Dnevnik 19.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 19. DECEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23293 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

ALO PRE KO @I CE U SR BI JI IZ LA ZI IZ MO DE

mo bil ni te le fo ni is kqu ~i li 50.000 fik snih str. 4

IRI @A NI ^E KA JU OBI LA ZNI CU I IS PU WE WE OBE ]A NOG

de cem bArsko sunce: No vo sa |a ni su ju ~e is ko ri sti li za ovo do ba go di ne neo ~e ki va no to pao i pri ja tan dan za {et wu i u`i va we na Ke ju. De cem bar sko sun ce iz ma mi lo je i sta ro i mla do i to je, po prog no za ma, jed no od po sled wih „hva ta wa sun ca” u ovoj go di ni. Ka len dar ska zi ma tek {to ni je. G. ^. Foto: N. Stojanovi}

Tu nel do go di ne pro la zi kroz Fru {ku go ru?

str. 5

PRED LOG BUYETA ZA 2012. GO DI NU

Pred sed ni ku ma we, ka bi ne tu vi {e

str. 2

NASLOVI

Politika 2 Parlamentarci kao Britanci 3 Cveti~anin: Izbore diktira buyet

Ekonomija

Vojvodina 11 Ho}e pare iz op{tinske kase 11 Solarni kolektori za pet bawa 12 [id: Preventivno protiv trgovine qudima

Reporta`e 13 Jedi, pij i }askaj, al’ za sat ne pitaj 4 Hleb }e biti od na{eg `ita 5 Skupo }e nas ko{tati politika „i jare i pare”?

Dru{tvo 6 Poro|aj „preko veze”

Novi Sad 7 Senzorima protiv glodara 9 U Novom Sadu 30.000 nezaposlenih 9 Radni ste~aj pokre}e proizvodwu u „Motinsu”?

Crna 14 Uhap{ena ~etvorica osumwi~enih za ubistvo preduzetnika 15 Vr{ac: Radnica mewa~nice pretu~ena pa opqa~kana

Svet 24 Odlazak vo|e „pli{ane revolucije”

Studentski 27 Promovisan 14.000. diplomirani in`ewer!

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : MA LO LET NI PRE STUP NI CI SVE BEZ OB ZIR NI JI I SU RO VI JI

Go lo bra di de lin kven ti ru {e re kor de u bro ju kri vi~ nih de la str. 15

str. 16 – 19

SPORT

ki{a i mogu}a susne`ica Najvi{a temperatura 4 °S

n PARTIZANU BOD U NOVOM SADU ZA JESEWU TITULU

n BARSELONA BEZ PREMCA NA PLANETI

POLiTikA

ponedeqak19.decembar2011.

Mi haj lo vi}: Po se ta ne pred sta vqa pri ti sak na Be o grad – Poseta nema~ke kancelarke An ge le Mer kel nema~kim vojnicima na Kosovu ne predstavqa dodatni pritisak na Beograd ve} bi mogla biti dobra prilika da se izvr{i pritisak na Pri{tinu da ne bi opstruirala nastavak dijaloga – izjavio je ju~e direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s medijima Mi li vo je Mi haj lo vi}. – Uko-

liko je `eqa Evropske unije, odnosno pre svega Nema~ke, da taj dijalog uspe i da se stawe na KiM re{ava, to je dobra prilika da se Pri{tina upozori na to da bi svaka daqa osptrukcija u procesu dijaloga bila {tetna za samu situaciju na KiM. Portparol nema~ke vlade [te fan Zaj bert saop{tio je da }e Merkelova danas po-

setiti nema~ke vojnike stacionirane na Kosovu. On je na ‘’Tviteru’’ samo naveo da je planiran i kratki susret s kosovskim premijerom Ha {i mom Ta ~i jem, a mediji pi{u da je re~ o jednodnevnoj poseti Kosovu i da }e kancelarka u Pri{tini razgovarati i s komandantom Kfora general-majorom Er har dom Drev som.

NATA[A VU^KOVI], ^LANICA SRPSKE PARLAMENTARNE DELEGACIJE U SE-u

Stra zbur uva `a va isti nu Sr bi je o Ko so vu – Srbija se mnogo promenila od kada je postala pridru`eni, a zatim pre osam godina i punopravni ~lan Saveta Evrope. Pre svega, usvojili smo sve

procedure koje su gotovo u potpunosti danas upodobqene zahtevima i standardima SE-a – ocenila je u razgovoru za „Dnevnik“ poslanica DS-a Na ta {a

Na ta {a Vu~ ko vi}

standarde SE-a u domenu qudskih prava, demokratije i vladavine prava, ukqu~ili ih u na{ pravni sistem i napravili institucije koje primewuju

Vu~ ko vi}, jedna od u~esnica skupa u Skup{tini Srbije kojim je obele`eno deset godina osnivawa Kancelarije SE-a u Beogradu.

– Usvojili smo preporuke Venecijanske komisije vezane za sadr`aj Zakona o izboru narodnih poslanika, ali je moje iskustvo da se kod nas sve vi{e dobrovoqno primewuju preporuke i standardi SE-a, kao {to je slu~aj kod Uprave za rodnu ravnopravnost i raznih drugih institucija. Dakle, ne usvajamo i ne primewujemo samo ono {to moramo, i to je veliki napredak i mnogo zna~i upravo u toj kulturi qudskih prava i vladavine – konstatuje sagovornica, koja je pre nekoliko dana na sastanku Komiteta za pravna pitawa i qudska prava Parlamentarne skup{tine SE-a izabrana za izvestioca na temu „Promovisawe alternativa zatvorskim kaznama”. Na pitawe koja je najzna~ajnija bitka koju je Srbija dobila u najstarijoj panevropskoj organizaciji, s obzirom na to da je uvek pred nekim isku{ewima i u poziciji da se brani, sagovornica smatra da je najve}a bitka bila vezana za neke rezolucije o KiM i situacije u ju`noj po-

krajini. Kako obja{wava, ta dokumenta SE-a delovawem na{e parlamentarne delegacije doneta su na na~in koji ne {teti legitimnim interesima dr`ave. – Istorijski gledano, bila je velika bitka oko izve{taja Ra se la Xon sto na pre vi{e godina, ali posledwe dve-tri godine u Parlamentarnoj skup{tini SE-a provejava potpuno druga~ije razumevawe situacije i doga|awa na KiM. Rekla bih da to kre}e s rezolucijom koja se ticala raseqenih lica u dr`avama ~lanicama SE-a, a potom je usvojen odli~an izve{taj Bjor na fon Si do va, sada{weg predsednika Politi~kog komiteta. On je pripremio tu rezoluciju o stawu qudskih prava na KiM usvojenu 2009. godine i onda je u januaru 2010. stigao izve{taj Di ka Mar ti ja – obja{wava Nata{a Vu~kovi}, i konstatuje da se u Strazburu i danas pomiwe Martijev izve{taj o trgovini qudskim organima na KiM i u Albaniji, mada je on sada iza{ao iz domena SE-a i u{ao u delokrug istrage. D. Milivojevi}

I POSLE DVE GODINE OD USVAJAWA ZAKONA

Lo kal vo di bi ra~ ki spi sak Pred poslanicima u Skup{tini protekle nedeqe bile su izmene Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku, koje je Vlada Srbije uputila na usvajawe po hitnom postupku. Su{tina te hitnosti je u ~iwenici da je taj propis usvojen u decembru 2009. godine, a da je wegova primena predvi|ena za period od dve godine nakon stupawa na snagu. Dve godine su pro{le, a Srbija nije dobila jedinstven bira~ki spisak. Predsednik Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije Vlat ko Rat ko vi} (DS)obja{wava za „Dnevnik“ da }e se u slu~aju bilo kojih prevremenih izbora, primewivati sada va`e}i bira~ki spiskovi. – Primena novog Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku jo{ nije po~ela. Formirawe jedinstvenog bira~kog spiska zahteva vreme, tehniku i tehnologiju – ukazuje Ratkovi}. –Verovatno }e biti zavr{en do redovnih izbora u maju. Ukoliko

bi bili vanredni, primewuje se postoje}i bira~ki spiskovi. Ove predlo`ene izmene su, da ka`em, neki akt iz predostro-

Vlat ko Rat ko vi}

`nosti – ukoliko bi eventualno bili raspisani izbori, da nemamo taj pravni vakuum i si-

De Mar wak: Ba ri ka de se mo ra ju uklo ni ti [ef Euleksa Gza vi je de Mar wak je izjavio da se na severu Kosova moraju ukloniti barikade kako bi se uspostavila sloboda kretawa za sve jer je to preduslov za vladavinu prava. – Te{ko mi je da na|em izraz da bih naglasio potrebu da se barikade na severu Kosova uklone i da treba da postoji stalan i bezuslovan pristup za sve, ukqu~uju}i Euleks i me|unarodne organizacije. Ponovno uspostavqawe slobode kretawa je apsolutni preduslov za efektivnu vladavinu zakona {irom Kosova, {to mi poku{avamo da ostvarimo – izjavio je De Marwak u intervjuu portalu „SE Ti mes„. – Zato je va`no da je potpuno omogu}eno kretawe na putevima na severnom Kosovu, ne

tuaciju da se prakti~no ne primewuje zakon koji smo doneli. Na dilemu o tome da li opozicija mo`e optu`iti vlast da

samo za Euleks i Kfor nego i za gra|ane da bi mogli normalno voditi svoj svakodnevni `ivot. Euleks i Kfor nastavqaju vrlo blisku saradwu na dnevnoj bazi. De Marwak je izjavio da }e „Euleks igrati ulogu vezanu za implementaciju sporazuma o integrisanom upravqawu granicama. Me|utim, precizna uloga bi}e definisana vremenom”. – Detaqi implementacije bi}e dogovoreni izme|u dve strane. Uprkos tome, Euleks je spreman da pomogne kod ovog pitawa – istakao je on. Govore}i o rasvetqivawu ratnih zlo~ina na Kosovu i Metohiji, De Marwak je istakao da u tome „postoji saradwa na dnevnoj bazi s lokalnim kolegama, ukqu~uju}i i vo|ewe istraga.

nije `elela da objedini bira~ki spisak, koji omogu}ava efikasniju kontorolu evidencije

bira~a, Ratkovi} odgovara da je „to procedura koja zahteva stra{no mnogo rada, koordinacije i angaòvawa raznih institucija“. – Tako da opozicija moè da nas optuì, ali takve optu`be bile bi potpuno neosnovane – smatra Ratkovi}. Postoje}e bira~ke spiskove vode op{tinske i gradske uprave. Smisao propisa koji nije uspeo da zaìvi ni posle dve godine jeste stvarawe jedinstvenog elektronskog bira~kog spiska, {to bi gra|anima omogu}ilo da glasaju u mestu boravka. Jo{ prilikom usvajawa ovog zakona, ministar za dràvnu upravu Mi lan Mar ko vi} istakao je da su ranije bila ~esta osporavawa bira~kog procesa i rezultata izbora zbog neaùrnog bira~kog spiska. Me|utim, Markovi} je dodao i da sada{wi bira~ki spisak ima mawkavosti, ali da one nisu uticale na rezultate izbora. S. Stankovi}

dnevnik

PREDLOG BUYETA ZA 2012. GODINU

Pred sed ni ku ma we, ka bi ne tu vi {e Po predlogu zakona o buxetu za 2012, ve}ina dr`avnih institucija i ministarstava nominalno }e imati ve}e izdatke nego ove godine, ali ima i onih kojima su rashodni smaweni, poput Ministarstva ekonomije – 24,2 milijarde dinara, i Ministarstva odbrane 23,1 milijarde.

sa 47,7 miliona dinara (u 2011. bilo 24,9 miliona). Ministarstvo spoqnih poslova ima}e na raspolagawu oko 160 miliona dinara mawe jer }e u 2012. mo}i da potro{i 5,6 milijardi dinara, a Ministarstvu odbrane bi}e smaweni rashodi sa 78,3 milijardi dinara na oko 53,2 milijarde.

Predlog zakona o buxetu ve} je u skup{tinskoj proceduri i objavqen je na sajtu parlamenta. Po tom dokumentu, rashodi predsednika Republike u narednoj godini bi}e smaweni 8,7 miliona dinara, na oko 242,4 miliona, dok }e rashodi kabineta predsednika Vlade Srbije

Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja predvi|eno je smawewe rashoda sa 69,1 milijardi dinara na oko 44,9 milijardi, dok }e Ministarstvo za infrastrukturu mo}i da potro{i 25,9 milijardi dinara, 3,1 milijardu vi{e u odnosu na 2011. Ministarstvo rada i socijalne politike ima}e

MUP, finansije, pravda, poqoprivreda, KiM Po predlogu buxeta za 2012, Ministarstvo unutra{wih poslova ima}e rast rashoda s ovogodi{wih 58,8 milijardi dinara na oko 61,8 milijardu. Rashodi Ministarstva finansija bi}e pove}aju sa 639,2 milijardi dinara na oko 741,6 milijardu u slede}oj godini, od ~ega je za plate buxetskih korisnika predvi|en „lavovski” deo od oko 310,5 milijardi dinara, a za isplatu penzija oko 250,8 milijardi. Za Ministarstvo pravde rashodi }e biti pove}ani s 15,2 milijardi dinara na oko 18,05, kao i za Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede, za koje je predvi|en rast rashoda s 33,6 milijarde dinara na 49,5 milijardi. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, kako je predvi|eno predlogom buxeta za narednu godinu, ima}e pove}awe izdataka sa 4,5 milijarde dinara na 4,6 milijardi. biti uve}ani s ovogodi{wih 37,7 milijardi na 39,9 milijardi u 2012. Generalni sekretarijat Vlade pretrpe}e drasti~no smawewe rashoda s 3,26 milijarde dinara u ovoj godini, posle rebalansa buxeta u oktobru, na oko 295,5 miliona dinara u 2012. Dr`avna revizorska institucija raspolaga}e u narednoj godini s oko 442,2 miliona dinara, umesto 270,2 miliona koliko je mogla u 2011, a pove}ewe novca u buxetu predvi|eno je i za Fiskalni savet, koji }e raspolagati

na raspolagawu oko 118,5 milijardi dinara ili 3,7 milijarde mawe, dok }e Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa na raspolagawu imati 17,5 milijardi dinara, 300 miliona mawe u odnosu na ovogodi{wi buxet. Ministarstvu za omladinu i sport „srezani” su rashodi s 5,07 milijardi dinara u ovoj na oko 4,6 milijarde u 2012. godini, kao i Ministarstvu kulture, informisawa i informacionog dru{tva, i to s 9,1 milijardi dinara na 7,4 milijardi u narednoj godini.

U SKUP[TINI SRBIJE PI[E SE NOVI KODEKS PONA[AWA

Par la men tar ci kao Bri tan ci U parlamentu Srbije nedavno je zadu`ena radna grupa koja bi trebalo da sa~ini jedan novi dokument – eti~ki kodeks parlamentaraca. ^lan radne grupe @eq ko Iva wi (G17 plus) obja{wava da bi to, zapravo, trebalo da bude kodeks profesionalnog, vi{e nego kodeks lepog pona{awa ili zabrane psovki. – Ve} samim Poslovnikom o radu Skup{tine nije dopu{teno vre|ati druge i psovati. Tako|e postoji odluka iz ranijeg saziva o pravilima obla~ewa u Skup{tini. Zato kodeksom ne bi trebalo definisati ne{to {to je ve} regulisano. Samim tim, to ne bi trebalo da bude materija eti~kog kodeksa, ve} u wemu treba da se na|u neki

standardi pona{awa koji podrazumevaju na prvom mestu ne{to {to ne bi bilo dopu{teno poslaniku, a to su odredbe koje bi se zapravo ticale konflikta interesa – isti~e Ivawi za „Dnevnik“. – Na taj na~in bismo jasno definisali {ta je ono {to je dozvoqeno poslaniku, a {ta nije. Taj konflikt interesa treba prebaciti na samu Skup{tinu, da ona odlu~uje o tome, a ne Agencija, jer o wemu treba da odlu~uju institucije i ka tome treba i}i. Agencija treba da se bavi pitawem korupcije, umesto kao {to je sada svedena samo na re{avawe konflikt interesa. Kao drugo veoma va`no pitawe Ivawi navodi lobirawe. Ko dek som, ka ko upo zo ra va,

treba definisati {ta je dozvoqeno a {ta nije. – Svakako da neka vrsta lobirawa treba da bude dozvoqena, kao zalagawe i obrazloèni stav nekog ko ima interes da neki zakon pro|e u tom i tom obliku. U prvom redu tu mislim na nevladine organizacije, neformalno grupe, a ne na tajkune jer ako nema definisanog lobirawa u nekom aktu poput ovog, onda nastaje korupcija – podvla~i Ivawi. Na pitawe imaju li parlamentarci neku dràvu uzor, na ~ija }e se re{ewa ugledati kada budu pisali nove odredbe, Ivawi kaè da je to eti~ki kodeks britanskog parlamenta. – Tu su upravo definisani konflikt interesa i lobira-

we jer u wihovoj tradiciji su pravila pona{awa. Mi, na`alost, nemamo takvu tradiciju kao {to ima britanski parlament jer ulazak u wihovo skup{tinsko zdawe u samom startu izaziva strahopo{tovawe prema poslanicima, dok kod nas qudi ~esto nezainteresovano pristupaju poslani~kom poslu. Samim tim, nije lako primeniti sve to iz britanskog eti~kog kodeksa na nas. Mada u tom eti~ kom ko dek su po sto je i sankcije, mislim da je te{ko sankcionisati moralno pona{awe. Zato smatram da sankcije treba ostaviti za zakone i Poslovnik, a eti~ki kodeks treba da bude dogovor o pravilima pona{awa – zakqu~uje Ivawi. S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

Da ~i}: Bal kan }e bi ti po de qen „car skim re zom” Za me nik pre mi je ra Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e u Vra wu da }e Bal kan bi ti po de qen „car skim re zom” na li ni ju ko ja je ne ka da de li la Oto man sku im pe ri ju i Austro u gar sko car stvo, istom li ni jom ko jom su Bal kan po de li li Vin ston ^er ~il i Sta qin. Da ~i} je re kao da na to uka zu ju po sled we od lu ke Sa ve ta EU, ko je je na zvao „du bo ko po gre {nim”. Na veo je da Sr bi ja `e li da u|e u EU, ali da ne ke ~la ni ce Uni je po sta vqa ju ne mo gu }e uslo ve za ~lan stvo,

dok naj ve }u po dr {ku za o~u va we svo jih na ci o nal nih in te re sa Sr bi ja do bi ja od Ru si je i Ki ne. – Ni sam si gu ran da li se Sr bi ji na pu tu ka pri dru `i va wu EU iskre no po sta vqa ju uslo vi za kan di da tu ru za ~lan stvo ili se po sta vqa ju stal no no vi uslo vi da bi bi la od bi je na – re kao je Da ~i} vraw skim pri vred ni ci ma u Skup {ti ni gra da. Da ~i} je pod se tio na to da je je dan od uslo va bio sa rad wa s Ha {kim tri bu na lom

i da je Sr bi ja uhap si la sve „ko je su tra `i li”, i da je Skup {ti na Sr bi je do ne la Re zo lu ci ju o osu di zlo ~i na u Sre bre ni ci. – Iz vi ni li smo se go to vo svim na ro di ma biv {e Ju go sla vi je. Do net je Sta tut Voj vo di ne, do net je Za kon o na ci o nal nim sa ve ti ma na ci o nal nih ma wi na ko ji je ve ro vat no naj li be ral ni ji u Evro pi – re kao je Da ~i}. – Ne }e Sr bi ja pro pa sti ako ne po sta ne ~la ni ca EU, ne }e pro pa sti ni ako stva ri oko Ko so va po |u u lo {em prav cu.

DR NEVEN CVETI^ANIN, PREDSEDNIK POLITI^KOG SAVETA SDPS-a

Iz bo re dik ti ra bu yet U ovom tre nut ku je ja sno da da tum ras pi si va wa i odr à va wa iz bo ra dik ti ra sud bi na za ko na o bu xe tu za 2012. go di nu. Uko li ko on pro |e, odr à }e se u re dov nom ter mi nu – oce wu je pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta SDPS-a dr Ne ven Cve ti ~a nin u raz go vo ru za „Dnev nik“. On is ti ~e da su smer ni ce, pre po ru ka dve tre }i ne ~lan stva da stran ka mi ni stra Ra si ma Qa ji }a na bi ra li {ta iza |e sa mo stal no, ali }e ru ko vod stvo s li de rom do ne ti od lu ku na kon jo{ jed ne pro ve re na Kon ven ci ji 18. fe bru a ra u Le skov cu. l [ta nakon opredeqewa ~lanstva za samostalan nastup? U ovom tre nut ku se raz mi {qa o to me da li se so ci jal de mo krat ska ide ja mo è pro mo vi sa ti sa mo stal no ili tra è wem part ne ra u onim stran ka ma ko je su srod ne, da kle iste idej ne i po li ti~ ke ori jen ta ci je kao SDPS. ^lan stvo na {e stran ke je, iz ja {wa va ju }i se na Kon ven ci ji, po ka za lo prin ci pi jel nost i vi so ku ide o lo {ku pro fi li sa nost. l Koliko je lider SDPS-a Qaji} sa strankom blizu ili daleko od te ideje da se oproba samostalno i zaista bude iznena|ewe predstoje}ih izbora? Re zul ta ti su po ka za li da tre nut no u stran ci po sto ji ve li ko sa mo po u zda we u po gle du pro gra ma, no vih ne po tro {e nih qu di ko je SDPS nu di, po ve re wa ko je ima Qa ji} kod gra |a na i iz gle da na pred sto je }im iz bo ri ma. No,

tre ba bi ti re a lan i taj ve li ki en tu zi ja zam ka na li sa ti na jed no sta van, ra ci o na lan i prak ti ~an na ~in, bez ika kvog pre te ri va wa

l Ostaje li najava da }e procena o partnerima biti doneta posle Nove godine? Bi }e mo do sle di da ~lan stvu na jo{ jed noj kon ven ci ji u Le skov cu, ~i je }e odr `a va we za vi si ti od da tu ma ras pi si va wa iz bo ra, da mo mo gu} nost da se iz ja sni. I on da sle di od lu ka na osno vu `e qe ~lan stva, re al nog iz gle da na uspeh, jer sma tra mo da ne ma mo pra va na ri zik, i on da bi ra we part ne ra. l Razgovori s partnerima iz koalicije predvi|aju se u janu-

Mo`emo sami Na no vo be o grad skoj Kon ven ci ji je od 7.186 ~la no va stran ke ko ji su se iz ja sni li, 5.472, ili 76,14 od sto, bi lo za sa mo stal ni na stup, a za ra zno ra zne ko a li ci je 1.714, od no sno 23,86 po sto. Ka da su u pi ta wu ko a li ci je na pr vom me stu tu je ona s DS-om, za tim SPS-om, pa URS-om, i LDP-om – na veo je Ne ven Cve ti ~a nin. i ju na ~e wa ne kom sop stve nom sna gom. Stran ka je sve sna to ga da je mla da i da na od re |e ni na ~in tek tre ba da se iz gra |u je. Kod do no {e wa kon kret ne od lu ke o to me ka ko }e se iza }i SDPS se ne }e po na {a ti na tr go va~ ki i pi ja ~an na ~in, jer je glav ni in te res raz voj so ci jal de mo krat ske ide je u Sr bi ji i sa mo na osno vu to ga }e se do ne ti od lu ka – da li sa mo stal no ili ipak u ko a li ci ji s idej no srod nim stran ka ma na le vom cen tru.

aru, da li je SDPS ve} dobijao neke ponude? Govori se da je konkretna stigla od lidera URS-a Mla|ana Dinki}a? Po nu da URS-a je da se ide sa za jed ni~ kom li stom, a pr vo me sto na woj su sprem ni da pre pu ste Ra si mu Qa ji }u. To je we na su {ti na. Od lu ka o na stu pu }e sva ka ko bi ti do ne ta na kon Kon ven ci je u Le skov cu, ali s ob zi rom na to da su pri li ke na po li ti~ koj sce ni Sr bi je ve o ma ne sta bil ne, uko li ko bu de po treb no, do ne }e je li der i ru ko vod stvo

SDPS-a pra vo vre me no, da bi svi sim pa ti ze ri i gla sa ~i stran ke mo gli zna ti {ta da o~e ku ju. l Strate{ki parner vam je u ovom trenutku DS, koji jo{ uvek ne izlazi u javnost sa svojim strate{kim izbornim planom. Da li je bilo nekih kontakata oko izbornih aktivnosti? Kon tak ti su re dov ni, i na ne ki na ~in stvar li de ra stra na ka. l Napomenuli ste da je situacija na politi~koj sceni takva da se mogu o~ekivati i neki potezi vezani za izbore. Da li to zna~i mogu}nost prevremenih? Sva de {a va wa oko even tu al nih pre vre me nih iz bo ra bi }e ve za na za gla sa we u par la men tu o bu xe tu za 2012. go di nu. Ako bu de pro te klo bez pro ble ma – a SDPS ih ne }e pra vi ti – po seb no {to bi smo jef ti nim po li ti~ kim pro ble mi ma jed nu sa mu po se bi sla bu Vla du do dat no dr ma li, on da }e bi ti u re dov nom ter mi nu. Ako ne ke stran ke oko bu xe ta bu du pra vi le pro ble me, pro ce na je da mo è do }i do pre vre me nih iz bo ra. Mi sma tra mo da svi u vla da ju }oj ko a li ci ji tre ba da se po na {a mo od go vor no, dr àv ni~ ki, i ako nam ve} idu re do vi iz bo ri za ne ko li ko me se ci, bi lo bi pot pu no neo zbiq no da pra vi mo pre vre me ne, me sec-dva ra ni je. U ovom tre nut ku i po zi ci ja u par la men tu tre ba da se po na {a kon struk tiv no – a ta kvo je i opre de qe we SDPS-a – da Skup {ti na Sr bi je po sta ne cen tral na dr àv na in sti tu ci ja u ko joj tre ba da se do go va ra ju sve zna ~aj ne po li ti~ ke stva ri. D. Milivojevi}

DSS: Po kra jin ska vlast bi se, za rad EU, od re kla i sa me Sr bi je Iz ja ve po je di nih pred stav ni ka voj vo |an ske vla sti po vo dom od la ga wa sta tu sa kan di da ta Sr bi ji za ~lan stvo u EU, u su {ti ni zna ~e zah tev za od ri ca wem od Ko so va i Me to hi je i na ja vu da bi se ta vlast od re kla i sa me Sr bi je za rad ula ska u EU, iz ja vio je ju ~e ~lan Iz vr {nog od bo ra Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Mi len ko Jo va nov. Iz ja va pred sed ni ka Po kra jin ske skup {ti ne [an do ra Ege re {i ja o to me da je Voj vo di na po seb no po go |e na od la ga wem kan di da tu re i da dr `av na po li ti ka mo ra jo{ vi {e

da bu de pri vr `e na ula sku u EU, „za pra vo pred sta vqa zah tev Paj ti }e ve vla sti da se, za rad EU, od rek ne mo Ko so va i Me to hi je”, oce nio je Jo va nov u pi sa noj iz ja vi pro sle |e noj Ta nju gu. On je do dao da ta Ege re {i je va iz ja va pred sta vqa i „na ja vu da bi se Paj ti }e va vlast, za rad ula ska u EU, od re kla i sa me Sr bi je, uz ve} vi |e ne iz go vo re da bi Voj vo di na odvo je na od Sr bi je mo gla mno go br `e na pre do va ti ka EU, ili da Voj vo di na vi {e ne sme da bu de ‘ta lac’ Sr bi je”. Pra va isti na je, sma tra Jo va nov, da je Voj vo di na, kao i

svi gra |a ni ko ji u woj ì ve da nas, naj vi {e po go |e na „ne spo sob nom, ko rum pi ra nom i ba ha tom po kra jin skom vla {}u, ko ja ni je ura di la ni {ta da gra |a ni ma ì vot u~i ni bo qim, ali je ura di la mno go na li~ nom bo ga }e wu ~el ni ka te vla sti, kao i u na me ri da od Voj vo di ne stvo ri dr à vu u dr à vi”. Zbog ove ve o ma opa sne po li ti ke uda qa va wa Voj vo di ne od Sr bi je, kao i zbog o~aj ne eko nom ske si tu a ci je u ko ju je re ìm do veo gra |a ne, po treb no je hit no ras pi si va we iz bo ra na svim ni vo i ma, is ta kao je Jo va nov.

REKLI SU [u ta no vac: Zna mo s kim ne }e mo

Fi li pov ski: Dr `a va na in fu zi ji

\u ri}: Vlast u opo zi ci ju

Mi ni star od bra ne Sr bi je i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da je we go va stran ka za pe ~a ti la od lu ku da po sle iz bo ra ne }e pra vi ti vla du sa Srp skom na pred nom stran kom, Srp skom ra di kal nom stran kom i De mo krat skom stran kom Sr bi je. – DS ne }e ula zi ti u ko a li ci je ko je bi po je din ci ma do ne le li~ ni na pre dak, a na za do va we u dr à vi. Fer je {to je pre ci zno re ~e no ko na ma ni su part ne ri u for mi ra wu bu du }e vla de – re kao je [u ta no vac za „Pres„, i ob ja snio da su to stran ke opo zi ci je, osim Li be ral node mo krat ske stran ke. On je re kao da DS s G17 plus de li sli ~an si stem vred no sti, ali }e za do go vor sa ~e ka ti re zul ta te iz bo ra. – Ne mo è se bi ti u ti mu, a oma lo va à va ti ono {to tim ili li der ra de – is ta kao je on. [u ta no vac je ne gi rao tvrd we da u DS-u po sto je po de le.

– Sr bi ji su, u ovom tre nut ku, po treb ni od go vor nost onih ko ji su na vla sti, ali i van red ni par la men tar ni iz bo ri – iz ja vi la je ju ~e pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Du brav ka Fi li pov ski. Ona je do da la da je ciq ak ci je be o grad skog od bo ra te stran ke „Fo te qa ne ma al ter na ti vu”, ko ja je ju ~e odr à na u Knez Mi ha i lo voj uli ci, da se uka è na ~i we ni cu da je Sr bi ja „po sled wih ne ko li ko go di na na in fu zi ji”, da joj pre ti to tal ni ko laps i da je na pu tu da po sta ne bal kan ska Ko lum bi ja. Is ta kla je da je „ne ko li ko qu di iz vr ha dr à ve bo ga ti je od ce le Sr bi je”. – Pre ne ko li ko da na sa vet nik mi ni stra zdra vqa iz neo je ozbiq ne op tu `be na ra ~un dr àv nog vr ha i re kao da dr àv ni vrh {ti ti ko rup ci ju u zdrav stvu, a da se do da na {weg da na ni {ta ni je de si lo osim {to je ceo taj slu ~aj ve {to za ta {kan – re kla je Du brav ka Fi li pov ski.

^lan Glav nog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mar ko \u ri} iz ja vio je ju ~e da je glav ni po li ti~ ki ciq na pred wa ka na na red nim iz bo ri ma da raz vla ste De mo krat sku stran ku i gru pu taj ku na, kon tro verz nih po slov nih qu di i svih osta lih ko ji ~i ne ko rum pi ra nu po li ti~ ku eli tu, ko ja Sr bi ju vu ~e na dno po sled wih 20 go di na. – Pot pu no smo po sve }e ni bor bi za pro me ne i sprem ni smo da u opo zi ci ju po {a qe mo ce lo kup nu vla da ju }u ko a li ci ju – re kao je \u ri} na kon fe ren ci ji za no vi na re. – Kraj we ci ni~ no i {u pqe od zva wa ju re ~i pred sed ni ka Re pu bli ke o na vod noj bri zi za qu de, od no sno o qu di ma kao naj ve }em re sur su Sr bi je, ako ima mo u vi du da ove re ~i do la ze od pred sed ni ka stran ke ko ja Sr bi ju vo di u pe ri o du u ko jem su gra |a ni po `i vot nom stan dar du do {li na sa mo za ~e qe Evro pe – re kao je \u ri}.

ponedeqak19.decembar2011.

poslani^ke teme

Skup{tinska kasa Skup {ti na Sr bi je }e iz bu xe ta za na red nu go di nu do bi ti vi {e od tri mi li jar de di na ra, od ~e ga }e za spro vo |e we par la m en t ar n ih iz b o r a bi t i opre d e q e n o ne { to vi { e od jed nu mi li jar du di na ra, pi {e u pred lo `e nom bu xe tu za na red n u go d i n u.Ta k o }e re p u bli~ k i par l a m ent za rad u 2012. go di ni na ras po la ga wu ukup no ima ti tri mi li jar de i 334.127.000 mi l i o n a di n a r a. Tim sred stvi ma }e bi ti fi nan si ran rad iz vr {nih i za ko no dav nih or ga na, fi nan sij ski, fi skal ni i spoq ni po slo vi, me |u ko ji ma je i rad po sla ni ka, za {ta }e bi ti iz dvo je no 871 mi li o na di na ra, kao i rad stru~ nih slu `bi, za {ta }e na

ras p o l a g a w u bi t i bli z u 2,5 mi li jar di di na ra.Tih 2,5 mi li jar de di na ra }e bi ti upo tre b qe n e za fi n an s i r a w e ras ho da ve za nih za obez be |e we uslo va za rad Slu `be Na rod ne skup {ti ne, re do van rad Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je i za spro vo |e we iz bor nih ak tiv no sti pla ni ra nih za 2012. go di nu. Pri pro ce ni po treb nih fi n an s ij s kih sred s ta v a Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja je ima la u vi du za kon ske ro ko ve za spro vo |e we re dov nih iz bo ra, bu du }i da man dat ak tu el nog sa zi va par la men ta is ti ~e 11. ju na 2012. go di ne, {to zna ~i da iz bo ri tre ba da bu du ras pi sa ni do 13. mar ta 2012. go di ne.

Poslani~ki prihodi Za pla te, do dat ke i na kna de po sla ni ka, kao i za pla te po sla ni ka ko ji mo gu ostva ri ti pla tu {est me se ci po is te ku po sla ni~ ke funk ci je, s ob zi rom da se u 2012. go di ni pla ni ra spro vo |e we iz bo ra, odvo je no je ne {to vi {e od 487 mi li o na di na ra.Pra vo na pla tu po sla ni ka na stal nom ra du tre nut no ostva ru ju 204 na rod na po sla ni ka, 37 po sla ni ka ne pri ma pu nu pla tu, osam ih pri ma sa mo po sla ni~ ki do da tak (pa u {al), a je dan po sla nik ne ko ri sti ta pra va.Za po sla ni~ ke do dat ke }e bi ti opre de qe no bli zu 150 mi li o na di na ra, a za tro {ko ve pu to va wa vi {e od 135 mi li o na di na ra.

Profesor prava prekr{io zakon Od bor za pra vo su |e i upra vu pred lo `io je par la men tu da po hit nom po stup ku do ne se od lu ku o raz re {e wu Pre dra ga Di mi tri je vi }a s funk ci je ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva. Ta kva od lu ka je pred lo `e na po {to je Od bor Agen ci je za bor b u pro t iv ko r up c i j e utvr dio da je Di mi tri je vi} „se deo na dve sto li ce“ ta ko {to je bez odo bre wa Age ni ci je bio ~lan VSS-a i de kan Prav nog fa kul te ta u Ni {u.

Pr vo re {e we Agen ci ja je do ne la 24. de cem bra 2010. go di ne, a Di mi tri je vi }e vu àl bu kao neo sno va nu od bio 9. mar ta ove go di ne. Ka ko je obra zlo è no, Di mi tri je vi} ni je tra ìo sa gla snost Agen ci je tri da na na kon iz bo ra u ~lan stvo VSS-a, u skla du sa Za ko nom o bor bi pro tiv ko rup ci je. Di mi tri je vi} je bio iza bran u VSS kao ~lan iz re da pro fe so ra prav nih fa kul te ta.

Novi Sad i Ni{ bez na~elnika! Po sla nik SDP-a Me ho Ome ro vi} upo zo rio je na si tu a ci ju u ko joj se na la ze dva ve li ka gra da u Sr bi ji – No vi Sad i Ni{. – Do da na da na {weg mi u tim gra do vi ma ne ma mo po sta vqe ne na ~el ni ke po li ci je. Mo je je pi ta we ka da }e mo ima ti na ~el ni ke

po li ci je u No vom Sa du i Ni {u jer smo sve do ci sva ko dnev nih pre kr {a ja, kri vi~ nih i kri mi nal nih rad wi u ta dva ve lia gra da, a ne ma mo ~el nog ~o ve ka po li ci je ko ji bi, na dam se, te stva ri us peo da sta vi pod kon tro lu – upo zo rio je Ome ro vi}.

Kamerno pred kamerama Kraj go di ne ose }a se u skup {tin skim klu pa ma. Par la men tar ci ne ma ju uvek str pqe wa da slu {a ju jed ni dru ge. Ta ko je po sla ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} za sta la to kom svog iz la ga wa jer ju je ome ta lo do ba ci va we ra di ka la Mo mi ra Mar ko vi }a. – Ko me ni je za ni mqi vo, ne ka iza |e i ne ka pro {e ta. Ova sa la slu `i za di sku si ju – kon sta to va la je Jor go van ka Ta ba ko vi}. U we nu „od bra nu“ stao je pred se da va ju }i Ni ko la No va ko -

vi} (URS), po ru ~iv {i Mar ko vi }u da ne ome ta go vor ni cu i one ko ji slu {a ju we no iz la ga we po {to – ne ma oba ve zu da se di u sa li. Us pro ti vi la se po sla ni ca SRS-a Vje ri ca Ra de ta, po ru ~iv {i da “sed ni ce skup {ti ne ni su ko me mo ra tiv ni skup, ne tre ba nam ov de ka mer na si tu a ci ja“. – To {to su Din ki} i Ni ko li} na pra vi li kom bi na ci je o ne ka kvoj qu ba vi, to vi re {a vaj te na va {im kon ven ci ja ma – re kla je Vje ri ca Ra de ta.

Gde je An|elina? U ras pra vi o Za ko nu o ki ne ma to gra fi ji Du {an Ma ri} (SRS) upo zo rio je na „opa sno sti“ ko je vre ba ju iz pred lo `e nih re {e wa. – Re ci mo, do |e An |e li na Xo li da sni ma svoj dru gi film o Sr bi ma kao na vod nim zlo ~in ci ma. Po tro {i An |a za pqu va we po Sr bi ma re ci mo 50 mi li o na evra. On da sre} ni ca za ra di jo{ 500 mi li o na evra na pro da ju tog fil ma, te pqu va ~i ne, te sa ta ni -

za ci je srp skog na ro da, a on da joj Re pu bli ka Sr bi ja iz svog si ro tiw skog bu xe ta, vaq da kao na gra du, is pla ti pet ili de set mi li o na evra – is ta kao je Ma ri}, ko ji je na opo me nu pred se da va ju }eg da se dr `i te me, re kao da sa mo ci ti ra ~lan za ko na. – Ne ma An |e li ne Xo li u ~la nu 7 za ko na, pa `qi vo sam ga pro ~i tao – „tvr do glav“ je pred se da va ju }i Ni ko la No va ko vi}. S. Stankovi}

ekonomija

ponedeqak19.decembar2011.

P[E NI CE ]E MO IMA TI I ZA IZ VOZ

Hleb }e bi ti od na {eg `i ta – Na poqima u Srbiji ove jeseni je zasejano vi{e p{enice nego lane te je sigurno da }e, uz prose~an prinos, u

imati dovoqno za nas i neke koli~ine za izvoz. Sakovi} je kazao da }e to da li }e koli~ine za izvoz biti

dnevnik

NA STA VQA JU SE NE DA ]E BI [IH ZA PO SLE NI KA MI TRO VA^ KOG „MA TRO ZA”

Rad ni ci me se ci ma ~e ka ju prav du i pla te Predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Sremske Mitrovice Ste van Ro ma kov izjavio je da biv{i radnici „Matroza„ ve} vi{e od sedam meseci ~ekaju na neispla}ene zarade, ot-

kada ih dobiju, ona ne}e biti pravosna`na – dodao je Romakov. U toku ste~ajnog postupka, odlu~eno je da se biv{im radnicima te, nekada na{e vode}e fabrike celuloze i papira, is-

U ovom tre nut ku jo{ uvek ni je mo gu }e re }i ka da }e vi {e od hi qa du rad ni ka do bi ti ne is pla }e ne za ra de i ko li ko

Iz voz }e bi ti od 200.000 do 600.000 to na, za vi sno is kqu ~i vo od pro se~ nog pri no sa

kako je u mitrova~kom Privrednom sudu, na osnovu naloga Vi{eg apelacionog privrednog suda u Beogradu, odr`ano ro~i{te. – U ovom trenutku jo{ uvek nije mogu}e re}i kada }e vi{e od hiqadu radnika dobiti neispla}ene zarade i koliko jer jo{ uvek nisu dobili re{ewa, a i

plati jo{ jedna minimalna mese~na zarada. Me|utim, vi{e od 200 ih se na tu odluku `alilo Vi{em apelacionom privrednom sudu, koji je nalo`io Privrednom sudu da izmeni prvobitno re{ewe. Nakon pokretawa ste~ajnog postupka, preostali radnici

„Matroza„ upu}eni su na Tr`i{te rada, a u tom trenutku potra`ivali su 12 minimalnih li~nih dohodaka. Iz Republi~-

kog fonda solidarnosti ispla}eno im je devet zaostalih minimalaca. Bila je to do tada najve}a isplata iz tog fonda.

ALO PRE KO @I CE U SR BI JI IZ LA ZI IZ MO DE zemqi biti dovoqno hlebnog ìta, ne samo za doma}e potrebe ve} i za izvoz – izjavio je direktor Udruèwa „@ita Srbije” Vu ko sav Sa ko vi} za Tanjug. – Ako se pridràvamo zvani~nih statisti~kih podataka, onda }e to biti vi{e od 490.000 hektara... U svakom slu~aju je sigurno da }emo p{enice, uz prose~an prinos,

200.000 ili 600.000 tona p{enice zavisiti iskqu~ivo od prose~nog prinosa – „da li }e on biti 3,5 ili pet tona po hektaru”. Kona~ni rezultati prethodne `etve pokazali su da je ukupna proizvodwa p{enice bila ve}a od 2,1 miliona tona, dok ukupne doma}e potrebe za p{enicom iznose 1,6 miliona tona.

„Me ler” se {i ri u Zre wa ni nu U Zrewaninu }e danas sve~ano biti otvoren novi pogon nema~ke kompanije „Meler protektiv sistem”. „Meler protektiv sistem” je investirala 300.000 evra u pro{irewe pogona u Zrewaninu u kojem je zaposleno jo{ 50 radni-

ka, pored postoje}ih 230, saop{teno je iz te kompanije. U izgradwu i opremawe fabrike za proizvodwu specijalne za{titne i radne ode}e u Industrijskoj zoni „Bagqa{„, nema~ka firma je do sada ulo`ila oko tri miliona evra.

Vla ho vi} pr vi eko no mi sta Sr bi je Savez ekonomista Srbije (SES) je na izbornoj skup{tini za svog novog predsednika izabrao Alek san dra Vla ho vi }a, predsednika Ekonomskog instituta. Do sada je tu funkciju obavqao ekonomista Dra gan \u ri ~in. Izabrani su i novi ~lanovi Predsedni{tva SES-a: Ve sna Ar si}, Ju rij Ba jec, Rat ko Ba no vi}, Je le na Bi ro vqev, Vo jin Bje li ca, Aleksandar Vlahovi}, Zo ran Voj no vi}, Vla di mir Vu~ ko vi}, Ivan Vu ja ~i} i Du {an Vu jo vi}, Sto jan Da bi}, Dan ko \u ni}, Dra gan \u ri ~in, Dra gi wa \u ri} i Edvard Ja ko pin, saop{tio je SES. Tako|e su izabrani Ko sta Jo si fi dis, Sve tla na Ki si}, Mi ro qub La bus, Dra gan Lon ~ar, De jan Ma li ni}, Bo ris Ma ro vi}, Oli ve ra Ma ti}, Bran ko Me do je vi}, Go ran Pet ko vi},

Bla go je Pa u no vi}, Go ran Pi ti}, Dra gi ja na Ra do wi}-Pe tro vi}, Jo van Ran ko vi}, Goj ko Ri ka lo vi}, Ne boj {a Sa vi}, To pli ca Spa so je vi} i Qi qa na Stan ko vi}. Za ~lanove predsedni{tva SES-a su izabrani i Ni ko la Ste va no vi}, Bo ban Sto ja no vi}, Ana Tr bo vi}, Slav ko Ca ri}, Da ni jel Cvje ti }a nin, Vi da Uze lac, Vla di mir ^u pi} i Dra gan [a gov no vi}. Sa gla sno Sta tu tu i pro gramskoj opredeqenosti, delatnost SES-a u narednom periodu }e se odvijati kroz nau~ no-stru~ nu ak tiv nost, pu bli ci sti~ ku ak tiv nost, rad Komisije asocijacije akcionarskih preduze}a Srbije i Udru`ewa korporativnih direktora Srbije, kao i rad s dru{tvima ekonomista i kolektivnim ~lanovima, navedeno je u saop{tewu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

99,1560

101,1796

103,5067

98,8525

Australija

dolar

75,8363

77,3840

79,1638

75,6042

Kanada

dolar

73,6782

75,1818

76,9110

73,4526

Danska

kruna

13,3369

13,6091

13,9221

13,2961

Norve{ka

kruna

12,7080

13,9673

13,2655

12,6691

[vedska

kruna

10,9243

11,1472

11,4036

10,8908

[vajcarska

franak

81,0164

82,6698

84,5712

80,7684

V. Britanija

funta

118,1554

120,5667

123,3397

117,7937

SAD

dolar

76,0865

77,6393

79,4250

75,8536

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 12. 2011. godine

Mo bil ni te le fo ni is kqu ~i li 50.000 fik snih Mobilni telefoni, koji su do pre samo deceniju za mnoge bili nedostupni – zbog cene aparata i kvaliteta usluge, kao i infrastrukutre koja ovu vrstu komunikacije prati – sad su do te mere zavladali Srbijom da, po svemu sude}i, pruizmaju primat u telefoniji. Tako je Srbija, za desetak godina, pre{la put od zemqe u kojoj se na fiksni broj ~ekalo godinama do zemqe u kojoj je mobilna komunikacija potisnula stabilnu, a fiksni telefoni, prakti~no, prestali da budu poteba. Budu}i da je to trend i u Evropi, eto Srbije me|u razvijenim zemqama. Broj onih koji otkazuju fiksne linije nije veliki jer, kako su za „Dnevnik” izjavili u Telekomu „Srbija”, za proteklu godinu telefonsku pretplatu otkazalo je oko 1,5 odsto ukupnog broja korisnika. Me|utim, kada se to prevede na jezik brojki, od ukupno oko tri miliona korisnika u Srbiji, sada je oko 50.000 fiksnih telefonskih linija mawe nego lane. Iako, najverovatnije, ima mnogo razloga za otkazivawe fiksnih linija, slobodno se mo`e re}i da male plate gra|ana Srbije nisu me|u najva`nijim. Pre bi se moglo re}i da je razlog u tome {to posedovawe mobilnog telefona omogu}ava da se na daqinu razgovara s bilo kojeg mesta, da je uspostavqawe veze lako, ali i {to se uz moderne mobilne telefone mo`e jednostavno pristupiti internetu,

obavqati niz poslova, a ne biti na konkrentonm mestu, recimo, u kancelariji. Treba re}i da je „dobijawe” fiksne linije 5.900 dinara, koliko je ponuda Telekoma „Srbija„. Ovaj izdatak se mo`e platiti u vi{e mese~nih

Uz to, sasvim sigurno je da gra|ani na{e zemqe prosto vole mobilne telefone i da mnogi imaju vi{e aparata i korisnici su vi{e mre`a. Tome doprinosi i to {to su mobilni telefo ni po stali do stup ni,

Vi {e uslu ge ~u va pret plat ni ke U Telekomu „Srbija” isti~u da korisnicima nude razne pogodnosti u fiksnoj telefoniji zbog kojih otkazivawe fiksnih telefonskih linija nije zna~ajno. Tako su u ponudi objediwavawe usluge fiksne i mobilne telefonije te interneta i televizije, umre`avawe mobilnih i fiksnih brojeva po najpovoqnijim cenama... rata, {to jeste olak{ica, ali je i oko 60 evra. Kada linija „stigne”, mese~na pretplata je oko 500 dinara, {to je mnogima mese~ni izadatak za mobilni telefon. Pa onda, po{to fiksni telefon sve mawe koriste, otkazuju fiksnu liniju.

ili bar dostupniji nego nekoliko godina ranije, jer se aparat mo`e kupiti i za 30 evra. Zato je sve ~e{}e de{ava da su „mobilna” i deca od svega nekoliko godina, ali i najstariji gra|ani Srbije, koji su, kada su se mobilni telefoni pojavili,

beàli od tada{weg ~uda tehnike. Posebna pri~a su korisnici koji su spremni da mobilni telefon plate i vi{e stotina evra – jer je za nekog to pitawe prestià pa je najskupqi i najboqi, a ima ih i koji telefon „uklapaju„ s ode}om. Izvesno je da }e, bez obzira na to {to }e moderna tehnologija, sigurno je, i daqe napredovati, i mobilni telefoni, koji ve} odavno nisu samo to ve} mnogo vi{e, biti sve boqi i s vi{e funkcija i definitiv no po sta ti do mi nant ni u svetu komunikacija, fiksna telefonija biti potisnuta, ali ne i sasvim uga{ena. Iako se te{ko mogu porediti, sli~no se de{ava s kwigom i internetom – predvi|awe da se kwige ne}e {tampati jer se mogu ~itati na ekranu ku}nog ra~unara, sre}om se nije obistinilo pa }e biti i onih koji }e sa~uvati fiksni telefon. Sve dok oni koji }e biti na trì{tu telefonskih komunikacija ne donesu odluku da ukinu tu vrstu usluge. Uz niz prednosti, koje bez sumwe moblini telefon i moderna tehnologija nude, upotreba mobilnih telefona dovela je i do toga da je sve mawe onih koji znaju broj telefona ~lanova svoje porodice, a ve} o drugima ne treba ni govoriti. Postajemo zaboravni i ne moramo da mislimo jer sve je u mobilnom na dodir prsta. D. Mla |e no vi}

O@I VEO PRO MET NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Sta ra de vi zna {ted wa „za pa li la” Ber zu Izuzetno visok obim prometa obele`io je proteklu trgova~ku sedmicu, ali se najve}i deo realizacije odnosio na obveznice stare devizne {tedwe i nelikvidne hartije. Ukupna realizacija iznosila je 13,4 miliona evra, {to je vi{e od zbirnog prometa ostvarenog u posled-

wih mesec dana. Ipak, na tr`i{tu najlikvidnijih akcija nije bilo previ{e promena, odnosno nastavqen je lagani trend pada najpoznatijih doma}ih akcija uz nevelike promete. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, izgubio je na vrednosti 3,5 odsto, spustiv{i se na nivo od

487,8 poena. Ova korpa najlikvidnijih akcija doma}eg trì{ta od po~etka godine beleì negativan prinos od 25,2 procenta. Najprometnija akcija na trì{tu bio je beogradska maloprodaja „Pekabeta„ koja se, uz realizaciju ve}u od tri odsto akcija, domogla nivoa od 8.500 dinara. O~ito je re~ o kona~noj konsolidaciji vlasni{tva belgijskog „Deleza„ koji je nakon

preuzimawe po 7.220 dinara stigao i do 92 procenta vlasni{tva. Od ostalih hartija iz realnog sektora, veliki promet od 90,5 miliona dinara zabeleìo je „Imlek”, a najve}i deo realizacije je ostvaren na nivou od 2.264 dinara. Ovo je jedna retkih hartija na doma}em trì{tu koje beleè plus od po~etka godine, pre svega usled obelodawene namere wenog ve}inskog vlasni-

Ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je za be le `i le su ne ga tiv nu ko rek ci ju od 2,7 od sto, spu {ta ju }i se to kom ne de qe i na psi ho lo {ku gra ni cu od 600 di na ra ove velike transakcije objavio i nameru za preuzimawe preostala 4,4 odsto akcija koje nisu pod wegovom kontrolom. Kontrolni paket akcija u „Pekabeti„ „Delez” je stekao kupovinom „Maksi grupe„, dok je u avgustu teku}e godine putem ponude za

ka da do kraja naredne godine proda sve pozicije u Srbiji, me|u wima i „Imlek„. Akcije Naftne industrije Srbije zabele`ile su negativnu korekciju od 2,7 odsto, spu{taju}i se tokom nedeqe i na psiholo{ku granicu od 600 dinara.

ISTRA@IVAWE KPMG-a

Po re zi ni su pre vi so ki? Sr bi ja je i da qe u gru pi ze ma qa s re la tiv no ni `om sto pom opo re zi va wa – od 11 do 20 od sto, po ka za lo je is tra `i va we me |u na rod ne re vi zor ske ku }e KPMG in ter na ci o nal. Ka ko se na vo di u sa op {te wu KPMG-a, Sr bi ja je u gru pi ze -

ma qa u ko joj su ê {ka, Ru mu ni ja, Ru si ja, Slo va~ ka i Ukra ji na. – U su s ed s tvu ni ` u sto p u opo re zi va wa ima Bu gar ska (de set od sto), dok je po re ska sto pa u Hr vat skoj vi {a – do 40 od sto – na veo je Igor Lon ~a re vi} iz po re skog ode qe wa kan ce la ri je KPMG-a u Be o gra du. Is tra ì va wem je utvr |e no da ove go di ne ma we od 15 od sto od 96 ze ma qa ob u hva }e nih is tra ì va wem iz me ni lo opo re zi va we do hot ka gra |a na i da ni jed na ze mqa ~la ni ca G-20 ni je me wa la po re ske sto pe za naj ve }i do ho dak gra |a na. Re z ul t a t i is t ra ` i v a w a o sto pa ma po re za na do ho dak gra |a na i sto pa ma do pri no sa za so c i j al n o osi g u r a w e, ko j e spro vo di KPMG in ter na ci o nal, po ka zu ju da je ove go di ne bi lo upo la ma we iz me na sto pa po re za i do pri no sa ne go la ne.

Sku po }e nas ko {ta ti po li ti ka „i ja re i pa re”? Sr bi ja ve} go di na ma, a na ro ~i to od iz bi ja wa glo bal ne eko nom ske kri ze, ima pro blem s fi nan si ra wem tro {ko va dr à ve – pa re ko je pri ku pe po re zni ci ni su do voq ne za te po tre be. Ipak, Vla da ni je pred u ze la ni {ta: ni ti po ve }a la po re ze i ta ko na ma kla vi {e nov ca ni ti, pak, sma wi la jav ne ras ho de. O~e ku je se da }e bu xet Sr bi je za na red nu go di nu bi ti usvo jen ovih da na, i to je po no vo otvo ri lo pi ta we pro me ne ak tu el ne fi skal ne po li ti ke. Me |u tim, iako se od mi ni sta ra u ovoj vla di ~e sto mo glo ~u ti o nu `no sti ma po re ske re for me, a po go to vo o to me da mo ra mo sma wi ti ras ho de bu xe ta, ni {ta od to ga se do sa da ni je de si lo pa je te {ko o~e ki va ti i da }e se de si ti pre iz bo ra. Sa da je ~lan Fi skal nog sa ve ta Ni ko la Al ti pa mar kov na veo da bi se mo gle sni zi ti ak ci ze na ka fu a po ve }a ti na al ko hol i ci ga re te, ~i me bi se, po we go vom mi {qe wu, ras te re ti li naj si ro ma {ni ji gra |a ni, a po ve }a li pri ho di bu xe ta. Eko no mist ki wa Mi li ca Bi si} uka zu je na to da se u mno gim ze mqa ma Evrop ske uni je ak ci ze na pla }u ju i na stru ju. Ipak, dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Vuk \o ko vi} ka è da }e po re ska i ak ci zna po li ti ka bi ti te ma za – pred sto je }u Vla du Sr bi je. To kom pret hod nih go di na bi lo je ne ko li ko pred lo ga da se ma wak pa ra u bu xe tu re {i po ve -

Gro `|e iz Ne {ti na – vi no iz Pa lan ke Sta ki} ka `e da Ne {tin i Ba~ ku Pa lan ku raz dva ja Du nav, a da je ve za most, pa ne {tin sko vi no gor je od Pa lan ke ni je uda qe no vi {e od de set ki lo me ta ra. Vi no gra di su na nad mor skoj vi si ni od 180 do 230 me ta ra, sa sred wom go di {wom tem p e r a tu r om u ve ge ta ci o nom pe ri o du od 16,5 ste pe ni. Fla {i ra na vi na od

Pri ~a o vin skom tu ri zmu po ~e la je da `i vi u Ba~ koj Pa lan ci, i to ta ko {to je Vi na ri ja „Ne {tin ska vi na“ tu iz gra di la po drum, ali i sa lu za de gu sta ci ju je Srem i Ba~ ku. Vi no gra di, oko 22.000 ~o ko ta na {est hek ta ra, su u ne {tin skom ata ru, a vi no se ce di i ~u va u no vom po dru mu u Ba~ koj Pa lan ci. – Ove go di ne pro iz ve li smo oko 30.000 li ta ra iz u zet no kva li tet nog su vog be log i cr ve nog vi na sor te ita li jan ski ri zling, so vi won blank, vra nac, mu skat ham burg i ka ber ne so vi won – ka `e Sta ki}. – Pr vi put smo u Ba~ koj Pa lan ci otvo ri li sa lu za de gu sta ci ju vi na, u ko joj gru pa ma od pet do 50 go sti ju nu di mo de gu sta ci ju na {ih vi na uz oba ve zno me ze ko je pri li ~i raz li ~i tim sor ta ma.

ponedeqak19.decembar2011.

VLADA NEMA SNAGE NI DA POVE]A POREZE NI DA SMAWI JAVNU POTRO[WU

VINOGRADARI POVEZUJU SREM I BA^KU

Pri ~a o vin skom tu ri zmu po ~e la je da `i vi u Ba~ koj Pa lan ci, i to ta ko {to je vi na ri ja „Ne {tin ska vi na“ tu iz gra di la po drum, ali i sa lu za de gu sta ci ju. Ko sta Sta ki} – a we go va po ro di ca se ubra ja me |u naj sta ri je vi no gra da re i vo }a re na se ver nim ob ron ci ma Fru {ke go re kod Ne {ti na – na svo je vr stan na ~in po ve zu -

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

0,75 li ta ra pro da ju se po 300 do 400 di na ra, a u rin fu zi po li tru se pla }a od 200 do 250 di na ra. – Od 2008. go di ne pu {ten je u rad no vi po gon, a to pod ra zu me va pne u mat sku pre su, ali i naj kva li tet ni je su do ve za kon tro li sa nu fer men ta ci ju vi na – is ti ~e Sta ki}. – Za sa da ne raz mi {qam o pro {i re wu jer se ba vim i vo }ar stvom, a ako jed nog da na mo ja de ca bu du `e le la da se ba ve ovim po slom i da pro {i re vi no gra de i vi na ri ju, ne ka se i sa mi po mu ~e. M. Suyum

}a wem po re za na do da tu vred nost. Sto pa PDV-a u Sr bi ji od 18 od sto me |u ni `i ma je u Evro pi, gde se kre }e iz me |u 15 i 25 pro ce na ta. U okru `e wu, oset no vi {i PDV ima ju Hr va ti (23 od sto) i Ma |a ri (25), dok za je dan

Jed na od va ri jan ti po re ske re for me ko ja ukqu ~u je po ve }a we PDV-a je da se ono kom bi nu je sa sma we wem po re za na za ra de. Tu op ci ju je pred la ga la biv {a mi ni star ka fi nan si ja Di a na Dra gu ti no vi}, a wen ciq je,

Sto pa PDV-a u Sr bi ji od 18 od sto me |u ni `i ma je u Evro pi, gde se kre }e iz me |u 15 i 25 pro ce na ta, a u okru `e wu, oset no vi {i PDV ima ju Hr va ti (23 od sto) i Ma |a ri (25) pro cent ni poen ma we od nas ovaj po rez pla }a ju Bo san ci i Cr no gor ci. U Ve li koj Bri ta ni ji sto pa PDV-a je ne dav no po ve }a na sa 17,5 na 20 pro ce na ta, upra vo iz istih raz lo ga zbog ko jih je to i kod nas pred la ga no – da bi se vla da iz bo ri la s na ra sta ju }im bu xet skim de fi ci tom i jav nim du gom.

osim po ve }a wa bu xet skih pri ho da, da se po re skom po li ti kom sti mu li {e rad a de sti mu li {e po tro {wa. Ipak, ni to me se ni je pri stu pi lo. Eko no mi sta Bo {ko Mi ja to vi} iz Cen tra za li be ral no-de mo krat ske stu di je, pak, upo zo ra va na to da stva ri ne tre ba po sma tra ti iz ugla po re zni ka, ve}

sma wi ti ras ho de. Jer, ka ko ka è, kad dr à va ne uspe va da skre {e po tro {wu, pre o sta je sa mo pi ta we ko }e pla ti ti ceh – sta nov ni {tvo ili pri vre da. Ta ko su, ba rem na glas, raz mi {qa li i svi mi ni stri i pre mi jer ove vla de. To kom go di na, u raz go vo ri ma s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom ili van wih, svi od re da su pri ~a li da je pro blem s bu xe tom naj bo qe re {i ti sma we wem jav ne po tro {we. Is pu wa va we tog ci qa za sa da na pre du je na o pa ko: dok su sto ti ne hi qa da rad ni ka u pri vre di iz gu bi le po sao zbog kri ze, dr àv na ad mi ni str ci ja je sma we na za sve ga ne ko li ko sto ti na qu di, a ar mi ji ~i nov ni ka pla te ra stu oset no br è ne go oni ma ko ji ra de za pri vat ne kom pa ni je. Ta ko }e jav na eko no mi ja Sr bi je i u na red noj go di ni osta ti ista kao i do sa da. @e sto ko za vi sna o po pu li zmu – u stra hu da ne iz gu bi gla so ve bi ra ~a zbog po ve }a wa PDV-a ili zbog sma we wa tro {ko va ad mi ni stra ci je, Vla da }e na sta vi ti da vo di eko nom sku po li ti ku ko ja bi se mo gla na zva ti „i ja re i pa re”. Me |u tim, vaq da i ma la de ca zna ju da se ne mo è ima ti i jed no i dru go, a to ja sno po ka zu je i ~i we ni ca da nam je jav ni dug za sa mo tri go di ne po ras tao {est mi li jar di evra, od no sno da je Vla da ne do sta tak sna ge da ili po ve }a po re ze ili sma wi ras ho de „uspe {no” re {i la za du ì va wem. V. ^vorkov

BOGDAN LISOVOLIK

Sr bi ja i do go di ne na klac ka li ci Stal ni pred stav nik Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik upo zo rio je na to da jav ni dug Sr bi je mo è pro bi ti mak si mal no pred vi |e nu gra ni cu od 45 od sto vred no sti bru to do ma }eg pro iz vo da, zbog ~e ga je po treb no bla go vre me no do ne ti me re da do to ga ne do |e. – Ri zi ci po slo va wa u Sr bi ji su se po ve }a li i ako bu du na sta vqe ne fi nan sij ske ten zi je u evro zo ni, po sto ji ve li ka ve ro vat no }a da }e do }i do re vi zi je eko nom skog ra sta Sr bi je na ni è – re kao je Li so vo lik, uz pod se }a we na to da je u 2012. go di ni pla ni ran rast BDP-a od 1,5 po sto. Li so vo lik je re kao, na kon fe ren ci ji „Pri vre da Sr bi je u dru gom ta la su kri ze – iz gle di za 2012. go di nu” na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du, da Sr bi ja mo ra vi {e pa `we da usme ri na pri vat ni sek tor ko ji tre ba da bu de oko sni ca raz vo ja ze mqe u bu du }em pe ri o du. On je po no vio i da dr à va tre ba da po ve }a efi ka snost su do va, ad mi ni stra ci je... – Ka {we wa u pla }a wu pri vre de i po ve }a we bro ja ne na pla ti vih kre di ta ba na ka do dat no op te re} ju je eko nom ski raz voj u Sr bi ji – oce nio je Li so vo lik, i uka zao na to da vra }a we in fla ci je na jed no ci fren ni vo i to {to su me |u na rod na tr ì {ta ma we ner vo zna ka da je u pi ta wu Sr bi ja, vra }a op ti mi zam.

IRI@ANI ^EKAJU OBILAZNICU I ISPUWEWE OBE]ANOG

Tu nel do go di ne pro la zi kroz Fru {ku go ru? U po sled wih ne ko li ko me se ci pro blem Iri à na s „tut wa wem” vo zi la – ~ak 20.000 dnev no – kroz Glav nu uli cu je kul mi ni rao. Na i me, od ka da su zbog ra do va na ma gi stral nom pu tu M22.1 No vi Sad – In |i ja vo zi la pre u sme re na na ovaj, i ina ~e naj fre kvent ni ji srp ski put M-21 No vi Sad – Ru ma – [a bac, za Iri à ne ne ma sna, a ve o ma je te {ko i pre }i s jed ne stra ne uli ce na dru gu ili se ukqu ~i ti u sa o bra }aj iz ne ke od spo red nih uli ca. Da li }e ovaj pro blem ko na~ no bi ti re {en ili je re~ sa mo o pred iz bor nom obe }a wu, vi de }e se ka da pro | u iz b o r i, a do ta d a osta je da se ve ru je pred sed ni ku Vla de Voj vo di ne dr Bo ja nu Paj ti }u i we go voj iz ja vi: – U pr voj po lo vi ni na red ne go di ne kre nu }e iz grad wa obi la zni ce oko Iri ga i tu ne la kroz Fru {ku go ru, ko ji je deo tog pu ta. U to ku je iz ra da pro jekt ne do ku men ta ci je i tra è we in ve sti to ra, a va `no je na gla si ti da po sto ji in te re so va we stra nih in ve sti to ra za ula ga we u taj pro je kat. Od po me nu tih 20.000 vo zi la, ~ak oko 8.000 su te {ki ka mi o- ni ko ji pro la skom ovim pu tem iz be ga va ju na pla tu pu ta ri ne. Pro sta ma te ma ti ka je po ka za la: da su svi te {ki ka mi o ni ko ji su pro {li kroz Irig sa mo u pret h od n e tri go d i n e pla ti li pu ta ri nu, to bi bi lo do voq no nov ca da se iz gra di i obi la zni ca oko Iri ga i tu nel kroz Fru {ku go ru, {to je ne ko li ko mi li o na evra. – Pret h od n i put ka d a su Iri à ni blo ki ra li ovaj put 2007. go di ne po ku {a va ju }i da skre nu pa `wu na taj pro blem, sti gle su ~vr ste ga ran ci je da }e obi la zni ca vr lo br zo bi ti na pra vqe na – ka è pred sed nik iri {ke op {ti ne Vla di mir Pe tro vi}. – Ra do vi, vred ni ne kih 100 mi li o na di na ra, su i iz ve de ni – deo ze mqa nih

ra d o v a, i on d a se sta l o. Go d i n a m a smo sve do ci te {kih sa o bra }aj nih ne zgo da u ko ji ma ima iz gu b qe n ih ì v o t a, ru i ni ra ni su mno go broj ni objek ti i sta r i j e i no v i j e grad w e. Ta k o | e, sva ko dnev no po sto ji pro b lem ne b e zbed n og pre l a s ka de ce ko ja idu u {ko lu i ba ha tih vo za ~a, ko ji vo ze i ne ko li ko pu ta br è od do zvo qe nog. Pe tro vi} is ti ~e i to da po sto ji kon stan t an pri t i s ak Iri à na da se ovaj pro blem, na kon dve de c e n i j e obe } a v a wa, ko na~ no i re {i, te da je u pret hod n e dve go d i n e mno go ura |e no na plan skoj do ku men ta ci ji. Dav ne 1990. go di ne je de li mi~ no eks pro pri sa no ze mqi {te, a iz no vog pla na

je iz ba ~en vi ja dukt ko ji je sve ove go di ne, zbog svo je vred no sti, pred sta vqao ko~ ni cu na pu tu re a li za ci je ovog pro jek -

Od 1982. godine... Idej no re {e we obi la zni ce oko Iri ga i tu ne la kroz Fru {ku go ru po sto ji jo{ od 23. de cem bra 1982. go di ne kao di plom ski rad Du {a na Se kul skog na Gra |e vin skom fa kul te tu u Be o gra du. Se kul ski je 1994. go di ne oti {ao u Ju `nu Afri ku, gde je bio ukqu ~en u po slo ve Na ci o nal nog de part ma na za vo do pri vre du i {u mar stvo i ru ko vo dio je Na ci o nal nim cen trom za ak ci dent ne po ja ve. Go di ne 2004. je dok to ri rao na Uni ver zi te tu u Jo ha nes bur gu, a od 2006. go di ne ra di kao sa rad nik na Uni ver zi te tu Uje di we nih na ci ja u Bo nu, na De part ma nu za za {ti tu `i vot ne sre di ne i ak ci den tal ne po ja ve, te kao sa rad nik no vo sad skog Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. – Svoj rad sam osta vio ko le gi Bog da nu \ur |e vi }u da raz ra di eko nom ski deo jer je re~ o stu dent skom ra du i ide ji i re ~e no nam da je rad sti gao do Za vo da za ur ba ni zam Voj vo di ne. Ovaj deo pu ta je ve o ma zna ~a jan jer je to deo pra vog ko ri do ra se ver–jug, na ko jem sa o bra }aj tre ba da se od vi ja ne sme ta no, a u Sr bi ji od ide je do re a li za ci je ne mo `e da do |e ni na kon go to vo 30 go di na. Sa stru~ nog aspek ta, sve je ovo ve li ko raz o ~a re we i stru ka je ve o ma de gra di ra na, a qu di ko ji da nas pred sta vqa ju stru ku tre ba da bu du iz we iz ba ~e ni. Po tre sno je to ko li ko qu di ov de ima ju ig no ri {u }i stav pre ma sve mu {to im se do ga |a – raz o ~a ran je dr Se kul ski.

ta. Ta ko }e obi la zni ca oko Iri ga, po no vom pla nu, ume sto do sa da {wa tri ki lo me tra bi ti du ga 5,5, a tu nel kroz Fru {ku go ru 1,9 ki lo me tar, {to je 2,289 ki lo me ta ra kra }e od dav nih da na iz gra |e nog cr no gor skog tu ne la So zi na. – Fru {ka go ra je je di ni na ci o nal ni park kroz ko ji dnev no pro |e 20.000 vo zi la, i ako se na sta vi ovim tem pom, ve ro vat no da to ne }e bi ti jo{ du go. Iri `a ni se kon stant no in te re su ju za obi la zni cu, i to je ra zu mqi vo. Na kon vi {e od dve de ce ni je ne is pu we nih obe }a wa nad l e ` nih in s ti t u c i j a, sma tra mo da je ko na~ no do {lo vre me da se ovaj pro blem i re {i. Po sto ji ini ci ja ti va da se na ula zu u Irig sa o bra }aj po no vo blo ki ra, i to kao me ra upo zo re wa me {ta na, a mi kao op {tin sko ru ko vod stvo }e mo tu ini ci ja ti vu ovog pu ta po dr `a ti – na gla {a va pred sed nik Pe tro vi}. J. Anti}

ponedeqak19.decembar2011.

U BE O GRA DU, NI [U I KRA GU JEV CU TRET MA NI ZA PO ^I NIO CE NA SI QA

Za dobrobit `rtve Vra ta cen ta ra za so ci jal ni rad u Be o gra du, Ni {u i Kra gu jev cu otvo re na su za po ~i ni o ce na si qa ko ji su od lu~ ni da pro me ne svo je po na {a we, a is ku stva dru gih ze ma qa po ka zu ju da se ve }i na wih dve go di ne na kon „tret ma na” ne po na {a na sil no pre ma svo jim part ner ka ma i po ro di ci. Ciq je, ob ja {wa va ko or di na tor ka pro jek ta „Bor ba pro tiv sek su al nog i rod no za sno va nog na si qa” Je le na Se ku li}, pre sta nak na si qa, odo sno traj na pro me na na sil nog obra sca po na {a wa, a pre po ru ka je da se sa po ~i ni o ci ma ra di u gra do vi ma gde po sto ji do bra po dr {ka `r tva ma, po put si gur nih ku }a. - @r tva mo ra bi ti si gur na da bi se mo gao za po ~e ti rad sa po ~i ni o cem - pod vu kla je Se ku li} i do da la da }e tret ma ni, ko ji mo gu

po ~i ni o ci na si qa mo gu ima ti kon takt sa `r tvom, a da su tret ma ni od po seb nog zna~ ja u slu ~a je vi ma ka da `r tva `e li da osta ne u part ner skom od no su. - Ne ret ko se de {a va da `r tve bu du i biv {i part ne ri. Po ~i ni lac, ta ko |e, mo `e za po ~e ti no vu ve zu ili osno va ti no vu po ro di cu i na }i no vu `r tvu i ta ko se na si qe vr ti u krug. On je pri mer i de ci, a po sto ji ve li ki pro ce nat trans-ge ne ra cij skog pre no {e wa na si qa kao mo de la po na {a wa - na ve la je Se ku li} go vo re }i o zna ~a ju ra da sa na sil ni ci ma. Tret ma ni na me we ni wi ma bi }e, za po ~e tak, or ga ni zo va ni u Be o gra du, Ni {u i Kra gu jev cu dok, ka ko je re kla, ne bu du pri la go |e ni Sr bi ji i ov da {wim kul tu ro {ko-tra di ci o nal nim mo de li ma po na {a wa.

Po ~i ni o ce }e na tret man, ko je }e bi ti or ga ni zo van pri ode qe wi ma za brak i po ro di cu, mo }i da po {a qu cen tri za so ci jal ni rad i Tu ì la {tvo, {to je ve} prak sa u Kra gu jev cu, a ra di se i na ukqu ~i va wu po li ci je u taj pro ces tra ja ti od {est me se ci do go di nu da na, a po ne kad i du è bi ti na do bro voq noj ba zi. Fo kus je, is ta kla je, na grup nom ra du, ali }e se ka da je re~ o te {kim po vre da ma, po ku {a ju ubi stva ili ubi stvu, sek su al nom zlo sta vqa ju i si lo va wu sa po ~i ni o ci ma ra di ti in di vi du al no, ka ko ne bi po re me ti li di na mi ku gru pe. Se ku li} je pre ci zi ra la da }e ka da je re~ o grup nom ra du, sa {est, se dam po ~i ni la ca na si qa, jed nom sed mi~ no, tret man ob u hva ta ti 24 se an se, ta ko da }e sva koj od osam te ma bi ti po sve }e ne po tri. Po ~i ni o ce }e na tret man, ko je }e bi ti or ga ni zo van pri ode qe wi ma za brak i po ro di cu, mo }i da po {a qu cen tri za so ci jal ni rad i tu ì la {tvo, {to je ve} prak sa u Kra gu jev cu, a ra di se i na ukqu ~i va wu po li ci je u taj pro ces. - Is tra ì va wa su po ka za la da po ~i ni o ci naj ve }u mo ti va ci ju da idu na tret man ima ju dva, tri da na po {to se na si qe do go di i to tre ba is ko ri sti ti. To mo è da ih pro |e, da za bo ra ve, po seb no ako se è na i de ca vra te ku }i - do da la je Se ku li}. Ona je is ta kla da

- Stru~ wa ci iz cen ta ra za so ci jal ni rad u tim gra do vi ma pro {li su ta ko zva ni tre ning za tre ne re i o~e ku je se da u apri lu, ma ju 2012. akre di tu ju pro gram obu ke. Ra no je go vo ri ti o to me, ali se na da mo da bi ona mo gla da po~ ne ve} kra jem sle de }e go di ne – ka `e Se ku li}. Ona je uka za la na neo prav dan skep ti ci zam kod qu di ka da se po me nu pro gra mi za po ~i ni o ce na si qa, na vo de }i da je u ra du sa wi ma na pr vom me stu do bro bit `r tve. Pre ma we nim re ~i ma, is ku stva ze ma qa u Evro pi i dru gim de lo vi ma sve ta su raz li ~i ta, ali stu di je po ka zu ju da iz me |u 53 i 85 od sto mu {ka ra ca ko ji su pro {li tret ma ne, dve go di ne ka sni je ni su vr {i li fi zi~ ko na si qe. - To su do bri re zul ta ti - oce ni la je Se ku li}, na po me nuv {i da je pi lot pro je kat u Be o gra du, Ni {u i Kra gu jev cu po ~eo 1. de cem bra, na kon tro me se~ ne obu ke {e sna e sto ro stru~ wa ka iz cen ta ra za so ci jal ni rad pri nor ve {koj or ga ni za ci ji „Al ter na ti va na si qu”, ko ja se go di na ma una zad ba vi na si qem u po ro di ci.

Me|unarodni dan migranata Me |u na rod ni dan mi gra na ta ju ~e se obe le `a vao {i rom sve ta, a Sr bi ja ga je do ~e ka la uz zna ~aj no po ve }a we bro ja onih ko ji u woj tra `e azil na pu tu ka ze mqa ma Evrop ske uni je, a osnov ni pro blem je ne do sta tak ka pa ci te ta za wi hov sme {taj. U cen tru za azi lan te u Ba wi Ko vi qa ~i ne ma do voq no me sta, a zbog pro ble ma ko ji su ti me pro u zro ko va ni u tom tu ri sti~ kom me stu, pro te sto va li su gra |a ni ko ji de cu ne ko li ko da na ni su pu {ta li u {ko lu, a na ja vqu ju da }e to po no vo u~i ni ti ako do po ~et ka dru gog po lu go di {ta pro blem ne bu de ko na~ no re {en. Vla da Sr bi je, u me |u vre me nu, na ja vqu je otva ra we no vog cen tra za azi lan te, ali jo{ ni je sa op {te na we go va lo ka ci ja. Sr bi ja je ~e sto us put na sta ni ca mi gran ti ma sa Bli skog

is to ka na pu tu ka ne koj od ze ma qa Evrop ske uni je. U od no su na 2010. go di nu ka da je u Sr bi ji re gi stro va no pri bli `no 2.500 ile gal nih mi gra na ta, ove go di ne je ve} do sa da evi den ti ra no oko 9.500, po ka zu ju po da ci srp skog Mi ni star stva unu tra {wih po slo va. Pre ma iz ve {ta ju ko ji je UN HCR do sta vio u ju nu ove go di ne, u sve tu se da nas na la zi oko 43 mi li o na ra se qe nih li ca. U iz ve {ta ju se da qe na vo di po da tak da oko 80 od sto ovih oso ba bo ra vi u ze mqa ma „tre }eg sve ta„. Oko 28 mi li o na iz be glo je usled su ko ba, a po sto ji 850.000 tra `i la ca azi la, od ko jih je jed na pe ti na iz Ju `ne Afri ke. Oko 15.500 zah te va za azil pod ne la su de ca bez prat we ili ro di teq skog sta ra wa, naj vi {e iz So ma li je i Av ga ni sta na.

dRU[TvO

dnevnik

KO RUP CI JA U PO RO DI LI [TI MA

Poro|aj „preko veze” Or ga ni za ci je „Ro di teq” i „Maj ka hra brost” po kre nu le su kam pa wu pro tiv ko rup ci je u po ro di li {ti ma i de lo vi ma zdrav stve nog si ste ma ko ji se ba v e re p ro d uk t iv n im zdra vqem è na. Ciq kam pa we je oba ve {ta va we o to me {ta je je ko rup ci ja i ka ko je iz be }i. Pred s ta v qa j u } i kam p a w u, Bo ja na Se la ko vi} iz or ga ni za ci je „Ro di teq” ob ja sni la je da su trud ni ce u ne kim slu ~a je v i m a iz l o ` e n e otvo r e n im iz nu da ma i uce na ma jer su im zdrav s tve n e uslu g e neo d l o `ne, a è ne su zbu we ne i za pla {e ne da ne }e do bi ti od go va ra ju }u uslu gu ako ne pla te. Ko rup ci ja se, is ti ~e ona, od vi ja ta ko {to le ka ri upu }u ju trud ni ce da vo de trud no }u u pri vat nim kli ni ka ma, {to je ve o ma sku po jer zah te va broj ne ana li ze, a za tim se isti le ka ri po ja vqu ju u dr àv nim bol ni ca ma na po ro |a ju. – Tra è se te sto vi ko je ra de pri vat ne la bo ra to ri je i pa ci jent ki wa ma se da ju ce du qe s wi ho vim na zi vi ma, a te la bo ra to ri je vo de evi den ci ju o to me ko li ko im je te sto va le kar obez be dio – is ta kla je Bo ja na Se la ko vi}. – Me ha ni zmi za za {ti t u od ko r up c i j e u ovoj obla sti su kom pli ko va ni, ne e fi ka sni i op te re }e ni bi ro krat skom pro ce du rom i osim pri ja ve po li ci ji i Tu ì la {tvu, sve osta le pro ce du re za pra vo slu è za od vra }a we gra |a na od pri ja vqi va wa ko rup ci je. Osim to ga, gra |a ni su u ve li koj me ri neo ba ve {te ni o svo jim pra vi ma pa ta ko, po jed nom is tra ì va wu, vi {e od 58 od sto wih i ne zna {ta mo è da zah te va od le ka ra. Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} je na gla si la da se po sto je }i me ha ni zmi za za {ti tu pa ci je na ta ni su po ka za li kao naj sre} ni je re {e we u pre ven ci ji i bor bi pro tiv ko rup ci je i da se za to mo ra ju me wa ti. – Pre ven tiv ne ak tiv no sti, me |u ko ji ma se po seb no is ti ~e edu ka ci ja, od iz u zet nog su zna ~a ja i pred sta vqa ju ob lik pro mo ci je jav nih stan dar da. Iako je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je osno va na kao du go ro~ ni in stru ment u si stem skoj pre ven ci ji ko rup ci je, u wu se mo ra ju ukqu ~i ti svi – re kla je Zo ra na Mar ko vi}. Pro gram ski di rek tor „Tran spa ret no sti Sr bi ja” Ne ma wa Ne na di} is ta kao je da dr à va mo ra ja sno da de fi ni {e stan dar de uslu ga u svim de lo vi ma zdrav stve ne za {ti te da bi se sma wi la mo gu} nost dis kre ci o nog od lu ~i va wa le ka ra, a ti me i mo gu} nost za ko rup tiv no

pona {a we, do da ju }i da je od ukup nog bro ja qu di ko ji su ima li kon takt sa zdrav stve nim usta no va ma 13,2 od sto da lo mi to i da se taj pro ce nat go di na ma ne me wa. – Pa ci jen ti mo ra ju ima ti mo gu} nost da pri ja ve ~ak i sum wu u bi lo ka kvu ne re gu lar nost ili po vre du svo jih pra va, a po sto je }i me ha ni zmi, me |u ko ji ma se na ro ~i to is ti ~e in sti t u c i j a za { tit n i k a pa c i jen t o v ih pra v a, o~i g led n o nisu do voq no efi ka sni – is ta kao je Ne na di}. – Ni su do

– Naj ~ e { }i slu ~ a j e v i ko rup ci je u zdrav stvu ko je su nam è ne pri ja vi le i je su upra vo u ve zi s wi ho vim re pro duk tiv nim zdra vqem: sve {to se od no si na odr à va we trud no }e, na bo ra vak u po ro di li {ti ma, na post na tal nu ne gu i dru go – ob ja {wa va Dra ga na ]o ri}. – Sve se svo di na to, po wi ho vim iz ja va ma, da se mo ra zna ti „ne ko” ko zna „ne kog” jer ako to ni je obez be |e no, on da se u po ro di li {tu ne mo è o~e ki va ti mno go do brog i è na mo è bi ti osta vqe na „na ~e ka we”, a to

Pla ka ti kam pa we i u po ro di li {ti ma Gra |a ni ma }e u okvi ru kam pa we „Za zdra vqe! Za jed ni~ ki pro tiv ko rup ci je” bi ti de qen pro pa gand ni ma te ri jal, a u poro di li {ti ma }e bi ti oka ~e ni pla ka ti s oba ve {te wi ma o ko rup ci ji i na ~i nu we nog spre ~a va wa. kra ja de fi ni sa ne uslu ge, od no sno {ta ~o vek mo è o~e ki va ti za no vac ko ji iz dva ja za zdrav stve no osi gu ra we. To je po vo qan te ren za raz voj ko rup c i j e jer omo g u } a v a dis kreci o no od lu ~i va we. Za to je naj va `ni je us po sta vi ti stan dar de i pot pu no de fi ni sa ti zdrav stve ne uslu ge. Pred sed ni ca no vo sad skog udru è wa “Ro di teq” Dra ga na ]o ri} ka è za na{ list da se i è ne u Voj vo di ni à le na ko rup ci ju u po ro di li {tu, ali i u dru gim zdrav stve nim usta no va ma.

zna ~i da joj ni ko ne }e po mo }i da se {to lak {e i br `e po ro di. Dru gim re ~i ma, ni ko ne obra }a pa `wu na one ko je ne ma ju „ne kog”. Za raz li ku od wih, one ko je ga ima ju, do bi ja ju po seb nu ne gu i bri gu. Da ka ko, taj „ne ko” naj ~e {}e zna ~i da da{ no vac, od no sno da u~e stvu je{ u ko rup ci ji le ka ra. Po {to je ona jed na od ret kih `e na ko je su na kon is ku stva po sle po ro |a ja car skim re zom i po nu de le kar ke da kod we pri vat no do vo di de te na pre gled to obe lo da ni le, Dra ga na ]o -

ri} skre }e pa `wu na to da le ka ri „uda ra ju” na po ro di qe u tre nu ci ma ka da su one naj o se tqi vi je i ka da su sprem ne, ne pi ta ju }i za ce nu, da pla te sve da bi se bi obez be di le lak {i po ro |aj a de te tu da sa {to ma we pro ble ma ugle da svet. – Stra {no je {to le ka ri ko ji tra è ko rup ci ju ili ko ji upu } u j u u pri vat n e kli n i k e uop {te to ~i ne, ali je jo{ stra {ni je {to oni to ~i ne u tre nut ku ka da je è ni naj te è. Jer ona stre pi i za de te i za se be. Re }i bi lo ko me da mu je de te bo le sno – a za pra vo se ~e sto to ~i ni bez pra vog raz lo ga, {to pa ci jent ki wa ne zna – zna ~i una pred ra ~u na ti na to da je on spre man da pla ti i da ne pi ta ni ko li ko ni za {to. Ili re }i po r o di q i da na k on po r o | a j a tre ba da na sta vi da se le ~i pri vat no i pre po ru ~i ti se be ili ne kog dru gog le ka ra ta ko |e zna ~i bi ti si gu ran da }e zbog stra ha ona bi ti sprem na da pla ti i da i ne raz mi {qa ra ci o nal no za {to to ~i ni. Ni su svi le ka ri ne sa ve sni i ne tra è svi da im se sva ka uslu ga, za ko ju ina ~e pri ma ju pla tu, po seb no pla ti pre ko „ne kog”, ali dru {tvo ma lo ~i ni da se oni obe le è i da se od wih ogra di. Od wih se ne ogra |u ju ni dru gi le ka ri ko ji ~a sno i ~e sti to oba vqa ju svoj po sao, a ni pa ci jent ki we, ko je }u te i da ju no vac. La ko je oni ma ko je ima ju jer one mo gu se bi da pri u {te da se le ~e kod pri vat ni ka, ali {ta }e one è ne ko je ne ma ju no vac? Zbog to ga i is ti ~e mo da je za po ~e tak uvo |e wa re da u zdrav stvo do voq no da se pri me wu ju za ko ni ko je ima mo jer su oni do bri – za kqu ~u je Dra ga na ]o ri}. Na {a sa go vor ni ca je sa gla sna s oce nom da }e zbog usta qe nog mi {qe wa da se kod le ka ra ne mo è bez nov ca, kao i da se sva ka uslu ga, pa i sam po ro |aj mo ra po seb no pla ti ti, do pri ne ti to me da se jo{ ma we ide na pre ven tiv ne pre gle de, a sa mim tim da se kod wih od la zi ~e sto i ka da bu de ka sno. – Ako ne za u sta vi mo po ja ve ko rup ci je u zdrav stvu – a to je ste za tvo ren krug u ko jem svi u~e stvu je mo – kod le ka ra }e i}i sa mo oni ko ji ima ju nov ca. Oni, uosta lom, i sa da mo gu da idu kod pri vat ni ka i da ta mo za svoj no vac do bi ju sve {to tra è, pa i po se ban tret man. U dr àv nim zdrav stve nim usta no va ma svi bi mo ra li do bi ti istu uslu gu i bi ti tre ti ra ni na isti na ~in, a za to je po treb no da se pri me wu ju za ko ni i da svi za jed no pre ki ne mo to ga è we pa ci jen to vih pra va, ali i le kar ske za kle tve da ni ko me ne sme ju us kra ti ti po mo} – ka è Dra ga na ]o ri}. Q. Ma le {e vi}

UDRU @E WE MEX PRED STA VI LO SE I U NO VOM SA DU

No} za pam}ewe u „Amneziji” Udru è we MEX, osno va no pre ne ko li ko me se ci sa è qom da po sta ne si no nim za od li ~an pro vod i or ga ni za ci ju ra zno vr snih al ter na tiv nih kul tur nih do ga |a ja, ali i za ani ma ci ju mla dih ka ko bi se vi {e dru {tve no an ga ò va li, po sle le to {we ma ni fe sta ci je u Zre wa ni nu, na zva ne “Nasty garden”, mi nu log se pet ka pred sta vi lo i u no vo sad skom klu bu “Am ne zi ja”. Pod na zi vom “MEX showcase”, odr àn je pra vi di-xej spek takl a za mik se tom su na stu pi le zve zde do ma }eg di xe jin ga – Mar ko Na sti} i Mar ko Mi lo sa vqe vi}, ~u ve ni dvo jac ko ji je ove go di ne za tvo rio dens are nu na no vo sad skom “Eg zi tu”. Uz ove be o grad ske zve zde, MEX je u voj vo |an sku pre sto ni cu do veo i Stevea Flowera i Georga, a do ga |aj ko ji su po dr à li grad No vi Sad, Udru è we za za {ti tu ì vot ne sre di ne i ì vo ti wa “Har mo ni”, le gen dar ni MTV, JA ZAS i mno gi dru gi, u “Am ne zi ji” je oku pio oko hi qa du qu bi te qa elek tron skog zvu ka. - Se to vi Mar ka Na sti }a ve o- ma su di na mi~ ni i sva ki put se

mo gu ~u ti ne ki no vi mu zi~ ki àn ro vi. Do kaz o to me ko li ko je to do bro pri hva }e no kod pu bli ke je upra vo to {to on i Mar ko Mi lo sa vqe vi} uvek za tvo re Dens are nu na “Eg zi tu”. A, po sled wi wi hov na stup je, po oce na ma me di ja, bi lo naj bo qe za tva ra we fe sti va la do sa da – re kao je ivent me na xer MEX pro duk ci je Mar ko Po pov, ne kri ju }i za do voq stvo zbog od li~ nih re zul ta ta no vo sad skog par ti ja od pre ne ko ve ~e. Po pov pod se }a da su ma ni fe sta ci je u Zre wa ni nu i No vom Sa du, ko ji ma je pu nu me dij sku po dr {ku dao MTV, za pra vo deo {i re ak ci je udru è wa MEX ko je je, za sa mo ne ko li ko me se ci po sto ja wa, po ka za lo da }e iz ra sti u ve li ki brend. Eki pa ove or ga ni za ci je bi la je ukqu ~e na i u mno ge dru ge po zna te pro jekte, iz me |u osta log i “No} is tra ì va ~a” u No vom Sa du, iska zu ju }i vo qu da ani mi ra mla de qu de da u {to ve }em bro ju po se }u ju kul tur no – obra zov na de {a va wa. - Me |u du go ro~ nim ci qe vi ma na la zi se us po sta vqa we no ve

vr ste kul tur no – mu zi~ kih do ga |a ja ko ji ob je di wu ju vi {e umet ni~ kih aspe ka ta, kao {to je vi deo/audio ani mi ra ni do `i vqaj, ili ne sva ki da {wi per for mans u`i vo ko ji je sin hro ni zo van sa vi deo ani ma ci jom, sve tlo snim efek ti ma i od li~ nom mu zi kom ko ju pri re |u ju naj bo qi di-xe je vi sa na {ih pro sto ra. Ti me }e mo pod sti ca ti raz voj al ter na tiv ne kul tu re no vo sad ske omla -

di ne ko ja je sve za stu pqe ni ja na ovom pod ru~ ju i ko ju ka rak te ri {u od re |e ni stil obla ~e wa, vid dru è wa i so ci ja li za ci je – na po me nuo je Po pov i do dao da udru è we ima za ciq i da or ga ni zu je mla de i ukqu ~i ih u vo lon ter ske pro jek te i dru {tve no od go vor ne ak tiv no sti, a sve to za rad pod sti ca wa sve sti o kul tu ri ì vo ta i to le ran ci ji. @. Ba la ban

DO PETKA NA GRADSKOJ LINIJI DVA

Opet so lo auto bu si So lo auto bu si na grad skoj li ni ji 2 Cen tar - No vo na se qe sa o bra }a }e i ove sed mi ce, do pet ka. Na toj de o ni ci bi }e uve den jo{ je dan po la zak u {pi cu, pa }e bi ti 265 ume sto pla ni ra nih 240 po la za ka. Po la zak vi {e uve den je po sle su ge sti ja put ni ka, ko ji su to kom pro {lo ne deq ne prob ne vo `we ima li pri med be na gu `ve u vre me {pi ca.

Na ovoj li ni ji rad nim da nom su sa o bra }a la is kqu ~io zglob na vo zi la. Me |u tim, grad ski pre vo znik je pre bro ja va wem put ni ka do {ao do sa zna wa da ka pa ci te ti zglob nih auto bu sa ni su do bro is ko ri {}e ni. Ko na~ na od lu ka o to me ka ko }e sa o bra }aj na „dvoj ci” bi ti or ga ni zo van, bi }e do ne ta po sle No ve go di ne ka da u JGSP-u „No vi Sad” re zi mi ra ju pri med be i su ge sti je put ni ka. Z. D.

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i bez vo de }e da nas od 8 do 15 ~a so va bi ti `i te qi Uli ce dr Si me Mi lo {e vi }a, od Uli ce dr Ili je \u ri ~i }a do Ji ri ~i ko ve i Uli ca dr Va se Sa vi }a. Ci ster ne sa pit kom vodom bi }e po sta vqe ne ipred O[ „Jo van Po po vi}” i kod stu dent ske men ze. B. M.

Novosadska ponedeqak19.decembar2011.

Sla va Sa bor ne cr kve u Kar lov ci ma

Sla vi ne su ve se dam sa ti

Sa bor na cr kva, po sve }e na sve tom ocu Ni ko la ju u Srem skim Kar lov ci ma obe le `a va da nas hra mov nu sla vu. Sve ta ar hi je rej ska li tur gi ja , ko ju }e slu `i ti epi skop srem ski Va si li je sa kar lo va~ kim sve {ten stvom po ~i we u 9.30 sa ti. Na li tur gi ji }e pe va ti hor Epar hi je srem ske Sve ti Ni ko laj pod upar vom di ri gen ta Jo va na Pe ji }a. Z. Ml.

Kwi ga o Qu bo sla vu Ma je ru Kwi ga „Ma je ra” Pa ve la Ma tu ha bi }e pred sta vqe na su tra u 19 sa ti u Za vo du za kul tu ru voj vo |an skih Slo va ka, u We go {e voj 16. De lo je, po vo dom 60. ro |en da na is tak nu tog po zo ri {nog re di te qa Qu bo sla va Maje re, iz dao Slo va~ ki iz da va~ ki cen tar. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Be lo je cr no” Ve sne Ra du si no vi} Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬- red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬ fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „ Be lo je cr no” Ve sne Ra du si no vi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Maj stor u igri raz ot kri va wa, Ve sna Ra du si no vi}, kroz brit ke, du ho vi te i pit ke pri ~e

i ko lum ne us pe la je da, po ko zna ko ji put, svo jim ori gi nal nim i ve} pre po zna tqi vim sti lom ski ne ko pre nu sja ja i gla mu ra sa mno gih jav nih li~ no sti – da ih ogo li, ali i pre svu ~e u ono {to one za i sta je su. Na sta li u go di na ma bur nih de {a va wa, ovi tek sto vi ne sa mo da ni su iz gu bi li na svo joj ak tu el no sti, ne go se mo gu ~i ta ti kao da su na pi sa ni sa da. Za mno ge ak te re ovih pri ~a vre me, taj la ko var qi vi po sed, kao da je pot pu no sta lo. Ovaj svo je vr sni kwi `ev ni vre me plov nam na iro ni ~an, sar ka sti ~an i po le mi ~an na ~in ka zu je da se u pro te kloj de ce ni ji u Sr bi ji go to vo ni {ta zna ~aj no ni je pro me ni lo. N. R.

Iz lo `ba Mi la na @i va no vi }a Iz lo `ba „(P)osve te” Mi la na @i va no vi }a bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u ga le ri ji Sa ve za udru `e wa li kov nih umet ni ka Voj vo di ne, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. Po stav ka }e tra ja ti do 7. ja nu a ra 2012. go di ne i mo `e se po gle da ti rad nim da ni ma od 10 do 20 ~a so va i su bo tom od 9 do 13 ~a so va. G. ^.

V remeploV

Se na to ri osta li bez pla te Car ski ko me sar je 19. de cem bra 1782. do {ao u No vi Sad da na osno vu pri ja ve se na to ra Jo `e fa [tvo rec kog, ina ~e ~i zma ra, is pi ta na vod ne na pra vil no sti u ra du Ma gi stra ta. Ko me sar je od mah od ba cio tvrd wu [tvo rec kog, naj sta ri jeg ne ma~ kog pred stav ni ka, da su srp ski se na to ri ne za ko ni to za {e fa grad ske bla gaj ne po sta vi -

li Mi lan ko vi }a, od biv {i we go vog si na, jer ni je is pu wa vao uslo ve za ovo rad no me sto. Ali, ko me sar je na {ao da su ~ak 22 pri med be [tvo rec kog na rad Ma gi stra ta oprav da ne. Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku je od lu ~i lo da kao ka znu svim se na to ri ma, osim pod no si o cu pri ja ve, su spen du je jed no go di {wu pla tu. N. C.

GRAD PRVI U SRBIJI IMA NAJMODERNIJI SISTEM

Sen zo ri ma pro tiv glo da ra No vi Sad je pr vi grad u Sr bi ji i pr vi grad u re gi o nu ko ji je do bio naj mo der ni ji si stem za {ti te zdra vqa gra |a na od glo da ra, ka kav ko ri ste sa mo ne ki od naj u re |e ni jih gra do va u za pad noj Evro pi. U sa rad wi sa grad skom upra vom „Ci klo ni za ci ja“ je po ~e la sa uvo |e wem ovog RMS-a (Rats mo ni to ring si stem) ko ga ~i ne sen zor ne de ra ti za ci o ne sta ni ce sa da qin skim o~i ta va wem i od go va ra ju }i soft ver. - Za vr {a va mo te sti ra we i usko ro }e ove mo der ne de ra ti za ci o ne sta ni ce bi ti po sta vqe ne u zgra da ma i do ma }in stvi ma, ko je je na{ si stem pre po znao kao po ten ci jal na `a ri {ta glo da ra. Sva ka de ra ti za ci o na sta ni ca je opre mqe na sen zo rom i ka da glo dar u|e u wu elek tro ni ka o~i ta va ak tiv nost i be `i~ nim pu tem {a qe sig nal u na{ cen tar. Pri sti glu in for ma ci ju ob ra |u je In te gri sa ni in for ma ci o ni si stem „Ci klo ni za ci je“, ko ji po tom da je na log ope ra tiv cu za iz la zak na me sto na kom je o~i ta no pri su stvo glo da ra. Onog mo men ta ka da glo dar kro ~i u sta ni cu mi }e mo to zna ti i re a go va }e mo istog tre nut ka, ob ja {wa va Da rio A}i mo vi}, me na xer za od no -

U saradwi s gradskom upravom, „Ciklonizacija” je po~ela uvo|ewe ovog RMS-a (Rats monitoring sistem) koga ~ine senzorne deratizacione stanice s daqinskim o~itavawem, kao i odgovaraju}i softver se sa jav no {}u pred u ze }a „Ci klo ni za ci ja“. U dru goj fa zi po dat ke iz de ra ti za ci o nih sta ni ca mo }i }e da do bi ja ju i pred sed ni ci skup {ti ne sta na ra, ta ko da }e

i oni u sva kom mo men tu ima ti uvid u to da li ima glo da ra u po dru mi ma, ili na ta va ni ma wi ho vih zgra da. - „Ci klo ni za ci ja“ je to kom pro {le go di ne raz vi la i u upo -

tre bu uve la In te gri sa ni in for ma ci o ni si stem ko ji nam je omo gu }io ma pi ra we iz vo ri {ta in se ka ta i glo da ra i la ku kon tro lu uspe {no sti tret ma na. Uvo |e we sen zor skih de ra ti za ci o nih sta ni ca je pri ro dan na sta vak - ka è A}i mo vi}. Ovaj mo de ran in for ma ci o ni si stem „Ci klo ni za ci ji“ omo gu }a va pre ven tiv no i si ste mat sko de lo va we u za {ti ti zdra vqa gra |a na od glo da ra i in se ka ta. Ka ko na vo di na{ sa go vor nik, za no vi pri stup za {ti ti zdra vqa gra |a na od in se ka ta i glo da ra „Ci klo ni za ci ja“ ima pu nu po dr {ku i raz u me va we grad ske upra ve. - Za hva qu ju }i grad skoj vla sti No vi Sad je je di ni grad u Sr bi ji i ovom de lu Evro pe ko ji ima mo de ran, si stem ski i du go ro ~an od go vor na pro ble me ko je bi gra |a ni ma mo gle da stvo re in sek ti i glo da ri – ka è A}i mo vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, pri me ni no vih teh no lo gi ja ov de ni je kraj. Cen tar za is tra ì va wa i raz voj „Ci klo ni za ci je“ raz vi ja jo{ ne ko li ko mo der nih si ste ma ko ji }e ta ko |e bi ti pr vi put pri me we ni na ovim pro sto ri ma. Q. Nato{evi}

NOVOSA\ANI SVESNI VA@NOSTI RECIKLA@E

Tra è spre mi {ta za PET-am ba la ù U No vom Sa du po sto ji 770 spre mi {ta za PET-am ba la ù, a ka ko sa zna je mo u „î sto }i„, stal no im pri sti ù zah te vi za po sta vqa wem do dat nih. U pred u ze }u ka ù da je ciq da se broj spre mi {ta po ve }a ka ko bi se u ~i ta vom gra du uve lo pri mar no odva ja we ove am ba la è. - Gra |a ni su po ka za li vi so ku svest o va `no sti re ci kla è i ovaj pro je kat je us peo upra vo za hva qu ju }i wi ma i vo qi da iz osta log sme }a iz dva ja ju PET-am ba la ù - ka za la je port pa rol ka „î sto }e” Mi li ca Vla i sa vqe vi}.

- Ve li ki broj te le fon skih po zi va i mej lo va sa zah te vi ma gra |a na da spre mi {ta po sta vi mo i u wi ho voj uli ci, po ka zu je upra vo to da No vo sa |a ni ima ju svest o va `no sti ~u va wa `i vot ne sre di ne. Ob ja sni la je da se PET -am ba la `a iz spre mi {ta pre ba cu je u ka mion za od no {e we sa mo ove vr ste ot pa da, pre vo zi se na grad sku de po ni ju u po stro je we za se pa ra ci ju ot pa da, u ko jem se iz dvo je ko ri sne od ne ko -

Za sada samo u blizini zgrada Kam pa wa „Po stu pi dra sti~ no, odvo ji pla sti~ no” deo je pro jek ta uvo |e wa pri mar ne se pa ra ci je PET-am ba la `e u No vom Sa du, ko ji je za po ~et sre di nom 2009. go di ne, po sta vqa wem po seb nih PET-spre mi {ta. Iako je po tra `wa za ovim spre mi {ti ma ve li ka, svih 770, ko ja su do sa da po sta vqe na, na la ze se u de lo vi ma gra da sa ko lek tivnim ti pom sta no va wa: Li man I, II, III i IV, No va i Sta ra De te lina ra, Avi ja ci ja, kvart iz me |u Bu le va ra kra qa Pe tra Pr vog i Bu le va ra Ja {e To mi }a, Saj mi {te, Gr ba vi ca i No vo na se qe.

ri snih si ro vi na. Ka ko je na ve la, „upo tre bqe na am ba la `a na pra vqe na od PET-a je ste ot pad, ali ni je sme }e, jer je ovu am ba la `u mo gu }e pot pu no re ci kli ra ti i vra ti ti po no vo u upo tre bu”. - Od pre ra |e nog PET-a do bi ja ju se sin te ti~ ka vlak na ko ja ima ju {i ro ku pri me nu u iz ra di ode }e, te pi ha, tor bi i dru gih upo treb nih pred me ta. Re ci kli ra ni PET se ko ri sti i za do bi ja we pla sti~ ne

am ba la è, pro iz vo da za ku} nu he mi ju, ku ti ja za CD i sli~ no - na ve la je Vla i sa vqe vi} do da ju }i da ova kva am ba la à ima dve ozna ke – krug u ko jem pi {e PET ili tro u gao sa upi sa nim bro jem je dan u sre di ni. Pre ma to me, u PET spre mi {ta tre ba od la ga ti pla sti~ nu am ba la ù svih bo ja, kao {to su fla {e od mi ne ral nih vo da, so ko va, osve à va ju }ih pi }a, mle ka, jo gur ta, de ter xe na ta, {am po na, uqa, de sti lo va nih vo da i sli~ no. - Ne mo è mo ve~ no da is ko ri {}a va mo pri ro du, mo ra mo {te dqi vi je i ra zum ni je po stu pa ti sa na {im re sur si ma. Sto ga mo ra mo po no vo da upo tre bi mo ot pad, ta ko da za se be i svo ju de cu sa ~u va mo sre di nu u ko joj je zdra vo i le po ì ve ti- za kqu ~i la je Mi li ca Vla i sa vqe vi}. A. Jerini}

„KOKA -KOLA” KARAVAN

^e stit ke za bo le sne ma li {a ne “Ko ka-Ko la pra zni~ ni ka ra van”, ko ji }e od 21. de cem bra do 1. ja nu a ra obi }i osam gra do va u Sr bi ji, u na{ grad sti }i }e u pe tak, 23. de cem bra iz me |u 18 i 20 ~a so va i na la zi }e se na Tr gu slo bo de. Ove go di ne u okvi ru ka ra va na bi }e or ga ni zo va no i pri ku pqa we no vo go di {wih ~e stit ki za

de cu ko ja pra zni ke pro vo de u bol ni ca ma, a ko je }e im uru ~i ti De da Mraz. ^e stit ke, ko je na pra ve su gra |a ni, bi }e od ne te u De~ ju bol ni cu. Or ga ni za to ri ak ci je po zi va ju No vo sa |a ne da se pri kqu ~e ak ci ji i po mog nu de ci da bar na tre nu tak za bo ra ve svo je zdrav stve ne pro ble me. N. R.

c m y

ponedeqak19.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ma {a i Mi wa ra dost Pe tro vi }a Blizanci Ni ko la i Ka ta ri na - Zorice i Aleksandra Gruji}a, Lu ka i Mi haj lo - Jasmine i Nevena Savi}a, Ma {a i Mi wa - Sawe i Dejana Petrovi}a.

Devoj~ice Du wa - Aleksandre i Ilije Despotova, Ta ra - Ane i Damira Mitrovi}a, Ka ta ri na - Aurelije i Vladimira Kosanovi}a, Hu ri je - Aferdite [abanaj i Faruka Beri{e, Sa wa - Biqane i Jovice Bjelanovi}a, Ma ri na - Boìce i Branislava Kir}anskog, Ru ì ca - Bojane i Du{ana Stoj{i}a, Mi qa na - Branislave i Nikole Petrovi}a, Sa ra - Branke i Jovice Rogoàra, Xi ja - Veiju Liu i Sin Xana, An |e la - Vide i Qubi{e Filipovi}a, La ra - Gabi Patai Han|a i Gabora Han|e, Bar ba ra - Gorane Matovine Brko i Aleksandra Brke, Jo va na Daliborke Jevti} i Zlatka Vasi}a, Zo ja - Danke i Dejana Kova~a, Ni ko li na Desanke i Dragoslava Krgina, Le na Dragane i Miodraga Vasiqevi}a, Va wa - Dragane i Nemawe Panto{a, Il da Edite i Erzuma Feratija, An dri ja na @eqke i \ure Pojàka, Da ni la - Zorice i Milenka Deli|or|evi}a, Ha na Ivane i Branislava Bajkina, Ni na Ivane i Vladimira Cvetkovi}a, Du {i ca - Ivane i @eqka Krgovi}a, Do ro te ja

- Irene i Neboj{e Regodi}a, Mi li ca Jasmine i Branislava Mili~evi}a, Ga la Va si li sa - Jelene Anti} i Qubomira Medakovi}a, La ra - Jelene Zdravkovi} i Andreja Samsona, Awa - Jelene i Alena Alavawe, Mi na - Jelene i Vladimira Mr|ana, Ana sta zi ja - Jelene i Zorana Prodanovi}a, Iskra - Jelene i Milana Grbi}a, Va wa - Jelene i Milenka Drini}a, Va wa - Jelene i Petra Mandari}a, Na da - Jelene i Sa{e Garelovi}a, Jo va na - Jelene Ratkovi} i Olivera Laji}a, Sa ra - Maje i Dragana Petri}a, An |e la - Marine i Sini{e Cupa}a, Sta {a Milice i Gorana Peki}a, Mi o na - Ruìce i Bo{ka Bankovi}a, He le na - Sawe i Jevrema Radovanovi}a, Na |a - Svetlane i Ivice Stojkovi}a, Mi li ca Sla|ane i Darka De{i}a, Me li sa - Slobodanke Mitkovi} i Aleksandara Ristovskog, Iva - Sneàne i Ivana Morosiuka, Jo va na - Sneàne i Stojana Andri}a, La na - Tamare i Daniela [andorova, Ka ta ri na - Tawe i Vladimira Kla~ara. Ra do van i Sa ne la Lu ki} s ma lim De ja nom

Ven~ani Iva na No va ko vi} i Jo van Bog da no vi}, Sla |a na To mi} i Du {an Man da ri}, @eq ka \o ki} i Dar ko [u len ti}, Ta tja na Va si} i Ni ko la Kaj tez, Di na Qu ba no vi} i Alek san dar Ke le vua, Ta ma ra Vu ka di no vi} i Ni ko la Sta ni}, Iva na Sla vov i Ne ma wa ]i ri}, Mi qa na Mi li} i Mar ko Bre be ri na, Bo ja na Ag ba ba i Uro{ ^e gar, Je le na Sto i lo vi} i Bo jan Veq ko vi}, Ti ja na Stoj ko vi} i Mla den Mar ja no vi}, Dra ga na Vla {ka lin i Mi lo{ Po tre bi}, Dra gi ca Ma sti lo vi} i Dra `en Jo va no vi}, Bran ka He mon i Raj ko Po pa di}, Ve sna [i mu ni} i Dra gan Za vi {i}.

De~aci Ve dran - Elizabete i Vladimira Penavina, Ni ko la - Qiqane i Mladena Karanovi}a, Stra hi wa - Aleksandre i Gorana ]ulibrka, Pe tar - Aleksandre i Sr|ana [ar~eva, Kon stan tin - Aleksandre Nedi}-Ivani{evi} i Vladimira Ivani{evi}a, \or |e - Ane i Qubomira Mladenovi}a, Alek sa - Biqane i Aleksandra Bori}a, Alek san dar - Bojane i Dalibora Jaglice, Lu ka - Vesne i Branislava Stanisavqevi}a, Pe tar - Vesne Ko~i} Vugdelija i Ivana Ko~i}a, Vla di slav - Gorice i Nemawe Milutinova, Da ni lo - Danijele i Vidoja Lau{evi}a, Stra hi wa - Danijele i Sa{e [obota, Raj ko - Dijane i Milorada Seratli}a, Ni ko la - Dragane Golubovac i Aleksandra Komeni}a, Og wen - @eqke i Marka Kerca, Uro{ - Zore i Jovana Mari}a, Ni ko la - Zorane i Nenada Gruji}a, Mi haj lo - Ivane i Bojana Staletovi}a, Alek sa - Ivane i Darka Gegenbauera, Ma te ja - Ivane i Nenada Radivojevi}a, Lo gan - Ingrid Andra{ik i Jan Andra{ikova, Mi li vo je - Irene i Zorana Bogatinovi}a, Te o dor - Isidore i Sini{e Peji}a, Mar ko - Jasmine i Vitomira Jovanovi}a, Jo van - Jasmine Mehmedovi} i Branimira ]eki}a, Di mi tri je - Jelene i Branislava Popovi}a, An drej - Jelene i Branka A}imovi}a, Ma ne - Jelene i Daneta Cvjeti}anina, Lu ka - Jelene i Neboj{e Velemira, Vuk - Jovane Zagor~i} i Radovana Vukovi}a, Mi haj lo - Jovane i \or|a Be{lina, Vil mo{ - Klare i Vilmo{a

Varadija, Fa bian - Kristine i Roberta Kawe, Mu ha med - Lendite Stole, Ni ko la - Qiqane i Danijela Borkovi}a, Slo bo dan - Maje Belevi} Maksi} i Jevgenija Maksi}a, Ne deq ko Maje i Borisa Bulatovi}a, Pe ter - Maje i Danijela Polaka, Veq ko - Marije i Ivana Ivanovi}a, An drej - Marije i Neboj{e Sekuli} Dujina, Alek sa - Marijane i Aleksandra Buzaxina, Fi lip - Marine i Gorana Jawu{evi}a, Uro{ - Marine i Neboj{e Vulovi}a, Fi lip - Melinde Gez-Pikula i \or|a Pikule, Gli gor - Milane Keleman i Nenada Mili}evi}a, Veq ko - Milene Dragi{a Kotur i Momira Dragi{e, Mak sim - Milene i Borka Stankovi}a, Ni ko la - Milene i Danijela Aleksi}a, Lu ka - Milenke Gruba~a, Mla den Milice i Mladena Puha~a, Vla di mir - Mirjane i \ure Vasi}a, Mi lo{ - Mirjane i Sa{e Martinovi}a, Ta rik - Mirsade Salijevi}, Stra hi wa - Nade i Miroslava Miklovica, Da ni lo - Nata{e i @eqka Piqi}a, \or |e Nata{e i Jovana Majki}a, Du {an - Sawe i Jovice \eki}a, Alek sa - Sawe i Mileta Vrani}a, Mar ko - Sawe i Mirka Prolea, Mi lo{ Sawe i Miroslava Vukajlovi}a, Mi lo{ Senke i Vojislava Nedeqkovi}a, Mi ha i lo Slavice i Du{ana Oparnice, \or |e - Sla|ane i Milosava An|eli}a, Da ni lo - Suzane i Dejana Mi{kovi}a, @iv ko - Tamare i Wego{a Peri{i}a, Uro{ - Tamare i Dejana Bjelivuka, Mar ko - Tawe i Radoslava Draga{a.

Umrli Radojica \uki} (1928), Ilinka Jerkov ro|. Petri} (1928), Persa Je{i} ro|. Vrba{ki (1931), Jasminka Jovanovi} ro|. Nikoli} (1957), Slobodan Jovanovi} (1937), Stojana Aksentijevi} (1932), Danica Bjegovi} (1932), Jozefina Bajin ro|. [mit (1923), Leona Plan~ak ro|. Baran (1932), Radinka Bekvalac ro|. Staji} (1930), Marija Beker ro|. Sabo (1942), Du{an Bolta (1954), Jelica Brzak (1934), Radojka Brki} ro|. Mijatovi} (1907), Milan Bubawa (1939), Nenad Dabi} (1956), Zuzana Dir ro|. Hrubik (1920), Milica Dmitrovi} ro|. Radanovi} (1925), Stojan Drakuli} (1932), Zora @ivkovi} ro|. Pivni~ki (1920), Lazar Zgomba (1942), Danica Zovko ro|. Miji} (1935), Ilija Zori} (1957), Qubica Klaji} ro|. Kuki} (1924), Marica Komazec ro|. \ula (1959), Velimir Kosanovi} (1938), Dragan La|evi} (1942), Gordana Lazanski (1947), Radislav Lakatu{ (1933), Smiqana Lojpur ro|. Le{i} (1940), Radivoj Marinkovi} (1954), Miladinka Milutinovi} ro|. Dimitrijevi} (1944), Jo`ef Molnar (1931), Dragutin Nimrihter (1921), Tomislav Olu{ki (1955), Karoq Pinter (1947), Laslo Poqak (1929), Nedeqko Porobi} (1924), PetruMi haj lo i Ma ri ja \e ri} s ma lom Sa rom

{a Puleti} ro|. Jokovi} (1927), Radoslava Radenkovi} ro|. Mileti} (1948), Branko Savi} (1945), Branko Svrzikapa (1958), Radomir Sredi} (1957), @iva Stevanov (1956), Svetislav Stefanovi} (1939), Niko Stojanovi} (1950), Stemenko Suboti} (1953), Zoran Tati} (1964), Radojka Uzelac (1940), Marija Fabian ro|. Palik (1931), Roà Hanak ro|. Sabo (1947), Darinka û~kovi} ro|. Bosni} (1941), Qubomir [tevan~ev (1959), Diter Kurt [meuser (1948), Mara \uri~in ro|. Rankovi} (1938), Jovanka Jovanovi} ro|. Ogwenovi} (1930), Branko Gajinov (1924), Qubica Gligori} ro|. Subi} (1936), Vladimir @ivkovi} (1981), Dragoqub Kanazir (1941), Josip Klisani} (1945), Jovanka Kopowa ro|. Malinovi} (1951), Milovan Pavlovi} (1937), Ruìca Popovi} ro|. Puzi} (1932), Mara Prica (1944), Milorad Raji} (1946), Marinko Radovi} (1943), Milica Radosavqevi} ro|. ]ur~i} (1935), Marko Savi} (1947), Sretko Stankovi} (1937), Marija Fi{er ro|. Lovrenovi} (1928), Dimitrije [auli} (1943), Dragiwa Veselinovi} ro|. Arsenijevi} (1933), Danica Markovi} Cvjetkovi} ro|. Ivanko (1958).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

POSLE POLA GODINE U AD „MOTINS”

Rad ni ste ~aj po kre }e pro iz vod wu? Raz voj na ban ka Voj vo di ne kao naj ve }i po ve ri lac po kre nu la je kod Pri vred nog su da otva ra we ste ~a ja u AD „Mo tins”. Oko tri sto ti ne rad ni ka na {lo se na Tr `i {tu ra da i u za vi sno sti od go di na rad nog sta `a, pri ma }e nov ~a nu na kna du od tri me se ca do go di nu da na. - U fir mi }e bi ti uve den rad ni ili na men ski ste ~aj, te }e ~im se ime nu je ste ~aj ni uprav nik, bi ti po kre nu ta pro iz vod wa - iz ja vio je pred sed nik sin di kal ne or ga niz ci je u pred u ze }u Dra gan Va si}. To kom ste ~a ja ura di }e se plan re or ga ni za ci je pred u ze }e, re kao je Va si}, ali ni je znao da na ve de ko li ko }e za po sle nih od mah sta ti za ma {i ne.

Pred sed nik Sin di ka ta rad ni ka u me tal skom kom plek su No vog Sa da No vak Va si} ka zao je, da }e sin di kat bi ti za do vo qan ako se na po sao vra ti 250 rad ni ka. „Mo tins„ je pre stao da ra di ka da je po ~et kom ju na is kqu ~e na stru ja zbog du ga od oko 50 mi li o na di na ra. U me tal skom kom plek su gra da, ali i na {i rem pod ru~ ju va ìo je za uspe {nu fir mu, jer je vi {e od 90 od sto pro iz vod we iz vo zio na stra na tr ì {ta. Te {ko }e u po slo va wu na sta le su ka da je ve }in ski vla snik „NS Don„ oti {ao u ste ~aj, a ubr zo po tom i ban kro ti rao. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni ce pro tiv vi {e

li ca iz „NS Don„, od ko jih se wih ne ko li ko na la zi u za tvo ru. U re {a va we po nov nog po kre ta wa pro iz vod we bio je an ga `o van i Se kre ta ri jat za rad i za po {qa va we AP Voj vo di ne. Za hva qu ju }i za la ga wem te dr `av ne ad mi ni stra ci je po ~et kom no vem bra za po sle ni su do bi li po 25.000 di na ra i pa ket od de set ki lo gra ma s na mir ni ca ma i pri bo rom za hi gi je nu. Ta pot po ra je je di no {to su „Mo tin so vi„ rad ni ci pri mi li od ka da fa bri ka ne ra di. Iz ste ~aj ne ma se ili iz Fon da so li dar no sti bi }e im is pla }e ne za ra de i upla }e ni do pir no si za vre me od ka da ni su ra di li, od ju na do de cem bra. Z. Deli}

BROJ NEZAPOSLENIH U GRADU GODINAMA OKO 30.000

Bez pro iz vod we ne ma zna ~aj ni jih po maka Po sled wih ne ko li ko go di na broj ne za po sle nih u gra du kre }e se oko 30.000 hi qa da, a u vr tlo gu tran zi cij skih i svet skih kri za po ve }a wa za po sle nih na vi di ku ne ma. - Pro se~ no se me se~ no sa evi den ci je na {e fi li ja le za po sli oko 1.100 qu di, {to na go di {wem ni vou iz no si oko 13.500. Sa dru ge stra ne, stal no pri sti ù no vi ne za po sle ni i me se~ no je to od 1.400 do 1.700 qu di ili oko 16.000 go di {we - ka è di rek tor no vo sad ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we Si ni {a Nad ban di}. [ef De part ma na za evrop sku eko no mi ju i bi znis Eko nom skog fa kul te ta Ko sta Jo si fi dis ka è da se tu uo~a va ju tri kqu~ ne po ja ve - pro ces tran zi ci je, svet ska kri za ~i je po sle di ce ose ti mo i mi, te grad kao ad mi ni stra tiv ni i uni ver zi tet ski cen tar ko ji je pun mla dih qu di iz dru gih sre di na ko ji do la ze da stu di ra ju i po tom osta ju ov de, obi~ no bez po sla. - Ne po sto ji ade kvat na stra te gi ja rav no mer nog re gi o nal nog raz vo ja na ni vou dr à ve.

Pro se~ no se me se~ no za po sli oko 1.100 qu di, ili oko 13.500 go di {we. S dru ge stra ne, stal no pri sti `u no vi ne za po sle ni i me se~ no je to od 1.400 do 1.700 qu di, ili oko 16.000 na go di nu Ono {to je za bri wa va ju }e je ste da je na red na go di na ta ka da }e mo mo ra ti ura di ti po sled we re f or me na pod r u~ j u jav n og sek to ra i tu }e do }i do ot pu {ta wa rad ne sna ge, za tim nas o~e ku je i dru gi ta las kri ze ko ji }e se iz sve ta pre li ti kod

nas. Ve} zna mo da }e se to od ra zi ti na ma la i sred wa pred u ze }a i sek tor uslu ga kao {to su ka fi }i i re sto ra ni, pa }e se je dan deo po nu de mo ra ti sma wi va ti - upo zo ra va Jo si fi dis. Ipak, na{ naj ve }i pro blem, po mi {qe wu ovog stru~ wa ka,

DO KRAJA GODINE NEMA NOVIH POSLOVA U PETROVARADINU

Grad wa tro to a ra mo `da do go di ne Uli c a Ma r i n a Dr ` i } a u Pe tro va ra di nu ove go di ne ne }e do bi ti tro to ar, jer je gra |e vin ska se zo na pri kra ju i no vi pro jek ti se ne }e po kre ta ti, sa zna je mo u ZIG-u, a po vo dom pi ta wa `i te qa te uli ce Pa vla Zo ri }a. Ka ko Zo ri} ka ` e, ovoj uli c i ne d o s ta j e bez b e d an pri l az do vr t i } a „Cvr ~ ak”, ko j i se na l a z i u Pal mo ti }e voj uli ci, a na me stu gde tre ba da bu de tro to ar od se ~e ni su stu bo vi i par ki ra ju se vo zi la. Zo ri} upo zo ra -

va i na ne sa ve snost vo za ~a ko ji ne obra }a ju pa `wu na upo zo ra va ju }i trep }u }i se ma for. -Na po lo vi ni Pre ra do vi }e ve uli ce je auto bu ska sta ni ca i pe {a~ ki pre laz do vr ti }a, pa ro di te qi mo ra ju da eski vi ra ju vo za ~e ko ji se ret ko za u sta vqa ju, a ima ju }i u vi du da se ra di o po dve tra ke u oba sme r a, pro b lem pre l a s ka je jo{ ve }i - re kao je ovaj sta nov nik Pe tro va ra di na. U ZIG-u ka `u da }e se pred log pro gra ma za na red nu go di nu

na }i pred Skup {ti nom gra da, pa kad ga ona usvo ji, zna }e se {ta }e se do go di ne re a li zo va ti. U ovom pred u ze }u ka `u i da te sno sa ra |u ju sa me snim za jed ni ca ma pre ko ko jih gra |a ni mog upu ti ti pred lo ge. S dru ge stra ne, pre ma sa zna wi ma „Dnev ni ka”, i Kra ji {ka uli ca u Pe tro va ra di nu mo ra }e da sa ~e ka sle de }u go di nu ka da }e mo `da do bi ti tro to ar, uko li ko se pred log upu ti ZIG-u i usvo ji na Skup {ti ni gra da. A. J.

U AKCIJI „OSMEH NA DAR” DO 23. DECEMBRA

Sku pqa ju po mo} za ugro `e nu de cu U to ku je {e sta no vo go di {wa ak ci ja pro ku pqa wa po mo }i za naj u gro `e ni ju de cu sa te ri to ri je ~i ta ve Sr bi je „Osmeh na dar” Stu dent skog hu ma ni tar nog fon da. U okvi ru ak ci je stu den ti }e pri ku pqa ti no vo go di {we pa ke ti }e, le ko ve, me di cin ska sred stva, na stav ni ma te -

ri jal za ugro `e ne po ro di ce i in sti tu ci je ko je bri nu o si ro ma {noj de ci s in va li di te tom {i rom Sr bi je. Ak ti vi sti }e do pet ka, 23. de cem bra sva kog da na de `u ra ti na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, a od da nas, pa do kra ja ak ci je i na Po qo pri vred nom fa kul te tu.

Fond „Osmeh na dar„ je osno van u fe bru a ru 2009. go di ne na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du, kao pro du `e tak tra di ci o nal ne no vo go di {we ak ci je ko ja tra je jo{ od 2006. go di ne. Od ove go di ne po sto ji i u No vom Sa du, gde je uspe {no spro ve de no ne ko li ko hu ma ni tar nih ak ci ja. A. Va.

Tak si sti po la `u is pit

Pla nu le jef ti ne kar te za „Eg zit”

Pi sme ni deo is pi ta iz po zna va wa gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz, bi }e odr `an 10. ja nu a ra na red ne go di ne od 15.30 ~a so va u Skup {ti ni gra da No vog Sa da, u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2. Oba ve {te we u ve zi sa is pi tom u pi sme nom ob li ku, kao i for mu la ri za pod no {e we pri ja va za po la ga we na la ze se, i mo gu se pre u ze ti, na por tir ni ci u zgra di Skup {ti ne gra da. Pri ja ve za is pit pod no se se se kre ta ru Ko mi si je u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2, kan ce la ri ja br. 40, na dru gom spra tu od 13 do 14 ~a so va. B. M.

Naj po voq ni je ula zni ce za „Eg zit” po 4.490 di na ra ras pro da te su za ne ko li ko sa ti. Ku pqe no je vi{e od 6.000 ka ra ta, a sle de }a pro mo tiv na ce na ~etvo ro dnev ne ula zni ce je 6.990 di na ra, dok }e u re dov noj pro da ji bi ti 10.990 di na ra. Od 15. ja nu a ra po~i we i pro da ja ula zni ca sa po pu stom za sred wo {kol ce i stu den te, ko ji }e mo }i da ih ku pe za 5.490 di na ra. Sva ko }e ima ti pra vo da ku pi jed nu ula zni cu pu tem saj ta www.gig stix.com. Sve in for ma ci je o pro da ji i pre u zi ma wu ula zni ca za sred wo {kol ce i stu den te mo }i }e da se pro ~i ta ju na exit fest.org i gig stix.com. D. Ig.

de sio se kod re struk tu i ra wa eko no mi je, pa se la tent na ne za po sle nost ko ja je po sto ja la u ne ka da {wem si ste mu, sa da pre tvo ri la u otvo re nu. - Mo gu se na ~i ni ti ne ki po ma ci po prin ci pu grad skih jav nih ra do va, za po {qa va wa rad ne sna ge i for mi ra wa pro iz vod nih po go na ma lih i sred wih pred u ze }a. Me |u tim, grad }e uvek pa ti ti zbog ~i we ni ce da je uni ver zi tet ski cen tar, spe ci fi ~an po to me da je pun nas ~i nov ni ka na dr àv nim ja sla ma, a bez re al ne pro iz vod we te {ko je o~e ki va ti ne ke zna ~aj ni je po ma ke - za kqu ~u je Jo si fi dis. Ne sra zme ra je i u struk tu ri po nu de ra da, gde ima mo pre gr{t me na xe ra, eko no mi sta i prav ni ke i pri vre de ko ja to sve te de lat no sti ne mo è da usi sa. Ta ko da nas po sto ji sred wa kla sa sa sta vqe na od sek to ra fi na si ja, tr go vi ne, dr à ve i na ma wem ni vou od pen zi o ne ra, svi oni tro {e, a ne pro iz vo de, i ka ko ka è Jo si fi dis „do bro je bar da tro {e”. Osta li su pre pu {te ni uslo vi ma ko je nu di tr ì {te ra da. A. Latas

„Kro vo vi” pro sla vi li 25. ro |en dan Ju bi lej, ~e tvrt ve ka po sto ja wa srem sko kar lo va~ kog ~a so pi sa za kul tu ru i umet nost „Kro vo vi” obe le `en je u bi bli o te ci „Bran ko Ra di ~e vi}” u Srem skim Kar lov ci ma pro mo ci jom na ko joj je pred sta vqen i naj no vi ji dvo broj. O po ~e ci ma, zgo da ma i ne zgo da ma ko je su pra ti le na sta nak i po sto ja we ovog ~a so pi sa i ure |i va~ koj po li ti ci go vo rio je glav ni i od go vor ni ured nik @ar ko Di mi}. Na gla sio je da je re dak ci ja „Kro vo va”

od u vek oku pqa la qu de ogrom ne po kre ta~ ke ener gi je. Za hva q u j u } i „Kro vo vi ma” osno van je Kul tur n i cen tar „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o- ni ca”, re kao je Di mi}, a ~a so pis je po kre nuo i iz da va~ ku de lat nost u sklo pu tog cen tra, iz kog je do sa da iza {lo oko 200 na slo va. „Kro vo vi” do no se obi qe ra zno vr snih tek sto va i na to me }e re dak ci ja i ubu du }e da in si sti ra, re ~e no je na ovoj sve ~a no sti. Z. Ml.

OD NOVE GODINE U KARLOVCIMA

Bes plat ni sa ve ti le ka ra ^la no vi Ak ti va le ka ra Srem skih Kar lo va ca Dru {tva le ka ra Voj vo di ne od lu ~i li su da da ju do pri nos po boq {a wu zdrav stve nih uslu ga u tom me stu ta ko {to }e bes plat no oba vqa ti kon sul ta tiv ne pre gle de i da va ti sa ve te Kar lov ~a ni ma, sa op {te no je na tri bi ni Op {tin skog od bo ra SPS-a, na ko joj je bi lo re ~i o ta mo {wem Do mu zdra vqa i kva li te tu zdrav stve nih uslu ga. Pre ma re ~i ma no vo i za bra ne pred sed ni ce tog Ak ti va le ka ra prof. dr Bra ni sa ve Be li}, sva ki od osam de se tak le ka ra }e u okvi ru svo je spe ci jal no sti na red ne

go di ne pre ma ras po re du ko ji }e u ja nu a ru bi ti sa ~i wen, po ne ko li ko sa ti pro vo di ti u Kar lov ci ma i pri ma ti pa ci jen te. Ovaj vo lon ter ski rad le ka ra spe ci ja li sta, ko ji ro |e wem ili na bi lo ko ji dru gi na ~in ima ju ve ze sa Kar lov ci ma, bi, ka ko ka `e dr Be li}, tre ba lo da po~ ne u fe bru a ru i tra je to kom ~i ta ve go di ne. Za to }e bi ti ko ri {}e ne pro sto ri je Do ma zdra vqa u Kar lov ci ma, uko li ko se sa tim slo `i ru ko vod stvo te zdrav stve ne usta no ve. O svim de taqi ma, re kla je dr Be li}, sta nov ni {tvo }e bi ti na vre me oba ve {te no. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak19.decembar2011.

DNEVNIK

c m y

У ОРГАНИЗАЦИЈИ ДРУШТВА ДЕФЕКТОЛОГА БЕЧЕЈА

Божићни перформанс у Позоришту

БЕЧЕЈ: Лепа предбожићна тра- преостале четири бечејске основне Када је српски језик у питању, диција у организацији Друштва де- школе, а одазвале су се „Здравко победник у конкуренцији нижих фектолога општине Бечеј наставље- Гложански“, Петефи Шандор“ и одељења деце с посебним потребана је у суботу под кровом Градског Шаму Михаљ“. Ове године смо у ма је ученик трећег разреда ШОСО позоришта. Реч је о правом божић- раду креативине радионице имали „Братство“ Бошко Ђорђевић, а у ном перформансу у три категорији виших разредела. У првом је на сцеда најбоља је Есмералда ни „Златан Дорић“ веПожар из шестог разрероучитељ Андреј Нода исте школе. У конкуваковић прочитао ренцији осталих бечејтекст из Пролога Власких школа прво место дике Николаја Велимикод млађих поделили су ровића, затим је плесна ученици четвртог разрегрупа ОШ „Здравко да ОШ „Здравко ГложанГложански“ показала ки“ Нестор Михајлодео свог репертоара, а вић и Алекса Црвени, а онда су деца рецитовакод старијих епитет најла божићне песме. бољих освојиле су учеДруги део одржан је у нице исте школе Ана Плесној сали, где су Еремин из шестог и Таучесници ликовне рамара Радовић из петог дионице бојили гипсаразреда. У конкуренцији рецине рељефе с божићним Деца су се посебно радовала учешћу у ликовној радионици мотивима. Најзад, у трећем делу су свесрдну помоћ волонтера Канце- товања на мађарском језику деце с уручене захвалнице свим учесници- ларије за младе општине Бечеј - ре- посебним потребана код млађих најма и награде најуспешнијима у ре- кла је председник Друштва дефек- бољи је био ученик четвртог разреда цитовању. толога општине Бечеј Елвира Рај- из Аде Андреј Апци, а код старијих мала матуранткиња Жужана Берта. - Ово је четврта година како орга- шли-Токош. низујемо такмичење по имену „БоТакмичење рецитатора окупило Код млађих у конкуренцији бечејжићне рецитације“. Гро учесника су је тридесетак ученика, који су кази- ских школа победила је ученица тредеца с посебним потребама бечејске вали божићне песмице на српском и ћег разреда ОШ „Петефи Шандор“ из ШОСО „Братство“, али смо има- мађарском језику. Жири је одвојено Барбара Чепела, а код старијих прли и госте из специјалних одељења оцењивао наступе ученика нижих и во место освојили су ученици петог основних школа „Чех Карољ“ у Ади виших разреда деце с посебним по- разреда ОШ „Шаму Михаљ“ Карољ и „Милоје Чиплић“ у Новом Бечеју. требама и из осталих школа. Ево Лакатош и Корнел Нађ. В. Јанков Позвали смо у госте и рецитаторе имена победника по категоријама.

Изложба у матичном дому

БЕЧЕЈ: Ликовна секција „Дуга“ и секција за ручни рад „Сендреи Јулиа“ при Мађарском културном друштву „Петефи Шандор“ организовали су минулог викенда традиционалну Божићну изложбу у матичном дому. Двадесетак жена изложило је педесетак ручних радова на столовима, а 22 ликовна ствараоца на зиду представило је укупно 54 рада. Да би читав скуп имао свечарски карактер, МКД „Петефи Шандор“ приредио је скроман програм, па је било рецитације и певања божићних песама, али и плесног наступа. Потпредседник МКД „Петефи Шандор“ Едвин Ференц пригодном беседом захвалио се учесницима на експонатима и, пре него што је отворио изложбу, изразио задовољство што чланови Друштва својим стваралаштвом чувају и стварају традицију за будуће нараштаје. В. Јанков

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (12.50), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (10.50), „Sumrak saga: praskozorje” (17.45, 20.05), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12, 12.45, 13.50, 15.40, 16, 16.30, 18.20), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Ku}a snova” (22.20), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (11.15, 12.50, 14.40, 16.20, 18.10)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istorijuA Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

TELEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Zora Pere @ivkovi} (1920) u 9.45 sati, Vlado Mitra Crn~evi} (1931) u 10.30, Verona Tobija{a Todosijevi} (1926) u 11.15, Milica Qubomira Ivkov (1932) u 12, Gordana Milo{a Ne{i} (1942) u 12.45, Mirko Bo`e Bosni} (1941) u 13.30, Petar \ura Zori} (1952) u 14.15 i Karlo I{tvana Ar|elu{ (1926) u 15 sati.

Божићна изложба у дому МКД „Петефи Шандор”

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

СПОРАЗУМ О САРАДЊИ НА ПАРТНЕРСКОМ ПРОЈЕКТУ

На путу заштите културног наслеђа

За „Јунаковић” стиже 80 одсто новца

НОВАЦ ОД ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ

Соларни колектори за пет бања АПАТИН: Секретаријат АП Војводине за енергетику издвојио је 14,3 милиона динара специјалним болницама за продужену рехабилитацију, за пројекте коришћења соларне енергије, а средства је добило пет установа у Војводини и то Специјална болница за рехабилитацију „Јунаковић“, „Русанда“ у Меленцима, Бања Кањижа, „Термал“ Врдник и Специјална болница за неуролошка обољења и посттрауматска стања „Др Боривоје Гњатић“ у Старом Сланкамену. -Бања „Јунаковић“ добила је 2,7 милиона динара, што је 80 одсто вредности инвестиције, док преосталих двадесет процената морамо ми

уложити. За нас је то веома значајна инвестиција, јер ћемо, њеном реализацијом, у великој мери смањити трошкове енергената за загревање санитарне воде, односно, топле воде која је потребна у вешерају и кухињи.Чим средства буду пребачена, а то очекујемо ових дана, расписаћемо тендер и по избору извођача, започети радове, јер имамо готове пројекте - рекао је руководилац бање „Јунаковић“ Драгомир Обрадовић. Средства која су добијена од Покрајинског секретаријата за енергетику треба да се утроше до октобра наредне године. Ј. П.

ОКРУГЛИ СТО У ПЕЋИНЦИМА

Нова агенда за будућу владу ПЕЋИНЦИ: У Пећинцима је у организацији Сталне конференције градова и општина (СКГО) и Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), а уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) одржан округли сто са темом „Визија 2016 – нова агенда за будућу Владу: шта треба урадити за српску економију током мандата нове Владе“. Учесници су били покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, представници локалне самоуправе у Пећинцима, најугледнији привредници, стручњаци и функционери политичких странака, а циљ је био да се кроз дијалог релевантних саговорника дође до пакета мера за јачање економије, које је потребно предузети у најкраћем року након наредних избора. -Сврха оваквих састанака је да се управо од привредника и представника локалних самоуправа чује шта је то што је до сада добро урађено, а шта је то што би требало исправити у наредном периоду. У различитим срединама најчешћи захтев привредника је да се поједноставе процедуре и скрати време за добијање документације потребне за рад предузећа – казао је генерални секретар Сталне

конференције градова и општина Ђорђе Станичић. Секретар Васин је истакао да би неуспеле приватизације и предузећа на ивици пропасти могле да се претворе у предност. -Предност ћемо добити тако што ћемо предузећа која су на располагању због пропале приватизације, предузећа којима држава располаже по основу одузете имовине и предузећа у којима је у току реструктурирање, претворити управљањем од стране државе у привредне субјекте, који више никада неће доћи у позицију да буду уништени и да људи остану без посла. У томе нам значајна помоћ може бити постојање Развојне банке Војводине – рекао је Васин. Председник пећиначког парламента Живко Марковић нагласио је да округли сто није случајно одржан у Пећинцима, подсећајући да је ова општина позната по привлачењу инвеститора, те да се као основни проблем јавио рад на црно и појединости из домена рада инспекцијских служби, те да би држава у склопу децентрализације део ингеренција када су инспекцијске службе у питању, требала да пренесе на локалне самоуправе. Ј. Антић

Базар за пазар

ЗРЕЊАНИН: Продајна изложба рукотворина “Базар за пазар” одржана је у суботу, у зрењанинском Позоришном клубу “Зелено звоно”. У периоду од 10 до 20 часова, посетиоци су могли да виде и

купе радове младих рукотвораца из Зрењанина, Новог Сада и других градова Војводине. Технике ових излагача су разноврсне: декупаж, израда накита од полимерне глине, накит од кристала, драгог камења и филца, ручно рађена козметика, хеклани комади одеће… “Базар за Пазар” су организовале Тијана Мишков и Соња Антонић, у сарадњи са “Зеленим звоном”, и уз подршку “Ејвон козметике”. Ж. Б.

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Народна библиотека Бечеј, локалне самоуправе из мађарских градова Домасека и Морахалома, те ТАКТ из Темерина потписали су ових дана у тек реконструисаном здању библиотечког огранка у Бачком Петровом Селу, Споразум о међусобној сарадњи на реализацији пројекта „Пут заштите културног наслеђа”. Исти партнери за минулих годину дана успешно су учествовали у пројекту МО-До-БЕ-ТЕ Роуте, који је финансирала ЕУ у склопу ИПА прекограничног програма Србија - Мађарска. - Основни интереси потписивача Споразума је да се прекогранична сарадња ојача у области културе и туризма, да се у то укључи што више

Садашњи изглед реконструисане библиотеке

културних установа, да се анализирају постојећи ресурси и да се оствари

суштински дијалог и функционално партнерство међу организацијама и

учесницима пројекта „Пут заштите културног наслеђа - рекла је в.д. директорка Народне библиотеке Бечеј Ержебет Кинка. Циљна група овог пројекта су невладине организације, туристичке агенције, културне институције и заинтересовани појединци. Директор овдашње ОШ „Шаму Михаљ” Ференц Беретка мултимедијалном презентацијом „Бачко Петрово Село некад и сад” представио је гостима највеће потиско село, а онда су и гости приказали шта је у оквиру поменутог пројекта урађено у њиховим срединама. Тако је мото из времена реализације поменутог пројекта „Добри суседи заједно стварају будућност” не само потврђен, већ остао актуелан. В. Ј.

ЗАХТЕВ СЕДАМ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА У СЕНТИ

Хоће паре из општинске касе

СЕНТА: Свих седам месних заједница са подручја сенћанске општине упутилио је захтев да им се за реализацију сопствених комуналних инвестиција издвоји пет процената од укупног општинског буџета за 2012. годину. Удовољавање овом захетву представници месних заједница очекују да им се не умање досадашња средства од по 700.000 по свакој месној заједници која користе за њихово функционисање и зараде запослених. Председница општине Анико Ширкова каже да је нацрт буџета у изради и да предстоји његово разматрање на седници Општинског већа, тако да није била у могућности да каже хоће ли се удовољити захтеву месних заједница. На заједничком састанку представника три градске месне заједнице Сенте и сеоских из Горњег Брега, Богараша, Торњоша и Кевија који је био посвећен њиховом функционисању у условима непостојања сопствених буџетских средстава за реализацију комуналних инвестиција, закључено је да све месне заједнице затраже свој део колача из општинске касе, који сматрају да треба да буде пет одсто од укупног буџета за идућу годину. - Предлажемо да се та средства распореде тако што би се 49 посто

овог износа намењених комуналним пројектима равномерно распоредило свим месним заједницама независно од величине, а 51 посто би се распоредио за исте намене према броју становника појединих месних заједница - појашњава захтев Андраш Кошицки из МЗ Центар-Топарт у Сенти. Он напомиње да сви предствници месних заједница сматрају да су у протеклом периоду успешно реализовали инфраструктурне развојне програме из средстава месног самодоприноса и доказали да су способни да самостално изналазе најбоља решења за своје средине. - Месни самодопринос истиче 31. марта идуће године, па месне заједнице остају без средстава за наставак реализације важних пројеката са којима се обезбеђује инфраструктурални и комунални развој своје средине. Закон и економска ситуација становништва знатно ће отежати поновно увођење месних самодоприноса и због тога је неопходно да се месним заједницама из општинског буџета обезбеди стални извор прихода и тиме допринесе равномерном инфрастриуктуралном развоју целе општине - сматра Марија Рац Сабо из сенћанске градске МЗ Кертек.

Радио Суботица у хуманој акцији СУБОТИЦА: Радио Суботица, у сарадњи са Центром за социјални рад, организовала је хуманитарну акцију, у којој ће 150 деце до 15 година, добити новогодишње пакетиће. Акција носи назив “Пакетић радости”, а реализована је поводом 43 године рада и постајања Радио Суботице. Сакупљено је од разних донатора 246.700 динара, тако да ће један пакетић коштати 1.650 динара. Директор Центра за социјални рад Милутин Блажић истакао је да се не ради само о суботичкој деци, која су из разних разлога остала без родитељског старања, већ и о деци из других градова која су смештена у око 140 хранитељских породица у Суботици. Подела новогодишњих пакетића за децу из хранитељских породица, биће упрличена 27. децембра у 12 часова, на приредби са Деда Мразом у Дечјем позоришту. С. И.

Сертификати за седам књиговођа кроз програме разних обука прошло 40 незапослених - рекао је директор филијале НСЗ Златко Панић. Наредне године је у плану да се реализује још неколико програма за запошљавање, као и за обуку незапослених лица. Од 2009. године разне обуке је прошло преко 170 незапослених суграђана. С. И.

Панонски потпури у „Колевци” СУБОТИЦА: У Дому за децу ометену у развоју “Колевка” у Суботици сутра ће бити премијерно представљено двоструко ЦД издање “Панонски потпури”. На цедеу се налазе песме Ђор ђа Ба ла ше ви ћа, Звон ка Бог да на, Злат ка Ри ба ри ћа и Ба не та Кр сти ћа, а издавач је новосадска кућа “Војводина Мјузик”.Реч је о хуманитарном пројекту за помоћ деци са посебним потребама у Србији, Хрватској и околини. Сав прикупљен новац биће дат у хуманитарне сврхе. С. И.

Прва изложба Едите Зеребељи-Тењи НОВИ БЕЧЕЈ: У Галерији Народне библиотеке у Нови Бечеј, отворена је прва самостална изложба слика Едите Зеребељи – Тењи из Новог Бечеја. Изложбу под називом „Мој

Фото: М. Митровић

Слично су размишљања и челника месних заједница Ласла Флеиса из Горњег Брега и Акоша Молнара из Кевија. Напомињу да су као представници месних заједница добили поверење на директним, већинским изборима, те да су способни да одговорно преузимају, не само права, већ и одговорност за трошење буџетских средстава на најцелисходнији и најпотребнији начин.

- Договорили смо се да је неопходно покренути акцију за поновно увођење месног самодоприноса, јер је потврђено да он представља значајан потенцијал за стабилан и константан развој микро средине. Због тога у томе тражимо и учешће општинског буџета како би их убедили да је поред помоћи шире заједнице, неопходно и сопствено учешће у развоју средина у којима живе - рекао је Кошицки. М. Митровић

СЕДМИ РОЂЕНДАН ИНТЕРНЕТ-ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ НОВОГ МИЛОШЕВА

VESTI

СУБОТИЦА: Полазнице које су се обучавале за књиговође добиле су сертификате. Обука за књиговодствене услуге је трајала четири месеца и након ње је седам полазница у Суботици полагало завршни испит. - Реч је о само једној обуци у низу која је реализована ове године. Имали смо укупно 19 програма у оквиру којих је запослено 980 лица, док је

Градска кућа у Сенти - месне заједнице хоће део буџетског колача

бели лабуде“, отворио је сликар из Новог Бечеја Тибор Нађ. Поставка садржи двадесетак слика, рађених у техници акварела, а трајаће две недеље. М. К.

Сајт с 1.300.000 посета НОВО МИЛОШЕВО: Сајт Новог Милошева јуче је обележио седму годишњицу постојања. Интернетпрезентацију највећег села у новобечејској општини 18. децембра 2004. године покренуо је Драган Белић. - За протеклих седам година много тога се догодило - истиче Белић. Мењали смо изглед, сервере, чак нас

Драган Белић у свом студију

је и с једног од њих комплетно убрисао бивши секретар Месне заједнице, па смо кренули из почетка, ал‘ с друге адресе”, па многи дуго нису могли да нас наново пронађу. Једино што није мењано је приказано на слику и то текст, с рефреном рецитације песника Емила Радновића, који је, на жалост, умро ове године. Белић с поносом истиче да је ово један од ретких сеоских сајтова, који су преживили толико година, уз свакодневно ажурирање садржаја. Наиме, на сајту се сваког дана, појави нова фотографија и уз њу пригодан текст кои Белић пише језиком каквим говоре стари Новомилошевчани. Аутор на овај начин жели да од заборава сачува трад-

иционални, стари говор каквим у овом селу говоре стари паори. За он који не знају шта нека давнашња реч данас звачи, Белић је направио посебну рубрику „речник”, где је непознате речи превео на данашње значење. Уз фотографију („слику”) дана, на сајту се налази и мапа села, као и надимци Новомилошевчана и архива по месецима и годинама. За протеклих седам година сајт Новог Милошева је имао 1.300.000 посета. Ова импозантна бројка достигнута је 7. децембра тачно у 18:29:57 часова, приликом посете „НМ слике дана” од 14. новембра 2008. под насловом „Краве још увек идеду на испашу”. Посета је „учињена” из Београда. Осим из Новог Милошева, Новог Бечеја, Кикинде, Новог Сада, Београда... посетиоци сајта су готово са свих континената. М. Б.

ponedeqak19.decembar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

ВРШЊАЧКА ЕДУКАЦИЈА ОД ВРТИЋА ДО СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Превентивно против трговине људима Признања најхуманијима

ПРИЗНАЊА СОМБОРСКИМ ДАВАОЦИМА КРВИ

Хуманост бележе с три цифре

СОМБОР: Да Сомборцима не мањка осећаја хуманости, можда најбоље доказује велики број добровољних давалаца крви у самом граду и његовим селима, па је овај град и његова регионална болница “Др Радивој Симоновић” једни су од ретких у Србији који готово никада нису дошли у ситуацију да “огласе узбуну” када су у питању залихе животодарне течности. Управо због тога овдашњи Црвени Крст сваке године, па и ове, покушава да се колико-толико одужи најхуманијима, приреди макар скромну свечаност и укаже на несебичне хероја наших дана. Тако су у свечаној сали Скупштине Града, Жупанији, уручена признања добровољним даваоцима крви који су током ове године остварили 35, 50, 75,100. давање крви, али и оне чија се хуманист одавно бележи троцифреним бројем давања крви. Племените суграђане поздравили су члан сомборског Градског већа Лазар Рачић, начелница Службе за трансфузију др Марија Гутовић и секретар градске организације Црвеног крста Гордана Савин. Чак осам суграђана дало је крв више од сто пута, па су на

тој листи Александар Цвејин (108), Иван Каић (113), Цветан Јовановић (116), Светислав Голи (117), Десимир Мишић (118), Митар Милетић (124), Никола Богојевић (145) и Богдан Блануша (150). Стото давање крви током ове године обележили су: Зоран Ђокић, Иван Јозин, Миодраг Рибаров и Јустин Лугумерски. Марко Вучковић и Мирко Блажанин дали су крв више од 75 пута, а подужи је списак и оних који су то учинили више од 50 пута: Драгољуб Манојловић, Раде Мраовић, Јован Херцог, Миле Караћ, Златибор Станковић, Драган Стојшић, Перо Матасовић, Стипан Форгић, Ивица Јозић, Дане Обрадовић, Владимир Мишковић. Преко 35 пута крв су дали: Златко Ајваз, Славко Ковачевић, Гојко Ђурица, Милић Левнаић, Бранко Гардијан, Едуард Векоњ, Небојша Пујин, Миладин Суботић, Марко Радивојевић, Мики Кљајић, Стипан Балаж, Горан Медић, Илија Момчиловић, Михаљ Сабо, Никола Брајковић, Раде Стојановић, Миле Ђапић, Мирко Јовић и Бела Курта. М. Миљеновић

ЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ „УКУСИ И МИРИСИ ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ”

Локална храна и пиће за здрав живот

АЛИБУНАР: Једногодишњи пројекат „Укуси и мириси Делиблатске пешчаре“ општине Алибунар и партнера „Еуроланд Банат“ из Решице, у оквиру прекограничне сарадње Румуније и Србије из средстава ИПА фондова Европске уније, одржавањем завршне промотивне конференције са учесницима и организаторима, успешно је приведен крају. Овом приликом организатори су говорили о значају пројекта, истакли су остварене резултате у активностима на идентификацији и промоцији локалних производа на стицању услова са могућностима за пласман локалне хране и пића на европском тржишту. Учесници овог скупа били су потом у прилици да уживају у пробраној домаћој храни и пићу са етикетом овог

Штанд жена из Уљме

пројекта којису у оквиру „Банатског ручка“ припремиле домаћице српске, румунске и словачке кухиње овог краја. Члан тима овог пројекта Славољуб Тасић је рекао да су, локална домаћа храна и пића од домаћих сировина, са пореклом и ознаком здраве хране, хит производи на трпезама потрошача широм света. Домаћинства у крајевима Грчке, Румуније, Шпаније и других земаља у сеоским подручјима преко својих удружења остварују замашну добит од својих аутентичних призвода. Услови за такву производњу у домаћинствима места на ободима Делиблатске пешчаре, показало се у истраживањима, имају изузетне потенцијале за оплемењивање, сертификацију и пласман својих специјалитета, којих нема у другим регијама Србије и околних земаља. Главни менаџер професор Небојша Менковић је задовољан урађеним, нарочито на идентификацији таквих производа и њиховом презентацијом на Првом сајму локалне хране и пића „Укуси и мириси Делиблатске

пешчаре“ одржаном почетком децембра у Банатском Карловцу. Ту је било више стотина излагача из бројних места јужног Баната и Војводине. У ужи избор ушло је пет група производа, који имају све услове за стицање цертификата здраве локалне етно хране и пића. Наравно, уз одређени труд, такве препоруке могу да стекну и други, уколико се потруде да испоштују стандарде који за ово важе у Европској унији из 2009. Године. У испитани квалитет су и производи од тикве у домаћинству Стане Стојановић, као што су слатко од бундеве у вину, сок од бундеве и други са високим садржајима антиоксиданата и провитамина каротина, чиме стичу не само назив здраве већ и лековите хране. Врсте багремоовог и ливадског меда Удружења „Пчелица“ који је са незагађеног подручја Резервата природе Делиблатске пешчаре имају лековита својства нарочито за популације дечијег и старијег узраста. Дошло се до закључка и да су ракије и вина овог поднебља са специфичним начином произвдње који се овде преносе са колена на колено, а извојено је бело вино „амора“ од грожђа винове лозе „амбурска“, које нема у Србији и околини. На овогодишњем Сајму вина у Београду награђен је „мускат отонел“ са овог поднебља у винарији „Винастра“ из Иланџе. У ову групу спадају и производи Удружења „Јаношичанка“ пекмези, сокови и компоти од вишања. Утврђено је да је Делиблатска пешчара богата бројним лековитим биљем, али резултати испитивања нису завршени, а овом приликом истакнута је чајна мешавина из далеке прошлости „девојачки чај“. Речено је да завршетак овог пројекта није и његов крај, финализација посла зависи од произвођача и њихових удружења која треба да крену у послове на верификовању и стицању сертификата, а да са Карловачким фестивалом локалне здраве хране и пића треба наставити, како би се у земљи и иностранству популарисао здрав начин исхране са храном из рурарних средина овог краја. О десетогодичњим искуствима у производњи здраве хране говорио је и Андреј Сабо из Решице. Р. Јовановић

ШИД: Организација Црвеног крста у Шиду већ три године, превентивно едукује децу од предшколске установе до завршених разреда средње школе, о трговини људима и како да се поставе према тој појави. Опасност од појаве разних облика трговине људима у овој средини је већа, због непосредне близине границе према Хрватској и Републици Српској. - Само у новембру и децембру ове године укупно смо одржали осам радионица. Имали смо посебан програм и за децу са лаком интелектуалном ометеношћу у развоју, и реализовали га у сарадњи са ОШ „Змај Јова Јовановић” у Шиду. Деца су прошла обуку вршњачке едукације, јер им предавач била гимназијалка Биљана Симић, која је користила дидактички материјал и успела да код деце формира правилно понаша-

Црвени крст већ три године едукује децу

ње приликом њиховог сусрета са непознатим особама које им нуде примамљиве и необичне понуде. Деци је објашњено да је лако ући у ланац трговине људима и како је тешко из тог ланца изаћи без последица - каже Душица Поле-

тан, координаторка програма Црвеног крста у Шиду. Четири радионице су одржане у основним школама „Бранко Радичевић” Шид и „Сава Шумановић” у Ердевику и то за ученике од трећег до шестог разреда, и

посебну радионицу за матуранте шидске Гимназије. Током два месеца едуковано је укупно 160-оро деце. - Деца и млади усвојили су основна знања о појму трговину људима, о начинима експлатације жртве, о фазама врбовања од стране експлоататора и најзад о начину заштите од тих опасних људи - појаснила је Полетан. Старији основци и средњошколци упозорени су да кад путују у иностранство, обавезно пре поласка фотокопирају своје пасоше, да се не одвајају од групе, да не верују разним примамљивим огласима у новинама, што се посебно односи на девојчице. Малишани у вртићима и основци поучени су да не прихватају примамљиве понуде - слаткише, мобилне телефоне, разне привеске од непознатих, јер то су све игре које стварају жртве. Д. Савичин

ЛИТЕРАРНО-МУЗИЧКО ВЕЧЕ „ЗАХВАЛНОСТ – БУДУЋНОСТ”

Мла ди та лен ти пред су гра ђа ни ма НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У Дому културе општине Нови Бечеј одржано је литерарномузичко вече под називом “Захвалност – будућност”, у организацији Народне библиотеке и овдашњег Друштва српско - руског пријатељ ства “Воло ши нов”, а под по кро ви тељ ством ло калне самоуправе. Библиотека је овом приликом организовала и мини сајам књига на руском, пошто је Нови Бечеј од Ам ба са де Ру ске федерације добио 120 наслова на овом је зику. Директор ка би бли оте ке Аг неш Ђу ки чин је истакла да

је ово одлична прилика да се у тој уста но ви поч не формирати фонд књига на руском је зику, а такође даје шансу грађанима да поново узму речнике у руке и обнове знање руског који су учили дуги низ година. По сле изложбе књига, го сти су има ли прилике да ужи ва ју у ком по зи ци ја ма које су извели најталентованији вокални и инструментални солисти. -Одлучили смо се да прикажемо Новом Бечеју наше највеће благо које имамо, нашу децу и обиље талената - додала је Ђукичин.

Један од извођача који је наступио на манифе стацији био је и Новобечејац Илеш Бе чеи, студент треће године соло певања на Музичкој академији у Источном Сарајеву, уједно и члан Народног позоришта у Сарајеву. -Сматрам да је овај концерт био од користи. Човек учи целог живота, а концерти су прави начин, како за мене, тако и за моје колеге, да стекнемо што веће искуство – рекао је Бечеи, и додао да ће му, било где да га пут одведе, Нови Бечеј увек остати у срцу. Ж. Б.

„Бећарац” приредио вече фолклора

НОВИ БЕЧЕЈ: Поводом девет година од оснивања, Удружења Дома културе општине Нови Бечеј и Удружење градског фолклора „Бећарац“, организовали су у суботу вече фолклора. За ту прилику популарни „Бећарци“, на бину су позвали и своје госте, са којима негују пријатељске везе чланове КУД „Јован Аћимац“ из Кумана и ОО КУД „Инђија“ из Инђије, па је пред препуним салом Дома културе у Новом Бечеју приређен богат колтурно-уметнички програм М. К.

ОДРЖАН ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ САКУД-а „СВЕТИ САВА” У КАЊИЖИ

Аплаузи за богат репертоар КАЊИЖА: Традиционални годишњи концерт Српског културно уметничког друштва „Свети Сава” уприличен 13. пут у суботу увече побудио је велико интересовање публике. На сцени кањишког Дома уметности публици су се представили фолклорни ансамбли и чланови драмске секције САКУД „Свети Сава” и фолклорни ансамбли КУД „Извор” из Накова. За приказани богат репертоар извођачки ансамбли домаћина из Кањиже и гостију из Накова побрали су бурне аплаузе. Фолклорни подмладак одушевио је играма из Бачке, Баната и Срема у кореографији Елеоноре Бајић и Игора Билића, фолклорци средњег узраста под вођством Елеоноре и Душана Бајића су приказали игре из Владичиног Хана, док је први извођачки ансамбл под вођством кореографа Љубомира Вујичина и Луке Попова и уметничког руководиоца Душана Бајића одушевио играма из Босилеградског крајишта, Лесковца, Пчиње и околине Димитровграда.

Први извођачки фолклорни ансамбл САКУД „Свети Сава„ из Кањиже

Аплаузима је пропраћен је и наступ фолклорног ансамбла КУД „Извор” из Накова кореографијама Сивестера Гаће, Мире Лукач и Здравка Павлова, при чему је са великим одушевљењем пропраћено извођење игара из Украјине. Двочасовни годишњи концерт САКУД „Свети Сава” обогатила је и свирка оркрестра под вођством Перице Чобанова. Публику су насмејали млади кањишки глумци, чланови драмске

секције којом руководи Александар Супић. Анка Берић и Снежаба Бјелица су извеле одломак из „Сумњивог лица” Бранислава Нушића, Јелена Тешић и Михајло Ботић скеч „Опклада”, монолог из Нушићевог дела „Обичан човек” Јелена Кукић, а одломак из комада „Свет” Драгана и Даница Жугић. Делатност САКУД-а „Свети Сава” у Кањижи је започела 1998. године, јер је претходно културно друштво „Светозар Милетић” које је не-

говало српску културу, фолклор и традицију престало да ради 1953. Председник Никола Крушић истиче да се делатност друштва одвија кроз рад фолклорне и драмске секције, те да је циљ да се окупи што већи број деце и омлаидне, који желе да се баве разним облицима културног стваралаштва, па друштво има преко 60 активних чланова. Захвалнице су уручене онима који активно помажу делатност друштва. У име локалне самоуправе захвалницу је преузео председник кањишке општине Михаљ Њилаш, честитајући чланству САКУД-а „Свети Сава„ успешну и плодну делатност, напомињући да ће општина и даље помагати рад друштва. Захвалнице су уручене породици Дмитра Лончара, „Керамици Кањижа плус” ДОО, Милану Ковачевићу, Војиславу Зрнићу и КУД „Извор” из Накова. Председник „Извора” Данило Раца изразио је очекивања да ће се сарадња започена са Кањижанима неговати и у наредном периоду. Текст и фото: М. Митровић

reporta@e

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

NI TUR BU LENT NE DE CE NI JE NI SU PRO ME NI LE KULT NU RUM SKU KA FA NU „TRN”

Je di, pij i }a skaj, al’ za sat ne pi taj a ko u|e{ a te {ko iza |e{“, na pi sao je dav no je dan od re dov nih go sti ju u kwi zi uti sa ka ~u ve ne rum ske ka fa ne „Trn”. Ka da ka `e te ka fa na „Trn” svi Ru mqa ni, ali i mno gi {i rom Sr bi je i biv {e Ju go sla vi je, zna }e da je re~ o ka fa ni u ko joj se je du naj bo qa ka vur ma, {kem bi }i, ko le ni ce, ali i pre bra nac i sviw ske no gi ce u saf tu ve} pu nih 40 go di na.

nas – pri ~a sa da {wi ga zda „Tr na” Dra gan Vi da ko vi}. De da Ra di vo je je, pri ~a ju svi ko ji ga pam te, bio spe ci fi ~an. Znao je da pri mi {a lu na svoj ra ~un, ali i da svo jim od go vo rom „boc ne”, te otu da i ime ka fa ne „Trn”. I dan da nas se pre pri ~a va do ga |aj ka da je je dan od go sti ju `e le }i da se na {a li upi tao, ta da ugled nog ugo sti te qa Ra di vo ja, ko ji je no sio se dam

^u ve na rum ska ka fa na

- Ovu ka fa nu, ka kvu vi di te da nas, otvo rio je 1971. moj otac Ra di vo je, a maj ka So fi ja je bi la glav na ku va ri ca. Otac je bio ugo sti teq iz Pe }i na ca, i maj ka i on su za jed no pre {li 1969. u Ru mu. Ra di li su u ta da {wem re sto ra nu „Bor ko vac” . Na kon dve go di ne su od lu ~i li da otvo re ne {to svo je, a mo ja su pru ga Qi qa na i ja odr `a li smo to do da -

ta wi ra sa sa la ta ma na ru ci, ko li ko ima sa ti. Ra di vo je je okre nuo ru ku, iz vr nuv {i sve ta wi re, od go vo rio ko li ko ima sa ti i na sta vio kao da se ni {ta ni je do go di lo. Od ta da ga vi {e ni ko ni ka da ni je pi tao ko li ko ima sa ti... A de da Ra di vo je se po vu kao sa me sta „ga zde” 1980. go di ne i na we go vo me sto je do {ao we gov sin Dra gan. Me |u tim, do po -

sled weg da na je vre me Ra di vo je pro vo dio u svo joj ka fa ni. Obri jan i do te ran, uvek je bio ras po lo èn za pri ~u sa go sti ma, ali i da kri ti ku je svog na sled ni ka, ako ne {to ne ura di ka ko bi on to ura dio. - Na {a ka fa na ni je kao da na {we. Kod nas go sti do |u zbog nas, a po red to ga {to ni {ta, sem kre ~e wa, ni je me wa no ov de, mi smo je di ni ko ji ima mo {ank ko ji je po sta vqen 1971. I evo ga i da nas na istom me stu. On do |e kao psi ho te ra pi ja, jer na {i go sti sa na ma de le i svo je ra do sti i tu ge. Mi smo sa na {im go sti ma po ro di ca. Ra di mo sa mo Qi qa i ja. Kod nas se pi je sa mo obi~ na ka fa i ni ko ni ka da ni je tra ìo jag we ti nu ili ka ra |or |e vu {nic lu, jer je me ni isti ve} pu nih 40 go di na. Ne ma mo te le vi zor i mu zi ku, ali se do go di da go sti sa mi spon ta no za pe va ju ili do ve du tam bu ra {e. Ne ma mo rad no vre me i kod nas je pot pu no sve jed no da li si di rek tor ili obi ~an rad nik, uslu ga je ista za sve – pri ~a ga zda Trn mla |i. Ono {to, po red sve ga na ve de nog, ka fa nu „Trn” iz dva ja od osta lih je i to da bi se u ovoj ka fa ni do bro je lo i pi lo ni su po treb ne pa re. Tre ba sa mo da se do |e te do {an ka i ka è te da ne ma te pa ra. Bi }e te pot pu no isto uslu è ni kao i da ima te mno go pa ra. Ali ni ka da ni ko ni je

ostao du àn. Ko god da je jeo i pio „na cr tu” uvek je do {ao i pla tio dug. - Taj na na {e do bre ku hi we je u sta rim sre ma~ kim re cep ti ma Dra ga no ve maj ke So fi je, ko je je me ni kao sna hi osta vi la ka da se 1987. go di ne po vu kla iz po sla. Od ta da, pa do da nas sam ja u ku hi wi je di na. Ve o ma je va `no i to {to se hra na ku va sva ki dan sve à jer to {to je du go sti je de mo i na {a de ca i mi. Go sti su uglav nom stal ni i ta~ no znam ka da }e ko od go sti ju do }i, a na {e je pra vi lo da za sva kog go sta ko ji do |e [ank za ko jim se s go sti ma de li i sre }a i tu ga ve} 40 go di na vi {e od dva pu ta ta~ no zna mo li mo bi li sa ni da pi ta ju da te le - vo pod se }a na de du. Ka ko je sta {ta i na ko ji na ~in vo li da je de fo ni ra ju. Ni ka da im ni {ta ni - sa vao, ta ko je sve ve }i afi ni i pi je - pri ~a Dra ga no va su pru ga smo na pla ti li, a ka da je sve bi - tet ka ugo sti teq skom za na tu Qi qa na. lo go to vo, do {li su ov de sa su - po ka zi vao. I, iako je za vr {io A je li su kod „Tr na” ra zni. I pru ga ma i de com, da se upo zna mo gim na zi ju i kre nuo „na ve li ke po li ti ~a ri, i no vi na ri, i fi - i pro sla vi mo. A 1997. go di ne su {ko le”, ka fa nu }e na sle di ti. zi~ ki rad ni ci, ali i svi di rek - po no vo po ~e li da nam do la ze i To je za jed ni~ ka od lu ka i po ro to ri sa te ri to ri je Sre ma u vre - po slov ni qu di iz Slo ve ni je i di~ ni do go vor. me ka da je Srem bio jed na od Hr vat ske. Ka ù da na pu tu iz - Ra di vo je za sa da sa mo po ma pri vred no naj mo} ni jih re gi ja Be o gra da ne mo gu da nas obi |u. è u ka fa ni. Ima Dra gan jo{ Ju go sla vi je, ali i svi wi ho vi Mi smo pri ja te qi i to ni {ta par go di na do pen zi je, a ovaj ma po slov ni part ne ri Slo ven ci, ni je mo glo da po re me ti – pri ~a li ne mo è da do ~e ka. A vre me Hr va ti, Ma ke don ci, Bo san ci... ga zda ri ca Qi qa. na te {ka. Da nas se ja ko te {ko - I on da su do {le lu de ’90. Ja Pod mla dak Vi da ko vi }a Bra - do la zi u ka fa nu. Ne ka da se ima sam sa ma ra di la u ka fa ni 1991. i ni slav, Bra ni sla va i naj mla |i lo za sve, pa i za ka fa nu, a da nas 1992. go di ne ka da je Dra gan bio Ra di vo je su od ra sli, ka ko wi ho - ni za osnov ne po tre be. Do la ze mo bi li san, a tro je ma lo let ne vi ro di te qi ka ù, po red ka fa - nam no vi go sti, ali ne ma vi {e de ce u ku }i. Ni su to bi la la ka ne. Ni je im bi lo do zvo qa va no kao ne ka da ni fa bri ka, ni di vre me na, ali se u ovoj ka fa ni ni da ula ze i sme ta ju. I to ga su se rek to ra, ali ni rad ni ka - vaj ka ta da, ni do da nas ni ka da ni {ta i pri dr à va li, svi sem Ra di vo - se Qi qa na. lo {e ni je do go di lo. Ni ka da po - ja. On, ro |en go di nu na kon de A u kwi zi uti sa ka pi {e: „Sa li ci ja ni je do {la da in ter ve ni - di ne smr ti, je di ni je vo leo, ma - mo se vla sti me wa ju. Go sti su {e. Tih ’90. do la zi li su ov de kar da pro tr ~i kroz ka fa nu. I „Tr na” uvek isti”. mom ci i mla di qu di ko ji su bi - sta som i ka rak te rom neo do qi Je le na An ti}

RAZGOVORI NA SOKAKU

ok se ni je pre se lio i sku }io u Do bro vo qa~ koj uli ci u Ba nat skom Aran |e lo vu Vi to mir Ele zo vi} (70) je obi ta vao u obli `wem se lu Pod lo kaw na se ve ru Ba na ta, ko je su na se li li do bro voq ci po sle Pr vog svet skog ra ta. Vi to mir pri ~a da su se we gov otac Mar ko i maj ka Ma ri ja sti gli iz cr no gor skih vr le ti 1921. Do bro vo qa ci su po mr li, osta li po tom ci, ali ne mo `e se ba{ na br zi nu sa bra ti gde su se sve ra {tr ka li. Vi to mir pot se }a da je u Do bro vo qa~ koj uli ci ne ka da bi lo 20 do bro vo qa~ kih ku }a, de ca se raz i {la na sve stra ne, uli ca je po lu pra zna... Tu su og wi {ta do bro vo qa~ kih po ro di ca Maj sto ro vi}, Ma mu la, Sr di}, Sta ni sa vqe vi}, Ma ra vi}, Bje lo to mi}... Po tom ci im se raz i {li, a ku }e osta le pra zne. Naj sta ri ji u Do bro vo qa~ koj su Ni ko la Sr di} (1926), po sle we ga Mom ~i lo Are `i na (1929), dok se Vi to mir vi so ko ko ti ra na tre }oj po zi ci -

Vi to mir Ele zo vi}

Lak {e na boj nom po qu ne go u ba nat skoj rav ni ci ji ne za pi sa ne rang li ste. U uli ci de vet sa ma~ kih sta ra~ kih do ma }in sta va, sa mo je ne ko li ko do mo va gde se udvo je ~e ka no va zi ma. Vi to mir {ta pom po ka zu je, a ni je te {ko po go di ti u ko joj ku }i ne ma ì vo ta. Mla di su oti {li, se lo od u mi re... - @i vot je var qiv, ne ki od la ze ra ni je, ne ki ka sni je - kon sta tu je Vi to mir. - Ko li ko }e ko iz du ra ti od sve ga po ma lo za vi si: od kli me, od ra da i na ~i na ì vo ta. Po treb na je do bra i zdra va hra na, zdrav na ~in ì vo ta, ali ka da go di ne po~ nu da pri ti ska ju ni je la ko. Di je tu sam vi {e dr ào u mla do sti, jer se ni je uvek ima lo. Sa da pod sta re da ne ka da ima mo

sve ga, opet di je ta, vi {e nam za zdra vqe od go vo ra ì vin sko ne go sviw sko. Ta mo gde se as falt u Do bro vo qa~ koj, na naj vi {qoj ko ti pre la ma na ni è na dru gu stra nu u prav cu Pod lo ka wa, Vi to mir se pri se }a da su se do bro voq ci lak {e sna la zi li na boj nom po qu, ne go u pr vi mah ka da su sti gli na se ver no ba nat sku ve tro me ti nu. - Ni je bi lo la ko pri la go di ti se rav ni ci, ali su qu di ne ka ko pre ì ve li, uz svo ju de cu i svoj po rod - ve li Vi to mir. - Do sta nas je rav ni ca i pre va ri la, jer ka ko vi dim sa da bo qe ì ve Cr no gor ci. Pre ko ji dan su nam bi li ro |a ci i pri ja te qi, hva le se

da im je `i vot bo qi i lak {i ne go ov de kod nas. Ja sam u Ba nat skom Aran |e lo vu ra dio 29 go di na u Po qo pri vred nom do bru „Mi li vo ju La zi nu”, sve dok ni sam obo leo, zbog ki~ me. Bio sam mli nar, po va gon i po do dva va go na dnev no sam sto~ ne hra ne kru pio. Od „Mi li vo ja„ je ta da `i ve lo hi qa du du {a iz se la i oko li ne, a po sle su sve ot ku pi li i pre pro da va li pri vat ni ci, ~u jem da je dva ima ~e tr de se tak rad ni ka. Vi to mir pri ~a da se na ka da mo glo lak {e sku }i ti, pa su ta ko on i Vu ko sa va ku pi li ov de sta ru ku }u i pet ju ta ra ze mqe ko je smo uz po sao ob ra |i va li, a po tom

gra dio no vu. Dr à li su Ele zo vi }i i ko we. Do pre ko ju go di nu, ima li su ko bi lu Don ku. Pre de se tak go di na jed nom zgo dom sli kao sam Vi to mi ra i Don ku, u ata ru iz me |u Ba nat skog Aran |e lo va i Pod lo ka wa. - Don ka nas je ~e sto iz vla ~i la iz bla ta. Do sta smo od we `dre ba di pro da li i do bi li no va ca. Dr à li smo je 18 go di na, dok god sam mo gao. Sa da sam obo lio, pa bri gu o sve mu pre dao si nu je din cu Ra do mi ru, ko ji ì vi u No vom Kne èv cu, ali ~im ne {to za {kri pi i za tre ba eto we ga. Do bri su mi i zlat ni i snaj ka i unu ka - hva li mla |a ri ju Vi to mir.

Jo ca Jan ~i }u u na de va wu asi sti ra Ra do mir Ele zo vi}, dok se Pe ka [e }e rov naj vi {e vr tio oko ora ni je s ~var ci ma

U se o skom dvo ri {tu pra vi do ma }in ne mo è bez ì vin ~e ta, svin ~e ta, ko ze... Uve li ko je bi lo od ju tri lo, sun ce se ve} uz di glo vi so ko iako je dru ga ne de qa u de cem bru. Na le tim kod Ele zo vi }a ba{ na svi wo koq! - Na u ~i li smo da ima mo svo je, naj lak {e je se }i iz svog {paj za, a naj vi {e se sa vla da ka da do |e dru {tvo. Ka da se ne {to ra di ili na dru è wi ma, ne mo è bez me ze tlu ka - pri ~a sta ri na. Ot kri va Vi to mir da {un ke ima i od dve go di ne, kao da je ju ~e osu {e na i iz pu {ni ce iz va |e na, kva li tet pr vo kla sni. - Do bro sam je so lio, met nuo je u su {a ru vi so ko, ima dva i po me tra, pa je bi la na va zdu hu, po sle je oka ~u io u {pajz kraj otvo re nog pro zo ra. Osu {i la se kao ba rut, ka ko je on da bi la uku sna, ta ko je i da nas, kao prav ca ta cr no gor ska pr {u ta. Kad su ono man bi li ro |a ci i pri ja te qi iz Cr ne Go re, pi ta ju jel pr {u ta sti gla iz We gu {a. Cr ve ni se na {a ba nat ska {un ka, je dva sam us peo da ih uve rim da je iz na {e pu {a i ce. Tre ba zna ti oko me sa i {un ki. Ka da od sto je u sa la mu ri, is pod wih lo ìm bu ko va dr va, a ov de je ve li ka pro ma ja i eto do bre pr {u te - ob ja {wa va Ele zo vi}. I u pe smi dav no je ope va no da ora wa ima i bez ko wa i bez amo va, a sa mle ti me so za ko ba si ce ma {i nom na stru ju, sa da je ta ko |e pe sma! Na ve li kom do ma }in skom asta lu Jo ca Jan ~i} je mle ve no za ~i nio po me ri, da bu du po sva ~i jem uku su. Jo ca je stru~ wak i za na de va we ko ba ja, dok mu asi sti ra do ma }in Ra do mir. Oko ka za na s ~var ci ma naj vi {e se vr tio Pe ka [e }e rov, po seb no ka da je di mi lo pa se }ut ke i bu ko vi na mo ra li pot pa qi va ti pla me nom bu ta na. U pra vi ~as je sti gao Qu bo mir Per lez da na u ~i ka ko se na dnu ora ni je, po {to je mast sko ro od li ve na u kan tu, ~var ci pre li ju {o qom mle ka da bo qe po ru me ne. Mi lo rad Mi tro vi}

crna hronika

ponedeqak19.decembar2011.

Uvi |aj na me stu ubi stva Sla vi {e Si mi }a

dnevnik

c m y

Za ple we ni okvi ri za auto mat ske pu {ke

Ar se nal u sta no vi ma osum wi ~e nih

NA KON LI KVI DA CI JE SLA VI [E SI MI ]A IZ VR WA^ KE BA WE NA PLA NI NI GO^

Uhap {e na ~e tvo ri ca osum wi ~e nih za ubi stvo pred u zet ni ka ^la no vi kri mi nal ne gru pe ko ji su uhap {e ni i osum wi ~e ni za ubi stvo vla sni ka pri vat nog pred u ze }a „Gi gant” Sla vi {u Si mi }a iz Vr wa~ ke Ba we, su vi {e stru ki po vrat ni ci u sve tu kri mi na la, iz ja vio je ju ~e di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}. Uhap {e ni su vla snik fir me „No va ko vi} NENF grad wa” iz Ja go di ne Mi lan N. (33), dvo ji ca auto me ha ni ~a ra iz ]u pri je Vla dan R. (32 ) i Bo {ko M. (35), kao i ne za po sle ni Sa {a J. iz Ja go di ne (34), na veo je Ve qo vi}, a sa op {te no je iz MUP-a. – Vo |a te kri mi nal ne gru pe i na ru ~i lac ubi stva bio je Mi lan N., ko ji je sa ra |i vao je s ubi je nim Si mi }em, a od we ga uzi mao gra |e vin ski ma te ri jal i du -

go vao mu no vac – re kao je Ve qo vi}, i do dao da je di rekt ni iz vr {i lac ubi stva Bo {ko M. – Mi lan N. je, pod iz go vo rom da }e vra ti ti dug, po zvao Si mi }a na pla ni nu Go~, gde su ga on i osta la tro ji ca, uz pret wu pi {to qem, ve za li i sme sti li u ge pek we go vog auto mo bi la. Osum wi ~e ni su pla ni ra li da od ve du Si mi }a u je dan ho tel gde bi ga dr `a li i od we go ve su pru ge i po ro di ce za ot kup tra `i li 300.000 evra, na kon ~e ga bi Si mi }a vra ti li u vo zi lo s eks plo zi vom i di gli ga u va zduh. Me |u tim, po {to je Si mi} po ku {ao da po beg ne, oni su ga ju ri li kroz {u mu, pu ca li na we ga i po go di li ga u kuk. Po li ci ja je pro na {la we go vo te lo 17. de -

cem bra, ne {to po sle po no }i, na pu tu Vr wa~ ka Ba wa – Go~, a na kon to ga, u br zoj ak ci ji ko ja je tra ja la ma we od 20 sa ti, us pe la je da uhap si po ~i ni o ce. – ^la no vi kri mi nal ne gru pe su se sa kri li u sta no vi ma na pod ru~ ju Be o gra da i Ja go di ne, ali su uhap {e ni za hva qu ju }i br zoj ak ci ji po li cij skih slu `be ni ka Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, po li cij skih upra va Kra qe vo, Be o grad i Ja go di na i Spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce – pre ci zi rao je Ve qo vi}. Po li ci ja je po na lo gu is tra `nog su di je pre tre sla sta no ve osum wi ~e nih i pro na {la dve auto mat ske pu {ke ka li bra 7,62 mm, dve ma lo ka li bar ske pu -

{ke 5,56 mm, je dan pi {toq „be re ta„, ka li bra 7,65 mm, ~e ti ri bom be, od ko jih jed na ofan ziv na i tri de fan ziv ne, je dan ma lo ka li bar ski pi {toq, 600 ko ma da mu ni ci je raz li ~i tog ka li bra. Pro na |en je i je dan ga sni pi {toq, 780 gra ma pra {ka stog eks plo zi va, dva ki lo gra ma tro ti la, vi {e od 100 de to na tor skih ka pi sli za na ve de ni eks plo ziv i vi {e od 50 me ta ra {ta pi na. – Po li ci ja sa da utvr |u je za {ta su osum wi ~e ni pla ni ra li da is ko ri ste ta ko ve li ku ko li ~i nu na o ru `a wa – re kao je Ve qo vi}. – Osum wi ~e ni ma je od re |e no za dr `a va we do 48 sa ti, na kon ~e ga }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti spro ve de ni is tra `nom su di ji. (Ta njug)

TU @I LAC MIQ KO RA DO SA VQE VI]: [E FO VI NAJ PO ZNA TI JIH KRI MI NAL NIH GRU PA SU ILI U ZA TVO RU ILI VAN NA [E ZE MQE

Bo so vi vi {e ne {e ta ju Sr bi jom Po li cij ska upra va u Ni {u

MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLO VA IVI CA DA ^I]

Ne ma kan di da ta za na ~el ni ka PU Ni{

– Na ~ el n ik Po l i c ij s ke upra ve u Ni {u ni po sle dve go di ne ni je iza bran, a za to me sto ni ko ne `e li da se kan di du je – iz ja vio je ju ~e mi ni star unu t ra { wih po s lo v a Ivi c a Da ~i}. – Ja sam vi {e pu ta re kao da }e bi ti iza bran na ~el -

ka da ~u ju da se kan di do vao – re kao je Da ~i}. On je na gla sio da Po li cij ska upra va u Ni {u, kao i upra va u No vom Sa du, mo ra ju {to pre da do bi ju svo je na ~el ni ke jer ima j u do s ta pro b le m a u funk ci o ni sa wu.

Ku }a de ci na stra da log po li caj ca Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} ju ~e je u se lu Pre va lac kod Vra wa uru ~io kqu ~e ve no vog do ma de ci na stra da log po li caj ca Zo ra na Mar ko vi }a – Ne ma wi (13) i Zo ra ni (10). No vi dom za Ne ma wu i Zo ra nu iz gra |en je na ini ci ja ti vu Po li cij ske upra ve Vra we i za hva qu ju }i nov cu po li ci je, broj nih po je di na ca, pred u ze }a i hu ma ni tar nih or ga ni za ci ja, oku pqe nih oko ide je da po mog nu de ci ko ja su naj pre osta la bez maj ke, a po tom i bez oca po li caj ca. Ne ma wa i Zo ra na Mar ko vi} naj pre su, pre de vet go di na, osta li bez maj ke, a on da su igrom sud bi ne osta li i bez oca Zo ra na, pri pad ni ka PU Vra we. Zo ran Mar ko vi} na stra do u de cem bra 2007. go di ne ka da je vo zi lo, u ko jem se s ko le gom Fe ra tom Aj da ri jem vra }ao s po sla iz Pre {e va, sle teo s pu ta. nik po li cij ske upra ve u Ni {u, ali se to ni je do go di lo jer, zna te ka ko je kod nas, uvek ima te dva Sr bi na, a tri mi {qe wa. Po we go vim re ~i ma, na sva kom sa stan ku za iz bor na ~el ni k a de { a v a se da po s to j i pred log, ali se uvek na |e ne ko ko ka `e da to re {e we ni je is prav no. – Ta ko sa da ni ko ne `e li da bu de kan di dat jer ga svi ocr ne

– Ja ne `e lim da pre se cam kao mi ni star jer sam `e leo da za jed ni~ kim do go vo rom do |e mo do re {e wa ko je je pri hva tqi vo za sve i iz bo ra na ~el ni ka – ka zao je Da ~i}. Po li cij ska upra va u Ni {u osta la je bez na ~el ni ka u de cem bru 2009. go di ne, ka da je ta da {wi na ~el nik Zo ran Sto ja no vi} pen zi o ni san. (Ta njug)

Od lu~ na bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i do bra sa rad wa sa su sed nim dr à va ma do ve le su do uspe ha da se vi {e ni je dan bos iz tog mi qea ne {e ta slo bod no, od no sno uop {te ne kre }e po ze mqi Sr bi ji. – [e fo vi naj po zna ti jih kri mi nal nih gru pa u Sr bi ji su ili u za tvo ru ili van na {e ze mqe i ni su nam do stup ni – re kao je Ta nju gu tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}, i upo zo rio na to da dr à va uvek mo ra da bu de u pri prav no sti jer or ga ni zo va ni kri mi nal stal no tra ì no ve po jav ne ob li ke i na ~i ne za de lo va we. „Bo so vi” gru pa ko je su, po sle ras pa da „ze mun skog kla na” 2003, to kom pro te kle de ce ni je se ja le strah i na me ta le „svoj red i pra vi la igre” po Be o gra du i Sr bi ji – Dar ko [a ri}, De jan Sto ja no vi} Ke ka i Lu ka Bo jo vi} –u vi {e go di {wem su bek stvu od do ma }ih pra vo sud nih or ga na. U bek stvu je i @eq ko Mak si mo vi} Ma ka, dok Go ran Ne {i} u Ar gen ti ni ~e ka iz ru ~e we Sr bi ji. Ne gde po sve tu skri va ju se jo{ tro ji ca „ze mu na ca”: Ni no slav Kon stan ti no vi} i Vla di mir Mi li sa vqe vi}, dok za Mi la na Ju ri {i }a – Ju re ta jo{ ne ma po tvr de da li je ìv ili je na stra dao u ob ra ~u nu s ne kim od ta ko |e od be glih pri pad ni ka „ze mun skog kla na”. Iza re {e ta ka na vi {e go di {wim ili vi {e de ce nij skim ro bi ja ma su Sre ten Jo ci}, zva ni Jo ca Am ster dam, An dri ja Dra {ko vi}, Alek san dar Go lu bo vi}, sa mo zva ni Kri sti jan, Mi lo rad Ule mek Le gi ja, bra }a Mi lo{ i Ale san dar Si mo vi}, Sret ko Ka -

Miq ko Ra di sa vqe vi}

li ni}, vo |e gru pa iz Kru {ev ca, Va qe va i Lo zni ce i dru gi. Tu ì lac Ra di sa vqe vi} ipak upo zo ra va na to da je or ga ni zo va ni kri mi nal kao „ì vi or ga ni zam ko ji se stal no raz vi ja i kre }e i tra ì mo gu} nost da sa se be sklo ni pa `wu po li ci je i Tu ì la {tva”. Po re ~i ma tu ì o ca, or ga ni zo va ni kri mi nal ko ji, po de fi ni ci ji, ima za ciq sti ca we pro fi ta, uvek po ku {a va da pro na |e no ve ob li ke de lo va wa. – U za blu di su svi oni ko ji mi sle da se on u pot pu no sti mo è is ko re ni ti. Oba ve za dr à ve je da uvek bu de u po zor no sti da pre po zna we go ve po jav ne ob li ke, a nad le `ni or ga ni efi ka sno lo ci ra ju, li {e slo bo de i pro ce su i ra ju u~i ni o ce kri vi~ nih de la – uka zao je Ra di sa vqe vi}. Uspe {na re a li za ci ja spo ra zu ma o sa rad wi pra vo su |a ko je Sr bi ja ima s Cr nom Go rom i Hr vat skom do ve la je do hap {e wa i pro ce su i ra wa ~la no va vi {e kri mi nal nih gru pa ko ji su se go di na ma skri va li u su sed nim dr à va ma,

kri ju }i se iza dvoj nih dr `a vqan sta va. Pr vi ko rak u re a li za ci ji tog vi da sa rad we s Hr vat skom bi lo je iz ru ~e we Sret ka Ka li ni }a u av gu stu pro {le go di ne, a ne du go za tim Cr na Go ra

mi ni mum dve de ce ni je, si tu a ci ja ni je ta ko cr no-be la, ma da su u~i we ni pr vi ko ra ci u is ko re wi va wu te po {a sti. Mno gi od go vor ni za uru {a va we prav ne dr à ve i uni {ta va we do ma }e eko no mi je sko lo ni li su se na „bez bed nu te ri to ri ju” pod iz go vo rom azi la ili se pro sto skri va ju od prav de dok su wi ho ve sli ke i da qe na po ter ni ca ma In ter po la. Me |u wi ma se is ti ~u su pru ga i sin biv {eg pred sed ni ka SRJ Mi ra Mar ko vi} i Mar ko Mi lo {e vi} ko ji kao iz be gli ce ì ve u Ru si ji, za tim Stan ko Su bo ti}, ko ji ì vi u [vaj car skoj, dok za bra }u Ka ri} Bo go qu ba i Sre te na ne ma po u zda nih in for ma ci ja o ome gde su, ma da se s vre me na na vre me ogla se pre ko po je di nih me di ja. U bek stvu je i ne ko li ci na op tu è nih za ko rup ci ju ko ja je u mno go slu ~a je va obe smi sli la pri va ti za ci ju dr àv nih pred u -

Ta di}: Dva od lu ~u ju }a udar ca Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} je na kon fe ren ci ji o bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u re gi o nu, 29. no vem bra u Be o gra du, oce nio da je or ga ni zo va ni kri mi nal de ce ni ja ma bio ge ne ra tor ko rup ci je u Sr bi ji, ali da „Sr bi ja vi {e ni je si gur no uto ~i {te za kri mi nal ce” jer su, ka ko je na veo, kqu~ ni {e fo vi or ga ni zo va nog kri mi na la u Sr bi ji da nas ili u za tvo ru ili osu |e ni ili su po be gli na dru ge si gur ni je lo ka ci je. Po Ta di }e vim re ~i ma, pr vi od lu ~u ju }i uda rac or ga ni zo va nom kri mi na lu u Sr bi ji je za dat me |u na rod nom ak ci jom „Bal kan ski rat nik”, a dru gi uda rac uspe {nom pri me nom Za ko na o od u zi ma wu imo vi ne ste ~e ne kri vi~ nim de lom. je kre nu la da hap si i iz ru ~u je Sr bi ji svo je dr `a vqa ne osum wi ~e ne za {verc dro ge, ubi stva i dru ga te {ka kri vi~ na de la. Ka da je u pi ta wu vi so ka ko rup ci ja, ko ja je srp sko dru {tvo i pri vre du si ste mat ski iz je da la

ze }a, kao {to su biv {i di rek tor „Ce-mar ke ta” Slo bo dan Ra du lo vi}, ko me se su di kao jed nom od or ga ni za to ra „ste ~aj ne ma fi je”, i biv {i di rek tor gra |e vin skog pred u ze }a „Rad” Miq ko @i vo ji no vi}.

NA PU TU VRA WE – VLA DI ^IN HAN

U hlad wa ~i 15 ile ga la ca Upra va ca ri na sa op {ti la je ju ~e da su we ni slu `be ni ci to kom du bin ske kon tro le, na de lu auto pu ta Vra we – Vla di ~in Han, za hva qu ju }i naj sa vre me ni jem mo bil nom ske ne ru, spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 15 ile gal nih emi gra na ta, uglav nom Av ga ni sta na ca, ko ji su bi li sa kri ve ni u hlad wa ~i. Ti qu di su

bi li u sre di {wem de lu hlad wa ~e, u po seb no na pra vqe nim bun ke ri ma od pra znih dr ve nih pa le ta, pre ko ko jih su bi le na sla ga ne ku ti je s po mo ran xa ma i ja go da ma. Hlad wa ~a je ima la ma |ar ske re gi star ske ta bli ce, a pre vo zi la je vo }e iz Gr~ ke. U jed nom bun ke ru hlad wa ~e je bi lo se dam,

a u dru gom osam qu di, ko ji su sve vre me bi li iz lo `e ni tem pe ra tu ri od plus ~e ti ri ste pe na Cel zi ju sa, na ko joj se, ina ~e, pre vo zi vo }e. Upra va ca ri na je pod se ti la da su ca ri ni ci pre dva da na, na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo, u du plom kro vu gr~ kog kom bi ja ot kri li osam ile gal nih imi gra na ta.

U pro te kla dva me se ca, za hva qu ju }i ko ri {}e wu naj no vi jih mo bil nih ske ne ra, ali i iz u zet nom za la ga wu ca rin skih slu `be ni ka, ot kri ve no je 100 oso ba ko je su ile gal no po ku {a le da pre |u gra ni cu Sr bi je na pu tu ka raz vi je nim ze mqa ma Evro pe, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

VR [A^ KA PO LI CI JA ZA DE SET MI NU TA UHAP SI LA OSUM WI ^E NOG ZA RAZ BOJ NI [TVO

Rad ni ca me wa~ ni ce pre tu ~e na pa opqa~ ka na Fo to: N. Sto ja no vi}

JU ^E U NO VOM SA DU

Iz go re la pri jav ni ca u Be ta ni ji Napu{tena prijavnica, koja se nalazi u krugu novosadskog porodili{ta „Betanije„ zapalila se ju~e oko 14 ~asova i u potpunosti izgorela, ali na sre}u u ovom incidentu nije vilo povre|enih. Vatrogasci su iza{li na lice mesta s

dva vozila i ugasili po`ar za nekoliko minuta. Ina~e, ovaj objekat nije u upotrebi ve} nekoliko godina. Kako su nam rekli zaposleni u porodili{tu, niko od radnika nije primetio po`ar dok se vatrogasci nisu pojavili. G. ^.

U GRUP NOJ TU ^I U VR [CU

Iz bo de na dvo ji ca ma lo let ni ka Dvojica maloletnika izbodena su preksino} u Vr{cu nakon grupne tu~e koja se dogodila ne{to posle 23 ~asa. U tu~i u Skadarskoj ulici raweni su S. V. (16) i V. R. (17), koji su zatim hitno preba~eni u beogradski Urgentni centar. Po nezvani~nim saznawima, S. V. je zadobio ubod u grudi, dok je V. R. uboden u le|a. Vr{a~ka policija je posle toga uhapsila M. V. iz Vr{ca, koji je nedavno napunio 18 godina i postao punoletan, zbog sumwe da je no`em naneo te{ke rane dvojici maloletnika. Uzroci tu~e i broj u~esnika jo{ uvek nisu poznati. R. J.

SPE CI JAL NI SUD OSU DIO OP TU @E NE DA SU PO HA RA LI JU VE LIR NI CU U CEN TRU BE O GRA DA

Za pqa~ ku zla ta re tro ji ci 24 go di ne za tvo ra Specijalni sud u Beogradu je krajem pro{le nedeqe izrekao presudu trojici optuènih za pqa~ku zlatare „Izrael dajmond centar„ 12. juna 2008. godine u Kolar~evoj ulici u strogom centru Beograda, kojom ih je osudio na ukupno 24 godine zatvora. Prvookrivqenom Slavi{i Novakovi}u je izre~ena jedinstvena kazna zatvora u trajawu od deset godina, dok je drugookrivqeni Goran Bojani} osu|en na osam godina zatvora. Na zatvorsku kaznu od {est godina osu|en je Milo{ Deliba{i}. êtvrti s optu`nice Milo{ Vojnovi} je oslobo|en optu`bi usled nedostatka dokaza. Sud je istom presudom Novakovi}a i Bojani}a oglasio krivim i po optu`bi za razbojni{tvo koje se desilo 24. marta 2008. godine u Kne{poqskoj ulici u Beogradu. Re~ je o oruànoj pqa~ki vozila za prevoz novca prilikom koje je oteto 13,2 miliona dinara. Po navodima optu`be, razbojni{tvo je po~iweno tako {to su izvr{ioci svojim putni~kim vozilom prepre~ili put transportnom kombiju, vlasni{tvo preduze}a „SCP internacional„, s novcem preuzetim iz ekspoziture KBC banke „Idea„, i zaustavili ga te, po{to su uz pretwu vatrenim oru`jem savladali voza~a, iz zadweg dela vozila oteli novac. Pqa~ka zlatare izraelske firme „Maestro juvelirs„ jedna je

od najve}ih pqa~ki juvelirnica u Beogradu, a izvr{ena je na veoma drzak na~in. Po optu`nici i podacima iz postupka, pqa~ka{i su pre izvr{ewa krivi~nog dela pratili ~uvara zlatare prilikom povratka ku}i, napravili mu sa~eku{u u Dubrova~koj ulici na Dor}olu, te ga presreli ispred wegovog automobila i, uz pretwu vatrenim oru`jem, ubacili u svoj kombi u kojem je nesre}ni ~ovek, usled torture i pretwi po `ivot, bio prinu|en da razbojnicima preda kqu~ od radwe. Potom su, kako je opisano, izvr{ioci po ulasku u zlataru muwevito pokupili skupoceni nakit i satove te pobegli kombijem koji su potom zapalili na periferiji. Pqa~ka{i su zlosre}nog ~uvara vezali za sto u radwi, zapu{ili mu usta i tako ga ostavili. Po javno dostupnim podacima, u rasvetqavawu spektakularnog razbojni{tva od velike pomo}i istra`nim organima bili su snimici sigurnosnih kamera. Osumwi~eni za izvr{ewe razbojni{tva su uhap{eni u julu 2008. godine. Specijalni sud je u obrazlo`ewu presude koja je izre~ena okrivqenima, pored ostalog, konstatovao da nakit i daqe nije prona|en i da je izraelska firma pretrpela {tetu od tri miliona evra. Presudom su okrivqeni obavezani na to da nadoknade {tetu. J. J.

NE SRE ]A U CEN TRU ZA STO ^AR STVO „KOR PO RA CI JE PKB” U PA DIN SKOJ SKE LI

Raz ja re ni bik ubio ~u va ra

Radnik obezbe|ewa u Centru za sto~arstvo „Korporacije PKB„ u Padinskoj Skeli, kod Beograda, Miomir Lon~ar (47) smrtno je stradao u subotu, nakon {to je na wega naleteo bik, navodi se u saop{tewu PKB-a, i dodaje da se tradegija dogodila kada se, prilikom preme{tawa, priplodni bik otrgao kontroli pa radnici nisu mogli da ga obuzdaju. Iako nije bio obu~en za ovu vrstu posla, Lon~ar je pritekao u pomo}, ali ga je `ivotiwa napala svom silinom. Hitna pomo} stigla je veoma brzo na mesto nesre}e, ali je samo konstatovala smrt.

Lon~ar je u korporaciji radio deset godina i bio je po`rtvovan radnik, navodi se u saop{tewu PKB-a, koji izraàva duboko àqewe zbog ove tragedije i najavquje pomo} porodici. Preduze}e tako|e najavquje poo{travawe bezbednosne procedure da bi se ubudu}e ovakve tragedije predupredile. U saop{tewu PKB-a se ocewuje da su „neta~ne i zlonamerne tvrdwe, koje su se odmah po nesre}i pojavile u pojedinim medijima, da bikovi ~esto beè i da svakodnevno povre|uju radnike”.

Mihajlo T. iz Beograda osumwi~en je da pretukao i opqa~kao radnicu mewa~nice „Mobkom“ u {irem centru Vr{ca, Ilonku J., ali ga je policija posle desetak minuta prona{la i uhapsila. Kako poznavaoci ovog doga|aja pri~aju, Mihajlo T. je celo popodne iz obli`weg lokala merkao mewa~nicu u Ulici An|e Rankovi}, a u razbojni~ki pohod je krenuo kada je radnica Ilona J. zatvorila radwu i s dnevnim pazarom u torbi krenula ku}i. Osumwi~eni joj je pri{ao s le|a, pesnicom je udario u glavu, zbog ~ega je nesre}na èna pala na plo~nik. Jo{ uvek pri svesti, ona je poku{ala da zadrì torbu i po~ela glasno da zapomaè. Iznervirani razbojnik ju je i daqe {utirao i udarao pesnicama sve dok joj nije oteo torbu s novcem. Me|utim, po{to se sve to dogodilo u blizini Stanice policije, zapomagawe izudarane ène ~uli

Me wa~ ni ca ko ja je bi la me ta raz boj ni ka

su policajci i odmah joj pritekli u pomo} – Ilonka je jo{ uvek bila u svesnom stawu kada su stigli poli-

„DNEVNIKOVA” TEMA

cajci i pokazala im pravac u kojem je napada~ oti{ao. Ve} posle desetak minuta osumwi~eni Mihajlo T. je prona|en i uhap{en na

ulazu obli`we zgrade – pri~a komandir vr{a~ke Stanice policije @ivko Jovanovi}. Napadnuta Ilonka J., koja `ivi u Banatskom Karlovcu, sada je na ku}nom le~ewu i oporavqa se od zadobijenih povreda. Ina~e, Mihajlo T. nema prebivali{te u Vr{cu i odranije je poznat policiji. Protiv wega je podneto 13 krivi~nih prijava, a ~ak osam su za izvr{ena razbojni~ka dela. Ovo je drugo razbojni{tvo u Vr{cu ove godine i oba su policajni ovog grada rasvetlili. – U avgustu, u po bela dana, razbojnici su izveli oru`anu pqa~ku jedne prodavnice u strogom centru grada, ali su, ba{ kao i ovom prilikom, brzo uhva}eni i kao ni sada, po~inioci nisu bili s teritorije vr{a~ke op{tine – ispri~ao je novinarima komandir Jovanovi}. R. Jo va no vi}

MA LO LET NI PRE STUP NI CI SVE BEZ OB ZIR NI JI I SU RO VI JI

Go lo bra di de lin kven ti ru {e re kor de u bro ju kri vi~ nih de la Iako je ove godine u ju`noj Ba~koj mawe maloletnika koji ~ine krivi~na dela u odnosu na raniji period, sve je vi{e onih koji se pojavquju u krivi~nim prijavama po vi{e puta, me|u kojima ima i onih koji se, na`alost, mogu uvrstiti me|u rekordere u regionu. Maloletnici naj~e{}e ~ine imovinska dela, ali i ona s elementima nasiqa, a wihov

„u~inak„ u ukupnom kriminalu u pomenutom okrugu ~ini oko desetinu od svih krivi~nih dela. Tako se jedan golobradi odbegli osu|enik tereti da je u Novom Sadu pro{le sedmice u toku no}i po~inio ~etiri kra|e automobila koje je potom o{tetio u udesima i da je jo{ toliko puta poku{ao da ukrade vozila. Ovaj Novosa|anin, koji je tek odnedavno punoletan, pozanat policiji jo{ kao maloletnik, procesuiran je za oko 70 dela i upu}en na prevaspitavwe. Tako|e, po~etkom protekle sedmice prilikom kra|e vozila u jednom mawem mestu kraj Novog Sada kradqivci automobila su se slupali, a jedan od wih, {esnaestogodi{wak, primqen je u bolnicu s povredama opasnim po ìvot. Protekle srede na{ list je pisao da je petnaestogodi{wi S. [. iz Novog Sada pritvoren nakon saslu{awa zbog sumwe da je po~inio {est razbojni{tava i drsku kra|u. Osim ovih sedam krivi~nih dela, protiv wega je do sada podneta 51 krivi~na prijava. On se tereti da je, uglavnom uz pretwu noèm, na ulici ~inio razbojni{tva, razbojni~ke i drske kra|e nad mla|im licima, ènama i starijim osobama, te da se nije libio ni da u|e u prodavnice i pri tome uzimao naj~e{}e mobilne telefone, novac i lan~i}e.

Pretpostavqa da je pare tro{io na provod, odnosno u igraonicama ili kladionicama. On je tako|e poznat policiji i pre svoje 14. godine, ali deca do tog uzrasta ne mogu biti krivi~no odgovorna, tako da je sve ovo uspeo da uradi za godinu. I V. D. (18) iz Koviqa, odranije poznata policiji, ovih dana je osumwi~ena da je u ]irpanovoj ulici u Novom Sadu presrela nasumce izabranu, dve godine, mla|u devoj~icu i naterala je da u|e u mra~ni prostor zgrade u izgradwi, vezala je i skinula sa sebe svoju staru ode}u, a uzela `rtvinu. V. D. je do sada bila okrivqena za prostituciju i dela u vezi s narkoticima. Tako|e, pripisivano joj je da je prilikom „pru`awa komercijalnih seksualnih usluga” kod Ka}ke petqe radila klasi~ne kra|e. Na teret joj je stavqano da je, dok mu{terija obra}ala pa`wu na druge stvari, uzimala pare, pa u jednoj prilici i nov~anik s 1.000 evra od jednog {ofera.

Ona je, navodno, u svom dru{tvu imala ekipu koja je presretala wene mu{terije i od wih otimala pare. – Ima maloletnika koji izvr{e krivi~no delo ili dva, mi to rasvetlimo i ne pojavquju se vi{e. Nije retkost da maloletnici pla~u kad ih uhvatimo, i kod nas u policiji, i kod sudije. Ali ima i takvih koji zaglibe duboko u kriminal – kaè za „Dnevnik” {ef grupe za suzbijawe maloletni~ke delinkvenicije u novosadskoj Policijskoj upravi Nenad Erdeqan. – Obi~no je re~ o starijim maloletnicima nepotpunog obrazovawa. Ne nad Er de qan Ili su neredovni u~enici ili su – Maloletnici dela obavqaju napustili {kolu. Nije retkost mahom pojedina~no ili u „ad hok” da se radi o licima koja ~esto me- grupama, fomiranim samo za tu waju boravi{te na podru~ju No- priliku, nastalim na mestima zavog Sada. Ponekad je re~ o osoba- jedni~kog izlaska, u kom{iluku ma iz nepotpunih porodica, ali ili oko {kole. U kriminalnim nema pravila. Ima slu~ajeva da grupama odraslih, ako se uop{te dolaze iz porodica uglednih ro- pojave, zaduùju ih za marginalne diteqa u kojima su skladni odno- poslove, odnosno kao dostavqa~e si. narkotika, tipere ili ~uvare Po re~ima na{eg sagovornika, straè. Moram napomenuti da je dela ~ine naj~e{}e u ve~erwim me|u maloletnicima posledwih ~asovima, vikendom, i u zimskom godina nivo vr{awa~ke toleranperiodu jer je obdanica kra}a. cije sve niì, ili je uop{te nema. Prisustno je ~esto nepo{tovawe li~nosti, vr{awaka i druKra |a naj pri ma mqi vi ja gova, tako da i najbanalniji doga|aji mogu posluìti kao motiv za Do novembra ove godine na podru~ju novosadske Policijske izvr{ewe najteìh protivpravuprave evidentirano je mawe krivi~nih dela koje su po~inili nih postupaka s ~esto te{kim pomaloletnici, odnosno bilo ih je prose~no dva dnevno, ali je kasledicama. Tako|e, osim fizi~rakteristi~no da je me|u wima vi{e od 60 procentata kra|a (tekog nasiqa u~estalo je i verbal{kih i obi~nih). no – obja{wava Erdeqan. Me|utim, svake godine maloletnici izvr{e i najteà kriKako kaè, napadnute osobe vi~na dela, pa su ove zabeleèna dva te{ka ubistva koja su po~ikoje se na|u na meti razbojnika, nili mla|i od 18 godina. Za te{ko ubistvo radnice De~jeg sela pa i ovih maloletnih, opravdano Svetlane Zori}, po~iweno noèm 7. juna u Sremskoj Kamenici, veoma ozbiqno doìvqavaju okrivqen je maloletni S. M., {ti}enik te ustanove. pretwe noèm i pi{toqima. Isto delo izvr{eno je i 11. avgusta u Novom Sadu, kada su Mi– Replike pi{toqa jesu igra~lan J. iz Prokupqa i maloletni D. S. iz Ba~ke Palanke osumwike, ali one tako verodostojno ~eni da su noèm i davqewem usmrtili Novosa|anina Petera predstavqaju oru`je da kod ~oveGregorina. ka izazivaju pravi strah i ne vreTako|e, maloletnici su ~esto izvr{ioci krivi~nih dela kao di rizikovati za neki materijal{to s nano{ewe te{kih i lakih povreda i imovinskih delikat ni gubitak. Moj savet je da ne tres elementima nasiqa, od kojih najve}i broj ~ine razbojni{tva. ba pruàti otpor u slu~aju da je Ova dela ~ine naj~e{}e na ulici, nad svojim vr{wacima, od koneko `rtva ovakvih napada. Vajih obi~no otimaju novac i mobilne telefone. qalo bi zapamtiti kako izgleda Oni su ove godine po~inili i 21 krivi~no delo neovla{}enog napada~ i kuda je oti{ao, a onda kori{}ewa tu|eg vozila. Lane je do novembra taj broj bio znatodmah nazvati policiju, a ne vlano ve}i – 52. Statistika kaè i da po~ine prose~no po jednu izsnika radwe, {efa, roditeqe, nudu mese~no. kao se to ~esto de{ava. Prvo tre– Imali smo pro{log meseca u Ju`noba~kom okrugu 46 slu~aba nazvati 92. To je najbitnije, jeva la`nih dojava o postavqenim bombama u {kolama, a odmah u tek nadaqe obavestiti sve druge – startu smo rasvetlili 15 slu~ajeva, dok na ostalima radimo – nanagla{ava Nenad Erdeqan. vodi za na{ list Nenad Erdeqan. M. Vu ja ~i}

SPORT

ponedeqak19.decembar2011.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS VE ^E RAS DO ^E KU JE SME DE RE VO

Li der pla ni ra no ve bo do ve Sti c a j em ra z nih okol n o s ti, od n o s no zbog za u z e t o s ti dvo ra n a u Spen s u, ko -

Ipak, Voj v o d i n a Sr b i j a gas je li d er na ta b e l i i eki pa ko j a si g ur n o ko r a ~ a ka Su p er l i g i, pa je sa s vim lo -

Od Og we na Ku `e te o~e ku je se do bra par ti ja ve ~e ras

{ar k a { i Voj v o d i n e Sr b i j a gas }e ve ~ e r as, na Sve t og Ni k o l u, od i g ra t i pr v en stve n i su s ret Agro ` iv li g e sa Sme d e r e v om. Iako zbog ve l i k e sla v e ne o~e k u j u broj n u po s e t u na tri b i n a m a, No v o s a | a n i ve ru j u da je ovo do b ar tre n u t ak za wih da ostva r e jo{ jed n u po b e d u i pri b li ` e se za jo{ je d an ko r ak `e q e n om pla sma n u u Su p er l i g u Sr b i j e. - Sme d e r e v o je mo ` da i naj pri j at n i j e iz n e n a | e w e u do sa d a { wem to k u li g e i ni k o, pa ni mi ve ~ e r as, ne m a pra v o da pot c e w u j e ovaj tim - re k ao je tre n er cr v e n o-be l ih iz No v og Sa d a Si n i { a Ma t i} i na s ta v io: - Na{ ve ~ e r a { wi gost ima skor od osam po b e d a i ~e t i r i po r a z a, ali je in d i ka t iv n o da je imao sto p o s to tan u~i n ak u po s led w e ~e t i ri utak m i c e. Za i s ta sam iz ne n a | en kva l i t et n im par t i ja m a Sme d e r e v a c a, ko j i su po ka z a l i da ume j u da bu d u i te ka k o ne u g o d an ri v al i si g ur no je da nas sve ovo te r a na oprez. Ima j u ne k o l i k o od li~ n ih ko { ar k a { a, pre svih Ba l a b a n a ko j i se u ovom pr ven s tvu na m et n uo od l i~ n im par t i j a m a. Tre n er Zo r an To do r o v i} je ve} du g o na klu p i ove eki p e {to ja s no go v o r i o kon t i n u i t e t u iga r a Sme d e re v a i za i s ta uva ` a v a m o na {e ve ~ e r a { we go s te.

gi~ n o {to joj je ve ~ e r as je d i ni ciq no v a po b e d a. To pri zna j e i Ma t i}: - Po b e d om u pro { lom ko l u nad Me t al c em u Va q e v u obez b e d i l i smo u~e { }e na fi n al n om tur n i r u Ku p a „Ra di v oj Ko r a}”, ta k o da }e m o ima t i ma w e op t e r e } e w e pred so b om. Za na m a su tri po b e d e u krat k om vre m en skom pe r i o d u i nad ja k im ri va l i m a, pa nam je po t reb n o da pru ` i m o jo{ jed n u par t i ju na ni v ou na ko j em mo ` e m o da igra m o i ube | en sam da }e nam to bi t i do v oq n o za no v i tri j umf. Stra h i w a Mi l o {e v i} }e ve ~ e r as bi t i u sa sta v u, ali iza we g a su sa m o dva-tri tre n in g a i jo{ uvek ni j e fi z i~ k i spre m an za ve }u mi n u t a ` u. I da q e je van ti m a Vu k a { in Pet k o v i}, ali, ka k o stva r i sto j e, i we ga usko r o mo ` e m o da o~e k u je m o da po~ n e s tre n in z i m a. Osta l i igra ~ i su sprem n i i za i s ta mo ` e m o da bu d e m o op ti m i s ti za ve ~ e r a { wu utak mi c u. Duel Voj v o d i n a Sr b i j a g as - Sme d e r e v o igra se u ma l oj sa l i Spen s a, s po ~ et k om u 20 ~a s o v a i uz bes p la t an ulaz na tri b i n e. A. P.

dnevnik

c m y

NO VAK \O KO VI] PO RU ^U JE IZ ABU DA BI JA

Spre man za no ve po be de! Naj bo qi te ni ser sve ta u Abu Da bi ju po ~eo pri pre me za no vu se zo nu. „Tre nut no se na la zim u Abu Da bi ju, gde oba vqam svo je pri pre me i gde }u u~e stvo va ti na tur ni ru ko ji }e otvo ri ti no vu se zo nu. Na pu nio sam ba te ri je, uì vao u od mo ru na Mal di vi ma i sa da èq no i{ ~e ku jem po vra tak na te ren i no ve iza zo ve. Ide mo!”, ob ja vio je \o ko vi} na svo joj Fej sbuk stra ni ci. Po sle bri qant ne se zo ne, osva ja wa Austra lian ope na, Vimbldo na, US ope na i pr vog me sta na ATP li sti, No vak za 2012. go di nu na ja vqu je è sto ku od bra nu tro na. Pr vi deo pri pre ma spro ve {}e u Abu Da bi ju, gde ga kra jem go di ne o~e ku je tro dnev ni tur nir, na grad nog fon da 250.000 do la ra, na ko me su u~e {}e po tvr di li i Ra fael Na dal, Ro xer Fe de rer, Gael Mon fis i @o Vil fred Con ga. - ûo sam mno go le pih stva ri o tur ni ru u Abu Da bi ju. Za to sam i od lu ~io da do |em ov de i po~ nem se zo nu du e li ma sa naj bo qim igra ~i ma - re kao je \o ko vi} no vi na ri ma. Ka ko ka è, pro ble mi sa po vre da ma s kra ja se zo ne su iza we ga i spre man je za no ve iza zo ve. - Po vre de su pro {lost.Pro {lo je ne ko li ko ne de qa od mog po sled weg me ~a i imao sam do voq no vre me na da se psi hi~ ki i fi zi~ ki od mo rim i u|em u for mu. Osvr }u }i se na ve li ke uspe he i po be de to kom pret hod ne se zo ne, \o ko vi} je is ta kao da one ni su do -

Novak \okovi}

{le slu ~aj no, ve} da su plod du go go di {weg ra da i sti ca wa is ku stva u ve li kim me ~e vi ma. - 2011. je bi la se zo na mo je ka ri je re. Ona je do {la kao re zul tat te {kog ra da i is ku stva ko je sam ste kao to kom po sled we tri-~e ti ri go di ne tak mi ~e wa na vr hun skom ni vou. U tom pe ri o du sam na u ~io {ta bi tre ba lo da ra dim u va `nim me ~e vi ma. To je ono {to mi je fa li lo pret hod nih se zo na, po seb no ka da sam igrao sa Fe de re rom i Na da lom. Oni su bi li naj ve }i ri va li i jed no stav no ni sam ve ro vao u to da mo gu da osvo jim ne ki ve }i tur nir, ta ko da su mi to is ku stvo i sa mo po u zda we do ne li uspe he ove go di ne - re kao je on. Po ~e tak sva ke te ni ske se zo ne pro ti ~e u raz mi {qa wu o Austra lian ope nu. \o ko vi} je ta mo dva

pu ta po di zao pe har, a do no vog }e po ku {a ti da do |e opro ba nim na ~i nom. - Dr `im se istog prin ci pa ra da i iste di je te. Isti na ~in pri pre me. Ni {ta se ni je pro me ni lo. Po sve }en sam i mo ti vi san. Imam tek 24 go di ne i mno go go di na i uspe ha pred so bom. Jo{ ima me sta za na pre dak, kao i jo{ gren slem ti tu la ko je `e lim da osvo jim. Ovo go di {we po be de da ju mi raz log da ve ru jem da opet mo gu da po be |u jem. Ne vi dim raz log da ne bu dem op ti mi sti ~an. Mo ram da ve ru jem u svo je kva li ti te i spo sob no sti. Ta ko |e, mo ram da ve ru jem da mo gu da po no vim uspeh. Na rav no da }e sve to bi ti ve o ma te {ko, ali ni kad ne zna te, ni {ta ni je za i sta ne mo gu }e - po ru ~io je \o ko vi}.

FI NA LE PLEJ-OFA PR VE LI GE SR BI JE

Bez bed nost pri gr li la po bed ni~ ki pe har Fi na le plej-ofa Pr ve xu do li ge Sr bi je odr `a no je u Srem skoj Ka me ni ci u or ga ni za ci ji XK Bez bed nost. U~e stvo va li su: Ru ma, Par ti zan iz Ki kin de, Di na mo iz Pan ~e va i Bez bed nost iz No vog Sa da. Na kon ne iz ve snih, za ni mqi vih i di na mi~ nih bor bi Bez bed nost je u fi na lu, u dva me ~a, bi la bo qa od Ru me i pla si ra la se u Su per xu do li gu Sr bi je. Po bed ni~ ki pe har po di gao je ka pi ten pla va ca Dra gan Be go vi}. On je pri mio i ve li ki pre la zni pe har, ko ji je u Srem sku Ka me ni cu sti gao

ki va nog. Pan ~ev ci su se do bro dr `a li i ma lo im je fa li lo da se oni na |u u fi na lu. U dru gom po lu fi na lu, iako je za vr {e no te snim re zul ta tom, ni je bi lo to li ko ne iz ve sno ti, jer je sve bi lo re {e no u pr ve ~e ti ri bor be. U pr vom fi nal nom me ~u Ru ma je sa 6:4 sa vla da la Bez bed nost, ali su se plav ci re van {i ra li u dru gom, sa 8:2 sa vla da li Ru mqa ne i na kra ju sla vi li ukup nim re zul ta tom 12:8 (44:35). Za naj bo qeg tak mi ~a ra Pr ve xu do li ge iza bran je te {ka{ Ru mqa na Ni ko la Je re mi}, ko ji je

U~e sni ci plej-ofa Pr ve yu do li ge Sr bi je

iz iz vi tri na Xu do klu ba Ze mun stil soft pro {lo go di {weg po bed ni ka. Tre }a me sta su pri pa la Par ti za nu, ko ji je u po lu fi na lu iz gu bio od Bez bed no sti, i Di na mu, ko ji je po ra `en od Ru me. Oba po lu fi nal na me ~a su za vr {e na re zul ta ti ma 6:4, pr vi za Ru mu, a dru gi za Bez bed nost. Fa vo ri zo va na Ru ma, ko ja je u za vr {ni cu u{la sa pr ve po zi ci je na ta be li, pro {la je u fi na le te `e od o~e -

ostao ne po ra `en u 10 me ~e va, od ko jih je sa mo jed nu bor bu za vrio ne re {e nim re zul ta tom, a sve osta le do bi sa 10:0. Za naj bo qeg tre ne ra pro gla {en je Sve ti slav Dra go vi} iz Bez bed no sti, a za naj bo qeg su di ju Asim Re ki} iz No vog Sa da. Naj mla |i tak mi ~ar bio je Mar ko Gran di} iz Ru me, a naj sta ri ji Slav ko Sta ni {i} iz Di na ma. Sve me ~e ve su su di li Asim Re ki}, Ka ta ri na Su rut ka i Sve to zar Oti}

(svi iz No vog Sa da), kon tro lor je bio Vlat ko Be lo vu ko vi} (Som bor), a de le gat An dri ja Mu mo vi} (Srem ska Ka me ni ca). Re zul ta ti po lu fi na la plejofa: Ru ma - Di na mo 6:4 (27:15) (do 66 kg: Mar ko Gran di} - Mar ko Mi le ki} 2:0 (7:0), do 73 kg: de jan û ~in - Pre drag Ni ko la je vi} 0:2 (0:5), do 81 kg: Ste fan [i mon ko vi} - Bo {ko Bo re no vi} 0:2 )0:10), do 90 kg: Mar ko Le po ti} - Sto jan Se ku li} 2:0 (10:0), pre ko 90 kg: Ni ko la Je re mi} - Ne ma wa Ru so 2:0 (10:0)), Bez bed nost - Par ti zan 6:4 (22:20) (do 66: Vuk @i li} - Bra ni slav Za ri} 0:2 (0:10), do 73: Mi ro slav Be go vi} - Ste fan De ta ri 2:0 (7:0), do 81: Vu ka {in Ko va ~e vi} Sr {an Ma ri ~i} 2:0 (10:0), do 90: Dra gan Be go vi} - Ro bert Bi ro 2:0 (5:0), pre ko 90: Mi lan Cvet ko vi} Ni ko la Maj sto ro vi} 0:2 (0:10)). Pr vi fi nal ni me~: Ru ma - Bez bed nost 6:4 (25:17) (do 66: Mar ko Gran di} - Bo ri slav Ke wa lo 2:0 (5:0), do 73: De jan û ~in - Mi ro slav Be go vi} 0:2 (0:7), do 81: Mi lo{ Vu ja {ko vi} - Vu ka {in Ko va ~e vi} 0:2 (0:10), do 90: Mar ko Le po ti} - Dra gan Be go vi} 2:0 (10:0), pre ko 90: Ni ko la Je re mi} Mi lan Cvet ko vi} 2:0 (10:0)). Dru gi fi nal ni me~: Ru ma - Bez bed nost 2:8 (10:27) (do 66: Mar ko Gran di} - Bo ri slav ke wa lo 0:2 (0:7), do 73: De jan û ~in - Mi ro slav Be go vi} 0:2 (0:5), do 81: Ste fan [i mon ko vi} - Vu ka {in Ko va ~e vi} 0:2 (0:10), do 90: Mar ko Le po ti} - Dra gan Be go vi} 0:2 (0:5), pre ko 90: Ni ko la Je re mi} Mi lan Cvet ko vi} 2:0 (10:0).

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

FI NAL NI TUR NIR KLUP SKOG PR VEN STVA SVE TA

PRED TRA DI CI O NAL NI 49. DNEV NI KOV TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pri ja ve do sre de, pr vi me ~e vi 25. de cem bra Pri ja ve za tra di ci o nal ni 49. Dnev ni kov tur nir u ma lom fud ba lu pri ma }e mo do sre de, ka da }e se u Ka feu In dek so va tri bi na (12 sa ti) oba vi ti i `reb gru pa. Ne zna mo ta~ no ko li ko se eki pa pri ja vi lo, ~e ka mo iz vo de s `i ro ra ~u na, ali je go to vi iz ve sno da }e i ove go di ne smo tra ma log fud ba la u No vom Sa du oku pi ti sto ti nak eki pa. Za sa da je naj vi {e pri ja vqe no eki pa u mla -

igra ~i ima ti mak si mal ne uslo ve za igru. I ove go di ne }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i

Fud ba le ri Bar se lone pro sla vqa ju uspeh u Ja pa nu

Bar se lo na bez prem ca na pla ne ti San tos – Bar se lo na 0:4 (0:3)

Trenutak s pro {lo go di {weg tur ni ra

|im ka te go ri ja ma, se ni o ri i ve te ra ni ma lo za wi ma za o sta ju, ali se na da mo da }e do sre de, ka da je `reb, i kod wih broj ka bi ti zna ~aj no ve }a. Sva ko dnev no nas zo vu iz svih kra je va Voj vo di ne i na ja vqu ju svo je si gur no u~e {}e, {to slu ~aj no jer ve} go di na ma na{ tur nir ima naj ve }i na grad ni fond. I ove go di ne naj bo qi tim do bi }e 400.000 di na ra. Nov ~a na na gra da pri pa {}e i naj bo qem u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de, a na gra di }e mo i naj bo qe po je din ce u svim ka te go ri ja ma. Pr vi me ~e vi na tur ni ru igra }e se u ne de qu 25. de cem bra,a po tom sva ko dnev no u po po dnev nim ~a so vi ma. Ako sve pro tek ne pre ma utvr |e nom pla nu fi nal ni me ~e vi bi se igra li 8. ja nu a ra 2012. go di ne. Sve utak mi ce }e se igra ti u ma loj sa li Spen sa, gde }e

Fo to: F. Ba ki}

pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo jo{ da nas i su tra u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 6827. Eki pe se mo gu pri ja vi ti i pred `reb u sre du u Ka feu In dek so va tri bi na. Za ka de te mo gu na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na. G. K.

JO KO HA MA: Ine tr na ci o nal ni sta dion Jo ko ha ma. Gle da la ca: 68.166. Su di ja: Ir ma tov (Uz be ki stan). Strel ci: Me si u 17. i 82, ]a vi u 24. i Fa bre gas u 45. mi nu tu. @u ti kar to ni: Gan so, Dra se na (San tos), Pi ke, Ma ske ra no (Bar se lo na). SAN TOS: Ra fael, Dra se na, Leo, Da ni lo (Ela no od 31.), Aru ka, Dur val, En ri ke, Bor ges (Kar dek od 79.), Gan so (Ib son od 81.), Nej mar, Bru no Ro dri go. BAR SE LO NA: Val des, Al ves, Pi ke (Ma ske ra no od 56.), Fa bre gas, Pu jol (Fon tas od 85.), ]a vi, Ini je sta, Me si, Ti ja go (Pe dro od 79.), Bu skec, Abi dal. Fud ba le ri {pan ske Bar se lo ne osvo ji li su ti tu lu klup skog pr va ka sve ta, po {to su u fi na lu tur ni ra u Jo ko ha mi po be di li bra zil ski San tos sa 4:0 (3:0). Bar se lo na je do mi nat nom igrom sti gla do dru ge ti tu le pla ne tar nog pr va ka od ka ko se tur nir odr `a va pod pa tro na tom Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA). [pan ki klub je pr vi put sla vio 2009. go di ne ka da je u fi na lu u Abu Da bi ju sa vla dao Estu di jan tes sa 2:1.

Iako je ova utak mi ca na ja vqi va na kao duel Lea Me si ja i su per ta len to va nog Nej ma ra, ba rem u uvod nom de lu od to ga ni je bi lo ni {ta. Bar sa je u pot pu no sti za go spo da ri la te re nom, a na kon neo li ko od li~ nih pri li ka gol je u 17. mi nu tu po sti gao Me si. Oma le ni Ar gen ti nac pri hva tio je u ka zne nom pro sto ru asi sten ci ju ]a vi ja, a on da je maj stor skim po te zom pre ba cio gol ma na Ra fa e la i po slao lop tu u mre `u. Ve} u 24. mi nu tu po bed nik je prak ti~ no i od lu ~en. Na sta vio je tim Pe pa Gvar di o le da vr {i pri ti sak na pro tiv ni ka, a ovo ga pu ta gol je po sti gao ]a vi na kon asi sten ci je Da ni ja Al ve sa. Do kra ja po lu vre me na ka ta lon ski tim po sti gao je i tre }i gol. San tos je de lo vao pot pu no iz gu bqe no, prak ti~ no ni je imao ni jed nu pri li ku, a u 45. mi nu tu po sle pre le pe ak ci je i ne ko li ko in ter ven ci ja gol ma na i od bra ne San to sa lop ta se od bi la do Fa bre ga sa ko ji je la ga no spro veo u mre `u. I u dru gih 45 mi nu ta Bar se lo na je bi la mno go bo qa ali je, za do voq na re zul ta tom iz pr vog de la, igra la u znat no sla bi jem rit mu. De lo va lo je da }e San tos us pe ti da se od bra -

IZ BOR NA SKUP [TI NA VOJ VO DI NE IZ BA^ KOG GRA DI [TA

Ta ti }u vru} krom pir S tak mi ~ar skog aspek ta gle da no, fud ba le ri Voj vo di ne iz Ba~ kog Gra di {ta su osva ja wem ti tu le je se weg pr va ka uspe {no okon ~a li tek za vr {e nu po lu se zo nu u MOFL Be ~ej-Vr bas-Sr bo bran. Ali, uvek ima ne ko ali. Ka ko je jo{ u ok to bru pred sed nik Dra gan @iv kovXa ja pod neo ostav ku, klub je vi {e od dva me se ca imao kri zu ru ko vo -

De vet Voj vo di na Voj vo di na iz No vog Sa da je naj re no mi ra ni ji klub tog ime na, a Voj vo di na iz Ba~ kog Gra di {ta, osno va na 26. apri la 1913. go di ne, je naj sta ri ji. Pre o sta le Voj vo di ne su iz Ba {a i da, Ne u zi ne, No vog Mi lo {e va, Per le za, Se le u {a, To va ri {e va i Cr ve ne Cr kve. |e wa, pa su Ba~ ko gra di {tan ci ovih da na odr à li van red nu iz bor nu Skup {ti nu. Naj vi {i skup je po ~eo mi nu tom }u ta wa, jer je ne dav no sa ì vot ne sce ne oti {ao du go go di {wi fud ba ler, tre ner i sport ski rad nik Ste van Bran kov. Iz ve {taj o tak mi ~ar skim re zul ta ti ma pod neo je Bra ni slav Ta ti}, a fi nan sij ski }e bi ti pre zen ti ran to kom re dov ne Skup {ti ne u fe bru a ru. - Ti tu la je se weg pr va ka nas sa mo po lo vi~ no za do vo qa va, jer nam je ciq da bu de mo pr vi na kra ju se zo ne i po tom uspe {no pre bro di mo ba ra` za po pu nu Pod ru~ ne li ge No vi Sad. Ti me bi smo, po sle du èg pe ri o da, u ju bi lar noj 2013. go di ni, ka da }e mo obe le ì ti vek po -

sto ja wa, bi li u za do vo qa va ju }em ran gu tak mi ~e we. U~i ni }e mo sve da ta ko i bu de. Upra vo zbog to ga smo i odr à li van red nu Skup {ti nu, ka ko bi smo na vre me ot klo ni li sve pre pre ke na pu tu ka ostva re wu sport skog ci qa - re kao je Bra ni slav Ta ti}. To kom ras pra ve bi lo je raz li ~i tih vi |e wa tre nut ne si tu a ci je u klu bu, ali su se na kra ju svi slo ì li da Voj vo di na mo ra svi ma bi ti na pr vom me stu. Na to oba ve zu je i ~i we ni ca da je ba~ ko gra di {tan ska Voj vo di na naj sta ri ji klub s tim ime nom u ze mqi. I je di na je od de vet Voj vo di na na kra ju je se we po lu se zo ne vo de }i tim na ta be li. Ve }i nom gla so va za no vog pred sed ni ka iza bran je biv {i fud ba ler, a u po sled we vre me us pe {an sport ski rad nik Bra ni slav Ta ti}. - Mo ra mo oda ti pri zna we do sa da {wem pred sed ni ku Dra ga nu @iv ko vu-Xa ji, ko ji je u mi nu lih pet go di na sa svo jim ti mom qu di u ru ko vod stvu stvo rio op ti mal ne uslo ve za rad i tak mi ~e we, ali i uva ì ti we go ve raz lo ge za ostav ku. Upra vo ti uslo vi nas iz di ù u od no su na ri va le. Me |u tim, to ni je do voq no za ostva re we za cr ta nog ci qa. Da bi smo to ostva ri li, neo p hod no je da ima mo kva li te tan igra~ ki i stru~ ni ka dar na te re nu i or ga ni za ci o ni oko we ga. Iz je se weg iz da wa ne do sta ja }e sa mo Dar ko Sra di}, ko ji se vra tio u ma ti~ ni Ju go vi} iz Ka }a, a ve ro vat no }e mo tim osve ì ti sa dvo ji com-tro ji com kva li tet nih igra ~a - iz neo je deo pla na za pe riod pred na ma no vi pred sed nik Voj vo di ne Bra ni slav Ta ti}. V. Jan kov

ni, ali u 82. mi nu tu naj bo qi igra~ sve ta Me si po sti gao je i dru gi gol. Ovo ga pu ta Ar gen ti nac je lop tu do bio od Al ve sa, iz be gao je in ter ven ci ju pro tiv ni~ kog gol ma na i la ga no po sti gao no vi gol. Do kra ja me ~a bi lo je jo{ pri li ka za Bar su, ali ne i go lo va, pa su Ka ta lon ci bez pre vi {e mu ke do {li do jo{ jed nog tro fe ja u bo ga toj ri zni ci. Ti tu lu svet skog pr va ka u po sled wih pet go di na osva ja li su evrop ski klu bo vi. Pre Bar se lo ne to su ~i ni li fud ba le ri In ter a, Man ~e ster ju naj te da i Mi la na. Pr ve tri ti tu le na FI FA tur ni ru osvo ji li su bra zil ski ti mo vi: Ko rin ti jans (2000), Sao Pa u lo (2005) i In ter na si o nal (2006). Pr vo iz da we zva ni~ nog klup skog svet skog pr ven stva odr `a lo se 2000. go di ne, ali je zbog pro ble ma sa fi nan si ja ma i ka len da rom na red ni tur nir odr `an tek 2005, pa ih je do sa da ukup no bi lo osam. U utak mi ci za tre }e me sto tri jum fo va li su fud ba le ri ka tar skog Al Sa da po sle bo qeg iz vo |e wa pe na la po be di li do ma }u Ka {i vu sa 5:3. U re gu lar nom de lu me ~a ni je bi lo go lo va.

NI [TA OD YAJI ]E VOG PO VRAT KA U ZVE ZDU

Ho }e da po mog ne, ali... Le gen dar ni fud ba ler Cr ve ne zve zde Dra gan Xa ji} re kao je da u ovom tre nut ku ne ma ni {ta od we go vog po vrat ka u klub sa Ma ra ka ne. Iako se o~e ki va lo da }e Uprav ni od bor klu ba po nu di ti Xa ji }u po vra tak na ne -

Ne }e da se na me }e: Dra gan Ya ji}

ku od funk ci ja, to se ni je do go di lo na sa stan ku u pe tak. - Ne ula zim u vo |e we po li ti ke klu ba. Po sto ji Uprav ni od bor, ne `e lim da se me {am u we gov rad. Bio sam za mo qen da po mog nem, re kao sam da ho }u, ali se po sle to ga ni {ta ni je de si lo, ta ko da ide mo da qe. Zve zdi, po na vqam, `e lim sve naj bo qe i mo lim le po - re kao je Xa ji} za Mon do.

On je ka zao da mu pri ja {to na vi ja ~i è le opet da ga vi de u klu bu, ali da je sve na qu di ma ko ji vo de cr ve no-be le. - Ni {ta od me ne ne za vi si. Ja ho }u, tu sam u Be o gra du, i ako ne ko sma tra da mo gu da po mog nem sve }u da ura dim, ali ne za vi si od me ne, ve} od Zve zde ka zao je on. Ru ko vod stvo Cr ve ne zve zde u pe tak je ras pi sa lo iz bo re u klu bu za kraj ma ja sle de }e go di ne, a Xa ji} je re kao da u ovom tre nut ku ne raz mi {qa da se po no vo kan di du je za pred sed ni ka. - Ni ka da ne {to ne pre ju di ci ram, ali ne raz mi {qam o to me na veo je Xa ji}. On je po no vio da ne è li da se na me }e i da je uvek spre man da u~i ne sve za cr ve no-be le. - Ni kad ni sam è leo da se pe tqam ili na m e } em, do l a z io sam na Ma ra ka nu sa mo kad me ne ko po zo ve. Jed no stav no, ni sam hteo dru ga ~i je, jer to ne bih bio ja... Nor mal no da mi je ào kad ni je do bro i kad ne ma re zul ta ta - za kqu ~io je Xa ji}. Xa ji} je na pu stio Cr ve nu zve zdu 2004. go di ne po sle se ri je lo {ih re zul ta ta, a tre nut no se pro tiv we ga vo di sud ski pro ces zbog sum we da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj.

sport

ponedeqak19.decembar2011.

TRE NER PAR TIZANA MTS VLA DE JO VA NO VI] PO SLE PO RA ZA OD CE DE VI TE

ABA li ga (M) Cr ve na zve zda - [i ro ki Bu du} nost - Zla to rog Ma ka bi - He li os Rad ni~ ki - Kr ka Ce de vi ta - Par ti zan

Evro li ga uzi ma da nak

83:72 81:75 94:56 82:75 75:57

Re gi o nal na li ga (@)

Voj vo di na NIS - M. Kra ji {. 59:66 60:67 Slo bo da - He mo farm

Pr va A li ga (M) OKK Be o grad - Slo bo da Na pre dak - Pro le ter @e le zni ~ar - Me ta lac FMP Rad ni~ ki - Bo rac Ta mi{ - Slo ga

86:70 81:69 78:57 84:71 90:62

Pr va li ga (@) ^e la re vo - C. zve zda S. Pa zo va - Lo zni ca Spar tak - Be o ~in Rad ni~ ki - Vr bas M.

52:66 91:55 68:61 62:53

Superliga (@) Vi zu ra - Va ra din Voj vo di na - Ko lu ba ra NIS Spar tak - Je din stvo (U) TENT - C. zve zda

0:3 0:3 3:1 1:3

1. Spar tak 2. TENT 3. C. zve zda 4. Ko lu ba ra 5. Va ra din 6. Vi zu ra 7. Je din stvo 8. Di na mo 9. Rad ni~ ki 10. Voj vo di na

28 23 19 19 17 16 12 12 7 4

Rad ni~ ki (B) - Di na mo (P) 2:3 11 10 1 11 7 4 8 6 2 10 6 4 11 6 5 10 5 5 10 4 6 11 4 7 11 3 8 11 1 10

32:13 25:14 21:9 22:14 21:19 21:20 19:22 20:27 13:30 5:31

Superliga (M) @e le zni ~ar - Voj vo di na Rad ni~ kI (K) - Rib ni ca Klek - M. rad nik Spar tak (Q) - Par ti zan Je din stvo (SP) - C. zve zda

Do po lo vi ne pr ven [ef struke Beogra|ana stva osta lo je jo{ jed no neminovno se na{ao na udaru ko lo i, ka ko tre nut no dela navija~a, koji nemaju dovosto je stva ri, ko {ar ka qno razumevawa za odlazak {i Par ti za na MTS (skor 8-4) mo Pekovi}a usred sezone i ra }e da ulo è mno go tru da ka ko bi neigrawe Ma~vana u ABA se uop {te pla si ra li na faj nalligi, ali s pravom ukazuju na for ABA re gi o nal ne li ge. slabe partije onih koji bi treBra ni lac ti tu le pro tiv Ce de balo da preuzmu odgovornost i vi te je do ì veo tre }i uza stop ni po raz na go sto va wi ma (Zla to rog, Bu du} nost), istom raz li kom kao pro tiv Re a la u Ma dri du, ko ji dan ra ni je - minus 18 (75:57). Razlika je u tome {to je igra u Zagrebu bila mnogo lo{ija, iako rival nije bio od onih pred kojima treba drhtati, mada je svakako kvalitetan. - Utakmicu koja je trebalo da posluì pripremi veoma va`nog duela s Vlade Jovanovi} Armanijem, nismo iskoristili na podignu doprinos timu pravi na~in. Pokazalo se da posRaduqice, âkarevi}a, toje problemi koje moramo da Milosavqevi}a, Loa... Mnogo re{avamo do utakmice koja je po puta ove jeseni, Jovanovi} je svim parametrima me~ sezone. A, pri~aju}i o svom timu isticao imamo malo vremena - rekao je „lo{ pristup”, pa nije iznetrener crno-belih Vlade na|ewe {to je tako bilo i Jovanovi}. posle Cedevite.

1:3 3:1 1:3 3:1 1:3

- Znali smo da }e oni u}i u utakmicu jako agresivno, a ipak im nismo odgovorili ni jednog trenutka, posebno na po~etku, kada je trebalo da odigramo dosta agresivnije u odbrani i sigurnije u napadu. Proma{ivali smo lake {uteve, a wima otvarali iste takve - objasnio je Jovanovi}. Armani je pred vratima, ostaje da se u naredna tri-~etiri dana svi u timu pogledaju u o~i i, uz pomo} Ma~vana, probaju da spasu ono {to je do pre 10-15 dana bila najava jo{ jedne uspe{ne sezone. Srpski reprezentativac sigurno }e mnogo uticati na poboq{awe timske igre i podizawe „borbene gotovosti”. - Nedostatak Ma~vana u ABA ligi pove}ava na{e probleme u odbrani, pre svega jer u ovom trenutku igramo s dve trojke na poziciji ~etiri i nemamo adekvatne izmene. To su veliki „misme~evi”, ali to nije jedini razlog poraza - on pre svega le`i u lo{em pristupu - dodao je Jovanovi}. - Ni jednog trenutka ne bih `eleo da to bude opravdawe, ali pritisak slede}e utakmice u Evroligi i uop{te doga|aji u ovom takmi~ewu, uticali su na to da odigramo slabije.

AGRO @IV PR VA A LI GA SR BI JE

In |ij ci ko na~ no sla vi li @e le zni ~ar – Me ta lac 78:57 (15:19, 26:16, 15:11, 22:11)

1. Rad ni~ ki 11 2. M. rad nik 11 3. Voj vo di na 10 4. C. zve zda 8 5. Spar tak 11 6. Par ti zan 9 7. Je din stvo 10 8. Rib ni ca 9 9. Klek 11 10. @e le zni ~ar10

9 2 8 3 7 3 7 1 6 5 5 4 3 7 3 6 2 9 0 10

30:13 27:17 26:14 23:11 22:21 19:16 15:22 14:21 11:28 6:30

Prva liga (@)

Stu dent - No vi Sad Po {tar - La za re vac Rad ni~ ki (K) - @e le zni ~ar (L) Je din stvo (SP) - Sme~ 5

Prva liga (M)

Spar tak (S) - Du nav vo lej No vi Sad - Bo rac No vi Pa zar - Obi li} Ja go di na - Ni{

dnevnik

27 23 23 20 17 13 10 8 7 2

1:3 0:3 0:3 3:1

3:2 2:3 3:2 2:3

IN \I JA: Sport ska ha la, gle da la ca 150. Su di je: Be lo {e vi} (Be o grad), Ma noj lo vi} (Uì ce) i Sta noj ~i} (No vi Sad). @E LE ZNI ÂR: Bo jo vi} 18, Jer ko vi} 2, Fri er son, Ra du lo vi} 10, Sta no je vi} 2, Gu gle ta 7, Mar ko vi}, Jo ji} 3, â nak 23, \or |i} 9, @iv ko vi}, Ba ji} 4. ME TA LAC: Ta na sko vi} 2, Kru {~i} 12, To ma {e vi}, \uk kan mo vi} 9, Ata nac ko vi} 2, Ma ro je vi} 6, Mi }e vi} 13, Sa vi} 5, Tr ti} 4, Mi tro vi}, Dra {kov bi}, Bal ma zo vi} 4.

Naj zad su ko {ar ka {i @e le zni ~a ra po sle se ri je po ra za za be le `i li zna ~aj nu po be du za op sta nak u naj kva li tet ni joj li gi. Me |u tim, put do osva ja wa dva bo da ni je bio ni ma lo lak. Go sti su, na i me, ve o ma do bro otvo ri li ud tak mi cu, sko ro stal no su ima li re zul tat sku pred nost u pr voj ~e tvr ti ni, pa su tu de o ni cu za slu `e no re {i li u svo ju ko rist. Me |u tim, ze le no-be li su se u na stav ku tr gli, sre di li re do ve, vid no sma wi li broj pro ma {a ja pa su na od mor oti {li sa pred no -

{}u od {est po e na. Po ~e li su ve o ma do bro i dru go po lu vre me, sti gli do 49:37 a on da su go sti sa ne ko li ko ve za nih po e na za pre ti li da oset ni je sma we rezltat. Sre }om po do ma }i na, Ra du lo vi} je troj kom vra tio pred nost na so lid nih de set po e na raz li ke, ko ja je u po sled woj de o ni ci igre pre to ~e na u ube dqi vu po be du. Is ku sni ^a nak i Bo jo vi} su, ve} po slo vi~ no, bi li naj bo qi u do ma }oj eki pi, a Mi }e vi} i Kru {~i} su igrom od ska ka li u go stu ju }em ti mu. Da. Vi }en ti}

PR VA A @EN SKA LI GA

La vi ce sa mo pri pre ti le ê la re vo – Cr ve na zve zda 52:66 (16:11, 8:24, 15:17, 13:14) Ê LA RE VO: Sa la O[ ’’Zdrav ko ê lar’’, gle da la ca 200, Su di je: P.Ran~k} i M. Su bo ti} (Be o grad), J. Pa ni} (No vi Sad) Ê LA RE VO: Va si} 6 (2-2), Miq. Ra do {e vi}, [tr bac, Do ma zet, Nin ko vi}, Mar. Ra do {e vi} 2 (2-2), La lo vi} 13 (4-3), Ter zi} 8, Vu ~e ti}, Gr bi} 1 (4-1), Ma ri} 22 (6-5, 5 troj ki). CR VE NA ZVE ZDA: Ga pi} 7 (2-2), Di jan 6, Nik {i} 9 (6-4), Kan ~e vi} 5 (1-1), Ma ri ja Ra do vi} (2-0), To ma {e vi} 24 (2-2), Sta na }ev 4 (2-1), Cu cu kov, \or -

@EN SKA SU PER LI GA

|e vi}, Ka ra ka {e vi} 11 (2-1), Iv ani {e vi}, Ma ri na Ra do vi}, Ko {ar ka {i ce Cr ve ne zve zde za slu è no su tri jum fo va le u ê la re vu, ali ube dqi vi je ne go {to su po igri po ka za le. Ka ko je po ~e lo iz gle da lo je da }e mla de la vi ce iz ê la re va na pra vi ti iz ne na |e we. Po ve le su sa 9:3, 14:4, da bi pr vu de o ni cu za vr {i le sa pet po e na pred no sti. Me |u tim, sve osta lo pri pa lo je go {}a ma. V. Vu ja no vi}

PR VA MU [KA LI GA

Ja go din ke za slu `e no Der bi bez po bed ni ka @e le zni ~ar MC – Ja go di na 17:26 (9:17) IN \ I J A: Sport ska ha l a, gle d a l a c a: 200. Su di je: Sa vi} i Ra du lo vi} (obo ji ca iz Be o gra da). Sed mer ci: @el le zni ~ar MC 8 (6), Ja go di na 1 (1), is kqu ~e wa: @e le zni ~ar MC 6, Ja go di na 8 mi nu ta. @E L E Z NI ^ AR MC: Cve ti}, Po po vi} 2, Jak {i} 1, Pre do je vi} 1, Je zdid mi ro vi} 1, Ru pi}, Jan k o v i}, Paj k i} 4, Je zdi}, Or lo vi}, Mi li}, Sta ni} 3 (2), Mo i se Ele na 5 (4), Su qa no vi} (12 od bra na), Ve ra ja. JA GO DI NA: U{qe br ka (4 od bra ne, 1 sed me rac), Mi la di no vi}, A. Ste va no vi}, Go u di a bi 2, I. Ste va no vi}, Ste fa no vi}, Ra do je vi} 4, @iv ko vi} 2, Mi lo {e vi}, Jev ti} 2, Ja wi} 2, Loj pur 4, Dmi tro vi} 7 (1), Ta ta lo vi} (7 od bra na). Go {}e su ve} u uvod nim mi nu t i m a utak m i c e sta v i l e do zna wa do ma }im ru ko me ta {i ca ma da }e i}i na po be du, po sti gle su ~e ti ri a ni su pri mi le ni je dan gol. Ka sni je su ste ~e nu pred nost po ve }a le pa su na od mor oti { le sa ka p i t al n ih osam go lo va pred no sti. Wi ho -

vo vo} stvo je ta da mo glo bi ti i ube dqi vi je da ras po lo `e na Su qa no vi }e va ni je na ni za la ne ko li ko do brih od bra na. Me |u tim, do ma }e ru ko me ta {i ce su u na stav ku su sre ta za i gra le agre siv ni je, dva pu ta su sti za le do mi nus tri go la, a ima le su i ne ko li ko ne re a li zo v a n ih kon t ra n a p a d a pa su mo gle ~ak i za pre ti ti iz jed na ~e wem. Na wi ho vu `a lost, po sle pro ma {a ja ~ak i zi ce ra po ne sta lo im je kon ce tra ci je, pri mi le su ne ko li ko ve za nih go lo va i omo gu }i le pro tiv ni ca m a da za b e l e ` e ube d qi v u po be du. Tre ba re }i da po vre |e ne Ru pi } e v a, Ve r a j a i Mi l i } e v a uop { te ni s u ni ula z i l e u igru, da Va si }e va ~ak ni je bi la ni na klu pi za re zer ve i da Jak {i }e va, po sle .po vre de to kom me ~a vi {e ni je iz la zi la na par ket, {to je go {}a ma i te ka ko olak {a lo put do osva ja wa oba bo da. Is ta kle su se Su qa no vi }e va u do ma }oj, a Dmi tro vi }e va i @iv ko vi }e va u go s tu j u } oj eki p i. Su | e w e je bi lo ve o ma do bro. Da. V.

Cr ve na zve zda – Voj put 25:25 (14:15) KI KIN DA: SC Je ze ro, gle da la ca 300, su di je: Alim pi} i Zdrav ko vi} (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci Cr ve na zve zda 6 (5), Voj put 5 (5), is kqu ~e wa: Cr ve na zve zda 12, Voj put 14 mi nu ta. Cr ve ni kar to ni: Vru ~i ni} u 39. mi nu tu (Voj put), Ve ki} u 48. mi nu tu (Cr ve na zve zda). CR VE NA ZVE ZDA: Mi {kov (13 od bra na), Kr spo ga ~in, La zi}, Te rek 3, Ko ma rek, Jo va no vi}, Du ka ta rov 3, Ve ki} 6, To ki} 2, Ke wa lo, Go li} 2, Pa {i} 6 (5), Ba bi} 3, Ste pa nov. VOJ PUT: Vu ko sla vo vi}, Ku ki} (15 od bra na, sed me rac), Vr ~i ni} 1, Ko so vi}, Pa vlo vi} 3, Rat ko vi} 1, Ro je vi} 2, To do ro vi} 1, Ri stov ski, Aba zo vi} 1, Dis tol 2, Pa to~ ka ji 3, Pa pi} 3, Ve se li no vi} 8 (5), \u ka no vi}. Po de la bo do va je naj re al ni ji is hod voj vo |an skog der bi me ~a po sled weg ko la Pr ve ru ko met ne li ge izm|u po bed ni ka Ku p a Voj v o d i n e Cr v e n e zve zde i i pre te den ta za vrh ta be le Voj pu ta (25:25). ^e ti ri mi nu ta pre kra ja go sti iz Su bo ti ce ima li su pred nost

od dva go la (25:23), da bi po tom do ma }i sma wi li, a mi nut i po pre kra ja naj bo qi do ma }i igra~, is ku sni Du {an Pa {i} svo jim {e stim po got kom iz jed na ~io. Su bo ti ~a ni ni su is ko ri sti li svoj po sled wi na pad, Zve zda je us pe la da go to vo ceo mi nut za dr `i lop tu u svom po se du i na kra ju se ra du je osvo je nom bo du. U pr v om de l u igra l o se egal, re zul tat je ~ak {est pu ta bio iz jed na ~a van, da bi Su bo ti ~a ni oti {li na od mor sa go lom pred no sti.U na stav ku su go sti bi li u vo| stvu od jed nog do tri go la, da bi Mo krin ~a ni na kra ju ipak sti gli do bo da. U eki pi do ma }i na is ta kli su se ve te ran Pa {i}, za tim gol man Mi {kov i do tre }eg is k qu ~ e w a ka p i t en Ve ki}, a u eki pi Su bo ti ~a na od li ~an je bio gol man Ku ki} i Ve se li no vi} sa osam po stig nu t ih po g o d a k a. Do m a } i n i ima ju pri med bu na su |e we zbog tre }eg is kqu ~e wa do ta da naj bo qeg igra ~a Ve ki }a. M. Se ku li}

Dar ko Mi li ~i} (Mi ne so ta)

Mi li ~i} star ter Od i gra ne su ~e ti ri pred se zon ske utak mi ce u NBA li gi. Od srp skih igra ~a na par ke tu je bio Dar ko Mi li ~i}, ko ji je kao star ter za Mi ne so tu imao pet po e na, ~e ti ri sko ka i tri blo ka de u po be di nad Mil vo ki jem 117:96. U osta lim du e li ma Wu jork je po be dio Wu Xer si sa 92:83, Hju ston je bio bo qi od San An to ni ja sa 101:87, a Gol den Stejt je sla vio pro tiv Sa kra men ta re zul ta tom 107:96. Iako je bi lo pri ~e da }e srp ski cen tar iz gu bi ti me sto u pr voj pe tor ci Rik Adel man, ba rem za sa da, na pla ni ra ta ko ne {to. Mi li ~i} je pro tiv Bak sa igrao 19 mi nu ta, ni je pu no {u ti rao (12 iz igre, 3-4 pe na li), a po red pet po e na imao je i ~e ti ri sko ka i tri blo ka de. De bi to vao je i {pan ski re pre zen ta ti vac Ri ki Ru bio ko ji je me~ za vr {io sa po {est po e na i sko ko va i se dam asi sten ci ja. Dru gi pik sa ovo go di {weg draf ta De rik Vi li jams

uba cio je 14 po e na, dok je biv {i cen tar Par ti za na Ni ko la Pe ko vi} igrao sa mo ~e ti ri mi nu ta (dva po e na). Po be dio je i Wu jork ko ji se pred no vu se zo nu do dat no po ja ~ao. Kar me lo En to ni uba cio je 17 po e na, Blek men je imao tri vi {e, a [am pert je me~ za vr {io sa 16 po e na. U eki pi Wu Xer si ja Bruk Lo pes i En to ni Mo rou po sti gli su po 15 po e na. Tek sa {ki der bi iz me |u San An to ni ja i Hju sto na pri pao je Ro kit si ma. Naj bo qi je bio Lu is Sko la sa 20 po e na, 17 je uba cio Xor dan Hil, a 14 Go ran Dra gi}. Sa dru ge stra ne De huan Bler i Ma nu \i no bi li ima li su po 16 po e na, dok Tim Dan kan i To ni Par ker ni su igra li. Po be du je ostva rio i Gol den Stejt pro tiv Sa kra men ta, naj vi {e za hva qu ju }i Sti ve nu Ka ri ju (22 po e na) i Mon ti Eli su (18 po e na). King se su pred vo di li Tor nton i Fre det sa po 21 po e nom. NBA li ga zva ni~ no po ~i we 25 de cem bra.

KO WI^ KI KLUB PO TI SJE IZ BE ^E JA PRO SLA VIO 65. RO \EN DAN

Pe ha ri Ama zu i Don Mi ke leu

Ko w i~ k i klub Po t i s je iz Be ~e ja obe le `io je 65. ro |en dan pri god nom sve ~a no {}u, na ko joj su bi li pred stav ni ci klu bo va iz Ba~ ke Pa lan ke, De spo to va, \ur |e va, @a bqa, Sr bo bra n a, Su b o t i c e, Tor w o { a... Na tra di ci o nal nom oku pqa wu be ~ej skih ko wa ra pri kra ju go di ne su mi ra ju se re zul ta ti i pe h a r i m a na g ra | u j u naj u s pe {ni ji vo za ~i sul ki i ka sa~ ka gr la. Ta ko je bi lo i ovo ga pu ta. Naj u spe {ni ji vo za~ je Ja no{ De li mla |i iz Dr qa na, ko ji bra ni bo je Po ti sja. We go vo gr lo Amaz je, po red osta lih pla sma na na broj nim tr ka ma, za be le `io pet po be da i to je do pri ne lo da bu de pro gla {e no za naj bo qe klup sko gr lo. - Ove go di ne smo od lu ~i li da uru ~i mo dva pe ha ra za naj u spe {ni je gr lo, jer je i gr lo Don Mi ke le vla sni ka Mi la [kr bi }a iz Ba~ ke Pa lan ke, ko je bra ni bo je na {eg klu ba, bez ob zi ra {to je ima lo tri po be de, afir mi sa lo Po ti sje osva ja wem ~e tvr tog me sta na srp skom ka sa~ kom der bi ju i dru gog me sta na voj vo |an skom der bi ju. Zna ~i, naj bo qa gr la u ju bi lar noj 65. go di ni su Amaz i Don Mi ke lo - re kao je pred sed nik be ~ej skih ko wa ra Sa va Voj no vi}. Ni su vre me na za ve li ka sla vqa, ali ka da je ju bi lej u pi ta wu je su za ma la pri se }a wa. Ko wi~ ki sport je i pre osni va wa KK Po ti sje 1946. go di ne bio po pu -

la ran u Be ~e ju. Uglav nom su to bi le pri vat ne er ge le. Naj po zna ti ja je, sva ka ko, bi la Bog da na Dun |er skog kraj we go vog dvor ca, ali bi lo je i dru gih qu bi te qa atrak tiv nog spor ta ko ji su ima li za vi dan broj ko wa u svo jim {ta la ma. Ka da je sla vqe nik u pi ta wu, on da se va qa pri se ti ti vre me na bi ti sa wa hi po dro ma kraj Ti se, gde se oku pqao ube dqi vo naj ve }i broj qu di na ne kom sport skom do ga |a ju u Be ~e ju. Bi la su to zlat na vre me na be ~ej skog ko wi~ kog spor ta. Na po je di nim tr ka ma hi po dro ma kraj Ti se bi lo je i de se tak hi qa da zna ti èq ni ka. Vre me nom se hi po drom iz me stio kraj Ra dar ske sta ni ce, a i eko nom ska si tu a ci ja je u~i ni la svo je, pa je sve ma wi broj ko wa u be ~ej skim {ta la ma. - Klub sa da bro ji pe de se tak ~la no va, ko ji ima ju tri de se tak gr la, od ko jih je dva de se tak u tak mi ~ar skom po go nu. Na na {em hi po dro mu se go di {we odr à va ju dva ka sa~ ka da na. Isti na je da je sve to da le ko od ne ka da {weg sta wa u ov da {wem ko wi~ kom spor tu, ali smo mi za do voq ni {to u te {kim vre me ni ma uspe va mo da odr ì mo kon ti nu i tet i oku pi mo ovo li ki broj pri ja te qa na na {em sla vqu - za do voq no je is ta kao pred sed nik Sa va Voj no vi} i sam vla snik ko wa i ak tiv ni tak mi ~ar u se dlu sul ki. V. Jan kov

ME MO RI JAL „@AR KO MI ]E VI] @A RE”

Ki kin |a ni naj bo qi Va ter po lo klub @AK-a orga ni zo vao je 11. me mo ri jal ni tur nir „@ar ko Mi }e vi} @a re” u znak se }a wa na za ~et ni ka ovog spor ta u Ki kin di i jed nog od igra ~a sa naj du `im igra~ kim sta `om. Na tur ni ru su po red do ma }a }eg ti ma u~e stvo va li se lek ci ja Sa ra je va i kom bi no va ni sa stav su per li ga {a Voj vo di ne iz No vog Sa da. Naj u spe {ni ji su bi li va ter po li sti @AK-a ko ji su sa vla da li se lek ci ju Sa ra je va sa 21:7, a po tom i kom bi no va ni tim Voj vo di ne sa 9:8. Dru go me sto je pri pa lo No vo sa |a ni ma ko ji su sa vla da li se lek ci ju Sa ra je va. @i ri je za naj bo qeg igra ~a i strel ca pr o gla cio ~la na ki kind skog @AK-a Ma ri ja Ri sto vi }a (9 go lo va), a za naj u spe {ni jeg gol ma na Lu ku Pe ti }u iz Voj vo di ne. Ki kind ski su pr li ga{ je bio ve o ma do bar do ma }in i us pe {an orga ni za tor ove tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je. M. S.

ponedeqak19.decembar2011.

AkCiJA

dnevnik

N O V I S A D J E P R V I G R A D U S R B I J I I R E G I O N U P R E P O Z N A O Z N A ^ A J K O N C E P T A O D R @ I V O G P O S L O V A W A

Ze le ni put „Eko pro fi ta” Za hva qu ju }i pro jek tu „Eko pro fit“ ko ji se ove i sle de }e go di ne re a li zu je u No vom Sa du, 25 pred u ze }a sa te ri to ri je No vog Sa da na u ~i }e ka ko da svo je po slo va we i pro iz vod wu mo di fi ku ju ta ko da bu du pro fi ta bil ni ji i eko no mi~ ni ji, a da isto vre me no u{te de no vac i sma we ne ga tiv ni eko lo {ki uti caj. Sve to pri me nom prin c i p a za { ti t e `i v ot n e sre d i n e. Pro j e k at „Eko p ro -

^lan Kon zor ci ju ma „Denk {tat” Ber nard Ka sper

fit“ je na me wen ma lim, sred wim i ve li kim pred u ze }i ma iz pri vat nog i jav nog sek to ra, a osnov ni ciq je sma we we ko li ~i ne ot pa da i emi si je {tet nih ma te ri ja, kao i pri me na

eko lo {kih stan dar da u wi ho vom tret ma nu. U pr voj fa zi pro jek ta, ko ji je za po ~eo u ju nu ove go di ne, za u~e { }e se pri j a v i l o de s et kom pa ni ja sa vi {e od 11 hi qa da za po sle nih - Er ste ban ka, „Del ta Mak si“, Vip mo bajl, „Da nu bi us“, „Elek tro voj vo di na“, SZR “Astra“, pre no }i {te „Ve l i k i“ i no v o s ad s ka jav na pred u ze }a „Grad sko ze leni lo“, „Vo do vod i ka na li zaci j a“ i „No v o sad s ka to p la n a“. Pred stav ni ci kom pa ni ja su jed n om me s e~ n o pri s u stvo v a l i grup n im ra d i o n i c a m a, a upo re do su se odr à va le i in di vi du a l n e kon s ul t a ci j e unu t ar sa m e fir me. Na ra di o ni ca ma su ob r a | i v a n i broj n i aspek t i eko lo {kog po slo va wa - kon cept ~i sti je pro iz vod we, ener get ska efi ka snost, uskla |e nost sa za kon skom re gu la ti vom, pri pre ma za uvo |e we EMAS i ISO 14.001 stan dar d a. Pro j e k at re a li zu je Grad No vi Sad, od n o s no Grad ska upra va za za { ti t u ì v ot n e sre di ne, u sa rad wi sa Austrij skom agen c i j om za raz v oj i Kon z or c i j u m om „Denk { tat“ iz Be ~a. - Va `no je da su ova pred u ze }a pro me ni la stav pre ma ì -

vot noj oko li ni – ka è na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu ì vot ne sre di ne Alek san dra Jo va no vi} - Ga lo vi}. - Ve }i na je za do voq na ovim is ku stvom jer su na u ~i li mno go. Obi~ no se za {ti ta ì vot ne sre di ne sma tra za ne {to {to kom pli ku je stva ri i sku po je, a ovo je je din stven pri stup ko ji pru à dru ga ~i ji aspekt gle da wa na stva ri.“Eko pro fit“ po ru ~u je da mo è te za ra di ti vi -

i obu ka to kom ko je }e se 40 prak ti ka na ta kva li fi ko va ti za kon sul tan te u eko lo {kom po s lo v a w u. Ovo pred s ta v qa svo je vr stan za ~e tak tr `i {ta kon s ul t a n ata jer }e upra v o oni bi ti pr vi ko ji }e po ce loj Sr bi ji {i ri ti kon cept „Eko pro fita“. Po zi tiv na is ku stva iz No vog Sa da no si i ~lan Kon zor ci j u m a „Denk { tat“ Ber n ard Ka sper.

Pred u ze }a mo gu, u raz li ~i tim po qi ma po slo va wa uti ca ti na po boq {a we za {ti te `i vot ne sre di ne, a s dru ge stra ne zna ~aj no u{te de ti {e, a isto vre me no mo `e te bi ti vi {e „ze le ni” pre ma oko li ni. Pr va fa za pro jek ta uspe {no se za vr {a va i za do voq ni smo {to smo us pe li da pre va zi |e mo sve pre pre ke i ostva ri mo ciq ko ji smo za cr ta li. Na ~el ni ca do da je da je je dan od va `nih seg men ta ovog pro jek ta obra zo va we stru~ wa ka u obla s ti eko l o { kog kon s al tin ga ko ji }e i na kon za vr {et ka pro jek ta da va ti svoj do pri nos Gra du kroz ste ~e na zna wa i is ku stva. Na i me, pro gra mom je, iz me |u osta log, pred vi |e na

- Pri me ti li smo da su qu di ov de voq ni da me wa ju stva ri i da na pre du ju u ovoj obla sti. To kom sa rad we do {li smo do no vih do brih ide ja, a pr vi vi dqi vi re zul ta ti obe }a va ju, na ro ~i to na po qu upra vqa wa ot pa dom. Pred u ze }a mo gu, u raz li ~i tim po qi ma po slo va wa uti ca ti na po boq {a we za {ti te ì vot ne sre di ne, a sa dru ge stra ne zna ~aj no u{te de ti. Pri me ri do bre prak se su mno go broj ni, a je dan od wih je i raz dva ja we ot pa da iz ko ga se mo è iz vu }i mno go do brih efe ka ta – ka è Ka sper.

Sva ko pred u ze }e tre ba do ja - obez b e d i od par t i c i p a c i j e nu a ra da pri me ni ne ke od me ra pred u z e } a ko j i u~e s tvu j u u na ko je su uka za li kon sul tan - pro jek tu. ti i pred sta vi iz ve {taj o re a Sva ka kom pa ni ja sno si tro li za ci ji pro jek ta. Iz ve {taj {ko ve u~e {}a u ra spo nu od se pod no si Ko mi si ji ko ja }e 400 do dve hi qa de evra, u za vi 24. ja nu a ra oce ni ti po stig nu - sno sti od bro ja za po sle nih i te re zul ta te, a dan ka sni je, 25. ja nu a ra, na sve ~a noj ce re mo ni ji bi }e uru ~e na pri z na w a za uspe {no re a li zo van pro je kat. „Eko p ro f it“ je za p o ~ et pre dve de c e n i j e u Gra cu i do sa da je u we mu u~e stvo v a l o vi { e od dve hi q a d e kom p a n i j a iz Austri j e, Ne ma~ ke, Ita li je, Ru m u n i j e, ê {ke, Slo va~ ke, Slo ve ni je i Ma |ar ske, a No vi Sad je pr vi grad u Sr bi ji i re gi o n u pre p o z nao zna ~aj kon cep ta Na ~el ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu ì vot ne odr ` i v og po sre di ne Alek san dra Jo va no vi}-Ga lo vi} slo v a w a ko j im kom pa ni je po red ostva ri va wa ostva re ne do bi ti. Dru gi krug za ra de, mi ni mi zi ra ju svoj eko - „Eko pro fi ta“ po ~e }e u apri lo {ki oti sak. lu na red ne go di ne, a za vr {i }e Ukup n a vred n ost pro j ek t a se u de cem bru. Ovaj put, pri ko ji se re a li zu je u pe ri o du od li k u da u~e s tvu j u ima } e 15 2011. do 2013. go di ne je 260 hi - kom pa ni ja sa te ri to ri je gra da. qa da evra. Od ukup ne su me, De taq ne in for ma ci je o pro Austrij ska agen ci ja za raz voj jek tu mo gu se na }i na in ter net i Kon zor ci jum „Denk {tat“ do - stra ni ci Grad ske upra ve za za ni ra li su po 100 hi qa da evra, {ti tu ì vot ne sre di ne en vi ro a Grad No vi Sad obez be dio je no vi sad.org.rs. 35 hi qa da evra. Pre o sta lih 25 J. Zdje la re vi} hi qa da evra pla ni ra no je da se Fo to: N. Sto ja no vi}

PRE NO ]I [TE „VE LI KI” UVE []E NO VE ME RE

Eko lo {ka, ume sto he mij skih sred sta va za ~i {}e we Pre no }i {te „Ve li ki“, ko je se na la zi u No vom Sa du, za jed no sa dva de se tak kom pa ni ja u~e stvu je u pro jek tu gra da i austrij skog kon zor ci ju ma „Denk {tat“ - „Eko pro fit“. Kroz edu ka ci ju na ovom pro jek tu fir me bi tre ba lo da na u ~e ka ko da u{te de vi {e pa ra, a u isto vre me {ti te `i vot nu sre di nu ne po treb nim ra si pa wem ener gi je i za tr pa va wem ot pa dom. - S ob zi rom da su vla sni ci ho te la od po ~et ka ima li taj kon cept ve zan za odr `i vi raz voj, sa za do voq stvom smo pri hva ti li u~e {}e u ovom pro jek -

`no. Ra di se o uvo |e wu sen zo ra za sve tlo, re duk to ra na sla vi na ma i VC {o qa ma u ku pa ti lu... Sa gle da li smo pred no sti ko ri {}e wa eko lo {kih sred sta va za ~i {}e we, ume sto he mij skih, ~i ja je ce na na mese~ nom ni vou ista s oni ma ko je mi ku pu je mo, a mno go je zdra vi je. Re ci mo, upo tre bom do ze ra u ku pa ti li ma se, uz {ted wu nov ca, oslo ba |a mo pla sti~ ne am ba la `e {am po na i sa pu na – na sta vqa Opan ~arev. Ta ko su re ci mo pro ce ne na go di {wem ni vou po ka za le da se in sta li ra we re duk to ra is -

EKO LO [KI PRI HVA TQI VO PO SLO VA WE ER STE BAN KE

Re ci kla `a har ti je, IT-opre me, to ne ra…

Upo tre bom do ze ra u ku pa ti li ma se, uz {ted wu nov ca, pre no }i {te oslo ba |a pla sti~ ne am ba la è {am po na i sa pu na tu, jer mi re ci mo jo{ od ra ni je ima mo so lar ne pa ne le - ka è me na xer ovog ho te la Ma ri ja na Opan ~a rev. - Bi lo je or ga ni zo va no {est ra di ni ca i ne ko li ko in di vi du al nih sa sta na ka, gde smo sa kon sul tan tom „Denk {ta ta“ Aidom Si la |i ra di li na to me {ta kon kret no mo è mo da po boq {a mo. Po we nim re ~i ma, qu di ni su ni sve sni ko li ko je dan ho tel mo è da za ga |u je. Na glo bal nom ni vou kon cept ze le nog ho te la po ~eo se im ple men ti ra ti tek pre de se tak go di na, a u Sr bi ji sa da ve ro vat no po sto ji sa mo je dan ta kav. Iden ti fi ko va li smo gde gu bi mo ener gi ju i pro ce ni li ko li ko }e se is pla ti ti no ve me re, {to je, za sva ko ga va -

pla ti ve} po sle tri me se ca i po vra }aj in ve sti ci je na go di {wem ni vou je 415 po sto. Do ze ri go di {we u{te de 1.000 evra i is pla te se ve} po sle dva me se ca. Sen zo ri za po kret vra }a ju ulo `e no po sle de set

me se ci i go di {we u{te de 230 evra. Uz {te dqi ve si ja li ce i re ci kla `u pa pi ra, do la zi se

jo{ do ve }e ci fre u{te de, pa Ma ri ja na Opan ~a rev za kqu ~u je i po en tu ovog pro jek ta „ka da po slo da vac vi di na ova kvim pri me ri ma kon kret nu za ra du, od mah mu ide ja po sta je pri ma mqi vi ja“. Za po sle ni u pre no }i {tu „Ve li ki“ za zav {e tak pro jek ta na pra vi li su i ak ci o ni plan za na red nih {est me se ci, u ko jem }e pri me ni ti ove no ve me re. Na kra ju se mi na ra u~e sni ci do bi ja ju ser ti fi kat i za {tit ni lo go ko ji mo gu da ko ri ste na svoj saj tu, oba ve {ta va ju }i o eko stan dar di ma ko je pri me wu ju. A. L.

Er ste Ban ka je to kom 2011. go di ne u~e stvo va la u pro jek tu „Eko pro fit”. Kroz in ter ak tiv ne ra di o ni ce pro jek ta ana li zi ra na je tre nut na si tu a ci ja u ban ci na po qu eko lo {ki pri hva tqi vog po slo va wa, ka ko bi se u bu du} no sti do dat no una pre di lo po slo va we, ta~ ni je po di gao po me nu ti prin cip po slo va wa na vi {i ni vo. - Uz ve o ma ko ri snu i uspe {nu sa rad wu sa kon sul tan ti ma iz fir me „Denk {tad” do {li smo do ni za ide ja ko je smo ve} po ~e li da pri me wu je mo u sva ko dnev nom po slo va wu – sa zna je mo od „Er ste Eko pro fit ti ma”. - Na gla sak je na pro jek ti ma iz obla sti upra vqa wa ot pa dom, a jed na od pr vih ini ci ja ti va ko ja je

uze la ma ha je {i re we do sa da {we prak se re ci kla è kan ce la rij ske har ti je, IT- opre me i pra znih to ner ka se ta, kao i re ci kla à do dat nih ma te ri ja la, po put sta kla i PET-am ba la è. Er ste ban ka }e na sta vi ti sa pro jek ti ma op ti mi za ci je po tro {we ener gi je i vo znog par ka ka ko bi se u {to ve }oj me ri sma wi la emi si ja {tet nih ma te ri ja. Ce lo kup ne ak tiv no sti za o kru ù ju kam pa wa ma, ko je su ve} po kre nu li sa ci qem edu ka ci je za po sle nih, in for mi sa wa jav no sti i uvo |e wa pro iz vo da ko ji }e na gla si ti va `nost ova kvih pro jek ta kao {to je „Eko pro fit” i po slo va wa ko je za ciq ima i o~u va we ì vot ne sre di ne.

AkCiJA

c m y

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

PLA NO VI NO VO SAD SKOG JKP „GRAD SKO ZE LE NI LO”

Za li va we bi qa ka iz no vog bu na ra U okvi ru pro jek ta „Eko pro fit“ no vo sad sko Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Grad sko ze le ni lo“ ra di na za vr {noj fa zi pri pre me iz ve {ta ja, a do sa da su, kroz {est ra di o ni ca, po kri ve na sva pi ta wa ve za na za eko lo gi ju u ovoj fir mi. - U~e stvo va li smo i ra ni je u vi {e ta kvih pro je ka ta, ali pr vi put je po ve za no da kroz sve te eko lo {ke bo qit ke, mer qi vo se mo `e po ka za ti nov ~a na u{te da, ne gde di rekt no, a ne gde in di rekt no, kroz ra zna po boq {a wa i po stig nu }a – re kao je pro jekt me na d`er ovog pred u ze }a Va si li je Jo va no vi}. Za po sle ni u „Ze le ni lu“ su ta ko za jed no sa kon sul tan ti ma ove ak ci je, austrij skom fir mom „Deng {tad“, kroz ra di o ni ce ske ni ra li po sto je }e sta we i kre nu li u iz ra du ide ja za pri me nu ta ko zva ne „Klin pro dak{n“ me to do lo gi je. Uz mo gu }e u{te de ko je }e bi ti im ple men ti ra ne u na red nom pe ri o du, u sle de }oj go di ni „Ze le ni lo“ }e or ga ni zo va ti i kon fe ren ci ju na te mu „Ze le ne po vr {i ne, bu du} nost i per spek ti ve u sve tlu kli mat skih pro me na“. - Na lo ka ci ji gde se na la zi me ha ni za ci ja is ko pa }e se je dan bu nar, sa opre mom, ta ko da }e mo eli mi ni sa ti ko ri {}e we vo de iz grad skog vo do vo da za za li va we, {to je u ma woj me ri i sa da za stu pqe no. Ce na tog bu na ra je oko 300.000 di na ra, a u{te da na go di {wem ni vou 91 hi qa da di na ra za za li va we i 53 hi qa de za pra we vo zi la. U teh no lo gi ju za -

^i sti ja pro iz vod wa i EMAS

U tehnologiji zalivawa „Zelenilo” }e primeniti preparat koji zadr`ava vla`nost biqke i smawuje potrebu da potro{wom vode na 50 odsto, {to je indirektna u{teda od 1,3 miliona dinara godi{we li va wa im ple men ti ra }e mo pre pa rat ko ji za dr `a va vla `nost biq ke i sma wu je po tre bu da po tro {wom vo de na 50 od sto, {to je in di rekt na u{te da od 1,3 mi li o na di na ra go di {wem ni vou – ob ja {wa va Jo va no vi}. Za du go ro~ ni ju me ru {ted we pla ni ra no je do 2013. go di ne i po sta vqa we kom post nog po qa na pro sto ru me ha ni za ci je, iako

se bio ma sa u „Ze le ni lu“ i sa da pre tva ra u kom post. Me |u tim, ovo no vo ula ga we bi zna ~aj no po ve }a lo broj pro iz ve de nog kom po sta. - Po da qem pla nu opre mi li bi se, {to nam je i za kon ska oba ve za, otvo re nim skla di {tem za sa ku pqa we ot pad nog mu qa iz me ha ni ~ar ske ra di o ni ce i to bi pre da va li ope ra te ru ot pa da. Na

Si stem upra vqa wa za {ti tom ì vot ne sre di ne Stan dard ISO 14001 de fi ni {e zah te ve za upra vqa we za {ti tom ì vot ne sre di ne. Is pu wa va we ovih zah te va je po treb no do ku men to va ti ka ko bi po sto jao do kaz o po {to va wu i o efi ka snom ra du u skla du sa stan dar dom. Ta ko ISO 14001:2004 po sta vqa zah te ve za si stem upra vqa wa ì vot nom sre di nom, a ISO14004:2004 da je op {te smer ni ce za im ple men ta ci ju si ste ma upra vqa wa ì vot nom sre di nom. Osta li stan dar di iz ove se ri je se od no se na spe ci fi~ ne de lo ve u okvi ru za {ti te ì vot ne sre di ne kao na pri mer: ozna ~a va we, oce wi va we per for man si, ana li zu ì vot nog ci klu sa, ko mu ni ka ci ju i re vi zi ju. Si stem upra vqa wa za {ti tom ì vot ne sre di ne ISO 14001:2004 je upra vqa~ ki alat ko ji omo gu }a va or ga ni za ci ji bi lo ko je ve li ~i ne da iden ti fi ku je i kon tro li {e uti caj svo jih ak tiv no sti, pro iz vo da i uslu ga na ì vot nu sre di nu, po boq {a od nos pre ma ì vot noj sre di ni, pri me ni si ste mat ski pri stup ko jim }e po sti za ti ci qe ve ko ji se od no se na za {ti tu ì vot ne sre di ne i obez be di do kaz da je po sti gla po sta vqe ne ci qe ve. Na me ra ovog stan dar da je da obez be di okvir za stra te {ki pri stup or ga ni za ci ja ma za kre i ra we po li ti ke od no sa pre ma ì vot noj sre di ni, pro jek to va we ak tiv no sti ko je ne {te te ì vot noj sre di ni i wi ho vo uspe {no spro vo |e we. Im ple men ta ci ja Si ste ma upra vqa wa za {ti tom ì vot ne sre di ne mo è se od no si ti na ~i ta vu kom pa ni ju, je dan ogra nak ili na sa mo je dan rad ni pro ces, a iz bor uglav nom za vi si od po tre be kom pa ni je. Osnov ni raz lo zi ko ji do vo de do iz ra è ne po tre be za uvo |e wem si ste ma za {ti te ì vot ne sre di ne ISO 14001:2004 su ne pre sta no za ga |i va we ì vot ne sre di ne, strah od pot pu nog is cr pqe wa pri rod nih re sur sa, ne do sta tak or ga ni zo va nog i si ste mat skog pra }e wa po sle di ca za ga |e wa, po ve }a na za in te re so va nost jav nog mwe wa za o~u va wem ì vot ne sre di ne, za kon ska re {e wa, po seb ni uslo vi ra da u ugro è nim obla sti ma. Pred no sti im ple men ta ci je si ste ma za {ti te ì vot ne sre di ne ISO 14001 su sma we we ne ga tiv nih u~i na ka na ì vot nu sre -

di nu, sma we we ri zi ka od eko lo {kih ka ta stro fa, po ve }a we spo sob no sti br ze i efi ka sne in ter ven ci je, po boq {an ugled i stva ra we po ve re wa kod za jed ni ce, prav na si gur nost zbog po {to va wa za ko na o za {ti ti `i vot ne sre di ne, lak {e do bi ja we ovla {}e wa i do zvo la od

[tran du pla ni ra mo po sta vqa we gru pe ma lih kon tej ne ra za pri mar no raz vr sta va we ot pa da na pet i pa pir nu am ba la ù, kao i ku po vi nu cen tral nog {tam pa ~a sa mo gu} no {~u obo stra nog {tam pa wa – na sta vqa pro jekt me na xer „Ze le ni la“. - Sam pro je kat ima i {i ri dru {tve ni zna ~aj, jer le gi ti mi {e kom pa ni ju kao dru {tve no od go vor nu, ko ja è li da uti ~e na sma we we emi si je ga so va sta kle ne ba {te, ostva ri u{te du ener gi je, po ka è ori jen ta ci ju ka ze le noj ener gi ji i upra vqa wa ot pa dom na eko lo {ki na ~in – za kqu ~u je Jo va no vi}. A. L.

î sti ja pro iz vod wa pred sta vqa sve o bu hvat nu pre ven tiv nu stra te gi ju za {ti te ì vot ne sre di ne na pro ce si ma i pro iz vo di ma u ci qu sma we wa ne ga tiv nih uti ca ja na qu de i ì vot nu sre di nu. U pro iz vod nim pro ce sim ukqu ~u je ra ci o nal ni ju upo tre bu si ro vi na, vo de i ener gi je, za me nu opa snih si ro vi na sa eko lo {ki pri hva tqi vi jim i sma we we ko li ~i na i tok si~ no sti emi si ja i ot pa da ka u vo du, va zduh i ze mqi {te. Na pro iz vo di ma je stra te gi ja usme re na na sma wi va we svih ne ga tiv nih uti ca ja na qu de i ì vot nu sre di nu u to ku ce log ìvot nog ci klu sa pro iz vo da, od do bi ja wa si ro vi na do ko na~ nog od la ga wa do tra ja lih pro iz vo da. î sti ja pro iz vod wa zah te va uvo |e we know-how-a, po boq {a wa u teh no lo gi ji i pro me ne, ka ko u or ga ni za ci ji pred u ze }a, ta ko i u me nad` men tu. EMAS (Eco Management and Audit

lo kal nih i dr àv nih vla sti, po boq {a we ugle da kom pa ni je i ugle da kli je na ta, bo qe ko ri {}e we ener gi je i za {ti ta vo da, pa `qi vo bi ra we si ro vi na i kon tro li sa nu re ci kla ù ot pa da, do pri no si sma we wu tro {ko va i po di è va {u kon ku rent nost, sma wi va we tro {ko va zbog re ak tiv nih upra vqa~ kih stra te gi ja kao {to su po prav ke, ~i {}e wa, pla }a we ka zni zbog kr {e wa za ko na… Uz to,eko lo {ki sve sni kli jen ti po slo va }e sa kom pa ni ja ma ko je is ti ~u svo ju oba ve zu pre ma o~u va wu ì vot ne sre di ne.

EMAS sa dr `i u se bi sve zah te ve ISO 14001:2004 stan dar da, kao i do dat ne zah te ve. Pre ma re gu la ti vi Evrop ske ko mi si je o EMAS-u 1221/2009, ko ji se pri me wu je od ja nu a ra 2010. go di ne, omo gu }e no je ukqu ~i va we u zva ni~ ni EMAS re gi star i or ga ni za ci ja ma van EU.

UTI SCI MI LO [A ZO RI ]A, PRAK TI KAN TA „DEL TA -MAK SI JA”

U{te da do no si pro fit U okvi ru pro jek ta „Eko pro fit“ odr `a ne su ra di o ni ce na ko ji ma su se prak ti kan ti i ~la no vi ti mo va iz kom pa ni ja ko je su se pri ja vi le za u~e {}e, upo zna li sa osnov nim prin ci pi ma kon cep ta „~i sti je pro iz vod we”. Ta ko |e, ba vi li su se i me to da ma ana li ze pro iz vod nih si ste ma, ali i obje ka ta i po vr {i na raz li ~i tih na me na - od

Ka ko je na veo, u kom pa ni ji gde je bio, rad se za sni vao na ana li zi naj no vi jeg objek ta „Tem po 04” u Be o gra du. Ana li zi ra ni su si ste mi za osve tqe we, gre ja we, ras hlad ni si ste mi, od la ga we ot pa da, skla di {te we ro be, ad mi ni stra ci ja, vo zni park, kao i po na {a we rad ni ka i wi hov od nos pre ma o~u va wu `i vot ne sre di ne i u{te de ma te ri ja la i ener gi je.

Do bit uz stra te {ki pri stup Ve }i na me na xe ra }e se tru di ti da iz beg ne za ga |e we ko je bi mo glo da ko {ta kom pa ni ju ka zni. Ali oni bo qi me na dè ri }e se tru di ti da bu du re ak tiv ni ka da se ra di o za {ti te ì vot ne sre di ne u da na {we vre me sve sno sti o ovom pro ble mu. Sto ga ISO 14001:2004 pred sta vqa prak ti ~an alat za me na dè re ko ji ni su za do voq ni sa mo ra dom u skla du sa za ko nom, ve} ima ju stra te {ki pri stup ko jim se in ve sti ra we u ì vot nu sre di nu mo è i vra ti ti. U skla du sa ovim stan dar dom, to zah te va od or ga ni za ci je da do bro pro ce ni ak tiv no sti ko je ima ju ne ga ti van uti caj na ì vot nu sre di nu i ~i me mo gu ostva ri ti sle de }e be ne fi ci je: sma we we tro {ko va upra vqa we ot pa dom, sma we we po tro {we ener gi je i ma te ri ja la, ni è tro {ko ve di stri bu ci je, po boq {a we kor po ra tiv ne sli ke me |u za ko no dav ci ma, kup ci ma i u jav no sti… Sve to je i osnov za kon ti nu i ra no po boq {a we od no sa pre ma ì vot noj sre di ni.

Scheme) pred sta vqa do bro voq ni pro gram za upra vqa we za {ti tom `i vot ne sre di ne, ko ji omo gu }a va or ga ni za ci ja ma da ve ri fi ku ju svoj si stem upra vqa wa za {ti tom `i vot ne sre di ne.

Vred no se ra di lo

auto mo bil ske in du stri je, pre ko sa o bra }aj ni ca, do ho te la, mo te la i skla di {ta ro be. Ka ko je ob ja snio je dan od prak ti ka na ta, di plo mi ra ni in è werma ster za {ti te ì vot ne sre di ne Mi lo{ Zo ri} po seb na pa `wa po sve }e na je ra du u ti mu i teh ni~ koj iz ved bi po je di nih fa za u pro jek tu. Ob ja snio je da su na kon uspe {ne se ri je ra di o ni ca, prak ti kan ti ras po re |e ni na rad ne za dat ke u kom pa ni je ko je su u~e sni ce pro jek ta. - Do bio sam za du è we u “Del ta-Mak si ju“, je di noj kom pa ni ji u pro jek tu sa se di {tem u Be o gra du - ka zao je Mi lo{ Zo ri}. - Mo ja pri mar na ulo ga je tre ba la bi ti ko mu ni ka ci ja iz me |u ~la no va CP ti ma u sa moj kom pa ni ji i kon sulta na ta fir me “Denk {tat”, ali s ob zi rom da se ve }i na ~la no va ti ma so lid no ko ri sti la en gle skim je zi kom, ume sto ulo ge pre vo di o ca, do bio sam dru ga ~i ja za du è wa.

re ak tiv ne elek tri~ ne ener gi je, obu ke vo za ~a, odr à va we vo zi la, po tro {wi go ri va i dru go - ob ja snio je sa go vor nik do da ju }i da je te sno sa ra |i vao sa kon sul tan ti ma, ~la no vi ma CP ti ma i ko le gi ni com-prak ti kant ki wom Ti ja nom Bog da no vi}. Zo ri} je ka zao da je ciq je bio pro na }i op ci je ko je su iz i ski va le naj ma we ula ga wa, a do no si la naj ve }u do bit u {to kra }em vre men skom in ter va lu. - Na rav no da su kom pa ni ji pred lo è na i re {e wa ko ja su sku pqa, po put za me ne tre nut nog ra svet nog si ste ma si ste mom LED-di o da, ali je ~i we ni ca da, ka ko su nas kon sul tan ti i upo zo ri li, kom pa ni je u na {em re gi o nu ni su voq ne da ula ù ve li ke su me nov ca, ako ne ostva ru ju br zu za ra du - re kao je Zo ri} i do dao da je pro je kat jo{ uvek u to ku i ko na ~an iz ve {taj jo{ ni je kom ple ti ran, pa da osta je da se vi di ko ja }e od pred lo è nih re {e wa usvo ji ti ru ko vod stvo kom pa ni je. - Ura |e no je ne ko li ko pi lot pro je ka ta, u tra ja wu od me sec da na, ko ji su po ka za li do bre re zul ta te i ko ji bi na jed no sta van na ~in, prak ti~ no bez fi nan sij skih ula ga wa, do ne li kom pa ni ji u{te du od vi {e de se tin hi qa da evra na go di {wem ni vou. Na p o m i w em da je ov d e u pi t a w u u{te da na sa mo jed nom od pre ko 300

Po dr {ka pro gra mi ma re ci kla è U~e snik-prak ti kant pro jek ta “Eko pro fit” Mi lo{ Zo ri} ka zao je da je ste kao do bra is ku stva, ko ja se ne sa sto je sa mo u stru~ nom usa vr {a va wu, ve} i u raz me ni zna wa, in for ma ci ja, ra da u ti mu, ko ji su, ka ko ka è, ~i ni li uglav nom mla di qu di, “pu ni en tu zi ja zma i è qe da po stig nu uspeh, ali na à lost sa pre ma lo ovla {}e wa, {to je u ne kim fa za ma ko ~i lo pro je kat”. - Moj ciq je da na ne ki na ~in u~e stvu jem i u bu du }im pro jek ti ma ovog ti pa, jer je za Sr bi ju, ko ja ne ma ve li ke fon do ve za in ve sti ra we u ma mut ske eko lo {ke pro jek te, od vi tal nog zna ~a ja da {te di svo je re sur se, mak si mal no po dr ì pro gra me re ci kla è, ali isto vre me no pri ka è se be kao eko lo {ki sve sna sre di na, ko ja ima pu no to ga da po nu di- na veo je Zo ri}. - Mo ji kon kret ni za da ci sa sto ja li su se u pro ra ~u na va wu raz li ~i tih fak to ra, re ci mo po tro {wi ras hlad nih agen sa u si ste mi ma za hla |e we, uti ca ju is pu {ta wa ras hlad nih agen sa u at mos fe ru, po tro {wi elek tri~ ne ener gi je, u{te di elek tri~ ne ener gi je sa upo tre bom si ste ma za kom pen za ci ju

obje ka ta, ko li ko ih ima u Sr bi ji, u sklo pu ove kom pa ni je. Svi u ti mu se na da ju da }e ovi re zul ta ti pod sta }i top me nad` ment da se od lu ~i i za sku pqe pro jek te, ka ko bi do pri ne li bo qem po slo va wu i zdra vi joj `i vot noj sre di ni - za kqu ~io je Mi lo{ Zo ri}. A. Je ri ni}

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak19.decembar2011.

dnevnik

У ХРВАТСКОЈ

„Парада” гледанија од хрватских филмова После Подгорице и Бањалуке, филм „Парада” Срђана Драгојевића приказана је и у Загребу, Ријеци и Сплиту, а само првог дана у седам мултиплекса широм Хрватске филм је погледало више од 1.500 гледалаца, сто је често резултат који домаћи филм постигне то-

ком читаве своје дистрибуције, саопштио је српски дистрибутер „Синефест”. Хрватски дистрибутер очекује да ће „Параду” у Хрватској видети чак 60.000 гледалаца, што је више него што сви хрватски филмови постигну заједно током једне године приказивања. „Ово отварање је у рангу отварања јачих холивудских блокбастера”, изјавила је пред-

ставница дистрибутерске куце „Блитз” Инес Јурчић. Драгојевић, чије су „Ране” први српски филм који је приказан у Хрватској, изјавио је да му је ово већ четврта премијера у Загребу, али да ни једна до сада, укључујући и „Ране”, није прошла овако добро.

„Аплауз је трајао више од 10 минута и било је заиста дирљиво. Овакав аплауз могу једино да упоредим са реакцијом публике у Новом Саду и Нишу. У Ријеци је било традиционално одлично, али не као у Загребу”, испричао је Драгојевић. Продуцент филма Биљана Првановић рекла је да је најпријатније била изненађена овацијама у Сплиту.

„Од читаве хрватске ‘турнеје‘ у Сплиту је било најемотивније, а највише смо се прибојавали како ће сплитска публика реаговати, поготово што се неким навијачима ‘Торциде‘ није допало што хомосексуалац носи мајицу са натписом ‘Хајдук живи вјечно‘. Али као и код нас, све предрасуде су пале у воду када су људи видели филм”, истакла је она. Драгојевић се присетио да је 1984. гостовао у Сплиту као млади писац, чије приче су објављене у књизи „Фантастични механичари” у издању „Омладинских новина”. „После 27 година враћам се у Сплит, у сасвим новој улози, али са истим одушевљењем. Људи су овде темпераментни - или те воле или не. Изгледа ми да је ‘Парада‘ прошла ову ‘пробу‘, ниједан српски филм није до сада тамо имао премијеру и мени је велико задовољство да смо баш ми први ‘пробили лед‘”, истакао је редитељ и сценариста. Екипа „Параде” сада је у Скопљу, а турнеју по бившој Југославији завршиће у Љубљани 20. децембра. Када филм почне да се даје широм Словеније, „Парада” ће се на читавом еџ-Ју простору приказивати симултано са више од 30 филмских копија. Дистрибутер „Синефест” оче-кује да ће гледаност филма у Србији следеће седмице достићи цифру од 300.000 људи. (Танјуг)

Сцена из филма „Земља крви и меда”

ФИЛМ АНЂЕЛИНЕ ЏОЛИ ДОБИО НАГРАДУ АМЕРИЧКИХ ПРОДУЦЕНАТА

Признање за друштевени ангажман Удружење америчких продуцената (ПГА) доделило је филму Анђелине Џоли ‘’У земљи крви и меда‘’ награду „Стенли Крамер” намењену филмовима који се баве друштвеним питањима, пренеле су агенције. Удружење је саопштило да ће холивудској глумици награда бити додељена 2012. Награда „Стенли Крамер” установљена је 2002. у знак сећања на холивудског редитеља, а додељује се филмовима који се баве провокативним друштвеним питањима.

‘’’У земљи крви и меда‘ је изванредан филм који приказује сложену љубавну причу током страхота рата у Босни, којим су посебно биле погођене жене”, рекли су директори ПГА Хавк Коч и Марк Гордон. Филм говори о љубави између Србина и муслиманке пре рата у Босни који је трајао од 1992. до 1995. године. Они се у рату срећу под другим околностима када је он официр, а она његов заточеник. Анђелина Џоли и њени копродуценти навели су у свом саопштењу да су почаствовани овом наградом, чији су неки од

претходних добитника - филм Терија Џоџа „Хотел Руанда” и Ал Горов документарни филм о глобалном загревању „Непријатна истина”. Крамер, који је преминуо 2001. године био је редитељ филмских класика, а један од његових познатијих филмова је „Погоди ко долази на вечеру”. Филм „У земљи крви и меда” почеће да се приказује у биоскопима широм САД 23. децембра, а медији већ спекулишу да би могао да буде и међу номинованима за Оскара. (Танјуг)

БЕОГРАД НА ПЛАКАТИМА У ЛОКАЛНОЈ КАМПАЊИ

„Најмрачнији сат” Холивудски студио „20th Cen tury Fox„ одобрио је коришћење фотографија Београда на плакатима за локалну кампању филма „Најмрачнији сат 3Д„, чија премијера ће бити 28. децембра у биоскопу „Синеплекс„, саопштио је данас домаћи дистрибутер „МегаКом филм„. На визуелним решењима за овај филм се тако, осим Москве, у којој се дешава радња, налазе и

обележја Београда - Народна скупштина, Београдски споменик и Калемегдан. „Најмрачнији сат 3Д„ је научнофантастични трилер о групи младих људи који се у Москви боре да преживе напад непознате и невидљиве врсте из свемира, која црпи све изворе енергије и целу планету оставља у потпуном мраку. Продуцент је познати руски редитељ Тимур Бекмамбетов

ЏОН ТРАВОЛТА ПОСЛОМ БОРАВИО У БиХ

Сарајевски тунел филмска локација? Долазак холивудске звезде Џона Траволте у Сарајево изазвао је велико интересовање новинара који су токо прошле недеље даноноћно опседали хотел „Европа” у коме је одсео. Он је, после обиласка неколико локација за будући филм и разговора с представницима домаћих сервисних продукција, својим авионом у четвртак напустио Сарајево. Претходно се у црном „мерцедесу” пут сарајевског тунела који би, како се верује, требало да буде једна од локација на којој ће бити снимљен акциони трилер „Килинг бизнс”. Медији су од, када је Траволта био стигао у Сарајево, безнадежно опседали хотел „Европу” где је одесео овај чувени амерички глу-

Џон Траволта

мац, али нико од њих није успео ни да га види, а камоли разговара, пренели су сарајевски медији. Супротно томе, Траволтино обезбеђење је све време стварало атмосферу Траволтине непосредности и спремности за сваки разговор с медијима. Када је Траволта

Амерички магазин „Форбс” саставио је листу најбољих божићних филмова икада, а на првом месту налази се филм „Умри мушки” са Брусом Вилисом који спашава свет на Бадње вече. На листи се налазе филмови свих жанрова, од акционих до комедија, које повезује иста тематика Божић. На другом месту је „Бразил„ из 1985. године. „Диван филм као нетипична божићна прича о моћи имагинације док се главни јунак бори против угњетавања и безнађа”, пише „Форбс”. „Предбожићна ноћна мора” је анимирано остварење, које се налази на трећем месту ове листе, док се на четвртом налази бо-

жићна комедија Стивена Спилберга ‘’1941’’. „Божићна прича” је прави божићни филм и налази се на петом месту, шесто место заузима филмски класик „Бискупова жена”, а седмо место филм из 2003. године „Вилењак”. Последња три места заузимају филмови „Гремлини„ - према речима уредника ове листе овај филм је „идеалан за разбуђивање дечије маште”, „Чудо у 34. улици”, али не нова верзија у боји, него оригинал из 1947.године, док је на последњем месту филмска адаптација дела Ццарлса Дикенса „Божићна песма” из 1951. године. (Танјуг)

стигао уи Сарјјево и одмах изјавио да је ту дошао ради истраживања за свој нови филм. У средишту радње филма су двојица војних ветерана које тумаче холивудски великани Роберт де Ниро и Траволта. Де Ниро глуми бившег америчког војника Форда, који је током агресије на нашу земљу био на ратишту у БиХ. Намеравајући да побегне од ратних траума и цивилизације,Форд живот проводи у кампприколици на планинском масиву Апалачи, када га, сасвим изненада, посети европски туриста кога игра Траволта, који се брзо спријатељи с Фордом, највише захваљујући чињеници да дели идентичну страст према лову. (Танјуг)

ДАНИЈЕЛ КРЕЈГ О ХОЛИВУДСКОЈ ВЕРЗИЈИ ЛАШОНОВОГ „МИЛЕНИЈУМА”:

Бебиситерке на потезу Особе које ће извући највише користи од филма „The Girl with the Dra gon Tat too” (Девојка са тетоважом змаја) биће бејбиситерке, сматра главни глумац Данијел Крејг. Kрејг, који глуми новинара Микаела Блумквиста у холи-

ће зарадити много новца. Ово није филм за децу”, рекао је он. Премијера филма у САД заказана је за 21. децембар, док је светска премијера одржана недавно у Лондону. Трилогија „Миленијум” продата је широм света у десетина-

БОЖИЋНИ ФИЛМ СВИХ ВРЕМЕНА

„Умри мушки” на првом месту

(Ноћна стража, Дневна стража, Тражен), а редитељ Крис Горак. Филм је сниман у Москви и једно је од ретких остварења америчке продукције снимано у потпуности ван САД. Главне улоге играју Емил Хирш, Оливија Тирлби, Макс Мингела, Рејчел Тејлор, а у филму се појављује и познати шведски глумац Јуел Шинамон. (Танјуг)

Руни Мара и Данијел Крејг у сцени Финчеровог филма

вудској адаптацији трилогије шведског аутора Стига Лашона, рекао је БиБиСију да ће овај филм изазвати толико интересовања да ће бејбиситерке добро зарадити. „Ово је онај филм за који плаћате бебиситерку. Бебиситерке

ма милиона примерака и 2009. године по њој су снимљени шведски филмови. Крејг, 43, познат по улози Џејмса Бонда рекао је да је сценариста Стивен Заилијан ухватио суштину Лашонове приче због чега је и прихватио улогу.

Филм је режирао Дејвид Финчер познат по филмовима „Друштвена мрежа”, „Зодијак” „Борилачки клуб” и „Седам”. „То је роман о сексуалној политици, о насиљу над женама и мислим да га ни Дејвид Финчер ни ја не би снимили да смо морали да га ублажимо. Показавши га и учинивши да публици буде непријатно, натерали смо их да увиде теме књиге... да су серијске убице углавном мушкарци и да убијају жене”, рекао је глумац. Филм прати Блумквиста који се повлачи на удаљено оствро у северној Шведској где почиње истрагу убиства старог 40 година. У томе му помаже, истетовирана, усамљена панк истражитељка агенције за безбедност Лизбет Саландер коју глуми Руни Мара. „Мислим да сви могу да се повежу са тим осећањем да их не разумеју или да су отпадници„, рекла је Мара агенцији Ројтерс. „Сви у неком тренутку могу да се повежу са људима који су на власти и који је злоупотребљавају и верујем да многи желе да она успе”. (Танјуг)

Спилберг: Радимо на наставку Тинтина Холивудски редитељ Стивен Спилберг најавио је да ће снимити и други део филма о стрип јунаку Тинтину, пренели су данас медији. Спилберг је новинарима у Њујорку рекао да ће овога пута Питер Џексон режирати наставак филма „Авантуре Тинтина: Тајна једнорога„ и да је већ изабран и стрип албум белгијског аутора Ержеа.

„Сценарио се пише и он ће га режирати кад заврши ‘Хобита‘ а ја ћу га продуцирати„, објаснио је Спилберг који је режирао први део Тинтина док га је Џексон продуцирао. „Имамо причу и знамо који албум ћемо адаптирати и једва чекамо да почнемо„, додао је Спилберг. (Танјуг)

kULTURA

c m y

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

МСУВ ПРЕДСТАВЉА ДИГИТАЛИЗОВАНЕ ИДЕЈЕ ЗБИРКЕ КОНЦЕПТУАЛНЕ УМЕТНОСТИ

Четири музеја на једном месту

УСПЕШНА ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „РАДНИЦИ УМИРУ ПЕВАЈУЋИ“ У БИТЕФ ТЕАТРУ

И даље стижу обећања У Битеф театру крајем шпрошле недеље успешно је изведена премијера представе „Радници умиру певајући“ Олге Димитријевић, у режији Анђелке Николић. Битеф театар је представу реализовао у копродукцији са Фондом „Хартефакт“, чијим конкурсом за друштвено ангажовану драму се и дошло до комада младе ауторке. Жири конкурса, са председницом Биљаном Србљановић, оценио је да је то експресионистички социјално ангажовани мјузикл, у кључу Брехтовог театарског израза, у што се у петак на премијери и суботу на првој репризи уверила многобројна публика. Аплаузе је добио цео ансамбл од 13 младих глумаца и играча, који су предста-

вили препознатљиве ликове из савременог, транзиционог живота. Радња драме се дешава у фабрици, радници штрајкују због неисплаћених зарада, бескрупулозни нови газда не попушта, па они радикализују протест и ступају у штрајк глађу, али не успевају да се изборе за своја права. Један од штрајкача се прода, један полуди, а једна радница умире, док преговарачи тврде да од владе стижу обећања да ће учинити све да се проблем реши. Све то прате иронични и оптужујући сонгови на мелодије познатих етно песама и хитова турбо фолка. И сонгови и реплике изводе се на плеј бек, што ствара одмак од дневно-политичког реализма и додаје слој универ-

залности овој горкој причи о судбини понижених и увређених. Улоге тумаче Милан Ковачевић, Игор Боројевић, Марија Бергам, Марија Миленковић, Ђорђе Бранковић, Александар Ђинђић, Марко Гверо, Милан Марић и Нина Лазаревић. Ана Дубљевић, Милица Писић, Невена Јовановић и Ана Игњатовић-Загорац играју труднице очајне због будућности још нерођене деце, а гласове за њих дале су певачице Јелена Анђелковић, Јована Бараћ, Марина Богдановић и Маја Стојановић. Композитор је Драшко Аџић, кореограф Далија Аћин, драматург Филип Вујошевић, а сцену и костиме креирала је Маја Мирковић. (Танјуг)

У оквиру међународног пројекта „Di gi ti zing ide as: Ar chi ves of con cep tual and neo a van gu ar de art prac ti ces“ из програма Европске уније за културу 2007-2013, у Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ) ће у четвртак, 22.децембра, бити отворена изложба „Примери невидљиве уметности“ кустоса Небојше Миленковића, Гордане Николић и Луке Кулића. Реч је о изложби избора дигитализованих уметничких дела из Збирке концептуалне уметности, што је иновација у приказивању музејских колекција и прилика за поновно фокусирање на неоавангардно наслеђе. Поред уметничких радова, изложба „Примери невидљиве уметности“ (за наслов је употребљена синтагма Слободана Тишме) приказаће бројне документе везане за концептуалну и новомедијску уметност Војводине који су од шездесетих и седамдесетих година прошлог века до данас, властита дела стварали „деобјективизацијом и дематеријализацијом“. Међу одабранима су Суботичка група „Бош и Бош“, новосадски „Код“, „Е“, „Е-“, Породица бистрих потока, Бранко Андрић, Тибор Бада (Бада Дада), Слободан Тишма, Славко Богдановић, Атила Черник, Чедомир Дрча, Ласло Керекеш, Владимир Копицл, Ратомир Кулић, Славко Матковић, Радомир Машић, Милица Мрђа, Богданка Познановић, Мирко Радо-

јичић, Ласло Салма, Звонимир Сантрач, Балинт Сомбати, Јарослав Супек, Предраг Шиђанин, Вујица Решин Туцић. Након отварања, у петак, 23. децембра у 12 часова, у Кино сали МСУВ одржаће се јавна презентација, разговор и представљање новог веб портала дигитализованих уметничких радова и документације пракси концептуалне уметности из збирки музеја – партнерских институција на пројекту „Di gi ti zing ide as: Ar chi ves of con cep tual and neo a van gu ar de art prac ti ces“. У овом делу програма, поред домаћина из Но-

вог Сада, учествоваће представници Музеја сувремене умјетности Загреба и Модерна галерија Љубљане. У пројекат је укључен још и Музеј модерне уметности Варшаве. Захваљујући сарадњи ове четири институције, ускоро се очекује израда једнственог веб портала са дигиталном базом података и напредним алатима претраживања садржаја. Портал ће обухватати визуелне и текстуалне информације и документацију о уметничким делима, филмовима и публикацијама из њихових архива. И. Б.

БОГАТ ПРОГРАМ ПОВОДОМ 150. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ СЛИКАРА

Климтове изложбе широм Беча Поводом 150. годишњице рођења Густава Климта осам бечких музеја ће у идућој години приказати посебне изложбе посвећене овом уметнику. У Доњем и Горњем Белведереу, Музеју историје уметности, музеју Леополд, Албертини, Аустријском позоришном музеју, Кући уметника, Бечком музеју и Аустријском етнографском музеју моћи ће да се виде слике, цртежи, скице и многе друге ствари. У Доњем Белведереу је у току изложба под називом „Густав Климт/ Јозеф Хофман. Пионири модерне„, посвећена интензивној сарадњи обе личности која је започела оснивањем бечке сецесије 1897. године и престала Климтовом смрћу 1918. године.Изложба траје до 4. марта 2012. године. Горњи Белведере ће од 15. јуна 2012. до 6. јануара 2013. године приказати још једну изложбу Климта под називом „150 година Густава Климта„. Музеј историје уметности у јубиларној години организује изложбу посвећену средњем периоду стваралаштва Климта, од 1886 до 1897. године.

„Пријатељице”

Изложба, која у средишту пажње има 13 значајних слика

„Мајка и дете”

и њихових скица за велико степениште овог музеја траја-

НОВА ПРОЗА

Историјска и лична судбина Издавачка кућа „Архипелаг“ објавила је недавно нови роман Николе Моравчевића „Последњи деспот“. Радња је смештена у Србију 15. века, а бави се владавином и личношћу деспота Ђурђа Бранковића . Реч је, заправо, о наставку романа „Витез у доба зла“ у коме Моравчевић, кроз узбудљиву причу о деспоту Стефану Лазаревићу, приповеда о Србији у првој половини 15. века. Објављен први пут 2007. године, роман „Витез у доба зла“ је доживео два издања и изазвао велико интересовање читалаца, па се издавач нада да ће тако бити и са „Последњим деспотом“. Смештајући свог јунака у историјске околности које обележавају Србију и Европу тога времена, Моравчевић у Последњем деспоту“ сигурно води узбудљиву причу пу-

ну ратова и дипломатских догађаја, успона и падова, освајања и одбрана средњовековних градова, витештва и злочина, драматичних збивања и судбинских удеса, чудесних преокрета и примера људске доброте, препоручује издавач. „Последњи деспот“ је и роман о историјској личности, његовој интимној и државничкој драми. Однос Ђурђа Бранковића и Стефана Лазаревића, односи Турске и Угарске, подизање Смедерева, пад Цариграда, дипломатско умеће деспота Ђурђа, само су неке од великих тема које покреће овај историјски роман.А кроз све то писац провлачи једну снажну љубавну причу двоје обичних људи који од градитеља Смедерева, преко година турског ропства, доспевају најзад у слободни Дубровник. Р. Л.

ће од 14. фебруара до 6. маја. Под називом „Климт лично.

Слике - писма - увиди„ Музеј Леополд је припремио изложбу од 24. фебруара до 27. августа која ће помоћу светски познатих слика и дописа са путовања бацити поглед на Климта као приватну личност. У власништву музеја налази се заоставштина његове животне сапутнице Емили Флеге која обухвата фотографије, разгледнице и писма. Бечка Албертина ће од 14. марта до 10. јуна упечатљиво предочити колико је Климтово цртачко стваралаштво заиста вишеслојно у изложби „Климт - цртежи„. Велика популарност цртача Климта базира се пре свега на опојној сензуалношћу његових женских актова. У Аустријском позоришном музеју посетиоци ће од 10. маја до 29. октобра моћи да виде изложбу под називом „Против Климта. Нуда Веритас„ и њен бранилац Херман Бар. У питању је Климтова позната и ретко приказивана слика „Нуда Веритас„ из 1899. године која је доспела у овај музеј преко заоставштине писца, драматурга и по-

зоришног и књижевног критичара Хермана Бара. Бечки музеј у изложби „Климт. Збирка Бечког музеја„ приказује од 16. маја до 16. септембра први пут у потпуности изузетно скупоцену збирку Климтових дела, међу њима најважније уметничко дело музеја „Портрет Емили Флеге„ из 1902. године. Још један хит је Шилеов цртеж мртвог Густава Климта. Од 25. маја до 14. октобра Аустријски етнографски музеј изложиће под називом „Објекти у фокусу: збирка текстилних шара Емилие Флеге„ обухватну збирку текстилних шара Климтове музе и животне партнерке и модне дизајнерке, која највећим делом потиче са простора југоисточне Европе. Изложба „Густав Климт и Кућа уметника„ у Кући уметника приказује од 6. јула до 2. септембра многе уметничке и биографске додирне тачке из живота и дела Климта које су очуване у документима, писмима и фотографијама у архиви Куће уметника, најважнијем Удружењу уметника средње Европе.

НА ЗЕЛЕНОРТСКИМ ОСТРВИМА, У 70. ГОДИНИ, ПРЕМИНУЛА СЕЗАРИЈА ЕВОРА

Срце није издржало Свет ски по зна та пе ва чи ца са Зе ле норт ских остр ва Се за риа Ево ра, умр ла је да нас у бол ни ци у сво јој до мо ви ни. Пе ва чи ца зва на „бо со но га ди ва“ умр ла је у 70. го ди ни, три ме се ца по што је на ја ви ла да ви ше не ће одр жа ва ти кон цер те због на ру ше ног здра вља, пре но се аген ци је. До об ја ве о за вр шет ку ка ри је ре је до шло по сле не ко ли ко хи рур шких за хва та, ме ђу ко ји ма је би ла опе ра ци ја на ср цу. Се за риа Ево ра, ко ја је ви ше пу та го сто ва ла у Ср би ји, сво ју ме ђу на род ну ка ри је ру по че ла је по чет ком де ве де се тих го ди на, кад је има ла 47 го ди на. Се за риа Ево ра је од сво је 20. го ди не пе ва ла нај пре „со дад“, зе ле норт ски блуз, а ка сни је је по ста ла нај по зна ти ји из во ђач жан ра „мор на“. Има ла је ка рак те ри сти чан глас и ме лан хо лич не ба ла де о из гу бље ној љу ба ви. Че сто су је по ре ди ли са Би ли Хо ли деј. Об ја ви ла је 11 ал бу ма, од ко јих је тре ћи, ал бум „Мис пер фу ма до“ по стао свет ски хит с про да тих 300.000 при ме ра ка.

Са хра на ће би ти одр жа на су тра на род ном остр ву Сао Вин сен те, са оп шти ли су зва нич ни ци Зе ле норт ских остр ва. За ста ве су спу ште не на по ла ко пља на свим јав ним згра да ма на свих де вет остр ва зе ле норт ског ар хи пе ла га, уда ље ног 500 ки ло ме та ра од се не гал ске оба ле. Вла да Зе ле норт ских остр ва је про гла си ла дво днев ну жа лост због смр ти пе ва чи це ко ју је пред сед ник Жор же Кар луш Фон се ка на звао јед ном од глав них кулл тур них ре фе рен ци зе мље. „Ка да се у све ту го во ри о Зе ле норт ским остр ви ма, сви нај пре по ми сле на Се за ри ју“, на вео је он. По ча сти за пре ми ну лом пе ва чи цом сти жу из свих кра је ва све та. У Фран цу ској, ко ја је пр ва пре по зна ла ве ли ки та ле нат Се за ри је Ево ре и ко ја јој је 2010. до де ли ла „Ле ги ју ча сти“, број не лич но сти ода ле су при зна ње „бо жан ској пе ва чи ци и ико ни ко ја је би ла оте ло тво ре ње кул тур ног осло ба ђа ња ју жних зе ма ља“.

svet

ponedeqak19.decembar2011.

UKRATKO

dnevnik

RUSIJA

Pro test ko mu ni sta zbog izbora

„Va {i” od ne la 652 ì vo ta MA N I L A: Naj no vi ji bi lans `r ta va ne vre me na na Filipinima je 652 poginulih i 808 nestalih, saop{tio je Crveni krst u toj zemqi. Me|u `rtvama najvi{e je èna i dece. Tropska oluja „Va{i” po~ela je pre sedam dana na Ju`nom kineskom moru, a do juga Filipina je dospela u petak i po sle 12 sa ti ne pre kid ne obilne ki{e izazvala je poplave koje su naglo izbile dok je ve}ina stanovnika spavala. Voda je ju~e po~ela da se povla~i, {to }e olak{ati rad hi qa da voj ni ka, po li ca ja ca, rezervista, volontera i pripadnika Obalske straè koji su mobilisani radi potrage za `rtvama i ra{~i{}avawa ru{evina.

Iz ba ~en iz par la men ta LON DON: Poslanik britanske konzervativne stranke Ejdan Barli (32) izba~en je iz parlamenta zato {to je prisustvovao „nacisti~koj” ùrci kod pri ja te qa. Po na {a we Barlija bilo je „uvredqivo i glupo” i smewen je sa funkcije privatnog sekretara britan skog mi ni stra za tran sport Xastina Grininga. Konzervativci tako|e navode da je premijer Dejvid Kameron naredio da se pokrene istraga o Barlijevom pona{awu. Jedan list je pro{le sedmice objavio fotografiju na kojoj se nalazi Barli i jedan mu{karac obu~en u uniformu [, pod se }a ame ri~ ka agen ci ja. Barli je sa svoje strane izjavio da „duboko àli” zbog tog doga|aja na kome su gosti dizali zdravicu Tre}em rajhu. U pismu listu „Xui{ hronikl” Berli je ponudio „bezrezervno i svesrdno izviwewe” i rekao da je „pogre{io {to nije oti{ao sa ùrke”.

VELIKA BRITANIJA

MO SKVA: Komunisti~ka partija odràla je miting na Mawe`nom trgu u Moskvi pred oko 4.000 pristalica koji su protestovali zbog rezultata parlamentarnih izbora od 4. decembra i pobede Jedinstvene Rusije. Lider komunista i wihov kandidat za predstoje}e predsedni~ke izbore Genadij Zjuganov zatraìo je ostavke svih ~lanova Centralne izborne komisije imenuju}i wenog predsednika Vladimira ûrova kao najodgovornijeg za „falsifikovawe izbornih rezultata”, prenosi Itar tas. Komunisti su najavili da }e traìti da {esti saziv dràvne Dume koji }e zvani~no po~eti da zaseda 21. decembra formira parlamentarnu komisiju koja bi trebalo da istraì ~iwenice o „izbornim falsifikatima”. Pored toga, lider komunista obe}ao je da

}e, ukoliko pobedi na predstoje}im predsedni~kim izborima, poni{titi rezultate parlamentarnih izbora i raspisati nove. U~e sni ci ma skupa obratio se i jedan od lidera stranke Pravedna Rusija Dmitrij Gutkov koji je podr`ao zahtev za ostavku ^urova i po- Zahtev za smenu Centralne izborne komisije zvao komuniste da objedine zah{wi mirni skup na kojem su se teve i zajedno nastupe na opoziviorile zastave KP i Sovjetskog cionom protestnom mitingu „za Saveza, zavr{en je posle pola ~a~asne izbore” u subotu 24. decemsa, istovremeno sa po~etkom snebra u Moskvi, kada se o~ekuje do`ne me}ave koja je u rano popodlazak oko 50.000 qudi. Ju~erane zahvatila Moskvu.

@ESTOKI SUKOBI DEMONSTRANATA I EGIPATSKE VOJSKE

Za tri dana 10 mrtvih KA I RO: U sukobima demonstranata i egipatske vojske u posledwa tri dana u centru Kaira, a do sada je poginulo deset osoba dok ih je gotovo 500 povre|eno.

@estoki sukobi vode se pre svega oko betonskih zidova koje je vojska podigla izme|u trga Tahrir i zgrade parlamenta, kako bi je za{titili od demonstranata. Sukobi su po~eli u pe-

U centru Kaira blizu 500 povre|enih

tak, kada je vojska rasturila kamp demonstranata ispred zgrade vlade nedaleko od Trga Tahrir, a u nasiqu koje je usledilo poginulo je najmawe sedam u~esnika protesta. Demonstranti traè da vojni reìm u zemqi odmah preda vlast civilnoj upravi. Najnoviji sukobi su najè{}i od sli~nih sukoba u kojima je nekoliko dana uo~i parlamentarnih izbora 28. novembra poginulo 42 qudi. To su bili prvi parlamentarni izbori odràni nakon svrgavawa predsednika Hosnija Mubaraka u februaru. Uo~qiva razlika u odnosu na no vem bar ske pro te ste na Ta hri ru, ka ko na vo di Frans pres, jeste u tome {to u wihovom suzbijawu ovoga puta nije bi la an ga ò va na u na ro du omraèna policija, ve} iskqu~ivo vojska.

Uda vi lo se vi{e od 200 imi gra na ta YAKAR TA: Strahuje se da je poginula ve}ina od oko 250 avganistanskih i iranskih imigranata sa broda koji je potonuo kod indoneànskog ostrva Java. Brod ~iji je kapacitet duplo mawi od 250 koliko je qudi prevozio za Australiju ju~e je uleto u veliko nevreme na oko 32 kilometara od ju`ne obale Jave. Prema re~ima preìvelih, brod se prepolovio i potonuo kad ga je udario talas visok tri metara. Do sada su spasene samo 33 osobe iz vrlo uzburkanog mora. Dvoje od wih su deca stara osam i deset godina na|ena kako se drè za

slomqene delove broda, pet sati posle nesre}e koja se desila u subotu. Imigranti su poku{avali da stignu do Australije u potrazi za boqim ìvotom. Poru~nik Alvi Mudzakir rekao je da su mnogi od 33 spa{enih qudi dehidrirani i iscrpqeni. On je izrazio strahovawe da ne}e niko vi{e biti na|en ìv kako vreme prolazi. Portparol nacionalne slu`be spasavawa Gagah Prakoso rekao je agenciji Frans pres da je verovatno da su se svi ostali putnici utopili i da ~amci i helikopteri koji ih traè nisu primetili nikoga u vodi.

„Nemogu}e je ~ak i za dobrog pliva~a sa pojasom za spasavawe da stigne do obale u takvim meteorolo{kih uslovima. Kada brodovi potonu tela iza|u na povr{inu tre}eg dana”, rekao je on. Jedan ribar na svom drvenom ribarskom brodu spazio je neposredno posle nesre}e nekoliko tamnih ta~aka i krenuo da vidi {ta je to. On i jo{ troje ~lanova wegove posade uàsnuti su bili kad su videlil preko 100 zastra{enih i iscrpqenih qudi kako se drè za {ta god moè da plovi. On je na kraju uspeo da ukrca wih 25, a ostali qudi su vri{tali i plakali.

Re fe ren dum o EU? LON DON: Odbijawe britanskog premijera Dejvida Kamerona da se na samitu EU pridruì evropskom fiskalnom sporazumu pove}alo je wegovu popularnost me|u bira~ima Sve vi{e gra|ana traì raspisivawe referenduma o ~lanstvu Velike Britanije u Uniji. Prema istraìvawu instituta ICM, ~ije rezultate danas objavquje Sandej telegraf, 35 odsto ispitanika zalaè se za raspisivawe referenduma o ~lanstvu u EU, dok 24 odsto wih èli raspisivawe tog referenduma najkasnije za ~etiri godine, odnosno do kraja mandata poslanika.

Samo 25 odsto ispitanika se protivi organizovawu takvog referenduma, dok wih 16 odsto se ne izja{wava. Britanski premijer je do sada odbijao zahteve za odr`avawem referenduma o ~lanstvu u Uniji koji dolazili od koalicionog partnera u vladi. Rezultati iste ankete pokazuju da bi za konzervativce glasalo 40 odsto bira~a, {to je wihov najboqi rezultat od kako su odr`ani parlamentarni izbori u maju pro{le godine. Laburisti su prema istoj anketi izgubili dva odsto i sada imaju 34 odsto mogu}ih glasova, dok bi za liberal-demokrate glasalo 14 odsto qudi.

NEMA^KA

DB fi nan si rao neo na ci ste BER LIN: Slu`ba dr`avne bezbednost Nema~ke je izgleda delom finansirala neonaciste koji su osumwi~eni za ubistva i atentate u posledwih 10 godina, prenosi „Doj~e vele”. Institucija za za{titu Ustava, kako se u Nema~koj zove Slu`ba dr`avne bezbednosti, navodno je priznala da je direktno uplatila novac takozvanoj „nacisti~koj trojci” iz Cvikaua, pi{e nema~ki list „Bild am zontag”, a prenose agencije i druga onlajn izdawa nema~kih novina. Re~ je o vi{e od 2.000 evra koje je tajna slu`ba preko posrednika doturila trojci iz Cvikaua, kako bi mogli da nabave la`ne paso{e. „Bild am zontag” se poziva na izjave jednog agenta koji se 6. decembra pojavio pred kontrolnom komisijom parlamenta u Tiringiji. Agent je izjavio i da je Institucija za za{titu Ustava u Tiringiji na osnovu prislu{kiva-

nih telefonskih razgovora saznala da je grupi iz Cvikaua hitno potreban novac za paso{e. Zbog toga je doneta odluka da im se doturi novac za paso{e i tako dobiju informacije o tome gde se nalaze i koja la`na imena koriste. Novac je dat funkcioneru NPD-a Tinu Bantu, koji je me|u neonacistima pod imenom „Oto” delovao kao krtica. Plan je bio da Brant novac prosledi neonacistima. On to me|utim nije uradio li~no, ve} je tako|e anga`ovao posrednika. Potom je trojka zaista nabavila la`ne paso{e, ali vlasti nisu uspele da saznaju ni{ta novo o wima. Troje neonacista, jedna `ena i dva mu{karca osumwi~eni su da su izvr{ili 10 ubistava. Me|u wihovim `rtvama su devet Turaka, svi ubijeni jednim ~e{kim pi{toqem. Osim toga ovaj trio je osumwi~en za atentat u Kelnu iz 2004. godine i ubistvo policajke iz 2007.

SAD

Oba min sa vet nik am ba sa dor u Mo skvi VA [ING TON: Savetnik predsednika Baraka Obame za ruska pitawa Majkl MekFol bi}e novi ameri~ki ambasador u Moskvi, odlu~io je ameri~ki Senat MekFol va`i za jednog od najboqih eksperata za pitawa ameri~ko-ruskih odnosa, i Obama ga je postavio za svog li~nog savetnika u ciqu unapre|ewa odnosa sa Moskvom, javqaju svetski mediji. Ameri~ki predsednik je jo{ u septembru predlo`io MekFola za ambasadorsko mesto u Moskvi, ali je republikanska ve}ina u Senatu to spre~avala. Odlagawe je pravdano zahtevom republikanaca da administracija da pismene garancije da ruskoj strani ne}e predate bilo koje poverqive informacije o raketnom sistemu odbranu, {to je Bela ku}a demantovala da je uop{te imala u planu. Senat je, ina~e, imao posledwi radni dan u ovoj godini.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO Â VES Predsednik venecuele Ugo âves otkrio je novi sanduk u kojem se ~uvaju posmrtni ostaci heroja ju`noameri~ke nezavisnosti Simona Bolivara. Sanduk od mahagonija, ukra{en dijamantima, biserima i zlatnim zvezdama, otkriven je na sve~anosti obeleàvawa godi{wice smrti slavnog revolucionara koji je preminuo 1830. „Ti ìvi{ u nama”, izjavio je âves u govoru koji je odrào pored sanduka.

PA PA BE NE DIKT XVI Poglavar rimokatoli~ke crkve Benedikt XVI posetio je ju~e glavni zatvor u Rimu i pozvao da se re{i problem prenatrpanosti u zatvorima. Papa Benedikt je proveo oko sat i po u rimskom zatvoru Rebibija i odgovarao na pitawa nekolicine zatvorenika .”Zatvorenici su qudska bi}a koja i pored svojih zlo~ina zaslu`uju da se prema wima pona{a s po{tovawem i dostojanstvom”, rekao je papa

EHUD BA RAK SAD i Izrael su „odlu~ni” da spre~e Iran da do|e do nuklearnog oru`ja. Izraelski premijer Ehud Barak: Ne iskqu~uje se nijednu opciju. On je posle sastanka sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom za izraelski radio rekao da dve zemqe imaju „jasan stav o tome da je neprihvatqivo i nedopustivo da Iran ima nuklearno oru`je i odlu~ne su da to spre~e”.

PRE MI NUO VAC LAV HA VEL

Od la zak vo |e „pli {a ne re vo lu ci je” PRAG: Vo|a „pli{ane revolucije„, dramski pisac i prvi predsednik nezavisne ê{ke Vaclav Havel preminuo je ju~e u 75. godini posle komplikacija izazvanih bole{}u. Poznat kao stravstveni pu{a~ Havelu je dijagnostikovan rak plu}a, a operisan je 1996. godine. Posledwih meseci, me|utim, zdravstveno stawe mu se naglo pogor{alo. Naslednik Vaclava Havela na ~elu ê{ke, predsednik Vaclav Klaus podsetio je da Havel odlazi kao simbol obnovqene ~e{ke dràvnosti. „Wegova li~nost, ime i delo su{tinski su pomogli da se ê{ka integri{e brzo u porodicu demokratskih dràva”, rekao je povodom Havelove smrti Klaus. Iako poznati kao quti politi~ki neprijateqi koji su vodili o{tre javne polemike o politi~kom smeru zemqe, izme|u ostalog i oko raspada biv{e Jugoslavije, Klaus je istakao da je Havel uìvao wegovo neizmerno po{tovawe jo{ od 1960-tih godina, a da su sve te

polemike bile vrlo plodne.Ro|en je 5. oktobra 1936. godine u Pragu, u porodici preduzetnika i intelektualaca. Ve} kao tinejxer, objavqivao je drame koje su postavqane na scenu i donele su mu i me|unarodni presti`. Bio je aktivan u~esnik pokreta Pra{ko prole}e 1968. godine. Zbog toga su ga vlasti progawale, a najduè je u zatvoru proveo ~etiri godine. Posle pada Berlinskog zida, bio jedan od kqu~nih qudi pokreta Pli{ana revolucija. Posle toga, kao deseti predsednik êhoslova~ke Havel je bio jedan od glavnih u~esnika i, po mnogima, najzaslu`niji za miran raspad zemqe 1993. godine. „Istina i qubav moraju prevagnuti nad laìma i mr`wom”, jedna je od wegovih naj~uvenijih re~enica i wegov revolucionarni moto. Havel je dobitnik velikog broja nagrada i priznawa za wegove napore u postizawu mirnih re{ewa u Darfuru i Mjanmaru. Vi{e puta nominovan za Nobelovu nagradu.

SveT/BALkAn

dnevnik USLOV ZA PRI STUP NE PRE GO VO RE S UNI JOM

EU o~e ku je hap {e wa od Cr ne Go re POD GO RI CA: Li der Po kre ta za pro me ne (PZP) Ne boj {a Me do je vi} re kao je da su hap {e wa no si la ca or ga ni zo va nog kri mi na la glav ni uslov Evrop ske uni je da Cr na Go ra u ju nu po~ ne pri stup ne pre go vo re. Sa vet EU od lu ~io je da Cr na Go ra po~ ne pri stup ne pre go vo re

Neboj{a Medojevi}

sa Uni jom u ju nu na red ne go di ne, ako do ta da is pu ni od re |e ne uslo ve ko ji se ti ~u vla da vi ne pra va. Me do je vi} je Ta nju gu re kao da, ako Cr na Go ra `e li da po~ ne

pre go vo re sa EU, mo ra do ju na da po ka è kon kret ne re zul ta te u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. „To pod ra zu me va hap {e wa ~el ni ka or ga ni zo va nog kri mi na la u Cr noj Go ri, jer to je ono {to EU o~e ku je, ali i tra ì od Cr ne Go re”, ob ja snio je Me do je vi}, i do dao da bi zbog to ga bi lo do bro da cr no gor ski pre mi jer Igor Luk {i} po zo ve na kon sul ta ci je p r e d s t a v n i k e opo zi ci je ra di do go vo ra o is pu wa va wu uslo va za po ~e tak pre go vo ra o pri stu pa wu EU. Luk {i} bi tre ba lo da pred lo ì svoj plan ka ko da Cr na Go ra is pu ni uslo ve Bri se la, is ta kao je Me do je vi}. Za sva ki plan bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, a zbog ko ga bi mo gao da ima pro ble ma u svo joj De mo krat skoj

par ti ji so ci ja li sta, Luk {i} mo è da o~e ku je po dr {ku opo zi ci je, re kao je li der PZP-a. Pre ma we go vim re ~i ma, ako se Luk {i} od lu ~i da po~ ne hap {e wa, opo zi ci ja }e bi ti kon struk tiv na. „Luk {i} }e ve o ma br zo, ako ve} i ni je, do bi ti spi sak slu ~a va u ko ji ma EU tra ì kon kret ne re zul ta te. EU ve o ma do bro zna si tu a ci ju na te re nu, ko su no si o ci or ga ni zo va nog kri mi na la, ka kve su ve ze po je di na ca iz vla sti sa ma fi jom, na ko ji na ~in se {ver cu je i sli~ no”, na veo je Me do je vi}. Bri sel od Cr ne Go re o~e ku je spro vo |e we za ko na u prak si, {to do sa da ~e sto ni je bio slu ~aj, ob ja snio je li der PZP-a i do dao da EU ne è li da za ko ni bu du sa mo na pa pi ru, ve} da se oni kon kret no pri me wu ju u prak si. „Me sto glav nog pre go va ra ~a Cr ne Go re sa EU je va `no, ali to ni je pri o ri tet no pi ta we”, do dao je li der. Za Cr nu Go ru je tre nut no naj va `ni je da po ka è kon kret ne re zul ta te u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, za kqu ~io je Me do je vi}.

Sme ne u vr hu cr no gor ske po li ci je? POD G O R I C A: Pre m i j er Igor Luk {i} sme ni }e do kra ja me se ca v.d. di rek to ra po li ci je Ve se li na Ve qo vi }a, a ve ro vat no to kom ja nu a ra i {e fa Agen ci je za na ci o nal nu bez bed nost Vla da na Jo ko vi }a, pi {u pod go ri~ ke „Vi je sti” po zi va ju }i se na di plo mat ske i iz vo re vla de. Luk {i} je us peo da za to obez be di po dr {ku u vr hu De mo krat ske par ti je so ci ja li sta (DPS), kao i kod ko a li ci o nog part ne ra So ci jal de mo krat ske par ti je (SDP), upr kos po ~et noj re zer vi sa no sti {e fa DPS-a Mi la \u ka no vi }a, re kli su „Vi je sti ma„sa go vor ni ci iz vla de i ve }e vla da ju }e par ti je. Kad je re~ o Ve qo vi }u, kap ko ja je pre li la ~a {u je iz gle da afe ra sa po ja vqi va wem u no vi na ma fal si fi ko va nih te le fon skih li stin ga nar ko bo sa Dar ka

Austri ja kr {i evrop sko pra vo BE^: Neo p hod no zna we ne ma~ kog je zi ka kao uslov za imi gra ci ju u Austri ju ni je u skla du sa evrop skim pra vom, sma tra Evrop ska ko mi si ja (EK), pa bi taj deo me ra za in te gra ci ju stra na ca mo gao da bu de uki nut. EK je, ka ko pre no si be~ ki dnev nik „Stan dard” mi {qe wa da po lo è ni test o zna wu ne ma~ kog je zi ka kao uslov ne do pri no si, ve} spre ~a va in te gra ci ju. Taj zah tev se na la zi u no vom austrij skom Za ko nu o imi gra ci ji, ko ji je pro {log le ta stu pio na sna gu. Sli ~an za kon je EK ve} jed nom ra ni je „sru {i la” u Ho lan di ji. Evrop skom su du Ko mi si ja je na pi sa la da dr à ve ~la ni ce ima ju pra vo da zah te va ju „in te gra tiv ne me re”, iz me |u osta lih i te sto ve zna wa je zi ka. Ta ko |e je is tak nu to da te me re tre ba da po slu è za pod sti ca we in te gra ci je i ne sme ju bi ti kri te ri jum is kqu ~e wa. EK se pri tom po zi va na pra vil nik o spa ja wu po ro di ca, u ko me pi {e da spa ja we po ro di ce do pri no si so ci o kul tu ro lo {koj sta bil no sti, ko ja olak {a va in te gra ci ju stra na ca iz ze ma qa iz van EU. Taj ciq se ovom me rom, me |u tim, mi ni ra. Iz ja {wa va we Ko mi si je ne ma ne po sred ni uti caj na austrij ske za ko ne, ali }e sred wo ro~ no do ve sti do uki da wa pra vi la o zna wu ne ma~ kog je zi ka, sma tra ju prav ni ci. „Evrop ski sud }e se pri kqu ~i ti mi {qe wu EK”, uve ren je prav nik Jo ha nes Pa jerl.

ponedeqak19.decembar2011.

Do dik: BiH na in fu zi ji BA WA LU KA: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik re kao je da Bo sna i Her ce go vi na ne uspe va da na |e unu tra {wi kon sen zus i da ì vi na in fu zi ju ko ju do bi ja od me |u na rod ne za jed ni ce, ko ja upor no po ku {a va da odr ì BiH na oku pu. Pre ma we go vim re ~i ma, Re pu bli ka Srp ska ni je pro tiv te ri to ri jal nog in te gri te ta BiH i we nog me |u na rod nog ka pa ci te ta i do da je da }e Ba wa lu ka osta ti do kra ja pri vr ` e n a o~u v a w u dej t on s kih vred no sti. „Me |u tim, o~i gled no je da ne ki s tim ni su za do voq ni i da po ku {a va ju da na pra ve cen tra li za ci ju BiH. Ni sve ri go ro zne me re vi so kih pred stav ni ka ni su u BiH us pe le da na pra ve odr ì vo sta we”, oce nio je Do dik, pre no si FE NA.

Milorad Dodik

Do dik je no vi ri ma u Ba wa lu ci re kao da se sa mo po li ti~ kim do go vo rom i uva `a va wem svih mo `e na }i „ne ki mi n i m al n i kon s en z us oko BiH” i mo `da sta vi ti mo ra to ri jum na po li ti~ ke ras pra ve u BiH. Ko m en t i r i { u } i iz v e { taj Mo ni to ring ko mi te ta Sa ve ta

[a ri }a, po ko ji ma su sa wim raz go va ra li Luk {i} i mi ni star ino stra nih po slo va Mi lan Ro }en. Sme ni Jo ko vi }a je naj vi {e do pri ne la oce na iz NA TO-a da

se re for me u bez bed no snom sek to ru ne spro vo de do voq no br zo. „Ne ko li ko nas iz EU i Ame ri kan ci su to su ge ri sa li”, re kao je „Vi je sti ma” je dan evrop ski zva ni~ nik.

Evro pe o BiH, Do d ik je na gla sio da se u Sa v e t u Evro pe, „za d r ` a v a ste r e o t ip o lo {im mom ci ma ko ji do la ze iz RS, zbog ~e ga i we ga, kao p r e d s e d n i k a ko j i pred s ta vqa RS, sma tra ju kri vim”. Ta k vi iz v e {ta ji ne ma ju ve ze „sa stvar no {}u u BiH”, za kqu ~io je Do dik. U iz ve {ta ju se na vo di da je kri za u Bo sni i Her ce go vi ni naj te `a od 1995. go di ne i da su Re pu bli ka Srp ska i pred sed nik Mi lo rad Do dik glav ni kriv ci za ne ga tiv nu si tu a ci ju u BiH.

OSUM WI ^E NI ZA PRI MA WE MI TA I STVAR WE CR NIH FON DO VA ZA HDZ OSTAO BEZ NOV CA?

Sa na der ima pro ble ma da pla ti ra ~u ne

ZA GREB: Biv {i {ef HDZ-a i pre mi jer Ivo Sa na der ju ~e je sa svo jim advo ka tom Go ra nom Su i- }em ob i {ao po slov ne pro sto re svo jih dve ju ju tvrt ki u [a ren grad skoj uli ci, a advo kat je uve ~e po tvr dio da Sa na der ima pro ble ma s nov cem. – We mu su sa da svi ra ~u ni blo ki ra ni i mo ra na }i re {e we ka ko da pla }a re `i je i da qe `i vi – ka zao je Su i} na kon {to je iza {ao iz Sa na de ro ve ku }e u Ko zar ~e voj, a

po tvr dio je i da su bi li u kan ce la ri ja ma u [a ren grad skoj te su po tom po pi li i ka fu. Sa da Sa na der i we go vi advo ka ti smi {qa ju stra te gi ju ka ko }e on pre `i ve ti na slo bo di. – U [a rend grad sku smo i{li

Na li~ je ak ci je „@e lim `i vot”

Veselin Veqovi} i Vladan Jokovi}

ZA GREB: Hu ma ni tar na ak ci ja Fon da „Ana Ru ka vi na„, od no sno po ziv ni cen tar ko ji je u pe tak bio otvo ren za vre me bes plat nog kon cer ta na Tr gu ba na Je la ~i }a, ima li su „dra gog go sta” kom ta mo za si gur no ni je bi lo me sto. Na te le fon ske po zi ve gra |a na ko ji su po è le li da da ru ju no vac Fon du „Ana Ru ka vi na„ ja vqa le su se, na i me, broj ne po zna te oso be, a me |u wi ma i – To mi slav Hor va tin ~i}. Ne mo gu }e je osta ti slep na iro ni ju, pre no si sajt „In deks.hr„, ko ja je stvo re na ukqu ~e wem kon tro verz nog pred u zet ni ka Hor va tin ~i }a u ak ci ju pri klad nog ime na „@e lim ì vot”. Isti taj Hor va tin ~i} je, pod se }a mo, po sled wih me se ci uglav nom bio gost cr ne hro ni ke zbog brod ske ne sre }e u ko joj je svo jim gli se rom ubio dvo je ita li jan skih tu ri sta, a {to je po slu ì lo i kao po vod za pri se }a we da je Hor va tin ~i} i ra ni je bio ak ter sa o bra }aj nih ne sre }a sa smrt nim po sle di ca ma. Hu ma ni tar na ak ci ja je, u sva kom po gle du osim od lu ke da an ga ù je i Hor va tin ~i }a, bi la iz u zet no uspe {na: po ziv ni cen tar je za vre me bes plat nog kon cer ta na glav nom za gre ba~ kom tr gu pri ku pio oko 1,5 mi lion ku na.

da vi di mo {ta je s tim pro sto rom i na ko ji na ~in re {i ti ra ~u ne i po slo ve s ban kom – ot krio je Su i}. Pod se ti mo, Sa na der je iz pri tvo ra u Re me tin cu iza {ao u pe tak, na kon {to je su du do ka zao da mo è pla ti ti jem stvo od pre ko 12 mi li o na ku na. U to me su mu po mo gli pri ja te qi, me |u ko ji ma i pred sed nik Sa bo ra Lu ka Be bi}, ko ji su za lo ì li svo je ne kret ni ne. Sa na der ne sme od la zi ti iz Za gre ba, a od u zet mu je i pa so{. U slu ~a ju be ga sud }e se na pla ti ti iz jem stva. Za ni mqi vo je da ne mo gu} nost pla }a wa re ì ja spo mi we advo kat op tu è ni ka ko ji je osum wi ~en za pri ma we mi ta od Hi po ban ke i MOL-a i ko ji se te re ti da je stva rao „cr ne fon do ve” za HDZ.

PO SLE DE VET GO DI NA, PO SLED WI AME RI^ KI VOJ NI CI NA PU STI LI IRAK

Ira~ ko zbo gom Ame ri kan ci ma BAG DAD, Po sled wi ame ri~ ki voj ni ci na pu sti li su ra no ju ~e uju tro Irak pre ko Ku vaj ta, ~i me je, po sle de vet go di na, okon ~a na jed na od naj ko tro verz ni jih rat nih ope ra ci ja Pen ta go na. Spu {ta wem za sta ve u Bag da du pre stao je dru gi po tra ja wu rat u ame ri~ koj isto ri ji, dok se jo{ ~e ka ras plet u Av ga ni sta nu. Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma, ko ji je po do la sku u Be lu ku }u obe }ao po vla ~e we iz Ira ka, re kao je da Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve iza se be osta vqa ju „su ve ren, sta bi lan i sa mo po u zdan Irak”. Me |u tim, ne sla ù se svi sa tom kon sta ta ci jom. Na pr vom me stu ira~ ki pre mi jer Nu rij el Ma li ki, ~i ji je stav pre neo we gov iza sla nik Hu sein el Asa di. „Po no sno ob ja vqu jem ira~ kom na ro du da smo, uz bo` ju po mo}, pre u ze li po sled wu ba zu ame ri~ ke voj ske u ovoj ze mqi, aero drom u Ika ru. Da nas smo za tvo ri li po sled wu stra ni cu oku pa ci je”, is ta kao je El Asa di. Sa ovim sta vom sla è se ve li ki broj Ira ~a na, a je dan od vla di nih zva ni~ ni ka u Bag da du Abas Xa ber ob ja snio je da se ne raz mi {qa mno go o po vla ~e wu Ame ri ka na ca ve} o sta wu ko je su osta vi li po od la sku. „Ne raz mi {qa mo o Ame ri ci. Osta vi li su ha os za so bom. Raz mi {qa mo o stru ji, po slu, naf ti, sva ko dnev nim pro ble mi ma”, re kao je Xa ber.

Ka da je pre de vet go di na Ame ri ka kre ta la u rat pro tiv Ira ka, svo jim sa ve zni ci ma i sve tu je go vo ri la da ne ma vre me na za gu bqe we. Sa dam Hu sein po se du je oru` je za ma sov no uni {ta va we. Mo è da ga upo tre bi bi lo ka da. Ne ma po dr {ku na ro da i, uko li ko se sve br zo ura di, re ìm }e pa sti za ne ko li ko ne de qa. Po sle to ga u Ira ku }e za vla da ti mir. Ukrat ko, to su bi le tvrd we ad mi ni stra ci je amer~ kog pred sed ni ka Xor xa Bu {a ko ji ma je tre ba la da bu de oprav da na in va zi ja. Me |u tim, sko ro sve se po ka za lo ne ta~ no. Ta da {wi dr àv ni se kre tar SAD Ko lin Pa uel va tre no je

Ispra}aj poginulih ameri~kih vojnika

ube |i vao ~i tav svet i ame ri~ ke sa ve zni ke da ame ri~ ke vla sti po se du ju ve li ki broj do ka za o

Opa snost od no vih su ko ba Bag dad i Va {ing ton su 2008. go di ne pot pi sa li spo ra zum o po ste pe nom po vla ~e wu ame ri~ kih sna ga iz Ira ka, do kra ja 2011. go di ne. U je ku ra ta u Ira ku je bi lo raz me {te no vi {e od 170.000 ame ri~ kih voj ni ka u vi {e od 500 ba za. Ta broj ka je po ste pe no sma we na na 50.000, a ju ~e ih je bi lo ma we od 3.000. Irak ima oko 900.000 voj ni ka za du `e nih za unu tra {wu bez bed nost, ali mno gi stra hu ju da ne }e bi ti u sta wu da obez be de gra ni ce, va zdu {ni pro stor i te ri to ri jal ne vo de. Po je di ni ana li ti ~a ri upo zo ra va ju i na opa snost od no vih su ko ba me |u {i i ti ma, su ni ti ma i Kur di ma. U ze mqi i da qe po vre me no ima sa mo u bi la~ kih bom ba {kih na pa da, kao i na pa da su nit skih po bu we ni ka na vla di ne sna ge. Bez bed no sna si tu a ci ja u Ira ku bri ne ve }i nu Ira ~a na, ali ~i ni se da su u is toj to li koj me ri za bri nu ti i zbog ne za po sle no sti i ne sta {i ca osnov nih `i vot nih na mir ni ca.

oru` ju za ma sov no uni {te we i taj nim mo bil nim la bo ra to ri ja ma. „Vi de }e te ka ko se go mi la ju do ka zi, a ~ud no po na {a we Ira ka po ka zu je da Sa dam Hu sein i we gov re ìm ni su u~i ni li ni {ta da se raz o ru à ju, kao {to tra ì me |u na rod na za jed ni ca”, go vo rio je Pa uel. „U ovom tre nut ku, ame ri~ ke i ko a li ci o ne sna ge su po ~e le voj ne ope ra ci je da raz o ru à ju Irak i od bra ne svet od smr to no sne opa sno sti”, bi le su re ~i ta da {weg pr vog ~o ve ka Be le ku }e Xor xa Bu {a. Dva me se ca po sle, sre di nom ma ja 2003. go di ne, Va {ing ton je zva ni~ no pro gla sio okon ~a we ve }ih bor be nih su ko ba. Sa dam Hu sein je za ro bqen u de cem bru 2003. go di ne, a obe {en

je tri go di ne ka sni je po {to je pro gla {en kri vim za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti. Me |u tim, oru` je za ma sov no uni {ta va we ni kad ni je pro na |e no, usle di le su op tu `be za hu {ka we na rat bez osno va, a u Ira ku ni je pro {ao ni je dan je di ni dan bez kr vo pro li }a. Su ni ti, {i i ti, Kur di, svi pro tiv svih. Sa da {wi mi ni star od bra ne Ame ri ke Leon Pa ne ta ka è da ova kav is hod ni ko ni je mo gao da pret po sta vi. „Pre pet go di na sam ov de do {ao kao iza sla nik pred sed ni ka Bu {a, u naj mra~ ni jim da ni ma sek ta {kog na si qa. î ni lo se da ni {ta ne funk ci o ni {e. Ali da nas, po sle mno go pro li ve ne ira~ ke i ame ri~ ke kr vi, Irak ko na~ no mo è da sam pre u zme bri gu o se bi”, re kao je Pa ne ta u po ku {a ju da, ba rem de li mi~ no, oprav da in va zi ju. Ipak, de vet go di na ka sni je te {ko je pro na }i ar gu men te ko ji ma bi mo gao da se oprav da za pad ni an ga `man. Od po ~et ka ra ta po gi nu lo je oko 4.500 ame ri~ kih voj ni ka, dok je 30.000 ra we no. Sva ki me sec ra ta Ame ri ku je ko {tao de set mi li jar di do la ra. Ci vil ne `r tve se, na à lost, bro je u sto ti na ma hi qa da. Ta ko |e, ve ru je se da je, u pe ri o di ma naj è {}ih su ko ba, bi lo ne ko li ko mi li o na iz be gli ca i ra se qe nih.

de^Ji dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

dnevnik

c m y

Jesen u mom kraju

Zoran Vidovi}, I-e, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

^udesna kravica

ednom davno, u nekom selu krava je otelila qubi~asto tele. Tele je svakim danom raslo sve vi{e i vi{e, dok i ono nije izraslo i postalo kravica. Jedno jutro, kad je èna htela da pomuze kravu, desilo se ~udo. Umesto mleka kravica je davala ~okoladne bombone i ~okolade. Kad su to ~ula deca iz okolnih sela, svaki dan su dolazila da im èna da ~okoladu ili bombonu. Po{to je navala za ~okoladama bila velika, èna odlu~i da vi{e ne poklawa ~okolade, nego da ih prodaje. U po~etku ih je prodavala za neke male pare, a po{to joj nije ni to bilo dovoqno, prodavala je sve skupqe. Ma{tala je o tome kako }e se obogatiti, izgraditi dvorac, u kom }e imati svoje sluge, koje }e raditi umesto we, a ona }e im zapovedati. Deca nisu imala vi{e para, pa su je molila da im udeli bar jednu bombonu,

ali ona ni da ~uje. To weno prokletstvo kratko je trajalo. Slede}e jutro, kad je oti{la u {talu, imala je {ta da vidi. Krava se razbolela i nije vi{e bilo ~okolada. @ena je plakala, i{la od ku}e do ku}e, ne bi li na{la leka za svoju kravicu. Izgubila je svaku nadu i tada je nai{la na de~aka kome nije htala da pokloni ~okoladu. Kroz suze mu je ispri~ala {ta se desilo. De~ak se ipak sa`alio i rekao da je wegov otac veterinar i da }e ga poslati da izle~i kravicu. Tako je i bilo. Kravica je za kratko vreme ozdravila, a `ena nije vi{e prodavala ~okolade, nego je nastavila da ih poklawa. Ne treba biti pohlepan. Treba biti zadovoqan i onim {to ima{. Igor Pal, III-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

avr{ilo se leto, moje omiqeno godi{we doba. Sada nastupaju hladniji dani. I jesen moè biti lepa. U je sen da ni po sta ju sve kra}i. Trava postaje ù}kaste boje, a kro{we na drve}u su kao neki zlat ni pe ha ri. Li {}e postaje ùto, zlatno i braon i po~iwe da opada. Kada duva vetar, li{}e {u{ti i vrti se, a meni se ~ini kao da ple{e uz ne ku ~u de snu mu zi ku. Sun ~e vi zra ci se sti dqi vo pro bi ja ju kroz oblake. Kada su ki{ni dani, ipak nije sve sivo. Qudi sa {arenim ki{obranima ulep{avaju ulice. Ki{ne kapqice na drve}u se presijavaju kao neke zvezdice. Jesewi dani me uvek pod se te na po ~e tak {kol ske go di ne. Ta da sam sre}an jer }u, posle duèg vremena, videti svoje drugare i u~iteqicu. Du {an Ne met, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Mina Male{, I-4, O[ „\ura jak{i}”, Ka}

Moj ku}ni qubimac

oj qubimac je pas. Pas se zove Bingo. On ima gustu crnu kovryavu dlaku. M Pas `ivi u svojoj ku}ici u dvori{tu. Ja

bodno vreme se igram s mojim qubimcem u na{em dvori{tu.

mog Binga hranim koskama. Dajem mu hranu, vodu i brinem se da se ne razboli. U slo-

Ma ri a na \o ki}, I-6 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

Jovan Do`i}, II-3, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

San

esec je bio pun te no}i. Neki qudi kaù da tada ne moè da se spava. Ja sam, ipak, zaspao i sawao ~udan san. Na{ao sam se u nekoj neobi~noj zemqi. Oko mene je bilo puno qudi, ali nisu li~ili na qude koje sam do tad vi|ao. Bili su to qudi s druge planete. Prvi pogled na wih me je upla{io, ali mi je brzo pri{ao jedan i po~eo ne{to da mi pri~a. Naravno, nisam ga ni{ta razumeo jer to nije na{ jezik, ali sam po wegovom osmehu shvatio da je dobar. Gledao sam tu wihovu neobi~nu zemqu, bila je sva {arena, svi su ne{to radili i ne{to pevu{ili. Zatim mi je pri{ao jedan mawi ~ove~uqak i po wegovom rastu sam zakqu~io da je sli~nih godina kao i ja. Nekako sam shvatio da se zove Majson. Uzeo mi je za ruku i po~eo je da me vodi kroz tu wihovu neobi~nu zemqu. Otvorio sam o~i. Oko mene nije bilo te neobi~ne zemqe. Nalazio sam se u svom krevetu. Shvatio sam da je to bio samo san. Jako mi je bilo ào {to nisam duè sawao...

Gergey Garai , V-c, O[ „Maj{anski put”, Subotica

Slo bo dan Ri sti}, V-B O „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Autotrke

etiri formule su ^ stale na liniju „start” i ~ekale znak za

po~etak trke. Jedna formula nije imala to~kove, druga nije imala auspuh, tre}a nije imala volan, a ~etvrtu nije imao ko da vozi. Sudija je dao znak za po~etak trke duvaju}i u zvi`daqku, koju nije imao. Pobedila je formula bez voza~a, a {ampawac je, u ime pobednika, popila publika, koja nije ni bila na trci. An drej Tot, I-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

PREDSTAVQAMO NEKE OD LAUREATA FONDA „SLA\ANA \OR\EVI]”

ponedeqak19.decembar2011.

SVE^ANOST NA FTN-u: DIPLOME ZA 132 MASTERA, NAGRA\ENI NAJBOQI

Pro mo vi san 14.000. U le ka re i zu ba re s mno go qu ba vi i ra da di plo mi ra ni in `e wer! [est naj bo qih stu dent ki wa i stu de na ta pr ve i za vr {ne go di ne me di ci ne i sto ma to lo gi je na no vo sad skom Me di cin skom fa kul te tu u 2010/2011, mi nu log ~e tvrt ka, na sve ~a no sti u Skup {ti ne Voj vo di ne, za iz van red ne re zul ta te na stu di ja ma na gra dio je Fond „Sla |a na \or |e vi}”, ko ji su 1994. u znak se }a wa na svo ju tra gi~ no pre mi nu lu }er ku osno va li Sla |a ni ni ro di te qi. Po

Ana-Marija Vejnovi}

nov ~a nu na gra du, umet ni~ ku sli ku i kwi gu do bi li su: Ka ta ri na Ka ti}, Ana-Ma ri ja Vej no vi} i Ta ma ra Te {i} (pr vu go di nu me di ci ne kru ni sa le su iden ti~ nim pro se kom 9,88), dr Uro{ Mi lo {e vi} (naj bo qi di plo mi ra ni stu dent me di ci ne, s pro se kom 9,65), Mi lo{ Ma ri} (pr vu go di nu sto ma to lo gi je za vr {io je s pro se~ nom oce nom 9,5) i dr Jo va na Lon ~ar ( di plo mi ra na stu dent ki wa sto ma to lo gi je, s pro se kom 9,57). Ne ki od ovih iz u zet nih, ta len to va nih i vred nih mla dih qu di o se bi, svo jim stu di ja ma, è qa ma i pla no vi ma za bu du} nost go vo re za „Dnev nik”. No vo sa |an ka Ana-Ma ri ja Vej no vi}, sa da stu dent ki wa dru ge go di ne me di ci ne, le kar sko je de te, pa obj{wa va da je nor mal no {to je „uz ro di te qe za vo le la me di ci nu”. - Od u vek mi je bi la è qa da bu dem le kar, ali mo ram pri zna ti da sam se po ma lo i „dvo u mi la” ~i me }u se u ì vo tu ba vi ti jer mi je mu zi ka bi la dru ga ve li ka qu bav. Me |u tim, sa da sam na stu di ja ma jo{ vi {e za vo le la me di ci nu. U iz bo ru stru ke pre su di lo je to {to sam ve ro va la da }u se bo qe

„pro na }i” u ulo zi le ka ra, a da mu zi ka mo `e uvek da mi bu de ho bi, da u woj na la zim mir, opu {ta weka `e Ana-Ma ri ja, ko ja se „na da da joj je po sao obez be |en” s ob zi rom da ro di te qi ima ju pri vat nu gi ne ko lo {ku or di na ci ju, ali sma tra da je jo{ ra no da od lu ~i {ta }e spe ci ja li zi ra ti kad di plo mi ra. Dr Uro{ Mi lo {e vi}, iz No vog Sa da, i po sle di plo mi ra wa (19. apri la ove go di ne) gra bi

Uro{ Milo{evi}

pa se ~i ni da ne mo è ima ti „za mer ke”, is ti ~e da je ma lo prak ti~ nog ra da. - Ja sam za vr {io gim na zi ju i ni sam imao ne ke ba zi~ ne ve {ti ne ko je su mi po sle na sta ù tre ba le. A, zna te, na sta ì ra wu vas ni ko ne }e „vu }i za ru ku” da vam po ka è ovo ili ono, na go je sve do tvog in te re so va wa, da pi ta{, utvr |u je{...- ob ja {wa va Uro{ Mi lo {e vi} i do da je da je we go va „pro fe si o nal na qu bav” hi rur gi ja s ane ste zi jom i da odav no vo lon ti ra na ab do mi nal noj hi rur gi ji, ko ja ga po seb no za ni ma i u tom prav cu è li da se {ko lu je da qe.- Ne znam ka kvo je sta we u dru gim cen tri ma, ali ov de u KCV i kao sta ì sta, a sad po seb no u ve li koj me ri ukqu ~en sam u sa me ope ra ci je, {to je ja ko do bro jer je to pri li ka da naj vi {e zna wa i ve {ti na do bi je mo od is ku snih, sta ri jih ko le ga i svo jih pro fe so ra. Imao sam tu be ne fi ci ju da su me od mah ukqu ~i li u elek tiv ni pro gram na ab do mi nal noj hi rur gi ji, a vo leo bih da mi men tor na dok tor skim stu di ja ma bu de doc. dr Mi lan Ko ri ca, ko ji mi je uzor.

Sve ~a na pro mo ci ja i do ra nih stu de na ta na ovoj de la di po lo ma ma ster in pro mo ci ji na gra |e no je è we ri ma Fa kul te ta teh tro je ma ste ra. „Naj-naj” ni~ kih na u ka Uni ver zi te je Fi lip Ni ke ti}, ma ta u No vom Sa du, odr à na ster in è wer gra |e vi pre kju ~e, bi la je za i sta im nar stva, ko ji je, za vr pre siv na, ne sa mo po bro ju {iv {i stu di je za pet od ~ak 132 di plom ca Ma go di na i me sec da na i to {in stva, Elek tro teh ni ke s pro se kom 9,96 (!) ujed i ra ~u nar stva, Gra |e vi nar no naj bo qi di plo mi ra stva, Sa o bra }a ja, In du ni in è wer gra |e vi strij skog in è wer stva i nar stva u isto ri ji ovog me nax men ta, Gra fi~ kog De part ma na na FTN-a! in è wer stva i di zaj na, Za S iden ti~ nom pro se~ {ti te ì vot ne sre di ne i nom oce nom od 9,94 za {ti te na ra du, Me ha tro nagra de su do bi li i Sr ni ke i Ge o de zi je i ge o ma ti - Dekan FTN-a Ilija ]osi} sa Gojkom Miqkovi}em |an Sa vi}, ma ster in Fo to: N. Sto ja no vi} è wer ke, ve} i po to me {to je na me ha tro ni ke ovoj sve ~a no sti uru ~e na i 14.000. è wer ska ma ster di plo ma po ne la (stu di je za vr {io za ta~ no pet di plo ma di plo mi ra nog, od no sno ovaj broj. To je Goj ko Miq ko vi}, go di na) i Zo ri ca Kne è vi}, ma ma ster in è we ra FTN-a! Iako ma ster in è wer, ko ji je di plo mi ster in è wer in è wer skog me ovaj naj ve }i fa kul tet UNS-a na rao na De part ma nu elek tro teh ni nax men ta (za vr {i la za pet go sva koj pro mo ci ji i nov ~a no i ke i ra ~u nar stva, pro gra mu Ra ~u di na i je dan me sec). vred nim kwi ga ma na gra |u je naj bo - nar stvo i auto ma ti ka, smer Auto Do sa da je Fa kul tet teh ni~ qe di plo mi ra ne, od no sno ma ster ma ti ka i upra vqa we. kih na u ka upi sa lo 55.914 stu de in è we re iz sva ke od obla sti, sa Kao naj bo qi od naj bo qih, od - na ta, a di plo me in è we ra ste da je na gra |en i mo mak ~i ja je in no sno naj u spe {ni jih di plo mi - klo je wih 14.112. V. ^. PREZENTACIJA PROGRAMA STIPENDIJA U Ê[KOJ

Dok tor ske stu di je iz sa vre me ne eko no mi je

Ne zaobilazite zubara! Mi lo{ Ma ri} je sad na dru goj go di ni sto ma to lo gi je i za i sta vo li to {to stu di ra, je di no ape lu je za vi {e prak se. Ve liki uzor, ali i po dr {ka na mu ko trp nom pu tu ovih zah tev nih stu di ja mu je bli ski ro |ak, ko ji ima i pri vat nu sto ma to lo {ku, od no sno or to dont sku prak su. Pa je Mi lo{ i naj bo qa „re kla ma” svog bu du }eg po zi va jer vr lo sa mo u ve re no no si zub nu pro te zu ka ko bi svo je, o~i gled no, zdra ve zu be (ili mo `da vi li cu) do veo i do bes pre kor nog estet skog iz gle da. Sma tra da na {i qu di ne dr è do voq no do zdra vqa i iz gle da Milo{ Mari} svo jih zu ba i da za ta kav od nos ni je kri va sa mo bes pa ri ca. Svi ma pre po ru ~u je kon tro le kod sto ma to lo ga od ma lih no gu i to oba ve zno na {est me se ci, ~ak i kad mi sli te da je sve u usti ma O.K! krup nim ko ra ci ma, pa je sad na po sle di plom skim (dok tor skim) stu di ja ma, za vr {io je {e sto me se~ no sta ì ra we u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne i pre dve ne de qe, ka è, po lo ìo i dr àv ni is pit! Iako je bio od li ~an stu dent,

Sti pen di je za In do ne zi ju Mi ni star stvo ino stra nih po slo va In do ne zi je otvo ri lo je kon kurs za sti pen di ra we u obla sti umet no sti i kul tu re stu de na ta iz Sr bi je ko ji su za in te re so va ni da na red ne go di ne pro ve du tri me se ca u In do ne zi ji, sa op {ti la je in do ne àn ska am ba sa da u Sr bi ji. To kom tri me se ca, od 31. mar ta do 13. ju la, na gra |e ni }e ima ti pri li ku da u~e o in do ne àn skoj kul tu ri i umet no sti u cen tri ma na ostvru Ja va, Ba li i ju `nom Su la ve si ju. Sti pen di je po kri va ju me se~ ne tro {ko ve u vi si ni od 150 evra, {ko la ri nu, po vrat nu avi on sku kar tu i zdrav stve no osu gu ra we. Po sled wi rok za pri ja vu je 20. fe bru ar u am ba sa di In do ne zi je. Pro {le go di ne, sti pen di ra no je de set stu de na ta iz Sr bi je, ko ji su po ha |a li na sta vu in do ne àn skog je zi ka, kul tu re, umet no sti. V. ^.

Po seb na Uro {e va `e qa je, po ve ra va nam, da kad po sta ne ab do mi nal ni hi rurg, „do ne se i ne {to no vo ovoj gra ni hi rur gi je, re ci mo ne ku no vu me to du„. V. ^eki} Fo to: R. Hayi}

Pre zen ta ci ja pro gra ma sti pen di ja za dok tor ske stu di je u ê {koj iz obla sti sa vre me ne eko no mi je odr à }e se u uto rak, 27. de cem bra, u 14 ~a so va, u Cen tru za raz voj ka ri je re No vo sad skog uni ver zi te ta, Uli ca dr Ili je \u ri ~i }a 3. Sti pen di je se do de qu ju u okvi ru in sti tu ci je CER GE-EI ko ja je po sta la vo de }i eko nom ski is tra ì va~ ki cen tar u Cen tral noj i Is to~ noj Evro pi. Dok tor ska di plo ma ovog in sti tu ta akre di to va na je u SAD i ê {koj Re pu bli ci, je zik na ko jem se stu di ra je en gle ski i stu den ti po za vr {et ku stu di ja ima ju mo gu} nost za po sle wa na za pad nim uni ver zi te ti ma, u me |u na rod nim in sti tu ci ja ma i svet skim kor po ra ci ja ma. Stu den ti ma ko ji bu du pri mqe ni na pro gram obez be |e ne su {ko la ri ne i me se~ ne sti pen di je. Pri ja va se pri ma ju do 28. fe bru a ra 2012, a de taq ne in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.cergeei.cz/phd. A. J.

NOVI PROJEKAT PSANS-a

„Za gri zi zdra vqe” Pro je kat „Za gri zi zdra vqe„, ko ji je osmi sli la Far ma ce ut ska stu dent ska aso ci ja ci ja No vog Sa da (PSANS), pred sta vqen je pro {log me se ca na ^e tvr tom na ci o nal nom kon gre su stu de na ta far ma ci je na ko jem su u~e stvo va li

boq {a ju kva li tet svog `i vo ta. Na i me, ceo pro je kat je in spi ri san ide jom Mi ni star stva po qo pri vre de SAD, ko je je do sa da {wu pi ra mi du is hra ne za me ni lo ta wi rom „po de qe nim” na vo }e, po vr }e, zr na stu hra nu, pro te i ne i mle~ ne

Saveti o zdravoj ishrani Iza be ri te na mir ni ce ko je }e po boq {a ti va {e zdra vqe. Iz o sta vi te pr `e nu hra nu i iz be ga vaj te do da va we so li i {e }e ra u obro ke. Iz be ga vaj te pre ve li ke por ci je i bu di te fi zi~ ki ak tiv ni. stu den ti iz No vog Sa da, Be o gra da, Ni {a i Kra gu jev ca. Ovaj pro je kat odo bri la je i fi nan si ra ga Grad ska upra va za zdrav stvo No vog Sa da s ci qem pro mo ci je zdra vog na ~i na `i vo ta, {to pr ven stve no ukqu ~u je zdra vu is hra nu. – Re a li za ci ja pro jek ta po ~e la je u av gu stu. Iz ra |e na je bro {u ra in te re sant nog di zaj na ko ja }e pri vu }i mla de qu de da je uzmu i po gle da ju. Na taj na ~in oni do bi ja ju in for ma ci je o va `no sti pra vil ne is hra ne kao i sa ve te ka ko da po -

pro iz vo de – ka è ko or di na tor ka pro jek ta „Za gri zi zdra vqe” Kri sti na Bje li ca, i ob ja {wa va da se ove bro {u re mo gu pre u ze ti u pro sto ri ja ma Ka fe sa ve to va li {ta, dok na saj tu Cho o semypla te.gov mladi mo gu do bi ti de taq ne in for ma ci je i kon kret ne sa ve te o zdra voj is hra ni. Ovim pro jek tom je pred vi |e no odr à va we jav nih ma ni fe sta ci ja na ko ji ma }e bi ti pro mo vi sa ni zdra vi ì vot ni iz bo ri. I. Jovanovi}

STUDENTI FTN-a USPE[NO DEBITOVALI NA „EURIJADI”

Ko {ar ka {i ma zla to, fud ba le ri dru gi Pe de s e tak stu de n a ta Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u~e stvo va lo je na ovo go di {woj „Euri ja di„, sport skoj i za bav noj ma ni fe sta ci ji odr à noj u Pra gu, ko ja je oku pi la vi {e od 500 aka de ma ca s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, te iz ê {ke i Poq s ke. Stu den ti FTN-a ostva ri li su za pa è ne re zul ta te, ko {ar ka {ka eki pa osvo ji la je zlat nu me da qu, a fud ba le ri su bi li dru go pla si ra ni. Ceo put fi na si rao im je fa kul tet. - Ovo je pr vi put da smo i{li na „Euri ja du„, ko ja se

or ga ni zu je od pro {le go di ne. U ti mu su stu den ti sa sko ro svih sme ro va, kao i svih go di na, osim bru co {a, po {to su oni tek do {li na fa kul tet ka `e pred stav nik ko {ar ka {ke eki pe FTN-a De jan Kr sma no vi}. Ko {ar ka {i su u po lu fi na lu po be di li eki pu Uni ver zi te ta u Ma ri bo ru sa 60 po e na raz li ke, a u fi nal noj utak mi ci sa vla da li tim Me di cin skog fa kul te ta iz No vog Sa da re zul ta tom 58 : 45. Ka ko bi ostva ri li do bre re zul ta te na utak mi ca ma, ko -

Ko{arka{ka ekipa FTN-a

{ar ka {i re dov no ve `ba ju, te dva pu ta ne deq no ima ju tre nin ge, a sva kog po ne deq ka igra ju utak mi ce u okvi ru fa kul te ta. Stu den ti ko ji `e le da se pri kqu ~e ti mu, to mo gu da u~i ne na tur ni ri ma, ko ji se or ga ni zu ju uglav nom u apri lu, pre po ~et ka „ija da„. U fud bal skom tur ni ru na „Euri ja di„ nad me ta lo se 10 eki pa. Tim FTN-a je u po lu fi na lu sa vla dao ko le ge s Uni ver zi te ta u Pu li, ali je u fi na lu iz gu bio od be o grad skog Fa kul te ta za sport i fi zi~ ko vas pi ta we. A. Varga

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za {ti te ì vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ì ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

ponedeqak19.decembar2011.

iz drugog ugla

„Србија сама себи стоји на путу” „Србија сама себе блокира“ пише лист „Зидојче цајтунг” поводом одлагања кандидатуре Србије за приступ Европској унији. Коцкање око контроле севера Косова са већинским српским становништвом, отишло је предалеко. Зидојче цајтунг пише: „Овај развој је био очекиван и председник Борис Тадић не би требало да буде изненађен: Европска унија за сада није спремна да овој балканској земљи да статус кандидата. Више држава чланица су мишљења да Србија за то није зрела. Повод за овакву одлуку у више наврата је дало вођство у Београду. Коцкање око контроле севера Косова са већинским српским становништвом, отишло је предалеко. Тадић је искалкулисао довођење у питање послератног поретка на Балкану. Створио је атмосферу у којој су политичари високог ранга из његове владе поново брбљали о оружаном сукобу за Косово поље… Крајем новембра су српски екстремисти из ватреног оружја пуцали на немачке и аустријске војнике у саставу Кфора. Београд их је дуго подржавао, а сада готово да није у стању да их контролише. Довољно је било упозорења да је оваква стратегија опасна. И Ангела Меркел је била јасна!

Тек у последњем моменту је Србија, на разговорима са владом Косова у Бриселу, показала спремност на компромис. И зато јој Европска унија, у петак (9.1.2), није сасвим затворила врата. Ако Србија, до марта, спроведе у дело споразум о заједничкој контроли граница са Косовом и коначно укине изолацију суседне земље, председник Тадић би тачно пред парламентарне изборе могао да буде награђен статусом кандидата. Међутим, постоји велика опасност да и

прозападњачки Тадић подлегне искушењу да пред изборе све уложи на патриотску карту. На путу ка Бриселу, Србија сама себи стоји на путу“, коментарише Зидојче цајтунг који излази у Минхену.

И Велика Британија сама себе доводи у изолацију „Сама је крива што се нашла по страни” - тврде немачки коментатори. Лист Рајнфалц који излази у Лудвигсхафену пише:

„Сплендид исолатион“- дивна изолација, била је до почетка 20. века један од главних принципа британске спољне политике. Велика Британија је гледала да се држи по страни збивања на европском континенту, а да се више посвети неговању односа са колонијама…Готово 100 година касније, Велика Британија је поново изолована, међутим, тешко да би се ово стање могло назвати дивним. То што је премијер Дејвид Камерон фабриковао на самиту ЕУ, под притиском ноторних евро-скептика у његовој конзервативној странци, био је класичан аутогол“, закључује коментатор Рајфалца. А Остзе-цајтунг из Ростока пише: „Од јуче Европа више није оно што је била. …Немци и Французи су се ослободили британске политике кочења. С једне стране, није добро што је наш мали континент подељен, што није у стању да буде јединствен у првој привредној кризи од Другог светског рата. С друге стране, добро је што су се Берлин и Париз ослободили мита да је само „најмањи заједнички именитељ“ добар за Европу. Британци, ни онако, не би прихватили више од тога“. Приредила: Мирјана КинеВељковић

Српски војници нису учествовали у рату у Либији државни Кризни штаб за евакуацију српских грађана из сукоба у Либији за транспорт предвидео ангажовање цивилних авиона ЈАТ-а, али и две војне летелице типа АН 26. Дистрибуција оружја кључни етички проблем Војни аналитичар Љубодраг Стојадиновић каже за РСЕ да је, без обзира што војни транспортери на крају нису били анга-

Сумње у оправданост и циљ могућег ангажовања војних транспортера и људства Војске Србије у Либији посебно су подгрејане ранијим тесним везама власти у Београду са режимом Моамера Гадафија, које су последњих година биле ојачане и уговорима о великим пословима извоза оружја и војне опреме из Београда у Триполи. Такође, на почетку револуције у Либији посебан проблем за Београд био је то што се овдашња власт није јасно оградила од

жовани, планирање да се војни ресурси користе у ту сврху крајње неуобичајено. “Мислим да се у ситуацијама када су у питању ратови, грађански ратови или сукоби, све хуманитарне акције спроводе под паском и у организацији међународних институција које се иначе тиме баве. Дакле то могу бити Уједињене нације или неке друге организације. Ангажовање војних потенцијала било које земље није могуће без одговарајуће резолуције Уједињених нација јер је у питању хуманитарна акција или мировна операција. И када је у питању однос према сопственој јавности, таква операција не може да буде тајна. Ако је хуманитарна акција онда је то нешто што треба да буде у организацији Уједињених нација, Црвеног крста, или сличних организација које се баве хуманитарним проблемима”, каже Стојадиновић.

Гадафијевог режима, док су га све европске и значајне светске државе осудиле као диктаторску власт која пуца на сопствени народ. Због имиџа Србије да се тешко одриче веза са претходном либијском влашћу, вест да је било планирано да војни авиони полете ка Триполију, макар то било и у циљу евакуације сопствених држављана, посебно је дискутабилна. У Министарству одбране, као и у свим случајевима до сада, тврде да сумње нису оправдане. Петар Бошковић каже да је намера била само хуманитарног карактера. „Како је за евакуацију држављана Србије који су у том периоду живели у Либији и желели да се врате у Србију било довољно ангажовање пилота и авиона ЈАТ-а, припадници Војске Србије нису ни отпутовали у Либију, те су апсолутне неистине да су б-

Radio „Slobodna Evropa” Министарство одбране Србије саопштило је да припадници Војске Србије нису учествовали у ратним збивањима током сукоба у Либији. Ова реакција уследила је након што су се у медијима у региону појавили текстови о наводном учешћу српских војних пилота на страни режима Моамаера Гадафија. Честа писања појединих медија да су бивши или садашњи припадници Војске Србије ратовали на страни недемократског режима бившег либијског лидера Гадафија до сада су увек демантована од званичника у Београду, али су последњи наводи штампе у региону изазвали највећу пажњу до сада. Сарајевски “Дневни аваз” објавио је имена четворице пилота Војске Србије и још тројице официра којима је Либија, у јеку тамошњих сукоба, почетком ове године издала визе за улазак у ту земљу. Петар Бошковић, из Министарства одбране Србије, изјавио је за РСЕ да је информација о визама тачна, али да није било говора о намери да припадници Војске Србије тамо буду упућени у војне сврхе. “У фебруару ове године Република Србија предузела је све неопходне мере како би најбрже евакуисала своје држављане који су привремено живели и радили у Либији. Као део тима за евакуацију било је планирано и учешће припадника Војске Србије, те је за њихов одлазак било неопходно прибавити и све неопходне папире, између осталог и визе. Из тог разлога били су поднети захтеви за визе за један број лица из Војске Србије, међу којима и за пилоте транспортних авиона„, казао је Бошковић. Имена српских војних пилота пренета су са једног либијског интернет портала на ком су противници Гадафијевог режима објавили документе који показују да су седморици официра српске војске у фебруару издате визе за Либију. Званично објашњење за апликацију за визе је да је

оравили у Либији и учествовали у ратним збивањима”, казао је он. Добри контакти, пословни и пријатељски односи појединаца из Србије са либијским режимом, који датирају још од времена СФРЈ, трајали су све до почетка демократске револуције у тој земљи, па су се у овдашњим медијима често провлачиле и информације да су током тамошњег сукоба поједини бивши припадници српских војних и полицијских снага као плаћеници ратовали на страни Моамера Гадафија и да је међу њима било и припадника злогласних “Црвених беретки” који су баснословне плате зарађивали као такозвани “пси рата”. Љубодраг Стојадиновић каже да такве ствари јесу лоше за слику Србије, али да је кључ у економском аспекту ове приче. “Основи проблем у односима Србије са земљама трећег света, посебно са оним државама које имају унутрашње проблеме и кризе, пре свега је везан за дистрибуцију оружја које се производи у Србији. Т о је кључни етички проблем. Испада сада да ће српска индустрија наоружања и наменска индустрија остати без посла јер је извозила оружје у оне земље где је било највише сукоба. П а се догодило да Србија нема више коме да извози јер су се њене муштерије сукобиле унутар тих држава. То је ствар која за Србију може да буде компромитујућа у вези са односима са земљама трећег света, посебно у односима са Либијом”, оцењује Стојадиновић. Војна индустрија Србије последњих година оживела је велике послове са афричким земљама, а за тај успех посебно се везују извоз у Ирак и Либију. Пре избијања сукоба у Либији пред реализацијом је био могући уговор вредан 500 милиона долара за изградњу војне болнице у тој земљи, као и уговор од 400 милиона долара о модернизацији 150 тенкова М-84 у Кувајту. Посебно вредан био је уговорени посао изградње три фабрике оружја у Алжиру “тежак” 400 милиона долара. Зоран Главоњић

dnevnik

c m y

SVET U OBJEKTIVU

Хондурас

Сукоб између припадника председничке гарде и демонстраната који протествују против убиства једног новинара у престоници Тегусигалпи, Хондурасу. У последње две године, под владом Порфирија Лобоа, убијено је 17 новинара у Хондурасу. (АФП)

Рим Улица Кондоти у Риму. Италија плаћа повишене камате због стрепње да би земља могла да падне под стечај. (АП)

Шучијан

Родитељи електричним трициклима долазе по своју децу из школе. Медији јављају да је недавно најмање 15-оро деце погинуло у судару школског аутобуса у месту Шучијан у кинеској покрајини Џансу. (Реутерс)

Токио Дрворед од око 150 стабала гинкоа са жутим личшћем красе једну улицу у Токију.. (АФП

Њу Делхи Индијски премијер Манмохан Синг и председница Конгресне странке Соња Ганди на свечаности обележавања десет година од неуспелог терористичког напада на зграду парламента у Њу Делхију, Индији. (АП)

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

19. 12. 2008 - 19. 12. 2011.

POMEN

2008 - 2011.

3 Tu`nim srcem obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je u 86. godini preminula na{a draga

Marica Rus

Petar Zori} Na{a iskrena tuga zbog preranog odlaska dragog nam Pere, ovog trenutka ja~a je od svega. Zori}i: Rade, Mirjana i Marija.

Danas, 19. 12. 2011. godine navr{avaju se tri godine od smrti moje mame. Uvek je se rado se}amo. Sin Jovica, snaja Marija i sestra Milosava.

43715

Draga sestro, tegi i tetka, hvala ti za sve.

43638

Posledwi dragom

pozdrav

Prof. mr Radosav Ble~i}

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

na{em

Milka Braji} 1925 - 2011. Sahrana je danas, 19. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na êratskom grobqu iz ku}e oàlo{}enih, Doka 13. Oàlo{}eni: suprug Gojko, }erke Nevenka, Seka i Quba sa porodicama. 43721

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo ne pre`aqeni tata, svekar, deda i pradeda Supruga Radmila, }erke Jovana i Ivana i zet Kristof.

43636

Posledwi pozdrav dragoj babi

An|elka [ijan

Bogdanu

Po~ivaj u miru, i neka ti je ve~na slava. Jovanka, Miwa i Tamara.

Stevan Hering ro|. 1925. god. Sahrana je danas, 19. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu u Gospo|incima. O`alo{}eni: sin, }erka, snaja, unu~ad i praunuka.

od sestre Boje Vojvodi} sa porodicom.

43719 43718

43712

Posledwi pozdrav dragoj zaovi, tetki i baki

Posledwi pozdrav bratu

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 16. decembra u 79. godini preminula

Milici

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

ro|. Obradov

od: Dare, Gorana, Biqe i An|elke sa porodicama.

Brat Milan sa porodicom i snaja Emilija Stupar.

dragoj

Tvoji: unuk Kristijan i unuka Ana sa porodicama.

Sahrana je danas, 19. 12. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Radmila, zet Dragan, unuk Momir i ostala rodbina. 43676

43677

43717

43711

Posledwi pozdrav sestri i svastiki

Milica Ivkov

Bogdanu

An|elki [ijan

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

GODI[WI POMEN

19. 12. 2010 - 19. 12. 2011.

Bogdanu

od Milke i Mi}e Ogulina.

Sestra Milka sa porodicom.

43710

43716

TROGODI[WI POMEN

Mirjana Milosavqevi}

Mirku Bosni}u

An|elki [ijan

od porodice Raki}.

Bol i tuga se ne mere re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Tvoja }erka Smiqa, zet Dragan, unuci Nikola i Stefan. 43431

43720

GODI[WI POMEN

Mirjana Milosavqevi}

Mirjana Milosavqevi} Micka

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 43665

KUPUJEM: kwige, predratne ~sopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45002. Mile. 43405 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503

An|elko Stanoj~i} Vreme traje u na{im se}awima. Nedostaje{ nam. Tvoja porodica Duda, Rade i Sofija. 43623

1942 - 2010, Kni}anin Nedostaje nam tvoj vedri pogled, tvoj osmeh, tvoja topla re~. Osta}e{ u na{im srcima i mislima zauvek i nikada ne}e{ biti zaboravqena.

Ako je `ivot prolazan, se}awe na tebe nije. Neka te an|eli ~uvaju u tvom ve~nom snu, a mi }emo u na{im srcima. Ponosni smo {to smo te imali.

Tvoja }erka Zora, zet Dragan, unuka Ksenija i unuk Marko.

Tvoji najmiliji: suprug Vitomir, sin Zoran, snaja Branka, unuci Milan i Du{an.

43432

43434

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.35 15.00 15.10 16.05 16.10 16.15 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.00 00.45 01.10 02.50

tv program

ponedeqak19.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Зелени сат Вести Стање на путевима Чари риболова Кадгод комендије Кухињица Вести Додати живот годинама Знање имање Вести Свети Никола Чудотворац Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Жене на селу – Војловица Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Инспектор Колиандро Војвођански дневник Нижњи Новгород Несвесно, филм Један на један Инспектор Колиандро Концерт

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 12.30 13.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести укратко У огледалу Аналија Буди родитељ Улови трофеј

Буди родитељ (Панонија, 12.30) 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговор о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Дискавери Вино и виноградарство Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.31 11.00 11.52 12.00 12.18 12.34 13.19 14.55 15.20 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.55 22.00 23.50 00.05 00.53 00.58 01.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Војници Вести Лов и риболов Еко караван Будућност хране Евронет Дневник Рукометна фантазија Место злочина Инспектор Клузо, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бела лађа Песма без граница Вести Кад порастем бићу кенгур, филм Дневник Место злочина Евронет Посредник Ноћни биоскоп: Инсајдер, филм

Кад порастем бићу кенгур Филм се састоји из три испреплетане приче чија је радња смештена на Вождовцу. У првој причи, вождовачки „урођеник” Браца покушава да „смува” Ирис, манекенку из центра града. У другој причи, Шоми и Дује се кладе на победу фудбалског клуба „Иствич”, у коме брани њихов школски друг... Улоге: Сергеј Трифуновић, Марија Каран, Небојша Глоговац, Борис Миливојевић Режија: Радивоје Андрић (РТС 1, 22.00)

Леонор Вејтлинг

Несвесно Барселона 1913. Алма је можда једна од најмодернијих жена свог времена. Њен муж, др Леон Пардо, је психијатар. Посетио је Беч тог лета и постао поклоник револуционарног др Сигмунда Фројда и његове напредне теорије о хистерији и сексуалности. Улоге: Леонор Вејтлинг, Луис Тосар, Мерцедес Сампјетро Режија: Хоакин Ористрел (РТВ 1, 23.00)

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Авантуре Тотенвокерових, филм 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Урбана џунгла (мађ) са титл. 11.30 Мађарска галерија историјских ликова (мађ) 12.00 Цимбора-Фотоапарат (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Живопис 13.45 Дотики (слов) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Потпуно шворц, филм 23.05 ТВ Баштина 00.00 ТВ Продаја

08.30 09.00 09.05 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 12.40 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Девојке из бутика Човек лав Ленија Објектив Робин Худ Мастиф Цртани филм Неон сити Објектив Девојке из бутика Ево нас код вас Објектив Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Девојке из бутика Неон сити Објектив Мастиф Неон сити Робин Худ

10.00 Премијер лига: КПР – Манчестер јунајтед 11.45 Премијер лига: Астон Вила – Ливерпул 13.30 Премијер лига: Тотенхем – Сандерленд 15.30 Премијер лига: Манчестер Сити – Арсенал 17.15 Белгијска лига 19.00 Интервју – Дан Тана 19.30 Преглед Премијер лиге 20.45 Шампионат: Кристал Палас – Бирмингем 23.00 Холандска лига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Рат, револуција, герила, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Све боје живота Породични магазин доноси причу о обичајима везаним за Светог Николу. Гости у студију су студенти и професори Академије за рестаурацију и конзервацију, који говоре о својој професији. О благотворном дејству музике на људску психу и њеним терапијским својствима разговарамо с психијатром Ранком Радуловић. (РТС 2, 16.27)

21.00 21.58 00.06 00.26 01.20

Концерт за добро јутро УНХЦР-повратак: Косово Слагалица Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Јо Лицидерско срце Очима физике Вечни сјај детињства Музички спотови-степениште Како су се волели наши преци Вреле гуме Клиника вет 16. међународна трибина композитора Еко глобал Трезор Лицидерско срце Очима физике Вечни сјај детињства Музички спотови-степениште Како су се волели наши преци Хиландарске приче Сат Све боје живота Породица Сопрано Четврти светски фудокан-шотокан карате шампионат Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Савремено тумачење српске историје Породица Сопрано Хелен, филм И ја имам таленат Након свих ових година Трезор

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.40 09.00 09.30 11.00 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.40 18.45 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

ВОА Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Здравље и Ви Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Романса и цигарете Вести Иза вести Шарено Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Милица² Доктор Хаус С.О.С. Милица² Филм: Пакет НЦИС Вести С.О.С Милица² Филм: Последњи час

06.02 06.49 07.04 07.42 07.48 07.54 08.18 08.40 09.13 09.30 10.03 10.10 10.17 10.47 11.28 12.04 12.33 14.35 14.07 14.24 14.55 15.02 15.09 15.42 16.27 16.58 17.57 18.38 19.08 20.00 20.35

Сергеј Трифуновић

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.10 15.15 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.10 22.10 00.15 01.15 01.45

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Жене са Дедиња Филм: Опасни момци Вампирски дневници Експлозив Ексклузив

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.30 11.55 12.30 13.00 13.40 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.00 23.40 00.00 00.05 00.35 01.35

Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Велика Србија Џет сет Наша мала клиника Истражитељи из Мајамија Топ шоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Ловац на главе Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Синди Пас

Ловац на главе Џони Дејмон је ловац на главе и одличан познавалац борилачких вештина. У потрази је за криминалцима на чије су главе расписане највише уцене. Улоге: Лоренцо Ламас, Матијас Хјуз, Синди Пас Режија: Курт Андерсон (Б92, 21.00)

05.45 10.00 10.15 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 04.30

Добро јутро Скривена камера Све за љубав Градске вести Тајна љубав Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Наслеђе једне даме Туркан Гранд народ пита Амиџи шоу Јавна тајна Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Филм: Рат за славу Филм: Записано у крви

08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

Мали меда Чарли Повратак Малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање 09.55 Вести 10.00 Бакуган 10.25 Хорсленд

Миломир Марић

Ћирилица Није само Косово проблем Србије за европске интеграције, него се све чешће поставља питање одистинске борбе против корупције и организованог криминала. Гости: проф. Дарко Трифуновић, стручњак за безбедност и борац против удружене балканске мафије, Јосип Богић, који је у полицији био задужен за привредни криминал и адвокат Владимир Цвијан. Аутор: Миломир Марић (Хепи, 20.00) 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30

Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Неочекивани живот Вести Главна улога Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak19.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Мајами инк Најгора мама на свету Мали људи Парализа и близаначка трудноћа Др Џи Л.А. Инк Најгора мама на свету

07.00 08.58 10.13 11.03 11.14 12.00 12.32 13.18 14.15 14.45 15.14 16.04 16.50 17.56 18.46 19.30 20.30 21.11 22.27 23.05 23.42 01.10 01.52 02.48 03.29 03.36

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Код Ане Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Треће доба Глас домовине Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Одмори се, заслужио си Дневник Проводи и спроводи Пулс Хрватске Свет профита Дневник 3 Јаша Хајфец Др Хаус Жица ЦСИ: Лас Вегас Скица за портрет Еко зона

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 У телу Хенрија осмог 10.00 Излазак из сенке. прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 11.00 Шпански грип – заборављене жртве 12.00 Бо Брумел – тај дивни човек 13.30 Велике британске војсковође 14.00 Тијенамен 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Древни пластични хирурзи 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Заборављена убиства 21.00 Индокина 22.00 Снимање рата 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Древни пластични хирурзи

07.54 08.27 08.50 09.35 10.25

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алта Бађа: Светски скијашки

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља 1. Острво Корњача Дигсвил 18. Старла и јахачи драгуља 2. Председников човек Љубавни случај службенице ПТТ-а Врана Сахара Кинси Несрећа Породичне секс афере Врућа нација

Не сре ћа

За мр ше на мре жа пре ва ре и из да је оба ви ја Ар чи ја, ка ле ма ра ко га унајм љу је вла сник пу ту ју ћег кар не ва ла да уби је ње го ву пре ле пу же ну... Уло ге: Арманд Асанте, Норман Ридус, Дагмара Доминк Ре жи ја: Гери Елис (Синеманија, 22.00)

Арманд Асанте

06.00 07.40 10.00 10.30 12.15 14.10 16.15 17.45 20.05 21.05 22.35 00.10 00.40 03.00 04.35

Права љубав Једи, моли, воли Филмови и звезде Доушник Зелени стршљен Хамлет Девојка на лошем гласу Карате Кид Царство порока Инкогнито Гитара Просветљена Секс и град 2 Страва у Улици брестова Којим путем до куће

15.20 17.20 19.20 21.20 23.20

Меклаудове ћерке Убиства у Мидсамеру Филм: Слика духа Филм: Отета: Бегунац љубави Филм: Божић у облацима Убиства у Мидсамеру Филм:Смоки и бандит Филм:Мистерије острва сенки - последњи Божић Филм:Ујка Бак Филм:Ноћ дама

07.50 Кобра 11 10.00 Ексклузив викенд 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Умри мушки, филм 23.15 Маринац изнад закона, филм 00.55 РТЛ Вести 01.10 ЦСИ Мајами 02.50 Астро шоу 03.50 ЦСИ Мајами 04.35 РТЛ Данас

Ма ри нац из над за ко на Џон Три тон, ма ри нац и хе рој ирач ког ра та, от пу штен је про тив сво је во ље из слу жбе и вра ћа се ку ћи. Но ка да гру па кра дљи ва ца ди ја ма на та под вођством бес кру пу ло зног Ро меа от ме ње го ву же ну Кејт, Џон кре ће у по тра гу...

Лиза Еделштајн СЕ РИ ЈА 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20

Уло ге: Џон Кена, Роберт Патрик, Кели Карлсон (РТЛ, 23.15)

Док тор Ха ус То ком јед но га да на жи во та упра ви тељ ке бол ни це Прин стон-Плејн сбо ро док тор Лиз Ку ди до га ђа је у бол ни ци пра ти мо ње ним очи ма. Тај се дан по ка же те шким док се Ку ди бо ри с ни зом бол нич ких про бле ма... Уло ге: Хју Лори, Лиза Еделштајн, Роберт Шон Леонард, Омар Епс, Џенифер Морисон (ХРТ 2, 20.50)

11.21 12.54 13.25 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.15 16.47 17.04 18.00 18.20 18.34 19.04 19.30 20.00 20.50 21.38 23.15 00.11 00.26 00.45 01.35

куп - слалом (М), пренос 1. вожње Певај моју песму, музички шоу Баштованка Алта Бађа: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Тон и тон Руперт Мала ТВ Хеј, Кити Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Мењам свет Пипи Дуга Чарапа Лаура и Лулу специјал Живот иде даље Др Хаус ЦСИ: Лас Вегас Жица Путем европских фондова Трауматологија Хитна служба Трава зелена

06.00 07.40 09.15 10.45 12.20 13.55 16.25 17.50 19.50

На златном језеру Музика у крви Одбрана домовине Тајна давања Кора без стида Трамвај звани жеља Светилиште Изван сумње Необичан пар: Поново заједно 21.20 Госпођица лети и ја 23.00 Вокер, тексашки ренџер 01.00 Чудна фреквенција

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.30 20.00 22.30 00.00 02.00

Много буке ни око чега К-9 Позајмљивачи Повратак у рај Бела палата У акцији Хавана Соко и Снешко Белић Четвртак Загреј ме Зреле коке

Кели Карлсон

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Опасан лов Угаљ Бин Ладенов крај Разоткривање митова Преживљавање удвоје Опасан лов

08.30 10.30 11.30 12.45 13.30 14.15 15.15 17.30 18.30 19.30 20.45 21.00 22.25 22.30 23.30 00.30

Биатлон Алпско скијање Скијашки скокови Биатлон Алпско скијање Крос-кантри скијање Тенис Фудбал Скијашки скокови Билијар Сви спортови Рвање Сви спортови Коњички спортови Фудбал Билијар

Смет ње на ве за ма

о роњ ски је го во рио 1958: „Сад смо ушли у но - док је про сек у Ју го сла ви ји 20, а у Ср би ји 17. „Ми мо ву фа зу и на ши ро ком фрон ту у Вој во ди ни тре - ра мо син хро ни зо ва ти раз вој по љо при вре де с пре ра ђи ба да те ку ин ве сти ци је, ми смо кроз ове три го - вач ком ин ду стри јом. Без то га, не ће мо мо ћи да одр жи ди не на ше ор га не до брим де лом оспо со би ли“. Из ве - мо и са да шњи ни во.“ Ти то је при ме тио да му ове оце сно је да ми сли по себ но на Из вр шно ве ћа као вла ду не зву че ма ло пре те ће. „Не пре ти мо“, уз вра тио је До Вој во ди не и ње го ву спо соб ност да ком пе тент но во ди роњ ски, али га је Ти то по др жао: „Не мој те се бра ни ти, еко ном ску по ли ти ку, због че га ће се у Ре пу бли ци ја - не што ма ло има и у то ме. Ја пот пу но раз у мем ту ствар, вља ти и пр ви зна ци по ли тич ких по до зре ња. Оце њу је и сла жем се с ва ма. До бро, има и вас ов де у Са ве зној се да се у од но си ма по кра јин ског и ре пу блич ког ру ко вла ди. Ово све је вр ло ин те ре сант но и не мој те ми сли вод ства ја вља ју по ја ве ко је „ни су нор мал не“. „Сви ти да не ми слим о тим ства ри ма. Ја ни сам знао ци фре. зна ци“, ко мен та ри сао је ка сни је Ми лош Ми нић, „го Зби ља, ваш ам би ци о зни план иде та квим тем пом да во ре да у ИВ Вој во ди не во де ћи дру го ви има ју раз не тре ба про сту ди ра ти ка ко га мо же мо ре а ли зо ва ти.“ при мед бе на рад ИВ Ре пу бли ке, а и обр ну то“. До роњ ски је ове про бле ме ту ма чио дру га чи је – кроз не по сто ја ње ја сне еко ном ске по ли ти ке за це лу Ре пу бли ку, а не са мо ужу Ср би ју. „Кад смо по че ли кри ти ко ва ти не ке од лу ке, он да су се од но си по че ли за о штра ва ти, иако је по на ша ње не ких на ших дру го ва би ло гру бо и ли чи ло је на при ти сак“. Ми ни ће ву кри ти ку по себ но је иза зва ла ре ак ци ја Ге за Ти квиц ког, пред сед ни ка ИВ Вој во ди не, на од лу ку ИВ Ср би је да се про у чи за о ста ја ње ужег под руч ја Ре пу бли ке у раз во ју агра ра. Ти квиц ки је на сед ни ци ИВ Ср би је „тра жио да се при пре ми и ела бо рат о про бле ми ма ин ду стри је“. За Ми ни ћа, а и дру ге чла но Из Војводине се нико није вратио ни жедан ве ИВ, тај зах тев је био не ра зу мљив, иако је на кра ју при хва ћен. У том зах те ву Ми До роњ ски је го во рио и о про бле ми ма вој во ђан ске нић је ви део по се бан сми сао – „да по сто ји не ка кво по ста ре ин ду стри је око ко је се већ ду же спо ри с ИВ до зре ње у по гле ду по бу да с ко ји ма је из ве штај о по Ре пу бли ке. „Ми има мо за о ста лу, углав ном ста ру ин љо при вре ди спре мљен“. На по ме нуо је и да је из ве ду стри ју. Је ди но су ше ће ра не ре кон стру и с а не, а штај са чи њен на пред лог Јо ва на Ве се ли но ва. усло ви за ре кон струк ци ју по ста ју све те жи у ве ћи ни Кри ти ка еко ном ске ори јен гра на ко је у Вој во ди ни има та ци је Ре пу бли ке би ла је то мо. Оне пре ла зе на са мо фи ком 1959. и 1960. че ста у од нан си ра ње та ко да је вр ло те До роњ ски се жа лио Ти ту да но си ма По кра ји не и Ре пу бли шко да са гле да мо пер спек ти при вре да Вој во ди не гу би ке. До роњ ски у ана ли зи пла на ву ка ква ће би ти. Ло кал ни и го д и ш ње 22 ми л и ј ар д е ди н а Ср би је 1959. ка же: „За про фон до ви при вред них ор га ни ра јер је без са о бра ћај ни ца. блем ре кон струк ци је ста ре ин за ци ја ни су у ста њу за то. Ло ду стри је, а по себ но гра на ко је На 100 ква драт них ки ло ме та ра кал ни ор га ни не мо гу да ре уве ли ко за о ста ју, План не ша ва ју ко му нал ну при вре ду, По кра ји на има са мо 14 пред ви ђа ре дов но фи нан си ра тр го ви ну, са о бра ћај... Има мо ки л о м е т а р а пу т е в а, док је ње“. Упо зо ра ва и на про бле ме и рас ко рак у из вр ше њу Пер про сек у Ју го сла ви ји 20 стру је и наф те у Вој во ди ни, а спек тив ног пла на. Ре ци мо, у а у Ср би ји 17 по себ но пре ма лог „ин ве сти ра пр вом по лу го ђу ин ду стриј ска ња у пре храм бе ну ин ду стри про из вод ња у ФНРЈ је по ра ју“, за шта тре ба тра жи ти „ве сла 12 по сто, или про це нат ћа сред ства и од Ре пу бли ке и од Фе де ра ци је“. ви ше од пред ви ђе ног ра ста, у НР Ср би ји 13, а на на Та кво схва та ње до ве ло је до че шћих кон та ка та До шем под руч ју 8,6 по сто. (План је пред ви ђао 13,5). роњ ског с ор га ни ма Фе де ра ци је, али је то иза зва ло не За две и по го ди не уло же но је у ин ду стри ју 28,3 од за до вољ ства у Ре пу бли ци. Иза њих сто ји схва та ње да сто од Пе то го ди шњег пла на, а у це лој при вре ди се про бле ми Вој во ди не мо ра ју ре ша ва ти у Ре пу бли ци 30,6.“ и с ње ним зна њем. О њи ма се по чи ње екс пли цит ни је Ти то је обе ћао фи нан сиј ску по моћ Фе де ра ци је, на су ди ти као тен ден ци ја ма одва ја ња Вој во ди не и „прав ро чи то за раз вој агра ра. Оце нио је да „по љо при вре да ног ап сур да“, ко ји нај ви ше ор га не Ср би је до во ди „у ове го ди не тра жи ве о ма мно го јер су и пла но ви стра из у зет но не рав но пра ван по ло жај с дру гим ре пу бли ка хо ви то ви со ки, тра жи 180 ми ли јар ди, то ли ко не ће мо ма“. мо ћи да ти. Ви у Ср би ји тре ба да да те при о ри тет по По ку ша ји да се еко ном ски про бле ми Вој во ди не љо при вре ди Вој во ди не. До би ће се па ре, ви не ће те за увер љи ви је пред ста ве и ор га ни ма Фе де ра ци је, до би ли Вој во ди ну, не го за чи та ву Ср би ју“. су сво ју по себ ну по твр ду то ком по се та Ти та и Кар де На кон по се те Су бо ти ци, Сен ти, Бе че ју и Вр ба су, ља Вој во ди ни 1959. „На ма је ја сно“, кон ста то вао је Ге за Ти квиц ки, као пред сед ник ИВ Вој во ди не, Кар де До роњ ски, „да се ин ду стриј ски на чин про из вод ње не ља је упо знао с ус пе си ма и про бле ми ма по љо при вре мо же до сти ћи без ин тен зи фи ка ци је, про ме не дру штве де Вој во ди не, пре све га ин ду стри је, ко ја је по свом ка них од но са и да љих ула га ња, не са мо у по љо при вре рак те ру пре ра ђи вач ка и знат ним де лом фор ми ра на од ду“ већ и но ва тех но ло шка ре ше ња. Са мо на по ве ћа број них и ве ћих за нат ских ра ди о ни ца или по лу ин ду ном тран спор ту Вој во ди на гу би го ди шње 12 ми ли јар стриј ских (ма њих) по го на. Али и та ква, „уче ству је с ди ди на ра, а про па да ју и про из во ди вред ни де сет ми око 37 по сто у бру то про из во ду По кра ји не. То је по ли јар ди јер не ма пут не мре же. На 100 ква драт них ки сле ди ца де зин ве сти ра ња у ра ни јем пе ри о ду, ко је ни су ло ме та ра Вој во ди на има са мо 14 ки ло ме та ра пу те ва, ни из бли за от кло ње не.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak19.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Трудите се да радите што боље и зарадите што више јер умете и можете да уживате у материјалним задовољствима. Долазе празници, радње су пуне, а ви волите да купујете поклоне за драге особе.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 19. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Први радни дан означава и почетак послова који ће уследити. Имате релативно добре односе с претпостављенима и њихову наклоност пролазне природе. Добро функционишете у послу. Повећање зараде.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Имате повољан уплив Месеца из ваздушног знака Ваге па вам неке околности и неке особе данас баш иду наруку. Изненадни сусрети могу бити веома инспиративи. Не ризикујте.

Не зависи све од вас данас, већ и од оне друге стране. Ви сте спремни за сарадњу и компромис па можете бити смирени са своје стране. Дипломатија је увек добродошла. Љубав траје.

Ваше Сунце је у ватреном знаку Стрелца и можете показати свој темперамент. Важно је правилно усмерење и комуникација. Љубав спајате с послом, што ће се показати као успешно.

Вредни сте, радни и пуни ентузијазма. Финасијска ситуација изискује штедњу, али ових дана ћете имати непланиране трошкове. Водите рачуна о томе где улажете и инвестирате. Мислите и планирајте дугорочно.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација тече својим током. Могли бисте имати проблеме или неки вид залагања за пријатеље. Немојте претеривати ни правити драме већ им препустите одговорност и самосталност. Шетајте се.

Немате добру концентрацију већ извесно време па се може десити да паднете неке испите, буквално или фигуративно. У послу се ослоните на симпатизере и дугогодишње искусне стручњаке.

Тежите потпуном јединству с вољеном особом, посвећености и преданости. То се зове фатална љубав. Повезани сте, било да сте заједно или одвојено. Баш лепо! И то ће проћи, ускоро.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Време ради за вас, зато будите упорни и стрпљиви. Имате подршку вољене особе и с те стране можете бити мирни. Али, данас сте немирни и преосетљиви јер Месец плови кроз ваш знак. Интуиција.

Делујете збуњено. Када не знате шта да радите, ослушните интуицију и пријатеље. Дружите се. Пазите како комуницирате с људима из свог окружења јер би вас могли сасвим погрешно разумети.

Здравље и слобода су вам веома важни. Имате хроничне финансијске проблеме, тачније трошкове. Новац вам лако дође, још лакше оде. Одржавајте добре односе с родбином и партнером.

TRI^-TRA^

скандал на шпанском двору V REMENSKA

PROGNOZA

Киша

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

и могућа суснежица

Madrid

NOVI SAD: U ponedeqak naobla~ewe s ki{om, susneìcom i snegom. Vetar umeren isto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna tempeRim ratura -1 stepen, a maksimalna do 3 stepena. London VOJVODINA: U ponedeqak ujutru slab mraz. Pre podne suvo uz naobla~ewe, a od sredine dana je mogu}a ki{a, a zatim i susneìca i sneg, Cirih najpre na zapadu Vojvodine. Vetar umeren isto~nih pravaca. Pritisak maBerlin lo iznad normale. Minimalne temperature od -3 do 0 stepeni, a maksimalne od 2 do 5 stepeni. Beч SRBIJA: U ponedeqak naobla~ewe sa ki{om, susneìcom i snegom. Sneg }e padati najvi{e na zapadu Srbije, a na jugu ~e{}a ki{a, krajem daVarшava na i u no}i ka utorku i na tom podru~ju sneg. Vetar umeren isto~nih praKijev vaca. Pritisak oko normale na severu, a ispod normale na jugu Srbije. Minimalne temperature od -3 do 1 stepen, a maksimalne od 2 na zapadu Moskva do 7 stepeni na jugu Srbije. Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak hladno sa povremenim snegom uz prestanak padavina tokom dana. Vi{e padavina bi}e u St. Peterburg centralnim i ju`nim predelima, a suvo ili vrlo malo po Vojvodini. U sredu suvo, a u ~etvrtak prolazna ki{a i susneìca. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike mogu imati uticaja na sr~ane i cerebrovaskularne bolesnike, kao i astmati~are. Potrebno je uskladiti fizi~ke aktivnosti sa o~ekivanim dnevnim temperaturama i pridràvati se saveta lekara. Preporu~uje se i adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim satima.

10 11 7 -1 3 5 3

Шпански Краљ Ху ан Кар лос и његова породица уживали су велику медијску пажњу и поштовање јавно сти док супруг његове најмлађе кћи принце зе Кри сти не, бивши олимпијац и рукометаш Ина ки Ур дан га рин није уплетен у финансијски скандал. Наиме, оптужују га да је од 2004. до 2006. године преко непрофитне невладине организације извукао око 2,3 милиона евра. Шпански медији пишу да је војвода од Палма де Мајорке, како гласи службена Инакијева титула, проневерио новац јавних установа и компанија које су га уплаћивале на рачун његове непрофитне организације. Инаки је те новчане прилоге, уме сто у за то предвиђене кампање за промовисање породичног здравља, уплаћивао на рачуне компанија чији је био власник или на рачуне особа које су с њим биле уско повезане. Осим тога, сумњичи се да је узео део колача од шест милиона евра, колико је Фондација добила од регионалних влада Валенсије и Балеарских острва, за организовање разних догађаја. Инаки се ограђује од тих оптужби и тврди да није учинио ништа лоше. Осим тога, јавно се извинио краљевској породици због нанете штете.

VIC DANA Чак Норис је два пута био испуштен кад је био беба. Први пут на Хирошиму, други пут на Нагасаки.

4 1 -2 3 16

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

42 (2)

Slankamen

156 (6)

Apatin

92 (7)

Zemun

222 (-5)

Bogojevo

78 (15)

Panчevo

254 (-4)

Baч. Palanka

96 (10)

Smederevo

434 (-6)

Novi Sad

84 (8)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

184 (1)

Tendencija porasta

Senta

244 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

150 (4)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

86 (4)

TISA

56 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 115 (11) Beograd

Kusiћ

176 (-6)

52 (4)

Reшeњe iz proшlog broja