Dnevnik 19.septembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 19. SEPTEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23202 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Odbojka{i Srbije prvaci Evrope

str. 17 NASLOVI

Politika 2 Sever Kosova kao pretis lonac 3 Dr`ava ne da `eleznicu, u igri tre}ina putarine?

Ekonomija 4 Kupovina stana u Registru sudskih zabrana 5 Rupa do rupe na 16.000 kilometara puteva

Novi Sad 7 Uskoro jo{ 20 podzemnih kontejnera

Vojvodina 11 Vr{ac: Navala na gro`|e i vino

Crna 13 Potpredsedniku FSS jednomese~ni pritvor 13 Od danas su|ewa najdu`e dve godine

STI@U BESPLATNE AKCIJE TELEKOMA, A ^EKA SE EPS

Obe }a na hi qa dar ka do gu ra la do 135 evra INTERVJU: SLOBODAN MARA[, FUNKCIONER URS-a

Po dr `a va mo voj vo |an ske amand ma ne

Krajem dana ki{a

ZAHVAQUJU]I I POLICAJCIMA U CIVILU, U VOZOVIMA SMAWEN BROJ KRA\A

Yepa ro {i pe qe {e na pe ro ni ma str. 12

str. 3 str. 16 – 20

SPORT

Reporta`e 14 Pecaro{ki biser u Velikom ba~kom kanalu

Dru{tvo 15 Od 1. oktobra kazne za prvu pomo}

Najvi{a temperatura 32° S

UV zra~ewe 5-6 n \OKOVI] PREDAO, ARGENTINA U FINALU

n NINI RADULOVI] DVE TITULE

str. 4

n SREBRO IVANI I IVI

POLiTikA

ponedeqak19.septembar2011.

[EF PREGOVARA^KOG TIMA BEOGRADA BORISLAV STEFANOVI]

Se ver Ko so va kao pre tis lo nac [ef pregovara~kog tima Beograda u dijalo gu sa Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} ocenio je ju~e da je sever Kosova danas ograni~en prostor pod veli kim pri ti skom, te da uvek postoji mogu}nost da do|e do dodatnih problema i tenzija, zbog ~ega je potrebno da se problem re{i dogovorom. „Situacija je ista kao i ju~e. Imamo jednu kontinuiranu napetost, koja ovde postoji, is~ekivawe gra|ana koji su mirni i to je najva`nije. Oni traè odgovor i zadatak dràve je da ga da“, naglasio je on u izjavi novinarima prilikom obilaska po go na fa bri ke „Lo la fot“ u Le{ku. Stefanovi} je kazao da vlasti u Beogradu imaju jasnu percepciju i plan kako treba iza}i iz krize, a predlog je predat me|unarodnoj zajednici, i ukqu~ene su i UN. „Traìmo mogu}nost da se {to pre odgovori na na{ zahtev da razgovaramo o administratoivnim prelazima Jariwe i Brwak, jer je dijalog jedini na~in da re{imo krizu. O~igledno je da imamo punu opredeqenost gra|ana da ne odustanu od svojih zahteva, i opredeqe-

jednostranog poteza Pri{tine jer je to lo{a poruka za Balkan, Beograd i sistem me|unarodnih odnosa”, upozorio je on. Stefanovi} je rekao da ako svako moè da napravi korak i kaè „sada je nova realnost i sada moèmo da razgovaramo”, onda tako moè i Beograd da se pona{a, ali bi to vodilo samo ka konfrontaciji, {to nije ni u ~ijem interesu.Stefanovi} je podvukao da Srbija ne èli nikakve sukobe, ve} samo da se na demokratski i evropski na~in postigne dogovor o punom regulisawu prometa na ova dva

me|uanrodnih carinskih slu`bi, a kosovski takozvani carinici nisu me|unarodni slu`benici.Prema wegovim re~ima, potrebno je da se na prela-

i pritiska pod kojim qudi ovde ìve, ali su opasniiiji nevidqivi zi do vi ko je po di è Pri {ti na ovim ak tom”, naglasio je on. Ciq treba da bude da na|emo re{ewe i izlaz iz ove situacije, i ne treba da treniramo izdr`qivost gra|ana, dodao je Stefanovi}. Neophodno je da imamo puno politi~ko jedinstvo, da strana~ke centrale u Beogradu ne daju ne ga tiv ne po ru ke svojim predstvnicima i pred sed ni ci ma op {tina koji su ovde, da ne daju poruke o nemogu} no sti sa rad we sa predstavnicima dràve, ve}, naprotiv, da daju suprotne poruke. „To bi bilo korisno i to gra|ani èle”, ukazao je on izraziv{i nadu da ne}emo do}i u situaciju da govo-

Kfor oja~ao barikade na Jariwu Jedinice Kfora oja~ale su danas pre podne barikade na administrativnom prelazu Jariwe koje su postavile prilikom zatvarawa ovog prelaza.Pripadnici nema~kog kontingenta Kfora dodatno su oja~ali bodqikavu ìcu, ovoga puta sa svih strana prelaza. Do sada bodqikava ìca bila je razvu~ena samo ispred prelaza u dva reda, a sada su zatvorili i svaku mogu}nost prolaska i sa strane. Gra|ani Leposavi}a su 16. septembra nasuli velike koli~ine {qunka ispred te bodqikave ìce, kao i na prilazima bazi Kfora iznad prelaza Jariwe, ~ime je u potpunosti prekinut saobra}aj, a jedinice Kfora su blokirane.

zima uspostavi reìm koji odrimo o tome {ta ko ne}e i ko govara i ustanovqenim me|unaho}e, i da se delimo, jer bi to rodnim pravilima, i stanovnibilo pogubno. {tvu koje ovde ìvi i koje ne}e Stefanovi} je istakao da je da prihvati nametnuto re{epozitivno {to su stvari mirwe. ne, i moraju ostati mirne, jer „Ako znamo da je princip da mir i stabilnost, nepostojawe se ve}inskom alincidenata obezbanskom stanovbe |u je da ova ni{tvu na KosoZidovi koji se diù mirna legitimna vu ne name}e biborba uspe, a sve na barikadama su lo {ta, onda taj ostalo bi vodilo simbol psihoze i prin cip tre ba u ne ga tiv nom pritiska pod kojim smeru. primeniti i na severu Kosova i qudi ovde ìve, ali „Mi }emo sa~eda se ovim gra|aka ti da me |u na su opasniji nost Pri{tine da ne odustane prelaza, koje ne podrazumeva ni ma ni {ta ne rodna zajednica i nevidqivi zidovi od zaokruìvawa suverenite- pri su stvo ta ko zva nih ko sov na me }e si lom EU daju odgovor koje podiè ta. S obzirom da su ta dva stava skih carinika. Jariwe i Brwak ili jed no stra na na{u inicijau pot pu no sti su pro sta vqe na, su, objasnio je, definisani odno”, po ru ~io je ti vu. Po zi va mo Pri{tina jedini je izlaz u dogovoru, a mi lukom Saveta bezbednosti UN, Stefanovi}. On u~esnike dijaloovim aktom smo spremni na dogovor bilo planom generalnog sekretara je dodao da se ~iga od 2. septemkada i bilo gde”, rekao je on. Ban Ki Mu na od {est ta~aka, ni da na rod na bra u Briselu da Stefanovi} je istakao da o~ekao posebni prelazi zbog bezseveru Kosova to ne}e prihvajavno kaù, {to su potvrdile kuje odgovor EU kako vidi izbednosnih, politi~kih i ekotiti, bez obzira na stav Beome|unarodne instance, da smo laz iz ove krize. „Ali, izlaz iz nomskih specifi~nosti, i tako grada. „Zidovi koji se diù na tamo razgovarali iskqu~ivo o ove kri ze ni je po tvr |i va we podleù regulisawu od strane barikadama su simbol psihoze carinskom pe~atu i carinskoj dokumentaciji i da ni me|unarodna zajednica nije èlela da radzgovara o Jariwu i Brwaku zato {to su svesni da se to mora re{iti kao posebna tema”. „Pri{tina je èlela to da re{i na jednostran na~in uz Stevanovi} rekao je ju~e da je Republika Sr- neutralnu prate}u carinsku dokumentaciju“, podr{ku, naàlost, dela me|ubija preduzela sve korake za normalizaciju pro- objasnio je Stefanovi}. Republika Srbija je u narodne zajednice. Lo{e je {to meta robe u skladu sa dogovorom od 2. septembra tom smislu preduzela sve korake, naglasio je on je Euleks iza{ao ovim iz svog u Briselu o carinskom pe~atu i prate}oj carin- dodaju}i da o~ekuje da u narednih nekoliko dana mandata, i naru{ava statusno skoj dokumentaciji i poru~uje da }e samo uz sta- to bude u potpunosti normalizovano. Samim neutralni pristup, koji je neotusno neutralni pe~at i dokumentaciju biti tim {to smo svedoci da su kamioni sa robom iz phodan, jer EU nije priznala propu{teni kamioni iz pokrajine. Dogovor o centralne Srbije po~eli da ulaze na teritoriKosovo“, podvukao je on. Razgocarinskom pe~atu i prate}oj carinskoj doku- ju Kosova i Metohije, o~ekujem da se to desi i sa vor o prelazima Jariwe i Brmentaciji, koji je bio jedini postignut 2.sep- druge strane, rekao je on. “Ali taj promet }e biwak ne mora da bude strogo tembra u Briselu, predvideo je normalizaciju ti omogu}en sa Kosova i Metohije samo u skladu formalan, moè da se desi ovde prometa robe preko administrativne linije iz- sa dogovorom iz Brisela, {to zna~i da }e biti na severu Kosova, da napravimo me|u Kosova i Metohije i ostatka Srbije, pod- propu{teni kamioni koji imaju statusno neumodalitet funkcionisawa koji }e odgovarati svima, porusetio je on u izjavi Tanjugu. tralno ugovoreni carinski pe~at i statusno ne~io je Stefanovi} dodaju}i da “U toj situaciji, mi o~ekujemo da narednih utralnu prate}u dokumentaciju. Oni koji su je sve ostalo nastavak krize i dana u punoj meri bude primeweno prihvatawe vra}eni ju~e nisu imali statusno neutralnu ne po treb ne ten zi je. Za sa da pe~ata i prate}e dokumenatcije koji su statu- prate}u carinsku dokumentaciju. Imali su elepredstavnici lokalnih samousno neutralni. To zna~i u praksi da }e preko mente takozvane dràvnosti Kosova, zaglavqa prava i dràve uspevaju, koliprelaza Merdare i Kon~uq, ne preko prelaza na kojima pi{e Republika Kosovo“, objasnio je ko je wihov doma{aj, da o~uvaju Jariwe i Brwak, s obzirom na okolnosti, biti Stefanovi}. On je izrazio uverewe da }e naredmir i stabilnost, ali ne treba omogu}en pun promet robe, primawe robe i nih dana i pri{tinske vlasti primeniti taj i}i do granica provere izdrtransport robe sa Kosova i Metohije, koja ima deo dogovora, koji je neodvojiv deo dogovora u `qivosti gra|ana, zakqu~io je dogovoreni izgled carinski pe~ata i statusno Briselu. Stefanovi}. E. D.

Prolaz samo uz statusno neutralni pe~at i dokumentaciju

Ta hi ri: Bez ras pra ve o pre la zi ma [efica pri{tinskog tima u pregovorima sa Beogradom Edi ta Ta hi ri izjavila je ju~e da sa Srbijom ne}e biri pregovora o administrativnim prelazima Jariwe i Brwak, jer je to pitawe re{enodogovorom o carinskim

pe~atima. Kako prenosi Radiotelevizija Kosova, Tahiri je rekla da su grani~ni prelazi zatvoreno poglavqe u pregovorima Beograda i Pri{tine i da o tome vi{e nema razloga da se razgovara. Vlada Srbije posla-

la je u petak u Brisel predlog za re{ewe spora oko na~ina cariwena robe na prelazima Jariwe i Brwak i o tome bi predstavnici Evropske unije, kako je najavqeno, trebalo da raspravqaju ove sedmice.

dnevnik

Ege re {i osu dio in ci dent u Te me ri nu Pred sed nik Skup {tine Vojvodine [an dor Ege re {i osudio je incident u kojem je u Te me ri nu pre tu ~e na grupa mladi}a srpske na ci o nal no sti i po zvao nadle`ne organe da istra`e sve detaqe tog slu~aja.Egere{i je rekao da je iz novosadske policije dobio izve{taj da }e zbog nasil ni~ kog po na {a wa biti podneta krivi~na prijava protiv ~etiri mladi}a ma|arske nacionalnosti. „U posledwe vreme mno go smo ra di li i uradili na unapre|ewu me |u na ci o nal nih od no sa i pro mo vi sa wu tolerancije u Temerinu, koji je jedna od nacionalno naj o se tqi vi jih sre di na. Ne smemo i ne}emo dozvoliti da pojedinci ugroze skladan su`ivot i dobre odnose me|u na ci o nal nim za jed ni ca ma u Vojvodini”, istakao je Egere-

nacionalnu pripadnost, jer svaki zdravorazuman ~ovek ne mo`e da ostane ravnodu{an na ~iwenicu da su ne~ija deca pretu~ena”, rekao je predsednik Skup{tine Vojvodine. Pet srpskih mladi}a pretu~eno je

Ukoliko je doga|aj motivisan nacionalnom mr`wom i netrpeqivo{}u, to sigurno ne odra`ava stav ma|arske nacionalne zajednice ni u Temerinu ni u Vojvodini {i. On je dodao i da, ukoliko je doga|aj motivisan nacionalnom mr`wom i netrpeqivo{}u, to sigurno ne odra`ava stav ma|arske nacionalne zajednice ni u Temerinu ni u Voj vo di ni, ve} pred sta vqa nasilni~ki ~in pojedinaca. „Siguran sam da ovakvi doga|aji nailaze na osudu svih gra|ana u Vojvodini, bez obzira na

pre nekoliko dana u Temerinu pored Novog Sada prilikom povratka sa proslave ro|endana svog druga. Mediji su javili da je napad izvr{ila grupa od 15 ma|arskih mladi}a naoru`anih metalnim {ipkama i lancima, za koje se pretpostavqa da su ~lanovi ekstremisti~ke organizacije „Omladina 64 `upanije”.

CP zo ve na do go vor Crnogorska partija pozvala je ostale mawinske stranke na razgovore o zajedni~kim ciqevima pred izbore u Srbiji, kako bi nacionalne mawine na odgovaraju}i na~in bile predstavqene u republi~kom parlamentu. Ta stranka je u saop{tewu za javnost navela da su problemi sa kojima se susre}u mawinske partije sli~ni i dodala da zbog toga postoji objektivna potreba za wihovim bli`im povezivawem i wihovom „iskrenom i su{tinskom

saradwom”. Saradwa treba da bude usmerena na re{avawe najva`nijih ìvotnih problema svih gra|ana Srbije i pripadnika nacionalnih zajednica, navodi se u saop{tewu. Crnogorska partija je podsetila da, prema popisu iz 2002. godine, na teritoriji Srbije bez Kosova ìvi blizu 1,3 miliona gra|ana koji ne pripadaju ve}inskom srpskom narodu. Ta partija je predloìla da mawinske partije 22. oktobra u Novom Sadu odrè zajedni~ki okrugli sto.

Sr bo bran: Ga jin pod neo ostav ku Zbog odluke Ustavnog suda o neustavnosti duplih funkcija, predsednik op{tine Srbobran Bran ko Ga jin, koji je imao i mandat u Skup{tini AP Vojvodina, podneo je

ostavku na mesto poslanika u vojvo|anskom parlamentu. - Jo{ 30. marta 2010. godine podneo sam ostavku Agenciji za borbu protiv korupcije na mesto poslanika. U woj sam decidno i jasno rekao da od trenutka kada Ustavni sud donese odluku ostajem na mestu predsednika op{tine. Sud je doneo tu odluku i ja je po{tujem. Ostajem na mestu predsednika op{tine Srbobran, jer smatram da, pre svega, ovde treba dovr{iti zapo~ete poslove i projekte i oni su mnogo zna~ajniji - rekao je Gajin. On smatra da je demago{ka i nepotrebna predstava bilo postavqawe pitawa da li sporni funkcioneri mogu biti poslanici i predsednici op{tina. M.Kk.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

SUTRA O JAVNOJ SVOJINI

Dr `a va ne da `e le zni cu, u igri tre }i na pu ta ri ne? Poslanici Skup{tine Srbije trebalo bi danas da okon~aju raspravu o svim ta~kama dnevni reda sednice zapo~ete pre nedequ dana, kako bi sutra mogla da otpo~ne nova sesija na kojoj na kojoj }e biti razmatrani predlozi zakona o javnoj svojini i o vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu. Na dnevnom redu nove vanredne sednice bi}e i izmene Zakona o vra}awu imovine crkvama i verskim zajednicama. Vlada Vojvodine usvojila je pet amandmana na Predlog zakona o javnoj svojini, a kona~an odgovor na tu inicijativu o~ekuje se na dana{woj sednici Vlade Srbije, kada bi, kako je

INTERVJU

najvio vicepremijer Bo `i dar \e li}, trebalo da se usvoji deo tih sugestija.Kako je rekao \eli} u svojini pokrajine trbalo bi da se na|u regionlni putevi i kanalska infrastruktura, osim plovnih puteva.Pokrajina bi imala vlasni{tvo i nad nepokretnostima na teritoriji biv{ih jugoslovenskih republika, koje su bile u dru{tvenoj svojini, a na kojima je kao nosilac prava raspolagawa bila upisana Vojvodina, odnosno javna preduze}a ili ustanove ~iji je osniva~ Pokrajina. Kako “Dnevnik” saznaje iako pokrajina ne}e biti vlasnik autoputa na Koridoru 10, dogovoreno je da joj pripadne 30 posto napla-

}ene putarine na weno teritoriji, koliko se meri u~e{}e Vojvodine u wegovoj izgradwi. Vlada ne pristaje jedino na to da imovina Vojvodine budu objekti `elezni~ke infrastrukture od regionalnog i lokalnog zna~aja Usvajawe zakona o javnoj svojini, na koji se ~ekalo 11 godina, izazivao je kontroverze jo{ od trenutka kad je peredlo`en. Predlog zakona predat je sredinom avgusta premijeru Mir ku Cvet ko vi }u, kako je tada objavqeno, bez konsultacija sa Radnom grupom koja se bavila wegovom izradom. S. St.

SLOBODAN MARA[, FUNKCIONER UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

Po dr `a va mo voj vo |an ske amand ma ne ^lan predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije Slo bo dan Ma ra{ izjavio je da ta stranka u popunosti podr`ava vojvo|anske amandmane na zakon o javnoj svojini, ali da u delu Vlade Srbije za wih ne postoji razumevawe. U intervjuu za „Dnevnik” Mara{ je ista kao je to ne ra zu me va we uzrok krize u odnosima dva nivoa vlasti. – Ne postoji kriza u vojvo|anskom parlamentu, koji se iz neobi~nih razloga nije izjasnio o ovim amandmanima, ve} izme|u vojvo|anske vlade i dela Vlade Republike Srbije, i to pre svega zbog nerazumavewa Pokrajine, odnosno predloga Vlade Vojvodine u vezi sa zakonom o javnoj svojini. Tu je su{tina problema. A to {to je sednica Skup{tine Vojvodine otkazana van svake procedure i na najneobi~niji na~in mora se sankcionisati da se vi{e nikad ne bi ponovilo – smatra Mara{. On dodaje da „iza svega stoji pritisak dela vlasti u Beo-

– Ap so lut no! To smo ve} u~inili i prilikom wihovog utvr |i va wa u Po kra ji na koj vladi. Ti amandmani su na liniji zahteva iz peticije koju je URS vodio tokom aprila i maja ove godine, a koju je u Srbiji podr`alo vi{e od pola miliona gra|ana. @elimo da se vrati sva imovina i Pokrajini i lokalnim samouprava-

Evropski put nije zavr{en  Da li je dobijawe statusa kandidata ugroèno zbog ovih tenzija, ali i zbog novog otvarawa pitawa Kosova? – Mislim da evropski put Srbije nije ugroèn. Naàlost, vi{e od 20 godina pitawe Kosova se otvara pred svake izbore, {to je najnepravednije i prema gra|anima koji ìve na Kosovu i prema gra|anima cele Srbije. A Kosovo se obi~no uvla~i u pri~u onda kad se nema nijedan drugi argument. Verujem, ipak, da aktuelna de{avawa u tom pogledu ne}e ugroziti proces kandidature Srbije. Vi{e je to za unutra{wu upotrebu jer je izborna kampawa po~ela. Bojim se samo da kosovski Srbi i sad ne budu samo moneta za potkusurivawe u politi~koj borbi. gradu koja ne razume potrebe gra |a na Voj vo di ne iz ra è ne kroz amandmane Pokrajinske vlade”, a koji su, po wegovim re~ima, „u skladu i sa zahtevima URS-a za vra}awe imovine lo kal nim sa mo u pra va ma i APV, koje je u na{oj peticiji po dr à lo 150.000 gra |a na u Vojvodini”.  A da li je URS spreman na to da eventualno vojvo|anske amandmane podrì i u republi~kom parlamentu?

ma, ali i svim drugim regionima u Srbiji kad budu formirani. Tu se sad kao najve}i kamen spoticawa pomiwe zahtev za vra}awe regionalnih pruga u vlasni{tvo APV. @eleznica jeste integrisani sistem, ali moram da podsetim na to da je Vojvodina 1918. godine imala duplo vi{e kilometara pruga nego danas. S druge strane, `ele zni ce su da nas, upr kos ogromnim subvencijama iz dr`avne kase, u katastrofalnom

stawu, u ube|en sam u to da bi Pokrajina mogla bar donekle tu sliku popraviti. I to je sasvim realan zahtev iz pokrajinske administracije, kao i svi ostali amandmani. I URS }e svakakao podr`ati te predloge i u pokrajinskom i u republi~kom parlamentu. Za nas tu ni{ta nije sporno.  Kako onda vidite poruku predsednika Srbija da ne}e potpisati antiustavna zakonska re{ewa? – Ovde zaista nikakvih antiustavnih re{ewa, niti separatizma nema. Ovde je re~ o pot pu nom ne ra zu me va wu po treba gra|ana. Decentralizacija je su{tinska potreba gra|ana u ovom trenutku jer se ve} pokazalo da Srbija, kao najcentralizovanija zemqa u Evropi, nije sposobna da re{i wihove osnovne probleme. U svemu {to se doga|a vidim, pre svega, nerazumevawe zna~aja procesa decentralizacije, odnosno zahteva vojvo|anske vlade da preuzme odgovornost za infrastrukturu u Pokrajini. A naravno da predsednik ne mo`e potpisati ni{ta {to je protivustavno jer bi ti me i sam pre kr {io Ustav.  Ako centralna vlast ne razume ili nije spremna da u|e u proces decentralizacije, koliko je onda vladaju}a elita stvarno za proces evrointegracija?

– Gra|ani mogu imati poverewa samo u politi~are koji svoje evropsko opredeqewe dokazuju na delu. Dono{ewe zakona pod „prisilom” EU je potpuno pogre{no. Moramo da imamo svest o tome da smo u obavezi da te zakone donesemo zbog nas samih. Naàlost, na zakon o javnoj svojini ~ekalo se godinama, i, kao i mnoge druge zakone iz evropske agende, donosimo ga u posledwi ~as. Ipak, wime }e se omogu}iti ono {to je najva`nije – da se svakome vrati imovina koja mu pripada. Ne mislim da je problem u nepostojawu èqe, ali Republi~ka vlada vi{e puta je pokazala da je spora u reagovawu kad je re~ o pripremi zakona i wihovom upu}ivawu u skup{tinsku proceduru.  Ako Vlada Srbije ipak ne prihvati amandmane APV, o~ekujete li rast tenzija izme|u dva nivoa vlasti? – Ako nakon pritisaka i razgovora koji se vode u Beogradu vojvo|anska vlada odustane od tih amandmana vide}e se ko je poraèn u toj pri~i: ona }e biti poraèna u toj pri~i, kao i gra|ani Vojvodine. Ne verujem da to moè izazvati neke tektonske poreme}aje izme|u Pokrajine i Republike. Ali, siguran sam u to da bi to {to jedna regionalna vlada èli da preuzme odgovornost za imovinu koja je na wenoj teritoriji u svakom normalnom dru{tvu bilo pozitivno prihva}eno.  Za{to je ipak nekima veoma stalo da se ovo pitawe ne otvori u pokrajinskom parlamentu ve} se sve „re{ava” na nivou izvr{ne vlasti? – Naàlost, to je na{a svakodnevica. To je poku{aj da se minimizira postojawe APV, odnosno uticaj Vlade i Skup{tine Vojvodine. To je i velika gre{ka jer treba da razmi{qamo o tome kako da u narednom periodu i ostalim regionima omogu}imo da re{avaju svoje goru}e probleme. Ako neko nudi re{ewa i ima zakonsku inicijativu, to moè biti samo pozitivno. B. D. Savi}

REKLI SU

Vu ~i}: Na ivi ci pro pa sti Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stranke Alek san dar Vu ~i} najavio je ju~e da }e ta partija zatraìti vanrednu sednicu Skup{tine Srbije sa jednom ta~kom dnevnog reda - rasprava o poverewu Vladi Srbije. Vu~i} je, na konferenciji za novinare, ocenio da je Vlada dovela zemqu do ivice propasti, ne samo kada je re~ o o~uvawu teritorijalnog integriteta, ve} i ekonomskoj situaciji. On je naglasio da su akcije Albanaca, Kfora i Euleksa na severu Kosova protivpravne, ali je dodao da su one potpomognute neodgovorno{}u vladaju}eg „reìma”. Vu~i} je najavio da }e, verovatno od oktobra, SNS po~eti izbornu kampawu, u kojoj }e se boriti za o~uvawe teritorijalnog integriteta, politi~ki i ekonomski napredak i pribliàvawe Evropskoj uniji.

Jo va no vi}: Sr bi ja ì vot no ugro è na Izlaz iz kosovske krize treba da bude direktan dogovor sa Pri{tinom, kao i regulisawe odnosa Srbije i Kosova, na osnovu Ahtisarijevog plana, koji treba da bude delimi~no dora|en u korist kosovskih Srba i wihovih veza sa Srbijom, ocenio je predsednik Liberalno demokratske partije ê do mir Jo va no vi}. Srbija je ìvotno ugroèna zloupotrebom kosovskog problema u kojoj {ansu vide doma}i antievropski krugovi, koji izazivawem haosa i nestabilnosti zemqu jo{ jednom sapli}u na posledwem koraku pred dobijawe kandidature za Evropsku uniju, ocenio je Jovanovi} u pisanoj izjavi. Gra|anima se nudi surogat ìvota, barikade i natezawe oko medijske interpretacije o~iglednog poraza politike prema Kosovu, naglasio je Jovanovi}, a zaboravqa se na ìve qude i kako }e oni da opstanu sa podignutim zidovima. „Srbija ne sme da bude kosovizovana, nego evropizovana „, upozorio je Jovanovi}.

poslani^ke teme

Iz sa le u avion Sve je te`e parlamentu da obezbedi kvorum. Razlog nisu samo „vovjo|anske teme“, ve} je brzopotezno povu~en iz procedure i Predlog zakona o rehabilitaciji. To se videlo i krajem pro{le nedeqe kada su se poslanici vlasti vrpoqili nakon {to je u 10 ~asova trebalo da po~ne sednica, a oni su u isto vreme morali da prisustvuju okruglom stolu o javnoj svojini. - Moramo da napravimo pauzu da obezbedim kvorum, rekla je u~esnicima skupa zamenica {efa odbora za finansije Bran ka Qi qak (DS) koja je bila doma}in sastanka.

Predsednica skup{tine Sla vi ca \u ki} De ja no vi} bila je u petak, tako|e, u `urbi i nije imala vremena ~ak ni da sedne na mesto predsedavaju}eg. Ali i wen glas je bio potreban da sednica po~ne pa je u trku ubacila karticu, ali sa poslani~kog mesta. Kako „Dnevnik“ saznaje, nakon registracije za kvorum, predsednica je oti{la na aerodrom, po{to je otputovala u vi{enedeqnu posetu Argentini. Ovoga puta ne kao predsednica Skup{tine, ve} kao psihijatar, na me|unardono savetovawe iz wene struke.

DSS „uz svoj na rod” A da se bli`i predizborna kampawa, ne vidi samo samo prema izjavama politi~ara, ve} ima i drugih „znakova“ koji na to ukazuju. Na vratima poslani~kog kluba DSS nedavno je osvanuo poster sa slikom lidera te stranke Vojislava Ko{tunice. Uz sliku i parola „Uvek uz svoj narod“. Posani~ki klub DSS ima prostorije tik uz novinarsku sobu, pa lik i poruka Ko {tu ni ce ne mogu ostati neprime}eni.

Hit no od pro {le go di ne Skup{tina Srbije uskoro }e se izjasniti o Predlogu odluke o izboru ~lanova Komisije za kontrolu izvr{ewa krivi~nih sankcija. Odbor za pravosu|e je predlo`io je da ~lanovi komisije budu Ju di ta Po po vi} (LDP), \or |e Mi li }e vi} (SPS), Go ran Ste fa no vi} i \u ra Mu ~en ski (DS) i Me ho Ome ro vi} (SDP).

Kako je obrazlo`eno, dono{ewem ove odluke, po hitnom postupku, u potpunosti }e biti ispuwena zakonska obaveza parlamenta koja postoji jo{ od 1. januara 2006. godine! Time }e biti izvr{ena i preporuka Evropske komisije o napretku Srbije u ispuwewu uslova za sticawe kandidature, koja je sugerisana - pro{le godine.

Qa ji} na re du? Administrativni odbor naredne nedeqe razmatra}e zahtev ministra rada i socijalne politike i dati mi{qewe da li je neka od funkcija koje obavqa u sukobu in-

teresa. Kako stoji na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, osim {to je ministar, Qa ji} je na ~elu Saveta za saradwu s Hagom i predava~ na internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru.

Sukob interesa mnogo mawe boli vladu nego parlament, po{to u Skup{tini Srbije „tanka“ vladaju}a ve}ina od 128 poslanika treba da nadomesti, kako se o~ekuje u sredu 21. septembra, upra `wena mesta poslanika ZZ[ Ve ro qu ba Ste va no vi }a i Sa {e Mi le ni }a, iz kluba URS-a. Glavoboqu uo~i glasawa ko je jo{ ni je zakazano, poja~ava i ~iwenica da poslanik SPS Mi lan Ni ko li} ne mo`e da prisustvuje sednicama zbog bolesti, a da Esad Xu xe vi}, predstavnik Liste za Sanxak i daqe svoj status u vlasti odr`ava „zamrznutim“.

RA TEL po la è ra ~u ne Pred poslanicima }e se na redovnom zasedawu prvi put na}i izve{taj o radu Republi~ke agencije za elektronske komunikacije za pro{lu godinu. Resorni odobor predloìo je parlamentu da usvoji taj izve{taj RATEL–a, kao i plan za 2011. godinu. U izve{taju se navodi da je RATEL lane je izme|u ostalog izdao 23 odobrewa za pruàwe Internet usluga, tri za radijski i tv program, 38 za javne telekomunikacijske mreè i {est odborewa za me|unarodno povezivawe sa telekomunikacionim mreàma operatora iz susednih zemaqa. U toku pro{le godine izdate su 5374 tehni~ke dozvole – sertifikati kao i 1962 saglasno-

sti za uvoz robe, za ~iji uvoz, izvoz, ili tranzit je propisano pribavqawe odre|ene dokumentacije. Tokom 2010. doneto je 151 re{ewe o zabrani rada radio stanica koje neovla{}eno koriste frekvencije, pokrenuto je 76 prekr{ajnih postupaka i doneto 98 zakqu~aka o dozvoli prinudnog izvr{ewa odluka. Krajem pro{le godine u RATEL–u je bilo 99 zaposlenih. U izve{taju ~ak pi{e i to da su lane odr`ane 22 sednice Upravnog odbora, za koje su pripremqene 253 ta~ke dnevnog reda, a od polovine oktobra od kada je izabran, do kraja pro{le godine direktor dr Milan Jankovi} doneo je 361 re{ewe. S. Stankovi}

ekonomija

ponedeqak19.septembar2011.

dnevnik

STI@U BESPLATNE AKCIJE TELEKOMA, A ^EKA SE EPS

Obe }a na hi qa dar ka do gu ra la do 135 evra Ni je ne ka no vost da od obe }a nih hi qa du evra kroz bes plat ne ak ci je ne }e bi ti ni {ta, ali je in te re sant no vi de ti do kle do gu ra smo. Sve u sve mu, po sle na ja ve da usko ro sle di po de la ak ci je Te le ko ma, hi qa dar ka }e ne ka ko sti }i do 135 evra i ma le su {an se da od mak ne mo mno go da qe od to ga. Za pro da ju, to jest za po de lu bes plat nih ak ci ja je, po sle Te le ko ma, ostao prak ti~ no sa mo EPS, dok se JAT te {ko mo `e ura ~u na ti u kom pa ni je ~i je }e ak ci je pu no vre de ti. Elem, ka ko je na ja vqe no iz Agen ci je za pri va ti za ci ju , gra |a ni Sr bi je do kra ja go di ne bi }e bo ga ti ji za naj ma we 50 evra. To li ko bi tre ba lo da vre di ak ci ja Te le ko ma, ko je }e do bi ti oni ko ji ima ju pra vo na bes plat ne ak ci je. Iz agen ci je za pri va -

ti za ci ju na ja vqu ju da bi pro ce du ra za po de lu ak ci ja tre ba lo da bu de za vr {e na naj ka sni je za dva me se ca.

stri je Sr bi je (NIS) i po jed nu ak ci ju be o grad skog Aero dro ma Ni ko la Te sla. Tre nut na vred nost ak ci je NIS-a ko je su ra -

EPS vredan 5,5 milijardi evra? Mno ge pro ce ne o vred no sti do ma }ih kom pa ni ja po ka za le su se kao po gre {ne te je zbog to ga te {ko re }i ko li ko bi gra |a ni jo{ mo gli do bi ti nov ca na ime bes plat nih ak ci ja. Je di na zlat na ko ka ko ja osta je sva ka ko je EPS. Mi ni star stvo ener ge ti ke pro ce ni lo je da EPS vre di oko pet mi li jar di evra. Ako se to po ka `e ta~ nim on da bi pa ket we go vih ak ci ja ko ji bi mo gao sti }i do gra |a na tre bao da vre di oko 150 evra. Ina ~e, pra vo na bes plat ne ak ci je ima 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je ko ji su do sa da do bi li po 1.700 di na ra od pro da je ak ci ja Ak cij skog fon da, kao i po pet ak ci ja Naft ne in du -

ni je po de qe ne je 722 di na ra, dok bes plat no po de qe na har ti ja od vred no sti Aero dro ma ko {ta 476 di na ra , a to sve zna ~i da od ove dve kom pa ni je gra |a ni sa da ima ju oko 40 evra.

Ta ko |e, Ak ci o nar ski fond je na vla sni~ ke ra ~u ne gra |a na pre b a c io po se d am ak c i j a, ukup ne vred no sti 3.850 di na ra, ali oni tim ak ci ja ma jo{ ne mo gu da tr gu ju. Da bi se tim ak ci ja ma (od ko jih sva ka po je di na~ no vre di 550 di na ra) tr go va lo na ber zi po treb no je da Ak c i o n ar s ki fond ko j i je osno van kao za tvo re no ak ci o nar sko dru {tvo pre |e u otvo re no ak ci o nar sko dru {tvo. Ak ci o nar ski fond je kon ci pi r an kao za t vo r e n o ak c i o - nar sko dru {tvo i kao imo vi nu ima port f eq ak c i j a fir m i ko je su ve} pri va ti zo va ne, kao {to su DIV iz Vra wa, DIN iz Ni {a, Fri kom, pu tar ska pred u ze }a, a u toj ak ti vi su i ak ci je ko je su pre ne te iz Ak cij skog fon da.

REBALANS DONOSI VE]E PLATE I PENZIJE, ALI I MINUS OD 1,4 MILIJADI EVRA

Pre si pa we iz {u pqeg u jo{ pra zni ju dr àv nu ka su Usvo je ni re ba lans bu xe ta do no si u su {ti ni ma lo ve }a so ci jal na da va wa , mi ni mal no po ve }a we pla ta dr àv nim za po sle ni ci ma i pen zi ja, kre sa we ne kih stav ki po put ka pi tal nih ula ga wa i , na rav no, ve }i mi nus u dr àc vnoj ka si za 200 mi li o na evra . Ka da se sve sa be re opet je pre su to iz {u pqeg u pra zno s tim {to je pra zni na sa mo jo{ ve }a i ove go di ne }e do sti }i 1,4 mi li jr di evra, a tre ba la je bi ti oko 1,2 mi li jar di evra. Vla da Sr bi je je da pod se ti mo, u pe tak utvr di la Pred log re ba lan sa bu xe ta za 2011. go di nu, usa gla {en sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom, ko ji pred vi |a bu xet ski de fi cit od 142,7 mi li jar di di na ra. Re ba lan som je pred vi |e no da pri ho di bu xe ta bu du 707,34 mi li jar de di na ra, a ras ho di 850,91 mi li jar da, iz ja vio je dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Du {an Ni ke zi}. Pre ma do go vo ru sa MMF-om, de fi cit kon so li do va nog bu xe ta u ovoj go di ni bi }e po ve }an sa pr vo bit no pla ni ra nih 4,1 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da na 4,5 od sto. Re ba lan som bu xe ta bi }e uve }a ni iz da ci za pen zi je, za ra de i so ci jal na da va wa, re kao je Ni ke zi} i do dao da }e ta po ve }a wa bi ti re a li zo va na u ok to bru, ka ko je i pla ni ra no. On je re kao da ne }e bi ti sma we ni pod sti ca ji pri vre di za za po {qa va we i po qo pri vre du, kao i da ne }e bi ti od la ga wa zna ~aj nih in fra struk tur nih pro je ka ta. Pre ma ono me {to sto ji u re ba lan su sa ma we sred sta va tre ba da ra ~u na ju gra |e vin ci, ali i slu `be pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, i svih pot pred sed ni ka, iz u zi ma ju }i Bo ì da ra \e li }a za du è nog za evrop ske in te gra ci je, kao

Stanovima nove subvencije Tre ba, ipak, na po me nu ti da je Re ba lan som bu xe ta za 2011. go di nu pred vi |e no je do dat nih 300 mi li o na di na ra za sub ven ci o ni sa we stam be nih kre di ta gra |a na Sr bi je, {to je, pre ma oce ni ana li ti ~a ra, vr lo do bra me ra za pod sti ca we stano grad we. Ni ke zi} je, ta ko |e, uka zao na na me ru Vla de da na sta vi sa po dr {kom do ma }oj gra |e vin skoj in du stri ju, po seb no u do me nu stano grad we, ka ko bi gra |a ni i ubu du }e lak {e do la zi li do kro va nad gla vom. i mno ge dr àv ne slu `be i in sti tu ci je. Ras po de lom sred sta va po pred lo è nom re ba lan su bu xe ta mo gli bi, ba rem na pra vi po gled, da bu du za do voq ni za po sle ni u dr àv nim pred u ze }i ma i pen zi o ne ri, jer }e iz da ci za te dve stav ke bi ti uve }a ne za ukup no 15,7 mi li jar di di na ra. Pen zi o ne ri i za po sle ni u jav nom sek to ru pri vre de tre ba lo je, ka ko je pr vo bit no bi lo pro ce wi va no, ove go di ne da do bi ju pe to pro cent no uve }a we pri ma wa. Me |u tim, zbog ve }e od o~e ki va ne in fla ci je ve} u apri -

lu su do bi li po vi {i cu od 5,5 pro ce na ta, a na nov, do du {e vr lo skro man, rast pri ma wa mo gu ra ~u na ti u idu }em me se cu. Iz uvi da u pred log re ba lan sa mo `e se uo~i ti da }e sa da bi ti znat no ma we sred sta va za in fra struk tu ru: iz vo |a ~i in ve sti ci o nih ra do va osta }e us kra }e ni za 8,4 mi li jar de. Pred u zet ni ci i po je di ni po li ti ~a ri upo zo ra va ju da oset no kre sa we iz da ta ka za in fra stru tu ru mo `e iza zva ti do dat ne pro ble me i ona ko osla bqe noj gra |e vin skoj de lat no sti, pa i ce loj do -

ma }oj pri vre di. Mno ge dr àv ne slu `be i in sti tu ci je ta ko |e su se na {le na „uda ru”, jer }e im re ba lan som bi ti da to ma we sred sta va, a naj o {tri je je do sa da re a go vao po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi}. [a bi} u sa op {te wu pre ci zi ra da je bu xet po ve re ni ka uma wen za 21.977.000 di na ra, od no sno oko 17,43 od sto, kao i da ga Mi ni star stvo fi nan si ja ni je kon sul to va lo o „u{te di”, ve} je bu xet, ka ko na vo di, uma wen po ne po zna tim su bjek tiv nim kri te ri ju mi ma. Za sa da se Mi ni star stvo fi nan si ja ni je ogla {a va lo po vo dom ovog [a bi }eg „de mar {a”, a dr àv ni se kre tar u tom mi ni star stvu Du {an Ni ke zi} je iz me |u osta log re kao, obra zla ù }i Pred log re ba lan sa bu xe ta, da }e u{te de u in fra struk tu ri bi ti ostva re ne pro me nom di na mi ke pla }a wa, jer je re~ o ra do vi ma ko ji tre ba da se na pla te u to ku idu }e go di ne. Na ~i we ni cu da }e dra sti~ no bi ti sma we na iz dva ja wa za in fra struk tu re ne ra do ve, uka za la je i pot pred sed ni ca vla de Ve ri ca Kal no vi} Ona je uo~i sa op {ta va wa vla di nog pred log bu xe ta iz ja vi la na ve de no sma we we iz da ta ka za ka pi ta la na ugla ga wa ob u hva ta bez ma lo tre }i nu ra ni je pla ni ra ne su me za te na me ne u ovoj go di ni. Pred u zet nik To pli ca Spa so je vi} ta ko |e uka zu je na lo {e stra ne sma we wa iz da ta ka za ka pi tal na ula ga wa. „Ono {to ni je do bro je {to smo uma wi li ka pi tal ne iz dat ke, jer oni su isto ta ko va `ni, po seb no {to Sr bi ji ne do sta je in fra struk tu ra i jav ne in ve sti ci je. Upra vo iz ve staj Svet skog eko nom skog fo ru ma uka zu je na to”, na veo je Spa so je vi} . E. Dn.

Ka da se sve ovo sa be re is pa da da gra |a ni do sa da mo gu da ra ~u na ju na oko 135 evra. Pre ma ra ni jim na ja va ma, na kon po de le ak ci ja Te le ko ma, tre ba o~e ki va ti i de o ni ce

Elek tro pri vre de Sr bi je , a za tim i JAT-a. Ko li ko }e te ak ci je vre de ti ve li ko je pi ta we, ali si gur ni da obe }a na hi qa dar ka ne }e bi ti ni bli zu na {im xe po vi ma. E. D.

OD DANAS MOGU]E PROVERE U AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Ku po vi na sta na u Re gi stru sud skih za bra na U okvi ru Agen ci je za pri vred ne re gi stre od da nas po ~i wu da se re gi stru ju sud ske za bra ne, pa }e ubu du }e gra |a ni mo }i da pre ku po vi ne sta na ili auto mo bi la pro ve re da li je nad wi ma usta no vqe na za bra na otu |e wa ili op te re }e wa. „Gra |a ni }e mo }i, pre pot pi si va wa ugo vo ra o ku po pro da ji, da iz vr {e uvid u Re gi star sud skih za bra na i do bi ju in for ma ci ju o to me da li je nad even tu al nim sta nom, ko li ma ili ze mqi {tem usta no vqe na sud ska za bra na”, re kla je Ta wa Vu ko ti}Ma rin ko vi} iz Agen ci je za pri vred ne re gi stre. Pre ma we nim re ~i ma ba za po da ta ka Re gi stra, ko ji }e

U okviru Agencije za privredne registre od danas po~iwu da se registruju sudske zabrane, pa }e ubudu}e gra|ani mo}i da pre kupovine stana ili automobila provere da li je nad wima ustanovqena zabrana otu|ewa bi ti je din stven za te ri to ri ju ce le Sr bi je, po ste pe no }e se pu ni ti na osno vu zah te va za upis ko ji bu du pod no si li po ve ri o ci. Re gi star }e sa dr `a ti po dat ke o prav nim ili fi zi~ kim li ci ma ko ji ma je iz re ~e na za bra na, o imo vi ni na ko je se za bra na od no si, kao i po dat ke o vr sti pri vre me ne me re i tra ja wu iste, ka za la je Vu ko ti}- Ma rin ko vi}. Pre ma we nim re ~i ma, na in ter net stra ni ci Agen ci je za pri vred ne re gi stre, kao i u pro sto ri ja ma Agen ci je, gra |a ni }e na osno vu po da ta ka o ime nu i pre zi me nu, ili ma ti~ nom bro ju mo }i da do bi ju in for ma ci je da li

je imo vi na tog li ca pred met op te re }e wa. Pri vre me ne me re ko ji ma se za bra wu je otu |e we ili op te re }e we po kret nih stva ri, ne po kret no sti ili stvar nih pra va na ne po kret no sti ma, mo gu bi ti do ne te pre, u to ku ili po sle okon ~a wa sud skog po stup ka, re kla je ona i na ve la da se me ra za bra ne mo è od no si ti na sta no ve, auto mo bi le, ze mqi {te, pa ~ak i na ì vo ti we. Vu ko ti}- Ma rin ko vi} je ob ja sni la da ni ko ne mo è zah te va ti da se po da ci ne na |u u re gi stru, kao i da ni ko ne }e mo }i da se po zi va na to da mu po da ci ko ji su re gi stro va ni ni su bi li po zna ti.

OD 28. SEPTEMBRA DO 2. OKTOBRA NA NOVOSADSKOM SAJMU

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

98,7498

100,7651

103,0827

98,4475

Australija

dolar

73,7104

75,2147

76,9446

73,4848

Kanada

dolar

72,4025

73,8801

75,5793

72,1809

Danska

kruna

13,2548

13,5253

13,8364

13,2142

Norve{ka

kruna

12,8042

13,0655

13,3660

12,7650

[vedska

kruna

10,8377

11,0589

11,3133

10,8045

[vajcarska

franak

81,7330

83,4010

85,3192

81,4828

V. Britanija

funta

112,5482

114,8451

117,4865

112,2037

SAD

dolar

71,2275

72,6811

74,3528

71,0094

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 9. 2011. godine

Je sen saj mo va od „Lo ri sta” do tu ri z ma Na No vo sad skom saj mu se od 28. sep tem bra do 2. ok to bra, isto vre me no s Me |u na rod nim saj mom „Lo rist”, saj mo vi ma hor ti kul tu re, eko lo gi je, opre me za ugo sti teq stvo, iz lo `bu hra ne i pi }a te no vom pri red bom - Saj mom {u mar stva, odr `a va 44. me |u na rod ni sa jam tu ri zma. Bro jem u~e sni ka, kao i po nu dom, ova pri red ba po tvr |u je re pu ta ci ju pro mo te ra do ma }ih tu ri sti~ kih de sti na ci ja, ali i re gi o nal nog saj ma tu ri zma. Ove go di ne star te {ki part ner Saj ma tu ri zma je Istra. Sa jam tu ri zma oku pi }e ve li ki broj tu ri sti~ kih po sle ni ka iz na {e ze mqe i ino stvan stva ko ji }e pred sta vi ti {i ro ku pa le tu tu ri sti~ ke po nu de. Ta ko }e na ovo go di {wem Saj mu tu ri zma bi ti pro mo vi sa ni ak tu el ni tu ri sti~ ki kla ste ri - zdrav stve ni i re krea -

tiv ni tu ri zam, se o ski - eko i et no tu ri zam, baw ska i kli mat ska me sta, City break, tu ri sti~ ke ma ni fe sta ci je... Bu du }i da je ova pri red ba ve o ma atrak tiv na za po se ti o ce, pri pre mqen je i Ga stro fe sti val, ko ji }e po nu di ti niz za ni mqi vo sti i de gu sta ci ja, a ko ji se re a li zu je u sa rad wi sa Udru `e wem ugo sti te qa No vog Sa da. Ove go di ne na Saj mu tu ri zma zna ~aj no me sto ima }e po nu da iz la ga ~a iz Hr vat ske i Slo ve ni je. Bi }e pred sta vqe na tu ri sti~ ka po nu da „Ze le ne i Pla ve Is tre„, po se ti o ci }e mo }i da vi de i po nu du slo ve na~ kih ter mi, a na ja vqe no je da }e se pred sta vi ti i ne ko li ko ski cen ta ra iz Slo ve ni je. Pred sta vi }e se i „Sa va Ho tels & Re sorts” sa svo jih {est de sti na ci ja na Ble du, u Len da vi, Ba nov ci ma, Mo rav skim To pli ca ma, Ra den ci -

ma i Ptu ju. Kao i uvek, svo ju tu ri sti~ ku po nu du pred sta vi }e tu ri sti~ ke or ga ni za ci je iz Cr ne Go re. Zna ~aj no me stu me |u iz la ~i ma za u zi ma i po nu da tu ri zma Voj vo di -

ne, a Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Voj vo di ne sa svo jim ~la ni ca ma }e na naj re pre zen ta tiv ni ji na ~in pred sta vi ti po ten ci ja le voj vo |an skog tu ri zma. D. Mla|enovi}

DA NAS ZA SE DA SES

O {trajku i `ivotu

So ci jal no-eko nom ski sa vet Sr bi je odr `a }e da nas , 45. re dov nu sed ni cu, sa op {te no je iz Vla de Sr bi je. Ka ko je na ja vqe no, Ana li za pri me ne So ci jal no-eko nom skog spo ra zu ma za 2011. go di nu i Iz ve {taj Rad ne gru pe za iz ra du Za ko na o {traj ku, bi }e glav ne te me dnev nog re da sed ni ce.

So ci jal ni spo ra zum Vla de, sin di ka ta i po slo da va ca, ko ji pred vi |a po ve }a we mi ni mal ne ce ne ra da na 102 di na ra po rad nom sa tu i da mi ni mal na za ra da u Sr bi ji od ju na do de cem bra 2011. go di ne bu de 17.748 di na ra, pot pi san je 29. apri la. Tim spo ra zu mom je pred vi |e no i da iz bu xe ta do kra ja go di ne bu de iz dvo je no 500 mi li o na evra za opo ra vak pri vred ne ak tiv no sti i po ve }a we `i vot nog stan dar da. Spo ra zum su pot pi sa li pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}, pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je Ne boj {a Ata nac ko vi} i pred sed ni ci dva re pre zen ta tiv na sin di ka ta - Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je Qu bi sav Or bo vi} i Uje di we nih gran skih sin di ka ta „Ne za vi snost” Bra ni slav ^a nak.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

ZA [TO SMO DR @A VA SA SKO RO NAJ GO RIM DRU MO VI MA NA SVE TU

Rupa do rupe na 16.000 kilometara puteva Pre ma iz ve {ta ju Svet skog eko nom skog fo ru ma, Sr bi ja je po kva li te tu pu te va svr sta na na po ra à va ju }e 131. me sto od ukup no 142. Is perd nas su i ze mqe u tran zi ci ji, i sve su sed ne dr à ve, ~ak i Ru mu ni ja i Bu gar ska za ~i je sa o bra }aj ni ce smo mi sli li da su u go rem sta wu od na {ih, us po re |u ju }i wi hov ne za vr {e ni Ko ri dor 4 s na {im Ko ri do rom 10, ko ji se sva kim da nom po ma lo kom ple ti ra. O~i to, ne {to mno go {e pa u put noj mre ì Sr bi je, jer smo se na {li u dru {tvu s 11 uglav nom afri~ kih ze ma qa ko je od nas ima ju lo {i je pu te ve. Me |u tim, ova ko po ra à va ju }e sta we ma lo je ko ga iz ne na di lo u ze mqi. Po zna va o ci pri li ka ka ù da vlast è li s ne ko li ko iz gra |e nih ki lo me ta ra Ko ri do ra 10 stvo ri ti u na ro du dru ga ~i ju sli ku o put noj in fra struk tu ri, is ti ~u }i pri to me ka ko je Sr bi ja ve li ko gra di li {te, ka ko se skla pa ju mo sto vi svet skog ran ga ... Iako ni ko ne po ri ~e da se Ko ri dor 10 ko na~ no, ko li ko god {e pa vo,

ipak gra di, to je tek ma wi deo u ukup noj ki lo me tra ì put ne mre è u Sr bi ji. Stru~ wa ci ka ù da u Sr bi ji ima ~ak 16.000 ki lo me ta ra pu te va ko je tre ba hit no ob no vi ti, za {ta tre ba ju 2,2 mi li jar de evra, ko je, us put re ~e no, ne ma mo. U naj go rem sta wu su re gi o nal ni i

Kr pa na za kr pu Pu ta ri uka zu ju na to da smo na sle di li raz vi je nu put nu mre ù pret hod ne Ju go sla vi je, ko ju sa da jed na mno go ma wa i si ro ma {ni ja ze mqa te {ko mo è da iz dr à va. To zna ~i da je iz grad wu i odr à va we pu te va u Sr bi ji tre ba lo „pre pa ko va ti” jo{ pre vi {e od 15 go di na, ova ko, broj ne sa o bra }aj ni ce su na pu tu da po sta nu obi~ ne kal dr me. Tvr de da je odr à va we pu te va uglav nom kr pqe we udar nih ru pa i ko {e we tra ve, dok su in ve sti ci o ni ra do vi, ob no va i re ha bi li ta ci ja u skrom nom obi mu. Ka ù da sta vqa ju kr pu na za kr pu i tvr de da je oko 65 od sto put ne mre è u lo {em i iz ra zi to lo {em sta wu.

lo kal ni pu te vi, a ni ma gi stral ni ni su mno go bo qe. I u JP „Pu te vi Sr bi je” su sve sni sta wa na sa o bra }aj ni ca ma, za ko je ka `u

od na {ih, a pu ta ri ne ni è. Vo za ~i pri go va ra ju da auto mo bil u Sr bi ji ko ji pre |e istu ki lo me tra ù kao ne ki u ino stran stvu iz gle da dvo stru ko sta ri je upra vo zbog lo {ih sa o bra }aj ni ca i pred la ù da dr à va na |e ne ki dru gi na ~in da po pra vi pu te ve. U „Pu te vi ma” ka ù da to mo gu bi ti sa mo kre di ti, a ze mqa je ve} na gra ni ci pre za du è no sti. Pro fe sor Sa o bra }aj nog fa kul te ta u Be o gra du Mi lan Vu ja ni} ka è da su nas na ta ko lo {u po zi ci ju do ve li te {ka eko nom ska si tu a ci ja i sank ci je, zbog ~e ga ni smo mo gli da pra ti mo ze mqe u okru è wu i ula è mo u sa o bra }aj nu in fra struk tu ru. A ka da su pa re po ~e le pri sti za ti iz evrop skih fon do va, Sr bi ja ni je ima la sprem ne pro jek te ni za vr {e nu eks pro pri ja ci ju ze mqi {ta ko jim }e i}i no vi pu te vi, pa se iz grad wa ras te gla. Se -

Stru~waci ka`u da u Srbiji ima ~ak 16.000 kilometara puteva koje treba hitno obnoviti, za {ta treba 2,2 milijarde evra, koje, usput re~eno, nemamo da tre ba bar pet go di na da se sre de ka ko tre ba. Me |u tim, si stem fi nan si ra wa je ta kav da je dva obez be |u je naj hit ni je po prav ke, mno go se iz gu bi lo od pu ta ri ne ka da iz jed na ~e na za do ma }a i stra na vo zi la, a zah tev za we nim po ve }a wem od 11 od sto se jo{ uvek kr~ ka u vla di Sr bi je, jer vo za ~i bur no re a gu ju na mo gu} nost we nov ra sta, tvr de }i da su svi pu te vi u okru `e wu bo qi

ti mo se, o za vr {et ku iz grad we Ko ri do ra 10 pi sa lo pre po ~et ka Olim pi ja de u Gr~ koj, pa su ro ko vi po me re ni do ne ke sle de }e, i opet sle de }e. Ako iz grad wa glav ne sa o bra }aj ni ce na pre du je ta ko spo ro za ko ju su obe zeb |e na sred stva, {ta da se o~e ku je od po prav ke osta lih pu te va za ko je ne ma pa ra ili ne ma do bre li ste pri o ri te ta u tro {e wu nov ca. R. Da u to vi}

SUD NI JE PRI HVA TIO PLAN RE OR GA NI ZA CI JE

Odbijena Fidelinka

Ste ~aj ni su di ja Pri vred nog su da u Su bo ti ci, Ilo na Sta ji}, od bi la je do pu we ni plan re or ga ni za ci je su bo ti~ ke Fi de lin ke ko ji su pod ne le kom pa ni je Mi ne ko iz [vaj car ske i Mow bray Su stem sa De vi ~an skih ostr va. Pre ma we nim re ~i ma plan je od bi jen jer sa dr ì ne iz ve sne ~i we ni ce i do ga |a je te zah te vi re vi zor ke ku }e Dil in è we ring ni su de cid no is pu we ni. Na plan re or ga ni za ci je i Od bor po ve ri la ca, kao i ste ~aj ni uprav nik, imao je ozbiq ne pri med be ko je su se od no si le na neo d re |e ne nov ~a ne po zaj mi ce i na ~in pred vi |e ne do ka pi ta li za ci je. Od lu ka su da jo{ ni je pra vo sna `na jer kom pa ni je ko je su pod ne le plan re or ga ni za ci je ima ju pra vo àl be Pri vred nom su du u Be o gra du. Kom pa ni ja Fi de lin ka oti {la je u ste ~aj zbog blo ka de od pre ko 600 mi li o na di na ra. Pre ma re ~i ma ste ~aj nog uprav ni ka, od pri ja vqe nih 5,5 mi li jar di di na ra po tra ì va wa pri hva }e no je sa mo 2,15 mi li jar di, a ce lo ku na ak ti va kom pa ni je je pod hi po te kom. Na kon {to je ma ti~ na kom pa ni ja oti {la u ste ~aj u istom sta tu su na {lo se i de set po ve za nih pred u ze }a {to je do ve lo do pot pu nog ga {e wa ì to mlin ske in du stri je u Su bo ti ci.

SA MO OZBIQ NE SRP SKE KOM PA NI JE MO GU DA KU PU JU FIR ME U RE GI O NU

Prqave pare i sumwive tajkune niko ne}e

SREM CI SPREM NI ZA IN VE STI TO RE

U Sremskoj Mitrovici pet industrijskih zona Na grad skom pod ru~ ju Srem ske Mi tro vi ce pot pu no je opre mqe no pet in du strij skih zo na, ukup ne po vr {i ne oko 180 hek ta ra, ko je nu de raz ne po god no sti in ve sti to ri ma, po tvr |e no je Ta njug u u Grad skoj upra vi za pri vre du i in ve sti ci je. Pr va je tu po god nost is ko ri sti la ita li jan ska kom pa ni ja „La mes”, ko ja }e u zo ni „Se ver

ja ras po la `e s 30 hek ta ra, de lom je u vla sni {tvu gra da, a de lom u pri vat nom po se du. Zo na „Ra di na~ ka pe tqa” ras po la `e sa 100 hek ta ra, a par ce le na me we ne bu du }im in ve sti to ri ma su u pri vat nom vla sni {tvu. Na grad skom pod ru cju Srem ska Mi tro vi ca da nas ima oko 10.000 li ca na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we,

U Sremskoj Mitrovici ima oko 10.000 osoba na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, koje tra`e posao, dok stopa nezaposlenosti iznosi 28 odsto dva” po di }i fa bri ku za pro iz vod wu po di za ~a za auto mo bil ska sta kla, u ko joj }e za po sli ti 250 rad ni ka. Vred nost te in ve sti ci je iz no si osam mi li o na evra. Na kna da za ko ri {}e we ze mqi {ta u in du strij skim zo na ma kre }e se od {est do de vet evra po kva dra tu. In ve sti tor ko ji po dig ne obje kat ve }i od 2.000 kva drat nih me ta ra i za po sli 100 i vi {e rad ni ka, u pot pu no sti se oslo ba |a oba ve ze pla }a wa na kna de za ko ri {}e we gra |e vin skog ze mqi {ta. In du strij ske zo ne „Se ver je dan”, „Se ver dva” i „Je ze ro” su u vla sni {tvu gra da, a pr va opre mqe na zo na, „Vo gaw ski put”, ko -

ko ja tra `e po sao, dok sto pa ne za po sle no sti iz no si 28 od sto. Ovi po da ci su Ta njug u po tvr |e ni u Grad skoj upra vi za pri vre du i in ve sti ci je. Ma da je i da qe vi so ka, u grad skoj upra vi is ti ~u da je sto pa ne za po sle no sti u ja nu a ru 2009. iz no si la ~ak 39 od sto, ali da je sa da u pa du. Na to su u ve li koj me ri uti ca le stra ne in ve sti ci je,za hva qu ju ci ko ji ma je otvo re no go to vo 2.000 no vih rad nih me sta Na grad skom pod ru cju da nas ima ne {to vi {e od 15.000 za po sle nih, naj vi {e u pre ra |i vac koj in du stri ji, za dim u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti, obra zo va wu, dr `av noj upra vi i so ci jal nom osi gu ra wu i tr go vi ni.

Do bra po slov na ide ja, po zna va we re gi o nal nog tr ì {ta i „zdrav” ka pi tal bez ne kih afe ra u pro {lo sti ula zna su ka pi ja za srp ski ka pi tal ko ji è li da se akvi zi ci jom, od no sno ku po vi nom dru ge kom pa ni je po zi ci o ni ra u re gi o nu, a za to je sva ka ko naj bo qi pri mer ba~ ko pal na~ ki Nek tar ko ji je ku pio slo ve na~ ki Fruk tal. Ka da je stvo re na Zo na slo bod ne tr go vi ne u Cen tral noj Evro pi (CEF TA), ide ja je bi la da se stvo ri za jed ni~ ko in ve sti ci o no re gi o nal no tr ì {te (stva ra we jed na kih uslo va za in ve sti ra we) ali od to ga smo jo{ uvek da le ko, jer su na sna zi jo{ uvek od re |e ne ad mi ni stra tiv ne i ne ca rin ske pre pre ke ko je tre ba uklo ni ti, uka za li su ana li ti ~a ri. Sa mo stal ni sa vet nik u Bi rou za re gi o nal nu sa rad wu Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Mi tar Pr ùq iz ja vio da je pri met no i da je glo bal na eko nom ska kri za osta vi la tra ga, te je ta ko od po ~et ka ove go di ne ma we in ve sti ci o nih ula ga wa u re gi o nu. „Srp sko tr ì {te je za Slo ve ni ju kao in ve sti ci o na de sti na ci ja i da qe na pr vom me stu (1,5 mi li jar di evra) sa dru ge stra ne na {e in ve sti ci je u toj ze mqi su 96 mi li o na evra, {to ni je do voq no i mi ti me ne tre ba ti me da bu de mo za do voq ni”, oce nio je Pr ùq. Pr ùq je na gla sio da su ne dav ni saj mo vi u Slo ve ni ji po ka za li da ima pro sto ra za srp ske in ve sti ci je. Sli~ na si tu a ci ja je i sa Hr vat skom, na gla sio je Pr ùq, gde spo ri je idu in ve sti ci je, ali po sto ji in te re so va we in ve sti to ra. Pr ùq je, me |u tim, upo zo rio da u pri vred nim od no si ma sa Hr vat skom jo{ uvek pri sut na ne sra zme ra iz me |u in ve sti ci ja iz te ze mqe u Sr bi ji, i obr nu to. „Wi ho ve in ve ti ci je su oko 500 mi li o na evra, a na {e su mi ni mal ne i iz no se oko 38 mi li o -

na evra”, re kao je Pr `uq i na gla sio da taj pro ces i{ao spo ri je, ali da je u su sre ti ma pred sed ni ka dve dr `a ve Bo ri sa Ta di }a i Ive Jo si po vi }a to pi ta -

Di rek tor Kan ce la ri je pri vred ne ko mo re Slo ve ni je u Be o gra du Dmi tar Po lo vi na ka zao je za Ta njug da to {to je „Nek tar” iz Ba~ ke Pa lan ke ku pio „Fruk -

Iz voz hra ne, uslu ga... Ja fa keks iz Cr ven ke, [tar kov ’smo ki’ i ’krem-ba na ni ca’, Bam bi je va ’pla zma’, srp ski su pro iz vo di ko ji su tra è ni na re gi o nal nim tr ì {ti ma. Za jed ni~ ko svim tim pro iz vo di ma je da ima ju ja sno de fi ni san brend, a raz li ku ju se i od osta lih pro iz vo da po kva li te tu i per cep ci ji ko ju po tro {a ~i ima ju o tim pro iz vo di ma, gra |e noj du gi niz go di na. Za to bi upra vo pre hram be na in du stri ja mo gla da po vu ~e iz vo za iz Sr bi je na re gi o nal na tr ì {ta, a tu ne za o sta ju ni dru ge gra ne, od ko jih su iz sek to ra uslu ga naj zna ~aj ni je kom pa ni je ko je do la ze iz sek to ra in for ma ti~ kih teh no lo gi ja. we po kre nu to pa se sa da ide „u po zi tiv nom sme ru”. Pr ùq je da qe iz neo da je „Vi no @u pa” iz Alek san drov ca sa svo jim part ne rom ima pro i zvod nu in ve sti ci ju u „He pok Mo star”, a da su na tr ì {te Bo sne i Her ce go vi ne (BiH), ta ko |e, in ve sti ra li Te le kom Sr bi ja i Ko mer ci jal na ban ka. Uop {te, in ve sti ci je iz Sr bi je u BiH su oko 820 mi li o na evra.

tal” iz Aj dov {~i ne pre lom ni tre nu tak da se shva ti da su in ve sti ci je iz Sr bi je do bro do {le na re gi o nal na tr ì {ta. Ta in ve sti ci ja je, tvr di on, iz u zet no do bro pri hva }e na i u jav no sti dve dr à ve, jer je do {lo do zna ~aj nog po ve zi va wa srp ska kom pa ni ja ku pi la je slo ve na~ ki brend! „Ne dvo smi sle no }e to da ti pod strek srp skoj pri vre di ko ja è li da ula è na slo ve na~ ko

tr ì {te. Stal no na gla {a vam da je Slo ve ni ja, prak ti~ no Evrop ska uni ja i da ta kva ula ga wa mo gu da do pri ne su po ve }a wu iz vo za i bo qit ku Sr bi je”, re kao je Po lo vi na. „Ve} je ob ja vqe no u jav no sti i da MK Gru pa na me ra va da se ukqu ~i u ne ke ku po vi ne u Slo ve ni ji kao i ‘Far ma kom’ i to mè da zna ~i i da }e ma la i sred wa pred u ze }a vi de ti tu pri li ku da na sta ve svoj raz voj i {i re we i van gra ni ca Sr bi je, od no sno da kre nu sa ula ga wi ma u EU”, pod vu kao je Po lo vi na. Po lo vi na je na gla sio i da srp skim pred u ze }i ma ko ja ima ju do bru po slov nu ide ju i vi zi ju, ne mo è da bu de iz go vor da ne ma ju no vac da re a li zu ju ula ga we. „Ne ta~ no je da je no vac pro blem. Na za pa du ni jed na fir ma ne mo è da se otvo ri bez po zaj mi ce ban ke. Po treb no je ima ti ide ju, sna gu, vo qu, è qu i nor mal no do bar pro je kat ko ji }e ban ke oce ni ti kao us pe {an i po zaj mi ti no vac”, re kao je Po lo vi na. Sa vet nik za stra na ula ga wa Mah mut Bu {a tli ja is ta kao je da je tran spa rent nost kom pa ni je u po slo va wu ta ko |e bit na, od no sno pred u ze }e mo ra da ima ~i stu i ja snu isto ri ju, da ne bu de op tre }e no ni ka kvim po li ti za ci ja ma, „od no sno skan da li ma ve za nim za zlo u po tre bu po li ti~ kog po lo à ja ko ji vas po dr à va i odr à va na ne kom tr ì {tu”. Bu {a tli ja je na veo da su re gi o nal na tr ì {ta, a na ro ~i to hr vat sko i slo ve na~ ko, u pot pu no sti usa gla si la svo ja pra vi la po slo va wa sa evrop skim nor ma ma, pa je po èq no da srp ska fir ma ko ja ima am bi ci je {i re wa u re gi o nu po slu je u skla du sa evrop skim stan dar di ma. Sma we we ko rup ci je u ze mqi, uka zu ju stru~ wa ci, ta ko |e je nep hod no, jer u su prot nom ni do ma }e fir me ni su do bro vi |e ne na dru gim tr ì {ti ma. E. Dn.

berza

ponedeqak19.septembar2011.

dnevnik

OPET PAD DOMA]EG TR@I[TA AKCIJA

No vo sad ski Ba zar ko lo vo dio na Ber zi USKORO NOVA FABRIKA U @ELEZNIKU

Te le vi zo ri iz Sr bi je, ume sto iz Ki ne Kra jem me se ca u Be o gra du }e po ~e ti da ra di fa bri ka za pro iz vod wu LCD te le vi zo ra, pr va ta kva fa bri ka u re gi o nu. Pro je kat, vre dan oko pet mi li o na evra, po dr à la je i dr à va. U ne ka da {wem ma ga ci nu u @e le zni ku, sa tek mon ti ra nih li ni ja za mon ta ù, si la ze pr vi, prob ni LCD te le vi zo ri.

nu, a pred u go vo ri o pro da ji ve} su na pra vqe ni. „Ima }e re dov nu na bav ku LCD te le vi zo ra i ima }e ni ù ce nu s ob zi rom na to da smo mi sa da pro iz vo |a ~i”, ka è vla snik kom pa ni je „Veg” Jo vi ca \u ri}. Jo{ se ne zna ko li ko }e ce na bi ti ni à, ali se zna da je ca ri na na uvoz te le vi zo ra 15 od sto, dok na

Do ma }a fa bri ka za pro iz vod wu LCD te le vi zo ra, pr va te vr ste u re gi o nu, po ~e }e sa ra dom kra jem sep tem bra u @e le zni ku Rad ni ke iz Sr bi je u po sao uvo de in è we ri iz Ki ne. Pre to ga ob u ~a va li su ih u ta mo {wim fa bri ka ma i ka ù da su qu di iz Sr bi je do bri rad ni ci i da br zo u~e. Iako no se ime do ma }eg bren da, „veg”, kod ovih te le vi zo ra do ma }a je sa mo mon ta à, sve osta lo je iz uvo za. [ef pro iz vod we Bra ni slav Ra ji} ka è da je u pla nu da se {to vi {e de lo va, kao {to su pa ne li, ma ske, {ra fo vi, ra di u Sr bi ji. Pla ni ra na je pro iz vod wa od hi qa du te le vi zo ra dnev no, {to je pet pu ta vi {e ne go {to je po treb no na {em tr ì {tu. Za to }e naj ve }i deo bi ti po nu |en stra nim kup ci ma, pre sve ga u re gi o -

de lo ve za wih iz no si sve ga je dan od sto. Pro iz vod wu vi so ko teh no lo {kih ure |a ja, ko ji su se do sa da skla pa li u Tur skoj ili Ki ni, a ko ji tre ba da po sta nu iz vo zni pro iz vod Sr bi je, po dr à la je i dr à va. „Zbog ova kve vr ste in ve sti ci je, mi smo se od lu ~i li da ova kav pro je kat po mog ne mo kroz kre di te fon da za raz voj i pod sti caj na sred stva SI E PE”, ka è mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri}. Fond za raz voj odo brio je kom pa ni ji „Veg” dva i po mi li o na evra kre di ta za opre mu, a SI E PA je 150 no vih rad nih me sta fi nan si ra la sa po 5.000 evra.

In ve sti ci o ni strah zbog mo gu }eg ban kro ta Gr~ ke za pqu snuo je svet ske ber ze s po ~et ka sed mi ce {to je za po sle di cu ima lo pad do ma }eg tr ì {ta ak ci ja za 4,13 po sto. Do go v or na re l a c i j i Mer k elSar ko zi o da qem pru à wu po mo }i do gr la za du è noj Gr~ koj po di gao je svet ske i do ma }u ber zu, ali to ni je bi lo do voq no za po kri }e gu bit ka s po ~et ka ne de qe. Za to je glav ni re per tr ì {ta ak ci ja, Be leks15, na ne d eq n om ni v ou osla bio za 2,37 po sto i tr go va w e u pe t ak za v r { io na 600,10 po e na. Sa mo ovog me se ca ben ~mark do ma }eg tr ì {ta opao je za 5,19 po sto. Uku pan pro met ak ci ja ma i ob ve zni ca ma iz no sio je 4,03 mi li o na evra, {to je pad od 25,57 po sto u od no su na pret hod nih pet tr go va~ kih da na. Naj tr go va ni ja har ti ja pret hod ne ne de qe bi la je ak ci ja no vo sad skog Ba za ra . Ukup no je is pro me to va no sko ro 15.000 ko ma da na je din stve noj ce ni od 6.000 di na ra, te je ostva ren pro met od 89,3 mi li o na di na ra. O~i g led n o se ra d i l o o kon so li da ci ji vla sni {tva bu -

Dobitnici Galenika - Fitofarmacija

Promena cene (%) +12,83%

Komercijalna banka a.d., Beograd

926

+2,77%

NIS a.d., Novi Sad

722

+1,12%

Gubitnici Velefarm a.d., Beograd Razvojna banka Vojvodine a.d. AIK banka a.d., Ni{

lak {e pro da ju pre sti `ni auto mo bi li ne go pre kri ze. „Pred vi |a mo da po ve }a mo pro iz vod wu za 30 od sto, otva ra mo no vu fa bri ku u Ma |ar skoj, a u bu du} no sti bih vo leo da ne {to otvo ri mo i u Sr bi ji”, re kao je Bin der. Bar ba ra Sa mar xi} iz For da je re kla da se u da na {we vre me ne pro da ju za sta re li i lo {e opre mqe ni auto mo bi li. „Mi mi sli mo da se pre mi jum mo de li ma pa i onim u sred woj kla si, pri bli `i mo kup ci ma, jer sva ki na{ auto mo bil u sa lo nu ni je mo del ski sta ri ji od dve go di ne”, pre ci zi ra la je Bar ba ra. Pro da ja „fe ra ri ja”, „aston mar ti na”, „ja gu a ra”, „rols roj sa” i „por {ea”, ta ko |e ni je u kri zi, je di no je pro blem da se i ova ko sna `ni i sa vr {e ni mo de li jo{ do ra de. Me |u tim, oni ma lo ume re ni ji Ja pan ci sma tra ju, da ipak ne tre ba pre te ri va ti i da }e kri za po no vo do }i

Bo ga ti [pan ci na uda ru So ci ja li sti~ ka vla da pre za du `e ne [pa ni je gla sa la je o po nov nom uvo |e wu po re za na bo gat stvo u 2011. i 2012. go di ni ko ji je uki nu la pre tri

Cena na zatvarawu 7.000

Ne ma kri ze za li mu zi ne

sna ga. „Lam bor gi ni” je pro cve tao od ka da ga je „fol ksva gen” ku pio i sva ke go di ne iz ba ci je dan auto mo i bil pre mi jum kla se. „Mer ce des” }e do 2015. go di ne na tr ì {te iz ba ci ti jo{ pet no vih mo de la. U ovoj kom pa ni ji ka ù da je kri za da le ko iza nas i bez pro ble ma na tr ì {te lan si ra ju mo de le, vred ne pre ko 150.000 evra. An dre as Bin der iz „Mer ce des Ben ca” ob ja {wa va, da kup ci idu ka pre mi jum kla si i da se sa da

NIS-a oja ~a la je pro {le ne de qe za 1,12 po sto, a tr go va we od pet ka je za vr {i la na 722 di na ra. Kom pa ni ja je na ja vi la da }e do 2020. go di ne ulo `i ti oko 150 mi li o na evra za is tra `i va we naf te i ga sa u Sr bi ji, Re pu bli ci Srp skoj, Ru -

Akcije

NAJBOQE SE PRODAJU NAJSKUPQI AUTOMOBILI

Frank furt ski sa jam auto mo bi la pri li ka je da se su mi ra dvo go di {wi na pre dak pro iz vo |a ~a. U po sled we vre me od ka ko je kri za ma lo po pu sti la u auto-bi zni su, ma ko li ko to pa ra dok sal no zvu ~a lo, naj sku pqi auto mo bi li bo qe se pro da ju. „Mer ce des”, „BMV”, „por {e”, „lam bor gi ni” , „fe ra ri”, ~e ka ju se od {est me se ci do dve go di ne, a naj sku pqi „bu ga ti vej ron” pro dat je una pred. Naj br `i, naj sku pqi i naj ja ~i „bu ga ti vej ron sport”, vre dan mi lion i po evra, ve} je na ru ~en u 150 pri me ra ka od ~e ga po lo vi na ide u Azi ju, a ~ak 30 od sto su ki ne ski kup ci. Onaj ko ga bu de po se do vao mo }i }e, ako za to po sto je uslo vi, da ga vo zi pre ko 400 ki lo me ta ra na ~as. Ipak, do 100 ki lo me tra na sat naj br `i na sve tu je „lam bor gi ni adven ta dor”. „Lam bor gi ni adven ta tor” za sve ga 2,5 se kun di, do stig ne ubr za we od nu la do 100 ki lo me tar. Po kre }e ga mo tor od 570 kow skih

du } i da su me d i j i ob j a v i l i vest da je kom pa ni ja Ma ti je vi} ku pi la ovu rob nu ku }u od Del ta hol din ga. Naj tr go va ni ja ~la ni ca Be leks15 in dek sa bi l a je Naft n a in d u s tri j a Sr bi je sa pro me tom od 57,6 mi li o na di na ra. Ce na ak ci je

go di ne, uka zu ju }i sa da da je pra vi~ no da bo ga ti ji pla }a ju vi {e u vre me kri ze. Ka bi net je odo brio no vi po rez o ko jem }e idu }e sed mi ce bi ti gla sa no u par la men tu, pre ne la je ame ri~ ka no vin ska agen ci ja Aso {i je tid pres. Opo zi ci o ne par ti je su kri ti ko va le ide ju po nov nog uvo |e wa opo re zi va wa ne to bo gat stva gra |a na [pa ni je. Opo zi ci ja sma tra da je to, iz me |u osta log, ne e fi ka san i o~aj ni po ku {aj vla de da pred op {te iz bo re 20. no vem bra odo bro vo qi le vi ~ar ske gla sa ~e, ne za do voq ne zbog uvo |e wa me ra stro ge {ted we. Kri ti ~a ri ta ko |e is ti ~u da su pra vi {pan ski su per bo ga ta {i svo je bo gat stvo sme sti li u spe ci jal ne in ve sti ci o ne fon do ve ko ji su pri li~ no bla go opo re zo va ni. No vi po rez }e po go di ti sa mo one s ne to bo gat stvom ve }im od 700.000 evra (963.000 do la ra), {to je oko se dam pu ta vi {e od pret hod nog li mi ta i we ga }e pla }a ti oko 160.000 [pa na ca.

Cena na zatvarawu

Promena cene (%) 450

-11,76%

1.803

-11,23%

990

-10,00%

mu ni ji i Ma |ar skoj. Od po ~et k a go d i n e ce n a ak c i j e NIS-a sko ~i la je 55,58 po sto. Me |u tr go va ni jim har ti ja ma bi la je ak ci ja naj ve }e do ma }e mle ka re Imlek . Ukup no je is tr go va no 46,4 mi li o na di na ra na ce na ma do 2.160 di na ra. Pret h od n e ne d e q e tr ` i { na ka pi ta li za ci ja Imlek-a pa la je za 2,36 po sto, ali je u 2011. go di ni u plu su od 13,68 po sto. Jo{ jed na Sal for do va kom pa ni ja za be le ì la je do bar pro met pret hod ne ne de qe. Be o grad ski Bam bi ba nat upi sao je pro met vre dan 11,3 mi li o na di na ra po ne por me we noj ce ni od 20.000 di na ra. I Bam bi i Imlek kraj we su re zi stent ne har ti je na tre nut ni pad do ma }eg tr ì {ta jer je ni vo wi ho vih ce na pr ven stve no od re |en na ja vom ve }in skog vla sni ka o pro d a j i svog ude l a stra t e {kom part ne ru. I Aero drom Ni ko la Te sla pri pa da gru pi kom pa ni ja ~i ji je pro met bio pre ko 10 mi li o na di na ra (16,6 mi li o na). Naj vi {e je is tr go va no po sled weg dan tr go va wa, a ce na je na za tva ra wu bi la 476 di na ra. Pro {le ne de qe ce n a ak c i j e ovog emi t en t a skli znu la je za 3,6 po sto te se ta ko gu bi tak od da na li sti ra wa (po ~e tak fe bru a ra ove go di ne) po peo na 25,7 po sto. Be ~ej ski So ja pro tein upi sao je pro met od sve ga 4 mi li o na di na ra i to za hva qu ju }i tr go va wu od ~e tvrt ka ka da je is tr go va no 1,9 mi li o na di na ra. Ce na na za tva ra wu u pe tak bi la je 628 di na ra {to od go va ra ne deq nom pa du od ne pun pro ce nat. Od ak ci ja iz ban kra skog sek to ra naj ve }u in ve sti ci o nu pa `wu za o ku pi le su har ti je ni {ke AIK i dr àv ne Ko mer ci jal ne ban ke .

EVROPA POO[TRILA PRAVILA O DEFICITU

Tre ni ra we di sci pli ne u dvo ri {tu EU Mi ni stri fi nan si ja evro zo ne pri hva ti li su u Vroc la vu u Poq skoj da Evrop ska uni ja po o {tri uxet sku di sci pli nu ~la ni ca ukqu ~u ju }i tu i sank ci je za pre ko ra ~e wa de fi ci ta, sa op {tio je do ma }in dvo dnev nog ne for mal nog sa stan ka, poq ski mi ni star fi nan si ja Ja cek Ro stov ski. Re~ je o no vom pa ke tu {est za ko na ko ji }e omo gu }i ti efi ka sni je upra vqa we pri vre dom u Uni ji kao i ka `wa va we vla da za pre ko ra ~e we bud zet skih de fi ci ta za ko ji je Uni ja me se ci ma vr lo mu~ no tra ì la kom pro mis. Kri za u evro zo ni, uspo ra va we glo bal nog ra sta i ri zik od no ve re ce si je oku pi li su u Poq skoj kqu~ ne qu de fi nan si ja sa obe stra ne Atlan ti ka. Ame ri ka tra ì od Evro pe da pre sta ne da go vo ri o ras pa du evro zo ne, jer sma tra da du `ni~ ka kri za mo è da se re {i uz ve -

^la ni ce evro zo ne do go vo ri le na sa stan ku u Poq skoj no vi pra vil nik o de fi ci tu, ko jim }e se po o {tri ti bu yet ska di sci pli na ~la ni ca, ukqu ~u ju }i i sank ci je }u sa rad wu ~la ni ca evro zo ne sa Evrop skom cen tral nom ban kom. „I Evro pa i Ame ri ka ima ju pro ble me. Mo ra mo da ih re {a va mo sa obe stra ne Atlan ti ka, da bi smo us po sta vi li fi nan sij sku sta bil nost na tr `i {ti ma i spre ~i li da qe sla bqe we glo bal ne eko no mi je”, re kao je Vol fgang [oj ble, mi ni star fi nan si ja. Mi ni stri evro zo ne ipak ni su pri hva ti li su ge sti je ame ri~ kog ko le ge Ti mo ti ja Gajt ne ra da se po ve }a ju sred stva u Evrop skom fon du za fi nan sij sku sta bil -

nost i uve de sti mu la tiv ni pa ket za uspo re ne pri vre de. Ni su sa gla sni ni o uvo |e wu evro ob ve zni ca, ~e mu se pro ti ve Ne ma~ ka, Fin ska i Slo va~ ka. „Sma tram da pre uvo |e wa evro ob ve zni ca mo ra mo da oja ~a mo upra vqa we evrop skim pri vre da ma, jav nim fi nan si ja ma i da pod stak ne mo eko nom ski rast. U su prot nom }e te ob ve zni ce bi ti bez vred ne”, re kao je Oli Ren, evrop ski ko me sar za fi nan si je. Gr~ ka je i da qe glav ni iz vor ne sta bil no sti u evro zo ni. Mi -

ni stri fi nan si ja po ru ~u ju da }e na red na tran {a po mo }i Ati ni za vi si ti is kqu ~i vo od we ne vo qe da sta bi li zu je jav ne fi nan si je i kre ne u pri va ti za ci ju. „Od lu ku o is pla ti na red ne tran {e po mo }i Gr~ koj do ne }e mo u ok to bru, na osno vu pro ce ne Evrop ske ko mi si je, Evrop ske cen tral ne ban ke i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da. Po dr `a }e mo i pro du `e we ro ka ot pla te kre di ta Gr~ koj na de set go di na”, re kao je @an-Klod Jun ker, pred sed nik Evro gru pe. Ako do po lo vi ne ok to bra ne do bi je tran {u od osam mi li jar di evra, Gr~ ka }e mo ra ti da pro gla si mo ra to ri jum na ot pla tu du go va. Vla da u Ati ni uve ra va ~el ne qu de evro zo ne da }e spro ve sti bu xet ske i eko nom ske re for me.

Pro mo ci ja kwi ge Dra {ka Re |e pa Kwiga Dra {ka Re |e pa ,,Skela miruje, Azija putuje’’bi}e predstavqena danas u 19 sati u Galeriji “Prometej”, Trg Marije Trandafil. To je jedno od posledwih dela koje je, kao urednik, potpisao Petru Krdu (1952-2011). Na promociji }e pored autora govoriti i Ne nad Glav ~i}, Mi ra \u ri}, Mi ro slav Ili}, Zo ran Ko lun xi ja, Ra {a Ku A. Va ko bat i Ne nad [a po wa.

Za tva ra we 40. Bran ko vog ko la Na Sve~anom zatvarawu jubilarnog 40. Brankovog kola, program }e zapo~eti nastupom glumca Ti ho mi ra Sta ni }a koji }e govoriti antologijsku Brankovu pesmu ‘’Kad mlidijah umreti’’. Predstavi}e se i mladi pijanisti Oli ve ra To ma {e vi} i Vla di mir [o vqan -

ski. Zatim }e nastupiti pesnici Pe ro Zu bac i Dra gan La ki }e vi}, a potom }e se u izvedbi Teatra poezije Brankovog kola, iz antologije „Srpski pesnici 20. veka’’, ~uti pesme Mi o dra ga Pa vlo vi }a, Bo re Ra do vi }a, Iva na Ga |an skog, Ma ti je Be} ko vi }a, Ran ka Ri -

ponedeqak19.septembar2011.

„Pre pu sti se” Sa re De sen

gradu Kolbiju s ocem, wegovom novom ènom i wihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i wihovih druèwa, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimqiv usamqenik. Budu}i da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s no}nim ìvotom u Kolbiju. Zajedno se upu{taju u potragu: Oden da iskusi bezbri`ni tinejxerski ìvot koji joj je bio uskra}en; Eli da ostavi jedan tragi~an slu~aj za sobom. Smestite dvoje usamqenika u qupki primorski gradi} s bezbroj dugih letwih no}i i moè se dogoditi gotovo sve. N. R.

KWIGA KOJA SE PORU^UJE PREKO NEDEQNIKA „PORODI^NI KRUG”

„Da le ka kra qev stva” i na srp skom je zi ku

ka, kwiga obiluje brojnim kuriozitetima, li~nim do`ivqajima i zanimqivim paralelama. Cena kwige je 2.500 dinara, a mo`e se naru~iti preko redakcije nedeqnika „Porodi~ni krug”, na broj telefona 021/548 395, radnim danima, od 10 do 15 ~asova. I. D.

V remeploV

No vo sa |a ni u`i va li u ope ra ma Novosadska muzi~ka publika prvi put je 19. sep tem bra 1936. ~ula cele opere „Kavalerija rustikana” od Maskawija i „Pajaci” Leonkavala u izvo|ewu Beogradske opere. Najboqa sala u gradu u Hotelu „Sloboda”, na istoimenom trgu, nije bila dovoqno akusti~na. Ali, Beogra-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

[IRI SE MRE@A PODZEMNIH KONTEJNERA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

S obzirom na veliki uspeh kwige „Daleka kraqevstva” autora dr Ti bo ra Ce le ra na ma|arskom jeziku, objavqena je i u prevodu na srpski jezik. Ona prikazuje pro{lost, sada{wost i budu}nost vladarskih porodica izvan evropskog kontinenta. Pored faktografskih podata-

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi na Telepu, a sutra u Koviqu, Klisi i Klisanskom bregu. Gra|ani treba ovo sme}e da ostave ispred svojih ku}a, na istom mestu gde ostavqaju i kante za sme}e i to do 6 ~asova. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada postavqeni su jo{ danas u MZ „Radni~ki” na uglovima ulica Starine Novaka i Filipa Filipovi}a, Avijati~arske i Mihala Babinke, Pan~eva~ke i Obla~i}a Rada i u Ulici bra}e Mogin ispred broja 20. A. Va.

so je vi }a, Raj ka Pe tro va No ga, Ste va na Ton ti }a, Vla di mi ra Ko pic la, Iva na Ne gri {or ca i Dra go sla va De do vi }a. U sve~anom programu }e u~estvovati talentovani |aci Karlova~ke, Zmaj-Jovine i gimnazije „Laza Kosti}’’ iz Novog Sada. Z. Ml.

Novosadska Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana „Prepusti se“ Sa re De sen. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom

No se ba {ten ski i krupa n ot pad

DANAS U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

|ani su svojom ume{no{}u nadoknadili ovaj nedostatak. Publika je bila posebno zainteresovana za pevawe umetnika koji su poticali iz novosadske sredine: Stanoja Jankovi}a, Qubicu Tot-Qubi~i} i primadonu Katarinu Jankovi}. N. C.

Usko ro jo{ 20 spre mi {ta u uèm cen tru Po ugle du na svet ske me tro po le i na{ grad je po ~eo da do bi ja pod zem ne kon tej ne re. Na i me, No vi Sad bi u na red nom pe ri o du tre ba lo da na ba vi 500 ta kvih kon tej ne ra. Pre ma in ve sti ci o nom pla nu, ove go di ne bi tre ba lo da se po sta vi 40 kon tej ne ra za {ta je „î sto }a” iz dvo ji la 20 mi li o na di na ra. Po sta vqa we 20 pod ze mih kon tej ne ra za od la ga we sme }a u uèm cen tru gra da „î sto }a” po ~i we usko ro, a ~im se za vr {i po stu pak jav ne na bav ke, i grad wa 40 ova kvih spre mi {ta na dru gim lo ka ci ja ma, uglav nom kod jav nih in sti tu ci ja. Pr va dva ta kva spre mi {ta po sta vqe na su u sep tem bru pro {le go di ne u Uli ci Mo de ne, a sa wi ma je za po ~e lo po kri va we uèg cen ta ra gra da. U ovom pred u ze }u sma tra ju da }e pod zem ni kon tej ne ri do pri ne ti bo qoj hi gi je ni

grad skih uli ca, jer je dan ta kav po ka pa ci te tu za me wu je ~e ti ri sta ra kon tej ne ra. Pro je kat je, pre ma wi ho vim re ~i ma, u po ~et ku sku pqi, ali je na du `i rok bo qe i jef ti ni je re {e we.

Pro{log meseca „^isto}a” je postavila ~etiri nova podzemna kontejnera za odlagawe otpada. Nalaze se na Trifkovi}evom trgu, i to dva kod apoteke prema Wego{evoj i dva prema Mileti}evoj ulici.

- Na{ ciq je da ovakve podzemne kontejnere postavimo svuda po gradu, jer }e oni pored svoje efikasnosti doprineti i lep{em izgledu na{eg grada - ka`u u ovom preduze}u U podzemnom delu kontejnera nalazi se nepropusna vre}a, a na povr{ini spoqno ku}i{te kontejnera, sa otvorom za ubacivawe otpada. Odlagawem otpada na ovaj na~in, vi{e ne}e biti ru`nih slika rasutog i ispreturanog sme}a, kao ni neprijatnih mirisa. U jedan podzemni kontejner staje sme}a koliko i u ~etiri klasi~na kontejnera koji se nalaze na na{im ulicama ili u ~etrdeset klasi~nih kanti za sme}e koje se koriste u individualnom tipu stanovawa. Ina~e, „^isto}a„ je {tampala i leflete za gra|ane na kojima je obja{weno {ta su to podzemni kontejneri i zbog ~ega su boqi od ovih koji se sada koriste. Q. Nato{evi}

ODR@AN FESTIVAL „MLADI, ZDRAVO DA STE”

Klin ci od re ci kli ra nih ma te ri ja la pra vi li in stru men te Festival „Mladi, zdravo da ste” odràn je minulog vikenda u na{em gradu u, organizaciji Vojvo|anske zelene inicijative i Udruèwa „Zdravo” iz Novog Sada. Ovaj Festival je odràn na vi{e lokacija u gradu, a centralna manifestacija s pregr{t radionica i drugih zbavaqa ju~e je organizovana u Dunavskom parku. Bilo je tu za svakog po ne{to, a posebno su uìvali mali{ani u ekolo{koj bajci, a nakon toga i u radionici, u kojoj su pokazali svoju kreativnost. Oni su naime, od recikliranih maretijala i uz ma{tu pravili instrumente.

- Ciq projekta je doprineti osna`ewu mladih kroz promoci-

ju izuzetnih rezultata i postignu}a mladih u udru`ewima gra-

Foto: S. [u{wevi}

Is kqu ~e wa stru je Da nas: No vi Sad - od 10 do 12 ~asova zgrada nekada{weg „Duvana” kod Sajma (neparna strana Ulice Branka Baji}a), deo Ledina~ke ulice i deo Medicinskog fakleta za medicinsku biohemiju. Ka}: od 8 do 11 sati Vinogradarska ulica od broja 21 do 27 i od 4 do 10, Ulica Milana Stojanovi}a od broja 1 do 35 i od 2 do 22. Ko viq: od 8 do 13.30 deo naseqa od centra prema auto putu.

Su tra: No vi Sad - od 10 do 12 sati neparna strana Zmaj Jovine ulice od broja 1 do broja11 i Katoli~ka porta; od 10 do 12 sati ulice Josifa Marinkovi}a od 2 do 52a i od 1 do 43, Petra Drezgi}a od 2 do 18 i od 1 do 39, \erdapska 2, Temerinska od 102 do 110, Taksi slu`ba „Novus„, Trg 23. oktobra 10 i od broja 3 do 13; od 8 do 13 gradili{te u Dalmatinskoj ulici od broja 27

prema Suboti~kom bulevaru. Be o ~in: od 11 do 12.30 deo naseqa Dumbovo. Bu ko vac: od 8.30 do 13.30 Bukova~ki do, Mala Karaga~a i Vezirac. Srem ski Kar lov ci od 8 do 10 od Okugi}eve ulice do kraja prema Beogradu, vikend naseqa Karlova~ki vinogradi, Sredwi i Mali Matej, Kara{, Krivac i Lipovac. ^or ta nov ci:od 8 do 13 sati vikend naseqe ^ortanovci.

Fo to gra fi je Iva na Ar se ni je vi }a Izlo`ba fotografija Iva na Ar se ni je vi }a bi}e otvorena danas u 20 ~asova u klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra No vog Sada, Kato li~ ka porta 5. Postavka serije fotografija “Blou ap” traja}e do 2. oktobra. A. Va.

|ana u razli~itim oblastima delovawa, aktivizam, volonterizam, sport, zabava, nauka, kultura, umetnost - istakli su organizatori. Na a Festivalu su u~estvovala udruèwa i organizacije koja su èlela da se promovi{u i koja deluju na poqima navedenih oblasti, muzi~ko-scenski izvo|a~i i bendovi, sportski timovi, slobodni umetnici… U~e{}e je bilo volonterskog tipa, u ciqu promocije zdravih stilova ìvota, bez finansijske naknade. Finsijska podr{ka projekta je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine. Q. Na.

c m y

ponedeqak19.septembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Dra ga na, Du wa i Du {an ob ra do va li Bu li }e Trojke An|a, Bo{ko i Marija - Biqane i Luke Garowe, Dragana, Duwa i Du{an - Jelene i Zlatka Buli}a.

Blizanci Sara i Sta{a - Marije i Bo{ka Vujanovi}a, Darko i Mario Marije i Stanislava Pnigera.

Devoj~ice Duwa - Aleksandre i @ivka Kasalice, Dejana - Aleksandre i Nedeqka Loli}a, Ana - Anastasije i Damir Al Fara, Danijela - An|elke i Dalibora Roqi}a, Ma{a - Biqane i Zorana Dra{kovi}a, Mina - Biqane i Marka Mati}a, Mila - Bojane i Neboj{e Vojnovi}a, Lena - Bojane Manxuki} i Dragana Matejina, An|ela - Branislave i Stevana Vilovskog, Milica - Vesne i Miodraga Dimitrijevi}a, Viktoria - Daniele i Marjana ôbrde, Lana - Danijele i Igora Petrovi}a, An|ela - Danijele i Miroslava [atare, Elena Danijele Qubi~i} i Sini{e Ili}a, Duwa - Danice Mari} i Milana ]urguza, Ana - Dragane i Dragana Mitrovi}a, Marina - Dragane i Draèna ]erana, Teodora - Dragice i Velimira Krivoku}e, Lea - \ulzade Aziri i Stevice Ki{, Kata - Enike i \ule Halasa, Anisija - Zorice Jari} i Sr|ana Brdara, Teodora - Ivane i Borivoja Gali~i}a, Sara - Jarmile i Jana Ga{para, Lana - Jelene i Bojana Blagojevi}a, Lana - Jelene i Viktora Hlebjana, Ivana - Jelene i Zorana Eremi}a, Jovana - Jelene i Jaroslava Kuèlka, Milica - Jelene i Qutice Flori}a, An|ela - Jelene i Nenada Rajkova, Mina Jelene i Radovana Amanovi}a, Imola - Klare i Jano{a Mag, Jovana - Qiqane i Miqana Jawu{evi}a, Jana - Maje i Dejana Danilovca, Ivana - Maje i @eqka Jur~i}a, Nada - Maje i Mihajla Maravi}a, Lara - Maje i Radoslava Jak{i}a, Lenka - Marije i Aleksandre Alijevi}a, Nikolina - Marine i Zorana Radosavqevi}a, Julija Meqe}e Emini i Halima Dalipia, Elena - Mirjane i Bojana Bogdanovi}a, Tawa - Mirjane i Bojana Pavi}a, Nevena - Mirjane i Jovana Mir~ete, Teodora - Mirjane Labus i Petra Vlatkovi}a, Mina - Mirjane Stojkovi} i Nikole Ili}a, Nevena - Nata{e i Petra Maksimovi}a, Milica - Oqe i Nenada Baraca, Una - Radmile i Gorana Adamova, Lena - Romane i Aleksandra Radosavqevi}a, Sawa Sabrine i Marka Dabi}a, Hana - Sawe i Marinka Davidovskog, Isidora - Sawe i Slobodana Golubovi}a, Ivana - Sa{ke Mikleu{ i Ivana Prvuqa, Kalina - Svetlane i Milo{a [ari}a, Jovana Sla|ane i Milana Tomanovi}a, Elena - Sla|ane i Radivoja Stolice, Lana - Smiqane i Aleksandra Fabrisa, Ana - Sneàne Zori} i Zvezdana Medovarskog, Mina - Sneàne i Borisa Boì}a, Una Sneàne i Danijela Krompi}a, \ur|a - Sowe i Du{ana Trkuqe, Teodora - Stojice i To{e Savi~i}a, @eqana - Suzane Miladinovi} i Jove Geli}a, Sofija - Tawe Beqi} Novakovi} i Borisa Novakovi}a, Awa - Tijane i Vujadina Vukovi}a, Bratislava - Femke Novakovi} i Bojana \ori}a, Kaj{in - [ao êng i Hujao Je, Milica - Violete i Dragana Miqenovi}a.

Ma ma Vla di sla va, be ba Mi wa, ta ta Da ni jel i se stra Ma ja To do ro vi}

Ven~ani Mi la na Man di} i Iqa Po po vi}, An ki ca Bo `o vi} i Bo jan Ka {i}, Go ra na Api} i Vla di slav Se ku li}, Ma ja Pe tro vi} i Mi lo mir Jo co vi}, Qi qa na Pe tro vi} i Igor Pe tro vi}, Na ta {a Ma le{ i Mi lan Ga jin, Go ra na Ve le mir i Mi lan Vuj kov, Sla |a na Ma noj lo vi} i Ne nad Ma noj lo vi}, Mi la na Se la ko vi} i Mi lo{ Me de ni ca, Mi la na Ivi} i Ni ko la Pe jo vi}, Ma tea Vi tez i Bra ni slav Kraj cer, Mi -

la na Laj {i} i We go{ Cu pa}, Dra ga na Pet ko vi} i Bra ni slav Kan tar xi}, Sla |a na Pr `uq i Qu bo mir ]i ri lo vi}, Qu bi ca Pe tro vi} i Slo bo dan Plav {i}, Qi qa na Ki kin |a nin i Alek san dar Po po vi}, Je le na Bje li ca i Du {an Ga ki}, Da ni ca Si mi} i Vla di mir Sre} kov, Je le na Per na i Mar ko Jo vi}, Ni ko li na Jan ko vi} i Mla den Ma li no vi}, Na ta {a ]ur guz i Du {ko Vu ki}, So wa Cve ti ~a -

nin i De jan Mir ko vi}, Je le na Maj tan i Ne nad Mi ti}, Mi la Ra u{ i Igor Mar ti no vi}, Va wa Dro bac i Pe tar Or li}, Je le na \a ko vi} i Emil Hor vat, Sne `a na Ma ri ~i} i Zo ran Mar kov, Dra ga na Ra fa i lo vi} i Qu bi {a Spa so je vi}, Ma ri ja Gra ho vac i Bo jan Ka ra de gli ja, Ti ja na Te o do ro vi} i Slo bo dan Li ri}, Ja na Sre} ko vi} i Dar ko Fle go, Ve sna Ja ji} i @eq ko Li {~in ski.

De~aci Vuk - Adrijane Petkovi}, Luka - Aleksandre i Dragana Panteli}a, Neboj{a - Aleksandre Ivo{ev i Vladimira Radusinovi}a, Nenad - An|elije i Dalibora Maqaha, Uro{ - Biqane i Branislava Srem~ev, Du{an - Biqane i Dejana Stojakovi}a, Nemawa - Biqane i \or|a Borockog, Du{an - Biqane i Miroslava Bebi}a, Nikola - Bojane i Ilije Vukovi}a, Almir - Bukurije Islamaj i [efkia Feratia, Andrej - Valentine i \or|a Savi}a, Filip Vawe [ija~i} i Ivana [ajina, Filip - Vesne i Vladimira Cerovskog, Mirko - Vesne i Qubomira Isakova, Ilija - Vidosave i Stanka Oli}a, Todor Vladane i Radoslava Marjanovi}a, Luka - Vladislave Andri} i Mladena Mikovi}a, Stefan - Gordane i Sretena Maxara, @ivan - Gordane Milivojevi} i Sini{e Pavlova, Aleksandar - Danijele i Sa{e \etvajia, Filip - Danice i Bojana Konstantinovi}a, Marko - Dragane i Branka Miqanovi}a, Mihajlo - Dragane i Nemawe [arac, Du{an - Dragane Palurovi}, Vuk - Du{ane i Branislava Pera}, Dragan - Du{ice i @eqka Bawca, Damir - Elvire i Zdenka Horvata, Muhamed - Eqhame Bekte{i i Dabru{a Krasni}ia, Adrian - Emanuele i ^ongora Hajxera, Danijel - Emine i Pavla Par~eti}a, Leon - Emine Cani} i Damira Dvor`aka, Nemawa - Zorice Tot i Slobodana Jovanovi}a, Aleksa - Ivane i Aleksandra Veselinovi}a, Nikola - Ivane i Aleksandra Stankovi}a, Stefan - Ivane i Viktora Kova~a, Marko - Ivane i Nenada Vulovi}a, David - Ivane i Samuela Macka, Matija - Irene i Aleksandra Cr-

nomarkovi}a, Viktor - Jasmine i Predraga Gligori}a, Stevan - Jelice i ^edomira Kova~evi}a, Reqa - Joan Duru Popi} i Vladimira Popi}a, Sergej - Jovanke i Bojana Nikoli}a, Marko - Katarine Ladan i Dalibora Osmanhaxi}a, Igor - Kovinke i Aleksandra To{i}a, Danijel - Kristina Rodi}, Vuk - Ksenije Pe{ikan-Cvetkovi} i Vladimira Cvetkovi}a, Reqa - Qiqane Simeti} Baji} i Ostoje Simeti}a, Nemawa - Qubice i Radeta Ivkovi}a, Teodor - Magdalene i Jovice Stankovi}a, Nata{a Maje i Gorana Br~kala, Stefan - Maje i Predraga Luki}a, Aleksa - Marije i Dalibora Varge, Milorad - Marije i Dalibora Zeqkovi}a, Teodor - Marije i Jana Trusine, Pavle - Marije i Mihajla [qivka, Petar - Marije i Ra{ete i Vladimira Mudrini}a, Lazar - Milene i Mileta Tomi}a, Pavle - Milene i Novice Komada, Uro{ - Miqane i Dejane Zbu}novi}a, Mihajlo - Mirele Mlinar i Slobodana Zubovi}a, Nemawa - Monike i Bojana Stoj{ina, Jovan - Nata{e i Trivuna ]uluma, Nikola - Radmile Soviq i Nedeqka Todori}a, Ivan - Ru`ice i Veselina Papa, \or|e - Savke i Ivice \oki}, Milo{ Sanele i Marka Ercega, Nikola - Sawe i Marka Stojanovi}a, Dario - Silvije i Zoltana Ura~a, Danilo - Slavice i Radovana @ivkovi}a, Sini{a Sla|ane Jovanovi}, Reqa - Sowe i @arka Stepanova, Nemawa - Suzane i Milivoja Pe{i}a, Sr|an Suzane i Predraga Dragojevi}a, Matej - Tawe i Aleksandra Mi}evi}a, Vuk - Tatjane i Dragana Price, Mihajlo - Tatjane i \or|a Lojanice.

Umrli

Na di ca Mi ro vi} i Alek san dar [u le ti

Jovanka \uri} ro|. Ubiparip (1951), Koviqka Jeli~i} ro|. Kneèvi} (1940), Svetozar Jovanov (1951), Lidija Jovanovi} ro|. Svilenga}a (1925), Anica ]aleta ro|. ôli} (1938), \or|e Bor|o{ki (1937), Terezija Brunslik ro|. Dorn (1939), Petrik Vidakovi} (2009), Nada Vidovi} ro|. Lazi} (1927), Ekatarina Vi{wi} ro|. Jovanovski (1941), Danka Vukovi} ro|. Petrovi} (1958), Ana Gabnai ro|. Tomi} (1941), Tibor Gaò (1957), Verica Glumac (1933), Nikola Damjanovi} (1932), Mirko Deji} (1926), Radoslavka Dozet ro|. Radi} (1947), Radoslav Dolovac (1940), Zvonimir Klenov{ek (1945), Zora Kneèvi} (1938), Jovana Komatina ro|. Mihaq~in (1926), Julijana Kr{ev ro|. Radoni} (1934), Nevenka Kupre{an ro|. Kotur (1924), Mara Lovrenovi} ro|. Vojnovi} (1937), Nedeqka Lon~ar (1931), Stanislav Luki} (1952), Petar Miki} (1925), Frida Milinkov ro|. Peru{i} (1930), Du{an Obradovi} (1946), An|a Pena ro|.

Pili} (1931), Ilija Petkovi} (1955), Dragan Petrovi} (1980), Jovanka Ple}a{ (1963), Sini{a Powavi} (1940), Ratko Prodanovi} (1941), Jasminka Radijevac ro|. La|evi} (1953), Milinko Radovi} (1952), Petar Rac (1930), Milorad Savi} (1948), Mi}o Studen (1941), Antal Taka~ (1919), Katarina Unkovi} ro|. Slavni} (1925), Marija Cibulova ro|. ^astven (1935), \ura ^orda{ (1967), Marija [alamun ro|. [urjan (1935), Margita [anta ro|. [ranc (1935), Velinka [ar{anski ro|. Stanojev (1934), Mom~ilo Jakovqevi} (1956), Zorica Jak{i} ro|. Hladni (1942), Ladislav Kova~ (1946), Albert Ku`ner (1936), Nadija Lavrek ro|. Papka (1929), Boban Nikoli} (1957), Petko Pavlovi} (1952), Stojanka Papuga ro|. Jezdi} (1928), Slavka Simatovi} ro|. Vujasinovi} (1941), Kristina Supi} ro|. Barta (1940), \ur|inka Tapavi~ki ro|. Stojadinov (1927), Sr|an Trivi} (1976), Ile{ Frank (1940).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

VOLONTERI CENTRA „SRCE” SVAKODNEVNO U BORBI PROTIV SAMOUBISTAVA

Raz go vor bez pri di ka le ~i du {u Iako broj sa mo u bi sta va iz go di ne u go di nu ra ste u sve tu i kod nas, o ovom pro ble mu ne do voq no se go vo ri. Ta bu i pred ra su de ko je okru ù ju fe no men sa mo u bi stva, de pre si ju i men tal ne po re me }a je, ve li ke su pre pre ke na ko je na i la ze oso be ko ji ma su po dr {ka i po mo} po treb ni. Vo lon te ri Cen tra „Sr ce” za pru à we emo tiv ne po dr {ke i pre ven ci je su i ci da sva ko dnev no raz go va ra ju s qu di ma ko ji su usa mqe ni, uz ne mi re ni, po vre |e ni, tu `ni, o~aj ni, ne si gur ni... Ne dr è im mo ral ne pri di ke, ne uma wu ju wi ho ve pro ble me i ne oma lo va à va ju wi ho ve te go be. - Oso be ko je raz mi {qa ju o sa mo u bi stvu su du bo ko ne sre} ne, te im ne tre ba dr à ti pri di ke i osu |i va ti ih. Tre ba ih sa slu {a ti, po mo }i im da otvo re no raz go va ra ju o ono me {to ih ti {ti i on da za jed -

no raz ma tra ti mo gu }a re {e wa. oso ba ma (po ro di com, part ne rom), Uko li ko je neo p hod no, upu }u je mo usa mqe nost, ne za vid na eko nom ska ih na stru~ ne oso be, psi ho lo ga i si tu a ci ja, psi hi~ ke i dru ge bo le psi hi ja tra - ob ja sni la je vo lon sti. Jed no stav no, qu di pod pri ti ter ka Cen tra skom svih Sla vi ca Ra ovih udru Broj po zi va upu }e nih Cen tru ni sa vqev. è nih fak Broj po zi va „Srce” raste, a samo za osam to ra po ~i wu meseci ove godine dve upu }e nih Cen da gu be na du tru „Sr ce” ra da }e se ne hiqade qudi zatraìlo je ste, a sa mo za {to pro me pomo}, {to je ~ak za osam me se ci ni ti, da }e ~etvrtinu vi{e nego lane ove go di ne dve bi ti bo qe, a hi qa de qu di sta we u ko za tra ì lo je po mo}, {to je ~ak za me se na la ze im je ne iz dr ì vo ~e tvr ti nu vi {e ne go la ne. Pod jed uka za la je Ra ni sa vqev. na ko se ja vqa ju i mu {kar ci i è ne Tre nut no u Cen tru ak tiv no vo iz me |u 40 i 50 go di na, dok mla |e lon ti ra ju 42 oso be de vet sa ti oso be, od 16 do 30 go di na u ve }em dnev no. Me |u tim, ciq ove ne vla bro ju pi {u mej lo ve. di ne i ne pro fit ne or ga ni za ci je je - Raz ne okol no sti uti ~u na oso da bu du do stup ni 24 ~a sa, a za to je bu da raz mi {qa o to me da odu zme neo p hod no du plo ve }i broj vo lon se bi ì vot - pro ble mi s bli skim te ra. Je di ni for mal ni uslov je da

vo lon ter bu de sta ri ji od 18 go di na, dok ni vo obra zo va wa, pro fe si ja, bra~ no sta we i sli~ no ni su bit ni, na po me nu la je Ra ni sa vqev. Ipak, vo lon ter „Sr ca” tre ba da bu de sa o se }a jan, to le ran tan, da ima raz u me va wa, ne osu |u je, ima vre me na, è qe i vo qe da po mog ne. - @e le li bi smo i da omo gu }i mo bes plat nu po dr {ku li~ nim kon tak tom, a za to nam je neo p ho dan no vi pro stor. Na da mo se da }e mo kao or ga ni za ci ja ko ja po sto ji 20 go di na do bi ti vi {e raz u me va wa od vla sti ka ko bi smo re a li zo va li ovaj pro blem - ka è na {a sa go vor ni ca. Gra |a ni ko ji è le da se obra te vo lon te ri ma „Sr ca” mo gu to u~i ni ti po zi vom na bes pla tan broj 0800 - 300 - 303, sva kog da na od 14 do 23 ~a sa, ili mo gu pi sa ti na imejl: va nja@ cen tar sr ce.org. I. Dragi}

U KOWI^KOM KLUBU „PETRAS”

Te ra pij sko ja ha we i lek i uì va we Me |u pr o gra mi ma za po mo} de ci obo le loj od auti zma u gra du je i pr o je kat te ra pij skog ja ha wa kr oz ko ji je, za pet go di na, pr o {lo vi {e de se ti na de ce. Tre ner ja ha wa iz ko wi~ kog klu ba „Pe tras” iz Pe tro va ra di na, gde se od vi ja ju ove ak tiv no sti, Ra do slav Bur sa} ka è da su jo{ 2002. go di ne ma li {a ni po ~e li da do la ze, ali da je pr o gram za ì veo ~e ti ri go di ne ka sni je, ka da su tre ne ri pr o {li sve se mi na re i obu ke, po lo ì li te sto ve i do bi li zva ni~ ne ser ti fi ka te. Ka ko na vo di, sa ra |i va li su i sa SOS „De ~i jim se lom”, do la zi la su im

je ve o ma po la ko, ka `e sa go vor nik. - Pr vih ne ko li ko tre nin ga oni ne ja {u, ve} se sa mo upo zna ju sa ko wem, gle da ju ga kr oz ogra du, mi lu ju, pa ih uvo di mo u {ta lu da ga ~i ste. On da gle da ju is ku sni je de te ka ko ga ja {e, ka ko bi do bi li ose }aj si gur no sti. Sa mo ja ha we za vi si od de te ta do de te ta, ne kad tre ning tra je sa mo 10 mi nu ta, jer ma li {an mo `e da iz gu bi kon cen tra ci ju - ob ja snio je tre ner. Dru {tvo za po mo} oso ba ma sa auti zmom No vog Sa da (DPO SA), ~i ji ~la no vi su de ca upi sa na u [O SO „Mi lan Pe tro vi}”,

Autisti~no 2.500 osoba U Sr bi ji ne ma pre ci znih po da ta ka ko li ko de ce bo lu je od auti zma, ali se pret po sta vqa da sa tim raz voj nim po re me }a jem ì vi oko 2.500 oso ba. Auti zam se is po qa va kr oz pr o ble me u ~ul nom opa à wu, go vo ru, mi {qe wu i raz u me va wu so ci jal nih si tu a ci ja i ja vqa se kod {est od 1.000 oso ba. Auti zam je slo èn raz voj ni po re me }aj, obi~ no se is po qa va to kom pr ve tri go di ne ì vo ta i ~e tvo ro stru ko je u~e sta li ji kod de ~a ka ne go kod de voj ~i ca. de ca sa Da u no vim sin dro mom, ali ma li {a ni sa auti zmom su naj broj ni ji po se ti o ci. - Tre nin zi se od vi ja ju dva pu ta ne deq no, a sva ko ima svoj ter min u sa rad wi sa te ra pe u- tom, de fek to lo gom, fi zi ja trom. Ni ka da ne ra di mo na svo ju ru ku, ne da je mo sa mi pr og no ze ko li ko de te mo è da ra di, ve} tra ì mo mi {qe we i di jag no zu le ka ra - re kao je Bur sa}. Ka ko se mno ga de ca pla {e ko wa, pr vi kon takt se ostva ru -

ve} go di na ma uspe {no sa ra |u je sa „Pe tra som„. S ob zi rom na mno ge po zi tiv ne efek te na psi ho mo tor nom, emo ci o nal nom i so ci jal nom pla nu ova kav vid te ra pi je u ve li koj me ri do pri no si una pre |e wu psi ho fi zi~ kih spo sob no sti de ce. Pre ma re ~i ma pred sed ni ce DPO SA Oli ve re Br ki}, pr o gram te ra pij skog ja ha wa ima in klu ziv ni ka rak ter i omo gu }a va de ci sa auti zmom us po sta vqa we so ci jal nih in ter ak ci ja.

U PETAK NA SPENSU I TVR\AVI

„No} is tra ì va ~a” Ma ni fe sta ci ja „No} is tra ì va ~a”, dru ga po re du, odr à }e se u pe tak, 23. sep tem bra u 16 ~a so va u le de noj dvo ra ni Spen sa, kao i na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ova ma ni fe sta ci ja je naj ve }a i naj za bav ni ja pro mo ci ja na u ke i na u~ ni ka na sve tu, ko ja se odr à va istog da na u ce loj Evro pi. Po se ti o ce o~e ku ju ra zni eks pe ri men ti, de mon stra ci je, iz lo `be i ra di o ni ce, tak mi ~e wa, ple sni per for mans, a svi pro gra mi su bes plat ni. De ta qan pro gram sa sat ni com bi }e usko ro ob ja vqen na saj tu www.no ci stra zi va ca.rs. A. Va.

TURISTI^KE AGENCIJE NI@IM CENAMA PRIVLA^E SUGRA\ANE

Mo re ak tu el no i u sep tem bru

Pro da ja tu ri sti~ kih aran `ma na ne je wa va ni u sep tem bru, sa zna li smo u no vo sad skim tu ri sti~ kim agen ci ja ma. Oni ko ji ni su ima li vre me na ili nov ca da se oku pa ju i uì va ju to kom let we se zo ne, mo gu to se bi da pri u {te i ovog me se ca i to po mno go po voq ni jim ce na ma. Bo ja na ^vo ro vi} iz agen ci je „Mo de na trevl“ ka è da i da qe ima ju ne ko li ko po nu da za od mor na mo ru, a tre nut no im je naj ak tu el ni ji aran `man „Bu me rang“, ko ji pod ra zu me va od mor u [pa ni ji za 269 evra. Ovaj de ve to dnev ni pro gram ob u hva ta obi la zak ne ko li ko gra do va i wi ho vih zna me ni to sti u Fran cu skoj i [pa ni ji, no }e we u Ka nu i Ni ci. -Za do voq ni smo in te re so va wem. Ovo je osmi {qe no ta ko da qu di odu na le to va we, ali da to ne bu de kla si ~an od mor. Isti aran `man u po ~et ku je ko {tao 299 evra, a sa da je jef ti ni ji za 30 evra po oso bi - is ti ~e ^vo ro vi}. Su gra |a ni ko ji su na vi kli na gr~ ke pla è ovog me se ca mo }i }e u agen ci ji „Mar ket turs“ za 100 evra da le tu ju 11 da na. Pre ma re ~i ma me na xer ke pro da je ove agen ci je Sta ni je Bla go je vi}, za in te re so va nost za ove aran `ma ne je ve li ka, jer ce na naj sku pqeg ne pre la zi 160 evra. Me |u tim, u tu ri sti~ koj agen ci ji „Na vi ga tor“ sa zna li smo da je osla bi la po tra `wa za let wim

aran `ma ni ma i da su sa da kod wih ak tu el ni jed no dnev ni iz le ti po Sr bi ji. Od po nu da za pu to va wa u ino stran stvo u ovoj agen ci ji tre nut no je ak tu e lan Egi pat, a ce ne aran `ma na kre }u se od 350 evra. -Ima li smo ne ko li ko aran `ma na za Gr~ ku u sep tem bru i ko {ta li su od 85 do 100 evra, ali sa da je se zo na pu to va wa u tu ze mqu kod nas go to va. U Egip tu sad kre }u obi la sci i kr sta re wa, pa }e pra vi tu ri sti tek i}i ta mo - ka è di rek tor ka agen ci je Ka ro li na Svi lar. Ona is ti ~e da u sep tem bru naj vi {e pu tu ju pen zi o ne ri, ko ji ma ne sme ta ako bu du ima li i ne ko li ko da na lo {eg vre me na, jer je wi ma naj bit ni ji od mor. Pre ma we nim re ~i ma, za le to va we u sep tem bru od lu ~i se i po ne ki bra~ ni par sa ma lom de com, ali uglav nom po ~et kom me se ca, ka da je jo{ uvek le po vre me. Da ne pu tu ju sa mo pen zi o ne ri u sep tem bru po tvr di la nam je i su gra |an ka Ve sna Pa li}, ko ja je pro ve la de set da na u Gr~ koj. -Iza bra la sam sep tem bar za to {to su jef ti ni ji aran `ma ni, a mo re je jo{ uvek to plo. Su per sam se i pro ve la i od mo ri la. Na pla à ma ni je to li ka gu `va kao u sred se zo ne ka da se svi na ~i~ ka ju, pa mi sa vr {e no od go va ra za od mor, a ima i do brih klu bo va za iz la ske- ka è Pa li}. N. Radman

Vi zi tor ski cen tar ~e ka vo lon te re

- Pri me }u je se da je de te na kon lu „Bu di drug/dru ga ri ca”. Ka ko te ra pi je za do voq ni je, sre} ni je. je pred sed ni ca DPO SA ob ja sni To je spe ci jal ni kon takt de ce sa la, ovim pr o jek tom se te ì po ve ì vo ti wom gde ne ma skri ve nih }a wu so ci jal ne ukqu ~e no sti i ose }a wa, gde se vi bra ci je po kre - ni za dru {tve nih ak tiv no sti, a ta kow skog te la pre no se na de te, ob u hva ta }e kre a tiv ne ra di o ni ce pa se ti me i dru è we uti ~e na oja na otvo re ~a va we mi nom. S dru Kowi~ki klub „Petras” {i }a, po ge stra ne, jedini je u zemqi koji boq {a va se k o w i ~ k i ko or di na ci - praktikuje terapijsko jahawe klub „Pe ja po kre ta, tras” je di ori jen ta ci ja. Ova kva ve `ba po - ni je u ze mqi ko ji prak ti ku je te ma è im i da se oslo bo de, da us - ra pij sko ja ha we, a da bi ovaj vid po sta ve {to bo qu ko mu ni ka ci ju te ra pi je za ì veo neo p hod no je da - ka è Br ki} do da ju }i da se uti - we go vu vred nost pre po zna ju i dr ~e i na raz voj kog ni tiv nih spo àv ne in sti tu ci je i fon do vi, sob no sti, usme ra va se pa `wa i kao i hu ma ni tar ne orga ni za ci je. po ve }a va kon cen tra ci ja. Sve do da ne in for ma ci je o ovom Udru è we ima u pla nu po kre - pr o gra mu mo gu se po tra ì ti na ta we pr o jek ta „Bo qe je udvo je” br o je ve te le fo na 021/643-4-121 i za obu ku vo lon te ra ko ji bi ra di - 064/160-9-069. li sa de com sa auti zmom po mo de A. Jerini}

PROGRAM RAZMENE U^ENIKA

Pri ja vqi va we 5. ok to bra U~e ni ci sred wih {ko la, ro |e ni iz me |u 1. ja nu a ra 1995. i 15. ju la 1997. go di ne, ko ji è le da pro ve du jed nu {kol sku go di nu u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, mo gu to da u~i ne pre ko Ame ri~ ko-srp sko cr no gor skog omla din sko li der skog pro gra ma raz me ne za Sr bi ju. U~e ni ci se mo gu pri ja vi ti za raz me nu u se dam gra do va Sr bi je, a u No vom Sa du to mo gu da u~i ne 5. ok to bra od 8.30 do 13 ~a so va u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Uli ca zlat ne gre de 4. Tre ba da po ne su no vi ju fo to gra fi ju 3x4 cm, ko pi ju iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih ili pa so{ i he mij sku olov ku. Vi {e in for ma ci ja mo è se do bi ti na bro je ve te le fo na Ame ri~ kog sa ve ta 011/ 2657-354 i 011/ 2657-362. A. Va.

Pr ve po hva le „Be li lu” kao {to je to ~i ni la i „^i sto }a”, a kon tej ne re ~im se uo~i da su pu ni.

PREURE\ENA [UMARSKA KU]ICA NA KURJA^KOJ GREDI

ODNO[EWE SME]A U KARLOVCIMA

Od no {e we sme }a u Srem skim Kar lov ci ma od 1. sep tem bra u ru ka ma je lo kal ne sa mo u pra ve, ta~ ni je Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a „Be li lo”. Iako je ra no za su mi ra we re zul ta ta, jer je od pre u zi ma wa tog po sla od no vo sad ske „î sto }e” pro {lo sve ga dva de se tak da na, di rek tor „Be li la” \or |e Hor vat ka è da za sa da sve funk ci o ni {e bez pro ble ma. Ka mion auto - sme }ar, ko ji je op {ti na ku pi la od nov ca ko ji je za to do bi la od Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, pra zni kan te po istom ras po re du

ponedeqak19.septembar2011.

- Pr ve re ak ci je gra |a na su po zi tiv ne, a sti gle su i po hva le na ra ~un ru ko va wa kan ta ma i za to {to

rad ni ci po ~i ste sve iza se be - ka `e Hor vat. - Sme }e od vo zi mo na de po ni ju u in |ij sku op {ti nu, sa ko jom je pret hod no sklo pqen spo ra zum o to me. Ce na od no {e wa sme }a je osta la ne pro me we na, kao i na ~in pla }a wa, pre ko ra ~u na „In for ma ti ke”. Hor vat na po mi we da }e usko ro bi ti ras pi san ten der za na bav ku no vih kan ti za sme }e i kon tej ne ra. Pre ma we go vim re ~i ma, tre ba lo bi da bu de ku pqe no oko 500 kan ti, ko je }e bi ti po de qe ne gra |a ni ma u za me nu za o{te }e ne. Z. Ml.

Ku }i ca u je ku ra do va

Za vr {e na je ob no va ne ka da {we {u mar ske ku }i ce na Kur ja~ koj gre di u Ko viq sko-pe tro va ra din skom ri tu. Ku }i ca je na kon svih ra do va izo lo va na uznu tra, ka ko bi mo gla da se ko ri sti to kom ce le go di ne. Ka ko sa zna je mo, Pa tri jar {i ji, u ra do vi ma na Kur ja~ koj gre di u~e stvo va li su i vo lon te ri Po kre ta go ra na Voj vo di ne. Ova or ga ni za ci ja }e bi ti

part ner Pa tri jar {i ji i pri li kom or ga ni zo va wa i re a li za ci je pro gra ma u tom objek tu. Ide ja je da se ku }i ca ko ri sti kao mi ni vi zi tor ski cen tar, po {to je re~ o pod ru~ ju gde va `i pr vi ste pen za {ti te. Pr vi po se ti o ci bi na pro le }e ov de mo gli pro vo di ti vre me u po sma tra wu pti ca i u`i va ti u pri ro di. Z. Ml.

U I[^EKIVAWU NOVE ODLUKE O OBALI I VODENIM PUTEVIMA

Po ja ~a na kon tro la p lo vi la Sa o bra }aj ni in spek to ri ve} dve go di ne po ku {a va ju da uve du red na oba li Du na va, te su po ja ~a li kon tro le za ko je ko ri ste i ~a mac. Grad na me ra va da ovog me se ca do no se no vu od lu ku ko jom bi vla sni ke plov nih obje ka ta na te rao da pla }a ju do zvo lu za ko ri {}e we oba le re ke. Sa o bra }aj ni in spek to ri tre nut no po pi su ju sve objek te, ko jih pre ma pro ce na ma, ima iz me |u 4.000 i 5.000, ali jo{ uvek ne pi {u pri ja ve. - Za kon ski pro pi si ih ne oba ve zu ju da mo men tal no pi {u pri ja ve, a po {to se ~e ka no va od lu ka o oba li i vo de nim pu te vi ma, in spek to ri obi la ze oba lu Du na va pe {ke ili ~am cem i evi den ti ra ju pre kr {i o ce. Ka da bu de do ne ta no va od lu ka, {to se o~e ku je ovog me se ca, tre ba lo bi da bu de omo gu }e na br `a i efi ka sni ja na pla ta na kna de za ko ri {}e we oba le. Ako i po sle to ga vla sni ci plov nih obje ka ta bu du iz be ga va li pla }a we na kna de, in spek ci ja }e pi sa ti na lo ge da im se ona za ple ne - ka `e {ef sa o bra }aj ne in spek ci je Mla den Ba {i}.

Osnov za na pla tu na kna de po sto ji, jer je Du nav me |u na rod ni plov ni put i za we ga va è me |u na rod ni pro pi si o ne sme ta noj plo vid bi. Lo kal na sa mo u pra va je za du è na da iz da je do zvo le za pri vez plo vi la i ta kvo re {e we va ì go di nu da na. Ko li ko je si tu a ci ja alar mant na go vo ri i po da tak da od svih obje ka ta na oba li sa mo pri vat ni pri stan na Be o grad skom ke ju ima do zvo lu od gra da. Ka ko ka ù ~ak ni pri stan “Grad skog ze le ni la” ne ma do zvo lu iz Upra ve za sa o bra }aj. S dru ge stra ne, port pa rol u tom pred u ze }u Ivan No ì ni} ka è da su za pri stan do bi li do zvo lu, ko ju je fak som i pro sle dio re dak ci ji na {eg li sta. Zbog ka u boj {ti ne na oba li Du na va, grad ska ka sa go di {we gu bi mi li o ne di na ra, jer vla sni ci plov nih obje ka ta ne pla }a ju na kna du, a te tak se su re la tiv no ni ske i pla }a ju se na go di {wem ni vou. Vla sni ci ugo sti teq skih obje ka ta-spla vo va, ko ji mo ra ju naj vi {e da iz dvo je, pla }a ju tak su od oko 3.000 di na ra, dok vla sni ci ~a ma ca tre ba da pla te tek ne ko li ko sto ti na di na ra. Q. Na.

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak19.septembar2011.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.10), „[trumpfovi” (11.30, 12, 14.05, 16.20,18.10), „Kako se re{iti {efa?” (20, 22), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05, 20.10), „^uvar zoolo{kog vrta” (12.05, 14 16.05), „Ne pla{i se mraka” (22.35), „Leri Kraun” (20.25), „Posledwa ekskurzija 5” (22.45), „Lo{a u~iteqica” (18.30, 20.30, 22.30), „Automobili 2” (11, 13.15, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.20, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (18, 20.30) Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21) KCNS „Udaqeno predgra|e” (19 i 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pr o stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Veli~ko Miloja Cvetanovi} (1931) u 10.30 sati, Qubomir Mirka Jovanovi} (1936) u 12, Ester De`ea Klajner (1950) u 12.45, Goran Milene Balog (1987) u 13.30 i Radojica @ivana Trbanos (1952) u 14.15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Hilda Ilonke Panti} (1940) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Bojan Mom~ila Qaki} (1973). Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Radomir Dragoquba Milo{evi} (1935) u 13 sati.

tELEfONI

c m y

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555,525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

„УТЕРИВАЊЕ” ПРОФИТА ЈАВНО-ПРИВАТНОЈ ФИРМИ „СОМБОРГАС“

Гасификација града „Монтмонтажи”, а села „Србијагасу”

СОМБОР: Најновија одлука одборника сомборског варошког парламента, по коме се поред овдашњег предузећа „Сомборгас“, својевремено основаног зарад гасификације Сомбора и његових села, изградња дистрибутивно-гасификационе мреже (ДГМ) у свим сомборским селима поверава приватном предузећу „Бобар“ д.о.о. из Бешке и Јавном предузећу „Србијагас“, није изазвала неку већу дискусију у редовима представника народне воље који седе у Скупштини Града, али свакако отвара, најблаже речено, неколико питања интересантних за јавност. Наиме, суштина образложења Градског Већа, предлагача одлуке да „Бобар“ и ЈП „Србијагас“ буду стратешки партнери на послу гасификације села сомборског атара, је да и након девет година од промене струк-

туре капитала у тада градском Јавном предузећу „Сомборгас“, ни један једини метар дистрибутивне гасне мреже у сомборским селима није изграђен. Ово образложење не би било толико чудно, а још мање неуобичајено у земљи Србији, да се не зна и предисторија „Сомборгаса“ у коме хрватска фирма „Монтмонтажа“ од пре неколико година има 67 одсто капитала док сам Град има 33 одсто власништва над својим некадашњим предузећем. ЈП „Сомборгас“ основано је крајем прошлог века, са задатком да гасификује сомборску општину и ради дистрибуције овог енергента, али, услед економске немоћи локалних самоуправа и блокаде из редова републичке власти, мало је шта урађено. Демократске промене 2000. године су помериле многе ствари, па је тако наизглед „сва-

нуло“ и „Сомборгасу“. У локалном парламенту је донесена одлука да се овом предузећу про-

Власник „Монтмонтаже” убијен у сачекуши Мада је већински власник сомборског „Сомборгаса“ загребачка „Монтмонтажа“, у суштини се не зна ко је стварно власник 67 одсто овог сомборског приватно-јавног предузећа. Тачније, то не знају одборници Градске скупштине и сомборска јавност. Наиме, власник „Монтмонтаже“, Загребчанин Никола Лисичар је још 2006. године у класичној сачекуши убијен испред своје куће, након чега је ова фирма постала власништво његове ћерке и зета, Американца Xона Ентонија Роана. Лисичареви зет и ћерка су „Монтмонтажу“ продали инвестиционом фонду „Бриф“ из Луксембурга, иза кога наводно стоји „Сити Банка“. Занимљиво је да се управо „Монтмонтажа“ пре неколико година нашла у средишту скандала у вези изнајмљивања земљишта у Београду за које се тек накнадно утврдило да заправо припада „Луци Београд“, односно самом Граду. Реч је била о 14 хектара земљишта уз Дунав, за чији је најам „Монтмонтажа“, као једини понуђач дала 6,5 милиона евра. Непознато је да ли је и какав судски епилог добила ова аквизиција загребачке фирме.

ЗАВРШЕН ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ ЈЕСЕЊИ САЈАМ У БЕЧЕЈУ

у историји приказа пољопривредних машина у Србији није виђена презентација каква је организована у оквиру бечејског сајма. И док су прва два дана била више по словна, јучерашњи су индивидуални пољопривредни произвођачи и други знатижељници искористили за разгледање онога што је осамдесетак излагача понудило. То је разлог што је

ШИ МА НОВ ЦИ: Нови погон компаније МГМ у Шимановцима, у који је уложено 1,5 милиона евра, почео је да ради. Ова компанија постоји од 1991. година, а у индустријској зони у Шимановцима послује од 2008. године. Основна делатност је увоз, обрада и трговина на велико материјалима од нерђајућег челика. - Захваљујући овом улагању, МГМ је у могућности да комплетан асортиман производа финализује у својим погонима. Уложили смо средства у најсавременије машине за обраду метала швајцарских и италијанских инвеститора и сматрамо да је ово прави начин да се парира надолазећој конкуренцији, како са запада, тако и са истока, а ово је први пример да се у Србију увозе сировине, да се финална обрада обавља у нашој земљи, а потом

Отворен смер за тренере

атмосфера била нешто опуштенија. Организатор је „тачно у подне“ с централне бине уручио захвалнице свима који су излагањем допринели да пионирски посао у граду крај Тисе успе. - Излагачи који се баве продајом пољомеханизације склопили су велики број купопродајних уговора, почев од продаје плугова, преко разних прикључних машина и приколица тракторског програма до ауто приколи ца. Оста ли из ла гачи, за штитари, институти и банке већ имају у овом региону стандардно тржиште, али им се ова прича допала, пошто ће на основу ње сада брже, лакше и конкретније склапати нове по слове рекао је директор сајма Да вор Бо шко вић. В. Јанков

СУБОТИЦА: Студенти од ове школске године могу да се упишу на на нови смер Високе школе струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици- образовање спортских тренера. Уписано је 70 бруцоша, а директор Високе школе струковних студија за образовање васпитача и тренера доц. др Веселин Бунчић каже да је задовољаш што вели број младих људи жели да упише баш смер за тренере. - Студенти долазе из целе Војводине и драго ми што су људи схватили да иза сваког доброг спортског резултата стоји квалитетан тренер. На свим такмичењима резултати много зависе и од тренера, који тренера да буду стручни, посвећени такмичарима, као други родитељ – рекао је Бунчић. А.А.

Фото: М. Митровић

Владимир Хајдер поново председник

КАЊИЖА: На ванредној Изборној скупштини Општинског одбора Демократске странке Кањиже, одржаној у суботу у Бањи Кањижа, за председника је поново изабран дипломирани правник и директор Геронтолошког центра у Кањижи Владимир Хајдер, а изабран је и стални састав Општинског одбора ДС. Хајдер је био једини кандидат за челну функцију кањишких демократа, који је од 116 гласова добио 113, а за чланове сталног састава ОО ДС изабрани су Ерика Агоштон, Тибор Алмаши, Ференц Апро, Иштван Бонтович, Имре Давчик, Тамаш Физеши, Ела Кечановић Шоти,

Владимир Хајдер

јих капацитета за производњу топлотне енергије. Гасификација је ипак одмицала и изграђено је 220 километара ДГМ. Ускоро долази до још једне промене власничке структуре, пошто половином прошле деценије, на основу својих „несразмерно већих улагања“ у изградњу ДГМ у густо насељеној вароши, већински власник, „Монтмонтажа“, од градских власти захтева да се његов власнички пакет повећа на 67 одсто, за шта налази разумевања у Скупштини Града. Ако је по најновијој одлуци варошких одборника, ЈП „“Србијагас“ више није непожељан, неспособни партнер а ваљда како се не би деградирали успеси „Сомборгаса“ власништво над досада изграђеном ДГМ у самом граду се неће мењати, односно у том делу ће партнер из Загреба и даље имати 67 одсто власништва. М. Миљеновић

Си ро ви не уво зе, фи нал ни про из вод из во зе

Презентација пољопривредних машина

дих. Свирку је отворила бечејска група „Фингербанг“, музичко загревање наставила је зрењанинска група „Шишарке“, а све је експлодирало када је Ки ки Ле сан дрић „слетео“ са својих седам „пилота“, од који је један био Мла ђен Дин кић с гитаром у руци црним качкетом на глави, и једном „стјуардесом“. Другог дана, у центру пажње била је презентација по имену „Машине у раду“. Педе сетак трактора са закаченим и монтираним прикључним машинама могло се видети на једном месту. То је и био разлог што се преко пет стотина пољопривредних произвођача из целе земље, Војводине највише, нашло на имању бечејског пољопривредника Бла же Ста ји ћа и присуствовало жетви соје. Многи су се сложили да

ломила око понуде загребачке фирме „Монтмонтажа“ и домаћег, државног ЈП „Србијагас“ које су биле заинтересоване за улазак у „Сомборгас“. Као приватној и успешној, за неколико стотина немачких марака оснивачког улога „Монтмонтажи“ је уступљено 51 одсто власништва над „Сомборгасом“, док је остатак власништва и место председника УО задржао Град. Јавна је тајна да је из редова варошких власти вршен притисак на фирме у Индустријској зони да се преоријентишу на гас, без обзира на то што су ова тврдила да им се кориштење тог енергента не исплати. Овај притисак, никада званично признат, уродио је плодом и у случају највећег потрошача, сомборске топлане „Енергана“ која је и у временима најнеповољније цене гаса „морала“ управо њиме да покреће макар половину сво-

МИЛИОН И ПО ЕВРА ЗА НОВИ ПОГОН МГМ-а

Из ла га чи ква ли те том скла па ли по сло ве БЕ ЧЕЈ: Ако изузмено спорт, у скоријој историји Бечеја није било значајније манифе стације од Првог међународног пољопривредног јесењег сајама, који је током минулог викенда окупио пажњу неколико хиљада посленика у аграру, житеља Потисја и шире. Првог дана сајма, граду домаћину даровано је рок вече на централном градском тргу, где се окупило неколико хиљада мла-

нађе стратешки партнер који би био у стању да прионе на посао гасификације. Тада су се копља

Тимеа Кљајић, Рената Крижан, МИлан Лазић, Аницета Немеш, Никола Радмановић, Роберт Шатаи, Ендре Шош и Ибоја Шоти. Како је образложено на конференцији за новинаре, ванредна Изборна скупштина одржана је на основу одлуке Извршног одбора Главног одбора ДС-а да се у појединим општинским одборима они спроведу због предстојећих активности. Демократе се у локалној власти налазе у опозицији са 10 од 29 одборничких мандата, а према речима Хајдера, Кањижа је једна од ретких општина у Војводини где ДС не учествује у извршној власти. М. Мр.

Живко Марковић и Ђуро Ђурић

се финални производ извози. Врхунском технологијом, знањем и марљивим радом наших људи, прерасли смо у компанију на коју ће сви у региону морати да рачунају – казао је сувласник и директор МГМ-а Ђу ро Ђу рић. Том приликом, не скривајући задовољство, председник пећиначког парламента Жив ко Мар ко вић истакао је пећиначка општина позната по индустријској зони у Шимановцима, те да овакве инвестиције не представљају новину. - МГМ има амбицију да постане лидер у региону, а посебно задовољство представља то што су у овој компанији услови рада одлични. Са поносом истичемо да је овде реч о домаћој инвестицији која ће за резултат имати нова радна места – казао је председник Марковић. Ј. Антић

ГУЖВА НА „ДАНИМА БЕРБЕ ГРОЖЂА” У ВРШЦУ

Навала на грожђе и вино ВРШАЦ:: „Из Вршца стиже отварајући „Бербу“, похвалио се глас...“ орило се из кафана, бифеа, са овогишњим квалитетним и обимтргова и улица минулог викенда у ним родом грожђа и рекао да је ова овом граду. Од петка до касних по- манифестација по рангу Министарноћних сати јуче, урнебесно се весе- ства за економију и регионални разлило, играло и уз тамбурице певало на 54. данима бербе грожђа. Грожђебал је, како је Вршчани популарно зову, у ова три дана у вину уживало преко 150 хиљада гостију уз целе Србије, а и из суседне Румуније овде је боравило преко 20 хиљада, највише из околине Темишвара. - Овакву навалу посетилаца заиста нисмо на ниједном ранијем Грожђебалу имали. Вероватно је томе допринело лепо време, а и богат и разноврстан програм, који смо у ова три дана имали. Већ у пе- Уз грожђе добро дошле кобасице так увече све улице су биле пуне вој одмах до Егзита, Гуче и Рајца, народа, оба хотела била су пуна, дели пето место са Новосадским чак и у „Вили брег“, са високом ка- сајмом. Те вечери, уз ватромет, на тегоријом и ексклузивним апартма- градском тргу, концерт Жељка Јокнима, није било места - презадо- симовића је пратило и са њим певавољно је о овоме рекла директорка ло преко сто хиљада гледалаца, а у Туристичке организације Вршца Дому омладине ништа мање није Татјана Палковач. била забавна „Грожђебалска гитариУочи манифестације, на видиков- јада“. Наравно, уз табурице главна цу код цркве Светог Крста на Брегу весеља све три вечери одвијала су се Вршчани су се уз тамбурице, вино и у бројним малим подрумима на роштиљање кобасица лепо провесе- „Путу вина“ од Вршца, преко Велилили, а потом у петак ударнички ра- ког Средишта до Гудурице. У хотелу дили на дочеку и пријему гостију. „Србија“ изабрана је мис „Бербе“, а Тог дана су отворене изложбе слика ову ласкаву титулу понела је Дејана вршачких уметника, а у Градској ку- Мрвош, прва пратиља је Вишња ћи отворена је изложба грожђа и ви- Симић из Алибунара, друга Јована на, на којој је било 40 излагача.Уве- Костовска из Београда, мис шарма че је председник општине Чедомир је Кристина Сенић из Вршца, мис Живковић симболично предао осмеха Сања Мирковић из Ниша, а кључеве града Винку Лозићу, у лику мис фотогеничности Сања Паркаглумца Мирослава Жужића, и јић из овог града.

У недељу из Београда је дошла „Романтика“ пуна гостију, који су ту остали до увече. У парку код старе аутобуске станице је никло насеље занатлија и ту је за мале паре могло да се купи свашта, а у центру се на више места нудило са грожђе „Вршачких виногарада“ по 60 динара килограм, а вино се продавало у боцама од по пет литара за око 500 динара. На централној бини било је више програма највише за децу, а увече је ту гостовала новосадска група „Фрајле“ . Јуче је, уз остале садржаје, тачно у подне продефиловала Карневалска поворка, од преко 700 учесника, а потом је бацано грожђе из авиона... Тродневна винска фешта са толико света завршена је без икаквог ексецеса, а било их је припитих и веселих. Р. Јовановић

ponedeqak19.septembar2011.

SA VRE ME NA TEH NO LO GI JA U STRO JU MUP-a

Po li ci ja osma tra i sni ma iz ba lo na Prethodnih godina uvedeni su kod nas biometrijski ure|aji za li~ne karte, paso{e i druga dokumenta. Isto tako, policija odnedavno koristi i nove ure|aje za kontrolu brzine motornih vozila, kao i sisteme za rekognitaciju registarske tablice na vozilima. I mnoge druge novine, ukqu~uju}i i laboratorije za DNK analizu. Na nedavnom skupu predstavqen je i (za nas) „najnoviji sistem za osmatrawe iz vazduha”. To, u savremenom svetu, nije ni{ta novo. Baloni su se u vojne i policijske svrhe kori-

stili jo{ pre Prvog svetskog rata. Nova je samo tehnika i tehnologija koja omogu}uje ve}u daqinu osmatrawa, vi{estruku digitalnu vezu za prenos podataka i snimaka s ve}om rezolucijom slika. Naravno, i mogu}nost da sve to ostane zabele`eno na ure|ajima za digitalno snimawe. Re~eno je, prilikom otvarawa centra, da }e sistem za osmatra-

wa u krugu od 360 stepeni, pokretqive su po visini i uveli~avaju po potrebi. Koristi se tehnologija sferne fotografije, u okviru postoje}eg geografskog informacionog sistema (i na{a zemqa odnedavno koristi podatke u sistemu GIS – geografski informacioni sistem). Sferna fotografija, izme|u ostalog, omogu}ava virtuelni prikaz prostora, koji se ostvaruje uz pomo} savremenog softvera. Osim te tehnologije, u savremenim svetskim sistemima osmatrawa prostora koristi se teh no lo gi ja pro{irene stvarnosti, {to je pojam za ubacivawe ge o graf skih i drugih podataka u sliku snimqenu kamerom, tako da operater (koji moè da nosi na glavni vizir ili posmatra snimke na ekranu monitora), uvek ima pred sobom ne samo sliku predela koji kamera snima ve} i sve podatke o objektima koje vidi (u obla ~i }i ma iznad wih). Teh no lo gi ja je tako usavr{ena da nije preoptere}en informacijama, odnosno ekran nije pretrpan, a do potpunijih podataka operater moè do}i preko menija za ~itawe baze podataka. Spomiwu}i virtuelni prikaz terena koji se posmatra preko snimaka iz balona, ministar Ivi ca Da ~i} verovatno je hteo da iskaè koliko je na{ sistem unapre|en, jer se virtuelni prostor moè posmatrati samo kroz

CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

MLA DI] S PROB NOM VO ZA^ KOM DO ZVO LOM OSUM WI ^EN ZA NE SRE ]U KOD KRA GU JEV CA

De voj ka po gi nu la, pe to ro po vre |e no [e sna e sto go di {wa de voj ka S. P. iz Jovanovca kod Kragujevca poginula je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e rano ujuto, sat iza pono}i, na lokalnom putu u selu Botuwe, kada se prevrnuo automobil u kojem je bilo sedam osoba, saop{tila je ju~e kragujeva~ka policija.

Kako je navedeno u saop{tewu, S. P. je bila u automobilu marke „golf” u kojem se vozilo jo{ pet osoba, a upravqao je Mar ko S. (18) iz Kragujevca, koji je posedovao probnu voza~ku dozvolu i nije imao pravo upravqawa vozilom pose 23 ~asa. Upravqaju}i „golfom” Marko S. je najverovatnije usled ne-

prilago|ene brzine izgubio kontrolu nad vozilom, pri ~emu je do{lo do zano{ewa, a potom i prevrtawa vozila. „Devojka S.P. je povredama podlegala na mestu udesa, pet osoba je povre|eno, me|u kojima i voza~ Marko S.”, navedeno je u saop{tewu, u kojem se dodaje da je samo jedan putnik ostao nepovre|en.

U saop{tewu se dodaje da }e Marko S. biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}a, kada se za to steknu uslovi s obzirom na to da se nalazi u Klini~kom centru u Kragujevcu. (Ta njug)

ZA HVA QU JU ]I I PO LI CAJ CI MA U CI VI LU, U VO ZO VI MA SMA WEN BROJ KRA \A

Yepa ro {i pe qe {e na pe ro ni ma novosadske @e le zni~ ke sta ni ce Da pojedini navija~i znaju biti agresivni i bahati, a xeparo{i neumorni, mo`da najboqe znaju pripadnici policije zaduène za bezbednost na èleznici. Me|utim, ovi pripadnici MUP -a neretko mu~e muku i s krijum~arima, „slepim putnicima„, {vercerima... Pre oko dve nedeqe podneta je krivi~na prijavu protiv navija~a „Zemuna„ koji je aktivirao protivpoàrni aparat i bacio ga u Petrovardanu iz voza u pokretu. Otkriven je identitet osumwi~enog i protiv wega je usledila krivi~na prijava za op{te}ewe tu|e stvari. Ta ko |e, po sled wih me se ci bilo je dva do tri povla~ewa ru~ne ko~nice u vozu iz bahatosti, dok je veoma te{ko utvrditi ko je to u~inio, a i ovo se tako|e doga|a uglavnom kad su navija~i u vozu. Sa stawem javnog reda i mira u vozovima nadle`ni mogu biti zadovoqni pre svega zato {to nije bilo tu~a u wima i {to je je zabeleèn mawi broja sitnijih prekr{aja. Stranaca zate~enih bez putnih isprava je ipak sve vi{e, a sude}i po zaplenama posao s

Dra go mir Ra di}

znatno pomaù u ~uvawu sigurnosti ovog prostora - kaè za „Dnevnik” komandir policijske ispostave za bezbednost na è le zni ci no vo sad ske Po li cijske uprave Dra gomir Ra di}. - Mi pokrivamo relacije od Novog Sada do Beograda, Subotice, [ida, Sombora, a prioritet su nam osam me|unarodnih putni~kih vozova. Izgredi se de{avaju uglavnom u doma}im vozovima. Broj prekr{aja

na primer, kada kontroli{e osobu u vozu, a ispostavi se da ona ni je ni je pri ja vqe na na pravoj adresi. - Za prvih osam meseci propratili smo oko 8.000 navija~a raznih klubova i kad pogledamo tu brojku i sumu prekr{aja mo`e se primetiti da smo uradili dobar posao. Nije bilo tu~a, ve} samo vike i nespristojnog pona{awa - veli Radi}. De{ava se da `eleznica dodeli nedovoqan broj vagona, na primer samo dva, dok ide gomila navija~a na utakmicu koji se pome{aju s putnicima tada se nalazimo na mukama. Dolazi do neprijatnih situacija, negodovawa putnika dok je tu velik broj pristalica nekog kluba me|u kojima je bude puno pripitih ili onih pod psihoaktivnim supstancama. Najagresivniji umeju da budu pojedini navija~i FK „Rad” i FK „Zemun”. Ovi presupnici uglavnom su starosti do 20 godina, me|u wima ima najvi{e nezaposlenih, u~enika i studenata. Radi} napomiwe da bi gra|ani trebalo da se ~uvaju nepoznatih sumwivih osoba koje se

vi~nih dela kra|a u vozu ove godine zabeleèno je pet, duplo mawe nego pro{le godine. Ovakvo osetno poboq{awe situacije pripisujemo tome {to smo uveli policijske slu`benike u civilnom odelu zbog xepa ro {a. Ope ra tiv nim ra dom smawili xeparewa i imali smo dva hvatawa xepar{o{a na delu u vozu. Kra|e su po~iwene na relacijama Subotica - Vaqevo, Novi Sad - Podgorica, Beograd - Novi Sad, Budimpe{ta - Novi Sad i Beograd- Subotica - obja{wava Radi}. On kaè da su xeparo{i, uglavnom stari poznanici policije te da su oni ordiniraju na novosadskoj @elezni~koj stanici, uglavnom na peronima. - Pratimo ih. Oni ulaze u gu`vu s po mo} ni ci ma, obi~ no jednim ili dvojicom. Privuku se ènama i mu{karcima, bez razlike, i zavla~e ruku u ta{nice, torbe i xepove. Kad smo kod ovoga apelujemo na gra|ane da budu oprezni da obrate pa`wu na lica sumwivog pona{awa ponaro~ito ako su nagla{eno predusretqivi i nude se da ne{to pomognu. Jedan privu~e

U svetu ovakve sisteme koriste, kako vojska tako i policija, slu`be za civilnu za{titui otklawawe posledica elementarnih i drugih nesre}a we iz vazduha koristiti jedinice grani~ne policije i @andarmerija. Policija na granici }e ga upotrebqavati za suzbijawe ilegalnih migracija i prekograni~nog kriminala, a @andarmerija radi o~uvawa javnog reda i mira. Bi}e, verovatno, stavqeni i na kori{}ewe saobra}ajnoj policiji, za kontrolu i regulisawe saobra}aja na autoputevima, spre~avawe zagu{ewa i za otkrivawe lica koja prekora~uju brzinu vo`we. U svetu ovakve sisteme, u sli~ne, ali i druge svrhe, koriste kako vojska, tako i policija, slu`be za civilnu za{titu i otklawawe posledica elementarnih i drugih nesre}a. O kakvim je sistemima re~? Pre svega, tu su baloni, koji se pune gasom lak{im od vazduha, {to im omogu}ava da vremena ostanu u vazduhu. Oni mogu imati i motore za pokretawe. U gondoli, sme{tenoj naj~e{}e ispod balona, nalazi se oprema za osmatrawe (video-kamere visoke rezolucije, termovizijske – no}ne kamere, radar i drugi senzori). Tu su i ure|aji za vezu, odnosno releji za prenos signala, akumulatori za napajawe, GPS i drugi ure|aji za kontrolu leta balona, orijentaciju i navigaciju. U savremenim armijama i policijama, koje naj~e{}e koriste ovakve balone, mnogi od ovih ure|aja su tajna, s obzirom na savremenu tehnologiju koja je primewena. Kamere, koje se postavqaju na gondolu, imaju mogu}nost snima-

virtuelne nao~ari. Uz to je dodao da }e virtuelnu tehnologiju MUP primewivati, tako|e, u kriminalisti~kim uvi|ajima, prezentacijama dokaza sudstvu i Tuìla{tvu, prezentaciji u poslovima bezbednosti i obezbe|ewa, virtuelnom prikazu dràvne granice, uvi|ajima komplikovanih saobra}ajnih nesre}a, planirawu policijskih akcija. Nova aplikacija za kontrolu granice pu{tena je u rad u februaru 2009. godine s naprednom funkcijom automatskog o~itavawa paso{a kao i automatskom proverom pro~itanih podataka, kroz centralizovane bezbednosno evidencije MUP-a. U planu je povezivawe s bazama podataka Interpola, Evropola, a kasnije i {engenskog informacionog sistema. Vaqa imati u vidu da su se Vojska Srbije i MUP uvezali i u mreù SIMNET, koja je svetska mreà za pomo} u slu~aju prirodnih katastrofa, elementarnih nepogoda i drugih okolnosti. Sistemi osmatrawa iz vazduha, takozvani TAS sistemi, odnosno bespilotni baloni specijalno opremqeni za osmatrawe, isporu~eni su MUP-u na osnovu ugovora Republike Srbije i izraelske kompanije „Imixsat interne{enel”, posle dogovora koji je postignut u vezi sa sporom oko izraelskog satelita. U skladu s tim dogovorom, policija je dobila na upotrebu tri TAS sistema. N. Osto ji}

Kon tro la li~ nih is pra va put ni ka

Po li caj ci re dov ni pra ti o ci vo zo va

krujma~arwem cigareta se po svemu sude}i sude}i gasi, dok se {verc pi}a potuno osu{io. Za prvih osam meseci je otkriveno samo osam prekr{aja po zakonu o javnom redi miru, i to se uglavnom radi o galami i nepristojnom pona{awu, ali bilo je takvih kao {to je dràwe psa bez za{titne korpe. Ipak, pored prekr{aja ima prijavqenih ozbiqnih krivi~nih dela, tako je pre tri sedmice jedna devojka prijavila je da je silovana u toaletu voza za Beograd uo~i polaska, rano ujutro pre {est ~asova. Prikupqaju se podaci o ovom doga|aju. Nije ikqu~eno da se ova mlada Beogra|anka upoznala s osumwi~enim ranije i da su oni bili u kupeu vi{e sati pre polaska kompozicije za Beograd, ali istraga bi trebalo da utvrdi detaqe, a tuìla{tvo }e utvrditi da li u ovom doga|aju ima elemenata pomenutog krivi~nog dela. – Imamo snimak osumwi~enog i za wim se traga. Tuìla{tvo }e se tek izjasniti i o tome da li u ovom doga|aju ima elemenata elemenata pomenutog krivi~nog dela. Na stanici ima vi {e ka me ra, ko je nam

je pribli`no isti onom iz pro{le i pretpro{le godine. Za prvih osam meseci nije bilo ometawa, spre~avawa u obavqawu posla ni napada na policajca, a i lane je zabele`eno jedno

vrzmaju oko wih na peronima i u vozovima ili im nude raznorazne usluge pa i da ponesu prtqag kobajagi da bi pomogli a u stvari da bi im ukrali ne{to pri tom.

Opao {verc ci ga re ta i pi }a Za krijum~are je najintersesantniji me|unarodni voz Subotica - Bar. [vercuju se mahom cigarete. - Pro{le godine smo zaplenili 2.246 {vercovanih boksova, a ove, za sada smo prona{li 184 boksa cigareta koje smo predali trì{noj inspekciji. Roba, koja se krijum~ari, uglavnom krije u dowem postrojewu voza, prostoru za akumulatore, plafonima, sijali~nim mestima i spremi{tima za baterije. Ni u jednom slu~aju nismo prona{li vlasnika zaplewene ture. On prati robu, ali ako se ona otkrije, ne prikazuje se. [vercovawa pi}a ove godine nije bilo. Taj posao je stao.Ono je dosta i{lo pretpro{le godine za Crnu Goru i to la`ni liker „Gorki list” dok policja nije sasekla ovu ilegalnu proizvodwu, kad je uhap{ena grupa na podru~ju Stare Pazove. ometawe slu`benog lica zaduènog za bezbednost na èleznici. U proseku mese~no bude po jedan prekr{aj po Zakonu o javnom redu i miru i po pet po Zakonu o li~noj karti ali nisu svi po~iweni u vozu, mogu biti i ispred vagona ili negde oko perona. Ima i onih iz Zakona o prebivali{tu koje se podnose,

- Na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, mo`emo sresti i najupornije i naiskusnije xepara{e i to jo{ s prostora biv{e SFRJ koji se bave kra|om kao zanatom. Mi ih privedemo oni se vrate i nastave da operi{u. Ipak, znatno su smawene kra|e od kako smo krajem pro{le godine po~eli da rade na{i operativce u civilu. Kri-

Fo to: N. Sto ja no vi}

pa`wu a drugi iskoristi zgodan momenat i izxepari. Apelujemo na putnike da nikako ne osta vqa ju li~ ne stva ri, kao {to su novac ui dokumenta, van dohvata ruke i da ih drè pod stalnim nadzorom, i kod odlaska do toaleta ili restorana. Ima xeparo{a koji operi{u ponaro~ito od Prijepoqa do Novog Sada. Radi} navodi da je ove godine privedeno 29 stranih draàvqana, 13 iz Avganistana, pet Libijaca, ~etvoricu Marokanca i po dvojicu Sudanaca, Tunisana, Alìraca i Pakistanica koji su pre{li granicu, a nisu imali paso{. - Ra to vi su po ja ~a li broj ilegalnih migranata. Na neki na~in pre{li su granicu ilegalno, idu ka ma|arskoj granici. Tamo ih neko ~eka da ih ilegalno prebaci do Austrije, Nema~ke i daqe. Protiv wih su podnete prekr{ajne prijave. Pro{le godine smo imali samo ~etiri stranca u ovim delima, a godinu ranije ih je bilo mawe od deset, oni su na~inili prekr{aj po Zakonu o strancima i za{titi dràvne granice, pri~a na{ sagovornik. M. Vu ja ~i}

CRNA HRONIKA

dNevNIK

ponedeqak19.septembar2011.

MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA IVICA DA^I] OCEWUJE:

Ne ma mo ka pa ci te te za ga {e we ve li kih po à ra – Sr bi ja ne ma do voq ne ka pa ci te te za ga {e we ve li kih {um skih po à ra – iz ja vio je pot pred sed nik Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, i na gla sio da se mo ra naj o zbiq ni je is tra ì ti {ta je uzrok ovo li kom bro ju po à ra na otvo re nom. – To zna ~i da {to pre mo ra mo for mi ra ti re gi o nal ni cen tar u Ni {u ili Mi ni star stvo mo ra do bi ti vi {e nov ca da bi na ba vio he li kop te re i avi o ne ve }e no si vo sti – ka zao je Da ~i}. On je ob ja snio da po li cij ski he li kop ter mo è po ne ti sa mo

Ru ski avion u Sr bi ji bio dve ne de qe bes plat no

PROCES BIV[EM MINISTRU ODBRANE SCG PRVOSLAVU DAVINI]U POSLE GODINU DANA PAUZE

Sa te lit po no vo na su du

Su |e we biv {em mi ni stru od bra ne SCG Pr vo sla vu Da vi ni }u, zbog za kqu ~e wa {tet nog ugo vo ra o za ku pu {pi jun skog sa te li ta 2005. s Izra el ci ma, tre ba lo bi da po~ ne su tra pred Pr vim osnov nim su dom, po sle go to vo go di nu da na od pr vog po ku {a ja. Su di ja De jan Ga ri} je 30. sep tem bra pro {le go di ne od lo `io po ~e tak su |e wa na neo d re |e no vre me ka ko bi pri ba vio od re |e nu po ver qi vu do ku men ta ci ju i da bi od lu ~io o pred lo gu Da vi ni }e ve od bra ne za is kqu ~e we jav no sti sa su |e wa, o ~e mu }e od lu ku sa op {ti ti su tra. Na pred log Da vi ni }a i we go vih bra ni la ca, Pr vi osnov ni sud u Be o gra du tra `io je od Mi ni star stva ino stra nih po slo va pre pi sku iz me |u ta da {weg am ba sa do ra Sr bi je u Izra e lu Mi le ta Isa ko va, mi ni -

Pr vo slav Da vi ni}

stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a i pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a ko ja se, ka ko tvr di od bra na, ti ~e pre go vo ra u ve zi sa za ku pom sa te li ta i no si ozna ku taj no sti. Sud je ta ko |e po ku {ao da pri ba vi i do ku men ta ci ju iz ar bi tra `nog po stup ka ko ji je vo |en pred su dom Lon do nu po tu `bi izra el ske kom pa ni je „Imix set in ter ne {nel”, po je di ne na red be Vr hov nog sa ve ta od bra ne i Sa ve ta Mi ni sta ra SCG, ko je su ta ko |e za {ti }e ne ozna ka ma taj no sti „str o go po ver qi vo” i „po ver qi vo”. Zbog ne is pu wa va wa oba ve za iz ugo vo ra o za ku pu sa te li ta, izra el ska kom pa ni ja je tu `i la Sr bi ju Me |u na rod nom ar bi tra `nom su du u Pa ri zu i do bi la spor, ta ko da je dr `a va oba ve za na da joj na dok na di {te tu od oko 37 mi li o na do la ra. Na glav nom pre tre su da nas sud }e sa op {ti ti svo ju od lu ku o pred lo gu

to nu vo de, a voj ni do dve to ne, dok je ru ski he li kop ter ko ji je po ~et kom me se ca bio u Sr bi ji, mo gao po ne ti do 15 to na vo de. Mi ni star je re kao da za to oni ko ji od lu ~u ju o bu xe tu tre ba da se opre de le da li je va `ni je ga {e we po à ra ili ne ki dru gi po slo vi u dr à vi. – Sr bi ja pro cen tu al no ima ma we va tro ga sa ca ne go Al ba ni ja – re kao je Da ~i}. – Ali, kad tre ba po ve }a ti bu xet MUP-a, on da je to ne ki ma pro blem. Da li je gra |a ni ma va `ni je iz dva ja we pa ra za di gi ta li za ci ju te le vi zi je ili za pro tiv po àr nu

od bra ne da se sa su |e wa is kqu ~i jav nost, po {to Da vi ni} ima na me ru da se pri li kom iz la ga wa od bra ne po zi va na in for ma ci je iz tih spi sa. - Ja sam vo qan da od bra nu iz ne sem u pri su stvu no vi na ra po {to è lim da ~u ju ko je kriv za to, jer ja ni sam i za to imam do ka ze, ali ne mo gu da iz lo ìm od bra nu u ce li ni bez po zi va wa na do ku men ta ko ja su ozna ~e na kao dr àv na taj na - re kao je ta da Da vi ni}. On ta ko |e tvr di da je izra el ska stra na do bi la ar bi tra `ni spor u Lon do nu na osno vu la `nog sve do ~e wa, ob ja {wa va ju }i za {to }e se Izra el ci si gur no pro ti vi ti ski da wu ozna ke taj no sti sa ar bi tra `ne do ku men ta ci je. Pre ma na vo di ma op tu `ni ce, on je mi mo pro pi sa ne pro ce du re za kqu ~io ugo vor o pra vu ko ri {}e wa sa te li ta, vre dan 44,9 mi li o na evra sa izra el skom fi r mom i pri ba vio ko rist toj fi r mi. U op tu `ni ci se pre ci zi ra da je Da vi ni} za kqu ~io ugo vor bez ika kvog pret hod nog po stup ka iz bo ra po nu |a ~a i bez bi lo ka kve pret hod ne stru~ ne kon sul ta ci je sa Ge ne ral {ta bom Voj ske SCG, ili bi lo ko jim dru gim od go vor nim i stru~ nim li ci ma Voj ske SCG, ra di utvr |i va wa po tre be sa te lit skog nad zo ra te ri to ri je sa sta no vi {ta od bra ne ze mqe i ra di de fi ni sa wa uslo va za ugo va ra we od go va ra ju }ih uslu ga. Da vi ni} je tvr dio da je glav ni raz log za na bav ku {pi jun skog sa te li ta, od no sno opre me za pra }e we raz vo ja si tu a ci je na te re nu, bio iz ve {taj voj nih slu `bi bez bed no sti ko je su kra jem 2004. go di ne pred vi de le mo gu} nost se ce si je i ne le gal nog pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va. Ta ko |e je u vi {e jav nih istu pa wa po no vio da je ce na od 44,9 mi li o na evra za za kup sa te li ta bi la po voq na i da je bi lo pla ni ra no da se ce na pla ti, ne iz bu xe ta ve} iz sred sta va Voj ske ko ja bi se do bi la pro da jom vi {ka sred sta va i ne po kret no sti, ko ja su ta da iz no si la od dve do tri mi li jar de evra. Sr bi ja je, po sle gu bit ka spo ra pred pa ri skim su dom, pred re dov nim su dom u Lon do nu ne u spe {no ospo ra va la nad le `nost ar bi tra è u Pa ri zu za od lu ~i va we u tom spo ru. Ka ko tu `ba ko ju je za stu pa lo Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la {tvo ni je usvo je na, Sr bi ja je oba ve zna da lon don skom su du pla ti tro {ko ve po stup ka u iz no su od 1.38 mi li o na di na ra, od no sno 13.800 evra. (Tanjug)

opre mu? Na à lost, u ras po de li bu xe ta po be di la je di gi tal na te le vi zi ja. Na pi ta we no vi na ra {ta bi mo glo bi ti uzrok ova ko ve li kom bro ju {um skih po à ra u Sr bi ji, mi ni star Da ~i} je re kao da je to te {ko utvr di ti, ali da se mo ra ju ima tu u vi du svi mo gu }i uzro ci. On je oce nio da je ne ve ro vat no da na pod ru~ ju U{}a u dve ne de qe iz bi je pet ve li kih po à ra i da je po sled wi po àr od jed nom za hva tio ta ko ve li ku po vr {i nu. Da ~i} je do dao da do sa da na dru gim lo ka ci ja ma ni je bi -

NI[KI BIZNISMEN I JEDAN OD ^ELNIKA FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE DRAGAN \OR\EVI] TERETI SE ZA ZLOUPOTREBU U PRIVREDI

Pot pred sed ni ku FSS jed no me se~ ni pri tvor Pot pred sed ni ku Fud bal skog sa ve za Sr bi je (FSS) i ni {kom pri vred ni ku Dra ga nu \or |e vi }u, ko ga je is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Ni {u ju ~e sa slu {ao, od re |en je pri tvor od me sec da na i do ne to je re {e we o po kre ta wu is tra ge, re kla je Ta nju gu port pa rol tog su da Ta ma ra Sa vi} Cve ta no vi}. - \or |e vi} se sum wi ~i da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, u sa i zvr {i la {tvu - re kla je Sa vi} Cve ta no vi}. \or |e vi }u je pri tvor od re |en zbog opa sno sti uti ca ja na sve do ke i ome ta wa po stup ka. Sum wa za iz vr {e we tog de la ni je u ve zi s \or |e vi }e vom funk ci jom u FSS ve} je u ve zi s de lat no {}u we go ve pri vat ne fir me. \or |e vi} je pri tvo ren pre kju ~e zbog sum we da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj ta ko {to je sa mo voq no ot pi sao dug pre ma svo joj fir mi u ste ~a ju, a za ra -

Dra gan \or |e vi}

~un fir me svo je su pru ge i si na, ~i me je o{te tio dru ge po ve ri o ce, pre ne li su lo kal ni me di ji. On je vla snik fir me „Sa put nik” u ste ~a ju (ra ni ji „Put nik” Ni{) i ka fa ne

„Sin |e li}”, a na ~e lu je i Fud bal skog klu ba „Sin |e li}”. Di rek tor Fud bal skog klu ba „Sin |e li}„ iz Ni {a Zo ran Pa vlo vi} re kao je ju ~e da je

FSS: Hap{ewe nema veze s fudbalom Fud bal ski sa vez Sr bi je (FSS) sa op {tio je ju ~e da hap {e we pot pred sed ni ka te or ga ni za ci je Dra ga na \or |e vi }a zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i mal ver za ci ja, ne ma ve ze s fud ba lom. „FSS je uve ren da ova vest ne }e po re me ti ti at mos fe ru u kom plet nom srp skom fud ba lu i na {oj A re pre zen ta ci ji, po seb no u tre nut ku ka da se pri pre ma mo za od lu ~u ju }e kva li fi ka ci o ne utak mi ce pro tiv Ita li je i Slo ve ni je. Hap {e we pot pred sed ni ka \or |e vi }a ne ma ni ka kve ve ze sa fud ba lom i `e li mo da u pot pu no sti sa ~u va mo in te gri tet Sa ve za u ovom tre -

nut ku”, sa op {tio je FSS po vo dom pre kju ~e ra {weg hap {e wa. FSS ni je `e leo da ko men ta ri {e hap {e we, jer su raz lo zi \or |e vi }e vog pri vo |e wa is kqu ~i vo ve za ni za po slo va we we go ve pri vat ne fir me i ne ma ju ve ze s fud ba lom. „Fud bal ski sa vez Sr bi je ni je zva ni~ no oba ve {ten o od lu ci nad le `nih or ga na po vo dom hap {e wa Dra ga na \or |e vi }a. On je na me sto pot pred sed ni ka na ci o nal nog Sa ve za auto ma ta ski do {ao na kon iz bo ra za pred sed ni ka Re gi o na is to~ ne Sr bi je”, do da je se u sa op {te wu.

pri vo |e we pred sed ni ka Uprav nog od bo ra tog klu ba i pot pred sed ni ka Fud bal skog sa ve za Sr bi je (FSS) Dra ga na \or |e vi }a we gov pri vat ni pro blem i da to ne ma ve ze s klu bom. Pa vlo vi} je re kao da \or |e vi }e vo pri vo |e we ne bi tre ba lo da po re me ti at mos fe ru u klu bu ko ji se tak mi ~i u Pr voj li gi. - î we ni ca je da je \or |e vi} ra ni jih go di na kao pri vred nik po ma gao „Sin |e li}„, ali ka da je re~ o we go vom pri vo |e wu ne tre ba pre ju di ci ra ti stva ri i tre ba sa ~e ka ti da nad le `ni or ga ni ra de svoj po sao - ka zao je Pa vlo vi}. \or |e vi }u je kao pot pred sed ni ku u FSS-u dru gi man dat, a pre se dam go di na iza bran je za pred sed ni ka Fud bal skog sa ve za re gi o na ju go si to~ ne Sr bi je i na toj funk ci ji je i sa da. \or |e vi} (54) je di plo mi ra ni prav nik i svo ju rad nu ka ri je ru za po ~eo je u ni {koj dr àv n oj upra v i. Ka s ni j e se opre de lio za pri vat no pred u zet ni {tvo i s part ne ri ma iz Gr~ ke dr ào je sa lon na me {ta ja u Sport skoj ha li „â ir”. Vla snik je pred u ze }a „Sa put nik” ko je je ra ni je no si lo ime „Put nik” ko je je ku pio, ali ko je je po sle spo ra s isto i me nim pred u ze }em u Be o gra du mo ra lo da pro me ni na ziv. Pred u ze }e se ba vi pru à wem tu ri sti~ kih i ugo sti teq skih uslu ga, a \or |e vi} je i vla snik po z na t og re s to r a n a „Sin |e li}” u Ni {u.

OD DANAS PRIMENA NOVOG ZAKONA O IZVR[EWU I OBEZBE\EWU

Su |e wa naj du `e dve go di ne

No vi Za kon o iz vr {e wu i a pr va pri me na se od no si na u vi si ni za ra de ili ako du obez be |e wu, ~i ja pri me na po prav ne le ko ve - ta ko {to àl - `nik pro me ni po slo dav ca. ~i we da nas, do pri ne }e da ce lo - be po sta ju pri go vo ri o ko ji ma Naj z na ~ aj n i j a no v i n a su kup ni sud ski po stu pak - i su |e - od lu ~u ju pr vo ste pe ni su do vi, pri vat ni iz vr {i te qi, ko ji }e we i iz vr {e we - tra je naj du è a ne vi {i su do vi, kao do sa da, od su do va pre u ze ti deo po slo dve go di ne, na ja vqe no je iz Mi - dok }e pri vat ni iz vr {i te qi i va i ti me znat no ras te re ti ti ni star stva prav de Sr bi je . sve od bred be ko je se na wih od wi h ov rad. Wi h o v a osnov n a Mi ni star ka prav de Sr bi je no se da se pri me ne sle de }e go ulo ga bi }e da u {to kra }em Sne à na Ma lo vi} iz ja vi la je di ne. ro ku iz vr {e sud ske pre su de. Ta nju gu da }e vi {e me se~ no, a [EF PRAVNOG TIMA ZA ODBRANU LIDERA ne kad ~ak i vi {e go di {we iz RADIKALA ZORAN KRASI] UKAZUJE: Za kon pred vi |a uvo |e we je din stve nog re gi stra vr {e we sud skih od lu ka po sta ti pro {lost, jer }e no vi Za iz vr {nih du `ni ka i sud skih za bra na, kao i kon o iz vr {e wu i obez be |e wu re strik tiv nu pri me nu ad mi ni stra tiv ne za bra ne ubr za ti iz vr {e wa sud skih od lu ka, ali i po tra ì va wa jav nih pred u ze }a po du go va wi ma - Sma wen je broj osno va po Za kon uvo di i „iz ja vu o imo Ha {ki tri bu nal è li da su |e tri bu na lu, bez po mo }i stru~ nog gra |a na. ko ji ma se mo è ulo ì ti pri vi n i” ko j u od re l e v ant n ih we pred sed ni ku Srp ske ra di kal ne ti ma, prav nih sa vet ni ka i po mo} - Iz vr {ni po stu pak, po pri - go vor i ~i ni mi se da sa da {wi ora ga na mo è da tra ì po ve stran ke Vo ji sla vu [e {e qu za vr ni ka, pro tiv ko jih je Tri bu nal ro di stva ri, tre ba da bu de hi - za kon u pr vi plan sta vqa po - ri lac ko ji je po kre nuo po stu {i tek 2012. go di ne, iz ja vio je ju ~e ini ci rao po stup ke i na taj na ~in tan. Pri me nom no vog za ko na ve ri o ca, a ne, kao do sa da, du - pak pred nad le `nim su dom. U {ef prav nog ti ma za od bra nu li ih, ka ko ka è, eli mi ni sao. vi {e se ne }e na ru {a va ti pra - `ni ka - uka za la je ona. slu ~a ju da ne da iz ja vu ili u de ra ra di ka la Zo ran Kra si}. On Kra si} je re kao da }e u ok to bru va stra na ka ko ja su do vo di la Za kon pred vi |a uvo |e we je - woj na ve de ne ta~ ne po dat ke, je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, bi ti odr à na sta tu sna kon fe ren do prav ne ne si gur no sti. No vi din stve nog re gi stra iz vr {nih nad le `ni or gan }e bi ti nov re kao da je li de ru ra di ka la pre ci ja po sve }e na su |e wu [e {e qu u za kon bi tre ba lo i da pri vu ~e du ` ni k a i sud s kih za b ra n a, ~a no ka `wen. kr {e no pra vo da mu se su di u ra Ha {kom tri bu na lu. stra ne in ve sti ci je, bu du }i da kao i re strik tiv nu pri me nu Za kon pred vi |a i no ve sank zum nom ro ku, po {to se ve} sko ro - U Ha {kom tri bu na lu se jo{ ne je funk ci o ni sa we prav ne dr - ad mi ni stra tiv ne za bra ne. Du - ci je za ne po {to va we sud skih de vet go di na na la zi u pri tvo ru u iz ja {wa va ju o to me ka ko }e da iz à ve i iz vr {e we sud skih od - `ni ci ma }e se ta ko ubu du }e, od lu ka, kao i na ~in do sta vqa She ve nin ge nu a da Ha {ki tri bu gle da od bra na [e {e qa i da li }e lu k a je d an od naj v a ` ni j ih od lu kom su da, s ra ~u na na ko ji wa „sud s kih pi s me n a” iz v r nal jo{ ni je do neo pre su du. bi ti uvod ne i za vr {ne re ~i - re uslo va za to - is ta kla je Ma lo - „le è” za ra da „ski da ti” deo {nom du `ni ku. Ako do sta va Kra si} je ka zao da je [e {eq kao je Kra si}. vi }e va. Ona je uka za la da ovaj du go va wa, a iz nos }e bi ti re - ne mo è da se iz vr {i na adre ostao „prak ti~ no sam” u Ha {kom (Tanjug) za kon „fa zno stu pa na sna gu”, vi di ran ka da do |e do pro me na su pre bi va li {ta ili bo ra vi -

[e {eq bez po mo }i sa vet ni ka

lo in di ci ja da su po à ri pod met nu ti. Na pi ta we no vi na ra za {to ru ski avi o ni ni su i da qe u Sr bi ji, Da ~i} je od go vo rio da po spo ra zu mu s Ru si jom oni sva ke go di ne na dve ne de qe bes plat no {a qu va tro ga sne le ti li ce kao is po mo}. – Kad se dr à ve me |u sob no is po ma ù u ova kvim slu ~a je vi ma, znaj te da one to i na pla }u ju. A mi u pe ri o du kad po sto ji naj ve }i ri zik od po à ra, od Ru ske Fe de ra ci je do bi ja mo le ti li ce na dve ne de qe bes plat no – na gla sio je Da ~i}. (Tanjug)

{ta iz vr {nog du `ni ka, bi lo da su u pi ta ju fi zi~ ka ili prav na li ca, u ro ku od pet rad nih da na, sud je du àn da, od mah po is te ku ovog ro ka, is tak ne pi sme no na ogla snu ta blu su da. Po is te ku ro ka od pet rad nih da na od da na sta vqa wa na ogla snu ta blu su da, sma tra se da je „pi sme no ured no do sta vqe no”. Va `na no vi na je i uvo |e we „iz ja ve o imo vi ni” ko ju od re le vant nih or ga na mo è da tra ì po ve ri lac ko ji je po kre nuo po stu pak pred nad le `nim su dom. U slu ~a ju da ne da iz ja vu ili u woj na ve de ne ta~ ne po dat ke, nad le `ni or gan }e bi ti nov ~a no ka `wen. Iz vr {e we }e, shod no za ko nu, mo }i da se spro ve de sva kog rad nog da na, od se dam do 22 ~a sa. On pre c i z no utvr | u j e i oba ve ze po li ci je u pru à wu po mo }i pri spro vo |e wu iz vr {e wa, a utvr |e na je i nov ~a na ka zna za od go vor no li ce u po li ci ji u slu ~a ju da ono ne po stu pi po na lo gu su da ili iz vr {i te qu ne pru ì od go va ra ju }u po mo}.

RePORTA@e

ponedeqak19.septembar2011.

c m y

dnevnik

KOD PAN ^E VA JE DIN STVEN PAR SVE TI O NI KA NA U[]U TA MI [A U DU NAV

Iz pre sto ni ce se la |a ma do la zi lo na pi vo i pe re ce a u{}u Tami{a u Dunav kod Pan~eva nalazi se jedinstven par svetionika, koji turisti~ki poslenici najve}e ju`nobanatske varo{i u posledwe vreme sve vi{e promovi{u kada gosti zaplove rekama, na ~ijim obalama je nekada cvetala industrija. Prilikom ispravqawa toka Tami{a 1909. godine, na wegovom u{}u u Dunav, na 1.154. kilometru leve obale najmo}nije evropske reke, podignuta su dva svetionika. To su jedini svetionici postavqeni u paru na ~itavom toku Dunava od [varcvalda do Crnog mora. Sazidani su za potrebe bezbednosti vodenog saobra}aja. Re~ni saobra}aj je u Pan~evu, u vreme gra|ewa svetionika na u{}u Tami{a u Dunav, bio veoma razvijen, pa su se pokazali neophodnim za navigaciju. Pored toga {to su funkcionalni, ovi sadr`e interesantne arhitektonske detaqe i simbol su iz vremena sna`nog razvoja grada Pan~eva, odnosno, prerastawa u zna~ajno raskr{}e suvozemnog i re~nog saobra}aja po~etkom 20. veka. Kule svetiqe su zidane od `ute opeke postavqene na kru`noj podlozi od zemqe ozidane kamenom. Zidane su u tri pojasa koji su deqeni po horizontali dekorativnim vencem od crvene, profilisane opeke, koja uokviruje i ulazna

Svetionici kod Pan~eva na po`uteloj razglednici...

vrata i prozorska okna. Na vrhu kule su terase natkrivene kupastim krovom, nosa~ima izvora svetlosti, koja je bila neophodna da bi brodovi koji su pristizali no}u bez problema mogli uplovqavati u pan~eva~ko pristani{te. Zahvaquju}i podignutim kulama svetiqama, otklowena je opasnost da se u vreme visokog vodostaja, kada nije bilo orijentira na obalama, nasu~u brodovi. U kakvom su sjaju svetionici bili nekada svedo~i i po`utela razglednica, ali kada je drumski saobra}aj kasnije potisnuo re~-

PRE^ANSKA LEKSIKA

Cug

ili {ta sve mo`e da (se) vu~e

a cug sam ~uo i zapamtio u vla`nom, hladnom, prole}nom jutru: svi oko mene su ga psovali. Nije hteo da vu~e. [poret se dimio, gar nas gu{io. Oyak nije radio jer je tako hteo – cug. Dobro, kriv je bio i ogrev. Vlaàn, lo{, neko grawe doneto ispod {upe, natopqeno jo{ od zimus, a i smrznuto do ju~e. Onda se morao skidati ~unak i ~istiti nahvatana ~a|. Kad je sve vra}eno na mesto, cug je proradio. Vaqda je na|ena i koja suva {apurika, dve-tri cepke da{~ice, list novina. Kad je cug dobar, put od rupe ispod ro{tiqa pa do samog vrha oyaka ~ist, vatra veselo pucketa, greje ringlu, moè da se vari mleko, kuva supa, kr~ka paprika{. Dobre pe}kare prati reklama: taj zna da nazida furunu, o{ kaqevu, o{ zemqanu, svaka mu ima dobar cug. No, ni je sva ki cug do bar. Onaj u autobusu, kolima, sobi s otvorenim prozorima i vratima je zdravo opasan. Srbi ju`no od Save i Dunava se boje promaje a mi, Pre~ani, cuga. Ni{ta od wega nije opasnije za heksen{us, ko~ewe u krstima, a bogami i zujawe u u{ima i glavoboqu. Kad smo bili sami a on ba{ raspoloèn, Deda Paja mi je pri~ao da su sve wegove nevoqe po~ele 1914. kad je opcovo mater (sigurno {vapsku, mada to nije rekao) nekom cugsfireru, koji ga je {opio jer mu brkovi nisu bili dobro {tucovani. Ovaj ga prijavi i malo je pro{lo pre nego {to je deda preme{ten iz sun~ane Fijume u blat wa vu Ga li ci ju. Ta mo je, sre}om, poneo i ~istu preobuku pa je na prvom juri{u kozaka vezao za bajonet duga~ke ga}e i predao ceo cug (vod vojnika) bra}i Rusima. Onda su do{li logori, zima od koje su nekima otpale u{i, pa i nosevi (wegov je bio samo malo modar), sluèwe u {talama na Donu, tima re we `dre ba ca br ìh od voza, strah od “belih” i “crvenih”, koji su ~etiri puta preotimali “wegovo” imawe, trebqewe belih u{iju, tifus, pa pe{ke ku}i od Pe{te. Sve zbog cugsfirera.

Cug zna da bude i glagol. Jer, onaj ko ima dobar cug moè dobro da cuga. Dakle, pije, {qema, cev~i, `dere, `droka. Ima takvih ispi~utura, kaù, koje se takmi~e u ja~ini cuga. Tako, recimo, zao{ijaju rukom bocu punu piva da se te~nost u woj zavrti pa je onda surduknu niz grlo da im se ni Adamova jabu~ica ne pomera. Pivo sklizne kao istopqeno olovo. Ali ne grebe. Bio je parni cug i veoma ceweno prevozno sredstvo, naro~ito onaj brzi, {nelcug, mada je u{ao i u neslane {ale jer su nam kao deci obe}avali da }e nas voditi na majalos samo ako idemo cipelcugom, tj. pe{ke. Alasi su struk udica vezivali u “jedan cug”. Najmawe wih 15, a pravi moè imati i nekoliko stotina zam~ica za sirotu ribu. Kako ih postavqaju i vade – nemam pojma. Profesionalna tajna. Cugom se zovu i metalni okovi kojima su povezani delovi zapre`nih kola, dole ispod lotri, u trapu. Cug ozna~ava i broj poku{aja kod nekih ispita (diplomskog, voza~kog), ali i u atletici, u skokovima. Ko “iz cuga” prelazi sve visine, ima prednost nad onima {to su to u~inili iz drugog ili tre}eg zaleta: ako su jednaki, pobe|uje onaj ko je sko~io “iz cuga”. Kad su u posledwem ratu (u kojem nije u~estvovao) pitali Lalu po povratku iz Daqa da li je tamo gu`va, kazao je: Ta kakva gu`va! Ja sam iz cuga do{ao na red da me rane! Cuger je brzopotezni {ah, gde se besomu~no udara po ~asovniku, ne bi li se stekla prednost da moè{ u ozbiqnoj poziciji da razmi{qa{ bar minut pre nego {to „popije{„ mat. Ne znam koliko igra~i uìvaju u cugeru, ali se kibiceri uvek divno zabavqaju. Cug je i kanton u [vajcarskoj koji je u sredwem veku dobio ime po pravu wegovih ìteqa da vuku mreè u tamo{wem jezeru. Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu “Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

...i sada

U kakvom su sjaju svetionici bili nekada, svedo~i i po`utela razglednica, ali kada je drumski saobra}aj kasnije potisnuo re~ni, nagrizao ih je zub vremena, delimi~no su obnovqeni, ali nemaju lampe, koje bi plovidbama i sada davale posebnu ~ar ni, nagrizao ih je zub vremena, delimi~no su obnovqeni, ali nemaju lampe, koje bi plovidbama i sada davale posebnu ~ar. Prvo pristani{te na Tami{u u Pan~evu, napravili su jo{ Turci

u 17. veku, a posle wihovog povla~ewa 1716. godine preduzimqivi trgovci podigli su magacine za skladi{tewe soli, dopremane niz reku iz rumunskih rudnika. Odavde su kretali i brodovi sa `itom

za Be~, kasnije svila, pivo, drvena gra|a... Prvi parobrod pristao je 1854. godine s putnicima iz Zemuna, a ve} naredne uspostavqena je stalna parodbrodska linija izme|u dve varo{i. - Neko vreme postojala je redovna parobrodska linija izme|u Pan~eva i Beograda - podse}a direktorka Turisti~ke organizacije Pan~eva Zo ra na Vla du. - Iz prestonice, naro~ito leti subotom i nedeqom i za vreme praznika, Beogra|ani su redovno dolazili i zaposedali letwu ba{tu ~uvene pan~eva~ke pivare, okrepquju}i

se “Vajfert” pivom, perecama i slanim kiflicama, u`ivaju}i u muzici. Po povratku, no}u su posebna atrakcija bili osvetqeni svetionici. Pan~evo je pre Beograda imalo aerodrom, jer od 1. aprila 1923. godine odavde su aeroplani u po~etku leteli tri puta nedeqno za Pariz, potom i svakog dana, pa su Beogra|anke koje su tada la|ama dolazile na izlete u na{u varo{, zavidele pan~eva~kim damama jer su do Pan~eva zbog toga pre stizali modni noviteti. M. Mi tro vi}

\OR \E U TU RI JI RAZ VI JA RI BO LOV NI TU RI ZAM

Pe ca ro {ki bi ser u Ve li kom ba~ kom ka na lu posledwe dve decenije Turija je u Vojvodini, a i {ire, poznata po kobasicijadi. Odràva se sredinom ili potkraj februara svake godine i tu se okupi silan svet, pa je ova svetkovina kobasici postala pravi brend i u~vrstila se na visokom mestu turisti~ke ponude Srbije. Ali, kobasicijada bude tri dana i pro|e. A {ta posle? „Prazan hod” polako ali sigurno koristi novope~eni Turinac \or |e Klin cov. On u ovom znamenitom selu razvija pecaro{ki turizam. Za razliku od „konkurencije u crevu” \or|e Klincov ima goste iliti turiste pecaro{e cele godine. Jer, pecati se moè i leti i zimi, po svakoj klimi. - Radio sam u sindikatu u Temerinu, pa u gra|evinskoj firmi „23. oktobar”, ali je sve to propalo. Uz to, doìveo sam i bra~ni brodolom i posle razvoda i podele imovine s biv{om

\or|e Klincov

potkrovqu su izgra|ene dve trokrevetne sobe s tri zvezdice. Uz svaku sobu je i tu{ kupatilo. Iz soba se izlazi na lepu i prostranu terasu. U prizemqu je zajedni~ka velika kuhiwa sa trrpezarijskim stolom.

Za razliku od „konkurencije u crevu”, \or|e Klincov ima goste iliti turiste pecaro{e cele godine. Jer, pecati se moè i leti i zimi, po svakoj klimi suprugom krajem 1999. godine sam do{ao u Turiju. Traìo sam i na{ao ku}u ~ije dvori{te izlazi na kanal. Voda me je uvek privla~ila, a i sam sam zaqubqenik pecawa. Nisam odmah znao ~ime }u se daqe baviti i onda sam, 2004. godine, do{ao na ideju da razvijem pecaro{ki turizam - pri~a \or|e Klincov. Za razvoj novog biznisa ovaj nekada{wi sindikalac je, dakle, imao osnovu. Ku}u u Ulici Branka Radi~evi}a 7a, koja je nekada pripadala porodici ~uvenog novosadskog trgovca Pavla Crnoja~kog, polako je po~eo da preure|uje. Prizemqu{u, koja je desetak metara uvu~ena od ograde i koju ~uva debela ’ladovina sredove~nog razgranatog oraha, je okre~io ùtom bojom, sredio travu a drugi deo ku}e, onaj {to gleda na Kanal, pretvorio je u prostor za goste. U

- Od „Voda Vojvodine” sam zakupio deo obale Vlikog ba~kog kanala, preuredio je i kupio tri ~amca i gliser - pri~a Klincov. - Za ovo rekreativno pecawe ubrzo se pro~ulo ne samo u Turiji, ve} i u Srbobranu, Novom Sadu... Informacije da u Turiji ima jedno dobro mesto za pecawe i odmor su i{le od uveta do uveta i gosti su po~eli da sti`u. Imam ponude i od penzionerskih ekskurzija da ovde provedu deo odmora. U vreme na{e posete u ovom pecaro{kom raju zatekli smo Mi lo {a Nad la kog iz [apca, koji je s porodicom do{ao u Ba~ku iako mu je Sava kod ku}e. - Pre dva meseca sam bio prvi put, a dolazi}u i ubudu}e redovno, ~im mi vreme dozvoli. Za ovo pecaro{ko mesto sam ~uo od drugara, a i ja u [apcu prenosim lepe utiske... Ovde

me privla~i mir, ti{ina i divqina. Peca se bela riba, a ja sam za kratko vreme upecao pet kila - pri~a Nadla~ki i vadi ~uvarku iz vode da bi nas uverio da nije u pitawu ribolova~ka pri~a. Uz lepo ure|ene sobe, ko ho}e mo`e i da razapne {ator i da kampuje ili celu no} da vileni blizu vode je osmometarski stub na kome je oka~en mo}ni reflektor. Gostima je na raspolagawu i prostor za ro{tiq, glineni }up, a i kotli}i za kuvawe ribqe ~orbe... - Planiram da uskoro napravim katamaran za deset osoba da turisti mogu da plove Belikim ba~kim kanalom i slikaju pre-

lepu floru i faunu - kaè \or|e Klincov i najavquje uskoro i internet prezentaciju svog biznisa. Jedan od omiqenih posetilaca ovog kanala je i naj~e{}i gost: labud zvani Ra{a i wegova familija. Oni do{etaju do ku}nog praga da im se udeli malo doma}e hrane... Ima jo{ mnogo ku}a u Turiji ~ije avlije izlaze na vodu. Niko se, me|utim, nije dosetio da iskoristi tu blagodet. âk je i priobaqe uz ta dvori{ta zaraslo u trsku i travu. A \or|e je najboqi primer kako se ponu|eno i prirode moè iskoristiti i uvrstiti se u turisti~ko-pecaro{ku mapu Srbije. M. Bo zo kin

dru[tvo

dnevnik

Kad in te lek t u al na eli ta utih ne

Sa mo mla di Jedino mladi, smatra profesorka Turajli}, mogu da promene sistem na kome Srbija danas po~iva: - Ako mladi ne shvate da pojedina~na korumpiranost u sistemu, sve zajedno ne}e nigde dovesti, onda ja stvarno ne znam ko }e to da shvati i ko }e da promeni sistem. znost bez podizawa znawa ili generisawa druga~ije vrste razmi{qawa i interesovawa – ocewuje Turajli} u intervju za Tanjug. Kako je istakla, u Srbiji se o EU pri~a samo u kontekstu novca i dobiti, a odgovornost za sunovrat vrednosti Turajli} pronalazi u vlasti i intelekulanoj eliti. Vlast je, kako ocewuje, odgovorna zato {to prosto ona nije obezbedila distancu od starog sistema vrednosti, a intelektualci zato {to su u novim “kapitalisti~kim” okolnostima pobegli tamo gde im je najudobnije - u svoje nau~ne radove i projekte koji se, isti~e, neretko finasiraju iz dràvne kase: “ Po wenom mi{qewu, prva demokratska vlada se jasno ogradila od politike devedesetih. - Dolaskom druge vlade (Vo ji sla va Ko {tu ni ce) stvari su po~ele da se zamagquju. Ona nije imala veliku qubav spram Slobodana Milo{evi}a. Problem je, me|utim, {to mu ona Urbanisti~ka studija obnove naseqa Banatsko Aran|elovo, koju su uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine AP Vojvodine uradili su studenti Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka (FTN) u Novom Sadu, a predstavqena je minulog vikenda uz u~e{}e aktera, pokrajinske sekretarke za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine Du {an ke Sre ma~ ki i doma}ina iz Banatskog Aran|elova. - Banatsko Aran|elovo i druga mesta u Vojvodini imaju zna~ajnu tradiciju i ba{tinu u urbanisti~kom planirawu, ali u svom tom na{em bogatstvu negde smo se uquqkali i negde zaboravili {ta to zna~i kao prednost i kvalitet predo~ila je na prezentaciji studije i otvarawu izlo`be arhitektonskih ideja mladih stru~waka pokrajinska sekretarka Du{anka Srema~ki. - U èqi da kvalitetno sara|ujemo sa svim nau~nim institucijama, naro~ito u rubnim podru~jima Vojvodine koji su to danas, a na putu pristupawu Evropskoj uniji ona to nisu, mislim da Banatsko Aran|elovo i op{tina Novi Kneèvac, ali i drugi gradovi i op{tine du` granica susednih zemaqa za vrlo kratko vreme ne}e imati ni tu skrajnutost, ni tu izolovanost. Planiraju}i kako da oìvotvorimo saradwu èqa je bila da sa mladim qudima i relevantnim nau~nim institucijama ostvarimo saradwu, tako da nam teì{te bude jedna sredina kakva je Banatsko Aran|elovo. Ono {to Banatsko Aran|elovo i cela novokneèva~ka op{tina imaju, jeste prirodno i kulturnoistorijsko nasle| i dobru osnovu

NA cI O NAL NI SA VET MA |A RA DO NEO STRA TE GI JU ZA ME DI JE

NA SLE \E DE VE DE SE TIH

Srbija se do danas nije distancirala od nasle|a devedesetih godina, ostao je ose}aj da je sve dozvoqeno ako donosi dobit, pa je osiroma{ena zemqa do{la do ideje da novac mo`e pasti s neba, a da je to nebo - Evropska Unija, izjavila je profesorka Sr bi jan ka Tu raj li}. Na univerzitetima su se, dodala je, stvari promenile koliko i u zemqi - usvojen je niz propisa i sada se tvrdi da je sve u najboqem redu. - Zato je u Srbiji prihva}ena ideja kako je Bolowa neuspela. A ja vam ne mogu re}i da li je uspela ili ne, jer we u Srbiji nema. Ono {to su bile intencije i {to je trebalo uraditi nije ura|eno. Intencije Bolowe svakako nisu bile da mi formalno podelimo nastavu i pove}amo prola-

ponedeqak19.septembar2011.

nije zamerala {to je vodio rat, ve} zato {to je to ~inio lo{e. I tu je, u stvari, po~elo potpuno zamagqivawe pojmova u smislu da bi se taj rat mo`da mogao dobiti u ono vreme ili ~ak i kada bi se opet vodio - samo da se EU druga~ije postavila - smatra Turajli}. Iz toga je, dodaje, po~eo da se razvija animozitet spram EU, a veliki interes da Srbija iz we izvu~e novac. Turajli} smatra i da je nakon promena devedesetih godina do{lo do odre|ene marginalizacije nevladinog sektora koja je dovela do toga da intelektualna elita utihne. - U takvoj atmosferi intelektualci pobegnu gde im je najudobnije. Kod nas je na delu jedna neverovatna intelektualna korupcija, gde su oni koji bi morali, znali i mogli da ukaù na to {ta u ovom dru{tvu ne vaqa zakqu~ili da im je daleko isplativije da se zagwure u svoje profesije. Neki od wih su se, dodaje, politi~ki dobro uhlebili, pa je wihova kontrolna funkcija samim tim obesmi{qena. - Danas bi trebalo da na fakultetu stojite politi~ki dobro ako èlite da dobijete projekat sa nekim javnim preduze}em. Na univerzitetima ima te koruptivno-projektne poltike - smatra Turajli}. - Za mene je to najtu`nija pojava. Studenti su masovno po~eli da pitaju da li im savetujem da se u~lane u vladaju}u partiju i da li bi tako lak{e mogli do}i do posla. To je krah celog sistem koji bi hteo da bude demokratski i proevropski - istakla je na{a sagovornica. Govore}i o sistemu obrazovawa u Srbiji, Turajli} je ocenila da se od 2000. godine do danas nije mnogo promenilo ni na jednom obrazovnom nivou, osim {to su, kako kaè, na niìm nivoima obrazovawa uspeli da kod u~enika ubiju interes za saznavawe novih stvari. - Devedesetih se beàlo od rata i od zlo~ina, a ovde se beì za nekim udobnijim ìvotom. Meni se danas ~ini da ako neko ho}e i èli ozbiqno da ide na master i doktorske studije, onda je za wega boqe da ode iz ove zemqe. Mi se, jednostavno, u toj na{oj zbuwenosti i tr~i za novcem, nismo pozabavili ozbiqnim organizovawem tih studija, a posebno doktorskih – kaè ona.

In for mi sa we u ma |ar skom du hu Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra do neo je Pred log me dij ske strategije za medije na ma|arskom jeziku od 2011. do 2016. godine, u kojem se izme|u ostalog na vo di, ka ko iz ve {ta va RTV, da }e razmotriti mogu}nost preuzimawa osniva~kih prava nad redakcijama na ma|arskom jeziku Radio-televizije Vojvodine. - Ukoliko izme|u NSM i RTV ne do|e do odgovaraju}e saradwe, Nacionalni savet }e razmotriti mogu}nost da preuzme osniva~ka prava nad RTV, zajedno sa pripadaju}im materi jal nim i teh ni~ kim sred stvima, kao i kadrovima - navodi se u predlogu strategije. Predlog strategije objavqen

je na internetskoj stranici Nacionalnog saveta Ma|ara, na adresi www.mnt.org.rs. Nacionalni savet je naveo da je i radijskoj i televizijskoj redakciji na ma|arskom jeziku potrebno brzo dovo|e-

oslonac trebalo da bude RTV Panon iz Subotice, ~iji je suo sni va~ Na ci o nal ni sa vet Ma|ara. Kao osnovni princip rada medija na ma|arskom u Vojvodini navodi se da se informisawe obavqa ne samo na

Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra }e raz mo tri ti mo gu} nost da pre u zme osni va~ ka pra va nad RTV, za jed no sa pri pa da ju }im ma te ri jal nim i teh ni~ kim sred stvi ma, kao i ka dro vi ma we mladih kadrova, kao i izgradwa efikasne dopisni~ke mre`e. Predlogom strategije predvi|eno je i osnivawe ma|arske radio i televizijske mre`e u Vojvodini, ~iji bi

ma|arskom jeziku, nego i u ma|arskom duhu. Od medija ~iji je Nacionalni savet Ma|ara osniva~ ili suosniva~, od glavnih urednika se izme|u ostalog zahteva

da mediji moraju imati zna~ajnu ulogu u ostvarivawu kohezije unutar zajednice i u obnavqa wu vred no sti za jed ni ce. Od medija se o~ekuje da informi{u o nacionalnim praznicima, zna~ajnim datumima i simbolima ma|arske nacije u Vojvodini, kao i o o~uvawu i osna`ivawu verskog identiteta i pred sta vqa wu kul tu re verskih zajednica. U slu ~a ju po vre de ovih i osta lih eti~ kih prin ci pa, Nacionalni savet mo`e smeniti direktora ili glavnog urednika medija. Primenu eti~kih principa }e nadgledati Eti~ka komisija Nacionalnog saveta Ma|ara.

Na sta va na srp skom u Fi je ru Ministarstvo vera i dijaspore i ove godine }e biti pokroviteq nastave na srpskom jeziku u albanskom gradu Fijera, koju }e poha|ati {ezdesetoro dece, podeqe u tri grupe prema uzrastu. Nastavom }e rukovoditi profesor srpskog jezika Sve to zar ]i ra ko vi}, sa saradnicima. Ministarstvo vera i dijaspore ve} ~etvrtu godinu podsti~e unapre|ewe i omasovqewe organizovanog u~ewa srpskog jezika u Albaniji, u Skadru i Fijeru, gde su

Srbi tek nedavno dobili status nacionalne mawine. - Redovna i dugoro~na ulagawa u politi~ku, ekonomsku i kulturnu emancipaciju srpskog naroda u Albaniji, od posebne su va`nosti, jer se na taj na~in poma`e afirmacija i opstanak srpskog naroda u ovoj dr`avi slabih tradicija tolerancije i multietni~nosti - rekao je ministar vera i dijaspore Sr |an Sre} ko vi}.

Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva, do 1934. godine u Skadru je postojala srpska {kola „Obili}“, kada ju je albanski kraq Zogu ukinuo. Od tada srpski narod nema nijednu {kolu na materwem jeziku u Albaniji. U Qubu{u kod Fijera }e 18. septembra biti odr`ana sve~anost povodom prve godi{wice rada srpske {kole u Albaniji. U Skadru, za polaznike kursa srpskog jezika, nova {kolska godina po~e}e 1. oktobra.

OBA VE ZNA NO VA „PR VA PO MO]”

Od 1. ok to bra sle de ka zne Nov komplet prve pomo}i, po propisanom standardu, obavezan je za sve voza~e. Saobra}ajna policija }e do kraja meseca upozoravati, a od 1. oktobra i ka`wavati. Kazne iznose od 5.000 do 600.000 dinara. Direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Sto ja din Jo va no vi} je pozvao voza~e da ispune tu obavezu i podsetio da je primena novih pravila ve} bila odlagana. Na~elnik Uprave saobra}ajne policije pukovnik Dra gi {a Si mi} ve} je, prethodno, rekao da }e policija od 1. oktobra po~eti da ka`wava za nepo{tovawe te obaveze.

- Saobra}ajna policija }e u po~etku, kao i do sada kada su novi saobra}ajni propisi u pitawu, samo kontrolisati i upozoravati voza~e na nepravilnosti - rekao je Simi}. Cene kompleta variraju u zavisnosti od prodajnog mesta, a uglavnom se kre}u oko 2.000 dinara. Re~ je novim kompletima prve pomo}i ~iji je sadr`aj odobrila Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije. Prva pomo} mora}e da se mewa na svakih pet godina. Ukoliko odre|enom medicinskom sredstvu istekne rok trajawa, voza~i }e mo}i da ga zamene ispravnim proizvodom i ceo set }e se smatra-

ti va`e}im. Bitno je da su sva sredstva u kutiji na broju i da su ispravna, tj. da imaju odgovaraju}i rok trajawa, bez obzira na datum naveden na kutiji. Motociklisti treba da imaju novi komplet sa 12 elemenata, a automobili, teretna vozila i autobusi komplet sa 18 elemenata. Komplet prve pomo}i za automobil sadr`i zavoje, sterilne gaze, flastere, makaze, igle, pe-ve-ce kese i rukavice za jednokratnu upotrebu, kao i izotermalni prekriva~, sredstvo za davawe ve{ta~kog disawa i uputvo za davawe prve pomo}i.

Bez do zvo le 56 RTV sta ni ca U Srbiji bez dozvole radi 56 radio i TV stanica, objavqeno je na sajtu Republi~ke organizacije za elektronske komunikacije. Objavqen je i spisak 47 radio i devet TV stanica iz 31 grada i sela u Srbiji i Vojvodini, koje emituju program bez obzira na to {to nemaju dozvole. Kako se navodi, RATEL je, u skladu sa zakonskim ovla{}ewima, preduzeo odgovaraju}e mere za prekidawe rada FM i TV radio stanica, ~ije se emisije otkrivaju prilikom kontrole radio-frekvencijskog spektra. Agencija je pokrenula postupke za sankcionisawe imalaca RTV stanica, koje rade bez dozvole.

UR BA NI STI^ KA STU DI JA OB NO VE BA NAT SKOG ARAN \E LO VA

Pu to kaz za bu du} nost se la za revitalizaciju i razqem nivou. Ono {to je uravoj. Mladim stru~wacima |eno pomo}i}e da u ovaje pruèna puna podr{ka kvom tipu vojvo|anskog nakako bi ovaj projekat reaseqa ìvot bude kvalitetlizovali, a Srema~ki je niji, da ne odumiru nego da obe}ala da }e sekretaribudu to~ak razvoja Vojvodijat na ~ijem je ~elu podrne - nagla{ava Reba. àti i druge projekte koji U izradu ove Urbanise pripremaju na ovom sti~ke studije ukqu~eni su podru~ju. To je izrada proakademci na raznim nivoijektno-tehni~ke dokumenma studirawa, od tre}e, ~etacije za rehabilitaciju tvrte i pete godine, pa do puta Novi Kneèvac-\astudenata doktorskih stula uz pomo} sredstava dija koji ve} imaju zvawa fondova EU, koja }e poarhitekte. sluìti za konkurisawe - Dobro je da su s jedne za obnovu te saobra}ajnistrane oni znali neke ce, izgradwu bicikliurbanisti~ke regulative, sti~ke staze, kao i druge pa im je prioritet bio da aktivnosti. daju ideje. Traìli smo od Direktor Departmana za De lu je ne stvar no, ali je mo gu }e – jed na od ide ja ka ko }e iz gle da ti cen tar na se qa wih da se pozabave kako se arhitekturu i urbanizam takav tip naseqa razvija u FTN-a u Novom Sadu docent dr ri, ali i mnogo negativnih aspeka- najaktuelniji trendovi. nekim evropskim zemqama, pa su Dar ko Re ba konstatuje da Urbanita. Za ìvot u ovakvom tipu naseReba napomiwe da su u Urbani- nalazili primere i sa drugih konsti~ka studija obnove naseqa Baqa, kakvo je Banatsko Aran|elo- sti~koj studiji predstavqena ra- tinenata primewive u ovom podnenatsko Aran|elovo sadrì neke vo, prosto ne moèmo da na|emo zna re{ewa koja mogu biti zani- bqu i mogu da budu identitet naserazli~ite koncepcije kako bi Banegativne stvari. Mislim da qudi mqiva, primewena u nekim mawim qa ovakvog tipa. Mladi stru~wanatsko Aran|elovo moglo da se ovde mnogo prijatnije, mirnije i ili ve}im segmentima, jer je na- ci su dali ideje sa sadràjima koji razvija i izgleda u budu}nosti, kalep{e ìve, pa smo poku{ali da pravqena dobra baza ideja za urba- bi privla~ili qude u na{a sela, da bi malo vi{e investicije bile napravimo spoj izme|u elemenata niste koji }e se baviti konkret- pa su na raznorazne na~ine davali usmerene u ovo i druga vojvo|anska koji bi doprineli da se u selu nim pitawima od ìvotne va`no- odgovor na tu temu, a najva`nije je sela, kada bi mogle da se realizuju otvara vi{e radnih mesta, vi{e sti na ovom prostoru. bilo da proniknu u postoje}e vredneke ideje, koje bi privla~ile qukulturnih i obrazovnih institu- Za realizaciju ovih ideja po- nosti, tradiciju, na~in ìvota i de da iz gradova do|u u lepe seoske cija i sadràja, da se pored uobi- trebnu su novac i vreme. Urbani- potencijale koje Banatsko Aranpredele i uìvaju u ravnici. ~ajenih egzistencijalnih pitawa zam je takva vremenska delatnost i |elovo i okolna naseqa imaju i da - Rade}i na ovom projektu nismo vezanih za poqoprivredu koja je proces, ali bitno je da postoji ja- ih promovi{u kao budu}nost ovamogli da se otmemo utisku da li je dominantna, vi{e pa`we posveti sna strategija {ta se èli i jasan kvog tipa naseqa - kaè Reba, dolep{e ìveti u ovakvom nasequ turizmu, kako bi se i qudi iz gra- ciq ka ~emu se ide, pa onda vreme daju}i da predstavqene radove ne ili je lep{i ìvot u gradovima dova mnogo vi{e okretali selu i nije problem, nego samo pomaè da treba shvatiti kao gotova re{ekoji sa sobom nosi pozitivne stvazdravijem na~inu ìvota, {to su se neke ideje realizuju na jo{ bo- wa, jer to nije ni bio zadatak urba-

nisti~ko istra`iva~kog projekta, nego samo kao mogu}e linije i pravce koje treba razvijati i oblikovati radi implementacije u plansku dokumentaciju. Svi potencijali, ali i ograni~ewa, kako je predo~eno, trebalo bi da budu linije koje }e usmeravati budu}e transformacije ne samo Banatskog Aran|elova, nego velikog broja vojvo|anskih naseqa sli~nih razmera i potencijala, sa skoro istovetnim kvalitetima i nedostacima. Studenti arhitekture i urbanizma i wihovi mentori sa Departmana FTN-a, dr Darko Reba i asistenti mr Mi li ca Ko stre{, Igor Ma ra{ i Ma ri na Ca re vi}, nisu skrivali zadovoqstvo saradwom i komunikacijom koju su ostvarili s ~elnicima, me{tanima Banatskog Aran|elova i okoline. Predsednik Saveta MZ Banatsko Aran|elovo Dra gan Ne deq kov, wegova zamenica Mi ra Acin, predsednik LU „Ko~ovat” Cvet ko Jeg di}, ~lanovi Saveta MZ i preduzetnici Sre} ko Ki jac, Mi lo{ Te o fa nov i drugi, svesni su ambicioznih ideja koje su im predo~ili akademci, ali i obaveze da se sveobuhvatno pristupi revitalizaciji, kako bi selo imalo budu}nost. Jer, kako sada stvari stoje broj `iteqa se drasti~no smawio, starosna struktura stanovni{tva je sve nepovoqnija i sve je vi{e praznih ku}a. M. Mi tro vi}

SPORT

ponedeqak19.septembar2011.

c m y

dnevnik

PO LU FI NA LE DEJ VIS KU PA

\okovi} predao, Argentina u finalu Novak \okovi} morao je da preda presudni me~ polufinalnog duela Dejvis kupa. Argentina je u finalu, Srbija nije vi{e {ampion.Kakva {teta! Bolni uzvik Novaka \okovi}a prilikom jednog poena, u tre}em gemu drugog seta, zna~io je i eliminaciju reprezentacije Srbije u polufinalu Dejvis kupa za 2011. godinu. Zvani~ni {ampion ovog takmi~ewa pao je pred svojim navija~ima u Beogradskoj areni, u finale sa [panijom (od 2. do 4. decembra) oti{la je Argentina. Novak \okovi} - Huan Martin Del Potro 7:6, 3:0, predaja... Gosti su pobedili ukupnim rezultatom 3:2, jer je kasnije Huan Monako predao me~ Janku Tipsarevi}u po{to je Srbin dobio prvi set 6:2.Srbija je posle trijumfalne 2010. godine, u kojoj je prvi put u svojoj istoriji postala prvak sveta, ovog puta zaustavqena u polufinalu, {to zbog lo{e forme, {to zbog umora i povrede najboqeg tenisera. Jer, iako se ~uda doga|aju, bilo je uop{te te{ko zamisliti da }e se orlovi vratiti posle 0:2 .Da se to ne}e dogoditi moglo je da se nasluti jo{ tokom prvog seta izme|u \okovi}a i Del Potra, jer je na{ as bio vidno nervozan, a tokom svake pauze poku{avao je da iste`e le|a. Uprkos svemu, dr`ao se do fini{a prvog seta, koji je izgubio u taj-brejku.Brzo posle toga kleknuo je na kolena, potom legao na le|a, pri{ao mu je i Del Potro, a u

Zbog bo la u le |i ma \o ko vi} pre dao me~ Del Po tru

celoj toj gu`vi selektor Argentine Tito Vaskez okrenuo se prema navija~ima svog tima i gestikulacijom pokazao da Novak ne}e nastaviti, odnosno da su gau~osi u tre}em finalu...

Bio je to tek tre}i poraz \okovi}a ove sezone, a drugi predajom.Nastup nedovoqno oporavqenog \okovi}a doveo je u pitawe odluku stru~nog {taba da ga, ipak, po{aqu na teren.

Selektor Bogdan Obradovi} je konstatovao posle me~a da je „trening jedno, a me~ sasvim ne{to drugo”, pa stoga i ostaje pitawe da li je, mo`da, bilo racionalnije odlu~iti se za zdravog

ZA VR [E NO EVROP SKO PR VEN STVO U PLOV DI VU

Po dva srebra i bronze Srbija je napravila odli~an rezultat na Evropskom vesla~kom prvenstvu u Plovdivu (Bugarska). Na{a reprezentacija je na posledwem velikom takmi~ewu u ovoj godini osvojila ~etiri medaqe i tako stavila ta~ku na odli~nu sezonu u kojoj su izborene dve olimpijske vize i osvojena po jedna medaqa na juniorskom evropskom u Poqskoj (srebro za dvojac bez kormilara) i na Svetskom prvenstvu za vesla~e do 23 godine u Amsterdamu (zlato za ~etverac sa kormilarom uz svetski rekord), te 11 medaqa na Balkanskom prvenstvu u Istanbulu. Viceprvaci Evrope postali su dubl skulovi

bez kormilara za lake vesla~e Milo{ Tomi}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi}, Nemawa Ne{i}. – Mo`emo da budemo prezadovoqni nastupom na{ih vesla~a u Plovdivu koji su na briqantan na~in zatvorili ovu sezonu. Osvojili smo ~ak ~etiri medaqe i tako i prema{ili plan, a svim reprezentativcima iskreno ~estitam na tome. Ostaje `al {to te{ki ~etverac nije uspeo da se domogne postoqa, iako je bio jedan od favorita za to. Bolest Miqana Vukovi}a je potpuno poremetila planove pred finale. Sve u svemu, ovo je veliki uspeh na kraju sezone koja je za srpsko veslawe bila vi-

Iva na Fi li po vi} i Iva Ob ra do vi} osvo ji le sre br nu me da qu

posada je s vremenom 6:24.90 pro{la kroz ciq kao druga iza ~amca Litvanije (6:23.09). Bronzu je osvojila Rusija (6:25.87).

stru~nim {tabom. Dr`ali smo korak sa ostalim ekipama do posledwih 750 metara kada smo dodali gas i prestizali jednu po jednu po-

EP 2013. u Seviqi

Viktora Troickog, bez obzira na to {to on u ~etiri me~a do sada nije uspeo da pobedi Del Potra. - Novak je istegao me|urebarni mi{i}, oporavqao se, mislio

je da mo`e da odigra i pomogne timu, ali jedno je odraditi trening, a drugo igrati me~... \okovi} nije mogao da nastavi, i uprkos svemu ~estitam mu na wegovoj `eqi da iza|e na teren - izjavio je Obradovi} nakon predaje me~a.- Radili smo istezawe na klupi za vreme prvog seta, kako bi {to mawe ose}ao bol, ali ta povreda iziskuje vi{e vremena. Del Potro poveo je protiv \okovi}a 1:0 a da u celom setu nije bilo ni brejk lopte na obe strane.Delpo i Nole oti{li su u taj-brejk, gde je Argentinac prvi napravio mini brejk za 5:4, posle ~ega je do{ao do dve set lopte (6:4). Ipak, Del Potru se stegla na prvu set loptu, ~ist volej poslao je pravo u \okovi}a, koji je uspeo da ga lobuje i potom rutinski dobije poen (6:5).Novak je tako vratio mini brejk i dobio dva servisa da preokrene situaciju u svoju korist, ali je Del Potro ve} u narednom poenu odigrao odli~nu razmenu i re{io set u svoju korist posle 70 minuta.Ispostavilo se da je to bilo to, {to se ti~e \okovi}evog otpora, odnosno da je povreda me|urebarnog mi{i}a, zbog koje je imao problema i u finalu US Opena protiv Rafaela Nadala, bila ja~a. Argentinci idu u finale, dok Srbija ~eka sredu i `reb za prvo kolo Svetske grupe Dejvis kupa za 2012. godinu. Mogu}i protivnici su Italija, Austrija, Japan, [vedska, Hrvatska, Kanada ili Izrael, odnosno [vajcarska ili Australija.

Novak: Verovao sam da mogu Novak \okovi} izjavio je da je razo~aran {to zbog povrede nije uspeo da pru`i svoj maksimum u me~u sa Huan Martnom Del Potrom. - Verovao sam da }u mo}i da igram sa 60 odsto kapaciteta, ali to nije bilo mogu}e jer sam protiv sebe imao Del Potra koji je bio na izuzetno visokom nivou - rekao je \okovi}.

priznam da takav servis do sada nisam video. Iako smatram da mi je ritern najja~e oru`je ovoga puta sam bio nemo}an. Osvaja~ tri ovogodi{nja gren slema rekao je da ga povreda zbog koje je predao me~ mu~i jo{ od US opena. - Prvi put sam osetio bolove u le|ima na US openu. Kako se turnir pribli`vao kraju

Prvi teniser sveta je istakao da nikada u karijeri nije primao tako jak servis kao protiv Del Potra. - Del Potro se tokom me~a oslawao na servis i moram da

bolovi su se poja~avali, tako da sam zbog tih problema titulu osvojio u ~etiri seta - objasnio je \okovi} i dodao da o~igledno, nije imao dovoqno vremena za oporavak.

Nadal odveo [paniju u finale Reprezentacija [panije igra}e u finalu ovogodi{weg Dejvis kupa, nakon {to je u Kordobi nadigrala Francusku! To im je omogu}io najboqi teniser Rafael Nadal, koji je savladao Francuza

U Plovdivu je odràn Kongres Evropskih vesla~kih federacija, na kojem je aktivno u~estovao i generalni sekretar VSS Neboj{a Jevremovi}, ina~e ~lan Evropskog borda. Izme|u ostalog, odlu~eno je da }e Evropsko prvenstvo 2013. biti odàno u Seviqi, koja je pobedila u drugom krugu glasawa protiv jedinog protivkandidata Segedina. Doma}in slede}eg {ampionata Starog kontinenta koji }e se 2012. odràti u Varezeu podneo je izve{taj o tome kako teku pripreme za ovo takmi~ewe. Sre br ni Mar ko Mar ja no vi} i Du {an Bo gi }e vi}

Iva Obradovi}, Ivana Filipovi} i Marko Marjanovi}, Du{an Bogi}evi}, dok su bronze osvojili dvojac bez kormilara Nikola Stoji}, Jovan Popovi} i ~etverac

{e nego odli~na – bio je prese}ra} selektor Neboj{a Ili}. Mu{ki dubl skul Marko Marjanovi}, Du{an Bogi}evi} je briqirao u Plovdivu. U finalu na{a

– ^ekali smo svojih pet minuta u toku ove sezone i kona~no ih do~ekali u Plovdivu. Presre}an sam srebrnim odli~jem. Finalnu trku smo od po~etka do kraja izevslali kako smo se i dogovorili sa

sadu. Ipak, boqe od Litvanaca u ovom trenutku nismo mogli. Bez obzira na to smatram da je srebro odli~an rezultat koji }e nam biti veliki podstrek za narednu sezonu – istakao je Marko Marjanovi}.

@oa Vilfreda Congu sa 6:0, 6:2, 6:4 i tako svom timu doneo odlu~uju}i tre}i poen. [panija je do sada ~etiri puta osvajala salataru - 2000, 2004, 2008. i 2009.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

ZA VR [E NO EVROP SKO PR VEN STVO ZA OD BOJ KA [E U AUSTRI JI I ^E [KOJ

Sr bi ja pr vak Evro pe Sr bi ja - Ita li ja 3:1 (17:25, 25:20, 25:23, 26:24) BE^: Ha la „Vi ner {tad”, gle da la ca: 9.750, su di je: Lo de rus (Ho lan di ja), Ze no vi~ (Ru si ja). SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 14, U. Ko va ~e vi}, Pet ko vi} 1, Ter zi}

2, Stan ko vi} 8, Ni ki} 12, Mi ti}, Ra {i} 1, Miq ko vi} 18, Sta ro vi}, Pod ra {~a nin 10, Ro si} (l). ITA LI JA: Ma stran |e lo 15, Pa ro di 6, Ba ri (l), La sko 16,

Po qa ci ma bronza

Poq ska - Ru si ja 3:1 (25:23, 18:25, 25:21, 25:19) BE^: Ha la „Vi ner {tad”, gle da la ca: 7.000, su di je: Jo va no vi} (Sr bi ja), Pi a set ski (Be lo ru si ja). POQ SKA: No va kov ski 4, Gru {ka 2, Ku sok 2, Ku rek 23, Ja ro{ 15, Mi ka, Dr `ga, Ku bi jak 18, Ru ~i jak, @ga dlo 4, Ig wa ~ak (l), Mo `do nek 2. RU SI JA: Ili nik, @i ga lov, Apa li kov 2, Htei 5, Gran kin 2, Si vo `e lez 9, Bir ju kov 4, So ko lov (l), But ko, Mu ser ski 9, Mi haj lov 25, Vol kov 6.

Ma ro u ti, Zaj cev 7, Bo nin fan te, Sa va ni 19, Bu ti 4, Tra vi ca 3, Bi ra re li, Sa bi. Od boj ka {i Sr bi je su pr va ci Evro pe! U fi na lu, za jo{ je dan in frakt, sa vla da li su uvek ne u god ne i kva li tet ne Ita li ja ne i po sle de set go di na vra ti li se na vrh Sta rog kon ti nen ta. Miq ko vi}, Ko va ~e vi}, Ni ki}, Pod ra {~a nin, Stan ko vi}, Pet ko vi}, Ro si} i uvek vred ni re zer vi sti uze li su zla to na Evrop skom pr ven stvu u Austri ji i ^e {koj. Te {ko je bi lo opo ra vi ti se fi zi~ ki od po lu fi na la s Ru si ma i is tr pe ti ata ke Ita li ja na, igra~ ke i ne iz be `ne ver bal ne, ko ji su od i gra li iz u zet no kva li te tan me~. Ipak, na{ ka pi ten Ivan Miq ko vi} pred vo dio je

jo{ jed nom or lo ve ka ti tu li i uspe hu ko jem se ma lo ko na dao i to bez po ra za na naj kva li tet ni joj evrop skoj smo tri. Ni je po ~e lo naj bo qe po na {e mom ke. Ita li ja je ve o ma ras po lo `e na u{la u me~. Se va li su ser vi si i pra vi li nam vli ke pro ble me na pri je mu, a to je sprem no ~e kao ita li jan ski blok. Je di no je u na {im re do v i m a bio ras p o l o ` en Ni ki}, ali ni je rad nu tem pe ra tu ru do sti gao Miq ko vi}, pa za to i ne ~u d i ve o m a ube d qi v ih 25:17 za azu re. Upr kos do brim ser vi sma ita li jan skog ve te ra na Ma stran |e la, od boj ka {i Sr bi je bo qe su za po ~e li dru gi set. Po e ni ma iz blo ka i po sle do brih od bra na

IZ JA VE PO SLE FI NA LA

Ko la ko vi}: Fan ta sti ~an uspeh Se lek tor Sr bi je Igor Ko la ko vi} je na kon osvo je nog zla ta re kao: - Do {li smo ov de da se bo ri mo i to li ko smo se bo ri li da smo ne k e utak m i c e od i g ra l i kao u tran su.Ovo je fan ta sti ~an uspeh, uosta l om mi smo {am pi o ni Evro pe.Ka da po be di{ on da si naj bo qi, no {ta bi se pri ~a lo da ni smo osvo ji li

me da qu? Iz u zet no sam sre }an, zbog svih nas, a po seb no zbog igra ~a. Li be ro Ni ko la Ro si}: - Fi na le je bi lo iz u zet no te {ko, po seb no zbog ~i we ni ce da smo se po tro {i li u me ~u sa Ru si ma.Di sa li smo kao je dan, od stru~ nog {ta ba, pre ko na vi ja ~a do nas igra ~a i za to svi ma ~e sti tam.

Sred wi blo ker Dra gan Stan ko vi}: - Ima li smo ciq i ka wi ma i{li ko rak po ko rak, da bi smo, evo, sti gli na krov Evro pe.Od li~ no smo igra li, svi za slu `u ju ~e stit ke, a na vi ja ~i ma za hva qu jem na po dr {ci od po ~et ka do kra ja tur ni ra. Pred sed nik Sa ve za Alek san dar Bo ri ~i}:

Ko ni je do bio in frakt po sle na {eg po lu fi na la s Ru si ma, mo gao je da do `i vi u ~e tvr tom se tu bor be za zla to. Po nov na ne iz ve snost, gde su Ita li ja ni kon stant no pro te stvo va li zbog ne mo gu} no sti da ne {to vi {e ura de, pa su u sre di ni se ta do bi li i `u ti kar ton, ko ji nam je ta da do neo iz jed na ~e we (sti gli smo do 14:17 do 17:17). Vo di li su Ita li ja ni po no vo 19:17, ali su na {i uz vra ti li po sle do brih ser vi sa Ra {i }a (20:19 za Sr bi ju). Ni su is ko ri sti li set lop tu Ita li ja ni na 24:23, Ko va ~e vi} je iz jed na ~io, pa je Miq ko vi} is ko ri stio kon tra na pad po sle od bra ne Ro si }a, a {lag na tor tu sta vio je Ter zi} s jo{ jed nim as ser vi som na me~ lop ti. M. Ri sti}

PO JE DI NA^ NE NA GRA DE

Miq ko vi} naj bo qi Na {a tri re pre zen ta tiv ca na {la su se me |u naj bo qim igra ~i ma Evrop skog pr ven stva. Pre ma o~e ki va wu, naj ko ri sni ji igra~ je na{ ka pi ten Ivan Miq ko vi}, za naj bo qeg blo ke ra pro gla {en je Mar ko Pod ra {~a nin, a za pri ma ~a ser vi sa Ni ko la Ko va ~e vi}. Ru ski ko rek tor Mak sim Mi haj lov naj bo qi je na pa da~ i po en ter, „na{„ Ita li jan Dra gan Tra vi ca je naj bo qi teh ni ~ar, a we gov sa i gra~ An drea Ba ri je naj bo qi li be ro. ^ast Po qa ka od bra nio je Bar to{ Ku rek kao naj bo qi ser ver.

IZ STRU^ NOG UGLA: SLO BO DAN BO [KAN

Pu no mi je sr ce

Milo{ Terzi}

Radost Kova~evi}a i Miqkovi}a

od le pi li smo se na 16:12. Pod ra {~a nin i Stan ko vi} bi li su ak tiv ni na mre `i i odr `a va li smo vo| stvo, a pro i grao je Miq ko vi} i us pe li smo da iz jed na ~i mo. Is pra ti la nas je sre }a u za vr {ni ci tre }eg se ta. Po sle ve li ke ne iz ve sno sti i igre poen za poen, pro ra dio je ko na~ no Ko va ~e vi} i obez be dio nam set lop tu. Mi lo{ Ter zi} je od ser vi rao as i do neo nam vo| stvo, ka da se we gov po ~et ni uda rac od saj le u{u wao u po qe Ita li ja na. Pre to ga vi |e na je ve li ka i iz jed na ~e na bor ba s pu no le pih po e na, a na{ pri jem ko na~ no je us po sta vio kon tro lu i za to su na {i pu ca ~i ima li pril ku da se is tak nu.

- Ovi mom ci su ne ke utak mi ce od i gra li pre ko svo jih re al nih mo gu} no sti, igra li su sr cem i da li sve svo je naj bo qe.Is pra ti li smo ih na {am pi o nat ti ho, ne ki ni su ni zna li da od boj ka {i igra ju u be ~u, a evo ih na naj vi {oj ste pe ni ci po bed ni~ kog po sto qa. na dam se da }e ove ju na ke, a oni to za i sta je su, do ~e ka ti ka ko za slu `u ju, jer oni su naj bo qi na Sta rom kon ti ne tu. Uve ren sam da }e nas ova mla da ge ne ra ci ja jo{ mno go pu ta ob ra do va ti.I jo{ ne {to, ov de smo igra li bez ve li kog Ni ko le Gr bi }a, ali smo do bi li no vog li de ra, fe no me nal nog Iva na Miq ko vi }a.

Na{ pro sla vqe ni od boj ka{ Slo bo dan Bo {kan, ko ji je u~e stvo vao u osva ja wu pr vog evrop skog zla ta, ni je krio za do voq stvo zbog jo{ jed ne ti tu le i pu nog sr ca je oce nio igru no vih pr va ka Evro pe. Po go dio je da }e bi ti 3:1 za Sr bi ju u fi na lu. - Uvek po ga |am - kroz smeh je re kao Bo {kan i po tvr dio da su ga ve} pi ta li za po mo} u kla di o ni ci, ali da se ti me ne ba vi. - Pu no mi je sr ce. Bi lo je ovo pra vo fi na le, uz bu dqi vo i ve o ma bro be no. Ima li smo te `e po lu fi na le od Ita li ja na, ali je pr su di la na {a `e qa i ni je bi lo me sta umo ru. Miq ko vi} je ste bio vo |a, ali ni ka ko ne bi mo gao sam, ve} tre ba po hva li ti ceo tim i sve mom ke za ve li ko po `r tvo va we. [ta je odlu~ilo? - Kao {to smo re kli, Ita li ja ni i mi smo ve o ma iz jed na ~e ne eki pe. Teh ni~ ko-tak ti~ ki smo ve o ma sli~ ni, ali je i u fi na lu Miq ko vi} bio pre va ga. Od i gra li smo po `r tvo va no,

smi re no, poen za poen i po ka za li se kao bo qi u za vr {ni ca ma se to va, {to je pre su di lo. Da li se Italijani uvek `ale na su|ewe? - To je wi hov stil. Ni je to to li ko `a qe we ko li ko kon stan tan pri ti sak na su di je da u bit nim tre nu ci ma pre su de na wi ho vu stra nu. Sre }om ni je bi lo pri li ke da im po mog nu, a Mi lo{ Ter zi} je is ko ~io as ser vi si ma, {to je jo{ jed na sna ga na {ih mo ma ka - za kqu ~io je Bo {kan. M. R.

sport

ponedeqak19.septembar2011.

dnevnik

PREMIJER LIGA

Li ver pul raz bi jen Sa de se to ri com na te re nu od sre di ne pr vog, od no sno de ve to ri com od sre di ne dru gog po lu vre me na, Li ver pul je do ì veo naj te ì po raz u po sled wih osam go di na.Ujed no, To ten hem je ri va lu na neo dru gi naj u be dqi vi ji po raz u isto ri ji me |u sob nih du e la.Go di ne 1963. bi lo je 7:2 za pev ce, ove 2011. go di ne bi lo je 4:0 u me ~u pe tog ko la Pre mi jer li ge.Mre ù Li ver pu la na Vajt Hart Lej nu na pu ni li su Lu ka Mo dri} u 7, Xer mejn De fo u 66. i Ema nuel Ade ba jor u 68. i tre }em mi nu tu na dok na de vre me na. Po sle dva ube dqi va po ra za na star tu li ge, pr vo od Man ~e ster ju naj te da (0:3), po tom i Man ~e ster si ti ja (1:5), To ten hem se ma lo sa brao i za be le ìo dve po be de bez pri mqe nog go la, jer je u pro {lom ko lu po be dio Vul ver hemp ton u go sti ma re zul ta tom 2:0.S dru ge stra ne, Li ver pul je pot pu no obr nu to po -

Lu ka Mo dri} sla vi s na vi ja ~i ma

~eo. Po sle dve po be de i re mi ja u pr va tri ko la, eki pa Ke ni ja Dal gli {a do ì ve la je dva po ra za na stra ni, pr vo pro tiv Sto u- ka (0:1) i sa da od To ten he ma.Dal gli{ bi mo rao da po raz go va ra sa âr li jem Ada mom i Mar ti nom [kr te lom. Pr vi je do bio dru gi ù ti kar ton ve} u 28. mi nu tu, a dru gi dva pu ta ru -

Mak si mal ni Ju ve Na vr hu ta be le Se ri je A po sle dve utak mi ce sa mak si mal nim u~in kom na la ze se Ka qa ri, ko ji je dru gu po be du ostva rio nad No va rom, Ju ven tus i Udi ne ze, a do kvo te od {est bo do va mo è da stig ne i Na po li uko li ko bu de bo qi od Mi la na. Sta ra da ma je kao gost sa vla da la Si je nu 1:0, a je di ni gol po sti gao je Ma tri u 54. mi nu tu. Mi lo{ Kra si} is pra tio je po be du svog ti ma sa klu pe. To rin ski cr no-be li ni su bli sta li, ali su na kra ju sla vi li za hva qu ju }i sjaj noj ak ci ji i asi sten ci ji Vu ~i ni }a i pre ci zno sti Ma tri ja.Udi ne ze je tri jumf nad Fi o ren ti nom obez be dio ve} u pr vom po lu vre me nu - 2:0. Di Na ta le je bio us pe {an re a li za tor naj stro è ka zne, a sud bi nu go sti ju iz Fi ren ce za pe ~a tio je Isla. Du {an Ba sta je, po sle pr ven ca u cr no-be lom dre su u pr vom ko lu, pru ìo jo{ jed nu do bru par ti ju. U sa sta vu Si ni {e Mi haj lo vi }a ni je bi lo srp skih in ter na ci o na la ca, Ma ti ja Na sta si} je bio u pro to ko lu, ali ni je ula zio u igru.Ne nad To mo vi} je svih 90 mi nu ta igrao za Le }e, ko ji je po be dio na go sto va wu Bo lo wi - 2:0.\e no va je na pra vi la pre o kret u Ri mu pro tiv La ci ja. Do ma }in je po veo pre ko Sku li ja, biv {eg igra ~a upra vo \e no ve, ali su go sti po go ci ma Pa la si ja i Ku~ ke do {li do ce log ple na.Par ma je sru {i la Ki je vo 2:1 za hva qu ju }i dvo stru kom strel cu \o vin ku, ko ji je ve li ku ra dost do ma }i nu do neo u 90. mi nu tu. Ne du go za tim \o vin ko je do bio cr ve ni kar ton.Ata lan ta je bi la bo qa od Pa ler ma (1:0), ko me je po ~e tak dru gog po lu vre me na ka snio vi {e od 20 mi nu ta zbog ja ke ki {e. Mi ni ma lac ja za be le ì la i Ka ta ni ja pro tiv ]e ze ne. Re zul ta ti 2.ko la: Ata lan ta - Pa ler mo 1:0 (1:0) (De nis 34), Bo lo wa - Le }e 0:2 (0:1)(\a ko ma ci 37, Gro smi ler 59), Ka ta ni ja - ]e ze na 1:0 (1:0) (Lo pez pen. 45), La cio - \e no va 1:2 (1:0) (Sku li 11 - Pa la sio 54, Ku~ ka 72), Par ma - Kje vo 2:1 (1:0)(\o vin ko 24, 90 - Pa lo ski 79), Si je na - Ju ven tus 0:1 (0:0) (Ma tri 54), Udi ne ze - Fi o ren ti na 2:0 (2:0) (Di Na ta le pen. 8, Isla 29), Na po li - Mi lan (si no}), Ka qa ri - No va ra 2:1 (1:0) (Ri be i ro 38, La ri vej 86 - Mi ro mo to 88), In ter - Ro ma 0:0.

{io Ga re ta Bej la za opo me nu, dru gi put u 63. mi nu tu, ka da je bi lo pi ta we sa mo ko jim }e re zul ta tom To ten hem po be di ti.De ve to ri ca na te re nu pri mi la su jo{ tri go la do kra ja utak mi ce, ko ja je po no vo otvo ri la dvo de ce nij sko pi ta we: Mo `e li Li ver pul do ti tu le pr va ka En gle ske? Ova ko, iz gle da da ne.

Renyer si ma {kot ski der bi Fud ba le ri Gla zgov Ren xer sa po be di li su Sel tik sa 4:2 u 8. ko lu {kot ske Pre mi jer li ge.Ren xers je po veo go lom Sti ve na Nejs mi ta le pim udar cem sa de se tak me ta ra u 22. mi nu tu, na kon cen tar {u ta Kaj la La fer ti ja sa de sne stra ne.Sel tik je iz jed na ~io u 34. mi nu tu ka da je Skot Braun od li~ no pro i grao Ge ri ja Hu pe ra, ko ji je iza {ao sam is pred gol ma na Ala na Mak gre go ra i la ko ga sa vla dao.U 41. mi nu tu Sel tik je na pra vio pre o kret go lom Ba dra El Ka du ri ja. On je sla bo {u ti rao sa oko 25 me ta ra, ali je gol man do ma }e eki pe lo {e re a go vao i is pu stio lop tu ko ja je za vr {i la u mre ì. Ren xers je si lo vi to kre nuo u dru gom po lu vre me nu. Pr vo je Sti ven Dej vis po go dio pre~ ku, a on da je iz veo kor ner u 54. mi nu tu na kon ~e ga je Hr vat Ni ki ca Je la vi} udar cem gla vom iz jed na ~io na 2:2. La fer ti je od li~ nu igru po tvr dio u 67. mi nu tu ka da se naj bo qe sna {ao u {e sna e- ster cu go sti ju i do neo pred nost Ren xer su od 3:2. Greg Vajld je cen tri rao sa le ve stra ne, a od bra na Sel ti ka se spe tqa la, {to je La fer ti is ko ri stio na naj bo qi na ~in. Ko na~ nih 4:2 za Ren xers po sta vio je Nejs mit svo jim dru gim go lom u 93. mi nu tu. Sel tik je od 75. mi nu ta igrao sa igra ~em ma we po {to je âr li Maj gru do bio dru gi ù ti kar ton. Ren xers je pr vi na ta be li sa 19 bo do va, dok je Sel tik dru gi sa 15.

Sa ga je go to va, Nej mar u Re a lu? okre nuo se Re a lu iz Ma dri da. [pan ski gi gant pri hva tio je da upla ti 45,8 mi li o na evra, ko li ko je od re |e no obe {te }e we za Nej ma ra ka da je ovaj ti nej xer pro {log le ta pot pi sao pe to go di {wi ugo vor sa San to som.Po tom do go vo ru, i da qe na vod no, Real }e Nej ma ra do bi ti tek na kon {to na stu pi za re pre zen ta ci ju Bra zi la na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. go di ne. U Bar se lo ni su, pre ma istim iz vo ri ma be sni, jer su ima li uve re we da je Nej mar wi hov.Ma dri |a ni bi tre ba lo da pot pi {u ugo vor na pet go di na sa 19-go di {wim na pa da ~em, ko ji je ve} za be le `io 12 na stu pa za se ni or -

sku re pre zen ta ci ju Bra zi la i po sti gao {est go lo va, jer je bi lo o~i gled no da u mla doj re pre zen ta ci ji ne ma pra vu kon ku ren ci ju (de vet go lo va na se dam na stu pa).Nej mar Da Sil va San to{ @u ni or ro |en je 5. fe bru a ra 1992. go di ne u pred gra |u Sao Pa u la, a za pr vi tim San to sa de bi to vao je jo{ 2009. go di ne. Od ta da po sti gao je ~ak 71 gol na 147 utak mi ca za klub u ko jem je na stu pao slav ni Pe le. Za kraj, ipak se tre ba ogra di ti, jer u ova kvim tran sfer sa ga ma ni kad ni je go to vo dok ni je go to vo, a ima onih ko ji ka `u: - Ve ro va }u da je pre {ao, tek ka da po stig ne pr vi gol.

RAD BEZ TRENERA

Pe tro vi} oti {ao

Slav ko Pe tro vi}

Slat ki mi ni ma lac Proleter - Be`anija 1:0 (1:0)

ITALIJANSKA SERIJA A

Bra zil ska fud bal ska sen za ci ja (Nej mar), pre ma pi sa wu me di ja iz te ze mqe, u uto rak }e pro }i me di cin ske pre gle de i pot pi sa ti pe to go di {wi ugo vor sa Re a lom iz Ma dri da. U Bar se lo ni be sni.Nej mar, na kra ju, pre la zi u Real Ma drid? Sa ovom ve {}u osva nu li su bra zil ski me di ji u ne de qu uju tru, a br zo su se na wih po zva li i po zna ti li sto vi iz [pa ni je, En gle ske i ostat ka Evro pe. Po sle ne u spe {nog tran sfe ra u ^el si i na ~el nog do go vo ra sa Bar se lo nom da se tran sfer ostva ri 2013. go di ne, pred sed nik San to sa Lu i{ Ri be i ro iz gle da je pre va rio i jed ne i dru ge i

PRVA LIGA SRBIJE

Tre ner fud ba le ra Ra da Slav ko Pe tro vi} pod neo je ostav ku, sa op {tio je taj klub.U sa op {te wu se ka è da je po sle tri ve za na po ra za Pe tro vi} od lu ~io da pre u zme re zul tat sku i mo ral nu od go vor nost i pod neo neo po zi vu ostav ku. - Fud bal ski klub Rad se za hva qu je Slav ku Pe tro vi }u na sa rad wi i è li mu pu no uspe ha u da qoj tre ner skoj ka ri je ri. Sport ska jav nost }e bla go vre me no bi ti oba ve {te na o pred sto je }im ko ra ci ma Rad po pi ta wu an ga ò va wa no vog {e fa stru~ nog {ta ba - ka è se u sa op {te wu Ra da. Gra |e vi na ri su po sle po be da pro tiv Me tal ca i No vog Pa za ra u pr va dva ko la Su per li ge Sr bi je do ì veo po ra ze od Slo bo de Po int Se voj no, OFK Be o gra da i Ja go di ne.

NO VI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca 400, su di ja Pi per (â ~ak), stre lac Zec u 24. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ta na sin, Kra si}, Se ku li~, î ~ak (Pro le ter), Bre àn ~i}, \u ri ~i}, Sta nov ~i}, Mr ka ji} (Be à ni ja). PRO LE TER: B. Bo gu no vi} 7, Ta na sin 7, \or |e vi} 7, Ra da ko vi} 8, @i gi} 7, De sni ca 7, Ra {i o van 8, Kra si} 7 (Vu ka so vi} 7), Dam wa no vi} 7 (Ka li} 7), Se ku li} 8, Zec 8 (î ~ak 7). BE @A NI JA: Vu le ti} 6, Skok nar 6, Bre àn ~i} 7, \u ri ~i} 6 (Do bra {i no vi} 6), Sta nov ~i} 7, Ja ni ~i} 6, Pu ti ~a nin 7 (Mr ka ji} ), Ne deq ko vi} 6 (@iv ko vi} 6), An teq 7, Mir ko vi} 6, Le ~i} 7. Ostva ri li su No vo sa |a ni slat ki mi ni ma lac. Igra li su bor be no to kom ~i ta vog me ~a, a la vo vi ma je pre su dio br zo no gi \u ro Zec. U 10. mi nu tu Zec je pro {ao po de snoj stra ni, do dao lop tu Dam wa no vi }u ko ji je upu tio po vrat nu do Ra {i o va na, ali je gol man Vu le ti} bio na vi si ni za dat ka. Po seb no je za igru bio ras po lo èn Uro{ Ra da ko vi}, do bio je bez broj du e la na sre di ni te re na, oda kle su kre ta le ak ci je No vo sa |a na. U 24. mi nu tu, na kon ak ci je Ta na si na ko ji je upu tio lop tu Ze cu a ovaj od i grao du pli pas sa Se ku li }em, Vu le ti} je mo rao da va di lop tu iz mre è, jer je usle dio pre ci zan uda rac za za slu è no vo| stvo do ma }i na. U ne ko li ko na vra ta Se ku la Ra {i o van iz pre ki da je po ku {a vao

Srem - Slo ga (K) Pro le ter - Be à ni ja Ba nat - Do wi Srem In |i ja - Ko lu ba ra Mla de no vac - No vi Sad Na pre dak - Mla dost (L) Rad ni~ ki (N) - Te le op tik Mla di rad nik - Sin |e li} û ka ri~ ki - Rad ni~ ki (S) 1. Rad ni~ ki (N) 2. Ko lu ba ra 3. Mla de no vac 4. Mla dost (L) 5. No vi Sad 6. Ba nat 7. Be à ni ja 8. In |i ja 9. Pro le ter 10. Slo ga (K) 11. Te le op tik 12. Rad ni~ ki (S) 13. Do wi Srem 14. û ka ri~ ki 15. Na pre dak 16. M. rad nik 17. Srem 18. Sin |e li}

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 4 3 2 3 2 2 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1

2 0 1 4 1 3 3 0 0 2 1 1 3 3 3 2 2 1

0 2 2 0 2 1 1 3 3 2 3 3 2 2 2 3 3 4

10:5 9:6 10:8 4:2 9:9 7:4 3:2 7:7 5:5 5:6 7:6 5:7 4:4 5:7 4:7 6:7 6:8 8:14

2:3 1:0 1:1 1:3 3:4 1:1 1:0 2:2 2:1 14 12 10 10 10 9 9 9 9 8 7 7 6 6 6 5 5 4

U sle de }em ko lu (24/25. sep tem bra) sa sta ju se: No vi Sad - Ba nat, Rad ni~ ki (S) - Srem, Be `a ni ja - ^u ka ri~ ki, Ko lu ba ra - Pro le ter, Sin |e li} - In |i ja, Te le op tik - Mla di rad nik, Mla dost (L) - Rad ni~ ki (N), Do wi Srem - Na pre dak, Slo ga (K) - Mla de no vac. da ugro zi Vu le ti }a, ali je ovaj bio na vi si ni za dat ka, a imao je i sre }e na kon kor ne ra, ka da je ka pi ten @i gi} po slao lop tu pre ko pre~ ke. U na stav ku go sti su igra li agil ni -

je, {u tem iz da qi ne oku {ao se Le ~i} a po tom i Pu tin ~a nin. Do kra ja utak mi ce do ma }i su str pqi vom igrom sa ~u va li ka pi tal i za slu `e nu po be du. M. Popovi}

Kra qev ~a ni ma plit ka Sa va Srem - Sloga 2:3 (0:2)

SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 200, su di ja ]e ra mi lac (Be o grad), strel ci: Vu ka {i no vi} u 60. i Ob ra do vi} u 84. za Srem, a Ja wi }i je vi} u 16. \or |e vi} u 40. i 70. mi nu tu za Slo gu. @u ti kar to ni: Ob ra do vi}, Mi lo {e vi} (Srem), Dri ni}, Go be qi} (Slo ga). SREM: Sta ji} 6, Mi li} 6, Va si qe vi} 6 (Tre bo vac ), Mi lo {e vi} 7, Ta to mi ro vi} 7, Ni ko li} 6, Jan ko vi} 7, Ob ra do vi} 7, Ta le 6 (Vu~ ko vi} -), Sin |i} 6, Ne na do vi} 6 (Vu ka {i no vi} 7). SLO GA: Bo `o vi} 7, Mla de no vi} 7, Mi lo va no vi} 7, Ni {e vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 6, Dmi tri} 7, Go be qi} 6 (Mi lo {e vi} -), An to ni je vi} 6, Dri ni} 6 (An |el ko vi} -), Ja wi }i je vi} 7, \or |e vi} 8.

Pr vo pu lo vre me je pro te klu u zna ku Kra jev ~a na, ve} u 16. mi nu tu, iz sum wi ve po zi ci je, Ja wi }i je vi} je do neo pr vu ra dost go sti ma. U sa mom fi ni {u pr vog po lu vre me na naj bo qi igra~ utak mi ce \or |e \or |e vi} je sa pre ko 20 me ta ra upu tio uda rac, gol man Ba ji} je lop tu is pu stio i ona je za vr {i la u mre `i.Isti igra~ je bio stre lac tre }eg go la za go ste. U na stav ku tre ner do ma }ih Sin |i} po ku {ao je iz me na ma da po ja ~a na pad, {to se is pla ti lo, jer je u 60. mi nu tu Vu ka {i no vi} sma wio re zul tat. U 84. mi nu tu, na pas mla dog Vu~ ko vi }a, Ob ra do vi} je ubla `io po raz do ma }i na. U 87. mi nu tu Sin |i} je po go di la pre~ ku. R. Artukov

SRPSKA LIGA â&#x20AC;&#x201C; VOJVODINA

Tri bo da s pe na la Dolina - Zadrugar 1:0 (0:0) PA DI NA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 400, su di ja Jo co vi} (Vr bas), stre lac: \a ko vi} u 71. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to n i: O`e g o vi}, Xa ko vi}, \o ko vi} (Do li na), Ba ko{, Mi lo vac, Cve ti }a nin, Lu ki} (Za dru gar). DO LI NA: Jev ti} 7, Sta ji} 7, Me d u ~ i} 6 (Smar x i} 6), Me mo vi} 6, O`e go vi} 7, Mi la { i n o v i} 7, Jo s i m o v i} 6 (Trip k o v i} 7), \a k o v i} 8 (Vla du -), \o ko vi} 7, Iva ni {e vi} 7, Nin kov 7. ZADRUGAR: \u ri} 7, Vor gi} 6, Ja wa nin 6, Cve ti }a nin

6, Vi di} 7, \o ki} 6 (Mar gi} 6), Ba ko{ 6 (Lu ki} 6), Pa ni} 6 (Kr ti ni} 6), Rat ko vi} 7, Za rin 7, Mi lo vac 7. Do ma }i fud ba le ri bi li su bo qi to kom svih 90 mi nu ta i za slu `e no sla vi li po got kom Zvon ka \a ko vi }a u 71. mi nu tu, ka da je na wim na pra vqen je da na e ste rac. On je uspe { no re a l i z o v ao naj s tro ` u ka z nu. Fud b a l e ri Do l i n e do kra j a me ~ a us pe l i su da sa ~ u v ja j u pred nost i za s lu ` e n o osvo j e tri bo d a. B. Stojkovski

Du nav - Tek sti lac Ites 1:2 Do li na - Za dru gar 1:0 ^SK Pi va ra - Mla dost (BJ) 1:0 Slo ga (T) - Ve ter nik Vi skol 0:1 Rad ni~ ki (NP) - Ce ment 1:1 Pa li} - Ba~ ka To po la 1:1 Rad ni~ ki ([) - Sen ta 3:1 Vr {ac - Ki kin da 1:2 1. ^SK Pi va ra 5 5 0 0 10:2 15 2. Rad ni~ ki (NP)5 3 2 0 8:4 11 3. Tek sti lac 5 2 3 0 5:3 9 4. Ce ment 5 2 2 1 7:5 8 5. Pa li} 5 2 1 2 8:6 7 6. Slo ga (T) 5 2 1 2 5:3 7 7. Rad ni~ ki ([)5 2 1 2 8:8 7 8. Sen ta 5 2 1 2 7:7 7 9. Ki kin da 5 2 1 2 6:8 7 10. Vr {ac 5 2 0 3 6:6 6 11. Za dru gar 5 2 0 3 7:8 6 12. Mla dost (BJ) 5 2 0 3 4:5 6 13. Do li na 5 2 0 3 5:8 6 14. Du nav 5 1 1 3 6:10 4 15. Ve ter nik 5 1 1 3 4:8 4 16. B. To po la 5 0 2 3 3:8 2 U sle de }em ko lu (24/25. sep tem bra) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Mla dost (BJ), Za dru gar - ^SK Pi va ra, Ki kin da Do li na, Sen ta - Vr {ac, Ba~ ka To po la Rad ni~ ki ([), Tek sti lac Ites - Pa li}, Ce ment - Du nav, Slo ga (T)

Oya~a ni za slu `e no Dunav - Tekstilac Ites 1:2 (0:1) STA RI BA NOV CI: Igra li {te Du na va, gle da la ca 350, su di ja Sar ka (Vr {ac), strel ci: A{}e ri} u 67. za Du nav, Ka ruin u 45. i Ma ra{ u 53. mi nu tu za Tek sti lac Ites. @u ti kar to ni: Zo go vi}, Fi li po vi} (Du nav), Pa u no vi}, Vu ko vi}, Dok ni}, Ma ra{, Ri sti} (Tek sti lac Ites). DU NAV: Kne `e vi} 7, Ja gu zo vi} 7, Ka la ba 6, [u {a 6, Ti {ma 6 (Ha ska 7), A{}e ri} 7, Zo go vi} 7, Ko kir 6 (Fi li po vi} 7), Ka ~ar 6, Fur tu la 7 (Vi da ko vi} 7), Jer ko vi} 6. TEK STI LAC ITES: Mar ti} 7, Isma i li 7, Mom ~i lov 7, Vu ko vi} 6 (Da no je vi} 7), Dok ni} 7, Ma ki} 7, Vu ko vi} 7, Ka u rin 7 (Ste va no vi} -),

Ma ra{ 8, Pa u no vi} 7, Triv ko vi} 7 (Pe ru ni ~i} -). Jo{ je dan ne pla ni ran po raz sta ro ba no va~ kih ala sa pred svo jom ver nom pu bli kom od or ga ni zo va ne eki pe Tek stil ca, ko ja je zna la da is ko ri sti sla be ta~ ke do ma }eg sa sta va. Na kra ju pr vog po lu vre me na Ka u rin je ma ti ra ne mo} nog Kne `e vi }a.Do ma }i se od {o ka ni su opo ra vi li pa je u 53. mi nu tu naj bo qi po je di nac utak mi ce Ma ra{ do veo svoj tim u vo| stvo od 2:0. Od tog mo men ta Du nav kre }e na sve ili ni {ta i A{}e ri} gla vom da je na du do ma }i ma da mo gu do pre o kre ta. Me |u tim, i po red ne ko li ko od li~ nih {an si re zu lat se ni je pro me nio. G. Kova~i}

Vojvo|anska liga Istok

Vojvo|anska liga Zapad

Re zul ta ti 5. ko la: Di na mo - Je din stvo (BK) 2:0, Ko za ra - Bo rac 1:1, Obi li} - Ba~ ka 1901 1:2, AFK - Voj vo di na 2:0, Bu du} nost - Je din stvo (NB) 2:0, Ba~ ka (P) - Ko lo ni ja 0:1, Rad ni~ ki (Z) - Slo bo da 0:1, Rad ni~ ki (B) - Pro le ter 1:5.

Re zul ta ti 5.ko la: Rad ni~ ki (SM) - Bu du} nost (M) 3:0, Obi li} - Ba~ ka (BP) 0:0, Omla di nac - Bo rac (NS) 1:1, Sta ni {i} - Cr ve na zve zda 1:0, Po let (S) Ju go vi} 4:0, In deks - Mla dost (BP) 0:0, Mla dost (T) - Pr vi maj 3:3, Je din stvo (SP) - Slo ga (E) 3:0.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

Foto:N. Stojanovi}

PO BE DA PO @E QI, AM BI JENT PO ME RI: Fudbaleri Vojvodine su u lepom ambijentu, pred vi{e od ~etiri hiqade navija~a, savladali kvalitetnu i disciplinovanu ekipu OFK Beogarada, golovima Oumarua i Bojovi}a, i jo{ jednom najavili lepu fudbalsku jesen.[to bi se reklo, pobeda po `eqi, ambijent po meri. Trener romanti~ara Dejan \ur|evi} je posle me~a, uz ~estitke doma}inu na zaslu`enom uspehu, istakao da je prijatno izne-

na|en lepim abijentom, a zatim pohvalio individualni i timski kvalitet Novosa|ana:”Velike probleme, pre svih, pravili su nam Oumaru i Meriba{vili, a stalnu inicijativu na{ doma}in je u drugom poluvremenu krunisao golovima i zaslu`eno pobedio”. Strateg Vojvodine Dejan Vuki}evi} je istakao da je jo{ uo~i utakmice nagovestio da je OFK dobar tim i da }e trebati mnogo

UZ PORAZ HAJDUKA U DERBIJU

PARTIZAN NA ^ELU TABELE

Ku la vra ti la osme he

Pre su dio ra ni gol Na kon ~e ti ri uza stop ne po be de i li der ske po zi ci je na ta be li, fud ba le ri Haj du ka su pred su sret sa ak tu el nim {am pi o nom Par ti za nom is ti ca li da je do ma }in fa vo rit ali i da oni ima ju pra vo da ve ru ju u po vo qan is hod. Iz gu bi li su der bi (0:2)i li der sku po zi ci ju. - Igra li smo pro tiv ve li kog ti ma ka kav je Par ti zan, ko ji je umeo da ka zni na {e ne {to lo {i je iz da we i za slu `no po be di. Pri mi li smo dva jef ti na go la, a po sle dru gog je bi lo sve re {e no - ka `e ka pi ten Haj du ka, gol man Bo jan Bra}. [ta je razlog lo{ijem izdawu Hajduka? - Pred utak mi cu smo se do go vo ri li da ne me wa mo na{ stil, da kroz di sci pli no va nu i str pqi vu igru ~e ka mo pri li ku, ali taj do go vor je pao u vo du na kon pr vog go la Par ti za na. ^i ni mi se da je ba{

taj ra ni gol i pre su dio - sma tra Bra}. Da li ste mogli da odbranite jedan od golova? - Mi slim da ni sam. Pr vi gol je pao ta ko {to je lop ta upu }e na iz slo bod nog udar ca po go di la na {eg igra ~a, pro me ni la smer i za vr {i la u uglu, a dru gi je ta ko }e bio neo d bra wiv , jer je Mar ko vi} od i grao po vrat nu lop tu To mi }u u sr ce {e sna e ster ca , ovaj je do bro za hva tio i to je to - ka `e Bra}. Op {ti stav igra ~a Haj du ka je da je raz log po ra za to {to ni su svi bi li na vi so kom ni vou, te je is ku sni Par ti zan to zna la~ ki ka znio i za slu `e no po be dio. Vre me na za pre ve li ko tu go va we ne ma, jer su pred Ku qa ni ma no vi iza zo vi, u sre du Kup su sret s Ko lu ba rom iz La za rev ca, a u ne de qu der bi s Cr ve nom zve zdom u Ku li. \. Bojani}

napora i strpqewa da se pobedi.”Rekao sam igra~ima da }emo imati dve- tri prave prilike, s obzrom da za rivala imamo doli~nu ekipu. Sre}om, dali smo na vreme u drugom poluvremenu gol, {to je i presudilo kona~ni ishod.Ina~e, moja najave uspe{ne i lepe fudbalske jeseni se polako ostvaruje”, zadovoqan je bio posle trijumfa Vuki}evi}. M. R.

Ka pi ten Haj du ka Bo jan Bra}

Naj te ì is pit u do sa da {wem to ku pr ven stva fud ba le ri Par ti za na su uspe {no pre bro di li. Sa vla da li su do ta da li de ra na ta be li Haj duk (2:0) i po sla li ga na tre }e me sto. Cr no – be li su na sta vi li niz po be da na svom te re nu, uz gol raz li ku 10:0. Ni je se Par ti zan, po no vo, na i grao, ali je za slu è no sla vio. I {to je va `ni je, imao je te àk me~, ko ji }e mu, uz one u Ja go di ni i Uì cu, mno go zna ~i ti u na stav ku se zo ne. Ku qa ni su pru ì li sna àn ot por, po sta vi li vi sok pre sing, ali Par ti zan ni je bio sa te ran u }o {ak, s tim {to je za po be du mo rao do bra no da se po mu ~i. Da je u sjaj noj for mi ove se zo ne Ne ma wa To mi} je po tvr dio i u ovom me ~u. Na sta vio je gol ge ter ski niz i ve ro vat no na ja vio sko ri od la zak iz Hum ske. Ogrom ni ta le nat na po kon je sa zreo i tre ba o~e ki va ti da se is ka è i u re pre zen ta ci ji. La zar Mar ko vi} je pra vi bi ser Par ti za no ve omla din ske {ko le. Mo mak ko ji ve} po ka zu je kva li te te ka kve tra ì mo de ran fud bal za ko ju go di nu si gur no bi }e i bo qi, ~i me }e do bi ti i dr àv ni tim. Sa mo da u Par ti za nu pra vil no ra de sa wim i ima }e pra vog asa. Tre ner Sta no je vi} bli stao je po sle tri jum fa svog ti ma. - Opet smo po be di li bez pri mqe nog go la i to me ra du je. Ni smo bli sta li, ali smo mo gli ube dqi vi je da sla vi mo, {to je do kaz sta bil no sti ti ma. Lo {a igra na mo men te je re zul tat ve li ke è qe, a ve ru jem da }e vre me nom gre {a ka bi ti sve ma we – re kao je mla di stru~ wak. I. L.

U SUBOTICI MRE@E MIROVALE

Re a lan is hod Na kon du e la iz me |u Spar ta ka Zla ti bor vo de i Slo bo de Se voj na(0:0), tre ne ri su ima li su prot na vi |e wa utak mi ce. Dok je tre ner Uì ~a na Qu bi {a Sta men ko vi} bio ube |en da je we go va eki pa bi la bli è po be di, stra teg Su bo ti ~a na Zo ran We gu{ je is ta kao da je Spar tak la ko mo gao da po be di, ali da je re mi pra ved no re {e we. - Pr vo po lu vre me ni je bi lo na na {em ni vou, igra li smo spo ro, bez ide je i to ni ka no ne slu ì za hva lu. U dru gom po lu vre me nu Slo bo da je bi la mno go bo qa, zna li smo {ta ho }e mo, dik ti ra li

smo ri tam, li ~i li na eki pu iz pr va ~e ti ri ko la. Ni smo us pe li da da mo gol i mo ra li smo da se po mi ri mo sa bo dom – ka zao je Sta men ko vi}. - Ni je la ko stvo ri ti zi cer {an su, a mi smo u pr vom po lu vre me nu ima li dve ta kve, pre ko Mi ri }a i ^o vi }a. Pr vim po lu vre me nom mo gu da bu dem za do vo qan, {to ne mo gu re }i za dru go, igra li smo ha o ti~ no i ti me ni ka ko ne mo gu bi ti za do vo qan. Slo bo da je ima la dve do bre pri li ke, ima li smo sre }e u tim si tu a ci ja ma, pa na kra ju mo gu bi ti za do vo qan bo dom - is ta kao je We gu{. N. S.

ZVEZDA U ^A^KU NAJZAD UBEDQIVA

Po no ta ma Pro si ne~ kog Cr ve na zve zda je pod pri ti skom ne ga tiv ne tra di ci je, bez po be de u pet me ~e va, na sta di o nu kraj Mo ra ve do da la gas i u so lid noj par ti ji ostva ri la ~e tvr ti ve za ni tri jumf u pr ven stvu(3:0). Za i sta je Bo rac ba ~en na ple }a lak {e ne go {to su cr ve no- be li o~e ki va li. - Pri bo ja va li smo se ne ga tiv nog tren da u ^a~ ku, ali smo od i gra li iz van red nu utak mi cu. Do mi ni ra li smo, kon tro li sa li igru, na pa da li iz svih pra va ca, po sti gli tri a mo gli jo{ ne ki gol. Do ma }in ni je stvo rio iz gled ni ju pri li ku. Sve li ni je su funk ci o ni sa le na pra vi na ~in. Okre }e mo se Ku pu, du e lu u Lu ~a ni ma ko ji nas o~e ku je ve} u sre du - kon sta to vao je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki. Cen tral na fi gu ra Pri ja mu ka pi ten ska tra ka: Ni ko la Mi ki} me ~a bio je na dah nu ti de sni bek - Zna li smo ka kva nas utak Ni ko la Mi ki}, ko ji se upi sao i mi ca ~e ka pro tiv Bor ca ko ji u li stu stre la ca. ga ji ~vrst i def na zivn stil

igre. Is p o { to v a l i smo tak ti~ ke za dat ke, do go vor iz svla ~i o ni ce, {to nam je do ne lo dva br za gol i otvo ri lo put do uspe ha. Pre k i n u l i smo cr n o se r i j u pro t iv â ~a na, ali ide mo da qe. ê ka ju nas no va is ku {e wa, go sto va wa u Lu ~a ni ma i Ku li, pa je ovaj uvod iz ve sno ohra bre we. Ho }e mo da na s ta v i m o u istom rit mu - po ru ~io je Mi ki}. Ka pi ten ska tra ka oko ru ke Mi ki }a je iz gle da do dat ni mo tiv za kva li tet ne igre. - Ja sam za me nik, a ka pi ten je Ko va ~e vi}. Si gur no da tra ka pri ja, mno go zna ~i, te ra te da pru ì{ i vi {e ne go {to tre nut no mo è{. Na dam se da na naj bo qi na ~in uz vra }am po ve re we ko je mi je pru ìo tre ner Pro si ne~ ki is ta kao je Mi ki}. Zve zda, iz gle da, la ga no ula zi u pra vu for mu. Z. Rangelov

LE PO TI CA PO STA LA STRA [I LO: Devet meseci naj~e{}e asocira na ro|ewe, na novi ìvot, na radost, ali nije uvek tako. Isto toliko vremena je trebalo da fudbalski teren na novosadskom SC „Sajmi{te” od prave lepotice postane stra{ilo. Ruglo, kakvo je i bilo dok brigu o wemu nije preuzeo FK Ajaks. Kada je ovaj klub krajem decembra isteran sa „Sajmi{ta”, do{lo se do toga da trava opet, tamo gde je ima, nije zelena nego ùta, da stative ukra{ene najlon kesama leè po terenu, a onaj ko se usudi da kro~i na wega jedino se te{i {to pse}eg izmeta nema kao nekada. No, „qudi” ~ine ono {to je ìvotiwama ovde uskra}eno, a kao mesto za olak{awe koriste ku}ice gde su nekada sedeli rezervni igra~i Ajaksa i wihovih sportskih rivala. Kome je sve ovo i zbog ~ega trebalo, Bog sveti zna. S. S.

sport

ponedeqak19.septembar2011.

VE LI KA NA GRA DA ARA GO NA

Kejsi Sto ner do mi nan tan Vo za~ Rep sol Hon de Kej si Sto ner do {ao je do osme po be de ove se zo ne po {to je tri jum fo vao na Ve li koj na gra d i Ara g o n a u Mo t o GP {am pi o na tu.Austra li ja nac je do {ao do dru ge po be de na sta zi Mo tor lend (42:14.427 mi nu ta), po {to je sla vio i pre go di nu da na.Sto ner je kroz ciq pro {ao sa osam se kun di pred no sti u od no su na tim skog ko le gu Da ni ja Pe dro su, dok se na po d i j u m u na { ao ak t u e l n i {am pion Hor he Lo ren co. Mo to GP {am pi o nat na sta vqa se Ve li kom na gra dom Ja pa na na sta zi Tvin Ring Mo te gi 2. ok to bra. Re zul ta ti: 1. Kej si Sto ner (Austra l i j a) Rep s ol Hon d a 42:17.427, 2. Da n i Pe d ro s a ([pa n i j a) Rep s ol Hon d a + 8.162, 3. Hor he Lo ren co ([pa ni ja) Ja ma ha + 14.209, 4. Mar ko Si m on ~ e l i (Ita l i j a) San Kar lo Hon da Gre si ni + 20.646, 5. Ben Spiz (SAD) Ja ma ha + 27.739, 6. Al v a r o Ba u t i s ta ([pa n i j a) Ri z la Su z u k i + 30.373, 7. Ni ki Hej den (SAD) Du k a t i + 34.288, 8. Hek t or Bar be ra ([pa ni ja) Aspar Du ka ti + 37.305, 9. Kal Kra~ lou (Ve li ka Bri ta ni ja) Mon ster Ja ma ha Teh 3 + 39.652, 10. Va len ti no Ro si (Ita li ja) Du ka ti + 39.832, 11. Hi ro {i Aoja ma (Ja pan) San Kar lo Hon da Gre si ni + 39.997, 12. Ran di de Pu ni je (Fran cu ska) Pra mak Du -

Kej si Sto ner

ka t i + 54.717, 13. Ko l in Edvards (SAD) Mon ster Ja ma ha Teh 3 + 58.430, od u sta li:To ni Eli as ([pa ni ja) LCR Hon da, Lo ris Ka pi ro si (Ita li ja) Pra mak Du ka ti,An drea Do vi ci o zo (Ita li ja) Rep sol Hon da, Ka rel Abra ham (^e {ka) Kar dion AB Du ka ti.

dnevnik

DER BI U KA ]U OPRAV DAO O^E KI VA WA

Ka }a ni ma po raz te {ko pao

I ra ni je su ru ko me ta {i Ju go vi }a gu bi li utak mi ce sa mi ni mal nom raz li kom, ali ni je dan po raz ni su do `i ve li sa to li ko tu ge i raz o ~a re wa kao ovaj u du e lu sa Par ti za nom, na otva ra wu su per li ga {ke se zo ne (29:30). Sjaj na ge ne ra ci ja dru ga ra, od ko jih su mno gi pr ve ru ko met ne ko ra ke na ~i ni li pre je da na est go -

Sa 13 go lo va, smi ren u naj te `im tre nu ci ma, Qu bo mir Jo {i} je vo dio dru go ve do uz bu dqi vog fi ni {a, u ko jem je su dij ska gre {ka, na {te tu Ju go vi }a, ima la pre sud nu ulo gu. Jo van Ku ko bat je bra nio go to vo ce l u utak m i c u, ka p i t en ski, vra }a ju }i sa i gra ~e iz po no ra. Ovaj mo mak po se du je ka pi t em s ku ha r i z mu, na za d o -

Ru ko me ta {i Ju go vi }a i Par ti za na vo di li `e sto ku bor bu

di na, u dvo ra ni Hram, ~i ni se, sta sa la je za ve li ka ru ko met na de la, na ra dost qu bi te qa ru ko me ta u Ka }u, ko ji su bi li pri vi le go va ni za ve li ki sport ski uì tak, fan ta sti~ nu igru svo jih qu bi ma ca i dra ma tur gi ju ko ju sa mo sport mo è da pri u {ti. Sna ga ko lek ti va, mak si mal ni u~i nak po je di na ca i sjaj na po dr {ka sa tri bi na, to su, ukrat ko, naj u pe ~a tqi vi ji uti sci ko je sva ki is kre ni qu bi teq ru ko me ta no si iz dvo ra ne Hram. Div no je bi lo vi de ti su per sprem nog Stra hi wu Tra va ra, ka ko sa la ko }om i bez fa u la is kqu ~u je iz igre re pre zen ta tiv ca Mak si }a, a od mah po tom ka ko za ku ca va lop tu u mre ù. Ako na sta vi da ra di ne sma we nim tem pom, pre da ju }i se ru ko me tu u me ri u ko joj mu je pri ro da po da ri la fi zi~ ke pre di spo zi ci je, Tra var bi vr lo br zo mo gao po ku ca ti na vra ta naj bo qe re pre zen ta ci je Sr bi je.

voq stvo ka} kih qu bi te qa ru ko me ta. Le o po je bi lo vi de ti Du {a na [ip ku i La za ra Ste ji na ka ko se bo re sa ro bu snim igra ~i ma Par ti za na, bo re }i se za Ju go vi} do po sled weg da ha. A ni {ta ma we sim pa ti ja ni je po brao od va `ni pi vot men Bran ko Kan ka ra{, qu bi mac naj mla |ih na vi ja ~a Ju go vi }a. Vi de li smo u dru gom po lu vre me nu od va `nog strel ca Mir ka La li }a, u iz da wu ka kvo Ka }a ni o~e ku ju od ovog sta si tog mom ka, ko jem ta ko ma lo ne do sta je da ostva ri ta ko neo p hod nu he mi ju sa pro bir qi vom ka} kom pu bli kom. Ni ko la Vug dra go vi} i Ni ko la Ra da ko vi} su se sme wi va li u ulo zi plej mej ke ra. Po di za li su ni vo igre Ju go vi }a, do da va li gas u dru gom po lu vre me nu, pro na la zi li sjaj na re {e wa, po go to vo u tre nu ci ma ka da se lo mio re zul tat. Ka da je su di ja Ada mo vi}, na za pre pa {}e we pu -

bli ke, iz igre is kqu ~io Ni ko lu Ra da ko vi }a, Ka }a ni su iz gu bi li igra ~a ko ji je u pre sud nim tre nu ci ma, pro boj no {}u i iz van red nom igrom je dan na je dan, uno sio dar – mar u re do ve Par ti za na. Ru ko me ta {i Par ti za na su bi li za te ~e ni lu cid no {}u i bor be no {}u sjaj nog do ma }i na. Ne nad Mak si} i Vla di mir Man -

Ni ni Ra du lo vi} dve ti tu le

Pu na va tre na li ni ja u No vom Sa du

„^i ka Ma ta“, Kra gu je vac 746, 3. Pan ~e vo 735.Po je di na~ no: 1. Ni na Ra du lo vi} (Zve zda ra) 269, 2. Iva na Ste pa no vi} (Pa li lu la) 266, 3. So fi ja Alim pi je vi} (Mla dost) 258 kru go va. Ka de ti: 1. „^i ka Ma ta“ 747, 2. Ja go di na 735, 3. Ko lu ba ra 717. Po je di na~ no: 1. Mla den Sto ja -

no vi} (Vra we) 263, 2. Mi lo{ Iva no vi} 263, 3. Ste fan Jo va no vi} (obo ji ca „î ka Ma ta“) 262 kru ga. MK pu {ka tro stav 3 pu ta 10 me ta ka – ka det ki we: 1. „î ka Ma ta“ 722, 2. Ja go di na 681, 3. Pan ~e vo 652. Po je di na~ no. 1. Ni na Ra du lo vi} (Zve zda ra) 268, 2. Ne ve na Ar mu{ („î ka Ma ta“)

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Po dr {ka svih na vi ja ~a Ta da, ka da sam ja sti gao, Kaj zer ~ifs je is pao iz svih ob li ka tak mi ~e wa, iz svih ku po va. Ne ma {an se da osvo ji li gu. Pla sman }e bi ti osmo ili de ve to me sto. âk je bo qe da bu de mo de ve ti, jer se mir ni je mo è mo pri pre mi ti za no vu se zo nu po {to bi, kao osmi, mo ra li da igra mo u su per osam pred po ~e tak se zo ne, a to ti kao tre ne ru uvek sme ta. Pri pre mao sam tre nin ge za taj fi ni{ pr ven stva ta ko da igra ~i ma bu du za ni mqi vi. Tak ti~ ki ni {ta no vo ni sam ra dio, sa mo sam tra ìo da is po {tu ju ono {to su ra di li s pret hod nim tre ne rom. @e leo sam da da do bro upo znam sva kog igra ~a i da sva ko me dam {an su da igra na me stu na ko jem on è li i za ko je sma tra da je za we ga naj bo qe. Svi su do bi li od go va ra ju }u {an su. I u toj ce loj pri ~i do la zi do utak mi ce Kaj zer ~ifs Or lan do pi rats. Ve li ki ju `no a fri~ ki der bi. Do la zi u tih mo jih se dam utak mi ca za ko li ko me ve è ugo vor s îf si ma. Pr ve dve utak mi ce smo iz dr à li, mom ci su od i gra li

ve} po ~e li po la ko da se pri pre ma mo. U no vi na ma, na sam dan utak mi ce tekst: „Da li je Pa pi} do ve den u Kaj zer ~ifs da po ni zi Or lan do pi rats, da po ka è svi ma da je tre ba lo da osta ne u Or lan do pi rat su? Da li je Pa pi} do voq no mo }an da po be di Or lan do pi rats tak ti kom ko jom on igra kad Pi rat si zna ju ka ko on igra?” U ~e ti ri po sled wa der bi ja îf si su do bi li je dan i jed nom igra li ne re {e no, ali su u sva ta ~e ti ri su sre ta bi li nad i gra ni i to è sto ko. Go to vo da ni su po sto ja li. Za to je i stvo re na ta kva at mos fe ra kroz me di je. U{ao sam u svla ~i o ni cu pred utak mi cu. A ta mo, muk. - Mom ci, {ta vam je. Haj de, trg ni te se. Ide mo. Po be di }e mo ih. Pa ni su oni vaq da van ze maq ci. - Ko u~. Mi te be vo li mo i po {tu je mo i iz vre me na ka da ste bi li na klu pi Or lan do pi rat sa. Ali, zna te, oni... - Alo, o ~e mu vi pri ~a te. Ja sam sa da tre ner Kaj zer ~if sa i osta vi te se tih pri ~a ko je

Fo to: S. [u {we vi}

di} se ni su na i gra li ru ko me ta, gol ma ni cr no – be lih su bi li pot pu no ne za pa è ni, kri la u do broj me ri od se ~e na, pi vot men Veq ko Mi lo {e vi} ne do voq no is ko ri {}en, s ob zi rom na na gla {e ne fi zi~ ke pre di spo zi ci je. Kqu~ ni igra~ u re do vi ma go stu ju }eg ti ma bio je Sa vo Me {ter. I ma ko li ko do bar i ras po lo èn za igru, ~i ni se da ni je ade kvat no ~u van, jer su Ka }a ni, sa spu {te nim gar dom, po sma tra li ka ko neo me tan {u ti ra na wi hov gol. Su di je su po no vo po kva ri le le pu ru ko met nu pred sta vu. Mi lan Mi skin se go to vo ni za {ta ni je pi tao, a Zdrav ko Ada mo vi} je, u po je di nim tre nu ci ma, do no sio od lu ke, uglav nom, na {te tu Ju go vi }a. î ni se da bi ru ko vod stvo Ju go vi }a po ovom pi ta wu mo glo da se ogla si ti, kao upo zo re we s ob zi rom da je pr ven stvo tek kre nu lo. J. Ga li}

PR VEN STVO SR BI JE U NO VOM SA DU

Ka det ki wa Zve zda re Ni na Ra du lo vi}, osvo ji la je obe ti tu le na [am pi o na tu Sr bi je MK pu {kom (B pro gram) u No vom Sa du. Tri jum fo va la je MK pu {kom 30 me ta ka le è }i, kao i MK pu {kom tro stav 3 pu ta 10 me ta ka. U tro sta vu je sa 268 kru go va bi la na krug do dr àv nog re kor da Bo ja ne Pe jo vi} iz 1997. Naj bo qi ka det u di sci pli ni 30 me ta ka le è }i je Mla den Sto ja no vi} iz Vra wa, a u tro sta vu Ste van Jo va no vi} iz kra gu je va~ kog „î ka Ma te“. Kra gu jev ~a ni su od ~e ti ri ekip ne ka det ske ti tu le osvo ji li tri. Iz ma kla im je sa mo kod ka det ki wa u di sci pli ni 60 me ta ka le è }i gde su bi li tre }i. U op {toj ka te go ri ji MK pu {kom tro stav 3 pu ta 20 me ta ka, naj u spe {ni ji se ni or bio je No vi ca Pe tro vi} iz Sme de re va. Sme de rev ci ma je pri pa lo i ekip no zla to. Re zul ta ti, op {ta ka te go ri ja MK pu {ka 3 pu ta 20 me ta ka: 1. Sme de re vo 1.481, Voj nik, Su bo ti ca 1.419, 3. Me ta lac, Bor 1.416 kru go va.Po je di na~ no: 1. No vi ca Pe tro vi} (Sme de re vo) 522, 2. Vo ji slav Mla de no vi} (Uq ma) 516, 3. Uro{ Mi haj lo vi} (Mla dost, In |i ja) 510 kru go va.MK pu {ka 60 me ta ka le è }i, ka det ki we: 1. Mla dost, In |i ja 768, 2.

FEQTON

264, 3. Vla di sla va Mla de no vi} (Ja go di na) 249 kru go va. Ka de ti: 1. „^i ka Ma ta“ 703, 2. Mla dost, In |i ja 673, 3. Ja go di na 667 kru go va.Po je di na~ no: 1. Ste fan Jo va no vi} („^i ka Ma ta“) 246, 2. Alek san dar Jo va no vi} (Pan ~e vo) 243, 3. La zar Ko va ~e vi} (Ja go di na) 240 kru go va. B. Va si}

Ova ko je po zdra vqao na vi ja ~e po sle der bi ja

fe no me nal no, a on da je do {la jed na sla bi ja igra i sti gli smo do der bi ja. To se do go di lo u jed noj pa u zi od de se tak da na, iz me |u na {e po sled we utak mi ce. A oko tog du e la se po di gla ve li ka ten zi ja u ~i ta voj ze mqi. No vi na ri su me sa le ta li sva ko dnev no i uvek je bi lo pi ta we: - Ko u~, ka ko }e te se ose }a ti kad bu de te se de li na klu pi Kaj zer ~if sa u du e lu s klu bom ko ji ste vo di li dve pret hod ne go di ne? Uvek sam go vo rio da ta utak mi ca ni je mo ja utak mi ca pro tiv Or lan do pi rat sa. Igra }e îf si i Pi rat si. Ja sam pro fe si o na lac i sa da sam na klu pi Kaj zer ~if sa. Ja sam da vao ta kve iz ja ve da umi rim na vi ja ~e, ali u su {ti ni ni je bi lo ta ko. U me ni se mno go to ga lo mi lo. Ka ko }e me pri hva ti ti na vi ja ~i Or lan do pi rat sa? Ka ko }e me pri hva ti ti na vi ja ~i Kaj zer ~if sa? Ka kav }e pri ti sak bi ti od no vi na ra, a ka kav }e pri ti sak bi ti od Pi rat so vih na vi ja ~a pred utak mi cu? Bi lo mi je ve o ma te {ko. Dan pred utak mi cu odr à na je kon fe ren ci ja za {tam pu. Po red me ne je se deo tre ner Or lan do pi rat sa i po sta vi li su mu sa mo jed no pi ta we i on je od go vo rio. Sva osta la bi la su upu }e na me ni. Bi lo je tu mno go pro vo ka tiv nih pi ta wa i za i sta mi ni je bi lo sve jed no, ali sam da vao ko rekt ne od go vo re. Se }am se i tre nin ga u ~e tvr tak po pod ne. Po okon ~a nom tre nin gu oti {ao sam u svo ju svla ~i o ni cu i ni je mi bi lo ni do pre svla ~e wa ni ti tu {i ra wa. Jed no stav no, ni sam znao gde }u. Vaq da su to i qu di iz upra ve îf sa ose ti li i po ku {a va li da me smi re go vo re }i da re zul tat uop {te ni je bi tan. Da ne raz mi {qam ho }e mo li po be di ti ili ne. Go vo ri li su mi da ima mo vi zi ju za sle de }u se zo nu i da smo za wu

pi {u no vi ne. Zar vam ni sam re kao da ne ~i ta te no vi ne. Sa mo tre ba da se kon cen tri {e te na ovu utak mi cu. Us peo sam ne ka ko da po dig nem at mos fe ru. Znao sam da je dan od igra ~a do bro pe va i za mo lio ga da za pe va. At mos fe ra je od jed nom po sta la uza vre la i mi smo ta ko po dig nu tog sa mo po u zda wa i s po bed ni~ kim men ta li te tom kre nu li na te ren. Igra ~i su iza {li na za gre va we i ja s wi ma. Iz la zi mo iz tu ne la. Iza le |a su mi na vi ja ~i Pi rat sa, a is pred me ne na vi ja ~i ~if sa. Za stao sam ma lo u tu ne lu. Za pa lio ci ga re tu. Po vu kao dva di ma i kre nuo ka te re nu. U gla vi mi: Ko sta, to si hteo. Ovo ti je bi la è qa: da bu de{ tre ner Or lan do pi rat sa i Kaj zer ~if sa. Da bu de{ po dve go di ne tre ner u oba klu ba. Je si li to hteo? Je si! E, u sve mu to me {to si ti hteo je i ova utak mi ca. E, aj de sad po ka ì se. Da te vi dim. Aj de sa da bu di ma can i iz dr ì taj pri ti sak. Sa da bu di pra vi i do ka ì da si ti pro fe si o na lac i da sa mo è li{ da ra di{ svoj po sao. Je ste da si vo leo Pi rat se, ali sa da mo ra{ da vo li{ ovaj klub. Sa da po ka ì da ima{ ja ko sr ce i da sve ovo {to ti se na me }e, i taj sil ni pri ti sak, mo è{ da iz dr ì{. Da mo è{ da pre o bu ~e{ svo ju po ro di cu ko ja je no si la cr no-be lo, da sa da no si ù to-cr no. Da pro me ni gar de ro bu. Je si li ti to u sta wu? Je si li to li ko mo }an? E, on da to sa da i po ka ì. Ba cim onu ci ga ru i kre nem na te ren. Utak mi ca se igra na „Elis par ku”. To je te ren na ko jem ni sam iz gu bio ni jed nu utak mi cu, a od i grao sam ih 70. {to sa Or lan dom, {to sa Ma ri zbur gom i ni jed nu ni sam iz gu bio. Sta dion je sat pre utak mi ce bio dup ke pun. Na vi ja ~i i jed nog i dru gog ti ma na o ru à ni vu vu ze la ma. Pre me ne iza {li su igra ~i oba ti ma.

SUTRA: Sve la ì pred sed ni ka îf sa Kwi gu mo è te ku pi ti u kwi à ra ma ili je po ru ~i ti na te le fon: 063/54 12 34

c m y

svet poznatih

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

PAPARACO

К ол и н Ф и рт у р ат н ом филм у Ф

илм „The railway man„ је адап та ци ја исто и ме ног ме мо а ра Ери ка Ло мак са, ко ји се ба ви ње го вим ис ку ством у ја пан ском ло го ру за рат не за ро бље ни ке. Колин Фирт ће ту ма чи ти глав ну уло гу у при чи ко ју филм ска штам па опи су је као „је дин -

стве ну ис по вест о стра хо та ма му че ња и про на ла же њу сна ге за да љи жи вот”. Пре ми је ра фил ма би ће 2013. го ди не. Фирт је ове го ди не осво јио Оска ра за глав ну му шку уло гу у фил му „Кра љев го вор”.

Го ли раг би Р

аг би тим са Но вог Зе лан да од и грао је утак ми цу са го шћа ма из Шпа ни је без дре со ва… или би ло ко је дру ге оде ће! Го ли раг би сти ти ма „Њуд блекс” уго сти ли су еки пу „Спе ниш кон кви ста до рес” у Дан ди ну, а пра ви ла игре би ла су не што дру га чи ја не го обич но - му шкар ци су стар то ва ли го ли, а го шће су за сва ки из гу бље ни по ен ски да ле по је дан ко мад оде ће. Док су де вој ке игра ле „му шки” и ка сни је ре кле да им му шка го ло ти ња ни је од вла чи ла па жњу, „Њуд блекс” ни су мо гли да се скон цен три шу, и до жи ве ли су пр ви по раз у де вет го ди на.

Мерил Стрип и Сандра Булок

Ко сме да кид на пу је Швар це не ге ра Б

ив ши гу вер нер Ка ли фор ни је сни ма но ви филм, ко ји ће се по ја ви ти у би о ско пи ма сле де ће го ди не.

Адел се још ни је опо ра ви ла

Сва ђа ро бо та

ао у не ком ро ма ну на уч не фан та сти ке, два ро бо та по сва ђа ла су се и то око ре ли ги је! Ис тра жи ва чи са Уни вер зи те та Кор нел на пра ви ли су „чет бо те”, Ин тер нет ава та ре ко ји су спо соб ни да во де нео ба ве зан раз го вор, од но сно да ћа ска ју је дан са дру гим. Жен ски и му шки ро бот по че ли су фи но, раз го во ром о то ме ка ко се ко осе ћа, али је убр зо све кре ну ло низ бр до - док је је дан твр дио да је јед но рог, дру ги да ни је ро бот, пре шли су на те му Бо га... Жен ски „чет бот” се увре дио, и раз го вор пре ки нуо јед ним фран цу ским „ау ре во ар”.

Ар нолд Швар це не гер глу ми ће аген та за не крет ни не ко јег бра зил ски кри ми нал ци оти ма ју и тра же от куп, а он за тим мо ра да се из ба ви и об ра чу на са њи ма. Филм ће се зва ти „За то че ник”, и сни ма ње по чи ње за не ко ли ко ме се ци у Бра зи лу. Швар це не гер, ко ји се по ву к ао из ме ди ја от к а да је пукла брука око његовог ванбрачног детета, снимиће ускоро и филмове „Плаћеници” и „Последње упориште”.

Да ли би сте их са да пре по зна ли Ф

о то шоп мај сто ри су се још јед ном по и гра ли по зна тим лич но сти ма и њи хо вим из гле дом - ово га пу та њи хо вим га ба ри том Кре а тив ци оку пље ни на wеб стра ни ци „Wортх1000.цом” по нов но су као из вор ин спи ра ци је ода бра ли слав не осо бе. Про шлог пу та при -

ка за ли су их 50 го ди на ста ри јим, а ово га пу та по и гра ли су се њи хо вом ки ла жом. Џа стин Би бер, Ле о нар до Ди а прио, Ева Мен дез, Ана Кур њи ко ва, Џе ни фер Лав Хју ит, Кај ли Ми ног, Мел Гиб сон би из гле да ли „ма ло дру гачи је“ ка да би на ба ци ли око 30 ки ло гра ма.

дел је не дав но мо ра ла да от к а же не ко ли ко на сту па јер се раз бо ле ла, а очи глед но јој још увек ни је бо ље јер је от к а за ла и свир ке у сеп тем бру. „Са жа ље њем вас оба ве шта ва мо да Адел не ће мо ћи да на сту пи, јер има озбиљ не про бле ме са пре хла дом и ин фек ци јом ди сај них пу те ва”, са оп шти ла је ње на ПР слу жба. Бри тан ска штам па пи ше да пе ва чи ца, ко ја је ви ше пу та ре кла да не во ли да на сту па јер има ве ли ке про бле ме са тре мом, мо жда ла же сво је фа но ве и из го ва ра се на бо лест за то што не мо же да под не се при ти сак ко ји иде уз на сту пе. Адел уско ро оче ку је сни ма ње музичке теме за нови филм о Џејмсу Бонду.

ponedeqak19.septembar2011.

filmska planeta

ПОЧЕО ФЕСТИВАЛ У САН СЕБАСТИЈАНУ

Шеснаест наслова у конкуренцији На међународном филмском фестивал у Сан Себастијану, који је отварен у петак, у конкуренцији за главну награду фестивала су бројни азијски филмови, преноси Франс прес. Фестивал, који траје до 24. септембра, најстарији је и најпрестижнији на шпанском говорном подручју.Ове године, јапански, јужнокорејски и кинески филмови налазе се у конкуренцији од 16 остварења која се такмиче за „Златну шкољку“, главну награду фестивала. Хироказу Кореда, једно од најважнијих имена јапанског филма, у конкуренцији је са својим филмом „Кисеки„ (Желим) о Из филма „Амен“ Кима Ки -дука дечаку који је због развода својих родитеља одвојен од Из Јужне Кореје, Ким Ки-дубрата. Из Кине, ‘’11 цветова„ ков „Амен„ је прича о жени која Ванга Ксиаошуаија је још један тражи свог дечка по целој Еврофилм о дечаку и рањеном убици пи али бива силована, опљачкана који тражи од њега помоћ. и мора да бежи од нападача.

ПОЗНАТИ РУСКИ РЕДИТЕЉ АЛЕКСАНДАР СОКУРОВ:

„Фауст” снимљен захваљујући Путину Руски филм „Фауст„ о корупцији у власти који је добио „Златног лава“ на филмском фестивалу у Венецији, снимљен је захваљујући помоћи руског премијера Владимира Путина, рекао је редитељ тог филма Александар Сокуров.”Филм не би изашао да Путин није нашао новчана средства„, испричао је агенцији Франс прес руски редитељ. У Русији је 2009. године обустављена производња филмова због економске кризе па је Сокуров затражио од Путина помоћ. Путин га је позвао у своју резиденцију код Москве како би редитељ представио свој пројекат. „Веома пажљиво ме је саслушао и постављао прецизна питања о глумцима и костимима„, испричао је Сокуров који је код Путина открио „изненађујуће афинитете према немачкој култури„. Путин је имао „само једну жељу - да дугометражни филм, снимљен на немачком, буде у руској продукцији без

страних улагања„, рекао је Сокуров чији су први филмови били забрањивани у Совјетском Савезу. Месец дана након тог сусрета, Фонд за подршку мас медијима чије је седиште у Санкт Петербургу, а финансира га пословни свет, деблокирао је осам милиона евра за „Фауста„. Остатак новца, милион евра, дао је владин Фонд за подршку филму, недавно формиран на иницијативу Путина. „Седам минута након што је саопштена одлука о Златном лаву, Владимир Путин ме је назвао да ми честита„, испричао је Сокуров. „Још нисам схватио зашто је Путин са којим нисам био у пријатељским односима, напротив, одлучио да подржи филм„, рекао је руски редитељ чији је рад познатији у Европи него у сопственој земљи. Инспирисан Гетеовим делом, „Фауст„ је последњи део Сокуровљеве тетралогије о диктаторима, моћи и људској лудости.

Америчка глумица и оскаровка Френсис Мекдорманд председава жиријем 59. фестивала. Кулминација фестивала биће светска премијера „Недодирљи-

вих„ (In to uc ha bles), комедије француског дуа Ерика Толедана и Оливијеа Накача. Једна од најпознатијих глумица Холивуда, Глен Клоуз (64) добиће награду за животно достигнуће и представиће свој најновији филм „Алберт Нобс„ смештен у Ирску 19. века у коме она глуми жену која се прерушава у мушкарца како би добила посао у хотелу. Глен Клоуз ће награду „Do no stia“ добити у недељу, 18. септембра. Ова награда додељује се од 1986. године и међу претходним добитницима су: Грегори Пек, Бети Дејвис, Сузан Сарандон, Мерил Стрип, Ричард Гир и Вуди Ален. Џулија Робертс је прошлогодишња добитница. Фестивалу ће присуствовати и француска глумица Кетрин Денев која ће учествовати на ретроспективи дела Жака Демија. (Танјуг)

dnevnik РЕТРОСПЕКТИВА ГОРАНА РАДОВАНОВИЋА У БЕЧУ И РЕГЕНЗБУРГУ

Резиме тектонских промена На ретроспектива задесиле Србију пофилмова српског реследњих 10 година„, дитеља Горана Радорекао је редитељ. вановића у Бечу (16. Документарни - 18. септембар) пуфилмови „Моја доблика је имала примовина„, „Макета„, лику да погледа једа„У кругу другом„, наест остварења „Отпор„, „Кастинг„, три кратка играна, „Пилећи избор„, „Уз седам документарФидела до краја„, „У них и један дугомекругу другом„ и тражни играни играни филм „Хитна филм. помоћ„ биће прикаНакон приказивазани у елитном биоГоран Радовановић ња Радовановићевих скопу „Bel la r ia„, у филмова у Аустрији и Немачкој центру Беча, који ове јесени слаи више од 40 награда које је овај ви 100 година постојања. аутор освојио широм света, После Беча део ретроспективе аустријска организација „Култур се сели у Регензбург на Интерконтакт„ одлучила је да приреди национални фестивал уметности ретроспективу његових филмо- и културе подунавског региона ва. Радовановић је, у изјави Тан- „Донумента„, где је Србија ове југу, уочи ретроспективе рекао године у фокусу. да ће бити интересантно да љуОвај јесењи циклус ретроди у Бечу „погледају једну фазу спектива Радовановићевих филу његовом стваралаштву, али и мова код нас и у Западној Еврофазу развоја Србије, коју је обе- пи, отпочео је ретроспективом у лежио крај комунизма и почетак Култрном центру Новог Сада, демократије. Ови филмова пред- који је и издавач двојезичне пустављају својеврсни резиме тек- бликације/каталога, који на овим стонских промена на политич- путовањима прати његове филком и социјалном плану које су мове.

У ПРАГУ, У 100. ГОДИНИ, ПРЕМИНУО ЧУВЕНИ РЕЖИСЕР ОТАКАР ВАВРА

Није желео да прави површне филмове У Прагу је у 100. години преминуо славни чешки режисер Отакар Вавра, иза кога као сценаристе и режисера остаје 80 филмова и изузетне класе на прашкој Филмској академији из којих су изашли режисери као што су Милош Форман, Јиржи Менцл или Емир Кустурица. Вавра је пре месец дана сломио кук, операција је успела али опоравак после ње је био сувише ризичан у његовим годинама. Преминуо је у четвртак. Доајен чешке кинематографије овог фебруара прославио је 100. рођендан. Студирао је првобитно архитектуру али филм га је очарао тако да факултет није завршио и почео је да снима, свој први експериментални филм пре 80 година „Светло се пробија кроз таму„. Прва режија датира из 1937. године, и то је био филм „Филозофска историја„. Најславнији је Ваврин опус из 1960-тих година, пре свега филм „Маљ за вештице„ у којима је осудио бесмислени фанатизам и тоталитарну самовољу и бахатост. Последњи филм Вавра је снимио 1989. године а у последњу режију

Учитељ и ученик: Отакар Вавра и Емир Кустурица

упустио се у једном видео спот за чешке музичаре. Упркос поодмаклим годинама спремао се да сними филм о загонетном самоубиству чехословачког министра спољних послова Јана Масарика после Другог светког рата и покушавао да за тај филм прикупи два милиона евра. „Вавра је био први човек који је циљано учио од добрих немачких и

француских режисера. Није желео да прави површне филмове. Већ његови први филмови били су врло култивисани а и успешни код публике„, казао је на вест о смрти Вавре његов ђак, оскаровац Јиржи Менцл. Вавра је легенда чехословачке и чешке кинематографије, добитник је многих престижних награда и један је од оснивача прашке ФАМУ

на којој је водио катедру за режију. Истовремено, спада међу најконтроверзније уметнике, јер је успевао да се прилагоди и повије тако да снима филмове у време свих режима - и демократских пре Другог светског рата и после плишане револуције 1989. године, али и у време немачке окупације. У време комунизма, спадао је у протежиране режисере. Свог професора, као и остали ђаци, бранио је и Емир Кустурица који му је летос у Прагу уручио награду свог фестивала Кустендорф, пошто Ваври крхко здравље није дозволило да на овогодишњи фестивал дође у Србију лично. „Професор Вавра је за мене све што је стајало на почетку моје филмске каријере. Ако сам нешто научио о филмским формама, било је то од њега. Било је врло емотивно видети човека који ми је толико дао. Сваки пут када сам режирао искористио сам нешто што ме је Вавра научио. Било је заиста дивно што могу да му предам награду коју ми дајемо највећим режисерима„, казао је летос у Прагу Кустурица. (Танјуг)

НА ЗАГРЕБАЧКОМ ФЕСТИВАЛУ 90 ФИЛМОВА ИЗ 30 ЗЕМАЉА

У НОВОМ ОСТВАРЕЊУ РЕДИТЕЉА ЏОА РАЈТА

Цео свет и регион

Кира Најтли као Ана Карењина

На деветом Загреб Филм Фестивалу који ће се одржати 16. до 23. октобра биће приказано 90 филмова из 30 земаља, међу којима и из Србије. Филмови се, као и сваке године до сада, такмиче за „Златна колица“ за најбољи дугометражни, краткометражни и документарни филм, као и за најбољи хрватски филм из програма Коцкице - фимова хрватских аутора. Поред поменутих, ове године по први пут уводи се и Награда публике чији је спонзор Т-Цом. Осим главног такмичарског програма, попратни програми садрже „Великих 5” хитове из Шпаније, Француске, Италије, Немачке и Велике Британије, „Мој први филм„ - прве филмове данских режисера, и Бибијаду - филмске хитове за децу. На фестивалу ће се приказати „Црвени вестерни„ снимљени 60-их и 70-их година прошлог века у европским земљама и циклус едукативних еротских филмова. Сви филмови приказаће се у више биоскопских дворана, међу којима и у Музеју савремене уметности „Иако се многи фестивали, као на пример онај у Сарајеву, баве филмовина региона, нама је, иако се бавимо целим светом, регион врло битан, па га пратимо и ми„, рекао је директор фесивала Борис Т. Матић . -На сваком нашем фестивалу било у главном, било у попратним програмима су и филмови из Србије, рекао је

Матић и додао да је филм „Тилва Рош„ Николе Лежаића који је приказан на прошлогодишњем фестивалу, летос у Мотовуну добио престижну награду Бауер. „Тај филм је уз ‘Мали‘ свет Милоша Радовића који је пре неколико година приказан на ЗФФ-у номиниран за Европску филмску награду, за шта није номиниран ни један филм из Хрватске„, рекао је Матић и додао да ће „екипи фестивала бити драго, ако су икако помогли да филмове погурају„. Међу филмовима који ће бити приказани Матић је уврстио словеначки „Излат„ Нејца Газиводе и „Оркестар„ Пјера Жалице о сарајевском музичару Саши Лошићу. Матић је подсетио на филмска кућа „Пропелер„ којој је на челу ради копродукције с екипама из Србије, БиХ и Словеније, међу осталим и на снимању филма „Кругови„ Срђана Голубовића. „Осим тога, у биоскопу ‘Еуропа‘ приказују се бројни филмови из региона. „Ми смо апсолутни предводници приказивања филмова из региона, па нам ових дана почиње приказивање „Бесе„ Срђана Карановића, рекао је и додао да се често дешава да се неки српски филм у Хрватској у редовном репертоару прикаже само у том биоскопу који је иначе орјентисан на европску кинематографију. (Танјуг)

Енглеска глумица Кира Најтли играће Ану Карењину у новој филмској адаптацији романа Лава Толстоја, објавио је Би-Би-Си њуз. Џад Ло добио је улогу њеног мужа Алексеја Карењина у филму, за који ће сценарио написати оскаровац Том Стопард. Толстојев роман прати удату Рускињу која ступа у везу са млађим војником. Филм ће бити трећа сарадња Кире Најтли и режисера Џоа Рајта, са којим је снимила филмове „Гордост и предрасуде„ (2005) и „”Покајање„ (2008). У прошлости је снимљено више филмских адаптација Толстојевог романа, а Ану Карењину играле су Вивијен Ли (1948), Грета Гарбо (1935) и Софи Марсо (1997). Кира Најтли је на фестивалу у Торонту промовисала свој нови филм ‘’Опасан метод„, где, такође, глуми Рускињу, рекла је Ројтерсу да ће у предстојећој ‘’Ани Карењини„ имати енглески, а не руски акценат. ‘’Имаћу енглески акценат. Увек је шкакљиво када радите нешто што би требало да буде на другом језику. Увек се питате какав би ак-

ценат требало да имате. А кад имате руски акценат зашто онда не причате на руском. Ово је филм на енглеском и због тога смо одлучили да говоримо са енглеским акцентом„, објаснила је Најтли. Снимање филма, адаптације романа Лава Толстоја, почеће идуће седмице, а глумачка постава већ три недеље иде на пробе. ‘’Већ два - три месеца читам књигу, покушавам да ухватим делове, да је разумем. Уз то читам и неколико историјских књига о том добу у Русији које је било фасцинантно„, рекла је 26-годишња глумица. ‘’Све је то велики изазов и веома узбудљиво„, додала је она Најтли је добила похвалне критике за своју улогу Рускиње Сабине Спилреин око које се надмећу психоаналитичари Карл Јунг и Сигмунд Фројд у филму Дејвида Кроненберга ‘’Опасни метод„. У том филму, Најтли је имала тежак руски акценат. Кира Најтли је нека врста музе редитељу Џоу Рајту са којим је сарађивала на филмовима ‘’Гордост и предсрасуда„, ‘’Покајање„ и кампањи за „Шанел„.

kultura

c m y

dnevnik

ЗАВРШЕНО ЗАСЕДАЊЕ ПЕН-а, УСВОЈЕНО ВИШЕ РЕЗОЛУЦИЈА

О Мексику, посртању Европе и заштити „малих” језика Светски конгрес Међународног ПЕН центра, 77 по реду, завршио прошлог петк у Београду заседање усвајањем низа одлука и резолуција, укључујући резолуције о Мексику и слободи кретања писаца у Европи. Како је новинарима рекао председник Међународног ПЕН-а Џон Ралстон Сол, ПЕН је изузетно забринут ситуацијом у Мексику где и даље траје насиље над новинарима и писцима. Мексико је не само једна од најопаснијих земаља на свету за писце и новинаре, већ се власти тамо претварају да нешто раде а не раде ништа. Писци умиру и то се мора зауставити, рекао је Сол. Делегати конгреса су осудили недостатак акција мексичке власти у заустављању убијања новинара и писаца и позвали владу Мексика да предузме ефикасне кораке у истра-

живању убистава, злостављања, претњи и нестанака новинара и писаца и приведе одговорне правди. Друга резолуција везана је за ситуацију у Европи где писци и уметници који долазе изван Европе на промоције, сајмове, књижевне вечери не могу слободно да уђу у Европу. Слобода кретања везана је за слободу изражавања. Ситуација унутар такозваних демократија се погоршава. Дубоко смо забринути порастом антидемократских и расистичких коментара у штампи у бројним земљама Европске уније, рекао је Сол. Европа посрће, мада не тако драстично као на конгресу у Дубровнику 1933. године, и ПЕН још једном упозорава да је потребно нешто урадити тим поводом, додао је он. Делегати ПЕН-а позвали су европске власти да оснаже демо-

кратске вредности у Европској Унији, поштују стандарде заједничких достигнућа и у случају великих кршења права спроводе ефективне санкције. Сол је, такође, међу успехе овогодишњег конгреса навео и усвајање Гирона манифеста о лингвистичким правима чији је циљ заштита „малих” и угрожених језика, умрежавање балканских центара као и подршку Сарајеву за кандидатуру за европску престоницу културе 2014.Наредни конгрес ПЕН-а биће одржан у граду Гонџу у Јужној Кореји у септембру 2012. на тему „Књижевност и медији”. Књижевни фестивал „Ослободи реч” који се одржава у оквиру конгреса ПЕН-а, одржан је у петак увече у Новом Саду, а у суботу је завршен читалачким часом у Нишу. (Танјуг)

ОДРЖАНА ЦЕНТРАЛНА СВЕЧАНОСТ ВУКОВОГ САБОРА

Програм посвећен Андрићу У Тршићу, родном месту великана српске културе Вука Караџића, јуче је одржана централна свечаност 77. Вуковог сабора, а програм те најстарије традиционалне манифестације код нас био је посвећен нашем једином нобеловцу Иви Андрићу. Први пут је традиционалну беседу на Вуковом сабору одржао гост из иностранства - ту част је имала професорка на Универзитету Мартин Лутер у Халеу у Немачкој, слависта и књижевни преводи-

лац Ангела Рихтер, а госте је поздравио градоначелник Лознице Видоје Петровић. Садржаји програма који су приређени јуче у Вуковом родном месту били су посвећени великом књижевнику и нашем једином нобеловцу Андрићу, а на отвореној сцени у Тршићу је Крушевачко позориште извело Андрићеву „Проклету авлију” у драматизацији, сценографској поставци и режији Небојше Брадића.

У БЕОГРАДСКОЈ ГАЛЕРИЈИ „ХАОС”

Изложба фотограма Јожефа Нађа Изложба Јожефа Нађа под насловом „Фотограми - цртежи светлом” биће отворена 21. септембра у Галерији „Хаос”, а осмишљена је као пратећи програм 45. Битефа, најављено је из галерије. Нађ, поред савременог плеса, годинама се бави и фотографијом и фотограмима - цртежима добијеним игром форми и светла.ласница Галерије „Хаос” Борка Божовић је у тексту за каталог истакла да Нађови фотограми нуде „нешто поетско, занимљиво, изненађујуће, чудновато”. Божовићева је оценила да „језиком своје уметности Јожеф Нађ кроз маштовиту игру светлом добија необичне и ликовно веома успеле ефекте”.

Јожеф Нађ, Фотограм I

”Та дела су испуњена дубоком унутрашњом узбуђеношћу, а видљиво је да су се недрила у спонтаности, кроз врсту експеримен-

КОНЦЕРТ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА СНП-а И БАЊАЛУЧКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Бисери оперске музике Заједнички концерт Симфонијског оркестра Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду и Бањалучке филхармоније биће одржан сутра, у 20 часова, у новосадској Синагоги, у оквиру пројекта „Мостови музике”, саопштено је из СНП. Здруженим саставом од 57 чланова дириговаће Микица Јевтић и Ванеса Кременовић а као солисти наступиће сопрани Миљана Брезичанин, Снежана Савичић-Секулић и Дуња Симић, као и тенори Александар Саша Петровић и Саша Штулић. На програму ће бити бисери италијанске оперске музике, међу којима дела Росинија, Пучинија, Вердија и других композитора.Бањалучка филхармонија ће, у оквиру тог пројекта сарадње са СНП-ом, одржати неколико концерата у градовима у Војводини.

та и уз невероватно осећање равнотеже, склада елемената”, сматра Божовићева. Изложбу ће отворити књижевница и редитељка Вида Огњеновић, а о Нађовом опусу говориће позоришни критичар Иван Меденица. По жељи аутора на отварању наступиће Жорж Грујић (гајде, зурла, крављи рог) и Александар Петровић (тапан и кавал). На Битефу биће изведена и Нађова представа „Без назива”, данас и сутра у Центру за клултурну деконтаминацију, док ће 21. септембра у Музеју Народног позоришта бити представљена књига „Тетар покрета Јожефа Нађа” театролога Милана Мађарева.

ponedeqak19.septembar2011.

45. БИТЕФ... НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ

Из представе „Ro se is a Ro se is a Ro se is a Ro se“ Иване Сајко

Љубав угрожена фрком

Четвртог дана Битефа, у петак, у оквиру намере да се у програмском фокусу прикажу остварења уметника региона, поготово млађе генерације, публика је имала прилике да се упозна са радом и специфичним поетикама Иване Сајко и Оливера Фрљића. Ивана Сајко је написала, затим режирала представу „Ro se is a Ro se is a Ro se is a Ro se“ која није само аутопоетског карактера на ниову текстапоеме, као што се већ из наслова види, него и на нивоу изведбе, јер је и у њој ауторка главна улога – практично једини извођач. Представа „Ro se is a Ro se is a Ro se is a Ro se“, у копрдукцији Загребачког казалишта младих

јецај због њене (не)могућности. Да је изведен у неком клубу, перформанс Иване Сајко и њеног пратећег бенда, могао би се окарактерисати као слем. Овако, он нужно поставља питање одговарајуће позоришне форме, односно преиспитивања адекватности театарског начина и језика кад је он ослобођен основног концепта глуме, самим тим и заштите (копрене) коју он доноси. И на садржајном плану „Ro se is a Ro se is a Ro se is a Ro se“ представља освешћеност ауторке која је из хипи ангажованог кључа - формула „љубав у време фрке“, (још једном) показала како из епохе у епоху иронија и аутоиронија само бујају, док

намику музичко-сценског збивања. Ако се неко сећа Беле Пинтера, онда референца на „Сељачку оперу“ неће бити протраћена. До краја постаје јасно да је писање сонгова на теме несрећне, али животне судбине добро познатих ликова, само продубило мелодрамски патос. Понори људских искушења постају развалине друштвенополитичког света једног незгодног времена (на Балкану скоро увек да је тако), а у њима се губи свако светло за јунака – дете, за будуће генерације. Избором Властимира Ђузе Стојиљковића за улогу детета – Дина, Оливер Фрљић лепо помера фокус, интерес гледаоца на унапред задату крхкост љу-

НАГРА ДА ФОНДАЦИЈЕ ХАРТЕФАКТ

Најбоља драма „Прст” На ре ги о нал ном кон кур су за ори ги нал ни драм ски текст ко ји је рас пи са ла Фон да ци ја Хар те факт по бе ди ла је дра ма „Прст” До рун ти не Бас хе из При шти не. Ре зул та ти су об ја вље ни у Бе о гра ду у окви ру пра те ћег про гра ма 45. Би те фа. На кон курс је при сти гло 120 тек сто ва, а оце њи вао их је жи ри чи ји је пред сед ник би ла ре ди тељ ка из Са ра је ва Сел ма Спа хић. утор ка по бед нич ке дра ме до би ће нов ча ну на гра ду од 6.000 евра. Жи ри је иза брао и че ти ри ко ма да ко ји ће би ти штам па ни у збир ци у из да њу Хар те фак та. То су дра ме „Шта”, „Ла ка нам зе мља”, „Во до па ди” и „Све се не ка ко пре жи ви осим смр ти”. (Тан југ)

„Отац на службеном путу“ Оливера Фрљића

и Истарског народног позоришта Пула, најпре би се могла назвати перформансом, концертним реситалом или чак кабаретским ритуалом Иване Сајко у којем је прате, музички допуњавају Крешимир Паук, Ведран Петернел, Ален Синкауз и Ненад Синкауз. Они све време саучествују у говору поезије Иване Сајко, стварајући снажне музичке кулисе за снажан, романтично-мрачан тон песме о љубави која позива на крик или

права емоција – чудо, како је назива Ивана Сајко, бивају прогнаније и усамљеније. Лепо, нежно, да се осети да смо (још увек?) само људи. Још један занимљив концепт, ништа мање познат, али видљиво освештан савременошћу, био је на делу у представи „Отац на службеном путу“ Абдулаха Сидрана, у режији Оливера Фрљића (Атеље 212). У њему се редитељ испрва одрекао драмске потентности штива, дајући му ди-

ди. Ако су сва велика дела о смрти, онда и ово Оливера Фрљића чита добро Абдулаха Сидрана који је у својој драмској проницљивости наслутио да никакав поредак није јачи од поретка властитих осећања у љубави. Некад су она спрам себе, а некад спрам света. У тој узбудљивој размери, баш као и у позоришту, ако се ствар удеси добро, судбина јунака бива подједнако велика, колико и ништавна. Игор Бурић

НА ФЕСТИВАЛУ У РУСИЈИ

Награда Лазару Ристовском Популарни српски глумац Лазар Ристовски изразио је задовољство наградом освојеном на новом фестивалу у граду Чити (Русија), где је протеклих дана бора-

Ристовски у филму „Свети Георгије убива аждаху”

вио као гост и проценио да та манифестација има добру перспективу.”То је био први интернационални Забајкалски фестивал. Основали су га богати Руси који

живе у Москви, а пореклом су из тог краја”, изјавио је Ристовски Танјугу. „Они су на челу са великим глумцем Александром Михајловим, који је такође из тог краја, дошли на идеју да направе фестивал”, додао је он. Ристовски је објаснио да је концепција првог издања фестивала била да окупи фимове који се баве ратом и последицама ратова. У складу са таквим програмом, у званичну конкуренцију позвани су „Свети Георгије убива аждаху” редитеља Срђана Драгојевића и „Медени месец” Горана Паскаљевића. ”Ја играм у оба филма, а награду сам добио за лик Ђорђа у ‘А\дахи‘, као главни глумац. Позван сам да будем гост, а на крају је међународни жири тако одлучио”, рекао је Ристовски. Он је изјавио да је нови фестивал занимљив и да има добру перспективу. ”Организатори имају идеју да га прошире, да буде велики светски фестивал. За сада, у првом издању окупили су земље које окружују на неки начин (бивши) Совјетски савез”, рекао је Ристовски наводећи да су поред руских учествовали филмови из Белорусије, Украјине, Кине, Монголије, Мађарске, Србије. За најбољи филм у целини проглашено је руско остварење „Странци” редитеља Јурија Гримова.

У КИНОТЕЦИ ПОЧИЊЕ ПРОГРАМ

Битеф на филму Циклус „Битеф на филму”, традиционални пратећи програм фестивала нових позоришних тенденција, биће одржан од данас до 21. септембра у Музеју кинотеке у Беогрду. Уредница Вера Коњовић одабрала је три документарца - „Последњи пејзаж” Јожефа Нађа, „Ратници лепоте” Пјера Колибефа и „Искуство ствари, Хајнер Гебелс” у режији Марка Перуа, као и један играни филм - „Похлепа” Франк Касторфа. Најстарија пратећа манифестација Битефа постоји 36 година и стално се мења, прилагођавајући се главном програму. На почетку је била историја, приказивани су најстарији снимци представа с почетка 20. века, на пример „Ричард III” из 1911. године. Следи-

ли су документарци о позоришним редитељима, глумцима, театрима, о стварању и рађању представа, као и снимци значајних представа које из неког разлога нису могле да дођу у Београд. Овога пута, како су међу учесницима 45. Битефа многи аутори чији је рад и необичан и многостран, наметнула се идеја да се у програм уврсте филмови о начину њиховог рада, најавила је уредница Коњовић. У документарцу „Последњи пејзаж” (51 минут) Нађ говори о идејама и утицајима који су усмеравали његов рад, тумачи покрете, звуке, сценографију својих представа. Дело уметника и филмског ствараоца Колибефа „Ратници лепоте” (71 минут) бави

се опсеном инспирисаном кореографским и театарским креацијама Јана Фабра , чији је „Прометеј” отворио овогодишњи Битеф. Касторф, један од ранијих добитника Битефове награде, интендант берлинског театра Фолксбине, поставио је на сцену „Похлепу за златом” по филму Ериха фон Штрохајма „Похлепа”, а затим је представу преточио и у краћи играни филм (43 минута). У документарцу „Искуство ствари, Хајнер Гебелс” (52 минута) приказан је несвакидашњи начин рада тог немачког уметника који је ове године трећи пут гост Битефа. Редитељ Перу и сам је познат као многостани уметник. Пројекције у Музеју кинотеке почињу у 17.30 сати.

svet

ponedeqak19.septembar2011.

dnevnik

ITA LI JAN SKA OPO ZI CI JA TRA @I OSTAV KU PRE MI JE RA

UKRATKO Iz IRA za pred sed ni ka DA B LIN: Pot pred sed nik vlade Severne Irske i biv{i pripadnik IRA Martin Makginis ju~e je zvani~no predlo`en za kandidata na predsedni~kim izborima, 27. oktobra Ka ko je sa op {ti la we go va stranka [in Fejn, on je jednoglasno izabran. „On ima sve neophodne kvali te te po li ti~ kog li de ra ima duboku qubav prema Irskoj, narodu i {to je najva`nije, ima viziju budu}nosti zemqe”, rekao je predsednik [in Fejna Geri Adams. „Martin }e biti predsednik cele Irsku i svih Iraca, ma gde se oni nalazili”, dodao je Adams. Mesto predsednika Irske je protokolarna funkcija, ali }e za [in Fejn biti te`ak zadatak, po{to je na pro{lim par la men tar nim iz bo ri ma osvojio 9,9 odsto glasova, smatraju analiti~ari.

Ber lu sko ni u ru ka ma ma kroa i pro sti tut ki RIM: Italijanska opozicija zatra`ila je ostavku premijera Silvija Berluskonija zbog transkipta telefonskih razgovora u kojima se on hvali svojom popularno{}u me|u `enama Ovi transkripti predstavqaju kqu~ni dokaz u istrazi pokrenutoj u Bariju

Silvio Berluskoni

Po gi nuo pi lot

protiv osmoro qudi zbog podvo|ewa prostitutki Berluskoniju. Optu`nice su podignute po{to su tuìoci u ju`nom italijanskom gradu Bariju zavr{ili istragu kruga Berluskonijevih prijateqa i saradnika, me|u kojima su biznismen \ampaolo Tarantini i nema~ka glumica Sabina Began. Veruje se da je Beganova organizovala veliki broj prostitutki i starleta, koje su potom dolazile na Berluskonijeve erotske ùrke. Optuèni se terete za podsticawe i ekploatisawe prostitucije u „korist Berluskonija”.

Berluskoni je u rukama makroa i prostitutki koji ga iskori{}avaju da bi dobili poslove ili sklopili unosne ugovore”, rekao je Feli}e Balizario iz jedne od opozicionih italijanskih stranaka. U jednom od transkripata iz 2009. godine, zabele`eno je kako se Berluskoni hvali da se `ene grabe da provedu no} sa wim. „Bilo ih je 11, ali ja sam odradio osam, jer nisam mogao vi{e”, prenosi {tampa Berluskonijeve re~i iz razgovora sa Tarantinijem. Iako se protiv italijanskog premijera trenutno vode sudski procesi za zloupotrebu vlasti, malverzacije i pla}awe za seks tada 17 - ogodi{woj devojci, protiv wega u ovom slu~aju nije podignuta optu`nica jer je kori{}ewe usluga prostitutki u Italiji legalno.

NO VI PO REZ AME RI KAN CI MA S MI LI ON SKIM ZA RA DA MA

MAR TIN SBURG: Pilot aviona iz vremena posle Drugog svetskog rata poginuo je u subotu, kada se letelica sru{ila i zapalila tokom aeromitinga u Zapadnoj Virxiniji Ovo je drugi ovakav incident tokom posledwa 24 sata u SAD. Niko od posmatra~a aeromitinga nije povre|en u incidentu koji se dogodio dan po{to se na sli~nom doga|aju u Nevadi mali avion sru{io u publiku, pri ~emu je devetoro qudi poginulo, dok je vi{e od 50 povre|eno. Vazduhoplovna nacionalna garda Zapadne Vird`inije saop{tila je da je pilot aviona bio civil, ali nije objavila wegovo ime, preneo je AP.

Par la men tar ni iz bo ri RI G A: Pro ru ska stran ka Cen tar har mo ni je po bednik je odr `a nih par lamen tar nih iz bo ra u Leto ni ji, sa osvo je nih 28,71 od sto gla so va. Po oce na ma ana li ti ~a ra, stran ka levog cen tra Cen tar har mo ni je naj ve ro vatni je ne}e stu pi ti u ko a li ci ju sa par ti jom biv {eg predsedni ka Val di sa Zel ter sa, ko ja je osvo ji la 20,31 odsto gla so va i stran kom pre mi je ra Val di sa Dombrov ski sa, ko ja je zavr {i la na tre }em me stu, sa 19,16 od sto gla so va, prenele su agen ci je. Stran ka Na ci o nal na ali jan sa osvo ji la je 16,13 odsto gla so va, a Uni ja zele nih 10,61 odsto. No vi pred sed nik An dris Ber zins, na ja vio je da }e po kre nu ti raz go vo re sa pred stavni ci ma stra naka o for mi ra wu no ve vlade 28. sep tembra.

Oba min uda rac na bo ga te WU JORK: Predsednik Sjediwenih Dràva Barak Obama danas }e predloìti pove}awe minimalne poreske stope za bogate gra|ane koji zara|uju vi{e od milion dolara godi{we, kako bi je izjedna~io sa stopom za sredwu klasu, pi{e ju~e „Wujork tajms”. Predlog }e biti ukqu~en u wegov plan za smawewe deficita u narednih deset godina, koji }e danas biti objavqen. Wujor{ki dnevnik, pozivaju}i se na zvani~nike Barak Obama administracije koji su èleli da ostanu anonimni, ocewuje da tim predlogom, u vreme kada takozvani super-odbor Kongresa po~iwe da radi na dogovoru o dugoro~nim kresawima buxeta, Obamin pritisak na republikance dobija novi, populisti~ki oblik. Predsednik namerava da ga nazove „Bafetovo pravilo”, po Vorenu Bafetu, milijarderu koji je u vi{e na-

vrata kritikovao postoje}i poreski sistem u kome najbogatiji gra|ani pla}aju srazmerno mawe od pripadnika sredwe klase jer se prihodi od investicija oporezuju po niòj stopi plate. Sagovornici „Wujork tajmsa” nisu izneli detaqe Obaminog predloga, ali je izvesno da }e nai}i na protivqewe republikanaca, koji smatraju da se time obeshrabruju investicije, a nikakav plan pove}awa poreza nema {anse da uspe bez wihove podr{ke. S druge strane, fokusirawem na bogate Amerikance, Obama nastoji da istakne razliku izme|u republikanaca i demokrata, kao temu koju moè da prenese u idu}u godinu, kada u novembru 2012. budu odràni izbori. Predlog novih poreskih stopa odnosi se na svega 0,3 procenta poreskih obveznika, odnosno mawe od 450.000 qudi.

Tu ~a ru skih mi li jar de ra pred TV ka me ra ma MO SKVA: Dva ruska tajkuna koja su gostovala u emisiji na ruskoj televiziji potukli su se usred rasprave o globalnoj krizi. Medijski mogul Aleksander Lebedev, vlasnik britanskih listova „Indipendent” i „Ivning Standard”, nasrnuo je pesnicom na gra|evinskog tajkuna Sergeja Polonskog, kojeg je sa dva kro{ea u

glavu sru{io sa stolice. Lebedev je kasnije izjavio da mu je Polonski pretio i pona{ao se agresivno tokom debate koja je trebalo ju~e ude emitovana na ruskoj televiziji NTV. „U kriti~noj situaciji nema izbora. Za{to da ja prvi dobijem udarac? Neutralisao sam ga”, pravda se na svom blogu ovaj biv{i agent KGB-a koji se

obogatio bave}i se bankarstvom. Polonski je neposredno pre napada poru~io Lebedevu da `eli da mu „zalepi jednu...”. Nakon udarca, on je brzo ustao, ali se na fotografijama, objavqenim ne{to kasnije na Internetu, vidi da ima povredu na ruci i pocepane pantalone.

LIBIJA

Ga da fi je ve sna ge ne da ju Sirt prenosi AP. Pobuwenici su TRI P O L I: Pobuweni~ke bili prinu|eni i na povla~ewe snage nai{le su na èstok otiz Bani Valida, gde ih je do~epor Gadafijevih boraca u Sirkala èstoka snajperska vatra i tu, gde se vode bitke za svaku granate Gadafijevih pristaliulicu. Ustanici poku{avaju da ca koje drè kqu~ne poloàje otvore novi front protiv Gadaiznad doline koja vodi u grad. fijevih snaga koje i daqe brane Trenutno nema nagove{taja najsimboli~nije upori{te da pobuwenici planiraju konsvrgnutog reìma. tra napad.Vi{e od tri sedmice Pobuweni~ke snage, uz podrnakon {to su pobuwenici u{li {ku te{ke artiqerije i raketa poku{ale su prodor kroz stambene ~etvrti Gadafijevog rodnog grada, ali ih je zaustavila èstoka paqba. „Ne postoji potpuna kontrola nad Sirtom”, izjavio je Hasan Durai, predstavnik Sirta u novoj privremenoj vladi. Prema wegovim re~ima, pripadnici pobuweni~kih snaga su neposredno pred po~etak ofanzive videli jednog od Gadafijevih sinova Muatasima, ali im se „izgubio iz vida”. Borbe se nastavqaju i Tripoli i zbacili Gadafija, Ipak, Gadafijev portparol snage verne Gadafiju jo{ imaju Musa Ibrahim izjavio je da nepod kontrolom deo teritorije ma opasnosti da }e pristalice du` centralne obale i ju`ni Gadafija izgubiti taj grad. deo pustiwe. „Sposobni smo za vi{emese~Nove libijske vlasti spremani otpor”, rekao je Ibrahim u ju se da objave sastav nove pretelefonskoj izjavi sirijskoj lazne libijske vlade, dok se jo{ televiziji Al-Raj. vode èstoke borbe oko posledStanovnici Sirta tako su se wih upori{ta svrgnutog reìna{li u podru~ju unakrsne vama Muamera Gadafija. Nova tre.Nuri Abu Bakr, 42-godivlada koja bi trebalo da broji {wi u~iteq koji je pobegao iz oko 30 ~lanova predstavqa}e Sirta, kaè da u tom gradu nema sve Libijce i u woj }e biti i struje ni lekova, kao i da su zaèna lihe hrane skoro iscrpqene,

TAJVAN

Otvo re ni za uje di we we s Kinom TAJ PEJ: Kandidatkiwa tajvanske opozicione DPP za predsednika Caj Ing-ven izjavila je da je „otvorena za ujediwewe sa Kinom ukoliko za to ima podr{ke u narodu”. To predstavqa su{tinsko odstupawe od stava wene stranke koja je uvek bila za samostalnost Tajvana. Za razliku od vladaju}e Nacionalisti~ke partije sada{weg tajvanskog predsednika Ma Jing|eua, koja teì bliskim odnosima izme|u ostrva i Kine, DPP je uvek podvla~ila da je zna~ajno da Tajvan zadrì svoju de fakto nezavisnost i identitet suverene dràve. Kina i Tajvan podelili su se u gra|anskom ratu 1949. godine. Od tada je kineska politika prema Tajvanu bila usredsre|ena na vra}awe ostrva u dràvne

okvire Kine. Izjave Caj Inven, date u obra}awu novinarima u Wujorku u petak, preneli su ju~e tajvanski listovi i potvrdio je portparol stranke. „Rekla sam da ne iskqu~ujuem ni jednu mogu}nost. Pod uslovom da ima javne podr{ke budu}i odnosi Tajvana i Kine mogu da ostanu otvoreni, za bilo koju mogu}ost”, rekla je Caj Ing-ven u Wujorku. Kako navodi AP taj uslov trenutno izgleda te{ko izvodqiv po{to ankete u Tajvanu pokazuju da samo mawina na ostrvu od 23 miliona podr`ava ujediwewe sa Kinom. Pored poboq{anih odnosa Kina nije odustala od mogu}nosti upotrebe sile da poka`e da je Tajvan deo wene teritorije, navodi agencija AP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BE WA MIN NE TA NIJA HU Izraelski premijer Bewamin Netawahu kaè da }e prisustvovati godi{wem zasedawu Generalne skup{tine UN kako bi „rekao istinu” u vezi sa zahtevom Palestinaca .”Istina je da Izrael èli mir i da Palestinci ~ine sve da blokiraju direktne pregovore... Treba da shvate da se mir moè posti}i jedino putem pregovora, a ne zaobilaèwem pregovora i preko UN”, dodao je izraelski premijer.

MI KO LA AZA ROV Ukrajinski premijer Mikola Azarov smatra da je stav Evropske unije, koja je zapretila da }e odustati od planiranih sporazuma o trgovini i pridru`ivawu sa Ukrajinom ukoliko biv{a premijerka Julija Timo{enko bude osu|ena na zatvor, „pogre{an i nemoralan.” Evropske diplomate su ranije saop{tile da je su|ewe Timo{enkovoj politi~ki motivisano.

YU LI JAN ASAN@ Internet sajt „Vikiliks” stavio je na aukciju predmete vezane za wegovog osniva~a Xulijana Asan`a. Ciq je prikupqawe novca za daqi rad. Me|u predmetima koji se prodaju putem internet sajta „Ibej” nalazi se i Asan`ov laptop i plasti~na {oqa zatvorske kafe. Po~etna cena predmeta varira od 315 za kafu do 6.000 dolara za laptop.

JU BI LEJ „WU JORK TAJ MSA”

„Si va da ma” sa 106 Pu li ce ro vih na gra da WU JORK: „Wujork tajms”, jedan od najuglednijih ameri~kih listova, puni 160 godina, koje do~ekuje kao najtira`niji lokalni list u SAD, a tre}i u dr`avi. Uprkos tome {to je tira` dnevnog izdawa 2009. godine prvi put pao ispod milion primeraka, i broji oko 900.000 primeraka dnevno, odnosno 1.350.000 za nedeqno izdawe, wegov vebsajt je najpose}eniji me|u ameri~kim dnevnicima. „Sivu damu”, kako je nadimak „Tajmsa”, naj~e{}e smatraju liberalnim glasilom, ili barem naklowenim liberalnim idejama. Novinari „Tajmsa” osvojili su 106 Pulicerovih nagrada, {to je rekord. Jedna od najpoznatijih pri~a koja je nagra|ena tim presti`nim priznawem je „Papiri Pentagona” iz 1971. godine.Tada je list do{ao u posed tajnih dokumenata ministarstva

odbrane sa detaqima politi~kog i vojnog anga`mana SAD u Vijetnamu, koja izme|u ostalog pokazuju da je ameri~ka vlada, suprotno javnim izjavama, planirano {irila ratni anga`man u jugoisto~noj Aziji.

Po{to je list odbio zahtev administracije u Va{ingtonu da obustavi objavqivawe tekstova, dobio je i sudsku zabranu, ali je zatim Vrhovni sud pre su dio u ko rist „Taj msa”. Vla snik li sta je kom pa ni ja

„Wujork tajms”, na ~elu sa Arturom Oks Salcbergerom, iz porodice koja je bila vlasnik lista od 1986. Kad je osnovan bio je blizak republikancima, da bi ve} krajem 19. veka postao politi~ki nezavisan. Kao tradicionalno najja~i medij u Wuorku, „Tajms” je sedi{te 1904. godine smestio na Brodvej, kod Sedme avenije. Taj kraj je od tada postao poznat kao Tajms skver. Od tada datira novogodi{wi „Tajmsov” ritual, gde se u minut pred pono} sa vrha zgrade spu{ta sjajna kugla, ~iji dolazak u podno`je ozna~ava po~etak Nove godine. „Tajms” je prvi uveo i objavqivawe kratkih vesti na „pokretnoj traci” na zidu zgrade, {to i danas postoji, iako kompanija „Wujork tajms” vi{e nije za to zadu`ena.

balkan

dnevnik

CR NO GOR SKI PRED SED NIK FI LIP VU JA NO VI]

Srbija uvaàva nezavisnost Crne Gore SA RA JE VO: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} izjavio je da u zvani~noj politici Srbije ne prepoznaje teritorijalne pretenzije prema Crnoj Gori. On je rekao da nikada nije verovao da se budu}nost zemqe na ~ijem je ~elu moè graditi na antisrpstvu. „Kao {to sam ube|en da Srbija ne moè imati budu}nost ako afirmi{e anticrnogorstvo. Znam da sam zbog ovakvog stava pla}ao cenu i bio kritikovan od crnogorskih ekstremista”, kazao je Vujanovi}. On je intervjuu sarajevskom nedeqniku „BH Dani”, rekao da je uveren da predsednik Srbije Boris Tadi} svojim delovawem „mnogo puta pokazao da uvaàva nezavisnost Crne Gore”. Crnogorski predsednik je kazao da u zvani~noj politici Srbije

ne prepoznaje teritorijalne pretenzije prema Crnoj Gori i dodao da smatra da bi za crnogorsku opoziciju bilo „porazno i poniàvaju}e”, ako bi se potvrdila informacija da savetnik predsednika druge dràve koordinira wihov rad. Odgovaraju}i na pitawe da li je crnogorska vlast dogovorom sa opozicijom oko jezika otvorila vrata novom ultimatumu, Vujanovi} je rekao da se, na na~in na koji podràva svaki dijalog, protivi svakom ultimatumu. Crnogorski predsednik je napomenuo da je prestroga ocena da }e se primenom novog nastavnog programa u {kolama, od u~enika stvarati, kako je rekao, mali nacionalilsti. Upitan da li wegove „dvostruke poruke” rezultat podele posla unutar

Filip Vujanovi}

DPS-a, prema kojem je lider stranke Milo \ukanovi} zadu`en za crnogorske, a on za „prosrpske bira~e”, Vujanovi} je istakao da u kampawama nije imao

podr{ku „niti onog nagla{enog crnogorskog, niti onog nagla{eno srpskog nacionalnog bloka”. (Ta njug)

Krivokapi}: Srpski velikodr`avni koncept nam se i daqe name}e SARAJEVO: Predsednik parlamenta i lider Socijaldemokratske partije, mawe ~lanice vladaju}e koalicije u Crnoj

Gori Ranko Krivokapi} izjavio je da se pet godina posle progla{ewa nezavisnosti, toj dr`avi i daqe poku{ava nametnuti srp-

Ranko Krivokapi}

ski velikodràvni koncept, “sada u izmewenom obliku”. On je poru~io da }e wegova SDP i DPS Mila \ukanovi}a ubudu}e jo{ ja~e re{iti pitawe identiteta dràve, kao i pitawe autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve koja je ukinuta „okupacijom Crne Gore”. „Srpski patrijarh ne spomene Crne Goru, a da ne kaè da nema Crnogoraca, {to je retorika iz 90-ih godina…To su pitawa koja }emo re{avati. Crnogorski jezik je slu`beni jezik u Crnoj Gori. Mogu ga oni negirati, ali ga svi jasno prepoznaju. Iako smatram da su ju`noslovenski jezici zapravo jedan jezik, sada, kada su svi to uradili, i Crna Gora ima pravo da svoj jezik nazove po imenu dràve”, rekao je Krivokapi} u intervjuu za sarajevski „Dnevni avaz”. On tvrdi da pred cr-

nogorskim rukovodstvom i daqe postoje izazovi i da su predreferendumska pitawa i daqe na politi~koj sceni Crne Gore. “Ustvari, koncept je isti. Vlada Srbije je prvi put i zvani~no usvojila velikodràvni dokument. Na~ertanije nije bilo zvani~an dokument srpske vlade, Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) nije bio zvani~an dokument srpske vlade ni Milo{evi}a. Sada imamo zvani~an dokument o Srbima u okruèwu, koji je, u su{tini, politika velikodràvqa preko kori{}ewa predstavnika srpskog naroda u dràvama u okruèwu”, rekao je Krivokapi} u intervjuu za sarajevski “Dnevni avaz”. Krivokapi} je smatra da u Srbiji i daqe funkcioni{e ta ista logika “velikodràvqa prema Crnoj Gori”.

PO SLE VER BAL NOG NA PA DA NA PRED SED NI KA RE PU BLI KE SRP SKE MI LO RA DA DO DI KA

MUP Federacije BiH priznao propuste policije SARAJEVO: Ministarstvo unutra{wih poslova Federacije BiH izrazilo je ju~e `aqewe zbog incidenta koji se dogodio u ~etvrtak u Sarajevu kada je, posle sastanka lidera {est stranaka u BiH, jedan gra|anin verbalno napao predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Kako je saop{teno iz tog resora, incident je prouzrokovan neprofesionalnim postupawem pripadnika policije, zbog ~ega je ministar unutra{wih poslova nalo`io direktoru Federalne uprave policije hitno sprovo|ewe unutra{we istrage kojom }e se utvrditi propusti, a odgovorni sank-

cionisati. “Uprkos ~iwenici da osoba nije ispoqila agresivno pona{awe prema {ti}enoj li~nosti, potpuno je jasno da se radi o ozbiqnom bezbednosnom propustu koji je, s profesionalne ta~ke gledi{ta, mogao rezultirati krajwe negativnim i opasnim posledicama”, saop{eno je iz MUP-a FBiH. Incident se dogodio nakon sastanka lidera {est stranaka u BiH kada je jedan od prolaznika, u trenutku dok je ispred zgrade Vlade FBiH u Sarajevu Dodik davao izjavu novinarima, pri{ao i dobacio mu da je on predsednik „takozvane Republike Srpske” koja je „genocidna tvorevina”.

Milorad Dodik

Navodni srpski revolucionar zvao iz Nema~ke ZA GREB, SPLIT: Sp it ska po li ci ja utvr di la je da je po ziv u re dak ci ju „Slo bod ne Dal ma ci je”, u ko jem je ne po zna ta oso ba u pe tak re kla da „u ime Srp skog re vo lu ci o nar nog po kre ta pre u zi ma od go vor nost za iza zi va we po `a ra u ka sar ni kod Kni na”, upu }en iz Ne ma~ ke. Vla snik bro ja s ko jeg je upu }en po ziv za sa da se ne do vo di u ve zu s tim ~i nom, ob ja vio je split ski

dnev nik na svom por ta lu. U po li ci ji su no vi na ri ma re kli da na slu ~a ju ra di i In ter pol. „Slo bod na Dal ma ci ja” ob ja vi la je ju ~e da ih je ne po zna ti mu {a rac u pe tak na zvao s pri kri ve nog bro ja i u ime „Srp skog re vo lu ci o nar nog po kre ta” pre u zeo od go vor nost za po `ar u voj nom skla di {tu kod Kni na. On je, ka ko je ob ja vio dnev nik, re kao da }e na -

pa sti po li cij sku sta ni cu, ne pre ci zi rav {i ko ju, opso vao usta {ku ma ter i pre ki nio ve zu. Po `ar na pod ru~ ju Pa |a na kod Kni na iz bio je u uto rak i pro {i rio se na voj no skla di {te gde je do {lo do de to na ci ja za o sta lih minsko-ekspolozvnih sred sta va. Zbog opa sno sti iz Kni na je bi lo eva ku i sa no vi {e od 200 uglav nom sta ri jih sta nov ni ka.

Krst od 22 metra SO FI JA: Mi tro po lit Bu gar ske pra vo slav ne cr kve Jo a ni kij osve {tao je kod Bo qa re va, u ju`nom delu zemqe, pravo slav ni krst vi sok 22 me tra. Krst je po sta vqen na br du Bah te pe iz nad pu ta Bo qa re vo - El ho vo, u bli zi ni gra ni ce sa Tur skom i osve tqen je sa sve ~e ti ri stra ne. Krst su da ri va li supru`ni ci Ve ra i Me to di Ma xa ro vi i naj ve}i je u Bu gar skoj. Naj ve }i krst na Bal kanu iz gra |en je na br du Vi nik kod Sko pqa i vi sok je 68 meta ra. U Ni {u je na javqeno da je }e po vo dom obe le `a va wa 1.700 go di na od pot pi si va wa Mi lan skog edik ta, 2013. go di ne, na br du Vi nik bi ti sa gra |en krst vi si ne 80 me tara.

ponedeqak19.septembar2011.

HR VAT SKA I EVROP SKA UNI JA

Pristupni ugovor stigao u Zagreb ZAGREB: Poqski premijer dodala da je Hrvatska postigla Donald Tusk predao je hrvatskoj svoj strate{ki ciq. premijerki Jadranki Kosor, naUgovorom na 300 stranica, kacrt Ugovora o pristupawu Hr- ko je rekla premijerka, sintetivatske Evropskoj uniji, u prisu- zovan je veliki napor koji su stvu brojnih dràvnih zvani~- uloìli vlada i drugi organi, nika. ali i gra|ani Hrvatske. Tusk je objasnio, da Uniji u „Pokazalo se da se reforme vreme kad se sumwa u wenu bu- isplate”, rekla je Kosorva i dodu}nost, daje veliku dozu opti- dala da tekst moè posluìti mizma, hrabrost Hrvatske da joj kao primer drugima, kako da se pristupi. nalaze re{ewa za otvorena pi„Svima u Zagrebu poru~ujem tawa. da }e se veliki napori hrvatskih gra|ana i vlade isplatiti u budu}nosti. To govorim kao Poqak, gra|anin zemqe koja ve} neko vreme koristi pogodnosti koje nudi ujediwena Evropa. Korist }e imati svi gra|ani Hrvatske, wena vlada, i cela dràva”, istakao je Donald Tusk i Jadranka Kosor Tusk. Kosorova je najavila da }e se Poqski premijer rekao je da ugovor prevesti na 22 jezika „bi bio vrlo zadovoqan, kad bi Unije, kao i na hrvatski, {to bi ugovor bio potpisan u Var{a- trebalo da bude gotovo do kraja vi”. oktobra, kako bi Evropski parKosorova je rekla da je najve- lament mogao da ga usvoji. }i posao zavr{en, i izrazila zaNakon usvajawa ugovora, slehvalnost Tusku, ali i hrvatskim di potpisivawe tokom decemgra|anima, pre svega branioci- bra, ali se za sad ne zna ta~an ma interesa Hrvatske, koji su datum i mesto. Kosorova je najau~estvovali u {estogodi{wim vila da }e ugovor potpisati i pregovorima o pristupawu. predsednik Ivo Josipovi}. „Hrvatska je 20 godina u nezaU roku od 30 dana nakon potvisnosti. To je zemqa koja je bi- pisivawa, Hrvatska treba da la napadnuta i koja se branila, raspi{e referendum, nakon ~eosloba|ala teritorije i do{la ga sledi proces ratifikacije u do ugovora o pristupawu u Uni- 27 zemaqa ~lanica, da bi Hrvatju”, rekla je premijerka Kosor i ska 1. jula 2013. u{la u Uniju.

reagovawa

Bugari nisu gra|ani drugog reda u EU ministar za emigraciju Gerd SOFIJA: Bugarski miniLers izjavio je da se wegova zestar Nikolaj Mladenov zbog homqa protivi prijemu Bugarske i landskog protivqewa prijemu Rumunije u {engenski prostor i Bugarske i Rumunije u {engennajavio da }e, ukoliko EU bude ski prostor rekao da Bugari nihtela da takvu odluku donese na su gra|ani drugog reda predstoje}em sastanku Saveta Zapretio je da }e Sofija bloministara unutra{wih poslova kirati reformu {engenskog i pravosu|a sporazuma. Evropske unije, On je naveo da 22. i 23. septemse nada da }e EU bra, Holandija prihvatiti Buuloìti veto. garsku i RumuniOn je, pred poju kao ravnopravslanicima hone ~lanice bezlandskog parlavizne zone idu}e menta, objasnio nedeqe. da je Holandija Mladenov je takav stav zauzeizrazio uverewe la jer Sofija i da }e Poq ska Bukure{t ne ~ikao predsedavane dovoqno u ju}a EU uspeti Nikolaj Mladenov borbi sa korupcida na|e re{ewe jom. Stav Holandije podràva i i dodao da interesi Bugarske Finska. ne treba da budu mawe va`ni od Bugarska i Rumunija su u{le u koalicionih dogovora u HolanEU 2007. godine, ali jo{ nisu diji. postale ~lanice {engenskog „Stav Holandije je vezan za prostora. Prijem u {engensku unutra{wa razmimoilaèwa u zonu su o~ekivale po~etkom ove vladaju}oj koaliciji. Prepustigodine, ali su se tome usprotimo poqskom predsedni{tvu da vile Nema~ka, Francuska, Hona|e re{ewe”, rekao je Mladelandija i Luksemburg. nov, prenosi AFP. Holandski

ponedeqak19.septembar2011.

de^Ji dnevnik

c m y

dnevnik

Fi o ka

ti {la sam u dnev nu so bu i pri me ti la da na sve stra ne mi ri {e se strin par fem. Bi lo je le to 2007. go di ne i mo ja se s tra Ta w a se spre ma la za iz la zak u di sko t e k u. [min k a l a se i tra `i la od go va ra ju }u ha qi nu. Ja sam ta ko |e is pro ba va la we ne ha qi ne, ko je su mi, na rav no, bi le ve li ke, i ome ta la je, mo le }i je da me po ve de sa so bom. Po sle ne k o l i k o ne g a t iv n ih od go vo ra do ja di la sam joj i vik nu la je na me ne. Na qu ti la sam se i oti {la u we nu so bu. @e le la sam da joj se osve tim, ali ni sam zna la ka ko. Ubr zo mi je pa la na pa met jed na ide ja. Uze la sam sve Ta wi ne ha qi ne i sa kri la ih. Is pod we nog kre ve ta po sto ja la je ve li -

[ta je le to, da li ne ko zna

ka fi o ka. Tu sam sta vi la ha qi ne. Svi su zna li za tu fi o ku, ali ni ko ni je pret po sta vqao da sam tu ne {to sa kri la. Sve dok jed nom Ta wa ni je pri me ti la da ne {to cr ve no vi ri is pod we nog kre ve ta. Po vu kla je to i ubr zo joj je sve bi lo ja sno. Do {la je kod me n e i iz v i n i l a mi se. Zna la je da je po gre {i la, ali mi je ob ja sni la da sam jo{ ma la za di sko te ku i da }e me vo di ti kad po ra stem. Za gr li le smo se i od ve la me je na pi cu. Vi {e joj ne }u sa kri va ti ode }u, ali mi je do zvo li la da joj is pro ba vam ha qi ne, ci pe le i sve osta lo, ko li ko god `e lim. Je le na Ba no vi}, IV-G O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

[ta je le to, da li ne ko zna? Mo `da pti ca la sta vi ca, mo `da ku la bez pro zo ra? [ta je le to, da li ne ko zna? Mo `da ne ka ku ka vi ca, za sta vi ca, lep ti ri ca? [ta je le to, da li ne ko zna? Mo `da san, mo `da ja va, mo `da bu ba, mo `a tra va?

Dra ga na Do ro slo va~ ki, IV-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Da imam mo}...

e po je ima ti mo} i me wa ti stva ri oko se be. L Da ja imam mo}, mo ja {ko la

bi la bi naj lep {e me sto na sve tu. Da imam mo} na pra vi la bih ve li ki ba zen u {kol skom dvo ri {tu. Tu bi se de ca za ba vqa la i pli va la to kom le ta. A ka da do |e zi ma, ume sto ba ze na bi lo bi kli za li {te. U~e ni ci ne bi no si li kwi ge i sve ske ku }i ve} bi ra di li do ma }i u {ko li. Uve la bih no vi

pred met na ko jem bi |a ci u~i li da: ple {u, glu me, pe va ju, svi ra ju in stru men te... Jed nom me se~ no de ca bi do no si la svo je ku} ne qu bim ce i svi za jed no bi se igra li s wi ma. Da imam mo}, sva de ca ima la bi na sme ja na li ca i bi la bi sre} na ka da su u {ko li. Bar ba ra Do bro sa vqev, III-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Le to je go di {we do ba pu no ze le ni la, mra va, dr ve }a, cve }a, lep ti ri }a. Ta ma ra Mi li}, III-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Pas Imam be lu ku cu, Bu bi ca se zo ve. Ne sta {na je mno go, stal no ne {to tra `i. Al od sve ga naj vi {e vo li da se ma zi. Vu ka {in Bu gar ski O[ „Vuk Ka ra xi}” No vi Sad

Na ta {a Kr ~o, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Mo re

Moj brat Sa wim de lim svo ju so bu, sva ku grd wu ili hva lu, igru, pe smu ili sva |u, po ro di cu na {u ma lu. Vo lim ga od ze mqe do ne ba, ma da po ne kad vo di mo rat; on je moj za {tit nik i drug to je moj ve li ki brat. Jo va na Alek si}, IV-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Mo re kao san, vra }a te u dan. Pla vo kao ne bo, upo znat bi’ ga treb’o! Mo re kao sla no dra ga mo ja da mo. Svi ga vo le, i ja ga ho }u, u we mu ti se ku pa ju i da wu i no }u!

Mo re ko je bli sta, pla va-dnev na pi sta, svi ga vo le... Mo re kao mo re, ni’ ri je ka, ni’ je ze ro, ni’ ba zen, svi ga obo `a va ju! An |e la Dra go vi}, VII-1 O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

Ste fan Ni ko lov ski, I-1, O[ „23. ok to bar”, Srem ski Kar lov ci

Naj ve }e bla go je po ro di ca, a bla go tre ba ~u va ti

Ni ko la Sto ji}, I-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

iv no zim sko ju tro! Sneg pa da ve} par da na i na dam se da }e bi ti le po i za Bo `i}. Za le |e ne uli ce si ja ju pod ne ja kom sun ~e vom sve tlo {}u. Kro vo vi su do bi li no ve ka pe, a na pro zo ri ma puc ke ta mraz. Mi ris ra nog zim skog ju tra me je pri vu kao u {et wu se o skom {u mom. Na kra ju se la vi de la sam ogrom nu ku }u. Ima la je pre div nu ba {tu sa ve li kom oki }e nom jel kom. Na sta vi la sam {et wu, ali mi je bi lo ~ud no jer je ta ku }a uvek bi la na pu {te na, a ovo ga pu ta ni je ta ko iz gle da la. Uve ~e sam se de la po red pro zo ra i raz mi {qa la o ku }i. Uju tru, u {ko li, ceo moj raz red je ~e ka lo iz ne na |e we. Do {la je no va u~e ni ca. Zva la se Sa ra. Bi la je ve o ma po no sna na se be i pra vi la se va `na. Svi ma je pri ~a la ka ko ima ogrom nu ku }u i da je pre

`i ve la u Ne ma~ koj, gde joj sa da ra de ro di te qi. U {ko li sam se de la sa Sa rom. Po ~eo je zim ski ras pust. Uve ~e, dok sam se de la na oku pu sa svo jom po ro di com, ne ko je po ku cao na vra ta. Ka da sam otvo ri la vra ta vi de la sam ot me nog ~o ve ka sa mo jom dru ga ri com Sa rom. On nam se pred sta vio kao ba tler ko ji ra di u ku }i Sa ri nih ro di te qa. Raz log wi ho vog do la ska bio je to {to je Sa ri su tra dan bio ro |en dan i ja sam bi la po zva na. Su tra dan, kod Sa re je bi lo div no. Po ~e le smo ~e sto da se vi |a mo i ba{ dan pre Bo `i }a pri ~a le smo ka ko }e mo ga pro sla vi ti. Ja, na rav no, kao i uvek, sla vim sa svo jom po ro di com. Sa ra je }u ta la i od jed nom po ~e la da pla ~e. Mi sli la sam da sam je po vre di la ne ~im, ali ona je bi la tu `na zbog svo jih ro di te qa. Oni ne }e bi ti kod ku }e za

pra zni ke. Re kla je da bi vi {e vo le la da ne ma ni {ta, ali da je stal no sa svo jim ro di te qi ma. Ja sam po sle oti {la i sve is pri ~a la ku} noj po mo} ni ci Ma ri ji. Ona je po zva la Sa ri ne ro di te qe Ta wu i Jo va na i sve im is pri ~a la. Sa ra je bi la tu `na ~i tav dan. Uju tru, kad je usta la, is pod jel ke je, kao uobi ~a je no, vi de la go mi le po klo na. Ni ko ga ni je bi lo u dnev nom bo rav ku. Kre nu la je u tr pe za ri ju, a ta mo je sa ~e ka lo ve li ko iz ne na |e we. We ni ro di te qi su do {li s pu ta. Za jed no su pro sla vi li bo `i} no ju tro. Sa ra se vi {e ni je pra vi la va `na i mi smo po sta le naj bo qe dru ga ri ce. Od ta da je ~e sto pro vo di la vre me sa svo jom po ro di com. Naj ve }e bla go je po ro di ca, a bla go tre ba ~u va ti. An |e la Pe ri}, 6-1 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” Hrt kov ci

odmor

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

Конкурс за сувенир Ђердапа

ационални парк „Ђердап” расписао је у среду 14. спетембра конкурс за избор туристичких сувенира, који могу да буду појединачни или у колекцији. Туристички сувенири треба да буду прилагођени масовној производњи, а да им велепродајна цена не буде већа од 1.000 динара. Сувенир треба да буде лако препознатљив и визуелно пријемчив, а истовремено да одражава традицију, културу, историју и природу Националног парка „Ђердап”. Сувенир треба, такође, да има и употребну вредност, односно да у границама доброг укуса буде стилизован, као предмет са јасно одређеном наменом. Право учешћа на конкурсу имају предузећа, установе, предузетничке радње и удружења грађана са седиштем на територији Србије. На конкурсу ће бити додељене три откупне награде, у вредности од 50.000, 30.000 и 20.000 динара.

Пасоши за „икс” пол

устралијски пасоши ће убудуће имати три опције за назнаку пола - мушко, женско и неодређено - према новим прописима чији је циљ да се укине дискриминација људи који припадају транссексуалним и интерсексуалним групама, саопштила је данас аустралијска влада.

изјашњавају о свом полу на пасошима. Аустралијска сенаторка Луиз Прат, која има трансродног партнера рођеног као женско а сада се идентификује као мушкарац, рекла је да ова реформа представља велико побољшање за путнике који пролазе кроз испитивања и привођења на аеродромима зато

туристичко-информативни центри који буду овлашћени. Учесници своје радове могу доставити лично, сваког радног дана у периоду од осам до 15 часова, или путем препоручене поште, на адресу: ЈП „Национални парк Ђердап“, Краља Петра I 14а, Доњи МиланоИзвор: www.b92.net вац.

што њихов изглед не одговара њиховом полном статусу. Она је казала да је увођење рубрике „X” важно јер постоје људи који су генетски неодређени и којима је вероватно пол арбитрарно одређен на рођењу. - Врло је важно признати нечија људска права и дозволити да људи могу да изаберу пол као неодређен ако то хоће - рекла је она. Аустралијски министар иностраних послова Кевин Рад рекао је да се новим прописима укида дискриминација на основу полног идентитета и сексуалне оријентације. Овај амандман чини живот лакшим и знатно смањује административни терет за сексуално и полно различите људе који желе да имају пасош који одражава њихов пол и њихову физичку појаву. Извор: www.b92.net

Додатни летови за Малме

ађарска нискотарифна авио-компанија Виз ер (Wizz Air) предстојеће зиме ће повећати број летова од Београда до Малмеа, најавио је данас београдски Аеродормом „Никола Тесла„. Виз ер ће на тој релацији од 13. децембра обављати пет летова недељно. Поред постојећих летова понедељком, средом и петком, биће уведени летови уторком и суботом. За додатне летове предвиђено време полетања из Београда је 15.20 часова. Увођењем нових летова мађарска авиокомпанија ће са Аеродрома „Никола Тесла„ обављати 25 повратних летова недељно ка девет европских дестинација. - Због проширења своје понуде из Београда Виз ер ће почети да ангажује авионе базиране у другим градовима Европе, с обзиром на тренутну макси-

малну искоришћеност своје летелице која је базирана у Београду„, наведено је у саопштењу беоИзвор: www.b92.net градског аеродрома.

Шта понети у хостел

остел је јефтинија опција за смештај на путовању од хотела. Али мања цена са собом повлачи и мању приватност, посебно ако узимате вишекреветну собу коју ћете делити с непознатим особама. Ипак постоје начини којима можете себи да олакшате и боравак учините пријатним.

Чепићи за уши Обавезан реквизит за смештај у хостелу. Никад не знате хоће ли с вама у соби бити неки хркач који ће вам приредити оперете током ноћи. Такође много младих „под гасом„ стварају буку усред ноћи на ходнику. Спас ће вам пружити чепићи за

Интерсексуалци, или двополне особе које биолошки нису сасвим ни мушкарци ни жене, убудуће ће моћи да наведу свој пол у пасошу као „X”. Особе које припадају трансродним групама, чија перцепција сопственог пола се не подудара са њиховим биолошким полом, моћи ће да одлуче да ли су мушко или женско, уз лекарску потвруду о њиховом избору. Транссексуалци не могу да изаберу „X” рубрику у пасошу. Према ранијим прописима, на пасошу су такве особе могле да се изјасне само као мушко или женско, и нису могле да искажу други пол ако претходно нису обавиле операцију за промену пола. У Сједињеним Државама прошле године је укинут захтев за потврду о обављеној операцији за транссексуалце када се

ОД ДЕЦЕМБРА ИЗ БЕОГРАДА

Са ауторима награђених радова Национални парк „Ђердап” потписаће уговоре о откупу ауторских права и евентуалној даљој комерцијалној експлоатацији изабраних сувенира. Награђене и откупљене сувенире дистрибуираће Национални парк „Ђердап” као и сувенирнице и

уши с којима можете мирно да спавате.

Маска за очи Никад не знате кад се ко од ваших непознатих цимера враћа у хостел. Наравно при повратку ће палити светло и можда вас тако пробудити. Аи ако имате маску преко очију, њихов долазак вас неће ометати.

Велики пешкир Многи хостели имају купатила и тоалет за цео спрат, уместо у свакој соби. Како би себи олакшали одлазак на туширање понесите са собом велики пешкир који ће вам служити као прикладан огртач. Тако са собом не морате да носите чисте ствари за пресвлачење него то можете учинити у својој соби.

Торбицa за хигијенске препарате Када се упутите у купатило најлакши начин за пренос свих потребних средстава (гел за туширање, шампон, паста и четкица за зубе…) је у малој торбици. Тако вам остају слободне руке и можете све потребно понети одедном са собом.

Јапанке или папуче

Локот

Навлака за јастук

Купатила у хостелу се не диче увек чистоћом. Може се догодити да је управо ваше купатило царство плесни и гљивица. Увек се туширајте у јапанкама или папучама које ће се брзо осушити.

Помоћу њега ћете осигурати своје ствари. У већини хостела можете купити локот на рецепцији, али најбоље је да купите свој примерак пре пута. њимe можете закључати кофер или ормарић у ком ћете држати своје ствари.

Ако имате проблематичну кожу која се веома лако иритира и упали, понесите са собом навлаку за јастук. Неки хостели не обраћају детаљну пажњу на хигијену. Боље спречити него лечити.

Навике путника које ће вас докрајчити

Рад, ред, мобилни

риликом путовања на омиљену дестинацију можемо се наћи у разним незгодним и помало непријатним ситуацијама, као што су путници у нашој близини који због својих иритантних навика знају да излуде околину. Осим што се може догодити да од умора падате с ногу, превруће вам је и нервозни сте јер ваше превозно средство касни, често се догоди да се за нас „залепе„ неки путници са изузетно иритантним навикама. Многи од вас барем су се једном у животу нашли у таквој ситуацији.

Радохоличари су такођер непожељни. Осим што се може догодити да стално причају на мобилном за време путовања и да им он стално звони, сваки пут када вас ухвати сан, често имају лаптоп и страшно су запослени, па у аутобусу направе своју мини-канцеларију, узурпирајући и део вашег седишта.

Преко прече, наоколо ближе

Болесни путници На првом месту листе нашли су се људи који путују болесни. Сви знају да су авиони, возови и аутобуси легло заразних болештина. Многе глобалне епидемије и започну на такав начин. Нема горе него да добијете место поред особе из које „цури„ на све стране, која кашље, презнојава се, дува нос. Та особа ће поделити вирусе са свима, поготово ако путује авионом. Ако већ морате да путујете болесни, имајте бар мало обзира према другима. „Накљукајте„ се најјачим таблетама или узмите таблете за спавање.

„Весељаци” На другом месту су путници који су пуни алкохола. Сукоби у авиону најчешће су последице прирпитости или пијанства путника, а то се углавном догађа на летовима који касне и на које се чека сатима. Јесте ли икада путовали и седили поред особе из које испарава алкохол, а при томе је још свађалачки насторјена и напорна? Или је превише срдачна и жели да се спријатељи са вама те да вас посети у вашем граду? Онда јако добро знате о чему причамо. Остали боље да нити не замишљају.

Да, свима се жури и свако ко путује жели да што пре дође на одредиште, али људи који се ускомешају и хватају се за торбе док трајект није пристао или док авион није слетео страшно су иритантни и има их у сваком превозном средству. Увек. Барем двоје. Нећете изаћи док не буде време за то и нема потребе за стварањем нервозе.

Путнци са „приколицама” Нису омиљени ни они путници који путују с кућним љубимцима. Немамо ништа против животиња и сами их имамо код куће, али можда је боље да их и оставите код куће или код пријатеља. Нису омиљени ни путници с малом децом, али о томе ћемо неки други пут уз пуно корисних савета. Извор: www.net.hr

Романтична места за медени месец

Париз за романтике

Главни и највећи град Француске једно је од најпопуларнијих и најлепших дестинација за љубавне парове. Без обизра на годишње доба, шетња у подножју Ајфеловог торња или вожња Сеном засигурно ће додатно зачинити ваше романтично путовање.

осле целе трке и збрке око организације идеалног венчања, коначно је уследио тренутак када сте изговорили судбоносно „Да“. А сада је време да се заједно с вашом бољом половином упутите на заслужени одмор, те неколико дана (или неде-

ља) посветите искључиво једно другом. Време је за одабир дестинације где ћете провести романтични медени месец. Иако избор зависи од личних афинитета али и финансија постоје нека места која су када је медени месец у питању непролазна.

Њујорк за авантуристе Ако се на романтично путовање спремате у јесен, размислите о увек популарном њујорку као вашој дестинацији. Многи описују шетњу кроз јесењу идилу Централ Парка као једно од најромантичнијих тренутака а уз то

обилазак знаменитоси сигурно ће вашем брачном путовању додати дозу авантуризма.

Миконос за страствене Познато грчко острво идеалан је одабир током врућих летних месеци, где са својом бољом половином можете уживати у малим романтичним тавернама, пешчаним плажама, као и вечерама у аутохтоним грчким ресторанима.

Сејшели за перфекционисте Савршен одмор за оне парове који желе и могу да приуште себи луксуз егзотичног острвља у олинклузив хотелима. Не оптерећени шетњама, излетима,

одабиром ресторана и сличних тривијалности са својим супружником уживаћете у нестварно лепим плажама.

ponedeqak19.septembar2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik NA OSNOVU ODLUKE UPRAVNOG ODBORA OP[TE BOLNICE SREMSKA MITROVICA BR. 3324/3 OD 31.08 2011. GODINE OBJAVLJUJE SE:

Posledwi pozdrav

ponedeqak19.septembar2011.

Dragom bratu

^ETVOROGODI[WI POMEN

KONKURS

za izbor i imenovanje zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica, Sremska Mitrovica na period od ~etiri godine

1. Za zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica moè biti imenovano lice koje pored op{tih uslova ispunjava i slede}e posebne uslove u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj za{titi i to: - da ima zavr{en Medicinski fakultet sa poloènim specijalisti~kim ispitom iz grane medicine iz koje Op{ta bolnica Sremska Mitrovica obavlja delatnost i zavr{enu edukaciju iz oblasti zdravstvenog menad`menta, - ili zavr{en Pravni ili Ekonomski fakultet sa zavr{enom edukacijom iz oblasti zdravstvenog menad`menta, - da ima najmanje pet godina radnog staà u oblasti zdravstvene za{tite, 2. Prilikom podno{enja prijave na konkurs za izbor zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica u~esnik u konkursu je duàn da pored dokaza o ispunjenosti uslova iz ta~ke 1. dostavi i slede}e: - dokaz da nije pokrenut krivi~ni postupak za delo koje ga ~ini nedostojnim za obavljanje te funkcije odnosno da nije pravnosna`nom sudskom odlukom osu|ivan za krivi~no delo koje ga ~ini nedostojnim za obavljanje funkcije zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica, - plan rada i razvoja Op{te bolnice Sremska Mitrovica za mandatni period, - dokaz da ne postoji sukob interesa u ~lana 130. stav 6. Zakona o zdravstvenoj za{titi (izjava kandidata). 3. Zamenik direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica imenuje se od strane osniva~a Op{te bolnice - Vlade AP Vojvodina a na period od ~etiri godine. 4. Rok za podno{enje prijave za konkurs je 3 dana od dana objavljivanja konkursa. 5. Prijave se dostavljaju li~no ili po{om na adresu Op{ta bolnica Sremska Mitrovica, ulica Stari {or 65 sa naznakom „za konkurs za izbor i imenovanje zamenika direktora Op{te bolnice Sremska Mitrovica”. 6. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzimati u razmatranje. 24581

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA Bojan Gavri}, dipl. pravnik

Ra doj ka Ra di {i}

Slo bo da nu Mi }i }u 1944 - 2011.

Bo ja nu Qa ki }u

O`alo{}eni: supruga Zor ka, }erke Slo bo dan ka i Na da sa po ro di ca ma. Sahrana je danas, 19. 9. 2011. godine, u 17 ~asova, na grobqu, u Budisavi.

U na{im srcima i du{i osta}e{ zauvek. Tvoji: bra}a Dar ko, Mar ko i Ba ne, sestre Di ka, So wa, San dra i Me la ni ja.

Dragom bratancu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mojoj jedinici

Bo ja nu Qa ki }u Slo bo da nu Mi }i }u

Po ro di ca Ugar ko vi}.

POD BU [I VA WE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se ~e we as fal ta se ka ~i com, ma{inski iskop, prevoz. Tele fon 063/521-546, 021/6212780. 32373 VO D O I N S TA L A T ER pru `a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 37726

^I STIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 37133 KU PU JEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/9533-943, 063/84-85-495. 37134 KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00. 37370

Stric Bran ko, tetke Sla vi ca, Ke ti i An ki ca sa po ro di ca ma.

od: majke Mi ce, k}eri Du we i Ja go de i supruga Mi lo {a. Sahrana je danas, 19. 9. 2011. godine, u 16 ~asova, u Magli}u.

37740

Ma koliko vremena pro{lo, tvoju qubav i snagu i daqe ~uvamo.

POMEN

Slo bo da nu Mi }i }u

\or |e Jo va no vi }u `ivot proveden sa tobom, sa puno qubavi koju si nesebi~no davao i primao preneta je u ve~nost. Tvoj sin Sa {a i supruga Ne |a. 37721

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Vi {wa An ti} Ta na sin Vi to mir

Vi {wi

Neka te an|eli ~uvaju.

Po ro di ca Smi qa ni}.

Tvoje: Ve ra, De sa i Bra na.

37748

37677

37743

Posledwi pozdrav jedinom bratu

POMEN Danas, 19. septembra se navr{ava {est dugih godina od kako nije vi{e sa nama na{ voqeni

od: Sto ja di na sa suprugom Per som i decom Sa vom i San drom sa po ro di ca ma.

2005 - 2011.

37738

Du {an Ka ~ar

Ta na sin Vi to mir Ta sa Ve~no se}awe ~uva}e u srcima uvek tvo ji naj mi li ji. Ta ta, ma ma, se stra, su pru ga, de ca i osta la rod bi na.

od: Mi la na i Zo ra na sa po ro di ca ma.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac

Slo bo da nu Mi }i }u

1938 - 2011. Sahrana je u ponedeqak, 19. 9. 2011. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Ka}u. O`alo{}ena po ro di ca. 37742

37676

37749

dragom

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Ra do ji ci Tr ba nosu

Ne verujemo da te nema.

Mi ki, Mi ra i [aj ka sa po ro di ca ma [qu ka i Ka ra no vi}.

Dragi na{ Tajo,

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ FAR M A iz Ste pa no vi }e va prodaje: prasi}e, sviwske polut ke, pi li }e. Do sta va na adre su, po voq no. Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 37404 GRO @\E, rizling i `upqanka, za vino i rakiju. Sremski Kar lov ci. Te le fon 063/520777. 37717

Vi {wi An ti}

Suzama oplakujemo tvoju mladost i dobrotu. Neka te u ti{ini ve~nosti prati na{a qubav.

37737

Posledwi pozdrav

PRO DA JEM u Novom Sadu dvori{nu garsoweru kod fakulteta sa centralnim grejawem 11m2 cena 11.000 Eura. Telefon 061/815-84-57. 37308

37659

37739

37746

37747

IZ DA JEM name{tenu garsoweru Somborski bulevar 140 e. Telefoni: 021/631-00-42, 064/2943339. 37729

19. 9. 2007 - 19. 9. 2011. Vreme nije izbrisalo se}awe na tebe i nije ublaìlo tugu za tobom. I daqe nam nedostaje{ i tvojih se re~i ~esto setimo. Ti si zauvek sa nama, ìvi{ i ìve}e{ u na{im mislima i srcima. Tvoji: suprug Du {an, sinovi Bo ri slav i No vak, snaj ka, unu ci i pra u nu ci.

Svom prijatequ, drugu i bratu Xasminu

Ve} deset godina na{ najmiliji

Ra do ji ci

La zar Bok {i} 1935 - 2011.

Bo ja nu Qa ki }u Bo ki ju

posledwi najtu`niji pozdrav. `ivi u na{im srcima i mislima.

PO TRE BAN ~uvar, pica majstor, pomo}ni radnik u kuhiwi i devojka za prodaju na {alteru. Telefon 063/115-0120. 37397

od po ro di ce Ba rac.

od Ko lek ti va „DUNIS”.

Hvala ti za prijateqstvo.

neizbrisivo S qubavqu: Kse ni ja, Mi ra i Du {an. Tvoj Ha ka la.

37745

OG-1

37744

37647

tv program

ponedeqak19.septembar2011.

Дунав заувек Серијал „Дунав заувек” је снимљен по сценарију новинара и књижевника Михала Рамача, у режији Наде Белегишанин. Серија се састоји од 12 получасовних епизода. Сниман је на Дунаву и његовим обалама од Бездана до Кладова. Серија говори о другој по величини европској реци и Дунавцима – људима који живе поред ње и од ње у последњих 35 хиљада година. (РТВ 1, 22.30) 06.30 Јутарњи програм 09.00 Бели мајдан и пећине Фрушке горе 09.30 Бајко квиз 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.08 Психотерапија: Породична терапија 10.35 Франк Рива 11.30 Кухињица 11.55 Десило се 12.00 Вести 12.10 Додати живот годинама 13.05 Бразде 14.00 Вести 14.05 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 14.35 Путеви наде 15.00 Вести 15.10 Свет тишине 16.00 Франк Рива 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Хроника Бранковог кола 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.10 Шеф над шефовима 22.00 Војвођански дневник 22.30 Дунав заувек 23.00 Брат, филм, 1. део 00.35 Један на један 01.05 Шеф над шефовима

06.40 Кухињица – мађарска 07.00 Најлепше бајке света 07.45 Најлепше бајке света 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Емисија (мађ) са титлом на српски 11.30 Војловица (мађ) 12.00 Из наше архиве (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.10 Десило се 13.15 Силафест 13.45 Дотики (слов) 15.15 Прослава цркве у Дорослову (мађ) 16.15 Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 16.45 ТВ магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађарска 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Мистерија близанаца, филм 23.05 Дадиља Ана 23.55 Десило се

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Освета Моје дете Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.05 09.40 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.50 13.35 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 23.05 23.55 00.15 00.45 03.04 03.35 04.10 04.51

Јутарњи програм Јутарњи дневник Казнени простор Гастрономад Лов и риболов Еко караван Вратите ми младост Дневник Спорт плус Одбојка спаја Злочиначки умови Трапави херој, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо РТС караван Злочиначки умови Дневник Зелена трава Ноћни биоскоп: Твин Пикс: Ватро, ходај са мном, филм Казнени простор Око Лов и риболов Породично благо

07.10 07.46 07.52 07.56 08.08 08.32 08.42 09.09 09.27 09.48 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.27 14.45 15.06 15.18 16.00 16.45 17.15 18.05 18.30 19.00 20.00 21.00 21.55 23.35 00.35 01.35 02.05 02.50 03.15 03.45 04.30

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.45 12.00 12.07 12.40 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Одељење за убиства Вести Документарни програм Славни парови Вести Пороци Агро дан Вести Године пролазе Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Ево нас код вас Вести Пороци Агро дан Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Одељење за убиства Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига: Тотенхем – Ливерпул 13.00 Руска лига: Рубин – Зенит 14.45 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Челси 16.30 Шкотска лига: Ренџерс – Селтик 19.00 Руска лига 19.30 Холандска лига 20.30 Премијер лига 22.15 Португалска лига: Рио Аве – Спортинг 00.45 Дејвис куп: Шпанија – Француска

Мадхен Амик

Твин Пикс: Ватро, ходај са мном Специјални агент Еф-БиАја Честер Дезмонд уз асистенцију Сема Стенлија истражује убиство привлачне младе конобарице Терезе Бенкс које се догодило у малом граду окруженом шумским зеленилом. Кад агент Дезмонд нестане, у траг покуша да му уђе специјални агент Дејл Купер, чији је надређени, као и Честов, наглухи Гордон Кол. Улоге: Шерил Ли, Мадхен Амик, Дејвид Боуви, Реј Вајс, Хедер Грејем Режија: Дејвид Линч (РТС 1, 00.45)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 00.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Радна акција Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Када лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Репликант Кобра Експлозив Ексклузив Трачара

dnevnik

c m y

Слагалица Мунзи Кажи ми, кажи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 У свету хемије Романсирана ботаника Књижевна школица Једна слика једна прича Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Европа и Срби Нове минијатуре за оркестар Еко рецепт за здрав живот Трезор У свету хемије Романсирана ботаника Књижевна школица Једна слика једна прича Емисија из културе Сат Све боје живота Породица Сопрано Играле се делије... АКУД ‘’Лола’’ Ад либитум Верски мозаик Србије Песма и бинго Породица Сопрано Заљубљен у Леју, филм Београдско пролеће Трезор Емисија из културе Сат Играле се делије... АКУД ‘’Лола’’ Све боје живота Верски мозаик Србије Ад либитум

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Топ шоп 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Коса 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Шарено 16.30 Ред и закон: Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 С. О. С 20.30 Филм: Сви наши страхови 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Кајман 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Сви наши страхови

С.О.С. С.О.С. није црна хроника, то је емисија која се бави злочином и казном, тешким и ванредним ситуацијама, специјалцима, инервентним, тајним и хитним службама, антихеројима и херојима. Емисију уређује и води Дарко Јефтић. (Авала, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Ричард Гир

Чикаго Велма Кели је убила мужа и сестру, када их је затекла у кревету. Рокси Харт је убила љубавника, када је схватила да неће помоћи да постане звезда. У Чикагу, 1920-их година, овакве ствари дешавају се стално и свакога дана. Нови случај је нова вест. Улоге: Рене Зелвегер, Кетрин Зита Џонс, Ричард Гир Режија: Роб Маршал (Б92, 21.00) 06.05 06.55 07.30 08.10 09.00 09.35 10.00 10.20 10.45 11.30 11.55 12.20 13.15 14.15 16.00 16.35 17.00 17.50 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35 23.40 23.55

Стјуардесе Сунђер Боб Коцкалоне Доме, слатки доме Би-Би-Си на Б92: Животиња ми је спасила живот Вести Б92 Топ шоп Смртоносних 60 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Стјуардесе Наша мала клиника Филм: Лов на вештице Вести Б92 Спортски преглед Доме, слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Чикаго Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм: Убица несрећних

06.00 Краљица југа 07.00 Добро јутро 10.00 У сосу 10.30 Три пута да 12.00 Наслеђе једне даме 13.30 Краљица југа 14.30 Сестре 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тријумф љубави 18.30 Тајна љубав 19.00 Квиз, породични обрачун 19.30 Национални дневник 20.00 Гојковићи 21.00 Резервисан термин 22.00 Амиџи шоу 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.30 Лас Вегас 02.30 Филм: Господин Џонс 04.30 Филм: Неумољиви 2: Смрт вреба

07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.00 21.30 23.00 23.55 00.00 00.50

Вести Чаробњак магичне фруле Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Вести Авантуре малог Пере Дино ратник Југио Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Тагарт Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Ћирилица Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Црвени орао Вести Картел Малдиви – Више од игре…

Еце Услу

СЕРИЈА

Сузе Босфора Лале, срећно удата жена, недавно је открила да има тумор на мозгу на незгодном месту за операцију и да јој не преостаје много до смрти. Она је још увек у дилеми да ли да открије својој породици за своју болест или да их напусти, да не би патили заједно са њом. Улоге: Еце Услу, Синан Сумер, Бурцу Кара, Гокхан Тепе Режија: Хилал Сарал (Хепи, 19.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak19.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КА КО СУ ПАР ТИ ЗАН КЕ ПО СТА ЈА ЛЕ ГРА ЂАН КЕ

Пи ше: Ивана Пантелић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Највећи губитник Лепота по сваку цену Екстремни преображај Необичне кожне болести Др Џи Л.А. Инк Лепота по сваку цену

07.00 09.05 10.10 11.06 11.19 11.47 12.00 12.30 13.20 14.17 14.49 15.32 16.02 16.25 17.45 18.33 19.30 20.35 21.15 22.29 23.05 23.40 00.29 01.23

08.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића 09.00 Древни кинески спортови 10.00 Камерман: Живот и дело Џека Кардифа 11.30 Велике британске војсковође 12.00 Ханибал 13.30 У крупном кадру 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година X 16.00 Варвари Терија Џонса 17.00 Заборављене поплаве 18.00 Вајат Ерп 19.00 Смрт леденог човека 20.00 Домаћица број 49. 21.30 У крупном кадру 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Тајм тим година X 00.00 Варвари Терија Џонса 01.00 Заборављене поплаве

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Дијаманти Велики транспорт Зачарани круг Нортфорк Пи Догодило се на данашни дан Еротски филмови

Норт форк Гра дић Норт форк у Мон та ни је по треб но ева ку и са ти због пу шта ња у рад ве ли ке бра не и хи дро цен тра ле. У гра ду оста је све ште ник у ло кал ном си ро ти шту са де ча ком ко ји је у ко ми... Уло ге : Ник Нолт, Џејмс Вудс, Де рил Ха на, Клер Фор ла ни (Си не ма ни ја, 18.00)

МИ НИ-СЕ РИ ЈА

Тај ни жи вот умет нич ких де ла: По след ња ве че ра То ли ко је још нео т кри ве но га у све ту умет но сти, а ова се зо на ББЦ-је ве до ку мен тар не се ри је ис тра жу је при че ко је сто је иза три ве ли ка умет нич к а де ла: Да Вин чи је ве „По след ње ве че ре”, Далијевих слика „Кри ста све тог Јо ва на Кр сти те ља” и „Ус кр сну ће Пје ра де ла Фран че ске”... (ХРТ 1, 23.40)

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 10.42 12.40

19.10 19.30 20.00 20.50 21.35 22.20 23.05 00.05 00.50 01.11 01.53

06.00 07.45 08.50 10.40 12.25 12.50 15.00 16.55 18.20 20.05 21.20 23.05 00.35

Чаробњаков шегрт Милдред Пирс Сети ме се Опет ти Филмови и звезде А-Тим Ослони се на мене Ванземаљци на тавану Ванредне мере Милдред Пирс Кодекс Дивља вожња 2 Притајено зло: Живот после смрти 02.15 Анаконда 4: Траг крви 03.45 Ти и ја, ми смо света два 05.30 Холивуд на снималњу

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Хаваји 5-0 Филм: Паника на острву Рока

05.40 06.20 07.05 09.15 10.55 12.00 12.30 13.25 14.15 16.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.45 22.30 23.45 01.20 02.20 03.50

РТЛ данас Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист Хаваји 5-О РТЛ Вести 11. сат Астро шоу ЦСИ: Мајами РТЛ данас

Екс клу зив та бло ид

13.00 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.35

Клер Фор ла ни

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Док. филм Код Ане Благо светских тржниица Скица за портрет Дневник Господарица твога срца Све ће бити добро Треће доба Алиса, слушај своје срце Глас домовине Културна баштина Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Проводи и спроводи Пулс Хрватске Свет профита Дневник 3 Док. филм Свет за себе Др Хаус

08.00 09.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.15

Мала ТВ. Истраге Младог Месеца Школски програм Олујни свет Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Јеловници изгубљеног времена Поларна светлост, филм Уз мало воде Деграсси Хигх Школски програм Тон и тон Цртана серија Мала ТВ Цртана серија Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Црна кутија: Трговање људима Цртана серија Музички специјал Живот иде даље Др Хаус Без трага Завршни ударац Жица Специјална јединица Прикраћени Складиште Ноћни музички програм

Породични пас 01 Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Повратак у будућност 2 Хари и Хендерсонови Породични пас Невероватне приче Земља 2 Торнадо Сиквест

08.00 Стани или ће моја мама пуцати 10.00 Останите с нама 12.00 Дијаболик 14.00 И то је рокенрол 16.00 Трчи Рони трчи 18.00 Како сам упознао Сару 20.00 Преваранти 22.00 Независни 00.00 Младе, влажне и напаљене 02.00 Нимфоманске дроље (Хетеро1.)

У Екс клу зив та бло и ду гле дај те при че ко ја ће вас шо ки ра ти, за чу ди ти и из не на ди ти и не ће вас оста ви ти ни ма ло рав но ду шним. Еди та Ми си рић во ди вас кроз свет пун емо ци ја, људ ских дра ма, ис кре них ис по ве сти и скан да ла бо га тих и слав них... (РТЛ, 18.00)

Еди та Ми си рић

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Сам у дивљини Опасан лов Чудо да сам жив Америчке дрвосече Разоткривање митова Сам у дивљини Опасан лов

08.30 08.45 10.00 11.45 13.30 17.30 18.30 19.00 20.45 20.55 21.00 21.30 21.35 22.30 23.30 00.30 01.00

Мотоспортови Веслање Бициклизам Билијар Бициклизам Фудбал Фудбал Билијар Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Борилачки спорт Фудбал Фудбал Бициклизам

Јед на кост без ру ко во де ћих функ ци ја

о по да ци ма ко је је из нео Стан ко Мла де но вић, уче шће же на у пр вим пар ти зан ским је ди ни ца ма ва ри ра ло је од два до 20 од сто. Та ко је Пр ва про ле тер ска бри га да у тре нут ку фор ми ра ња има ла 67 же на, у Дру гој про ле тер ској би ло их је 46, нај ви ше од тог бро ја у са ни те ту, док је у Че твр тој про ле тер ској, ме ђу 1.082 бор ца би ло 200 же на. Чак око 100.000 же на је до кра ја ра та сту пи ло у ре до ве НОВ-а. Про це њу је се да је то ком ра та по ги ну ло или умр ло њих 25.000, а ра ње но 40.000. Не да Бо жи но вић, на осно ву не пот пу них по да та ка, про це њу је да је са мо у Ср би ји по ги ну ло ви ше од 1.500 же на. Оне су, углав ном, оба вља ле ду жно сти у са ни те ту, иако су би ле при сут не у свим бор бе ним је ди ни ца ма. По је ди ни ауто ри твр де да се ру ко вод ство КПЈ у по чет ку ко ле ба ло да ли да до зво ли сту па ње же на у вој не је ди ни це. У Ср би ји је за вре ме ма сов ног устан ка 1941. у пар ти зан ске је ди ни це би ло укљу че но ма ло же на. Из у зе т ак су пред ста вља ле по је ди не пред рат не ко му нист ки ње ко је су уче ство ва ле у ор га ни за ци ји пр вих уста нич ких је ди ни ца. То ком ра та же не ни су сти за ле до ви ших ко манд них или по ли тич ких ду жно сти у вој сци. Та ко ђе, у нај ви шем ру ко вод ству КПЈ (По лит би роу) ни је би ло же на. За вре ме ра та око 2.000 же на до би ло је офи цир ски чин у НОВ-у. Ор де ном на род ног хе ро ја од ли ко ва ни су 93 же не и 1.241 му шка рац. Ма ри ја Бур саћ из Бо сан ске кра ји не по ста ла је 1943. го ди не пр ва же на на род ни хе рој. Ра ди по ре ђе ња, у Грч кој, Но во по гла вље хе рој ства: Ма ри ја Бур саћ где се у си ро ма шни јем и под јед на ко па три јар хал ном дру штву рат за осло бо ди лач ки уста - фе бру а ра 1942. го ди не. Два до ку мен та, под на сло нак пре тво рио у гра ђан ски рат, пар ти зан ке су чи ни - вом За да ци и устрој ство на род но о сло бо ди лач ких ле 30 од сто рат ног са ста ва Де мо крат ске ар ми је Грч - од бо ра и Об ја шње ња и упут ства за рад на род но о ке и 70 од сто са ни тет ског и по моћ ног осо бља. У сло бо ди лач ких од бо ра у осло бо ђе ним кра је ви ма СССР-у же не су зва нич но ужи ва ле рав но прав ност пред ви ђа ла су пра во же на да би ра ју и бу ду би ра не у још од 1917. го ди не. У Цр ве ној ар ми ји је за вре ме ор га не ре во лу ци о нар них вла сти. Же не су, исти на у сим бо лич ном бро ју, би ра не и у ра та на свим ду жно сти ма уче нај ви ше уста но ве пар ти зан ске ство ва ло 800.000 же на. Иако је Иако су у СССР-у же не др жа ве. сва ка че твр та од ли ко ва на, све га Та ко је на Пр вом за се да њу 89 до би ло је Ор ден хе ро ја зва нич но ужи ва ле Ан ти фа ши стич ког ве ћа на род СССР-а (то ком Дру гог свет ског рав но прав ност од ног осло бо ђе ња Ју го сла ви је ра та Ор де ном хе ро ја СССР-а 1917. го ди не, све га 89 (АВ НОЈ), у Би ха ћу 26. но вем од ли ко ва но је 11.635 осо ба). За до би ло их је Ор ден хе ро ја бра 1942. го ди не, као де ле гат вре ме Дру гог свет ског ра та и у ки ња уче ство ва ла Ка та Пеј но Бри та ни ји су же не ак тив но уче СССР-а, од вић. На Дру гом за се да њу, одр ство ва ле у вој сци. Та ко су у ју 11.635 до де ље них жа ном од 21. до 29. но вем бра ну 1945. го ди не је ди ни це жен 1943. уче ство ва ло је је да на ест ске По моћ не те ри то ри јал не од бра не чи ни ле 6,13 од сто вој ске. Жен ске је ди ни це у же на: Ма ца Гр же тић и Спа се ни ја-Ца на Ба бо вић, мор на ри ци за у зи ма ле су 8,42 од сто док су у ва зду - чла ни це Пред сед ни штва АВ НОЈ-а, за тим Ју ди та хо плов ству жен ске је ди ни це чи ни ле 13,87 про це на - Алар гић, Ан ка Бе рус, Ма ри ја Иван чић, Ми тра Ми тро вић, Ка та Пеј но вић, Ма ра Ру пе на-Осол ник, Ми та. Пи та ње рав но прав но сти же на у по чет ку ни је ис - ли ца Шлан дер-Ма рин ко, Ма ра На це ва и На да Сре ти ца но као је дан од ци ље ва На род но о сло бо ди лач - мац, као де ле гат ки ње. На Дру гом за се да њу АВ НОЈког ра та. Иако у до ку мен ти ма ко ји ма је од ре ђе но ус - а би ло је при сут но 269 де ле га та, а же не су чи ни ле по ста вља ње ор га на но вих вла сти – на род но о сло бо - не што ви ше од че ти ри од сто оку пље них пар ти зан ди лач ких од бо ра – ни је би ло по себ но на гла ше но да ских за ко но да ва ца. Том при ли ком иза бра на је вла да но ве Ју го сла ви је ће же не до би ти ак тив но и па сив но би рач ко пра во, као што ни је би ло фор мал но пред ви ђе но ни њи хо во под на зи вом На ци о нал ни ко ми тет осло бо ђе ња Ју го сту па ње у пар ти зан ске је ди ни це, оне су ипак ужи ва - сла ви је (НКОЈ). Са сто јао се од се дам на ест чла но ва, ле ова пра ва. Од по чет ка ра та би ли су ор га ни зо ва ни и ме ђу њи ма ни је би ло же на. Пред сед ни штво АВ од бо ри же на, на раз ли чи тим ни во и ма, чи ји је за да - НОЈ-а има ло је укуп но ше зде сет три чла на, ме ђу ко так био да по ма жу пар ти зан ским је ди ни ца ма, но вој ји ма су би ле две же не (око три од сто). Те ло ко је је вла сти, да ор га ни зу ју са ни тет ску обу ку и уче ству ју же на ма омо гу ћи ло да се са мо стал но по ли тич ки ор у по ли тич ком обра зо ва њу же на. Мо же се ре ћи да су га ни зу ју и да кроз ње га по ку ша ју да ак ти ви ра ју што пр ви до ку мен ти пар ти зан ских вла сти ко ји су пред - ве ћи број же на био је Ан ти фа ши стич ки фронт же на ви ђа ли пот пу ну рав но прав ност же на из да ти у Фо чи Ју го сла ви је (АФЖЈ). Књи гу Ива не Пан те лић „ПАР ТИ ЗАН КЕ КАО ГРА ЂАН КЕ” у из да њу „Ево лу те” из Бе о града мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2621–204 или и-меј ла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak19.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Tro{ite energiju i novac na razne strane. Mo`ete raditi vi{e poslova istovremeno, {to }e doneti mawe prihode s raznih strana. Me|utim, u toj op{toj pometwi, ipak }ete uspeti. Qubav?

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

19. septembar 2011.

Ponedeqak }e biti optere}en komunikacijom, a bez vidiqih rezultata. Eventualni kra}i put ne}e ni{ta bitno doneti. Zamoreni ste od iste pri~e, potrebni su vam odmor i promena. [etajte se.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Kroz va{ znak prolazi Mesec i zbuwuje vas na svakom koraku. êste promene planova i usmerewa su sasvim logi~na posledica. Nemojte se nervirati zbog sitnica koje ìvot ne zna~e. Izbegavajte prenagqene zakqu~ke i izjave jer od toga ni{ta dobro ne}e proiza}i. Jedna ènska osoba moè da vas savetuje i podràva, onako iz senke. Va{ borbeni duh polako jewava. Nesanica. Nemojte podle}i uticaju dru{tva jer vas to nigde ne}e odvesti, sem ukoliko èlite bezbriàn provod. Poslovna situacija zahteva va{e prisustvo i organizaciju. Saradnici su spretni i sre}ni. U karijeri su danas mogu}i problemi zbog neozbiqnosti i nedoslednosti. Shvatite situaciju kao prolaznu i budite strpqivi nekoliko dana. Ve} od srede sledi poboq{awe odnosa i napredak.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

Odnosi s inostranstvom zaslu`uju trenutnu reakciju i akciju jer ono {to va`i danas, kasnije ne mora biti mogu}e. Zato, iskoristite svoje {anse, sada i odmah. Poslovno putovawe je sasvim OK.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Povedite ra~una o tome da vas partner ili neko tre}i ne isprovocira svojom neodlu~no{}u. Finansijski ne}e biti nikakvih promena. Me|utim, u partnerstvu je sve mogu}e. Izostaje me|usobno razumevawe. Naporan i stresan dan za vas, ukoliko dozvolite da izgubite plan rada i zdrav razum. Privatni biznis te~e svojim tokom, mada ne{to dinami~nije. Povedite ra~una o svom zdravstvenom stawu.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Delujete pod uplivom intuicije, na koju se mo`ete osloniti. Neko od prijateqa ili sam partner daje vam dobra uputstva i usmerewa, ali i odre|uje standarde. U poslu sledi korak unazad.

U qubavnom odnosu preovladava intelektualni i mentalni segment. umesto ne`nosti i emocija. Ne ostvarujete svoje zamisli tako lako pa je potrebno da se prilagodite datim uslovima. Niste smireni u svom domu, pa ni u du{i. Nemate dovoqno koncentracije za bilo {ta. Radite, u~ite i planirajte u dru{tvu s kojim se razumete i zabavqate. Neka sve bude {ala i laka pri~a.

TRI^-TRA^

Не у стра ши ва Ким V REMENSKA

Крајем

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 30 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Ni{

Од мор на Бо ра Бо ри Ким Кардашијан пам ти ће це лог жи во та. Ова зве зда од лу чи ла је да сво је ле то ва ње за чи ни аван ту ром – пли ва њем с мор ским пси ма. Хра бра Ким је фо то гра фи је на ко ји ма пли ва с мор ским пси ма об ја ви ла на сво јој слу жбе ној стра ни ци од мах по по врат ку с бај ко ви тог остр ва. На фо то гра фи ји се мо же ви де ти ко ли ко се Ким упла ши ла мор ских па са. Ка да су јој при шли по пе ла се на ле ђа сво јој 14-го ди шњој се стри и гр че ви то је гр ли ла. - Док смо би ли на Бо ра Бо ри оти шли смо бро дом да пли ва мо с мор ским пси ма! - на пи са ла је Ким ис под фо то гра фи је, и до да ла: „Иако се пр во чи ни ло ја ко за стра шу ју ћим, чи ње ни ца да та мо днев но до ла зе пре ко не ко ли ко де се ти на љу ди, уве ри ла нас је да је си гур но”. Пре ма ре чи ма Ким, нај хра бри ји је био њен брат Роб, док је су пруг Крис Хемфрис до шао да је по др жи по љуп ци ма и за гр ља ји ма.

PROGNOZA

Evropa

даНа Киша

Madrid NOVI SAD: Toplo uz poja~an jugoisto~ni vetar. Kasnije popodne i krajem dana naobla~ewe sa ki{om, pquskovima i padom temperature. Pritisak ispod Rim normale. Jutarwa temperatura 16, a maksimalna 30 stepeni. London VOJVODINA: Toplo uz poja~an jugoisto~ni vetar, posebno jak u ju`nom Banatu, sa udarima do 100 km/h. Kasnije popodne sledi naobla~ewe sa ki{om i pquCirih skovima, najpre na zapadu i severu Vojvodine. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura od 14 do 20 stepeni, a maksimalna od 29 na severu Vojvodine Berlin do 32 stepena na jugu. Be~ SRBIJA: Toplo uz poja~an jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu. Kasnije popodne i krajem dana na severu i zapadu Srbije naobla~ewe sa ki{om i Var{ava pquskovima i padom temperature. U no}i ka utorku osveèwe se {iri i na Kijev ostale krajeve. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura od 12 do 20 stepeni, a maksimalna od 29 u Subotici i Timo~koj Krajini do 33 stepena u zapadMoskva noj, centralnoj i ju`noj Srbiji. Oslo Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U utorak svugde hladnije uz ki{u. U sredu sveè i ve}inom obla~no, u centralnim i ju`nim predelima sa ki{om St. Peterburg povremeno. U drugoj polovini idu}e sedmice sun~anije i toplije vreme, ali viAtina {e ne}e biti vru}ih dana. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike }e imati nepovoqan uticaj na sve osetqive osobe, pa im se savetuje da smawe uobi~ajene aktivnosti i po{tuju savete lekara. Sr~ani i psihi~ki bolesnici, kao i astmati~ari, bi}e posebno osetqivi. Tipi~ne reakcije mogu biti izraène i u jakoj formi. U~esnicima u saobra}aju je neophodna koncentracija.

27 24 19 12 18 14 21

VIC DANA Сре ла се два при ја те ља и је дан пи та овог дру гог: - Шта има код те бе у фир ми? - Ма, тра жи мо но вог бла гај ни ка. - Па, зар ни сте пре ме сец да на при ми ли но вог бла гај ни ка? - Је смо, упра во ње га и тра жи мо!

22 17 14 15 32

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi {i te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po qa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po qa (3h3) mo ra da sa dr `i sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vqa ti.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-7 (-13)

Slankamen

126 (-5)

Ja{a Tomi}

Apatin

44 (-13)

Zemun

207 (3)

Bogojevo

44 (-12)

Pan~evo

240 (0)

Smederevo

440 (6)

Ba~. Palanka 80 (-12) Novi Sad

71 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

175 (-4)

S. Mitrovica

12 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

246 (-1)

Beograd

164 (7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

326 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

112 (-4)

NERA

Hetin

72 (6)

TISA

-16 (-4)

Tendencija stagnacije

Kusi}

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja