Dnevnik 19.novembar 2012.

NOVI SAD *

PONEDEQAK 19. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23623 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DU@NI^KA KRIZA MEWA NAVIKE BANAKA, ALI NE I U SRBIJI

Ni ko nam ne }e opro sti ti du go ve

str. 5

TEMA „DNEVNIKA”

GRA D O N A^EL N IK VOJ V O \ AN S KE PRE S TO N I C E MILO[ VU^EVI] OD G O V A R A POT P RED S ED N I K U VLA D E APV GORANU JE[I]U

DA LI JE SRBIJA ZRELA ZA PROMENU NAJVI[EG AKTA

Ustav pi {e sa mo do go vor str. 3 SDPS RASPUSTIO ODBOR U KIKINDI

Cen tra la mo ra da se slu {a

str. 2

Nov i Sad ne} e bank rot ir at i

str. 3

PO^ELA PROCEDURA ZA PRIMENU AMNESTIJE

U pr voj tu ri 1.300 na slobodi

str. 13

NASLOVI

Politika 2 Odr`an parastos `rtvama „Oluje” 2 Nenadi}: Strana~ke pare na videlo

Rat ne dnev ni ce za ve te ra ne na du gom {ta pu

SPORT

n VOJVODINA OSVOJILA NAJVI[E MEDAQA

10 Kikinda: Umesto zarada odbijenice

Reporta`e

Ekonomija 4 Puteve treba posoliti sa jo{ dve milijarde 5 Restitucija gotova za osam godina

Dru{tvo SRBIJA IMA JO[ DESETAK DANA DA ULO@I PRIGOVOR NA PRESUDU SUDA U STRAZBURU

Vojvodina

6 Dopunski rad u zdravstvu i daqe izaziva polemike

Novi Sad

12 Miris duwa iz kredenca bake Er`i

Crna 13 Okrivqeni za ubistvo oca nije izneo odbranu

Kultura 19 Blistava dugove~nost „Yandrqivog mu`a”

str. 6 str. 14 – 17

n SRBIJA U JUGOSLOVENSKO-BALTI^KOJ GRUPI

7 Ru~ni radovi ukrasili „Studio M” 9 U vrti}u za odrasle le~i se usamqenost 9 Zimovawe u Francuskoj najpopularnije

Obla~no Najvi{a temperatura 15 °S

2

POLiTikA

ponedeqak19.novembar2012.

dnevnik

KAKO VRATITI POVEREWE U AGENCIJU ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Ne na di}: Stra na~ ke pa re na vi de lo

JU^E U CRKVI SVETOG MARKA U BEOGRADU

Odr `an pa ra stos `r tva ma „Olu je” Epi skop hvo stan ski Atanasije Rakita, ko ji je i vi kar srp skog pa tri jar ha, slu `io je ju ~e u cr kvi Sve tog Mar ka u Be o gra du pa ra stos ubi je ni ma u ak ci ji hr vat ske voj ske „Olu ja”. Pa ra sto su su pri su stvo va li mno go broj ni gra |a ni i gra do na ~el nik Be o gra da Dragan \ilas. U „Olu ji” je sa pro sto ra Srp ske Kra ji ne pro te ra no oko 220.000 qu di, a Do ku men ta ci o no-in for ma tiv ni cen tar „Ve ri tas” u svo joj evi den ci ji ima ime na 1.960 po gi nu lih i ne sta lih Sr ba u toj ak ci ji, od ko jih su 1.205 ci vi la - 522 `e ne i 12 de ce.

Pred sed nik Aso ci ja ci je iz be gli~ kih udru `e wa Sr ba iz Hr vat ske Milojko Budimir oce nio je da oslo ba |a ju }a pre su da za Gotovinu i Marka~a ne }e si gur no do pri ne ti po mi re wu i nor ma li za ci ji od no sa sa Hr vat skom.

Bu di mir je is ta kao i da je ta od lu ka raz o ~a ra la Sr bi ju i Sr be i uda qi la je od pu ta ka Evrop skoj

uni ji. Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las, ko ji je pri su stvo vao pa ra sto su, oce nio je da je oslo ba |a ju }a pre su da hr vat skim ge ne ra li ma sra mot na i da ne da je od go vor ko je od go vo ran za stra da we Sr ba u Hr vat skoj. „Bez ja snog od go vo ra ko je kriv za sve te ne sre} ne qu de ne ma ni raz vo ja ovog re gi o na, ni ti iskre nog po mi re wa, a ne ma ni raz vo ja Bal ka na”, re kao je \i las no vi na ri ma po sle pa ra sto sa is pred Cr kve Sve tog Mar ka. \i las je re kao da da nas ne ma ni jed nog gra |a ni na srp ske na ci o nal no sti ni ti gra |a ni na Sr bi je ko ji ne ma isti ko men tar na pre su du, osim da je to, ka ko je na veo, „ve ro vat no jed na od naj ve }ih sra mo ta u isto ri ji ~o ve ~an stva”. „Ako Go to vi na i Mar ka~ ni su od go vor ni za sva ta ubi stva, za vi {e od 200.000 pro te ra nih i ako ni su od go vor ni za one jad ne qu de na trak to ri ma, ko je on da od go vo ran”, upi tao je \i las.

Mar ka~ u Vu ko va ru Ko lo nom se }a wa u ko joj je bi lo oko 50.000 qu di, po la ga wem ve na ca i mo li tva ma u Vu ko va ru je ju ~e obe le `en Dan se }a wa na `r tve iz 1991. go di ne i 21. go di {wi ca za u zi ma wa gra da. Ko lo nu se }a wa, na pu tu od pet i po ki lo me ta ra od vu ko var ske bol ni ce do Me mo ri jal nog gro bqa `r ta va iz Do mo vin skog ra ta, vo dio je dr `av ni vrh, u woj su bi li ve te ra ni, gra |a ni, ali i u Ha {kom tri bu na lu oslo bo |en po li cij ski ge ne ral Mladen Marka~. Pred sed nik Ivo Josipovi} po lo `io je za jed ni~ ki ve nac za sve `r tve Vu ko va ra, u ime pred sed ni ka, vla de i Sa bo ra. S wim su bi li i pre mi jer Zoran Milanovi} i pred sed nik Hr vat skog sa bo ra Josip Leko.

Ras pi si va we kon kur sa za iz bor no vog di rek to ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je jav nost o~e ku je u sen ci sme ne do sa da {we di rek tor ke Zorane Markovi}. Pred stav ni ci Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je is ta kli su da su po sto ja li „ozbiq ni raz lo zi” za we no raz re {e we. Pred sed nik Od bo ra Zoran Stojiqkovi} od ba cio je na vo de da se pro tiv Zo ra ne Mar ko vi} vo di „mon ti ran pro ces sta qi ni sti~ kog ti pa” i da po sto je ozbiq ni raz lo zi za we no raz re {e we ko ji su u skla du sa Za ko nom o Agen ci ji i Po slov ni kom Od bo ra.

– Pri ~a da ni smo hte li ni {ta da ~u je mo i vi di mo ne sto ji. Ne vi dim da su pod pri ti skom zlo ~i na~ kog Od bo ra ko ji ski da gla vu di rek tor ki Agen ci je na we nu stra nu sta li me di ji, dr `a va, ne vla di ne or ga ni za ci je, ne za vi sna re gu la tor na te la – re kao je Sto jiq ko vi}.

On je oce nio da je Zo ra na Mar ko vi} svo jim po na {a wem na ru {i la ugled Agen ci je, a da se kr {e we Za ko na i ne sa ve stan rad naj bo qe vi de kroz rej ting Agen ci je i re ak ci je gra |a na na wu jer su is tra `i va wa Agen ci je po ka za la da ~ak tre }i na gra |a na ni je ni ka da ~u la za wu. Po we go vim re ~i ma, Zo ra na Mar ko vi} je bez zna wa Od bo ra u ime Agen ci je pot pi sa la i pod ne la zah tev vla di da se Agen ci ji do de le sta no vi ra di re {a va wa stam be nih po tre ba. On je na veo i da je Od bor po kre nuo ini ci ja ti vu da se iz me ni deo ured be o re {a va wu

stam be nih pro ble ma ko ji omo gu }a va funk ci o ne ri ma da na kon oba vqa wa funk ci je ot ku pe stan.

– Pro blem je u to me {to po sto ji nas ~e tvo ro ko ji ma je u ne ko li ko raz go vo ra re kla da `e li stan za se be – re kao je Sto jiq ko vi}.

Od pri ~e o sta nu, ipak, ve }i je pro blem to {to Agen ci ja ni je na vre me pred sta vi la iz ve {taj o fi nan si ra wu iz bor ne kam pa we.

Jav nost je s pra vom imla ve li ka

`ni ji ovo go di {wi za da tak mo gli za vr {i ti na vre me i po red pro ble ma s di rek tor kom i na ko ji na ~in }e vra ti ti po qu qa no po ve re we jav no sti.

Pro gram ski di rek tor „Tran spa rent no sti Sr bi ja„ Nemawa Nenadi} za „Dnev nik” ka `e da ni po {to ni je do bro {to je do {lo do ova kve si tu a ci je u Agen ci ji.

– Ka ko }e }e to od ra zi ti na kre di bil nost te in sti tu ci je pre sve ga za vi si od ovog pre la -

Nema sistemskih re{ewa za korupciju Na mol bu da pro ko men ta ri {e do stig nu }a ak tu el ne Vla de u bor bi pro tiv ko rup ci je, Ne na di} ka `e da se tu po sta vqa pi ta we {ta je uop {te po sao Vla de.

– Kad je re~ o si stem skim re for ma ma, iz me na ma za ko na, do sa da ni je bi lo ne kih re zul ta ta, iako su za po ~e te ne ke ak tiv no sti da se iz me ni Za kon o jav nim na bav ka ma, Za kon o jav nim pred u ze }i ma... – ka `e Ne na di}. – Ako po sma tra mo re pre siv nu stra nu bor be pro tiv ko rup ci je – ona ni je za da tak Vla de ve} Tu `i la {tva i po li ci je. Vi di mo da su po kre nu te ne ke is tra ge, {to je ste re zul tat dr `a ve u bor bi pro tiv ko rup ci je, ali je to ne {to {to ne spa da u ustav ne nad le `no sti iz vr {ne vla sti. o~e ki va wa od tog iz ve {ta ja ko ji je mo gao po kre nu ti pro me nu prak se da su stra na~ ki ra ~u ni i fi nan si je ri ne do dir qi vi u svo joj taj no sti.

Sto jiq ko vi} je za 21. no vem bar na ja vio an ti ko rup cij ski fo rum, a za 9. de cem bar kon fe ren ci ju na ko joj }e bi ti pred sta vqe ni iz ve {ta ji o fi nan si ra wu iz bor ne kam pa we. Iz o stao je od go vor na lo gi~ no pi ta we da li su ~la no vi Agen ci je naj va -

znog pe ri o da – ka `e Ne na di}. – Ho }e li sa da Agen ci ja ozbiq ni je pre u ze ti svo je za kon ske oba ve ze? Mi slim, kao i do sa da, sva ka in sti tu ci ja svoj rej ting i mi si ju is pu wa va ti me {to }e kva li tet no ra di ti ono {to joj je u nad le `no sti. Mi slim da je Agen ci ja do sa da s raz li ~i tim kva li te tom oba vqa la svoj du `no sti i sma tram da je naj a lar mant ni je sta we u sfe ri fi nan si ra wa po li ti~ kih stra na ka i

kam pa wa. Ma kar po ono me {to se mo `e vi de ti, ve o ma je ma lo ura |e no na kon tro li iz ve {ta ja ko ji su pod ne ti u apri lu i na kon maj skih iz bo ra.

On tvr di da bi isto mi {qe we imao i da je sme we na di rek tor ka osta la, te da je kon tro la glav ni za da tak Agen ci je u ovom tre nut ku.

Na pi ta we da li je Agen ci ja mo gla za vr {i ti taj po sao na vre me, bez ob zi ra na rad biv {e di rek tor ke, Ne na di} ka `e da je to pi ta we in ter ne pri ro de, ali je ja sno da ni ono {to su ra di li ni ono {to su mo gli za vr {i ti jo{ uvek ni je do stup no jav no sti.

– Po mom mi {qe wu, da je po sao is pla ni ran ka ko tre ba, mo gli smo vi det pr ve re zul ta te.

Po kre ta we po stu pa ka ma kar pro tiv onih ko ji su u~i ni li o~i gled ne pre kr {a je, po put ne pod no {e wa iz ve {ta ja, do sa da smo mo ra li da vi di mo. To se sva ka ko mo glo ura di ti bez ob zi ra na sve – re kao je Ne na di}. ^la no vi Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je na ja vi li su da }e ta in sti tu ci ja is pi ti va ti i pro ce su i ra ti sva ku kon kret nu ini ci ja ti vu i da }e Od bor, ~im se ot kqu ~a ju vra ta kan ce la ri je di rek to ra Agen ci je, po ~e ti in ten ziv ni ji rad da bi do ka zao i po vra tio ugled te in sti tu ci je.

U vra }a wu po ve re wa sva ka ko }e po mo }i de cem bar ski iz ve {taj o pred iz bor noj kam pa wi, ali pre sve ga oda bir pra ve oso be za me sto di rek to ra.

P. Klai}

SDPS RASPUSTIO ODBOR U KIKINDI

Cen tra la mo ra da se slu {a So c i j al d e m o k rat s ka par t i j e Sr b i j e (SDPS) ras pu sti la je ju ~e stra na~ ki od bor u Ki kin di po {to se oglu {io o sta tut te stran ke, re kao je ju ~e agen ci ji Be ta port pa rol SDPS-a Ivan Bauer, pre no si RTV. On je re kao da stra na~ ki od bor u Ki kin di ni je po {to vao od lu ku cen tra le stran ke da se na lo kal nom ni vou na pra vi ista ko a- li ci ja kao i na re pu bli~ kom. „Oni ni su bi li sprem ni da is po {tu ju taj do go vor, ~ak su nam u ko mu ni ka ci ji sa nad le `nim or ga ni ma stran ke re kli da ako im se ne svi |a mo `e mo da ras pu sti mo od bor. Po {to oni ne }e da ura de ona ko ka ko im je su ge ri sa no iz stra na~ kog vr ha mi ne ma mo dru gog iz bo ra ne go da ih ras pu sti mo”, re kao je Ba u er.

Od 39 od bor ni ka u Ki kin di, ve }i nu ~i ni 12 od bor ni ka DS , {est od bor ni ka LSV, ~e ti ri od bor ni ka SPS, dva od bor ni ka SVM, je dan od bor nik JS i Azra Valenti} kao je di na od bor ni ca SDPS-a.

Pre ma re ~i ma port pa ro la, to je dru gi put da se od bor iz Ki kin de oglu {io o od lu ke vr ha stran ke i da je ta da „za `mu re no na jed no oko”, ali da sa da ne }e to le ri sa ti ne po {to va we od lu ka. „SDPS je u Ki kin di i{la na iz bo re sa SPS-om i pre ma to me lo gi~ no je da i da qe bu de mo u toj ko a li ci ji, a po {to ta kva ko a li ci ja funk ci o ni {e na re pu bli~ kom ni vou i po {to je na pra vqen do go vor da se to pre sli ka i na lo kal ni ni vo, za i sta ne vi dim za {to je to bi lo spor no da se ura di ka ko je i do go vo re no”, ka zao je Ba u er.

Va len ti} je u su bo tu pri ja vi la po li ci ji u Ki kin di da su joj ne po zna te oso be pre ti le, a op tu `i la je i Zorana Kosti}a iz Srp ske na pred ne stran ke da joj je pre tio i po ku {ao da

je ko rum pi ra, ka ko bi u~e stvo va la u pro me ni vla sti u tom gra du.

Lo kal na te le vi zi ja emi to va la je i audio sni mak u ko jem se ~u je ka ko Va len ti }e voj nu de mi to, od no sno nu de joj me sto di rek to ra Kul tur nog cen tra.

TVIT CRTICA Ah, ti pin gvi ni Pre su da ha {kog su da i hr vat ski ge ne ra li su te ma ko ja ne “si la zi” sa laj ne. No vi nar Nikola Tomi} kon sta tu je : Btw, iz ja ve \ilasa i Tadi}a o ha {koj pre su di se zna ~aj no raz li ku ju. Ali, who cares, je l’ da... Jer, „sva ki Sr bin isto mi sli”. #toliko Ana li ti ~ar Vladimir Todori} je “sum wi ~av” :Hmm da, ali ovaj pr vi se ne }e ba vi ti pin gvi ni ma ili Kur di ma...

Gu sle i ko re we Eks pre mi jer i biv {i funk ci o ner DS Zoran @ivkovi} po ru ~u je sa laj ne ; Glu post. Pre ki ne mo pre go vo re sa EU, pro gla si mo ne u tral nost i ...? [ta po sle to ga? Svi ra mo gu sle, je de mo ko re we?

No vi nar Slavi{a Leki} uka zu je svo jim fa no vi ma : Evo i @OAmidzic di`e gla s proti v Srbadij e koja ophodi hrv ats ko pr im orje. Obavezno uva`iti glas ovog Dobrice ]osica srpske es trade.

Ba ta, se ka i Se verina Napr ed wak Vladimir \ukanovi} komentari{e na “Tviteru”:

U Ha gu su svi ne vi ni dok se ne do ka `e da su Sr bi!

Sli ko vi to ob ja {wa va : Za mi sli ste ~o ko la du “ Zve ~e vo ” na ko joj ume sto ba te i se ke ima te sli ku Go to vi ne i Mar ka ~a. Ve ru jem da }e se to usko ro pro da va ti u Sr bi ji, pred vi |a \u ka no vi} sa laj ne.

Ko men tar na ovu te mu ima i ra di kal Ivan Nini}: “ I Se ve ri na ne vi na....pre su dio Ha {ki Tri bu nal :) “ A sa tvi ter na lo ga SRS ju ~e su pod se ti li jav nost u Sr bi ji : Prof. dr Vojislav [e{eq 3555. dan u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la.

Da sam Bo go qub Sa vet ni ca za me di je PSS Blagica Kosti} da la je to kom vi ken da pre po ru ku ko ga tvi te ra {i tre ba da pra te na laj ni : Po se ban #FF ove ne de qe za @BogoqubKaric!!! Da se is tra `i gde se de do {e onih 1,5 mi li jar di od pro da je we go vog Mob te la i da se vra ti! Da sam na me stu @bogoqubkaric, do {la bih u Be o grad ko li ko su tra!

[ta je pra va do za Tvi te ra{ Darko Mili} in te re su je se za so ci ja li stu Dejana Radenkovi}a : Or tak da li sam utri pov’o il’ si i ti

bio na te le vi zo ru u ne koj afe ri?

Ra den ko vi} }e {a qi vo : “ ma od ro |e wa ...”

Mi li} mu “ ne ve ru je “:ha ha ha ha ne }e mo pre te ri va ti. Kon tam da ni je do bro pre vi {e bi ti na TV ekra ni ma.

A Ra den ko vi} pri zna je : do zi ram kad od me ne za vi si.

Sa mo po sla ni ca Po sla ni ca i {e fi ca Na rod ne par ti je Maja Gojkovi} po vo dom sva |a oko ras po re da se de wa u par la men tu : „ Ja ne }u u ma ga re }u klu pu, se de }u mir no 8 sa ti, obe }a vam „.

Na Ma ji nu po ru ku da je woj sve jed no gde }e se de ti, Mi lo rad Ob ra do vi} ka `e : To je u re du, ali pa zi te mo `da vas sta ve na pred sed ni~ ko, neo mi qe no me sto ovih, ali i pro {lih da na u Sr bi ji.

Tim po vo dom Ma ja Goj ko vi} tvr di : U ovom man da tu `e lim da bu dem is kqu ~i vo na rod ni po sla nik

Ko ste vi Sa „Tvi ter“ na lo ga mi ni star stva fi nan si ja je po ru ~e no, sve sa sli kom iz vo |a ~a : Iz van re dan hor ski na stup na otva ra wu DAD Draxlmaier Pot pred sed nik voj vo |an ske vla de Goran Je{i} se ~u di : pa je ste li Vi

mi ni star stvo fi nan si ja, ili kul tu re?

Eks na eks So ci ja li sta Boris Mili}evi} po ru ~u je sa laj ne : Mo li se @timjohnbyford da ne re tvi ta eks uti caj ne sa vet ni ke pred sed ni ka, sa da uti caj ne tvi te ra {e, ma kar tvi ta li i o sram noj pre su di Go to vi ni.

Film ski kri ti ~ar Dimitrije Vojnov od go va ra na “ pro ziv ku ” : Ni su oni eks - sa vet ni ci ne go je on eks – pred sed nik ! Ali su to li ko do bro ura di li svoj po sao da za pra vo ne mo `e{ da se adap ti ra{. :)

^u ku nu nu ~e A di rek tor Be o grad ske fil ha mo ni je Ivan Tasovac „ pri ~a “ svo jim fa no vi ma : Kr ko ba bi }ev ~u ku nu nuk iza bran za pred sed ni ka ode qew ske za jed ni ce u pred {kol skoj usta no vi „Pen zi o ner ~i}”.

A URS – ovac Marko Selakovi} na vo di : #onokad je @IvanTasovac postao na grad no pi ta we u „@i ki noj {a re ni ci”. @i ka se od met nuo u pro sve ti te qe ;)

Uti caj ni ko no ba ri Po sla nik LSV \or|e Stoj{i} „ qu ti to “ }e na laj ni : Iz gle da da sva ki ko no bar u Ma de ri ili Klu bu kwi `ev ni ka ima ve }i uti caj na po li ti~ ki `i vot u Sr bi ji od Skup {ti ne Voj vo di ne. #budzetAPV

Farbawe Funkcioner Pokreta radnika i seqaka Orhan Draga{ imao je svoju temu na lajni : Za{to pekari farbaju hleb? Pa zato {to je crni hleb zdraviji od belog. :-) Potom obja{wava : Boqe da komentari{em pekarske marifetluke nego „eksperte za prislu{kivawe” kod Oqe Kova~evi}, koja se ofarbala.

Gledaj gde treba Mnogo se ovih dana govorilo o pona{awu policije i wenom odnosu prema gra|anima. Svoje iskustvo na „Tviteru“ pri~a estradna zvezda Sandra Afrika : Pre neki dan me zaustavqa policija:”Sandra, niste vezani”. A bila sam.

Dakle gledajte tamo gde treba :) S. St.

politika

dnevnik

GRA DO NA^EL NIK VOJ VO \AN SKE PRE STO NI CE OD GO VA RA POT PRED SED NI KU VLA DE APV

Vu~evi}: Novi Sad ne}e bankrotirati Gra do na ~el nik No vog Sa da, Mi lo{ Vu ~e vi} naj o {tri je je ju ~e osu dio iz ja vu pot pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Go ra na Je {i }a, ko ji je u su bo tu no vi na ri ma u Me di ja cen tru Voj vo di ne re kao da je No vi Sad pred ban kro tom.

- Na vo di go spo di na Je {i }a su ~i ste la `i mo ti vi sa ne dnev -

lo{ Vu ~e vi}, na po mi wu }i da je on pr vi za ne po sre dan iz bor gra do na ~el ni ka i da o~e ku je da }e ta kav iz bor ni si stem za `i ve ti na sle de }im iz bo ri ma.

-Po do la sku na vlast za te kli smo ka t a s tro f al n o sta w e u pred u z e } i m a ~i j i je osni v a~ Grad. Ogrom na du go va wa, ve li ki broj rad ni ka, ko je su ina ~e za po s li l i na { i pret hod ni ci ka da su shva ti li da ne mo gu vi {e da ru ko v o d e No v im Sa dom, u na me ri da nam osta v e pot pu no de va sti ran ko m u n al n i si stem, ne bri nu }i pri tom ni ma lo o in te re si ma gra | a n a. Upr k os to me, ak tiv no sti ko je smo mo ra li da pre du zme mo da sa ni ra mo u~i we nu {te tu, sa mo su nas ma lo us po ri No vo sa |a ni }e usko ro le, ali ni ka ko za vi de ti re zul ta te od go vor nog u sta vi le u na me upra vqa wa fi nan si ja ma ri da No vi Sad ko n a~ n o kre n e i plan skog ra da na obez be |i va wu pu t em raz v o j a no vih in ve sti ci ja is ta kao je Vu ~e (Mi lo{ Vu ~e vi}) vi}, i do dao da }e No vo sa |a ni usko nim po li ti kan stvom i ne mo ro vi de ti re zul ta te od go vor gu} no {}u biv {eg gra do na ~el nog upra vqa wa fi nan si ja ma i ni ka In |i je da pri hva ti no vu plan ski ra da na obez be |i va wu vlast u No vom Sa du i dru gim no vih in ve sti ci ja, ka ko bi se op {ti na ma. Od ka ko je no va otvo ri la no va rad na me sta i vlast pre u ze la upra vqa we No po boq {ao stan dard svih gra |a vim Sa dom, pred u ze te su me re na. da se sta bi li zu je bu xet i za u Je {i} je oce nio da je ve li ka sta v i fi n an s ij s ki su n o v rat, ve }i na lo kal nih sa mo u pra va u ko ji je pro u zro ko van neo d go Sr bi ji „pred ban kro tom i ko vor n im tro { e w em sred s ta v a lap som”, zbog cen tra li za ci je biv {e grad ske vla sti, pred vo dr `a ve i zbog pre te ra ne jav ne |e ne stran kom ko joj pri pa da i po tro {we na lo kal nim ni vou.

Go ran Je {i} - na gla sio je u sa Po we go vim re ~i ma cen tral na op { te w u gra d o n a ~ el n ik Mi vlast se po ja vqu je kao ne so li -

dan part ner op {ti na ma i gra - ti i pred sed nik Re pu bli ke”, do vi ma, a pro blem je i ~i we ni - ka zao je Je {i}. ca da je dr `a va pre no si la ne ke Do dao je da na pro te klim lo nad le `no sti lo kal nim sa mo u - kal nim iz bo ri ma, ko ji su odr pra va ma, ali bez iz vo ra fi nan - `a ni u isto vre me ka da i iz bo si ra wa tih nad le `no sti. ri za skup {ti ne Sr bi je i Voj „No vi Sad, ali i ogrom na ve - vo di ne, kao i za pred sed ni ka }i na lo kal nih sa mo u pra va na Re pu bli ke, gra |a ni za pra vo i pra gu su to ga da pro gla se ban - ni su ima li mo gu} nost da bi ra ju krot, da po g a s e sve svo je ser vi se i da od dr `a ve za tra ` e po m o} za osni va we no vih i za kon s o l i d o v a we. Re c i m o, ne po s to j i ni j ed n a op {ti na ko ja je u sta w u da sa m o stal n o iz g ra d i 100 me ta ra pu ta”, oce nio je Je {i}.

Pre m a we g o vim re ~i ma, Mi ni s tar s tvo fi nan s i j a Sr b i j e ne dav no je pre kr {i lo Ustav Sr bi je, jer je lo kal nim sa mo u pra va Tre ba obra ti ti pa `wu na tran sfer na ma uki nu lo tak sred stva ko ja lo kal ne sa mo u pra ve se, kao iz v or n i do bi ja ju iz buye ta Sr bi je, jer je to pri hod, zbog ~e ga go t o v o ni k o iz je dan od na ~i na da se fa vo ri zu ju op {ti na i gra do op {ti ne ko je su „po dob ne” va ni je pro te sto (Go ran Je {i}) vao. „Na taj na ~in su ute r a l i lo kal ne sa mo u pra ve u jo{ go ru pred stav ni ke lo kal ne vla sti, du bi o zu”, ka zao je Je {i}. ve} su no si o ci lo kal nih li sta On je o{tro kri ti ko vao ak te uglav nom bi li li de ri stra na ko ji ma se re gu li {e pi ta we iz - ka, pa su bi ra ~i uglav nom gla bo ra na lo ka lu i re kao da je ta sa li po auto ma ti zmu. re gu la ti va ve o ma lo {a, po {to Pre ma we go vim re ~i ma, tre se lo kal ni iz bo ri pot ce wu ju za ba obra ti ti pa `wu na tran ra ~un iz bo ra za vi {e ni voe sfer na sred stva ko ja lo kal ne vla sti. sa mo u pra ve do bi ja ju iz bu xe ta „Re ci mo, ap surd no je to {to Sr bi je, jer je to je dan od na ~i na ne po sto ji mo gu} nost da gra |a - da se fa vo ri zu ju op {ti ne ko je ni, na kon iz bo ra, sru {e lo kal - su „po dob ne”, od no sno u ko ji ma nu vlast pu tem, na pri mer, re - je na vla sti ko a li ci ja sli~ na fe ren du ma, iako se re fe ren du - onoj ko ja je for mi ra la Vla du mom po ten ci jal no mo `e sme ni - Sr bi je.

E. D.

Je{i}: Sistemski zakoni zaboravqaju Vojvodinu Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Go ran Je {i} upo zo rio je ju ~e na, ka ko je re kao, opa snost od po ja ve da se pri li kom usva ja wa si stem skih za ko na u Skup {ti ni Sr bi je sve sno ili ne sve sno od u zi ma ju nad le `no sti Voj vo di ne. „U ta kvim za ko ni ma se za bo ra vqa ju nad le `no sti po kra jin skih se kre ta ri ja ta i AP Voj vo di ne i fak ti~ ki se, da li na mer -

no ili zbog ne zna wa tek sto pi sa ca, ukla wa jed na po jed na nad le `nost Voj vo di ni”, re kao je Je {i} agen ci ji Be ta, ob ja vi la je RTV. Uz oce nu da ta kve po stup ke tre ba spre ~i ti, on je pod se tio da je Vla da AP Voj vo di ne for mi ra la rad nu gru pu ko ja tre ba da o tim stva ri ma raz go va ra s Vla dom Sr bi je. Pot pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne je oce nio da je ne do sta tak di ja lo ga

u Sr bi ji kqu~ ni pro blem za tre nut no sta we u ze mqi. „Pro ble me tre ba mo da re {a va mo raz go vo rom, a ne da otva ra mo ro vo ve i da sva ko sto ji na svo joj stra ni, bez di ja lo ga i do go vo ra”, re kao je Je {i}.

Uz pod se }a we da po sto je obe }a wa pred sed ni ka i pre mi je ra Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i Ivi ce Da ~i }a da }e se po {to va ti ustav ne ne dle `no sti po kra -

ji ne Voj vo di ne, on je re kao da po kra ji na, osim to ga, ni {ta dru go i ne tra `i. „Da Ustav ni je do bar, to je po seb na pri ~a, i do bro je {to }e mo ra ti da bu de pro me wen. U ovom tre nut ku mi smo na {e ak te pot pu no pri la go di li od lu ka ma Ustav nog su da i sa mo bi ko mu ni ka ci ja tre ba la da bu de bo qa, jer prav nih i for mal nih pro ble ma ne ma”, re kao je Je {i}.

REKLI SU

Stojkovi}: Delovawe Mija~: Nemam iluziju u „vladi u senci” o Ha{kom sudu Mo tiv ge ne ti ~a ra, na u~ ni ka svet skog re no mea Mi o dra ga Stoj ko vi }a da se vra ti u Sr bi ju i po sta ne ~lan De mo krat ske stran ke ni je bi la is kqu ~i vo po li ti ka, ve} - ka ko ka `e - `e qa i na me ra da se u svo joj ze mqi ba vi na u kom, ma ti~ nim }e li ja ma i edu ka ci jom mla dih, a da kroz po li ti ku na tom po qu ubr za stva ri. Ka ko is ti ~e u raz go vo ru za Ta njug, u Sr bi ji - iz gle da - ni {ta ne mo `e da se me wa bez po li ti~ kog uti ca ja. We go va po li ti~ ka am bi ci ja je da sa po zi ci je mi ni stra za na u ku i za pro sve tu bu de efi ka sni ji u svom po slu a i sad, kad je po sla nik a we go va stran ka u opo zi ci ji, is ti ~e da se kao ~lan „vla de u sen ci” fo ku si ra na ono {to ga in te re su je i da je uve ren da ni vlast ne mo `e do bro da funk ci o ni {e bez do bre opo zi ci je. ”Bez ob zi ra da li sam pra vi mi ni star ili onaj u sen ci, fo ku si rao sam se na ono {to me ne in te re su je, a si gur no je da imam aspi ra ci ja. Uko li ko tre ba i ako mo gu da po mog nem bi lo ko me na vla sti ili u opo zi ci ji, da kri ti ku jem i uka `em na ne ke ne pra vil no sti u ra du, sto jim na ras po la ga wu“, na gla {a va po zna ti ge ne ti ~ar.

Oslo ba |a ju }a pre su da hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u je ve li ka ne prav da, po ra `a va ju }a za sve Sr be i one ko ji se ne ose }a ju Sr bi ma, oce nio je po zo ri {ni re di teq De jan Mi ja~. „Ni u jed nom tre nut ku ni sam imao ilu zi ja o Ha {kom tri bu na lu, kao {to ne mam ilu zi ja ni o jed nom su du na ovom sve tu, pa ni ovom na {em”, re kao je Mi ja~ da na {wem „Bli cu”, do da ju }i da je onaj ko ide da tra `i prav du na su du pao na ni ske gra ne, jer, iako mu se i u~i ni da je do bio za do vo qe we, to je si gur no zbog ne ~i jih tu |ih in te re sa ko ji su ka ~i li i we go ve in te re se.

Mi ja~ je na veo da, kao u Nu {i }e vom „Sum wi vom li cu”, onaj ko dr `i kan tar me ri prav du, a ako ne }e da pre teg ne na tvo ju stra nu, do voq no je da ma lim pr stom mrd ne je zi ~ak i - pre te glo je. „Mi smo re vol ti ra ni kad vi di mo ko li ko to ga ima u sve tu, ali za pi taj mo se ka ko kod nas sto je stva ri ?” re kao je Mi ja~. On je is ta kao da bo gat stvo i mo} svih ve li kih ze ma qa ko je se na zi va ju de mo krat skim po ~i va ju na na si qu, oti ma ~i ni i su ro vom ge no ci du.

[qivan~anin: Hrvati nam odr`ali lekciju Ofi cir biv {e Ju go slo ven ske na rod ne ar mi je Ve se lin [qi van ~a nin ~e sti tao je hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u na oslo ba |a ju }oj pre su di. „^e sti tam im {to su na slo bo di, {to su do {li svo joj ku }i, svo jim po ro di ca ma.

Po seb no im ~e sti tam {to ih wi ho va dr `a va {ti ti i {to ih na rod sla vi kao he ro je”, re kao je [qi van ~a nin, ko ji je pr vo ste pe nom pre su dom bio osu |en na pet go di na za tvo ra, a @al be no ve }e u ko me je ta da ta ko |e se deo su di ja Te o dor Me ron mu je tu ka znu po ve }ao na 17 go di na za tvo ra. On je na kon od slu `e wa dve tre }i ne svo je ka zne pu {ten na slo bo du. [qi van ~a nin pro gon pre ko 200.000 qu di i 1.922 ubi je nih sta vqa na te ret „po li ti ~a ri ma ko ji su ta da vo di li Hr vat sku, pre sve ga Fra wi Tu| ma nu”. „Ako me |u na rod na za jed ni ca mi sli da to li ki broj pro te ra nih ni je zlo ~in, tu ni su kri vi ge ne ra li! Oni su, kao i mi, do bi ja li za dat ke od dr `a ve, ko je su ~a sno iz vr {a va li. O Hr va ti ma mo `e da mi sli {to ko `e li, ali su nam odr `a li lek ci ju iz do sto jan stva i od wih bi tre ba lo da u~i mo”, re kao je [qi van ~a nin.

ponedeqak19 .novembar2012.

3

TEMA „DNEVNIKA” DA LI JE SR BI JA ZRE LA ZA PRO ME NU NAJ VI [EG AK TA

Ustav pi{e samo dogovor U Do mu Na rod ne skup {ti ne u Be o gra du, ta~ no u pod ne, pre ne {to vi {e od {est go di na pro gla {en je Ustav Sr bi je. We go vo usva ja we pra ti le su kon tro ver ze ne sa mo oko do ne tih od red bi ve} i oko sa mog da tu ma pro gla {e wa. Ta da {wi pred sed nik par la men ta Pre drag Mar ko vi} „po pu stio“ je pred zah te vi ma ra di ka la i so ci ja li sta, pa je ume sto pr vo bit no pla ni ra ne ne de qe, sve ~a nost od lo `e na za ne ko li ko da na da bi naj vi {i prav ni akt stu pio na sna gu 8. no vem bra i po neo na ziv „Mi trov dan ski Ustav“.

Iako je na dvo dnev nom re fe ren du mu Ustav do bio po dr {ku 53,04 od sto gra |a na, osta lo je za be le `e no da on ipak ni je pro {ao u Voj vo di ni, gde je bio ne ko li ko pro ce na ta “is pod cr te”.

Iako se u jav no sti sve gla sni je ~u je da je va `e }i Ustav ve} po sle ne ko li ko go di na pre ga zi lo vre me, naj o zbiq ni je upo zo re we sti glo je ovih da na od ne ka da {we pred sed ni ce USS-a, a sa da su di je tog su da Bo se Ne na di}: da je “no vi ustav neo p ho dan jer je va `e }i to li ko lo{ da su pro me ne amand ma ni ma ne do voq ne“.

jed noj stra ni, su o ~a va s po tre ba ma da re {a va pro ble me gra |a na, a na dru goj, mo ra da gra di kom pro mi se sa svo jom skup {tin skom ve }i nom, ko ja je, kao {to se vi di, vr lo pro men qi va. To do vo di do ne e fi ka sno sti i do ne mo gu} no sti da se re a li zu ju ne ke va `ne stva ri. Po treb no je ne ka da ura di ti ne ke bol ne i ne po pu lar ne me re, a on da ti qu di ko ji vo de lo kal ne sa mo u pra ve to ne mo gu da spro ve du jer da bi op sta li i odr `a li ve }i nu, mo ra ju da pra ve lo {e kom pro mi se. Da kle, to je sa mo deo raz lo ga zbog ko jih tre ba u}i u ozbiq nu jav nu ras pra vu o Usta vu. Dru ge stran ke ima ju dru ge pred lo ge, ali o~e ku jem da se o to me mo `e po sti }i za vi dan kon sen zus, kao i da ne tre ba pre vi {e `u ri ti s tim. Ali tre ba u ne kom ra zum nom ro ku ot po ~e ti o to me jav nu ras pra vu – na vo di Ili}.

Po sla nik SPS-a De jan Ra den ko vi} ka `e da, ka da se ra di o Usta vu, i ako ga tre ba me wa ti, on da to tre ba da se ~i ni sa mo u in te re su gra |a na i ni zbog ~e ga dru gog.

Na pi ta we ka ko de fi ni sa ti {ta je od in te re sa za gra |a ne, Ra den ko vi} od go va ra da tre ba po ve sti jav -

O to me u ko jem prav cu bi i{le no ve ustav ne nor me za sa da ne ma ni na zna ka, tim pre {to u sa mom par la men tu Sr bi je ne ma zva ni~ ne ini ci ja ti ve da se u taj po sao kre ne. [ef po sla ni~ ke gru pe URS-a u Skup {ti ni Sr bi je Vla di mir Ili} ka `e za „Dnev nik“ da, ima ju }i u vi du opre de qe wa Uje di we nih re gi o na Sr bi je ve} kod sa mog osni va wa, a i to kom pred iz bor ne kam pa we, za to da Sr bi ja tre ba da se kre }e u prav cu de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je, „sva ka ko da po sto je oprav da ni zah te vi i raz lo zi da se Ustav me wa “.

- Po sto ji za i sta oprav da na kri ti ka od po je di nih po li ti~ kih par ti ja i ukup ne jav no sti da ovaj ustav ne od go va ra da na {woj re al no sti u mno gim aspek ti ma. Pre sve ga, ja tu vi dim po tre bu da se ze mqa da qe de -

nu ras pra vu, u ko ju bi se ukqu ~i li prav ni stru~ wa ci, SA NU, po sla ni ci, po li ti ~a ri, gra |a ni, sva ko ko ima da ka `e ne {to na tu te mu.

– Ali u po sao pro me ne Usta va ne tre ba u}i za rad po li ti kan stva.

Jed no stav no, tre ba pro me ni ti sa mo ono {to je bit no, gde se vi di da ne ko re {e we ni je iz vo dqi vo, da je zbog to ga za ko ~en ne ki pro ces – pri me }u je Ra den ko vi}.

Na opa sku da so ci ja li ste mno gi vi de kao cen tra li sti~ ku stran ku, ko ja kroz tu vi zu ru gra di svoj od nos pre ma dr `a vi, Ra den ko vi} ka `e: – Mi smo, to ni je taj na, po ka zi va li i osta li do sled ni da smo dr `a vo tvor na par ti ja. Kod nas se po {tu je i Ustav i za ko ni i na {i ka dro vi su, da sa da ne is pad ne da hva lim svo je i SPS, ta kvi bi li uvek.

Jo va no vi}: Po sled wi oslo nac pro pa le po li ti ke Li be ral no-de mo krat ska par ti ja i pre {est go di na bi la je pro tiv no vo u svo je nih ustav nih re {e wa. Li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} upo zo ra va za „Dnev nik“ na to da „pro blem s Usta vom iz 2006. go di ne ni je sa mo u ~i we ni ci da on ne do pu {ta no ra ma lan raz voj na {eg dru {tva i iz grad wu mo der ne dr `a ve“.

– Ovaj ustav je, za pra vo, i po sled wi oslo nac po li ti ke ko ja je uni {ti la Sr bi ju i ko ja je di rekt na pret wa op stan ku na {eg dru {tva i ze mqe – po ru ~u je Jo va no vi}. – Bi li smo usa mqe ni u kri ti ci ta kvog mo de la ure |e wa dr `a ve 2006. go di ne. U me |u vre me nu se krug onih ko ji de le na {e mi {qe we pro {i rio. Sma tram da po sto ji do voq no osno va da se mo men tal no za po~ ne, pr vo, raz go vor u dru {tvu da bi se ob ja sni lo qu di ma zbog ~e ga je nu `no pre u re di ti me |u sob ne od no se i stvo ri ti pret po stav ke za iz grad wu mo der ne Sr bi je, a po tom i u}i u taj po sao na ra ci o na lan na ~in. To je pr va oba ve za onih ko ji vo de ovu ze mqu, qu di ko ji su na vla sti, a mi kao opo zi ci o na stran ka svo jim po sto ja wem i ra dom sva ko dnev no ih na to pod se }a mo. cen tra li zu je, kao i da se even tu al no raz mi {qa o pro me ni iz bor nog si ste ma u prav cu vi {e iz bor nih je di ni ca da bi se obez be di la re gi o- nal na za stu pqe nost. Jed na ba nal na ~i we ni ca – ne ko je iz neo po da tak da vi {e od tre }i ne po sla ni ka do la zi iz Be o gra da. Sa mim tim, ni na{ par la ment ni je u pu noj me ri re pre zen ta ti van i ne re pre zen tu je ~i ta vu Sr bi ju- ka `e Ili}.

– Mo `da iz bor ni si stem ko ji je sa da na sna zi ni je od go va ra ju }i i ne do pri no si ja ~a wu lo kal nih sa mo u pra va. Iz ko jeg raz lo ga? Za la `e mo se za di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka i da mu se da ju ve li ka ovla {}e wa jer u da na {woj si tu a- ci ji sva ki gra do na ~el nik se, na

I kad je bi lo naj te `e, mi smo bi li dr `a vo tvor na stran ka, ni smo se do dvo ra va li gra |a ni ma ta ko {to }e mo da ra di mo ono {to je wi ma le po na ne ki na ~in, ve} smo po {to va li Ustav i za ko ne. To sto ji, mi od to ga od stu pa ti ne }e mo, mi je smo dr `a vo tvor na stran ka, to i vi de gra |a ni i da ju nam sve ve }e po ve re we. O~e ku jem da }e mo na na red nim iz bo ri ma do bi ti jo{ ve }u po dr {ku gra |a na upra vo iz tog raz lo ga {to smo prin ci pi jel ni, {to ra di mo svoj po sao i ne ba vi mo se ne kim mi nor nim stva ri ma i po lit kan stvom, ve} ba{ onim {to nam je po sao – a to je po li ti ka – pod vla ~i Ra den ko vi}.

S. Stan ko vi}

4

ekonomija

ponedeqak19.novembar2012.

SRBIJA NAJVE]I RASIPNIK ENERGIJE U EVROPI

Na{e ku}e greju ulice

Naj ve }i broj ku }a u Sr bi ji ne ma ni ka kvu izo la ci ju, pa su na {a do ma }in stva naj ve }i ra sip ni ci ener gi je u Evro pi. Po no vom za ko nu, sva ki no vi obje kat tre ba da ima izo la ci ju od 12 cen ti me ta ra sti ro po ra, ~i me se tro {i tri pu ta ma we ener gi je, pre no si RTS. Od tri mi li o na zgra da u Sr bi ji, 70 od sto ne ma izo la ci ju, ne sa mo po evrop skim stan dar di ma, ve} ni po na {im va `e }im do ma }im pro pi si ma. Otu da ne ~u di {to su na {a do ma }in stva naj ve }i ra sip ni ci ener gi je u Evro pi.

Vla da je od lu~ na da kroz ener get sku efi ka snost po boq {a kva li tet `i vqe wa i da {te di ener gi ju. Pr vi put ob u hva }e ni su i so ci jal ni sta no vi, a uvo -

|e wem ener get skih pa so {a na pra vqen je pr vi ko rak.

Mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} ka `e da je po ve }a we ener get ske efi ka sno sti pri o ri tet ra da ove Vla de i re sor nog mi ni star stva, a da je ciq da se do kra ja go di ne do ne se Za kon o ra ci o nal noj po tro {wi ener gi je i svi pod za kon ski ak ti, wih oko 30. „Da edu ku je mo gra |a ne, da po mog ne mo ne sa mo gra |a ni ma ne go i pri vre di i ko mu nal noj ene re ge ti ci, ka ko da bu de mo efi ka sni ji u {ted wi ener gi je. Da se ne ko ba vio ener get skom efi ka sno {}u u pret hod nom pe ri o du, mi da nas ne bi smo uvo zi li elek tri~ nu ener gi ju”, is ti ~e Mi haj lo vi }e va.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Akcije u minusu, „Imlek” na maksimumu

Skra }e na tr go va~ ka sed mi ca do ne la je pr vo ne ga tiv no kre ta wa in dek sa Be leks 15 od kra ja sep tem bra, pre sve ga usled tur bu len ci ja na glav nim svet skim ber za ma, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. Pre o kret tren da do ne kle je obes hra brio ula ga ~e pa je in ve sti ci o na ak tiv nost bi la naj sla bi ja u po sled wih me sec da na.

Ukup na re a li za ci ja u tr go va wu iz no si la je 1,3 mi li o na evra, dok je in deks Be leks 15 iz gu bio na vred no sti 1,6 od sto. Ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja na tr `i -

{tu od po ~et ka go di ne be le `i mi nus od 9,1 od sto.

Naj pro met ni ja har ti ja na tr `i {tu bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je sva ~e ti ri tr go va~ ka da na be le `i la pad vred no sti uz pro met od 37,6 mi li o na di na ra.

NIS je sa mo ne de qu da na ra ni je sti zao na ko rak od 700 di na ra uz ve li ki pri ti sak na stra ni tra `we da bi na kon pro du `e nog vi ken da usle di la ne ga tiv na ko rek ci ja od 3,5 od sto i pad na 670 di na ra. Kao naj li kvid ni ja ak ci ja do ma }eg tr `i {ta ko ju ku pu ju ma hom stra ni port feq ni in ve sti to ri, NIS je pr vi re a go vao na tur bu len ci je na svet skim tr `i {ti ma, dok je do pri nos pro me ni tren da dao i na gli rast ko ji je pret ho dio po di gav {i ovu har ti ju za de se tak da na oko de set pro ce na ta.

So li dan pro met od 37,6 mi li o na di na ra re gi stro vao je naj ve -

}i do ma }i gra |e vi nar „Ener go pro jekt hol ding„ i to pre sve ga za hva qu ju }i ne ko li ci ni tran sak c i j a po s led w eg tr g o v a~ k og da na. Na kon {to su u ok to bru ak ci je ove kom pa ni je pre ma {i le ni vo od 600 di na ra usle di lo je po ste pe no „hla |e we„ tr `i {ta te je tek pot kraj ove sed mi ce po ja ~a na in ve sti ci o na ak tiv nost na ovoj har ti ji. Uku pan pro met ak ci ja „Ener go pro jek ta„ iz no sio je 23,3 mi li o na di na ra, a uglav nom je ostva ren na ni vou od 540 di na ra.

Be o grad ski „Imlek„ za be le `io je pro met od 12,5 mi li o na di na ra, a za ni mqi vo je da je ova har ti ja pro te kle sed mi ce po sta vi la no vi isto rij ski mak si mum od 3.199 di na ra. Ipak, gro re a li za ci je je ostva ren u ra spo nu 3.100-3.150 di n a r a. Aero d rom „Ni ko la Te sla„ je po ras tao na 424 di na ra uz ne ve li ki pro met, prem da je ob ja vio pad do bi ti od sko ro 38 od sto kao po sle di ca ne mo gu} no sti na pla te po tra `i va wa od „Jat er vej za”. So li dan pro met i me sto me |u ak tiv ni jim har ti ja ma na {la je Ni {ka mle ka ra ko ja se za dr `a la na ni vou od 1.620 di na ra uz re a li za ci ju od 5,5 mi li o na di na ra.

Ban kar ske ak ci je ni su bi le pred met ve }eg in te re so va wa ula ga ~a pro te kle sed mi ce, iz u zev Ko mer ci jal ne ban ke, na vo de Sin te zi ni ana li ti ~a ri.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

109,9491

112,1930

114,7734

109,6126

Australija

dolar

1

88,8119

90,6244

92,7088

88,5400

Kanada

dolar

1

85,9717

87,7262

89,7439

85,7085

Danska

kruna

1

14,7387

15,0395

15,3854

14,6936

Norve{ka

kruna

1

14,9313

15,2360

15,5864

14,8856

[vedska

kruna

1

12,7160

12,9755

13,2739

12,6771

[vajcarska

franak

1

91,2593

93,1217

95,2635

90,9799

V. Britanija

funta

1

136,5789

139,3356

142,5403

136,1309

SAD

dolar

1

86,1063

87,8636

89,8845

85,8427

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 11. 2012. godine

dnevnik

Gradi se upola mawe stanova Pre ma bro ju iz da tih gra |e vin skih do zvo la, u sep tem bru je pri ja vqe na iz grad wa 761 sta na s pro se~ nom po vr {i nom 72,7 kva drat nih me ta ra, za 55,4 od sto ma we ne go u istom me se cu pro {le go di ne, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku (RZS). Od ukup nog bro ja sta no va u no vim stam be nim zgra da ma, 22,8 od sto }e bi ti gra |e no u zgra da ma s jed nim sta nom, s pro se~ nom po vr {i nom 118,6 me ta ra kva dr tat nih, a 71,2 od sto u zgra da ma s tri i vi {e sta no va, a wi ho va pro se~ na po vr {i na bi }e znat no ma wa i iz no si }e 55,6 kva dra ta.

U sep tem bru je ukup no iz da to 683 gra |e vin skih do zvo la, za 8,3

od sto ma we ne go u sep tem bru 2011, a in deks pred vi |e ne vred no sti ra do va ma wi je za 0,3 od sto. Po sma tra no pre ma vr sti gra |e vi na, iz da to je 77,2 od sto do zvo la za zgra de i 22,8 od sto za osta le gra |e vi ne.

Uko li ko se po sma tra ju sa mo zgra de, 69,8 od sto od no si se na stam be ne i 30,2 od sto na zgra de sa dru gom na me nom, dok se kod osta lih gra |e vi na naj ve }i deo od no si na ce vo vo de, ko mu ni ka ci o ne i elek tri~ ne vo do ve- 83,3 od sto. Pred vi |e na vred nost ra do va no vo grad we u sep tem bru iz no si 92,9 od sto od ukup no pred vi |e ne vred no sti ra do va.

Naj ve }a gra |e vin ska ak tiv nost za be le `e na je u Ju `no ba -

nat skoj obla sti, 59,2 od sto od pred vi |e ne vred no sti no vo grad we. Sle de Be o grad ska oblast, 9,6 od sto, Srem ska oblast, 4,6,

Ju `no ba~ ka oblast 4,2 i Ja bla ni~ ka oblast ~e ti ri od sto, dok se u~e {}a osta lih obla sti kre }u do 2,9 od sto.

NEMA DOVOQNO NOVCA ZA ZIMSKO ODR@AVAWE KOLOVOZA

Puteve treba posoliti sa jo{ dve milijarde Jav n om pred u z e } u „Pu t e v i Sr bi je” ne do sta ju dve mi li jar de di na ra za zim sko odr `a va we pu t e v a, upo z o r a v a ge n e r al n i di rek tor tog pred u ze }a Zo ran Drob wak po vo dom po ~et ka zim skog odr ` a v a w a. Za t o se od Vla de Sr bi je o~e ku je da obez be di no vac ko ji ne do sta je da u zim skom pe ri o du pu te vi bu du do bro odr `a va ni i bez bed ni. „Pu te vi Sr bi je” po ~e li su 15. no vem bra zim sko odr `a va we 9.449 ki lo me ta ra dr `av nih i 6.000 ki lo me ta ra lo kal nih sa o bra }aj ni ca. Pre ma re ~i ma Drob wa ka, po nu |e nih 900 mi li o na di na ra za odr `a va we lo kal nih pu te va je ne do voq no, pa bi se mo g ao pro b i t i bu x et, zbog ~e ga }e on on da, ka ko ka `e, do bi ti kri vi~ nu pri ja vu a do sta mu je, do da je, po sla s po li ci jom i tu `i la {tvom.

Ob ja {wa va da }e se pla ni ra nih 900 mi li o na di na ra po tro {i ti sa mo za ~i {}e we sne ga i za bo ra vqa se da su to pu te vi ko ji ni su pip nu ti ovu ce lu go di nu, ot ka ko je do ne ta ured ba o pre ka te go ri za ci ji, ko jom su te sa o bra }aj ni ce po ve re ne lo kal noj sa mo u pra vi i na ko ji ma sa da mo ra ju da se oba ve pri pre me za zim sko odr `a va we: da se za kr pe ru pe, o~i ste ka na li i pro pu sti, uklo ne od ro ni i ura di sig na li za ci ja. Za te po slo ve u star tu tre ba vi {e od mi li jar du di na ra, {to Vla da mo ra da zna.

Ina ~ e, mi n i s tar k a re g i o - nal n og raz v o j a i lo k al n e sa -

Ho }e mo li i ove zi me ova ko vo zi ti

„Ba~ka put” spreman Me |u spe ci ja li zo va nim pred u ze }i ma za zim sko odr `a va we je i „Voj vo di na put - Ba~ ka put”, ko ja je za du `e na za oko 71 ki lo me tar auto pu te va, 273 ki lo me tra ma gi stral nih, 459 ki lo me ta ra re gi o nal nih i 203 ki lo me tra op {tin skoh pu te va, a po kri va op {ti ne Ba~, Ba~ ku Pa lan ku, Ba~ ki Pe tro vac, Be o ~in, Be ~ej, Sr bo bran, Ku lu, Vr bas, Te me rin, @a baq, Ti tel, Pe tro va ra din i No vi Sad. Ka ko nam ka `u, u ma ga ci nu ima ju 3.700 to na so li, a 38 eki pa sa 180 rad ni ka ra di }e u tri sme ne. Ka ko ka `u, pri pre mqe no je osam pu tar skih vo zi la, 38 ka mi o na s po si pa ~i ma, osam uto va ri va ~a, trak to ra, ma {i na za uto var sne ga...

mo u p ra v e Ve r i c a Ka l a n o v i} iz j a v i l a je ne d av n o da je za 6.000 ki l o m e t a r a lo k al n ih pu t e v a Mi n i s tar s tvo fi n an -

si j a obe z eb d i l o ~e t i r i mi l i jar d e di n a r a, s tim da se 960.000 is k o r i s ti za zim s ko odr ` a v a w e, a 3,4 mi l i j ar d e

di n a r a za let w e i pe r i o d i~ n o odr ` a v a w e.

Zo ran Drob wak ka `e da je Zim ska slu `ba u pot pu no sti teh ni~ ki i teh no lo {ki sprem na za zim sku se zo nu odr `a va wa pu te va. Na ba vqe no je ukup no 57.700 to na so li, {to sa po sto je }im za li ha ma ~i ni 72.516,55 to na. Ukup na po treb na ko li ~i na dro bqe nog ka me nog agre ga ta i ri zle je 160.000 to na, a bi }e an ga `o va no 668 vo zi la i ka mi o na, 309 ma {i na, 822 pu ta ra i 188 teh ni ~a ra.

Auto pu te vi }e se po si pa ti ~i stom so li ~im po~ ne smr za vi ca i sneg }e se ~i sti ti ~im po~ ne da pa da, jer ne sme da ga na ko lo vo zu bu de vi {e od pet cen ti me ta ra. Drob wak pod se }a da se u svim evrop skim ze mqa ma za vre me ve li kih vre men skih ne po go da sa o bra }aj s auto pu te va is kqu ~u je, ka ko bi ka mi o ni mo gli da ~i ste sneg, sa mo se kod nas tra `i da ko lo vo zi bu du cr ni, u su prot nom se sma tra ka ko je zim ska slu `ba za ka za la. Pu te vi dru gog pri o- ri te ta po si pa }e se me {a vi nom so li i ri zle, a s tre }eg }e se tek ukla wa ti sneg. Me |u tim, po seb na bri ga se vo di o mo sto vi m a i osta l im zna ~ aj n im objek ti ma ko ji se kon tro li {u 24 sa ta dnev no da se ne bi za le di li. Ali, mo ra ju da sa ra |u ju i vo za ~i i obez be de ~e ti ri zim ske gu me za vo `wu po sne gu, ina ~e }e sa o bra }aj na po li ci ja ima ti po sla.

R. Dautovi}

U SAMOSTALNOM SINDIKATU VOJVODINE UPOZORAVAJU NA NEODR@IVU EKONOMSKU SITUACIJU

Sve je davno re~eno, potrebna su dela

Po sle ne {to vi {e od tri me se ca, od no sno 100 da na odka ko je for mi ra na Vla da Sr bi je, na vi {e ni voa se ana li zi ra wen rad. U jav no sti se, kao i uvek, ~u ju i po zi tiv ni i ne ga tiv ni uti sci, u za vi sno sti ko oce wu je i {ta se oce wu je. Za to vre me, u Sr bi ji je mno go ne za po sle nih i po to me smo me |u pr vi ma u Evro pi, stan dard gra |a na je sve ni `i, te {ko se `i vi, nov ca ne ma do voq no, sve je te `e za dr `a ti rad no me sto, a o otva ra wu no vih te {ko da se mo `e go vo ri ti. Na rav no, 100 da na je iz u zet no krat ko vre me da se ne {to dra sti~ no pro me ni, ali bi tre ba lo da je do voq no vre me na za pra vqe we ko ra ka ko ji bi ovu si tu a ci ju tre ba lo da pro me ne.

- Ne mo `e se re }i da od for mi ra wa Vla de Sr bi je ni je ni {ta ura |e no, ali {to se ti ~e sta wa u pri vre di, kao i obla sti ra da i za po sle no sti, ni je ura |e no ni {ta - ka `e pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne Go ran Mi li}. U na ja vi su iz me ne za ko na o ra du i o~e ku je mo da pred stav ni ci sin d i k a t a bu d u sa s tav n i deo

rad ne gru pe ko ja }e bi ti an ga `o va na u tom po slu. Ta ko |e, o~e ku je mo da se uva `e sta vo vi sin di ka ta jer smo i vi {e od de ce n i j e una z ad uka z i v a l i na pro ble me ko ji su pra ti li pri va ti za ci ju u Sr bi ji.

Po we go vim re ~i ma, sta we je nu `no me wa ti jer je sta ti sti ka po ra `a va ju }a, oko 28 od sto rad no spo sob nog sta nov ni {tva je

ko do na ci ja, a re~ je o mi li jar da ma evra, ali je mno go nov ca, prak ti~ no, ba ~e no, jer je po gre {no usme ra van - u po tro {wu ume sto u pri vre du. Sva ka dr `a va svoj raz voj te me qi na iz vo zu, a na{ iz voz je sve ma wi i ove go di ne }e mo za be le `i ti de fi cit od oko {est mi li jar di evra u od no su uvoz-iz voz.

Uvo zni lo bi je ve o ma jak, pa se

^e sto se de {a va da se evrop ske nor me po {tu ju na pa pi ru, a u stvar no sti ne, ka `e pred sed nik SSSV Go ran Mi li} ne za po sle no, bru to na ci o nal ni do ho dak je ve o ma ni zak, a naj go re je to {to se za du `u je mo da vra }a mo kre di te. Kraj we je vre me, na gla {a va Mi li}, da se svi uozbi qe i shva te u ko joj se si tu a ci ji na la ze na {a dr `a va i dru {tvo, da se o`i vi pri vre da, po spe {u je otva ra we ma lih i sred wih pred u ze }a, ula `e u raz voj pre ra |i va~ ke in du stri je...

- Mno go nov ca se u pro te klom pe ri o du sli lo u na {u ze mqu, kroz pri va ti za ci ju i pre -

uvo zi sva {ta, i za to je neo p- hod no da svi pre u zmu svoj deo od g o v or n o s ti za si t u a c i j u u ko joj se na la zi mo jer ve} 20 go di na to ne mo - ka `e Mi li}.

Za to je po treb no pred u ze ti hit ne ko ra ke jer vre me na vi {e ne ma, ali je ja ko va `no i da se s pri ~e pre |e na de la, da se ra di, uka zu je Mi li}. On is ti ~e da je ~i we ni ca je da se u Sr bi ji te {ko `i vi, da je eko nom ska kri za sna `no uz dr ma la na {u pri vre du, ali je i ~i we ni ca da

je mno go to ga mo glo bi ti iz beg nu to i po sle di ce su mo gle bi ti ma we.

- Tu pre sve ga mi slim na na ~in i vr stu na ko ji je pro ve de na pri v a t i z a c i j a pred u z e } a, jer smo od sa mog po ~et ka uka zi va li na ne ra vil no sti u mno go slu ~a je va. Ni je Sr bi ja je di na ze m qa ko j a je pro { la kroz tran z i c i j u i pri v a t i z a c i j u, ima li smo uvid u is ku stva dru gih dr `a va, ko je su pre nas to pro {le, a ume sto da ih ko ri sti mo i iza be re mo naj bo qa, ni smo to u~i ni li. Za to in si sti ra mo da se us po sta vi so ci jal ni di ja log ka ko se ne bi de {a va lo da se za ko ni iz obla sti ra da i rad nog pra va do no se bez u~e {}a sin di ka ta kao so ci jal nog part ne ra, da kle po stup ka u ko jem }e rav no prav no u~e stvo va ti dr `a va, sin di kat i po slo dav ci jer se mno go pu ta de {a va lo da sin di ka ti bu du do ve de ni pred svr {en ~in. Da kle, in si s ti r a m o na otvo r e n o s ti i jav no sti u ra du, ka ko se ne bi de {a va lo da se evrop ske nor me po {tu ju na pa pi ru, a u stvar no sti ne - ka `e Mi li}.

D. Mla|enovi}

ekOnOMiJA

dnevnik GRA\ANIMA VRA]ENA IMOVINA VREDNA 60 MILIONA EVRA

Re sti tu ci ja go to va za osam go di na Di rek tor Agen ci je za re sti tu ci ju Stra hi wa Se ku li} iz ja vio je da je gra |a ni ma do sa da vra }e na imo vi na u vred no sti od oko 60 mi li o na evra i da o~e ku je da }e ceo pro ces vra }a wa imo vi ne u Sr bi ji bi ti za vr {en za osam go di na. Pre ma we go vim re ~i ma, naj vi {e imo vi ne je vra }e no u Be o gra du, na op {ti na ma Sta ri grad i Vra ~ar jer tu, ka ko je re kao, ni je bi lo pri va -

pre da ju zah te va mart 2014. go di ne, Se ku li} je na po me nuo da bi do kra ja go di ne Agen ci ja mo gla do ob ra di ukup no 1.400.

Pre ma we go vim re ~i ma, ako pred me ti bu du sti za li do sa da {wim tem pom na kra ju tog ro ka bi se mo glo o~e ki va ti iz me |u 30.000 i 35.000 zah te va. U agen ci ji, ka `e Se ku li} ra di 150 za po sle nih, a ako taj broj bu de po ve }an po ve }a }e

Do sada je kroz restituciju vra}eno gotovo 1.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta ti za ci je i otu |e wa na ci o na li zo va ne imo vi ne, a op {ti ne su, ina ~e, vr lo za in te re so va ne za re sti tu ci ju i pto pu no sti sa ra |u ju sa Agen ci jom.

Se ku li} je Ta nju gu re kao da je gra |a ni ma do sa da vra }e no vi {e od 22.000 kva dr ga po slov nog pro sto ra, go to vo 1.000 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta i 27.000 gra |e vin skog ze mqi {ta. On je, me |u tim, na veo da je do sa da pod ne to 10.000 zah te va za re sti tu ci ju, a da je do ne to 1.000 od lu ka.

Se ku li} tvr di da je Agen ci ja od lu~ na da u sva kom de lu Sr bi je, u sva koj op {ti ni i gra du bu de vra }e no po ne {to ka ko bi se gra |a ni pod sta kli da upu te zah te ve za re si tu ci ju. Pod se tiv {i da je rok za

se {an se da po sao bu de okon ~an u na red nih osam go di na. „Sve pro ce ne su i{le na rok od 10 go di na, ali sma tra mo da je osam go di na rok u ko me }e se okon ~a ti po stup ci”, re kao je Se ku li}. Sve `al be, ko jih, ina ~e, ni je bi lo mno go, od bi je ne su, ka `e pr vi ~o vek Agen ci je za re sti tu ci ju. „U na red nom pe ri o du tre ba utvr di ti vred nost svih pod ne tih zah te va i onih slu ~a je va gde ne }e bi ti mo gu }e imo vi nu vra ti ti u na tu ri ve} }e se i}i na obe {te }e we”, ka zao je on da pred vi |e ni fond za te na me ne iz no si dve mi li jar de evra, s tim da iz nos po je di na~ nog obe {te }e wa ne mo `e bi ti ve }i od 500.000 evra.

ponedeqak19.novembar2012.

5

DU@NI^KA KRIZA MEWA NAVIKE BANAKA, ALI NE I U SRBIJI

Ni ko nam ne }e opro sti ti du go ve Du `ni ci Pri vred ne ban ke Za greb do bi li su ovih da na pi smo o ka kvom ni su mo gli ni da sa wa ju. Ban ka ih oba ve {ta va da je sprem na da im ot pi {e sve ka ma te i do 70 od sto glav ni ce uslov je da vra te ta ko de set ko van dug. Ko je od na {ih du `ni ka pro ~i tao ovu vest mo gao je sa mo da kon sta tu je: ka ko bi to le po bi lo....

Ali od ova ko dra sti~ nog ot pi sa ne ma ni {ta. Isti na, u Sr bi ji je ~ak pe ti na kre di ta pro ble ma ti~ na i pla }a wa ka sne.

Go ra od nas je sa mo Ukra ji na gde je taj pro ce nat 40 od sto. Ban ke u Sr bi ji se tru de da olak {a ju ot pla tu ka da ima pro ble ma ali ot pi sa, po go to go ova ko li ne ar nih, ne ma. Raz u me va wa ba na ka za pro ble me kli je na ta po sto ji a nu di se re fi nan si ra we i od la ga we ot pla te.

- Pro b lem ne n a p la t i v ih kre di ta je je dan od naj o zbiq ni jih iza zo va sa ko jim se su o ~a va ju ban ke u Sr bi ji - ka `e di r ek t or raz v o j a u sek t o r u sta nov ni {tva EFG Euro ban ke Vla dan Vi lo ti je vi}. - Na ma, kao ni ko le ga ma, ni je u in te re su da u bi l an s i m a dr ` i m o obez v re | e n e i ne n a p la t i v e kre di te ni da kli jen te gu ra mo u jo{ ve }e du bi o ze. Ciq nam je da im po mog ne mo da re {e pro blem. Gra |a ni oba ve ze iz mi ru ju re dov no, kod stam be nih zaj mo va ~ak 98 od sto pla }a na vre me, a kod osta lih 95 od sto.

Si tu a ci ja je do bra i kod ve li kih i ma lih pred u ze }a, naj vi {e te {ko }a ima ju pred u zet ni ci i mi kro fir me. Ka da na sta ne pro blem po ku {a va mo pr vo da pu tem re struk tu i ra wa kre di ta kon so li du je mo kli jen ta,

Stan do 18 meseci Ka da su is cr pqe ne sve mo gu} no sti sle di pri nud na na pla ta i pro da ja. Ban ka ple ni sta no ve ku }e, lo ka le, auto mo bi le, teh ni~ ke ure |a je... In te re so va we za ku po vi nu sta no va je sla bo a u EFG ban ci ka `u da od po kre ta wa po stup ka za re a li za ci ju hi po te ke pa do pro da je u pro se ku pro |e 18 me se ci. Sve za vi si od lo ka ci je - naj la {e se pro da ju sta no vi u Be o gra du i No vom Sa du. Osta la me sta su mno go du `e na ~e ka wu. od no sno da ni vo ra te i di na mi ku ot pla te uskla di mo sa re al nim mo g u} n o s ti m a kli j en t a.

Od n o s no pro d u ` a v a m o rok pla }a wa, ide mo na grejs pe riod a kli jent on da pla }a sa mo ka ma tu dok glav ni ca mi ru je.

On mi sli da je do no {e we Za ko na o re dov no sti pla }a wa kqu~ no za re {e va we pro ble ma ne l i k vid n o s ti pri v re d e, {to mo `e znat no da do pri ne se sma we wu obi ma pro ble ma ti~ nih kre di ta u ban kar skom sek to ru.

U OTP ban ci ka `u da ima pro ble ma sa na pla tom, ali da

pro ce nat ta kvih zaj mo va ni je na alar mant nom ni vou.

- Si tu a ci ja u Sr bi ji je znat no bo qa ne go u Hr vat skoj, jer su gra |a ni ma we za du `e ni - ka `e di rek tor po slov nog sek to ra i za me nik pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra ove ban ke Ivan Ra doj ~i}. - Na pla ta je kod nas ~ak po boq {a na za hva qu ju }i ak tiv nom pri stu pu ban ke. Kad god je to mo gu }e re struk tu i ra mo oba ve ze i tru di mo se da sa kli jen ti ma na |e mo pra vo re {e we. ^e sto to ide kroz kre di te za re fi nan si ra we gde sa be re mo sve oba ve ze kli jen ta. Ka da pro gra mi ra mo

taj no vi za jam tru di mo se da ra tu pri la go di mo mo gu} no sit ma kli jen ta.

U Folks ban ci be le `e kon stan tan po rast pla sma na ko ji ka sne. Po ku {a va ju da po mog nu, ali to, ka `u, ni je uvek la ko.

- Dok god ban ka ima kon tak te sa kli jen tom i on ima vo qe i za in te re so va no sti da se pro blem re {i sma tra mo da ima osno va za od re |i va we olak {i ca kod ot pla te - ka `e Kri sti na Mar ko vi} iz te ban ke. - Odo bra va mo kon ver zi je i no vi kre dit u di na ri ma. Ob je di wa va we vi {e zaj mo va i pri tom se tru di mo da ra ta bu de ni `a ne go zbir po sto je }ih. Mi slim da ni je sve sa mo u te {ko }a ma kli je na ta ne go efi ka snost na pla te za vi si mno go od po sto je }e za kon ske re gu la ti ve. Efi ka san sud ski, van sud ski i ste ~aj ni po stu pak mo gu znat no po boq {a ti br zi nu i ni vo na pla te pro ble ma ti~ nih pla sma na.

U Er ste ban ci ka `u da ni vo pro ble ma ti~ nih zaj mo va stag ni ra, a ne gde be le `e i pad. Kao po mo} nu de sli~ no kao i ko le ge pro du `e we ro ka ot pla te i grejs pe riod. Ima ju i sa vet za one ko ji ka sne - ka `u da je naj bit n i j e da kli j ent {to pre oba ve sti ban ku da ima pro ble ma kod ot pla te i to pre ne go {to do |e do ka {we wa. U toj pr voj fa zi ban ka ri ima ju {i rok spek t ar mo g u} n o s ti da pro blem re {e. dok je ksni je sve te `e. Ta da ban ka mo ra kre dit da kla si fi ku je u lo {i ju ka te go ri ju a to po sku pqu je za jam i za kli jen ta i za ban ku, pa je i na la `e we ade kvat nog re {e wa te `e.

D. Vujo{evi}

6

dru[tvo

ponedeqak19.novembar2012.

dnevnik

SR BI JA IMA JO[ DE SE TAK DA NA DA ULO @I PRI GO VOR NA PRE SU DU SU DA U STRA ZBU RU

Rat ne dnev ni ce za ve te ra ne na du gom {ta pu Ma da je Sr bi ji osta lo jo{ de se tak da na da od lu ~i o to me da li }e ulo `i ti `al bu na od lu ku Me |u na rod nog su da za qud ska pra va u Stra zbu ru na is pla tu rat nih dnev ni ca, ra zna udru `e wa rat nih voj nih ve te ra na “pre pu ca va ju” se o to me ko ima pra vo da or ga ni zu je re zer vi ste i pri ku pi wi ho vu do ku men ta ci ju da bi svi do bi li rat ne dnev ni ce.

Na i me, Sud u Stra zbu ru do neo je pre su du ko jom Sr bi ja mo ra da is pla ti dnev ni ce rat nim ve te ra ni ma iz 1999. go di ne. Sud ski epi lo gom prav du su “is te ra la” tri de se to ri ca re zer vi sta ko ji su se obra ti li tom su du, a pred istom sud skom in stan com ~e ka jo{ 8.500 zah te va ne voq ni ka. Od mah na kon ob ja vqi va wa pre su de iz Stra zbu ra, svi voj ni re zer vi sti iz 1999. go di ne po na da li su se da }e i oni ostva ri ti pra vo na rat ne dnev ni ce. Tim pre {to su rat ne dnev ni ce po je di ni voj ni re zer vi sti iz ne kih de lo va Sr bi je do bi li i bez pre su de u Stra zbu ru. No, sud ska od lu ka u Stra zbu ru ni je ko na~ na jer Sr bi ja ima pra vo `al be do 26. no vem bra.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi} us tvr dio je da }e rat ni ve te ra ni ko ji ma dnev ni ce ni su is pla }e ne bi ti is po {to va ni kao i svi osta li, do da ju }i da }e Vla da tim po vo dom pred u ze ti od go va ra ju }e me re.

Me |u tim, u pro jek ci ja ma bu xe ta za na red nu go di nu na kna da za re zer vi ste ni je nig de ura ~u na ta, iako se

pro ce wu je da }e Sr bi ji tre ba ti naj ma we ~e ti ri mi li jar de di na ra da bi is pla ti la sve one ko ji ni su do bi li rat ne dnev ni ce za da ne mo bi li za ci je od 24. mar ta do 26. ju na 1999. Jo{ uvek se i ne zna u ~i joj nad le `no sti bi mo gla bi ti is pla ta rat nih dnev ni ca pa se ta ko po mi we da je to po sao za Mi ni star -

Uz po mo} udru `e wa ili ~e ka ti dr `a vu Dok se po kre ti i udru `e wa ve te ra na i voj nih re zer vi sta pre pu ca va ju, dr `a va jo{ }u ti i ne zna {ta }e i ka ko da qe ~i ni ti.

Ima na go ve {ta ja da se ne }e ni `a li ti na pre su du Su da u Stra zbu ru, {to zna ~i da }e pri sta ti na to da is pla ti rat ne dnev ni ce svim re zer vi sti ma iz 1999. go di ne. No, ka da ta od lu ka o is pla ti rat ne dnev ni ce bu de do ne ta, svi re zer vi sti }e jav nim po zi vom o to me bi ti oba ve {te ni. U tom oba ve {te wu bi }e na ve de no i na ko ji na ~in }e se ostva ri va ti pra vo na na kna du i u ko jem ro ku mo ra ju pod ne ti tra `e nu do ku men ta ci ju. To, pak, zna ~i da im ne }e bi ti po treb no ni ka kvo udru `e we ili po kret da bi ostva ri li pri zna to pra vo ve} }e to mo }i da ura de li~ no i di rekt no. Zbog to ga je na wi ma da sa mi od lu ~e da li }e se sa da ukqu ~i va ti u bi lo ka kvo udru `e we ili po kret, pla }a ti ~la na ri nu i una pred se od ri ca ti de set od sto na dok na de na ime rat nih dnev ni ca ili }e sa ~e ka ti od lu ku Sr bi je i jav ni po ziv na ko ji }e se li~ no ja vi ti. stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke ili za Mi ni star stvo od bra ne. Ni jed no ni dru go mi ni star stvo jo{ uvek ni je na ~i sto s ti me da li bi, u slu ~a ju da Sr bi ja ne ulo `i `al bu ili da ona bu de od bi je na, to pri pa da lo wi ma i da li za su mu ko ju tre ba is pla ti ti oni tre ba da do bi ju uve }a ni bu xet u na red noj go di ni.

Dok se ~e ka ko na~ na pre su da Su da u Stra zbu ru, re zer vi sti ko ji

VOJ VO \AN SKI IN STRU MENT IZ RA DI O NI CE BE LE MI ^IKA

Ve ro u ~i teq iz ra |u je ci tre

No vo be ~e jac Be la Mi ~ik od 1993. go di ne stva ra mu zi~ ke in stru men te u sto lar sko - ko lar skoj ra di o ni ci ko ju je na sle dio od de de. On je po zna ti maj stor za iz ra du i odr `a va we in stru me na ta, na ro ~i to onih tra di ci o nal nih, po ma lo za bo ra vqe nih, ali ka rak te ri sti~ nih za voj vo |an sko na sle |e.

Je dan od wih su i ci tre. Ka `e da ci tre pro da je uglav nom po Voj vo di ni, a da su kup ci ma hom ov da {wi Ma |a ri. U svom gra du pro da oko tri ~e tvr ti ne ci tri, a osta lo u Ma |ar skoj i

su osta li bez dnev ni ce – jer ima oko 10.000 onih ko ji su na osno vu od lu ke Vla de Sr bi je do bi li u pro se ku po 200.000 di na ra – pri ja vqu ju se ne kom od udru `e wa u~e sni ka oru `a nih su ko ba ili po kre ta ve te ra na. Na i me, Sa vez rat nih ve te ra na Sr bi je od lu ~io je da pre dva me se ca, a od mah na kon ve -

ko l i k o sa s ta v qa w e in s tru men ta. Sva ki deo mo ra po seb no da se iz ra |u je, da se {mir gla, ren da, su {i...

- Do sa da sam na pra vio oko 350 ci tri. Na po ~et ku, ka da sam po ~ eo da iz r a | u j em in stru men te, iz la gao sam ih na ra znim fe sti va li ma na rod nog stva ra la {tva. Me |u tim, u zad we vre me ne ma po tre be za tim, jer me qu di sa da i sa mi zo vu – ve li Be la ko ji da nas go di {we ura di de se tak in stru me na ta, ~i jom pro da jom do pu wa va ku} ni bu xet.

sti iz Stra zbu ra, po zo ve rat ne re zer vi ste da mu se ja ve, u~la ne, do sta ve do ku men ta ci ju i da ju pu no mo} advo ka tu ko ji }e ih za stu pa ti da bi sprem ni do ~e ka li od lu ku dr `a ve da is pla ti rat ne dnev ni ce. Ta ko Udru `e we u~e sni ka oru `a nih su ko ba na pro sto ru bi {ve Ju go sla vi je u No vom Sa du, ko je je deo Sa ve za rat nih ve te ra na u Sr bi ji, pri ma do ku men ta ci ju rat nih re zer vi sta i od ba cu je op tu `be

Po kre ta ve te ra na da to ~i ni na ne za ko nit na ~in.

– Po kret ve te ra na je stran ka, a mi smo udru `e we ko je se za i sta sta ra o rat nim ve te ra ni ma i re zer vi sti ma. Ta~ no je da na pla }u je mo 300 di na ra od re zer vi sta, ali to je re dov na ~la na ri na za na {e Udru `e we i ona se ne mo ra pla ti ti. Tu ~la na ri nu i ne uzi ma mo od rat nih voj nih in va li da ili su pru ga po gi nu lih rat ni ka. Uko li ko re zer vi sti da ju pu no mo} advo ka tu kog smo an ga `o va li, a do pre dva de se tak da na to je bio Sr |an Alek si} a sa da je Mi lan Pe tro vi}, oni pri sta ju i na to da we mu, na kon {to do bi ju no vac na ime rat nih dnev ni ca, pri pad ne de set

od sto ukup nog iz no sa. Da kle, sve ra di mo po za ko nu, ni kog ne va ra mo ni ti obe }a va mo re zer vi sti ma da }e si gur no do bi ti no vac, ve} im sa mo omo gu }a va mo da, ka da dr `a va do ne se od lu ku o is pla ti rat nih dnev ni ca, od mah do wih i do |u – ob ja snio je za na{ list pred sed nik Udru `e wa u~e sni ka oru `a nih su ko ba na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je u No vom Sa du @eq ko Vu ke li}, do da ju }i da je re zer vi sti ma do voq no da pre da ju fo to ko pi ju voj ne kwi `i ce u ko joj je upi sa no da su bi li mo bi li sa ni u vre me NA TO-ove agre si je.

Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra Po kre ta ve te ra na Mi ro slav Ta si}, pak, tvr di za na{ list da

to, ali i mno ga dru ga udru `e wa {i rom Sr bi je, ne za ko ni to na pla }u ju ~la na ri ne u iz no su od 300 do 1.000 di na ra, do da ju }i da Po kret ve te ra na ne ma ni {ta s pri ku pqa wem do ku men ta ci je voj nih re zer vi sta i ve te ra na te da ta kvu ak ci ju sma tra ne za ko ni tom.

– Ape lu je mo na ve te ra ne da ne na se da ju na ma hi na ci je po je di na ca ko ji se pred sta vqa ju kao funk ci o ne ri Po kre ta – re kao je Ta si}. – Tra `i li smo od dr `av nih in sti tu ci ja i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va da pre i spi ta ju la `ne pred stav ni ke Po kre ta ve te ra na ko ji {i rom Sr bi je oti ma ju no vac od ve te ra na na kon od lu ke Me |u na rod nog su da u Stra zbu ru. O~e ku je mo da po li ci ja uhap si one ko ji zlo u po tre bqa va ju ime Po kre ta.

On nam je po tvr dio da je advo kat Sr |an Alek si}, ko ji je, ina ~e, za stu pao ni {ke re zer vi ste ko ji su do bi li pre su du su da u Stra zbu ru, s Po kre tom ve te ra na Sr bi je pot pi sao spo ra zum da za stu pa sve re zer vi ste ko ji `e le da ostva re isto pra vo. No vo sad sko Udru `e we u~e sni ka oru `a nih su ko ba na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je se ta ko |e, iako tvr di da ne ma ve ze s Po kre tom ve te ra na Sr bi je, po zi va lo na istog advo ka ta. Na pi ta we ka ko je to mo gu }e ako ne ma ju ni ka kve ve ze, @eq ko Vu ke li} nam je od go vo rio da je Alek si} pri stao da ra di i za wih, ali da je pre dva de se tak da na ja vio da je “pre za u zet” i da su zbog to ga an ga `o va li no vog advo ka ta.

Q. Ma le {e vi}

DO PUN SKI RAD U ZDRAV STVU I DA QE IZA ZI VA PO LE MI KE

Ko rist za pa ci jen te i usta no vu ili iz vor ko rup ci je Od ka ko je u zdrav stvo uve den do pun ski rad ne pre sta ju po le mi ke i raz li ~i ta re a go va wa i gra |a na i sa mih zdrav stve nih rad ni ka na we go vu oprav da nost. Naj ve }i broj kri ti ka na do pun ski rad od no si se na mo gu} nost zlo u po tre be, od no sno sma tra se da je on glav ni iz vor ko rup ci je. Na ovu mo gu} nost po seb no uka zu ju udru `e wa ko ja se ba -

je u ovim te {kim vre me ni ma i op {toj bes pa ri ci on je dan od do dat nih pri ho da.

- Pre ma od lu ci Mi ni star stva zra vqa do bi ja li smo do zvo le za do pun ski rad za od re |e ne uslu ge, a sve pre ma va `e }em za ko nu ko ji pre ci zno de fi ni {e di sci pli ne gde se mo `e od vi ja ti do pun ski rad a gde ne - ka `e di rek tor Kli ni~ -

Za kon li mi ti ra „pre ve li ku” za ra du Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne ima mno go me di cin ske opre me, vi so ko so fi sti ci ra ne, sta re ne ko li ko go di na ili pot pu no no ve.

Za do bar deo opre me na hi rur gi ji, Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo ili Ur gent nom cen tru su is te kli ga rant ni ugo vo ri pa se ja vqa pro blem ser vi si ra wa, a za to ne po sto je na men ska sred stva u do voq noj ko li ~i ni.

Sva ke go di ne broj uslu ga ra ste pre ko pre ba ~a ja pla na za pet do se dam od sto. Ovo se naj vi {e pre la ma pre ko le |a za po sle nih ko ji ra de vi {e. U naj ve }em bro ju slu ~a je va po ve }a no an ga `o va we ne mo `e mo da im pla ti mo, li mi ti ra nas i za kon. Za to nam je do pun ski rad je di ni iz vor pri ho da, da mo `e mo da za ra di mo to li ko da za po sle ni ma mi ni mal no po ve }a mo pla tu - ka `e dr Dra {ko vi}. ve za {ti tom pra va pa ci je na ta kao i po je di ne ne vla di ne or ga ni za ci je, kao na pri mer „Dok to ri pro tiv ko rup ci je”, ko ja se za la `u za uki da we in sti tu ci je do pun skog ra da.

Me |u tim, me nax men ti zdrav stve nih usta no va ko je su uve le do pun ski rad i za ko ji ima ju do zvo lu Mi ni star stva zdra vqa, tvr de da je on i te ka ko ko ri stan i za pa ci jen te i za zdrav stve nu usta no vu ko joj

kog cen tra Voj vo di ne prof. dr Dra gan Dra {ko vi}. - Do bi li smo pre ko 150 do zvo la za do pun ski rad od hi rur gi je, in ter ni sti~ kih gra na, ne u ro lo {kih gra na... Za kon pre ci zno od re |u je da se do pun ski rad ne mo `e or ga ni zo va ti u ra di o lo {koj di jag no sti ci, ni svu da ta mo gde po sto je li ste ~e ka wa. Ima mo pot pu no odvo je ne si ste me ra da za do pun ski rad u od no su na sred stva

ko ja do bi ja mo od Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we za re do van rad i le ~e we osi gu ra ni ka.

In te re so va wa gra |a na ima, ali mi slim da se o do pun skom ra du vi {e pri ~a ne go {to je to ne ki ve li ki iz nos, a za nas i tih ne ko li ko mi li o na di na ra me se~ no mno go zna ~e. Do pun ski rad je ko ri stan ka ko za pa ci jen te ta ko i za usta no vu.

Za ra |e na sred stva nam mno go zna -

~e i da wih ne ma prak ti~ no ne bi mo gli da funk ci o ni {e mo, jer iz tih sred sta va is pla }u je mo „pre ko broj ne” za po sle ne, od no sno one za ko je Fond ne pla }a, a na ko je nas za ko ni oba ve zu ju da ih ima mo: pro tiv po `ar na za {ti ta, obez be |e we, slu `be za odr `a va we... Ta ko |e ta sred stva idu u in ve sti ci je, bi lo za ku po vi nu no ve opre me, re kon struk ci ju obje ka ta...

J. Bar bu zan

KA KO PRO TIV KO RUP CI JE U ZDRAV STVU

u dru gim ze mqa ma. Ne ma ve li kih po rux bi na kao ne ka da, ali raz u me si tu a ci ju u ko joj se na la ze qu bi te qi mu zi ke.

- Ni je da nas isto kao {to je to bi lo pre {est ili se dam go di na, ali sve ja to raz u mem.

Ni su in stru men ti sla ni na i hleb pa da ih je po treb no ku po v a t i sva k i dan. Oni su, ipak, luk su zna ro ba – pri ~a Be la.

Ka `e da je za iz ra du jed ne ci tre po treb no naj ma we ne de qu da na ra da i do da je da iz ra da ni je to li ko kom pli ko va na

Be la se kao de te za in te re so vao za ovaj za nat, jer je `e leo da na pra vi do bar in stru ment za se be. Sam se sna la zio, a zna we ko je je “ukrao“ od oca i de de po ~eo je da pri me wu je na de lu.

- De da mi je uvek go vo rio da is ku stvo pra vi maj sto ra i da je va `no sam da is pe ~e{ svoj za nat – se }a se ovaj No vo be ~e jac, ko ji, osim {to vre me pro vo di u svo joj ra di o ni ci, ra di i kao na stav nik ve ro na u ke, a ba vi se i p~e lar stvom. @. Ba la ban

I le ka ri ho }e da zna ju ko uzi ma pa re Gra |a ni tvr de da ko rup ci ja u zdrav stvu po sto ji, ali za to, za pra vo, po sto ji ma lo do ka za, ka `e di rek tor ka Le kar ske ko mo re Sr bi je Ta tja na Ra do sa vqe vi}. I le ka ri `e le da zna ju ko je uzeo no vac, da ne bi bi la op tu `i va na ce la stru ka, a sva ki deo dr `a ve tre ba da ra di svoj po sao, is ti ~e Ra do sa vqe vi} i po ru ~u je da sa mo tre ba pri me ni ti po sto je }e za ko ne i pra vil ni ke.

Ra do sa vqe vi} na po mi we da Sr bi ja ima ve o ma do bar pra vil -

nik o na ~i nu ogla {a va wa le ko va i le ko vi tih sred stva, ali je pro blem {to se ne po {tu je: - Ko rup ci ja ve za na za far ma ce ut sku in du stri ju ni je ka rak te ri sti~ na sa mo za ze mqe u tran zi ci ji, ne go i raz vi je ne ze mqe, jer je to tre }a in du stri ja po ja ~i ni u sve tu i ona sto ji iza onog ~u ve nog iz ve {ta ja po ko me smo na 34. me stu po kva li te tu zdrav stve ne za {ti te.

Pre ma we nim re ~i ma, pro tiv ko rup ci je u od no su le ka ra i far ma ce ut skih kom pa ni ja mo `e se bo ri ti pri me nom po sto je }ih za ko na, od no sno pra vil ni ka.

Ko men ta ri {u }i ak ci ju „Hi po krat„, Ra do sa vqe vi }e va is ti ~e da su ne ke stva ri kod nas re {e ne bo qe ne go u Hr vat skoj.

- Po sto ji kli ni~ ka auto no mi ja i ja, kao le kar, iza bra }u le ko ve za ko je mi slim da su naj bo qi u da tom tre nut ku za da tog pa ci -

jen ta - ka `e di rek tor ka Le kar ske ko mo re.

Ra do sa vqe vi }e va ka `e i da in sti tu ci ja na ~i jem je ~e lu mo `e da re a gu je sa mo ka da je ko rup ci ja do ka za na: - Le kar ska ko mo ra od u ze la je dve li cen ce po na lo gu su da zbog de la ko rup ci je, a po sled wi iz ve {taj ko ji smo do bi li od su da je pre ot pri li ke dve go di ne, za to ne mo `e mo go vo ri ti o ko rup ci ji ako ne po sto ji pra vo sna `na sud ska od u ka.

No vi bro je vi ser vi sa Te le ko ma Sr bi je Te le kom Sr bi ja uveo je no ve krat ke bro je ve kon takt cen ta ra i ser vi snih slu `bi, a do pro me ne je do {lo zbog no vog pla na ras po re da nu me ra ci je, ko ji je do ne la Re pu bli~ ka agen ci ja za elek tron ske ko mu ni ka ci je.

Ser vis “Ta~ no vre me” ubu du }e }e se po zi va ti na broj 195, “Pre da ja te le gra ma te le fo nom” na 1961, “Bu |e we” }e mo }i da se na ru ~i na broj 19811, a “Raz ne in for ma ci je” }e mo }i da se

do bi ju na broj te le fo na 19812. Ser vi si Ver ski ka len dar, Me te o ro lo {ki iz ve {ta ji i Lo to iz ve {ta ji od sa da }e se na la zi ti na bro ju 19822, na ko jem }e se ja vqa ti go vor ni auto mat, dok se Kon takt cen tar za pri ja vu smet wi mo `e do bi ti na broj te le fo na 19771. Pro me wen je i broj ser vi sa za Me |u na rod ne in for ma ci je i sa da je 19011, kao i Kon takt cen tra za in f or m a c i j e o Open uslu g a m a

19813. Ser vis te le fon ski ime nik mo }i }e da se do bi je na broj 11811, a Kon t akt cen t ar za pro d a j u Open uslu ga 19818.

Ko ri sni ci fik sne i mo bil ne mre `e tog ope ra te ra mo }i }e do 31. de cem b ra da kon t ak t i r a j u ser v i s ne slu `be i kon takt cen tre po zi va wem sta rih i no vih bro je va, dok }e od 1. ja nu a ra na red ne go di ne va `i ti sa mo no vi bro je vi.

N. R.

Novosadska ponedeqak19.novembar2012.

Ko la `i Ve ri ce Mi lo {e vi} u SNP-u

„Sna ga vo qe kao in stinkt”

Iz lo `ba ko la `a Verice Milo{evi} bi }e otvo re na su tra u 18.30 ~a so va u Srp skom na rod nom po zo ri {tu, Po zo ri {ni trg 1.

Ma n i f e s ta c i j u }e otvo ri ti Gordana \ur|evi} Dimi}, Pero Zubac, Ra{a Peri} i Radule Bo{kovi}.

A. Va.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad u po ne de qak }e se od no si ti na Te le pu, a u uto rak u Ko vi qu, na Kli si, Sla noj ba ri, Vi dov dan skom na se qu i Kli san skom bre gu.

Tra v u, li { }e, gra w e, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

oba v e z a, bo q om bri g om za part ne ra ili pro na la `e wem fo ku sa.

N. R.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

Pri ru~ nik za u~e we o ho lo ka u stu Pro mo ci ja Pri ru~ ni ka za u~e we o ho lo ka u stu odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Klu bu Je vrej ske op {ti ne, u Je vrej skoj ulici 11.

O pri ru~ ni ku go vo re glav ni i od go vr ni ured nik Iz da va~ ke ku }e „Pla to ne um“ Du{an Vuji~i}, dr Milan Koqanin, Aleksandar Ne}ak, pro fe so ri Aleksandar Popovi} i Jelka Bo`in.

S. Kr.

Skup bo ra ca Bor c i 29. her c e g o v a~ k e udar n e di v i z i j e sa s ta } e se sutra u 10 ~a so va u Klu bu bo raca, ko ji se na la zi u Zmaj Jovi n oj uli c i 3/1, ka k o bi obele `i li 69 go di na od for mi ra wa di vi zi je.

Po zi va ju se bor ci, sim pa ti ze ri i po {to va o ci bor be nih tra di ci ja ove di vi zi je da u {to ve }em bro ju pri su stvu ju sa stan ku.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Sna ga vo qe kao in stinkt“ Keli Makgonigal. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Sna ga vo qe kao in stinkt za mi {qe na je kao pro gram u ko me ~i ta o ci ko rak po ko rak po sta vqa ju ci qe ve, ja ~a ju sa mo kon tro lu i uno se `i vot ne pro me ne, bi lo da su one po ve za ne s gu bit kom ki lo gra ma, sti ca wem fi nan sij ske sta bil no sti, sma wi va w em stre s a, pri h va t a w em

U JE VREJ SKOJ OP [TI NI

NA MA LOM SAJ MU LE PIH STVA RI

Ru~ ni ra do vi ukra si li „Stu dio M” Ma li sa jam le pih stva ri, dva de set ~e tvr ti po re du, odr `an je ju ~e u “Stu di ju M”, a po se ti o ci su ima li pri li ku da vi de ru~ ne ra do ve 53 iz la ga ~a.

- Pred me ti ko ji se pro da ju su ve }i nom uni ka ti ili su pra vqe ni u ma lim se ri ja ma - re kla je or ga ni za tor ka saj ma Biqana Duda{. - Iz lo `e ni su na kit, sa pu ni, pri rod na ko zme ti ka, igra~ ke, ode }a, tor be kao i ra zna de ko ra ci ja za ku }u. Ce ne se kre }u od sim bo li~ nih 100 di na ra, pa do ne ko li ko hi qa da di na ra, ko li ko ko {ta ju ne ki slo `e ni ji ko ma di ode }e ili tor be ko je su kom pli ko va ni je. Broj iz la ga ~a je uglav nom isti, ali ima mo sve ve }i broj pri ja vqe nih, pa bi ra mo naj bo qe. Gle da mo da ne bu du uvek isti ne go da ima mo no ve, a na ro ~i to da je mo {an su oni ma ko ji po ~i wu, jer

Foto: S. [u{wevi}

`e li mo da im pru `i mo po dr {ku ka ko bi ra di li da qe.

Gra |a ni ko ji `e le da po se te ovaj ma li sa jam, a ovog pu ta to ni su us pe li, ima }e po no vo pri li ku 8. de cem bra, ta ko |e u “Stu di ju M”.

- Sa jam je odr `a van i na dru gim me sti ma, ali ovo nam naj vi {e od go va ra. Ve o ma je pro stra no i ima me sta za sve iz la ga ~eka `e Du da{.

A. Va.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8.30 do 13.30 sa ti Pa ri ske ko mu ne 8, Bo go bo ja Ata nac ko vi }a; od 11 do 12.30 sa ti Som bor ska ram pa, Ka men din ska, Ra di vo ja Lo le \u ki }a; od 11 do 15 sa ti po li cij ski na stav ni cen tar na Kli si; od 8 do 9.30 sa ti Fu to {ki put 93-99, 93D, NIS pum pa. Ka}: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim

uli ca ma na se qa. Svilo{: od 9 do 15 ~a so va ce lo na se qe. Grabovo: od 9 do 15 ~a so va ce lo na se qe. Lug: od 9 do 15 ~a so va ce lo na se qe. Bano{tor: od 9 do 15 ~a so va ce lo na se qe sa vi kend na se qi ma pre ma Su se ku; od 8.30 do 12.30 sa ti vi kend na se qe Pa vli{.Beo~in: od 8 do 13 ~a so va deo Gor weg [a ko tin ca.

V remeploV „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Va zdu ho plo vac do kra ja `i vo ta U [e gri nu (Ru si ja) 19. novembra 1919. go di ne ro |en je \or |e Munk, sa o bra }aj ni in `e wer i strast ni va zdu ho plo vac. We gov otac Ar tur, le kar iz Su bo ti ce, kao austro u gar ski ofi cir za vre me Pr vog svet skog ra ta za ro bqen u Ru si ji, ostao je u woj i o`e nio se, da bi se ka sni je sa po ro di com vra tio u rod ni grad. Jo{ kao de -

~ak, \. Munk se pri vo leo va zdu ho plov stvu i ostao mu ve ran do kra ja `i vo ta (No vi Sad 1994.).

On je kon stru i sao pr vi do ma }i po sle rat ni avion ko jim je i le teo na pro va maj skoj pa ra di u Be o gra du 1949. U to vre me se po sve tio i le te }im zma je vi ma, sa i bez mo to ra, pre te ~a ma da na {wih po pu lar nih pa ra glaj de ra.

N. C.

Vi zan tij ska u~e nost i fi lo zo fi ja

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Pro m o c i j a kwi g e „Vi z an tij ska u~e nost i fi lozo fi ja” bi }e odr `a na su tra u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Go vo ri }e dr Vera Jani}ijevi}, dr Miodrag Vukovi} i Dragomir Xambi}.

T. G.

8

ponedeqak19.novembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Se dam de ~a ka do bi lo ime Lu ka Devoj~ice Ire na - Al me i Jo va na Bra ku sa, Pe tra Zoe - Ani te i Sa {e Ko la ra, Sa ra Bran ke Da mja ni} i Pe tra Ra ki }a, Ne da - Ba we i Ni ko le @mu ri }a, Iva - Ve dra ne i Iva na Ba li }a, Zo ja - Vla di mi re i Og we na Qu ti ~i }a, Mi li ca - Gor da ne Kre so je vi} i Si ni {e Ma ric kog, Ana Da ja ne i Ste va na Er ce gov ca, Jo va na Dra ga ne i Dra go sla va Men ko vi }a, Le na - Dra ga ne i Igo ra Mo ha na, Ma ri na Dra gi ce Kne `e vi} Pa vlo vi} i Ve se li na Kne `e vi }a, Lo la - @eq ke i Vla di sla va Vu le ti }a, Ali sa - Iva ne i @eq ka Be li }a, Du wa - Iva ne i Mi la na Dra go sav ca, Ele na - Iva ne i Ra do sla va La }ar ca, Ema - Il di ke i Alek san dra Me do vi }a, Te o do ra - Ja dran ke i Vla di mi ra Ra du la {kog, La na - Ja sne Ja }i mo vi} i @e qa na [a ta re, Vi {wa - Je le ne i Bo ri sla va Bla `i }a, Na |a - Je le ne i Go ra na Pa vli ~e vi }a, Le na - Je le ne i Slo bo da na Pa vlo vi }a, Sta {a - Jo va ne i Pre dra ga Vu jac ko va, Mi o na - Ki }e De li} Cin co vi} i Mar ka Cin co vi }a, Zo ja - Lej le i Ni ko le Be ra ka, La u ra - Ma -

je i Dra ga na Bu gar skog, Ni ko li ja - Ma ri je i Da li bo ra Ne di ni }a, Ma ri ja Mi le ne \o ga to vi} i Ne boj {e Ka laj xi je, Sa ra - Mi le ne i Mi ro sla va So vi }a, Ni ko li na - Ma ri ja ne Ko sti} i Alek san dra Sa vi }a, Ma ri ja - Na ta lie i Rat ka Ra doj ~i }a, Da ja na - Na ta {e Ri ter i Sa {e Be li }a, Va wa - Ra de i Si ni {e Ka u ri na, Ni na - Rad mi le i Dar ka Ko va ~e vi }a, An dri ja na - Ra do sla ve i Vla di mi ra Jar ~e vi }a, Kin ga - Re na te i Ar pa da Be re {a, Ta ma ra - San dre i De ja na Ra ha ra, Du wa - Sa we Ili} i Zlat ka Den de, Na |a - Sve tla ne i Mar ka Ne {tic kog, An |e la - Seq vi je i Ni ko le Lan de ke, Du wa - Sla vi ce i \or |a Pe tro vi }a, Du wa - So fi je i Igo ra @i gi }a, Ema - So fi je i Sa {e Mi la no vi }a, Ana - Sta ni sla ve [a ri} i Du {a na Po po vi }a, Ka ta ri na - Ta ma re i Dar ka [i te, Zoe - Ta ma re Jo si} [o lar i An dre ja [o la ra, An |e la - Ta tja ne i Zo ra na Po po va, Te o do ra - Ta tja ne i Slo bo da na Lon ~ar skog, Ele na - Te o do re i Mi lo {a Mr va qe vi }a.

Ven~ani Na ta {a Iva no vi} i Mar ko Dok ni}, Alek san dra [o la ja i Sa {a Be ki}, Ana \or |e vi} i Dar ko \or |e vi}, Ta wa Bo ga vac i Slo bo dan Jo vi}, Sla |a na ^u pi} i Mi haq Ja se noc ki, Kse ni ja Ta na sko vi} i Mil ko Drob wa ko vi}, Mir ja na ]e ha i Go ran Ba sa ri}, Da ni je la Ga lo vi} i Mi lan Kne zi, Mir ja na Bru sin i Bra ni slav Pa ni}, Zo ri ca Oda lo vi} i Zo ran Mi la nov, Du {i ca Mar ko vi} i Dar ko Ko zi}, Dra ga na Sta ni vuk i Ne ma wa Mi {i}, Ne da La ki} i Bra ni slav Ga va ri}, Sne `a na Sta ni sa vqe vi} i Slo bo dan @ar ko vi}, Ta wa Za rup ski i Ste van Stoj {i}, Na ta {a Cr no ja~ ki i No vak Ra ko ~e vi}, Va ne sa De ja no vi} i Sa {a Pet ko vi}, Ma ri na Kr sti} i Ni ko la Pet kov, Iva na Ive zi} i Go ran Ob ra do vi}, Se na da Vu ki nac i Ne boj {a Ste fa no vi}, Sta na Ko ja di no vi} i Slo bo dan Go lu bo vi}, Sa ne la Ga vri} i Pe tar To pi}, Ma ja An dri} i Zo ran Ni ko lin.

Bi qa na i Pre drag Ba lanyi} sa si nom Veq kom

De~aci Stra hi wa - Alek san dre i Mi le ta Bje lo {a, Vu ka {in - An ge li ne i Sr |a na Bo `i na, Lu ka - An |el ke i Mi haj la Mi lov ca, Du {an - Ani te i Alek san dra Jo ve ti }a, Aurel - Bi qa ne Ba log i Ati le Var ga, Vla di mir - Bran ki ce Di mi trov i Vla di mi ra Jo va no vi }a, Noa - Va we i Mi la na Ste pa no va, An drej - Ve sne i De ja na Ma ti }a, Lu ka{ - Vla sti sla ve i Ja ro sla va [pro he, Pe tar - Gor da ne i Dra go qu ba Do bri }a, Lu ka - Gor da ne i Mi ro sla va Gru ji }a, Di mi tri je - Gro zde i Bog da na Be ni }a, Stra hi wa - Da ni je le Sa va no vi} i Ve se li na Ovu ke, Vu ka {in - De ja ne Bo jin i Ne ma we Ku ki}, Lu ka - Di ja ne i Dra ga na Kqa ji }a, Alek sej Dra ga ne i Mi ro sla va Mlin ka, Ni ko la @eq ke i Iva na Efen di }a, Mi lo{ - @eq ke [a pi i Mar ka \u ri }a, Alen - Zla ta ne Mi li} i Mi lo {a Ri sti }a, Go ran - Zo ra ne i Mi la na Mar ko va, Mi lo{ - Iva ne Ga vri} i Cvi ke Jo va no vi }a, Da ni lo - Ja smi ne i Ran ka Kqa ji }a, Ser gej - Je le ne i Bo ja na Jo vi }a, Mi haj lo - Je le ne i De ja na \ur ~i }a, Lu ka - Je le ne i Zo ra na ]a li }a, Ni ko la - Jo va ne i Ra -

do sla va Me du ri }a, Mi lan - Jo van ke i Vla di mi ra Jo va no vi }a, La zar - Qi qa ne i Sa {e @i va no vi }a, Mi haj lo - Ma ri je i Vo ji sla va Veq ko vi }a, Re qa - Ma ri ja ne i Ne na da Sil ve stro vi }a, Og wen - Ma ri ja ne i Sa {e Spa ji }a, Pe tar - Ma ri ne i Go sti mi ra Pra }e, Mi haj lo - Mar te i Pe tra Dra gi ~e vi }a, Ma te ja Mi la ne i Mi ro sla va Alek san dro vi }a, Mi haj lo - Mi qa ne i Va se Stoj ko vi }a, Ste fan Mi re i Bor ka Dri ni }a, Kon stan tin - Mi re i Ni ko le Kne `e vi }a, Lu ka - Mir ja ne i Mar ka Mi lov ca, Ma te ja - Mir ja ne i Mi ro sla va Ra duj ko va, Do mi nik - Mo ni ke Bi cok i La ci ke Ke le me na, No vak - Na de i Mir ka Sa raj li je, Vuk - Ni ko li ne i Jo vi ce Stje pa no vi }a, An drej - We go sla ve Vu ka {i no vi} i Da li bo ra \u ri }a, Du {an - Ra de i Ve li bo ra Be go vi }a, Mi haj lo - Sa we i Dra ga na Ra da no vi }a, Mar ko - Sve tla ne i Zvo ni mi ra Jo va no va, Lu ka Sne `a ne ]o si} i Bra ni sla va Da vi ni }a, Lu ka - Sne `a ne ^in ~u rak-Ko sti} i Go ra na Ko sti }a, Slo bo dan - Sto jan ke i Alek san dra Mi ja to vi }a.

Umrli Jo vi ca \u ki} (1961), Da ni ca \ur |e vi} (1969), Na da Jak {i} ro|. Do ba no va~ ki (1930), Ste van Je re mi} (1938), Alek san dar An dri} (1933), Da ni lo An dri} (1992), Ilo na Ani ka ro|. Ko lo `va ri (1944), Mi li voj An ti} (1928), Ra doj ka A~an ski ro|.

Ivo {e vi} (1937), Vla di mir Bje li} (1931), Mir ja na Bo ga ro {ki ro|. Be le slin (1927), Mi ka Vuj kov (1940), Da rin ka Vu ko vi} ro|. Pe tro vi} (1934), Qu bi ca Ga jo vi} ro|. Ko ka nov (1955), Ana Gal ro|.

Ka la pa ti (1929), No vo Gli go ri} (1948), Ra ma dan Gra bo ci (1943), Stje pa na Da ki} ro|. Krant hac ker (1942), Bo `o Do bre (1935), Bo {ko Dra goj lov (1938), Mi haj lo Ze li} (1949), \u ka Ka ra no vi} ro|. Ko vi} (1933), Sil ve ster Ka to na (1954), Ma ri ja Ko va ~e vi} (1964), Te re za Ko so ro|. La }ak (1963), Ste vo Kre me no vi} (1938), Da fi na Kre sti} (1919), Mar ta Ku stu ri} ro|. ^a wi (1929), Bo ri vo je Ma ri} (1936), \or |e Mar ~e ta (1946), Je le na Mar ~e ti} ro|. Ga }e {a (1929), Sve tla na Me lih ro|. Pet ko vi} (1966), Mla |e ni ja Mi la ko vi} ro|. \a ko vi} (1943), \or |e Mi {kov (1941), Pe tar Pa vlo vi} (1927), Sto jan ka Pe ta kov ro|. Je vri} (1924), Vla di sla va Pe tro vi} ro|. Vi tas (1937), An ka Ra ki} ro|.

Pe tro vi} (1924), Ma }a{ Sen ti (1954), Mi lo je Spa ji} (1937), Vi do sa va Ste pa nov ro|. Pav kov (1930), Le o na Sto ja no vi} ro|. ^i zmar (1924), Dra gi ca Tom ~ov ro|.

Kqa ji} (1930), @iv ko Ubi pa rip (1926), Mar git Far ka{ ro|. Ki{ (1920), Mar ko Haj der (1946), Ka ta ri na Huf nus (1942), Vla di sla va ^er ven ka (1987), An |a [i bar ro|. Dr qa ~a (1942), Dar ko Lu ~i} (1966), Sre do je Kur ja~ ki (1919), Mi le va Xi da ro|. Gvo zde no vi} (1931), Je le na Me di} ro|. [ti ka vac (1926), Qi qa na Ro di} ro|.

Va re vac (1950), Mi li vo je @iv ko vi} (1926), Rad mi la \ur ~i} ro|. Ske le xi} (1949), On drej Bek (1934), Dra gi {a Be li} (1933), Zu za Bo }an ski ro|. Po qak (1931), Dra ga Br kqa~ ro|. Stu den (1932), Sta na Bu `a nin ro|. Ra ki ta (1934), Na da Di mov ski ro|. Pa vlo vi} (1949), Jo van Za klan Pre do je vi} (1955), Qu bi ca Iva nov ro|.

Po po vi} (1968), @eq ko Ka i} (1936), Ra do man Ko va ~e vi} (1935), Qu bi ca Mar kov (1985), Sla vi ca Mi lo vac ro|. Bre zo vac (1930), Stan ka Mom ~i lo vi} ro|. Su bo ti} (1944), Ma ri ja Po po vi} ro|. Dra gu no vi} (1933), Ste fan Ri sto vi} (1990), Du {an Stan kov (1911), Ilo na Ce ku{ ro|. Ko ma ro mi (1925).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak19.novembar2012.

9

DNEVNI BORAVAK ZA STARE NA NOVOM NASEQU

TURISTI^KE AGENCIJE SPREMILE SKI-ARAN@MANE

U vr ti }u za od ra sle le ~i se usa mqe nost

Zi mo va we u Fran cu skoj naj po pu lar ni je

Usa mqe nost naj ~e {}e po ga |a sta ri je oso be, a ta da po tre ba za ne `no {}u i pa `wom po sta je in ten zi vi ja. Me |u tim, to ne mo ra da bu de ta ko, jer tu po tre bu naj sta ri ji su gra |a ni mo gu da is pu ne u Dnev nom bo rav ku, u okvi ru Do ma za pen zi o ne re na No vom na se qu, ko ji se po pu lar no zo ve vr ti} za od ra sle.

U Dnev nom bo rav ku ko ri sni ci ma je obez be |e na me di cin ska ne ga, fi zi kal na te ra pi ja, rad ne i za bav ne ak tiv no sti, li~ na hi gi je na, kao i dva obro ka, a {to je naj bit ni je, dru `e we i kva li tet no vre me pro ve de no sa oso ba ma bli skim po in te re so va wi ma i `i vo tom do bu.

Opre mqe ni dnev ni bo ra vak, uz tr pe za ri ju i ku pa ti lo, mo `e da pri mi 20 ko ri sni ka, a tre nut no ta mo bo ra vi 16 oso ba od 60 do 90 go di na sta ro sti.

Ova rad na je di ni ca zbri wa va i hro ni~ ne bo le sni ke, sta re in va lid ne oso be, kao i oso be u po ~et nom sta di ju mu de men ci je.

- Do la zi mo po wih kom bi jem u do go vo re no vre me, oko 6.30, a vo zi mo ih na zad ku }i po sle 14 ~a so va. Ov de ima j u mo g u} n ost da pre li sta ju {tam pu, gle da ju te le vi zi ju, do bi ju svo ju me di ka men to znu te ra pi ju, sva k o dnev n o fi z i o te ra pe ut sa wi ma ra di ve `be 45 mi nu ta, {e t a j u, a ani m a t or sva ki dan osmi {qa no ve za bav ne i rad ne ak tiv no sti po put pra vqe wa ra do va od gli n e, sli k a w a na sta k lu,

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano - 11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 14.20), „Meda” (16.15), „96 sati: Istanbul” (22.30), „Hotel Transilvanija” (14.05), „Led” (18.30, 20.25), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12.05, 14.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Artiqero” (18.20, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17, 20, 22.45), „Razbija~ Ralf” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15), „Argo” (22.15), „Aleks Kros” (16), „Nemogu}e” (18.05), „Vir” (18.10, 20.10, 22.20), „Atlas oblaka” (18, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

saHRanE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Na da Mar ti na ]i ti} (1936) u 10.30, Stje pa na Mar ti na Da ki} (1942) u 11.15, Va le ri ja Vi li ma Po pov (1942) u 12, Slo bo dan ka Mi lo va na Sta ni {i} (1944) u 12.45, Ma ri na Mi lo ra da Be kva lac (1926) u 13.30 ~a so va, Ivan ka Mi te Mu dri ni} (1942) u 14.15 i He le na Jo a ki ma Pla~ kov (1954) u 15 ~a so va. Na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra we ni Mi lo sav Vla di mi ra To mi} (1924) u 13 i Da rin ka Ste va na Va si} (1924) u 15 ~a so va.

Na no vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we ni Ani ca Jo si pa Ubor ka (1928) u 13 ~a so va i Bor ba la Mi haj la Ta ka~ (1936) u 15 ~a so va. Na gro bqu u Ve ter ni ku bi }e sa hra we na Mi li ca Spa so ja Mi tro vi} (1932) u 13 ~a so va. Na do wem sta rom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra we ni Ste vo Mi la na Kli sa ri} (1937) u 13 ~a so va i Pa va Mi li vo ja Ma ri} (1923) u 15 ~a so va.

{tri ka wa, igra wa ka ra ta, do mi n a, {a h a...Za j ed n o pro s la vqa mo ro |en da ne, za bo `i} ne i us k r { we pra z ni k e ima m o pri ~e {}e, a dva pu ta go di {we or ga ni zu je mo iz le te na Pe tro var din sku tvr |a vu i sli~ no ka zao je ru ko vo di lac Dnev nog bo ra vak i fi zi o te ra pe ut Ni ko la Pe tra {ko vi}.

Po red fi zi o te ra pe u ta, tu je i ani ma tor ka Sve tla na Va si qe v i}, ko j a je za d u ` e n a da upot pu ni slo bod no vre me ko ri sni ka. O ko ri sni ci ma bri nu me d i c in s ka se s tra Da n i j e l a Bac ko vi}, ko ja vo di ra ~u na o wi ho vom zdra vqu i dve ne go va te q i c e Rad m i l a Br k qa~ i Sne `a na Sa bo. S ob zi rom na vre me ko je pro vo de sa ko ri sni ci ma, sen zi bi li tet i stva ra we po ro di~ no bli skog od no sa je ne iz be `no.

No vo sa |an ka Mi le na, ko ja }e usko ro da na pu ni 88 go di na, ko ri sni ca je Dnev nog bo rav ka ~e ti ri go di ne, od sa mog po ~etka ra da i ka `e da je to spas

ni su ski-sta za ma, ali i ce na ma ko je su ta mo za te kli. Bu gar ska je do sta po voq na, pa se za ne {to ma lo nov ca ta mo mo `e bo ra vi ti, {to je ve o ma zna ~aj no za mla de qu de - is ti ~e Bje li vuk.

Agent tu ri sti~ ke agen ci je „Mo de na trevl“ Oqa Ku zma no vi} Kurc ka `e da je zi mo va we u Fran cu skoj tre nut no naj po pu lar ni ja po nu da, za ko ju se naj vi {e od lu ~u ju mla di, a ci fra, ko ja se mo ra iz dvo ji ti za se dam no }e wa je 245 evra. U Tu ri sti~ koj agen ci ji „Na vi ga tor“ ka `u da se ove se zo ne No vo sa |a ni ma we ras pi tu ju za zi mo va wa, a po re ~i ma di rek tor ke Ka ro li ne Svi lar, raz log za ma lu po tra `wu je pre sve ga sku pa opre ma, ali i ne do sta tak nov ca.

- Pa le ta na {e po nu de ide od Ja ho ri ne do Fran cu ske, ali in te re so va we je ve o ma ma lo. Ka da se upo re di sa pret hod nim go di na ma si tu a ci ja je sli~ na. Qu di, ko ji go di na ma ski ja ju, ve} zna ju gde mo gu na }i sme {taj, pa ne idu pre ko agen ci ja ne go se di rekt no do go va ra ju sa ga zda ma sme {ta ja ob ja {wa va Svi lar. - I opre ma za ski ja we je ve o ma sku pa, naj jef ti ni ja jak na ko {ta oko 25.000 di na ra, pa da bi se po kri li tro {ko vi sme {ta ja i opre me, po treb no je mno go nov ca.

N. R.

FOTOKONKURS CENTRA „SRCE”

Pri zo ri le po te i bla go sta wa Cen tar „Sr ce” je or ga ni zo vao kon kurs za fo to gra fi je sa te mom „Ko rak ka na pred, ko rak ka sre }i”, na ko ji je oko 60 auto ra po sla lo svo je fo to gra fi je, dok su oda bra ne pre gle da ne pre ko 7.000 pu ta na dru {tve nim mre `a ma. Na kon kon kur sa, naj bo qi ra do vi su izo `e ni u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, a ciq kon kur sa i iz lo `be je pri bli `a va we zna ~a ja men tal nog zdra vqa mla di ma i is ti ca we sve o bu hvat no sti ovog kon cep ta.

Kon kurs i iz lo `ba fo to gra fi ja su po ka za li ka ko mla di do `i vqa va ju ovaj kon cept i u ~e mu vi de iz vor sop stve nog bla go sta wa. Ve }i deo do bi je nih fo to gra fi ja po ka zi vao je pri zo re ko ji go vo re o sta bil no sti, le po ti, ne kom unu tra {wem ose }a ju bla go sta wa. Cen tar „Sr ce” se ba vi pru `a wem emo tiv ne po dr {ke i pre ven ci jom sa mo u bi stva pu tem te le fo na na bes pla tan broj 080 300 303 ili 021/6623-393, elek tron ske po {te na mejl va nja@ cen tar sr ce.org i ~e ta.

I. D.

PODR[KA VINSKOM TURIZMU KARLOVACA

tELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

za sta ri je su gra |a ne, ko ji su usa mqe ni. Ona je udo vi ca, a si no vi su osno va li po ro di ce, te zbog oba ve za i de ce ne mo gu da joj po sve te pa `wu sva ko dnev no.

- Od u vek sam vo le la da bu dem okru `e na dru {tvom i ka da sam ~u la za ovu mo gu} nost od mah mi se svi de lo. Vre me pro ve de no ov de mi skra ti dan i lak {e mi je ka da se vra tim ku }i pu na uti sa ka i i{ ~e ki va wa na red nog da na ka da }u po no vo do }i.

Svi se le po sla `e mo i to mi pu no zna ~i - is pri ~a la je ova su gra |an ka.

Dnev ni bo ra vak otvo ren je 2008. go di ne u okvi ru pi lot pro jek ta, ko ji je po dr `a la ita li jan ska am ba sa da, re gi ja Emi lia Ro ma wa, a na kon go di nu da na Grad je pre u zeo fi nan si ra we. Zah tev i po treb na do ku men t a c i j a pod n o s e se pre k o Cen tra za so ci jal ni rad, a me se~ na ce na za ko ri sni ke iz no si 10.400 di na ra.

I. Dragi} Fo to: N. Stojanovi}

Ski ja we i spor to vi na sne gu i ove go di ne pri vu }i }e u po zna te zim ske cen tre ve li ki broj No vo sa |a na, ko ji su po la ko po ~e li da re zer vi {u aran `ma ne. No vo sad ske tu ri sti~ ke agen ci je pri pre mi le su {i ro ku po nu du aran `ma na u Ita li ji, Austri ji, Fran cu skoj, Slo ve ni ji, Ru mu ni ji, ali i do ma }im ski cen tri ma, na Ko pa o ni ku i Sta roj pla ni ni. Iz agen ci ja ka `u da je in te re so va we ve li ko i da se u od no su na pret hod ne go di ne broj put ni ka ni je sma wio. Do bro idu i sku pqi aran `ma ni, ~i je se ce ne kre }u od 79 do 136 evra po no }e wu. Po re ~i ma agen ta Tu ri sti~ ke agen ci je “Auro ra trevl” Mi li ce Bje li vuk, in te re so va we za sku pe i jef ti ne aran `ma ne je urav no te `e no.

- [to se ti ~e zi mo va wa u ino stran stvu, mla di qu di se naj vi {e od lu ~u ju za Fran cu sku, gde se po ~et kom mar ta za se dam da na pla }a oko 300 evra. Austri ju i Ita li ju, ko je su i naj sku pqe, naj vi {e po se }u ju is ku sni ski ja {i, ko ji ta mo go di na ma od la ze i ko ji su sprem ni da iz dvo je no vac, jer zna ju da }e do bi ti od li~ nu uslu gu - ka `e Bje li vuk.

Po we nim re ~i ma, od jef ti nijih aran `ma na po pu lar ni su Ko pa o nik i Bu gar ska.

- Svi ko ji su pro {le go di ne zi mo vli u Bu gar skoj odu {e vqe -

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Do po dru ma uz po mo} pu to ka za U Srem skim Kar lov ci ma do po lo vi ne de cem bra tre ba lo bi da bu de po sta vqe na op {ta tu ri sti~ ka i ta ko zva na vin ska sig na li za ci ja.

Re~ je o pro jek tu ko ji u ce lo sti fi nan si ra Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de s dva mi li o na di na ra, s tim {to je kar lo va~ ka op {ti na pla ti la iz ra du pro jekt no-teh ni~ ke do ku men ta ci je.

Po re ~i ma di rek tor ke Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je op {ti ne Srem ski Kar lov ci ma (TO OSK) Ja smi ne Be qan Iskrin, u okvi ru ovog pro jek ta Kar lov ci }e do bi ti ta ble do bro do {li ce, stre la ste pu to ka ze ka kul iden ti tet i u skla du sa tim svi tur no-isto rij skim, od no sno tu - ke tu ri sti~ ke or ga ni za ci je. pro mo tiv ni me te ri jal ni ima }e ri sti~ kim objek ti ma, a bi }e Ve} je odr `a na jed na edu ka ci ja isti di zajn. U to ku je iz ra da i no po sta vqen i stre la sti pu to kaz za one ko ji pru `a ju uslu ge u seg ve veb pre zen ta ci je tu ri sti~ ke za vin ski put Srem skih Kar - men tu kul tur nog tu ri zma, a na or ga ni za ci je, tu ri sti~ kog spo ta red nih me se ci bi }e or ga ni zo lova ca.

Kar lo va ca, kao i pro mo tiv nog - Bi }e ozna ~e no i 15 vi na ri - va na obu ka pod na zi vom „Kul tu se ta. U pla nu je da se u Be o gra du, ja, ko je su re gi stro va ne i do - ra pi je wa vi na”. U iz ra di je i oda kle naj vi {e po se ti la ca do la stup ne po se ti o ci ma, {to zna ~i bro {u ra „Vin ski put Srem zi u Kar lov ce i No da su wi ho vi vla vom Sa du, u kom ima sni ci sprem ni i sa Bi }e ozna ~e no 15 vi na ri ja, ko je su jo{ pu no qu di ko ji ni gla sni da pri ma ju tu ri ste - ka `e Jsa - re gi stro va ne i do stup ne po se ti o ci ma, {to su kro ~i li u ovo me sto, po sta ve pro mo mi na Be qan zna ~i da su wi ho vi vla sni ci sprem ni tiv ni bil bor di.

Iskrin. - Uz po mo} i sa gla sni da pri ma ju tu ri ste ove sig na li za ci je - Po la zna ta~ ka za tu ri sti ma }e bi ti sve ovo nam je mar ke do stup ni ji svi objek ti in te re - skih Kar lo va ca i Fru {ke go ting stra te gi ja, ko ju smo po ~et san ti za raz gle da we. re” na srp skom i en gle skom je kom go di ne usvo ji li i ko jom smo Upo re do sa ovim, u TO OSK - zi ku, kao i tu ri sti~ ka ma pa za cr ta li za dat ke na po boq {a u ra de na re a li za ci ji jo{ jed - vin skog pu ta Kar lo va ca. S ob wu kva li te ta pro mo ci je, od re nog pro jek ta ko ji pro mo vi {e zi rom na to da je TO OSK od re |i va wu ciq nih gru pa i no vih vin ski i kul tun ri tu ri zam |en za in fo cen tar vin skog pu tu ri sti~ kih pro iz vo da - ka `e Kar lo va ca. ta Fru {ke go re, ovo {to sa da Ja smi na Be qan Iskrin.

Ovaj pro je kat rav no prav no - Wi me `e li mo da oja ~a mo pri pre ma mo ~i ni mo ka ko bi fi nan si ra ju Mi ni star stvo fi po treb na zna wa u obla sti kul - smo ga pod u pr li.

Ra de }i na ovom pro jek tu, TO - nan si ja i pri vre de i TO OSK. tur nog i vin skog tu ri zma - ob OSK je do bio no vi vi zu el ni ja {wa va di rek tor ka kar lo va~ Z. Ml.

10

ponedeqak19.novembar2012.

СМЕЊЕНО СЕОСКО РУКОВОДСТВО У БОЧАРУ

Седница у хаустору

БОЧАР: Заменик председника Општинског одбора Српске напредне странке у Новом Бечеју Матија Ковач саопштио је да је дошло до промене руководства у Бочару, по величини најмањем селу у новобечејској општини. По његовим речима, на седници Савета месне заједнице Бочар, одржаној 14. новембра, већином гласова смењен је досадашњи председник Савета Игор Мунћан из Либерално демократске партије и изабран је нови - Борислав Сантрач из Демократске

странке Србије. Сантрач је био кандидат коалиције коју, уз ДСС, чине и СНС и Уједињени региони Србије.

- Седница Савета, иако уредно сазвана, морала је да се одржи у хаустору зграде Месне заједнице, пошто је сад већ бивше руководство МЗ одбило да откључа просторије. Седници је присуствовао велики број грађана који су се окупили да дају подршку променама у свом селу – рекао је Ковач. Ж. Б.

vOJvOdinA

dnevnik

ИНВЕСТИТОРЕ ИЗ ХОНГКОНГА ЗАИНТЕРЕСОВАЛО НАШЕ ТРЖИШТЕ

„Џонсон електрик” улаже у Сомбор?

СОМБОР: Ако је веровати званичном саопштењу за то надлежне Службе протокола и информисања Града Сомбора, постоји могућност да у овом граду ускоро почне са реализацијом пројекат изградње фабрике „Џонсон електрик“, мултинационалке са седиштем у Хонг конгу, у којој би посао могло пронаћи чак две хиљаде сада незапослених Сомбораца и Сомборки. Наиме, према званичном саопштењу, крајем претходне седмице представници овдашњих власти, предвођени Синишом Лазићем, председником варошког парламента одржали су састанак са менаџерима ове компаније, током којег је фирма која се бави производњом малих електромотора и других електричних компоненти у аутомобилској и другим индустријама, изразила интересовање за изградњу фабрике у Сомбору. Инвеститори из Хонг конга, господин Вајт иначе старији помоћник у компанији, као и и генерални

директор за Европу Кардон са сарадницима навели су да компанија остварује промет од 2,2 милијарде долара, да запошљава око 40.000 радника у 23 земље, те да у Европи „Џонсон електрк“ има седам фабрика.

- Желимо и у Србији да изградимо фабрику електромотора. Била би то гринфилд инвестиција, а за изградњу фабрике потребна нам је парцела од пет хектара, на којој би изградили халу од 10. 000 15.000 м2, а у старту би запослили од 1.500 до 2.000 радника. Број радника би се након пет година и повећао – казали су представници „Џонсон електрка“. Према њиховим речима, када су образовни профили у питању, највише би било, око 1200 радника, са завршеном основном школом, техничара 200, инжењера од 100 до 150 и око 150 административних радника, каже се у саопштењу сомборске градске администрације, као и то да је председник Скупштине града Си-

ниша Лазић указао да је „Сомбор добро место за овакву врсту разговора“.

- Имамо локацију која је комплетно инфраструктурно опремљена, средњу школа која образује око 1000 младих техничке струке. Сомбор је некада био град машинске индустрије, а у периоду транзиције много људи је остало без посла, тако да би и они који имају искуство могли наћи запослење у фабрици. Имамо и локацију коју смо спремни бесплатно да вам уступимо уколико одлучите да у Сомбору изградите фабрику – казао је Лазић и додао да се Сомбор граничи са две државе, да је од границе удаљен 45 км и навео и друге предности Сомбора у погледу изградње фабрике. Инвеститори из Хонг конга погледали су кратку видео презентацију Града, а потом заједно са домаћинима обишли локацију која им је без надокнаде понуђена за изградњу фабрике. М. Миљеновић

НЕЗАДОВОЉНИ БИВШИ РАДНИЦИ ПЕКАРЕ КИКИНДА

НИС ОРГАНИЗОВАО „ВОЗАЧКИ ИЗАЗОВ”

Такмичили се возачи аутомобилa и камиона

ЗРЕЊАНИН: У циљу унапређења саобраћајне културе, безбедности у саобраћају и такмичарског духа, на Новом комплексу НИС-а у Зрењанину у суботу је одржано такмичење возача професионалаца под називом “Возачки изазов”. На овом надметању учествовали су професионални возачи путничких и теретних возила НИС-а, а циљ је био да се кроз теоријско тестирање и практичне активности провере знање и спретност управљања моторним возилима и на тај начин прошири свест о безбедности, не само професионалних возача, већ и свих запослених у компанији. Такмичењу су, поред запослених у НИС-у, присуствовали и представници Агенције за безбедност у саобраћају,

Управе саобраћаја Војске Србије, Саобраћајне полиције МУП-а Србије и други гости. ”Нафтна индустрија Србије је компанија са великим бројем возила која свакодневно прелазе хиљаде километара и која су изложена сталном ризику. Пуно радимо на обнови возног парка, што додатно утиче на подизање нивоа безбедности у саобраћају. Само у овој години купљено је 460 нових возила. Тренутна просечна старост возног парка у компанији износи 2,5 године”, саопштено је из НИС-а, уз напомену да су возила ове компаније за првих девет месеци прешла преко 18 милиона километара, а само у октобру око три милиона километара. Ж. Б.

За вр ше на умет нич ка ко ло ни ја „Ња ра ди” МА ЛИ ИЂОШ: Након седмодневног дружења уметника, протеклог викенда завршен је јубиларни 15. сазив Уметничке колоније „Њаради“. Колонија је одржана у Гостинској кући „Катаи“ у Малом Иђошу, а учествовали су Ја нош Ме са рош, Ве сна Ми лу ти но вић, Шан дор Шлајф, Да ни јел Ба бић, Ти бор Нађ, Мо ни ка Си ге ти, Сње жа на Влат ко вић и многи други уметници. Уметнички руководилац и оснивач колоније Врбашанин

Вла до Ња ра ди ове године је организовао и неколико догађаја, међу којима је извођење дуодраме „Тестамент“. Текст за овај комад написао је Њаради, режију потписује Ђу ро Ма ка ји, а учесницима и посетиоцима колоније „Тестамент“ су извеле Мо ни ка Хар ди и Аран ка Ме ђе ши. Одржавање 15. сазива Уметничке колоније „Њаради“ помогли су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и општина Врбас. М. Кк.

Овације и Бисери „Дарквудима” БЕЧЕЈ: Препуна сала Градског позоришта Бечеј, а улазнице за концерт бенда „Дарквуд Даб“ и Бисере Велетанлић продавале су се по цени од 500 динара, предивна атмосфера и на крају овације актерима на сцени. То је епилог перформанса у граду крај Тисе, којим „дарквуде“ промовишу свој осми албум по имену „Видимо се“.

- Показало се да ни релативно високе цене улазница нису препрека да се попуни сала, под условом да се доведу прави гости. Према амбијенту током перформанса „дарквуда“ и Бисере, потврдило се да је то био „пун погодак“ - рекао је директор бечејског позоришта мр Здравко Петровић. В. Ј.

Уместо зарада одбијенице

КИКИНДА: Бивши запослени у Пекари Кикинда у стечају након што је проглашен стечајни поступак послали су захтеве Републичком фонду солидарности за исплату заосталих зарада. У име запослених захтеве за исплату седам заосталих зарада послао је Савез самосталних синдиката општина Кикинда, Чока, Нова Црња и Нови Кнежевац. Међутим, уместо очекиваног новца бившим пекариним радницима ових дана почеле су да стижу одбијенице у чијем образложењу стоји да су захтеви неблаговремено послати. Поводом овог случаја саопштењем се огласио Савез самосталних синдиката за општине Кикинда, Чока, Нова Црња и Нови Кнежевац у којем стоји да је до грешке дошло у зрењанинском суду приликом овере захтева радника. Наиме, у поступку стечаја над АД Пекара „Кикинда“ из Кикинде који је вођен пред Привредним судом у Зрењанину запослени су пријавили своја потраживања према АД Пекара на име неисплаћених зарада. По пријавама потраживања стечајних поверилаца, Привредни суд у Зрењанину је донео Закључак о коначној листи утврђених и оспорених потраживања по исплатним редовима 19. октобра прошле године, којим су потраживања бивших запослених у АД Пекара призната. Овај закључак уручен је адвокату Стојану Печеку, који је запослене заступао пред Привредним судом у Зрењанину у стечајном поступку у октобру 2011. године. Након тога, у складу са одредбама Закона о раду, бивши Пекарини радници су уз помоћ стручних служби синдиката прикупили документацију и поднели захтеве за исплату минималних зарада које им по закону припадају. Један од докумената који се као доказ морао доставити Фонду солидарности је и закључак о коначној листи утврђених и оспорених потраживања по исплатним редовима, на којем је морало бити означено да је исти правноснажан. Без означења клаузуле правноснажности на закључку, Фонд солидарности би закључак сматрао некомплетним и исти би одбацио. Проблеми су настали у вези са исходовањем клаузуле правноснажно-

сти. Тада су се ради означавања правноснажности предметног закључка, адвокат Стојан Печек и Милован Гатарић, правник у синдикату- обратили лично предметном судији Радојчић Радомиру само три дана по пријему закључка. Судија је одбио да на закључку означи правноснажност јер по његовом мишљењу, иста није наступила. Према мишљењу поменутог судије, правноснажност наступа тек када сваки од поверилаца прими закључак, односно када и последњем повериоцу исти буде уручен.

дине, када је Гатарићу поново речено да правноснажност није наступила. Истог дана Фонду солидарности Републике Србије достављени су захтеви за исплату зарада бивших радника АД Пекара „Кикинда“ , са свим пратећим документима, с тим да на закључку из напред наведених разлога није била означена правноснажност. Почетком децембра 2011. године, је обавестио адвоката Печека да прихвата да означи правноснажност али рачунајући од дана када је закључак уручен - 28. октобра 2011, а не од дана када је закључак

Обележен Дан толеранције БЕЧЕЈ: Идуће године ће се обележити пунолетство како је УНЕСКО прогласио 16. новембар Даном толеранције и јасно дефинисао да је толеранција поштовање, признавање и уважавање различитости. Мађарско културно друштво „Петефи Шандор“ у партнерству са локалном самоуправом пету годину заредом у својој кући, Дому „Петефи Шандор“, тим поводом организују програм културног стваралаштва. Први јубилеј је обележен у скромном амбијенту, а учешће су узели суграђани свих узраста обе доминантне народности, српске и мађарске, и две хришћанске вероисповести, православне и католичке, чиме се на најбољи начин манифестује шареноликост вере, културе и нације у највећој потиској општини.

- Поносан сам што се у средини из које потичем негује толеранција, крхка творевина коју треба сваки дан неговати - рекао је потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице Андор Дели. На свечаности су се обратили и представници две хришћанске заједнице у Бечеју, православне Дејан Станојев и католичке Ласло Фудерер, као и челници локалне самоуправе, председник општине мр Вук Радојевић и председник Скупштине општине Бечеј Петер Кнези, који је подсетио да је општина Бечеј 2010. године добила награду за толеранцију, коју додељује Скупштина АП Војводине .Свечани једносатни програм отворио је Дечији хор „Бубамаре“, затим су наступили њихови вршњаци, двојезична група Дечјег вртића „Лабуд Пејовић“, па дечји ансамбли АНИП „Ђидо“ и МКД „Петефи Шандор“, а на крају и Градски хор састављен од одраслих. В. Јанков

По жар у фа бри ци обу ће ПАН ЧЕ ВО: У некадашњој згради Фабрике обуће у Панчеву дошло је до пожара, који је брзо локализован. Повређених није било, а пожар је избио око 19:58, када је Ватрогасној јединици Панчево и дојављено. На лице места су изашла три возила са шест ватрогасаца, који су брзо локализовали пожар. Истрага је у току. З. Дг.

Недоследност у тумачењу закона Како је и зашто суд једно време одбијао захтеве бивших запослених АД Пекара да означи правноснажност према датуму када им је закључак уручен уз образложење да закључак није правноснажан, јер исти нису примили сви повериоци и како је и зашто касније променио становиште тако што је наведено правно питање тумачио тако да се правноснажност ипак одређује према датуму уручења, не можемо се изјаснити – кажу у синдикату и додају да није било никаквих пропуста у заступању радника Пекаре и да су бивши запослени доведени у ситуацију да не могу да остваре своја права, искључиво због недоследности у тумачењу закона од стране суда.

Након тога, Печек и Гатарић, свакодневно се обраћају Привредном суду ради провере да ли је закључак уручен свим повериоцима и сваки пут је одговорено да закључак није. Гатарић је и лично је 9. новембра 2011. године однео примерак закључка који је уручен запосленима Пекаре ради означења правноснажности. Након тога је однет код судије који опет није означио правноснажност из истих разлога . Све то трајало је до 25. новембра 2011. го-

уручен последњем повериоцу. Таквим означењем правноснажности бивши запослени АД Пекара би били доведени у ситуацију да не могу да поднесу захтев Фонду солидарности пошто је рок од 15 дана прошао. Синдикат сада улаже жалбу на решење Фонда солидарности, а у просеку, радницима треба појединчано да се исплати око 140.000 динара, што је око седам запосталих плата. А. Ђуран

НЕВОЉЕ ПАНЧЕВАЧКОГ АТП

Највише нелегалних на линији Панчево–Београд ПАНЧЕВО: На аутобуској линији Панчево-Београд, АТП би требало да заради највише новца, јер је једна од најкомерцијалнијих. То, међутим, није одраз правог стања. Иако превози највише путника, проблем, поново, представљају нелегални приватни превозници. Путницима таква ситуација не смета, они су превозом АТП-а задовољни, а комби превоз користе само у крајњој нужди. Линија од Панчева до главног града добро је покривена и поласци су на сваких петнаест минута. Ситуација у којој се АТП нашао због нелегални превозника донекле се поправља, јер заједничким снагама реагују кому-

нална полиција и инспекцијске службе, а то се директно одразило на повећање прихода овог предузећа за 12 милиона динара. Надлежни из АТП-а кажу да највише нелегалних комби превозника има на линији Панчево Београд, линији 14, линији 6, али и на осталим линијама. Осврћући се на предлог за увођење ноћних полазака на линији до Београда директор предузећа Мијић је рекао да је захтев за додатне поласке послат надлежном Министарству, а потврдан одговор се очекује у фебруару наредне године. З. Дг.

Ни же це не гре ја ња

СОМ БОР: Мада је у претходна два месеца неколико хиљада Сомбораца и Сомборки потписало петицију, којом се тражи поништавање нових, виших, цена услуга даљинског грејања овдашњег ЈКП „Енергана“, тек је Уредба Владе Републике Србије, о начину одређивања највиших и најнижих просечних цена топлотне енергије у сезони 2012-2013. године, приморала Градско Веће Сомбора да „ретерира“ и наложи варошкој топлани да снизи цене. Тако ће преко 3.500 корисника услуга градске топлане за цену једног киловатчаса испоручене енергије од 1. новембра плаћати свега 5.089 динара, без ПДВ-а, што је за 12,75 одсто мање од летос усвојених цена. Грађани, који користе погодности система даљинског грејања, плаћаће мање и за фиксни део трошкова, тако да ће за квадратни метар стамбеног простора морати да издвајају 31,66 динара, без урачунатог пореза на додату вредност, што је умањење цена за 14,4 одсто. М. Мћ.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

PRIPREMA STUDENATA ZA VREME NAKON DIPLOMIRAWA

Do bra ide ja do no si po sao

Evrop ska stu dent ska or ga ni za ci ja ESTIEM i be o grad ski Fa kul tet or ga ni za ci o nih na u ka ve} tre }u go di nu re a li zu ju pro je kat po sve }en pred u zet ni {tvu, pod na zi vom Aka de mi ja mo der nog me nax men ta, a na me wen je stu den ti ma svih uni ver zi te ta u Sr bi ji. Aka de mi ja }e ove go di ne odr `a ti pre da va wa u de cem bru, a mo gu u~e stvo va ti stu den ti za vr {nih go di na osnov nih i ma ster stu di ja te mla |i „di plom ci” ko ji jo{ tra `e po sao. Po bed nik do bi ja no vac za po kre ta we sop stve nog bi zni sa.

To kom ra da Aka de mi je stu den ti }e do bi ti pri li ku da una pre de zna we iz obla sti me nax men ta. Kao pre da va ~i an ga -

`o va ni su emi nent ni stru~ wa ci iz dr `av nih in sti tu ci ja i ne vla di nih or ga ni za ci ja. Za po la zni ke Aka de mi je to je pri li ka da una pre de zna we, ostva re kon tak te i na u ~e da ra de u ti mu. Ra di }e u gru pa ma od dva do pet ~la no va. Oni }e pri ja vqi va ti svo je bi zniside je za po ~et ne pro gra me, a to kom ~e ti ri da na ob u ~a va }e se ka ko da ih re a li zu ju. Pe tog da na se mi na ra pred sta vi }e ide ju `i ri ju, a naj u be dqi vi ji }e do bi ti po ~et ni ka pi tal za po kre ta we po sla.

Za de taq ni je in for ma ci je tre ba se obra ti ti Stefanu Stanojlovi}u na te le fon 063/7004–304 ili na i-mejl: Stefan.Stanojlovic@estiem.org D. V.

ponedeqak19.novembar2012.

USPEH EKIPE PRAVNOG FAKULTETA UNS-a NA ME\UNARODNOM TAKMI^EWU U BOSTONU

Od li~ ni u si mu la ci ji in ve sti ci o ne ar bi tra `e Stu den ti Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du s uspe hom su, od 2. do 4. no vem bra, u~e stvo va li na me |u na rod nom tak mi ~e wu u si mu la ci ji in ve sti ci o ne ar bi tra `e Foreing Direct Investment Arbitration Moot, u Bo sto nu (SAD).

Na {u eki pu ~i ni li su stu den ti osnov nih i ma ster stu di ja: Vla di slav \a ni}, Ta ma ra Mor mer, Mi lan Mi lu tin i Du{an Obradovi}, a uz wih je bio i je dan od dvo je tre ne ra ti ma, asi stent PF-a dr Petar \undi}. Stu den te je pri pre ma la i asi stent ki wa Dragana Mitri}, stu dent ki wa dok tor skih stu di ja.

Je di no tak mi ~e we te vr ste u sve tu pod ra zu me va si mu la ci ju in ve sti ci o nog spo ra iz me |u stra nog ula ga ~a, s jed ne stra ne, i dr `a ve do ma }i na, s dru ge. Pro po zi ci je su ta kve da su stu den ti tak mi ~a ri du `ni da do od re |e nog ro ka na pi {u i pre da ju dva pod ne ska, za tu `i -

o ca i tu `e nu dr `a vu.

Pod n e s ke oce w u j u ar bi tri, naj u gled ni ji prav ni ci pro fe si o nal no an ga `o va ni u re { a v a w u in v e s ti ci o nih spo ro va. Fi nal ni deo tak mi ~e wa je usme n a ras p ra v a, ko j a je ove go d i n e odr ` a n a na Suffolk University Law School u Bo sto nu, a ko na~ ni pla sman se od re |u je sa bi ra wem re zul ta ta ostva re nih u obe fa ze tak mi ~e wa.

U ukup nom po ret ku eki p a no v o s ad s kog Prav n og fa k ul t e t a za u ze la je 15. me sto, dok su me |u 50 naj bo qe oce we nih „advo ka ta” u usme noj ras Eki pa Prav nog fa kul te ta pra vi i dva na {a stu den ta. I to Mi lan Mi lu tin na Prav ni fa kul tet UNS-a na vi so kom 16. me stu, dok je Du - po m e n u t om tak m i ~ e w u u~e {an Ob ra do vi} bio 46. stvu je tre }u go di nu, a na ovo -

STUDENTI MEDICINSKOG FAKULTETA SPASLI PSA KOJI SAD VERNO DE@URA ISPRED WIHOVE [KOLE

Pre u ze li bri gu o na pu {te nom pu li nu Ga la is pred svo je sli ke

MASTER RAD UMETNICE GALE ^AKI SLIKA MONUMENTALNIH DIMENZIJA

In spi ra tiv ni pro sto ri de tiw stva Svoj ma ster pro je kat na Gru pi za sli kar stvo De part ma na li kov nih umet no sti Aka de mi je umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du umet ni ca Gala ^aki pred sta vi la je na iz lo `bi u Ga le ri ji „Ma cut” na „Spen su„, pod na zi vom „Pro stor ni od no si li kov nog de la”. Ka ko ob ja {wa va autor ka, sli ke sim bo li zu ju we nu qu bav pre ma ba ki, a raz la ga we je pri ka za no kroz {est no vih sli ka, ko je je pri ka za la u Ber li nu i ko ji ma }e se usko ro pred sta vi ti na iz lo `bi u Am ster da mu.

– Na ovoj iz lo `bi ni je pred sta vqe no za la `e we u sa me pro sto re jed ne sli ke, ve} pro sto ri od ko jih je sat ka no mo je de tiw stvo, jer ma ster sli ka za pra vo pred sta vqa mo ju qu bav pre ma ba ki, ~i je fi zi~ ko po sto ja we ni je u re al nom pro sto ru, ve} u me ni – ka `e Ga la. – We na fi gu ra pred sta vqa spo nu svih {est no vih ra do va.

In spi ra ci ju je pro na {la u dva pro ble ma. Je dan je bio pro stor, to jest pro stor ni od no si

ko ji ~i ne li kov no de lo, a dru gi – pred sta vqa we oso be ~i je po s to j a w e ni j e re a l n o. Wen ma ster rad je mo nu men ta lan – 850 h 200 cen ti me ta ra.

– Mo nu men tal nost li kov nog de la iza zi va dru ga ~i ju pa `wu kod po sma tra ~a i po zi va ga da za |e u sam pro blem. Ta ko na ~i we na sli ka nad ja ~a va po sma tra ~a u re al nom pro sto ru, ali ga ujed no po zi va u za la `e we u one ne re al ne – ka `e mla da sli kar ka, ko ju u de cem bru o~e ku je iz la ga we u Am ster da mu, a za tim i iz lo `ba na Saj mu umet no sti u Wu jor ku, u mar tu 2013.

– U ma ju od la zim u Wu jork i da ra dim, ali i da ujed no upo znam wi h ov si s tem obra z o vawa. To je i mo gu} nost da se po ve `em s qu di ma iz sve ta umet no sti. Do bi la sam i po ziv za Bel g i j u, da osli k am grad Na mur i iz la `em u jed noj ve li koj ga le ri ji, a na kon to ga }u naj ve ro vat ni je iz la ga ti u Ber li nu, na Ne de qi umet no sti – ot kri va Ga la ^a ki.

A. Jerini}

11

u ovom slu ~a ju aka dem skog, do Stu den ti Me di cin skog fa bio je i ku }i cu, ko ju su mu stu kul te ta u No vom Sa du po tvr di den ti na pra vi li. li su da su u~i ni li pra vi iz bor pri oda bi ru bu du }eg za ni ma wa, U raz go vo ru sa stu den ti ma sa po ka zav {i hu ma nost i ple me zna je mo da ni su svi odu {e vqe ni ni tost, {to je osno va wi ho vog zbog no vog qu bim ca jer, ka ko po zi va. Na i me, go to vo go di nu ka `u, la je i pla {i pro la zni ke, da na bri nu se o sa svim slu ~aj me |u tim, oni ko ji su sa mo voq no nom „~la nu„ svog fa kul te ta: pre u ze li bri gu o pu li nu sa gla psu, ti pi~ ne voj vo |an ske ra se `u ti pu lin. Od slu ~aj nog pro la zni ka, pre ko pri vre me nog go sta do stal nog sta na ra is pred ula za u zgra du Far ma ci je, pas je po stao qu bi mac i bri ga ne ko li ci ne stu de na ta, a i sa mog de ka na Me di cin skog fa kul te ta.

Po {to se pas po ja vio s ogr li com, stu den ti su od mah re a go va li i od ve li ga kod ve te ri na ra da pro ve re da li je ~i po van i ta ko mu pro na |u vla sni ka, mi sle }i da se iz gu bio. Me |u tim, vla snik ga ni je `e leo na zad tvr de }i da je agre si van i da ima dru gog qu bim ca.

De kan se {a li da @u }a la je sa mo Stu den ti su se sa `a li Fo to: F. Ba ki} na ve ~i te stu den te li nad sud bi nom pu li na, te su kao pra vi me di ci na ri ura - sni su u to me da im je pri ra stao di li od mah sve da bi se po bri - k sr cu i da je vr lo odan. nu li za zdrav stve no sta we psa.

– Ni smo se na da li da }e se za Sa vez stu de na ta ovog fa kul te - dr `a ti jer, kao i sva kom psu, na ta or ga ni zo vao je ak ci ju pri ku - ro ~i to rav ni ~ar skom, tre ba mu pqa wa nov ca da se ku pi hra na i pro sto ra i slo bo de, me |u tim, stva ri za hi gi je nu, te je pas ubr - on je po ceo dan u dvo ri {tu i zo oku pan, pel co van, o~i {}en jed no stav no je ne mo gu }e da vam od pa ra zi ta i o{i {an, a kao ne pri ra ste za sr ce ne ko s kim pra vi ~lan jed nog do ma }in stva, sva ko dnev no pro vo di te vre me –

ka `e stu dent dru ge go di ne sto ma to lo gi je Zoran Kne`evi} ko ji se naj vi {e bri ne o psu, kao i we go va ko le gi ni ca, stu dent ki wa dru ge go di ne zdrav stve ne ne ge Du{ica Zlati~anin.

Iako ovom psu mno gi pri pi su ju ime @u }a, ko je je u skla du s we go vim iz gle dom, Zo ran ka `e da mu je za pra vo ime Gu zi ca, da to iz mi qa i sim pa ti ja pre ma psu. Na{ sa go vor nik ta ko |e na po mi we da @u }a, od no sno Gu zi ca, ni ka da ne ula zi u zgra du fa kul te ta i da sa mo ma lom bro ju stu de na ta do zvo qa va da ga po ma ze ru kom. Zo ran pu li no vu agre siv nost ob ja {wa va stra hom, i tvr di da ga je ve ro vat no pret hod ni vla sik mal tre ti rao. Po zna to je da ta ra sa te {ko pri hva ta da ih ne ko mu ~i i ki wi, a ni je ret ko da su sprem ni i svom ga zdi da po ka `u zu be ako po ku {a da ih fi zi~ ki zlo sta vqa, bra ni }e se u sva koj si tu a ci ji ka da se ose te ugro `e nim, ali }e za to na istin sku qu bav uz vra ti ti vi {e stru ko.

De kan me di cin skog fa kul te ta prof. dr Nikola Gruji}, ko ji ne ret ko i ne se bi~ no po klo ni svoj sen dvi~ @u }i, ob ja {wa va da je on od li ~an ~u var i naj e fi ka sni ji alarm ko ji je fa kul tet mo gao na ba vi ti.

– Stal no pa tro li ra dvo ri {tem, a la je sa mo na one ko je pre po zna je kao ve ~i te stu den te jer, i @u }a se za la `e za re dov no stu di ra we – na {a lio se prof. Gru ji}.

I. Dragi}

go di {wem je we go va eki pa bi la je di ni u~e snik s pro sto ra Ju go i sto~ ne Evro pe.

V. ^.

^iv ning sti pen di je bri tan ske am ba sa de Bri tan ska am ba sa da u Be o- gra du ob ja vi la je da je po ~eo pro ces pri ja vqiv wa za ^iv ning sti pen di je za aka dem sku 2013/14. go di nu. ^iv ning pro gram, ko ji fi nan si ra Mi ni star stvo spoq nih po slo va Ve li k e Bri t a n i j e, sti p en d i r a post di plom ske stu di je u tra ja wu od tri me se ca do go di nu da na na bri tan skim uni ver zi te ti ma. Sti pen di ja po kri va tro {ko ve {ko la ri ne, ux be ni ka, pu ta i bri tan ske vi ze, a obez be |e na je i me se~ na na dok na da za dru ge `i vot ne tro {ko ve.

Pri o ri tet ne obla sti ovo go di {wih sti pen di ja su usme re ne na pro c es evrop s kih in t e graci j a Sr b i j e, s po s eb n im nagla skom na sle de }im obla sti m a: eko n o m i j a i za { ti t a kon k u r en c i j e, me | u n a r od n i odno si i re {a va we kon fli kata, re f or m a prav n og si stema, refor ma jav ne upra ve, de mo kra ti za ci ja, qud ska i ma win ska pra va.

Osim di plo me vi {eg ili vi so kog obra zo va wa i po lo `e nog te sta en gle skog je zi ka, od kan di da ta se o~e ku je da mo gu da do ka `u svo je do sa da {we aka dem ske uspe he, kao i da ve} ima ju naj ma we dve go di ne re le vant nog rad nog is ku stva u svo joj obla sti.

Mo ra ju bi ti dr `a vqa ni Sr bi je, a sta ro sna grani ca ne po sto ji.

Sve in formaci je o sti pen di ji do stup ne su na in ter net-saj to vi ma www.chevening.org/serbia/ i www.UKinSerbia.fco.gov.uk.

Konkurs j e otvore n do 7. decem bra. S v e dodatne infor macije mogu se dobiti i-mejlom od Zvezdane Crnogorac: zvezdana.crnogorac@fco.gov.uk.

A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

12

RePORTA@e

ponedeqak19.novembar2012.

dnevnik

Jozef AJzeMAn PRe@IVeo DVA SVeTSKA RATA, AlI nIJe I hoD Po @IcI IznAD DunAVSKog KAnAlA

Akrobata iz Gajdobre poginuo na be~kom betonu A

ustrijski istori~ar Peter Pajer i filmski rediteq Peter Pacak prihvatili su se da opi{u tragi~nu sudbinu Jozefa Ajzemana, artiste na `ici, ro|enog u Gajdobri 1911, koji je nastradao u Be~u 1949. Vi{e od mesec i po dana, dva puta dnevno, prelazio je tog leta 120 metara dugu sajlu razapetu bez za{titne mre`e na visini od 40 metara iznad Dunavskog kanala u centru grada. Na posledwoj predstavi, samo nekoliko metara udaqen od sigurnosti, izgubio je ravnote`u i sa }erkom Rosom, koju je nosio na ramenima, pao na betonski kej, gde su minutima umirali pred o~ima hiqada gledalaca. Jo{ jedna tu`na pri~a iz razru{ene austrijske prestonice, koja je skupo pla}ala lojalnost Hitleru, ali, kako ka`e Pajer, pri~a kojoj se zna samo kraj, dok je po~etak pun biografskih rupa, kao, recimo, {ta je Ajzeman radio pre nego {to se obreo u Be~u?

Ajzeman je rano ostao siro~e, jer mu je otac, {najder iz Gajdobre, poginuo u Prvom svetskom ratu, kao vojnik austrougarske armije. Nakon formirawa Kraqevine SHS 1918. Ajzeman je ostao u Ba~koj i postao gra|anin nove dr`ave. Wegovog obrazovawa prihvatio se deda iz Nema~ke, glava malog, ali u evropskim varijeteima i mladoj filmskoj industriji poznatog porodi~nog preduze}a „[troh{najder„ iz kojeg su dolazili kaskaderi. Ajzeman je i sam postao akrobata na `ici, dovoqno dobar da nastupao u nekoliko filmova, premda su mu glavni izvor prihoda ostale predstave {to ih je davao na potezu izme|u Beograda i Novog Sada, ali i svim mawim mestima po Ba~koj, Banatu i jugu Srbije.

U kratkom aprilskom ratu 1941. Ajzeman se borio kao redov

vojske Kraqevine Jugoslavije.

Posle kapitulacije, ka`e Pajer, trag mu se privremeno gubi.

Vratio se u Gajdobru, ali se ne zna i {ta je radio, da li je bio ~lan lokalnih nacisti~kih udru`ewa ili poku{ao da ostane po strani, ako je to wegovom porodi~nom istorijom uop{te bilo mogu}e.

Pred kraj rata Ajzeman be`i s grupom podunavskih [vaba za Be~, gde su ga odmah strpali u tzv. „Folks{turm”, neku vrstu

„Selidba name{taja”

narodne milicije koja je po gradu lovila dezertere iz Vermahta, dakle sve vojno sposobne mu{karce starije od 15 godina i streqala po kratkom postupku.

Svejedno da li je u toj zastra{uju}oj formaciji slu`io milom ili silom, Ajzeman je po ulasku saveznika u Be~ uhap{en i odve-

PRE^ANSKA LEKSIKA

D

a su operativci bilo koje slu`be presretali Laline divane onomad, silno bi se namu~ili da ga razaberu, a da su, ne daj bo`e, ne{to izvukli iz konteksta – mogli bi ga garant i }orkirati. Arestovati, strpati u buvaru, odneti u Mitrovicu ili Po`arevac (ja sam tek u svojoj 15. nau~io u {koli da su to i gradovi a ne samo zatvori). Sre}om, sad ga {titi zakon pa se ne}e desiti da ga tu`e {to je nekog svetovao da be`i, ispari, kida, kad mu je kazao: ”Ta, idi begaj!” Naime, nije isto {to i “Tutaw!”, “Yada!”, “[umangele!”, “Be{’te noge, usra}u vas!” i sli~ne naredbe o {to hitnijem napu{tawu inkriminisanog mesta doga|aja. Napro-

tiv. ”Idi begaj!” zna~i da je sve u redu. I da je slu~ajno boqe – ne bi vaqalo. Ne{to kao “A{a biwa”, “Ma{ala”, “Aferim” na rumunskom i turskom.

Recimo, ako pitaju ~a-Lalu di }e skloniti tol’ke novce {to je dobio za `ito predato jo{ letos, gladak odgovor je: “Ta, idi begaj, prika. Ni brige{a. Ve} sam sve razdelio, unapred. Da se zdravo ne jedim dok brojim |enge”. Ili, ako se kom{ija interesuje rano ujutro (kasnije }e do}i i da

den na dve godine u zarobqeni~ki logor u Francuskoj. Nove vlasti Jugoslavije nisu tra`ile wegovo izru~ewe, pa se pretpostavqa da po Banatu i Ba~koj nije ostao upam}en po zlu. Kad se 1947. vratio u Be~, gde se tih poratnih godina umiralo od gladi, do~ekala ga je porodica izbegla iz Gajdobre, `ena Matilda, }erka Rosa i sin Petar Ajzeman se prvo prihvatio o~evog starog zanata i radio kao kroja~, wegova `ena kao ~ista~ica, ali to nije bilo dovoqno za pre`ivqavawe, pa je na krovu zgrade gde su `iveli po~eo sa treninzima i ponovo postao „igra~ na `ici”, stavqao glavu u torbu dan za danom, za {iling po odrasloj glavi, pola za decu, u vreme kad je bioskopska karta ko{tala 4,5 {ilinga. Nastupao je bez mre`e i ikakvih mera bezbednosti koje bi mu pomogle da pre`ivi vlastite gre{ke, ali, masa je masa, svejedno gladna ili sita, nije bila druga~ija nego {to je danas: kad joj dojadi jedna atrakcija, prestaje da dolazi.

Akrobata je stalno izmi{qao ne{to novo i jo{ opasnije: „[etwa u ritmu polke”, „Ve~era na `ici”, „Vo`wa biciklom naopa~ke”, „Selidba name{taja”, „Valcer iznad Dunava” i, naravno, klasika svih akrobata „Salto mortale”, ali i to bi nakon izvesnog vremena postajalo dosadno. Kona~no, re{io je da kod [vedskog trga u sa-

mom centru grada rastegne konopac preko Dunavskog kanala, ~itavih 120 metara i pri~vrsti ga na dve poluru{evine. Dubina 40, visinska razlika razapetog konopca tri metra. Vi{e od mesec dana je „igrao” iznad Kanala, dva puta dnevno, stotine su dolazile da ga vide, pro~ulo se pa je dobio pozive da gostuje u [paniji, Brazilu i Americi. Ajzeman se vra}ao u cirkuski biznis u velikom stilu.

Za zatvarawe letwe sezone, smislio je ne{to posebno. Pitao je publiku da li je neko spreman da s wim, sede}i mu na ramenima pro{eta preko kanala. Iz publike je, po dogovoru, sve kao slu~ajno, istupila wegova {esnaestogodi{wa }erka Rosa. Optere}en sa dodatnih 80 kilograma, dakle 50 kilograma te-

Posledwa „[etwa u ritmu polke”

Rediteq Petar Pacak nije zaboravio tragediju

{ka Rosa plus 30 kilograma metalna {ipka za balansirawe, uz muzi~ke kapele i viku, ciku i pqesak gledalalca, Ajzeman je krenuo preko konopca, prehodao gotovo ~itavu {irinu kanala, ali pred sam kraj izgubio ravno-

te`u i strmoglavio se u ponor. U lokalnoj {tampi se danima vodila debata za{to je i kako Ajzeman napravio smrtonosnu gre{ku.

Kao glavni argument potezana je no} pre toga proveo na jednoj ba~koj svadbi usred Be~a.

Pacak, tada petogodi{wak koji je sa dedom do{ao na predstavu, i danas se se}a dva tela u slobodnom padu glavom nadole, kao i detaqa da je mu{karac poku{a-

vao da se „podvu~e” ispod devojke ne bi li prilikom udarca pala na wega. Dodaje da ga jo{ ne{to progawa ~itav odrasli `ivot: prvo, publika koja kre}e s freneti~nim aplauzom ba{ kad Ajzeman s Rosom na ramenima po~iwe da se bori da povrati izgubqenu ravnote`u, i drugo, muzi~ka kapela koja je nekoliko sekundi kasno shvatila da je dosta svirke.

Vesna Kne`evi} (RTS)

Miris duwa iz kredenca Idi begaj! bake Er`i ili Ni brige{a, prika

li~no vidi) kakav je taj ’rawenik {to su ga obesili na rem, raspolutili i po~eli da tranyiraju i pandluju meso, je li l’ ~emu?, sleduje mu: “Ta, idi begaj, kom{o! To je {togod sviw~e. Slanina sa {ake i po, sala za tri me{we, veeelike, s {e{iri}a, krmendale k’o cepanice, {unke }emo morati ise}i u kobasice jerbo su suvi{e velike za salamuru, ne}e stati u {avoq, ne znam {ta }emo sa ~varcima i ma{}urom jerbo su nam sve ka~ice pune...” Najkra}e – eto nama opet briga. Ali, slatkih.

Pardon, masnih.

Jesen, ba{ ona prava dok se ~eka sneg a sve ve} pora|eno, jeste i pravo vreme za re~enicu: „Idi begaj!” Uzre~icu koja nije ni ~esta ni retka, ali ~a-Lali ba{ pasuje.

Naro~ito kada divani sa svojim drugarima lovcima (u stvari im najvi{e deklamuje) pa kada ga pitaju ne{to ba{ glupavo, kao kako je bilo tamo u wihovom, kom{ijskom, lovi{tu ove jeseni. Sala{ar je, pa je ~lan dru`ine iz susednog sela: ”Ta, idi begaj! Moja keru{a Lola pala s nogu. Eno je le`i u korpi na perjanom jastuku i ustaje samo kad je zovem da joj vadim ~i~kove iz repa. Moja `ena Jela morala ze~evinu da turi u salamuru. Dojela nam se i pe~ena i u paprika{u. Ba{ sam ju~e brojao ko`ice: ravno 99 komada, sve napuwene slamom, su{e se na tavanu!” “Za{to ne ka`e{, onda, da si ulovio sto zecova? – pitali ga naivni i oni {to ga ne znaju. “Ta idi begaj, prika! Pa ne}u valda da la`em zbog jednog zeca. Nisam ja na to spao!”

Onda su po~eli da pri~aju ko ima boqeg kera, a tu divanu kraja nema. Kad su izlazili u mrak, navla~ili {ubare i dizali kragne, neko upita Lalu je l’ ima zorta da }e ga Jela grditi {to dolazi tako kasno i jo{ tako nacvrcan. “Ta idi begaj, dru{kane! Ne bojim se ja we. Ta tek ju~e je o~la u goste kod wenih, a navek ostane celu nedequ! Ni brige{a da te nije!”

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu iz serijala „Divani o re~ima„ – „Nasred ~etir’ {ora”)

starinskom kredencu moglo se nekada, jedno kraj dru go ga, za i sta sva {ta, prakti~no i paradno, na}i. Gorwi, zastakqeni deo, da se dobro vidi krasio je komplet za ~aj od porcelana iz majstorskih radionica Herendi ili @olnai, zatim pribor za jelo ~uvan samo za posebne, sve~arske prilike, a u zadwem redu pore|ane staklene ~a{e za doma}e vino. U nivou ispod, dr`ani su se predmeti koje je ~eqad svakodnevno koristila.

Pokatkad, u ku}ama bogatijih familija, u predwem zastakqenom delu, bilo je i nekoliko mawih ~a{ica od kristala. U dowem sredi{wem delu, za{ti}enom sa dvoje lepo izrezbarenih drvenih vrata, stajale su ~inije, tawiri, bokali, tacne i „staja}i” porodi~ni escajg. Ono vrednije, sa eventualnom pozlatom,

U

~uvalo se na skrovitijim mestima. Na samom vrhu kredenca, stajao je veliki duwac, a u pozadini, zbog mirisa, one male miomirisne duwe.

Dowi deo kredenca krasile su noge u obliku `ivotiwske {ape a sva drvena konstrukcija bila je obavezno lepo izrezbarena.

Gorwi, stakleni deo, ra|en je tehnikom dekupa`a, naj~e{}e sa vo}nim motivima a imu}nije porodice naru~ivale su i sa elementima vitra`a. Kad se nema bila su dobra i stakla bez ikakvih ukrasa.

Mada je ne{to skromnije izrade i danas pleni patinom baka Er`in kredenac a mirisi duwa, bosiqka i ~e{kog sapuna, prosto opijaju. Stigao je do etno ku}e u Belom Blatu, selu zrewaninskog atara, kao poklon porodice Vertecki. @. Balaban

U BE^EJU NE BIRA QUBAV JEZIK NEGO SRCE: Sve~anim programom Ma|arsko kulturno dru{tvo „Petefi [andor“ ve} petu godinu obele`ava Dan tolerancije i ponovo su glavne atrakcije bili, naravno, mali{ani iz dvojezi~ne grupe lokalnog obdani{ta „Labud Pejovi}“. Wima uva`avawe razli~itosti vaspita~ice ne moraju da obja{wavaju teoretski, jer obe to `ive svakodnevno i prakti~no. Naime, Milica je udata za Ma|ara Firawia, dok je, pak, wena koleginica, Ma|arica Iboja, odavno gospo|a Srbina Yigurskog.

V. Jankov

crna hronika

dnevnik POSLE PORODI^NE TRAGEDIJE U TEMERINU

Okri vqe ni za ubi stvo oca ni je iz neo od bra nu No vo sa |a nin Milan P. (35) ko ji je uhap {en pod sum wom da je oko po no }i iz me |u pet ka i su bo te ubio svog oca Alek san dra P. (60) u we go vom sta nu u Te me ri nu, od re |en je pri tvor na kon pri vo |e wa na sa slu {a we u no vo sad ski Vi {i sud. On je iz ja vio da se psi hi~ ki ne ose }a dobro i da ni je spo so ban da iz ne se od bra nu, sa op {tio je de `ur ni is tra `ni su di ja Miroslav Alimpi}.

Ka ko smo sa zna li ubi je ni Alek san dar P. je po sle raz vo da go di na ma sta no vao sam u Uli ci Vu ka Ka ra xi }a, a po jed noj ver zi ji, we mu je kob ne no }i u po se tu svra tio sin po sle obi la ska ne kih lo ka la u Te me ri nu. Pret -

po sta vqa se da je pr vo do {lo do ras pra ve, a on da i fi zi~ kog ob ra ~u na. Na vod no, osum wi ~e nom se pri pi su je da je u pre bi ja wu na smrt svog oca po red uda ra ca no ga ma i ru ka ma, ko ri stio no gu sto la ili sto li ce, pa i ka se to fon ili mo `da jo{ ne ki tu pi pred met.

Ka ko smo sa zna li ne zva ni~ no, sin je kad je otac ostao da le `i po zvao Hit nu po mo}, ali je le kar po do la sku mo gao sa mo da kon sta tu je smrt. Osum wi ~e ni je do ~a kao i po li ci ju na li cu me sta.

Alek san dar P. je dr `ao pro dav ni ce u Te me ri nu, a kom {i je za we ga ka `u da je bio mi ran i tih ~o vek.

M. V.

NA KOSOVU OHRABRENI POSLEDWIM ODLUKAMA TRIBUNALA

Spre ma se do ~ek za Ha ra di na ja

Mi ni star ko sov skih bez bed no snih sna ga Agim ^eku sma tra da }e Ramu{ Haradinaj bi ti oslo bo |en 29. no vem bra u Ha {kom tri bu na lu i na ja vqu je da }e mu bi ti pri re |en do ~ek u Pri {ti ni. ^e ku je za pri {tin sku te le vi zi ju re kao da }e Ha ra di na ju u Pri {ti ni bi ti pri re |en do ~ek ka kav su u Hr vat skoj or ga ni zo va li hr vat skim ge ne ra li ma Anti Gotovini i Mladenu Marka~u, ko je je Ha {ki tri bu nal oslo bo dio kri vi ce za zlo ~i ne to kom ope ra ci je „Olu ja” 1995.

Ha {ki tri bu nal je na ja vio da }e 29. no vem bra bi ti iz re ~e na pre su da biv {em ko sov skom pre mi je ru Ha ra di na ju, Idrizu Baqaju i Qahiju Bra hi ma ju, op t u ` e n i m a za zlo~i ne nad Sr bi ma i dru gim ne al ban ci ma na Ko so vu 1998. go di ne.

Tu `i la {tvo je tra `i lo za tvor ske ka zne za op tu `e ne od po naj ma we 20 go di na, dok je od bra na oce ni la da tre ba da bu du oslo bo |e ni.

Ina ~e Ha ra di naj se na la zi u ku} nom pri tvo ru na Ko so vu i tre ba da se pre iz ri ca wa pre sude vra ti u pri tvor u She ve nin ge nu.

13

PO^ELA PROCEDURA ZA PRIMENU AMNESTIJE

U pr voj tu ri 1.300 na slobodi U su bo tu je na sna gu stu pio Za kon o am ne sti ji ko ji pro pi su je uma we we za 10 ili 25 po sto za tvor ske ka zne pra vo sna `no osu |e ni ma, od ~e ga su iz u ze te sve ka te go ri je vi {eg ste pe na dru {te ne opa sno sti, te od be gli osu |e ni ci, po vrat ni ci, kao i am ne sti ra ni po pret hod nim za ko ni ma, dok se pr va ot pu {ta wa onih ko ji }e pri me nom am ne sti je za vr {i ti iz vr {e we ka zni, mo gu o~e ki va ti po okon ~a wu `al be nih pro ce du ra, od no sno ve} za ne ko li ko da na.

Pri me nom am ne sti je jed nom bro ju osu |e nih sle du je ot pu {ta we, a upu }e ni na vo de da je u toj gru pi naj vi {e onih ko ji su iona ko pred sa mim kra jem iz vr {e wa ka zni i pre o sta lo im je po ne ko li ko da na, ne de qa ili me se ci, te osu |e nih do 6 me se ci za tvo ra. Ka ko sa zna je „Dnev nik“ pre ma ras po lo `i vim po da ci ma, u pr vom ma hu iz svih za tvo ra }e bi ti ot pu {te no ukup no oko 1300 osu |e nih.

Ka te go ri ja pr vi put osu |e nih na 3 me se ca za tvo ra }e bi ti oslo bo |e na od iz vr {e wa ka zni, dok }e pr vi put osu |e ni od tri do {est me se ci za tvo ra, do bi ti uma we ne za 50 po sto.

Od da na stu pa wa Za ko na o am ne sti ji na sna gu, nad le `ne usta no ve u si ste mu Upra ve za iz vr {e we

Amnestija donosi „komociju” u zatvor na novosadskoj Klisi

kri vi~ nih sank ci ja ima le su 24 ~a sa da do pi som oba ve ste pr vo ste pe ne su do ve o osu |e ni ma ko ji pod le `u am ne sti ji, kao i o da tu mi ma po ~et ka iz vr {e wa i is te ka ka zne.

Ako osu |e ni iz dr `a va ka znu u ino stran stvu, oba ve {te we su du do sta vqa mi ni star stvo nad le `no za po slo ve pra vo su |a. Po tom }e sud, po slu `be noj du `no sti, u ro ku od tri da na od da na pri je ma oba ve {te wa do ne ti re {e we o pri me ni am ne sti je. Za ko nom je pro pi sa no da na re {e we o pri me ni am ne sti je, `al be mo gu pod ne ti jav ni tu `i lac, kao i osu |e no li ce u ro ku tri da na od pri je ma, a ape la ci o ni su do vi ima ju isti rok za od lu ~i va we.

Za osu |e nog ko ji ni je stu pio na iz dr `a va we ka zne, re {e we o pri me ni am ne sti je sud }e do ne ti u ro ku od tri da na od da na pri je ma zah te va.

Od am ne sti je su iz u ze ti pra vo sna `no osu |e ni za naj te `e ob li ke te {kih kri vi~ nih de la ka znom za tvo ra od 30 do 40 go di na, za rat ne zlo ~i ne, de la pro tiv ~o ve~ no sti i dru gih do ba ra za {ti }e nih me |u na rod nim pra vom, pro tiv ne mo} nih li ca, za te `e ob li ke kri vi~ nih de la na si qa u po ro di ci, neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, kao i pro tiv pol ne slo bo de. Od am ne sti je su iz u ze ti i osu |e ni za

kri vi~ na de la pro tiv ustav nog ure |e wa i bez bed no sti Sr bi je, da va wa i pri ma wa mi ta, kao i za kri vi~ na de la s ele men tom or ga ni zo va nog kri mi na la.

Ta ko |e, am ne sti ja se ne mo `e pri me ni ti ni na li ca ko ja su vi {e od tri pu ta prav no sna `no osu |i va na na bez u slov nu ka znu za tvo ra, a ni je iz vr {e no bri sa we ili ne po sto je uslo vi za bri sa we ne ke od tri osu de. Ovaj iz u ze tak se ne od no si na osu |e na li ca ko ja su na vr {i la 70 go di na `i vo ta.

Od am ne sti je su iz u ze ti i osu |e ni ci ko ji ma su ka zne za tvo ra sma we ne po ra ni je va `e }im za ko ni ma o am ne sti ji, kao i oni za ko ji ma je ras pi sa na po ter ni ca zbog ne ja vqa wa na iz dr `a va we ka zne ili bek stva.

U srp skim za tvo ri ma se na la zi oko 8 280 pra vo sna `no osu |e nih, a pro ce wu je se da }e ukup no oko 3 600 bi ti ob u hva }e no am ne sti jom.

Ciq Za ko na o am ne sti ji, ka ko je obra zlo `io za ko no do vac, je sma we we pre na tr pa no sti srp skih za tvo ra. Pro ce wu je se da }e pri me na ovog za ko na za tre nut ni efe kat ima ti sma we we bu xet skih tro {ko va za oko 127.000.000 di na ra, a du go ro~ ni za ne ko li ko sto ti na mi li o na di na ra.

J. Jakovqevi}

OBELE@EN DAN SE]AWA NA @RTVE U SAOBRA]AJU

Po ra `a va ju }a sta ti sti ka s dru mo va On i Ba qaj su 3. apri la 2008. go di ne, po sle tro go di {weg pro ce sa, oslo bo |e ni kri vi ce po svim ta~ ka ma op tu `ni ce, dok je Bra hi maj osu |en na {est go di na za tvo ra.

Ha {ki tri bu nal je, me |u tim, 21. ju la 2010. od lu ~io da su |e we bu de de li mi~ no po no vqe no. To je pr vi po no vqe ni pro ces u isto ri ji tog su da. Ha ra di naj je 2004. go di ne bio iza bran za pre mi je ra, ali je u mar tu na red ne go di ne pod neo ostav ku po {to je pro tiv we ga obe lo da we na ha {ka op tu `ni ca, i do bro voq no se pre dao Tri bu na lu.

(Tanjug)

Me |u na rod ni dan se }a wa na `r tve sa o bra }aj nih ne zgo da obe le `en je ju ~e u Be o gra du, uz upo zo re we na po da tak da je od po ~et ka go di ne do kra ja ok to bra na srp skim pu te vi ma stra da lo 577 qu di.

Ovaj dan, usme ren ka is ti ca wu zna ~a ja pre ven tiv nog de lo va wa u ci qu ve }e bez bed no sti na dru mo vi ma, pro te kao je uz de qe we pro pa gand nog ma te ri ja la is pred tr `nog cen tra „U{}e” gde je za sa |e no i sta blo pla ta na u znak se }a wa na po gi nu le na srp skim dru mo vi ma. Obe le `a va we ovog da na or ga ni zo va la je Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja, a pre ma we nim po da ci ja, od po ~et ka ja nu a ra do kra ja ok to bra ove go di ne do go di -

U POTRAZI ZA PQA^KA[EM NOVOSADSKE PEKARE

Uhap {en s bom bom i fan tom kom na Bu le va ru oslobo|ewa Budimiru S. sta rom oko 20 go di na iz Te sli }a, ko ji je uhap {en u pe tak pod sum wom da je po se do vao de fan ziv nu bom bu dok je i{ao no vo sad skim Bu le va rom oslo bo |e wa, od re |en je pri tvor do 30 da na, na kon pri vo |e wa na sa slu {a we u no vo sad ski Vi {i sud, sa op {tio je ju ~e de `ur ni is tra `ni su di ja Miroslav Alimpi}.

Na kon pqa~ ke pe ka re u bli zi ni me sta li {e wa slo bo de, po li ci ja je tra ga ju }i za raz boj ni kom, ko ji je bio ma ski ran, na i {la i na Bu di mi ra i u we go vom xe pu na {la bom bu, fan tom ku i tam ne na o ~a ri. Is tra ga }e utvr di ti da li se okri vqe ni mo `e do ve sti

u ve zu s po me nu tom pqa~ kom. Ina ~e, okri vqe ni Bu di mir je ro |e ni brat Branislava S. (19) iz Te sli }a, ko ji je za jed no s Milanom [. (22) iz Ra kov ca ne dav no iz bo den no `em u ho lu Ma {in ske {ko le u No vom Sa du.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, Bu di mir S. je u pe tak iz Ra kov ca kod Be o ~i na do {ao u No vi Sad i na vod no u Kli ni~kom cen tru Voj vo di ne po se tio Mi la na [. iz tog me sta, ko ji se jo{ na la zi na le ~e wu, sa zna je mo iz iz vo ra bli skih is tra zi.

Okri vqe ni je za bom bu zbog ko je se te re ti iz ja vio da je svo je vre me no do ne ta sa ra ti{ta.

M. V.

APELACIONI SUD U BEOGRADU ODLU^IVAO O PREDMETU SUBOTI]

Iz u ze ta dva ~la na `al be nog ve }a Ape la ci o ni sud u Be o gra du usvo jio je zah tev za iz u ze }e dvo je su di ja tog su da iz ve }a u dru go ste pe nom po stup ku raz ma tra wa `al bi pro tiv pre su de Spe ci jal nog su da u slu ~a ju bi zni sme na Stanka Suboti}a Caneta i jo{ ~e tr na e sto ro okri vqe nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s pro me tom ci ga re ta 1995. i 1996. go di ne.

No vi ~la no vi `al be nog ve }a, ume sto dvo je su di ja ko ji su iz uze ti, bi }e od re |e ni po re dosle du sa spi ska su di ja Ape la ci o nog su da.

Pr vo bit no je `al be na sed ni ca bi la za ka za na za 29. ok to bar, ali je od lo `e na na kon {to je advo kat Predrag Milovan~e-

ponedeqak19.novembar2012.

vi}, bra ni lac jed nog od okri vqe nih – biv {eg di rek to ra SUC-a Mihaqa Kertesa, is ta kao zah tev za iz u ze }e ta da {wih ~la no va ve }a, su di ja Milimira Luki}a i Nade Zec, obra zlo `iv {i da su, dok su ra di li u Spe ci jal nom su du, po stu pa li u po je di nim fa za ma pro ce sa u „pred me tu Su bo ti}“.

– Kri vi~ no van ra sprav no ve }e Spe ci jal nog su da u ko jem su bi li su di je Lu ki} i Zec je u „slu ~a ju Su bo ti}“ od bi lo pri go vo re od bra ne i po tvr di lo op tu `ni cu pa, bu du }i da su po stu pa li u pr vom ste pe nu, po sto je za kon ske smet we za wi ho vo u~e {}e u da qem to ku po stup ka – uka zao je ta da Mi lo van ~e vi}.

Sed ni ca Ape la ci o nog ve }a na ko joj }e bi ti raz ma tra ne `al be za ka za na je za fe bru ar 2013. godi ne.

Pr vo ste pe nom pre su dom, osim Stan ka Su bo ti }a ko me je u od su stvu iz re ~e na ka zna od {est go di na za tvo ra, jo{ dva na e sto ro okri vqe nih je osu |e no na za tvor ske ka zne u tra ja wu od de set me se ci do ~e ti ri i po go di ne, a dvo je su oslo bo |e ni op tu `be. @al be su pod ne li advo ka ti od bra ne svih op tu `e nih ko ji su pr vo ste pe nom pre su dom osu |e ni.

Ka ko sa zna je „Dnev nik“, `al bu pro tiv pre su de je pod ne lo i Tu `i la {tvo na oslo ba |a ju }i deo, kao i u po gle du od lu ke o ka zni, tra `e }i stro `e ka zne za osu |e ne.

J. J.

lo se 31.025 sa o bra }aj nih ude sa, 15.355 oso ba je po vre |e no, a 577 je smrt no stra da lo.

U istom pe ri o du pro {le go di ne, u 35.774 sa o bra }aj ne ne zgo de bi lo je po vre |e no 16.267 oso ba, a smrt no je stra da lo wih 595.

Di rek tor Agen ci je Stojadin Jovanovi} re kao je da iako je broj sa o bra }aj nih ne zgo da u ovoj, u od no snu na pret hod nu go di nu sma wen ne {to vi {e od 13 od sto da se mo ra i da qe ra di ti na po ve }e wu bez bed no sti.

On je na veo i da je u po sma tra nom pe ri o du ove go di ne, u od no snu na pro {lu 18 oso ba ma we po gi nu lo, a da je u 2012. go di ni ta ko |e bi lo oko 1000 oso ba ma we po vre -

|e no ne go 2011. Pre ma we go vim re ~i ma, naj ~e {}i uzro ci sa o bra }aj nih ne sre }a su pre ko ra ~e we br zi ne, ne pro pu {ta we pra va pr ven stva, vo `wa pod uti ca jem al ho ho la...

Po ro di ce stra da lih i ~la no vi udru `e wa „U ~ast pa lih an |e la” i Kan ce la ri ja za mla de gra da Be o gra da sim bo - Za dve decenije u Srbiji preko li~ no su po sta vi li na 24.000 `rtava u saobra}aju sta blo sli ke stra da lih i po ru ke bra ne, kao i Auto-mo to sa vez i za ve }u bez bed nost u sa o bra }a ju.

Cr ve ni krst Sr bi je u obe le `a va Uz mi ni star stva sa o bra }a ja, wu je u~e stvo va la i Kan ce la ri ja unu tra {wih po slo va, pro sve te, za mla de gra da Be o gra da. na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, od (Tanjug)

OBELE@EN DAN VATROGASNO-SPASILA^KIH SLU@BI

Pet sto no vih va tro ga sa ca - Usva ja wem no vog Za ko na i Stra te gi je za {ti te od po `a ra stvo ren je osnov za efi ka sni ju za {ti tu qu di i ma te ri jal nih do ba ra, kroz bo qu or ga ni za ci ju i ospo so bqe nost va tro ga sno – spa si la~ kih je di ni ca – iz ja vio je u su bo tu u Zre wa ni nu pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i}.

On je pri su stvo vao sve ~a no sti po vo dom obe le `a va wa Da na Va tro ga sno - spa si la~ kih je di ni ca, ko ja je odr `a na u Ba rok noj sa li Skup {ti ne gra da Zre wa ni na. On je tom pri li kom ka zao da qud ske `r tve, ve li ka ma te ri jal na {te ta i ne pro ce wi ve po sle di ce po `i vot nu oko li nu, kao re zul ta ti ovo go di {wih po `a ra na otvo re nom, pred sta vqa ju upo zo re we da se na pro tiv po `ar nu za {ti tu mo ra mno go ozbiq ni je gle da ti i u wu ula ga ti zna ~aj ni ja fi nan sij ska sred stva za na bav ku sa vre me nih sred sta va i opre me. Do dao je i da se mo ra si stem ski ra di ti na edu ka ci ji gra |a na kao jed nom od vi do va pre ven ti ve.

- Neo p hod na su ula ga wa ka ko u pre ven tiv no de lo va we, ta ko i u pra vo vre me no re a go va we u ci qu una pre |e wa or ga ni zo va nog od go vo ra u slu ~a ju ka ta stro fa, i to kroz pri jem no vih 500 va tro ga sa ca – spa si la ca to kom 2013. go di ne i snab de va we no vom i mo der nom opre mom – na veo je Da ~i}, do da ju }i da je sa mo u to ku ju la i av gu sta

na te ri to ri ji na {e ze mqe iz bi lo bli zu 6.000 {um skih i po `a ra na otvo re nom pro sto ru. Od to ga je bi lo ~ak dva de set {um skih po `a ra ve li kih raz me ra sa ne pro ce wi vom ma te ri jal nom i {te tom po `i vot nu oko li nu.

- Ope ra tiv nu sr` Sek to ra ~i ni sa mo 3.000 va tro ga sa ca – spa si la ca. Ipak, ovi hra bri qu di su uvek sprem ni da da ju svoj mak si mum u

za {ti ti `i vo ta, zdra vqa i imo vi ne na {ih gra |a na, kao i `i vot ne sre di ne i kul tur nog na sle |a. Sa mo to kom 2012. go di ne pri pad ni ci Sek to ra su u~e stvo va li na pre ko 41.000 do ga |a ja, to kom ko jih su spa si li i eva ku i sa li oko 1.500 gra |a na – ka zao je Da ~i}.

Na sve ~a no sti su uru ~e ne i pla ke te za rev nost u slu `bi. Zlat na zna~ ka uru ~e na je Ivi ci Da ~i }u, a me |u na gra |e nim pri pad ni ci ma Sek to ra za van red ne si tu a ci je su i po mo} nik na ~el ni ka Upra ve za VSJ Sa{a Ran~i}, na ~el nik ode qe wa u Upra vi za VSJ Vlada Plemi}, na ~el nik Ode qe wa za VS u Srem skoj Mi tro vi ci Stevan Peji}, na ~el nik Ode qe wa za VS u Pro ku pqu Sr|an Mitrovi}, na ~el nik Ode qe wa za VS u Po `a rev cu Goran \or|evi}, na ~el nik Ode qe wa za VS u Pri je po qu Goran Posrka~a, na ~el nik Ode qe wa za VS u Le skov cu Miodrag Marjanovi}, ko man dant VSB u Be o gra du Mile Jovi~i}, ko man dant VSB u Va qe vu Mile Nikoli} i za me nik ko man dan ta u Pi ro tu Miqan Pani}. @. Balaban

14

ponedeqak19.novembar2012.

SPORT

dnevnik

EGZIBICIONI ME^ U BRAZILU

No vak imi ti rao, Ku er ten po be dio Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je

KOMEN KUP

Sr bi ja ~e tvr ta Va ter po li sti Sr bi je (ge ne ra ci ja 1994. i mla |i) osvo ji li su ~e tvr to me sto na Ko men ku pu odr `a nom u Be o gra du.

Del fi ni su u me ~u za bron za nu me da qu iz gu bi li od se lek ci je Ma |ar ske 9:8. Pr vo me sto pri pa lo je Hr vat skoj ko ja je po be di la Ita li ju 12:10 po sle pe te ra ca (u re gu lar nom de lu bi lo je 9:9). U su sre tu za 5. me sto Gr~ ka je sa vla da la Cr nu Go ru, dok je u du e lu za 7. po zi ci ju Fran cu ska nad i gra la Tu nis 17:1. Ova tur nir bio je osled wa pro ve ra pred Svet sko pr ven stvo za ovu ge ne ra ci ju ko je }e se odr `a ti sle de }eg me se ca u austra lij skom gra du Per tu.

Re zul ta ti, pr vo ko lo: Ma |ar ska - Hr vat ska 7:8, Gr~ ka - Tu nis 34:1, Sr bi ja - Ita li ja 6:9, Fran cu ska - Cr na Go ra 7:11. Dru go ko lo: Cr na Go ra - Ita li ja 11:10, Tu nis - Ma |ar ska 0:24, Hr vat ska - Gr~ ka 9:6, Fran cu ska - Sr bi ja 5:14. Tre }e ko lo: Fran cu ska - Ita li ja 4:17, Tu nis -Hr vat ska 0:19, Ma |ar ska - Gr~ ka 11:10, Cr na Go ra - Sr bi ja 2:5. A gru pa: 1. Hr vat ska 9, 2. Ma |ar ska 6, 3. Gr~ ka 3, 4. Tu nis 0. B gru pa: 1. Ita li ja 6, 2. Sr bi ja 6, 3. Cr na Go ra 6, 4. Fran cu ska 0. Raz i gra va we od 5. do 8. me sta: Tu nis - Fran cu ska 1:17, Cr na Go ra - Gr~ ka 6:7.

G. M.

KUP SRBIJE I FINALE PIONIRSKE LIGE

Tro fej De ja no vi }u U sa li no vo sad skog so kol skog dru {tva Voj vo di na odr `a no je dru go ko lo Ku pa Sr bi je, kao i fi na le pi o ni ra po spra va ma u mu {koj sport skoj gim na sti ci. Na Ku pu su u~e stvo va li tak mi ~a ri ~e ti ri klu ba (Par ti zan Ko sto lac, Ni{, Na pre dak Kru {e vac i Voj vo di na No vi Sad). U ekip noj kon ku ren ci ji pr vo me sto je pri pa lo Ni {u sa 229,450 bo dva, a dru go Voj vo di ni sa 223,350. Po je di na~ no pr vo me sto osvo jio je Mi lo{ Pa u no vi} iz Ni {a sa 78,600 bo do va, dru gi je bio we gov kkup ski ko le ga Ga vri lo Ili} sa 77,100, a tre }i Bo jan De ja no vi} iz SD Voj vo di na sa 75,050. U ukup nom pla sma nu po sle dva ko la pr vo me sto je pri pa lo SD Voj vo di ni sa 451,900, a dru go Ni {u sa 351,700. Poj di na~ no je sla vio Bo jan De ja no vi} sa 152,850, is pred klup skog ko le ge Ste fa na Ili }a sa 144,350 i Pe tra Ve li~ ko vi }a iz Ni {a sa 142,650.

U fi na lu po spra va ma u pi o nir skoj li gi naj u spe {ni ji su bi li tak mi ~a ri SD Voj vo di na sa 24 osvo je ne me da qe (po de vet zla ta i sre bra, {est bron zi). Sle de Par ti zan iz Ko stol ca sa 21 od li~ jem (osam zla tam se dam sre bra, osam bron zi), Par ti zan @e qe zni ~ar iz

Su bo ti ce sa 18 (~e ti ri zla ta, 10 sre bra, ~e ti ri bron ze), DIF iz Be o gra da sa {est (tri zla ta, sre bro, dve bron ze), Na pre dak iz Kru {ev ca sa dve (dva zla ta) i Po bed nik iz Be o gra da sa jed nom me da qom (bron za). U pr voj se lek ci ji po tri zla ta su uze li Uro{ Pe tro vi} iz Par ti za na (par ter, ka ri ke, vra ti lo) i An drej Me sa ro{ iz Par ti zan @e qe zni ~a ra (kow s hva taq ka ma, pre skok, raz boj). U dru goj se lek ci ji Jur ko vi} Si ni {a iz Voj vo di ne je bio naj bo qi na ka ri ka ma i vra ti lu, Lu ka Mi lo je vi} iz DIF-a na par te ru, raz bo ju i ko wu s hva taq ka ma, a Kri stian Gom ba{ iz Par ti zan @e qe zni ~a ra na pre sko ku. U tre }oj se lek ci ji Ili ja Stan ki} iz Na pret ka je sla vio na ka ri ka ma i pre sko ku, Ste fan Ve se li no vi} iz Voj vo di ne na vra ti lu i par te ru, we gov klupsk ko le ga Ste fan Pa vlo vi} na ko wu s hva taq ka ma, a Sre} ko Sto ja di no vi} iz Par ti za na na raz bo ju. U ~e tvr toj se lek ci ji Pe tar Ve fi} iz Par ti za na je po be dio na ko wu s hva taq ka ma i ka ri ka ma, Sr |an Ti {a no vi} iz Voj vo di ne na pre sko ku i raz bo ju, a we go ve klup ske ko le ge Ivan De ja no vi} na par te ru i Ni ko la Jur ko vi} na vra ti lu.

G. M.

No vak \o ko vi} od i- grao je u Bra zi lu eg zi bi ci o ni me~ pro tiv tro stru kog {am pi o na Ro nald Ga ro sa Gu sta va Ker te na.

Pred pot pu no is pu we nim tri bi na ma dvo ra ne Ma ra ka na zi wo sla vio je do ma }i te ni ser, ali po sle „ve li ke” bor be u dva se ta - 7:6 (11:9), 7:5. Ne ka da {wi kraq {qa ke, eg zi bi ci ja je ta ko |e od i gra na na ovoj pod lo zi, mo rao je „do bro da ozno ji dres” ne bi li slo mio ot por svet skog bro ja je dan!

Na rav no, te {ko je bi lo po pu lar nom Gu gi da osta ne ozbi qan i kon cen tri {e se na udar ce, a gle da ju }i s dru ge stra ne mre `e No va ka ko ji se sjaj no za ba vqao i odu {e vqa vao pu bli ku. Sve {to je mo gao da smi sli, a in spi ra ci je mu ne maw ka, No vak \o ko vi} je pre zen to vao qu bi te qi ma te ni sa u Rio De @a ne i ru.

Sr bin je bio re la tiv no mi ran u pr vom se tu, ko ji je iz gu bio po sle taj brej ka i po sle ~ak dva de set od i gra nih po e na, 11:9. [ou je kre nuo u dru gom se tu. No vak je na op {te iz ne na |e we svih pri sut nih sta vio na gla vu pe ri ku ko ja je iden ti~ na fri zu ri Ker te na, pa je prak ti~ no u na stav ku me ~a Gu sta vo Ker ten igrao pro tiv… Gu sta va Ker te na. Dru gi set osvo jio je do ma }in re zul ta tom 7:5.

Ku er ten i \o ko vi} odu {e vi li Bra zil ce

- Gu ga je le gen da ovog spor ta.

On je je dan od naj ha ri zma ti~ ni jih te ni se ra ika da, a sa da je to jo{ jed nom do ka zao - iz ja vio je po sle me ~a \o ko vi}.

Na kon du e la No vak je za jed no sa Ker te nom ra {i rio tran spa rent na ko jem je bi la is pi sa na

po ru ka za we go vog oca Sr |a na: „Ta ta, `e li mo ti brz opo ra vak iz Bra zi la!”

Na kra ju eg zi bi ci je svet ski broj je da po tru dio se da sa bra zil skim ple sa ~i ca ma igra sam bu. Te n i s ka eg z i b i c i j a ni j e kraj go sto va wa No va ka u Bra -

zi l u. O~e k u j e ga u~e { }e na pri ja teq skom fud bal skom me ~u u ko jem }e se po ja vi ti le gen de bra zil skog fud ba la Be be to, Ka fu i Zi ko, kao i pro sla vqe ni srp ski in ter na ci o na lac u toj ze mqi ze mqi De jan Ram bo Pet ko vi}.

TURNIR „SUDAR KONTINENATA”

Jan ko re pre zen tu je Evro pu Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} pred sta vqa }e Evro pu na eg zi bi ci o nom tur ni ru Su dar kon ti ne na ta u Sin ga pu ru. Taj tur nir na pro gra mu je 24. i 25. no vem bra, a Jan ko }e od me ri ti sna ge sa pred stav ni ci ma Azi je, Se ver ne Ame ri ke i Ju `ne Ame ri ke. Azi ju }e pred sta vqa ti Kei Ni {i ko ri, Ame ri ka nac Mar di Fi{ bi }e pred stav nik Se ver ne Ame ri ke, a Huan Mo na ko Ju `ne Ame ri ke.

Jan ko je ovu se zo nu za vr {io na de ve tom me stu ATP li ste, a tur nir u Sin ga pu ru bi }e mu po sled wi u 2012. go di ni, ali se re zul ta ti sa we ga ne }e ra ~u na ti, po {to su u pi ta wu eg zi bi ci o ni me ~e vi.

Na tur ni ru }e se od i gra ti i eg zi bi ci o ni me~ u `en skoj kon ku ren ci ji iz me |u Slo va ki we Da ni je le Han tu ho ve i Ki ne ski we [u ai Peng.

ME\UNARODNI MITING U NOVOM SADU

Voj vo di na osvoj i la naj vi {e me da qa Tra di ci o nal ni 33. me |u nard ni pli va~ ki mi ting, pod ime nom Vo {a 2012, odr `an je na ba ze nu Spen sa, uz u~e {}e 333 tak mi ~a ra iz 24 klu ba iz se dam ze ma qa (BiH, Bu gar ska, Ma |ar ska, Ma ke do ni ja, Slo ve ni ja, Slo va~ ka i Sr bi ja). Or ga ni za tor mi tin ga PK Voj vo di na je bi la naj u spe {ni ja sa 31 od li~ jem (12 zla ta, 8 sre bra, 11 bron zi). Dru gi su tak mi ~a ri No vog Sa da sa 25 me da qa (6 zla ta, osam sre bra, 11 bron zi), a tre }i ~la no vi ba wa lu~ kog 22. apri la sa 14 od li~ ja (pet zla ta, {est sre bra, tri bron ze). Pr vog da na za me da qe su se bo ri li mla |i pi o ni ri, pi o ni ri i ka de ti, dok su dru gog da na odr `a na fi na la u ap so lu toj ka te go ri ji. Naj bo qe re zul ta te po bo do vi ma u mu {koj kon ku ren ci ji ima li su Ta ma{ Ken de re {i iz Pe ~u ja na 100 del fin (57,44; 652), ko ji je naj bo qi bio i kod de ~a ka 15 -16 go di na, An drej Bar na iz su bo ti~ kog Spar ta ka je imao naj bo qi re zul tat na 200 slo bod no (2:04,04; 556) kod de ~a ka 13 - 14 go di na, a Lu ka Opa ~i} iz no vo sad ske Voj vo di ne je bio naj bo qi kod de ~a ka 12 go di na i mla |i sa 2:19,38 (391) na 200 slo bod no. Kod de vo ja ka

Naj u spe {ni ji u {ta fet noj tr ci

naj bo qi re zul tat je za be le `i la Ti ja na Vu ka no vi}, ~la ni ca Voj vo di ne na 100 del fin sa 1:04,24 (664), kod de voj ~i ca 15 - 16 go di -

na naj u spe {ni ja je bi la Bran ka Vra we{ iz ba wa lu~ kog 22. apri la na 100 slo bod no sa 1:01,79 (598), Ka tju {a Sta nek iz

No vog Sa da kod de voj ~i ca 12 go di na i mla |e, ta ko |e, na 110 pr sno sa 1:16,63 (594).

- Iz u zet no smo za do voq ni bro jem eki pa i tak mi ~a ra. Ot pli va ni su iz u zet no do bri re zul ta ti za ovo do ba go di ne u ve li kom ba z e n u. Ne {to sla b i j i re zul ta ti za be le `e ni su na 200 me ta ra {to je, ta ko |e, o~e ki va no za ovo do ba go di ne. Bi li smo hen di ke pi ra ni ~i we ni com da je se n i o r s ko Evrop s ko pr v en stvo po me re no, pa se ume sto u de cem bru od ra `a va sle de }e ne de qe, ta~ ni je po ~i we u ~e tvr tak u Fran cu Fo to: N. Sto ja no vi} skoj. Kao i mi i ve }i na osta lih klu kraw skog Tri gla va je ima la naj - bo va od lu ~i la je da od mo ri svo bo qi re zul tat kod de voj ~i ca 13 je re pre zen ta tiv ce, ka ko bi se - 14 go di na i to na 100 pr sno {to bo qe pri pre mi li, ta ko da (1:14,53; 646), a Mi la Me di} iz je u se ni or skoj ka te go ri ji mo -

glo bi ti i bo qe, ali sam si gu ran da }e ve} sle de }e go di ne bi ti ja ~a kon ku ren ci ja - re kao je {ef stru~ nog {ta ba PK Voj vo di na Mir ko Sr |a nov.

Ovaj mi ting po znat je i po {ta fe ti 8h50 slo bod no, gde su do ma }i ni iz Voj vo di ne do pro {le go di ne bi li ne pri ko sno ve ni. Ta da im je zla to od u ze la kom bi no va na {ta fe ta Olim pi je i Qu bqa ne, ali su sa da po no vo ~la no vi Voj vo di ne su pe li da pe har vra te u svo je vi tri ne.

- Za do voq na sam ka ko sam ot pli va la i na ovom mi tin gu, kao i pro {le ne de qe na dr `av nom pr ven stvu. S ovim tak mi ~e wem sam za vr {i la za ovu go di nu.

Mo `da sam mo gla i bo qe, bi la sam do du {e ma lo i bo le sna, ali sa da sam na kra ju od li~ no pli va la. Sle de }e go di ne bih vol la da odem na Evrop sko pr ven stvo, Me di te ran ske igre i Uni ver zi ja du - re kla je Ti ja na Vu ka no vi}, zlat na na 100 del fin i u {ta fe ti sa klup skim dru go vi ma Alek som \or |e vi }em, Ta ma rom Vu ko brat, Mla de nom Si mi }em, Alek san drom Cr ven ko, Ste fa nom [or kom, Ma {om Ka ra no vi} i Ra do va nom Si qev skim.

G. Malenovi}

SPORT

dnevnik

VOJVODINA POBEDILA U NI[U I OKRENULA SE KUP UTAKMICI U SUBOTICI

Spar tak ne do zvo qa va opu {ta we Uko li ko se utak mi ca Rad ni~ ki - Voj vo di na (0:1) po sma tra iz no vo sad skog ugla - ciq je is pu wen. Go lom Abu ba ka ra Ouma rua u 86. mi nu tu, Voj vo di na je osvo ji la sva tri bo da na ^a i ru i u sam fi ni{ se zo ne ula zi kao tre }e pla si ra na eki pa na ta be li, iza Par ti za na i Cr ve ne zve zde.

Dva su ko la osta la do spu {ta wa za ve se na je sen i, upr kos ne u ver qi vim par ti ja ma u ve }em de lu je se ni, No vo sa |a ni se po no vo na la ze ta mo gde su bi li i u ne ko li ko po sled wih go di na.

ku i Ste va no vi}. Do ma }in je ste u ne ko li ko na vra ta bio opa san pred go lom Ne ma we Su pi }a, ali ni smo za be le `i li ni je dan kon kre tan i opa san {ut ka go lu da ga je upu tio Real s Ni {a ve.

- Ima li smo pri li ke da po stig ne mo jo{ ko ji gol, bi li smo kon kret ni ji tim, ali do bro je i to {to nas, po sle pro ma {a ja, ni je uhva ti la pa ni ka - re kao je Vig we vi}. Ima li smo i da qe ini ci ja ti vu i na kra ju smo do ~e ka li svo ju {an su, od no sno po sti gli gol ko ji nam je do neo sva tri bo da. Abu ba kar je is ko ri stio svoj in di vi du al ni kva li tet

^i tav plen na sta di o nu na ^a i ru u~e ni ci tre ne ra Ne boj {e Vig we vi }a osvo ji li uz po mo} po sti za wa sa mo jed nog go la, za be le `iv {i na taj na ~in i {e stu mi ni mal nu po be du od 1:0. Na rav no, ka da se bo do vi osvo je na go sto va wi ma, ciq oprav da va sred stvo, ali tre ba na gla si ti i to da su cr ve no-be li ima li pri li ke da do tri jum fa stig nu i ube dqi vi je. Od li~ ne pri li ke pro pu sti li su da re a li zu ju Ka tai, Abu ba kar, Jo ki}, ko ji je po go dio pre~ ku Pe ri }e vog go la, a u na stav -

i sa vla dao gol ma na Rad ni~ kog. Do bro u sve mu je i to {to smo po ~e li da sta va ra mo ve }i broj pri li ka na utak mi ca ma, vi de lo se to i pro tiv No vog Pa za ra, evo i sa da u Ni {u i na dam se da }e mo u utak mi ca ma ko je do la ze po boq {a ti efi ka snost.

Po no vi }u jo{ jed nom da nam ne do sta je sa mo je dan su sret u ko jem }e strel ci bi ti uspe {ni ji, pa da po~ ne mo da ube dqi vi je re {a va mo utak mi ce i da ne mo ra mo da stre pi mo za wi hov is hod do po sled weg mi nu ta.

Bra ni slav Traj ko vi} pru `io od li~ nu igru u Ni {u

Vre me na za is po qa va we ne ka kvog za do voq stva zbog no ve po be de fud ba le ri ne ma ju. I ju ~e pre pod ne tre ni ra li su u FC „Vu ja din Bo {kov”, po {to ih ve} u sre du o~e ku je utak mi ca ~e tvrt fi na la Ku pa Sr bi je i duel sa Spar ta kom u Su bo ti ci(13 ~a so va).

- Za i sta ne ma mo vre me na da se osvr }e mo una zad i ve} smo se okre nu li du e lu sa Spar tak Zla ti bor vo dom - po tvr dio je Vig we vi}. - Su bo ti ~a ni su ve o ma kva li te tan tim i po seb no su opa sni ka da igra ju kod

ku }e. Iza wih je du ga se ri ja utak mi ca u ko ji ma ni su ose ti li gor ~i nu po ra za i sve to nas upo zo ra va s ka kvim ri va lom }e mo igra ti. S dru ge stra ne, nas za ni ma je di no pro la zak u po lu fi na le Ku pa i ve ru jem da }e mo us pe ti da ga obez be di mo. Zna ~i, pro tiv Spar ta ka ide mo na po be du, a do bro je {to se u kon ku ren ci ju za eki pu vra tio ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi}, ta ko da }e mo mo }i da ra ~u na mo na sve igra ~e.

A. Predojevi}

Mi li vo je vi } de blo ki rao eki pu mom ci iz nad svih pro ble ma i u jed noj te {koj i ne iz ve snoj utak mi ci sti gli do tri jum fa. Bez ob zi ra na de {a va wa u pr vom po lu vrem nu ve ro vao sam u po zi ti van is hod. Igra ~i za slu `u ju sve ~e stit ke za ono {to su po ka za li u na stav ku me ~a.

Sma tram da pred nost Par ti za na od

U 143. der bi ju igran kva li te tan fud bal, uz ~ak pet go lo va

nim Dra ga nom Xa ji }em, ko ja je po dik ta tu dr `a ve pre u ze la klub ra di sta bi li za ci je, do bi la je do dat ni sti mu lans za po vla ~e we na red nih po te za.

- Ve o ma va `na po be da za klub, za igra ~e i za na vi ja ~e. Iz di gli su se Fud ba le ri Par ti za na su iz gu bi li su od Cr ve ne zve zde sa 2:3 (2:1). U pr vom po lu vre me nu va qak je dr `ao sve kon ce igre u svo jim ru ka ma, a u na stav ku je pao i do zvo lio Zve zdi da stig ne i pre stig ne gol za o stat ka na po lu vre me nu. Ni je ja sno oda kle po ~e ti ana li zu Par ti za no vog po sr ta wa, ali je ve} od po ~et ka der bi ja bi lo ja sno da Alek san dar La zev ski ne mo `e da ~u va Dar ka La zo vi }a. Vi hor no kri lo Zve zde po sle jed nog do brog pro do ra na me stio je pr vi gol do ma }i na. Ta ko |e, ni par zad wih ve znih igra ~a, Sa {a Mar ko vi} – Mi lan Smi qa ni}, ni su svoj po sao ura di li ka ko tre ba, ni kod dru gog, ni kod tre }eg go la.U Par ti za no vom ta bo ru sma tra ju da su sa mi kri vi za po raz, jer ni su is po {to va li uput stva tre ne ra Vla di mi ra Ver me zo vi }a, oda kle su cr ve no – be li naj u bo ti ji i oda kle su mo gli je di no da pri me go lo ve.

- Sa mi smo kri vi za ovaj po raz – ka `e Alek san dar La zev ski, na -

pet bo do va ni je ne do sti `na, a bit no je da eki pa ide ko rak po ko rak.

Sa mo ta kvim raz mi {qa wem mo `e mo na pra vi ti pra vi re zul tat – za do voq no je kon sta to vao Xa ji}.

Zve zda je u pr vom de lu bi la pot pu no kon fu i zna i nad i gra na.

U na stav ku po ja ~a na je agre si ja, ulo `en je po sled wi atom sna ge da se na ple }a ba ce kom {i je iz Hum ske.

- Su o ~i li smo se sa ne kom vr sta ul ti ma tu ma, igra li pod stre som i u gr ~u pro tiv ti ma ko ji je pun sa mo po u zda wa.Sa mi smo kri vi {to smo do {li u si tu a ci ju da se va di mo pro tiv naj te `eg ri va la. Po sle pr vog iz jed na ~e wa od mah smo ka `we ni. U dru gom po lu vre me nu us po sta vi li smo ko mu ni ka ci ju sa pu bli kom ko ja nas je no si la do kra ja. Taj br zi gol Lu ke Mi li vo je vi }a nas je de blo ki rao.

Ka sni je smo na gra |e ni za slu `e no za ulo `e nu svu ener gi ju ko ju tim po se du je u ovom ~a su - is ta kao je tre ner Alek san dar Jan ko vi}.

Kqu~ ni tre nu tak su sre ta, na pu tu re zul tat skog pre o kre ta, bio je efe ke tan po go dak na star tu dru gog po lu vre me na, u re `i ji re pre zen ta tiv ca Lu ke Mi li vo je vi }a, uz obi la tu po mo} Par ti za no ve od bra ne.

- Ostva rio sam svo je sno ve, o go lu u der bi ju ma {tao sam ~i tav `i vot. Di van je to ose }aj. Ve ro vao

UZ NEUSPEH PARTIZANA U DERBIJU

Sa mi kri vi za po raz gla siv {i da su on i we go vi sa i gra ~i do zvo li li pre o kret. – [ef nam je re kao oda kle mo `e mo da pri mi mo gol i to se upra vo i de si lo. @ao mi je zbog po ra za, ali usko ro nas o~e ku ju no ve oba ve ze i ne ma mo vre me na za pla ka we.

La zev ski ni je znao da od go vo ri zbog ~e ga je Par ti zan ta ko lo {e od i grao dru go po lu vre me.

- Ne znam zbog ~e ga je ta ko bi lo. Ima li smo re zul tat, at mos fe ru na tri bi na ma, ali ni {ta od to ga ni smo us pe li da is ko ri sti mo i da po be di mo.

Ja sno je da cr no – be li ni su ume li da od go vo re Zve zdi na agre siv nu igru. Do ma }in je u dru gom po lu vre me nu igrao kao da je

NI[: Rad ni~ ki - Voj vo di na SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja go di na BE O GRAD: BSK Bor ~a - Do wi Srem BE O GRAD: Rad - Haj duk NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja vor SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Slo bo da Po int

0:1 (0:0) 3:1 (0:1) 2:1 (1:0) 1:0 (0:0) 2:2 (1:2) 0:2 (0:1) 3:2 (1:2) 0:2 (0:1)

Fo to: F. Ba ki}

CRVENA ZVEZDA U VE^ITOM DERBIJU SLAVILA VREDNU POBEDU

Zve zda se po di gla u pra vom, mo `da i po sled wem te nut ku, u 143. ve ~i tom der bi ju. Naj sla |a po be da u ko joj je eki pa is ka za la vi sok mo ral i ka rak ter bio je istin ski me lem za mno ge, ne sa mo re zul tat ske, pro ma {a je u se zo ni na iz ma ku.

Rad na gru pa, na ~e lu sa le gen dar -

JELEN SUPERLIGA – 13. KOLO

1. Par ti zan 13 11 0 2 39:10 33 2. Cr ve na zve zda 13 9 1 3 29:18 28 3. Voj vo di na 13 6 6 1 10:7 24 4. Ja go di na 13 7 2 4 13:10 23 5. Spar tak ZV 13 6 3 4 19:13 21 6. Rad 13 6 3 4 15:10 21 7. Slo bo da 13 5 5 3 17:18 20 8. Ja vor 13 5 2 6 18:13 17 9. No vi Pa zar 13 3 6 4 17:16 15 10. OFK Be o grad 13 4 3 6 16:16 15 11. Do wi Srem 13 4 3 6 11:15 15 12. BSK Bor ~a 13 4 2 7 14:30 14 13. Rad ni~ ki (N) 13 3 4 6 13:24 13 14. Rad ni~ ki 1923 13 2 5 6 13:26 13 15. Sme de re vo 13 1 5 7 6:19 8 16. Haj duk 13 1 4 8 9:18 7 U sle de }em ko lu (24/25. no vem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Rad ni~ ki 1923, KU LA: Haj duk - Do wi Srem, JA GO DI NA: Ja go di na - BSK Bor ~a, BE O GRAD: OFK Be o grad - Spar tak ZV, Par ti zan - Sme de re vo, Rad - No vi Pa zar, IVA WI CA: Ja vor Rad ni~ ki (N), U@I CE: Slo bo da Po int - Cr ve na zve zda.

Sve bo qi ko lek tiv [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi} `e leo je da do da i sle de }e: - Za do vo qan sam zbog ~i we ni ce da sve vi {e de lu je mo kao eki pa i jak ko lek tiv, a si gu ran sam da mo `e mo da igra mo jo{ pu no bo qe.

Od bra na, na ~e lu s Bra ni sla vom Traj ko vi }em, ve o ma do bro funk ci o ni {e, a za me ne je va `no to {to i u svim osta lim de lo vi ma eki pe ima mo igra ~e ko ji pre u zi ma ju od go vor nost i ra de to do bro.

Tu mi slim na Ra do ju i A|u rua na sre di ni te re na, pa na Abu ba ka ra u {pi cu i to je raz log na ko jem gra dim op ti mi zam pred utak mi cu u Su bo ti ci, kao i u fi ni {u se zo ne.

15

ponedeqak19.novembar2012.

uve ren u po be du, dok su go sti uglav nom zbu we no po sma tra li {ta se de {a va. Par ti zan je, kao i u me ~e vi ma u Evro pi, iz gu bio ka da je pro tiv nik igrao pre sing.

- Po na vqa ju nam se iste stva ri – ka `e ka pi ten Sa {a Ili}. – Ima mo svo ju igru i re zul tat, a on da nas pro tiv nik ma lo pri ti sne i mi se iz gu bi mo. Ne znam ka ko }e mo re {i ti ovaj pro blem, ali ~i we ni ca je da mo ra mo da ga re {i mo. Uko li ko `e li mo {am pi on sku ti tu lu na to me do bra no mo ra mo da ra di mo – is ta kao je Ili}.

Shva tiv {i oda kle im pre ti naj ve }a opa snost, cr ve no – be li su u na stav ku po seb nu pa `wu

sam da mo `e mo do po be de, uz po mo} div nih na vi ja ~a. Ide mo da qe, ~e ka ju nas no ve oba ve ze, naj pre utak mi ca u Ku pu pro tiv Ofk Be o gra da. De fi ni tiv no smo po tvr di li da smo bo qi tim od Par ti za na, jer ovo je mo ja ~e tvr ta uza stop na po be da. Da kle, ne de {a va ju se ta kve sta vri slu ~aj no - re kao je uz bu |e ni Mi li vo je vi}.

Pr ven stve na tr ka za lo vo rom opet do bi ja na ne iz ve sno sti.

- U fud ba lu je sve mo gu }e, a na{ pri mer to po ka zu je. Za me sec da na smo iz plu sa ule te li u ogro man mi nus. Za o sta je mo pet bo do va, vra ti li smo se u igru. Pret hod ni du e- li su nas is pra zni li, ne ko li ko igra ~a je u fi ni {u tra `i lo iz me ne. Mo ra mo da se re ge ne ri {e mo, jer nas o~e ku ju te {ki du e li u Ku pu pro tiv ro man ti ~a ra i dva pr ven stve na pro tiv Slo bo de i Voj vo di ne. Mo ra mo da bu de mo skon cen tri sa ni ka ko bi smo osta vri li mak si ma lan u~i nak pre pa u ze - za vr {io je Jan ko vi}, ~i ji sta tus na klu pi, bez ob zi ra na po be du u der bi ju, ni je ja sno de fi ni san.

Z. Rangelov obra ti li na La za ra Mar ko vi }a, udva ja li su ga i one spo so bi li da bu de ona ko raz i gran kao u pr vom.

Mla |a nom Mar ko vi }u te {ko je pao ovaj po raz pa ni je bio spre man da od go va ra na pi ta wa.

- Te {ko mi je – pro zbo rio je Mar ko vi}.

- Vi |e na je do bra utak mi ca, sa do sta go lo va i pre o kre tom. Ima li smo igru, re zul tat, ali se sve to sru {i lo u dru gom po lu vre me nu. Da smo is ko ri sti li {an se ko je smo ima li u pr vom mo `da bi smo se sa da mi ra do va li – re kao je Ver me zo vi}.

Ni on ni je umeo da ob ja sni {ta se de si lo sa igrom Par ti za na u dru gih 45 mi nu ta.

- Zna li smo gde su cr ve no – be li naj o pa sni ji, ali upra vo oda tle smo pri mi li go lo ve. Ni smo za u sta vi li wi ho va kri la, ni ti smo kon tro li sa li pro stor is pred {e sna e ster ca i to nam se osve ti lo. Vi de }u za {to smo pa li u na stav ku - re kao je Ver me zo vi}.

I. Lazarevi}

SPARTAK ZLATIBOR VODA OSVOJIO 21 BOD U NIZU

Kur }u bi} hva li Ja go din ce

U po be di Spar ta ka ZV pro tiv Ja go di ne, u fan ta si~ nom pre o kre tu, je dan od ju na ka utak mi ce bio je Alek san dar No sko vi}. U{ao je u 76. mi nu tu, a sa mo po sle ne ko li ko mi nu ta bqe snu je u pu nom sja ju, sa tri go la re {io je po bed ni ka.

– Ni smo naj bo qe u{li u utak mi cu, igra li smo ja ko la ba vo, go sti su to is ko ri sti li, ra no po sti gli gol i ima li ne ko li ko {an si da po ve }a ju pred nost. Spar tak je tek u za vr {ni ci po lu vre me na do {ao do ka kve ta kve igre, a i u na stav ku je bi lo {an si na obe stra ne. Ipak, u

zbog to ga, bi lo je te {ko se de ti na klu pi i ~e ka ti {an su, a dra go mi je {to sam {an su us peo da is ko ri stim na naj bo qi na ~in – is ta kao je No sko vi}.

Tre ner Pe tar Kur }u bi} pri znao je da je u po be di Spar ta ka bi lo do sta i sre }e.

– Ne pam tim ka da nas je ne ko ta ko nad i grao kao Ja go di na u pr vom po lu vre me nu. Da li su nam gol, ima li jo{ ne ko li ko sjaj nih pri li ka, pa je re zul ta 0:1 bio do bar u tom mo men tu. U na stav ku smo pro me ni li ne ke stva ri u igri i sti gli do

Su bo ti ~a ni pro sla vaq ju po be du u me ~u sa Ja go din ci ma

fi ni {u utak mi ce po ka za li smo svo je pra vo li ce i sti gli do za slu `e ne po be de. Ni sam mo gao ni da o~e ku jem da }u ba{ ja bi ti igra~ pre o kre ta, ni ti da }e to bi ti uz tri le pa go la, to je moj pr vi hettrik u ka ri je ri. Pre sre }an sam

po rav na wa. Iako je bod mo `da i bio re a lan is hod ova kve utak mi ce, i da qe smo i{li na po be du, na kra ju nas je ma lo i sre }a po gle da la i osvo je na su bo do vi – re kao je Kur }u bi}.

N. S.

HAJDUK PORA@EN I NA BAWICI

Sre }o, gde si Hit Zdrav ka ^o li }a „Sre }o, gde si” pri li ~i sve mu ono me {to u fi ni {u je se ni po ga |a fud ba le re Haj du ka iz Ku le. Na i me, i u 14. ko lu u me ~u sa Ra dom, Ku qa ni su bi li na do mak uspe ha i u sa mom fi ni {u opet iz gu bi li. [ut \or |e vi }a go to vo iz o~a ja ne bi ni i{ao u okvir go la da lop ta ni je po go di la ne kog od od bram be nih igra ~a, pro me ni la smer i za vr {i la u mre `i iza Bra }a. Ku qa ni su na wi ho vu ne sre }u osta li pra znih {a ka. Ta ko je bi lo u ne ko li ko pret hod nih su sre ta.

- Ni {ta no vo, ni {ta {to ove je se ni ni smo ve} ne ko li ko pu ta do `i ve li. Sve je na Ba wi ci bi lo ka ko tre ba, u sre di ni te re na smo za tvo ri li pro tiv ni ka, a mi smo ima li jed no de se tak po zi ci ja u ko ji ma je sa mo ne do sta jao za vr {ni pas,da sred wi red spo ji na pa da ~e, ili da se ne ko pro |e je dan na je dan. To je raz log {to smo na Ba wi ci stvo ri li sa mo dve iz gled ne po zi ci je, za raz li ku od pret hod nih utak mi ca u ko ji ma smo stva ra li i 6-7 {an si.

Igra ~i ma ne mo gu ama ba{ ni {ta

da za me rim, igra li su an ga `o va no, ulo `i li ve li ku ener gi ju i uve ren sam da je ne mi nov nost da se ta kva igra mo ra i bo dov no na pla }i va ti.

Gol smo pri mi li sti ca jem ne sre} nih okol no sti, jer smo pre {u ta bi li u po zi ci ji da lop tu iz bi je mo iz na {ih {e sna est. A nas ba{ ne sre }a ho }e, jer ka ko ob ja sni ti da je na{ igra~ pro me nio smer lop ti i po mo gao joj da ode u na {u mre `u – kon sta tu je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}.

Po raz je jo{ vi {e u~vr stio Haj duk na po sled woj po zi ci ji na ta be li.

- Za o sta je mo za eki pa ma is pred nas, {to je alar mant no, ali Haj duk je jak klub, sa ve li kom tra di ci jom i su per li ga {kim isk su tvom i uve ren sam da }e mo smo }i sna ge da i da qe osta ne mo u ovom dru {tvu.

Osta la su nam jo{ dva ko la do kra ja je se weg de la, na sto ja }e mo da uzme mo {to vi {e bo do va i on da na mi ru da vi di mo {ta i ka ko da qe – re kao je Mi la no vi}. \. Bojani}

16

SPORT

ponedeqak19.novembar2012.

dnevnik

SRP SKA LI GA – VOJ VO DI NA

Ja ra ~a ni bo qi od li de ra Mla dost (BJ) - Do li na 2:1 (2:1) NA K O V O: Sta d i on Po le ta, gle da la ca oko 300, su di ja: Pan to vi} (Ru ma). Strel ci: Po pin u 41. i Mu dri ni} u 43. za Mla dost, a Me mo vi} u 2. mi nu tu za Do li nu. @u ti kar to ni: Mak si}, Mu dri ni}, Ko zo mo ra (Mla dost), a B. ^i `ik i Ne du ~i} (Do li na).

MLA DOST: Ra ji} 7, Ra ti} 7, Iva ni} 7 (Sto ja no vi}), Ba ji} 8, M. To mi} 8, Po pin 8, Erak 8 (Vu ka nac), Mak si} 8 (Ko zo mo ra 7), Mar ko vi} 8, D. To mi} 8.

DO LI NA: Jev ti} 7, B. ^i `ik 6, Ne du ~i} 6, Iva ni {e vi} 7, Staj ~ i} 6, Trip k o v i} 6 (^er wo{), Ko va ~e vi} 7, Bo gu no vi} 7 ([a li pu ro vi} 7), Me mo vi} 7, ]i ri} 6 (\o ko vi} 7), Nin kov 7.

Fud b a l e r i Mla d o s ti iz Ba~ koj jar ka, s ob zi rom da je wi hov te ren su spen do van, ugo sti l i su u Na k o v u li d e r a Doli nu i za slu `e no tri jum fo va li - 2:1.

Ve} u 2. mi nu tu go sti su po ve li, iz ve den je kor ner, lop ta je na ba ~e na u ka zne nom pro -

sto ru, gde je naj sna la `qi vi ji bio Me mo vi} i lop tu gla vom sme stio u mre `u iza gol ma na Ra ji }a.

Na k on pri m qe n og go l a, Ba~ ko jar ~a ni su bi li nad mo} ni ji, pa su stva ra li ne ko li ko {an su.

U 41. mi nu tu o{tro je {u ti rao Dra gan To mi}, lop ta je do {la do Ni ko le Po pi na, a ovaj po sti gao efek tan gol.

Jo{ se ni je sti {a la ra dost do m a } ih igra ~ a i wi h o v ih ver nih na vi ja ~a, a vo| stvo je po ve }a no. Mu dri ni} je na pas

Era ka o{tro {u ti rao i po go dio ciq - 2:1. U dru gom po lu vre me nu tre ner go stu ju }e eki pe od mah je uveo dva re zer vna igra ~a, u na me ri da pre o kre ne re zul tat.

Me |u tim, to se ni je ostva ri lo, eki pa Mla do sti ima la je te ren sku ini ci ja ti vu i ne ko li ko pri li ka da po stig ne tre }i gol.

Va qa is ta }i da je FK Po let bes p lat n o ustu p io sta dion vi {e de ce nij skim pri ja te qi ma iz Jar ka.

M. S.

Pan ~ev ci opet po be di li

Be o ~in ci ma zla ta vred ni bo do vi

Di na mo - Sen ta 2:0 (0:0)

Ce ment - Rad ni~ ki ([) 2:0 (1:0)

PAN ^E VO: Sta dion Di na ma, gle da la ca 400, su di ja: Bla `on (Ru ma). Strel ci: Sa va no vi} u 49. (iz pe na la) i Ne {o va no vi} u 75. mi nu tu. @u ti kar t o n i: O`e g o v i}, \u k i}, Sa va no vi} (Di na mo), a Ha ben {us (Sen ta).

DI N A M O: Tr b o j e v i} 7, Sta ji} 6, Ba ji} 7, Kra ~u nov 7, Te o fa nov 7, O`e go vi} 7, Pe ri} 6 (Ne {o va no vi} 7), Ra ki} 6, An do nov ski 6 (Pe tro vi} 6), \u ki} 6 (Pe {te rac 7), Sa va novi} 7.

SEN TA: @iv kov 7, Do mon ko{ 6 (\e ri 6), Bo ki} 6, Spa si} 6, Ha ben {us 6, Sa ra pa 6 (Be sla} 6), Kun ti} 6 (Vla stin 6), Po pov 7, Ma li no vi} 7, Ma ra{ 7, Ze ~e vi} 6.

Fud ba le ri Di na ma za be le `i li su i dru gu pr ven stve nu

po be du, ovo ga pu ta pro tiv vr lo do bre eki pe iz Sen te.

U pr vih 45 mi nu ta ni je bi lo pra vih pri li ka za po god ke, a u na stav ku, po sle ~e ti ri mi nu ta, Ha ben {us je sru {io do ma }eg igra ~a Te o fa no va i su di ja je oprav da no po ka zao na be lu ta~ ku.

Si gu ran re a li za tor bio je Sa va no vi}. Do ma }i tim u naj lep {oj ak ci ji, u 75. mi nu tu, po sti gao je dru gi po go dak, ka da je re zer vi sta Ne {o va no vi} sa ne kih 18 me ta ra re zant nim {u t em sa v la d ao go s tu j u } eg gol ma na.

Do kra ja me ~a vo di la se rav no prav na igra u ko joj su do ma}i igra ~i us pe li da sa ~u va ju po be du i osvo je tri vred na bo da.

B. Stoj kov ski

BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca 250, su di ja: Sar ka (Vr {ac). Strel ci: Mi lo vi} u 3. i Ka li nov u 89. mi nu tu. @u t i kar t o n i: Lu k a j a, Ki{, Ra ki} (Ce ment), a Pe tro vi} (Rad ni~ ki [).

CE MENT: Su ba {i} 8, Ki{ 8, Pa stor 8 (Bu de ~e vi}), Ili} 8, Mi lo vi} 9, ^o vi} 8, Vu ko vi} 7 (Pan ka ri }an 7), \u ri} 7 (Lu ka ja 7), Ka li nov 8, Ra ki} 8, Mi li }e vi} 8.

RAD N I^ K I ([): Vu j a s i no vi} 7, Sa vi no vi} 7, Pe tro vi} 7, Bje lo{ 7, [u bert 7, Si mi ki} 7, Vu ko vi} 6 (\o ki} 6), Ne di} 7, Mr ka ji} 7 (Aper li} 6), Ba qak 7, Kraj no vi} 7 (Mla de no vi} 6).

Do bra fud bal ska pred sta va na sta di o nu Ce men ta, sta ri ri va li, Be o ~in ci i [i |a ni

za d o v o q i l i su pri k a z a n om par ti jom na vi ja ~e. U 3. mi nu tu do ma }a eki pa do la zi u vo| stvo pre ko ka pi te na Mi qa na Mi lo vi }a, ko ji je do bi je nu lop tu efekt no gla vom za ku cao pod pre~ ku. Go sti se ni su pre da va li, igra li su do bro i stva ra li {an se. Me |u tim, ~vr sta od bra n a Ce m en t a, pred v o | e n a is ku snim gol ma nom Mi lo {em Su ba {i }em, ni je se da la iz ne na di ti.

U fi ni {u utak mi ce do ma }i ni pre u zi ma ju ini ci ja ti vu, dik t i r a j u tem p o, stva r a j u {an s i i po s ti ` u dru g i gol.Is k u s ni Ra d o j i c a Ka l i nov po be gao je od bra ni go stu ju }e eki pe i na efek tan na ~in ma ti rao vr lo do brog gol ma na Vu ja si no vi }a.

B. Star ~e vi}

\e maj {o ki rao do ma }i ne

Pej ~i no vi} od lu ~io

Tek sti lac - Du nav 1:2 (1:2)

Je din stvo - Ba~ ka To po la 1:0 (0:0)

OYACI: Sta dion Tek stil ca, gle da la ca 300, su di ja: Iva ni { e v i} (Ba~ k a To p o l a).

Strel ci: Pe ru ni ~i} u 30. za Tek sti lac (iz pe na la),a Jer ko vi} u 7. i \e maj u 43. mi nu tu za Du nav. @u ti kar to ni: Pe ro vi}, Ili}, Pe ru ni ~i} (Tek sti lac), Ka ~ ar, Dr q a ~ a, Du k i} (Du nav).

TEK S TI L AC: An d ri j a { e vi} 6, Pe ro vi} 6, Ri sti} 5, Kr znar 6, Dok ni} 6, Ili} 5 (Da no je vi} 6), Ka u rin 6, Cr wan ski 7, Pe ru ni ~i} 7, Jo so vi} 6 (Ne deq ko vi} 6), \o ro vi} 6.

DU NAV: Vu li} 7, Dr qa ~a 7, @e `eq 7, Lu ki} 7, Du ki} 8, Ka ~ar 7, Jer ko vi} 8, Ili si} 7 (Li j e s ki}), Ko k ir 6 (Mi l a novi}), \e maj 8, Ha ska 7 (Ja gu zo vi}).

Tek sti lac je ne pri jat no iz ne na dio svo je ver ne na vi ja ~e. Do ma }i tim je pod ba cio u du e lu sa so lid nom eki pom iz Sta rih Ba no va ca, ko ja je is ko ri sti la sve

sla bo sti ri va la. Tre ner go sti ju Mi haj lo Bo {wak je do pu to vao u Oxa ke u na me ri da se nad i gra va i da po ku {a da za be le `i po be du.Ve} u 7. mi nu tu go stu ju }i tim je po veo go lom ka pi te na Jer ko vi }a. U 10. mi nu tu do ma }i ima ju ide al nu pri li ku, ka da je Mar ko \o ro vi} sa dva me ta ra po go dio sta ti vu. Dva mi nu ta ka sni je cen tar for do ma }ih Ni ko la Pe ru ni ~i} iz iz gled ne pri li ke {u ti ra pre ko go la.

U 30. mi nu tu, na kon pre kr {a ja Du ki }a nad Cr wan skim, su di ja Iva ni {e vi} je po ka zao na ka zne ni uda rac, a si gur ni iz v o | a~ bio je Pe r u n i ~ i}.

Pra vi {ok su do ma }i do `i veli u 43. mi nu tu ka da je \e maj is ko ri s tio ne s mo t re n ost ri v al skih fud ba le ra i s la ko }om ma ti rao gol ma na An dri ja {e vi }a.

U na stav ku do ma }i su se sil no tru di li i po ku {a va li da do |u do go la pro tiv ni ka, ali bez uspe ha.

S. Jo vin

STA RA PA ZO VA: Sta dion Je din stva, gle da la ca oko 150, su di ja: Ma li xan (No vi Sad). Stre lac: Pej ~i no vi} u 78. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vuj ~i}, B. Lu ki}, @iv ko vi} (Je din stvo), a Cvet ko vi} (Ba~ ka To po la). Cr ve ni kar ton: Mi lo va no vi} u 58. mi nu tu (Ba~ ka To po la).

JE DIN STVO: L. Jo vi {i} 8, G. Lu ki} 7, [a po wa 7 (\. Lu ki}), Stan ko vi} 6 (Igra~ 7), B. Lu ki} 8, Vuj ~i} 8, Je zdi} 6 (@iv ko vi} 7), @a ku la 6, Pej ~i no vi} 8, Ste fa no vi} 7, Kne `e vi} 6.

BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 6, Cvet ko vi} 6, Top ~a gi} 7, Ma slo va ra 7, Bo jo vi} 6 (Ta ka~), Ci co vi} 6 (Ko sa no vi}), Me zei 7, Mi lo va no vi} 6, Mar ti no vi} 7, Ke ke zo vi} 7.

Svi do ga |a ji u rav no prav nom od me ra va wu sna ga ve za ni su za dru go po lu vre me. U pr vom igra lo se iz me |u dva {e sna e ster ca sa bla gom ini ci ja ti vom go sti ju, ko ji su u 34. mi nu tu po ku {a li pr vi i

je di ni put da ugro ze od li~ nog gol ma na La za ra Jo vi {i }a, ko ji je ukro tio uda rac Me ze ia.

Ve} u 48. mi nu tu Mi lo va no vi} je po sle du bin ske lop te iz bio sam pred do ma }eg vra ta ra, ko ji mu je u{ao u {ut i sa ~u vao svo ju mre `u. U 58. mi nu tu Mi lo va no vi} je mo rao pre ra no u svla ~i o ni cu po {to je za ra dio dru gi `u ti kar ton. Osla bqe ni go sti ima li su te ren sku ini ci ja ti vu sve do sa mog fi ni {a utak mi ce, a u 78. mi nu tu pa la je od lu ka o po bed ni ku. Ak ci ja do ma }ih pre ne ta je sa de sne na le vu po lo vi nu te re na, @iv ko vi} je pri hva tio lop tu, upu tio lep cen tar {ut u sr ce {e sna e ster ca go sti ju, gde se naj bo qe sna {ao Pej ~i no vi} i neo d bra wi vim udar cem gla vom sa vla dao ne mo} nog Kro ni }a. Po ku {a va li su go sti svim si la ma da do |u do po rav na wa, ali od bra na Je din stva je u tim za vr {nim tre nu ci ma bes pre kor no de lo va la.

M. Bzov ski

ZA VR [E NO SVETSKO PRVENSTVO U FUT SA LU, NA TAJ LAN DU

Bra zi lu {am pi on ska ti tu la Bra zil - [pa ni ja 3:2 (1:0, 2:2) Fut sal re pre zen ta ci ja Bra zi la osvo ji la je ti tu lu {am pi o na sve ta, po {to je u fi na lu sa vla da la [pa ni ju re zul ta tom 3:2, po sle pro du `e ta ka. Spek ta ku la ran me~ u Bang ko ku obe le `i le su maj sto ri je igra ~a dve se lek ci je, ali po seb no Bra zi la ca ko ji su ta ko od bra ni li ti tu lu. Dvo stru ki stre lac za Bra zil bio je Ne to, ko ji je i po sti gao po be do no sni gol u dru gom pro du `et ku, a stre lac je bio i fan ta sti~ ni Fal kao. Go lo ve za „cr ve nu fu ri ju” po sti gli su To ras i Aikar do.

Bra zil je po veo u fi na lu u 25. mi nu tu pre ko Ne ta, da bi 15-ak mi nu ta ka sni je iz jed na ~io To ras.

Sa mo mi nut ka sni je Aikar do je do neo {o kan tan pre o kret [pa -

Ra dost Bra zi la ca

ni ji. Me |u tim, ~e ti ri mi nu ta pra kra ja me ~a, Fal kao je fan ta sti~ nim go lom iz jed na ~io i iz bo rio pro du `e tak za ka ri o ke.

Pr vi pro du `e tak pro {ao je bez kon kret nih po ku {a ja oba ti ma, da bi u dru gom Bra zil sti gao do po be de. Iz gle da lo je da }e se {u ti ra ti pe na li na kon {to je u 50. mi nu tu gol man [pa ni je od bra nio pe nal Ro dri gu. Me |u tim, sa mo mi nut ka sni je Bra zil ci su po tvr di li sta tus fud bal skih ~a rob wa ka, a sjaj nu ak ci ju re a li zo vao je bri qant ni Ne to.

Tre }e me sto pri pa lo je Ita li ji, ko ja je u me ~u za bron zu sa vla da la Ko lum bi ju s 3:0 (0:0).

Re pre zen ta ci ja Sr bi je je na svom pr vom u~e {}u na Svet skom pr ven stvu za u ze la de ve to me sto.

Ce ment - Rad ni~ ki ([) Srem - Pa li} ^SK Pi va ra - Slo ga (T) Je din stvo - Ba~ ka To po la Tek sti lac - Du nav Mla dost - Do li na Radn. (S) - Radn. (SM) Di na mo - Sen ta

2:0 4:3 0:1 1:0 1:2 2:1 1:1 2:0

1. Do li na

14

9

3

2

22:9

30

2. Slo ga

14

7

4

3

18:9

25

3. Rad ni~ ki (SM)

14

6

4

4

20:11

22

4. Sen ta

14

6

4

4

18:11

22

5. Rad ni~ ki ([)

14

7

1

6

15:15

22

6. Tek sti lac

14

7

1

6

14:14

22

7. ^SK Pi va ra

14

6

3

5

15:8

21

8. Mla dost

14

6

2

6

15:14

20

9. Pa li}

20

14

6

2

6

17:22

10. Srem

14

4

7

3

17:17

19

11. Du nav

14

5

3

6

15:23

18

12. Rad ni~ ki (S)

14

5

1

8

12:13

16

13. B. To po la

14

4

4

6

8:11

16

14. Ce ment

14

5

1

8

16:23

16

15. Je din stvo (SP)

14

3

4

7

10:22

13

16. Di na mo

14

2

4

8

12:22

10

U sle de }em ko lu (25. no vem bra) sa sta ju se: Sen ta - Ce ment, Rad ni~ ki (SM) - Di na mo, Do li na - Rad ni~ ki (S), Du nav - Mla dost, Ba~ ka To po la - Tek sti lac, Slo ga - Je din stvo (SP), Pa li} ^SK Pi va ra, Rad ni~ ki ([) - Srem.

Re vi ja go lo va kraj Sa ve Srem - Pa li} 4:3 (2:2) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 200, su di ja: Pan du rov (Zre wa nin).

Strel ci: Mi lo {e vi} u 12. (iz pe na la), Vuj ~i} u 33. Va si} u 58. i Vi di} u 70. za Srem, a Ma ti ja {e vi} u 2. 8. i 66. mi nu tu za Pa li}. @u ti kar to ni: Sta ni mi ro vi} (Srem), a Mi li} (Pa li}). Cr ve ni kar ton: Pr {i} u 12. mi nu tu (Pa li}).

SREM: Br ko vi} 7, Sta ni mi ro vi} 6, Vuj ~i} 7, Je re mi} 7, Pe tru {i} 6, Mi li} 7, Ni ko li} 7, Mi lo {e vi} 7, Vi di} 7 (Vu~ ko vi}), Di mi tri je vi} 7, Va si} 8.

PA LI]: Bog da no vi} 6, To mi {i} 6, Me zei 7, Mar ko vi} 7, Jo ~i} 6, Pr {i} 5, Mi li} 6 (Gru bor), Jon di} 6, Ma ti ja {e vi} 8, Qu be no vi} 7 (Raj ko va ~a), An to ni} 7.

Le pa fud bal ska pred sta va kraj Sa ve. Go sti su ve} po sle dva na pa da ima li pred nost od 0:2. Ras po lo `e ni Ma ti ja {e -

vi} je iz dve so lo ak ci je do neo ve li ku ra dost Pa li }a ni ma.

Me |u tim, u 12. mi nu tu mla di igra~ go sti ju Ni ko la Pr {i} je zbog ne sport skog po na {a wa za ra dio cr ve ni kar ton.

To su is ko ri sti li Mi trov ~a ni i ubr zo su po rav na li re zul tat - 2:2. Naj pre je spret ni re a li za tor pe na la, u 12. mi nu tu, bio ka p i t en Mi l o { e v i}, a Vuj ~i} je na pas Di mi tri je vi }a po rav nao na 2:2 .

U 58. mi nu tu ras po lo `e ni Va si} je na pas Di mi tri je vi }a do neo pred nost do ma }i nu - 3:2.

Ubr zo, u 66. mi nu tu, ubo ji ti Mar ko Ma ti ja {e vi} je po rav nao na 3:3.

Gol od lu ke po sti gao je Vi di}, na pas Va si }a po sta vio ko na ~an re zul tat - 4:3. Po be da do ma }i na mo gla je bi ti i ube dqi vi ja da je Vu~ ko vi} u 86. mi nu tu bio spret ni ji pred go lom go sti ju.

R. Ar tu kov

PR VA B LI GA

Be ~ej ci star to va li po be dom Be ~e jac – Par ti zan 2 8:3 (2:0, 1:0, 2:2,3:1) BE ^EJ: Ba zen OSC Mla d ost, gle d a l a c a: 200. Su di je: Jo va no vi (No vi Sad) i Dvor ni} (Su bo ti ca). Igra~ vi {e: Be ~e jac 7(4), Par ti zan 2 5(1).

Pe ter ci: Be ~e jac 1(1), Par tizan 2 -.

BE ^E JAC: Jer ko vi} (15 od bra na), Ko ro vqev 1, Br kqa~, Kr s to n o { i} 4(1), Ri s ti} 1, Stra i nov, Pe len gi} 1, Po po vi}, Mar k o v i}, To m i } e v i}, Pe ri} 1, Na }uk, To ma {e vi}.

PAR TI ZAN 2: Osma no vi} (11 od bra na), Jan ko vi}, Jo vi} 1, Ba ki} 1, \. La zi}, V. La zi}, Jo va no vi}, Lu ki}, Ra ca, Ra do je vi}, Ka sum, Vel ki} 1, Bran ko vi}.

No vo iz da we va ter po li sta sa Ti se, ko je je spoj is ku stva i mla do sti, po tvr di lo je vred nost ve} na pre mi je ri no ve sezo ne. Sa vla da ni su mla di, ali iz u zet no ta len to va ni Be -

o gra |a ni sa 8:3. ^u var mre `e Be ~e ja ca Zo ran Jer ko vi} ~ak 15 pu ta za u sta vqao je {u te ve mla di }a sa Ba wi ce.

Na dru goj stra ni, ne re {i va enig ma bio je is ku sni Go ran Kr sto no {i}.

Rezultati Be~ejac – Partizan 2 8:3, Zemun – Nais 6:8, TENT – Pro l e ter 19:5 (5:2, 3:0, 5:1, 6:2).

Po red ~e ti ri po got ka, si ja set pu ta je raz i gra vao mla |a ne sa i gra ~e, a naj e fekt ni ja asi sten ci ja bi la je pri li kom po got k a is k u s nog po v rat n i k a Zo ra na Pe ri }a.

Naj e f ekt n i j i po g o d ak po sti g ao je Ne b oj { a Ri s ti}, {ra u bom je otvo rio se ri ju go lo va kraj Ti se u no voj se zo ni.

V. Jan kov

e–mail adre sa sport ske ru bri ke „Dnev ni ka” je: sport@dnevnik.rs

16

SPORT

ponedeqak19.novembar2012.

ZA VR [E NO FI NA LE DEJ VIS KU PA U PRA GU

ABA LI GA

[tepanek doneo trofej ^esima

Nova pobeda Crvene zvezde

^e {ka - [pa ni ja 3:2

Cr ve na zve zda - Kr ka 79:61 (20:13, 16:17, 22:13, 21:18)

PRAG: ^e {ka te ni ska re pre zen ta ci ja osvo ji la je Dej vis kup, po {to je Ra dek [te pa nek u pe tom od lu ~u ju }em me ~u po be dio [pan ca Ni ko la sa Al ma gra

godine, tada je u finalu pora`ena Italija s 4:1, a za pobedni~ki tim igrali su Ivan Lendl i Toma{ [mid. ^e{ka je pre tri godine u finalu izgubila upravo od [panije.

Radek [tepanek sa 6:4, 7:6, 3:6, 6:3. Pret hod no je, ju ~e, Ferer pobedio Berdiha za 2:2, a [tepanek je doneo kqu~ni poen doma}inu u O2 areni u Pragu.

Reprezentacija ^ehoslova~ke je osvojila Dejvis kup 1980.

Prvi put posle 22 godine Dejvis i Fed kup osvojile su reprezentacije jedne zemqe.

Davne 1990. godine su to bili ameri~ki teniseri i teniserki, a 2012. ~e{ki.

BEOGRAD: Dvo ra na „Pi o nir”, gle da la ca: 6.500, su di je: Her ceg (Hr vat ska), Ru te {i} (Cr na Go ra) i Ra doj ko vi} (Hr vat ska).

CR VE NA ZVE ZDA: Cvet ko vi} 2, Braun 15 (12 sk, 4 gr), Su bo ti} 2, Ra ko ~e vi} 15, Mi tro vi} 2, La zi} 2, Si mo no vi} 3, Sa vo vi} 14 (5 sk), Ka ti} 1, Ra di vo je vi} 7, Nel son 10, Skot 6.

KR KA: D. Lor bek 11, Vla do vi} 11 (6 sk, 5 as), Rojc 2, La li} 10 (8 sk), Mu ri~ 7 (6 sk), Pa vi} 10 (5 sk), Za te `i~, Lu ~i} 8, Pa ji} 2, Ka stra ti, Go le mac, Bol ~i na.

Ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde sve vi {e de lu ju kao tim. S le po i ra ci o nal no ras po re |e nim u~in kom pr vih zve zda u na pa du i ade kvat nim ni vo om ulo `e ne ener gi je u od bra ni, cr ve no-be li su za be le `i li ~e tvr tu uza stop nu po be du u ABA li gi i do dat no po pra vi li lo{ po ~e tak se zo ne (1-4). Pred oko 6.500 na vi ja ~a u „Pi o ni ru”, ko ji ma su dla no vi i gr la jo{ za gre ja ni od pret hod ne ve ~e ri i po be de u 143. fud bal skom der bi ju, eki pa Vla de Vu ko i ~i }a po tvr di la je da ima sve bo qu for mu i

ODR @A NA TR KA ZA VE LI KU NA GRA DU SAD

Hamilton pobedio, odluka o {ampionu u Brazilu Po sle pet go di na vo `e na je tr ka For mu le 1 u SAD, u ko joj je po be dio Lu is Ha mil ton, is pred dvoj ca ko ji pre ten du je na ti tu lu {am pi o na - Se ba sti ja na Fe te la i Fer nan da Alon sa. Vo za~ Red Bu la du go je vo dio tr ku, do 42. kru ga, ka da ga je iz van red ni Ha mil ton pre te kao. Alon so je imao pro ble ma s bo li dom, ali je iz vu kao naj vi {e. A to naj vi {e je - tre }e me sto. Raz li ka iz me |u Fe te la i Alon sa pred po sled wu tr ku u {am pi o na tu, 25. no vem bra u Bra zi lu, iz no si 13 bo do va u ko rist vo za ~a Red Bu la.

Ako Fe tel osvo ji ti tu lu, po sta }e tek tre }i vo za~ u isto ri ji For mu le je dan ko me je to us pe lo, po sle ze mqa ka Mi ha e la [u ma he ra i le gen dar nog Hu a na Ma nu e la Fan |a. S tim {to }e Fe tel bi ti naj mla |i vo za~ s tri uza stop ne ti tu le. Red Bul ~e ka na ti tu lu u po je di na~ lnoj kon ku ren ci ji, a ve} je osvo jio jed nu - u kon ku ren ci ji kon struk to ra.

To je tre }a ti tu la uza stop na ti tu la ovog ti ma u ekip noj kon ku ren ci ji.

Uz bu dqi va je bi la tr ka u Osti nu, za {ta je naj za slu `ni ji Lu is Ha mil ton. Iako se su sre tao s is ku {e wi ma to kom tr ke, sve vre me je, za pra vo, bio je di ni ko ji je pre tio Se ba sti ja nu Fe te lu. Fe tel je kre nuo sa pol-po zi ci je i u ra noj fa zi tr ke je

imao se kun du do dve pred no sti nad Ha mil to nom. Po tom je po ve }ao pred nost, ali Ha mil ton ni ka da ni je od u sta jao. On je iz kru ga u krug sma wi vao za o sta tak i u 39. kru gu je pri {ao Fe te lu is pod se kun de. Iza wih je

Ha mil ton je ru tin ski vo zio do kra ja i ~u vao pr vu po zi ci ju, a ni Fe tel ni je pre te ra no ri zi ko vao, jer mu je bi lo va `no pre sve ga da je Alon so iza we ga. Ha mil to nu ka pa do le za od li~ nu vo `wu i 21. po be du u ka ri je ri.

zdra vi ju he mi ju u svo jim re do vi ma: Cr ve na zve zda je na met nu la jak tem po od star ta utak mi ce, tra `i la re {a va we na pa da pre ula ska u tre }ih osam se kun di {to suv kva li tet Igo ra Ra ko ~e vi }a, Maj ka Sko ta i El to na Bra u na i do zvo qa va Vu ko i ~i }u. U ta kvoj igri, cr ve no-be li br zo su ste kli pred nost (25:13) i po tom je uz ma we ili vi {e pro ble ma odr `a va li do kra ja. Ni jed nom do po sled we si re ne, Slo ven ci, ko ji su u srp sku pre sto ni cu sti gli s tri po ra za u po sled wa ~e ti ri ko la, ni su us pe li da pri |u na bli `e od pet po e na za o stat ka.

Po red fud ba le ra Cr ve ne zve zde ko ji su do {li da po dr `e ko le ge pod obru ~i ma ali i ma lo se (za slu `e no) iz re kla mi ra ju za ve li ku po be du nad Par ti za nom, at mos fe ru u „Pi o ni ru” pod gre va li su Smit i Nel son za ku ca va wi ma za TV {pi ce. Ni su sa mo fud ba le ri Alek san dra Jan ko vi }a bi li tu, ve} i va ter po li sti, pa je ta ko SD Cr ve na zve zda na pra vi la pra vu sve ~ar sku at mos fe ru po sle tri ve za ne po be de nad naj ve }im ri va lom u tri ne de qe, u ba ze nu, na par ke tu i tra vi.

Otkaz Ivanovi}u [pan ski ko {ar ka {ki klub Ka ha La bo ral ot pu stio je tre ne ra Du {ka Iva no vi }a po sle no vog po ra za u En de sa li gi.Ka ha La bo ral je na svom par ke tu iz gu bi la od Ob ra do rie ]a ko beo sa 77:68, to je bio tre }i pr ven stve ni po raz Ka he, ali je raz log ot pu {ta wa Iva no vi }a sa mo je dan po be da u pr vih {est ko la Evro li ge.

U tre }em pr ven stve nom po ra zu Ka he La bo ral srp ski re pre zen ta ti vac Ne ma wa Bje li ca ni je u~e stvo vao po {to je ceo me~ po sma trao sa klu pe.

U {pan skim me di ji ma se kao na sled nik Iva no vi }a spo mi we srp ski tre ner Sve ti slav Pe {i}.

IZ BOR NA SKUP [TI NA STS SR BI JE

Kalini}u novi mandat Luis Hamilton

ta da bio Alon so s ogrom nim za o stat kom. Alon su su na ru ku i{le i ne ke okol no sti na sta zi, po put iz le ta wa Mar ka Ve be ra u ra noj fa zi tr ke, ko ji je bio is pred [pan ca. Bi lo je pi ta we tre nut ka ka da }e Ha mil ton na pa sti Fe te la i to se do go di lo u 42. kru gu. Fe te la je ma lo us po rio vo za~ Hi spa ni je Na ri jan Kar ti ke jan, ko ga je obi la zio za ceo krug, a sve je to is ko ri stio vo za~ Me kla re na.

Po re dak na tr ci u Osti nu: 1.

Lu is Ha mil ton (Me kla ren), 2.

Se ba sti jan Fe tel (Red Bul) +0,6 se kun di, 3. Fer nan do Alon so (Fe ra ri) +37,3 se kun de, 4. Fe li pe Ma sa (Fe ra ri) + 47 se kun di, 5.

Xen son Ba ton (Me kla ren) + 54,6 se kun di, 6. Ki mi Ra i ko nen (Lo tus) + 1:01,4, 7. Ro man Gro `an (Lo tus) + 1:06, 8. Ni ko Hil ken berg (Fors In di ja) + 1:11, 9. Pa stor Mal do na do (Vi li jams) +1:12, 10.

Bru no Se na (Vi li jams) + 1:13 itd.

Zo ran Ka li ni} do bio je no vi man dat za me sto pred sed ni ka Sto no te ni skog sa ve za Sr bi je. To je od lu ~e no na Skup {ti ni STS Sr bi je u Be o gra du, a za Ka li ni }a je gla sao 31 od 37 pri sut nih de la ga ta.

- Sto ni te nis je po no vo vra }en u pr vu ka te go ri ju i re {i li smo du go ve ko ji sa nas mo ri li. Sa da je pri o ri tet an ga `o va we ki ne skog tre ne ra ~i me bi smo po ja ~a li stru~ ni rad – re kao je Ka li ni}.

Bilo je i kritika na rad: - Ni je bi lo pod no {e wa pla na i pro gra ma ra da Sa ve za, kao ni iz ve {ta ja po sle ve li kih tak mi ~e wa – za me rio je Du{an Osma na gi}.

S. S.

ZA VR [E NO SVETSKO PRVENSTVO U FUT SA LU, NA TAJ LAN DU

Brazilu {ampionska titula Bra zil - [pa ni ja 3:2 (1:0, 2:2) Fut sal re pre zen ta ci ja Bra zi la osvo ji la je ti tu lu {am pi o na sve ta, po {to je u fi na lu sa vla da la [pa ni ju re zul ta tom 3:2, po sle pro du `e ta ka. Spek ta ku la ran me~ u Bang ko ku obe le `i le su maj sto ri je igra ~a dve se lek ci je, ali po seb no Bra zi la ca ko ji su ta ko od bra ni li ti tu lu. Dvo stru ki stre lac za Bra zil bio je Ne to, ko ji je i po sti gao po be do no sni gol u dru gom pro du `et ku, a stre lac je bio i fan ta sti~ ni Fal kao. Go lo ve za „cr ve nu fu ri ju” po sti gli su To ras i Aikar do.

Bra zil je po veo u fi na lu u 25. mi nu tu pre ko Ne ta, da bi 15-ak mi nu ta ka sni je iz jed na ~io To ras.

Sa mo mi nut ka sni je Aikar do je do neo {o kan tan pre o kret [pa -

Radost Brazilaca

dnevnik

ni ji. Me |u tim, ~e ti ri mi nu ta pra kra ja me ~a, Fal kao je fan ta sti~ nim go lom iz jed na ~io i iz bo rio pro du `e tak za ka ri o ke.

Pr vi pro du `e tak pro {ao je bez kon kret nih po ku {a ja oba ti ma, da bi u dru gom Bra zil sti gao do po be de. Iz gle da lo je da }e se {u ti ra ti pe na li na kon {to je u 50. mi nu tu gol man [pa ni je od bra nio pe nal Ro dri gu. Me |u tim, sa mo mi nut ka sni je Bra zil ci su po tvr di li sta tus fud bal skih ~a rob wa ka, a sjaj nu ak ci ju re a li zo vao je bri qant ni Ne to.

Tre }e me sto pri pa lo je Ita li ji, ko ja je u me ~u za bron zu sa vla da la Ko lum bi ju s 3:0 (0:0).

Re pre zen ta ci ja Sr bi je je na svom pr vom u~e {}u na Svet skom pr ven stvu za u ze la de ve to me sto.

SRP SKA LI GA – VOJ VO DI NA Ce ment - Rad ni~ ki ([) Srem - Pa li} ^SK Pi va ra - Slo ga (T) Je din stvo - Ba~ ka To po la Tek sti lac - Du nav Mla dost - Do li na Radn. (S) - Radn. (SM) Di na mo - Sen ta

2:0 4:3 0:1 1:0 1:2 2:1 1:1 2:0

1. Do li na

14

9

3

2

22:9

30

2. Slo ga

14

7

4

3

18:9

25

3. Rad ni~ ki (SM)

14

6

4

4

20:11

22

4. Sen ta

14

6

4

4

18:11

22

5. Rad ni~ ki ([)

14

7

1

6

15:15

22

6. Tek sti lac

14

7

1

6

14:14

22

7. ^SK Pi va ra

14

6

3

5

15:8

21

8. Mla dost

14

6

2

6

15:14

20

9. Pa li}

20

14

6

2

6

17:22

10. Srem

14

4

7

3

17:17

19

11. Du nav

14

5

3

6

15:23

18

12. Rad ni~ ki (S)

14

5

1

8

12:13

16

13. B. To po la

14

4

4

6

8:11

16

14. Ce ment

14

5

1

8

16:23

16

15. Je din stvo (SP)

14

3

4

7

10:22

13

16. Di na mo

14

2

4

8

12:22

10

U sle de }em ko lu (25. no vem bra) sa sta ju se: Sen ta - Ce ment, Rad ni~ ki (SM) - Di na mo, Do li na - Rad ni~ ki (S), Du nav - Mla dost, Ba~ ka To po la - Tek sti lac, Slo ga - Je din stvo (SP), Pa li} ^SK Pi va ra, Rad ni~ ki ([) - Srem.

Jara~ani boqi od lidera Mla dost (BJ) - Do li na 2:1 (2:1) NAKOVO: Sta di on Po le ta, gle da la ca oko 300, su di ja: Pan to vi} (Ru ma). Strel ci: Po pin u 41. i Mu dri ni} u 43. za Mla dost, a Me mo vi} u 2. mi nu tu za Do li nu. @u ti kar to ni: Mak si}, Mu dri ni}, Ko zo mo ra (Mla dost), a B. ^i `ik i Ne du ~i} (Do li na).

MLA DOST: Ra ji} 7, Ra ti} 7, Iva ni} 7 (Sto ja no vi}), Ba ji} 8, M. To mi} 8, Po pin 8, Erak 8 (Vu ka nac), Mak si} 8 (Ko zo mo ra 7), Mar ko vi} 8, D. To mi} 8.

DO LI NA: Jev ti} 7, B. ^i `ik 6, Ne du ~i} 6, Iva ni {e vi} 7, Staj ~i} 6, Trip ko vi} 6 (^er wo{), Ko va ~e vi} 7, Bo gu no vi} 7 ([a li pu ro vi} 7), Me mo vi} 7, ]i ri} 6 (\o ko vi} 7), Nin kov 7.

Fud ba le ri Mla do sti iz Ba~ koj jar ka, s ob zi rom da je wi hov te ren su spen do van, ugo sti li su u Na ko vu li de ra Doli nu i za slu `e no tri jum fo va li - 2:1. Ve} u 2. mi nu tu go sti su po ve li, iz ve den je kor ner, lop ta je na ba ~e na u ka zne nom

pro sto ru, gde je naj sna la `qi vi ji bio Me mo vi} i lop tu gla vom sme stio u mre `u iza gol ma na Ra ji }a.

Na kon pri mqe nog go la, Ba~ ko jar ~a ni su bi li nad mo} ni ji, pa su stva ra li ne ko li ko {an su.

U 41. mi nu tu o{tro je {u ti rao Dra gan To mi}, lop ta je do {la do Ni ko le Po pi na, a ovaj po sti gao efek tan gol.

Jo{ se ni je sti {a la ra dost do ma }ih igra ~a i wi ho vih ver nih na vi ja ~a, a vo| stvo je po ve }a no. Mu dri ni} je na pas Era ka o{tro {u ti rao i po go dio ciq 2:1. U dru gom po lu vre me nu tre ner go stu ju }e eki pe od mah je uveo dva re zer vna igra ~a, u na me ri da pre o kre ne re zul tat.

Me |u tim, to se ni je ostva ri lo, eki pa Mla do sti ima la je te ren sku ini ci ja ti vu i ne ko li ko pri li ka da po stig ne tre }i gol.

Va qa is ta }i da je FK Po let bes plat no ustu pio sta dion vi {e de ce nij skim pri ja te qi ma iz Jar ka.

M. S.

Beo~incima zlata vredni bodovi Ce ment - Rad ni~ ki ([) 2:0 (1:0) BEO^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca 250, su di ja: Sar ka (Vr {ac). Strel ci: Mi lo vi} u 3. i Ka li nov u 89. mi nu tu. @u t i kar t o n i: Lu k a j a, Ki{, Ra ki} (Ce ment), a Pe tro vi} (Rad ni~ ki [).

CE MENT: Su ba {i} 8, Ki{ 8, Pa stor 8 (Bu de ~e vi}), Ili} 8, Mi lo vi} 9, ^o vi} 8, Vu ko vi} 7 (Pan ka ri }an 7), \u ri} 7 (Lu ka ja 7), Ka li nov 8, Ra ki} 8, Mi li }e vi} 8.

RAD N I^ K I ([): Vu j a s i no vi} 7, Sa vi no vi} 7, Pe tro vi} 7, Bje lo{ 7, [u bert 7, Si mi ki} 7, Vu ko vi} 6 (\o ki} 6), Ne di} 7, Mr ka ji} 7 (Aper li} 6), Ba qak 7, Kraj no vi} 7 (Mla de no vi} 6).

Do bra fud bal ska pred sta va na sta di o nu Ce men ta, sta ri ri va li, Be o ~in ci i [i |a ni

za d o v o q i l i su pri k a z a n om par ti jom na vi ja ~e. U 3. mi nu tu do ma }a eki pa do la zi u vo| stvo pre ko ka pi te na Mi qa na Mi lo vi }a, ko ji je do bi je nu lop tu efekt no gla vom za ku cao pod pre~ ku. Go sti se ni su pre da va li, igra li su do bro i stva ra li {an se. Me |u tim, ~vr sta od bra n a Ce m en t a, pred v o | e n a is ku snim gol ma nom Mi lo {em Su ba {i }em, ni je se da la iz ne na di ti.

U fi ni {u utak mi ce do ma }i ni pre u zi ma ju ini ci ja ti vu, dik t i r a j u tem p o, stva r a j u {an s i i po s ti ` u dru g i gol.Is k u s ni Ra d o j i c a Ka l i nov po be gao je od bra ni go stu ju }e eki pe i na efek tan na ~in ma ti rao vr lo do brog gol ma na Vu ja si no vi }a.

B. Star ~e vi}

e–mail adre sa sport ske ru bri ke „Dnev ni ka” je: sport@dnevnik.rs

SPORT

dnevnik U SLO VE NI JI ODR @AN @REB ZA EURO BA SKET 2013.

Srbija u jugoslovensko– –balti~koj grupi

Ju~e je odr`an `reb za Euro basket 2013. godine i to u Postojinskoj pe}ini, jednoj od znamenitosti Slovenije, doma}ina skupa najboqih evropskih ko{arka{a. I upravo je `rebom odlu~eno da se u B grupi igra prava jugoslovenskobalti~ka grupa, u kojoj }e nastupiti reprezentacije Srbije, Makedonije, Crne Gore, BiH, Litvanije i Letonije.

Posle napetih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Sloveniji, tokom kojih smo do posledwih mi nuta strepeli za plasman na zavr{nicu, na{i

GRU PA A (Qu bqa na) - Francuska, Velika Britanija, Nema~ka, Ukrajina, Belgija, Izrael.

GRU PA B (Je se ni ce) - Makedonija, Litvanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Letonija, Srbija.

GRU PA C (Ce qe) - [panija, Slovenija, Hrvatska, Poqska, Gruzija, ^e{ka.

GRU PA D (Ko per) - Rusija, Gr~ka, Italija, Finska, Turska, [vedska.

Utakmice u grupi B igra}e se u hokeja{kom gradu Jesenice, u Podme`akla dvorani kapaciteta 5.500 gledalaca.

17

ponedeqak19.novembar2012.

^E LENY KUP ZA DA ME

Istorijski uspeh Novopazov~anki Cug – Maks sport 24:27 (9:11) NOVA PAZOVA: Sportska hala O[ „Sveti Sava“, gledalaca oko 400, sudije: Silvija Markovska i Jonko Vutov (Bugarska), sedmerci: Maks sport 11(7), Cug 5(4), iskqu~ewa: Maks sport 12, Cug 16 minuta.

CUG: Krsti}, Ravli}, Traber, Ganc 7(2), Hasler 6, Inej}en 2, Kavaqari 1, @avet 1, [erer 5(1), Ines (18 odbrana, 2 sedmerca), Necli, Gverder, [vander 1, Hag 1.

MAKS SPORT: Popovi}, Guduri}, Bogdanovi} 1, Prijovi} 4, Mili~i} 1, Tomani}1, J. Bursa} 3(2), Simjanovski, Vujkovi}, Vojvodi}, Risovi} (26 od-

brana i 1 sedmerac), M. Bursa}, Duki} 5, Vla{kali} 11 (5), Mileti}, Varga.

Kako je revan{ po~eo nije izgledalo da }e Novopzov~anke posti}i povoqniji rezultat od onog iz prve utakmice. Go{}e su po~ele boqe,pa su sve do 21 min. vodile. Onda je ekipa Vlada [imi~i}a ubrzala igru i rezultat preokrenulu u svoju korist, pa je poluvreme zavr{eno sa dva gola vi{e u mre`i [vajcarkiwa.

Drugo poluvreme krenulo je `ivqe. Od 40 min. Novopzov~anke su ostale bez kapitena J. Bursa}. To koristi Cug i u naletu prelazi u vo|stvo-18:17 u 45. min. Me|utim, Novopazov-

~an ke su us pe le da po vra te prednost koju su do kraja pove}a li. Raz le te le su se Sa wa Vla{kali} i Ivona Prijovi} i poga|ale su mre`u veoma dobre [vajcarskiwe Ines.

- Po sti gle smo is to ri ski uspeh. Boqom odbranom igra~ice su mi pomogle da i ja zaustavim naizgled neodbrawive udarce - ka`e J. Risovi}.

S. Vla{kali} i J. Bursa} raz dra ga ne ve li kom po be dom sli~no su rekle: - Ovo je uspeh cele ekipe i sre}ne smo {to smo i mi tome doprinele.

Pred sed nik klu ba Bo {ko Pilipovi} radostan je i zabri nut po sle vred ne po be de

nad odli~nom ekipom iz [vajcarske.

- Sre}an sam {to smo postigli naj zna ~aj ni ji uspeh pla sman u ~etvrto kolo ^elenx kupa. Igra~icama hvala na prikazanoj i borbenoj igri. Ali, moram se zahvaliti i svestranoj podr{ci Op{tine Stara Pazova, bez ~ije finansijske pomo}i ne bi mogli da se takmi~imo. Sad me brine kako daqe, jer }e sigurno trebati i vi{e truda i sredstava da se nastavi takmi~ewe. Nadam se da }emo sada imati vi{e sponzora, jer pribli`avamo se vrhu ^elenx kupa, {to je veliki izazov - naglasio je Pilipovi}.

J. Vu ko vi}

LI GA [AM PI O NA - A GRU PA

Poraz crno-belih u fini{u Par ti zan - Mon pe qe 29:32 (17:17)

Momenat s ju~era{weg `reba

naj bo qi ko {ar ka{i bi li su sme{teni u najslabiji, {esti {e{ir pred `reb. A, onda smo saznali protivnike u prvoj fazi.

Moglo je, utisak je, da bude i boqe, ali i gore, prvi je utisak.

Iz prvog {e{ira dobili smo objektivno najslabijeg protivnika, ali smo iz ostalih mogli da izvu~emo slabije rivale poput Velike Britanije, Italije, Finske, Poqske, Ukrajine, Belgije, Gruzije...

Bilo kako bilo, Du{an Ivkovi} i orlovi ima}e priliku za ta~no 290 dana da poprave utisak ne samo iz leto{wih kvalifikacija, ve} i sa prethodnog Evrobasketa, odr`anog 2011. godine u Litvaniji, kada smo kao zvani~ni vice{ampioni (srebro iz Poqske 2009. godine) stigli samo do osmog mesta i ostali bez vi ze za Olim pij ske igre u Londonu.

Evo i rezultata `reba:

EP u Sloveniji, 38. u istoriji, bi}e tek drugo na kojem }e u~estvovati 24 tima, posle promene formata takmi~ewa za Evrobasket 2011 u Litvaniji.

Prvu fazu prolaze po tri najboqe ekipe iz svake od ~etiri grupe i tada se ukr{taju A i B, odnosno C i D grupa, prenose}i rezultate samo protiv timova koji su pro{li daqe. Posle tri dodatna kola, formiraju se parovi ~etvrtfinala, {to zna~i da iz svake grupe druge faze takmi~ewa daqe idu ~etiri tima. Najboqi iz jedne igra protiv ~etvrtog tima druge grupe, drugi protiv tre}eg i obrnuto.

Evropsko prvenstvo u Sloveniji odr`a}e se od 4. do 22. septembra 2013. godine, a dvostruku uzastopnu titulu brani}e [panija.

Druga faza takmi~ewa i eliminacije bi}e odigrane u novoj, modernoj Dvorani „Sto`ice” u Qubqani.

VI NER [TE DI [E @EN SKA SU PER LI GA

Lutrija Varadinkama Va ra din - @e le zni ~ar (L) 3:2 (15:25, 25:22, 25:19, 17:25, 20:18) NOVI SAD: Hala SC „Slana bara”, gledalaca: 100, sudije: Lazarevi} ([abac), Milo{evi} (Beograd).

VA RA DIN: Mal~i}, [jar, Bakmaz, S. Jovi~i} 4, Ra~i} 1, J. Mihajlovi} 16, Divac 3, M. Mihajlovi} (l), Jak{i} 14, Male{evi} 15, J. Jovi~i} 16, Vulin. @E LE ZNI ^AR: Veqkovi} 3, Trivunovi} 22, Lazarevi} 1, Rakovi} 2, A}imovi}, Bi{evac 15, Te{anovi} 12, [kari} (l1), Tufegxi}, Kne`evi} (l2), Vulovi} 12, Petrovi} 6.

Odbojka{ice Varadina zabele`ile su drugi uzastopni ovosezonski trijumf. Posle dugih, veoma kvalitetnih pet setova, Varadinke su na lutriji taj-brejka dobile premiju i savladale @elezni~ar iz Lajkovca. Malo je falilo da rezultat bude obrnut jer su go{}e iz Lajkovca propustile da realizuju ~ak pet me~ lopti, dok su doma}e iskoristile svoju tre}u.

Uprkos glatkom gubitku prvog seta, Varadinke su smogle snage da odli~nom igrom u odbrani i dobrim blokom preokrenu rezultat. Na trenutke je znala da bqesne Jovana Mihajlovi}, uz pomo} Jovane Jovi~i}, i doma}e su obezbedile bod protiv mnogo iskusnijeg protivnika.

NI[: Hala „^air”, gledalaca: 3.000, sudije: Hora~ek i Novotni (^e{ka). Sedmerci: Partizan: 3-1, Monpeqe: 3-3. Iskqu~ewa: Partizan 4 min, Monpeqe 6 min.

PAR TI ZAN: Vasi}, Milo{evi} 2, V. Ili}, Me{ter 2, Radanovi}, Pavlovi} 5, Maksi} 3, @ujovi}, Radovanovi} (9 odbrana), Kajgani}, Radivojevi} 7, N. Ili} 7, Radovanovi} A, Ivo{evi} 1, Mitrovi} 2, Marseni} 2.

MON PE QE: Robin (17 odbrana, jedan sedmerac), Leventu, Vilemnot, Te` 6, Arvin Bero 3, Gigu, Desbone, Metli~i} 2, Karabati} 5, Malmagro 4, Gutfreund, Hmam, Mamelund, Gaji} 12.

Partizan je propustio {ansu da uzme skalp velikom protivniku i velikom rukometnom imenu kakvo ima Monpeqe.

Igrali su crno-beli izvanredno 53 minuta, vodili i s dva gola razlike (29:27), imali {ansu da odu na +3, ali je Monpeqe, predvo|en sjajnim Slovencem Draganom Gaji}em (12 golova) i golmanom Mikelom Robinom. (17 odbrana), serijom od 5:0 u posledwih pet minuta uspeo da ostvari prvu pobedu u grupnoj fazi Lige {ampiona. @ali}e svi u Partizanu za ovom prilikom. A nije da nisu mogli crno-beli da obraduju 3.000 navija~a u ni{kom „^airu” i one kraj malih ekrana.

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

Ubedqivi @abaqci

@SK – Som bo re lek tro 30:23 (14:11)

Awa Male{evi}

Prema o~ekivawu Bi{evac i Trivunovi} su u sastavu @elezni~ara bile prve poenterske violine i najzaslu`nije za kasnije izboren peti set. Imale su go{}e problema s organizacijom igre, uprkos dobrom prijemu servisa, {to su doma}e znala~ki koristile.

U taj-brejku su prve povele go{}e, rano se odlepile i prednost dr`ale do druge polovine seta (2:5, 7:10). Prve su Lajkov~anke stigle do me~ lopti (vodile 14:12), ali su doma}e preko sjajne Awe Mala{evi} koja se istakla poenima i blokovima u bitnim trenucima, do{le do preokreta i posle neizvesne zavr{nice osvojile dva boda.

M. Ri sti}

@ABAQ: Sportski centar @abaq, gledalaca: 150, sudije: Trivkovi} i Milosavqevi} (Be{ka), sedmerci: @SK 4 (3), Somborelektro 3 (1), iskqu~ewa: @SK 12, Somborelektro 12 minuta. @SK: Kotlaja (1 odbrana, 1 sedmerac), Kezija 2, M. Bojani}, B. Markovi}, Bosni} 2, Abazovi} 3 (1), Milutinovi} 6, A. Markovi} 4, Stra`ivuk, Stevanovi} (20 odbrana, 1 sedmerac), Smoqan 5, Mijatovi}, Makitan, U. Bojani} 8 (2), Dragoqevi}, Vitez.

SOM BO RE LEK TRO: Trti} (2 odbrane), Le`aji}, Dra{kovi} 6, Penze{ 5 (1), Vaci 2, Besla} 3, L. Koji}, Mijovi} 1, @ivkovi} 4, Smiqani} 1, Gardijan, N. Koji}, Bo{kovi} 1, Nenadi} (9 odbrana, 1 sedmerac).

Nisu se pokajali `abaqski rukometni zaqubqenici {to su umestro ve~itog fudbalskojg derbija na televiziji gledali rukometni duel @SK - Somborelektro.

Somborci se ni jednog trenutka nisu predavali, ali za dobre rukometne poznavaoce bilo je jasno da je to bilo samo duvawe rivalu u le|a, jer objektivno za ne{to vi{e nisu imali ni snage, ni raspolo`enih igra~a.

J. Ga li}

Tabela A grupe 1. Hamburg 2. ^ehovski m.

3. Flensburg 4. Ademar L. 5. Monpeqe 6. Partizan

Detaq s ju~era{we utakmice u Ni{u

Igrali su mladi}i u crnoj opremi borbeno, mu{ki, bez velikog respekta, ali su im ponestale ideje u napadu u kqu~nim trenucima. Kod rezultata 29:27, Partizan je imao dva zicera, najpre preko iskusnog Nenada Maksi}a, a potom i preko golobradog Nemawe Ili}a da ode na +3 i ko zna kako bi se sve zavr{ilo da je srpski {ampion to iskoristio.

Fenomenalni golman Monpeqea skidao je lopte i rukama i nogama i odr`avao svoj tim u `ivotu. U napadu je neverovatan bio Slovenac Dragan Gaji}, koji je, samo on zna kako, pronalazio ~udne puteve do mre`e Partizanovog gola. Lopta ga je slu{ala bespogovorno.

Partizanu je mnogo zna~ila prethodna sezona u Ligi {ampiona. S iskustvene strane, razume se. Igraju crno-beli mnogo zrelije, iako su promenili tim u odnosu na poro{lu sezonu.

Uostalom, pobeda nad Ademar Leonom nije bila slu~ajna. Zamalo da se sino} dogodio i drugi trijumf, ali Nikola Karabati}, Tuni`anin Isem Te` i Gaji} su se vratili u tim u najnezgodnijem trenutku po crno-bele. Koliko za igru Monpeqea zna~i pomenuta trojka, pokuje i statistika: wih trojica su ukupno postigli 23 gola.

Posle odmora, na koji se oti{lo s nere{enim rezultatom, Partizan dugo nije mogao da se

4 5 4 5 5 5

3 3 2 1 1 1

1 1 2 1 1 0

0 1 0 3 3 4

118:106 155:146 139:123 137:146 155:163 148:168

7 7 6 3 3 2

sabere, {to je Monpeqe iskoristio i odr`avao je prednost od dva gola (19:17, 21:19, 23:21). Me|utim, doma}in je od 42. minuta po~eo da ple{e po ~airskom parketu. Fenomenalni Ili} i Radivojevi} su bili najzaslu`niji za preokret, kao i golman Mihajlo Radovanovi}, koji je odbranio nekoliko va`nih udaraca. Poveo je Partizan 27:25, potom 29:27. Prokqu~ao je „^air” u tim trenucima.

I onda su usledila dva proma{ena zicera, uvukla se nervoza me|u crno-bele. Nije pomogao ni tajm-aut Aleksandra Brkovi}a.

Kuriozitet utakmice je da su igra~i Monpeqea igrali u dresovima Partizana (bela garnitura).Zanimqivo je bilo gledati Karabati}a i ostale u dresovima Partizana, jedino je Pero Metli~i} flasterom prekrio zastavu Srbije koja je pri{ivena na dresove Partizana, odnosno u ovom slu~aju dresovima koje nose igra~i Monpelqea.

Lider ne popu{ta Spar tak Voj put - La vo vi 35:23 (17:12) SUBOTICA: Sportska hala Du do va {u ma, gle da la ca 300, sudije: Popov (Novi Sad) i Risti} (Kikinda). Sedmerci: Spartak Vojput 2 (2), Lavovi 1 (1), iskqu~ewa: Spartak Vojput 4, a Lavovi 8 minuta.

SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi} (15 odbrana), Kosovi} 1, Jeli} 4, Pavlovi} 2, Jawi} 2, Kaltak 6, Kova~evi} 5 (2), Palfi, Todorovi} 1, Jovanovi} 6, Kuki} (7 odbrana), Distol, Pato~kai 3, Papi} 4,

Bo`ovi} 1, \ukanovi} (5 odbrana).

LA VO VI: Porobi} 2, Kozomora 4, Pejak 2, B. Ra|enovi} 2, D. Ra|enovi} 1, Kosijer 1, Kova~evi} 3, Maksimovi}, Kraq 1 (1), Perleta, Stanoj~i} (8 odbrana), Karanovi} 1, Agi} 3, \uki}, Pu|a 3, Novakovi} (14 odbrana).

Nastavqa se rukometna suboti~ka bajka, Spartak Vojput je u 9. kolu savladao dobru ekipu Lavova iz Ba~ke Palan-

ke sa 35:23 i za sada ima maksimalni u~inak. Posle po~etnog ispitivawa, doma}a ekipa je zaigrala ~vr{}e i br`e , {to se od ra zi lo i na ube dqi vo vo|stvo do odlaska na odmor.

U nastavku utakmice ni{ta se bitnije nije promenilo u odnosu snaga na terenu, s tim {to je trener doma}ih Zeqkovi}, s obzirom na visoku prednost , {ansu pru`io igra~ima sa mawom minuta`om.

S. St.

Razigrani Zrewaninci Pro le ter Agro `iv – @e le zni ~ar (I) 38:24 (19:11) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca: 350. Sudije: Milosavqevi} i Trivkovi} (Be{ka). Sedmerci: Proleter Agro`iv: 5(5), @elezni~ar 4(2), iskqu~ewa: Proleter Agro`iv: 12, @elezni~ar: 12 minuta.

PRO LE TER AGRO @IV: Stojilkovi} (12 odbrana), Ostojin 1, Trnini} 1, Momirov 3, V. Kne`evi} 4, Bjelica 3, Stani} 1, Lojani~i} 4, Ili} (5 odbrana, 2 sedmerca), Doko 1, Ga}inovi}, S. Dimitri} 7, Kostelac, Davi-

dovi} 5, Gojkovi} 5, M. Kne`evi} 3. @E LE ZNI ^AR (I): Andesilovi} 4, Damwanovi} 3, Novakovi}, Arseni} 7, Jovanov 4, Duki}, Popovi}, Bali} 2, Pernar, Kri`anovski 1, Pavlovi} 3, Sekuli} (5 odbrana), Dutka.

Odavno na jednoj utakmici Zrewaninci nisu tako dominirali u svim segmentima rukometne igre kao u duelu sa ekipom @elezni~ara. Na momente atraktivno, samouvereno i bez velikog naprezawa ~e-

ta novog–starog trenera Neboj{e Joki}a o~itala je lekciju gostima iz In|ije i slavila sa ubedqivih 38:24. Lepe akcije, dosta dobro organizovana igra u fazi napada doneli su na poluvremenu doma}inu prednosti 19:11.

Dobar momentum Kne`evi}a i drugara u periodu po~etnih 15 minuta nastavka doneo je i najve}u prednost - 27:17. Od tog trenutka pobeda se sme{ila Proleterovim bebama i do we su do{li atraktivnim potezima - 38:24.

N. Jo wev

18

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak19.novembar2012.

ФЕСТИВАЛ АУТОРСКОГ ФИЛМА ОД 28. НОВЕМБРА ДО 5. ДЕЦЕМБРА

Висок квалитет, низак буџет На 18. фестивалу ауторског филма (ФАФ) од 28. новембра до 5. децембра биће приказано 19 филмова у главном програму у Дому омладине, Дворани културног центра и још пет сала у Београду, а припремљени су и интересантни пратећи програми.

Петровић„ је 12 филмова, а председник жирија биће прошлогодишњи победник, аргентински редитељ Пабло Ђорђели. Уметнички директор фестивала Срђан Вучинић истакао је да је нагласак, као и до сада, на

је на значај ФАФ-а за културни живот Београда и упутио апел јавности да помогне да овај специфични фестивал опстане. „Буџет је мањи него икада. Увек смо се трудили да нам то не буде алиби и да свакако публици понудимо само врхунски

dnevnik

Тарантино се повлачи из режије? Холивудски редитељ Квентин Тарантино наговестио је да би можда могао да одустане од режије, преноси Танјуг.

Редитељ, чија ће драма ‘’Ослобођени Ђанго‘’ (Django Unchained) бити премијерно приказана у САД наредног месеца, рекао је магазину ‘’Плејбој‘’ да не жели да настави да прави филмове у својим позним годинама и да би било идеално да се заустави на десет. ‘’Не желим да будем старац редитељ‘’, рекао је Тарантино. ‘’Редитељи не постају бољи како старе. Ако станем на десет филмовабиће то ок са уметничке стране‘’. Тарантино је снимио осам дугометражних филмова не рачунајући омнибус ‘’Четири собе‘’. Неки од његових најпознатијих филмова су - ‘’Петпарачке приче‘’,, ‘’Проклетници‘’, ‘’Kill Bill‘’ и ‘’Kill Bill 2’’.

ОВЕ ЗИМЕ У БИОСКОПИМА

Вампири и гоблини уместо топлих породичних прича Сцена из филма „Пијета” Ким Ки-дука

„Свети мотори” (Holly Mo tors) Леа Каракса

За отварање је изабран нови филм познатог јужнокорејског редитеља Ким Ки-дука „Пијета„, који је освојио Златног лава и још три признања на фестивалу у Венецији. ФАФ ће приказати и филм који је добио Златног медведа у Берлину „Цезар мора умрети„ италијанских аутора Виторија и Паола Тавијанија, као и низ других значајних остварења из протеклих годину дана, најавили су данас организатори на конференији за новинаре у ДКЦ-у. У конкуренцији ФАФ-а за Гран при „Александар Саша

најбољим ауторским, уметничким, независним филмовима, напомињући да многе од њих карактерише интересантан спој фикције и документа. Пажњу филмофила привућиће омнибус „7 дана у Хавани„, „Свети мотори„ (Holly Motors) Леa Каракса, нови филмови цењених аутора Гзавијеа Долана, Кристијана Мунђиуа, Карлоса Рејгадаса, али и пратећи програм са ретроспективом доајена српске кинематографије Мише Радивојевића. Председник Савета фестивала Срдан Голубовић подсетио

квалитет. Међутим, ако се овако настави шансе да фестивал опстане изузетно су мале„, упозорио је он. Извршни продуцент Игор Станковић прецизирао је да је укупни буџет свега 3,3 милиона динара (око 30.000 евра). Само за транспорт и превод филмова одлази 30 посто те суме, рекао је он, додајући да ће због тога број гостију бити мањи него раније. Упркос проблемима и као одговор на њих визуелни идентитет 18. ФАФ-а инспирисан је снагом, непрестаном борбом за независност и аутентични израз, као и борбом против просечности. Плакат и целокупни визуелни идентитет овог издања креирала је агенција „McCann Београд” као про боно пројекат. Улазнице ће од сутра бити у продаји. Цена за вечерњи, главни програм је 300 динара, али биће и пројекција за сто динара. Уз Дом омладине и ДКЦ, фестивалске сале су биоскопи „Фонтана„, „Синеплекс Делта сити„, „Мултиплекс Колосеј„, Музеј кинотеке и Дом културе Студентски град.

(Taнјуг)

„Вампир Ерик” биће нови Тарзан? Глумац Александер Скарсгард, који у серији „Права крв„ игра заводљивог вампира Ерика, главни је фаворит за улогу Тарзана у истоименом филму Дејвида Јејтса, пише холивудско гласило „Варајети„. Снимање филма очекује се на лето. Шведски глумац би требало да глуми Џона Клејтона Трећег, познатијег као Тарзан. Неколико година пошто се асимиловао у друштво, краљица Викторија од њега тражи да истражи ситуацију у Конгу. Тарзан се тамо удружује са бившим плаћеником Џорџом Вашингтоном Вилијамсом у покушају да спасе Конго од ратног вође који контролише рудник дијаманата. Вилијамса би требало да игра Семјуел Ел Џексон. Јејтс је режирао последња четири дела франшизе „Хари Потер„, а „Тарзана„, рађеном према романима Едгара Рајса Бароуза, би требало а сними у сарадњи са студијом „Ворнер„.

Александер Скарсгард

Ако љубитељи седме уметности ове зимске празничне сезоне очекују да ће у биоскопима са својим најдражима гледати породичне филмове, изненадиће се јер су холивудски студији за ову зиму припремили епске битке са вампирима, гоблинима, есктремистима и понеким злим духом. Са блокбастерима попут „Хобита„, последњег дела „Сумрака„ или мјузиклом „Јадници„, Холивуд се нада моћној завршни- Из фима „Праскозорје 2” ци 2012. године после неколико основно, исконско приповедање„, рекао је он. летњих разочарања. Оно што ће празничној филмПериод од Дана захвалности до Божића је други „шпиц сезо- ској сезони ове године недостајане„ кад је реч о филмовима, по- ти су традиционалне комедије и породичне приче. сле лета. Уместо њих, ове године у пону„Зимска„ сезона почела је у петак са „Праскозорјем 2”, за- ди су комедије за одрасле попут вршним делом „Сумрак саге„, „This is 40” (Ово су 40-те), спиноф причном о смртници која се за- комедије „Кад водењак пукне„. љубљује у вампира и вукодлака. Оскаровац Питер Џексон 14. децембра приказаће први од три „Хобита„, трилогије засноване на истоименој књизи Џ.Р.Р.Толкина. „Што се благајни тиче, ту су ‘Праскозорје‘ и ‘Хобит‘, а потом сви остали филмови. Та два филма су класа за себе. Оба филма имају велику армију обожавалаца и мегауспешне филмове који су стигли пре њих„, рекао је критичар Дејв Каргер. Ове године зарада у америчким биоскопима износи око 9,1 милијарди долара што је скок за 4,3 процента у односу на 2011. Аналитички сајт холлyњоод.цом процењује да ће 2012. бити завршена са око 10,6 милијарди долара, што би био раст од 3,7 посто у односу на претходну и у рангу 2009. године која је била најбоља икада. Глумац Енди СерХобит кис, који игра Голума „Ове године нема топлих, поу „Хобиту„ и „Господару прстенова„ рекао је Ројтерсу да је родичних филмова. Не знам фантази жанр постао „изванре- шта се догодило ове године„, рекао је уредник филмском лидан облик приповедања„. „Мислим да у временима када сту „HitFix„ Дру Меквини. Једини анимирани филм ове сеје политичка ситуација нестабилна, када је економска ситуација зоне је „The Rise of the Guardians„ нестабилна, када је религија не- заснован на причи награђиваног стабилна, људи траже неку врсту писца Вилијама Џојса. У филму, уточишта или поглед на свет кроз Деда Мраз и Ускршњи Зека фор-

мирају тим налик на „Осветнике„ под називом „Чувари„ и боре се против злог духа Пича. „Као и све сјајне бајке, филм је метафора за децу да интерпретирају свет„, рекао је извршни продуцент филма Гиљермо Дел Торо. И док се номинације за Оскаре очекују 10. јануара, холивудски студији већ гурају своје такмаце. Овог месеца очекује се премијера раскошног филма Анга Лија „Пијев живот„ о дечаку који преживљава бродолом и дели брод за спасавање са бенгалским тигром. За децембар је заказана премијера филма Кетрин Бигелоу „Zero Dark Thirty„ о потери за вођом Ал Каиде Осамом бин Ладеном, вестерн Квентина Тарантина „Django Unchained„ (Ослобођени Ђанго), адаптација романа Виктора Игоа „Јадници„ у режији Тома Хупера, са Хју Џекманом, Ен Хатавеј и Раселом Кроуом у главним улогама. Приче о Оскару потакао је, и филм Дејвида ОРасела „Silver Linings Playbook„ у коме Бредли Купер глуми бившег учитеља са биполарним поремећајем. Породичне везе су и тема „Хичкока„ који излази 23. новембра и у коме мајстора суспенса глуми Ентони Хопинс. Филм о породици која је преживела цунами на Тајланду 2004. „The Impossible„ са Наоми Вотс и Јуаном Мекгрегором у биоскопима се очекује баш уочи Божића, 21. децембра. (Танјуг)

kultura

dnevnik

ponedeqak19.novembar2012.

19

„ЏАНДРЉИВ МУЖ” ВЕЧЕРАС СТОТИ ПУТ НА СЦЕНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА НЕЗАДОВОЉСТВО НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ

Блистава дуговечност

Буџет недопустиво мали Величина новчаног износа предвиђена за област културе и информисања у предлогу закона о буџету за 2013. годину од 0,62 одсто укупног буџета Србије је недопустиво мала, саопштио је за викенд Национални савет за културу. Савет је позвао све надлежне органе да предузму мере како би се зауставила тенденција његовог сталног смањивања. „Чињеница да Србија издваја за културу четири пута мање него друге земље у региону, јасно указује на то да је однос надлежних политичких структура према култури погрешан“, наводи се у саопштењу Националног савета за културу, у којем још стоји и то да је

У ГАЛЕРИЈИ „МОСТ” ЗАВОДА ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Изложба Емилије Бороје У склoпу манифестације Књижевни сусрети „Милици у походе“ у галерији „Мост“ Завода за културу Војводине отворена је изложба слика младе новосадске уметнице Емилије Бороје. На отварању је говорила Бранка Јанковић-Кнежевић, академска сликарка и професорка на Академији уметности у Новом Саду. Иако је Емилија Бороја још

увек на почетку своје стваралачке авантуре, већ је успела да оформи јасно и одлучно дефинисан став заснован на пуном поштовању примарног значења и дејства аутентичних ликовних елемената. - указао је критичар Сава Степанов. - Полазећи од пејсажа као сублимне представе свеколике природе - ова уметница успева да оствари јединствену природу слике. Јер, њена инспирисаност природом није преточена у опетовање сликарске представе виђених мотива. Сликарка у својим сликама настоји да сагледа, сазна и профилозофира суштинске принципе и структуру природе, те да по њеним узорима успостави својеврсну природу слике. Енилија Бороја (1981) дипломирала је сликарство на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Душана Тодоровића 2005. године. До сада је приредила три самосталне изложбе, учествовала је на неколико колективних поставки, а 2005. јој је припала Годишња награда за сликарство „Бошко Петровић“ коју додељује Академија уметности у Новом Саду. Изложба у Галерији „Мост“ ће трајати до краја новембра. К. Р.

Представа „Џандрљив муж“ (или која је добра жена) Јована Стерије Поповића, у режији Радоја Чупића, вечерас ће бити изведена стоти пут на сцени “Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. Ова представа, која сада слави леп јубилеј, први пут је изведена 4. марта 2005, и од тада је на репертоару ове куће. Комад је адаптирао Радоје Чупић, сценограф је Марија Калабић, костимограф је Марина Сремац, а аутори музике су Александар Бузаџић & Милош Јовановић. У представи играју: Радоје Чупић, Јована Стипић, Милица Грујичић, Мирослав Фабри, Михајло Плескоњић, Оливера Стаменковић, Милован Филиповић, и Милорад Капор. Дуг период, представа „Џендрљив муж“ је била најгледанија представа Српског народног позоришта.

култура основ идентитета једне земље и свих народа који живе у њој, а стално смањивање буџета за културу значи да политика не разуме фундаменталну улогу културе и да је спремна да ризикује губитак националног идентитета. Захтев од власти да не излажу Србију тужној судбини земље која је укинула сопствену културу, Национални савет за културу образлаже речима да земља која нема видљив културни профил не може да рачуна ни на равноправност са светом, нити на поштовање својих грађана, јер је култура темељ на којем почивају и цивилизација и све њене тековине и према томе она није ни луксуз ни хир.

„Пред нама се указала једна складна, сасвим позоришна и сасвим глумачка представа представа тријумфа позоришта и тријумфа глуме.. Лик мужа џандрљивог, али и циције и

ЈОШ ЈЕД НИ МУ ЗИЧ КИ СУ СРЕ ТИ И РАЗ ГО ВО РИ НО ВО САД СКОГ ЏЕЗ ФЕ СТИ ВА ЛА

По тпу но оправ дан углед Те жак за датак уче сни ци ма налним „читањем” епоха бапа Но во сад ског џез фе сти ва ла и соула. Свирати ретро, а бити остао је након прве програмске тако модеран може само неко вечери и фуриозног афро-ку- са много знања и стила, што је банског спектакла Омара Со се и појединачна одлика Ласијеве у ран гу нај бо љих тре ну та ка прат ње, не ти пич ног Фин ца икад виђених на овој традицио- Јорго са Контрафориса на кланалној смотри. Ипак, звучна виру, стабилног басисте Антија имена, добри састави и низ чи- Лотјонена и истинске бубњарстих музичких бравура и током ске звезде Тепа Макинена, товикенда учинили су и овај ин- лико преданог пребирању по тернационални скуп џез музи- снару и чинелама, да му осмех чара у Српском народном позо- задовољства ни једног момента ришту - незаборавним. није не стајао са лица. Пе так је на Ве ли кој сцени почео трубачким дуе лом/ кола бо ра ци јом немачког стара Манфреда Шуфа и натурализованог Њу јор ке ра Ра ја на Карноа, чија је занимљива међуигра на бази бизарног виртуозног дијалога показала колико две добро употребљене трубе могу да буду забавне, чак и про све тљу ју ће. Ипак, шоу на сцени у већем делу је припао млађа ној холанд ско-швај царско-пале стинској ритам секцији Духслер-Релофс-Еид, ко ја је кроз читав наступ атрактивним гру ва њем др жа ла пажњу и енергију у горњим регистрима. Европ ска тра ди ци ја вештог стилског експе- Ралф Петерсон риментисања имала је до стојне Сама чињеница да је пред варепрезенте и у квартету фин- ма Ренди Брејкер, један од васког саксофонисте Тима Ласи- жнијих живих свирача данаја. Освојити скандинавску сце- шњице и, са братом Мајклом, ну, пуну слободних умова и ве- творац новијих страница истоштих техничара, никада није рије џеза, довољна је за максибило лако, али је овај атрактив- малну пажњу и по свећеност ни тенор и баритон у томе ус- сцени у тим тренуцима. Антопео пре свега одличним, ориги- логијски трубач је за ову при-

лику, и свој, како рече, ко зна који долазак у Србију, приредио сценски сусрет са старим пријатељем из њујоршких дана, Фран ком Ам бро зе ти јем. Окружени италијанском ритамсекцијом, двојица трубача су се сити испричали на сопствене теме уз мали ослонац на класику. Утисак је, међутим, да би читав догађај, без сумње значајан за музичарски део аудиторијума, на истинској лепоти и ширем угођају добио тек у иде-

Фо то: С. Шу шње вић

ално задимљеним - клупским условима. Субота увече пак није могла да започне боље од бравурозне џипси свинг и етно џез сеансе Ха ри ја Стој ке, ду го ко сог аустријског виртуоза на акустич ној ги та ри, са прате ћим бендом. Неодољива шетња бал-

ПОЧЕО БИОСКОПСКИ ЖИВОТ ФИЛМА „СМРТ ЧОВЕКА НА БАЛКАНУ”

Аплаузи на премијери Филм редитеља и сценаристе Мирослава Момчиловића „Смрт човека на Балкану“ крајем прошле недеље је са великим успехом приказан на београдској премијери у Центру „Сава“. Мир у сали често је био прекидан салвама смеха, да би на крају многобројни гледаоци дугим и бурним аплаузом поздравили аутора и одлични глумачки ансамбл ове црне комедије о нашем менталитету и друштвеним приликама. Главне улоге играју Емир Хаџихафизбеговић и Радослав Миленковић, а уз њих Бојан Жировић, Наташа Нинковић, Анита Манчић, Љубомир Бандовић, Бранислав Трифуновић, Милица Михајловић, Бојан Лазаров, Александар Ђурица. Кратке, али ефектне епизоде, остварили су Никола Ђуричко, Мирјана Карановић, Милош Самолов и Никола Којо.

сумњала и локалног породичног деспота - атрактивно и комично и критично игра одлични - прави хистрионски глумац од маште и талента - Радоје Чупић, који је и режирао овај

атрактивни монтипајтоновски комад. Била је то једна непретенциозна представа пуна знања и креативне енергије која ће веселити и оне на које се односи и које критикује. Свака част!” – писао је поводом премијере Горан Цветковић, позоришни критичар Другог програма Радио Београда Представа „Џандрљив муж“ победила је на 5. Данима комедије у Бијељини (децембар 2005), а освојила је и награду публике и награду „Никола Милић“ за епизодну улогу, додељену Миловану Филиповићу за улогу Митра, на 34. Данима комедије у Јагодини (март 2005). На 25. Бориним позоришним данима у Врању (октобар 2005) ова представа добила је Награду за најбољи сегмент представе, додељену Јовани Стипић за улогу Софије. К. Р.

Пошто се поклонио публици, Момчиловић је истакао да дугује огромну захвалност глумцима који су у тешким условима и без новца уложили максималан труд и ентузијазам у овај филм, што је донело овако добар резултат.

Публици се обратио и гост из Сарајева, Хаџихафизбеговић, истичући да никада до сада није радио неки филм са толико добре енергије и добре ауре над целим пројектом. Он је захвалио екипи, глумцима, техници и додао да

пљесак публике показује како је имало смисла трудити се. „Смрт човека на Балкану“, у продукцији београдске куће „Бригада“, представља необичан пројекат који делује као да је снимљен у једном кадру и у реалном времену од сат и по. Директор фотографије је Миладин Чолаковић. Радња почиње самоубиством усамљеног композитора пред веб камером његовог рачунара. Комшије, привучене звуком пуцња, улазе у стан и ту чекују хитну помоћ и полицију, који касне због „гужве у саобраћају“... Светска премијера овог филма била је у јулу на фестивалу у Карловим Варима, где је Момчиловић добио награду за најбољи независни филм. Уследило је учешће на двадесетак фестивала и до сада 19 освојених награда. (Танјуг)

канским звуком од Беча до Трансилваније, уз незаобилазну арому Ђанга Рај нхарта, пле ни ла је нарочитим шармом овдашњем свету блиске и дра ге ром ске му зич ке традиције. Угођај је додатно оплеменила Банаћанка Јелена Крстић, вокалном потврдом да се на етно-свет ској сцени нај атрактив ни је ства ри још увек дешавају негде на овим про сторима. Настављач традиције не пре ва зи ђе ног Арта Блекија и по следњи бубњар његових Ме синџерса Ралф Петерсон, данас је профе сор пре стижног Берклија, који по себно ужива у сарадњи са својим студентима. Неке од нај атрактив ни јих ме ђу њима представио је и у Новом Саду, у оквиру ду го годи шњег промен - Бени Голсон љивог бенда Фoтет, на опште свиран и овом приликом. Дезадовољство. Свирка Феликса лом програма по свећен и зао Пиклија на разним кларинети- ставштини Телонијуса Монка и ма, као и Џозефа Даблдеја на његовим дисонантним хармовибрафону и маримби нагове - нијама и стилским импровизастила је блиставе будуће кари- ци ја ма, на да све сим патич ни јере у замаху, али и идеално по - декица из Филаделфије са ласлужила самом „профи” да се, коћом је потврдио репутацију кроз латино обојен репертоар апсолутног го сподара џез меприкаже у светлу истинске вир- лодије и про слављеног аутора туозно сти, звучне величине и музичке подлоге за безброј ТВ потпуно оправданог угледа ко- и филмских продукција. ји ужива. Велику помоћ Голсон је имао Са мо затва ра ње, до стој но и у одличном пратећем трију, уџбеника, приредио је осамде - који је врло че сто добијао про сеттрогодишњи Бени Голсон, стор и за соло тачке, и на тај настарина златног сакса и још чин, атрактивно, одјавио још блиставијег опуса, који убраја једно лепо дружење Ново сађаи неке од жанровских класика, на са џезом. као „I Remember Clifford„, одЗлатомир Гајић

НОВА ИЗЛОЖБА У МСУВ

Архитектура 21. века У Музеју савремене уметности Војводине сутра ће бити отворена изложба „Заобилазне стратегије: Архитектура у Војводини на почетку 21. века“, коју је припремио кустос Владимир Митровић. Биће приказано преко стотину архитектонских дела 12 архитеката и пројектних бироа која су својом стваралачком праксом и делима обележила прву деценију новог миленијума. Изложба уједно представља први корак који МСУВ чини у сагледавању и мапирању савремених аутора и њихових архитектонских дела на територији Војводине. Њена концепција је јасна и рационално предодређена жељом аутора да у међусобној сарад-

њи са архитектима, поштујући жеље и предлоге стваралаца као модел за успешан заједнички рад, изради већи број плаката који ће бити пригодни за простор Музеја савремене уметности Војводине, али и за друге излагачке просторе у земљи и иностранству. Заступљени архитекти су: Дубравка Ђукановић, Милан Ковачевић, Лазар Кузманов, Драган Маринчић, Александра Маринчић, Иља Микитишин, Душан Миладиновић, Леонид Нешић, Александар Рацков, Немања Радусиновић, Вилмош Тот, Золтан Валкаy. Публика ће изложбу моћуи да погледа до 28. децембра. К. Р.

20

svet

ponedeqak19.novembar2012.

dnevnik IRAN UPO ZO RA VA DR @A VE

UKO LI KO BI SE OD LU ^IO NA KOP NE NU IN VA ZI JU PO JASA GA ZE

Iz rael bi iz gu bio po dr {ku sve ta LON DON: Kop ne nom in va zi jom na po jas Ga ze Iz rael bi iz gu bio ve li ki deo me |u na rod nih sim pa ti ja i po dr {ke, upo zo rio je {ef bri tan ske di plo ma ti je Vi li jam Hejg.On je za te le vi zi ju „Skaj wuz” iz ja vio da je mno go te `e ogra ni ~i ti ci vil ne `r tve u kop ne nom na pa du i da bi to mo glo pro du `i ti su kob.

Pre mi jer Izra e la Be wa min Ne ta wa hu je re kao da su oru `a ne sna ge sprem ne da „znat no pro {i re” ope ra ci ju pro tiv eks tre mi sta u po ja su Ga ze ko jim upra vqa Ha mas. Ope ra ci ja je u{la u pe ti dan.Ve li ka Bri ta ni ja je ka za la da Ha mas sno si naj ve }u od go vor nost za kri zu zbog to ga {to ne pre sta no iz vo di ra ket ne na pa de na izra el sku te ri to ri ju.

Ali Hejg je re kao da bi me |u na -

Vilijam Hejg

rod na za jed ni ca te {ko mo gla i da qe ga ji ti sim pa ti je pre ma Izra e lu ako po kre ne kop ne nu ope ra ci ju.

-I pre mi jer Ve li ke Bri ta ni je Dej vid Ka me ron i ja smo re kli

IzRAel

izra el skim ko le ga ma da bi Iz rael, u slu ~a ju kop ne ne in va zi je, iz gu bio ve li ki deo me |u na rod ne po dr {ke i sim pa ti ja ko je sa da u`i va- ka zao je on. -Mno go je te `e ogra ni ~i ti i iz be }i ci vil ne `r tve u kop ne noj in va zi ji i ve li ka kop ne na ope ra ci ja bi mo gla pro du `i ti su kob. Za to smo Izra e lu vr lo ja sno re kli {ta mi sli mo o to me, ba{ kao {to smo otvo re no re kli da je za si pa we ju ga Izra e la ra ke ta ma iz Ga ze si tu a ci ja ko ju Izra el ci ne mo gu to le ri sa ti i da ni je ni ka kvo iz ne na |e we {to su od go vo ril na to”, do dao je {ef bri tan ske di plo ma ti je.

On je re kao da bi vo leo da se po stig ne do go vor o pre ki du va tre, ali da je okon ~a we ra ket nih na pa da su {tin ski deo sva kog mi rov nog spo ra zu ma.

Ne na o ru `av ati si rij ske po bu we ni ke TE HE RAN: Iran je upo zo rio dr `a ve da ne na o ru `a va ju si rij ske po bu we ni ke ko ji se bo re pro tiv we go vog sa ve zni ka si rij skog re `i ma, tvr de }i da to ugro `a va sta bil nost re gi o na i po ve }a va ri zik od te ro ri zma.

- Ne ke ze mqe raz ma tra ju na o ru `a va we opo zi ci je te {kim i po lu te {kim na o ru `a wem. Ti me, za pra vo, po ku {a va ju da jav no le gi ti mi zu ju ono {to ra de u taj no sti - iz ja vio je iran ski mi ni star spoq wih po slo va Ali Ak bar Sa le hi, ne po mi wu }i po seb no ni jed nu ze mqu.

Mi ni stri spoq wih po slo va EU }e u po ne de qak u Bri se lu raz go va ra ti o uki da wu em bar ga na iz voz oru` ja u Si ri ju. Fran cu ska je ob zna ni la da se za la `e za sla we „de fan ziv nog” oru` ja si rij skoj opo zi ci ji. Tom ini ci ja ti vom bi bi lo

omo gu }e no na o ru `a va we Na ci o nal ne ko a li ci je ko ju su opo zi ci o ne gru pe for mi ra le 11. no vem bra u Do hi. Sa le hi je re kao da bi ta kve is po ru ke oru` ja pred sta vqa le „opa san pre se dan” i „ja sno me {a we u unu tra {we stva ri jed ne ne za vi sne dr `a ve”.

- Ti me }e bi ti ugro `e na bez bed nost, ra {i ri }e se ri zik od te ro ri zma i or ga ni zo va nog na si qa u ~i ta vom re gi Teheran o nu -do dao je on.

Per sij kog za li va, tra `i la je Re `im si rij skog pred sed ni ka oru` je ka ko bi mo gla da sru {i re Ba {a ra Asa da i we go vi glav ni sa `im i ubr za okon ~a we su ko ba u ko ve zni ci Iran i Ru si ja op tu `u ju ne me je od sre di ne mar ta pro {le go ke arap ske i za pad ne ze mqe da me di ne po gi nu lo vi {e od 39.000 qu di. se ci ma taj no snab de va ju oru` jem Ru si ja je upo zo ri la da bi snab de va si rij ske po bu we ni ke. Opo zi ci o na we Na ci o nal ne ko a li ci je oru` jem Na ci o nal na ko a li ci ja, ko ju su pri - bi lo fla grant no kr {e we me |u na zna le Fran cu ska, Tur ska i ze mqe rod nog pra va.

SIRIJA

Od go vor na va tru iz Si ri je TEL AVIV: Izra el ska ar ti qe ri ja od go vo ri la je na va tru iz Si ri je, usme re nu na svo je voj ni ke na Go lan skoj vi si ji, ko ju kon tro li {e Iz rael i mo `da usmr ti la ne ke si rij ske voj ni ke, sa op {ti la je izra el ska ar mi ja. Na izra el skoj stra ni ni je bi lo iz ve {ta ja o `r tva ma u puc wa vi ko ja se do go di la u su bo tu. To je tre }i slu ~aj ovog me se ca da se na si qe iz gra |an skog ra ta u su sed noj Si ri ji pre li lo u Iz rael. Ono je ina ~e ve} alar mi ra lo Li ban i Tur sku.

I z r a e l s k i Izrael voj ni port pa rol, bri gad ni ge ne ral Jo av Mor de aj je pre ci zi rao da se na izra el ske voj ni ke pu ca lo iz la kog oru` ja i da su arap ski me di ji iz ve sti li da su si rij ski voj ni ci ubi je ni. On je za voj ni ra dio ta ko |e re kao da Iz rael ne po ku{ sa va da bu de uvu ~en u

su ko be iz me |u sna ga si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da i pu bu we ni ka.

- Ni pod ko jim uslo vi ma ne pri hva ta mo ni ka kvu puc wa vu na te ri to ri ju dr `a ve Iz rael, ali ne ne ma ra va mo da za pa li mo pod ru~ je - ka zao je Mor de haj. Iz rael je ina ~e

osvo jio stra te {ki Go lan u {e sto dnev nom ra tu 1967. go di ne i ka sni je ga anek ti rao, {to me |u na rod na za jed ni ca ni ka da ni je pri zna la. Izra el ski zva nic ni ci su se `a li li Uje di we nim na ci ja ma zbog ju ~e ra {weg in ci den ta.

Su ko bi KA I RO: Naj ma we dve oso be su po gi nu le u Ka i ru ka da su se voj ni ci su ko bi li sa ne ko li ko sto ti na sta nov ni ka ko je su hte li da iz ba ce sa ostr va u Ni lu za ko je voj ska tvr di da joj pri pa da. Sta nov ni ci ostr va, ko ji su ka sni je od se kli glav ni put ni pra vac u Ka i ru i za pa li li gu me, a `e ne po le ga le na uli cu ka `u da ima vi {e mr tvih na ostr vu ko je su voj ni ci sa da pre u ze li ali za sa da ni je mo gu }e pro ve ri ti wi ho ve tvrd we. Zva ni~ ni ci tvr de da ta te ri to ri ja pri pa da oru `a nim sna ga ma, ali da su je ne le gal no za u ze li sta nov ni ci Ka i ra u ha o su ko ji je usle dio na kon pro {lo go di {weg svr ga va wa pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka.

Da mask o ptu `io Fran cu sku za ne pri ja teq sko po na {a we DA MASK: Si rij ski mi ni star za na ci o nal no po mi re we Ali Haj dar op tu `io je Fran cu sku da se po na {a ne pri ja teq ski zbog od lu ke da pri hva ti am ba sa do ra no vo for mi ra ne Na ci o nal ne ko a li ci je si rij ske opo zi ci je.

- Fran cu ska se po na {a kao ne pri ja teq ska na ci ja, iz gle da kao da ho }e da se vra ti u vre me oku pa ci je - re kao je Haj dar alu di ra ju }i na pe riod po sle Pr vog svet skog ra ta ka da je Fran cu ska upra vqa la Si ri jom i Li ba nom.

Haj dar se na la zi u Te he ra nu na raz go vo ri ma iz me |u zva ni~ ni ka si rij ske vla de i pred stav ni ka opo zi ci o nih par ti ja ko je re `im si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra Asa da to le ri {e.

- Fran cu ska po ku {a va da go vo ri u ime si rij skih gra |a na, ali na {i gra |a ni ne pri da ju ni -

Damask

ka kvu va `nost to me - ka zao je Haj dar.

Fran cu ski pred sed nik Fran soa Oland i li der no vo for mi ra ne si rij ske Na ci o nal ne ko a li ci je opo zi ci o nih i re vo lu ci o nar nih sna ga {e ik Ah med Mu az al-Ha tib sa op -

NA GO DI [WI CU PA DA KO MU NI ZMA

{ti li su plan o po sta vqa wu no vog am ba sa do ra ko ji }e pred sta vqa ti Si ri ju u Fran cu skoj. Za le gal ne pred stav ni ke si rij skog na ro da, Ko a li ci ju su po red Fran cu ske pri zna li i Ita li ja, Tur ska i Sa vet za sa rad wu arap skih ze ma qa Per sij skog za li va.

Ko a li ci ja, ko ja je for mi ra na 11. no vem bra u Do hi, na me ra va da for mi ra pre la znu vla du ko ju }e ~i ni ti pred stav ni ci svih et ni~ kih i ver skih gru pa u Si ri ji u ko joj se vo di gra |an ski rat. Ona od bi ja da raz go va ra sa si rij skim re `i mom sve dok se Asad ne po vu ~e s vla sti.Haj dar je po tvr dio da na raz go vo re u Te he ran ni su po zva ni pred stav ni ci Na ci o nal ne ko a li ci je.

- Po ziv je upu }en svi ma ko ji pri hva ta ju di ja log, a ne oni ma ko ji iz prin ci pa od bi ja ju da raz go va ra ju re kao je on.

Po bu we ni ci u Si ri ji, ko je si rij ska vla da na zi va te ro ri sti ma ili oru `a nim opo zi ci o nim gru pa ma, ne pri hva ta ju po sre do va we Ira na u pro na la `e wu re {e wa za kri zu ko ja tra je ve} vi {e od 20 me se ci.Oni ka `u da je Te he ran dis kre di to van zbog svo je ne po ko le bqi ve po dr {ke Asa du, sa ~i me se sla `u SAD i dru ge za pad ne i arap ske ze mqe, dok Iran op tu `u je za pad ne i arap ske dr `a ve da na o ru `a va ju po bu we ni ke.Pre ma po da ci ma ne vla di ne or ga ni za ci je Si rij ska op ser va to ri ja za qud ska pra va, u su ko bi ma u Si ri ji, ko ji tra ju od sre di ne mar ta pro {le go di ne, po gi nu lo je vi {e od 39.000 qu di.

PO SLE IZ BO RA PR VO ME \U NA ROD NO PU TO VA WE AME RI^ KOG PRED SED NI KA

Pro te sti pro tiv vla de Oba ma na azij skoj tur ne ji

PRAG: Ne ko li ko hi qa da qu di iza {lo je na uli ce ~e {kih gra do va, na 23. go di {wi cu pa da ko mu ni zma, ka ko bi pro te sto va lo zbog stro gih me ra {ted we ko je uvo di vla da de snog cen tra.Pre ma po da ci ma po li ci je, u cen tru Pra ga oku pi lo se oko 10.000 qu di - ~la no va sin di ka ta, stu de na ta i qu di sa po seb nim po tre ba ma, ko ji su za tra `i li od vla de da pod ne se ostav ku: Ve li ki broj qu di je pro tiv vla de de mon stri rao i u dru gim ~e {kim gra do vi ma.Vla da pre mi je ra Pe tra Ne ~a sa, ko ja je na

vla sti od 2010. go di ne, sve je ne po pu lar ni ja zbog stro gih me ra {ted we i ko rup ci o na {kih skan da la. ^e {ka, ~la ni ca EU od 2004, po ~et kom go di ne je u{la u re ce si ju, a we na cen tral na ban ka pred vi |a pad pri vred ne ak tiv no sti u ovoj go di ni za 0,9 od sto. Ko mu ni sti~ ka po li ci ja je 17. no vem bra 1989. go di ne bru tal no na pa la stu den te ko ji su se oku pi li u Pra gu, {to je iza zva lo tzv. „pli {a nu re vo lu ci ju”, ko ja je do ve la do pa da ko mu ni zma u ne da ka {woj ^e ho slo va~ koj.

Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma ot pu to vao je na azij sku tur ne ju, to kom ko je }e po se ti ti Mjan mar, Taj land i Kam bo xu, {to je we go vo pr vo pu to va we van ze mqe na kon po nov nog iz bo ra za pred sed ni ka 6. no vem bra. Oba ma je pr vi pred sed nik Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va ko ji po se }u je Mjan mar, ne ka da {wu Bur mu, a u Kam bo xi }e pri su stvo va ti Is to~ no a zij skom sa mi tu. To kom bo rav ka u Mjan ma ru, ame ri~ ki pred sed nik }e, ka ko pre no si Be la ku }a, pru `i ti po dr -

{ku de mo krat skoj tran zi ci ji te ze mqe, a su sre {}e se s pred sed ni kom Tein Se i nom, kao i po zna tom ak ti vist ki wom za gra |an ska i qud ska pra va i do bit ni com No be lo ve na gra de za mir Aung San Su ]i. Do pr ve po se te li de ra SAD ovoj va `noj azij skoj ze mqi do la zi na kon {to je pred sed nik Sein za po ~eo de mo krat ske pro ce se, oslo bo div {i sto ti ne po li ti~ kih za tvo re ni ka pro {le go di ne, na kon de ce ni ja re pre siv ne voj ne vla da vi ne u Mjan ma ru.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FRAN SOA OLAND Po pu lar nost fran cu skog pred sed ni ka Fran soa Olan da i da qe opa da, po ka za la su is tra `i va wa jav nog mwe wa Broj onih ko ji su za do voq ni we go vim re zul ta ti ma opao je za 1 od sto i sa da iz no si 41 od sto.Oland je iz ja vio da ga kri ti ka jav no sti ne }e od vra ti ti od we go vog ci qa da o`i vi eko no mi ju i po zvao je gla sa ~e da su de o we mu na iz bo ri ma, za pet go di na

JO AV MOR DE HAJ Izra el ski voj ni port pa rol, bri gad ni ge ne ral Jo av Mor de haj, upo zo rio je da }e Iz rael ci qa ti ko man di re isla mi sti~ kog Ha ma sa u po ja su Ga ze uz na pa de na je di ni ce ko je is pa qu ju ra ke te. Mor de haj je na ja vio „jo{ smr to no sni je” na pa de u da nu ka da su Pa le stin ci iz po ja sa Ga ze is pa li li pre ko 30 ra ke ta na vi {e izra el skih gra do va, Ber {e vu, A{ fod, A{ke lon, Sde rot.

BA RAK OBA MA Pred sed nik Sje di we nih Dr `a va Ba rak Oba ma re kao je da pot pu no po dr `a va pra vo Izra e la da se bra ni i po zvao na ob u sta vu is pa qi va wa ra ke ta na Iz rael iz Ga ze ka ko bi mo gao da se na sta vi mi rov ni pro ces. -Ne ma ze mqe na sve tu ko ja bi to le ri sa la da ra ke te ko je do la ze van we nih gra ni ca pa da ju po we nim gra |a ni ma - re kao je Oba ma.

PO SLE SMR TI @E NE U JED NOJ IR SKOJ BOL NI CI

Skup za pra va na abor tus DA B LIN: Oko 10.000 qu di iza {lo je na uli ce Da bli na i mi nu tom }u ta wa oda lo po {tu In dij ki ko ja je ne dav no pre mi nu la u jed noj ir skoj bol ni ci po {to joj ni je bi lo do zvo qe no da abor ti ra.Oku pqe ni, ko ji su no si li fo to gra fi je pre mi nu le Sa vi te Ha la pa na var, u {et wi

tu a ci ja ma ko je su opa sne po `i vot.

Ha la pa na var (31), ko ja je `i ve la i ra di la kao zu bar ka u Ir skoj, pre mi nu la je od tro va wa kr vi kra jem ok to bra, u 17. ne de qi trud no }e, na kon {to je do ve ze na u bol ni cu sa ja kim bo lo vi ma na po ~et ku po ba ~a ja. Dok to ri su od -

Oku pqe ni u {et wi uli ca ma glav nog gra da pa li li sve }e, tra `e }i da vla da ga ran tu je pra vo na abor tus u si tu a ci ja ma ko je su opa sne po `i vot uli ca ma glav nog gra da za u sta vi li su se is pred re zi den ci je pre mi je ra En de Ke ni ja, gde su pa li li sve }e, tra `e }i da vla da ga ran tu je pra vo na abor tus u si -

bi li wen zah tev da iz vr {e abor tus sve dok sr ce fe tu sa ni je pre sta lo da ku ca tri da na ka sni je.Su prug pre mi nu le `e ne i ak ti vi sti tvr de da bi Ha la pa na var

mo `da pre `i ve la da je fe tus uklo wen ra ni je. Abor tus je za ko nom za bra wen u Re pu bli ci Ir -

skoj, oda kle go di {we oko 4.000 do 5.000 `e na od la zi u En gle sku da bi pre ki nu lo trud no }u.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak19.novembar2012.

21

Mo ja ma ma

^ast ^ast mi je {to `ivim u ovoj prelepoj zemqi, jer je u woj ro|en sveti Sava i mnogi drugi svetiteqi.

O

pi s a } u vam mo ju ma m u.

Ona se zo ve Kri sti na i ima dva de set de vet go di -

na.

Mo ja ma ma ima braon ko su.

We ne o~i su bo je ~o ko la de. Ma mi na usta su jar ko cr ve na, a ka da se na sme je iz we zra ~i po zi tiv na ener gi ja, ko ju sva ki put pre ne se na me ne. Vo lim ka da je sre} na. Iako me je ro di la, ona i da qe iz gle da kao de voj ~i ca.

We ne ru ke su me ke i ne `ne. Ma mi no te lo je uvek na ma za no ne kom le pom i mi ri snom kre mom.

Ona je ~e sto na sme ja na, a ne ka da zna i da se na qu ti. Ka da je qu ta, ne smem ni {ta da je pi tam, dok je ne pro |e, a ka da je pro |e taj bes, sprem na je sve da mi ugo di.

Vo lim svo ju ma mu za to {to ni je kao osta le. S wom mi je kao s dru ga ri com. Ona je naj o pu {te ni ja oso ba ko ju znam i uvek ima vre me na za me ne.

^ast mi je {to nosim ime Milica, kao Lazareva `ena, ~asna carica.

^ast je i prave prijateqe imati, pa sa wima sre}u i qubav deliti.

^ast je, pre svega, dobar ~ovek biti i tako lepotu `ivota otkriti.

Mi li ca Ba kain, IV raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Ve sna Si mo vi}, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Galina \ivuqskij, I-3, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

Je sen u mo joj uli ci

S

ti gla je hlad na i ki {o vi ta je sen u mo ju uli cu. Uli ca u ko joj `i vim zo ve se Ive An dri }a.

Uli ca je mo kra, a su vo li {}e opa da s dr ve }a. Ku }e su tam ne i mo kre od ja kih ki {a.

Vi {e ni su ve se lih bo ja. Mo je dvo ri {te je pu no su vog li {}a i su ve tra ve. Na kra ju uli ce je jed na ve li ka i sta ra ku }a. Da wu ona ni je ja ko stra {na, ali no }u je mra~ na i ti ha.

Sta nov ni i ci uli ce su ve se li, vred ni i po {te ni. Oni sku pqa ju li {}e i pe ku pa pri ke.

De ca po ne kad sku pqa ju li {}e s ro di te qi ma i ska ~u po `u tom i su vom li {}u. Vo lim da

se s dru ga ri ma pe wem po ogo le lom dr ve }u.

Ma lo de ce ide u park, jer je ze mqa vla `na.

Oni se qu qa ju, klac ka ju i spu {ta ju na {a re nim spra va ma na no vom, ma lom igra li {tu.

Put je pun ba ra, a auto mo bi li su po kri ve ni ka pqi ca ma je se we ki {e. Zbog vla ge, ko ja mi sme ta, mi se ne iz la zi iz ku }e.

Ne vo lim je sen jer je hlad no i ki {o vi to vre me i ta da je mo ja uli ca na pu {te na i tu `na.

Ivo na Di mi tri}, IV-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Pe pe qu ga Nikola Obradovi}, I-4, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

V

Vo le la sam

o le la sam svo je taj no me sto. Bi lo je ma lo i u{u {ka no, ali oda tle sam sve mo gla da vi dim.

Sva ki put ka da se igra mo `mur ke i ka da osta li ve} zna ju sva mo ja taj na me sta, ja se sa kri jem na to me sto. Da ni ko ne bi pro na {ao mo je taj no me sto, mo ra la sam da bu dem ve o ma oba zri va. Ka da bi me ne ko pra tio ja bih br zo pro na {la ne ko dr vo i sa kri la se, pa ka da taj ne ko vi di da sam se sa kri la, on ode, a ja se pre me stim na mo je taj no me sto. Oda }u vam to me sto. Ono se na la zi lo u mra ku, iz me |u ogra de i

ve li kog dr ve ta. Ko li ko je bi lo do bro, to li ko je bi lo i opa sno, zbog to ga {to je ogra da bi la od `i ce, a bi lo je ma lo pro sto ra i mo gla sam se ogre ba ti. Bi lo je bli zu me sta gde se `mu ri lo, ali ja sam ve {to iz la zi la i pa `qi vo sam gle da la da me ni ko ne vi di i uvek sam uspe va la da se za pqu nem i ni ka da da ne `mu rim.

Vo le la sam to ma lo me sto, ali vi {e ne mo gu da u|em u we ga, jer sam po ra sla.

Ta ma ra Te gel ti ja, VI-g O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

U mojoj du{i

La na Mi len ko vi}, II-d O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad Jovana Panteli}, I-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Stiglo je prole}e, priroda se budi.

Simpatija

Pti~ice cvrku}u, veseli su qudi.

U ba{ti miri{e cve}e, sa juga lasta dole}e.

Deca veselo skaku}u, raduju se prole}u.

An drej To mov, IV-1 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

S

dru ga ri ma iz dru gog i ~e tvr tog raz re da u {ko li sam gle da la pred sta vu „Pe pe qu ga”.

Naj vi {e mi se do pa lo ka da su pe va li. Moj omi qe ni lik je Pe pe qu ga.

Naj sme {ni je su mi bi le we ne dve se stre.

Sme {no je bi lo i ka da se princ one sve stio.

Na kra ju se Pe pe qu ga za gr li la s prin com.

Marija Dragi{i}, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Simpatiju imam i mnogo ga volim.

Stvarno ne znam kako da ga prebolim.

[ta vi{e da radim, da me bar pogleda mislim da mi za to nekog leka nema.

Kad ga vidim meni srce jako tu~e, pona{am se kao malo, ludo ku~e.

Re{i}u ja, eto, ovu muku sama, od sad }u da gledam samo u Milana.

Ja gledam u wega prosto me sramota, dosta mi je vi{e takvog `ivota.

Ni na Sta ni sa vqev, IV-1 O[ „Stan ~i} Mi lan U~a” Ku ma ne

22

OdMOR

ponedeqak19.novembar2012.

dnevnik

ПУТОВАЊЕ БЕЗ БАНКРОТА

Н а јп ово љ н и је е в р о пс к е м е т р о п ол е Т

уристички обиласци метропола често су на гласу као врло скупи, али добра стара Европа нуди за свакога понешто, а бројни европски градови нуде и више него приступачне цене, пише Yahoo Tra vel. У десет набројаних градова можете очекивати одмор без потпуног цеђења новчаника.

Праг Упркос популарности, хиљаду година стари Праг једна је од најекономичнијих европских туристичких дестинација. Праг заузима

ноћ. Осим тога, Даблин обилује бесплатним и врло занимљивим атракцијама, укључујући Национални ирски музеј, Националну ботаничку башту те ирски Музеј модерне уметности.

Варшава Традиционално на источнијем делу Европе цене су нешто ниже, од свих источних европских центара. Варшава се издваја као рај за оне који траже луксузан смештај по и више него приступачним ценама. Према индексу хотелских цена страни-

Праг

Даблин

двадесето место на светској листи ценовно најприступачнијих дестинација, а чак је пети најпосјећенији европски град. Према сајту Tri pA dvi sor, просечна цена ноћења за две особе у чешкој престоници износи око 199 евра за две особе. Осим тога, Праг нуди и јако пуно бесплатних активности и атракција. Бесплатне атракције укључују Хавелску пијацу, Карлов мост савршен за фотографисање, дворац Вишехрад који датира из 10. века, а бројне туристе привлачи Староградски трг, који је најстарији и најзначајнији трг у историјском језгру Прага.

це Ho tels.com, пољска метропола нуди најлуксузније хотеле по најнижим ценама. Тако је прошле године ноћење у луксузном хотелу с пет звездица у Варшави коштало просечно око 105 евра. Осим тога, Варшава слови за град који најбољу хотелску понуду с ценама које се просечно крећу око 80 евра за ноћ. Тако је на примјер и у Полонија Палас хотелу, раскошном здању које датира с почетка 20. века, те који је једи-

Европи, а за разлику од Париза и Лондона, ценовно је врло приступачан туристима. Просечна цена ноћења у Риму креће се око 150 евра, што је нижа цена него у већини осталих европских градова. Осим тога, треба напоменути како је Рим једно од важнијих прометних чворишта и авионске карте су често нешто ниже од оних за друге талијанске дестинације.

Лисабон Уопште, Португал је нешто јефтинији и ценама приступачнији од суседне Шпаније. Португалски главни град Лисабон није изузетак, али нуди довољно атрактивних дестинација те без проблема стаје раме уз раме са осталим познатим европским градовима. Налазе се ту предивни погледи на море, плаже, античке поплочане улице, готичке катедрале. Према страници

Према индексу хотелских цена Берлин је један од најповољнијих градова с луксузним хотелима, а просечна цена једног ноћења у хотелу прошле године износила је око 140 евра. За нешто мање луксузне хотеле, цене су приступачније. Просечна цена ноћења износи 76 евра. Ради поређења, ноћење у Њујорку просечно се плаћа 171 евро, а у Лондону 134 евра.

Брисел Баш као и Варшава, Брисел је један од најбољих градова с приступачним ценама. Рангиран је на седмом месту по ценовној приступач-

ни хотел у Варшави који током Другог светског рата није оштећен.

Рим Престоница Италије је један од најпосећенијих градова у Варшава

Tri pA dvi sor.com, ноћење у хотелу с четири звездице креће се око 100 евра. Уз то многе туристичке атракције у Лисабону бесплатне су недељом, укључујући и Национални археолошки музеј и тврђаву Торе де Белем.

Будимпешта Према Tri pA dvi so ru, према ценама смештаја Будимпешта је један од најјефтинијих градова. Тако цена за једно ноћење у хотелу с четири звездице, коктел за две особе, вечеру у два седишта с флашом вина те такси превозом износи око

Лисабон

У

ности. Осим тога, у понуди је све више летова за Брисел.

Беч Иако Аустрија није баш позната по приступачним ценама, Беч се може посетити без пуно потрошеног новца, посебно ако га уклопите у део путовања. Тако се туристима често по приступачним ценама нуди могућност да у неколико дана посете Беч у комбинацији с Будимпештом и Прагом. Шестодневно путовање у том аранжману које подразумијева два дана у сваком граду доста је повољно.

Да се разумемо

Туристичкој организацији Србије представљен је речник за сеоска домаћинства која се баве туризмом под називом „Да се разумемо“. Обухвата неколико стотина основних речи и израза на српском и енглеском језику и има за циљ да омогући лакше и боље споразумевање домаћина на селу са гостима из иностранства. Будући да страни гости све више посећују српска села, а у ретким домаћинствима има чланова који говоре енглески језик, менаџмент туристичке агенције „Pa na Comp – земља чуда“, одлучио је да објави речник за сеоска домаћинства која се баве туризмом.

- Желимо да мотивишемо сеоске домаћине да се баве овим сегментом туризма, и спрем-

ни смо на дораду садржаја кроз дистрибуцију речника како би што више помогли – ре-

Село – шанса Србије

Берлин

Даблин Баш као што је лако у Даблину пронаћи криглу хладног пенастог пива, исто је лако пронаћи и хотел с Берлин приступачни ценама. Ирска је позната по доброј понуди у коју су укључена два ноћења с доручком за две особе с почетном ценом од 75 евра, која се нуди у разним локалним хотелима i B&B-овима. А како наводи Њујорк тајмс, у Даблину се лако може пронаћи и добар хотел с ноћењем од око 150 евра за

ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА И СЕОСКОГ ТУРИЗMА

157 евра. Будимпешта броји више од 330 хотела, а у једном од популарнијих, хотелу Палацо Зичи кошта 59 евра.

кла је Иванка Тасић, директорка ове агенције. Речник „Да се разумемо“ настао је уз подршку Програма развоја приватног сектора, који финансира швајцарска влада, а реализује Регионална развојна агенција „Златибор” из Ужица. На сајту Удружења „Млади за туризам“ се налази електронска верзија речника. Може се преузети, копирати и користити за сопствене потребе. Постоји и верзија за штампу која је такође на располагању. Како истичу иницијатори ове идеје, речник је корисно средство које подстиче сеоске домаћине да покажу гостољубивост и исконску срдачност, а иностраним гостима помаже да у потпуности доживе традицију локалног становништва, аутентичне укусе и мирисе Србије.

Ш

умадија сајам „Крагујевац”, у сарадњи са Градском туристичком организацијом „Крагујевац“, и под покровитељством града Крагујевца, од 22. до 24.новембра 2012. године организује Четврти међународни Сајам туризма и сеоског туризма. Туристичке организације Србије и Војводине, као и многих градова и општина Србије, попут Крагујевца, Крушевца, Краљева, Суботице, Бруса, Ниша, Смедерева, Шида, Беле Цркве, Књажевца, Бора, Горњег Милановца, Пожаревца, Зрењанина и других места, уочи зимске сезоне 2012/2013. приказаће туристичке атракције и смештајне капацитете својих дестинација. Будући да основу Сајма, који се одржава у срцу Шумадије, чини сеоски туризам, велика шанса и бренд Србије, наступиће бројна домаћинстава која се баве туризмом, а биће служена и традиционална, еколошки здрава храна. Сајам у Крагујевцу је и место сусрета са туристичким организацијама Бања Луке и Републике

Српске, са представницима бањских и климатских места попут Кањиже, Сокобање и других, са туристичким агенцијама које нуде програме за Новогодишње, Божићне и Ускршње празнике. Први пут ове године додељиваће се и награде у категоријама: „најуспешнија промоција“, „најуређенији излагачки простор“ и „најбољи промо материјал“. Овогодишњи сајам прате и саветовања у организацији Министарства финансија и привреде, сектор туризам, на теме руралног и рецептивног туризма, седница групације за рурални туризам Привредне коморе Србије, презентација речника за сеоска домаћинства и друга. Трећег дана Сајма посетиоци ће уживати у такмичењу у кувању ловачког паприкаша и „Шумадијској чајанци“ - такмичењу у припремању куване ракије. Сајам отвара др Горан Петковић, државни секретар за туризам, а отварању присуствује и Гордана Пламенац, директорка Туристичке организације Србије.

„Храна за душу” најуспешнији промотивни филм

Н

акон успеха на фестивалима „U.S. In ter na ti o nal Film & Vi deo Fe sti val” у Лос Анђелесу (награда “Sil ver Screen”), „ФилмАТ” у Варшави (прва награда), „Форест“ у Бечићима (друга награда), СИЛА фест у Великом Градишту (награде „Златни пинцум“ и Најбољи туристички кулинарски филм) и „Загреб турфилм фестивал” у Загребу, промотивни филм Туристичке организације Србије (ТОС) „So ul food Ser bia - храна са душом” освојио је и прво место на Међународном фестивалу „Турфилм“ у Карловим Варима. На овом најстаријем фестивалу филмова са туристичким темама, у конкуренцији од 656 филмова из 136 земаља, интернационални жири је филм „So ul food Ser bia - храна са душом” прогласио најбољим у категорији промотивних кратких филмова до 30 минута. „So ul food Ser bia” назив је маркетиншке кампање туристичке

организације Србије која за главну тему има гастрономију као важан део туристичке понуде. Ова кампања промовише аутентичне

гастрономске производе Србије, са посебним акцентом на оне који имају или треба да добију ознаку заштићеног географског порекла.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak19.novembar2012.

23

„GIBSON” - akusti~na gitara sa kutijom. Telefon: 063/325-799.

64503

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe‚ prasi}e, polovan kavez za kok- nosiqe, dostava na adresu.

Povoqno.

Telefon: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

63370

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

64010

Posledwi kom{iji

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{ - kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239411.

63799

IZDAJEM poslovni prostor od 100m2 na Novosadskom putu78, ulaz u Veternik. Tel. 064/9352447.

64256 IZDAJEM - magacinski prostor u Novom Sadu, Bul. Oslobo|ewa.

Povr{ina 220m2. Obezbe|ewe 24h.

Telefon 063/549-731.

64470

pozdrav

dragom

Jovi Topalovi}u iz Stepanovi}eva

Kom{ije [vowa.

OG/8

Posledwi pozdrav dragom i jedinom bratu

Jovi Topalovi}u VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

64502

iz Stepanovi}eva

Sestra Milena Kari}.

OG/9

24

^iTUQe l POMeni

ponedeqak19.novembar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac i deda

Posledwi pozdrav na{em

Preminuo je na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

preminuo posle kra}e i te{ke bolesti u nedequ, 18. novembra.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 19. novembra, u 14 ~asova, na grobqu u Stepanovi}evu.

1931 - 2012.

Miki Tomi}u

O`alo{}eni: supruga Milka, sin Branislav, unuke Marina i Maja i snaja Valerija.

64546

64554

Posledwi pozdrav kom{iji i drugu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj na|mami i na|iki

Posledwi pozdrav mom voqenom dedi

Jovanu Topalovi}u

Taka~ Borbali

Sredoju ]iri}u

OG/3

od porodica Vasi} i Mar~eta.

Hvala mu na godinama qubavi i pa`we.

Sredoje ]iri}

Sahrana je u utorak, 20. 11. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od uja - Pere i Sekane.

O`alo{}eni: sin Milo{, snaja Marina i unuci Nikola i Tijana Topalovi}.

Joci

Sa dubokim `aqewem obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da nam je na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda preminuo 17. 11. 2012. godine.

Bo{ko Golubovi}

Jovan Topalovi}

Posledwi pozdrav zetu

dnevnik

od: Veqka Zurovca i wegove k}eri Olivere sa porodicom.

Tvoju nesebi~nu qubav i plemenitost uvek }emo nositi u srcima.

Tvoji unuci: Daniel, Karolina, Tamara i Robert.

1923 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 20. 11. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ene: supruga Drenka, }erka Danica i unuka Slobodanka.

64536

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama, baka i prabaka u 89. godini.

Darinka Vasi} Sahrana je u ponedeqak, 19. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

od wegove unuke Slobodanke Pavi}.

O`alo{}eni: sin Milorad, snaja Zorica, unuke Maja i Ceca, zet Mom~ilo i praunuci Dejan, Nina i Luka.

64542

OG/2

64564

64538

Danas se navr{ava petnaest tu`nih godina od kada nema na{eg dragog supruga, tate, dede i tasta

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula na{a draga mama, svekrva i ta{ta

Opra{tamo se od na{eg dragog te~e

OG/4

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Joci Topalovi}u iz Stepanovi}eva

\oke Bo`ani}a iz Rakovca

Vlado Kari} s porodicom.

Tuguju: supruga Slavka, }erka Sowa, unuka Tijana i zet Sa{a.

O`alo{}eni: Slavko i Branka sa porodicom.

64550

64565

64537

Godine prolaze, tuga i se}awe su ve~ni.

Obave{tavamo dragu rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi

^aslav Vu~kovi} Vukica \eki} s porodicom.

Ve~no }e `iveti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Umrla je na{a bakana

Posledwi pozdrav od: }erke Mirjane, zeta Stevice, unuke Sa{e i praunu~adi.

Ivanki

Zavi~ajni klub „Dru{tvo Tovari{ana� iz Novog Sada.

64535

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj

Posledwi pozdrav od porodice.

64541

64552

64549

Posledwi pozdrav mojoj dragoj tetki

ro|. Mili}

64548

od: Koviqke, Milana i Zorana sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Marine Bekvalac

Sestra Milena \ermanov, sestri} Petar i sestri~ina Zorica sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Sahrana }e se obaviti u utorak, 20. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

OG/6

Sa velikom `alo{}u i uva`avawem opra{tamo se od izuzetno vredne, skromne na{e me{tanke

Darinki Vasi}

Dragica Skelexi}

Jovi Topalovi}u

dragoj

Sredoja ]iri}a

1936 - 2012.

Sahrana }e se obaviti danas, 19. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: sin Tibor, }erka Valerija, zet Sa{a i snaja Icuka.

OG/5

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Taka~ Borbala

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav

Ivanki Mudrini}

Jovi Topalovi}u iz Stepanovi}eva

Porodica: suprug Vojin, sin Goran i }erka Maja sa porodicama.

Anici Uborka ro|. Dudvarski

Dragici Skelexi}

Ivanki

od: }erke Verone, zeta Zorana i unuka Igora i Dejana.

Vide Kri~kovi} s porodicom.

OG/7

Sahrana }e se obaviti 19. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

64543

od: Qiqe i Baneta sa decom.

od: Lele, Zore i Mihajla sa porodicama.

64553

64547

Sahrana }e se obaviti 19. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

64539

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

prof. dr Dragi{i Atanackovi}u cewenom u~itequ i dragom prijatequ.

SE]ANJE Pro{lo je pedeset godina od kako nije sa nama na{

Pre deset godina oti{ao je moj brat

Posledwi pozdrav dobrom ~oveku i velikom drugu.

Franjo Nem~anin

dr Branko Kova~evi}

Helena Pla~kov

19. 11. 1962 - 19. 11. 2012.

Ostavio si tragove koji se nikad ne bri{u, uspomene koje ne blede i dobrotu koja se ne zaboravlja.

Tvoja supruga Katica, }erke Zorica i Marica sa porodicama.

Bo{ko Nedi}.

64540

Posledwi pozdrav majci na{eg zeta i te~e, po{tovanoj

ponedeqak19.novembar2012.

lekar i pesnik Wegova dobrota i toplina greju nas i danas.

Sestra Radojka s porodicom.

Po~ivaj u miru draga Leki.

Milica i Maksa.

64523

64516

Dana 18. 11. 2012. preminula je na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

Danica Kov~in 1928 - 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana sutra, 20. 11. 2012. na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12.45 sati.

Porodica: sin Branko, snaja Olivera, unuka Jasna i praunuka Ana. OG/1

64544

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

25

Sa velikim tugom i `alosti obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 11. 2012, u 89. godini preminula na{a draga majka, baka i prabaka

Helena Pla~kov Marini Bekvalac

od porodice Etinski.

ro|. Mudri

Milutin Gavrilovi} Sahrana }e se obaviti 19. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Ba~kom Gradi{tu.

O`alo{}ena porodica Gavrilovi}.

Pava Mari}

Posledwi pozdrav od: sestre Melanije i zeta Bo`idara sa decom i wihovim porodicama.

Sahrana }e se obaviti danas, 19. 11. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na Dowem starom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: }erka Mirjana i sin Radivoj sa porodicama.

64551

64572

64555

64566

Sa po{tovawem se opra{tamo od divnog ~oveka, uglednog lekara, i odanog kom{ije i prijateqa

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da nas je iznenada napustila na{a draga

Stevo Klisari} prof. dr Dragi{e Atanackovi}a

Helena Pla~kov Sredoju ]iri}u

Izra`avamo duboko sau~e{}e porodici.

Stanari zgrade Alekse [anti}a 29, Novi Sad. 64558

Posledwi pozdrav bratu Stevi od: brata Mirka i sestre Stoje sa porodicama.

od porodice Ore{~anin: Branka, Bobe, Viktora, Milice, Danila i Nine.

64562

64568

Posledwi pozdrav Helenki, od: ujaka Mihajla, brata Slavka, snaje Danke, sestre Qubice, zeta Nikole i wihove dece.

ro|. Mudri 1954 - 2012.

Ispra}aj }e se obaviti danas, 19. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Borivoj, sinovi Dejan i Dragan, snaja Marina i svekrva Ranka.

64569

64567

3

Posledwi pozdrav dragoj

Helena Pla~kov Lela

Danas se sa tugom opra{tamo od na{eg penzionisanog

19. 11. 2007 - 19. 11. 2012.

Stevo Klisari}

Stevo Klisari}

Posledwi pozdrav stricu Stevi od: Milovana i Slobodana sa porodicama i od snaje Gospove.

Posledwi pozdrav deveru Stevi od snaje Jele sa porodicom.

64561

64560

Prof. dr \or|e S. Ba{i}

Leli od: Bobana i Rade sa decom Milanom, Milo{em i Milicom.

ZAPOSLENI INSTITUTA ZA KVB - VOJVODINE - KLINIKE ZA KARDIOLOGIJU - ODEQEWA ZA HIPERTENZIJE.

64545

64570

64557

Posledwi pozdrav dragoj snajki

Posledwi pozdrav

Napustio nas je na{

Heleni Pla~kov

1937 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 19. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Starom dowem grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: supruga Petra, sinovi Goran i Zoran, snaje Marija i Vesna, unuke Bojana, Jovana, Sla|ana i Aleksandra i unuk Stevan.

64559

uz veliku zahvalnost za dugogodi{wu uspe{nu saradwu.

Oduvek qubav, a zauvek se}awe, na tebe, ro|eni moj, ne}e izbledeti!

Tvoja sestra Zora Ba{i} - Jovanovi} sa porodicom.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Stevo Klisari}

prof. dr Dragi{e Atanackovi}a

od porodica: Kosti} - Slavko i Vera, Kosti} - \or|e, Vida, Verica i Slavoqub i Vidovi} - Biqana i Dragan.

64563

prof. dr Dragi{a Atanackovi} Heleni Pla~kov

veliki ~ovek i lekar koji je sa nama proveo svoj radni vek. ^uva}emo uspomenu na wega.

Porodica Guga.

ZAPOSLENI INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE. 64571

64556

26

tv program

ponedeqak19.novembar2012.

СЕРИЈА

Вајтчепел

09.00 10.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Лола Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

Улице Вајтчепела окупане су крвљу. Убица вреба ноћу, бира незаштићене жене и оставља их брутално искасапљене. Становници града су престрављани, а полиција нема идеју у ком правцу да води истрагу: мотив није познат, нема никаквих доказа, а нема ни наде да ће ухватити овог бруталног убицу... Улоге: Руперт Пенри Џоунс, Фил Дејвис, Стив Пембертон, Крејг Перкинсон (РТВ 1, 23.05) 06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.10 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.50 00.15 00.40 01.50 02.15 02.40

06.30 06.55 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.20 00.10

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Вести Знање имање Чари риболова Трагање за Исидором Бајићем Вести Бесни пси Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао: Стилиста ТВ Дневник Преживели С друге стране Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Строго платонски: Истеривање духова Добар посао НС џез фест 2011. Све(т) око нас Политбиро Трагање за Исидором Бајићем

Кухињица – мађ. Миљеница Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Такмичење војвођанских мађарских хорова Урбана џунгла (мађ) Ој, пауне, пауне (мађ) Мој гост: Илона Часар (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Живопис Дотики (слов) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) У тразиту, филм Палета ТВ Продаја

06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 10.00 10.05 10.37 11.06 11.43 12.00 12.15 12.30 12.46 13.30 13.36 14.36 14.51 15.15 16.00 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 23.17 23.22 00.10 00.25 00.34 01.20

08.30 09.00 09.10 09.50 10.30 11.00 11.05

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Ево нас код вас

СЕРИЈА

Људи са Менхетна

07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.40 23.55 00.40 00.45 01.35 02.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписаних Вести Лов и риболов Еко караван Балкански ратови Гастрономад Дневник Спорт плус Рукометна фантазија Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус - Љубавне приче: Карловачки доживљај 1889. Гастрономад И ја имам таленат Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Писац из сенке, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: филм

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Индијана Џонс и крсташки поход Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

(Новосадска ТВ, 15.10) 12.00 13.00 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Обалска стража Вести Опчињени Ленија Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Неон сити Објектив Опчињени Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

09.30 Одбојка: Трентино – Луб Макерата 11.15 Шпанска лига: Севиља – Бетис 13.15 НБА 13.20 Руска лига 15.30 НБА преглед 16.10 НБА: Њујорк – Индијана 18.00 Кошарка ВТБ лига: Литувос – Туров 19.45 Преглед Премијер лиге 21.00 Премијер лига: Вест Хем – Сток 23.00 Преглед Шпанске лиге 00.15 Кошарка ВТБ лига: Кимки – Калев

Харисон Форд

Индијана Џонс и последњи крсташки поход Млади Инди упознаје публику са пореклом своје љубави ка авантури и тврдоглаве одлучности да спасава предмете од историјског значаја. Одрасли Инди нам се открива у учионици где предаје археологију великом броју студенткиња. Ипак, поново бива одвучен да нађе веома тражени Свети грал. Улоге: Харисон Форд, Шон Конери, Алисон Дуди, Денхолм Елиот, Џон Риз-Дејвис Режија: Стивен Спилберг (Прва, 21.15)

Наносвет У електроници је можда најуочљивија примена нанотехнологија, односно присуство напретка наноелектронике. То се може видети на примеру ТВ екрана који могу бити флексибилни, савитљиви тако да се могу ставити и у џеп. У емисији учествују проф. др Зоран Петровић, проф. др Ђорђе Јанаћковић, ТМФ Београд, проф. др Петар Ускоковић, ТМФ Београд, проф. др Хосе Марија Кени, Центар за науку и технологију, Перуђа и многи други. (РТС 2, 20.00) 06.02 06.43 07.02 07.08 07.20 07.43 07.53 07.58 08.08 08.25 08.50 09.19 09.25 09.36 10.09 10.47 11.18 11.52 12.30 13.00 14.00 14.17 14.41 15.10 15.16 15.27 15.58 16.43 17.15 18.10 18.40 19.10 20.00 20.30 21.00 21.55 22.28 23.17 23.46 00.15 00.35 01.06 02.03 02.48 03.18 03.48

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Томас и другари Ози бу Добро вече, децо У сенци облака Загађеност Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Александар Сердар свира Моцарта и Хендла Еко рецепт за здрав живот Трезор У сенци облака Загађеност Београд у музичким збивањима 20.века Датум Верски календар Други век САТ Све боје живота Елиза из Ривомброзе Ад либитум Свет здравља Верски мозаик Србије Технологије На прву лопту Елиза из Ривомброзе Европа и Срби, Владимир Глишин Балкански ратови 1912-2012. Либела Африка и Србија на вези И ја имам таленат Добра стара времена Трезор САТ Све боје живота Технологије Европа и Срби: Владимир Глишин

Добро јутро Тренутак истине Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Бинго Гранд - народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Филм: Мафијашки обрачун Филм: Одбројавање

dnevnik

07.25 Шљака 07.35 Најбоље године 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.50 Нинџа ратници 14.45 Топшоп 15.00 Амерички топ-модел 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 17.30 Приљатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм. Амерички нинџа 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 00.00 Никита 00.50 Амерички топ-модел 01.35 Најбоље године

Амерички нинџа Џо је бивши осуђеник који се пријављује у војску, како би се спасао затвора. Стиже у америчку базу на Филипинима. За време једне од првих мисија, његов вод напада група побуњеника који покушавају да украду оружије из конвоја и отму Патришу, кћерку пуковника Хикока. Џо спашава Патришу и успева да је врати у сигурност базе. Међутим, остали војници су побијени, због чега његови надређени оптужују Џоа за кукавичлук и издају... Улоге: Мајкл Дудикоф, Стив Џејмс, Џуди Аронсон Режија: Сем Фрстенберг (Б92, 21.00)

Винкс (Хепи, 10.00) 08.00 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.55 11.50 12.15 12.45 13.15 13.40 13.55 15.00 15.50 16.00 16.15 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 01.45

Бакуган 1 Земља коња Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Телешоп Црвени орао Добра жена Вести Телешоп Краљице Стаљин уживо Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна - квиз Ћирилица Позајми ми ауто Долина вукова Црвени орао Добра жена Играни филм

СЕРИЈА

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови ВИП рум Филм: Без милости Сити њуз Филм: Шта рећи о срећи Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити њуз Опасна игра Филм Филм: Лоши момци Опасна игра Тријумф љубави Сити њуз Филм: Зли ванземаљци

Долина вукова Рођен као Ефе Караханли, син моћног мафијашког шефа, Али Џандан је киднапован од стране тајне владине службе безбедности, која га је подигла и инфилтрилара у редове мафије са потпуно новим идентитетом и обучила свему што ће на крају довести до тога он постане Полат Алемдар. Улоге: Нецати Сасмаз, Озгу Намал, Ердем Ергинеј, Керем Фиртина Редитељ: Осман Синав (Хепи, 23.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Зоо пузле, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Кад порастем бићу..., 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.00 Изблиза, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak19.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

27

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: Ај вор Ро бертс 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мисија „Мени” Уштедети купујући Велики пројекти Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Како сам изгубио 50 кг Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Мајами инк Савршен стил Како сам изгубио 50 кг

08.00 Наполеон 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Разбијачи шифара 11.00 Ратнички краљеви из Сибира 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 У потрази за Хајдном 15.00 Скривени светови: Подземни Рим 16.00 Геније дизајна 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Тајне историје: Краљица девица 20.00 Мистерије олупина на дну океана 21.00 Египат 22.00 Наполеон 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Тајм тим година X 01.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Филм: Бади, светски првак Филм: Циганска магија Филм: Случај Бадер Мајнхоф Филм: Бугимен Филм: Америчка пита Филм: Снивај злато моје Еротски филм Еротски филм

Америчка пита Џим, Оз, Финч и Кевин су четири пријатеља који склапају пакт да ће изгубити невиност до матуре. То се испоставља као нимало лак задатак. Оз почиње да пева не би ли привукао пажњу девојака. Кевин покушава да убеди своју девојку да спава са њим... Улоге: Џеј сон Бигс, Крис Клин, То мас Јан Ни ко лас, Та ра Ре ид, Ме на Су ва ри Режија: Пол Вајс (Си не ма ни ја, 20.00)

Ме на Су ва ри

06.00 07.35 08.30 10.55 12.30 14.15 16.05 18.10 20.05 21.05 22.50 23.45 01.20 01.50 03.15 05.05

Девојка из планинске колибе Кликни да се упознамо Почетак Најбољи (не)пријатељи Планета мајмуна. почетак Супер 8 Легенда о пијанисти на океану Футлуз Царство порока Само другарски Игра престола Заједно је гужва Фабрика лажи Димна завеса Без обавеза Прави секс

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Миа Кирш нер

Џонијева мала Ејми је остала без мајке, па долази да живи с оцем, који на Аљаски држи бар с го-го плесачицама. Ејмина мајка, која је боловала од шизофреније и умрла од рака, била је глумица која је маштала о слави, али је није доживела, али зато на опроштајном снимку, утиснутој на грамофонску плочу, поручује својој кћерки да ће она успети у свему... Улоге: Миа Кирш нер, Трит Ви ли јамс, Шир ли Да глас, Џејн Мор тил Режија: Џон Кент Ха ри сон (ХРТ 1, 00.54) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путевима 4, док. серија 11.08 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.41 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2 14.10 Скица за портрет 14.31 Мањински мозаик 14.46 На врх језика 14.55 Треће доба 15.31 Глас домовине 16.02 Луда кућа 2 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт: Грађанске минуте 18.24 8. спрат 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 ТВ Бинго 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.30 Дневник 3 23.15 На ивици науке 00.07 Секс и град 00.34 Регионални дневник 00.54 Џонијева мала, филм

Телетабис Девојчица из будућности Фантастични пријатељи Школски сат Убиство међу пријатељима, филм 11.25 Идемо на пут с Гораном Милићем 12.10 Јеловници изгубљеног времена 12.30 Лепом нашом 13.30 Скица за портрет 13.40 Џонијева мала, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.35 100 посто предузетник 16.40 У канцеларији 17.01 Вртларица 17.30 Саломон и краљица од Сабе, филм 20.00 Сваког госта три дана доста, филм 21.55 Др Хаус 22.47 Вајтчапел 23.41 Заштитница сведока 00.24 Звездана врата 2: Свемир

Добра жена Браћа и сестре Филм: Везане тајном Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Отета Монк Видовњак Премијера: Хаваји 5-0 Филм: Суперциклон Вокер, тексашки ренџер

08.05 Флешпојнт 10.10 Екстра 10.50 Крв није вода 11.45 ТВ продаја 12.00 Ружа ветрова 13.10 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Смртоносна машина, филм 00.15 ЦСИ Мајами 02.00 Астро шоу 03.00 ЦСИ Мајами

Смртоносна машина Након смрти сина и жене, који су страдали у пуцњави криминалаца нарко боса Александра “Саше” Попова, ветеран специјалних јединица Ник Черенко одлучи да напусти Русију и оде у Лос Анђелес. Черенко зарађује за живот као механичар, све док га једнога дана не потражи богати бизнисмен... Улоге: Долф Лунд грен, Бен Крос, Иван Пе тру ши нов, Оли ви ја Ли Режија: Долф Лунд грен (РТЛ, 22.30)

07.55 08.20 08.45 09.10 10.00

06.00 Злочин из страсти 07.30 Бенг бенг мртав си 09.00 Биографија - Холивудске љубавнице 10.00 Девојка из сестринства 11.30 Промена плана 13.00 Биографија - Пипа Мидлтон 14.00 Родитељи 16.00 Похлепни 18.30 Промена плана 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Зелена миља 23.00 Права ствар

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.45

Откуцаји срца Птичица Ламбада Били Елиот Мистериозно убиство на Менхетну Авантуре Присиле, краљице пустиње Дневник Бриџет Џонс Ударен у главу Ноћ вештица Распуштени феникс Зеротика Велике сисе

Оли ви ја Ли

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Бер Грилс: Тајне преживљавања 22.00 Изазов на точковима 23.00 Чудовишта из реке 00.00 Дрвосече из мочваре

08.30 08.45 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.30 18.15 19.00 19.45 20.45 21.00 21.30 22.30 23.15

Мотоспортови Коњички спорт Билијар Скијашки скокови Скијашки скокови Билијар Аутомобилизам Уметничко клизање Футсал Скијашки скокови Скијашки скокови Фудбал Сви спортови Футсал Билијар Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Билијар

В

Ге не рал на ру бу нер вног сло ма

ратио сам се у Београд исцрпљен и веома депри- РАФ баца само бомбе. Иако је трајао пуна три сата, размиран. Међутим, Американци су сазнали за тај говор је био потпуно јалов, разочаравајући и изнад свесастанак и Холбрук је протестовао код наше ам- га непријатан. Пратећи нас на изласку, Гверо се извињабасаде у Вашингтону, која је удвостручила америчке вао: „Морате опростити генералу, данас се не осећа најсумње, негирајући да је до такве посете дошло. Иако боље“. није било оправдања за Холбрукову љутњу, она је Кад сам се после тога видео с Милошевићем, једва осликавала сумње које су имале САД у односу на бри- је чекао да чује шта мислим. Још увек је чврсто стајао танске и француске мотиве и двоструке стандарде које на становишту да Младић преузме управљање српским су Американци волели да примењују у овој кризи. Они су послали Чарлија Томаса, свог члана Контакт-групе, на Пале, само неколико дана пре, без икаквих консултација. Изгледало је да се политика САД своди на то да имају право да поступају како год желе, без консултација а савезници могу слично само на сопствену штету. Кад сам следећи пут видео Милошевића, био је очекивано уображен. Његова порука могла се овако резимирати: „Игноришите и изолујте Пале; договарајте се само са мном. Можда ће ићи споро док ме држите у оковима санкција, али ћу ја успети.“ Контакт-група се, у ствари, нерадо вратила Београду и узајамном признавању између БоЗа ду же на за лу ка ва ди пло мат ска пи та ња: По лин Не вил-Џонс сне и СРЈ. Чинећи то, чланови групе су морали да се суоче с проблемом кредибилите- ентитетом а да Караџић буде смењен. Рекао сам Милота, што је било последица епизоде с руским природним шевићу колико је за мене то било непријатно искуство гасом. Почетком зиме, Чарлс Томас беше обећао Мило- и какав лош утисак је на мене оставио Младић. „Он пошевићу да ће САД дозволити Комитету УН за санкци- некад осећа да мора да покуша да се наметне приликом је да Србији одобри увоз руског природног гаса у хума- првог сусрета“, рекао је Милошевић. Одговорио сам да нитарне сврхе. Упркос Томасовом обећању, сваки пут ме не интересује такво вербално рвање јер нисам успео кад је то питање покренуто пред Комитетом УН, пред- да се позабавим кључним питањем: како што пре заврставник САД је блокирао његово усвајање. Милоше- шити рат. Никада више ми није предложио да се саставић је то тешко примио и зато је свима а којима се су- нем с Младићем. Три месеца касније, Међународни сретао говорио да је Контакт-група показала „тотално трибунал је против Младића подигао оптужницу за одсуство стила“. Овај пут је ратне злочине. био у праву. Месецима поСледећих неколико месеци Ратко Младић ми је причао да је сле тога, кад год би група било је углавном посвећено или међународна заједница готово теолошком питању током рата сваки дечак у Босни покушала да склопи неки узајамног признавања СРЈ и имао свилену кошуљу од договор с Милошевићем, он Босне као начину маргиналипадобрана којима су Британци би с правом питао како да зовања Пала. Одржани су спуштали потрепштине нам верује кад нисмо одржабројни састанци између Конпартизанима, а РАФ сада баца ли реч у вези с руским притакт-групе и Милошевића. У родним гасом. Међутим, сатоме су се истицали британсамо бомбе по бившим ми смо му дали тај штап коски и француски политички савезницима јим ће нас тући. директори Полин НевилУбрзо је почетком 1995. Џонс и Ален Дежаме. Полин Милошевић средио да се сретнем с генералом Млади- је поседовала невероватан интелект, који је на многе њећем у Београду. Састанак је одржан у вили српске владе, не колеге, домаће и стране, деловао застрашујуће. Паудаљеној око 300 корака од моје резиденције у Београду. жљиво је слушала савете, постављала лукава и проницМладић је деловао потпуно опуштено. Увео нас је Мла- љива питања и енергично водила разговоре с Милошевидићев генерал Гверо, који се више понашао као меди- ћем и осталима. На првом од тих састанака Милошевићу цинска сестра која доводи посетиоце ментално неста- сам предао поруку британског министра спољних послобилном пацијенту. Младић није био у униформи, носио ва, у којој се каже да треба да одустане од изврдавања, је тесну црну кошуљу и био дрзак на свој начин. Уопште игре речима и да призна државу Босну. У почетку се снаније био шармантан, али је о себи имао високо мишље- жно опирао. Говорио је да ће признати Мулиманско-хрње. Очитао нам је стандардну буквицу о Србима као чу- ватску федерацију и РС. Штавише, биће спреман да доварима капије Европе који одбијају невернике. Његова ђе у Париз на самит с Изетбеговићем. Одговорио сам да мржња према муслиманима била је необуздана и не- је нама важно да он призна босанску државу која има мескривена. Што смо више расправљали – а нисмо се сла- ђународно признате границе да би доказао да нема теригали ни у чему – бивао је све бешњи. Његов биковски торијалних претензија на њу. Узвратио је тврдњом да, врат се надимао, у лицу је готово позеленео од беса. ако то учини, ко ће признати њега и његову готово неприПричао је да је његова прва свилена кошуља направље- знату земљу. Изетбеговић није у позицији да то уради. на од британских падобрана којима су Србима спушта- Штавише, признавање Босне би деловало као охрабрење ли потрепштине за време Другог светског рата. Сваки за Изетбеговића да не преговара с босанским Србима јер дечак у Босни, говорио је, имао је такву јер су Британци би тврдио да је већ признат и нема потребе да пристаје на допремили много помоћи партизанској војсци. А сад уставне преговоре о савезу.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak19.novembar2012.

dnevnik

19. novembar 2012. Тре ба ло би да се осе ћа те по себ но ро ман тич но и сек си да нас. Ве че ће ве ро ват но би ти из у зет но при јат но ако га про ве де те у дру штву во ље не осо бе. Од ре ђе ни жи во пи сни сно ви мо гли би вас про го ни ти ве че рас.

OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Дру штве ни до га ђа ји оку пи ра ће мно го ва шег вре ме на ве че рас и ве ро ват но ће те ужи ва ти у вре ме ну про ве де ном са при ја те љи ма ко је ни сте ви де ли ду го вре ме на. Кон вер за ци ја би тре ба ла би ти фа сци нант на.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Пи та ња по сла и ка ри је ре ко нач но би вам мо гла до не ти успех и до бру сре ћу ко јој сте се на да ли. Ипак по тру ди те се да не пре те ра те ако бу де те ово про сла вља ли ка ко не би сте осе ћа ли по сле ди це. Љу бав пре ма од ре ђе ној осо би да нас би вам се мо гла мо та ти по гла ви, а ве ро ват но и пре ма ме сту на ко ме та осо ба жи ви. Ваш умет нич ки ин стинкт мо гао би би ти ин спи ри сан је дин стве но шћу дру гих кул ту ра.

Од ре ђе ни број ин те ре сант них по се ти ла ца мо гао би се по ја ви ти да нас. Ове осо бе ве ро ват но су укљу че не у област на у ке или не што што је у ве зи са нов цем као што су бан ка ри, ин ве сти то ри или бро ке ри.

Да нас би вам пу бли ка ци је мо гле до не ти не ка но ва фа сци нант на са зна ња. Же ле ће те да о то ме раз го ва ра те са при ја те љи ма. Раз го вор о овој те ми тре ба ло би да бу де ин фор ма ти ван и ко ри стан.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ро ман са и умет ност би ће по себ но на гла ше ни да нас. Мо гу ће је да ће те би ти ду хов но ин спи ри са ни до бром му зи ком, сли ка ма, по е зи јом или дра мом. По де ли те са во је ном осо бом ова осе ћа ња.

Да нас не ће те би ти рав но ду шни по во дом би ло че га. До бра вест мо гла би вас уз диг ну ти до ни воа ек ста зе док ће ло ша вест до не ти ве ли ки очај. До бро до шло скре та ње па жње до не ће вам по се ти о ци у ва шем до му.

Же ља да учи те кроз груп не ак тив но сти, пре да ва ња или ра ди о ни це мо жда ће вас по ста ви ти у сред ве ли ке гру пе љу ди. Схва ти ће те да је ово ве о ма уз бу дљи во. По зо ви те не ко га да вам пра ви дру штво.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Оче куј те да нас вред не са ве те ко ји об у хва та ју по ве ћа ње при хо да, ве ро ват но од при ја те ља или ко ле ге. Тре ба ло би да се до бро осе ћа те и из гле да те по себ но атрак тив но. Ваш при ступ дру ги ма би ће нео би чан.

Не дав но сте има ли пу но успе ха у сво јој стру ци. Пу но то га сте на у чи ли кроз на по ран рад и то не ће би ти за не ма ре но код над ре ђе них. За слу жи ли сте но во по што ва ње ка ко за се бе та ко и за сво је ве шти не. Да нас би тре ба ло да бу де те ве о ма срећ ни, на ро чи то ка да је љу бав у пи та њу. Од но си са од ре ђе ном бли ском осо бом мо гу би ти при јат ни ји не го икад. Ве ро ват но ће те осе ћа ти то пли ну и љу бав пре ма сви ма.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Променљиво

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

12

Sombor

14

Kikinda

14

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zreњanin

15

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Panчevo

15

Vrшac

14

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Niш

Ва не са Па ра ди се за ве то ва ла на ћу та ње

15

Evropa

облачно

NOVI SAD: Promenqivo obla~no sa sun~anim periodima i relativno toplo za ovo doba godine. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 5 stepeni, a maksimalna 15.

VOJVODINA: Promenqivo obla~no sa sun~anim periodima i relativno toplo za ovo doba godine. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 3 do 8 stepeni, a maksimalna od 12 do 15.

SRBIJA: Promenqivo obla~no i relativno toplo za ovo doba godine. U Pomoravqu i Podunavqu duva}e umeren jugoisto~ni vetar, a u ostalim krajevima slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 2 stepena, a maksimalna 16 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Suvo uz promenqivu obla~nost i relativno toplo za ovo doba godine. U Pomoravqu i Podunavqu duva}e umeren jugoisto~ni vetar, a u ostalim krajevima slab isto~ni i severoisto~ni. Krajem sedmice malo sve`ije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Povoqno za hroni~ne bolesnike, ali se na istoku zemqe pa`wa savetuje astmati~arima i cerebrovaskularnim bolesnicima. Mogu}i su glavoboqa, neraspolo`ewe i bolovi u mi{i}ima.

Madrid

14

Rim

18

London

11

Cirih

10

Berlin

7

Beч

7

Varшava

5

Kijev

4

Moskva

3

Oslo

5

St. Peterburg 5 Atina

20

Pariz

9

Minhen

8

Budimpeшta

11

Stokholm

6

Џони Деп и Ванеса Паради су у јуну саопштили да је дошао крај њиховој вези, а медији су као разлог навели глумчеву неверу. Шта је истина, вероватно нећемо ни сазнати. Џони Деп не воли да прича о приватном животу, а Ванеса је изјавила: - Приче из приватног живота нису на продају и јавност никад неће сазнати истину. Људи свашта причају, али нико не зна суштину и најбоље је да тако и остане. Уосталом, то се никога осим нас и не тиче. Истину не жели да каже пре свега због деце, тринаестогодишње Лили Роуз и деветогодишњег Џека.

VIC DANA Ка ко се зо ве Бран ко Коц ки ца ка да оде да спа ва? Ле го Коц ки ца.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

197 (-4)

Slankamen

310 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

293 (-5)

Zemun

366 (-4)

Bogojevo

287 (-4)

Panчevo

368 (-4)

Smederevo

510 (-4)

Baч. Palanka 288 (-8) Novi Sad

280 (-4)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

169 (1)

S. Mitrovica

318 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (0)

Beograd

310 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

300 (-6)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe:

DUNAV