Dnevnik 19.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 19. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22905 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MILUTIN MILANKOVI] NA BANKNOTI OD DVE HIQADE DINARA

Nova nov~anica za staro {tampawe para?

str. 5

NASLOVI

Politika 2 Montgomeri ru{io \in|i}evu vladu

Ekonomija 5 Dr`ava u minusu 120 milijardi dinara 5 Sigurna zarada na akcijama NIS-a u februaru

DO NOVOG BUYETA

Dru{tvo

Premija za mleko tri dinara

6 Teodosije umesto Artemija

Novi Sad

Vojvodina 11 \aci sakupili `ir da po{ume Vojvodinu 11 „Ijade” se udru`uju u Hrtkovcima

Crna 13 Otac pucao u sina pa sebi presudio

TOMA NIKOLI] PO^EO NOVOSADSKI YEZ FESTIVAL: Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} sino} je otvorio 12. novosadski yez festival. Popularna muzi~ka manifestacija, koju organizuje Kulturni centar Novog Sada, kao i prethodnih godina, odr`ava se u Srpskom narodnom pozori{tu. Traja}e tri

dana (i no}i), a u glavnom programu ugosti}e 11 ansambala.

Prvog dana nastupili su David Fridman tambur trio, Grupa Ronija Volasa, kvartet saksofoniste Skota Hamiltona i, na kraju, sa statusom zvezda ve~eri, kvartet Abrahama Bartona (saksofon) i Erika Mekfersona (bubwevi). str. 22

SNS }e izdr`ati sve napade

str. 3

Lov 14 Divqa sviwa polomila zube terijeru

Balkan 25 Mitrovi} mora da plati dva miliona evra?

Naobla~ewe i ki{a

Najvi{a temperatura 17 °S

ME\UNARODNA KRIMINALNA GRUPA UHVA]ENA NA DELU U ZLATARI „MALI[A” U ZREWANINU

Dolijali dok su sekli sef s osam kila zlata

DAN MLADOG PORTUGIZERA U NOVOM SADU

Po svatovcu se berba poznaje

str. 12

Foto: S. [u{wevi}

8 Mi{i}i ja~aju na otvorenom 9 Vasa, Mihajlo i Laza dogodine u bronzi

Foto: S. [u{wevi}

str. 4

str. 7

SPORT

str. 16 – 20

RNI] NAPUSTIO PROLETER

PI@ON ZADOVOQAN POSLE PROVERE U SOFIJI

NOVI PODVIG KO[ARKA[A PARTIZANA

POMO] KLADIONI^ARIMA

DOBRIVOJE ANTONI] PREDSEDNIK SANS-a

2

POLITIKA

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

LDP OPTU@UJE NEKADA[WEG AMERI^KOG AMBASADORA

Montgomeri ru{io \in|i}evu vladu Liberalno-demokratska partija optu`ila je ju~e nekada{weg ambasadora SAD u Srbiji Vilijema Montgomerija za ometawe otkrivawa politi~ke pozadine ubistva Zorana \in|i}a. Nastup u emisiji “Svedok” na RTS-u u sredu uve~e, kako je upozorio funkcioner LDP-a Ivan Andri}, bio je “nedopustiv poku{aj Vilijama Mongomerija da direktno ugrozi institucije, la`no optu`i nevine qude i time direktno poku{a da spre~i istragu i vo|ewe sudskog postupka o politi~koj pozadini ubistva Zorana \in|i}a i krivi~noj prijavi koju je podneo advokat porodice \in|i} Sr|a Popovi}, a koja je vezana za potpirivawe pobune Jedinice za specijalne operacije u Beogradu 2001. godine”. Andri} je kazao da }e LDP tra`iti obja-

ri LDP-a pozvali su s ju~era{we konferencije za novinare u parlamentu i sa skup{tinske govornice biv{eg ameri~kog ambasadora da saop{ti “kakve je dogovore imao s Vojislavom Ko{tunicom i da li je imao kontakte s Miloradom Ulemekom Legijom ”.

– Montgomeri nije ugledni diplomata ve} ambasador smewen zbog lo{eg rada – istakao je Andri}, i dodao da Montgomeri `ivi u Srbiji i da je u suvlasni~kim odnosima u pojedinim firmama ~iji se partneri vezuju za Mirjanu Markovi} i Vojislava Ko{tunicu, navode}i imena Gorana Mati}a, Radeta Bulatovi}a i Gradimira Nali}a.

Poslanici LDP-a demantovali su Montgometijeve tvrdwe da je bio prijateq s pokojnim premijerom. Tada{wi {ef kabineta

Ivan Andri}

onda kada je Zoran \in|i} uspostavio direktne kontakte s tada{wim dr`avnim sekretarom SAD Kolinom Pauelom – objasnio je Mili}, optu`uju}i Montgomerija za “poku{aje ru{ewa Vlade i spletkarewe s Ko{tuni~inim kabinetom”.

– Te{ko se kao primer prijateqstva mo`e navesti to {to je nakon poku{aja atentata kod hale

slica je Montgomerijeva tvrdwa da je \in|i} morao da krene u obra~un sa „zemunskim klanom“ nakon svedo~ewa Qubi{e Buhe ^umeta u Slova~koj. On je svedo~io u nedeqi pre atentata, a Vlada Srbije je u obra~un sa „zemunskim klanom“ krenula odmah nakon pobune „crvenih beretki“ 2001. godine – podvukao je Mili}.

On procewuje da su indikativni Mongomerijevi pozivi lideru LDP-a ^edomiru Jovanovi}u da odgovori na neka pitawa, budu}i da je Jovanovi} detaqno o tome pri~ao i pred sudom i pred Anketnim odborom.

– Ako je iko odgovarao, onda je to ^edomir Jovanovi}. Vojislav Ko{tunica nikada nije – naveo je Mili}.

Po wegovim re~ima, LDP o~ekuje od dr`avnih organa da ka`u

„O~ekivao sam Jovanovi}ev napad“ „Kao i do sada, pre nego {to daju odgovore na ptiawa koja sam otvorio sino}, LDP i ^edomir Jovanovi} umesto odgovora optu`uju mene. Napad na mene li~no sam o~ekivao i spreman sam na to, ali ~iwenice koje sam izneo sino} stoje. I verujem da oni moraju da odgovore qudima Srbije na pitawa koja sam sino} postavio. To je jedino {to mogu da im ka`em“, navodi Vilijam Montgormeri za B92.

Arhivski snimak: Jovanovi} i Montgomeri

{wewe i od ambasade SAD, Vlade Srbije i predsednika Republike Borisa Tadi}a, zatra`iv{i i hitnu sednicu Programskog odbora RTS-a, ~iji je ~lan, zbog na~ina na koji je intervju vo|en.

Povodom Montgomerijeve tvrdwe da je “postojala veza izme|u Zorana \in|i}a, Legije i ^edomira Jovanovi}a”, funkcione-

predsednika Vlade Nenad Mili} tvrdi da je “apsolutno neta~no da je Montgomeri bio prijateq Zorana \in|i}a, naprotiv, Vlada Srbije, odnosno Zoran \in|i}, bila je s wim u vrlo lo{im odnosima”.

– Zbog toga je bilo dosta problema. Odnosi s ameri~kom administracijom popravqeni su tek

„Limes“ Montrgomeri nenajavqeno do{ao u Zoranovu ku}u i doneo mu bomboweru, a verovatno s razlogom – da se raspita {ta mi znamo o poku{aju atentata. To {to Montgomeri tvrdi da nije bilo politi~ke pozadine ve} je \in|i} `rtva svoje saradwe sa „zemunskim klanom“ i Legijom, ponavqawe je teze DSS-a, koji je godinama kao vladaju}a stranka bezuspe{no poku{avao to da doka`e svima u Srbiji. To nije ta~no, vrlo je lako demantovati to {to je Montgomeri rekao. Besmi-

koja je politi~ka pozadina ubistva premijer \in|i}a, “na kraju, da li je ima, ili nema”. Ujedno, podsetio je na to da je u pravosna`noj presudi protiv „zemunskog klana“ utvr|eno da je taj klan “poku{ao da izvr{i atentat na ^edomira Jovanovi}a pre 12. marta 2003. godine, da je u tu svrhu iznajmqen stan prekoputa frizerskog salona u kojem se {i{ao, da su ga nekoliko dana ~ekali, ali da nisu uspeli da izvr{e atentat”.

S. Stankovi}

BRAMERC PREDAO IZVE[TAJ SB UN O SARADWI SRBIJE S TRIBUNALOM

Ni{ta novo od juna

Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc izjavio je ju~e da je poslao Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija izve{taj o saradwi Srbije s Tribunalom. „Izve{taj je finaliziran posle moje posete Beogradu u ponedeqak i uglavnom je nastavak junskog izve{taja i sadr`i mi{qewe i preporuke za poboq{awe potrage za beguncima“, rekao je Bramerc, ne navode}i nikakve detaqe tog dokumenta. Glavni ha{ki tu`ilac je, u razgovo-

ru s novinarima iz Srbije koji borave u studijskoj poseti Hagu, izrazio uverewe da }e ~lanovi SB UN narednih dana dobiti kopije izve{taja, koji }e biti zvani~no predstavqen 6. Decembra. [ef vladine Kancelarije za saradwu sa Ha{kim tribunalom Du{an Igwatovi} rekao je sino} Tanjugu da, iako nije imao uvid u sadr`aj izve{taja, ne o~ekuje da }e se on bitno razlikovati od prethodnog. Prema re~ima

Igwatovi}a, u onom „neatraktivnom delu“ saradwe - dostavqawe dokumentacije i pristup svedocima i arhivama, ocena }e biti ista kao pre pola godine, a to je da ne postoje nikakvi problemi. On je kazao da }e glavni tu`ilac ponoviti da je veoma va`no da se begunci na|u u Hagu, ali i da o~ekuje da Bramercove re~i o potrazi za beguncima budu bla`e od onih koje je upotrebio u junu, s obzirom na to da se wegove sugestije primewuju na terenu.

VESTI Srbija otvara ambasadu u Kataru

Austrija ratifikovala SSP

Vlada Srbije odlu~ila je da otvori Ambasadu Srbije u emiratu Katar, sa sedi{tem u Dohi, objavqeno je u najnovijem Slu`benom glasniku. Vlada je tu odluku donela 11. novembra. U toj zemqi na Arabijskom poluostrvu Srbija je do sada bila zastupqena na nerezidencijalnoj osnovi, preko svoje ambasade u Kuvajtu. Vlada Srbije je 4. novembra odlu~ila da otvori ambasade u Azerbejxanu i Kazahstanu, gde je tako|e do sada bila prisutna na nerezidencijalnoj osnovi, preko ambasada Srbije u Turskoj, odnosno Rusiji.

Dowi dom austrijskog parlamenta, Nacionalno ve}e, ratifikovao je ju~e Sporazum o pridru`ivawu i stabilizaciji Srbije sa Evropskom unijom, preneli su austrijski mediji. Poslanik Socijaldemokratske aprtije Austrije Johan Majer ocenio je u raspravi da }e odluka parlamenta ubrzati integraciju Srbije u zajednicu evropskih dr`ava i zna~ajno doprineti stabilnosti regiona i saradwi zemaqa Zapadnog Balkana.

Austrija sada mora da se zauzme za brzo delovawe po pitawu pristupa Srbije Evropskoj uniji, zatra`io je Majer.

Iz MO u Tursku Vlada Srbije razre{ila je ju~e du`nosti dr`avnog sekretara Ministarstva odbrane Du{ana Spasojevi}a jer je postavqen za ambasadora Srbije u Turskoj. Ukazom predsednika Srbije Spasojevi} je postavqen na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Turskoj, umesto dosada{weg ambasadora Vladimira ]urgusa.

Ristanovi} razre{en Vlada Srbije je razre{ila direktora Inspektorata za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike Radovana Ristanovi}a.

Na tu funkciju Vlada je postavila Predraga Peruni~i}a, objavqeno je u Slu`benom glasniku. Peruni~i} je na polo`aj direktora In-

spektorata rad postavqan na period od pet godina. Dosada{wi direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanovi} podneo je premijeru Mirku Cvetkovi}u ostavku po~etkom novembra zbog, kako je naveo u obrazlo`ewu, neaktivnosti Ministarstva rada i socijalne politike, u oblasti nadle`nosti inspektorata. On je naveo da niz predloga za suzbijawe rada „na crno“, i promene u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu nisu na pravi na~in prihva}ene, niti se po wima postupalo, iako je o tome u vi{e navrata obave{ten i ministar rada Rasim Qaji}. Qaji} je, tim povodom, rekao da je Ristanovi}eva ostavka deplasirana jer nije pro{ao na konkursu za izbor direktora Inspektorata za rad, kao i da je potpuno poremetio me|uqudske odnose u toj slu`bi.

SLS: Na pravom putu Predsednik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrovi} rekao je ju~e da mnogi koji su ranije kritikovali wegovu listu zbog u~e{}a u kosovskim institucijama sada izlaze na vanredne parlamentarne izbore na Kosovu

12. decembra. Petrovi} je novinarima u Pri{tini kazao da to potvr|uje da je SLS sve vreme na pravom putu. Ta stranka, koja okupqa kosovske Srbe, u~estvovala je u radu vlade Ha{ima Ta~ija. Petrovi} je predstavio izbornu listu SLS na kojoj je 31 kandidat za izbore. Prema wegovim re~ima, stav Vlade Srbije da nema uslova da pozove kosovske Srbe na izbore doprine}e da oni glasaju u mawem broju.

Potvr|eno {est srpskih lista Centralna izborna komisija Kosova potvrdila je danas 12 lista za decembrarske parlamentarne izbore, me|u kojima je i {est lista iz srpske zajednice.

CIK je potvrdila liste Saveza nezavisnih socijaldemokrata, sa tri kandidata, Srpske kosovskometohijske stranke, sa 35 kandidata, Srpske socijaldemokratske stranke, sa 48 kandidata, Srpske narodne stranke, sa devet kandidata. Tako|e su potvr|ene i liste Gra|anske inicijativa „Krilo naroda“ sa deset kandidata i Jedinstvena srpska lista, sa 56 kandidata.

POSLANI^KE TEME

Hvala ministru Skup{tina Srbije zavr{ila je ju~e raspravu o amandmanima na predlog zakona o transportu opasnog tereta.

– Gospodine ministre, moram da vam iznesem svoju li~nu zahvalnost – obratio se poslanik SRS-a Sreto Peri} resornom ministru Milutinu Mrkowi}u. – Poznati ste kao ~ovek koji sve zavr{i pre roka, ali ovaj predlog niste uradili u roku da bi eksperti EU mogli dati mi{qewe o wemu. Ba{ mi se to do-

pada i ukazuje na prirodu va{eg karaktera. Godine dvehiqadite su jo{ duboko u nama po pitawu ~vrste `eqe da branimo zemqu.

Niste vi to slu~ajno uradili!

Otpad kre}e u Kopar Po{to su poslanici, uglavnom iz redova SRS-a, imali mnogo pitawa vezanih za opasni otpad, naro~ito iz Vin~e, ministar Milutin Mrkowi} je objasnio da „u petak u dva kre}e iz Vin~e kompletan transport od 32 kontejnera sa svom prate}om opremom i vozilima“.

– MUP obezbe|uje ceo transport, potpunim iskqu~ewem drugog vida saobra}aja do Azotare u Subotici, odnosno do Naumovi}e-

va. MUP odre|uje lokaciju pretovara u Azotari. @elezni~ki taransport kre}e u subotu u {est ujutru, izlazi iz Srbije bez zadr`avawa i preko Ma|arske i Slovenije dolazi do luke Kopar. Dakle, za 60 sati od po~etka transporta iz Vin~e, kontejneri moraju biti na brodu u Kopru – tvrdi Mrkowi}, odgovaraju}i na pitawe dokle je stiglo izvo`ewe nuklearnog otpada iz Instituta „Vin~a“.

Za brata i sestru Poslanik SRS-a Nemawa [arovi} naveo je da ni posle mesec i po ta stranka nije dobila odgovor na pitawe {ta je s krivi~nom prijavom koju je podnela protiv predsednika op{tine Zemun Branislava Prostrana i biv{eg odbornika SRS-a Steve @ivanovi}a.

SRS je Prostrana i @ivanovi}a iz Srpske napredne stranke optu`io za poku{aj kupovine odbornika kako bi zadr`ali vladaju}u ve}inu u toj beogradskoj op{tini.

– Odborniku SRS-a, koji nije pristao, nu|eno je zaposlewe za wega u op{tini Vo`dovac, a u Zemunu za sestru. Nu|ene su mu i razne druge materijalne nadoknade, koje dosti`u 100.000 evra – tvrdi [arovi}, navode}i i da se pojedinim zemunski odbornicima nudi da }e, ako pre|u u SNS, „biti direktor~i}i za platu od 100.000 do 120.000 dinara“.

Problem „Borelija” Poslanica Nove Srbije Zlata \eri} pitala je premijera Mirka Cvetkovi}a i ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a {ta Vlada ~ini za re{avawe pitawa imovine Srba u Hrvatskoj, navode}i primer firme „Boreli“ i lokale ~iji je vlasnik u Hrvatskoj, a koji se prodaju {irom Srbije.

– U Somboru smo se suo~ili s ozbiqnim privrednim problemom po pitawu firme „Boreli“. Vidimo da su bilateralni odnosi izme|u dve biv{e republike SFRJ po~eli da se normalizuju, ali ovo pitawe niko ne re{ava – istakla je Zlata \eri}.

Portreti ostaju [ef protokola Skup{tine Srbije Vojislav Gli{i} rekao je ju~e novinarima u parlamentu da je ponudio ostavku zbog lo{e organizacije te slu`be i negodovawa pojedinih poslanika i javnosti zbog izlo`be portreta predsednika parlamenta u Domu Narodne skup{tine koju je organizovao. Ujedno je napomenuo da }e o ostavci jo{ razgovarati s nadle`nima u Skup{tini.

Na pitawa novinara za{to nije bilo tendera za tu izlo`bu, koja je polovinom oktobra bila nakratko postavqena u Domu, Gli{i} je rekao da se tenderi za umetni~ka dela ne raspisuju, ve} da je predvi|en pregovara~ki postupak. Kako tvrdi, pregovori su obavqeni uz skup{tinsku komisiju i kasnije je rezultat objavqen u „Slu`benom glasniku Srbije“. Komisija se za slikara iz Sombora Dragana Stojkova odlu~ila jer je imao dobre reference, a kako je naveo, konsultovali su i Narodni muzej. Gli{i} je potvrdio da je svaki od 26

portreta pla}en po 1.500 evra, uz opasku da „me|u umetnicima zna da portreti ko{taju i do 2.000 evra”.

Po wegovim saznawima, samo su nekada{wi predsednici parlamenta Nata{a Mi}i} i Tomislav Nikoli} nezadovoqni svojim portretima, a „Stojkov bi verovatno pristao i na to da ih naslika ponovo ako bi to zahtevali“.

– Verujem i da, kad bi hteli da poziraju, da bi i to uradio – rekao je Gli{i}, tvrde}i i da Stojkov „to ne bi naplatio“. Portreti su naslikani na osnovu fotografija, a „svako ima svoj subjektivni do`ivaqaj o nekom umetni~kom delu“.

Portreti }e, kako poru~uje Gli{i}, ostati na istom mestu u Domu Narodne skup{tine, a bi}e dopuweni novim portretima budu}ih ~elnika parlamenta. Gli{i} ukazuje na to „da je li~no doprineo realizaciji ideje o izlo`bi portreta koja je pokrenuta jo{ za vreme dok je predsednik parlamenta bio Oliver Duli}“.

Tomi je neprijatno Jedan od „nezadovoqnika“, lider SNS-a Tomislav Nikoli}, koji je kratko bio predsednik parlamenta, rekao je da bi na zidovima skup{tinskog zdawa trebalo da stoji ne{to va`nije od ovih portreta.

– Predsednica Narodne skup{tine treba da razmi{qa o tome kakve posledice mo`e neki postupak izazvati. Ne bih se usudio, a verovatno boqe poznajem likovnu umetnost od we, da sam izaberem slikara koji bi uradio portrete koji, vaqda, treba ve~ito da stoje na zidu Skup{tine. Trebalo je da se anga`uje neko ko je stru~an da

proveri jo{ dok je sve bilo u fazi izrade, da li je je to ono {to Skup{tina `eli ili ne. Meni li~no je neprijatno {to se i ja tu potpuno nezaslu`eno nalazim. O svim predsednicima na skup{tinskom sajtu treba da se postavi neki portal, gde bi se qudi mogli obavestiti – predla`e Nikoli}. – Ako ve} ni minut nisam sreo tog ~oveka, da uhvati ne{to u mom pogledu, da vidi koliko mi je levo, ili desno uvo, onda su to preslikavawe fotografije mogli urado`iti i mnogi naivci iz [umadije.

S. Stankovi}

Ratkovi}: Uskoro mi{qewe o duplim funkcijama – Zakonadavni odbor Skup{tine Srbije izjasni}e se o odredbi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koja omogu}ava zadr`avawe duplih funkcija nakon dostavqawa mi{qewa Vlade Srbije – rekao je ju~e predsednik tog skup{tinskog tela Vlatko Ratkovi}. – Potrudi}emo se da to bude {to pre.

Kikinda: Odbijena `alba SNS-a Upravni sud odbacio je `albu 14 nekada{wih odbornika SRSa, a sada SNS-a, kojima su mandati oduzeti i koji su tra`ili wihovo vra}awe.

Kikindski napredwaci `alili su se na odluku tada{weg Okru`nog, a sada Vi{eg suda u Zrewaninu, koji je re{avao predmete po Zakonu o lokalnim izborima kada su im mandati oduzeti. Slu~aj je stigao do Upravnog suda, gde je `alba tako|e odbijena jer se smatra da oni koji su se `alili nisu iskoristili svoje pravo u onom trenutku kada je trebalo i rok za `albu je istekao.

– Ono {to smo mi iz DS-a govorili vi{e meseci sada je potvr|eno i ispostavilo se da smo bili u pravu – rekao je predsednik Op{tinskog odbora Demokratske stranke Savo Dobrani}. – Ustavni sud jeste proglasio pojedine odredbe Zakona o lokalnim izborima protivustavnim, ali se te odredbe ne mogu primewivati retroaktivno. Pretpostavqam da se ovom odlukom zavr{ava ~itava pri~a o, ponavqam, sudski oduzetim mandatima. Postoji i daqi postupak, a nekada{wi odbornici }e mo}i da pro~itaju pouku o pravnom leku i da iskoriste svoja prava.

A. \.

On je naveo da }e se Zakondavni odbor obratiti Vladi Srbije da po{aqe mi{qewe o spornoj odredbi.

– Ukoliko Vlada ne dostavi mi{qewe u nekom primerenom roku, vide}emo {ta }emo preduzeti – kazao je Ratkovi}.

Izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, usvojenim u Skup{tini

Srbije krajem jula, omogu}ava se da direktno izabrani funkcioneri do kraja mandata zadr`e bilo koju drugu funkciju, bez obzira na to da li su u sukobu interesa. Predlog za ocenu ustavnosti sporne odredbe podnela je Agencija za borbu protiv korupcije. Ustavni sud Srbije zatra`io je mi{qewe Skup{tine Srbije o odedbi tog zakona.

LIDER SNS-a TOMISLAV NIKOLI] U NOVOM SADU

Izdr`a}e sve napade Predsednik SNS-a Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e u Novom Sadu, gde je obi{ao nove prostorije gradskog odbora stranke, da }e napredwaci izdr`ati sve politi~ke napade jer im je ciq da budu najja~a partija i podignu Srbiju koja je “u haosu i u kojoj cveta kriminal”. On je optu`io vlast u Srbiji za neozbiqnost, brigu o svojim interesima i vezu s kriminalom. On je rekao da “zna s kim ima posla” i o~ekuje da }e “na sve strane” biti tra`ena saradwa da bi se SNS spre~io da do|e na vlast.

– To {to deset godina nismo promenili vlast korumpiralo je i iskvarilo mnoge qude na vlasti i wihove saradnike, posebno saradnike predsednika Srbije Borisa Tadi}a koji zara|uju stotine miliona evra samo zato {to su savetnici ili u kabinetu predsednika Srbije – kazao je Nikoli}. – Te zarade su preko javnih preduze}a, gde su oni neprikosnoveni.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak19.novembar2010.

3

REKLI SU

Dragutinovi}: Vlada ko{ta 150 miliona Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je ju~e da eventualna rekonstrukcija Vlade ne bi uticala i na „rekonstrukciju“ republi~kog buxeta, po{to su godi{wi tro{kovi Vlade Srbije 150 miliona dinara, {to je mali udeo u ukupnim buxetskim rashodima od 780 milijardi. Ona je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije istakla da ne mo`e da te dve stvari dovede u vezu. „Srpska vlada sa svim svojim kabinetima, ministrima, putovawima, papirima, dr`avnim sekretarima, godi{we ko{ta oko 150 miliona dinara i ako pogledate koliki je buxet Srbije, da je to 780 milijardi dinara, procenite da li }e rekonstrukcija Vlade zna~ajno doprineti smawewu ovih rashoda“, naglasila je Diana Dragutinovi}.

Da~i}: Ministarstvo policije ostaje

I poznaju}i ih dobro, tvrdim da }e vrlo te{ko da se pomire s porazom.

Lider SNS-a smatra da je su{tina najavqene rekonstrukcije Vlade u tome da se “nekako premosti vreme” do statusa kandidata za ~lanstvo u EU, odluke o prodaji Telekoma, a da Vlada poka`e da brine, da je {tedqiva i da radi.

Tu`ila{tvo da ispita i Dinki}a Nikoli} je ocenio da Tu`ila{tvo mora da ispita kako se Mla|an Dinki} zala`e za regionalizaciju koje u Ustavu nema, ako je ve} Tu`ila{tvo najavilo da }e ispitati {ta su dva Albanca iz Pre{eva i Bujanovca govorila u Tirani, kad su rekli da bi `elela da `ive u Albaniji a u Pre{evu.

– Nije, vaqda, dovoqno to {to Dinki} ka`e „promeni}emo Ustav“? Pa i Albanci ka`u „promeni}emo i mi Ustav“! – dodao je Nikoli}, po kome nije u skladu s Ustavom “ni to {to radi LDP, koji tra`i da se prizna nezavisnost Kosova”.

– Rekonstrukcija je pri~a za malu decu, verovatno do marta, kada bismo mogli o~ekivati da raspi{u izbore u Vojvodini, gde i daqe misle da su najja~i, pa bi im to, eto, dalo malo poleta da se osete kao pobednici, pa da u|u i u parlamentarne izbore – rekao je Nikoli}.

On je kazao da se ni s kim nije dogovarao o sastavu budu}e vlade, ali bi “voleo da pobedimo, da formiramo vladu i da ona za godinu – godinu i po, u~vrsti Srbiju na mestu s kojeg se posle lak{e di{e”.

– A ja bih se onda posvetio predsedni~kim izborima – dodao je.

Na pitan`we o tome {ta SNS spaja s Kari}evim PSS-om i Vulinovim Pokretom socijalista, odgovorio je da je to `eqa da se u Srbiji boqe `ivi, a da to okupqawe, procentualno, donosi vi{e tim strankama nego SNS-u.

S. N.

– Koliko god da bude ministarstava, Ministarstvo unutra{wih poslova mora da postoji – rekao je ju~e ministar policije Ivica Da~i}, dodaju}i da je rekonstrukcija Vlade pitawe politi~kih odnosa. – Vlada Srbije nije ni najmawa, ali ni najve}a u Evropi. Na primer, u [vedskoj, u ministarstvu spoqnih poslova postoje ~etiri ministra.

Rebalansom buxeta Ministarstvu unutra{wih poslova pripa{}e milijardu dinara i taj novac }e, po Da~i}evim re~ima, biti upotrebqen za poboq{awe materijalnog polo`aja zaposlenih i nabavku nove opreme.

– Policija ne tra`i pove}awe plata ve} izjedna~avawe svog statusa sa statusom i pravima drugih zaposlenih – objasnio je Da~i}.

Tadi}: I predsednik i tata – Moj san i, nadam se, san svih vas je da `ivimo u zajednici evropskih naroda, EU, u kojoj nema sukoba – rekao je ju~e predsednik Srbije Boris Tadi} u~enicima iz Pre{eva, Bujanovca i Medve|e, stipendistima Koordinacionog tela za jug Srbije. –@elim da vam uka`em na to da odrastawe nije lako, da vas o~ekuju brojni izazovi i da `ivimo u vremenu punom isku{ewa. Borimo se protiv narkomanije, bolesti zavisnosti, pu{ewa i alkoholizma. Tadi} je ocenio da „la`u svi“ koji ka`u da su alkohol, pu{ewe ili sedativi re{ewe za neki problem.

– Ne}u da vas pla{im, ve} samo da vas upozorim, kao predsednik i tata, to ka`em i svojim }erkama, na to da odrastate kao zdrava, pametna i darovita deca – zakqu~io je Tadi}.

4

EKONOMIJA

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

REBALANSOM POQOPRIVREDA DOBILA UPOLA MAWE PARA NEGO [TO JE TRA@ILA

Do novog buyeta premija za mleko tri dinara Ministarstvo poqoprivrede dobilo je rebalansom buxeta za ovu godinu upola mawe para nego {to je tra`ilo, tako da od zahteva pojedinih udru`ewa farmera da premije po litru mleka budu pet dinara ili da se ispla}uju procentualno spram otkupne cene – ne}e biti ni{ta. Barem za sada, dok se ne “umesi” buxet za narednu godinu.

Poqoprivreda je rebalansom dobila svega 650 miliona dinara, od tra`ene 1,27 milijarde pa }e premija za mleko, umesto sada{wi dinar i po, iznositi tri dinara.

Ministarstvo je ju~e saop{tilo da }e, paralelno s usvajawem rebalansa, izmeniti Uredbu o uslovima i na~inu kori{}ewa premije za mleko za ovu godinu, te da }e ona biti

uve}ana u skladu s novcem dobijenim iz rebalansa. Kako su ranije najavili predstavnici tog

Sto~ari, ina~e, smatraju da bi bilo boqe da se ispla}uje premija u visini 15 odsto otkupne

procentualno, u odnosu na cenu koju dobijamo od otkupqiva~a.

Kada bismo, recimo, dobijali 15 odsto od toga, bilo bi vi{e vajde i za nas i za celokupno sto~arstvo i mlekarstvo. Jer, u tom bi se slu~aju stimulisao kvalitet, a to je su{tina – ka`e za “Dnevnik” predsednik Udru`ewa sto~ara Be~eja Vasa Xigurski, koji je, tako|e, zadu`en za sto~arstvo u Asocijaciji poqoprivrednika.

On obja{wava da bi takva mera stimulisala i ve}e farmere koji proizvode, recimo, 1.500 litara mleka dnevno, ali i one “male”, jer bi imali motiv da proizvode vi{e, i to mleka ekstrakvaliteta. Onome ko proizvodi visokokvalitetno mleko, naravno, premija od tri dinara se ne isplati. Jer, na osnovnu otkupnu cenu idu i stimulacije

[ta je sve tra`eno Ina~e, bilo je planirano da u sistem subvencionisawa mlekarstva budu ukqu~eni svi subjekti, odnosno da budu izjedna~ena fizi~ka i pravna lica, a predvi|eno je da se to odnosi na davawe premija za mleko za ~etvrto tromese~je ove godine.

Tako|e, predvi|eno je pove}awe iznosa davawa po umati~enom grlu stoke sa sada{wih 12.500 dinara, kao i odobravawe novca za pro{irewe osnovnog stada, odnosno investicionu podr{ku, koja bi iznosila od 50 do 60 odsto vrednosti ukupne investicije.

Me|utim, pomenuti planovi bili su navedeni u okviru tra`ene dodatne 1,27 milijarde dinara za ovu godinu, a ne 650 miliona, koliko je paore zapalo. ministarstva, pare koje budu dobijene iz rebalansa buxeta bi}e, pre svega, namewene sto~arstvu, odnosno mle~nom govedarstvu.

cene mleka, nego da se utvr|uje ta~an iznos, bilo da je to tri dinara ili vi{e ili mawe od toga.

– Na{ predlog je da se taj stimulans farmerima utvr|uje

Gra|evinarstvo na ivici socijalnog bunta

vare gra|ane – do sada je to bilo naj~e{}e kod prodaje stanova, ali i drugih poslova. Da ima li-

Poguban kurs dinara Sagovornik ocewuje da }e nas uni{titi divqawe kursa, koji je tek fizi~ka jedinica za obra~un. Dugovawe dr`ave gra|evinskoj operativi datira iz vremena kada je evro bio 80 dinara, kursnu razliku danas niko ne priznaje, dug jo{ nije pla}en, u me|uvremenu preduze}a su bila prisiqena na to da podignu kredite vezane za stranu valutu, tako da su oti{li u propast. ministarstvo koje se bavi gra|evinom – ka`e Rodi}. – Tako|e, zna~ajno je licencirawe firmi, da bi se znalo ko {ta mo`e da radi i ko za {ta odgovara, u suprotnom se javqaju fantomske firme koje se rode preko no}i i tako i nestanu, nakon {to pre-

cencirawa, ne bi bilo haosa – tvrdi Rodi}.

Sagovornik ka`e da Ministarstvo gra|evine treba da vodi i visokogradwu, i niskogradwu, i industriju gra|evinskog materijala, i projektovawe, i planirawe... Dodaje: politi~a-

KOMUNALNA INFRASTRUKTURA U SVE LO[IJEM STAWU

Na kanalizaciji tek tre}ina Srbije – Komunalna infrastruktura 65 odsto otpadnih voda zavr{i u u Srbiji je u sve lo{ijem stawu septi~kim jamama i na kraju u – izjavio je ju~e ministar za `iprirodi. votnu sredinu Oliver Duli}, Duli} je istakao da se na taj isti~u}i da se u skladu s evropna~in godi{we stvori oko skim standardima 42.000 tona opapre~i{}avaju otsnog otpada, {to padne vode iz saje katastrofalan Komunalna mo {est odsto dopodatak, ali i da infrastruktura ma}instava koja Srbiji nedostaje propada zbog su prikqu~ena na vi{e od 20 regiogubitaka koje kanalizaciju. nalnih deponija.

– Od ukupnog komunalna preduze}a – Takva situabroja doma}incija je neprihvaimaju usled niskih stava u Srbiji, 78 tqiva i {to pre cena usluga odsto je prikqumora da se mewa – ~eno na vodovod, naglasio je on, i a na kanalizacionu mre`u samo dodao da komunalna infra35 odsto, dok odgovaraju}i sistruktura propada zbog gubitastem za pre~i{}avawe otpadnih ka koje komunalna preduze}a voda ima samo {est odsto domaimaju usled niskih cena usluga, }instava – rekao je Duli} na koje se tretiraju kao socijalna skupu o javno-privatnom partkategorija. nerstvu, i dodao da to zna~i da E. Dn.

mora ugledati na strance. Kada strane kompanije kupuju na{e firme, gledaju kvalifikacionu strukturu radne snage i rukovodstvo. Ako je rukovodstvo uhodano i dugo godina na ~elu firme, te firme imaju prednost pri kupovini. ^im se rukovodstvo ~esto mewa – {to se kod nas de{ava zbog politike, dolaze ~as jedni, ~as drugi – stranci nisu naro~ito zainteresovani. Zato godinama ne mo`e da se proda jedna “Galenika” koja u godini dana promeni dva direktora.

Rodi} ka`e da dr`ava duguje gra|evincima oko 100 miliona evra, a lokalna samouprava mnogo vi{e. Me|utim, kako obja{wava, nije lokalna samouprava privatna firma, i ona je pod ingerencijom dr`ave koja daje pare iz buxeta. Zato, ka`e, dr`ava ne mo`e da pere ruke od dugova lokalne samouprave gra|evincima. Problemi se predugo razvla~e, privreda ne radi, buxet se ne puni i socijala pada dr`avi na teret, zbog ~ega }emo, po proceni sagovornika, do}i u velike socijalne tenzije.

R. Dautovi}

ri da se bave politikom, a esnaf strukom. ^im se politika bavi strukom, imamo wenu propast.

Funkcioneri dr`ave koji kroje budu}nost zemqe treba da obi|u velike multinacionalne kompanije koje su u{le na na{e tr`i{te, kao {to su “Lafar`”, “Holcim”, “Titan”, pri~a Rodi}. On je, dodaje, obilazio te fabrike i video kako se radi, kako je za{ti}en radnik i kakva su mu prava i obaveze. Taj princip i modalitet treba da se primeni svugde. Tu je, naravno, i “Tondah” i druge firme koje su zaposlile doma}u radnu snagu, s dobrom organizacijom rada, regresom, redovnom platom i bez povrede na radu.

– Sve je u organizaciji rada – ka`e Rodi}. – Zato se dr`ava

lo u legalne tokove – nagla{ava Xigurski.

Elem, sude}i po onome {to je poqoprivreda dobila rebalansom, od toga za sada ne}e biti ni{ta. Ministarstvo ipak o~ekuje da }e agrarni buxet za 2011. godinu biti uve}an jer }e na taj na~in biti omogu}ena dodatna ulagawa u sektor poqoprivrede i, posebno, sto~arstva. S. Glu{~evi}

VLADA ODREDILA MINIMALNU CENU RADA

NEIMARI TRA@E JEDINSTVENO MINISTARSTVO GRA\EVINE

Kriza u gra|evinarstvu zahvatila je sve wegove segmente, od visokogradwe do industrije gra|evinskog materijala, jedino jo{ pomalo rade putari – a neimari za takvo stawe okrivquju dr`avu koja nema jasnu strategiju razvoja ove privredne oblasti. Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} ka`e da jedinstvene politike koja se bavi gra|evinom ne}e biti dok god ne bude jedinstvenog ministarstva za tu oblast. Ne mo`e se ovako zna~ajan sektor protezati i po Ministarstvu za infrastrukturu i Ministarstvu za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa.

– Udru`ewe godinama tra`i da bude formirano jedinstveno

pa tako za litar mleka ekstraklase farmeri dobiju 32 dinara.

To zna~i da bi, u slu~aju da premija iznosi 15 odsto od otkupne cene, dobili 4,8 dinara, a ne tri, na koliko u najboqem slu~aju mogu ra~unati nakon rebalansa.

– Na taj na~in bi se najboqe povelo ra~una o kvalitetu mleka, a sivo tr`i{te bi se preli-

17. 11. 2010.

1.272,15751

Minimalac ve}i pet dinara Po{to sindikat i poslodavci nisu uspeli da se dogoore o pove}awu, minimalca problem je presekla Vlada – Vlada Srbije je ju~e odlu~ila da pove}a minimalnu cenu rada po satu s 90 dinara na 95, {to je pove}awe od 5,5 posto – izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}.

On je rekao da }e minimalna neto zarada sada iznositi 16.530 dinara, umesto dosada{we 15.660, {to je po95 dinara koje odredi Vlada ve}awe od 870 dinara.

Srbije, mada je jasno da, nakon – U ovom trenutku to je maksi{to odluka bude doneta, komum koji se mogao u~initi – rerekcije nisu mogu}e. Sindikao je Qaji}, i podsetio na to da kat je, podsetimo, tra`io da je zahtev sindikata bio da se ceminimalna cena bude 100 dinana rada pove}a na 100 dinara po ra po satu, odnosno 17.400 disatu, a da su poslodavci bili nara mese~no. spremni da daju Dok su se soci93. – Ministarjalni partneri stvo rada predlo- Minimalna cena rada nadvla~ili oko u po satu pove}ana `ilo je Vladi su{tini malih kompromisnu vaiznosa, bilo da je s 90 na 95 dinara rijantu – da cena minimalac 16.500 rada po satu iznoili 17.400 dinasi 95 dinara, {to je Vlada i prira, radnici su ~etiri meseca dohvatila. bijali minimalac koji je va`io Kako je “Dnevnik” pisao, Vlado kraja juna ove godine. Obe}ada je jo{ po~etkom oktobra odwe da }e im nakon {to “jednom” lu~ila da minimalac bude upraVlada Srbije utvrdi novu cenu, vo ovakav kakav je usvojen ju~e koja je trebalo da se primewuje pa nije jasno za{to se ~ekalo good 1. jula, poslodavci morati istovo mesec i po. platiti razliku izme|u starog Predsednik Saveza samoi novog minimalca za wih je slastalnih sindikata Srbije Quba vajda jer su mnogi svesni da od bisav Orbovi} je jo{ tada ustoga nema ni{ta i da ne}e dobitvrdio da oni ne}e prihvatiti ti ni dinara unazad.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Institut za strane jezike, BG

20,00

10.800

10.800

Inos sinma, Sevojno

10,00

275

1.375

BB Minakva, Novi Sad

8,33

6.500

32.500

Tigar, Pirot

6,89

698

720.586

4,45 Promena %

1.150 Cena

17.250 Promet

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom Graditeq, Beograd

-12,00

1.848

1.848

PK Sombor Holding, Sombor

-12,00

1.056

3.168

PZP Po`arevac, Po`arevac

-11,99

3.485

996.710

Zobnatica, Ba~ka Topola Go{a FOM, Smederevska Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,97 -11,76 Promena %

1.162 450 Cena

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,41

3.192

10.369.604

Komercijalna banka, Beograd

0,00

25.051

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,52

967

506.282

Agrobanka, Beograd

0,56

7.143

178.578

Imlek, Beograd

0,00

1.700

408.000

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.500

45.000

0,48

830

6.289.540

-0,05

1.951

214.610

Privredna banka, Beograd

0,00

691

0,00

Tigar, Pirot

6,89

698

720.586

Meser Tehnogas, Beograd

1,96

5.200

20.800

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,23

3.150

141.750

280.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

24.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,56

543

182.440

5.810 1.800 Promet

480

11.544.732

Soja protein, Be~ej

0,48

830

6.289.540

1.400

Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,21

3,70

Naziv kompanije

Soja protein, Be~ej

NIS, Novi Sad

Mlekara, Subotica

BELEX 15 (640,14 0,41)

Promet

Veterinarski zavod, Subotica

0,56

543

182.440

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,23

3.150

141.750

Svi iznosi su dati u dinarima

VENSAN DE@ER

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

petak19.novembar2010.

5

MILUTIN MILANKOVI] NA NOVOJ BANKNOTI OD DVE HIQADE DINARA

Srbija se slabo oporavqa – Uspe{na primena stendbaj aran`mana s Me|unarodnim monetarnim fondom na~in je da se u Srbiji postigne ekonomska stabilnost – izjavio je ju~e {ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan De`er, napomiwu}i da je srpska ekonomija jo{ pod uticajem krize i da je oporavak slab.

On je na otvarawu 9. me|unarodne konferencije Beogradske berze “Upgrade in Belgrade”

upozorio na to da jo{ postoji rizik od rasta javne potro{we, i napomenuo da Vlada mora da pokrene reformu javnog sektora i javnih preduze}a.

On je rekao da je bruto doma}i proizvod u Srbiji u 2009. tri odsto smawen, a da je kriza zahvatila Srbiju dok je jo{ bila u tranziciji. De`er je ocenio da je situacija u regionu na tr`i{tu kapitala veoma sli~na, da su berze male, wihov promet nizak, a uticaj na ekonomiju nedovoqan.

De`er je napomenuo da je u izve{taju Evropske komisije za 2010. o napretku u procesu evropskih integracija istaknuto da Komisija za hartije od vrednosti nije dovoqno nezavisna i ne ispuwava me|unarodne standarde.

Nova nov~anica za staro {tampawe para?

Da li Milutin Milankovi} treba da postane samo novo ime na nov~anici za staro {tampawe para u na{oj ekonomiji – glavno je pitawe koje se name}e nakon najave da }e Srbija uskoro dobiti novu nov~anicu, i to od dve hiqade dinara.

U Narodnoj banci Srbije najavili su da naredne godine o~ekuju stopu inflacije od 4,5 procenta. To je upola ni`e nego {to se o~ekuje ove godine. Koliko }e se to ostvariti, vide}e se. Tek, u toku je priprema za izradu nove banknote od dve hiqade dinara. U Zavodu za izradu nov~anica radi se pilot-projekat izgleda nove banknote na kojoj treba da se pojavi lik poznatog nau~nika Milutina Milankovi}a. Nadle`nima u NBSu ponudi}e se nekoliko idejnih re{ewa. Nov~anica }e, kao i sve na{e, biti za{ti}ena od falsifikovawa po najvi{im standardima, istovremeno bi}e prva na kojoj }e biti samo potpis Dejana [o{ki}a kao guvernera NBS-a.

Ime Milutina Milankovi}a dobro je poznato, ali je te{ko u nekoliko re~i re}i ko je on.

Bio je gra|evinar, astronom, matemati~ar, umeteqiva~ moderne klimatologije. U celom svetu je poznat po izradi najpreciznijeg kalendara. Svoju nov~anicu odavno je zaslu`io.

U NBS-u ka`u da je “Milankovi}” jo{ daleko od opticaja.

Nema datuma po~etka zvani~ne izrade, sve je jo{ u fazi projek-

ta. Pre zvani~nog pu{tawa u opticaj, obavezno }e biti predstavqawe nove banknote. Sve {to se sada govori na tu temu treba shvatiti kao najavu projekta koji bi se mogao ostvariti tek dogodine.

Dvohiqadarka treba da popuni prazninu izme|u nov~anica

Hiqadarka se gotovo prepolovila, pa bi je nova banknota mogla zameniti u pravom smislu re~i od pet i hiqadu dinara. Kada je 2008. godine startovala crvena hiqadarka, jedan evro se kupovao za 60 dinara, a prodajni kurs kod mnogih banaka sada je 110 dinara. Hiqadarka se gotovo prepolovila pa bi je nova banknota

VLADA USVOJILA REBALANS BUYETA ZA 2010. GODINU

Dr`ava u minusu 120 milijardi dinara Vlada Srbije usvojila je ju~e rebalans buxeta za 2010. godinu kojim je predvi|en deficit od 120 milijardi dinara {to je za 13 milijardi vi{e nego {to je bilo prvobitno predvi|eno Zakonom o buxetu za 2010. godinu.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je, na konferenciji za novinare, da su rebalansom predvi|eni prihodi buxeta 660 milijardi dinara {to je 3,5 milijardi vi{e od prvobitnog plana, kao i rashodi od 780 milijardi {to je 16,5 milijardi vi{e nego {to je bilo prvobitno predvi|eno.

Dragutinovi} je istakla da ovaj rebalans buxeta podr`ava sve one kojima je pomo} najpotrebnija - penzionere, zaposlene sa ni`im primawima, korisnike socijalne pomo}i ali predvi|a i subvencije u realnom sektoru.

“Predlogom rebalansa buxeta vlada `eli da obezbedi

ravnote`u izme|u socijalne kohezije i podsticawa privrede”, rekla je Dragutinovi}.

Prema wenim re~ima, osnovna pretpostavka ovog rebalansa, kao {to }e biti i buxeta za 2011. , jeste da je najgore za nama ali da je neizvesnost i daqe

velika jer je Srbija mala privreda zavisna od oporavka u okru`ewu i zemqama EU. Ministarka je izjavila da se pregovori sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) o buxetu za 2011. godinu bli`e kraju i da }e, verovatno za nekoliko dana, biti postignut kona~an dogovor.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

104,589

106,723

109,178

104,269

Australija

dolar

1

75,8163

77,3636

79,143

75,5842

Kanada

dolar

1

75,4227

76,9619

78,732

75,1918

Danska

kruna

1

14,0252

14,3114

14,6406

13,9822

Norve{ka

kruna

1

12,8119

13,0734

13,3741

12,7727

[vedska

kruna

1

11,1478

11,3753

11,6369

11,1137

[vajcarska

franak

1

77,819

79,4071

81,2335

77,5807

V. Britanija

funta

1

122,498

124,998

127,873

122,123

SAD

dolar

1

76,8978

78,4671

80,2718

76,6624

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 11. 2010. godine

mogla zameniti u pravom smislu re~i.

O tome {ta za inflaciju zna~i ovo ukrupwavawe stru~wak Sini{a Ostoji} ka`e da ima razloga i za sumwe: – Ako se nova pojavi banknota, pla{im se da bi to mogao biti po~etak {tampawa para – re-

Ona je rekla da bi prema tom buxetu deficit trebalo da iznosi ~etiri odsto BDPa. Dragutinovi} je istakla da bi konsolidovani deficit na nivou republike trebalo da iznosi oko 140 milijardi dinara, a deficit buxeta Republike Srbije za 2011. godinu 125 milijardi dinara. Ona je naglasila i da je fiskalna politika dr`ave, zakqu~no sa septembrom ove godine (tre}i kvartal), bila u potpunosti usagla{ena sa dogovorom sa MMF-om.

Ona je istakla da deficit ne mo`e da bude smawen “preko no}i”, ali da }e se Vlada truditi da ispo{tuje fiskalna pravila koja je ranije usvojila.

“Buxet je pokazao da je vreme da {tedimo koliko mo`emo i to{imo koliko moramo” ocenila je Dragutinovi}.

E. Dn.

Jeftiniji stambeni krediti Klijenti EFG Eurobanke koji tek podi`u stambeni kredit pla}a}e ni`u kamatu.

Ova ku}a snizila je stopu 0,45 odsto. Zajmovi se odobravaju na rok od 30 godina. Recimo, za zajam od 50.000 evra kamata se uskla|uje s tromese~nim euriborom i trenutno iznosi 6,34 posto godi{we, a mese~na rata je 285 evra. EFG banka daje i beneficije za one koji kod wih imaju ra~un i primaju platu.

D. V.

kao je Ostoji}. – Na`alost, druge na~ine popuwavawa buxetskog deficita, kao {to je zadu`ivawe, ve} smo potro{ili.

Ostaje nam ili kredit od Pariskog kluba, gde su kamate povisoke i kre}u se od 10 do 12 posto

godi{we, ili nove nov~anice.

Mislim da bi ih trebalo izbe}i i i}i na smawewe javne potro{we. Ina~e nas ~eka visoka inflacija.

Ostaje da se nadamo da }emo gorepomenuti scenario izbe}i.

Sve zavisi od toga kada }e se nova nov~anica pojaviti i tehnika zamene jer kao {to se novac pu{ta u oticaj, tako se i povla~i.

Za Milankovi}a se mo`e po`eleti da izbegne sudbinu Nikole Tesle koji se pojavqivao na nekoliko nov~anica s velikim brojem nula. Sada se ustalio na stotinarki i izgubio na vrednosti. Izgleda da je to ve} decenijama sudbina velikana koji dobiju tu ~ast da se na|u na na{im nov~anicama.

D. Vujo{evi}

PROBLEMI U JAVNIM NABAVKAMA

Poga|awe nije po Ustavu Koalicija za nadzor javnih finansija i “Transparentnost Srbija” zatra`ile su ju~e od Ustavnog suda da obustavi javne nabavke ugovorene poga|awem na osnovu Zakona o podsticawu gra|evinske industrije u uslovima ekonomske krize.

Te nevladine organizacije su u saop{tewu za javnost ukazale na to da je ugovarawe javnih nabavki u postupcima s poga|awem suprotno Ustavu Srbije, Zakonu o javnim nabavkama, Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ewu i sporazumu CEFTA. “Pozivamo Ustavni sud da u najkra}em roku obustavi izvr{ewe zakqu~enih ugovora i Zakon o podsticawu gra|evinske industrije u uslovima ekonomske krize stavi van snage jer se wime ugro`ava pravna sigurnost, umawuje konkurencija i su{tinski legalizuje korupcija”, naveli su Koalicija i TS-u.

Zakon je usvojen po~etkom jula ove godine, a predvi|eno je da se primewuje do kraja 2011. Tim zakonom se daje prednost doma}im gra|evinskim firmama u gradwi objekata od javnog zna~aja i omogu}ava ubrzana procedura za izbor ponu|a~a.

ZA[TO NAFTNA INDUSTRIJA NIJE O@IVELA DOMA]E TR@I[TE KAPITALA

Sigurna zarada na akcijama NIS-a u februaru

Iako je listirawe akcija Naftne industrije Srbije na Beogradskoj berzi najavqivano kao {ansa za izlazak doma}eg tr`i{ta kapitala iz vi{egodi{we krize, to se nije desilo.

Promet na srpskom berzanskom tr`i{tu i daqe je desetostruko ni`i nego u wegovim najboqim danima, a vrednosti indeksa su duboko ispod wihove po~etne vrednosti.

Rukovodstvo berze, brokeri, ekonomski analiti~ari i ministri, svi su oni najavqivali da }e izlazak velikih javnih preduze}a na berzu preokrenuti stvari i privu}i velikih broj, pre svih, stranih institucionalnih investitora koji }e potom po~eti da kupuju i akcije drugih kompanija. NIS je od javnih preduze}a na berzu iza{ao prvi, ali skoro ni{ta od ovoga se prethodnih meseci nije desilo. Akcijama Naftne industri-

To zna~i da u NIS-ovim akcijama vide siguran profit koji }e im biti ispla}en u februaru.

Zato su se neka planirana ulagawa samo prelila iz drugih rizi~nijih akcija ka hartijama

Tek nakon isteka roka u kojem je „Gasprom” du`an da otkupi akcije zna}e se prava berzanska vrednost NIS-a i tek onda }e po~eti i prava trgovina ovim akcijama je se, dodu{e, trguje u za aktuelne doma}e prilike sasvim solidnim iznosima od 15 - 20 miliona dinara dnevno, ali se op{te stawe na berzi uop{te nije popravilo.

“Problem” sa NIS-om ispao je slede}i: novi vlasnik “Gasprom” se kupoprodajnim ugovorom obavezao da }e u februaru idu}e godine otkupiti sve ponu|ene akcije po ceni od 4,8 evra u dinarskoj protivrednosti.

- S obzirom da imaju zagarantovan profit, investitori se prema akcijama NIS-a ophode kao prema du`ni~kim hartijama ili dr`avnim obveznicama, odnosno, kladioni~arski re~eno, te akcije su im “sigurica”.

NIS-a - obja{wava za na{ list broker Sinteza investa Nenad Gujani~i}.

Dugo se akcija NIS-a kotirala na oko 450 dinara i to je zna~ilo da }e oni koji su je kupili po toj ceni mo}i u februaru da ra~unaju na sigurnih desetak procenata zarade. Sada se ta zarada unekoliko smawila, hartije NIS-a ve} skoro dve sedmice se nalaze na nivou od 480-481 dinara, {to }e onima koji je sada kupili u februaru, po sada{wem kursu evra, doneti nekih 32 dinara profita po akciji.

Gujani~i} navodi da }e se tek nakon isteka roka u kojem je “Gasprom” du`an da otkupi akcije, znati prava berzanska vrednost

NIS-a, kao da }e tek onda po~eti i “prava” trgovina ovim akcijama. Tako|e, on o~ekuje da bi zna~ajniji priliv investicija na Beogradsku berzu mogao sti}i nakon privatizacije Telekoma “Srbija”. Prema procenama, cena Telekoma je dva do tri puta vi{a od NIS-ove i neuporedivo je vrednija kompanija od svih ostalih kojima se sada trguje na doma}oj berzi.

- To bi moglo da privu~e krupne strane investitore koji su do sada ~esto zaobilazili srpsku berzu zbog nedostatka velikih kompanija u koje bi mogli da ula`u”, ka`e Gujani~i}.

Ekonomska kriza ogolila je sve slabosti doma}eg tr`i{ta kapitala: mawak jakih kompanija na berzi i nedostatak krupnih stranih investitora. Berzanska industrija je sredinom decenije bila prava “zlatna koka” doma}ih finansija, ali je sada karakteri{u gubici brokerskih ku}a i otpu{tawa zaposlenih.

Pore|ewa radi, na Beogradskoj berzi sada se dnevno trguje za tek 700.000 evra, a pre tri-~etiri godine dnevni prometi su u proseku bili na nivou od desetak miliona evra.

V. ^vorkov

6

DRU[TVO

petak19.novembar2010.

DNEVNIK DO ZDRAVQA SMS PORUKAMA

Podsetnik za posetu lekaru

INSTITUT ZA RATARSTVO POMA@E KRAQEVU: Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo uru~io je ju~e stanovnicima Kraqeva humanitarnu pomo} od 15 tona bra{na, deset tona {e}era i tri tone uqa. Pomo} je namewena postradalima u zemqotresu, a predstavnici na{e najve}e nau~ne agrarne ku}e i semenske kompanije predali su je kriznom {tabu u ovom gradu. Kako je za „Dnevnik“ izjavio direktor marketinga Instituta Danilo Golubovi}, pomo} }e dobiti i poqoprivrednici u Kraqevu i okolini. Naime, za wih je novosadski institut obezbedio besplatno seme jarih kultura.

S. G.

OTVORENA AMBULANTA ZA DIJABETI^ARE

[e}er kosi Zrewanince Ambulanta za dijabeti~are pri prvoj privatnoj zrewaninskoj Op{toj bolnici “Sveti Jovan” po~ela je rad. Ova ambulanta, po re~ima generalnog menaxera te zdravstvene ustanove dr Vladimira Popova, osnovana je u saradwi s gradskim Dru{tvom za borbu protiv {e}erne bolesti, a

redovne kontrole, edukaciju i doprinela prevenciji komplikacija – objasnio je dr Popov.

Po podacima Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti, od ukupnog broja obolelih u Zrewaninu i okolnim selima, oko 70 dosto ima iznad 50 godina. Me|u mla|ima od te populacije je i

Od ukupnog broja obolelih od dijabetesa u Zrewaninu i okolnim selima, oko 70 dosto ima iznad 50 godina sve u `eqi da se obezbedi puna lekarska briga pacijentima koji ve} imaju dijabetes, ali i onima koji pripadaju grupi osoba pod rizikom da dobiju ovu bolest.

– Poznato je da na teritoriji grada Zrewanina ima blizu deset hiqada registrovanih obolelih od {e}erne bolesti. Akutni problem za wih jeste nedostatak odgovaraju}e medicinske strukturne mre`e koja bi obezbedila

oko stotinu dece pred{kolskog uzrasta.

– Dijabetes se {iri neverovatnom brzinom. Proceweno je da }e do kraja 2010. godine u gradu biti oko 10.000 registrovanih dijabeti~ara. Poznato je, tako|e, da na jednog registrovanog ide jo{ najmawe jedan koji ne zna da je oboleo od {e}erne bolesti – upozorava potpredsednik Dru{tva Lazar Erne. @. B.

Posle Doma zdravqa u In|iji, pilot-projekat „Integrisani sistem promocije zdravqa majke i deteta u Vojvodini“ uspe{no se odvija i u Domu zdravqa „Ada“. U ova dva doma zdravqa u okviru projekta svim roditeqima dece uzrasta do sedam godina bi}e distribuirani vau~eri „Dete raste“, a realizova}e se i studija opravdanosti upotrebe komunikacije mobilnim telefonom u zdravstvenoj za{titi majke i deteta. Ciq studije je unapre|ewe zdravstvene za{tite majke i deteta kori{}ewem novih komunikacionih modela.

Projekat „Integrisani sistem promocije zdravqa `ene i deteta Vojvodine“, koji se sastoji iz akcija „Beba dolazi“, koja je namewena trudnicama, i „Dete raste“ za majke dece do sedam godina starosti, sprovodi se pod pokroviteqstvom i stru~nom i tehni~kom pomo}i Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu, Ministarstva zdravqa i Vlade Vojvodine. U Adi se ceo servis odvija dvojezi~no, na ma|arskom i srpskom jeziku.

Osnova projekta „Dete raste“ je personalizovana informacija o zdravqu deteta koja se {aqe na

Ministar prosvete @arko Obradovi} rekao jeju~e da Ministarstvo prosvete, na`alost, nema para da bi moglo svakom studentu da plati {kolarinu.

– Mi smo u protekle dve godine u~inili sve {to mo`emo da pomognemo studentima, ne samo nov~ano nego i normativno – rekao je on povodom studentskih zahteva da im {kolarina bude pla}ena ukoliko su stekli 48 bodova.

Govore}i o pro{logodi{wem dugu dr`ave fakultetima, Obradovi} je rekao da je u rebalansu buxeta obezbe|en novac za fakultete kojima je dr`ava ostala du`na na osnovu odluke Vlade da se plati {kolarina studentima koji su dali uslov.

Ministar je naveo da }e dug biti ispla}en do Nove godine, te da nema razloga da dekani vr{e pritisak na studente i uslovqavaju upis godine na ime toga {to dr`ava nije ispunila svoje obaveze.

On smatra da to nije korektno, navode}i da je i u razgovoru s rektorima i dekanima istakao da }e dug biti ispla}en.

Stipendije za 320 studenata u inostranstvu Vi{e od 320 na{ih studenata na studijama u zemqama EU, EFTA-e ili na vode}im svetskim univerzitetima u 2010/11. dobi}e stipendiju Fonda za mlade talente „Dositeja“. Stipendija se dodequje studentima zavr{ne godine osnovnih studija, kao i onima na diplomskim i doktorskim studijama.

Svi stipendisti se obavezuju na to da nakon zavr{etka studija pet godina rade u Srbiji i u svojoj zemqi primene znawe i iskustvo koje su stekli tokom studija u inostranstvu.

V. ^.

Sredwo{kolci s juga Srbije u parlamentu Predsednica skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} i ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} primili su ju~e u Domu Narodne skup{tine 206 sredwo{kolaca iz op{tina Pre{evo, Medve|a i Bujanovac, stipendista Vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije. Predsednica Skup{tine je izrazila uverewe da }e sredwo{kolci, nakon kori{}ewa stipendija, biti u mogu}nosti da jo{ vi{e ula`u u sebe i u sticawe znawa i da na taj na~in pomognu sredinama iz kojih dolaze. Ona je podsetila na to da je parlament odavno otvorio vrata za sve one

mobilni telefon roditeqa. Od trenutka prijavqivawa roditeq narednu godinu dobija zdravstvene informacije o kalendaru vakcinacije deteta, obaveznim pedijatrijskim pregledima, preporuke u oblasti ishrane, psihomotori~kog rasta i razvoja, oralne higijene kao i iz oblasti pedagogije i

vaspitawa. Celokupan sadr`aj je prilago|en svakom detetu pojedina~no tj. datumu wegovog ro|ewa.

Ove informacije roditeq dobija u formi SMS-poruka ~ija je osnovna funkcija da podsete, edukuju i uka`u roditequ na to {ta treba da preduzme radi o~uvawa i unapre|ewa zdravqa svoga deteta.

SABOR SPC

Teodosije umesto Artemija Episkop lipqanski Teodosije izabran je redovnim episkopom. Sabor je zato odlu~io {tio, Sabor je tako|e ju~e uputio apel drprvog dana jeseweg zasedawa Sabora SPC za da se na to mesto postavi episkop lipqan`avi Srbiji i predsedniku Bugarske s molnovog episkopa Eparhije ra{ko-prizrenske, ski Teodosije – objasnio je vladika Irinej, bom da bez odlagawa iz pritvora bude puumesto penzionisanog vladike Artemija, sadodaju}i da }e Sabor nastaviti da popuwava {ten predstavnik SPC u Makedoniji Joop{tio je episkop ba~ki Irinej. mesta u eparhijama. van Vrani{kovski. On je pozvao srpski naVaqa podsetiti na to da je vlarod da i pored ekonomske krize dika Artemije umirovqen na majpomogne koliko mo`e obnovu Episkop Irinej je saop{tio da je Sabor zapo~eo skom Saboru SPC po{to su utvrmanastira Hilandar, jer je, kako |ene finansijske malverzacije u razgovore o prilago|avawu stawa u eparhijama novim je rekao, sramota je da ona bude Eparhiji ra{ko-prizrenskoj koju zaustavqena. izazovima i novim potrebama, jer se promenilo je vodio, a Sinod mu je u septemSabor je raspravqao i o potrei stanovni{tvo koje gravitira ka eparhijama bru zabranio sve{tenodejstva pobi formirawa komisije ili odbo{to je odbio poslu{nost crkvera koji bi se bavio proslavom nom vrhu.

Episkop Irinej je saop{tio da je Sabor 1700. godi{wice Milanskog edikta. Episkop – Eparhija ra{ko-prizrenska, koja je odzapo~eo razgovore o prilago|avawu stawa Irinej je najavio svakodnevne konferencije lukom pro{log Sabora ostala upra`wena i u eparhijama novim izazovima i novim poza novinare tokom zasedawa Sabora, ali }e kojom je upravqao administrator, suo~ena je trebama, jer se promenilo i stanovni{tvo pitawa novinara biti dozvoqena tek po zavrs problemima i zato je postojala potreba za koje gravitira ka eparhijama. Kako je saop{etku Sabora.

Q. M.

VESTI Do Nove godine vra}awe duga fakultetima

I Budimpe{ta se zainteresovala U protekle tri godine u sistem „Beba dolazi“ ukqu~eno je vi{e od 15.000 `ena, a u sistem „Dete raste“ vi{e od 3.000. Interesovawe za ovaj sistem preventivnog rada raste i van granica zemqe. Tako je Institut za javno zdravqe Budimpe{te zainteresovan za na~in funkcionisawa personalizovane promocije zdravqa.

– Tokom realizacije Studije planirano je da patrona`ne sestre doma zdravqa u Adi obi|u roditeqe dece stare do tri godine, da ih obaveste o sadr`aju projekta i da im ponude da se dobrovoqno prijave na SMS-servis slawem datuma ro|ewa, mesta ro|ewa i imena deteta – ka`e osniva~ i direktor Fodna za promociju zdravqa MobiMed dr Vojislav Stoj{in. – Na ovaj na~in }e roditeqi dobiti korisne SMS-poruke zdravstvenog sadr`aja, dok }e slu`ba zdravstvene za{tite dece dobijati redovne izve{taje o broju dece kao i o pregledima. Prijavom na sistem omogu}ava se boqa saradwa i komunikacija izme|u izabranog pedijatra i korisnika. Vau~er je besplatan za korisnike, omogu}ilo ih je „Dunav osigurawe“, a majka ove usluge pla}a pet dinara godi{we.

Vlada Vojvodine je opredelila novac da od kraja ovog meseca svaka trudnica u Pokrajini mo`e besplatno dobiti vau~er za sistem „Dete dolazi“ prilikom dijagnostikovawa trudno}e. Ideja je da se u sistem integri{u i ginekolozi i pedijatri iz privatnih zdravstvenih ustanova.

J. Barbuzan

koji `ele da ih posete i upoznala sredwo{kolce sa zakonodavnom i nadzornom aktivno{}u koju parlament sprovodi, dodav{i da je uverena u to da }e neki od wih jednog dana sedeti u skup{tinskim klupama.

Najvi{a stopa piraterije u Evropi Za{tita prava intelektualne svojine u Srbiji je va`na za privla~ewe stranih investitora, porast stope zapo{qavawa i ekonomski prosperitet zemqe, oceweno je na konferenciji o za{titi prava intelektualne svojine koju je organizovala Ameri~ka privredna komora. Ameri~ka ambasadorka u Beogradu Meri Vorlik je naglasila da se vlasti u Srbiji moraju efikasnije suprotstaviti pirateriji. Po wenim re~ima, smawewe stope piraterije za jedan odsto stvorilo bi prostor za 1.200 radnih mesta i privla~ewe stranih investitora.

– Srbija, na`alost, ima jednu od najvi{ih stopa piraterije u Evropi, posebno softvera i ilegalnog preuzimawa programa i sadr`aja s interneta. Stopa softverske piraterije u Srbiji je 74 odsto, {to je mnogo vi{e od proseka Evropske unije, gde je ta stopa 35 odsto – rekla je Meri Vorlik.

Ona je precizirala da u regionu jedino Albanija, sa 75 odsto i Crna Gora, s 81 odsto, imaju ve}u stopu piraterije.

O NEPRAVILNOSTIMA U RADU INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU

Nove cene lekova

Za{titnik gra|ana Srbije Sa{a Jankovi} predo~io je ju~e pokrajinskom sekretaru za zdravstvo Atili ^engeriju dokumentaciju koja dokazuje nepravilnosti u radu Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Jankovi} je predstavio dokumente koji dokazuju da je Institut napla}ivao pacijentima usluge koje su obuhva}ene obaveznim socijalnim osigurawem, kao i da su u Institutu ~iji su kapaciteti ograni~eni i tokom 2010. godine le~eni strani dr`avqani. ^engeri je rekao da Pokrajinski sekretarijat do sada nije bio obave{ten o propustima u radu Instituta.

Za{titnik gra|ana je Pokrajinskom sekretarijatu 15. novembra uputio formalnu preporuku da, kao nadle`ni organ osniva~a, utvrdi odgovornost rukovodstva Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, zbog nezakonitosti i nepravilnosti u radu, javqa FoNet.

Ministarstvo zdravqa Srbije saop{tilo je ju~e da }e oko 30 odsto lekova pojeftiniti, a oko 70 odsto dobiti nove, vi{e cene, posle odluke Vlade Srbije.

Vlada Srbije usvojila, na predlog Ministarstva zdravqa i Ministarstva trgovine i usluga, Uredbu o kriterijumima za formirawe cena lekova za upotrebu u humanoj medicini ~iji je re`im izdavawa na recept i Odluku o najvi{im cenama lekova za upotrebu u humanoj medicini ~iji je re`im izdavawa na recept. Oko 30,6 odsto lekova cene }e biti ni`e za 9,7 odsto, dok }e 69,4 odsto lekova poskupeti za 5,36 odsto.

Do korekcije cena lekova do{lo je zbog slabqewa vrednosti dinara u odnosu na evro u proteklom periodu, kao i zbog uskla|ivawa cena lekova sa posledwim podacima o cenama uporednih lekova u referentnim zemqama.

Le~e i daqe strane dr`avqane?

Vlada suzbija diskriminaciju Ministar unutra{nih poslova Ivica Da~i} i ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} poru~ili su da je Blada Srbije odlu~na da suzbije sve vidove diskriminacije i obezbedi po{tovawe qudskih i mawinskih prava po najvi{im standardima. Da~i} i ^ipli} su na skupu „Antidiskriminacija u Srbiji, presek i perspektive“ naveli niz mera i aktivnosti koje su dovele do znatnog smawewa broja incidenata na me|unacionalnoj osnovi u Srbiji u prethodnom periodu.

Da~i} naveo da je od januara do oktobra ove godine, u odnosu na isti period lane, broj me|unacionalnih i me|ukonfesionalni incidenata smawen 21,4 odsto. On je precizirao da je tih incidenata pro{le godine ukupno bilo 220, a u navedenom periodu 2010. registrovano ih je 173, i podsetio na to da je anga`ovawe policije prilikom obezbe|ivawe „Parade ponosa“ u Beogradu, kada su povre|ena 173 policajaca, jasno demonstriralo odlu~nost Vlade da obezbedi za{titu qudskih prava.

PETICIJA ZA IZGRADWU CENTRA EKSTREMNIH SPORTOVA: Vi{e zrewaninskih udru`ewa uputi}e peticiju lokalnoj samoupravi sa zahtevom da u Zrewaninu, po uzoru na neke druge gradove, bude izgra|en centar za ekstremne sportove, najavqeno je ju~e iz Panonske aktivisti~ke organizacije (PAOR). Pri~a o parku koji bi koristili rolera{i, bajkeri, skejteri i qubiteqi parkura – trejseri, datira od pre dve godine, kada su redakcije „Dnevnika“ i „Zrewaninskih novina“ pokrenule ovu akciju. Pojedini gradski zvani~nici,

koji su podr`ali na{a nastojawa da na poznatom izleti{tu Motel „[umice“ bude izgra|en park za ekstremne sportove, obe}ali su da }e te 2008. godine biti postavqene sprave na kojima bi ovda{wa omladina ve`bala. Ura|ena je betonska podloga, izra|en projekat i predat izvo|a~u radova.

Ali, u me|uvremenu je do{lo do finansijske krize i sve se zavr{ilo na tome. Qubiteqi ekstremnih sportova, kojih je u gradu na Begeju sve vi{e, stoga i daqe nemaju odgovaraju}i prostor na kojem bi izvodili ~esto i zadivquju}e akrobacije. @. B.

PRIVODE SE KRAJU RADOVI U FUTOGU

NA SPENSU 9. DECEMBRA

Dom za dementne za mesec dana

Prilika za nezaposlene Sajam zapo{qavawa po~iwe u ~etvrtak 9. decembra, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala Novi Sad, poziva tog datuma sve poslodavce i nezaoslena lica u zapadni hol Spensa od 10 do 16 ~asova. Poslodavci koji imaju potrebu za zapo{qavawem radnika, mogu

Doma u Futogu za dementne i osobe obolele od Alchajmera bi}e zavr{en kroz mesec dana. Direktor te ustanove dr \or|e Petrovi} rekao je za na{ list da su zavr{eni zemqani radovi i sazidan temeq.

- O~ekujem da }e radovi trajati oko mesec dana, kada }e se di}i i krov, jer je re~ o mawoj zgradi. Nakon toga sredi}e se unutra{wost i opremiti name{tajem. Dom bi mogao da bude otvoren u martu ili aprilu naredne godine – ka`e Petrovi}.

to prijaviti do 3. decembra u Filijali ili mejlom na adrese dmarjanovic@nsz.gov.rc i mdrazic@nsz.gov.rs.

Nacionalna slu`ba savetuje nezaposlene da pre dolaska na sajam pro|u obuku za aktivno tra`ewe posla u organizaciji Filijale.

A. L.

Novosadska petak19.novembar2010.

Ustanova ovakvog tipa bi}e prva u Srbiji, a prima}e 25 osoba. U sastavu }e se nalaziti i dnevni centar. Za izgradwu ovog doma, Grad je izdvojio 15, a Republika sedam miliona dinara. Zaposleni }e imati akreditacije sa slikom i imenom i prezimenom, kako bi ih pacijenti {to lak{e prepoznali. Za ove osobe bi}e i specijalni radni tretmani, kako bi im se bar malo olak{alo da se izbore s demencijom.

Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Z

Zakon napunio kafi}e

akon koji zabrawuje pu{ewe u zatvorenim prostorima i na javnim mestima nekim Novosa|anima je majka, a nekima ma}eha.

Ma}eha je naravno pu{a~ima, koji su proterani da pu{e po ulicama i kojima zbog nikotinske krize na poslu pada radna sposobnost, jer samo razmi{qaju kada }e si}i na ulicu da nadoknade izgubqenu dozu nikotina. Oni koje je „sramota“ ili im je hladno da stoje po sokacima, za vreme pauze za doru~ak ( ~itaj pu{ pauze) tr~e u kafi}e kako bi seli u udobne stolice, popili

kaficu, i naravno za tih pola sata popu{ili {to vi{e cigareta.

Prvih dana wima je bila „bawa“, ali i oni sada imaju `estok problem, a to je da prona|u mesto u kafi}ima, posebno u onima u kojima je pu{ewe dozvoqena rabota. Sada se ispostavilo da je ovaj zakon majka kafeyijama, koji su ugodili pu{a~ima, po{to su im u pauzama za doru~ak lokali prepuni gostiju. Kafexije zadovoqno trqaju ruke i mole Boga da slovo ovog Zakona vremenom ne olabavi.

Q. Nato{evi}

Foto: S. [u{wevi}

DAN MLADOG PORTUGIZERA U CENTRU GRADA

Po svatovcu se berba poznaje

SUTRA NA NOVOM NASEQU

Pomo} za napu{tene `ivotiwe Predstavnici Udru`ewa za za{titu `ivotiwa i za{titu `ivotne sredine „Vojvodina“ organizova}e sakupqawe pomo}i za napu{tene `ivotiwe u subotu od 16 do 18.30 ~asova na uglu ulica Seqa~kih buna i Bate Brki}a. Udru`ewu su potrebne granule za pse i ma~ke, kozerve sa hranom, tablete protiv glista, {amponi protiv buva i sli~no.

B. M.

V REMEPLOV

Dan mladog portugizera, sve~anost koja se odr`ava tradicionalno svakog tre}eg ~etvrtka u novembru u ~ast mladog vina, ju~e je Novosa|anima ponudila bogat umetni~ki program kao i degustaciju mladog vina svatovca. Za ovu manifestaciju zaslu`ni su prvenstveno iri{ki proizvo|a~ Portugizera, vinarija „Ma~kov podrum“ i Turisti~ka organizacija Novog Sada. Kako ka`e vlasnik vinarije Sava Joji}, ciq manifestacije je da se obnovi pomalo zapostavqena kultura mladog vina, kao i da se na ulice Novog Sada iznesu dah

srema~kih veseqa i note be}araca.

- Globalni je trend ali i izuzetan izazov pred vinoqupce izneti mlado vino. Ali ako uzmemo u obzir da se po jutru dan poznaje, onda se po mladom vinu mo`e re}i kakva }e biti ostala vina ove godine. Svatovac se pravi od sorte gro`|a koje se rano bere, a vino je spremno ve} u oktobru kad se mladi obi~no `ene i otud poti~e sam naziv. S druge strane, sorta portugizer se jako dobro prima u srema~kim vinogradima - obja{wava Joji}.

Po wegovim re~ima, mlado vino bi pravilnije bilo na-

zvati ranim vinom, jer se pravi u godini kad je gro`|e brano, dakle ovo vino je mlado jo{ mesec i po dana a od naredne godine ne}e se vi{e smatrati takvim. Po tradiciji, mlado ili rano vino treba da se popije do Uskrsa, odnosno do posledwih snegova koji nekad mogu pasti i u aprilu. Kako ka`u iz „Ma~kovog podruma“, portugizer je vino koje odi{e veselo{}u, toliko potrebnom pred prve jesewe magle, jutarwe ki{e i zimske sete. Ovo vino je najboqe piti uz mladi slani sir, sremsku kobasicu, vojvo|anski kulen...

VESTI

Slatka saobra}ajna traka

Na bazenu izmewena satnica

Prezime Menrat u{lo u istoriju Lorenc Menrat, stolar iz Oxaka, podneo je 19. novembra 1845. molbu Magistratu da ga primi za ravnopravnog gra|anina Novog Sada i ukqu~i u stolarski esnaf. On je ve} bio nadaleko poznat kao ume{an zanatlija. Wegovoj molbi je odmah udovoqeno i on je samo posle pet dana kupio veliku ku}u u glavnoj novosadskoj ulici. Na wenom placu, u da-

na{woj Ulici kraqa Aleksandra je 1906. podignuta poznata Menratova palata. Zahvaquju}i dr`avnim kreditima dobijenim posle Velike ma|arske bune 1848. otvorio je fabriku name{taja koja je decenijama dobro radila. Istovremeno, u~e{}e porodice Menrat u `ivotu Novog Sada bilo je vidno sve do Drugog N. C. svetskog rata.

Na zatvorenom bazenu na Spensu za vikend }e biti izmena u rasporedu kupawa, zbog odr`avawa pliva~kog mitinga. U subotu }e gra|anima biti na raspolagawu slede}e smene: od 9 do 12 ~asova, od 12 do 14 i no}no kupawe od 21 do 23 ~asa. U nedequ dostupni su termini od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 ~asova.

I. D.

„Lisje” na sremskoj strani Pogrebno preduze}e „Lisje“ u mogu}nosti je da i na sremskoj strani obezbedi transport i opremu za pokojnike. U slu~aju potrebe, gra|ani mogu pozvati grobqe u Petrovaradinu na broj 6431-057, a na grobqu u Sremskoj Kamenici broj telefona je 462-718.

Z. D.

Ispred Turisti~ke organizacije Novog Sada ju~e su na po~etku Zmaj Jovine ulice u ~ast portugizera nastupili umetnici amateri iz Srema, tambura{i „Srce Srema“, be}ar Ratko Rackovi}, be}aru{a Ru`a Andri}, Stevan Vidovi} Brica koga smatraju ~ovekom sa najlep{im brkovima u Sremu i recitatori vinskih poema Radivoje Prokopqevi} Proka i Bo{ko Marinkovi}.

Sve to uz burad punu mladog vina, qubiteqe ovog napitka, kao i sve one raspolo`ene za tambura{e i veseqe.

J. Z.

Foto: B. Lu~i}

Put poplo~an lepim `eqama, ili put {e}era, mo`e se nazvati ono u {ta se pretvorila jedna saobra}ajna traka na Rumena~kom putu nakon {to je do{lo do „havarije“ kamiona koji je prenosio slatki plod.

Predmetna saobra}ajna traka postala je neupotrebqiva, repi se, odavno izva|enoj i pretumbanoj, ni{ta posebno nije dogodilo, a da li su `ivci okolnih voza~a stavqeni na probu, to se ve} te`e da utvrditi. Ono {to je izvesno jeste da je neko ovo morao da po~isti. Samo, pitawe je, ko?

S. K.

„[uman fest” „[uman fest“, bi}e odr`an danas i u subotu u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, u Ulici \ure Jak{i}a 7. Predavawe “Paganini kao inspiracija [umanu” po~iwe danas u 18 ~asova, a govori}e docent na Katedri za klavir Milan Miladinovi}. Potom sledi koncert studenata Departmana muzi~ke umetnosti, koji }e izvoditi [umanovu muziku. Sutra u 19 ~asova odr`a}e se jo{ jedan koncert s delima ovog kompozitora. Ulaz je besplatan.

I. D.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

NA SUN^ANOM KEJU OTVORENA TERETANA POD VEDRIM NEBOM

Mi{i}i ja~aju na otvorenom

Foto: N. Stojanovi}

USKORO NA SPENSU STARA DOBRA SVIRKA

„Koncert godine” kao nekad Dugo i{~ekivani "Koncert godine" odr`a}e se u subotu 11. decembra u Velikoj sali Spensa, od 18 ~asova. Ulaznice po ceni od 1.000 dinara mogu se kupiti na blagajni Spensa ili onlajn na adresi www.gigstix.com, dok }e cena na dan koncerta iznositi 1.250 dinara.

- "Koncert godine", koji se ponovo posle osam godina vra}a publici u Velikoj sali Spensa, po~e}e video projekcijom koncerta "EKV" odr`anog u okviru "Koncerta godine" 1993, a zatim sledi nekoliko ~asova kvalitetne svirke. Publika }e na vrhunskom ozvu~ewu mo}i da ~uje po prvi put “Svi na pod”, “S.A.R.S”, “Dubioza kolektiv” iz Bosne i Hercegovine, “Lolobri|idu” iz Hrvatske, zatim veterane poput “Ateist repa”, “Ritma nereda”, “Bjesova”, “Overdrajva” i najboqeg pank sastav svih vremena na prostoru biv{e Jugoslavije “Pekin{ke patke” koja promovi{e svoj novi sigl “un ano de amor” – rekao

je na ju~era{woj konferenciji za medije ju~e Boba [krbi}, jedan od pokreta~a i organizatora ovogodi{weg "Koncerta godine".

Kao uvod u "Koncert godine", u subotu 27. novembra u Zapadnom holu odr`a}e se humanitarni koncert za pomo} Svrati{tu za decu ulice, u organizaciji Spensa. U~estvova}e mladi neafirmisani bendovi koji se bave autorskom muzikom, a bend sa najkvalitetnijim nastupom koji }e izabrati poseban `iri u~estvava}e i na "Koncertu godine".

Pored najavqenih bendova, posetioce "Koncerta godine" }e kao i uvek do~ekati i specijalni gosti, kao i iznena|ewa ali organizatori ju~e jo{ nisu `eleli da otkrivaju o kome je re~. Umesto toga, apelovano je na sve posetioce da se tokom odr`avawa "Koncerta godine" pridr`avaju odluke o zabrani pu{ewa na javnim mestima.

V. V.

U SUSRET KONCERTU 17. DECEMBRA NA SPENSU

Pomama za nastup „Parnog vaqka” Koncert popularne zagreba~ke grupe "Parni vaqak" odr`a}e se na Spensu 17. decembra u 20 ~asova. Organizatori najavquju tri sata neprekidne svirke sredove~nih ali energi~nih muzi~ara, na ~elu sa harizmati~nim peva~em prepoznatqivog "hrapavog" glasa Akijem Rahimovskim. Iako je "Parni vaqak" nedavno odr`ao koncert u beogradskoj Areni, koja je bila dupke puna, interesovawe za novosadski nastup nije ni{ta mawe.

Karte se mogu kupiti i u Novom Sadu i u Beogradu a u prva tri dana od kada su ulaznice pu{tene u prodaju, rasprodato je ~ak tri od osam hiqada komada. I to mesec dana pre samog koncerta! ^lanovi benda momentalno se nalaze u studiju gde snimaju novi album koji bi trebalo da iza-

|e na prole}e, a posle uspeha novih pesama "Nakon svih godina" i "Stvarno nestvarno", o~ekuje se i tre}i singl koji }e bend najverovatnije premijerno izvesti upravo pred novosadskom publikom.

Za predstoje}i spektakl na Spensu ulaznice se prodaju po cenama od 1.950 dinara za zapadnu tribinu, 2.250 dinara za isto~nu tribinu i 1.650 dinara za parter. Pored blagajne Spensa, ulaznice se mogu kupiti i u ~etiri novosadske poslovnice OTP banke kao i u Pariskom magazinu, gde se nalazi prodajno mesto Gigstiksa. Za one koji nisu u mogu}nosti da kupe ulaznice na ovim mestima, mogu to u~initi i na internet stranici www.tickets.rs.

J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Zagonetna „Bela kraqica”

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a

~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak kwige “Bela kraqica”, od autorke naj-

prodavanije kwige “Wujork tajmsa” - “Druga Bolenova k}i” Filipe Gregori.

Re~ izdava~a: U ovoj briqantnoj pri~i o ratovima Plantageneta, brat kre}e na brata u borbi za najve}u nagradu, englesku krunu. Filipa Gregori udahnula je `ivot pretendentima na presto i kraqevima koji su vladali Engleskom pre Tjudora, kroz dramati~nu i prisnu pri~u o tajanstvenim likovima: nepokornim `enama, po~ev od Elizabete Vudvil – Bele kraqice. ”Bela kraqica” pripoveda o ambicioznoj `eni izuzetne lepote koja se, zadobiv{i qubav novokrunisanog mladog kraqa, udaje za wega i postaje wegova kraqica. Dok se Elizabeta uzdi`e na kraqevske visine svog novog polo`aja i bori za uspeh svoje porodice, wena dva sina postaju zagonetni likovi ~ija sudbina ve} vekovima mu~i istori~are...

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Gradona~elnik Igor Pavli~i}, generalni direktor DDOR "Novi Sad" Kristijan Oto Noi i direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, otvorili su ju~e fitnes centar pod vedrim nebom, na Sun~anom keju pored \a~kog igrali{ta.

Ve`bali{te ima devet sprava namewenih rekreativcima, sportistima i svim poklonicima zdravog na~ina `ivota. Za wegovu izgradwu DDOR je Gradu donirao vi{e od dva miliona dinara i na taj na~in dao doprinos promociji zdravih `ivotnih navika. Za realizaciju projekta bio je zadu`en ZIG, a radove je obavila firma "Friks divi`n".

- Kada smo radili projekat ure|ewa Keja obe}ali smo da }emo pored {etali{ta gledati da

napravimo i {to vi{e sadr`aja. Kompanija DDOR je pokazala dru{tvenu odgovornost i ulo`ili u ovaj fitns centar na otvorenom, koji je izgra|en za nekoliko dana. Ovo je slika ne~ega {to }emo i u budu}nosti raditi - istakao je Pavli~i}.

Generalni direktor DDOR-a "Novi Sad" Kristijan Oto Noi rekao je da ovo ve`bali{te mo`e da poboq{a kvalitet `ivota svakoga ko to `eli, i da je ono dodatak lepom {etali{tu kraj Dunava. On je naglasio da su ponosni {to kao jedna od velikih kompanija u gradu mogu da doprinesu wegovom poboq{awu.

Kori{}ewe sprava za ve`bawe je besplatno i mo`e ih slo-

Foto: B. Lu~i}

bodno upotrebqavati svako ko `eli da se pozabavi oblikovawem svog tela. Naravno, uz

uslov da se prema rekvizitima pona{a tako da posle i neko drugi mo`e da ih koristi. B. M.

POSLE DVE GODINE OD DOGRADWE

Voda s brda podliva ledina~ku {kolu Miris memle i bu|i, ~ije se prisustvo o~itava po zidovima, slika su dve u~ionice u suterenu Osnovne {kole “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Novim Ledicima.

Iako je ova {kola dogra|ena pre dve godine, kada je i dobila ove nove u~ionice, letos je atmosferska voda po~ela da prodire u zgradu, od ~ega je gra|evina po~ela da se sle`e {to je prouzrokovalo i pucawe spoqnih zidova.

Iz tog razloga, dve u~ionice od osam, van upotrebe su kako ne bi ugro`avale decu. Dogradwu je Grad platio vi{e od 25 miliona dinara, ali, kako ka`e nova direktorka {kole O[ “Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Sremske Kamenice, ~ija je ispostava {kola u Ledincima, Aleksandra ]iri}, hidroizolacija {kole nije dobro ura|ena, a izostali su i kanali za odvo|ewe vode, takozvane rigole.

- @alili smo se izvo|a~u radova, firmi “NS sidro”, ali su nam oni rekli da se vlagapojavila zbog toga {to nije ura|eno parterno ure|ewe {kolskog dvori{ta. Odgovorili smo da su oni ugovorom bili izvo|a~i na dogradwi zgrade, a ne dvori{ta, te da se na izradu dvori{ta nisu mogli oslawati. Pogotovo {to je ugovorom bila predvi|ena izrada

potpornog zida i rigola za odvod vode, {to nije ura|eno, tako da se voda sa okolnog brda sliva direktno u zemqu i temeqe {kole – ka`e direktorka ]iri}.

Izvo|a~u su jo{ pismeno objasnili da se nedostaci moraju hitno otkloniti jer predstoje padavine, me|utim, iz firme “ NS sidro” su im predlo`ili da se konsultuju s projektantima koji su radili i nadzor, napomiwu}i da je zakonski garantni rok istekao. Me|utim, kako direktorka {kole tvrdi, to nije ta~no, jer u ugovoru pi{e da zgrada ima garanciju od pet godina.

Kako je za “Dnevnik” rekao direktor i gra|evinski in`iwer “NS sidra” Lajo{ Horvat oni ne

^ITAOCI PI[U SMS

be`e od odgovornosti, niti vide garantni rok kao te{ko}u, ali tvrdi da je problem s vlagom samo sekundarni, da je uzrok svemu to {to dvori{te nije parterno ura|eno, jer bi to spre~ilo da voda prodire u zgradu.

- Uradili smo hidroizolaciju i stojim iza toga, {to }e se i videti, me|utim, kako voda konstantno podliva sa brda, ona je verovatno popustila. Mi smo jo{ pre dve godine dali ponudu za dvori{te, ali do ure|ewa nije do{lo, zbog toga {to nisu imali novca, iako smo mi ponudili da to odradimo, pa da se plati slede}e godine. Da je dvori{te ure|eno, do ovoga ne bi do{lo, a sada ukoliko bude obilnih ki{a mo`e do|i i do stvarawa klizi{ta – obja{wava Horvat.

Na pitawe kako misli da se ovaj problem re{i, Horvat ka`e da bi trebalo sa~ekati leto, jer sada ne vredi ni{ta raditi. Kada se {kola isprazni, trebalo bi, po wegovim re~ima, osloboditi Foto: S. [u{wevi} spoqne zidove da se prirodnim putem osu{e, zatim sanirati izolaciju i uraditi dvori{te kako bi se spre~ilo daqe vla`ewe. Isti~e da nije va`no ko }e urediti dvori{te, ali da je to jedino re{ewe.

A. Vidanovi}

065/47-66-452

Ne mo`’ stepenicama ugoditi Ako su ve} remontovane stepenice u podzemnom prelazu, za{to nisu ura|ene kao u Merkatoru da se koriste i za de~ja kolica?

064/2466... *** Da li gradona~elnik zna da u Novom Sadu postoje i neki drugi delovi grada sem Keja i Limana, pa da drve}e i ure|ivawe obezbedi i tamo? Na primer Detelinara i Novo naseqe, i tamo `ive qudi koji redovno izmiruju svoje obaveze i koji glasaju. Preporuka neka se ponekad pro{eta tim delovima grada i slika pored ogoqenih travwaka i sme}a.

063/476... *** Utorak, 16. novembar, Novi Sad, Ulica Radi~evi}eva, 8 ujutro: policijski automobil vozi u kontra-smeru od Kisa~ke do Temerinske!

064/2943... *** Kad nazovete endokrinologa na Poliklinici i ho}ete da zaka`ete pregled, oni se jako za~ude i ka`u da ne mo`e to tako lako preko telefona, nego morate da do|ete li~no u podrum Poliklinike i to samo 16. u mesecu i tada dolaze pacijenti iz cele Vojvodine. Jo{ vam ka`u da morate do}i oko 6 sati, jer su velike gu`ve. Onda vi do|ete, dobijete broj 118, ~ekate negde do 7 i onda vam zaka`u za 14. slede}eg meseca. I za{to to ne mo`e telefonom, nego moraju da se sjate qudi iz cele Vojvodine na jednom mestu?! Verovatno da bi se upoznali i podelili iskustva o le~ewu i lekovima.

063/549...

*** Velika podr{ka za br. 064/8902... u vezi pu{a~a.

063/1448...

Ne{to lepo! Poru~ila sam elektronski izvod iz mati~ne kwige ro|enih i za tri da-

na je stiglo na adresu! Odli~no odra|eno!

Bravo!

063/502...

Eto, kona~no je "za`iveo" zakon o zabrani pu{ewa na javnim mestima, pa sad nepu{a~i mogu komotno da odahnu, likuju, ili da se zlokobno smeju do mile voqe! Pitam se kada }e biti zabraweno cugawe u ugostiteqskim objektima, ispred prodavnica i trafika, sve igre na sre}u koje prire|uje dr`avna lutrija, kladionice, kao i sve ostale obli-

ke kockawa, jer se sve ovo kvalifikuje kao porok i spada u bolesti zavisnosti. Mo`da jednog dana bude donet i zakon kojim }e biti ograni~ena proizvodwa pekarima i mesarima, jer hleb i peciva goje, slanina, kobaje i ~varci pove}avaju holesterol, masno}u i {e}er u krvi, a sve zajedno ima smrtni ishod. A tek {to su voda, vazduh, vo}e i povr}e zaga|eni... Bi}e da je ovo planeta "mrtvih" qudi.

063/1050... *** Po{tujemo zakon i za sve na{e gra|ane odra|ujemo sve {to je u skladu sa zakonom!?! A da vam {apnem kako nam uzvra}a na{a bahata vlast? Ka`wavaju nas nov~ano! Gone nas krivi~no! Vodaju nas po sudovima! Ali s ponosom ka`em to smo mi! Solidarnost 066/9494... *** Lepo je od gradske "^isto}e" {to je du` Jevrejske ulice postavila kante za sme}e na svakih 30 metara, ali mi jako smeta {to neparnom stranom Bulevara Mihajla Pupina, od podzemnog prolaza pa do polovine Dunavskog parka, nema ama ba{ nijedne korpe. A ho}emo Novi Sad naj~istiji grad, gospodo iz "^isto}e" razmislite gde qudi na Bulevaru Mihajla Pupina treba da bacaju odpatke!

060/6421... *** Do{ao sam u 2 ujutro na Najlon da zauzmem mesto. U 11 ~asova dolazi pija~ar i tra`i 685 dinara, 274 pija~arina i 411 za rezervaciju!!! Pla}am i ispadam budala! Direktor "Tr`nice" nek podnese ostavku.

062/263...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak19.novembar2010.

9

POTPISANI UGOVORI ZA IZRADU SPOMENIKA TROJICI VELIKANA

Vasa, Mihajlo i Laza dogodine u bronzi

Autori spomenika Vasi Staji}u, Mihajlu Pupinu i Lazi Kosti}u ju~e su sa Zavodom za izgradwu grada potpisali ugovore na osnovu kojih }e biti obezbe|ena tre}ina novca za podizawe bista ovim velikanima; ta~nije, po 500.000 dinara za svaki. U pitawu je novac neophodan za istovremeni po~etak radova na sva tri spomenika, a ostatak para }e ZIG obezbediti po~etkom idu}e

godine. Ugovori su prosle|eni predsednicima Odbora za podizawe spomenika u Novom Sadu, koji su na osnovu konkursa izabrali akadamske vajare Slobodana Boduli}a za spomenik Vasi Staji}u, Stevana Filipovi}a za spomenik Lazi Kosti}u i Savu Halugina za spomenik Mihajlu Pupinu.

Spomenici }e biti izra|eni u bronzi, a znaju se i mesta gde }e se nalaziti: spome-

nik Vasi Staji}u na uglu Banovinskog prolaza i Ulice @arka Zrewanina, spomenik Lazi Kosti}u u Ulici Modene i spomenik Mihajlu Pupinu na uglu Ulice Modene i Bulevara Mihajla Pupina. Prema prvim procenama, postavqawe i otkrivawe spomenika moglo bi se dogoditi u prvoj polovini naredne godine.

S. K.

CRNIM RUPAMA CRNO SE PI[E?

Bulevar oslobo|ewa koban za pe{ake Za studiju o crnim ta~kama u novosadskom saobra}aju i sanaciju problema koji budu uo~eni, Grad }e izdvojiti 25 miliona dinara.

Studija bi trebalo da bude zavr{ena do prole}a. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} rekao je ju~e za na{ list da se crne ta~ke u gradskim saobra}ajnicama konstantno mewaju, a da dugogodi{wa praksa pokazuje da su kriti~na mesta u saobra}aju tamo gde se izvode radovi.

- Trenutno, najkriti~nija mesta su ulazni pravci u grad. Popravqaju se Ka}ki most i petqa, zbog ~ega se stvaraju velike gu`ve u saobra}aju, pa voza~i u nervozi izazivaju saobra}ajne udese. Ulice koje su zbog tih radova kriti~ne su Partizanska, Temerinska i Temerinski put – obja{wava Bubwevi} i dodaje da je letos crna ta~ka bila kod nadvo`waka koji se gradio.

Sem toga, kriti~na mesta u saobra}aju su svuda gde su ~epovi, a kao primer Bubwevi} navodi raskrsnicu kod Najlon pijace. Isti~e da je ovde poseban problem vikendom, jer se zbog pija~nih dana stvara velika gu`va u saobra}aju, pa neretko do|e i do neke saobra}ajne nesre}e.

- Problem s raskrnicim kod Najlona je {to je predhodna vlast nije dobro napravila. Ovde bi se na{lo trajno re{ewe kada bi se napravio kru`ni tok, gde ne bi

Foto: S. [u{wevi}

bilo zaustavqawa, ve} samo usporavawa vozila, {to bi zapravo ubrzalo saobra}aj – ka`e sagovornik.

Crne ta~ke su i u ulicama Kornelija Stankovi}a i Rumena~koj, gde bi po Bubwevi}evom mi{qewu

UO^I [TRAJKA U „STANU”

Izostao dijalog sindikata i poslovodstva Predstavnici sindikata i poslovodstva "Stana" nisu se ju~e sastali, a razlog za{to nije do{lo do susreta, sindikalcima nije poznat, rekao je predsednik Samostalnog sindikata Zdravko Mandi}.

Informaciju o tome nismo ju~e ni mi dobili, po{to je direktor Milenko Peri~in jedno vreme odbijao na{e pozive, a onda bio nedostupan. Pro{le sedmice bilo je

- Koliko }e biti prekobrojnih radnika ne odre|ujemo mi ve} u preduze}u treba da se uradi sistematizacija radnih mesta, a na prvom mestu je da se potpi{e kolektivni ugovor - predo~io je Makari} dodaju}i da menaxment treba pitati za{to taj dokument nije jo{ potpisan.

Pomo}nik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi} kazao je da nije do Grada za{to dve strane nisu po~e-

Zaposleni vi{e od pola godine primaju 65 odsto plate od utvr|ene cene rada, pa je sindikat istakao i zahtev da se radnicima isplati razlika u zaradama dogovoreno da sastanak bude uprili~en ba{ u ~etvrtak.

Sindikat je objavio {trajk 29. novembra, a po{to je do po~etka {trajka ostalo jo{ dosta vremena trebalo bi da po~ne socijalni dijalog. ^lan Gradskog ve}a za finansije @ivko Makari} nije ju~e `eleo da kometari{e situaciju u ovoj gradskoj firmi smatraju}i da za lo{e poslovawe u "Stanu" odgovornost ne snosi sada{wa postava u Skup{tini grada. Na opasku da je to uvek bilo gradsko preduze}e bez obzira na to ko od stranaka gazduje preduze}em, Makari} je kazao da je Grad za tehnolo{ki vi{ak iz ovog preduze}a, "Zelenila" i SPENS -a obezbedio za socijalni program 520 miliona dinara.

pomogi samo kru`ni tokovi. Standardna crna ta~ka je u du` Bulevara oslobo|ewa, posebno kod “Kenona M” i na prelazu kod stadiona “Kara|or|e”.

le pregovore nagla{avaju}i da je u interesu Grada da se uspostavi dobra komunikacija i da u tome Grad nije smetwa.

Dugovi "Stana" su oko pola milijarde dinara, prema bankama i dobavqa~ima. U preduze}u je 430 radnika, {to je ~ak dva i po puta vi{e nego pre nepunih deset godina. Sindikat je prilikom zakazivawa {trajka istakao zahteve: potpisivawe kolektivnog ugovora, utvr|ivawe ogrovornosti za situaciju u firmi i imena odgovornih.

Zaposleni vi{e od pola godine primaju 65 odsto plate od utvr|ene cene rada pa je sindikat istakao i zahtev da se radnicima isplati razlika u zaradama.

Z. Deli}

Liga deli savete Tim pravnika Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine pru`a}e besplatne pravne savete gra|anima danas od 17 do 19 sati.

Gra|ani mogu u navedeno vreme da do|u u prostorije LSV-a na Trgu mladenaca 10.

S. K.

- Bez obzira {to su pe{a~ki prelazi obele`eni, na bulevaru se ~esto de{avaju nesre}e i tu naj~e{}e stradaju pe{aci. Naj~e{}i problem predstavqa neprilago|ena brzina, parkirani automobili i visoko {ipra`je zasa|eno na

ostrvima. Svi smo mi, na`alost letos bili svedoci kada je na dete koje je prelazilo pe{a~ki prelaz na Bulevaru oslobo|ewa usmrtio motorciklista. Na tom mestu de{avaju se nesre}e gde stradaju pe{aci, jer voza~i ne po{tuju propise – predo~ava Bubwevi}.

S druge strane i pe{aci sami znaju da ugroze svoj `ivot, opet na Bulevaru oslobo|ewa, kada prelaze put na mestu koje nije predvi|eno za to. Naj~e{}e pe{aci pretr~avaju ulicu kod zgrade “Dnevnika”.

- Zbog svega ovoga negde treba prekrojiti raskrsnice u potpunosti, negde treba postaviti semafore, negde treba postaviti usporiva~e brzine, odnosno le`e}e policajce – navodi Bubwevi}.

Ipak, sagovornik ocewuje da nijedna preduzeta mera ne mo`e da otkloni opasnost u potpunosti, budu}i da mnogo toga zavisi i od samih voza~a i pe{aka. Bubwevi} ujedno navodi da je prolazak kroz crveno jedan od naj~e{}ih saobra}ajnih prekr{aja. Grad je od po~etka godine inkasirao preko 50 miliona dinara od saobra}ajnih kazni.

Q. Nato{evi}

Vandali na de~jem igrali{tu Polomqene klupe i saobra}ajni znakovi, uni{tene kante za sme}e, ruinirana de~ja igrali{ta, pose~ena stabla u parkovima, javne povr{ine ispisane grafitima, {ahtovi bez poklopaca, to je slika koju ~esto po gradu ostavqaju vandali. Da pojedinci nemaju pameti, govori i ova slika uni{tenog de~jeg igrali{ta isred Balzakove 8 na Limanu 4.

Ovde su se do sada mnogi mali{ani igrali, posebno oni koji idu u vrti} "Novosa|an~e". Me|utim to vi{e ne mogu ~initi, jer je neko totalno rasturio dr-

Jugoisto~na Evropa i privatizacija Konferencija "Privatizacija: posledice neoliberalne ideologije na prostoru Jugoisto~ne Evrope" odr`a}e se sutra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u 16 ~asova. Konferencija po~iwe promocijom kwige "Vodi~ za {trajk", nastavqa se izlagawem o aktuelnoj dru{tveno-ekonomskoj situ-

GIMNAZIJA „SVETOZAR MARKOVI]” ZASLU@ILA POKRAJINSKU NAGRADU „DR \OR\E NATO[EVI]”

[kola kao trambulina za talente Novosadska Gimnazija "Svetozar Markovi}" nagra|ena je nedavno jedinim autenti~nim pokrajinskim priznawem "Dr \or|e Nato{evi}". Nagradu je dobila za obrazovni rad, uva`avawe razli~itosti i primenu savremenih metoda rada u prethodne dve godine. Kao {to je za svako dete i u~enika bitna pohvala i podr{ka, tako je i za razvoj ustanove zna~ajno priznawe kao podstrek za jo{ kvalitetniji rad, ka`e direktorka Gimnazije Tatjana Vukadinovi}. Dramske sekcije na engleskom, francuskom i srpskom jeziku, uspesi |aka na republi~kim takmi~ewima, sportske aktivnosti u raznim disciplinama, rad na inkluziji i opremawe {kole najsavremenijim tehnolo{kim ure|ajima, omogu}ili su Gimnaziji "Svetozar Markovi}" da se istakne u odnosu na druge obrazovne ustanove.

- Osnovni ciq nam je dostizawe kvaliteta u obrazovno-vaspitnom delu, ali dosta smo usmereni i na slobodne aktivnosti, gde u~enici imaju priliku da iska`u kreativnost i talente – rekla je Vukodinovi}eva i dodala da je osnovna uloga {kole da |aci prepoznaju svoje talente kako bi im pomogli pri odabiru budu}e profesije.

U klupama ove gimnazije sedi veliki broj talentovane de-

ce, a o tome svedo~e brojne nagrade osvojene na takmi~ewima, kako za najboqi ~asopis, tako za besedni{tvo i nastavne predmete. Me|u wima direktorka je s ponosom izdvojila Svetosavsku, koju je dobio, sada ve} biv{i u~enik, Milorad Peji}. Naime, de~ak koji ne vidi od ro|ewa osmislio je

cionalnim vrednostima trudi se i da odgovori na izazove savremenog doba.

- Deca se formiraju u svetu medija i ta ~iwenica se mora uva`iti, a samim tim i na~in rada se treba prilagoditi tome - istakla je na{a sagovornica i dodala da se nastava kreira uz pomo} savremenih ure|a-

Foto: R. Hayi}

i napravio Periodni sistem hemijskih elemenata namewen slepim qudima. Ovo je ujedno i dokaz da {kola vodi ra~una o specifi~nim potrebama |aka, uz prilago|enu nastavu, napomenula je direktorka. Iako Gimnazija “Svetozar Markovi}” daje veliki zna~aj tradi-

`a~e za quqa{ke. Uni{tena je i ku}ica a i pewalice za mali{ane. Iz ovog proizilazi da Grad o~ito ne mo`e da se izbori s vandalima, jer koliko god da se gradi, pojedini to besramno uni{tavaju. Grad je samo preo{le godine izgradio 25 igrali{ta, a i u ovoj godini su projektovali i napravili veliki broj mesta za de~ju igru. Ali, vandalima se "u glavu" ne mo`e "u}i" i tako ih spre~iti da vi{ak energije istresu na ovako destruktivan na~in.

Tekst i foto: Q . Nato{evi}

ja, kao {to su “smart” table, koje na interesantan na~in predstavqaju gradivo.

- Tako|e je zna~ajan i qudski faktor, odnosno pedago{ko ume}e koje je nezamewivo u usmeravawu mladih qudi - ukazala je Tatjana Vukadinovi}.

I. Dragi}

aciji u Italiji novinara i radni~kog aktiviste Roberta Sartija a zavr{ava projekcijom filma "Od -18 do +30" o {trajkovima u Srbiji. Konferenciju organizuje Alternativna kulturna organizacija uz podr{ku Muzeja umetnosti Vojvodine i Fondacije Roza Luksemburg, ulaz slobodan.

A. L.

Karte za yez na poklon "Dnevnik" i Kulturni centar Novog Sada danas poklawaju jednom ~itaocu koji se danas prvi javi od 10 do 10.05 sati dve karte za drugo ve~e Novosadskog xez festivala. U velikoj sali Srpskog narodnog pozori{ta ve~eras nastupaju Milan Svoboda Prague Big Band, Matilda Leko & Band, Jazz Ex Tempore i Chris Potter’s Underground.

S. K.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 11 ~asova Kopernikova ulica 23, Gimnazijska 2 i Trg republike od broja 2 do 16, od 8.30 do 13 ~asova Gajeva ulica 24 i Ulica Stevana Sremca parna strana od 2 do 8.

Petrovaradin: od 8 do 9.30 ~asova Ulica ^ajkovskog od po~etka do Reqkovi}eve ulice, Rade Kon~ara 2 – 50, Reqkovi}eva od 1 do 37 i od 6 do 42A, Restoran “To~ak”, Ribarsko naseqe “Dunav”, Ulica [enoina od Ulice Vladana Desnice do Ulice R. Kon~ara, V. Desnice od 1 do 55 i od 2 do 68, Dom molitveni nazarena, Koste Na|a 21 – 29, 20 – 32, 35 i 36, Patrijarha Raja~i}a 1 – 49 i 2 – 30, Preradovi}eva 1 – 11, Stari majur, Vladimira Gortana 9 i Zriwskog 1 – 9 i 2 – 6, od 10 do 11.30 Ulica Dragutina [enka, Jovana Monasterlije, Kninska 1 – 3, Vinogradarska, Ra~kog, Dinka [imunovi}a, Ma`urani}eva, deo Preradovi}eve ulice i Frawe [tefanovi}a. Koviq: Od 9 do 12 ~asova Ulica Nova i Ada. Futog: od 8 do 12 ~asova preduze}a “Gavrti}”, “Tupawac”, @ivinarska farma, Farma goveda, “Planta” i {qunkara na kanalu. Veternik: od 8.30 do 12.30 ~asova Nova ulica 17.

.

9

petak19.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

SUSPENZIJA NASTAVNIKA IZAZVALA REVOLT

Sindikat i |aci na istoj strani SREMSKA MITROVICA: Profesor matematike Luka Majstorovi}, koga je direktor Prehrambeno-{umarske i hemijske {kole u Sremskoj Mitrovici Neboj{a Ogwanovi} suspendovao i udaqio iz {kole 21. oktobra, zbog osnovane sumwe da je zlostavqao u~enika prvog razreda i tako po~inio te`u povredu radne du`nosti, sta}e pred disciplinsku komisiju 25. novembra. Majstorovi} je suspendovan zbog toga {to je u~enika koji je na ~asu matematiSastanak sindikata u {koli

Pretwa protestima

Luka Majstorovi}

ke dr`ao mobilni telefon i ometao ostale |ake da ve`baju zadatke iz matematike, opomenuo, pa kada u~enik i posle nekoliko upozorewa nije sklonio mobilni telefon, profesor mu je pri{ao, uzeo ga za kragnu jakne i jo{ jednom upozorio da ostavi telefon. \ak je tada iza{ao iz u~ionice bez odobrewa profesora, a profesor je u dnevnik upisao primedbu razrednom stare{ini o pona{awu ovog u~enika.

Ve} sutradan po~elo je prikupqawe izjava o incidentu, ali i pri~a kako je profesor Majstorovi}, ina~e invalid koji je pre`iveo dva udara, tukao nogom u~enika i pocepao mu patiku udaraju}i ga nogom. Tada je direktor {kole Neboj{a Ogwanovi} savetovao Maj-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Sani i slon" (18), "@ena sa slomqenim nosem" (19.45), "Dru{tvena mre`a" (21.45) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Ma~eta" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}" Novosadski yez festival, Scena "Pera Dobrinovi}": "Tajni dnevnik Viryinije Vulf" (19.30) Novosadsko pozori{te: gostovawe "Zeqanica i krompiri}i" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Anastazija Maqm, Sawa Nadla~ki, Daliborka Krsti} i Olivera Stepanovi} iz Novog Sada, Sawa Dondur iz Temerina, Gordana Mitrovi} iz Sremske Kamenice, Jasmina Srdanovi} iz Iriga i Svetlana Alajbegovi} iz Silba{a, DE^AKE: Zorica Jovanovi}, Jelena Dragi}, Qubica Vuji}, Dragana Guwi}, Leonida Do`i} i Slobodanka Pen-Karan iz Novog Sada, Kristina Gruji} iz Tovari{eva, Marina Balaban iz Ba~a i Nada Ni{kanovi} iz Kulpina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Stanoje Svetka Kodi} (1938) u 11.15 ~asova, Vladan Slavka Bra~evi} (1984) u 12 ~asova, Dragan Tome Luke{avi} (1961) u 12.45, Du{an Milo{a Zolak (1933) u 13.30, Julijana [andora Rapota (1917) u 14.15 i Pavle Svetozara \uki} (1948) u 15 ~asova.

storovi}u da uzme bolovawe, da ode „dok se situacija ne smiri”. Luka je to odbio, jer, tvrdi da u~enika nije malteretirao, da ga jeste povukao za kragnu od jakne i ni{ta vi{e.

- Ne, nisam hteo na bolovawe, jer nema tu {ta da se smiruje. Jednostavno de~aka nisam udario, niti bi to ikada uradio. Sve posle toga {to se de{avalo li~i na monta`u slu~aja, ali znam da sam ~ist i ho}u da se to istera na videlo. Ja sam okrivqen da sam de~aka tukao, ali de~ak nije i{ao lekaru, nema nalaza da ima bilo kakav trag od fizi~kog kontakta. Slu~aj je stigao i do policije i tu`ila{tva. Ma kako da se ovo zavr{i ja znam da ni-

sam maltretirao u~enika – ka`e Luka Majstorovi}.

Gradski odbor Unije sindikata prosvetnih radnika u Sremskoj Mitrovici, na ~ijem je ~elu profesor Slobodan Vuji~i}, tra`i da se Luka Majstorovi} vrati na posao.

Luka Majstorovi} je re{en da pored postupka koji se vodi protiv wega, pokrene i sudski spor protiv {kole i direktora, jer smatra da je oklevetan i da na~in na koji se postupilo prema wemu nije ni korektan, ali ni zakonit, jer je direktor u vo|ewu ovog postupka napravio mnogo proceduralnih gre{aka.

S. Bojevi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Gradski odbor Unije sindikata prosvetnih radnika u Sremskoj Mitrovici tra`io je od direktora {kole da profesora vrati na posao, da mu se ukine suspenzija i nastavi sa disciplinskim postupkom. To isto je tra`io i sindikalni odbor {kolskog sindikata, a na sednici organizacije sindikata u ovoj {koli svi prisutni su se izjasnili da se profesor Luka Majstorovi} odmah vrati na nastavu. To peticijom tra`e i 22 u~enika ~etvrtog razreda ove {kole, zahtevaju}i da im se vrati najboqi profesor.

U svim sredwim {kolama u Sremskoj Mitrovici sindikalne organizacije najavquju da }e, ako se profesor Majstorovi}u ne ukine suspenzija, organizovati proteste.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

SUBOTICA: Direktor Javnog komunalnog preduze}a „Parking” Ako{ Ujheqi podneo je u ponedeqak ostavku na ovo mesto.

Ovu informaciju Ako{ Ujheqi potvrdio je za „Dnevnik”, ali je izjavu uslovio samo u prisustvu gradona~elnika, jer je, kako ka`e, wegova ostavka politi~ka stvar, te da se on u to ne `eli uplitati. Za razliku od wega, predsednik Gradske organizacije Saveza vojvo|anskih Ma|ara Jene Maglai bio je raspolo`en da da mi{qewe o ostavci direktora „Parkinga”.

-To je samo nastavak podele plena iza Saveza vojvo|anskih Ma|ara u smislu da je Demokratska stranka Srbije za svoju podr{ku vladaju}oj ve}ini verovatno kao protivuslugu tra`ila i kontrolu, tj. rukovo|ewe u JKP „Parking”. Shodno tome, gradona~elnik je bio u obavezi da prepusti rukovo|ewe ovog preduze-

}a kadrovima DSS-a i stoga je gradona~elnik i pozvao direktora, kako bi se kadar DSS-a mogao imenovati na tu du`nost ka`e Jene Maglai. - Ipak, ostavka se ne}e bitno odraziti na odnose Saveza vojvo|anskih Ma|ara i Demokratske stranke zbog toga {to }e SVM do kraja mandata ostati u poziciji korektne opozicije.

-Dogovor je da }e Ako{ Ujheqi svoju daqu karijeru nastaviti u okviru „Vodovoda i kanalizacije” - ka`e gradona~elnik Subitice Sa{a Vu~ini}, koji nagla{ava da ne}e do}i do smene ostalih direktora javnih preduze}a iz redova SVM-a.

Ako{ UJheqi }e funkciju v. d. direktora „Parkinga” obavqati do kraja godine, a na wegovo mesto }e Skup{tina grada predlo`iti Milorada Slijep~evi}a.

Z. Romi}

GRADOVI [AQU POMO] POSTRADALIMA OD ZEMQOTRESA

[leper s crepom i proceniteqi RUMA: Iz Rume prema postradalom Kraqevu krenuo je {leper sa crepom koji je uputila rumska op{tina, kao pomo} `iteqima ovog grada.

Pred polazak u Kraqevo

- Osetili smo potrebu da pomognemo Kraqevu i da svako to treba da uradi u onoj meri u kojoj to mo`e. Zima ide, ki{e su po~ele i ku}e je potrebno {to pre po-

praviti. Mi u Kraqevo {aqemo kamion pun crepa,oko 8.320 komada crepa, ~ija je vrednost oko 320 000 dinara - ka`e predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi}. -Za nas je to znak solidarnosti, a wima `elimo da {to pre saniraju svoje ku}e i da zimu do~ekaju u toplim domovima.

Predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} doneo je Odluku kojom se upu}uju gra|evinski inspektor dipl. ing. gra|evine Milan Kerkez i komunalni nadzornik u Odeqewu za urbanizam i komunalno stambene poslove Op{tinske uprave op{tine Ruma Dragan Ogwanovi}, da rade na poslovima procene {tete od zemqotresa na teritoriji op{tine Kraqevo.

S. B.

Suboti~ka komisija u Kraqevu SUBOTICA: U Kraqevo je otputovala tro~lana komisija iz Subotice za procenu {tete, koju ~ine diplomirani gra|evinski in`eweri sa licencama, mr Aniko Te{anovi}, Andra{ Tot i Dragorad Skrobi}.

Predsednik Skup{tine grada Slavko Para} dao je nalog da suboti~ka komisija ode u Kraqevo i da do 26. novembra pomogne Kraqev~anima u stru~noj proceni {tete na objektima.

Prema evidenciji lokalne samouprave za sada je iz Subotice gra|anima Kraqeva upu}ena pomo} u novcu i robi u vrednosti od oko dva miliona dinara. U saop{tewu koje je uputila kancelarija za medije se navodi da gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} i daqe apeluje na preduze}a, preduzetnike i ustanove da u skladu sa svojim mogu}nostima upute donacije u novcu i neophodnoj robi, ugro`enom stanovni{tvu Kraqeva i okoline.

A. A.

Od „Medine” i radnika 500.000 dinara STARA PAZOVA: Op{tina Stara Pazova uplatila je milion dinara pomo}i postradalima od zemqotresa u Kraqevu, a vlasnik privatnog Trgovinskog preduze}a „Medina” Cviko Kruni} uplatio je 250.000 dinara, dok je 150 radnika „Medine” sakupilo i uplatilo kao prvu pomo} gra|anima Kraqeva jo{ 250.000 dinara.

- Izdvojili smo 500 hiqada dinara, {to nije puno, ali je veoma

va`no da se pomo} {to pre uplati, kako bi se mogla re{avati pitawa sme{taja gra|ana Kraqeva pre nego {to nastupi zima. Verujem da }e i drugi privrednici iz Stare Pazove ovih dana uplatiti prvu pomo} za Kraqevo i da }emo tako bar pomo}i da se porodice bez krova nad glavom privremeno smeste i bezbedno provedu zimu – ka`e Cviko Kruni}.

S. B.

HRTKOVCI: Asocijacija gastronomskih i etno manifestacija Vojvodine „Vojvo|anska trpeza” u subotu, u 18 ~asova u Hrtkovcima odr`a}e osniva~ku skup{tinu. Planirano je da se tom prilikom usvoji osniva~ki akt ove asocijacije ~iji su osniva~i organizatori poznatih i ve} prepoznatqivih

vojvo|anskih gastronomskih manifestacija, poznatijih kao „ijade”. Me|u wima su Udru`ewe „Kobasicijada” iz Turije, „Pihtijada” iz Rumenke, „Rakijada” iz Koviqa, „[trudlijada” iz Novog Milo{eva, „Leme{ki kulen” iz Svetozara Mileti}a, „Kulenijada” iz Ba~kog Petrovca... Udru`ewe se osniva

radi poboq{awa turisti~ke ponude Vojvodine, raznoliko{}u gastronomskih i etno manifestacija u ruralnim podru~jima. Na taj na~in Asocija }e uticati na pove}awe konkurentnosti etno i gastronomskog manifestacionog turizma u Vojvodini, ali }e i unaprediti rad i polo`aj udru`ewa koje ih

organizuju, promovi{u}i multikulturalno, multinacionalno i multikonfesionalno narodno stvarala{tvo u Pokrajini.

Osniva~ka skup{tina }e biti odr`ana u Hrtkovcima, u centru, u restoranu „Vagabundo”, ulica Nikina~ka.

L. N.

BOJAN PAJTI] U [UMSKOM GAZDINSTVU SREMSKA MITROVICA

\aci sakupili `ir da po{ume Vojvodinu SREMSKA MITROVICA: Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} posetio je ju~e JP „Vojvodina{ume" [umsko gazdinstvo Sremska Mitrovica, kao i semenski centar za doradu `ira i planta`e topole i hrasta.

Pajti} je rekao je da je Vojvodina jedan od najmawe po{umqenih regija u Evropi. Evropski standard je 14 odsto za Vojvodinu, a prema posledwim podacima Pokrajina je po{umqena sa 7,1 odsto {uma, {to je zna~ajno vi{e nego {to je bilo u prethodnim godinama. Preduze}e „Vojvodina{ume" je vrlo uspe{no u planskom pove}awu {umskog fonda.

Ovo preduze}e uspeva da posluje pozitivno i u uslovima svetske finansijske krize. Do kraja ovog meseca bi}e po{umqeno 400 novih hektara u okolini Subotice.

Po{umqavawe je va`no jer su {ume fabrike kiseonika, rekao je Pajti}, kao i to da spre~avaju erodirawe zemqi{ta, ali i pru`aju drvnu gra|u, {to doprinosi neposrednom ekonomskom efektu. Zbog toga je Vlada AP Vojvo-

Povratak hrasta Marta Taka~ je rekla da se u Morovi}u sada seje 15 hektara novih hrastovih {uma. ^ime se zna~ajno doprinosi velikom zadatku ovog preduze}a, a to je poku{aj povra}aja autohtonih vrsta u Vojvodinu, a najzna~ajniji je hrast lu`wak. dine posve}ena ideji da se podr`i preduze}e „Vojvodina{ume", koje ima veoma inventivne ideje,

da dostigne evropske standarde u narednim godinama, istakao je Pajti}.

ODLUKA SOMBORSKOG GRADSKOG VE]A

Nacrt za drugi rebalans buyeta SOMBOR: Somborsko gradsko Ve}e je usvojilo nacrt drugog rebalansa ovogodi{we varo{ke kase, koji }e biti podastrt odbornicima Skup{tine Grada na sednici koja je, prema za sada nezvani~nim najavama, predvi|ena za 26 novembar.

Odluka o drugom rebalansu bi gradski buxet postavila „na

mi~no pove}awe osnovnog dela buxetske kase je nameweno, prema re~ima na~elnice Odeqewa za finansije Mire Jovi}evi}, obezbe|ewu dodatnih sredstva za oblast socijalne za{tite (jednokratne nov~ane pomo}i), dodatno finansirawe rada narodne kuhiwe, fizi~ku kulturu (stalni tro-

Regionalna razvojna agencija u Somboru Somborsko gradsko ve}e je prihvatilo i inicijativu za osnivawe regionalne razvojne agencije sa sedi{tem u Somboru, a osniva~i agencije bi bili grad Sombor i op{tine: Ba~, Apatin i Oxaci. Razlog za osnivawe agencije jeste nepostojawe pravnog osnova za daqe funkcionisawe Agencije za mala i sredwa preduze}a „Sombor” jer je prestao da va`i Zakon o Agenciji za razvoj malih i sredwih preduze}a prema kojem je osniva~ somborske AMSP bila Vlada Republike Srbije.

Grad Sombor je spreman da bude osniva~ nove regionalne agencije, re~eno je na sednici Gradskog ve}a, a i op{tine Apatin, Oxaci i Ba~ su izrazile spremnost da podr`e weno osnivawe. Uputi}e se i dopis nadle`nim republi~kim i pokrajinskim organima sa zahtevom da se na adekvatan na~in re{i pitawe postoje}e imovine, zakqu~ak je GV. kotu” od 1,787 milijardi dinara, u {ta su ura~unata i kreditna zadu`ewa namewena za kapitalne investicije, a deli-

„SUN^ANA JESEN @IVOTA” U BERKASOVU

Najboqima diplome i medaqe [ID: Zavr{nica ovogodi{we manifestacije „Sun~ana jesen `ivota” organizovana je u Mesnoj zajednici Berkasovo. Pored starogradskih pesama u koreografiji Dubravke ^ikari} nastupio hor najstarijih {i|anki „Jesen `ivota”, a na~elnik Op{tinske uprave Romko Papuga dodelio je diplome i medaqe pobednicima koji su se takmi~ili u {ahu, ribolovu i pikadu.

Znamewa su dobili pobednici takmi~ewa u {ahu.

Za prvo mesto Rade \elmo, drugo mesto Mirko Milanovi}, a tre}e Bo{ko Tarla}. @ene su se takmi~ile u dve discipline. Tako je prvo mesto u pecawu ribe osvojila Qiqana Mu~elovi}, drugo Latinka Jeli}, a tre}e [tefica Timarac. U pikadu prvo mesto pripalo Ru`ici Ba{i}, drugo Radici Todorovi}, a tre}e Mariji ^ikari}. I mu{karci su se takmi~ili u pi-

11

„Ijade” se udru`uju u Hrtkovcima

O OSTAVCI DIREKTORA JKP „PARKING”

Dogovorna plenidba plena

petaka19.novembar2010.

Poselo u Mesnoj zajednici

kadu pa je prvo mesto osvojio Bo{ko Tarla}, a u ribolovu prvo mesto tako|e Bo{ko Tarla}, drugo Sava Manojlovi}, a tre}e Rodoqub Danilovi}. Manifestaciju je organizovao Crveni krst [ida.

D. Savi~in

{kovi rada Sportskog centra, dotacije sportskim klubovima) i regresirawu prevoza u~enika sredwih {kola.

Koncert „Delimo osmehe” ^OKA: Povodom obele`avawa Svetskog dana dece i po~etka projekta „Delimo osmehe” Op{tina ^oka danas organizuje koncert. Nastupi}e me{oviti inkluzivni hor „Ison” koji ve} godinama muzikom podsti~e socijalizaciju dece ometenu u razvoju i razbijawe predrasuda prema osobama s invaliditetom.

Hor „Ison” postoji od 2004. godine i okupqa decu sa posebnim potrebama iz [kole za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}”.

Koncert se odr`ava u sali Kulturno obrazovnog centra u ^oki u 16 ~asova. Ulaz je besplatan.

L. N.

- Izvesno je da se iznos odobrenog kredita za kapitalna ulagawa (199 miliona dinara) ne}e u potpunosti realizovati, pa je potrebno izvr{iti uskla|ivawe obima buxeta sa procewenom vredno{}u sredstava koja }e se utro{iti u 2010. godini umawewem iznosa predvi|enih za otplatu kamate i prate}ih tro{kova zadu`ivawa – pojasnila je gradskim ve}nicima na~elnica Jovi}evi} potrebu za drugim rebalansom buxeta za 2010. godinu. Ona je jo{ dodala da se procewuje da }e prihodi buxeta biti ostvareni u iznosu od 1.670.475.025 dinara, {to je neznatno vi{e u odnosu na prihode planirane odlukom o prvom rebalansu buxeta grada Sombora. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije Damir Markovi}, drugi rebalans ocenio je kao strukturalni i naglasio da }e do kraja godine prihodi ipak biti ne{to ve}i nego {to je planirano, dok je gradona~elnik SAombora Nemawa Deli} naglasio da je buxet u kriznoj godini realno planiran.

M. Miqenovi}

Ina~e, koli~ina od 3.400 kilograma semena `ira, koje se trenutno nalazi na lageru u centru za doradu i skaldi{tewe semena hrasta lu`waka u Morovi}u, rezultat je sakupqa~kog rada u~enika Gimnazije iz [ida, koji su, nakon prodaje semena obezbedili novac za ekskurziju svojim drugarima koji to nisu mogli sebi da priu{te.

Direktorka JP „Vojvodina{ume" Marta Taka~ je objasnila da je ju~era{wim obilaskom propra}ena setva `ira hrasta lu`waka, jednog od najzahtevnijih i najte`ih zadataka {umske struke. Tako|e, ona je rekla da je namera ovog preduze}a da poku{a da obnovi sve hrastove {ume u Pokrajini. „Vojvodina{ume" su poznate po tome {to imaju specifi~nu tehnologiju termi~ke i hemijske dorade semena `ira hrasta lu`waka, jer ovo drvo ne plodonosi svake godine. Iz tih razloga postoji problem odr`avawa kontinuiteta setve i podizawa {ume iz godine u godinu.

E. Dn. AUSTRIJSKA DONACIJA VOJVO\ANSKIM BIBLIOTEKAMA

Na pokon 10.000 kwiga NOVI SAD: Na sve~anosti u Skup{tini AP Vojvodine, ju~e je uprili~ena dodela ukupno 10.300 kwiga otkupqenih za mre`u javnih biblioteka u 45 op{tina i gradova u AP Vojvodini i Centralnu biblioteku Univerziteta u Novom Sadu. U prisustvu partnera Austrijske agencije za razvoj, kao i brojnih predstavnika izdava~kih i biblote~kih ustanova iz Vojvodine, pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin je istakao da ove kwige imaju veliki zna~aj za nas i podsticajnu ulogu u domenu razvoja preduzetni{tva .

- Kwige su namewene svim preduzetnicima, nezaposlenima i po~etnicima koji nameravaju da zapo~nu sopstveni posao. Zahvaquju}i prijateqima i partnerima iz Austrijske agencije za razvoj i Vladi Austrije obezbe|ena je donacija od 6,6 miliona dinara, ~ime je otkupqeno preko 10.000 kwiga od ukupno 31 izdava~a iz cele Srbije- rekao je Vasin.

Klaus Kaper, {ef Kancelarije za tehni~ku saradwu Ambasade Republike Austrije u Beogradu je u svom obra}awu naglasio da je saradwa sa Vojvodinom koja postoji ve} tri godine izuzetno va`na.Od samog po~etka fokus je na oblasti zapo{qavawa jer je re~ o ne~emu {to se ti~e samih qudi i wihove egzistencije.

E. D.

„Univereksport” zaposlio 50 trgovaca BA^KA PALANKA: U Ba~koj Palanci, na ulasku u grad iz pravca Novog Sada, otvoren je supermarket „Univereksporta”.

Investicija je te{ka 3,5 miliona evra, a kako je re~eno na sve~anom otvarawu, kome je prisustvovalo oko 1.000 qudi, posao je dobilo je oko 50 radnika. Savremeni objekat ima povr{inu od oko 43.000 metara kvadratnih, a prvog radnog dana „Univereksport” je ~astio prvih 1.000 kupaca, a kao i svaki novitet i ovaj je izazvao veliko interesovawe Palan~ana. Veliki broj qudi strpqivo je ~ekalo da u|e u novu veliku prodavnicu i uporedi cene sa onima u ve} postoje}im prodavnicama u Ba~koj Palanaci. M. Sy.

petak19.novembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

ME\UNARODNA KRIMINALNA GRUPA UHVA]ENA NA DELU U ZLATARI „MALI[A” U ZREWANINU

Dolijali dok su sekli sef s osam kila zlata

Zlatara „Mali{a” ponovo na meti lopova

SU\EWE ZA UBISTVO FRANCUSKOG NAVIJA^A BRISA TATONA

Optu`eni negirali da su na snimku Optu`eni za u~e{}e u ubistvu francuskog dr`avqanina Brisa Tatona 17. septembra pro{le godine na Obili}evom vencu u Beogradu, negirali su ju~e na su|ewu u Vi{em sudu u Beogradu da su oni osobe koje su zabele`ene na snimcima sigurnosnih kamera na lokalima u okolini mesta tog zlo~ina.

Optu`eni Stepa Stepanovi} rekao je da nije mogu}e da je on jedna od tri osobe koje se vide na snimku koji je pregledan na su|ewu jer, kako je naveo, on nema "tako {iroka ramena".

Kretawe po Obili}evom vencu 17. septembra pro{le godine izme|u 16 i 18.30 sati, koju su zabele`ile kamere lokala "Identiko" i kladionice "Mocart", negirali su i vo|e navija~ke grupe "Iridu}ibili" Ivan Grkovi} (27) i Qubomir Markovi}, kao i ostali optu`eni.

Tu~a "Partizanovih" navija~a i navija~a francuskog kluba "Tuluz" dogodila se oko 18 ~asova tog dana, a u napadu simpatizera beogradskih "crno-belih" te{ko je povre|en Taton, koji je 12 dana kasnije u Klini~kom centru Srbije preminuo od zadobijenih povreda.

Optu`nica tereti 15 navija~a "Partizana" da su, kao saizvr{ioci, u stawu ura~unqivosti, svesni svog dela i wegove protivpravnosti, pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu, po~inili krivi~no delo te{kog ubistva francuskog dr`avqanina Tatona Sinklera Petera Brisa, neposredno pred odr`avawe fudbalske utakmice "Partizan"–"Tuluz".

U bekstvu su \or|e Preli} i Dejan Puziga}a, koji su ozna~eni kao organizatori prebijawa francuskog navija~a.

Gotovo svi optu`eni negirali su da su tukli Tatona. Taton je u glavni grad Srbije

stigao s prijateqima dan pred kobni doga|aj da bi navijao za klub iz svog rodnog grada, posvedo~ili su tokom su|ewa u junu wegovi roditeqi Alan i Suzan Taton.

U optu`nici Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu navodi se da su napad na navija~e francuskog "Tuluza", me|u kojima je bio i nastradali Taton, organizovali Preli} (25), zatim vo|a navija~ke grupe "Iridu}ibili" Ivan Grkovi} (27) i Qubomir Markovi} (29), tako|e jedan od vo|a navija~ke grupe "Alkatraz", i za sada nepoznati vo|a grupe "Rebels".

Kako se navodi, oni su pozvali mobilnim telefonima ostale okrivqene i druge za sada nepoznate napada~e. Svi su se na{li 17. septembra 2009. u Terazijskom parku, gde je Puziga}a podelio bakqe i palice, a Vladan Suvajac (22) hirur{ke maske. Preli}, Markovi}, Grkovi} i Puziga}a nastavili su da koordiniraju napad na francuske navija~e mobilnim telefonima i svima su saop{tili da su oni u "Ajri{ pabu" na Obili}evom vencu.

U optu`nici se daqe navodi da su okrivqeni i za sada nepoznati po~inioci po~eli da lome inventar u kafi}u i da su zatim sustigli Tatona, tukli ga pored gara`e a potom bacili niz stepenice.

Zbog krivi~nog dela te{kog ubistva sudi}e se Preli}u, Puziga}i, Markovi}u, Grkovi}u, Suvajcu, Jovanu Karbi}u, Draganu Tomasovi}u, Milanu Vujovi}u, Branimiru ^etniku, Stefanu Veli~kovi}u, Milanu Tarla}u, Bojanu Matijevi}u, Stepi Petrovi}u i Dejanu Stankovi}u.

Okrivqeni Vladimir Bo{kovi} optu`nicom se tereti da je izvr{io krivi~no delo pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela i on se jedini brani sa slobode.

(Tanjug)

OSUMWI^EN ZA PROVALU U TRI KU]E U STAROJ PAZOVI

S balkona na slobodu U provalama koje je, kako se osnovano sumwa, izvr{io u tri ku}e na podru~ju Stare Pazove Neboj{a P. (47), iz Obrenovca, posle premeta~ine i sistematskog pretresa odneo je ukupno oko 750.000 dinara u novcu i zlatnom nakitu.

Neboj{a P. se specijalizovao za obijawe balkonskih vrata

pajserom, a onda bi pretra`io ku}u i pokupio novac i zlatninu.

Policija je Neboj{u P., posle policijskog zadr`avawa ju~e predala istra`nom sudiji osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji je posle saslu{awa osumwi~enog pustio da se brani sa slobode.

S. B.

Zrewaninska zlatara “Mali{a”, u Ulici Narodnog fronta, preksino} se na{la na udaru troje pripadnika me|unarodne kriminalne grupe pqa~ka{a. Oni su poku{ali da iz sefa ukradu zlato, ali su ih u tome preduhitrili pripadnici kriminalisti~ke policije. U trenutku dok su sekli sef u kojem je bilo osam kilograma zlatnog nakita, zate~eni su Almedin K. (37) i Vahidin M. (30), obojica iz Sarajeva, dok je Dragana D. (43), koja se tereti da je bila logisti~ka podr{ka osumwi~enim pqa~ka{ima, uhap{ena ispred zlatare.

Oni se, ina~e, terete za seriju pqa~ki zlatara u Srbiji, iz kojih su ukrali nakit vredan oko

200.000 evra. Ranije su bili aktivni u zemqama Zapadne Evrope, a du`e su bili pod prismotrom srpske policije. Wima je odre|eno policijsko zadr`avawe od 48 sati, nakon ~ega }e biti privedeni istra`nom sudiji.

Vlasnik zlatare “Mali{a”, koji nije `eleo da mu se ime spomiwe u javnosti, ispri~ao je da su pqa~ka{i preksino}, oko pono}i, u{li u zadwi deo wegove radwe kroz susednu prodavnicu.

– Iskqu~ili su alarm, ni sam ne znam kako, uni{tili su sigurnosnu video-kameru i uspeli da iseku prvi sef. Po~eli su na taj na~in da otvaraju i drugi, ali ih je, izgleda, u tom trenutku zatekla policija. Oko jedan sat posle

pono}i pozvali su me iz policije i saop{tili mi {ta se dogodilo – rekao je zrewaninski zlatar, napomiwu}i da je zlato koje su pqa{ka{i poku{ali da otu|e trenutno u policiji.

Ovo, ina~e, nije prvi put da lopovi provaquju u zlataru “Mali{a”, sme{tenu pokraj stare gradske pijace. Pqa~ka se odigrala i sredinom aprila pro{le godine, kada su Zoran J. (31) iz Vaqeva, Danijel T. (20) iz Koceqeve, Nenad M. (28) i Aleksandar M. (24) iz Beograda, odneli vi{e od pet kilograma zlata i nakita. Okrivqeni za pqa~ku zatim su krenuli ka Novom Sadu. Iz najve}eg vojvo|anskog grada su, be`e}i od policijske potere, krenuli auto-

putem za Beograd. U filmskoj poteri koja je usledila za wima, kod benzinske stanice "Minut" te{ko je rawen policajac Vladimir Grandi} (31) iz Novog Sadam koji je ubrzo podlegao povredama zadobijenim u vatrenom obra~unu.

Su|ewe optu`enima za pqa~ku zlatare i ubistvo policajca Grandi}a po~elo je krajem novembra pro{le godine.

Vlasnik “Mali{e” ka`e da je sav nakit koji je lane ukraden iz wegove zlatare vra}en. On je ukazao ~ast pripadnicima policije zato {to su u oba slu~aja uhvatili pqa~ka{e i vratili mu odneto zlato. @. Balaban

OSUMWI^ENI ZA TRGOVINU DROGOM PU[TENI NA SLOBODU, POTERNICA I DAQE NA SNAZI

Mogu}e izru~ewe Italiji – ^etvoro osumwi~enih za trgovinu drogom na teritoriji Italije, koji se dovode u vezu s odbeglim Darkom [ari}em, pu{teni su ju~e na slobodu posle saslu{awa kod istra`nog sudije Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu – izjavila je Tanjugu portparolka tog suda Maja Kova~evi}.

Istra`ni sudija utvrdio je identitet osumwi~enih koji su pre tri dana uhap{eni u Srbiji po nalogu za hap{ewe italijanske Direkcije za borbu protiv mafije. Sudija ih je, tako|e, saslu{ao povodom okolnosti da li `ele da budu izru~eni Italiji ili da se postupak protiv wih vodi u Beogradu.

Crvena Iterpolova poternica, koju je za wima raspisala Italija, osta}e na snazi, tako da ne smeju da napu{taju Srbiju dok se ne okon~a postupak za utvr|ivawe ispuwenosti uslova za wihovu ekstradiciju.

Tu`ilac za organzovani kriminal Miqko Radisavqevi} rekao je Tanjugu da su u toku pregovori s italijanskim tu`ila{tvom o tome da li }e se postupak protiv wih voditi u Srbiji ili }e biti izru~eni Italiji.

Osumwi~eni, koji su, posle saslu{awa, pu{teni su Zlatko \or|evi} iz Beograda i Kragujev~ani Bo`idar Kapetanovi}, Goran @ivanovi} i Gordana Milivojevi}Raki}. Oni su uhap{eni u nastavku akcije "Balkanski ratnik", koja je pre dva dana izvedene na teritoriji Italije, Crne Gore, Slovenije i Srbije, tokom koje je uhap{eno jo{ oko 80 osumwi~enih za trgovinu drogom u Italiji i koji se dovode u vezu s Darkom [ari}em.

Crnogorska policija privodi Du{ka [ari}a

Darko [ari} nije u Crnoj Gori Portparolka crnogorske Uprave policije Tamara Ralevi} negirala je ju~e da se Darko [ari}, za kojim su srpske vlasti raspisale Interpolovu poternicu, a italijanska policija izdala nalog za hap{ewe, krije u Crnoj Gori.

– To nije ta~na informacija – kazala je Tamara Ralevi} povodom pisawa pojedinih beogradskih medija da se Darko [ari} krije u okolini Pqevaqa.

Ona je rekla da policija nema takve informacije, i pozvala sve koji znaju ne{to o wegovom kretawu da to prijave policiji.

– Uprava prati situaciju na terenu i ukoliko se bilo koja osoba s poternice pojavi na na{oj teritoriji, pa i Darko [ari}, bi}e uhap{en – naglasila je portparolka crnogorske policije.

Ona je pozvala da, ako neko ima bilo kakvu informaciju o osobama koje se potra`uju, to prijavi policiji.

– Mi }emo proveriti te navode – rekla je Tamara Ralevi}.

Italijanska agencija za borbu protiv mafije izdala je nalog za hap{ewe 108 osumwi~e-

nih za trgovinu drogom na teritoriji Italije i oni nisu obuhva}eni postupcima koji se ve}

vode protiv delova [ari}eve grupe u Srbiji i Sloveniji.

U Pqevqima je u okviru ove akcije uhap{en mla|i brat Darka [ari}a, Du{ko, kojem je sino} odre|en pritvor do 30 dana.

Dvojici srpskih dr`avqana Vitomiru Boji}u i Srpku Klisuru, uhap{enih po italijanskoj poternici, sud u Podgorici je odredio ekstradicioni pritvor. Darko [ari}, koji je ve} godinu dana u bekstvu, ozna~en je u srpskoj optu`nici Tu`ila{tva za organizovani kriminal kao organizator grupe koja je poku{ala da pro{vercuje vi{e od dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike u Evropu, kao i za prawe novca koji je stekao kriminalnim delatnostima.

POLILA SE BENZINOM U NAMERI DA ONEMOGU]I RU[EWE NELEGALNOG OBJEKTA U LESKOVCU

Policija spre~ila `enu da se zapali Sla|ana Stojiqkovi}, vlasnica preduze}a “Novako”, polila se ju~e benzinom i poku{ala da se zapali upaqa~em da bi spre~ila ru{ewe poslovnog objekta te firme na uglu ulica Stepe Stepanovi}a i Save Kova~evi}a u Leskovcu.

Na mestu wenog nelegalno sagra|enog objekta od 80 kvadrata predvi|ena je gradwa kru`nog skvera u sklopu rekontrukcije Ulice Stepe Stepanovi}a. Sla|ani Sto-

iqkovi} je policija oduzela upaqa~ i tako je spre~ila u nameri. Potom su je policajci oborili na zemqu, gde je ostala slede}i sat, prekliwu}i i mole}i da joj se objekat ne ru{i jer od wega `ivi wena porodica.

Iz objekta su iznete stvari, me|u kojim je bilo i nekoliko kanti benzina, a zgrada je u toku dana sru{ena. U isto vreme, policija je privela wenog sina Aleksandra zbog ometawa policije u radu.

Sla|ana Stojiqkovi} okru`ena policajcima

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak19.novembar2010.

13

NAKON [TO MU JE POZLILO TOKOM JUTARWEG VE@BAWA U BEOGRADSKOJ KASARNI „DEDIWE”

Preminuo vojnik iz Kikinde Vojnik na redovnom slu`ewu vojnog roka Dejan (Zorana) Peri} preminuo je ju~e oko devet sati na Vojnomedicinskoj akademiji zbog zastoja u sr~anoj funkciji, saop{tilo je Ministarstvo odbrane.

Peri}u je pozlilo ju~e oko 7.40 ~asova, tokom redovnog jutarweg ve`bawa u kasarni "Dediwe", i on je oko 7.50 sati prevezen u Centar hitne pomo}i VMA. "Uprkos dugoj i upornoj reanimaciji, nije do{lo do uspostavqawa sr~ane funkcije i vojnik je, na`alost, preminuo", navodi se u saop{tewu.

Detaqnom medicinskom ekspertizom ustanovi}e se neposredni uzrok iznenadnog pogor{awa zdravstvenog stawa vojni-

ka Peri}a, dodaje Ministarstvo odbrane.

Peri} (27) je ro|en u Kikindi, a od septembra ove godine slu`io je vojni rok u Gardi Vojske Srbije.

Peri} je otac trogodi{we devoj~ice i sa suprugom Nata{om, koja nije zaposlena, `iveo je u Novom Sadu. Bio je apsolvent na Fakultetu fizi~ke kulture u Novom Sadu.

Vest o tragi~noj smrti wegovoj majci Sla|ani, koja `ivi u Wego{evoj 32 u Kikindi, saop{tila je Vojna policija.

– Ne mo`emo da verujemo da je Dejan umro – ka`e wegova tetka Desanka Lazi}, a majka je u velikom {oku.

Dejan Peri} bio je uspe{an pliva~, a bavio se i ko{arkom, a

Dejan Peri} sa suprugom Nata{om i }erkicom

TROJICA UHAP[ENA U PAN^EVU

Neovla{}eno nabavili 17 tona pirotehnike Policijska uprava u Pan~evu, u saradwi s Odeqewem za vanredne situacije, uhapsila je tri osobe iz tog grada zbog sumwe da su neovla{}eno nabavili oko 17 tona pirotehni~kih sredstava radi prodaje, ~ime su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqene trgovine, saop{teno je ju~e iz policijske uprave.

Uhap{eni su Marko M. (23), Aleksandar B. (26) i Ra{a D. (32), a osumwi~enima je odre|ena mera zadr`avawa do 48 sati, nakon ~ega }e biti podneta krivi~na prijava Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Pan~evu, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

PRITVOREN SUBOTI^ANIN

Te{ke kra|e po ku}ama Suboti~ka policija je odredila meru zadr`avawa Tihomiru K. (18) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e.

Sumwa se da je Tihomir K. s ~etiri maloletna lica u posledwa tri meseca provaqivao u ku}e na podru~ju Subotice iz kojih je odnosio alat, ure|aje i vredniju robu. Tihomir K. je saslu{an i uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici, koji mu je odredio pritvor do 30 dana.

Protiv maloletnih lica bi}e podnete odgovaraju}e krivi~ne prijave Vi{em javnom tu`ila{tvu u Subotici.

A. A.

na redovno odslu`ewe vojnog roka oti{ao je u septembru.

Ministar odbrane Dragan [utanovac uputio je telegram sau~e{}a porodici preminulog vojnika.

U vojsci se, kao uostalom i u celom dru{tvu, na`alost de{ava da weni pripadnici umiru.

Nekad su u pitawu prikrivene sr~ane mane, uzrok smrti zna da bude i saobra}ajna nesre}a ili neka nesmotrenost na obuci. Naravno da pre nego {to obuku uniformu regruti pro|u obavezni lekarski pregled, koji se obavi u vojnim zdravstvenim ustanovama, ponekad i mnogo ranije nego {to mladi} ode na odslu`ewe vojnog roka. Zdravstvene promene u tom periodu su mogu}e, a da li se uva`avaju, i koliko, pokazuje vreme.

U kratkotrajnom bitisawu dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore najcrwa godina po mirnodopskoj smrti vojnika bila je 2004. Te godine u VSCG je umrlopoginulo ~ak sedam vojnika. Najtragi~nija je bila smrt, odnosno pogibija vojnika Gardijske brigade Dra`ena Milovanovi} iz sela Tekije kod Para}ina i Dragana Jakovqevi} iz sela Bela Reka kod [apca 5. oktobra 2004. Ni posle {est godina i istrage dve komisije nije utvr|eno kako su nastradala ova dvojica mladi}a. U posledwe dve-tri godine broj mirnodopskih smrti vojnika i profesionalnih oficira je minimalan.

Srbija od po~etka 2011. godine ukida obavezno slu`ewe vojnog roka jer }e imati potpuno profesionalnu vojsku.

A. \. – M. B.

PORODI^NA TRAGEDIJA U NOVOM BE^EJU

Otac pucao u sina pa sebi presudio Na mesnom grobqu u Novom Be~eju ju~e popodne sahrawen je Dragan Stankovi} (57), penzionisani voza~ autobusa u preduze}u „Be~ejprevoz“, koji je u utorak digao ruku na sebe, prethodno poku{av{i da ubije sina Aleksandra (32). Na ve~ni po~inak Dragana su, osim prijateqa i rodbine, ispratili i supruga Mirjana, drugi sin Marko i }erka Dragana.

Po saznawima „Dnevnika“, porodi~na drama dogodila se 16. novembra, oko 19.15 ~asova, u ku}i Stankovi}a, u Ulici Slobodana Peri}a, na periferiji novobe~ejske varo{i. Dragan se, iz jo{ neutvr|enih razloga, posva|ao sa sinom Aleksandrom, posle ~ega je dohvatio pi{toq, za koji je imao urednu dozvolu za dr`awe, i ispalio hitac u pravcu svog naslednika. Sre}om, metak nije usmrtio mla|eg Stankovi}a, ve} mu je samo naneo povrede, zbog ~ega je odmah preba~en u zrewaninski Urgentni centar. Tamo mu je pru`ena lekarska pomo} i, kako saznajemo, nije u `ivotnoj opasnosti. Kada je video {ta je u~inio, Dragan se pokajao i pucao u sebe, a lekari su kod wega mogli samo da konstatuju smrt.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Zoran Paripovi} potvrdio je ju~e da je upoznat s doga|ajem, dodaju}i da je izdao nalog za obdukciju tela Dragana Stankovi}a u novosadskom Zavodu za sudsku medicinu. Policija radi na utvr|ivawu svih okolnosti koje su dovele do ovog

dru`ewe – ispri~ao je za na{ list jedan od Draganovih bliskih prijateqa.

Ni Aleksandar, ili Sa{a, kako ga prijateqi i kolege zovu, u utorak nije pokazivao bilo kakve znake koji bi ukazivali na porodi~ne probleme. Do{ao je na radno mesto da vidi raspored vo`we, i kada je saznao da ima smenu u sredu, napustio je preduze}e. Ina~e, prijateqi pri~aju

Porodi~na ku}a Stankovi}a u Novom Be~eju

tragi~nog doga|aja, a nezvani~no se spomiwe i da je s pokojnikovih ruku uzeta "parafinska rukavica".

U be~ejskoj firmi „Be~ejprevoz“, u kojoj je Dragan proveo radni vek kao voza~ autobusa, vele da je ovaj bio uzoran radnik. Wegovim stopama krenuo je i raweni Aleksandar, za koga kolege u „Be~ejprevozu“, kao za

radnika, tako|e imaju samo re~i hvale.

– Vest me je zaista potresla.

Poznavaju}i Dragana, nisam mogao da verujem {ta se desilo. ^uli smo se tog jutra, jer se godinama dru`imo, i ni{ta nije odavalo utisak da }e se nekoliko sati kasnije dogoditi tragedija. Kazao mi je da je bio u Aleksandrovu i pozvao me na

da je Sa{a `iveo sa suprugom i dvoje dece u ku}i u blizini o~eve, ali da ju je, kada se rastao od `ene, napustio i vratio se kod roditeqa. Wegov brat Marko je student na zrewaninskom fakultetu, a sestra Dragana je udata i `ivi u Elemiru. Majka Mirjana je radila u jednoj banci, ali je pre nekoliko meseci, kao tehnolo{ki vi{ak, morala da napusti radno mesto.

M. Kiseli~ki – @. Balaban

REVOLVERA[KI OBRA^UN U NOVOM SADU NAKON DESET GODINA DOBIO NEPRAVOSNA@NI EPILOG U VI[EM SUDU

Tri godine robije za rawavawe tri „beretke” Posle deset godina od doga|aja, ju~e je pred ve}em novosadskog Vi{eg suda na tri godine zatvora osu|en Milovan Bjelanovi} (1974), dr`avqanin Crne Gore s boravi{tem u Beogradu, optu`en za pucwavu u centru Novog Sada u kojoj su rawene tri osobe, od kojih je jedna zadobila te{ke telesne povrede opasne po `ivot dok su dve lak{e povre|ene.

Po navodima optu`nice, 4. februara 2000. godine, oko jedan sat ujutro, na tada{wem Trgu Toze Markovi}a (danas Trg Marije Trandafil) okrivqeni Bjelanovi}, rodom iz Kotora, nakon verbalnog i fizi~kog sukoba ispred ugostiteqskog lokala "Blu mun" u Pa{i}evoj ulici izme|u wega i wegovog brata Zorana Bjelanovi}a s jedne strane, i Davida Radanovi}a s druge, uspeo je da od rivala uzme pi{toq "bereta".

Dok su iz pomenutog lokala odlazili, krenuli za wim i wegovim bratom Velibor Ivanni{evi}, Branko Vasi} i Velibor Melovi}, a optu`eni Milovan Bjelanovi} je iz tog oru`ja ispalio s nekoliko metara udaqenosti hi-

tac prema Ivani{evi}u. Pri tom, navodi se u optu`nom aktu, on je primetio da je brat Zoran od o{te}enog Ivani{evi}a, koji je pao, uzeo pi{toq "magnum 357" i usmerio ga prema Melovi}u.

Ovaj je u ruci imao pi{toq M-75 i po~eo je da puca u Zoranovom pravcu, pri tom ga pogodiv{i u natkolenicu i tako lak{e raniv{i prostrelnom ranom. Ivani{evi} je ovom prilikom pogo|en u trbuh i tako zadobio te{ku ustrelnu ranu, opasnu po `ivot.

Tako|e, u razmeni vatre Vasi} je direktno pogo|en u potkolenicu, a dodatno, delom raspadnutog projektila koji je prethodnio udario prepreku i odbio se, pogo|en je u grudni ko{, usled ~ega je zadobio lake telesne poverede. Zbog konstrukcije sleda doga|aja po povla~ewu optu`enog i wgovog brat Zorana, u po~etku je okrivqen Danilo Peceq, kome se stavqalo na teret pomagawe po~iniocu nakon izvr{enog krivi~nog dela. Wemu se pripisivalo da je pomogao je Milovanu Bjelanovi}u da ne bude otkriven i krio ga. On je

svojim vozilom posle ostavio Zorana pred Poliklinikom u Hajduk Veqkovoj ulici radi zbriwavawa povreda, a Milovana odvezao do wemu bliske osobe da uzme stvari, a zatim u blizinu grobqa, gde je sakrivena "bereta" iz koje je pucano, i "magnum ruger 100", koji je na licu mesta uzeo wegov brat Zoran, te na kraju u svoj stan, gde mu je

Novosadska palata pravde

omogu}io da se krije do jutarwih ~asova, kad je Bjelanovi} pobegao iz Novog Sada, dodaje se u prvobitnoj optu`nici.

Me|utim, pre izno{ewa zavr{nih re~i stranaka u ponedeqak, zamenica vi{eg javnog tu`ioca Jelena Bani} odustala je od gowewa ovog optu`enog. Branilac okrivqenog Peceqa novosadski advokat Branko Du{i}

nagovestio je da su se ovom presudom stekli pravni osnovi da se na ime naknade {tete neosnovanog jednomese~nog pritvora brawenika tra`i naknada.

Ina~e, u odbrani svojevremeno pred istar`nim sudijom optu`eni Bjelanovi} je, izme|u ostalog, naveo da je kriti~ne ve~eri slavio ro|endan i da je jedan mladi} ispred lokala wegovog brata Zorana udario po glavi, a drugi je poku{ao da se ma{i za pi{toq, u ~emu nije uspeo jer ga je on uhvatio za pi{toq, udario ga i odgurnuo, uspev{i da mu uzme oru`je. On je molio da mu pusti brata, kazao je pri tom, i dodao da je rekao }e vratiti pi{toq. Potom je ~uo sam pucaw i pomislio da su mu ubili brata, zbog ~ega je pucao, izjavio je on.

Wegov brat Zoran je opisao pucwavu gotovo identi~no.

Predsednica peto~lanog ve}a Zora Jamu{akov u obrazlagawu presude napomenula je da se zapre}ena kazna za ovakvo te{ko delo protiv op{te sigurnosti u vezi s izazivawem op{te opasnosti, pri kojem su rawene tri osobe i to jed-

na te{ko, kre}e u rasponu od jedne do osam godina zatvora. Ona je naglasila da je sud cenio da }e tri godine na okrivqenog dovoqno vaspitno delovati, pogotovo s obzirom na to {to je re~ o ~oveku koji je ve} osu|ivan, i to ba{ zbog nasili~ni~kog pona{awa, ali i za te{ku kra|u. Sudija Jamu{akov je dodala da se u postupku mnogo puta spomiwalo problemati~no pona{awe pripadnika JSO-a, odnosno "crvenih beretki", kao u~esnika u ovom doga|aju, ali je naglasila da je ona, {to se toga ti~e, slu{ala optu`nicu za ovaj glavni pretres te da nije na sudu da pokre}e postupak. Radanovi}, Ivani{evi}, Melovi} i Vasi} su u momentu doga|aja doga|aja bili pripadnici JSO-a MUP-a Srbije.

Iako je izreka osude bila pod tenzijom, u maloj sudnici s mnogo zaintresovanih, od kojih su, po svoj prilici, neki bili ~lanovi pomenute rasformirane specijalne jednice, ju~e nije bilo ve}ih incidenta sem verbalnog negodovawa nekoliko prisutnih.

M. Vuja~i}

LOV

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

14

BE^EJCI I RANIJE UPOZORAVALI NA MAWAK DIVQA^I

U ATARU BANATSKOG SELA IDVORA

Obustavqen lov na ze~eve

Divqa sviwa polomila zube terijeru

Imaju}i u vidu ki{nu godinu iza nas i ~iwenicu da je lovi{te kojim gazduje Lova~ko udru`ewe „Be~ej“ okru`eno Tisom, Velikim ba~kim kanalom, Beqanskom barom, te pro{arano razvijenom kanalskom mre`om i da podzemene vode uvek vrebaju iz prikrajka, be~ejski lovci su upozoravali da }e biti mawak divqa~i za odstrel. Jer, nepovoqni uslovi za `ivot divqa~i s jedne strane, a reprodukcije s druge, uzeli su danak. To su potvrdili i rezultati analize o~nih so~iva ze~eva u Lova~kom savezu Vojvodine, pa su Be~ejci, odmah po dobijawu rezultata pomenute analize, poput pravih

doma}ina i misle}i na sutra, stopirali plan s po~etka lovne sezone.

- Iako smo planirali ~etiri plus jedan izlazak na zeca, ve} posle drugog izlaska i odstreqane 221 jedinke, obustavili smo lov na ovu divqa~. Ostalo je da odr`imo jo{ jedan nagradni lov na zeca, po skidawu kukuruza s wiva, u kom je pravo na u~e{}e stekao 21 lovac koji je ukwi`io vi{e od pet dobrovoqnih akcija ove godine, rekao nam je predsednik LU „Be~ej“ Tama{ Lastovi~.

Sada su meta be~ejskih lovaca ostali fazani, koji }e zameniti planirani odstrel zeca. I to

samo zahvaquju}i, opet, doma}inskom poslovawu be~ejskog Udru`ewa lovaca.

- Iako smo krajem februara i po~etkom marta pustili u lovi{te 300 fazanskih koka, nepovoqni uslovi za reprodukciju nisu dali o~ekivani efekat.

Ali, u na{oj fazaneriji smo odgajili 3.500 fazan~i}a i oko 3.000 fazana ve} pustili u lovi{te, pa }emo imati normalan lov na divqa~ iz ve{ta~kog uzgoja. Od preostalih 500 fazana, stotinak }emo ostaviti za komercijalni lov, a oko 400 odraslih pred pu{ku pustiti u lovi{te, dodao je Lastovi~.

V. Jankov

Foto: J. Pap

U Mitrovici i daqe amnestija Osam stotina {ezdeset lovaca u 22 lova~ka dru{tva na podru~ju Lova~kog saveza Sremska Mitrovica tokom ove lovne sezone je samo 24. oktobra izlazilo u lov na ze~eve i od tada su ze~evi amnestirani sve dok iz Vetereinarskog zavoda Vojvodine ne stigne nalaz o prirastu ove divqa~i u ovoj godini.

Sremski lovci ina~e, ve} tre}u godinu popravqaju krv ze-

~evima, kupuju}i po 250 jedinki u Ba~koj i pu{taju ih u ovda{wa lovi{ta da se razmno`avaju.

Vi{e od 40 odsto sremskomitrova~kog lovnog podru~ja, gde se u lovi{te pu{taju ze~evi je pod zabranom lova.

- Mi se ne bavimo samo lovom, ve} i uzgojem divqa~i, {to govori i podatak da smo u posledwe tri godine kupili 750 ze~eva i pustili u na{a lovi{ta. Zeca

ima u lovi{tima na na{em podru~ju, ali, tek kada nam stigne izve{atj Veterinarskog zavoda iz Novog Sada o prirastu ove divqa~i odredi}emo koliko se jedinki mo`e izloviti od 1. februara, kada }e nastupiti zabrana lova na ze~eve – ka`e nam predsednik Lova~kog saveza iz Sremske Mitrovice, Radomir Savi}.

S. Bojevi}

Pedesetak lovaca iz Idvora i kom{ija iz Debeqa~e u ataru Idvora u nedequ su organizovali zajedni~ki lov na divqe sviwe. Odstreqena je jedna sviwa od oko 80 kilograma, a do{la je na ni{an Stevice Beli}a iz Idvora kome je ovo bilo prvo u~e{}e u lovu na ovu divqa~.

Od u~esnika u lovu saznali smo da se desila i nezgoda, kada je rawena divqa sviwa do~epala jednog lova~kog psa, nema~kog lovnog terijera i polomila mu zube, ali je ipak savladana. Terijer je vlasni{tvo lovca iz ^ente.

- Ranijih godina su na na{em terenu divqe sviwe bile samo u prolazu, ali su se pre tri godine definitivno nastanile u uzdinskoj i u delu {ume u ataru Kom{ije iz Debeqa~e Jo`ef Kriva~i i Robert Sre}kov s plenom Idvora, pa su uvr{tene u koji je odstrelio Stevica Beli} na{u lovno privrednu osnovu kao divqa~ za planski odZec je lovqen prethodne neda su se prethodnih godina oprestrel. Ove sezone u planu je da se deqe i poslate su o~i na analidelili za odrasle fazane. Poodstreli 14 grla, a toliko je odzu u laboratoriju Lova~kog sasle perioda reprodukcije „Lostreqeno i pro{le sezone - ka`e veza Vojvodine, da se utvrdi voturs“ rasprodaje odrasle pesekretar Lova~kog dru{tva „Joprirast. U ovom izlasku 19 lotlove i koke, pa ih idvorski sim“ u Idvoru Lazar Lau{ev. vaca koji su lovili u ataru lovci preuzimaju i uo~i lovne Idvorsko dru{tvo ima 62 Idvora, a tako|e i devetoro kosezone pu{taju. lovca i prema broju stanovnika ji su i{li u goste kod kolega u - Nekada su kod nas dolazili je najbrojnije u Lova~kom udruDebeqa~u, odstrelili su po zelovni turisti, ali posle prome`ewu “Kova~ica”, a lovni teren ca. Idvorci su ranije lovi{te na u re`imu izvoza divqa~i, od 3.400 hektara je interesantan oboga}ivali fazan~i}ima, melovni turizam stagnira, ali bijer ima barske divqa~i, srna, |utim, prema re~ima Lau{eva, lo bi dobro da ponovo krene ze~eva i fazana, a od skoro i dipraksa je pokazala da se ba{ ninada se Lau{ev. vqih sviwa. su dobro snalazili u ataru, tako M. Mitrovi}

LOVCI IZ KRU[^I]A U KOLA[INU

Ba~vani lovili po crnogorskim vrletima Minulog vikenda, od 12. do 15. novembra, lovci iz Kru{~i}a gostovali su svojim pobratimima u Kola{inu. Tako se, ka`u, po{tuje tradicija i stvara istorija, a lov na divqe sviwe koje su im u Rovcima uprili~ili tamo{wi lovci i Kola{inci, osta}e im u vrlo lepom se}awu: to je bila prilika da vide i do`ive ne{to {to se u Vojvodini ne do`ivqava – “pesma” goni~a koja odzvawa brdima, `ivopisni kr{eviti predeli, kawon Mora~e...

U Kola{inu su sjajno do~ekani i ugo{}eni, pa vele da }e dogodine Crnogorcima uzvratiti istom merom.

IZ LOVA^KOG KODEKSA

Pucati samo kad je divqa~ na pu{kometu Nikada se ne puca u divqa~ koja se ne prepoznaje, ili se ne vidi dobro, jer sa druge strane mo`e biti ~ovek, ili se mo`e dogoditi da bude odstreqena divqa~ ~iji je lov trajno ili privremeno zabrawen, ili nije predvi|eno da se lovi u tom lovu, ili wen ulov nije uop{te pla-

niran. U lovu se puca samo onda kada je divqa~ na pu{kometu i kada je lovac siguran da }e divqa~ pogoditi tako da je usmrti na mestu i spre~i da se ona mu~i rawena. Nije lova~ki radovati se i onda kada je meta pogo|ena, ali ne smrtno, pa nastavi da tr~i i leti.

U AMERICI

S neba pa u kamion Jedan kraqevski orao sleteo je iz neobja{wivih razloga na kabinu kamiona u vo`wi i probio vetrobran. Sve se odigralo brzo, pred zaprepa{}enim voza~em, a ptica ~iji je raspon krila ve}i od dva i po metra, dobila je kontuziju glave. [ofer i wegov kolega koji je u trenutku incidenta spavao, morali su brzo da napuste kabunu kamiona, jer nisu uspeli da savladaju mo}nu pticu. To nisu uspeli ni kada im je u pomo} do{ao policajac, ve} tek kada se na licu mesta, na wihov apel za pomo}, pojavio profesionalni sokolar. On je vrlo brzo savladao i smirio kraqevskog orla. („^ari prirode”)

Pripremio: Du{an Kne`i}

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA Poletawe sivih `dralova

REPORTA@E

DNEVNIK

petak19.novembar2010.

15

SVE BROJNIJI PARAGLAJDERISTI KOJI IZ ISKUSTVA U^E DA VOJVODINA BA[ I NIJE SKROZ RAVNA

Mikula{ doleteo na zmaju, ali bez poklona Paraglajding je me|u qubitemo dobre uslove tokom leta jer Lekar Andra{ Tot iz Ade doqima ekstremnih sportova sve se u visinama mo`e jedriti bez ajen je letewa u Potisju, a kawipopularniji. Nastao je pre triproblema. Ovog puta nas je po{ki klub je prakti~no izrastao desetak godina, kad su alpinislu`ilo idealno vreme – veli iz a|anskog, koji je 1982. formisti tra`ili najpogodniji na~in Onodi. ran po direktivi tada{weg Soda lako si|u s osvojenih vrhova.

Me|u najmla|ima koji su starcijalisti~kog saveza.

Da se mo`e poleteti u visine i tovali na Jara{u bio je petnae– Bili smo tvrdoglavi, odmah bez pewawa na planine, potvrstogodi{wi Ivan Pavlov. obu~ili padobrance, a ubrzo i |uju i ~lanovi Aerokluba „Del– Moj kum Miklo{ Onodi sezmajarsku sekciju, iz koje su reta“ iz Kawi`e jer uspe{no uzlektor je ma|arske reprezengrutovani i piloti – se}a se dr le}u sa zmajodroma koji su uretacije pa je to i bilo odlu~ujuTot. – Benito Tot danas upravqa dili na pa{waku Jara{ kraj na}e da se opredelim za ovaj mlazwakom, a Gabor Tot i Laslo seqa Vojvoda Zimowi}. Tu su sport. On mi je instruktor ve} Varga motornim avionima. Imaprvi put bili i doma}ini „Delta open“ turnira u preciznom sletawu, na kojem se okupilo pedesetak takmi~ara iz Srbije i Ma|arske.

Predsednik “Delte” Miklo{ Onodi veli da klub ima 29 ~lanova, me|u kojima su zmajari i jedrili~ari, ali je najvi{e paraglajderista jer je paraglajderom najlak{e poletati i najprakti~nije, a i najjeftiniji je let.

Onodi obja{wava da nije te{ko pole- Miklo{ Onodi i Ivan Pavlov Pavle i Zoran Marinkovi} teti, neophodni su put, jedno vozilo, vitlo i, natri godine i imam vi{e od 270 li smo u zlatno doba ~etiri moravno, kompletna oprema. letova – pohvalio se Ivan, i torna zmaja i 29 pilota, ali se – Sve {to treba znati savlada dodao da, kad je vreme vedro, sve gasi, ekipa je malo ostarila, se na obuci. Poletawe mo`e bipogled iznad Kawi`e dopire nema para za obnovu tehnike, ti iz vitlovawa, paramotorima sve do Novog Sada i Fru{ke ostali smo na jednoj letilici jer ili s brega. Na{ je vitlo, {to gore. – To se posti`e vitlom motorni zmaj ko{ta oko 15.000 ima mana i prednosti. Potrebna kojim mo`emo uzleteti na vievra, pa su paraglajderisti sad je dosta skupa tehnika, ali imasinu do 900 metara. najjaktivniji u kawi{kom klubu.

Zmajodrom kraj Vojvode Zimowi}a

Na putevima se mnogo vi{e gine nego u vazduhu. Ako se po{tuju propisi, mada tehnika i u vazduhu mo`e da otka`e, retki su udesi.

U 99 odsto slu~ajeva uzrok su bile gre{ke pilota, pa dakle treba posebno pokloniti pa`wu wihovoj obuci i zdravstvenom stawu.

Posebnu pa`wu u~esnika privukao je iskusni paraglajderista Laslo Kereke{ iz Budimpe{te, koji nastupa u kostimu Mikula{a, katoli~kog pandana pravoslavnog svetog Nikole i modernog Deda Mraza.

– Bavim se paraglajdinogom 15 godina i imam vi{e od hiqadu letova. Zbog Mikula{eve ode}e privla~im pa`wu i publike, koja pita za poklone, ali vrati}u se ja kad za to bude vreme – ka`e Kereke{.

TE[KO STE^ENA BE^EJSKA GIMNAZIJA PROSLAVILA 85 GODINA OD OSNIVAWA

Teslin ne}ak prvi direktor Be~ejska Gimnazija je pre nekoliko dana obele`ila osam i po decenija rada, ali pre osnivawa ~ak 36 godina vodili su Be~ejci `estoku borbu da i u wihovoj varo{i za`ivi gimnazijski sistem obrazovawa.

– To je razumqivo jer gimnazije i u drugim zemqama imaju nacionalni zna~aj, kao osnov za formirawe budu}e intelektualne elite – isti~e jedna od 13 direktora Gimnazije Milana Glo`anski.

snije `enske, koje su 1913. spojene u me{ovitu. Upornost se, ipak, isplatila. Gradski oci su 1923. odlu~ili da prodaju 107 jutara op{tinske zemqe da bi se namaknuli novci za novu {kolsku zgradu, a prihva}ena je dun|erska ponuda arhitekte Josifa Gindera i zidarskih majstora Mite Baki}a i \oke Bo{kovi}a. Nakon samo dve godine prota Jovan Stepanov je osve{tao zdawe i u svojoj besedi naglasio: „Nova gimnazija treba da slu-

Reprezentativno gimnazijsko zdawe

U Be~eju je prva srpska osnovna {kola osnovana 1703, ma|arska 62 godine kasnije, Latinska {kola 1803, a `iteqa Starog Be~eja jo{ od 1889. su nastojali da otvore i gimnaziju. Uzalud. Istina, prosvetne vlasti iz Pe{te su poslale dozvolu za rad ~etvororazredne mu{ke Gra|anske {kole 1894. i tri godine ka-

`i svim gra|anima Starog Be~eja, bez razlike na veru i narodnost, jer su svi podjednako prinosili materijalne `rtve oko zidawa ove velelepne zgrade“.

Po u~ionicama se razi{lo 350 |aka i profesora, predvo|enih prvim direktorom Nikolom Zori}em, ina~e ne}akom slavnog nau~nika Nikole

– Na{a {kola je oduvek bila poznata po kvalitetnoj nastavi, ali su tu polagani i privatni ispiti. I danas pamtim `elezni~ara koji je hteo diplomu petog, danas prvog razreda. Kako sam tad bio razredni stare{ina, mene postave za predsednika Komisije. Biologi~arka Ubavka Mu{icki je tra`ila od kandidata da ka`e ne{to o pre`ivarima. On ni da bekne. „Pa, krava je, ~ove~e bo`ji, pre`ivar“, qutnu se ona. Posle je polagao srpski jezik, a kolega Milo{ Rakowac ga pita {ta Pripravnici za intelektualnu elitu je podmet u re~eniTesle. Na wegovu inicijativu, ci „Krava pase travu“. Opet, ve} prve godine postojawa }utawe. Pa, krava! Tad se `euvedena je novina, koja nije lezni~ar brecnu: Bog vam propraktikovana u gra|anskim fesorski, ko }e vam ugoditi. {kolama – roditeqski sastanJednom je krava pre`ivar, a ci. I mladi predva~i, pristidrugom podmet – s osmehom se gli sa svih strana, donosili se}a Andra{ Balog (81), koji su nove ideje. Me|u wima su se kao mlad profesor fizi~bili profesor srpskog jezika, kog vaspitawa zaposlio u Gimbliski prijateq Alekse [annaziji 1952. i tu ostao do penti}a i saradnik mostarske zije. „Zore“ Risto Odalovi}, jedan Za 85. ro|endan {kole prood prvih prevodilaca Geteofesor Jene Berentai je izravog „Fausta“ Du{an Mu`deka, dio i u glavnom ulazu zgrade bra~ni par Milena i @ivojin postavio spomen-plo~u s drBo{kov, poznati esejista i sa`avni grbovima iz 1925. i radnik Mati~inog Letopisa.

2010. Na suprotnoj strani zida Za minulih 85 godina u beje mermerna tabla s imenima ~ejskoj Gimnaziji {kolovalo svih direktora, od Zori}a do se vi{e od 27.000 |aka, koji su aktuelnog mr Miodraga Basaspremni oti{li na fakulteri}a. Formalnu prazninu od te, {ezdesetak je steklo zvawa 1977. do 1990. izazvao je grodoktora nauka, a neki predaju teksni [uvarov prosvetni na univerzitetima u zemqi i eksperiment. inostranstvu.

Vlastimir Jankov

U pojedina~noj konkurenciji pobedio je {ampion Srbije i svetski rekorder Pavle Marinkovi} iz [imanovaca.

– Takmi~im se ve} deset godina, posledwe sam najboqi u Srbiji – ka`e on. – Ali bilo je potrebno je mnogo treninga i koncentracije. Uz to, moj otac Zoran je pilot-instruktor.

U paraglajdingu nema sva|a, tu~e i ekscesa, ve} i pored adrenalina dominira dobro raspolo`ewe.

– Poletawe vitlom u ravnici je jedini mogu}i na~in, a nema ni rizika jer se pole}e sa zemqe, za razliku od padobrana, gde ima i straha da li }e se otvoriti ili ne}e. Padobranom nikad ne bih skakao, dok je paraglajding bezbedniji i od vo`we

automobilom – tvrdi Zoran Marinkovi}, i napomiwe da je mladima boqe da u~e letewe na livadi i sve`em vazduhu, nego da bazaju po kafi}ima i ulicama.

Novosa|anka Ivana Ra|en, mada se paraglajdingom bavi tri godine, prvi put je uzletala uz pomo} vitla jer vi{e voli planinske terene.

– Ovo mi je malo prenisko jer sam do sad uvek uzletala s brda.

Na nebu je predivno, ali zna da bude svakakvo. Moj klub iz Beograda ima najvi{e `ena ~lanova u Srbiji, ~ak 13 – saznajemo od Ivane.

Ona je u Vojvodi Zimowi}u bila druga, iza Vr{~anke Tamare Kosti}, koja uspe{no uzle}e s Vr{a~kog brega, ali i pa{waka.

Milorad Mitrovi}

SOMBOR NE ZABORAVQA SVOG OSLOBODIOCA

Crnorukac crne sudbine {to i ne ~udi ako se zna “pediKako su Srbi vazda spremni da gre” nao~itog majora. zarad trenutnog raspolo`ewa i Prekaqeni ratnik iz oba Bal“trenda” zaborave ili se iznenakanska rata, poreklom iz bogate da sete ne~eg iz vlastite proporodice industrijalaca, u epo{losti, ne ~udi {to se u Sombopeju Prvog svetskog rata u{ao je ru svako malo „zagreju“ ili kao ve} pukovnik. Nakon Cera, „ohlade“ obele`avawa (ili bar Kolubare i albanske golgote, akspomen) dana kad je 1918. u varo{ tivno se upleo u zaveru Apisovih u{la pobedni~ka srpska vojska i “crnorukaca” pa je degradiran u omogu}ila Srbima i Buwevcima da se izjasne za prisajediwewe matici Srbiji. Mo`da je i najslikovitiji za odnos Somboraca i izabranih joj vlasti prema ovom datumu blago re~eno bizaran doga|aj od pre neku godinu, kad je glavni sponzor praznika oslobo|ewa Sombora od be~ke imperije bila osiguravaju}a ku}a „Viner {tedi{e“, ~iji su slu`benici u to ime s balkona Skup{tine grada bacali balone sa logom Eufori~no do~ekani soldati u opancima ~in majora. U Sombor je u{ao tek svoje firme.

Bilo kako bilo, u senci takve kao prethodnica trupa pukovnimentalitetske nestalnosti Somka, kasnije generala Milorada boraca ostao je prvi i najo~iMom~ilovi}a, ali i to je bilo dogledniji simbol propasti K und sta da mu zahvalni Somborci doK monarhije. Na ~elu izmu~ene, u dele do`ivotnu penziju, u kojoj je gudurama Albanije desetkovane, u`ivao idu}ih decenija kao wiali pobedni~ki vihorne srpske hov sugra|anin. Ipak, sudbina se s vojske u samu pono} {to je delila wim gorko poigrala, zavr{io je 13. i 14. novembar u varo{ je koliko tragi~no, toliko i simbou{ao major Nikola Ili} Bajka, li~no. Nakon okupacije Jugoslarazvlastio Ma|are i svu vlast vije aprila 1941, ~im su hortijevpredao Narodnom odboru Srba i ci u{li u Sombor, majora Bajku Buwevaca. Markantan i utegnut, su uhapsili i streqali s jo{ nekako i doli~i jednom od najbokoliko desetina vi|enijih Srba, qih kraqevskih oficira, otkad Buwevaca i Jevreja na pijaci “U je krenuo iz voza kojim je do{ao lancima”. Wegovo telo bacili su sa svojom ~etom u Sombor, do ~eu zajedni~ku raku na kraju Velitiri kilometra udaqene zgrade kog pravoslavnog grobqa, a nakon @upanije nije dodirnuo nogom rata mu je na tom istom mestu potlo pod sobom jer su ga razdragadignut i spomenik. Wegovo ime ni gra|ani na rukama odneli do dobila je jedna od periferijskih sedi{ta mesne a i Ba~-bodro{ke ulica, a gradski oci posledwih `upanijske vlasti. Hroni~ari nekoliko godina svakog 13. novemka`u da je ne tako eufori~an bra makar polo`e cve}e na grob oslobodilac zadr`ao mirno}u, svog oslobodioca-crnorukca. iako je “srce iz grudi iskakalo”, M. Miqenovi}

SPORT

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

UZ VELIKU POBEDU PARTIZANA MTS NAD KAHOM LABORAL (74:71)

Mesto gde se pomera granica Ko to jo{ mo`e da odredi gde su granice mogu}nosti ko{arka{a Partizana MTS i precizno doka`e {ta jeste i {ta nije mogu}e kada su crno-beli u pitawu? Ube|eni smo - niko! Jednostavno, dvorana Pionir postala je mesto gde se pomeraju granice, gde se snovi pretvaraju u javu, a bajke po~iwu da o`ivqavaju. To znaju svi - od qudi u Srbiji, do svih qubiteqa ko{arke {irom Evrope. U nestvarnom, fenomenalnom grotlu Pionira, pred Beogra|anima pao je i {ampion [panije, ekipa Kaha Laborala (74:71), tim koji je slovio za apsolutnog favorita u A grupi Evrolige.

- Znali smo da je publika Partizanov veliki adut, a opet smo dozvolili da nas navija~i sputaju - priznao je temperamentni trener [panaca, Crnogorac Du{ko Ivanovi}. - Dvorana Pionir je postala mesto gde se pomera granica mogu}eg, gde se bri{e linija realnosti i na svojoj ko`i smo to najboqe osetili.

Fenomen navija~a crno-belih je zaista ne{to ~ime bi trebalo da se pozabave sociolozi i psiholozi. Obja{wewe svojevresne kolektivne svesti koja se stvara izme|u ko{arka{a i navija~a beogradskog tima ne{to je {to je te{ko objasniti i doku~iti.

Budemo li objektivni, na{ prvak ima slabiji tim nego u pro{loj sezoni, oti{ao je i Dule Vujo{evi}, a opet pobe|uje rivale koji su, barem na papiru, mnogo ja~i, skupqi, iskusniji i kvalitetniji. Upravo zbog toga pobeda nad suparnikom ranga Kahe Laboral mo`e da se izjedna~i s onim pro{logodi{wim nad Barselonom ili Makabijem, koje su svrstavane u sportska ~uda. A Partizan je postao tim ko-

Slavqe ko{arka{a i navija~a Partizana MTS

ji pravi ~uda iz godine u godinu i potvr|uje Ivanovi}eva razmi{qawa.

- Ja dobro znam kakav je mentalitet qudi u Srbiji i navija~a Partizana - trudio se odmah po-

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS DO^EKUJE MEGA VIZURU

Novosa|ani `ele novi trijumf

Sticajem okolnosti, ko{arka{i Vojvodine Srbijagas i tre}u utakmicu zaredom odigra}e kao doma}ini. U pro{lom kolu, zbog zemqotresa u Kraqevu, zamenili su se doma}instava sa Slogom, a danas "po redu vo`we" do~ekuju jaku i kvalitetnu ekipu Mega Vizure.

pa, barem u ovoj konkurenciji, Mega Vizuri niko nema pravo da preti. Toga se pridr`ava i trener Vojvodine Srbijagas Radenko Varagi}, koji je u najavi me~a rekao: - Bez sumwe je da je Mega Vizura najkvalitetniji rival od sve tri ekipe s kojima smo igrali u

Radenko Varagi}

Beogra|ani se, s pet pobeda i dva poraza, nalaze na drugom mestu tabele u Prvoj A ligi Srbije, odmah iza neprikosnovenog FMP-a, i u dosada{wem delu prvenstva pokazali su da opravdano konkuri{u za jedno od mesta u Superligi na{e zemqe. Odli~ni mladi stru~wak Vlada Vukoi~i} ume{no diriguje ekipom koju sa~iwava spoj mladosti i iskustva,

minula tri prvenstvena kola.

Nosioci igre su MVP pro{logodi{we lige Rastko Drami}anin i iskusni plejmejker Branko Milisavqevi}. Istina je da su Beogra|ani ostali bez Gorana ]aki}a, ali se zato iz Crvene zvezde vratio veoma dobri centar Stevan Jelovac. Uz navedene, kolega Vukoi~i} mo`e da ra~una i na ~itavu plejadu mladih i talento-

vanih ko{arka{a, {to dovoqno svedo~i o ozbiqnosti i kompleksnosti posla koji je pred nama.

Kakva je situacija u va{oj ekipi, kada je zdravstveni bilten u pitawu?

- Kapiten Ivan Bo{wak i daqe je van pogona i u ovom trenutku zaista ne znam kada bi on mogao da se vrati - odgovorio je Varagi}. - On nije odradio ni jedan trening s ekipom i, kada opet bude mogao da igra, treba}e mu vremena da se pripremi, tako da ne verujem da }e do Nove godine uop{te konkurisati za sastav. Dobro je {to se od povrede oporavio Stefan Hajdukovi}, tako da }e ve~eras zauzeti mesto u timu.

S kakvim ambicijama ulazite u duel s Mega Vizurom?

- Na{a je `eqa da pobedimo i tako smo se i pripremali za utakmicu. To }emo mo}i da uradimo jedino ako svaki pojedinac pru`i maksimum, a mislim da imamo kvalitet da odigramo dobar me~.

Iako to niko od nas nije tra`io, sami smo pred sebe postavili imperativ pobede i o~ekujem da }e igra~i dobro odreagovati na to i da }e ulo`iti maksimalnu snagu i voqu kako bismo ispunili ciq.

Duel Vojvodina Srbijagas Mega Vizura igra se od 18 ~asova u maloj sali SPC "Vojvodina", a ulaz na tribine je besplatan.

A. P.

OVOG VIKENDA 31. ME\UNARODNI MITING „NOVI SAD 2010�

O~ekuje se oko 500 takmi~ara Posledwi ovogodi{wi miting Pliva~kog saveza Srbije u 50 - metarskim bazenima odr`a}e se ovog vikenda u Novom Sadu. To je 31. me|unarodni miting pod nazivom "Novi Sad 2010". Takmi~ewe }e se odr`ati na bazenu SPC "Vojvodina.

O~ekuje se u~e{}e oko 500 pli-

va~a iz Slovenije, Ma|arske, Bugarske, Makedonije BiH, Crne Gore i Srbije. Miting se odr`ava u tri uzrasne kategorije - pioniri, kadeti i omladinci za de~ake i devoj~ice, a pliva se u slede}im disciplinama: 100 kraul, 100 le|no, 100 delfin, 100 prsno, 200 me{ovi-

to, 200 kraul i 8h50 kraul (me{oviti sastav 4m+4`). Najvredniji rezultati bi}e posebno nagra|eni.

Sutra su na programu kvalifikacije, a takmi~ewe }e po~eti u 17 ~asova, dok }e se u nedequ plivati finala sa po~etkom u 10 ~asova.

G. M.

sle me~a da stalo`eno objasni predsednik Beogra|ana Predrag Danilovi}. - Na{i navija~i ne

priznaju re~ nemogu}e i od nas stalno tra`e razna ~udesa. Znate kako je to: posejete seme iz

koga treba da nikne najlep{e cve}e, ali to se retko obistiwuje. Bude tu i lepih cvetova, ali i onih koji to nisu. A Partizan, evo, opet pobe|uje mnogo ja~e klubove od sebe... A atmosfera...

Dule Vujo{evi} bi rekao da je ona protiv Taukeramike bila prava lekcija iz qubavi prema klubu. To je dovoqno. Idemo daqe, ~ekaju nas Crvena zvezda i @algiris.

Po zavr{etku nezaboravnog susreta u sredu uve~e, bila je milina gledati slavqe igra~a i navija~a u Pioniru. Ako su ve} kapiten Pera Bo`i}, Dule Kecman, Jan Veseli i ostali starosedeoci nau~ili na hepeninge takve vrste, svojevrsni fenomen bilo je pona{awe novajlija, posebno xinovskog Australijanca Nejtana Xavajia i Amerikanaca Xejmsa Gista i Olivera Lafajeta. Iako ne razumeju ni re~i srpskog, apsolutno ravnopravno, slavili su pobedu u ritmu koji je diktiran s tribina. O~igledno, nije te{ko razumeti emociju koja se sliva iz "kopa" navija~a i igrati u ritmu pobede. To, usu|ujemo se da tvrdimo, nema niko u Evropi i mo`da se u uzajamnoj qubavi ko{arka{a i navija~a krije jedan od razloga novih ~uda koja stvaraju crnobeli u Evropi. Ho}e li "to ne{to" doneti Partizanu plasman u Top 16 fazu Evrolige ({to bi bilo ravno senzaciji!), tek }emo da vidimo, ali da u Beograd rivali sti`u sa startnih -10 poena, to je postala ~iwenica. Jer, Partizanovoj simbiozi igra~a i navija~a te{ko je odgovoriti, po{to u pojedinim trenucima, bukvalno, prvak Srbije ima ne jednog, nego dva ~oveka vi{e na parketu. Tolika je koli~ina energije koju zra~e oni kojima je crno-bela boja pri srcu!

A. Predojevi}

Parker se razvodi i pobe|uje San Antonio protiv ^ikaga ostvario osmu uzastopnu pobedu i uz Wu Orleans ima najboqi skor u ligi (9-1).

Slavili Lejkersi, Boston, Majami...

Toni Parker je bio tra`eniji od Lebrona Xejmsa, Kobija Brajanta, Kevina Durenta i svih ostalih, ve}ih NBA zvezda. Plejmejker San Antonio Sparsa na{ao se u centru pa`we po{to je wegova supruga Eva Longorija Parker tog jutra u Los An|elesu zvani~no zatra`ila razvod braka.

Francuski internacionalac kratko je odgovarao na pitawa novinara, pre nego {to je sa San Antonio Sparsima upisao osmi trijumf zaredom - 103:94 protiv ^ikago Bulsa.

- Ovo su za Evu i mene te{ki dani. [to se ti~e razvoda, izdali smo zajedni~ko saop{tewe, a sve ostalo su na{e privatne stvari.

U nekim ameri~kim tabloidima pojavila se spekulacija da je popularna glumica u Parkerovom mobilnom telefonu prona{la na stotine poruka druge `ene. Navodno je u pitawu supruga biv{eg

Tonijevog klupskog druga, Brenta Berij.

- To je moj privatni `ivot. - zakqu~io je razgovor Parker i najavio da }e ostati "100 odsto" fokusiran na profesionalne obaveze u Sparsima. Protiv Bulsa je zabele`io 21 poen i sedam asistencija i bio jedan od najzaslu`nijih za preokret, po{to su gosti na poluvremenu imali deset poena prednosti.

Toni Parker San Antonio (9-1) ima najboqi skor u NBA ligi uz Wu stonom (116:99), a Darko Mili~i} Orleans Hornetse, koji su se kod 11 poena, tri skoka i tri blokade ku}e revan{irali Dalasu za jediza Minesotu protiv Los An|eles ni poraz ove sezone - 99:97. Dirk Klipersa - 113:111.

Novicki proma{io je {ut za novu Odmorni Majami na svom parkepobedu Mavsa, a Dejvid Vest sa litu je deklasirao Finiks (123:96), nije penala postavio kona~an reLos An|eles Lejkersi su se "prozultat. Kris Pol (20p, 11as) jo{ {etali" Detroitom (103:90), a Bojednom je odigrao za uxbenike, dok ston se igrao sa Va{ingtonom, za Predrag Stojakovi} nije bio zapakoji zbog povrede nije nastupio `en. Za 18 minuta postigao je ~eprvi "pik" na draftu 2010. Xon tiri poena, po jednu trojku i sloVol (114:83). U ostalim utakmicabodno bacawe. ma postignuti su slede}i rezultaNenad Krsti} zabele`io je 11 ti: Filadelfija - Toronto 86:94, poena i sedam skokova u laganoj Juta - Wu Xersi 98:88, Sakramento pobedi Oklahoma Sitija nad Hju- Wujork 106:113.

Oden pauzira do kraja sezone

Asvel ostao bez trenera

Ko{arka{ Portlanda Greg Oden odsustvova}e van terena do kraja sezone zbog povrede kolena, saop{tio je ameri~ki klub.Oden (22) je izabran ka prvi pik na NBA draftu od strane Portlanda, a debitantsku sezonu u NBA ligi propustio je zbog povrede kolena. On je u sezoni 2008/2009. odigrao 61 me~ za Portland, a prose~no je postizao 8,9 poena po me~u. Ko{arka{ Portlanda se ponovo povredio u decembru pro{le godine na me~u sa Hjustonom. On je pro{le sezone odigrao samo 21 me~, a imao je prosek od 11,7 poena i devet skokova po utakmici.

Predsednik francuskog Asvela @il Moreton odlu~io je da uru~i otkaz dosada{wem treneru kluba Vensanu Koleu , ina~e selektoru Francuske. . Moreton je izjavio da je nezadovoqan rezultatima francuskog prvoliga{a na startu nove sezone. Asvel je pre dva dana na svom terenu pora`en od Getingena 88:80 u me~u prvog kola grupe B Evrokupa. Asvel je u prvih {est kola francuskog prvenstva zabele`io dve pobede i ~etiri poraza.

Nimburk dovodi [timca Nekada{wi centar Crvene zvezde na putu je da prona|e novi ino anga`man, samo nekoliko dana posle razlaza sa Ventspilsom. Vladimir [timac, prema svemu sude}i, ne}e provesti mnogo vremena na tr`i{tu slobodnih igra~a. Dvadesettrogodi{wi centar na pragu je potpisa za ~e{ki Nimburk, koji ove sezone debituje u NLB ligi i posle sedmog kola deli prvo mesto na tabeli, sa Hemofarmom i Olimpijom.

SPORT

c m y

DNEVNIK

@igi} mo`e da igra protiv Iraca Srpski fudbaler Nikola @igi} mo}i }e da nastupi za na{ nacionalni tim u me~u kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. protiv Severne Irske i pored iskqu~ewa na prijateqskoj utakmici protiv Bugarske. Napada~ Srbije }e prema disciplinskom

pravilniku FIFA morati zbog iskqu~ewa da propusti naredni prijateqski duel na{e selekcije, koji je zakazan za 9. februar u Izraelu. @igi} }e imati pravo igrawa na me~u protiv Severne Irske, koji je na programu 25. marta naredne godine u Beogradu.

Ku}a fudbala novogodi{wi poklon Delegacija FSS, predstavnici ostalih granskih saveza i ministarstva omladine i sporta obi{li su sportski centar u Staroj Pazovi, posledwi put pre nego {to on bude i zvani~no otvoren.

Predsednik FSS Tomislav Karaxi} najavio je da }e srpska "ku}a fudbala", posle ne{to vi{e od godinu dana gradwe, biti otvorena u januaru.

Ta~an termin jo{ nije poznat,

- Vizija bez akcije je sawarewe. Akcija bez vizije je haos, a ovde su objediwene i vizija i akcija. Ovo bi mogao da bude istorijski preokret za ceo srpski sport.

Slektor "orlova" Vladimir Petrovi} izrazio je zadovoqstvo zbog toga {to }e biti prvi vo|a nacionalnog tima koji }e u}i u novi trening centar.

Malo ko ima ovakav objekat.

Mnogo }e nam zna~iti u budu}nosti, pre svega jer }e najvi{e koristiti mladima. Tomislav Karaxi} iskoristio je priliku i da se osvrne na izlet u Sofiju, gde je Srbija u sredu pobedila Bugarsku rezultatom 1:0.

Zadovoqan sam {to je 'osve`ena' reprezentacija igrala dobro i ostvarila Vladimir Petrovi} i Tomislav Karayi} prvu pobedu sa novim ju~e u Staroj Pazovi selektorom, ali i zapo{to bi Srbiju tom prilikom to {to je utakmici prisustvovao trebalo da posete predsednici selektor mlade reprezentacije UEFA i FIFA, Mi{el PlatiAleksandar Jankovi}. Time je ni i Sep Blater, kao i predsedprevazi|en izvestan antagoninici najmawe 20 fudbalskih sazam izme|u te dve selekcije. veza.

Sportski centar u Staroj PaOvo je lep dan... Svi savezi se zovi prostire se na povr{ini bore sa nesta{icom, ali utisak od 11 hektara i 34 ara. Ima ~eje da idemo napred. - rekao je Katiri travnata i jedan ve{ta~ki raxi}, misle}i da bi u Staroj teren, kao i teren za tenis. U Pazovi mogle da se pripremaju i sklopu centra su i trim staza, reprezentacije u ostalim sporhotel sa 64 dvokrevetne sobe i tovima. Ministarka Sne`ana sportska hala dimenzija 48 h30 Samard`i} Markovi} ocenila metara. U planu je i izgradwa je da je zavr{etak izgradwe ovog tribina kapaciteta od 3.000 mecentra velika stvar za srpski sta pored jednog od travnatih sport. terena.

VELIKO ZIMSKO SPREMAWE U PARTIZANU

Petrovi} u Fiorentini, Tomi} u Francuskoj Bli`i se zimski fudbalski prelazni rok, samim tim i naga|awa ko bi iz na{ih klubova mogao da ode, a ko u wih da do|e. Svakako, inostranim interesentima najzanimqiviji je Partizan, kao trostruki uzastopni prvak Srbije i ovogodi{wi u~esnik Lige {ampiona.

Jo{ uvek je nejasno koga bi crno-beli mogli da anga`uju u januaru, ali se zna ko bi mogao da napusti Humsku. Svakako, to su igra~i sa najdu`im sta`om, zatim oni od kojih bi moglo da se zaradi, a ~ije su pozicije popuwene i oni koji nisu u prvom planu trenera Stanojevi}a. Jedan od onih koji spadaju u prve dve grupe je Radosav Petrovi}. Reprezentativni vezista pred odlaskom je bio jo{ letos, ali je zbog Lige {ampiona odlu~io da ostane. Sada, kada mu je cena i daqe dobra (oko tri miliona evra), a na wegovoj poziciji konkurencija zao{trena (Kamara, Fejsa, Smiqani}) ~ini se da ja rastanak sasvim blizu. Letos su za wega bili zainteresovani : Sporting iz Lisabona, Rasing iz Santandera, Olimpijakos, ali i, prema re~ima menaxera Jovice Radowi}a i jedan klub iz Italije.

- Upravo Italijani su i najuporniji da ga anga`uje. Portugalci, [panci i Grci se vi{e ne javqaju – rekao je Radowi}.

Menaxer je ostao tajanstven po pitawu imena kluba, ali je predsednik Fiorentine Andrea Dela Vale je nadavno rekao da je klub blizu da anga`uje jednog igra~a koji se preziva na i}. Tamo{wi novinari otkrili su da se radi o Srbinu i igra~u Partizana, ali nisu bili sigurni o kome konkretno. Mo`da je to ba{ Petrovi}, a wegov transfer bi imao smisla zbog toga {to su se tamo

Vuki} se vra}a Biv{i fudbaler Partizana Zvonimir Vuki} mogao bi ponovo da obu~e "crno-beli" dres. Vuki} (31) trenutno je bez anga`mana, a ve} tri nedeqe trenira sa crno-belima u Zemunelu.

- Prioritet je nastavak karijere u inostranstvu. Me|utim, ugovor }u potpisati samo ako budem zadovoqan klubom i uslovima - rekao je Vuki} i dodao: - Kakve su {anse da se vratim u Partizan? Nikada se ne zna. Za sad treniram sa 'crno-belima', odr`avam formu, ~ekam. Ima interesovawa van granica Srbije, dobio sam i konkretne pozive, mada dok ne vidim papir na kome su definisani detaqi saradwe nema {anse da nekome obe}am potpis. ve} dokazali Stevan Joveti} i Adem Qaji}, a i trener je Sini{a Mihajlovi}. Dakle, Petrovi} bi imao jake preporuke, a i ne bi se mu~io sa aklimatizacijom.

Igra~ od kojeg bi vaqak mogao da zaradi, a ujedno nije u planovima Sa{e Stanojevi}a je Nemawa Tomi}. On je i letos bio interesantan Udinezeu, a i cena mu je oko dva miliona evra, pa nije tajna da bi crno–beli hteli da ga prodaju. Prema re~ima Jovice Radowi}a, ozbiqno su za Tomi}a sada zagrizli Francuzi.

Dakle, skoro je izvesno da }e u prole}nu polusezonu Partizan u}i bez Petrovi}a i Tomi}a.

Pred odlaskom su i Davidov i Bogunovi}, koji {ansu dobijaju na ka{i~icu.

I. Lazarevi}

petak19.novembar2010.

17

ORLOVI NAJZAD PREKINULI REZULTATSKI POST

Ispuwen ciq u Sofiji Bugari izgleda ba{ le`e orlovima. Slavila je Srbija minimalan trijumf u Sofiji, zna~ajan da se oseti i najavi povratak pozitivnog trenda u nacionalni tim koji je polako po~eo da bledi odmah nakon uspe{nih kvalifikacija za SP. Nije blistao kombinovani sastav, koji je predstavqao prinudno izdawe usled serije otkaza zbog povreda igra~a, ali ciq je ostvaren.

- Zadovoqan sam pobedom, odigrali smo dobru utakmicu.

Provera je uspela, mada odmah moram da naglasim da mo`emo i moramo boqe – konstatovao je selektor Vladimir Petrovi}.

Prijateqski karakter me~a, nalik ja~em treningu, ne mo`e da bude adekvatan parametar za procenu trenutnih vrednosti.

Ipak, moglo se videti da kvartet defanzivaca (Ivanovi}, Kolarov, Suboti} i Vidi}) funkcioni{e sasvim korektno, dok je manevar i daqe spor i bez kreativnosti, {to opet ote`ava posao napada~ima koji retko ulaze u {anse...

- Prisutan je gr~ u na{oj igri i upravo zbog toga nam je bio potreban uspeh u ovom me~u. Sada smo dobili na samopouzdawu, a zbog toga smo i do{li u Sofiju.

Da napravimo dobar rezultat i okrenemo novu stranicu. Video sam puno toga {to me je zanimalo. Kvalitet posedujemo, potvr|eno je da se mo`emo osloniti na snage kojima raspola`emo u odbrani, a uz daqi rad otkloni}emo i nedostatke kojih ima u drugim linijama tima - realan je bio selektor.

@igi} posti`e jedini gol

Debitanti zaslu`uju prelaznu ocenu. Iskusni golman Jorga~evi} delovao je sigurno, Miri} je uneo agresivnost, Qaji} lucidnost, Radovanovi} mo`e biti od koristi u manevru dok je asistencijom Trivunovi} opravdao poziv...

- Ne bih nikoga posebno isticao,ali svi zaslu`uju ~estitke.

Videla se velika `eqa, dobar pristup. Imali su i pomo} od „starosedelaca“ u najboqem dr`avnom timu. Na wima je da nastave dokazivawe u klubovima, samo tako mogu da se nadaju i novom pozivu - objasnio je Petrovi}.

Sa kapitenskom trakom na ruci Nemawa Vidi} bio je pravi vo|a ekipe.

- Delovali smo na terenu kao skladana celina {to nam je donelo trijumf. Dakle, kolektiv je bio u prvom planu. Nismo bili dominantni, nismo stvorili ni mnogo prilika, ali smo reagovali na pravi na~in kada je bilo najva`nije - smatra Vidi}.

Nikola @igi} odigrao je drugo poluvreme, gol odluke je wegovo delo, a utisak je pokvario nervozom, iskqu~ewem posle dva zara|ena `uta kartona.

- Nakon burnih de{avawa, mnogo negativnih konotacija oko re-

Jorga~evi}: Presre}an sam Golman Genta Bojan Jorga~evi} izjavio je da je presre}an debijem za reprezentaciju Srbije.

- Drago mi je da je sve proteklo kako treba i sigurno }e mi ova utakmica ostati u pam}ewu do kraja `ivota. Bez obzira na toliki broj debitanata, kao i ki{u koja je neprestano padala, uspeli smo da odr`imo izuzetnu kompaktnost u zadwoj liniji. Drago mi je da sam imao dobru komunikaciju zbog koje sam iz minuta u minut ose}ao sve ve}e samopouzdawe. Smatram da sam dobro odradio ~itavu utakmicu, i takti~ki i tehni~ki. Nastavi}u sa jo{ boqim radom i dobrim odbranam u prvenstvu poku{a}u da se izborim za

jo{ neki poziv na{eg selektora - rekao je Jorga~evi}.

Fudbaler OFK Beograda Veseqko Trivunovi} zahvalio se selektoru Vladimiru Petrovi}u na pozivu za nacionalni tim.

- Igrawe za nacionalnu reprezentaciju je ne{to {to ne mo`e da se opi{e re~ima. Zaista sam sre}an {to sam na ovakav na~in debitovao. Pogodio sam @igi}a u fini{u utakmice i on je postigao gol. Teren je bio te`ak za igru, lopta se te{ko kontrolisala, ali legla mi je i oti{la tamo gde treba - naveo je Trivunovi}.

^elzi `eli Suboti}a Povrede Xona Terija i Aleksa naterale su ^elzi na akciju. [ampion Engleske mora {to pre da pokrpi rupe u odbrambenoj liniji, ali ne mo`e da dovede nikoga pre 1. januara. ^elzi ve} du`e vreme prati igre Nevena Suboti}a i

vezani su za klub u kojem se nalazi, a januar apsolutno nije momenat za razmi{qawe o odlasku - rekao je menaxer Stiven Keli.

Suboti}eva cena na evropskom tr`i{tu iznosi oko 23 miliona evra.

prezentacije, trebala nam je pobeda da rastera tmurne oblake. Uspeli smo u tome, sa promewenim timom, a momci koji su debitovali zaslu`uju pohvale za svoj u~inak. Verujem da }e se efekti onoga {to smo u~inili u Sofiji videti ve} na prole}e kada nas o~ekuje nastavak takmi~ewa u kvalifikacijama za EP - istakao je @igi}.

Sledi pauza, a u martu su na programu me~evi sa Severnom Irskom i Estonijom, koji }e dati odgovor na pitawe mogu li orlovi da se ukqu~e u borbu za drugu poziciju u grupi koja obezbe|uje „bara`“.

- Svaki me~ do kraja kvalifikacija je va`an, a svakako da nam sudbina zavisi od tih martovskih duela. Od dana kada sam preuzeo najboqi nacionalni tim znam da imamo kvalitet, bilo je samo neophodno da se momci vrate u ritam, da ostvarimo pobedu i najavimo boqe dane. Uspeli smo u tome u Sofiji i ovo je, verujem, tek po~etak.

Pred nama je vreme koje moramo pametno da iskoristimo, da skeniramo rivale, pratimo formu svih reprezentativaca a onda, nadam se zajedno, u|emo u fini{ trke za plasman na Evropsko prvenstvo zakqu~io je selektor Vladimir Petrovi}.

Z. Rangelov

Agire trener Saragose [panska Saragosa otpustila je u ~etvrtak trenera Hosea Aurelija Haja zbog serije lo{ih rezultata i na wegovo mesto doveo Havijera Agirea.

Saragosa je u prvih 11 kola nacionalnog {ampionata pobedila samo jednom i sa sedam bodova nalazi se na posledwem mestu na tabeli. Haj je na

mestu trenera Saragose bio posledwih 11 meseci, a pro{le sezone spasio je ekipu ispadawa iz Primere. Novi trener, Meksikanac Agire (51), od 2006. do 2009. godine vodio je Atletiko Madrid, a onda je nasledio Svena Jerana Eriksona na mestu selektora Meksika.

Yerard povre|en, Liverpul besan

Neven Suboti}

sada bi mu igra~ tog profila do{ao kao poru~en. Problem je "samo" u tome {to Suboti} ne `eli da napusti Borusiju iz Dortmunda, sa kojom juri{a na titulu prvaka Nema~ke.

- Nema {anse da Neven napusti Borusiju u januaru. Nije bitno ko ga tra`i, on je ekstremno sre}an u Dortmundu i u dogledno vreme ne}e mrdati odatle. Svi wegovi planovi

Ako se situacija u redovima "plavaca" ne popravi, mogu}e je da }e poslati ponudu Benfiki za Brazilca Davida Luiza, ili Boltonu za Gerija Kejhila.

Suboti} je pod ugovorom sa Borusijom do leta 2014. godine. Wegova prednost je i to {to te~no govori engleski jezik, po{to je dugo `iveo u SAD.

^lanovi stru~nog {taba Liverpula kritikovali su selektora Engleske Fabija Kapela i nacionalni savez, zato {to je Xerard proveo na terenu znatno vi{e vremena nego {to je bilo dogovoreno.

Ovaj je pet minuta pre kraja utakmice povredio primica~ u duelu sa Gurkufom, pa je odmah morao da bude zamewen. Te`ina povrede jo{ nije utvr|ena, ali Xerard najverovatnije ne}e mo}i da igra u subotu protiv Vest Hema.

Neverovatno je kako se pona{aju u reprezentaciji Engleske i fudbalskom savezu. Potpuno su ignorisali dogovor i negativna iskustva iz pro{losti. Sada }emo mi da pla}amo za wihovu nestru~nost i amaterizam. Sramota. - poru~io je Daren Barxes, ~ovek zadu`en za fizi~ku spremu fudbalera Liverpula.

Fizioterapeut Kris Morgan je vest o povredi D`erarda propratio komentarom: "Sada je jo{ malo jasnije zbog ~ega mrzim

utakmice reprezentacija". Fabio Kapelo objasnio je da je Liverpul tra`io da Xerard ne igra vi{e od 60 minuta, ali da to nije bilo mogu}e zbog povrede Gereta Berija.

- Da smo mogli, pona{ali bismo se u skladu sa molbom Liverpula.

Ipak, Beri se povredio i morao sam da u veoma mladom timu ostavim i neke iskusne igra~e, kao {to je Stiven. Naravno da nam je `ao {to se povredio.

Don Fabio dodao je da klub ne mo`e da odredi koliku }e minuta`u fudbaler imati u nacionalnom timu.

- Oni mogu da nas zamole, ali ne mogu da odlu~e koliko }e neko igrati. Ponavqam, da je bilo drugih re{ewa, Xerard ne bi igrao du`e od 60 minuta.

Lo{e vesti na Enfild su stigle i iz Amsterdama, gde je tek oporavqeni Dirk Kajt obnovio povredu ~lanka na me~u sa Turskom.

18

SPORT

petak19.novembar2010.

IZBORNA SKUP[TINA SPORTSKE ASOCIJACIJE NOVOG SADA

Dobrivoje Antoni} predsednik Dobrivoje Boba Antoni}, dugogodi{wi sportski radnik, izabran je za predsednika Skup{tine Sportske asocijacije Novog Sada (SANS). On je, kao jedini kandidat, na toj funkciji zamenio prof. dr Zlatka Ahmetovi}a, koji je protekle ~etiri godine vodio ovu asocijaciju, mo`e se re}i u najte`em periodu u wenoj istoriji. Tako|e, na sednici Izborne Skup{tine SANS-a izabran je i novi Upravni odbor, koji }e umesto dosada{wih 15 ~lanova imati 11.

Za UO bilo je predlo`eno 18 kandidata, a najvi{e glasova dobili su: Vasa Miji}, Du{an Da~i}, Dragan Milo{evi}, Aleksandar Jovan~evi}, Milorad Lazi}, Miodrag Tomi}, Mirko Sr|anov, Danilo Lu~i}, Branko Baglava, Vladimir [i{ka (dosada{wi predsednik UO) i Milan Bori{ev. Ko }e biti predsednik UO odlu~i}e se na prvoj sednici ovoga organa.

Novoizabrani predsednik zahvalio se na ukazanom poverewu, posebno onima koji su ga predlo`ili i dali mu podr{ku.

- Slu{aju}i diskusije i izve{taj generalnog sekretara Miodraga Trkuqe mo`e se konstatovati da sport u Novom Sadu, ne ulaze}i u sve razloge, stagnira ve} godinama. Evidentno je da zaostaje na nivou Vojvodine i Srbije. Novi Sad je nekada bio grad sporta, a sport je jo{ uvek brend po kome se na{ grad prepoznaje u Evropi i svetu. Nadam se da }e uskoro krenuti uzlaznom linijom. SANS nema svoju odgovaraju}u ulogu, a to se najboqe vidi iz procenta odvajawa iz buxeta. Pre sedam godina to odvajawe je bilo 2,5 posto, a danas je rapidno opalo ulagawe na svega

Dobrivoje Antoni}

0,78. Nisam siguran da ta razlika novca mo`e mnogo da doprinese izgradwi novih puteva, ali sam ube|en da mo`e mnogo doprineti unapre|ewu sporta. Nadam se da }e ovo novo rukovodstvo raditi u boqim uslovima nego prethodno, ali im treba zahvaliti na tome {to su u te{kim vremenima sa~uvali organizaciju - rekao je Dobrivoje Antoni}, a potom dodao: - Predlo`i}u da u prvoj polovini 2011. godine odr`imo sednicu Skup{tine na kojoj bi predlo`ili strategiju razvoja sporta u Novom Sadu, jer niko od nas nije pozvaniji da to uradi. U biv{oj zemqi Novi Sad je bio uzor i imao model organizovawa sporta, sada se trebamo prilagoditi novom vremenu i novim uslovima i stvoriti novi model. Tako|e, obi}emo Skup{tinu Grada, upravqa~e sportskih objekata i da uspostavimo zna~ajan oslonac s privredom.

Ciq nam je da budemo partner s

Upravom za sport, a ne suprotstavqena strana. Kao prioritet novog rukovodstva mora da bude zaustavqawe stagnirawa novosadskog sporta - kategori~an je Antoni}.

Tokom sednice mogla su se ~uti razli~iti predlozi predstavnika klubova kako bi trebalo unaprediti ulagawe u sport, uspostaviti me|usobno boqu saradwu me|u klubovima... Podnose}i izve{taj o radu SANS-a od 2005. do 2009. godine generalni sekretar Miodrag Trkuqa izneo je da je saradwa sa Upravom za sport nije bila na zavidnom nivou, postojala je, ali ni blizu onom kako je nekada bilo.

- Kao institucija SANS je stavqen na margine, {to nije dobro kada su u pitawu sportske aktivnosti u gradu. Ni predlo`eni novi zakon o sportu nije jasno definisao status sportskih asocijacija na lokalnom nivou. Problem sporta u gradu nije samo status i tretman SANS-a, ve} i koli~ina novca koja se dobija iz buxeta. Pre {est godina za 169 organizacija bilo je izdvajan 61 milion dinara, a danas kada je registriovano 182 kluba izdvaja se 69 miliona za ~iste programske aktivnosti plus projekti. Tako|e, da ne govorim o transparentnosti u radu, raspodeli buxetskih sredstava i wihovo ogromno ka{wewe, kategorizaciji, izostanak pla}awa honorarnih trenera i sportskih stipendija.

Zato je potrebno doneti {to pre strategiju razvoja sporta u gradu, ukqu~iti sve institucije i jasno opredeliti se {ta `elimo, kako usmeriti finansirawe sportskih grana i aktivnosti - rekao je izme|u ostalog Trkuqaq.

J. Gali}

U INTERU NEZADOVOQNI

EVROLIGA A GRUPA Partizan - K. Laboral 74:71 @algiris - Himki (sino} 18.45) Makabi - Prokom (sino} 20) 1. Partizan 5 3 2 331:341 8 2. K. Laboral 5 2 3 322:307 7 3. Makabi 4 3 1 309:294 7 4. @algiris 4 3 1 309:304 7 5. Himki 4 2 2 290:286 6 6. Prokom 4 0 4 279:305 4 U slede}em kolu (24. i 25. novembar) sastaju se: Partizan MTS - @algiris, Prokom - Himki, Makabi - Kaha Laboral.

B GRUPA [arlroa - Real 67:49 Virtus - Olimpijakos 71:86 Brose Baskets - Unikaha(sino} 20.30) 1. Olimpijakos 5 4 1 408:356 9 2. Real (M) 5 3 2 340:344 8 3. Virtus 5 2 3 357:384 7 4. Brose Basket 4 2 2 298:296 6 5. Unikaha 4 2 2 310:317 6 6. [arlroa 5 1 4 346:362 5 U slede}em kolu (24. i 25. novembar) sastaju se: Brose Baskets - Virtus, [arlroa - Unikaha, Real - Olimpijakos.

D GRUPA Olimpija - Valensija 72:68 Armani Y. - Panatinaikos (sino} 20.45) Efes Pilsen - CSKA (sino} 20.45) 1. Olimpija 5 4 1 383:379 9 2. Panatinaikos 4 3 1 282:262 7 3. Armani 4 2 2 314:300 6 4. Efes P. 4 2 2 312:316 6 5. Valensija 5 1 4 338:360 6 6. CSKA 4 1 3 255:299 5 U slede}em kolu (24. i 25. novembar) sastaju se: Armani Yins - CSKA, Panatinaikos - Valensija, Efes Pilsen - Union Olimpija.

Prva A mu{ka liga Srbije - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas Mega Vizura (18) Prva A `enska liga - KOVIN: Kovin - Spartak (18.30) Prva B mu{ka liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki KG 06 - Ni{ (19), OBRENOVAC: Radni~ki - Spartak (17), SMEDEREVO: Smederevo Vizura - Jagodina (16) Zajedni~ka KSV `enska liga - VR[AC: Hemofarm [tada - Srbobran Reahem (20)

Rukomet Superliga za mu{karce - SMEDEREVO: Smederevo - Naisus (19), [ABAC: Metaloplastika - Dinamo (19), PO@AREVAC: Po`arevac - PKB (19.30) Prva liga za mu{karce - NOVA VARO[: Zlatar - Rudar (18) Druga mu{ka liga, sever - FUTOG: Metalac AV - Hajduk (19.30), NOVI SAD: Radni~ki Cement - Potisje Pleteks (18.15, Slana bara), JABUKA: Jabuka - Radni~ki ([) (20) Prva vojvo|anska mu{ka liga - JA[A TOMI]: Radni~ki - Kqaji}evo (19) Prva vojvo|anska `enska liga - BAJMOK: Topola - Mladost (20)

Ameri~ki ko{arka{ Ejxin Malaki Moje koji igra za nema~ku ekipu Frankfurt Skajlajners do`iveo je mo`dani udar nakon povrede za vreme treninga. Dvadesetosmogodi{wi biv{i igra~ Univerziteta Indijane sudario se u ponedeqak tokom treninga sa saigra~em, da bi slede}eg dana zbog mu~nine bio hitno preba~en u bolnicu.

- Moje je do`iveo mo`dani udar i do danas je bio u odeqewu intenzivne nege - rekao je potrparol kluba Tomas Navrat i dodao da }e Moje ostati do daqweg u bolnici.

IN MEMORIAM

Gojko Kunovac (1940–2010) pred ga{ewem, Gojko Kunovac je preuzeo brigu o ovoj ka}koj i srpskoj svetiwi, kao iskreni prijateq i donator, po mnogo ~emu jedinstven ~ovek u srpskom sportu. Jugovi}u, ka}kom i srp-

skom sportu posvetio je mnogo novca i dragocenog vremena, udahnuo du{u i pe~at modernog doba, stvaraju}i model sredine koja `ivi `ivot ovda{wi, rade}i i posti`u}i rezultate zbog

kojih su Jugovi}u stizala priznawa iz Evrope i sveta.

Gojko Kunovac se najlep{e ose}ao u svom Ka}u, u kojem je za sve bio, jednostavno, Goja. I nije ovaj ~ovek tek tako u{ao u sport, jer je ova oblast bila deo wegove bogate op{te kulture. Pomagao je brojne danas vrhunske srpske sportiste, ~iji je talenat i `equ za uspehom me|u prvima prepoznao. Najvi{e je voleo kada se ka}ki de~aci vrate sa nekog takmi~ewa oven~ani medaqama, i kada kro~e na parket u dresu prvog tima Jugovi}a. A sa wim ste mogli da pri~ate o fudbalu, ko{arci, rukometu, hokeju na ledu...

U visoki poslovni svet uveo je i svoju decu, Anu i Acu, koji nastavqaju o~evo delo, jednako hrabro i uspe{no, sa puno vere u qude, tako da Unimet ovih dana pu{ta u pogon jo{ jednu proizvodnu halu i gradi laboratoriju po najvi{im svetskim standardima, u skladu sa tehnologijom koju je Unimet usvojio jo{ pre mnogo godina.

Datum sahrane bi}e naknadno objavqen.

Predsednik Intera Masimo Morati saop{tio je treneru Rafaelu Benitezu da mora da pobedi u naredna dva me~a ako `eli da ostane na klupi nero-azura, prenosi „Gazeta delo Sport“.

Ovaj list podse}a da je Morati izjavio da {panski stru~wak

nitez ne ostvari pobede u naredna dva duela umesto [panca anga`ovati \ovanija Trapatonija, koji vodi Republiku Irsku.

Benitez je preuzeo Inter na kraju pro{le sezone, po{to je napustio Liverpul. Inter je pro{le sezone sa @ozeom Muriwom, koji je u me|uvremenu preuzeo Real, osvojio Ligu {am-

Rafa Benitez

ima punu podr{ku. Me|utim, prvi ~ovek Intera je zatra`io od Beniteza da opravda to poverewe. [panac je dobio 180 minuta, odnosno dva me~a da sa~uva svoju poziciju u Interu. Morati je postavio ultimatum Benitez i zatra`io od {panskog stru~waka da doka`e da zaslu`uje da ostane na klupi italijanskog kluba. Inter }e u slu~aju da Be-

piona, Seriju A i Kup Italije.

Inter se nalazi na petom mestu na tabeli italijanskog prvenstva sa 20 bodova iz 12 utakmica.

Nero-azuri su u prva ~etiri kola Lige {ampiona u grupi A osvojili sedam bodova. Inter }e u 13. kolu Serije A gostovati Kjevu, dok }e u petom kolu grupe A Lige {ampiona do~ekati Tvente.

De Gea mewa Van der Sara

Moje do`iveo mo`dani udar

Ko{arka

Benitez dobio 180 minuta

C GRUPA [ole - Fenerbah~e Ulker 82:78 Sijena - Barselona 76:67 Lijetuvos Ritas - Cibona 90:62 1. Sijena 5 4 1 379:324 9 2. Fenerbah~e 5 4 1 387:348 9 3. Barselona 5 3 2 361:343 8 4. [ole 5 3 2 360:378 8 5. L. Ritas 5 1 4 358:369 6 6. Cibona 5 0 5 324:407 5 U slede}em kolu (24. i 25. novembar) sastaju se: Lijetuvos Ritas - Fenerba~e Ulker, [ole - Montepaski, Cibona - Barselona.

ZA VREME TRENINGA

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Sa `ivotne scene je oti{ao predsednik Skup{tine Rukometnog kluba Jugovi}, veliki privrednik, qubiteq i donator sporta, a iznad svega, veliki ~ovek, Gojko Kunovac.

U daleki svet, na zapad, oti{ao je kao mlad ~ovek, u potrazi za novim saznawima, razborit, znati`eqan, ispuwen samopouzdawem i verom u boqi `ivot.

Wegovi poslodavci su postali wegovi prijateqi, uvidev{i da taj pronicqivi ~ovek, iz mesta neobi~no kratkog imena, Ka}, mo`e postati biznismen ravan wima. Gojko je hrabro kro~io u dru{tvo uglednog poslovnog sveta, na zapadu, gde su kriterijumi strogi, a re`im rada i `ivota po mnogo ~emu druga~iji u odnosu na podnebqe iz kojeg je do{ao.

Pre trideset godina, Gojko Kunovac je svoj kapital ulo`io u Ka}, u Srbiju, gde je osnovao firmu Unimet. Zaposlio je veliki broj svojih me{tana i qudi iz okoline Novog Sada, vremenom postao stub razvoja nekada malog sela, koje je, uz wegovu svesrdnu podr{ku i donacije, dobilo modernu infrastrukturu i postalo obrazac mesta u kojem }e svoj komad neba prona}i qudi `eqni da zasnuju privatni biznis. Pre {est godina, kada se Rukometni klub Jugovi} na{ao

DNEVNIK

Moje koji je ove sezone prose~no po utakmici bele`io 10,6 poena i 6,2 skoka, igrao je pro{le godine u Finskoj, a prethodno tri godine branio je boje nema~kog kluab Valter Tajgers Tibingena. Frankfurt trenutno zauzima drugo mesto u {ampionatu Nema~ke.

ME\UNARODNE PRIJATEQSKE UTAKMICE Malavi - Ruanda 2:1 Oman - Belorusija 0:4 Saudijska Arabija - Gana 0:0 Uganda - Tobago i Trinidad (odlo`eno) Kina - Letonija 1:0 Hong Kong - Paragvaj 0:7 Crna Gora - Azerbejxan 2:0 Iran - Nigerija (odlo`eno) Kuvajt - Irak 1:1 Rusija - Belgija 0:2 Slova~ka - Bosna i Hercegovina 2:3 Estonija - Lihten{tajn 1:1 Albanija - Makedonija 0:0 Argentina - Brazil 1:0 Bugarska - Srbija 0:1 Ma|arska - Litvanija 2:0 Senegal - Gabon 2:1 Egipat - Australija 3:0 Izrael - Island 3:2 Danska - ^e{ka 0:0 Luksemburg - Al`ir 0:0 [vajcarska - Ukrajina 2:2 Austrija - Gr~ka 1:2 Holandija - Turska 1:0 Italija - Rumunija 1:1 Poqska - Obala Slonova~e 3:1 Ju`na Afrika - SAD 0:1 [vedska - Nema~ka 0:0 Severna Irska - Maroko 1:1 Republika Irska - Norve{ka 1:2 Slovenija - Gruzija 1:2 Engleska - Francuska 1:2

KVALIFIKACIJE ZA EP F grupa Hrvatska - Malta

3:0

E grupa Finska - San Marino

8:0

Golman madridskog Atletika i mladi {panski reprezentativac David de Gea mogao bi u januaru naredne godine da pre|e u Man~ester junajted, prenose britanski mediji.

Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson ve} nekoliko meseci tra`i zamenu za Holan|anina Edvina van der Sara, koji bi uskoro mogao da se penzioni{e. Ferguson smatra da je De Gea izuzetno per-

spektivan golman, koji }e biti odli~na zamena za Van der Sara. Britanski mediji tvrde da su dva kluba blizu dogovora, a obe{te}ewe za mladog {panskog golmana iznosi oko 18 miliona evra. De Gea (20) je ponikao u omladinskom pogonu madridskog kluba, a pro{ao je sve omladinske selekcije {panske reprezentacije.

Za prvi tim Atletika branio je na 51 me~u.

Skolarija navija~i pogodili tranzistorom Biv{i selektor fudbalske reprezentacije Brazila i trenera Palmeirasa Luis Felipe Skolari pogo|en je tranzistorom u glavu, dok je posle pobede u polufinalu Ju`noameri~kog kupa nad Gojasom od 1:0 na terenu davao intervju. Skolari se uhvatio za potiqak i napravio bolnu grimasu, ali se okrenuo prema tribinama odakle je doleteo tranzistor i pokazao pesnicu.

- Treba}e im malo vi{e od jednog obicnog tranzistora da me obore - rekao je Skolari.

Skolari je doveo brazilsku selekciju do titule svetskog pravka na Mundijalu u Japanu i Ju`noj Koreji 2002. godine.

Luis Filipe Skolari

FIFA suspendovala izgrednike Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) kaznila je zbog korupcije clanove Izvr{nog odbora FIFA Nigerijca Amosa Adamua i Rejnalda Temanija iz Tahitija, trogodi{wom, odnosno jednogodi{wom suspenzijom. Adamu i Temari su ka`weni i nov~ano sa po 10.000, odnosno 5.000 {vajcarskih franaka.

Eti~ka komisija FIFA suspenziju je izrekla posle istrage povodom optu`bi da su Adamu

i Temani nudili na prodaju svoje glasove pred izbore doma}ina prvenstva sveta 2018. i 2022. godine, koji }e biti odr`ano 2. decembra u Cirihu. Kandidati za organizatore Mundijala 2018. su Rusija i Engleska, dok su zajedni~ke kandidature podneli [panija i Portugalija, kao i Belgija i Holandija.

U trci za izbor doma}ina prvenstva sveta 2022. su Japan, Ju`na Koreja, Australija, Katar i SAD.

c m y

DNEVNIK

Rni} napustio Proleter Sportski direktor Rukometnog kluba Proleter Momir Rni} odlu~io je posle osam godina da se povu~e sa te funkcije.

Dao sam celog sebe! Posle 15 godina uspeli smo da iza|emo na evropsku scenu, afirmisalo se dosta igra~a poput Pe-

ko nema. Imali smo silnih neda}a, pre svega u finansijskom smislu. Kada se generalni sponzor Naftagas posle vi{e od dve decenije povukao tada su nastali problemi. - istakao je Rni}.

On je istakao da mu nije bilo lako da se povu~e sa mesta sportskog direktora kluba.

rovi}a, Joki}a, \uri~ina, Beqi}a, Spahi}a, Vilovskog, Rni}a… Me|utim, najsve`ije i, po meni, najte`e je ispadawe iz Superlige. Uz veliko anga`ovawe uspeli smo da odr`imo klub iako su mnogi mislili da }e se Proleter ugasiti. Napravili smo ekipu iz vlastitih redova {to u saveznom stepenu takmi~ewa ni-

- Ose}am veliki zamor, kompletan operativni rad, gotovo sve, posledwih godina nosio sam na svojim le|ima. Imam i mnogo drugih obaveza, i verujte, nije mi bilo ni malo lako da donesem ovu odluku. Jednostavno, istro{io sam se, psihi~ki ispraznio. Ako ne dajem maksimum to nisam ja. - zakqu~io je Rni}.

PARTIZAN DO^EKUJE ME\UMURJE U KUPU IZAZIVA^A

Proba za Regionalnu ligu Trener rukometa{a Partizana Aleksandar Brkovi} poru~io je u da su crno-beli kvalitetnija ekipa od hrvatskog Me|imurja, protivnika beogradskog tima u tre}em kolu Kupa Izaziva~a. Prva utakmica tre}eg kola Kupa Izaziva~a Partizan - Me|imurje igra se u nedequ od 18 sati u hali na Bawici, a ulaz je slobodan. Revan{ me~ je 27. novembra u ^akovcu.

Rukometa{i Partizana

- Ne}emo da kalkuli{emo, idemo na pobede u obe utakmice protiv ekipa iz ^akovca. Imamo sve potrebne informacije o protivniku, nedavno sam ih gledao i u`ivo. Mislim da smo kvalitetnija i boqa ekipa. Sve zavisi od nas i ako odigramo kako umemo, ne}e biti problema. - rekao je Brkovi} na konferenciji za novinare u Beogradu.

Levo krilo beogradske ekipe Nemawa Ili} naveo je da je va`no da u prvoj utakmici protiv

Me|imurja, koja se igra u nedequ u Beogradu, Partizan stekne {to ve}u prednost.

Da}emo sve od sebe da pobedimo. Bitno nam je da u prvom me~u na na{em terenu trijumfujemo sa {to vi{e golova razlike, jer znamo da }e nam biti mnogo te`e u revan{u u ^akovcu. - istakao je Ili}.

Wegov kolega iz ekipe Aleksandar Pilipovi} kazao je da o~ekuje da Partizan pobedi u obe utakmice i izbori plasman u osminu finala evropskog takmi~ewa.

Direktor Partizana Aleksandar Blagojevi} rekao je da }e dueli protiv Me|imurja biti dobra proba za regionalnu rukometnu ligu, koja }e se igrati od slede}e sezone, a nastupa}e timovi iz biv{e Jugoslavije i Ma|arske.

- Ove duele shvatamo kao neku vrstu generalne probe, pogotovo {to nam je protivnik jedna od najboqih ekipa iz okru`ewa.

Ovo }e biti dobar test i za nas kao klub da li mo`emo dobro da organizujemo ovakav me~ i da li smo spremni za regionalnu ligu.

Ne mo`emo da ka`emo da smo favoriti, ali uradi}emo sve da pro|emo daqe. - zakqu~io je Blagojevi}.

OSMINA FINALA KUPA VOJVODINE

Jara~ani boqi od @abaqaca Odigrane su utakmice osmine finala rukometnog Kupa Vojvodine u mu{koj i `enskoj konkurenciji.

Kod mu{karaca postignuti su slede}i rezultati: Grafi~ar (Bezdan) - Sombor posle sedmeraca 27:28 (25:25), @SK (@abaq) - Mladost TSK (Ba~ki Jarak) posle sedmeraca 30:33 (29:29), Gradnulica (Zrewanin) - Napredak (^estereg) 33:39, Glogow - Banatski Karlovac (odgo|eno), Jabuka - Dinamo (Pan~evo) (23. novembra), Grani~ar (Gakovo) - Vojput (Subotica) sino}, Cement Radani~ki (Beo~in) - Nova Pazova sino}, a utakmica Ki-

kinda - Crvena zvezda (Mokrin) 0:10.

Kod devojaka postignuti su slede}i rezultati: Ba~ka Topola Radni~ki (Bajmok) 22:36, Apatin Ravan grad (Sombor) 38:23, Temerin - Vrbas 34:24, Vojvodina (Novi Sad) - @elezni~ar (In|ija) 27:30, Lehel (Mu`qa) - Proleter Superprotein (Zrewanin) 29:41, Pan~evo - Jedinstvo (Ka~arevo) (danas u 20), Spartak (Debeqa~a) - Jabuka 95 18:24, Halas Jo`ef (Ada) - Kikinda (23. novembra).

Utakmice ~etvrtine finala igra}e se 1. decembra.

J. G.

SPORT

petak19.novembar2010.

19

EVROPSKO PRVENSTVO U MIKSU I SRBIJA OPEN U SUBOTICI

Beloruski par juri{a na zlato Prvim mefleks, a ove godine osta}e nam ~evima po najkvalitetniji stolovi, {to grupama u po}e automatski omogu}iti lakjedina~noj {i razvoj ovog sporta u na{em konkurenciji gradu – rekao je Simovi}. po~elo je Otvoreno prvenstvo Zoran Kalini} ukazao je na Srbije u stonom tenisu u Subosve pote{ko}e sa kojima se ortici, kao uvod u centralni ganizator suo~io, uprkos dosportski doga|aj na severu broj organizaciji pro{le goBa~ke, a to je Evropsko prvenstvo me{ovitih parova koje zvani~no startuje danas u hali Dudova {uma. Tim povodom je ju~e u Gradskoj ku}i u Subotici odr`ana zvani~na konferencija za {tampu na kojoj su govorili Nemawa Simovi} iz gradskog sekretarijata za sport i omladinu iz Subotice, predsednik STS Srbije Zoran Kalini}, selektor mu{ke reprezentacije Srbije Boris Vukeli}, na{ prvi reket Aleksandar Karaka{evi} i beloruske sestre Pavlovi~, evropska prvakiwa Viktorija i Veronika koje }e u tandem sa [}etininom, odnosno Nekvedovi~em poku{ati da sa trona svrgnu S ju~era{we konferencije za novinare srpsko-litvansku kombinaciju Karaka{evi}dine i u tom pravcu pohvalio Paskauskiene koji brane prograd Suboticu, SC Stadion i {logodi{we zlato. malobrojne sponzore, izrazivIzuzetno zadovoqstvo nam {i zadovoqstvo dolaskom jaje da po drugi put za redom ugokih evropskih igra~kih imena stimo najboqe evropske mikpoput Litvanke Rute Paskauseve, ali sve u~esnike koji }e skieni, sestara Pavlovi~, se do nedqe nadmetati na Sr[}etinina, Nekvedovi~a iz bija openu i Evropskom prvenBelorusije, Rumuna Filimona stvu u miksu. Pro{le godine i Samare, Turkiwe kineskog o~igledno smo ispunili o~eporekla Melek, Francuza Le kivawa ETTU (Evropske stoBretona itd. noteniske unije) koja nam je @ao mi je {to neke zemqe iz ukazala novo poverewe. Pronajbli`eg okru`ewa poput fitira}e i grad Subotica I Ma|arske i Hrvatske nisu postoni tenis, jer nam je pro{le slale bar po jedan par za EP, godine u hali ostao taraali shvatam op{tu besparicu u

PRVA SAVEZNA LIGA

Ja~i `ivci Suboti~ana Proleter - Spartak 3:4 ZREWANIN: Hala sportova Medison. Gledalaca: 150. Sudije Kecman (Beograd) i Lerinc (Kawi`a). Rezultati po kategorijama: do 55 kg Markovi} – Futo 1:0, do 60 kg M.[tefanek 0:1 (bb), do 66 kg Gecin – D.[tefanek 0:1 , do 74 kg Fijat – Bala` 1:0, do 84 kg Vule{e-

joj je Nikola Markovi} zaslu`eno savladao svog rivala na struwa~i Sabol~ Futoa, prikazav{i ve}u `equ i motiv da do|e do trijumfa.

U kategoriji do 60kg, doma}i tim nije imao predstavnika, pa je Mario [tefanek slavio pobedu bez borbe. Kategorija do 66 kilograma donela je duel Gecina i Davora [tefaneka, iskusni dr`avni reprezentativac lako je do{ao do novog trijumfa u {ampionatu.

Pobedom nad Lehel Bala`om, iskusniji Zrewaninac Goran Fijat je doneo tra~ak nade doma}inu da mo`da mo`e da napravi iznena|ewe. Da ipak, stvari do|u na svoje mesto potrudio se Aleksandar Lipaji} koji je lukavo iznudio dve opomene talento\or|e Miolski desno se oprostio od rvawa vanog Vule{evi}a u vi} – Lipaji} 0:1, do 96kg Miolski me~u koji je obostrano obilovao – Bosni} 0:1, do 120 kg Mijatov – kontraverznim odlukama i nespotFrawkovi} 1:0. skim potezima oba rva~a. Na svom Derbi u hali Medison u kojem su opro{taju od aktivnog rvawa `iva se sastali Zrewaninci i Subotilegenda Proletera \or|e Miol~ani pripao je gostuju}em timu koski pretpeo je poraz od reprezentaji je slavio pobedu rezultatom 4:3 i tivca Vujadina Bosni}a koji je bio tako se na{ao u krugu najozbijnijih nemilosrdan prema biv{em {amkandidata za ekipnu titulu {ampipionu. Ve} tada je bilo odlu~eno ona dr`ave. Ovo je bio ujedno i popitawe pobednika.. Duela dva kosledwi me~ na kojem je rvao \or|e losa Mijatova i Frawkovi}a priMiolski dugogodi{wi rva~ Propao je iskusnijem rva~u i treneru letera, nekada{wi repezentativac Proletera Mijatovu koji je iskoi legenda rva~kog sporta u gradu na ristio gre{ku protivnika i doneo Begeju. Po~etak me~a doneo je borpoen svom klubu. bu kategoriji do 55 kilograma u koN. Jowev

nacionalnim savezima i opredeqewa da igra~e {aqu na ona takmi~ewa od kojih mogu da imaju bodovnu korist na rang listama, s obzirom na to da je godina pred nama predolimpijska i da svi `ele {to boqe pozicije. Bez obziar na sve, uveren sam u dobre me~eve I pozi-

evropsko zlato u me{ovitim parovima s Rutom Paskauskieni, ali istu `equ imaju i Belorusi, koje je upravo apostrofirao kao najju}e rivale.

Igramo mnogo turnira, umorne smo, ali I cvrsto re{ene da poku{amo da osvojimo zlatnu medaqu u Subotici, ko-

vam publiku da u`iva u slede}a tri dana – rekao je Kalini}.

Selektor Boris Vukeli} je napomenuo da }e namdetawe u Subotici biti idealna {ansa za mnoge mla|e igra~e iz Srbije da se oku{aju u o{troj me|unarodnoj konkurenciji I mo`da ve} sada skrenu pa`wu na sebe za neka budu}a okupqawa, uz napomenu da }e ~ak 18 igra~a dobiti {ansu.

Aleksandar Karaka{evi} je ponovio ono {to je dan ranije izjavio za na{ list, a to je da, bez obzira na nekoliko jakih mikseva, `arko `eli peto

ja nam je pro{le godine izmakla u finalu – rekla je Beloruskiwa Viktorija Pavlovi~ (igra u miksu sa [}etininom), dok je wena sestra Veronika bila ne{to skromnija, izjaviv{i da je wen ciq u tandem s Nekvedovi~em medaqa, ba bilo kog sjaja ona bila.

Takmi~arski program u hali Dudova {uma u Subotici po~iwe danas u 10 sati me~evima EP u miksu po grupama, dok nadmetawa u pojedina~noj konkurenciji Srbija opena startuju u 14 sati.

S. Savi}

Foto: N. Stanti}

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Derbi hrabrijem Banat – Crvena zvezda 0:3 ZREWANIN:Hala sportova Medison, gledalaca: 200. Sudija: [ari (Zrewanin). Rezultati po me~evima: \.Bor~i} – Savi} 1:3 (9:11, 7:11, 11:9, 7:11), Petkov – Huzjak 0:3 (9:11, 8:11, 3:11), Gordi} – Radowi} 2:3 (11:9, 8:11, 6:11, 11:3, 4:11) Derbi dve prvoplasirane ekipe odigran je u hali Medison pred vi{e od 200 gledalaca, do tada nepora`eni Banat do`iveo je poraz rezultatom 0:3 is-

kqu~ivo zahvaquju}i indolentnom igrom svojih igra~a koji su o~igledno podlegli pritisku i bremenu favorita. Ispostavilo se da su Zrewaninci jo{ uvek nedorastao protivnik aktuelnom {ampionu Crvenoj zvezdi koja se pro{etala gradom na Begeju i mnogo lak{e nego {to je iko mogao da predpostavi do{la do novih bodova koji }e joj verovatno doneti titulu jeseweg {ampiona.

N. J.

Zrewaninci korak do opstanka Stenes – Kikinda 3:0 ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca: 50, sudija: Jovana Ni}etin (Zrewanin). Rezultati po me~evima: Lugowa - Popov 3:0 (11:6, 11:9, 11:4), V.Bor~i} – Markovi} 3:1 (9:11, 11:5, 11:7, 12:10), Smiqi} – Bu{ 3:1 (8:11, 11:5, 11:9, 11:8).

Ekipa iz grada na Begeju pred 50 svojih vernih navija~a slavila je pobedu rezultatom 3:0 u duelu sa Kikin|anima zahvaquju}i iskusnijim igra~ima koji su u svakom trenutku znali {ta ho}e, a u presudnim trenutcima osvajali poene u serijama.

U prvom me~u Slobodan Lugowa je lako iza{ao na kraj sa Popovom i dobio ga rezultatom 3:0, (11:6, 11:9, 11:4).

Jedino je u drugom setu bilo malo neizvesnosti, ali je is-

kusni prvotimac Stenesa najboqe igrao kada je bilo najpotrebnije, pa trijumf nije izostao. U drugom me~u Vlada Bor~i} je do{ao do pobede nad Markovi} rezultatom 3:1.

Lo{e je doma}i igra~ otvorio partiju izgubio prvi sat rezultatom 9:11, a onda shvativ{i da je vrag odeno {alu, poja~ao ritam i sa tri osvojena seta 11:5, 11:7 i 12:10 do{ao do va`ne pobede.

Posledwi me~ doneo je duel Vladimira Smiqi}a i Bu{a koji je dobio Zrewaninac rezultatom 3:1.

Poraz u prvom setu 8:11, iznervirao je doma}eg stonotenisera koji je u slede}a tri seta demonstrirao svoj rasko{ni repetoar u igri i slavio pobedu 11:5, 11:9 i 11:8.

N. Jowev

20

SPORT

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Roma - Udineze Milan - Fiorentina Nedeqa \enova - Juventus Bre{a - Kaqari Katanija - Bari ]ezena - Palermo Kjevo - Inter Le}e - Sampdorija Parma - Lacio Napoli - Bolowa 1. Milan 12 2. Lacio 12 3. Napoli 12 4. Juventus 12 5. Inter 12 6. Roma 12 7. Palermo 12 8. Udineze 12 9. \enova 12 10. Sampdoria 12 11. Kijevo 12 12. Fiorentina12 13. Katanija 12 14. Parma 12 15. Bolowa 12 16. Le}e 12 17. Kaqari 12 18. Bre{a 12 19. ]ezena 12 20. Bari 12

8 1 6 5 5 5 5 5 5 3 4 4 3 3 3 3 2 3 3 2

2 8 3 5 5 4 2 2 2 7 4 3 5 5 5 3 5 2 2 3

(18) (20.45) (12.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 2 3 3 2 2 3 5 5 5 2 4 5 14 4 4 6 5 7 7 7

21:11 15:9 18:13 23:13 13:7 15:15 20:17 13:12 10:11 11:9 11:10 13:13 10:11 8:10 11:15 8:22 11:11 10:15 8:15 9:19

26 25 21 20 20 19 17 17 17 16 16 15 14 14 14 12 11 11 11 9

ITALIJA–SERIJA B

Danas Vi}enca - Padova Subota Askoli - Vareze Atalanta - Krotone Citadela - Pja}enca Frosinone - Peskara Groseto - Albinolefe Livorno - Empoli Portosumaga - Sijena Sasuolo - Triestina Torino - Modena Ponedeqak Novara - Re|ina 1. Novara 2. Siena 3. Re|ina 4. Atalanta 5. Empoli 6. Padova 7. Vareze 8. Krotone 9. Livorno 10. Torino 11. Peskara 12. Modena 13. Vi}enca 14. Triestina 15. Frosinone 16. Pja}enca 17. Citadela 18. Albinol.

19. Askoli 20. Groseto 21. Portsum.

22. Sasuolo

15 10 3 14 8 4 15 8 4 15 8 3 15 5 10 15 6 6 15 5 7 15 5 7 15 5 6 15 6 3 15 5 4 15 4 7 14 5 1 15 3 7 15 4 4 15 3 6 15 4 3 15 4 3 15 4 5 15 3 5 15 3 5 15 3 3

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 2 2 3 4 0 3 3 3 4 6 6 4 8 5 7 6 8 8 6 7 7 9

30:11 22:13 22:15 19:13 18:9 26:17 16:11 16:14 22:18 17:18 16:18 15:19 15:21 13:19 15:22 19:22 15:23 15:24 17:20 13:19 11:20 16:22

33 28 28 27 25 24 22 22 21 21 19 19 16 16 16 15 15 15 14 14 14 12

NEMA^KA BUNDES LIGA

Subota [alke - Verder Ajntraht - Hofenhajm Borusija (M) - Majnc Frajburg - Borusija (D) Hanover - Hamburger Nirnberg - Kajzerslautern Bajer (L) - Bajern Nedeqa [tutgart - Keln Sent Pauli - Volfsburg 1. Borusija(D) 12 10 1 2. Bajer 12 7 3 3. Mainc 12 8 0 4. Frajburg 12 7 0 5. Ajntraht 12 6 2 6. Bajern 12 5 4 7. Hanover 12 6 1 8. Hofenhajm 12 5 3 9. Hamburger 12 5 3 10. Nirnberg 12 5 3 11. Verder 12 4 3 12. Volfsburg 12 4 2 13. St. Pauli 12 4 1 14. [tutgart 12 3 2 15. Kajzersl. 12 3 2 16. [alke 12 2 4 17. Borusija(M) 12 2 4 18. Keln 12 2 2

1 2 4 5 4 3 5 4 4 4 5 6 7 7 7 6 6 8

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

6 5 6 5 5 5 5 5 4 5 5 5 4 4 3 2 3 3 4 1

4 6 3 5 5 4 4 4 6 3 3 3 4 3 6 8 5 5 2 3

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 3 2 4 3 2 3 4 4 3 4 5 5 5 6 3 3 5 5 7 9

U posledwa dva kola Arsenal je vezao dve pobede,a gradsji rivali tim Totenhema osvojio je ~etiri boda. Raspolo`ewe u oba tabora je odli~no. Tobxije su u minulom kolu savladale Everton (2:1), dok su pevci bili boqi od Blekburna (4:2). U timu Arsenala ne}e biti povre|enih Diabija, Gibsa, Remsija i Vermalena, dok }e gosti biti slabiji za Dousona, Vudgejta i O Haru. U pro{loj sezoni, doma}ini su slavili.

Na{ predlog: 1

(4.80) Aviwon - (3.30) Bordo (1.75) Izabranici trenera Tigane ovog vikenda imaju lak zadatak na gostovawu u Aviwonu protiv fwera{a Aviwona. Doma}in na ~ijoj klupi sedi trener Haxibegi}, zabale`io je samo jednu pobedu na Parku sportova, a posledwa dva kola ne znaju za poraz. Udarne igle tima su \e|e i Diavara, a tu je i vreme{ni Grk Haristeas. Na drugoj strani ekipa Bordoa savladala je Nansi 2:1, {to je tre}a utakmica u nizu na kojoj tim na{eg Vujadina Savi}a nije pora`en. Biv{i igra~ Crvene zvezde po~e}e susret sa klupe.

Na{ predlog: 2, 3+

(1.60) Milan - (3.60) Fiorentina (5.50) Pobedom u gradskom derbiju protiv qutog rivala i branioca titule Intera, fudbaleri Milana ponovo su na ~elu Serije A. Na redu je okr{aj protiv Fiorentine koju predvodi na{ Sini{a Mihajlovi}. Bi}e ovo

Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson izjavio je da jo{ ne razmi{qa da se penzioni{e.

13:8 22:15 12:12 19:12 14:8 20:14 14:13 15:15 19:15 16:14 14:13 14:14 11:15 20:18 13:12 13:11 15:20 12:19 14:24 7:25

22 21 21 20 20 19 19 19 18 18 18 18 16 15 15 14 14 14 14 6

BELGIJA Subota @erminal - Anderleht Gent - Vesterlo [arlroa - Genk Lokeren - Mehelen Lirs - Sent Truden Eupen - Kortrijk Nedeqa Varegem - Standard Klub Bri` - Serkl Bri` 1. Genk 15 2. Anderleht 15 3. Gent 15 4. Standard 15 5. Lokeren 15 6. Mehelen 14 7. Klub Bri` 15 8. Kortrijk 15 9. Vesterlo 15 10. Serkl Bri`15 11. Varegem 15 12. @erminal 15 13. Sent Trud. 15 14. Lirs 15 15. Eupen 14 16. [arlroa 15

10 9 9 8 7 7 7 7 6 6 3 3 3 1 2 1

3 4 1 3 5 4 3 3 4 4 8 4 2 6 2 4

2 2 5 4 3 3 5 5 5 5 4 8 10 8 10 10

(18) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 40:14 31:12 28:22 28:20 23:20 21:17 32:21 18:14 16:16 18:21 22:21 10:24 9:32 12:25 16:27 9:27

33 31 28 27 26 25 24 24 22 22 17 13 11 9 8 7

(18) (20) (22) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 28:5 25:8 22:11 16:11 18:17 9:13 16:12 19:18 14:14 11:12 15:18 11:13 11:16 9:16 8:15 15:22 10:17 8:10 10:19 11:19

(21) 29 28 23 20 20 19 17 16 16 15 13 12 12 11 11 10 10 9 8 7

[PANIJA–SEGUNDA

Fabregas posti`e drugi gol za Arsenal u me~u s Evertonom pro{le nedeqe

prilika da Milan na San Siru nastavi seriju od tri vezane pobede. Qubi~asti igraju sve boqe, sada su ve} daleko od opasne zone. Mu~e ih jkedino tradicija, osam godina nisu pobedili u Milanu. U redovima roso -nera ne}e biti povre|enog Inzagija, dok }e Abate duel propustiti zbog iskqu~ewa protiv Intera.

Na drugoj strani, qubi~asti }e put severa Italije bez povre|enog Mutua, a tandem \ilardiwo - Sersi, uz Vargasa i Donadela poku{a}e da sru{i lidera.

Pro{le sezona, oba duela pripala su roso - nerima (2:1 i 1:0).

Na{ predlog: 1

(3.80) Kjevo - (3.20) Inter (2.00) [ampionska kruna opasno se quqa. Inter se na{ao na petoj

poziciji, nanizav{i tri duela bez pobede. Ni Kjevu ne cvetaju ru`e ( ~etiri utakmice bez slavqa). Pro{le sezone slavio je Inter u oba duela (1:0 i 4:3).

Fudbaleri Kjeva poku{a}e da prekinu neugodnu tradiciju. Ve} sedam godina nisu pobedili azuro - nere.

Na{ predlog: 3+

(5.50) Frajburg - (3.60) Borusija (D) (1.60) Lider Bundeslige Borusija iz Dortmunda, nastavqa juri{ ka salatari. Milioneri su do sada ostvarili maksimalan u~inak na gostovawima, {est pobeda.

Trener Dut nakon slavqa u Hofenhajmu 1:0, {to je bio drugi trijumf orlova za redom, nada se da }e wegova ekipa ponoviti partije od pro{le sezone kada

su slavili (3:1). Posledwa put Borusija je slavila na Badenova stadionu davne 2001. godine.

Na{ predlog: 2

(2.10) Viqareal - (3.30) Valensija (3.30) Ekipa Viqareala uprkos porazu u duelu sa Barselonom (3:1) i nalazi se na tre}em mestu Primere i naravno o~ekuju da }e pobedom protiv Valensije ostati u krugu kandidata za najvi{i plasman. A i slepi mi{evi se nadaju bodovima.

Zanimqivo je da su posledwa tri duela na El Madrigalu, pripala `utoj podmornici, a doma}in je u dosada{wih pet kola zabele`io maksimalan u~inak.

Na{ predlog: 1 I. G.

Bijelsa se oprostio pobedom

Ferguson ne}e u penziju

Ser Aleks Ferguson

Subota Nansi - Valensijen PS@ - Kaen Ren - Brest Sent Etijen - Okser So{o - Lorijen Tuluz - Olimpik (M) Nica - Monpeqe Nedeqa Aviwon - Bordo Lil - Monako Lans - Olimpik (L) 1. Brest 13 2. Lil 13 3. Monpeqe 13 4. PS@ 13 5. Ren 13 6. Olimpk(M) 12 7. Bordo 13 8. Olimpik(L) 13 9. Okser 13 10. Sent Etijen 12 11. Lorien 13 12. Tuluz 13 13. Nica 13 14. So{a 13 15. Valensijen 12 16. Monako 13 17. Kaen 13 18. Lans 13 19. Nansi 13 20. Aviwon 13

(1.65) Arsenal - (3.60) Totenhem (5.00)

31 24 24 21 20 19 19 18 18 18 15 14 13 11 11 10 10 8

FRANCUSKA

Subota Viqareal - Valensija Almerija - Barselona Real (M) - Atletik(B) Nedeqa Osasuna - Hihon Espawol - Herkules Levante - Rasing Deportivo - Malaga Seviqa - Majorka Sosijedad - Atletiko (M) Ponedeqak Hetafe - Saragosa 1. Real 11 9 2 0 2. Barselona 11 9 1 1 3. Viqareal 11 7 2 2 4. Valensija 11 6 2 3 5. Seviqa 11 6 2 3 6. Espawol 11 6 1 4 7. Atletiko 11 5 2 4 8. Atletik (B) 11 5 1 5 9. Sosiedad 11 5 1 5 10. Majorka 11 4 3 4 11. Hetafe 11 4 1 6 12. Osasuna 11 3 3 5 13. Herkules 11 3 3 5 14. Rasing 11 3 2 6 15. Deportivo 11 2 5 4 16. Malaga 11 3 1 7 17. Sporting 11 2 4 5 18. Almerija 11 1 6 4 19. Levente 11 2 2 7 20. Saragosa 11 1 4 6

Tobyije ni{ane pevce

(15.30) (17.30) 29:7 23:16 19:12 18:18 20:11 18:13 14:20 22:16 17:17 17:18 19:27 20:21 12:19 25:22 17:24 15:19 21:33 13:26

[PANIJA–PRIMERA

Penzionisawe s trenerske pozicije je za mla|e qude. Napuste mesto trenera i prihvate se nekog drugog posla. [ta ja da radim ako odem s klupe Man~ester junajteda?

Mogu samo da odem dole. rekao je Ferguson i dodao: - Nadam se da }e zdravqe da me poslu`i. Nadam se da }u uspeti normalno i daqe da obavqam ovaj posao. To mi je jedini plan. [kotski stru~wak je sino} u Dohi posmatrao prijateqski me~ izme|u Brazila i Argentine, koji je zavr{en pobedom „gau~osa“ 1:0. Jedini gol na utakmici postigao je Lionel Mesi u 90. minutu. Ferguson je me~ pratio iz sve~ane lo`e, a dru{tvo mu je pravio biv{i francuski reprezentativac Zinedin Zidan.

Ferguson (68) je Man~ester junajted preuzeo 1986. godine.

Selektor fudbalske reprezentacije ^ilea Marselo Bijelsa potvrdio je da }e podneti ostavku na ovu funkciju. Bijelsa je pre nekoliko nedeqa najavio da }e napustiti mesto selektora ^ilea, po{to je je Horhe Segovija izabran za predsednika Fudbalskog saveza ove ju`noameri~ke zemqe. Argentinski stru~wak je izjavio da mu je prijateqski me~ sa Urugvajom bio posledwi na klupi ^ilea. ^i-

Napada~ Man~ester sitija Italijan Mario Baloteli izjavio je da bi voleo da igra u tandemu sa [ve|aninom Zlatanom Ibrahimovi}em.

- @elim da igram sa Ibrahimovi}em. Nadam se da }e se moja `eqa ostvariti i uop{te nije va`no u kojem klubu }emo igrati zajedno - rekao je Baloteli.

Napada~ Sitija je pro{log vikenda boravio u Italiji gde je u`ivo na „San Siru“ posmatrao gradski derbi izme|u Intera i Milana (0:1). Italijanski mediji su preneli da je Baloteli razgovarao sa potpredsednikom Milana Adrijanom Galijanijem i da postoje velike {anse da obu~e dres „rosonera“.

HOLANDIJA

HRVATSKA Danas

TURSKA

Subota Ekscelzior - Venlo Vitese - Herakles De Graf{ap - Roda Tvente - AZ Alkmar Ajaks - PSV Nedeqa Groningen - Fejenord Den Hag - Breda Herenven - Viqem Utreht - NEC 1. PSV 2. Tvente 3. Ajaks 4. Groningen 5. Alkmar 6. Roda 7. Den Hag 8. Herenven 9. Utreht 10. NEC 11. Breda 12. Herakles 13. De Graf.

14. Fejenord 15. Vitese 16. Ekselsior 17. Venlo 18. Viqem

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30)

14 10 3 1 43:12 33 14 9 4 1 26:11 31 14 8 3 3 33:16 27 14 8 3 3 27:20 27 14 7 4 3 19:13 25 13 6 6 1 23:16 24 14 6 4 4 24:24 22 14 5 5 4 22:20 20 13 6 1 6 21:19 19 14 5 4 5 25:23 19 14 6 2 6 18:20 19 14 4 3 7 24:24 15 13 3 4 7 16:29 13 14 3 4 7 19:29 13 14 3 4 7 16:26 13 14 3 2 9 17:29 11 14 3 0 11 15:31 9 13 0 2 11 12:38 2

le je pobedio 2:0 golovima Alekisa San~eza i Artura Vidala.

Navija~i ^ilea su tokom me~a pru`ili punu podr{ku Bijelsi, koji je potvrdio da ne}e da promeni mi{qewe. Argentinski stru~wak, koji je sa najboqim ~ileanskim fudbalerima izborio plasman u osminu finala {ampionata sveta u Ju`noj Africi, veoma je popularan me|u navija~ima u ^ileu.

Baloteli `eli da igra s Ibrahimovi}em

Dragovoqac - Dinamo (Z) Inter - Karlovac Subota Istra - Hajduk (S) Lokomotiva - Zagreb Split - Rijeka Zadar - Varteks [ibenik - Slaven Osijek - Cibalija 1. Dinamo 15 2. Hajduk 15 3. Cibalija 15 4. Split 15 5. Inter 15 6. Varteks 15 7. Slaven 15 8. Rijeka 15 9. Zagreb 15 10. Karlovac 15 11. Zadar 15 12. Osijek 15 13. [ibenik 15 14. Likomotiva15 15. Istra 15 16. Dragovoq. 15

12 10 8 8 7 6 6 6 6 6 6 4 4 4 2 1

2 4 3 2 2 5 3 3 2 1 1 6 5 3 3 3

1 1 4 5 6 4 6 6 7 8 8 5 6 8 10 11

(16) (16) (13.30) (13.30) (16) (16) (16) (20.05) 31:8 34:11 20:10 19:9 15:16 15:17 14:14 17:20 16:18 15:16 19:22 18:18 16:16 11:23 9:26 7:32

38 34 27 26 23 23 21 21 20 19 19 18 17 15 9 6

Subota Ka{impasa - Gen~erlbirgli (13.30) Manisa - Bursa (15) Sivas - Karabuk (16) Be{ikta{ - Kowa (18) Nedeqa Antalija - Gaziantep (13.30) Trabzon - Eski{ehir (15) Ankaragu~u - Istanbul (16) Kajzeri - Galatasaraj (18) Ponedeqak Fenerbah~e - Bukaspor (19) 1. Trabzon 12 2. Kajzeri 12 3. Bursa 12 4. Istanbul 12 5. Fenerbah~e 12 6. Be{ikta{ 12 7. Antalija 12 8. Karabuk 12 9. Gaziantep 12 10. Galatasaraj 12 11. Ankaragu~u 12 12. Manisa 12 13. Gen~erlb. 12 14. Eski{ehir 12 15. Kowa 12 16. Bukaspor 12 17. Sivas 12 18. Ka{impasa 12

9 8 7 7 6 6 5 5 4 5 4 5 3 2 2 1 1 1

2 3 4 1 3 2 4 3 5 1 3 0 3 5 3 5 4 3

1 1 1 4 3 4 3 4 3 6 5 7 6 5 7 6 7 8

29:8 18:6 21:9 17:10 30:16 19:12 16:16 19:16 10:9 14:17 16:18 17:20 10:19 9:14 11:20 5:13 9:28 10:29

29 27 25 22 21 20 19 18 17 16 15 15 12 11 9 8 7 6

Danas Barselona B - Reakreativo (21) Subota Salamanka - Las Palmas (16) Himnastik - Hueska (18) Kartagena - Betis (18) R. Vaqekano - Ponferadina (18) El~e - \irona (18) Nedeqa Kserez - Vaqadolid (12) Kordoba - Voqareal B (17) Numansija - Granada (17) Selta - Albasete (17) Tenerife - Alkaron (18) 1. Betis 12 9 2 1 30:10 29 2. Rajo 12 7 3 2 20:12 24 3. Selta 12 6 4 2 22:14 22 4. Barsel. B 12 7 1 4 20:18 22 5. Vaqadolid 12 6 3 3 20:13 21 6. Salamanka 12 6 2 4 13:12 20 7. Granada 12 5 3 4 21:15 18 8. Las Palmas 12 4 6 2 21:17 18 9. Alkorkon 12 5 2 5 17:18 17 10. El~e 12 4 4 4 9:11 16 11. Viqareal B 12 5 1 6 16:22 16 12. Kserez 12 5 1 6 22:16 16 13. ]irona 12 4 3 5 19:17 15 14. Kartagena 12 4 3 5 16:16 15 15. Numansia 12 4 3 5 12:12 15 16. Kordoba 12 3 5 4 16:16 14 17. Ponfrad. 12 3 3 6 10:23 12 18. Albasete 12 2 5 5 9:12 11 19. Hueska 12 2 5 5 6:13 11 20. Himnastik 12 2 4 6 10:13 10 21. Rekreativo 12 1 7 4 8:14 10 22. Tenerife 12 1 4 7 9:20 7

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Arsenal - Totenhem Birmingem - ^elzi Blekpul - Vulverhempton Bolton - Wukasl Man~ester j. - Vigan VBA - Stouk Liverpul - Vest Hem Nedeqa Blekburn - Aston Vila Fulam - Man. siti Ponedeqak Sanderlend - Everton 1. ^elzi 13 9 1 3 2. Arsenal 13 8 2 3 3. Man~es. j. 13 6 7 0 4. Man~es. s. 13 6 4 3 5. Bolton 13 4 7 2 6. Sanderland 13 4 7 2 7. Totenhem 13 5 4 4 8. Wukasl 13 5 3 5 9. Aston Vila 13 4 5 4 10. Stok 13 5 1 7 11. Liverpul 13 4 4 5 12. VBA 13 4 4 5 13. Everton 13 3 6 4 14. Blakburn 13 4 3 6 15. Blekpul 13 4 3 6 16. Fulam 13 4 2 8 17. Vigan 13 3 5 5 18. Brimingem 13 2 7 4 19. Vulvs 13 2 3 8 20. Vest Ham 13 1 6 6

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (17) 28:8 26:12 26:15 15:10 21:19 15:13 18:17 21:16 15:18 15:18 13:17 16:22 14:13 15:18 19:26 13:13 10:21 14:17 13:23 11:22

(21) 28 26 25 22 19 19 19 18 17 16 16 16 15 15 15 14 14 13 9 9

ENGLESKA–^EMPION[IP

Subota Koventri - Barnli Barnsli - Portsmut Kardif - Notingem F. Vatford - Reding Kvins Park - Preston Derbi - Skantorp Donkaster - Svansi Mildzbro - Milvol Bristol - Lester Nori~ - Lids Hal - Ipsvi~ [efild j . - Kristal P. 1. Kardif 17 11 3 3 2. Kvins park 17 9 8 0 3. Svens 17 10 2 5 4. Derbi 17 8 3 6 5. Lids 17 8 3 6 6. Barnli 17 6 8 3 7. Donkaster 17 7 5 5 8. Nori~ 17 7 5 5 9. Reding 17 6 6 5 10. Notingem 17 5 9 3 11. Koventri 17 7 3 7 12. Ipsvi~ 17 7 3 7 13. Vatford 17 6 4 7 14. Portsmut 17 6 4 7 15. Le~ester 17 6 4 7 16. Bransli 17 6 4 7 17. Milvol 17 5 5 7 18. Skantorp 17 6 2 9 19. [elfild 17 5 4 8 20. Hal 17 4 6 7 21. Midlsbro 17 5 2 10 22. Bristol 17 4 5 8 23. Kristal 17 5 2 10 24. Preston 17 4 2 11

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 33:16 36 30:7 35 22:13 32 29:19 27 31:31 27 28:21 26 29:27 26 26:24 26 27:21 24 19:16 24 24:23 24 20:21 24 31:29 22 24:25 22 23:29 22 23:29 22 20:21 20 21:27 20 13:22 19 14:21 18 17:26 17 17:28 17 20:32 17 22:35 14

MOJA KU]A

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

21

Ulaz ogledalo li~nosti lazni prostor va{eg doma je jedan od najva`nijih delova, jer ostavqa prvi utisak o vama. To je prostor u kojem se ne zadr`avamo predugo, ali je uvod u pri~u o ku}i i wenim stanovnicima.

Kao takav, ulazni prostor mora da zadovoqi funkcionalne i estetske zahte-

U

ve. U funkcionalnom smislu naj~e{}e je to prostor za odlagawe obu}e i ode}e. U ulaznom prostoru se mogu smestiti ormani razli~itih veli~ina, oblika, kombinacija materijala i boja. Poseban ormari} za cipele mo`e biti samostalan element ili integrisan sa garderobnim ormanom. Neizostavni element ulaznog

prostora je ogledalo. Ono, osim funkcionalnog i estetskog kriterijuma, jer negova veli~ina i oblik mogu biti ukras ovog prostora, mo`e pravilnom pozicijom da pove}a ulaz, kao i wegovu osvetqenost ukoliko je postavqeno tako da reflektuje sun~evu ili ve{ta~ku svetlost. ^est element ulaznog prostora je foteqa, stolica ili tabure za pomo} pri obuvawu cipela, kao i mawa ili ve}a komoda za odlagawe predmeta kao {to su kqu~evi, torbice, po{ta i sli~no. U mawim prostorima se za ovakva odlagawa postavqa polica ugra|ena u zid, jer zauzima malo mesta, a vrlo je iskoristiva.

Samostalne ve{alice za jakne i kapute,

stalak za ki{obrane i biqke, sastavni su elementi ulaza.

Jedan od ~estih problema je prevelik ulazni prostor u odnosu na dimenziju stana.

Boje i materijali na zidovima kao i na~in rasvete ulaznog prostora, vrlo su bitni za ukupan utisak. Nastojte da izaberete takve boje i materijale da ulaz uvek izgleda sve`e, prijatno i prozra~no.

To je pravilnom kombinacijom mogu}e posti}i i kod prostora koji nemaju dnevnu rasvetu. Ukrasnim detaqima kao {to su slike, skulpture, cvetni aran`mani, sve}e, zavese i sli~no mo`ete svoj ula-

zni prostor u~initi jo{ {armantnijim i privla~nijim.

- odaberite podnu oblogu koja }e omogu}iti jednostavno odr`avawe i ~i{}ewe (kamen, keramika, parket).

- nemojte nikada ulazni prostor koristiti kao odlagali{te za razli~ite predmete.

- ukoliko je ulaz direktno povezan s nekom drugom prostorijom, nastojte da uskladite odnose boja i materijala u wima, jer se vizuelno nadopuwuju.

- bez obzira na veli~inu i oblik ulaza, potrudite se da ga uredite tako da pru`a utisak dobrodo{lice svima koji vam dolaze u posetu.

Prave stolice za va{ prostor zbor stolica je vrlo zahtevan zadatak, jer se na tr`i{tu nalazi veliki izbor razli~itih modela, boja, materijala i dimenzija.

Prilikom izbora, pa`wu je potrebno usmeriti na prostor u koji }e se one smestiti. Ukoliko je prostorija mawa, odaberite stolice sitnijeg formata i svetlijih boja. Na taj }e na~in biti mawe upadqive u prostoru i on }e delovati ve}i i prostraniji.

hvataju gotovo sve tipove stolica – od modernih izvedenih u drvetu, metalu ili plastici do stilskih kao svesnih kontrasta i naglasaka u prostoru.

Izbor zavr{ne obloge je individualan, ali treba voditi ra~una o tome koliko je odabrani materijal prijatan za sedewe, izaziva li znojewe, koliko je hladan, osetqiv na prqawe i habawe. Boju stolica poku{ajte da uvek uskladite s nekom od boja enterijera ili dezena.

Pre kupovine, isprobajte sedewe u va{im novim stolicama. Udobnost je toliko va`an faktor da }e vam i

I

Re{ite se {teto~ina u kuhiwi ema ni~eg iritantijneg od sitnih {teto~ina u kuhiwi kojih se nikako ne mo`ete re{iti. Mravi na kuhiwskom podu, mu{ice oko vo}a, moqci iz kuhiwskih ormari}a... Svih ovih {teto~ina mo`ete se lako i na prirodan na~in re{iti.

N

O~istite

Veliki i osvetqeni prostori su stvoreni za izbor stolica ve}eg formata u tamnim, svetlim ili intenzivnijim bojama. Pogre{an izbor u velikom

prostoru se mo`e dogoditi jedino ako postavite premale stolice, koje }e se potpuno izgubiti u prostornosti sobe.

Iako je prostornost po`eqna, wen pogre{an odnos s dimenzijom pojedinih komada name{taja mo`e prostor u~initi praznim i neprijatnim za boravak.

Zbog toga je izbor prave mere vrlo bitan.

Izbor stolica }e zavisiti i od tipa prostorije u koju se sme{taju.

Kuhiwske stolice treba da budu prakti~ne i lake za pomerawe, udobne za sedewe i lake za odr`avawe. Sme{taj tapacirane stolice u kuhiwi pokaza}e se vrlo lo{im izborom posle nekoliko prosipawa hrane ili te~nosti. Plasti~na, drvena ili metalna stolica sa jastu-

~i}em, kvalitetan je izbor za prostorije u kojima je pove}ana mogu}nost prqawa pojedinih komada name{taja.

Udobne stolice tapacirane tkaninom ili ko`om odli~an su izbor za trpezarije povezane sa dnevnim boravkom, jer }e osim za ru~avawe, idealno poslu`iti i kao dopuna sede}im mestima u dnevnom boravku.

Izbor materijala za stolice trebalo bi da zavisi o postoje}em name{taju. Ukoliko dominira drveni name{taj, stolice u istom materijalu bi bile idealna dopuna ambijenta. Dobar izbor su i stolice ili polufoteqe, potpuno presvu~ene tkaninom, ko`om ili nekim ve{ta~kim materijalom.

Moderni prostori s minimalisti~kim ure|ewem pri-

Ako prestanete da ostavqate hranu svuda po ku}i, ne}ete morati da brinete o {teto~inama koje ta hrana privla~i. O~istite sve povr{ine u kuhiwi, prebri{ite sve kuhiwske plo~e i sudoperu, i redovno ~istite podove. Povr}e, vo}e i ostale namirnice dr`ite na predvi|enim mestima.

Koristite pepermint uqe

najboqe dizajnirana stolica postati neugledna ukoliko ne pru`a potrebnu udobnost.

Pravilan polo`aj le|a za vreme sedewa je jedan od najva`nijih elemenata.

I na kraju finansijski faktor... Na tr`i{tu postoji toliko razli~itih modela i cena, da }ete sigurno mo}i da odaberete dobro dizajniranu i udobnu stolicu, koja }e biti u skladu s potrebama enterijerskog re{ewa i va{im finansijskim mogu}nostima.

Nega pasa u zimskom periodu ako smo u`ivali u Mihoqskom letu, uskoro nam slede zimske u`ivancije na snegu.

Za pse to zna~i nove radosti, ali i opasnost od smrzavawa.

Zato treba voditi ra~una o za{titi ku}nih qubimaca kako biste spremni do~ekali zimu.

Zimsko doba donosi rizik da se va{ qubimac razboli. Psima koji `ive napoqu, a i onima koji izlaze u {etwu iz svog toplog stana, preti opasnost od promrzlina i prehlada. Najve}i broj promrzlina kod pasa se javqa na {apama i vrhovima u{iju. Vodite ra~una da ne preterate u igri na snegu, kako se u`ivawe ne bi pretvorilo u mu~ewe va{eg qubimca. Du`ina dlake igra zna~aj-

I

nu ulogu u za{titi psa i spre~avawu oboqewa. Psi duge dlake su otporniji na hladno}u od kratkodlakih rasa. Ve}i pas je za{ti}eniji od niskog, koji je tek nekoliko santimetara iznad snega.

Ne precewujte otpornost svog psa na hladno}u, ma koliko voleo zimu i sneg, to ne zna~i da je neosetqiv na zimske opasnosti.

Zimi psi mogu da dehidriratju. Voda u posudi na niskim temperaturama vrlo brzo }e se smrznuti. Lizawem snega ili leda pas ne mo`e da dobije dovoqno te~nosti. Psu ~e{}e nudite sve`u vodu.

Zimska ishrana treba da bude bogatija kalorijama i da osigura energiju za odr`avawe telesne temperature. Poja~ajte uobi~ajenu hranu, dodajte jo{ jedan obrok! Pas zimi ne bi smeo da gubi na te`ini. Proverite wegovu kondiciju – neka vas ne zavara dlaka – opipajte debqinu

potko`nog tkiva (debqina potko`ja u podru~ju rebara trebala bi biti 0.5-1 cm).

Proveravajte {ape. So za posipawe ulica jako nadra`uje ko`u i jastu~i}e, a led mo`e prouzrokovati rane. Sneg nakupqen na dlaci izme|u prstiju stvara grudve koje pothla|uju {ape i ometaju kretawe. Povremeno proverite {ape, posebno posle {etwi. Isperite so ili led i dobro ih osu{ite.

Ku}ni psi ~esto nisu naviknuti na hladno}u pa i kratki izlasci mogu biti opasni. Za{titite ga kaputi}em i ~izmicama.

Uz malo truda, mo`ete svom psu na razli~ite na~ine zimu u~initi prijatnijom.

Uqe qute nane (pepermint uqe) je odli~no protiv svih vrsta kuhiwskih sitnih {teto~ina. Kako biste se re{ili moqaca najpre detaqno o~istite ormari} u kojem ste ih zatekli (sve detaqno o~istite, ukqu~uju}i sve posude i kutijice, kako ne bi ostale lutke moqaca). Zatim pome{ajte 30 mililitara uqa pepermint uqa s litrom destilovane vode. Ovaj rastvor koristite kako biste prebrisali sve povr{ine, ili je nato~ite u posudu s pumpicom i po{pricajte. Ovaj rastvor mo`e da stoji godinama u zatvorenoj posudi. (Dodatni savet: protiv moqaca odli~an je i lovorov list. Stavite lovor u ormari}e, posude, otvorene kutije s testeninom ili pirin~em).

Uqe peperminta poma`e i protiv mrava. Po{to o~istite sve kuhiwske povr{ine, prebri{ite ih ovim rastvorom, ili na vla`nu krpu nakapajte nekoliko kapi uqa peperminta i prebri{ite. Ovo ne samo da }e vam pomo}i da se re{ite mrava (jer mrze miris nane), ve} }e vam kuhiwa odli~no mirisati.

Uhvatite vinske mu{ice Kako biste se re{ili vinskih mu{ica morate ih uhvatiti.

Uzmite praznu bocu od vode ili soka i u wu ubacite nekoliko komadi}a vo}a, recimo jabuke. Od papira napravite levak, s tim da dowi deo mora biti jako uzan.

Stavite levak u otvor boce. Mu{ice }e u}i unutra, ali ne}e mo}i da iza|u. Kako vam se mu{ice ne bi nakupqale u ku}i nemojte napoqu da ostavqate zrelo ili pokvareno vo}e ili povr}e.

Oslobodite se buba{vaba Najgora (i najodvratija) {teto~ina u kuhiwi su buba{vabe. Kako biste ih se re{ili pripremite im ne{to da pregrizu. Evo recepta: 1 deo borne kiseline (acidi borici) u prahu, 1 deo belog bra{na i 1 deo belog {e}era. Stavite me{avinu na papir ili aluminijsku foliju i stavite iza ormari}a i u wih, ispod/iza fri`idera i {tedwaka. Samo se pobrinite da psi, ma~ke ili deca ne mogu da do|u u dodir s tom me{avinom jer je borna kiselina otrovna. Ali je zato veoma efikasna protiv buba{vaba.

22

KULTURA

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

NOVOSADSKI YEZ FESTIVAL

U znaku tradicije Publika koja voli pun, masivan zvuk, solisti~ke draguqe, druge ve~eri Novosadskog xez festivala (SNP, 20 ~asova) mo}i }e da u`iva u nastupu Pra{kog big benda. Kako nala`e tradicija, Kulturni centar Novog Sada i ovaj put dovodi jedan veliki orkestar. Pra{ki big bend koji pod firmom „savremeni xez orkestar“ vodi Milan

`enijih i ozbiqnijih orekstarskih aran`mana, vi{e nego spremni da podare uzbudqiv repertoar.

Jo{ jedna tradicija, nastup `enskog vode}eg vokala, bi}e ispuwena kada na scenu iza|e bend Matilde Leko (Srbija/ Be~).

Ovaj sastav poznat je po tome {to ne po{tuje konvencije i u svojoj muzici istra`uje razli~ite `an-

Yez u „Tremi” U okviru prate}eg programa, Novosadski xez festival danas nudi promociju kwige “Xez u Srbiji” Mihajla Blama koju }e u 18 ~asova, u “Tremi” (SNP), predstaviti izdava~ Aleksandar Mihajlovi} i autor, ina~e i sam ~uveni kontrabasista. Ni ovaj program ne}e pro}i bez muzike – bend je “Jewish Gipsy Jazz Trio”, a vokal Beti \or|evi}.

Matilda Leko }e pravo sa velike scene obele`iti i deo “after midnajt” programa u klubu “Trema”, gde }e biti predstavqena vokalna radionica koju je vodila proteklih dana.

Svoboda, veliki je ne samo po broju muzi~ara, nego i po wihovom me|unarodno potvr|enom kvalitetu. Dalo bi se zakqu~iti da su, uz podr{ku qubiteqa slo-

rove, (u)komponuju}i i improvizuju}i na teme mejnstrim xeza, bluza, gospela, soula, fanka, sambe... Ostaje da se vidi koju kombinaciju su odabrali za ve~eras.

„Multikulturalni glazbeni projekt“ iz Hrvatske, „Jazz Ex Tempore“, na scenu SNP ponovo }e dovesti u goste gitaristu Elvisa Stani}a. On vodi projekat u kome je Opatija od 2003. centar radioni~arskog rada svetskih muzi~ara koji u lokalnoj sredini kreiraju i interpretiraju wima jedinstveno nasle|e. Rezultat budu (re) aran`irane kompozicije koje se predstavqaju studijski i koncertno, a 12. Novosadski xez festival predstavi}e rad u~esnika „Jazz Ex Tempora“ za 20092010 (Hrvatska-Srbija-Italija), u okviru kojeg, osim Stani}a, nastupaju: Goran Rukavina (kontrabas), Paolo Muskovi (bubwevi), Ivan Aleksijevi} (klavir).

Druge ve~eri Novosadskog xez festivala nastupi}e i saksofonista Kris Poter kojeg od detiwstva prati fama ~uda od deteta. Ovaj ameri~ki multiinstrumentalista i kompozitor najvi{e voli da svira saksofon iako mu repertoar predstavqa zbirka „od Baha do [enberga,

PRVA PREMIJERA DRAMSKE SCENE ZREWANINSKOG POZORI[TA

U centru pa`we: Matilda Leko

od gamelanske do muzike Bitlsa“. „Andergraund“ je Poterov aktuelni bend, u kojem se „ispod zemqe“ kriju sve vrsni muzi~ari. Gitarista Adam Roxers sa veoma plodnom studijskom karijerom od preko 150

komercijalnih izdawa. Neka od wih potpisivali su Kasandra Vilson, Nora Xons, Xon Patitu~i, Pol Sajmon. Bubwar sastava„Anergraund“, Nejt Smit, Potera je upoznao dok su obojica svirali i u~ili od Dejva Ho-

landa. Klavijaturistu Krega Taborna, koji je poznat kao saradnik ~uvenog saksofoniste Xejmsa Kartera, u karijeri krasi i bavqewe dark ambient tehno muzikom.

I. Buri}

PRIZNAWE BUDVANSKOG FESTIVALA GRAD TEATAR

Basari nagrada Kompilacijom pesama do komada „Zbogom `ohari” „Stefan Mitrov Qubi{a” Na sceni zrewaninskog Narodnog pozori{ta “To{a Jovanovi}”, u subotu, u 20 ~asova, bi}e premijerno izveden komad Vladimira \ur|evi}a “Zbogom `ohari! (Balada o Pi{owi i @ugi)”, u re`iji Sla|ane Kilibarde, najavqeno je na konferen-

ciji za novinare. Ovo je prva premijera Dramske scene zrewaninskog teatra u ovoj sezoni. U predstavi inspirisanoj pesmama legendarne grupe “Zabraweno pu{ewe” igraju Ivan \or|evi} (Pi{owa), Dejan Karle~ik (@uga), Edit Tot (Amila), Sawa Radi{i} (Nensi), Dragan \or|evi} (Murga drot), Mirko Panteli} (Slavko Pjeva~), Miqan Vukovi} (Lepi) i Pavle Peki} (Guzowin sin).

“Zbogom `ohari” je pri~a o dva simpati~na sedamnaestogo-

di{wa sredwo{kolca (Pi{owa i @uga). U letwe ve~e 1991. u Sarajevu, oni sede u fliperani, piju pivo, raspravqaju o fudbalu i o~ekuju dilera Lepog da mu predaju dogovoreni deo novca od prodatih farmerki. Po{to nikada u `ivotu nisu bili na moru,

odlu~ili su da vaqaju farmerke na ulici, tako zarade novac i otputuju. Tako|e, ni jedan od wih dvojice do tada nije spavao sa `enom i nekako se naivno, ali sigurno nadaju da }e na moru okru`eni zgodnim, mladim strankiwama to i ostvariti.

Kako je navedeno prilikom najave premijere, kompilacijom likova iz pesama „Zabrawenog pu{ewa“ i osnovnom radwom koja poti~e iz pesme „Balada o Pi{owi i @ugi“, te stavqawem cele te pri~e u kontekst 1991. ka-

LAZAR RISTOVSKI ZAVR[IO SNIMAWE NOVOG FILMA

Prosja~ka opera 2011.

Poznati glumac i producent Lazar Ristovski proslavio je preksino} zavr{etak snimawa filma „Beli lavovi“, za koji potpisuje i scenario i re`iju. „Voleo bih da premijera bude dogodine za 1. maj, jer se film bavi sudbinom radni~ke klase“, rekao je Ristovski novinarima na proslavi „posledwe klape“ u hotelu „Astorija“ U filmu koji bi se mogao zvati i „Prosja~ka opera 2011.“ uloge, pored Ristovskog, tuma~e Gordan Ki~i}, Hristina Popovi}, Vuk Kosti}, Luka Jovanovi}, Zorica Jovanovi}, Mira Bawac, Nikola Simi}, Milica Gutovi} i drugi.

Scenario je zasnovan na pri~i Gordana Mihi}a o intelektualcima koji se te{ko snalaze u ovim vremenima, pa su prinu|eni da rade stvari i poslove

koje ina~e ne bi, da nije tako kako je.Operska pevaci~a, bez posla, preko oglasa u novinama nudi da peva starijim osobama po ku}ama, diplomirani rediteq umesto igranih filmova snima svadbe i sahrane, filozof radi kao no}ni ~uvar... sve dok glavni lik (Ristovski), radnik kome je fabrika oti{la pod ste~aj ne uzme stvari u svoje ruke, a san mu je da sru{i kapitalizam.

Producent je „Zilion film“, uz podr{ku Ministarstva kulture. „Beli lavovi“ su izabrani na konkursu Filmskog centra Srbije me|u pet najboqih projekata.

To je druga re`ija Ristovskog, koji je posle bogate gluma~ke karijere debitovao kao rediteq vrlo uspe{nim filmom „Belo odelo“ 1999. godine.

da po~iwe rat u biv{oj Jugoslaviji, autor \ur|evi} zao{trava sukob, podi`e ga na vi{i nivo i za razliku od vremena kada su pesme nastale, gde je osnovni sukob bio prvenstveno klasne prirode, sada se stvar vrti oko nacionalnih, politi~kih i dru{tvenih previrawa. Qubav, prijateqstvo i odlazak na more ugro`eni su zbog svega {to se u tom vremenu oko wih doga|a. \ur|evi} interesantno, sa puno qubavi i vrlo inteligentno raspisuje svaki od svojih osam likova.

Tekst u osnovi govori o socijalizmu, prvenstveno o wegovim manama , ali i nekim pozitivnim stranama tog dru{tvenog ure|ewa. Govori o tome da je i tada postojalo vrlo izra`eno raslojavawe dru{tva, da su deca rukovodilaca i politi~ara bila (kao i oni sami) debelo privilegovana, da je radni~ka klasa bila obespravqena, da siroma{ni klinci nisu bili po`eqni na bur`ujskim mestima, da je milicija bila korumpirana, da su svi sawali inostranstvo, da je nacionalizam doveo do razdora, rata i ubijawa.

Nakon premijere predstave, u Pozori{nom klubu “Zeleno zvono” odr`a}e se ve~e pod nazivom “Zabrawene karaoke” u re`iji ~uvenog animatora Boki-Karaoke, gde }e kao specijalni gosti u~estvovati Sejo Sekson, frontmen legendarnog “Zabrawenog pu{ewa” i Igor Brakus, autor emisije “Brakus od 3 do 5” radija B92. @. Balaban

Beogradski pisac Svetislav Basara dobitnik je ovogodi{we kwi`evne nagrade „Stefan Mitrov Qubi{a“, saop{tila je Direkcija budvanskog festivala „Grad teatar“, koji dodequje nagradu.

- Vode}i razlog nije bila ~iwenica da Svetislava Basaru mnogi smatraju jednim od najboqih srpskih pisaca druge polovine dvadesetog veka, ve} to {to ovaj autor ve} decenijama svojom literaturom razgoli}uje uniformnost duha, provocira i zbuwuje, suo~ava sa kontroverzama i razara stereotipe. Zbog toga {to nadja~ava buku i bes povr{nog, odavno fragmentizovanog sveta na koji smo osu|eni. Zbog toga {to tra`i druga~iji put i

ne pristaje da bude osu|en na „nu`nosti“ i {toperice, na „smrtno va`ne istine“ i kultove, na beskrajno usitweno vreme u kojem se qudsko potpuno zatire, kao stope u finom pesku pustiwe.@iri je glasao za Svetislava Basaru zbog toga {to zabavno i duhovito, a krajwe ozbiqno i odgovorno, ulazi u svet iza ogledala i simulakruma, iza zve~e}e praznine modernog sveta, a naro~ito istorije - navodi se u obrazlo`ewu `irija. „Basara je neopozivo i direktno subverzivan pisac, zbog toga lekovit“, isti~e `iri, u kome su bili profesori kwi`evnosti Bo`ena Jelu{i} (predsednik) i Milica Vukovi} - \onovi} i pisac Dragan Radulovi}.

KONCERT HORA „SVETI ROMAN SLATKOPOJAC” U SINAGOGI

Mladala~ki polet

Za relativno kratko vreme od svega ~etiri godine koliko je proteklo od wegovog osnivawa, Hor „Sveti Roman slatkopojac“ koji deluje pri petrovaradinskom Hramu svetog apostola Pavla izrastao je u jedan od na{ih vode}ih mladih horskih ansambala, ostvariv{i do sada brojne za-

kao i dobro~initeqima hora: ustanovama, firmama i pojedincima, koji su im pru`ili pomo} prilikom organizovawa turneje po Rusiji i Ukrajini. Uz odabrani muzi~ki program, ovaj nastup protekao je tako i uz podse}awa na susrete sa gostoprimqivim ruskim doma}inima, kao i na najza-

pa`ene nastupe u zemqi i u inostranstvu. Najnoviji u nizu uspeha bila je leto{wa turneja po Zakarpatju u Ukrajini i u Donskoj oblasti u Rusiji, gde su peva~i „Svetog Romana slatkopojca“ priredili seriju koncerata u tamo{wim presti`nim muzi~kim dvoranama, kao i u crkvama i manastirima, koji su nai{li na srda~an prijem publike i muzi~ke javnosti, na taj na~in dostojno predstaviv{i visoke domete horskog peva{tva u na{oj sredini.

Na zavr{etku ovog ciklusa svog rada, ~lanovi hora priredili su koncert u novosadskoj Sinagogi, sa `eqom da se na taj na~in zahvale publici na podr{ci,

nimqivije i najlep{e trenutke sa ove turneje, gde je, izme|u ostalog na{e peva~e u jednom manastiru do~ekao „tepih“ od cve}a, a drugim prilikom, ceo wihov koncert direktno je preno{en u satelitskom programu tamo{we oblasne TV stanice.

Program koncerta u Sinagogi obuhvatio je opse`an i ambiciozan izbor dela srpske i ruske duhovne muzike, od „Dostojno jest“ Kornelija Stankovi}a, Mokraw~eve „Heruvimske pesme“ i himne „Carju nebesnij“ Josifa Marinkovi}a do duhovnih dela Rahmawinova, Kosolapova i kompozicije savremenog ruskog autora Aleksandra Vlasova „Blagoslovi

PREVOD ROMANA DRAGANA VELIKI]A

„Ruski prozor” na bugarskom Bugarska izdava~ka ku}a „Agata“ objavila je roman Dragana Veliki}a „Ruski prozor“ u prevodu Marie-Joane Stojadinovi~, saop{tio je Veliki}ev srpski izdava~ „Stubovi kulture“.

Roman „Ruski prozor“ je u Srbiji dobio NIN-ovu nagradu za roman godine i nagradu „Me{a Selimovi}“ za najboqu kwigu 2007, a Veliki}u je u Austriji dodeqena i evropska nagrada za doprinos sredwoevropskoj kwi`evnosti 2008.

Ovo izdawe „Stubova kulture“ je najprodavanija i na~itanija kwiga u 2008. i 2009. godini, a samo u Srbiji je do sada prodato u 14 izdawa.Roman je preveden na nema~ki, ma|arski, italijanski i gr~ki jezik.

du{e moja Gospoda“, koja je posve}ena upravo ovom horu. Mladi peva~i, ~lanovi hora, uz diskretno i precizno vo|stvo dirigentkiwe Evgenije Vladimirovne Koji} ostvarili su pritom pro`ivqena tuma~ewa ovih bisera duhovne horske literature, koja su odlikovali kompaktan i plemenit horski zvuk i lepo izvajane muzi~ke fraze.

Drugi deo koncerta predstavio je izbor horskih aran`mana ruskih, koza~kih pesama, kao i srpskih i makedonskih melodija, tako|e i Dvanaestu i Drugu rukovet Stevana Stojanovi}a Mokrawca, pri ~emu se u tuma~ewima pojedinih numera kao dirigent iskazao i osniva~ i ovog ansambla, Petar I. Koji}, a kao solisti nastupali su soprani Jelena Solarov i Emilija Mini}, bariton Nikola Basta i bas Milo{ Skenxi}. Izvo|ewa ovih popularnih i atraktivnih kompozicija, odisala su mladala~kim poletom i spontano{}u, kao i iskrenom rado{}u u~e{}a u zajedni~kom umetni~kom ~inu, ~iji rezultat su bile skladne i koloritne interpretacije koje su ponele i osvojile publiku.

Na kraju koncerta horisti su se dodelom posebnih poveqa zahvalili dobrotvorima ansambla, me|u kojima su bili firme „Agropanonka“, „Mlinpek“, Fakultet tehni~kih nauka, Uprava za kulturu grada Novog Sada, Razvojna banka Vojvodine, privrednik Zoran @idi{i} koji radi u Kijevu, kao i drugi pojedinci i institucije, zahvaquju}i kojima je ostvarena najnovija turneja Hora u inostranstvu.

B. Hlo`an

KWIGA

c m y

DNEVNIK

petak19.novembar2010.

JAVNA RASPRAVA O SETU ZAKONA O KWIZI

TOP-LISTA

Izdava~i najnezadovoqniji olovinom pro{log meseca Ministarstvo kulture ponudilo je javnosti set od ~etiri nacrta dugoo~ekivanih zakona koji treba da urede polo`aj kwige: o izdava{tvu, o obaveznom primerku, o staroj i retkoj kwizi i o bibliote~koinformacionoj delatnosti. Najavqeno je da }e javna rasprava trajati do polovine novembra, ali je ipak odlu~eno da taj rok bude produ`en, jer su su se akteri slo`ili samo oko jednog-da je dobro {to je rasprava po~ela.

Javna promocija zakonskih nacrta odr`ana je u nekoliko najve}ih gradova Srbije, tako|e i na proteklom 55. sajmu kwiga u Beogradu, a najvi{e se razgovaralo o budu}em zakonu o izdava{tvu, zato {to je on najsporniji. I mada je radna grupa Ministarstva kulture koja je napisala nacrt, tvrdila da ga je uskladila sa evropskim pravnim ambijentom, da je tekst podsticajan a ne restriktivan, da afirmi{e kreativnost i kapitalna izdawa, izdava~i ne misle tako.

Predlaga~ima je najozbiqnije zamereno {to u radnu grupu koja je pisala nacrte nisu ukqu~ili predstavnike dva strukovna udru`ewa-Srpskog udru`ewa izdava~a i kwi`ara i Udru`ewa izdava~a Srbije. Oni tvrde da se u nacrtu zakona o izdava{tvu ba{ zbog toga i ne favorizuje polo`aj kwige kao fundamentalnog kulturnog dobra; kwiga je i daqe samo jedan od bezbrojnih artikala na tr`i{tu.

U udru`ewu izdava~a Srbije (sa sedi{tem u Novom Sadu) misle da nacrt zakona o izdava{tvu deluje zastarelo, da je pisan po merilima velikih izda-

P

va~a, jer potpuno previ|a postojawe digitalne {tampe i mogu}nosti {tampawa kwiga u malim tira`ima i u vi{e navrata.

Zbog op{te ekonomske krize, besparice i vi{egodi{weg pada

Iz ovog udru`ewa poru~uju da je tekst uop{ten i nikoga ne obavezuje ni na {ta.

-Kao {to nam se kwiga u dnevnom `ivotu gubi sa liste prioriteta i zna~ajnih tema u zemqi,

Najraznovrsnija izdava~ka scena Gotovo neverovatno zvu~i podatak koji se ~uo tokom javne rasprave, da u Srbiji postoji preko 10 hiqada izdava~a. To pokazuje da imamo jednu od najraznovrsnijih izdava~kih scena u Evropi, ali ne zna~i da je ona ure|ena na evropski na~in. Naprotiv.

Ovde posluju novoosnovane privatne izdava~ke ku}e, naknadno privatizovane, izdava~i kojima je privatizacija propala, javna preduze}a koja se bave izdava{tvom, dr`avne institucije koje ~ine isto, izdava~e koji su istovremeno {tampari i vlasnici distributivnih lanaca.

Upu}eniji tvrde da se u ovom sektoru vrti ogroman novac nad kojim dr`ava nema kontrolu, da je izdava{tvo zgodna maska za druge, ne ba{ ~iste poslove i da je ovde lako “oprati” zna se kakve pare. Stoga }e biti veoma te{ko prepoznati i uspostaviti profesionalne standarde, a time se nije bavila ni jedna vlada posle dvehiqadite.

prodaje kwiga, ovakav na~in {tampe je ~esto jedino re{ewe za male izdava~e, koji nemaju dovoqno obrtnih sredstava da bi ve}e tira`e dr`ali u magacinu.

KWIGA ZAUVEK

tako se i simboli~no, u ~lanu 3. nacrta zakona o izdava{tvu, ona gubi kao pojam me|u svim tim publikacijama, oglasima, afi{ama, navodi Zoran Kolunxija, vla-

snik IK “Prometej” i predsednik UIS. Pa i radna grupa Ministarstva kulture do{la je do saznawa da kwige koje imaju nau~nu, umetni~ku i kulturnu vrednost, uglavnom nisu dostupne najve}em broju gra|ana. Takvih naslova nema dovoqno ni u bibliotekama. Izdava{tvo je u Srbiji postalo industrija zabave, a nije postalo kulturna industrija.

Potse}am da smo svojevremeno zahtevali od dr`ave da utvrdi jedinstvenu cenu za kwige i da zabrani uli~nu prodaju kwiga bez fiskalnog ra~una. Nije nam udovoqeno, a kada bi dr`ava izdava~ima samo vratila pare od PDV na kwige, ne bi bilo ovoliko problema, zakqu~uje Kolunxija.

Mnogo o{trih re~i izazvao je i predlog da Srbija, po ugledu na mnoge evropske zemqe, dobije centar za kwigu, koji }e se baviti promocijom na{e kwi`evnosti i kulture u inostranstvu. Taj centar bi bio deo Narodne biblioteke Srbije, a finansirao bi se delom prihoda koji ostvaruju javna preduze}a Zavod za uxbenike i Slu`beni glasnik. Protiv ideje promovisawa doma}ih kulturnih dobara nema niko ni{ta, ali kada su pare u pitawu, pomenuta preduze}a nisu voqna da ih samo ona daju. Bilo je mi{qewa da se taj centar osniva za re{avawe nekih li~nih interesa, kao sinekura partijskih kadrova, a ne zbog boqeg pozicionirawa doma}e literature u inostranstvu.

Svi akteri ove pri~e nadaju se da }e pomenuti zakoni ipak biti u skup{tinskoj proceduri narednog prole}a, jer je i planirano da budu usvojeni u teku}oj Godini kwige i jezika.

Radmila Lotina

SA[A RADOWI], PISAC I MUZI^AR

Verodostojan odraz ve~nosti ameravaju}i da napi{em prilog za rubriku Kwiga zauvek, krstarim po bespu}ima pretrpanih polica moje ku}ne biblioteke. Na prvi pogled zada}a koja se rutinski odra|uje, polako po~iwe da mi otkriva svoje istinsko – mnogo kompleksnije i zagonetnije lice - jer kako uop{te pojmiti termin „zauvek“, kako se razra~unati sa wegovom dubokom apstraktnom dimenzijom koja je sasvim nesvojstvena, ~ak suprotstavqena prirodi qudskog bi}a. Ona nam je te{ko doku~iva u kontekstu egzaktnih nau~nih disciplina, jednako kao u filosofskom okriqu.

Zauvek- zaboga, {ta bi to uop{te moglo da zna~i? U takvim premi{qawima probijam se „Kroz pustiwu i pra{umu“ naslova i autora, spu{tam se na metafizi~kih „ 2o ooo miqa pod morem“, da bih se odmah potom zadihan popeo na meditativni „^arobni breg“, prepri~avam na brzinu „Beskrajnu pri~u“, pravedno

N

osu|en za tu blasfemiju u kratkom „Procesu“, te jo{ pravednije prognan u savr{eni „Zamak“, odakle puca pogled na „Tihi Don“, Jasnu Poqanu gde „Doktor @ivago“ nikada kro~io nije, a gle ~uda, meni je tako bliska, gotovo

KWI@EVNA BA[TINA

Zabava za omladinu ist za zabavu, kwi`evnost i nauku “Vila” izlazio je u Beogradu od 1865. do 1868. godine. Urednik i izdava~ bio je Stojan Novakovi}. Ovaj ugledni kwi`evni ~asopis okupqao je Ujediwenu omladinu srpsku.

U wemu su objavqivali priloge Laza Kosti}, Milan Mili}evi}, Qubomir Nenadovi}, \ura Jak{i}, Vladan \or|evi}, Milorad Popovi} [ap~anin, ^edomiq Mijatovi}, @ivojin @ujovi} i druge istaknute li~nosti. U Biblioteci Matice srpske postoje primerci tog lista i oni su obra|eni u elektronskom katalogu ove ustanove.

L

zavi~ajna, i kao da mi predstoji „Sto godina samo}e“, okru`en sve samim „Zlim dusima“, tragam daqe za Kwigom zauvek.

I onda, u suton svih sutona, kraji~kom oka prime}ujem riknu korice koja mi je sasvim nepoznata.

Polako izvla~im izdawe iz zbijenog reda kwiga i zbuwen otresam pra{inu sa sivih korica na kojima je jednostavnim crnim fontom, gotovo nehajno utisnut naslov – „Kwiga zauvek“. Pa`qivo i oprezno je odmeravam pogledom, pre svega zate~en obimom, naime - pa tu nema ni stotiwak stranica - a Kwiga zauvek, nekako sama po sebi podrazumeva i izvesnu

monumentalnost u ovom smislu.

Ali ponad svega lebdi pitawe kako se uop{te ona na{la na mojoj polici?

Sasvim sigurno, nisam je nikada do sada video i pomi{qam da ju je tu odlo`io moj pedantni mla|i brat, ~ija je ku}na biblioteka sva pod konac, a ovo izdawe je ba{ nekog nezgrapnog formata. Na koncu, ipak skupqam nu`nu meru hrabrosti, te drhtavom rukom, razlistavam kwi`ni blok i...ni{ta – samo potpuno prazne, neod{tampane, ali solidno uvezane stranice i tabaci `u}kaste hartije visokog kvaliteta.

Pa naravno, otresito sebe prekorevam, kako bi druga~ije i bilo – Kwiga zauvek je sasvim verodostojan odraz ve~nosti kao takve – i kao ve~nost sama, ona nema svoga ovozemaqskog autora, niti svoju ovozemaqsku sadr`inu.

Odahnuv{i, sklopih korice tanke „Kwige zauvek“ i vratih je na malo mesto koje jedino woj zauvek pripada.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Qubiteqi kwige” 1. „Ringi{pil” - Jelena Ba~i}-Alimpi}, „Laguna” 2. „Totalna rasprodaja” - Mira Furlan, „Samizdat B92” 3. „Jedi, moli, voli” - Elizabet Gilbert, „Alnari” 4. „Kalu|er koji je prodao svoj ferari” - Robin [arma, „Mono i Mawana” 5. „Avanture nevaqale devoj~ice” - Mario Vargas Qosa, „Laguna” 6. „An|eo ~uvar” - Paulo Koeqo, „Paideia” 7. „Zato {to te volim” - Gijom Muso, „Alnari” 8. „Gospodin pogre{ni” - Mirjana Bobi} - Mojsilovi}, „Gane{a” 9. „Mu{karci koji mrze `ene” - Stig La{on, „^arobna kwiga” 10. „Miris ki{e na Balkanu” - Gordana Kui}, „Alnari”

NOVO IZ DOO „DNEVNIK – NOVINE I ^ASOPISI”

Rat-berza qudskih `ivota

rvo izdawe kwige “Tragedija srpskog naroda - dnevnik jednog dobrovoqca” Milenka Simonovi}a, pojavilo se u @enevi 1918. godine u Srpskoj trgova~koj {tampariji, neposredno po okon~awu Prvog svetskog rata. Ovo dragoceno svedo~anstvo o strdawu naroda ponovo je ovih dana objavio “Dnevnik - novine i ~asopisi” u ediciji “Legat”. Prire|iva~ kwige je novinar i publicista Du{an Poznanovi}, koji se bavi istra`ivawem kulturne ba{tine i zna~ajnih li~nosti Sremske Mitrovice i Srema.

Milenko Simonovi} (18791942), ro|eni Mitrov~anin, bio je ugledni profesor i rodoqub.

Povla~e}i se, 1915. godine, sa srpskom vojskom i narodom preko Kosova, Crne Gore i Albanije te{kom mukom je pre`iveo strahote Prvog svetskog rata, da bi ga zla sudbina sa~ekala u narednom svetskom ratnom pokoqu, na samom ku}nom pragu, 1942. kada su ga streqale usta{e.

Zaogrnut pla{tom mistike kada je wegova intima u pitawu, uvek ozbiqan, ali veoma obrazovan i sa retkim darom zapa`awa, prof. Simonovi} je u danima albanske golgote vodio izgnani~ki dnevnik. U relativno kratkom vremenskom periodu, od 20. oktobra, kada je nesre}na kolona krenula iz Kraqeva, pa sve do 28. decembra 1915. godine, kada na Jadranu savezni~ki brodovi do~ekuju srpske nevoqnike, autor ovog uzbudqivog i dragocenog {tiva zapisivao je sve {to im se na tom krvavom putu de{avalo. Ukoliko bi se sudbina prognanika morala opisati sa samo nekoliko re~i, one bi glasile: pe{a~ewe, glad, bolest i smrt, nepravda, poni`ewe i o~aj, nasuprot privilegijama, nerazumevawu i obesti povla{}enih slojeva.

Ovo ponovqeno izdawe, posle 92 godine,. Zahvaquju}i prire|iva~u Poznanovi}u, dobijamo podatke o tragi~noj sudbini Milenka Simonovi}a, profesora nema~kog jezika i kwi`evnosti, o`ewenog Nemicom, tihog i povu~enog ~oveka, koji je na Cetiwu izvesno vreme vaspitavao decu kraqa Nikole.

P

Dvomese~na golgota opisana je na 125 strana, sa izuzetnim ose}ajem zapa`awa detaqa koji su bili presudni za autenti~nost i `ivopisnost wegovih denevni~kih zabele{ki. Delovi kada opisuje ogromnu “amerikansku” la|u koja je bila namewena iskqu~ivo za bolesnog vojvodu Putnika i “gospo|e iz Vrhovne komande!”, izuzetno su dragoceni . I dok je svaku gospo|u pratila bar po jedna slu{kiwa, mesta nije bilo za rawene oficire i toliku izgladnelu i bolesnu decu.

“Mi, kao Englezi, ne napu{tamo nigde svoj na~in `ivota”, zapisao je Simonovi} aludiraju}i na gospo|e i vladu koja je i u najte`im situacijama uvek u povla{}enom polo`aju i sa svim privilegijama. Ili, pak, re}i }e potom autor: “Ni jedna nacija, vaqda, ne voli toliko vlast, kao Srbin...

Rat je berza qudskih `ivota, velika potro{wa, mala cena... ^oveka mo`e{ najboqe oceniti po onome od ~ega se najte`e rastaje”.

Kao izuzetno obrazovan ~ovek, Simonovi} je pisao pronicqivo, o{tro i ~esto suprotstavqaju}i slike: vlada i povla{}eni sloj u odnosu na seqaka, obi~nog ratnika i vojnika, na jednoj strani topla skloni{ta, sa druge {atori i pokisli, smrznuti vojnici. Neosporno,“Tragedija srpskog naroda” mo`e se i{~itavati i sa aspekta svih potowih ratova.

R. Giki}-Petrovi}

Svi imaju pravo da ~itaju ^

ak i u visokorazvijenim zemqama kao {to su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, problem siroma{tva prili~no je izra`en. I dok se s time bore vlasti, socijalne slu`be i porodice, u nekim `ivotnim oblastima gra|ani dobijaju pomo} od prijateqa, kolega i kom{ija, naro~ito ako su u pitawu potrebe najmla|ih.

Koliko je va`na takva vrsta akcija pokazuje i primer kampawe “Give-A-Kida-Book” (Dajte kwigu detetu), koja se ve} 21 godinu odr`ava {irom Amerike uo~i nacionalnog praznika Dan zahvalnosti.

Ciq ove kampawe je da svako dete, bez obzira na socijalni status, dobije kwigu prilago|enu uzrastu i interesovawima, a u akciji mogu da u~estvuju svi, kupovinom kwige ili poklawawem iz li~ne biblioteke.

Jedini uslov je da kwiga bude neo{te}ena, bez {vrqotina, potpisa, iscepa-

23

nih listova, a onima koji bi `eleli da obraduju nekog mali{ana koji nema novca da sebi priu{ti kwigu ponu|en je i spisak popularnih ili kwiga prilago|enih odre|enom uzrastu. Tra`e se kwige za decu do 18 godina, s naro~itim naglaskom na pred{kolski uzrast.

Prema podacima koje organizatorima kampawe dostavqaju aktivisti, u godi{woj akciji u pojedinim okruzima sakupi se i do stotinu hiqada kwiga, a glavni posao sakupqawa i raspodele kwiga preuzele su javne biblioteke i ~itaonice.

U kampawu su se brzo ukqu~ili i {tampari i distributeri koji qudima koji kupuju kwige namewene za ovu kampawu nude specijalne popuste i povlastice, a kwige se dostavqaju do onih kojima su potrebne zahvaquju}i volonterima Armije spasa i drugih humanitarnih organizacijama koji brinu o potrebama mladih. Ovu kampawu podr`avaju i

[E O ] NET

{kole, koje organizovano dostavqaju kwige koje su donirali wihovi |aci, a najtra`enije su bebi kwige, slikovnice i bojanke, kao i popularna de~ija literatura i kwige koje se bave po~etnim ~itawem i pisawem.

U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama procenat dece koja ~itaju svakog dana kre}e se ne{to ispod 50 posto, a situacija je te`a kad su u pitawu deca drugih rasa, zbog ni`eg op{teg socijalnog i dru{tvenog statusa: procenat onih koji ne ~itaju dvostruko je ve}i kod stanovni{tva lo{e materijalne situacije, od toga trostruko ve}i kod “obojene” dece.

Ovakva statistika nikog u Americi ne ostavqa ravnodu{nim. Zato i ne ~udi uspeh i dugove~nost kampawe koja nastoji da sa lepotom pro~itanog upozna svako dete, bez obzira na `ivotne {anse i okolnosti.

24

SVET

petak19.novembar2010.

[VEDSKA

DNEVNIK

IRAN

Zahtev za privo|ewe osniva~a veb-sajta „Vikiliks“ STOKHOLM: Javno tu`ila{tvo u [vedskoj zatra`ilo je od suda da izda nalog za privo|ewe osniva~a veb-sajta „Vikiliks“ Xulijana Asan`a, kako bi bio saslu{an zbog sumwe da je ume{an u silovawe, seksualno zlostavqawe i prinudu.

Predstavnica tu`ila{tva Marijana Ni izjavila je da je razlog za podno{ewe zahteva to {to istra`iteqi nisu bili u mogu}nosti da privedu Asan`a radi ispitivawa. Asan`, koji je australijski dr`avqanin, demantovao je sve optu`be, koje proisti~u iz susreta koje je imao sa dve `ene, tokom posete

Yilijan Asan`

[vedskoj u avgustu, preneo je AP. On je po~etkom meseca u @enevi rekao da ozbiqno razmi{qa da zatra`i politi~ki azil od [vajcarske i u tu zemqu preseli svoj veb-sajt da bi bezbedno radio. Wegov vebsajt „Vikiliks“ je u nekoliko navrata razbesneo vlasti SAD objavqivawem vi{e desetina hiqada poverqivih vojnih ratnih izve{taja iz Avganistana i Iraka. Samo u julu je objavqeno oko 77.000 dokumenata o ratu u Avganistanu, ukqu~uju}i izve{taje sa terena, obave{tajne prikaze i same akcije ameri~kih snaga.

Uspe{no testirana nova raketa S-200 TEHERAN: Iran je uspe{no izveo probu poboq{ane verzije svog raketnog sistema S-200 razvijenog posle odluke Moskve da ne isporu~i Teheranu svoje rakete S-300, izjavio je ju~e general Mohamad Hasan Mansurijan, zamenik komandanta iranske protivvazdu{ne odbrane. Novi iranski sistem ima isti kapacitet kao ruski sistem S-300, navodi se na internet sajtu televizijske stanice na engleskom Press -TV, u kojoj se poziva na izjavu generala Mansurijana. „Mi smo razvili ovaj sistem poboq{awem sistema kao {to su S-200, i uspe{no smo ga testira-

NEMA^KE VLASTI PRIPRETILE RUKOVODSTVU U BEOGRADU

Najvi{e zahteva za azil podneli gra|ani Srbije BERLIN: Dr`avqani Srbije i Makedonije najbrojniji su me|u strancima koji su pro{log meseca zatra`ili azil u Nema~koj. Kako je ju~e saop{tilo Ministarstvo unutra{wih poslova u Berlinu, od 4.755 zahteva u oktobru 2010. godine, ~ak 1.083 su podneli dr`avqani Srbije, potom gra|ani Makedonije - 746 zahteva. U avgustu je 255 qudi iz Srbije podnelo zahtev za politi~ki azil u Nema~koj, a u septembru je taj broj sko~io na 800. Od po~etka godine, od kada va`i bezvizni re`im putovawa u zemqe [engenskog sporazuma, 3.032 osobe iz Srbije zatra`ile su azil u Nema~koj. Vi{e je bilo samo azilanata iz Iraka i Avganistana. Nema~ke vlasti su jo{ pro{log meseca ocenile da veliki broj dr`avqana Srbije azil tra`i pre svega sa namerom da potom iskoristi nov~anu pomo} koju dr`ava pla}a odbijenim azilantima koji se dobrovoqno vrate u domovinu. Ta pomo} iznosi 600 evra za odrasle i 300 evra za decu, uz pla-

Joahim Herman

}ene putne tro{kove. Zato je savezna dr`ava za gra|ane Srbije i Makedonije obustavila isplatu ovog dela pomo}i, a isto su postupile i savezne pokrajine koje finansiraju ostatak pomo}i za povratak.

Vi{e evropskih i nema~kih politi~ara upozorilo je vlasti u

Srbiji da bi mogla da bude suspendovana odluka o ukidawu viza za gra|ane Srbije i Makedonije ukoliko vlasti ovih dr`ava ne uspeju da smawe navalu qudi koji podnose zahteve za azil. U saop{tewu ministra unutra{wih poslova Bavarske Joahima Hermana, posle pro{lonedeqnog susreta sa srp-

skim ministrom unutra{wih poslova Ivicom Da~i}em u Minhenu, jo{ jednom je nagla{eno da je pomo} za azilante iz Srbije ukinuta i da }e oni „dosledno i bez oklevawa biti proterivani“.

Herman je, imaju}i u vidu drasti~no pove}awe broja azilanata iz Srbije, tom prilikom ocenio da je „apsolutno nu`no da se pomno prati razvoj situacije posle odluke o ukidawu viza za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju“. „Svima mora da bude jasno da odluka o putovawu bez viza nije neopoziva“, rekao je Herman nagla{avaju}i da „bezvizno putovawe nije smi{qeno da bi se omogu}ile zloupotrebe prava na azil“. Iako zvani~no ova tema nije na dnevnom redu konferencije saveznog i pokrajinskih ministara unutra{wih poslova Nema~ke koja je sino} po~ela u Hamburgu, nije iskqu~eno da }e oni ipak razgovarati i o drasti~nom pove}awu broja azilanata iz Srbije i Makedonije posle ukidawa viza.

RUS VIKTOR BUT PRED AMERI^KIM SUDOM

Trgovac smr}u negira krivicu WUJORK: Ruski dr`avqanin Viktor But, optu`en za trgovinu oru`jem i terorizam, izjasnio se pred ameri~kim sudom da nije kriv.

Takozvani trgovac smr}u sada je federalni zatvorenik“, izjavio je ameri~ki javni tu`ilac na Menhetnu Prit Barara. But je optu`en da je od devedesetih prodavao oru`je diktatorima i u konfliktnim zonama u Africi, Ju`noj Americi i na Bliskom istoku.

Ako bude osu|en, Butu preti do`ivotna zatvorska kazna, preneo je Rojters. Butu je od-

li“, rekao je Mansurijan. On nije naveo gde je proba izvedena.

Iranski vojni zvani~nici vi{e puta su najavili da nameravaju da razviju protivvazdu{ni raketni sistem dugog dometa sli~nih performansi kao i S-300 posle odbijawa Moskve da Iranu isporu~i to oru`je. Ruski predsednik

AZERBEJYAN

Otvoren razgovor Medvedeva i Ahmadineyada BAKU: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev sastao se u Bakuu sa predsednikom Irana Mahmudom Ahmadinexadom, javila je ruska novinska agencija RIA Novosti, prenose}i i izjavu Medvedevqevog pomo}nika Sergeja Prihodka da je „razgovor imao apsolutno otvoreni karakter“. „To je veoma va`an susret, razgovor je imao apsolutno otvoren karakter i ni mi, ni na{ sagovornik nismo izbegavali neprijatena pitawa“, rekao je Prihodko posle razgovora dvojice lidera na marginama 3. sa-

mita kaspijskih zemaqa u glavnom gradu Azerbejxana. Po re~ima pomo}nika ruskog predsednika, Medvedev je Ahmadinexadu dao principijelnu ocenu rezolucija Saveta bezbednosti UN. Agencija Itar-Tas s je iz Bakua prenela izjavu Ahmadinexada da je Iran spreman za pregovore o svom nuklearnom programu u okviru grupe „5+1“. „Uvek smo bili pristalice dijaloga i pristajemo na pregovore“, rekao je iranski predsednik i naveo da Teheran predla`e Istanbul, a drugi @enevu.

ITALIJA

Uhap{en {ef Kamore RIM: Italijanska policija uhapsila mafija{kog bosa Antonija Jovina koji se nalazio u bekstvu 14 godina i jedan je od najtra`enijih kriminalaca u Italiji. Jovino, kqu~ni ~ovek napuqske mafija{ke organizacije Kamora, preba~en je nakon hap{ewa na „sigurnu lokaciju“, navode agencije. Mafija{i bos, ~ije se ime nalazi se na listi 30 najtra`enijih kriminalaca u Italiji, smatran je za lidera zloglasnog klana Kazalezi. Wegovo hap{ewe najnovije je u seriji hap{ewa ~elnih qudi mafije u Italiji proteklih meseci. Krajem oktobra italijanska policija je uhapsila u gradu Favari u blizini Agri|enta, \eraldina Mesinu, za koga se veruje da je bio ~ovek broj dva u sicilijanskoj mafiji, iza glavnog bosa Matea Mesine Denara, koji se i daqe nalazi u bekstvu.

UKRAJINA

U vojsci 40.000 vojnika mawe KIJEV: Li~ni sastav Oru`anih snaga Ukrajine do 2015. godine bi}e smawen za 40.000 pripadnika, saop{tio je ju~e na konferenciji za novinare na~elnik General{taba i komandant ukrajinske vojske Grigorij Ped~enko. Po wegovim re~ima, sada je brojnost Oru`anih snaga 200.000 i do 2015. treba do}i do broja od 160.000 vojnika. Ped~enko je kazao da se 2015. planira redukcija za 20.000 civilnog i 20.000 vojnog personala u sastavu

re|en pritvor, bez mogu}nosti da plati kauciju, a slede}e saslu{awe zakazano je za 10. januar.

Vlasti Rusije tvrde da je izru~ewe Buta iz Tajlanda u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave bilo nelegalno i da bi to moglo negativno uticati na rusko-ameri~ke odnose. Rusko Ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da je Butovo izru~ewe politi~ki motivisano i da bi moglo da poni{ti napore predsednika SAD Baraka Obame da resetuje do skoro zategnute odnose sa Moskvom.

Dmitrij Medvedev u septermbru je zabranio isporuku raketnih sistema S300 Iranu, rekav{i da bi to zna~io kr{ewe sankcija UN uvedenih protiv Teherana zbog wegovog spornog nuklearnog programa.

Po specijalizovanim internet sajtovima, S-300 je sistem raketa zemqavazduh dugog dometa (do 150 kilometara) koju je Rusija razvijala posle 1980-ih, sa sposobno{}u da presretne vi{e meta, aviona ili raketa, kao {to je ameri~ki „petriot“. S-300 sistem nadogradwa je sistema S-200 koji je Iran kupio od biv{eg Sovjetskog Saveza 1980-ih a koji datira iz 1960-ih.

Oru`anih snaga a za 20 odsto bi}e redukovan administrativni aparat, preneo je Itar-Tass. „Treba da u narednih pet godina uni{timo vi{e od 200.000 tona municije i vi{e od 10.000 tona komponenata te~nog raketnog goriva“, rekao je ukrajinski general i dodao da }e realizacija tih mera omogu}iti rasformiravawe pribli`no 27 arsenala, baza i skladi{ta i predaju vi{e od 500 vojnih naseqa u dr`avnu svojinu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROYER MUR Junak filmova o Xejmsu Bondu Roxer Mur podstakao je londonsku robnu ku}u Harvi Nikols da iz svojih rafova i sa menija restorana ukloni gu{~ju xigericu. Mur (83) se protivi metodi pravqewa gu{~je xigerice - kqukawu gusaka i pataka.“Zaista je divno {to me je Harvi Nikols poslu{ao, kao i drugi koji }e gu{~ju xigericu ukloniti sa jelovnika“.

DANILO TIRK Predsednik Slovenije Danilo Tirk rekao je ju~e da je gasovod Ju`ni tok va`an strate{ki projekat ne samo za Rusiju ve} i za Evropu.

Tirk je televiziji Rusija 24 izjavio da uspeh tog projekta zavisi od niza u~esnika, „na primer Bugarske“ koja je nedavno potpisala sa Rusijom sporazum o osnivawu zajedni~kog preduze}a.

SUZAN BOJL Suzan Bojl je postavila jo{ jedan svetski rekord svojim novim albumom „The Gift“. [kotska peva~ica koja se proslavila u TV takmi~ewu „Britanija ima talenat“ postala je prva `ena ~ije su numere istovremeno bile na prvom mestu i ameri~kih i britanskih top lista, u roku kra}em od 12 meseci, objavio je „San“ .

Bin Ladenov kuvar osu|en za zaveru WUJORK: Ahmed Gailani, prvi zato~enik baze Gvantanamo kome se sudi pred civilnim sudom u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, oslobo|en je po svih 285 ta~aka optu`nice, osim po jednoj - za u~e{}e u zaveri sa ciqem da se eksplozivom uni{ti ameri~ka imovina.

Za to krivi~no delo predvi|ena je kazna zatvora od minimum 20 godina. Gailani, ina~e dr`avqanin Tanzanije, istovremeno je oslobo|en optu`be za ubistvo i Skica Gailanija (levo) na su|ewu u SAD planirawe ubistava Amerikaju, glavnom gradu susedne Kenaca prilikom napada na dve nije, ubijene su 224 osobe, od ambasade SAD u Dar es Salakojih 12 Amerikanaca. Su|emu, glavnom gradu Tanzanije we Gailaniju pred federal1998. godine. U tom, kao i u nim sudom u Wujorku smatra se napadu na ambasadu u Najrobitestom sposobnosti admini-

stracije u Va{ingtonu da i druge zato~ene zbog terorizma izvede pred sud na tlu SAD. Sudija je pro{log meseca zabranio dovo|ewe kqu~nog svedoka tu`ioca zato {to je

svedok sa Gailanijem bio u tajnom zatvoru ameri~ke Centralne obave{tajne agencije (CIA) u kome su primewivane surove metode isle|ivawa. Porota je zasedala vi{e od nedequ dana. Sud je utvrdio da je Gailani pomogao da se kupe kamion i delovi za eksploziv koji su upotrebqeni za napad na ameri~ku ambasadu u Dar es Salamu, glavnom gradu Tanzanije.

Gailani je dan uo~i napada otputovao u Pakistan, gde je jedno vreme bio kuvar i u obezbe|ewu vo|e me|unarodne teroristi~ke mre`e Al Kaide, Osame bin Ladena. Gailani je uhap{en 2004. u Pakistanu.

BALKAN

DNEVNIK

VLASNIKU „PINKA” HRVATSKI CARINICI ZAPLENILI JAHTU

Mitrovi} mora da plati dva miliona evra?

ZAGREB: Jahta vlasnika TV „Pinka“ @eqka Mitrovi}a, ve} dva meseca, nalazi se u posedu hrvatskih carinskih vlasti, zbog duga od dva miliona evra na ime carina i pripadaju}ih taksi.

Sve dok Mitrovi} takse ne plati, jahta }e ostati na prisilnom vezu u Ka{telima, pi{e „Jutarwi list“. Zaplenu je potvrdio i zagreba~ki advokat Anto Nobilo, koji zastupa Mitrovi}a u sporu s hrvatskim carinskim vlastima.

Hrvatske carinske vlasti su, u septembru, zaustavile 32 metra

dugu jahtu, dok je uplovqavala iz crnogorskih u hrvatske teritorijalne vode, oceniv{i da su po~iwena dva carinska prestupa.

Prvi prestup koji hrvatske vlasti navode jeste taj {to @eqko Mitrovi}, na ~ije ime je brod registrovan, nije bio na brodu u trenutku ulaska u Hrvatsku. Jahta je u formalnom vlasni{tvu Mitrovi}eve kompanije „El bosko“, ~ije je sedi{te na Gibraltaru.

Drugi je to {to su ~etiri ~lana posade, zate~ena na jahti, zaposlena u Mitrovi}evoj kompa-

U saop{ewu povodom teksta objavqenog o zapleni jahte, @eqko Mitrovi} navodi da predmetna jahta nije wemu zaplewena ve} firmi „El bosko“ ~iji je on jedan od suvlasnika. „Hrvatska carina ne tra`i od mene da platim bilo koji iznos u vezi sa predmetnom jahtom s obzirom da nisam ni u~esnik u navedenom carinskom postupku. U momentu uplovqavawa jahte u teritorijalne vode Hrvatske nisam se li~no nalazio na jahti ali se na jahti nalazio jedan od suvlasnika kompanije „El bosko“ sa Gibraltara“, navodi izme|u ostalog Mitrovi}.

niji ~ije je sedi{te u Hrvatskoj.

Po hrvatskim carinskim propisima, jahta u vlasni{tvu strane kompanije ne mo`e anga`ovati posadu zaposlenu u hrvatskoj kompaniji.

Mitrovi}ev advokat Nobilo ulo`io je `albu i naveo da je me|u putnicima ipak bio jedan od vlasnika, odnosno, jedan od suvlasnika gibraltarske kompanije „El bosko“. Posadu broda,

25

Se}awe na `rtve u Vukovaru VUKOVAR: Hrvatski dr`avni vrh okupio se ju~e u Vukovaru kako bi obele`io 19. godi{wicu pada tog grada.

Obele`avawe godi{wice po~elo je programom u vukovarskoj bolnici, a prisustvuju su joj predsednik Ivo Josipovi}, premijerka Jadranka Kosor i {ef Sabora Luka Bebi}.

Hrvatski zvani~nici u~estvovuju u koloni se}awa koja }e defilovati gradom do memorijalnog grobqa `rtava rata gde }e nakon molitve polo`iti vence na spomen obele`je.

Godi{wica pada Vukovara obele`ava se i masovnim paqewem sve}a po svim gradovima. Borbe za Vukovar koje su zavr{ene predajom hrvatskih snaga 18. novembra 1991. godine, trajale su tri meseca.

I skoro 20 godina nakon rata, Vukovar traga za jo{ 345 stanovnika.

Sanader ponovo optu`uje

Jahta zarobqena u Ka{telima

Nisam u~esnik u postupku

petak19.novembar2010.

zaposlenu u hrvatskoj kompaniji, unajmila je kompanija s Gibraltara, vlasnik broda, rekao je Nobilo i sve ocenio kao antipropagandu nauti~kom turizmu u Hrvatskoj. „Ako su ve} ocenili da je ‘El bosko’ napravio prekr{aj, trebalo je da brod vrate u Crnu Goru, a ne da ga puste da u|e u na{e vode i onda ga zaplene i izreknu kaznu“, ka`e Nobilo.

ZAGREB: Nezavisni poslanik u Saboru Hrvatske i biv{i premijer Ivo Sanader ponovo je optu`io premijerku Jadranku Kosor za politi~ki progon i medijsku hajku protiv wega.

su osumwi~eni ili optu`eni da la`no svedo~e protiv wega, a da zauzvrat dobiju „opro{taj“. Nije, me|utim, `eleo da ka`e zbog ~ega ga se toliko boje da bi {irili la`i o wemu.

SLOVENIJA

Slovenci nisu voqni da poma`u Portugalu i Irskoj QUBQANA: Izjava slovena~kog premijera Boruta Pahora da }e wegova zemqa uskoro mo`da morati da pomogne prezadu`enom Portugalu, a mogu}e i Irskoj, do~ekana je s neodobravawem na politi~koj sceni, a ve}ina stranaka upozorava da Slovenija prvo treba da re{i svoje finansijske probleme da bi tek potom mogla da prisko~i u pomo} drugima. Pahorova prekju~era{wa izjava iznenadila je ~ak i vladaju}u koaliciju, a stranke koje je ~ine su navele da nisu bile konsultovane o tome, prenele su agencije iz regiona.

Stranka Zares je istakla da Slovenija vi{e nije zemqa koja mo`e da tro{i buxetska sredstva na pomo} drugima,

Borut Pahor

dok su libearal-demokrate saop{tile da se mora pomo}i, ali da Evropskoj komisiji treba poslati jasan zahtev da

kontroli{e kako se novac tro{i u zemqi koja primi pomo}i i da primeni sankcije ako to bude neophodno. ^el-

GR^KA

Sukobi na demonstracijama u Atini ATINA: Policija i demonstranti sukobili su se na protestu povodom godi{wice studentske pobune iz 1973. protiv tada{we hunte u Gr~koj, javile su agencije. Na protestu u Atini okupilo se vi{e od 20.000 qudi, a polcija je privela oko 40 demonstranata. Jedna osoba je preba~ena u bolnicu zbog opekotina, javqa agencija AP.

Sukobi su izbili kada je grupa mladih po~ela da baca kamenice na policajce, a policija je odgovorila suzavacem. Ispred ameri~ke ambasade demonstranti su uzvikivali slogane protiv SAD. Na godi{wicu ru{ewa diktature vi{e puta su izbili uli~ni neredi tako da je u Atini od ju~e ujutro raspore|eno vi{e od 6.000 policajaca.

BUGARSKA

Arhiepiskop Jovan u pritvoru jo{ 72 sata SOFIJA: Poglavar Pravoslavne ohridske arhiepiskopije Jovan Vrani{kovski ostaje u pritvoru u Bugarskoj, po{to je bugarski biro Interpola preksino} odlu~io da bude zadr`an jo{ 72 sata. Epilog slu~aja se o~ekuje, ali kako se nezvani~no saznaje iz makedonskog Ministarstva unutra{wih poslova, male su {anse da arhiepiskop Jovan bude izru~en vlastima u Skopqu.

Makedonija me|unarodnom poternicom tra`i Vrani{kovskog za izdr`avawe dvoipogodi{we kazne zatvora zbog pronevere 250.000 evra dok je bio vladika kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve.

Jovan Vrani{kovski

Kako se ocewuje u Skopqu, prepreka za izru~ewe arhiepiskopa je najverovatnije srpsko dr`avqastvo koje poseduje arhiepiskop Jovan.

Nakon {to je Apelacioni sud u Skopqu potvrdio zatvorsku kaznu Vrani{kovskom, on je napustio Makedoniju, a posledwi put se u javnosti pojavio na Svetosavskoj akademiji u Skopqu u januaru ove godine. Po informacijama iz Skopqa, arhiepiskop se od tada kretao na relaciji Srbija-Gr~ka.

Arhiepiskop Jovan je u ponedeqak oko 17 ~asova je zadr`an na prelazu Kalotina, sa bugarske strane granice sa Srbijom. Wemu je tada izre~eno zadr`awe od 24 sata.

nik Slovenske qudske stranke (SLS) Radovan @erjav je izjavio da je „pogre{no pomagati svakoj ~lanici EU“, ali i dodao da se Pahor „pravi lud“, jer je Slovenija ve} deo mehanizma EU za pomo} „~lanicama u nevoqi“ i da stoga i nije u mogu}nosti da odlu~uje ho}e li pomagati drugim ~lanicama Unije.

Slovenija bi trebalo da sa 2,07 milijardi evra u~estvuje u stabilizacionom fondu evrozone, vrednom 440 milijardi evra. Odluka u u~e{}u je, me|utim, podlo`na proveri u Ustavnom sudu.

Fond je osnovan u maju, kada se Gr~ka na{la pred bankrotom, a sada postoji mogu}nost da pomo} zatra`e i Portugal i Irska.

Dodik o izboru mandatara BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je danas i sa delegacijom Srpske demokratske stranke (SDS), koju je predvodio predsednik Mladen Bosi}, u okviru konsultacija koje prethode predlagawu mandatara za sastav nove vlade RS. Predstavnici SDS-a preneli su predsedniku RS da }e ova stranka delovati kao konstruktivna opozicija u Narodnoj skup{tini RS, a da }e od budu}e vlade o~ekivati odgovore na ekonomska pitnaja, izgradwu pravednijeg dru{tva i da }e tra`iti reformu pravosu|a, ~ije lo{e funkcionisawe smatraju uzrokom brojnih problema u dru{tvu.

Dodik se saglasio da postoje brojna otvorena pitawa u funkcionisnaju pravosudnog sistema kojima je potrebno pristupiti, jer predstavqaju prepreku u mnogim sferama `ivota, kako u privredi tako i u drugim oblastima.

Predsednik RS preneo je predstavnicima SDS-a o~ekivawe da }e nakon imenovawa mandatara proces formirawa nove vlade biti zavr{en u najkra}em roku, saop{tio je Kabinet predsendika RS. Konsultacije o izboru mandatara za sastav vlade bi}e nastaqene i narednih dana.

Ivo Sanader

„Ako sam ja najve}e zlo u Hr„Mediji bi danas trebalo da vatskoj i ako sam bio na ~elu se bave buxetom i radnim mebande, kako je mogu}e da su me stima, a ne da napadaju moju podeset godina u stopu pratili i rodicu. Ja nisam u{ao u politpodr`avali. Za{to nisu dali ku na prosja~kom {tapu, a neki ostavke? Kako to jesu“, rekao je da je Jadranka KoSanader, najavivsor oberu~ke pri- Ako sam ja najve}e zlo {i da }e do ponehvatila da me za- u Hrvatskoj i ako sam deqka objaviti meni i javno me svoju imovinsku bio na ~elu bande, hvalila i dizala kako je mogu}e da su kartu. u nebesa“, upitao Ponovio je da me deset godina u je Sanader na mu nije namera da stopu pratili konferenciji za ru{i vladu i novinare u Saboparlamentarnu i podr`avali? ru. ve}inu koju je (Ivo Sanader) Negirao je pistvarao, ve} da sawa pojedinih `eli da se bori medija da je wegova porodica kuprotiv nedemokratskih pojava pila ili iznajmila stan u Wuu Hrvatskoj. Pojedini hrvatski jorku, kao i da je kupovao skupomediji objavili su da je navodcene slike poput Pikasovih i no Sanader zatra`io pomo} i

[eks: Moralno dno dna Predsednik hrvatskog Sabora Vladimir [eks izjavio je da Ivo Sanader besramno la`e i „da je on moralno dno moralnog dna“ i dodao da se HDZ odavno ne bavi biv{im premijerom. „U odbrambenim reakcijama izabrao je taktiku s poznatim scenarijem la`i, kleveta i intriga {to je su{tina wegove naravi. Na taj na~in je i do{ao na vlast, sva|aju}i qude“, rekao je [eks, a prenosi „Jutarwi list“. najavio tu`bu protiv svih koji su to objavili.

Po wegovim re~ima, mediji takve informacije objavquju po nalogu Jadranke Kosor i potpredsednika Sabora Vladimira [eksa. „Kosor i [eks zbog nesposobnosti da re{e probleme, napadaju mene i moju porodicu, a da bi prikrili svoj neuspeh u vo|ewu dr`ave i stranke. To je krajwe nedopustiv i nedemokratski postupak“, naglasio je biv{i premijer. Ocenio je da se vr{i pritisak na nadle`ne istra`ne institucije, kao i na qude koji

od predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a.

Nedavno je uputio i pisma ~elnicima Evropske komisije i ambasadorima EU u Hrvatskoj u kojima se `ali da je `rtva politi~kog motivisanog progona u Hrvatskoj.

Mediji tako|e spekuli{u da se „ste`e obru~“ oko Sanadera nakon {to je u istrazi u aferi „Fimi medija“ biv{i direktor carine i blagajnik HDZ-a Mladen Bari{i} navodno rekao da je biv{i premijer primao novac izvu~en iz javnih preduze}a preko agencije „Fimi medija“.

RUMUNIJA

Traga se za hakerima zbog vre|awa Baseskua BUKURE[T: Policija u Temi{varu traga za hakerima koji su u{li na sajt Inspektorata prosvete `upanije Timi{ i napisali uvredqive poruke na ra~un rumunskog predsednika Trajana Baseskua i premijera Emila Boka. Policajci i tu`ioci Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala po~eli su danas pretres dve lokacije u Temi{varu i u nasequ Gotlob, u potrazi za hakerima, prenosi agencija Mediafaks. Prema prvim informacijama, postoji sumwa da su u~enici autori poruka kojim ase vre|aju predsednik i premijer.

LEKAR

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

26

Otporne bakterije prete Evropi N a lekove otporne infekcije "superbakterijom", poznatom pod imenom prete Evropi i ve} su vrlo ra{irene, ali ima razlika u tome kako ih zdravstvene vlasti pojedinih zemaqa prate, saop{tio je tim holandskih stru~waka Univerzitetskog medicinskog centra u Lajdenu. Studijom, kojom su obuhva}ene zemqe Evropske Unije, tim Eda Kejpe-

ra, je utvrdio da je u~estalost re~ene bakterije u 2008. pove}ana na 4,1 na 10.000 bolni~kih dana, sa 2,45 na 10.000 dana 2005. godine. Velike su varijacije u pojavi te bakterije u bolni~kim ustanovama raznih ~lanica EU, izme|u ostalog i zato {to je weno prisustvo u jednim zemqama preceweno, a u drugim potceweno. Preterana ili pogre{na upotreba antibiotika su po-

Jeftine mere protiv gojaznosti ampawa za zdrav `ivot u medijima, oporezivawe nezdrave hrane, ograni~avawe reklamirawa prehrambenih proizvoda (naro~ito namewenih deci) i jasnije obele`avawe tih proizvoda, su mo`da najefikasniji na~ini da se smawi nivo gojaznosti u zemqama kao {to su Indija i Kina. Rastu-

K

}i prosperitet stanovni{tva u tim zemqama, kao i u Brazilu, Meksiku, Rusiji i Ju`noj Africi, je stvorio podlogu za sve ra{ireniju gojaznost, koja se pribli`ava nivou kakav postoji u visokorazvijenim industrijskim dr`avama, procena je svetskih eksperata. Stru~waci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD), procewuju da bi navedene mere mogle zemqe u pitawu, kao i Englesku, koja je tako|e obuhva}ena wihovim istra`iva-

wem, da ko{taju mawe od jednog dolara po stanovniku godi{we.

Utvr|eno je da bi op{ta koordinisana strategija borbe protiv gojaznosti u pomenutim zemqama dala mnogo boqe rezultate nego individualni pristup. Tro{kovi ovakvih mera bi u polovini navedenih zemaqa bili namireni (kroz ni`e zdravstvene tro{kove) tokom narednih petnaest godina, dok bi druga polovina dr`ava u tom roku i profitirala od primene re~ene strategije. Proceweno je da bi doti~ne mere stanovnicima Indije tokom naredne dve decenije donele ukupno dodatnih milion godina bez hroni~nih oboqewa, a u Kini ~ak ~etiri miliona godina. Jo{ dva miliona zdravih godina bilo bi obezbe|eno za stanovnike Brazila, Meksika, Rusije, Ju`ne Afrike i Engleske zajedno. Vi{ak kilograma i gojaznost pove}avaju rizik od sr~anih oboqewa, dijabetesa, nekih vrsta raka i artritisa - sve hroni~nih bolesti koje zahtevaju skupo i dugo le~ewe. Hroni~ne bolesti danas u uzrocima ukupne smrtnosti u svetu imaju udeo od 60 odsto, tako da bi iznala`ewe na~ina da se one spre~e trebalo da predstavqa "nacionalni i globalni prioritet", nagla{avaju eksperti SZO i OECD. U Meksiku od vi{ka kilograma ili gojaznosti pati sedam od deset odraslih qudi. Gojazna je i gotovo polovina Brazilaca, Rusa i Ju`noafrikanaca. Mada se u Indiji i Kini bele`i ni`i nivo gojaznosti, ove dve zemqe "se rapidno kre}u u pogre{nom pravcu".

(Tanjug)

Napici bogati fruktozom uzrok gihta onzumirawe napitaka bogatih fruktozom, kao {to su gazirana pi}a ili sokovi od pomoranxe, mo`e kod `ena da pove}a opasnost od pojave gihta, pokazalo je jedno novo istra`ivawe. Giht se, kako su istakli nau~nici, pre svega manifestuje artritisom u jednom ili vi{e zglobova zbog pove}anog nivoa mokra}ne kiseline u krvi, do ~ega dovodi konzumirawe te vrste napitaka.

Tokom istra`ivawa je obavqena analiza podataka prikupqenih u periodu od 1984. do 2006. godine. Podaci se odnose na 78.906 `ena u ~ijim porodicama ranije nije bilo slu~ajeva gihta. Tokom 22-godi{weg istra`ivawa, nau~nici su otkrili da svakodnevno konzumirawe

sledwih decenija podstakle porast infekcija na lekove otpornim bakterijama. Ranije ove godine stru~waci su upozorili na novu "superbakteriju" iz Indije, koja je poznata pod nazivom "Wu Delhi metalo-beta-laktamaza" (NDM-1), koja bi mogla da se pro{iri svetom. Evropski centri za kontrolu i prevenciju bolesti su objavili da u EU do 400.000 pacijenata pati od in-

fekcija bakterijama otpornim na vi{e lekova i da je to veliki problem javnog zdravqa. Studija lajdenskih stru~waka ukazuje da je infekcija "superbakterijom" u~estala u Finskoj, Poqskoj i Britaniji, gde dosti`e 19,1, odnosno 12,5, odnosno 10,4 na 10.000 bolni~kih dana, prema 2,1, odnosno dva na 10.000 bolni~kih dana u Francuskoj i Ma|arskoj.

(Tanjug)

PSIHOLOG VAM SAVETUJE

Priprema za roditeqstvo ravila koja se uspostave u prvim godinama braka provla~e se kroz ~itav porodi~ni `ivot. Zbog toga je va`no znati koja je uloga roditeqskog saveza i kako definisati pravila i raspodeliti mo}, kako bi tranzicija u roditeqstvo {to bezbolnije pro{la.

-Roditeqski savez je osnov dinamike roditeqskog subsistema i odnosi se na podizawe i socijalizaciju dece, kao i adekvatnu brigu o wima- ka`e psiholog Marijana Petrovi} iz savetovali{ta "Moj psiholog" u Novom Sadu. - Va`no je da su roditeqi ujedna~enih vaspitnih stavova, da su oba roditeqa zainteresovana za dete, da postoji podela posla u ku}i i oko brige o detetu, kao i podr{ka me|u roditeqima i zajedni~ko vo|ewe porodice. Roditeqski savez uspostavqa pravila.

Tipi~ni problemi koji se javqaju u prvim godinama braka i `ivotnom ciklusu porodice sa malim detetom su sukobi oko preuzimawa odgovornosti, pote{ko-

P

}e da se funkcioni{e u roditeqskoj ulozi, problemi oko preraspodele poslova, a tako|e je mogu} i sukob izme|u roditeqske i profesionalne uloge. Deca razli~itog uzrasta imaju razli~ite potrebe, zbog ~ega je va`no upoznati se sa osnovnim razvojnim fazama kako bi se na adekvatan na~in razumelo wihovo pona{awe, fizi~ki i motorni razvoj, razvoj govora i emocija, socijalnog pona{awa, kao i senzorni razvoj.

-U vaspitawu dece je va`no obratiti pa`wu na to {ta, kako i koliko zahtevamo od wih, na koji na~in i kada ih nagra|ujemo, odnosno ka`wavamo. Zahtevi roditeqa treba da budu jasni, promi{qjeni i odlu~ni, a doslednost je jedna od najva`nijih karakteristika dobrog vaspitawa. Tako|e, treba imati na umu da uvek imate mogu}nost da ne{to promenite u stilu vaspitawa, kao i da se napravqene gre{ke uvek mogu ispraviti.Va`no je znati da svi mo`emo biti dobri i uspe{ni roditeqi- ka`e na{a sagovornica. J. Barbuzan

„Paracetamol� faktor rizika po fetus?

U

Kako dosko~iti tuberkulozi

potreba bla`ih lekova protiv bolova kao {to su "aspirin", "paracetamol", ili "ibuprofen" tokom trudno}e, pove}ava opasnost od nastanka anomalija u reproduktivnom sistemu mu{kog fetusa, pokazali su rezultati istra`ivawa grupe francuskih, danskih i finskih nau~nika. Istra`ivawe je sprovedeno na 2.300 danskih i finskih `ena i tokom wega je ustanovqeno da je kod danskih de~aka, ~ije su majke uzimale neki od lekova protiv bolova tokom trudno}e, dolazilo, usled endokrinog poreme}aja, ~e{}e nego kod ostalih, do

K

anomalije reproduktivnog sistema - kriptorhidije, odnosno ostanka testisa u abdominalnom polo`aju, a ne wihovo spu{tawe do polnog organa. Nau~nici,

me|utim, nisu utvrdili kod finskih `ena povezanost izme|u uzimawa lekova protiv bolova u trudno}i i tih anomalija kod wihove dece, objavile su svetske agencije. Oni su ustanovili i da se opasnost od te povezanosti pove}ava tokom drugog tromese~ja trudno}e, kao i u slu~aju upotrebe vi{e vrsta slabijih lekova protiv bolova.

Nau~nici, koji nameravaju da nastave istra`ivawe, istakli su i da je u Evropi i SAD-u vi{e od polovine trudnica navelo da konzumira bla`e lekove protiv bolova, naj~e{}e "paracetamol".

(Tanjug)

Ma{tawe omiqeno kod qudi udi provode skoro polovinu vremena zami{qaju}i da rade ne{to drugo od onoga {to realno rade u odre|enom trenutku i ta stalna rasejanost ih ~ini tu`nim, zakqu~ili su psiholozi Metju Kilingsvort i Daniel Gilbert s univerziteta "Harvard" na kraju svog istra`ivawa, objavqenog u nau~nom ~asopisu "Nauka".Ispitanici su istakli da im najve}e zadovoqstvo pru`aju aktivnosti kao {to su qubav, fizi~ke ve`be i razgovori, a najmawe kori{}ewe ra~unara u svojim domovima, odmor i rad.

Istra`ivawe je sprovo|eno na 2.250 osoba (me|u kojima 74 odsto Amerikanaca) preko apli-

Q

po ~a{u gaziranog pi}a pove}ava opasnost od gihta za 74 odsto u osnosu na konzumirawe jednom mese~no. "Lajt" napici, me|utim, kako su konstatovali nau~nici, ne bi trebalo da izazovu nikakvo pove}awe opasnosti od pojave gihta.

(Tanjug)

kacije na wihovim multifunkcionalnim telefonima "aj fonovima" preko koje su kontaktirani u slu~ajno odabranom trenutku. Dobrovoqci su bili pitani o tome kako se ose}aju i

{ta rade u trenutku kontaktirawa. Oni su morali da ka`u i da li misle o ne~em drugom od onoga {to trenutno rade i da li su te misli prijatne, neutralne ili neprijatne.

Rezultati su pokazali da se 46,9 odsto vremena ispitanici ose}aju rasejano i da ta rasejanost u wima obi~no izaziva tugu.

- Istra`ivawe pokazuje da na{ mentalni `ivot u velikoj meri okupiran onim {to se trenutno ne de{ava -istakao je Kilingsvort.

Istra`ivawe je, me|utim, pokazalo i da su qudi jedino potpuno skoncentrisani tokom qubavnih odnosa, a da tokom drugih aktivnosti duh `luta` najmawe 30 odsto vremena.

(Tanjug)

Zdravim `ivotom protiv raka debelog creva otovo ~etvrtina slu~ajeva raka debelog creva (23 odsto) mogla bi da bude izbegnuta po{tovawem jednostavnih higijensko-dijetetskih pravila i vo|ewem zdravog na~ina `ivota, pokazali su rezultati danskog istra`ivawa. U ta higijensko-dijetetska pravila spadaju redovna fizi~ka aktivnost, merewe obima struka, prestanak pu{ewa i prekomernog konzumirawa alkohola, kao

G

i uravnote`en na~in ishrane. Drugo istrazivawe, tako|e objavqeno u "Britanskom medicinskom ~asopisu", potvrdilo je da je stopa dijagnostikovawa raka debelog creva povezana sa nivoom obrazovawa. Oba istra`ivawa ukazuju na zna~aj efikasnijeg informisawa i vo|ewa zdravijeg na~ina `ivota, kao i boqe komunikacije vezane za dijagnostikovawe te bolesti.

(Tanjug)

dravstvene vlasti {irom sveta bi morale da u~ine vi{e u borbi protiv tuberkuloze, od koje je pro{le godine, kako se procewuje, umrlo 1,7 miliona osoba, najvi{e u Aziji i Africi i to uglavnom odraslih qudi u najboqim godinama, apelovala je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Ukoliko se otkrije i le~i rano, tuberkuloza mo`e da se izle~i u roku od {est meseci, ali tako|e

Z

mo`e i ubrzano da se {iri me|u qudima pogo|enim neuhraweno{}u ili zara`enim HIV virusom, isti~e SZO u godi{wem izve{taju "Globalni nadzor nad tuberkulozom 2010". Pro{le godine su u svetu zabele`ena 9,4 miliona novih slu~ajeva tuberkuloze, ukqu~uju}i i 1,1 milion slu~ajeva me|u zara`enim HIV virusom, prete`no u Podsaharskoj Africi. U izve{taju SZO stoji da bi vlade zemaqa sveta trebalo da u~ine vi{e kako bi obolelima od tuberkuloze le~ewe bilo dostupno, kako bi se antibiotici kod ove bolesti koristili na pravi na~in, tako da se ne razvije otpornost, i kako bi se primewivale stroge mere kontrole infekcije, ~ime bi se ograni~ilo weno {irewe. Na pomolu su, ina~e, novi lekovi za borbu protiv tuberkuloze otporne na vi{e lekova, koja nastaje zbog toga {to pacijenti protiv obi~ne tuberkuloze ne koriste uvek kako bi trebalo skupe antibiotike tzv."prve linije odbrane".Naime, Mario Raviqone, direktor odseka Stop tuberkulozi, pri SZO, isti~e da }e u naredne dve do tri godine svet raspolagati sa dva - tri nova sredstva koja }e biti efikasna protiv rezistentne tuberkuloze, {to bi predstavqalo prvi zna~ajniji prodor u oblasti le~ewa tuberkuloze jo{ od sedamdesetih godina pro{log veka. Svetska zdravstvena organizacija je, ina~e, izlo`ila nov plan borbe protiv tuberkuloze, ~iji tro{kovi }e iznositi oko 47 milijardi dolara izme|u 2011. i 2015. godine.

(Tanjug)

MRE@A

DNEVNIK

Skup o za{titi softvera okviru regionalnog programa za{tite prava industrijske i intelektualne svojine za region zapadnog Balkana, Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, u saradwi sa Evropskim patentnim zavodom, organizuje danas i sutra konferenciju o pravu na intelektualnu svojinu u domenu za{tite softvera.

Glavna tema ovog skupa je patentna za{tita pronalazaka u ~ije nastajawe je ukqu~en ra~unar, ra~unarska mre`a ili drugo sredstvo programirawa. Tako|e, u pitawu je pronalazak ~iji se bar jedan element realizuje, delom ili u celosti, pomo}u ra~unarskog programa. To konkretno mogu biti razli~iti info pultovi sa ra~unarskim programima, zatim medicinski i telekomunikacioni, kao i drugi ure|aji koji funkcioni{u uz pomo} ra~unarskih programa, navedeno je u saop{tewu Zavoda. U okviru programa skupa bi}e razmatrano pitawe pravne za{tite Open Source metode.

U

Podjednaka pa`wa }e biti posve}ena sprovo|ewu prava intelektualne svojine u oblasti softvera, kao i razli~itim metodama pravne za{tite kompjuterskih softvera.

Dvodnevni skup je namewen proizvo|a~ima softvera, organima za sprovo|ewe prava i za{tite u ovoj oblasti, pre svega, tr`i{noj inspekciji i policiji, kao i zainteresovanoj poslovnoj i medijskoj javnosti. Ciq konferencije je, pre svega, podizawe svesti o zna~aju za{tite softvera za op{tu dobrobit dru{tvene zajednice, samih proizvo|a~a kao i krajwih korisnika, a sve to u ciqu unapre|ewa i razvoja privrede i podsticawa inovacionih aktivnosti u ovoj oblasti. Programom konferencije je predvi|ena i edukacija o sprovo|ewu prava intelektualne svojine. Poseban naglasak bi}e na specifi~nim problemima i otvorenim pitawima koja oblast sprovo|ewa prava nosi sa sobom, a sve u ciqu pru`awa podr{ke razvoju softverske industrije i borbi protiv piraterije u Srbiji.

VIP poma`e korisnicima u Kraqevu `eqi da gra|anima koji su ugro`eni zemqotresom u Kraqevu i okolini olak{a komunikaciju, VIP }e svim svojim pripejd korisnicima iz tog regiona pokloniti dodatnih 150 dinara kredita koje mogu koristiti ka svim nacionalnim mre`ama, dok }e ra~uni postpejd korisnika za novembar mesec biti umaweni za 200 dinara.

U saradwi sa Ministarstvom finansija, VIP je ju~e aktivirao i kratak SMS broj 1003 za prikupqawe nov~ane pomo}i Kraqev~anima, a prikupqena sredstva bi}e upla}ena na poseban ra~un koji je Uprava trezo-

U

ra otvorila za sanirawe posledica zemqotresa. Do sada je sakupqeno preko 1,4 miliona dinara. S obzirom na to da VIP slawem SMS poruke poziva svoje korisnike da se ukqu~e u akciju, broj donatora raste.

Kompanija je neposredno nakon zemqotresa uputila urgentnu pomo} u vidu mobilnih telefona, SIM kartica i kredita za potrebe kriznog {taba i ostalih gradskih slu`bi koje su ukqu~ene u re{avawe problema u Kraqevu, i tako im u trenutku kad druge mobilne mre`e nisu radile omogu}ila nesmetanu komunikaciju.

petak19.novembar2010.

Sve vi{e lo{ih iskustava dece na internetu S

koro 85 odsto dece koristi internet u svojim domovima i ve}ina wih nije imala negativna iskustva, ali opasnost od toga je sve ve}a jer sve mla|a deca istra`uju razne elektronske stranice, pokazalo je istra`ivawe "Rizik i bezbednost na internetu" koje su sproveli EU i Ekonomska {kola u Londonu.

Istra`ivawe, koje je obuhvatilo hiqade dece {irom Evrope, od Irske do Turske, pokazalo je da je 12 odsto ispitanika imalo susret sa pornografijom, seksualnim porukama, ili ostavqawem li~nih podatke na rizi~nim stranicama.

Od anketiranih 39 odsto se "rizi~no" pona{alo prilikom kori{}ewa interneta, npr. pri komunikaciji sa "nepoznatim" qudima, iako pri tome nije dolazilo do upoznavawa „u`ivo", objavio je danas Doj~e vele. Me|u wima su i oni koji su naveli da su na internetu nai{li na govor mr`we ili promociju konzumirawa narkotika, ali samo mali broj ispitanika tvrdi da je zbog toga bio uznemiren.

Stawe je, me|utim, unekoliko razli~ito u Nema~koj gde je samo osam odsto dece reklo da je bilo uznemireno zbog ne~eg {to su videli ili prona{li na Internetu. Po tome bi Nema~ka bila na samom dnu spiska zemaqa po lo{im iskustvima dece sa

internetom. Uve Hazenbrink sa Instituta za medijsko istra`ivawe "Hans Bredou" ~ak smatra da su deca u Nema~koj mawe ugro`ena, jer re|e koriste Internet nego deca u drugim zemqama.

Me|utim, bloger Markus Bekedal podse}a da oko 99 odsto dece u Nema~koj ima pristup internetu, ali da umesto Fejsbuka radije koriste „SchuelerVZ", nema~ku verziju Fejsbuka. Tako se de~ije internetske komunika-

je po wenim navodima, specijalno optimizovana za igra~e MMO naslova. “Rejzor” obe}ava da }e wegova “anansi” tastatura, kakvo je weno ime, postati dostup-

na tokom decembra. Taman za dolazak WoW: Cataclysm ekspanzije, koja bi mogla da zakqu~i World of Warcraft sagu.

“Rejzor anansi” tastatura se povezuje na USB port, i ima pozadinsko osvetqewe "sa 16 miliona boja", preko 100 potpuno programabilnih hajperresppons tastera, mogu}nost onthe-fly snimawa makroa, kao i optimizovanu matricu tastera zarad smawivawa gosting efekta, odnosno poboq{anog odziva u situacijama kada se simultano pritisne veliki broj tastera. Ispod razmaknice nalazi se sedam "modifikatorskih" tastera, koji su dostupni na klik palcem, a tu je i pet specijalnih gejming tastera. O~ekuje se da }e “rejzor anansi” tastatura ko{tati oko 100 evra.

EA najavio Battlefield Play4Free A je najavio Battlefield Play4Free, ~iji naslov jasno nagove{tava da }e igra biti besplatna za igrawe, a igra~i }e, po `eqi, mo}i da tro{e "sitni{" na mikrotransakcije.

Prvi trejler otkriva da se igra razvija u Battlefield 2 enxinu, a jo{ jedna zajedni~ka ta~ka je i prisustvo popularnih mapa upravo iz ove igre, na kojima }e se odvijati okr{aji sa do 32 igra~a.

Sli~nosti sa prethodnim Battlefield igrama se ovde ne zavr{avaju, jer tu su klase i na-

E

oru`awe iz posledweg BF: Bad Company 2 naslova. Igra }e na neki na~in biti povezana sa pro{logodi{wim, tako|e besplatnim hitom Battlefield Heroes, ali i sa punokrvnim Battlefield 3 nastavkom, naravno, jednom kada se bude pojavio. Nakon {to pogledate prvi trejler prepun akcije, predla`emo da posetite zvani~ni sajt i prijavite se za beta test koji po~iwe 30. novembra. U suprotnom, mora}ete da se strpite do prole}a kada }e se igra pojaviti na PC-u.

cije u Nema~koj odvijaju u "zatvorenoj", a ne globalnoj zajednici.

Drugi veliki problem dece i Interneta jer to {to sve mla|a deca po~iwu da koriste taj globalni sistem komunikacije.

Upravo kod te dece je i najve}i procenat neprijatnih iskustava. Zato stru~waci predla`u da edukacija dece o dobrim i lo{im stranama interneta po~ne u {to ranijem dobu. Tako|e je od velike va`nosti da roditeqi

I yihad digitalni eroristi koriste internet za {irewe svojih ideja i za pridobijawe novih ~lanova, pa me|u blogovima, na Fejsbuku, Jutjubu i drugim stranicama mogu se na}i i poruke me|unarodne teroristi~ke mre`e Al Kaide.

Ideje terorista, na taj na~in, postaju dostupne milionskom

T

hvat kako da udave qude, da ih napadnu no`em i drugim oru`jem.

Mansour Al-Hax, stru~wak za terorizam Instituta za Bliski istok sa sedi{tem u Va{ingtonu koji analizira islamisti~ke internet stranice i blogove, ka`e da teroristi znaju {ta rade, da su ve-

auditorijumu koji kasnije mogu i da {aqu drugim "internautima", pa se to mo`e smatrati "digitalnim xihadom", ocenila je danas nema~ka medijska ku}a Doj~e vele. Tako na Jutjubu se mo`e videti propagandni video Al Kaide u kome ~etiri mu{karca u dugim kaputima, lica prekrivenih crnim maskama, treniraju za-

oma efikasni i da imaju sopstvene forume o xihadu.

Na internet stranicama mo`u se, tako|e, nai}i i na hu{ka~ki govori Anvara AlAvlakija, radikalnog duhovnog vo|e iz Jemena. Al-Avlaki, koji je ameri~ki dr`avqanin i jedna od najtra`enijih osoba osumwi~enih za terorizam, je imao sopstvenu inter-

Nova „rejzor” igra~ka tastatura [ ta odli~no ide uz MMO igra~ki mi{, ne ra~unaju}i MMO igru? MMO tastatura, o~igledno. Kompanija “Rejzor” najavila je novu tastaturu, koja

27

net stranicu. Kada je kalifornijski provajder to ukinuo, Al-Avlaki je po~eo da koristiti blogove, Fejsbuk i Jutjub za {irewe svojih poruka, zbog ~ega su ga prozvali „Bin Laden interneta". Po{to je marta ove godine na Jutjubu objavio video poruku u kojoj hu{ka protiv Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i poziva na sveti rat, koji je navodno obaveza svakog muslimana, Jutjub je, pod pritiskom administracije u Va{ingtonu i Velike Britanije, ukinuo nekoliko stotina video poruka sa ovakvim sadr`ajima.

Islamisti~ka propaganda sve je prisutnija i u Nema~koj, upozoravaju stru~waci za bezbednost.

Filip Holtman iz Fondacije nauka i politika u Berlinu ka`e da ta kva propaganda privla~i muslimane, a posebno preobra`ene muslimane i mlade. Mnogi od tih mladih, pridobijenih preko Interneta, se kasnije upu}uju na obuku u Vaziristan u Pakistanu. Trenutno nema~ke slu`be bezbednosti "osmatraju" 70 osoba koje su navodno pro{le teroristi~ku obuku u Vaziristanu i od kojih se, kako se veruje, skoro polovina vratila u Nema~ku.

Britanska kraqica ima Fejsbuk profil ritanska kraqica Elizabeta Druga otvorila je svoj nalog na internet dru{tvenoj mre`i Fejsbuk, sapo{teno je danas iz wene kancelarije.

Na profilu 84-godi{we britanske kraqice bi}e redovno postavqani video snimci, fotografije i novosti, kao i dvorski cirkular, zvani~ni dnevni izve{taj o aktivnostima ~lanova kraqevske porodice. Svakodnevni izve{taj o aktivnostima prethodnog dana

B

uveo je kraq Xorx Tre}i 1803. godine, zbog neta~nih novinskih izve{taja. Korisnici Fejsbuka }e mo}i da po{aqu poruke Bakingemskoj palati i da ostave komentare na kraqi~inom profilu, prenela je agencija AP. Britanska kraqevska porodica ve} ima svoj nalog na vebsajtovima Flikr i Tviter, a 2007. godine je napravqen i wihov video kanal na Jutjubu.

budu upu}eni u ono {to im deca rade na internetu.

Istra`ivawe je pokazalo da 41 odsto roditeqa uop{te nije znalo za to da su im deca imala neprijatna iskustva na internetu i da ve}ina dece koriste internet bez nadzora roditeqa.

Mo`da to i nije ~udno po{to 48 odsto anketirane dece ima Internet u spava}oj sobi, a 31 odsto koristi internet i na mobilnom telefonu ili nekom drugom mobilnom ure|aju.

MS ne voli HD izdawa starih igara vetom vlada trend izdavawa legendarnih video igara u HD rezoluciji na svim platformama koje pru`aju mogu}nost HD prikaza. Naravno, u tim slu~ajevima ne radi se o ponovnom kreirawu ~itave grafike video igre, ve} o podizawu rezolucije tamo gde je ona mogu}a i generalno adaptirawu igre widescreen televizorima velike rezolucije, kakve danas koristimo. Fil Spenser, drugi ~ovek “Majkrosoftsoft Gejm studija” izjavio je da stvarawe HD verzija legendarnih naslova ne mora da bude lo{a ideja, ali da je, po wegovom mi{qewu, boqe da se ti resursi usmere ka stvarawu novih igara i igra~kih re{ewa.

Po{to znamo da je “Majkrosoftsofe” ulo`io 500 miliona dolara samo u kampawu za Kinekt kontroler, mo`e li se ova izjava shvatiti da “Majkrosoftsoft” proramere `eli da okrene ka stvarawu naslova za Kinekt i da ne `eli da svoje vreme i novac tro{e prilago|avaju}i legendarne naslove HD svetu? Postavqa se i veliko pitawe da li vi kao igra~i vi{e volite da jo{ jednom odigrate stare naslove u komforu velikog HD televizora ili da probate nove stvari kao {to su Kinekt ili Plejstej{n muv kontroler. Na ovo mo`emo dodati da “Soni” nema probleme sa redizajnom starih naslova, a u to su svi mogli da se uvere na posledwem Tokio gejm {ou sajmu.

S

FTC odustao od ka`wavawa „Gugla” meri~ka savezna komisija za trgovinu FTC zavr{ila je istragu vezanu za "Guglovu" kartografsku uslugu "Strit vju", ta~nije "Guglove" specijalne automobile koji su snimali ulice gradova za svoje potrebe i pri tom skenirali otvorene be`i~ne lokalne mre`e, i nije preduzela nikakve mere protiv "Gugla".

"Gugl" je izdao saop{tewe u maju da su wegovi "Strit vju" automobili gre{kom prikupili podatke o otvorenim be`i~nim "vaj-faj" mre`ama, {to je privuklo pa`wu FTC-a zbog neovla{}enog prikupqawa privatnih podataka. U "Guglu" su najavili da }e unaprediti interni proces obrade podataka i glavno osobqe dodatno obu~iti kako da se ophodi prema li~nim podacima. Obe}ano je i da }e biti obrisani prikupqeni podaci koji se ne}e koristiti za razvoj bilo kakve usluge ili proizvoda.

A

28

petak19.novembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em dragom Posledwi pozdrav

Draganu Luke{evi}u od porodice Si~ Nane, Vlade, Eli, Mikija i Dade.

Mihajlu Delariju

15580

Posledwi pozdrav Pe|inom i Ne{inom tati

NA BULEVARU cara Lazara, preko puta Doma zdravqa, izdajemo prazan, nov, dvosoban stan 47m2 - sa sopstvenim parking mestom.

Telefon 459-946.

15449

VEOMA POVOQNO! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom.

Informacije 063/47-57-65.

15502

od drugova: Cveleta, \aje, Krce, Duleta, Mla|e, Mireta, Nikole i [ileta.

15583

Draganu Luke{evi}u

od Ace i Dade.

15581

Posledwi pozdrav najboqem zetu

mom

VEOMA POVOQNO. Prodajem useqivu garsoweru, 20m2 u Danila Ki{a 36. Informacije 063/47-57-65.

15504

Mr ph. Vera Gutman

Dragan Luke{evi}

ro|. Vukovi}

Draga na{a teta, s tugom i `aqewem opra{tamo se od tebe.

Dragi na{ voqeni tata, velika tuga i `alost sru~ila se na na{a srca i du{u, koju si ti hranio qubavqu. Zvezdo na{a vodiqo, poka`i nam put kojim trebamo i}i daqe, da postanemo dobri qudi ba{ onako kako znamo da bi ti to `eleo.

Draganu Luke{evi}u Tvoje: Verica i Vesna Vukovi}.

PRODAJEM ukwi`en stan 69m2 u Radni~koj 51, na devetom spratu, dve terase sa pogledom na Petrovaradin, Fru{ku goru. Informacije 063/47-57-65.

15503

15597

Posledwi pozdrav

IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa kupatilom i posebnim ulazom, za radnika ili studenta, svi tro{kovi 9000 dinara. Telefon 021/527993.

15434

IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan na Detelinari.

Telefon 064/148-1334.

15312

Tvoji tu`ni sinovi: Predrag i Nenad.

od wegove ta{te Cece.

15601

15602

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656 Beograd. 14126 IZDAJE se name{tena garsowera, CG, blizu autobuske stanice.

Telefon 061/114-13-42.

15339 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 064/169-0948.

15421

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15209

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 15187 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

15323 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

15324 PRODAJEM drva: bukva, bagrem jasen, prevoz gratis mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 063/77-19142, 061/617-22-19.

15332

Draganu Luke{evi}u

Vladanu

najvedrijem liku u na{oj maloj familiji. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i na{oj zoni.

Neka te an|eli ~uvaju.

Vladanu Bra~evi}u Bra~ku

Tvoji: Dra`an, Marija i Mirna.

Porodice: Divjak i Raki}.

Tvoji drugovi.

15599

15608

15594

Umrla je na{a draga, dobra i plemenita sestra i tetka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Mr ph. Vera Gutman

Vladan Bra~evi}

ro|. Vukovi}

1984 - 2010.

Uspomenu na wu ~uva}emo sa qubavqu i po{tovawem.

preminuo 18. 11. 2010. godine.

Sahrana }e se obaviti danas, 19. 11. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Bra~evi} i Anti}.

Porodica Hadna|ev.

15584

15592

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

petak19.novembar2010.

Posledwi pozdrav

Na{a draga

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Milka Vuwak

Mr ph. Veri Gutmann ro|. Vukovi} iz Pa{i}eva koja je preminula 18. novembra 2010. godine u Gracu, Austrija u 87 - oj godini, sa `eqom da joj se ispune sve nade u zagrobnom `ivotu, u koji je ona toliko verovala.

Brat Du{ko sa porodicom.

umrla je 15. novembra 2010. u 86. godini.

Sahrana je u 10.30 ~asova, 20. novembra, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wena porodica: }erka i zet Branka i Dragan Perc, unuke i zetovi @ewa ]ur~i} - Bavarel, Senka Perc, @an - Gijom Bavarel, Aleksandar Kombi, i praunuk Adrijan Bavarel.

15565

15532

Posledwi pozdrav

Danas, 19. 11. 2010. godine navr{ava se trinaest tu`nih godina od smrti na{eg dragog supruga, tate, dede i tasta

Gojko Kunovac Gojku Kunovcu Georgija Bo`ani}a \oke

Gojko, hvala ti za sve {to si za mene u~inio. od porodica: Ekme~i}, Gegi} i Jelene Raleti}.

Lazar Raleti}.

Posledwi prijatequ

pozdrav

15543

15544

velikom

U subotu, 20. 11. 2010. godine, u 11 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu dajemo ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom sinu, suprugu i ocu

iz Rakovca Tuguju za wim: supruga Slavka, k}erka Sowa, unuka Tijana i zet Sa{a.

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE

od: seke Marije Vidakovi}, sestri~ine Dragane i sestri}a Veqka sa porodicama.

Dve godine je kako nisi sa nama.

Nedostaju nam tvoje re~i, poqupci, zagrqaji. Pozivamo rodbinu i prijateqe da u subotu, 20. novembra 2010. godine, u 11 ~asova, prisustvuju pomenu na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Porodica Heror.

PETOGODI[WI POMEN

Petra Mumovi}

2007 - 2010.

1926 - 2005.

Ka`u da vreme le~i rane, ali moja tuga za tobom }e ostati dok sam `iva.

Jako mi nedostaje{, jedini moj brate.

Sestra Zora Ba{i} Jovanovi} sa porodicom.

Qubica Heror

15538

Prof. dr \or|e Ba{i}

15531

U subotu, 20. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo pomen na{em dragom

Marku Stankovi}u

Sve godine koje pro|o{e nisu dovoqne ni za trunku zaborava...

Draga mama, vole te i po{tuju, Radmila, Sreto, Dragiwa i Andrija sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

15461

15484

15495

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

15563

19. 11. 2007 - 19. 11. 2010.

POMEN

Pavlu \uki}u Bati

ro|. ^ezo

29

Navr{ilo se ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama na{ voqeni unuk, sin, brat, ujak i stric

Valeria Kothai Paji \uki}u

Draganu Luke{evi}u Gojku Sari}u Porodica Ambrozi}.

1954 - 2010.

Ve~no o`alo{}eni: majka Vasilija, supruga Ilinka i sinovi Nikola i Bogdan.

15499

Posledwi pozdrav

15564

Posledwi drugaru

Peri ]iri}u

pozdrav

dragom

Draganu Luke{evi}u pukovniku

Ve~ni pomen na{em ~lanu.

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 20. 11. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Loku posetiti wegovu ve~nu ku}u.

Tu`ne: }erka Tijana i supruga Marija Ba{i} i ta{ta Jelena Guqa{.

Nute{ni: baba Dragica, otac Slobodan, brat Vlada i sestra Bojana sa porodicama.

15567

15492

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

\or|e Li{i} sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici od: Dese, Tamare, Nenada i Branka Miladinovi}a.

15522

15514

Posledwi pozdrav

Navr{ila se godina dana od smrti na{e drage

~ika Paji

Vaje Basari} 8. 5. 1922 - 19. 11. 2009.

Navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog od Goranovih prijateqa: Oskara, Marijane, Sa{e, Biqane i Dragana.

Neka mu je ve~na slava.

^uvamo je od zaborava.

Rodbina i prijateqi.

15512

15572

suprugu

Sa velikim bolom u du{i opra{tamo se od dragog prijateqa

Draganu Luke{evi}u

Dragana Luke{evi}a

Tvoji najmiliji.

Kolektiv Okru`nog zatvora u Novom Sadu.

Iskreno o`alo{}eni Radi{a Drobwak sa porodicom.

15542

59179/P

15573

15527

Posledwi pozdrav na{e koleginice

Posledwi pozdrav

@i`a Peri

Zorana Veselinovi}a

obele`i}emo u subotu, 20. 11.

2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Loku.

dr Valeriji Kothai

Vojislav Ogwenov 16. 5. 1977 - 9. 10. 2010.

Pro{la je jo{ jedna godina...

Sa po{tovawem te spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

od Slobe Nenadovi}a i Slavka Videnovi}a.

1098/P

Posledwi pozdrav dragoj i uva`enoj koleginici

Prof. dr \or|e Ba{i}

Draganu Luke{evi}u

Stomatolo{ka sekcija DLV-SLD i Aktiv stomatologa Grada Novog Sada.

od stanara zgrade Berislava Beri}a 14 - 16.

O`alo{}eni: supruga Du{anka, sinovi Radovan i Stevan, sestre Stana i Zora i bra}a Nikola i Brane.

772/P

15500

15491

U subotu, 20. 11. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu obele`i}emo pomen.

@ivi{ u na{im srcima.

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.18 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40 01.45

TV PROGRAM

petak19.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Crtani film Bajko kviz Vesti Sibirske razglednice Jegri~ka, park prirode, dok. film Plej gejms [tikla papu~a Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV bajt Slon Benyamin Vesti Most u Bruklinu Igra 2 Godar, dok. film TV Dnevnik Tajna hrane: ^aj Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija Faca Folder kultura Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Bo`iji grad, film Muzi~ka no}

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 21.30) 07.30 09.00 09.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.30 21.30 22.00 22.30 22.35

Glas Amerike U ogledalu Tin in Info Vesti Qubav na prodaju Lice s naslovnice Zdravqe je lek Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E- TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Vrele gume Vojvo|anske vesti Barometar Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Barometar Film: Partneri

M. V. Qosa

Folder kultura Drama nobelovca M. V. Qose, festival stripa u Novom Sadu, 39. Novosadski salon, godi{wica Borislava Peki}a i promocija kwige Emira Kusturice samo su neke od tema koje sa kojima }emo se susresti u najnovijem izdawu emisije Folder kultura.

(RTV 1, 21.30)

06.30 07.00 07.45 08.00 08.55 10.05 10.30 10.55 11.20 12.15 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.45 20.00 21.25 22.30 00.15

Kuhiwica (ma|) Program za decu Hajde sa mnom u obdani{te Omiqeni gradovi Petkazawe Svjetionik (hrv) Most u Bruklinu Igra 2 Izabel Iper, dok. film Ma|arska muzika Vesti (ma|) ^eda moje du{e, dok. film (rum) s titl. na srpskom Karava|o Portreti vojv. umetnika narodne muzike Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slo) Emisija za penzionere (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~ji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Lekar umiru}eg vremena, film (slov) Tra`i se `iv ili mrtav, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 13.10 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

08.00 08.15 09.03 09.55 10.03 10.28 10.55 11.00 12.00 12.15 12.26 12.33 12.47 13.42 15.05 15.13

02.46

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vesti Kapri Dnevnik Sport plus Evronet U zdravom telu Porodica Soprano Isidora, film Vesti TV lica: Dejan Vasiqevi}... kao sav normalan svet Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Bela la|a Visoki napon Vesti Da, mo`da, ne Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Tabloid No}ni bioskop: Osveta {mokqana 4, film Na skriveno te vodim mesto

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.00 23.00 23.20 23.40 00.10 01.10

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Seks i grad Film: Klopka za generala Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Fajront republika Zlo~ini iz pro{losti

16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 21.56 22.00 23.00 23.03 00.05 00.20 00.29 01.17

Hrana i vino Put za Ejvonli Dok. program Nemi svedok [esto pitawe Ubistva u Midsameru Objektiv Put za Ejvonli NS klinci Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Portfolio Objektiv Hrana i vino Lenija Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsameru Ana Nikoli}

06.30 10.00 11.00 13.00 13.30 17.00 19.00 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00

Fudbal: Holandija–Turska Ful Tilt poker Evroliga: @algiris–Kimki NBA akcija Evroliga: Efes – CSKA Evroliga: AJ Milano – Panatinaikos Evroliga: Makabi–Prokom Pregled Evrolige Najava FA kup Najava Premijer lige Ful Tilt poker Evroliga: Partizan – Kaha Laboral

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 11.00 Travel, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Da li znate, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Srbija i svet, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Zoo hobi, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Ku}a sedam `ena

Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Predsednik PUPS-a Jovan Krkobabi} dolazi kod Ivanovi}a! Sa sobom }e povesti svog naslednika Milana Krkobabi}a, zamenika gradona~elnika Beograda. Uz politi~are, po logici stvari, idu lepe `ene, pa }e go{}a biti jedna od najatraktivnijih doma}ih peva~ica Ana Nikoli}. (Prva, 21.00)

Mahmud ^okrolahi

Vrisak mrava Ovo je pri~a o bra~nom paru koji se susre}e sa radikalnim verskim ekstremizmom sa jedne i ateizmom sa druge strane. Za wega se generalno mo`e re}i da je nevernik, dok ona smatra da joj glavni odgovori i `ivotne smernice dolaze kroz molitvu.

Uloge: Mahmud ^okrolahi, Mahnur [adzi, Karl Mas, Tenzin [ogjal Re`ija: Mohsen Makhmalabaf (RTS 2, 21.44) 07.01 07.33 07.51 08.04 08.25 08.33 08.50 09.02 09.53 10.00 10.30 11.00 12.00 12.35 13.01 14.16 14.28 15.18 16.00 16.37 17.03 17.49 17.56 19.32 19.49 20.33 21.00 21.44 23.25 23.56 00.44 01.11 02.06

07.05 07.15 07.45 08.00 08.30 09.05 09.50 10.00 10.25 10.45 11.00 11.02 11.30 12.15 13.00 14.00 14.30 15.00 15.55 16.00 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Kuvati srcem: Maja Nikoli} [umska {kola Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Ars praktika Mo`e i druga~ije Nevidqivi svetovi Enciklopedija Kontekst Metropolis Susedi - Jedan pogled Kloe Henslip, violina Siti folk 2 Trezor Mo`e i druga~ije Nevidqivi svetovi Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Estetika i etika reza Kao mehur od sapunice Enciklopedija Ko{arka - PS: Beograd - Tami{ Petrohemija, prenos Ruske bajke U susret de~ijoj pesmi Evrovizije Siti folk 2 Raspu{teni Gari Vrisak mrava, film Lov i ribolov Samertajm festival Antologija o `ivotiwama Trezor Ko{arka - PS: Beograd - Tami{ Petrohemija

Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Info Top {op Las Vegas Otvoreni studio Vesti Milica na kvadrat Top {op Info Zdravqe i Vi Top {op Otvoreni studio Mentalista Vesti Milica na kvadrat Nostradamusov efekat Otvoreni studio Doktor Haus Las Vegas Otvoreni studio Vesti u 18 Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Zvezdane staze: Nemezis 24 Vesti Milica na kvadrat Film za nesanicu: De~ja soba

DNEVNIK

c m y

30

06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.30 Film: Oprez, po`uda 14.00 Kriti~na situacija 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Deset stvari koje morate da znate o spavawu 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Deset stvari koje morate da znate o mr{avqewu 17.45 Nacionalna geografija: Hronika krokodila 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Kriti~na situacija 21.00 Film: 13: Zavera, 1. deo 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Debeli ~ovek i mali de~ak 01.55 Nacionalna geografija: Hronika krokodila

Deset stvari koje morate da znate o mr{avqewu Otkrivamo vam najefikasnije, a opet najprakti~nije i najzdravije, na~ine kako da se oslobodite vi{ka kilograma. Ekipa Bi-Bi-Sija na interesantan i duhovit na~in sa nau~ne ta~ke gledi{ta obja{wava kako funkcioni{e va{ organizam i koji su metode mr{avqewa zaista efikasne, a koje mogu da budu ~ak i opasne.

(B92, 16.35)

06.30 07.00 10.05 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 23.00 01.00 03.00

Farma Dobro jutro Farma Pali an|eo Farma Petkom u dva More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Farma - specijal Grand {ou Farma Film: Plavi grom Film: Duhovi pro{losti

Barbara Niven

Usamqeni tigar Otac od 10-godi{weg Kurenaja je ubijen nakon {to je pobedio u uli~noj borbi. Kurenaj obe}ava da }e da osveti smrt svog oca, ali je wegov jedini trag da je ubica imao tetova`u velike zmije koja redovno progoni wegove snove. 15 godina kasnije, Kurenaj putuje u Las Vegas, u potrazi za ubicom.

Uloge: Timoti Botoms, Brus Lok, Barbara Niven, Robert Z’Dar (Hepi, 16.00) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00 04.00 04.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Sirene Bakugan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Usamqeni tigar Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal. 1. svetski rat Jelena Vesti Crni Gruja Luda ku}a Zvezdana kapija SG-1 Riko{et Crni Gruja Iznajmi zvezdu Zvezdana kapija SG-1 Film Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 ETV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak19.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer 07.00 09.07 10.10 11.05 11.15 12.00 12.16 12.32 13.20 14.15 14.53 15.38 16.10 17.25 17.23 18.20 18.35 19.30 20.15 22.00 22.40 23.35 Yesika Simpson

Opasna plavu{a

01.50 03.55

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica Tvorci promene, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Praskozorje Drugo mi{qewe Luda ku}a \uka i Maca Hrvatska u`ivo Proces Iza ekrana Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Sve zbog jednog de~aka, film Dnevnik 3 Peti dan, tok {ou Filmski maraton: Nebo i zemqa, film Filmski maraton: Edmond, film Zvezdana vrata: Svemir

Kada Megan, zvezda sladuwavih tinejyerskih filmova, odjednom bankrotira biva osramo}ena pred javnosti. Posle saobra}ajke napravi glupost i prijavi se u vojsku, ne bi li promenila svoj `ivot...

Uloge: Yesika Simpson, Vivika Foks, Stiv Gutenberg, Ejmi Garsija, Olesja Rulin Re`ija: Stiv Majner (Nova TV, 22.30) 08.00 08.15 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 18.25 19.15 20.05

Pepa, crtani Mini kviz Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ IN Provereno Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ IN Dnevnik Supertalent u`ivo, polufinalna 22.30 Opasna plavu{a, film 00.25 @ivot, film 02.25 Borba bez pravila, film

08.00 Skriveni svetovi: Podzemni Rim 09.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 10.00 Pet ameri~kih giganata 11.00 Nepotopivi Titanik 12.00 Pri~a o hobitu 13.00 Izgubqena krsta{ka tvr|ava 14.00 Egipat 15.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 16.00 Stopama ^ajkovskog 17.00 Krila ludila 18.00 Telo…

19.00 Abrahamova deca 20.00 Tajm tim godina 21.00 Kolonija 22.00 Yimi Hendriks: Posledwa 24 ~asa 23.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 00.00 Stopama ^ajkovskog 01.00 Krila ludila

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza DOA Oliver Tvist A sad adio Sekretarica [ampion kartinga Igra smrti 2 Goli skandal 2 Planeta Bik koji sedi

06.00 Nevi|eni 07.55 2009 dodela evropske filmske nagrade 09.30 Zvezdane staze: - Povratak ku}i 11.25 Veridba (2009) 13.10 Holivud na snimawu 13.35 Transporter 15.05 Pri~e za laku no} 16.45 U2 360 u`ivo iz Rouz Boula 17.45 Neka igra po~ne 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Na istok i dole 20.35 Na pola puta 22.15 Prava krv 23.10 Anakonda 4: Trag krvi 00.35 Volim te, ~ove~e 02.20 Hrabrost pod paqbom 04.15 Zemqa avanture

00.00 Medijum 01.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 02.00 Vezane tajnom 04.00 Gospo|ica Marpl 06.00 Sudija Ejmi 07.00 U divqini 09.00 Bra}a i sestre 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Ne{ Briyis 13.00 Doma}ice iz okruga Orany 14.00 Gospo|ica Marpl: Mra~ne tajne 16.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 17.00 Ne{ Briyis 18.00 Dobra `ena 20.00 Doma}ice iz okruga Orany 21.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 22.00 Panduri novajlije 23.00 Zakon i red

08.20 09.40 10.50 11.20 12.10 13.00 14.50 15.40 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.30 23.25 01.45 03.40

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas, Ve~era za 5 1001 no} Zaposlenik meseca, film Kraq svih glavowa, film Progoweni, film Astro {ou

Kraq svih glavowa Hju Grant

Sve zbog jednog de~aka

Vil je cini~an, samo`iv, nezreo i za sve oko sebe nezainteresovan samac. Nije u stawu da ima du`e veze sa `enama, i voli da se s wima na kratko zabavqa. Posle jednog raskida shvati da mu je boqe sa samohranim majkama jer misli da ih je lak{e ostaviti...

Uloge: Hju Grant, Nikolas Hult, Toni Kolet, Rej~el Vajs Re`ija: Kris Vajs (HRT 1, 20.15)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 12.15 12.45 13.30 14.10 14.45 16.40 17.25 17.50 18.30 19.00 19.50 20.05

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Beverli Hils Duh s interneta, film Paralele Ritam nedeqe Zvezdana vrata: Svemir [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji Briqantin @upanijska panorama Tvorci promene, dok. serija Hit dana Filmovi na{ih suseda: Gori vatro, film 21.55 Mu{karci na stablima 22.45 Poqubac smrti 00.20 Pravi igra~i

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Cinkaro{ Intermeco 1 @ene fudbalera S vetrom u le|a Intermeco 2 Istinski zlo~in @ene fudbalera S vetrom u le|a Trava Intermeco 3 Rekvijem za san Majstori horora Zbogom, deco Pa`wa, pa`wa Oluja u {oqici ~aja

06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

D.O.A. (Uveliko mrtav) Rudareva k}i Na sve`em vazduhu Hotel Splendid Spremni za igru Pi Vijeva velika avantura Susret sa Venerom U dobru i u zlu Rogovi u vre}i Hiqadu re~i Prqava

Roj Munson odgajan je da postane najboqi na svetu u kuglawu. Ali posle „nesporazuma“ s Ernijem i nekolicinom sileyija, Roj ostane bez ruke.

To ga ne obeshrabri i on odlu~i da zara|uje kao trgova~ki putnik...

Uloge: Vudi Harelson, Rendi Kvejd, Bil Murej, Venesa Ejnyel Re`ija: Bobi Fareli (RTL, 23.25)

Venesa Ejnyel

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Prototipi Razotkrivawe mitova Ta~ka pucawa Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Prototipi

08.30 08.45 09.45 10.45 13.15 14.15 15.15 18.45 19.00 19.10 20.00 21.00 22.00 00.00 00.15 00.30

Svi sportovi Automobilizam Fudbal Fudbal Zimski sportovi Fudbal Fudbal Svi sportovi Fudbal Zimski sportovi Drvose~e Najja~i ~ovek Poker Ekstremni sportovi Svi sportovi Fudbal

Zavedena pa ostavqena udovica ve po~iwe jednom afri~kom qubavqu: bogovi daje / Najpre je mala al’ do neba poraste / S nogama na su uredili da severnoafri~ka princeza sretzemqi – glavom u oblake. ne mladog ratnog izbeglicu Eneja, ~oveka koVergilijeva Fama nije bilo koja i ne pojavquje se ga su Evropa i Azija prognale. Sedme godine wegovog slu~ajno, niti bez ciqa. Ona obave{tava Jarvu, krabega iz razru{ene Troje oluja je bacila kasnijeg mitqa kog je Didona odbila, o qubavnoj pri~i. On smiskog osniva~a Rima na feni~ansku obalu. Tamo ovaj {qa osvetu, ali sre}a ne}e biti okon~ana qudskom „sin Venerin“ nailazi na Didonu, koja u Kartagini rukom. osniva svoj kraqevski grad. Pri prvoj zajedni~koj gozbi plemi}a i plemkiwe, Kupidon – po maj~inom nare|ewu – ispuni srca svog polubrata Eneja i wegove doma}ice `eqom i ~e`wom. Kupidon, naime, seda Didoni u krilo. Mlada udovica „gori i besna luta“. Ona pokazuje simpati~nom i lepom udovcu iz Male Azije svoj grad u nastajawu, miluje svoga sina i, op~iwena od Amora, flertuje s trojanskim junakom. Tako o tome govori Vergilije.

Qubavnu pri~u ubrzava tek veliki lov koji je uprili~ila Didona, „S tobolcem zlatnim, zlatnom trakom u kosi / I zlatnom kop~om na purpurnoj haqini“. Tako ona vodi svog voqenog i dru{tvo s raznih strana u brda i „besputna legla“, u hajku na divokoze, jelene, besne veprove i „`utog lava“. Ovaj put se Junona prihvata da odvrati Eneja od wegove italske sudbine. Nakon {to su lovci za{li u planinu, ona koristi pouzdano meteorolo{ko oru`je: „Zatutwi nebo od stra{ne grmqavine! Crni oblak izli se s gradom i ki{om“, a Didona i Enej skrivaju se u pe}inu, jedno drugom strasno privr`eni, mo`da ~ak i zaqubqeni. Ipak, u pe}ini ne dolazi do „hepienda“ ve} velike tragedije: vole}i se, oni igrom nagona pokre}u i prirodne sile.

Qubav, dakle, ne nailazi na milost pred o~ima mita i pesnika, koji sad ima zadatak da razdvoji zaqubqene. Jer dokle god qubav opstaje, ne osniva se carstvo zemaqsko. Vergilije mora da vrati oca Rima na pravi put, u Italiju, a da pri tom ne diskredituje wegova ose}awa prema Didoni, ina~e bi Rim kao utemeqiva~a imao zaqubqenu usijanu glavu. Vergilije se Enej, naj~uveniji izbeglica iz Troje odlu~uje da dojavnom tehnikom interveni{e u qubavnoj sre}i koja stoji na putu velikom nacionalno-miTek bog ima tu snagu da Eneju privede wegovoj sudtolo{kom projektu. U trenutku nastanka tajne qubabini. Jarva se obra}a Zevsu, ali, qutit kakav jeste, u vi, u lepe doline i brda severnoafri~ke Arkadije trojanskom suparniku Eneju vidi drugog Parisa na stupa neman. To je Fama, nakaza bez premca i bez midelu: „Otmica zar ga veseli?“ To je zapravo preteralosti, bogiwa glasine. no jer se Didona nije zaklela na vernost svom neuspeAli, ko je Fama? U latinskom ta re~ zna~i slavu, {nom udvara~u, ali je delotvorno. Zevs „baci svoj pojavno mwewe, glas, govorkawe i glasinu. Famom se nagled na kraqevske zidove i qubavnike ravnodu{ne za ziva kako dobar tako i lo{ glas. Re~ ima dvostruki slavu“ i {aqe svog glasnika Merkura da podseti zna~ewski horizont: s jedEneja na wegov ciq – da ne strane, zna~i „vest“, nemora da otputuje da bi „Dobar se glas za dobroga ~oveka {to sli~no „Radio Mileosnovao Rim. Enej sledi mo`e smatrati jedinom slavom“, vi“; s druge, ozna~ava slisvoju sudbinu, uz poznate ku koja kroz tu vest nastaposledice – tragi~nu smrt pi{e Ciceron. Ali slava ne zavisi je o nekoj osobi. No, takoDidone zbog neostvarene od priznawa masa, jer „kad posle |e, da bi za{titila svoj qubavi. kra}e graje fama se sti{a dobar glas, Didona }e iz Ovde se u qubavnu pri~u strasne qubavi na kraju / Zaboravqen bude i fuwara i junak“ Didone i Eneja me{a neooti}i u smrt. bi~no bi}e, jedno od mnoMe|utim, ni u antici nije svaka fama bila ista: gih ~udnih kreatura kakve se pojavquju u “Enejidi”. kao dobar glas, ona postaje dokaz vrline, a kao „fama Kao najmla|a sestra Giganata (bilo je oko 150 ovih mala“ predstavqa lo{ glas. „Dobar se glas za dobronezgrapnih bi}a, {to bacaju debla i imaju odvratne ga ~oveka mo`e smatrati jedinom slavom“, pi{e Ciquskave noge) koje su ubili bogovi, ona je istovremeceron. Tako je „bona fama“ merilo za trajnu posmrtno u krvnom srodstvu s furijama, nimfama i Venenu slavu. Ali, ova slava ne zavisi od priznawa masa, rom, rimskom Afroditom. Jedan od razuzdane Famive} „Slava je glas koji hvale mnogi“. Fama, dakle, ne bra}e ubijen je kada mu je Atena, kako ka`u, na glazna~i presti` i vest. Trajawe fame je relativno: vu bacila Etnu ili ~ak ~itavu Siciliju. „Kad posle kra}e graje fama se sti{a / Zaboravqen Rim je projekat bogova te je zato neophodno pojabude i fuwara i junak“. Nasuprot tome, fama u provqivawe bo`anske figure koja bi dovela do preostoru mo`e se pojaviti kao novost, govorkawe, vest. kreta u Didoninoj drami. To ne bi moglo uraditi niFama je jo{ u antici pojam s eti~kim, politi~kim i jedno qudsko bi}e. Danas bi moglo za~uditi s kakvom socijalnim konotacijama. bo`anski podstaknutom revno{}u Enej lako napuTo joj daje centralnu ulogu u kulturnoj istoriji {ta Didonu. Vergilije je svoj ep li~no pro~itao Avrekla-kazala. U Vergilijevoj “Enejidi” ona obavqa gustu 23. g. p. n. e., ~etiri godine pre wegove smrti. svoj posao precizno{}u profesionalca, ne trepnuvNe}e se samo na dvoru primetiti da razdorna figura {i: Fama prohuji kroz libijske gradove / Koja brziFame zapravo uvek `eli lo{e, ali je jednom uradila nom bez takmaca beja{e / Kretawe je hrani i snagu joj i ne{to dobro; bez Fame ne bi bilo ni Rima.

S

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera „Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak19.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

19. novembar 2010.

Danas je petak, dan za u`ivawe. S pove}awem prihoda ili bez toga, tro{ite novac na lepe stvari. Mo`ete iza}i s dragom osobom u restoran na ru~ak ili ve~eru, uz muziku. Pokloni?

BIK 20.4-20.5.

Mesec je upravo uplovio u va{ znak, i u~inio vas romanti~nim bi}em. Kao nekom ~arolijom, doneo vam qubav i naglasio hedonisti~ke, ali i umetni~ke porive. Emotivno ste preosetqivi i fatalni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Mogli biste oti}i na produ`eni vikend ako krenete sada i odmah.

Obaveze vam ne}e pobe}i. U partnerstvu nalazite pravu meru pa se u posledwe vreme dobro sla`ete i dopuwujete.

Divan dan za vas! Da li zato {to je petak, ili iz nekog drugog razloga emotivne prirode, tek, prove{}ete vreme prijatno i inspirativno, u dru{tvu koje vam prija.

Qubav je svuda oko vas.

LAV 23.7-22.8.

U poslu ste ozbiqni i dosledni, dobro organizujete saradnike i izvr{ioce, ali se ipak samo na sebe mo`ete osloniti. Jedna osoba vam se pribli`ava, polako ali sigurno.

Izazovi su uvek intrigantni.

DEVICA 23.8- 22.9.

Na vidiku je vikend, koji }ete provesti u harmoni~nim odnosima s dragom osobom. A ve} ve~eras vam sledi dobar provod pa se zabavite najlep{e {to umete. Racionalno tro{ite novac.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Mo`ete biti samosvesni i zadovoqni jer znate {ta radite i u {ta ula`ete. Rezultati }e se pokazati ne{to kasnije. U posledwe vreme ste pomalo usporeni, ili zaqubqeni u partnera, ponovo?

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kud svi Turci, tu i mali Muja, koji i nije toliko mali jer opredequje pravac i smer u kojem se stvari de{avaju. U krugu grupe prijateqa ili poslovnih saradnika nenametqivo usmeravate.

Razvedrite se, jer dolazi vikend koji }e vam omogu}iti da se smirite i stabilizujete, odmorite i u`ivate. Sa svojom decom ostvarujete odre|ene planove i uspehe. Fanati~ni ste danas.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Samo napred, bez prestanka i zaustavqawa. Nema odmora dok traje obnova. Bilo nekad, sada se pripoveda. Za vas su ovo opet oni dani kada ste produktivni i uspe{ni. Slu`beni put?

Ako primite dru{tvo u ku}u, te{ko }ete ih se osloboditi. Blago gostima, mogu da odu kada po`ele.

Nemirni ste danas, posve}eni deci, uku}anima, i spremni da se velikodu{no `rtvujete.

Prija vam sve {to je lepo za oko i prijatno za uho. Umetni~ki kriterijumi su vam izo{treni pa }ete praviti selekciju u svemu. Potreban vam je odmor i smireno stawe uma.

Qubav, uvek.

TRI^-TRA^

Te{ka ruka V REMENSKA

Slavni engleski par Viktorija i Dejvid Bekam sve rade zajedno, pa tako i treniraju, i to, ni vi{e ni mawe, nego boks. Kako tvrdi Dejvid, iako mr{ava, Viktorija je jaka i s wom nema ba{ nikakve {anse u ringu.

- Viktorija dobro boksuje. Ima te{ku ruku. Znate li da me nokautirala nekoliko puta? Gotovo uvek me pretu~e - izjavio je engleski fudbaler Dejvid.

Iako je Viktorija mr{ava i naizgled krhka, ~ini se, da ipak ona vodi glavnu re~ u ku}i. Nakon {to ga, kako sam Beks ka`e, wegova draga pretu~e na treningu, on woj zauzvrat krade kremice protiv bora iz nesesera.

PROGNOZA

VIC DANA Kako Zemunac sadi krompir?

Do|e na poqanu, istrese krompir iz yaka i ka`e: - Zna~i, razlaz!

NAOBLA~EWE

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

11

Sombor

12

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

14

Zrewanin

15

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Pan~evo

17

Vr{ac

16

Srbija Beograd

17

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Ni{

18

I KI { A

19

Evropa

NOVI SAD: Naobla~ewe, a od sredine dana povremena ki{a. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 7 ujutru do 14 stepeni po podne.

VOJVODINA: Naobla~ewe sa ki{om od sredine dana i to najpre na zapadu i severu Vojvodine gde }e biti i sve`ije. Po podne obla~no sa povremenom ki{om u ve}ini krajeva. Vetar slab do umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu pre podne poja~an. Pritisak malo iznad normale.

Minimalna temperatura 5, a maksimalna 17 stepeni u ju`nom Banatu.

SRBIJA: Naobla~ewe sa ki{om od sredine dana i to najpre na zapadu i severu Srbije. Po podne obla~no sa povremenom ki{om u ve}ini krajeva. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 18 stepeni u centralnim predelima.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend promenqivo obla~no sa sun~anim periodima i ve}inom suvo. U nedequ krajem dana naobla~ewe sa ki{om koja }e padati u ponedeqak uz vetrovito vreme.

Od utorka svakim danom sve hladnije i obla~no sa povremenom ki{om koja mo`e pre}i u susne`icu i sneg u drugoj polovini idu}e sedmice.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Prognozirano vreme }e biti relativno nepovoqno za ve}inu hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje sr~anim i cerebrovaskularnim bolesnicima. Kod osetqivih osoba su mogu}i bolovi u mi{i}ima i glavoboqa.

20

21

22

23

24

25

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

18~ 27’

Madrid

11

Rim

17

London

12

Cirih

7

Berlin

5

Be~

9

Var{ava

10

Kijev

12

Moskva

4

Oslo

-4

petak

subota

pre podne najboqe

Atina

20 9

Minhen

6

Budimpe{ta

12

Stokholm

1

po podne veoma dobro

prva ~etvrtina

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

SUDOKU

St. Peterburg 3 Pariz

nedeqa

4

8

6

8

3

1

6 7

7

2

5

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

3

SAVA

Bezdan

162 (6)

Slankamen

358 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

230 (5)

Zemun

417 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

340 (-10)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

422 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

287 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ba~. Palanka

226 (4)

Smederevo

558 (-6)

Titel

370 (-2)

NERA

Novi Sad

272 (1)

Tendencija stagnacije

Hetin

0 (4)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8 2 6 7 5 1 9 3 4

TISA

66 (0)

www.ribolovacki-magazin.co.rs

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

N. Kne`evac 326 (-12) S. Mitrovica 382 (-20)

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

8

7

8

3

1 4 9 6 3 8 5 7 2

9

5 7 3 2 9 4 1 6 8 3 5 7 1 4 9 8 2 6

368 (-7)

6

9

3 3

5

6 8 2 5 7 3 4 9 1

6

9 1 4 8 2 6 3 5 7 2 6 8 9 1 5 7 4 3

38 (0)

9 7

3 2

1 3

7 3 5 4 8 2 6 1 9 4 9 1 3 6 7 2 8 5 Re{ewe iz pro{log broja