Dnevnik 19.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD * NASLOVI

Politika

SUBOTA 19. NOVEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : I[TVAN PASTOR, POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE

VO ] E NA[ A IZV OZ NA [ ANS A

Vlast u Sr bi ji ni je do voq no hra bra

2 Srbi odbili Stefanovi}a

Ekonomija 4 Ako evro pukne, banke dugove oprostiti ne}e 5 Tenderi se prvo nameste, pa se onda raspi{u

Poqoprivreda 6 Iri`anima sti`e 250 junica

Novi Sad 7 Ka} dobio kanalizaciju 7 Nole otvara restoran u „Bulevar centru” 9 Od 1. decembra grejawe skupqe 7,5 posto

Vojvodina 11 Nepoverewe partnera u lokalnoj vlasti 12 Stranka se upli}e u akcionarske nesuglasice

Dru{tvo 13 Joksimovi} peva na Evroviziji 2012. 13 U Zrewaninu 10.000 du{a mawe

Crna 15 Trideset kila trave u „sitroenu”

GODINA LXIX BROJ 23263 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

str. 3

Jab uk e nam se poz lat il e str. 6

DR@AVA KUPUJE 50.000 TONA ZRNA PO 18 DINARA

Ot kup ku ku ru za od po ne deq ka str. 6

JU^E OKO PET POPODNE U O[ „DESANKA MAKSIMOVI]” U FUTOGU

Pas u {ko li iz u je dao pe to ro de ce

str. 8

PRVI PUT U SRBIJI

Danas „No} pozori{ta”

^U V E N A AUSTRIJ S KA KOM P A N I J A STI @ E U VOJ V O D I N U

str. 11 i 21

ZBOG IZAZIVAWA PANIKE U NOVOSADSKOJ SREDWOJ [KOLI „PAVLE SAVI]”

^e tvo ri ca ma lo let ni ka okri vqe na „Svar ovs ki” kris tal i, za la `ne bom be a iz Sub ot ic e str. 15

str. 5

Mraz i sumaglica Najvi{a temperatura 10 °S SPORT

n VOJVODINA DO^EKUJE SMEDEREVO

str. 16 – 20

n ODBOJKA[I SRBIJE PO^IWU BORBU ZA LONDON

n 400 PLIVA^A U SPENSU

subota19.novembar2011.

Iva no vi}: Ni je is kqu ~e no da se ver KiM pro gla si ne za vi snost Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oliver Ivanovi} iz ja vio je ju ~e da ne is kqu ~u je mo gu} nost da Sr bi sa se ve ra Ko s me t a pro g la s e ne z a v i snost tog de l a Po k ra j i n e uko li ko Za pad bu de i da qe in si sti rao na im ple men ta ci ji do go vo ra o ca rin skim pe ~a ti ma i dru gim pi ta wi ma u ko rist Pri {ti ne. Iva no vi} je za Me |u na ron di ra dio Sr bi ja re kao da to ni je do bra ide ja jer ne bi ni {ta po seb no do ne la. Ta mo gu} nost ipak ni je is kqu ~e na jer, ka ko je re kao, Sr bi na Ko sme tu vr lo do bro po sma tra ju {ta ra de wi ho ve kom {i je Al ban ci. Po vo dom na ja va Sr ba sa se ve ra Ko so va da ne }e po dr `a ti do go vor s Pri {ti nom o ca rin skim pe ~a ti ma, ko ji pod ra zu me va ko sov ske ca ri ni ke na ad mi ni stra tiv nim li ni ja ma, kao i po vo dom wi ho vog zah te va da se pre i spi -

ta da qe u~e {}e Be o gra da u di ja lo gu s Pri {ti nom, Iva no vi} je is ta kao da sva ko ima svoj pri stup i da je to le gi tim na stvar, ali da je po treb na ve }a tran spa rent nost. Ma lo vi {e tran spa rent no sti mo glo bi, po we go vim re ~i ma, sma wi ti tr za vi ce iz me |u pred stav ni ka pre go va ra~ kog ti ma i po je di nih ~la no va Vla de, a sa mim tim i tr ve wa na re la ci ji ko smet ski Sr bi – {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da. – Po mom du bo kom ube |e wu, ko smet ski Sr bi bi mo ra li bi ti deo do go vo ra, i to jo{ u naj ra ni joj fa zi, ka da se for mi ra ju raz li ~i te op ci je s ko ji ma se ula zi u pre go vo re, pro sto za to {to }e, po seb no Sr bi na se ve ru, bi ti deo pro ce sa im ple men ta ci je ono ga {to se even tu al no do go vo ri to kom di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne – ka zao je Iva no vi}.

STVO RE NA KO A LI CI JA SRP SKIH STRA NA KA PRED IZ BO RE U HR VAT SKOJ

Front pro tiv Pu pov ca s na pred wa ci ma u za le |i ni Tri stran k e sa srp s kim pred zna kom (Na {a stran ka Jovice Ajdukovi}a, Srp ska na rod na stran ka Milana Rodi}a i De mo krat ska par ti ja Sr ba Veqka Xakule) ofor mi le su po li ti~ ki front ko jim }e po ku {a ti da u hr vat skom Sa bo ru za m e n e po s la n i k e SDSS-a

Jovica Ajdukovi}

Milorada Pupovca. Ovoj ko a- li ci ji na red nih da na pri kqu ~i }e se, na kon pot pi si va wa spo ra zu ma 21. no vem bra, i Ko a li ci ja iz be gli ca iz Hr vat ske u Be o gra du, a istog da na pot pi sa }e i spo ra zum o sa rad wi i raz u me va wu s Aleksandrom Vu~i}em u ime Srp ske na pred ne stran ke. Pred sed nik Na {e stran ke, advo kat iz Bo ro va Jo vi ca Aj du ko vi} za „Dnev nik” ka è da je ko a li ci ja na sta la zbog, ka ko je opi sao, ve li kog ne za do voq stva srp skog ì vqa ra dom SDSS-a. – Stran ka Mi lo ra da Pu pov ca ima la je dva spo ra zu ma s HDZ-om o u~e {}u u vla sti. Pr vi je bio od 2003. do 2007. go di ne, a dru gi od 2007. do da nas. Za sve to vre me po sto jao je ~i tav spek tar pra va ko ja je tre ba lo Sr bi da ostva re, me |u tim, u mno {tvu slu ~a je va to se ni je do go di lo jer je re a li za c i j a sa m o ma l og de l a tih pra va za po ~e ta. Sve kre di te ko je su ima li u osam go di na oni su po tro {i li, a ni su po sti gli ni {ta osim li~ nih in te re sa i za po {qa va wa pri ja te qa – ka è pr vi ~o vek Na {e stran ke. Aj du ko vi}, ko ji je iza {ao iz SDSS-a zbog, ka ko tvr di, uda qa v a w a stran k e od na r o d a, bio je u jed nom tre nut ku i do ù p an Vu k o v ar s ko-sri j em s ke ù pa ni je, a sa da je sa vet nik ù pa na za pre ko gra ni~ nu sa -

rad wu. Da nas ka è da su Sr bi u Hr vat skoj na ru bu po li ti ke, ko j a je do g o v o r e n a iz m e | u SDSS-a i HDZ-a, a ko ja na per f i d an na ~ in do v o d i do asi mi la ci je. – Do bar pri mer je Ma |ar ska, gde Sr ba vi {e i ne ma. U Hr vat skoj su for mi ra na ve }a na ci o nal nih ma wi na ko ji su sa mo for ma bez su {ti ne i ne ma ju ni k a k av uti c aj na od lu ke ko je su bit ne za srp ski ì vaq. To je po slu ì lo Re pu bli ci Hr vat skoj da mo è da se pred sta vi pred EU kao po {to va l ac ma w in s kih pra va, a od srp skih za stup ni ka iz re do va SDSS-a sti z a l e su sa mo po tvr de te po li ti ke – ob ja {wa va Aj du ko vi}. Po we go vim re ~i ma, i Slobodan Uzelac i Pu p o v ac su asi s ti r a l i hr v at skoj vla sti u ube |i va wu Evrop ske uni je da su pra va ma wi na i iz be gli ca re {e na go to vo u ce lo sti. – Re zul tat to ga je bi lo i ovo pot pi si va we De kla ra ci je mi ni sta ra spoq wih po slo va Sr bi je, Hr vat ske i BiH ko je, u stva ri, za tva ra po li ti~ ko pi ta we iz be gli ca, ne do ti ~u }i se ~i we ni ce da se ona sa da re {a va ju kao teh ni~ ko pi ta we, na ni vo i ma Vla da. A ka da vla de re {a va ju ta kva pi ta wa, ona osta ju ne re {e na – tvr di Aj du ko vi}. Na pi ta we ko ji je ciq pot pi si va wa spo ra zu ma sa SNSom Tomislava Nikoli}a, Aj du ko vi} ka è da na pred wa ci è le da im po mog nu u pre ki da wu pro ce sa asi mi la ci je Sr ba. – SNS }e na ma da ti po dr {ku. Ra ~u na mo da }e mo mi bi ti tran smi si ja, ka da u|e mo u Sa bor i ka da SNS osvo ji iz bo re u Sr bi ji, ko ja }e bi ti glav na po ve zni ca u re a li za ci ji do bro su sed skih od no sa ko ji }e i}i u pri log za {ti ti svih do brih me |u dr à vih od no sa, a on da i re {e wu pi ta wa iz be gli ca i in te re sa srp ske ma wi ne u Hr vat skoj i hr vat ske u Sr bi ji – ka è Aj du ko vi}. On na vo di da je pred iz bor na kam pa wa po ~e la, a cen tral ni skup }e bi ti odr àn u ki nosa li u Bo ro vu, gde }e po ~a sni go sti bi ti Alek san dar Vu ~i} iz SNS-a i Miodrag Linta iz Ko a li ci je iz be gli ca iz Hr vat ske. P. Kla i}

POLiTikA

dnevnik

O[TRA PO LE MI KA O DO GO VO RU S PRI [TI NOM NA SKUP [TIN SKOM OD BO RU ZA KiM

Sr bi od bi li Ste fa no vi }a Sed n i c u Od b o r a za Ko so vo i Me to hi ju ju ~e su obe le ì le o{tre kri ti ke re z ul t a t a di j a lo ga s Pri {ti nom, ko j e su upu t i l i pred s tav n i c i opo zi ci je, ali i po sla ni ci vla da ju }e ko a li c i j e s Ko s o v a, dok su pred sed ni ci op {ti na s KiM, ko ji su pr vi put bi li u par l a m en t u, re kli da bri s el s ke do g o v o r e ne } e im ple men ti ra ti. [ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Borislav Stefanovi}, ko ji je uz mi ni stra za KiM Gorana Bogdanovi}a i dr àv ne se kre ta re ovog mi ni star stva pri s u s tvo v ao sed ni ci, iz ja vio je da u Vla di po sto ji sa g la s nost o po stig nu tim do go vo ri ma. Ste fa - vi~ na pri ja va pro tiv we ga. Po no vi} je re kao da su ma le {an - we go voj tvrd wi, ni ko od opo se da se u po ne de qak u no voj zi c i j e ni j e upu t io ni k a k av run di bri sel skih pre go vo ra kon kre tan pred log, osim {to po stig nu do go vo ri o ad mi ni - je iz re kao mno {tvo uvre da na stra tiv nim pre la zi ma, ali da we gov ra ~un, ali }e „vre me po o~e ku je re {e we za fa kul tet - ka za ti da je bio u pra vu“. ske di plo me i pred sta vqa we Pred sed ni ci ~e ti ri op {ti Pri { ti n e na re g i o n al n im ne sa se ve ra Ko sme ta re kli su sku po vi ma. da me |u Sr bi ma na se ve ru Po – U ovom tre nut ku su ma le kra ji ne po sto ji ap so lut no je {an se da se po stig ne do go vor din stvo, i za tra ì li od Be o o ad mi ni stra tiv nim pre la zi - gra da „po dr {ku za na sta vak ma jer Pri {ti na in si sti ra na wi ho ve bor be da op sta nu na ne pri hva tqi vom, a da le ko su i Ko so vu” jer oni, ka ko ka ù, re {e wa za elek ti ri~ nu ener spro vo de po li ti ku ute me qe nu gi ju i Te le kom – is ta kao je na Usta vu Sr bi je. Pred sed nik Ste f a n o v i}, i do d ao da }e op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca kri za na se ve ru Po kra ji ne po Krstimir Pantovi} op tu ìo tra ja ti sve dok se ne re {i pi je Ste fa no vi }a da „ob ma wu je ta we Ja ri wa i Br wa ka. Vla du, jav nost i Skup {ti nu êl ni ci ma op {ti na sa se Sr bi je“. On je is ta kao da ni je ve ra Ko so va, ko ji su re kli da ta~ no da po sto ji ne je din stvo ne pri h va t a j u Sr ba na KiM i spo ra zu me do go da se slu { a j u vo r e n e s Pri êl ni ci op {ti na sa stra na~ ke cen {ti nom, Ste fa - se ve ra Ko so va ne ma ju tra l e, o ~e m u no vi} je re kao da sve do ~i to {to mo gu} nost ve ta na ne m a j u mo g u} su pro tiv spo ra nost ve ta na od - od lu ke Vla de Sr bi je zu ma ko je je po lu ke Vla de Sr sti g ao pred s ed (Bo ri slav bi j e, da ni s u ni ci op {ti na iz Ste fa no vi}) odvo j en po l i tri stran ke, me ti~ k i en t i t et |u ko ji ma i DSunu tar dr à ve i da }e svi do a. Pan ti} je re kao da Ste fa go vo ri po stig nu ti u Bri se lu no vi} spo ro vo di Ah ti sa ri jev bi ti spro ve de ni. plan i da se od Sr ba sa da tra – Vla da Sr bi je ima ve li ku ì „da spro vo di mo ul ti ma tum po d r { ku Sr b a na Ko s o v u i ko ji ste do bi li od Bri se la i Me to hi ji, po seb no ju `no od Al ba na ca“. re ke Ibar – re kao je Ste fa no – Na {om bor bom ne è li mo vi}, ~e mu su pred stav ni ci Sr da spre ~a va mo Sr bi ju da ide ba sa KiM ko ji su do {li u par pu tem evrop skih in te gra ci ja, la ment opo ni ra li. ali ne è li mo da do zvo li mo Ste f a n o v i} ka ` e i da u da na {i ì vo ti, po ro di ce, ku Vla di po sto ji pot pu na sa gla }e, Ko so vo bu du ce na za ula zak snost po pi ta wu svih po stig u Evro pu – iz ja vio je pred sed nu tih spo ra zu ma, da li~ no ne nik Op { ti n e Zu b in Po t ok ma ni k a k av pro b lem jer je Slavi{a Risti}. spro v o d io po l i t i k u Vla d e, On je do dao da Sr bi sa se ve ali da zna da se pi {e pe ta kri ra Ko so va i pred sed ni ci op -

{ti na `e le da ostva re svo je osnov no pra vo, a to je da osta nu dr `a vqa ni Sr bi je. Do go vo re po stig nu te u po sled woj run di di ja lo ga kri ti ko va li su i pred stav ni ci opo zi ci je, ali i vla da ju }e ko a li ci je.

Po ziv Vu ku Je re mi }u da do |e u par la ment Po sla ni ca URS-a Sto jan ka Pet ko vi} je, kri ti ku ju }i spo ra zu me s Pri {ti nom ka da je re~ o ma ti~ nim kwi ga ma, re kla da je vi de la mi {qe we prav nog ti ma Mi ni star stva spoq nih po slo va Sr bi je ko ji na vo di da je to pro tiv u stav no, i za tra ì la da se sle de }eg pu ta na Od bo ru po ja vi {ef di plo ma ti je Vuk Jeremi}. Ona je do da la da je mi ni star za dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Milan Markovi} od bio i ospo rio da va we ma ti~ nih kwi ga, ali da je bio pri mo ran Ured bom Vla de. – Od sve ga osta je stal no po na vqa na re ~e ni ca „Sr bi ja ni ka da ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va“, ko ja }e usko ro bi ti „Sr bi ja ni ka da ne }e za bo ra vi ti Sr be na KiM„ – re kla je po sla ni ca URS-a. – Ciq je Evro pa po sva ku ce nu i zbog we tre ba ura di ti sve, ~ak i `r tvo va ti deo svog na ro da – re kao je po sla nik DS-a s Ko so va Dragi{a \okovi}, i do dao da se Sr bi na se ve ru Ko so va ne de le, i da su je di ne po de le u Sr bi ji „na ko sov sko me to hij ske i ko sov sko te ra zij ske Sr be”. On je re kao da je ne i sti ni ta Ste f a n o v i } e v a pri ~ a da se do go vor o pre la zi ma ne od no si na se ver, i za kqu ~io da Sr bi ne è le da u~e stvu ju u im ple men ta ci ji onog {to je do go vo re no u Bri se lu. Po sla ni ca URS-a Stojanka Petkovi}, ko ja ta ko |e ì vi na Ko so vu, re kla je da bi in te gri s a n o upra v qa w e ad m i n i stra tiv nim pre la zi ma zna ~i lo us p o s ta v qa w e ko s ov s kih in sti tu ci ja, i po ru ~i la da ne -

Sti ho vi, pro ziv ke i ci ta ti Na sed ni ci Od bo ra po sla ni ci su go vo ri li u sti hu, po mi wa li Ni ko lu Pa {i }a, pa tri jar ha Pa vla, a ni su iz o sta le ni me |u sob ne pro ziv ke da se za go vor ni com „ba ve po li ti kan stvom, ume sto da re {a va ju pro ble me”. Ni {ef pre go va ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi} ni je „odo leo“ da od go vo ri na isti na ~in. Po sla ni ci ma SRS-a, ko ji su ga upor no pre ki da li to kom go vo ra, Ste fa no vi} je po ru ~io da „{ta god da su pip nu li, tu tra va vi {e ni je ra sla“. – Za vre me va {eg man da ta Cr na Go ra je po sta la sa mo stal na dr `a va – re kao je Ste fa no vi} po sla ni ci ma ra di ka la. Na do ba ci va we Vla di mi ra Mi len ti je vi }a iz DSS-a da, dok go vo ri tre ba po sla ni ke da gle da u

}e pri sta ti, kao ni osta li s KiM, na to da Sr b i n a za m e n e Ko so va rom, ka ko je pre vi |e no iz vo dom iz dr ` a v qan s tva po t reb n im za ko sov ske li~ ne kar te i vo za~ ka do ku men ta. I ona je re kla je ni je ta~ no da ni su nu |e ni al ter na tiv na re {e wa, a da joj je u Bri se lu, ka da bi ih po me nu la, re ~e no da we na Vla da ta ko ne {to ni ka da ni je po mi wa la. Za ra di ka le do go vo ri vo de pri zna wu ne z a v i s no s ti Ko so va, a Ste fa no vi }a po zi va ju na od go vor nost zbog „kr {e wa Usta va Sr bi je”. Po s la n i c i SNS-a tra ì li su da se ras pra vqa o za k qu~ c i m a za j ed ni~ ke sed ni ce op {ti na sa se ve ra Po kra ji ne, na vo de }i da se ti za kqu~ ci sla ù s po li ti kom SNS-a o Ko so vu. Po sla nik DSS-a s Ko so va Vladimir Milentijevi} op tu ìo je Ste fa no vi }a i vla sti u Sr bi ji da su „pro da li Ko so vo

o~i, Ste fa no vi} je po ru ~io: „Ni sam ja je di ni ko ji sme da vas po gle da u o~i“, alu di ra ju }i na ne ka da {wi pred iz bor ni slo gan li de ra te stran ke Vojislava Ko{tunice. To kom iz la ga wa Ste fa no vi} je re a go vao i na do ba ci va wa pred stav ni ka Sr ba s Ko so va i funk ci o ne ra DSS-a Mar ka Jak {i }a, ko me je po ru ~io da je „Sr bi ma ju `no od Ibra mu ka od we go vog bu sa wa u gru di i we go vih la `i“. [e fa pre go va ra~ kog ti ma „uko rio“ je i pred se da va ju }i sed ni com Qubomir Kragovi} iz SRS-a, na po mi wu ju }i da su svi pred stav ni ci op {ti na s Ko so va i Me to hi je za go vor ni com – go vo ri li pro tiv we ga.

za kan d i d a t u r u u Evrop s koj uni ji”. DSS je za tra ìo da se jav no sti pre do ~i tok sed ni ce Vla de Sr bi je ka da je usva ja na ured ba o im ple men ta ci ji jer, ka k o se ju ~ e ~u l o, ~e t i r i kqu~ na mi ni star stva su bi la pro tiv: unu tra {wi po slo vi, spoq n i, prav d a i dr ` av n a upra va. LDP je za tra ìo od vla da ju }e ko a li ci je da za ka è sed ni cu Skup {ti ne Sr bi je o Ko so vu jer je „ja sno da je po li ti ka vla da ju }e ko a li ci je do ì ve la pot pu ni ko laps”. LDP upo zo ra va na to da se, ako ne ma ve }in ske po dr {ke za ta kvu po li ti ku, mo ra i}i na iz bo re, a ka ko je re kao Ivan Andri}, ova stran ka je op tu ì va na za iz da ju jer je tra ì la da se uzme u ob zir ne sta tu sni deo Ah ti sa ri je vog pla na, a sa da se re a li zu je we gov naj go ri deo. Po sla nik DS-a Sr|an Milivojevi} re kao je da Sr bi ja ni ka da ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va i da }e u~i ni ti sve da srp ske in sti tu ci je na sta ve da funk ci o ni {u u Po kra ji ni. – To da }e DS pro da ti Ko so vo zbog Evro pe ve} smo ~u li ka da je bi lo re~ o „{en ge nu„, Spo ra zu mu o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu – re kao je Mi li vo je vi}, i po ru ~io Sr bi ma sa se ve ra Ko sme ta da osta nu je din stve ni, a opo zi ci ji da te {ku si tu a ci ju ne zlo u po tre bqa va u po li ti~ ke svr he. D. Mi li vo je vi}

Je re mi}: Po ziv u po mo} – Mol ba oko 20.000 ko sov skih Sr ba za dr `a vqan stvo Ru si je je ste „po ziv u po mo}” zbog al ban ske re pre si je – ka `e mi ni star spoq nih po slo va Vuk Jeremi}. – To ni je po ku {aj da emi gri ra ju, ko li ko je mol ba da bu du za {ti }e ni.

On je do dao da je me |u na rod na za jed ni ca ko sov skim Sr bi ma „ga ran to va la za {ti tu od pro go na... ali je oni jo{ ne ma ju”. – Mi slim da su od lu ~i li da im naj bo qi za {tit nik... mo `e bi ti na{ part ner i na {i pri ja te qi – Ru ska Fe de ra ci ja – ka zao je Je re mi}.

– Ru si ja je de taq no pro u ~i la zah tev ko sov skih Sr ba za dr `a vqan stvo, ali mo ra da po {tu je za kon o to me – iz ja vio je pre kju ~e {ef ru ske di plo ma ti je Sergej Lavrov, i do dao da na po li ti~ kom pla nu „Mo skva od li~ no raz u me mo ti ve wi ho vog obra }a wa”.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

I[TVAN PASTOR, POTPREDSEDNIK VLADE VOJVODINE

Vlast u Srbiji nije dovoqno hrabra l Ka ko }e se re {i ti du go vi ku od republi~ke, do sad nije bigra |e vin skoj ope ra ti vi, ko ju la prepoznatqiva po tome da je je ipak Po kra ji na an ga ò va la svojim odlukama potapala sopna broj nim ra do vi ma, uko li - stvenu privredu. To je karakteko no vac iz Be o gra da ne stig - risti~no za Republi~ku vladu u ne? posledwih nekoliko decenija. Da se po{tovalo ono {to pi– Dugovi }e biti u najve}oj {e u Ustavu, od wegovog usvajameri izmireni. Mislim da nowa do danas Vojvodina je trebavac za izvo|a~e radova mora da lo da dobije stotinak milijardi stigne u narednih petnaestak dinara. Umesto toga, u pokrajindana. Re~ je o iznosu od tri do ski buxet u posledwih pet godi~etiri milijarde dinara. Na opna leglo je svega oko 36 milijarciju da taj novac ne}e biti predi. A nama koji na to ukazujemo net Pokrajini iz republi~ke pripisuje se da èlimo da destakase ne mogu ni da pomislim jer bilizujemo Vladu, da imamo albi to zna~ilo potpuni slom graternativno re{e|evinske operawe i gradimo altive i vezanih Ni ka da voj vo |an ska ternativne odnopreduze}a koji su bili angaòvani po li ti ka, za raz li ku se. Stvar je u tome da insistiramo da na projektima od re pu bli~ ke, se po{tuju ustavFonda za kapidosad ni je bi la na i zakonska pratalna ulagawa. pre po zna tqi va po va Vojvodine. Pa, Neke od tih firto me da je svo jim ako ne{to stoji u mi samo za deo Ustavu i zakonu, para kojima su od lu ka ma po ta pa la finansirale odsop stve nu pri vre du onda se tako svi }e do raspisivawa izbora do}i re|ene radove, a moramo pona{anajverovatnije u januaru, a u toj zbog ovog dugovati, u protivnom, situaciji nema nikakve veze da wa, moraju mese~no bankama da proizvoqnost ne}e imati grali ste u nekoj parlamentarnoj ve- pla}aju penale oko 40.000 evra! nica. }ini ili ne. Biti deo ve}ine i A znamo da je gra|evinarstvo del A ta al ter na ti va su na koalicioni partner, po meni, latnost koja spiralno povla~i pred wa ci? zna~i dogovarawe. A ja sam za ove privredu ili je potapa. Ako, da– Ono {to me u ovom trenutku tri i po godine samo jednom bio u kle, oni propadnu, to }e lan~ainteresuje je rezultata koji prilici da u~estvujem u dogovoru no proizvesti bankrot i kod wiSVM moè ostvariti na naredizme|u svih stranaka koalicije, hovih dobavqa~a i drugih povenim izborima, a {ta }e biti poa povod je bio protest poqopri- zanih preduze}a. A to bi bio tom, vide}emo. Postoji fama kovrednika zbog subvencija. U svim scenario katastrofe i za vojvoja nema veze s realno{}u, a koju drugim slu~ajevima SVM je imao |ansku privredu, ali i za vojvoplasiraju navodno nezavisni isti status kao i opozicione |ansku politiku. Jer, nikada srpski mediji, u kojima tekstove stranke u Skup{tini Srbije. diktiraju qudi koji drè olovku vojvo|anska politika, za razlipo partijskim kabinetima. Oni SVM guraju iz postoje}e parlamentarne ve}ine ka nekoj drugoj opciji. S tim se mi suo~avamo negodovati... ni{ta vi{e od toga, naàlost. Pa posledwe dve godine. Ta pri~a se l O~e ku je te li da }e svih osam mi li jar svi smo ~uli primedbe dràvnih zvani~nika stalno name}e i gura da bi se podi, ko li ko re pu bli~ ki bu yet du gu je po kra uo~i usvajawa rebalansa buxeta da mi ustavne gaku{ala kruniti podr{ka SVM-u jin skom za ovu go di nu, za i sta bi ti pre ne to rancije od sedam odsto moèmo oka~iti ma~ku o u bira~kom telu. S druge strane, Po kra ji ni ka ko je to pred vi |e no ne dav nim rep, te da bi u Pokrajini sami trebalioda obezpostoji i prepoznatqiv interes re ba lan som? – Od usvajawa rebalansa do danas Pokrajini je bedimo izvore finansirawa, kako je to poru~io SNS-a da sebe dovede u konotapreneto blizu milijaradu dinara, i taj novac je premijer Mir ko Cvet ko vi}. Ono {to bi bila mociju sa SVM-om jer im to zna~i prosle|en izvo|a~ima radova angaòvanim na ja iskrena i normalna reakcija na takve poruke neku vrstu legitimacije i poprojektima Fonda za kapitalna ulagwa. A tokom nije da se javno izgovori. Jer, moèmo razgovaraboq{awa slike. I u tom rascepu slede}e dve nedeqe trebalo bi da stigne ostatak ti o svemu i sva~emu, ali oko ustavne kategorije i mlevewu razli~itih interesa, novca, kako je to predvi|eno rebalansom. Vide}e- nema naga|awa. Zato su za mene te premijerove mi smo stalno u poziciji da se mo da li }e to biti realizovano u potpunosti. opaske bile veoma frapantne. Uostalom, taj pravdamo, mada ne znam kome i Puding proba je u toku. Zakonom o buxetu je tako ustav usvojile su iste stranke koje su i danas drza{to. Istovremeno se kao sadefinisano. A ja èlim da verujem da nije mogu- à~ ru~nih ko~nica u Srbiji. To je, naàlost, nasvim normalno doìvqava da se }e da Vlada Srbije permanentno kr{i zakon. Ako {a relanost. Me|utim, àlosno je {to se i u Vojna lokalnom nivou sara|uje sa se to ipak desi, onda bi svi trebalo da se zabri- vodini preko takvih kr{ewa zakona i Ustava svima pa tako DS, na primer, u nemo. Ne moè Vlada ili neko ministarstvo prelazi veoma stidqivo. Govori se samo o nekom Subotici ima formalnu kaoliflagrantno kr{iti zakon. Ali, {ta u tom slu~a- nadawu, pri ~emu je svima jasno da od tog nadawa ciju s DSS-om, a u Senti s desniju moè da se radi? Moè se plakati, àliti se, nema ni toliko koliko lud ima od radovawa. ~arskim Ma|arski gra|anskim savezom. B. D. Savi}

Potpredsednik Vlade Vojvodine i lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor izjavio je da je zbog nespremnosti i nedovoqne hrabrosti ~elnika vlasti u Srbiji doveden u pitawe proces evropskih integracija, a dru{tvo su~eno s novim strepwama i neizvesno{}u. U intervjuu za „Dnevnik” Pastor je kazao da je zato propu{tena {ansa da se do kraja ove godine dobije datum za po~etak pregovora o ~lanstvu u EU, ali da je pod znakom pitawa i dobijawe statusa kandidata, o ~emu se u Briselu odlu~uje 9. decembra. – Prili~no sam ogor~en zbog toga {to smo se sami ponovo doveli u situaciju da moramo da strepimo i da ta strepwa iz dana u dan raste. To je na{a dru{tvena tragedija jer je na{a politika bila nedovoqno hrabra da suo~i srpsko dru{tvo sa zadatkom vezanim za Kosovo koji nam je poznat ve} godinu i po. Nije ovde re~ ni o kakvim novim uslovima EU. Ne znam {ta }e se desiti ako odluka Brisela 9. decembra ne bude pozitivna. Sigurno }e 10. decembra ponovo da iza|e sunce, ali bi to u moralnom smislu bio strahovit udarac koji se racionalnim razlozima te{ko mo`e objasniti – upozorio je on. l Uko li ko bi od go vor 9. de cem bra bio ne ga ti van, da li

bi to do ve lo u pi ta we op sta nak vla da ju }e ko a li ci je? Da li bi SVM po sle to ga ostao u par la men tar noj ve }i ni? – Parlamentrani izbori su sad ve} samo tehni~ko pitawe, nevezano za 9. decembar. Jer, posle decembra parlament vi{e operativno ne}e raditi. I o~ekujem da

Lud, zbuwen, normalan

SPO: Nova sramota srpskog pravosu|a Pokrajinski odbor SPO-a za Vojvodinu saop{tio je ju~e da je osloba|aju}a presuda Ma r ku Mi lo {e vi }u „nova sramota srpskog pravosu|a“. Povodom osloba|aju}e presude (zbog zastarelosti) sinu Slobodana Milo{evi}a, optuènom da je s petoricom pomaga~a 2. maja 2000. godine pretukao trojicu ~lanova Pokreta „Otpor” u Poàrevcu, PO SPO-a isti~e da je dono{ewe Zakona o lustraciji preduslov korenitih promena u Srbiji. To se posebno odnosi na pravosu|e, policiju i bezbednosne slu`be, isti~e se u saop{tewu, i dodaje da sudiji Go r da ni Vi doj ko vi}, koja je donela tu osloba|aju}u presudu, nije mesto u pravosu|u. SPO tako|e smatra da u Vladi Srbije ne moè biti ministar ~ovek koji javno {titi Mi r ja nu Ma r ko vi}, Marka Milo{evi}a, Mi ha qa Ke r te sa, Dra go qu ba Mi la no vi }a i Ra de ta Ma r ko vi }a. „Zbog toga SPO poziva predsednika SPS-a Ivi cu Da ~i }a da smeni ministra Mi lu ti na

Mr ko wi }a jer wegove izjava o nevinosti pomenutih predstavqa direktno omalova`avawe `rtava –radnika RTS-a poginulih prilikom bombardovawa, ~lanova SPO-a poginulih na

cijom zlo~ina iz devedesetih godina pro{log veka i odbranom ‘prijateqa’, koji su osu|eni na te{ke zatvorske kazne ili su od pravde pobegli iz zemqe, postalo je opasno i uvre-

LDP: Koalicioni mir LDP je naveo da Mrkowi}, odbranom osu|enih ili optuènih za te zlo~ine, dovodi u pitawe pravnosna`ne odluke pravosu|a. „Koalicioni mir se ne sme pla}ati dozvolom da se vre|aju gra|ani i ru{e demokratski temeqi dru{tva i odluke wegovih sudskih institucija”, isti~e LDP, dodaju}i da na negirawe zlo~ina i `rtava moraju da reaguju stranka koja vodi Vladu Srbije i institucije odgovorne za stawe u zemqi. Ibarskoj magistrali, pretu~enih ’otpora{a’ i svih onih gra|ana koji su na bilo koji na~in pretrpeli bol tokom zlo~ina~kog reìma Slobodana Milo{evi}a„, dodaje se u saop{tewu. Ministra Mrkowi}a ju~e je kritikovao i LDP, saop{tavaju}i da wegovi „javni postupci ozbiqno ugroàvaju demokratske temeqe dru{tva”. „Ono {to sada ~ini, iscrpquju}i Srbiju otvorenom relativiza-

dqivo i za Vladu Srbije koju predstavqa i za zemqu ~iji je ministar”, saop{tio je LDP. Ta stranka smatra da dr`ava koja ima takvog ministra i vladaju}u koaliciju koja se pred tim povla~i ne mo`e postati evropsko dru{tvo. LDP je naveo da je re~ o visokom funkcioneru partije koja je proklamovala spremnost da promeni politiku i retoriku koju je koristila dok je

zemqu vodila i da je na taj na~in u{la u Vladu DS-a, zbog ~ega odgovornost za wegovo politi~ko pona{awe dele i wegova partija, ali i DS. „U me|uvremenu smo dobili dràvnu politiku koja je mnogo vi{e obeleèna zabludama i retorikom starog Milo{evi}evog sistema nego proevropskim i demokratskim vrednostima na kojima je DS uzeo mandat da reformi{e i dru{tvo i partije koje je pozvao u koaliciju. Zato je Mrkowi} posledica slabosti Vladine politike”, naveo je LDP. Ta stranka je poru~ila da je za wu neprihvatqivo da se, povratkom dràvnog kursa na principe i fraze Milo{evi}evog vremena, otvara prostor za „ovo rugawe `rtvama reìma koji je doveo do propasti zemqe i zavr{io vladavinu diktaturom, ratnim zlo~inima, dràvnim {vercom i atentatima, ubistvima Ivana Stamboli}a, Slavka ]uruvije, ubistvom na Ibarskoj magistrali, pogibijom radnika RTS-a i drugim zlo~inima”.

subota19.novembar2011.

LIDER SPS-a POZIVA SPO DA PROBLEME RE[E S DEMOKRATAMA

Da~i}: Ne volimo se, ali smo ipak u Vladi Zamenik premijera Ivi ca Da ~i} ju~e je, odgovaraju}i na pitawe da li je Vlada Srbije ostala bez parlamentarne ve}ine nakon {to su dan ranije poslanici Srpskog pokreta obnove uskratili skup{tinski kvorum, izjavio da je ta stranka ~lan koalicije predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Bo ri sa Ta di }a, a da wegova Socijalisti~ka partija Srbije nema bilo kakve veze, niti dogovor sa SPO-om. – [ta ima mi da se raspravqamo s wima? Neka se raspravqaju s Tadi}em, s wim su bili na listi. Svi znaju da se mi ne volimo s wima, ali to nije bila prepreka da se formira Vlada jer, kada su u pitawu nacionalni i dr`avni interesi, vaqda ne polazimo od toga ko koga voli. Na{e simpatije i antipatije su zajedni~ke – rekao je Da~i} novinarima u Palati „Srbija„. – SPO nas ne interesuje, niti imamo isto bira~ko telo. Nemamo nikakve veze s wima. Siguran sam u to da mnogima od wih odgovara da verbalno napadaju SPS a da sa wim sara|uju u Vladi. Ja sam isku-

bavima. [to se ti~e SPS-a, nemamo razloga da ostajemo u takvoj koaliciji ako oni sami izme|u sebe ne mogu da se dogovore – rekao je Da~i}. Predsednik SPS-a je naveo da su „izvor sukoba oni sami unutar tog takozvanog demokratskog bloka”. Da~i} je rekao da u Vladi „nema vanrednih situacija” i da je ona u krizi od formirawa, isto kao {to je Srbija u krizi posledwih 20 godina, pa ipak opstaje.

Mrkowi} privatno moè da voli koga ho}e Da~i}, koji je i ministar policije, na pitawe o pretwama predsedniku SPO-a Vu ku Dra {ko vi }u, odgovorio je da se ne bavi unutarstrana~kim pitawima SPO-a, ali da „policija istraùje”. – Vuk Dra{kovi} ima policijsku za{titu i osu|ujem pretwe svima i ko god mu preti trebalo bi da odgovara. Me|utim, ne preti se u Srbiji samo wemu, preti se i drugima – rekao je Da~i}. Povodom izjava ministra Mi lu ti na Mr ko wi }a iz SPS-a o potrebi da se za{tite porodica Slobodana Milo{evi}a i funkcioneri biv{eg reìma, Da~i} je rekao da Mrkowi} privatno moè da voli koga ho}e, ali da SPS ima svoje prioritete koji se ne odnose pojedina~no ni na koga. – Nemamo razloga da bilo koga {titimo i ti procesi trebalo bi da se zavr{e do kraja. Nemogu}e da procesi traju 11 godina i da se ne zavr{avaju. I da je osu|en, do sada bi iza{ao – rekao je Da~i} povodom zastarelosti postupka protiv Milo{evi}evog sina Mar ka Mi lo {e vi }a. san politi~ar i to je luksuz koji oni sebi mogu da dozvole a ja ne mogu. Da~i} je kazao da wegov SPS nije izvor sukoba ni sa kim u vladaju}oj koaliciji, i pozvao partnere iz Koalicije „Za evropsku Srbiju” da re{e svoje probleme ili da raspi{u izbore. – Neka svi iskreno kaù da li ho}e da ostanu u Vladi i da Vlada zavr{i mandat do kraja. Ako ne}emo, onda da se izqubimo i svako na svoju stranu i èlim im mnogo sre}e u wihovim me|usobnim qu-

– [to se mene ti~e, izbori mogu da budu sutra. Nisu zadovoqni vla{}u, ‘ajmo na izbore pa }emo da vidimo da li }e biti zadovoqni rezultatima posle izbora. SPS-u, po istraìvawima javnog mnewa, izbori sigurno odgovaraju, a mi ih ne traìmo. Traè ih oni kojima ne odgovaraju, verovatno zato da izbora ne bude – rekao je Da~i}. Po wegovom mi{qewu, Srbija ima va`nijih poslova od izbora – sticawe statusa kandidata za EU i re{avawe spornih pitawa na Kosovu.

REKLI SU Dra{kovi}: Prete mi iz kabineta jednog ministra Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra {ko vi} izjavio je da mu prete i iz kabineta jednog ministra i da je to i prete}e pismo „Crne ruke” predao policiji. On je u intervjuu „Blicu” naveo da mu je pre petnaestak dana stiglo sli~no pismo kao od „Crne ruke”, i to elektronskom po{tom iz Beograda. U wemu su, kako je rekao, na listi osu|enih na smrt jo{ mnogi, „a me|u wima je i predsednik Srbije Bo ris Ta di}„. – Oba pisma sam predao policiji. Mislim da i inspiratore i izvr{ioce mogu da otkriju lako, ali se pla{im druga~ijeg ishoda. Jer, nedavno je policija otkrila odakle su mi upu}ivane neke anonimne pretwe, a upu}ivane su iz kabineta jednog ministra i s wegovog telefona. Policija je bila u kabinetu tog ministra, a onda je neko stavio veto na objavqivawe rezultata istrage – tvrdi Dra{kovi}. On smatra da nije nimalo slu~ajno {to se to poklapa s trenutkom kada mu, kako tvrdi, javno prete i neki ministri.

Vu~i}: Napustite vlast – Srpska napredna stranka smatra da Vlada Srbije mora da podnese ostavku iz moralnih i objektivnih razloga i da je jedini faktor koji homogenizuje stranke na vlasti strah od odgovornosti za na~iwewu {tetu – izjavio je ju~e zamenik predsednika SNS-a Alek san dar Vu ~i}. On je na konferenciji za novinare rekao da je neverovatno za zemqu koja je u{la u posledwih {est meseci pred redovne izbore da „predsednik jedne od vladaju}ih partija optu`uje ministra u Vladi u kojoj i on ima ministra da ho}e da ga ubije i da ta vlada i daqe postoji”. On je ocenio da bi elementarna stvar bila da se takva vlada napusti, i dodao da se u vlasti slu`e „trikom o razli~itosti” da bi opravdali daqe postojawe koalicije. Po wegovim re~ima, Vlada je dovela Srbiju na za~eqe lestvice po tehnolo{kim inovacijama, a „po odlivu mozgova smo iza Gvineje Bisao” te bi, „ako ne zbog moralnih razloga, onda zbog objektivnih morala da podnese ostavku”.

ekonomija

subota19.novembar2011.

Li zing dr ma kri za – Lizing tr`i{te Srbije i ~itavog Balkana trpi velike posledice ekonomske krize, a da qe si stem ske pro me ne pospe{ile bi oporavak doma}e lizing industrije u narednom periodu – ocenila je ju~e potpredsednica Asocijacije lizing kompanija Srbije Silvana Tri~kovi} koja je i di rek tor ka kom pa ni je „NBG Le a sing”. – To kom 2011. godine uo~avaju se pozitivne promene u zakonskoj regulativi koje otvaraju novi prostor za razvoj celokupne bran{e, ali je neophodno uvesti izmene na kojima li zing kom pa ni je in si stiraju. Ona je podsetila na to da je izmenom Zakona o finansijskom lizingu dozvoqeno finansirawe nekretnina putem lizinga i ukinut minimalni rok na koji se zakqu~uje ugovor o lizingu, a stupawem na snagu Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu, olak{ava se postupak izvr{ewa nad predmetom lizinga.

dnevnik

MI O DRAG KO STI] JO[ JED NOM ME \U VR BA [A NI MA

U „Kar nek su” ~e ka ju ga zdu i stre pe za po sao Pri~a o tome da je novi vlasnik Industrije mesa „Karneks“ postao Miodrag Kosti} i daqe ne jewava me|u gra|anima op{tine Vrbas, kao i naga|awa o tome kakva }e sudbina zadesiti oko 1.800 radnika koji su zaposleni u vrbaskoj mesnoj industriji. Da li su Vrba{ani zabrinuti s razlogom ostaje da se vidi 24. novembra, za kada je zakazana sednica Upravnog odbora „Karneksa“, na kojoj }e biti razmatrano i pitawe sklapawa novog kolektivnog ugovora. Kako nezvani~no saznajemo, prilikom analize poslovawa preduze}a do{lo se do zakqu~ka da „Karneksu“ nije potrebno ovoliko radnika koliko ih sada ima te se mnogi pla{e da }e ostati bez posla. Da li je strah opravdan ili ne, da li ima vi{ka radnika i koliki

je – vide}e se najverovatni vrlo brzo. Predsednik Op{tinskog ve}a Saveza samostalnih sindikata u Vrbasu Uro{ Kla~ar ka`e da radnicima zaposlenima u „Karneksu“ kolektivni ugovor isti~e 2. decembra, i nagla{ava da je sa sada ve} biv{im vlasnikom, Investicionim fondom „A{mor“ sa sedi{tem u Londonu, sindikati ve} trebalo da potpi{u novi. – Sada vidimo da je biv{e rukovodstvo „Karneksa“ u stvari odugovla~ilo s potpisivawem kolektivnog ugovora i time kupovalo vreme jer su znali {ta }e se desiti. Moramo pripremiti novi kolektivni ugovor i krenuti u pregovore s novim rukovodstvom „Karneksa“ i nadam se da }emo ostvariti dobru saradwu – istakao je Kla~ar u ime sindika-

ta koji broji oko 700 radnika „Karneksa“. Za razliku od Kla~ara, predstavnik sindikata „Nezavisnost“ Milojica @ivkovi} nije `eleo da komentari{e prodaju

vrbaske klani~ne industrije i pitawe kolektivnog ugovora radnika. – Jo{ uvek nije trenutak da bilo {ta komentari{emo. O~ekujem da nam se prvo obrati neko u

ime novog poslodavca – kratko je rekao @ivkovi}. Da podsetimo, „Karneks”, koji je od 2006. bio u sastavu engleskog Investicionog fonda „A{mor”, od prekju~e posluje u sastavu „MK-grupe”, saop{tila je Kosti}eva kompanija.Po informacijama „Dnevnika”, generalni direktor kompanije „Karneks“ Hju Mekrejnolds ve} je podneo ostavku, kao i predsednik Upravnog odbora Goran Alteras. Koliko je Kosti} platio „Karneks” nije saop{teno , ali se vrednost mo`e proceniti na osnovu podataka Beogradske berze, a po wima, kompanija „Karneks” vredi 26 miliona evra, {to je pribli`no i wena najve}a vrednost u posledwu godinu dana. Da li je toliko i pla}ena... M. Ke ko vi}

[TA ]E BI TI S KRE DI TI MA VE ZA NIM ZA EVROP SKU MO NE TU AKO ONA PRO PAD NE

Ako evro puk ne, ban ke du go ve opro sti ti ne }e

STRA NE BAN KE PO SLU JU KO REKT NO, TVR DE U NBS-u

Ne ma be `a wa s nov ce m iz Sr bi je

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Eri}-Jovi} izjavila je ju~e da banke s ve}inskim stranim kapitalom, koje posluju u Srbiji, ne povla~e svoj kapital u inostranstvo i ukazala na to da NBS u svom redovnom nadzoru banaka nije uo~io takve aktivnosti. – Povla~ewe kapitala, o ~emu smo mi iz NBS-a u vi{e navrata izve{tavali, nije mogu}e, iz prostog razloga {to banke kod nas ne predstavqaju filijale stranih banaka nego posebna doma}a pravna lica. Dakle, oni garantuju za svoje obaveze tim kapitalom. Kapital se ne povla~i – izri~ita je bila viceguvernerka Eri}-Jovi} u izjavi Tanjugu. – Ono {to, eventualno, u nekom procesu restrukturirawa mo`e uraditi osniva~, odnosno akcionar, je da poku{a da proda svoju banku, a ne da povla~i kapital – rekla je Mira Eri}-Jovi}, komentari{u}i medijske spekulacije o tome da su banke s ve}inskim stranim kapitalom po~ele da povla~e novac iz Srbije u svoje centrale u inostranstvu, posebno ukazuju}i na banke iz Gr~ke, Italije i neke iz Austrije i Francuske.

– Ali, svaka prodaja, u smislu procene novog vlasnika, podle`e prethodnoj saglasnosti NBS-a. Tako da, zaista, u superviziji nismo uo~ili takve pojave, niti takve aktivnosti. Vr{imo poja~an nadzor nad svim bankama jer situacija tako nala`e – kazala je Mira Eri}-Jovi}, nagla{avaju}i da su u to ukqu~ene i banke ~ije su centrale u zemqama Evropske unije koje su u problemima s javnim finansijama. – Kod nas su sve banke, ukqu~uju}i i italijansku banku Unikredit i druge, potpuno u redu, posluju u skladu s na{im propisima, solventne su, likvidne... – istakla je viceguvernerka NBS-a, i pozvala se na ocenu Me|unarodnog monetarnog fonda koji je to potvrdio ove nedeqe. Mira Eri}-Jovi} je podsetila na to da je i regionalni predstavnik MMF-a za Centralnu i Isto~nu Evropu Mark Alen rekao, posle uspe{nog zavr{etka prve revizije aran`mana „iz predostro`nosti„ izme|u Srbije i Fonda, da je bankarski sektor u na{oj zemqi solventan, likvidan i pod strogom supervizijom NBS-a.

Nekada smo mislili i ra~unali u nema~kim markama, a onda je do{ao evro i pre{altovali smo se na novu valutu. [ta }e biti ako ova valuta propadne? – to pitawe ovih dana mnogo je zabrinulo {tedi{e. Za razliku od wih, du`nici su se ~ak malo obradovali. Nema valute prema kojoj su se zadu`ili pa samim tim ni obaveza. Ali, kao {to ni {tedi{e ne}e biti o{te}ene ako evro ode u istoriju, isto tako ni banke koje su odobravale indeksirane kredite ne}e odustati od zajmova indeksiranih u evrima. Ukoliko bi se ipak dogodilo da se ~lanice evrozone vrate na svoje valute, ili ako to u~ini neka od wih, do{lo bi do sli~nog procesa kao kada je jedinstvena evropska valuta uvedena. Kursevi bi se fiskirali, a potom bi svaka od wih daqe sama odlu~ila ho}e li kasnije voditi politiku plivaju}eg kursa ili }e ga fiksirati za jen, dolar ili nema~ku marku. Ona bi, izvesno, opet postala glavni reper u Srbiji. – Ako bi se to dogodilo, gr~ke banke bi verovatno vezale kredite koji su indeksirani u evro za drahmu, nema~ke za marku, italijanske za liru – ka`e direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Terzi}.

OLI VER DU LI] NA JA VIO PO MO ] GRA \E VI NARIMA

Bi }e sub ven ci ja za sta no ve

Ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} izjavio je da je pripremqen paket mera pomo}i gra|evinskoj operativi i onima koji kupuju proizvode te operative, pre svega stanove i lokale. – Ciq je da u predstoje}oj godini bude definisana ve}a suma novca za subvencionisawe stambenih kredita i da se pro{iri krug qudi koji mogu pristupiti subvencionisanim kreditima – najavio je Duli}. On je rekao da je namera da budu preispitani efekti mere NBS-a za komercijalne kredite i obavezno u~e{}e od 20 odsto i da }e morati da do|e do debate o tome na koji na~in je to uticalo na o~igledno i nesumwivo smawewe broja kredita na trì{tu i oteàvawe uslova onima koji èle da kupe stan.

On je najavio da }e s Ministarstvom finansija biti razmotreno da li je mogu}e da se izna|u pare da se i u slede}oj godini nastavi projekat pomo}i gra|evinarima, koji je podrazumevao u ovoj godini izgradwu 247 razli~itih projekata: stanova, hala sportova, bazena, domova zdravqa, vrti}a po ~itavoj Srbiji. Duli} je rekao da slede}a gra|evinska sezona ne}e biti laka i da dràva mora, osim produètka roka vaèwa Zakona o pomo}i gra|evinskoj operativi, da izna|e novac da bi se gra|evincima obezbedio posao. – Pla{im se da }emo, ukoliko ne obezbedimo maksimalne olak{ice kada je u pitawu kupovina stanova, prosto ostati bez gra|evinske operative – kaè Duli}, dodav{i da je u ovom trenutku samo u Beogradu izdato gra|evinskih dozvola za milion i po kvadrata.

Koliko bi u toj pri~i gra|ani mogli postati o{te}eni i da im dug poraste? – Nemogu}e je da se u tom slu~aju zadu`ivawa gra|ana enormno pove}aju – obja{wava direktor sektora za poslove sa stanovni{tvom Razvojne banke Vojvodine Goran Radujko. – Tu je na{ zakon o obligacionim odnosima pa Zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga, ~ija primena po~iwe po~etkom decembra, a koji predvi|a da se obra~un kamate jasno predstavi i da se klijentu navedu parametri za koje se vezuje, na~in obra~una valute u kojoj su indeksirani i sli~no.

Gra|ani Srbije dugovali su krajem oktobra 535,66 milijardi dinara. To govore podaci Kreditnog biroa Udru`ewa banka Srbije. Suma se uvek iskazuje u dinarima, ali je tek 15 odsto tih zajmova u doma}oj valuti, ostali su indeksirani, a najve}i broj je vezan za evro. Evropska centralna banka je nedavno snizila svoju referentnu stopu, pao je i euribor. Dok traje kriza, ne}e biti znatnijih pomerawa navi{e. Na{a narodna banka je nedavno snizila referentnu stopu ~ak 0,75 odsto i ona je sada deset procenata. Viceguverner Bojan Markovi} nedavno rekao da ovo obarawe omogu}ava da dinarski

zajmovi znatno pojeftine. Ho}e li bankari ubudu}e vi{e zajmova davati u dinarima? Wihov procenat bi u narednom periodu mogao porasti, ali zaokret ne treba o~ekivati. Baza, to jest {tedwa, u dinarima jo{ je slaba. Gra|ani u depozitima imaju 7,6 milijardi evra a 1.151,3 milijardu dinara. Ulozi u doma}oj valuti su rasli brè od onih u evrima, ali je baza od koje se krenulo bila veoma mala. [to se ti~e gra|ana koji vra}aju indeksirane zajmove, i daqe }e ih najvi{e brinuti odnos evro–dinar. Za utehu je da im je sada lak{e nego du`nicima iz zemaqa u okruèwu. Podaci NBS-a govore da je dinar u oktobru oja~ao 0,7 posto. U na{oj centralnoj monetranoj instituciji obja{wavaju da je tome doprineo neto priliv kapitala po osnovu direktnih stranih ulagawa, kao i aran`man „iz predosto`nosti„, sklopqen s MMF-om. U istom periodu valute Turske, Poqske i Ma|arske su gubile na vrednosti pa su tamo{we centralne banke bile prinu|ene na to da interveni{u na deviznom trì{tu da bi spre~ile preteranu deprecijaciju. Bilo nam je ne{to lak{e kada vra}amo zajmove nego wima. D. Vu jo {e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom UTP Srbija, Kraqevo

Promena %

Cena

152,17

580

522.580

Prostor, Ada

19,93

704

12.672

AMS osigurawe, Beograd

13,66

699

4.194

6,25

1.990

39.800

4,81 Promena %

10.900 Cena

98.100 Promet

-8,90

1.505

Karneks, Vrbas ^a~anska banka, ^a~ak Pet akcija s najve}im padom Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

BELEX 15 (531,32

Promet

Naziv kompanije

0,37)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,11

1.755

12.720.845

NIS, Novi Sad

1,40

652

100.423.518

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.853

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.215

3.730.860

Soja protein, Be~ej

0,18

552

154.965

213.726

Energoprojekt holding, Beograd

0,72

421

155.374

Agrobanka, Beograd

Meser Tehnogas, Beograd

-4,94

4.565

104.995

2,84

4.094

528.068

Bambi Banat, Beograd

-4,76

20.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,99

500

525.000

Termika, Beograd

-2,71

1.400

12.600

Jubmes banka, Beograd

0,00

14.299

142.990

-1,62 Promena %

487 Cena

63.350 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.700

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.710

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-1,38

5.128

353.830

Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

1,40

652 100.423.518

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

339.300

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-8,90

1.505

213.726

Tigar, Pirot

-1,62

487

63.350

Soja protein, Be~ej

0,18

552

154.965

Veterinarski zavod, Subotica

-0,28

355

12.425

Karneks, Vrbas

6,25

1.990

39.800

Svi iznosi su dati u dinarima

ANA LI ZA SVET SKE BAN KE

subota19.novembar2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

NO VI ZA KON O JAV NIM NA BAV KA MA, ILI BA CA WE PRA [I NE U O^I

Bal kan se spo ro opo ra vqa

Pri vre de ze ma qa Za pad nog Bal ka na sle de }e go di ne ~e ka ju no ve te {ko }e zbog du `ni~ ke kri ze u evro zo ni, ka `e se u iz ve {ta ju Svet ske ban ke ko ji je ju ~e pred sta vqen u Bri se lu. – Te {ko je bi ti op ti mi sta u sve tlu eko nom skih po ka za te qa – re kao je vo de }i eko no mi sta Svet ske ban ke Ronald Hud, pred sta vqa ju }i iz ve {taj ko ji se od no si na pet ze ma qa u re gi o nu

– Sr bi ju, Cr nu Go ru, Bo snu i Her ce go vi nu, Ma ke do ni ju i Al ba ni ju. U is tra ì va wu je ob ra |e no i Ko so vo i Me to hi ja. Sve pri vre de u re gi o nu su ra wi ve zbog struk tu ral nih pro ble ma, ka è se u iz ve {ta ju, a kao glav ne sla bo sti na vo de se ve li ki unu tra {wi i spoq ni du go vi, obim no u~e {}e ba na ka iz Gr~ ke i Ita li je u ban kar skom sek to ru (go to vo 50 od sto) i o~e ki va no sma we we stra nih in ve sti ci ja. Sr bi ja po tom iz ve {ta ju spa da u red sred we ugro è nih ze ma qa. Kom bi no va ni pri vred ni rast }e do kra ja ove go di ne s o~e ki va na 2,5 pa sti na sve ga 2,1 od sto, na vo di se u iz ve {ta ju. – Za ni mqi vo je da do zna ke iz ino stran stva, ko je u ne kim ze mqa ma idu i do 15 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da, go to vo uop {te ne fluk tu i ra ju i osta ju sta bil ne – re kao je Hud, ali je na veo da su svi osta li iz vo ri pri ho da pro ble ma ti~ ni.

Ten de ri se pr vo na me ste, pa se on da ras pi {u Po sled wih da na, a i me se ci, po di gla se ve li ka pra {i na oko iz me na Za ko na o jav nim na bav ka ma jer je o~i gled no da su mu} ke u ovoj obla sti pre {le sva ku me ru. Me |u tim, ume sto da za ve de red, vlast pra vi jo{ ve }u zbr ku i u su {ti ni pred lo è nim za ko nom ne re {a va dva kqu~ na pro ble ma, a to su na me {ta we ten de ra za jav ne na bav ke i pre ne go {to se ras pi {u i dru gi, na ko ji se pri vred ni ci à le u po sled we vre me, a to je bu kval no oti ma we po slo va od fi r mi ko je su po be di la na jav nom kon kur su zva nom ten der. Oti ma ~i i uce wi va ~i su, na rav no, ve li ke fi r me ili kom pa ni je bli ske svim ni vo i ma vla sti, a naj ~e {}e onoj lo kal noj. O to me ka ko se do no si no vi za kon, to jest me wa sta ri, naj bo qe po ka zu je kon fu zi ja ko ju je iza zvao dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Goran Radosavqevi}. On je pre ne ko li ko da na, go stu ju }i na RTS-u, pr vo iz ja vio je da “Upra va za jav ne na bav ke ne }e bi ti uki nu ta ne go }e ~ak bi ti oja ~a na”. Dva sa ta ka sni je, u~e stvu ju }i na me |u na rod nom sku pu o jav nim na bav ka ma, iz ja vio je da }e “sve po slo ve ko je je oba vqa la Upra va za jav ne na bav ke pre u ze ti Mi ni star stvo fi nan si ja” i da }e “Upra va bi ti uki nu ta”. S dru ge stra ne, u no vim iz me na ma Za ko na o jav nim na bav ka -

Do ne ti za kon o po re klu imo vi ne ^lan Od bo ra Agen ci je za bo r bu pro tiv ko rup ci je êdomir ûpi} oce nio je da su za bo r bu pro tiv ko rup ci je iz u zet no va `ni ja sni i pre ci zni za ko ni i uvo |e we o{trih ka zni. On je re kao da sma tra da je neo p hod no do ne ti i za kon o po re klu imo vi ne, zbog „po bo~ ne ko rup ci je” ko ja se, ka ko je is ta kao, te {ko ot kri va. Po û pi }e vim re ~i ma, va `na je i ulo ga ne za vi snih te la jer su in sti tu ci je u ve li koj me ri „uni {te ne i iz lo è ne uce na ma”. ma, u ~la nu 62 pi {e da }e Upra va pre sta ti da ra di na kon fo r mi ra wa upra ve za cen tra li zo va no spr o vo |e we jav nih na bav ki. Ova no va upra va ne }e ima ti ni ka kve kon trol ne funk ci je, ve} }e sa mo pre u ze ti mo de le pri pre me kon kurs nih do ku men ta ci ja i odr à va }e po r tal jav nih na bav ki.

^U VE NA AUSTRIJ SKA KOM PA NI JA STI @E U VOJ VO DI NU

„Sva rov ski” kri sta li, a iz Su bo ti ce Pred stav ni ci Vla de Sr bi je i austrij skog pro iz vo |a ~a kri sta la i na ki ta „Sva rov ski” pot pi sa li su ju ~e u Be o gra du me mo ran dum o raz u me va wu o otva ra wu fa bri ke u Su bo ti ci. Kom pa ni ja „Sva rov ski„ pla ni ra da u pr voj fa zi ulo`i 15 m il iona ev ra i ot vori 600 rad ni h mesta, a u drugoj f azi da invest ira jo{ 25 m ili ona ev ra . Memor andum o razumeva wu p ot pisali su ministar ekono mi je S rb ije Neboj{a ]iri}, am ba sad or Austri je u Srbiji Klemens Koja i gradona~elnik Subot ice Sa{a Vu~ini}. Preds t avni ci „Svar ovskog„ nisu pris us tvovali potpis iva wu tog do kum enta u P redsed ni{ tvu Srbi je j er wi hov avion zb og magle n ije mogao da sleti na be og radsk i aerodrom. ]iri} j e istakao da }e „Sva rovsk i„ u decem bru po~eti pripreme z a izgradwu f ab rik e u Suboti ci na zemqi {tu koje }e t oj komp aniji dat i grad. On je i st akao da }e to bit i prva fa brika „S var ov skog„ i zv a n Austr ije. – Ov a investi cija i pri sus tv o „Svarovsko g” pokazuje za{to je S -

rbija u 201 1 . godini li der u priv la~ew u str an ih inv es ticija u regionu – rekao je ministar ]ir i}, i ko ns tatov ao da je S rbija jo{ jedno m pokaza la d a je ve oma a traktivna za s tra ne inve st it ore. Mini st ar ]iri } je izra zio u ver ew e da }e sli~n i spo razum i bi ti po tp isani s jo { dva velika inost rana investitora . – Ova i nv es ti cija po kazuje da Vladina strateg ija d aje rezul tate, i ma mo proizvodwu n amewen u i zv oz u, ot varawe no vi h radnih m est a, i to u u slovim a ne zabele`e ne svetske e kon omske k ri ze – kon st -

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

100,9989

103,0601

105,4305

100,5897

Australija

dolar

74,7586

76,2843

78,0388

74,5298

Kanada

dolar

72,7448

74,2294

75,9367

72,5221

Danska

kruna

13,5655

13,8423

14,1607

13,5239

Norve{ka

kruna

12,8936

13,1567

13,4593

12,8541

[vedska

kruna

11,0219

11,2468

11,5055

10,9881

[vajcarska

franak

81,3916

83,0527

84,9629

81,1425

V. Britanija

funta

118,0445

120,4536

123,2240

117,6832

SAD

dolar

74,8861

76,4144

78,1719

74,6569

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 11. 2011. godine

atovao je ]i ri}, doda ju}i da j e u spe{n a re aliza ci ja posl a s kompa nij om „Sv aro vs ki „ dokaza la utemeq en ost prelas ka s antikr iznog mode la zas no vanog na pot ro {w i na model pro izvodwe n amewe ne izv ozu. Hol ding „Sva rov ski intern ac io nal„ bavi se pro iz vodwom krist ala za nakit i u kra sne figure, kao i m at erija la od kristala za mod nu indus triju i k ri stalne lus tere. Ta k ompanija j e u 20 10. godini imala promet od 2,06 milijarde evra, a u 120 zemaqa zapo{qava oko 23.000 qudi.

Kon kurs za di rek to ra Po {te Mi n i s tar s tvo kul t u r e, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Sr bi je ob ja v i l o je u no v om bro j u „Slu `be nog gla sni ka„ kon kurs za ge ne ral nog di rek to ra PTT „Sr bi ja”. Ka ko se na vo di u ogla su, ge ne ral ni di rek tor tog jav nog pred u- ze }a bi }e ime no van na pe riod od ~e ti ri go di ne, a po treb n o je da ima vi s o k o obra zo va we i naj ma we tri go d i n e rad n og is k u s tva. Kan di da ti uz pri ja vu mo ra ju da do sta ve i pro gram raz vo ja PTT „Sr bi ja„ za naj ma we na red nih pet go di na.

Sve u sve mu, is pa da da da }e se no va bo r ba pro tiv na me {taq ki u jav nim na bav ka ma vo di ti po si ste mu ka di ja te tu `i – ka di ja ti su di jer je o~i gled no da kon tro lu ne }e spr o- vo di ti ne ko ne za vi san ve} dr `av ni apa rat, oli ~en u qu di ma za po sle nim u Mi ni star stvu fi nan si ja.

Uki da we Upra ve za jav ne na bav ke i osni va we cen tral ne in sti tu ci je za jav ne na bav ke na ni vou Re pu bli ke, ko ja }e ujed no oba vqa ti i kon tro lu tog pro ce sa, otvo ri }e ve li ki pro stor za si stem sku ko rup ci ju i mo gu} nost vla da ju }oj ko a li ci ji da obez be di do dat ne pa re za fi nan si ra we pred sto je }ih iz bo ra, upo zo ra va po sled wih da na stru~ na jav nost, ali vlast za to mno go ne ma ri. U su {ti ni, ka kav god za kon da se do ne se i ko god da kon tro li {e jav ne na bav ke, ako se ne re {i pro blem na me {ta wa ten de ra pre we go vog ras pi si va wa i ne spre ~e zlo u po tre be po sle pro gla {e wa po bed ni ka kon kur sa, ni {ta se zna ~aj no ne }e pro me ni ti. Oni ko ji su do sa da va ra li i kra li na sta vi }e to da ra de. I pred sed nik Dr àv ne re vi zor ske in sti tu ci je Radoslav Sretenovi} upo zo rio je ne dav no na to da je po se ban vid ko rup ci je ko ji po ga |a ze mqe u tran zi ci ji to {to se ten de ri za jav ne na bav ke „na me {ta ju” i pre ne go {to se ob ja ve. On, me |u tim, sma tra da se to bar de li mi~ no mo è iz be }i ta ko {to }e se sve na bav ke za dr àv ne or ga ne oba vqa ti cen tra li zo va no, od qu di ko ji }e bi ti do bro pla }e ni i ko ji }e mo }i da kon tro li {u ka ko se te pro ce du re spr o vo de. D. Uro {e vi}

DE FI CIT BU YE TA 112 MI LI JAR DI DI NA RA

Mi nus ste è dr àv nu ka su Mi ni star stvo fi nan si ja ob ja vi lo je da je de fi cit bu xe ta Sr bi je u ok to bru iz no sio 111,95 mi li jar di di na ra i po ve }an je 10,62 mi li jar di u od no su na sep tem bar. Po ura |e nom re ba lan su bu xe ta za te ku }u go di nu, de fi cit je pla ni ran na oko 142,7 mi li jar de di na ra, ras ho di na oko 850,1 mi li jar di i pri ho di na oko 707,34 mi li jar di di na ra. Ras ho di dr àv ne ka se u pro te klih de set me se ci bi li su oko 112 mi li jar di di na ra ve }i u od no su na pri ho de. U ok to bru su zna ~aj no sma we ni pri ho di od na pla te po re za na do ho dak gra |a na – na oko 3,57 mi li jar di di na ra – jer je deo tog po re za pre ba ~en u nad le `nost bu xe ta gra do va i op {ti na, pre ma iz me we nom Za ko nu o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve. Naj ve }i ras ho di bu xe ta u ok to bru bi li su po osno vu ka ma ta, s ob zi rom na to da se u sep tem bru i ok to bru ot pla }u je naj ve }i deo ino stra nog du ga, kao i za do ta ci je or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa – 24,27 mi li jar de, {to je oko 500 mi li o na vi {e ne go u sep tem bru. Za pla te ko ri sni ka bu xe ta je is pla }e no 17 mi li jar di, ili oko 200 mi li o na vi {e ne go pret hod nog me se ca, a ka pi tal ni iz da ci uve }a ni su za dve mi li jar de di na ra.

SR BI JA MO RA PRO ME NI TI PO RE SKI SI STEM

Za bo ga te i si ro te ne sme ju bi ti isti na me ti Iako je Sr bi ja jo{ da le ko od Evrop ske uni je, u ne kim stva ri ma zna ~aj no se pri bli ì la pra vi li ma ko ja ta mo va è. I ne ka ko uvek je u ta kvim slu ~a je vi ma re~ o ce na ma, ko je su sli~ ne kao i u raz vi je nim ze mqa ma, bez ob zi ra na to {to su ov de pri ma wa i stan dard da le ko ni ì. E pa, jed na od tih stva ri u ko ji ma Sr bi ja ne za o sta je za EU je po re ski na met na pla te jer je on na ni vou pro se ka EU. Ipak, raz li ke su znat ne, a obi ja ju se o gla vu naj ve }eg bro ja za po sle nih u Sr bi ji jer su pla te znat no ni è, a i raz li ke u opo re zi va wu vi so kih i ni skih za ra da ni su do voq ne. Ili, ka ko bi se mo glo re }i – vi {e se uzi ma od onih ko ji ne ma ju ne go od onih ko ji ima ju. A da je ta ko, do voq no je po gle da ti pla te i za hva ta wa, ali to go vo re i po da ci Or ga ni za ci je za eko nom sku sa rad wu i raz voj. Na i me, po re sko op te re }e we bru to pla ta u Sr bi ji je 38,5 od sto, a u EU 39 od sto. To op te re }e we je jed na ko na me tu od 63 od sto na ne to pla tu, a to, pak, zna ~i da na sva kih 100 di na ra ko je is pla ti za po sle nom, po slo da vac u Sr bi ji jo{ 63 di na ra mo ra da pla ti na ime po re za i do pri no sa. Ipak, ni to ni je sve ka da je opo re zi va we pla ta u pi ta wu. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Mihail Arandarenko uka zu je na to da je pro blem sa si ste mom opo re zi va wa pla ta u Sr bi ji ne sa mo u to me {to je po re sko op te re }e we pre ve li ko za pro se~ nu pla tu ve} i u to me {to je iz u zet no vi so ko za pla te ni è od pro se ka. Na i me, po re sko op te re }e wa na pla te ni è od pro se ka, ka kve pri ma ve }i na za po sle nih, pro cen tu al no je go to vo iden ti~ no kao na vi so ke. Oba ve za po slo dav ca je da na ne to pla tu od 210 evra dr à vi pla ti jo{ 127, {to je 62 od sto ne to za ra de, na dvo stru ko ve }u pla tu iz dva ja se 66 od sto, a na pla tu od oko 1.500 evra, da kle ~ak se dam pu ta ve }u od one is pod pro se ka, dr à vi tre ba upla ti ti oko 68 od sto. Uz to, Aran da ren ko is ti ~e da je do dat ni pro blem i to {to je u Sr bi ji neo po re zo va ni iz nos pla te

ma li – 73 evra, dok je u evrop skim ze mqa ma taj deo ~e sto jed nak mi ni mal noj za ra di, a u ne kim su i sto pe do pri no sa za rad ni ke s ma lim pla ta ma ni `e. Mi ni star eko no mi je i re gi o- nal nog raz vo ja Sr bi je Neboj{a

sa pla te na 100 evra, na {ta se Vla da oba ve za la u do go vo ru sa so ci jal nim part ne ri ma sre di nom ove go di ne, ali i to bi se ne ga tiv no od ra zi lo na bu xet. Stru~ wa ci na gla {a va ju da od lu ka o sma we wu po re skog op te re }e wa pla ta ne mo `e bi ti izo lo va na me ra, {to zna ~i da bi bi lo po treb no sma we we ras ho da u bu xe tu ili po ve }a we de fi ci ta i ne kih dru gih po re za, a to zna ~i po ve }a we po re za na do da tu vred nost. Po mi {qe wu ~la na Fi skal nog sa ve ta ko ji se du go ba vio po re skom re for mom Nikole Altiparmakova, to ne mo `e bi ti re for ma ko ja sa mu se be fi nan si ra, kad god da se spro vo di. Pro tiv po ve }a wa neo po re zi vog de la pla ta su lo kal ne sa mo u pra ve jer je ne dav no usvo jen za kon o wi ho vom fi nan si ra wu po

Sto pe ne gde vi {e, ne gde ni è Po re sko op te re }e we pla ta u raz vi je nim ze mqa ma Evr pe se raz li ku je i ne gde je vi {e, a ne gde ni è ne go u Sr bi ji. U Ne ma~ koj je, re ci mo, op te re }e we bru to pla te 46 od sto, u Fran cu skoj 45 od sto, ali je u tim ze mqa ma za ra da u naj ma we pla }e nim sek to ri ma oko 1.000 evra. Op te re }e we pla ta u Ve li koj Bri ta ni ji iz no si 31 od sto, a u Gr~ koj i [pa ni ji 34 od sto. Od re |e ni broj ze ma qa EU je u kri zi sma wio op te re }e we za ra da i po nu dio olak {i ce za po ro di ce, dok u Sr bi ji to ni je slu ~aj, iako je 2009. i 2010. na ja vqe na po re ska re for ma. ]iri} ne dav no je pred lo ìo da se pre par la men tra nih iz bo ra, ko ji bi tre ba lo da se odr è u pro le }e 2012. go di ne, op te re }e we na ne to pla te sma wi sa 63 od sto na 40 do 45 od sto, ali se to za sa da ne raz ma tra zva ni~ no. Da li }e do to ga i do }i, ne mo è se po u zda no re }i, ali je iz ve sno da bi sma we we op te re }e wa pla ta do ve lo do zna ~aj nog uda ra na dr àv ni bu xet, ali i bu xe te lo kal nih vla sti. Go vo ri se i o jo{ jed noj pro me ni – po di za wu neo po re zi vog iz no -

ko jem do bi ja ju vi {e nov ca od po re za na pla te na svo joj te ri to ri ji. Da kle, ve li ke pro me ne u ovoj obla sti ne tre ba o~e ki va ti br zo jer su bu xe ti za in te re so va nih – dr `a va i lo kal ne sa mo u pra ve – sve pra zni ji. Za to i ne ma sprem no sti da se pri sta ne na sma we we pri li va pa }e se, mo `da, tra `i ti ne ke va ri jan te i re {e wa, ali }e se, naj ve ro vat ni je, i da qe uzi ma ti – opo re zi va ti isto kao do sa da – od mno gih mno go, od ma log bro ja ma lo vi {e (u pro cen ti ma, na D. Mla |e no vi} rav no).

subota19.novembar2011.

VO ]E NA [A IZ VO ZNA [AN SA

Ja bu ke nam se po zla ti le – Ako postoji svetla ta~ka u spoqnotrgovinskoj razmeni posledwih nekoliko godina, to je svakako izvoz vo}a – rekao je prof. dr Zo ran Ke se ro vi} s Poqoprivrednog fakulteta govore}i na godi{woj Skup{tini Dru{tva agrarnih novinara o jabuci kao na{oj izvoznoj {ansi. – Mislim da smo uspeli, kada je re~ o vo}arstvu, da napravimo zaokret u tehnologiji, {to bih

tima s kojim radi jeste da u narednih pet godina Fru{ka gora postane tre}a ili ~etvrta regija u Evropi u proizvodwi jabuke. – Prihvatili smo nove tehnologije, pogotovo kad je re~ o podizawu savremenih intenzivnih zasada, gde se broj biqaka po hektaru kre}e od 3.900 do 4.900, u drugoj godini ostvarujemo prinos od 25 i 30 tona, u tre}oj izme|u 45 i 50

POQOPRivRedA

dnevnik

DR @A VA KU PU JE 50.000 TO NA ZR NA PO 18 DI NA RA

Ot kup ku ku ru za od po ne deq ka – Republi~ka direkcija za robne rezerve po~e}e otkup 50.000 tona kukuruza roda 2011. godine u ponedeqak, 21. novembra – izjavio je za „Dnevnik” direktor Produktne berze u Novom Sadu @ar ko Ga le tin.– Kukuruz }e biti otkupqivan preko Produktne berze, i to po 18 dinara kilogram, ukqu~uju}i porez na dodatu vrednost. On je napomenuo da je prose~na tr`i{na cena kukuruza u protekloj nedeqi iznosila 15,50 di na ra ki lo gram, bez PDV-a, odnosno 16,80 dinara, s PDV-om. – Rezerve }e otkupqivati ku ku ruz ovo go di {weg ro da maksimalne vlage do 14 odsto, lomqenih zrna do osam odsto i po dva odsto defektnih i nagorelih zrna, na paritetu FCO silos ovla{}enog skladi{ta-

ra Direkcije – kazao je Galetin. On je precizirao da }e minimalna koli~ina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog re gi stro va nog po qo pri vrednog porodi~nog gazdinstva biti deset tona, a maksimalna 100 tona, dok se od jedne zemqoradni~ke zadruge mo`e kupiti do 150 tona. – Direkcija }e kupqeni kukuruz isplatiti u roku od sedam dana od dana dostavqawa kompletne dokumentacije – dodao je Galetin. U ciqu ravnomerne teritorijalne zastupqenosti pri otkupu kukuruza, svaki okrug }e dobiti odgovaraju}u koli~insku kvotu koja }e biti na raspolagawu za prodaju potencijalnim prodavcima. Otkup po~iwe 21. novembra u 8 ~asova i

traja}e svakog radnog dana od 8 do 14.30 ~asova, sve dok se ne otkupi predvi|ena koli~ina. Prvi kontakt za prodaju neophodno je ostvariti s Produktnom berzom u Novom Sadu na jedan od telefona (pozivni 021):

527–329, 443-493, 63–38–060, 445–416, 443–409, 445–407, 445–423, 523–132, 63–38–124, 443–473, 63–34–251, 443– 120, 443–498, 445–406, 526–165, 526–875, 445–953, 63–39–061, 445–413, 522–272.

OB RO V^ ANI TRA @E U ZA KUP DEO ORA NI CA, A VOJ SKA...

Ka ko to dru gi ra de U Ju`nom Tirolu na 18.000 hektara se proizvede oko milion tona jabuka, a u Vojvodini na istoj povr{ini 253.000 tona vo}a. Tamo je 95 odsto qudi u kooperativama. U narednom periodu samo intenzivirawem proizvodwe i prihvatawem savremenih standarda obezbedi}emo sebi izvoz ne samo na rusko trì{te nego i na probirqivo evropsko. Kad je proizvodwa jabuka u pitawu, moèmo da se nosimo s razvijenim vo}arskim zemqama, ~ak da idemo ispred. voleo da se desi i u drugim granama poqoprivrede. To dokazuje i struktura izvoza u posledwih nekoliko godina, u kojoj je na prvom ili drugom mestu izvoz vo}a i povr}a i prera|evina. Izvoz jabuke 2006. godine bio je oko 35.000 tona, kada je Ministarstvo poqoprivrede na~inilo dobar potez odlu~iv{i da investira u podizawe hladwa~a, ~ime je otklowena jedna od kriti~nih ta~aka u tehnologiji proizvodwe jabuke. Ve} 2007. godine ostvaren je izvoz od 68.000 tona. Lane je izvoz bio oko 106.000 tona, a u prva ~etiri meseca ove godine u strukturi izvoza u Srbiji jabuka je na {estom mestu, {to se doga|a prvi put u istoriji. Po re~ima profesora Keserovi}a, kada je u pitawu tehnologija proizvodwe jabuka, Srbija trenutno moè da se nosi s onima koje postoje u Evropi. Wegova ideje i ideja

tona. To je jedan od dokaza kako se uvo|ewem savremenih tehnologija moè pokrenuti razvoj nerazvijenih podru~ja, konkretno Fru{ke gore, a dobar primer za to je Mala Remeta – navodi prof. Keserovi}. Po wegovom mi{qewu, trenutno nam nedostaje, izme|u ostalog, uvo|ewe integralnog koncepta proizvodwe, kakav postoji u Italiji. – Mislim da kod nas postoje tri kriti~ene ta~ke u tehnologiji proizvodwe jabuka – kaè Keserovi}. – To su pre svega velike {tete koje nastaju od grada, pa preporu~ujemo samo podizawe savremenih zasada s protivgradnim mreàma i sistemima za navodwavawe. Drugi problem je to {to slabo uvodimo integralni koncept proizvodwe i tre}i je to {to na{i proizvo|a~i stidqivo ulaze u asocijacije. Z. Ml.

Pa o ri bi da oru „Ka ra |or |e vo” Nedavno je pedesetak me{tana Obrovca, uglavnom paora, organizovalo skup na kojem su traìli da im se 752 hektara obradivog zemqi{ta „Kara|or|eva“, a koje se nalazi u katastarskoj op{tini ovog sela, da u zakup, ali po prihvatqivoj ceni. Kaù da je ove godine izlicitirana cena po hektaru iznosila 54.000 dinara, {to oni ne mogu da plate. Tako|e, dodaju da je biv{a Zemqoradni~ka zadruga „Borac“ iz Obrovca 1961. godine, udruìv{i se s Vojnom ustanovom „Kara|or|evo“, unela imovinu i radnike, a danas ne radi gotovo nijedan Obrov~anin. Na ovakve tvrdwe oglasilo se Ministarstvo odbrane Republike Srbije, odnosno Uprava za odnose s javno{}u. „Vojna ustanova ’Kara|or|evo’, odnosno od 2009. godine pogon Vojne ustanove ’Morovi}’, ne daje zemqu u zakup ve} s odabranim partnerom na 1.300 hektara organizuje zajedni~ku proizvodwu kukuruza, soje, suncokreta i {e}erne repe, pa shodno uloènim sredstvima deli prihod„ – kaè se, izme|u ostalog, u saop{tewu. „’Kara|or|evo’ je godinama poslovalo s gubitkom, a odràvan je samo tehnolo{ki nivo poqoprivrednih aktivnosti. Zbog brojnih problema, bu-

Biv{a Zemqoradni~ka zadruga „Borac” iz Obrovca 1961. godine, udru`iv{i se s Vojnom ustanovom „Kara|or|evo”, unela imovinu i radnike, a danas ne radi gotovo nijedan Obrov~anin xet Ministarstva odbrane o{te}en je za vi{e od 900.000 miliona dinara. VU ’Morovi}’ sa~inila je plan revitalizacije Pogona ’Kara|or|evo’, a od 2009. godine po~ela je obrada oranica u sopstvenoj re`iji. Prve godine od 3.670 hektara sopstvena proizvodwa obavqena je na 220, 2010–11 godine na 1.200

hektara, a plan za ovu i idu}u godinu iznosi 1.700 hektara da bi 2014. godine sve oranice obra|ivalo ’Kara|or|evo’. Sada se zajedni~ka proizvodwa obavqa s poslovnim partnerom na 1.900 hektara, ali se odvija uz velike pote{ko}e vezane za neosnovane zahteve stanovnika Obrovca o povra}aju zemqe {to

nije u nadle`nosti ovog dràvnog organa„, kaè se, izme|u ostalog, u saop{tewu. „U ovoj i narednoj proizvodnoj godini iz sopstvene proizvodwe o~ekuje se prihod od 160 miliona dinara, a iz zajedni~ke proizvodwe jo{ 95 miliona, {to ~ini 255 miliona dinara. Tro{kovi poslovawa pogona ’Kara|or|evo’ u 2012. godini planirani su u iznosu od oko 150 miliona dinara, a planirana dobit 105 miliona„, dodaje se. Nadle`ni u lokalnoj samoupravi kaù da oni nemaju ni{ta s izdavawem zemqe „Kara|or|eva“ u zakup jer ona jeste dràvna, ali data Vojsci. Tako|e, ovde se kaè da izdavawe zemqe u zakup nema veze sa socijalom i da je normalno da se zemqa da u zakup onome ko najvi{e ponudi, a jedino je va`no da se zakup naplati. I dok u Vojsci kaù da je ceo posao oko zajedni~ke proizvodwe na oranicama „Kara|or|eva“ transparentan, saznali smo da u ovoj op{tini zakup od 54.000 dinara po hektaru nije najve}i. Dràvne oranice ~iju je licitaciju sprovela lokalna samouprava znale se ponekada da dostignu i sumu od 61.000 dinara po hektaru. M. Suyum

MI NI STAR STVO PO QO PRI VRE DE ODRE [I LO KE SU

Iri `a ni ma sti `e 250 ju ni ca Ministrastvo poqoprivrede }e finansirati kupovinu 250 kvalitetnih priplodnih junica koje }e biti podeqene poqoprivrednim proizvo|a~ima na teritoriji iri{ke op{tine. Vrednost je 45 miliona dinara,

da budu ispo{tovani i odre|eni uslovi, odnosno da gazdinstvo ve} ima bar jednu kravu te da ima odgovaraju}i prostor za sme{taj, a dobijena junica ne}e smeti da se proda bar pet godina.

Ciq ovog projekta je da se pomognu registrovana poqoprivredna gazdinstva iz na{e op{tine tako {to }e dobiti po jedno grlo (Vladimir Petrovi}) od ~ega }e Ministrastvo platiti 36 miliona dinara, dok }e sama op{tina iz svog buxeta izdvojiti devet miliona. – Ciq ovog projekta je da se pomognu registrovana poqoprivredna gazdinstva iz na{e op{tine tako {to }e dobiti po jedno grlo – ka`e predsednik iri{ke op{tine Vla di mir Pe tro vi}. – Naravno, osim registrovanosti gazdinstva moraju

Za podelu junica raspisan je konkurs, a bi}e oformqena i komisija koja je utvrditi ispuwenost uslova za wihovu dodelu. Junice }e, po re~ima predsednika Petrovi}a, biti podeqene ve} krajem ove, a najkasnije po~etkom naredne godine. On isti~e i to da }e op{tina obezbediti i besplatan veterinarski nadzor u narednom periodu, a sve s ciqem da se poboq{a

klasna sto~arska struktura na teritoriji op{tine Irig. – U na{em buxetu postoji novac planiran za razvoj poqoprivrede i iz tih para je odvojen i ovaj iznos. U narednoj godini za te svrhe bi}e planirano 15 procenata od ukupnog buxeta. Od tih para }e biti izdvojena i

odre|ena suma za kupovinu priplodnih krma~a jer postoji veliki broj zahteva za pomo} i u toj oblasti. A osim tih mera i u prole}e 2012. godine nastavi}emo podelu besplatnih sadnica vo}a i vinove loze do pola hektara po po qo pri vred nom gazdinstvu – obe}ava predsednik Petrovi}. Op{tina Irig je po procentu izdvajawa iz op{tinskog buxeta za razvoj poqoprivrede u samom vrhu u Srbiji, a postoje i planovi da se u toku naredne godine finansira odlazak mladih poqoprivrednih proizvo|a~a s teritorije ove op{tine na edukacije i usavr{avawa u zemqe Evropske unije. J. An ti}

Is kqu ~e wa stru je Petrovaradin: od 7 do 16 ~a so va deo na se qa Pe tro va ra din, Tvr |a va, Gra di}, Stu de ni do, Bu ko va~ ki put, Puc ka ro{, Za no{, Rib wak, Ka me ni~ ki put, uli ce To me Ma ti }a, Pal mo ti }e va i Bo `i da ra Axi je, fir me „Po be da” i „Na vip”. Beo~in: od 8.30 do 11 ~a so va deo na se qa Be o ~in se lo i Uli ca Pla nin ska pre ma ma na sti ru.

DANAS NA TRGU SLOBODE

Uklo we na di vqa de po ni ja u Be ge ~u

Pro test pro tiv mul ti na ci o nal ki Pro test ni skup or ga ni za ci je ko ja se be na zi va „Oku pi raj mo No vi Sad”, na sta le oku pqa wem qu di pre ko dru {tve nih mre `a, odr `a }e se da nas u 15 ~a so va na Tr gu slo bo de. Or ga ni za ci ja je osno va na po ugle du na ame ri~ ki po kret „Oku pi raj mo Vol strit” ~i ji ~la no vi pro te stu ju ve} me se ci ma u cen tru Wu jor ka. Pro te sti su usme re ni pro tiv mul ti na ci o nal nih kor po ra ci ja i neo li ber la nog ka pi ta li zma, a ra {i ri li su se po ce lom sve tu. Ovo je ~e tvr ti pro test ni skup u No vom Sa du. G. ^.

Ukla wa we di vqe de po ni je ko ja se na la zi la u Be ge ~u za vr {i li su rad ni ci i me ha ni za ci ja „î sto }e”. Zbog obi ma po sla, ~i {}e we je tra ja lo dva de set da na, a na Grad sku de po ni ju od ne to je 20.000 ku bi ka raz li ~i tog ot pa da. Po sao je oba vqen po na lo gu Ko mu nal ne in spek ci je, a iz ovog pred u ze }a ape lu ju na sta nov ni ke Be ge ~a da se po na {a ju od go vor ni je pre ma okru è wu u ko me ì ve i da svoj ot pad od la ù na ade kva tan na ~in u svo je kan te i kon tej ne re. G. ^.

Novosadska subota19.novembar2011.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

DO^EKANO ONO [TO JE DECENIJAMA ^EKANO

Gra dom }e plo vi ti „ze le ni ta la si”?

Ka} do bio ka na li za ci ju

a vod za iz grad wu gra da od lu ~io je da mo der ni zu je ras kr sni ce i za taj po sao pla tio 2,45 mi li o na di na ra. Ne }e mo su di ti da li je to ma lo ili pu no pa ra, ve} da }e od te na pred ne teh no lo gi je ima ti ko rist svi u~e sni ci u sa o bra }a ju. Na i me, ba kar ne ka blo ve za me ni }e op ti~ ki i na taj na ~in se ma fo ri }e po sta ti pa met ni i sa vre me ni i ni ko ne }e mo }i da ih ome ta u sa vr {en stvu ra da. Sve }e bi ti po ve za no do teh no lo {kih sit ni ca, pa }e

se ma for sam mo }i da ga si i pa li cr ve no sve tlo kad pro ce ni da je to po treb no. Sa mo da ne bu de to po ~e tak apo ka lip ti~ nog sce na ri ja iz „Ter mi na to ra” kad su se kom pju te ri po bu ni li pro tiv qu di. Da li }e se ma fo ri do ne ti bo qi tak u sa o bra }a ju, naj bo qe }e zna ti po sle ne kog vre me na da oce ne vo za ~i kao naj me ro dav ni ji u ovom slu ~a ju. Od no vih se ma fo ra o~e ku je mo ze le ni ta las na glav nim grad skim prav ci ma i sva ka ko ras te re }e we sa o bra }a ja. D. Igwi}

POSTAVQAWE PODLOGE TRAJE

I ove go di ne kli za we na [tran du Tra je po sta vqa we pod lo ge za kli za li {te na cen tral nom pla tou [tran da, a tre ba lo bi da se za vr {i do 15. de cem bra. Ka da }e kli za li {te po ~e ti da ra di, za vi si od vre men skih pri li ka. Ce ne osta ju na pro {lo go di {wem ni -

vou, a sme na }e tra ja ti sat i po, dok }e kar ta bi ti 150 di na ra. Iz majm qi va we kli zaq ki ko {ta }e 100 di na ra, a za ku po vi nu ka ra ta na ve li ko bi }e odo bre ni ve li ki po pu sti. To kom zi me bi }e or ga ni zo va ne i {ko le kli za wa. B. M.

Pe {a ~e we do Po po vi ce Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Boc ki pre ko Li pa ri ja, To ri na, Sta rih Le di na ca do Po po vi ce. Sta za je du `i ne oko 14 ki lo me ta ra, a vo -

di~ }e bi ti Zoran Obradovi}. Po la zak je u 8.20 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je broj 71. Za sve bli `e in for ma ci je broj te le fo na je 062464-239. A. L.

V remeploV

Dru {tve ni klub oku pqao pa met U zgra di Me snog od b o r a si n di ka ta pro svet nih rad ni ka, Uli ca voj vo d e Mi { i } a 2, uz pro g ram ko ji su iz ve li ~la n o v i no v o sad ske ope re i p r o f e s o r i Gra d ske mu zi~ ke {ko l e, 19. novembra 1950. otvo ren je dru {tve n i klub. U we mu je bi lo me s ta za dve sto t i n e po s e ti la ca, lep na me {taj, bo gata bi bli o te ka sa po s eb n om ~i ta o n i c om. U klu bu je odr `a no na hi qa de pre da va wa, jav nih raz go vo ra, so li sti~ kih i ka mer nih kon -

ce ra ta, li kov nih iz lo `bi i dru gih umet ni~ kih pri red bi. N. C.

Ka }a ni su ju ~e, na kon mno go go di na, zva ni~ no do bi li ka na li za ci ju ka da su gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, pred sed nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Jovanovi}, pred sed nik MZ „Ka}” Uro{ Lon~ar i Di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Branko Bjelajac sve ~a no ukqu ~i li crp nu sta ni cu i se kun dar nu mre `u

- O~e ku je mo da u to ku ove go di ne tre }i na Ka }a bi ti pri kqu ~e na na ka na li za ci ju i po zi vam sve one ko ji ni su pot pi sa li ugo vo re sa „Vo do vo dom” da to u~i ne. U pro te kle tri go di ne u Ka} smo ulo `i li

Za vr {a va mo ten de re, i u na red nim da ni ma po~iwemo iz grad wu ka na li za ci je u Saj lo vu, Adi cama, Ve ter niku, Bege~u, re kao gra do na ~el nik Pa vli ~i} ka na li za ci je za 300 do ma }in sta va, ko ja su pri kqu ~e na ove go di ne, u po me nu tom me stu. U Ka } u je iz g ra | en ma g i stral ni ko lek tor ka na li za ci je kroz ce lo na se qe i crp ne sta ni ce ko je su spo je ne sa no vo sad skom ka na li za ci o nom mre `om, ~i me su stvo re ni uslo vi za grad wu se kun dar ne ka na li za ci je i ku} nih pri kqu ~a ka.

pre ko 300 mi li o na di na ra i ovo je sa mo po ~e tak uvo |e wa ka na li za ci je na ce lom pod ru~ ju No vog Sa da. Za vr {a va mo ten de re, i u na red nim da ni ma po~iwemo iz grad wu ka na li za ci je u dru gim me sti ma. Ra di }e se Saj lo vo, Adi ce, Ve ter nik, Be ge~u... - is ta kao je Pa vli ~i}.

Fo to: R. Hayi}

Pred sed nik Skup {ti na gra da Alek san dar Jo va no vi} iz ra zio je za do voq stvo da je po sao o ko jem se du go pri ~a lo u grad skom par la men tu sa da spro ve den u de lo. Is ta kao je da pri grad ska na se qa mo ra -

ju da ima ju iste uslo ve za `i vot kao i grad. Po we go vom re ~i ma ovo je i pi ta we eko lo gi je zbog jer su se qu di ko ri sti li sep ti~ kim ja ma ma, a na ovaj na ~in se i po me nu ti pro blem re {a va. B. M.

NA FRIZERSKE SALONE NAMERILE SE CRNKA I PLAVU[A

La `ne in spek tor ke APR-a ha ra ju Re dak ci ji na {eg li sta ju ~e se ja vi lo ne ko li ko fri ze ra iz raz li ~i tog de la gra da ka ko bi upo zo ri li svo je ko le ge da su se u No vom Sa du po ja vi le dve pre va rant ki we ko je se pred sta vqa ju da su iz Pri vred nog re gi stra. - Oko 13 sa ti u{le su mi dve `e ne u sa lon, sta ro sti oko 40 go di na, i pred sta vi -

le su se kao in spek tor ke iz APR-a. Bi le su vr lo ne qu ba zne i re kle su mi da mo ram po no vom za ko nu da pla tim dve hi qa de di na ra u ke {u. Vr lo sam se zbu nio, dao im no vac, a ka da sam vi deo pri zna ni cu shva tio sam da se ra di o pre va ri i da je na woj pe ~at ne ke fir me s No vog na se qa

– is pri ~ao nam je fri zer Laza, ko ji ima salon u Uli ci Va se Pe la gi }a. Do da je da je oba v e s tio po l i c i j u, ko j a je od m ah do{la do sa lo na, a upo zo rio je i svo je kole ge. Ka `e, ina ~e, da je pre va rant ki wa crn ka ma lo pu ni ja, a pla vu {a mr {a va i vi so ka. Q. Na.

SVETSKI REKET BROJ JEDAN POSLE BEOGRADA I KRAGUJEVCA I U NA[EM GRADU

No le otva ra re sto ran u „Bu le var cen tru” Naj b o q i srp s ki te n i s er svih vre me na i svet ski broj je dan Novak \okovi} sa svo jom po ro di com usko ro bi tre balo da otvo ri ka fe - re sto ran „No vak” i u No vom Sa du, u „Bu levar cen tru”, Uli ci No vo sad skog saj ma. Ra do vi su ve} uve li ko u to ku, ali ni smo us pe li da sa zna mo ta ~an da tum otva ra wa. Na zva ni~ noj veb i Fej sbuk stra ni ci se ne po mi we ni {ta u ve zi s re sto ra nom u na {em gra du, me |u tim, ve li ke re kla me na ovom lo ka lu na ja vqu ju sko ro otva ra we. Ovo }e bi ti ~e tvr ti po re du ugo sti teq ski obje kat na {eg

te ni se ra u Sr bi ji, po red dva u Be o gra du i jed nog u Kra gu jev cu. Ovi re sto ra ni se ba zi ra ju na in ter na ci o nal noj ku hi wi, a su de }i po uspe {no sti ve} otvo re nih, o~e ku je se da i u No vom Sa du pri vu ~e ve li ki broj qu di. Lo k al }e bi t i ure | en po ugle du na kla si~ ne in ter na ci o nal ne re sto ra ne, a slu `i }e se kuhiwe ar gen tin ska, ita li jan ska, {pan ska i mno gih dru gih ze ma qa. Po r ed to g a, am b i j ent }e kra si ti No va ko ve sli ke, kao i snim ci we go vih me ~e va i te ni ski re kvi zi ti. G. ^.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota19.novembar2011.

dnevnik

ZBOG KLIZI[TA, DALEKOVODA I SAOBRA]AJNICA

Za 800 ku}a legalizacija nemogu}a

U MA\ARSKOM KULTURNOM CENTRU „PETEFI [ANDOR”

Jubileji u duhu zajedni{tva

U Ma|arskom kulturnom centru (MKC) „Petefi [andor“ sino} je odràna sve~anost povodom obeleàvawa 80 godina postojawa ovog udruèwa i tom prilikom su dodeqene zahvalnice u~esnicima i organizacijama koje ga pomaù. Prisutnima se obratio predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i spomenuv{i da su ovakve ustanove va`ne radi o~uvawa kulturnog nasle|a i identiteta novosadskih i vojvo|anskih Ma|ara. - Osam decenija od kako je nastalo udruèwe koje se bavi istorijom i kulturom ma|arske nacionalne zajednice, a istovremeno i 60 godina od dana kad nosi ime „Petefi [andora“ va`ni su jubileji – rekao je zamenik gradona-

~elnika Zo ran Man di}. - Novi Sad kao multinacionalni grad, u kom ima vi{e od 20 nacionalnih zajednica, ima zadatak da ovakve tradicije neguje. Mi smo ìveli, ìvimo i ìve}emo zajedno. Predsednica Udruèwa Te o do ra Mar ton Ba lint podsetila je da je ovo bio peti dan otkad se slave Petefijevi dani, u okviru kojeg je napravqena i izlo`ba fotografija koje prikazuju dugogodi{wi rad MKC, rekav{i da je u pitawu mesto koje okupqa sve, bez obzira na polnu, rasnu, versku, nacionalnu i drugu pripadnost. Marton Balint je najavila da }e sve prikupqene fotografije biti uobli~ene u monografiju koja }e biti izdata i deqena tokom boì}nih praznika kada je planirana jo{ jedna manifestacija. A. J.

Od 37.549 zahteva za legalizaciju, koliko je do sada podneto, svega oko dva odsto ne}e mo}i da dobije odobrewe, {to je oko 800 objekata, rekao je za „Dnevnik” predsednik Komisije za pra}ewe legalizacije Sr bo qub Bub we vi}. On je dodao da se to odnosi na objekte koji se nalaze na klizi{tu, u blizini dalekovoda ili su smetwa saobra}ajnicama. - To je svakako problem tih gra|ana jer im ne odgovara da `ive u takvoj sredini. Mislim da niko od wih nije ni podneo zahtev za legalizaciju. Po{to

je legalizacija jo{ u toku i da je to duga~ak proces. - Ni{ta pravosna`no nismo dobili, {to je i logi~no jer mi reagujemo tek na kraju, kad se sve instance oglase. Nakon odluke grada, reaguje Pokrajina, pa ~ak i na to re{ewe, stranka ima prava `albe, ako smatra da je nepravedno odbijena za legalizaciju, a nikad se ne zna koliko }e postupak na sudu trajati. Do sada su bili ru{eni objekti samo u redovnom postupku, odnosno zbog izgradwe bez dozvole i sli~nih stvari - zakqu~ila je Lazov. D. Igwi}

proces legalizacije jo{ nije gociju i naravno da je zemqi{te tov, tra`i}e se re{ewe za ovavlasni{tvo grada. - Takvi objekti mora}e da se rukve slu~ajeve. Kad je re~ o ku}ama pored dalekovoda, uglavnom {e. To se odnosi na sve saobra}ajnice u gradu, a ne su takvi slu~ajevi na periferiji Ku }e i objek ti ko ji su samo na izgradwu novih bulevara grada. Pored Ribsmet wa iz grad wi bio je kratak Bubwaka, klizi{te sa o bra }aj ni ca wevi}. Glavna grapostoji i u Bockama - objasnio je mo ra }e da se uklo ne |evinska inspektorka Sla vi ca La Bubwevi}. Ku}e i objekti koji su smetwa zov ka`e za „Dnevnik” da inspekizgradwi saobra}ajnica mora}e cija do sada nije dobila nijedno da se uklone. Sve zavisi od pla- re{ewe da ukloni objekat, na na detaqne regulacije i {ta je osnovu toga {to mu legalizacija po wemu predvi|eno za tu loka- nije odobrena. Lazov obja{wava da

JU^E OKO PET POPODNE U O[ „DESANKA MAKSIMOVI]” U FUTOGU

Pas u {koli izujedao petoro dece Pas rase ameri~ki staford terijer napao je ~etiri de~aka i jednu devoj~icu ju~e oko 17 ~asova u hodniku i toaletu Osnovne {kole „Desanka Maksimovi}” u Futogu. Deca su zadobila lak{e telesne povrede. Po re~ima Alek san dra Po pa di }a, roditeqa ~ijeg je sina pas ugrizao za usnu, veterinarska inspekcija, koja je iza{la

no vakcinisawe dece, to }e biti u~iweno - rekla je ~lan odseka za komunikaciju Doma zdravqa Ta ma ra Ja ko ni}. Rekla je i da su deca do{la upla{ena, ali su se po dolasku roditeqa smirila. [ef komunalne inspekcije Sr |an Ja ko vqev rekao je za „Dnevnik” da su odmah kontaktirali sa policijom koja je do-

VE^ERAS U SINAGOGI

Slovena~ke pesme i poezija Tradicionalni godi{wi koncert slovena~ke pesme i poezije u organizaciji Dru{tva Slovenaca „Kredarica” odr`a}e se ve~eras, u 19 ~asova, u Sinagogi, ulica Jevrejska 11. Pored doma}ina - organizatora, koji nastupa sa svojim horom, mu{kom peva~kom grupom, orkestrom i recitatorima, kao gosti nastupi}e i dru{tva Slovenaca iz Subotice, Zrewanina, Ni{a, Beograda i Vr{ca, „Baji}evi slavuji” iz Muzi~ke {kole “Isidor Baji}” iz Novog Sada, kao i u~enici Baletske {kole iz Novog Sada. Kao posebni gosti nastupi}e Me{ani hor „Studenec” iz Pivke, Slovenija. Ulaz je slobodan za sve zainteresovane. A. Va.

DANAS U MZ „OMLADINSKI POKRET”

Nastupaju kantautorke „NS benda” Koncert neafirmisanog „NS benda„ bi}e odr`an danas u 11 ~asova u Mesnoj zajednici „Omladinski pokret”. Ovaj nesvakida{wi bend ~ine mlade ~lanice od 7 do 11 godina koje same pi{u tekstove, komponuju, prave koreografiju i pomalo sviraju i pevaju. Na koncertu }e izvesti i pesme drugih autora koje ~ine wihovu

VESTI Ve~e folklora u Karlovcima Karlova~ko Omladinsko kulturno - umetni~ko dru{tvo „Brankovo kolo” odr`a}e ve~eras od 19.30 sati koncert u Sokolskom domu u Sremskim Karlovcima. Pored doma}ina nastupaju i Kulturno dru{tvo „Jakob Sket” iz Mestiwa u Sloveniji i KUD „Soko” iz In|ije. Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici Sokolskog doma od 18.30 sati po ceni od 150 dinara. Za decu do 11 godina ulaz je besplatan. Koncert je nastavak saradwe triju kulturno - umetni~kih dru{tava, a wime „Brankvo kolo” obele`ava i godi{wicu postojawa. Z. Ml.

Hardkor pank u CK 13 Koncert hardkor pank bendova „AK - 47” i „Csi has Be no” bi}e odr-

omiqenu plejlistu kao i himnu „Bloka”, dela grada u kom `ive. U izvo|ewu himne na gitari }e ih pratiti stariji kolega, Aqo {a Bo ru{, koji je i autor himne. Ovaj sastav ~ine Je le na Bur ~er, Iva na Ili}, Sa wa Ili}, Ma ri ja Su dar i Jo va na Te pav ~e vi}. MZ „Omladinski pokret„ nalazi se u Ulici omladinskog pokreta 11. J. Z.

Ame ri~ ki sta ford te ri jer na pao ~e ti ri de ~a ka i jed nu de voj ~i cu u hod ni ku i to a le tu na teren, utvrdila je da pas nije ~ipovan. Pomahnitalog psa iz {kolske zgrade metlom je izbacila ~ista~ica, a deca su ubrzo zbrinuta u futo{kom Domu zdravqa, saznali smo od oca povre|enog de~aka. Popadi} je najavio i tu`bu protiv {kole „ako ni{ta drugo, onda zbog pretrpqenog straha deteta”. - Radi se o op{tim lak{im povredama, rane su o~i{}ene i sva deca su previjena. Po{to su deca vakcinisana nije bilo razloga za ponovnu vakcinaciju, a nalo`eno i je da se jave u Pasterov centar za sedam dana. U tom centru }e biti i uhva}eni pas ~ije }e se stawe pratiti. Ako bude potrebe za dodat-

{la u {kolu, kao i da su obavestili „îsto}u“ ~iji su radnici pokupili psa, koji se nalazi u boksu na posmatrawu. U ponedeqak }e se, kaè Jakovqev, proveriti da li je pas vakcinisan i ~ipovan, kako bi se utvrdilo da li ima vlasnika. Prema nezvani~nim informacijama, navodi {ef komunalne inspekcije, pas nije uleteo u {kolu i izujedao decu, ve} je bio u {kolskom dvori{tu i deca su se igrala s wim. Kada je ekipa “Dnevika” stigla na mesto doga|aja {kola je bila zakqu~ana a ~ista~ice, koje smo jedino zatekli, rekle su da direktor Slo bo da n Ege qa nije tu i da nema deùrnog

[ko la u ko joj je pas di vqao

nastavnika. Komentar direktora povodom ovog nemilog doga|aja nismo mogli dobiti, po{to mu je, kad god smo ga zvali, mobilni telefon bio iskqu~en. Od ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za obrazovawe Ne ma we Sta ro vi }a saznali smo da je direktor {kole odmah podneo izve{taj gradskoj upravi za obrazovawe, u kome ka`e da „niko od uprave {kole nije mogao da predupredi da pas u|e u {kolu”. - Najbitnije je da su deca odmah medicinski zbrinuta i da

Fo to: F. Ba ki}

nema ozbiqnih povreda. Gleda}emo da izdvojimo novac iz buxeta za ogradu, jer je ova stara preko 40 godina - rekao je Starovi}. Direktor Pasterovog zavoda Du {an La lo {e vi} rekao da se najverovatnije ne radi o besnilu, jer u Vojvodini trenutno nema besnih `ivotiwa. ”Smatram da je to posledica nemara vlasnika psa, jer lutalice gotovo nikada ne napadaju same, ve} u ~oporu”, rekao je Lalo{evi}. A. Latas Q. Nato{evi}

Nose ba{tenski i krupan otpad

U PETROVARADINU SE ZIDA CRKVA POSVE]ENA SVETOJ PETKI `an ve~eras u 22 ~asa u Omladinskom centru CK13. Zagreba~ki bend „AK - 47” odsvira}e nove pesme uz dobro poznat hardkor pank opus. „Csi has Be no” je bend iz Sombora koji }e promovisati novi split vinil, izdat zajedno sa bendom „Qubi{a Samarxi}”. Ulaznica ko{ta 200 dinara. J. Z.

Predstave za „No} pozori{ta” Predstava „Po{la koka na pazar”, koju }e u okviru No}i pozori{ta izvesti Teatar 34, bi}e odigrana danas u 11 sati na sceni za decu „Vesela korwa~a”. U 20 sati na sceni za odrasle „Scena 34” bi}e izvedena predstava „Pati Difusa”, a glumi}e So wa Mla de nov. Manifestacija „No} pozori{ta”, koja je deo velikog me|unarodnog programa „Europen teatre najt”, u na{oj zemqi odr`ava se po prvi put. N. R.

Vi{e smena za klizawe Sportski i poslovni centar „Vojvodina” }e zbog velikog interesovawa omogu}iti sugra|anima ovog vikenda vi{e smena klizawa u Ledenoj dvorani. Danas }e smene biti od 9.30 do 11, od 11.30 do 13, od 13.30 do 15, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 ~asova, a sutra od 9.30 do 11, od 13.30 do 15, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 ~asova. G. ^.

Hram uskoro gotov

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pa vli ~i} zajedno sa episkopom sremskim Va si li jem obi{ao je zavr{ne radove na izgradwi crkve posve}ene Svetoj Petki na uglu Preradovi}eve i Reqkovi}eve ulice u Petrovaradinu, saop{tio je kabinet gradona~elnika. Ova crkva sagra|ena je od drveta, kao privremeni objekat po~etkom 2004. godine, a od oktobra ni~e nova gra|evina od ~vrstog materijala, koja treba da bude zavr{ena dogodine 1. aprila. Pavli~i} je izrazio zadovoqstvo kako radovi napreduju i rekao da zahvaquje dr`avi Azerbejxan koja je uz blagoslov episkopa Vasilija obezbedila novac za izgradwu.

- Plan je da se uredi ceo prostor oko crkve koji predstavqa centralni deo Petrovaradina i to }e biti jedno od najva`nijih mesta za okupqawe `iteqa ovog dela grada - kazao je gradona~elnik i zahvalio Crkvenom odboru u Petrovaradinu i drugima, koji su

u~estvovali u ovom vrednom pa`we poduhvatu, preneo je kabintet gradona~elnika. Episkop sremski Vasilije naglasio je da radovi idu prema planu i da }e crkva Svete Petke, u srpskom narodu velike svetiteqke, verovatno biti zavr{eni i pre ugovorenog roka. Do sada je postavqeno 2.100 kvadratnih metara skele na fasadi, oko kupole i zvonika objekta, izvr{eno je malterisawe zvonika sa unutra{we strane i malterisawe dela broda crkve. Na glavnoj kupoli su postavqeni remenati i ura|eno je da{~ewe, a u toku je postavqawe bakarnog lima, dok je na zvonicima postavqena remenata. Z. Deli}

Ba{tenski otpad u ponedeqak }e se odnositi u Budisavi, [angaju, Stepanovi}evu, Satelitu, Banati}u, po pozivu i Kisa~u, a u utorak u Ka}u. Gra|ani treba ovaj otpad da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada bi}e postavqeni do sutra u MZ „Sremska Kamenica” kod okretnice na Dunavu u Kara|or|evoj ulici, u Ulici Marka Ore{kovi}a iza {kole MUP-a, na Paragovu kod restorana „Paragovo”, na Popovici kod Mo{ine vile i na ulasku u naseqe Tatarsko brdo. Od sutra do utorka kontejneri }e biti postavqeni i u MZ „Ledinci” u Zmaj Jovinoj ulici u centru naseqa kod okretnice autobusa, po~etku Ulice Vojvode Sin|eli}a, raskrsnici Vojvode Mi{i}a i Kozara~ke i u Dunavskoj 27-29. A. L.

U PLANU OBNOVA PROSTORA I TEHNI^KO UNAPRE\EWE

SOS ènski centar ~eka dobrotvore SOS @enski centar od ovog meseca do juna slede}e godine prikupqa}e pare za obnovu prostora i podizawe tehni~kih kapaciteta kako bi mogli ènama koje im se obra}aju za pomo} da pruè boqe okruèwe. Akcija je nazvana „Samo zajedno moèmo”, a ciq projekta je razvoj filantropije na lokalnom nivou i postizawe finansijske odrìvosti. Projekat se realizuje uz podr{ku Balkanskog fonda za lokalne inicijative i Instituta za odrìve zajednice. Volonterka SOS @enskog centra Mi -

ha e la Tur ner ka`e da }e sama akcija prikupqawa sredstava po~eti 25. novembra kada kre}e i akcija 16 dana aktivizma protiv nasiqa nad `enama. - Akciju }emo po~eti 25. novembra kada }e na{i volonteri deliti promotivni materijal vezan za prevenciju nasiqa u porodici u centru grada, a {tand }e nam biti postavqen ispred Turisti~ke organizacije Novog Sada. Tu }e gra|ani mo}i da ostave svoj dobrovoqni prilog. I u nekoliko ve}ih tr-

govinskih lanaca bi}e postavqene na{e kutije za priloge. O~ekujemo i podr{ku velikih korporacija - kaè Mi ha e la Tur ner. Dodaje da }e Balkanski fond za lokalne inicijative nakon procesa prikupqawa dodatno dodeliti donaciju koja je jednaka iznosu prikupqenih sredstava. Svi koji èle da pomognu ovu akciju to mogu u~initi uplatom na ìro ra~un broj 160-139870-88, Banka Intesa, Beograd. I. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota19.novembar2011.

U PO NE DE QAK RAD NO U „NO VI TE TU”

GRAD SKO VE ]E TO PLA NI ODO BRI LO PO SKU PQE WE

Od 1. decembra grejawe skupqe 7,5 posto Grad sko ve }e je na ju ~e ra {woj sed n i c i pri h va t i l o zah t ev To p la n e da gre j a w e po sku pi za 7,5 od sto. No va ce na bi tre ba lo da star tu je ve} od 1. de cem bra od no sno da se ob ra ~u na na ra ~u ni ma ob je di we ne na pla te ko ji sti `u u ja nu a ru na red ne go di ne. Ovim po sku pqe wem gre ja we }e se ubu du }e pla }a ti 92,07 di na ra, a ce na to ple po tro {ne vo de bi }e 286,49 di na ra. Iz To pla ne se vi {e pu ta mo glo ~u t i, da upra v o 92 di n a r a sma tra ju eko nom skom ce nom gre ja wa. No vom ce nom gra |a ni No vog Sa da }e u Sr bi ji pla }a ti naj sku pqe gre ja we u po re |e wu s dru gim ve i kim gra do vi ma. U Be o gra du je gre ja we jef ti ni je tri di na ra po me tru kva drat nom. Naj za ni mqi vi je je po re |e we No vog Sa da sa Su bo ti com, jer je ta mo ce na gre ja wa sa sta vqe na od fik snog i va ri ja bil nog de la, {to

i na{ grad ~e ka od na red ne grej ne se zo ne. Ta ko je u Su bo ti ci fik si deo ko ri go van za sto pu in fla ci je, a va ri ja bil ni deo je po sku peo u za vi sno sti od po sku pqe wa ce ne ga sa. Ta ko bi ubu du }e tre ba lo da se ra di i u na {em gra du. Ina ~e, Agen ci ja za ener ge ti ku je pro ce ni la da gre ja we tre ba da po sku pi 13,5 od sto, a Uprav n i od b or To p la n e je eks pre sno za se dao i zah tev za po sku pqe we od mah pro sle dio Grad skom ve }u. Zbog po sku pqe wa gre ja wa pred od bor ni ca ma }e se na na red noj Skup {ti ni gra da na }i iz me na pro gra ma po slo va wa „To pla ne”. U Agen ci ji za ener ge ti ku ne ve ru ju da }e sa no vom ce nom pa sti ste pen na pla te ko ji je bli zu 80 od sto. Po sled wi put gre ja we je po sku pe lo pre go di nu da na, ka da je ce na ko ri go va na za 30 od sto. Tre nut na ce na je 86,42 di na ra. D. Ig wi}

PR VI JA NU AR SKI DA NI UVE ]A VA JU RA ^UN ZA GRE JA WE

Za 50 kvadrata jo{ 300 dinara No va ce na gre ja wa do dat no }e uti ca ti na ku} ni bu xet No vo sa |a na, ko ji je i bez ovog po sku pqe wa na ivi ci eg zi sten ci je. Su gra |a ni ma }e kao ~e stit ka za No vu go di nu, sti }i ra ~u ni sa

VESTI O~itavawe toplotnih brojila Rad ni ci „No vo sad ske to pla ne” po ~e }e u po ne de qak da o~i ta va ju sta we na to plot nim bro ji li ma za gre ja we i vo do me ri ma za to plu vo du za no vem bar. Iz ovog pred u ze }a ape lu ju na sta na re da omo gu }e rad ni ci ma pri stup mer nim in stru men ti ma u pod sta ni ca ma. B. M.

Skup{tina Dru{tva srpskih doma}ina Go di {wa skup {ti na Dru {tva srp skih do ma }i na odr `a }e se da nas u 10 ~a so va u Do mu voj ske, Be o grad ski kej 9. Ovo dru {tvo osno va no je 2002. go di ne, a za ciq ima eko nom ski i kul tur ni raz voj, ka ko u ma ti ci ta ko i u di ja spo ri. G. ^.

vi {im ce na ma u pr vim ja nu ar skim da ni ma. Gre ja we od 1. de cem bra po sku pqu je {est di na ra, {to je pro cen tu al no 7,5 od sto. Ta ko }e za stan od 50 me ta ra kva drat nih tre ba ti da se

iz dvo ji do dat nih 300 di na ra. Ako se na to jo{ ob ra ~u na to pla po tro {na vo da ko ja je sko ~i la za 20 di na ra po me tru ku bom, ra ~un }e bi ti jo{ ve }i.

„To pla na” tre nut no ima 83.000 stam be nih i 7.000 po slov nih po tro {a ~a dok se ener gi ja za pri pre mu to ple po tro {ne vo de is po ru ~u je vi {e od 29.500 hi qa da ko ri sni ka. B. M.

„PO SLOV NI PRO STOR” IMA PET NA EST NEO ^E KI VA NIH DU @NI KA

Mnoge partije ne pla}aju kirije Kri za je po xe pu uda ri la i po li ti~ ke par ti je, jer ~ak pet na est stra na ka na la zi se na spi sku du `ni ka „Po slov nog pro sto ra” za ko ri {}e we kan ce la ri ja, ko je se iz najm qu ju po ce na ma da le ko ni `im od tr `i {nih. Pre ma spi sku ko ji nam je po sla lo ovo pred u ze }e na vr hu li ste du `ni ka na la zi se Li be ral no de mo krat ska par ti ja, od mah iza we je De mo krat ska stran ka Sr bi je, dok je tre }a na li sti Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Ka ko pi {e u sa op {te wu ko je je pot pi sa la di rek tor ka Gor da na Mo gi} pro tiv po je di nih par ti ja po kre nut je i sud ski po stu pak ra di na pla te du ga. Ne re dov -

no su ki ri ju pla }a li i Je din stve na Sr bi ja, SDP Re for mi sti Voj vo di ne i Sve srp ski na rod ni po kret. Ta ko |e du gu je i Je din stve na Sr bi ja G17 plus, a na li sti se na la ze i ma le po li ti~ ke or ga ni za ci je, po put Srp skog na rod nog po kre ta “Sve to zar Mi le ti}” i Voj vo |an ske par ti je. Du gu je i No va Sr bi ja, De mo hri {}an ska stran ka Sr bi je, Par ti ja uje di we nih pen zi o- ne ra Sr bi je, Srp ska Na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, a in te re sant no je da ~ak du gu je i naj ja ~a stran ka u Sr bi ji De mo krat ska stran ka. Oba ve ze su iz mi ri li Na rod na par ti ja, Sa vez voj vo |an skih

Ma |a ra i Srp ska ra di kal na stan ka. Srp ski po kret ob no ve re dov no ve} go di na ma pla }a za kup. Pre ma ak tu el noj grad skoj od lu ci, par ti je ko je ima ju od bor ni ke u Gad skoj skup {ti ni pla }a ju za kup 60 di na ra po kva dra tu, dok su van par la men tar ne par ti je du `ne da odvo je „~ak” 119 di na ra za kva drat ni me tar pro sto ra. De mo krat ska stran ka, No va Sr bi ja i Par ti ja uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je „Po slov nom pro sto ru” naj ma we du gu ju. Vi si nu du gva ni smo us pe li da sa zna mo, jer nam ta kav do pis ni je do sta vqen. Q. Na.

„Srcem protiv nasiqa” u centru Ak ci ja „Sr cem pro tiv na si qa” odr `a }e se da nas od 14 do 17 ~a so va na Tr gu slo bo de. Ova ak ci ja pod sti ~e ak ti vi zam mla dih i po sve }e na je pro mo ci ji mi ra, to le ran ci je i ne na si qa, a u okvi ru we odr `a }e se broj ne ak tiv no sti ka ko bi se gra |a ni pod sta kli da da ju svoj do pri nos u pre ven ci ji na si qa i pro mo ci ji mi rov ne kul tu re. A. Va.

„Roditeq”: Ne zlostavqati decu MLA DI DSS IZ VE LI PER FOR MANS

Sad je posao samo san Ak ci ju pod na zi vom „Mla di ho }e po sao!” odr `a la je omla di na DSS-a ju ~e u 12 sa ti na uglu Ca ra La za ra i Stra `i lov ske uli ce. Per for mans se sa sto jao si mu la ci je si tu a ci je na bi rou, gde mla di qu di ~e ka ju u re du sa bro je vi ma od 31.000, ko li ko je ne za po sle nih u gra du, pa na vi {e, dok je na {al te ru slu `be ni ca ko ja je na „pa u zi do iz bo ra” i ni kog vi {e ne }e za po sli ti. Sle de }i broj ko -

ji je na re du je 0, a i „si stem je pao”, po ru ~i va li su DSS-ov ci. - Nu di mo po ve }a we za po sle no sti mla dih kroz pod sti ca je pri za po {qa va wu, po re ske olak {i ce za po slo dav ce u pr ve tri go di ne za po sle no sti rad ni ka, kre di te za mla de pre u zet ni ke i sub ven ci je mla dim po qo pri vred ni ci ma - re kao je pred sed nik grad ske Omla di ne DSS-a Vla di mir [i {ka. A. L.

Po vo dom 19. no vem bra, Me |u na rod nog da na bor be pro tiv zlo sta vqa wa de ce, Udru `e we gra |a na “Ro di teq”, ape lo va lo je na gra |a ne, bu du }e ili sa da {we ro di te qe, da obra te pa `wu na naj sit ni je pro me ne u po na {a wu svog de te ta, ka ko bi utvr di li da li je sve u re du u we govm `i vo tu. Oni pod se }a ju da ako ne ko od

gra |a na zna za slu ~aj zlo sta vqa wa de te ta, slu ~aj po ro di~ nog na si qa, ili sa mo sum wa da se ta ko ne {to od i gra va, tre ba da od mah to pri ja vi nad le `nim or ga ni ma. Ka ko ka `u iz udru `e wa, u~i ni mo da od ra sli bu du za {tit ni ci, a ne zlo sta vqa ~i de ce i da se de tiw stvo vra ti de ci u sva kom smi slu. A. Va.

Razmena zimske opreme Raz me na zim ske opre me odr `a }e se da nas od 9 do 13 ~a so va is pred Grad ske ka fa ne u Sport skom i po slov nom cen tru „Voj vo di na”. Za pro daj no me sto tre ba iz dvo ji ti 100 di na ra, dok je ulaz za sve po se ti o ce bes pla tan. G. ^.

Deo plate prekinuo {trajk Za po sle ni u AD „No vi tet„ od po ne deq ka }e po ~e ti da ra de, po {to im je deo sep tem bar ske za ra de sti gao na ra ~u ne u ~e tvr tak ka sno po pod ne, pa za to ne po sto ji raz log za na sta vak {traj ka, u ko jem su pro ve li ne de qu da na. Pred stav ni ci sin di ka ta „So li dar nost” iz „No vi te ta„ ju ~e su raz go va ra li s po kra jin skim se kre ta rom za ra di i za po {qa va qe Mi ro sla vom Va si nim i bi li za do voq ni ka ko je di ja log pro te kao, ujed no sve sni ~i we ni ce da Va sin ni je sve mo gu}. Zna mo da ko lek tiv ni ugo vor ni je za kon ska oba ve za po slo dav ca, ve} da za vi si od do bre vo qe vla sni ka pred u ze }a Dra ga na \u ri }a, ko ji u pro te kle dve go di ne ni je bio za in te re so van da se ovaj do ku ment ozva ni ~i - re kla je ~lan [traj ka~ kog od bo ra iz „No vi te ta„ Alek san dra Ig wa to vi}. Ona je na gla si la da }e u pred u- ze }u opet bi ti {traj ka, bu de li

opet ka sni la za ra da, ~i ji je iz nos znat no ma wi od mi ni mal ne ce ne ra da, a to ni je za ko nom do zvo qe no. Po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin ka zao je za „Dnev nik” da }e pi sa ti vla sni ku „No vi te ta” \u ri }u i osta vi ti ra zu man pe riod od dve, tri sed mi ce da od go vo ri. - Se kre ta ri jat na ~i jem sam ~e lu sma tra da je ko lek tiv ni ugo vor po tre ban u sva koj fir mi, ali ne mo gu da na re dim da taj do ku met mo ra da ima sva ko pred u ze }e. Ko lek tiv ni ugo vor je stvar sin di ka ta i po slo vod sta, ne po sto ji me ha ni zam po mo }u ko ga se mo `e uti ca ti da se mo ra pri me wi va ti - ob ja snio je Va sin, do dav {i da je \u ri} po ka zao do bru vo qu da se si tu a ci ja u „No vi te tu” smi ri is pla tom de la za o sta le pla te. Z. De li}

ULI CA LA ZE TE LE^ KOG I RAD NO VRE ME

No}ni ìvot do daqeg po starom Skup {ti na sta na ra u Uli ci Vla di mi ra Ni ko li }a 2 à li la se Ko mi si ji za pred stav ke i pred lo ge po vo dom nad stre {ni ca nad te ra sa ma, ko je ne ma ju sne go bra ne. Na i me, ka ko je u do pi su pre dat vqe no, in ve si tor je po sta vio nad ster{ ni ce ko je ni je obez be dio i to kom ota pa wa sne ga i ko ma di pa da ju na te ra se ni ìh sra to va i na ste pe ni {te ula za. Ta ko |e, spo em nu to je da pre ma uslo vi ma ko je su pro pi sa li Grad ska upra va za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve i JP „Ur ba ni zam”, in ve sti tor ne sme da pra vi nad stre {ni ce nad pro du `nim te ra sa ma ni ti pro jek tu je sa ni tar ne ~vo ro ve iz nad po sto je }ih dnev nih i spa va }ih so ba, {to ni je is po {to va no. Ko mi si ja }e oba ve sti ti nad le `ne in sti tu ci je ~i ji se od go vor o~e ku je u na red ne dve ne de qe. Na sed ni ci je su iz ne ta i dva od go vo ra ko je su da li Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve, pre ko Za vo da za iz grad wu gra da (ZIG) i Upra va za pri vre du. Me sna za jed ni ca „Sa va Ko va ~e vi}” do bi la je

od go vor da ZIG ni je pred vi deo u 2011. go di ni iz grad wu do dat nih pe {a~ kih ve za iz me |u tro to a ra i auto bu skih sta ja li {ta na Bu le va ru oslo bo |e wa, te da gra |a ni pre ko MZ tre ba da se obra te Upra vi za sa o bra }aj i pu te ve. @i te qi Uli ce La ze Te le~ kog jo{ }e ~e ka ti na po ten ci jal nu iz me nu rad nog vre me na lo ka la u ovoj uli ci, s ob zi rom na to da je u pri pre mi do no {e we ak ta o raz vr sta va wu ugo sti teq skih obje ka ta za pru à we uslu ga is hra ne i pi }a. Ka ko je ob ja {we no u do pi su Upra ve za pri vre du, sa da {wi pra vil nik pro pi su je teh ni~ ke i sa ni tar no-hi gi jen ske uslo ve za ure |e we i opre ma we obje ka ta u za vi sno sti od na ~i na uslu ì va wa i vr ste uslu ge, ali ne i raz vr sta va we obje ka ta, a rad no vre me }e se uskla di ti po do no {e wu no vog do ku men ta. Ko mi si ja dr ì otvo re ne sa stan ke sa gra |a ni ma sva ke pr ve sre de u me se cu, a do tle joj se No vo sa |a ni mo gu obra ti ti pi sme no na adre su Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. A. J.

SA VET ZA OSO BE S PO SEB NIM PO TRE BA MA

Znawe ja~a saradwu Na sed ni ci Sa ve ta za oso be sa po seb nim po tre ba ma Skup {ti ne Gra da odr `a noj ju ~e, raz ma tran je iz ve {taj ~la no va o edu ka ci ji grad skih upra va i di rek to ra jav nih pred u ze }a o pri stu pa~ no sti za sve. Bi lo je re ~i i o edu ka ci ji le ka ra po vo dom po boq {a wa sa rad we sa oso ba ma sa in va li di te tom, kao i o obe le `a va wu Da na oso ba sa in va li di te tom. - Pro {le go di ne Dom zdra vqa or ga ni zo vao je 3. de cem bra, na Dan oso ba sa in va li di te tom, Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa na Li ma nu. Ni je bi la ba{ po se }e na ak ci ja, sve ga 33 oso be su do {le. Tu su mo gli da pro ve re vred no sti ni voa {e }e ra u kr vi, vred no sti

ho le ste ro la i tri gli ce ri da, a ko je imao po tre bu, mo gao je od mah da se kon sul tu je sa in ter ni stom i sa sto ma to lo gom. Sve ga tri è ne su oba vi le gi ne ko lo {ki pre gled. Tog da na je 25 è na ob u ~e no za sa mo pre gled doj ki, a tri su od ra di le i ma mo graf ski pre gled - re kla je po mo} nik di rek to ra Do ma Zdra vqa No vi Sad Da rin ka Ivan ~i}. Ove go di ne 3. de cem bar }e bi ti obe le èn u objek tu Do ma zdra vqa na No vom na se qu, gde }e po se ti o ci mo }i da oba ve kom plet nu la ba ra to rij sku pre tra gu. Po po tre bi }e pa ci jen ti do bi ti uput stvo ko me tre ba da qe da se obra te ra di di jag no sti~ kih pro ce du ra. A. Va.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota19.novembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” No vo sad ski yez fe sti val (20.00) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Di na i oblak” (11)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15, 18.15), „Po no} u Pa ri zu” (18, 20.10), „Be smrt ni ci” (16, 18.10, 20.15, 22.35), „Rat nik” (17.10, 22.10), „Slu `av ke” (19.45), „Kung fu pan da 2 3D” (11.15), „Auto mo bi li „ (11, 13), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (15.05), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (13.15, 14.15, 15.15), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.05), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20, 22.25)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ma ri ja Ra ki} iz Novog Sada, Ja smi na Cve ja nov iz Sremske Kamenice i Mi qa na Ko tla ja iz ûruga, DEÂKE: Mo ni ka La slo, Iva na Muk si no vi}, Mi la na Ka na zir i Gor da na Vla ho vi} iz Novog Sada, Ma ja Da di} iz Be~eja, So wa Pre mo vi} iz Veternika, Da ni je la Aram ba {i} iz Petrovaradina, Qu bin ka Be ga no vi} iz Ka}a, Mi li ca Bo kan i Ve ri ca Ne na dov iz Futoga i Je le na @i va no vi} iz Bukovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nikola Nikole Radulovi} (1939) u 9.45 ~asova, Nedeqka Ilije Crevar (1918) u 10.30, Ana Stefana Maksimovi} (1928) u 11.15, Jelena \oke Meduri} (1919) u 12 - urna, Budisav Stanka Babec (1952) u 12.45, Milorad Koste Qubojevi} (1971) u 13.30 i Emilija Faika Sethaler (1960) u 14.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahraweni Ivan Ivana Josipovi}-Gumhold (1944) u 13 i Dimitrije Jovana [o{olovski (1932) u 15 ~asova. Na Katoli~kom gorbqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Katica Stipe Berklovi} (1921) u 13 ~asova. Na Dowem grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Marina Stevana Qubinkovi} (1932) u 11 ~asova - urna.

c m y

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota19.novembar2011.

ПАЛАНАЧКА СКУПШТИНА О БУЏЕТУ И РАЗРЕШЕЊУ ЗОРАНА ЈОВИЧИНА

Борис Кузмановић нов Бозалов заменик

ВОЈВОЂАНСКИ ПРЕМИЈЕР ПАЈТИЋ У РИЂИЦИ, КРАЈ СОМБОРА

„Завршавамо и туђе пројекте” РИЂИЦА: Председник покрајинске Владе Војводине Бојан Пајтић јуче је у Риђици, најудаљенијем селу сомборског атара, заједно са градоначелником Немањом Делићем, свечано отворио нову спортску халу. Ова спортска хала налази се у оквиру тамошње основне школе „Петар Кочић“, а изграђена је средствима покрајинског буџета. -Ова покрајинска Влада завршава не само све своје пројекте, већ и оне који су започети знатно пре нас - нагласио је покрајински премијер, уз опаску да је за потребе „једне политичке групације“ за изборе 1999. године у Риђици постављен камен темељац, након чега се ништа није дешавало све до пре две и по године, када је изградњу ове хале на себе преузео покрајински Фонд за капи-

тална улагања.- Ова хала, у коју је уложено 88 милиона динара, пружиће не само прилику деци Риђице да здраво, бавећи се спортом, одрастају већ је значајна и за целокупан друштвени живот села - изразио је уверење покрајински премијер Бојан Пајтић јуче у Риђици. Захваљујући се покрајинском премијеру на свесрдној подршци пројекту изградње хале у Риђици, председник Скупштине Града Сомбора Синиша Лазић је рекао да је то само један од пројеката у који су уложена средства покрајинског буџета. Према његовим речима, протекле четири године су представљале највећи инвестициони бум у сомборској историји, током кога је уложено чак 50 (!?) милијарди динара. М. Миљеновић

ОЧЕ КУ ЈЕ СЕ РЕ ДОВ НИ ЈЕ СНАБ ДЕ ВА ЊЕ ЛЕ КО ВИ МА У КИ КИН ДИ

Сти жу ци то ста ти ци

КИ КИН ДА: Несташица цитостатика проблем је свих здравствених установа у Србији. Приликом посете Кикинди покрајински секретар за здравство др Атила Ченгери је по себ но ука зао на про блем са ци то ста ти ком под на зи вом пет флу о ро у ра цил ко ји је де фи ци та ран у чи та вој Евро пи. Он је ре као да се

Бол ни ца у Ки кин ди

оче ку је нор ма ли за ци ја снаб де ва ња овим ле ком за три-че ти ри ме се ца. На бав ка овог ле ка оба вља се пре ко Ми ни стар ства здра вља од но сно Аген ци је за ле ко ве и ме ди цин ска сред ства ко ја одо бра ва од ре ђе ни про из вод. Ди рек тор Оп ште бол ни це у Ки кин ди др Ду шан Ко ла ре вић ре као је да је и у ки кинд ској Бол ни ци исто ста ње као и у оста лим ме ди цин ским уста но ва ма: - Део ци то сти ка не до ста је, део има мо, а до сре де оче ку је мо да нам стиг не од ре ђе на ко ли чи на ових ле ко ва. На тај на чин по бољ ша ће мо тре нут но ста ње.

Не до ста так ле ка ра спе ци ја ли ста, пр вен стве но ин тер ни ста до вео је до ма ње-ви ше сва ко днев них гу жви ис пред ин тер ни стич ких ам бу лан ти у Бол ни ци, а гра ђа ни до ла зе у је дан или два са та по сле по но ћи да че ка ју ред и бу ду упи са ни за пре глед. Ра ди ре ше ња овог про бле ма уве де на је по себ на те ле фон ска ли ни ја пу тем ко је је мо гу ће за ка зи ва ње пре гле да, а пред у зе те су и дру ге ме ре, об ја снио је ди рек тор ки кинд ске Бол ни це. -У то ку су пре го во ри са ло кал ном са мо у пра вом, ме сним за јед ни ца ма и До мом здра вља да ле ка ри спе ци ја ли сти, пре све га ин тер ни сти, не ко ли ко да на у ме се цу бу ду у се ли ма на ше оп шти не. Та ко ће мо олак ша ти ме шта ни ма се ла пре глед код спе ци ја ли сте, а с дру ге стра не сма њи ће се број па ци је на та ко ји ће до ла зи ти у Бол ни цу. Ви де ће мо ко јом ди на ми ком ће би ти оба вља ни ова кви пре гле ди. И ра ни је су ле ка ри спе ци ја ли сти од ла зи ли у се о ске ме сне за јед ни це ме ђу тим, до не сен је За кон о до пун ском ра ду ко ји је пре ки нуо ова кву прак су. Осим ле ко ва, као и у свим бол ни ца ма, и ки кинд ској не до ста ју: по сте љи на, веш, уни фор ме за за по сле не. Сви ови про бле ми пре до че ни су по кра јин ском се кре та ру за здрав ство ко ји је ре као да ће у на ред ном пе ри о ду по ку ша ти да их ре ши у ко рист Бол ни це и па ци је на та. А. Ђу ран

СУБОТИЧКИ ОДБОРНИЦИ САГЛАСНИ

Руши се скелет у центру СУБОТИЦА: На 28. заседању локалног парламента у Суботици формирана је нова одборничка група „За европску Суботицу„, коју чине четири одборника која су изашла из странке Г 17 плус, а одборничку групу Уједињених региона напустила је и Корнелија Еветовић Цвијанов и председник БСВ Бранко Францишковић. Након расправе, која је трајала више од једног часа, одборници су коначно усвојили предлог о измени плана детаљне регулације у Зони један у строгом центру града. Одлука је била спорна, јер је било предвиђено рушење скелета који се налази поред Отвореног универзитета. Након пожара, овај скелет ружи изглед града од 1965.године и неопходно је његово рушење, како би се изградио мултифункционални објекат. Предлог ће бити прослеђен Влади Србије, која треба да прогласи јавни интерес на спорној површини, након чега је могућ откуп парцеле и скелета.

Опозиција, односно одборници СВМ-а и СНС-а су гласали против предлога, јер сматрају да граду не треба још један објекат културе, а и пре скоро годину дана гласало се за сличну одлуку. Градоначелник Суботице Саша Вучинић је рекао да је „костур„ ругло града, где се окупљају наркомани и постаје сметлиште, тако да је ово најбоље решење за град. Одборници су усвојили одлуку о комуналном реду, као и измене програма јавних и јавних комуналних предузећа. Код ових тачки, које су биле обједињене, највише примедби је било на плате запослених и стипендије. Скупштина града усвојила је измене Одлуке о јавним паркиралиштима, које се односе на систем наплате паркирања.Укинута је доплатна карта, а од сада се паркинг може платити унапред, куповином паркинг карте, смс поруком, или накнадно, по налогу предузећа. С. И.

БАЧКА ПАЛАНКА: Извршење буџета Општине Бачка Паланка, у периоду од јануара до септембра, по најављеном дневном реду локалног парламента, требало је да буде главна тема одборника Скупштине, али на инсистирање опозиционих одборника, првенствено ДС, некако паралелно говорило се о кадровским променама у локалној самоуправи и владајућој СРС. Прво је на предлог председника Општине Драгана Бозала, допуњен дневни ред с предлогом за разрешење и избор заменика председника општине, а потом је Ранко Марјанов, шеф одборничке групе ДС затражио да Скупштина смени актуелног председника што су одборници скупштинске већине – СРС и ДСС – већински глатко одбили.Марјанов се позвао на неке информације из медија и чаршијске приче о два тендера у овој општини која су спроведена по

хитном поступку и очито то повезао са разрешењем заменика председника општине, на лични захтев, због здравствених разлога и потпредседника ОО СРС Зорана Јовичина. Али, запитао се и зашто је смењена Вишња Јовановић, доскорашња Бозалова помоћница задужена за месне заједнице. - Тражимо истину о трошењу буџета, односно 20 милиона динара јавних набавки и стварним разлозима смене два најближа сарадника председника општине – рекао је Марјанов. – Види се да је буџет за девет месеци остварен са 57,29 одсто, а да су расходи остварени са 60,54 одсто. Када сте инсиситриали са својим садашњим коалициним партнерима за смену претходног председника општине из редова ДС инсистирали сте на сукобу интереса и легализму. Сада ми тражимо тачне информације, јер сумњамо да је би-

ло неправилности у трошењу новца грађана. Реч је о тендерима за реконструкцију овдашње касарне „Багремара“ и улгања у Спортски центар „Тиквара“. Чули смо да су приликом смена, односно разрешења сарадника председника по канцеларији летели телефони, а неко се напрасно разболео – рекао је Марјанов са скупштинске говорнице. Бозало је, као извршилац буџета, „скормно“ констатовао да је Бачка Паланка најбоља општина у Војводини и Србији и додао да се опозиција не разуме у буџет. Додао је да ова општина нема ни динара кредита нити је икоме дужна, а неће ни бити док је он председник општине. Потом се, веорватно по навици, окренуо критици појединих медија, па се у једном тренутку могао стећи утисак да се расправља о новинарима, а не о буџету и разрешењу, односно смени појединих функционера.

ПЕТ МЕСЕЦИ БЕЗ КВОРУМА У КУЛСКОЈ СКУПШТИНИ

Неповерење партнера у локалној власти КУЛА: Локални парламент у Кули већ пет месеци нема кворум за рад. На јучерашњем заседању, председник Скупштине општине Жељко Ковач је констатовао присуство четири одборника од укупно 37 и заказао наредну седницу за 16. новембар. Ово је већ четврти пут да председник одлаже заседање, при чему је на дневном реду одлука Уставног суда о враћању шест мандата бившим одборницима Српске радикалне странке. Ковач је рекао да је овога пута 17 одборника оправдало свој изостанак. - Према одлуци Уставног суда требало је да вратимо мандате најкасније до 13. јула, али за седнице нема кворума. Пре месец и по дана проследили смо Министарству за државну управу и локалну самоуправу записнике и остало што су од нас тражили, али и даље нема никаквог обавештења о евенуталном увођењу привремених мера у општини - истакао је Ковач. На власти у општини Кула је коалиција ДС-ДСС-СВМ, а Милорад Нићетин, шеф одборничке групе Демократске странке сматра да је један од разлога због којег скупштина нема кворум за рад вишемесечно неслагање између његове странке и Демократске странке Србије. - Након избора за Савет МЗ Доњи град пре неколико месеци, наш коалициони партнер ДСС је неоправдано почео да говори да су избори на-

Велибор Милојичић

мештени. Од тада ми више нисмо сигурни у њих, као и да ће у Скупштини изгласати све ствари које се доносе, што су и потврдили на последњој седници пре пет месеци рекао је Нићетин. Ако СО Кула и врати шест мандата, и ако одборници покрену процес око тога што нису били до сада на Скупштини, постоји могућност, додао је Нићетин, да буду поништене све досадашње одлуке локалног парламента. - Тако би се нашли у „врзином колу” које не би имало краја и зато мислим да би најбоље било да буде уведена привремена управа, казао је Нићетин. Одборник Уједињених региона Србије Велибор Милојичић истиче

Милорад Нићетин

да му је јасно понашање локалног руководства које само жели да задржи своје привилегије, али му није јасно зашто, како је рекао, Министарство за државну управу и локалну самоуправу учествује у криминалним радњама у општини Кула. - За сваки дан нерада ове Скупштине, грађани плаћају 50.000 динара. Примера ради, за 350 деце колико се годишње роди у кулској општини из локалног буџета издваја се 1,75 милиона динара, а толико кошта и ова маскарада у СО Кула - додао је Милојичић. Са овим се слаже и одборник Јединствене Србије Срећко Топић који незаседање локалног парламента у Кули сматра само додатним расипањем новца. М. Кековић

„НОЋ ПОЗОРИШТА” ЗА ЉУБИТЕЉЕ ТЕАТРА

„Гнев божији” у позоришту РУМА: У оквиру манифестације „Ноћ позоришта“, која ће вечерас бити одржана на 150 локација у тридесетак градова у Србији, Градско позориште и Културни центар ће бити носиоци пројекта ове манифестације у Руми. Програм ће почети у 18,30 часова перформансом „Мреже, замке и умрежавање”. Потом ће уследити ревија позоришног костима, мини концерт „Сценска музика” и изложба „ГПР и фестивали”. Глумци Краљевачког позоришта Лидија Цветић и Петар Лукић извешће у великој дворани драму „Гнев Божији”, чији је почетак планиран за 20 часова, а цена улазнице за ову драму је 300 динара. Манифестација „Ноћ позоришта” биће први пут одржана ове године у Србији, а сав приход од улазница намењен је обнови Краљевачког позоришта које је оштећено у земљотресу. Циљ овог пројекта је директан подстицај драмског и глумачког стваралаштва на простору целе Европе и приближавање културе широј јавности. Ј. А.

Три представе за три узраста

БЕЧЕЈ: На сцени „Златан Дорић” Градског позоришта вечерас ће бити одигране три представе за три различита узраста публике. - Од 16 сати посетиоци ће моћи да виде дечију представу по тексту и у режији Миодрага Динуловића „Школа за кловнове” у извођењу кикиндског Позориштанца „Лане”. Од 19 сати Бечејцима ће се представити Омладинска сцена „Зоран Драшковић” Драмског студија Атеље младих у Панчеву с представом „Процес”, коју је по мотивима Франца Кафке адаптирао и режирао Никола Мркајлић. Од 22 сата је извођење „Професионалца” у копродукцији домаћина и новобечејске Позоришне групе ПААД. Реч је о делу Душана Ковачевића, које је Саша Дујин адаптирао, прилагодио времену десет година касније од премијерног извођења и режирао. Улазни-

ца за све три представе заједно износи 300 динара, а сав приход је намењен обнови Народног позоришта у Краљеву - најавио је уредник програма у Градском позоришту Горан Црнојачки. Манифестација „Ноћ позоришта” настала је пре три године по угледу на афирмисану манифестацију „Ноћ музеја”. Премијерно је реализована у Хрватској, а сада се одвија у Босни и Херцеговини, Словачкој, Словенији, Црној Гори, Чешкој... Поред поменутих представа Бечејци ће имати прилику да у пратећем програму уживају у Позоришном клубу где се организује „караоке парти” с тематиком позоришне и филмске музике, а у галерији „Круг” је постављена изложба овогодишњег премијерног окупљања Ликовне колоније у Богатићу. В. Ј.

У би бли о те ци о театру

КИ КИН ДА: У На род ној би бли о те ци „Јо ван По по вић” у Ки кин ди ве че рас ће се од ви ја ти про грам по све ћен по зо ри шту. Од 18 са ти књи жев ник Ми лош Ла ти но вић ће го во ри ти о исто ри ји те а тра, а ки кинд ски глум ци ће го во ри ти мо но ло ге из пред ста ва. - Ово ве че је за јед нич ки по ду хват по зо ри шта и би бли о те ке. По ве за ли смо књи гу и те а тар, па су нам го сти књи жев ник и глум ци - ка же Рад ми ла Пе ро вић, ди рек тор ка На род не би бли о те ке. Ула зни ца за „Ноћ по зо ри шта” је 50 ди на ра, а при ход је на ме њен ин сти ту ци ја ма кул ту ре у Кра ље ву. А. Ђ.

- Као опозиција позивате се на медијске информације и чаршијске приче, па се чак стиче утисак да желите да водите кадровску политику у општинском одбору СРС – рекао је Бозало. – Нећете ми ваљда ви одлучивати ко ће бити мој заменик или помоћник. Нов заменик председника општине биће Борис Кузмановић, досадашњи шеф одборничке групе СРС, а раније је већ био заменик председника општине и председник Скупштине. По закону ја имам право да бирам сараднике. - Прича опозиције о легализму треба да се допуни, јер код претходног председника општине из ДС радило се о сукобу интереса по закону (председник – посланик), а код разрешења мог заменика и помоћнице реч је о страначкој кадровској политици – поручио је Бозало. М. Суџум

VESTI Почиње референдум КАЊИЖА: У пет месних заједница у кањишкој општини Хоргошу, Мартоношу, Адорјану, Трешњевцу и Тотовом Селу jуче је почело спровођење референдума који ће трајати до 11. децембра, на којем ће се грађани изјашњавати за увођење новог самодоприноса. За запослене предложено је издвајања три одсто од плата, а за пољоприврендике 50 или 60 килограма пшенице по хектару годишње. Према утврђеним програмима новац прикупљен од самодоприноса намењен је за изградњу и одржавање комуналних објеката, дотације цивилним организацијама и друге потребе, као и за функционисање месних заједница. М. Мр.

Ко ри сни ци „На ше ку ће” по се ти ли Цр ве ни крст КИ КИН ДА: По во дом Ме ђу на род ног да на де те та, у “Нашој кући“ у Ки кин ди организована је изложба слика које су насликале особе са посебним потребама. Аутори, њих двадесетак у сарадњи са Црвеним крстом Кикинда, организовали су и јединствену сликарску колонију. Тема радова била је свет око себе, а корисници „Наше куће“ ју че су посетили Црвени крст.Чланови наше куће да нас путују на Златибор, где ће боровити седам дана. Пут им је омогучила локална самоуправа у сарадњи са закупцем одмаралишта „Сунчани брег“ Мирославом Пецарским. Од Црвеног крста су за срећан пут добили су шалове, капе, руковице, ручне сатове и свеске. А. Ђ.

Ве че с при ја те љи ма БЕ ЧЕЈ: Омла ди на Дру штва срп ско-ру ског при ја т ељ ства „Ос трог” у Бе че ју ор га ни зу је су тра уве че скуп по име ну „Ве че с при ја те љи ма”. Дру же ње ће се одр жа ти у Клу бу „Алек сан дри ја”, ло ци ра ном у Тр жном цен тру Глав не ули це, с по чет ком у 18 са ти. Те ма су тра шњег ску па су до са да шње и пред сто је ће ак тив но сти Дру штва, с по себ ним ак цен том на рад мла дих. В. Ј.

subota19.novembar2011.

ЖИВОТНА ДРАМА ВРБАШАНКЕ ДАНИЈЕЛЕ БАЦКОВИЋ

Раздвојена од деце дуже од године

ВРБАС: Врбашанка Данијела Бацковић више од годину дана није видела своју децу, иако јој је суд након развода од бившег мужа доделио старатељство над трогодишњим сином и двогодишњом ћерком. Данијелина агонија почела је у новембру 2009. године, када ју је супруг избацио из заједничке куће у близини Сегедина. Након тога, она је неко време живела у Мађарској, како би могла да виђа своју децу. Ипак, када више није била у могућности да живи тамо, вратила се у родитељску кућу у Врбасу. Није јој било тешко да сваке недеље путује у Мађарску само да би видела сина и ћерку. - Јако су ми тешко падали растанци с децом. Мој бивши муж ми је давао само сат времена да их

Данијелин бивши муж је поднео жалбу, али иако је прекорачио рок за подношење, жалба му је усвојена. - Он је до сада уложио десетак жалби. Када му се једна одбије, он уложи другу. И тако већ 15 месеци, а ко зна колико то још може да траје. Обраћала сам се за помоћ Министарству унутрашњих послова, Министарству правде, Народној канцеларији председника Тадића, омбудсманима, мађарском конзулу у Београду, нашем конзулу у Мађарској. Не знам више шта да радим и коме да се обратим за помоћ - каже Данијела. Данијелин бивши муж је до 2000. године живео у Србобрану, када се са породицом преселио у Сегедин. - Иако он није мађарски држављанин, има пуну подршку институција и појединаца у Мађарској, као њихов сународник. Када ми није давао да виђам децу звала сам полицију, али они су само слегали раменима. Рекли су ми да не могу да поднесем пријаву против њега, јер сам страни држављанин, али им страно држављанство није сметало када је мој бивши муж поднео пријаву против мене да долазим и да му претим, што је чиста измишљоДанијела Бацковић тугује за децом тина - истиче Данијела. виђам и то под његовим надзором. Стан у коме Данијела живи је Када ми је суд доделио старатељ- потпуно спреман да се у њега усество над њима, забранио ми је да ле и њена деца. Она не губи веру долазим, па чак и да их зовем теле- да ће правда бити задовољена, а ни фоном. Последњи пут сам чула де- снагу да се бори за своју децу. цу пре годину дана - са сузама у Ипак, време које Данијела проводи очима се присећа Данијела. без сина и ћерке је ненадокнадиво. Старатељство над децом доде- Бојим се да ће моја деца, ако се лио јој је Суд у Врбасу, а ту пре- овако настави, заборавити мој лик суду потврдили су Апелациони и зато апелујем на наше државнисуд у Новом Саду и Врховни суд ке да ми пруже помоћ и окончају у Београду. Иако су Данијела и ову агонију. Познат је случај српњен бивши муж живели у Мађар- ске породице у Америци, када су ској, обоје су држављани Репу- родитељима одузета деца. Тада је блике Србије као и њихово двоје наша држава реаговала и пружила деце, а држава Мађарска прогла- им сву потребну подршку. Не знам сила је да је за овај предмет над- зашто моја деца и ја немамо исто лежан суд у Србији и да је доне- право на помоћ - упитала је Данисена пресуда извршна. Међутим, јела. М. Кековић

Пријем у Градској кући

ДЕЛЕГАЦИЈА ИЗ РУМУНСКЕ ОПШТИНЕ ТРГУ ЗИЈУ У ВРШЦУ

Вршац отворен за сарадњу у свим областима ВРШАЦ: У Вршцу је у минула два дана боравила делегација општине Тргу Зију из Жупаније Борж која се налази у планинском крају Румуније и која има око 150 хиљада становника, у око десетак градова, од којих је један и овај одакле су гости пристигли. Помоћник председника општине Вршац Мирко Добросављевић је на пријему у Градској кући, рекао да су Вршчани отворени за сарадњу са свим градовима у Румунији и да у култури, економији, спорту и туризму има простора за заједничке програме. Гости су упознати са економским и друштвеним развојем Вршца, посебно о могућностима отварања

погона у тек завршеном Технолошком парку. О општини Тргу Зију говорио је председник Жупанијског савета Борожа Јон Колиноју, који је рекао да у њиховој области има нафте и да су они произвођачи око 30 одсто електричне енергије у Румунији. Конзул Румуније у Вршцу Александру Мурешану се радује оваквом следу догађаја у сарадњи две земље, макар што је у Вршцу само два месеца. Јуче су гости из Румуније разговарали са председником општине Чедомиром Живковићем, потом обишли бројне привредне и друге институције у граду. Даљи ток сарадње две општине ће се утврдити на нивоу заједничких стручних група. Р. Ј.

vojvodina

И ПОЛИТИЧКА ПАРТИЈА СЕ БАВИ ПРОБЛЕМИМА У „ЈУГОРЕМЕДИЈИ”

Странка се уплиће у акционарске несугласице ЗРЕЊАНИН: Тензије између новоформираног удружења малих акционара и пословодства зрењанинске Фабрике лекова „Југоремедија“ владају несмањеном жестином, а сада се у јавна препуцавања укључио и Градски одбор Социјалдемократске партије Србије – Равноправности. Мада би се неки запитали шта једна политичка партија тражи у сукобу сувласника фармацеутске куће, одговор је једноставан – први човек те странке у Зрењанину је

веду фабрику до руба пропасти. Председник Извршног одбора СДПС – Равноправност Александар Стојановић тврди да се овој партији последњих дана обраћа велики број акционара са питањима везаним за формирање новог удружења и константним нападима на управу компаније. - Као један од примарних задатака увек смо постављали заштиту радника и акционара у зрењанинским предузећима. Од ових задатака не одустајемо и

Плаћени одговор Менаџмент „Југоремедије“ опет се обратио јавности путем плаћеног огласа објављеног у последњем броју регионалног недељника „Зрењанин“. На две густо куцане стране, плаћене фабричким новцем, пословодство предвођено Здравком Деурићем полемише са Удружењем акционара „Југоремедија 3“, поново подсећа на период када је фабриком руководио тадашњи већински власник, Нишлија Јовица Стефановић Нини, коме је предузеће напослетку одузето, али се и правда за пословне губитке. Занимљиво је да Деурић одавно није одржао конференцију на којој би новинари могли да му поставе директна питања, него се јавности обраћа искључиво кроз плаћене новинске и остале огласе. Здравко Деурић, уједно и в.д. директора „Југоремедије“. Дакле, и партија коју предводи Деурић подржала је актуелни менаџмент коме чланови новог Удружења акционара „Југоремедија 3“ преписују лоше пословне резултате који, како тврде у том удружењу, прете да до-

даље, и у том светлу желимо да укажемо на дешавања у „Југоремедији“ која су у протеклом периоду била у центру пажње јавности. Очигледно је да „Југоремедија“ ради са великим потешкоћама и проблемима, али такође је евидентно и да се за све проблеме криви менаџмент

фирме. Желимо да подсетимо јавност да су људи који чине садашњи менаџмент фирме најзаслужнији што фирма и даље постоји и ради – изјавио је Стојановић на конференцији за новинаре, и напоменуо да се захваљујући борби у којој су радници и акционари успели, под вођством садашњег менаџмента, да врате своју имовину коју су стицали читав радни век, зрењанинска привреда може данас похвалити да у својој, веома слабој, структури има једну фирму попут „Југоремедије“ која ради

по ГМП стандардима и запошљава велики број радника. Стојановић је запитао како је могуће да у оваквом катастрофалном привредном окружењу у ком послује и „Југоремедија“, а и све остале фирме, као главни кривац за све проблеме буде означена група људи која је својим досадашњим радом показала да испред појединачних интереса ставља интересе свих малих акционара и радника, који су у Србији најугроженија категорија становништва. Ж. Балабан

АДАШЕВЦИ ДОБРА ДЕСТИНАЦИЈА ЗА СТРАНЕ ИНВЕСТИТОРЕ

Нова шанса у новим пословима

АДАШЕВЦИ: Јужно од Шида са леве и десне стране магистралног пута Товарник-Шид сместило се село Адашевци. Да би растеретили магистралу од пољопривредне механизације у време сезонских пољских радова, Адашевчани су направили обилазницу око села, што је велика предност за несметан пролазак аутомобила и камиона овим значајним путем. Од 2.500 становника овог села није велик број радно способних људи. Већина се бави пољопривредом, а мањи број ради у „Викторија оилу”, „Тим изолирке” и још неким мањим фирмама у Илија Мирковић Шиду. Али има нових инвеститора и послова. На кра- чар”, која се сврстава међу најју улице Маршала Тита Урош боље у Срему. Уз сам аутопут Шумер је купио осам хектара планира се изградња атрактивне државног земљишта и на њему индустријске зоне на 200 хектаподигао фабрику која ће произ- ра. Удаљеност овог земљишта водити делове за аутомобилску од Коридора 10 је 50 метара. индустрију. У току је пробна Општина Шид израдила је потпроизводња са 15 запослених, а пуну пројектну документацију после Нове године биће их 50. за инфраструктуру ове атракУ катастарској општини Ада- тивне зоне која се наслања на шевци је земљиште ЗЗ „Грани- железницу и Коридор 10.

Чурушке ноћи младог вина

ЧУРУГ: Вечерас ће у просторијама Удружења винара и виноградара „Бороњ” у Чуругу бити одржана традиционална манифестација „Чурушке ноћи младог вина”. Пријем узорака је од 14 до 16 сати у просторијама Друштва, у Улици Николе Тесле 73. Следи оцењивање до 18 сати, а сат касније је проглашење победника и додела признања. У току целе вечери посетиоци ће моћи да пробају млада вина и уживају у добром друштву винара и виноградара. Л. К.

dnevnik

c m y

Обилазница много значи за Адашевце

Када се после наплатне рампе Шид крене према граници, са десне стране је спомен обележје „Сремски фронт”. Аутор овог објекта ускоро ће извршити процену и дати предлог да ли се и у којој намени може градити уз спомен обележје, у смислу развоја туризма.

већу потрошњу воде у сеоском водоводу. У протеклом периоду село је изградило одличан стадион за Фудбалски клуб „Граничар” који је у Сремској лиги. Захваљујући делом и јапанским донацијама, сређен је кров школе, уведено је централно грејање,

Три извора термалне воде Адашевци имају три бушотине термалне воде која има капацитет 10 литара у секунди. По речима Мирослава–Миће Јањића, директора туристичке организације Шид, анализа воде упућује на велике могућности. - Геолошко истраживање воде потиче са дубине од 800 метара. Лежиште воде је пешчано, температура је 50 степени, а када би се извршило дубље бушење вода би била све топлија, и до 100 степени Целизијуса. Пошто је вода из тих бушотина ниско минерала њен капацитет је прилично мали. Потенцијално коришћење ове воде може бити посредно, претвара- Мирослав Јањић њем у друге видове енергије, или непосредно, флаширањем и изградњом бање. По особинама ова вода се може користити за загревање тла, узгој рибе и рибље млађи, базене за рекреацију, за производњу био гаса, подно грејање фарми, пластеника и стакленика, гајење печурака... Од ове три бушотине само је једна на приватном земљишту, а две на друштвеном. Вредан извор питке воде пронађен је у селу Јамени, довољан да цео Срем снабдева више од века, каже Јањић. То би било посебно добро за становнике Сремске Митровице који, иначе, пију савску воду. - Ми смо сигурно изузетно интересантно место за инвеститоре, пре свега због изузетно погодног терена за градњу индустријских капацитета - каже Илија Мирковић, председник Савета Месне заједнице Адашевци. - Недавно је општина Шид добила на управљање спомен обележје „Сремски фронт”, а ми смо преузели обавезу одржавања зелених површина. У сарадњи са локалном самоуправом и ресорним министарствима пољопривреде и спорта, успели смо да завршимо обилазницу око села. Насипали смо атарске путеве, а копањем бунара омогућили смо

изграђени спортски терени. На сеоском гробљу направљене су пешачке стазе, а испред Дома културе уређен је трг. Неке сеоске улице су дочекале асфалтирање. - Од конкретних планова преостало је да урадимо бициклистичку стазу АдашевциШид. У овом селу нису запосени само они који нису хтели да прихвате понуђена радна места. Ја мислим да су Адашевци можда једино село у општини које има добру запосленост свих радно способних становника - нагласио је Илија Мирковић. Д. Савичин

dru[tvo

dnevnik IZ GU BQE NO–NA \E NO–VRA ]E NO

[ta ka `e za kon o na la za~ koj na gra di Nakon {to je konobarica iz Kru{evca Ma ri na Mo ra ~a nin u toaletu kafi}a u kojem radi pona{la i vratila vlasniku ne ve ro vat nu su mu od 200.000 evra, naveliko se raspreda o tome da li se u Srbiji isplati biti po{ten. Tim pre {to je

vlasnik, nakon {to mu je Marina vratila torbicu sa sve pa ra ma, po {te nu na la za ~i cu po~astio s „celih” 1.000 dinara. Dok joj veliki deo javnosti odaje priznawe i isti~e da je ona dokaz da u Srbiji jo{ ima

nim i bednim iznosom. Jer, po ~lanu 172 Zakona o svojini i drugim stvarnim pravima, koji re gu li {e na la za~ ku na gra du, nalaza~ ima pravo na nagradu u visini od 20 odsto od vrednosti stvari, ali lice koje prona|e izgubqene stvari rade}i slu`benu, radnu i sli~ nu du `nost ili po ve re ne po slove – kao {to je po li ca jac, ~u var, vo za~, kon duk ter, ~ista~ i drugi radnik – nema pravo na nagradu. Kako je Ma ri na tor bi cu na {la u to a le tu kafi}a u kojem je za po sle na, ona, shodno ovom ~lanu, nema pravo na nalaza~ku nagradu pa je sa mim tim i „~ast” od 1.000 dina ra do bro do {la. Na stranu to da li je vlasnik trebalo da bude zahvalniji i da li je dovoqno cenio gest koji je Ma ri na u~i ni la: on po zakonu nije imao obavezu da joj da ni to {to je dao. Ina~e, da je Marina kojim slu~ajem na{la istu torbicu istog vlasnika na ulici ili bilo gde na drugom mestu, woj bi pripala nalaza~ka nagrada u visini od 20 odsto, a to je u ovom slu~aju 40.000 evra. Me|utim, vlasnik, odnosno lice koje je stvari izgubilo, mo`e po ovom za-

Tu ìo {kr tog vla sni ka Ostao je zabeleèn slu~aj Italijana Si mo na Kje si ja koji je pro{le godine prona{ao nov~anik s ~ekovima u iznosu od 715.000 evra i predao ga policiji, ali zbog „izraène nezahvalnosti” vlasnika odlu~io da ga tuì, traè}i da mu isplati zakonski regulisanu nagradu koja iznosi od deset do 20 odsto vrednosti onoga {to je prona{ao. U tom slu~aju, ocenio je Kjesi i traìo sudsko re{ewe, wemu je pripadala nagrada izme|u 71.500 i 143.000, a ne 500 evra koliko mu je ponudio vlasnik nov~anika. po{tewa, mnogi se pitaju da li je nagrada koju je dobila za gest koji je u~inila odgovaraju}a, odnosno smatraju da je morala dobiti znatno vi{e, pozivaju}i se na zakon koji tu oblast reguli{e. Naime, mnogi pomiwu postotak od novca koji je prona{la i koji joj po zakonu pripada, ali malo je onih koji zapravo znaju kako je nalaza~ka nagrada kod nas regulisana. Jer, na{ zakon je druga~iji od onih koji ovu oblast reguli{u u drugim dràvama i propisuje pravilo i kada se gubi pravo na nagradu iako je nalaza~ postupio ~asno i po{teno. Po{tenoj Marini ne pada ni na pamet da tuì vlasnika torbice u kojoj je bilo 200.000 evra i traì zakonom propisanu nalaza~ku nagradu, a ~ak i da to ho}e, ne bi mogla dobiti ni{ta vi{e od onog {to je od wega ve} dobila, ma koliko javnost to smatrala nemoral-

konu zahtevati pravi~no smawewe iznosa nagrade ako bi ona predstavqala nesrazmerno ve li ku ko rist s ob zi rom na wegove prilike i prilike nalaza~a, kao i na okolnosti pod kojima je stvar izgubqena odnosna na|ena, s tim da nagrada ne moè biti mawa od deset odsto od vrednosti stvari. Nalaz moè zahtevati da se odredi pravi~an iznos nagrade ako na|ena stvar ima posebnu vrednost za vlasnika, odnosno lice koje je stvar izgubilo. Ako vi{e lice zajedno na|u stvar ili je jedno lice pre opazi a drugo pre zasnuje fizi~ku dràvinu na woj, odnosno proglasi sebe sunalaza~em, nagradu dele na jednake delove, a ako je postupawe drugog lica nespojivo sa savesno{}u, nagrada pripada prvom. Na kraju, kaè ovaj zakon, lice koje pre}uti nalaz stvari gubi pravo na nagradu. Q. Ma le {e vi}

subota19.novembar2011.

ZRE WA NIN GU BI PRI MAT NAJ VE ]EG BA NAT SKOG GRA DA

De set hi qa da du {a ma we Broj stanovnika Zrewanina i sela na wegovoj teritoriji mawi je gotovo 10.000 u odnosu na prethodni popis, pokazuju prvi zvani~ni rezultati ovogo di {weg po pi sa sta nov ni {tva, doma}instava i stanova koje je ju~e objavila ovda{wa Gradska uprava. Po tim podacima, na teritoriji grada `ivi 122.714 stanovnika, dok ih je ranije bilo 132.051. Sam Zrewanin ima 75.743 me{tana i wihov broj opao je za oko 5.500 u odnosu na prethodni popis. Na teritoriji grada registrovano je ukupno 44.687 doma}instava i 53.116 stanova.

Nimalo ohrabruju}i podaci, {to je, uostalom, slu~aj i u celoj Srbiji, govore da je mawe stanovnika u svim zrewaninskim selima, u nekima ~ak ~e-

gubitak stanovni{ta bele`e ^enta (tri odsto), Aradac (~etiri), Mihajlovo ({est), Staji }e vo i Ele mir (po osam). Zre wa ni nu je ozbiq no ugro -

Naj ve }i de mo graf ski pad sta nov ni {tva za be le `en je u Cr noj Tra vi, a cr ne ru pe na de mo graf skoj kar ti Sr bi je su i sred wo ba nat ske op {ti ne @i ti {te, No va Cr wa i Se ~aw tvrtinu. Najvi{e stanovnika izgubili su Jankov Most (25 od sto), Ba nat ski De spo to vac (24), Toma{evac (23) i Lukino Selo (20 odsto), dok najmawi

`en i primat najve}eg grada u Banatu, jer ima svega 1.751 stanovnika vi{e od Pan~eva koje je postalo sedmi grad po veli~i ni u Sr bi ji. Zre wa nin je

}e u Azer bej xa nu iz ve sti kompoziciju ~iji je televiziji. Joksimovi} je 2004. godine, kao predstavnik Srbije i Cr ne Go re, pe smom „La ne moje”, osvojio drugo mesto na takmi~ewu za Pesmu Evrovizije u Istanbulu. Za „Eurosong„ 2006. godine komponovao je muziku za pesmu „Lejla”, kojom je Ha ri Ma t a Ha r i, pred stav nik BiH, osvojio tre}e mesto u Atini. Na beogradskoj Evroviziji 2008. godine Joksimovi} je bio doma}in-voditeq.

ostao {esti, iza Beograda, Novog Sada, Ni{a, Kragujevca i Subotice. Kikinda je i daqe tre}i grad u Banatu po broju stanovnika, ali joj se primakao Vr{ac. Naj ve}i demo graf ski pad stanovni{tva zabele`en je u Crnoj Travi, a crne rupe na demografskoj karti Srbije su i sredwobanatske op{tine @iti{te, Nova Crwa i Se~aw. Statisti~ari upozoravaju na to da se uve}ava broj potpuno ispra`wenih naseqa u Srbiji i da je sve vi{e naseqa s mawe od sto stanovnika. @. Ba la ban

IN STI TUT ZA KAR DI O VA SKU LAR NE BO LE STI VOJ VO DI NE OBE LE @IO 34 GO DI NE RA DA

Bri ga o pa ci jen ti ma uvek na pr vom me stu

– îwenica da svakih 15 minuta u Srbiji jedna osoba umre od posledica bolesti srca ili krvnih sudova stavqa pred nas ozbiqan i teàk zadatak, ali upravo zbog toga moramo da imamo jasno definisan ciq i da budemo efikasni i stru~ni u poslu kojim se bavimo – istakla je direktorka Instituta za KVB Vojvodine prof. dr Na da ê mer li}-A|i} na ju~era{woj prigodnoj sve~anosti koja je organizovana povodom 34 godine rada ove ustanove. – Zaposleni na Institutu su usmereni na usavr{avawe i uspeh, i sigurni smo u to da }e na{a jaka voqa, zajedno s daqim umreàvawem s renomiranim hirur{kim centrima, s primenom novih znawa i uvo|ewem novih medicinskih zahvata i procedura, doneti jo{ zapaènije rezultate u godinama koje su pred nama. Institut za KVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici beleì oko 1.100 operacija na otvorenom srcu u proteklih godinu dana, vi{e od 7.000 hospitalizovanih pacijenata i 34.000

supspecijalisti~kih pregleda, {to dolazi kao rezultat primene savremenih procedura i najsavremenije opreme za le~ewe bolesti kardiovaskularnog

2.400 ergometrijskih testova, 10.500 doplera karotidnih arterija i doprela arterija i vena perifernih krvnih sudova, ugra|eno je gotovo 340 pejsmej-

Na da ^e mer li}-A|i}: Za po sle ni na In sti tu tu su usme re ni na usa vr {a va we i uspeh

sistema. U proteklih godinu dana ovde je le~eno oko 2.700 pacijenata u sklopu koronarne jedinice, ura|eno je oko 7.000 ehokardiografskih pregleda,

kera... U sklopu stalne edukacije medicinskog osobqa, na Institutu je odr`ano vi{e predavawa, a rekonstruisane su i operacione sale, apoteka

Instituta i sala za konsultacije. Kako je re~eno, brigu o pacijentima Institut uvek stavqa na prvo mesto i radi na stvarawu humanijeg ambijenta za wih tokom wihovog boravka na Institutu. Prvi su u Srbiji pokrenuli ovakvu inicijativu i u okviru projekta “Humanizacija Instituta” ve} dve godine ustanova organizuje razli~ite kulturno-umetni~ke sadr`aje. Osim toga, Institut priprema i deli flajere sa savetima za o~uvawe zdravqa i prevenciju bolesti, prikazuje pacijentima edukativne filmove, a omogu}eno im je kori{}ewe vajerles interneta i kwiga iz oformqene biblioteke s vi{e od 5.000 naslova. Stalno zalagawe za unapre|ewe kvaliteta rada i za efikasnije zbriwavawe pacijenata Institutu je nedavno donelo Veliku zlatnu povequ Jedinstvenog udru`ewa Srbije za kvalitet za doprinos i razvoj sistema menaxmenta kvaliteta u Srbiji. J. Bar bu zan

Uru ~e ne 233 sti pen di je sred wo {kol ci ma s ju ga Sr bi je Predsednica Skup{tine Srbije Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Mi lan Mar ko vi} dodeli su stipendije tre}oj generaciji sredwo{kolaca iz op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a. Ove godine stipendije Koorodinacionog tela Vlade Srbije za op{tine Pre{evo, Bujanovac i Medve|a dobila su 233 u~enika, 27 vi{e nego pro{le godini. Svaki stipendista }e do

kraja {kolske godine dobijati 6.000 dinara mese~no. Markovi}, koji je ministar za qudska i mawinska prava i dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, rekao je da je glavni ciq Koordinacionog tela da {to vi{e mladih stekne {to boqe obrazovawe da bi mogli doprineti boqem ìvotu u svojoj sredini, ali i u dràvi. On je rekao da }e Koordinaciono telo i narednih godina stipendirati

izme|u 200 i 300 sredwo{kolaca s juga Srbije, i poru~io sredwo{kolcima s juga Srbije da je Vlada spremna da pomogne, ali da je nepohodno da znaju srpski jezik, kao jezik zemqe u kojoj `ive. Stipendiste iz Pre{eva, Bujanovca i Medve|e primio je predsednik Srbije Bo ris Ta di}, uz poruku da svako dete u Srbiji ima pravo na najboqe mogu}e obrazovawe na materwem jeziku.

[ko lo va we kod ku }e

Jok si mo vi} pe va na Evro vi zi ji 2012. Peva~ i kompozotor @eq ko Jok si mo vi} predstavqa}e Sr bi ju na tak mi ~e wu „Pesma Evrovizije” u Azerbejxanu u maju 2012. godine, objavqeno je ju~e na sajtu RTS-a, uz obja{wewe da je zbog {tedwe promewen na~in izbora pesme koja }e na tak mi ~e wu pred sta vqa ti Srbiju, i da RTS, kao punopravni ~lan Evropske radiodifuzne unije „ima ekskluzivno pravo kompozitor, a prvi put }e biti predstavqena po~etkom idu}e godine, na izbora”. Joksimovi}

PRO TEST ZBOG NO [E WA KR ZNA U CEN TRU BE O GRA DA: Aktivisti udruèwa „Sloboda za ìvotiwe”, obu~eni samo u dowi ve{, protestovali su ju~e u centru Beograda apeluju}i na gra|ane da ne nose ode}u od ìvotiwskog krzna. Aktivisti su leàli na „krvavim” kostimima, pokazuju}i simboliku ìvotiwa odranih na farmama, a oko wih su bili postavqeni transparenti na kojima je pisalo „Okrutnost nije ènstvena”, „Krzno boli”, „Krzno je ubistvo”.

Pomo}nik ministra prosvete @e li mir Po pov izjavio je da }e se po novom zakonu o obrazovawu nastava kod ku}e organizovati samo za decu za koju je to potpuno opravdano: – Ro di te qi }e Mi ni star stvu prosvete i nauke morati da podnesu molbu s poja{wewem za {to `e le da se de te {koluje kod ku}e – rekao je Popov. Po wegovim re~ima, deca }e biti upisana u {kolu koja }e biti du`na da nadgleda obrazovawe deteta koje se {koluje kod ku}e. On je rekao i da }e roditeqi sami morati da prona|u i plate u~iteqe koji }e wihovu decu u~iti po nastavnom programu, kao i da }e deca na kraju godine morati da pola`u ispite. – Nastava kod ku}e se organizuje samo za onu decu za koju je to potpuno opravdano. Mnogo poznatih muzi~ara, sportista je tako zavr{ilo {kolu – rekao je Popov, navode}i da je prak sa {ko lo va wa kod ku }e dugo zastupqena u svetu.

subota19.novembar2011.

TRAGEDIJA U NOVOBE^EJSKOM ATARU

Za pre ga usmr ti la de ~a ka Zrewaninska policija uhapsila je Sa{u M. (35) iz Novog Be~eja i odredila mu meru zadr`avawa zbog sumwe da je po~inio te{ko krivi~no delo protiv op{te sigurnosti na {tetu maloletnog lica. Podozreva se da je prekju~e Sa{a M., s dve maloletne osobe, zapre`nim kolima natovarenim ogrevnim drvetom krenuo ku}i iz novobe~ejskog atara “Burza”, zemqanim putem po vrhu dolme –

nasipa. Prilikom spu{tawa niz dolmu, zaprega se pod teretom zaletela i prevrnula na bok, prigwe~iv{i ~etrnaestogodi{weg de~aka, koji je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta. Uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu, u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca, i slu`benici zrewaninske Policijske uprave. @. B.

crna hronika

NAKON ZLO^INA U SELU KRU[EVICE, KOD VLASOTINACA

Obe sio se osum wi ~e ni za ubi stvo tr o je sta rih U selu Kru{evice, nedaleko od Vlasotinaca, u ~etvrtak uve~e prona|ena su tela ^edomira (81) i Vide Markovi} (77), kao i wihove kom{inice Smiqe Ivanovi} (83). – Leskova~ka policija re{ila je slu~aj trostrukog ubistva u

obe{en u svojoj ku}i. On je precizirao da policija i daqe radi na otkrivawu motiva ovog zlo~ina, kao i da li je J. I. imao pomaga~e. Prvi ~ovek leskova~ke policije je kazao da je ubistvo po~iweno najverovatnije drvenim

Spre~avawe {verca na rekama Zvani~nici srpske i francuske carine potpisali su ju~e u Beogradu sporazum o donaciji opreme za spre~avawe krijum~arewa na rekama, kao i o obuci za te aktivnosti. Sporazum, po kojem je vlada Francuske poklonila raznu opremu i radio-stanice za otkrivawe krijum~arene robe, doprine}e jo{ efikasnijem radu srpskih carinika, ocenili su predstavnici carina dve dr`ave. Dokument su potpisali direktor Uprave carine Srbije Predrag Petronijevi} i predstavnik francuske carine Sebastijan Tiram, koji je zadu`en za program MILDT – Me|uministarsku misiju za borbu protiv droga i zavisnosti”. ske, BiH i Crne Gore, kao i predstavnici Uprave carina Francuske. Pomo}nik direktora Uprave carine Srbije Nenad Mani} rekao je novinarima da je u 2010. godini zapleweno 16.491 komad razli~itih tableta, kesica i drugih pakovawa medikamenata. On je precizirao da je u ovoj godini srpska carina zaplenila 18.451 komad raznih medikamantata i oko 6,1 kilograma „para-

ta regionalna saradwa izme|u Srbije, Hrvatske, Bugarske, BiH i Crne Gore da bi se koordinirano borile protiv krijum~arewa lekova. Dvodnevni seminar organizovala je Kancelarija UN za borbu protiv droge i organizovanog kriminala sa svojom regionalnom kancelarijom, ~ije sedi{te je u zgradi ambasade Francuske u Zagrebu. (Tanjug)

LIDER RADIKALA UPUTIO PODNESAK PREDSEDNIKU HA[KOG SUDA

[e {eq tra `i pri vi le go va nu ko mu ni ka ci ju

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq zatra`io je od Ha{kog tribunala da mu se ponovo omogu}i pravo na „privilegovanu telefonsku komunikaciju” s wegovim pravnim savetnicima. „Pravni savetnici ni na koji na~in nisu u~estvovali u mojim aktima nepo{tovawa Ha{kog

tribunala”, obrazlo`io je [e{eq u podnesku koji je 31. oktobra uputio predsedniku suda. [e{eq je zatra`io da se „hitno” poni{ti odluka sekretara Tribunala Xona Hokinga koji je, kako on tvrdi, samo na osnovu sumwe o mogu}oj zloupotrebi, ukinuo wegovo pravo na privilegovanu telefonsku komunikaciju s pravnim savetnicima.

Lider radikala je podsetio na to da je 2004. i 2005. godine, kada su mu bile zabrawene posete i telefonska i po{tanska komunikacija, pronalazio na~ine da pisma po{aqe u Beograd, od kojih su neka objavqena i u medijima. „To {to ja svesno kr{im propise sekretaru ne moè biti opravdawe da i on kr{i propise„, smatra [e{eq. On je zatraìo da mu se rokovi za podno{ewe àlbi ili drugih podnesaka sudu po~nu ra~unati od dana kad mu bude ponovo omogu}ena privilegovana telefonska komunikacija s pravnim savetnicima. Lideru radikala je 28. oktobra na mesec dana uveden nad zor nad svim oblicima komunikacije s pravnim savetnicima, zbog sumwe da ih je koristio za otkrivawe poverqivih informacija iz procesa koji se protiv wega vode u Ha{kom tribunalu. [e{eq moè da komunicara s pravnim timom na uobi~ajan na~in, ali se to ne primewuje da sud ne bi imao uvid u sadràje razgovora i prepiski. (Tanjug)

policija je na informativni razgovor pozvala vi{e me{tana ovog sela. S obzirom na dobre odnose koji su godinama vladali izme |u ovo tr o je vre me {nih kom{ija, me{tani iskqu~uju mogu}nost da je neko od wih po~inio zlo~in a zatim presudio sebi, ve} se sumwa da su

Za veoma kratko vreme ovo je drugi slu~aj svirepog ubistva u ovom zabitom kraju kod Suve planine. Pre nekoliko dana u tridesetak kilometara udaqenom selu Crvena Reka ubijen je Slavi{a Stefanovi} (38), koga je razbijene glave prona{ao prijateq, a po~inilac ovog ubistva za sada nije prona|en. Sumwa se da je motiv ovog zlo~ina pqa~ka jer je ubijeni Slavi{a po~eo da gradi ku}u u ovom selu, {to je ubici verovatno bio znak da nesre}nik ima novca kod sebe. Za sada nema indicija o tome da su zlo~ini u Crvenoj Reci i Kru{evici povezani, ali s obzirom na sli~ne okolnosti, nije iskqu~eno da je sve ~etvoro qudi nastradalo od iste ruke.

Od u ze to 35.000 tableta

cetamola„, najaviv{i da }e se te aktivnosti nastaviti i da o~ekuje jo{ boqe rezultate. Mani} je naglasio da je od vrednosti zaplewenih medikamenata mnogo zna~ajnije to {to su krijum~areni i krivotvoreni lekovi {tetni po zdravqe qudi. Na skupu je ukazano i na to da je, imaju}i u vidu zna~aj Balkana kao jednog od kqu~nih ~vori{ta razli~itih krijum~arskih kanala, od 2010. godine pokrenu-

obavestili policiju da se du`e ne javqaju na telefon. Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudija Vi{eg suda u Leskovcu Mihajlo Petrovi}, koji je potvrdio da su u pitawu nasilne smrti. – Tela bra~nog para prona|ena su na podu jedne sobe, a wihova kom{inica na podu u drugoj sobi. Oko wihovih tela ima lokva krvi

Jo{ jedna enigma

BORBA PROTIV KRIJUM^AREWA I FALSIFIKOVAWA MEDIKAMENATA

Regionalni seminar o borbi protiv krijum~arenih i falsifikovanih lekova, u okviru kojeg je istaknuto da je srpska carina od 2010. godine zaplenila ukupno oko 35.000 komada raznih medikamenata, ju~e je zavr{en u Beogradu. Na skupu, na kojem je ukazano na zna~aj saradwe u toj oblasti, u~estvovali su i predstavnici Carine, policije, pravosu|a i zdravstva iz Hrvatske, Bugar-

dnevnik

c m y

selu Kru{evica i identifikovala po~ionoca koji je nakon zlo~ina izvr{io samoubistvo – izjavio je sino} Tanjugu direktor policije Milorad Veqovi}. Na~elnik leskova~ke policije Vladimir @ugi} je Tanjugu rekao da je re~ o J. I. (43) iz istog mesta, koji je prona|en

predmetom, a smrtonosne povrede su `rtvama nanete po glavi. Po wegovim re~ima, tragovi prona|eni prilikom uvi|aja ukazivali su na to da je re~ o izvr{iocu iz istog mesta. Be`ivotna tela ovo troje starih prona|ena su ku}i Markovi}a, nakon {to su wihovi ro|aci

i u ku}i su prona|ene dve sekire – saop{tio je sudija Petrovi}, koji za sada nije `eleo da govori o tome kako je nastupila smrt, kao ni o motivima ovog zlo~ina. Po wegovim re~ima, do tragedije je najverovatnije do{lo pre nekoliko dana, a policija je prona{la le{eve posle prijave rodbine. Po nezvani~nim informacijama, u toku ju~era{weg dana,

oni `rtve razbojnika ili nekog poreme}enog ubice. Po navo di ma rod bi ne, ne sre} ni starci su bili bolesni i te{ko su se kretali, a niko od wih nije imao neku u{te|evinu koja bi privukla pqa~ka{e te je po ~i ni lac, ili vi {e wih, mesto zlo~ina napustio s mo`da nekoliko hiqada dinara plena. E. D.

SRBIJA PRVI PUT OBELE@AVA DAN SE]AWA NA @RTVE SAOBRA]AJNIH NEZGODA

Za de set me se ci po gi nu lo 595 oso ba Me|unarodni dan se}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda, 20. novembar, prvi put }e ove godine biti obeleèn u Srbiji, u kojoj je u 2011. do novembra na drumovima poginulo 595 osoba. Dan se}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda prvi put je obeleèn 1993. godine u Velikoj Britaniji i od tada ga u vi{e dràva obeleàvaju nevladine organizacije da bi podsetile i upozorile javnost na stradawa na putevima. UN su 26. oktobra 2005. usvojile Rezoluciju kojom su pozvale sve dràve ~lanice da tre}u nedequ u novembru obeleàvaju kao Me|unarodni

dan se}awa na `rtve saobra}ajnih nezgoda, koji je ove godine 20. novembra. Agencija za bezbednost saobra}aja pokrenula je inicijativu za obele`avawa Dana se}awa, a prihvatili su je Ministarstvo unutra{wih poslova, Auto-moto savez Srbije, Crveni krst i Saobra}ajno-tehni~ka {kola Zemun, saop{tile su te institucije. Po podacima nadle`nih, za deset meseci ove godine ukupno je u Srbiji evidentriano 35.774 saobra}ajnih nezgoda u kojima je poginulo 595 osoba dok je 16.267 povre|eno. (Tanjug)

ESTRADNI UMETNIK IMAO TE[KU SAOBRA]AJKU

Pe va~ Ivan Ga vri lo vi} je dva ostao ìv Na putu prema Trsteniku, ùre}i na svirku, Ivan Gavrilovi} (43) doìveo je nedavno te{ku saobra}ajnu nesre}u. O woj govori tek posle desetak dana jer je od porodice krio {ta se dogodilo. Sre}om, iz ~eonog sudara iza{ao je ìv. – Bog mi je spasao ìvot! Sre}a, pa sam vozio 80 kilometara na sat jer mi je u toku vo`we propala ko~nica i na{ao sam se u levoj traci. Da bih izbegao direktan sudar s autom koji mi je dolazio u susret, oti{ao sam skroz levo na zelenu povr{inu. Uspeo sam da izbegnem auto, ali sam se sledio od uàsa kada sam shvatio da bez ko~nica jurim pravo na drvo! Vratio sam se na put, u levu traku, kada je nai{ao drugi auto i direktno smo se sudarili – kaè Ivan Gavrilovi}. Od siline udarca, peva~ev „nisan” se prevrnuo nekoliko puta i zavr{io na krovu kraj

puta. Voza~ drugog auta, koji je te{kom mukom iza{ao iz svog „renoa”, dotr~ao je do Ivana i po~eo da ga izvla~i. Neko je pozvao policiju i Hitnu pomo} koja je ubrzo stigla. Kada su videli uni{ten auto, nisu verovali da je ìv. – Bilo je stra{no. Dok sam sklup~an sedeo naopa~ke, na krovu automobila, krv mi je bila sle|ena u ìlama. Tek kada su me izvukli iz auta, shvatio sam da sam ìv, da mogu da Ivan Gavrilovi} pomeram ruke i noge. I mene i drugog voza~a alkohol u krvi, pa su zakqu~ili da je do nesu prebacili u bolnicu, gde su nas lekari de- sre}e do{lo jer me je izdao auto – otkrio je taqno pregledali. Ni on ni ja nismo imali Ivan Gavrilovi} detaqe nesre}e. E. D.

U TRAFO-STANICI U KIKINDI

Troj ka pa la na uze mqe wu

Leposavu S. (1969), Svetislava L. (1976) i Dalibora V. (1990) iz Kikinde patrola kikindske policije je ju~e pola sata posle pono}i uhvatila na izvr{ewu krivi~nog dela u trafo-stanici u Kikindi. Oni se terete da su uz pomo} podesnog alata provalili u trafo-stanicu pa su skinuli i poku{ali da iznesu bakarni kabl za uzemqewe. Protiv wih }e biti podneta odgovaraju}a krivi~na prijava, saop{teno je iz PU Kikinda. M. Mr.

U SUBOTICI PRIJAVA PROTIV TROJICE DR@AVQANA CRNE GORE

Te re te se za tr go vi nu qu di ma Suboti~ka policija je podnela Vi{em javnom tu`ila{tvu u Subotici krivi~nu prijavu protiv crnogorskih dr`avqana Rustema G. (23), Bejtama E. (19) i \evrije K. (18), zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo trgovine qudima. Osnovano se sumwa da su wih trojica krajem oktobra ove godine ilegalno pre{li granicu Srbije i Ma|arske i preveli maloletnu devojku, koju su navodno vrbovali da se za wih u Nema~koj bavi prostitucijom. S. I.

crna hronika

dnevnik NEDEQKA Z. IZ BA^A I JO[ TROJICU U@I^KA POLICIJA NA ZLATIBORU UHAPSILA ZBOG MARIHUANE

Tri de set ki la tra ve u „si tro e nu” Uì~ ka po li ci ja je u put ni~ kom vo zi lu mar ke „si troen xam pi” no vo sad skih re gi star skih ozna ka, vla sni {tvo Ne deq ka Z. (43) iz Ba ~a, u po seb no pra vqe nom bun ke ru u po du vo zi la pro na {la i za ple ni la vi {e od 30 ki lo gra ma ma ri hu a ne. Ne deq ko Z. uhap {en je 11. sep tem bra na Zla ti bo ru u ak ci ji „Mo ra va” za jed no s Vla di sla vom S. (29) iz Uì ca, Sr |a nom M. (41) iz Bu dve i Dra go mi rom J. (27) iz Po è ge zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, a tom pri li kom je kod wih na |e no i za ple we no tri ki lo gra ma ma ri hu a ne.

Na osno vu do dat nih sa zna wa po li ci je o ovoj or ga ni zo va noj kri mi nal noj gru pi i na osno vu na red be is tra `nog su di je Vi {eg su da u U`i cu, iz vr {en je pre gled put ni~ kog vo zi la Ne deq ka Z. u ko jem je pro na |e no 29 naj lon skih ke sa s 30 ki lo gra ma ma ri hu a ne. Na ~el nik kri mi na li sti~ ke slu `be PU U`i ce Mi li vo je Ri sto vi} is ti ~e da je ak ci ja spro ve de na za jed no s pri pad ni ci ma Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i da, po sa zna wu po li ci je, ma ri hu a na s pod ru~ ja Al ba ni je i Ko so va i Me to hi je ile gal nim ka na li ma do la zi pr vo u Cr nu Go ru, a za tim ota tle u Sr bi ju. (Tanjug)

ZAVR[ENO PREISPITIVAWE ODLUKA O NE(RE)IZABRANIM TU@IOCIMA

Usko ro rezultati pri go vo ra Dr àv no ve }e tu ì la ca (DVT) za vr {i lo je po tu pak pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va DVT-a do ne tih na op {tem iz bo ru de cem bra 2009. go di ne, ko ji ma oko 200 do ta da {wih jav nih tu ì la ca i za me ni ka tu ì la ca ni je re i za bra no za no vu mre ù jav nih tu ì la {tva u Sr bi ji, ko ja, kao i no va mre à su do va,

Go ran Ili}

funk ci o ni {e od 1. ja nu a ra pro {le go di ne. Ka ko „Dnev nik“ ne zva ni~ no sa zna je, DVT }e usko ro obe lo da ni ti po dat ke o po stup ku re vi zi je, o usvo je nim i od bi je nim pri go vo ri ma. Udru è we tu ì la ca je ra ni je iz ne lo svoj neo fi ci jel ni po da tak da je pra vo na pre i spi ti va we od lu ka ste klo 163 ne iz a bra nih tu ì la ca i za me ni ka tu ì la ca. Pre po ~et ka tog po stup ka pred sed nik Udru è wa tu ì la ca i za me ni ka tu ì la ca Sr bi je Go ran Ili} je u iz ja vi za na{ list ob ja snio da je, shod no iz me na ma i do pu na ma Za ko na o jav nom tu ì la {tvu, usvo je nim kra jem pro {le go di ne, uslov da ne -

re i za bra ni tu ì lac ili za me nik tu ì o ca u~e stvu je u po stup ku re vi zi je bio da je pro tiv od lu ke pr vog sa sta va DVT-a iz 2009. o ne iz bo ru iz ja vio àl bu Ustav nom su du, ustav nu àl bu ili pri go vor. Ina ~e, po stu pak re vi zi je ko ji je, pod se ti mo, po ~eo kra jem ju na ove go di ne, pra ti li su i pred stav ni ci Udru è wa tu ì la ca i za me ni ka tu ì la ca. Bi lo je i na ja va o mo gu }em pri su stvu po sma tra ~a Mi si je EU u Be o gra du i pred stav ni ka Mi si je OEBS-a u Sr bi ji. Pred sed nik Udru è wa tu ì la ca dr Go ran Ili} ju ~e je iz ja vio za „Dnev nik“ da je po sma tra ~i ma te stru kov ne aso ci ja ci je bi lo omo gu }e no da kva li tet no pra te po stu pak pre i spi ti va wa i da wi ho va pra va ni su ni ~im bi la do ve de na u pi ta we. – Me |u tim, Udru è we je ima lo pri med be na tok po stup ka i na objek tiv nost od lu ka – ka è tu ì lac Ili}. Po we go vim re ~i ma, Udru è we je te oce ne de taq no iz ne lo u svom iz ve {ta ju o po stup ku pre i spi ti va wa. – U ovom tre nut ku mo è mo da ka è mo da su te pri med be po seb no bi le na gla {e ne u pr vom de lu po stup ka, to kom ko jeg je vra }en ve o ma ma li broj ne i za bra nih tu ì la ca i za me ni ka. U dru gom de lu po stup ka je do {lo do iz ve sne ko rek ci je i po boq {a wa. Me |u tim, u prin ci pu, mi sma tra mo da je sve to mo glo bi ti spro ve de no i bo qe – na vo di Ili}. Udru è we je da lo prav nu po dr {ku ne i za bra nim ~la no vi ma i u ve zi s even tu al nim po kre ta wem po stu pa ka pred Ustav nim su dom Sr bi je. – To je ono {to mi u ovom tre nut ku kao stru kov no udru è we mo è mo – na po mi we tu ì lac Ili}. J. J.

TRA@I SE ZAJE^ARAC

Osum wi ~en za pre va re No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Sa -

Osum wi ~e ni Sa {a Ser je vi}

{e Ser je vi }a (1970) iz Za je ~a ra pod sum wom da je po ~i nio vi {e kri vi~ nih de la pre va re. On se te re ti da je po vo dom ogla sa za pro da ju raz li ~i tih pred me ta ili za iz najm qi va we sta no va, od la zio na na ve de ne adre se, uglav nom sta ri jih gra |a na, ko je je do vo dio u za blu du da je za in te re so van za ku po vi nu ili iz najm qi va we, pri to me se pre tva ra ju }i da ima sa mo krup ni je nov ~a ni ce. Uzi mao je od o{te }e nih ku sur i od la zio da bi, na vod no, raz me nio no vac. Po zi va ju se gra |a ni ko ji su bi li `r tve ova kvih pre va ra da se ja ve Po li cij skoj upra vi u No vom Sa du na bro je ve te le fo na 021/ 488–4157 ili 062/ 786–466.

subota19.novembar2011.

ZBOG IZAZIVAWA PANIKE U NOVOSADSKOJ SREDWOJ [KOLI „PAVLE SAVI]”

^e tvo ri ca ma lo let ni ka okri vqe na za la `ne bom be ^e tvo ri ca ma lo let nih No vo sa |a na osum wi ~e ni su za la `no pri ja vqi va we bom bi po sta vqe nih u Sred woj teh ni~ koj {ko l i „Pa v le Sa v i}” i pri ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji uz kri vi~ nu pri ja -

Sum wa se da su {e sna e sto go di {wak i tro ji ca pet na e sto go di {wa ka vi {e pu ta po zi va li broj 92 de `ur ne slu `be u No vom Sa du i pri ja vqi va li da je pod met nu ta bom ba, ~i me su, po pri ja vi, iza zva li pa ni ku, na ru {i li

Nove uzbune I ju ~e je bi lo la `nih do ja va o bom ba ma po sta vqe nim u voj vo |an skim sred wim {ko la ma. Naj pre je u pre po dnev nim sa ti ma u No vom Sa du bi lo do ja vqe no da je bom ba po sta vqe na u Sred woj me di cin skoj {ko li „7. april” u No vom Sa du, pa su |a ci i za po sle ni na krat ko eva ku i sa ni. Vra ti li su se se po {to je zgra da pre gle da na i usta no vqe no da je pri ja va o bom bi bi la la `na. Do ja ve o la `noj bom bi ju ~e je bi lo i u be ~ej skoj gim na zi ji, zbog ~e ga je na sta va bi la pre ki nu ta 90 mi nu ta. vu ko ja ih te re ti za iza zi va we pa ni ke i ne re da. Po sle sa slu {a wa, oni su pu {te ni da se bra ne sa slo bo de, sa op {ti la je ju ~ e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va.

jav ni red i mir i one mo gu }i li re dov no od vi ja we na sta ve u po me nu toj {ko li. Je dan od okriv qnih te re ti se i za kri vi~ no de lo raz boj ni {tva. We mu se sta vqa na te ret

Sred wa teh ni~ ka {ko la „Pa vle Sa vi}”

da je u ok to bru s dvo ji com vr {a wa ka fi zi~ ki na pao ma lo let ni ka i pri to me od u zeo mo bil ni te le fon. Za ovo kri vi~ no de lo sle di pri ja va u re dov nom kri vi~ nom po stup ku. Ka ko „Dnev nik„ ne zva ni~ no sa zna je, pro tiv ovog osum wi ~e nog po li -

ci ja je do sa da pod ne la kri vi~ ne pri ja ve za de vet kri vi~ nih de la. Ina ~e, za iza zi va we pa ni ke i ne re da za pre }e na je ka zna od tri me se ca do tri go di ne za tvo ra. M. V.

U NOVOM SADU PONOVO ODLO@ENO SU\EWE VESELINU VUKOTI]U ZBOG UBISTVA U CRNOJ GORI PRE 14 GODINA

Ve {ta ci od lu ~u ju o po ~et ku glav nog pre tre sa Glav ni pre tres u no vo sad skom Vi {em su du po vo dom ubi stva u Cr noj Go ri po ~i we nog pre 14 go di na u ko jem je op tu èn Ve se lin Vu ko ti}, zva ni Ve sko (1959) iz No vog Sa da, ju ~e je od lo èn tre }i put, ovom pri li kom zbog na red be ve }a no vo sad skog Vi {eg su da za do pun sko ve {ta ~e we o to me da li je op tu è ni spo so ban da pri su stvu je su |e wu i iz ne se od bra nu i na ko li ki pe riod bi se even tu al na spre ~e nost mo gla od no si ti. Su |e we je od lo è no za 24. fe bru ar sle de }e go di ne. – Ju ~e sam i{ao u Ur gent ni cen tar u Be o gra du, bi lo mi je lo {e, po {te |en sam za da nas, ali sam do {ao na svo ju ini ci ja ti vu – iz ja vio je op tu è ni pred pe to ~la nim ve }em u no vo sad skom Vi {em su du, ko jim je pred se da va la su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}.

da sam ra ni je iza {ao iz bol ni ce u Be o gra du, ali su |e we je bi lo u de vet ~a so va, a ja sam otu {ten u pod ne. Na kon na la za i mi {qe wa ve {ta ka kar di o lo ga prof. dr Vu ka Flo ri ja na, iz da ta je na red ba su da za do pun sko ve {ta ~e we spe ci ja li sta ne u rop si hi ja tri je i me di cin ske psi ho lo gi je, kao i kon trol no ve {ta ~e we kar di o lo ga, stru~ wa ka sa spi ska stal nih sud skih ve {ta ka, da bi se utvr di lo da li je okriv qni bio u mo gu} no sti da u~e stvu je u po stup ku 6. ok to bra na pret hod nom ro ~i {tu, kad je ot pu {e ten iz In sti tu ta „De di we” sa mo tri sa ta na kon po ~et ka od lo `e nog glav nog pre tre sa. Prof. dr Vuk Flo ri jan je, po sle uvi da u me di cin sku do ku men ta ci ju i na osno vu pra }e wa

jat no mi je to da go vo rim pred wim – re kao je dr Flo ri jan. – Mo `e mo svi mi ov de, ta ko je u sud ni ci – pro ko men ta ri sa la je su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. – Ni sam ne u rop si hi ja tar ni ti ne u ro log, ali po ovoj ju ~e ra {woj di jag no zi okri vqe ni ni je

dan ka Bo {ko vi}, ko ji su da li iz ja vu na pret hod nom ro ~i {tu i na ja vi li da }e se oda zi va ti po zi vi ma su da, ju ~e ni su pri su stvo va li su |e wu ali su oprav da li iz o- sta nak. Pro {lom pre tre su Vu ko ti} ni je pri su stvo vao zbog zdrav -

Ve se lin Vu ko ti}

No vo sad ska pa la ta prav de

Vu ko ti} je po tom na veo da ne ra di ni {ta i da ga su pru ga iz dr `a va te da ne ma ni in va lid sku pen zi ju. – Ovo da nas me je to li ko iz mo ri lo da je dva go vo rim – po ja snio je on ve }u na pi ta we pred sed ni ce od ~e ga i ka ko `i vi. – Uglav nom se dim kod ku }e. Po sle 20 me ta ra ho da mo ram da na pra vim pa u zu od po la sa ta. Mo ram na gla si ti, kad je re~ o pret hod nom ro ~i {tu na ko jem ni sam bio pri su tan, 6. ok to bra ove go di ne, da bih do {ao

sta wa pa ci jen ta, us tvr dio da Vu ko ti} 6. ok to bra ove go di ne ni je bio u sta wu da pra ti pre tes. Na pi ta we pred sed ni ce ve }a su di je To mi}-Jo ki} da po ja sni zbog ~e ga ovaj le kar sma tra da je to ta ko, on je od go vo rio da se ra di o te {koj bo le sti. – Op tu è ni ni je spo so ban ni za ka kve fi zi~ ke i psi hi~ ke na po re, od no sno za stres i se ki ra ci ju. On mo è na pra gu ove usta no ve da za vr {i ì vot, a ne pri -

spo so ban da pra ti glav ni pre tres – uz vra tio je prof. dr Flo ri jan. – On je u krat kom pe ri o du imao vi {e hit nih ozbiq nih le kar skih in ter e ven ci ja na sr cu u in si tu ti ma za kar di o va sku lar ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci i „De di we” u Be o gra du. Na kon ope ra ci je, jo{ pet pu ta je ho spi ta li zo van zbog po re me }a ja sr ~a nog rit ma, gde je sve vre me imao te go be. We go va bo lest na pre du je. Ja ga 6. ok to bra, kad je bi lo ro ~i {te, ne bih pu stio iz In sti tu ta. Su di ja To mi}-Jo ki} je pro ko men ta ri sla da je ~ud no {to ovaj ve {tak sad ka `e da ne bi ot pu stio pa ci jen ta, kad je pro {log me se ca iz dik ti rao ot pu sni cu i dao sa gla snost za to dok je bio na slu `be nom pu tu. – Ne mo gu sve ga da se se tim u ve zi s ovim, mo gu na zva ti In sti tut ako do zvo li te. Na po mi wem, ni ko ni je vr {io pri ti sak na me ne – re kao je prof. dr Flo ri jan. O{te }e ni Vla di mir Pa vi }e vi} i su pru ga ubi je nog Slo bo -

stve nih te go ba, a na pr vom ro ~i {tu je za mo lio sud da ne otva ra pro ces bez pri su stva we go vog bra ni o ca advo ka ta Zden ka To ma no vi }a iz Be o gra da, ko ji ga je bra nio i to kom eks tra di ci o nog po stup ka iz Bel gi je, pa je tom pri li kom glav ni pre tres od lo `en za 6. ok to bar. Ka ko smo pi sa li, Vu ko ti} je za ubi stvo Du {ka Bo {ko vi }a 1997. go di ne u Pr~ wu kod Ko to ra osu |en u od su stvu u Cr noj Go ri na 20 go di na ro bi je, ali je bio ne do stu pan cr no gor skim pra vo sud nim or ga ni ma. Li {en je slo bo de na aere o dro mu u Ma dri du na osno vu po ter ni ce In ter po la iz da te u Bel gi ji, zbog to ga {to mu je sta vqe no na te ret ubi stvo po li ti~ kog emi gran ta En ve ra Ha dri ja, ko me se u me di ji ma pri pi si va lo da se ba vio {pi ju na `om. Vu ko ti} je Sr bi ji iz ru ~en u de cem bu 2008. go di ne. Na {a ze mqa se pri to me oba ve za la da }e, kad on bu de iz ru ~en, po stu pak bi ti po no vqen ov de. M. V.

SLU^AJ RATKA MLADI]A U HAGU

Kra }a op tu `ni ca Tu ì la {tvo Me |u na rod nog tri bu na la u Ha gu je ju ~e pred lo ì lo dra sti~ no sma we we bro ja do ka za u op tu `ni ci pro tiv Rat ka Mla di }a da bi su |e we bi lo br è. U pred lo gu Tu ì la {tva po sla tom su di ja ma Tri bu na la na vo di se da }e svih 11 ta ~a ka op tu `ni ce

pro tiv Rat ka Mla di }a, me |u ko ji ma su i dve za ge no cid, osta ti na sna zi, ali }e broj de la ko je tre ba do ka za ti bi ti sma wen vi {e od 45 od sto. Rat ko Mla di} se te re ti u 11 ta ~a ka za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti, kr {e we za ko na i obi -

~a ja ra ta. Mla di} se te re ti da je di rekt no od go vo ran za ge no cid u Sre bre ni ci 1995. i et ni~ ko ~i {}e we u BiH. Mla di} ni je do sa da `e leo da se pred su dom iz ja {wa va o na vo di ma op tu `ni ce te su su di je po pra vi li ma su da une le da se iz ja snio kao da

ni je kriv. Zbog zdrav stve nih pro ble ma ko je ima, gru pa le ka ra spe ci ja li sta iz Sr bi je pregledala je prekju~e Mladi}a u pritvoru Tribunala, ali sud nije saop{tio detaqe jer se svi zdravstveni podaci o pritvorenicima tretiraju kao slu`bena tajna. E. D.

subota19.novembar2011.

DA NAS SE IGRA PR VI SU PER LI GA [KI NO VO SAD SKI DER BI

Za bo do ve i pre sti`

Voj vo di na je u{la u eli tu s ve o ma pod mla |e nom eki pom, pa za to i ne ~u di {to je za sa da po sled we pla si ra na, ali cr ve no-be le igra ju sve bo qe. Ipak, u da na {wem me ~u bi }e osla bqe ne. - Der bi }e bi ti sa mo za to {to smo grad ski ri va li. I da qe smo bez po vre |e ne Ran ko vi} a mno go de vo ja ka je ro vi to. Da smo kom plet ni mo `da bi smo i mo gli da ra ~u na mo na iz ne na |e we, ali je to sa da ve o ma te {ko. Od mo jih de vo ja ka tra ìm sa mo bor be nost, a re zul tat je ma we bi tan - re kao je tre ner Voj vo di ne Ugqe {a [e grt. Va ra din ke su za sa da hit se zo ne. Iza bra ni ce tre ne ra Jo va Ca ko vi }a ima ju ~e ti ri po be de (uz dva po ra za), s ve li kim am bi ci ja ma ula ze u me~ sa su gra |an ka ma i è le re van{ za dva pr vo li ga {ka po ra za. - Resp ke tu je mo ri va la ko ji ima svo je kva li tet, ali re al no smo kva li tet ni ji i o~e ku jem tri bo da. Od star ta me ~a è li mo da pre u zme mo kon tro lu i sa mo na taj na ~in mo è mo do tri jum fa - re kao je tre ner Va ra di na Jo vo Ca ko vi}. Jovana Mihajlovi}, prima~ servisa Grad ski der bi od i gra }e Varadina Voj vo di ne i va ra din BMg grad wa od 20 ~a so va u ha li na pa je to pri li ka za pra vi od boj Sla noj ba ri. ka {ki pra znik u ha li na Sla noj M. Ri sti} ba ri.

Pro {le se zo ne u Pr voj li gi od boj ka {i ce Voj vo di ne i Va ra di na po ka za le su naj vi {e i za slu `e no na {le svo je me sto u srp skoj eli ti. Da nas }e no vo sad ski su per li ga {i od i gra ti du go o~e ki va ni grad ski der bi u naj ja ~em ran gu u na {oj ze mqi,

SPORT

dnevnik

c m y

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [E U JA PA NU: U TRI SATA OR LO VI IGRA JU PR VI ME^

Ar gen ti na tra di ci o nal no te `ak ri val Jo{ se ne }e ni ohla di ti te re ni u Ja pa nu po sle Svet skog ku pa za od boj ka {i ce, a 12 naj bo qih mu {kih pla ne tar ni se lek ci ja po ~e }e svo je tak mi ~e we u bor bi za olim pij ske vi ze.Za 15 da na u~e sni ci Svet skom ku pa od i gra }e po 11 utak mi ca, na kon ko ji }e se zna ti tri eki pe ko je }e bi ti u~e ni ci Olim pij skih iga ra u Lon do nu sa pr vih kva li fi ka ci ja. Pro {li Svet ski kup Sr bi ja ni je igra la, ali je za to na onom od i gra nom 2003. go di ne, kao Sr bi ja i Cr na Go ra, osvo ji la tre }e me sto i pla si ra la se na Igre u Ati ni.Ako se dan po ju tru po zna je, on da su se ni o ri Sr bi je vi {e ne go mo ti vi sa ni da u Ja pa nu iz bo re pla sman na Olim pij ske igre. Mar ko Pod ra {~a nin, si gur no je dan od naj bo qih RAS PO RED PR VE RUN DE A GRU PA (NA GO JA) 1. ko lo (ne de qa) Sr bi ja – Ar gen ti na (3) Poq ska – Ku ba (7) Iran – Ja pan (10,20) 2. ko lo (po ne de qak) Ku ba – Iran (3) Sr bi ja – Poq ska (7) Ar gen ti na – Ja pan (10,20) 3. ko lo (uto rak) Sr bi ja – Iran (3) Poq ska – Ar gen ti na (7) Ku ba – Ja pan (10,20) B GRU PA (KA GO [I MA) 1. ko lo (ne de qa) SAD – Ki na (3) Ita li ja – Ru si ja (7) Bra zil – Egi pat (10,20) 2. ko lo (po ne de qak) Ita li ja – Egi pat (3) Bra zil – SAD (7) Ru si ja – Ki na (10,20) 3. ko lo (uto rak) Ki na – Egi pat (3) Bra zil – Ita li ja (7) SAD – Ru si ja (10,20)

Marko Podra{~anin se nada da }e Srbija u Japanu overiti olimpijsku vizu

blo ke ra sve ta, pred put je is ta kao da je eki pa sprem na za iza zo ve ko ji je o~e ku ju u da le kom Ja pa nu: – U Ja pa nu je si stem tak mi ~e wa stvar no na po ran, je da na est utak mi c a za pet n a est da n a, {{to bi se re klo - ko pre `i vi pri ~a }e. Ba{ kao {to smo ra di li i na Evrop skom pr ven stvu u Be ~u, mo ra mo iz utak mi ce u

utak mi cu da igra mo sve bo qe i bo qe, po ~ev od Ar gen ti ne ko ju do bro po zna je mo. Na {i su du `ni ci jer su nas ove go di ne iz ba ci li s pu ta za od la zak na fi nal ni tur nir Svet ske li ge. Na dam se da }e mo u Svet skom ku pu star to va ti uspe {no - op ti mi sta je Pod ra {~a nin. Ka kve su {an se da se u Ja pa nu iz bo ri pla sma na OI?

- Ni smo u uskom kru gu fa vo ri ta ko ji }e obez be di ti me sto na Igra ma, ali smo me |u {estse dam eki pa ko je se bo re za ta tri me sta. Ne mo gu re }i da smo si gur ni put ni ci za Lon don, ali nam je ciq da bu de mo me |u pr ve tri eki pe. Iskre no, Ru si i Bra zil ci su fa vo ri ti - sma tra sjaj ni sred wi blo ker. M. Ri sti}

ZA VR [EN SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [I CE U JA PA NU

Na {e sed me Sr bi ja - Al `ir 3:0 (25:19, 25:14, 25:18) Andrija Geri} predvodi}e Novosa|ane

VOJ VO DI NA NS SE ME U PO @A REV CU

Der bi za sla do ku sce Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me da nas go stu ju Mla dom rad ni ku u Po à rev cu, eki pi ko ja je do sa da po ra è na sve ga dva pu ta, i to od Par ti za na i Cr ve ne zve zde, dok su No vo sa |a ni bi li ne u spe {ni sa mo jed nom (Klek) Zbog do brog star ta ovih eki pa, da na {wi su sret ima pred znak der bi ja, a pu na ha la i atrak tiv ni ri va li obe }a va ju od boj ka {ki pra znik, duel za sla do ku sce. No vo sa |a ni su sla vi li u po sled wih {est me ~e va s Po à re vqa ni ma i s ve li kim am bi ci ja ma o~e ku ju su sret. - Le po je igra ti u Po à rev cu, ha la je ve o ma do bra, a tri bi ne su uglav nom pu ne. O~e ku je nas

ve o ma te àk me~. Mla di rad nik je do bro po ~eo se zo nu, po ra èn je te sno o Zve zde, ma da je mo glo da bu de i dru ga ~i je, ta ko da ne ma me sta ni ka kvom opu {ta wu, ve} mo ra mo mak si mal no kva li tet no da pri stu pi mo me ~u. Ima ju Po à re vqa ni do bar sa stav, no na{ kva li tet i re no me nas te ra ju da igra mo sve bo qe i za to smo op ti mi sti. Ima sit nih po vre da (Mr da ka zbog po vre de ni je u kom bi na ci ji), {to nas ne }e spre ~i ti da pru ì mo mak si mum na te {kom go sto va wu - re kao je tre ner Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}. Me~ u Po àr ve cu po ~i we u 19 ~a so va. M. R.

TO KIO: Ha la Me tro po li tan gim na zi je, gle da la ca: 750, su di je: Pa skva li (Ita li ja), Na sta se (Ru mu ni ja). SR BI JA: Ba ko ~vi} @iv ko vi} 4, Ma le {e vi} 6, Mol nar, An to ni je vi}, Ve so vi} 7, Bje li ca 17, Nin ko vi} 18, Ra {i}, Veq ko vi} 12, ]e bi} (l2), Po po vi} (l1). AL @IR: Ud ni 1, Ha mu{, \uad, He na ui 1, Mag na na, Uka zi 2, Ab der ra him 3, Bu ki ma 1, Ca bet 14, Me ze ma te 6, Ul mu, Aisu 1.

Pod mla |e na i osla bqe na èn ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je za u ze la je sed mo me sto na Svet skom ku pu u Ja pa nu. Re zer vni sa stav je u po sled wem ko lu iz veo Zo ran Ter zi}, ali je i on bio pre jak za vi ce {am pi o na Afri ke, re pre zen ta ci ju Al ì ra, i on je osvo jio tri bo da. U me ~u ko ji ni je imao re zul tat ski zna ~aj i u ko me se po bed nik una pred znao, od boj ka {i ce Sr bi je su za be le ì le pe tu po be du na Svet skom Ku pu i za u ze le sed mo me sto u ko na~ nom pla sma nu. M. R.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Se lek tor ~e sti tao de voj ka ma Se lek tor Zo ran Ter zi} ~e sti tao je igra ~i ca ma na {e sto me se~ nom za la ga wu i na po stig nu tim re zul ta ti ma. - Po sle {est me se ci, za vr {e na je i ova tak mi ~ar ska go di na. ê sti tam de voj ka ma na sve mu {to su ura di le i {to smo za jed no pre ì ve li, a si gur no }e mo go di nu pam ti ti po naj bo qem do kra ja ì vo ta. Pro tiv Al ìr ki smo ima li la gan po sao. Iako ni smo bli sta li, bil li smo do voq no da o bri za mak si mal nu po be du - re kao je Ter zi}. Mla da Ana Bje li ca pro gla {e na je za naj bo qeg po je din ca su sre ta. - Za do voq na sam na {om igrom pro tiv Al ìr ki. Od i gra le smo ozbiq no i an ga ò va no i ve o ma mi je dra go {to smo tak mi ~e we za vr {i li po be dom, jer je to bio glav ni ciq ka da smo ne {to ra ni je iugu bi le {an se da se pla si ra mo me |u pr ve tri - is ta kla je Bje li ca.

A gru pa Ita li ja - Ke ni ja Ki na - Ne ma~ ka Ja pan - SAD 3:0 B gru pa Al `ir - Sr bi ja Do mi ni k. R. - Bra zil Ar gen ti na - Ko re ja 1. Ita li ja 2. SAD 3. Ki na 4. Ja pan

Ana Bjelica u napadu na al`irski blok

5. Bra zil 6. Ne ma~ ka 7. Sr bi ja 8. Do mi ni kan. 9. Ko re ja 10. Ar gen ti na 11. Al `ir 12. Ke ni ja

3:0 3:0

0:3 0:3 0:3

11 10 1 31:8 28 11 9 227:10 26 11 8 330:13 26 11 8 327:11 24

11 11 11 11 11 11 11 11

8 6 5 5 3 3 1 0

325:16 525:17 622:19 617:25 813:24 8 9:26 10 4:31 11 3:33

21 20 18 12 11 9 3 0

SPORT

c m y

dnevnik

subota19.novembar2011.

DANAS VOJVODINA DO^EKUJE SMEDEREVO (16)

Bez pra va na gre {ku Pa u za u fud bal skoj Je len Su per li gi da nas se za vr {a va, a na pro gra mu su utak mi ce 12. ko la. Voj vo di na u ovoj run di do ~e ku je eki pu Sme de re va i, ako je su di ti po na ja va ma, iz bo ra ba{ i ne ma. No vo sa |a ni è le da na zim sku pa u zu odu s tre }eg me sta na ta be li, a da bi to ostva ri li u pre o sta le ~e ti ri utak mi ce mo ra }e da pru è mak si mum, od no sno da za be le è ba rem tri po be de. Sme de re vo je pr vi ri val na tom pu tu, a o da na {wem su sre tu, na sta di o nu „Ka ra |or |e”, je dan od naj stan dard ni jih pr vo ti ma ca Mi ro slav Ste va no vi} je re kao: - Ciq nam je da osvo ji mo tre }e me sto i zbog to ga ne ma mo da nas pra vo na kiks. Uz to, ima mo oba ve zu pre ma na vi ja ~i ma da od i gra mo do bar me~ i osvo ji mo sva tri bo da. Ni vo kon cen tra ci je mo ra }e da nam bu de na vi so kom ni vou, a ube |en sam da raz voj do ga |a ja na te re nu za vi si sa mo od nas sa mih. Sme de re vo }e, iz ve sno je, tra ì ti {an su u po lu kon tra ma i kon tra ma i po tru di }e mo se da go sti ma to ne do zvo li mo i da za be le ì mo po be du. Ka da smo ve} kod mla dog re pre zen ta tiv ca BiH, tre ner Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} na ja vio je mo gu} nost da on, ba{ kao ni ka pi ten Slo bo dan Me do je vi}, ne }e bi ti u start noj po sta vi. [ef stru ke No vo sa |a na to je ova ko obajs nio: - Raz mi {qam da u start nu je da na e sto ri cu ne uvr stim ovu dvo ji cu igra ~a ko ji su od i gra li po dve utak mi ce u mla dim re pre zen ta ci ja ma i bi }e nam po treb ni u se ri ji te {kih i va `nih su sre ta ko ji su pred na ma. Ne tre ba da vas pod se }am da nas ve} u sre du o~e ku je mo `da i kqu~ ni me~ u ovoj po lu se zo ni, ~e tvrt fi nal ni su sret Ku pa

JELEN SUPERLIGA – 12. KOLO NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja vor BE O GRAD: Par ti zan - Bo rac JA GO DI NA: Ja go di na - Cr ve na zve zda BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad ni~ ki 1923 U@I CE: Slo bo da Po int - Me ta lac Sutra KU LA: Haj duk - No vi Pa zar BE O GRAD: Rad - BSK Bor ~a

(16) (13) (16) (13) (13) (13) (13) (13)

1. Par ti zan 11 10 0 1 23:4 30 2. Cr ve na zve zda 11 8 2 1 22:6 26 3. Rad ni~ ki 1923 11 5 6 0 17:8 21 4. Slo bo da 11 5 4 2 14:11 19 5. Voj vo di na 11 4 6 1 19:8 18 6. Ja go di na 11 5 3 3 13:8 18 7. Spar tak ZV 11 3 6 2 10:11 15 8. Haj duk 11 4 3 4 10:14 15 9. OFK Be o grad 11 4 1 6 12:16 13 10. Rad 11 3 3 5 13:9 12 11. BSK Bor ~a 11 3 3 5 7:13 12 12. Ja vor 11 3 2 6 6:13 11 13. Sme de re vo 11 3 1 7 7:14 10 14. Bo rac 11 1 4 6 4:12 7 15. No vi Pa zar 11 1 4 6 5:20 7 16. Me ta lac 11 0 4 7 5:20 4 U sle de }em ko lu (26. no vem bra) sa sta ju se - BOR Â: BSK Voj vo di na, IVA WI CA: Ja vor - Haj duk, SME DE RE VO: Sme de re vo - Spar tak ZV, Â ÂK: Bo rac - Rad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja go di na, LU Â NI: Me ta lac - OFK Be o grad, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Slo bo da Po int. Vra }a se u tim: Gi or gi Me re ba {vi li

Sr bi je s Ja vo rom i otu da ova kva mo ja raz mi {qa wa. Me do je vi} i Ste va no vi} bi }e nam po treb ni sve `i, jer po sle su sre ta sa Sme de re vom i Ja vo rom, ve} u na red nu su bo tu igra }e mo pr ven stve ni su sret s BSK-om u Bor ~i i sa svim je si gur no da }e pred igra ~i ma bi ti do sta na po ra, od no sno da }e nam tre ba ti sva ki fud ba ler i we gov mak si mal ni u~i nak. O da na {wem su sre tu Vu ki }e vi} je re kao i ovo: - Sla bo iz da we iz Iva wi ce pro sto nas da nas oba ve zu je na po be du i

Fo to: F. Ba ki}

us kra }u je nam pra vo da kik si ra mo. Ne znam na ko ji na ~in }e Sme de rev ci od i gra ti utak mi cu, ali znam da nam je ciq da ih na te ra mo na de fan zi vu, a on da i da ih sa vla da mo. Ima li smo to kom pa u ze od re |e nih zdrav stve nih pro ble ma, pa su sma we nim in ten zi te tom tre ni ra li [ku le ti}, Traj ko vi}, Su pi} i Bo jo vi}, a po zna to je da ni smo mo gli da ra ~u na mo ni na pe to ri cu igra ~a ko ji su ima li oba ve ze u re pre zen tiv nim se lek ci ja ma. Osta li su is ko ri si li ovih 15 da na za kva li te tan rad i si gur no je da

}e svi ko ji da nas is tr ~e na te ren ima ti pred so bom oba ve zu da pru è mak si mum. O pred sto je }oj se ri ji utak mi ca {ef stru ke cr vem no-be lih do dao je: - Pri o ri tet su nam tri pred sto je }a me ~a, s tim da è lim da u sre du na meg dan Ja vo ru iz ve dem naj ja ~i tim. Ima mo do voq no kva li tet nih fud ba le ra i ve ru jem da je sva ki od wih spre man da u da tom tre nut ku od i gra naj bo qe {to mo è, jer zna se {ta zna ~i no si ti na gru di ma grb Voj vo di ne. Mo ra }e mo da

ras po re di mo sna ge i è lim da eki pa u sva koj od pred sto je }ih utak mi ca po ka è isti ni vo è qe i hte wa kao u tre ning su sre tu s Be à ni jom. U tim se vra }a Gru zin Gi or gi Me re ba {vi li ko ji ni je igrao u Iva wi ci zbog ù tih kar to na, a ako za i sta Vu ki }e vi} iz o sta vi Me do je vi }a i Ste va no vi }a, iz ve sno je da }e pri li ku da de bi tu je pred No vo sa |a ni ma do bi ti i Mar ko Qu bin ko vi}, ko ji se na met nuo do brom igrom u od me ra va wu sna ga s Be à ni jom. Za me sto zad weg ve znog kon ku ri {u Na e me ka A|u ru i

Vuk Mi to {e vi}, a pre sud nu re~, ka ko i tre ba da bu de, da }e De jan Vu ki }e vi}. Fud ba le ri no vo sad skog su per li ga {a na da ju se da }e do bi ti ve li ku po dr {ku i s tri bi na, jer è le da se u fi ni {u pr ven stva odu è na vi ja ~i ma za sla bi ju igru u me ~u s Ja vo rom u Iva wi ci i da po ka ù da ima ju kva li tet i sna gu za mno go ve }e do me te. Utak mi ca sa Sme de re vom bi }e od li~ na pri li ka za to, ali i, na da ju se u no vo sad skom ta bo ru, do bra uver ti ra za fi ni{ je se we po lu se zo ne. A. Predojevi}

U SUBOTICI GOSTUJE JAVOR

Vre me je za po be du Po be da u Su bo ti ci se ~e ka du go, jo{ od utak mi ce sa Zve zdom ni je bi lo troj ke na ov da {wem sta di o nu. Sre }om, do bra iz da wa na stra ni po kri va ju gu bqe we bo do va na do ma }em te re nu, no uko li ko `e le u Evro pu go lu bo vi ne ma ju vi {e {ta da ~e ka ju, Ja vor se mo ra do bi ti. - Svi ma je ja sno u ka kvoj se si tu a ci ji na la zi mo i za {to nam je po be da u Su bo ti ci va `na. Pa u- za nam je ve o ma go di la, do bro smo se spre mi li, po ja ~a no ra di li, pri stup igra ~a bio je od li ~an. Uz to, od i gra li smo i dva do bra pri ja teq ska me ~a i ne ma raz lo ga za {to se ne bi smo ra do va li na kon ovog me ~a Ja vo ra – is ta kao je tre ner Zo ran We gu{ i do dao:- Bez ob zi ra na sve ono {to smo ra di li, do po be de ne }e bi ti la ko do }i, jer je Ja vor od li~ na eki pa. Do bro ih po zna jem, znam da be la za sta va ni je u wi ho vim ru ka ma, ve} da do la ze u Su bo ti cu da osvo je bar bod. Oni `e le bar je dan, mi sva tri. Fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de ne ma ju pro ble ma sa kar to ni ma, ali }e za to po vre de mo `da kro ji ti tim. Zbog po vre da su pod zna kom pi ta wa Pu {ka ri}, Ada mo vi} i Jok si mo vi}, a o~e ku je se da bar Jok si mo -

Pr vo ti mac Spar ta ka Zlatibor vode Si ni {a Ste va no vi} (le vo)

vi} bu de spre man.Pu bli ka sa ne str pqe wem ~e ka po be du, a ra dost naj pre mo gu da do ne su na pa da ~i. Alek san dar No sko vi} je u pro {lom ko lu bio ju nak pro tiv Haj du ka iz Ku le, a xo ker We gu -

{a o~e ku je da }e bi ti jo{ vi {e raz lo ga za ra dost. - Mo ra mo da kre ne mo ja ko od pr vog mi nu ta. Ne ma mo vi {e {ta da ~e ka mo, mo ra mo da po be di mo. Ide al no bi bi lo da na

vre me po stig ne mo gol, da ta ko otvo ri mo o~e ki va ni bun ker pro tiv ni ka, te da po sle na sta vi mo u istom rit mu – ka zao je No sko vi}. N. Stanti}

ZVEZDA GOST JAGODINE

Na sta vak po zi tiv ne tra di ci je

Mo `e bo qe: Mi lo{ Di mi tri je vi}

Na Ma ra ka ni su se uè le li tak mi ~ar skih is ku {e wa po sle dvo ne deq ne pa u ze, a lo gi~ no am bi ci je pred go sto va we u Ja go di ni su po bed ni~ ke. Tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki ve ru je da je eki pa sprem na za osva ja we bo do va. - Je dva ~e ka mo me~ u ko jem mo è mo da pru ì mo do bar fud bal. Ra di li smo sa ve sno u pro te klim da ni ma, eki pa je mo ti vi sa na da ostva ri va àn tri jumf u fi ni {u se zo ne, gde nas o~e ku ju ve li ka is ku {e wa - is ta kao je Pro si ne~ ki. Ja go din ci su pri jat no iz ne na |e we ove se zo ne, pru à ju kva li tet ne par ti je. Iz wi ho vog ta bo ra sti ù iz ja ve pu ne op ti mi zma, od -

no sno da je vre me za pre kid cr ne se ri je od {est ube dqi vih po ra za od cr ve no- be lih u pro te klom pe ri o du. - Da sam na wi ho vom me stu i ja bih se ta ko po na {ao, to je nor mal no, sport ski. Opet, po ne koj tra di ci ji ima mo po zi ti van bi lans, po tru di }e mo se da ga na sta vi mo. Ali, da ne po na vqam vi {e, sve od nas za vi si, ka ko }e mo mi od i gra ti me~ - kon sta to vao je Pro si ne~ ki. Ve zni red Zve zde ne funk ci o ni {e ba{ naj bi o qe, pri zna je to i Mi lo{ Di mi tri je vi}. - Ne ne kim utak mi ca ma igra ni je bi la na o~e ki va ni om ni vou. Pu -

Po mo} za Mi lo je vi }a Fud bal ski klub Ja go di na po vu kao je lep po tez. Od lu ~e no je 20 pro ce na ta od ostvare nog pri ho da od ula zni ca bu de pro sle |e no za po tre be le ~e wa Zvon ka Mi lo je vi }a ko ji je po ni kao u klu bu do ma }i na, a pu nu afir ma ci ju ste kao u cr ve no-be lom dre su. Kar te za me~ sim pa ti ze ri cr ve no- be lih mo gu ku pi ti i na Ma ra ka ni, a o~e ku je se po se ta od de se tak hi qa da gle da la ca. no ra di mo, tru di mo se da ne do stat ke is pra vi mo, a na dam se da }e mo pra vu for mu uhva ti ti u sa moj za vr {ni ci se zo ne, ka da je naj po treb ni je. Fud bal je ko lek tiv ni sport, kri vi ca je za jed ni~ ka, ma da pri zna jem da ni sam pru `io jo{ uvek par ti je ka kve bi tre ba lo u

kon ti nu i te tu po na vqa ti - ka `e Di mi tri je vi}. Zve zda }e pro tiv Ja go di ne bi ti li {e na uslu ga jo{ uvek ne do voq no opra vqe nog Ka dua i ]o si }a, dok sa eki pom pu tu je mla di re pre zen ta ti vac La zo vi}, ali ne }e bi ti me |u star te ri ma. Z. Rangelov

sport

subota19.novembar2011.

KUL SKI NO VO PA ZAR CI JED NO GLA SNI

Bo do vi osta ju u Ku li Ste fan Ba bo vi}

PAR TI ZAN DO ^E KU JE BO RAC

Za let za der bi

Fud ba le ri Par ti za na do ~e ku ju Bo rac. Cr no-be li `e le da na sta ve se ri ju po be da ko ja bi im mno go zna ~i la pred ve ~i ti der bi, na red ne su bo te. Tre ner Alek san dar Sta no je vi} pri hva ta ulo gu fa vo ri ta, ali po zi va i na oprez. - Mi smo pr vi, Bo rac je pri dnu ta be le i ja sno je ko je ko pred ovaj duel. Me |u tim, vi {e stva ri nas po zi va na oprez. Pre sve ga umor na {ih re pre zen ta ti va ca, po tom mo ti va ci ja pro tiv ni ka, na kra ju i pred sto je }i duel sa Cr ve nom zve zdom. Ste fan Ba bo vi} se opo ra vio od po vre de, a za osta le }e mo da vi di mo ko }e na stu pi ti. Po sled wi tre ning od lu ~i }e ko ji od re pre zen ta ti va ca je spre man za duel re kao je tre ner. Cr no-be li ve} raz mi {qa ju o Cr ve noj zve zdi. - Ne tre ba pu no ob ja {wa va ti raz lo ge za to, po be da nad Cr ve nom zve zdom bi nam do ne la ve li ku pred nost. Pri ~a mo o der bi ju, ali ide mo ko rak po ko rak i za vr {a va mo oba ve ze ko je nas o~e ku ju pre we ga - is ta kao je Sta no je vi}. I. La za re vi}

U 12. ko lu pr ven stva u Ku li sna ge }e, su tra, od me ri ti Haj duk i No vi Pa zar. Ovaj duel po bu |u je pa `wu i zbog ~i we ni ce {to „cen tral nu oso vi nu” Ku qa na ( {to per, ve zni i {pic) ~i ne upra vo No vo pa zar ci: Ah med Muj dra gi}, Ke nan Ra gi po vi} i Sead Ha xi bu li}, pa je in te re sant no ~u ti wi ho vo raz mi {qa we o su sre tu ko ji im prd sto ji.

- Mi je smo Pa zar ci, i No vi Pa zar nam je u sr cu, ali smo fud bal ski pro fe si o nal ci ko ji }e mak si mum zna wa i hte wa osta vi ti na te re nu i ta ko, uve re ni smo, do pri ne ti po be di klu ba ~i je bo je sa da bra ni mo - slo `i li su se kul ski Pa zar ci. Da bi se do po be de do {lo tre ba ju go lo vi, a za to je u eki pi Haj du ka, me |u osta li ma, za du `en Sead Ha xi bu li}.

Muj dra gi}, Hayi bu li} i Ra gi po vi}

- Ve ru jem da }u pro tiv Pa za ra po sti }i gol, jer du go ga ni je bi lo. Kao {to re ~e na{ pred sed nik, ako smo mo gli u pr va ~e ti ri ko la da ostva ri mo ~e ti ri po be de, {to to ne bi smo u~i ni li i u po sled wa ~e ti ri. A pr vi ri val nam je No vi Pa zar. Zna mo da ne }e bi ti la ko, ali ve ru jem u na{ tim i, kao {to re koh, da }u gol, jer to mi je po sao. Bi }e mi to naj te ì gol u ì vo tu, ali pod vla ~im, pro fe si o na lac sam - ka è Ha xi bu li}. Zna ~a jan po sao }e mo ra ti da od ra di „ve za” u ko joj je Ke nan Ra gi po vi} ve o ma bi tan {raf. - Nas iz sre di ne te re na o~e ku je ve o ma te àk po sao, jer ko li ko mi se ~i ni da je No vi Pa zar ba{ tu i naj ja ~i. No, na ma je utak mi ca ve o ma va `na i jed no stav no mo ra mo da po be di mo, a ja se li~ no na dam da }u asi ti ra ti Ha xi bu li }u za na ja vqe ni gol ka è Ra gi po vi}. Na rav no, ne }e No vi Pa zar do }i u Ku lu sa be lom za sta vom. @e le }e i on da do brim re zul ta tom po pra ve svoj po lo àj na ta be li, {to go vo ri da }e i od bra na Haj du ka bi ti na is ku {e wi ma. Ko man dant te od bra ne je Ah med Muj dra gi}. - Ko li ko mi se ~i ni na pad Pa za ra }e pred vo di ti Ade mo vi}, a ne sme mo za bo ra vi ti ni Bo gu no vi }a, Vu sqa ni na i dru ge. No, ja u ime od bra ne mo gu da obe }am da }e, {to se nas ti ~e, bi ti nu la, da kle ne }e mo pri mi ti gol, a na na {em na pa du je da tu nu lu pre to ~i u je di ni cu. Bi }e te {ka utak mi ca, igra mo pro tiv svo jih, ali }e mo da ti svoj mak si mum ka ko bi smo za be le ì li pe tu pr ven stve nu po be du ja san je Muj dra gi}. Da k le, kul s ki Pa z ar c i su uve re ni da }e u ne de qu oni pa za ri ti bo do ve, a svom biv {em klu bu è le po be de na ne kom dru gom te re nu.Ku la }e osta ti neo svo ji va. \. Bo ja ni}

dnevnik U 14 EVROP SKIH DR @A VA ZA VR [E NE SE ZO NE

Mol de pre ki nuo do mi na ci ju Ro zen haj ma U 14 dr `a va, ~la ni ca UEFA, za vr {e na je se zo na za 2011. go di nu. Zbog kli mat skih uslo va u tim ze mqa ma se tak mi ~e wa od vi ja ju u ci klu su pro le }e-je sen. Na Islan du pre s to n i~ k i klub KR Rej kja vik osvo jio je du plu kru nu, {am pi on sku pr vi

u {am pi o na tu i od bra nom ku pa. Za ovaj tim na stu pa na{ Mar ko An |el ko vi}. Du plu kru nu osvo ji la je i Flo ra iz Ta li na u Esto ni ji. U Lih ten {taj nu sve po sta rom. Va duc je od bra nio ti tu lu u ku pu (je di no do ma }e tak mi ~e we) i za be le `io 41 po -

Zo ran To {i} (le vo) s eki pom CSKA osvo jio pe har Ku pa Rusije

put po sle 2003. go di ne, a kup po sle 2008. go di ne. Za ovaj tim na stu p a ro | e n i Islan | a n in Alek s an dar Kr s ti} (1992).U Nor ve {koj Mol de je pre ki nuo du g o g o di {wu do mi n a c i j u Ro zen haj ma, a Ale sunds je osvo jio na ci o nal ni kup, po no vi vi {i uspeh u ovom tak mi ~ e w u iz 2009. go di ne. Hel sing borgs je osvo jio du plu kru nu u [ved skoj, {am pi on sku pr vi put po sle 1999. a u ku pu je od bra nio tro fej osvo jen pro {le go di ne. Fin ski Hel sin ki je po no vio pro {lo go di {wi uspeh po nov nim osva ja wem oba do ma }a tro fe ja. Na Far skim Ostr vi ma,pre sto ni~ ki Tor {avn se do mo gao {am pi on ske ti tu le po sle 2005. go di ne, dok je EB Stej mur od bra nio pe har ku pa. Le ton ski Le i pa pa jas Me ta lur gis je po no vo po stao {am pion po sle 2009. go di ne, dok je kup osvo jio Vent spi lis po sle tri uza stop ne ti tu le pr va ka. Li tvan ski Ekra nes je osvo jio du plu kru nu ~e tvr tim uza stop nim tri jum fom

be du u isto ri ji ovog tak mi ~e wu. Eki pa BA TE Bo ri sov osvo ji la je {e stu uza stop nu ti tu lu pr va ka Be lo ru si je, uz u~e {}e na {ih Mar ka Si mi }a i Ma te je Ke ` ma n a. Ti tu l u po b ed n i k a Ku pa po pr vi put u svo joj isto ri ji osvo jio je Go mel za ko ji na stu pa gol man Sr |an Osto ji}. U Ru s i j i mo s kov s ki CSKA je osvo jio kup, a ve li ki do pri nos to me dao je i Zo ran To {i}. Od ove se zo ne {am pi o nat Ru si je odr `a va se u ci klu su je sen-pro le }e. Ze sta fo ni je osvo jo svo ju pr vu {am pi on sku ti tu lu Gru zi je, dok je kup pri pao Ga gra. Jer men ski {am pi o nat do neo je de bi tant sku ti tu lu eki pi Uli ses, dok je osva ja wem Ku pa Mi ka to u~i ni la tre }i put uza stop no.U Ka zah sta nu u pr ven stvu je tri um fo va la eki pa [ak ter ,za ko ju na stu pa ju Ni ko la Va sqe vi}, Du {an Pe tro ni je vi} i Mi len ko Ra ko vi}, dok je Kup pri pao eki pi Or da ba si, za ko ju na stu pa ju Ivan Pe ri} i Alek san dar Traj ko vi}. S. Va si}

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi je - IN \I JA: In |i ja - Rad ni~ ki ([), BE O GRAD: û ka ri~ ki - Ba nat, SOM BOR: Rad ni~ ki - Mla de no vac, BE O GRAD: Be à ni ja Slo ga, NI[: Sin |e li} - Do wi Srem, BE O GRAD: Te le op tik Mla dost (L). Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Srp ska li ga Voj vo di na - VE TER NIK: Ve ter nik Vi skol Ba~ ka To po la, OXA CI: Tek sti lac Ites - Sen ta, BE O ÎN: Ce ment - Ki kin da, TE ME RIN: Slo ga - Za dru gar, NO VA PA ZO VA: Rad ni~ ki - Mla dost (BJ), STA RA PA ZO VA: Pa li} - Do li na, [ID: Rad ni~ ki - Vr {ac. Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Is tok BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Voj vo di na, PAN ^E VO: Di na mo - Je din stvo (NB), BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - Pro le ter (BK), NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Rad ni~ ki (B), ADA: AFK - Bu du} nost (SC). Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Cr ve na zve zda, RU MA: Pr vi maj Ju go vi}, SREM SKA MI TRO VI -

CA: Rad ni~ ki - Mla dost (BP), ZMA JE VO: Obi li} - Je din stvo (SP), NO VI BA NOV CI: Omla di nac - In deks, STA NI [I]: Sta ni {i} - Po let (S). Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da FU TOG: Me ta lac AV - Su tje ska, VR BAS: Vr bas - [aj ka{, NO VI SAD: Sla vi ja - Sr bo bran. Utak mi ce po ~i wu u 13.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD: @e le zni ~ar Ba~ ka, BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - TSK. Utak mi ce po ~i qu u 13 sa ti.

zo va - Ja go di na 2001 (18), BE O ^IN: Be o ~in - Stu dent (20). Pr va B mu {ka li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Na re dak Mak si (20, ve li ka sa la SPC „Voj vo di na”), NO VI BE ^EJ: Je din stvo NB - Cr no ko sa (19), NI[. Kon stan tin - Mla dost (Z) (20).

Ko {ar ka ABA mu {ka li ga - LA [KO: Zla to rog - Par ti zan MTS (16, TV Are na sport), VR [AC: He mo farm [ta da - [i ro ki (18), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Be o grad - Rad ni~ ki (17, TV Are na sport), POD GO RI CA: Bu du} nost - Ci bo na (20), TEL AVIV: Ma ka bi - Union Olim pi ja (19), ZA GREB: Za greb - He li os (18). M@RKL èn ska li ga - BE O GRAD: Ra di voj Ko ra} - Voj vo di na NIS (19.30), CE QE: Ce qe Mla di Kra ji {nik (18), NO VI GRAD: Slo bo da - Vo `do vac (19.30), POD GO RI CA: Bu du} nost - He mo farm [ta da (18). Pr va A mu {ka li ga - PAN Ê VO: Ta mi{ - @e le zni ~ar (18.30), Â ÂK: Bo rac - Pro le ter Naf ta gas (19), U@I CE: Slo bo da - Rad ni~ ki FMP (19), BE O GRAD: me ga Vi zu ra - Na pre dak Ru bin (20), KRA QE VO: Slo ga - OKK Be o grad (19.30), VA QE VO: Me ta lac - Sme de re vo 1953 (19.30). Pr va A èn ska li ga - Ê LA RE VO: ê la re vo - Spar tak (19), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa -

Pr va B èn ska li ga - U@I CE: Plej of - Mo ra vac (14) Pr va srp ska mu {ka li ga - se ver - KO VIN: Rad ni~ ki - Ve li ka Ki kin da (20), TE ME RIN: Mla dost Te le teh ni ka - Vr bas (17.30), FU TOG: Me ri di a na Sta ra Pa zo va (14.30), BE LE GI[: Du nav - Srem (19), OXA CI: Oxa ci - No va Pa zo va (19). Dru ga srp ska mu {ka li ga - se ver - @I TI [TE: Sve ti \or |e - Fu tog Teh no mer (20), FU TOG: Top - Spar tak MT (12.30), KU LA: haj duk - Di na mo (19), RU MA: Ru ma - ô ka (19). ABS Elek tro ka det ska li ga BE O ÎN: Star - He mo farm [ta da (13.30), [A BAC: [a bac Par ti zan MTS (12.30), KRA QE VO: Slo ga - Ni kac (16), BE O GRAD: Fle{ - Pro ku pqe (16), Â ÂK: Mla dost - Cr ve na zve zda Be o grad (13.30), KRA GU JE VAC: [u ma di ja 1991 - Ze mun (16.30).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - NO VI SAD: Voj vo di -

na - Va ra din BMG grad wa (Sla na ba ra, 20), BE O GRAD: Vi zu ra - Rad ni~ ki (B) (19). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Rad ni~ ki (K) (19), PO @A RE VAC: Mla di rad nik Voj vo di na NS se me (19). Pr va èn ska li ga - LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - Klek Sr bi ja {u me (19), LA ZA RE VAC: La za re vac - No vi Sad (20), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Sme~ 5 (19), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Gim na zi ja lac (19), NI[: Stu dent - Je din stvo (SP) (16). Pr va mu {ka li ga - PAN Ê VO: Bo rac - Obi li} (16), NI[: Ni{ - VGSK (18), NO VI PA ZAR: No vi Pa zar ju ni or - Du nav vo lej (16), JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo (19). Dru ga èn ska li ga - se ver FU TOG: Fu tog - @i ti {te (17), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - NS vo lej tim (18), IN \I JA: Mla dost - Ki kin da (16). Dru ga mu {ka li ga - se ver FU TOG: FOK - Apa tin (20), KO VIN: Ba va ni {te - Srem (17), RU MA: Slo ven - In |i ja (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - SREM SKI KAR LOV CI: Par ti zan - VST (18), @A BAQ: @a baq - Va ra din 2 (14). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - Ô KA: ô ka - Mer kur (18), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Vr bas (17), SOM BOR: Vo lej stars - Spar tak 2 (19). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem - SREM SKA MI TRO VI CA: Srem 2 - Pr vi tem po 2 (20), Slo ga - Mla dost Eks pans (14), [ID: Maks - Ra din ci (18). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - KRA JI [NIK: Kra ji {nik - Vr {ac (18), RAV -

NI TO PO LO VAC: Her ce go vi na - MD Zre wa nin 2 (16.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - BU DI SA VA: Bo ta fo go - Mla dost Eks pans 2 (12.45), NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 3 - Stra `i lo vo (14.50). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - KI KIN DA: Ki kin da - Mer kur (16), TU RI JA: Mla dost - Vr bas (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Ba nat - ZRE WA NIN: Pro le ter - Rad ni~ ki (18), RAV NI TO PO LO VAC: Her ce go vi na Gor wi grad (19).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce SME DE RE VO: Sme de re vo DU In te gral - Cr ve na zve zda (19), KRU [E VAC: Na pre dak - Obi li} (19), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - PKB (18), PAN ^E VO: Di na mo - Ko lu ba ra (20.30), KO STO LAC: Ru dar - Voj vo di na (19).

Pr va mu {ka li ga - ZU BIN PO TOK: Mo kra Go ra - Voj put (19), ZA JE ^AR: Za je ~ar - Ba ne Ra {ka (18), PRI BOJ: Pri boj No vi Pa zar (18), TE ME RIN: Mla dost TSK - @e le zni ~ar (18). Pr va `en ska li ga - KRA QE VO: Me ta lac - Me ta lac AD (17), NI[: Cr ve ni krst - Voj vo di na (20), OBRE NO VAC:

Rad ni~ ki - Ha las Jo èf (18), BE O GRAD: ORK Be o grad - Ku ~e vo (20), ZRE WA NIN: Pro le ter Su per pro tein - Rad ni~ ki Re sa vac (16). Dru ga mu {ka li ga, se ver BA NAT SKO NO VO SE LO: Ba nat ski Kar lo vac - @SK (17), APA TIN: Apa tin - Je din stvo (18): Dru ga èn ska li ga, se ver JA BU KA: Ja bu ka 95 - Vr bas (19), ZRE WA NIN: Le hel Pan ~e vo (13.30), SOM BOR: Ra van grad - Ki kin da (17.45), TE ME RIN: Te me rin - Spar tak (S) (20). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - RU MA: Pu tin ci - Pri gre vi ca (21), KI KIN DA: Voj vo da Ste pa - Haj duk (10). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga -CR VEN KA: Ru sin - Mla dost (14).

Ku gla we Su p er l i g a (m) - SEN TA: Sen ta Vi sa Prom - E| {eg (14), BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ba nat (11), ARAN \E L O V AC: Me ta lac - Ni{ Put (12). Su per li ga (`) - KQA JI ]E VO: E| {eg - Je din stvo (16), ZRE WA NIN: Kri stal - EDB (16), NO VI SAD: SPC Voj vo di na - Ada Kom pju ters (16), BE O GRAD: Srem - To za Ma r- ko vi} (16). Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - APA TIN: Apa tin - To za Ma r ko vi} (16). Pr va voj vo |an ska li ga (m) NO VI SAD: Ada Kom pju ters Po let (16), SREM SKA MI TRO V I CA: Srem - Sla via (16).

Va ter po lo Pr va B li ga - BE O GRAD: Sin gi du num - Ze mun (17.15), NI[: Na is - Du nav (21).

c m y

dnevnik

SPORT

subota19.novembar2011.

PAR TI ZAN MTS U NE VE RO VAT NOM FI NI [U PO BE DIO U MI LA NU

Pod vig za pri ~u i pam }e we Ko {ar ka {i Par ti za na MTS ostva ri li su ve li ku po be du u C gru pi Evro li ge, po {to su u du e lu s Ara ma ni jem us pe li da se „vra te iz mr tvih”, na dok na de mi nus od 21 po e na iz tre }eg pe ri o da i uz dig nu tih ru ku na pu ste Fo rum are nu (69:65). Pod vig ka kav su cr no-be li iz ve li ne vi |a se ~e sto, a tre ner Vla de Jo va no vi} na veo je da }e ovaj tim u na red ne utak mi ce u}i s vi {e hra bro sti i sa mo po u zda -

gra li u klin ~u, dok smo u ~e tvr tu u{li ja ko hra bro i ve ro va li do po sled weg mi nu ta da mo `e mo da pre o kre ne mo re zul tat. Ima li smo u fi ni {u do sta sa mo po u zda wa. Igra li smo pre ci zno u na pa du, s pra vo vre me nim blo ka da ma, a po {to smo pret hod no po go di li ne ke troj ke, oni vi {e ni su mo gli ta ko usko da bra ne na{ pik-end-rol. Na dru goj stra ni, su zi li smo od bra nu, Ita li ja ni su psi ho lo {ki pa li i vi {e ni su uba ci va li ono {to

pra vi li is ko rak u for mi ra wu hra bro sti, sa mo po u zda wa i ve re u se be i zbog to ga mi je ja ko dra go - na gla sio je tre ner Je dan od ju na ka i me~ vi ne ra Du {an Kec man re kao je: - Ovo je za nas bi la va `na po be da. Ka da se po gle da tok utak mi ce, ve ro vat no ni ko ni je mo gao da ve ru je da mo `e mo da u|e mo u egal za vr {ni cu, a ka moli da po be di mo. Naj bit ni je je da se utak mi ca igra svih 40 mi nu ta. Ja ko lo {i smo bi li u

si gur nost od li~ no smo is ko ri sti li sve to, igra li ve o ma do bar kon tra na pad, ~u va li sjaj no wi ho ve igra ~e, do bro igra li od bra nu i {to je naj bit ni je po be di li. Sva ka ~ast mom ci ma, stru~ nom {ta bi i na vi ja ~i ma ko ji su do {li u Mi la no. Mla di Da ni lo An |u {i} bio je odu {e vqen: - Iz bo ri li smo ve li ku po be du, po go to vo va `nu za pro laz u Top 16 fa zu. U dru goj ~e tvr ti ni na pra vio je do ma }in ve li ku pred -

na pa du, ni smo mo gli da po go di mo {u te ve spo qa, a oni su u dru gom po lu vre me nu u jed nom tre nut ku ima li ogrom nu pred nost. Po ku {a va li smo po la ko da spu sti mo raz li ku jer smo raz mi {qa li da je sva ki poen bi tan. Ka da smo im se pri bli `i li i oni u{li u pa ni ku i ne -

nost, ali mi se ni jed nog tre nut ka ni smo pre da va li i na ne ki na ~in smo zna li da mo `e mo da do |e mo do po be de. Za hva lio bih se sa i gra ~i ma na sjaj noj bor bi to kom ce le utak mi ce. Ide mo sa da na duel sa Zla to ro gom. Ne sme mo da se opu sti mo, ve li ki smo fa vo ri ti u tom me ~u i tre ba li bi da do bi je mo tu utak mi cu. Plej mej ker Ej si Lo ni je bli stao, ali je po go dio dva slo bod na ba ca wa ka da je to bi lo naj po treb ni je. - Bi lo je te {ko. Ni smo igra li do bro, ni smo {u ti ra li do bro, ali ni smo ni od u sta ja li. Igra ~i Aram ni ja su po sta li ner vo zni, po ~e li su da pro ma {u ju, mi smo po go di li ne ka slo bod na ba ca wa, ima li smo va `ne sko ko ve... Mi lan (Ma ~van) je od i grao od li~ no, Pe ko vi} je od i grao od li~ no, Kec man je u{ao i od i grao od li~ no. To je bio tim ski rad, ni smo od u sta li, to nam je tre ner go vo rio to kom ce le utak mi ce. Re kao je: „Ne od u staj te, na sta vi te da se bo ri te„. To smo i ura di li i do {li smo do ve o ma va `ne po be de u go sti ma ko ja nas pri bli `a va Top 16 fa zi - is ta kao je Lo.

Ne nad Pa go nis, vi {e stru ki svet ski i evrop ski {am pion

NE NAD PA GO NIS, [AM PION ME \U [AM PI O NI MA, APE LU JE NA MLA DE

Ba vi te se spor tom i u~i te

Ne nad Pa go nis, kikbok ser iz No vog Sa da vla snik je svih naj sjaj ni jih pla ne tar nih tro fe ja u ovom spor tu. Ve} ne ko li ko go di na ne pri ko sno ven je na svet skim rin go vi ma u lou ki ku, a u po sled we vre me i u K-1. Upo re do s ak tiv nim ba vqe wem spor tom i sjaj nom ka ri je rom, otvo rio je i svoj sport ski klub. - Po ~eo sam da tre ni ram kikboks sa 17 go di na i ne du go za tim sam shva tio da je u pi ta wu iz u zet no zah te van i te àk sport, ali isto ta ko i ve o ma ple me nit. U do sa da {woj ka ri je ri osvo jio sam ti tu le pr va ka Evro pe 2006. go di ne u ka te go ri ji do 81 ki lo gram (lou kik), sve ta 2007. (81kg, lou kik), Evro pe 2008. (86 kg, K-1), sve ta 2009. (86 kg, K-1), pro fe si o nal nu ti tu lu pr va ka sve ta 2010. (88,6 kg, K-1), ti tu lu pr va ka sve ta 2011. (91 kg,K-1) ... i jo{ mno go zlat nih me da qa sa pre sti `nih svet skih ku po va i Bal kan skih pr ven sta va. Tre nut no sam vla snik jed nog od naj bo qih klu bo va u No vom Sa du „Uni hem kom Pa go nis te am”, gde tre ni ra ve li ki broj mla dih re kre a ti va ca i per spek tiv nih tak mi ~a ra – ka è Ne nad. Ve li ki ste {am pion, svet vam se di vi, da li je ta ko i kod nas? - Iskren da bu dem, po ma lo me bo li, ni ~im oprav da na, dis kri mi na ci ja ovog spor ta, jer naj bo qe zna mo mi ko ji tre ni ra mo, ko ji se vi te {ki bo ri mo gle da ju }i se o~i u o~i, kao i stru~ ni ka dar ko ji je uz nas, ko li ko za pra vo ovaj bo ri la~ ki sport zah te va li~ nog od ri ca wa, hra bro sti, mu dro sti i tak ti~ no sti. Da bih iz dr ào de set mi nu ta u rin gu tre ni ram pa kle no po dva pu ta dnev no. Mno go zno ja pro li jem, ali na kra ju, ka da se sve to na gra di naj saj ni jim od li~ jem, uz ne iz o stav no in to ni ra we him ne Re pu bli ke Sr bi je pred svim osta lim u~e sni ci ma i mno go broj nim gle da o ci ma, ose }aj je im pre si van. Da bi, po sle to ga, po po vrat ku u svo ju dr à vu na i {ao na me dij sku op struk ci ju ko ja je po sle di ca po -

re me }e nog si ste ma vred no sti i ne ga tiv ne se lek ci je. Ipak, ve ru jem da }e se usko ro sa ta kvom prak som pre sta ti. [to se ti ~e grad skih struk tu ra, is ta kao bih iz u zet nu pred u sre tqi vost, sr da~ nost i vo qu za sa rad wom se kre ta ri ja ta za omla di nu i sport na ~e lu s Alek san drom Kra vi }em. Sli~ no je s Po kra in skim se kre ta ri ja tom za sport i omla di nu, na ~e lu sa Mo de stom Du li }em ko ji me je, na po ziv Mi ka na Ve li no vi }a is tak nu tog sport skog funk ci o ne ra od po seb nog auto ri te ta, ne dav no pri mio. Ovom pri li kom è leo bih da im se za hva lim na po dr {ci i po mo }i, kao i svi ma oni ma, iz ra znih obla sti dru {tve nog ì vo ta, ~i ju po dr {ku uì vam. @i vi mo u te {kim vre me ni ma, naj vi {e ra do sti do no si te nam vi spor ti sti, ma da ni va ma ni je la ko u ovoj op {toj bes pa ri ci. - Na dam se da }e se okol no sti, ko je u zna ~aj noj me ri op te re }u ju na {e dru {tvo, pro me ni ti na bo qe i da }e svi vr hun ski spor ti sti za jed ni~ kim na po rom us pe ti da raz bi ju ne ga tiv ne ste re o ti pe ko ji pra te po je di ne naj tro fej ni je spor to ve. Iz u zet no mi je dra go {to mla di mom ci vi de u me ni ne ku vr stu uzo ra, è le }i da kre nu mo jim sto pa ma, iako zna ju ko li ko je po me nu ti sport zah te van. Ape lu jem na na {u pre div nu omla di nu da se ba vi spor tom i sti ca wem vi so kog obra zo va wa, pre sve ga, jer su upra vo to pred u slo vi uspe {no sti u ì vo tu sva kog po je din ca, a pri vred ni ke i mul ti na ci o nal ne kom pa ni je po zi vam da se mno go ak tiv ni je po dr à va ju i po ma ù vr hun skim spor ti sti ma, jer je fi nan sij ska po dr {ka, spon zor stvo ili do na tor stvo, neo p hod na to kom tak mi ~ar ske ka ri je re. Spor ti sti ulo è na sred stva vi {e stru ko vra }a ju. Za to, po mog ni te im da se rav no prav no bo re s naj bo qi ma u sve tu i da ih po be |u ju – ape lu je na{ sa go vor nim, ve li ki {am pion Ne nad Pa go nis. S. Ja ko vqe vi}

RE GI O NAL NA LI GA: NO VO SA \AN KE GO STU JU RA DI VOJU KO RA ]U

Tra di ci ja uz do ma }i na Ko {ar ka {i ca ma Voj vo di ne sre }a je okre nu la le |a u du e lu sa pod go ri~ kom Bu du} no sti u Spen su. Se ri ja po ra za se na sta vi la i po sle {e stog ko la, a no vu pri li ku da ostva re po bed ni~ ki pr ve nac mla da eki pa ima na go sto va we eki pi Ra di voj Ko ra}. Be o gra |an ke sa po lo vi~ nim sko rom (3 - 3) do ~e ku ju cr ve no -be le i sa è qom i na me rom da po be dom osta nu u tr ci za pla sman u plej of. Naj ve }a opa snost po No vo sa |an ke bi }e Ne ve na Jo va no vi}, Bi qa na Stje pa no vi} i Sne à na ô li}, dok su wi ho vi adu ti ko len tiv na igra i bor be nost. Pro {le se zo ne oba du e la ove dve eki pe pri pa la su, i to ube dqi vo, ko {ar ka {i ca ma iz @u} ko ve avli je, a da li }e se tra di ci ja na sta vi ti osta je da se vi di. Utak mi ca 7. ko la Re gi o nal ne li ge Ra di voj Ko ra} - Voj vo di na NIS igra se ve ~e ras u dvo ra ni Sport EKO u 19.30 ~a so va. I. G.

@e sto ku bor bu vo di li su igra ~i Ar ma ni ja i Par ti za na u Mi la nu

wa. Te oso bi ne bi }e neo p hod ne da bi se iz dr `a la bor ba za pla sman u Top 16 fa zu, ko ji se po sle tri jum fa u Mi la nu po la ko na zi re. Me |u tim, upro kos ve li koj i va `noj po bed, po sao ni iz bli za ni je oba vqen. - Na {a gru pa ve o ma je te {ka i sva kim sle de }im ko lom sma wu je se pro stor za gre {ke i ne pla ni ra ne po ra ze. Za to su sko ro sve utak mi ce do sa da bi le ja ko ner vo zne, ukqu ~u ju }i i ovu u Mi la nu - re kao je Jo va no vi}. - Ima li smo ide ju {ta ho }e mo u na pa du, ali ni smo us pe li to da va lo ri zu je mo po ga |a wem otvo re nih {u te va. U jed nom tre nut ku nam je {ut za tri po e na bio je dan od 12, {to je une lo do dat nu ner vo zu. Agre siv na od bra na Ar ma ni ja u dru goj ~e tvr ti ni uti ca la je na na {e is pa da we iz si ste ma u na pa du, iz ~e ga je ri val do la zio do la kih po e na, ka ko iz kon tri, ta ko i iz post-apo va Ga li na ri ja i Man }i ne li ja. Tre ner be o grad skog ti ma osvr nuo se na igru u tre }oj i ~e tvr toj de o ni ci, ka da su se iz de {a va le ne ve ro vat ne stva ri: - Tre }u ~e tvr ti nu smo, bok ser skim `ar go nom re ~e no, od i -

im je s la ko }om ula zi lo u dru goj i tre }oj ~e tvr ti ni. Jo va no vi} je ~e sti tao igra ~i ma na ener gi ji i po ka za noj ve ri, a na vi ja ~i ma za hva lio na bez u slov noj po dr {ci. - Eki pa se po sta je i ta ko {to se u go sti ma po be |u ju ja ki pro tiv ni ci. Mi smo u Mi la nu na -

RE ZUL TA TI I TA BE LE EVRO LI GE A gru pa

C gru pa

Fe ner bah ~e - Kan tu 85:83 Ka ha La bo ral - Bil bao 84:89 Olim pi ja kos - Nan si 91:78

Ar ma ni - Par ti zan MTS 65:69 Ma ka bi - Spi ru 69:59 Real - Ana do lu Efes 104:84

1. Ka ha La bo ral 2. Kan tu 3. Fe ner bah ~e 4. Olim pi ja kos 5. Bil bao 6. Nan si

5 5 5 5 5 5

3 3 3 2 2 2

2 2 2 3 3 3

400:393 374:367 388:389 375:373 377:383 410:419

8 8 8 7 7 7

1. Ma ka bi 2. Real 3. Par ti zan 4. Ar ma ni 5. A. Efes 6. Spi ru

B gru pa

5 5 5 5 5 5

5 3 3 2 1 1

0 2 2 3 4 4

4 3 3 2 2 1

1 2 2 3 3 4

388:368 450:406 379:379 367:374 381:390 372:420

9 8 8 7 7 6

D gru pa

CSKA - Uni ka ha Za greb - @al gi ris Bro se - Pa na ti na i kos

1. CSKA 2. Pa na ti na i kos 3. Uni ka ha 4. Bro se 5. @al gi ris 6. Za greb

5 5 5 5 5 5

77:66 80:78 77:76

425:337 10 423:371 8 406:416 8 397:395 7 386:414 6 339:443 6

Uniks - Olim pi ja 81:51 Ga la ta sa raj - Bar se lo na 66:70 Mon te pa ski - Pro kom 84:73

1. Bar se lo na 2. Mon te pa ski 3. Uniks 4. Ga la ta sa raj 5. Olim pi ja 6. Pro kom

5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 1 0

0 1 2 3 4 5

429:331 10 420:370 9 357:355 8 362:383 7 312:387 6 336:390 5

HE MO FARM [TA DA DO ^E KU JE [I RO KI

Vr {~a ni u ulo zi fa vo ri ta Ko {ar ka {i He mo far ma [ta da da nas u Vr {cu igra ju utak mi cu sa eki pom [i ro kog. Ova utak mi ca od ve li ke je va `no sti za Vr {~a ne, jer bi ih po be da gur nu la u gor wi deo ta be le. Bi }e to su sret dve mla de eki pe, u ko joj ulo ga fa vo ri ta pri pa da He mo far mu, ko ji je do sa da ostva rio sve po be de na do ma }em te re nu ( po be di li su Za greb, Rad ni~ ki i He li os). - Ovo je pr va utak mi ca u ko joj smo fa vo ri ti, ali ve ru jem da to ne }e ne ga tiv no uti ca ti na na {u igru, kao {to ni je ni pret hod ni po raz od Ci bo ne. Sprem ni smo za ovaj me~, at mos fe ra u ti mu je od li~ na i ve ru jem da }e mo na sta vi ti kon ti nu i tet po be da na do ma }em te re nu – ka `e mla di cen tar \or |e Ga gi}.

Cen tar Vr {~a na \or |e Ga gi}

Far ma ce u ti svo ju pred nost vi de u ja koj tim skoj igri. - [i ro ki je mlad tim, ko ji je jo{ pro {le go di ne na ja vio po ten ci jal i ko ji je do sa da ostva rio do bar re zul tat, ba{ kao i mi. Oni su ras te re }e ni, zna ju da ne ma ju {ta da iz gu be u ovoj utak mi ci, dok mi mo ra mo da po be di mo. Si gu ran sam da }e mo po ka za ti do bru ko {ar ka {ku pred sta vu i da }e pu bli ka u`i va ti – na da se Ga gi}. Mla di igra~ po zvao je Vr {~a ne da do |u u {to ve }em bro ju i po dr `e ih u bor bi za ~e tvr tu po be du u se zo ni. Kar te ko {ta ju 150 di na ra, a utak mi ca po ~i we u 18 ~a so va. J. J.

subota19.novembar2011.

DA NAS I SU TRA ME \U NA ROD NI MI TING U NOVOM SA DU

Na Spen su oko 400 pli va ~a Tra di ci o nal ni pli va~ ki miting Novi Sad 2011, u organizaciji PK Vojvodina, 32. po redu, odr`a}e se danas i sutra na bazenu Spensa. O~ekuje se nastup oko 400 pliva~a iz 28 klubova iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Ma|arske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Slovenije i Sr-

Spre man za iza zo ve u Spen su: Igor Ter zi}

bije. Do sada se na ovom mitingu takmi~ilo u tri uzrasne ka te go ri je (mla |i pi o ni ri, pioniri i kadeti), a ove godine prvi put }e se plivati i u apsolutnoj kategoriji. - U apsolutnoj ili otvorenoj kategoriji pliva}e juniori i seniori. U subotu od 17 ~asova na programu su kvalifikacije i borbe za medaqe za mla|e pionire, pionire i kadete, a u nedequ 12 finalnih trka u koje }e se plasirati po osam s naj bo qim vre me nom, bez obzira na uzrast. Pored ovih 12 finalnih trka, ima}emo i na{u tradicionalnu di-

sciplinu, a to je {tafeta 8h50 kraul u kojoj plivaju ~etiri mu{karca i ~etiri devojke. Vojvodina je do sada 13 puta uzastopno pobe|ivala u ovoj {tafeti. Sada }emo nastupiti bez tri najboqa pliva~a, jer su dve devojke na mitingu u Zagrebu (Jovana Nikolovski i Tijana Vukanovi}), a Radovan Siqevski }e u~estvova ti na Otvo re nom pr ven stvu [ved ske, ali se nadam da }emo i po red to ga opet imati najbrù {tafe tu. Po red naj bo qih troje po disciplinama bi}e nagra|eni i oni sa najboqim re zul ta tom po kategorijama, pa }e za mla|e pionire, pionire i kadete to biti robne nagrade, a za juniore i seniore nov~ane - rekao je {ef stru~ nog {ta ba PK Vojvodina Mirko Sr|anov. Iako }e na mitingu Vojvodina nastupiti oslabqena, nade polaè u svoju nadu, najboqeg juniora Srbije Igora Terzi}a. - O~e ku jem ve o ma jako takmi~ewe, mada moram da priznam da sam ja formu tempirao za pro{lu nedequ i Srbija gran pri, koji je odràn u Zrewani nu. No, ka ko god trudi}u se i da}u sve od sebe, pa kako bude - rekao je mladi Terzi}. Trener juniora i kadeta u PK Vojvodina Vladimir Risti} od svojih pulena o~ekuje da otplivaju svoje najboqe rezultate ili bar okvirno oko svojih najboqih vremena. - Na na{ miting dolazi dosta pliva~a, tako da o~ekujem veoma kvalitetne trke - rekao je Risti}. Danas su na programu kvalifikacije za finale i redosled mla|ih pionira, pionira i kadeta s po~etkom od 17 ~asova, a sutra finalne trke od 10 ~asova. G. Ma le no vi}

MI TING U ZA GRE BU

I na {i me |u pli va~ kim zve zda ma Srpski pliva~i }e u~estvovati ovog vikenda na tradicionalnom zagreba~kom mitingu Mladost 2011. Na ovom izuzetno jakom takmi~ewu Srbiju }e predstavqati {est pliva~a: Ivan Len|er (50 i 100 delfin), Boris Stojanovi} (50 i 100 slobodno i 100 me{ovito), ^aba Sila|i (50 i 100 prsno), Tijana Vukanovi} (100 i 200 slobodno), Jovana Bogdanovi} (50, 100 i 200 prsno) i Jovana Nikolovski (50 le|no, 50 i 100 slobodno). Sa wima }e biti trener Igor Bereti}. Na mitingu }e u~estvovati reprezentacije i klubovi iz Slovenije, BiH, Rusije, Francuske, Gr~ke, Turske, Srbije i Hrvatske. Izme|u ostalih, nastupi}e i pliva~ke zvezde kao {to su Randal Bal, jedan od najboqih le|a{a sveta, Slovenac Peter Manko~, vi{estruki evropski prvak, te Rus Evgeni Lagunov, osvaja~ mnogobrojnih evropskih i svetskih odli~ja. Oba dana kvalifikacije po~iwu u 9, a finala su od 18 ~asova. G. M.

PR VA MU [KA LI GA

Mak si mal ni struj ni udar No vi Sad - \er dap 0:3 (22:25, 16:25, 15:25) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 50, sudije: Kusturi} (Qig), Kolarevi} (Novi Sad). NO VI SAD: Petrovski, Mari~i} 2, Mili}evi} 6, Panti} 1, ]orluka, Tati} (l), Gele{ev 11, Ili} 9, Bo{ko}evi} 1, Dobanova~ki, Risti} 2. \ER DAP: Milovan~evi} 13, Krsmanovi} 12, Ili} 2, Anti}, Proti} (l), Mileti} 14, Stojkovi}, D. Tomi} 16, S. Tomi}, Cvetanovi}, Golubovi}, Popovi} 2. Odbojka{i Novog Sada nisu uspeli da pariraju razigranijem i kvalitetnijem gostu iz

Kladova, pa je \erdap lak{e od o~e ki va nog do {ao do ce log plena. Novosa|ani su delovali ra{tiovano, a samo je u pojedinim trenucima iskakao iskusni Marko Gale{ev, na kraju, najefikasniji pojedinac doma}ih. Ras pu ca ni trio go sti ju Milovan~evi}-Mileti}-D. Tomi} lako je izlazio na kraj s blokom i odbranom doma}ih. Jedino su u prvom setu Novosa|ani pru`ili dostojniji otpor, ali su im gosti pomagali gre{kama, dok su u drugom i tre}em setu doma}i imali snage da se odupru samo do desetog poena. M. R.

sport

dnevnik

@REB MLA \IH SE LEK CI JA U KVA LI FI KA CI JA MA ZA VE LI KA TAK MI ^E WA

Ju ni or ke s Hr va ti ca ma

U Be~u je obavqen `reb za predstoje}a rukometna takmi~ewa, kvalifikacije za Evropsko prvenstvo za juniore (5-15. jul 2012.), Svetsko prvenstvo za juniorke i kadetsko prvenstvo Starog kontinenta. Najboqi srpski juniori, generacija 1992, u kvalifikacijama za EP u Ankari, od 6. do 8. aproila, za rivale }e imati vr{wake iz Norve{ke, Izraela i Austrije. Dve najboqe reprezentacije plasira}e se na turnir 16 najboqih evropskih selekcija, za koje su se ve} plasirali doma}in Turska, kao i dve najboqe ekipe sa kadetskog EP iz Crne Gore pre dve godine, Hrvatska i [panija. Juniorke Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo (1-15. jul 2012.) u ^e{koj, ina~e ~etvrtoplasirana ekipa sa pro{log EP u Holandiji, i pored toga {to je `rebana iz prvog {e{ira, ne}e imati lak zadatak. Na kvalifikacionom turniru (6-8. april) na{im devojkama suprotstavi}e se selekcije Hrvatske, Ukrajine i Bugarske. Dve najboqe reprezentacije, plasira}e se na planetarno takmi~ewe, posledwe za ovu generaciju rukometa{ica u mla|im selekcijama. I kadetska reprezentacija Srbije, koja je svoju me|unarodnu karijeru zapo~ela veoma uspe{no, osvajawem bronzane medaqe na Evropskom olimpijskom festivalu mladih u Trabzonu proteklog leta, dobila je svoje protivnike u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, koje je na programu od 12. do 22. jula u austrijskim gradovima, Bregencu i Hardu. Tim, koji sa klupe predvodi Aleksandar Savi}, 30. marta i 1. prila, odmeri}e snage sa reprezentacijama Jermenije i Belgije. Samo pobednik turnira izbori}e plasman na EP u Austriju, za koji se direktno kvalifikovala samo doma}a reprezentacija. Pravo doma}instva imaju Jermeni, a ako oni odustanu to pravo ide Belgijancima, pa tek onda na{em Savezu. J. G.

OR LO VI SNI MI LI SPOT ZA HIM NU EURO 2012: Ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je sni mi la je pro mo tiv ni spot za Evrop sko pr ven stvo ko je se od 15. do 29. ja nu a ra sle de }e go di ne odr à va u Sr bi ji. Pe sma “Ni kad ne za bo ra vi” je him na pred sto je }eg {am pi o na ta Evro pe, a iz vo di je Og wen Ra di vo je vi} Ogi i Ni ko la û tu ri lo û tu ra. Po sle kam pa we Od bro ja va we, ko ja sva kih 10 da na na tr go vi ma po Sr bi ji pod se }a gra |a ne da je EURO 2012 sve bli è, i srp ski re pre zen ta tiv ci su se ukqu ~i li u ak ci ju. Za vre me EHF ne de qe sni mi li su spot za him nu „Ni kad ne za bo ra vi”. Sr bi ja se na la zi u gru pi A sa se lek ci ja ma Poq ske, Dan ske i Slo va~ ke i svo je me ~e ve }e igra ti u Be o gra du. Pre o sta la tri gra da do ma }i na su Vr {ac (Hr vat ska, Nor ve {ka, Island i Slo ve ni ja), No vi Sad (Fran cu ska, Ma |ar ska, [pa ni ja i Ru si ja) i Ni{ (Ne ma~ ka, [ved ska, ê {ka i Ma ke do ni ja).

VOJ VO DI NA JU RI [A NA BO DO VE U KO STOL CU

Udar ni~ ki na ru da re Ru ko me ta {i Voj vo di ne u pro {lom ko lu osvojili su planirane bodove u duelu sa Crvenkom (32:25) i namerni su da nastave pobedni~ku nisku.Danas }e u Kostolac na megdan iza}i novajliji Rudaru, koji jo{ nije izgubio utakmicu pred svojom publikom. Igra~ od koga }e dosta toga zavisiti u igri Novosa|ana svakako je Milo{ Bari{i}. - Celu proteklu nedequ posvetili smo pripremi utakmice u Kostolcu. Rudar je prava doma}inska ekipa i sigurno da wegov trenutnu plasman na tabeli ne odraàva pravu vrednost ekipe. Imaju opasne krilne igra~e i dosta {uteva upu}uju sa zemqe, a atmosfera u dvorani je posebna pri~a, ne{to nalik gostovawu u Kru{evcu. Kqu~ na{eg eventualnog uspeha svakako leì u odbrani, a u~ini}emo sve da utakmicu prelomimo {to ranije kako bismo izbegli neizvesnost u zavr{nici. Ne moèmo da ra~unamo na povre|enog Milorada Radi{i}a, a iskusni golman Damjanovi} je odsutan dve nedeqe. No, siguran sam da }e Luka Arseni} i Stanko Abaxi} pokazati svoje kvalitet na golu i uz na{u udarni~ku igru nadam se pobedi - rekao je Bari{i}. Utakmica 9.kola Merkur Superlige Rudar Vojvodina igra se ve~eras u Kostolcu sa po~etkom u 19 ~asova. I. Gru bor

Mi lo{ Ba ri {i}

RK OMLA DI NAC OBE LE @IO 15 GO DI NA PO STO JA WA

Brat ski Par ti zan uvek uz Bo to {a ne Rva~ki klub Omladinac iz Boto{a proslavio je jubilej – pet na est go di na po sto ja wa. Sve ~a no sti su, po red pred stav ni ka Am ba sa de Ru si je, pri su stvo va li i di rek tor bratskog kluba, beogradskog Partizan Rajko Balti}, ~lan Gradskog ve}a u Zrewaninu zaduèn za sport Vojislav Mati}, generalni sekretar zrewaninskog Sportskog saveza Sr|an Bogaro{ki, na~elnik Po li cij ske upra ve Bo jan Markovi}, predstavnici sredwobanatskih lokalnih samouprava i prijateqi boto{kog klu ba. Do ma }in pro sla ve, ~lan uprave Partizana i ~lan Saveta Mesne zajednice Boto{ Branislav Lazi} uru~io je tom prilikom zahvalnice pojednicima, institucijama i op{tinama koje su doprinele razvoju Omladinca. Obeleàvawe jubileja ujedno je bilo i prvo promotivno ve~e [ampionata Starog kontinenta koje }e u martu slede}e godine biti odràno u Beo gra du, u or ga ni za ci ji RK Par ti zan i Rva~ kog sa ve za Srbije. Rajko Balti} je naglasio da je malo zemaqa koje su do sada organizovale prvenstvo u sva tri sti la: gr~ -

Raj ko Bal ti} obe }ao Bo to {a ni ma sku po ce nu stru wa ~u

ko–rimskom, slobodnom i za `ene, a posebno u olimpijskoj godini. - To }e biti izuzetno jako takmi~ewe i dobra provera za na{e reprezentativce, koji }e nastupiti na svom terenu i pred svojom publikom – istakao je Balti} i podsetio da je rvawe najtrofejniji srpski olimpijski sport i jedan od najstarijih, te naglasio da sva-

kako ima utemeqewe u na{oj zemqi, posebno u Vojvodini. Direktor {ampionata u Boto{ nije do{ao praznih ruku. Osim prigodnih poklona sa znakom Partizana, za mali{ane Balti} je obe}ao i da }e do 1. marta idu}e godine u ovo banatsko selo biti dopremqeno novo borili{te, koje }e doprineti da nove generacije nastave da se bave sportom koji je, po

wegovim re~ima, do sada uspevao u Boto{u, o ~emu svedo~e i mnoga priznata takmi~arska imena. Time }e, dodao je on, biti afirmisano ne{to lepo i zdravo. Zahvaquju}i se na vrednom poklonu, Branislav Lazi} je potvrdio da je rukovodstvo Boto{a dobilo pismenu garanciju direktora Balti}a da }e ovo mesto dobiti novo borili{te, odnosno stru~wa~u vrednu 25.000 evra, i da }e deci biti obezbe|eni neophodni rekviziti, ali i prevoz do Beograda, kako bi prisustvovala predstoje}em {ampionatu. - Sa Omladincem smo krenuli ni od ~ega i stvorili smo stabilnog prvoliga{a. Danas imamo pedesetak mali{ana koji vredno treniraju i oni su na{a sutra{wica. Moèmo se pohvaliti i sa nekoliko prvaka dràve. Gleda}emo da nas bratski klub Partizan {to vi{e podrì na daqem putu. A {to se ti~e na{ih prijateqa iz Rusije, koji su, tako|e, sa nama obeleìli jubilej kluba, o~ekujemo da }e pomo}i da zavr{imo boto{ku sportsku halu, koja je zna~ajna i za okolna sela – kazao je Lazi}. @. Ba la ban

kultura

c m y

dnevnik

subota19.novembar2011.

НОВОСАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ

Приче инспирисане Њујорком Освежен амбијентом реновираних фоајеа Српског народног позоришта, Новосадски џез фестивал је и ове јесени потврдио репутацију догађаја који се међу љубитељима ове врсте музике у

Европски џез ансамбл

граду и шире једва чека и никако не пропушта. Tринаесто издање традиционалне смотре добре музике је за прва два дана, од укупно четири предвиђена за главни програм, у Нови Сад довело широку лепезу уметника из читавог света, готово листом окренутих

класичним формама џеза, међу којима су најбољи утисак, сасвим очекивано, оставила најзвучнија имена – квартет браће Хит из Њујорка и српски великан Душко Гојковић.

част да са својим Њујорк квартетом отвори програмски део смотре. Бубњар родом из Ковина, са саставом млађе генерације, тренутно по Европи промовише албум ауторских композиција, у којима је улога перкусија донекле истакнута испред осталих инструмената, што неће оптеретити слушаоца само уколико је лидер састава довољно софистициран, као што се могло чути овом приликом. Нешто другачије тонове благо фанкираног смут џеза донео је још један Њујоркер, Торстен Гудс, гитариста и певач сјајне сценске харизме и великих потенцијала, окружен трочланом ритам секФото:Ф.Бакић цијом берлинских муОпшти утисак прве половине зичара. Негујући соулфул стил фестивала углавном су испунили певања и свирања ала Џорџ Бентонови управо Велике јабуке као сон, што и не скрива, он се прсветске престонице џеза, одакле венствено приказује као врсан је дошла или се њоме инспириса- забављач, који вешто подиже атла већина извођача, укључујући мосферу и уводи је у ведрије ваи нашег човека Владимира Ко- лере, с оградом да би, за веће стадиновића, коме је припала уметничке домете, ипак морао да

ЗА НАГРАДУ „СТЕВАН ПЕШИЋ“

У ужем избору пет књига Крајем новембра 17. пут ће бити уручена књижевна награда „Стеван Пешић“, чији су дародавци Градска библиотека Нови Сад и Савет Месне заједице Ковиљ, родног места прерано преминулог писца чије име носи. Након разматрања преко шездесет наслова изашлих змеђу две доделе, жири у саставу Јован Зивлак, председник, Зоран Ђерић и Владимир Гводен, саопштио је да су у ужем избору за ово признање три песничке и две прозне књиге. То су роман „Ултрамарин“ Милете Продановића („Стубови културе“, Београд), путопис „Езам“ Марка

Николића (КОС, Београд), и збирке поезије „Докле поглед допире“ Николе Вујичића („Просвјета“, Загреб), „На змајевом ветру“ Биљане Тасић („Градац“, Чачак) и „Унутрашњи човек“ Војислава Карановића („Повеља“, Краљево). Жири сматра да књиге из ужег избора представљају еманциповани део српске савремене књижевности који на сугестиван и књижевно релевантан начин говори о савременом свету и његовој сложеној морфологији. Нaграда, која се додељује од 1995. године и има за циљ да подстакне развој савремене домаће књижевно-

сти, у жанровима у којима је стварао Стеван Пешић (поезије, есеј, путопис, проза, драма). Досадашњи добитници овог признања су значајни аутори савремене српске књижевности од Јовице Аћина, Драгана Јовановића Данилова, Данила Николића, Радивоја Шајтинца, Милорада Беланчића, Пере Зупца, до Ђорђа Писарева и Фрање Петриновића. Добитнику награде биће уручена диплома и новчани износ на свечаности у месној библиотеци „Лаза Костић“ у Ковиљу, крајем новембра. Р. Л.

„НОЋ ПОЗОРИШТА” ДАНАС И У НОВОМ САДУ

Представе, пробе, изложбе, радионице.. Манифестација „Ноћ позоришта“ ове године ће се први пут одржати код нас, и тиме ћемо постати седма земља која се прикључила овој манифестацији, покренутој пре три године у Хрватској. Данас се одржава

Бачка Паланка, Инђија, Сремска Митровица, Рума, Београд, Панчево, Лазаревац, Ваљево, Шабац, Врање, Јагодина, Ниш, Нови Пазар, Зрењанин, Вршац, Крушевац, и Нови Сад. Новосадско позориште / Ујви-

у Аустрији, Словачкој, Словенији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Пројекат је замишљен као подстицај позоришном стваралаштву на простору целе Европе, у намери да га приближи широј јавности. Поред представа, „Ноћ позоришта“ има амбицију да свој програм шири и на дневне активности гостовањем међународних копродукција, затим на читања и представљања текстова савремених европских и домаћих аутора, одржавање округлих столова, изложби и приређивање музичко - уметничких програма. У „Ноћи позоришта“ ће код нас учествовати 21 професионално и преко 30 аматерских позоришта у Србији, преко 50 галерија, музеја... Ове прве године у Србији ће „Ноћ позоришта“ имати хуманитарни карактер, будући да је приход од улазница намењен обнови Краљевачког позоришта оштећеног у земљотресу. Ову манифестацију у Србији организује Удружење грађана „Ноћ позоришта“, у сарадњи са консултантском кућом “Net work me dia” и уз подршку локалних самоуправа.Овој манифестацији су се прикључили Суботица, Сомбор, Кикинда, Бечеј,

деки синхаз је за ову манифестацију припремило вишесатни програм. Ова ноћ ће тамо почети емитовањем

са“ у режији Виктора Нађа, „Шест лица траже писца“ Пирандела у режији Георга Ивашкуа и мјузикл „Стармејкерс“ у режији Виктора Нађа. На великој сцени Новосадског позоришта од 17 до 21 сат трајаће отворена проба представе „Лаку ноћ, мама“, коју по тексту Марше Нормен режира Шандор Ласло. Премијера ће бити почетком децембру у сенћанском позоришту. На малој сцени у 21 сат почеће монодрама Тамаша Хајдуа „Десет заповести Рудолфа Хеса“. Улазница је 300 динара за све поменуте програме овог позоришта. И “Театар 34“ у Пашићевој улици учествује у овој манифестацији и изводиће своје представе и на сцени за децу, као и на сцени за одрасле. У

крене у озбиљније истраживање традиције и нових простора. Овако, све што је одсвирао или је личило или је и било дело славног узора, чију је технику унисоног сола са певањем, узгред, разрадио до перфекције. Уколико нешто и није било на врхунском нивоу у прелиминарном делу прве вечери, све је дошло на право место изласком браће Хит, аутентичних представника и сведока готово комплетне послератне историје џеза, коју су и сами градили, сарађујући са антологијским личностима од Дизија Гилеспија до Винтона Марсалиса, или кроз личне прoјекте. Програм који су понудили новосадској публици заснован је управо на ери њихових почетака, на би бап звуку златног доба џеза педесетих година. Како је и већина осталих учесника програма имала сличне аспирације, била је то идеална прилика да се провери улога искуства у добијању истинског квалитета на сцени. Тако је, на пример, Алберту Хиту на бубњевима био довољан минималан број удараца да звуком, ритмом и мелодичношћу превазиђе све претходнике, док је старијем

њихових култних представа у позоришном клубу. Пројекције ће почети у 14 сати приказивањем „Вишњика“ Чехова у режији Ђерђа Харага, а након тога следе „Три сестре“ Чехова у режији Ђерђа Харага, мјузикл „Ко-

1 часова ће ту бити изведена представа за децу „Пошла кока на пазар“, а од 20 сати монодрама „Пати Дифуса“ у извођењу Соње Младенов. Н. Пејчић

веома занимљив, забаван и инспиративан концерт, какви увек оставе прави траг на манифестацијама овог типа. Након атрактивне увертире, публика је и главној звезди вечери, легендарном Душку Гојковићу, приредила заиста топао дочек, пун заслуженог поштовања, али и очекивања истинског спектакла. И тако и би, јер је, понесен изврсном атмосфером у сали, квинтет искусних европских музичара и сам уживао у надахнутим и квалитетним изведбама нових радова најславнијег српског џезера свих времена. Гојковић је, након неколико година успешног експериментисања са латино џезом и балканском традицијом, поново окренут би бапу, у коју сврху је написао и нумеру „Fi ve o’clock in the mor ning“, посвећену дуготрајном позноноћном разговору из своје младости с оне стране Атлантика, са пријатељем и тадашњим ментором Мајлсом Дејвисом. Још мало прича из Њујорка за крај прве половине Новосадског џез фестивала, никоме није тешко пало. Напротив. Златомир Гајић

КОНЦЕРТ ОРКЕСТРА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СИНАГОГИ

Вече класицистичке музике Оркестар опере Српског народног позоришта одржао је у уторак концерт на подијуму новосадске Синагоге, овог пута не у улози уобичајеног пратиоца вокалних солиста у аријама и ансамблима, односно хорским нумерама, већ као интерпретатор симфонијске и концертантне литературе. Концертна делатности оперских оркестара није неуобичајена ни у свету ни код нас, премда се најчешће јавља као допунска делатност у срединама где не постој други, професионални симфонијски оркестар који покрива овај сегмент музичке литературе. Претпостављамо да су оваквим искораком музичари желели у првом реду да попуне неискоришћене термине отказаних новембарских представа и тако поштено “заслуже„ плату. Без обзира на ову чињеницу, показани ентузијазам и добар извођачки резултат били су више од “моралног” испуњавања радних обавеза.У светлу тога, свакако треба да уважимо чињеницу да Оперски оркестар сачињавају млађи чланови, од којих више од половине иначе свирају, већ готово једну деценију, у Војвођанском сим-

Програм у Градској библиотеци Градска библиотека у Новом Саду такође учествује, и подсећа да је Српско народно позориште 1863. године основано у оквиру Библиотеке, тадашње Српске читаонице. Документација о историјској повезаности ове две институције биће изложена у овој прилици, и моћи ће да се погледа од 15 часова, а улаз у Библиотеку у Дунавској улици биће слободан. Биће изложена грађа о оснивању СНП–а, старе и ретке књиге драмска дела из фондова Завичајне збирке, а биће уприличена презентација аудио-визуелног материјала: филмски запис на тему изложбе. Од 22 часа следи наступ неформалне групе младих „Free te am“ (одломци из драмских дела Бранислава Нушића и Душана Радовића).Програм за децу одвијаће се од 15 до -18 сати у Градској библиотеци и у оквиру њега биће приређена изложба маски из колекције радова Центра за ликовно васпитање деце и омладине Војводине, као и радионица за израду реквизита за извођење позоришног комада Ј. Ј. Змаја „Несрећна Кафина“, који ће затим бити изведен. Радиће се и на драматизацији сликовнице „Штрокави Ђура“.

брату Џимију за потпуно освајање аудиторијума требало и још мање – по једна духовита најава и бриљантна соло деоница, већ у првој нумери. Једини проблем оваквог наступа је што након аутентичних тамнопутих америчких музичара од седамдесетак година – све друго не звучи баш сасвим задовољавајуће. Друго вече на фестивалу прошло је кроз сличну градацију, почев од солидног наступа још једног млађег бубњара, Аустријанца Клеменса Марктла са пратећим триом. Након занимљивог и аранжмански сведеног сета ауторских композиција, сцену је испунио многочлани Европски џез ансамбл, правим ватрометом лимених дувача у распону од свих врста саксофона искусне четворочлане секције, до трубе млађаног Немца Матијаса Шрифла, који је атрактивном појавом и наступом побрао симпатије публике. Ипак, главни утисак овог интернационалног састава, предвођеног контрабасистом Алијем Хаурандом, је богат жанровски и стилски спектар, инициран честим променама сценске поставке, чак и током једне од неколико заиста обимних нумера. Био је то

Микица Јевтић

фонијском оркестру, где су годинама стицали знање и искуство у овој врсти музицирања. На вечери класицистичке музике, с делима Бетовена и Моцарта, први пут се на новосадском концертном подијуму представио и 34-годишњи Микица Јевтић, који од прошле сезоне у нашем националном театру успешно делује као балетски диригент. Млади уметник је школован у Украјини (Кијев) где

је после дипломирања две године радио и са неколико симфонијских и камерних оркестара (међу којима је и Национални симфонијски оркестар Украјине) наступајући с њима и у Шпанији, Пољској, Немачкој и Португалији. Као и када води оркестар у балетским продукцијама, Микица Јевтић је, упркос очигледном узбуђењу, и на концертној сцени приказао леп став, умерен гест, и већ од првог такта Бетовенове Увертире “Егмонт” и добру комуникацију с музичарима, који су се максималним ангажманом потрудили да дају све од себе.Ток уводног “Егмонта” следио је Сања Луковац дуализам свечаног, лирског и драматичног, с карактери- возно, с повременим “окрзнућистичним бетовенским нагласци- ма” и грчевито у синкопама и ма и поступно вођеном акцеле- триолама првог става, незаорацијом у тријумфалној коди. бљено у кантилени и недовршеОд 23-годишње пијанисткиње них украса у Романци (централСање Луковац, тренутно специ- ни став), те недовољно прецијализанткиње на Факултету му- зно и некомплементарно у дијалозима с оркестром и појединим инструментима (с дуом обое и фагота, на пример) у финалном Ронду. Млада уметница једноставно није имала “своје” вече, а то се догађа. Као да су она и ансамбл “зазирали” један од другог, а у таквој ситуацији ни диригент није могао више да учини. Настојање оркестра СНП-а и Микице Јевтића да се у најбољем светлу огледају пред новосадском публиком најоствареније је било у Бетовеновој Првој симфонији у Це-дуру, оп.21, која је представљена скоро “без грешке”, у добро одмереним темпима и динамичким променама. Фино су звучале деонице јединствено фразираних, имитационо прецизно наступајућих зичке уметности у Београду, гудача (фугато) у другом ставу, а иначе некадашње сјајне сту- драматичност и ударци тимпана денткиње новосадске Академије деловали уверљиво и обеспокоуметности у класи професорке јавајуће. Повремена интонативРите Кинке, која је прошле сезо- на нестабилност дрвених дувача не бриљирала као солисткиња с и понешто нервознији “сукоби” Војвођанским симфоничарима у и међусобни “разговори” музиДругом клавирском концерту чара у “бетовенски” акцентоваСергеја Прокофјева, очекивали ном Менуету, превладани су у смо, с правом, више. Њено изво- духовитом финалном ставу који ђење солистичке партије у Мо- је “расположено” заокружио ово цартовом Концерту за клавир и примерено тумачење. оркестар у де-молу било је нерМарија Адамов

svet

subota19.novembar2011.

ITALIJA

POQSKA

Mon ti ja po dr `ao i do wi dom RIM: Dan nakon {to je odobrio Senat, vlada italijanskog premijera Marija Montija dobila je poverewe i doweg doma parlamenta a novu vladi glasalo je 556 poslanika, dok je protiv bio 61 poslanik. Montijeva vlada prekjju~e je dobila tako|e ubedqivu podr{ku u gorwem domu parlamenta, Senatu, ~ime joj je otvoren put za sprovo|ewe nephodnih reformi. Monti je pre glasawa u dowem domu pozvao poslanike da se uzdr`e od kritika i pritisaka na novu vladu do izbora

2013. godine, bez obzira na to koliko bolne mere koje budu sprovodili bile. Premijer Mario Monti pozvao je ranije sve Italijane da podnesu neophodne `rtve kako bi se izbeglo bankrotstvo dr`ave. Mon ti je zauz vrat obe}ao pri vredni rast i so ci jal nu pravdu. Zbog eko nomske krize u koju je zapala Itali ja, morala je da padne vlada premijera Silvija Berluskonija, posle ~ega je Monti izabran da sprovede neophodni paket {tedwe i strukturne reforme u zemqi.

LON DON: Grupa qudi iz pokreta „Okupiraj London” upala je u napu{tene poslovne prostorije u zgradi koja je u vlasni{tvu banke UBS u ~etvrti Hakni, u isto~nom Londonu. Banka je upozorila da }e zatra`iti od suda da izbace demonstrante koji su se ve} oglu{ili o naredbu vlasti da uklone {atore i napuste prostor ispred katedrale svetog Pavla, gde se nalaze od 15. oktobra. Demonstranti su odlu~ili da krenu u akciju u skladu sa imenom pokreta i pre dve no}i su zauzeli prostorije banke, proglasiv{i „povra}aj javne imovine”, prenela je agencija AP. To je prva zgrada koju je pokret „prisvojio” od po~etka organizovawa kampawe protiv korporacijske gramzivosti.

Vla da po lo ì la za kle tvu VAR [A VA: Novi kabinet premijera Poqske Donalda Tuska poloìo je ju~e zakletvu pred predsednikom dràve Browislavom Komorovskim. Tusk, ~ija je Gra|anska platforma pobedila na izborima pro{log meseca, predstavio je parlamentu program nove

Poqski parlament

vlade. Premijer je ranije najavio da }e borba protiv ekonomske krize biti glavni prioritet wegovog kabineta, koji je opisao kao „potencijalno jaku vladu”. Tusk je u ~etvrtak predlo`io novi sastav vlade u kojoj je zameweno vi{e od pola ministara, zadr`av{i u novom ~etvorogodi{wem mandatu kqu~ne ministre - za spoqne poslove, odbranu, ekonomiju i finansije na dosada{wim pozicijama. Osim predstavnika Tuskove partije, u vladu, koja broji 19 ministara, u{li su i predstavnici Poqske seqa~ke stranke, koja je u vladaju}oj koaliciji u poqskom parlamentu. Planirano je da parlament glasa o poverewu novoj vladi u subotu.

Ketrin E{ton tra `i do ka ze od Te he ra na

Ru mun skim me ci ma na Oba mu

Okupirali zgra du ban ke

NEMA^KA

ZA BRI NU TOST ZBOG IRAN SKOG NU KLE AR NOG PRO GRA MA

UKRATKO

VA [ING TON: Mu{karac osumwi~en da je pucao ispred Bele ku}e u Va{ingtonu koristio je oru`je proizvedeno u rumunskoj fabrici „Ku|ir”. Ameri~ka tajna slu`ba saop{tila je da je prona{la metak koji je u petak, 12. novembra pogodio neprobojno staklo prozora Bele ku}e, kao i dodatni okvir za municiju ispred zgrade. Poluautomatsko oru`je sa municijom i ni{anom proizvedeno u fabrici oru`ja Ku|ir na|eno je u automobilu koji je osumwi~eni Oskar Ramiro Ortega Ernandes napustio u blizini Bele ku}e. Qudi koji poznaju osumwi~enog potvrdili su da je to wegovo oru`je, prenosi rumunska agencija. Ortega Ernandes uhap{en je u ponedeqak u Pensilvaniji, na severoistoku SAD i sada je u pritvoru.

dnevnik

MO SKVA: Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je u Moskvi, posle sastanka sa {efom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim, da i „daqe ~eka” da Iran predloì na~in da dokaè da ne traga za nuklearnim oru`jem. U razgovorima sa Iranom po~etkom godine {est globalnih sila ponudilo je „niz ideja za na~ine na koje bi Teheran mogao da se kre}e napred i pokaè da je ozbiqan u odustajawu od traèwa nuklearnog oru`ja i da teì civilnom atomskom programu”, rekla je ju~e E{tonova, prenela je agencija Rojters.. Ameri~ki sekretar odbrane Leon Paneta upozorio je preksino} da bi napad na Iran mogao da nanese {tetu celokupnoj svetskoj ekonomiji, istakav{i da su SAD fokusirane na di-

plomatski pritisak na Teheran i sankcije. Paneta je, uo~i sastanka u Kanadi s izraelskim ministrom odbrane Ehudom Barakom, rekao da bi {teta bila naneta ne samo SAD, ve} svetskoj ekonomiji. Izrael je nedavno nagovestio da ne iskqu~u-

je vojnu akciju protiv Irana, na {ta je Teheran odgovorio da }e Izrael biti uni{ten ako napadne iranske nuklearne instalacije i da se odmazda Irana ne}e ograni-

~iti na Bliski istok. Nacrt rezolucije Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o Iranu, o kome su {est svetskih sila postigle sporazum, trebalo bi danas da se na|e pred Savetom guvernera IAEA. Svetske sile su prevazi{le podele dono{ewem rezolucije u kojoj se izra`ava „duboka i pove}ana zabrinutost” zbog iranskog nuklearnog programa. U rezoluciji se, me|utim, ne daje rok Iranu da odgovori, {to je u~iweno „kako bi razvejale sumwe Kine i Rusije”, ocewuje AFP. Umesto toga, od {efa IAEA Jukija Amana tra`i se da u martu izvesti Savet guvernera o tome u kojoj meri Teheran primewuje rezoluciju. U rezoluciji, koju bi 35-~lani Savet trebalo da odobri, isti~e se da je „kqu~no za Iran i Agenciju da intenziviraju dijalog”.

Dan ski de sni ~a ri spre ma ju ra sni rat Danska bezbednosno-obave{tajna slu`ba PET upozorila da se desni~arski ekstremisti u toj zemqi spremaju za „rasni rat”. U svom izve{taju o politi~kom ekstremizmu slu`ba je navela da „mawa grupa krajwe desnih ekstremista aktivno sastavqa popis politi~kih neprijateqa te sprovodi oru`anu obuku

svojih ~lanova”, prenosi hrvatski portal „Indeks.hr”. „Na{a je procena da se ovaj deo desni~arske zajednice priprema na rasni rat u Danskoj i spremni su u tom kontekstu da upotrebe nasiqe”, stoji u saop{tewu PET-a. Danska obave{tajna slu`ba bele`i i rast broja samostalnih teroristi~-

kih napada koje je, ka`u, te`e otkriti. Kao primer takve vrste terorizma naveli su slu~aj Andersa Brejvika iz „susedne” Norve{ke, koji je u ubio 77 qudi. Danske i norve{ke tajne slu`be jo{ uvek sara|uju na tom slu~aju ne bi li otkrili da je li Brejvik mo`da imao ikakve veze i pomaga~e u Danskoj, pi{e AFP.

Is tra ga pro tiv neo na ci sta BER LIN: Nema~ke vlasti otvorile su istragu protiv osoba osumwi~enih da su u~estvovale u aktivnostima teroristi~ke grupe „Nacionalsocijalisti~ko podzemqe”. Vlasti smatraju da je „Nacionalsocijalisti~ko podzemqe” odgovorno za najmawe deset ubistava gra|ana turskog i gr~kog porekla i jedne policajke, koja su se dogodila izme|u 2000. i 2007. Dva ~lana ove grupe po~inila su samoubistvo po~etkom meseca, dvoje drugih ~lanova ve} je u pritvoru, a istraga je, kako je ju~e saop{tio tu`ilac , pro{irena na druge osobe. Posle sastanka u Berlinu, ministar unutra{wih poslova HansPeter Fridrih najavio je daqe konkretne mere koje vlasti nameravaju da preduzmu u ovoj aferi ko-

ja je ozbiqno potresla politi~ku scenu u Berlinu. Trebalo bi, pre svega, da na saveznom nivou bude formirana nova kartoteka u kojoj }e biti pohraweni podaci o neonacistima aktivnim u Nema~koj. Detaqe o tome treba ve} naredne sedmice da utvrdi posebna radna grupa. Pored toga, Fridrih je najavio i mere kojima }e biti poboq{ana saradwa savezne policije i dr`avne bezbednosti, odnosno Saveznog ureda za za{titu ustavnog poretka. Posle ju~era{weg sastanka u Berlinu najavqeno je i da }e posebna radna grupa razmotriti i mogu}nost da bude zabrawena ekstremisti~ka Nacionaldemokratska partija Nema~ke (NPD), najuticajnija organizacija na ekstremno desni~arskoj politi~koj sceni.

EGIP ]A NI TRA @E CI VIL NU VLAST

U Ka i ru 50.000 de mon stra na ta KA I RO: Glavni grad Egipta je grupom hri{}ana koja je èlela da ponovo popri{te demonstracija - protestnom {etwom kroz prestovi{e od 50.000 demonstranata oku- nicu oda po~ast poginulima u sukopilo se na glavnom trgu Kaira u bu hri{}ana sa vojskom 9. oktobra, nameri da nateraju prelaznu vojnu kada je poginulo najmawe 25 qudi. vlast da {to pre raspi{e izbore, kako bi civilna vlast preuzela dru`nost. Protest islamisti~kih i sekularnih demonstranata }e zvani~no po~eti posle muslimanske molitve u podne. Liberalne, levi~arske i druge islamisti~ke partije su najavile da }e u~estvovati u demonstracijama, kao i prodemo- Demonstracije na glavnom gradskom trgu kratski pokreti koji su po~eli Bio je to jedan od najkrvavijih meustanak 25. januara. Demonstracije |uverskih sukoba u Egiptu u kojima se odràvaju samo dan po{to je u su- je, od svrgavawa reìma predsednikobima tokom protestne {etwe ka Hosnija Mubaraka u ferbuaru, Kopta u Kairu povre|eno 29 qudi. ukupno poginulo vi{e od 40 qudi, a @iteqi Kaira su se sukobili sa na hiqade povre|eno.

KINA

Sve bli `e Se ver noj Ko re ji PE KING: Kina je saop{tila da }e poja~ati vojne veze sa saveznikom Severnom Korejom, u uslovima stalne napetosti izme|u Pjongjanga i Seula. Kinesko obe}awe usledilo je posle trodnevne posete Severnoj Koreji kineskog vojnog politi~kog komesara Li \inaia, tokom koje je rekao severokorejskom vo|i Kim Xong Ilu da kineska armija `eli da pove}a razumevawe i me|usobno poverewe i poja~a prakti~nu razmenu sa vojskom Severne Koreje. „To }e unaprediti sveukupni razvoj odnosa Kine i NDR Koreje,

koji su dobrosusedski i prijateqski”, javila je kineska agencija Sinhua. Agencija nije navela koje }e konkretne korake dve strane preduzeti i ovo obe}awe vi{e li~i na politi~ki simbol stalne kineske podr{ke Pjongjangu, nego na konkretne planove stvarnog pove}anaj vojne saradwe, konstatuje agencija AP. Iako je Lijev put verovatno planiran ranije, nedavne primedbe ameri~kog predsednika Baraka Obame, koji je najavio pove}ano ameri~ko vojno prisustvo u Aziji, uznemirile su Peking.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLAJ MAKAROV Rusija je suo~ena sa velikim rizikom da bude uvu~ena u sukobe na svojim granicama, koji bi imali potencijal da se pretvore u nuklearne ratove, rekao je na~elnik General{taba ruske vojske general Nikolaj Makarov. Ruski general je skrenuo pa`wu na {irewe NATO na istok i upozorio da je znatno uve}an rizik od uvla~ewa Rusije u lokalne konflikte.

VEN \IABAO Kineski premijer Ven \iabao rekao je da Peking protiv me{awa „spoqne sila” u teritorijalne sporove koje ta zemqa ima sa susedima u Ju`nom kineskom moru. Spoqne sile ne bi trebalo da koriste bilo kakav izgovor sa ciqem da se ume{aju” u konflikt, rekao je Ven jasno aludiraju}i na SAD koje smatraju da se to pitawe mora razmatrati i na Samitu isto~ne Azije (EAS).

GLORIJA AROJO Biv{a filipinska predsednica Glorija Arojo uhap{ena je u bolnici u Manili nakon {to je optuèna za izborne mahinacije. Arojo je negirala optu`be i saop{tila da ne namerava da pobegne od pravde ve} da èli da ode u inostranstvo radi potrebnog medicin{kog tretmana bolesne kosti. Kazna za izbornu prevaru moè biti i 40 godina zatvora. Wen advokat je rekao da je slu~aj isfabrikovan.

SA MO NE KO LI KO DA NA NA KON [TO JE DAO OSTAV KU NA PO LO @AJ PRE MI JE RA

Ber lu sko ni spre ma al bum qu bav nih ba la da

RIM: Italijanski milijarder Silvio Berluskoni je kao stu dent pe vao na luk su znim kru ze ri ma ko ji su plo vi li Mediteranom, a sada je opet aktuelna ta wegova strast, jer je dve godine proveo pi{u}i tekstove za svoj novi, ~etvrti al bum pod na slo vom „Pra va qubav” (Ve ro amo re.) Na CD-u }e se na}i 11 numera koje biv{i premijer peva u duetu sa svojim prijateqem, napuqskim gitaristom Marjanom Api~elom, s kojim je sara|ivao i na prethodna tri albuma. „Album }e se na}i u prodavnicama od utorka”, rekao je Api~ela. Pesme, inspirisane tradici o nal nom na puq skom mu zi -

Marjan Api~ela i Silvio Berluskoni

Na ~uvenim „bunga bunga” zabavama u Milanu i Rimu italijanski tajkun voleo je da zabavqa goste pevaju}i na italijanskom i francuskom i pri~aju}i masne viceve

kom i sambom, govore o neuzvra}enoj qubavi i ~e`wi za voqenom osobom. „Okru`i me qubavqu, ostani kraj mene i prepusti mi svo je sr ce”, stih je pe sme „Ostani kraj mene” koja }e se na}i na albumu. Strast Berluskonija prema muzici odavno je poznata. O tome svedo~e {ougerle i manekenke koje su prisustvovale ~uvenim „bunga bunga” zabavama u Milanu i Rimu i koje ka`u da je italijanski tajkun voleo da zabavqa goste pevaju}i na italijanskom i francuskom i pri~aju}i masne viceve. Prvi Berluskonijev CD, izdat 2003. godine, prodat je u 45.000 primeraka.

UKRATKO Na pad nu ti no vi na ri „Vi je sti” POD GO RI CA: Novinarska ekipa podgori~ke televizije „Vijesti” i fotoreporter istoimenog lista fizi~ki su napadnuti u mestu Humci kod Nik{i}a. Policija je uhapsila tri osobe i policijska obrada je u toku, saop{teno je iz operativnog centra policije. U incidentu je lak{e povre|en novinar podgori~ke televizije Darko Bulatovi}, re~eno je u televiziji Vijesti, ~ija je novinarska ekipa poku{ala da snimi kadrove ru{ewa ku}e u Humcima pored Nik{i}a.

Novinarsku ekipu je, kako su rekli u televiziji, napao Dragan Karaxi}, vlasnik otpada u Humcima, iako mu je novinar objasnio da su tu kako bi snimili kadrove ru{ewa ku}e. Karaxi} je, prema navodima podgori~ke televizije, psovao ekipu televizije i lista „Vijesti„, pretio batinama, nasrnuo na snimateqa i udario ga nogom dok je ulazio u auotomobil, a novinaru Bulatovi}u zalupio vrata vozila i povredio mu nogu.

[trajk na Ple su ZA GREB: Na zagreba~kom aerodromu Pleso ju~e je od 11 do 16 ~asova organizovan {trajk upozorewa zbog kojeg su usledile smetwe u saobra}aju u dolascima i odlascima aviona. [trajk je organizovala aerodromske Koordinacija sindikata. Uprava je pozvala sve putnike koji su tokom ju~era{weg dana leteli sa ili prema aerodromu da se o statusu leta informi{u kod svojih avioprevoznika. Uprava je naglasila i da je kroz pregovore poku{ala da postigne obostrano prihvatqivo re{ewe ~ime bi se izbegao {trajk i wegove posledice na putnike i korisnike usluga. Sindikati su protiv koncesije nakon koje }e aerodrom prestati da deluje kao preduze}e, a sve wihove usluge }e obavqati neko drugi. Sindikati su najavili i da }e, ako se ne postigne dogovor s upravom, u ponedeqak po~eti {trajk dok se ne ispune wihovi uslovi.

BALkAn

c m y

dnevnik

HRVATSKA

Jo si po vi}: Vu ko var hr vat ski po nos VU KO VAR: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio na obe le à va wu 20. go di {wice pada Vukovara da je taj grad hrvatski ponos. „Ovde se nalazimo svake godine da obeleìmo `rtvu Vukovara. Vukovar je simbol i motivacija da ra di mo vi {e i bo qe i ostvarimo dobro za na{e gra|ane”, rekao je Josipovi}, a prenosi Hina. Pred sed nik Sa bo ra Lu ka Bebi} rekao je da za Vukovar ni kad ni je mo gu }e pre vi {e u~initi jer su tromese~nim herojskim otporom 1991. brani te qi Vu ko va ra pru ì li priliku da se Hrvatska boqe organizuje u otporu agresoru. „Lepo je i va`no da smo danas ovde kako bismo se setili hrabrih qudi, {to je i moto obeleàvawa Dana se}awa na `rtve Vukovara i da bi nas ova hrabrost dodatno osnaìla da i mi budemo dobri u ovim vremenima”, izjavila je premijerka Jadranka Kosor.

Ivo Josipovi}

Po proceni policije, u Koloni se}awa je bilo izme|u 40.000 i 50.000 u~esnika Po sled wi za po ved nik od brane Vukovara 1991. penzionisani brigadir Branko Bor-

kovi} ocenio je da je Vukovar pobednik i dodao je da se pred Hrvatskom nalazi jo{ mnogo izazova, rekav{i pri tom i: „...jo{ nismo izgradili dobrosusedske odnose i jo{ iz Srbije dolaze optu`nice kojim se poku{avaju zameniti zlo~inci i `rtve”. „Ponos i se}awe na one kojih nema to je su{tina svega”, kratko je kazao Marin Vidi} Bili, poverenik Vlade Hrvatske za Vukovar u Domovinskom ratu. Obeleàvawe Dana se}awa na `rtve Vukovara 1991. zapo~elo je u vukovarskoj bolnici komemorativnim programom, odakle su se u~esnici u Koloni se}awa gradskim ulicama uputili prema Memorijalnom grobqu `rtava Domovinskog rata, gde su dràvna i druge delegacije poloìle vence i zapalile sve}e. Po proceni policije, u Koloni se}awa je bilo izme|u 40.000 i 50.000 u~esnika.

FORMIRAWE DR@AVNIH INSTITUCIJA U FEDERACIJI

Do dik: BiH za 20 go di na bo {wa~ ka ze mqa BA WA LU KA: Predsednik RS Milorad Dodik rekao da bi BiH za 20 godina mogla postati bo{wa~ka zemqa, u slu~aju da bude ukinut princip pariteta. Princip pariteta je osnova za formirawe dr`avnih institucija. Dodik je u izjavi za Radio - televiziju Republike Srpske kazao da je lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihi}, tokom prekju~era{wih pregovora lidera {est stranaka u Sarajevu, poku{ao da uvo|ewem popisa stanovni{tva razbije princip pariteta kao osnovu za formirawe Saveta ministara BiH, {to je za srpsku stranu neprihvatqivo. Dodik, koji je napustio sastanak, rekao je da je srpska strana u razgovorima opet pokazala fleksibilnost, ali da se „jo{ jednom potvrdilo da je problem me|u partnerima” u Federaciji, navela je RTRS. Dodik je kazao da Bo{waci tra`e da dobiju ~etiri mini-

starska mesta, izme|u ostalih Ministarstvo spoqnih poslova i Ministarstvo finansija, kao i Upravu za indirektno oporezivawe, iz ~ega se, kako je rekao, vidi potreba za wihovom dominacijom. „Ako to pro|e, ova zemqa za 20 godina samo mo`e da

Cr ta ni u kome ~et nik ubi ja Bo {wa ka STOK HOLM: [vedska fondacija „Zlatni qiqan” napravila film u kom dvojica Srba dr`e na ni{anu dvojicu Bo{waka, koje vre|aju da su glupi Muslimani koje su Srbi klali. Na sajtu te Fondacije stoji da je naziv ovog animiranog filma „Patriot” i da je on napravqen s ciqem obra|ivawa agresije na BiH. Tako|e, na istom sajtu pozivaju se donatori da toj fondaciji pomognu u animiranoj produkciji koja }e obra|ivati agresiju na BiH kroz ciklus serija, kratkih ili dugometra`nih animiranih filmova. Naime, film po~iwe tako {to dvojica Srba, u stvari ~etnika, s pu{kama u rukama i u zelenim uniformama, vode kroz {umu na streqawe dvojicu Bo{waka, uz put ih vre|aju}i da su glupi muslimani. Dvojica Bo{waka, Jusuf i Mustafa, dok kora~aju s rukama iznad glave, tiho govore da je trebalo da pobegnu, a ne da se predaju. „Koje smo budale bili, verovali smo na{im kom{ijama Srbima i evo {ta nas sna|e”, kazao je jedan od wih, dodaju}i da nema {anse da pobegnu jer }e ih „pobiti kao ze~eve”. Na wihovo {aputawe, jedan Srbin koga Bo{waci oslovqa-

subota19.novembar2011.

vaju sa kom{ija Milan i Vojvoda, ka`e im: „Ti{ina Balije, {ta {apu}ete, ne}ete jo{ dugo.” Jedan Bo{wak zatim je Srbe pitao za{to im to rade, kada su bili kom{ije koje su se igrale zajedno, i{li u {kolu i bili drugovi. „Kakvo je ovo zlo? Mi nismo hteli da pru`imo otpor,

Jovan, puca i ubija jednog od zarobqenih Bo{waka, uz komentar vojvode Milana: „Bravo Jovane...sve wih ovako treba pobiti.” Me|utim, u tom trenutku pojavquje se i peta osoba, koja stoji s pu{kom iza svih i ni{ani Srbe, govore}i „Alahu dragi, daj mi precizan pogodak”. Ta osoba za-

predali smo se, pa za{to nas sada ne pustite?”, pitao je Bo{wak. A na to mu je vojvoda Milan odgovorio: „A jeste vi muslimani glupi kao ovce, pa mi Srbi vas ubijamo i koqemo zadwih sto godina redovno. U Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu, evo sada i uvek }emo, ~im nam se uka`e prilika.” Nakon toga, drugi Srbin,

tim ubija prvo vojvodu, a zatim i Jovana. Preìveli Bo{wak kaè prido{lom Bo{waku, Muhamedu, da je bio u pravu i da je trebalo da pruè otpor, a Muhamed mu odgovara da zajedno treba da po|u do sela i organizuju qude, jer su „~etnici velike kukavice, ~im im pokaè{ zube, beè kao ze~evi”.

bude iskqu~ivo bo{wa~ka zajednica, a onda mo`emo da se prepadnemo... [ta ako pobedi politi~ka opcija kod bo{wa~kog naroda koja je motivisala onog ko je pucao na ameri~ku ambasadu, kako }emo se onda pona{ati”, prenela je RTRS izjavu Dodika.

CRNA GORA

Ku pi la auto i ka `we na KO TOR: Kotoranka Na|a. @. ka`wena sa 95 evra, samo sat nakon {to je kupila automobil, jer je novim neregistrovanim automobilom krenula iz salona prema svojoj ku}i. Osim {to je platila kaznu, mlada Kotoranka dobila je i kaznene bodove. „Prosto neverovatno. Da su nam makar u salonu rekli da ne smemo voziti do Kotora, angaòvao bih {lep slu`bu, koja bi me jeftinije ko{tala od ove kazne. Ali nije toliko sporno ni to {to je pla}eno 95 eura, koliko ~iwenica da je moja k}erka dobila za ovo kaznene bodove.” „Objasnila mu je o ~emu se radi, pokazala pla}eno kasko i redovno osigurawe, bez kojih se auto ne moè odvesti iz salona. Prvo joj je ~estitao, a onda rekao da }e morati da joj napi{e prijavu, te da ~ak moè i auto da joj oduzme” , rekao je Na|in otac. Kada je policajac po~eo da pi{e kaznu, Na|a je pozvala salon automobila ~iji su zastupnici poku{ali da urgiraju, ali ni{ta nije pomoglo. U Crnogorskoj policiji kaù da je policajac mogao da joj progleda kroz prste zbog situacije, ali da zakon nije prekr{en ~inom ka`wavawa.

ADVOKATI: PREDRAG BOGOVAC, MILENA UZELAC, MILAN KALU\ERSKI, MILAN ALANOVI], MAJA OMERAGI]-PANTI] I RADOMIR JOVAN^EVI]

OBAVE[TAVAJU KLIJENTE DA SU PRESELILI SEDI[TE KANCELARIJE NA NOVU ADRESU U UL. MIROSLAVA ANTI]A BR. 4. TELEFONI: 021/472-32-76, 021/472-32-77, radno vreme od 8 do 16 sati.

41784

dnevnik

Како се припремити за венчање

енчање је једно од кључних животних ситуација и парови који се одлуче на један такав корак би се морали добро припремити за венчање. Није довољно бити понесен романтичним осећањима љубави и узбуђењем које планирање венчања са собом носи. Након што се вратите кући са церемоније, прави посао тек почиње. Најбоље је ступити у ову свету заједницу широм отворених очију. Ево како се требате припремити за венчање.

MU[kO-@enSkA POSLA

subota19.novembar2011.

ни да не будете себични и константно да пристајете на компромисе. Насупрот популарној култури, брак вас неће употпунити. Уместо тога, ви ћете већ бити испуњени како не би морали да од парт-

БурмА

урма као знак верности први пут се појавила код Египћана, где је круг симболизовао вечност. Иако се у већини земаља бурме носе на десној руци, понегде је обичај да овај прстен краси леву руку. Вена аморис (вена љубави) пролази управо кроз тај прст и повезује га са срцем, па зато кажу да бурма на домалом прсту леве руке гарантује сталну заљубљеност. 1) Оцените колико сте зрели. Да ли сте заиста спремни да се доживотно вежете? Да ли сте спремни да се одрекнете журки и узбуђења које са собом носи трагање за другим партнерима? Брак захтева пуно посла, и он је много више од осећања љубави и провођења доброг времена. Морате бити спрем-

нера захтевате нешто што можете да учините сами. Уколико постоји повезаност или проблеми са бившим партнером, сачекајте. Можда сте нашли некога са ким би желели да ступите у брак, али уколико постоје приватни проблеми које треба да изгладите, најбоље је сачекати са венчањем.

2) Оцените вашег потенцијалног животног партнера. Да ли имате довољно заједничких ствари које вас везују? Да ли ће ваш партнер бити добар родитељ? Да ли је одговоран? Да ли можете изаћи на крај са његовим понашањем и начином размишљања? Немојте да се венчате са неким због његовог физичког изгледа или новца. Та особа би требала да пробуди најбоље у вама и истовремено би требала да вам улије сигурност када сте несигурни. По слушајте шта ваши ближњи и пријатељи имају да кажу о особи коју сте изабрали. Они ће видети ствари које ви не видите. Уколико пред њима морате стално да браните свог партнера, повуците се и оцените због чега је то тако. 3) Измерите време вашег познанства. Да ли се знате довољно дуго? Што се дуже знате, веће су вам шансе за успех. Љубав на први поглед и пролазне романсе вам не пружају довољно времена да се стварно упознате. Просечно, парови који се забављају две или више од две године, имају већу стопу успешности брака од оних који су се пре уласка у брак забављали краће. 4) Причајте са брачним саветником. Ово ће вам дати реалистичнији начин гледања на брак и шта од њега можете да очекујете. Можда

ће вам дати тестове и вежбе како би установили да ли сте заиста једно за друго. Научићете комуникационе методе које ће вам помоћи да испливате из проблема. Брачни саветник или терапија може бити непроцењива по вас, обзиром да ћете морати да се носите са брачним проблемима унапред, тако да можете тачно да знате шта да очекујете. 5) Причајте са другим паровима. Чак и они чији бракови нису славно завршили вам могу пружити користан увид у то шта је то што је заправо зашкрипало у њиховој вези. 6) Обезбедите своје финансије. Будите сигурни да имате стабилан посао и почните да штедите новац. Мораћете да издвојите новац за свадбу, медени месец и кућу. Причајте међусобно о вашој финансијској ситуацији. Немојте да кријете евентуална дуговања која имате и причајте унапред о томе како ћете да се носите са финансијским питањима. Новац је разлог број један за свађу новопочених парова, па се припремите и пре него што пођете пред олтар. Разговарајте о томе где ћете живети и како ћете спојити ваше животе. 7) Консултујте доктора. Имајте спреман план рађања детета, уколико желите да зачнете дете, разговарајте о вашим могућностима. Будите искрени и опрезно размислите о вашој одлуци. Нема потребе да журите са доношењем исте. Срећно!

Светла боја симбол среће

бичај избора посебне и раскошне хаљине за венчање успостављен је још у античком периоду. Античке младе бирале су светлије боје за своје венчанице и тиме симболично исказивале своју срећу. Током средњег века ношене су богате хаљине, јарких боја, шивене од најскупљих тканина, као што су свила или сомот, које су често опшиване крзном. Историја беле свадбене хаљине отпочела је венчањем енглеске краљице Викторије 1840. године, која је одабиром вен-

чанице у белој боји променила краљевску традицију венчања у тешкој брокатној хаљини допуњеној баршуном и скупоценим крзненим огртачем. Истакнути модни критичари слажу се да је у снежнобелој хаљини декорисаној енглеским везом, с цветним венчићем и чипкастим велом на глави краљица Викторија успоставила стандарде венчања актуелне до данашњих дана. Шездесетих година 20. века, на сцену ступа нови тренд у уметности, а самим тим и у моди

– минимализам. Упоредо са развојем новог тренда, венчаница се изборила за своју јединственост, пошто је све до тада прихватана као продужетак вечерње или свечане колекције. Креаторима је остављена огромна стваралачка слобода. Настали су култни и ванвременски модели венчаница актуелни и данас. Тих година уведено је и правило да се ревије високе моде завршавају моделом венчанице. Временом су креације биле све оригиналније, ексклузивније и гламурозније.

ПАРФЕМ КРОЗ ВЕКОВЕ

Мирис богова

рви облик парфема био је мирисни штапић откривен у Месопотамији пре 4.000 година. У Месопотамији су први пут почели да мешају мирисне природне материје са водом и уљем, па су тако добијеним течностима трљали тело. У Грчкој и Риму ружа је била нарочито обожавана биљка, па је управо ружина водица најстарији познати мирис добијен процесом дестилације.

Име Реч ‘’парфем’’ потиче из латинског језика. То је сложеница састављена од речи ПЕР, што значи кроз и ФУМУС, што значи дим. Може се претпоставити да су парфему назив дали Французи - први велики мајстори заната дестилације парфема новог доба. Међутим, први пут реч ‘’парфем’’ употребили су Римљани за угодне мирисе које је пружао упаљен миришљави штапић. У античко доба, пак, веровало се да се употребом парфема постаје сличан божанствима. Интересантан је и податак да се становници Версаја нису баш често купали. Уместо сапуна обилато су користили парфеме и разне кремице. И данас се прича о краљу који се за четири године само једном окупао. У средњем веку црква је осуђивала алхемичаре, који су важили за произвођаче парфема. Сматра се и да је осамнаести век период у коме почиње да се прати мода. Двор Луја XV тада је назван „двором парфема”, а дворани су били обавезни да сваког дана употребљавају други парфем. Царица Жозефина трошила је богатство на егзотичне мирисе, а и сам Наполеон имао је навику да

Славнe у венчаницама Вере Ванг

Ш Џенифер Лопез

Џесика Симпсон

та је заједничко овим дамама, осим тог што су познате и позирају на дан свог венчања? Све носе хаљине са потписом омиљене креаторке Вере Ванг. Неке као Џенифер Лопез носиле су њене креације више пута. У сусрет предстојећој сезони сватова, погледајте најлепше фотке славних дама у венчаницама Вере Ванг. Можда добијете инспирацију за свој најлепши дан у животу.

Челзи Клинтон

Клои Кардашијан

Аврил Лавињ

наноси колоњску воду након бријања. Модерне парфимерије појављују се у периоду од 1860. до 1900. године, а крајем прошлог века појавио се и први парфем са синтетичким састојцима, што је веома важно, јер се данас све више природних састојака као што је, на пример, мошус, из хуманих и етичких разлога замењује синтетичким. Почетком двадесетог века мириси постају луксузни производи са престижним име-

Иванка Трамп

Алиша Киз

ном и у прелепим бочицама. После Првог светског рата парфимисање постаје свакодневни ритуал и тако је остало до данашњих дана. Педесетих година двадесетог века појавиле су се и прве тоалетне воде за мушкарце. Седамдесетих година мушкарци почињу да користе и мирисе који нису повезани с ритуалом бријања. Настају прави мушки парфеми. Осамдесете су познате као ера јаких и постојаних парфема Од деведесетих на овамо скоро да је све подређено екологији. Настала је група мирисних нота за које пре замишљате да их је могуће осетити у кулинарству него ли у козметици. Тако, на пример, тоалетне воде имају мирис загорелих колача, или мирис лубенице...

svet poznatih

dnevnik

subota19.novembar2011.

Наљутили смо Мадону Н

а интернет је процурео демо снимак нове Мадонина песме „Give me all your love“

Убрзо пошто се Мадонина песма појавила на интернету, линкови и видео снимци на којима се могла преслушати су поскидани.

PAPARACO

„Лице одговорно за овај прекршај” је потом поново поставило песму на Интернет, након чега се огласио менаџмент краљице попа. „Мадона ми је рекла да њени фанови не би урадили овако нешто”, написао је Мадонин менаџер Фај Осеари на Твитеру. „Онога ко је одговоран молимо да престане. Планирано је да нов материјал изађе око Нове године, а неко је поставио демо верзију песме на Интернет. Драго нам је што је публика позитивно одреаговала на снимак, али смо веома узнемирени и љути због чињенице да је песма процурела”.

От како су се венчали прошле године, Елизабета и Флавио Бриаторе заносна 28-годишњакиња и њен 30 година старији муж време проводе углавном путујући по свету. Прошлог месеца били су заједно у Сен Тропеу, а овог викенда се Елизабета са неколико пријатеља упутила у Тоскану, где су и настале ове фотографије папараца .

Колико коштају звезде за најлуђу ноћ О

д 10.000 до 75.000 евра, а то је чак и снижење у односу на прошлу годину. По 70.000 евра добиће Лепа Брена и Дино Мерлин за наступе 31. децембра у Црној Гори - Брена пева у Петровцу, а Мерлин у Будви. По 50.000 евра инкасираће фолк звезда Аца Лукас и Горан Бреговић, за тезге чије су локације још увек непознате. За 35.000 евра певају Жељко Јоксимовић, Ацо Пејовић, Хари Мата Хари, Мирослав Илић,

Жељко Самарџић, Харис Џиновић и Тони Цетински. Ана Николић ће у Улцињу добити 25.000 евра, као и Кики Лесендрић са својим бендом у Зајечару. За 20.000 евра певају Ван Гогх на београдском Тргу републике, Марија Шерифовић у једном граду у источној Србији, као и Весна Змијанац и Гоца Тржан. „Само” 10.000 евра добиће Славица Ћуктераш и Дејан Матић, који наступају у београдским клубовима „Језеро” и Х20, пише „Блиц”.

индзи Лохан није измислила „топлу воду”, она је само кренула путем којим су пре ње прошли Мел Гибсон, Парис Хилтон, Хју Грант и многи други. Пре него што је Линдзи Лохан почела да пуни насловне странице таблоида својим пре ступима, условним и „вишечасовним” затворским казнама, неки други „селебритији” су се нашли са оне стране закона. Међу ухапшенима, пуштенима и „задржанима” налазе се имена Кристине Агилере, Едварда Фурлонга, пијаног Роберта Даунија Џуниора и једног певача који је претукао девојку. У марту ове године се иза решетака нашла поп певачица Кристина Агилера која је, заједно са дечком Метјуом Ратлером, ухапшена због пијанства у јавности, односно вожње у алкохолисаном стању. Обоје су провели ноћ „на трежњењу”, а онда пуштени из притвора за суму од 30.250 долара. Америчка глумица Дерил Хана ухапшена је испред Беле куће за време демонстрација против изградње нафтовода од Канаде до Тексаса. Полиција ју је „подигла” са седећег протеста, одвела у приБарбара Херш

OUT

Познате затворске птичице

Сара Чалке

твор, а након пар сати у притвору и плаћене кауције, и пустила. Парис Хилтон је провела три недеље у притвору због пијане вожње без дозволе, Роберт Дауни Џуниор је једном приликом био толико пијан да је промашио кућу и легао у кревет своје комшинице, а „пијаницама” се придру-

Чарли Шин је прошле године осуђен на 30 дана затворске казне због насиља у породици, Николас Кејџ је умало настрадао као и он због свађе са женом, Кармен Електра је 1999. године приведена због свађе (туче) са Денисом Родманом, док је Едвард Фурлонг због претњи смрћу својој жени, након полициј-

што је платио казну од 390 долара. Преступи који имају везе са сексом, тачније имена „починилаца”, добро су позната - Џорџ Мајкл, Бој Џорџ и Хју Грант. Сами покушајте да се сетите ко је од њих везао љубавника, ко покушао да стартује полицајца у мушком WЦ-у, а ко „повезао” проститутку?

жују и Мел Гибсон и његов „епски говор” саобраћајцу 2006. године. Гибсон је заустављен због брзе вожње, али је „настрадао”, бар у очима јавности, због антисемитизма. По изласку из кола пијани Мел Гибсон је рекао полицајцу: „Ј.... ти Јевреје. Јевреји су одговорни за све ратове на свету”, након чега је упитао полицајца: „Јеси ли ти Јеврејин? Мел је приведен у станицу, а онда је уследело саопштење његовог ПР тима у којем наводи да се „целог живота бори против болести алкохолизма” и да „дубоко жали због поновног страшног пада у болест”.

ске интервенције завршио под надзором психијатра. Мајклу Џексону је 2003. године у „Недођију” улетело 70 наоружаних полицајаца због сумње за злостављање деце. Џексон је пуштен из притвора уз кауцију од три милиона долара, а онда, након епског суђења, проглашен невиним. Еминем је оптужен за претњу пиштољем и премлаћивање мушкарца који је био у друштву његове тадашње супруге Ким, Р Кели је оптужен за секс са малолетницом, а Вуди Харелсон је далеке 1982. године плесао по аутопуту, а онда се опирао хапшењу и ударио полицајца. Ипак, пуштен је из притвора након

Наоми Кембел је због проблема са контролисањем беса неколико пута завршила иза решетака и исто толико пута била кажњена на друштвено корисни рад. Она је од тога направила „добро зезање”, па је једном чак снимила неколико фотографија на којима чисти улицу обучена у хаљину са шљокицама и високе потпетице. Листа људи који су, осим за пасош, личну карту и возачку дозволу, сликали и за „архиву” припадника закона је бесконачна. На њој се налазе и имена Криса Брауна, ДМX-а, Шаје Лабафа, Рајса Ифанса, Герија Дурдена, Пулине Рубио, Бруна Марса, Фло Риде...

Постер са Џулијом Робертс на суду С

уд у Шпанији изрекао казну од 30.000 долара продуцентима комедије „Лери Краун” због „подстрекивања на опасност”. Разлог због којег је екипа филма „добила по џепу” лежи у чињеници да се на постеру којим се рекламира „Лери Краун” виде Џулија Робертс и Том Хенкс како возе скутер без кацига. Шпански закон је изричит по том питању и строго забрањује „сваку рекламу која подстиче на брзу вожњу, несавесну вожњу или вожњу у супротности са законским мерама”. Колумбијска певачица Шакира суочила се прошле године с истим проблемом када се без кациге на мотору појавила у једном видео споту.

subota19.novembar2011.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM stan 34m2, Ul. Do`a \er|a br. 8. Telefoni: 021/845-916, 064/3177-927. 41288

POTREBAN jednoiposoban lep stan do 200E, kod Medicinskog fakulteta. Potra`wa stanova za izdavawe, stanodavcima besplatno. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463. 41560

KUPUJEM jednosoban, jednoiposoban ili dvosoban stan u centru ili na Grbavici, isplata u govini. Telefon 065/6411-730. 41596

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, dvosoban, II, CG, lift, u izgradwi, direktno od investitora, 104.000. Telefon: 063/112-5689. 41373

PRODAJEM vrlo povoqno razra|en, kompletno opremqen kozmeti~ko-frizerski salon lepote hitno, povoqno. Telefoni: 021/423-188, 063/821-3288. 41242

ZA POSLOVNI PROSTOR izdajem dve ku}e u Temerinskoj ulici, samostalne na placu od 6 ari. Kolski ulaz. Telefoni: 021/6411-730, 063/464-528. 41595

IZDAJEM gara`u 34m2 u suterenu, Tolstojeva 2, cena 60 evra. Telefon 063/658637, Ivan. 41086

JORGANXINICA, ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463-362. 40971

PRODAJEM troiposoban stan sre|en na Limanu IV. Telefon 021/6369-008. 40676

KLISA 2 spojena placa, Rumenka, ku}a, 2 stana, sala{, ^enej sa 3,5 jutara zemqe i 8000 malina. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463. 41559 VRDNIK, ravan plac od 1.200m2 - 6.000m2 u komadu, posle 19 ~asova, telefoni: 061/654-5-668, 021/310-57-46. 41156

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 41630 KRE^EWE (30 - 35 din/m2) stolarija - tapete. Telefon 061/8810-398. 41770

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 41788 DIHTOVAWE prozora, vrata, fleksibilnim alu lajsnama, za{titite se od hladno}e, vetra, buke i vode. Telefoni: 062/367-376, 064/261-3610. 41107

TU@NO SE]AWE na porodicu

Bajaki}

Pro{la je godina od kada sa nama nije na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

preminuo u 40. godini posle kratke i te{ke bolesti.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari, srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 41220

Devetnaest i sedamnaest godina je od smrti na{ih dragih

Sahrana je danas, 19. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milan Bukvi}

O`alo{}ena porodica: otac Kosta, supruga Zorica, sestra Maja sa decom. 41885

Posledwi pozdrav sinu i bratu S qubavqu i po{tovawem, porodica.

1926 - 1991. poginula u Vukovaru

41663

Danas se navr{ava 6 godina od smrti

Angelina

Ace Stepanova

1921 - 1991. nestala u Vukovaru

iz Turije

Drage roditeqe i tetku od zaborava ~uva va{a Mara sa decom.

Uvek si nam u mislima, i uvek }emo te se se}ati.

Dragi moj Mi{o, jo{ ne mogu da verujem da te vi{e nikada ne}u videti. Ne brini za decu ja }u ih ~uvati, a ti }e{ ve~no u na{im srcima `iveti kroz wih. Neka te an|eli ~uvaju. Zauvek tvoja Zorica i sinovi Marko i Nikola.

41665

41887

41672

Posledwi pozdrav mom bratu

Posledwi pozdrav na{em

Milorad Qubojevi}

Tvoji najmiliji.

Ve~no }e te se se}ati tvoji: sestre Du{ka, Milena, Drena i brat Mile. Sestro, neka te An|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav bratu

Miloradu Qubojevi}u O`alo{}eni: otac Kosta, sestra Maja, brat Du{an Bubalo, majka Katica Sar~ak i sestra Aleksandra. Neka te an|eli ~uvaju.

Danas se navr{ava ~etrnaest tu`nih godina od smrti na{eg dragog supruga, tate, dede i tasta

Georgija Bo`ani}a \oke iz Rakovca Se}awa ne blede, tuga ne prolazi. Tvoji: supruga Slavka, }erka Sowa, unuka Tijana i zet Sa{a.

41888

41892

[ESTOGODI[WI POMEN

Posle kratke i te{ke bolesti i umro je moj sinovac

Petra Mumovi}

Milorad Koste Qubojevi}

Josipovi} Gumhold Ivanu

Hansu Vawa, Lidija i Igor.

Tomislav Galovi}. 41882

41881

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj

Opra{tam se od moje drage prije

Nikoli Stankovi}u Nikici od brata Ro{uq Du{ana sa porodicom.

Neni Crevar

1926 - 2005. Draga mama, ovih {est godina bez tebe samo su poja~ale se}awe i qubav prema tebi. Tvoja deca Radmila, Sreto, Dragiwa i Andrija sa porodicama.

41812

41856

POMEN Pro{lo je tu`nih 5 godina od kako nisi sa nama

Preminuo je na{ dragi suprug i otac

13. 12. 1971 - 16. 11. 2011. po`iveo 39 godina Dragi Mile - Mi{o, ve~no te vole: tvoj stric Milan Milorada Qubojevi} sa porodicom, strina Slavica, sestra Alisa, brat Marko sa decom Lukom, Tinom, Milo{em, Igorom sa porodicama. 41890

Nene Crevar

Mladen @iki} Bo`ica i Jelena Pavlovi}, Bogdan i Branislav Gudeq.

Sa najlep{im se}awem Milica Pavlovi}.

41899

Dragi moj sine, moja rawena du{a ne moè preìveti prerani odlazak. Bolnim srcem kora~am kroz ìvot dok mi Bog ne dozvoli da te ponovo zagrlim kao i tvoji najmiliji. Tvoja mama Nata{a, baka i tetka.

41900

Milorad Qubojevi}

Budi{a Babec

1988 - 2006.

11. 6. 1952 - 17. 11. 2011. Sahrana je danas, 19. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S neizmernom tugom i bolom se opra{tamo od tebe. Pamti}emo te zauvek.

O`alo{}eni wegovi najmiliji.

Miodrag, Radmila, Milica, Stefan i Luka Panteli}.

41897

41889

41903

Posledwi pozdrav

Petra Pa{}ana

Draga sestro, sedam dana je od kako si nas napustila tiho, bez re~i i iznenada.

41895

Milica

KUPUJEMO poqoprivredno zemqi{te 50ha garsoweru, jednosoban 25.000E, dvosoban 45.000E, trosoban 55.000E, ku}u za 18.000E, vikendicu do 6000E. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463. 41561 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 41490 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj. Pozovite i odmah dolazimo. Telefon 063/779-5150. 41491 KUPUJEM kwige, dolazim na adresu. Telefon 064/9945002, Mile. 41568

POMEN

Marija Stojinovi}

Milorad Qubojevi} 1925 - 1976.

HITNO TRA@IM zubnog tehni~ara za metal-keramiku. Telefon 063/658-637, Ivan. 41087 POTREBNA radnica za kwigovodstvo i elektronsko pla}awe sa najmawe ekonomskom {kolom. Telefon 021/423-386, osim nedeqe. 41779

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi sin, suprug, brat i otac

iz Trpiwe

Petar

PRIRODNI preparat protiv hemoroida i i{ijasa ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe sedam dana. Deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797. 41801

subota19.novembar2011.

Napustila nas je na{a voqena

Posledwi pozdrav dragom kumu

19. 11. 2007 - 19. 11. 2011.

Nena Crevar

Budi{i

1918 - 2011.

Qubice Pa{}an

Prof. dr \or|e Ba{i}

Ispra}aj i kremacija obavi}e se u krugu porodice.

Porodica Pa{}an. 41901

S qubavqu i po{tovawem: sin Milutin i snaha Slavica Crevar. 41898

od â&#x20AC;&#x17E;Hydro NSâ&#x20AC;?.

366/P

Godine koje su pro{le, ne umawuju bol i se}awe na tebe. ^uvam te u srcu. Sve vi{e mi nedostaje{. Sestra Zora Ba{i} - Jovanovi} sa porodicom. 41896

Miloradu - Mi{i Qubojevi}u 1971 - 2011. Prerano si oti{ao i za sobom ostavio se}awe koje se nikad ne zaboravqa. Porodica Rusovan. 41902

^iTUQe l POMeni

subota19.novembar2011.

Posledwi pozdrav Markovom tati

Pro{lo je tu`nih godinu dana od kada nas je napustila

Miloradu Qubojevi}u

dnevnik

Obave{tavamo vas da je 17. 11. 2011. godine preminuo na{ otac i mu`

U~enici 3-5 i Kolektiv O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad.

dragom

Josipovi} Gumhold Ivanu

Josipovi} Gumhold Ivan Jovanka Vezili} Ceca

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Sahrana je danas, 19. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. O`alo{}eni: supruga Jelena i deca Daniela i Boris sa porodicama.

od: wegove Inge Stankovi}, Sawe, Dragana, Bojana i Sa{e Milosavqevi}.

Pro{lo je predugih dvadeset godina od kako nije sa nama na{ voqeni i nikada pre`aqeni suprug, otac i deda.

41883

41879

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

POMEN Pro{lo je pola godine otkako nas je zauvek napustio na{ suprug i otac

Preminula je na{a draga i voqena dada

Ana Maksimovi}

Panta Anti}

Tinka Sekuli}

iznenada preminula 17. 11. 2011. godine u 84. godini. Sahrana je danas, 19. 11. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Danas, 19. 11. 2011. godine, dava}emo {estomese~ni pomen u 11 sati, u kapeli na Alma{kom grobqu.

Weni najmiliji.

Wegove: supruga Angelina i }erka Slavica.

41876

41884

Posledwi pozdrav Zauvek }e ostati u srcima wenog supruga Radoslava, sina \or|a, snaje Kristine, unuka Danijele i Jovane i svekrve Katice.

1991 - 2011.

Wegovi najmiliji.

41880

365-P

Sekula Vasi} Sele

41877

POMEN Navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama na{a voqena

Bebec Budi{i od biv{ih kolega iz JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina”.

364-P

ro|. Miloradov

TU@NO SE]AWE

Jovanka - Ceca Vezili}

41867

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas, 19. 11. 2011. godine navr{ilo se ~etrdeset tu`nih dana od preranog gubitka na{e voqene supruge i majke.

Uspomenu na wu, sa puno qubavi ~uva}e: sestra Jelena sa }erkama Katicom i Zoricom i wihovim porodicama.

21. 11. 2009 - 21. 11. 2011.

1956 - 2010.

Prof. dr \or|e Ba{i}

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Stevan Novkov

Sava Pavlov

1939 - 2008.

iz Koviqa

19. 11. 2007 - 19. 11. 2011.

Sawa Baji}

Sa po{tovawem spomiwemo i sa qubavqu ~uvamo u srcu. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. Tu`ne, }erke Tijana, supruga Marija Ba{i} i ta{ta Jelena Guqa{.

Mama Dinka, brat Bata i sestra Violeta sa porodicama.

ro|. Mihajlovi} Hvala ti za svu qubav i dobrotu koja se ne zaboravqa. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji: Du{ko, Ugqe{a i Tadija.

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe.

Stojan - ]oja

1931 - 2010.

1929 - 2003.

Laki}

41868

Dimitrije [o{olovski

Sawi Baji}

Sinovi: Milutin, Milorad, Milan, Zdravko i @ivko sa porodicama.

Tvoji neute{ni: mama Mara, tata \or|e i sestra Sne`ana sa porodicom.

41774

41872

POMEN

\or|e Davidov 4. 12. 2010 - 4. 12. 2011.

1932 - 2011.

ro|. Mihajlovi} Sawice, `ivimo sa tugom i bolom u na{im srcima. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Sa qubavqu i ponosom ~uva}emo uspomenu na vas.

41870

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminuo na{

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj k}erki i sestri

Milica - Mika

Wegovi najmiliji.

Tvoji najmiliji: supruga Mira, }erka Ankica, sin Brane, unuk Goran i unuka Jelena.

41871

41626

41808

Navr{avaju se dve godine od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede. Uvek ga se rado se}amo.

Beskrajno te volimo i tugujemo za tobom. Mnogo nam nedostaje{, voqeni na{.

Sahrana je danas, 19. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica: }erka Paca, sin Aca, unuci Milo{, Nenad i Jovan, snaja Kristina i zet Miroslav.

Svaki dan si u na{im srcima, mislima i se}awima, a vreme koje prolazi nije nam uteha. Tvoji: Sejka, Rade, Triva i Mila. 41863

41864

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN S qubavqu i po{tovawem se}amo se na{e majke, bake i ta{te

Jelena Kneèvi} Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama. Godi{wi pomen }emo odràti danas, 19. 11. 2011. godine, na Kameni~kom grobqu, u 11 ~asova. Oàlo{}ena porodica Kneèvi}. 41794

DESETOGODI[WI POMEN

Mirjana Cap

Jakov Brundza

Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama. Ve~no }emo te nositi u srcu i pamtiti tvoje toplo i nasmejano lice.

Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da sa bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima. Tvoji najmiliji: Cecilija, Slavica, Boris, Sanela, Jelena i Marko.

POMEN Danas, 19. 11. navr{ava se godina od kako na{ voqeni Dedika, Tale, nije sa nama.

1924 - 2001.

O`alo{}eni: }erka Jelena i zet @eqko, prija An|a, unuci Nikolina, An|ela i Aleksandar. 41861

Branke Vukeqa Gorana, Aleksandra, Olivera, Milan i Nada Kosovac.

41904

41866

Lazar Paji} 1935 - 2010. Ve~no }emo te voleti. Tvoji: supruga, unuci i deca. 41865

^iTUQe l POMeni

dnevnik

TROGODI[WI POMEN miloj mami, supruzi i baki

subota19.novembar2011.

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj i dragoj supruzi, majci, ta{ti i baki

SE]AWE

Vladimir - Vlada Vukoman

Ani Batori

Sofiji Ma|ar

ro|. Sele{

ro|. Mati} 1943 - 2008. Pro{le su tri godine od kako nisi vi{e sa nama, a vreme nije ubla`ilo na{u bol. I daqe si u na{im mislima i srcima. Tvoji najmiliji: Aleksandra, Ladislav i Luna.

obele`i}emo 21. 11. 2011. godine, u 10.20 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. U ti{ini Bo`ijeg mira neka te ~uva na{a qubav ja~a od zaborava. Zauvek tvoji najmiliji: suprug Jano{, }erke Marta i Ana, zet Stjepan i unuka Ana.

41708

41643

POMEN Dana, 19. 11. 2011. navr{ava se tu`na godina od preranog odlaska

Lazara Baj{eva

Pet godina je pro{lo od rastanka sa dragom nam mamom, ta{tom, babom i prababom. Vremenom je te{ko meriti se}awe i qubav na

ro|. ^onki} iz @abqa

Zauvek u na{im srcima. Tvoja porodica.

Danas, 19. 11. 2011. godine navr{ilo se godinu dana od kako sa nama nije vi{e na{ otac

Veqko Femi} Leksu Kapetanov ]erke: Qubica i Zora sa porodicama.

1996 - 2011. Petnaest godina je pro{lo, a uspomenu na wega s qubavqu i po{tovawem ~uvaju: supruga Damjanka, sin Igor i }erka Biqana sa porodicama. 41487

[ESTOMESE^NI POMEN

12. 10. 2011 - 19. 11. 2011.

Natalija @ilnik

Stevan Obradovi}

1941 - 2011.

Tugom koju vreme ne le~i, i qubavqu koju smrt ne prekida, ~uvamo tvoj dragi lik u ve~noj uspomeni. Tvoji najmiliji: Vojislav, Milija, Stojanka i Milica sa porodicama. 41608

Pro{lo je ve} {est meseci otkako nisi sa nama. S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tvoj plemeniti lik i dobrotu. O`alo{}ena porodica.

41710

41669

41772

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pre sedam dana preminuo je moj dobar drug, dobar prijateq a nadasve dobar ~ovek

Jovanu Jak{i}u 10. 8. 1953 - 15. 10. 2011. Sve vreme ovog sveta ne}e nam doneti utehu, smawiti bol i tugu, jer ti si bio i ostao deo na{ih `ivota. S velikom qubavqu i ponosom ~uvamo te u srcima. Tvoj brat Du{ko sa porodicom. 41729

Mi}i Stuparu 30. 1. 1957 - 15. 10. 2011.

SE]AWE

Dragoslav Papadopolo Porodica.

Tvoji: sestra Mira i brat \uro sa porodicama.

10. 8. 1953 - 15. 10. 2011. Joja, volimo te puno, volimo te kao {to si ti voleo nas. Neka svaka na{a suza bude molitva za spas tvoje du{e. S qubavqu tvoji: supruga Mira, sin Branislav, snaha Tawa, majka, sestra i bra}a sa porodicama. 41728

Pero dru`e, bez tebe ni{ta vi{e ne}e biti kao sa tobom. Ostaje samo se}awe. Quba, Peca i Mikica Ili}.

41742

JEDNOGODI[WI POMEN mojoj voqenoj i jedinoj majci

Draga i mila maj~ice, za tren pro|e godina, a u srcu i du{i velika praznina ostaje. Mnogo mi nedostaje{, svakim danom sve vi{e. @ali}u dok sam `iva.

41771

DVOGODI[WI POMEN Dana, 20. 11. 2011. godine navr{avaju se dve tu`ne godine od dana kada je preminula na{a draga i plemenita

SE]AWE

2002 - 2011.

41644

PETOGODI[WI POMEN

Petar Simin pekar iz Ka}a

Dragi tata, godina bez tebe prolazi, a tuga i bol su samo ve}i.

O`alo{}ena supruga Marija i sin Stevan.

Zauvek tvoja }erka Marta.

41731

Jovan Josipovi}

Danas, 19. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, dajemo ~etrdeset dana u znak se}awa na voqenog supruga i oca, na seoskom grobqu u Liparu.

ro|. Sele{

41515

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jovanu Jak{i}u Joji

POMEN

Ani Batori

Petar Mati}

1928 - 1995.

Milane na{, ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje }e do}i, ne mo`e ubla`iti bol za tobom. Qubav i se}awe ostaju zauvek.

ro|. Gombar

Uspomene ~uvamo sa qubavqu i po{tovawem. Nada, Dragana i Sla|ana sa porodicom.

Tvoja Sawa sa porodicom.

Qubici Zlokolica

Ana Mitrovi}

41767

Ve~no o`alo{}ena porodica: suprug Milan, }erke Olga i Marija, zet [andor, unuk Peter i unuke Anamarija i Zolna.

41726

Suprug Stevan i ostala rodbina.

41599

41499

JEDNOGODI[WI POMEN

^ETVOROGODI[WI POMEN

19. 11. 2011.

POMEN Pro{lo je tu`nih godinu dana od kada te nema.

POMEN

Jelena Petri} ro|. Uzelac 12. 2. 1927 - 21. 11. 2001.

Jovan Josipovi} Dragi na{ dobri deda, ti si nas uvek ~uvao, pazio i mazio. ^uvaj nas i daqe, jer ti si na{ an|eo ~uvar.

Danilo Petri} Jovan Josipovi}

Mirjana Cap Jovan Josipovi}

Tata, vreme nije u~inilo ni{ta. Svaki dan mi nedostaje{ sve vi{e i vi{e.

14. 8. 1925 - 13. 1. 2005.

Navr{ava se godina od kad nije sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda.

Tinka Paro{ki Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Tvoje unuke: Marija, Jovana i unuci Veqko, Mladen i Aleksandar.

Tvoja Nada sa porodicom.

Pomen daju: Mara, Radenko i Aleksandar.

Brati~ina @ivka.

41727

41724

41722

41759

ro|. Maksi} Pomen obele`avamo danas, 19. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni: suprug Dimitrije, sin Milan, }erka Biqana, snaja Sr|ana, zet Peter, unuci Sla|ana, Tibor, Dejan, Vladimir i Milica. 41744

S qubavqu i ponosom uvek ih se se}aju k}erke: Zora Kowovi} i Mirjana Segedinac sa porodicama.

41572

07.00 08.05 08.07 09.45 10.10 10.35

Кухињица Стање на путевима Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Концерт дечијег хора „Звончићи“ 11.00 Путеви наде

Без упута Светски дан особа са цистичном фиброзом обележава се 21. новембра. Цистична фиброза је ретка генетска болести од које болује 40 хиљада људи. Гости: др Гордана Вилотијевић Даутовић, пулмолог - Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Јелена Данко, председница Удружења за цистичну фиброзу Војводине, проф. др Ђорђе Поважан, пулмолог - Институт за плућне болести Војводине. (РТВ 1, 13.05) 11.30 12.00 12.10 12.40 13.00 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 21.10 21.30 22.00 22.30 00.15 01.55

tv program

subota19.novembar2011.

Агро мозаик Вести Зелени сат Чизма Светогорски запис Без упута Фаца Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Полако,па сигурно, квиз о прописима у саобраћају ТВ Дневник Европа за почетнике Спортска Војводина Све(т) око нас ТВ Дневник Лепо време за млад грашак Оно што није ушло у филм – филм о филму Концерт у Синагоги Војвођански дневник Живео живот, филм Кемал Монтено и пријатељи Лепо време за млад грашак, док.филм

07.30 ТВ Баштина 08.35 Осећајте се као код куће, емисија на мађ.са титл.на српском 09.00 Кухињица (мађ) 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.10 Лекар умирућег времена, филм (слов) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Ток шок 13.35 Музички програм-етно 14.35 Отићи и вратити се, филм 16.30 Питам се питам се 17.00 Кад кућа није тесна 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) 21.30 Урбана џунгала (мађ) 22.00 Прича о кукурузу, док. емисија (мађ) 22.30 Новосадски џез фестивал 2010. 23.35 Концерт Војвођанских симфоничара

07.30 08.00 09.30 10.30 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Зелена патрола на делу Хало, председниче Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Породичне тајне Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.05 11.10 12.24 12.55 13.10 13.30 14.05 14.50 14.57 15.48 15.51 16.55 18.35 19.00 19.30 20.05 21.04 22.53 22.58 00.31 01.00 01.19 02.11 02.34 03.11 03.40 04.23 04.53 05.48

06.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

10.30 11.30 12.00 13.45 16.00 18.30 20.30 22.15 00.00 01.45

Серијски програм Сокаче Документарни програм Витраж Цртани филм Године пролазе Ленија Цртани филм Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Спорт нетворк Седам НС дана Серијски програм Објектив Документарни програм Најбољи лек Седам НС дана Серијски програм Објектив Лична грешка Седам НС дана Инспектор Морсп

Преглед Евролиге Премијер лига, магазин Најава Премијер лиге Премијер лига: Норвич – Арсенал Премијер лига: Сандерлрнд – Фулам Премијер лига: Свансеа – Манчестер јунајтед Премијхер лига: Манчестер Сити – Њукасл Холандска лига: Де Графсхап – ПСВ Аустријска лига: Адмира – Аустрија В Шкотска лига: Инвернес – Селтик

Зр но по зр но По ред стал них ру бри ка, гле да о ци ће мо ћи да ви де при лог о то ме ка ко про из во ђач ор ган ског во ћа и по вр ћа Ра до мир Пи ку ла ви ди бу дућ ност ове про из вод ње. Био-еко ло шки цен тар из Зре ња ни на сво је ак тив но сти усме ра ва на про из вод њу без бед них би о ло шких пре па ра та за уни шта ва ње ин се ка та као и кон тро ли жи вот них на мир ни ца, пред ме та оп ште упо тре бе, ва зду ха, ђу бри ва, от па да и во да. (КТВ, 12.00) 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Лео Мартин Вести Непобедиво срце Четири годишња доба: Зима, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Непобедиво срце Присиљен да убије, филм Вести Будан, филм Ви и Мира Адања Полак Вести(03.00,04.00,05.00) ТВ лица: Лео Мартин Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Грађанин Лети, лети песмо моја мила Непобедиво срце Верски календар

Нела Михаиловић

СЕРИЈА

Непобедиво срце Млади правник Мирослав Балшић, коначно је добио посао у банци Новаковића и почео да ради, и да тражи стан у граду што је изазвало нерасположење код Сташе. Милена путује у Београд, како би видела плац на којем ће се градити кућа коју ће носити у мираз Улоге: Слобода Мићаловић Ћетковић, Иван Босиљчић, Марија Каран, Нела Михаиловић, Предраг Ејдус, Ненад Јездић, Наташа Нинковић Режија: Здравко Шотра (РТС 1, 20.05)

06.00 Кобра 07.30 Домаћин 08.45 Филм: Господар прстенова: Дружина прстена 12.00 Домаћине, ожени се 13.00 Паклена кухиња 14.00 Радна акција 15.00 Жене 16.00 Жене са Дедиња 17.05 Певај брате 18.00 Галилео 19.00 Вести 19.15 Забрањено воће 20.00 Кад лишће пада 21.00 Први глас Србије 23.00 Филм: Банкет 01.30 Први глас Србије 03.00 Топ спид 04.00 Жене

07.00 Знање на поклон 08.00 Топшоп 08.30 Мали детективи у невољи 09.50 Београдски ЗОО 2011 10.50 По мери природе 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.00 Филм: За долар више 16.00 Вести Б92 17.00 Кошарка АБА лига: Црвена звезда - Раднички, пренос 18.50 Вести Б92 19.25 Филм: Валтер брани Сарајево 22.00 Шпанска лига: Валенсија Реал Мадрид 23.55 Вести 00.35 Спортски преглед 00.55 Доушници 03.00 Саут Парк 03.50 Укључење у Б92 Инфо

ХОКЕЈ: СЛО ЛИГА

ХК Партизан – ХК Олимпија (РТС 2, 17.55) 06.02 06.07 06.17 07.12 08.00 08.21 08.24 08.48 09.13 09.23 09.35 09.45 10.30 11.00 11.30 12.10 12.45 13.00 13.34 14.04 14.34 15.07 15.40 15.55 17.55 20.20 21.10 21.40 22.05 22.25 23.21 00.03 00.25 02.15 04.00 04.50 05.30

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.30 08.45 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

dnevnik

c m y

Датум Верски календар Бразде ТВ лица: Петар Краљ Ајрон мен Бернард Мали медвед Миша Зујалице Блеја 2 Најлепше бајке света Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Икона Вреле гуме Тотал тенис Фудбал - Јелен суперлига: Партизан–Борац, пренос Хокеј: СЛО лига: ХК Партизан - ХК Олимпија, пренос Мапе света кроз историју Свет спорта Јелен супер лига Рукометна фантазија Хоризонт Алекса Јелић: Луди и млади Вреле гуме Хокеј: СЛО лига: ХК Партизан - ХК Олимпија (р) Фудбал - Јелен супер лига: Партизан - Борац Мапе света кроз историју Алекса Јелић: Луди и млади Клиника вет

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Здравље и Ви Милица² Фуснота Филм: Принц Египта Топ шоп Сваштарица Здравље и Ви Улови трофеј Мајсторски Слике живота Вести Шарено Филм: Живот је леп Вести Двоугао Офис Универзум Филм: Боксер из сенке Филм: Грозница суботње вечери Фринџ Филм: Лазар Шарено Филм: Боксер из сенке

07.00 10.00 11.45 12.30 13.30 14.30 16.00 18.00 19.30

Добро јутро Викендвизија Викенд, породични обрачун Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Мала невеста Магазин ин Национални дневник

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Сабрина - заувек пријатељице Југио Винкс

Живадин Крстић Крис

Голи живот Сензационална исповест Живадина Крстића Криса, који је остварио амерички сан украшавајући вртове широм Америке. Чувао је леђа Федерику Фелинију, али и модном креатору Валентину, што му је омогућило и статус плејбоја, јер су у његово наручје падале највеће лепотице. Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 22.00) 12.45 13.10 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Авантуре малог Пере Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Глуви барут, филм Телемастер Ауто У жижи Срећна звезда – Први српски таленат Голи живот Ауто У жижи Сузе Босфора Голи живот

Дејвид Морс

Преговарач Првокласном преговарачу у случајевима талаца Денију Роману намештено је убиство. Тек ожењен и неправедно суочен са затвором Роман узима таоце да истера неправду. Насупрот њему је уважени методични преговарач Крис Собијан. Улоге: Семјуел Л. Џексон, Кевин Спејси, Дејвид Морс, Сиобан Фалон Режија: Гери Греј (Пинк, 00.00) 20.00 21.00 00.00 02.30

Курсаџије Звезде гранда Филм: Преговарач Филм: Разбијач 3: Усамљена правда 04.30 Филм: Преговарач

Анђелина балерина (Хепи, 09.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota19.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пи ше: Милан Живановић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Новац на јеловнику Краљ посластичара као кувар Исповести сакупљача животиња Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка Потомство Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење

08.00 Марија Калас: живети и умрети за уметност и љубав 09.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 10.00 Бити Мухамед Али 11.00 Трилер у Манили 12.30 Прохоровка: Кроћење тигра 13.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Египат 16.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 17.00 Прича о сателитима 18.00 У потрази за Бетовеном 19.00 Хероји, култ и кухиња 20.00 Гладијатори: повратак међу живе 21.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 22.00 Дан када је умро Џемс Дин 23.00 Египат 00.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 01.00 Прича о сателитима

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Острво Корњача 1. Завера Розвел Острво Корњача 2. Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Салон Чаробна фрула Црна Марија Учитељ Земља чуда Бери Мандеј Породичне секс афере Врућа нација Голе лепотице

Зе мља чу да При ча о по зна том глум цу пор но фил мо ва Џо ну Хол мсу, ко ји је био уме шан у ве ли ко уби ство 1981. у Вон дер ланд Аве ни ји и био је по ве зан са нар ко кар те лом што га је чи ни ло глав ним осум њи че ним... Уло ге: Вал Кил мер, Ли за Ку дроу, Ке ри Фи шер, Кејт Бо сворт, Џош Лу кас Ре жи ја: Џејмс Кокс (Си не ма ни ја, 20.00)

08.09 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ватрена каравана, филм 10.10 Кућни љубимци 10.40 То је Европа 11.12 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.12 Призма 13.52 Духовни изазови 14.22 Еко зона 14.46 Природни свет, док. серија 15.40 Јеловници изгубљеног времена 16.02 Евромагазин 16.31 Потрошачки код 17.21 Репортери 18.27 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.13 Плес са звездама 22.36 Вечерња премијера: Американац, филм 00.29 Филмски маратон: Црни осветник, филм 02.13 Филмски маратон: Само ти сањај, филм 03.52 Скица за портрет

Те кла Ру тен

Аме ри ка нац

07.44 08.07 08.34 09.08 09.35 10.35 12.58 13.30 16.00 16.31 18.04 19.00 20.05 22.05

06.30 08.20 09.45 11.30 13.20

20.05 21.40 00.00 01.35 03.10 04.45

Ровер Дејнџерфилд Тренер Принцеза Добро јутро, Вијетнаме Фантастични господин Фокс Џули и Џулија Жена временског путника 25 година Куће славних рокенрола Тилт Народни непријатељи Створени једно за друго Притајено зло: Живот после смрти Забрањене фотографије Секси плавуша

07.35 Поп Пикси 08.15 Училица, квиз за децу 08.50 Ружа ветрова 10.55 Плешимо заједно 2, филм 12.40 Погоди ко долази на вечеру 14.45 Исплата, филм 17.00 На високој нози 17.55 Звезде екстра: 10 најзанимљивијих холивудских прича 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео, забавна 20.00 Степ уп, филм 22.00 Последњи провод, филм 00.05 Брда имају очи, филм 02.05 Астро шоу 03.05 РТЛ Данас 03.40 Седам, филм

Џор џи ја је са свим про сеч на де вој ка ко ја жи ви нео бич но си гур ним и до сад ним жи во том из бе га ва ју ћи сва ки не по тре бан ри зик. Ње на је сва ко дне ви ца ис пу ње на зах тев ним по слом, уса мље ним ве че ра ма ис пред те ле ви зо ра и сно ви ма о слат ком ко ле ги с по сла... Уло ге: Квин Ла ти фа, Елел Кул Џеј, Ђан кар ло Еспо си то, Же рар Де пар дје Ре жи ја: Вејн Вонг (РТЛ, 22.00)

Аме ри ка нац Џек од ма ра се у Швед ској, у дру штву пре див не же не. При ли ком шет ње иди лич ним зим ским кра јо ли ком у ње га поч не да пу ца не по зна ти му шка рац. Џек га од мах ли кви ди ра као и сво ју де вој ку, те му шкар че вог по моћ ни ка... Уло ге: Џорџ Клу ни, Ви о лан те Пла си до, Те кла Ру тен, Па о ло Бо на че ли, Ири на Бјор клунд Ре жи ја: Ан тон Кор бијн (ХРТ 1, 22.36)

00.30 01.23

06.00 07.15 08.50 10.25 12.25 13.55 16.00 17.45

Седам Синбадових авантура Ургентни центар Филм: Пољубац Филм: Калифорнијанци Добра жена Плаве крви Све по закону Хаваји Филм: Симона Хаваји

По след њи про вод

23.35

Ли за Ку дроу

06.30 08.20 13.20 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.20

14.50 16.30 18.10 20.00 21.45 23.10 00.45 02.20 03.45

Патак Фрка Девојчица из будућности Мала ТВ Тролови Ни да ни не Филмска матинеја: Аполо 13, филм КС аутомагазин Избори 2011. - представљања 4 зида Избори 2011. - сучељавање Цртани филмови Пливачки Митинг Младости, пренос Борнов идентите, филм Квин Ла ти фа Други свјетски рат изгубљени снимци, док. серија Вест-Истерн Диван Оркестра и Данијел Баренбојм у Алхамбри Фринге - На ивици 10.00 Људских руку дело Ноћни музички програм 10.55 Како то функционише техничка достигнућа 11.50 Борбене машине и оружја са Мајком Бруером 12.45 Луд за индустријом 13.10 Луд за индустријом Девлин 13.40 Грађевинске интервенције Адвокат са плаже 14.35 Мегаградитељи Страх изнутра 15.30 Деконструкција Заташкавање: Прича 16.25 Како се прави? Кларенса Брендлија 16.55 То могу и ја Узбуна: Рубиконова 17.20 Људских руку дело завера 18.15 Америчка лука Кад прошлост сустигне 19.10 Велике селидбе Долина светлости 20.05 Моћни бродови Протуве са трибина 21.00 Амерички чопери Џејнина кућа 21.55 Тајне Морнаричких фока Татини анђели 22.50 X-машине Опседнута 23.45 Лет изнад Аљаске Правила опсесије 00.40 Велике селидбе Адвокат са плаже 01.40 Амерички чопери Страх изнутра

05.40 Врата раја 09.10 Маyбе Бабy 10.50 Зашто се будале заљубљују? 12.50 Дони Дарко 15.00 Сјај 16.40 Животна прилика 18.00 Ф/X – Убиство триком 20.00 Плави сомот 22.00 Лакоћа 00.00 Еротски сусрети 02.00 Лезбејке 2. - диве

08.30 11.30 12.30 13.15 14.15 15.30 20.00 21.00 23.00 23.45 00.30 01.15

Уметничко клизање Крос-кантри скијање Уметничко клизање Крос-кантри скијање Уметничко клизање Уметничко клизање Борилачки спорт Борилачки спорт Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Уметничко клизање Аутомобилизам

Краљ је мртав, Београд празнује

а да је на кон уби ства кра ља Алек сан дра „Не ка се се ти да је и у ве ћих пе сни ка би ло и цр Обре но ви ћа и кра љи це Дра ге 1903. уред - њих ду шев них пе га па ипак оста ју ве ли ки пе сни ци. ни штво „Фи га роа„ по сла ло у Бе о град свог Не ка се се ти шта је ра дио лорд Бај рон са сво јом ро но ви на ра Еми ла Ба ра, све до 25. ју на из ве шта је је у ђе ном се стром или ка ко се вла дао бе смрт ни пе сник Па риз слао, у срп ске при ли ке мно го вер зи ра ни ји ’Га вра на’ Е. А. По„, ре чи су ко је је Ла за упу тио Ла за Ко стић. По след њи – са свет ко ви не у част но - свом ста ри јем „по бра ти му„ Зма ју, ко ји је све, па и вог кра ља Пе тра И Ка ра ђор ђе ви ћа: дру ге тач не при мед бе, по себ но о аљ ка во сти у је зи „Бе о град још увек пра зну је. Ју трос у де вет ча со - ку по е зи је, схва тао као осве ту, па кост и за вист ма ва са ста ли су се у Но вом дво ру Се нат и На род на ње по зна тог ко ле ге. Да све ни је би ло без по кри ћа, скуп шти на да при ме за кле тву Пе тра И. Све ча на пред ста ва у по зо ри шту по че ла је у 8 ча со ва. Кад се Краљ по ја вио, до че кан је оду ше вље ним по кли ци ма ’Жи вео!’ При до ла ску на пред ста ву и од ла ску ис пра ћен је акла ма ци јом. Ми ни стри Ру си је и Аустри је при су ство ва ли су пред ста ви.” Ина че, ан то ло гиј ско Ко сти ће во из ве шта ва ње увр шће но је и у ве ли ку „Срп ску но ви нар ску енцкло пе ди ју„. По чи ња ло је но во до ба с но вом ди на сти јом; Обре но ви ћи су, у кр ви, не ста ли са по ли тич ке сце не, а Ка ра ђор ђе ви ћи по но во пре у зе ли пре сто. И Ла за је ушао у но ву жи вот ну ета пу. На ши фо ви ма „Књи ге о Зма ју„, на Сло вен ски бо ро ви у те ме љи ма Ве не ци је фран цу ском је зи ку, бе ле жио је сво је сно ве и во дио ма е страл но је де мон сти рао баш у за вр шној пе сми тај ни днев ник, ко ји је те мељ ње го ве ла бу до ве пе сме „Сан та Ма ри ја„. А „го спо дин слу чај„ је све по о дав но уде сио и Ко „Сан та Ма ри ја де ла Са лу те„. Као што не ма пе сни ка без би о гра фи је, ни би бли - стић се при кло нио тој не ми нов но сти. Имао је ви ше о гра фи је не ма без из у зет ног и тр но ви тог жи во та. не го ком пли ко ван жи вот, ви ше низ бр ди ца не го уз Све га то га је Ко стић имао у из о би љу, по себ но у по - бр ди ца, ко нач но и „мр тву дра гу„ и нео ства ре ну љу след њим де це ни ја ма ка да су по че ла сво ђе ња ра чу - бав у ли ку Је ле не-Лен ке Дун ђер ски. Ње на ме те ор на. Ни је то би ло ни ка кво сит но књи го вод ство, већ ска по ја ва, слу чај ни ула зак у Ла зин жи вот и на гла ве ли чан стве но оча ја ње и по ка ја ње, ко је ће Ла за као смрт, за ко ју се осе ћао од го вор ним, то ли ко је уз др пра ви Евро пе јац ве за ти за по зна ту ве не ци јан ску цр - ма ла сен зи бил ног пе сни ка да су све га че ти ри го ди не Лен ки ног при су ства (1891–1895) пот пу но му из кву. ме ни ле жи вот. У сво јој сту ди ји„Ла за Ко До ста о то ме го во ри и пе стић и свет ска књи жев ност„ Ар гу мен то ва не при мед бе, сма „Го спо ђи ци Лен ки Дун др Ми о драг Ра до вић пи ше: по себ но на аљ ка во ст у је зи ку „Кад је Ко стић 1878. на пи ђер ској у спо ме нар„ на пи са сао пе сму ’Дужд се же ни’, по е зи је, ко је је Ко стић упу тио на у Кру ше до лу 1892, не по још ни ј е ви д ео Ве н е ц и ј у, Зма ју, ње гов ста ри ји „по бра тим” сред но на кон фа тал ног су али је њу европ ска ли те ра ту сре та и бе га из Че ба у ма на је схва тао као осве ту, па кост и стир. Те сти хо ве је Лен ка са ра (па и на ша) већ уве ли ко за вист ма ње по зна тог ко ле ге осво ји ла. То је да ло по во да свим по у зда но до би ла, али јед ном не мач ком ро ман ти ча их не ма у ње ној ку ти ји успо ског пе сни ку да из ја ви да ’Ве не ци ја по сто ји још ме на, као ни са ме ку ти је. Не ви дљи ва ру ка скло ни ла са мо у сно ви ма и по е зи ји’. За Ко сти ћа, пре свад - је све ма те ри јал не до ка зе, мо жда и пи кан те ри је, али бе ног пу та 1895, по сто ји са мо у сно ви ма и по е зи - су за то оста ле чар шиј ске при че и ма ло гра ђан ска на ји ве ли ких свет ских пе сни ка. До та да ју је гле дао кла па ња. Лен ка је умр ла од ти фу сне гро зни це на ру са мо из да љи не и очи ма ма ште, али је она би ла до - ка ма сво је мај ке у беч ком хо те лу „Бри стол„ 9. но вољ но ин спи ра тив на.” По след њи пут је био у Ве - вем бра 1895, не пу на два ме се ца од Ла зи не же нид бе не ци ји 1901. с Ге де о ном, бра том Лен ке Дун ђер - с Ју ли ја ном Па ла нач ки у Сом бо ру. ски. У два де ла пе сме ме ша зи да ње цр кве Го спе од Ми ље ни ца Ла за ра Дун ђер ског, нај ве ћег зе мљо спа са са зби ва њи ма у цр но гор ској исто ри ји 1878. по сед ни ка Па но ни је, не са мо да је би ла ле по ти ца Ки ван је на Млет ке и њи хо вог ду жда, ко ји се ку не го и обра зо ва на и та лен то ва на де вој ка ко ја је пи сло вен ске шу ме и ого љу ју бр да да у муљ Ве не ци - са ла пе сме. Док о Лен ки још кру же „ле ген де и ми је по ло же те ме ље бе лом хра му по диг ну том у сла - то ви„, мно го се ви ше зна о пе сми ко ју је „иза зва ла„ ву Бо го ро ди це и спа су се од ку ге ко ја је ха ра ла то - и ње ној хро но ло ги ји. Чак и пр вом ње ном по ме ну ком 17. ве ка. 1901, кад је Ко стић тра жио од Ма та ву ља по је ди но Чи та ве књи ге по ку ша ва ју да уз ин тер пре та ци - сти о Дан те о вој Бе а три чи и Пе трар ки ној Ла у ри. Све ју тек ста ре кон стру и шу и кон текст ко ји је до вео по чи ње да се убр за ва ма ја 1908. кад Ла за из Сом бо до „ла бу до ве„, „ап со лут не„, „не при ко сно ве не„, ра од го ва ра на пи смо пред сед ни ка Ма ти це срп ске „мо ли тве не„, „пе сме над пе сма ма„ и шта све не, Ан то ни ја Ха џи ћа. што је с ве ли ким за ка шње њем на пи са но о „Сан „При мио сам од лу ку Књи жев ног од бо ра Ма ти це, та Ма ри ји„. Она је оста ла нај чвр шће је згро око ко ји је ре шио да све ча но про сла ви 50 го ди на мог ко јег се гра ди де ло и лик Ла зе Ко сти ћа. Су ви ше књи жев ног ра да. Мо лим вас да ис по ру чи те Од бо ру ма ло и сва ка ко по вр шно за пре те чу на ше мо дер - мо ју ду бо ку за хвал ност на ве ли кој по ча сти ко ју ми не по е зи је. је на ме нио.”

Књи гу Ми ла на Жи ва но ви ћа „ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910”, у из да њу “Про ме те ја” и „Ти ског цве та” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 640 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899). Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota19.novembar2011.

dnevnik

c m y

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ви кенд ће би ти ве о ма кон струк ти ван и успе шан. Ра ди ће те све и сва шта, од кућ них по сло ва, на бав ки и мај сто ри са ња, до свих оних де та ља за ко је ра ни је ни сте има ли вре ме на. Остра шће ни сте.

BIK 20.4-20.5.

Тро ши те енер ги ју и но вац на пе ства ри и ути ске, на шо пинг и ка фи ће, на по кло не и љу бав. Баш ле по. То ме ни шта ви ше не бих до да ла, са мо не ка оста не та ко. С дра гом осо бом сте не стр пљи ви.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 19. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Обра ти те па жњу на ат мос фе ру у свом до му и у сво јој ду ши. И су ви ше уз бу ђе ња мо же вас оп те ре ти ти и збу њу је вас на сва ком ко ра ку. Парт нер ски од нос је још увек ва жан и опре де љу ју ћи.

Из бе га вај те не кон тро ли са не стра сти и ис хи тре не по те зе јер би сте мо гли пре на гли ти. Ваш бор бе ни дух по ла ко је ња ва. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и не ју ри те. Пре о се тљи ви сте мен тал но и по слов но оп те ре ће ни.

Има те мно го по сла па не би би ло чуд но да и то ком ви кен да ра ди те. Мо же те под ле ћи ути ца ју дру штва и дра гих осо ба, уко ли ко же ли те без бри жан про вод. А што и не би сте, ка да има те до вољ но вре ме на?!

Да нас су мо гу ћи про бле ми због и су ви ше ве ли ке же ље и од луч но сти да ма кар и си лом спро ве де те сво ју во љу. Јед но жен ско би ће вам ве дри и обла чи. Или би то мо гла би ти де ца. При хва ти те си ту а ци ју.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Од но си с ино стран ством за слу жу ју тре нут ну ре ак ци ју и ак ци ју јер оно што ва жи да нас, ка сни је не мо ра би ти мо гу ће. За то, ис ко ри сти те сво је шан се. Де лу је те под упли вом ин ту и ци је. Ослу шни те је.

По ве ди те ра чу на о то ме да вас парт нер или не ко тре ћи не ис про во ци ра сво јом нео д луч но шћу. Фи нан сиј ски не ће би ти ни ка квих про ме на. Ме ђу тим, у парт нер ству је све мо гу ће. Пу туј те за јед но, пла ни на ри те...

На по ран и стре сан дан за вас уко ли ко до зво ли те да из гу би те план ра да и здрав ра зум. Не ко би мо гао да вр ши при ти сак на вас, ко ји до жи вља ва те мно го ја чим но што ствар но је сте. Ужи ва те у тај но сти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Овог ви кен да би сте мо гли ви ше па жње и вре ме на по све ти ти свом здрав стве ном ста њу. Бу ди те фи зич ки ак тив ни, али без пре те ри ва ња. Не мо же све са да и од мах, то и са ми зна те. По ступ ност.

У љу бав ном од но су пре о вла да ва ин те лек ту ал ни и мен тал ни аспект, али и ро ман ти чан иде а ли зам. Не ви ди те парт не ра ре ал но, што не омо гу ћа ва пра ву ко м у ни к а ци ју и раз у ме ва ње. Има те ви зи је.

Ни сте сми ре ни у свом до му. Ра до би сте ишли ту и та мо, али ако је до вољ но хлад но, по ву ћи ће те се ис под јор га на и не ће те уста ја ти до руч ка. Парт нер је у пред но сти и ини ци ра ме ђу соб ни од нос. Стра сти.

TRI^-TRA^

По ро ђај у шти кла ма V REMENSKA

PROGNOZA

Мраз

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

Џе си ка Симп сон осим по својим певачким и глумачким ангажманима нашироко је позната и по својој љубави према моди, а чини се да је толико обожава да је чак и у трудноћи спремна да пати у сврху доброг изгледа. Џе сика је изјавила да планира да се породи у штиклама. - Отишла сам код доктора, који ми је рекао да у трудноћи морам да се одрекнем ношења високих потпетица, на шта сам му ја одбрусила да у њима намеравам да се породим - испричала је Џе сика, која има сопствену линију ципела, хаљина, капута, торбица и других крпица. Ова 31-годишња певачица, глумица и дизајнерка већ је неколико пута признала да искрено и заиста ужива у својој трудноћи и лудо се забавља ишчекујући рођење своје ћеркице, која ће бити и њено прво дете.

Evropa

и СуМаглица

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру мраз и ма гла. У то ку да на про хлад но и сун ча Rim но са су ма гли цом. Ве тар слаб про мен љив. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 7 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз и ма гла, а то ком да на про хлад но и сун Cirih ча ни пе ри о ди са су ма гли цом. Би ће обла сти где ће се ма гла за др жа ти ве ћи део да на уз хлад ни је вре ме. Ве тар слаб ис точ ни. При ти сак из над Berlin нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, а мак си мал на 10 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ују тру ве о ма хлад но уз мраз и по не где са ма глом. То ком да на про хлад но и сун ча но са су ма гли цом. Ве тар слаб про мен љи вог Varшava прав ца. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -8 до 12 сте пе ни. Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу су во са ју тар њим мра зе ви ма и ма глом. Усле ди ће по раст тем пе ра ту ре у сун ча Moskva ним пре де ли ма, али ће би ти и обла сти са це ло днев ном ма глом и Oslo хлад ни јим вре ме ном. На пла ни на ма сун ча но и то пли је. По чет ком иду ће сед ми це по сте пе но ра зи ла же ње ма гле уз ма ло то пли је вре - St. Peterburg ме то ком да на.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се пе ри од ре ла тив но по вољ не би о ме те о ро ло шке си ту а ци је. Пре по ру к а за асма ти ча ре, ср ча не и це ре бро ва ску лар не бо ле сни ке у то ку ју тар њих и пре по днев них са ти у обла сти ма са ма глом је уме ре на ак тив ност и аде кват но оде ва ње.

13 18 15 8 5 4 3

VIC DANA Мо мак пи та де вој ку у ко ју је не срећ но за љу бљен већ ду же вре ме: - Ре ци ми искре но, ка кве су мо је шан се код те бе? - Па, ето, дру ги си по ре ду. - А ко је пр ви? - Би ло ко.

3 3 4 5

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-35 (-7)

Slankamen

100 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

18 (-8)

Zemun

185 (0)

Bogojevo

26 (-7)

Panчevo

220 (8)

Baч. Palanka

56 (-5)

Smederevo

414 (-4)

Novi Sad

41 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

151 (-2)

S. Mitrovica

20 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (0)

Beograd

136 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

88 (-1)

NERA

Hetin

76 (-6)

TISA

30 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja