Dnevnik 19.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 19. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23592 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NACIONALNA ORGANIZACIJA POTRO[A^A POZIVA NA PROTEST

Jednodnevni bojkot trgovinskih lanaca (ne)}e oboriti cene str. 4

KAMPAWA DEMOKRATA U VOJVODINI PO^IWE SLEDE]E NEDEQE

Sun~ano i vrlo toplo

\ilas i Pajti} zajedno do podr{ke delagata

NASLOVI

Politika 2 Tu`ila{tvo u Pan~evu: Izbori nisu falsifikovani 3 Pokrajinski LDP osudio kampawu „Dveri” protiv autonomije

Ekonomija

str. 3

4 Poslodavci tra`e radnike i na Fejsbuku

PREDSEDNIK VLADE SRBIJE IVICA DA^I]

Ne}emo tajne sastanke

Novi Sad

DANAS U NOVOSADSKOM OSNOVNOM SUDU

Nenad ^anak pred istra`nim sudijom

str. 13

Foto: B. Lu~i}

str. 2

Najvi{a temperatura 27 °S 9 Otvoren dom za penzionere u Bege~u OktObarSka iDila: Lepo vreme i visoke temperature neki Novosa|ani su iskoristili za {etwu i vo`wu biciklom, dok neki dane sa {tapom u ruci provode uz reku. Iako prave pecaro{e ne}e ni ki{a odvratiti od svog omiqenog hobija, mihoqsko leto omogu}ilo im je da na mirnoj vodi zabace plovak i u ti{ini strpqivo ~ekaju svog kapitalca. G. ^.

CENE ]E U HRVATSKOJ SKO^ITI ^ETIRI POSTO, U CRNOJ GORI 4,5, A KOD NAS 12 PROCENATA

Su{a svuda, a inflacija hara samo u Srbiji

str. 5

Crna 13 Goran Kne`evi}: Zrewaninsku aferu montirao DS 13 Duli}u odre|en sudija

PREVENTIVNI PREGLEDI O TRO[KU DR@AVE

Jednom godi{we za karcinom debelog creva

str. 6

NOVOBE^EJSKI POQO^UVARI OTKRILI LOPOVE KOJI SU KRALI S WIVA

Dvoje ratara o{te}eno za pola miliona dinara

str. 12

str. 14 – 17

SPORT

PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE I[TVAN PASTOR OTVORIO LOGISTI^KI CENTAR ZA VO]E I POVR]E

n KARAYI]: PODR[KA MIHAJLOVI]U

n POBEDE ANE, PORAZ JELENE

n POMO] KLADIONI^ARIMA

„Carska ba{ta” {iri poslovawe

str. 11

POLiTikA

petak19.oktobar2012.

PRED SED NIK VLA DE SR BI JE IVI CA DA ^I]

Ne}emo tajne sastanke

RAT SAOP[TEWIMA DS I SNS

DS: [ta je s Novim Sadom

Pred s ed n ik Vla d e Sr b i j e ne, me |u ko ji ma su bu i li Fat Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e mir Sej di ju i Agim ê ku, a da je pre to ga raz go va ra la i de le da n as u Bri s e l u s vi s o k om ga ci jom u Ram bu jeu. pred s tav n i c om EU Ke t rin – Pri ~e da ne }e mo da raz go E{ton raz go va ra ti o mo gu} no va r a m o zbog ne k o g a s dru g e sti ma za na sta vak di ja lo ga Be stra ne su de pla si ra ne, na{ in o gra da i Pri {ti ne ili o po te res je da se pi ta we Ko so va ~et k u no v og pre g o v a r a~ k og re {i. S kim, uosta lom, da vo pro ce sa. Da ~i} je no vi na ri ma di mo di ja log ako oni ni su tu? u Pa la ti „Sr bi ja” re kao da – re kao je Da ~i}. Sr bi ja ne be ì od raz go vo ra, On je jo{ do dao da da nas ne da è li br zo re {e we ko sov }e bi ti sa stan ka dr àv nog vr skog pro ble ma, ali da ne }e do ha Sr bi je o Ko so vu, ka ko je ob zvo li ti da se raz go vo ri ma ve ja vqe no u po je di nim me di ji ma, ri f i k u j e ko s ov s ka ne z a v i na ja vqu ju }i sa mo svo je su sre te snost. s evrop skim pred stav ni ci ma. – Sprem ni smo na raz go vo re Da ~i} je ju ~e re kao i da Sr s pred stav ni ci ma EU, pri vre bi ji ne pre ti ne po sred no opa me n im in s ti t u c i j a m a u Pr snost od uki da wa {ti ni, ali in si sti ra mo na to me Ne dolazi u obzir bez vi znog re ì ma te da se u me da ne ma taj nih sa da Srbija prihvati |u v re m e n u sma sta na ka. Ne è da zbog dobijawa wu je broj la `nih lim ni { ta da datuma za po~etak azi la na ta ko ji iz kri j em, sve {to Sr bi je od la ze u ra di mo, ra di }e mo pregovora s EU ze mqe EU. On ka jav no – is ta kao je pristane na è da u Sr b i j i Da ~i}, uz oce nu da je to te { ka nezavisnost Kosova po sto je qu di ko ji se ti me pro fe si stvar i da su te o nal no ba ve, da je wi ho va pro {ki uslo vi u ko ji ma se na sta fe si ja la `ni azi lant, da im ne vqa di ja log. tre ba azil i da ni su za in te re Pre mi jer je re kao da tre ba so va ni za we ga ve} sa mo za no po ku {a ti da se do |e do re {e vac ko ji do bi ja ju u tim ze mqa wa. ma. – @e li mo sta tu sno ne u tral – Po sto ja la je la `na in for ni di ja log, ne do la zi u ob zir ma ci ja da }e u Ne ma~ koj do bi da Sr bi ja pri hva ti da zbog do ti ve }i no vac i za to je do {lo bi ja wa da tu ma za po ~e tak pre do eks plo zi je bro ja azi la na ta go vo ra s EU pri sta ne na ne za vi snost Ko so va. O svim dru gim iz dru gih ze ma qa – po ja snio je pi ta wi ma sprem ni smo da raz - Da ~i}. On je pre ci zi rao da su ze go va ra mo – po ru ~io je Da ~i}. mqe na raz li ~i te na ~i ne bo On je ka zao i da je zva ni~ ni ri le pro tiv la `nih azi la na Be o grad spre man za po ~e tak

Aten tat ili kra |a Pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} re kao je, po vo dom me dij skih na pi sa o hap {e wu oso be ko ja je pla ni ra la aten tat na we ga i {e fa de le ga ci je Evrop ske ko mi si je Ven sa na De è ra, da je po li ci ja uhap si la en gle skog dr à vqa ni na arap skog po re kla, ali da je raz log za hap {e we te {ka kra |a. – Ne ma mo in for ma ci ju o to me da je pla ni ran bi lo ka kav na pad ili aten tat. Po li ci ja sma tra da je u pi ta wu kra |a – re kao je Da ~i}. – Ne ve ru jem da bi taj na pad mo gao bi ti usme ren sa mo na nas dvo ji cu. Ni sam hteo da ka èm am ba sa do ri ma pre sku pa da se ne bi se ki ra li, ali sve je u re du. pro ce sa do go vo ra i po li ti~ kog di ja lo ga s Pri {ti nom ako je po treb no ve} su tra. Da ~i} je do dao da Sr bi ja ne be ì ni od jed ne te mem ni od jed nog sa go vor ni ka ni ti od raz go vo ra s bi l o ko j im pred s tav n i k om pri {tin ske vla sti. On je pod se tio na to da je de le ga ci ja Sr bi je 2006. go di ne raz go va ra la s pred stav ni ci ma Pri {ti -

dnevnik

ta: ili sma wi va wem svo ta ko je su azi lan ti do bi ja li ili skra }e wem ro ko va. On je jo{ jed nom pod vu kao da se ne ra di o pred lo gu da se Sr bi ji uki ne bez vi zni re `im ve} da se stvo ri me ha ni zam su spen zi je tog re `i ma kao mo gu} nost. – To je lo{ po tez i ne ga tiv no }e uti ca ti na na{ evrop ski put – po no vio je Da ~i}.

E{ton danas s Da~i}em i Ta~ijem Vi so ka pred stav ni ca EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton sa sta }e se da nas u Bri se lu sa pre mi je rom Sr bi je Ivi com Da ~i }em i sa pre mi je rom Ko so va Ha {i mom Ta ~i jem, sa op {tio je si no} Ka bi net E{to no ve.”Svr ha sa stan ka je raz go vor o una pre |e wu di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne pod po kro vi teq stvom EU”, ka `e se u sa op {te wu iz ka bi ne ta Vi so ke pred stav ni ce.Ta nju gu je u Ka bi ne tu E{to no ve pre ci zi ra no da }e E{to no va sa Da ~i }em i sa Ta ~i jem raz go va ra ti u odvo je nim su sre ti ma.

De mo krat ska stran ka }e po dr `a va ti sva ku is kre nu i ne pri stra snu bor bu pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, a naj ma we {to je To mi slav Ni ko li} mo gao u~i ni ti kao pred sed nik Sr bi je je ste da pre u zme od go vor nost za „iz mi {qe nu afe ru” na ko joj je te me qio svo ju kam pa wu i da se iz vi ni gra |a ni ma, sa op {te no je ju ~e iz DS-a. U sa op {te wu je na ve de no da je ta stran ka iz ne na |e na to nom sa op {te wa ko je su upu ti li

Srp ska na pred na stran ka i pred sed nik Sr bi je na, ka ko ka ù u DS-u, jed no sta van zah tev da se Ni ko li} iz vi ni gra |a ni ma jer ih je ob ma nuo da je bi lo iz bor ne kra |e, i da od go va ra za kle ve tu da su dr àv ni or ga ni po ~i ni li kra |u. „Ume sto to ga, pred sed nik je iz neo svoj stav o Ko so vu, {to ga De mo krat ska stran ka ni je ni pi ta la, a on da kao pred sed nik dr à ve jo{ i kri ti ko vao od lu ku Tu ì la {tva”, pi {e u sa op {te wu. DS do da je da sva -

ki gra |a nin, a ka mo li pred sed nik dr `a ve, zna da od lu ke ne za vi snih te la zva ni~ ni ci ne ko men ta ri {u i da ta kvo po na {a we pred sta vqa ne do zvo qiv pri ti sak na Tu `i la {tvo. Ta stran ka pi ta i da li }e na li sti tih iz bor nih kra |a ko je SNS is pi tu je bi ti No vi Sad, gde je, ka ko na vo de, SNS na pra vio ve }i nu za hva qu ju }i „ku pqe nim rom skim gla so vi ma”, da li }e se is pi ta ti slu ~aj pret wi i pod mi }i va wa od bor -

ni ce LSV-a, za hva qu ju }i ko joj je na pra vqe na ve }i na u Zre wa ni nu i da li }e is pi ta ti sve slu ~a je ve gde su na pred wa ci ~ak i ba ti ne ko ri sti li za do bi ja we gla so va?

SNS: Panika i strah DS-a Srp ska na pred na stran ka oce ni la je ju ~e da su po ku {a ji De mo krat ske stran ke da se dis kre di tu je bor ba pro tiv ko rup -

ci je ko ju je po kre nuo li der na pred wa ka Alek san dar Vu ~i} li ce mer ni. U po za di ni, ka ko se na vo di, la `nih i bez ob zir nih na vo da DS-a sto je pa ni ka i strah od re zul ta ta ne po {ted ne bor be pro tiv kri ni mi na la i ko rup ci je u Sr bi ji. „Pod se }a mo DS da SNS i pred sed nik Re pu bli ke ni su kri vi zbog to ga {to su naj vi {i stra na~ ki funk ci o ne ri de mo kra ta ogre -

zli u kri mi nal i ko rup ci ju. Ni je SNS od go vo ran za to {to je DS stvo rio plod no tle za raz mno à va we kri vi~ nih de la pu sto {e wem xe po va gra |a na i dr àv ne imo vi ne za rad usko stra na~ kih in te re sa i bo ga }e wa we nih funk ci o ne ra”, na vo di se u sa op {te wu na pred wa ka. „Gra |a ni Sr bi je su pre po zna li è qu, spo sob nost i is traj nost SNS-a da se ko na~ no

stvo re in sti tu ci je ko je su de mo kra te ra zo ri le, da se gra |a ni ma vra ti po ve re we u dr àv ne or ga ne i ve ra da se u Sr bi ji mo è bo qe ì ve ti”, na vo di se u sa op {te wu. SNS ovom pri li kom jo{ jed nom po ru ~u je da }e naj o dlu~ ni je po dr à ti na po re Vla de Sr bi je u raz ot kri va wu afe ra ko je su ra za ra le ze mqu pret hod nih go di na.

OSNOV NI JAV NI TU @I LAC U PAN ^E VU O SLU ^A JU YAK

Izbori nisu falsifikovani, nema krivi~nih dela Pet me se ci na kon {to su ~el n i c i Srp s ke na p red n e stran ke po sle maj skih iz bo ra jav no sti po ka za li xak s iz bor nim ma te ri ja lom za ko ji su na ve li da je pro na |en kraj jed nog kon tej ne ra i da je do kaz o kra |i gla so va, Osnov no jav no tu ì la {tvo u Pan ~e vu po tvr di lo je da je od ba ci lo kri vi~ nu pri ja vu u tom pred me tu „jer ni je po sto ja la osno va na sum wa da je iz vr {e no bi lo ko je kri vi~ no de lo ko je se go ni po slu `be noj du `no sti”. Pod s e t i m o, o tom slu ~ a j u ra ni je se iz ja {wa va lo i Re pu bli~ ko jav no tu ì la {tvo ko je je utvr di lo da po ka za ni xak s gla sa~ kim li sti }i ma po ti ~e s bi ra~ kog me sta 57 u Pan ~e vu. „Pred met ko ji je for mi ran u ovom tu ì la {tvu u ve zi s kra |om iz bor nog ma te ri ja la okon ~an je re {e wem o od ba ~a ju iz ve {ta ja MUP-a, ko ji je tre ti ran kao kri vi~ na pri ja va pod ne ta pro tiv ne po zna tog iz vr {i o ca, jer ni je po sto ja la osno va na sum wa da je iz vr {e no bi lo ko je kri vi~ no de lo ko je se go ni po slu `be noj du `no sti”, na vo di se u od go vo ru ko je je „Dnev ni ku” ju ~e do sta -

vi la osnov ni jav ni tu `i lac u Pan ~e vu Ana Bo ro vi}. Po we n im re ~ i m a, na k on {to im je Pr vo OJT Be o grad do sta vi lo iz ve {taj o pri ku -

oba v qe n o ve { ta ~ e w e auten ti~ n o s ti gla s a~ k ih li s ti } a ko ji su se po ja vi li u me di ji ma. „Ne spor no je utvr |e no da iz bo ri na tom gla sa~ kom me stu

pqe nim po treb nim oba ve {te wi ma KTR br. 4355/12, spro vo den je hi tan pret kri vi~ ni po stu pak, gde su sa slu {a ni svi u~e sni ci u ovim iz bo ri ma i

ni s u bi l i fal s i f i k o v a n i”, na ve la je Ana Bo ro vi}, i do da la da se iz tih raz lo ga kre nu lo u pro ve ra va we po sto ja wa ele me na ta ne kog dru gog kri vi~ -

nog de la iz obla sti pro tiv iz bor nih pra va gra |a na i utvr |i va we iden ti te ta even tu al nih po ~i ni la ca tih de la. „U da qem po stup ku utvr |e no je da su ~la no vi bi ra~ kog od bo ra na ovom bi ra~ kom me stu po stu pa li ne sa ve sno u iz bor noj no }i pri li kom spro vo |e wa po stup ka gla sa wa i bro ja wa gla so va, ali da na taj na ~in ni je do {lo do is pu we wa objek tiv nog uslo va in kri mi na ci je za kri vi~ no de lo ne sa ve snog ra da u slu `bi iz ~l. 361 KZ-a„, na v o d i pan ~ e v a~ k i osnov ni jav ni tu ì lac. Do da je da je pro ve ra va no po sto ja we i kri vi~ nog de la uni {ta va wa do ku me na ta o gla sa wu iz ~l. 162 KZ-a, ali da ni je pro na |en ni je dan do kaz da je bi lo ko od u~e sni ka tog do ga |a j a po s tu p ao s umi { qa j em, {to ta ko |e, na po mi we, pred sta v qa bi t an ele m e n at tog kri vi~ nog de la. „Zbog sve ga na ve de nog, ovo tu ì la {tvo je pred met ar hi vi r a l o od b a ~ a j em kri v i~ n e pri ja ve ko ja je for mi ra na na osno vu iz ve {a ta ja MUP-a od 15. ma j a 2012”, za k qu ~ u j e osnov ni jav ni tu ì lac u Pan ~e vu. S. K.

TVIT CRTICA Pau{al(ni) Jeremi}

Kaza}e gde treba

Jav nost u Sr bi ji us ta la sa la se na kon ob ja ve da pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN, ujed no i na rod ni po sla nik Vuk Je re mi}, od star ta man da ta pri ma pa u {al. Kon tak ti ra li smo pre ko laj ne s Je re mi }em, di rekt no u UN: „Da li osta je te po sla nik i da qe? U me di ji ma se po sta vi lo pi ta we zbog ~e ga pri ma te pa u {al„. Je re mi} nam od go va ra „pre ko ba re“ : „Pa u- {al se ne iz be `no is pla }u je. Ni je bi lo mo gu }e za dr `a ti man dat, a ne pri ma ti pa u {al. Zbog to ga sam se od lu ~io za upla tu u hu ma ni tar ne svr he„. Na na {e in si sti ra we da se iz ja sni o to me da li }e i da qe bi ti par la men ta rac, ka `e: „Na rav no... Ne ki ma to o~i gled no ni je ba{ po vo qi, ali {ta da ra dim...“, po ru ~u je Je re mi} s laj ne. U „di sku si ju“ se ukqu ~io i sa vet nik ne ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti}: „Stvar no, Vu ~e, ne ma smi sla, ume sto da vred no se di{ i ra di{ u Skup {ti ni, kao re ci mo ’mo del si ca’, ti se za vi tla va{ u UN-u. Uspeh se ne pra {ta, pa to ti je„, za kqu ~u je Kr sti} na „Tvi te ru“.

„Tvi te ra {i„ ne za bo ra vqa ju eks mi ni stra Oli ve ra Du li }a, pro tiv ko ga je po dig nu ta op tu `ni ca zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. „Va {e e-pre pi ske zvu ~e kao ’ni sam kriv’. Mo `da bi do bra ide ja bi la da otvo ri te blog i do ku men tu je te ne vi nost po stav ka ma op tu `ni ce„, sa ve tu ju ga fa no vi. Du li} od go va ra: „Ne smem i ne }u... sve }u da ka `em gde tre ba, a to je sud... i je dva ~e kam... a da je lu di lo {ta se sve pi {e, to je o~i gled no„.

Ajkule su sitne ribe Ne ka da {wi ~el nik DS-a Zo ran @iv ko vi} pro ce wu je: „Sr bi ji je neo p hod na po li ti~ ka stran ka pa met nih i hra brih qu di, sprem nih da svim gra |a ni ma obez be de evrop sku bu du} nost. DS ima jo{ 25 da na da do ka `e da to mo `e bi ti on. Ako se to ne de si – na pra vi }e mo no vu, pra vu De mo krat sku...„, na vo di @iv ko vi}, ko ji je oka ~io „no vu “ sta ran ~ku za sta vu na laj nu. „@e lim Vam sva ko do bro i pu no uspe ha u toj bor bi s aj ku la ma“, po ru ~u je @iv ko vi }ev fan s laj ne, a @ZoranDirektno odgovara: „Lako }u s ajku-

lama, problem je u klenovima i somovima„, „priznaje“ @ivkovi}.

[tanc s Andri}evog venca Funkcioner LDP-a Bojan \uri} ima „razumevawa“ za dr`avni vrh: „Naravno da Andri}ev venac ne sti`e da napi{e platformu za KiM kada samo {tancuje saop{tewa protiv opozicije“.

Plavu{ice sestrice Ako {etate gradom, sva{ta }ete videti. Tako socijalista Boris Mili}evi} „pri~a“ „tvitera{ima”: „Videh sino} visokog funkcionera vanparlamentarne porodi~ne stranke u kafani s 20 godina mla|om plavu{om. Mora da mu je sestra„.

Tako smo u mogu}nosti S lajne direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca svakodnevno „sti`u“ raznorazne „poruke“: „’Po{to smo bahati, vrednost dinara u odnosu na evro raste ali cene ne}emo smawivati jer smo tako u mogu}nosti’. Va{i monopolisti„.

@iv bio Direktor „Informera“ Damir Dragi} „jada“ se na lajni nakon nedavnog bomba{kog napada u Beogradu: „Ne znam {ta je danas s qudima. Svi me pozdravqaju sa ’ìv bio’. Prva posledica Molotovqevog koktela ba~enog na porodi~nu ku}u je zahtev bejbisiterke za pove}awe plate. Poziva se na bezbednost na radu!„ Dragi} kaè i ovo: „Rekli mi u policiji da budem obazriv. Zna~i, sad imam moralno pravo da se okre}em za ènama na ulici„.

Gde si, Maco Novinarka Mirjana Vladisavqev „otkriva“ na lajni: „Bila sam na promociji kwige Vuka Dra{kovi}a i u`ivala u svakoj wegovoj izgovorenoj re~i! Na promociji je bilo mnogo ~lanova i simpatizera SPO-a ali nisam videla (ne)kulturnog poslenika Macu! On vaqda ne ~ita kwige?! Ono {to me je prijatno iznenadilo jeste dolazak gradona~elnika na promociju. Taj ~ovek ovih dana svuda sti`e! :)„ S. St.

politika

dnevnik

Pa stor: Mo del ko ji }e iz dr `a ti pro ve ru Ustav nog su da Pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pa stor ju ~e je, pri li kom obe le `a va wa go di {wi ce za {ti te pri ro de na De li blat skoj pe {~a ri, iz ja vio da se mo ra iz na }i mo da li tet ili for mu la po ko joj }e Voj vo di ni bi ti omo gu }e no da ure |u je

i una pre |u je za {ti tu `i vot ne sre di ne na svo joj te ri to ri ji. – U toj sfe ri ima mo i je dan pro blem, a to je ~i we ni ca da se Ustav ni sud Sr bi je ne ga tiv no od re dio i pre ma za ko nu da li se Voj vo di ni mo `e pre pu sti ti da re gu li {e po je di ne obla sti iz

do me na za {ti te `i vot ne sre di ne – re kao je Pa stor, na gla siv {i da ta kva od lu ka Ustav nog su da obe smi {qa va sve ono {to je u~i we no na za {ti ti De li blat ske pe {~a re jo{ od 1912. go di ne. On je na gla sio da ne ospo ra va ni u jed nom ele men tu Ustav ni

sud Sr bi je, ali je, ka ko je re kao, du àn da pri me ti da je po me nu ta od lu ka tog su da neo dr ì va. Pa stor je do dao da je neo p- hod no {to pre iz na }i mo da li tet ko ji }e „iz dr à ti pro ve ru svih in sti tu ci ja pa i Ustav nog su da.

KAMPAWA DEMOKRATA U VOJVODINI PO^IWE SLEDE]E NEDEQE

\i las i Paj ti} za jed no do po dr {ke de la ga ta Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las, ak tu el ni za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke a usko ro i kan di dat za pred sed ni ka DS-a, tre ba lo bi na red ne sed mi ce, za jed no s pred sed ni kom Po kra jin ske vla de i pot pred sed ni kom de mo kra ta Bo ja nom Paj ti }em kre ne u kam pa wu po Voj vo di ni. \i las i Paj ti} pred sta vi }e po kra jin skim ~la no vi ma DS-a svoj pro gram, u su sret iz bor noj skup {ti ni de mo kra ta, za ka za noj za 10. no vem bar. Ka ko „Dnev nik“ sa zna je u \i la so vom iz bor nom {ta bu, voj vo |an ska kam pa wa je tre ba lo da ot po~ ne ju ~e, obi la skom No vog Sa da i Su bo ti ce, i da se to kom da na {weg da na okon ~a pred sta vqa wem u Ki kin di i Zre wa ni nu. Me |u tim, ka ko nam je re ~e no, ce la teh ni ka ni je mo gla da se oba vi u krat kom pe ri o du, po {to na ta ~e ti ri sku pa tre ba da do |u stra na~ ki ak ti vi sti iz ce le Voj vo di ne. Ne ma ni ~eg spek ta ku lar nog u od la ga wu, is kqu ~i vo teh ni~ ki raz lo zi, re ~e no je „Dnev ni ku“. Sve je od lo `e no na sve ga ne ko li ko da na. Po {to su i \i las i Paj ti} ima li ra ni je ugo vo re ne oba ve ze za pred sto je }i vi kend, osta lo je jo{ da oni uskla de svo je slo bod ne ter mi ne. Tim pre {to je \i las za vi kend ve} pred vi deo obi la zak od bo ra po Sr bi ji – Ari qa, Sje ni ce, Iva wi ce... ob ja {we no je

„Dnev ni ku“ u \i la so vom iz bor nom {ta bu. I u su bo ti~ kom DS-u nam je re ~e no da su oba ve {te ni o to me da je pred sta vqa we od lo `e no, ali da im ni je re ~e no ko ji no vi ter min je u op ti ca ju. U Po kra jin skom od bo ru de mo kra ta tvr de, pak, da kam pa wa za pred sed ni~ ke iz bo re u toj stran ci ni je tre ba lo ni da po~ ne ove ne de qe ve} na red ne, ka da }e bi ti po zna to ko }e bi ti de le ga ti op {tin skih od bo ra iz Voj vo di ne na iz bor noj skup {ti ni stran ke, a pred ko ji ma bi Dragn \i las, uz po dr {ku Bo ja na Paj ti }a, pred sta vio svoj pred sed ni~ ki pro gram. Na i me, op {tin ski od bo ri DS-a tek }e od su tra mo }i da bi ra ju de la ga te ko ji }e gla sa ti na unu tar stra na~ kim iz bo ri ma, po {to bi da nas or ga ni za ci o ni od bor stran ke za du `en za iz bor nu skup {ti nu tre ba lo da od re di kvo te, od no sno broj de le ga ta ko je }e mo }i da de le gi ra ju stra na~ ki lo kal ni od bo ri. Ina ~e, Dra gan \i las i Bo jan Paj ti}, ka ko tvr de u wi ho vom iz bor nom {ta bu, do sad su do bi li po dr {ku 122 op {tin ska od bo ra DS-a za iz bor na ~el ne po zi ci je u stran ci, po {to je prek si no} po dr {ka wi ho vim kan di da tu ra ma sti gla i od mla de no va~ kih de mo kra ta. S. St. – B. D. S.

POKRAJINSKI LDP OSUDIO KAMPAWU „DVERI” PROTIV AUTONOMIJE

Sr bi ja na stran pu ti ci, Voj vo di ni tre ba auto no mi sti~ ki blok Pred s ed n ik Po k ra j in s kog od b o r a Li b e r al n o-de m o k rat ske par ti je Du {an Mi ji} upo zo rio je na to da je ak tu el na kam pa wa Po kre ta „Dve ri„ za uki da we voj vo |an ske auto no mi je, od no sno za ti ra we po li ti~ kog iden ti te ta i su bjek ti vi te ta Voj vo di ne, opa sna jer je, ka ko je na veo, „ta kva ide o lo gi ja ve} na pra vi la ve li ke pro ble me u Bo sni i Her ce go vi ni i re gi o nu”. – Naj o {tri je osu |u je mo po tre bu da se ta kva po li ti ka i ide o lo gi ja im ple men ti ra jer we ne po sle di ce za gra |a ne i pri vre du Voj vo di ne mo gu bi ti ne dvo smi sle no ve li ke – is ta kao je Mi j i} na ju ~ e r a { woj kon f e r en c i j i za no v i n a r e u No vom Sa du. On je po ru ~io da je Voj vo di ni po tre ban ozbi qan auto no mi sti~ ki blok par ti ja ko je }e se bo ri ti za we nu po li ti~ ku auto no mi ju, a ko ja }e bi ti de fi ni sa na i u Usta vu Sr bi je. – Voj v o | an s ka auto m i j a je uki da wem Usta va iz 1974. pot pu n o obe s mi { qe n a. Jed n a ozbiq na po li ti~ ka auto no mi -

ja, ko ja mo ra da omo gu }i mo der ni za ci ju Voj vo di ne i pri bli `a va we EU, {to je i vo qa we nih gra |a na, tre ba da bu de za stu pqe na i u Usta vu Sr bi je – ka zao je Mi ji}.

tu, ~i me bi se, ka ko je oce nio, auto mat ski za tvo rio i pro stor za pro pa gan du „Dve ri„ i sli~ nih i ide o lo gi ja. Mi ji} je kri ti ko vao i po kra jin sku vlast zbog iz o s tan k a re a k c i j a na

petak19 . oktobar2012.

VLADA SRBIJE

Da se utvr di ko do bi ja pla tu iz Pri {ti ne Vla da Sr bi je za tra ì la je ju ~e od nad le `nih or ga na dr àv ne upra ve da, bez od la ga wa, pre du zmu me re ra di utvr |i va wa ko ji za po sle ni, osim iz bu xe ta Sr bi je, isto vre me no ostva ru ju za ra de i dru ga pri ma wa i u pri vre me nim in sti tu ci ja ma sa mo u pra ve na Ko so vu i Me to hi ji. Za kqu~ kom Vla de za tra è no je i da se, zbog kr {e wa pro pi sa Sr bi je, pre ma wi ma pre du zmu sve me re utvr |e ne za ko ni ma ko ji ure |u ju rad ne od no se i pra va i du `no sti po osno vu ra da, sa op {te no je po sle sed ni ce Vla de. Isti po stu pak je pre po ru ~en i dru gim dr àv nim or ga ni ma, jav nim usta no va ma, jav nim pred u ze }i ma i dru gim ob li ci ma or ga ni zo va wa ~i ji je osni va~ Re pu bli ka Sr bi ja, or ga ni ma lo kal ne sa mo u pra ve s te ri to ri je AP Ko -

so vo i Me to hi ja, kao i usta no va ma i pred u ze }i ma ~i ji su osni va ~i je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve. Pr vi pot pred sed nik Vla de i mi ni star od bra ne Ale ka san dar Vu ~i} je, na ja vqu ju }i tu me ru, re kao da o~e ku je da to bu de vr sta bor be za po {ten od nos u ko jem }e po re ski ob ve zni ci u Sr bi ji zna ti ko me ide no vac na se ver Ko so va i Me to hi je i u dru ge de lo ve Po kra ji ne. Do sa da je, po we go vim re ~i ma, sva ko mi ni star stvo ima lo svoj bu xet za Ko so vo i Me to hi ju, a sa da se pri pre ma ju pro gra mi i pla no vi i tra `i na ~in da dr `a va bo qe is ko ri sti no vac opre de qen za KiM da bi efi ka sni je po mo gla svo jim gra |a ni ma i us kra ti la po mo} oni ma ko ji su no vac zlo u po tre bqa va li u pret hod nom pe ri o du.

REKLI SU

Vu ka di no vi}: Ne, hva la Evro pi \or |e Vu ka di no vi} sma tra da je tre nut na si tu a ci ja ta kva da Sr bi ja mo è da ka è Evro pi „Ne, hva la”. Vu ka di no vi} je, go stu ju }i u emi si ji „Ho }u da znam” re kao da mu se ~i ni da na srp skoj po li ti~ koj sce ni po sto ji po de la ulo ga, u smi slu da se deo vla sti – Alek san dar Vu ~i} i Mla |an Din ki} – ba vi ko rup ci jom i bu xe tom, i da iz gle da kao da ni je za in te re so van za pi ta we Ko so va. S dru ge stra ne, ob ja {wa va ured nik „No ve srp ske po li ti~ ke mi sli„, is pa da da je taj vru} krom pir zva ni Ko so vo, pre ba ~en u ru ke pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u i pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u. Da ~i} stal no pri ~a o Ko so vu, ali na à lost, da nas ka è jed no, a su tra dru go. Kao pri mer, Vu ka di no vi} na vo di to {to je pre mi jer Sr bi je no sio ne ma~ kom am ba sa do ru ori gi nal svog go vo ra da bi vi deo da je iz ja va ko ju je dao po gre {no pro tu ma ~e na.

De re ta: [ta po sle? Po sla nik LDP-a u Skup {ti ni Sr bi je Mi qen ko De re ta sma tra da sa da uop {te ni je vre me da se ka è „Ne, hva la” Evrop skoj uni ji jer se po sta vqa pi ta we {ta po sle to ga, po go to vo po pi ta wu Ko so va. On se za pi tao i {ta po sle „Ne, hva la”, od no sno {ta mi to pred u zi ma mo u od no su na Ko so vo {to bi pro me ni lo do sa da {wu si tu a ci ju. – Mi ne mo è mo ni {ta jer tre ba da tra ì mo do zvo le za sve, pa i da pre |e mo ad mi ni stra tiv ni pre laz – sma tra on. – Da kle, ni je pro blem u to me {to nas EU pri ti ska jer ne ma str pqe wa, ve} {to se kod nas ni {ta ne po me ra po pi ta wu Ko so va ve} go di na ma. Mi ni ka ko da shva ti mo da smo se do go vo ri li s EU da ne }e mo pri zna ti ne za vi snost Ko so va. I to je ne {to {to je ne pro men qi vo, ali to ne zna ~i da tre ba da se uko pa mo u rov iz ko jeg ne zna mo u ko ga pu ca mo. Ko ji je na{ ciq ve za no za Ko so vo?

sa moj se bi i svo jim po li ti~ kim pro ble mi ma, „od ustav nog po lo à ja Voj vo di ne do po lo à ja vo d e } ih po l i t i ~ a r a unu t ar stra na ka„. [ef voj vo |an skih li be ra la upo zo rio je na to da do ga |a ji ko ji se de {a va ju po sled wih da na u na {oj ze mqi po ka zu ju da je Vrebalov: Vojvodina da bude uzor Sr bi ja na opa snoj po li ti~ koj Pot pred sed nik po kra jin skog LDP-a Mi li voj Vre ba lov re kao stran p u t i c i ko j a pod s e } a na je da je pri li kom ne dav nog raz go vo ra s iz ve sti o cem Evrop skog dru {tve ni slom iz de ve de se tih – U~e {}em u ka fan skoj tu ~i li der Li ge so ci par la men ta za Sr bi ju Jel kom Ka ci nom obo stra no za kqu ~e no da go di na pro {log ve ka. On je do jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak je na ~i nio Voj vo di na tre ba da bu de uzor Sr bi ji u pro ce su evro in te gra ci ja dao da je tre nut no ko le ba we vr „li~ nu gre {ku” , za {ta }e od go va ra ti na su du, ali jer ne ke we ne in sti tu ci je ve} uve li ko funk ci o ni {u po evrop ha vla sti u Sr bi ji po pi ta wu to ne uma wu je we gov le gi ti mi tet da i da qe bu de na skim stan dar di ma. On je do dao da je s Ka ci nom raz go va rao i o pro ce sa evro in te gra ci ja pro ~e lu stran ke – iz ja vi la je pred sed ni ca po sla ni~ ke otvo re nim pi ta wi ma ko ja uspo ra va ju pro ces pri dru ì va wa Sr tiv n o in t e r e s i m a Voj v o d i n e, gru pe LSV-a u Skup {ti ni Sr bi je Alek san dra Jer bi je, te da su kon sta to va li da je na {a ze mqa da le ko od do bi ja wa ali i stra na~ kim obe }a wi ma kov za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne. da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu, a da je je dan od pro ble da tim to kom iz bor ne kam pa we. Na pi ta we ko li ko je â nak, na kon in ci den ta is pred ka fa ne „Ta ma i od nos Sr bi je pre ma Voj vo di ni. – Ra si zam na sta di o nu u Kru ko je su |e no” u No vom Sa du u ko jem je pre tu ~en Be o gra |a nin Pa vle – Na à lost, za kqu ~i li smo i da Sr bi ja ne }e bi ti u sta wu da {ev cu bez ja sne osu de, po li ti~ Le {a no vi}, kom pro mi to vao ide ju za ko ju se Li ga za la ga la u pret do 2020. is ko ri sti 1,5 mi li jar du evra ko je joj sto je na ras po la ga ki te ror u No vom Sa du, za bra na hod ne dve de ce ni je, Alek san dra Jer kov je od go vo ri la da je to ân kov wu iz pret pri stup nih fon do va jer ni je in sti tu ci o nal no ospo so „Pa ra de po no sa„ i ka pi tu la ci li~ ni, ne pro mi {qe ni ~in, ko ji ona ne odo bra va, ali da jed na ka bqe na da pri vu ~e taj no vac, ali da ta kva bo ja zan ne po sto ji po ja pred na sil ni ci ma ta~ ke su fan ska tu ~a ne mo è kom pro mi to va ti ide je mi ra i to le ran ci je za pi ta wu Voj vo di ne jer smo ofor mi li kan ce la ri je za lo kal ni oko ko jih se mo ra re a go va ti – ko je se LSV za la gao. eko nom ski raz voj ko je se ti me ba ve – uka zao je Vre ba lov. sma tra Mi ji}. On je oce nio i da po sled wa hap {e wa zbog ko rup ci je ni su On se za lo ìo i za for mi ra - kam pa wu Po kre ta „Dve ri„ ko ji do voq na da se ko rup ci ja is ko we po li ti~ kog blo ka ko ji bi ta tra ì uki da we auto no mi je Voj - re ni te da su neo p hod ne si stem pi ta wa po kre nuo u re pu bli~ - vo di ne, na vo de }i da je ona tre - ske pro me ne i traj na re for ma. kom i po kra jin skom par la men nut no u ve li koj me ri okre nu ta B. D. S. U Uì cu }e bi ti for mi ra - tim funk ci ja ma. Na kon fe na no va vla da ju }a ve }i na, a me - ren ci ji je re ~e no da }e sed ni sto gra do na ~el ni ka do bi }e do ca ko ja }e ozna ~i ti sme nu vla sa da opo zi ci o ni SNS, sa op - sti i gra do na ~el ni ka iz re do {ti le su stran ke ko je }e for - va DS-a bi ti za ka za na za 29. mi ra ti no vu vlast. Ta vlast ok to bar. tre ba lo bi da ima po dr {ku 41 Pred sed nik Grad skog od bo od ukup no 67 od bor ni ka u ra DSS-a Ti ho mir Pet ko vi} – Po li ti~ ki zah tev „Dve ri” za uki da we ne teh no lo gi je, i Mi lo rad Vu ka {i no vi}, – [ta je to è leo da po ru ~i uva è ni uì~ kom par la men tu. Na kon - re kao je da se ta stran ka po sle auto no mi je Voj vo di ne po dr à lo je 22 ime no vi nar i pu bli ci sta, pred sta vqe ni na aka de mik ne u stav ne VA NU? – pi tao je Ob fe ren ci ji za no vi na re no ve do sta ana li za od lu ~i la da do na srp ske po li ti~ ke eli te iz Sr bi je i iz kon fe ren ci ji. ra do vi}. – Mi ni smo kao na iv ni qu di ko a li ci je, ko ju ~i ne SNS (12 pri ne se sta bil noj ve }i ni i dru gih kra je va gde Sr bi ì ve – re kao je Ob ra do vi} je re kao da dez in te gra ci o ni u{li u po li ti ku. Ne sum wi vo je da je ve li od bor ni ka), SPS–PUPS - ra du bu du }e vla sti u Uì cu. Bo {ko Ob ra do vi} iz ru ko vod stva tog po pro ce si na ovim pro sto ri ma tra ju vi {e od ko a u to no ma {ka ten den ci ja iza zi va we slo –JS–NS (15), URS i DSS (po Pred sed nik uì~ kih so ci ja kre ta na kon fe ren ci ji za no vi na re ju ~e u 20 go di na, a da su uz „za vr {ne uce ne” – ili ve na~ kog sce na ri ja po ko jem je Voj vo di na se dam), re ~e no je da }e no vi li sta Ne |o Jo va no vi} re kao je No vom Sa du, gde su na sta vi li kam pa wu Ko so vo ili EU – naj no vi ji pri me ri tog „evrop ski ji” deo ne go onaj is pod Sa ve i gra do na ~el nik bi ti iza bran da svi u ko a li ci ji sno se od go „Ko me tre ba auto no mi ja Voj vo di ne?” pro ce sa iz ja ve „tzv. ana li ti ~a ra, tzv. aka Du na va i ta lac ne ka kvog Be o gra da. To po iz re do va SNS-a i da }e to bi - vor nost za to {to no va vlast u Pot pi sni ci su aka de mi ci prof. dr Va - de mi ka tzv VA NU” Jo va na Kom {i }a da je re |e we, ne da ne sto ji, ne go je ka ta stro ti Sa {a Mi lo {e vi}. Me sto Uì cu ni je for mi ra na ra ni je si li je Kre sti} i prof. dr Ko sta â vo {ki, Voj vo di na da nas u sli~ nom po lo à ju kao fal no. gra do na ~el ni ka do sa da je ima - i da grad Uì ce vi {e ne }e tr pro fe so ri dok to ri Smi qa Avra mov, Qi - Slo ve ni ja osam de se tih go di na, kao i za me On je ka zao da „Dve ri” kroz zah tev za la De mo krat ska stran ka. Na pe ti od la ga we po li ti~ kog do qa na ô li}, Qu bo mir Pro ti}, Mi la ni ka pred sed ni ka LSV-a Bo ja na Ko stre {a uki da we auto no mi je Voj vo di ne de lu ju „ko me sti ma pred sed ni ka Skup - go vo ra. Ale~ ko vi}, isto ri ~ar dr Sr |a Trif ko da je Voj vo di na u ne pod no {qi vom po lo à rak is pred”, upo zo ra va ju }i na to da Sr bi ji {ti ne i za me ni ka gra do na ~el Ako no va vlast bu de for mi vi}... Me |u wi ma su i No vo sa |a ni Alek ju i da je za to je di no re {e we wen no vi ni su po treb ni ni auto no mi je ni re gi o ni. ni ka u Uì cu ve} su ka dro vi ra na, u opo zi ci ji }e osta ti san dar Ar se nin, stru~ wak za in for ma ci o ustav ni po lo àj. S. K. SPS-a i oni }e i osta ti na DS, SPO i LDP.

„Dve ri”: Ve li ko a u to no ma {i te `e slo ve na~ kom sce na ri ju

Jer kov: Li~ na gre {ka

U`i ce: No va vlast, DS u opo zi ci ji

ekonomija

petak19.oktobar2012.

dnevnik

MNO GI RA FO VI PRA ZNI, A [E ]E RA NE IS PO RU ^U JU RO BU

Ni `e ce ne go ri va

Mu} ke sa {e }e rom u po ti skim pro dav ni ca ma – Fa bri ka {e }e ra TE-TO iz Sen te re dov no is po ru ~u je {e }er i snab de va tr go vin ske lan ce pa ne sta {i ce {e }e ra ne bi tre ba lo da bu de – iz ja vi la je ge ne ral na di rek tor ka To e do ra De ak na ~i we ni cu da na mno gim ra fo vi ma u pro dav ni ca ma u op {ti na ma se ver nog Po ti sja, pa ~ak i su per mar ke ti ma ve li kih tr go vin skih la na ca, ve} ne ko li ko da na ne ma {e }e ra. – Ne sta {i ca je o~i to ne ka ma ni pu la ci ja, {pe ku la ci ja ili mal ver za ci ja jer mi ured no is po ru ~u je mo {e }er. Ne bi tre ba lo da je bu de,

po go to vo sa da u kam pa wi jer {e }e ra ima do voq no.

{e }e ra, {to je bi la po dr {ka sen }an ske Fa bri ke {e }e ra TE-TO, od lu ci Vla de Sr bi je na za bra nu iz vo za {e }er ne re pe iz na {e ze mqe da bi se na kon te {ke si tu a ci je usled su {e obez be di lo si gru no snab de va we ovom osnov nom na mir ni com i po mo glo pro iz vo |a ~i ma {e }er ne re pe i po tro {a ~i ma. Ta da su Fa bri ka {e }e ra TETO i kom pa ni ja „Su no ko” od lu ~i le da ki lo gram sko pa ko va we {e }e ra tr go vin skim lan ci ma pro da ju po 79 di na ra. M. Mi tro vi}

Ona pod se }a na to da je ova fa bri ka me |u pr vi ma sni zi la ce nu

NA CI O NAL NA OR GA NI ZA CI JA PO TRO [A ^A PO ZI VA NA PRO TEST

Jed no dnev ni boj kot tr go vin skih la na ca (ne)}e obo ri ti ce ne Pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Go ran Pa po vi} po zvao je na jed no dnev ni boj kot tr go vin skih la na ca zbog po sku pqe wa. – Po zi vam sve po tro {a ~e da na po je dan dan boj ko tu ju ve li ke tr go vin ske lan ce. Da ni ko ne u|e i ne ku pi ni {ta. I ne sa mo to, ne go da u isto vre me u te pro dav ni ce u|e Tr `i {na in spek ci ja pa da pre kon tro li {e pro met ro be, ko li ko je ro be s is te kom ro ka tra ja wa, ne pot pu nih de kla ra ci ja. Pa da le po na pla ti ka zne i na pu ni bu xet – po ru ~io je Pa po vi}. Ka ko je re kao za „Dnev nik„, za ne ko li ko da na bi }e pre ci zi ra no ka da }e se boj kot or ga ni zo va ti da bi na taj na ~in po tro {a ~i ka zni li pro iz vo |a ~e ili tr gov ce ko ji naj vi {e ili ne ar gu men to va no di `u ce ne. Ujed no, po tro {a ~i }e na taj na ~in po sla ti i po ru ku Vla di da pro blem mo ra da re {i si stem skim me ra ma. Pa po vi} je iz ja vio da je jav na taj na da su vla sni ci tr go vin skih la na ca ujed no i vla sni ci pre ra |i va~ kih in du stri ja (me snih, agrar nih, ko zme ti~ kih), te je sa svim lo gi~ no da }e, sve dok se sa mo oni pi ta ju, dok oni bu du pra vi li ce ne i „za bra wi va li” kon ku ren ci ji da do |e u Sr bi ju, bi ti ova ko. – Svest po tro {a ~a ubi ja na je go di na ma ra zno ra znim pri ~a ma, a srp ski po tro {a~ to li ko je apa ti ~an da, ka da na pri mer ode na pi ja cu, ne

pi ta ni oda kle je pro iz vod, ni da li je zdrav i bez be dan, ili, re ci mo, otro van – na gla {a va pr vi ~o vek NOPS-a. – Po tro {a ~i ima ju pra vo na naj bo qe i za slu `u ju naj bo qe za

svoj no vac – ka `e Pa po vi}, pod se }a ju }i na po da tak da je u Sr bi ji hra na naj sku pqa u re gi o nu, i to svi zna ju. – Pro blem je u to me {to ih za kon ne spre ~a va u to me jer je ne pri men qiv.

Za kon o tr go vi ni, Za kon o po tro {a ~i ma, Za kon o kon ku ren ci ji, Za kon o op {toj bez bed no sti pro iz vo da i Za kon o op {toj bez bed no sti hra ne, po we go vim re ~i ma, mo ra ju da do ì ve pro me ne ko je }e se pri me wi va ti u prak si. To ni je pr vi put da Na ci o nal na or ga ni za ci ja po tro {a ~a po zi va na boj kot ku po vi ne po je di nih pro iz vo da. U mar tu ove go di ne, re ci mo, NOPS je po zvao po tro {a ~e da ne ku pu ju go ri vo u znak pro te sta {to mu je ce na za dva i po me se ca po dig nu ta de set po sto. Me |u tim, ak ci ja je ima la vi {e ver bal nu ne go prak ti~ nu po dr {ku po tro {a ~a i iz o sta lo je or ga ni zo va no de lo va we po tro {a~ ke po pu la ci je ko je bi zna ~aj ni je uti ca lo na to trt ì {te, ali i tr ì {ta dru ge ro be. Po ka za lo se da, za raz li ku od po tro {a ~a u Evro pi, po tro {a ~i u Sr bi ji go to vo da ne po zna ju za kon sku re gu la ti vu, a i de fi ni ci ja gra |an ske ini ci ja ti ve im je ne po zna ta pa se po zi vi na boj kot ili dru ge ak ci je, uglav nom za vr {a va ju sa mo na do broj vo qi. Boj kot po je di nih pro iz vo da u Evro pi ima efek ta jer i tr gov ci i po tro {a ~i po zna ju tr ì {na pra vi la. Uglav nom ta kve ini ci ja ti ve za re zul tat ima ju sni è we ce na ro be. Na ja vqe ni pro test jo{ je jed na pri li ka da se vi di ko li ko su po tro {a ~i va àn fak tor na tr ì {tu. S. G.

Formiran Nacionalni savet Vlada Srbije ju~e je formirala Nacionalni savet za za{titu potro{a~a i za predsednika imenovala ministra spoqne i unu tra{we trgovine Rasima Qaji}a. Nacionalni savet za za{titu potro{a~a, kao stru~no savetodavno telo, vlada je formirala sa ciqem unapre|ewa sistema za{tite potro{a~a. Kako je ranije najavqeno, ~lanovi Nacionalnog saveta za za{titu potro{a~a bi}e predstavnici vi{e ministarstava Vlade Srbije, stru~waci, kao i predstavnici pet organizacija za za{titu potro{a~a u zemqi.

Pr vi du nav ski bi znis fo rum u No vom Sa du U sklo pu Saj ma in ve sti ci ja, u No vom Sa du 23. i 24. ok to bra odr `a }e se Pr vi du nav ski bi znis fo rum po sve }en Du nav skoj stra te gi ji, we nim stu bo vi ma raz vo ja i pri o ri tet nim obla sti ma. U ra du fo ru ma u~e stvo va }e oko 200 pri vred ni ka, pred stav ni ka lo kal nih sa mo u pra va i pri vred nih ko mo ra iz ze ma qa po du nav skog sli va: Ne ma~ ke, Austri je, ^e {ke, Slo va~ ke, Ma |ar ske, Ru mu ni je, Bu gar ske, Slo ve ni je, Hr vat ske, Sr bi je,

Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Mol da vi je i Ukra ji ne. Fo rum, kao pi lot-pro je kat, re a li zu je „Me di ja in vent„ uz po kro vi teq stvo Vla de Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne i Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne. Za Sr bi ju, Du nav sa svo jim ogrom nim po ten ci ja lom pred sta vqa mo gu} nost za mno ge raz voj ne pro jek te i ide je. Sa svo jih 588 ki lo me ta ra pu ta, ka rak te ri {u ga plov nost, za di vqu ju }a isto ri ja, na ci o nal ni par ko vi, lu ke, pre sto ni ce

kul tu re, hi dro e lek tra ne, mo sto vi... O ci qe vi ma, za da ci ma, pro jek ti ma, mo gu} no sti ma ko je se uka zu ju go vo ri }e, iz me |u osta log, i pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pa stor, pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, ko or di na tor za fon do ve EU Og wen Mi ri}, rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, ko or di na tor Pri o ri te ta 8 Du nav ske stra te gi je dr Hans-Pe ter Her dli~ ka...

Naft na in du stri ja Sr bi je (NIS) na ja vi la je da }e od da nas sni zi ti ma lo pro daj ne ce ne ben zi na za dva di na ra po li tru, a di zel go ri va za di nar po li tru. Ka ko su na ve li u NIS, isto vre me no }e bi ti sma we ne i ve le pro daj ne ce ne go ri va i to evro-di ze la od 20 do 70 pa ra po li tru, a di ze la D2 za 50 pa ra po li tru. Ve le pro daj ne ce ne BMB 95 i evro pre mi ju ma

bi }e sni è ne za dva di na ra po li tru. Ana li ti ~a ri su ove sed mi ce oce ni li se mo è o~e ki va ti po jef ti we we go ri va zbog ja ~a wa di na ra i sta bil ne ce ne naf te na svet skom tr ì {tu. Pro se~ na ce na evro di ze la na pum pa ma u Sr bi ji je oko 1,43 evra, a evro pre mi ju ma BMB 95 oko 1,48 evra {to je na ni vou ce na u re gi o nu.

DRU [TVE NE MRE @E [AN SA ZA RAD NO ME STO

Po slo dav ci tra `e rad ni ke i na „Fej sbu ku”

Po slo dav ci u Sr bi ji sve vi {e to ga da po slo dav ci ko ri ste i ko ri ste dru {tve ne mre è pri dru {tve ne mre è, dok ve li ka ve oda bi ru kan di da ta za po sao, a naj - }i na – 42,5 od sto – sma tra da wi vi {e se ko ri ste „Link din„ i ho vi pro fi li ne ma ju ni ka kve ve „Fej sbuk„, po ka za la su naj no vi ja ze s bi o gra fi jom za po sao. is tra ì va wa por ta la „In fo Pred stav ni ce kom pa ni ja „Te stud„. Is tra ì va we je pred sta - le nor” i PST, Va wa Sa lai i Sa vqe no ju ~e na okru glom sto lu „Za po {qa va we i dru {tve ne mre è” u Rek to ra tu Uni ver zi te ta u Be o gra du. – Ka da smo pi ta li po slo dav ce da li ko ri ste dru {tve ne mre è gde tra è do dat ne po dat ke o kan di da tu, 55 od sto se iz ja sni lo da ih ko ri sti, 2,6 od sto je re klo da no ve rad ni ke wa Ha lil ko vi}, is ta kle su da bi ra ju is kqu ~i vo pre ko dru{ - wi ho ve ku }e u oda bi ru kan di da ta stve nih mre à, 17,49 od sto se iz - ne gle da ju pro fi le na dru {tve ja sni lo da po da ci na dru {tve nim nim mre à ma „Tvi ter„ i „Fej mre à ma ni su re le vant ni, dok je sbuk„, ali da ko ri ste is kqu ~i vo 25,1 od sto re klo da ni su raz mi - „Link din„ pro fi le. {qa li o to me da na taj na ~in – Dru {tve ne mre è se ko ri ste pro ve ra va ju po dat ke o kan di da - kao po tvr da in for ma ci ja iz bi o ti ma – re kao je To mi slav ]et ko - gra fi je, ali ne mo è od ne ti pre vi} iz „In fo stu da„. va gu uko li ko se dvo u mi mo iz me |u On do da je da je is tra ì va we dva kan di da ta, in ter vju je i da qe po ka za lo da „Tvi ter„ ko ri sti naj va `ni ji za oda bir – ob ja sni la osam od sto po slo je Sa wa Ha lil ko da va ca kao do dat ni vi}, me na xer ka iz vor in for ma ci ja kom pa ni je PST. Po slo dav ci o kan di da tu, Stu den te ko ji su u Sr bi ji sve vi {e „Link din„ 41,5 od p r i s u s t v o v a l i ko ri ste dru {tve ne okru glom sto lu in sto, dok „Fej sbuk„ ko ri sti tre }i na mre è pri oda bi ru te re so va lo je ka kan di da ta za po slo da va ca za za kvi su tren do vi u po {qa va we kan di - po sao, a naj vi {e se sve tu i da li }e i da ta. ko ri ste „Link din” kod nas za po {qa ]et ko vi} je ob va we pu tem dru i „Fej sbuk” ja snio da te re zul {tve nih mre à ta te tre ba uze ti s pre u ze ti pri mat. re zer vom jer je an Ele na Er de qa ke ti ra no 250 po slo da va ca ko ji no vi} iz „In fo stu da„ je na gla si spa da ju u li de re u svo jim obla - la da se dru {tve na mre à „Link sti ma i ko ji naj br è usva ja ju no - din„ u En gle skoj ko ri sti za za po ve teh no lo gi je. Sli ka bi, ka ko {qa va we mno go vi {e ne go saj to na sta vqa, bi la dru ga ~i ja da su vi za za po {qa va wa. an ke ti ra na jav na pre du è }a i dr – Po slo dav ci su po ~e li da àv na upra va. pri me }u ju ko li ko kva li tet nih On je re kao da su an ke ti ra ni i kan di da ta mo gu na }i na dru {tve po ten ci jal ni kan di da ti za po sao nim mre à ma i kan di da ti to ko i da je is tra ì va we po ka za lo da ri ste – za kqu ~i la je Ele na Er de je sva ki pe ti is pi ta nik sve stan qa no vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

110,2149

Morava, Jagodina

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 112,4642

115,0509

109,8775

Australija

dolar

87,2851

89,0664

91,1149

87,0179

Kanada

dolar

85,9979

87,7530

89,7713

85,7347

Danska

kruna

14,7696

15,0710

15,4176

14,7244

Norve{ka

kruna

14,9115

15,2158

15,5658

14,8658

[vedska

kruna

12,7682

13,0288

13,3285

12,7291

[vajcarska

franak

91,0791

92,9379

95,0755

90,8003

V. Britanija

funta

135,6992

138,4686

141,6534

135,2838

SAD

dolar

84,1463

85,8636

87,8385

83,8887

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (438,94 0,13)

18,91

1.000

58.000

Kredi banka, Kragujevac

4,58

1.850

33.300

AIK banka, Ni{

0,00

1.360

43.520

Komercijalna banka, Beograd

1,47

964

2.138.242

NIS, Novi Sad

-0,32

627

4.554.046

Filip Moris, Ni{

1,38

811

89.210

Imlek, Beograd

0,00

3.010

2.019.710

0,77 Promena %

522 Cena

1.016.764 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,77

522

1.016.764

Komercijalna banka, Beograd

-16,22

50.235

1,47

964

2.138.242

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Globos osigurawe, Beograd

-5,88

16.000

0,24

420

544.999

Industrijske nekretnine, Beograd

-3,51

110

1.210

Soja protein, Be~ej

0,00

459

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.200

22.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.595

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,53

4.380

56.940

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.352

0,00

79.200

Tigar, Pirot

0,00

219

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

405

68.850

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom BIP u restrukturirawu, Beograd

Termika, Beograd Go{a monta`a, Velika Plana Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,69

1.265

158.125

-2,31 Promena %

2.203 Cena

440.600 Promet

NIS, Novi Sad

-0,32

627

4.554.046

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

0,00

15.000

2.520.000

Stari Tami{, Pan~evo

-0,09

1.100

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

405

68.850

Revnost, Novi Sad

0,00

2.400

28.800

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik UGO VOR O RAZ VOJ NOJ PO MO ]I SR BI JI

Od Ne ma~ ke 81 mi lion evra Ne ma~ ka je ju ~e, pot pi sa nim Pro to ko lom o raz voj noj sa rad wi u 2012. go di ni, Sr bi ji odo bri la 81 mi lion evra za pro jek te u obla sti ener ge ti ke, in fra struk tu re i raz vo ja de mo kra ti je i una pre |e wa jav ne ad mi ni stra ci je. Pro to kol su u Be o gra du pot pi sa li di rek tor Vla di ne Kan ce la ri je za evro in te gra ci je Mi lan Pa je vi} i na ~el nik Od se ka za sa rad wu s Ju go i sto~ nom Evro pom ne ma~ kog Mi ni star stva za eko nom sku sa rad wu Leo Krojc. Pa je vi} je po sle pot pi -

si va wa pro to ko la pod se tio na to da je do sa da {wa ne ma~ ka raz voj na po mo} Sr bi ji, ne ra ~u na ju }i naj no vi ja odo bre na sred stva, iz no si la oko 1,2 mi li jar du evra. – Zhva qu jem ne ma~ koj vla di i na ro du na po mo }i i po dr {ci ko ju su nam do sa da uka zi va li i na da mo se da }e se ta ko i na sta vi ti – re kao je Pa je vi}. Pot pi si va wu je pri su stvo vao i am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Hajnc Vil helm, ko ji je pod se tio na to da je we go va dr `a va od 2000. go di ne naj ve }i da va lac raz voj ne po mo }i Sr bi ji i da je Sr bi ja me |u de set naj ve }ih pri ma la ca ne ma~ ke po mo }i. – Ne ma~ ka je ve o ma za in te re so va na za to da Sr bi ja {to pre po sta ne ~la ni ca EU, na da mo se da }e joj da nas odo bre na sred stva po mo }i na pu tu ka Evro pi – po ru ~io je am ba sa dor Vil helm.

petak19.oktobar2012.

CE NE ]E U HR VAT SKOJ SKO ^I TI ^E TI RI PO STO, U CR NOJ GO RI 4,5, A KOD NAS 12 PRO CE NA TA

Su {a svu da, a in fla ci ja ha ra sa mo u Sr bi ji Ovu go di nu Sr bi ja }e za vr {i ti s in fla ci jom od bar 12 po sto, ka ù prog no ze i po da ci Na rod ne ban ke Sr bi je. To je i vi {e ne go du plo u od no su na prog no zu iz de cem bra, ka da je kao pla fon bi lo od re |e no pet po sto. To, ka da su ce ne u pi ta wu, ni je je di na lo {a vest. In fla ci ja }e na sta vi ti da ra ste i pr vih me se ci 2013, da bi tek na pro le }e ce ne po ~e le da se smi ru ju. Prog no ze NBS-a go vo re da bi na red nu go di nu tre ba lo da za vr {i mo s naj vi {e 5,5 po sto. Kao glav ni kri vac za enorm ni rast ce na pro zva na je su {a. Ipak, po da ci iz ze ma qa re gi o na ko je su ta ko |e ima le su {nu go di nu go vo re da in fla ci ja ne mo ra da bu de ova ko enorm no vi so ka kao kod nas. Hr vat ska }e ta ko ove go di ne ima ti sto pu od ~e ti ri po sto, sli~ no kao i Cr na Go ra, gde se o~e ku je 4,5 pro ce na ta ra sta ce na. Ma ke do ni ja je jo{ bo qa: 3,7 po sto. U NBS-u ob ja {wa va ju da ce ne hra ne kod nas vi {e uti ~u na in fla ci ju usled op {te pri vred ne sli ke gde ce ne po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da vi {e uti ~u na uku pan rast ce na. Ipak, po me nu te biv {e re pu bli ke se ne raz li ku ju mno go od nas pa da ima mo i tri pu ta ve }i rast ce na na go di {wem ni vou od wih. O to me za {to mi kroz ce ne pla }a mo naj ve }i da nak su {i stru~ wak iz be o grad skog In sti tu ta za tr ì {na is tra ì va wa Sa {a \o go vi} ka è: – Su {a je sa mo je dan uzrok ko ji je iza zvao enorm ni rast ce na – na vo di \o go vi}. – Dru gi, mno go

uti caj ni ji, je po gre {na po li ti ka ko ju smo vo di li go di na ma. Da smo pre pet-{est go di na, ka da smo ima li znat ne pri ho de od pri va ti za ci je, ulo `i li deo tih pa ra u no ve si ste me za na vod wa va we i ospo so bi li sta re, po put si ste ma Ka na la DTD, da nas bi -

Ta ko |e, ne ma mo efi ka san si stem su zbi ja wa tih po ja va, ko je di rekt no uti ~u na vi {i rast ce na. Svi zna mo pri ~u o ne ef i ka snom pra vo su |u. Za {to su dru gi, na ma sli~ ni, to li ko bo qi na tom po qu ni je te {ko ob ja sni ti. Hr vat ska je pred sa mim vra tim Evrop -

Su {a je sa mo je dan uzrok ko ji je iza zvao enorm ni rast ce na, dru gi, mno go uti caj ni ji, jeste po gre {na po li ti ka ko ju smo vo di li go di na ma smo ima li ne sa mo ni è ce ne po qo pri vred nih pro iz vo da i in fla ci ju ve} i vi {ko ve za iz voz. Dru gim re ~i ma, na su {i smo mo gli jo{ i za ra di ti. î ni lac ko ji je ova ko vi so ko po di gao na {e ce ne u od no su na okru è we je ne do sta tak kon ku ren ci je. Ni smo na vre me uo~i li for mi ra we mo no po la, kar tel sko spo ra zu me va we.

ske uni je i ima li be ra li zo va no tr ì {te, ja ~u kon ku ren ci ju pa i ni è ce ne. Na tr ì {tu Cr ne Go re je pri li~ na tr ì {na utak mi ca pro iz vo |a ~a iz re gi o na – i mi tu u~e stvu je mo – a to sni à va ce ne. Isto va ì i za Ma ke do ni ju. Sr bi ja, s dru ge sta ne, ima ca rin sku za {ti tu pro iz vo |a ~a, a to je jo{ je dan ~i ni lac ko ji uti -

~e na to da bu de ma we kon ku ren ci je i da ce ne ra stu vi {e ne go u okru è wu. In fla ci ja se ov de ne }e ta ko la ko smir ti: po ~et kom go di ne mo è mo o~e ki va ti vi {e ce ne stru je, a one uti ~u i na sve osta le, ba{ kao i kvar tal no uskla |i va we ak ci za, ko je ta ko |e pa da u to vre me. A po sle, vi de }e mo... Pro fe sor Ko sta Jo si fi dis upo zo ra va na to da su, osim su {e, na ce ne uti ca li i iz bo ri. U go di na ma ka da oni pa da ju obi~ no je ve }a po tro {wa, i to on da uti ~e da ce ne ra stu, sa mim tim ima mo i vi {u sto pu in fla ci je. Efek ti po ve }a wa vi {e sto pe PDV-a s 18 na 20 po sto ta ko |e da ju do pri nos ra stu ce na kod nas. Hr vat ska je la ne ima la iz bo re i po ve }a we PDV-a, kod wih su ove go di ne te me re i efek ti iz o sta li. Na rod na ban ka Sr bi je, u ~i joj je nad le `no sti rast ce na, bo ri se in stru men ti ma ko je ima na ras po la ga wu. Ne dav no je re fe rent na sto pa po ve }a na na 10,75 po sto. A ka ko je ne dav no re kao vi ce gu ver ner Ve se lin Pje {~i}, ste pen re strik tiv no sti mo ne tar ne po li ti ke u na red nom pe ri o du za vi si }e od uspe {nog ob u- zda va wa in fla tor nih o~e ki va wa ali i uti ca ja spoq nih fak to ra, po put ra sta ce na naf te na svet skom tr ì {tu, a i fi skal ne kon so li da ci je na do ma }em te re nu. On je pod se tio na to da je i 2008. go di na bi la su {na i s dvo ci fre nom in fla ci jom pa smo na red nih ima li znat no ni ù sto pu. D. Vu jo {e vi}

VLA DA PLA ]A 100 MI LI O NA EVRA

Ko mer ci ja lna ban ka osta je dr àv na Dr à va }e do kra ja me se ca ku pi ti ak ci je Ko mer ci jal ne ban ke u vred no sti od 100 mi li o na evra, ~i me }e za dr à ti ve }in sko vla sni {tvo u toj ban ci od oko 42 od sto, od lu ~i la je ju ~e Vla da Sr bi je. – Od lu ka Vla de da do ka pi ta li zu je Ko mer ci jal nu ban ku deo je na {e oba ve ze ko ja po sto ji u ugo vo ru i na taj na ~in je dr à va za dr à la ve }in sko vla sni {tvo u toj ban ci – po tvr dio je Ta nju gu dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Vlaj ko Se ni}. On je is ta kao da je no vac za to obez be |en u bu xe tu. – Sma tra mo da je od lu ka o do ka pi ta li za ci ji do bra i va `na i da je Ko mer ci jal na ban ka po ka za la u pro te klom pe ri o du da je sva ka ko jed na od vo de }ih ba na ka na na {em tr ì {tu s ve li kim po ve re we ma gra |a na – re kao je Se ni}. Po ra ni jim iz ja va ma ~el ni ka ban ke, da dr à va ni je is ko ri sti la pra vo na do ka pi ta li za ci ju, wen for mal ni udeo bi se do kra ja go di ne sma wio sa 42,6 na 27,46 od sto, a ve }in ski vla sni ci Ko mer ci jal ne ban ke bi po sta li Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD), Me |u na rod na fi nan sij ska kor po ra ci ja (IFC), ne ma~ ki DEG i {ved ski „Sved fond„. Te ~e ti ri in sti tu ci je bi 1. ja nu a ra 2013. ima le kon trol ni pa ket od 51,54 od sto ka pi ta la.

dru[tvo

petak19.oktobar2012.

dnevnik

PRE VEN TIV NI PRE GLE DI O TRO [KU DR @A VE

OSMA CI IZ JU @NO BA^ KOG OKRU GA ME \U NAJ BO QI MA NA MA LOJ MA TU RI

Jed nom go di {we za kar ci nom de be log cre va

De voj ~i ce ja ~e od de ~a ka u oba te sta

Skri ning-pre gle di u gi ne ko lo gi ji pred vi |e ni su jed nom u tri go di ne, a pre gle di ra di ra nog ot kri va wa ra ka doj ke jed nom u dve go di ne, ali se pa ci jent ki we ne za vi sno od to ga mo gu obra ti ti le ka ru ko ji je du `an da im omo gu }i pre gled uko li ko ima ju ne ke te go be ili da im da sa vet ka ko da qe da vo de ra ~u na o svom zdra vqu. Ta ko je po pra vil ni ku ko ji je utvr di lo Mi ni star stvo zdra vqa s ci qem da se sta nov ni {tvo na vik ne na to da ide na pre ven tiv ne pre gle de on da ka da je zdra vo, a ne tek on da ka da obo li. To me je i

na me wen skri ning pro gram ko ji za ciq nu gru pu ima one ko ji ret ko od la ze kod le ka ra. Ta kva pra vi la iza zva la su ne go do va we u jav no sti jer se tu ma ~e dru ga ~i je, od no sno da `e ne mo gu sa mo jed nom u tri go di ne da idu kod gi ne ko lo ga a da se pri tom ne uzi ma u ob zir da je re~ o pre ven tiv nom pre gle du.

25 do 65 go di na ì vo ta tre ba da idu jed nom go di {we na ci qa ni pre gled za ra no ot kri va we ra ka gr li }a ma te ri ce i ra ka doj ke. Ka da odu kod iza bra nog gi ne ko lo ga, on ima oba ve zu da im ura di gi ne ko lo {ki pre gled i uzme bris, a po po tre bi i ura di bi op si ju. @e ne od 45 do 69 go di ne jed nom u dve go di ne tre ba da idu na ma mo gra fi ju, a è ne od 40 go di na jed nom go di {we. Si ste mat ski pre gled sta ri jih od 50 go di na, jed nom u dve go di ne, tre ba da sa dr ì i di gi to rek tal ni pre gled. Mu {kar ci tih go di na jed nom u dve go di ne tre ba da idu na pal pa tor ni pre gled pro sta te, a sta ri ji od 65 go di na – na pro ce nu f u n k c i o n a l n o g sta tu sa. Sve oso be sta ri je od 50 go di na jed nom u tri go di ne tre ba da ura de ci qa ni pre gled na ra no ot kri va we kar ci no ma de be log cre va, a je dan put go di {we, ako spa da ju u gru pu ko ja ima pre di spo zi ci je za ta kvo obo qe we, ura de i te sti ra we na po sto ja we okult ne kr vi u sto li ci. Za è ne ge ne ra tiv nog do ba, od 15 do 49 go di na, utvr |en je ka len dar pre gle da u ve zi s pla ni ra wem po ro di ce po ko jem se zah te va pri su stvo oba part ne ra. Utvr |e no je naj ma we dva pre gle da go di {we, ko ja pod ra zu me va ju kli ni~ ko, la bo ra to rij sko is pi ti va we, zdrav stve no-vas pit ni rad kao i od re |i -

RF ZO je na pra vio zdrav stve ni ka len dar ko jim je utvr |e na di na mi ka pre ven tiv nih pre gle da za sve gru pe sta nov ni {tva. Svi ti pre gle di su bes plat ni jer ih i pla }a RF ZO Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we je, ina ~e, utvr dio sa dr `aj i obim pre ven tiv nih me ra u obla sti pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, me |u ko ji ma je i ova o gi ne ko lo {kom pre gle du jed nom u tri go di ne, is ti ~u }i da se oko 80 od sto bo le sti mo gu spre ~i ti ili iz le ~i ti ako se ot kri ju na vre me. Utvr |e no je da je svr ha pre ven tiv nih pre gle da spre ~a va we po ja ve bo le sti, od no sno ot kri va we obo qe wa u naj ra ni joj fa zi, ka da jo{ ne ma simp to ma, jer su ta da mo gu} no sti za iz le ~e we naj ve }e. RF ZO je na pra vio zdrav stve ni ka len dar ko jim je utvr |e na di na mi ka pre ven tiv nih pre gle da za sve gru pe sta nov ni {tva. Svi ti pre gle di su bes plat ni jer ih i pla }a RF ZO. U tom ka len da ru na ve de no je da `e ne od

va we vr ste kon tra cep ci je. Za sta nov ni {tvo od 19 do 35 go di na utvr |en je si ste mat ski pred gled je dan put u pet go di na. U okvi ru tog pre gle da tre ba ura di ti la bo ra to rij ska is pi ti va wa, oce nu zdrav stve nog sta wa kao i od re |i va we do dat nih me di cin skih is pi ti va wa u za vi sno sti od na |e nog sta wa i fak to ra ri zi ka. De ca od 15 do 18 go di na, ko ja ne na sta vqa ju {ko lo va we, tre ba jed nom go di {we da idu na si ste mat ski pre gled, od no sno isto kao i oni ko ji re dov no idu u {ko lu. Le kar je oba ve zan da im ura di op {ti kli ni~ ki pre gled, la bo ra to rij ske pre tra ge, da oce nu zdrav stve nog sta wa i od re di do dat na me di cin ska is pi ti va wa ako je to po treb no. Q. Ma le {e vi}

MA STER STU DEN TI GLU ME NA FE STI VA LU U SLO VA^ KOJ

„@i vo ti dru gih – pi sma se bi” Stu den ti ma ster stu di ja pred sta vu „@i vo ti dru gih – glu me Aka de mi je umet no sti pi sma se bi”, i to da nas. Pred Uni ver zi te ta u No vom Sa du sta va je, ka ko oba ve {ta va ju iz u~e stvu ju na fe sti va lu aka de - no vo sad ske Aka de mi je umet mi ja/fa kul te ta dram skih no sti, na sta la is tra ì va~ umet no sti pod na zi vom Pro je - kim ra dom stu de na ta ko ji su kat Ar to ri um, ko ji je po ~eo ju ~e auto ri tek sta. Ko na~ nu for i tra je do 21. ok to bra u Ban - mu, u ko joj }e bi ti iz ve de na na skoj Bi stri ci, u Slo va~ koj. fe sti va lu u Slo va~ koj, do bi Or ga ni za tor fe sti va la je ta - la je po kon cep tu i re ì ji mo {wi Fa kul tet dram skih prof. Mi li vo je vi }a. umet no sti AU i odr à va se Pod se }a mo da su Uni ver zi tre }i put. Osim stu de na ta fa - tet u No vom Sa du i Aka de mi kul te ta do ma }i na i na {ih, na ja umet no sti u Ban skoj Bi Ar to ri ju mu u~e stvu ju i stu - stri ci u apri lu pot pi sa li den ti umet ni~ kih uni ver zi te - spo ra zum o sa rad wi ko jim se ta i po zo ri {nih aka de mi ja iz pro mo vi {u i po dr à va ju raz Pra ga (ê {ka), Ki je va (Ukra - li ~i ti ob li ci me |u u ni ver zi ji na) i Var {a ve (Poq ska). tet ske sa rad we i raz me ne, Na {i stu den ti, u kla si umet ni~ ki fe sti va li (kao pro fe so ra i re di te qa Ni ki {to je Pro je kat Ar to ri jum). te Mi li vo je vi }a, iz ve {}e V. ^.

Na ovo go di {woj ma loj ma tu ri de voj ~i ce su bi le bo qe od de ~a ka i na te stu iz ma te ma ti ke i na onom iz ma ter weg je zi ka, po ka za li su po da ci Cen tra za vred no va we kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa, ba{ kao {to su po ka za li i da je po sled wa ge ne ra ci ja svr {e nih osma ka na za vr {nom is pi tu bi la ne {to bo qa od svo jih pret hod ni ka, ma da je test iz ma te ma ti ke bio te `i ne go la ne. A na te sto vi ma, na ko ji ma je od 20 za da ta ka, po lo vi na bi la za osnov ni ni vo zna wa, {est za sred wi i ~e ti ri za na pred ni, 84 od sto u~e ni ka re {i lo je naj ma we po lo vi nu za da ta ka s osnov nog ni voa na te stu iz ma ter weg je zi ka, dok je kod ma te ma ti ke taj pro ce nat ne znat no ni `i. Ve} kod sle de }eg ni voa raz li ka iz me |u pred me ta znat no je ve }a. Na i me, bar ~e ti ri za dat ka sred weg ni voa iz ma ter weg je zi ka us pe lo je da re {i 56 od sto u~e ni ka, a iz ma te ma ti ke tek 33 od sto. Raz li ka se jo{ pro du bi la na za da ci ma na pred nog ni voa

Osma ci u Sr bi ji naj lo {i je sto je iz gra ma ti ke, lek si ke i kwi `ev nog je zi ka, a naj bo qe su sa vla da li ~i ta we i raz u me va we pro ~i ta nog jer, dok je tri od ~e ti ri naj te `a za dat ka iz ma ter weg je zi ka re {i lo 27 od sto ma lih ma tu ra na ta, iz ma te ma ti ke je do re {e wa

tri ta kva za dat ka us pe lo da do |e sa mo tri od sto. Gle da no po obla sti ma iz ko jih je pro ve ra va no zna we, osma -

ci u Sr bi ji naj lo {i je sto je iz gra ma ti ke, lek si ke i kwi `ev nog je zi ka, a naj bo qe su sa vla da li ~i ta we i raz u me va we pro ~i ta nog, ka da je u pi ta wu ma ter wi je zik, dok u ma te ma ti ci naj vi {e „{an ta ju” u obla sti bro je va i ope ra ci ja s wi ma i u ge o me tri ji. Ana li za re zul ta ta za vr {nog is pi ta po okru zi ma po ka za la je da su na te stu iz ma ter weg je zi ka na ni vou re pu bli~ kog pro se ka ove go di ne bi li u~e ni ci iz osam od 31 okru ga, dok je la ne ta kvih bi lo u pet okru ga. Na `a lost, i ove go di ne mno go okru ga, ~ak 17, osta lo je is pod pro se ka, a iz nad we ga bi li su osma ci iz Ra {kog, P~iw skog, Ni {av skog, Ko sov skog, Ju `no ba~ kog okru ga i iz Be o gra da. \a ci iz tih okru ga i iz Be o gra da iz nad pro se~ ni su bi li i na te stu iz ma te ma ti ke, na ko jem su pro se~ ni bi li |a ci iz osam okru ga (la ne ih je bi lo sa mo iz tri), a is pod pro se~ ni iz 16. D. De ve ~er ski

ODA BRAN NAJ BO QI RAD „LET WE STRU^ NE PRAK SE”

Naj us pe {ni ja Jo va na Pe }a nac Stu dent ki wa Jo va na Pe }a nac bi la je naj u spe {ni ja na ovo go di {woj, dru goj “Let woj stru~ noj prak si” u or ga ni za ci ji udru è wa “Zre wa nin ski po slov ni krug” (Zrepok) i Teh ni~ kog fa kul te ta “Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu. Pro je kat “Let wa stru~ na prak sa” ima za ciq da stu den ti ma omo gu }i sti ca we prak ti~ nog zna wa kroz prak su i rad u pred u ze }i ma – osni va ~i ma po me nu tog pri vred nog udru è wa. Stu den ti su bi li u oba ve zi da to kom prak se ura de pro jekt ni za da tak, ko ji su ka sni je bra ni li pred ì ri jem.

Po oce ni `i ri ja, Jo va na Pe }a nac, ko ja je prak su oba vqa la u kom pa ni ji “Ke ra mi ka Jo va no vi}”, ima la je naj bo qi rad i pre zen ta ci ju. Zbog to ga }e joj Zrepok obez be di ti sti pen di ju od 120.000 di na ra ko ja }e joj bi ti is pla }i va na u dva na est me se~ nih ra ta za vre me tra ja wa ma ster stu di ja. Osim to ga, wu }e Fa kul tet oslo bo di ti tro {ko va na stav ka {ko lo va wa na ma ster stu di ja ma. Dru go pla si ra na je bi la Mi la Za kin, tre }e me sto pri pa lo je Alek san dri Jo vi}, a sle de Iva na Pet ka ni}, Qi qa na Li tri -

~in, Vo ji slav Po po vi}, Re na ta Se ke re{, Mla |a na Asi mi i Qi qa na \u ri}. – Pre po zna ju }i ve li ku am bi ci ju i za la ga we ko je su po ka za li stu den ti to kom prak se, Zrepok i Fa kul tet su i ove go di ne pri pre mi li po klon iz ne na |e wa za sve wih – re kao je pred sed nik Zrepoka Dra gan Vi da ko vi}. – Tri pr vo pla si ra na stu den ta na po klon su do bi la ta blet ra ~u na re, a svi osta li ko ji su uspe {no od bra ni li pro je kat, po eks ter ni hard disk. S po no som, ta ko |e, is ti ~e mo da je ove go di ne, na kon oba vqa wa “Let we stru~ ne prak -

se”, jo{ je dan stu dent za po slen. Kom pa ni ja “Ne i mar” od lu ~i la je da za po sli Mla |a nu Asi mi ko ja je is ka za la trud i po sve }e nost pri li kom prak se u toj fir mi. Stu den ti dru ge ge ne ra ci je “Let we stru~ ne prak se” ra do ve su bra ni li na zre wa nin skom Fa kul te tu, a pro jekt ne za dat ke je oce wi vao pe to ~la ni `i ri u sa sta vu: pro fe sor Mi ro slav Lam bi}, pro fe sor De jan \or |e vi}, do cent Di ja na Ka ru o vi}, pred stav nik stu de na ta Da vid Gi le zan i pred sed nik Zrepoka Dra gan Vi da ko vi}. @. Ba la ban

[TI ]E NI CI DO MA ZA STA RE I PEN ZI O NE RE U MO LU

Ru ko tvo ri na ma ob ra do va li su gra |a ne Me sec ok to bar je po sve }en naj sta ri ji ma, ka da se u mno gim me sti ma pri re |u ju raz ne pri red be, a {ti }e ni ci Do ma za sta re i pen zi o ne re u Mo lu su su g ra | a n e ob r a d o v a l i iz l o `bom ru ko tvo ri na ko je iz ra |u ju u okvi ru rad ne te ra pi je i pri god nim pro gra mom u Do mu kul tu re. U usta no vi u Mo lu ~i ji je ka pa ci tet za zbri wa va we 220 osta re lih li ca tre nut no je po pu we no oko 190 me sta. U okvi ru rad ne te ra pi je ak tiv na je gru pa za ru~ ne ra do ve, a za hva qu ju }i sred stvi ma re sor nog po kra jin skog se kre ta ri ja ta ku pqe na su dva raz bo ja i ~e tvo ro {ti }e ni ka je pro {lo obu ku pa se an ga `u je u tka~ koj ra di o ni ci. Pre ma re -

~i ma di rek to ra I{tva na Na ~e, ide ja je da se otvo ri i grn ~ar ska ra di o ni ca, za {ta je pri pre mqen od go va ra ju }i pro je kat sa ko jim }e se kon ku ri sa ti za sred stva. - Rad n a te r a p i j a je je d an od na ~ i n a da {ti } e n i c i is p u n e slo b od n o vre m e. Po r ed gru p e za ru~ n e ra d o v e i tka~ k e ra di o n i c e u okvi r u kre a t iv n e ra d i o n i c e iz r a | u j u se ukra sni i upo t reb n i pred m e t i. Ru ko t vo r i n e do sa d a ni s mo pro da v a l i, ne g o smo ih uglav n om po k la w a l i pri g od n im pri l i ka m a, na { im go s ti m a ili ka d a ide m o u go s te. Ak t iv n e su li te r ar n e sek c i j e na srp s kom i ma | ar s kom je z i k u i hor. Tru di m o se da at m os f e r a bu d e do -

ma } in s ka i da se oni ko j e zbri w a v a m o u na { oj usta n o v i ose } a j u {to ugod n i j e - ka ` e

rad n i te r a p e u t Ta m a r a Ra d u lo v i}. M. Mi tro vi}

VESTI Re gi o nal na li sta ne sta lih Pred stav ni ci Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske i Sr bi je do go vo ri li su se u Tu zli da na pra ve za jed ni~ ku li stu ne sta lih oso ba. Sa sta nak je or ga ni zo va la Me |u na rod na ko mi si ja za ne sta le oso be, na po mi wu ju }i da je do sa da {wa sa rad wa do ve la do re {a va wa vi {e od 400 slu ~a je va od za jed ni~ kog in te re sa ko ji ne bi mo gli bi ti re {e ni na dru gi na ~in. Po {to se pro ce wu je da je to kom ra to va u biv {oj Ju go sla vi ji ne sta lo 40.000 qu di, re gi o nal na li sta ne sta lih tre ba lo bi da do pri ne se da se pro na |e oko 30 od sto onih za ko ji ma se jo{ tra ga. Na i me, oko 70 od sto ne sta lih je u pro te kloj de ce ni ji na |e no, dok je o jo{ 30 od sto ne ma tra ga.

Ina ~e, pro ce wu je se da je sa mo u Bo sni i Her ce go vi ni to kom de ve de se tih ne sta lo 30.000 qu di, u Hr vat skoj 6.500, a na Ko so vu to kom ra ta oko 4.500. Q. M.

den ci je sta bi lan. Ni zak ni vo in flu en ca ak tiv no sti gri pa re gi stru je se i u ve }i ni ze ma qa u Evro pi, sem u Li tva ni ji, gde je na sred wem stup wu. Q. M.

Vi rus gri pa mi ru je

Tra `e se voj ni oba ve {taj ci

Po iz ve {ta ju Ode qe wa za pre ven ci ju i kon tro lu za ra znih bo le sti In sti tu ta za jav no zdra vqe “Ba tut”, u Sr bi ji je za be le `e no 1.487 slu ~a je va obo qe wa sli~ nih gri pu. Re gi stru je se ni ska ak tiv nost vi ru sa gri pa, a naj vi {e obo le lih ima kod de ce do ~e ti ri go di ne `i vo ta. U iz ve {ta ju se is ti ~e da je pri ja vqe no sa mo 12 slu ~a je va te {ke akut ne re spi ra tor ne in fek ci je. Za kqu ~u je se da je tre nut no ak tiv nost vi ru sa gri pa ni ska, a trend in ci -

Voj no o ba ve {taj na agen ci ja (VOA) ras pi sa la je in ter ni kon kurs za pri jem 28 ofi ci ra na upra `we na for ma cij ska me sta re fe re na ta, {to je for mal na funk ci ja voj nih oba ve {ta ja ca. Kon kur som, ko ji je ob ja vqen u no vom bro ju ma ga zi na “Od bra na”, tra `i se 13 ofi ci ra for ma cij skog ~i na pot pu kov ni ka, 12 ma jo ra i tri ka pe ta na. Iz re do va VOA bi ra ju se voj ni iza sla ni ci Sr bi je u stra nim dr `a va ma.

Jo{ 16 podzemnih kontejnera

SUTRA MANIFESTACIJA „ROGAQ”

Kulinarski karneval na Spensu ^e tvr ti su sret voj vo |an skih ku li nar skih, et no i tu ri sti~ kih ma ni fe sta ci ja „Ro gaq” bi }e otvo ren su tra od 11 ~a so va na Spen su, na pr vom spra tu is pred Grad ske ka fa ne. Na kon sve ~a nog otva ra wa u 11 ~a so va, po se ti o ce o~e ku ju broj ni iz la ga ~i sa po nu da ma. I. D.

No vih 16 pod zem nih kon rej ne ra „^i sto }a“ je po sta vi la na vi {e lo ka ci ja u gra du. Na Be o grad skom ke ju po sta vqe na su jo{ ~e ti ri pod zem na kon tej ne ra, a u Rad ni~ koj uli ci po sta vqe no je jo{ osam. Dva se na la ze u uli ci Voj vo de Mi {i }a i dva na uglu uli ca Lu ki ja na Mu {ic kog i Voj vo de Bo jo vi }a. Do sa da je po stav we no 143 pod zem na kon tej ne ra, a ne ko li ko uli ca u gra du je u pot -

pu no sti po kri ve no no vim si ste mom od la ga wa ot pa da. Sta ri kon tej ne ri su na svim lo ka ci ja ma za me we ni no vim, pod zem nim ~i ta vom du `i nom Bu le va ra Mi haj la Pu pi na, Be o grad skog ke ja, kao i u uli ca ma Mak si ma Gor kog, Je vrej skoj i Rad ni~ koj. Pod zem ni kon tej ne ri pred sta vqa ju naj bo qi na ~in od la ga wa ot pa da i wi ho vom ugrad wom smo po sti gli da No vi Sad iz gle da lep {e i ured ni je. Q. Na.

Novosadska petak19.oktobar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

I pad je let Ste ~aj je re~ ba uk ov da {we tran zi ci je, ko ja je ve} dve de ce ni je u po tra zi za pri vat nim pri vred nim sek to rom. Ima mo, da kle, jo{ je dan slu ~aj „uspe {ne” pri va ti za ci je, ovaj put „Neo bu sa”. Sve je ra po re |e no po ve} ru tin skim fak ti ma. Fir ma du gu je ne ko li ko mi li o na evra, rad ni ci ne do bi ja ju pla tu pre ko go di nu da na, a vla snik iz Sa u dij ske Ara bi je iz gle da je di gao ru ke od pro {i ri va wa svog bi zni sa na Sr bi ju. I dok se ne na |e no vi ga zda, „Neo bus” ~ak ne ma pa ra ni da pla ti jo{ je dan ap surd do ma }eg ka pi ta li zma, tak su za od la zak u ste ~aj. Ka da i pla te, on da do la zi ste ~aj ni upra vi teq.

Dru gi na li sti pri o ri te ta su rad ni ci i wi ho ve za o sta le pla te, po re zi i do pri no si, a on da na red sti `u i ban ke. Po s led w e u tom ni z u su fir me, {to do vo di do to ga da ve li ki broj pred u ze }a ni ka da ne }e bi ti is pla }en, jer i da se sve ras pro da, nov ca za is pla tu jed no stav no ne ma do voq no. Ta ko vr tlog ste ~aj nog si ste ma usi sa va pred u ze }a a niz ima sa mo jed nu ten den ci ju- rast. Ka ko god, u ovoj tur bu len toj pri va ti za ci ji sa ~e stim upa di ma ap sur da is pa da da je za „Neo bus” u da tom tre nut ku naj bo qe re {e we - ste ~aj. A. Latas

U PODNE ISPRED SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

Na trgu vino, stari zanati i suveniri

Udru `e we sa mo stal nih za na tli ja i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Gra da or ga ni zu ju da nas u pod ne na Po zo ri {nom tr gu pre zen ta ci ju su ve nir ske po nu de u okvi ru „Et no ku }e„, kao i de mon stra ci ju sta rih i umet ni~ kih za na ta. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da de gu sti ra ju vi na vi na ri je „[u kac” iz Sremk se Ka me ni ce, a do ga |aj }e upot pu ni ti vr sni tam bu ra {ki or ke star fol klor nog an sam bla „Vi la”. I. D.

Koncert „Azil 5” Kon cert gru pe „Azil 5” odr `a }e se 3. no vem bra u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Ulaz je slo bo dan, a sni ma }e se i kon cert ni DVD. G. ^.

V remeploV

Izlo`ba fotografija Slobodana [u{wevi}a Iz lo `ba fo to gra fi ja „Ti {i na {koq ke” fo to re por te ra “Dnev ni ka” Slo bo da na [u {we vi }a bi }e otvo re na ve ~e ras u 20 ~a so va u kwi à ri „Bu le var buks” na Bu le va ru oslo bo |e wa 60. Fo to gra fi je su na sta le u sin te zi sa isto i me nim ra dom Bo {ka Bu te ko ji je re a li zo van u mu zi~ kom for ma tu i sa dr ì 12 am bi je na ta in spi ri sa nih fo to gra fi ja ma. Ka ko ka è autor, ne ko li ko fo to gra fi ja in spi ri sa nih pe sma ma Da ni la Har msa po slu ì le su Bo {ku Bu ti da uob li ~i ne ko li ko mu zi~ kih ko ma da ko je je po sve tio pri ja te qi ma. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PETICIJA PREDATA PISARNICI

Petrovaradinci op{tinu traìli u Gradskoj ku}i Udru è we gra |a na “Cen tar Pe tro va ra din” pre da lo je ju ~e u grad skoj ku }i zah tev da se ovom na se qu da ju nad le `no sti ko je je for mal no do bi lo Sta tu tom iz 2008. go di ne. Sta tut pred vi |a po sto ja we Op {ti ne Pe tro va ra din i Op {ti ne No vi Sad, me |u tim Grad do da nas ni je for mi rao ova dva uprav na or ga na. Pe ti ci ju je pot pi sa lo 3.460 Pe tro va ra di na ca. Pod no si o ci pe ti ci je o~e ku ju da Skup {ti na gra da na pr voj na red noj sed ni ci raz mo tri wi ho vu ini ci ja ti vu, jer su je pod ne li u skla du sa od red ba ma Sta tu ta Gra da. - Ak ci jom tra ì mo sa mo da se po {tu je za kon i Sta tut. Pe tro va ra din je pot pu no za po sta vqen u od no su na grad. Pre ne ko li ko da na pre sta la je da ra di kan ce la ri ja pri po li cij skoj sta ni ci u ko joj smo va di li li~ na do ku men ta, zu ba ra vi {e ne ma mo, a gi ne ko log do la zi jed nom ne deq no - po à lio se di rek to ra ovog udru è wa Sve ti slav Mir ko vi}. Is ta kao je da }e se ob bra ti ti re pu bli~ koj vla sti, uko li ko no vo sad ska ne bu de ima la slu ha za wi hov zah tev. Ni ko od ~el ni ka lo kal ne vla ti ni je pri mio de le ga ci ju Udru è wa gra |a na Cen tar Pe tro va ra din, a por ti ri su ih upu ti li na pi sar ni cu u Grad skoj ku }i. Tekst i fo to: A. Va.

Nedeqno pe{a~ewe Pla ni nar sko - smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Be o ~i na pre ko Zma jev ca, Sta rih Le di na ca do Po po vi ce. Sta za je sa do sta uspo na, du `i ne oko 18 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Ja no{ [ka mla. Po la zak je u 8.20 mi nu ta is pred @e l e z ni~ k e sta n i c e auto bu som sa li ni je broj 78 za Be o ~in. Te le fon na ko ji se mo gu do bi ti sve bli `e in fr ma ci je je 062-158-1211. A. L.

POSKUPQEWE OD 1. NOVEMBRA

Grejawe ska~e 14 posto Grad sko ve }e odo bri lo je po sku pqe we gre ja wa od sko ro 14 od sto i ta od lu ka }e po ~e ti da se pri me wu je od 1. no vem bra, ne zva ni~ no smo sa zna li. Po sku pqe we zna ~i da }e gra |a ni ubu du }e pla }a ti 98 di na ra po me tru kva drat nom, odo sno oko 700 di na ra vi {e za stan od 60 kva dra ta. Ce na to ple vo de i da qe }e bi ti 266,49

di na ra po ku bi ku. Pod se }a mo, od na red nog me se ca po sku pqu ju i grad ski pre voz za 11 od sto, a za 30 od sto uslu ga od no {e wa sme }a. Ce na kar te u grad skom auto bu su }e bi ti 50, ume sto sa da {wih 45 di na ra. Me se~ na mar ki ca za gra |a ne u pr voj zo ni, od no sno ur ba nom de lu No vog Sa da, od 1. no vem bra ko {ta }e

1.950 di na ra, za za po sle ne 1.775 di na ra, za |a ke, stu den te i pen zi o ne re do pro se~ ne pen zi je (sve li ni je) 850 di na ra, a za pen zi o ne re ko ji pri ma ju iz nad pro se ka 1.260 di na ra. Od no {e we sme }a gra |a ne }e me se~ no, ume sto 94,75 po ~la nu do ma }in stva, ko {ta ti 122,23 di na ra. I. D.

Bez vode Karlovci i deo Petrovaradina

U No vom Sa du je 17. ok to bra 1937. po ~eo dvo dnev ni rad Pr vog kon gre sa ve te ri nar skog udru `e wa Ju go sla vi je. U~e sni ci sku pa su pr vo pri hva ti li do go vor pred stav ni ka ve te ri nar ske stru ke iz Poq ske, ^e ho slo va~ ke, Bu gar ske i Ju go sla vi je, o na u~ nom ra du „u zna ku slo ven ske so li dar no sti”, da bi po tom ras pra vqa li o do ma }im pri li ka ma,

pre sve ga o za {ti ti zdra vqa `i vo ti wa, ko ja je isto vre me no i od bra na qu di. Bi lo je uspe ha u su zbi ja wu sa ka gi je kod ko wa i tu ber ku lo ze kod go ve da, po pu we na su i sva otvo re na ve te ri nar ska rad na me sta u ze mqi, a upra vo je i po red Ve te rin sr skog fa kul te ta u Za gre bu, po ~eo upis stu de na ta na tek osno va nom fa kul te tu u Be o gra du. N. C.

Rok za struju 20. oktobar Ka ko Elek tro di stri bu ci ja „No vi Sad” na vo di rok za pla }a we ra ~u na za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju is ti ~e 20. ok to bra. Kup ci ra ~u ne mo gu pla ti ti i ener get skom plat nom kar ti com ”Elek tro voj vo di ne”, kao i na {al te ri ma svih po {ti i po slov nih ba na ka, bez za ra ~u na te pro vi zi je. Rad no vre me bla gaj ni u zgra di „Elek tro voj vo di ne” rad nim da nom je od 7 do 18 ~a so va, dok je su bo tom od 8 do 12 ~a so va. V. T.

Fo to: B. Lu ~i}

Kongres veterinara u Novom Sadu

Uli ce Pre ra do vi }e va, To me Ma re ti }a, Me du li }e va, Li vad ska i Blok 8 u Pe tro va ra di nu da nas od 8 do 18 sa ti ne }e ima ti vo du. Ci ster ne sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe ne u Blo ku 8 i kod okret ni ce. Iz pred u ze }a “Vo do vod i ka na li za ci ja” ka ù da po sto ji mo gu} nost da se blo ka da vo do vod ne mre è pro {i ri i na okol ne uli ce. Bez vo de }e da nas od 8 do 18 sa ti bi ti i ce lo na se qe Srem ski Kar lov ci, a ci ster na sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe na na okret ni ci na Du da ri. Do ne stan ka }e do }i zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre ì. N. R.

Oaza za zaqubqene Ofi cir ska pla à u Pe tro va ra di nu od u vek je bi la ide al no ro man ti~ no me sto, mir na oaza, gde se uz {u {ka we gra wa i li {}a i pro ti ca we re ke ~u ju jo{ ja ~e ot ku ca ji za qu bqe nih sr ca. Ova di vqa pla à je mno gim No vo sa |a ni ma ko ji ì ve sa de sne stra ne Du na va omi qe no me sto le ti za dru è we i beg od vre log as fal ta. Ali i dru ga go di {wa do ba ima ju svo je ~a ri u ovom pri rod nom am bi jen tu, po seb no u spo ju sa mla do {}u i za qu bqe no {}u. I. D.

Opus Zdenke Mi{i} Iz lo `ba „Sli ke i ra do vi„ kar lo va~ ke sli kar ke Zden ke Mi {i} otva ra se ve ~e ras u 19 sa ti u ga le ri ji Kul tur nog cen tra „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca” u Srem skim Kar lov ci ma, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 7/II. Otvo ri }e je pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}, a o de li ma }e go vo ri ti prof. dr Ni ko la Straj ni}. Z. Ml.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak19.oktobar2012.

DNEVNIK

U [KO LI „SO WA MA RIN KO VI]”

Dva ode qe wa pr va ka bez uybe ni ka PO ^A SNA GRA \AN KA HA NE LO RE LAM HE PO SE TI LA NO VI SAD

Hu ma nost ja ~a od gra ni ca

Po~asna gra|anka Novog Sada Ha ne lo re Lam he, koja dugi niz godina poma`e i prikupqa humanitarnu pomo} za mnoge gradske ustanove, posetila je ju~e na{ grad. Lamhe je posetila i Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, gde je korisnicima poklonila ode}u, slatki{e i sredstva za higijenu. Ona je istakla da }e nakon odlaska u penziju wena naslednica nastaviti da prikupqa i {aqe pomo} u Novi Sad. Lamhe su u Gradskoj ku}i primili gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} i predsednik Skup{tine grada Si ni {a Se vi}. Po re~ima Vu~evi}a, zahvaquju}i radu te humanitarke ulep-

{an je ìvot mnogim ìteqima grada. - Hanelore Lamhe je pokazala izuzetnu qubav prema Novosa|anima i gradu i zahvaquju}i woj olak{an je ìvot mnogima, a posebno {ti}enicima Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku - rekao je Vu~evi}. - Qudi, koji su ìvot posvetili humanim misijama zasluùju najve}a priznawa. Pune dve decenije na{a po~asna gra|anka promovi{e najvi{e qudske vrednosti i wen primer treba svi da sledimo. Lamhe je titulu po~asne gra|anke Novog Sada stekla 1999. godine odlukom Skup{tine grada, a na predlog Doma u Veterniku. N. R.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Do ba ~u da”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Doba ~uda“ Ka ren Tomp son Vo ker. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Jednog subotweg jutra u Kaliforniji Xulija, wena porodica i ostatak sveta otkri}e da je Zemqa po~ela da usporava rotaciju. Dani i no}i su sve du`i, gravitacija se mewa, nastaje zbrka u prirodi i me|u qudima. N. R.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 14, 15.45), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 13.50, 15.40), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.05), „Hotel Transilvanija” (18.45), „Led” (20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45), „Ubica iz budu}nosti” (20.10, 22.25), „Jelena, Katarina, Marija” (22.30), Kids fest (od 10.15 do 18.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” balet „{ampawac i jagode” (20.30), Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Greta, stranica 89” (19.30), Kamerna scena, drama „Presre}ni qudi” (21) novosadsko pozori{te: „^arobwak iz Oza” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no¬vo¬sad¬skom po¬ro¬di¬li¬{tu od pre¬kju¬~e u 7 sa¬ti do ju¬~e u isto vre¬me ro¬di¬le su: BLIZANCE: Je le na Ka ~ar (ènsko i mu{ko) iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Ni ko li na Dra go je vi}, Je le na Ba ja zet, Je le na Ne nin, Qu bi ca A}i mo vi}, Ma ri na Mi li dra go vi} iz Novog Sada, Da ni je la Ne ne zi} iz Sremske Kamenice, Bran ki ca Lu ka~ iz Beo~ina, Ne ri ma [o vqan ski iz \ur|eva, Ive ta Za bor ski iz Kisa~a i Sve tla na Ne {tic ki iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Glo ria Gr bi}, Alek san dra Br zak, Qu bi ca Miq nko vi}, Jo van ka Ke vre {an, Ma ri ja Jo va nov, Kse ni ja @iv ko vi}, Ma wa Baj ki} i Ma ra Bje la jac iz Novog Sada, Dra ga na \u ki} iz \ur|eva, Ka ti ca Skan dar ski i Mi la na Ra do ni} iz @abqa, Bi qa na De spo to vi} iz Be~eja, Bar ba ra Vu le vi} iz Subotice, Du {i ca Jan ko vi} iz ûruga, Zla ta na Mi li} iz Novog Slankamena.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Er `e bet [an do ra Sel (1923) u 9.45, Ol ga Mar ce la Adam (1925) u 10.30 i Mil ki ca Ra do sla va Lu ki ~i} (1953) u 11.15 ~a so va. Na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra wen Oskar Jo `e fa Flit ner (1929) u 13 ~a so va.

U Osnovnoj {koli „Sowa Marinkovi}“, od pet prvih razreda, dva odeqewa jo{ uvek nisu dobila uxbenike za {kolu, pa wihove u~iteqice moraju da se snalaze tako {to fotokopiraju uxbenike. Naravno, bez neophodnih kwiga te{ko i usporeno ide i opismewavawe, a u~iteqice su primorane da svakodnevno kopiraju ono {to deca u drugim odeqewima imaju. Re~ je o 68 kompeta za prvi razred. Direktor te {kole Bo ri slav Je ri ni} nada se da }e |aci uxbenike dobiti ovih dana, te da }e problem biti re{en. - Tri zahteva za dobijawe uxbenika smo poslali [kolskoj upravi, a prvi dopis je poslat 10. septembra. Od tada do danas imamo stalna obe}awa da }e kwige uskoro sti}i, ali ih jo{ nema. Jedno je sigurno, roditeqi ne}e kupovati uxbenike, a

ukoliko ih ne dobijemo od Ministarstva prosvete, {kola }e gledati da ih kupi, bar za jedan razred, a za onaj drugi da fotokopira - ka`e Jerini}. U [kolskoj upravi navode da su od Ministarstva tra`ili

besplatne komplete kwiga za u~enike prvog razreda ove {ole, kao i da se nadaju da }e problem biti uskoro re{en. Ova uprava je nekolio puta kontaktirala Ministarstvo, da po{aqu te uxbenike, a smatraju da je

re~ o u~enicima koji nisu na vreme prijavqeni {kolama. Ina~e, roditeqi ~ija deca idu u prvi razred u O[ „Sowa Marinkovi}“ ka`u da nisu ~uli da neko nije dobio uxbenike. - Moja }erka je prvi razred u „Sowinoj” {koli i ve} prvog dana smo dobili uxbenike, a sem stranog jezika, nismo morali da kupujemo nikakve dodatne radne sveske, kao {to je to praksa u nekim drugim {kolama. Zadovoqni smo sa {kolom, u~iteqicom i metodom rada, tako da se nadam da }e i druga deca uskoro dobiti uxbenike - rekla nam je Danica S. Ina~e, ove {olske godine u O[ „Sowa Marinkovi}” upisano je 122 |aka, koji su raspore|eni u pet odeqewa, od kojih jedno slu{a nastavu na ma|arskom jeziku. Q. Na.

SED NI CA KO MI SI JE ZA PRED STAV KE I PRED LO GE

Ka fi} pro bi ja u{i Komisija za predstavke i predloge Skup{tine grada na ju~era{woj sednici raspravqala je o zahtevu da se zabrani rad objekta „Ka{te” u Zmaj Jovinoj ulici broj 2, zbog velike buke koju stvara glasna muzika i gosti u lokalu i van wega. U ime stanara zgrade u Ulici Modene 1 Mar ja na Ja ja gin tvrdi da lokal nema upotrebnu dozvolu i zvu~nu izolaciju, a zloupotebqeni su i urbanisti~ki uslovi. U dopisivawu sa raznim gradskim institucijama Jajagin je navela kako je komunalna poli-

nalnoj policiji, „Poslovnom prostoru” i Gradskoj upravi za urbanizam, a wihove izve{taje o~ekuje do 1. novebra. Druga ta~ka dnevnog reda bila je `alba na sanirawe posledica havarije na uli~noj kanalizaciji u Ulici Milovana Vidakovi}a. Tamo je podrum Slo bo dan ke Mi lo van ~ev usled havarije i prodirawa sad`aja kanalizacije postao septi~ka jama za celu ulicu. Da stvar bude gora, prilikom sanacije havarije do{lo je do pucawa vodovodne cevi koja je silinom pritiska navukla u podrum ogromne koli~i-

ne peska. Posle tromese~nog natapawa fekalijama, prostorija je danas neupotrebqiva, a za po~etak sanacije potrebno je iz wega izvu}i prvo veliku koli~inu peska. Milovan~ev od JKP „Vodovoda i kanalizacije” traì da sanira posledice ove havarije, a Komisija je àlbu prosledila i Gradskoj upravi za inspekcijske poslove i Komunalnoj inspekciji ~iji se izve{taj o~ekuje do 1. novembra. Komisija }e i daqe àlbe i predloge gra|ana primati svake prve srede u mesecu u 13 ~asova u Skup{tini grada. A. L.

ZIG O SA DA [WOJ FA ZI RA DO VA U RAD NI^ KOJ

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

cija u tom lokalu intervenisala preko 30 puta, a izre~eno je 10 mandatnih kazni osniva~u objekta. Gradska uprava za inspekcijske poslove jo{ je ranije zabranila vlasniku lokala da koristi ra~unar, miksete, poja~ala i izvo|ewe muzi~kog programa uìvo, dok se ne obezbedi merewe no}nog nivoa buke. Po tvrdwi Jajagin merewe buke je izv{eno i registrovano je prekora~ewe, ali zvani~no obave{tewe merewa ne moè da dobije. Komisija je ovu àlbu poslala na odresu Gradske uprave za inspekcijske poslove, komu-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Uli ca jo{ bri ga Vo do vo da i To pla ne Investitori radova u Radni~koj ulici su preduze}a „Vodovod i kanalizacija„ i Toplana i du`ni su, prema Odluci o ras ko pavawu po vr {i na javne namene i Re{ewu Gradske uprave za saobra}aj i puteve, da ulicu vrate u tehni~ki ispravno stawe, saop{teno je ju~e iz Zavoda za izgradwu grada, “Zavod za izgradwu grada u ovoj fazi radova ima ulogu nadzornog organa, i u skladu sa tim mo`emo re}i da su radovi na dovo|ewu Radni~ke ulice u teh-

ni~ki ispravno stawe u zavr{noj fazi, te da }e u najskorijem roku biti omogu}eno funkcionisawe saobra}aja, pri ~emu }e se re{iti brojni problemi s kojima se trenutno susre}u na{i sugra|ani”, navodi ZIG. Saop{tewe su, ka`u, poslali po vo dom mno go broj nih upi ta Novosa|ana, kao i da bi razjasnili trenutno stawe radova u Radni~koj ulici. “Radni~ka se nalazi u srcu Novog Sada i upravo zbog toga iziskuje posebnu pa`wu grad-

ske vlasti, me|utim, ulica je intenzivnom upotrebom i zbog zuba vremena dovedena u prili~no lo{e stawe. Rekonstrukcija uz sanaciju postoje}e vodovodne, kanalizacione i vrelovodne mre`e zapo~eta je upravo zbog vra}awa starog sjaja. Nakon dovo|ewa u tehni~ki ispravno stawe, ZIG }e, kao investitor, o~uvati autenti~nost ulice i ona }e ponovo zasijati starim sjajem”, poru~ili su iz ZIG-a. Q. Na.

URU ^E NE DI PLO ME @E NA MA SA IN VA LI DI TE TOM

No vim zna wem do po sla Pro{le godine je zaposleno sedam od trideset èna koje su pro{le obuku ~iji je ciq ve}e angaòvawe i zapo{qavawe èna sa invaliditetom. Ove godine, nakon zavr{ene obuke koja je trajala od 15. maja do kraja jula, mnoge ène su uspostavile kontakt sa poslodavcem, ali je teè i{lo zapo{qavawe. Polaznicama ove obuke ~lan Gradskog ve}a za privredu Go ran Se ~uj ski ju~e je uru~io diplome.Se~ujski je ~estitao ènama na sna`noj voqi i uspe{no zavr{enoj obuci i poèleo da prona|u posao u kojima }e mo}i sebe da iskaù. Naglasio je da }e Grad i daqe podràvati zapo{qavawe èna sa invaliditetom, a ciq je da se pove}a generalna zaposlenost u Novom Sadu. Kroz obuku, koju je prethodne i ove godine pokrenula organizacija za podr{ku ènama s invaliditetom „Iz kruga - Vojvodina” pro{lo je 60 èna. Organizovan je osnovni i napredni nivo obuke, a obuhva}ene su teme poput nezaposlenosti i mentalnog zdravqa èna sa invaliditetom, informisawe o pravi-

ma i zakonskoj regulativi, ja~awe samoefikasnosti i izgradwa samopouzdawa, pisawe biogra-

di}emo jo{ na tome da osna`imo `ene u tom smeru - rekla je koordinatorka projekta Da ja na

fije i propratnog pisma, poslovna komunikacija i razvoj menaxerskih ve{tina, kao i ve`bawe za osna`ivawe u~esnica za intervju sa poslodavcem. - U~esnice obuke imaju kapacitet za samozapo{qavawe i ra-

Da mja no vi}. - Tako|e, one same prepoznaju da bi trebalo senzibilisati poslodavce u ciqu zapo{qavawa osoba s invliditetom, jer se u praksi to jo{ uvek te{ko ostvaruje. I. D.

Fo to: R. Ha yi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak19.oktobar2012.

DANAS SVE^ANA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

Zaslu`nima gradska priznawa Sve ~a na sed ni ca Skup {ti ne gra da na ko joj }e bi ti od lu ~e no ko su do bit ni ci ovo go di {we Ok to bar sku na gra du i No vem bar sku po ve qu odr à }e se da nas od 11 ~a so va. Ko mi si ja za obe le à va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu i ze mqi i ino stran stvu za Ok to bar sku na gra du pred lo ì la je di rek to ra Osnov ne [ko le „Ko -

sta Trif ko vi}” Mi la na Spa so je vi }a, pro jek tan te ure |e wa Ke ja Ve snu Pa vi }e vi}, Ma ri nu Se ku li}, Ja na Pa ìt na ji ja, Dra ga nu Miq ko vi}, Du {ka Pi li po vi }a i vi {eg na u~ nog sa rad ni ka i mu zej skog sa vet ni ka Dra ga We go va na. Za No vem bar sku po ve qu su pred lo è ni po li cij ski slu `be nik od re da àn dar me ri -

je u No vom Sa du De jan Obre no vi} i pred sed nik Dru {tva za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti No vog Sa da Ra di voj Mra ~e vi}. Ok to bar ska na gra da i No vem bar ska po ve qa tra di ci o nal no se do de qu ju po je din ci ma i usta no va ma za do stig nu }a i po stig nu te re zul ta te u obla sti pri vre de, dru {tve nih i dru gih de lat no sti. B. M.

OTVOREN DOM ZA PENZIONERE U BEGE^U

OKO MATICE SRPSKE, TVR\AVE I ULICE LASLA GALA

Stari dobili kutak Dom pen zi o ne ra u Be ge ~u ju ~e je sve ~a no otvo ren. Na sve ~a n o s ti su bi l i pred s ed n ik Skup {ti ne gra da Si ni {a Se vi} i ~lan Grad skog ve }a za du `en za obra z o v a w e Ra d o m ir Da be ti} a u ovaj obje kat je ulo `e no oko 14 mi li o na di na ra. Unu tra {we opre ma we do ma ni je ura |e no, a na red }e do }i na kon usva ja wa re ba lan sa bu xe ta gra da. Grad je u ovom pro jek tu bio fi nan si jer, dok je Me sna za jed ni ca obez be di la svu po treb nu do ku men ta ci ju, do zvo le, kao i ze mqi {te i sve po treb ne pri kqu~ ke. - Iz grad wa objek ta za po ~e ta je pre ne ko li ko go di na, kao

za jed ni~ ka in ve sti ci ja Gra da i MZ „Be ge~”, a ovo je sa mo je dan deo so ci jal ne bri ge o sta ri ma. Mi `e li mo da u na red nim me se ci ma, pri usva ja wu bu xe ta za 2013. go di nu, po ku {a mo da na pra vi mo ba lans iz me |u raz voj nog i so ci jal nog de la, jer je na rod u No vom Sa du, kao uosta lom i u ce loj ze mqi, u lo {oj fi nan sij skoj si tu a ci jire kao je Se vi}. Po red Do ma za pen zi o ne re, Se vi} je ob i {ao i pro sto ri je Me s ne za j ed n i c e, Dom zdra vqa, Osnov nu {ko lu „Veq ko Pe tro vi}„ i ob da ni {te „Pi no kio”. Tekst i foto: G. ^etnik

FINANSIJSKI PORTRET GRADA

Poreska ètva obe}ava No va grad ska vlast je od pro {le na sle di la do sta po slo va ko ji bi tre ba lo da se re a li zu ju, a me |u wi ma je i za vr {e tak iz grad we vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci, pro da ja, od no sno ku po vi na ob ve zni ca, odo bra va we po sku pqe wa... Ka ko sa zna je mo, sve {to je za po ~e to bi }e na sta vqe no, a ~lan Grad skog ve }a za du èn za fi nan si je De jan Man di} ka è za „Dnev nik” da se pla ni ra za vr {e tak iz grad we vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci. Po we go vim re ~i ma, tre nut no se ana li zi ra sta we za te ~e no u svim jav nim pred u ze }i ma, za te ~e no 13. sep tem bra ove go di ne.

ANKETA „Prvi vek ka}kog fudbala” Pro mo ci ja mo no gra fi je „Pr vi vek ka} nog fud ba la” auto ra Mi la na Gr bi }a odr `a }e se ve ~e as u Ka }u, u sve ~a noj sa li u Do mu spor ti sta, na sport skom cen tru „Si get”. Na pro mo ci ji, ko ja po ~i we u 18 ~a so va, po red auto ra, go vo re re ce zen ti - pred sed nik Udru `e wa no vi na ra Voj vo di ne Mla den Bu lut, no vi na ri Slo bo dan Ja ko vqe vi} i Jo van Ste fa no vi}. M. G.

Portret @arka Levaje Por tret pe sni ka @ar ka Le va je u pro jek ci ji Ra dio te le le vi zi je Voj vo di ne „Ta ko je mo ra lo bi ti” bi }e pri ka zan ve ~e ras u 19 sa ti u kwi `a ri ka feu „Nubl”, @ar ka Zre wa ni na 12. Po red Le va je pri sut ni ma }e se obra ti ti i re `i ser fil ma Zdrav ko Atla gi}, Iva na \u ki} i Sto jan Si mi} Kr pi ca. A. L.

Poezija Slobodana Ti{me Po et sko ve ~e Slo bo da na Ti {me, u or ga ni za ci ji ci klu sa po et skog te a tra „Iskre nost je naj ve }a la`“, odr `a }e se ve ~e ras u 20 sa ti u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Klub „Tri bi na mla dih“, Ka to li~ ka por ta 5. Po e zi ju ka zu ju Ana Vr ba {ki, Mar ko Di nja {ki i Ivan Prav di}. N. P.

Pomo} ugroènima Udru è we gra |a na „NS blok” or ga ni zo va lo je ak ci ju pri ku pqa wa po mo }i za naj u gro è ni je su gra |a ne po vo dom 17. ok to bra Svet skog da na bor be pro tiv si ro ma {tva. Pri ku pqe na po mo} }e, pre ko Cen tra za so ci jal ni rad, bi ti uru ~e na naj u gro è ni jim po ro di ca ma. A. L.

Sa go vor ni ka smo upi ta li ko li ko je do sa da su gra |a na pla ti lo po rez na imo vi nu, ko li ki je to iz nos i da li je grad za do vo qan di na mi kom pla }a wa? - Do 31. av gu sta ove go di ne na pla }e no je 72 od sto ukup no pla ni ra nih pri ho da od po re za na imo vi nu fi zi~ kih li ca za ovu go di nu, {to je ve o ma do bar re zul tat i sma tra mo da }e mo is pu ni ti plan do kra ja go di ne – is ti ~e Man di}. Go vo re }i o ob ve zni ca ma, Man di} uka zu je da je do sa da emi to va no 29 hi qa da ob ve zni ca vred no sti od 1.000 evra (29 mi li o na evra),

ko je je ot ku pi la Uni kre dit ban ka. Pr va tran {a je utro {e na, dok se sred stva dru ge tran {e na la ze na ra ~u nu i ~e ka ju re a li za ci ju. Ka ko je ra ni je go vo rio ne ka da {wi ~lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri}, ove ob ve zni ce su tre ba le da se is ko ri ste za ka pi tal na ula ga wa u gra du. A po pla nu i pro gra mu, ve} je tre ba lo da sve te tran {e bu du za vr {e ne. Ka da je re~ o re ba lan su bu xe ta, Man di} na vo di da Upra va za fi nan si je ra di na iz ra di re ba lan sa bu xe ta, te se na da da }e taj po sao za vr {i ti do kra ja ok to bra. Q. Na.

AKCIJA LAJONS KLUBA „MILEVA MARI]-AJN[TAJN”

Besplatni ginekolo{ki pregledi

„Po be di mo rak zna wem” je ak ci ja ko ju or ga ni zu je La jons klub „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn”, a u ko joj }e gra |a ni mo }i da se in for mi {u o kar ci no mu doj ke i gr li }a ma te ri ce, a è ne }e ima ti pri li ku da za ka ù 40 bes plat nih ul tra zvu ka doj ki i gi ne ko lo {kih pre gle da. Ak ci ja }e se odr à ti u su bo tu od 11 do 13 ~a so va is pred „Ba za ra”, „Mer ka to ra” i is pred Li man ske pi ja ce. Na te tri lo ka ci je sa ve -

te i in for ma ci je No vo sa |a ni ma de li }e ~la ni ce „La jons klu ba” sa eki pa ma u ko ji ma se na la zi po je dan le kar. „La jons klub” je osno van pro {le go di ne, kao èn ski klub, ko je ~i ni 20 hu ma nih è na, ko je su vr lo uspe {ne u svo jim pro fe si ja ma, a svo jim ra dom i an ga ò va wem u klu bu te è una pre |e wu lo kal ne za jed ni ce i dru {tva u ce li ni. I. D.

oko li ni Tvr |a ve, pre ma Du na vu - iz ja vio je gra do na ~el nik. U oko li ni zgra de Ma ti ce srp ske pla ni ra no je ure |e we po sto je }eg ze le ni la, sad wa li {}ar skog i ~e ti nar skog dr ve }a i pe re na, kao i po di za we trav wa ka. Pred vi |e na je sad wa 7 pla ta na, 14 le ski, 23 sta bla ti se i 399 hi re ri ku ma. Bi }e po dig nut i trav wak po vr {i ne 736 kva drat nih me ta ra. U Uli ci La sla Ga la bi }e za sa |e no 46 no vih sta ba la li kvi dam ba ra, li pa, cr ve no li snih ja bu ~i ca, bre ze, ke ste na, `a lo snog bre sta i ru je va, kao i vi {e od 100 ko ma da raz li ~i tih vr sta {i bqa. No vih 159 sta ba la bi }e za sa |e no i u Uli ci Alek se [an ti }a. Na kon kr ~e wa sa mo ni kle ve ge ta ci je na tvr|avi, sle di sad wa vi {e od 25.000 sad ni ca `i ve ogra de i ukra snog {i bqa. B. M.

NAJPOSE]ENIJI DEO SAJTA „INFORMATIKE”

Svi ra~uni na ekranu

Naj po se }e ni ji deo saj ta „In for ma ti ke” je, ka ko ka ù iz tog pred u ze }a, op ci ja „Moj ra ~un” ko ja pru à uvid u sve ra ~u ne. Uz ade kvat nu pri ja vu ko ri sni~ kog ime na i lo zin ke po red do sa da {wih po da ta ka o ra ~u nu za pro stor uve de na je jo{ jed na mo gu} nost, {tam pa we ko pi je ra ~u na. Za sva ki stan ili po slov ni pro stor za ra ~u ne od apri la 2010. go di ne, od ka da je u funk ci ji no vi si stem, mo è da se oba vi uvid u ko pi ju ra ~u na i po sto ji mo gu} nost da se ko pi ja {tam pa ili ~u va u elek tron skom ob li ku. B. M.

Tvr|ava proslavila ro|endan

Pe tro va ra din ska tvr |a va ju ~e je pro sla vi la 320 go di na od po sta vqa wa ka me na te meq ca. Mu zej gra da je ve} tra di ci o- nal no obe le `io ovu sve ~a nost, ovog pu ta omo gu }a va ju }i su gra -

Na sivu ekonomiju visokim kaznama

Kao rak ra nu ov da {we pri vre de na veo je rad na cr no i ka zao da sin di kat i po slo dav ci sma tra ju da se ne pri ja vqe ni rad mo è su zbi ti ja ~om kon tro lom i sank ci ja ma, ko je bi do ve le do to ga da qu di po~ nu da se bo je ka zni zbog ra da u si voj zo ni. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Uni ja po slo da va ca Voj vo di ne Stan ka Kr sti na ov da {woj pri vre di ni su po tre be sa mo stra ne in ve sti ci je ve} i do ma }i in ve sti to ri, a za ta kva ula ga wa po tre ban je bo qi pri vred ni am bi jent. - Pri vred no okru è we tre ba ure di ti po istom mo de le ka kav je u okru è wu - ka è Kr stin i do da je da su kod nas po treb ne re for me u jav nom sek to ru, pen zij skom i po re skom si ste mu. On je po seb no na gla sio da se na {a ze mqa mo ra oslo bo di ti ne for mal ne eko no mi je ko ju ~i ni sva ki ob lik po slo va wa gde se kr {e za ko ni. - Do sa da je, na pri mer, dr à va pla }a la po re ze i do pri no se za za po sle ne ko ji ma po slo dav ci ni su iz mi ri va li te oba ve ze. Ta ko je ~a sti la ne sa ve sne po slo dav ce i ru ga la se onim pri vred ni ci ma ko ji su pla }a li sve oba ve ze - ka zao je Kr stin. Z. Deli}

Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi}, ~lan Grad skog ve }a za ur ba ni zam i za {ti tu `i vot ne sre di ne Ne ma wa Sta ro vi}, v.d. di rek to ra JKP „Grad sko ze le ni lo” Mi lan No va ko vi} i v.d. di rek to ra JP Za vod za iz grad wu gra da Go ran Vi {wi} ob i {li su ra do ve na sa na ci ji i ure |e wu ze le ni la u kru gu objek ta Ma ti ce srp ske, na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i u Uli ci La sla Ga la, gde je gra do na ~el nik sim bo li~ no za sa dio jed no dr vo. - Za vr {en je ve li ki deo po sla oko ure |e wa par king pro sto ra iza Ma ti ce srp ske, kao i oze le wa va we, {to je ve o ma va `no bu du }i da se ra di o usta no vi od pr vo ra zred nog zna ~a ja za na{ na rod, pre sve ga u obla sti kul tu re i na u ke. Pri vo de se kra ju ra do vi na ra{ ~i {}a va wu zi di na Pe tro va ra din ske tvr |a ve, kao i u

OBELE@ENO 320 GODINA OD POSTAVQAWA KAMENA TEMEQCA

RAZVOJ IZ UGLA POSLODAVACA I SINDIKATA

Sin di kat „Ne za vi snost”i Uni ja po slo da va ca Sr bi je pred sta vi li su ju ~e no vi na ri ma za jed ni~ ku plat for mu - pu bli ka ci ju „Za jed no za iz la zak iz kri ze - Plat for ma za re for me - Do go vor za bu du} nost„ ko ja }e bi ti upu }e na Vla di Sr bi je. U sklo pu re gi o nal nog pro jek ta BO SMIT 4 ko ji se re a li zu je uz fi nan sij sku po dr {ku Evrop ske ko mi si je Uni ja po slo da va ca Sr bi je i sin di kat „Ne za vi snost” u plat for mi eko nom skog opo rav ka ze mqe iz ne li su ka ko tre ba da se raz vi ja pri vre da, po boq {a ma te ri jal ni po lo `aj za po sle nih, po dig ne bru to do ma }i pro iz vod i `i vot ni stan da rad gra |a na. Pot pred sed nik sin di ka ta „Ne za vi snost” Slav ko Vla i sa vqe vi} ka zao je da je po treb no za {ti ti ti za po sle ne od eks plo a ta ci je, ko ja je u ve li koj me ri pri stu na na rad nom me stu, te da je, iz me |u osta log, po treb no is pi ta ti to ko ve nov ca. - Tre ba pre kon tro li sa ti pri va ti za ci je, da bi se vi de lo za {to su lo {e spro ve de ne. Ako za {ti ti mo pri vre du, za {ti ti li smo i rad na me sta. O~e ku je mo da sa Vla dom ura di mo za jed ni~ ku plat for mu za opo ra vak pri vre de - pre do ~io je Vla i sa vqe vi}.

Zelenilom protiv sivila

SUTRA PERFORMANS U CENTRU

Kvadratni metar slobode Per for mans „Ovo je i moj grad” bi }e odr àn su tra od 12 do 12.15 ~a so va u Zmaj Jo vi noj uli ci. Ogle da lo - Cen tar za ini ci ja ti ve u kul tu ri i Umet ni~ ka gru pa BA ZA po zi va ju sve su gra |a ne da sim bo li~ no skro je svoj kva drat ni me tar slo bo de od bi lo kog ma te ri ja la (pa pi ra, kar to na, no vi na, ke sa, tka ni ne...) i pri dru è se per for man su ko jim se bo re za bes plat no ko ri {}e we jav nog pro sto ra. U pi ta wu je od go vor na po ku {aj Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve da za pri vre me no ko ri {}e wa kva drat nog me tra jav nog pro sto ra na pla ti 200 di na ra. Per for mans „Ovo je i moj grad” po ka zu je da grad ski pro sto ri tre ba da slu è No vo sa |a ni ma za oku pqa we, ali i za ko ri {}e we. I. D.

|a ni ma da bes plat no obi |u iz lo `bu “Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”. Ta ko |e, ku stos Si ni {a Jo ki} je sve za in te re so va ne gra |a ne, uz pre da va we o isto ri ji

ovog gran di o znog objek ta, po veo u obi la zak pod zem ne voj ne ga le ri je. - Bi lo je oko sto ti nak po se ti la ca ko ji su to kom dvo ~a sov nog obi la ska ima li pri li ku da vi de raz ne ma pe, ilu stra ci je i tek sto ve ko ji su po sta vqe ni u ga le ri ji, a ve za ni su za isto ri ju tvr |a ve, ar ti qe ri ju i bit ke ko je su ov de vo |e ne - re kao je Jo ki}. Grad w a Pe t ro v a r a d in s ke tvr |a ve po ~e la je 1692. go di ne, ka da je iza sla nik ca ra Le o pol da Pr vog Hab zbur {kog, knez Kroj, po sta vio ka men te me qac na ru {e vi n a ma sred w o ve k ov nog utvr |e wa na uz vi si ni 40 me ta ra iz nad Du na va. Sa kra }im pre ki di ma Hab zbur zi su Tvr |a vu gra di li od 1692. do 1780. go di ne ra di za {ti te ca re vi ne od na je zde Tu ra ka. A. Va.

dnevnik

vOJvOdinA / nOvi SAd

petak18.oktobar2012.

НОВИ СПОРТСКИ ТЕРЕНИ У ТЕМЕРИНУ

За малишане, родитеље и рекреативце Плочице „дорис” подстичу креативност

КИКИНДА ДОМАЋИН ФЕСТИВАЛУ ПАМЕТИ

Нијансе одређују победника

КИКИНДА: У Кикинди је јуче отворен Трећи међународни фестивал памети, који ће трајати до маја. На овом фестивалу учествују ђаци из Србије, Хрватске, Словеније, Румуније и Мађарске. Пријављено је 30 ученика из средњих школа из Кикинде, који имају слободу да креирају оригиналне облике, користећи се ограниченим ресурсима 24 „дорис“ плочице. - То је креативно такмичење, за које није потребно претходно учити, нити се припремати. Такмичари развијају своју машту, која је бесконачна, препуштају се духу такмичења - рекао је организатор фестивала Здравко Живковић. -

Сви ученици који се пријаве заслужују признање, али ће нијансе одлучити победника. Покрајина ће и убудуће омагати одржавање оваквих фестивала, истакао је помоћник покрајинског секретара за образовање Мато Грозница. - Креативност, као највиши стадијум људске интелегенције, покретач је друштвеног развоја, јер ствара иновације, које имају примену у свакодневном животу додао је заменик председника Општине Милош Латиновић. Победници на претходна два фестивала су Кикинђани Дејан Кнежевић и Даница Божин. А. Ђ.

Затворен стари мост на Тамишу

ПАНЧЕВО: Стари мост на Тамишу због редовног одржавања биће затворен за саобраћај данас од 8 до 15 сати. Они који се тада буду нашли на путу за Београд или из Београда, мораће да користе обилазницу око Панчева и преводницу да пређу преко Тамиша. На мосту ће бити саниране све рупе, очишћени сливници и урађено све како би мост у што бољем стању дочекао зимску сезону. - Скидамо стари слој, стављамо емулзију, крпимо пукотине ако су дубље фугизолом. После тога пресвлачимо га новим слојем асфалта. Чистићемо и притезаћемо спојнице, ако има потребе урадићемо и хоринзоталну сигнализацију - рекао је Бранко Митровић, ЈП „Дирекција за изградњу и уређење Панчева. З. Дг.

ТЕМЕРИН: Темерин је добио нове спортске терене за мали фудбал, рукомет, одбојку, тенис и баскет. Изграђени су на месту ранијег дечјег игралишта у дворишту вишеспратница у центру града. Планирано је да се нови терени изграде или обнове у свим месним заједницама, а у припреми су пројекти за игралишта у Блоку 22 и на Вашаришту и Телепу. Овај спортски објекат отворили су чланови Општинског већа Мира Родић и Милан Тепић и председник СО Темерин Андраш Густоњ. -Терене ће највише користити малишани, њихови родитељи и рекреативци. На отварању смо видели пионире фудбалских клубова ТСК и „Слога“ из Темерина, клубова са богатом традицијом и у успону резултата у свим селекцијама. Ту су

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

АПАТИН: Двадесетпетогодишњи Апатинац Бранко Сарач успешно је оперисан на Очној клиници „Фјпдоров“ у Калуги, у Русији, где је отишао захваљујући добровољним прилозима грађана, јер је за операцију требало прикупити око 3.000 евра. Акцију је покренуло Удружење „Мрав“ и Канцеларија за младе у Апатину, а одазвали су се добротвори из целе земље. Бранко Сарач је од рођења имао умањену видну оштрину, што му

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

тове. Организоване групе рекреативаца у току дана могу да преузму кључеве у портирници у згради СО Темерин. М. Мл.

Бранко Сарач успешно оперисан

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

идеалне могућности за развој одбојке, рукомета, тениса, баскета који је веома популаран - каже Мира Родић. Утврђен је и режим коришћења терена за мале спор-

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Бранко Сарач

је онемогућавало да пронађе посао, али му је и претила потпуна слепоћа. С обзиром на то да се такве операције не обављају у земљи, једино решење било је одлазак у Калугу. Након операције, овом младом Апатинцу враћено је 80 одсто вида. -Пресретан сам и захваљујем се свима који су ми омогућили да нормално живим - рекао је овај скроман младић. Ј. П.

Фестивал тамбурашких оркестара РУМА:У великој дворани Културног центра у Руми, недељу 21. октобра, са почетком у 19,30 сати, биће одржан 23. Фестивал тамбурашких оркестара Србије. Оснивачи овог фестивала су: Савез музичких друштава Војводине, Културно- просветна заједница општине Рума и Културни центар Рума. Овогодишњи организатори фестивала су Савез аматера Србије и Културни центар Рума, а фестивал је финансиран од стране Општине Рума и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Фестивал тамбурашких оркестара је ревијалног карактера, а жири ће оцењивати само свеукупан квалитет оркестара, а учешће је узело пет ансамбала: ГТО „Бранко Радичевић“ , ТО ХКПД „Матија Губец“ и РТО „Плави чуперак“ из Руме, ТО АКУД „Иво Лола Рибар“ из Београда и Суботички тамбурашки оркестар. Као и сваке године, улаз на овај тамбурашки фестивал је слободан. М. Ма.

Два сата без воде БЕЧЕЈ: Ревизија трафо станице на Фабрици воде и планирани радови на водоводној мрежи разлог су што ће данас од 9 до 11 сати бити прекид водоснабдевања у Бечеју. То је обавешење које је суграђанима упућено из ЈП „Водоканал“. Истовремено, из ЈП „Топлана“ стиже обавештење корисницима система даљинског грејања да је почетак грејне сезоне одложен због високих дневних тепмпература за ово доба године. Систем даљинског грејања је спреман за рад, а грејање ће почети, обавештавају из Топлане, када се стекну временски услови. В. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik ЗАСЕДАЛА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ РУМА

Велика олакшица за избеглице РУМА: На седници скупштине

општине Рума усвојена је измена локалног акционог плана за решавање питања избеглих и интерно расељених лица у општини Рума од 2009. године до 2013. године. Први човек румске општине Горан Вуковић истакао је да ова измена акционог плана много значи избеглим и расељеним лицима, јер сви који су добили сеоске куће су били у обавези да после пет година део уложених средстава врате, а сада када су створени услови сви су ослобођени тог враћања, што ће овим људима помоћи у стварању квалитетнијих услова за живот. Одборник Жељко Дошен је додао како ће се овим усвајањем локалног акционог плана побољшати услови живота око 20 породица у Хртковцима, које су донацијом добили сеоске куће. На седници је такође донет и усвојен закључак о повећању цене услуга боравка деце у Установи за предшколско васпитање и образовање „Полетарац“ у Руми. Горан Вуковић је нагласио како је општинско веће прихватило повећање од 1.000 динара за целодневни боравак, а не 1.500 динара колико је предложено.

- Цене услуга у овој васпитној и образовној установи нису се мењале од 2008. године, тако да нове цене износе 3000 динара за целодневни боравак, и 800 динара за полудневни боравак деце. Због повећања цене хране и средстава за хигијену, ми смо повећали цене боравка, да би установа наставила да послује са досадашњим квалитетом. Треба нагласити да су родитељи врло задовољни услугама и да је 1300 деце обухваћено овим услугама, док је пре неколико година само око 800 деце користило услуге нашег боравка - истакла је директорица „Полетарца“ у Руми Драгана Стојшић. На седници је усвојен годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Рума за 2012. годину и донета је одлука о организацији и функционисању цивилне заштите на територији ове општине. Одборници су дали сагласност на измене и допуне програма пословања ЈП „Комуналац“ у Руми за текућу годину, за ценовник овог предузећа и на одлуку Управног одбора о расподели добити по финансијском извештају од прошле године. М. Марушић

СУСРЕТ ГАСТРО, ЕТНО И ТУРИСТИЧКИХ ПРИРЕДБИ

Тамбураши у Сокаку вина

НОВИ САД: Сусретом гастро, етно и туристичких приредби из Војводине, под називом „Рогаљ” у Новом Саду на Спенсу, заправо, завршава се сезона ових догађаја. Остало је још да се одржи „Купусијада” у Футогу 27. октобра. Према оценама туристичких посленика, ове приредбе су током године имале више стотина хиљада посетилаца, али је, како наводе, најважније што су оне успеле да ангажују велики број учесника. По угледу на већ успеле приредбе, настале су но-

Сутра ће посетиоци имати прилику да заиста виде много и да дегустацијама вина и јела провере квалитет понуде – каже Директор „Рогља” Јелена Крстић. Она посебно позива Новосађане да од 10.30 часова буду гости „Рогља”. После јучерашње најаве да на промоцију организатори доводе обимне екипе, то су урадили и „Римски дани” из Хртковаца, па за програм на главној бини доводе фолклор и глумце, око 40 учесника.

Учесници прошлогодишњег „Рогља” испод куполе Спенса

ве у Кисачу, Бачком Градишту, Иђошу, Гложану, Шатринцима, Дупљаји, Пољаници, Гунарошу, Раковцу, Шајкашу. Захваљујући „Рогљу”, календар ових догађаја је усклађен, а размене посета су редовна појава. - Ово је наш четврти сусрет и могу рећи да су припреме за промоције све успешније и да су поједине приредбе по свим стандардима сличне онима истог садржаја у Европи. Квалитет „Рогља” је препознат и у нашем окружењу, па ове године имамо госте из Мађарске (Морахалом) и Хрватске (Илок).

Посебан жири за оцену вина у саставу: др Александар Патрногић, енолог Љубица Радан и новинар Ђорђе Симовић одлучиће о томе која су два бела и црвена, од стотину понуђених вина, најпиткија. Наиме, љубитеље добре капљице на Спенсу чека Сокак вина с дежурним тамбурашима од 12 часова, као и најбољи сиреви са фарме Милана Рајиновића из Кисача. Почетак програма је у 10,30, а свечано отварање у 11 часова. Програм ће трајати до 15 часова. В. Х.

Награда за „Дневникове” читаоце Најмање педесет посетилаца „Рогља” и читалаца „Дневника”, који је медијски спонзор овог догађаја, имаће прилику да добију награде. Њихов задатак је да попуњен купон из „Дневника”, који објављујемо, предају на штанд „Рогља” и тамо их чека поклон-пакет пољопривредног газдинства Милорада Мајкића из Футога. Деоба награда ће бити од 12 часова, према редоследу доласка читалаца.

petak19.oktobar2012.

КОМУНАЛНИ РАДОВИ У АПАТИНУ

Стоп крађама на гробљу АПАТИН: Крађе на гробљима у Апатину више неће бити, тврде у Месној заједници јер је ових дана завршено постављање 20 видео камера које ће пратити све што се догађа на гробљима. Инвестиција је вредна 3,9 милиона динара, а новац је обазбеђен из самодоприноса од један одсто који је намњен за сахрањивање и одржавање гробља. Радове је извела новосадаска фрима „Инстел инжењеринг“ и систем је већ у пробном раду. -Осим видео надзора у току је и постављање ограде на градском гробљу у дужини од 470 метара вредности 3,7 милиона динара јер смо били приморани да проширимо гробље и недавно је завшрен поступак откупљивања 4.500 квадратних метара.Ове радове изводи ГП „Рапид“ из Апатина, а у току је и санација капе-

ле породице Вајдл са које су лопови однели бакрени кров- рекао секретар МЗ Апатин Милан Лаврнић. Дирекција за изградњу ових дана завршава ограђивање објекта Предшколске установе „Пчелица“ у градском парку. - Одавно постоји захтев родитеља деце која похађају установу али и грађана да се то уради јер је то простор који у току ноћи „окупирају“ наркомани и они који конзумирају алкохол па се неретко осим флаша ту налазе и шприцеви. Новац за ову инвестицију обезбедили смо такође из месног самодоприноса- рекао је Лаврнић. Из месног самодоприноса од три одсто гради се и фекална канализација и како је најављено за око месец дана требало би да буде готова траса од чети-

Дечји вртић коначно ограђен

ри километара и подстаница што значи да ће тиме бити и окончана изградња фекалне ка-

ОТВОРЕН ЛОГИСТИЧКИ ЦЕНТАР ЗА ВОЋЕ И ПОВРЋЕ

„Царска башта” шири пословање МУЖЉА: Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор свечано је јуче отворио логистички центар за воће и поврће, изграђен при предузећу “Царска башта”, у зрењанинском приградском насељу Мужља. У питању је комора са расхладним системом, намењена чувању воћа и поврћа на температурама од један до 10 степени Целзијуса. У овом погону запослено је 19 радника. - Ову инвестицију видим као изузетно значајну. На овај начин ствараћемо радна места за оне који ће припремати робу за тржиште, као и за домаћинства која је производе – рекао је Пастор. “Царску башту” основали су пре четири године повртари из Мужље са циљем да удружени наступе на домаћем тржишту. Задатак им је да организују производњу која током целе године даје оптималне количине и асортиман производа. - Жеља нам је да будемо конкурентни са ценама и да утичемо на квалитет наших производа. Најзначајнији задатак овог предузећа јесте да прода све производе наших коопераната, којих је стотинак, да наплатимо робу и вратимо новац произвођачима – казао је директор “Царске баште” Ђула Мадарас и додао да се преко овог предузећа месечно на тржиште испоручи близу 400 тона воћа и поврћа.

Салата свежа као сад убрана

Мадарас је казао да мужљански повртари верују да мала породична пољопривредна газдинства само удружена могу да имају економску снагу и да су за четири године постојања “Царске баште” то и показали. - Повртари морају заједно да планирају и организују своју производњу. Ово је леп пример да различите фамилије могу заједно да сарађују и да унапређују пословање, што је резултирало и изградњом овог логистичког центра - навео је Мадарас, уз напомену да је најзначајнија карика у пословању “Царске баште” зрењанинска трговинска компанија “Гомекс” која од

почетка сарађује са мужљанским произвођачима. Власник “Гомекса” Горан Ковачевић је истакао да “Царска башта” трговине снабдева свежом робом током целе године. - Смело сам раније тврдио да се производња, уз малу помоћ заједнице, овде може повећати за пет до десет пута. Чврсто и данас стојим иза тога. Захваљујући нашој сарадњи стварамо брендирани производ и доприносимо томе да купци, када дођу у трговину “Гомекс”, траже парадајз из “Царске баште”, зато што је квалитетан, а не увозни из Шпаније – напоменуо је Ковачевић. Ж. Балабан

НА ПОЧЕТКУ ГРЕЈНЕ СЕЗОНЕ У СЕНТИ

Дуговања највећи проблем СЕНТА: Даљинско грејање из топловодног система Фабрике шећера ТЕ-ТО у Сенти је почело прошлог викенда, два дана пре званичног термина, а цена грејања је остала непромењена по ценовнику из претходне. На даљинско грејање прикључено је 2.200 домаћинстава и све образовне, културне и друге институције у граду. Генерални директор Фабрике шећера ТЕ-ТО Теодора Деак саопштила је да правилником о формирању цена потписаним са локалном самоуправом општине Сента, предвиђено је да се промена цена може тражити једино у случају значајнијег поскупљења неког енергента. - Нама у овој години није мењана ни цена гаса ни електричне енергије, тако да по овом правилнику немамо право да тражимо измену цене грејања и садашња цена остаје све док не буде поскупљења енергената - каже Деак. Планска цена грејања за ову сезону остала је на нивоу прошле, тако да за стамбене објекте по квадратном метру дневно износи 5,70 динара и за пословне објекте 9,12 динара, плус ПДВ од осам посто, а незнатно је нижа цена по киловат-

-сату топлотне енергије за објекте са уграђеним калориметрима. Највећи проблем су значајна ненаплаћена потраживања за грејање из прошле сезоне, која износе око

Фабрика шећера ТЕ-ТО је прошле године због неспоразума са локалном самоуправом отказала грејање града са истеком ове грејне сезоне, па се заједнички ради на ре-

Гаранција општине за гас Пре десетак дана рачун ЈП „Елгас„, дистрибутера земног гаса за потрошаче у Сенти, блокиран је од стране ЈП „Србијагас„, па је према речима председника општине Рудолфа Цегледија, локална самоуправа морала да интервенише. Захваљујући гаранцији општине извршена је деблокада рачуна „Елгаса„ због основног дуга од 12 милиона динара, уз споразум о плаћању дуга у 12 месечних рата, али и редовне месечне потрошње гаса. Потрошачи ће морати одједном да плаћају месечне рачуне, без одложног плаћања дела рачуна, као што је то било до сада. 67 милиона динара, од чега је око 40 милиона динара код правних лица и око 27 милиона код индивидуалних корисника. - За грејање станова у индивидуалним домаћинствима наплата је 77 посто, а нажалост код правних лица наплата је свега 60 посто. Интензивно радимо на наплати преко Адвокатске канцеларије Ђорђевић, непрекидно иду опомене и тужбе, што ће се радити непрекидно преко целе године - каже Деак.

шавању ове проблематика, за шта је оформљена радна група општине и Фабрике шећера ТЕ-ТО, па стручни тим ради на томе да се нађе најпогоднији модел како ће се грејање града одвојити од Шећеране. Према речима Теодоре Деак, започето је снимање стања, па ће се радити на процени вредности имовине које се жели унети у ново предузеће, као и припреми докумената да би се тај пројекат реализоМ. Митровић вао.

нализације у Апатину која има 105 километара. Ј. П.

Отворена посланичка канцеларија СЕНТА: Посланици у Народној скупштини Републике Србије из Сенте примаће грађане, представници предузећа и друге заинтересоване у канцеларији у број 50 у згради Општинске управе Сента. У републичком парламенту из сенћанске општине у садашњем сазиву су три посланика Золтан Пек из Савеза војвођанских Мађара, Јожеф Шандор из Уједињених региона Србије и Карољ Чизик из Лиге социјалдемократа Војводине. На конференцији за новинаре председник сенћанске општине Рудолф Цегледи и посланици Золтан Пек и Јожеф Шандор саопштили су да ће канцеларија за контакте са посланицима бити отворена сваког петка од 8 до 12 сати, те да ће заинтересовани имати могућност да се обрате са иницијативама и предлозима за М. Мр. решавање проблема.

Семинар у музеју ЗРЕЊАНИН: Једнодневни семинар под називом “Управљање музејским збиркама: Набавка предмета”, у организацији Националног комитета Међународног савета музеја (ИЦОМ) и Народног музеја Зрењанин, биће одржан данас, у 9 часова, у зрењанинском музеју. Ово је наставак циклуса успешних семинара који су у организацији ИЦОМа Србије претходних година одржани у Педагошком музеју у Београду и Народном музеју у Нишу. Циљеви ових семинара су да подрже хоризонталну едукацију и омогуће колегама да размене своја искуства и знања о различитим аспектима муЖ. Б. зејске делатности.

За студенте 60 стипендија КАЊИЖА: Општина Кањижа расписала је конкурс за стипендирање 60 студената с подручја ове општине за школску 2012/2013. годину. Услов је да су уписани на основне струковне студије акредитованих факултета или виших школа или да су први пут уписали мастер или докторске студије. Поред материјалног стања породичног домаћинства и успех, ефикасност у студирању и дефицитарности струка у општини, међу критеријумима је и језик на којем се кандидат школовао. Месечни износ стипендије је 7.000 динара, а пријаве са документацијом се подносе до 31.октобра у Општинској М. Мр. управи Кањиже.

crna hronika

petak19.oktobar2012.

dnevnik

TROJ KA IZ LA ]AR KA LI [E NA SLO BO DE

Osum wi ~e ni za na pad na po li caj ce Srem sko mi tro va~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de Mladena V. (28), Milana D. (21) i Branka A. (57) iz La }ar ka, osum wi ~e ne za vi {e kri vi~ nih de la, me |u ko ji ma je i na pad na po li caj ce to kom in ter ven ci je, i od re di la im za dr `a va we. Osum wi ~e ni se, pre ci zi ra no je u sa op {te wu Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca, te re te da su u bi feu „[ark” u La }ar ku, u za ku pu Mla de na V., ver bal no i fi zi~ ki na pa li po li caj ce na in ter ven ci ji i jed nom od wih na ne li la ke te le sne po vre de. U pre tre su vi {e obje ka ta za ko je po sto ji sum wa da su ih ko ri -

sti li osum wi ~e ni, po li ci ja je pro na {la pu {ku, pi {toq, de lo ve oru` ja i mu ni ci ju u ile gal nom po se du, put ni~ ki auto mo bil bez re gi star ske ozna ke, deo kra de nog vo zi la, a u bi feu „[ark” ne ko li ko apa ra ta za or ga ni zo va we sport ske kla di o ni ce za ko je za ku pac ni je po se do vao ovla {}e we. Na kon sa slu {a wa, is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi c i od r e dio je osum wi ~e ni ma pri tvor do osam da na. O iz vr {e nim pre kr {a ji ma po li ci ja je oba ve sti la in spek cij ske i ca rin ske or ga ne da bi pod ne li od go va ra ju }e pre kr {aj ne pri ja ve. (Ta njug)

PRO CES BIV [EM VLA SNI KU PI RA MI DAL NE [TE DI O NI CE „JU GO SKAN DIK”

Ga zda Je zda se à li da mu ne da ju le ko ve Vla snik pi ra mi dal ne {te di o ni ce „Ju go skan dik” Jezdimir Vasiqevi} po à lio se ju ~e na su |e wu u Vi {em su du u Be o gra du da mu upra va Okru `nog za tvo ra ne obez be |u je le ko ve neo p hod ne za pro pi sa nu te ra pi ju i da ni je u sta wu da pra ti su |e we. Va si qe vi} se pret hod no za hva lio pred sed ni ci sud skog ve }a Sla|ani Markovi}, ko ja vo di po stu pak pro tiv we ga i we go vih sa rad ni ka op tu è nih za vi {e mi li on sko o{te }e we {te di {a po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka, jer je upra vi za tvo ra na lo ì la da ga pre gle da le kar spe ci ja li sta, opet se à le }i na to da je to u~i we no me sec da na na kon we ne in ter ven ci je. – Upra va za tvo ra mi ne da je le ko ve. Re kli su mi da ne ma ju ni {ta za mo `da ni udar, iako za dru ge pri tvo re ni ke ima ju. Ne u ro log mi je dao da pi jem po la ta ble te an ti de pre si va, psi ho log za me nu za „bro ma ze pam„ tri pu ta po {est mi li gra ma. Ali, su di ja, {ta }e mo za le ko ve (za mo `da ni udar)? – à lio se Va si qe vi}, po znat kao ga zda Je zda. On je po tvr dio da mu }er ka do la zi u po se te u za tvor, na vo de }i da ni je u si tu a ci ji da mu ku pi neo p hod ne le ko ve. Za mo lio je su di ju da opet pi {e upra vi za tvo ra da mu obez be di le ko ve, na vo de }i da ne tra ì od la ga we su |e wa iako mu je lo {e. Su di ja je ipak od lo ì la su |e we za 12. de cem bar, na vo de }i da ne è li da pre u zi ma ri zik da mu se me {to lo {e de si to kom su |e wa ko je je tre ba lo da se odr ì ju ~e. Na ju ~e ra {we su |e we do {ao je da sve do ~i ne ka da {wi vla snik TV „Pal ma” Milorad Vujo-

vi}, ali }e zbog od la ga wa bi ti sa slu {an u de cem bru. Va si qe vi} je u pri tvo ru jer je dva pu ta be ào iz ze mqe: pr vi put 1993. go di ne, po sle pro pa sti „Ju go skan di ka„, ali je uhap {en 2000, a dru gi put to kom su |e wa 2006, ali je na kon hap {e wa u Ho lan di ji, pre dve i po go di ne, iz ru ~en Sr bi ji. Zbog po sled weg bek stva pro pa lo mu je jem stvo od tri mi li o na evra. Va si qe vi }u se su di zbog op tu `bi da je zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja i pre va rom sa sa rad ni ci ma o{te tio {te di {e „Ju go skan di ka” za vi {e de se ti na mi li o na. Iako je pro ces zbog mal ver za ci ja u toj pi ra mi dal noj {te di o ni ci po znat po Va si qe vi }u, pr vi na op tu `ni ci je Pod go ri ~a nin Milorad Vukoti}, di rek tor Ban ke pri vat ne pri vre de Cr ne Go re. Za Vu ko ti }em je kra jem pro {le go di ne ras pi sa na po ter ni ca, od re |en mu je pri tvor i od lu ~e no je da mu se su di u od su stvu. Va si qe vi} je na pro {lom su |e wu re kao da je za pro past pi ra mi dal ne {te di o ni ce „Ju go skan dik” od go vor na Vla da Cr ne Go re, ko ja mu je za ple ni la naf tu vi {e mi li on ske vred no sti i osta vi la ga bez ke {a pa ni je mo gao vi {e is pla }i va ti {te di {e. Osim Vu ko ti }a i Va si qe vi }a, na op tu `ni ci su Dragan Antonijevi}, Qubivoje [undi}, kao i advo kat Stevan Proti}. Svi su na po ~et ku su |e wa u de cem b ru ne g i r a l i kri vi c u za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, pre va re i uta je u ve zi s pi r a mi dal n om {ted w om u „Jugo skan di ku” po ~et kom de ve de se tih. (Ta njug)

NO VO BE ^EJ SKI PO QO ^U VA RI OT KRI LI LO PO VE KO JI SU KRA LI S WI VA

Dvo je ra ta ra o{te }e no za po la mi li o na di na ra S pet ka ta star skih ju ta ra u no vo be ~ej skim ata ri ma “Se li {te” i “Li be” lo po vi su u dva na vra ta, u pe ri o du od 8. ok to bra 2011. do 26. sep tem bra ove go di ne, ob ra li ku ku ruz. Ta ko |e su pri svo ji li dva ju tra p{e ni ce u ata ru “Rit”, i sve to s wi va Zla-

RA SVE TQE NE KRA \E U NO VOM KNE @EV CU

Sa na dac se tereti za tri pro va le Br zom ak ci jom po li ci je u No vom Kne èv cu ra sve tqe ne su tri pro val ne kra |e u pro dav ni ce u toj va ro {i ci, zbog ~e ga je po li cij sko za dr à va we do 48 sa ti od re |e no Predragu M. (1994) iz Sa na da, op {ti na ô ka. On je osum wi ~en da je po ~ i n io dve te { ke kra | e i kra |e u No vom Kne èv cu i uz kri vi~ nu pri ja vu bi }e pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da Ki kin da. Iz PU Ki kin da sa op {te no je ju ~e da je osum wi ~e ni Pre drag

M. po ~et kom ok to bra ove go di ne pro va lio u pro dav ni cu mo bil nih te le fo na u No vom Kne `ev cu iz ko je je od neo pet te le fo na ukup ne vred no sti oko 52.000 di na ra. Osum wi ~e ni Sa na dac se te re ti da je u no }i iz me |u utor ka i sre de, 16. i 17. ok to bra ove go di ne, po no vo pro va lio u istu pro dav ni cu i od neo ro bu vre dan oko 20.000 di na ra, a po tom je iste no }i pro va lio u zla tar sku rad wu, iz ko je je od neo na kit vre dan oko 700.000 di na ra. M. Mr.

Iako su po qo ~u va ri da li sve od se be da pro na |u lo po ve, kra |a s istim ak te ri ma po no vi la se pre me sec da na, ka da je po kra den ku ku ruz. Ovog pu ta, na osno vu ra ni jih sa zna wa, po qo ~u va ri su iden ti fi ko va li li ca ko ja su u~i ni la kri vi~ no de lo. Po qo ~u -

we mu ra dio i ta ko do {ao do sa zna wa da je je dan ~o vek u{ao s be ra ~em u tu wi vu. Od we ga sam po sle do bio in for mci ju ko ga je an ga `o vao. Lo po vi su, na kra ju, pri zna li da su oni bi li or ga ni za to ri kra |e – is pri ~ao je Pe tro vi}.

Ra do van Go li ja nin

Zla tin ka [qa pi}

tinke [qapi} i Aleksandra Dujina, obo je iz No vog Be ~e ja, o{te tiv {i ih za oko 600.000 di na ra. Lo po ve, ~i ji iden ti tet ni je ob ja vqen, ovih da na pro na {li su pri pad ni ci po qo ~u var ske slu `be “Be li vuk”, ali {te ta ko ju su pre tr pe li, po qo pri vred ni ci ma jo{ ni je na dok na |e na. – Pr vi put ka da mi je po kra den ku ku ruz ni sam i{la da pro ce wu jem {te tu. To je ura dio Alek san dar Du jin, ko me su ta ko |e ukra li pri nos s wi ve. Ne dav no je po li ci ja ja vi la da mi je ovr {e no i `i to, a po sled wi put lo po vi su mi po no vo ob ra li i od ne li ku ku ruz u ata ru “Li be”. Po sle ne kog vre me na oba ve sti -

Jur wa va na lik ak ci o nim sce na ma Ak ci je po qo ~u va ra u No vom Be ~e ju ne ka da li ~e i na pra ve sce ne iz ak ci o nih fil mo va. Ta ko se le tos lo pov, ko ji je ukrao ceo va gon lu be ni ca, upu stio u tr ku po atar skim pu te vi ma i ko lo vo zi ma s po qo ~u va ri ma ko ji su ga ju ri li na mo to ci kli ma. Na kra ju je, ipak, uhva }en. pih fud bal skih da na, se }a se ka da mu je kra jem ju na do ja vqe no da je po ~i we na kra |a p{e ni ce u ata ru “Rit”. – Do {li su po li caj ci i o{te }e ni po qo pri vred nik. Imao sam po dat ke o to me ko ji su kom baj ni ta da bi li u tom okru `e wu i pro sle dio sam ih po li ci ji – pri ~a Go li ja nin.

var Dragan Petrovi} ob ja snio je da su upo re |i va wem po da ta ka na kra ju ot kri li ko je po krao use ve s wi va no vo be ~ej skih ra ta ra. – U de lu ata ra „Li be„ po ~i we na je kra |a, ali po ~i ni lac ni je bio uhva }en na li cu me sta ve} je ot kri ven na kon dva-tri da na. Ras pi ti vao sam se ko je sve pro la zio tim de lom ata ra, ko je u

Ru ko vo di lac po qo ~u var ske slu `be u No vom Be ~e ju Radenko Tadi} ka `e da su ~u va ri to kom ce log da na na te re nu, a da je or ga ni zo va na i no} na sme na. Ta di} is ti ~e da su gra |a ni ko ji bi bi li uhva }e ni na tu |im po se di ma pr vo sa mo opo mi wa ni i da im je uka zi va no na mo gu }e po sle di ce. Oni ko ji su pre kr {a je po na vqa li vi {e pu ta, bi va li bi pro ce su i ra ni. – Pro {le go di ne, od sto ti nak slu ~a je va ko ji su ve ro vat no mo gli bi ti pro ce su i ra ni, sa mo {e zde se tak je sti glo do su di je za pre kr {a je, i to oni s ve }im kra |a ma, ili ka da su bi li u pi ta wu po na vqa ~i kri vi~ nih de la – na veo je Ta di}. @. Ba la ban

RA DO VAN KA RAYI] NA STA VIO OD BRA NU U HA GU

Sve do ci: VRS ni je te ro ri sa la Sa ra je vo Dvo j i c a biv { ih ofi c i r a Voj ske Re pu bli ke Srp ske ne gi ra la su pred Ha {kim tri bu nalom, kao sve d o c i od b ra n e Radovana Karaxi}a, na vod op tu `ni ce da je VRS to kom ra ta u BiH ne se lek tiv nim gra na tira wem i snaj pe ri sa wem te ro ri sa la sta nov ni {tvo Sa ra je va, pre no si Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je. Ta da {wi pu kov nik i ko man dant pe {a dij skog ba ta qo na raz -

Po li cij ska sta ni ca u No vom Kne `ev cu

li su me da su pro na {li lo po va. Jo{ ni {ta ni sam do bi la na zad, ni `i to, ni pro {li ku ku ruz, ni ovaj – ja da se Zla tin ka [qa pi}. Po qo ~u var Radovan Golijanin, ne ka da {wi ve o ma uspe {ni gol man „Je din stva” a za tim i su sed nog „Be ~e ja” iz we go vih le -

me {te nog oko Sa ra je va Blagoje Kova~evi} je iz ja vio da ni on ni dru gi srp ski ofi ci ri ni su ima li na me ru, ni ti na re |e we, da te ro ri {u sta nov ni {tvo Sa ra je va. I Ko va ~e vi} i dru gi sve dok Du{an [krba, ko man dant ar ti qe ri je Sa ra jev ske bri ga de VRSa, tvr di li su da je VRS sa mo bra ni la svo je po lo `a je i spre ~a va la pro boj Ar mi ja BiH iz gra da, kao i da je va tru otva ra la is kqu ~i vo ka da su `i vo ti voj ni ka i ci vi la

Bra merc: Uki da we op tu `ni ce za ge no cid je gre {ka Glav ni tu ì lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bramerc sma tra da je sud sko ve }e po gre {i lo ka da je Radovana Karaxi}a oslo bo di lo de la op tu `ni ce ko ja ga je te re ti la za ge no cid u se dam op {ti na na pod ru~ ju Bo sne i Her ce go vi ne. – Kon kret no, ~i ni se da sud sko ve }e ni je da lo po treb nu te ì nu do ka zi ma Ka ra xi }e vih ge no cid nih iz ja va – re kao je Bra merc sa ra jev skom ne deq ni ku „Da ni” na kon za vr {et ka po se te BiH. On je ka zao da je to kom do ka znog po stup ka Ha {ko tu ì la {tvo pre do ~i lo do ka ze da su Ka ra xi} i dru gi funk ci o ne ri bo san skih Sr ba po no vo jav no pre ti li da }e mu sli ma ni ne sta ti. – Mi slim da sa me te iz ja ve, ako im se da naj ve }a te ì na, mo gu i}i u pri log za kqu~ ku o ge no cid noj na me ri – ka zao je Bra merc, na vo de }i da op tu `ba za ge no cid ima ogrom nu sim bo li~ ku va `nost za `r tve. Bra merc je ob ja snio da Tu ì la {tvo Ha {kog tri bu na la na por no ra di na àl bi ulo è noj pro tiv ta kve od lu ke sud skog ve }a. On je re kao da }e, bez ob zi ra na „slu ~aj Ka ra xi}”, Tu ì la {tvo na sta vi ti da do ka zu je od go vor nost biv {eg voj nog vo |e bo san skih Sr ba Ratka Mladi}a za ge no cid. (Ta njug)

Ra do van Ka rayi}

bi li ugro è ni. Na su prot to me, po wi ho vim is ka zi ma, Ar mi ja BiH je, ra di iza zi va wa me |u na rod ne in ter ven ci je, va trom iz oko li ne za {ti }e nih ci vil nih obje ka ta u Sa ra je vu pro vo ci ra la VRS da uz vra ti i pro u zro ku je ci vil ne `r tve. Ko va ~e vi} je na gla sio i da je otva ra we va tre iz wi ho ve bli zi ne te objek te u~i ni lo „le gi tim nim voj nim ci qe vi ma”. Isti sve dok je iz ja vio i da u we go vim je di ni ca ma, su prot no na vo du op tu `ni ce, „ni je bi lo ob u ~e nih snaj pe ri sta”. Dok ga je una kr sno is pi ti va la tu ì te qi ca Kerolin Exerton, Ko va ~e vi}, ko ji je sa da ge ne ral Oru à nih sna ga BiH, po tvr dio je da je u Sa ra je vu bi lo ci vil nih

`r ta va, ali je tvr dio da ni je imao ni ka kvih in for ma ci ja o u~in ku va tre VRS-a na ci qe ve u gra du, osim onog {to je vi deo na te le vi zi ji. – U bli zi ni li ni ja raz dva ja wa i na sa mim li ni ja ma ì ve li su ci vi li. Sva ko dej stvo u gra du }e iza zva ti ci vil ne `r tve – re kao je sve dok na kon {to mu je tu ì teq ka pre do ~i la do ka ze o ubi ja wu ci vi la, ukqu ~u ju }i è ne i de cu. Na vo de }i kao pri mer da je Ar mi ja BiH pu ca la iz po kret nih mi no ba ca ~a iz oko li ne bol ni ce i dru gih ci vil nih obje ka ta u Sa ra je vu, sve dok je re kao da je „to ra |e no na mer no da se iza zo ve po gi bi ja ci vi la i to pri ka è kao te ro ri sa we ci vi la„. Iz ja va sve do ka [kr be u od bra nu Ka ra xi }a bi la je go to vo iden ti~ na. On je ne gi rao da je u av gu stu 1995. we go va je di ni ca mo gla is pa li ti mi no ba ca~ ku gra na tu na pi ja cu Mar ka le ko ja je ubi la i ra ni la de se ti ne gra |a na, za to {to su svi mi no ba ca ~i od 120 mi li me ta ra u to vre me bi li pod kon tro lom Un pro fo ra, pre no si RTS. Sve dok je tvr dio i da ni ka da ni je pu cao na bol ni ce na Ma ri jin dvo ru i na Ko {e vu, iako je iz wi ho ve bli zi ne Ar mi ja BiH otva ra la va tru.

crna hronika

dnevnik

petak19.oktobar2012.

DA NAS U NO VO SAD SKOM OSNOV NOM SU DU

Ne nad â nak pred is tra `nim su di jom U predmetu pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, po predlogu Osnovnog javnog tuìla{tva za preduzimawe odre|enih istra`nih radwi protiv Ne na da ân ka, koji se tereti da je izvr{io krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, danas bi okrivqeni trebalo da bude saslu{an pred istra`nim sudijom Zo ra nom @iv ko vi }em, kako je po~etkom meseca najavio taj sud.

Le{anovi} (47) sumwi~i da ga je s pripadnicima svog obezbe|ewa pretukao u nedequ, 23. septembra, oko dva sata ujutro ispred kafane „Tako je su|eno” u delu Petrovaradina uz Dunav zvanom Ribwak, koju dr`i biv{i vaterpolista Da ni lo Iko di no vi}. – Ipak, navedeni predlog Tu`ila{tva odnosi se samo na jednu osobu – izjavila je za „Dnevnik” ubrzo posle doga|aja portparol-

NO VO SAD SKA PO LI CI JA UHAP SI LA GRU PU DI LE RA

Za ple we ni dro ga, va gi ce i no vac U akciji novosadske kriminalisti~ke policije, koja je sprovedena u sredu, uhap{ena je tro~lana kriminalna grupa i zapleweno blizu 800 grama supstanci za koje se sumwa da su heroin, kokain i marihuana. Kako stoji u saop{tewu Policijske uprave Novi Sad, slobode su li{eni Novosa|ani El vis M. (1988) i Mar ko E. (1994) kao i Mi lan J. (1994) iz Rumenke. Elvis M. je ozna~en kao organizator grupe i tereti se da ve} du`e na podru~ju Novog Sada organizuje mre`u preprodavaca narkotika, dok

su druga dvojica osumwi~eni kao ~lanovi te grupe. „Pregledom osumwi~enih i pretresom dva „audija“ i vi{e stanova koje koriste, policija je prona{la blizu 780 grama praha za koji se sumwa da je heroin, kao i jo{ oko 20 grama supstanci za koje se sumwa da su kokain i marihuana, tri digitalne vagice, kao i ve}u sumu doma}eg i stranog novca„, navedeno je u policijskom saop{tewu. Ne{to ranije, Marko E. se tereti da je prodao paketi} s prahom za koji se sumwa da

je heroin 20-godi{wem To mi B., iz Farka`dina, kod koga je ta supstanca prona|ena, pa }e protiv wega biti podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}enog dr`awa opojnih droga. Policija je ~lanovima te kriminalne grupe odredila 48-~asovno zadr`avawe, i oni }e, uz krivi~nu prijavu koja ih tereti za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga, biti dovedeni na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu. N. P.

FI NA LE SU \E WA ZRE WA NIN SKOJ GRU PI U SPE CI JAL NOM SU DU

Ne nad ^a nak

Istraàni sudija je za isti dan zakazao ispitivawe svedoka koje je predloìlo pomenuto tuìla{tvo, a koji imaju prebivali{te u Novom Sadu. Ispitivawe Pa vla Le {a no vi }a, koji ima status o{te}enog, kao i svedoka ~ije prebivali{te je u Beogradu, zakazano je za 25. oktobar, saop{teno se na sajtu novosadskog Osnovnog suda. Podsetimo, lidera Lige socijaldemokarta Vojvodine Nenada ânka (53) Beogra|anin Pavle

ka novosadskog Osnovnog suda Bi qa na La zi}. Nenad ^anak je posle vi{ednevnih spekulacija u medijima podneo ostavku na mesto republi~kog poslanika i tom prilikom izjavio pred novinarima u Skup{tini da je u~estvovao u navedenom incidentu ispred kafane. Tom prilikom prozvao je parlament zato {to ga nije za{titio od javnog lin~a, koji je, navodno, usledio posle ovog doga|aja. M. V.

PRE SRE TA WE U FU TO GU

Se va le pa li ce i {ip ke Novosadska policija je odredila meru zadr`avawa Futo`aninu @eq ku M. (1969) zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nano{ewa te{ke telesne povrede. Kako je saop{tila policija, on se tereti da je zajedno sa svojim sedamnaestogodi{wim sinom presreo sugra|anina Mir ku B. (1992) i zadao mu vi{e udaraca metalnom {ipkom i drvenom palicom. Tako su mu naneli te{ke telesne povrede u vidu po-

sekotine glave, oguqotine vrata i preloma kosti {ake. Protiv @eqka M. i wegovog maloletnog sina podnete su krivi~ne prijave u redovnom postupku zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo te{ke telesne povrede, a protiv Mirka B. podneta je prekr{ajna prijava zbog izvr{enog prekr{aja iz ~lana 6 Zakona o javnom redu i miru, jer je u tu~i udario @eqka M. N. P.

IN \IJ CI PRI VE DE NI ZBOG ORU@ JA

Pro na |eni pi {toq i no è vi Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, no{ewa, dràwa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija, policija je podnela krivi~ne prijave, u redovnom postupku, protiv Slo bo da na B. (1980) i Mi la D. (1977) iz In|ije. Novosadska saobra}ajna policija je prilikom pregleda „golfa“ u kojem su bili osumwi~eni, prona{la pi{toq marke CZ sa ~etiri metka, dva noà i jednu teleskopsku palicu. N. P.

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU KOD [I DA

Ot kri ve no de set ile ga la ca Zajedni~kom akcijom carine i Grani~ne policije ju~e je na izlaznoj strani grani~nog prelaza [id spre~eno deset ilegalnih migranata – sedmorica Sirijaca, dvojica Al`iraca i jedan Palestinac – da ilegalno pre|u dr`avnu granicu Srbije. Kako je precizirano u saop{tewu Uprave carina, kamion koji se u ranim jutarwim satima pojavio na prelazu, iako prazan jer je roba bila istovarena u Srbiji, podvrgnut je detaqnom pregledu. Na to da treba izvr{iti detaqnu kontrolu vozila ukazivali su indikatori analize rizika, kao i ~iwenica da se prelaz nalazi upravo na putawi gde su poku{aji ilegalnih pre-

lazaka posledwu godinu vrlo u~estali. Prilikom kontrole otkriveno je devet osoba koje su le`ale u tovarnom delu poluprikolice, dok je jo{ jedna osoba bila sakrivena ispod prikolice na rezervnoj gumi izme|u osovina. Iz razgovora s voza~em saznalo se da je u no}i izme|u 17. i 18. oktobra pravio pauzu na pumpi nedaleko od prelaza, zbog ~ega se pretpostavqa da su ilegalni migranti iskoristili taj trenutak da u|u u kamion. Sedmorica Sirijaca, dvojica Al`iraca i jedan Palestinac predati su pripadnicima grani~ne policije u daqu nadle`nost. (Ta njug)

Kne è vi}: Ovu afe ru je mon ti rao DS Advokati odbrane svih okrivqenih u slu~aju „zrewaninska afera“ zatraìli su ju~e osloba|aju}u presudu, oceniv{i u zavr{nim re~ima da nisu dokazane optu`be koje wihove brawenike, zajedno s biv{im gradona~elnikom Zrewanina Go ra nom Kne è vi }em, sumwi~e za zloupotrebe u vezi s pojedinim postupcima javnih nabavki i davawa investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta od 2006. do 2008. godine. U zavr{nom izlagawu odbrane pred Specijalnim sudom u Beogradu isti predlog je ju~e izneo i prvookrivqeni Goran Kneèvi}, ina~e odnedavno ministar poqoprivrede u novoj Vladi Srbije. – Ovo nije samo zvr{na re~ u ovom sudskom postupku. Ovo je zavr{na re~ u aferi koju je montirala Demokratska stranka, odnosno neki weni funkcioneri koji su èleli da me diskredituju i uklone s politi~ke scene – kazao je ju~e u zavr{noj re~i Goran Kneèvi}. Istakav{i da „~itav slu~aj li~i na poznatu pri~u ‘dr`’te lopova’“, Kneèvi} je dodao da su se oni koji su wemu „pripisivali lopovluk pokazali na delu 2008. pa do pre nekoliko meseci i da }e se sve brzo saznati“. Oceniv{i da afera, nazvana „gra|evinska mafija“, „o~igledno nije uspela“, Kneèvi} je zapitao „gde je navodna protivpravna imovinska korist, gde su te milionske {tete po buxet?“

Go ran Kne `e vi}

– Ni~eg nema! Ostali su samo naslovi u ùtoj {tampi i besmislena, neutemeqena tvrdwa Tuìla{tva za organizovani kriminal, koje je, kao {to to ovih dana postaje jasno, samo produèna ruka Demokratske stranke, ili bar jedne wene frakcije. Trinaest meseci sam bio u pritvoru da bi se lak{e zvr{io posao oko novog Statuta Vojvodine, a tokom tog peri-

oda, da bi se opravdalo moje uklawawe s politi~ke scene, mnoge slu`be i pojedinci su na sve na~ine poku{avali da prona|u makar jedan dokaz za unapred izmi{qenu optu`bu – naglasio je Kneèvi}. U kratkom izlagawu on je podvukao da je na „nedavnim izborima u Zrewaninu ubedqivo pobedio opciju koja mu je priredila ovu aferu“. – Zre wa nin ci sigurno nisu glasali za mene zato {to pruàju podr{ku kriminalcu ve} zato {to su prepoznali da sam u prethodnom mandatu radio u interesu grada. Uostalom, sve ono {to se meni pripisuje kao nezakonito, u me|uvremenu je postalo dobra praksa u svim lokalnim samoupravama: i ubrzane procedure, i direktni pregovori s investitorima i izdavawe zemqi{ta po povoqnim cenama, ~ak i besplatno – naveo je Kneèvi}. On je dodao da mu je ào {to, kako je kazao, „sudsko ve}e nije prihvatilo predlog odbrane da

se uradi kompletno ekonomsko ve{ta~ewe ovog slu~aja da se vidi kolika je korist po grad, po dràvu, po gra|ane i ~itavu privredu od toga {to smo u Zre wa nin do ve li in ve sti to re“. – Tako|e, smatram da je {teta {to sudsko ve}e nije prihvatilo predlog da se saslu{aju biv{i predsednik Srbije kao i vlasnici inostranih kompanija koje pomiwe optu`nica i da se pregleda odre|eni broj video-snimaka koji se odnose na rad s investitorima u Zrewaninu jer bi to zna~ajno rasvetlilo ~iwenice da sam kao gradona~elnik radio iskqu~ivo u interesu svojih sugra|ana, po{tuju}i dràvnu politiku – zakqu~io je Goran Kneèvi}. Ju~e iznetim kqu~nim navodima iz zavr{ne re~i advokata Kr ste Bo bo ta, branioca okrivqenog biv{eg direktora Direkcije za izgradwu Zrewanina La sla Fuk sa, da „nema dokaza o protivzakonitosti u postupcima dodele gradskog gra|evinskog zemqi{ta investitorima te da su te investicije donele vi{estruku korist gradu i gra|anima„, pridruìli su se svi advokati odbrane. – âk je i to {to je cena zemqi{ta odre|ivana po elaboratu stru~nih slu`bi grada Zrewanina, a ne po ranijoj Odluci o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe cene zemqi{ta, bilo povoqnije po grad – ocenio je advokat Bobot. J. J.

JO[ NI JE ZA KA ZAN PRO CES BIV [EM MI NI STRU ZA ZA [TI TU @I VOT NE SRE DI NE

Du li }u od re |en su di ja – Posebno odeqewe Vi{eg suda u Beogradu odredilo je sudiju koji }e voditi postupak protiv biv{eg ministra Oli ve ra Du li }a i wegovih saradnika – rekla je ju~e Tanjugu portparolka suda Ma ja Ko va ~e vi}. – Duli}u }e suditi sudija Alek san dar Tre {wev, ali su|ewe jo{ nije zakazano. Sudija najpre mora da proveri ispravnost optu`nog predloga Tuìla{tva za organizovani kriminal i ukoliko utvrdi da je bez mawkavosti, zakaza}e glavni pretres – su|ewe, a ako ne, vrati}e Tuìla{tvu optu`ni akt na doradu. Po{to je re~ o skra}enom krivi~nom postupku (za krivi~na dela za koja je zapre}ena kazna do osam godina zatvora), optuèni nemaju pravo da uloè prigovor ve} o ispravnosti optu`nog predloga odlu~uje postupaju}i sudija. Tuìla{tvo za organizovani kriminal podnelo je u petak optu`ni predlog protiv Duli}a, wegovog biv{eg pomo}nika Ne boj {e Ja wi }a, kao i direktora „Puteva Srbije” Zo ra na

Drob wa ka zbog zloupotrebe slu`benog poloàja i predloìlo da se osude na bezuslovne kazne zatvora. Dokazni materijal koji je policija dostavila Tuìla{tvu za organizovani kriminal uz dopunu krivi~ne prijave protiv Olivera Duli}a i wegovih saradnika bi}e predloèni da se izvedu kao dokaz na su|ewu, {to zna~i da za sad nema pro{irewa optu`nog predloga protiv wih. Oni se za sad terete za najblaì oblik krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog poloàja, za koji je zapre}ena kazna od {est meseci do pet godina zatvora, ali ukoliko se dokazima na su|ewu utvrdi da su izvr{ili teè delo, moè do}i i do prekvalifikacije u teì oblik dela, za koje je zapre}ena i stroà kazna. Oni se terete da su investitoru „Nuba invest” iz Beograda nezakonito izdali prvo saobra}ajno-tehni~ke uslove, potom lokacijske dozvole, zatim saglasnosti i na kraju gra|evinske dozvole, i pored upozorewa zaposlenih u Ministarstvu ìvotne sredine i prostornog

planirawa i preduze}u „Putevi Srbije” da za to nisu ispuweni propisani uslovi. Time su investitoru omogu}ili da pristupi izgradwi opti~ke mreè na putnom zemqi{tu na dràvnim putevima, i to na najva`nijim magistralnim koridorima od Beograda do granice s Hrvatskom, Ma|arskom, Rumunijom, Bugarskom i Makedonijom, rekao je ranije u izjavi za Tanjug tuìlac Miq ko Ra di sa vqe vi}. On je dodao da su osumwi~eni „Nuba invest” stavili u povla{}eni poloàj u odnosu na sve druge zainteresovane investitore koji su se obra}ali istim zahtevima Ministarstvu i „Putevima Srbije” jer su, za razliku, od wih zahtevali da dostave svu potrebnu dokumentaciju koja je ina~e i propisana Zakonom o planirawu i izgradwi i Zakonu o javnim putevima. Skup{tina Srbije je 8. oktobra ukinula imunitet Duli}u, koji je i poslanik Demokratske stranke, po{to se on na wega pozvao dva dana ranije, kada je policija poku{ala da ga privede u wegovoj ku}i u Subotici.

SPORT

petak19.oktobar2012.

BRA NI SLAV TRAJ KO VI] MO GAO BI U DU E LU S HAJ DU KOM DA SE VRA TI U TIM VOJ VO DI NE

Sve je do{lo na svoje mesto \or |e Jo ki}, is ku sni {to per Voj vo di ne, zbog po vre de zad we lo `e na la zi se van pr vog ti ma, a ka ko sa da stva ri sto je, na we go vom me stu u su tra {wem du e lu s Haj du kom iz Ku le za i gra }e po vrat nik u

ni je se po ja vqi vao tri pu na me se ca, ali je spre man za po vra tak. - Ta~ no je da tri me se ca ni sam igrao, a utak mi ca s Osi je kom bi la mi je svo je vr sni po vra tak i, pri zna jem, ni je mi bi lo ni ma lo la ko re kao je Traj ko vi}. - No ge su mi bi -

Bra ni slav Traj ko vi}

sa stav Bra ni slav Traj ko vi}. Ka ko je sam re kao do pre ne ko li ko me se ci ne za me wi vi stub od bra ne No vo sa |a na, u pr ven stve nim su sre ti ma

le te {ke, ali mi slim da sam sa da spre man i po treb no mi je da u|em u ri tam. Pet go di na igram pr vo li ga {ki fud bal i ni ka da ni sam imao

Bez [kuleti}a Pe tar [ku le ti}, na pa da~ Voj vo di ne, imao je is pad pre ma gle da o ci ma ko ji su pra ti li pri ja teq sku utak mi cu s Osi je kom, ka da ih je, po sle po sti za wa go la, pr stom uti {a vao. Tre ner Ne boj {a Vig we vi} je zbog to ga Uprav nom od bo ru pod neo pri ja vu pro tiv ovog igra ~a. [ku le ti} re dov no tre ni ra, ali ne }e bi ti u kom bi na ci ji za tim ko ji }e se su prot sta vi ti Haj du ku. Ka ko je re kao {ef stru ke No vo sa |a na, ta ko }e bi ti dok mu UO ne od me ri ka znu za su kob s na vi ja ~i ma.

ovo li ku pa u zu, ali tre mu pred duel s Ku qa ni ma ne mam, jer sam u me |u vre me nu do bro i ja ko tre ni rao. Sa da su stva ri do {le na svo je me sto. Pret postvka je da }e te za i gra ti u tan de mu s Igo rom \u ri }em? - Sve kon ku ren te na mo joj po zi ci ji iz u zet no po {tu jem. Re~ je o do brim mom ci ma i kva li tet nim igra ~i ma. Svi ima mo isti ciq, a to je da Voj vo di na be le `i {to bo qe re zul ta te i za to je an ga `man sva kog od nas iz u zet no bi tan i mo ra da bu de mak si ma lan, bez ob zi ra na to ko me }e {ef Vig we vi} da pru `i pri li ku. S \u ri }em se do bro znam i ne }e tu bi ti ni ka kvih pro ble ma u igri. U go ste vam do la zi Haj duk, eki pa iz ko je ste sti gli u Voj vo di nu? - Ni je to vi {e ona eki pa ko ju sam znao i u ko joj sam igrao. Pu no to ga se u Ku li pro me ni lo. Ipak, naj bit ni je za nas je to da gle da mo u svo je dvo ri {te, da na met ne mo stil i ri tam igre i da se mi na te re nu pi ta mo. Va `no za nas bi }e da u pr vom po lu vre me nu po stig ne mo gol i ski ne mo sa se be pri ti sak, a on da }e sve bi ti mno go lak {e za nas. O~e ku jem, na rav no, po be du i na dam se da }e tri bi ne na sta di o nu „Ka ra |or |e” bi ti le po po pu we ne. Ka kav do ~ek o~e ku je te od na vi ja ~a no vo sad skog klu ba? - Ni ka da ni sam imao pro ble ma s na vi ja ~i ma i mi slim da me oni vo le, jer uvek osta vqam sr ce na te re nu. Po zi vam ih da do |u u {to ve }em bro ju, jer nam je wi ho va po dr {ka i te ka ko va `na i po treb na. Mo gu da im obe }am da }e mo se bo ri ti svom sna gom i da }e mo ostva ri ti re zul tat ko ji na vi ja ~i i jav nost od nas o~e ku ju. Od li~ no smo tre ni ra li to kom pa u ze i ve ru jem da }e se to ve} su tra vi de ti na te re nu - re kao je Bra ni slav Traj ko vi}. A. P.

dnevnik EN GLE SKI TA BLOID „SAN” UPO ZO RA VA

U Izvr{nom komitetu samo belci En gle ski me di ji i da qe se in ten ziv no ba ve in ci den ti ma u Kru {ev cu i na vod nim uvre da ma na ra snoj osno vi, a naj da qe je oti {ao ta bloid „San”. Ovaj ta bloid tvr di da }e Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA) iz re }i bla gu ka znu za Fud bal ski sa vez Sr bi je, jer su svi ~la no vi Iz vr {nog ko mi te ta bel ci. U Iz vr {nom ko mi te tu na la ze se pred sed nik Mi {el Pla ti ni (Fran cu ska), kao i pet pot pred sed ni ka [e nes Er zik (Tur ska), Xe fri Tomp son (En gle ska), An hel Ma ri ja Vi qar ([pa ni ja), Ma ri os Lef ka ri tis (Ki par) i \an kar lo Abe te (Ita li ja). Tu su i ~la no vi Ka ren Espe lund (Nor ve {ka), Ser gej Fur sen ko (Ru si ja), Pi ter @i li e- ron ([vaj car ska), Alan Han sen (Dan ska), Fran ti {ek La u ri nec (Slo va~ ka), Avra ham Lu zon (Iz rael), Bo ri slav Mi haj lov (Bu gar ska), Mir ~ea San du (Ru mu ni ja), Gri go ris Sur kis (Ukra ji na), Mi kael van Prag (Ho lan di ja) i Teo Cvan ci ger (Ne ma~ ka). Po red spi ska ~la no va, „San” na vo di da Vi qar i Mi haj lov do la ze iz [pa ni je i Bu gar ske, ze ma qa u ko ji ma su ta ko |e ~e sti

in ci den ti na ra snoj osno vi na utak mi ca ma. List pod se }a da je ovaj ko mi tet ka znio Dan ca Ni kla sa Bent ne ra sa 80.000 evra jer je na „bok se ri ca ma” re kla mi rao kla di o ni cu, dok je bu gar ski sa vez mo rao da pla ti 32.000 evra jer su na vi ja ~i na ra snoj osno vi vre |a li en gle skog re pre zen ta tiv ca E{li ja Jan ga. Ipak, i En gle ska ima jed nog pred stav ni ka u ko mi te tu, Xe fri ja Tomp so na, ko ji je ta ko |e be lac. - Raz o ~a ran sam i zga |en onim {to se de si lo. Ipak, mi slim da }e ovaj put ka zne bi ti o{tri je od nov ~a nih. Ta ko |e, u pro {lo -

sti smo bi li ja sni po pi ta wu ra si zma, po go to vo ka da se ra di o Sr bi ji - ka zao je Tomp son. List „San” pod se }a da je Pla ti ni pro {le go di ne ve} upo zo rio FSS, ali i hr vat ski sa vez da }e bi ti dra kon ski ka `we ni ako se ne uhva te u ko {tac sa pro ble mi ma ra si zma i na si qa na sta di o ni ma. - Po ga |aj te {ta je sle de }e ne de qe? Ak ci ja ne de qa an ti-ra si zma pod okri qem UEFA. Su spen zi ja Sr bi je iz me |u na rod nih tak mi ~e wa po sla la bi mno go ja ~u po ru ku od bi lo ka kvih nat pi sa na ma ji ca ma - za kqu ~u je se u tek stu „Sa na”.

[koti mewaju selektora Po sle sa mo dva osvo je na bo da u pr va ~e ti ri me ~a kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014, Fud bal ska aso ci ja ci ja [kot ske raz mi {qa o sme ni se lek to ra. [ko ti su bo do ve osvo ji li pro tiv Sr bi je (0:0) i Ma ke do ni je (1:1), a po ra `e ni su od Vel sa (2:1) i Bel gi je (2:0), pa je Kre gu Le vi nu ugro `e na po zi ci ja.

Sle de }e me ~e ve [ko ti }e igra ti u mar tu, 22. do ~e ku ju Vels, a 26. go stu ju Sr bi ji. Iz vr {ni di rek tor FA Stju art Re gan po tvr dio je da }e u sle de }ih ne ko li ko da na do ne ti od lu ku o sta tu su se lek to ra. - Od lu ku }e do ne ti Iz vr {ni od bor. Sa da ni je tre nu tak za bi lo ka kve ob ja ve, sve }e bi ti ja sno u ne ko li ko sle de }ih da -

na. Mo ra mo da raz go va ra mo sa se lek to rom i Iz vr {nim od bo rom i vi di mo {ta se do go di lo u ne ko li ko po sled wih utak mi ca, a po seb no u po sled we dve. Tek na kon to ga }e mo od lu ~i ti ko jim sme rom }e mo da na sta vi mo. Svi smo raz o ~a ra ni {to smo na za ~e qu gru pe, na da li smo se mno go bo qem star tu iz ja vio je Re gan za BBC.

SPORT

dnevnik

VLA DA SR BI JE BR ZO RE A GO VA LA

Da~i} i Vu~i} u borbi protiv nasiqa u sportu Vlada Srbije imenovala je premijera Ivicu Da~i}a za predsednika Nacionalnog saveta za borbu protiv nasiqa i nedoli~nog pona{awa gledalaca na sportskim priredbama, a za wegovog zamenika, prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vu~i}a. „Nacionalni Savet za borbu protiv nasiqa na sportskim priredbama uskoro }e raspravqati o nedavnim incidentima na utakmici mladih fudbalskih reprezentacija Srbije i Engleske”, navodi se u saop{tewu. Ministarka omladine i sporta Alisa Mari} je na sednici Vlade zatra`ila da se ponovo formira Nacionalni savet za borbu protiv nasiqa u sportu. - Zatra`ila sam hitno formirawe Nacionalnog saveta za borbu protiv nasiqa u sportu, da se incidenti na sportskim borili{tima ne bi

ponavqali. Inicijativa je ve} bila u redovnoj proceduri, ali smatram da posledwi dogadaji na fudbalskoj utakmici u Kru{evcu nala`u hitnost delovawa po ovom pitawu. Borba protiv nasiqa na sportskim manifestacijama jedan je od prioriteta Ministarstva na ~ijem sam ~elu - navela je Mari}. Mlada reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo, po{to je u utorak u revan{u izgubila od Engleske sa 1:0, a krajem me~a do{lo je do sukoba igra~i i pojedinih ~lanovi stru~nih {tabova dve selekcije. Crveni karton u ekipi Engleske zaradio je Deni Rouz, a kod Srbije Slobodan Medojevi}. Rouz je posle me~a rekao da su ga navija~i u Kru{evcu vre|ali na rasnoj osnovi i da je dva puta pogo|en kamenom.

MI LO [E VI] PRED LA @E DA U^I MO OD EN GLE ZA

Sve krivce kazniti

Savo Milo{evi}, direktor mla|ih selekcija FSS, bio je glavni sagovornik britanskih medija, nakon skandaloznih de{avawa u fini{u revan{ utakmice bara`a za plasman na EP mladih reprezentacija Srbije i Engleske

u Kru{evcu. Sada funkcioner FSS ali i iskusni internacionalac koji je svojevremeno igrao u Aston Vili, svestan je da postoji ozbiqan problem koji se reflektovao i na spornom me~u mladih selekcija. - Da bismo re{ili problem rasizma u fudbalu treba da uradimo ono {to su u Englezi uradili pre nekoliko godina - rekao je Milo{evi} dodaju}i da u ovaj slu~aj

treba da se ukqu~e sve strukture srpskog dru{tva: - Jasno je da postoji razlika u potezima svih zemaqa, neke su mawe a neke vi{e spremne da se bave ovim pitawima. Na`alost, mi u Srbiji vodimo zaista veliku borbu, ne ra~unaju}i da posledwih deset-petnaest godina imamo ozbiqne probleme koji nemaju veze sa navija~ima. Milo{evi} je za doma}e medije najavio istragu u okviru Fudbalskog saveza Srbije. - Ovakvo pona{awe je potpuno neprihvatqivo, krivci }e biti ka`weni. Jasno je da se ovaj slu~aj ne}e dobro zavr{iti, plati}emo visoku cenu. Najgore je {to nam se ovakve stvari ponavqaju. @ao mi je {to se sve to izde{avalo jer je selektor engleske reprezentacije Stjuart Pirs ~ovek sa kojim sam igrao, odnosno igrali smo jedan protiv drugog, znamo se mnogo godina i u izuzetno smo dobrim odnosima - rekao je Milo{evi}, koji smatra da i FSS treba da posegne za javnim izviwewem. - To }e biti moj predlog. Treba da uputimo izviwewe Engleskoj fudbalskoj federaciji, jer nismo uzvratili gostoprimstvo na pravi na~in.

petak19.oktobar2012.

PRED SED NIK FSS TO MI SLAV KA RAYI] PO SRED STVOM ZVA NI^ NOG SAJ TA SA VE ZA PO RU ^IO

Podr{ka selektoru Mihajlovi}u Prvi ~ovek srpskog fudbala Tomislav Karaxi} u razgovoru za zvani~ni sajt FSS osvrnuo se na aktuelni trenutak na{eg najpopularnijeg sporta koji nije nimalo ruì~ast. Mlada reprezentacija Srbije ne}e u~estvovati na narednom PE u Izraelu 2013. godine, jer nas je Engleska u oba me~a baraà pobedila istovetnim rezultatom 1:0. Ipak, u ovom momentu se najvi{e pri~a o doga|ajima koji su usledili po zavr{etku revan{ me~a odigranog u Kru{evcu. - Naàlost, ne}e nas biti na smotri najboqih osam mladih selekcija na{eg kontinenta, {to nam je bio primarni takmi~arski ciq ove generacije. Englezima ~estitam na plasmanu, nama ostaje àl za propu{tenim {ansama. Bili smo svedoci ru`nih i sportu neprimerenih scena posle me~a u Kru{evcu. Koristim priliku da jo{ jednom uputim izviwewe svim qubiteqima fudbala i delegaciji FA Engleske na doìvqenim neprijatnostima. Kada govorim o incidentu, mislim na tu~u u kojoj su u~estvovali pojedini igra~i i ~lanovi stru~nih {tabova obe selekcije. Izviwewe sam uputio u ime na{eg Saveza koji je bio doma}in tom prilikom, a ne zbog ~iwenice da smatram da je gre{ka samo na{a- smatra Karaxi}. Predsednik Saveza se dotakao i mera koje }e na{a organizacije preduzeti u ciqu ka`wavawa vinovnika incidenta: - Nedopustivo je pona{awe odre|enih ~lanova na{e ekipe.

To mi slav Ka rayi} i Si ni {a Mi haj lo vi}

ma, sigurno je pravi potez u ovom trenutku. Glave ne}emo da sa~emo samo zato {to to neko tra`i, ali ho}emo da kaznimo svakog ko je pogre{io. U tom ciqu, u potpunosti podr`avamo zahteve iznesene od strane predsednika Vlade Republike Srbije i ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a u domenu utvr|ivawa prave istine i odgovornosti svih u~esnika nemilih scena u Kru{evcu i ministra omladine i sporta Alise

Disciplinci ve} reagovali Na vanrednoj sednici Disciplinska komisije FSS pozabavila se de{avawima iz Kru{evca. Doneta je odluka da se po slu`benoj du`nosti zatraè izjave od svih igra~a i ~lanova Stru~nog {taba Mlade reprezentacije Srbije koji su prisustvovali revan{ utakmici baraà za odlazak na Prvenstvo Evrope 2013, u kojoj su se 16. oktobra 2012. u Kru{evcu sastale Srbija i Engleska (0:1), a u vezi sa doga|ajima vi|enim po zavr{etku pomenutog susreta. Rok za dostavqawe izjava je tri dana. Po dobijawu tih izjava, uz pribavqawe izve{taja od strane slu`benih lica koja su u ime FS Srbije bila angaòvana na utakmici u Kru{evcu i pregleda snimka, Disciplinska komisija odlu~i}e protiv kojih lica }e biti pokrenut disciplinski postupak.

Srbija–^ile 14. novembra u Sent Galenu Fudbalska reprezentacija Srbije do kraja godine odigra}e jo{ jednu prijateqsku utakmicu. Orlovi }e 14. novembra u Sent Galenu na stadionu „AFG Arena” igrati sa reprezentacijom ^ilea. Re~ je o terminu predvi|enom u FIFA me|unarodnom koordinisanom kalendaru takmi~ewa. Po~etak utakmice bi}e u 20.00 sati. Prvi narednim termin za odigravawe prijateqskih me~eva je 6. februar 2013. godine.

KA PI TEN ^EL SI JA OD U STAO OD @AL BE

Da li je Teri rasista Xon Teri, kapiten êslija, odlu~io je da prihvati kaznu i odustane od àlbe na suspenziju od ~etiri me~a koju mu je Fudbalska asocijacija Engleske (FA) izrekla zbog vre|awa Antona Ferdinanda iz Kvins Park Renxersa na rasnoj osnovi. Teri je pored utakmica ka`wen i sa 220.000 funti, a imao je dve nedeqe da razmotri otu`be i uloì àlbu. - Pa`qivo sam razmislio i doneo odluku. @elim ovom prilikom da se izvinim svima za re~nik koji sam koristio pro{log oktobra na me~u protiv

Kvins Park Renxersa - rekao je Teri. On }e propustiti premijerliga{ke me~eve protiv Totenhema, Man~ester Junajteda i Svonsija, kao i me~ Liga kupa, tako|e protiv Junajteda. FA je u obrazloèwu presude naveo da je Teri koristio re~ „crnac” i psovao Ferdinanda. Odluka Terija da odustane od àlbe dolazi samo dva dana posle incidenata u Kru{evcu izme|u mladih reprezentacija Srbije i Engleske i zahteva FA da UEFA èstoko kazni srpski tim.

Mladost nije opravdawe za gre{ke igra~a, a revolt zbog ne~ijeg nesportskog poteza ne sme i ne mo`e da bude izgovor za pojedince iz {taba koji su o~igledno prekr{ili propise. Iako sam ~esto na meti medija i javnosti kao o~igledan simbol fudbala u Srbiji, ponavqam da nisam disciplinski sudija i ne}u da presu|ujem ni ovom prilikom. Drago mi je da su se ~lanovi Disciplinske komisije ve} sastali na Vanrednoj sednici i zatra`ili potrebne izjave. Hitna i ispravna reakcija, bazirana na zakonskim osnova-

Mari}, po pitawu hitnog ponovnog formirawa Nacionalnog saveta za borbu protiv nasiqa u sportu. Mnogi vi|eni problemi nisu samo na{i ve} su prate}i miqe savremenog fudbala, {to nas, me|utim, nikako ne osloba|a obaveze da ih elimini{emo iz sopstvene ku}e. Britanski mediji vr{e veliki pritisak u ciqu izricawa drakonskih kaznenih mera srpskom fudbalu, zbog, kako navode, „rasisti~kog pona{awa gledalaca u Kru{evcu”. - Srpski narod nikada nije bio niti }e biti rasisti~ki.

Na{a istorija o tome svedo~i, a pona{awe gledalaca kao reakcija na poraz i tu~u aktera utakmice se ne sme poistovetiti sa jednim od najve}ih zla modernog doba. Imamo veliko poverewe u nadle`ne organe i tela UEFA koji }e sprovesti pokrenuti postupak. Oni }e re}i svoje, a na{a disciplinska istraga je nezavisna i o donesenim odlukama ubrzo }emo informisati javnost - rekao je Karaxi}. S druge strane, predsednik Saveza Tomislav Karaxi} kaè da ose}a nezadovoqstvo javnosti i pritisak dela medija zahtevom za promenama posle rezultata ostvarenih u posledwe dve kvalifikacione utakmice A reprezentacije protiv Belgije (0:3) i Makedonije (0:1). - Na izbornoj sednici Skup{tine FSS, odrànoj 12. jula ove godine, poslali smo jasnu i realnu poruku javnosti, samim tim svim na{im navija~ima. Ponovi}u je: primarni ciq u radu A reprezentacije je podmla|ivawe igra~kog kadra, plasman na Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu nije prioritetna obaveza niti morawe, ve} je u fokusu odlazak na Prvenstvo Evrope 2016. godine u Francuskoj. To je redosled poteza, jasan, obja{wen i prihva}en od strane najvi{eg organa FS Srbije. Tada sam apelovao na strpqewe nacije, se}am se da je i odjek u javnosti bio takav da je podràna predo~ena ideja. Zbog toga mi jedan stra{an udar i pritisak koji se vr{i na nas nije u potpunosti jasan niti ho}u da nove predloge prihvatim. Prilikom imenovawa Sini{e Mihajlovi}a postigli smo konsenzus - wegov izbor su podràli proslavqeni igra~i, klubovi, brojne fudbalske strukture i sportski radnici, kao i mnoge, mnoge redakcije, od kojih neke danas otvoreno traè Mihajlovi}evu smenu. Sada svakako, i to sa puno razloga, treba podràti Sini{u Mihajlovi}a. On je na dobrom putu i mi boqih igra~a od ovih i nemamo. Strpqewe je neophodno u ispuwewu

vizije i svaki nacionalni tim koji krene tim putem ima istovetne probleme. Recimo, na{i skora{wi protivnici Belgijanci preko decenije nisu u~estvovali ni na jednoj zavr{nici velikih takmi~ewa, ali su u me|uvremenu formirali veoma jaku ekipu. Mi ~inimo isto, potrebno nam je vreme. Uostalom, kao ozbiqni qudi i fudbalski rukovodioci, ne mewamo mi{qewe svakog meseca. Tomislav Karaxi} je vrlo jasno poru~io {ta misli o selektoru Sini{i Mihajlovi}u i wegovom radu: - FSS i ja li~no pru`amo punu podr{ku selektoru Mihajlovi}u na izabranom putu podmla|ivawa igra~kog kadra. Tako je bilo, tako je sada i tako }e i da bude. Ipak, kao realan ~ovek, predsednik FSS isti~e da posledwi neuspesi svakako ne prijaju i dodaje: - Porazi koje smo do`iveli sa novim, podmla|enim timom su svima te{ko pali. O rezultatima na{e A reprezentacije razgovara}emo na prvoj narednoj sednici Izvr{nog odbora FSS, a po dobijawu izve{taja od strane Stru~nog {taba A reprezentacije. Karaxi} je na kraju razgovora zakqu~io. - FSS je ozbiqna organizacija koja je postavila temeqe rada za naredni ~etvorogodi{wi period. Posledwi doga|aji, bili oni ru`ni sa aspekta pona{awa ili ostvarenih rezultata, ne smeju i ne}e nas zaustaviti na putu ispuwavawa osnovnih ciqeva. Ja~a}emo infrastrukturu, obezbedi}emo boqe uslove za odvijawe doma}ih takmi~ewa, stvara}emo nove kadrove, vodi}emo ra~una o svim nacionalnim selekcijama, razvija}emo sve strukture Saveza... Snaga na{e organizacije je u kolektivu i realizaciji globalnih ciqeva, a u toj misiji ispravqa}emo sopstvene gre{ke sa obavezom da se one kao takve vi{e nikada ne smeju ponoviti. Pri re dio: Z.Ran ge lov

BIV [I MLA DI RE PRE ZEN TA TI VAC EN GLE SKE ONU O HA

Kod Srba se ni{ta nije promenilo Biv{i fudbaler mlade reprezentacije Engleske rekao je da se u Srbiji ni{ta nije promenilo u odnosu na situaciju pre pet godina kada je on bio meta rasisti~kih uvreda srpskih navija~a na Evropskom prvenstvu. Nedum Onuoha smatra da se srpski navija~i posledwih godina nisu promenili po pitawu uvreda na rasnoj osnovi, prise}aju}i se nemilih scena sa Evropskog prvenstva 2007. godine, kada je on bio wihova meta.

Fudbalski savez Srbije je tada, zbog ovog incidenta na me~u mladih reprezentacija, platio kaznu od 16.000 funti. - Qudi moraju da shvate za{to su ka`weni, da znaju da su u~inili ne{to pogre{no. Zaista mislim da ve}ina tih qudi koji su vre|ali ne misle da su uradili ne{to lo{e. Kao da `ive u pro{losti”, naveo je Onuoha za televiziju „Skaj”. On je dodao da je nerealno o~ekivati da bilo koja kazna promeni takav na~in razmi{qawa.

Onuoha je priznao da su ga scene sa me~a u Kru{evcu podsetile na doga|aje iz 2007. godine u Najmehenu. - Se}am se da sam tada prilazio aut liniji i ~uo nekoliko rasisti~kih, majmunskih povika, ali je to bila samo grupica srpskih navija~a. Okrenuo sam se i u takvim situacijama obi~no navija~i u}ute. Ipak, tada je bilo druga~ije, jer je onda ve}ina navija~a po~ela da me vre|a. Bio sam {okiran - kazao je igra~ Kvins park Renxersa.

SPORT

petak19.oktobar2012.

VOJVODINA NS SEME DANAS U KRAQEVU

Te àk is pit Na startu Superlige odbojka{i Vojvodine NS seme poraèni su od Radni~kog, za utehu osvojili su bod(2:3). îwenica je da Novosa|ani rezultatom nisu zadovoqni, ali im prikazana igra daje za pravo da se nadaju kvalitetnijim partijama i boqim rezultatima u zgusnutom takmi~arskom periodu koji sledi. Naredni izazov crveno-bele ~eka u Kraqevu, gde }e danas od 19 ~asova snage odmeriti sa Ribnicom, u okviru drugog prvenstvenog kola.

Tre ner Ni ko la Sa la ti} predo~io je da Vojvodinu o~ekuje jo{ jedan teàk me~ sa timom koji ove sezone gaji visoke ambicije. - Ribnica je napravila dobru i mawe vi{e iskusnu ekipu. Me|utim, i mi smo pokazali da posedujemo kvalitet, {to nam uliva nadu u povoqan ishod u Kraqevu. Strpqewe je potrebno, jer je ekipa nova, mlada, korektor jo{ rovit, diza~i se nadopuwuju. Zadovoqan sam igrom ûbrila, koji je dugo vukao povredu, sada je to ve} zaboravio i pruìo je u prethodnom me~u

TURNIR U MOSKVI

Ana na Ve snu u ~e tvrt fi na lu Srpske teniserke Ana Ivanovi} (12) i Vesna Dolonc (160) bi}e rivalke u ~etvrtfinalu Kupa Kremqa u Moskvi. Ana Ivano vi} pru`i la je kvali tetnu par ti ju u me~u osmine finala Kupa Kremqa

Ana Ivanovi}

protiv ruske teniserke, Valerije Solovqeve – 6:1, 6:4. Doma}a predstavnica, 216. na VTA listi, poslu`ila je Srpkiwi

tek za zagrevawe za nastavak turnira. U prvom setu je vi|ena apsolutna dominacija Ivanovi}eva, dva puta je oduzela servis Ruskiwi, za 2:0 i 4:0. Po~asni gem je Solovjeva uzela tek u fini{u seta, ipak Ana joj je brzo raspri{ila nade da mo`e da uradi ne{to vi{e. U drugom setu Solovjeva je podigla nivo igre, popravila u~inak na servisu, dr`ala je egal do 3:3 ali u sedmom gemu Ivanovi}eva joj je ponovo oduzela servis. Do kraja me~a,pitawe pobednice se nije postavqalo. Jo{ ubedqivija bila je Doloncova koja je izgubila samo jedan gem od Rumunke Simone Halep, 112. mesta boqe plasirane na VTA listi. Ana i Vesna }e prvi put igrati me|usobni me~. Doloncova tek od pre nekoliko meseci igra pod srpskom zastavom, ona ja ro|ena upravo u Moskvi.

Je le na iz gu bi la od An dree Srpska teniserka Jelena Jankovi} izgubila je od Nemice Andree Petkovi} u tre}em kolu turnira u Luksemburgu sa 7:5, 6:0. Jankovi}eva se plasirala u tre}e kolo po{to joj je u drugom zbog povrede predala me~ Kineskiwa [uaj Peng, dok je Andrea Petkovi} u drugom kolu pobedila {pansku teniserku Martinu Miguruzu. U prvom sretu Andrea je uspela da preokrene me~(4:5),a u drugom Jelena je potpuno stala jer je imala dosta problema s zdravqem.

TITEL U NEDEQU DO^EKUJE @SK

Ulog je se wa ti tu la Do kraja jeseweg dela prvenstva u Op{tinskoj fudbalskoj ligi Titel-@abaq ostalo je da se odigra jo{ dva kola. U predposledwem kolu sastaju se dve prvoplasirabne ekipe Titel (21) i @SK iz @abqa (22). Ova utakmica mo`e dosta toga da re{i. Pobednik }e verovatno prezimiti na prvom mestu , a ima}e i prednost u tre}em krugu jer }e protiv direktnog konkurenta za plasman u vi{i rang igrati na doma}em terenu. Titeqani spremni do~ekuju velikog rivala. - Nadam se da }emo nastaviti niz pobeda i da }emo u preostala dva me~a ostvariti maksimalan broj bodova. - ka`e trener Titela Zoran Pavlovi}. - O~ekujemo podr{ku na{ih vernih

navija~a, a mi }emo im se oduìti borbenom i kvalitetnom igrom. @abaqci imaju dobar tim. Respektujemo protivnika ali se nadam da }emo na kraju me~a mi radovati. Jedan od iskusnijih igra~a u timu Titela @ivan Jelin kaè: - Nadam se da }emo iz ovog susreta iza}i kao pobednici, iako oni imaju iskusan tim. Nadam se da }e na{i napada~i iskoristiti prilike - zakqu~io je @ivan Jelin. U taboru @SK -a atmosfera je odli~na, @abaqci su spremni za veliki okr{aj. - Bi}e to lep okr{aj - kaè trener @SK- a Jova Ninkovi}. Bez obzira {to se me~ igra u Titelu, mi smo favoriti. Imamo iskusan tim, a u ovakvim me~evima to moè da odlu~i. @. M.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka

ABA liga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Igokea (20) Druga mu{ka liga Srbije ÂÂK: Mladost - Radni~ki (19) Prva mu{ka liga - sever NOVI SAD: Vojvodina - Sveti \or|e (19.30) Druga mu{ka liga - sever - VOJKA: Vojka - LSK (19) Druga ènska liga - sever - SEVER: Sivac - Gimnazija (18.30)

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga – KRAQEVO: Ribnica – Vojvodina NS seme (19), SUBOTICA: Spartak – @ele-

zni~ar (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki – \erdap (19.30) Prva `enska liga – KRAGUJEVAC: Sme~ 5 – Vojvodina (19) Druga mu{ka liga – sever – ZREWANIN: Proleter – FOK (17)

Rukomet Superliga za mu{karce CRVENKA: Crvenka Jafa - Metaloplastika (18) Prva ènska liga, sever BAJMOK: Radni~ki - Halas Joèf (20) Druga mu{ka liga, sever APATIN: Apatin - Radni~ki ([) (19.30), ÊSTEREG: Napredak Jedinstvo (K) (20)

dobru partiju. O~ekuje nas teàk period, ali uz anga`man svih moèmo to da prebrodimo – rekao je Salati}. - U ovakvim me~evima se nikada ne zna, ali ako budemo ispo{tovali dogovore sa trenerima i skautima i ako budemo ponovili periode iz tre}eg i ~etvrtog seta sa Radni~kim onda ni pobeda nije daleko. Teàk ispit je pred nama, s tim {to nije sporno da èlimo prvu liga{ku pobedu. Da}emo sve od sebe da to i ostvarimo – istakao je Nemawa ûbrilo. M. R.

Vla da do de li la stan Mi li ci Vlada Srbije donela je odluku da dodeli dvosobang stan olimpij skom osvaja~u zlatne medaqe Milici Mandi}. Mandi} je, kako pi{e u saop{tewu posle sednice Vlade Srbije, osvajawem zlatne medaqe postigla veliki uspeh i doprinela podizawu ugleda Srbije u svetu. Srpska tekvondoistkiwa je zlatnu medaqu osvojila na Olimpijskim igrama u Londonu u kategoriji preko 67 kilograma. EVROPSKO PRVENSTVO U DANSKOJ

Po be de Pe tea i Jev to vi }a I u dru gom ko lu pojedina~nog takmi~e wa na Evrop skom prvenstvu u Danskoj, stonoteniseri Srbije zabele`ili su pobede. Marko Jevtovi} je nadvisio Nikolu Molera ([vajcarska) 3:1 (10, -9, 3, 16), dok je @olt Pete bio uspe{niji od Leonarda Mutija (Italija) 3:0 (11, 6, 8). Prva na{a predstavnica u prepodnevnom programu drugog dana takmi~ewa, Gabriela Feher izgubila je od Ruskiwe Margarite Fetukhine 0:3 (-5, -2, -10). Potom je Monika Molnar slabo po~ela, a isto tako i zavr{ila me~ s Kazahstankom Alenom Dubkovom, izgubiv{i 2:3 (- 8, 8, 17, -10, -8). S. S. SARADWA SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Cr no gor ci u Voj vo di ni

Savez sport za sve Vojvodine uspostavio je saradwu sa Crnogorskim savezom sport za sve. U okviru te saradwe delegacija od 45 ~lanova iz Crne Gore boravi}e tri dana u Vojvodini. Gosti }e danas sti }i u Vr bas gde }e bi ti sme{teni, a potom }e obi}i CFK „Drago Jovovi}“ i druge sportske objekte. Posle ru~ka dolaze u Novi Sad gde }e obi}i Spens i znamenitosti grada i Petrovaradina. Za subotu su, u prepodnevnom pro gra mu, pred vi |e na takmi~ewa ~lanova dva saveza u malom fudbalu, pikadu, kuglawu i stonom tenisu u Vrbasu. Svi u~esnici na takmi ~e wu bi }e te sti ra ni, a uradi}e se i analiza testirawa. U po po dnev nim sa ti ma odr `a }e se rad ni sa sta nak dva saveza, a potom i tribina o sportu za sve na temu: „Motivacija za bavqewe fizi~kim aktivnostima“. Posledweg dana, u nedequ pre pod ne, na pro gra mu je obilazak Sremskih Karlovaca, a u popodnevnim satima delegacija Crnogorskog saveza sport za sve se vra}a ku}i. S. J.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

dnevnik CRVENKA DO^EKUJE METALOPLASTIKU

Ve ra u mla da la~ ki po let U utakmici 6. kola Superlige rukometa{i Crvenke ve~eras do~ekuju [ap~ane, koji su prihvatili predlog doma}ina da se utakmica odigra dan ranije. Ovaj susret je za mladi sastav Crven~ana sigurno novo, veliko isku{ewe s obzirom da je Metaloplastika u naju`em krugu kandidata za visok plasman u ovom prvenstvu. - Ohrabreni smo osvajawem boda u Ka}u, koje je do{lo pre svega kao rezultat veoma dobre igre u odbrani, u najve}em delu na{e omiqene postavke 6-0. Istina tokom prvog poluvremena nije sve i{lo potaman, ali smo u nastavku bili uspe{niji pa je ne-

re{en rezultat bio i najpravedniji, a za nas mnogo zna~i i na psiholo{kom planu - zadovoqan je trener Igor Desnica, kome se tako i ispunila `eqa da se Ka}anima bar donekle revan{ira za proleto{wi debakl u „Hramu” i poraz na Mi{kovi}evom memorijalu u Crvenki. U dosada{wim utakmicama novog prvenstva Crven~ane je, utisak je vi{e nego do sada, krasila izuzetna jedinstvenost i `eqa za uspehom, koju ni porazi, a bilo ih je dva, ne mogu poremetiti. - Tako }e biti i ve~eras bez obzira {to su gosti, kao veoma iskusan sastav, favoriti. Su-

prostavi}emo se najja~im oru`jem kojim sada raspolaèmo, a to mladost, èqa za uspehom, izuzetan voqni momenat i sve ve}a uigranost koju pokazujemo. Ako sve to bude na nivou svaki ishod je mogu}, a mi }emo svakako teìti najpovoqnijem, mada bi realno gledano i polovi~an uspeh bio podvig, ali ni eventualni poraz ne bi nas poquqao prenosi raspoloèwe svojih saigra~a golman Mladen Mjerima~ka, koji se posle duè pauze oporavio i to je jo{ jedan razlog za sve ve}i optimizam u daqem toku prvenstva. Susret po~iwe u 18 ~asova. T. Jovovi}

KUP VOJVODINE ZA MU[KARCE I @ENE

Ki kin |an ke pri mi le sa mo {est go lo va Odigrani su me~evi {esnaestine finala rukometnog Kupa Vojvodine u obe konkurencije. Postignuti su slede}i rezulati - mu{karci: Sivac 69 - Crvenka Jafa 20:24, Stani{i} Somborelektro 16:32, Apatin Dalmatinac (Ri|ica) 28:25, Kqaji}evo - Vojput (Subotica) 28:35, Lavovi (Ba~ka Palanka) Metalac (Futog) 33:22, @SK (@abaq) - Titel Xon Dir 33:30, Ruma - Nova Pazova 37:41, Jedinstvo (Novi Be~ej) - Proleter Agro`iv (Zrewanin) 25:30, Vojvoda Stepa - \. J. Gradnulica (Zrewanin) 19:18, Kikinda - Crvena zvezda (Mokrin) 20:29,

Obili} (Novi Kne`evac) - Radni~ki (Ja{a Tomi}) 19:22, Dolovo - Glogow 42:16, Radni~ki ([id) - @elezni~ar (In|ija) (danas u 21), Mladost (Vr{ac) Dinamo (Pan~evo) 26:30, Omladinac (Deliblato) - Radni~ki (Kovin) 0:10, Jedinstvo (Ka~arevo) - Jabuka (23. oktobra u 20). @ENE: Laki (Crvenka) - Ravangrad (Sombor) 33:26, Sonta Topola (Ba~ka Topola) 10:0, Apatin - Jadran (Feketi}) 24:21, Magli} - Vojvodina (Novi Sad) 19:26, Vrbas - Temerin 24:39, Hajduk (Be{ka) - Sloven (Ruma) 28:17, Aleksandrovo Mladost (Srpska Crwa) 24:11,

Kikinda - Obili} (Novi Kne`evac) 37:6, Dolovo - Spartak (Debeqa~a) 26:37, Unirea (Uzdin) - Radni~ki (Kovin) 0:10, Lehel (Mu`qa) - Proleter Superprotein (Zrewanin) (danas u 15.30), Petrovaradin Srem (Sremska Mitrovica) 27:11, Halas Jo`ef (Ada) Naftagas (Elemir) 29:13, Spartak (Subotica) - Radni~ki (Bajmok) 0:10, Mladost (Opovo) - Pan~evo 0:10, Jedinstvo (Ka~arevo) - Jabuka 95 (Jabuka) (24. oktobar u 19). Me~evi osmine finala u obe konkurencije na program su 31. Oktobra. J. G.

PRVA LIGA SRBIJE

Ube dqi vi Su bo ti ~a ni U Somboru su odigrana tri me~a Prve lige Srbije od toga dva odlo`ena. U Gradskoj hali Mostonga , pred 100 gledalaca sudile su: Lerinc ( Kawi`a), Dawi i Buqov~i} ( oba Subotica), Bor{o{ ( Senta ).

Radni~ki (S) – Partizan (T) 6:1 55 kg: [poqari} – Ostoji} 1:0 ( 3:0), 60 kg: Rizvanovi} – Jawi} 1:0( tu{ prva runda ) , 66 kg: Mari} – Sekere{ 1:0( tehni~ki tu{ prva runda), 74 kg: N. [tefanek – [tiklica 0:1 (0:2), 84 kg: Dokmanac – Varadinac 1:0 ( tu{ u drugoj rundi), 96 kg: Rkman – Mi{i} 1:0 ( tu{ u prvoj run-

di), 120 kg: Bin ( Radni~ki bez borbe) Ubedqiva pobeda ekipe iz Sombora, sa dobrim prikazanim borbama.

Spartak – Partizan (T) 8:0 55 kg: Feher – Ostoji} 1:0 ( tu{ prva runda), 60 kg: Pewev – Jawi} 1.0 ( tu{ prva runda), 66 kg: Mario [tefanek – Sekere{ 1:0 (tu{ prva runda ), 74 kg: Neme{ – [tiklica 1:0 ( 3:0),84 kg: Bala`-Lehel – Varadinac 1:0 ( tu{ u prvoj rundi, Bosni} – Mi{i} 1:0 (tu{ u prvoj rundi), 120kg: Frawkovi} (Spartak) bez borbe)

Spartak je sem jednog me~a sve re{io tu{evima, {to zna}i wegovu dominaciju.

Radni~ki (S) – Spartak 1:6 55 kg: [poqari} – Feher 0:1 ( 1:5), 60 kg: Li{~evi} – Pewev 0:1 ( 4:8), 66 kg: Mari} – Mario [te fa nek 1:0 ( 3:0), 74 kg: [tefanek – Neme{ 0: 1 ( 0:4), 84 kg: Dokmanac – Bala`-Lehel 0:1 ( 1:10), 96 kg: Rkman – Bosni} 0:1 ( tehni~ki tu{ druga runda ), 120 kg: Jurkovi} – Fraw ko vi} 0:1 (tu{ u prvoj rundi) Vi|eno je nekoliko lepih borbi. M. Jovi}evi}

PRI JEM ZA SEN ]AN SKE ATLE TI Â RE: ^lanove Sen}anskog atletskog kluba i wihove trenere, koji su na zavr{etku sezone postigli dobre rezultate na me|unarodnom festivalu atletike u Budimpe{ti, primio je predsednik op{tine Senta Rudolf Cegledi. Sen}ani su Srbiju dostojno reprezentovali u konkurenciji preko 300 takmi~ara mla|eg uzrasta iz Slova~ke, Ma|arske, Hrvatske, Slovenije i Austrije, osvojiv{i 18 medaqa i veliki pehar kao najuspe{nija ekipa na takmi~ewu. Treneri Karoq Ko~i{ i Igor Segedinski isti~u da je medaqama u Budimpe{ti, ova sezona zakqu~ena i sa nezaborvanim borvakom mladih atleti~ara koji su se ~etiri dana druìli sa vr{wacima iz drugih zemaqa. Najzapaènije rezultate ostvario je Adam Fodor osvajawem dve zlatne i srebrne medaqe u trkama na 100 i 400 metara i bacawu loptice, a kod devojaka najuspe{nija je bila [ara Katona osajawem zlatner medaqe na 400 metara i srebrnih medaqa na 100 i bacawu loptice. Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

dnevnik EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta To ten hem - ^el si Fu lam - Aston Vi la Li ver pul - Re ding Man ~e ster j. - Sto uk Svon si - Vi gan VBA - Man. si ti Vest Hem - Sa u temp ton No ri~ - Ar se nal Ne de qa San der lend - Wu kasl Kvins Park - Ever ton 1. ^el si 2. Man ~e ster j. 3. Man ~e ster s. 4. Ever ton 5. To ten hem 6. VBA 7. Ar se nal 8. Vest Hem 9. Fu lam 10. Wu kasl 11. Svon si 12. Sto uk 13. San der lend 14. Li ver pul 15. Vi gan 16. Aston Vi la 17. Sa u temp ton 18. Re ding 19. No ri~ 20. Kvins Park

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 6 7 7 7 7 6 7 7

6 5 4 4 4 4 3 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

1 0 3 2 2 2 3 2 1 3 2 5 4 3 2 2 1 3 3 2

(14.30) (17) 0 2 0 1 1 1 1 2 3 2 3 1 1 3 4 4 5 3 4 5

15:4 19 17:9 15 15:8 15 14:8 14 13:8 14 11:7 14 13:5 12 8:8 11 15:11 10 8:11 9 12:11 8 6:5 8 5:7 7 9:12 6 7:13 5 6:12 5 12:20 4 8:13 3 5:17 3 6:16 2

NA[ PRED LOG

Vi qa{ Bo a{ spre ma zam ku za ^el si Nakon kvalifikacionih utakmica za plasman na Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu, u fokusu qubitewa fudbala {irom Starog kontinenta opet su klupska takmi~ewa u evropskim ligama. Na Ostrvu ovog vikenda igraju se utakmice osmog kola Premijer li-

prvenstvu na svom Signal Iduna Parku protiv [alkea. Izabranici trenera Jirgena Klopa nisu primili pogodak na svom terenu, a uzdanica milionera bi}e tandem Levandovski - Reus uz Bla{~ikovskog i na{eg Suboti}a. Najve}a opasnost iz redova [alkea preti}e od Huntelara i Farfana.

10 1. Kar dif 2. Le ster 10 3. Vulvs 10 4. Kri stal 10 10 5. Braj ton 6. Ha der sfild 10 7. Lids 10 10 8. Blek pul 10 9. Blek burn 10. Hal 10 11. Midlzbro 10 12. No tin gem F. 10 10 13. Der bi 14. Vot ford 10 15. ^arl ton 10 10 16. Barn li 10 17. Bri stol 18. Bol ton 10 19. Barn sli 10 20. Mil vol 10 21. Bir min gem 10 22. [e fild 10 23. Ip svi~ 10 24. Pi ter bo ro 10

7 7 6 6 5 5 5 5 4 5 5 3 3 4 3 3 3 3 3 3 3 2 1 2

1 0 1 1 3 2 2 1 4 1 1 5 4 1 3 2 2 2 2 2 2 2 4 0

2 3 3 3 2 3 3 4 2 4 4 2 3 5 4 5 5 5 5 5 5 6 5 8

19:11 22 17:9 21 14:9 19 18:17 19 15:6 18 15:11 17 18:16 17 19:14 16 16:13 16 16:14 16 16:17 16 11:10 14 15:13 13 15:18 13 12:12 12 21:22 11 18:19 11 13:16 11 12:15 11 14:19 11 10:17 11 14:21 8 8:19 7 10:18 6

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Ho fen hajm - Groj ter F. Su bo ta Bo ru si ja (D) - [al ke Ba jer (L) - Majnc Volf sburg - Fraj burg Ajn traht - Ha no ver Fro tu na D. - Ba jern Ver der - Bo ru si ja (M) Ne de qa Nir nberg - Aug zburg Ham burg - [tut gart 1. Ba jern 2. Ajn traht 3. [al ke 4. Bo ru si ja (D) 5. Ha no ver 6. Ba jer 7. For tu na D. 8. Ham bur ger 9. Majnc 10. Bo ru si ja (M) 11. Fraj burg 12. Ver der 13. Ho fen hajm 14. Nir nberg 15. [tut gart 16. Aug zburg 17. Volf sburg 18. Groj ter F.

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 5 4 3 3 3 2 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1

0 1 2 3 2 2 4 1 1 3 2 1 1 1 3 2 2 1

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 0 1 1 1 2 2 1 3 3 2 3 4 4 4 3 4 4 5

21:2 21 16:10 16 15:7 14 17:9 12 15:10 11 11:9 11 6:3 10 9:10 10 7:8 10 9:12 9 11:10 8 10:13 7 7:14 7 7:14 7 7:14 6 5:11 5 2:13 5 2:11 4

HR VAT SKA

Da nas Lo ko mo ti va - Za greb Su bo ta In ter - Di na mo Sla ven - Ci ba li ja Osi jek - Za dar Ri je ka - Split Ne de qa Haj duk - Istra 1. Di na mo 2. Sla ven 3. Haj duk 4. Osi jek 5.Lo ko mo ti va 6. Ri je ka 7. Split 8. Istra 9. In ter 10. Ci ba li ja 11. Za dar 12. Za greb

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

8 6 5 4 5 5 5 3 2 3 1 1

(19) (15) (18) (18) (19) (19) 2 1 3 6 3 3 2 3 5 2 4 2

1 4 3 1 3 3 4 5 4 6 6 8

27:11 26 20:19 19 20:12 18 13:7 18 16:13 18 14:13 18 17:13 17 9:12 12 14:15 11 11:18 11 11:20 7 5:24 5

Nor dsja lend - Sil ke borg Sla vi ja - Pri bram Ze nit - Ku ban Man ~e ster ju naj ted. - Sto uk Sent Mi ren - Sel tik He ra kles - Ajaks 2

1 (1.60) 1 (1.50) 1 (1.45) 3+ (1.50) 2 (1.50) (1.60)

Realno 1 (1.70) 3+ (1.70) 1 (1.80) 2 - 2 (2.10) 1 (1.75) 1 (1.75)

Iznena|ewe CSKA - Ru bin Bor do - Lil An `i - Spar tak (M) La cio - Mi lan 3 To ten hem - ^el zi Austri ja (B) - Ra pid

(20.45) (14) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20)

Sigurno

Bo ru si ja (D) - [al ke In ter - Di na mo (Z) Ju ven tus - Na po li Ro da - Tven te He ren ven - Gro nin gen Atro mi tos - Le va di a kos

EN GLE SKA–^EM PI ON [IP

Da nas [e fild V. - Lids Su bo ta Kri stal P. - Mil vol Hal - Ip svi~ Bol ton - Bri stol Der bi - Blek burn Ha der sfild - Vulvs Braj ton - Midlzbro Vat ford - Pi ter bo ro ^arl ton - Barn sli Bir min gem - Le ster No tin gem F. - Kar dif Barn li - Blek pul

[PA NI JA–PRI ME RA

POMO] KLADIONI^ARIMA

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Bane Ivanovi} (desno)

ge, a najvi{e varnica i uzbu|ewa o~ekuje se u Londonu gde se igra gradski derbi izme|u Totenhema i lidera êlsija. Biv{i trener plavaca, sada pevaca, Viqa{ Boa{, poku{a}e da na Vajt Hart Lejnu nanese prvi poraz êlsiju. U redovima doma}ina ne}e biti povre|enih Parkera i Kabula, dok }e gosti nastupiti u najja~em sastavu. - O~ekujm sjajnu atmosferu i dobru utakmicu. êlsi je u dosada{wih sedam utakmica pokazao da je jedan od favorita za titulu. Ipak, uzdam se u formu i motivisanost svojih igra~a, a tu je i dragocena pomo} navija~a. Gradski derbi ima posebnu dra`, a na nama je da pruìmo kvalitetnu partiju i poku{amo da upi{emo tre}u uzastopnu pobedu na Vajt Hart Lejnu - rekao je Andre Viqa{ Boa{. U Bundes ligi, posrnuli {ampion, Borusija iz Dortmunda poku{a}e da upi{e i ~etvrtu pobedu u

- Nakon lo{e serije od tri utakmice na strani koje nismo dobili, poku{a}emo da kod ku}e ponovimo jo{ jednu dobru partiju i smawimo zaostatak za vode}im Bajernom. Rano je jo{ govoriti da smo ispali iz trke za salatarom. ^eta iz Gelzerkirhena igra dobar fudbal, imaju isksunog trenera Stevensa i uboji-

RU SI JA

MA \AR SKA

Su bo ta An `i - Spar tak Ze nit - Ku ban Kra sno dar - Ala ni ja Ne de qa Am kar - Te rek CSKA - Ru bin Mor do vi ja - Di na mo Ro stov - Lo ko mo ti va Po ne de qak K. So vje tov - Vol ga 1. An `i 11 8 2 1 2. CSKA 11 8 0 3 3. Te rek 11 7 1 3 4. Ze nit 11 6 3 2 5. Lo ko mo ti va 11 6 2 3 6. Ku ban 11 6 1 4 7. Spar tak 11 6 1 4 8. Ru bin 11 6 0 5 9. Am kar 11 4 3 4 10. Kr. So vje tov 11 3 4 4 11. Kra sno dar 11 3 3 5 12. Ala ni ja 11 2 4 5 13. Ro stov 11 2 3 6 14. Di na mo 11 3 0 8 15. Mor do vi ja 11 2 2 7 16. Vol ga 11 1 1 9

(11.30) (14) (16.30) (11) (13.15) (15.45) (18) (17) 22:11 26 18:10 24 15:15 22 22:9 21 19:13 20 19:14 19 20:18 19 17:11 18 15:15 15 15:20 13 18:18 12 16:18 10 10:19 9 10:20 9 13:24 8 11:25 4

FRAN CU SKA Bor do - Lil

Da nas

(20.45)

Su bo ta

PS@ - Rems Nan si - So {o Evi jan - Tu luz Ni ca - Sent Etjen Ren - Mon pe qe Va len si jen - Lo ri jen Ne de qa Aja ~io - Ba sti ja Lion - Brest Troa - Mar sej 1. Mar sej 8 6 1 2. PS@ 8 4 4 3. Lion 8 4 3 4. Lo ri jen 8 3 5 5. Rems 8 4 2 6. Bor do 8 3 5 7. Tu luz 8 3 4 8. Va len si jen 8 3 3 9. Sent Etjen 8 3 2 10. Lil 8 2 4 11. Ren 8 3 1 12. Brest 8 3 1 13. Ba sti ja 8 3 1 14. Aja ~io (-2) 8 3 2 15. Mon pe qe 8 2 2 16. Ni ca 8 1 5 17. Evi jan 8 2 2 18. So {o 8 2 0 19. Nan si 8 1 1 20. Troa 8 0 2

(17) (20) (20) (20) (20) (20)

1 0 1 0 2 0 1 2 3 2 4 4 4 3 4 2 4 6 6 6

(14) (17) (21) 12:7 19 14:5 16 13:8 15 14:9 14 11:6 14 10:6 14 11:9 13 13:8 12 14:6 11 10:10 10 10:11 10 8:13 10 12:20 10 6:9 9 11:12 8 11:12 8 10:11 8 7:13 6 2:14 4 8:18 2

1 (2.15) 2 (3.10) 2 (3.30) + (2.00) 2 (2.70) 1 (2.40)

tog Huntelara. Znamo odakle nam preti opasnost ali sam uveren u povoqan rezultat - kazao je Jirgen Klop. Na Apeninima ovoga vikenda igraju se dva derbija. Lider {ampionata Juventus ugosti}e neugodni Napoli, dok }e u Rimu, nebesko - plavi do~ekati ekipu Milana. Sudar vode}eg dvojca na Torino Areni bi}e sudar golgetera, \o-

Ju ve i Mi lan bo re se za Na ni ja Sve je izvesnije da }e Portugalac Nani napustiti Man~ester junajted mo`da ve} u januaru, a kao glavni kandidati da ga dovedu izdvajaju se Juventus i Milan. „Rrosoneri” trenutno su bili`i portugalskom internacionalcu, ali da klub iz Milana poku{ava da smawi cenu od 15 miliona evra. Nani }e skoro sigurno napustiti „Old Traford” slede}e godine zbog neuspe{nih pregovora sa Junajtedom oko novog ugovora. Portugalac tra`i nedeqnu povi{icu od 40.000 funti, {to ne odgovara |avolima.

Da nas MTK - Vi de o ton Fe ren cva ro{ - Pak{ Su bo ta Lo bard Pa pa - Hon ved Ke~ ke met - Som bat heq Ka po {var - [i o fok Pe ~uj - Eger Ne de qa De bre cin - Di o{ |er \er ETO - Uj pe{t 1. \er 10 7 2 2. De bre cin 10 7 1 3. MTK 10 5 3 4. Di o{ |er 10 5 2 5. Fe ren cv. 10 4 4 6. Hon ved 10 5 1 7. Vi de o ton 10 4 3 8. Uj pe{t 10 3 4 9. Som bat heq 10 3 3 10. Pe ~uj 10 3 3 11. Pak{ 10 2 5 12. Ke~ ke met 10 3 2 13. Ka po {var 10 2 4 14. Eger 10 2 3 15. Lom bard 10 2 3 16. [i o fok 10 0 3

RU MU NI JA

(17) (19) (14) (16) (16) (18.30)

1 2 2 3 2 4 3 3 4 4 3 5 4 5 5 7

(16.30) (18.30) 23:9 23 18:7 22 15:10 18 9:10 17 14:10 16 17:16 16 11:9 15 12:11 13 10:12 12 10:12 12 14:13 11 12:16 11 9:15 10 8:15 9 9:18 9 7:20 3

Da nas An der leht - Va sland Su bo ta Genk - Ber {ot Gent - Kor trijk Va re gem - Lo ke ren Le u ven - Klub Bri` Lirs - [ar lroa Serkl Bri` - Me he len Ne de qa Mons - Stan dard 1. Klub Bri` 10 6 4 2. An der leht 10 5 4 3. Va re gem 10 6 1 4. Genk 10 4 6 5. Kor trijk 10 5 2 6. Gent 10 4 4 7. Le u ven 10 3 5 8. Ber {ot 10 4 2 9. Stan dard 10 4 1 10. Mons 10 3 3 11. lo ke ren 10 3 3 12. Me he len 10 3 2 13. Lirs 10 1 7 14. Be ve ren 10 1 4 15. [ar lroa 10 2 1 16. Serkl Bri` 10 1 1

Da nas ^e la lul - Gaz Me tan Di na mo (B) - Glo ri ja (B) Ra pid (B) - Bra {ov Su bo ta Oce lul - Astra Plo e {ti Pe tro lul - Tur nu Se ve rin Ne de qa Va slui - Uni ver zi ta tea Pan du ri - Ste a ua Po ne de qak KSM Ja {i - Kon kor di ja 1. Ste a ua 11 9 1 1 2. Pan du ri 11 8 1 2 3. Astra P. 11 6 3 2 4. Va slui 11 5 4 2 5. Di na mo 10 5 3 2 6. Ra pid (B) 10 5 3 2 7. Klu` 11 4 4 3 8. Pe tro lul 11 4 4 3 9. Bra {ov 11 4 4 3 10. Kon kor di ja 11 4 3 4 11. Uni ver zit. 11 4 2 5 12. Gaz Me tan 11 3 4 4 13. Vi to rul 11 2 5 4 14. ^e la lul 11 3 2 6 15. Oce lul (-2) 11 1 6 4 16. Glo ri ja 11 1 3 7 17. KSM Ja {i 11 1 2 8 18. Tur nu S. 11 0 4 7

(20) (18) (20) (20) (20) (20) (20)

0 1 3 0 3 2 2 4 5 4 4 5 2 5 7 8

(18) 25:12 22 18:10 19 19:13 19 17:12 18 12:10 17 15:13 16 21:17 14 15:15 14 20:18 13 19:20 12 14:16 12 16:16 11 11:13 10 11:19 7 10:23 7 8:24 4

Su bo ta He ra kles - Ajaks Ro da - Tven te Bre da - Vi te se PSV - Vi qem AZ Alk mar - NEC Ne de qa Den Hag - Utreht Ven lo - Fe je nord He ren ven - Gro nin gen RKC - Cvo le 1. Tven te 8 7 0 2. PSV 8 6 0 3. Vi te se 8 5 3 4. Ajaks 8 4 4 5. Fe je nord 8 4 2 6. Utreht 8 3 3 7. Den Hag 8 2 5 8. Gro nin gen 8 3 2 9. He ra kles 8 2 4 10. RKC 8 2 4 11. AZ Alk mar 8 2 3 12. NEC 8 2 3 13. He ren ven 8 1 4 14. Ro da 8 2 1 15. Vi qem 8 1 3 16. Cvo le 8 1 2 17. Bre da 8 1 2 18. Ven lo 8 0 3

(18) (20.30) (20.30) (18) (20.30) (18) (20.30) 24:10 22:14 25:15 20:12 18:11 13:10 21:15 20:14 16:14 12:16 14:21 12:18 13:13 12:23 11:14 8:22 8:19 7:15

(18) 28 25 21 19 18 18 16 16 16 15 14 13 11 11 7 6 5 4

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45)

1 2 0 0 2 2 1 3 2 2 3 3 3 5 4 5 5 5

vinka i Vu~ini}a sa jedne i Kavanija i Pandeva sa druge strane. Nekoliko zanimqivih duela obele`i}e osmo kolo Primere. Lider {ampionata Barselona posle dve godine pauze gostova}e povratniku u eliti Deportivu na Riazoru, {ampion madridski Real do~ekuje Seltu, a dosta uzbu|ewa o~ekuje se na me~u Sosijedada i drugoplasiranog Atletika iz Madrida. Jorganxije koje predvodi s klupe Dijego Simeone i ubojiti strelac Radamel Falkao (8 golova) favoriti su protiv desetkovanog doma}ina u ~ijim redovima ne}e biti Agirete, Brava, Parda i Elustonda. - Iz kola u kolo igramo sve boqe i trenutni plasman nekon pet vezanih pobeda ne treba nikog da ~udi. Trudi}emo se da igramo napada~ki i probijemo dosad neosvojivu tvr|avu Sosijedada, koji nije osetio gor~inu poraza na svom terenu - re~i su trenera Atletika, Dijega Simeonea. I. G. BO SNA I HER CE GO VI NA

HO LAN DI JA

BEL GI JA

petak19.oktobar2012.

(12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 19:5 21 28:6 18 15:7 18 20:7 16 13:9 14 9:7 12 16:13 11 11:16 11 13:12 10 11:12 10 14:16 9 12:17 9 9:12 7 9:15 7 5:14 6 4:14 5 5:17 5 7:21 3

Su bo ta GO[K - Rad nik ^e lik - Zriw ski Ru dar - Sla vi ja Gra di na - @e qe zni ~ar Olim pik - Zvi je zda Sa ra je vo - Bo rac Ve le` - Trav nik Le o tar - [i ro ki 1. Sa ra je vo 9 7 1 2. @e qe zni ~ar 9 6 2 3. Zriw ski 9 6 1 4. Bo rac 9 5 1 5. Sla vi ja 9 4 3 6. Le o tar 9 4 2 7. Olim pik 9 3 4 8. Ru dar 9 4 1 9. [i ro ki 9 3 3 10. Trav nik 9 3 2 11. Zvi je zda 9 3 1 12. ^e lik 9 2 2 13. Ve le` 9 2 2 14. GO[K 9 2 2 15. Rad nik 9 1 4 16. Gra di na 9 0 3

TUR SKA

1 1 2 3 2 3 2 4 3 4 5 5 5 5 4 6

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) 20:5 22 14:6 20 8:5 19 15:7 16 7:7 15 11:10 14 8:6 13 10:12 13 10:9 12 7:8 11 9:12 10 8:10 8 11:15 8 9:15 8 6:11 7 8:23 3

Da nas Gen ~ler bir gi li - Ga la ta sa raj (19) Su bo ta Or dun spor - Ela zig spor (15) Bur sa - Fe ner bah ~e (18) An ta li ja - Si vas (19) Ne de qa Ka {im pa sa - Mer sin (15) Eski {e hir - Ka ra buk (15) Be {ik ta{ - Trab zon (18) Ak {i har - Ga zi an tep (18) Po ne de qak Kaj ze ri - Is tan bul (19) 1. Ga la ta sa raj 7 4 2 1 16:9 14 2. Or dus 7 3 4 0 10:5 13 3. Gen ~lerb. 7 3 3 1 13:7 12 4. Ka sim pa {a 7 4 0 3 11:5 12 5. Fe ner bah ~e 7 3 3 1 9:4 12 6. Trab zon 7 3 3 1 6:3 12 7. An ta li ja 7 4 0 3 10:8 12 8. Si vas 7 3 3 1 8:6 12 9. Eski {e hir 7 3 1 3 11:10 10 10. Bur sa 7 2 3 2 11:9 9 11. Be {ik ta{ 7 2 2 3 12:11 8 12. Is tan bul 7 2 2 3 7:6 8 13. Ka ra buk 7 2 2 3 8:12 8 14. Ga ci jan tep 7 2 1 4 5:11 7 15. Kaj ze ri 7 2 1 4 8:15 7 16. Is tan bul 7 1 3 3 3:11 6 17. Mer sin 7 0 4 3 8:12 4 18. Ela zig spor 7 0 3 4 2:14 3

Su bo ta Ma la ga - Va qa do lid Real (M) - Sel ta Va len si ja - Bil bao De por ti vo - Bar se lo na Ne de qa He ta fe - Le van te Espa wol - R. Va qe ka no Gra na da - Sa ra go sa Osa su na - Be tis So si je dad - Atle ti ko (M) Po ne de qak Se vi qa - Ma jor ka 1. Bar se lo na 2. Atle ti ko (M) 3. Ma la ga 4. Be tis 5. Real 6. Ma jor ka 7. Se vi qa 8. Va qa do lid 9. He ta fe 10. Ra jo 11. Le van te 12. Sel ta 13. So si je dad 14. Va len si ja 15. Gra na da 16. Atle tik (B) 17. Sa ra go sa 18. De por ti vo 19. Osa su na 20. Espa wol

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 0

1 1 2 0 2 2 2 1 1 1 1 0 0 2 2 2 0 3 1 2

(16) (18) (20) (22) (12) (16) (17.50) (19.45) (21.30) (21.30) 0 0 1 3 2 2 2 3 3 3 3 4 4 3 3 3 5 3 5 5

19:7 19 18:8 19 11:4 14 12:13 12 14:7 11 8:6 11 8:7 11 11:7 10 8:10 10 9:14 10 8:13 10 9:8 9 8:11 9 8:9 8 6:10 8 6:14 8 5:9 6 9:14 6 7:11 4 8:13 2

[PA NI JA–SE GUN DA

Su bo ta Kor do ba - Ka ste qon Hu e ska - Bar se lo na B Pon fe ra di na - He rez Her ku les - Gva da la ha ra Hi hon - Al me ri ja Mi ran de{ - \i ro na Nu man si ja - Al kor kon Ne de qa Ra sing - Lu go Re kre a ti vo - Vi qa re al Las Pal mas - Sa ba deq Mur si ja - El ~e 1. El ~e 2. Al me ri ja 3. Vi qa re al 4. \i ro na 5. Bar se lo na B 6. Al kor kon 7. Ka sti qa 8. Mur si ja 9. Sa ba deq 10. Nu man si ja 11. Re kre a ti vo 12. Lu go 13. Hu e ska 14. Kor do ba 15. Ra sing 16. Pon fe ra d. 17. Spor ting 18. Kse rez 19. Her ku les 20. Las Pal mas 21. Mi ran des 22. Gva da la ha ra

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 6 5 5 5 5 5 4 4 3 4 3 2 3 2 3 2 2 2 1 1 1

1 2 3 2 1 1 0 2 2 4 1 3 5 2 4 1 2 2 1 3 2 2

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (18) (19) (20.30) 0 1 1 2 3 3 4 3 3 2 4 3 2 4 3 5 5 5 6 5 6 6

21:6 25 19:11 20 11:7 18 20:8 17 19:12 16 15:11 16 21:19 15 14:11 14 13:10 14 8:8 13 13:17 13 10:14 12 9:8 11 8:10 11 7:7 10 12:14 10 9:15 8 9:17 8 7:14 7 10:20 6 7:13 5 10:20 5

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Ju ven tus - Na po li La cio - Mi lan Ne de qa Ka qa ri - Bo lo wa Ata lan ta - Si je na Kje vo - Fi o ren ti na In ter - Ka ta ni ja Pa ler mo - To ri no Par ma - Samp do ri ja Udi ne ze - Pe ska ra \e no va - Ro ma 1. Ju ven tus 2. Na po li 3. La cio 4. In ter 5. Ro ma 6. Fi o ren ti na 7. Ka ta ni ja 8. Sampd. (-1) 9. \e no va 10. To ri no (-1) 11. Mi lan 12. Bo lo wa 13. Pe ska ra 14. Udi ne ze 15. Par ma 16. Ki je vo 17. Pa ler mo 18. Ata lan ta (-2) 19. Ka qa ri 20. Si je na (-6)

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 5 5 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 2 1 2 1 2

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 1 1 0 0 2 2 2 2 3 3 1 1 1 3 3 0 2 1 2 2

0 0 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 4 3 3 5 4 4 4 3

17:4 19 14:3 19 12:6 15 11:6 15 14:1111 8:6 11 9:1111 9:8 10 8:8 9 9:5 8 7:7 7 9:10 7 6:14 7 7:11 6 6:10 6 6:14 6 6:11 5 5:11 5 4:11 5 8:8 2

ITA LI JA–SE RI JA B

Da nas Kro to ne - No va ra Su bo ta Asko li - Ju ve Sta bi ja ]e ze na - Re |i na Ci ta de la - Sa su o lo Li vor no - Ve ro na Mo de na - Gro se to Pro Ver }e li - Pa do va Ter na na - Vi }en ca Va re ze - Spe ci ja Lan }i a no - Em po li Po ne de qak Ba ri - Bre {a 1. Sa su o lo 2. Li vor no 3. Ve ro na 4. Spe ci ja 5. Ter na na 6. Mo de na (-2) 7. Pa do va (-2) 8. Va re ze (-1) 9. Asko li (-1) 10. Ju ve Sta bi ja 11. Bre {a 12. Ba ri (-7) 13. ]i ta de la 14. No va ra (-4) 15. Vi }en ca 16. Lan }a no 17. ]e ze na 18. Pro Ver }e li 19. Kro to ne (-2) 20. Re |i na (-2) 21. Em po li (-1) 22. Gro se to (-6)

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 6 5 4 4 4 4 4 4 3 3 5 3 3 2 1 2 2 2 2 0 1

1 1 3 2 2 3 3 2 1 3 3 2 1 4 3 5 2 1 2 2 4 4

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 0 2 1 3 3 2 2 3 4 3 3 2 5 2 4 3 5 6 5 5 5 4

19:3 25 20:1619 15:7 18 13:1014 9:7 14 15:8 13 13:9 13 12:1613 11:1012 13:1312 12:1212 13:8 10 11:1510 15:11 9 11:13 9 7:10 8 5:15 8 9:16 7 6:9 6 8:13 5 8:20 3 9:13 1

kWiGA

petak19.oktobar2012.

dnevnik

У НЕ ДЕ ЉУ ПО ЧИ ЊЕ 57. МЕ ЂУ НА РОД НИ СА ЈАМ КЊИ ГА У БЕ О ГРА Д У

По глед на зна ко ве бу дућ но сти П

о во дом 57. ме ђу на род - бра већ од 10 ча со ва из ју тра, та ног бе о г рад с ког сај ма ко да са да Са јам тра је је дан дан књи га, ко ји ће тра ја ти од ду же. 21. до 28. ок то бра, ју че је одр Оже го вић је по себ но скре нуо жа на зарш на кон фе рен ци ја за па жњу на ак ци ју при ку пља ња но в и н а р е. Нај ва ж ни ј е са јам ске ма ни фе ста ци је на ја ви ли су Жељ ко Оже го вић, пред сед ник Од бо ра Сај ма књи га, Оскар Ни ко виц, ам ба са дор Ма ђар ске, зе мље по ча сног го ста, и Оли ве ра Сто шић Ра к ић, уред н и ц а про гра ма Сај ма књи га. Оже го вић је нај пре из ра зио на ду да ће Са јам одр ж а т и свој ви с о к и кул тур ни ре но ме, као и тра д и ц и о н ал н о ве и ку по се ће ност и па жњу це ло куп не јав но сти. Из да вач ки кон цепт је ове го ди не још ви ше при ла го ђен из да ва чи ма, но се ћа те ма је „Зна ко ви бу дућ но сти“, а сло ган - „Од А до Ш“. Из д а ва ч и су одво је ни од књи жа ра, а сви про гра ми су сме ште ни у ха лу 1а, и на тај на - Но е ми Се чи чин до дат но про стор но при бли же ни по се ти о ци ма.Оже - књи га за на род не би бли о те ке у го вић је до дао да на Сај му уче - ха ли 4. На тај на чин ће се по пу ству је пре ко 800 из ла га ча, од че - ни т и би бли о т еч к и фон д о в и га пре ко 60 из ино стран ства. оних оп шти на ко ји ма је то нај Спе ци фич ност ово го ди шњег по треб ни је.На кра ју, Оже го вић Сај ма је сте што ће га отво ри ти је до дао да је ове го ди не, по ред две же не – Но е ми Се чи и Рад - тра ди ци о нал них на гра да, вра ми ла Ла зић. Та ко ће, на кон 9 го - ће н а и на г ра д а за Нај л еп ш у ди на, Са јам отво ри ти јед на до - књи гу, као и да се 28. ок то бра ма ћа аутор ка, пе сни ки ња. На пре да је отво ре на књи га зе мљи овај на ч ин се же л и по с еб н о по ча сном го сту за 2013. го ди ну скре ну ти па жња и на вред ност – Пољ ској. пе с нич ког ства р а л а ш тва уоп Ам ба са дор Ма ђар ске Оскар ште. Но ви на у од но су на про - Ни ко виц ре као је да је по ча шлу го ди ну је и то што ће Са јам ство ван што је ње го ва зе мља би ти отво рен у не де љу 21. ок то - по ча сни гост Сај ма. Ис та као је

да је то ве ли ки иза зов за Ма ђар ску и да је ово до бра при ли ка да две зе мље учвр сте ме ђу соб не ве з е и да се бо љ е упо з на ј у. „Кул ту ра је нај бо ље сред ство за

Гор да на Ла зић

при бли жа ва ње два ју на ро да„, ис та као је Ни ко виц. Ни ко виц је на ја вио отва ра ње цен тра за кул ту ру у Ср би ји, ко ји би тре ба ло да поч не са ра дом 2013. го ди не, и у том сми слу Ма ђар ска до жи вља ва Са јам као за ма јац за на ста вак пре зен то ва ња не са мо ма ђар ске књи жев но сти већ це л о куп н е ма ђ ар с ке кул ту ре срп ској јав но сти. Због то га ће, по ред пет на е стак мла дих ауто ра и из да вач ке про дук ци је, Ма ђар ска на Сај му пред ста ви ти и фол клор, шах, га стро но ми ју, филм Мо то ма ђар ског

на сту па је: кре а тив ност, раз и гра ност, ино ва ци ја. Оли ве ра Сто шић Ра кић, уред ни ца са јам ских про гра ма, на гла си ла је да је Са јам је ди на ма ни ф е с та ц и ј а ко ј а ни ј е су ш тин с ки ме њ а н а од свог на стан ка, већ по сто ји због чи та ла ца, пи са ца и до брих из да ва ча. Про г рам с ки кон ц епт ово го ди шњег Сај ма на зван је „Зна ко ви бу дућ но сти„ јер су, пре ма ре чи ма уред н и ц е, књи ге до бри зна ци бу дућ но сти. Основ но пи та ње ко је ће би ти по ста вља но то ком раз ли чи тих про гра ма и на ко је ће се тра жи ти од го вор, је сте „Да ли је да нас мо гу ће да из ми сли мо но ви свет ка кав нам је по тре бан?”. Ово и мно га дру га пи та ња раз ма тра ће се у ре ги о нал ном кон тек сту, јер је сна жан ак це нат ста вљен на ре г и о н ал н у књи жев ну про дук ци ју и до ста го сти ју из ре ги о на уче ство ва ће у про гра ми ма. Та ко ђе, про грам ће има ти и сво ј е в р с ни сред њ о е в роп с ки кон текст, чи ји смо и ми део, а ко ме при па да и по ча сни гост, Ма ђар ска. Уред ни ца про гра ма је по себ но ис та кла зна чај но го сто ва ње ре но ми ра не ита ли јан ске из да вач ке ку ће „Зан до наи„, и јед ног од нај ва ж ни ј их ита л и ј ан с ких књи жев них фе сти ва ла „Пор де но не ле ђе„, чи ји ће пред став ни ци на Сај му књи га зва нич но по зва ти срп ске пи сце да бу ду „пи сци у фо ку су„ на сле де ћем фе сти ва лу. (Тан југ)

МА ТИ ЦА СРП СКА НА МЕ ЂУ НА РОД НОМ САЈ МУ КЊИ ГА У БЕ О ГРА Д У

Од „Ле то пи са” до књи жев них пр ве на ца М

а ти ца срп ске ће и ове го д и н е пред с та в и т и сво ја но ва из да ња на 57. Ме ђу на род ном сај му књи га у Бе о гра ду, ко ји ће би ти одр жан од 21. до 28. ок то бра, под сло га ном „Од А до Ш” и са но се ћом те мом „Зна ко ви бу дућ но сти”. На штан ду нај ста ри је на ше из да вач ке ку ће би ће из ло же на из да ња На уч них оде ље ња Ма ти це срп ске, Из да вач ког цен тра МС, Га ле ри је МС и Би бли о те ке МС. Ме ђу тим на сло ви ма увек бу де и нај ста ри је из да ње- Ле то пис Ма ти це срп ске, по кре нут 1824. го ди не. Та ко ђе и и је да на е ст на уч них збор ни ка МС.

ни свет Ран ка Мла де но ви ћа“ Жар ко Ро шуљ - „Час опи са ча со пи са V“ (су и зда ва штво са Ин сти ту том за књи жев н ост и умет ност) Јо ван Му шка ти ро вић - „При че или ти по про сто му по сло ви це тјем же сен тен ци је или ти рје че ни ја“, Дра ги ша Т. По по вић и са рад ни ци - „Па то ло шка ана то ми ја и суд ска ме ди ци на у Вој во ди ни“, Зо ран Т. Јо ва но вић-„ По зо ри шно де ло Ми ла на Гро ла“. Са рад ња са Ма ти цом мо рав ском ре зул ти ра ла је збор ни ком ра до ва о срп ско-че шким кул тур ним ве за ма Оd Moravy k Morave II „Од Мо ра ве до Мо ра ве“.

ном под млат ку. До каз је Еди ци ја „Пр ва књи г а”, по к ре н у т а 1957. и на ме ње на је мла дим пи сци ма ко ји тек сту па ју на књи жев ну сце ну. До са да је у њој об ја вље но ви ше од 250 на сло ва

При руч ник за би бли о фи ле Би бли о те ка Ма ти це срп ске из да вач је пре во да ве о ма за ни мљи вог во ди ча за би бли о фи ле, ко ји је већ пре ве ден на мно ге је зи ке. То је „При руч ник за љу би те ља књи ге“ Шко тлан ђа ни на Алек сан де ра Ајер лан да. Пр во из да ње овог збор ни ка об ја вље но је још 1883. го ди не, а ме ђу ко ри ца ма су са бра не ми сли о књи зи, чи та њу, би бли о те ци. Ајер ланд је ода брао сен тен це пре ко три сто ти не зна ме ни тих љу ди, још од би блиј ских вре ме на па до сво јих са вре ме ни ка. Ову књи гу је на срп ски пре ве ла Оли ве ра Кри во шић , а то је пр ви пре вод на је дан од ју жно сло вен ских је зи ка. У ме ђу са јам ској про дук ци ји из два ја ју се ка пи тал на из да ња: „Срп ска еци кло пе ди ја“, том I, књи га 2, ко ја се из ра ђу је у са рад њи са СА НУ и За во дом за уџ бе ни ке, из ме ње но и по пра вље но из да ње „Реч ни ка срп ско га је зи ка“ и до пу ње но из да ње „Пра во пи са срп ско га је зи ка.“ Мо н о г раф с ке пу бли ка ц и ј е Ма ти це срп ске ре зул тат су ра да на на уч но и стра жи вач ким про јек ти ма ко ји се реaлизују у се дам на уч них оде ље ња: Ива на Иг ња тов По по вић - „Ин ту и тив -

Удр же ним сна га ма Ма ти це срп ске и Удру же ња Ма ти це срп ске у Цр ној Го ри је об јав љна књи га Вла д е Стру г а р а „Док то р ат у Мо скви“. Ма ти ца не за бо ра вља лич но сти ко је су до при не ле раз во ју ове уста но ве, а зна чај не су и за срп ску кул тур ну ба шти ну .Та ко је об ја вље но дру го до пу ње но из да ње књи ге „Те ке ли ја“ Алек сан дра Фо ри шко ви ћа, као и Те ке ли јин днев ник. Ма ти ца срп ска је увек по себ ну па жњу по све ћи ва ла књи жев -

по е зи је, про зе, кри ти ке, књи жев не те о ри је и есе ји сти ке. По ред то га што је сте кла за ви дан углед, Ма ти чи на „Пр ва књи га” је у срп ском из да ва штву два де се тог ве ка ујед но и нај ста ри ја еди ци ја те вр сте. У ово го ди шњем ко лу по ја вљу ју се три но ва име на и пред ста вља ју се њи хо ви књи жев ни ра до ви: Пре драг Бо јић, „Све зи во“ (пе сме),

Ире на Ја вор ски, „Де кон струк ци ј а по л и т и ке не у т рал н о сти“(есеј) и Бо ри слав Ста нић, „Ру пе“( пе сме). Пред ста вља ње ово го ди шњег ко ла Еди ци је „Пр ва књи га” одр жа ће се на штан ду Ма ти це срп ске у пе так 26. ок то бра у под не. Из у зе тан по ду хват Из да вач ког цен тра Ма ти це срп ске пред ста вља тре ће ко ло у де сет књи га Ан то л о г иј с ке еди ц и ј е „Де с ет ве ко ва срп с ке књи жев но сти“, чи ји је глав н и уред н ик Ми р о Вук са но вић. Тре ће ко ло са др жи сле де ће књи ге: „Сте ф ан Пр во вен ч а н и, До мен ти јан, Те о до си је“ при ре ди ла Љи ља на Ју хас Ге ор ги ев ска, „Лир ске на р од н е пе с ме” при ре ди ла Љи ља на Пе ши кан Љу ш та н о в ић, „Бран ко Ра д и ч е в ић“ при ре ди ла Та тја на Јо ви ће вић, „Јо ван Јо ва но вић Змај“- при ре ди ла Та ња По по вић, „Дра ги ша Ва сић“ - при ре дио Мар ко Не д ић, „ Иво Ан д рић III“ - при ре дио Слав ко Гор д ић, „Ми л ош Цр њан ски III“ - при ре ди ла Го ра на Ра и че вић, „Раст ко Пе тро вић“ - при ре ди ла Бо ја на Сто ја но вић Пан то вић, „Вук Сте фа но вић Ка ра џић - Срп ски рјеч ник или азбуч ни ро ман“при ре дио Ми ро Вук са но вић и „Ан то ло ги ја Бог дан По по вић“ - при ре дио Пре драг Па ла ве стра. Га ле ри ја и Би бли о те ка Ма ти це срп ске пред ста ви ће сво ја но ва из да ња, ко ја пра те раз гра на ту де лат ност ових уста но ва. К. Р.

TOP-LISTA

Најтраженији наслови у књижари „Агора” 1. „Тесла, портрет међу маскама”, Владимир Пиштало - „Агора” 2. „Педесет нијаси - Сиво”, Е Л. Џејмс - „Лагуна” 3. „На рубу памети”, Мирослав Крлежа - „Агора” 4. „Сјај у оку звезде”, Љиљана Хабјановић Ђуровић - „Глобосино” 5. „Венеција”, Владимир Пиштало - „Агора” 6. „Тајнаписма калуђера”, Робин Шарма - „Моно и Мањана” 7. „Велика очекивања”, Ђорђе Писарев - „Агора” 8. „Зелена кућа”, Марио Варгас Љоса - „Лагуна” 9. „Заточеник небеса”, Карлос Руис Сафон - „Чаробна књига” 10. „Скромни дарови”, Угљеша Шајтинац - „Архипелаг”

АН ТО ЛО ГИЈ СКА ИЗ ДА ЊА

Ви со ви ви ро ви ма тер њег је зи ка

о во дом 165. го ди шњи це об ја вљи ва ња пр ве књи ге пе са ма Бран ка Ра ди че ви ћа у Бе чу, у из да њу Бран ко вог ко ла, по ја ви ла се ‘’Ан то ло ги ја срп ске по е зи је (1847-2000)’’ Не на да Гру ји чи ћа – од Бран ка до Де ја на Алек си ћа. Ан то ло ги ја са др жи 290 пе сни ка. Ка ко ре че Ми хај ло Пан тић ‘’Ан то ло ги ја“ об у хва та срп ско пе сни штво од про се ва мо дер не све сти у срп ској пе снич кој има ги на ци ји до да на да на шњег и пре до ча ва ши ри ну и бо гат ство све га оно га што је та има ги на ци ја кроз ве ко ве ус пе ла да нам дâ. - Као ба шти ни ци ре ла тив но ма лог је зи ка, мо ра мо во ди ти ра чу на о вр хун ским вред но сти ма ко је су се из не дри ле у ње му, об ја шња ва при ре ђи вач.- Са ч и н ио сам ан то ло ги ју ко ја ува жа ва то ста но ви ште. У ан то ло г и ј и се, пред Бран ка и Ње го ша, на л а з е и дру г и срп с ки пе с нич к и кла си ци:Ђу ра Јак шић, Змај, Ла за Ко с тић, Во ј и с лав Илић, Шан т ић, Ду чић,Ра кић, Пан ду ро вић, Дис, Ви на вер, Цр њан ски, На ста си је вић . Стра жи лов ска ли - ни ја пе ва ња је не за о би ла зна, али уз њу су и дру ге, ра зно ли ке стру је и ка пи ла ри срп ске по е зи је, мно ги ви со ви и ви ро ви пе снич ког је зи ка. Ан то ло ги ја са по себ ном па жњом осе ве тља ва пе сни ке дру ге по ло ви не два де се тог ве ка. Ту Де ди нац, Да ви чо, Скен дер Ку ле но вић, По па, Бран ко В. Ра ди че в ић, Ми о д раг Па вло в ић, Сте ван Ра ич ко вић, Бо жи дар Ти мо ти је вић, Иван В. Ла лић, Јо ван Хри с тић, Миљ ко в ић, Бра ни слав Пе тро вић, Бећ ко вић, Дра ган Ко лун џи ја, Сло бо дан Ра ки тић, Ран ко Ри со је вић,

Рај ко Пе тров Но го, Пе ро Зу бац, Сте ван Тон тић, Сла во мир Гво зде но вић, Ми лан Не на дић, Ду ш ко Но ва ко в ић, Ми л о с ав Те ш ић, Иван Не г ри ш о р ац, Вла ди мир Ја гли чић, Дра го слав Де до вић и дру ги. Ту су још Бо шко Пе тро вић, Гој ко Ја њу ше вић, Бо шко Ив ков, Ву ји ца Ре шин Ту цић, Во ји с лав Де с по тов, Ми р о с лав Ан тић и Ду шко Три фу но вић. У овој бо га тој књи зи за сту пље но је је чак че тр де се так пе сни ки ња, од Ми ли це Сто ја ди но вић Срп ки ње, Ани це Са вић Ре бац, Де сан ке Мак си мо вић,

до Та ње Кра гу је вић, Ра да ми ле Ла з ић, Ане Ри с то в ић .Не ма сум ње да ће се ова ан то ло ги ја пам т и т и као пр ва ко ј е је озбиљ но тре ти ра ла и не ко ли ко кан та у то ра и пе сни ка ре ко не ро ла: Ђор ђе Ба ла ше вић, Ми лан Мла д е н о в ић, Бра н и м ир Шту лић, Бо ри сав Ђор ђе вић, Мом чи ло Ба ја гић и дру ги. Ан то ло ги ја за по чи ње ауто ро вим ‘’Пред го во ром’’ на пре ко се дам де сет стра на, ко ји чи ни не ко ли ко књи жев них есе ја и ‘’На по ме на ма’’ . К. Р.

BA[TINA

Лист за уна пре ђе ње му зич ке кул ту ре

а со пис за уна пре ђе ње гла збе “Гу да ло“, из ла зио је у Ве ли кој Ки кин ди 1886–1887. го ди не, ме сеч но. Из да вач је био Ми лан Пе тро вић. Овај лист за му зич ку кул ту ру штам пан је у Штам па ри ји Јо ва на Ра да ка у Ве ли кој Ки кин ди. Уз сва ки број об ја вљен је при лог из из да ња дру штва „Гу сле“. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске ча со пис по сто ји и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

kultura

dnevnik

petak19.oktobar2012.

РЕДИТЕЉУ ОЛИВЕРУ ФРЉИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА „БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ” У СРПСКОЈ ЧИТАОНИЦУ У ИРИГУ

Признање храбром аутору Награда “Борислав Михајловић Михиз”, која се додељује за драмско ставаралаштво, овогодишњем лауреату Оливеру Фрљићу, редитељу из Загреба, уручено је прексиноћ на свечаности у Српској читаоници у Иригу, родном месту Борислава Михајловића Михиза, на дан рођења овог драмског ствараоца. Фрљићу је награда додељена за драматичарска и драматуршка достигнућа у пројектима представа “Проклет био издајица своје домовине”, “Кукавичлук”, “Зоран Ђинђић” и “Мрзим истину”. Ово признање од 2005. додељују Фонд “Борислав Михајловић Михиз” и Српска читаоница у Иригу, под покровитељством Владе АП Војводине и Министарства културе Србије. Награду је Фрљићу доделио жири у којем су позоришна критичарка Даринка Николић, редитељ Кокан Младеновић, и театролог Светислав Јованов (председник) који је на свечаности прочитао образложење. У њему се, између осталог,

наводи да је Фрљић у протеклих неколико сезона израстао у најпозоришног провокативнијег ствараоца не екс ју просторима првенствено зато што у низу својих пројеката, чији је врхунац представа “Мрзим истину”, на самосвојан драматуршки начин успоставља вишезначне и експлозивне релације између парадоксалног бића позоришне илузије и још парадоксалније природе актуелне стварности. Уручујући награду Фрљићу, потпредседник Владе и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић истакао је да и називи његових представа, на крају којих се не зна да ли стоји знак питања или ускличник, говоре да се ради о провокативном аутору. Провокација је битна, јер тера на размишљање, те се ова награда, по речима Грујића, додељује онима који мисле на тај начин. - Оливер Фрљић поставља питања, нуди одговоре, али у исто

АУТОРСКО ВЕЧЕ КОМПОЗИТОРА МИЛАНА АЛЕКСИЋА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Атрактиван и савремен тонски израз Клуб „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада безмало није успео да прими све заинтересоване који су 16. октобра дошли да чују музику новосадског композитора Милана Алексића. Атрактиван и савремен тонски израз овог младог аутора кореспондира са тренутно доминантним поетичким усмерењима европских композитора новије генерације. Алексић се преставио трима остварењима – делом за камерни оркестар “Прозирне ствари“, клавирским комадом „Фрагменти II“ и вокално-инструменталном композицијом „Стабат матер“. Суделовали су чланови вокалног студија и оркестра „Орфелин“ најпре под управом аутора а затим и Тамаре Петијевић, као и пијаниста Михајло Зурковић. Дело које је отворило концерт, „Прозирне ствари“, новосадску публику је суочило са перформативном природом звука која надилази начине његове традиционалне употребе у музичким делима. Крећући се од мелодијских фрагмената, преко кластерских и случајних сазвучја, до готово потпуне негације артикулисаности звучне масе коју ствара, Алексић је пажљиво иступао у богатство шумова, подређујући их својој уметничкој интенцији. У овој перцептивној драми кроз коју слушалац пролази, наглашена гестикулација извођача се јавља истовремено и као услов и као последица пројекције звука, догађајући се у “другом плану” ове тонске представе. Ансамбл студија „Орфелин“ делоЗА 42. ДАНЕ КОМЕДИЈЕ У ЈАГОДИНИ

Селектор Љубиша Радивојевић Управни одбор позоришног фестивала „Дани комедије„ у Јагодини за селектора 42. фестивала именовао je Љубишу Љубу Радивојевића, редитеља и професора Факултета драмских уметности у Београду. Селектор претходних пет фестивала била је театролог и позоришни критичар листа „Политика„ Ана Тасић. На позоришном фестивалу у Јагодини, који се сваке године одржава од 20. до 27. марта, такмиче се најбоље комедије у извођењу позоришта из Србије. На завршној свечаности уручују се статуете „Јованча Мицић„ за најсмешнију представу и „Ћурани„ за најбоље улоге и режију.

вао је веома убедљиво приликом тумачења ове захтевне партитуре. Нешто мање засновано, деловала је интерпретација пијанисте Михајла Зурковића, који је очито склонији класичном репертоару. Композиција „Фрагменти II“ пред извођача заиста и поставља „техничку“ замку, наводећи га да недискурзивност арабескних преплета који су на њеној

површини, постави као темељ на коме ће градити своју интерпретативну стратегију. Међутим, тиме комад остаје у домену пијанистичког виртузотета, док евентуална субверзивност композиторове идеје и/или извођачевог субјекта бива неостварена. „Стабат матер“ осим црквеног текста, у структуру дела уноси и богослужбене процедуре. Аутор је макро-план овог дела повезао са каноном Распећа господњег, пратећи редослед ирмоса, стихира и тропара. У поређењу са друга два остварења те вечери, ова компози-

ција најмање одступа од традиционалног музичког писма, тек на моменте захватајући у ризницу изражајних средстава афирмисаних током двадесетог века. Дело протиче у низању ставова претежно истог динамичког нивоа, са повременим таласањима звучног интензитета. Иако је извођење било на примереном нивоу, ипак се не може рећи да

је и у овом случају интерпретативна замисао била доследно спроведена. То се могло уочити у иначе храбром вођству диригенткиње Тамаре Петијевић, које је повремено, чини се, било усмереније ка оркестру него ка хору, на местима на којима то звучни резултат није оправдавао. Међутим, то су тек филигрански детаљи који ипак остају у сенци убедљивости и актуелности целокупног музичког догађаја, који је у Нови Сад донео дух европских центара савременог музичког израза. Милан Милојковић

ДРУГИ ДЕО ТРИЛОГИЈЕ „ПАСПОРТ” ВЕЧЕРАС У СУБОТИЦИ

У НЕДЕЉУ ПОЧИЊЕ НОВА СЕЗОНА ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

„Посвећење пролећа” Стравинског први пут Војвођански симфонијски оркестар, након низа успешних концерата са уваженим светским солистима и диригентима, разноврсног премијерног програма од Малера, Чајковског, Бородина, Бруха, Дебисија, Стравинског па до савремних композитора Арутјуњана и Дивјаковића, почиње нову сезону у недељу 21. октобра у Синагоги с почетком у 20 часова – најављују симфоничари и додају да овај први концерт посвећују обележавању 130 година од рођења чувеног композитора Игора Стравинског. Симфоничари ће, под диригентским вођством Берислава Скендеровића, премијерно извести капитално дело Игора Стравинског „Посвећење пролећа“, које новосадска публика није имала прилику да чује до сада, како је поменуто, уз оцену да ово „музичко-сценско дело паганске Русије“, како га је називао сам композитор, представља култно музичко остварење XX века, засигурно је једно од најкомплекснијих дела симфонијске музике. Подједнако захтевно у кларинетској литератури, како наводе „симфоничари“, на програму је и дело данског композитора, дири-

Кларинетиста Александар Тасић

гента и учитеља музике Карла Нилсена. Биће изведен његов Концерт за кларинет и оркестар оп. 57, а солиста на кларинету и гост концерта отварања сезоне Војвођанског симфонијског оркестра, биће један од наших најугледнијих кларинетиста домаће сцене Александар Тасић, професор на Академији уметности у Новом Саду. На кон-

симболично то да нам је с оне стране границе све непознато, али и то да није тачно да немамо појма о томе. Један од поднаслова представе је и „Персона нон грата“. У представи „Сам ђаво“ играју Ката Чорба, Кинга Мезеи, Габор Месарош и Иштван Шереш Пипу. Костимограф је био Золтан Плетл, сценограф Еде Шинковић, музику је радио Рихард Добо, скулптуре Даниела Мамужић, кореограф сарадник је био Иштван Шереш Пипу, а музички супервизор и драматург Атила Антал. И. Б.

церту ће бити изведена и свима позната композиција Адађо за гудаче Семјуела Барбера. Директор и шеф диригент Војвођанског симфонијског оркестра Берислав Скендеровић, поводом отварања нове сезоне, рекао је да су прошлу сезону успешно започели грандиозном Малеровом Петом симфонијом, а нову почињу још једним монументалним делом, „Посвећење пролећа“... - Изузетно сам задовољан што Војвођански симфонијски оркестар сваке сезоне уз стандарни репертоар поставља нове извођачке границе, и показује константан успон у извођачком, али и сваком другом смислу - указује Скендеровић.- Верујем да ћемо овим програмом, као и наредним у овој сезони задовољити жеље наше публике, коју позивам да својим присуством увелича отварање нове сезоне Војвођанског симфонијског оркестра. Улаз на концерт је слободан. Н. П.

УСКОРО 20. „СИНЕМАНИЈА“ ЗА ЉУБИТЕЉЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ

Премијера 22 филма У Новом Саду и Београду од 24. до 31. октобра одржаће се „Синеманија“, позната ревија светских филмова. „Синеманији“ је ово 20. издање, у Београду ће први пут бити одржано у биоскопу „Колосеј мултиплекс“, док ће у Новом Саду већ другу годину за редом домаћин манифестације бити „Арена синеплекс“.

свет“ Стивена Чускија, „Гавран“ Џејмса Мектајга, „Плагијатор“ Брајана Клугмана, „Слободни стрелци“ Џесија Терера, „Хладна светлост дана“ Мабрука Ел Мехрија, „Раст енд бон“ Жака Одијара, „Пушер“ Луиза Приета, „Килер Џо“ Вилијама Фридкина, „Нестала“ Хетора Далије, „Ђавољи двојник“ Лија Тамахорија, „Селест и Џеси заувек“

Традиционална ревија филмова ће и ове године понудити холивудске блокбастере, независна остварења и европске филмове. Пред публиком ће бити 22 премијере, од чега 12 филмова неће бити касније у редовној дистрибуцији: „Чарлијев

Лија Толанда Кригера, „Гост рајдер: Дух освете“ Марка Невелдина. Поред ових, публика ће моћи да види и нове филмове Роба Коена, Ласа Халстрома, Бена Афлека и других. Од глумачких звезда, на „Синеманији“ ће моћи да се ужива

Од демона до ђавола У Позоришту „Костолањи Деже“ у Суботици вечерас у 19.30 сати је прва овосезонска премијера – представа „Сам ђаво“. Ово је друга представа из трилогије „Паспорт“ коју режира Андраш Урбан у оквиру пројекта прекограничне сарадње (ИПА) Ервопске уније. Прва представа, „Град демона“, настала је у Суботици, а „Сам ђаво“ у Сегедину, у складу са идејом трилогије – истраживању и преплитању пограничног и прекограничног живота становништва са севера Србије и југа Мађарске. О својој новој представи Урбан је записао да није

време нас тера да размишљамо. Оно што ради је прст у око општем кукавичлуку, и зато имам част да предам награду храбром аутору - истакао је Грујић. Да му награда јако пуно значи, Оливер Фрљић је, уз примедбу да све његове представе треба посматрати у контексту целине а не појединачно, објаснио речима да је о свом раду свашта чуо, трудећи се да, упркос тим примедбама, задржи добро мишљење о себи, те да му ова награда веома помаже у томе. На свечаности у Српској читаоници у Иригу је приказан и кратки филм о Бориславу Михајловићу Михизу, где је такође постављена изложба, поводом 90 годишњице од његовог рођења. Након тога, у сали Дома културе изведена је представа “Кукавичлук” аутора и редитеља Оливера Фрљића, у извођењу Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз из Суботице. Н. Пејчић

у игри Марион Котијар, Николаса Кејџа, Наоми Вотс, Роберта Денира, Еме Вотсон... Комерцијално најатрактивнији филмови најављени су за отварање, односно затварање „Снеманије“, када ће бити изведени „Астерикс и Обеликс у Британији“ Лорана Тирара, у 3Д техници, и „Скајфол“, нови филм о авантурама чувеног агента 007, Џејмса Бонда. Како је на јучерашњој конференцији за медије у Новом Саду саопштила Мина Лукић из дистрибутерске куће „Так“ која у сарадњи са биоскопима организује „Синеманију“, укупно ће бити 140 пројекција, 82 у Београду и 58 у Новом Саду, јер ће велика већина филмова имати своје репризне пројекције. Мина Лукић је поручила да је програм веома квалитетан, а да у оквиру њега има различитих жанрова и филмова за све узрасте. Јелена Галетин из биоскопа „Арена синеплекс“ навела је да ће цене карата бити 350 за премијерну и 300 динара за репризну пројекцију, док ће само за отварање, филм „Астерикс и Обеликс у Британији“, цена карте бити 450 динара. Пун програм може да се нађе на интернет сајтовима дистрибутерске куће „Так“, односно биоскопа „Колосеј мултиплекс“ и „Арена синеплекс“. И. Бурић

svet

petak19.oktobar2012.

dnevnik

NE MA^ KA KAN CE LAR KA ZA JA ^A WA FI SKAL NE DI SCI PLI NE U EVROP SKOJ UNI JI

PR VA BLO KA DA NA LO GA NA TVI TE RU

Merkelova: Pravo veta na buyete ~lanica

^lanovi neonacisti~ke grupe pod istragom

BERLIN: Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel je ne ko li ko sa ti pre po ~et ka sa mi -

ta li de ra EU po no vi la da je Evro pi po treb no pra vo svo je vr snog ve ta na bu xe te ze ma qa ~la ni ca.

UKRATKO

Evro pi su po treb na ve }a ovla {}e wa u po gle du in ter ven ci ja, na ro ~i to ka da na ci o nal ni bu xe ti ze ma qa ~la ni ca kr {e pra vi la Evrop ske uni je”, re kla je ona. Ka ko je iz ja vi la ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel ostva ren je ve li ki na pre dak na po qu ja ~a wa fi skal ne di sci pli ne za hva qu ju }i fi skal nom pak tu. „Ali smo mi {qe wa da, mo `e mo oti }i ko rak da qe ta ko {to }e mo Evro pi da ti re al na ovla {}e wa u po gle du in ter ven ci ja u bu xe te dr `a va ~la ni ca”, re kla je Mer ke lo va u do wem do mu ne ma~ kog par la men ta, Bun de sta gu, a pre no si agen ci ja Roj ters. Ona je pred po ~e tak ve o ma va `nog sa mi ta li de ra EU , ta ko |e, re kla da pred log ko ji je iz neo ne ma~ ki mi ni star fi nan si ja, Vol fgang [oj ble, sa ci qem us po sta vqa wa funk ci je evrop skog ko me sa ra za va lu tu, pred sta vqa mo gu }i ko rak na pred i da do dat na ovla {}e wa EU mo -

ra ju bi ti pra }e na sna `ni jim Evrop skim par la men tom. „Ne ki ni su sprem ni za ove ko ra ke. Tu `no je to {to ~im ne ko spo me ne ne ku pro gre siv nu ide ju, sa dru ge stra ne stig nu po vi ci da je ta ko ne {to ne mo gu }e, po ru ~i la je Mer ke lo va. Ne ma~ ka kan ce lar ka ima la je u Bun de sta gu „va tre no kr {te we’’ u pr vom di rekt nom du e lu sa svo jim ‘iza zi va ~em’ so ci jal de mo kra tom Pe rom [tajn bri kom. Ve} u star tu kri ti ko vao je Mer ke lo vu i re kao da je ona jo{ pre dve go di ne tre ba lo da odr `i taj go vor i da ne ma~ kom na ro du ni je do voq no ob ja sni la pro je kat Evro pa. „Re ci te ko na~ no, ko na~ no re ci te - Gr~ ka }e nas jo{ pu no vi {e pa ra ko {ta ti’’, zah te vao je upor no od Mer ke lo ve wen „iza zi va~’’ [tajn brik, ko ji }e na je sen sle de }e go di ne, na sa ve znim iz bo ri ma, kan ce lar ki „iza }i na meg dan’’.

SU KOB PO LI CI JE I DE MON STRA NA TA NA PRO TE STI MA U GR^ KOJ

[trajk uz molotovqev koktel i suzavac

Uhap{en fratar ZAGREB: Pri pad ni ci za gre ba~ ke po li ci je uhap si li su ka to li~ kog sve {te ni ka i pri pad ni ka mo na {kog re da fra we va ca [i mu Nim ca, osum wi ~e nog da je pro dao ze mqi {te svo je ù pe u Ba {koj Vo di kod Ma kar ske i uzeo pa re od pro da je. Po sle hap {e wa, Ni mac je pre ba ~en u Split na is pi ti va we u ta mo {we ù pa nij sko tu ì la {tvo, po tvr |e no je u MUP-u. Po pi sa wu me di ja, Ni mac je osum wi ~en za zlo u po tre bu po lo à ja i ovla {}e wa s ve li kom {te tom. Pre ma tvrd wa ma split sko-ma kar ske nad bi sku pi je, na kon neo vla {}e ne pro da je sko ro 40.000 kva drat nih me ta ra uz mo re na po te zu od Ba {ke Vo de do Ba {kog Po qa neo vla {}e no uzeo 10 mi li o na ku na (oko 1,33 mi li o na evra) sa ùp nog (pa ro hij skog) ra ~u na. Po li ci ja je za Nim cem tra ga la ne ko li ko da na. Lo ci ra li su ga kod Za gre ba po sig na lu mo bil nog te le fo na, pi {u me di ji.

Sukobi u Libiji TRIPOLI: Naj ma we 11 Li bi ja ca je po gi nu lo u na pa du biv {ih po bu we ni ka po ve za nih sa voj skom na Ba ni Va lid, biv {e upo ri {te Mo a me ra Ga da fi ja, tvr de lo kal ni iz vo ri.” U ju ~e ra {wim su ko bi ma po gi nu lo je ~e tvo ro, a ra we no 19 qu di iz re do va bri ga de Li bij ski {tit”, iz ja vio je ko man dant te bri ga de ko ju ~i ne biv {i po bu we ni ci, a ra di pod okri qem voj ske. Za me nik di rek to ra bol ni ce u Ba ni Va li du Ab du lah al-Man su ri je za AFP re kao da je u tu usta no vu do ne to jo{ se dam te la i 75 ra we nih, me |u ko ji ma je i jed na 14-go di {wa de voj ~i ca.

ATINA: Sto ti ne mla dih de kri zom i eko nom skom stag na ci mon stra na ta u Gr~ koj ga |a lo je po jom, oku pqa ju na sa mi tu u Bri se lu. li ci ju mo lo to vqe vim kok te li ma, To je dru gi ge ne ral ni {trajk za fla {a ma i ko ma di ma mer mer nih ma we od me sec da na. Sin di ka ti plo ~a na pro te stu pro tiv re or ga ni zu ju dve odvo je ne {et we u strik tiv nih me ra {ted we u Gr~ cen tru Ati ne. Gnev de mon stra na koj. Po li ci ja je uz vra ti la de mon stran ti ma su zav cem i {ok-bom ba ma. De se ti ne hi qa da qu di na pu sti lo je svo ja rad na me sta i iza {lo na uli ce ne za do voq no zbog no vih o{trih me ra {ted we. Ka ko su ja vi li gr~ ki me di ji, to kom pro te sta i su ko ba s po li ci jom pre mi nuo je je dan 66-go di {wak, i to od po sle di ca sr ~a nog uda ra. Pro ce wu je se da se is pred par la men ta na tr gu Sin tag ma u Ati ni oku pi lo 50.000 qu - Tokom protesta jedna osoba umrla di. Po li ci ja se su ko bi la s ma lim ta usme ren je na no vo ste za we ka i gru pa ma de mon stra na ta, dok se ve {a pred vi |e no za 2013. i 2014. go li ka ko lo na de mon stra na ta kre ta di nu ko je zah te va ju kre di to ri da la u pro test noj {et wi po uli ca ma bi Gr~ koj da li no vi kre dit ko ji je Ati ne. Gr~ ki sin di ka ti or ga ni zo toj ze mqi o~aj ni~ ki po tre ban. va li su jo{ je dan ge ne ral ni Ze mqa je dva dr `i gla vu iz nad {trajk, dok se evrop ski li de ri, vo de za hva qu ju }i dva ogrom na me za o ku pqe ni te {kom du `ni~ kom |u na rod na kre di ta od ukup no 240

Do go vor vla de i kre di to ra êl ni ci vla de u Ati ni i me |u na rod ni kre di to ri Gr~ ke, po sti gli su do go vor o ve }i ni re for mi ko je ta dr à va mo ra da spro ve de, da bi do bi la na red nu tran {u fi nan sij ske po mo }i i iz be gla ban krot. Gr~ ka vo di ve o ma te {ke pre go vo re sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom, Evrop skom cen tral nom ban kom i Evrop skom ko mi si jom o uvo |e wu do dat nih me ra, ko ja mo ra da se ostva ri u{te da u bu xe tu od 13,5 mi li jar di evra. Od spo ra zu ma vla de u Ati ni sa pred stav ni ci ma troj ke za vi si da li }e Gr~ koj bi ti odo bre na no va ra ta kre di ta, bez ~e ga bi ta dr à va go to vo si gur no bi la pri mo ra na da iza |e iz evro zo ne.

mi li jar di evra. Da bi do bi la kre di te Gr~ ka je mo ra la da uve de dra sti~ no sma we we po tro {we, po ve }a we po re za i re for me kao na dok na du za du go go di {we ra sip ni {tvo vla de. Me |u tim, iako je bu xet ski de fi cit znat no sma wen, me re su ubr za le re ce si ju ko ja je po sle pet go di na bli zu de pre si je. O~e ku je se da }e se pri vred ni rast do kra ja sle de }e go di ne sma wi ti na ~e tvr ti nu ni voa iz 2008. A bu du }i da je sva ki ~e tvr ti rad no spo so ban sta nov nik ne za po slen, Gr~ ka ima naj ve }u sto pu ne za po sle no sti u EU. Gr~ ka ko a li ci o na vla da, ko ja je na vlast do {la pre ~e ti ri me se ca, pre go va ra o no vom pa ke tu {ted we sa kre di tor skom troj kom ko ju ~i ne EU, MMF i Evrop ska cen tral na ban ka. Ciq je da se u{te di 11 mi li ja di evra, uglav nom na pen zi ja ma i zdrav stvu, i pri ku pi do dat nih 2,5 mi qar di evra kroz po re ze. Ati na se na da da }e do bi ti sle de }u tran {u kre di ta sre di nom no vem bra, ubr zo na kon {to osta ne bez nov ca, na vo di AP. Sin di ka ti ka ù da je ce na obez be |i va wa nov ca pre vi so ka. „Na dan va `nog sa mi ta u Bri se lu è li mo da po ru ~i mo li de ri ma EU da je bi lo do sta. Ne mo è mo vi {e da iz dr ì mo. Ovo ni je do stoj no Evro pe. To je po li ti ka ek plo a ta ci je, pro fi te ra i kre dit nih aj ku la„, do dao je Ili o pu los.

BERLIN: Ne ma~ ka po li ci ja za tra ì la je od Tvi te ra da blo ki ra na log neo na ci sti~ ke gru pe „Be se res Ha no ver” zbog pod sti ca wa ra sne mr `we i for mi ra wa kri mi nal ne or ga ni za ci je. U ja nu a ru smo na ja vi li mo gu} nost da blo ki ra mo ne ki sa dr àj. To smo pr vi put ura di li u Ne ma~ koj, jed noj gru pi”, na pi sao je na Tvi te ru prav ni sa vet nik te dru {tve ne mre è Aleks Mak gi li vri. Mak gi li vri je ob ja snio da Tvi ter mo è po vre me no da po vu ~e ne ki sa dr àj iz od re |e ne ze -

mqe ako do bi je ci qa ni, di rekt ni zah tev od nad le `nih vla sti. Za stup nik Tvi te ra je ob ja vio pi smo ne ma~ ke po li ci je ko ja je za tra `i la od Tvi te ra da blo ki ra na log neo na ci sti~ ke gru pe „Be se res Ha no ver” ko ja je za bra we na 25. sep tem bra. Oko 20 ~la no va gru pe „Be se res Ha no ver” pod is tra gom je zbog pod sti ca wa ra sne mr `we i for mi ra wa kri mi nal ne or ga ni za ci je. Gru pa se sum wi ~i da je po sla la vi deo po ru ku u ko joj pre ti re gi o nal noj mi ni star ki za so ci jal na pi ta wa, tur skog po re kla.

SAD

Spre~en teroristi~ki napad WUJORK: Po li ci ja je u Wu jor ku uhap si la dr à vqa ni na Ban gla de {a osum wi ~e nog da je pla ni rao da dig ne u va zduh zgra du Fe de ral nih re zer vi u Wu jor ku, uda qe nu sve ga ne ko li ko blo ko va od Svet skog tr go vin skog cen tra sru {e nog u te ro ri sti~ kom na pa du 2001. go di ne. Ku a zi Mo ha mad Raz va nul A{an Na fis (21), ko ji se do vo di u ve zu sa Al Ka i dom uhap {en je ju ~e uju tro u okvi ru za jed ni~ ke ope ra ci je u ko joj su u~e stvo va li Ef-Bi-Aj i wu jor {ka po li ci ja. Osum wi ~e ni je par ki rao ka mion is pred zgra de Fe de ral nih re zer vi na Men het nu, a uhap {en je po {to je po ku {ao da ak ti vi ra bom bu te {ku oko 450 ki lo gra ma za ko ju je ve ro vao da je pra va, a ko ju su ope ra tiv ci za me ni li la `nom. Tu ì la {tvo na vo di da su Ef-Bi-Aj i pri pad ni ci Zdru è ne je di ni ce za bor bu pro tiv te ro ri zma pa `qi vo pra ti li Na fi sa i da sta nov ni ci Wu jor ka ni u jed nom tre nut ku ni je bi la u opa sno sti.

SAD I IZRAEL

Zajedni~ka vojna ve`ba TEL AVIV: Ame ri~ ke voj ne sna ge po ~e le su da sti `u u Iz rael ka ko bi u~e stvo va le u naj ve }oj za jed ni~ koj ve `bi od bra ne od ra ke ta, ko ja po ~i we sle de }e ne de qe. Hi qa du ame ri~ kih voj ni ka do }i }e na izra el sku te ri to ri ju, a jo{ 2.000 wih u Evro pi i SAD }e u~e stvo va ti u ve `bi pre ko da qin skog od bram be nog kom pju ter skog

si ste ma. To kom ve `bi, na zva nih „Su ro vi iza zov 12”, bi }e raz me {te ni izra el ski od bram be ni si ste mi kao {to su ra ket ni {tit „gvo zde na ku po la” i ra ket ne ba te ri je „erou 2”, kao i ame ri~ koizra el ske ba te ri je „pa tri ot”. Pla ni ra no je da u ve `bi u~e stvu je isti broj ame ri~ kih i izra el skih voj ni ka.

Katalonija se ugleda na Kosovo BRISEL: Ka ta lo ni ja pla ni ra da se ot ce pi od [pa ni je po uzo ru na Ko so vo, pi {u evrop ski me di ji na kon od lu ke vla sti te po kra ji ne da }e sa zva ti re fe ren dum o sa mo o pre de qe wu Ka ta lon ski po li ti ~a ri tra è da „no va dr à va u Evrop skoj uni ji” bu de „ve li ka Ka ta lo ni ja” ko ja bi ob u hva ti la i Ba le ar ska ostr va, pod ru~ je Va len si je, a mo `da bi mo gla da tra ì i ne ki po gra ni~ ni deo Fran cu ske, a taj stav pro ve ri }e na re fe ren du mu ko ji je pla ni ran za 2014. Ita li jan ski list Stam pa je, po red osta log, u na slo vu iz ve {ta ja uka zao da „Ka ta lo ni ja kao Ko so vo” è li da jed no stra no pro gla si ne za vi snost od [pa ni je. Ne ki ko men ta to ri su po sta vi li pi ta we ho }e li mno ge evrop ske i za pad ne ze mqe pri zna ti Ka ta lo ni ji pra vo na jed no stra no, po usta vu [pa ni je ne pri hva tqi vo, odva ja we isto kao {to su Ko so vu pri zna le pra vo na jed no stra no pro gla {a va we ne za vi sno sti u od no su na Sr bi ju. Za kqu ~ak je bio jed no gla san, a to je da ne }e jer one ze mqe ko je su pri zna le Ko so vo upor no tvr de da je to „svo je vr stan slu ~aj” iako su ne ki ko men ta to ri pri me ti li da to je ste „po li ti ka dvo ja kih ar {i na i bu me rang ko ji se vra }a”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAH MUD AH MA DI NEYAD Iran ski pred sed nik Mah mud Ah ma di ne xad po zvao je ju ~e na pre kid va tre u Si ri ji i us pro ti vio pred lo gu Tur ske da si rij ski pot pred sed nik Fa ruk [a ra za me ni Ba {a ra Asa da to kom pe ri o da tran zi ci je u Si ri ji. „Na sta vak su ko ba i ubi stva ne vi nih i ne na o ru `a nih si rij skih gra |a na je ne pri hva tqi vo. Mo ra se do }i do pre ki da va tre, a za tim po kre nu ti di ja log”.

FI DEL KA STRO Po sle sko ro ~e ti ri me se ca ob ja vqe no je pr vo jav no sa op {te we biv {eg ku ban skog li de ra Fi de la Ka stra, ko ji u jav no sti ni je vi |en jo{ od po ~et ka apri la Sa op {te we je pro ~i ta no pet da na na kon {to je je dan od si no va Fi de la Ka stra, Aleks, ob ja vio da mu otac „oba vqa dnev ne ak tiv no sti, ve `ba, ~i ta i u do broj je for mi”, pod se ti la je agen ci ja AFP.

ZO RAN MI LA NO VI] Pre mi jer Hr vat ske Zo ran Mi la no vi} po ru ~io da }e Hr vat ska do 1. ju la 2013. bi ti pot pu no sprem na za ula zak u EU. „Mi smo sko ro sprem ni, a do 1. ju la idu }e go di ne bi }e mo pot pu no sprem ni”, po ru ~io je Mi la no vi} na sed ni ci vla de re a gu ju }i na iz ja ve po je di nih ne ma~ kih po li ti ~a ra ko ji su iz ra zi li sum wu u hr vat sku sprem nost za ~lan stvo u EU.

Yejms Bond je biseksualac? Do sa da su fil mo ve o taj nom agen tu Xej msu Bon du obe le ì le broj ne le po ti ce, ali ~i ni se da }e no vi film “Skyfall” osta ti upam }en po jed nom mu {kar cu, zli kov cu Sil vi ko jeg tu ma ~i Ha vi jer Bar dem. U jed noj od sce na no vog fil ma Bond je za ve za nih ru ku se di na sto li ci dok je na spram we ga Raul Sil va, glav ni zli ko vac. Na kon {to taj nom agen tu ot kop ~a va ko {u qu, Sil va mu opi pa va gru di ne bi li is pi tao ozbiq nost Bon do ve po vre de. We go va ru ka po tom se spu {ta na Bon do va ko le na do ba cu ju }i mu za vo dqi vo: “Za sve po sto ji pr vi put.” Na ovaj ero ti kom na bi jen ko men tar Bond od go va ra: “A ko ka è da bi me ni to bio pr Danijel Krejg vi put?” Ovo je sa mo jed na od sce na ko ja odi {e ti ke ne }e fa li ti. Opi su ju }i sce nu kao od ero ti kom iz me |u Bon da i we go vog no vog li~ no fler to va we, Da ni jel Krejg, ko ji tu su par ni ka. A su de }i pre ma broj nim ko men ma ~i lik Bon da, ka zao je u in ter vjuu za ta ri ma, u fil mu “Skyfall” ko ji u do ma }e bi “Mo vi e li ne” da ja u pi ta wu bi la kla si~ na o sko pe pre mi jer no sti è 1. no vem bra, ero po ke ra {ka igra. “Ne ko je po me nuo da je

Sil va mo `da gej. A ja sam bio u fa zo nu – taj bi j… bi lo {ta”, kroz smeh je do dao glu mac. Krejg pri zna je da mu je to jed na od omi qe nih sce na u fil mu, pre no si “Huf fing ton Post”. [pa nac Bar dem, za ko jeg kri ti ~a ri po no vo ima ju sa mo re ~i hva le, ob ja {wa va da je sek su al nost va `an deo we go vog li ka, ali da je u po me nu toj sce ni ciq bio iza zva ti {to ve }u ne pri jat nost kod Bon da. “Tu sce nu mo `e te tu ma ~i ti na vi {e na ~i na. Me |u tim, stvar je u to me da je tre ba lo Bon da sta vi ti u ne pri jat nu si tu a ci ju iz ko je ne bi znao ka ko da se iz vu ~e”, iz ja vio je Bar dem. Ka da su u pi ta wu osta le no vo sti o agen tu 007, za ni mqi vo je da je na ne dav noj bri tan skoj auk ci ji pred me ta iz fil mo va o Bon du ku pa }i ko stim ko ji je Krejg no sio u fil mu “Ca si no Royal” pro dat za 72 hi qa de fun ti. Po ~et na vred nost ovog odev nog pred me ta iz no si la je “sve ga” {est hi qa da fun ti.

dnevnik

oglasi

petak19.oktobar2012.

oglasi

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefoni: 063/7653632, 064/169-0948, 060/044-2711, 060/044-2714. 62119 IZDAJEM name{tenu garsoweru, {iri centar, prvi sprat, CG, mo`e na du`e vreme. Telefon 064/ 1557510. 62250 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan od 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona â&#x20AC;&#x17E;Vojvodineâ&#x20AC;?. Tel.: 062/572-351. 62285 IZDAJEM name{ten dvoiposoban stan na Staroj Detelinari, prvi sprat. Telefon: 063/688551. 62446

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

PRODAJEM ili izdajem nov, luks opremqen stan 197m2 + gara`a, u mirnom delu grada. Telefon 065/90-89-070. 62301

GRA\EVINSKA PARCELA 20ari u Petrovaradinu za stovari{te, skladi{te, proizvodni pogon, zgradu ili porodi~nu ku}u. Bukova~ki put 3c. Telefon 063/547-782. 62109

dnevnik

FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 064/288-61-71. 62436

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62353

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe, prasi}e, jagwad, polovne kaveze za kokenosiqe. Dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 61816

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61837 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 61698 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 62483

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em deki Posledwi pozdrav na{em

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni

od: Usnije, Milana i Milorada.

Iskreno sau~e{}e prijatequ Zoranu povodom tatine smrti, kao i ostalim ~lanovima porodice Mandi}. Porodica \or|evi} iz Novog Sada.

Milan ^u~kovi}

ro|en 2004. godine Sahrana }e se obaviti u subotu, 20. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka Daliborka, otac Veqko, deda Dragan, baka Milojka, tetka Danica i ostala rodbina.

1949 - 2012. Sahrana je danas, 19. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Bege~u. O`alo{}eni: supruga Mira, }erka Gordana, sin Radenko i unuke An|ela i Sofija. 62533

62577 62589

Posledwi pozdrav dragoj tetki

62578

Dragi na{

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Nikola Mari [ovqanski

Nikoli

Milan ^u~kovi}

lepa i tu`na uspomena na tebe `ive}e u nama.

Bla`u Uj~i}u

1927 - 2012.

od sestri~ine Biqane sa porodicom i unuke Mirjane sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Nikola Kuruzovi}

Sretenu Mandi}u Sreji

petak19.oktobar2012.

Tvoji: Sofija, Luka, Tawa i Braco, Nina, Rade, deda Nikola i baba Maca.

od: baba Boje i Sofije, Tine, Milana i Mi{e.

62576

62574

od: [vindare, Neleta, Gaje, ]ose, Perovi}a, Koqe, ^obike i Kova~evi}a.

Posledwi pozdrav dragom ujaku od sestri}a Gorana Rajkovi}a sa porodicom. 62539

Posledwi pozdrav ujaku

Sahrana je 19. 10. 2012. godine, u 14 sati, na mesnom grobqu u \ur|evu.

62565

62591

Milanu ^u~kovi}u

Milan ^u~kovi} Posledwi pozdrav bratu od sestre Mire ^u~kovi} i sestri~ine Jelene.

Koliko sam te voleo, znao si, a koliko }e{ mi nedostajati, nikada ne}e{ saznati. Dok `ivim vole}u te, sa tugom i qubavqu ~uvati uspomenu na tebe. Hvala ti za najlep{e dane mog detiwstva provedene sa tobom. Tvoj sestri} Zoran \uri~i} sa porodicom.

Dragi brate, po~ivaj u miru. 62534

Uj~i} Bla`

62540

Jedinom bratu

.... Ceo `ivot }emo te ostati `eqne Tajo na{... Tvoje }erke Deana i Sawa. 62545

Sa tugom i bolom opra{tamo se od dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva

Milanu ^u~kovi}u

Milan ^u~kovi} Posledwi pozdrav dragom bratu od sestre Anke Rajkovi} sa porodicom.

Hvala ti za svu dobrotu i neizmerno po{tovawe. Tvoj lik i vreme provedeno s tobom ìve}e dok mi ìvimo. Oàlo{}eni: sestra Nada, zet Stanko sa Zoranom, Svetom, Sawom, Neboj{om i Nata{om. 62541

62535

Posledwi pozdrav dragom dedi

Bla`a Uj~i}a

Uvek }emo ga se se}ati kao uzornog radnika, dobrog druga i prijateqa.

Milan ^u~kovi}

Milanu ^u~kovi}u „DDOR NOVI SAD” a.d.o. Filijala „Novi Sad 1”.

626-P

od unuka An|ele i Sofije ^u~kovi}.

Posledwi pozdrav ujaku od Gordane Milovac sa porodicom.

62536

62537

^iTUQe l POMeni

petak19.oktobar2012.

dnevnik

S tugom i bolom obave{tavamo vas da je na{ voqeni

Dana, 17. 10. 2012. godine u 84. godini preminuo je na{

Sreten Mandi} 1929 - 2012.

Uj~i} Bla`

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u subotu, 20. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

1959 - 2012.

O`alo{}eni: Zoran, Ratka i Zorana Mandi}. 62550

preminuo 17. 10. 2012. godine, posle kra}e i te{ke bolesti. 59902/P

Ispra}aj dragog pokojnika obavi}e se u subotu, 20. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri

GODI[WI POMEN

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog

sa tugom i bolom dajemo na{oj dragoj mami, baki, prabaki i svekrvi

O`alo{}eni: supruga Ivana i deca.

Radosavi Kne`evi} 62544

Mari [ovqanski

Posledwi pozdrav dragom

Predraga Taskovi}a

Iza}i }emo u subotu, 20. 10. 2012. godine, u 10.30 ~asova, da polo`imo cve}e na wen grob.

Brat \ura, sestre Zorka i Smiqa sa porodicama.

Pomen obele`avamo u subotu, 20. 10. 2012. godine, 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi, snaje, unuci, praunuci i zet.

Uvek }e te voleti i misliti na tebe: supruga Sawa i }erke Tamara i Jovana.

62564 62495

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Mili na{

Grozda Todorovi}

Oskaru Flittneru

62466

Velikim dobrotvorima Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu

1916 - 2012. Vladimir Kaì} sa porodicom. êtrdesetodnevni pomen }e se odràti na ênejskom grobqu, 20. 10. 2012. godine, u 9.30 ~asova. Posledwi pozdrav dragom

Oskare

Bla`u Uj~i}u

Anki

Arsi

Pajevi}

Mila majko, osta}e{ u sje}awu svoje djece, unuka, praunuka, snahe i zetova.

ve~no }emo te se se}ati. od [traleta sa porodicom.

62588

Dana 19. 10. 2012. godine na Svetog Tomu, krsnu slavu velikih dobrotvora odr`a}e se parastos u Sabornoj crkvi Svetog Georgija u Novom Sadu u 9.00 ~asova.

Cica, Mi}a, Tina, Ogi i Du{ka.

Fondacija Anke i Arse Pajevi}. 62553

62555

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 10. 2012. godine u Tivtu preminuo

59903/P

62530

[ESTOGODI[WI POMEN mom jedinom bratu

DESETOGODI[WI POMEN

19. 10. 2012 - 19. 10. 2012.

Sa{i

@iva Liri}

Flittner Oskaru

@ivojinu - @iki Prekodravcu

1924 - 2012.

od stanara Jire~ekove 11.

O`alo{}eni: supruga Olga, sin Du{ko i }erka Venkica sa porodicama.

od porodice Milojevi}.

Ostavio si se}awe, prazninu i tugu.

Gordana Lemi}

Tvoja sestra Katica. 62556

[ESTOMESE^NI POMEN Uskoro }e se navr{iti {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi otac i suprug

62519

[ESTOMESE^NI POMEN mom voqenom bratu

62522

62549

ro|. [impraga dipl. in`. elektrotehnike

Sa velikim bolom i tugom rastajem se od mog voqenog i jedinog sina

Draga na{a Goga, `ive}e{ zauvek u na{im mislima, u na{im srcima i svakom osmehu tvog Laze.

Savi Novakovi}u

O`alo{}eni: sin Vladimir i supruga Dara.

obeleì}emo u subotu, 20. oktobra. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav. Postoji ne{to teè od smrti, a to je ìveti bez tebe. Dok moje srce kuca i ti }e{ ìveti u wemu. Tvoja sestra Milanka.

62520

62538

Sava Novakovi} Pomen }emo odr`ati u subotu, 20. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Uj~i} Bla`a - Sa{e

Tvoj sin Lazar, porodice Lemi} i [impraga.

Sine moj, uvek }e{ biti u mom srcu. Tvoja neute{na majka Vida. 62546

62547

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Dana, 31. 10. 2011. godine preminuo je moj dragi suprug

Pro{la je godina od kako nije vi{e sa nama na{a draga majka i baka

Milomir Xida

Gospava Kozomora

Jednogodi{wi pomen je u subotu, 20. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Novom Selu. O`alo{}ena supruga Petra.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 20. 10. 2012. godine, na Gradskom grobqu.

Navr{avaju se tri godine tuge, bola i neverice otkako je 23. oktobra 2009. godine sa an|elima dragi, predobri, voqeni i nikad pre`aqeni sin

[ESTOGODI[WI POMEN

19. 10. 2006 - 19. 10. 2012.

Josip Osredkar

Radmila - Rada Stamenkovi}

19. 10. 1992 - 19. 10. 2012.

Vreme neumoqivo prolazi, ali po{tovawe, se}awe i uspomene na Tebe ve~ito ostaju. Naàlost, nisi do~ekala ìvotne radosti o kojima si neizmerno ma{tala i sawala i za koje si ìvela. Tvoji najmiliji: Sreten, Sa{a, Milana i Mina; Lela, Aleks i Ben - Luka.

S qubavqu te ~uvamo u na{im mislima i srcima. K}erke: Nena i Maja sa porodicama. 62460

62464

62452

POMEN Pro{la je godina odkad si nas ostavila u velikoj tuzi draga na{a

Zdravka ^uturilov ro|. Radanovi} 1959 - 2011.

Miqan ^ubranovi} 1976. fotoreporter

SE]AWE

Tvoji najmiliji.

62430

petak19.oktobar2012.

Ve~no o`alo{}eni: otac Radomir sa suprugom Aleksandrom.

Hvala ti za veliku qubav i dobrotu koju si nam ceo `ivot pru`ala. Tvoj suprug Svetozar, deca Sawa i Dejan.

62299

62008

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 10. 2012. godine preminuo na{ dragi

1 Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da je u 83. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

Stevan ^eni} ^edo Brate, ve~no }e{ ostati u srcima svojih sestara: Danice, Mirjane i Milice i wihovih porodica.

Stevan ^eni} ^edo

Flittner Oskar vi{i RTG tehni~ar u penziji

62498

Posledwi pozdrav zetu

Sahrana je danas, 19. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

JEDNOGODI[WI POMEN O`alo{}eni: supruga Stana, sinovi, snaje i unuci.

Sahrana je danas, 19. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

S qubavqu i tugom: supruga Zagorka, k}erka Emilija, zet Milo{ i unuke Selena i Gala.

62502

62528

Mihajlo [uwka 1935 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se povodom ~etrdesetodnevnog pomena na na{eg

^edi

@iveti sa tobom bilo je ìvot radosti, qubavi, zadovoqstva i tuge, sve {to jedan ìvot nosi sa sobom. Vreme tvoj lik ne moè odneti u zaborav, jer si trag koji se ne moè izbrisati i qubav koja se ne moè preboleti. Tvoji najmiliji.

od svastike Pelke sa porodicom.

62379 62497

TU@NO SE]AWE

POMEN

Iskreno `alimo za na{im dobrim drugom i prijateqem

30. 3. 1968 - 19. 10. 1992.

@arko [kori} 2010 - 2012.

Mile ^ergi} Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najro|eniji.

Te{ko je videti te svuda, a nigde te ne na}i. Mnogo, mnogo nam nedostaje{.

TU@NO SE]AWE

dragom

Stevanu ^eni}u ^edi

@elimirka Svilokos Zaborav ne postoji, ostale su uspomene i se}awa u mislima, a tuga u srcima.

62500

62489

Posledwi pozdrav prijatequ i dedi

Radovana Mir~i}a

Porodica Gvozdenovi}.

Tvoja Nada sa decom.

62439

19. 10. 2006 - 19. 10. 2012.

Stevanom ^eni}em ^edom

Dragi

odr`ati parastos u subotu, 20. 10. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Milica, Milorad, Dragomir, Nada, Vesna, Aleksandra, Aleksandar, Milorad i Marija.

^edo hvala ti za sve.

od prije Joke Adamovi} i Sawe Kuzmanovi} sa porodicom.

Uvek }e te voleti: Oqa, Miwa, Ivana i Jelena sa porodicama.

62503

62499

Tvoji, Sawa i Gavra. 62505 62504

tv program

petak19.oktobar2012.

Џејми Мари

СЕРИЈА

08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм Глас Америке

Преваранти Ово је прича о групи елитних лондонских уметника преваре, који сваке недеље изводе по једну врхунску акцију, са по неколико неочекиваних преокрета. Врста преваре којом се баве зове се „дуга превара“, и она захтева већу посвећеност и елаборацију, али доноси и већу награду него проста, ситна изигравања нечијег поверења. Улоге: Ејдријан Лестер, Џејми Мари, Роберт Гленистер, Роберт Вон, Марк Ворен, Ешли Волтерс Режија: Олрик Рајли, Ото Батурст, Роџе Годби (РТВ 1, 20.05) 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 01.00

07.00 07.50 08.55 10.00 10.30 12.01 12.30 12.40 13.05 14.05 14.50 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05

Државни посао Фолдер култура Плави круг Вести Живопис Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Жене на селу Српски екран-емисија МТВ-а на српском Урбана џунгла (мађ) са титл.на српски Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преваранти Трибина „Нови Сад ноћу” Војвођански дневник Петказање Један на један Трибина „Нови Сад ноћу” Комшилук

Вршачки венац Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Бајаге Увек медаља Вести (мађ) Песма, ношња и дивани, док.филм (рум) језику са титл. на српском Вршачки венац Биографије ТВ баштине Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Људи из сенке: Кандидаткиња Биографије ТВ баштине

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.08 10.38 11.05 11.10 12.00 12.15 12.31 13.15 13.21

02.40 03.00 03.40 03.53 04.25 04.52 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отписани Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Све што треба знати о... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус-пред судом историје: Брег чежње, филм Гастрономад Ово је Србија Сва та равница Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Сва та равница Изненадна смрт, филм Вести Истражитељи из Мајамија, Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Млади господар, филм Отписани Вести(04.00,05.00) Гастрономад Око Разгледница Сва та равница Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 23.15 01.15 01.20 02.10 02.35

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

14.44 15.00 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 23.00 23.05 23.55 00.10 00.18 01.05

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм Зозонци 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.05 Директан пренос Свечане скупштине града 12.05 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Витраж

Ленија Емисија посвећена пољопривреди, запажена по својим актуелним темама. Прати све активности из света пољопривредне производње, са посебним акцентом на едукацији, кроз сталну сарадњу са нашим најпознатијим институтима. Ауторка: Даница Милутиновић (Новосадска ТВ, 20.30) 14.30 Вреле гуме 15.00 Вести 15.05 Серијски програм 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ленија 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филм

Ексклузив 09.30 М7-Мултиспорт 10.15 Квалификације за СП: Шпанија - Француска 12.00 ВТА Луксембург 1/8 Финале 14.30 АТП Москва 1/4 Финале 19.40 Премијер лига, магазин 20.10 Евролига, студио, Пионир 20.45 Евролига: Партизан - ЦСКА 22.50 Евролига: Лијетувас - Барселона 00.45 Премијер лига 01.00 Евролига: Панатинаикос Канту

07.35 08.45 09.30 10.00 10.35 11.30 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.25 00.00 00.20

Црвена звезда – Игокеа (РТС 2, 19.55) 06.02 06.57 07.14 07.20 07.30 07.54 08.04 08.09 08.19 08.44 09.13 09.24 09.45 09.51 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 14.02 14.27 14.56 15.07 15.28 16.01 16.30 17.02 17.56 18.24 18.57 19.37 19.43 19.55 21.45 22.46 23.15 00.15 00.36 01.09 02.09

Екипа „Ексклузива” била је у Диселдорфу поводом представљања прве модне колекције коју је дизајнирала Синди Крафорд. У емисији ћете имати прилике да чујете ексклузивни интервју с чувеним супермоделом који је урадила новинарка Јована Симоновић, као и да видите део модне ревије. (Прва, 18.05)

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Попај Томас и другари Ози бу Црвебим жуто, зелено - крени Зујалица Књижевност старе и Јужне Србије Арс практика Острво орангутана Датум Версју јакебдар Мој љубимац Место за нас Бардови театра: Аљоша Вучковић Љ. Јовановић и А. Сердар (Бах и Пуланк) Метрополис Трезор Зујалица Књижевност старе и Јужне Србије Арс практика Острво орангутана Наука 2011. Еко менаџер Праг села Србије Пацифик Биг бенд РТС и Дадо Топић Лов и риболов Право на будућност Датум Верски календар Кошарка: Аба лига, Црвена звезда-Игокеа, пренос Пацифик Контекст Видик Међународни салон стрипа ЕКВ Трезор Кошарка: Аба лига, Црвена звезда - Игокеа Право на будућност Еко менаџер Праг села Србије ЕКВ Лов и риболов

06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Љубав у залеђу 10.00 Филм: Дани од снова 12.00 Топ шоп 12.30 Слике живота 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Одељење за специјалне јединице 15.00 Филм: Моцарт и кит 17.00 Обични људи 18.00 Улови трофеј 18.30 Удовице 19.30 Филм: Сезона мира у Паризу 21.00 Филм: Лов на пирану 23.00 Удовице 00.00 Еротска серија 01.00 Филм: Сан летње ноћи 03.00 Домаћа музика 04.00 Одељење за специјалне јединице 04.30 Филм: Лов на пирану

Најбоље године У здравом телу Хоћу да знам Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Нинџа ратници Никита Дневни магазин Вести Спортски преглед Пријатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Агора Вести Спортски преглед Људи с Менхетна

Агора

КОШАРКА: АБА ЛИГА

03.19 03.59 04.28 04.58 05.30

Јована Симоновић и Синди Крафорд

dnevnik

Година је 391. Древну Александрију потресају верски сукоби. Хипатија, ћерка управника чувене библиотеке, предаје астрономију, математику и филозофију. Потпуно је посвећена науци и не обраћа пажњу на удварање свог студента Ореста. Не примећује ни да за њом потајно чезне њен роб Давус. Улоге: Рејчел Вајс, Макс Мингела, Оскар Ајзак Режија: Алехандро Аменабар (Б92, 21.00)

Рејчел Вајс

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Шопингхоличарке Север Југ Филм: Дан гнева

Озгу Намал

СЕРИЈА

Долина вукова Рођен као Ефе Караханли, син моћног мафијашког Шефа, Али Џандан је киднапован од стране тајне владине службе безбедности, која га је подигла и инфилтрилара у редове мафије са потпуно новим идентитетом и обучила свему што ће на крају довести до тога он постане Полат Алемдар. Улоге: Нецати Сасмаз, Озгу Намал, Ердем Ергинеј, Керем Фиртина Режија: Осман Синав (Хепи, 22.05) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.30 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.05 23.00 00.30 00.45 01.30 02.20 03.45 04.30 05.00

Јутарњи програм Бакуган Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Бакуган 3 Мали мајстор Гоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Долина вукова Заклети на ћутање, док. серија Телемастер Црни Груја Тиха бомба, док. серија Насловна – квиз Љубавни сигнали Долина вукова Луда кућа Гламур Позајми ми ауто Скандалозно Љубавни сигнали Долина вукова Насловна страна – квиз Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 15.30 Оф Роад, 16.00 Метрополе и регије света, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak19.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Обрачун посластичара 11.20 Најбољи амерички кувар 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Медијум са Лонг Ајланда 20.55 Супруге мафијаша 21.50 Др Џи: Форензични патолог 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Медијум са Лонг Ајланда

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Героуов закон 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Завођење у граду. како је настао шопинг 14.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Пољска битка за Британију 20.00 Спасавање Титаника 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Чаим Сутин

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Вилењаци Срећни клинци Купи ми Елиота Дијаманти Посрећило се Мост судбине Хладни играч Буђење Валхале Еротски филм Еротски филм

Хладни играч У класичном казину у Лас Вегасу, највећи коцкарски баксуз скида клетву са себе када се заљубљује, на велико згражавање свог шефа. Он је најбаксузнији човек у Вегасу, његова лоша срећа је заразна, што користи његов шеф, како би малерисао игру великих коцкарских магова... Улоге: Вилијам Ејч Мејси, Марија Бело, Алек Болдвин Режија: Вејн Крамер (Синеманија, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.10 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.35 Научна петица 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 Иза екрана 18.55 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Певај моју песму 21.45 Царство порока 22.45 Дневник 3 23.25 Филмски маратон: Сви на Водсток, филм 01.20 Филмски маратон: Железни коњ, филм 03.30 Филмски маратон: Осветник, филм

Пета Вилсон

Дружина правих џентлмена

07.55 Галилео 09.00 Мекгвајер 11.25 Ексклузив Таблоид 11.45 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгвајер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 19.58 РТЛ Време 20.00 Ружа ветрова 21.00 Будва на пени од мора 22.00 Хаос, филм 00.05 Пуш, филм 02.10 Астро шоу

Полицијски ветеран Квентин Конерс уопште није усхићен када за партнера добије новајлију Шејн јер сада, након толико година службе, са собом има почетника који мора још пуно да научи... Улоге: Џејсон Статам, Рајан Филипе, Весли Снајпс, Хенри Черни, Џастин Вадел Режија: Тони Ђиглио (РТЛ, 22.00)

У необичном свету који подсећа на викторијанску Енглеску група ликова из познатих романа, Доријан Греј, капетан Немо, Том Сојер и други, утемељују лигу изузетних џентлмена на иницијативу истражитеља Кватермејна и генијалног фантаста М-а, који је схватио да треба да заштите свет од тајанственог Фантома... Улоге: Шон Конери, Насерудин Шах, Пета Вилсон, Тони Куран Режија: Стивен Норингтон (ХРТ 2, 17.55) 07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00

19.40 20.00 20.55 22.45 23.15 00.45 01.30 02.15 02.40

06.00 Туриста 07.40 Собарица из Мексика 09.45 Хари Потер и реликвије смрти 2 11.50 Додела Билбордових музичких награда 2012. 14.05 Три мушкарца и беба 15.50 Провидне лажи 17.20 Филмови и звезде 17.50 Вол Стрит. Новац никад не спава 20.05 Епизоде 20.35 Царство порока 21.35 Права крв 22.30 Мапа токијских звукова 00.15 Линија хоризонта 01.45 Вес Кравенова нова страва у Улици брестова 03.35 Двострука победа 05.20 Спасавање пеликана 895

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Чаробна младост Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Ледено доба: 2012 Монк Филм: Ајкула 3 Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

Хаос

13.30 15.00 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.55

Алек Болдвин

06.20 07.20 08.20 09.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20 02.40

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Одлазак од куће, филм Скица за портрет Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Директ Брилијантин Дружина правих џентлмена, филм Цртани филм Деца сунца Туристички цвет Књига или живот Неми сведок 24 Злочинии у оделима Дхарма и Грег Ноћни музички програм

Момци с Медисона Пространо је море Срамота Момци с Медисона Мумија Готика Момци с Медисона Амбер Фреј: Сведок оптужбе Момци с Медисона Снајпериста 3 Убиство у затворском дворишту

Нада и слава Дани славе Бени и Џун Бат 21 Слушкињина прича Стела Друмска кафана Светлост дана Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Џејсон Статам

Бог је само на њиховој страни

е ћи ну гра ђа на збу њу је то што се сад на јед - дам де се тих тр го ва ло се шест пу та ве ћом вред но ном об ја вљу ју сту ди је ко је твр де да по ло ви - шћу нов ца у од но су на ствар ну ро бу. До 1995. тај на свет ског ста нов ни штва не мо же за до во - раз мер из но сио је 50:1 у ко рист нов ца. Ко зна ко ли љи ти сво је основ не по тре бе. Од јед ном се сти че ути - ки је био до 2005. Ка ко се то оправ да ва ло? Гло ба ли сак да де мо кра ти ја, ко ја је ши ром све та де це ни ја ма сти су твр ди ли да има ју но ви ре цепт. Упор но су ис би ла у успо ну, сад на гло по су ста је. Сад се от кри ва ти ца ли да је, за хва љу ју ћи њи хо вој про ми шље но сти да су за ра де сред ње кла се већ из ве сно вре ме у па ду, и но вој еко но ми ји, но вац про ме нио ка рак тер. Он а пла те оних с нај ни жим при ма њи ма у САД опа ле ви ше ни је пред ста вљао, по ре чи ма Деј ви да Хју ма, за 30 про це на та у по след њих 30 го ди на. Та по ја ва „уље за под ма зи ва ње ко је омо гу ћу је да се точ ко ви ни је из не над на по сле ди ца сло ма гло ба ли зма. Пре ће окре ћу ла ко и без тре ња“. Он је са да био ствар ни то би ти да су љу ди, по што се гло ба ли зам уру шио, по - чак. Мно штво точ ко ва. Био је ре ал на имо ви на, нео че ли да раз у ме ва ју па ра лел не ствар но сти. Као да је пи пљи ва, до ду ше, али ипак ре ал на. А он да је, као не ста нак еко ном ске не из бе жно сти гло ба ли за ци је што би сва ки раз бо рит еко но ми ста оче ки вао, су фле от крио очи глед но: да у све ту за и ста по сто је про тив - је спла снуо. Оп се нар ски од го вор еко ном ског еста реч не тен ден ци је. Сва ко пи та ње с ко јим се су о чи мо, од здрав стве не за шти те до обра зо ва ња и кул ту ре, ви ше се не про пу шта кроз еко ном ску при зму да би смо се уве ри ли у то да се укла па у гло ба ли стич ки кон текст. Али ако се та очи глед ност са мо при ме ти и не схва те иде о ло шки про це си кроз ко је смо упра во про шли, мо же се де си ти да на про сто упад не мо у не ку не знат но пре у ре ђе ну вер зи ју те про па ле шко ле. Еко ном ске те о ри је увек под ра зу ме ва ју еле мен те пре те ри ва ња или об ма не и стал ног ис ти ца ња ва жно сти по ве ре ња. То је за то што су све еко но ми је, све јед но да ли ле ве или де сне, про шле или бу ду ће, из у зет но спе ку ла тив не. Еко ном ска те о ри ја ни је за сно ва на на чи ње ни ца ма. Гло ба ли сти су че сто из ја вљи ва ли да њи хо ва иде о ло ги ја уоп ште ни је иде о ло ги ја већ из раз не из бе жних и Товар марака Вајмарске Републике довољан за кутију шибица не за у ста вљи вих си ла тех но ло ги је и ме ђу на род ног бли шмен та на на ста лу си ту а ци ју био је да на тр па ју тр жи шта. Сва ки по ку шај да се не кој еко ном ској те - уну тра још ви ше бе лан це та. Али су фле не мо же о ри ји при пи ше не из бе жност ни је ни шта дру го до опет да по ра сте, не мо же чак ни да се стег не. И он псе у до на уч на вер зи ја ста ре тврд ње да је „Бог на мо - да је по чео да не ста је и др жав ни но вац, с гла сним јој стра ни“. То ука зу је на две ства ри: пр во, да се шу мом као кад ва здух из ла зи из су флеа. Оста ле су при пи си ва чи пла ше да ће им иде о ло ги ја ома ну ти, а са мо њи хо ве ду жнич ке оба ве зе. дру го, да не ма ју ма ште. Де ло твор ни си сте ми по чи Не ка ко се ис по ста ви ло да је сва ка од пред но сти ва ју, пре све га, на ускла ђе но сти ма ште са ствар но - гло ба ли за ци је има ла пот пу но су прот но зна че ње. шћу. У по след ње три де це ни је би ли смо све до ци Сма њи ва ње усло ва за на ци о нал но се ди ште кор по од у ста ја ња од те по тра ге за ра ци ја про мет ну ло се у скла дом и за ме њи ва ња ма - Економија је попут колача. Умутите сред ство за ма сив ну ута ју ште не ком вр стом об ма њу по ре за. Иде ја о гло бал ном беланце – новац – да би надошао, еко ном ском си сте му на за ју ће си гур но сти. а на крају украсите с мало Не из не на ђу је што је ме го не тан на чин је про у зро ђу на род на кри за по че ла у пуслица. Глобализација је умутила ко ва ла да ло кал но си ро ма обла сти фи нан си ја. Већ штво из гле да не ствар но, невероватно много беланаца хи ља да ма го ди на тај сек чак и нор мал но. Сла бље ње да би од о зго на пра ви ла ги гант ски тор је нај по год ни ји за об сред ње кла се – ко ја пред суфле, који је загушио колач ма ну. По губ не по сле ди це ста вља те мељ де мо кра ти је ра ди кал ног кра ха хар ти ја – чи ни ло се као још јед на од вред но сти 2008. и 2009. би ле би мно го бла же да од оних ства ри ко је се де ша ва ју, не срећ них, али не је њи хо ва вред ност с ко јом се шпе ку ли са ло има ла из бе жних. То што су при пад ни ци рад нич ке и ни же ве зе с ре ал но шћу. Пре и по сле по чет не кри зе ствар - сред ње кла са, па чак и по је ди них де ло ва сред ње на вред ност нов ца би ла је као у вре ме хи пе рин фла - кла се, мо гли пре жи ве ти са мо ако су ра ди ли ви ше од ци је Вај мар ске Не мач ке. Је ди но што се ми ни смо јед ног по сла по осо би, чи ни ло се оче ки ва ном ка по на ша ли као да жи ви мо ту и тад. Ми ли јар де при - зном због то га што ни су ишли у ко рак с гло ба ли за ват ног, а по том и др жав ног нов ца, ис па ри ле су у до - ци јом. Кон траст из ме ђу не чу ве них бо ну са за пу ке ди ру с ре ал но шћу, те је сма њен вр ло ве ли ки рас ко - ме на џе ре и по ро ди ца ко је су ра ди ле по че ти ри по рак из ме ђу вред но сти и хар ти је. Јед на од нео бич них сла чи нио се не из бе жним у гло ба ли зо ва ном све ту. по сле ди ца је сте да се до из ве сне ме ре из но ва ус по - Већ 20 го ди на ели та јед но гла сно твр ди да се нео др ста ви ло ста ро на че ло о нов цу као нео п ход ном, али жи ви ду го ви зе ма ља Тре ћег све та не мо гу от пи са ти има ги нар ном слу ги ствар не ак тив но сти и ствар ног као не ка вр ста не на пла ти вог ду га а да се при том не бо гат ства – и ни чем ви шем од то га. из не ве ре основ на на че ла гло ба ли зма и мо рал не оба Еко но ми ја је по пут ко ла ча. Уму ти те бе лан це – но - ве зе ко је под ра зу ме ва ју не по ко ле бљи во по што ва ње вац – да би на до шао. И на кра ју га од о зго укра си те не по вре ди во сти ме ђу на род них уго во ра. Истим тим с ма ло пу сли ца. Гло ба ли за ци ја је на про сто уму ти ла љу ди ма тре ба ло је са мо две не де ље да се од рек ну не ве ро ват но мно го бе лан це та да би од о зго на пра ви - не по вре ди во сти и пред ло же да се мно го ве ћи ду го ла ги гант ски су фле, ко ји је за гу шио ко лач. То ком се - ви ба на ка 2009. от пи шу као не на пла ти ви. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Пен и Телер – Лаж или истина Обмана са Китом Беријем Дајнамо, чудесни мађионичар Уништавање! Пен и Телер – Лаж или истина Обмана са Китом Беријем

08.30 09.30 11.00 14.00 21.00 23.00 23.30 00.00 00.15

2014 Светски куп Тенис Тенис Билијар Бокс Најјачи човек Најјачи човек Мотоспортови Билијар

21.00 22.00 00.00 00.55

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak19.oktobar2012.

dnevnik

19. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ви сте традиционалиста у души и срећни сте када можете радити исте ствари из године у годину. Вашем партнеру можда је мало заморна иста стара рутина. Данас ће та особа желети да ради ствари другачије.

BIK 20.4-20.5.

Љубав коју осећате према свима данас увлачи нове особе у вашу орбиту. У љубави сте са свима, чак и с оним особама поред којих јуче нисте могли стајати.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Поседујете нежан начин представљања себе вољеној особи. Велики гестови или екстравагантни поклони нису део вашег стила. Радије ћете провести квалитетно време заједно у разговору и размењивању нежности. Можете очекивати неке посетиоце данас. Велика срећа коју осећате тим поводом можда ће вам донети осећај преплављености због онога што треба да урадите. Ускладите свој темпо. Ваша енергија је све време на веома високом нивоу, зато можете радити напорније него што је уобичајено. Могуће је да сте инспирисани да радите по кући, чистите, поправљате и доводите све у ред.

Помак у одговорности можда вам је потребан код куће. Вама или партнеру можда је потребно више помоћи с кућним пословима или желите да се ослободите одговорности за све дневне послове.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Очекујте да ћете чути неке велике вести данас. Неки далеки рођаци могли би назвати и најавити своју посету. Могуће је да ћете испланирати путовање на које ћете ви и породица ићи у блиској будућности. Ваш ум је веома оштар и жедни сте новог знања. Недавна достигнућа могу учинити да будете у потрази за следећим изазовом. Размислите о томе да потражите у свом хобију следећу велику ствар у свом животу. Можда осећате носталгију за старим пријатељима или рођацима који живе далеко. Чак и ако нисте имали контакт у скорије време, не устручавајте се, подигните слушалицу и позовите их.

Уз тренутне аспекте можете очекивати позитивне промене на послу. Напорно сте радили протеклих неколико месеци и зато се немојте изненадити уколико због тога будете награђени.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Водите рачуна о томе да се данас не исцрпите. Могуће је да тренутно превише радите за друге. Добродушност и великодушна природа често вас доведу у ситуацију да кажете „да“ када би требало да одбијете.

Препустите се трчању данас. Ви сте срећна, енергична и оптимистична особа. Осећате љубав за комплетно човечанство. Немојте се изненадити ако то донесе нове људе у ваш живот.

TRI^-TRA^

Ма до на пре те ра ла V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Niш

Evropa

и врло тоПло

НО ВИ САД: Сунчано и врло топло за ово доба године. Дуваће умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 9 степени, а максимална 26. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру по Срему понегде магла. Током дана свугде сунчано и врло топло за ово доба године. Дуваће слаб до умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 6 степени, а максимална 27. СР БИ ЈА: Јутро свеже, а на западу и југу Србије понегде магла. У појединим пределима на западу земље магла ће се задржати цело пре подне. Током дана сунчано и врло топло за ово доба године. Дуваће слаб до умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 3 степена, а максимална 28 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За викенд претежно сунчано и врло топло време за ово доба године, уз температуру мало изнад 25 степени у суботу. Од недеље незнатно ниже температуре, али и даље изнад просека.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Задржава се релативно повољан утицај биометеоролошких прилика на већину хроничних болесника. Известан опрез се и даље саветује срчаним болесницима. Главобоља, раздражљивост и несаница могуће су метеоропатске реакције. Због термичких услова који су у домену екстремно топло за ово доба године, препоручује се адекватно одевање и избегавање већих физичких напора.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ни је тај на да је Ма до на по ста ла то што је сте ти ме што се тру ди ла да шо ки ра, а не да за ди ви сво јим гла сов ним мо гућ но сти ма. Од по ја вљи ва ња осам де се тих, кра љи ца по па уда ра ла је кон тру свим кри ти ча ри ма, и углав ном свој имиџ за сни ва ла на го ло ти њи, сек су ал но сти и шка кљи вим те ма ма, ме ђу ко ји ма је и ре ли ги ја. Нај но ви ји скан дал Ма до на је иза зва ла по ку шав ши, на са мо се би свој ствен на чин, да по ша ље по ру ку по др шке мла дој ак ти вист ки њи за пра ва де це. Малала Јусуфзаи (14) бори се за живот након што су је два пута устрелили талибани у Пакистану, испред основне школе где је требало да одржи говор о правима девојчица на школовање. Уместо да досто јан ствено подржи оно за шта се Малала залаже, или осуди напад на тинејџерку која се усудила да се бори за људска права, Мадона ју је подржала стриптизом. На концерту у Стејплс центру у Лос Анђелесу публици је саопштила да има нешто озбиљно да им каже и покаже. Почела је да се скида, и након што је скинула све што је могла а да је не ухапсе због голотиње у јавности, Мадона се окренула и показала да је на леђима исписала Малалино име. Светска јавност је на то бурно реаговала, а Пакистанци су овај Mадонин чин подршке осудили као најјефтинији вид саморекламирања.

VIC DANA Ушао полицајац у трамвај и каже кондуктеру: „Две карте, молим.” Пита га кондуктер: „Зашто вам требају две карте?” Полицајац: „Па, ако једну изгубим, да имам резервну.” Опет га кондуктер пита: „А шта ако изгубите и резервну?” Полицајац одговори: „Имам показну.”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

159 (-9)

Slankamen

208 (6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

232 (-2)

Zemun

254 (9)

Bogojevo

211 (5)

Panчevo

272 (12)

Baч. Palanka

209 (3)

Smederevo

454 (10)

184 (6)

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

154 (1)

S. Mitrovica

54 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (0)

Beograd

198 (8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

194 (6)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-86 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV