti~ica u plavetnilu. I, na kraju, ili na po~etku, pri~a se, ova, sastoji i od tri psa kao tri ~upava, crna patuqka: Ona i On i wihovo Dete. U trenutku kada ulaze u ovu novelu, keru{ica se pored klupe vaqu{ka u travi na le|ima, ispla`enog jezika i ra{irenih u{iju, otvorenog stomaka, sa {apama u vazduhu, a weno {tene, je-

N

Blek

dino {tene, debequ{kasto jednomese~no bi}e kao crna pufnica, zagwureno u stomak, sisa materinu belu krv. U drugom planu, pored zida, drema na suncu tvorac ku~eta: Blek!

Svi su tu, ispred ku}e u drvenom hladu, wih dva na klupi (Ivica Nebrigi} i Vasilije Nenadov), i wih ~etvoro oko klupe (de~ak Luka Nebrigi}, Blek, Ribica i wihovo {tene), svakida{wi artisti {ora, obi~ni da ne mogu biti obi~niji, osim ako reporter s vu~ijim iskustvom grada i wegove legendarne otu|enosti, dirnut i omek{an toplinom uli~ne scene na portalu siba~kog {ora, ne traga za upravo ovakvim zrncima, kada se profiltrirani `ivot, zate~en u svom intimnom ~asu, iskazuje u esencijalnoj puno}i,

ne`nosti i lepoti. Harmonija, ravnote`a i spokoj ~oveka i `ivotiwe emitovani iz ovog kao jagwe bezazlenog prizora svakodnevice, napre~ac su me razoru`ali i uzeli pod svoje, izazva{i u meni, surovom profesionalcu i tvrdokornom skeptiku, onu vrstu arhai~ne, plemenite emocije – ose}aja jednostavnosti i celovitosti `ivota – koja se jo{ kao runolist sa~uvala u nekim (sremskim) porodi~nim staklenim zvonima, kojima elektronski svet kao da jo{ uvek nije oduzeo nevinost. Me|utim, jeste.

Keru{a Ribica, me{ana krvna plazma, ugqeno crna pacov~arka jake i blistave dlake, oborenih u{iju, niskog rasta i debelih {apa, s ~upavom kozijom bradicom i }ilibarsko-braonskim steklencima krupnih i okruglih o~iju, ro|ena je kao jedno od ku~i}a iz dugogodi{we burne veze wenog oca Bleka, nema~kog niskog {naucera ne~istog porekla, rodom iz Skoranovca (kod Kovina), na kojeg se Ribica “bacila” do te mere da izgleda skoro kao kopija oca – stoga odmah prelazim na wenu majku, tako|e Ribicu (1996–2010), rodom iz Siba~a, terijerku iz istog dvori{ta, sr~anu, tako|e ne~istu kujicu s o~ima “kao `eravice”, uginulu od starosti pre neki dan (eto, ba{ pre neki dan) u ~etrnaestoj godini i pogrebenu na Pse}em grobqu u Siba~u.

Blek, omawi ker sna`ne individualnosti, vatrene pokretqivosti i strahovito ubojite lova~ke mo}i, tehni~ki ubica pacova, ma~aka i – ponekog goluba ili vrapca (iz dosade), efikasan i koristan avlijski ~ista~ i egzekutor (“Ma~ke, zbog wega, {etaju samo po krovovima!”), gospodar `ivota i smrti u ogradi, i, reklo bi se, seksualni manijak incestoidne orijentacije – qudskim ar{inima (mal)tretiran, a u stvari, s kosmi~ke ta~ke gledi{ta, samo normalan pas s prirodnim potrebama, “nesvestan” da seksualno op{ti sa svojom }erkom (“Nema drugog kera u avliji, pa Blek ska~e na }erku...”). Blek i wegova mu{kobawasta }erka Ribica, kerovi koji ne znaju {ta je lanac i koji bi zakovani za tri kvadratna metra zemqe presvisli od tuge, izrodili su zdravo potomstvo (bez degenerika) koje tr~ka i laje po kom{ijskim i i drugim avlijama. Pro{le godine iz ove “zabrawene” veze ro|eno je {est ku~i}a, podeqenih po Siba~u, a pre mesec ipo dana Ribica je o{tenila samo jedno ku~e – Donu, kako je zove unuk Luka Nebrigi}, ili Lunu, kako je zove wegova baba...

Blek je u fazi ku~enceta, skupa sa svojim “ameri~kim” imenom, donet u kutiji za cipele iz Skorenovca – `ivi poklon Kovin~anina Zolike Denija, potpukovnika baterije Tre}eg raketnog diviziona vojske Srbije, ko-

ji je 27. marta 1999. godine komandovao posadom kod Bu|anovaca na ~ijem je skarabuxenom radaru ruskog raketnog sistema S–125 (NEVA), najpre uo~en, a onda u 20 ~asova i 40 minuta, “skinut” s neba ameri~ki crni le{inar F–117, posledwi modni krik “stelt” tehnologije i neoborivi ponos ameri~kog nevidqivog ratnog vazduhoplovstva. – “Sru{io se, eto tu dole u wivama, nema {est kilometara odavde... Tamo su Bu|anovci”, zakre}e glavu Ivica Nebrigi} i odapiwe ruku niz ulicu Koste Na|a. “Sad, kad bi teli tamo, na kraju asfalta si{li bi ste na letwi put kroz wive, i samo pravo... pravo... pa, onda desno, popnete se na novi asfaltni put... I onda putom pored jezera...”

“Jezera? – Otkud tamo jezero?”

“Izgleda ko jezero, a u stvari je muqovod {e}erane... Pa, na }upriju, preko kanala Galovice. I eto vas u Bu|anovcima! – Moj {kolski drugi, odavde iz Siba~a, bio kod tog Zolike na wegovoj slavi, i ovaj mu ’spakovo’ Bleka, bio ku~ence, ovoliki... Mom drugu je izgledo ko pulin. I kad je u Siba~u vidio da ker~e nije za ovce, nudio ga po kom{iluku. I ja ga uzmem. Nesta{an bio, `eravica `iva, odma mi se svidio. I nisam pogre{io. Smrt je za pacove! Po merdevinama se popne na krov i po merdevinama si|e sa krova!... I od wega dobijem ovu Ribicu” – Nebrigi} pokazuje na keru{icu koja u travi doji Blekovo {tene.

“A {ta }ete sa ku~etom?”

“Ostavi}u ga, treba mi, a i neka se s wim igra unuk Luka, do|e ovde kod oca, a `ivi kod matere u Ogaru, roditeqi mu nisu u qubavi...

A i ja volim kerove, povazdan razgovaram sa Blekom i Ribicom ko sa decom na ovoj klupi otkako sam operiso srce...”

Uvek kada predamnom, na nekoj klupi, kapiji, prozoru, ogradi, iskrsne ovakav jedan naizgled malokrvni, otrcani fragment, suva drenovina provincijske svakodnevnice, klepi me po u{ima i, ~esto, motivi{e princip da: Ni{ta nije kao {to izgleda, i uvek se iznova uveravam da je dovoqno zagrebati opnu ne~ije slu~ajne biografije, maske, slike ili pojave, pa da se otvori vulkan. Ili, evo, sada, opet mi pred o~i izlazi ona prodava~ica iz mog novosadskog {ora, koja se onog @enskog dana, ekstati~no raspolo`ena i sva od nekog pao~instog ozarewa, dirqivo i komplikovano namontirana, napirlitana i iscrtana, sredila za uobi~ajenu proceduru komplimenata i ~estitawa, i svojim beznade`nim izgledom navukla me na svr{en ~in tako da sam joj u trenutku slabosti polaskao da je lepa, {to mi je tim te`e palo, jer je stvarno bila lepa. Ne. Ni{ta nije kao {to izgleda. @eqko Markovi}

z Kada je sumwa osnovana, ~iwenice su suvi{ne. z Ko nema ja~e dokaze, slu`i se ~iwenicama.

z Svi smo za Evropu.

Samo su ~iwenice protiv.

NAOPA^KE

dine kasnije nastupila je za „pravu“ fudbalsku juniorsku reprezentaciju svoje zemqe na {ampionatau Ju`ne Amerike. „Radi se ustvari o ogromnom `ivotnom iskustvu. Sti~ete prijateqstva i kreirate ispravne stavove koji }e vam kasnije pomo}i u `ivotu i fudbalu“, rekla je Mi{el.

Iako su organizatori iz Rija najavili 64 tima, nije sigurno koliki }e broj zaista pojaviti.

Agencija Aso{itijeted pres protekle sedmice javila je kako je ekipa Zimbabvea otpala sa spiska u~esnika. Devet fudbalera, kao i menaxment izabranog tima ove zemqe (kompletna delegacija sem igra~a Petrosa ^atize), za vreme {ampionata u Melburnu 2008. godine, ilegalno su prebegli i ostali u Autraliji. Posle toga Italijani su lane odbili da im izdaju vize, a ove godine Zimbabve je definitivno diskvalifikovan. Navodno, „pobeguqe“ su se vodile logikom da je `ivot ilegalca i klo{ara kod Ozija lagodniji od borbe za egzistenciju u domovini, posebno posle 2005. godine i opera-

cije Murambatsvina (Operation Drive Out Trash) posle koje je direktno bez krova nad glavom ostalo vi{e od 700.000 qudi.

I pored tih „de~jih bolesti“, tvrdi se da je ~ak 77 odsto u~esnika posle ovih takmi~ewa zna~ajno unapredilo svoje `ivote – po~elo da radi i {koluje se, „skinulo se“ s droge i alkohola, ponovo uspostavilo izgubqene veze s dragim qudima... Neki od wih izgradili su i profesionalne fudbalske karijere. Tiago Manuel Dias Koriera Bebe (20) najpoznatiji je igra~ koji je sa „malih“ vrlo brzo stigao na „velike“ fudbalske terene, i sad se o~ekuje wegov debi na, ni mawe ni vi{e, nego na - Old Trafordu! Bebe, potomak imigranata sa Kapo Verdea, jedan deo svog detiwstva proveo je na ulicama predgra|a Lisabona, da bi u periodu adolescencije bio odgajan u siroti{tu jedne katoli~ke crkve. Bio je na {irem spisku homeless reprezentacije Portugala i nastupao je na Evropskom festivalu uli~nog fudbala (European Street Football Festival) u Fo~i u Bosni i Hercegovini. Ovog leta ser Aleks Ferguson je na preporuku svog biv{eg pomo}nika Portugalca Karlosa Keiro{a doveo Bebea u Man~ester junajted. Transfer iz Vitorie de Gimarae{ iznosio je 11.6 miliona evra. „Presre}an sam! Fudbal mo`e da ti promeni `ivot i to veoma mnogo“, reklo je siro~e koje je dospelo na „Teatar snova“.

U me|uvremenu, pripreme za Rio su se zahuktavale. U~esnik Lige {ampiona Totenhem Hotspur postao je sponzor tima Indije, selekcije Filipina i Engleske predstavile su svoje oficijelne himne za Svetski kup, stigla je vest da }e Palestina debitovati, menaxer Arsenala Arsen Venger postao je promoter HWC 2011... S druge strane, srpski nacionalni tim besku}nika u Kopenhagenu osvojio je 18. a u Kejp Taunu 37. mesto. Ekipa je sastavqena od mladi}a koji su raseqeni zbog sukoba na Kosovu i trenutno su rezidenti izbegli~kog centra „Uzor“ u Kraqevu. Na zvani~noj internet prezentaciji turnira navodi se da su prostorije izbegli~kih centara u Srbiji prenaseqene, te da nisu adekvatno sanitarno opremqene, zbog ~ega je me|u {ti}enicima do{lo do „eksplozije kriminala i alkoholizma“. Od zemaqa u regionu, predstavnike u Riju ima}e Hrvatska, Slovenija, Ma|arska i Rumunija. Ipak, sumiraju}i rezultate i i{~ekivaju}i turnir u Riju, vrlo je te{ko proceniti da li je ova igrarija zaista doprinela re{avawu problema besku}nika (po nekim izvorima u svetu ih je gotovo milijardu), ili dobar rejting duguju marketingu i spinovawu mo}nih organizatora.

Danijel Apro

Foto: S. [u{wevi}

z Ne mo`emo se pomiriti s ~iwenicama, jer se ni one ne mire s nama.

zatim slede Meksiko Siti i Poznaw. Od prvenstva u Australiji, takmi~ewe se odvaja i u mu{koj i u `enskoj konkurenciji. Prvi {ampion bila je ekipa Zambije. Sve vreme takmi~ili su se i me{oviti timovi. Drugim re~ima, talentovane devojke ravnopravno su s momcima u~estvovala u nadmetawu s protivnicima u fudbalskoj igri i u bitci sa sobom za izlazak iz `ivotnih problema. Tako je, recimo, Mi{el da Silva, devojka koja je ro|ena 1990. godina u nema{tini brazilske favele, 2007. u Kopenhagenu progla{ena za najboqeg `enskog takmi~ara („otkrio“ ju je Erik Kantona), a samo tri go-

Na uli~noj klupi u Siba~u

z Nisu ~iwenice tvrdoglave, ve}i oni koji ih ne po{tuju.

o~e videlo r snova”

Ilija Markovi}

P U FUDBALU ZA BESKU]NIKE

SPORT

nedeqa19.septembar2010.

POLUFINALE DEJVIS KUPA: SRBIJA - ^E[KA (1:2)

^esi pobedili u dublu Novak \okovi} i ^esi su prvi stigli do brejk Nenad Zimowi} izguprilike ve} u tre}em gemu na bili su u dublu od To\okovi}ev servis. Bekhendom ma{a Berdiha i Radekroz sredinu [tepanek je doneo ka [tepaneka i sada ^esi vode svom timu {ansu da oduzme ser2:1 u polufinalu Svetske grupe vis rivalima, ali je \okovi} Dejvis kupa. Novak \okovi} i asom uspeo da neutrali{e tu Nenad Zimowi} su dobro po~ebrejk {ansu. Sve do sedmog gema, li, osvojili prvi set, a onda stateniseri su ~uvali svoj servis, a li, pa su Toma{ Berdih i Radek [tepanek dobili naredna tri 3:6, 6:1, 6:4, 6:1.

Posle dva sata i 38 minuta igre parova u Beogradskoj areni, ^esi su poveli 2:1 protiv Srba u polufinalu Svetske grupe Dejvis kupa.

- Kqu~ je bio u opu{tenosti. Ulog je bio veliki“, - ocenio je selektor Srbije Bogdan Obradovi} odmah posle me~a.

Odluka o drugom finalisti pa{}e danas kada su na programu dva singla.

- Dobro je {to imamo prostora da kombinujemo. Jo{ }emo razgovarati i dogovoriti se kako da postupimo - dodao je Obradovi} i nastavio: Ni{ta jo{ nije gotovo, ali moramo da motivi{emo igra~e.

U Beogradskoj areni bilo je oko deset Ni{ta od dogovora: Zimowi} i \okovi} hiqada gledalaca, me|u kojima i predsednik Srbije, onda su srpski reprezentativci Boris Tadi}. Selektori su napravili brejk, za ^ehe je ser(o~ekivano) napravili tri izvirao Berdih. U narednom gemu, mene u odnosu na parove najasigurnim servisima Zimowi}a, vqene u ~etvrtak na zvani~nom Srbija sti`e do 1:0 u setovima.

Francuzi prvi finalista Mu{ka teniska reprezentacija Francuske plasirala se u finale Svetske grupe Dejvis kupa. Francuska je povela 3:0 protiv Argentine u me~u polufinala Dejvis kupa, koji se igra u Lionu. „Trikolorima“ je tre}i, odlu~uju}i poen doneo dubl Arno Klemon i Mi{el Qodra. Oni su pobedili Argentince Eduarda [vanka i Horasija Zebaqosa 6:4, 7:5, 6:3.

Francuz Gael Monfis pobedio je dan ranije Argentinca Davida Nalbandijana 3:1 (6:4, 2:6, 6:4, 6:3), dok je Mi{el Lodra nadigrao Huana Monaka 3:1 (7:5, 4:6, 7:5, 6:3).

Danas }e biti odigrana preostala dva singl me~a, a trebalo bi da igraju Monfis - Monako i Lodra - Nalbandijan. `rebu. Obradovi} je, umesto najavqenog Viktora Troickog, u dubl sa Zimowi}em poslao \okovi}a, koji zbog umora nije nastupio u singlu. ^eh Jaroslav Navratil promenio je obojicu igra~a. Umesto Jana Hajeka i Iva Minara, na terenu su bili najboqi ~e{ki teniseri - Berdih i [tepanek.

^esi su ponovo prvi pripretili na po~etku drugog seta, ali za razliku od prvog kada nisu realizovali dve brejk {anse, sada su iskoristili gre{ke srpskih tenisera i oduzeli servis Zimowi}u. Ista situacija ponovila se i u petom gemu, opet na servis na{eg najboqeg dubl igra~a, gosti su poveli sa 5:1 i

[est medaqa u Poqskoj Srpski kajaka{i osvojili su {est medaqa na internacionalnoj regati za mla|e kategorije u Slova~koj. Srbija je imala 13 prijavqenih posada u Pje{tanima, a ~ak devet je izborilo plasman u finale, a na kraju se {est okitilo medaqama.

Zlatne medaqe na 200 metara uzeo je dvosed Sintelona Simo Bolti}-Marko Dragosavqevi}, koji su u kategoriji od 15 i 16 godina pro{li kroz ciq u vremenu od 35.65 sekundi Dragosa-

vqevi} je osvojio i srebro u disciplini K1 na istoj deonici.

Milana Trkuqa bila je srebrna u diciplini K1 na 200 metara me|u takmi~arkama od 16 godina. Bronzane medaqe osvojili su Nemawa Stanivukovi} u disicplini K1 na 200 metara me|u 15-godi{wacima, dvosed Sandra Veselinovi}-Nikoleta Xombeta na 200 metara kod takmi~arki od 17 godina i ~etverac Milana Trkuqa, Sandra Veselinovi}, Nikoleta Xombeta i Sandra Polovina na 200 metara u kategoriji do 17 godina.

tada je bilo o~igledno da je drugi set izgubqen.

Rani brejk ~e{kih tenisera u tre}em setu bio je presudan u tom delu igre pa su Berdih i [tepanek poveli sa 2:1 u setovima. \okovi} i Zimowi} su imali dosta oscilacija u igri, napravili su sedam neiznu|e-

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije nazadovala je za tri pozicije i sada zauzima osmo mesto na FIBA rang listi objavqenoj po zavr{etku Svetskog prvenstva u Turskoj. Iako je Srbija na SP osvojila ~etvrto mesto, pala je za tri pozicije, zbog na~ina bodovawa u koje se ubrajaju i rezultati sa prethodnih Mondobasketa.

Prvo mesto od Argentine preuzeli su novi svetski {am-

Generalni sekretar KSS Zoran Gavrilovi} pozvao je selektora Du{ana Ivkovi}a na razgovor oko nastavka saradwe, ali je navodno Duda zatra`io „tajm-aut“. Izvr{ni odbor Ko{arka{kog saveza Srbije jednoglasan je po pitawu daqeg anga`mana Du{ana Ivkovi}a na mestu selektora svih reprezentativnih selekcija. Stav je da Duda treba da ostane. Tim povodom, generalni sekretar KSS Zoran Gavrilovi} pozvao je Ivkovi}a na dogovor oko nastavka saradwe,ali je selektor „orlova“ navodno poru~io da za to ima vreme-

nih gre{aka vi{e nego protivnici, a nisu uspeli da stignu ni do jedne brejk {anse u tre}em setu.

Drugi gem ~etvrtog seta bio je mo`da i najdu`i u me~u, ispostavi}e se i presudan momenat u tom delu igre. Na{i teniseri imali su brejk priliku izjedna~avali rezultat nekoliko puta, ali je [tepanek ipak uspeo da sa~uva servis. Pod utiskom propu{tenih {ansi, \okovi} i Zimowi} dopu{taju brejk u narednom gemu, a pad u igri i gre{ke srpskog dubla i sjajni riterni ~e{kog para, doveli su do novog gubitka servisa Nenada Zimowi}a i prednosti gostiju od 4:1.

Novim brejkom u sedmom gemu na servis Novaka \okovi}a, ^esi dolaze do pobede i drugog poena u polufinalnom me~u protiv Srbije.

Srpski par napravio je samo jedan brejk (iz tri prilike) i to u prvom setu, za 5:3, posle ~ega je dobio taj deo igre 6:3. Gosti su imali ~ak 12 brejk lopti, iskoristili polovinu i zaslu`eno pobedili. Doma}i igra~i imali su problema sa realizacijom

pioni, Amerikanci, a „gau~ose“ je pretekla i [panija.

Gr~ka je ostala ~etvrta a bronzana iz Turske, ekipa Litvanije, je peta (+1). Najve}i skok, sa 18. na {estu poziciju napravila je Turska koja u finalu SP porazena od SAD. Rang lista FIBA: 1. SAD 892, 2. [panija 720, 3. Argentina 665, 4. Gr~ka 489, 5. Litvanija 462, 6. Turska 301, 7.

Italija 300, 8. Srbija 234, 9.

Australija 224, 10. Kina 219.7...

Petak

Subota Novak \okovi}, Nenad Zimowi} - Toma{ Bedrih, radek [tepanek 6:3, 1:6, 4:6, 1:6.

Danas Novak \okovi} - Toma{ Bedrih (po~etak u 14) Janko Tipsarevi} - Radek [tepanek ( oko 18 sati) (ra~unaju im se rezultati ^ehoslova~ke), drugog uzastopnog. „Salataru“ su osvojili 1980, a pro{le godine ih je na posledwem stepeniku zaustavila [panija. Za istorijski uspeh Srbima su potrebne pobede u oba nedeqna me~a, kako bi se prvi put (ra~unaju}i i rezultate Jugoslavije) domogli zavr{ne predstave Dejvis kupa.

Julijana Savi} zlatna, Kukoq srebrni Srpska xudistkiwa Julijana Savi} osvojila je zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu za juniore, koje se odr`ava u Sofiji. Ona je u kategoriji do 44 kilograma zabele`ila ~etiri pobede i na kraju se okitila titulom prvakiwe Evrope.Julijana Savi} je takmi~arka Xudo kluba @andarmerija. Kod xudista Aleksandar Kukoq osvojio je srebrnu medaqu.On je u finalu pora`en od Gruzijca Avandila ^irki{vilija.

Kejsi Stoner

sle poraza od Litvanije, Ivkovi} je rekao da „da iskreno `eli da nastavi da radi sa momcima, koje vodi od 2008. godine, ali da u ovom trenutku zaista nije siguran da }e biti u stawu da to i u~ini“.

S obzirom na to da u KSS nisu ~ekali i da su ga vrlo brzo po zavr{etku Mundobasketa pozvali na razgovor o nastavku saradwe, sada kada postoje sredstva da mu se isplate zaostale zarade i premije.

No, onog trenutka kada je Ivkovi}u odobreno da potpi{e ugovor sa Olimpijakosom, zavr{en je i period wegovog „profesionalnog“

Viktor Troicki - Radek [teranek 6:4, 2:6, 4:6, 4:6 Janko Tipsarevi} - Toma{ Berdih 7:5, 6:2, 2:6, 7:6

EVROPSKO PRVENSTVO

Stoneru pol-pozicija Sa drugog mesta startova}e lider na Jamahi Horhe Lorenco (+0.309), a slede Dani Pederosa (+0.401) na Repsol Hondi, Niki Hejden (+0.564) na Dukatiju, Ben [pic (+0.623) na Jamahi Teh 3, Rendi Punije (+1.01s) na Hondi LCR, Valentino Rosi (+1.075) na Jamahi...

Trka je na programu u danas od 13 ~asova.

drugog servisa, posle kojeg su osvojili samo 11 poena iz 31 poku{aja. Srbi su imali deset direktnih poena vi{e (45-35), ali i 12 neiznu|enih gre{aka vi{e (36-24) i ~ak 17 iznu|enih vi{e (49-32).

Zato su ^esi do{li na korak od ~etvrtog finala Dejvis kupa

Ameri prvi, Srbija osma

Duda tra`i tajm-aut

VELIKA NAGRADA ARAGONA

Voza~ Dukatija Australijanac Kejsi Stoner osvojio je polpoziciju pred start 13. trke sezone u Moto GP {ampionatu u „kraqevskoj klasi“ za Veliku nagradu Aragona. Stoner je dobru formu na treninzima (najbr`i na 2 od 3) uspeo da zadr`i i u kvalifikacijama gde je najbr`i krug odvezao za 1:48.942 minuta.

DNEVNIK

c m y

10

Du{an Markovi} pora`en je u prvom kolu u kategoriji od 73 kilograma od Tur~ina Sorlija, dok je Tuba Una izgubila u prvom kolu od Litvanke Renalde Getutite u kategoriji do 703 kilograma. Sara Bo`i} je u prvom kolu u kategoriji od 57 kilograma pobedila Estonku Klinkovu, ali je u drugom kolu izgubila od Ruskiwe Surakatove. Jelena Duki} je u prvom kolu kategorije do 63 kilograma savladala Bosanku Draganu Sildegovi}, dok je u drugom kolu eliminisana od Turkiwe Katipoglu.

Dragan Kapi~i} i Du{an Ivkovi}

na i da mu je potreban odmor da o svemu razmisli.

U Ivkovi}evom ugovoru sa Olimpijakosom, potpisanim ovog leta, ne postoji klauzula kojom se uskra}uje mogu}nost da on vodi i reprezentaciju Srbije, ali se realno otvara problem oko toga {to je Duda u Savezu preuzeo brigu ne samo oko vo|ewa seniorske, ve} brige o svim reprezentativnim selekcijama. Zbog novonastale situacije, u KSS su svesni da je neophodno da prona|u novog ~oveka, koji }e brinuti o mladim reprezentacijama, dok navodno niko ne sumwa u Ivkovi}evu sposobnost da u isto vreme vodi Olimpijakos i seniore Srbije. Jo{ po zavr{etku SP u Turskoj, iste ve~eri po-

anga`mana u KSS. nastupio (nadamo se) takozvani honorarni status.

Zbog toga, pretpostavqa se da }e tema razgovora izme|u ~elnika KSS i Ivkovi}a biti i redefinisawe aktuelnog ugovora, sada kada se `argonski re~eno „Ivkovi}eva radna kwi`ica nalazi u Atini“. U me|uvremenu, KSS se obavezao da }e prema Ivkovi}u izmiriti dug od devet zaostalih zarada do kraja godine, a to je suma od oko 180.000 evra. U isto vreme, nije ta~no odre|eno kada }e selektoru i igra~ima biti ispla}ene premije za osvajawe srebrne medaqe na EP u Poqskoj, a tu se radi o sumi od 250.000 evra.

Ra{i} u Turskoj Srpski reprezentativac Aleksandar Ra{i} karijeru }e nastaviti u turskom Trabzonsportu. Aktuelni {ampion ostao je bez jo{ jednom kvalitetnog igra~a, ali odlazak Ra{i}a se o~ekivao po{to je imao dogovor sa „crno-belima“ da mo`e bez obe{te}ewa da ode ukoliko mu se svidi ponuda nekog kluba. Detaqi ugovora sa Turcima nisu saop{teni.

Ra{i} je protekle dve sezone proveo u Partizanu sa kojim je osvojio po dva puta osvajao doma}e prvenstvo, kup i Jadransku ligu. Pored toga sa „crnobelima“ je pro{le sezone stigao do

Aleksandar Ra{i}

fajnal-fora Evrolige. Prethodno je nastupao za berlinsku Albu, moskovski Dinamo, Efes Pilsen, FMP i Borac. Bio je ~lan reprezentacije Srbije koja je na Svetskom prvenstvu u Turskoj osvojila ~etvrto mesto.

PRVA LIGA SRBIJE

Sezona po~iwe 9.oktobra Ko{arka{i FMP-a igra}e protiv ekipe pan~eva~kog Tami{a u prvom kolu Lige Srbije, odlu~eno je `rebom u Beogradu. U ostalim me~evima prvog kola sasta}e se: Napredak OKK Beograd, Vojvodina - Metalac, Proleter - Superfund, Borac - Sloboda, Sloga - Novi Sad i Mega vizura - Crnokosa.

Nova sezona u Ko{arka{koj ligi Srbije (KLS) po~iwe 9. oktobra.

U KLS bi}e odigrano 14 kola po dvokru`nom bod sistemu. Liga{ki deo takmi~ewa bi}e zavr{en 12. marta naredne godine. ^etiri najboqe ekipe iz KLS nastavi}e sa Partizanom, Crvenom zvezdom, Hemofarmom i Radni~kim takmi~ewe u Superligi Srbije. Ova ~etiri kluba }e igrati u Jadranskoj ligi, a po zavr{etku regionalnog takmi~ewa bori}e se za titulu u doma}em {ampionatu.Titulu brane ko{arka{i Partizana.

SPORT

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

NIKOLA KNE@EVI] NOVI PLEJ VR[^ANA

Evropska ko{arka je ne{to drugo Burno reprezentativno ko{arka{ko leto je iza nas, a pa`wa qubiteqa ko{arke polako po~iwe da se okre}e me|unarodnim i doma}im takmi~ewima. Ko{arka{i Hemofarm [tada prvi otvaraju sezonu. Vr{~ani idu}e nedeqe odigra}e prvu utakmicu u ovkiru kvalifikacija za Euroligu.

Tokom leta Vr{~ani poja~ali redove kako bi imali jak sastav za kvalifikacije i u NLB ligi. Me|ju igra~ima na koje trener Lukaji} najozbilnije ra~una u narednoj sezoni nalazi se i dvadest~etvorogo{wi Nikola Kne`evi}. Oni koji podrobnije prate ko{arka{ka zbivawa na ovim prostorima seti}e se da se radi o veoma Nikola Kne`evi} talentovanom igra~u koji je kapio sam i za seniorsku ekipu i rijeru zapo~eo u FMP-u, zatim tada smo iz Srpske lige u{li u natavio u Beovuku i bio je ~lan prvu B ligu. Kada je do{lo vrejuniorke reprezentacije na EP me da potpi{em prvi profesi2004 godine, a da bi naredne goonalni ugovor dobio sam izudine oti{ao na {kolovawe u zetnu primamqivu ponudu od Ameriku, na ugledni Berkli univerzitat Berkli u Kaliuniverzitet u Kaliforniji. forniji i odu~io sam da nasta- S mla|im selekcijama Beovim {kolovawe u Americi ali vuka osvojio sam kadetsko i jui da iskoristim priliku da se norsko prvestvo tada{we Srko{arka{ki usarv{im. bije i Crne Gore. -prise}a se Posle ~etri i po godine proKne`evi}. -Kao junior nastuvedenih u Americi, Kne`evi}

Hapoel nije nepobedqiv Ve} u utorak ko{arka{i Hemofarm [tada }e odigrati prvu utakmicu kvalifikacija za Evroligu protiv predstavnika Izraela, Hapoela. U izraelskim ekipama nastupa veliki broj Amerikanaca, a Kne`evi} koji je pet sezona boravio u Americi veoma dobro poznaje kvalitet tih igra~a.

- Imamo dosta podataka u ekipi Hapoela i stru~ni {tab polako nas uvodi u tu utakmicu. Prema prvim podacima Hapoel u svojim redovima ima pet Amerikanaca i igraju dosta brzo, puno {utiraju sa spoqnih pozicija i veoma su agresivni u ofanzivnom skoku. Na{a ekipa je takva da mo`emo da odgovorimo na tu nihovu igru da sa dve ~etvorke u sastavu igramo dosta brzo i odgovorimo im na pravi na~in. je odlu~io da se vrati u Srbiju i oku{a ko{arka{ku sre}u na ovim prostorima. Opredelio se za br{a~ki Hemofarm [tada.

- Imali smo jednu sjanu genereaciju na Univerzitetu i posle skoro pet decenija uspeli smo da osvojimo prvenstvo Konfedereacije. - nastavqa Kne`evi}.- Jedno od poznatih imena iz te generacije je Rej Anderson koji je nastavio karijeru u profesionlanoj ko{arci, a jo{ nekoliko igra~a na{lo je anga`ane u evropskim klubovima. U svim kombinacijama ponuda Hemofarma je ispala kao najpovoqnija za mene jer se radi o veoma dobro organizovanom klubu sa visokim ambicijama, koji ve} godinama igra i na me|unarodnoj sceni.

Prema prvim procenama Kne`evi} se brzo uklopio u novu sredinu a saigra~i su ga veoma dobro prihvatili.

- Posle skoro pet godina provedenih u Americi malo sam iz{ao iz vidokruga doma}e

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Mjerima~ka skinuo zicere Crvenka - Smederevo 26:25 (14:16) CRVENKA: Dvorana „Slobodan ^ile Mi{kovi}“, gledalaca oko 800, sudije: Vuki~evi} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmerci: Crvenka 6 (5), Smederevo 2 (2), iskqu~ewa: Crvenka 12, Smederevo 12 minuta.

CRVENKA: Mjerima~ka, Bulatovi}, @egarac 1, Radowi}, Markez 5, Slavuqica 1, Ra~i} 1, Holpert 9, Nikoli} 2, Zejak, Karavezi}, S. Stankovi} 2, Gugleta, V. Stankovi} 5.

SMEDEREVO: ^oli} 4, Radisavqevi}, Stojkovi}, Kosti} 5, Fili} 5, Bogdanovi}, Jovanovi}, Koji}, Pavi} 3, Dimitrijevi}, Stankovi} 1, Grk, Trumbeta{ 6, Todorovi} 1.

Zaslu`eno su rukometa{i Crvenke ukwi`ili prve bodove u novom prvenstvu, ali pokazalo se znatno te`e nego {to su to o~ekivali. Jer, ekipa Smedereva predstavila se kao veoma sna`an protivnik, predvo|en isku-

snim trenerom Markom Isakovi}em i od 12. do 44. minuta bili su vo|stvu, koje je ponekad iznosilo i pet golova razlike (8:13, 9:14).

Kada je u 45. minutu Markez izjedna~io (21:21), nakon ~etiri uzastopna realizovana sedmerca (Holpert a odmah potom Ra~i} doneo vo|stvo (22:21) do{lo je do uzbudqive borbe, ali su doma}i uspeli da do kraja zadr`e taj gol prednosti, u prvom redu zahvaquju}i izvanrednom golmanu Mladenu Mjerima~ki, pogotovo u posledwim trenucima susreta kada je skinuo ~etiri „zicera“ i tako nanizao 16 odbrana i u najve}oj meri osujetio Smederevo da ostvari uspeh koji mu je bio na dohvatu.

Holpert je ponovo bio puca~ki raspolo`en, a sjajno su mu su se pridru`ili Mitar Markez i Vuk Stankovi}, ali kompletna ekipa zaslu`uje pohvale za zalagawe.

Potpuno zaslu`ena i o~ekivana pobeda Crvenka, ali i da su

Mladen Mjerima~ka

gosti napravili rezultatsko iznena|ewe samo bi im se moglo ~estitati. U wihovom redovima sna`ni Fili}, Trumbeta{ i Kosti} su bili zapa`eni.

T. Jovovi}

ko{arka{ke javnosti i moj povratak je bio pomalo nezapa`en. - obij{wava Kne`evi}. S obzirom da nas o~ekuje veoma naporna sezona, da }emo odigrati nekih sedamdesetak utakmica, bi}e dosta rotacija i dosta prostora za igru, a samim tim i ja }u imati priliku da se izborim za {to boqu poziciju u timu. Konkurencija je veoma jaka, atmosfera je pozitivna, {to meni svakako odgovara.

Ana`ovawem Kne`evi} tim Hemofarm [tada je dobio pleja koji }e prvenstvno obavqati defanizvne zadatke i imati zadatak da razigra saigra}e.

- Bi}e mi potrebno malo vremena na se naviknem na evropsku ko{arku, ali i na metode rada i zahteve trenera Lukaji}a. -mi{qewe je Kne`evi}a. - Na trenizima polako stvari dolaze na svoje mesto. Sobzriom na izuzetnu konkurenciju u timu strpqivo ~ekam svoju {ansu i verujem da }e se ona ukazati i da }e znati da je iskoristim.

TURNIR „BA^KA PALANKA 2010”.

Trijumf Nopala

U sportskoj hali „Tikvara“ odr`an je turnir na kome su pored rukometa{ica doma}eg Nopala u~estvovale ekipe beogradske Crvene zvezde i Vojvodine Petrovaradin. Prvo mesto pripalo je ekipi Nopala koja je savladala Crvenu zvezdu sa 32:26 (19:10) i Vojvodinu Petrovaradin 30:18 (18:6). Na drugo mesto plasirala se Crvena zvezda koja je do`ivela poraz od Nopala i savladala Vojvodinu Petrovaradin sa 31:24 (11:11). Vojvodini Petrovaradin pripalo je tre}e mesto. Novosa|anke su u dva susreta do`ivele dva poraza. Za najboqu igra~icu turnira progla{ena je Anastazija \okovi} (Nopal), najubojitiji strelac turnira je Olivera Stojkovi} (Nopal) sa 23 postignuta gola, dok je za najboqeg golmana progla{ena Ivana Crnoja~ki (Vojvodina Petrovaradin).

M. \. K.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga, zapad NOVI SAD: Indeks - Radni~ki (SM) (10 ~asova), STARI BANOVCI: Dunav - Budu}nost (M), NOVI SAD: Borac - 1. maj, TURIJA: Mladost - Sloga Erdevik.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada STEPANOVI]EVO: Omladinac - Mladost, GAJDOBRA: Hercegovac - Petrovaradin, KOVIQ: [ajka{ - Kabel, [AJKA[: Borac - Be~ej Old gold, @ABAQ: @SK - Jedinstvo.

Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada SUSEK: Partizan - ^enej, BUDISAVA: Dinamo - Borac, SIRIG: Sirig - Proleter, BE-

GE^: Ba~ka - Vinogradar, ^EREVI]: Sremac - Tatra.

Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Rukomet Prva vojvo|anska mu{ka liga - JA[A TOMI]: Radni~ki - Dalmatinac (19.30).

Prva vojvo|anska `enska liga - ELEMIR: Naftagas - Dolovo (16.30), RUSKI KRSTUR: Rusin - Radni~ki (17), BEO^IN: Cement - Spartak (17.30), BAJMOK: Topola - Jadran Lider (18), BELA CRKVA: Mladost - Mileti} (17).

Kuglawe Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Ni{ Put (11), GORWI MILANOVAC: Kraqevo - Beograd (11).

Superliga (`) - ZREWANIN: Kristal - Apatin (14.30), PAN^EVO: @elezni~ar - Toza Markovi} (11).

Prva liga grupa Vojvodina (m) - KULA: Hajduk - Polet (16), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Kristal (10), KIKINDA: Toza Markovi} - Vojvodina (13), DOLINA: Dolina - Vihor (13), ZREWANIN: Banat - @elezni~ar (10).

Prva liga grupa Vojvodina (`) - BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Banat (15), NOVI SAD: Novi Sad - Spartak (13), Radni~ki - Alimenta (14), Petrovaradin - Srem (14).

Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - Petrovaradin (10), KQAJI]EVO: Kordun - Ada Kompjuters (11), BE^EJ: Be~ej - TSK (16).

Druga vojvo|anska liga (`) RUMA: Sloven - Dunav (10),

KRIVAJA: Sloboda - Radni~ki LK (16), NOVI SAD: Radni~ki - Novi Sad (11).

Stoni tenis @enska superliga - ^ELAREVO: ^elarevo – Smederevo (11).

Ragbi Prva liga Srbije - ragbi 15: NOVI SAD: Vojvodina - Komarac @arkovo, BEOGRAD: KBRK - Kru{evac, PAN^EVO: Dinamo - Pobednik, BEOGRAD: Partizan - Iron Fortres (Smederevo).

Prva liga Srbije - ragbi 13: BEOGRAD: Dor}ol - Car Lazar, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Crvena zveda, BEOGRAD: Beogradski Univerzitet - Podbara, SG Morava - Ni{.

11

DANAS DERBI U ENGLESKOJ: MAN^ESTER JUNAJTED - LIVERPUL

Vi{e od igre Man~ester junajted protiv Liverpula. Bi}e to duel u kojem }e pobeda va`iti vi{e od tri boda, duel ~iji }e ishod ostati zauvek upisan na skali netrpeqivosti dva kluba i dva grada na severo-zapadu Engleske. Do tada, staja}e da Junajted u me~ ulazi sa ne{to boqim skorom u ligi (59-4352), odnosno u svim zvani~nim duelima (69-50-60).

No, po mnogo ~emu izjedna~eni su Man~ester junajted i Liverpul, pred dana{wi me~ na Old Trafordu. Po broju ukupno osvojenih trofeja u istoriji... I jedni i drugi imaju po 58. Ili po broju titula prvaka Engleske, gde su rivali poravnati i svako ima po 18 titula.

Ova najava pre 20 godina nikako ne bi mogla ovako da po~ne, jer je

Posmatraju}i samo ovu sezonu, Man~ester junajted ulazi u duel kao tre}eplasirani tim Premijer lige, koji je u prva ~etiri kola ostvario dve pobede i dva remija (Wukasl 3:0, Fulam 2:2, Vest Hem 3:0 i Everton 3:3), dok Liverpul ve} zaostaje velikih sedam bodova za vode}im ^elsijem, zahvaquju}i vi{e nego skromnim rezultatima do sada (Arsenal 1:1, Man~ester siti 0:3, VBA 1:0 i Birmingem 0:0).

Za razliku od prethodnih 12 premijerliga{kih duela dva tima, kada su rivali na klupama bili Ser Aleks Ferguson i Rafael Benitez, ovog puta Liverpul }e predvoditi Roj Hoxson.

Liverpulovo 20-godi{we posrtawe u trkama za titulu prvaka Engleske imalo je poneku utehu u pobedi nad najve}im rivalom.

Duel Stivena Yerarda i Nemawe Vidi}a

u godini kada je Liverpul osvojio posledwu titulu prvaka Engleske (1990), Man~ester junajted imao samo sedam titula, a od tada, do danas, osvojio je 11. Zajedno sa usponom Ser Aleksa Fergusona, Man~ester je sustigao Liverpul po mnogo ~emu, ali jo{ nije po titulama prvaka Evrope, gde „redsi“ {iju „|avole“ za dva naslova (5:3).

Liverpul je generalno uspe{niji tim u Evropi, gde ima i tri pehara u Kupu UEFA, dok Junajted nema nijednu. Man~esterski div osvojio je jedan Kup pobednika Kupova, gde recimo Liverpul nema trijumf.

„Redsi“ su dobili tri od posledwa ~etiri derbija sa Man~ester junajtedom. Dva tima posledwi put sastala su se 21. marta ove godine na Old Trafordu i pobedio je Man~ester sa 2:1, a pre toga tri puta zaredom dobijao je Liverpul (2:0, 4:1, 2:1).

Mediji u Engleskoj 180. duel najavquju kroz prizmu okr{aja na tri dela terena. Prvi je izme|u Pola Skolsa i Stivena Xerarda na sredini, drugi izme|u Nemawe Vidi}a i Fernanda Toresa na polovini Junajteda i tre}i izme|u Xejmija Karagera i Vejna Runija na polovini Liverpula.

HAJDUK GOSTUJE NA BAWICI

Po~iwe borba za opstanak Malo ko je o~ekivao da }e Hajduk tako lo{e otvoriti novu sezonu - sa ~etiri uzastopna poraza.

Svesni te`ine pozicije u kojoj se nalaze Kuqani odlaze na noge Radu na Bawicu. Ima li nakon ~etiri uzastopna poraza mesta optimizmu?

- Ono {to `elim da naglasim je da od ovog momenta Hajduk ulazi u borbu za opstanak. Ova dosada{wa ~etiri kola prvenstva smo bacili pod noge, pa i pored napretka u igri i protiv Partizana i protiv OFK Beograda.Uvek sam gledao istinu u o~i i `elim istinu da predo~im, a ona je upravo to: gr~evita borba za svaki aut, svaku loptu, svaki dobro odra|en trening, svaki gol i bod. Tako moramo u}i u svaki na{ naredni susret - ka`e trener Hajduka Dragan Radoji~i}.

Dakle, bitka za opstanak po~iwe od gra|evinara s Bawice. Ni malo lak zadatak.

- Re~ je o veoma dobroj i neugodnoj, mladoj ekipi uz par iskusnih igra~a. Gledao sam ih protiv Partizana, dosta dobro rade, rade studiozno i o~ekujem te{ku utakmicu. Me|utim, ja znam i ube|en sam da ako moja ekipa odigra onako kako mo`e i kako treba ne mo`e izgubiti na Bawici.

Vreme je da se na{i igra~i trgnu i shvate u kojoj smo situaciji, jer rezultat je ishod onoga {ta oni na terenu poka`u. Zasluge za dobar rezultat uvek pripadaju igra~ima, a mi iz stru~nog {taba prihvatamo odgovornost za neuspeha. Me|utim, ta odgovornost treba da se deli, jer na treninzima se radi jako dobro, sve je u dobrom stawu. Pri~e da je ekipa nespremna ne piju vodu, jer ja sam sa wom ve} mesec i po dana i tvr-

dim da je ekipa spremna - isti~e Radoji~i}.

Ono {to bi moglo da digne moral hajducima je ~iwenica da oni tradicionalno dobro igraju na Bawici.

- Na tradiciju gledam malo sa one druge strane, svaka utakmica je posebna za sebe, u na{em fudbalu se ekipe iz godine u godinu mewaju. Sa Radom nije takav slu~aj: oni studiozno rade i planski nadokna|uju igra~e. Hajduk, pak, sa ovim kvalitetom ne treba da se pla{i ni jednog protivnika, ali u mentalitetu se ne{to mora mewati, jer je evidentno da je tu na{ najve}i problem. Jednostavno, igra~i moraju da se trgnu, da se bore za sve one elemente koje sam ve} nabrojao i onda mo`emo o~ekivati boqe rezultate - podvukao je Radoji~i}.

U susretu protiv OFK Beograda u ekipi Hajduka nije bilo kapitena Bogi}a zbog zapaqewa plu}a, te Maksimovi}a i jo{ nekolicine igra~a. Kakva je sada situacija u igra~kom kadru?

- Uvek igra jedanaest najspremnijih. Zastupnik sam takvog shvatawa fudbala. I protiv OFK Beograda je istr~alo jedanaest najspremnijih, a tako }e biti i ovoga puta. Verovatno }e biti nekih promena u timu. Bogi} se polako oporavqa, ali nije za utakmicu, dok su svi ostali spremni i u kombinaciji su za okr{aj na Bawici rekao je trener Hajduka Dragan Radoji~i}.

Hajduk }e u okr{aju sa Radom susret po~eti u sastavu: Bra}, Petrovi}, Fejsa, Radanovi}, Mr|anin, Novakovi}, Jovanovi}, Maksimovi}, @ivanovi}, Marjanovi} i Komazec. \. Bojani}

SPORT

nedeqa19.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

JELEN SUPERLIGA

Ka`weni za proma{aje Vojvodina – Metalac 1:1 (1:0) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 2000, sudija: Popovi} (Beograd).

Strelci: Abubakar u 6. za Vojvodinu, a Ota{evi} u 89. minutu za Metalac. @uti kartoni: Katai, Medojevi} (Vojvodina), Nikoli}, Paunovi}, Sto{kovi} (Metalac).

VOJVODINA: Brki} 7, Medojevi} 7, Mojsov 6, \urovski 7 (Tumbasevi} 7), Abubakar 7, Mereba{vili 6, Milovi} 7, Bilbija 7 (Jao -), Vuli}evi} 6, Katai 6 (Stevanovi} -), Pavlovi} 6.

METALAC: Bogunovi} 8, Pavlovi} 6, Bre`an~i} 7, Ota{evi} 7, Baji} 5 (Rako~evi} 6), Nikoli} 6, Krasi} 6, Adamovi} 6, Nenadi} 6 (Sto{kovi} -), Paunovi} 5 (Stanojlovi} 6), Betolingar 7.

Fudbal ume ~esto da bude nepravedan prema boqoj ekipi, onoj koja napada i stvara {anse.

To je ovoga puta bio slu~aj s Vojvodinom, koja je rano postigla gol u me~u s Metalcom, proma{ila ~etiri-pet zicera i na kraju bila ka`wena.

Ve} u 6. minutu posle lepog driblinga i centar{uta \urovskog, vinuo se visoko Abubakar i glavom poslao loptu pod pre~ku. Nastavila je Vojvodina po-

letno, u 11. minutu Mojsov je glavom tukao preko gola, a tri minuta docnije Mereba{vili je lukavo ga|ao iz slobodnog udarca i za malo bio neprecizan. Jedinu ozbiqnu akciju u ovom delu gosti su izveli u 40. minutu, a akteri su bili Betolingar (asitencija) i Paunovi} ({ut), no Brki} je bio na mestu. Da je Mojsov u posledwim trenucima prvog dela umesto golmana Bogunovi}a pogodio mre`u, verovatno bi Vojvodina imala dva boda vi{e.

U nastavku je gost zaigrao ambicioznije. Nije to bio preokret u igri, ali Vojvodina je padala, a doma}in sve ~e{}e s nekoliko igra~a dolazio u zavr{nicu, ali bez prave {anse. Ulaskom Tumbasevi}a ponovo je igra Vojvodine `ivnula. Samo je u 73. minutu bilo tri stopo- Abubakar i Jao pred golom Metalca stotne situacije, ali je Bogunovi} prvo odbio loptu posle pogoditi ciq, opet se ispre~io bombe Tumbasevi}a, Bre`an~i} Bogunovi}. je zatim izbacio loptu s gol liI onda je stigla kazna za pronije posle udarca Jaoa, a Medoma{aje. Nepotreban faul na 25 jevi}ev {ut Bogunovi} je na metara skrivili su Novosa|ani. kraju skrenuo u korner. Sjajna je Usledio je o{tar centar{ut bila i akcija u 82. minutu, a kaBre`an~i}a na drugu stativu, a da se ~inilo da }e Stevanovi} u buketu se najboqe sna{ao cen-

In|ijci prokockali vo|stvo OFK Beograd - In|ija 2:1 (1:1) BEOGRAD: Stadion OFK Beograda, gledalaca 300, sudija S. Maru{i}(Kraqevo), strelci: Kresojevi} u 31. Sin|i} u 67. za OFK Beograd, a Kosti} u 6. minutu za In|iju. @uti kartoni: Sin|i} (OFK Beograd), Novakovi}, Nagli} (In|ija).

OFK BEOGRAD: [aranov 6, Pani} 6, Kresojevi} 7, Nikoli} 6 (Mijatovi} 7), Rodi} 6, Trivunovi} 7, Markovi} 6 (Sin|i} 7), Radivojevi} 7, Simi} 6, Merdovi} 6 (Krsti} 6), Mili} 7.

IN\IJA: Poleksi} 6, Novakovi} 6, Qubinkovi} 6, Dubqevi} 7, Jak{i} 7, ^ovilo 6, Vu~eti} 6 (Nagli} -), Kosti} 7, Bubalo 6, Isidorovi} 6 (Bareiro -), Batijoja 6.

OFK Beograd je osredwu igru krunisao osvajawem tri boda, iako In|ija ve} u otvarawu utakmice stigla do rezultatske prednosti. Plavo-

bele me|utim, rano vo|stvo gostiju nije pokolebalo, imali su vi{e od igre i vi{e `eqe da stignu do pobede i zaslu`eno su trijumfovali. Ipsitivawe snaga potrajalo je svega {est minuta, a tada su gosti prakti~no bez {anse do{li do vode}eg gola. ^uvar mre`e doma}ina poigrao se sa jednim igra~em gostiju, lepo ga je prevario, ali je oti{ao podaleko od svoje mre`e, brzopleto je izbacio loptu, natr~ao je Kosti} i bez ve}ih pote{ko}a i poslao u neza{ti}en gol.

Imali su zeleno-beli dobru priliku da ~ak i pove}aju prednost. Akciju po desnoj strani izveli su Isidorovi} i Bubalo, usledeo je centar{ut, ali je Batijoja za korak zakasnio da glavom sa nekoliko metara donese prednost svojoj ekipi. Doma}ini su u tom periodu uputili jedan

PREMIJER LIGA

udarac preko gola, a onda su u 31. uspeli da izjedna~e rezultat. Izveden je korner sa desne strane, neko je glavom uputio udarac sa {est metara, Poleksi} odbio loptu a Kresojevi} je smestio u mre`u.

Nastavak utakmice pripao je doma}inima, krenuli su u ofanzivu, ali ni tada Poleksi} nije bio na ve}im isku{ewima. Gosti su ~ak u 62. minutu mogli ponovo do vo|stva.

Bubalo je krenuo sam prema protivni~kom golu, spetqao se na ivici kaznenog prostora, dozvolio da ga protivni~ki igra~ stigne i {ansa je oti{la u nepovrat. OFK Beograd je u 67. minutu krunisao je svoju inicijativu i do{ao do zalu`enog vo|stva. Izveden je udarac sa leve strane, lopta je pogodila pre~ku, a Sin|i} je sa nekoliko metara smestio u mre`u.

Da. Vi~enti}

Foto: F. Baki}

tarhalf Ota{evi} i glavom poravnao rezultat.

U nadoknadi vremena poku{ali su Jao {utem preko glave ali i preko gola, i dva puta Mereba{vili, no Bogunovi} je znala~ki sa~uvao mre`u i stekao epitet junaka utakmice.

S. Savi}

Smederevo - ^ukar~ki Stankom 2:0 (0:0) SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 500, sudija B. Stojanovi} (Ni{), strelci: @ivkovi} u 47. ]eran u 90. minutu. @uti kartoni: ]eran (Smederevo), Radivojevi}, Stojimirovi} (^ukari~ki Stankom).

SMEDEREVO: D. Rankovi} 7, Luki} 7, Atanackovi} 7, Ogwanovi} 7, Grkovi} 8, Jeremi} 7, @ivkovi} 7 (Milosavqevi} 6), Todorov 6 (Radosavqevi} -), S. Rankovi} 7 (Bajatovi} -), Marinkovi} 7, ]eran 7. ^UKARI^KI STANKOM: Radivojevi} 6, Trnini} 6, Popovi} 7, Vi{wi} 7, @ivanovi} 6, Kiso 6 (Krsmarevi} -), Rni} 6, Caki} 6 (Morariju 6), Ra{kovi} 7, Stojimirovi} 6, Ribi} 6 (Nedeqkovi} 6).

Do prve prvenstvene pobede Smederevci su do{li tek u nastavku susreta. Krenuli su gosti svim silama, koji bi im mo`da doneo i nere{en rezultat, {to su doma}i iskoristili i posle muwevitog kontra napada u nadoknadi vremena nakon centar{uta Marinkovi}a postiglli drugi gol.

T. Gli{i}

PRVO GOSTOVAWE PARTIZANA U OVOJ SEZONI

Ni @igi} ne poma`e Stanojevi} me{a karte Birmingem i Vulverhempton vodili su na poluvremenima utakmica 5. kola Premijer lige, ali su i jedan i drugi tim ostali praznih {aka. Birmingem je pretpreo prvi poraz u ovoj sezoni, ali nije izgledalo da }e tako biti kada je Xerom doveo goste u vo|stvo po~etkom me~a protiv Vest Bromvi~ Albiona.

Ali, doma}in je napravio potpuni preokret u drugom delu.

Najpre je Dan postigao autogol u 51. minutu za 1:1, a Odemvinge je samo osam minuta kasnije doveo VBA u vo|stvo, da bi kona~an rezultat postavio Olson u 69. minutu.

Samo minut pre tre}eg gola Vest Bromvi~a, trener Birmingema Alan Mekli{ uveo je u igru Nikolu @igi}a, ali nije doneo razliku za svoj tim.

Nenad Milija{ nije bio ni me|u rezervama Vulverhemptona, koji se hrabro suprotstavio Totenhemu u Londonu. Stiven Fle~er je u fini{u prvog dela doneo Vulvsima vo|stvo, ali sve zasluge za taj rezultat posle prvih 45 minuta pripadaju i golmanu Marku Hanemanu koji je ~inio ~uda.

Ina~e, Fle~eru je to bio drugi gol u ~etiri me~a otkako je

ovog leta do{ao iz Barnlija.

Ali, u posledwih 15 minuta me~a veliki preokret. Najpre je Rafael van der Vart postigao prvenac za Totenhem (ovog leta do{ao iz Reala) i to iz penala, da bi u posledwa tri minuta Totenhem postigao jo{ dva gola za drugu pobedu u sezoni.

Wukasl je tako|e ostvario drugu pobedu u sezoni i to na te{kom gostovawu u Liverpulu. „Svrake“ nisu pobedile Everton na wegovom terenu u posledwih sedam me~eva na Gudison parku, ali su to uspele sada, zahvaquju}i golu Bena Arfe. Prvi bod u ovoj sezoni osvojio je Vest Hem na gostovawu Stouku.

Rezultati 5.kola: Stouk Vest Hem 1:1 (0:1) (Xons 48’ Parker 32’), Aston Vila - Bolton 1:1 (1:1) (Jang 13’ - Dejvis 35’), Blekburn - Fulam 1:1 (1:0) (Samba 30’ - Dempsi 56’), Everton - Wukasl 0:1 (0:1) (Ben Arfa 45’), Totenhem - Vulverhempton 3:1 (0:1) (Van der Vart 77’p, Pavli~enko 87’, Haton 90’ - Fle~er 45’), VBA - Birmingem 3:1 (0:1) (Dan 51’ag, Odemvinge 59’, Olson 69’ - Xerom 15’), Sanderlend - Arsenal 1:1 (Bent u 90’ Fabregas u 13’)

Fudbaleri Partizana su pod konstantnim pritiskom, pre svega zbog imena kluba i dresa koji nosi i u svakoj utakmici moraju da idu na pobedu. Posle igrawa na najzna~ajnijoj evropskoj sceni, u Ligi {ampiona, crno-beli se okre}u novom protivniku u doma}oj ligi. ^a~ak je prvo gostovawe srpskog {ampiona u teku}oj sezoni Superlige Srbije, a igra~i Borca su svakako nao{treni da skinu skalp u~esniku L[.

- Igra~ Partizana u svakoj utakmicu mora da bude maksimalno motivisan i skoncetisan i niko nema pravo da igra sa ugledom kluba. U na{oj svla~ionici motivacija je zabrawena tema, jer ona uvek mora da bude na visokom nivou.

Ako ho}e{ da bude{ u takmi~arskoj ekipi mora{ uvek da bude{ skoncetrisan. Vrlo je lako odstraniti svakog igra~a iz ekipe, ali je te{ko do}i do takmi~arkog ritma i ne bih preporu~io nikome da izgubi poverewe koje je do sada setako - rekao je Stanojevi} uo~i polaska ekipe za ^a~ak.

Borac i Partizan su do sada odigrali 23 me~a, a u ^a~ku su

odihrali 11 utakmice - „zebre“ su dobile samo jedan, crno-beli ostalih deset (gol-razlika u tim utakmicama je 25:2 u korist Partizana).

Ipak, crno-bele, koji su tradicionalno prespavali u motelu Livade, danas ne o~ekuje lak me~. Toga je svestan i Stanojevi}.

- ^a~ak je uvek te{ko i neugodno gostovawe. Ne{ko Miovanovi} je iskusan trener, koji odli~no pravi fazu odbrane i vrlo te{ko primaju golove.

Ali, zna se {ta se o~ekuje od Partizana - dodao je Stanojevi}.

U ^a~ku ne}e igrati Mladen Krstaji}, Pjer Boja (`eni se) i Medo Kamara, koga je Stanojevi} odlu~io da malo odmori.

- Imamo dovoqan broj igra~a, koji u svvakom trenutku mogu da zamene onoga koji nedostaje. I ova utakmica }e biti prilika (onima koji budu u kombinaciji za sastav) da poka`u da na wih uvek mo`e da se ra~un - rekao je Stanojevi}.

Trener Partizana je demantovao infomarciju da je srpski {ampion zainteresovan za slova~kog reprezentativca Kornela [alatu.

NOVI SAD: Vojvodina - Metalac 1:1 (1:0) BEOGRAD: OFK Beograd - In|ija 2:1 (1:1) SMEDEREVO: Smederevo - ^ukari~ki Stankom 2:0 (0:0) JAGODINA: Jagodina - BSK 2:0 (2:0) BEOGRAD: Crvena zvezda - Habitfarm Javor 1:0 (0:0) Danas ^A^AK: Borac - Partizan (15.30, Arenasport 1) SUBOTICA: Spartak ZV - Sloboda Sevojno Point (16.30, RTS) BEOGRAD: Rad - Hajduk (16.30) 1. Crvena zvezda

5

4

1

0

7:2

13

2. Partizan

4

4

0

0

9:1

12

3. Vojvodina 5 3 2 0 7:1 11 4. OFK Beograd 5 3 0 2 5:5 9 5. Spartak 4 2 2 0 4:1 8 6. Sloboda PS 4 2 2 0 3:1 8 7. Borac 4 2 2 0 3:1 8 8. Jagodina 5 2 1 2 4:5 7 9. In|ija 5 2 0 3 7:6 6 10. Smederevo 5 1 3 1 3:2 6 11. Rad 4 1 2 1 4:3 5 12. Javor 5 0 3 2 1:4 3 13. Metalac 5 0 2 3 1:4 2 14. BSK Bor~a 5 0 2 3 3:9 2 15. Hajduk 4 0 0 4 3:9 0 16. ^ukari~ki 5 0 0 5 0:11 0 U slede}em kolu (25/26. septembra) sastaju se- IN\IJA: In|ija - BSK Bor~a, U@ICE: Sloboda SP - Vojvodina, KULA: Hajduk - Borac ,BEOGRAD: Partizan - Spartak ZV, OFK Beograd - Rad, ^ukari~ki Stankom - Crvena zvezda, IVAWICA: Habitfarm Javor - Jagodina, KRAGUJEVAC: Metalac - SMederevo.

Kalu|erovi} slomio Javor Crvena zvezda - Javor 1:0 (0:0) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 8.000, sudija Santra~ (Pavli{), strelac: Kalu|erovi} u 90+3. minutu. @uti kartoni: Milovanovi}, Ninkov, Kalu|erovi}, To{i} (Crvena zvezda), Stanisavqevi}, Milovanovi}, Dragovi} (Javor). Crveni karton: Stanisavqevi} (Javor).

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} -, Ninkov 6, To{i} 6, Li Adi 7 (Jevti} -), Mihajlovi} 7, Isah 6, Kadu 6 (Perovi} -), Milovanovi} 6, Vesovi} 7 (Koroman 7), Trifunovi} 6, Kalu|erovi} 7.

JAVOR: Kahriman 8, Mali{i} 6, Renduli} 7, Dragovi} 7, Milovanovi} 7, Gogi} 6, Eliomar 6 (Pani} -), Lukovi} 6, Stanisavqevi} 6, Mom~ilovi} 6 (\oki} -), Odita 6.

Crvena zvezda je ipak uspela da nastavi uspe{nu seriju, zabele`iv{i ~etvrtu vezanu pobedu u prvenstvu. Ipak, jo{ jednom se videlo da je ekipa Javora tim koji nikako ne le`i crveno-belima. Goste iz Ivawice delilo je samo tri minuta od podviga, remija koji su na osnovu prikazanog mo`da i zaslu`ili, ali isplatila se i Zvezdina upornost pa je pogotkom Kalu|erovi}a u tre}em minutu sudijske nadoknade obezbedila izuzetno vredne bodove.

Trener crveno-belih Aleksandar Hristi} nakon iznenadne povrede kapitena \or|evi}a bio je prinu|en da napravi rokade u defanzivnom redu. [toperski tandem ~inili su Li Adi reprezenta-

tivac Gane, koji je ostavio sjajan utisak kao i drugi novajlija iz Jagodine solidni Mihajlovi}.

Prema o~ekivawima u prvom delu izuzetno tvrd me~, ne previ{e zanimqiv. Javor je svojim karakteristi~nom stilom igre, ~vrstom i dobro organizovanom igrom ~uvao svoju mre`u. Doma}in je bio ofanzivan, ali ne i dovoqno kreativan, posebno u zavr{nici napada. U 15. minutu prvo uzbu|ewe, kada je Vesovi} sna`no {utirao sa distance, ali je uzdrmao samo gorwi deo pre~ke. Poku{ao je i Kalu|erovi} u 26. i 31. minutu ali bezuspe{no.

I u 39. minutu jo{ jednom se istakao izvanredni ~uvar mre`e Javora Damir Kahriman kada je efektnom intervencijom zaustavio dobro odmeren {ut Milovanovi}a iz slobodnog udarca.

Ni{ta se bitnije u nastavku utakmice na terenu nije promenilo. Gosti su i daqe disciplinovanom odbranom `eleli do ciqa a Zvezda je poku{avala do gola napadima u talasima. U 60. minutu crveno-beli su imali idealnu priliku za vo|stvo i prosto je neshvatqivo kako je Trifunovi} sa samo pet metara loptu glavom umesto u mre`u zakucao u stativu.

Upornost crveno-belih isplatilo se u tre}em minutu nadoknade vremena kada je posle centar{uta Koromana, Kalu|erovi} je majstorski reagovao u kaznenom prostoru i loptu glavom sproveo u mre`u.

Z. Rangelov

SPARTAK ZLATIBOR VODA DO^EKUJE SEVOJNO

Nastavak niza

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode posle ~etiri kola Super lige Srbije ne znaju za poraz, a svi qubiteqi fudbala u Subotici se nadaju da }e tako biti i nakon petog kola u okviru koga Spartak danas do~ekuje ekipu Slobode Sevojno Pointa. Treba re}i i da gosti u Suboticu dolaze sa `eqom da ne izgube.

Pred me~ sa ekipom Sevojna u Spartak Zlatibor vodi nema problema. Minulih nekoliko dana dobro se radilo, a svi igra~i su spremni da odgovore na poziv trenera Dragana Miranovi}a.

- Nemamo problema sa izostancima, jedino je nekoliko igra~a bilo malo prehla|eno, ali su i oni mawe-vi{e uredno trenirali pred ovaj me~. Na{i igra~i poseduju individualne kvalitete, a mi u stru~nom {tabu se trudimo da ih maksimalno iskoristimo tako da budu u funkciji ekipe – isti~e Miranovi}.

Bez obzira {to Spartak u prethodna ~etiri kola nema poraz,

Miranovi} isti~e da to vi{e ne vredi.

- Svaka naredna utakmica je najva`nija, ono {to je iza nas moramo da zaboravimo. Pred nama je va`an me~, koji moramo dobiti.

Pred nama su tri va`ne utakmice u kojima sav na{ dosada{wi rad mo`e dobiti potvrdu. Mi koji smo svaki dan sa igra~imo vidimo pomak, ali bi pravi bum trebao da se desi ako uspemo da u narednim utakmicama postignemo zacrtano – isti~e Miranovi}.

Miranovi} je, tako|e, dodao i da je ekipa Spartak Zlatibor vode na dobrom putu da bude dominantna na doma}em terenu.

- Svugde u svetu, ne samo u Srbiji, je najte`e napraviti ekipu koja }e biti dominantna na doma}em terenu i koja }e pred svojom publikom lako praviti prednost.

Vrlo je mali broj ekipa koji se time mo`e pohvaliti, a mi se trudimo da budemo jedna od takvih ekipa – dodao je Miranovi} na kraju.

N. S.

SPORT

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE

REPUBLI^KA LIGA VOJVODINA

Kom{ijski derbi Temerincima Sloga - Mladost (BJ) 4:0 (1:0) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 1.200, sudija Spasi} (Novi Sad), strelci: Gali} u 14. i 84. Kova~evi} u 52.

Baji} u 65. minutu. @uti kartoni: Kova~evi}, Miqanovi} (Sloga), Baji}, T{i}, Kantar, Jak{i} (Mladost).

SLOGA: Peji} 7, Baji} 8, Kresojevi} 8, Miqanovi} 8, Vu~kovi} 8, Kova~evi} 8, Gali} 9 (Sviti} -), Zamaklar 7, ^epi} 7, Milovi} 7 (Kozomora -), Tomi} 7 (Mare{}uk 8).

MLADOST: Vasiqevi} 6, Te{i} 6, Rati} 6, Kantar 7, Ratkovi} 6 (Vi{ekruna 6), Kraguqac 6, Radoja 6, Jak{i} 6, Baji} 6, Xogovi} 6 (Rosi} -), Pavlovi} 6 (Paji} -).

Prvu jesewu pobedu fudbaleri Sloge izvojevali su efikasnom igrom u op{tinskom derbiju protiv kom{ija iz Ba~kog Jarka. No{eni freneti~nom podr{kom sa prepunih tribina Temerinci su do vo|stva stigli u 14. minutu kada je Kresojevi} ubacio loptu u kazneni prostor, a u listu strelaca se upisao Mladen Gali}.

Tri minuta kasnije Tomi} je iz dobre pozicije {utirao iznad pre~ke dok mu se na drugoj strani revan{irao Xogovi} iz slobodnog udarca. Uzdaci su se za~uli i u 39. minutu posle kornera Zamaklara, udarac glavom Baji}a odbranio je Goran Vasiqevi}. Rapsodija crveno-belih vi|ena je u nastavku, ulazak Miroslava Mare{}uka predstavqao je kqu~an potez trenera Miodraga Cviji}a. Raspolo`eni vezista doma}ina iz slobodnih udaraca asistirao je Goranu Kova~evi}u i Borislavu Baji}u ~iji su golovi bili preslikani kao pod indigom.

Ta~ku na blistavo izdawe Temerinaca stavio je Mladen Gali} iz slobodwaka sa 20 metara, {to je bio znak za po~etak neopisivnog slavqa doma}ih navija~a.

M. Meni~anin

^SK Pivara Radni~ki (NP) 2:0 (2:0) ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 400, sudija Katalini} (Apatin), strelci: Momi} u 5.

Jankov u 45. minutu. @uti kartoni: Tankosi}, Balinovi}, Pavlovi}, Sladojevi} (^SK Pivara), Isailovi}, Bo{kovi} (Radni~ki). ^SK PIVARA: Tankosi} 8, Balinovi} 8, Jovani} 7 (^alija 7), Pavlovi} 8, Mandi} 8, Moji} 9, Bo{wakovi} 8, Jankov 8, Momi} 8 (Siv~evi} 7), Sladojevi} 8, Kne`evi} 7 (Ivkovi} 7).

RADNI^KI: Dizdarevi} 8, Javorac 8, Petrovi} 7 (Maksimovi} 7), Isailovi} 8, Keki} 8, Rni} 7, Bo{kovi} 7, \eri} 7 (Livaja 7), Miji} 8, ^eprwa 8, Bale{evi} 7 (Kukoq 7).

Ve} u 5. minutu Bo{wakovi} je prona{ao mladog Momi}a u srcu {esnaesterca a ovaj pobegao svom ~uvaru i sa 7-8 metara pogodio mre`u gostiju. Kona~an rezultat je postignut u nadoknadi prvog poluvremena kada je Bo{wakovi} nanizao igra~e gostinu prebacio loptu na pentalik, a Jankov je pogodio mre`u. U nastavku doma}ini su, ali i gosti napadali, poku{avaju}i da postignu jo{ koji pogodak, me|utim ostalo je sve na rezultatu iz prvog delo. Tome su doprineli golmani.

V. Vujanovi}

Tekstilac - Dolina 4:1 (1:0) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 400, sudija Stanti} (Subotica), strelci: Stevanovi} u 45. i 48. Smiqani} u 58. i Keni} u 90, Arbutina u 77. minutu za Dolinu. @uti kartoni: Keni}, Risti}, Kne`evi} (Tekstilac), Trbojevi}, Ivani{evi}, O`egovi} (Dolina).

TEKSTILAC: Igwatovi}, Kr{i} (Kne`evi}), Risti}, Jovi~evi}, Stojanovi}, Vukovi}, Suboti} (Kuveqi}), Keni}, Smiqani}, ^orda{i}, Stevanovi} (Ra|enovi}).

DOLINA: Trbojevi} Medu~i}, Ostoji} (Staj~i}), O`egovi}, Ivani{evi}, [alipurovi} (Ili}), Raji}, Kova~evi}, Stanisavqevi} (Arbutina), Tripkovi}, Kra~unov.

U najboqoj partiji Tekstilac je do nogu potukao slabu ekipu iz Padine. Mlada ekipa Tekstilca je bila inspirisana i svog protivnika ispratila ku}i sa ~etiri pogotka.

Od samog starta doma}ini su krenuli siloviti, a to su krunisali u 45. minutu pogotkom Stevanovi}a, a on je na po~etku drugog dela igre uve}ao vo|stvo svoje ekipe.

Do kraja susreta pogocima Smiqani}a i Keni}a doma}ini su stigli do visoke pobede protiv ekipe iz Padine. ^ast gostiju opravdao je Arbutina pogotkom u samom fini{u susreta.

S. Jovin

Vr{ac - Senta 1:1 (0:0) VR[AC: Gradski stadion, gledalaca oko 300, sudija Radoj~i} (In|ija), strelci: Ranimirov u 52. za Vr{ac, i Milivojev u 79. minutu za Sentu. @uti kartoni: Ranimirov, Mihajlovi}, Beqin, Rajda (Vr{ac).

VR[AC: Donovi} 8, Beqin 6, Rajda 6, Babi} 6, Rankov 6, Stija~i} 6, Baji} 6, V. Popov 6 (Klabec 6), Kele~evi} 6, Sarajlin 7 (Mihajlovi} 7), Ranimirov 7 (Aleksi} 6).

SENTA: Romi} 7, Na| 6 (Vasin 6), Kaka{ 6, Radin 6, Cvetkovi} 6, Gruji} 7, Jovi} 7, L. Popov 7 (\eri 7), Sojanov 6, Mikulin 8, Milivojev 7.

Prava prvenstvena utakmica, doma}in verovatno umoran od prazni~nih dana, a gosti zreliji i upravo svesni zna~aja bodova. Malo raspolo`enih igra~a u doma}oj ekipi, Donovi} standardan, kod gostiju Mikulin vredan pa`we.

A. \ur|ev

Mladost (A) - Kikinda 2:2 (1:1) APATIN: Sportski centar "Rade Svilar", gledalaca 100, sudija N. Gajdobranski (Novi Sad), strelci: Peruni~i} u 18. Rapaji} u 77. za Mladost, a Kovrlija u 41.

Marijanovi} u 53. minutu za Kikindu. @uti kartoni: Jovanovi}, Major, Rahi}, Petrovi} (Mladost), \oki}, Marijanovi}, Mesaro{ (Kikinda). Crveni karton: Mesaro{ (Kikinda).

MLADOST: I~itovi} -, Gaxi} 6, Baqak 6, Ili} 6, Jovanovi} 7, Major 7, Bursa} 6 (Bobanac 6), Rahi} 6 (^opi} -), Peruni~i} 7, Dokni} 7 (Petrovi} 6), Rapaji} 7.

KIKINDA: Magda 7, \oki} 6, Marijanovi} 7, Beleuc 6, Mesaro{ 6, ]eran 7, Ili} 6, Utr`en 6 (Karanovi} 6), Cvijanovi} 6, Kovrlija 7, Kresoja 6.

Mladost je bila boqa i kvalitetnija ekipa me|utim na kraju i sa igra~em vi{e nije iskoristila {anse. Povela je Mladost u 18. minutu kada je Peruni~i} posle

Kanarinci s desetoricom do boda

^SK Pivara - Radni~. (NP) 2:0 Sloboda (NK) - Cement 0:2 Tekstilac Ites - Dolina 4:1 Vr{ac - Senta 1:1 Mladost (A) - Kikinda 2:2 Sloga (T) - Mladost (BJ) 4:0 Danas Pali} - Solunac (16) D. Srem - Veternik Vis. (16) 1. ^SK Pivara 6 2. Senta 6 3. Dolina 6 4. Dowi Srem 5 5. Radni.(NP) 6 6. Veternik 5 7. Vr{ac 6 8. Solunac 5 9. Cement 6 10. Tekstilac 6 11. Mladost (BJ) 6 12. Sloga (T) 6 13. Kikinda 6 14. Sloboda 6 15. Pali} 5 16. Mladost (A) 6

4 4 4 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0

2 1 0 2 2 3 3 2 1 1 0 2 2 1 3 1

0 1 2 0 1 0 1 1 3 3 4 3 3 4 2 5

19:7 14 16:5 13 10:11 12 10:4 11 8:2 11 8:6 9 8:8 9 10:7 8 9:8 7 5:7 7 5:13 6 7:7 5 4:11 5 11:13 4 6:11 3 7:23 0

Novi Sad - Banat 1:1 (1:1) NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca: 400, sudija: Simovi} (Lov}enac).Strelci: Raki} u 21. minutu za Novi Sad, a Vujovi} u 3. minutu za Banat. @uti kartoni: Jakovqevi}, Kav~i} (Novi Sad), Metuoa (Banat).

NOVI SAD: Vesi} 6, \uki} 7 (od 71. Pandurov 7), Josimov 7, Simeunovi} 8, Jakovqevi} 7,

tima. U 53. minutu, strelac vode}eg gola za Banat, Vujovi} posle sudara sa jednim igra~em Novog Sada morao je da napusti igru na nosilima. Igrao se 75. minut, kada su fudbaleri Novog Sada ostali sa desetoricom na terenu. trener Govedarica je izvr{io tri izmene, a kako je ^ekovi}u stradalo koleno u jednom duelu blizu aut linije, gol-

U slede}em kolu (25/26. septembra) sastaju se: Radni~ki (NP) - Sloboda, Veternik Viskol - ^SK Pivara, Solunac - Dowi Srem, Mladost (BJ) Pali}, Kikinda - Sloga (T), Senta Mladost (A), Dolina - Vr{ac, Cement - Tekstilac Ites.

kontre savladao golmana Magdu.

Nakon toga dve prilike prepu{ta Peruni~i}, da bi gosti izjedna~ili u 41. minutu i iz polukontre. U 53. minutu Marijanovi} je iz gu`ve doveo svoj tim u vo|stvo da bi Rapaji} u 77. minutu evrogolom spasio doma}ina od poraza.

Igra~i Mladosti propustili dve idealne prilike Major i Jovanovi} koji je sa dva metara proma{io gol.

M. Jovi~evi}

Sloboda - Cement 0:2 (0:1) NOVI KOZARCI: Stadion "Ilija Panteli}", gledalaca oko 1.000, sudija Sarka (Vr{ac), strelci: Markovi} u 29. Bursa} u 61. minutu (iz penala). @uti kartoni: Vasiqevi}, @ivkov (Sloboda), Ton~i}, Raki}, Risti} (Cement).

SLOBODA: @ivkov 6, Vasiqevi} 6, Lani{tanin 6, Jankovi} 6, Ba{tovanov 6 ([ibul 6), Ostoji} 6, Misi} 6, ^onka 6, Geci} 6, Lukin 6 (Petrovi} 6), Malinovi} 6.

CEMENT: Risti} 8, Ton~i} 7, Raki} 7, Tanaskin 7 (Ga{parevi} ), Milovi} 7, Gostovi} 7, Xari} (\eri} 7), Markovi} 7, Stoj~i} 7, Bursa} 7, Grkovi} 7 (Stan~eti} -).

Fudbaleri Cementa ku}i nose tri velika boda. Doma}i su krenuli dobro, ali su Beo~ina poveli.

Lopta je do{la do brzonogog Markovi}a, kome nije bilo te{ko da preciznim udarcem savlada doma}eg golmana @ivkova.

U drugom delu doma}in je nastojao da izjedna~i, me|utim golman gostiju Risti} je bio na visini zadatka. U 61. minutu nakon gre{ke odbrambenih igra~a i intervencije @ivkova sudija Sarka pokazao je na belu ta~ku. Udarac Bursa}a je @ivkov prvi put odbranio, ali je udarac ponovqen i Cement je postigao i drugi gol.

M. S.

NEMA^KA BUNDESLIGA

Bajern re|a remije Majnc je jedini bundesliga{ sa stoprocentnim u~inkom posle ~etiri kola. Pobedio je i u Bremenu (2:0) i sada je usamqen na vrhu tabele s obzirom na to da je Hofenhajm osvojio "samo" bod u Kajzerslauternu. Majnc je ujedno prekinuo crnu seriju od {est vezanih poraza od Verdera.

Bajern nastavqa da bele`i lo{e rezultate u prvenstvu. Branilac titule je uspe{no po~eo u Ligi {ampiona (savladao Romu 2:0), ali u Bundesligi mu ne ide. Keln je odoleo na Alijanc areni (0:0), ~ime su Bavarci osvojili tek ~etvrti bod. Bajern je pobedio samo na premijeri, a onda je zabele`io dva poraza.

Pro{le sezone Keln je u oba prvenstvena duela "izvukao" remije, a isto je u~inio i sada. "[vabe" su iskalile bes na gostima iz Menhengladbaha - 7:0 (2:0). Pogrebwak je postigao tri gola, a ubedqivoj pobedi doprineo je i srpski repre-

13

nedeqa19.septembar2010.

zentativac Zdravko Kuzmanovi}, pogotkom za 5:0.

I Volfsburg se sa tri boda pomakao sa "mrtve ta~ke", jer je u drugom poluvremenu slomio otpor do tada nepora`enog Hanovera 2:0. To je "vukovima" {esta pobeda zaredom nad istim rivalom.

Rezultati 4. kola: Bajern - Keln 0:0, Verder - Majnc 0:2 (0:0), [tutgart - Borusija M'gladbah 7:0 (2:0), Volfsburg - Hanover 2:0 (0:0), Kajzerslautern - Hofenhajm 2:2 (0:1), Ajntraht - Frajburg 0:1 (0:0), danas: Sent Pauli - Hamburger (15.30), [alke - Borusija Dortmund (17.30), Bajer - Nirnberg (17.30).

Tabela: Majnc 12, Hofenhajm 10, Frajburg 9, Kajzerslautern 7, Hamburger /-1/ 7, Hanover 7, Dortmund /-1/ 6, Bajern 5, Bajer /-1/ 4, Keln 4, Verder 4, Menhengladbah 4, [tutgart 3, Ajntraht 3, Sent Pauli /-1/ 3, Volfsburg 3, Nirnberg /-1/ 2, [alke /-1/ 0.

Gu`va pred golom \oki}

^ekovi} 8, \orovi} 7, Bogunovi} 7, Bajat - (od 7. Kav~i}), Raki} 8 (od 55. Milovac 7), Baji} 7.

BANAT: \oki} 7, Kosti} 7, Jeremi} 6 (od 73. Ristovi} -), Stamenkovi} 7, Grumi} 7 (od 89.

Ki{ -), Milojevi} 6, Zowi} 7, Jovandi} 7, Metoua 7, Vujovi} 7 (od 53. Kujunxi} 6), Stevanovi} 7.

Junak susreta bio je iskusni Milan Raki}, koji je golom u 21. minutu susreta, anulirao rano vo|stvo gostiju i ispostavilo se na kraju, postavio kona~nih-

Foto: F. Baki}

geter Novosa|ana morao je tako|e da napusti igru. Iako sa 10 igra~a na terenu doma}i su uspeli da odole naletima Zrewaninaca.

I. Grubor

Zemun - Srem 1:1(0:0) ZEMUN: Stdion Zemuna, gledalca 400, sudija: Simi} (Beograd|), Strelci: Vujo{evi} u 68. za Zemun, a Blagojevi} (autogol) u 55. minutu za Srem. @uti kartoni: Jovanovi}, Lekani}, Vujo{evi} (Zemun),

Slanobarcima sla|i bod Radni~ki - Proleter 1:1 (1:1) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 600, sudija Radovanovi} (La}arak), strelci: Rikanovi} u 35. za Radni~ki, @igi} u 1. minutu za Proleter. @uti kartoni: Medi}, \uri}, Dabi}, Vidovi}, Lazarevski (Radni~ki), Sekuli} (Proleter).

RADNI^KI: @akula 7, Medi} 6, \uri} 6, Dabi} 7, Vidovi} 6, Tomanovi} 6, Zeli} 7, Dubaji} 6, Rikanovi} 7, Resanovi} 7, Lazarevski 8.

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 6, Jablan 7, Paripovi} 7, @igi} 7, Glogovac 7, Ra{ijovan 6, \ori} 6, Damjanovi} 6, Sekuli} 7, Kova~evi} 6.

Vojvo|anski rivali podelili su plen, mada po razvoju doga|aja na terenu i jedni i drugi su mogli pobediti. Bod gostiju je svakako ve}i. Gledaoci nisu jo{ dobro ni zauzeli svoja mesta, Proleter je ve} poveo. Jablan je izveo korner, lopta je do{la do @igi}a koji sa ~etiri metara sa lako}om je smestio u mre`u.

Sekuli} je imao idealnu priliku da udvostru~i prednost svoje ekipe, ali @akula je dobro intervenisao. ^evrt ~asa pre odlaska na odmor bio je mnogo bure pred oba gola, najpre je Glogovac imao dobru {ansu da pove}a rezultat, ali je proma{io. Iz slede}eg napada Somborci su izjedna~ili, gostuju}a odbrana je pogre{ila, a to je iskoristio Rikanovi} i u slede}em napadu Somborci su mogli posti}i vo|stvo, me|utim nakon {uta Lazarevskog lopta je pogodila unutra{wi deo stative, ali se ipak odbila u poqe.

U nastavku Radni~ki je bio boqi tim, ali realizacija je ponovo zatajila. U 60. minutu nastavka Resanovi} je uputio pravu bombu na gol gostiju, ali golman Proletera sa krajwim naporom izbio je loptu u korner. Deset minuta kasnije nakon odli~ne akcije Somborac Dubaji} je hteo lobovati ali je golman Jeli} krawim naporom spasio gol. U fini{u susreta Sekuli} je do{ao u sjajnu situaciju, ali je @akula bio na mestu. Posledwu priliku za gol imao je Zuki}, ali se obrukao prilikom {uta, visoko je prebacio gola.

J. Dukat 1:1. Ponovila se gre{ka naju`e odbrane mladog sastava Novog Sada u uvodnim minutima susreta, koja je poklonila vo|stvo gostuju}oj ekipi. Igrao se 3. minutu, kada je kapiten Zrewaninaca Stevanovi} odli~no centrirao, a Vujovi} uklizao na drugoj stativi i savladalo Vesi}a. Samo ~etiri minuta kasnije, trener doma}ih Govedarica morao je da napravi prvu prinudnu izmenu. Iz igre je iza{ao Bajat, kome je stradao zglob nakon jednog o{trog starta. Izlazak stamenog Bajata nije poremetio igru `uto - plavih koju su u 20. minutu imali sjajnu priliku. Neuspela ofsajd zamka gostiju, Bogunovi} je odli~no uposlio ^ekovi}a, ali je ovaj tukao pored gola.

U drugom poluvremenu tempo igre je pao, a tome su kumovale brojne povrede fudbalera oba

Sre}kovi}, Milo{evi}, Kaizi (Srem).

ZEMUN: Kirovski 7, Zagorac 7, Blagojevi} 5 (od 57. Komlenovi} -), Ako 6 (od 79. Hamzi} -), Jovanovi} 7, Simunovi} 7, Cvetkovi} 7, Lekani} 6, Vujo{evi} 7, Stankovi} 7, Vukobrat 6 (od 55. Te{i} 7).

Novi Sad - Banat Radni~ki (S) - Proleter Mladi radnik - Kolubara Novi Pazar - Teleoptik Be`anija - Dinamo Zemun - Srem BASK - Napredak Danas

1:1 1:1 1:0 3:1 4:1 1:1 3:1

Mladost (L) - Big bul Radni~ki (16.30) Radni~ki 1923 - Sin|eli} (16.30) 1. Proleter 7 2. BASK 7 3. Banat 7 4. Radni~ki (KG)6 5. Novi Sad 7 6. Big bul 6 7. Sin|eli} 6 8. Be`anija 7 9. M. radnik 7 10. Radni~ki (S) 7 11. Teleoptik 7 12. Novi Pazar 7 13. Mladost (L) 6 14. Zemun 7 15. Srem 7 16. Dinamo 7 17. Napredak 7 18. Kolubara 7

4 4 4 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 0 1 1 0

2 2 2 2 2 1 1 1 1 3 3 3 2 4 5 2 1 3

1 1 1 1 2 2 2 3 3 2 2 2 2 2 2 4 5 4

11:4 10:4 8:5 10:7 8:8 9:6 6:4 6:4 7:9 6:6 10:11 8:9 8:5 6:7 5:7 3:12 7:14 4:10

14 14 14 11 11 10 10 10 10 9 9 9 8 7 5 5 4 0

U slede}em kolu (25/26. septembra) sastaju se: Proleter - Radni~ki 1923, Banat - Zemun, Kolubara - Srem, Napredak - Novi Sad, Dinamo - BASK, Sin|eli} - Be`anija, Teleoptik - Radni~ki (S), Big bul Radni~ki - Novi Pazar, Mladi radnik - Mladost (L).

SREM: Baji} 7, Stankovi} 6, Nikoli} 6, Jandri} 6, Sre}kovi} 6, Milo{evi} 6, Jankovi} 7 (od 46. @ivkovi} 7), Zec 7, [arac 6,5 (od 82. Soviq -), Kaizi 7 (od 89. Radunovi} -), \uri} 7.

Najgori mogu}i rezultat za trenera, Slobodana Kustudi}a i Neboj{u Vu~i}evi}a. Rivali su u me~ u{li po morawem pobede, ali po prikazanoj partiji i nisu zaslu`ili vi{e od boda.

Zadovoqniji mogu da budu u taboru doma}ih, jer su bili prinu|eni da jure vo|stvo gostiju, dok Mitrov~anima ostaje `al za jo{ jednom ispu{tenom pobedom, kao i u Novom Pazaru.

Do odmora samo dve prilike, pred golom Srema. U 3. minutu Vukobrat se oslobodio Stankovi}a u {esnaestercu i tukao po zemqi, ali je Baji} intervenisao i otklonio opasnost.

Novajlija iz Sente bio je u glavnoj ulozi i u 29. minutu: posle wegovog centar{uta, udarac Stankovi}a iz blizine zaustavio je Baji}, u nastavku akcije „bubamara“ se opet odbila Vukobratu, za novi centar{ut, me|utim, tamnoputi Ako se spetqao na petercu i sve upropastio.

Mitrov~anima je trebalo samo deset minuta igre u nastavku da do|u do prednosti. Jedan od retkih napada usledio je sa boka, uba~enu loptu Blagojevi} je klize}im startom poku{ao da izbije u korner i prevario nemo}nog golmana Kirovskog – 0:1.

Zemunci su `ivnuli tek ulaskom „rezerviste“ Te{i}a.

Upravo je omaleni „vezist“ bio najzaslu`niji za izjedna~ewe: akciju je u 68. minutu po~eo Lekani}, produ`io Te{i}u, ovaj centrirao, a kapiten Nikola Vujo{evi} najvi{e sko~io i u svom stilu zatresao mre`u 1:1.

Ubrzo zatim i Stankovi} se na{ao u kontri i dobro {utirao, ali se istakao Vladimir Baji}.

Do kraja me~a, vredan pa`we bio je poku{aj udarcem glavom Vujo{evi}a u 71. dok je ~etiri minuta kasnije [arac prevario zadwu liniju i iskosa u kaznenom prostoru uzdrmao stativu.

S. Sto{i}

Vojvo|anska liga - istok U {estom kolu postignuti su slede}i rezultati: Dinamo AFK 3:2, Proleter - Radni~ki (B) 2:0, Ba~ka Topola - Zadrugar 2:0, Radni~ki (Z) - Ba~ka (P) 3:0, Budu}nost (SC) - Ba~ka 1901 4:0, Kozara - Borac (S) 0:1, Jedinstvo - Vojvodina (NM) 1:0, Obili} - Spartak (D) 3:0.

Vojvo|anska liga - zapad U {estom kolu postignuti su slede}i rezultati: Metalac AV - Jugovi} 2:1, Obili} - Radni~ki (I) (odlo`eno za sredu), Polet (S) - Omladinac 1:1, Ba~ka (BP) - Crvena zvezda 4:2.

Novosadska nedeqa19.septembar2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

De`ura apoteka „Liman”

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: "Grozan ja" (11 i 17.30), „Karate kid“ (19) "Posledwi vladar vetrova" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Neka ostane me|u nama" (20)

De`urna apoteka danas }e biti "Liman" u Ulici narodnog fronta 10. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je u apoteci "Bulevar", Bulevar Mihajla Pupina 7.

B. M.

POZORI[TA Pozori{te mladih mala sala „Kos i lisica“ (11).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka; izlo`ba Ratomira Kuli}a "^etiri muzejska predmeta" (do 9. oktobra) Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; izlo`ba slika i crte`a Milo{a Baji}a (do 28. septembra)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

OD DANAS U LETWEM BIOSKOPU

„Kao rani mraz” besplatno Prva u nizu besplatnih projekcija filma "Kao rani mraz" odr`a}e se danas u Letwem bioskopu "Porta", kako su nedavno najavili gradona~elnik Igor Pavli~i} i Olivera Bala{evi}. Performans oko filma i dru`ewa po~iwe u 18 ~asova, a publika }e ulaziti do broja koji podrazumeva komforno gledawe filma. U 19.30 sati kapije se

zatvaraju, a projekcija po~iwe u 20 sati. Prikazivawe filma nastavi}e se svakog narednog dana dok god bude bilo interesovawa i dok vreme poslu`i. Grad je za ovu priliku, s obzirom na vreme, obezbedio }ebad, stolice, bi}e tu i kokica, prate}ih de{avawa, a sve kako bi ugo|aj bio potpun.

B. M.

V REMEPLOV

Pomagali dr`avi zajmom U {tampi i na radiju u Jugoslaviji su 19. septembra 1950. s velikim odu{evqewem objavqeni rezultati Drugog narodnog zajma koji

je raspisala Skup{tina SFRJ. Gra|ani su pozvani da pozajme novac dr`avi kako bi se ubrzala industrijalizacija zemqe, predvi|ena petogodi{wim planom. U celoj dr`avi preba~en je plan o~ekivanog upisa, ta~nije zadu`ivawa gra|ana.

Novosa|ani su prebacili plan za ~ak 33 odsto, kao i Vr{~ani, Apatinci i Sremskomitrov~ani. A u Jugoslaviji je ukupno prikupqeno pet i po milijardi dinara, skoro milijarda vi{e nego {to je predvi|eno.

N. C.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve

PRIVATIZACIJA DP „NOVI SAD – GAS” PRIVREMENO OBUSTAVQENA

Firma prerasla gradske okvire?

Deset meseci je pro{lo od kada su sve odborni~ke grupe u Skup{tini grada, osim DSS-a, potpisale inicijetivu i uputile je republi~koj vladi da se DP “Novi Sad – Gas” izuzme iz privatizacije i pretvori u javno komunalno preduze}e kojim }e upravqati grad, a jo{ nema odgovora iz najvi{ih instanci izvr{ne vlasti. Posledwi odjek bio je odgovor na poslani~ko pitawe @ike Gojkovi}a iz SPO-a, da je u toku procena vlasni~kog udela dr`ave u ovom dru{tvenom preduze}u i da je zbog toga proces privatizacije privremeno obustavqen.

Dru{tvena svojina vi{e ne postoji, bar po Ustavu. Ipak, DP “Novi Sad – Gas” i daqe snabdeva nekoliko desetina hiqada potro{a~a u ju`noj Ba~koj, osniva zajedni~ka preduze}a u zemqi i inostranstvu, dok gra|ani, grad i dr`ava tra`e svoja vlasni~ka prava na osnovu novca ulo`enog u sekundarnu i primarnu gasnu mre`u i instalacije. Ono {to je evidentno, jeste da se u ovoj pri~i obr}e veliki novac, jer je isporu~eni

gas preko DP “Novi Sad – Gas” skupqi nego kod “Srbijagasa” kao generalnog distributera, ne ra~unaju}i i naknadu za odra`avawe mre`e koja se posebno ubira.

Ovaj status kvo za sada odgovara iskqu~ivo rukovodstvu i zaposlenima u DP “Novi Sad – Gasu”, dok udru`ewa potro{a~a zastupaju razli~ite stavove. I dok Asocijacija individualnih potro{a~a prirodnog gasa smatra da grad ne bi trebalo da postane vlasnik distributera, ve} da se potro{a~ima za wihovo ulagawe u mre`u omogu}i isplata u akcijama ili besplatnom gasu, dotle Udru`ewe potro{a~a Vojvodine smatra da je pravi~nije da grad postane osniva~, te da se utvrde vlasni~ki udeli i odnosi i da se tada otpo~ne privatizacija. Tako bi grad mogao da olak{a polo`aj potro{a~a prirodnog gasa kroz subvencije preduze}u i uvo|ewe izvesnih olak{ica za socijalno ugro`ene potro{a~e.

Poku{aj aktuelnog sastava Skup{tine grada da vrati DP “Novi Sad – Gas” u svoje okriqe

nije prvi takav. Nakon izbora 2000. godine, Novi Sad je oformio stru~ni tim koji je trebalo da utvrdi udeo grada u kapitalu osam dru{tvenih preduze}a, me|u kojima i DP “Novi Sad – Gas”, i time, tokom privatizacije, da uve}a pet procenata od prodaje namewenih lokalnoj samoupravi. Posle izbora 2004. godine i tada{wa gradona~elnica Maja Gojkovi} je pokrenula inicijativu za obustavu privatizacije dru{tvenog preduze}a kada je formirana komisija Zavoda za izgradwu grada i DP “Novi Sad – Gas” radi utvr|ivawa udela grada u preduze}u.

Me|utim, iz samog dru{tvenog preduze}a, kako se mo`e videti iz wihovih izjava tokom godina, smatraju da je te`wa Novog Sada u suprotnosti s propisima, ali i interesima wihovih potro{a~a, po{to je ono davno preraslo gradske okvire.

Uz to, distributer je naveo i da je distribucija gasa izuzeta iz komunalanih delatnosti, te po tome DP “Novi Sad – Gas” ne mo`e biti javno preduze}e.

S. Krsti}

GO DSS PROTIV NAPLATE PARKINGA NA GRBAVICI

Vlast zavla~i ruku u yep gra|anima Simboli~nim precrtavawem linija kojima su obele`ena parking mesta kod Limanske pijace, kao i lepqewem napisa "slobodan parking za Grbavicu", ~lanovi Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije ju~e su u tom delu grada iskazali neslagawe s uvo|ewem naplate parkirawa. Istovremeno su sakupqali i potpise podr{ke odbornicima DSS-a u Skup{tini

grada koji }e na narednom zasedawu pokrenuti to pitawe.

- Poku{avamo s gra|anima Grbavice da prizovemo pameti gradsku vlast da prestane s naplatom parkinga u rezidencijalnim zonama u ovom delu grada - rekao je predsednik GO DSS Borko Ili}. - Kao gra|ani koji pla}aju porez i sve realne i nerealne da`bine koje je izmislila ova vlast `elimo da

Foto: F. Baki}

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

znamo gde idu pare od naplate parkinga, s obzirom da nijedna nova gara`a nije otvorena niti zapo~eta gradwa. O~igledno je da preko le|a Novosa|ana zavla~e}i ruku u xep, vlast re{ava ekonomsku krizu i ~iwenicu da je za dve godine zaposlila gotovo 2.000 qudi u javna komunalna preduze}a.

Z. Ml.

Naknada nezaposlenima Nacionalna slu`ba za zapo{avawe danas po~iwe islatu nov~ane naknade nezaposlenima za juli. Raseqena lica s podru~ja Kosova i Metohija danas }e tako|e dobiti naknadu, ali za maj.

Z. D.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

AKCIJA KARAVANA „DELTA \ENERALI"

U OMLADINSKOM CENTRU CK13

Edukacija o osigurawu kroz igru

Kompanija "Delta \enerali osigurawe" predstavila je ju~e u centru projekat "Karavan osigurawa"pakete osigurawa ku}e ili stana. Na centralnom gradskom trgu gra|ani su imali priliku da se kroz igru i re{avawe interesantnih zadataka upoznaju s nekim od opasnosti kojima je izlo`ena wihova

@enski bazar i „Besplatna radwa”

da je skupo osigurati ku}u ili stan. Za stan od 60 kvadrata u Novom Sadu i okolini, na primer, potrebno je izdvojiti oko 35 evra godi{we za osigurawe od po`ara, izliva vode iz instalacija, udara groma, oluje, grada, eksplozije i sli~no.

Premija se mo`e platiti odjednom, ali i polugodi{we, kvar-

Foto: N. Stojanovi}

NA STAZI PLANINSKOG SKEJTBORDA U BUKOVCU

Foto: F. Baki}

imovina i ujedno osvoje mnogobrojne nagrade.

-"Delta \enerali osigurawe" ovom akcijom `eli da poka`e da je osigurawe pristupa~an i najboqi na~in da se za{titi imovina u koju su ulo`ena zna~ajne pare i od kojih uz sve rizike gra|ani mogu da za{tite `ivotni prostor - rekao je menaxer prodajne sile ne`ivotnih osigurawa Milutin Vuk{a. - Gra|ani ~esto misle

Vratolomije momaka iz sedam zemaqa Takmi~ari u planinskom skejtbordu iz sedam zemaqa ju~e su u Dubokoj dolini u Bukovcu na stazi dugoj 700 metara pokazali ume}e u savladavawu prepreka.

Ovu me|unarodnu trku, u kojoj je u~estvovalo 24 takmi~ara iz Rumunije, Bugarske, Nema~ke, Poqske, Slovenije, ^e{ke i Srbije, otvorio je zamenik gradona~elnika novog Sada dr Sa{a Igi}. Po re~ima predsednika novosadskog Kluba

talno, pa ~ak i na mese~ne rate, a polisom su osigurani gra|evinski objekat i stavri.

Po re~ima Vuk{e, gra|anima je na raspolagawu jedan od ~etiri paketa pokri}a: osnovni, komforni, pro{ireni i VIP paket. Dodao je da kompanija svima koji do 30. septembra sklope ugovore o osigurawu ku}e ili stana, odobrava dodatni popust od 10 odsto na iznos godi{we premije.

Z. Ml.

planinskog skejtborda "ATD" Predraga Marciki}a, novina ove godine je {to }e se istovremeno takmi~iti po ~etiri takmi~ara, a dvojica koja prva stignu, idu daqe. Ovogodi{we nadmetawe najve}e je po broju u~esnika.

Do sada je na stazi u Bukovcu po dvoje moglo istovremeno da se takmi~i, a zahvaquju}i tome {to je renovirana, duplo vi{e.

Z. Ml.

SUTRA NA PLATOU ISPRED SPENSA

O hlebu kroz izlo`be, kwige i film ^etvrti me|unarodni festival hleba, ovoga puta sa temom "Od zrna do hleba" odr`a}e se od sutra do nedeqe u Novom Sadu, dok }e majstori pekarstva svoje {tandove s mirisnim proizvodima, tokom tri dana, izlo`iti na platou Spensa. Centralna tema ovogodi{weg festivala je povezanost mlinar-

15

stva i hleba, a u raznim programima bi}e predstavqene vetrewa~e, vodenice i parni mlinovi, kako na{eg tako i drugih naroda. Pomenutoj temi bi}e posve}eno i nekoliko autorskih i dokumentarnih izlo`bi, kwiga i filmova, uz bogat stru~ni program iz oblasti pekarstva.

Ova zanimqiva manifestacija zvani~no po~iwe sutra na Spensu u 12 ~asova kulturnim programima s temom pekarstva.

Sli~na doga|awa i stru~ni skupovi zakazani su i za prekosutra, dok su ~etvrtak, petak, subota i nedeqa rezervisani za majstore ovog drevnog zanata koji }e svoje ume}e i najboqe proizvode pokazati na {tandovima na platou ispred Spensa.

Pored hlebova i proizvoda od testa posetioci }e mo}i da vide uli~ne izvo|a~e poput `onglera, guta~a vatre, hoda~a na {tulama, koji }e biti zadu`eni za dobru atmosferu.

B. M.

@enski bazar i Besplatna radwa, bi}e organizovani danas od 16 do 20 sati u Omladinskom centru CK13, Ulici vojvode Bojovi}a 13. @enski bazar je prodajna izlo`ba autora i autorki koji se bave dizajnirawem ode}e, nakita, neobi~nih modnih detaqa, bro{eva, ta{ni i ostalih {arolikih sitnica.

Ove stvari mogu se kupovati ili mewati na {tandu Besplatne radwe u kojoj je novac bezvredan,sve funkcioni{e po principu razmene. Stare i nepotrebne tawire, escajg, {erpe i ostale kuhiwske predmete mo`ete donirati prvoj aktivisti~koj kuhiwi u Novom Sadu – Otvorenoj kuhiwi Omladinskog centra CK13.

N. I.

Medena ulica jo{ danas P~eliwi proizvodi mirisa}e jo{ danas u Zmaj Jovinoj ulici, a organizator ove, ve} tradicionalne manifestacije je Dru{tvo p~elara "Jovan @ivanovi}".

Od opreme za p~elarstvo, preko polena i propolisa, do kozmeti~kih preparata na bazi ovog slatkog nektara, ponudilo je vi{e od 100 izlaga~a iz zemqe i okru`ewa.

Posetioci su se najvi{e raspitivali za med na bazi {ipka, sa dodatkom cimeta, koji ko{ta 300 dinara. I. D.

JU^E NA CENTRALNOM TRGU U KARLOVCIMA

Volonteri i mali{ani crtali festivalske zastave U~esnici internacionalnog volonterskog kampa "Vajn fest", koji u Sremskim Karlov-

cima traje od 11. do 22. septembra, ju~e su s osnovcima na centralnom gradskom trgu oslika-

vali zastave. Barjaci koje budu nacrtali bi}e izlo`eni u Ekolo{kom centru, gde }e se tokom "Karlova~ke berbe gro`|a" od 1. do 3. oktobra odr`avati programi za decu.

- Volonteri iz Italije, ^e{ke, Poqske, Ju`ne Koreje, Engleske, Nema~ke, Holandije i Srbije, wih 16, imaju jo{ zadatak da dekori{u velike zastave koje }e stajati na fasadama u centru Karlovaca za vreme Gro`|ebala - ka`e lider kampa Marinela [umawski. - Na tim zastavama posle }e nadle`ni u karlova~koj op{tini od{tampati program manifestacije.

"Vajn fest" je specifi~an volonterski kamp zbog toga {to je posve}en "Karlova~koj berbi gro`|a". Odr`ava se drugi put, a ove godine je dobio podr{ku Fonda za otvoreno dru{tvo i lokalne samouprave. Aktivi-

stima u Pokretu gorana i volonterskom centru Vojvodine u organizaciji ovog kampa pomo} pru`aju i Mladi istra`iva~i Srbije.

Z. Ml.

NOVOSA\ANI BE@E S POSLA DA STIGNU DO OTVORENOG [ALTERA

Administracija potkrada radno vreme Za ve}inu zaposlenih u Novom Sadu pro{la su ona vremena kada se u firmama i fabrikama radilo od 6 do 14 odnosno od 7 do 15 sati. S obzirom da i na{a dr`ava ide u korak s vremenom i evropskim propisima, uglavnom sva preduze}a, a posebno ona privatna rade od 9 do 17 sati, a mnogi i du`e Me|utim po starom dobrom obi~aju, ovde se mewaju samo pojedine navike dok sve ostalo, posebno kada je u pitawu administracija ostaje isto. Zbog toga mnogi sugra|ani koji moraju da obave neki posao u {alter sali da li zbog ra~una ili overe, hvataju se za glavu jer da bi zavr{ili neku obavezu, moraju da be`e s posla ili ~ak da uzmu slobodan dan.

Radno vreme {alter sala, skoro ni u jednoj instituciji nije

uskla|eno s radnim vremenom zaposlenih sugra|ana. Dodu{e, odlukom Gradskog ve}a, radno vreme gradskih uprava i {alter sala u Novom Sadu od 1. avgusta 2008. godine je od 7.30 do 15.30 sati. Kako je tada saop{teno iz Kabineta gradona~elnika Igora Pavli~i}a, odluka o radnom vremenu doneta je kako bi se poslovawe gradskih slu`bi uskladilo s potrebama Novosa|ana.

Zato pisarnica u Gradskoj ku}i, {alter sala Mati~nog zdawa i Biro za pru`awe pravne pomo}i rade od 7.30 do 16 30 sati. Odlu~eno je da Mesne kancelarije na teritoriji grada Novog Sada utorkom rade dvokratno, od 7 do 12 i od 17 do 20 ~asova.

Ovo jeste lep potez, ali za mnoge ni{ta ne zna~i, jer i pored ovog produ`enog vremena, (ako rade do 17 sati) ne mogu da

obave ni{ta. Jer, kada iza|u s posla ove slu`be su ve} zakqu~ale vrata. Isti problem je i {alter sala u “Radosnom detiwstvu” , jer ona radio d 8 do 14 i

sredom od 8 do 17 sati. Tako da roditeqi koji `ele da u{tede (da ne plate po{tarinu) moraju da izlaze s posla kako bi obavili ovaj posao.

[alter sale Ministarstva MUP u Novom Sadu rade od 8 do 20 sati, ovo zvu~i idealno, ako se izuzmu gu`ve i odlazak u ovu instituciju dva do tri puta, {to zbog broja, {to zbog podizawa dokumenata.

Informatika je jedna od retkih preduze}a koje prati trendove radnog vremena, te su otvorili nekoliko {altera pri bankama - u okviru ekspoziture AIK banke u Tr`nom centru „Bazar“. Rade od 7.30 do 19 sati radnim danom, a subotom od 7.30 do 12 sati. Informatika je tako|e promenila radno vreme pojedinih {altera, pa {alter sale na Bulevaru Jovana Du~i}a 8 rade od 8 do 19 radnim danom, a subotom od 8 do 12 sati .

Iz Informatike podse}aju da {alter-sala u Ulici Du{ana Vasiqeva 8 radi samo radnim

danom od 9 do 16, a u centrali preduze}a na Bulevaru cara Lazara 3 od 7.15 do 19 i subotom od 7.15 do 13 sati. Delimi~no se popravila i situacija u {alter sali Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, jer je tamo radno vreme produ`eno do 18.30 sati, pa oni koji su zaposleni mogu i u popodnevnim satima da odu i naprave zdravstevnu kwi`icu. Ve}ina {alter sala banaka i po{ta radi sa strankama do 19 sati, ali re~ je o glavnim ekspoziturama, gde su redovno gu`ve. Ostale banke i po{te uglavnim sada rade do 16 sati, pa oni koji `ele da pla}aju ra~une ili da di`u novac ili }e morati da ~ekaju u redu posle radnog vremena, ili }e do “kom{ijske” skoknuti za vreme radnog vremena.

Q. Nato{evi}

nedeqa19.septembar2010.

c m y

16

DNEVNIK

KONZERVATORSKO-RESTAURATORSKI PROJEKTI POKRAJINSKOG ZAVODA ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE

Otimawe lepote od huke vekova ihov protokol nije ni U Kareji, upravnom centru Sveestetsko pravilo gvozdene simemalo naivan: slikari, te Gore, Sveti Sava je 1199. godine trije kako se to obi~no misli). vajari, duboresci, stoosnovao mona{ku keliju, a tokom Potom je usledila pozlata zlatom lari, pozlatari – svi listom vi{e od osam vekova zub vremena i u listi}ima, ~i{}ewe, retu{ i konzervatori i restauratori – doga|aja je u~inio svoje. Na mestu konzervacija ikonopisa, pa monna|u se pred hrpom dasaka, sliisposnice, o ~ijem se prvobitnom ta`a, premazivawe za{titnim kom poluraspadnutom i u papirizgledu danas malo zna, sme{tena sredstvima... nim rojtama, ili pak pred izbu{enom ikonom na jo{ propalijem ikonostasu, i onda ih mic po mic, vra}aju iz klini~ke smrti. Svaki kvadratni ili kubni milimetar doti~ne vredne starine ili retkosti, budi se pod ve{tim rukama majstora sve dok mu se ne udahne novi `ivot. I onda nema brige za to vredno par~e pro{losti za narednih 100 do 200 godina, i u zavisnosti od mikroklime i postupaka qudi u wegovoj okolini, wihovog znawa i odnosa prema kulturnim i umetni~kim dobrima – ono }e grejati na{e Oprezno sa ikonama: slikar-konzervator Dragan Si~ du{e.

- Trebalo je poput Xemsa Bonje crkva sa mona{kim kelijama iz To je bio poduhvat i po, koji je, da u}i u trag ikonostasu iz ispodruge polovine 18. veka. Trebalo me|utim, Zavodu i wegovom atesnice Svetog Save u Kareji koji je, stoga, najpre napraviti projeqeu ponovo, po ko zna koji put, je bio bukvalno rasut po hilankat rekonstrukcije wene unutraotvorio {irom vrata i za druge darskom konaku na razli~itim {wosti, sakupiti odvojene delove projekte: Uprava Hilandara mestima - ka`e za „Dnevnik“ sliikonostrasa, o~istiti ne~isto}e obratila se upravo Pokrajinkar konzervator Sini{a Zekonakupqene tokom vi{e od dva veskom zavodu u `eqi da rekonstruvi}, ~lan ekipe od dvadeset ka, sanirati orahovinu od koje je i{e ikonostas manastira iz 1635. stru~waka iz Pokrajinskog zavonapravqen duborez o{te}en vlada za za{titu spomenika kulture. gom i crvoto~inom (ksilol ubija On je sa saradnicima na rekoncrve a sinteti~ka smola paraloid strukciji kompletnog enterijera B72 koja se ubacuje u izdubqene isposnice proveo dobar komad kanali}e najboqe impregnira i vremena tokom 2005. i 2006. godi„armira“ iznutra defekte drvene ne („vi{e ~asova smo bili u crmase), napraviti nedostaju}e dekvi nego monasi“). love (u baroku, ipak, nije vladalo

W

Jubilej na vidiku - Bli`i se jubilej {est decenija od osnivawa Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture, koji je jo{ od 6. decembra 1951. godine bio okrenut kapitalnim projektima. To je veliki izazov za sve nas, jer ako samo jednom ne uradimo ne{to kako vaqa – sve dobro se zaboravqa - ka`e Zoran Vapa, direktor Zavoda. - U celoj Srbiji na ovom restauratorsko - konzervatorskom poslu nema vi{e od 50 qudi i mo`emo da budemo ponosni {to se na{a dvadeseto~lana ekipa uspe{no nosi i sa najzahtevnijim problemima spasavawa izuzetnih umetni~kih i istorijskih vrednosti, i da upravo mi dobijamo velike dr`avne projekte.

Mo`da svega toga nismo bili ni sasvim svesni, dok nismo predstavili svoju delatnost i kapitalnu ba{tinu Vojvodine u martu na sajmu ~itavog ceha iz celog sveta u Ferari – ba{ Italijanima koji su u toj bran{i naj~uveniji. I mogu skromno da ka`em da smo izazvali veliku pa`wu predstavqaju}i na{e sredwovekovne manastire i slikarstvo, qudi su prilazili na{em {tandu odu{evqeno i bio je najpose}eniji - veli Vapa.

Uklapawe novog duboreza

godine. To za wih zna~i – ponovo vadimo ma~eve i u juri{u kre}emo na teren. U pripremnoj fazi stru~waci iz Novog Sada su pregledali, fotografisali i tehni~ki snimili fragmente ikonostasa u sve tri kapele, izradili skicu delimi~ne rekonstrukcije prvobitnog izgleda ikonostasa... opet, dakle, u „detektivsko - istra`iva~kom“ poduhvatu. Tako su uradili ili rade i pripremaju radove i na drugim crkvama i manastirima u dijaspori: u Ma|arskoj u Sent Andreji (Po`areva~-

[umanovi} pre...

... i posle radova

ka crkva), u Rumuniji u Sabornoj potrebi, u~vr{}uju}i sloj na od onog „pre“ restauracije, pa do i Fabri~koj crkvi u Temi{varu, platnu mo`e i da se odvoji. To je stawa „posle“ uo~avaju dramati~u Crnoj Gori posle zemqotresa samo jedan u nizu slo`enih nau~ne razlike u pozitivnom smislu.

1978. su sanirali manastire Mono-tehni~ko-tehnolo{kih postuTako se na fotografijama dela ra~a, Podlastva, Duqevo, Prapaka koji se sprovode u Zavodu.

Save [umanovi}a, Ilije Bosiqa, skavica, iz Hrvatske rade ikonoOpremqeni raznim kompjuterMilana Kowovi}a i nekih od 350 stas hrama sv. Georgija u Boboti (zavr{etak se planira 2015. godine), manastire Gomirje i Krka, crkve u Rijeci i [ibeniku, a sve uz finansirawe republi~kog Ministarstva kulture, pokrajinske Vlade, op{tina i Srpske pravoslavne crkve.

- Uskoro bi trebalo da „progleda“fresko `ivopis iz 16. veka u manastiru Petkovica na Fru{koj gori koji ima izuzetan zna~aj. Bio je prekriven kre~om i otkriven je tek 80-tih godina 20. veka - ka`e Olivera Brdari}, {ef Ateqea Zavoda. - Konzervatorski radovi na zidovima manastira su Sve po~iwe od hrpe dasaka... slo`eni i traju ve} ~etiri deceskim programima, hemijskim slika koje su pro{le kroz konnije: u toku su injektirawe mal{pecijama, kamerama i aparatizervatorsku radionicu, jasno motera u zidne {upqine da ne bi doma sa infracrvenim zracima za `e videti u kojoj meri sinu skri{lo do daqeg o{te}ewa i ~i{}eosetqivu dijagnostiku stawa venim sjajem posle tretmana. Upewe zida od natalo`enih soli kaumetni~kog dela (sara|uju i sa glane, umivene i vra}ene najpriko bi se povratile boje.

Ona se `ali da jo{ uvek nema efikasne kontrole odr`avawa ura|enog, pa se desi da posle ura|ene konzervacije nestru~ne sprema~ice skidaju s „domestosom“ pozlatu ili pigmente i premaze na drvenariji.

- U zavr{noj fazi su radovi u Sabornoj crkvi sv. Nikole u Sremskim Karlovcima koje je finansirao vojvo|anski Fond za kapitalne investicije, a pikiramo na crkve u Be~eju (sa Predi}evim ikonostasom), u Somboru, novosadsku Uspensku i manastir Bo|ani - navodi Olivera Brdari}.

Uporedo dok razgovaramo u radionici Zavoda, nekoliko konzerva- Priprema platna Bo{ka Petrovi}a za izlo`bu tora spasava veliko platno Bo{ka Petrovi}a iz jednim stru~wakom iz Vin~e koji bli`nije mogu}e svom original1970-tih koje je ispod patine boja odre|uje starost objekta uz pomo} nom izgledu – {to je prvi prinkrenulo da se rasta~e. Slika se u izotopa i otkriva skrivene precip svake restauracije. Bez suvivru}em postupku i za{ti}ena slike), preko mogu}nosti stvara{nih dodataka, molim. folijom ka{ira kompletno na wa posebnih uslova i postizawa Zato bi, mo`da, bilo uputno da ~vr{}u podlogu – uz pomo} vakunajboqe mikro-klime za odre|eumetnici-majstori iz Zavoda uma koji sravwuje wenu povr{ini predmet koji se obra|uje, pa do predstave na jednoj izlo`bi svoj nu. To je sasvim dovoqno da se to analize kojim putem da se povrarad u svim wegovim fazama, rad delo odr`i i predstavi na skorati izvorna sve`ina boja i izgled koji se poigrava sa hukom vekova.

Reqa Kne`evi} {woj izlo`bi. Posle toga, po neke slike – nije ni ~udo {to se

КЕЛТСКИ ПАНК И У НАШОЈ КУЋИ

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

nedeqa19.septembar2010.

17

ИЗДАЊА

Нови албум Електричног оргазма Be o grad ski bend Elek tri~ ni or ga zam ob ja vio je no vi stu dij ski al bum „To {to vi di{, to i je ste„ u iz da wu Do ma omla di ne Be o grad.

No vi al bum obe le `a va 30 go di na po sto ja wa rok gru pe, u ko ju se vra }a ori gi nal ni kla vi ja tu ri sta Qu bo mir \u ki}. Na no vim pe sma ma Or ga zam je ra dio pret hod nih pet go di na, a po sled wi stu dij ski al bum “Har mo naj zer” iz dao je 2002. go di ne.

Кад гајде налегну на гитарски риф

K

anadski bend Real McKenzies koji sutra uve~e svira u Crnoj ku}i u Novom Sadu (20), ve} petnaestak godina jedan je od vode}ih predstavnika “Celtic punka”, sub`anra koji kombinuje pank i tradicionalnu irsko – {kotsku muziku.

Istina, Mekenzijevi momci ne plene toliko svira~kim ume}em koliko neiscrpnom energijom koju ne{tedimce rasipaju na svakoj svirci, a prakti~no su non-stop na turneji, i imixom koji ih ~ini da su ne-

tom utekli iz “Brejvharta”...

Me|utim, treba ispratiti svirku, makar da se stekne utisak gde je danas “keltik”... sub`anr koji deluje kao potpuni paradoks.

Setite se scene iz Kjubrikove “Paklene pomoranxe” u kojoj Aleksova ekipa ispod nadvo`waka ugazi pijanca {to le`i s iskapqenom fla{om viskija i

Весела и тешка музика

eltski pank se uglavnom doK `ivqava kao vesela, poletna muzi~ka podloga za opijawe i “xig” . Me|utim, te{ka i krvava istorija Irske neminovno je ostavila trag u muzici.

Bendovi u`ivo ~esto sviraju irske nacionalisti~ke i anti-britanske pesme na koje publika pada u delirijum.

Pre samo dve decenije, zbog pesama kao {to su “Come Out Ye Black and Tans” ili “Fields of Athenry” mogao se zaglaviti zatvor. S druge strane, stvari posve}ene Irskoj republikanskoj armiji (“Boys of the Old Brigade”, “My Little Armalite” ili pak “Brighton Busters” koja veli~a bomba{ke “podvige” IRA-e) jo{ uvek se sviraju samo u ilegali... peva staru tu`balicu “Molly Malone”... Ima li ve}eg kontrasta nego {to je onaj izme|u postmo-

derne ekipe iz nekakvog “Vrlog novog sveta” (koja je ina~e inspirisala ~itavu “butbojs” kulturu i tzv. “Clockwork punk” – ah, ti `anrovi...) i lika kakvi se svake subote uve~e mogu zate}i po zadimqenim pabovima dok nad pintom pijano urlaju “pesme svojih otaca” a to traje ve} vekovima... Te{ko. Pank je vaqda ipak nekakva negacija tradicionalnog, zar ne? Zato je me{anac nastao uvo|ewem muzi~kog nasle|a Irske i [kotske gde je gelska kultura opstala uprkos

jo{ malo pa milenijumskoj hegemoniji agresivnih kom{ija iz Engleske u klasi~ni pank – rok izraz relativno nova tvorevina, u svojoj sada{woj formi poro|ena tek devedesetih.

Istina, u muzici Stif Litl Fingersa i Skidsa, velikih i va`nih pank bendova iz Irske i [kotske, jo{ osamdesetih nazirali su se uticaji lokalnog folklora. Anarho-pank veterani Oi Poloi jedno vreme pevali su na drevnom gelskom jeziku.

Me|utim, album “Red Roses For Me” koji je 1984. objavila grupa The Pogues, skupina pankera i vagabunda irskog porekla na privremenom radu u Londonu predvo|ena harizmati~nim, raspojasanim i non-stop cugnutim [ejnom Mekgouenom, ra~una se kao plo~a koja je “porodila” `anr. Prvi put su stari napevi Smaragdnog ostrva i Hajlenda; bile to razdragane posko~ice, “drinking songs” uz koje pivo i viski lak{e klize ili srceparaju}e gor{ta~ke balade o smrti i rastancima uvijeni u pankersku oblandu. Uparivawem elektri~nih gitara s mandolinom, violinom, harmonikom, sviralama ili gajdama, Pogues su zacrtali put kojim i danas idu ba{tinici “keltika”.

Istovremeno, premostili su generacijski, pa i civilizacijski

jaz izme|u tradicionalisti~kih “Dablinersa”, bra}e Klensi i “^iftejnsa”, ansambala koji su jo{ tamo od {ezdesetih posve}eni skoro akademisti~kom izu~avawu irskog muzi~kog nasle|a i mlade pank publike uveliko odro|ene od korena. Ne znaju}i kuda s muzikom Pougsa, kriti~ari ih ~esto defini{u kao pabrokere, folkrokere ili kako ve}. Me|utim, snimci sada ve} mitskih svirki Pougsa u isto tako slavnom “Town & Country” klubu odr`avanih uo~i Bo`i}a i Dana Svetog Patrika koji se slavi kao svetac za{titnik Irske govore da to u su{tini jeste pank. Pone{to druga~iji, s ne{to vi{e “Seltikovih” dresova nego ko`e i nitni u publici...

Kada je [ejn zbog hroni~nog alkoholizma (ili “kreativnih” razmimoila`ewa, zavisi od konsultovanog izvora) oti{ao iz benda, s Pougsima je po~eo da radi Xo Stramer... Treba li {ta vi{e re}i?

Keltski pank svoj zenit ipak nije dosegao na doma}em terenu ve} preko bare gde je populacija Amerikanaca irsko – {kotskog porekla, zahvaquju}i dvovekovnom iseqavawu danas brojnija nego na mati~nom ostrvqu. Uostalom, i sutra{wi gosti Crne ku}e dolaze iz Kanade. @ari{te je na Isto~noj obali SAD, naro~ito u Bostonu; glavnom gradu Masa~usetsa, domu klana Kenedijevih, “Red Soksa” i “Boston Seltik-

trenuci keltskog panka; kada se poslu{a “Gang’s All Here” ili pak “Sing Loud, Sing Proud”, zaista je sve tu. Zahvaquju}i zahvatima u irsku tradiciju, Marfijevci su svojevrsni nacionalni heroji za sunarodnike sa svih meridijana, dok ih beskompromisno zalagawe za prava “malog ~oveka” ~ini junacima kom{iluka i herojima radni~ke klase. Dovoqna doza buntovni{tva i politi~ke nekorektnosti ~ini ih punokrvnim stritpank bendom, dok su pak dovoqno prijem~ivi za mejnstrim publiku pa da budu hedlajneri velikih festivala ili gosti u televizijskom {ou Konana Obrajena. Zeleno – belo – naranxastu zastavu u ^ikagu, jo{ jednoj irskoj prestonici u Novom svetu, posledwih par godina s ponosom brane The Tossers, dok su s druge strane zemqe, na Zapadnoj obali perjanica keltskog panka kalifornijski Flogging Molly. Svira~ki mnogo ume{niji od ostalih saboraca sa scene i dosledniji u tuma~ewu muzi~kih kanona predaka, oni su verovatno najdosledniji sledbenici po~iv{ih Pougsa. ^ak {tavi{e, albuma “Swagger” ili “Drunken Lullabies” snimqenih po~etkom milenijuma Pougsi se sigurno ne bi stideli...

Помозите Рамбу Ram bo Ama de us od svo jih fa no va tra `i po mo} pri sni ma wu no ve pe sme.

Sve {to je po treb no je da hor ski ot pe va te „Ram bo maj sto re, gla sa mo za te be, bu di nam pred sed nik dr `a ve, Ram bo maj sto re”.

Uslov da Ram bo ba{ vas oda be re je da na pra vi te sni mak se be i svo jih, naj ma we se dam pri ja te qa, ka ko na omi qe nom me stu u svom gra du ili bi lo gde na sve tu, pe va te ovaj re fren. An to ni je Pu {i}, ne }e na gra |i va ti ni ti pla }a ti za po sla te snim ke. Д. В. СВИРКЕ

„Супер Сизе Маратон” U be o grad skom klu bu KC „Grad“ ju ~e je po ~eo ma ra ton kon ce ra ta pod na zi vom „Su per Si ze Ma ra ton“. Na pre o sta le tri ve ~e ri na stu pi }e de set ben do va, od ko jih su ~e ti ri iz ino stran stva.

Bri tan ski ben do vi Chad Val ley i Khu da, i be o grad ski Bel gra de No i se i Lu la Mae na stu pi }e 21. sep tem bra.

Dru go ve ~e 9. ok to bra, svi ra ju Ber nays Pro pa gan da iz Sko pqa, i Thre e so me i Kri {ke iz Be o gra da.

Po sled we ve ~e, 17. ok to bra na stu The Pharmacy pi }e ame ri~ ki bend The Phar macy i be o grad ski To ugh Guys of Ame ri ca i 36 Dag gers. Kar ta za sve kon cer te iz no si 1000, dok je za jed no ve ~e 300 di na ra. Po vrat na vo zna kar ta iz No vog Sa da do Be o gra da ko {ta oko 450 di na ra. Д. В.

ТОП 10 - СЕПТЕМБАР 2010.

11. Lady Gaga – Ale jan dro 12. Katy Perry feat. Snoop Dogg – Ca li for nia Gurls 13. Yolanda Be Cool & Dcup – We No Spe ak Ame ri ca no 14. Emi nem fe at. Ri han na – Lo ve The Way You Lie 15. Enrique Iglesias feat. Pitbull – I Li ke It 16. B.o.b. feat H. Williams of Paramore – Air pla nes 17. Flo Ri da fe at Da vid Gu et ta – Club Cant Han dle Me 18. Shakira feat. Freshground – Wa ka Wa ka 19. Travie Mccoy feat. Bruno Mars Billionaire 10. Rihanna – Bil li o na i re

ВРЕМЕПЛОВ

Божанство гитарe

e bi al bum “We Are Ex pe ri en Д sed” naj ve }eg vir tu o za na gi ta ri ika da, iza {ao je 16. sep -

sa”. Ju`ni delovi Bostona nekada su imali polovinu stanovni{tva irskog porekla, dok je danas udeo etni~kih “Mikova” opao na tre}inu. Ju`ni Boston je bar delom svet kakav vidimo u filmovima “Dobri Vil Hanting” ili “Misti~na reka” Klinta Istvuda; mu{ki svet dokera, {qakera, sindikata i sitnih gangstera, barskih tu~a i uli~ne pravde. Na takvom nasle|u i poetici respektabilnu karijeru su izgradili Dropkick Murphys, osmorka na ~ijim albumima su zabele`eni ponajboqi

Pored Mekenzisa, u svetu keltskog pankeraja Kanadu dostojno zastupaju i krajwe simpati~ni “The Mahones” ~ije pesme se uglavnom vrte oko razli~itih aspekata celodnevnih pijan~ewa i terevenki, dok su u postojbini s ove strane Atlantika trenutno najagilniji Blood or Whiskey, bend koji je karijeru po~eo kao predgrupa pomiwanim Stif Litl Fingersima koji na novijim albumima tako|e sve ~e{}e urawaju u tradiciju predaka... И. Сабадош

tem bra 1967. go di ne. Na kon sa mo tri go di ne, 18. sep tem bra 1970., Xi mi Hen driks je umro u Lon do nu. We gov de bi al bum do speo je na dru gu po zi ci ju UK li ste, dok je u SAD ostva rio ko mer ci jal ni uspeh, gde je bio naj pro da va ni ji al bum u 1968. go di ni i za u zeo 15. me sto na li sti al bu ma svih vre me na ma ga zi na “Rol ling Stoun”.

Mu zi ka ko ju je stva rao Xi mi bi la je me {a vi na blu za, ro ken ro la i psi ho de li je, a svo jim re vo lu ci o nar nim na ~i nom svi ra wa uveo je stan dard ne ri fo ve mno gih ka sni je na sta lih mu zi~ kih pra va ca. Za sa mo tri go di ne Hen driks je na pra vio iz u zet nu mu zi~ ku ka ri je ru, ko joj se qu bi te qi gi tar skog zvu ka de ce ni ja ma stra ho vi to i za pa wu ju }e di ve.

Zva ni~ ni uzrok smr ti we go vog bo `an stva gi ta re Xej msa Mar {a la Hen drik sa, je sa mo u bi stvo. Iz dao je ~e ti ri al bu ma, a 11. po re du post hum no ob ja vqe ni iza {ao je ove go di ne u mar tu pod na zi vom “Val leys of Nep tu ne.” Д. Влашки SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}

18

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

eferendum o ustavnim promenama koje je podelio Tursku na “evetxi” i hajirxi” (evet je na turskom “da”, a hajir “ne”) je i daqe, nedequ dana posle pobede “evetxija” (sa 58 posto glasova) predmet o{trih debata. Ono {to je o~igledno u tim polemikama je da oni koji su se protivili reformama izbegavaju, ba{ kao i tokom kampawe, da govore o sadr`aju ustavnih reformi, nego se dr`e ve} izraubovanih fraza koje se mogu svesti na “fundamentalni islam ante portas.” ^iwenica da su ustavne reforme podr`ale sve organizacije i pojedinci liberalno demokratske orijentacije (ukqu~uju}i, na primer, i Orhana Pamuka) te{ko da mo`e da pokoleba {arenoliku opoziciju, uvek ~vrsto ujediwenu protiv svakog predloga vlade ili vladaju}e AK partije (Partija pravde i razvoja).

Istorijska ironija je udesila da referendum padne ta~no na tridesetogodi{wicu posledweg krvavog vojnog pu~a u Turskoj (12. septembra1980). Dve godine kasnije, vo|a pu~ista general Kenan Evren raspisuje referendum za usvajawe aktuelnog turskog Ustava (referendum je ujedno bio “izbor” predsednika – on je bio jedini kandidat).

(Pre)visoki procenat (od 92 odsto) uvek ukazuje na “demokrati~nost” procesa: listi}i “za” su bili beli, “protiv” plavi, a koverte u koje su ih glasa~i stavqali – providne. Uz to, na glasa~kim mestima de`urala je vojska. U vreme tog referenduma pesme koje su sadr`ale re~ plavo (more, o~i i sl.) su bile redovno zabrawivane.

Nedodirqivost pu~ista, i vojske uop{te, bila je ugra|ena u taj Ustav.

Kada se politi~ki `ivot – posle traume krvavog pu~a – normalizovao, ve}ina partija je u svoje programe ukqu~ila promenu Ustava vojne hunte. Me|utim, sa vojskom koja di{e za vrat politi~arima to se pokazalo kao prevelik zalogaj za seriju slabih koalicionih vlada koje su se smewivale od smrti Turguta Ozala 1993. Vojska se ume{ala u politiku jo{ dva puta posle 1980. Uspe{no 1997. protiv koalicione vlade Nexmetina Erbakana i Tansu ^iler, i neuspe{no aprila 2007. protiv dana{we vlade, {to je dovelo do prevremenih izbora jula iste godine.

Na krilima 47 odsto osvojenih glasova, vlada Rexepa Tajipa Erdogana je poku{ala osnivawe komisije u ~iji sastav bi u{la po dva ~lana iz svih parlamentarnih stranaka bez obzira na wihovu zastupqenost u parlamentu i koja bi radila na predlogu novog ustava.

Pritisak za promene je dolazio kako spoqa (EU), tako iznutra (osim

TURSKA NAKON REFERENDUMA O PROMENI USTAVA

R

Kraj demokratije u {iwelima bira~a AK partije, pomenute organizacije i pojedinci liberalno demokratske orijentacije). No, opozicija je uporno odbijala da u tome u~estvuje, te je vlada 2008. digla ruke od promene celog Ustava. To je uzrokovalo puno kritika na wen ra~un, ukqu~uju}i preterivawa o odustajawu od evropskog puta i demokratizacije zemqe. Kad je procenila da je momenat povoqan, vlada je predlo`ila paket ustavnih promena.

Dvadesetdva od predlo`ena 23 amandmana biva izglasano u parlamentu 7. maja ove godine, nedovoqnom ve}inom da direktno budu primeweni, ali dovoqnom da se raspi-

kog ne treba da ~ude pozitivne reakcije iz Evropske unije.

Tokom parlamentarne rasprave tada{wi lider CHP (Republikanska narodna partija, ~iji je osniva~ Kemal Ataturk) poku{ao je trgovinu: “Izvadite iz paketa restruktuirawe Ustavnog suda i Vrhovnog saveta sudija i tu`ilaca, pa }emo podr`ati sve ostalo.” Vlada je odbila trgovinu. Bajkal je poku{ao da zaustavi promene odnev{i predmet na Ustavni sud, koji nije na{ao osnova da spre~i referendum o predlozima koji su pro{li parlament. Ubrzo u javnost curi stari video snimak u kome glavnu ulogu igra Deniz Bajkal (72) i on

Hunta je zabranila burke Ustav vojne hunte je uzrok mnogih politi~kih problema koji okupiraju dana{wu Tursku. Jedan od ~esto pomiwanih je problem koda `enskog obla~ewa na univerzitetima. Suprotno utisku ve}ine na Zapadu, zabrana ulaska na univerzitete studentkiwama pokrivene glave nije produkt Ataturkovih reformi i wegove sekularizacije zemqe, nego direktna posledica ustava iz 1982. Pre toga zabra|ene studentkiwe su studirale, a da niko u tome nije video problem ili opasnost. {e referendum (60 odsto). Sadr`aj promena je veoma raznovrstan i ide od pro{irewa prava `ena, dece, starih i osoba sa posebnim potrebama, preko uvo|ewa ombudsmana i mogu}nosti da se gra|ani direktno obra}aju Ustavnom sudu, do brisawa nedodirqivosti pu~ista iz 1980, ograni~ewa jurisdikcije vojnih sudova na iskqu~ivo vojna lica u periodu mira i omogu}avawe civilnim sudovima da sude vojnim licima za kriminal (ukqu~uju}i poku{aje pu~eva). Ukratko, duh Ustava se mewa i pribli`ava standardima razvijenih demokratija (naglasak na pribli`ava), te ni-

zbog “seks skandala” biva primoran da napusti lidersko mesto u partiji.

Ova epizoda zapravo ilustruje takti~ku gre{ku opozicije i establi{menta koji bi da zadr`i status kvo. Da su podr`ali sve ostalo osim onoga {to ih `uqa i da je za referendum ostalo samo to, bilo bi mnogo lak{e pove}ati broj “hajirxija” pri~om da AK partija ho}e da preuzme sudstvo. Panika pomenutog establi{menta se ogleda u procurelom presretnutom razgovoru izme|u sudskih zvani~nika u kome zakqu~uju da im treba pomo} Abdulaha Oxelana, lidera PKK

(Kurdistanske radni~ke partije), koji izdr`ava do`ivotnu kaznu zbog terorizma. “Ako Kurdi glasaju ‘za’ onda smo propali.” Naime, BDP (Partija mira i demokratije), kurdska je partija naslednica pro{le godine zabrawene DTP (Partije demokratskog dru{tva) i vodila je kampawu za bojkot referenduma.

Ovla{ni pogled na mapu koja prikazuje rezultate referenduma po provincijama nedvosmisleno pokazuje da bojkot nije uspeo. Visoki procenti kako izlaznosti tako i prihvatawa ustavnih promena u jugoisto~nim provincijama, pokazuje da “demokratska inicijativa” u ovda{woj {tampi prekr{tena u “kurdsku inicijativu”, koju je vlada pokrenula uprkos protivqewu opozicije (ukqu~uju}i i pomenutu kurdsku partiju), donosi rezultate. Tako ispada da su Kurdi dali snagu za jedan mali ali zna~ajan korak turske demokratije.

Veoma indikativno je da su u hor protiv ustavnih promena udru`ili veoma ~udni partneri: kemalisti, turski i kurdski nacionalisti uz tercirawe Alavita.

Ove ustavne promene done}e mnoge zanimqivosti u turski unutra{wepoliti~ki `ivot, koji je uvek dinami~an i nadasve interesantan. Jedna od wih je mogu}nost su|ewa sada 93 godine starom generalu Kenan Evrenu. General, koji svoje penzionerske dane provodi u Jalikavaku blizu Bodruma slikaju}i (uqa na platnu), najavio je da }e pre izvr{iti samoubistvo nego dozvoliti da mu bude su|eno. Prikupqawe dokaza za optu`nicu protiv wega je po~elo prvog dana posle referenduma.

Da li je ovo kraj demokratske fasade i po~etak prave demokratije, kako pi{e Bulent Kene{, kolumnista Zamana, ostaje da vidimo.

Pitawe primene zakona u ovoj zemqi je jo{ uvek veliko pitawe.

Kao {to su izbori 2007. pokazali da glavno pitawe turskog politi~kog `ivota nije “islamisti v.s. sekularisti” (o tome nije ni bilo re~i u kampawama) i da je to naracija opozicije za spoqnu upotrebu, referendum pokazuje da ve}ina ne `eli (tele)dirigovanu demokratiju i tutorstvo armije, sudstva ili bilo kog neizabranog tela.

Bojan Budimac

PUT OKO SVETA

BORAT 2: Film “Borat” nasmejao je pre nekoliko godina ve}i deo planete, ali su gra|ani Kazahstana u ovom reporteru, navodno kazahstanskog porekla, prona{li uvredqive tonove za svoj nacionalni ponos. E, sad su producenti u toj dr`avi odlu~ili da “vrate” udarac snimawem novog filma “Moj brat Borat”. Film govori o ameri~kom reporteru koji je opsednut Boratom, tra`i ga po Kazahstanu i tamo pronalazi bogatu i naprednu dr`avu.

YIMI: Ovog 18. septembra navr{ilo se 40 godina od smrti Yimija Hendriksa, jednog od najpo{tovanijih gitarista svih vremena. Yimi je preminuo u Londonu od posledica overdouza, u 27. godini `ivota. Wegov grob u rodnom Sijetlu smatra se jednim od svetih mesta rokenrola i stoga ga godi{we pohodi vi{e desetina hiqada fanova.

TERMINATOR: Bakterija koja jede naftu iznenada se razmno`ila u Meksi~kom zalivu posle havarije na bu{otini BP-a, utvrdili su nau~nici. Ta bakterija, koja se ina~e hrani ugqovodonicima, po~ela je da upija gasove koji su se izlili s naftom i koji su u~inili da ona postane aktivnija i u ve}oj meri napadne naftu.

UKLOWEN: Ispred predsedni~ke palate u Var{avi vi{e ne stoji drveni krst. Krst je postavqen u danima nakon tragi~ne pogibije predsednika Leha Ka~iwskog i jo{ 95 osoba u padu aviona kod Smolenska, 10. aprila ove godine. Nameru vlasti da ga uklone vi{e puta su osujetili protesti gra|ana.

FOTO[OP: Predsednik Egipta Hosni Mubarak predvodi mirovne pregovore izme|u Izraela i Palestinaca! Takvu su bar informaciju dobili ~itaoci egipatskog lista “Al Ahram”, videv{i svog predsednika kako po crvenom tepihu kora~a ispred palestinskog i izraelskog lidera, te ameri~kog predsednika Obame. Na kraju je otkriveno da je takva fotografija nastala uz pomo} sva~ijeg najboqeg prijateqa - foto{opa.

RUMUNIJA I BUGARSKA POSLE DVE DECENIJE TRANZICIJE

Opsesija lakom lovom bez motike

ve decenije posle pada komunizma narodi biv{ih socijalisti~kih zemaqa su nezadovoqni i povremeno dobijaju napade nostalgije za jakim dr`avnim nadzorom onih koji upravqaju i raspola`u javnim dobrima. Nedavna anketa me|u gra|anima Rumunije pokazala je da bi polovina bira~a danas glasala za svrgnutog diktatora Nikolaja ^au{eskua – prve dve decenije tranzicije ispuwene su mnogobrojnim moralnim i nezakonitim posrtajima dru{tva. Stari sistem vrednosti se uru{ava, a logika tr`i{ne privrede stavqa zaradu u sredi{te svakodnevice. Tako se dogodilo da je politi~ki aktivizam postao jedan od glavnih puteva brzog boga}ewa bez mnogo truda.

Raspadom Komunisti~ke partije Rumunije decembra 1989. godine po~eo je juri{ na formirawe novih politi~kih partija svih boja. Odjednom se otvorio prostor da intelektualci, privrednici, glumci ili sportisti, obespravqeni pod re`imom ^au{eskua, postanu mali lideri. Uz podr{ku medija preko no}i su formirali novu politi~ku klasu. U toj utakmici za politi~ke funkcije i visoke polo`aje u dru{tvu, nisu svi podjednako mogli da profitiraju.

Uticajni bukure{tanski list “Slobodna Rumunija” (Romania Libera) izra~unao je nedavno koliko se koji poslanik rumunskog parlamenta obogatio za samo jedan mandat: u periodu od 2004. do 2008. godine rekord dr`i liberalni demokrata Kristijan Boureanu. Na kraju poslani~kog mandata Boureanu je umesto dva placa, stekao jo{ 22 terena za gradwu, tri stana u Bukure{tu, jedan u unutra{wosti Rumunije i jedan u Wujorku!

Trka za bogatstvom, u prvom redu za nekretninama, postala je prava zaraza. Ovom boqkom su se inficirali i naizgled najuspe{niji politi~ari ili poslovni qudi zemqe u tranziciji. Protiv eks premijera Adrijana Nastasea, recimo, jo{ se vodi postupak o poreklu ste~ene imovine. Nastase je bio primoran da podnese ostavku na funkciju predsednika Poslani~kog doma i izvr{nog predsednika Socijaldemokratske stranke, ali je i daqe politi~ki dovoqno uticajan da sud godinama tapka u mestu. Osumwi~en je za malverzacije i zloupotrebu polo`aja uzimawem provizije na osnovu ugovora milionske vrednosti sa stranim firmama.

Analiziraju}i prve godine rumunske tranzicije, ideolog obarawa diktature ^au{eskua profesor Silviju Brukan, konstatovao je da se nova klasa rumunskih bogata{a u po~etku formirala iz redova povratnika iz inostranstva, popularnih sportista i vi|enijih direktora komunisti~kih preduze}a. Primera radi, teniser

D

Jon Cirjak je prvi milion svog kapitala stekao u inostranstvu, ali su zato vlasnik dela rumunske petrohemije Dinu Patri~ju ili vlasnik fudbalskog kluba „Steaua“ George \i|i Bekali, koji su danas milijarderi, ve}i deo kapitala stekli bave}i se paralelno i biznisom i politikom.

Komentari{u}i korupciju, nedeqnik „AS“ u avgustu ove godine pi{e da je rumunsko dru{tvo korumpirano od ministarstava do obi~nih bira~a u najudaqenijim selima {irom zemqe. Korupcija je zahvatila dr`avne institucije, a politi~ari su uspeli da u svoje mre`e uvuku i najsiroma{niji sloj qudi. U Rumuniji ima 50 vidova razne pomo}i i socijalnih da-

U~inak za Ginisa Od 5,4 miliona rumunskih penzionera, wih oko 900.000 prima invalidske penzije.

Bilo bi prete{ko izvr{iti reviziju ba{ svih odlazaka u prevremenu penziju, ali je otkriveno da je jedan korumpirani ~lan invalidske komisije, tokom minulih 15 godina – penzionisao bespravno ~ak 3.000 qudi! vawa. Bez mnogo provera, godi{we se za ove vidove pomo}i tro{i 2,4 milijarde evra. ^ak 9,5 miliona qudi prima nekakav novac. Za neke oblike pomo}i dovoqno je uverewe iz mesne kancelarije. Svi ti klijenti su podstaknuti da svojim glasom na izborima dr`e na vlasti one politi~are koji }e im omogu}iti makar i minimalnu zaradu bez rada.

Kao i Rumunija, i Bugarska jo{ vi{e ima problem upravo u institucijama koje bi trebalo da spre~e korupciju. Ove dve najmla|e ~lanice Evropske unije su jo{ uvek pod nadzorom Brisela zbog nenamenskog tro{ewa novca iz evropskih fondova. Bugarska je ~ak ka`wena obustavqawem kredita od 500 miliona evra, zato {to je, u oblasti poqoprivrede, recimo, samo jedan procenat evropske pomo}i stigao do krajweg korisnika! Nedavno je bugarska {tampa opisala slu~aj potkradawa novca iz fonda za ruralni razvoj SAPARD, tako {to je postoje}i pogon za preradu mesa odnet u Nema~ku, a zatim otuda uvezen po ceni od pet miliona evra!

U ove dve zemqe vlasti su pod pritiskom EU i doma}e javnosti, povremeno se smewuju ministri ili drugi odgovorni funkcioneri, ali to jo{ uvek nije dovoqno da se pospe{i antikorupcijsko pona{awe. Izve{tavaju}i o tranziciji, jedan strani novinar je napisao da „na Balkanu korupcija prati svakog, od kolevke pa do groba”.

Petar Tomi}

P

nedeqa19.septembar2010.

19

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: ZAPIS IZ BRISELA, GLAVNOG GRADA EVROPSKE UNIJE

Foto: M. Staji}

rve redove ovog zapisa pribele`io sam na pole|ini podmeta~a za ~a{e u „Grand baru” u{u{kanom u zelenilu malenog Trga slobode – Place de la liberte. Poku{avaju}i da iz kostiju proteram odvratni briselski vetar toplim ~ajem – dok su svi ostali gosti, normalno, pili pivo – pa`wu mi je privukla reklama za obli`wi restoran, nad kojom se vijorila belgijska zastava. Prizor mi se u~inio ironi~no simboli~an u kontekstu aktuelne sva|e Flamanaca i Valonaca i rasprava o mogu}em raspadu Belgije, jer se restoran zvao – „Titanik”.

Ruku na srce, da ne bi tog bizarnog detaqa, verovatno ne bih u ovom pisaniju ni pomenuo belgij-

c m y

DNEVNIK

Varo{ koja igra na produ`etke ulica iz kojih se izvire na xade koje, naizgled, nikuda ne vode, a sve to se uliva u ogromne bulevare za~iwene kru`nim tokovima, mre`om {ina i semafora sa krsti}ima i ta~kicama, obaveznim skre-

Sre}om, nije ba{ sve staklo i beton

{trapacirati posred nekog od bulevara bez straha da }e vas auto pokupiti. Zahuktavawe ponovo sledi kada padne mrak i gotovo do pono}i je re`im sli~an onom dnevnom, kada bruj desetina hiqada ~etvoroto~ka{a nadja~avaju samo sirene policijskih i kola hitne pomo}i. A ove potowe se ~uju naro~ito ~esto: bi}e da stresan na~in `ivota ~ini svoje.

Kada smo ve} kod toga, te{ko je videti toliko japija na jednom mestu kao u srcu Brisela – Vol strit se ne ra~una. Doterani, uredni, u`urbani, u skupim odelima, kravata i ko{uqa u trendu, cipele tako|e, obavezan blekberi... Dame u kostimima od hiqadu i kusur evri}a, nema mini}a, {tiklica od 15-tak centimetara, bluza s cirkonima... U hodu se {alta s francuskog na engleski, s engleskog na nema~ki... Prolaze}i kraj jedne poslovne zgrade ~uo sam nekoliko mladih slu`benika koji su stajali ispred ulaza i pu{ili – da, duvanski je dim potpuno proteran iz zatvorenih prostora – kako me|usobno divane na ~etiri ili mo`da

za tu ~udesnu me{avinu Velika xamija, u kojoj je danas sedi{te Islamskog kulturnog centra u Belgiji. Zgrada od cigle i mermera nad kojom se uzdi`e dvadesetak metara visok minaret, izgra|ena je u jednom od temena predivnog petougaonog Jubilarnog parka osmi{qenog 1880, kojim je obele`eno pola veka belgijske nezavisnosti. Ina~e, srce parka je Trijumfalna kapija, zavr{ena 1905, koja povezuje dva monumentalna

sku politi~ku dramu jer se ona na tawima za nazad i pravim autodroulicama glavnog grada EU uop{te mima koje malo-malo pa urone pod ne ose}a. Imaju}i u vidu na{a iszemqu a onda opet promole nos kustva, za o~ekivati je bilo da po par stotina metara ili ~ak kilocelom gradu bude plakata i bilmetara daqe. Ako je za utehu – a zaborda na kojima se „oni drugi” opista jeste – pe{aci imaju status tu`uju za sve i ’belih medveda’, sva{ta, od kopogotovo tamo rupcije i krize gde su pe{a~ki do besomu~ne prelazi u ravni pqa~ke, a sve na kolovoza, gde je ra~un „onih prprednost apsovih”. Ali, ni~eg lutno na strani sli~nog nema. {eta~a. BiciIli bar nisam klisti~kih staza video. No, pre }e ima, ~ak se na pobiti da oni te jedinim mestima svoje unutra{we dr`avni dvoto~frustracije iska{ nudi na izpoqavaju u besovol’te, uz simbomu~nim politi~li~an najam, no kim debatama na ne{to se bicibrojnim TV kanaklista nisam nalima. Eto, bar po gledao.

Raj za vitra`iste ne~emu smo sli~Ali zato jesam ni Belgiji. dobrih automoNa `alost, tu bila. Kao da su @ivot od 15. do 15. u mesecu se, uglavnom, svasvi noviteti sa I dok je deo zvezdastog zdawa Evropske komisije jo{ u fazi gradka sli~nost zavrraznih sajmova we, Evropski parlament je uglavnom dobio svoj kona~an oblik. Ne {ava. Pri tome zavr{ili ba{ u toliko visoka koliko {iroka plavi~asta zdawa, u kojima se obi~an me, da se razumeBriselu. Izuzev, smrtnik lako izgubi, me|usobno su povezana pasarelama. Unutramo, Brisel uopkao da vlada {wost je, pak, prilago|ena potrebama i prohtevima 736 evropskih {te nije kupio, oskudica u xipotirbuna, hiqada wihovih asistenata i savetnika i malog miliona ni na prvu, pa ~ak vima. Osim „hadrugih ~inovnika, kao i predstavnika medija koji, za na{e prilike, ni na drugu lopmera” sa zatamimaju vanzemaqske uslove za rad. „Zna u ovoj ko{nici biti i te{ko tu. Bogata je to, wenim staklima i stresno i napeto, ali sve se to zaboravi kada 15. u mesecu stigne prebogata vanema~kih tabliplata”, re~i su jednog evro~inovnika. E to kolika mu je plata bilo ro{, svako malo ca, nisam primeme je sramota i pitati. naletite na neku tio nijednog: novu zgradurinu, uglavnom se voze koja se {qa{teporodi~ni auto}i ugurala me|u mobili. Nema ni pet jezika. A o tome da se u samo zdawa – Kraqevski vojni muzej, s Govori evropski ne ba{ skromne kabrioleta, {to jednoj ulici mo`ete mimoi}i s jedne, te paviqon Auto svet i Muali ipak pitomije starine. I moje i razumqivo, jer treba biti naArapima, Japancima, Afrikancizej istorije i umetnosti, s druge `da me ba{ zbog toga grad podsero~ito nenormalan pa se bez kroma, Rusima pa, eto, i Srbima, da i strane. tio na nekog siroma{nog ro|aka va nad glavom vozikati po briselne govorim.

Za parkove se te{ko mo`e re}i iz provincije koji je igrom slu~askom (ne)vremenu. Gu`ve su, ina~e, Da li je re~ o iznimnoj toleranda su prvi na listi prioriteta ja do{ao do ozbiqnog ke{a i odneopisive u {picevima, ali zato ciji ili ~emu ve}, zaista ne znam, gradskih vlasti, ali nikako nisu mah je kupio dva rols-rojsa – da „posle pet” gotovo da mo`ete ali je mo`da najboqa ilustracija ni nu`no zlo. Izvanredno se odrcrknu kom{ije. Istina, nikada Brisel nije bio siroma{an, ipak je to kraqevski grad, ali kao da sada naprosto ne mo`e da na umesan na~in apsorbuje tu ogromnu koli~inu para koja se posledwih godina u wega sliva.

Kada govorim o tim velelepnim milionima kvadrata od stakla i betona, ne mislim samo na zdawa Evropskog parlamenta i Evropske komisije, ve} i na sijaset poslovnih zgrada koje podi`u banke, osiguravaju}e ku}e, multinacionalne korporacije... svi oni koji su nawu{ili gde je novac i gde se donose va`ne odluke o raspodeli istog i ba{ tamo `ele da se poka`u.

Mo`da najboqi primer za to je „Finansijski toraw”, plavi~asti oblakoder koji uliva strahopo{tovawe ne samo zbog svojih gabarita, ve} i zbog ~iwenice da trgom na kojem je posa|en neprestano brije severac. Kao da je i priroda `elela da upozori na to mesto, ili su, pak, sami bankari namerno izabrali plac na vetrometini kako bi svakom ko pro|e odmah bilo jasno odakle u modernom svetu vetar duva.

I saobra}aj u Briselu je posebPark botani~ke ba{te posve}en je `rtvama kuge na pri~a. Mno{tvo jednosmernih

nego u Srbiji za robu istog kvali`avaju, travwaci su besprekorno teta. pod{i{ani, li{}e pokupqeno, Ako ste sve pare potro{ili i ~ak su i klupe ~iste, a igrali{ta ostalo vam je dovoqno vremena za za decu pa`qivo ~uvana. Staze su neobavezan {trapac, a imate i vood sitnog {qunka oivi~enog kaqe i `eqe da iza|ete van okvira menim kockama, nema ni asfalta uobi~ajenih “evropskih ruta”, ni betona {to mo`da jeste za briBrisel zaista mo`e biti {armangu kada ki{a pada danima, ali je tan. Mnoge ulice u kojima jo{ uvek zato neuporedivo lep{e i prijatdominiraju dvospratnice iz 18. i nije za {etwu. I dok su u Jubilar19. veka zaista ostavqaju bez daha, nom parku glavni junaci xogeri, preslatke terase oivi~ene ogradaLeopoldov park koji se nalazi na ma od kovanog gvosamom pragu `|a i na~i~kane Evropskog parlaNikada Brisel nije odabranim cve}em menta, omiqeno je predano su odr`asteci{te {kolabio siroma{an, ali raca. Mada, kraj kao da sada ne mo`e vane, ba{ kao i fasade toplih boja wegovog jezera ~eda na umesan na~in ili vitra`i kojih sto odmaraju moapsorbuje ogromnu je neobi~no mnogo i zak i va`ne wukoli~inu para koja vrsne su izrade. {ke EU. Ipak, najlep{i je Park sti`e sa svih strana Ove uli~ice kao da su zamrznute u vrebotani~ke ba{te, menu pro{lom, pa podignut u znak su takvi i restorani koji se u wise}awa na `rtve kuge. On je i najma skrivaju: za razliku od “sitija”, pose}eniji, i to ne samo zbog pregde sve vrvi od sendvi~ara i ostadivnih cvetnih lavirinata koje je lih fensi rupa brze hrane u kojiosmislio jo{ tridesetih godina ma s nogu papa japi generacija, ov19. veka arhitekta [arl Anri Pede je sve natenane, gotovo lalotersen, ve} i zbog toga {to se na{ki, du{u dalo za mirnu porodi~lazi na “stazi turista” koja vodi nu ve~eru – ne ba{ supe, sosa, mesa, do Nove ulice, briselske Zmaj Joali ne{to kalori~no svakako. vine.

E, u toj ulici, ne{to nalik jo{ Da se razumemo, prava slika o ~uvenijoj be~koj Marija hilferovoj varo{i ne mo`e se ste}i na{trase, na~i~kane su sve mogu}e i kon nekoliko sati, pa ni dana. Tanemogu}e trgovine za {iroku poko sam i ja video samo wen deli}: pulaciju koja nije rada da se razbarecimo, nisam stigao do Atomijucuje novcima, a ipak bi da kupi koma, Hejsela i Planetarijuma, ni liko-toliko kvalitetne krpice, do Katedrale, nisam se fotograobu}u, igra~ke… Dakle, tu su i fisao kraj Maneken-pisa, dok sam

„Minervom” po kraqa Kada se ne mogu obi}i svi muzeji vidno obele`eni na mapi grada, izabere se jedan, pa kako bude. Nov~i} je tako pao na Auto svet, izlo`beni paviqon posve}en istoriji automobilizma. I mada nisam neki fan, zaista je bio pravi u`itak na jednom mestu videti sva ta ~udesna vozila koja vra}aju u mafija{ki ^ikago, lude dvadesete ili, jo{ pre, u vreme onih ubrzanih nemih filmova s po~etka pro{log veka. Naprosto uhvati{ sebe kako zmi{qa{ da poma`e{ dami dok izlazi iz „kadilaka“ skovanog 1907. kako bi u{la u Hotel “Palas“, kako „reno“ iz 1908. vozi{ po Parizu, a „rols-rojsom“ iz 1911, znanim i kao „Srebrni duh“, odlazi{ na premijeru ^aplinovog filma.

Najstariji eksponat je dvosed Leona Bolea iz 1896, a verovatno najvredniji, barem iz belgijskog ugla, „minerva WT“ iz 1910, prvi automobil kraqevske porodice, gala kupe Alberta I. A tu su i prelepi „pe`o“ iz 1905, rasko{ni „bentli“ i neobi~ni „diksi“ iz 1928, pa malecni „meser{mit“, konstruisan 1955. po ugledu na kokpit aviona... I svi su tako sre|eni da ima{ ose}aj kako samo treba da okrene{ kurblu ili kqu~ i – motor }e odmah zabrundati.

H&M, i C&A, pa Beneton, Zara, Mango, Bart Smit, Hema, kao i {oping mol “Siti 2”, koji se prostire na gotovo pola bloka i pod ~ijim je krovom na stotine razli~itih butika i radwi. Naravno, ne o~ekujte da pro|ete ba{ xabe, ali su cene na mnogim mestima ni`e

se o kraqevsku palatu samo u prolazu o~e{ao. I mo`da me ba{ zato glavni grad Evrope, kako rekoh, nije kupio ni na prvu, ni na drugu loptu. Ali pitawe je kako bi sve ispalo da su se igrali produ`eci!

Miroslav Staji}

20

nedeqa19.septembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

T R E N D R A P O R T : SLOJEVI MIHOQSKOG LETA

Sva lica jednostavnosti nogi }e re}i kako su im upravo prole}e i jesen omiqena godi{wa doba i to iz vi{e razloga: jednima prijaju blage temperature i duge {etwe, drugi se nekako ba{ u to doba godine najlak{e zaqubquju, tre}ima je prvi sladoled, odnosno, porcija pe~enog kestewa ne{to najsla|e, a mnogo je i onih kojima su upravo tada moda i trendovi nekako najinteresantniji. I to ne bez razloga. Jer, dok leti ve}ina gleda kako da na sebe stavi {to mawe, a zimi {to vi{e krpica, prole}e i jesen – kada nije ni previ{e toplo, a ni previ{e hladno – naprosto su savr{eni za raznorazne modne kombinacije i konstrukcije.

Ono u ~emu svi trendseteri ovoga sveta s tim u vezi najvi{e u`ivaju jesu brojne prednosti slojevitog odevawa, koje ne samo {to je prakti~no (u svakom je trenutku i u zavisnosti od temperature mogu}e skinuti ili na sebe odenuti neki komad ode}e), ve} je pravi mali raj za terawe mode i slatko kombinovawe letwih i zimskih krpica. Sve, naravno, neodoqivo upakovano u odabrane modne detaqe. Tako se ba{ u ovo doba godine na ulicama mogu videti zanimqive kombinacije letwih haqina na cveti}e i tufnice i, na primer, ~izmica. Da bi sve bilo cakum - pakum i u skladu s modnim pravilima, potrebno je jo{ samo ogrnuti

M

e{arpu i na rame staviti aktraktivnu torbicu. I dobi}ete jednu od evergrin varijanti slojevitog odevawa.

I kod ja~eg pola stvari funkcioni{u po vrlo jednostavnim pravilima igre. Wima je rana jesen donosi feno-

menalnu mogu}nost da ispod sakoa obuku pulover, ispod pulovera ko{uqu i na kraju majicu kratkih rukava. Sve to, naravno, u savr{enom koloritu i uklopqeno s odgovaraju}im pantalonama i cipelama. Ovako skockani mu{karci }e biti ne samo obu~eni

Povratak preplanulih Dolazak jeseni svakako je u znaku i povratka omiqenih nam i preplanulih TV lica na male ekrane, kao i novih stajlinga, frizura, emisija i serijala kojima se sve~ano otvaraju televizijske sezone. S tim u vezi, trendi pitawe za razmi{qawe glasi: kako je mogu}e da u zemqi koja je na svakom koraku i u svakom trenutku ove na{e “bjedne” svakodnevice u znaku seqane zvane “Farma”, za taj prostakluk, glupost i neukus neko jo{ na kraju bude i nagra|en?

Bilo bi zgodno i sasvim na mestu, ako nas pitate, da tih sto hiqada nekih novaca u ovoj zemqi osvoji neko ko bi se savr{eno sna{ao u rijelitiju ~ija je zadata tema civilizovan i kulturan svet, u kojem mukawe, drekawe i sveop{ti neukus podrazumeva eliminaciju, a ne na hiqade glasova podr{ke. No, u zemqi u kojoj su kwige i daqe neretko jeftinije od najobi~nije sveske (sa linijama ili bez wih i na kvadrati}e) i u kojoj je vi{e od milion onih koji nisu savladali ni sva slova, jasno je da }e se na tako dramati~nu promenu ~ekati jo{ podu`i niz godina... strukirani sako ili preko ramena prebaciti topli kardigan, oko vrata obmotati zanimqivu

ina je postala druga ekonomska velesila sveta, a samo pro{le godine Kinezi su potro{ili vi{e od 10 milijardi evra na nakit, brendiranu ode}u, satove. [ampion u tro{ewu je, naravno, [angaj. U jo{ uvek formalno komunisti~koj Kini `ivi 89 (dolarskih) milijardera i 825.000 milionera, od ~ega se vi{e od tre}ine usidrilo upravo u [angaju. Uspeh i bogatstvo vidqivi su na svakom koraku u najve}em kineskom gradu koji ni po ~emu ne zaostaje za Wujorkom, Parizom ili Londonom, a glad wegovih stanovnika za finim, skupocenim dizajniranim predmetima je zaista neute`iva.

Statistika pokazuje da su kineski milijarderi i milioneri u proseku stari 39 godina, da su vlasnici vi{e luksuznih vila, najmawe tri skupocena automobila i u proseku 4,5 super vredna sata. Naravno, oni su ti za koje se organizuju {oping promocije. Na jednoj takvoj, na otvarawu Diorovog centra u modernoj dizajniranoj zgradi usa|enoj u najglamuroznijoj {angajskoj aveniji Naving strit, skupilo se oko hiqadu qudi, a red je odr`avalo vi{e od 100 ~uvara i policajaca. Zvanice su stizale rasko{nim bentlijima, rols rojsevima, hamerima... a do~ekivao ih je crveni tepih, kao svetske zvezde. Prolazili su kroz kordon obo`avalaca, pozirali, davali izjave, a po uzvicima mase i uzbu|ewu koje su izazivali moglo se odrediti kolika je popularnost nekog iz kineskog xet seta – glumice, peva~ice ili manekenke, koje su dolazile na sve~anost otvarawa novog prodajnog centra Diora.

Sve~anost se ni po ~emu nije raz-

K

nedeqa19.septembar2010.

c m y

DNEVNIK

u trendu, ve} i spremni da se u svakom trenutku nose sa izazovima u ovo doba prili~no nepred-

vidqive i }udqive prirode. Ovo je dodatno zgodno ako se ima u vidu da moderni tempo `ivqewa naj~e{}e podrazumeva da iz ku}e izlazimo rano ujutro, a vra}amo se kasno uve~e. S jeseni to uglavnom zna~i da ako vam je ujutro hladno, to sigurno

ne}e biti slu~aj tokom ~itavog dana. Negde oko podneva }ete po`eleti da skinete jaknu ili xemper i ostanete samo u majici kratkih rukava ili ko{uqi, no ~im sunce za|e, ponovo }e vam prijati neki ekstra sloj garderobe.

Modni znalci i stru~waci }e naglasiti kako i u ovom poigravawu postoje izvesna pravila.

Ona se prvenstveno odnose na figuru. Tako je i ove sezone u trendu nagla{en struk, posebno u kolecijama s potpisom modnih ku}a Luj Viton i Prada. Obe donose {mek retro glamura i neprevazi|ene elegancije holivudskih diva s polovine pro{log veka. Prva je u znaku pedesetih i Vadimovog filma “I Bog stvori `enu”, dok je Pradina kolekcija potpuno u fazonu {ezdesetih i serije “Momci s Medisona”. Ako se vidite u toj pri~i, idealno modno re{ewe je haqina A-kroja u kombinaciji s kowskim repom ili pun|om. Sve to zaokru`ite tankim kai{em vezanim oko struka ili uskim korzetom, kao i parom duga~kih rukavica.

Drugo pravilo ove jeseni u znaku je elegantnog minimalizma i neutralnih boja, {to opet govori u prilog `enstvenom,

smelom i odva`nom izgledu koji je apsolutni ovosezonski hit.

Ovome }e se posebno obradovati zaposlene dame koje, iako u stalnoj jurwavi i frci, `ele da izgledaju moderno i u trendu, i da se istovremeno ose}aju le`erno u onome {to su obukle. Inspiraciju za ovakav stajling mo`ete najlak{e da prona|ete u najnovijim kreacijama Done Karan i Marka Xejkobsa: pantalone visokog struka, kaputi}i i baloneri s tri~etvrt rukavima, jednostavne linije i neutralne boje poput be`, bele, sive i crne. Tu su i nezaobilazni modni detaqi, kao {to su predimenzionirani xepovi ili upadqiva dugmad.

Ukratko, kqu~ni prelazni komadi su dobar kostim za `ene, odnosno, odelo za mu{karce, zatim mantil, nekoliko dobrih ko{uqa (bela pod obavezno) i kvalitetne cipele. Sve ovo, u kombinaciji sa ultra modernom e{arpom, rukavicama, mantilom i ta{nom, sasvim je dovoqno da na visokoj nozi i u stilu u{etate u jo{ jednu jesen.

U slu~aju da vam je to previ{e ozbiqno, sukwu, odnosno, pantalone, uvek mo`ete da zamenite dobrim farmerkama, pri ~emu je preporu~qivo da izbegnete one sa mno{tvom aplikacija i suvi{e “moderne”, ve} da se odlu~ite za klasi~niju varijantu, koju je puno lak{e kombinovati.

A kao svojevrsni modni vodi~ za jesewi {oping napomena da }e ove sezone modni hit biti boje kowaka i meda, kao i ~izme na pertlawe. Ne`ne nijanse kowaka i meda pritom }e posebno obele`iti modne aksesoare; od sun~anih nao~ara, preko ko`nih ta{ni, pa sve do rukavica, i savr{eno }e se uklapati sa zlatnim i drevnim narukvicama, mun|u{ama i ogrlicama. [to se ~izmica na pertlawe ti~e, one mogu biti kako moderne, tako i elegantne: s platformom, tankom ili punom potpeticom – izbor je na vama, a jedino je va`no da pertle ne izostanu. In su i polu~izme na vezawe, koje se savr{eno uklapaju sa farmerkama ako ste za le`eran stajling, odnosno, sukwe i haqine, ako `elite da izgledate `enstveno i seksi.

Jasna Budimirovi}

SVETSKE KULE Biti najbogatiji i najmo}niji na svetu malo zna~i ako drugi ne znaju za vas. Ne ~udi zato {to su se u spomen sopstvenoj vladarskoj ili vojnoj veli~ini {irom planete i tokom vekova nicale gra|evine kojima su kraqevi, carevi i osvaja~i poku{avali da dosegnu zvezde i zabele`e sopstveno postojawe. Najvi{e, najve}e, najskupqe – od pamtiveka do danas privla~i poglede, pa`wu i uzdahe.

Ajfelova kula, Pariz Simbol “grada svetlosti” i cele Francuske jedna je od najve}ih turisti~kih atrakcija u zemqi.

Izgradio ga je Gustav Ajfel, a slu`io je kao ulaz u prostor u kome se odr`avala Me|unarodna izlo`ba 1889. Visoka 300 metara bila je najvi{a gra|evina na svetu sve do 1930. Otkako je otvorena za

Krivi toraw, Piza

javnost, posetilo ju je vi{e od dve stotine miliona qudi, i tako je na~inilo najpose}enijom gra|evinom na svetu. Na vrhu kule nalazi se restoran, a sve je pod jakom za{titom, jer je kula decenijama bila omiqeno mesto za samoubice.

Big Ben, London Za tri nedeqe najstarija sat-kula na svetu proslavi}e 176 godina postojawa. Na wenom mestu prvobitno je bila izgra|ena mawa kula

1288. godine, zahvaquju}i novcu Ralfa Hengama, glavnog sudije Kraqevskog suda. Kada je stara palata s kulom izgorela u po`aru, na wenom mestu, po dizajnu ^arlsa Berija, nikao je Big Ben 16. oktobra 1834, koji svoj nadimak duguje zvonu te{kom 13 tona koje ga ukra{ava. Otkuda ba{ Ben? Po imenu ~oveka koji je poru~io zvono – ser Benxaminu Holu.

KINEZI PRERASTAJU U NAJVE]E POTRO[A^E LUKSUZNE ROBE NA SVETU

Kad komunisti odre{e kesu... likovala od glamuroznih otvarawa filmskih festivala u Veneciji, Kanu, Londonu.

Me|u zvanicama najvi{e je bilo mladih u ode}i vode}ih svetskih modnih kreatora, oki}eni skupim nakitom, satovima, torbama... Posle sve~anog otvorewa, ve}ina zvanica za ~as se preobrazila u pohlepne kupce koji su za mawe od dva sata po~istili sve {to je bilo izlo`eno u golemom prostoru na dva sprata. Skupoceni nakit, ode}a, satovi, torbe, haqine, bukvalno su planuli, uprkos paprenim cenama. A, na odlasku, svratili su i u okolne butike Luja Vitona, Hermesa, Kartijea, Valentina, Armanija, Gu~ija...

Drugi dan jedan od Diorovih menaxera u [angaju zadovoqno je trqao ruke: „Ve} prvo ve~e pokazalo se koliko je bila ispravna na{a odluka o otvarawu jo{ jedne prodavnice. Na{e zvanice su za samo nekoliko sati potro{ie na hiqade dolara. Takav promet ne mo`e se ostvariti nigde na svetu. Glad novope~enih milijardera i miliona{a za luksuznom robom je neutra`iva i na{ je zadatak da im pomognemo da {to lak{e potro{e svoj novac”.

U Kini se, izra~unali su dr`avni statisti~ari, 2009. potro{ilo vi{e od 10 milijardi evra na kupovinu luksuznih automobila, nakita, jahti, satova, ode}e... Po tome je Kina, nakon SAD-a, postala drugo tr`i{te na svetu za luksuznu robu. To je i razlog za{to ekonomisti tvrde da je najmnogoqud-

nija zemqa na planeti, sa svojom velikom kupovnom mo}i, posebno luksuzne robe, jedan od najve}ih generatora oporavka svetske privrede. Sve skupocene proizvode koje ne mogu plasirati na zasi}eno i recesijom iscrpqena evrop-

finansijskih institucija, ali i doma}ih industrijskih giganata i dr`avnih institucija, na ulice slivaju nebrojeni luksuzni automobili, mlade poslovne `ene i mu{karci, besprekorno odeveni u najboqe svetske marke. U tim tre-

Sve ve}i doprnos napretku daju milioni studenata koji su zavr{ili naboqe kineske fakultete ska i ameri~ka tr`i{ta, proizvo|a~i luksuznih brandova bez problema prodaju u Kini.

Ina~e, deo tog velikog bogatstva mo`e se svakodnevno najboqe videti izme|u 17 i 20 sati po {angajskim ulicama. Tada se, naime, iz hiqadu nebodera i kancelarija najve}ih svetskih banaka, tvrtki,

nucima [angaj neodoqivo podse}a na najpoznatije svetske metropole.

Dodu{e, deo skupih modnih marki koje se mogu videti po ulicama verovatno nisu original, ve} su falsifikati, po ~emu je, uostalom, Kina do sada bila najpoznatija na svetu. Vaqa, me|utim, prizna-

21

ti da su uli~ni prodavci takvih proizvoda prakti~no proterani s ulica [angaja. Tu i tamo pristupi neko i ponudi fotografije falsifikovanih modnih marki, satova, torbica, i vas poku{a odvesti na mesto gde se za 4.500 dinara mo`e kupiti Diorova torba, za 1.500 dinara Hermesov nov~anik, a za 3.000 Samsonitova putna torba... No, te prodavnice skrivene su u zgradama u sporednim ulicama, a {tandovi su napravqeni tako da se vidi tek mawi deo robe, dok je ve}ina skrivena u kaumufliranim skaldi{tima iza dvostrukih zidova i la`nih vrata.

Spoqni pe~at {angajskog luksuza i bogatstva zaokru`uje fascinantna gradska arhitektura.

To nisu samo grandiozni vijadukti, mostovi, nebrojeni neboderi nego i stotine vrhunskih svetskih urbanisti~kih dostignu}a koja daju dodatni glamur [angaju i koji ga po tome stavqaju uz bok najve}ih svetskih metropola... Me|utim wima se isti~u Orijentalni art centar koji je dizajnirao Francuz Paul Andrev, zgrada Gbola Financial Centra, Jinmao toraw, Orijentalna TV toraw, nova zgrada opere, nacionalnog muzeja...

Jedini znak {tedwe u [angaju je vidqiv tek posle 22.30, kada se u gradu smawuje ili potpuno gasi rasveta na neboderima, prodavnicama, ulicama...

Na pitawe u ~emu je tajna i ko su glavni kreatori i poketa~i neverovatnog razvoja Kine, koja je upravo postala druga ekonomska

Toraw u Pizi za svoju popularnost treba da zahvali lo{e izvedenom radovima na postavqawu temeqa. Zbog problema u konstrukciji, na izgradwi torwa radilo se ~itavih 177 godina. ^im su zapo~eli radovi, postalo je jasno da toraw tone na jednu stranu, pa su radovi obustavqeni na ~itav vek. U ponovnom poku{aju, promewen je prvobitni izgled torwa, koji je dobio krive podove s jedne strane kako bi se nagib makar malo smawio. Od druge polovine 14. veka do danas, toraw je otvoren za one koji su dovoqno hrabri da se popnu uz 296 krivih stepenica.

Tri pagode, Dali Sme{tene kilometar i po severozapadno od drevnog kineskog grada Dali, Tri pagode su me|u najo~uvanijim budisti~kim gra|evinama na svetu. Sredwa pagoda, izgra|ena 824-840. godine za vreme vladavine kraqa Kvana Fengjua, visoka je 69,6 metara i jedna je od najvi{ih pagoda u Ki-

ni. Pravo je ~udo kako su uspele da pre`ive tolike ratove i prirodne katastrofe.

Ivana Vujanov

velesila sveta, Han Nan, jedan od vode}ih ~lanova gradske uprave, odgovorio je: – Nema sumwe da su to mladi obrazovani qudi, posebno oni koji su dolazili sa studija u inostranstvu. Oni su doneli svoja iskustva, ali i poznanstva.

No, sve ve}i doprnos napretku daju i milioni studenata koji su zavr{ili naboqe kineske fakultete. Samo 2009. godine u Kini je diplomiralo 6,3 miliona sudenata. Wima vaqa dodati i oko 200 hiqada studenata koji svake godine zavr{e najboqe svetske univerzitete od kojih je ve}inu stipendirala kineska vlada. O tim neizmerenim intelektualnim i radnim potencijalima najboqe svedo~e primeri: u kompaniji „Huaveji”, koja se bavi proizvodwom elektri~ne opreme, mobilnih telefona, kompjutera... zaposleno je vi{e od 100.000 radnika, od toga ~ak 15.000 in`ewera, posluju u 100 dr`ava sveta, godi{wi promet im je ve}i od 100 milijardi evra, dok je ~ist profit pro{le godine pre{ao iznos od 3,2 milijarde evra!!!

Nije te{ko zakqu~iti koliko su se do sada obogatili vlasnici tog elektronskog giganta. A takve se firme u dr`avi u kojoj Komunisti~ka partija dr`i ~vrsto u rukama sve upravqa~ke i politi~ke mehanizme, osim {to se ne upli}e u poslovawe privatnih kopmanija, mo`e se sresti na svakom koraku.

I upravo je u tome i tajna kineskog ekonomskog ~uda: Partija i ideologija ne petqaju se u privatnu inicijativu i preduzetnike, niti u strane investicije. Naravno, sve dok god ti isti ne po`ele da se petqaju u poslove Partije.

E. N. L.

22

nedeqa19.septembar2010.

NOVOSA\ANIN, slobodan, 70 godina, 168/75kg, VSS, `eli prijateqstvo sa gospo|om do 60 godina. Telefon 064/2266-557.

10259

VELIKA PONUDA stanova za zakup poslovnih prostora, lokala na razli~itim lokacijama u Novom Sadu... Telefoni: 021/520-231, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com.

372438 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295005.

372875

PROFESOR sa iskustvom uspe{no daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon: 063/490-136.

9256 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088.

9734 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

10002 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

10003 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih.

Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471644.

10417 ENGLESKI jezik, po~etni nivoi znawa. Individualno ili mala grupa. Telefon 063/76-17-456.

10004 ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062.

9927

POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdrastvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefoni: 021/520231, 063/527-459, 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

372446 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

10427 USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062.

9926 PREVOZ nepokretnih - slabo pokretnih osoba sa invaliditetom, sanitetskim vozilom. Dvadesetogodi{we iskustvo. Telefon 063/594-494.

8197

OGLASI

LIMAN II - ukwi`en, dvosoban stan 62m2, mogu}nost adaptacije u dvoiposoban. Zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526.

372407 PRODAJEM ili mewam stan 60m2 u centru Be~eja za mawi u Novom Sadu. Telefon 063/7113762.

10278

IZDAJEMO, centar, 115m2, nov ~etvorosoban stan, 1. sprat, Radni~ka ulica, pogodan za poslovni prostor, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295005.

372879 IZDAJEM stan u gradu sa centralnim grejawem prazan ili name{ten svaki dogovor.

Telefoni: 021/423-208, 021/528-599.

372890 IZDAVAWE - Maksima Gorkog 55m2 u funkciji dvoiposobnog odli~an i za poslovni prostor. Mese~no pla}awe.

Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

372412 IZDAJEM garsoweru u blizini Socijalnog, u novoj zgradi. Nename{tena i odmah useqiva. Telefon 064/1571297, www.solis-nekretnine.com.

372440 IZDAJEM garsoweru u Ul. S. Baji}a, drugi sprat, name{tena, TV, ve{ ma{ina... 160 evra! Telefoni: 063/7-315135, 021/6624-325, www.solisnekretnine.com.

372441 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, mo`e i za dva-tri studenta, ekstra opremqen, ~etvrti sprat, Bul. oslobo|ewa, 260 evra! Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

372442 IZDAJEM komplet name{tenu garsoweru kod Sajma, Ul. Janka Veselinovi}a, 32m2 na prvom spratu, 150 evra+depozit. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

372443

IZDAJEM opremqen jednoiposoban stan na Grbavici, Ulica Krilova, bra~nom paru ili dvema studentkiwama nepu{ta~ima.

Telefon 063/1066484.

10495 LIMAN IV 38m2, jednosoban name{ten stan, odmah useqiv 160 evra. Tel. 444-107, 6337853.

372570 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru na Bul. kraqa Petra i u Cara Du{ana, cena 150 evra. Tel. 444-107, 6337853.

372571 IZDAJEM kod Socijalnog lepo name{tenu garsoweru 25m2 i u centru praznu garsoweru 18m2 za kancelariju. Telefon 528-137.

372829 IZDAJEM u Save Kova~evi}a odmah useqiv name{ten stan 42m2, prvi sprat, lift, terasa. Telefon 528-137.

372830 IZDAJEM u Gagarinovoj ulici dvoiposoban stan, komplet name{ten sa gara`om za 200 evra. Telefon 528-137.

372831 KOD FUTO[KE PIJACE izdajemo name{tenu garsoweru 23m2, slobodna od 1. oktobra. Telefon 6624-218.

372869 IZDAJEM novu name{tenu, telefon, cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod "Dnevnika" 150E, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295007.

372876 IZDAJEM dvosoban stan, name{ten ili prazan, Bul. oslobo|ewa, useqiv, klima, vm, tv lift, terasa, telefon, 200E, www.nekretnine-venis.rs.

Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5007.

372877 IZDAJEM trosoban stan, 75m2, 1. sprat, Bulevar oslobo|ewa, lift, cg, terasa, klima. www.nekretnine-venis.rs.

Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5007.

372878

IZDAJEMO nov ~etvorosoban name{ten stan u Gunduli}evoj ulici za 300E, depozit obavezan. Telefon:063/75385-69.

10381 KOMPLETNO name{ten stan u zgradi, 1. sprat, kod Limanske pijace, Pu{kinova, CG, tel, kablovska, za tri osobe, 250E. Telefon 063/8511-906.

9497 IZDAJEM dvosoban stan 45m2, name{teno, Sremska Kamenica kod Instituta. Telefoni: 021/465-815, 064/2044-331.

8882 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, terasa, telefon, 1. sprat, Turgeweva ul.

Telefon 063/54-27-27.

9177 NAME[TEN dvosoban stan, Liman 3 od 1 oktobra i u komfornom stanu dvokrevetna soba (kuhiwa, kupatilo, boravak).Telefon: 6369560, 036/841-667, 064/2755731.

9451 IZDAJEM na du`e vreme komforan dvosoban stan na Limanu 1, pored fakulteta.

Telefon: 062/824-5992.

9537 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan, 60m2, Bra}e Ribnikar za tri studenta. Telefon: 063/78-66-485.

9539 IZDAJEM stan na Vidovdanskom nasequ 35m2, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330 i 410-518.

9564 IZDAJEM studentima vrlo povoqno dvosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/282-6441.

9583 IZDAJEM name{tenu garsoweru, ulica Veselina Masle{a, 5 sprat, lift, kablovska.

Telefon 780-792.

9850

IZDAJEM studentima sedam soba, celu ku}u u Sremskoj Kamenici. Cena jednokrevetne 70 evra, dvokrevetne po 50 evra. Telefon 064/160-90-82.

10016 IZDAJEM sobu, kupatilo ne postoji, poseban ulaz, sprat, centar, blizu Katedrale. Povoqni i jeftino osobi sa malim primawima. Telefon 064/359-31-21.

9477 STUDENTU iz okoline izdajem sobu blizu fakulteta, Liman 1. Telefon 454-140.

10109 SALAJKA, izdajem sobu poseban ulaz za `ensku osobu, 40E, blizu Hemijske {kole, U`i~ka 1. Telefon 6341-660 i 064/50-13-174.

10030 IZDAJEM jednokrevetnu komfornu sobu sa centralnom grejawem za jednog u~enika - studenta mu{karca. Telefon 021/445-350.

10084 IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Telefon 021/6362-512.

10200

IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu, CG, proto~na topla voda, kablovska, telfeon, cena i pla}awe po dogovoru. Telefon: 065512-8388.

9886 IZDAJEM jednoiposoban, name{ten stan u ]irpanovoj ulici. Telefon 063/54-24-07.

9938 POVOQNO izdajem dvori{ni jednosoban name{ten stan u centru grada. Telefon 021/466-367.

9960 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, 40m2, kod Limanske pijace, III sprat, dve telefonske linije, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

9974 IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215-156, 064/194-5588, 063/524-148.

9980 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u u`em centru. Telefon 021-633-4737.

9994 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ, Ul. Mom~ila Tapavice, prvi sprat, 41m2. Telefon 063/8944-168.

10001 IZDAJEM jednosoban name{ten stan kod Sajma. Telefon 6338-074.

10023 IZDAJEM ne name{ten, jednosoban komforan stan u zgradi na 1. spratu. Lokacija Nova Detelinara . Telefon 064/810-7172.

10046 IZDAJEM jednoiposoban stan, name{ten u N. Sadu, Valentina Vodnika 10/23. Telefoni: 063/1544-279, 6616-348.

10074 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan na tre}em spratu sa terasom, CG, telfonom, kablovskom u Mi~urinovoj.

Telefon: 060/547-4478.

10089 IZDAJEM ozbiqnoj porodici jednosoban stan na Novom nasequ, 46m2, CG, prizemqe, Ul. Partizanskih baza, cena 150E. Telefon: 6360-644 popodne.

10106 IZDAJEM name{tenu komfornu garsoweru, 25m2. Blizina fakulteta. Ve{ ma{ina. Telefon 021/459-372.

10112 IZDAJEM jednosoban stan, Toplice Milana 6/6. Telefon 063/255-731.

10119 IZDAJEM stan 50m2 name{ten u Novom Sadu, strogi centar, ul. @elezni~ka, pogodan za studente. Telefon 023/857-315, 023/857-069.

10139 IZDAJEM prazan jednoiposoban stan u Petrovaradinu, blok 8, peti sprat, bez lifta.

Cena 150 evra. Telefon 021/63-63-741.

10144 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari kraj Alma{ke crkve. Telefon 063/8877972.

10160

DNEVNIK

IZDAJEM name{ten trosoban stan na du`e vreme, porodici ili dvema studentkiwama. Telefon 064/0338217.

10164 IZDAJEM troiposoban, name{ten, komforan stan u Ul. Drage Spasi}, Liman I. Telefon 021/450-112 ili 062/3355-64.

10204

IZDAJEM nov name{ten stan za dve osobe, Rumena~ka 114. Telefon 021/6-335-318.

10210 NOVO NASEQE, izdajem dvosoban komforan name{ten stan, 57m2, povoqno 180E. Telefon 064/3842-414.

10213 BULEVAR, izdajem trosoban name{ten dupleks stan. Klima, telefon, kablovska. Cena 320 evra. Telefon 063/10-10954.

10225 GRBAVICA, izdajem mawi dvosoban name{ten stan, klima, telefon, kablovska. Cena 190 evra. Telefon 063/10-10954.

10226 IZDAJEM dvosoban, komforno name{ten stan na Novom nasequ, odmah useqiv.

Telefon 021/6432-205, 062/365-001.

10230 KOD [KOLE na Satelitu izdajem garsoweru. Telefoni: 021/301-845, 064/3143615.

10235 IZDAJEM trosoban stan za studentkiwe kod fakulteta.

Telefon 063/601-661. 10237 LIMAN - Izdajem jednoiposoban stan pored pijace, obdani{ta i {kole, 40m2, 180E. Telefon 064/3833089.

10240 IZDAJEM mawi dvori{ni, name{ten komforan stan u centru grada. Telefoni: 021/456-765, 064/138-13-13, 069-44-56-765.

10245 IZDAJEM kompletno name{ten 2.5 sobni stan (klima, kablovska, bela tehnika) na du`i period.

Telefon 064/6476775.

10249 ZA DVE studentkiwe izdajem dvosoban name{ten stan, ulica Gagarinova. Telefon 063/82-93-902.

10253 CANKAREVA, jednosoban, za izdavawe, komplet name{ten, na du`e vreme. Telefon 062/543-816.

10264 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 25 m2 u Cankarovoj ulici, cena 130E + depozit 200E. Telefoni: 6362-585, 063/508-760.

10281

IZDAJEM name{ten dvosoban stan 60m2 na Novom nasequ za dve do tri studentkiwe, cena: povoqna, Telefon 064/17-888-17.

10283 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Jevrejskoj ulici pasa` (Papilon). Telefoni: 063/87-888-63, 063/543-710.

10286 IZDAJEM prazan, po dogovoru name{ten trosoban stan 63m2, sprat II, Liman I. Telefon 064/933-1989.

10301 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, VP, 2 telefona, cena 200E, Ul. Pariske komune. Telefoni: 021/633-4104, 064/12-49-791.

10305 IZDAJEM nov, name{ten stan 31m2 sa telefonom, centralnim grejawem i terasom na prvom spratu, blizu Futo{ke pijace. Telefon: 064/1217495.

10319

IZDAJEM u zakup dvoiposoban stan, 75m2 kompletno name{ten za 200E, Balzakova, VIII sprat, dve terase i dva lifta. Kontakt 063/105-9927.

10336 [IRI centar, garsowera 24.50m2 terasa, lift, 28000 E (mogu}nost povrata PDV-a).

Telefon 6546-976, 065/3333177.

10351 LIMAN 1, izdajem dvosoban stan, 54m2, tri le`aja, telefon, drugi sprat, lift. Stan je udaqen 200m od fakulteta.

Telefon 063/570-180.

10360 IZDAJEM jednosoba nov name{ten stan 32m2, terasa, klima, kod Sajma, mo`e i studentima. Telefoni: 021/611033, 065/444-2627.

10362 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 10363 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 63 m2 ugao ]irpanove ulice, Bulevara oslobo|ewa, lift, terasa, klima, Cena 220 eura. Telefon 021/544540, 063/517-290 10364 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan 55m2 ul. Jug Bogdana, IV sprat lift, terasa, telefon, kablovska. cena : 180. Eura. Telefon 021/544540, 063/517-290.

10367

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEMO tri name{tena, potpuno odvojena stana u ku}i, Petrovaradin. Telefoni: 064/828-384-34, 064/18-49-676.

10368 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan 37m2, ul. Mi~urinova, pogodan za dva studenta, lift, klima, cena povoqna, 150E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

10372 IZDAJEM name{ten dvoiposoban stan u Novom Sadu, Du{ana Vasiqeva, blizu keja.

Telefon 063/396-922.

10373 POVOQNO izdajem trosoban kompletno name{ten stan 80m2, Mi~urinova ulica, drugi sprat, lift, terasa, cena 210E. Telefon: 021/544540, 063/517-290.

10374 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Rumena~koj ulici kod Master centra, cena 180E, depozit obavezan. Telefon: 063/753-85-69.

10382 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no unapred. Telefon 062/801-49-45.

10394 IZDAJEM povoqno name{tenu garsoweru deset minuta hoda od svih fakulteta.

Telefon 063/535-852.

10397 IZDAJEM garsoweru kod Satelitske pijace, CG, KTV, nov name{taj, iskqu~ivo studentkiwi. Odmah useqivo.

Telefon 063/471-644.

10415 IZDAJEM dvokretnu garsoweru, kompletno opremqenu od 1 oktobra, Ulica Haxi Ruvimova. Telefoni 6398-950, 064/157-12-13.

10399 IZDAJEMO veliki broj stanova za studente uz povoqne uslove posredovawa! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380.

10401 IZDAVAWE NEKRETNINA - uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova.

Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.rs 10402 IZDAJEM garsoweru u zgradi, drugi sprat, Sremska Kamenica, kod instituta i fakulteta, 130 evra sa tro{kovima.

Telefoni:547-375, 064/22-733-49.

10276

OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan. Pla}awe devizno. Telefon 063/1905-278.

10206

POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta.

Telefon 063519533.

10404 POTREBNI u zakup jednoiposobni i dvosobni stanovi po povoqnijim cenama - za poznate klijente. Telefon 021/523-380.

10405

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

372832 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/86-80-335.

372851

DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja! Telefon 064/82058-28.

372423

PRODAJEM odli~an ukwi`en dupleks od 103m2 u Rumena~koj ulici, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/520231, ({ifra:13022), www.solisnekretnine.com.

372515 NOVI BULEVAR, stan u izgradwi od 25m2, II sprat, lift, terasa.

Telefon 063/101-0668.

372565

PRODAJEM stan dupleks, 110.67m2, na Novom bulevaru.

Telefon 063219-763.

9161 PRODAJEM dupleks u ]irpanovoj, 137m2. Telefon 062/543-816.

10258

GARSOWERA, Nova Detelinara, hitna prodaja, investitor 18.500,00 evra. Telefon 064/820-58-28.

372419 GARSOWERA, Nova Detelinara, useqiva IX/2010, investitor 20.400.00 evra. Telefon 064/820-58-28.

372420 GARSOWERA, {iri centar u izgradwi useqiva, avgust 2010, 17.800,00 evra. Telefon 064/820-58-28.

372421 PRODAJEM novu ukwi`enu garsoweru, gradila "Budu}nost". Cena 23.850E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618-222 372431 GARSOWERE u izgradwi kod tr`nog centra "Rodi}", 14.200 evra. Telefon 064/82058-28.

372425 NOVO NASEQE, garsowera 23.500,00 evra, II sprat, 25m2.

Telefon 064/820-58-28.

372426 PRODAJEM ukwi`enu, novu garsoweru od 25m2, ul. Kisa~ka. Cena 26.800E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6618-222.

372434 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505.

372366 FUTO[KI PUT, garsowera, 26m2, odvojena kuhiwa, name{tena, dva ugradna ormara, ukwi`ena, cena 25.750. Telefon 421-185.

372370 KOD SAJMA, garsowera, name{tena, ukwi`ena, dvori{na strana, cena 26.780. Telefon 472-1661.

372371

LIMAN 3, garsowera, 23m2, lift, terasa, ukwi`ena, cena 29.620. Telefon 422-149.

372372 [IRI CENTAR, garsowera, 25m2, 3. sprat, lift, terasa, dvori{na strana, useqiva, cena 30.900, Telefon 4721660.

372373 BLIZU FUTO[KE PIJACE, garsowera, 26m2, 1. sprat, kuhiwa ima prozor, cena 37.490 sa PDV-om. Telefon 472-1661.

372374 CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra!

Telefoni: 065/465-8834, 021/427-277, ({ifra:11675), www.solis-nekretnine.com.

372467 GARSOWERA u Ul. Kosan~i} Ivana, 18m2, potkrovqe, ukwi`ena, samo 23.000 evra.

Mo`e kredit! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:13856), www.solis-nekretnine.com.

372468 NOVA garsowera, 23m2, cena 19.500 evra! Hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra:13792), www.solis-nekretnine.com.

372469 NOVA odmah useqiva garsowera 27m2 sa stvarima. Preko puta Futo{ke pijace. Cena 34.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/451-570, ({ifra:13807), www.solis-nekretnine.com.

372470 UKWI@ENA garsowera na Novoj Detelinari, 29m2, lift, terasa, CG, PTV... Cena 34.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621.

372530 NOVA - useqiva garsowera 1/1, cena sa PDV-om, ~etvrti sprat, centralno gradsko grejawe, 22m2, cena 22.650 evra.

Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

372519 HITNO - garsowera u blizini Bulevara oslobo|ewa, redovan sprat, terasa, lift, 24m2, cena sa PDV-om 28.400 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

372520 GRBAVICA - nova - odmah useqiva garsowera, 28m2, redovan sprat, tersa, lift, cena 36.000. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

372521 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru 24+6m2 ter., Ul. Heroja Pinkija.

Cena 22.500E. Telefoni: 063/8354537, 021/6622-677.

372436 GARSOWERA sa terasom, tre}i sprat, na Rumena~kom putu, kod pruge, ostaju kuhiwski elementi, odmah useqiva, cena 24.500 evra. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

372472 PRODAJEM garsoweru u blizini Bulevara, brzo useqiva, 24m2 na drugom spratu, cena 27.400 evra! Telefoni: 063/7-315-135, 021/520-231, ({ifra:13876), www.solis-nekretnine.com.

72473

NOVA DETELINARA Branka Baji}a, ukwi`ena, novija garsowera na drugom spratu, 27m2, lift, terasa, dvori{no orjentisana... Telefoni: 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:13865), www.solisnekretnine.com.

372474 NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, u izgradwi, brzo useqivu, garsoweru 27m2, prvi sprat, lift, terasa. Telefon 063/538-166.

372835 FUTO[KI PUT odmah useqiva, ukwi`ena, stara {est godina, garsowera 24m2 prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefon 528-137, 063/538-166.

372836 HITNA PRODAJA! Nova GA 24m2 kod Betanije u B. ]osi}a, II sprat, lift, terasa, cg, prvoklasna gradwa, cena samo: 27.500. Tel. 021/6616324, 425-653.

372723 NOVA DETELINARA nova ukwi`ena garsowera 27m2 na drugom spratu sa liftom. Telefon 528-137, 661-2262.

372838 NOVA DETELINARA, novija, ukwi`ena,odmah useqiva garsowera za 23.900. Telefon 636-8429.

373912 LIMAN, blizina fakulteta, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera za 29.600. Telefon 064/220-95-65.

373913 NOVO NASEQE, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv stan od 28m2 za 33.000. Telefon 6366952.

373914 GRBAVICA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera od 27m2, odli~na za izdavawe.

Telefon 063/82-88-377.

373915 BETANIJA, nova, odli~na garsowera po ceni od 28.400 sa povratom PDV-a. Telefon 063/516-478.

373916 [IRI CENTAR, nov, odmah useqiv stan od 27m2 po ceni 33.500. Telefon 636-6952.

373917 SOCIJALNO, nova, odli~na garsowera na III spratu, odmah useqiva po ceni od 33.900 sa povratom PDV-a.

Telefon 636-6952.

373918 GARSOWERA 24m2, brzo useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG, Ul. Branimira ]osi}a, cena 28.600E. Telefoni: 064/823-6606, 021/66-14200.

372533

nedeqa19.septembar2010.

UKWI@ENA 25m2, useqiva garsowera, terasa od 4m2, nije u kvadraturi, terasa, CG, lift, cena 33.500E. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779.

372534 ZONEDOVA zgrada na Nov. bulevaru 26m2, useqiva garsowera, lift, terasa, CG, cena 33.000E. Telefoni: 064/823-6602 / 021/6614-200.

372539 NOVA 16m2, useqiva garsowera, Zonedova zgrada, Novi bulevar, 1. sprat, lift, CG, cena sa PDV-om 20.800E. Telefoni: 064/823-6606, 424-963 .

372543 NOVA, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233.

372564

GARSOWERA 17m2, Grbavica, Antona ^ehova, 5. sprat, bez lifta, et. gas-radijatori, legalizacija 15.000. Telefon Telefon 063/517-846. 372555 NOVA garsowera 29m2, centar, \or|a Jovanovi}a, 4. sprat, CG, useqivo 31.000. Telefon 063/517-846.

372556 NA NOVOM BULEVARU Evropa Investitor "Moj dom" prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom na V spratu. Cena 28.000 evra. Tel. 451-318, 523-193, 060/308-8993.

372698 U ULICI KISA^KOJ, prodajem lepu garsoweru, 24m2.

Lift, terasa. Cena 23000.

Tel. 021/451-318, 523-193 [ifra-43835.

372699 PRODAJEM lepu garsoweru kod Betanije, brzo useqivu, 24m2, II sprat, cena 28000 evra. Pozovite 021/523-193, 451-318 [ifra-43957.

372700 PRODAJEM u blizini Sub. bulevara, novu, useqivu garsoweru 27m2, terasa. Kvalitetna gradwa. Cena 24000 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193 [ifra-43549.

372701 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, 28m2, odmah useqiva. Povoqno. Pozovite 021/451-318, 523-193 [ifra--43909.

372702 PODBARA 21m2, garsowera u prizemqu 25.000 useqiva.

Tel. 444-107, 633-7853.

372573 LIMAN III, Balzakova ulica, ukwi`ena garsowera os 23m2. III sprat, lift, odmah useqivo. Cena 29.600E. Telefon 063/101-0661.

372566 GARSOWERA 29m2, Bulevar oslobo|ewa, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`ena 32.550E. Telefoni:661-3259, 063/7480229.

373945

23

DVA JEDNOSOBNA stana, Futo{ki Put, 31m2, 4. sprat, nije posledwi, 28.850, i 29m2, pr, 28.350E, cg, ukwi`eni. Telefoni: 661-3259, 063/7480229.

373944 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog 28m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, cg, ukwi`en, sre|en 30.900E. Telefoni: 661-3259, 063/7480229.

373941 HITNA PRODAJA!!! Odli~an JS 31m2, kod Petrovaradinskog parka, II sprat, nov, odmah useqiv, upotrebna dozvola, kwi`ewe 1/1, cena sa porezom 32.000! Tel. 021/6616324, 425-653.

372716 HITNO!!! Klasi~an JS 31m2, kod Sajma, P. komune, IV sprat, dvori{na strana, odmah useqiv, ukwi`en, cena: 32.000.

Tel. 021/425-653, 063/536-212.

372722 JEDNOSOBAN 33m2, mogu} jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, ukwi`en, perfektan raspored, cena 31.000E. Telefoni: 064/823-6618, 661-4200.

372550 USEQIV - ukwi`en, mo`e kredit 37m2, Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored.

Cena 40.000E. Telefoni: 064/8236607, 021/542-779.

372540 JEDNOSOBAN stan odmah useqiv, ukwi`en 30m2, sa name{tajem 28.500E. Telefoni: 423-208, 528-599.

372888 SATELIT li~no prodajem jednosoban stan 29m2 odmah useqiv sa name{tajem, u dobrom stawu povoqno. Telefon 062/661-226.

372839

NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefon 528-137, 661-2262.

372840 FUTO[KI PUT klasi~an jednosoban stan 29m2, odmah useqiv, ukwi`en, veoma korektan za 28.000. Telefon 063/538-166.

372837 KOD SPENSA!!! U starijoj zgradi stan od 30m2 izuzetno pogodan za advokatsku kancelariju, ukwi`en, useqiv. Telefon 063/86-80-335.

372852 LIMAN IV, jednosoban stan 40m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban.

Telefon 6624-218.

372871 KLASI^AN jednosoban stan od 38m2 kod @elezni~ke stanice, ukwi`en, u funkciji jednoiposobnog! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:13764), www.solis-nekretnine.com.

372475

24

nedeqa19.septembar2010.

HITNA PRODAJA! Jednosoban stan od 36m2 na Telepu.

Mirna ulica, cena 29.000 evra, nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:13809), www.solis-nekretnine.com.

372476 JEDNOSOBAN, lep dvori{ni stan od 24m2, plac 100m2, na Telepu, cena 18.500 evra!

Telefoni: 063/7-61-63-64, 021/427-277, ({ifra:50297), www.solis-nekretnine.com.

372477 ODLI^NA PRILIKA! Ukwi`en stan na Bul. oslobo|ewa, 29m2, cena 30.000 evra. Name{ten, idealan za izdavawe...

Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:13739), www.solis-nekretnine.com.

372471 BULEVAR, jednosoban, 31m2, cg, kuhiwa odvojena, ukwi`en, cena 37.080. Telefon 421-185.

372375 CARA DU[ANA, jednosoban, 33m2, 2. sprat, ugradni plakari, bela tehnika, TV, useqiv, ukwi`en. Telefon 472-1661.

372376 JEDNOSOBAN, N. naseqe, 34m2, zgrada na mirnoj lokaciji, okru`ena zelenilom, II sprat, ukwi`en, vredi pogledati.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

372397 JEDNOSOBAN stan 29m2, III sprat, useqiv IX/2010, 31.000,00 evra. Nova Detelinara. Telefon 061/113-9-879.

372428 [IRI CENTAR - noviji useqiv i ukwi`en stan 28m2 sa odvojenom kuhiwom, dvori{no orjentisan. Cena 30.000 evra. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826.

372413 LIMAN I - u blizini fakulteta ukwi`en jednosobna stan u funkciji jednoiposobnog na ~etvrtom spratu u zgradi sa liftom. Cena 41.000 evra.

Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526.

372410 PRODAJEM garsoweru, strogi centar, nova useqiva zgrada, prvi sprat, lift, dvori{na, 26m2, direktna prodaja od vlasnika, ~isti papiri.

Telefon: 066/91-642-30. 10105 NOVA DETELINARA, garsowera, ukwi`ena, 1. sprat, 25m2. Telefon 062/543-816.

10261 PETROVARADIN, useqivi stanovi: 30m2 - 32.000E, prvi sprat, 48m2 - 42.000E, nov, 62m2 - 54.000E, Blok 8. Telefon 063/585-076.

10269 GARSOWERA 24m2, Novo naseqe, terasa, lift, drugi sprat, cena 27.300E. Telefon: 064/1143730.

10339 GRBAVICA, ukwi`en 18m2 u zgradi, cena 23.000 E. Telefon 6546-976, 065/3333-177.

10350 PRODAJEM dve komforne garsowere (cg, ni{a za kuvawe) u blizini Sajma, ulice Kraqa Petra 1, 25m2 i Haxi Ruvimovoj 28m2. Bez posrednika. Telefon 063/588-604.

10398 PRODAJEM 1-soban stan, kod Ribqe pijace, II sprat, lift, bez ulagawa, 38m2, cena 42.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893.

9777 PRODAJEM jednosoban stan, @elezni~ka stanica, XII sprat, kuhiwa posebno, 41m2, ukwi`en, odr`avan.

Telefon 064/2190918.

10315 JEDNOSOBNI stanovi od 28 i 32m2, centar, prizemqe, useqivi, cena 28800E i 33.000E. Telefon: 064/4183223.

10340

JEDNOSOBAN 38m2, [onsi, \or|a Nik{i}a Johana, 4. sprat, ukwi`en. Telefon 064/2466-206.

10406

HITNO - povoqno preko puta `elezni~ke stanice dvosoban stan 55m2, drugi sprat, bez agencije, ukwi`eno, vlasnik, mo`e i kredit. Telefon: 063/518-781.

10313 BULEVAR Jovana Du~i}a - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an renoviran jednoiposoban stan 55m2. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

372409 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Telefon 063/1020-731.

372405 KOD SOCIJALNOG - noviji ukwi`en jednoiposoban stan 43m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826.

372416 JEDNOIPOSOBAN Nova Detelinara, investitor, 35.400.00 evra. Telefon 064/820-58-28.

372422 STEVANA MOKRAWCA ukwi`en jednoiposoban stan 48m2, ni`e spratnosti sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

372418 JEDNOIPOSOBAN, Nova Detelinara, Janka ^melika, II sprat, 39.000.00 evra. Telefon 064/820- 58-28.

372424 PRODAJEM nov, ukwi`en stan od 32m2, kod Futo{ke pijace, Cena 36.050E. Telefoni: 064/ 346-6802, 021/66-22677.

372432 TELEP, jednoiposoban, 2. sprat, 38m2, kuhiwa ima svoj prozor, cena 38.000. Telefon 421-185.

372377 BULEVAR, jednoiposoban, 42m2, 2. sprat, lift, terasa, novija zgrada, cena 53.430. Telefon 422-149.

372378 TELEP, nov, jednoiposoban, 40m2, 2. sprat, terasa, sig. vrata, ukwi`ba u toku, cena 38.200. Telefon 472-1661.

372379

JEDNOIPOSOBAN - ukwi`en, redovan sprat, terasa, lift, odli~na lokacija, 40m2, cena 42.250E. Telefoni: 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

372524 UKWI@EN noviji jednoiposoban stan, {iri centar, terasa, lift, redovan sprat, 38m2, cena 43.250E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

372525 NOV, jednoiposoban stan na Podbari, visoki parter.

40m2, cena 43.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/451-570 ({ifra:13409), www.solis-nekretnine.com.

372478 CARA DU[ANA - 47m2, cena 46.500 evra sa novim name{tajem, totalno renoviran, ukwi`en!

Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:13689), www.solis-nekretnine.com.

372479 HITNA PRODAJA! Jednoiposoban stan od 35m2, sve odvojeno. Odli~an! Cena 42.300 evra!

Telefoni: 064/157-1297, 021/427-277, ({ifra:13852), www.solis-nekretnine.com.

372480

OGLASI NOV, ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2, Pu{kinova ulica! Telefoni: 065/4658834, 021/451-570, ({ifra:11985), www.solis-nekretnine.com.

372481 PRODAJEM jednoiposoban stan u Kraqa Petra, ukwi`en, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra:10850), www.solis-nekretnine.com.

372482 PRED USEQEWEM jednoiposoban 37m2, Ul. Heroja Pinkija, cena 38.000E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618222.

372437 \UR\A BRANKOVI]A kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu.

Telefon 528-137, 063/538-166.

372844

NOVA DETELINARA, ukwi`en,nov 1.5 stan od 41m2 za 45.300. Telefon 636-6952.

373920 CENTAR iza Izvr{nog ve}a jednoiposoban 37m2, II sprat, cena 42.500 evra. Telefoni: 021/528-599, 423-208.

372881 MAKSIMA GORKOG 37m2, jednoiposoban stan, ukwi`en, 2. sprat, CG, cena 45.750E. Telefoni: 064/8236621, 6614-200.

372545 NOV 33m2, jednoiposoban, useqiv odmah, terasa. Lift, CG, mo`e kredit - subvencija! Cena sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6618 / 542-779.

372546 HITNO - nov pred useqewem, jednoiposoban stan u mansardi, lift, 33m2, cena sa PDV-om 24.750 evra. Telefoni: 064/823-6600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs.

372518 JEDNOIPOSOBAN stan 35m2, useqiv, grejawe, terasa, perfektan raspored, cena sa PDV-om 39.000E. Telefoni: 064/823-6608 021/424-963.

372536 BRANIMIRA ]OSI]A 40m2, 1. sprat, odmah useqiv, ukwi`en, lift, terasa, CG Cena 49.500E. Telefoni: 064/823-6602; 542-779.

372538 NOVO NASEQE 48m2, ukwi`en jednoiposoban stan, terasa, CG, lift, cena 44.500E. Telefoni: 064/8236604, 542-779.

372548

BORE PRODANOVI]A 47m2, odmah useqiv, 1. sprat, jednoiposoban. CG, cena 53.600E. Telefoni: 064/8236621, 661-4200.

372554 HITNA PRODAJA! Nov JIS 30m2, Detelinara, II sprat, terasa, dvori{na strana, PVC stolarija, kl. parket, izuzetan raspored, cena sa PDV-om: samo28.000! Tel. 021/425-653, 6616-324.

372719 NOV, odmah useqiv JIS 31m2, H. Pinkija, dvostrano orijentisan, {panska keramika, tu{ kabina, pvc stolarija, parking, cena samo 26.500 za ke{-dogovor!!! Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

372717 BORE PRODANOVI]A, 47m2, useqiv stan novije gradwe. I sprat, lift, terasa.

Odli~na lokacija. Povoqno.

Telefon 063/775-9121.

372567 NOVO NASEQE 45m2, u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa, sa name{tajem 48.000. Tel. 444-107, 633-7853.

372574 LIMAN II 40m2, jednoiposoban stan na drugom spratu, kompletno renovirn, odmah useqiv 51.500. Tel. 444-107, 633-7853.

372575 NOVO NASEQE 46m2, jednoiposoban stan na prvom spratu 49.750 nije fiksno.

Tel. 444-107, 633-7853.

372576 PRODAJEM u {irem centru, mawi jednoiposoban stan.33m2, terasa. Lift. Mo`e i na subvenciju. Pozovite 021/451-318, 523-193 [ifra41313.

372703 PRODAJEM lep jednoiposoban stan, 41m2, nova zgrada, terasa. Useqiv. Cena - 43800 evra. Tel. 021/451-318, 523-193 [ifra-43866.

372704 INVESTITOR prodaje odli~an jednoiposoban stan u L. Kosti}a - centar, 48m2, terasa. Lift. Gradio Moj dom.

Brzo useqiv. Tel. 021/451318, 523-193.

372705 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, N. Detelinara, S. Kasapinovi}a, dupleks, 5. sprat, lift, cg, ukwi`en 39.150E. Telefoni: 661-3259, 063/748-0229.

373942 JEDNOIPOSOBAN, 41m2, N. Detelinara, Janka ^melika, vp, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en 43.800E. Telefoni: 661-3259, 063/748-0229.

373932 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 41.200E. Telefoni: 661-3259, 063/748-0229.

373933

DNEVNIK

JEDNOIPOSOBAN 46m2, Detelinara, Teodora Kra~una, 4. sprat, terasa, cg, ukwi`en, 36.000E. Telefoni: 6613259, 063/748-0229.

373934 JEDNOIPOSOBAN, 47m2, Liman 1, Veqka Petrovi}a, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, renoviran 53.250E. Telefoni: 661-3259, 063/7480229.

373937 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, 4. sprat, cg, nov, useqiv, ukwi`en 34.000E. Telefoni: 661-3259, 063/748-0229.

373940

DVA DVOSOBNA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a,lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 56.650E i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650E. Telefoni: 661-3259, 063/7480229.

373939 DVOSOBAN, 52m2, N. naseqe, [onsi, \. N. Johana, 3. sprat, lift, terasa, cg, sre|en, ukwi`en 53.550E. Telefoni: 661-3259, 063/748-0229.

373935 DVOSOBAN, 42m2, N.Detelinara, 3. sprat, Haxi Ruvimova, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en 47.600E. Telefoni: 661-3259, 063/748-0229.

373936 DVA DVOSOBNA stana, Detelinara, 47m2, vp i 1. sprat, cg, terasa, sre|eni, ukwi`eni 39.150E. Telefoni:6613259, 063/748-0229.

373943

PRODAJEM hitno - useqiv dvosoban stan na Limanu, 49m2, V sprat, terasa. Lift.

Ukwi`en. Cena 56000 evra.

Tel. 021/451-318, 523-193 [ifra-43848.

372706 PRODAJEM blizu centra u Ul. Gunduli}evoj, dvosobandvoiposoban stan, 60m2, na I spratu, terasa. ukwi`en.

Useqiv i prazan. Cena 64000 evra. Tel. 021/523-193, 451-318 [ifra-43955.

372707 PRED USEQEWEM dva dvosobna stana, 44m2 i 49m2 - kooperant. Ima povrat PDV-a.

Tel. 021/523-193, 451-318.

372708 DVOSOBAN stan na Savini, Novo naseqe - zidala Budu}nost 55m2 u odli~nom stawu u funciji dvoiposobnog 59500.

Tel. 451-318, 060/308-89-93.

372709 AVIJACIJA, 60m2, klasi~an dvosoban, dve terase, ukwi`en 52.500. Tel. 444-107, 633-7853.

372577 DETELINARA, klasi~an dvosoban stan 47m2, terasa, ukwi`en 39.100. Tel. 444-107, 633-7853.

372578 GAGARINOVA 55m2, dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 50.500. Tel. 444-107, 633-7853.

372579

NOVA DETETINARA, Budu}nost, 51m2 nov dvosoban, odmah useqiv. Tel. 444-107, 633-7853.

372580 HITNA PRODAJA!!! Ukwi`en, odmah useqiv DS 50m2+terasa 30m2, Radni~ka, XII, lift, pogled na Dunav i fakultete, klima, odr`avan, cena: 42.500. Tel. 021/6616324, 425-653.

372718 HITNA PRODAJA! Nov DS 50m2, Novi bulevar, IV sprat, lift, terasa, ekstra kvalitet, odli~an raspored, “Zoned“, ukwi`en 1/1, cena: 56.500. Tel. 021/6616-324, 425653.

372720 HITNO!!! Odmah useqiv DS 58m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat, lift, terasa, zgrada uvu~ena od Bulevara, sre|en, ukwi`en, mo`e biti i TS, cena: 58.500. Tel. 021/6616324, 425-653.

372721 NOV dvosoban 58m2, Rumena~ki put, I sprat, mogu}e dvoiposoban, useqiv, ukwi`en 48.000. Telefon 063/517846.

372557 KLASI^AN dvosoban 61m2, Liman I, Milke Grgurov, IV sprat, renoviran, ukwi`en 65.000. Telefon 063/517-846.

372558 UKWI@EN komforan dvosoban stan na Savini - Novo naseqe, redovan sprat, terasa, 71m2, cena 65.000 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

372528 DETELINARA, 48m2 - dvosoban, useqiv, ukwi`en, terasa, 2. sprat, CG. Cena 38.150E. Telefoni:064/8236608, 542-779.

372544 BRANIMIRA ]OSI]A 52m2, dvosoban, lift, terasa, CG, odmah useqiv, cena 51.500E. Telefoni: 064/8236618 021/66-14-200.

372542 LIMAN, useqiv, ukwi`en stan od 60m2 po ceni od 61.800. Telefon 636-8429.

373919 [IRI CENTAR, ukwi`en 2.0 stan od 54m2 u novijoj zgradi za 53.500. Telefon 636-6952.

373921 N. NASEQE, ukwi`en, odmah useqiv 2.0 stan po ceni od 52.000. Telefon 064/22095-65.

373922 N. DETELINARA, nov, neuseqavan 2.0 stan od 53m2 po ceni od 56.500. Telefon 063/516-478.

373923 KEJ dvosoban sre|en stan 62m2, I sprat, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528-599, 423-208.

372886 KOD STANICE klasi~an dvosoban stan, dve terase, IV sprat sa liftom, gara`a 15m2, sve ukwi`eno, hitno.

Telefoni: 021/528-599, 063/111-41-42.

372883 BRA]E RIBNIKARA dvosoban 52m2, ukwi`en, II sprat, dvori{no okrenut, odmah useqiv. Telefoni: 021/423-208, 528-599.

372884 KA]E DEJANOVI], dvosoban stan 6/m2 na drugom spratu sa liftom, ima terasu, a 57.600. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

372845 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, za 47.400.

Telefon 528-137, 063/538-166.

372842 STARA DETELINARA dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en 47.400, i dvosoban 47m2 na VP za 39.100. Telefon 528-137, 6612262.

372843 HITNO!!! Odmah useqiv DS 45m2, kod „Masters“ centra, Rumena~ka, lift, terasa, odv. kuhiwa, dvori{na strana, ukwi`en, cena samo: 43.500.

Tel. 021/425-653, 6616-324.

372724

OGLASI

DNEVNIK

LEP, sre|en stan 53m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, blizina @elezni~ke stanice, povoqno. Telefon 6624218.

372872 LIMAN!!! Odli~an dvosoban stan na drugom spratu, ukwi`en, useqiv od 52m2 svetao sa lepim pogledom!!! Telefon 063/86-80-335.

372853 GRBAVICA!!! Na mirnom mestu besprekoran dvosoban stan od 52m2, zgrada je par godina starosti, stan ukwi`en.

Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

372854 LIMAN IV!!! Klasi~an dvosoban stan od 58m2 na tre}em spratu, lift, lepa terasa, ukwi`en, useqiv za 60.000E. Telefon 063/86-80-335.

372855 KOD [KOLE "Jovan Popovi}"!!! Dvosoban stan besprekorno sre|en, useqiv po dogovoru, ukwi`en. Telefon 063/86-80-335.

372856 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Telefoni: 065/2019-009, 021/451570, ({ifra:10531), www.solisnekretnine.com.

372483 PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/451570, ({ifra:12704), www.solisnekretnine.com.

372484 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Telefon 063/7726-845, ({ifra:19490), www.solis-nekretnine.com.

372485 LIMAN IV - renoviran dvosoban stan od 53m2, mo`e kredit, cena dogovor! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13590), www.solis-nekretnine.com.

372486 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan od 54m2, kompletno renoviran na Detelinari!

Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:18974), www.solis-nekretnine.com.

372487 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan na Detelinari, za renovirawe, 53m2, cena 42.000 evra!

Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:11352) www.solis-nekretnine.com.

372488 DVOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, 1.000 evra/m2, hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra:13779), www.solis-nekretnine.com.

372489 DVOSOBAN nov useqiv stan na Novoj Detelinari, lift, terasa, dvori{no orjentisan, lep raspored, odvojena kuhiwa, 49m2 samo 47.400 evra. Pogledajte skicu i fotografije na sajtu Solisa...

Telefoni: 065/2019-011, 021/451-570, ({ifra:13128), www.solis-nekretnine.com.

372490 PRODAJEM komforan dvosoban stan na Bul. J. Du~i}a, prvi sprat, 60m2, cena 60.000 evra. Ukwi`en, hitno-dogovor! Telefoni: 063/7-315-135, 021/520-231, ({ifra:10887), www.solis-nekretnine.com.

372491 KOMFORAN dvosoban stan od 54m2, u blizini Betanije, sa mogu}no{}u preure|ewa u trosoban, idealan za miran porodi~ni `ivot, cena 52.600 evra! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:13294), www.solis-nekretnine.com.

372492

NOV - ukwi`en dvosoban stan na Grbavici, 43m2, redovan sprat, terasa, centralno gradsko grejawe, cena 52.550 evra. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

372526

UKWI@EN dvosoban stan, Detelinara, tre}i sprat, 48m2, cena 39.150 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966 www.total-nekretnine.rs.

372522 BULEVAR, dvosoban, 47m2, 1. sprat, vrhunska gradwa, odli~an, dvori{na strana, cena 55.620. Telefon 422-149.

372380 KOD FAKULTETA, dvosoban, 47m2, lift, terasa, cena 50.830. Telefon 472-1660.

372381 GRBAVICA, dvosoban, 49m2, 1. sprat, cg, terasa, ukwi`en, cena 54.600. Telefon 4721661.

372382 CENTAR, dvosoban, 57m2, 1. sprat, ukwi`en, cena 58.710.

Telefon 421-185.

372383 DETELINARA, 47m2, dvosoban, 2. sprat, ukwi`en, cena 40.200. Telefon 422-149.

372384 DVOSOBAN, Liman II, Ravani~ka, II sprat, izuzetan stan bez ulagawa, kompletno luks name{ten, ukwi`en, 65m2, 87.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

372395 DVOSOBAN, Grbavica, Qermontova, 54m2, II sprat, ukwi`en, bez ulagawa, cena 56.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

372396 SUBOTI^KI BULEVAR investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan. Telefon 063/1020-733.

372404 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421437 ili 063/534-505.

372367 WEGO[EVA - ukwi`en klasi~an dvosoban stan 53m2 na drugom spratu dvori{no orjentisan. Telefoni: 021/528399; 063/502-526.

372417 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi.

Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526.

372414 RUMENA^KA - ukwi`en, odmah useqiv, klasi~an dvosoban stan 51m2, dvostrano orjentisan. Cena 48.500 evra.

Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

372415 DVOSOBAN, Liman III, Bul. despota Stefana, 56m2, ukwi`en, IV sprat, lift, stan fantasti~nog rasporeda, nova stolarija, sigurnosna vrata, prelepo novo kupatilo, italijanske plo~ice, kuhiwa, terasa prazan, odmah useqiv.

Tel. 021/450-417; 063/128-9797.

372399 PRODAJEM 1,5-soban stan, Stevana Musi}a, preko puta fakulteta, 7. sprat, potkrovqe, lift, 56m2 podne povr{ine, 44.000E, nije agencija.

Telefon 062/853-6893. 9778 BULEVAR oslobo|ewa, Novosadskog sajma, 47m2. Telefon 062/543-816.

10260 CENTAR 45m2, jednoiposoban, blizu pozori{ta, 3.sprat, lift, posebno lep, useqiv, retko u ponudi, 1240E/m2. Telefon 064/6581384.

10330

PRODAJEMO noviji jednoiposoban stan na Grbavici 38m2 na drugom spratu za 40.000, odmah useqiv, ima terasu. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

10378 HITNO prodajemo jednoiposoban stan 43m2 u Mi{e Dimitrijevi}a za 53.500. Gradio Aleksandar. Telefon 6447622, 063/540-165.

10392 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan od 39m2 kod Sajma za 39.000. Telefon 6447-622.

10393 PRODAJE se dvosoban stan, 58m2, dva kupatila, terasa, pogled na ulicu, Telepska 2, Novi Sad, 900/m2 evra, ukwi`en. Telefon 063/87-33-469.

10132 AVIJATI^ARSKO naseqe, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

10263 LIMAN 1, prodajem dvosoban stan, 54m2, drugi sprat, terasa, dva lifta. Stan je u neposrednoj blizini fakulteta. Telefon 063/570-180.

10359 PRODAJEM bez posrednika stan 65m2, Joakima Vuji}a 14, "Budu}nost".

Telefoni: 021/513-576, 064/0726-166.

10361 PRODAJEMO nov dvosoban stan od 45m2 kod Sajma za 48.500E sa PDV. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 10379 PRODAJEM dvosoban stan od 47m2 za 39.000E. Stan je ukwi`en u funkciji dvoiposobnog. Telefon 6447-622.

10383 PRODAJEM nov odmah useqiv dvosoban stan u centru za 52.000E. Telefon 6447-622.

10386 PRODAJEM dvosoban stan kod Robne ku}e na Novom nasequ za 49.000E. Telefon 6447-622.

10390 PRODAJEMO ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 55m2 kod @. stanice za 50.500E. Telefon 6447-622, 063/540-165.

10391

STEVANA MOKRAWCA odli~an ukwi`en, dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Cena 74.000 evra. Telefoni: 063/502-526; 021/528399.

372411 PRODAJEM nov, ukwi`en dvoiposoban stan ul. Futo{ki put. Cena 41.800E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618222.

372435 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437,063/534-505.

372368 CENTAR, dvoiposoban, 60m2, 1. sprat, odli~an raspored, dvori{na strana, cena 65.630 sa PDV-om. Telefon 421-185.

372385 POVOQNO, dvoiposoban, na Bulevaru Evrope, na 3. spratu, 50m2, cena 43.800, ukwi`en. Telefon 472-1660.

372386 NOV - ukwi`en 1/1, mawi dvoiposoban stan, 50m2, redovan sprat - bez kosina, terasa, 3. sprat, cena sa PDV-om 41.200 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

372523 UKWI@EN dvoiposoban stan, u zgradi staroj 7 godina, 56m2, redovan sprat, terasa, cena 56.650 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

372527 UKWI@EN 60m2, perfektan raspored, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, cena 62.000E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6608.

372531

NIKOLE TESLE - dvoiposoban stan od 60m2, noviji!

Cena 66.000 evra. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra:19247), www.solis-nekretnine.com.

372500 DOBAR dvoiposoban stan od 65m2, gradila "Budu}nost", na Novoj Detelinari! Telefoni: 063/855-7109, 021/520231, ({ifra:12610), www.solisnekretnine.com.

372493 LIMAN III - Balzakova, dobar odr`avan dvoiposoban stan, klasi~nog rasporeda, sve iz hodnika, 72m2, cena 74.200 evra.

Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:16629), www.solis-nekretnine.com.

372494 CARA LAZARA!!! U zgradi od fasadne cigle 72m2 dvoiposoban stan na tre}em spratu u izvornom stawu, ukwi`en jugo-istok. Telefoni: 063/86-80-335, 063/500-213.

372857

LIMAN I, originalno dvoiposoban stan 63m2, ukwi`en.

Telefon 6624-218.

372873 BLIZU LUTRIJE prodajem dvoiposoban stan 73m2, renoviran, dve terase, sprat IV sa liftom, ukwi`en i brzo useqiv. Telefoni: 423-208, 528-599.

372885 NOVO NASEQE, useqiv, nov 2.5 stan od 65m2 po ceni od 67.000. Telefon 064/22095-65.

373924 NOVI BULEVAR, nov, useqiv 2.5 stan po ceni od 48.000.

Telefon 063/82-88-377.

373925 GRBAVICA noviji 50m2, dvoiposoban stan, III sprat, lift, brzo useqivo, dvori{no okrenut, mogu}e i sve sa name{tajem.

Telefoni: 021/528-599, 423-208.

372882 BALZAKOVA, 68m2 dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`en, 2 terase, CG, PTV, lift... Cena 61.800E. Telefoni:064/823-6607, 424-963.

372537 DVOIPOSOBAN 69m2, Radni~ka ulica, wc, kuhiwa, trpezarija odvojena, dve terase, pogled na Tvr|avu, ukwi`en 79.000. Telefon 063/517-846.

372559 NOV 62m2, odmah useqiv dvoiposoban, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 64.100E. Telefoni: 064/823-6602, 021/542779.

372553 DVOIPOSOBAN 64m2, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, cena 54.600E. Telefoni: 064/823-6607, 424-963.

372549 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi.

Tel. 444-107, 633-7853.

372583 PRODAJEM na N. nasequ, izuzetno lep i o~uvan stan, 69m2 gr. povr{ine + 15m2 terase. Ukwi`en. Cena 78000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193 [ifra-43756.

372712 DVOIPOSOBAN, 65m2, Liman, Balzakova, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 68.000E. Telefoni: 661-3259, 063/748-0229.

373938

nedeqa19.septembar2010.

PRODAJEM dobar trosobantroiposoban stan, 66m2, Bul. oslobo|ewa. Renoviran. Terasa i lift. Ukwi`en. Tel. 021/523-193, 451-318 [ifra43920.

372713 BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 67m2, III sprat, ima terasu.

Uredni papiri, novija gradwa. Telefon 060/621-1685.

372568 KA]E DEJANOVI] 75m2, trosoban, ukwi`en, lift terasa 74.000. Tel. 444-107, 6337853.

372581 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 103.000. Tel. 444-107, 6337853.

372582 INVESTITOR prodaje trosoban stan 70m2 u L. Kosti}a - centar, IV sprat. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Tel. 021/451-318, 523193.

372710 PRODAJEM odli~an stan na N. nasequ, 90m2 u izuzetnom stawu, veliki dnevni boravak, komotne spava}e sobe.

Tel. 021/451-318, 523-193, 060/075-37-82.

372711 BULEVAR - 73m2 na Bul. oslobo|ewa - kod Kan-Kan-a, trosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift. Cena 73.000E. Telefoni: 064/823-6601 021/542-779 .

372551 NOV trosoban 61m2, Nova Detelinara, Veselina Masle{e, III sprat, lift, posebno wc, sre|en, prvoklasan 67.000. Telefon 063/517-846.

372560

UKWI@EN trosoban 81m2, Naseqe, Bra}e Drowak, 10. sprat, nije zadwi, dve terase, dva mokra ~vora, Hitno!

69.000. Telefon 063/517-846.

372561 TROSOBAN 81m2, Liman I, Fru{kogorska, I sprat, dvori{no, velika terasa, ukwi`en, 87.500. Telefon 063/517846.

372562 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 71m2 odli~nog rasporeda. Telefon 636-6952.

373926 N. NASEQE, ukwi`en, useqiv, ekstra renoviran stan, zgrada od fasadne cigle, 85m2 po ceni od 69,000. Telefon 063/82-88-377.

373930 HITNA PRODAJA, nov trosoban prelep stan od 84m2, drugi sprat, Avijacija, odmah useqiv! Povrat PDV-a! Vredi videti! Telefoni: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:13576), www.solis-nekretnine.com.

372495 VEOMA POVOQNA prodaja! Bulevar - kod Agricole banke, trosoban salonac od 89m2 za samo 93.000 evra. Ukwi`en i useqiv! Telefoni: 064/1340459, 021/451-570, ({ifra:13591), www.solis-nekretnine.com.

372496 HITNO prodajem trosoban stan od 60m2 u Radni~koj ulici, ukwi`en, odmah useqiv, za renovirawe! Cena 59.000 evra! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:13586), www.solis-nekretnine.com.

372497 TROSOBAN stan od 80m2 na Bul. oslobo|ewa, odli~nog rasporeda, povoqno-hitno! Telefoni: 063/855-7109, 021/451570, ({ifra:10122), www.solisnekretnine.com.

372498

25

SUN^ANI KEJ - klasi~an trosoban stan, 83m2, dobar raspored, odli~na zgrada, cena 108.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra:16540), www.solis-nekretnine.com.

372499 SREM. KAMENICA - Prodajem trosoban stan od 76m2+14m2, nov, useqiv, cena 45.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/451-570, ({ifra:13126), www.solis-nekretnine.com.

372507 UKWI@EN - 63m2 - Liman trosoban - 1. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 67.000E. Telefoni: 064/823-6618, 021/ 6614-200.

372532

HITNO! Nov, useqiv trosoban stan, gradila "Budu}nost", Ul. Novosadskog sajma, {esti sprat, potkrovqe, 72m2, cena 77.900 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra:11398), www.solisnekretnine.com.

372502 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en.

87m2 po ceni od 77.000 evra!

Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:14664), www.solis-nekretnine.com.

372503 ODLI^AN trosoban stan, Ul. Marka Miqanova, 67m2, tre}i sprat sa liftom i terasom, ukwi`en! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:11559), www.solis-nekretnine.com.

372504 CENTAR - Ribqa pijaca, Ul. @arka Vasiqevi}a br. 5, zgrada od crvene fasadne cigle. Izuzetno retka ponuda, treba pogledati!!! 86m2 na drugom spratu, 120.500 evra!

Postoji dogovor! Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:13860), www.solis-nekretnine.com.

372505

CENTAR, trosoban, 57m2, visoko prizemqe, sve iz hodnika, odli~na gradwa, cena 48.450 sa PDV-om. Telefon 472-1660.

372387 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, trosoban, 82m2, gleda na Tvr|avu, cena 93.730. Telefon 472-1661.

372388 BULEVAR Mihajla Pupina ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan.

Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

372408 GRBAVICA - Qermontova ulica, trosoban dupleks od 80m2, lep, dvostrano orjentisan, ukwi`en, cena 65.000 evra. Telefoni: 063/7-61-6364, 021/520-231, ({ifra:12699), www.solis-nekretnine.com.

372506

26

nedeqa19.septembar2010.

GRBAVICA, 64m2, odli~an trosoban dupleks, kvalitetna gradwa, ukwizen. 68.000.

Tel. 444-107, 633-7853.

372584 PRODAJEM nov stan 70m2 u Lov}enskoj 3, prvi sprat. Telefon 063219-763.

9157 PRODAJEM trosoban stan 72m2, ugao Novosadskog sajma i Bul. oslobo|ewa, investitor "Invent", izvo|a~ "Budu}nost", ukwi`en, useqiv, povra}aj PDV-a, povoqno, bez posrednika. Telefon 064/4170174.

10067 IZDAJEM studentima trosoban komforan stan kod @eqezni~ke stanice, drugi sprat. Telefon 064/073-9206, 022/627-725.

10140 PRODAJEM komforan trosoban stan u Gagarinovoj ulici, drugi sprat, dvostrano orijentisan, povr{ina 74m2, cena povoqna, kod "Tunela jeftino}e". Telefon 064/0739206, 022/627-725.

10142 PRODAJEM nov trosoban stan, 55m2, ukwi`en, Rumena~ka 114. Telefoni: 063/518362, 6355-318.

10211 SUN^ANI kej, Liman 1, klasi~an, trosoban stan, 83m2, dvostrano orijentisan, dobar raspored, odli~na zgrada, najlep{a lokacija, pored Dunava. Ukwi`en, useqiv. Telefoni: 064/332-33-86, 060/332-33-86.

10228 PRODAJEM trosoban stan na Beogradskom keju, 72m2, 9. sprat, ukwi`en, cena 65.000E. Telefon 063/538-491, 064/838-0108.

10273 UKWI@EN, Liman 4, 76m2, trosoban, jugoistok, 6 sprat, 2 terase, kupatilo, WC. Odli~an, bez ulagawa, nije agencija, 79.000E. Telefon 064/154-1038.

10309 TROSOBAN STAN 85m2, Drage Spasi}, 1. sprat, kompletno renoviran, 105.000E, nije fiksno, vlasnik. Telefon 064/199-3027.

10352 PRODAJEMO klasi~an trosoban stan u Radni~koj ulici na prvom spratu za 93.000E. Telefon: 6447-622.

10380 PRODAJEMO trosoban stan od 77m2 u Bo{ka Buhe za 82.000. Sre|en i odmah useqiv. Telefon 6447-622. 10388 PRODAJEMO trosoban stan na Novom nasequ. [onsi, 74m2, 76.000E. Telefon 6447622.

10389 PRODAJEM dvoiposoban stan, 71m2 u Vladike ]iri}a na N. Nasequ gradila "Budu}nost". Dvostrano orijentisan, 68.000E. Bez posrednika. Telefoni: 021/493079, 060/55-85-491.

10135 HITNO prodajem ukwi`en dvoiposoban stan isto~no orjentisan 75m2 za 65.000E, Balzakova, VIII sprat, dve terase i dva lifta. Kontakt 063/1059927.

10335 DVOIPOSOBAN 70m2, nov, 3. sprat, terasa, 53.000E. Mo`e kredit. Telefon 6546-976, 065/3333-177.

10353 PRODAJEMO dvoiposoban stan u Augusta Cesarca na 4. spratu za 82.500. Telefon 6447-622.

10385 DVOIPOSOBAN 55m2, Bul. Cara Lazara, 3. sprat, nov64.700E. Telefon 064/2466206.

10403 POVOQNO prodajem dvoiposoban luksuzno opremqen stan na Limanu III, vi{e spratnosti. Telefon 064/6406655.

10236

PRODAJEM neuseqavan troiposoban stan od 83m2, kod Sajma, cena 85.500E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

372433 TROIPOSOBAN, Liman II, novija zgrada, odli~no lociran stan okru`en zelenilom, blizina {kole, obdani{ta, fakulteta, Spensa, Merkatora, [tranda... ukwi`en, III sprat, lift, cena: 118.500 evra.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

372390 LIMAN II, klasi~an porodi~ni troiposoban stan, 94m2, odli~an raspored, cena 105.000 evra. U cenu mo`e i mawi stan.

Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:13461), www.solis-nekretnine.com.

372508 GRBAVICA, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu po ceni od 105.500. Telefon 060/750-55-70.

373927 BALZAKOVA kod Doma zdravqa troiposoban stan 90m2 na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefon 528-137, 661-2262.

372849 DRAGE SPASI]!!! Originalan troiposoban stan. Pozovite!!! Telefon 063/500213.

372858 ODLI^AN stan od 100m2 ni`e spratnosti u blizini {kole "\or|e Nato{evi}"!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

372860 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

372861 PRODAJEM ~etvorosoban luks stan, u novoj zgradi u blizini Spensa sa odli~nom terasom i dva mokra ~vora.

Telefon 063/86-80-335.

372862 PO^ETAK Telepa, dvoeta`ni stan 111m2, luksuzan, povoqno. Telefon 6624-218.

372874 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en.

Telefon 528-137, 063/811-7331.

372846 LIPOV GAJ odmah useqiv petosoban stan 132m2, ukwi`en, dva kupatila, terasa...

Telefon 063/811-7331.

372847

SEQA^KIH BUNA kod {kole, ~etvoroiposoban stan 100m2, dvostrano orjentisan, ukwi`en. Telefon 528-137, 661-2262.

372848 CENTAR, nov, useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 064/220-95-65.

373928 DETELINARA, nov, useqiv 4.0 stan, dobar raspored od 89m2 po ceni od 87.000 sa povratom PDV-a. Telefon 6368429.

373929 LIMAN, zgrada od fasadne cigle, noviji,odli~an raspored 4.0 stan od 100m2. Telefon 063/516-478.

373931 LUKS ~etvorosoban stan sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

372864 NOV ~etvorosoban 90m2, kod Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dupleks, name{ten, predato na ukwi`bu, hitno!

72.000. Telefon 063/517-846.

372563

OGLASI HITNO!!! ^etvorosoban stan 83m2, Haxi Ruvimova, ukwi`en, useqiv, CG, terasa, lift, cena 68.300E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

372552 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Pred useqewem. Telefon 063/1010661.

372569

INVESTITOR "Moj Dom" u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv brzo. Mo`e kredit. Projektno finansirawe "Erste bank". Tel 451-318, 060/0532154.

372714 U ULICI Cara Du{ana, prodajem {estosoban ukwi`en prostor, 140m2 - mo`e da se podeli. Sirovo stawe. Cena 67000 evra. Useqiv. Tel. 021/523-193, 063/550-387 [ifra-43669.

372715

KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, gara`a. Cena sa gara`om 115.000. Tel. 444-107, 633-7853.

372586 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520-296; 021/520231, ({ifra:10789), www.solisnekretnine.com.

372509 IZUZETAN STAN na bulevaru Oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefon 063/520-296, ({ifra:12034), www.solis-nekretnine.com.

372510 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja. Telefoni: 021/520-231; 064/2003103, ({ifra:12712), www.solisnekretnine.com.

372511 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:13867), www.solisnekretnine.com.

372512 PRODAJEM ~etvorosoban stan na prvom spratu na Grbavici! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra:13510), www.solis-nekretnine.com.

372513 GRBAVICA - Cara Du{ana, ~etvorosoban stan na drugom spratu, 100m2, odli~an raspored, sve iz hodnika, izuzetno kvalitetna zgrada i oprema.

Mogu}nost svih kredita! Telefoni: 060/018-9422, 021/427277 ({ifra:13345), www.solisnekretnine.com.

372514 LIMAN I - 102m2, potpuno renoviran, funkcionalan stan, ukwi`en! Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:10046), www.solis-nekretnine.com.

372501

GRBAVICA, M. Dimitrijevi}a, ~etvorosoban, 97m2, 3. sprat, ukwi`en, cena 109.900.

Telefon 422-149.

372389 POTKROVQE - 150m2 ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 295 evra/m2. Telefon 064/82058-28.

372427 HITNO I POVOQNO prodajem petosoban dupleks od 90m2 na Grbavici, cena 78.300 evra. Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:18685), www.solis-nekretnine.com.

372516 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231 ({ifra:13867), www.solis-nekretnine.com.

372517

NOVA DETELINARA 83m2 odli~an ~etvorosoban dupleks, ukwi`en 68.500. Tel. 444-107, 633-7853.

372585 NOV dupleks stan kod Socijalnog, ~etvorosoban od 103m2, odmah useqiv. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

372863 BORE PRODANOVI]A odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om.

Telefoni9 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733.

372406 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

8152 PRODAJEM 3.5 soban stan, ugao Bulevara oslobo|ewa i Bulevara Kraqa Petra I, 83m2, drugi sprat. Telefon 062/8660129.

10181

PRODAJEM 3.5 sobni stan 72m2 na prvom spratu u Vojvo|anskoj ulici 2, cena 1100E/m2, ukwi`en. Telefoni: 021/551638, 063/502-492.

10250 LIMAN IV, 130m2, komforan, renoviran, tri terase ne ulaze u kvadraturu, dva sanitarna ~vora, 4 spava}e sobe, vlasnik. Telefon 063/213246, 063/77-57-617 7482 NOVI SAD centar, ~etvorosban 99m2, terasa 16m2, 95.000E. Telefon 021/452-424.

9942 CENTAR 164m2, blizu pozori{ta. lift, 3.sprat, gara`a 17m2, 2 kupatila, porcelanosa keramika, ekstra lep, retko u ponudi. Telefon 064/6581-384.

10331 ^ETVOROSOBAN dupleks 83m2 na Novoj Detelinari, terasa, nov, useqiv, cena 76.500E. Telefon: 064/1143730.

10338 NOV ukwi`en luks 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, ekstra, oprema 200.000 E. Telefon 6546-976, 065/3333-177.

10354 PRODAJEMO ukwi`en ~etvorosoban stan od 83m2 u blizini Sajma za 68.000E. Telefon 6447-622.

10384

DNEVNIK PRODAJEMO u centru nov odmah useqiv ~etvorosoban stan od 90m2 za 84.000E. Telefon 6447-622.

10387

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 064/2019322; www.solis-nekretnine.com.

372444 POVOQNO i hitno prodajem ku}u na Telepu, 90m2, cena 65.000 evra. Telefoni: 065/2019-004, 021/451-570, ({ifra:30572), www.solis-nekretnine.com.

372458 POVOQNO i hitno! Mawa ku}a na Telepu u lepoj i mirnoj ulici. Telefoni: 064/1571297, 021/520-231, ({ifra:30845), www.solis-nekretnine.com.

372460 ADICE - odli~na odr`avana, ukwi`ena ku}a sa dve stambene jedinice, 150m2 na placu od 500m2, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor za zamenu! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:30660), www.solis-nekretnine.com.

372465 TELEP - ~etvorosobna ku}a od 140m2 na placu od 300m2, dva stana, nusprostorije, cena 65.000 evra. Telefoni: 063/7-61-63-64, 021/451-570, ({ifra:30572), www.solis-nekretnine.com.

372466 PRODAJEM ku}u na Telepu od 110m2, dve stambene jedinice, plac 600m2, gas, ukwi`ena, potrebno renovirawe!

Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30837), www.solis-nekretnine.com.

372462 UKWI@ENA ku}a u Lipovom Gaju, u odli~nom stawu, 161m2 cena 160.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

372529 KU]A u blizini Cara Du{ana, ukwi`en, front 15m2, plac 600m2, objekat 150m2, mo`e zamena za stan, plus razlika. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

372403 PRODAJEM ve}u ku}u u centru grada za poslovawe. Telefon 065/2289-229.

372430 TROSOBNA ku}a kod Lipovog Gaja, nova, legalizovana, 100m2, plac 5 ari, komplet infrastruktura...

Cena 77.250E. Telefon 064/82306607.

372541 KU]A sa 3 stana kod bazena na Klisi, 180m2, plac 430m2, ukwi`ena, odmah useqiva, bez ulagawa. Cena 82.400E. Telefoni: 064/823-6604, 6614200.

372547 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno pr+I+potkrovqe 62.000. Tel. 444-107, 633-7853.

372572 TELEP ukwi`ena spratna ku}a 300m2, eta`no grejawe, parket.... na lepom mestu. Telefon 063/538-166.

372833 PORODI^NA ku}a 110/604 m2 u blizini Bulevara Evrope. Telefon 6624-218.

372870 PRODAJEM novu spratnu ku}u u gradu na lepo ure|enom placu i smostalnu ku}u za ru{ewe na Telepu blizu Suboti~kog bulevara za 110.000 evra. Telefoni: 528599, 423-208.

372889 KU]A, Sr. Kamenica, Ulica vojvode Mi{i}a, 200/500m2, potpuno urbano okru`ewe, mo`e zamena za mawi stan uz doplatu. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

372394

SREM. KAMENICA - odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 120.000 evra ili zamena za stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra:30151), www.solisnekretnine.com.

372463 SREMSKA KAMENICA, deo kod okretnice, porodi~na ku}a na placu od 400m2, ukwi`ena, kompletna infrastruktura.

Telefoni: 064/2003-103, 021/451-570 ({ifra:30802), www.solis-nekretnine.com.

372459 TROSOBNA ku}a + jednoiposoban stan u centru Veternika 100m2, plac 459m2, ukwi`ena, odmah useqiva, cena 72.100E, mogu} dogovor.

Telefoni: 064/823-6604 / 542779.

372535 PRODAJEM noviju ku}u u Ka}u, sa lokalom, 600m2 placa. Ukwi`ena. U dobrom stawu-pozovite 060/0753-782.

372697 KU]A, ^ardak, 120m2, na prelepom placu od 1000m2, ukwi`ena, sva infrastruktura, vredi pogledati, 75.000 evra.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

372400 KU]A - vikendica, Popovica, 120m2, plac 2300m2, dva ulaza, sva infrastruktura, plac u zelenilu, lepo sre|en, objekat bez ulagawa, vredi pogledati. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

372401 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2.

Useqiva, ukwi`ena, cena 80.000 evra!

Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:30334), www.solis-nekretnine.com.

372464

POPOVICA - prelepa ku}a, 120m2, kompletno sre|ena, komforna, plac 2.300m2, pogled na grad! Mogu}nost zamene za skupqu ku}u u Kamenici. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:30821), www.solis-nekretnine.com.

372457 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166.

372834 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod "Rodi}a"-a.

UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

372447 PRODAJEM odli~an plac od 920m2 sa ukwi`enom ku}om (sru{enom) na Tatarskom brdu, {irok, ravan i lep! Telefon 064/134-0459, ({ifra:70167), www.solis-nekretnine.com.

372448 IZDAVAWE ku}e za stanovawe ili poslovni prostor, sa dvori{tem, pogodno i za obdani{ta, {kolu i sl. Na najboqim lokacijama u gradu!

Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com.

372439

OGLASI

DNEVNIK

ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e "Sekuli}" u Veterniku. Telefon 064/2003-103, ({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com.

372450 GRA\EVINSKI plac za kolektivnu gradwu, Mornarska - Telep, 1500m2, p+2+pk, izgra|enost 30% + 10% za gara`e. Tel. 021/450-417; 063/12897-97.

372391 PLACEVI Mi{eluk III, P+2+Pk, 40% izgra|enosti, odli~no locirani placevi u budu}em luks nasequ Novog Sada, cena: 5% od izgra|enosti, mo`e kompenzacija. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

372392 GRA\EVINSKI plac, Sr. Kamenica, Vojvode Mi{i}a 33, 630m2, front 26m, mo`e parcelizacija na 2 placa, cena 55.000 evra. Tel. 063/12897-97.

372402

PETROVARADIN gra|evinski plac od 500m2, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, 3,5km od centra NS, ravan, ukwi`en, cena: 12.500. Tel. 021/425-653, 6616-324.

372725 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22.700m2, predivan ravan plato sa pogledom na Novi Sad i Dunav, infrastruktura uz plac, mogu}a parcelizacija za izgradwu vi{e vikendica ili etno sela i sli~no, izuzetna parcela po izuzetno povoqnoj ceni. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

372398 GRA\EVINSKI plac, Bocke P+1+Pk 1000m2, odli~na lokacija, lep pogled, cena 25.000 evra; plac Liparija 1, 26.000m2, cena 10 evra/m2.

Tel. 021/450-417; 063/128-9797.

372393 PRODAJEM plac za halu izme|u ^eneja i Siriga. Izgra|ena trafo stanica. Povr{ina placa je 15.300m2, cena 230.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:70229), www.solis-nekretnine.com.

372451 IZUZETNA PONUDA - Bawa Vrdnik, plac u zoni vila, 750m2 sa svim prikqu~cima i na asfaltu. Cena 18.500 evra.

Telefon 065/2019-010, ({ifra:70279), www.solis-nekretnine.com.

372452 PLAC za gradwu ku}e! Popovica - 900m2, dva kilometra od mosta Slobode, 50m od asfalta, cena 10.800 evra! Hitno! Telefon 065/2019-013, ({ifra:70294), www.solis-nekretnine.com.

372453 PLAC na Paragovu, 3.5km od mosta Slobode, 800m2, pogled na Novi Sad, asfalt na 20m, uvedena voda i struja, odli~an, hitna prodaja! Cena 24.000 evra.

Telefon 065/2019-011, ({ifra:70295), www.solis-nekretnine.com.

372449 PRODAJE se autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 90.000 evra. Telefon 063/527459, ({ifra:70237), www.solisnekretnine.com.

372456

BOCKE, lepa vikendica na placu od 2.500m2, objekat ima struju i bunarsku vodu. Na placu ~etinari, travwak... idealno za odmor u ambijentu netaknute prirode. Telefoni: 064/2003-103, ({ifra:30344), www.solis-nekretnine.com.

372461 IZDAJEM ku}u od 160m2 sa {est spava}ih soba u Sremskoj Kamenici, Ulica Slavka Rodi}a. Cena 350 evra. Telefon 064/160-90-82.

10015 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon: 065/649-4367.

8867 PRODAJEM dve ku}e na Salajci, stara oko 120m2 i nova 230m2 plus poslovni prostor 80m2 na placu 533m2. Eta`no grejawe, gas i struja. Telefoni: 065/220-53-04, 065/520-6850.

9549 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215.

10179 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

10221 PETROVARADIN - ku}e za ru{ewe: 100/500-70.000E, 50/1000 - 70.000E, 50/700 45.000E. Lepe lokacije. Telefon 063/152-052-1.

10266 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177.

10356 B. RADI^EVI]A uli~ni deo ku}e na placu 400m2 (2 vlasnika). Telefon 6546-976, 065/3333-177, 064/2182-491.

10357 KU]A na Klisi 48m2, plac 160m2, telefon, kolski ulaz, cena 26.000E. Telefon: 064/418-3223.

10341 PRODAJEMO ku}u u Petrovaradinu, ima suteren, prizemqe, prvi sprat, tavan, podrum, gara`u, oku}nicu, centralno grejawe. Cena dogovor. Telefoni: 064/828-38434, 064/18-49-676.

10371 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 069/111-2950 posle 16.

9621 QUDI iz inostranstva prodaju ku}u u Ruskom Selu sa lokacijom plus letwa ku}a sa kupatilom i zatvorenom terasom, plus tri gara`e, usa|enom ba{tom sa zimzelenom i obradivom zemqom cirka dva jutra sa vo}wakom. Cena 60.000 Eura. Telefon 064/9279201.

8706 KA], noviju spratnu ku}u, luks opremqenu, 165m2 8 ari, placa, zatravqeno prodajem mewam za stan, cena 90.000.

Telefon 060/31/77-440, 6210812 10201 PRODAJEM ku}u u Ka}u na placu od 19 ari ul. Narodne vojske 25. Telefoni: 6212700, 6211-234.

10257 KU]A u Ka}u (stambeno-poslovni objekat sa pomo}nim magacinskim prostorom), mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem, na odli~noj lokaciji. Deo vrednosti mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te, stan, auto, kombi itd. Investicija koja se mo`e otplatiti za nekoliko godina. Vredi pogledati.

Telefon 063/507-509.

10268

ZLATIBOR, ku}a P+PK, 140m2, plac 450m2, prazna, ukwi`ena. Mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu i okolini, 80.000E. Telefon 063/152-052-1.

10267 PRODAJEM ku}u u Despotovu, V.R.Putnika 118. Telefoni: 021/6368-273, 064/258-0824.

10071 KU]A na ^eneju 120m2, u dva nivoa, nova, komforna + nusprostorija 140m2, plac 1305m2, dvori{te, ba{ta, vinograd, vo}wak. Telefon: 064/161-8243.

10171 UMENKA, ukwi`ena ku}a 120m2, cena dogovor. Telefon: 6546-976 i 065/3333-177.

10349 STARA ku}a na prodaju, Sime [olaje 16, Stari Ledinci.

Telefon 886-628.

9279 VRDNIK petosobna komforna ku}a, vo}wak i tenisko igrali{te, wiva od 1, 83 ha i vikend placevi od 15 ari.

Telfeon: 063/11-80-607.

10196 PRODAJEM plac ispod Barutane, 1.050m2. Telefon 062/543-816.

10255 IZDAJEM plac 2.900m2/800E nasut, ogra|en blizu nove pijace Rumena~ki put. Telefon 061/512-6888.

10166 PRODAJEM plac na Kopaoniku u vikend zoni u blizini skijali{ta.

Telefon: 064/888-45-44.

10342 POPOVICA, izuzetan ravan plac uz asfalt 1000m2 + 120m2 potok, izvor, osun~an, prelepo, samo 9000E. Telefon: 062/1771-353.

10375 POPOVICA, izuzetan ravan plac 2126m2, front uz asfalt, 23, 2 m, potok, izvor, osun~an, 23000E, mo`e i pola, prelepo.

Telefon: 062/1771-353.

10376 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 14.300m2, centar, lep pogled, 1/1, vlasnik. Hitno.

Povoqno.

Telefon 064/314-37-14.

10076 PARCELA 3399 K.o Sremska KamenicaStaro Selo, 9017m2, opciono 15.000m2, 6 km od Merkatora, put, neposredna blizina vode, struje, gasa, telefona, 9evra/m2. Telefon 063/588852.

9954

RPLAC na prodaju u Futogu.

Telefon 895-268, zvati uve~e.

10205 PLAC 522m2, iza "Belih dvora" pored glavnog puta Novi Sad - Veternik, pri kraju Leptirove ulice, Nova 92. Telefon 504-194.

10224 PRODAJA gra|evinskih placeva naspram Kamewara 2 u Novom Sadu. Telefoni: 021/6301-650, 064/115-0639.

10234 PRODAJEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa. Telefon 062/543-816.

10254 PRODAJEM plac, kod Neoplante, 3.4 ha, mala privreda.

Telefon 062/543-816.

10256 PETROVARADIN - placevi 500m2/13.500E, 1400m2/15500E, 3300m2/73000E - glavni put, 1000m2/ 20000E... Telefon 063/585-076.

10270

nedeqa19.septembar2010.

POPOVICA, glavni put, 6000m2, ravan, urbanizovano, p+1+po, izgra|enost 40% za stambeno naseqe zatvorenog tipa ili luksuznu vilu. Telefon 064/6581-384.

10333 PRODAJEM zemqu k.o. Novi Sad IV, Gorwe Sajlovo, 5780m2, put, struja. Telefoni: 021/6617-415, 063/811-4340.

10345 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 10.000E, i plac na Mi{eluku 600m2. Telefon: 6546-976, 065/3333-177 10358

PRODAJEM devet jutara zemqe, u K.O. Gardinovci. Telefon 062/562-071.

9125 PRODAJEM plac od 1200m2, na periferiji Rumenke prema Novom Sadu. Telefon 064/244-7252.

9677 U BA^KOM JARKU prodajem plac 355m2, temeq, pla}ene komunalije i tri jutra zemqe. Telefon: 021/6363-723 i 062/8-170-802.

9884 PRODAJEM plac u Sremskim Karlovcima, Ul. Jakova Orfelina, 685m2, dozvoqena gradwa P + 1 + PK, ukwi`en.

Telefon: 063/590-105.

10101 PRODAJEM plac sa mawim objektom kod Mo{ine vile na Popovici. legalno, struja, voda, asvalt, gradska zona.

Telefon 060/5008-408.

10272 PRODAJEM 4,5 jutara zemqe pored asfaltnog puta, blizu centra ^eneja, blizu telefon i struja, pogodno za hale, magacine. Telefon 064/12208-86.

10343 PRODAJEM vikendicu na Puckaro{u K.O. Petrovaradin. Telefon 066/8044-133.

10049 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem.

Telefon 021/504-629.

10134

IZDAJEM kompletno name{ten lokal 24m2 za kancelarije, Gajeva 17, cena dogovor.

Telefon 064/0806645.

10312 IZDAJEM diskoteku - lokal kod sajma.

Telefon 065/6234014.

10496 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000 m2 parcele. Kompletna infrastruktura.

Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

372454 PRODAJEM fabri~ku halu, 660m2, zona male privrede u Beo~inu. Telefon 065/2289229.

372429 PRODAJEM uli~ni, noviji lokal na Bul. cara Lazara, trenutno u zakupu, mese~na kirija 250 evra, cena 45.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/451-570, ({ifra:80304), www.solis-nekretnine.com.

372445

27

IZDAJEMO ~etvorosoban stan 120m2 u strogom centru visoki parter firmama ili predze}ima od 15. septembra.

Telefon: 420-580 i 063/562956.

9842 KU]A za izdavawe 150m2, Novo naseqe. Mo`e kancelarije, predstavni{tvo, ordinacije, poseban ulaz, grejawe, telefon, klima, bilo predstavni{tvo Kirbija. Telefon 065/5300-040.

10029 IZDAJEM lokal 30m2, Janka Veselinovi}a 4, ima sanitarni ~vor, telefon, klima, gvozdena ograda sa uli~ne strane. Telefon 063/848-2794.

10223 IZDAJEM lokal, u Janka Veselinovi}a, pogodan za trafiku ili mewa~nicu. Telefon 062/543-816.

10265 IZDAJEM lokal od 25m2, u novoj zgradi, pogodan za sve vrste delatnosti. Telefon 060/4-526-418.

10322 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor.

Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266.

10327 IZDAJEM lokal, Mi~urinova ulica, 50m2, izlog do ulice, tri odvojene celine, ispiwava uslove za apoteku, cena 350E. Telefon 021/544540, 063/517-290.

10370 PRODAJEM stambeno - poslovni prostor 41m2 + terasa, Novo Naseqe, 31. 500E. Telefon 064/146-5474.

10248 PRODAJEM ili izdajem lokal 40m2 kod Spensa. Telefon 063219-763.

9158 PRODAJEM ili izdajem lokal 110m2 u Ulici Novosadskog sajma 23. Telefon 063219-763.

9159 PRODAJEM lokale na Novom bulevaru 118m2, 74m2 i 43m2. Telefon 063219-763.

9160

U SOMBORU na tranzitnom putu prodajem ili izdajem poslovni prostor 3000m2 placa; lokali, kancelarije, magacini 1670m2. Telefoni: 063/1591450, 025/420-908.

9213 PRODAJEM lokal 12m2 ukwi`en, bez posrednika, sa sanitarnim ~vorom i centralnim grejawem. Telefon 064/8494075.

10149 LOKAL {iri centar 50m2 u zakupu, izuzetno povoqno.

Telefon 061/512-6888. 10165 PRODAJEM hitno lokal od 56m2, u Haxi Ruvimovoj po 1375E. Telefon 062/8110-956.

10332 HITNO, prodajem lokal, Mi~urinova ulica, 50m2, uli~ni izlog, tri odvojene celine, ispiwava uslove za apoteku, 46.000 E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

10369

28

nedeqa19.septembar2010.

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 422-439 ili 063/534-505.

372369 POSLOVNI prostor na Keju od 60m2 i 84m2 sre|en! Mo`e i izdavawe... Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:80298), www.solis-nekretnine.com.

372455 IZDAJEM u Zmaj Jovinoj ulici renoviran kancelarijski prostor od 90m2 i 120m2 na prvom spratu, uli~ni deo.

Telefon: 063/8-002-438.

9304 IZDAJEM luks poslovni prostor Danila Ki{a. Telefoni: 063/292-075, 063/88-78302.

9310

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e havarisana. Dolazim po pozivu, isplata maksimalna odmah. Telefoni: 064/337-7695, 824-611.

9293 PEGLICA 126 - P, 90.godi{te, registrovana. Telefon 021/882-132.

10038 PRODAJEM auto Hjundaji sonata, 2000 god, plin, sre|en, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 064/8494075.

10150 PRODAJEM WV pasat 80 godi{te dizel, malo udaren, registorvan do decembra. Telefon 063/863-48-25.

10285 PRODAJEM Jugo koral, pet godina star, ima gas, pre{ao 34.000. Telefon 064/33-40138.

10035

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574162, 065/443-9310.

10310

IDEALNO za poslovni prostor izdajem veliku ku}u, centar Sremskih Karlovaca, kod gimnazije, 200m2, lagum, podrum i veliko dvori{te.

Telefon: 063/690-989.

10194

VASE STAJI]A prodajem gara`u od 12m2, ukwi`ena.

Telefon 063/538-166.

372828 IZDAJEM gara`u 20.5m2 Lasla Gala 28. Telefoni: 063/88-78-302, 063/292-075.

9311 IZDAJEM gara`u od 13m2, u Ulici Vase Staji}a. Telefon 0644/282-6441.

9584 IZDAJEM gara`u u Radni~koj 41. Telefon 065/640-36-02.

9941 IZDAJEM gara`u, 14m2 u Uluci Pap Pavla 37. Ima svoje brojilo, vrata na daqinsko upravqawe. Telefon 444-158.

10202 PRODAJEM novu gara`u 20.5m2 Lasla Gala 28. Telefoni: 063/88-78-302, 063/292075.

9313

OTKUP vozila havarisanih, ispravnih i neispravnih. Realna procena, dolazak i isplata odmah.

Telefon 064/846-8870.

8196 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Pla}am maksimalno.

Odmah dolazim po pozivu.

Telefoni: 064/337-76-95, 824-611.

8222 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714.

8305 OTKUPQUJEM automobile ispravne, mogu i havarisani.

Dolazak, procene i isplata odmah. telefoni: 064/1501200 i 021/824-885.

8624

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612531, 063/7852-743, 063/7852728.

10227 PRODAJEM trosed, dvosed i fotequ, puno drvo. Polovno, ne mo`e se rasklapati. Telefon 069/2596031.

10252

MOLERSKO-FARBARSKI radovi povoqno samo za prosvetare i penzionere. Telefoni: 064/23068-98, 021/6435231 i 6430-549.

7917 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135.

7956 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487.

8776 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/17018-63.

8921 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714577, 062/606-782.

9931 IZVODIMO molersko-farbarske, kerami~ke i PVC radove, kao i servis. Telefon 065/542-4916.

9934 MAJSTOR za popravku krova ako curi, vla`i i dimwaka.

Telefon 064/157-1404.

9995 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

10184 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500736, 064/120-99-46.

10274

OGLASI z ^ITUQE PARKETAR, sve parketarske usluge, postavqawe parketa, hoblovawe i lakirawe, klasi~an parket, laminat, tarket, bambus, brodski pod.

Telefoni: 021/526-514, 063/84-47-504.

10317 OTAC I SIN - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni.

021/791-615, 064/076-5195.

10321

DNEVNIK

POTREBAN RADNIK na tehni~kom pregledu vozila.

Uslovi- saobra}ajna- ma{inska {kola, 1. godina sta`a, B kategorija, mo`e i pripravnik.

Telefon 063/1305-952.

9391 TRGOVINSKOM PREDUZE]U potreban saradnik ekonomske struke, prednost poznavawe engleskog jezika i rada na ra~unaru. Telefon: 069/893-652.

10078 ^UVALA bih dvoje dece. Telefon 064/9512188.

10287

TROGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Sofiji Plav{i} Danici

19. 9. 2009 - 19. 9. 2010.

iz Koviqa

Se}awe i qubav na tebe nikada ne}e nestati.

Se}awe, uspomenu i qubav na tebe ve~no ~uvamo u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji: supruga Stanka, }erka Nata{a i sinovi Igor i Sini{a sa porodicama.

10460

10430

TROGODI[WI POMEN

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska 8 ( dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 1519.

10334 MOLERSKO-FARBARSKE radove vrlo povoqno izvode iskusni majstori. Ne piju alkohol, odmah slobodni. Telefoni: 063/518-346, 060/5518346, 021/882-133.

10355

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore. Dolazak i isplata odmah! Non stop! Mladen. Telefoni: 421516, 064/157-25-14.

8613 PRODAJEM odli~ne kolor televizore svih veli~ina 20 40 evra!!! Dostavqam na adresu. Non - stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/157-25-14.

8614 NOVIJI kolor televizor E72, 100 programa, TXT. Povoqno! Dostavqam na adresu.

Non-stop, Mladen. Telefoni: 421-516, 064/157-25-14.

8615

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefon: 6618- 846, 063/84-85495.

10104 ORGANIZUJEMO: svadbe, veridbe, punoletstva, kr{tewa, ro|endane, maturske ve~eri, razne balove, sve~ane ru~kove, ispra}aj u penziju, tople obroke, |a~ke ru~kove, sme{taj, da}e. Telefoni 021/444-141, 064/4716-713.

10123 NAJPOVOQNIJE u gradu adaptacija stanova u najkra}em roku. Pozovite 063/475116.

10275 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51286-45.

10365 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

10366

Ratko Kaurin

DEVETOGODI[WI POMEN

Sofiji Plav{i} Danici 2007 - 2010.

Uspomenu na wu sa qubavqu ~uva od zaborava, porodica Josimov.

Jadranka Matkovi} Jaca ro|. 1973.

Draga na{a Jaco, devet godina nisi sa nama ali `ivi{ i `ive}e{ u na{im mislima i srcima dokle god `ivimo i mi.

Tvoji: mama, tata i sestra.

10488

10461

POMEN na{em dragom Taji

Pre 11 godina umro je

\or|u Jovanovi}u Mladen Pavlovi} [epak Nismo ga zaboravili: Kata, Mi{a i Svetlana.

Dragi Tajo, kad bi znao koliko je te{ko `iveti bez Tebe, koliko nam nedostaje Tvoja qubav i pa`wa.

Uvek }emo Te voleti i po dobroti pamtiti.

Tvoj sin Sa{a i supruga Nedeqka.

10512

10501

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.

Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

3792 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16 8847

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

9253 OSAMNAESTONEDEQNE koke nosiqe, prodaja od 20. septembra, prevoz. Telefon 021/888-386.

10108

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504629.

10133 LOVA^KA PU[KA - ruska {esnaestica bokerica, marke "bajkal" + oprema za puwewe municije. Telefon: 064/1618243.

10172

S tugom i po{tovawem oprostili smo se od na{eg velikog prijateqa i druga

Radojka Filipovi}a

Nada i Raca.

Sa tugom i po{tovawem se se}amo na{ih dragih

Zore Dobrosavqev

Lazara Dobrosavqeva

2008 - 2010.

2007 - 2010.

Sestra Soka i sinovi Svetozar i Milan sa porodicama.

10424

10511

Posledwi pozdrav kom{iji

POMEN dragim roditeqima

Radetu Filipovi}u

od stanara zgrade Stevana Mokrawca br. 4.

10535

Milutinu Rankovu

Ireni Rankov

1937 - 1999.

ro|enoj Ne{ticki 1938 - 2008.

S bolnim se}awem, }erka Marina.

10400

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Pro{le su tri godine od smrti moje voqene supruge

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama

Hilda Eremi}

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Suprug Ninoslav, sin Dejan i }erka Kristina.

Mi{a [ovqanski

Vojislav Sto{i}

iz Koviqa 1938 - 2010.

Ispra}aj na{eg dragog pokojnika je danas, 19. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Rumenki.

O`alo{}eni: supruga Stanija, }erka Sla|ana, sin Neboj{a, snaja Sne`ana, unuci Aleksandar, Andrija, Ogwen i Vuka{in.

Ve~no zahvalni wegovi najmiliji: supruga Vera, sin Radoslav, snaha Dara, unu~ad Vera, Sawa i Mi{a.

Tvoj suprug Du{an, tvoja deca, unuci i praunuci.

10148

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

SEDMODNEVNI POMEN dragom i plemenitom suprugu, ocu, svekru i dedi.

Radojke Radi{i}

10209

10412

29

nedeqa19.septembar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Zagorka Sentivanac 1922 - 2010.

Sahrana je danas, 19. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gorwem grobqu, u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

10529

10534

POMEN

POMEN

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }e se u subotu, 25. septembra u 10.30 ~asova na Petrovaradinskom grobqu Tranxment obaviti {estomese~ni pomen na{oj dragoj supruzi, majci i baki

2000 - 2010.

Tu`na srca javqamo da nas je napustio na{ dragi

Vitomir Tanasin

\ujka Drqa~a ro|. Zec

Danas, 19. 9. 2010. godine, na ^enejskom grobqu obele`i}emo petu tu`nu godinu bez na{eg Bate.

Zori Radi} Weni najmiliji: suprug Mirko, deca Aleksandra i Kosta, unuka Miona i zet Davor.

O`alo{}eni: mama Ranka i tata Steva.

10516

10396

PETOGODI[WI POMEN

\ujka, pro{lo je deset godina od kako nisi sa nama.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tuga i bol za tobom su ve~iti.

\or|e Bradi} Sahrana je u ponedeqak, 20. 9. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji.

10525

Posledwi pozdrav

Puno te volimo, uvek }e{ biti tu

O`alo{}ena supruga Ru`ica, }erka Milena i sin Bo`idar.

10521

Vitomir Tanasin Cvetku Ran|elovi}u

Uvek }emo te pamtiti i voleti

Bol i tuga u na{im srcima ne jewavaju, ali ni ponos {to si bio takav i {to smo te imale.

tata \or|e

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Ivana, Danilo, Goran i tvoja Milka.

1932 - 2010. od: supruge Marije, sina Dragana, unuke Mihajle, unuka Ogwena i Ivana.

Tvoje: Vera, Desa i Brana.

10523

10395

10520

Posledwi te~i

TU@NO SE]AWE

pozdrav

voqenom

\ole

Navr{avaju se tri godine od kako nas je samo fizi~ki napustio i oti{ao u nezaborav na{ predobri, plemeniti i najdra`i

O`alo{}eni: sin Bo`idar, snaja Katarina, unuke Marina i Isidora.

10522

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom te~i

Sini{i @ivkovi}u od: Ivice, Mileve, Verice i Ivane.

10518

Posledwi pozdrav na{oj

Zdravko Mirka Divqak

Sini{i @ivkovi}u

Salai Marija

3. 8. 1933 - 20. 9. 2007.

19. 9. 2009 - 19. 9. 2010.

Nedostaju nam Tvoje lepe re~i, saveti i razgovori. ^uvamo i ~uva}emo Te od zaborava.

O`alo{}eni: sin I{tvan, snaja Monika, unuci Valentina i Roland, sestra Ilonka i Bane.

Stalno si u na{im mislima.

od porodica Stani{i} i Jovanovi}.

Olgici Radovanov Sa qubavqu i tugom ~uva}emo te od zaborava.

Tvoji najmiliji.

Gina, Buba, Tea i Lale.

10195

9982

10509

10514

TV PROGRAM

nedeqa19.septembar2010.

07.00 TV Ba{tina 08.00 Vesti 08.05 Jonatana, mala ve{tica, film 09.30 TV Fonija – kviz 10.00 Cvrletova ma{taonica 10.30 Wu{kawe 11.00 Brazde 12.00 Vesti 12.10 Verski nedeqnik 13.05 Dodati `ivot godinama 14.00 Kviz „Koliko se poznajemo“ 15.00 Vesti 15.10 Ru~ak na lepe o~i 15.30 Dobro do{li u zgradu Kapetan 16.00 Vr{a~ka berba gro`|a, karnevalska povorka, snimak 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: [qiva 17.30 [tikla papu~a 18.30 Me|uprostor specijal 19.00 Present 19.30 TV Dnevnik 20.15 Vr{a~ka berba gro`|a, prenos 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Sportska hronika 23.00 Iz studija „M“ 00.00 Dvoboj do istrebqewa, film 01.35 Fudbal - Jelen super liga: Spartak - Sloboda, snimak utakmice

06.05 08.00 09.05 10.58 12.30 12.49 13.28 13.58

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 19.00) 07.30 08.05 08.30 10.30 12.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15

Glas Amerike Barometar Maks Kju Travel Filmski program Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine @abaq Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Azija ekspres Vojvo|anske vesti Film: Prevaranti Glas Amerike

16.16 16.30 16.33 17.24 18.26 19.00 19.30 20.09 21.05 23.14 00.15 00.31 01.15 03.10 03.40 04.19 05.12 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Dnevnik Vreme je za bebe Sat Tenis - Dejvis kup: Srbija–^e{ka, prenos Gastronomad Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Nepristojna ponuda, film Hotel Vavilon Dnevnik Venecija 2010 Egzit Sat Vreme je za bebe Venecija 2010 TV prodaja Verski kalendar

TENIS - DEJVIS KUP: SRBIJA - ^E[KA

Novak \okovi} – Toma{ Berdih (RTS 1, 13.58)

06.20 De~ji film: Indijanac iz kredenca 08.05 Beograd za po~etnike 08.30 Znawe na poklon 11.00 Potraga 11.30 Beogradski ZOO 12.00 Film: Par~e raja 14.00 Izme|u redova 15.00 NG i BBC na B92 16.00 Vesti B92 16.30 Film: Smrt gospodina Golu`e 18.30 Vesti B92 19.05 Beogradski Zoo 19.35 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Robin Hud 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Patrola 00.05 Top gir 01.00 Dok. film: Ameri~ka budu}nost - Istorija 02.25 Ukqu~ewe u B92 Info

Vuk Stefanovi} Karayi}

76. Vukov sabor u Tr{i}u Vukov sabor je jedna od najstarijih i najzna~ajnijih kulturnih manifestacija te vrste u Srbiji. Ovogodi{wi 76.

Vukov sabor po~eo je 13. septembra, a traja}e do 19. septembra.

(RTS 2, 11.55)

Tokom perioda Napoleonovih ratova dolazi do konflikta izme|u dva kowani~ka oficira kada jedan od wih, aristokrata poru~nik D’Iber, biva poslan od strane svog pretpostavqenog da prenese poruku neplemi}u poru~niku Ferou.

Uloge: Kit Karadin, Harvi Kajtel, Albert Fini, Tom Konti Re`ija: Ridli Skot (RTV 1, 00.00)

08.10 10.00 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.15

Inspektor Montalbano Svetkovine, dok. film Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Festival ma|arske narodna muzika Zakedno Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Emisija ma|arske muzike TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin (rus) Dotiki (slov) TV Sport (ma|) Razo~arana, film TV Prodaja

05.12 05.36

Muzika za dobro jutro Romologija Vreme odluke Dozvolite...

Ben ten Pepe prase Bleja Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Brazde Vukov Sabor, prenos iz Tr{i}a Trag u prostoru UNHCR - Povratak: Kosovo Interfejs Kulturako aresipe Srpski isto~nici Samo u...

Fudbal - Jelen super liga: Spartak - Hajduk, prenos Magazin Lige {ampiona Godina Bajage i instruktora Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Nau~ni kafe Mesto susreta Beograd, film Jelen top deset U svemiru Iza granica Vikend evronet Tenis - Dejvis kup Fudbal - Jelen super liga: Spartak - Hajduk U svemiru Iza granica

07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.10 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00 05.00

Crtane serije Barbi u Holivudu Film: Izbaci mamu iz voza Vesti Simpsonovi Monk Vesti u 14 Pop vremeplov Dok. program Wu{kala Pop vremeplov Balkanika Vesti u 18 Pop mjuzik Simpsonovi Ve~e sa Yulsom Holandom Film: Dragi bo`e Wu{kala Pop mjuzik Balkanika Pop vremeplov Dok. program Gor{tak Dok. program Film: Izbaci mamu iz voza

12.59 13.30 14.00 14.31 15.02 15.25 16.25

Dvoboj do istrebqewa

09.00 10.00 11.40 12.00 12.30 13.00 14.20 15.00 15.30 16.30 17.20 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00

Dok. program Crtani film Neon siti Drum Radionica Ruska imperija Neon siti Koncert Dok. program Hrana i vino Neon siti David u gradu cve}a Sedam NS dana NS vertikale Objektiv Crtani film Evo nas kod vas Ugro`eni Svet divqine Objektiv Sedam NS dana ^angi

10.00 Premijer liga: Blekburn–Fulam 12.00 Magazin premijer lige 12.30 Holandska liga: Fejenord–Ajaks 14.30 Premijer liga: Man~ester junajted – Liverpul 17.00 Premijer liga: ^elzi–Blekpul 19.00 Portugalska liga: Pakos Fereira – Braga 21.15 Portugalska liga: Benfika–Sporting 23.15 Moto GP Aragon – Trka Moto GP 00.30 Moto GP Aragon – Trka 125 cc

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.30 No}ni program 07.00 Auto sprint, 08.00 Mini koncert, 08.30 Mini koncert, 09.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun

Novak \okovi}

07.15 e-TV 07.30 Doma}in 09.00 Film: Zimovawe u Jakobsfeldu 11.00 Crni Gruja - Omnibus 13.00 Seks i grad - Omnibus 16.00 Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em 17.10 Ivan Ivanovi} - promocija programa 19.10 Film: Gospodin Dobrica 21.00 Film: Spartak 00.00 Ameri~ko rvawe-Do koske 01.00 Top spid 02.00 Va`ne stvari 03.00 Cirkus

Bred Pit

Sedam godina na Tibetu

06.02 06.46 07.45 08.00 08.56 09.18 09.45 09.56 10.29 11.00 11.55 Tom Konti

DNEVNIK

c m y

30

18.21 18.48 19.37 20.06 20.27 21.00 22.40 23.25 23.51 00.15 00.41 03.30

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika 10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 18.30 19.30 20.00 00.00

Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Telefon Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: 50 poqubaca za pam}ewe 01.45 Siti 02.00 Film: \us Bigalou: Evropski `igolo 03.30 Film: 50 poqubaca za pam}ewe

50 poqubaca za pam}ewe Henri radi kao veterinar i `ivi na Havajima gde svakodnevno u`iva u dru{tvu lepih `ena koje tamo dolaze na letovawe. Ali kada se zaqubi u Lusi, on iza sebe ostavqa svoj `ivot plejboja...

Uloge: Adam Sendler, Dru Barimur, Rob [najder, [on Ostin, Den Ejkrojd Re`ija: Piter Segal (Pink, 00.00)

Uloge: Bred Pit, Dejvid Tevlis, Mako, B. D. Vong Re`ija: @an-@ak Ano (Ko{ava, 20.20) 06.00 09.00 09.25 09.45 10.00 11.15 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 15.45 16.00 18.30 20.20 22.50 23.50 00.50 01.20 02.50 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Tele{op Kraqevi} i prosjak Vinks Kilari Konan Presovawe Tele{op I to je `ivot Tele{op Plej Ada - best of Tren, film Sedam godina na Tibetu, film Riznica Biseri Riko{et La Lola Plej Ada - best off Film

Dru Barimur

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa19.septembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

REVOLUCIJA KOJA 5. OKTOBRA (NI)JE PROMENILA SRBIJU

31 4

Pi{e: Branka Dragovi}-Savi}

Beverli D An|elo

Cena strasti

08.10 Koncert klasi~ne muzike 09.20 Pustolovina velebitskim podzemqem, dok. film 10.00 Vinkova~ke jeseni 2010, prenos 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.40 Plodovi zemqe 13.30 Rijeka: More 14.10 Dok. film 14.55 Mir i dobro 16.55 Legenda, film 18.30 Rudolf [tajner - Modus vivendi, dok. film 19.30 Dnevnik 20.10 Stipe u gostima 20.50 Aerodrom, film 23.30 Filmski vikend s Yonom Kjuzakom: 1408, film 01.15 Ve~e Miqenka Prohaske, snimak 02.50 Ritam nedeqe

Voren Blekbrn je advokat ~ija karijera krene nizbrdo kada ga sudija optu`i za neprofesionalno pona{awe. Kolega mu poma`e mu da se vrati posle suspenzije. Rade zajedno na slu~aju ubistva za koje je otu`ena prelepa Honi...

Uloge: Piter Straus, Beverli D An|elo, Ned Beati, Lejla Robins, Kolin Flin Re`ija: Pol Vendkos (Nova TV, 01.10) 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 09.40 10.10 10.40 12.40 14.10 16.00 17.55 19.15 20.05 21.00 23.15 00.35 01.10

Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10: Ejlijen fors, crtani Kinder surprise memori kviz Automotiv Magazin Lige prvaka Heroji Koncert klapa na Poqudu: Ne damo te pismo na{a Sudbina, film Supertalent, {ou Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Periferija siti Supermen 3, film Red karpet, {oubiz Televizijska posla Cena strasti, film

10.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 11.00 Mi Evropqani 12.00 Egipat 13.00 Kolonija 14.00 Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu 15.00 Poglavice 16.00 Impresionisti 16.30 Svedok sa balkona sobe 306.

17.00 Vikingovo putovawe 18.00 Pet ameri~kih giganata 19.00 Robovlasni~ka industrija 20.00 Hanibal 21.30 Velike britanske vojskovo|e 22.00 Besmrtna qubav 23.00 Poglavice 00.00 Impresionisti 00.30 Svedok sa balkona sobe 306.

01.00 Vikingovo putovawe

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Mala princeza Leonardo 1.

Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo 2.

Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Obra~un u kazino kabareu Neplanirano ven~awe Suza i wene sestre Posledwi beg sa Balkana 2.

Aleksandar Znam ko me je ubio Nolle {ou M.I.L.T.F. Nosferatu - Vampir no}i

06.00 07.50 09.25 11.10 11.40 13.10

Najboqi dani na{ih `ivota ^ivava sa Beverli Hilsa Dobro do{li kod [tija Filmovi i zvezde Skaka~ Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti Skubi Du: Misterija po~iwe Dosadna majka Klub qubiteqa Yejn Ostin Holivud na snimawu Iks Men po~eci: Volverin Tjudorovi Elegija Moma~ko ve~e 2: Posledwe isku{ewe ^ekaju}i Gafmana Senke iz pro{losti

15.00 16.20 17.50 19.35 20.05 21.50 23.35 01.25 03.05 04.30

06.00 09.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 02.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Bra}a i sestre Ples u Lugnasi Selin Dobra `ena Zakon i red Bra}a i sestre Roki Blu Zakon i red Medijum Du`nost koja obavezuje Sudija Ejmi

07.25 08.15 08.40 11.15

Bakugan, crtani Jedna od momaka Zabrawena qubav Slu~ajni turist, putopisni {ou Pusti vodu da mi{evi odu, film Qubav iz snova, film Kraqevi} i ja, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Pustiwa Baja Kalifornija Ekskluziv An|eo osvete, film CSI Majami Sliver, film An|eo pravde, film Libi, film

12.15 13.40 15.30 17.35 19.05 20.00 21.45 23.25 01.15 02.50

08.10 Razotkrivawe mitova 09.05 U deli}u sekunde 10.00 Ameri~ke drvose~e

Sliver

Yon Kjuzak

1408 Piscu Majku Enslinu se posle smrti voqene k}erkice sru{io svet, i on postaje cini~ni i bahati autor uspe{nih kwiga u kojima demistifikuje opsednute ku}e i grobqa. On je racionalista koji ne veruje u onostrane sile pa s velikom samouvereno{}u prihvata izazov - boravak u zloglasnoj sobi 1408...

Uloge: Yon Kjuzak, Meri Mekormak, Semuel L Yekson Re`ija: Mihael Hafstrum (HRT 1, 23.30)

08.10 08.40 09.30 10.50 11.00 12.15 14.30 16.25 17.45 19.55 20.10 22.10 22.30 23.05 23.30 00.10

Jura Hura Trolovi Hugo i Yozefin, film Biblija Sluw: Misa, prenos Putovawa `eleznicom, dok. serija Film: Maska Vrtlar iz Versaja, dok. film Mu}ke Ve~eras...

HNL: Rijeka - Hajduk, prenos Zakon!

Video na(d)zor Prikra}eni Ritam nedeqe Celomanija u Osoru

Karli Noris je urednica u izdava~koj ku}i i `ivi u apartmanu modernog zdawa Sliver Hajts. Upoznaje kom{ije, pisca Yeka i Zaka vlasnika zgrade. Nekoliko `ena, iz zgrade je ubijeno, a policija sumwa da je ubica jedan od stanara...

Uloge: [eron Ston, Vilijam Boldvin, Tom Berinyer, Kolin Kemp, Poli Voker Re`ija: Filip Nojs (RTL, 23.35)

[eron Ston

10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

22.50 23.45 00.40

Pre`ivqavawe Put tornada Opasan lov Razotkrivawe mitova Novi svet Usporen snimak Izvanredna vozila Limarska radionica/London Peta brzina Peta brzina Takmi~ewe u izradi automobila Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Iza re{etaka u tu|oj zemqi Pobe}i od smrti Pravo mesto zlo~ina U potrazi za zabavom

08.30 09.00 10.00 11.45 12.45 13.45 14.45 16.00 17.30 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.15 01.15

Automobilizam Stoni tenis Stoni tenis Karting Automobilizam Formula 2 Automobilizam Biciklizam Dizawe tegova Stoni tenis Trke automobila Motosportovi Bilijar Boks Biciklizam Motosportovi

18.15 18.45 19.10 20.05 21.00

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 02.30

Pri~e veka ^ovek iz Holivuda Posledwa `ena na Zemqi Angus No} gurmana Voqena Moli [erlok Odred Zebra Horor ekspres

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Evelin Sre|en Ra{mor Kazanova Povratak u `ivot Svi pravi potezi Hamlet Sve ostaje u porodici Bostonska bra}a Evelin Breskvice i kraqice Fantasti~na tela

21.55

Pobeda, psovawe i zapu{en nos

ada je Beograd bio popri{te petooktopotezima vojvo|anskih autonoma{a, pre svega iz barskih demonstracija, ovaj prevrat loDSS-a, lider LSV Nenad ^anak javno je mio se i u gradovima provincije koja je poru~ivao: „Za~epite nos i glasajte za DOS“. itekako bila prisutna na beogradskim ulicama i Ipak, predizbornim sporazumom DOS-a, opozitrgovima i u danu „D“. U lokalnim sredinama, naicione stranke sa sedi{tem u Vojvodini su dobile me, represija dr`ave nije bila ni{ta mawe inten50 odsto plus jednog kandidata na svim listama zivna, bilo kad je re~ o otpora{ima ili opoziciokoalicije u izbornim jedinicama u Vojvodini, kao narima, a posebno kad je re~ o lokalnim medijima, i izjavu DOS-a kojom se prihvata autonomija koji su bili jedina protivte`a re`imskoj medijVojvodine sa pravom na „sopstveni konstitutivni skoj ma{ineriji. akt, sopstvenu zakonodavnu, sudsku i izvr{nu Protesti u gradovima Srbije, uostalom, bili su vlast“. presudni i u borbi opozicije za priznawe izborne Izborne ve~eri 24. septembra {irom Vojvodine pobede na lokalnim izborima 1996. godine. Lokalslavila se velika pobeda, koja je, kad je re~ o na vlasti, uz to, bila je i jedino upori{te opozicionih stranaka u finalnom obra~unu, s obziorm da su te stranke prethodno „osvojile“ 40-ak najzna~ajnijih gradova i op{tina u zemqi. Ubrzo je osnovan Savez slobodnih gradova i op{tina, koji uspostavqa saradwu sa Socijalisti~kom internacionalom, nakon ~ega se realizuju i projekti „nafta za demokratiju“, „asfalt za demokratiju“, „{kole za demokratiju“... Ova pomo} me|unarodne zajednice omogu}ila je opoziciji da izgradi infrastrukturu koja }e nekoliko godina kasnije biti zna~ajan oslonac za obra~un sa re`imom.

Me|utim, ipak nije sve teklo glatko ni na loklanom ni- Direktivu nisu svi ispo{tovali vou. Tek po osvajawu vlasti u op{tinama i gradovipokrajinskom Parlamentu, okon~ana dve nedeqe ma do{le su do izra`aja sva|e i rivaliteti unutar kasnije, zbog dvokru`nog izbornog sistema. opozicije, pre svega izme|u SPO-a i DS-a. Tako je Pobeda DOS-a u Vojvodini bila je ubedqivija nego SPO uz pomo} SPS i SRS svrgnuo Zorana \in|iigde, od 120 mandata ova koalicija osvojila je 118. }a sa mesta gradona~elnika Beograda samo nekoliSve ostale polemike i argumentacija “za” i “proko meseci nakon {to je bio izabran na tu poziciju. tiv” autonomije, kao i ustupawe dela nadle`nosti Nakon zavr{etka NATO udara, u Novom Sadu, kroz famozni „omnibus“ zakon i{la su daleko koji je bio jedan od „oslobo|enih“ gradova, bilo te`e. I uz sve tawu i tawu ve}inu, uprkos domije najvi{e gneva gra|ana. Sru{eni su svi mostonaciji vojvo|anskih stranaka u pokrajinskom vi preko Dunava, a re`im je u zamajcu obnove zeParlamentu te ve}ini koju su potom ostvarile mqe, poku{ao da poentira upravo na tim mostodemokratske snage na decembarskim izborima za vima. Pompezno je otvoren pontonski most na republi~ki Parlament. bar`ama nakon vi{emese~nog splavarewa s jedne Koliko je „qubav“ izme|u vojvo|anskih i na drugu obalu Dunava. A otvarawu „gra|evinnacionalnih stranaka unutar DOS-a trajala najboskog“ ~uda - privremenog monta`no-demonta`nog qe ilustruje doga|aj koji se u zgradi TV Novi Sad drumsko-`elezni~kog desio godinu dana kasnije. mosta - prisustvovao je Nenad ^anak, koji je tad sam predsednik Slobove} bio i predsednik Predizbornim sporazumom DOS-a dan Milo{evi}. Presevojvo|anskog Parlamenta, vojvo|anske opozicione stranke cawe vrpce na Varadinspektakularno je, uz skoj dugi nije se, me|upsovke, razbio tablu RTSdobile su izjavu kojom se prihvata tim, dogodilo, po{to je a. Povod za to bila je autonomija Vojvodine s pravom na propao scenario drugog odluka Upravnog odbora „sopstveni konstitutivni akt, kruga predsedni~kih izRTS-a da imenuje novo bora. Wega su otvorili zakonodavnu, sudsku i izvr{nu vlast“ rukovodstvo novosadske demonstranti u jednoj od RTV, mimo odluke Skuprotestnih {etwi zbog p{tine Vojvodine, koja je poku{aja izborne kra|e, 3. oktobra 2000. godine. ina~e bila osniva~ ove medijske ku}e. Nakon ovog Zbog hap{ewa novosadskih otpora{a, koji su bi^ankovog poteza usledio je poku{aj wegove smene s li me|u aktivnijim u~esnicima ovog pokreta, u mesta predsednika Skup{tine APV, ali pokrajinsgradu je formiran i krizni {tab od predstavniki odbor DS nije uspeo da realizuje ovaj nalog ka gradske vlasti i nevladinih organizacija i strana~ke centrale, iako im je matematika u Otpora, koji su organizovali proteste ispred vojvo|anskom Parlamentu i{la na ruku. Direktivu zgrade gradskog SUP-a. nisu svi ispo{tovali.

Na vojvo|anskoj politi~koj sceni, uz ideju obaU pregawawima koja su potom usledila, rawa Milo{evi}evog re`ima, dominantna je tad vojvo|anski DOS, umesto vra}awa autonomije, i ideja vra}awa autonomije, koja je prakti~no ukiisposlovao je deo ustavnih nadle`nosti nuta ustavnim promenama 1990. godine. To je poruPokrajine kroz okrwenu varijantu „omnibus“ ka koju, uostalom, {aqu predstavnici gotovo svih zakona. A poku{aji utvr|ivawa konstitutivnog stranaka DOS-a i u izbornoj kampawi i na potoakta Pokrajine ostali su stalna kost u grlu na wim, svakodnevnim protestima {irom Vojvodine. relaciji Banovina-Beograd. Ta kost progutana je Prethodno je na strana~kom Kongresu Lige socidevet godina kasnije, ali ve} prili~no istawena jaldemokrata Vojvodine u februrau 2000. godine u obliku Statuta APV, ~ije usvajawe je izazvalo usvojen dokument „Vojvodina republika“. A zbog ve}u i du`u polemiku u javnosti nego sam ~in jedneslagawa u okviru velike koalicije s nekim nostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova.

M

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa19.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je, a vi nemate mira. Generalno ste porodi~no orijentisani, ali ne i danas. Radije biste istra`ivali `ivot, dru`ili se i pro{irivali vidike. Qubavni odnos je stabilan. Strast.

BIK 20.4-20.5.

Iako je dan predvi|en za odmor, odmora za vas nema. Nije da vam ne bi prijao, ve} vam okolnosti ne dozvoqavaju. Morate se podrediti `eqama voqene osobe ako mislite da funkcioni{ete kao par.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. septembar 2010.

Va{ Merkur je pozitivan i pametan, pa mo`ete u svom domu u~iti, ~itati kwigu, ili je pisati. Mo`ete i pozvati prijateqe, {iru rodbinu, dru`ewa radi. Opet su igrice u igri.

Mesec plovi kroz vazdu{ni i intelektualni znak Vodolije, pa vas ne dr`i ni mesto, ni vreme. Lutate od tuda do tamo, svuda, u potrazi za ne~im nedefinisanim, ili zanimqivim i provokativnim dru{tvom.

Nedeqa je va{ dan, u kome ste dominantni i svoji. Me|utim, mo`e se desiti da vas okupiraju razni zanati, majstorisawe i hobiji, planovi bez po~etka i kraja. Igrajte se sa svojom decom.

U dobrim ste odnosima sami sa sobom, pa i sa svojim okru`ewem.

Jedan mu{ki autoritet vas podr`ava i u potpunosti razume, {to je jo{ zna~ajnije. Budite pa`qivi u saobra}aju. Bez `urbe.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Finansijska situacija je aktuelna. Pove}awe prihoda }e podsta}i i pove}awe rashoda. Ali, u`ivate u kupovinama, kao i u dragoj osobi, u qubavi i provodu. Iza|ite zajedno negde u prirodu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Opu{teni ste i svoji, dobro se snalazite u datim okolnostima. Za ne{to je potrebno vreme, a vi }ete biti dovoqno strpqivi. Posao ne}e pobe}i, kao ni prilike za uspeh. @elite li putovawe?

Vikend je vreme koje mo`ete provesti s porodicom. Finansijski tro{kovi }e vam pokvariti raspolo`ewe. Nemojte se isuvi{e kruto dr`ati poslovnih planova koji vas o~ekuju u narednim danima.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Aktivni ste i inicirate sve, pa i partnera. Od vas se to naprosto o~ekuje. Druga polovina je spremna da se podredi onome {to `elite i radite, na svoj na~in. Qubav gori i sagoreva ovih dana.

Kroz va{ znak plovi Mesec, pa biste mogli biti nervozni i isprovocirani. Imate potrebu da budete svoji i radite po svome. A to je u redu. Istra`ujte `ivot, sebe i svoje mogu}nosti.

Ostvarujete svoje ciqeve i planove na ne sasvim tipi~an na~in.

Imate zaslu`enu podr{ku, koja vam ide u prilog. Danas ste nemirni i radoznali. Sport, {etwa i fizi~ka aktivnost su lekoviti.

TRI^-TRA^

Te{ko sam bolestan!

V REMENSKA

PROGNOZA

ZAHLA|EWE

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

15

Sombor

15

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

16

S. Mitrovica 15 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

19

Srbija Beograd

17

Kragujevac

20

K. Mitrovica 27 Ni{

Iako bi neko mogao da pomisli da je pravi sre}nik s obzirom na uspe{nu karijeru i brak s jednom od najpo`eqnijih `ena sveta Penelope Kruz, prvi {panski glumac s Oskarom Havijer Bardem uveren je da su mu dani odbrojani zbog misteriozne bolesti.

Havijer (41), koji o~ekuje prvo dete s Penelope (36), priznaje da je u mladosti stalno mislio da je bolestan, ali sada je, tvrdi, to zaista tako.

- Pre sam bio hipohondar, ali tada sam bio mlad. Sada sam stvarno bolestan - izjavio je Bardem ne navode}i o kojoj se bolesti radi. Slavni glumac je dodao da ga nervira {to je wegov lik ~e{}e na naslovnim stranama od doktora koji zaista spasavaju `ivote.

- Trebalo bi da se pi{e o doktorima.

Svet je sme{no mesto. Nema nikakvog smisla - rekao je Havijer Bardem.

27

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Hladno sa ki{om. Vetar umeren severni. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. Temperatura od 14 do 16 stepeni.

VOJVODINA: Zahla|ewe sa ki{om zahvata najpre sever Vojvodine i brzo se preme{ta ka ju`nim predelima. Vetar u skretawu na umeren severni. Pritisak ispod normale. Jutarwe temperature od 10 do 14 stepeni, a maksimalne od 20 do 23 stepena, popodne u padu.

SRBIJA: Jako zahla|ewe sa ki{om zahvata sever Srbije i u toku dana se preme{ta ka centralnim i ju`nim predelima. Na jugu Srbije toplije nego na severu Vojvodine za ~ak 15 stepeni. Vetar u skretawu na severni. Pritisak ispod normale. Jutarwe temperature od 10 do 16 stepeni, a maksimalne od 15 na severu Vojvodine do ~ak 30 stepeni na jugu Srbije, ali i tamo u naglom padu popodne i uve~e.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak razvedravawe, ali hladno vreme. Od utorka do petka vrlo sve`a jutra uz postepen porast dnevne temerpature i du`e sun~ane periode.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Prognozirane biometeorolo{ke prilike nepovoqno }e uticati na sve hroni~ne bolesnike. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i razdra`qivost. Izuzetan oprez se preporu~uje svim u~esnicima u saobra}aju.

VIC DANA

Madrid

27

Rim

24

London

18

Cirih

15

Berlin

14

Be~

17

Var{ava

15

Kijev

18

Moskva

15

Oslo

15

Do|e frajer u trafiku i pita prodava~icu: - Do you speak English?

- Ne Frajer, razo~aran, okrene se i ode...

Do|e u drugu trafiku i opet pita: - Do you speak English?

- Yes - re~e prodava~ica.

- Marlboro!

SUDOKU

St. Peterburg 12 Atina

32

Pariz

19

Minhen

17

Budimpe{ta

14

Stokholm

14

4

1

5

2 2

7

6

3 1

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

290 (-15)

Slankamen

368 (-16)

Ja{a Tomi}

Apatin

366 (-20)

Zemun

380 (-10)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

384 (-12)

Smederevo

518 (-12)

Ba~. Palanka 330 (-19) Novi Sad

334 (-21)

Tendencija opadawa

2 7 6 8 1 5 4 3 9 TISA

2

SAVA

N. Kne`evac

240 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

277 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa

Titel

365 (-17)

NERA

Hetin

84 (8)

-26 (-2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 162 (-13) Beograd

Kusi}

7

4 1 9 3 6 7 8 5 2

9

2

8 5 3 4 9 2 1 7 6

7

3 6 7 2 4 9 5 8 1

326 (-12)

6

Tendencija stagnacije i opadawa

3

1

2 8

6

4

5 8 1 7 3 6 9 2 4

2

9 2 4 5 8 1 3 6 7 7 4 2 1 5 8 6 9 3

34 (0)

8 1

4 7

2

9

6 3 8 9 2 4 7 1 5

4

1 9 5 6 7 3 2 4 8 Re{ewe iz pro{log broja