Dnevnik 20.januar 2010.

m y

NOVI SAD *

SREDA 20. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22606 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOGOVOR PREDSEDNIKA TADI]A S PREMIJEROM CVETKOVI]EM I ^LANOVIMA VLADE SRBIJE

Bez pove}awa plata dok traje ekonomska kriza Ne}e biti pove}awa plata u javnom sektoru dok traje ekonomska kriza, dogovoreno je ju~e na sastanku predsednika Srbije Borisa Tadi}a sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em i ministrima. Kako je agenciji Beta re~eno

u Vladi Srbije dogovoreno je da se plate ne pove}avaju dok se privreda i privatni sektor ne oporave. Svako pove}awe plate u javnim preduze}ima u ovom trenutku bilo bi suprotno ekonomskoj politici Vlade i izazvalo

bi dalekose`ne posledice na ekonomsku stabilnost Srbije, kazali su u Vladi. To je ~vrst i jedinstven stav vladaju}e koalicije, re~eno je agenciji Beta posle sastanka predednika, premijera i ministara. str. 4

NASLOVI

[TRAJK KOMUNALACA OSTAVQA TRAG U @IVOTU NOVOG SADA

Politika 3 SVM: Svilen gajtan stigao iz Beograda

Ekonomija 5 ^ek mnogo jeftiniji od kartice

LASLO VARGA

Poqoprivreda

Nije realno da 2014. budemo deo EU

6 Za paore dobra i crkavica

Novi Sad

str. 2

7 Roditeqi deci zakazuju vakcinaciju

Vojvodina 11 Gazda poru~io: „Unisak” ide u ste~aj

Crna 12 Pritvorenik preminuo u novosadskom zatvoru

Sad akcize deru voza~e

Sme}e gu{i grad str. 9

str. 4

14 Vakcina odla`e i davawe krvi

Balkan 23 Mesi} do penzije veran ratnoj opciji

NOVOSADSKI PENZIONERI PISALI GRADONA^ELNIKU PAVLI^I]U I TRA@E DA PROMENI ODLUKU

„PARKING SERVIS” NABAVIO JO[ MEHANI^KIH BLOKADA

Silne lisice hvata}e to~kove

str. 8

Obla~no i hladno

Dru{tvo Foto: A. Erski

POSKUPQEWE GORIVA

Vratite besplatne karte svim starima

str. 7

str. 16 – 20

SPORT

Najvi{a temperatura 1 °S

SJAJAN START NA[IH TENISERA U MELBURNU

PROIZVO\A^ ZELENI ANDRA[ PATAI

ALEKSI] ODU[EVQEN \ENOVOM

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Od zemqe se mo`e lepo `iveti str. 6

POLITIKA

sreda20.januar2010.

INTERVJU

KOSOVO

Marti stigao u Pri{tinu Izaslanik Saveta Evrope Dik Marti, koji je ovla{}en za istragu o mogu}oj trgovini organima Srba tokom rata na Kosovu, stigao je ju~e u Pri{tinu gde }e se sastati sa visokim zvani~nicima Euleksa.

Marti treba da istra`i tvrdwe koje je u svojoj kwizi iznela biv{a glavna tu`iteqka Ha{kog tribunala Karla del Ponte da je tokom 1999. na Kosovu bilo trgovinu organima otetih i potom ubijenih Srba.

Tokom avgusta pro{le godine Marti je u ciqu istrage boravio dva dana u Albaniji i tom se prilikom susreo sa zvani~nicima ove dr`ave, a portparol Euleksa Kristof Lamfalu{i rekao je novinarima u Pri{tini da }e se izaslanik SE i sa predstavicima vlasti na Kosovu.

Mewawe datuma Izbori u severnom delu Kosovske Mitrovice mogli bi biti odr`ani u septembru ove godine, mada predstavnici me|unarodne zajednice i kosovskih vlasti jo{ o tome nisu postigli kona~ni dogovor, pi{e „Koha ditore“. Kako navodi pri{tinski list, situacija na terenu je takva da gotovo nema mogu}nosti da se izbori odr`e 16. maja, kako je predvi|eno nacrtom dokumenta o integraciji severnog dela Kosova, koji su pripremili me|unarodni civilni predstavnik Piter Fejt i vlada u Pri{tini, pa }e zato taj datum morati da se pomeri.

DNEVNIK

c m y

2

LASLO VARGA, PREDSEDNIK ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Nije realno da 2014. postanemo deo EU – Prvo polugodi{te koje je pred nama u zna~ajnoj meri utica}e na na{ celogodi{wi uspeh: da li }emo do kraja 2010. dobiti status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Tu, pre svega, mislim na naklonost {panskog predsedavawa – ka`e za “Dnevnik” predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga.

Po wegovim re~ima, naredni meseci svakako }e razre{iti i pitawe da li }e unutar EU biti uspostavqen konsenzus o pozitivnoj oceni na{e kandidature.

– Prvi naredni korak ka prihvatawu na{e kandidature je dobijawe upitnika. Ako se to desi u narednih mesec, dva ili tri… to zna~i da smo bli`i uspostavqawu konsenzusa o tome da se kandidatura Srbije prihvati. No, sigurno je i to da }e od odlu~uju}eg uticaja, kao i do sada, biti slede}i izve{taj glavnog ha{kog tu`ioca. Po nekim, najpozitivnijim prognozama, u tom periodu oko juna mogao bi biti odblokiran proces ratifikacije SSP-a, pa i u punom smislu re~i pokrenuta procedura za dobijawe statusa kandidata – dodaje Varga. z Da li je Hag sada iskqu~ivi uslov za taj iskorak?

– [to se ti~e dobijawa statusa kandidata, odnosno pozitivnog prihvatawa na{e kandidature i po~etka ratifikacije SSP-a, mislim da je u ovom trenutku to jedini uslov. Naravno, do punopravnog ~lanstva ima milion malih uslova i kompleksnih kriterijuma koje treba ispuniti, ali za naredni korak Hag je zaista odlu~uju}i uslov.

z Iz na{eg dr`avnog vrha ~uju se procene da bismo mogli postati ~lanica EU do 2014. godine. Koliko je to realno?

– Mislim da je to u potpunosti nerealno jer bi to bilo prebrzo. One prognoze po kojima je potrebno pet, {est ili sedam godina da se pribli`imo EU, onda jo{ dodatnih godinu, dve ili tri da postanemo i punopravna ~lanica, mnogo su realnije. Hrvatska ima {anse da postane naredna ~lanica EU 2012. godine, i to pod okolnostima da je polovinu pregovora zavr{ila u ovom trenutku. Mi smo jo{ vrlo daleko i od dobijawa statusa kandidata, a potom i od po~etka pregovora, zatim wihovog zavr{etka, pa ratifikacije ugovora o pridru`ivawu… Dakle ima vrlo, vrlo mnogo koraka koji iziskuju dosta

EU NAJVEROVATNIJE NE]E DO LETA ILI HAP[EWA MLADI]A RASPRAVQATI O KANDIDATURI SRBIJE

Madrid nam poma`e tra`e}i konsenzus – Savet ministara spoqnih gionalna saradwa, kao i uspeh Mivi{i mogu}i nivo, onemogu}avajuposlova EU ne}e raspravqati o sije Euleks... Izvesno je, me|utim, }i oponente srpske aplikacije da srpskoj aplikaciji za ~lanstvo i da }e Moratinos i E{tonova o na ni`im nivoima blokiraju posve dok ne bude, prethodno, dosrpskoj aplikaciji re}i da }e je ku{aje za stavarawe konsenzusa. neo odluku o po~etku ratifikaSavet proslediti Evropskoj komi– Dakle, ~iwenica jeste da su cije SSP-a sa Srbijom. [panisiji na izradu mi{qewa „~im bude {anse za prosle|ivawe aplikacija, kao predsedavaju}a EU, svestvoren konsenzus me|u ~lanicama je male pre juna, ali isto tako zasna je te ~iwenice, i Madrid }e EU”, te da }e biti oceweno da Srvisi i od toga koliko }e [panci staviti na dnevni red srpsku bija ima dobre administrativne stvarno biti anga`ovani na stvaaplikaciju tek kad bude imao kapacitete i da zato mo`e ubrzati rawu konsenzusa. Odnosno, koliobezbe|en konsenzus za wen prosvoje integracije – „~im neophodko }e biti istinski uporni, a kolaz. U suprotnom, odnosno ako ni uslovi budu ispuweni”. liko samo spremni da daju izjave bi, koriste}i ovla{}ewa predU svakom slu~aju, vaqa podseohrabrewa Beogradu – naveo je sedavaju}eg, Madrid stavio tu titi na to da su [panci na pona{ izvor. aplikaciju na agendu bez unasledwem sastanku stalnih predIna~e, nema~ki evroparlamenpred obezbe|enog konsenzusa, stavnika dr`ava ~lanica pri EU tarac Elmar Brok ka`e za „Dnevsamo bi napravio medve|u uslu(Koreper) saop{tili da ne}e innik“ da su se dr`ave EU oko srpgu Srbiji – potvrdilo je nekolisistirati na aplikaciji Srbije ske aplikacije za ~lanstvo podeko izvora „Dnevnika“ u institusve dok ne budu uspeli da postignu lile u tri grupe. U prvoj su oni cijama EU i vode}im dr`avama konsenzus, ali uz napomenu da }e koji podr`avaju i ratifikaciju ~lanicama. bilateralno raditi na tome.

SSP-a i prosle|ivawe aplikaciZabunu u srpskom je Komisiji i pre odluke javnom mwewu izaziva o ratifikaciji (Italija, Srbija treba prvo da uhapsi uobi~ajeni godi{wi [panija i na{i bli`i i Ratka Mladi}a ili da sa svojim sastanak na ministardaqi susedi); u drugoj gruprijateqima u EU ubedi Holandiju skom nivou Srbije i pi su dr`ave koje su i predstavnika EU (akprotiv odluke o ratifii Belgiju u to da dozvole po~etak tuelni i budu}i predkacij i protiv davawa ratifikacije SSP-a pre juna sedavaju}i EU, visoki mandata EK-u pre juna ili (Elmar Brok) predstavnik EU i kohap{ewa Ratka Mladi}a mesar za pro{irewe (Holandija i Belgija); u EU). Ta sesija zakazana je za uto– [panija je Srbiju na tom satre}oj grupi su, pak, ~lanice koje rak, 26. januar, ali po zavr{etku stanku stavili pod ta~ku B, koja u su za ratifikaciju SSP-a ali niSaveta ministara. To prakti~na{em `argonu zna~i da o woj nesu za prosle|ivawe srpskog zahteno zna~i da ministri EU ne}e ma rasprave ni dono{ewa odluke va za ~lanstvo pre no {to ta ratime|usobno raspravqati o Srbinego samo informacija predsedfikacija po~ne (Nema~ka). ji, ve} }e {panski ministar ni{tva. Me|utim, indikativno je – Mi smo od po~etka bili prinspoqnih poslova Miguel Anhel i to da su [panci direktno stavicipijelni u pristupu pro{irewu Moratinos, {efica diplomatili pitawa srpske aplikacije na EU „korak po korak“. To zna~i da je EU Ketrin E{ton i generalagendu Korepera, preska~u}i Kosmo za ratifikaciju SSP-a sa Srni direktor za pro{irewe EU mitet za Zapadni Balkan (Koveb), bijom, ali nismo za to da prosleMajkl Li razgovarati s minikoji je ni`e telo, ali koje, po pradimo srpsku aplikaciju Komisiji strom spoqnih poslova Srbije vilu, priprema za Koreper sve vapre nego {to donesemo odluko o Vukom Jeremi}em. `ne teme o Zapadnom Balkanu – po~etku ratifikacije SporazuNakon tog sastanka mo`e se rekao je za „Dnevnik“ diplomatma. Dakle, Srbija treba prvo da o~ekivati da na konferenciji za ski izvor u Briselu. uhapsi Ratka Mladi}a ili da sa novinare bude ponovqeno da je SrPo re~ima na{eg sagovornika, svojim prijateqima u EU ubedi biji mesto u EU, da je ona najvana taj na~in Madrid je namerio da Holandiju i Belgiju u to da dozvo`nija dr`ava na Zapadnom Balkapredupredi lako predvidqivo le po~etak ratifikacije pre juna nu, da bez Srbije EU ne}e biti „potapawe“ inicijative od Ho– smatra Brok, ina~e savetnik nekompletna, da su evropske intelandije i nekih drugih dr`ava. ma~ke kancelarke Angele Mergracije kqu~ne za stabilnost re[panija je istovremeno `elela i kel za pitawa pro{irewa EU. giona, ali i da je veoma va`na reda pitawe Srbije podigne na naj@eqko Panteli}

vremena i iz tog razloga 2014.

– [to se Vojvodine ti~e, ovo sigurno nije realna. pitawe iskqu~ivo je bilo postaz ^uli smo ovih dana da je vqano iz ugla po{tovawa Ustava spoqnopoliti~ki prioritet Srbije, pre svega zbog nepo{tozemqe pribli`ivawe EU, uz vawa roka za dono{ewe Zakona o o~uvawe suverentiteta i tenadle`nostima i potvr|ivawa ritorijalnog integriteta SrStatuta do kraja 2008. godine. Vebije na Kosovu i Metohiji. rovatno }e se to pitawe i daqe Verujete li da Srbija mo`e postavqati u smislu postojawa uporedo uspe{no sprovodi- pravne dr`ave i po{tovawa ti ta dva ciqa?

Ustava, i to iz razloga {to zakon – Da li mo`e uspe{no, to je o imovini Vojvodine i izvornim pitawe ugla gledawa na to {ta prihodima nije donet, a ustavna je uspeh, ako se posmatraju i jeobaveza bila je da se i ti akti dan i drugi ciq. Nema prepreusvoje do 31. decembra 2008. No, s ka da ova dva spoqnopoliti~ka druge strane, ako ovo pitawe pociqa postoje, s tim da ima mnosmatramo iz ugla {irine autonogo primera i iz bliske promije Vojvodine, iz ugla sadr`aja, {losti koji ukazuju na to da pikako Zakona o nadle`nostima, tawe Kosova ima uticaja na Statuta, tako zakona o imovini i procese inteprihodima, to gracija s EU, nije ni u kakvoj Pred nama je jedan dodu{e ne nevezi s evropskim posrednog, ali integracijama. veliki i milion svakako posredTime se EU ne malih uslova nog. I to je bavi, ali se svaokolnost zbog kako bavi pitakoje Srbija uvek treba da iznawem postojawa ili nepostojawa lazi re{ewa koja su i prihvapravne dr`ave. z Da li }e na na{ proces tqiva s aspekta na{eg ustava, ali i prihvatqiva za drugu integracija nekog uticaja stranu. Videli smo to jasno na imati kontratu`ba protiv primeru vizne liberalizacije; Hrvatske pred me|unarodnim trebalo je nekoliko takvih pisudom u Hagu? tawa re{iti, {to je uspe{no i – Svakako da kontratu`ba neu~iweno, ali sigurno je da }e }e olak{ati put, i to pre svega jo{ mnogo sli~nih pojavqivazbog toga {to }e Hrvatska najti u budu}nosti, {to svakako verovatnije biti ~lanica EU ne olak{ava proces. kada i u jednom i drugom sporu z Dosta se spekuli{e i o bude doneta neka presuda. Pritome da se i pitawe Vojvodimeri iz neke daqe, a i bli`e ne upli}e u evropske inte- pro{losti, dokazuju da nije najgracije. Da li ste u bilo kosre}nije biti u sporu s nekom jem trenutku ~uli da se Vojdr`avom ~lanicom Unije u situvodina pomiwe kao neki aciji kada `elite da postanete uslov koji treba ispuniti? ~lan EU. S. Stankovi}

VESTI Stefanovi}: Promenite stav – Diplomatski odnosi s Crnom Gorom vrati}e se na „punu ravan“ u slu~aju da Podgorica preispita svoju odluku o priznavawu Kosova – izjavio je politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova Srbije Borislav Stefanovi}. Po wegovim re~ima, Beograd se posle crnogorskog priznavawa Kosova ne mo`e pona{ati kao da se ni{ta nije desilo, ali mere koje Vlada Srbije preduzima nisu usmerene prema gra|anima, ve} prema crnogorskim vlastima. Stefanovi} je napomenuo da Beograd i daqe vodi politiku otvorenih vrata i da postoji razumevawe za pritiske kojima su pojedine dr`ave izlo`ene da bi priznale nezavisnost Kosova, ali da Crna Gora „zaista nije morala to da u~ini“.

Jovovi}: ^emu nervoza Crnogorski ambasador u Srbiji Igor Jovovi} izjavio je da o~ekuje da }e pogor{awe odnosa izme|u Podgorice i Beograda, zbog uspostavqawa diplomatskih odnosa Crne Gore i Kosova, biti br`e prevazi|eno od prethodnog kada je priznata kosovska nezavisnost. „Budu}i da su novouspostavqeni diplomatski odnosi ~in od neuporedivo maweg zna~aja od priznavawa Kosova, o~ekujem da reakcije na to budu utoliko racionalnije i smirenije“, rekao je Jovovi}.

On je istovremeno upitao i „za{to bi se odnosi me|u ’najboqim prijateqima’, ako smo to zaista, mnogo vi{e dramatizovali i te`e oporavqali nego s drugima, od kojih su neki ~ak glavni protagonisti kosovskog re{ewa?”

Imovinski podsetnik za Vladu Vojvodine ^lanovi Vlade Vojvodine, kojih je s predsednikom ukupno 19, dobili su podsetnik o obavezi da kao javni funkcioneri do kraja januara prijave svoj imetak Agenciji za borbu protiv korupcije.

– Sve ~lanove Vlade smo podsetili na to da, po novom Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, do 31. januara treba da prijave imovinu – kazala je ju~e za na{ list pomo}nica sekretara Vlade Vojvodine Vesna Ar{inov.

Kada je, pak, re~ o obavezi pla}awa poreza na imovinu, u sekretarijatu Vlade Vojvodine smatraju da je to obaveza ~lanova Vlade kao i svakog drugog gra|anina, tako da je to wima kao pojedincima i prepu{teno.

Ina~e, imovina funkcionera ne}e vi{e biti tajna, kao doskoro, {to je i jedna od bitnijih zakonskih novina. Uz to, Agencija za borbu protiv korupcije, koja je brigu o imovinskim kartama funk-

cionera “nasledila” od Republi~kog odbora za re{avawe o sukobu interesa, ima}e u svojim rukama i bitnije ve}a ovla{}ewa, ukqu~uju}i i pokretawe krivi~nog postupka. Pri tome, vaqa podsetiti na to da funkcionerima, po novom zakonu, za la`no prijavqivawe imovine preti kazna zatvora od {est meseci do pet godina.

S. N.

ODR@AN SASTANAK PREDSTAVNIKA SVIH NACIONALNIH ZAJEDNICA

Zbog bira~kih spiskova `ele pomo} Pajti}a Sastanak Korodinacionog tela nacionalnih saveta Vojvodine odr`an je ju~e u Nacionalnom savetu Rumuna u Novom Sadu, a predstavnici mawina dogovorili su se da zatra`e prijem kod predsednika vojvo|anske Vlade Bojana Pajti}a, kako bi s wim probali da se dogovore o na~inima finansirawa saveta. Imaju}i, tako|e, u vidu da je u toku sastavqawe posebnih bira~kih spiskova na osnovu kojih bi mawinske zajednice mogle direktno da biraju predstavnike u nacionalnim savetima, kao i ~iwenicu da u ve}ini zajednica taj postupak ide jako sporo, dogovoreno je da od Pajti}a zatra`e pomo} za re{ewe i ovog problema.

Po re~ima predsednika Izvr{nog odbora Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne zajednice Geze Ku~ere, sve mawinske zajednice, osim Ma|ara, imaju pote{ko}a u sastavqawu posebnih bira~kih spiskova.

– To se naro~ito odnosi na najmawe zajednice: nema~ku, buweva~ku, ukrajinsku, mada ni ostale jo{ nisu zavr{ile taj posao – ka`e Ku~era za na{ list. – Proba}emo, u dogovoru s pokrajinskim organima, da na|emo na~in da svi zavr{e sastavqawe posebnih spiskova, kako bi mogli sprovesti direktne izbore za svoje nacionalne savete. Elektorski na~in izbora nacionalnih saveta mnogo je nepovoqniji za mawinske zajednice nego direktni. On, izme|u ostalog, podrazumeva i sakupqawe velikog broja potpisa za svakog elektora. A kako svaki taj potpis za elektore mora biti overen u sudu, to }e predstavqati ogroman tro{ak za i ina~e siroma{ne zajednice.

Odmah nakon ovog, na istom mestu odr`an je i sastanak Kordinacionog tela nacionalnog saveta Srbije, na kojem su u~estvovali i predstavnici mawina iz ostatka dr`ave. Ku~era ka`e da su na toj

sesiji dogovorena pitawa koja }e biti izneta pred ministra prosvete @arka Obradovi}a, s kojim sutra u Beogradu imaju sastanak.

– Na dnevnom redu su, izme|u ostalog, bila pitawa koja se ti~u realizacije novog Zakona o nacionalnim mawinama i zakona iz oblasti obrazovawa, studirawa na mawinskim jezicima, studentskog standarda... Govorilo se i o mogu}nostima obezbe|ivawa uxbenika, o tome kako ih uvoziti ili {tampati u Srbiji, o Bolowskom procesu, priznavawu diploma ste~enih u inostranstvu. Dogovorili smo se da se napravi spisak svih pitawa koje }emo u ~etvrtak postaviti ministru prosvete, a poku{a}emo i da se dogovorimo o tome da ovakvi sastanci u narednom periodu budu ustaqeni – rekao je Ku~era. – Tra`i}emo i sastanak s ministrom kulture, zbog finansirawa mawinskih kulturno-umetni~kih dru{tava i mawinske kulture uop{te.

P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK EHO SKUP[TINSKOG MIKROFONA U SUBOTICI

SVM: Svilen gajtan stigao iz Beograda Zbog ~etiri ta~ke dnevnog reda ili zbog „osvete starijeg brata“, zavisno iz kojeg ugla se gleda, partnerski odnosi izme|u Koalicije „Za evropsku Suboticu“ i Ma|arske koalicije od prekju~era{we sednice Skup{tine grada svedeni su tek na puku formalnost. Za to {to do potpunog raskida ipak nije do{lo najzaslu`niji je predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor, koji agoniju nije i slu`beno hteo da nazove krajem. A takav kraj verovatno bi zna~io tek po~etak mnogo {ireg zatezawa i zahla|ewa odnosa izme|u najja~e stranke ve}inskog i najja~e stranke mawinskog naroda u zemqi. Ipak, koliko god u ovakvoj situaciji bio uzdr`an u odnosu na progla{ewe raskida koalicije u Subotici, Pastor je postavio jednu granicu: – Mogu zamisliti da se, ne daj Bo`e, na svim nivoima povu~emo u opoziciju. Ali jednu stvar ne mogu prihvatiti i zamisliti: da nas poni`avaju i da mi to trpimo. Niko ne voli da ga poni`avaju, bez obzira na to kojoj nacionalnoj zajednici pripada, a ono {to se doga|alo bilo je upravo poni`avawe – kategori~an je bio Pastor.

Gostuju}i preksino} u emisiji Radio Subotice „Dijalog utroje“, predsednik Skup{tine grada Jene Maglai ponovio je re~i svog predsednika da SVM ni u kojem slu~aju ne}e pristati da ga „dovode u red“ zbog vlastitog mi{qewa. On je tom prilikom ustvrdio i da je gradona~elnik Sa{a Vu~ini} prekju~e samo, zapravo, „odradio posao“ koji je dobio po nalogu iz Beograda. Po wegovim re~ima, „svilen gajtan“ je usledio kao osveta DS-a zbog neposlu{nosti prilikom izglasavawa republi~kog buxeta.

S obzirom na to da je, nakon Vu~ini}evog predloga za smawewe Gradskog ve}a za dva ~lana SVM-a, ova stranka povukla iz tog tela svih svojih pet dosada{wih ~lanova, Maglai je na pitawe da li je na dugim pauzama bilo re~i i o wegovom demisionirawu s du`nosti predsednika Skup{tine grada, odgovorio: – Za sada nije bilo re~i o tome, ali sam svestan da }e i to, pre ili kasnije, do}i na red. U tom smislu nisam previ{e optimista. To je samo pitawe vremena, a ho}e li biti za mesec, dva ili {est – ne znam.

Uostalom, kao {to je pitawe vremena i sudbina direktora javnih preduze}a. Ali, za nas je daleko va`nije to {to smo pokazali da je ki~ma SVM-a ostala uspravna – poru~io je Maglai

VESTI Raskol u kulskom DS-u Op{tinski odbor DS-a u Kuli pozvao je svoja tri ~lana da podnesu ostavke na funkcije koje obavqaju u lokalnoj samoupravi i javnim preduze}ima. Naime, kulske demokrate su zatra`ile od predsednika SO Kula Velibora Miloji~i}a, ~lana Op{tinskog ve}a Joakima Na|a, i direktora JKP Komunalac Branka Durutovi}a da se sami povuku sa svojih funkcija. Funkcioneri od kojih se tra`i da podnesu ostavke ju~e su potvrdili tu informaciju, ali nisu `eleli da je komentari{u, ve} su najavili da }e se obratiti javnosti kada se potpuno razjasne razlozi zahteva wihovih strana~kih kolega.

N. P.

Mir~i}: Pogubna regionalizacija Stvarawe statisti~kih regiona po etni~kom principu dugoro~no je pogubno za Srbiju, izjavio je {ef vojvo|anskih radikala Milorad Mir~i}. „Regionalizacija je novi hir vladaju}e koalicije kojim se `eli skrenuti pa`wa s aktuelnih `ivotnih problema, a sve uz obrazlo`ewa da }e to doprineti ravnomernom razvoju i pove}awu investicija. Ipak, to ne zavisi od regionalizacije Srbije, nego od sposobnosti vlasti”, poru~io je Mir~i}.

Pastor i Vu~ini} na sednici Skup{tine grada

Komentari{u}i u istoj emisiji nepristajawe ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za preduzetni{tvo i privredni razvoj Lasla Karaija na to da sam da ostavku, Maglai je rekao da nije re~ o po~etku krize unutar SVM-a nego o pojedina~nom slu~aju zbog kojeg }e Karai najverovatnije biti iskqu~en iz stranke. Maglai je dodao da }e SVM iz ove krize sigurno iza}i s pote{ko}ama, ali i „o~i{}en“, jer }e se pokazati ko je u stranci

Foto: Molnár Edvárd

ne odri~e svojih mesta, i to, fakti~ki, ostavqa mogu}nost da smo jo{ uvek u nekoj krajwe labavoj koaliciji. Sigurno za namere koje sam izneo, a vezane za Gradsko ve}e i kqu~ne projekte, jeste da smo ih izglasali s potpuno drugom ve}inom. To ostavqa prostor za razli~ite manipulacije. Ali, te manipulacije ni jedna ni druga strana ne mogu jednostrano prekinuti, jer }e za to biti potrebni razgovori kada }e se i znati neka jasnija sli-

SNS: Nema vlasti bez Ma|ara Za razliku od I{tvana Pastora, koji sumwa u to da }e biti vanrednih lokalnih izbora, {ef odborni~ke grupe Srpske napredne stranke Gojko Radi} ka`e da, u slu~aju da dosada{wa koalicija ne opstane, Suboticu ~ekaju izbori pre vremena. „Ja uop{te ne vidim vlast bez SVM-a u Subotici. Ako su Ma|ari najve}a nacionalna zajednica u Subotici, onda je suludo i}i u vlast bez wih, bez obzira na to da li je re~ o SVM-u ili nekoj drugoj ma|arskoj opciji. Meni je neshvatqivo da se u gradu u kojem jedan narod ~ini ve}inu, ne{to ~ini bez wega“, rekao je Radi}. „zarad foteqe“, a ko zarad iskrenih programskih uverewa.

S druge strane, Koalicija „Za evropsku Suboticu“, oja~ana s pet novih odbornika-saveznika, jednog iz Socijalisti~ke partije Srbije i ~etiri iz Demokratske stranke Srbije, spremno je do~ekala sednicu, ne odstupaju}i ni od jednog svog zacrtanog ciqa. S 38 glasova osigurali su sebi poziciju „i za sada i za ubudu}e“, tj. da im Savez vojvo|anskih Ma|ara sa znatno oslabqenim pozicijama niti smeta u krhkoj koaliciji niti ih ugro`ava kao jaka opozicija. Uostalom, to je nedvosmisleno potvrdio i gradona~elnik Vu~ini} na konferenciji za novinare, odr`anoj neposredno nakon zavr{etka dugosatne sednice Skup{tine grada.

– Mora}u jo{ jednom da proanaliziram re~enicu koja je izgovorena, ali, koliko je se se}am, SVM se

ka – rekao je Vu~ini}, dodaju}i da se nada da }e do kraja nedeqe i ta nedoumica biti razja{wena.

Kada je re~ o ~lanovima Gradskog ve}a, Vu~ini} je rekao da se s formirawem novog sastava sigurno ne}e dugo ~ekati, jer to telo uskoro treba da donese sedam va`nih odluka koje se vezuju za gra|evinsko zemqi{te, za ure|ewe i naknade vezane za poslovne prostore, kao i odluke o ukidawu nekih fondacija. Na pitawe mogu li direktori javnih preduze}a koji su imenovani na predlog SVM- a o~ekivati „poo{trenu kontrolu rada“, gradona~elnik je rekao da oni koji su spremni da svoj posao rade profesionalno, odgovorno i u interesu gra|ana, ne moraju o~ekivati nikakve „dramati~ne promene“, ali i da svoju funkciju nijedan direktor JP-a ne}e mo}i koristiti u strana~ke svrhe.

Z. Romi}

Okon~an ekstremni vi{epartizam Saradnik Instituta za politi~ke nauke dr Vladimir Goati o~ekuje da se nakon okon~awa procesa preregistarcije, strana~ki registar svede na pedesetak partija, od kojih }e tek desetina uspeti i da u|e u parlament, odnosno da presko~i visok izborni prag od pet odsto.

– Ekstremni vi{epartizam koji smo imali, s vi{e od 600 registrovanih stranaka, ovim je okon~an – ocenio je Goati za na{ list.

Naime, u Registar politi~kih stranaka do sada je upisano 27 partija, re~eno je "Dnevniku" ju~e u Ministarstvu dr`avne uprave i lokalne samouprave.

Za upis u registar preostalo je jo{ pet dana po{to zakonski rok isti~e 23. januara, a, kako saznajemo, jo{ 21 politi~ka organizacija predala je zahtev za registraciju. Ina~e, proces registracije oro~en je na {est meseci, tako da su politi~ke stranke zahteve mogle podnositi od 23. jula pro{le godine. U istom vremenskom periodu stranke su bile obavezne i da usklade svoje statute i druge op{te akte s odredbama novog Zakona o politi~kim partijama.

Podsetimo, po tom propisu partije za preregistraciju treba da prilo`e 10.000 overenih potpisa, dok ih je za mawinske stranke potrebno 1.000.

Demokratska stranka, koju zastupa Boris Tadi}, prva je upisana u Registar, a sledi mawinska Sanxa~ka demokratska partija s Re{adom Hoxi}em na ~elu. Na tre}em mestu je G17 plus Mla|ana Dinki}a, a slede Jedinstvena Srbija Dragana Markovi}a, stranka Udru`eni penzioneri i socijalna pravda, koju zastupa Ivana Brli} iz Novog Sada. U strana~kom Registru su i "Zajedno za Kragujevac" Veroquba Stevanovi}a, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Qaji}a i "Stranka za Sanxak".

Do sad su upisani i Nova Srbija, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Partija ujediwenih penzionera Srbije, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, Narodna partija i Pokret "Snaga Srbije – BK". Me|u registrovanima partijama jo{ su i Sanxa~ka narodna partija, Stranka demokratske akcije Sanxaka, Reformisti Vojvodine, Demokratska unija Doline iz Pre-

Dunav, {kole, gas... prosvete @arko Obradovi}. On }e u 10 sati obi}i O[ „Ratko Pavlovi} ]i}ko“ u Ratkovu, a u 12 ~asova O[ „Miroslav Anti}“ u Oxacima. Koalicija SPS–PUPS–JS-a organizuje danas u Ba~kom Gra~acu tribinu

Bajatovi}, koji }e govoriti u Op{tinskom odboru SPS-a.

Oxake je, ina~e, proteklih dana, uo~i vanrednih lokalnih izbora koji }e biti odr`ani u nedequ, 24. januara, posetila ve}ina strana~kih prvaka. Tribinu

Ko su kandidati za predsednika?

Na izbornoj listi koju je objavila Op{tinska izborna komisija je deset partija. Pojedine politi~ke partije jo{ nijednom na javnim nastupima nisu izgovorile imena svojih kandidata za predsednika op{tine. Za sada se zna da je kandidat G17 plus republi~ka poslanica Sne`ana Sedlar, DSS-a Vladimir Ko{uti}, SRS-a Milan ]uk, na ~elu Demokratske partije Roma je Rajko Ranko Jovanovi}, a u ime Nove Srbije zvani~ni kandidat je Evica ]iri}. Preostale liste jo{ kalkuli{u o imenu kandidata za predsednika op{tine. Konkretna imena se ~uvaju u tajnosti do kona~nog objavqivawa izbornih rezultata. na temu privrede i energetike, na kojoj }e u~estvovati ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} i prvi ~ovek op{tine Apatin @ivorad Smiqani}. Tribina po~iwe u 17 ~asova u sindikalnim prostorijama „Agrolike“. Predizbornu kampawu ove koalicije poja~a}e u 19 ~asova i pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} i direktor JP „Srbijagas“ Du{an

3

U REGISTRU DOSAD 27 PARTIJA, JO[ DVADESETAK PREDALO ZAHTEV

PREDIZBORNE AKTIVNOSTI U OYA^KOJ OP[TINI DOSTI@U SVOJ VRHUNAC

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} obi{ao je ju~e s predsednikom Privremenog organa op{tine Oxaci Veroqubom Markovi}em Luku „Dunav–Bogojevo" d.o.o. i MZ Derowe.

– Dunav }e imati sve ve}i zna~aj i upravo se intenzivira rad na lukama i marinama. Izgradili smo marinu u Apatinu, a u Bogojevu }emo pomo}i da se re{e problemi kako bi ona postala jo{ uspe{nija u svom poslovawu. Radi se o rekonstrukciji `elezni~ke pruge i dogradwi keja – obe}ao je Pajti}.

On je prilikom posete MZ Derowe potpisao s predsednikom MZ Todorom Savi}em Protokol o obnovi centra u ovom selu i kapele na pravoslavnom grobqu. Predsednik Vlade Vojvodine je tom prilikom podsetio na to da s Derowama dugi niz godina postoji intenzivna saradwa i da je do sada ulo`eno u putnu mre`u, rekonstrukciju pijace, {kolu u ovom mestu, a preko resora za nauku i nove tehnologije investirano je vi{e od 35 miliona dinara u otvarawe novog pogona za ve{ta~ko osemewavawe bikova.

Oxa~ku op{tinu }e danas posetiti i republi~ki ministar

sreda20.januar2010.

je, tako, pre dva dana odr`ao i predsednik Nove Srbije Velimir Ili}, ju~e su zavr{ni miting imali ~lanovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke, danas }e biti odr`an skup Narodne partije Maje Gojkovi}, a sutra }e zavr{nu konvenciju, uo~i izborne ti{ine koja po~iwe u pono}, odr`ati Srppska napredna stranka, i na woj }e govoriti partijski prvaci Tomislav Nikoli} i AlekS. J. – P. K. sandar Vu~i}.

{eva, Liberalno-demokratska partija, Socijalisti~ka partija Srbije, Demohri{}anska stranka Srbije i Demokratska partija Bugara. Tako|e, uslove za preregistraciju ispunili su i Demokratska stranka vojvo|anskih Ma|ara, Reformisti Sanxaka i Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Vladimir Goati

zavr{avao upravo na ~inu registracije.

Vladimir Goati ka`e da je smisao preregistarcije upravo u tome da se identifikuju "prave stranke", ukazuju}i na to da su tokom devedesetih mnoge partije formirane od dr`avnih organa s ciqem da se tada{wa opozicija, ili weni glasa~i, zbune. Goati ka`e da je ure|ewe ove oblasti bitno i zbog finansijskih razloga, napomiwu}i da je upravo veliki tro{ak preregistracije i odvratio zna~ajan broj stranaka. On je, tako|e, podsetio i na to da }e stranke koje su uspele da ispune novi zakonski uslov ubudu}e mo}i bezuslovno da izlaze na izbore, odnosno da ne}e morati da pred svake izbore sakupqaju potpise i tako u vi{e navrata tro{e pare.

Na{ sagovornik, ina~e, napomiwe da se ne mo`e o~ekivati da Srbija u budu}nosti funkcioni{e po principu dvopartizma.

– Ne verujem da }e Srbija kao heterogeno dru{tvo, vi{enacionalno i vi{ekonfesionalno, ikad biti poput Velike Britanije. Uostalom, ni ona nije, strogo govore-

Prepisivawe imenika Goati ne sumwa u to da }e i u budu}nosti nastajati nove stranke, ali smatra da }e ih biti vrlo malo. „Nije ovim zale|eno to strana~ko sa`ve|e, ali vi{e definitivno ne}e biti mogu}e da se prepisivawem telefonskog imenika i obezbe|ivawem fiktivnih potpisa napravi tako zna~ajna isnititucija kao {to je politi~ka stranka”, istakao je Goati.

Me|u strankama koje su podnele dokumentaciju za prijem u Registar su i Savez vojvo|anskih Ma|ara, Socijaldemokratski pokret, Pokret veterana i Reformisti Sanxaka.

S obzirom na podatke o tome koliko je politi~kih stranaka do sad ispunilo ovaj zakonski uslov, jasno je da }e strana~ki Registar u Srbiji bit drasti~no smawen. Naime, od kada je sredinom 1990. godine ozvani~eno vi{estrana~je u Srbiji, samo u toj godini registrovano je 60 politi~kih organizacija.

Strana~ki listing od tada se eksplozivno {irio, iako se anga`man najve}eg broja partija

}i, dvopartijska zemqa. Dakle, iako se kre}emo ka smawivawu broja partija i imamo te dve megapartije s po vi{e od tridest procenata podr{ke, dok je sve ostale stranke imaju ispod deset procenata, ne verujem da }e dvopartizam ovde ikad za`iveti. Ali, mislim da }emo nakon ovoga imati sre|eno partijsko popri{te i na neki na~in }e time biti umirene i aspiracije mnogih lidera koji su mislili da predstavqaju hiqade ili stotine hiqada qudi, a pokazalo da ne mogu ni da sakupe potpise da preregistruju stranku – zakqu~io je Goati.

B. Dragovi}-Savi}

PREDSEDNIK OP[TINE IN\IJA DEMANTUJE GLASINE DA NAPU[TA DS

Je{i}: Ne prelazim kod Dinki}a Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} dematovao je glasine o tome da }e uskoro napustiti Demokratsku stranku i pre}i u G17 plus.

– Ne mewam stranku, ostajem u DS-u. Ina~e, to {to po{tujem i cenim Mla|ana Dinki}a, {to smo i dobri prijateqi, ne zna~i da }u pre}i u G17 plus. To su samo glasine, koje nemaju nikakvog osnova. Nije ta~no ni da napu{tam politiku. Ostajem do kraja mandata predsednik op{tine, ali to {to se ne}u ponovo kandidovati za ovo mesto ne zna~i da na slede}im lokalnim izborima ne}u imati svoju listu – ka`e nam Goran Je{i}.

On je za mart najavio i izbore u Op{tinskom odboru Demokratske stranke, na kojima }e se svih 700 ~lanova tajnim glasawem izja{wavati o novom rukovodstvu DS-a u In|iji.

– Dakle, tu sam, nastavqam da radim. A {to se ti~e poslani~kog mesta u Skup{tini Vojvodine, ne verujem da se bilo kome isplati da organizuje nove iz-

bore. Jer, ne samo ja nego i mnogi drugi poslanici u Skup{tini APV, koji su i na funkcijama predsednika op{tina, birani su po ve}inskom sistemu, {to zna~i da bi se morali odr`ati vanredni pokrajinski izbori da bismo bili zameweni – upozorio je Je{i}.

S. Bojevi}

4

EKONOMIJA

sreda20.januar2010.

DNEVNIK

GORIVO USKORO POSKUPQUJE ZBOG DR@AVNIH NAMETA

Sad akcize deru voza~e Iako je gorivo na doma}im benzinskim pumpama poskupelo pre svega nekoliko dana, 13. januara, uskoro bi trebalo o~ekivati nove cene. Ipak, ovog puta na to ne}e uticati cene nafte ili dolara, {to je uobi~ejeno na na{em tr`i{tu, ve} bi do toga trebalo da do|e zbog redovnog uskla|ivawa akciza. Naime, u ~etvratak bi na sednici Vlade trebalo da budu usvojeni uskla|eni iznosi akciza, a za derivate nafte, za period jun–decembar, on }e i}i 1,58 posto navi{e, saznali smo u Ministarstvu finansija.

Ukoliko budu usvojeni uskla|eni iznosi akciza, litar goriva, uz napomenu da ra~unica nije najpreciznija, mogao bi biti skupqi oko dinar. U tom slu~aju litar motornog i bezolovnog benzina prodavao bi se za vi{e od 107,50 dinara (sada{wa cena je 106,60 dinara), dizel D-2 oko 96 dinara (sada je 94,90), dok bi

Ukoliko budu usvojeni uskla|eni iznosi akciza, litar goriva bi mogao bi biti skupqi za oko dinar litar evrodizela ko{tao oko 106 dinara (sada je 104,80).

Sli~no kao ove godine, i pro{logodi{weg januara je, zbog uskla|ivawa akciza, gorivo poskupelo, ali je tada to uve}awe bilo mnogo ve}e jer su benzini

NASTAVQA SE PROGRAM SUBVENCIONISANIH STAMBENIH KREDITA

Dve milijarde za krov nad glavom Dr`ava }e i ove godine nasataviti program subvencionisanih stambenih kredita za one koji prvi put kupuju stan u novogradwi, za {ta je izdvojeno dve milijarde dinara. Maksimalni

Direktor Nacionalne korporacije za osigurawe stambenih kredita Aleksandar Jovi} ka`e da je u pro{loj godini odobreno 897 subvencionisanih stambenih kredita, za {ta je iz buxeta izdvojeno 750 miliona dinara. Prose~na vrednost kredita bila je 38.000 evra, a najvi{e ih je odobreno u Beogradu i Vojvodini. Ove godine dr`ava je za subvencije izdvojila gotovo tri puta vi{e novca.

Subvencionisani krediti uvedeni su, pre svega, kao pomo} gra|evinskoj industriji, koja je zbog zastoja u stanogradwi nagomilala ogromne

Kap u moru Iako statisti~ki podaci govore da cene nisu i{le ni gore, ni dole, ipak, s obzirom na to da su brojni investitori imali mnogo nezavr{enih stanova, subvencionisane kredite su shvatili kao dobru priliku da ne{to prodaju, pa je bilo pojedina~nih slu~ajeva podizawa cene. Ali, ni kupci ne `ure i nisu neobave{teni, a i malo ih je, uprkos svim beneficijama i armiji podstanara, koja se meri stotinama hiqada. Oni koji se odlu~e na kupovinu stana uglavnom tra`e mawe stambene jedinice, a ve}inom su ostali neprodati veliki stanovi. Iako je uz pomo} subvencija lane re{eno blizu 1.000 zahteva, ipak, promatrano na nivou cele zemqe, to je kap vode u moru nere{enih stambenih problema. iznos kredita je 100.000 evra, korisnik obezbe|uje u~e{}e od pet odsto, dr`ava 20 procenata, a banke 75.

Rok otplate stambenog kredita je 30 godina i kredit je beskamatan za sve kupce stanova do 31. decembra 2012. godine, jer }e umesto wih dr`ava pla}ati kamatu, kao i posledwih pet godina otplate kredita. Posle nazna~enog datuma korisnik kredita nastavqa da otpla}uje kredit po godi{woj kamatnoj stopi od 2,3 do 2,6 posto.

zalihe gra|evinskog materijala i ugasila proizvodne pogone, jer investitori zbog nedostatka para nisu mogli da zavr{e objekte koji su pri kraju izgradwe. Kako u javnosti ima mi{qewa da subvencionisani krediti doprinose rastu cene kvadrata stana, jer je na taj na~in na~in mnogim investitorima omogu}eno da zavr{e ranije zapo~ete objekte, pa su brzo podigli cenu kvadrata, Aleksandar Jovi} ka`e da niko nije bio niti }e biti privilegovan.

R. Dautovi}

Region razvija turizam Dr`avni sekretar za turizam Goran Petkovi} rekao je da je kqu~ni ciq Srbije u saradwi s okolnim zemqama, da na Me|unarodnom kongresu hotelijera otvori investicione mogu}nosti, pre svega da potencijalnim investitorima poka`e {ta je zapravo regionalna atrakcija.

– Svaka zemqa regiona je mala, ali balkanske zemqe zajedno su ve} druga pri~a i pru`aju mnogo povoda da u wih do|u gosti iz dalekih zemaqa kao {to su Japan, Kina ili SAD – ukazao je Petkovi}.

On je naveo da su s predstavnicima Bugarske u decembru po~eli razgovori o pripremawu zajedni~kih turisti~kih proizvoda, pre

rivata, kojom je propisano da se ona koriguje svakih 15 dana ukoliko se za 1,5 odsto promeni ukupna cena sirove nafte (prose~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara). Posledwi put cena goriva promewena je 13. jaunara, pa bi, uz promenu zbog uskla|ivawa akciza, ovog meseca mogla biti korigovana ~ak tri puta, jer bi, u skladu s Uredbom, zahtev za korekciju, ukoliko budu ispuwena oba propisana uslova, trebalo da bude upu}en 28. januara. Sli~no se desilo i pro{le godine u ovo doba, kada je litar motornog i bezolovnog benzina, koji je na po~etku januara ko{tao 72,10 dinara, uz dve promene dostigao cifru od 86,50 dinara, za dizel D-2 je, umesto 54,60 dinara, na kraju meseca trebalo izdvojiti 70,60 dinara, dok je litar evrodizela s 58,20 dinara stigao do 76,90 dinara.

D. Mla|enovi}

svega o ukqu~ivawu te zemqe, verovatno i Rumunije, u Put rimskih careva.

– To je panevropski koridor koji turisti~ki ve} funkcioni{e od [kotske do Bavarske, a na{ zadatak je da ga produ`imo ne samo kroz Srbiju ve} i kroz susedne zemqe – rekao je Petkovi}.

18. 1. 2010.

1.157,09533

“oti{li” gotovo sedam dinara po litru, a dizel-goriva oko devet dinara.

Ova, o~ekivana promena cene goriva, potpuno je nezavisna od one do koje dolazi u skladu s Uredbom o cenama naftnih de-

MINISTARKA JASNA MATI]

U Telekomu ne}e biti protesta Ministarska za telekomunida ka`em da je apsolutni intekacije i informati~ko drures Vlade odr`avawe makroe{tvo Jasna Makonomske stati} nada se da do bilnosti i u tom Apsolutni interes {trajka u Telesmislu ne bi komu “Srbija” Vlade je odr`avawe smeo da se nane}e do}i jer }e pravi nijedan makroekonomske sindikati razupotez koji bi stabilnosti meti da jo{ nije mogao dovesti i spre~avawe do{ao kraj krize do finansijske i da nije vreme za nestabilnosti i raskida sporazuma pove}awe plata. raskidawa spos MMF-om – Odre|ewe razuma s Me|uplata u javnom narodnim monesektoru nije u nadle`nosti tarnim fondom – rekla je Jana{eg ministarstva, ali mogu sna Mati}.

ZAHTEVI ZA VE]E PLATE „ZA^IWENI” POLITIKOM?

Ministarska obe}awa potpalila {trajkove Ako su svi ministri u Vladi Srbije, kako tvrdi guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i}, protiv pove}awa plata u javnom sektoru, onda je zaista nejasno ko je izazvao lavinu takvih zahteva. Naime, da “neki” ministri iz te iste Vlade nisu popustili pred zahtevima, ali i jednodnevnim {trajkom upozorewa sindikata EPS-a, ne bi ni bilo lan~ane reakcije, odnosno zaposleni u drugim javnim preduze}ima i javnom sektoru ne bi tra`ili isto. Ako ministarka finansija Diana Dragutinovi}, koja ovih dana sa svih strana poru~uje da od pove}awa plata nema ni{ta, nije dala blagoslov da se mo`e deliti dobit u EPS-u i na taj na~in pove}ati plata, kako je resorni ministar mogao potpisati ne{to za {ta ne zna da li je ostvarivo ili ne?

Mnoga pitawa su danas na stolu vladinih ministara i ma {ta oni sada poru~ivali i zaklawali se svi iza jednog, ostaje ~iwenica da su neki od wih, da bi sebi dali na zna~aju, prerano “kukuriknuli” i da upravo to ima za posledicu ozbiqnu pretwu {trajkom koji – jer re~ je o javnim slu`bama i preduze}ima od kojih gra|ani zavise – mo`e izazvati op{ti kolaps i haos. Lider UGS “Nezavinost” Branislav ^anak tvrdi da odgovornost za izbijawe protesta, osim lo{e privatizacije i neuspe{ne privrede, donekle snosi i dr`ava, odnosno Vlada, koja radnicima {aqe zbuwuju}e signale.

– Ako predstavnici Vlade ka`u da je recesija gotova, a pret-

Centri mo}i kontroli{u proteste Lider UGS “Nezavinost” Branislav ^anak najavquje mogu}nost objediwavawa protesta u Srbiji zbog sve ve}eg nezadovoqstva radnika. On obja{wava da bi se moglo dogoditi da se protesti u Kur{umliji, Beogradu, Novom Sadu i u drugim mestima objedine u {iri protest koji ne}e kontrolisati sindikat nego politi~ki centri mo}i. Navodi i to da su se potvrdila wegova predvi|awa da }e se protesti dogoditi kada se to najmawe o~ekuje i {trajkovi na nekoliko mesta u kriti~nom momentu mogli bi se pretvoriti u izraz op{teg nezadovoqstva. hodno su poru~ivali da }e posle we biti pove}awe zarade, ne bi trebalo da ~udi {to radnici o~ekuju pove}awe plata – isti~e ^anak, dodaju}i da Vlada ima problem nedostatka sistemskih re{ewa jer stvari re{ava od slu~aja do slu~aja.

Sam ^anak ocewuje da u ovakvim okolnostima u privredi svi zahtevi radnika, odnosno tra`ewe ve}e plate i pretwe {trajkom, ujedno su i opravdani i neoprav-

dani jer, kako obja{wava, podjednako su “u pravu i u krivu” i dr`ava i radnici, tako da }e te{ko biti postignut dogovor koji bi zadovoqio obe strane.

Iako nije u~estovao u davawu obe}awa zaposlenima ni u jednom javnom preduze}u ili javnom sektoru, ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} sada poru~uje da re{avawe pojedina~nih zahteva nikuda ne vodi i tra`i od drugih u Vladi da jasno ka`u ka-

kva je situacija u zemqi, da presedani po pitawu pove}awa zarada mogu samo ugroziti celokupnu ekonomsku politiku Vlade za ovu godinu i da bi to dovelo do otvarawa Pandorine kutije jer bismo imali plimu takvih zahteva. On isti~e da se moraju utvrditi jasna pravila igre koja }e da va`e ili za sve ili ni za koga, stavqaju}i jasno do znawa da bi ispuwewe pojedina~nih zahteva moglo uru{iti ceo ekonomski sistem kao kulu od karata.

– Vlada mora biti vrlo odlu~na da defini{e pravila igre. Sada nam je dogovor u socijalnom trouglu potrebniji vi{e nego ikad. I to dogovor na nacionalnom nivou, kao i podr{ka Vlade tom planu ili bar {to ve}i stepen saglasnosti, radi unapre|ivawa socijalnog dijaloga po privrednim granama. Saglasnost socijalnih partnera je potrebna o javnoj ekonomskoj politici za ovu godinu, koja je ve} definisana, ali moramo i da efikasno re{avamo radne sporove, kao i da postane nesporno da ne mo`ete blokirati ulice i pruge jer time ometate druge, {to ne zna~i da su {trajkovi zabraweni. Ne mislim da su izbori najgore i najskupqe re{ewe. Najskupqe je ga{ewe po`ara ako pravimo presedane koje dr`ava ne mo`e da izdr`i – poru~io je Qaji}.

On tvrdi da neki protesti i {trajkovi po~iwu da dobijaju i politi~ku konotaciju. Ako je wegova ocena ta~na, onda je tek Vlada Srbije “naderala” i bez ispuwewa zahteva ne}e joj biti spasa.

Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (684,51 -0,44%)

Promet

FIO Kostolac, Kostolac

20,00

360

8.640

Tehnopromet, Beograd

19,92

283

138.387

AIK banka, Ni{

-1,21

2.700

9.914.446

MD - eks, Kragujevac

19,81

127

127.000

Komercijalna banka, Beograd

0,34

29.989

2.339.160

Zastava promet Arena, Kragujevac

19,57

1.289

64.450

Energoprojekt holding, Beograd

-0,49

820

4.793.065

13,64 Promena %

500 Cena

10.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,39

9.001

1.314.138

Univerzal banka, Beograd

0,00

7.000

1.855.053

Progres, Beograd

-12,33

128

590.500

Soja protein, Be~ej

-0,38

1.047

120.445

Srbolek, Beograd

-12,16

65

26.845

Imlek, Beograd

1,17

1.474

542.385

Autoprevoz, ^a~ak

-11,83

246

28.290

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,63

2.385

164.574

Metals banka, Novi Sad

Palanka UTP, Sm. Palanka Pet akcija s najve}im padom

Ikarbus, Beograd

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-11,76

1.500

3.000

-0,84

6.941

4.116.300

-11,27 Promena %

2.850 Cena

2.850 Promet

Privredna banka, Beograd

1,14

708

43.175

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.100

0,00

E~ka, Lukino Selo

12,73

1.364

8.184.000

Tigar, Pirot

0,39

766

30.650

Metals banka, Novi Sad

-0,84

6.941

4.116.300

Alfa plam, Vrawe

-2,36

8.299

8.299

Mlin Kawi`a, Kawi`a

0,00

375

703.125

Telefonija, Beograd

-0,17

1.800

144.000

U`ar oprema, Novi Sad

0,00

1.000

395.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

580

13.340

Soja protein, Be~ej

-0,38

1.047

120.445

Rudnik, Rudnik Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK GUVERNER RADOVAN JELA[I]

sreda20.januar2010.

STRANI INVESTITORI UPLATILI 120 MILIONA EVRA

Zavr{ena dokapitalizacija Komercijalne banke

Vra}a se poverewe

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} ka`e da je pove}awe {tedwe potvrda poverewa gra|ana u bankarski sistem Srbije, koji je decenijama planski ruiniran.

Predsednik Izvr{nog odbora Komercijalne banke Ivica Smoli} potvrdio je da je ju~e zavr{ena dokapitalizacija te banke u vrednosti 120 miliona evra.

– Ju~e je za dokapitalizaciju Komercijalne banke Evropska banka za obnovu i izgradwu (EBRD) uplatila 50 miliona evra, Me|unarodna finansijska korporacija (IFC) 40 miliona, nema~ki investicioni fond DEG

20 miliona i {vedski fond za investicije u zemqe u razvoju deset miliona – rekao je Smoli} novinarima.

On je naglasio da i posle te dokapitalizacije dr`ava Srbija u Komercijalnoj banci zadr`ava u~e{}e od 42,6 odsto jer institucionalni investitori i posle dokapitalizacije ne pove}avaju svoj udeo, odnosno upravqa~ka struktura banke ostaje ista u naredne tri

godine. U tom periodu, kako je dodao, dr`ava ima mogu}nost da isprati dokapitalizaciju Komercijalne banke u iznosu koji je proporcionalan wenom udelu u banci.

Smoli} je ocenio da se dokapitalizacijom poboq{ava kvalitet portfolija banke, a deo novca }e biti ulo`en u dokapitalizaciju banaka u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ~iji je vlasnik Komercijalna banka.

ZA[TO SRBIJA NE KORISTI ODOBRENE KREDITE?

Na sve~anosti Komercijalne banke, povodom prve milijarde evra prikupqene devizne {tedwe 13. januara ove godine, Jela{i} je rekao da jedna cifra govori vi{e od hiqadu re~i, ukazuju}i da je to i dokaz da banke s ve}inskim doma}im kapitalom mogu efikasno konkurisati u finansijskom sektoru Srbije.

Jela{i} je podsetio na to da je na kraju 2009. godine devizna {tedwa ve} prema{ila {est milijardi evra, a za prvih 15 dana pove}ana je za jo{ 36,7 miliona, ~ime je dostignut apsolutni rekord od 2000. godine do danas, napomiwu}i da je pro{le godine devizna {tedwa u bankama pove}ana 1,23 milijardu evra.

Nastavak Be~ke inicijative Me|unarodna bankarska grupa Unikredit, koja posluje i u Srbiji, ocenila je ju~e da je va`no nastaviti primenu Be~ke inicijative i obnoviti zamah odobravawa kredita u regionu.

– Be~ka inicijativa predstavqa veoma bitan forum za koordinaciju izme|u banaka i dr`ave.

Smatram da je veoma bitno da ostane na snazi – kazala je novinarima u Be~u direktorka strate{kih analiza Unikredit grupe za Centralnu i Isto~nu Evropu Debora Revoltela.

Ona je nakon panel-rasprave o Be~koj incijativi na “Juromani ekonomskom forumu” kazala da se vi{e ne postavqa pitawe ostanka banaka na tr`i{tima u Centralnoj i Isto~noj Evropi.

Novci le`e, a ~inovnici se ~e{qaju!

Problem nije nimalo nov! Jo{ pro{log prole}a, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} ukazivao je na to da u kori{}ewu stranih zajmova postoji velika nea`urnost. Srbija je u tom trenutku imala, samo od Svetske banke, nepovu~enih oko 270 miliona evra. Sav taj novac dobijen je na osnovu projekata, koji su bili ispregovarani i potpisani pre dve, tri ili ~etiri godine. Bilo je tu i zajmova koji su dobijeni pod najpovoqnijim uslovima (IDA), uz kamatu od pola procenta godi{we, a da novci nisu uop{te bili povu~eni. Povrh toga, za deo kredita, zato {to su uzeti, a ne koristimo ih, pla}a se godi{wa kamata od 0,25 do 0,50 posto. O poslovnom efektu da i ne govorim, dodao je guverner, jer idemo po svetu i tra`imo pare, a qudi nam ka`u da su nam dali kredit jo{ 2004. i da ga nismo iskoristili. Re~ je o institucijama kao {to su Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj ili Evropska investiciona banka, gde su kamate upola mawe od komercijalnih.

Niko nije obra}ao previ{e pa`we na re~i ~elnog ~oveka monetarnih vlasti, ali se po~etkom 2010. oglasio i predstavnik Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej, koji je objasnio da Srbija u ovoj godini ne mo`e ra~unati na nove kredite i da }e jedan od glavnih svetskih zajmodavaca usmeriti samo najavqenih 200 miliona evra za buxetsku ravnote`u. Razlog je onaj o kojem je govorio guverner Jela{i}. [ef kancelarije Svetske banke sveo ih je u veoma jezgrovitu

NBS ZADOVOQAN URA\ENIM

Ostvarena ciqana inflacija Potro{a~ke cene su pro{le godine porasle 6,6 posto, a Narodna banka Srbije je ostvarila ciq

iz Programa monetarne politike za 2009, navodi NBS. Programom je bilo predvi|eno da se nivo inflacije, meren potro{a~kim ce-

nama, do kraja 2009. svede u raspon od {est do deset posto, s centralnom vredno{}u od osam posto.

U skladu sa smawewem inflatornih pritisaka NBS je tokom pro{le godine smawivao i stepen restriktivnosti monetarne politike. Referentna kamatna stopa, koja je na po~etku 2009. bila 17,75 posto, do kraja pro{le godine smawena je na 9,5.

Monetarnom politikom za 2010. predvi|eno je da inflacija, iskazana kao godi{wa procentualna promena indeksa potro{a~kih cena, bude {est posto plusminus dva procentna poena.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,9814

96,9198

99,149

94,6906

Australija

dolar

1

60,9597

62,2038

63,6345

60,7731

Kanada

dolar

1

64,2374

65,5484

67,056

64,0408

Danska

kruna

1

12,7561

13,0164

13,3158

12,717

Norve{ka

kruna

1

11,6743

11,9125

12,1865

11,6385

[vedska

kruna

1

9,4005

9,5923

9,8129

9,3717

[vajcarska

franak

1

64,3637

65,6772

67,1878

64,1666

V. Britanija

funta

1

108,204

110,412

112,952

107,873

SAD

dolar

1

65,9593

67,3054

68,8534

65,7574

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 1. 2010. godine

Na svoju {tetu Na`alost, nesporazumi sa Svetskom bankom pokazuju da Srbija nije stvorila kadrovske i institucionalne mogu}nosti za ubrzani razvoj. Jedna od najva`nijih programskih ta~aka izvr{ne vlasti za 2010. i 2011. godinu su kapitalna ulagawa. Zato je i pokrenuto veliko anga`ovawe na prikupqawu neophodnog razvojnog novca. Bilo bi pora`avaju}e ako bi se pokazalo da je Vlada Srbije uspela da me|unarodnim pozajmicama prikupi kriti~nu masu kapitala, a da, istovremeno, nema administrativne i institucionalne kapacitete da taj novac uposli. re~enicu: “Srbija bi trebalo da poboq{awe kori{}ewe postoje}ih zajmova, umesto {to tra`i nove pare”!

Koliko se zna, Srbiji je odobreno 275,5 miliona evra za izgradwu Koridora 10. Taj novac jo{ nije povu~en jer je procedura kori{}ewa prili~no slo`ena. Najpre je nu`no sprovesti tendersku proceduru i izvr{iti neophodnu eksproprijaciju zemqi{ta. Za obnovu hidromelioracionog sistema (odvodwavawe i navodwavawe) 2005.

je odobreno 17,7 miliona evra, od ~ega je iskori{}eno samo ~etiri miliona. Od drugog paketa, vrednog 36,8 miliona evra, nije povu~en nijedan evro. Sli~no se dogodilo i s parama koje su odobrene za reformu penzionog sistema i katastra nepokretnosti.

Razloge takve neaktivnosti potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} nalazi u mawku saradwe izme|u ministarstava. Prevedeno na svakodnevni jezik to bi zna~ilo da nema dovoqno koordi-

nacije, odnosno da “ne zna leva {ta radi desna”. Upozorewe je veoma ozbiqno i zato Dinki} ka`e da }e Vladini resori morati da premijeru Mirku Cvetkovi}u daju uverqivo obja{wewe o tome za{to ogromni novci spavaju na dr`avnim ra~unima i za{to se ne koriste.

Sredinom aprila u Beograd bi trebalo da do|e direktorka Svetske banke za jugoisto~nu Evropu Xejn Armitax. Ona }e tra`iti odgovore na pitawe kako se koriste odobreni zajmovi i od wenog }e stava zavisiti da li }e novci biti ostavqeni Srbiji na raspolagawu ili }e biti preusmereni nekim drugim klijentima. Odobrene a nepovu~ene pare predstavqaju nepotrebne rezervacije za banku i, posredno, nepotreban tro{ak. Zato ih je racionalnije uputiti onima koji su spremni da ih odmah koriste. Savetnik predsednika Srbije dr Milojko Arsi} smatra da su upozorewa opravdana i ozbiqna.

Tokom prethodne dve-tri godine nije u~iweno ni{ta da bi se ubrazalo povla~ewe odobrenih zajmova. Kasni se s projektima, malo {ta je u~iweno na reformi katastra i imovinsko-pravnih odnosa.

Da bi popravila svoj rejting kod Svetske banke, Srbija mora da u kratkom roku napravi krupne i uverqive korake. Sre}om, zakqu~uje dr Arsi}, ura|eno je nekoliko zna~ajnih stvari, pre svega na planu jednostavnije eksproprijacije, {to bi moglo olak{ati na{e razgovore s predstavnicima ove me|unarodne finansijske institucije.

V. Harak

5

VESTI Dobra ponuda „Telenora” Vlada Srbije }e, najverovatnije 21. januara, razmatrati “Telenorovu” ponudu za dobijawe licence za drugog operatera fiksne telefonije.

– Pripremamo sve informacije za sednicu Vlade i vodimo razgovore s relevantnim ~iniocima kako bi ceo proces dodele licence protekao bez problema – rekla je ministarka za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Jasna Mati}.

Govore}i o ponu|enoj ceni od 1,05 milion evra, ona je ukazala na to da je to” potpuno korektna cena, posebno ako se napravi uporedna analiza cena koje su postignute u na{em regionu za fiksnu telefoniju”.

Geodete ispred Vlade Zaposleni u Geodetskom zavodu protestuju ispred sedi{ta Vlade Srbije zbog odluke da se iz te ustanove otpusti ~etvrtina zaposlenih. Oko 200 zaposlenih u Republi~kom geodetskom zavodu zahteva preispitivawe te odluke.

Predsednica Jedinstvene organizacije sindikata Zavoda Mirjana Jovanovi} rekla je da }e delegaciju radnika primiti ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli}. Po wenim re~ima, na protestu ispred zgrade Vlade okupili su se zaposleni u geodetskom zavodu iz Bora, Boqevca, Kragujevca, Novog Sada, Priboja i Beograda.

Protest trgovaca Ve}ina privatnih prodavnica u Ni{u je zatvorena, a wihovi vlasnici krenuli su u Beograd da se pridru`e protestu ispred Ministarstva trgovine.

Trgovci zahtevaju od ministra Slobodana Milosavqevi}a odlagawe primene Pravilnika o prometu robe i usluga koji je na snazi od 1. januara, a kojim se predvi|a da svako od wih za svoju komisionu robu ima dokaz o poreklu i pla}enoj carini.

Pravilnik o prometu robe i usluga objavqen je krajem decembra pro{le godine, a kako su rekli ni{ki trgovci, wihov raniji zahtev da razgovaraju s ministrom je odbijen.

POVRATAK GRA\ANA STAROM NA^INU PLA]AWA

^ek mnogo jeftiniji od kartice @iteqi Srbije koji muku mu~e s pre`ivqavawem sve ~e{}e tra`e od banaka da im uz karticu i gotovinu daju i ~ekove. Svi se jo{ se}amo da je po~ek bio na~in za pre`ivqavawe devedesetih godina pro{log veka. Me|utim, otkako su strane banke kupile na{e i preplavile doma}e tr`i{te raznim uslugama, ~ekovi su se povu-

simalni iznos po jednom ~eku je 5.000 dinara pa ako se ta brojka uporedi s prose~nim platama, jasno je da se danas na po~ek mo`e napuniti korpa u samousluzi, kupiti ne{to gaderobe ili mawi ku}ni aparat. Za sve ve}e stvari ostaje klasi~ni kredit ili rivolving putem kartice, a tre}a opcija je dozvoqeni minus.

Za jo{ malo novca Gde je izlaz za gra|ane? U kreditima za refinansirawe. Banke su spremne da klijentima sve obaveze starih kredita, kartica i minusa sa`mu u jedan novi refinansiraju}i kredit. Zajam se produ`i na nekoliko godina, stopa je ni`a, a tu je i {ansa da se dobije jo{ malo novca. Kamata je najvi{e 15 posto. To dovoqno govori o pogodnosti: rate }e biti ni`e. Ali – uvek ima jedno “ali”: novi jeftiniji zajmovi indeksirani su u evrima pa svaka rata zavisi od kursne liste. A {ta to zna~i ovih dana ne treba posebno obja{wavati. Drugim re~ima, klijenti biraju izme|u skupqih dinarskih kredita i jeftinijih indeksiranih, gde }e im tro{ak zavisiti od kursne liste. Pa nije onda ~udo {to sve ~e{}e pitaju za ~ekove. kli pred karticama ali ve} nekoliko meseci do`ivqavaju povratak. O tome dovoqno govore podaci. Po~etkom pro{le godine u januaru je izdato tek ne{to vi{e od pola miliona ~ekova, da bi u decembru to bilo blizu 800.000. Verovatno bi brojka bila ve}a da banke ne limitiraju broj izdatih ~ekova. Ve}ina ku}a izdaje gra|anima onoliko ~ekova koliko trenutno imaju novca na ra~unu. Mak-

Banke nisu spremne da izdaju vi{e ~ekova jer nemaju granciju da }e klijent biti u stawu da pokrije celu sumu kada do|e vreme naplate. Eskontovawe ~ekova Narodna banka Srbije je ukinula pre nekoliko godina. A to je za bankare bila dobra para jer su trgovcima odmah ispla}ivali novac za ceo po~ek, ali sumu umawenu za eskont. Po{to toga vi{e nema, kada se pazari na po~ek, teret

kreditrawa kompletno pada na trgovca. Bankari tu nemaju koristi, ~ak ostaju bez kamate koju bi dobili da je kupovano na karticu ili putem dozvoqenog prekora~ewa. Zato je izvesno da }e banke i ubudu}e biti veoma stroge i izdavati ~ekove “na ka{ikicu”. Ekspanziju ~ekova mo`emo o~ekivati ako bankari u vezi s wima prona|u izvor zarade.

Kako gra|ani da re{e taj problem? Ostaje im dozvoqeni minus. U bankama u Srbiji, po podacima Kreditnog biroa, krajem pro{le godine bilo je otvoreno 6.277.399 teku}ih ra~una. Iznos dozvoqenog prekora~ewa je bio 32,78 miliona, {to je 14,4 odsto mawe nego krajem 2008, kada je bio 38,3 miliona. To je jedini pad jer drugi podaci iz istog izvora kazuju da teret minusa klijenti sve te`e podnose. Tako je iznos doc-

we kod prekora~ewa minusa za godinu porastao s 4,1 na deset odsto.

Te`e se ispuwavaju obaveze i kod kartica. Od ukupno 1.144.273 kreditne kartice koristi se 899.684.

Od te brojke u docwi je posledweg dana 2009. bilo 60.631 kartica a to je 20.442 vi{e nego 31. decembra 2008. Ovi podaci sasvim su dovoqni da objasne iznenadnu popularnost ~eka, ~iji je uzrok besparica. Tome treba dodati i podatak da su kamate za kratice i minuse dva posto mese~no, {to daje 24 odsto na godi{wem nivou.

Sve su to dinarske pozajmice na koje uti~e referentna kamatna stopa NBS-a, a ona je posledwih meseci nekoliko puta kliznula nani`e i sada je 9,5 posto, ali su ove kamate ostale gde su bile i kada je ona bila 17 posto. Klizawe nadole se ne o~ekuje u prvom kvartalu ove godine.

D. Vujo{evi}

6

POQOPRIVREDA

sreda20.januar2010.

PROIZVO\A^ ZELENI ANDRA[ PATAI

Od zemqe se mo`e lepo `iveti [etaju}i se beogradskom Zelenom pijacom, Andra{ Patai iz Novog Itebeja do{ao je na ideju da napusti zrewaninsko preduze}e „Autobanat”, gde je bio zaposlen kao voza~, i da se posveti proizvodwi ratarskih kultura. Na ovaj korak odlu~io se iako je u tom trenutku bio bez

no sigurno radno mesto i otisnuo se u poqoprivredne vode.

Devet godina, koliko se bavi proizvodwom zeleni, nisu bile lake. Postepeno je kupovao specijalizovanu mehanizaciju koja je zaista skupa. Jedna seja~ica zeleni, na primer, ko{ta 12.000 evra. U takvoj situaciji mnogo je

DNEVNIK

PRODAJA REGRESIRANOG \UBRIVA VE] STIGLA DOPOLA

Planulo 140.000 tona grupe kupaca je 20 tona, dok je maksimalna koli~ina koju mogu kupiti fizi~ka lica nosioci poqoprivrednog gazdinstva 150 tona, zemqoradni~ke zadruge i pravna lica 1.000 tona, a instituti mogu kupiti maksimalno 20.000 tona.

Ovo je do sada najve}a ponuda subvencionisanih mineralnih |ubriva poqoprivrednicima, a namera Ministarstva poqoprivrede je bila da se prose~an utro{ak od 55 kilogramu po hektaru u ovoj godini znatnije pove}a.

S. G.

Poqoprivrednici u Srbiji do ju~e su na Produktnoj berzi u Novom Sadu kupili 137.000 tona mineralnog |ubriva koje Ministarstvo poqoprivrede subvencioni{e s 5.000 dinara po toni.

Prodata je, dakle, gotovo polovina od ukupno 300.000 tona, koliko }e regresirati ovo ministarstvo. Po va`e}em tenderu, prodaja }e trajati do 13. februara, a do sada najni`e ponu|ene cene proizvo|a~a i trgovaca za AN su 16,90 din/kg, a za ureu 22,64 din/kg.

Podsetimo, minimalna koli~ina koja se mo`e kupiti za sve

DRAGIN OBE]AO SUBVENCIJE OD 14.000 DINARA

zemqe i stru~nog predznawa. Sa suprugom Er`ebet i sinovima Atilom i Ervinom danas vodi gazdinstvo koje je jedno od najuspe{nijih u ovom selu s oko 1.500 stanovnika. Pataijevi su, ujedno, me|u najve}im proizvo|a~ima zeleni u op{tini @iti{te. Na 22 jutra zemqe godi{we proizvedu 30 vagona zeleni, {argarepe, cvekle i luka. Trenutno zapo{qavaju 12 sezonskih

pomagala i snala`qivost Pataija koji je sam napravio nekoliko prikqu~nih ma{ina. Ali, nije bilo dovoqno proizvesti robu, trebalo ju je i prodati.

Patai je u po~etku zelen nudio na pija~nim tezgama, a pro{irewem proizvodwe sve vi{e je prodavao na veliko, uglavnom hladwa~ama iz kojih povr}e iz Novog Itebeja kasnije dospeva u velike trgovinske ku}e.

[argarepa dogurala do 200 dinara – Ovih dana veletrgovci zelen pla}aju 120 dinara kilogram, dok je na pijaci izme|u 150 i 200 dinara. Velika je potra`wa za wom jer mnogima ove godine nije uspela setva, a i veliki mrazevi su napravili {tetu – obja{wava ovaj ratar. radnika, a u glavnoj sezoni obezbe|uje zaradu za tridesetak me{tana sela u kojem je najve}i problem nezaposlenost jer ne postoji nijedno preduze}e.

– Neko vreme, kao voza~ „Autobanata“, radio sam na liniji izme|u Me|e i Beograda.

Uvek sam imao vremena da navratim na beogradsku Zelenu pijacu. Videv{i cene zeleni, do{ao sam do zakqu~ka da bi, mo`da, vredelo da se posvetim povrtarstvu. U dono{ewu odluke pomogao mi je i moj biv{i kolega Antal [a{i iz Debeqa~e koji se ve} bavio time. Prvo pola kilograma semena za zelen dobio sam od wega – pri~a nekada{we desno krilo mesnog fudbalskog tima za{to je napustio relativ-

U zimskim danima mnogo je te`e raditi i lagerovati robu tako da ostane sve`a. Po{to zelen gaje pod vedrim nebom, Pataijevi su napravili podzemno skladi{te da bi zimi o~uvali proizvod od mraza. Jer, jaki mrazevi mogu za~as da upropaste celogodi{wi trud.

Andra{ Patai nagla{ava da je wegova porodica pionir povrtarstva u Novom Itebeju i primer da se i pored te{ko}a mo`e `iveti od zemqe, {to bi trebalo da bude podstrek i za druge.

Naro~ito ako se ostvari ciq kojim je pre nekoliko godina predvi|eno da se u novoitebejskom ataru kanalskom mre`om „opkoli“ 450 hektara zemqe. @. Balaban

Za paore dobra i crkavica Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin obe}ao je pove}awe direktnih davawa poqoprivrednicima s 12.000 na 14.000 dinara po hektaru zasejanih kultura. Vojvo|anski paori vele da je i to malo, ali da im je svaki dinar dobrodo{ao, s tim da subvencije nikako ne treba da budu dominantna mera kada je o dr`avnoj pomo}i re~.

– Ako buxet ne dozvoqava vi{e, onda se moramo s tim pomiriti – ka`e za na{ list predsednik Kluba 100P Plus Vojislav Male{ev.

– Me|utim, izli{no je govoriti o subvencijama, bilo da su one 12.000 ili 14.000 dinara, jer je to socijalna kategorija i wih ne treba komentarisati. Va`ne su investicije, pitawe je u {ta }e biti ulo`en taj novac. A on treba da bude usmeren u nabavku nove opreme, ma{ina za direktnu setvu, XiPi-Es sistema, hladwa~a... Kada budu objavqene uredbe koje se ti~u investicija, vide}emo da li dr`ava zaista `eli da pomogne poqoprivredi.

– Pove}awe subvencija na 14.000 dinara po hektaru ne}e poqoprivrednicima mnogo zna~iti. To je i daqe malo para, s obzirom na situaciju u agraru. Da su davawa po hektaru pove}ana na 25.000 ili 30.000 dinara, tek onda bi se moglo govoriti o pravoj pomo}i dr`ave – ka`e za „Dnevnik“ Pavle Kujunxi} iz Udru`ewa poqoprivrednika Subotice, podse}aju}i na paorske zahteve da se agrarni buxet pove}a i da u naci-

onalnom u~estvuje s pet odsto. – Ovako, nismo dobili ni buxet ni subvencije.

Podsetimo, agrarni buxet je neznatno pove}an u odnosu na lawski, koji je iznosio 2,2 odsto ukupnog i bio mawi nego ikada. Nominalno, mawi je nego pre {est godina, iako je ukupan buxet od tada dva puta pove}an.

Bori}, koji obra|uje 1.400 hektara, a bavi se i uzgojem sviwa.

Me|utim, on napomiwe da je to samo jedan od vidova dr`avne pomo}i paorima i da bez oporavka sto~arstva koje je krahiralo a koje je dr`ava potpuno zanemarila, nema ukupnog boqitka.

U Udru`ewu seqaka Subotice tako|e vele da ne mogu biti neza-

Dragin je izjavio da }e Ministarstvo poqoprivrede nastaviti da u ovoj godini s 500 evra subvencioni{e vi{egodi{we zasade sertifikovanog vo}a i vinove loze po setvi, tako da oni fakti~ki budu besplatni za poqoprivrednike – Dobro }e nam do}i svaki dinar, s obzirom na to da smo i mi i na{i proizvodi obezvre|eni.

O~ekivali smo vi{e, ali smo realni u na{im zahtevima i svesni da dr`ava ne mo`e da da vi{e u godinama ekonomske krize – ka`e za „Dnevnik“ poqoprivrednik iz Luki}eva kod Zrewanina Dragi{a

dovoqni jer }e ipak paori dobiti vi{e nego do sada, ali je bitno da novac stigne do onih kojima je namewen.

– Lawsko iskustvo nam govori da nisu svi dobili subvencije. Kao prvo, od 440.000 gazdinstava subvencije je dobilo svako deseto. Re~eno je da su ispla}ena sva davawa

za pro{lu godinu ali nije tako.

Ima tu mnogo administrativnih prepreka. Seqak je seqak, on vu~e |ubre i radi zemqu i ne razmi{qa mnogo o papirima – proma{i rok ili ne sa~uva fiskalni ra~un i ne mo`e ostvariti to svoje pravo – ka`e Arpad Ki{ iz ovog udru`ewa, podse}aju}i na to da je lane poqoprivrednicima dato svega 30 odsto od 12.000 dinara subvenicija koje su unapred potro{ili.

Govore}i o pove}awu subvencija u ovoj godini, ministar poqoprivrede je naglasio da }e, uz podr{ku i kontrolu EU, agrarnom sektoru u Srbiji biti izdvojen dodatni novac, pre svega za nabavku poqoprivredne mehanizacije. Dragin je izjavio i da }e Ministarstvo poqoprivrede nastaviti da u ovoj godini s 500 evra subvencioni{e vi{egodi{we zasade sertifikovanog vo}a i vinove loze po setvi, tako da oni fakti~ki budu besplatni za poqoprivrednike. Najavio je dono{ewe novog zakona o vodama, kojim }e dr`ava, uz delimi~nu finansijsku podr{ku od 50 do 60 odsto, pomo}i poqoprivrednicima da po~nu da ula`u u sisteme za navodwavawe.

– Izmeni}emo na~in naplate naknade za odvodwavawe, tako da oni koji ugra|uju sisteme za navodwavawe na svoje oranice pla}aju mawe naknade od onih koji to nemaju – poru~io je Dragin.

S. Glu{~evi}

„DANUBIJUS” NASTAVQA VELIKE INVESTICIJE

Mlinar bez premca pokre}e i pekarski biznis Farbrika mlinskih proizvoda i testenina „Danubijus“ iz Novog Sada, koja posluje u okviru „Delta agrar grupe“, uspe{no je zavr{ila 2009. godinu i u poslovnom i u investicionom smislu. Upravo u vreme najve}e ekonomske krize u posledwih nekoliko decenija, „Danubijus“ je zavr{io investicioni ciklus vredan 6,5 miliona evra, ulagawem u najsavremeniji mlin, su{aru za `itarice, ma{ine za pakovawe bra{na i laboratoriju.

Generalni direktor ove fabrike Milorad Sredanovi} u razgovoru za „Dnevnik“ najavquje nove investicije, kako bi „Danubijus“ sa~uvao lidersku poziciju u proizvodwi bra-

Da bi pove}ali kapacitet proizvodwe i kvalitet testenine, predstavnici „Danubijusa“ su posetili proizvo|a~e ove opreme u Italiji i [vajcarskoj. Planirana vrednost investicija u opremu za proizvodwu testenina je od ~etiri do pet miliona evra. Kako ka`e na{ sagovornik, s novom opremom „Danubijus“ }e ponu-

Osvajawe Rusije

Direktor „Danubijusa” Milorad Sredanovi}

Najvredniji i najzna~ajniji projekat u investicionim planovima „Danubijusa“ je izgradwa nove, na ovim prostorima najsavremenije pekare {na, testenina i tranzitu `itarica.

– Imamo odli~nu lokaciju, na u{}u Kanala DTD u Dunav, i preko na{eg silosa se obavqa tranzit `itarica koji `elimo zna~ajno da pove}amo. Da bismo

set miliona evra – ka`e Sredanovi}.

Podsetimo na to da je pro{le godine montiran i pu{ten u rad najsavremeniji Bühlerov mlin, kapaciteta 300 tona na dan, vredan 4,5 miliona evra. U 2009. godini je montirana i nova su{ara za `itarice “Schmidt Seeger”, vredna 850.000 evra. U pro{loj godini je tako|e ku-

ostvarili te planove, neophodna je izgradwa nove pretovarne rampe. Ova investicija vredi oko 1,5 milion evra. Zapo~eli smo razgovore s proizvo|a~ima opreme iz [vajcarske i Nema~ke – rekao nam je on.

– Planovi „Danubijusa“ su da se osvoje tr`i{ta pre svega susednih zemaqa, BiH, Crne Gore, Makedonije i Bugarske. S wima ve} postoji privredna saradwa. Velika ambicija „Danubijusa“ je da se plasira i na tr`i{te Rusije. Sva trgovinska aktivnost se obavqa preko „Deltine“ trgova~ke mre`e, a i ostalih trgova~kih lanaca – najavquje Sredanovi}. diti tr`i{tu testenine vrhunskog kvaliteta, jednakog italijanskom, a cene }e biti zna~ajnije ni`e od uvoznih.

– Najvredniji i najzna~ajniji projekat u investicionim planovima „Danubijusa“ je izgradwa nove, na ovim prostorima najsavremenije pekare.

Ona }e po svom asortimanu, kvalitetu i ceni proizvoda biti prijatno iznena|ewe za potro{a~e. Planirana vrednost ove investicije je oko de-

pqena i montirana najsavremenija laboratorija renomiranih proizvo|a~a „Chopin“ i „Perten“, vredna 150.000 evra.

– Ina~e, „Delta agrar“, ve}inski vlasnik „Danubijusa“ obavezao se kupoprodajnim ugovorom na to da }e u novosadsku fabriku ulo`iti 6,7 miliona evra za ~etiri godine. Do sada je ulo-io 6,5 miliona evra, iz ~ega se vidi da u potpunosti ispuwava preuzete obaveze – veli Sredanovi}.

S. G.

Sastanak s predstavnicima mesnih zajednica

Ure|ewe atarskih puteva u Somboru U organizaciji Slu`be za poqoprivredu Gradske uprave Sombora i Direkcije za izgradwu grada odr`an je sastanak s predstavnicima mesnih zajednica koje su dobile pare po konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu.

Otvaraju}i sastanak gradona~elnik Sombora Nemawa Deli} i pomo}nik gradona~elnika za oblast poqoprivrede @ivko ^oni} istakli su da su u ovogodi{wem buxtu zna~ajne svote predvi|ene upravo za finansirawe projekata i da }e takva praksa u budu}nosti sve vi{e biti zastupqena i predstavqati jedan od osnovnih modela finansirawa.

– Sombor je grad koji na svojoj teritoriji ima najvi{e dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta, tako da se po osnovu prihoda od izdavawa tog zemqi{ta u zakup mo`e ostvariti i vi{e para. Na-

ime, po decembarskom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, mesne zajednice s podru~ja Sombora dobile su 14,3 miliona dinara, {to nije zanemarqivo, ali nije ni dovoqno za ure|ewe atarskih puteva i odvodwavawe za celu teritoriju – rekao je ^oni}.

Kako se ~ulo na sastanku, neke mesne zajednice dobile su novac u iznosu koji su apliciraju}i i tra`ile, a neke su dobile samo polovinu tra`enog, {to ote`ava realizaciju predvi|enih projekata.

Tim povodom gradona~elnik Deli} je najavio da }e Gradsko ve}e sagledati buxtske mogu}nosti i mehanizme za dodelu i raspodelu novca mesnim zajednicama za pomenute projekte po principu “dinar na dinar”, da bi se opredelila ista suma novca koju je po konkursu obezbedila Pokrajina.

M. Miqenovi}

Nezaposlenih 28.805

NE]E BITI CEPQEWA PO [KOLAMA, IDE SE KOD LEKARA

Roditeqi deci zakazuju vakcinaciju Ministarstvo zdravqa preporu~ilo je roditeqima da vakcini{u decu, kako bi se epidemija od novog gripa svela na minimum. Naravno vakcinacija dece mo`e da se obavi samo uz saglasnost roditeqa. Kako saznajemo u Novom Sadu ne}e biti organizovane vakcinacije po osnovnim i sredwim {kolama ve} }e roditeqi i}i kod izabranog pedija-

tra kako bi izrazili `equ da im se dete vakcini{e.

- Vakcinacija dece u Novom Sadu po~ela je 17. decembra, a procedura vakcinacije ostaje ista.

Zna~i roditeq do|e kod izabranog pedijatra, koji kada skupi dovoqan broj dece ka`e vreme i datum kada da dete do|e na vakcinaciju. Pre vakcinacije deca se pregledaju i ukoliko je sve uredu

mogu da se vakcini{u – obja{wava na~elnica pedijatrijske slu`be dr Slavica Male{evi}.

Kako ka`e, u pedijatriji ima 44.000 kartona dece {kolskog uzrasta, a do sada je vakcinisano 500 mali{ana.

Ina~e, Dom zdravqa o~ekuje da }e novu isporuku vakcina protiv gripa dobiti 23. januara.

Q. Na.

Prema evidenciji Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u decembru pro{le godine u Novom sadu bilo je 28.805 nezaposlenih. U ukupnom broju `ene u~estvuju sa 56 procenata.

Stru~ni radnici ~ine 71,8 odsto, a nestru~nih je 28,2 odsto. Najvi{e je radnika sa sredwom stru~nom spremom.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obezbedilo je za 2010. godinu 3,7 milijardi dinara za zapo{qavawe.

Prema re~ima direktora Filijale NSZ u Novom Sadu Sini{e Nadbanti}a, za ovu godinu

Novosadska sreda20.januar2010.

Tri gradska oka u ateqeima dinskoj tvr|avi sem umetnika koriste brojni privrednici, kafexije, i zakupci zakupaca, gradski oci su re{ili da formiraju komisiju. Wen zadatak je prvobitno bio da proveri kriterijume po kojima je ovaj prostor dodeqivan i ko ih i kako sada koristi.

Ona je formirana 1. septembra pro{le godine, a ceo posao je trebalo da zavr{i do kraja 2009. Kako to obi~no sa komisijama biva, ~lanovi tog tela do ju~e ni{ta nisu uradili, a onda su osmislili da ova famozna komisija dobije dve potkomisije.

Prva komisijina potkomisija ima zadatak da popi{e sve ateqee i druge objekte koji se koriste u tu svrhu.Zadatak druge potkomisije je da pregleda dokumentaciju o pravu kori{}ewa ateqea. Ukoliko ove potkomisije budu u doglednom roku ispunile svoj zadatak wihovo postojawe bi}e opravdano, jer }e se napokon re{iti ovaj dvadesetogodi{wi problem koji ti{ti grad.

Umetnici, naravno, nemaju {ta da brinu zbog ateqea, ali zakupci zakupaca imaju, kao i svi ostali koji sa artizmom nikakve veze nemaju. Ipak, postavqa se i logi~no pitawe, {ta }e raditi komisija po pitawu ovog slu~aja, kada je dobila svoja dva pomo}nika.

Q. Nato{evi}

SUTRA OBELE@AVAWE GODI[WICE RACIJE

Bez saobra}aja na Keju

Saobra}aj na Keju `rtava racije sutra }e biti privremeno obustavqen od 12.45 do 15 ~asova, zbog obele`avawa godi{wice Novosadske racije. Bi}e zatvoren deo Keja od Trga neznanog ju-

naka do Radni~ke ulice i deo Ulice Maksima Gorkog od Ulice Sowe Marinkovi} do Keja. Okupqawe gra|ana koji }e odati po~ast `rtvama Racije predvi|eno je za 13.30 ~asova.

S. K.

V REMEPLOV

PENZIONERI PISALI GRADONA^ELNIKU PAVLI^I]U I TRA@E DA PROMENI ODLUKU

Vratite besplatne karte svim starima Savez penzionera Vojvodine uputio je zahtev gradona~elniku Novog Sada Igoru Pavli~i}u da preispita odluku Upravnog odbora Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ donetu na wegovu preporuku da se pravo na povla{}eni prevoz u gradskom i prigradskom saobra}aju ove godine odobri samo penzionerima starijim od 65 godina pod uslovom da primaju penziju mawu od prose~ne na podru~ju grada. U pismu penzioneri poru~uju da je ovakva odluka izazvala veliko nezadovoqstvo me|u wima, jer je doneta u trenutku kada su penzije ve} drugu godinu zamrznute. Dodaje se da pri dono{ewu te odluke nije uzeto u obzir da najstariji imaju dva-tri puta ve}e zdravstvene tegobe zbog ~ega ~e{}e moraju da odlaze kod lekara, na razne preglede, ali i da pronalaze jeftinije namirnice kako bi u ovim sku-

Dobrotvorna izlo`ba „Likuma“ Prodajna izlo`ba umetni~kih slika koju organizuje Udru`ewe likovnih umetnika „Likum“, bi}e otvorena sutra u 18 ~asova, na Trgu mladenaca 5.

Bi}e izlo`eno ukupno 65 slika po ceni od 1.000 do 4.000 dinara, a sav prihod od prodaje ide u korist napu{tenih gradskih `ivotiwa i za wihovo zbriwavawe.

B. P. P.

„Soko” progurao Laza Kosti} Posle pune dve godine oklevawa, Ministarstvo unutra{wih dela Ugarske kona~no je dozvolilo da u Novom Sadu po~ne rad Jaha~ke, vesla~ke i vatrogasne dru`ine „Soko“.

Osniva~ki odbor Dru`ine, kojem je predsednik bio Laza Kosti}, ve} poznati pesnik, a perovo|a, odnosno, sekretar profesor Aleksandar Sandi}, zakazali su skup{tinu za 20. januara 1874. Ali, gradona~elnik Pavle Ma~vanski, ube|e-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

akon {to je pro{le goN dine utvr|eno da blizu sto ateqea na Petrovara-

u planu je Projekat koji finansira {panska vlada preko Me|unarodne organizacije rada, a ciq je obuka nezaposlenih osoba.

- @elimo da zaustavimo rast nezaposlenosti a ovaj projekat je usmeren, pre svega, ka zapo{qavawu mladih do 30 godina, Roma, `ena iz ruralnih sredina i osoba sa invaliditetom rekao je Nadbanti}.

Za ovaj Projekat bi}e objavqen javni poziv u Novom Sadu, Beogradu i Vrawu a za vreme obuke nezaposlena osoba }e primati mese~nu naknadu.

I. D.

ni pristalica velikoma|arskog re`ima u Pe{ti i bespogovorni poslu`nik pe{tanske vlade, uspeo je da privremeno odlo`i weno odr`avawe za „boqa vremena“, odnosno, da „ne{to proveri“ On je bio ube|en da Dru`inu osnivaju „usijane srpske glave“, pa je tra`io vreme da „osigura bezbedan rad Dru`ine“, odnosno, da unapred spre~i wenu „protivdr`avnu delatnost“.

N. C.

@onglirawe u CK13 Radionica `oglirawa „POI“ odr`a}e se u ~etvrtak 21. januara, od 15 do 18 ~asova, u prostorijama Omladinskog centra CK13.

Na radionici se mo`e nau~i kako se vrti „POI“ i kako razli~itim tehnikama `onglirawa napraviti leptira, talase ili cvet, poru~uju organizatori.

Radionica `onglirawa se ponovo organizuje, nakon uspe{no sprovedene istovetne radionice pro{log meseca.

CK13 se nalazi Ulici Vojvode Bojovi}a 13.

J. @.

pim vremenima pre`iveli.

Penzioneri podse}aju gradona~elnika da u skoro svim gradovima postoji besplatan prevoz za najstarije i da se tamo ne ograni~ava to pravo visinom mese~nih penzija. Ukazuju i na to da }e sada oni koji imaju malo vi{e od propisanog iznosa morati pored svih tro{kova, a penzioneri su najredovnije plati{e komunalija, da izdvoje novac i za mese~nu kartu.

Savez penzionera Vojvodine predla`e gradona~elniku da izmeni ovakvu odluku i ponovo vrati pravo svim penzionerima na besplatan prevoz ili, ako to nije mogu}e, da se utvrdi da oni sa ve}im penzijama od prose~ne umesto 750 dinara, koliko je utvr|eno sada, pla}aju 1.500 dinara, odnosno duplo vi{e i da tako dobiju godi{we karte za povla{}ene kategorije stanovni{tva.

Q. M.

APOTEKARSKA USTANOVA „NOVI SAD“ APELUJE NA STRPQEWE

Softver za ubrzawe ko~i lekove Apotekarska ustanova “Novi Sad” uvela je u poslovawe nov ra~unarski program, koji lak{e bele`i lekove i pacijente. Nov sistem rada, me|utim, farmaceuti trenutno jo{ uvek u~e, pa se ~ini da unos pacijentovih podataka traje mnogo du`e nego ina~e.

- Molimo korisnike za strpqewe jer }e novim programom apotekari dobro vladati ve} do kraja januara. Nov ra~unarski sistem je modernizovan, a omogu}uje nam da pratimo podatke i Doma zdravqa i Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, {to je od izuzetne va`nosti za na{ rad, a i za na{e korisnike jer }e posao koji su do sad ~ekali i po 15 minuta, sada biti zavr{en za svega dva, tri minuta – objasnio je direktor Apoteke “Novi Sad” dr Du{an Milo{evi}, dodaju}i da }e, kori{}ewem novog programa, biti mawe gre{aka u podacima korisnika medikamenata, {to je do sad bio ~est slu~aj.

I. B.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda20.januar2010.

c m y

8

DNEVNIK

KOLIKE SU ZARADE U GRADSKOM JAVNO-KOMUNALNOM SEKTORU?

Plate mnogima trn u oku „PARKING SERVIS“ NABAVIO JO[ MEHANI^KIH BLOKADA

Silne lisice hvata}e to~kove „Parking servis“ je nabavio 80 lisica za putni~ka vozila, dva blokade za kombije i mawe kamione, i isto toliko mehani~kih naprava za autobuse i velike kamione, a za ovu investiciju je potro{eno oko milion i osamstotina hiqada dinara. Novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju predvi|a kori{}ewe pomenutih naprava, a kako ka`u u „Parking servisu“ one se jo{ uvek ne koriste jer se ~ekaju zakonski podakti da bi se se ta~no odredilo kod kojih }e se prekr{aja lisice upotrebqavati. U pomenutom preduze}u dodaju da

su oni spremni za po~etak kori{}ewa mehani~kih blokada, kao i da o~ekuju da }e se one postavqati na vozila koja se budu nalazila na trotoarima, pe{a~kim zonama, parkinzima za invalide...Kada se uo~i vozilo u prekr{aju na wega }e biti postavqena blokada to~ka i ostavqeno obave{tewe koji broj telefona trebqa pozvati da bi se ona skinula. Kada se radnik pojavi na terenu on }e uru~iti kaznu vlasniku vozila koje je u prekr{aju i tek kada ona bude pla}ena sa to~kova }e biti uklowena lisica.

B. M.

U NOVOSADSKOM POZORI[TU

„Iza kulisa” pretposledwi put Urnebesna komedija Majkla Frejna „Iza kulisa“ bi}e odigrana u Novosadskom pozori{tu danas u 19 ~asova. U predstavi igraju Livia Banka, Tama{ Varga, I{tvan Kere{i, Andrea Jankovi~, Judit Ferenc, Aron Bala`, Emina Elor, Zoltan [irmer i Atila Giric. Rediteq je Zoltan Pu{ka{, a scenograf i kostimograf I{tvan ^ik. „Iza kulisa“ govori o onome {to se doga|a na samoj sceni, kao i iza kulisa me|u glumcima {to publika naizmeni~no prati zahvaquju}i dvostranoj scenografiji. Predstava }e biti izvedena i na ro|endan Novosadskog pozori{ta, 27. januara kada }e zvani~no biti skinuta sa repertoara. Tada }e imati druga~ije obrise, karakteristi~ne za „sahranu predstave“ kakva se primewuje u ovom pozori{tu kada se neki komad {aqe u pozori{nu istoriju.

Z. Ml.

SPECIJALNA PROSLAVA NOVE GODINE U KLUBU „RST“

Da i konobari danu du{om

Novosadski konobari i barmeni, ~iji poziv ne poznaje praznike, tradicionalno }e se okupiti u klubu RST, da se kona~no opuste i proslave do~ek Nove godine. @urka po~iwe ve~eras od 21 sat, a vrata su otvorena za sve Novosa|ane koji `ele da im se pridru`e. S obzirom da je ve}ina takmi~ewa za rokenrol sastave odr`ana pod nazivom „Borba bendova“, ili „Rat bendova“, moto ve~era{weg dru`ewe }e biti „Mir bendova 2010“.

Novosa|ani }e imati priliku da vide i ~uju tinejxersku rok atrakciju „Santos brothers“, iz Ba~ke Palanke, bend koji ukupno ima 44 godine. Mogu}e najmla|i rokenrol bend u Srbiji ~ine bra}a [anto{i - {estnaestogodi{wi gitarista i peva~ Stefan, dvanaestogodi{wi Milo{ za bubwevima i ~etrnaestogodi{wi basista Jovan

Ere~kovi}. Po~eli su da sviraju po~etkom januara 2007. godine u gara`i, a dosad su imali mnogo zapa`enih nastupa na muzi~kim takmi~ewima, od kojih su jedno, upravo „Rat bendova“, i osvojili. Rame uz rame „Santosima“ je novosadski bend „ Nasty Michelle „, koji je tako|e nastupao na takmi~ewu „Rat bendova“, u organizaciji televizije OBN, a oni su karakteristi~ni po `estokoj rokenrol svirci i obradama najpoznatijih komercijalnih numera. Osim wih, na bini }e se smewivati „Ultrazvuk“, „Indigo“, „Target“, „Pobesneli usisiva~“, „Eksploziv“ i „Apsolutno romanti~no“.

Konobarski do~ek organizuje se posle praznika ve} petu godinu zaredom i ve} se najavquje `urka do jutra.

N. V.

OBELE@ENO BOGOJAVQAWE U SREMSKOJ KAMENICI

Dunav osve{tan zale|enim krstom

Jedan od najve}ih hri{}anskih praznika, Bogojavqewe obele`en je ju~e u svim pravoslavnim crkvama. Praznik se obele`ava u spomen na kr{tewe Hristovo u reci Jordanu, jer se tada Bog prvi put javio u sva tri svoja lica, kao otac, sin i Sveti duh. U crkvi Ro|ewa presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici, posle liturgije, u Dunav je ba~en zale|en krst i osve{tana je reka. Protojerej hrama Teodor Kati} rekao je ju~e za „Dnevnik“ je da je pored osve{tewa Dunava, obavqen i pomen za sve one koji su `ivot izgubili u ovoj reci.

- Pomen se posebno odnosi na one koji su `ivot izgubili tokom rata, bez obzira na to koje su vere ili nacije bili, jer su u smrti svi jednaki - rekao je Kati}.

Po tradiciji, mnogi se javqaju da na Bogojavqewe plivaju po krst ba~en u reku. Iako je bilo nekoliko zainteresovanih Kameni~ana da plivaju do krsta, Kati} ka`e da je Dunav na ovom mestu opasan zbog virova i da zbog toga to nikome nisu dozvolili. Mnogobrojni me{tani uzeli su posle liturgije osve{tanu vodu koja, je po verovawu lekovita i koja se dr`i u ku}i do slede}eg Bogojavqewa.

Q. Na.

Iskqu~ewe struje Futog: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama starog Futoga.

Plate zaposlenih u javnokomunalim preduze}ima trn su u oku onih koji rade u drugim firmama, pogotovo radnicima u privatnom sektoru. Gradska vlast predvo|ena gradona~elnikom Igorom Pavli~i}em, koja plate u komunalnoj privredi grada poku{ava da u masi skre{e za deset posto, poredila je zarade komunalaca sa platama zaposlenih u drugim granama. I, zarade komunalaca u proseku su vi{e od mnogih u drugim profesijama. Gradski buxet ove godine uz to }e biti

tawi pet milijardi i vlast se odlu~ila za {tedwu: za kresawe zarada u javno-komunalnim preduze}ima za deset odsto u masi. Rekosmo, i pre {trajka komunalaca dobar deo javnog mwewa u gradu bio je kriti~an prema wima ba{ zbog, za na{e prilike, visokih plata. Jer, ne zaboravimo, plate ~itavog javnog sektora, u na~elu, ne zavise od uspe{nosti na tr`i{tu, nego od buxeta koji pune svi gra|ani. A da ne govorimo o prenatrpanosti svih tih preduze}a silnim partijskim Vodovod i kanalizacija

GSP Cena rada (mno`i se koeficijentima) Ni`a stru~na sprema (koef. 1 - 2)

kadrovima koji ostaju kao restlovi iza svake, pa i ove, gradske vlasti. Sada kad wihov {trajk traje ve} tre}i dan, mnogi su i ogor~eni tim protestom, posebno zbog sme}a koje je ju~e prepunilo kontejnere.

A opet, po nekim drugim ocenama, istina re|im, nije poenta u tome {to ima Novosa|ana sa platama vi{im od gradskog proseka, ve} se treba zapitati za{to ostali, oni koji nisu zaposleni u komunalnom sektoru, rade za mini-

^isto}a

Toplana

malce, pa i za mawe. Za{to radnici trpe da po nekoliko meseci ne dobiju li~ni dohodak, kriju da su bez zarade i nerado pri~aju da u firmi {trajkuju? Kao, recimo, ove i pro{le sedmice oni u „Motinsu“, gde nije ispla}ena oktobarska plata. To je druga strana medaqe, i po tom vi|ewu stvari, plate komunalaca nisu velike kada se porede sa tro{kovima `ivota, nego su li~ni dohoci ostalih zaposlenih mali.

N. H. Lisje

Gradsko zelenilo

15.975

15.614

14.617

13.919

10.946

10.140

do 31.959

do 31.230

do 29.234

do 27.838

do 21.894

do 20.280

SSS (koef. 2,5 - 3)

39.937- 47.925

39.037 - 46.845

38.582 - 46.299

34.795-41.757

27.367 - 32.841

25.350 - 30.420

VSS (koef. do 3,8)

do 60.705

do 60.705

do 59.333

do 41.757

do 41.594

do 38.532

Visoka (koef. do 4,8)

do 76.680

do 74.947

do 70.161

do 66.811

52.540

48.672

* Platu direktora utvr|uje UO preduze}a, a prema kolektivnom ugovoru direktorski koeficijent, koji se mno`i sa cenom rada, kre}e se od 6 do 9

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

[amar „penzionerskim magnatima” Sve ~estitke Igoru Pavli~i}u za ukidawe besplatnih autobuskih karata penzionerima! Oni imaju od ~ega da ih plate, pa ~ak i oni s penziom ispod proseka, a kako da plate oni koji godinama sede na Birou rada bez ikakvih primawa i prozivki za neki posao? Wih niko ni{ta ne pita. Idu pe{ke. Pa neka i ovi ostali idu pe{ke - zdravo je!

062/1758... *** Naslov: „Kraj `ivota na veresiju“. Re`iser: dr`ava. Zakqu~ak: Tuga i u`as! Zar je mogu}e da se drznu oni koji su nam i priredili ovu po{ast? Zar je mogu}e da nam oduzimaju posao, a sada i stan? Zar se ne pitaju odakle platiti, kad sedi{ na birou godinama bez dinara? Va`no je da si za sve to dobio odlikovawe u vidu plave kartice i zlatne kuglice! Koji cinizam!

Sram vas bilo!

062/1758... *** E moj gradona~elni~e Pavli~i}u! Kad ste za svoj izbor za gradona~elnika trebali glasove nas penzionera, puno ste obe}awa davali. A sad je, na Va{ predlog, UO GSP-a ukinuo povlastice velikom broju penzionera, ~ija su mese~na primawa preko 25.000 dinara; bez obzira koga sve izdr`avaju i koliki su nam izdaci za lekove! Zar nismo dovoqno ka`weni zamrzavawem penzija za najmawe godinu i po dana?

Pa mogli ste predlo`iti da se sa~eka makar prvo pove}awe penzija.

Ali zato }e va{i odbornici dobiti besplatne karte, kao da svaki dan imate sednice. Do}i }e uskoro i novi izbori. Penzioneri dobro

razmislite kome }e te dati svoj glas!

063/1033... *** Komunalci do|ite u „Motins“.

Tamo gazde ne daju ni bedni minimalac ni grejawe radnicma ve} tri meseca, a izvozimo 95 odsto prizvodwe.

062/1836... *** Objavite, ukidaju se besplatne karte za sve penzionere koji imaju vi{e od 25.192,00 dinara. Super, treba razbucati i {to vi{e uvrediti matore skotove. (jo{ ste `ivi, duh va{ih dedova, i tako daqe...) da, objavite ko je to predlo`io, koja stranka je izglasala i koji je odbornik (sa indignacijom-zga|en) odbio da primi kartu za besplatni prevoz. Pozdrav od va{ih nepotrebnih sre}kovi}a (koji su uspeli da dobace 65

valida zato {to je iza{ao na predwa vrata na koja je u{ao, upu}uju}i na sredwa. A za{to su onda predwa sedi{ta rezervisana za invalide?

064/1261... *** Gledao sam kako se pola`u ispiti s bubicom u uhu, pa sam zakqu~io da je arhitekta koji je projektovao novi hotel preko puta pozori{ta zavr{io fakultet sa bubicom u uhu. Ima li gost {anse da pre`ivi, ne daj bo`e, po`ar?

064/1904... *** Pametan taj Krsti} iz taksi Vojvo|ana! Zna~i da mi taksisti koji redovno pla}amo porez i doprinose i jo{ smo pla-

godina). PS - Mislio sam da je besplatna karta topla, qudska kategorija, kad ono umiqati pragmatizam (u SAD se zove humanizam). Pozdrav svim nadprose~nim penzionerskim magnatima.

061/6405... *** Lovci iz Kwa`evca ubili u lovu baba Paulinkinog kowa Zelenka na livadi, „misle}i“ da je divqa sviwa! Sre}a u nesre}i je da nisu ubili i baba Paulinku. Ona je stajala na dve noge, pa nije li~ila na divqu sviwu! Ka`u, obi~no, pijanci vide duplo. Ovde to o~ito nije bio slu~aj! ^ek je platio samo Zelenko! Pa ko mu je kriv kad li~i na sviwu! S po{tovawem!

064/1121... *** Voza~ sedmice u nedequ oko 15 ~asova na stanici kod KokreSimpa, grubo se obrecnuo na in-

tili po 250 evra za polagawe grada, po wemu, ispadamo budale. Pa ako nije platio porez, nema ni nove legitimacije i regularan gradski komunalni broj, {to zna~i da je on prvi „divqi“ taksista i nije mi jasno kako kao takav on, sa samo wemu znanim pravom, ne{to tra`i.

065/5025... *** Direktor JKP „Put“, umesto efikasnijeg rada, shvatio da je dobio {ansu da zaposli sve svoje ro|ake i prijateqe iz U`ica. To {to Novi Sad ima veliki broj stru~nih kadrova, {to je Univerzitetski grad, {to su mnogi bez posla, wega nije briga; pa ga nije ni briga {to su ulice u gradu pune rupa i kratera. Da li u Upravi grada ima neko ko mo`e da stane na put ovakvim „kadrovima“, da Novo-

sa|ani ne pla}aju stalno ceh wihovim lo{im radom?

063/524... *** Goco, mada u penziji, Vlada i Branka se solidari{u sa sindikatom Solidarnost! Budite istrajni!

062/8248... *** [trajkuju radnici JKP-a i to oni koji imaju najve}e prose~ne plate u gradu! Treba da se skupe svi koji zara|uju mawe, nezaposleni i penzioneri i da razjure te halave ucewiva~e! Grad neka otpusti te stru~wake i zaposli druge sa biroa - bi}e im zahvalni i oni i gra|ani!

061/2248... *** Ako penzioner ima recimo 100 dinara ve}u penziju od proseka gubi besplatnu kartu GSP-a. Za{to gradona~elnik ne predlo`i kategorije penzionera sa uplatama za „besplatnu godi{wu kartu „? Opet smo pali s druge strane kowa!

064/2466... *** Gradona~elni~e kad }e proraditi pokretno stepeni{te u podzemnom prolazu?

064/2636... *** Radomire bravo, ovo se stvarno ne mo`e pre}utati. Kavez u centru grada je sramota. Pokreni peticiju.

064/2636... *** Gra|ani, svi smo pro~itali kolike su plate u gradskim preduze}ima. A mi treba da jurimo na{e ra~une za gas od tamo neke brze po{te Siti mejl. Stvarno su brzi, nema {ta. Treba im 10 dana da dostave ra~une u gradu. Gas }e obra~unati kamate, a kada ih nazovete, oni ka`u da su oni na vreme poslali ra~une. Pa vaqda treba oni da urgiraju da se ra~uni dostave. Na broj telefona te brze po{te se niko ne javqa. Direktore iz DP Novi Sad gas, mi nismo ovce za {i{awe. I ne}emo vam pla}ati kamate. Vi ste odgovorni za ra~une i zato sa kime sklapate ugovore da vam nosi ra~une. Gradona~elni~e, gde ste da za{tite va{e gra|ane? Uvre|eni sugra|anin.

063/581...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda20.januar2010.

9

[TRAJK KOMUNALACA OSTAVQA TRAG U @IVOTU NOVOG SADA

Gradski pejza`i sve puniji sme}a Komunalci opet protestovali pred Gradskom ku}om

Foto: F. Baki}

SOCIJALNI DIJALOG GRAD I KOMUNALCI NASTAVQAJU SUTRA

I ju~e jalovi pregovori

Radnici u javno komunalnim preduze}ima nastavi}e i danas protest u skladu s minimum procesa rada, koji su im direktori utvrdili, ali se danas ne}e okupiti pred Gradskom ku}om, kao ju~e u 15 ~asova, zbog crkvenog praznika Svetog Jovana. Organizator {trajka, Sindikat zaposlenih u stambeno - komunalnoj delantosti Novog Sada zakazao je nove proteste sutra,tako|e u 15 ~asova pred Gradskom ku}om, pred oko dve hiqade radnika, dakle duplo vi{e nego prvog {trajka. Ju~e su radnici JKP „Put“ do{li u velikom broju i to posledwi: pe{ke su i{li od sedi{ta firme iz Rumena~ke ulice.

Pregovara~ki tipovi sindikata i grada i ju~e su se sastali, ali nije bilo pomaka u socijalnom dijalogu. Sindikat i daqe tra`i da se plate vrate na lawski nivo, dok gradski oci istrajavaju u stavu da se li~ni dohoci smawe za deset odsto zbog krize. Na ju~era{we pregovore dve strane bili su pozvani i novinari, da bi im posle 40 minuta saop{teno da iza|u napoqe, kako bi grad ponudio predlog sindikatu. Me|utim iza zatvorenih vrata, nije ni{ta novo re~eno, osim da se pregovori nastavqaju u ~etvrtak, kada }e gradska vlast ponuditi predlog.

Z. Deli}

ANKETA: NOVOSA\ANI O PROTESTU RADNIKA JKP-a

Bar praznite kontejnere!

[trajk komunalnih preduze}a u{ao je u tre}i dan. Dok se rad wihovih zaposlenih odvija na minimalnom nivou, pitali smo Novosa|ane {ta misle o ovakvom vidu protesta i kako to uti~e na wihov svakodnevni `ivot.

Budimir Puri}, uli~ni prodavac: Nije u redu, ni{ta ne proizode a imaju solidne plate. Brinu me mladi koji nemaju posla.

Zoran [kori}, student: Podr`avam {to {trajkuju.

Nije u redu da rade ba{ za xabe, ali neka bar odnose sme}e.

[trajk komunalaca sprovodi se uz “minimum rada “, a {ta to podrazumeva i kako se odra`ava na funkcionisawe grada najvidqivije je pri odno{ewu sme}a.

Naime, na{u redakciju ju~e su sugra|ani zatrpali pozivima, jer im niko ne odnosi sme}e,a `alili su se da je na Telepu situacija najgora.

U „^isto}i“ ka`u da su i ju~e radili po propisanom minimumu rada zbog {trajka dela radnika, a da minimum podrazumeva upotrebu 45 posto od raspolo`ivog kapaciteta specijalnih vozila, sa potrebnim brojem zaposlenih, {to je 17 kamiona za pra`wewe sme}a sa po tri radnika i voza~em. Odr`avawe ~isto}e na javnim povr{inama obavqa se sa 20 posto zaposlenih, {to je oko 50 radnika. Isti procenat zaposlenih je i na deponovawu i sortirawu otpada na gradskoj deponiji, odr`avawu i popravci vozila, kao i na administrativnim poslovima preduze}a.

Ju~e pre podne na terenima je bilo samo 17 specijalnih vozila, autosme}ara i autopodiza~a koji su praznili kante za otpad u naseqima koja su bila po programu u prepodnevnoj smeni, kao i kontejnere kod gradskih institucija, ustanova i preduze}a.

U poslepodnevnoj smeni na terene su iza{la samo ~etiri autosme}ara i deset radnika, tako da kante za otpad nisu bile ispra`wene gra|anima koji `ive na Klisi, a kontejneri u svim delovima grada se prazne minimalno. Zbog {trajka javna higijena se svodi na smaweno sakupqawe sme}a i pra`wewe korpi za otpatke, uglavnom u centru grada.

Odlukom o utvr|ivawu minimuma procesa rada odre|eni su zaposleni koji su du`ni da rade za vreme {trajka i izdata su im re{ewa o tome. Svi radnici koji nisu dobili re{ewa, tako|e mogu da rade, tako da se poslovi

preduze}a mogu obavqati i u ve}em obimu nego {to je to definisano minimumom, ka`u u „^isto}i“.

I u „Gradskom zelenilu“ traje {trajk, ali se na terenu svakodnevno nalazi 325 od 387 radnika, i kako ka`u u pomenutom preduze}u, minimum rada je po{tovan. Wihova zimska slu`ba je u pripravnosti, a u ponedeqak su dva puta izlazili na teren. Klizali{te na [trandu radi redovno kao i rasadnik na Futo{kom putu. Otvorene su i cve}are „Cvet“ i „Narcis“ Portparol “Stana” Mirko Jeftovi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da wihovi radnici u prepodnevnoj smeni rade redovno, dok se zbog {trajka poslepodne izlazi samo na hitne intervencije.

- Svi radnici imaju pravo da {trajkuju. Kada je organizovan

Foto: A. Erski

problem {to nema socijalnog dijaloga sa gradom. - Na{e preduze}e je u specifi~nom polo`aju, jer grad kao osniva~ ni{ta nije uradio za radnike, {to se vidi po platama koje imamo. Tako|e ni jedan ve}i posao u posledwe dve godine nismo dobili, iako je osniva~ du`an da ga obezbedi.

U preduze}u “Informatika” pr menaxer Gordana Gale{ev rekla nam je da i toj firmi radni-

- Radimo punom parom kao i uvek. Da li je za pohvalu ili ne, ne bih da komentari{em – kratko je rekao Cvijan.

U “Vodovodu i kanalizaciji” ka`u da im je minimum rada isti kao i maksimum i da ne mogu dopustiti da gra|ani ostanu bez vode, niti da se ne popravqaju havarije. Tako da oko 650 zaposlenih i sindikati podr`avaju {trajk, ali je mali procenat onih koji u we-

Danas autobusi po redu vo`we Autobusi u gradskom saobra}aju trebalo bi prema najavi sindikalnog predvodnika komunalaca Zorana Radosavqevi}a da od sutra saobra}aju u mawem obimu. Naime na svakoj liniji bi}e ukinut po jedan polazak. Me|utim portparol Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ Milorad Vuka{inovi} to nije mogao ni da potvrdi, ni da demantuje. Danas }e autobusi JGSP „Novi Sad“ voziti po uobi~ajenom redu vo`we.

prvi protest iz na{eg preduze}a na wemu je bilo oko 50 radnika, a najvi{e ih je i{lo iz administracije, dok ih je najmawe bilo iz slu`be odr`avawa – ka`e Jeftovi}. On smatra da radnici iz javnih i javno-komunalnih preduze}a nisu u {trajku samo zbog smawewa plata, jer je ve}i

ci {trajkuju, s tim da su obezbedili minimum procesa rada. „Svi koji {trajkuju dobili su re{ewe, a wih ima dosta u na{em preduze}u. Jedino redovno rade zaposleni u {alter sali“, ka`e Gale{ev.

S druge strane direktor preduze}a “Poslovni prostor” Marko Cvijan kratko je rekao za “Dnevnik” da radnici u ovom preduze}u ne {trajkuju.

mu u~estvuju. Od 312 zaposlenih u “Toplani” ju~e su svi bili na poslu, dok je wih 227 potrebno za nesmetan rad daqinskog sistema grejawa. Prvog dana {trajka wih tridesetak se pridru`ilo protestu, a u preduze}u ka`u da Novosa|ani ne treba da se brinu za tople stanove.

B. M. Q. Na. S. K.

DSS: Krivo partijsko zapo{qavawe

Slobodan Selena, vlasnik mewa~nice: Relativno su u pravu, {to se smawewa plata ti~e, ali ipak nemaju pravo da {trajkuju jer imaju plate iznad proseka.

Qiqana Hrwa~ki, agent osigurawa: Treba da dobiju otkaze, a na wihovo mesto da zaposle qude, koji ho}e da rade za tu platu. Na primer mlade.

Jelena [ar~evi}, sredwo{kolka: Ne znam ni{ta o tome, ali mislim da nije lep prizor toliko |ubreta po ulicama. Treba da se bore za sebe, ali i da nose |ubre.

Neboj{a Spasojevi}, tehnolog: Tek je po~elo, a ve} je puno |ubreta po ulicama. Treba ih otpustiti i zaposliti druge, koji ho}e da rade.

K. T. i S. Ko.

PUPS protiv {trajka Gradski odbor Partije ujediwenih penzionera Srbije ne podr`ava {trajk zaposlenih u javnim komunalnim preduze}ima, koji se de{ava u gradu gde 62.000 penzionera ima prose~nu platu od 19.705 dinara, stoji u saop{tewu koje je potpisao predsednik GO PUPS-a Miroslav [panovi}. Novosadski odbor PUPS-a podsetio je zaposlene u tim preduze}ima da bi ve}ina gra|ana vrlo rado prihvatila prose~nu zaradu od 53 hiqade dinara.

I. S.

[trajk zaposlenih u gradskim komunalnim preduze}ima direktna je posledica nebrige i neznawa predstavnika aktuelnih gradskih vlasti u upravqawu komunalnim sektorom, ali i prekomernog zapo{qavawa u tom sektoru, kazao je na ju~era{woj konferenciji za medije predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Borko Ili}.

Prema podacima kojima raspola`e GO DSS, u posledwih godinu i po dana, otkako je formirana vladaju}a koalicija u Novom Sadu u gradskim javnim preduze}ima je po partijskoj lini-

SRS: Plate na staro U saop{tewu koje je prosle|eno medijima iz Gradskog odbora Srpske radikalne stranke se ka`e da je wihova partija jedina, na sednici Skup{tine grada koja je odr`ana 29. decembra pro{le godine, bila protiv toga da se zaposlenima u javnim i javno komunalnim preduze}ima smawe zarade za 10 odsto. Me|utim, kako ka`u, ve}ina je usvojila predlog gradona~elnika da se donese odluka da se plate smawe i tako jo{ jednom pokazala nesposobnost u rukovo|ewu gradom, tako {to }e se mawak u buxetu pokrivati smawivawem plata zaposlenih.

SRS smatra da je krajwe vreme da se gradona~elnik urazumi i da Skup{tini predlo`i ukidawe ove „nezakonito izglasane odluke“ na wegov zahtev. Radikali ka`u da }e, ukoliko ova odluka ne bude ukinuta i ukoliko se nastavi {trajk, trpeti Novosa|ani i komunalni sistem grada.

B. M.

ji zaposleno preko 550 qudi, {to je oko 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Ili} je pozvao gradske ~elnike da saop{te javnosti da li je ta informacija ta~na.

- Ukoliko je zaista tako, oni nisu ispunili glavno obe}awe iz predizborne kampawe da vi{e ne}e biti zapo{qavawa po partijskoj liniji, na osnovu kojeg su osvojili vlast u Novom Sadu - rekao je Ili}. U GO DSS-a smatraju da najavqeno umawewe zarada zaposlenih u komunalnim preduze}ima od 10 odsto, zbog kojeg je izbio {trajk komunalaca predstavqa na~in na

koji gradske vlasti poku{avaju da teret prekomernog zapo{qavawa od 2008. godine naovamo prebace na le|a starih radnika komunalnih preduze}a.

- Nije ta~no obrazlo`ewe prema kome }e novac u{te|en umawewem zarada zaposlenih biti ulo`en u kapitalne projekte u komunalnim preduze}ima, jer se u planovima poslovawa tih preduze}a usvojenim na posledwoj sednici Skup{tine Novog Sada takvi projekti nigde ne pomiwu - rekao je predsednik GO DSS Borko Ili}.

I. S.

VOJVODINA

sreda20.januar2010.

DOBRA SARADWA SA ^ESIMA DAJE REZULTATE

Stigla moderna kosa~ica Voli}, Miqenovi}, Li{~evi}

Rekonstruisan gradski odbor G17 plus SOMBOR: Na svojoj prvoj konferenciji za medije ju~e je predstavqeno delimi~no rekonstruisano rukovodstvo Gradskog odbora somborskog G17 plus.

Somborskoj javnosti se predstavila pre svega nova predsednica GO G17 plus Jasna Miqenovi}, donedavni potpredsednik ovog tela, ali i lideri @enske mre`e ove stranke Ksenija Li{~evi} i Omladinske mre`e Aleksandar Voli}.

- U svetlu ~iwenice da gotovo 40 odsto od na{ih bezmalo 900 ~lanova u Somboru, poseduje visoko ili vi{e obrazovawe, svesni smo da sa ovolikim

potencijalom mo`emo savetodavno pomo}i na{im sugra|anima. Zato }e gra|anima biti otvorena vrata na{ih strana~kih prostorija svake srede od 17 do 20, {to je dobra prilika da se re{e problemi, ali i da se inicira neko odborni~ko pitawe gradskom parlamentu.

Na{i sugra|ani mogu i svakim radnim danom od 10 do 20 sati da zaka`u razgovore sa kvalifikovanim ~lanovima G17 plus u okviru akcije „Otvorenih vrata”, kako bi im besplatne savete dali stru~waci iz oblasti prava, ekonomije, medicine - kazala je Jasna Miqenovi}.

H. V.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e 18. januara u sedam ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sawa Mu~ibabi}, Mirela Topi} i Aleksandra An|elkovi} iz Novog Sada, Biqana Ne{i} iz Veternika, Mirjana Duli} iz Bukovca, Sanela Marinkovi} iz Ba~ke Palanke, Jelena \ani{ iz Novih Karlovaca, Sne`ana Rofa iz Titela, Jelena Cowi} iz Magli}a i Radmila Pani} iz ^eneja.

DE^AKE: Brankica Terzi} i Jasna Zabrdac iz Novog Sada, Danijela Dimitrov iz Be{ke, Katarina Pu|a iz Ba~ke Palanke, Dragica Burda iz Maradika, Anita ^akara iz Novog Slankamena i Slavica Mirkovi} iz Petrovaradina.

BELA CRKVA: Zahvaquju}i ~esima koji `ive u selu, MZ Kru{~ica ima izuzetno dobru saradwu sa Republikom ^e{kom i to je za rezulatat imalo realziciju nekoliko projekata koji poboq{avaju kvalitet `ivota wenih me{tana, bez obzira na nacionalnost. Nakon {to je nedavno ambasadorka Republike ^e{ke u Beogradu Hana Huba~kova sve~ano otvorila prostorije namewene fudbalskom klubu „Ratar”, stigla je jo{ jedan donacija u vidu supermoderne kosa~ice za odr`avawe fudbalskog terena. Kqu~eve je predsedniku MZ Kru{~ica uru~io predstavnik „Alpine” proizvo|a~a ove izuzetne ma{ine, kakvu jedva da imaju i stadioni profesionalnih klubova.

-Uspeli smo da realizujemo jo{ jedan veoma zna~ajan proje-

Gra|a za izbeglice VRBAS: Komesarijat za izbeglice Republike Srbije dodelio je op{tini Vrbas gra|evinski materijal vredan oko 28.000 evra.

Donacija }e, nakon uspostavqawa kriterijuma i raspisivawa konkursa, biti dodeqena izbeglima i raseqenima koji `ive na teritoriji op{tine Vrbas. Gra|evinski materijal namewen je za adaptaciju ku}a i objekata u doma}instvu. N. P.

DNEVNIK

c m y

10

kat sa partnerima iz Repubilke ^e{ke - rekao je za „Dnevnik” predsednik mesne zajednice Dragutin Jovanovi}. -Agusta pro{le godine Belu Crkvu, ^e{ko Selo i Kru{~icu posetili su na~elnik okruga Hradec Kralove Lubomir Franc i predsednik op{tine ^ermna nad Orlici Jozef Bezdi~ek sa saradnicima. Tada se razgovaralo na temu poboq{awa `ivota u selu i odr`ivog razvoja. Realizovan je jedan od takozva-

nih malih projekata - travokosa~ica, profesionalna ma{ina za potrebe pre svega FK „Ratar”, ali i mesne zajednice Kru{~ica. Razgovaralo se tada i o velikom me|unarodnom projektu koji se donosi na izgradwu kanalizacione mre`e za selo, sa ure|ejem za pre~i{}avawe i taj projekat se sada nalazi u ~e{koj razvojnoj agenciji. Vrednost travokaosa~ice je 2.700 evra, a novac je obezbedio na~elnik okruga Hradec Kralove Lubomir Franc sa sardnicima.

U Kru{~ici o~ekuju da }e biti realizovano je{ nekoliko takozvanih malih projekata, o kojima se razgovaralo prilikom posete Lubomira Franca u avgustu pro{le godine, a tako|e da }e biti realizovan i projekat kanalizacije za selo.

M. Vitomirov

VESTI Ra~unar na poklon KIKINDA: Za potrebe de~jeg i omladinskog sabora u okviru pravoslavnog hrama Svetih vra~eve Kozme i Damjana u izgradwi, lokalna samouprava obezbedila je ra~unar. Stare{ini hrama u izgradwi Bobanu Petrovi}u poklon je uru~io ~lan Op{tinskog ve}a za omladinu i sport dr Du{an Kolarovi} koji je istakao da lokalna samouprava `eli da pomogne i drugim verskim zajednicama u op{tini. Tako|e, ciq ~elnika u Skup{tini op{tine jeste da se {to pre privede kraju izgradwa hrama Svetih Kozme i Damjana.

-Planovi su nam da zapo~nemo sa novim aktivnostima vezanim za rad i `ivot pri hramu Svetih Kozme i Damjana – objasnio je stare{ina hrama u izgradwi Boban Petrovi}. – Ve} sada po~iwemo pripreme za de~ji i omladinski duhovni sabor koji je letops odli~no prihva}en i koji je okupio vi{e od 300 dece i mladih.

Tom prilikom ve{tine i znawa steklo je puno mladih, ali `elimo da se ovaj sabor jo{ omasovi.

A. \.

ZA SUTRA ZAKAZANA SEDNICA SO KAWI@A

Opozicija tra`i opoziv predsednika op{tine KAWI@A: Predsednik Skup{tine op{tine Kawi`a Zoltan Katki~ zakazao je za sutra, ~etvrtak 21.januara, sednici op{tinskog parlamenta na kojoj je prva ta~ka dnevnog reda predlog za razre{ewe predsednika op{tine Mihaqa Wila{a. Predlog za razre{ewe predsednika op{tine

zlo`ewu predlogu za pokretawe postupka za opoziv predsednika op{tine, koji je opozicija podnela pre deset dana, Wila{u su upu}ene zamerke da je zloupotrebio svoj polo`aj pri ~emu je posebno apostrofirano dono{ewe izmene i dopune op{tinske odluke o bezbednosti saobra}aja, za uspostavqawe pe{a~ke zone na delu Glavne ulice u Kawi`i, predlagawe i dono{ewa odluke o poveravawu usluga izno{ewa sme}a sa DOO „Brantner otpadna privreda” iz Novog Be~eja kao i davawe saglasnosti na cenovnik izno{ewa sme}a kojim je usluga vi{estruko poskupela za pravna lica Zgrada op{tinske administracije u Kawi`i Foto: M. Mitrovi} i preuzetnike.

Opozicija iz podnelo je deset odbornika opoDS-a gradona~elniku zamera nezicione odborni~ke grupe Demoracionalno i nekontrolisano kratske stranke „Za evropsku Katro{ewe sredstava op{tinskog wi`u”. buxeta, te da iskqu~ivo vodi briU SO Kawi`a od 29 odbornika ga o visokim li~nim dohocima apsolutnu ve}inu od 19 mandata i svog brojnog savetodnavnog tima, vlast u ovoj potiskoj op{tini a od vladaju}oj MK predla`e da ima Ma|arska koalicija. U obraumesto Wila{a za predsednika

op{tine predlo`i drugog kandidata. Reaguju}i na zahtev opozicije predsednik op{tine Mihaq Wila{ je ocenio da je apsolutno neosnovan i misli da }e Skup{tina op{tina odbaciti predlog za wegov opoziv. Wila{ je pojedina~no odgovorio na sve zamerke koje mu upu}uje opozicija, smatraju}i da nije bilo nikakve zloupotrebe polo`aja, te da su on i svi ~lanovi Op{tinskog ve}a radili u okviru zakona i svojih ovla{}ewa. On je bio kategori~an da su sve odluke koje su dono{ene, pa i dve o uspostavqawu pe{a~ke zone u Glavnoj ulici Kawi`e i izno{ewu sme}a i poveravawu te delatnosti „Brantneru”, sa ciqem razvoja op{tine i u interesu gra|ana.

Wila{ odbacuje sve zamerke tvrde}i da nije bilo neracionalnog tro{ewa sredstava buxeta, da se u prehodnom periodu do{lo do u{teda i rezultata zbog kojih kawi{ka op{tina spada u boqe u tom pogledu, da u pogledu propisa koji se odnose na racionalizaciju uprave u kawi{koj op{tini nema vi{ka zaposlenih, a da je srazmera plata funkcionera ista kao u ostalim op{tina i u prethodnim mandatima, te da nema osnova za nikakvu kritiku.

M. Mitrovi}

Obele`en dan Rusina [ID: Centrana sve~anost povodom dana Rusina napunila je salu KOC-a u [idu. Tako je multi-etni~ki grad [id postao doma}in svih Rusina koji `ive u Republici Srbiji.

Sve~anosti je prisustvovalo oko 1.000 qudi, a bili su i predstavnici Pokrajinske vlasti, rusinski vladika sa sve{tenstvom, predstavnici lokalne samouprave [id, a me|u brojnim gostima i predstavnici rusinske nacionalne mawine, gotovo iz svih naseqenih mesta Vojvodine.

Pre po~etka sve~ane akademije, predstavnik sekretarijata za propise, upravu i nacionalne mawine Marijo Sro{a, u ime sekretarijata izrazio je radost {to prisustvuje ovako velikoj manifestaciji za Rusine, kojih je u Vojvodini ima preko 15.000.

Predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi} uputila je iskrene ~estitke pripadnicima rusinske nacionalne mawine, sa istaknutom `eqom da nastave o~uvawe i negovawe svoje bogate i ve} prepoznatqive tradicije i kulturne ba{tine.

Istaknuto je da su Rusini organizovano stigli u sela {idske op{tine: Sot, Berkasovo, Biki} do i [id pre 200 godina,

kada je u [idu ustrojena rusinska parohija.

Svoje pesme, igre i obi~aje prezentovali su okupqenoj publici ~lanovi Kulturno prosvetnog dru{tva „\ura Ki{” koje je u [idu osnovano pre 90. godina. Ovo dru{tvo odli~no sara|uje sa srpskim KUD-om „Sveti Sava”, ~iji je mu{ki i `enski hor otpevao dve pesme.

D. Savi~in

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda20.januar2010.

11

PLIVAWE ZA ^ASNI KRST

Pobednik Vladimir Bitevi}

ZREWANIN: Prvi do krsta ~asnog, nakon Bogojavqenskog plivawa u jezeru kraj Kulturnog centra Zrewanina, doplivao je Vladimir Bitevi} koji je najavio da }e i slede}e godine u~estvovati u ovoj manifestaciji. Posle pauze duge gotovo sedam decenija, u Zrewaninu je ju~e po drugi put, pred vi{e hiqada okupqenih gra|ana, uprili~eno plivawe za ~asni krst, a organizatori su bili Pravoslavna crkva i Socijaldemokratska partija – Pokret ravnopravnost. Od devetorice u~esnika, od kojih }e najstariji ove godine napuniti 44, a najmla|i 19 godina, najbr`i je bio Vladimir Bitevi}. Takmi~ari su preplivali 33 metra. Temperatura vazduha u tom trenutku je bila 2 stepena, a vode 4,6 Celzijusa. Mada je najavqeno da }e do krsta plivati i dvojica Rusa, oni ju~e nisu do{li. Pre trke, stare{ina crkve Svetog Arhangela Mihaila, protojerej stavrofor Branko Popov, podsetio je da plivawe predstavqa se}awe na postradalog Hrista.

Glumica Ivana @igon otpevala je pesmu „Oj, Kosovo, Kosovo” i odrecitovala deo poeme „Gra~anica”.

Zbog problema sa tehnikom, deo govora sve{tenika Popova i recitala Ivane @igon je u vi{e navrata prekidan. Gaf se dogodio i u toku trke kada je jedan od takmi~ara u vodi ostao bez kupa}eg. Zato je na povr{inu iza{ao tek kada mu je neko iz publike dobacio ga}e. @. B.

UDRU@ILI SE VODE]I ZREWANINSKI PRIVREDNICI

Ne}e u vlast ZREWANIN: Grupa vode}ih privrednika iz grada na Begeju udru`ila se i osnovala „Zrewaninski poslovni krug” (ZREPOK) koji je ju~e i zvani~no predstavqen doma}oj javnosti.

Na sve~anosti odr`anoj u prostorijama ZREPOK-a, u poslovnom centru „Renesansa”, vode}i

Dragan Vidakovi}

qudi ove organizacije predstavili su svoje ciqeve i planove za naredni period. Osniva~i udru`ewa su vlasnik „Ogreva”, „Neimara” i „Termike” Budimir Jovanovi}, vlasnik „Impela”, „Banat filma” i „Banat presa” Dragan Vidakovi}, vlasnik „Gomeksa“ Goran Kova~evi}, vlasnik „BB trejda” i „BB kompani” Dragoqub Bjeloglav, vlasnik „Eurodomusa” Miloje Todorovi}, vlasnik „]irkom eksport – import” Jadran ]i-

ri}, generalni direktor „Mlekoprodukta“ @ivanko Radovan~ev, vlasnik „Mrk{i}evih sala{a” Voja Mrk{i} i vlasnik „Valora” Steva Ko~alka.

Posle prvih informacija o osnivawu ZREPOK-a usledile su spekulacije da ovo udru`ewe zapravo slu`i kako bi pripremilo teren za povratak biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kne`evi}a na ovda{wu politi~ku scenu. Ovakve pri~e podgrejane su tvrdwama da se u udru`ewu nalazi nekoliko privatnika koji su ba{ u vreme Kne`evi}eve vladavine postigli najve}e poslovne uspehe. ^lanovi ZREPOK-a, me|utim, ovo su odlu~no demantovali.

- ZREPOK nije politi~ka organizacija i ne pretenduje na u~e{}e u vlasti, ve} se pojavquje u javnosti kao institucija koja treba da bude katalizator informacija, ideja i aktivnosti kako unutar udru`ewa, tako i u regionu, a sa zadatkom da se pospe{i kvalitet `ivota i rada u Sredwobanatskom okrugu, ~iji je administrativni, kulturni i privredni centar grad Zrewanin. Zato su se i okupili najugledniji i poslovno najuspe{niji qudi koji su za mesto `ivqewa izabrali Zrewanin.

ZREPOK treba da predstavqa zrewaninsku poslovnu elitu koja }e biti uva`avana od strane lokalnih vlasti i stanovni{tva i koja }e biti sposobna da za{titi vlastite i bori se za zajedni~ke interese regiona – objasnio je predsednik ZREPOK-a Dragan Vidakovi}. @. B.

SREDWOBANATSKI LEKARI APELUJU NA GRA\ANE DA SE VAKCINI[U

Od gripa umrle tri osobe ZREWANIN: Od po~etka pandemije, od novog gripa tipa A H1N1 u Sredwobanatskom okrugu umrle su tri osobe, saop{tila je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktorka zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}” Gordana Kozlova~ki. Ona je precizirala da je preminula pacijentkiwa koja je imala 32 godine, kao i dvojica mu{karaca - jedan 1968. godi{te, a drugi 1958.

- Od ukupnog broja registrovanih oboqewa, pet odsto je predstavqalo sredwe te{ko stawe, {to zna~i da je 227 na{ih sugra|ana pro{lo kroz vi{e bolni~kih odeqewa. Od tog broja, 111 pacijenata pripada de~ijoj populaciji.

Tako|e, bilo je osam slu~ajeva sa najte`om formom oboqewa koji su zahtevali primenu respiratora – navela je dr Kozlova~ki i precizirala da je me|u obolelima bilo i {est trudnica.

Direktor Zavoda za javno zdravqe u Zrewaninu dr Mirko Ba~i} napomenuo je da po~etak 2010. karakteri{e pad broja obolelih, s tim da je ove nedeqe zabele`en veoma blag porast broja pacijenata zara`enih novim gripom. Ba~i}

je, me|utim, upozorio da je u usponu broj te{kih, hospitalizovanih slu~ajeva.

- Do sada je u Sredwem Banatu registrovano 4.329 slu~ajeva, od ~ega su 42 odsto deca {kolskog i pred{kolskog uzrasta. Zato ponovo apelujemo na roditeqe da odvedu svoju {kolsku decu na vakcinaciju jer ona mogu biti prenosioci bolesti – poru~io je dr Ba~i} i napomenuo da gra|ani ne treba da strahuju od vakcine protiv gripa A H1N1. U prilog tome naveo je da je do sada u sredwobanatskom regionu dato oko 5.800 vakcina i da ni kod jednog pacijenta nije zabele`ena bilo kakva nuspojava.

Po re~ima direktora ovda{weg Doma zdravqa „Dr Bo{ko Vrebalov” dr Borislava \or|evi}a, u Zrewaninu je do sada vakcinisano oko 3.000 qudi, a ova zdravstvena ustanova raspola`e sa jo{ 4.000 doza.

- Roditeqi moraju {to pre da se izjasne da li `ele da vakcini{u svoju decu, jer moramo znati wihov ta~an broj – kazao je dr \or|evi} i dodao da se vakcinacija na teritoriji grada Zrewanina odvija na 34 punkta. @. B.

Prvi put na Pali}u PALI]: U okviru Bogojavqenske manifestacije, plivawe za ^asni krst ove godine je prvi put organizovano na Pali}u u blizini @enskog {tranda.

Prezviter sve{tenik Du{an \uki} paroh na Pali}u ka`e da }e se truditi da se ova manifestacija ubudu}e organizuje svake godine. Re~ je o starom obi~aju da se u reku ili jezero baci krst, a mladi}i se takmi~e ko }e prvi doplivati i uhvatiti ga.

Ove godine najbr`i je bio Vladimir Dvorni} koji je izneo krst iz ledenog jezera.

- Uvek sam `eleo da u~estvujem u ovoj manifestaciji. Mislio sam da idem do Beograda ili Novog Sada ranijih godina, ali super je {to sam to mogao

da obavim kod ku}e – rekao je Dvorni}.

Miqan Vuksanovi} sa Pali}a, koji je tako|e u~estvovao u plivawu, ka`e da je i ranije u~estvovao u ovoj manifestaci-

U PREDUZE]U ZA PROIZVODWU YAKOVA NASTAVQEN [TRAJK

Gazda poru~io: „Unisak” ide u ste~aj IN\IJA: [ezdeset pet radnika Preduze}a za proizvodwu polivinilskih xakova „Unisak” iz In|ije nastavqa {trajk, a kordon policije i daqe obezbe|uje prugu Beograd- Novi Sad, kako radnici ne bi blokirali `elezni~ki saobra}aj. Radnici „Unisaka”, koji posluje u sastavu beogradskog „Univerzal holdinga” tra`e da im se isplati 16 zaostalih plata, izmire obaveze za socijalno osigurawe i pove`e radni sta` za 16 meseci. Zahtevaju od rukovodstva „Univerzal holdinga” da se pokrene proizvodwa u ovom pogonu i da dr`ava preispita privatizaciju ovog preduze}a.

Iz direkcije „Univerzal holdinga” niko se ne ogla{ava, pa su predstavnici radnika ju~e primqeni na razgovor kod predsednika op{tine In|ija Gorana Je-

organizovani. Posle razgovora sa predsednikom op{tine i wegovim pomo}nikom Petrom Filipovi}em, Bo`ana \akovi}, ~lan [trajka~kog odbora ka`e:

Podr{ka op{tine - Radnicima „Unisaka” pru`i}emo pravnu pomo} i pomo}i im da se sindikalno organizuju. Postoji mogu}nost da im pru`imo i odre|enu materijalnu pomo}, ali, mi ne mo`emo finansijski pomo}i ovim qudima da re{e svoje probleme, jer za tako ne{to nemamo predvi|enih sredstava u buxetu op{tine – rekao je pomo}nik predsednika op{tine In|ija Petar Filipovi}. {i}a. Radnici „Unisaka” tra`e da im op{tina pomogne oko re{avawa problema koje imaju, jer su u ovom trenutku ugro`ene i wihove porodice. U razgovoru sa predstavnicima op{tine radnici su jasno rekli da ne ra~unaju da }e op{tina pru`iti finansijsku pomo}, ali zato o~ekuju da dobiju pravnu pomo}, da im pomogne i ve}inski sindikat u In|iji, iako oni nisu sindikalno

- Informisali smo op{tinsko rukovodstvo o na{im problemima, obe}ali su da }e kontaktirati ministra za rad i socijalna pitawa Rasima Qaji}a i Pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina, da do|u u in|iju i da se upoznaju sa stawem u na{em kolektivu. Mi {trajk nastavqamo, op{tina nam je obe}ala pravnu pomo}, a mi, mada ne-

mamo sindikat u preduze}u, o~ekujemo i pomo} Op{tinskog ve}a Samostalnog sindikata iz In|ije. Ina~e, policija i daqe de`ura na pruzi, a mi se spremamo da krenemo u protestne {etwe kroz grad.Imamo najava da }e nam se prikqu~iti radnici iz jo{ nekih preduze}a u In|iji, koji su u sli~nom polo`aju kao i mi.

Ju~e je Bo`ana \akovi} saop{tila da je vlasnik ovog preduze}a poru~io da firma ide u ste~aj, {to je jo{ vi{e ogor~ilo radnike, jer, u tom slu~aju svoja potra`ivawa }e mo}i ostvariti iz ste~ajne mase, ako bude novca, a sigurno je da }e svi ostati bez posla i oti}i na berzu rada.

Petar Filipovi} ka`e da }e rukovodstvo op{tine pomo}i radnicima „Unisaka”u granicama svojih mogu}nosti, da }e zahtevati da sa radnicima razgovaraju ministar Rasim Qaji} i pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

S. Bojevi}

Pomo} hraniteqskim porodicama KIKINDA: U kikindskoj op{tini postoji 31 hraniteqska porodica u kojoj je sme{teno 42 dece, starosti od jedne do 21 godine. U hraniteqskoj porodici naj~e{}e je po jedno dete, ali ima i porodica u kojima ima i do troje dece. Predsednik Op{tine Ilija Vojinovi} i wegova pomo}nica Gordana Bulatovi} priredili su prijem u Skup{tini op{tine i svakoj hraniteqskoj porodici uru~ili poklon i sredstva u iznosu od pet hiqada dinara.

Direktorica Centra za socijalni rad Mirjana

Baro{evi} istakla je da na porodi~nom sme{taju trenutno ima 56 dece, s tim {to nisu sva deca u porodi~noj sme{taju u kikindskoj op{tini, nego se nalaze u obli`wim mestima. Trenutno je na obuci dvadesetak porodica koje }e preuzeti decu iz Centra za socijalni rad. Od republike hraniteqske porodice dobijaju mese~nu nadoknadu od 10.700 dinara i 17.000 dinara za jedno dete. Ukoliko se brinu o vi{e dece dobijaju 15.000 dinara po detetu.

A. \.

ji, ali na Dunavu. Na Pali}u ne postoji pravoslavni hram, ali se gradi crkva Svetog Ilije proroka. Organizatori o~ekuju naredne godine vi{e takmi~ara.

A. A.

VESTI Komemoracija Drugom streqawu BE^EJ: Evocirawe uspomena na krvavi januar iz 1942. godine u Be~eju po~iwe danas komemoracijom ispred Spomen obele`ja kraj Zida smrti u centru grada. Na dana{wi dan pre 68 godina fa{isti~ke snage hortijevaca obavile su Drugo streqawe u kom je `ivot izgubilo 11 mladih be~ejskih rodoljuba. Podse}awa radi, prilikom Prvog streqawa 11. novembra 1941. godine na istom mestu ugasilo se12 `ivota mladih Be~ejaca.

- Op{tinska organizacija Saveza boraca organizuje danas u 11 sati komemorativni skup ispred Spomen obele`ja kraj Zida smrti. Tim povodom pozivamo ~lanove na{e organizacije, rodbinu nastradalih i ostale sugra|ane da se prikqu~e radi odavawa po~asti nevino stradalim `rtvama fa{isti~kog terora - rekao nam je predsednik be~ejske bora~ke organizacije Gradimir Xigurski.

Po tradiciji, bora~ka organizacija ovom prilikom na svakoj od 23 spomen plo~a sa imenima streqanih rodoquba pola`e po struk sve`eg crvenog karanfila, a delegacija saboraca polo`i}e venac na spomen obele`je. Vence }e polo`iti i delegacije lokalne samouprave, Op{tinske organizacije SSSS i nekih politi~kih stranaka, a rodbina i sugra|ani cve}e.

V. Jankov

Proradio mamograf VRBAS: U RTG slu`bi vrbaske bolnice u funkciju je stavqen mamograf, dijagnosti~ki aparat najnovije generacije.

Aparat italijanskog proizvo|a~a „Metaltronika” nabavqen je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo IV AP Vojvodine. Prema re~ima dr Milana ]eli}a, uvo|ewe mamografije stvara uslove da pacijentikiwe znanto jednostavnije obave kontrolne i dijagnosti~ke preglede, bez tro{kova zbog odlaska u druge ustanove i centre.

-Mamografski pregledi obi~no se obavqaju nakon 40. godine `ivota, obavezno nakon klini~kog pregleda lekara, a osobe kod kojih su dijagnostikovane razne promene na dojkama ili su im najbli`i ro|aci bolovali od karcinoma dojke, treba da po{tuju re`im koji im preporu~i lekar specijalista - rekao je dr ]eli}.

N. P.

12

CRNA HRONIKA

sreda20.januar2010.

DNEVNIK

POD SUMWOM DA JE TRGOVAO QUDIMA

HAP[EWE U NI[KOM ZATVORU

Uhap{en bra~ni par iz @abqa

^uvar osumwi~en za primawe mita

Policija je li{ila slobode bra~ni par Branislava S. (1973) i Nadu S. (1982) iz @abqa i dovela ih na saslu{awe istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo trgovine qudima, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Krivi~na prijava tereti Branislava da je od 2002. do 2009. godine, koriste}i odnos zavisno-

sti i te{ke prilike o{te}enih, vrbovao dve devojke, od kojih je jedna u vreme izvr{ewa krivi~nog dela bila maloletna, da se prostitui{u za wegov ra~un.

Za isto krivi~no delo osumwi~ena je i Nada, koja je i sama bila `rtva seksualne eksploatacije od svog supruga.

Istra`ni sudija je, posle saslu{awa, oboma odredio pritvor.

D. Kn.

JU^E U NOVOSADSKOM ZATVORU

Preminuo pritvorenik U pritvorskoj jedinici novosadskog Okru`nog zatvora ju~e je iznenadano preminuo pritvorenik Bojan Davidovi} (1979) iz Se~wa. Prema informacijama nakon obavqenog uvi|aja, nesre}nom mladi}u je pozlilo dok je bio u {etwi. Odmah je preba~en u zatvorsku ambulantu i pozvana je hitna pomo}, ali na `alost ubrzo je preminuo. Za sada je samo u domenu verovatno}e da je Davidovi} umro zbog sr~anih smetwi.

Telo pokojnika preba~en je u Institut za sudsku medicinu na obdukciju kako bi se otkrio uzrok smrti.

Sada pokojni Davidovi} pripadao je grupi od ~etrnaestorice optu`enih, kojima se sudi u doskora{wem Okru`nom sudu u Novom Sadu, koji je od 1. januara prerastao u Vi{i sud, za organizovawe mre`e preprodaje droge iz skoro svih zemaqa biv{e Jugoslavije.

Prema navodima optu`nice, otkucane na 15 strana, ~etrnaestorka koju je, kako se navodi, predvodio Strahiwa [uwevi} (34) iz Kosovske Mitrovice, se od kraja 2007. pa do 8. avgusta 2008. godine u Novom Sadu i Ba~kom Jarku bavila preprodajom heroina koji su nabavqali na Kosovu.

D. Kn.

ZBOG NEPA@WE U LOVU U MOLU

Lovac ranio dvojicu kolega Protiv Lajo{a @. (1952) iz Mola policijski slu`benici u Adi podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti. Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je sa-

op{teno da je on 10. januara u toku lova u lovi{tu Lova~kog udru`ewa „Panonija“ iz Mola, zbog nepa`we, sa~mom ranio dvojicu kolega u glavu, nanav{i im lake telesne povrede.

M. Mr.

NAKON PO@ARA U KIKINDSKOJ „MA[INOGRADWI”

Liv istopio milion i po dinara Po`ar u proizvodnoj hali DOO „Ma{inogradwa“ u Kikindi izazvan je probojem vatrostalne obloge na dnu elektroinstalacione pe}i za topqewe gvo`|a, usled ~ega je isticao te~ni liv i upalili se kablovi i hidrauli~ne cevi pe}i.

Kikindska policija saop{tila je ju~e da su po`ar, do kojeg je do{lo 14. januara oko 17 ~asova, ugasili pripadnici Industrijske vatrogasne jedinice „Livnica“ Kikinda. Nije bilo povre|enih, a materijalna {teta procewena je na oko 1,5 milion dinara.

M. Mr.

SU\EWE U HAGU LIDERU RADIKALA

[e{eq tvrdi da ga truju u zatvoru

HA{KI TRIBUNAL Svedok Tu`ila{tva, koji je ju~e trebalo da se pojavi u Ha{kom tribunalu u nastavku su|ewa lideru srpskih radikala Vojislavu [e{equ, nije se pojavio jer je imao hirur{ku intervenciju, i prema procenama, ne}e mo}i da svedo~i narednih nekoliko nedeqa.

Povodom incidenta u pritvorskoj jedinici od pro{le nedeqe, [e{eq je rekao da ga nije on izazvao, ve} da je odbio nalog da nama`e ruke hemikalijom, odnosno sredstvom protiv gripa, zbog ~ega je dr`an u izolaciji, tvrde}i da ga u pritvoru „truju dve godine“. [e{eq je Ve}u objasnio da se ranije me|u prvima vakcinisao protiv novog gripa i da je tra`io da opere ruke sapunom i vodom.

– Ja tamo nisam do{ao iz grada, ve} iz suda, i nisam se ni sa kim rukovao. Mene ovde dve godine truju, jetra mi je na~eta, ka`u da je to zato {to sam debeo, a ja nisam debeo. Nisam hteo da se ma`em nikakvim hemikalijama i zato su me dr`ali u izolaciji. Ko

mene mo`e naterati da se ma`em nepoznatom hemikalijom? – upitao je [e{eq.

Predsedavaju}i sudija @anKlod Antoneti apelovao je na lidera raikala da se u sudnici pona{a pristojno, odnosno da se ugleda na preminulog Slobodana Milo{evi}a, za koga je rekao da nikad nije vikao u sudnici, ali i na Radovana Karaxi}a, koga je ocenio kao „vrlo pristojnog ~oveka“. [e{eq je izjavio da se prema pisanoj izjavi svedoka koji se ju~e nije pojavio u sudnici, vidi da ga je Tu`ila{tvo nateralo da la`no svedo~i i da je za pripreme dobio mesec dana.

On se usprotivio i predlogu da se u spis na wegovom su|ewu uvrste transkripti iz drugih predmeta i intervjui svedoka koji su saslu{avani kao osumwi~eni.

Lider SRS-a je rekao da na wegovom su|ewu „defiluju o~evici zlo~ina @eqka Ra`natovi}a Arkana“ od kojih „mora da se brani“ jer je to navedeno u wegovoj optu`nici. Za nekada{weg Arkanovog zamenika Borislava Pelevi}a, [e{eq je rekao da je oslobo|en svih krivi~nih optu`bi zato {to je bio „instrument re`ima Zorana \in|i}a“.

Nastavak su|ewa je zakazan za 26. januara, kada bi trebalo da bude saslu{an svedok Tu`ila{tva pod {ifrom „VS-029“. (Tanjug)

Policija je uhapsila Dragana N. (55), radnika Slu`be za tretman ni{kog Kaznenopopravnog zavoda zbog sumwe da je primio mito od 1.000 evra, saop{teno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Policijskoj upravi u Ni{u.

Policija je saop{tila da je osumwi~eni od ro|aka osu|enika I. V. iz Leskovca primio 1.000 evra da bi ga iz paviqona zatvore-

nog tipa prebacio u paviqon otvorenog tipa. On je uhap{en u blizini Kazneno-popravnog zavoda u trenutku kada je primao novac od ro|aka osu|enika koji je u Ni{u izdr`avao ~etvorogodi{wu kaznu zatvora.

Nov~anice su bile obele`ene, a osumwi~eni je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Ni{u koji mu je odredio jednomese~ni pritvor.

(Beta)

NIKOLA SANDULOVI] PRE@IVEO PODMETAWE EKSPLOZIVA POD AUTOMOBIL U ZEMUNU

Bombom na biv{eg \in|i}evog telohraniteqa Pro{le no}i oko pono}i u Ulici \or|a ^utukovi}a u Zemunu eksplodirala je bomba postavqena pod automobil „{evrolet“, koja je aktivirana kada je u vozilo u{ao Nikola Sandulovi} (47). Bomba je, kako se pretpostavqa, pod „{evrolet“ postavqena prekju~e tokom popodneva.

Sandulovi} je preksino} posle 23 sata u{ao u automobil i kada je poku{ao da ga upali, do{lo je do razorne eksplozije. Na mestu eksplozije tokom uvi|aja su se mogli videti delovi potpuno uni{tenog „{evloreta“. Po nezvani~nim informacijama, bomba je bila postavqena ispod sedi{ta suvoza~a.

Sandulovi} je s te`im povredama glave preba~en prvo u O~nu kliniku u Pasterovoj ulici, da bi ga potom Hitna pomo} prevezla na Ortopedsku kliniku na Bawici, zbog povreda noge koje je zadobio najverovatnije od gelera bombe.

Prilikom eksplozije te`e su povre|ena i dva slu~ajna prolaznika, Petar J. i Tomislav S., koji su posle pregleda u Urgentnom centru preba~eni na ortopediju. Kako se saznaje, wihovo stawe je stabilno.

Ovaj poku{aj ubistva nije prvi napad na Nikolu Sandulovi}a. Wemu je u februaru 2006. ba~ena bomba u dvori{te ku}e na

Sandulovi}ev auto posle eksplozije

Sewaku. On je tada putem medija ponudio 100.000 evra onom ko mu dojavi ime naru~ioca napada.

Hap{en je u akciji „Sabqa“ 2003. godine, a wegovo ime na{lo se i u policijskoj „Beloj kwizi“.

Sandulovi} je poznat kao vlasnik nekoliko lokala u centru Beograda, a neko vreme je kratko radio u obezbe|ewu pokojnog

premijera Zorana \in|i}a. On i \in|i} razi{li su se 2002. godine, kada su, navodno, posledwi put vi|eni u wegovom kabinetu, ali su ostali u kontaktu sve do \in|i}evog ubistva.

Sandulovi} je izazvao zanimawe „`ute {tampe“ kada je po~eo da se zabavqa s peva~icom Sla|anom Deliba{i}, nekada-

{wom ~lanicom grupe „\ogani fantastiko“. Na naslovnim stranam tabloida ovaj par se na{ao kada je Sandulovi} Sla|ani darovao skupocenog „jaguara“.

Veza, me|utim, nije dugo potrajala, a biv{i par se neko vreme „prepucavao“ preko novina.

Sla|ani je kasnije skupoceni poklon ukraden.

E. D.

Paji}: Pregrupisavawe u podzemqu

Ubijen s tri metka

Biv{i policajac a sada vlasnik privatne detektivske agencije Slobodan Paji} ocewuje da se u posledwe vreme u glavnom gradu do{lo do pregrupisavawa u beogradskom podzemqu, odnosno da se tra`i „kapo di tuti“, jer je to mesto u Srbiji upra`weno.

– Pregrupisavawe zna~i eliminisawe starijih, koji su bili vezani za nekog ko je izgubio pozicije, i dolazak na ~elo podzemqa ni`ih u hijerarhiji – isti~e Paji} za „Dnevnik“. – To je pomalo ~udno jer se posledwih godina, kako neko do|e na vlast, zakliwe na borbu protiv korupcije i kriminala. Za to se zdu{no zala`e i aktuelni ministar policije, ali ~iwenice ipak govore da je kriminala na ulicama sve vi{e i to me i kao gra|anina zabriwava.

Pro{le no}i, oko pono}i, na Zrewaninskom putu, dok je sedeo u svom automobilu „mercedes“, ubijen je Milenko Laskovi}, star oko 50 godina. Tokom uvi|aja konstatovane su tri prostrelne rane.

Laskovi} je ubijen ispred zgrade u kojoj je `iveo u Krwa~i. Po nezvani~nim informacijama, ubica je sa~ekao da `rtva parkira i ugasi vozilo, a u trenutku kada je Milenko krenuo da iza|e iz automobila, pri{ao je i iz blizine mu ispalio tri hica u lice.

Interesantno je da niko od kom{ija nije ~uo pucwe. Telo ubijenog otkrio je jedan kom{ija koji je iza{ao da pro{eta psa.

Pretpostavqa se da je ubica koristio prigu{iva~.

E. D.

U BEOGRADSKOM NASEQU KRWA^A

U OKVIRU ISTRAGE O NAVODNIM ZLO^INIMA OVK-a U „@UTOJ KU]I” NA SEVERU ALBANIJE

Dik Marti tajno na Kosovu Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti boravi na Kosovu u okviru istrage o navodnim zlo~inima Oslobodila~ke vojske Kosova na severu Albanije.

Istraga o navodnim zlo~inima OVK-a, odnosno otmicama i ubistvima Srba i ostalih nealbanaca u leto 1999. godine, dobila je neo~ekivani intenzitet, po{to je specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti do{ao u tajnu posetu Kosovu, prenosi ju~e Radio-televizija Srbije.

Pri{tinski dnevnik „Ekspres“ navodi da je Marti s dva istra`iteqa stigao na Kosovo u ponedeqak posle podne, kao i da }e se u Pri{tini zadr`ati dva dana.

Martijeva poseta Kosovu usledila je posle salve optu`bi na wegov ra~un, koje su posledwih meseci iznosili kosovski zvani~nici, odbacuju}i mogu}nost da me|unarodni istra`iteq po-

krene istragu o navodnoj trgovini organima ubijenih Srba.

Portparol Euleksa Kristof Lamfalusi potvrdio je da je Marti na Kosovu i da je wegova poseta mogla biti organizovana i od tima Saveta Evrope. Lamfalusi je naveo da }e se Marti u Pri{tini sastati sa zvani~nicima Euleksa i predstavnicima drugih organizacija.

Marti je pre dva meseca boravio u Beogradu, gde je o sumwama o trgovini organima nestalih i kidnapovanih Srba razgovarao sa srpskim zvani~nicima. On je sredinom avgusta poku{ao da poseti sever Albanije, odnosno selo Bureq, gde se, navodno, nalazila klinika u kojoj su otetim Srbima s Kosova va|eni organi. ^lanovi tima Saveta Evrope, u pratwi zvani~nika albanskog Ministarstva pravde, poku{ali su u da razgovaraju s ~lanovima porodice Katu~i o optu`bama da

je wihova ku}a slu`ila kao improvizovana klinika u kojoj su va|eni organi otetima Srbima i drugim nealbancima s Kosova.

Gnevni me{tani sela Ripe, kod Bureqa, u koje su, po navodima biv{e glavne tu`iteqice Ha{kog tribunala Karle del Ponte, pripadnici OVK-a prebacivali otete Srbe, blokirali su prolaz kolone.

Predstavnici Saveta Evrope u Tirani nisu `eleli da komentari{u ni de{avawa ni izve{taje medija.

Istra`ioci Tribunala su 2004. godine pretra`ili „`utu ku}u“, kada su prona{li tragove krvi, kao i gazu i {priceve u blizini ku}e. Me{tani sela nisu tada dozvolili da se ekshumiraju le{evi na lokalnom grobqu, tvrde}i da su na grobqu sahraweni samo wihovi ro|aci, nakon ~ega je istraga obustavqena zbog nedostatka dokaza.

Pravosudni organi Srbije pokrenuli su u martu pro{le godine istragu o trgovini organima na Kosovu i severu Albanije na osnovu navoda iz kwige biv{e glavne tu`iteqice Ha{kog tribunala Karle del Ponte „Lov“.

Po toj kwizi, u „`utoj ku}i“ i na jo{ tri lokacije na severu Albanije va|eni su organi otetim Srbima i potom prodavani u inostranstvu.

Albansko Ministarstvo pravde odbilo je krajem pro{le godine zahtev srpskog tu`ila{tva za sprovo|ewe istrage, navode}i da zahtev „nije u skladu s kriterijumima predvi|enim konvencijama SE“, jer se „zasniva samo na tvrdwama iznetim u kwizi Karle del Ponte“.

Srpsko tu`ila{tvo je, na osnovu fotografija, identifikovalo deset mogu}ih egzekutora i jednu od `rtava – Predraga Dragovi}a.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda20.januar2010.

13

NAKON PODIZAWA OPTU@NICE PROTIV OKRIVQENIH ZA UBISTVO FRANCUSKOG NAVIJA^A

Proces }e biti zakazan u najkra}em roku nom vanraspravnom ve}u, koje po slu`benoj du`nosti u roku od tri dana treba da odlu~i o tome da li }e prihvatiti predlog Tu`ila{tva da se okrivqenima pritvor produ`i. Posle te odluke, kako se navodi, optu`nica }e biti dostavqena svim okrivqenima, koji imaju rok od osam dana da na wu ulo`e prigovor.

Ukoliko okrivqeni ili wihovi branioci podnesu prigovore, o wima }e odlu~ivati Krivi~no vanraspravno ve}e.

U saop{tewu je istaknuto da postupaju}i sudija, ukoliko odbrana i okrivqeni ne ulo`e prigovor, mo`e dostaviti zahtev Krivi~nom vanraspravnom ve}u, koje tada odlu~uje o svakom pitawu o kojem se re{ava i povodom prigovora ili da u najkra}em roku odrediti datum

Su|ewe optu`enima za ubistvo francuskog dr`avqanina Brisa Tatona, ukoliko u roku od osam dana branioci okrivqenih ne ulo`e prigovor na optu`nicu, bi}e zakazano u najkra}em roku, saop{tio je ju~e Vi{i sud u Beogradu.

Zamenik javnog tu`ioca Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu predlo`io je u optu`nici da se danaestorici okrivqenih produ`i pritvor u kojem su ve}, kao i da se dvojici optu`enih koji su u bekstvu i protiv kojih je doneto re{ewe o odre|ivawu pritvora i izdata naredba za raspisivawe poternice, sudi u odsustvu, navodi se u saop{tewu.

Obja{weno je da se po Zakoniku o krivi~nom postupku, spisi predmeta dostavqaju Krivi~-

NA BEOGRADSKOM AERODROMU „NIKOLA TESLA”

Novo prinudno sletawe aviona

Prilikom poletawa aviona kompanije „Austrian erlajnz“ za Be~ sa beogradskog areodroma „Nikola Tesla“, piloti u avionu, zbog indikacije o po`aru, zaustavili su letelicu i evakuisali putnike, javila je sino} RTS. Odmah po startovawu motora, a veoma blizu aerodromske zgrade, pilot je primetio dim na spoqwem delu trupa i tom prilikom putnike je zamolio da pristupe proceduri hitno napu{tawa aviona u takvim situacijama. Reagovala je aerodromska slu`ba obezbe|ewa, a vatrogasna kola su bila u pripravnosti.

U avionu nije bilo panike, a da bi se izvr{ila evakuacija spu{teni su takozvani tobogani od vrata ka zemqi preko kojih su putnici, u roku od 20-ak minuta, bez posledica napustili avion.

„Iz bezbednosnih razloga na{ pilot je odlu~io da evakui{e putnike odmah. Svi putnici su dobrog zdravstvenog stawa.

Avion }e biti detaqno pregledan da bi se ispitao ovaj incident“, rekla je Violeta Popovi} iz „Austrian erlajnz“.

Deo putnika koji su leteli samo do Be~a odleteo je u 16.50 ~asova redovnom linijom JAT-a, dok }e putnicima koji nastavqaju ka daqim mestima biti obezbe|eni letovi drugih aviokompanija.

U avionu je bilo 83 putnika i pet ~lanova posade.

Avion „foker 100“ spada u red pouzdanih letelica, a wegovi motori nalaze se veoma blizu trupa aviona i putni~ke kabine.

Neki od pilota JAT-a ka`u da je to mo`da i bio povod da se pilot odlu~i za ovako brzu i efikasnu evakuaciju, po{to je rizik u slu~aju po`ara motora veliki.

POVODOM TRAGI^NE SMRTI OSNOVCA U BORU

Suspendovani policajci Dva policajaca Policijske uprave u Boru, koji su u subotu radili u blizini no}nog lokala „Monca“ gde je prebijen, a potom od posledica batina preminuo maloletni Milan Qubisavqevi}

preduzete sve mere u skladu sa zakonom. U tom periodu dvojica policajaca, koji su te no}i radili u blizini no}nog kluba, bi}e suspendovana“, saop{tio je MUP o doga|aju kojem je, kako se navodi,

glavnog pretresa. Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu protiv 15 osumwi~enih za u~e{}e u ubistvu francuskog dr`avqanina Brisa Tatona polovinom septembra pro{le godine u centru Beograda. Optu`eni za krivi~no delo te{ko ubistvo su \or|e Preli}, Qubomir Markovi}, zvani Ki}a, Ivan Grkovi}, Dejan Puziga}a, Jovan Karbi}, Dragan Tomasovi}, zvani Gagi, Milan Vujovi}, Branimir ^etnik, Vladan Suvajac, zvani Suvi, Stefan Veli~kovi}, zvani Vele~, Milan Tarla}, zvani Taki, Bojan Matijevi}, Stepa Petrovi} i Dejan Stankovi}, zvani Xekson.

Osim Preli}a i Puziga}e, koji su u bekstvu, ostali optu`eni su u pritvoru.

Optu`nica tereti okrivqene da su kao saizvr{ioci „po~inili krivi~no delo te{kog ubistva jer su 17. septembra u Beogradu na Obili}evom vencu, u stawu ura~unqivosti, svesni svog dela i wegove protivpravnosti, pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu, ubili francuskog dr`avqanina Taton Sinkler Peter Brisa“.

Okrivqeni Vladimir Bo{kovi} optu`nicom se tereti da je izvr{io krivi~no delo pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela i on se jedini brani sa slobode.

Taton je brutalno pretu~en 17. septembra 2009. godine pred utakmicu „Partizan“–“Tuluz“, a desetak dana kasnije u bolnici u Beogradu preminuo je od posledica povreda.

(Tanjug)

VI[EGODI[WI SUDSKI PROCESI U NOVOM SADU JO[ BEZ EPILOGA

Pravda ~eka ozdravqewe okrivqenih?

Nakon pauze izazvane uspostavqawem nove mre`e sudova u Srbiji, Krivi~no odelewe novosadskog Vi{eg suda ove nedeqe po~elo je da radi, pa se o~ekuje da }e 2010. godina doneti presude u nekim slu~ajevima koji su na razne na~ine zainteresovali, zaintrigirali, nekad i {okirali javnost. Neki od takvih sudskih procesa uveliko traju, a wihov epilog se o~ekuje.

Ve} 26. januara pred sudskim ve}em na}i }e se kontroverzni Dejan G. L., koji }e odgovarati za nedozvoqeno dr`awe oru`ja i izazivawe op{te opasnosti jer je, navodno, u pijanom stawu, slave}i ro|ewe sina, slu~ajno opalio metak kojim je ranio svoju majku. Pomenutom mladi}u ovo nije prvi prestup, a izme|u ostalog, ostao je zapam}en kada mu je biv{i sudija Okru`nog suda Slavko Ber}an presudio uslovnu kaznu – prvu te vrste u novosadskom pravosu|u, koja ga je osudila na dru{tveno koristan rad. Ta kazna je bila uslovna i zamewivala je zatvorsku, ali zanimqiv je wen uzrok: presu|eno mu je za poku{aj iznu|ivawa novca od vlastite majke.

Dan kasnije (27. januara), zakazano je su|ewe biv{em sudskom ve{taku Stojanu Anti}u, koga Tu`ila{tvo tereti za primawe mita. Pored wega, na optu`eni~koj klupi sedi dvo-

jac okrivqen za davawe mita.

Ovaj sudski proces je, iz raznih razloga a najvi{e zbog nedolazaka prvookrivqenog, mnogo puta odlagan, pa ostaje da se vidi da li }e pravda te}i br`e u ovoj godini. Odlagawa su mahom pravdana, kako se moglo ~uti u sudnici, Anti}evim zdravstvenim problemima.

Su|ewe koje je daleko vi{e odlagano nego {to su pretresi odr`avani je proces protiv vojvode, kako sebe naziva, Sini{e Vu~ini}a, te wegove supruge Mirjane Vu~ini}. Vu~ini}a optu`nica tereti da je od kraja decembra 2000. godine do 19. novembra 2007. godine anga`ovao nepoznata lica da putem telefona prete novosadskom biznismenu Zlatku Matu{i}u i od wega tra`e novac. Oni su to i u~inili, ka`e optu`nica, te su Matu{i}u govorili da duguje novac jednom svom ranijem poznaniku i saradniku i da treba da ga vrati ili }e biti ubijen.

Pri tome su mu pretili da }e imati posla s qudima iz obezbe|ewa Demokratske stranke i vojne jedinice “Kobre”. Matu{i} je potom pozvao Vu~ini}a da mu pomogne jer su se poznavali. Gospo|a Vu~ini} okrivqena je za pomagawe u iznudi.

Iako je jednom prilikom predsednici ve}a rekao da ima silnu `equ da u~estvuje u su|ewu i raskrinka, kako je naveo, la`nu optu`nicu, Sini{a je

Palata pravde u Novom Sadu

mnogo puta izostao, {to je prvavdao raznim lekarskim uverewima zbog povreda i bolesti, gripa, zbog otkazivawa punomo}i advokatu i nespremnosti novog branioca... Po nekim informacijama, zbog svega navedenog su|ewe je odlagano barem sedam puta, pa }e naredni period pokazati da li }e vojvoda u ovoj godini biti boqeg zdravqa.

Jedan od procesa koji prili~no dugo traje je i su|ewe biv{oj direktorki Fonda PIO Vojvodine Du{anki Grci}. Po navodima optu`nice, zloupotrebom slu`benog polo`aja, ona je omogu}ila da 32 osobe, koje na to nisu imale pravo, ostvare inva-

lidske penzije, ~ime je Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe o{te}en za 3.709.062 dinara.

Tu`ila{tvo tvrdi da je ona, slu`e}i se razli~itim metodama, kompletirala spise u slu~ajevima za koje je kasnije, navodno, izdala nelegalna re{ewa.

I ovaj proces traje godinama, a kada se nazirao zavr{etak, advokatska kancelarija koja je zastupa zatra`ila je izuze}e ne samo postupaju}e sudije Zdenka Staki} ve} i tada{weg predsednika Okru`nog suda Slobodana Nadrqanskog. Epilog ovog slu~aja trebao bi uskoro da bude poznat, bez obzira na to {to je nakon reizbora do{lo do promene predsednice ve}a.

D. Kn.

SUDSKA JEDINICA U BA^KOJ PALANCI S PET SUDIJA

Po~elo zakazivawe su|ewa

Mesto na kojem je nasmrt pretu~en de~ak

(15), suspendovana su s posla, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije.

MUP je saop{tio da je, po nalogu ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a, direktor policije formirao tim od predstavnika Uprave kriminalisti~ke policije i Uprave policije MUP-a sa zadatkom da ispita sve ~iwenice vezane za ovaj doga|aj. „Nakon sprovedene istrage bi}e

na prekju~era{wem sastanku rukovodstva MUP-a posve}ena posebna pa`wa.

Nakon ubistva Milana Qubisavqevi}a, uhap{eni su Borani T. M. (19) i B. M. (16), kojima je istra`ni sudija Vi{eg suda u Zaje~aru odredio pritvor od 30 dana. Wima se stavqa na teret krivi~no delo nano{ewa te{kih telesnih povreda sa smrtnom posledicom.

(Beta)

Od 31. decembra pro{le godine formalnopravno u Ba~koj Palanci vi{e ne postoji Op{tinski sud, ve} Sudska jedinica s pet sudija. Tom timu pripada i rukovodilac, sudija Qiqa Cvetinov, koja je zvani~no zamenica predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu.

– Pre po~etka sprovo|ewa reforme, Op{tinski sud u Ba~koj Palanci, s odeqewem u Ba~u, imao je 13 sudija, a sada ih je petoro, dok u Ba~u radi jedan – ka`e Qiqa Cvetinov. – Ostali smo bez izvesnog broja kolega, ali su preostale sudije prihvatile novu organizaciju po kojoj }e imati znatno vi{e zadu`ewa.

Od po~etka godine radimo po ceo dan, zakazujemo predmete i uverena sam da }emo uspeti da iznesemo reformu pravosu|a.

Ukinuta je Uprava suda, a gra|ani }e i daqe prve informacije mo}i da dobiju na ulazu u zgradu Suda, na infopultu, ali i u sobi 302, ili na telefon 744–299. Sudska jedinica i daqe radi sve overe dokumenata, dok se nadovere rade u Osnovnom sudu u Novom Sadu, mada se ovde

Sudska jedinica u Ba~koj Palanci na staroj adresi

o~ekuje da }e se i ovi poslovi mo}i obaviti u Palanci. Zahtevi za izdavawe uverewa o neka`wavawu i daqe se podnose u Sudu u Ba~koj Palanci.

– Sudije krivi~ari i tu`ioci preselili su se u Novi Sad, a i kod nas predstoje jo{ neke promene – veli Qiqa Cvetinov. – Sudija Miodrag Samarxija, koji

je do sada radio samo parnicu, sada dobija duplo vi{e predmeta, ali i obavezu da radi s pripravnicima. Andrija [erfezi, koji je radio krivicu, sada radi parnicu, vanpranicu i platne naloge. Dvojica pomenutih sudija, izme|u ostalog, preuzimaju i de`urstva. Sudija Slavica Koji} i daqe radi radne sporove,

ali u duplo ve}em obimu, a Vera Mili{i}, koja je radila ostavine, porodi~ne sporove i vanparnicu, sada radi izvr{ewa koja, za sada, ne prelaze u delokrug Osnovnog suda. Osim rukovo|ewa sudskom jedinicom, raspodelom poslova u Osnovnom sudu, dobila sam da radim i ostavine.

Qiqa Cvetinov o~ekuje smawewe obima posla budu}i, kako ka`e, da }e po~eti da rade privatni izvr{iteqi, ali i javni i privatni notari, koji }e raditi overe, a gruntovnica treba da se pripoji katastru. Ovde o~ekuju da }e biti i mawe radnih sporova, jer je pred Novu godinu ovde regulisan status radnika Vojne ustanove „Kara|or|evo“ (oko 300 ih je dobilo otpremninu i prestalo da radi), ~ijih je tu`bi bilo najvi{e. Tako|e, privatizacija se privodi kraju, pa ovde misle da }e biti mawe posla i za sudove. Smawewe posla u Palanci o~ekuju i zbog toga {to }e se deo porodi~nih sporova re{avati u Novom Sadu, kao i deo parnica ve}ih vrednosti koje treba da rade Vi{i sud i Apelacioni sud.

M. Suyum

14

DRU[TVO

sreda20.januar2010.

Bregovi} predstavqa Srbiju na „Evroviziji” Goran Bregovi} je kompozitor koga je izabrao Upravni odbor Radio televizije Srbije (RTS) za autora kompozicije koja }e nas predstavqati na izboru „Pesme Evrovizije 2010“, saop{teno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u toj ku}i. Beogradska publika }e putem SMS poruka birati izme|u tri kompozicije, koje }e Brego-

vi} napraviti, u okviru direktnog programa koji }e realizovati nacionalna televizija. PR RTS Du{ka Vu~ini}- Lu~i} je istakla da festival „Beovizija“ nije ukinut, ve} je promewena koncepcija za ovu godinu zbog op{te finansijske krize, dodav{i da su zato neke zemqe i odustale od u~e{}a na toj manifestaciji za ovu godinu.

Mo`da }e u {trajk i medicinske sestre Sindikat medicinskih sestara i tehni~ara Srbije tra`i potpisivawe kolektivnog ugovora, preispitivawe odluka o smawewu broja zaposlenih u zdravstvu i uspostavqawe socijalnog dijaloga. Generalni sekretar Dragica Da{i} tvrdi da je s nadle`nim ministarstvom bilo sve dogovoreno o kolektivnom ugovoru, ali je, po informacijama koje ima, bez obrazlo`ewa sve blokiralo Ministarstvo rada i socijalne politike.

Predsednik sindikata Dragan Biseni} smatra da treba preispitati i odluku o smawenu broja zaposlenih, pre svega onih na odre|eno vreme jer su neohodni, i predla`e da svi koji rade vi{e od godinu dana dobiju stalan posao.

– EU predvi|a na 100.000 stanovnika 751 medicinsku sestra, Srbiji ih ima oko 530, a evropski standard ispunili bismo s nezaposlenima – navodi on.

Dodao je da sindikat zahteva da se preispita i odluka o odmrzavawu plata u zdravstvu, i podsetio na to da je prose~na plata medicinske sestre sa sredwom {kolom od 26.000 do 30.000 dinara, i to bez regresa, toplog obroka i smenskog rada. Biseni} isti~e da se, ako vlast nastavi „ignori{u}i odnos“ prema zdravstvu „kao krajwa mera mo`e preduzeti i {trajk“, dodaju}i da je wegov sindikat jedan od tri reprezentativna u zdravstvu, s vi{e od 35.000 ~lanova.

DNEVNIK

POSLEDICE PELCOVAWA PROTIV NOVOG GRIPA O KOJIMA SE MALO ZNA

Vakcina odla`e i davawe krvi U vreme vakcinacije protiv novog gripa me|u dobrovoqnim davaocima krvi pojavila se dilema da li mogu dati dragocenu te~nost ako su primili vakcinu i koji je to period koji treba da protekne od pelca do humanog gesta.

– Poznato je da postoje `ive vakcine, u kojima su `ivi mikroorganizmi, sa `ivim atenuiranim ili oslabqenim mikroorganizmima, kao i mrtve vakcine – ka`e specijalista tranfuziolog-hematolog dr Branislava Beli}. – Stav transfuziolo{ke slu`be je da posle primawa `ive i atenuirane vakcine treba da protekne 28 dana da bi davalac mogao dati krv. Ako je u pitawu mrtva vakcina, davalac mo`e dati krv ~im pro|u reakcije od vakcinacije, ako ih ima.

Vakcina protiv pandemijskog gripa je nova i stav transfuziologa je da se, ipak, sa~eka dve do ~etiri nedeqe od pelcovawa, mada ima stavova da ~ovek koji ju je primio mo`e i ranije biti davalac krvi. Moram da ka`em da se ovi stavovi razlikuju u Srbiji. U Vojvodini smo uvek bili obazriviji. Smatram da je ipak boqe sa~ekati da pro|e tri do ~etiri nedeqe, pogotovo {to re-

zervi krvi obi~no imamo dovoqno.

Posle primawa npr. Be-Se@ea, ili vakcina protiv nekih bolesti koje se primaju pri putovawu u egzoti~ne zemqe, treba da protekne 28 dana da bi se mogla dati krv.

Najdu`a pauza je potrebna od primawa vakcine protiv besnila, ~ak 360 dana. Od vakcinacije protiv hepatitisa A i B treba da pro|e 180 dana.

U transfuziolo{koj slu`bi u Srbiji doneti su kriterijumi za privremeno odbijawe davalaca krvi koji su uskla|eni s direktivama EU. Tu su nabrojane bolesti, stawa, intervencije i broj dana u kojima se davalac krvi privremeno odbija. Tako se, na primer, privremeno odbijaju davaoci kojima lekar izmeri krvni pritisak ni`i od 100/60 `ivinog stuba i iznad 180/100, oni koji su na antikoagulantnoj terapiji, koji imaju poreme}aj ritma srca... Vodi se ra~una i o tome koliko dana posle uzimawa odre|enih lekova davalac ne mo`e dati krv.

– Antibiotici, antikoagulanti, „brufen“, „diklofen“ tako|e zahtevaju pauzu do davawa krvi, i to od dva do sedam dana od wihovog uzimawa, zavi-

SVETI ARHIJEREJSKI SABOR OD PETKA BIRA 45. POGLAVARA SPC

sno od medikamenta. I za „aspirin“ je potrebno da pro|e sedam dana od uzimawa do davawa krvi. Kod hroni~nih bolesnika koji su stalno pod terapijom

`enom zau{kama, `uticom A, B i C. I za ove slu~ajeve propisan je period u kojem se ne sme uzeti krv od davaoca. Va`no je da pri pregledu i raz-

Te{ko je humanima kad ih odbiju

postoji odre|en nivo leka u krvi, pa se tako lek prenosi i na primaoca krvi. Zato je va`no po{tovati kriterijume o privremenom odbijawu davalaca – ka`e dr Beli}.

Pazi se i da davalac nije bio u kontaktu s osobom zara-

govoru s lekarom davalac iskreno odgovori na pitawa.

Bitno je da davaoci budu dobro obave{teni o svemu tome jer te{ko podnose i lo{e se ose}aju kad do|u da daju krv, a budu odbijeni.

J. Barbuzan

NACIONALNE TV STANICE U SRBIJI „GU[E” LOKALNE

Naslednik patrijarha Pavla I dok rade, radi im radio u nedequ na tronu?

Izbor novog, 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve, treba da po~ne u petak, na zasedawu Svetog arhijerejskog sabora. Po ocenama znalaca prilika, ne o~ekuje se da glasawe traje du`e od jednog dana. Po crkvenom ustavu, da bi odluke Sabora bile vaqane, mora mu prisustvovati najmawe dve tre}ine arhijereja, a predsedava}e najstariji po hirotoniji. Sada je to vladika {aba~ki Lavrentije. Ako je neki od 45 episkopa spre~en da doputuje u Beograd, mo`e svoj glas poveriti nekom od vladika.

Ina~e, patrijarh mo`e postati bilo ko od aktivnih vladika koje bar pet godina upravqaju eparhijama.

Tajnim glasawem predla`u se kandidati, a u u`i izbor ulaze samo trojica, koji dobiju vi{e od polovine glasova ~lanova Sabora. Glasawe se ponavqa sve dok se ne do|e do kandidata s potrebnim brojem glasova.

Imena tri kandidata s najve}im brojem glasova ispisuju se na ceduqe koje se kovertiraju i pe~atiraju. Potom imenuju duhovnika zadu`enog da izvu~e jednu od tri ceduqice, koju daje najstarijem arhijereju. ^im glasno izgovori ime, Sabor se zavr{ava.

Patrijarh se bira pod svodovima hrama (u petak patrijar{ijska kapela sv. Simeona Miroto~ivog), a svakom izbornom krugu prethodi molitva prizi-

Pravila mewana pre~esto Pravila za izbor patrijarha nisu deo bilo kakve stare tradicije. Samo u 20. veku mewana su vi{e puta, a na izbor je pre~esto uticala i dr`ava. Tako je bilo dok se Karlova~ka mitroplija nalazila u granicama Habzbru{ke monarhije, a sli~no se de{avalo i u SFRJ. Prvi patrijarh koji se promenama u crkvenom Ustavu uspeo izboriti za to da poglavara SPC biraju samo episkopi apostolskim `rebom bio je German (\ori}). Ali tek nakon {to je on sam izabran 1958. Po tim pravilima izabran je pokojni patrijarh Pavle, iako je wegov prethodnik jo{ bio `iv. Uobi~ajeno je da poglavari stoluju do kraja svog `ivota, a izuzetak su bili samo sveti Sava, koji se s trona povukao 1233, sveti Jefem 1380, Makarije Sokolovi} 1570. i Prokopije Iva~kovi} 1879.

Posledwi arhijerejski sabor kojim je predsedavao patrijarh Pavle

vawem Svetog duha. Po tradiciji, uvo|ewe u tron svetog Save obavqa se na liturgiji u Sabornoj crkvi, dan posle izbora, a naknadno i u Pe}koj patrijar{iji, drevnom sedi{tu srpskih patrijarha. Uz obra}awe s „Va{a Svetosti“ patrijarhu, koji tom prilikom nosi belu kamilavku s krstom od dragog kamewa, uru~uju mu se i znamewa – patrijara{ko `ezlo, panagija svetog Save i niska s likovima srpskih svetaca.

Iako se u javnosti kalkulisalo da bi Sabor SPC mogao promeniti pravila izbora patrijarha, episkop ni{ki Irinej isti~e da se to ne mo`e ~initi bez prisustva samog patrijarha. So-

ciolog religije Mirko \or|evi} smatra da je kandidata za 45. patrijarha SPC mnogo.

– Pomiwe se episkop zvorni~ko-tuzlanski Vasilije, koji je pripadnik konzervativnije, tvr|e struje, zatim ba~ki Irinej, koji je umerenija struja, ali vrlo bliska i biv{oj i aktuelnoj vlasti, no velike {anse ima i predsedavaju}i Sinoda mitropolit Amfilohije – smatra \or|evi}, uz napomenu da, kao i vi{e puta do sad, mo`e biti velikih iznena|ewa.

Visokopreosve}eni Amfilohije je, uz aminovawe Sinoda, odlu~io da se ustoli~ewe odr`i u nedequ u beogradskoj Sabornoj crkvi.

P. Klai}

POSLEDWE PRIPREME ZA UPIS U SREDWE [KOLE

Zbirke na hrvatskom zakasnile u prevodu

Kvalifikacioni komplet ko{ta 340 dinara

Zbirke zadataka iz srpskog jezika i matematike za pripremu upisa u sredwe {kole u prodaji su od po~etka ove sedmice, a ovih dana }e biti i na ma|arskom, rumunskom, rusinskom, slova~kom i albanskom jeziku. Ove godine prvi put bi}e {tampane i zbirke na hrvatskom jeziku, ali }e wihova prodaja po~eti kasnije jer Hrvatsko nacionalno ve}e tek treba da dostavi prevod na hrvatski.

Sve zbirke }e mo}i da se kupe u kwi`arama „Prosvetnog pregleda“ i Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva, a i {kole mogu da ih naru~e.

Cene su iste kao i lane, za matematiku 130, a za materwi jezik 210 dinara. U zbirkama iz

materweg su i re{ewa, dok su za matematiku {tampana u posebnoj publikaciji i u prodaji }e biti najkasnije kroz mesec i po.

Ovi priru~nici po sadr`ini su isti kao i lane, a po najavama iz Ministarstva prosvete, i ove godine }e na samom ispitu u delu pitawa iz materweg jezika biti izmewen redosled ponu|enih odgovora, a u delu zadataka iz matematike neumeri~ke vrednosti.

Ina~e, ovo je posledwa godina u kojoj }e u~enici prilikom upisa u sredwu {kolu polagati kvalifikacioni ispit jer }e ve} od slede}e imati zavr{ni, kako je predvi|eno novim obrazovnim zakonom.

D. Deve~erski

Od 2003. bele`i se pad gledanosti lokalnih TV stanica, {to ukazuje na wihovu te{ku situaciju, a radijska publika vi{e se okre}e muzi~kim, nego politi~kim sadr`ajima, rezultat je istra`ivawa „Ajreksa“ i „Ipsos Stratexik marketinga“ sprovedenog krajem oktobra i po~etkom novembra na 7.550 ispitanika. Nacionalne televizije imaju 77,5 odsto udela u TV auditorijumu, a lokalne tek 6,6 odsto.

Glavni razlozi rasta gledanosti nacionalnih je {to mogu vi{e da investiraju u najtra`enije sadr`aje, kao npr.

Ligu {ampiona, ka`e Predrag Lozovi} iz „Ej-xi-bi Nilsen medija riser~a“, agencije koja meri gledanost. Najve}a gledanost lokalnih kanala je izme|u 17 ~asova i 19.30, kada po~iwe drugi dnevnik RTS, ali gledaoce najvi{e zanimaju doga|aji iz wihove sredine. Lozovi} je rekao da je velika gledanost lokalnih stanica zabele`ena i ka-

da su registrovani prvi slu~ajevi novog gripa u gradovima u Srbiji.

Istra`ivawe o slu{anosti pokazuje da se radio smatra „konzervativnim medijem“, dok je Internet ocewen modernim, rekla je Jasna Milo{evi} iz „Ipsosa“. Radijsku publiku najvi{e intresuju muzika i kratke vesti, a ne `eli da slu{a analize politi~kih doga|aja. Na pitawe za{to je neka radio-stanica omiqena, 80,4 odsto ispitanika je odgovorilo zbog muzike, a 32,8 „dobar signal“.

U Srbiji se radio slu{a dva sata dnevno, vi{e radnim danima nego vikendom. Najvi{e od 5 do 15 ~asova, dok televizija posle toga postaje interesantnija.

Najve}i broj doma}instava u Srbiji ima jedan radio-aparat, 50 odsto ispitanika radio slu{a i na poslu, 24 odsto ispitanika putem Interneta, i to su uglavnom mla|i mu{kraci.

Stipendije za 1.000 vrhunskih akademaca Na konkurs Fonda za mlade talente Ministarstva sporta i omladine za stipendirawe osnovnih, poslediplomskih ili integrisanih studija u 2009/10. prijavilo se 2.224 studenta, ~ak 700 vi{e nego u prethodnoj, kad je konkurisalo 1.526 kandidata. Ove godine stipendije od 25.000 dinara mese~no dobi}e 1.000 studenata ~ija je prose~na ocena ve}a od 9,17, pa je ova generacija stipendista jo{ uspe{nija od lawske, kada je hiqaditi student imao prosek 9,04.

Akademci u Beogradu dobili su 398 stipendija, Novom Sadu 395, Ni{u 71, Kragujevcu 51, Novom Pazaru pet, Pri{tini tri, a s Univerziteta umetnosti 77. Najvi{e, 351, dobili su studenti dru{tveno-humanisti~kih nauka, 334 tehni~kotehnolo{kih, 148 prirodnomatemati~kih, 126 studenti umetnosti, 34 medicinskih nauka, a sedam „sportisti“.

Fond je od 1.224 odbijena studenta dobio i razmatrao 151 primedbu na konkurs i uva`io 17 prigovora.

Svi putevi mokri i klizavi Svi drumovi Srbije su vla`ni, mestimi~no ima i snega (kao na saora}ajnici Petrovaradin–Irig), na nekim i odrona, pa „Putevi Srbije“ apeluju na {ofere da voze oprezno. Mokri su i ina~e najoptere}eniji autoputevi.

Zbog niskih temperatura u jutarwim i ve~erwim ~asovi-

ma mogu}e je stvarawe poledice, pa je neophodno da voza~i prilagode brzinu stawu na putevima jer je ba{ ona naj~e{}i uzrok udesa.

Svima koji kre}u na put, posebno u planinske turisti~ke centre, savetuju se zimska oprema i lanci.

R. D.

OBJAVQENA KWIGA ESEJA SUZAN SONTAG

Prekretnica u poimawu fotografije Kulturni centar Beograda (KCB) predstavio je kwigu "O fotografiji" ameri~ke kwi`evnice, esejistkiwe i publicistkiwe Suzan Sontag (1933-2004), koju je s engleskog jezika preveo Filip Filipovi}. Kwiga Suzan Sontag objavqena je u ediciji "Fotoartget: Te-

orija", pokrenutoj sa ciqem da se javnosti pribli`i medij koji je sveprisutan u savremenoj vizuelnoj komunikaciji, rekla je na promociji u Galeriji "Artget" KCB urednica edicije Vesna Danilovi}.

Istori~arka umetnosti i fotografije Milanka Todi} rekla je da je kwiga Suzan Sontag "O fotografiji" u vreme kada je objavqena, 1977. predstavqala prekretnicu u poimawu tog medija: Prema wenim re~ima, do zbirke eseja Suzan Sontag o fotografiji se pisalo iz tri ugla - tehnolo{kog, autorskog i istorijskog.

"Suzan Sontag je razbila sve te {ablone, zbog ~ega je nai{la i na veliko negodovawe me|u onima ko-

ji su o fotografiji pisali i me|u samim fotografima. Ona je po~ela da gleda na fotografiju kao na sistem koji ima svoj osobeni jezik i da, pored estetske i dokumentarne, razmatra wenu moralnu dimenziju", rekla je Todi}eva.

Delo ~ini {est eseja, koji su prvi put zajedno objavqeni 1977. godine, a dopuweno je i "Kratkom antologijom citata".

"Sve je zapo~elo jednim esejom o nekim pitawima, estetskim i moralnim, koje name}e sveprisutnost fotografskih slika, ali {to sam vi{e razmi{qala o tome {ta su fotografije, to su one postajale slo`enije i davale vi{e za naslu}ivawe", navela je Sontagova 1977.

Na sadr`inu eseja upu}uju i wihovi naslovi: "U Platonovoj pe}ini", "Amerika, vi|ena kroz fotografije, mra~no", "Melanholi~ni predmeti", "Heroizam vi|ewa", "Fotografska jevan|eqa" i "Svetslika".

"Autorka za sebe ka`e da je tvrdoglavo nespecijalizovan pisac.

Bave}i se fotografijom ona razmi{qa o fenomenu savremenih masovnih medija i dru{tvu progresa, naro~ito ameri~kom, prema kojem se odnosi veoma kriti~ki, otkrivaju}i istovremeno negativne u~inke i same fotografije", rekla je Vesna Danilovi}.

Kwiga je na srpskom jeziku bila objavqena 1982. pod nazivom "Eseji o fotografiji" (Radionica SIC, Beograd). Izdavawe kwige pomogli su Sekretarijat za kulturu Beograda i [vajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - lokalna kancelarija u Beogradu.

NOVA RADIONICA UDRU@EWA BALETSKIH UMETNIKA VOJVODINE

Sticawe iskustva uz Dinka Bogdani}a Projekat Radionice za profesionalno usavr{avawe igra~a, u organizaciji Udru`ewa baletskih umetnika Vojvodine, kontinuirano se odvija u Srpskom narodnom pozori{tu od 2008, i nastavqa s radom i u 2010. godini.

Ve} u januaru, novu radionicu klasi~nog baleta vodi}e Dinko Bogdani}, istaknuti prvak baleta Hrvatskog narodnog kazali{ta, koreograf i pedagog iz Hrvatske. Radionica }e biti organizovana u baletskoj sali Srpskog narodnog pozori{ta, a proces rada je otvoren za javnost.

Rad kroz specifi~an oblik radionica, po re~ima predsednice Udru`ewa baletskih umetnika Vojvodine Xane ^ur~i}, omogu}uje plesa~ima sticawe novih iskustava i konkretnih znawa, i predstavqa ~vrstu osnovu za stasavawe budu}ih baletskih umetnika – plesa~a, koreografa i pedagoga. Od 2008. do danas u radionici za profesionalno usavr{avawe igra~a u~estvovali su istaknuti umetnici iz Srbije, Nema~ke, Holandije, Rusije, Austrije i Hrvatske.

Dinko Bogdani} je ro|en u Starigradu na Hvaru. U sedmoj godini po~iwe da u~i balet, a s nepunih osamnaest godina postaje ~lan Baleta HNK u Zagrebu, u kojem ubrzo sti~e status prvaka i ostvaruje brojne glavne uloge. Od 1971. do 1975. se usavr{avao u Picburgu (SAD), a 1978. odlazi u Minhen i postaje prvak u Bavarskoj dr`avnoj operi i baletu, gde s jednakim uspehom kreira uloge u klasi~nom i modernom repertoaru. Od 1983. do 1986. bio je prvak Hamburg Baleta.

U Qubqani je 1994. godine postavio balet "Don Kihot". Wegove koreografije tako|e su postavqane u Minhenu i Marsequ, kao i u Zagrebu. Po~etkom devedesetih godina bio je anga`ovan kao profesor na Baletskoj akademiji u Minhenu, a zatim kao prvi baletski majstor u Baletu Dr`avne opere u Berlinu. Direktor Baleta HNK je bio od 2002. do 2005. godine. Me|u mnogim Bogdani}evim priznawima je i Plesa~ka nagrada dr`ave Bavarske za `ivotno delo, dodeqena mu 1997.

N.Pej~i}

sreda20.januar2010.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

15

GODI[WI IZBOR "ARTMAGAZINA", ^ASOPISA ZA SAVREMENU UMETNOST

Najboqa izlo`ba Zorana Todorovi}a Redakcija "Artmagazina", veb ~asopisa za savremenu umetnost od 1999. godine predstavqa svoj izbor najboqih za prethodnu godinu u slede}im oblastima: najboqa izlo`ba, najboqi projekat / manifestacija, najboqa galerija i, povremeno, li~nost godine. Ovo je deseta, jubilarna dodela ovog prizwawa. @iri redakcije ~ine Luka Salapura (likovni kriti~ar, glavni urednik), Pavle Jovanovi} (fotograf, urednik fotografije), Andrej Ti{ma (netvork umetnik, likovni kriti~ar).

Za najboqu samostalnu izlo`bu `iri je proglasio retrospektivu Zorana Todorovi}a: performansi, akcije, instalacije u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Ovi radovi i projekti su nastali izme|u 1997. i 2007. godine, a u wihovom fokusu su umetnost, nauka i mi- Sa izlo`be Zorana Todorovi}a u Muzeju savremene umetnosti kropolitika u odnosu na qudsko telo. Svojim radovima umetni~koj praksi. Ova izloka“, monografija u izdawu KulTodorovi}, ru{e}i tabue, pro`ba bila je ujedno i uvod u uspeturnog centra Novog Sada, koja {iruje poqe umetnosti podsti{an Todorovi}ev nastup na Vena 276 strana obuhvata 200 re~u}i razmi{qawa na temu radinecijanskom bijenalu u paviqoprodukcija dela preko 120 umetkalne upotrebe, statusa i trannu Srbije. nika, koji su se u protekla tri sformacije tela u performanZa najboqi projekat, odnosno veka bavili motivima Novog su, kao i goru}ih pitawa etike i publikaciju izabrana je kwiga Sada; od najranijih gravira do estetike kori{}ewa `ivih or„Slika grada – Novi Sad u lisavremnih pristupa i eksperiganizama u biotehnolo{koj kovnim umetnostima 18-21. vemenata u likovnoj umetnosti.

Kwigu je priredila Maja Erdeqanin, a uz wu su autori tekstova Vladimir Mitrovi} i Sava Stepanov.

Ovo je zna~ajan istra`iva~ki poduhvat koji na originalan na~in otkriva skrivenu istoriju novosadske umetnosti i wenih aktera. Pojavu ove kwige pratila je izuzetna izlo`ba u Poklon zbirci Rajka Mamuzi}a u Novom Sadu. Nagrada se ravnopravno dodequje svim autorima tekstova kwige.

Za najboqu galeriju progla{ena je Galerija savremene umetnosti u Pan~evu koja je protekle godine pokazala izuzetan aktivizam i raznovrsnost programa u oblasti slikarstva, crte`a, fotografije, novih medija, videa i digitalne umetnosti, keramoskulpture, stripa, arhitekture, urbanizma, mode i dizajna.

Odr`ane su zanimqive i zna~ajne izlo`be me|u kojima su Salon umetnosti Pan~eva, „Pan~eva~ki umetnici iz fonda GSU“, zvu~ne skulpture i performans Ivana Bona, nastup „Baca~a senki“, izlo`ba instalacija i prostornih intervencija „Ekologija, priroda, empatija“, umetnost novih tehnologija, video radovi Ivane Smiqani} i mnoge druge.

NA TRIBINI "SREDOM KOD STERIJE" U VR[CU

Za tri zemqe ~italaca Pod geslom: „Za tri zemqe ~italaca“, danas od 18 sati, na tribini "Sredom kod Sterije" u prostorijama Kwi`evne op{tine Vr{ac , bi}e predstavqene tri

nove zbirke pesama "Br`e od senke" Vere Srbinovi}, "Gudala" Jelene Krsti} i "San, mo`da" Qubice Rajki}.

Vera Srbinovi} je ro|ena u Beogradu, gde je studirala engleski

jezik i jugoslovensku kwi`evnost na Filizofskom fakultetu. Od 1959, posle Engleske, Belgije, Rusije, `ivi u Hagu. Prvu zbirku pesama "Nezakqu~ane kapije", objavila je u Matici srpskoj u Novom Sadu, 1961. godine. U vr{a~kom KOV-u Vera Srbinovi} je objavila sedam zbirki pesama. Dobitnica je nagrada Rastko Petrovi} i Milica Stojadinovi}-Srpkiwa.

Wene tanane kantilene satkane su od mitskih, ali i svakodnevnih nagove{taja.

Stvarnost je za wu i sada{wost i prolaznost. Jednom re~ju, wenom poezijom struji duh sete, ali i apokalipti~ni svet.

Velika poema "Gudala" Jelene Krsti}, koja `ivi u Kanadi, prepuna je umetni~kih ritmova i melodija. Duga lirska forma ove poezije ispituje viziju ludizma,

Akteri

Sadr`aj

Re`ija: En Fontejn Scenario: po kwizi Edmonda ^arls Rua napisali: En i Kamil Fontejn Uloge: Odri Totu, Benoa Poelvord, Alesandro Nivola, Mari @ilijen, Emanule Devo

Pred kraj XIX veka u jedno siroti{te u Francuskoj, dve devoj~ice sestre [anel, po{to im je umrla majka, dovodi otac, koji se po wih nikada ne}e vratiti. Deceniju kasnije u jednoj kafani one kao peva~ice zabavqaju goste, jedva sastavqaju kraj s krajem i nadaju se da }e im ve} nekako u `ivotu krenuti na boqe. Mla|a, Gabriel i starija Edrien izvode numeru o psi}u Kokou sve dok ne na|u na svoje bogate pokroviteqe plemi}kog roda. Dok je Edrijen pred udajom, Gabriel, prozvana Koko, za koju se zainteresovao bogati i raspusni Etjen Balsan, radi u kroja~koj radwi i bezuspe{no poku{ava da izgradi estradnu karijeru. Ipak nemaju}i kud, Koko odlazi u wegov zamak na selu...

melodioznost i ritmi~nost stiha. Jelena Krsti} je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzi~ke umetnosti (odsek klavir) u Beogradu. ^lan je ULUS-a od 1994. Poznata je po kwizi "Sonata za klavir sa jednom dirkom", koja je objavqena kod Ma{i}a.

Tre}a kwiga koja }e ve~eras biti predstavqena u Vr{cu, jeste kwiga "San, mo`da", autorke Qubice Rajki} iz Re{ice (Rumunija).Ro|ena u mestu Nova Moldova na Dunavu, Qubica Rajki} je provela detiwstvo u selu Belobre{ka. Diplomirala je 1984. na Filolo{kom fakultetu pri Zapadnom univerzitetu iz Temi{vara, na odseku za slovenske jezike i kwi`evnost.

Autorka vi{e kwiga pesama, radi kao vi{i savetnik u direkciji za kulturu u `upaniji Kara{-Severin pri Ministarstvu

kulture Rumunije. Od wenih kwiga pesama izdvojaju se Vetru na istinu (1996), Pomilovawe (1997), Voqena u slobodno vreme (2000).

Pesme ovih autorki ve~eras kazuju: Marija Vasi}-Kana~ki, Danica Mirosavqev i Branislava Radi}.

REPERTOAR

Film

Koko pre [anel

Re~ kritike "Koko pre [anel" (Coco avant Chanel) rediteqke En Fontejn, jedan je od dva aktuelna biografska filma (drugi je "Koko [anel i Igor Stravinski" Jana Kounena) posve}ena `ivotu i karijeri ~uvene kreatorke ~ije je delo na svoj na~in obele`ilo XX vek. Zanimqiva `ivotna pri~a jedne od najve}ih modnih ikona u prvom slu~aju preto~ena je u prose~no i ne preterano zanimqivo ostvarewe ~ija je autorka sledila legitimnu liniju konvecionalno ekranizovanih, besprekorno dizajniranih i umivenih biografija za {iroku upotrebu. U tim okvirima svoje mesto na{li su politi~ka korektnost i blagi nagove{taj zna~ajne teme kao {to je ra|awe feminizma, po~eci novovekovne emancipacije `ena u visokim gra|anskim slojevima dru{tva.

Dodirnuto tek ovla{, to je samo aromati~ni dodatak drami o modernoj, samo napola sre}noj Pepequzi s po~etka pro{log veka, ~iju sudbinu je trasirao koliko wen hobi i prepoznat talenat, a naslu}ujemo i buntovni{tvo, toliko i zavisnost od mo}nih mecena ~esto i wenih qubavnika. Otud je u sredi{ti ove filmske pri~e koja se zavr{ava pred po~etak Prvog svetskog rata (tu po~iwe Kounenov "Koko [anel i Igor Stravinski") qubavni trougao izme|u Koko, wenog doma}ina i qubavnika Etjena Balsana, i mladog engleskog industrijalca, wene prave qubavi Artura Boj Kapela. Preko trwa do zvezda, jeste kli{e, koji ipak retki ispuwavaju. Odri Totu u glavnoj ulozi i preostala vrlo dobra gluma~ka ekipa mogu biti i najboqa preporuka za ovaj film.

V. Crwanski

SPORT

sreda20.januar2010.

c m y

16

DNEVNIK

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Svi na{i uspe{ni u prvom kolu [ampion iz 2008. godineNovak \okovi} po~eo pohod ka novoj tituli u Melburnu. \okovi} je posle dva sata i minut pro{ao u drugo kolo Australian Opena. [panac Daniel Himeno-Traver dr`ao se u prvom setu, a onda ga je Beogra|anin postavio na svoje mesto. Poput Roxera Federera i Rafaela Nadala, dvojice tenisera koje }e `estoko juriti tokom 2010. godine, i Novak \okovi} neubedqivo je po~eo ovogodi{wi Australian Open. Ovo „neube-

toga morao je ku}i. U drugom kolu \okovi} }e se prvi put u karijeri sastati sa [vajcarcem Markom Kjudinelijem, koji se debelo namu~io sa australijskim teniserom hrvatskog porekla Marinkom Mato{evi}em.Pre dolaska u Melburn, tre}i teniser sveta odigrao je samo dve egzibicije, jednu u Melburnu i drugu za nastradale na Haitiju.

- Pro{la sezona bila je iscrpquju}a, tako da sam odlu~io da presko~im prvih nekoliko turni-

Novak \okovi}

dqivo“ odnosi se samo na igru {ampiona iz 2008. godine u prvom setu. Kasnije, \okovi} je postavio Danijela Himeno-Travera u podre|eni polo`aj - 3:0 (7:5, 6:3, 6:2). Tre}i nosilac u Melburnu dugo se zagrevao po atipi~noj temperaturi za ovo doba godine na ju`noj hemisferi.

- Nije bilo lako na po~etku, jer je ovo bio prvi me~ u sezoni za mene. Tada sve ide sporije nego {to o~ekujete, ali najva`nija stvar je

ra. Mo`da je to bila prava stvar, mo`da ne, vide}emo... Sre}an sam i razmi{qam samo unapred - podvukao je \okovi}, koji bi trijumfom u Melburnu, uz jo{ nekoliko povoqnih rezultata, momentalno postao prvi igra~ sveta.

Jelena i Ana: Svaki po~etak je te`ak Jelena Jankovi} je u prvom kolu presli{ala 101. teniserku na VTA listi, Rumunku Moniku Ni-

javnosti, posle pewawa na prvo mesto VTA liste, omeo da 2009. godine zabele`i zna~ajnije rezultate. Beogra|anka se, apsolutno, nije slo`ila.

- Nije to... Ne razmi{qam o tome {ta pi{u novine. Svejedno mi je. Trudim se samo da se koncetri{em na svoju igru - navela je Jelena.

Ana je, za razliku koleginice iz Dejvis kup reprezentacije, igrala ove sezone i stigla do polufinala Brizbejna, gde je izgubila me~ od povratnice @astin Enan. Boqu formu od one zbog koje je prerano, utu~ena, zavr{ila 2009. godinu, 21. teniserka sveta potvrdila je i u prvom kolu Australian Opena, gde je 2008. godine igrala finale.

- Zadovoqna sam igrom. Uslovi su bili vrlo te{ki. Bilo je veoma hladno i vetrovito, mnogo druga~ije nego na pro{lonedeqnom turniru u Brizbejnu, ili od onog na {ta smo ina~e navikli u Melburnu - rekla je Ana, posle pobede za koju joj je bilo potrebno svega ne{to vi{e od sat vremana.

- Trudila sam se samo da prona|em put daqe, nisam `urila, poku{ala sam da ostanem pribrana.

Dobro sam servirala, igrala uop{te. Sre}na sam zbog ove pobede, jer je [enaj Peri opasna protivnica - dodala je Ivanovi}eva, 20. nosilac u `enskom singlu.

Ivanovi}eva }e u drugom kolu igrati sa 36. teniserkom sveta @izelom Dulko iz Argentine.

Ona je uz mnogo muke pobedila 138. na VTA listi Slovakiwu Suzanu Kucovu sa 2:1 (6:0, 5:7, 7:5).

Ana je pobe|ivala Argentinku u dva dosada{wa duela, pro{le godine na Mastersu u Indijan Velsu i 2007. na turniru u ^arlstonu.

Viktor igrao dva dana za jednu pobedu Viktoru Troickom bilo je potrebno vi{e od 24 ~asa da pobedi ekvadorskog veterana Nikolasa Lapentija u prvom kolu. Ne radi

Jelena Jankovi}

na{eg tenisera, po setovima 4:6, 6:3, 6:1, 6:3! Nekada {esti, a sada 94. igra~ planete Lapenti bio je konkurentan samo u prvom setu protiv Troickog, koji je postavqen za 29. nosioca.

Posle dva neuspe{na nastavka me~a, u utorak rano ujutru po na{em vremenu Troickom su bila potrebna samo dva poena da izbori drugo kolo, a tamo }e ga ~ekati Nemac Florijan Majer (60. ATP), koji je ranije izbacio zemqaka Filipa Pe~nera.

Janko izbacio ameri~kog tinejyera Nekada{wi juniorski {ampion Australian Opena Janko Tipsarevi} krenuo je u {estu seniorsku avanturu na prvom gren slem turniru sezone. Na{em teniseru protivnik u prvom kolu bio je 17-godi{wi Amerikanac Rajan Herison, koji je pru`io `estok otpor 36. teniseru sveta.

Ipak, Tipsarevi} ga je izbacio u tri seta - 3:0 (6:2, 6:4, 7:6). Vreme trajawa me~a, dva sata i 45 minuta, govore u prilog tome da se Janko nije lako izborio sa talentovanim teniserom, koji trenutno zauzima 341. mesto na ATP listi.

U drugom kolu Tipsarevi} }e se sastati sa 18. nosiocem - Tomijem Hasom. Protiv iskusnog Nemca Janko je igrao dva puta i rezultat je nere{en.

Janko Tipsarevi}

Ode Robin ku}i...

Ana Ivanovi}

da sam dobio prvi set. Tada sam uhvatio ritam i imao me~ pod kontrolom, iako je bilo te{kih trenutaka u nastavku - prokomentarisao je \okovi}.

Skoro ~etiri godine ~ekao je Beogra|anin priliku da se trenutno 74. teniseru sveta, Traveru, revan{ira za do sada jedini poraz u me|usobnim susretima ( Barselona 2006. godine, 6:4, 3:6, 6:3) i revan{irao mu se sa kamatom.

- Nisam ga video odavno. Igrali smo 2006. u Barseloni, a sada je pokazao da ume dobro i da igra i na brzim podlogama. Za wegov nivo, igrao dobro danas i bilo mi je nezgodno da ga pobedim u ovim kasnim ve~erwim satima - priznao je Novak.

Samo je u prvom setu \okovi} imao problema sa [pancem. Ta~nije, vi{e problema imao je sa samim sobom, dok nije razradio noge, podesio tajming za udarac i osetio tener. Kada se to i dogodilo, protivnik nije imao {ansi i posle dva ~asa i minut preko

kulesku sa 2:0 u setovima (6:4, 6:0), dok je Ana Ivanovi} nadigrala 107. na planeti, Amerikanku [enaj Peri tako|e sa 2:0 (6:2, 6:3).

- Prvi me~evi su uvek najte`i, posebno posle dvomese~ne pauze.

Lepo je ponovo osetiti tu atmosferu, taj pritisak pravog me~a.

Potrebno vam je vreme da se opustite na terenu... Ali, dobro je {to sam sve zavr{ila u dva seta rekla je Jelena, osmi nosilac u Melburnu.

Ona }e u drugom kolu igrati protiv 87. teniserke na svetu Kejti O’Brajan iz Britanije, koja je dobro igrala na startu i eliminisala Austrijanku Patrisiju Majer, 90. na svetu (6:3, 6:3).

- Ne znam mnogo o woj. Do sada je nisam gledala. Moj trener }e je skenirati, ali moj ciq }e svakako biti da igram svoju igru. Bi}e mi potrebno malo vremena da je prozrem, ali uspe}u - dodala je Jelena.

Novinari su pecnuli Jelenu konstatacijom da ju je pritisak

se o najdu`em me~u u istoriji tenisa, ve} o duelu koji je po~eo u ponedeqak, a onda zbog potpuno neo~ekivane ki{e u Melburnu zavr{en u utorak rezultatom 3:1 za

Najve}e iznena|ewe prvog kola Australian Opena, za sada, predstavqa eliminacija osmog nosioca Robina Soderlinga!

Uprkos tome {to je vodio sa 2:0 u setovima, [ve|anin je ispao u me~u sa [pancem Marselom Granoqersom - 3:2 (5:7, 2:6, 6:4, 6:4, 6:2). Ovaj ishod iznena|ewe je samo ukoliko se uzme u obzir ~iwenica da je Soderling osmi teniser sveta i jedan od igra~a koji je 2009. godinu zavr{io u velikoj formi. Pre Soderlinga, od nosilaca u mu{kom singlu eliminisani su (13) Radek [tepanek (od Ive Karlovi}a), (16) Tomi Robredo (Santijago Giqardo), (23) Huan Karlos Ferero (Ivan Dodig), (28) Jirgen Melcer (Floran

Venus Vilijams

Sera) i (25) Sem Kveri, koji je izgubio od Rajnera [itlera. @enski singl ostao je tako|e bez velikog broja nosilaca ve} u prvom kolu. Za sada, ispale su (14) Marija [arapova (od Marije Kirilenko), (16) Vir`ini Razano (od Ekatarine Makrove), (23) Dominika Cibulkova (od Vanije King) i (25) Anabela Medina Garigez, koju je pobedila Karolina [prem.

Prvi nosioci Roxer Federer i Serena Vilijams uspe{no su po~eli takmi~ewe. Federer se mu~io sa Rusom Igorom Andrejevim i slavio tek posle ~etiri seta 3:1 (4:6, 6:2, 7:6, 6:0). Andrejev je u tre}em setu imao i tri {anse da povede sa 2:1 u setovima.

- Mnogo mi je lak{e sada. Definitivno sam imao i sre}e u tre}em setu - rekao je Federer.

Sestre Vilijams po planu

Viktor Troicki

Serena Vilijams je deklasirala 18-godi{wu Poqakiwu Ursulu Radvansku - 2:0 (6:2, 6:1). Starija sestra Vilijams, Venus, pobedila je ^ehiwu Lusi Safarovu sa 2:0 (6:2, 6:2). Jo{ ubedqivija je bila starija sestra Radvanska, Agwe{ka, koja je postavqena za 10. nosioca. Agwe{ka Radvanska je Nemici Tatjani Malek prepustila samo gem - 2:0 (6:1, 6:0). Francuskiwa Marion Bartoli, 11. nosilac, savladala je Rosanu De Los

Rios iz Paragvaja sa 2:0 (6:4, 6:1), 13. teniserka sveta Samanta [tosur bila je boqa od Kineskiwe ]iwun Han 2:1 (6:1, 3:6, 6:2), a Ruskiwa Na|a Petrova od Rumunke Edine Galovic 2:0 (6:3, 6:4). Drugi dan takmi~ewa u Melburnu doneo je i najdu`i me~ teniserki od 1968. godine, pa mo`da i ranije, navela je VTA. ^ehiwa Barbora Zahlavova Stricova savladala je Ruskiwu Reginu Kulikovu sa 2:1 (7:6, 6:7, 6:3) posle ~etiri sata i 19 minuta. [esti nosilac Nikolaj Davidenko iz Rusije deklasirao je Nemca Ditera Kindlmana sa 3:0 (6:1, 6:0, 6:3), a pobedu u tri seta ostvario je i 10. nosilac @o-Vilfred Conga, koji je savladao Ukrajinca Segija Stahovskog sa 6:3, 6:4, 6:4. Gael Monfis, 12. nosilac, izgubio je gem vi{e u duelu sa jo{ jednim Australijancem Metjuom Ebdenom - 3:0 (6:,4 6:4, 6:4). Deveti kostura{ Fernando Verdasko imao je mnogo vi{e problema u susretu sa doma}im takmi~arem Karstenom Bolom 3:1 (6:7, 7:6, 7:5, 6:2). Doma}i qubimac Lejton Hjuit savladao je Brazilca Rikarda Ho~evara sa 3:0 (6:1, 6:2, 6:3), a set nije ispustio Markos Bagdatis sa Kipra, koji je bio boqi od Italijana Paola Lorencija 3:0 (6:2, 6:4, 6:4). Francuz Fabris Santoro je izgubio od Hrvata Marina ^ili}a sa 0:3 (5:7, 5:7, 3:6).

SPORT

DNEVNIK

sreda20.januar2010.

17

MITROVA^KI RADNI^KI PO^EO PRIPREMAME

Momenat sa prvog treninga mitrova~kog Radni~kog

Hesnerci predvi|aju beri}etno prole}e

FK Radni~ki iz Sremske Mitrovice, ~etvrtoplasirani tim Vojvo|anske-lige-zapad po~eo je pripreme za nastavak prvenstva. Igra~e i stru~ni {tab pozdravio je novi predsednik kluba Goran Mati}. @eqa svih u klubu je da Radni~ki nastavi sa dobrim rezultatima iz jeseweg dela prvenstva. Uporedno sa borbom za bodove, radi}e se rekonstrukcija, obnavqawe i izgradwa novih objekata na stadionu u Hesni. U prva ~etiri kola prole}nog dela Hesnerci tri utakmice igraju

na svom terenu i svi se u klubu nadaju da }e Radni~ki napraviti prodor u sam vrh tabele i da }e biti jedan od najozbiqnijih kandidata beo~inskom Cementu u borbi za prvo mesto.

Treneru Miti Ninkovi}u i wegovom pomo}niku Miroslavu Bala{}aku prvoj prozivci odazvalo se 26 igra~a. Redove Radni~kog poja~ali su: Branislav [kara (biv{i igra~ Crvene zvezde iz Beograda), Danijel Vasi} ( Borac iz Martinaca), Uro{ Sladojevi} (Srem) i Nikola Vu~enovi} (Podriwe), a iz ku-

LEGENDARNI VR[A^KI FUDBALER I TRENER GEORGE MOHAN OTI[AO U PENZIJU: U prethodnih deset i vi{e godina svedoci smo prave poplave sportskih {kola najrazli~itijih profila. Ni~u kao pe~urke i uglavnom su privatne, {to pozdrazumeva maksimalno roditeqsko finasijsku u~e{}e, od kupovine opreme, do pla}awe takmi~ewa, putovawa, kampova...Kvalitet struke je pri~a za sebe.Ali, ima i drugih primera koji zslu`uju posebnu pa`wu.U Vr{cu, lepoj varo{i u Banatu, pri Sportskom savezu, ve} pet godina radi {kola fudbala - besplatno.[kolom je do pre koji dan rukovodio George Mohan do nedavno zaposlen u ovoj ustanovi. Predano su mu pomagali saradnici Alen ^akara, Milenko Karapanxi}, Ivan Prohaska i Bo{ko Vuki} (radi sa golmanima) ~isto volonterski.

Pre pet godina tada{wi predsednik Sportskog saveza Zlatomir Pecikoza je rukovo|ewe {kolom fudbala poverio Mohanu i nije pogre{io.Ovaj uva`ani gra|anin varo{i ispod Kule je sa nepunih 16 godina debitovao u prvoj ekipi Vr{ca, da bi kao izuzetan potencijal dve godine (1966 - 68.) proveo u novosadskoj Vojvodini. Ozbiqna povreda zaustavila je meteorski razvoj izuzetno talentovanog fudbalera, koji se nakon oporavka obreo u somborskom Radni~kom, a karijeru je zavr{io u rodnom Vr{cu.U me|uvremenu je zavr{io Vi{u trenersku {kolu pri Fakultetu za fizi~ko vaspitawe u Beogradu i otisnuo se u trenerske vode. Uspe{no je vodio Jedinstvo (Vlajkovac), Polet (Izbi{te), Partizan (Uqma), Crvenu zvezdu (Pavli{), Radni~ki(Vr{ac) i Vr{ac i u svim sredinama ostavio je dubok trag i kao stru~wak i jo{ vi{e kao ~ovek.

Pod wegovim stru~nim nadzorom napredovali su i uspe{no se afirmisali Viciknez (Obili}), Kirhov ( Hajduk - Kula, olimpijski i omladinski reprezentativac), Gvozdenov (Mladi radnik), Brkqa~ (Hajduk), Sla|an \uki} (Partizan), Mili}evi} (Kikinda,Vojvodina,Spartak), Stojakovi} (Hajduk), Pe{i} (Bor) i drugi.

Vr{a~ka {kola fudbala startovala je sa 22 polaznika, danas ih je blizu stotinak/ na slici, Mohan je drugi s leva). Mahan se u ovom pionirskom poslu dr`ao devize da samo rad mo`e dati rezultate i ~vrsto verovao u narodnu mudrost koja glasi: „Ako lavovi ovce vode onda i ovce postaju lavovi“. Naumornim radom Mohan i wegovi saradanici su generacije de~aka u~ili ovoj magi~noj igri i u~ili ih `ivotu- da budu istrajni, vredni i ~asni qudi.Dve kipe iz ove {kole se trenutno takmi~e u Op{tinskoj ligi, a zanimqivo je da ekipa de~aka ro|enih 1995/96. trenutno zauzima prvo mesto bez izgubqene utakmice sa fantasti~nom gol razlikom - 186:15.Svakako da }e neko od stotinak de~aka bqesnuti i oti}i u veliki klub, kao {to je to u~inio wihov omiqeni trener Mohan, od pre izvesnog vremena penzioner.Mohanov `ivotni pratilac i velika qubav je bio fudbal, ovoj ~udesnoj igri u~io je generacije i generacije mladi}a u Ju`nom Banatu, a pe~at uspe{ne trenerske karijere stavio je ba{ u vr{a~koj {koli fudbala- besplatnoj.I nema deleme da }e novope~eni penzioner i ubudu}e u`ivati u najva`nijoj i najlep{oj igri na svetu i ponositi se onim {to je iza sebe ostavio.

B. Ogrizovi}

De la Rosa drugi voza~ Zaubera

NBA LIGA

Dobra partija Krsti}a Ko{arka{i Oklahome savladali su u Atlanti istoimenu ekipu sa 94:91 i prekinuli niz doma}eg tima od tri uzastopne pobede. Najzaslu`niji za pobedu Oklahome u no}i izme|u ponedeqka i utorka bio je Kevin Durant sa 29 poena, a zna~ajan doprinos pru`io je i srpski reprezentativac Nenad Krsti} sa 16 poena, uz sedam skokova. San Antonio je pobedio Wu Orleans sa 97:90, uz 25 poena Tonija Parker i 21 Tima Dankana, koji je imao i 14 skokova. Najefikasniji u pora`enom timu bio je Kris Pol sa 18 poena, dok je Predrag Stojakovi} ubacio devet za Wu Orleans, koji je izgubio tek drugu od posledwih 16 utakmica kao doma}ih. Golden Stejt je predvo|en Montom Elisom, Korijem Magetijem i Stivenom Karijem stigao do pobede nad ^ikagom 114:97. Elis je ubacio 36 poena, Mageti je dodao 32, a Kari 26 uz 10 skokova i {est asistencija. Istakao se i Andris Bijedrins sa devet poena i ~ak 19 skokova, dok Vladimir Radmanovi} nije igrao zbog upale Ahilove tetive na desnoj nozi.

Los An|eles Lejkersi su bili boqi od Orlanda 98:92, iako je wihov najboqi igra~ Kobi Brajant postigao samo 11 poena. Los An|els Klipersi su bili

boqi od Wu Xerzija sa 106:95, dok je Xoni Flin rekordom karijere od 29 poena poveo Minesotu do pobede nad Filadelfijom 108:103. Sa{a Pavlovi} je pobedi doprineo sa dva poena za osam minuta na parketu. Memfis je pobedio Feniks sa 125:119, dok je Dalas predvo|en strelcom 37 poena Dirkom Novickim savladao Boston sa 99:90 i Seltiksima naneo tre}i uzastopni poraz na doma}em terenu. Boston je do sada kao doma}in izgubio sedam utakmica, vi{e nego u celoj pro{loj, pa i pretpro{loj sezoni. Va{intgon je savladao Portland sa 97:92 pre svega zahvaquju}i Entuanu Xejmisonu koji je postigao 28 poena, od kojih 21 u prvom poluvremenu, pa je wegov tim tek ~etvrti put ove sezone pobedio na dve utakmice uzastopce. Odli~no ve~e imao je i Nejt Robinson, koji je postigao pet trojki i ukupno 27 poena za pobedu Wujorka nad Detroitom od 99:91. [arlot je uz 28 poena Xeralda Valasa i 17 Rejmonda Feltona, kome je za tripl-dabl u~inak nedostajao jedan skok, savladao Sakramento sa 105:103. Luis Skola je sa 27 poena i 15 skokova predvodio Hjuston do pobede nad Milvokijem od 101:98 posle produ`etka.

zminskog Grani~ara vratio se Milan Miji}. Posle du`e pauze pojavio se i Pe|a Markovi}, a na prozivci od novih igra~a bili su jo{ Ogwen Te{i}, Stevan ^upi} i Nenad Gruji}.

Kompletene pripreme obavi}e se na terenima u Hesni, a zakazano je vi{e provernih utakmica. Dobra atmosfera, stabilna finansijska situacija, iskusan stru~ni {tab i kvalitetan igra~ki kadar nagove{tavaju uspe{no prole}e mitrova~kog Radni~kog.

Nenad Krsti} (Oklahoma)

[panac Pedro de la Rosa pridru`i}e se ove sezone u ekipi Zaubera Kamuiju Kobaja{iju iz Japana, zvani~no je objavio {vajcarski tim. De la Rosa }e se tako vratiti u Formulu jedan kao jedan od dvojice glavnih voza~a po{to je u posledwih sedam godina bio test voza~ Meklaren Mercedesa. [panac, koji je u karijeri vozio i za Erouz i Jaguar, ima}e 39 godina kada nova sezona bude 14. marta startovala trkom za Veliku nagradu Bahreina.

- Oduvek sam verovao da }u dobiti jo{ jednu {ansu da se takmi~im u Formuli 1. Po{to je broj testirawa zna~ajno smawen moj ciq je bio da se vratim u {ampionat kao redovan voza~.

Uzbu|en sam zbog nove sezone u timu Petera Zaubera, koji je zna~ajan deo Formule 1 od 1993. godine - rekao je De la Rosa. Ekipa Zaubera }e bolid za novu sezonu predstaviti 31. januara u Valensiji, dan pre po~etka prvih zvani~nih predsezonskih testirawa.

18

SPORT

sreda20.januar2010.

PRVA A LIGA: VOJVODINA - STUDENT

Doma}inu uloga favorita Posle izazova u Evrointer ligi i Evroligi, opet su za vaterpoliste Vojvodine i Partizana na redu prvoliga{ki dueli. Na redu je 4. kolo Prve A lige. [ampion Par-

Kapiten Vojvodine Uro{ Kalini}

tizan Rajfajzen igra s Beogradom, Vojvodina sa Studentom, a Ni{ sa TENT. U sve tri utakmice doma}ini su favoriti.

- Ni Student nije ista ekipa, a nismo ni mi u odnosu na pro{lu sezonu. U ovom duelu sve }e zavisiti od na{e igre i od toga koliko ozbiqno bude-

Dana{wi program Prva A liga - NOVI SAD: Vojvodina - Student (19), BEOGRAD: Partizan Rajfajzen Beograd (19 TV), NI[: Ni{ TENT (20.30).

mo shvatili ovu utakmicu. Na{e je da kao i u Evrointer ligi i Evroligi pru`imo maksimum. Ukoliko tako bude onda ni pobeda ne bi trebali da izostane. Ukoliko, me|utim, do|e do opu{tawa, kao {to je to

Foto: F. Baki}

bio slu~aj u duelima sa Beogradom ili Ni{om, onda }e, opet, do posledweg minuta rezultat biti neizvestan. A to nam nikako ne treba - rekao je kapiten Vo{e Uro{ Kalini}.

Novosa|ani }e kompletni nastupiti protiv Studenta ve~eras u 19 ~asova na bazenu Slana bara, ali ih izgleda sa klupe, zbog dva `uta kartona, ne}e voditi prvi trener Dejan Stanojevi}, ve} pomo}ni Darko Bili}.

- Mi znamo {ta treba da radimo i mislim da nam to ne}e biti hendikep. Jednostavno, moramo da nau~imo da igramo i bez Stanojevi}a - napomenuo je Kalini}.

G. Malenovi}

DNEVNIK

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS U KRU[EVCU

Napredak veliki du`nik

Za ko{arka{e Vojvodine Srbijagas nema pauze, pa, posle subotweg drbija s Metalcem, ve~eras igraju izuzetno va`nu utakmicu. I dok su Vaqevcima bili doma}ini, danas Novosa|ani putuju u Kru{evac gde ih ~eka ambiciozna ekipa doma}eg Napretka. Ovo je, po mnogima, novi derbi kola, pa vaqa o~ekivati veoma zanimqivu i uzbudqivu utakmicu u kojoj favorita nema. U prvom delu prvenstva Kru{evqani su neo~ekivano slavili u Novom Sadu (72:64) i zato ne ~udi `eqa izabranika trenera novosadskog tima Radenka Varagi}a da im se revan{iraju punom merom.

- ^iwenica je da nas ~eka te{ka utakmica i doma}in koji je veoma dobra ekipa – rekao je Varagi}. – Osnovna ideja bi}e nam da zaustavimo {ut doma}ih ko{arka{a sa spoqwih pozicija, tu pre svih mislim na Markovi}a i Stojanovskog.

Ukoliko u tome uspemo i ako nametnemo na{ stil igre, bi}emo veoma blizu veoma va`noj pobedi u trci za Superligu.

Dejan Kova~evi} igra sve boqe u posledwe vreme i postaje jedan od nosilaca igre Vojvodine Srbijagas.

- Napredak nam je veliki du`nik po{to nas je dosta lako pobedio na na{em terenu. @elimo da se revan{iramo ekipi iz Kru{evca i da novom pobedom napravimo jo{ jedan veliki korak ka Superligi. Imamo kvalitet za takav rezultat i bi}e nam od velike va`nosti da onemogu}imo otvoren {ut rivala sa spoqwih pozicija istakao je Kova~evi}.

Duel u Kru{evcu po~iwe u 18 ~asova.

A. P.

Jugoslav Spasi}, Rajko Kijac, Predrag Tomanovi} i Stanko Uzelac

ODBOJKA[KI SAVEZ VOJVODINE I KOMPANIJA DUNAV OSIGURAWE RUKU PODRUKU: ^elnici Odbojka{kog saveza Vojvodine potpisali su ~etvorogodi{wi sponzorski ugovor s kompanijom Dunav osigurawe i velikim korakom krenuli u realizaciju planova koje je rukovodstvo Saveza zacrtalo za trajawe svog mandata.

S Dunav osigurawem u svojoj ve} mnogorbojnoj sponzorskoj familiji, OSV planira da pomogne svim klubovima pod svojom nadle`no{}u i, osloba|awem finansijskih obaveza, podstakne ih da se bave svojom osnovnom delatno{}u, popularizaciji odbojke i {irewa baze ovog sporta u Pokrajini.

Ciq OS Vojvodine je udvostru~ewe broja klubova (bilo ih 83 u trenutku izborne Skup{tine), kao i pro{irewe baze igra~a, trenera, sudija, kao i organizovawe {kola odbojke i kampova.

- Planovi OSV su se poklopili s na{im ciqevima i kompanija Dunav osigurawe s velikim zadovoqstvom ulazi u partnerstvo s ovom organizacijom. Trajawe ugovora je ~etiri godine i nadam se da }e se za to vreme formirati jo{ 80-ak klubova u Vojvodini, {to nam je prevashodni ciq. Na{ motiv je afirmisawe sportske kulture, pre svega kod

{kolske dece,`elimo da animiramo klubove za {to boqu popularizaciju odbojka{kog sporta. Potpisali smo ugovor na obostrano zadovoqstvo i smatram da je ovo na~in za jo{ boqu promociju kompanije Dunav osigurawe - rekao je regionalni direktor Dunav osigurawa Predrag Tomanovi}.

Ve} se vide rezultati najavqenog uspe{nog rada Odbojka{kog saveza Vojvodine, jer je u veoma kratkom roku formirano je desetak novih klubova pod okriqem ove asocijacije.

- Ovo je za nas zna~ajan doga|aj jer smo prona{li dobrotvora i ku}u s kojom }emo se ponositi. OSV `eli da „zasadi“ odbojku u svako mesto u Vojvodini, ~ime bi inicirali {irewe baze igra~a, kao i svih ostalih segmenata ovog sporta. Popularizacija odbojke je jedan od na{ih glavnih zadataka i ima zna~ajno mesto u programu razvoja Saveza. Treba podi}i masovnost i kvalitet, a to nameravamo da uradimo orgnaizovawem {koli odbojke i kampovima. Dunav osigurawe je prepoznao na{u ideju vodiqu i sada odbojka{ka porodica u Vojvodini ima vrednog sponzora - rekao je predsednik Skup{tine OSV Rajko Kijac, jedan od najzaslu`nijih qudi za realizaciju ovog sponzorskog ugovora. M. Risti}

NOPAL PO^EO PRIPREME

Ba~kopalana~ke tigrice o{tre kanye Nakon jednomese~ne pauze, rukometa{ice Ba~ke Palanke Nopala su na okupu,po~ele su pripreme za drugi deo prvenstva Prve lige Srbije. Prvi deo prvenstvene trke za bodove Ba~kopalana~ke tigrice su zavr{ile na tre}em mestu sa 14 osvojenih bodova (sedam pobeda, tri poraza).

- Kompletne priprema obavi}emo u u Tovari{evu - saop{tio je trener Dragan Kuburovi}. - U Tovari{evu su nas sjajno prihvatili i podr`ali, kako ~elnici Mesne zajednice tako i qubiteqi rukometa. Svakako da i wima pripadaju zasluge za tri-

jumf u Kup Vojvodine, kao i za tre}e mesto jesewe prvenstvene etape.

Kakvu su ambicije u nastvaku takmi~ewa?

- Poku{a}emo da popravimo plasman, ali nam to nije prioritet. Me|utim, to nikako ne zna~i da smo se odrekli borbe jedno od prva dva mesta. Ukoliko nam se uka`e {ansa uveren sam da }emo je iskoristiti.

Igra~ki kadar nije izmewen.

- Ekipa je ostala gotovo nepromewena u odnosu na jesen (oti{la samo Jelena Lon~ar zbog obaveza na fakultetu) i za sada nemamo nameru da se poja~avamo.

Plan rada je sa~iwen.

- Odigra}emo nekoliko kontrolnih utakmica, sve u okviru Zimske lige u kojoj }e nastupiti ~etiri prvoliga{ke i ~etiri drugoliga{ke ekipe. Uz kvalitetne treninge i utakmice u Zimskoj ligi verujem da }emo spremni do~ekati nastvaka takmi~ewa - istakao je Kuburovi}.

Za najboqu ekipu Nopala u drugom delu prvenstva konkurisa}e: Stojkovi}, Atanaskovi}, Bojana Ili}, Pavlov, Mirkovi}, Stani}, Krivdi}, Tiosavqevi}, Ber~ek, Karanovi}, ^ubrilo, Mitrovi}, Sawa Ili}, Kova~evi} i Jasna Kolar.

M. \. Kremenovi}

BO@I]NI TURNIR U KAWI@I

Farka{ pobednik U organizaciji [ahovskog kluba Potisje u Kawi`i je zavr{en tradicionalnog Bo`i}ni turnir, uz u~e{}e 11 igra~a. Pobednik je inter majstor Tibor Farka{ sa 10 poena, drugo mesto pripalo je majstorskom kandidatu Kazmeru Totu sa 7,5, dok je na tre}oj poziciji zavr{io majstorski kandidat Daniel Po{a sa 7 poena.

Slede: Mihaq Bi~kei, Luka~ Pili{i i Branko Mrzi} sa po 5,5, Daniel [arwai i Laslo Bosnai po 4,5, Rudolf Ki{ 3,5, Norbert Bi~kei 1 i Aleks Sel 0,5 poena.

Trojici prvoplasiranih uru~eni su pehari, a {estorici najuspe{nijih na turniru pripale su i skromne nov~ane nagrade.

M. M.

Tibor Farka{

IZABRANI SPORTISTI GODINE U TEMERINU

Lauerati Miroslava Pavlov i Nemawa Rati Izabrani su najboqi sportisti op{tine Temerin za rezultate ostvarene u 2009. godini.

Sportiskiwa godine je Miroslava Pavlov iz RK Temerin, a najboqi sportista je Nemawa Rati ~lan FK Mladost iz Bakog Jarka.

Bo}arski klub Sirig je najuspe{niji sportski kolektiv, a priznawe za rad sa mlaim kategorijama dobio je FK TSK. Trener godine je Igor Pavlik iz kluba Hean do, sportski radnik godine je Branislav Rosi. Nagrada za `ivotno delo pripada Miloradu Rajiu.

Svi nagrae|ni dobi}e plaketu, diplomu i nov~anu nagradu od 10.000 dinara, a najboqi klub pehar, diplomu i 30.000 dinara.

Za izvanredne rezultate posebno priznawe i nov~anu nagradu od 30.000 dinara dobi}e @olt Pete, ~lan stonoteniske reprezentacije Srbije.

Godi{wa priznawa u oblasti sporta bi}e uru~ena u petak, 22. januara u 12 ~asova u sve~anoj Sali SO Temerin.

M. M.

SPORT

DNEVNIK

sreda20.januar2010.

19

DANIJEL ALEKSI] STIGAO IZ ITALIJE

Kofer u ruke, pa nazad u \enovu Sa priprema fudbalera Spartaka Zlatibor vode

SPARTAK ZLATIBOR VODE ZAGAZIO U DRUGU NEDEQU PRIPREMA

Uskoro selidba u Tunis Fudbaleri Spartak Zlatibor vode zagazili su u drugu nedequ priprema, a treninzi se odvijaju dva puta dnevno.Spremaju se Suboti~ani za dvonedeqne pripreme u Tunisu.

Za sada iz kluba je oti{ao Predrag Miji} u Partizan, dok je blizu odlaska u inostranstvo Milorad Jawu{, a do{la su tri mlada igra~a.

- Veoma je bitno da za sada nema mnogo odlazaka. Neki dan nas je poja~ao Sr|an Vujaklija (22) iz Novog Sada, biv{i omladinski reprezentativac. Igra na mestu {pica i interesantan je igra~ za nas. Pored wega, ekipu su ranije poja~ali Sini{a Stevanovi} i Marko Adamovi}, dok }e i Marko Veselinovi} biti na{ ~lan. Vrlo smo blizu zakqu~ewa zimske liste dolazaka i odlazaka – saop{tio je trener Zoran Milinkovi}.

I Kapiten Vladimir Torbica isti~e kvalitetan rad u dosada{wem toku priprema.

– Dajemo sve od sebe i maksimalno koristimo svaki trening.

Znamo dobro {ta nas ~eka na prole}e. Vi{e nismo iznena|ewe, svi }e mnogo odgovornije igrati sa nama, a i na{a peta pozicija }e nekim ekipama biti inspiracija. Sigurno je da ne}e biti lako da zadr`imo petu poziciju, no da}emo sve od sebe da to tako bude, a ako se uka`e {ansa, ne}emo je propustiti za korak vi{e - kazao je Torbica.

Spartak Zlatibor voda danas u Horgo{u igra prvu utakmicu sa Poletom iz Rastine. Trener Milinkovi} je isplanirao da na teren izvede novajlije i igra~e koji su bili na pozajmci u drugim klubovima, dok }e starosedeoci po svemu sude}i ovoga puta biti po{te|eni.

N. S.

MLADEN KRSTAJI], PRVOTIMAC PARTIZANA

Ne znam da li }u biti direktor Sudbina koja je sna{la Nedim dve godine ugovora i u Parnada \or|evi}a rezultat je natizanu zavr{im karijeru. Jo{ mere Gorana Stevanovi}a da ranije sa suprugom sam se dogopodmladi tim Partizana. Mevorio da potom `ivimo u Srbi|utim, stub odbrane Beogra|aji i sve sam uradio u tom pravna je jo{ stariji igra~, Mladen cu. A da li }u ostati u fudbalu Krstaji} u martu }e napuniti ili se posvetiti privatnom 36 godina. biznisu, to zaista ne znam.

- Ko zna, mo`da u junu i mene otpi{u.

Fudbalski posao je surov, nikad ne zna{ kad }e te precrtati.

Feliks Magat je po dolasku u [alke odmah otpisao petoricu igra~a. @ao mi je \oleta jer smo dobro funkcionisali, a upravi zameram {to mu ranije nije saop{tila odluku – direktan je Krstaji}.

Nije tajna da foteqa direktora ~eka upravo wega. Me|utim, iskusni defanzivac, navodno, ne Mladen Krstaji} zna ni{ta o tome.

- To ste vi pisali. Iskreno, Letos mu je trener bio Slao tome i ne razmi{qam. Kada vi{a Jokanovi}a, sada je Goran sam dolazio hteo sam da odraStevanovi}. Koja je razlika u radu wih dvojice ?

- Pa i nema ih puno, jer obojica dosta insistiraju na lopIli} danas u ti.

Beogradu Mla|i igra~i su jesenas biPri~a oko povratka Sa{e li na udaru starijeg kolege. ZaIli}a u Partizan danas bi merano im je da su razma`eni. mogla da ima epilog. NekaKakva je situacija sada ? da{wi kapiten {ampiona - Mnogo se promenilo od vedanas bi trebalo da doputuje ~itog derbija. Disciplina se u prestonicu i dogovori depopravila, {to su ispratili i taqe oko saradwe. Iskusni rezultati. Na pripremama vezista re{avao je tehni~ke klinci rade odli~no i o~ekustvari sa austrijskim Salcjem uspe{nije prole}e. burgom, pa se zato u BeograTako|e, kritikovan je i UO du nije pojavio ranije. sa zamerkom da ne podr`ava dovoqno igra~e. Tada je bio problem oko premija.

Reno sponzor - Uvek }u reagovati na lo{e Fudbalski klub Partizan pojave. Ne prozivam imena ve} potpisao je sponzorski ugofunkcije, jer one treba da budu vor sa Renoom. Svi igra~i na u funkciji kluba. Svi smo mi kori{}ewe }e dobiti autovojnici Partizana, zar ne – zamobile. pitao je Krstaji}.

I. Lazarevi}

Postaje pravilo da najve}i novac od transfera FK Vojvodina zara|uje prodajom igra~a nastawenih u Veterniku. Za Gojka Ka~ara (Herta) pre dve zime Novosa|ani su uzeli tri miliona evra, a prema jo{ nezvani~nim informacijama za Danijela Aleksi}a (\enova) ovog januara inkasira}e 2,5 miliona.

Mladog napada~a Vojvodine i reprezentacije Srbije ispod 21 godine zatekli smo ju~e u povratku iz Italije, kada je automobilom u pratwi direktora Miodraga Panteli}a grabio od aerodroma “Nikola Tesla” ka Novom Sadu.

- Euforija se ne sti{ava, a ja ne znam gde }u pre – vidno uzbu|en, ali i zadovoqan boravkom u prestonici regije Ligurije \enovi, rekao je Aleksi}. – Sada je sve zavr{eno i presre}an sam. Mnogi igra~i mogu samo da sawaju o Italiji, a ja }u dobiti {ansu da tamo ve} s 19 godina nastavim karijeru.

Kako je protekao boravak u \enovi?

- I daqe imam utisak da je za ceo transfer najzaslu`niji Vladimir Jugovi}. Ta~nije, za sve ono {to su Italijani ~uli i saznali o meni. Naravno, zasluge pripadaju i mom klubu koji je imao i sluha i strpqewa da ~uje i drugi klub pored ruskog CSKA. Za Vas nije bilo mnogo dileme, \enova je dobila primat nad Moskvom?

ODBOR ZA HITNA PITAWA FSS

Pavkovi} stru~ni koordinator ^elnici FSS, na sednici Odbora za hitna pitawa , analizirali su sve aktivnosti vezane za zavr{nu fazu priprema orlova pred nastup na Mondijalu.Reprezentacija }e krajem maja boraviti u Austriji, gde }e odigrati i dve prijateqske utakmice, protiv Novog Zelanda i Poqske. Put Ju`ne Afrike kre}e se 7. juna, a dva dana ranije bi}e u Beogradu organizovan spektakularni me~, na kojem }e publika imati priliku da isprati Anti}eve izabranike na SP. Potencijalni rivali su selekcije Obale Slonova~e i Rusije.

Odlu~eno je da Slobodan Pavkovi} koordinira radom tela u kojem se nalaze jo{ potpredsednici saveza Dragan \or|evi} i Branimir Babarogi}, kao i potpredsednik Udru`ewa trenera Srbije Milo{ Paprica, sa zadatakom da nakon konsultacija na svim relevantnim nivoima predlo`e sastav novog Stru~nog odbora, koji je ve} du`e vremena u ostavci. Konkretni predlozi treba do 15. februara da budu prosle|eni IO FSS, a nakon toga sledi izbor novog Stru~nog odbora koji }e zatim imati zadatak da usvoji strategiju rada sa mla|im kategorijama koju priprema Slobodan Pavkovi}, odnosno smernice za aktivnosti [kole za trenere, instruktorske slu`be i razvoja `enskog fudbala. Na kraju struka treba da istakne kandidaturu za funkciju direktora mla|ih selekcija (Slobodan Pavkovi} je pik broj jedan), kao i za sve selektore nacionalnih timova mla|eg uzrasta.

Z. Rangelov

- Tako je i na tome ne treba niko da mi zameri. Opet se vra}amo na Italiju kao istinsku fudbalsku zemqu. Dovoqno je re}i “kal~o”...

Ponedeqak je protekao u lekarskim pregledima?

- Ceo dan sam bio podvrgnut raznim ispitivawima, te ovo, te ono. Nema {ta mi nisu pregledali. Nisam strahovao, ali ni bio spokojan zbog silnih ispitivawa. Sada mi je mnogo lak{e.

Sreda je rezervisana za izlazak pred novosadske novinare.

- @elim da se na lep na~in pozdravim sa saigra~ima, rukovodstvom, trenerima, zaposlenima u klubu, navija~ima...U Vojvodini sam proveo lepe godine, zaigrao za prvi tim, stigao i do reprezentacije, ali predamnom je nova fudbalska epoha. Ostaje mi samo da uzmem kofer i be`im nazad. Predsednik Preciozi i trener Gasperini o~ekuju me u petak na treningu. Taman posla da zakasnim – ka`e Aleksi}, momak koji je sjajnim igrama i golovima privukao pa`wu Man~ester sitija i moskovskog CSKA, ali je \enova bila br`a i {to je jo{ va`nije – konkretnija.

Ruke trqaju i u FK Veternik koji ra~una na odre|eni postotak od obe{te}ewa kao mati~ni Aleksi}ev klub.

S. Savi}

Danijel Aleksi}

PRVOTIMAC VOJVODINE GORAN SMIQANI] PUN SAMOPOUZDAWA

Prole}e nova {ansa Kada je pre tri godine tokom zimskih priprema blistao u kontrolnim me~evima, fudbaler Vojvodine Goran Smiqani} najavqivan je kao otkrovewe.

Ipak, prednost su u utakmicama za bodove dobijali stariji. Debitovao je 2007. u me~u sa Crvenom zvezdom. Danas, s nepunih 20 godina, ovaj igra~ nalazi se na novom po~etku.

- Uvek sam tokom priprema igrao dobro, ali me u sezoni nigde nije bilo. Najvi{e sam igrao kod Rajevca, ne{to mawe kod Brzi}a. Istina, na izostanke su uticale i dve operacije meniskusa. Posle prve ostalo je par~e hrskavice u kolenu i ose}ao sam smetwe. Nisu mi verovali, govoriv{i mi da simuliram. To me je ba{ poga|alo – prise}a se Smiqani}.

Ponikao je u Fru{kogorcu iz Kr~edina, odakle je stigao u Kabel i {kolu RMR. - Generacija sam sa Medojevi}em, Stanojevim, Zogovi}em, Risti}em... Bio sam u omladinskoj reprezentaciji standardan s Aleksi}em, a sada me nigde nema. Verovatno sam za pauzu i sam delom kriv. Vaqda je ta srema~ka narav u pitawu, jer “nekad ne}u, ni kako ja o}u” – veli na{ sagovornik.

Posledweg dana januara Goran }e napuniti 20 godina.

- Ispa{}e da }u prvog dana druge faze priprema u Turskoj proslaviti ro|endan. Naravno, pod uslovom da budem na spisku za Antaliju. Mnogo je igra~a po~elo zimske pripreme, preko 40, a posebno me raduje {to ima desetak mladi}a iz Vo{ine {kole.

Ipak, neka znaju da ih ~eka trnovit put – upozorava mla|e drugove.

Isko~io je u prvi plan kao desni ofanzivni igra~. Pro{le zime konkurisao je za desnog spoqnog, a dobro se pokazao u obe uloge.

- [ta vredi kada su prednost imali drugi. Sada sam pun samopouzdawa i strpqivo ~ekam novu {ansu. Poku{a}u da sve snage usmerim na teren. Nekada }u ne{to morati i da pre}utim. @elim da se doka`em na mom prirodnom mestu u timu, uz desnu aut liniju bli`e protivni~kom golu. Isto razmi{qa i

Goran Smiqani}

Slaven Stjepanovi} koji je igrao tokom cele jeseni, a ja tek na ka{i~icu (^ukari~ki i Partizan), no ne pla{im se konkurencije. Antalija i pripremni me~evi su najboqa prilika da se nametnem treneru Babi}u, a od svega je najva`nije da sam zdrav – veli Goran Smiqani}.

S. Savi}

Disciplinski postupak protiv Kizita U Fudbalskom klubu Vojvodina pokrenut je disciplinski postupak protiv Xozefa Kizita zbog izjava koje je dao u {tampi i za pojedine sajtove, a odnose se na wegov tretman u klubu i potencirawe pri~e o rasizmu.

- Kizitu je iz kluba dostavqeno pismo na engleskom jeziku da se izjasni o navodima u {tampi. Na osnovu toga klub }e se odrediti kakav }e

stav zauzeti i da li }e ga eventualno suspendovati. Ni{ta ne `elimo da donosimo na osnovu pretpostavki i tekstova po novinama, a dat mu je rok od tri dana za odgovor – izjavio je generalni sekretar kluba Radisav Rabrenovi}, naglasiv{i jo{ jednom da Vojvodina ispuwava sve ugovorom predvi|ene obaveze prema reprezentativcu Ugande.

S. S.

SA PRIPREMA KULSKOG HAJDUKA

Spisak igra~a sve du`i Pod dirigentskom palicom @arka Solda fudbaleri Hajduka pune akumulatore za prole}ne okr{aje. Igra~i koriste teretanu i terene na Va{ari{tu, a ono {to raduje pristalice Hajduka jeste ~iwenica da je spisak kandidata za najboqi sastav svakim danom du`i.

- U dosada{wem toku prelaznog roka poja~ali smo se sa pet novih fudbalera.Pristupili su nam {toperi Brkovi} i Mr|anin, {pic Marjanovi},dvedeset{estogodi{wi golman Nemawa Jov{i}, vezni igra~ Branislav Stani}, a vratio nam se Bla`o Lalevi}- raport je direktora Aleksandra Vla{kali}a. @arko Soldo nije skrivao zadovoqstvo saznawem da mu je igra~ki kadar sve ja~i.

- Ovo {to je do sada ura|eno u pripremnom periodu govori da klupsko rukovodstvo ne sedi skr{tenih ruku. Dolazak novih igra~a zao{trava konkurenciju, {to je veoma dobro. Na-

^eka se Manolov Angel Manolov, golman koji je jesenas branio gol Hajduka jo{ se nije pojavio u Kuli.

- Manolov nam se javio da ima problema sa zubima i da je zato izostao. O~ekujemo da za par dana stigne i ukqu~i se u rad - rekao je Vla{kali}.

dam se da }e novi momci doneti sve`inu, elan, `equ za dokazivawem - istakao je Soldo.

Da pripreme Hajduka proti~u dobro svedo~i i podatak da gotovo nema posetalica u klupskoj ambulanti.

- Za sada nema nekih ozbiqnijih problema.

Re~ je o sitnijim prehladama sa pauzom od jednog ili dva dana. Svi igra~i su u trena`nom procesu i nadamo se da }e tako ostati do kraja priprema - ka`e fizioterapeut Nikica Orli}.

Kuqani }e do odlaska u Ulciw odigrati jedan kontrolni susret. Na terenu Motela "Kroni}" 28. januara odmeri}e snage sa sarajevskim @elezni~arom. \. Bojani}

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda20.januar2010.

EKIPNI [AMPIONAT SVETA

Rusija prvak

U Bursi (Turska) je zavr{en Sedmi svetski ekipni {ampionat. U~estvovalo je 10 ekipa koje su igrale po Berger turniru devet kola na ~etri table. Posle dramati~nog takmi~ewa i dosta neo~ekivanih rezultata na kraju su se zaslu`eno zlatnim medaqama okitili Rusi. Amerikanci, predvo|eni sjajnim Nakamurom su srebrni, a iznena|ewe su napravili Indijci koji su se, iako bez svetskog prvaka Ananda, na postoqu za pobednike na{li na tre}em mestu. Evropski prvak iz Novog Sada, ekipa Azerbejxana, ostala je bez medaqe na ~etvrtom mestu.

Gorwi dom zavr{ava Jermenija, a Grci su opravdali “vajld kartu” napraviv{i nekoliko iznena|ewa i neo~ekivano zavr{ili prvenstvo ispred Izraela. Ostale tri ekipe znatno su zaostajale i po snazi i po rezultatima.

Kona~an plasman: 1. Rusija 15 (24), 2. SAD 13 (21,5), 3. Indija 13 (21), 4. Azerbejxan 12 (22), 5. Jermenija 12 (20,5), 6. Gr~ka 8 (18), 7.

Izrael 7 (17), 8. Brazil 4 (12,5), 9.

Egipat 3 (12), 10. Turska 3 (11,5).

„DNEVNIKOVA“ [KOLA [AHA: NAU^ITE [AH UZ SVOJE DETE (3)

Opozicija u poziciji Naj~e{}i problem kod po~etnika je brzopletost. Jedno od osnovnih pravila koje bi trebalo da znaju je: prvo glava, a onda ruka!

U `eqi da {to pre re{i partiju u svoju korist, ili postigne zami{qeni ciq, po~etnik odigra potez a da nije proverio sve mogu}nosti. Zbog toga se ~esto u zavr{nici upropasti sve ono {to se u partiji izgradilo. ^ini mi se da povr{no igrawe zavr{nice nigde nije tako kobno po igra~a kao {to je slu~aj u pe{a~kim zavr{nicama.

Pa da poku{amo sa manevrom belog kraqa kao u gorwem primeru.

1.Ke1 K:d3 2.Kd1 Kc3 3.Kc1 d3 4.Kd1 d2 Beli mora da odstupi jer je oduzeto poqe c1 protivni~kom kraqu.

5.Ke2 Kc2 i crni pe{ak postaje kraqica.

Ako je crni na potezu igra}e: 1…Kc2 2.Ke1 K:d3 3.Kd1 Kc3 4.Kc1 d3 5.Kd1 d2 6.Ke2 Kc2

Karjakin brani trofej

REJTING TURNIR NS LIGE

Jovi} pobednik

Na tre}em pojedina~nom rejting turniru Novosadske lige u klasi~nom {ahu odigrano je svih devet kola. [K Bubamara je organizovawem rejting turnira za igra~e Novosadske lige postigla da u Novom Sadu vi{e nema kluba ni u najni`oj ligi a da nema bar nekoliko rejtingovanih igra~a.

Plasman: 1. Stevan Jovi} 7, 2. Bojan Lukaji} 6,5, 3-7. Savo Gvozdenovi}, Miodrag Dra`i}, Sini{a Drowi}, Vladimir De`e, Davorin Vrane{ 6, 8-10. Vladan Petrovi}, Vladimir Kawuh, Nenad \uri} 5,5, 11-20. Stevan Mu{icki, Jovan Deli}, Bo{ko Zlatkovi}, Bo`idar Karli~i}, Tomislav Bu`an~i}, Zoran Milenkovi}, Dragan Cveti}, Tomislav [krivanko, Miroslav Popr`en, Ivan Banovi} 5, 21-26. Nenad Dimitrijevi}, Dejan Vu~kovi}, Miodrag Milosavac, Dragoqub Stani{i}, Nenad Deli}, Stevan Vu~eti} 4,5, 27-29. Lazar @ivkov, Slavko Stanojevi}, @ivan Mu{icki 4, itd.

PROBLEM BR. 268

Beli daje mat u dva poteza „Boh. Ancajger“ 1926. (original)

Re{ewe problema br. 267 (M. Lipton, Prva nagrada BCPS 1986.) sa pozicijom: beli – Kc8, Tb7, Td6, Sf5, Sh7, Lg7; crni – Ke8, Td1, Te3, Sg5, Lc3; je 1.Ld4!

Na 1...L:d4 sledi 2.Td8 mat. Na 1...T:d4 sledi 2.Sg7 mat. Na 1...Se6 sledi 2.Te7 mat.

Ako pomerimo poziciju prethodnog dijagrama za jedan red beli gubi bez obzira ko je na potezu.

Pe{ak protiv pe{aka u istoj liniji - remi

KORUS - VAJK AN ZE

Turnir Korus igra se u Vajk an Zeu (Holandija) od 15. do 31. januara. Po tradiciji igraju se tri turnira (A, B, C) svaki sa po 14 u~esnika. Glavna A-grupa je 19. kategorije FIDE (prose~an rejting 2719), B-grupa je 16. kategorije (2629) i C-grupa 11. kategorije (2455). Pobednik pro{logodi{weg turnira, Sergej Karjakin (Ukrajina), prvi put nastupa pod zastavom Rusije, jer je od januara na rejting listi te zemqe. Na prethodnom turniru Karlsen je bio tek peti ali je ove godine glavni favorit za prvo mesto iako na turniru igraju i biv{i svetski prvak Kramnik i sada{wi Anand. Na turniru, pored pomenutih, igraju jo{ Ivan~uk, Leko, [irov, Domingez, Nakamura, [ort, Karuana, Tivjakov, Smits i Van Veli.

Pe{ak protiv pe{aka u istoj liniji – nije remi

Uz pravilnu igru pozicija je remi, bez obzira ko je na potezu. Recimo da je na potezu beli. Ako odigra dobar potez, remizira}e partiju. U suprotnom – gubi!

Kako odigrati pravi potez?

Kao prvo, savet je – ne treba `uriti. Logi~an potez je 1.Kd2?? Onaj kome je svojstveno da `uri, verovatno }e odigrati ovaj potez i tako propustiti priliku da remizira. Crni, u tom slu~aju, lako dobija partiju na slede}i na~in: 1…K:d4. Beli mora da se skloni: 2.Ke2, a crni napreduje sa 2…Kc3.

Pozicija je dobijena ako se kraq nalazi ispred pe{aka, a na {estom (ili tre}em) redu. Daqe bi sledilo: 3.Kd1 Kd3 4.Ke1 Kc2 i crni pe{ak }e se nezadr`ivo promovisati u kraqicu.

A sada da vidimo nastavak partije ako beli igra~ nije brzoplet.

1.Ke2! Beli mora da izgubi pe{aka, ali se spremio da do|e u opoziciju.

1…K:d4 2.Kd2! Beli je do{ao u opoziciju (kraq naspram kraqa) i nastaje remi pozicija.

2…Kc4 3.Kc2 d4 4.Kd2! Kad god mu se uka`e prilika kraq slabije strane treba da stane ispred pe{aka. Tako }e biti siguran da pe{ak ne mo`e napred.

4…d3 5.Kd1! Kc3 6.Kc1! Tako je!

U opoziciju - kraq naspram kraqa na onu stranu na koju je ovaj po{ao.

6…d2+ 7.Kd1 Kd3 pat!

ziva se “trijangulacija”.

2…Kb5 3.K:d5 Kb6 4.Kd6 Kb7 5.d5 Po{to je beli kraq ve} na {estom redu, vreme je da se i pe{ak gura.

5…Kc8 6.Ke7! Otvoren je put za belog pe{aka.

A da vidimo {ta treba crni, koji je na potezu u ovoj poziciji, da uradi.

1…Kc3! Napad od nazad! Ako odigra prvo igra 1…Kc4 izgubi}e partiju jer beli tada igra 2.Ke5 a daqe ste videli u prethodnom obja{wewu.

2.Ke5 3.Kc4 i beli mora da odstupi od odbrane svog pe{aka. Da je crni odigrao 1…Kc4 beli bi dobio sa Ke5.

Izme|u pobede i poraza, kako ste imali priliku da se uverite, odlu~ivao je samo jedan potez.

Pobe|uje igra~ na potezu

Evo lepog primera na pitawe “glava ili ruka”. Ako je beli na potezu, iako je dobijen, mo`e lako da izgubi ako po`uri s uzimawem protivni~kog pe{aka! Logi~an potez je - potez koji gubi. 1.Ke5??

Crni }e odigrati 1…Kc4! Po{to beli mora da se odmakne od svog pe{aka, crni ga osvaja i re{ava partiju u svoju korist jer mu je kraq ispred pe{aka. [ta je beli trebalo da odigra?

Trebalo je protivni~kog pe{aka da napadne od nazad!

1.Ke6! Kc4 Naravno da crni mora da brani svog pe{aka.

2.Ke5! Sada je crni kraq taj koji mora da napusti odbranu svog pe{aka jer mu je poqe c5 oduzeo beli pe{ak. Ovaj na~in kretawa belog kraqa (kao po trouglu) na-

Slede}i primer je mnogo pou~niji. Na potezu je beli. Pre nego {to odigra potez, beli mora dobro da proveri sve mogu}nosti u poziciji. Mora da izra~una da li mo`e da igra na pobedu ili se mora zadovoqiti remijem.

Prva varijanta za igru na pobedu: ako beli odigra najlogi~niji potez 1.Ke5 izgubi}e partiju jer }e crni odigrati 1…Kc4 a daqi tok ste videli u prethodnom primeru. Druga varijanta igre na pobedu je 1.Kf5 s ciqem da crnog pe{aka napadne od nazad, crni }e to prvi u~initi sa 1…Kc3 i crni opet dobija.

Dakle, beli se mora zadovoqiti remijem: 1.Ke3 Kc4 Precizan potez. Da je crni odigrao 1…Kc3, pa onda uzeo pe{aka, naterao bi belog na jedini logi~an potez 2.Ke2. Ovako “mu pru`a {ansu” da pogre{i.

2.Ke2! Gubilo je 2.Kd2? zbog 2…K:d4 i beli je izgubio opoziciju.

2…K:d4 3.Kd2! Nastala je remi pozicija.

I na kraju ove lekcije samo da napomenem da je pozicija sa ivi~nim pe{acima, pri obostrano korektnoj igri, u svim varijantama – remi.

Komentar: @. Medar Obrada: B. Dankovi}

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

„Dodir svile” Turnir u Petersburgu 1914. godine, jedan od najja~ih do tada, okupio je dosta jakih igra~a na ~elu sa Laskerom, tada{wim prvakom sveta, ali su izostali igra~i Habsbur{ke monarhije: Duras, Maroci, [lehter, [pilman itd.

Takmi~ilo se 11 igra~a koji su u prvom delu igrali svako sa svakim i taj deo je ubedqivo dobio Kapablanka sa 1,5 poenom prednosti ispred Laskera i Tara{a, a u finale su se plasirali jo{ Aqehin i Rubin{tajn... Na kraju prvih pet su bili: 1. Lasker 13,5, 2. Kapablanka 13, 3. Aqehin 10, 4. Tara{ 8,5, 5. Mar{al 8 poena. Na ovom turniru prvi put su me|usobno igrali budu}i veliki suparnici: Lasker i wegov naslednik na svetskom {ahovskom tronu Kapablanka. Wihova partija i pobeda Laskera odlu~ila je i pobednika ovog turnira.

Crnogorski FIDE majstor Dragan Popadi} je na zanimqiv na~in prokomentarisao ovu partiju prema stihovima \or|a Bala{evi}a iz kwige poezije „Dodir svile“.

Lasker - Kapablanka [panska partija 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 Taj orkestar stari nema pojma ustvari, jer ve~ito svira isto „tra-la-la-la“...

4.L:c6 Taj orkestar stari audicije kvari jer pevaju neki svoj „tra-la-la-la“, al’ brzo se svaki antitalent smiri, jer slu~ajno su stari momci i vrhovni `iri...

4...d:c6 5.d4 e:d4 6.D:d4 D:d4 7.S:d4 Ld6 Hej! Konkurencija ba{ prija: Fini momci za sezonu! Mene je sre}a slu`ila: sezona se odu`ila...

8.Sc3 Ne7 9.0-0 0-0 Moj stari veruje, mo`da preteruje, al’ ka`e da boqi sam od svih.

10.f4 Stvari teku, ja se dr`im izvan wih.

10...Te8 Gone me ko da sam vra`ji vrag, i sve je mawe onih kojima sam drag.

11.Sb3 f6 12.f5!

sam neki biser, ali sam barem svoj re`iser, sam za sebe smi{qam zaplete i kraj.

19...Tde7 20.b4 Kf7 21.a3 La8? @ivot je stari ku~kin sin, stalno se raspravqam sa wim. @ivot je ofucani holivudski film.

22.Kf2 Ta7 23.g4 h6 24.Td3 a5? A ja, ja se kockam sa prevarantom `ivotom, iz rukava on svakog dana izvu~e nekog keca.

25.h4 a:b4 26.a:b4 Tae7 Da sve to do|e na svoje. Odavno pravila znam: samo se tuge broje.

27.Kf3 Tg8 28.Kf4 Dedaci, boqe igrajte {ah!

28...g6 29.Tg3 g5+ Jes’ da je pesmica bedna, al’ vremena vanredna, daj {ta da{!

30.Kf3 Sb6 31.h:g5 h:g5 32.Th3!

Najboqe godine ovog `ivota mog pro{le su podmuklo. Al’ marim ja... To su samo kapi vremena, prosute ko {aka semena, po {irokoj wivi Gospodwoj.

32...Td7 33.Kg3 Ke8 34.Tdh1 Lb7 Za{to se sve to de{ava?

Da l’ ~ovek i{ta re{ava? Il’ smo samo tu zbog ravnote`e me|u zvezdama?

35.e5! Postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari, neprevodive u re~i.

35...d:e5 36.Se4 Hteli bi da mi smrse kon~i}e. Ali pobrka}u im lon~i}e. Imam na kapi nove ratne zvon~i}e.

36...Sd5 37.S6c5 Lc8 Samo bol je u `ivotu siguran, sre}u nosi neki po{tar jako spor!

Neka...samo ovu no} da izguram sutra }u na}i dobar izgovor.

38.S:d7 L:d7 39.Th7 Tf8 40.Ta1 I te sam no}i preplivao Dunav, dubok i stra{an...

Oprosti velika reko, al’ ja sam morao preko.

40...Kd8 41.Ta8+ Lc8 42.Sc5 Imo sam stra{nog petla – taj je bio prvak sveta.

17. VOJVO\ANSKI FESTIVAL MLADIH

Po medaqe u Vrbas [ahovski savez Vojvodine organizuje 17. vojvo|anski {ahovski festival mladih. Festival }e se odr`ati u Vrbasu u hotelu “Ba~ka”, ulica Mar{ala Tita 92, od 11. do 15. februara 2010. godine.

U sklopu Festivala odr`a}e se prvenstvo Vojvodine po uzrastima i to de~aci i devoj~ice: do 8, do 10, do 12 i do 14 godina, juniori i juniorke do 16 i do 18 godina. Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu sa tempom igre 40 poteza za 90 minuta i po 15 minuta za svakog igra~a do kraja partije. Seansa ukupno traje 3,5 sata. Svaki u~esnik je obavezan da ponese jednu preglednu {ahovsku garnituru standardne veli~ine Zrewaninska „delegacija” za festival mladih i ispravan {ahovski ~adobiti na telefon: 021/572-238 pansion u hotelu 300 dinara, dok sovnik.

Sme{taj i ishrana je u hotelu ili 021/420-378. za ostale u~esnike upisnina iz“Ba~ka” gde }e se takmi~ewe i Po 10 najuspe{nijih u svakoj nosi 600 dinara. Upisnina se odr`ati. Cena jednodnevnog kategoriji sti~u pravo igrawa upla}uje na napred navedeni `ipansiona iznosi 1.650 dinara po na prvenstvu Srbije. Za pobedro ra~un ili u gotovom priliosobi i upla}uje se unapred na nike u svim kategorijama [akom prijavqivawa. `iro ra~un [ahovskog saveza hovski savez Vojvodine snosi Svi takmi~ari treba da dopuVojvodine broj: 340-1945-12 najtro{kove pansiona na prventuju u Vrbas 11. februara i jave kasnije do 10. febrara ili u gostvu Srbije. Pobednici u svim se sudiji turnira u turnirskoj tovom prilikom dolaska. Pankategorijama dobijaju pehar, a dvorani (hotel “Ba~ka”) najkasion po~iwe ve~erom 11. februtri prvoplasirana medaqe, dok snije do 15 ~asova. Prvo kolo ara, a zavr{ava se sa ru~kom 15. pet prvoplasiranih dobijaju i igra se istog dana od 16 ~asova. februara. Ukupno se upla}uje 4 diplome.

Zatvarawe festivala i podepansiona po osobi. Sve inforUpisnina za u~e{}e iznosi: la nagrada je13. februara u 17 macije u vezi sme{taja mogu se za takmi~are koji koriste pun ~asova.

Princip je isti, sve su ostalo nijanse.

12...b6 13.Lf4 Lb7? Tako to biva kad se previ{e sniva, a stvarnost se malo zna. Tako to biva kad se previ{e pliva u mutnim vodama sna!

14.L:d6 c:d6 15.Sd4 Tad8? No, ja sam sve znao ve}: da `ivot se ne igra sa mnom, da idem ka ponoru tamnom.

16.Se6 Td7 17.Tad1 Sc8 18.Tf2 b5 19.Tfd2 Mo`da i ni-

Nalo`ite vragovi furune pakla. Al’ moja se zvezda jo{ nije ni makla. Bog nad wom stra`ari... Mo`da odem jedared, kad nai|e red.

Crni predaje. 1-0 Obrada: B. Dankovi}

BALKAN GRAN PRI

Pobednik Vu~kovi} U Plevenu (Bugarska) odigran je finalni turnir „Gran pri“ serije, koji predstavqa pojedina~no prvenstvo Balkana. Na ovom jakom turniru. 12. kategorije, u~estvovalo je 10 {ahista iz Srbije, Rumunije, BIH, Bugarske i Crne Gore. Beogradski velemajstor Bojan Vu~kovi} opravdao je ulogu favorita turnira po rejtingu. Nikola Sedlak je slabo zapo~eo turnir ali je dobrom igrom u fini{u dospeo do deobe drugog mesta.

Plasman: 1. Bojan Vu~kovi} (Srbija) 6, 2-4. Konstantin Lupulesku (Rumunija), Mom~ilo Nikolov (Bugarska), Nikola Sedlak (Srbija) 5,5, 5. Boris ^atalba{ev (Bugarska) 5, 6-7. Dalibor Stojanovi} (BiH), Valentin Jotov (Bugarska) 4, 8. Milan Dra{ko (Crna Gora) 3,5, 9-10. Marko Krivokapi} (Crna Gora), Gergeq Andra{ \ula Sabo (Rumunija) 3 poena.

Popovu vikend u Petrovaradinu [ahovski klub Kraqica iz Petrovaradina plasman u Drugu saveznu ligu obele`ila je organizovawem vikend turnira.

Plasman: 1. Sini{a \. Popov 8,5, 2-3. Vladimir Mihi}, Bogoqub Dankovi} 6,5, 4-5. Du{an Marjan, Mladen Dvorni} 6, 6. Filip Kosti} 5,5, 7-10. Cmiqko Banovi}, Bori{a Divqan, @arko Mijovi}, Svetlana Stojadinov 4, 11-12. Dejan Belojevi}, Dragan \or|evi} 3,5, 13. Milan Milovac 3, itd.

ODMOR

DNEVNIK

sreda20.januar2010.

21

PARIZ NO]U

Ludi kow i Ru`i~asti mlin Izreka "Paris by Night" se pripisuje imu}nom Amerikancu koji nije mogao da izabere izme|u razli~itih kabarea, mjuzik holova, pozori{ta i sli~nih prezentacija, pa je celu no} proveo na ulici, u`ivaju}i u "pariskom zvazduhu", koji se prodaje i u konzervama za 10 i vi{e evra.

No}ni Pariz nema ni{ta zajedni~ko sa dnevnim: druga~iji stanovnici ispuwavaju ulice, barove, mesta za zabavu i neobi~ne susrete, kojih je napretek! Atmosfera je razli~ita, kao i na~in postojawa. Grad svetlosti je dawu poput drugih metropola: ubrzan, snobovski, globalizovan i uqudno drzak! No}u na videlo izlazi francuska drevna umetnost zabavqawa koja, razumqivo, nikako nije svrha samoj sebi. Sve je prezentacija, koja skupo ko{ta. Sve se kupuje i prodaje: vredni predmeti, droga, ~ast i obe}awa. Iluzije su veli~anstvene pratiteqke onoga {to jos uvek nosi privla~ni naziv "Paris by Night"!

Krejzi hors Atmosfera Bondovska: plesa~ice na sceni, vidqiv je samo dowi deo tela. Duge noge u crvenim, jako visokim sandalama, odgovaraju kaskadama ru`i~aste svetlosti. Za barom slavni i anonimni mu{karci: sinkopirana muzika, dvojnih zna~ewa, koju predstavqa producent mno{tva svetskih zvezda, Mark di Domingo. Koreografija minimalisti~ka, ali upe~atqiva i jako uo~qiva. Ta~ke se mewaju velikom brzinom, upotpuwene hipnoti~kim projekcijama.

Igra svetlosti oblikuje tela pod opreznim okom Moli Meloj,

ve} izvodi savremenu verziju neke pustiwske igre. Kabare ovde pokazuje svoju izvornu privla~nost.

Lido

Mjuzik-hol visokog nivoa, sme{ten na Jelisejskim poqima, ima dvoranu od crnog laka. U kulisama, vioke lepotice iz Australije, nekada{we solistkiwe nacionalnih i drugih baleta, odabrane u Sidneju za pariski klub zabave i atrakcija.

Svake ve~eri odr`avaju se dve predstave pred dve hiqade osoba. Desetine plesa~ica obu~enih u svetle kostime pokazuju razli~ite sadr`aje, lako prelaze}i od muzi~ke komedije na modnu smotru. Atrakcije na lekoji je radio kod Nine Ri~i. Obnovqena dvorana je ure|ena kao mali teatar, ispred bara za kojim se obavezno pije kvalitetni {ampawac.

Mulen ru` ^uveni "Crveni mlin", u kojem se pre 130 godina stari ples kadril ubrzao i pretvorio u slavni francuski kan-kan, utapa vrh svoje palate u purpurno nebo dela 18. okruga, nazvanog Pigal. ^etvrt je poznata po barovima, {opovima u kojima se prodaju diskutabilni predmeti i seksi rubqe. Muzej erotizma pleni turiste, a blizina Montmartra uzbu|uje i privla~i umetnike svih podnebqa i horizonata.

Veliki hol i ble{tavi luster. Na zidovima portreti plesa~ica ovekove~enih ~arobnom ~etkicom Tuluz-Lotreka. U kulisama atlete se pripremaju, dok plesa~ice name{taju razno-

"comique". Ritam se ubrzava.

Sa svih strana izlaze umetnici, defiluje 800 cipela, hiqadu kostima, peru{ki, ukrasa... Stotinu plesa~ica "Kan-kana", patuqasti kowi, sijamske bliznakiwe. Jedinstveni "Mlin" je za vi{e od jednog veka postojawa znao da napreduje. Umesto starinskog {ou programa, gleda se savremena revija. Slavi se postojawe, mladost, ples. Akrobacije su veli~anstvene i savr{eno predstavqene.

Divqi kabare Mesto za zabavu, nazvano "Cabaret Sauvage", posuto je opojnim mirisima Orijenta. Nedaleko od gradskih vrata Vilet, u 20. okrugu, nesvakida{wi kabare pri~a prigradske pri~e. Servira se jagwetina sa kuvanim suvim {qivama. Na crvenim zidovima ogledala stvaraju iluziju beskrajnosti. Posetilac se lako navikne na atmosferu do~a-

du se za ~as pretvaraju u orijentalni ples holivudskog stila.

Revija je procewena na devet miliona evra, od kojih se tri upotrebe za izradu kostima. ^etiri stotine u~esnika, za zadovoqstvo onih koji flertuju sa grandiozno{}u.

Bobino

koreografkiwe koja praktikuje otmeni erotizam. Udru`ila se sa Antoanom Krukom, nekada{wim saradnikom kreatora visoke mode Tijerijea Maglera, kao i s Olivijeom Tajskensom,

bojne peru{ke, razli~itih ptica. Brbqa se na engleskom i ruskom. Upozorewa i saveti su na francuskom jeziku. Odjednom, na pozornici se pojavquje li~nost crvenog nosa, koji se zove

ravawa zabava koje se doga|aju izme|u Al`ira i Marake{a.

Muzi~ari sa ~udnim instrumentima, plesa~ice golih stomaka i zelenih o~iju, eksperti sa velikim obru~ima, klovnovi. Lina

Monparnas je i danas mitska ~etvrt pariskog, umetni~kog i stvarala~kog postojawa. Se}awa na Bretona, Modiqjanija, Hemingvwja su jo{ prisutna.

Audiovizuelni producent @erar Luven je napravio kabareklub, koji niko ne uspeo da kopira. Konobari su peva~i i glumci. Poslu`uju klijente na poseban na~in, pre predstave od 24 slike i nekoliko seksi nastupa, dopuwenih muzi~kim komedijama. Svaki stol dobije bocu kvalitetnog, ru`i~astog {ampawca. Posle programa, po~iwe privla~an i dugotrajan "dens flor".

Prepoznajte dobro opremqen apartman Kako treba da bude opremqen apartman u kome }e gost zaista u`ivati, a vlasnik ponuditi sme{taj u koji }e svako po`eleti da se vrati?

Iako smo do pre nekoliko godina u ponudi imali uglavnom sme{taj na nivou dve ili tri zvezdice, potrebe i zahtevi gostiju su u skladu s porastom standarda narasli i pove}ao se zahtev za sme{tajnim kapacitetima u vi{im kategorijama.

Sam ulaz u apartman je po`eqno odvojiti od ostatka prostora zidom, osvetliti ga i u~initi dovoqno prostranim, jer gosti ulaze s koferima, rekvizitima za pla`u ili skijawe i sli~no, pa im je potreban dovoqno {irok i komotan ulaz. U ovom je prostoru po`eqno smestiti ormar ili komodu za odlagawe cipela, ode}e i predmeta. Ogledalo za celu figuru je obavezan element.

U produ`etku ulaznog prostora je po`eqno smestiti kupatilo koje sadr`i prostranu tu{ kabinu ili le`e}u kadu s ostakqenim vratima. Ovakav tip tu{ kabine tj. le`e}a kada su obavezni za visoki stepen kategorizacije, ali }e vam sigurno pru`iti dodatni ose}aj prijatnosti prilikom tu{irawa.

Idealan sme{taj spava}e sobe je uz kupatilo, u produ`etku ulaza. Veliki bra~ni krevet koji se zapravo sastoji od dva pojedina~na idealan je za iznajmqivawe parovima, a poslu`i}e i kao de~ija spavoaonica u dispoziciji s odvojenim krevetima. Obavezan element je no}ni ormari} uz svaki krevet, s lampom sme{tenom na samom ormari}u ili ugra|enom u zid. U spavaonicama kvalitetno opremqenih apartmana, gosti iz kreveta mogu regulisati rad svih ure|aja, kao i ukqu~ivawe klimatizacije i rasvete.

Upotreba roletni koji omogu}avaju potpuno zamra~ewe prostora je dodatna pogodnost. Ve-

liki garderobni orman je obavezan element name{taja spava}e sobe, koji mo`e biti oblo`en ogledalom, zbog vizuelnog pove}awa prostora.

U dnevnom boravku su obavezni elementi opremawa: garnitura za sedewe (koja je idealna ukoliko je na razvla~ewe, jer omogu}ava dodatne le`ajeve za goste), klub sto~i}, mali tepih, komoda za TV, mini bar (koji mo`e biti sme{ten u fri`ideru, ukoliko su kuhiwa, trpezarija i dnevni boravak jedinstveni prostor), toaletni tj. pisa}i sto sa stolicom, ogledalo, kao i priqu~ak za telefon i internet.

Kuhiwa mo`e biti mala, ali funkcionalna i mora sadr`avati sve potrebne ure|aje: fri`i-

der, {poret, upija~ mirisa i mikrotalasnu pe}nicu. Nasuprot kuhiwe je po`eqno sme{titi trpezariju.

Kompletan apartman je najboqe poplo~ati kerami~kim plo~icama, zbog jednostavnog odr`avawa. Ako ste u planinskim krajevima, o~ekujte tepihe u spava}im sobama, zbog toplote.

Neizostavan dio kvalitetne ponude je prostrana terasa. Sede}a garnitura sa suncobranom je naj~e{}e dovoqna za prijatan odmor. Zelene povr{ine i dekorativna spoqna rasveta sigurno }e biti dodatni razlog da uz sve navedeno i ponu|eno, kvalitetno provedete godi{wi odmor.

OTKRIJTE ZLATAR

Beloglavi sup i kuvana jagwetina U imenu ove planine sa`eta su sva wena svojstva: mirisne livade i bistra jezera okru`ena omorikama i brezama, spoj mediteranske i planin-

ske klime, maksimalan broj sun~anih dana (951 ~as), blagotvorni vazduh oboga}en terpentinom i ozonom, beskrajni vidici. Sme{tena je izme|u Lima, Uvca, Mile{evke i Bistrice. Najvi{i vrh Zlatara je Golo brdo, sa 1.627 metra nadmorske visine.

Morfologija ove planine, wena klima i biqni pokriva~, odnosno autenti~na priroda, svrstavaju je u red planina sa izuzetnom turisti~kom vredno{}u, na kojoj se mogu razvijati sportsko-rekreativni, izletni~ki, zdravstveno-le~ili{ni, lovni i seoski turizam. Zlatar posledwih godina svoju turisti~ku ponudu upotpuwuje brojnim i raznovrsnim sadr`ajima, {to gostima pru`a {iroke mogu}nosti za zadovoqewe wihovih razli~itih potreba. Uvac (119km) je najdu`a pritoka Lima,

koja izvire ispod planine Ozren. Reka Uvac ima karakter planinske reke, {to uslovqava izraziti hidroenergetski potencijal. Na to ukazuju tri ve{ta~ka jezera podignuta na ovoj reci: Zlatarsko, Sjeni~ko i Radoiwsko. Jedan deo klisure reke Uvac progla{en je prirodnim rezervatom (60km2) jer se javqa kao stani{te za{ti}enih vrsta, beloglavog supa i ribe mladice, reliktnih vrsta u Evropi. Posebnu atrakciju predstavqaju meandri - kawonska dolina koju pravi reka Uvac .

Zlatarsko jezero je ve{ta~ko jezero podignuto na reci Uvac. Nalazi se na 880m n.m.

Povr{ina jezera je 7,25km2, du`ina 21km a dubina 75m. S obzirom na to da pored jezera prolazi magistralni put Beograd-Crnogorsko primorje ,osim kupali{nog i nauti~kog turizma, veliku perspektivu ima i tranzitni turizam zbog mogu}nosti izgradwe receptivnih turisti~kih objekata,

ali i uve}anog turisti~kog prometa.

Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' je za{ti}eno prirodno dobro od izuzetnog zna~aja, tj. prirodno dobro prve kategorije. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u okviru Starovla{ko-Rra{ke visije, ukqe{ten izme|u masiva planina Zlatar na jugozapadu i Javor na severoistoku. Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' se prostire na teritoriji op{tina Nova Varo{ i Sjenica. Minimalna nadmorska visina rezervata je 760 m, a maksimalna 1322 m. Specijalni rezervat prirode ''Uvac'' je rezervat retkih ugro`enih vrsta `ivotiwa i drugih prirodnih vrednosti. Simbol rezervata je beloglavi sup, pa je specijalni rezervat prvenstveno namewen za za{titu ove retke pti~ije vrste - ’’nebeskog kraqa’’.

Tako|e ovo podru}je nastawuju i druge vrste ptica grabqivica. Evidentirano 104 vrste ptica, a procewuje se da

se mo`e sresti ukupno 150 vrsta. Na za{ti}enom podru~ju `ive i razne vrste ugro`enih vrsta slepih mi{eva, mnogobrojne vrste gmizavaca, vodozemaca, riba i drugih `ivotiwa.

Na osnovu preliminarni istra`ivawa dela podru~ja ''Klisure reke Uvac'' evidentirano je 216 biqnih vrsta.

Za{ti}eno podru~je karakteri{u izuzetni speolo{ki objekti pe}ine i jame. Najzna~ajniji za{ti}eni speolo{ki objekti su U{a~ko pe}inski sistem i Tubi}a pe}ina. Ovaj pe}inski sistem ~ine U{a~ka pe}ina, Ledena pe}ina i jama Bezdana koje su me|usobno povezane kanalima i ~ija je ukupna du`ina dosti`e 6185metara. Ovo je najdu`i pe}inski sistem u Srbiji. Svi kanali su spojeni u jedinstve-

ni pe}inski sistem. Pe}ine ovog sistema imaju interesantne pe}inske ukrase. Ledena pe}ina predstavqa jedan od najlep{ih speolo{kih objekata u Srbiji.

Sve je vi{e hotela, motela, i privatnih vila koji vam nude odmor i zabavu na Zlataru.

Uz jagwetinu i kajmak, u`ivawe je zagarantovano.

22

SVET

sreda20.januar2010.

DNEVNIK

Haiti va`an test diplomatije LONDON: Haiti je va`an ispit za diplomatiju ameri~kog predsednika Baraka Obame, ocenio je ju~e londonski dnevnik "Independent", dok rezultati najnovije ankete pokazuju da Obami raste popularnost zbog na~ina na koji se anga`ovao u re{avawu humanitarne krize u zemqi razorenoj zemqotresom.

Va{ington se maksimalno trudi da poka`e da vojsku i pomo} {aqe na Haiti, koji smatra suverenom dr`avom, bez ikakvih zadwih namera, u okviru me|unarodne spasila~ke i humanitarne operacije, i poku{ava da bude {to diskretniji u pru`awu pomo}i, navedeno je u ~lanku.Ameri~ki humanitarni anga`man na Haitiju ima, prema mi{qewu komentatora "Independenta" }e direktno uticati na odnose dveju zemaqa i {irom sveta }e preneti poruku o ameri~kim namerama.

Predsednik Dominikanske Republike Leonel Fernandes pred-

lo`io je da donatori iz celog sveta obezbede 10 milijardi dolara za petogodi{wi program obnove Haitija, koji je razoren u zemqotresa pre nedequ dana.

"Haitiju }e biti potreban sveobuhvatni plan nacionalnog razvoja, vredan oko dve milijarde dolara godi{we... {to bi za pet godina bilo potrebno oko 10 milijardi dolara", rekao je Fernandes predstavnicima stranih vlada i finansijskih institucija okupqenim u Santa Domingu.

Fernandes je ponudio da Dominikanska Republika bude doma}in, u aprilu, me|unarodne donatorske konferencije za koordinaciju priloga i stragtegije za oporavak Haitija.

Hai}anski predsednik Rene Preval je, na tom sastanku, uputio poziv me|unarodnim donatorima da se ne ograni~e samo na trenutnu pomo} da bi se uklonile posledice zemqotresa, ve} da povedu ra~una o dugoro~nom razvoju Haitija.

UKRAJINA

Vajklef @an

Glumice i glumci koji su se pojavili na ceremoniji dodele Zlatnih globusa u Beverli hilsu, iskoristili su taj doga|aj da se anga`uju za pomo} Haitiju, a jedna od akcija bi}e i prodaja ode}e u kojoj su se pojavili, objavio je Em-Ti-Vi wuz.

Meril Strip, Xo{ Brolin, Xerard Batler, Ejmi Pehler i

Xena Fi{er ponudi}e ode}u na aukciju u korist organizacije Artists for pis end xastis a celokupni prihod namewen je pomo}i `rtvama razornog zemqotresa na Haitiju.

"Ovo je zaista va`na stvar i nadamo se da }e sva ova elegantna ode}a doneti ne{to pozitivno", izjavila je Olivija Vajld , zvezda serije "Haus", koja je na dodelu Zlatnih globusa do{la u haqini modne ku}e "Gu~i".

Muzi~ar hai}anskog porekla Vajklef @an apelovao je ju~e na evakuaciju stanovni{tva u zemqotresom najte`e pogo|enim oblastima Haitija i zatra`io dodatnu me|unarodnu pomo} za svoju zemqu. @an, koji je dobitnik nagrade Gremi, na konferenciji za novinare u ponedeqak u Wujorku kazao je da je potrebno evakuisati oko 100.000 qudi iz predgra|a Port-o-Prensa.

Wegova fondacija Yele Haiti prikupila je do sada za pomo} `rtvama dva miliona dolara. (Tanjug-Beta)

KRIZA I PREHRAMBENI PROIZVODI U NEMA^KOJ

Boqi odnosi s Moskvom MOSKVA: Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je ju~e da }e se odnosi izme|u Rusije i Ukrajine zna~ajno popraviti posle izbora novog predsednika Ukrajine. „Siguran sam da }e novi predsednik Ukrajine razumeti neophodnost da tako gradi na{e odnose i da ih ne}e prineti na `rtvu bilo svojih, bilo nekih drugih ambicija koje nemaju ni{ta zajedni~ko sa interesima ukrajnskog naroda“, rekao je Lavrov na konferenciji za {tampu u Moskvi, prenela je agencija RIA Novosti.

Na predsedni~kim izborima u nedequ najvi{e glasova su osvojili predsednik Partije regiona Viktor Janukovi~ i predsednica ukrajinske vlade Julija Timo{enko, koji }e se takmi~iti u drugom krugu, 7. februara. [ef ruskog Gasproma Aleksej Miler izjavio je ju~e da ne}e biti problema sa isporukama gasa Ukrajini ni posle predsedni~kih izbora u toj zemqi.

"Ukrajina u potpunosti pla}a gas po ugovoru. Posle izbora situacija se ne}e promeniti", kazao je Miler novinarima. Prema wegovim re~ima, narednu ratu za isporu~eni gas Kijev bi trebalo da plati 7. februara. "Uveren sam da }e Ukrajina platiti", dodao je Miler.

Lider ukrajinske opozicione Partije regiona Viktor Janukovi~, koji je na predsedni~kim izborima pro{log vikenda pojedina~no osvojio najvi{e glasova bira~a, izjavio je ju~e da }e u slu~aju pobede povesti zemqu "evropskim putem i obnoviti partnerske odnose sa Rusijom".

(Tanjug)

Hrana sve jeftinija BON: Prehrambena industrija je jedna od najve}ih industrijskih grana u Nema~koj i trenutno ima puno razloga za prigovore zbog pada prometa, pa nadu pola`e u strana tr`i{ta. Bez obzira da li se radi o mleku, kobasicama, osve`avaju}im napicima, pici ili ~okoladi - sve se uvek mo`e dobiti jo{ jevtinije, istakao je nema~ki dr`avni radio "Doj~e vele".

Nema~ka trgovina prehrambenim proizvodima zabele`ila je tokom 2009. 12 ciklusa sni`avawa cena. Nemci za hranu izdvajaju tek 11 odsto od svojih prihoda. Debqi kraj zbog toga izvla~e proizvo|a~i hrane, koji su prepu{teni na milost i nemilost velikim trgovinskim lanacima.

Promet nema~ke prehrambene industrije je u 2009. pao na 149,8 milijardi evra, {to je za oko ~etiri odsto mawe u odnosu na 2008.

Pri tome potro{a~i nisu ni{ta mawe kupovali, ve} je prehrambena industrija bila ta koja je pla}ala razliku. Nije samo prehrambena industrija na gubitku, ve} i poqoprivreda. I cene mleka, maslaca i

mesa u Nema~koj su ni`e nego ikad.

Zbog toga izvoz postaje sve va`niji. No zbog ekonomske krize i on je stradao. Nema~ka je 2008. godine izvezla prehrambene proizvode u vrednosti od oko 53 milijardi evra. 2009. izvoz je opao za pet odsto. U kombinaciji s padom cena na

doma}em tr`i{tu, to je donelo dodatne nevoqe prehrambenoj industriji.

Nema~ka trenutno izvozi skoro 20 odsto svih svojih mesnih i mle~nih proizvoda, kao i 12 odsto pekarskih proizvoda i slatki{a.

Ova vrsta proizvoda "made in Germany" je i na doma}em i na stranom

Sukobi muslimana i hri{}ana u Nigeriji ABUYA: Sukob izme|u muslimana i hri{}ana obnovqeni su ju~e u prestonici nigerijske federalne dr`ave Plato i u wima je ubijeno na desetine qudi.Prema nepotvr|enim informacijama, od nedeqe, kada su po~eli sukobi u Xosu, ubijeno je gotovo 60 qudi, {to je primoralo policiju da uvede policijski ~as u gradu, preneo je

Rojters. Stanovnici grada navode da se sporadi~ni oru`ani okr{aji mogu ~uti u mnogim delovima Xosa i da je nekoliko ku}a na udaru vatre. U Nigeriji `ivi oko 200 razli~itih etni~kih grupa. Od gra|anskog rata, koji se vodio od 1967. do 1970. godine, u toj zapadnoafri~koj zemqi ~esto dolazi do sukoba na verskoj osnovi.

(Tanjug)

tr`i{tu jako cewena. Nema~ka je, posle Francuske, drugi najve}i poqoprivredni proizvo|a~ u EU. Tre}a je Holandija. Kad je re~ o mleku, sviwskom mesu, krompiru i ra`i, nema~ki poqoprivrednici predwa~e, ~ak 80 odsto nema~kog poqoprivrednog izvoza ide u zemqe EU. Osim EU, najva`niji kupci su Rusija, [vajcarska i SAD. Nema~ka se nada da bi u budu}nosti mogla da poja~a izvoz i u zemqe u razvoju, pa ~ak i u nerazvijene zemqe. Da bi se to dogodilo mora biti sprovedna temeqna promena svetskog poqoprivredng tr`i{ta, izjavio je za nema~ki radio predstavnik UN za pravo na hranu Olivije de [uter.

"Proizvo|a~i u siroma{nim zemqama su s jedne strane u gorem polo`aju jer zbog carina i drugih prepreka nemaju pristup razvijenim tr`i{tima. S druge strane, konkurencija na wihovom vlastitom tr`i{tu je nepravedna, jer tamo sti`u visokosubvencionirani proizvodi iz razvijenih zemaqa", naglasio je De [uter.

(Tanjug)

Vi{e hiqada siro~adi posle zemqotresa PORT-O-PRENS: Vi{e desetina hiqada dece ostala su siro~ad posle razornog zemqotresa koji je pogodio Haiti, podaci su me|unarodnih humanitarnih organizacija. Ta~an broj siro~adi se ne navodi, ali se pretpostavqa da je mnogo dece koja su ostala sama me|u poru{enim zgradama i na ulicama Port-o-Prensa, gde je zavladao haos.

"Ta deca su i daqe na ulicama i na otvorenom", rekla je Elizabet Roxers iz me|unarodne organizacija koja zbriwava siro~ad "SOS ^ildren" (SOS Children), sa sedi{tem u Velikoj Britaniji. Agencija Aso{ijeted pres javila je da su nepoznate osobe ostavile jednu petomese~nu bebu u izraelskoj poqskoj bolnici. Dete je bilo u skoro nesvesnom stawu kada je prona|eno u ru{evinama. Sada je boqe ali,

kako se navodi, lekari su zabrinuti jer ne znaju {ta da rade sa de~akom kada se bude oporavio. [panija je ju~e saop{tila da }e ubrzati usvajawe dece ~iji je postupak za usvajawe u toku, saop{tilo je ministarstvo spoqnih poslova te zemqe. Kako se navodi u obrazlo`ewu {panske vlade, "usvajawe dece sa Haitija u [paniji obustavqeno je zbog situacije na ostrvu, ali }e biti ubrzan transfer dece za koje je postupak usvajawa zavr{en". Posledwih dana su sli~ne mere najavile i Holandija, Francuska i Velika Britanija.

U Haitiju, jednoj od najsiroma{nijih zemaqa, i pre zemqotresa je `ivelo 380.000 dece u siroti{tima ili hraniteqskim porodicama, podaci su koji se navode na sajtu Fonda UN za decu.

(Beta-AP/AFP)

GOMILAWE STRANIH BRODOVA U PERSIJSKOM ZALIVU

Iran }e uzvratiti ako bude napadnut TEHERAN: Iranbrodova, ukqu~uju}i ski ministar odbrapodmornice, nosa~e ne Ahmad Vahidi aviona i razara~e, upozorio je ju~e da }e preneo je Rojters.

Islamska Republika Zvani~ni Teheran uzvratiti, ukoliko ~esto upozorava da bude napadnuta sa }e uzvratiti u slubrodova zapadnih ze~aju napada na iranmaqa koji se nalaze u ske nuklearne objekPersijskom zalivu, te, za koje Zapad najavila je poluzvani~vodi da su deo u prona iranska agencija cesu proizvodwe nuAhmad Vahidi Far. klearnih bombi, {to "[ta je razlog raspore|ivawu Iran negira. tako mnogo ratnih brodova? Da li Ni Izrael ni SAD ne iskqu~usu raspore|eni protiv Irana?", ju vojnu akciju protiv Irana ukoupitao je Vahidi na konferenciji liko diplomatija ne uspe da razreza novinare. {i dugogodi{wi spor Zapada sa "Zapad dobro zna da prisutni Teheranom oko wegovih nuklearratni brodivi u Persijskom zalinih ambicija, istakla je britanska vu mogu da poslu`e kao najboqa agencija. operativna meta, ukoliko namera"Amerikanci su dali kontravaju da pokrenu bilo kakvu vojnu diktorne izjave o mogu}em napadu akciju protiv Irana", istakao je na Iran", navodi zvani~na iraniranski ministar. ska novinska agencija Irna, koVahidi je naveo da je u Zalivu, mentari{u}i najnovije upozorewe gde se nalaze glavni naftni puteiranskog ministra odbrane. vi, prisutno vi{e od 90 vojnih (Tanjug)

Kina apeluje na fleksibilnost PEKING: Kina je ju~e apelovala na druge sile da budu fleksibilnije prema Iranu u sporu oko wegovog nuklearnog programa i da se, umesto za nove sankcije, opredele za nastavak pregovora.

Dok se zapadne zemqe pripremaju za novo ka`wavawe Irana, ako ne prihvati plan Ujediwenih nacija za obuzdavawe wegovih nuklearnih ambicija, Rusija, a sada i Kina se protive o{trim koracima i

tra`e nova dogovarawa, naveo je Rojters.

Predstavnici SAD, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke, Rusije i Kine sastali su se, minulog vikenda, u Wujorku da bi diskutovali o problemu Irana. Izaslanici Kine na tim razgovorima su ponovili da Peking ne podr`ava da se Iranu sada nametnu nove sankcije.

Portparol kineskog Ministar-

stva spoqnih poslova Ma Xaosju je ju~e ponovio taj stav, izbegavaju}i ~ak i re~ "sankcije", u odgovoru na pitawa novinara. Kqu~ni zadatak svih strana je da se problem celovitije sagleda i da se preduzimaju diplomatski koraci", naglasio je Ma Kina ima vrlo razvijene trgovinske odnose sa Iranom i velike investicije u toj zemqi.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV U Rusiji je, zahvaquju}i realizaciji nacionalnog projekta, u avgustu pro{le godine, prvi put posle 20 godina, broj ro|enih prema{io broj umrlih. U posledwe ~etiri godine formirane su pozitivne demografske tendencije, rekao je ju~e ruski predsednik Dmitrij Medvedev, na zasedawu Saveta za realizaciju prioritetnih nacionalnih projekata i demografske politike.

CIPI LIVNI Liderka izraelske opozicije, biv{a ministaraka inostranih poslova Cipi Livni izjavila je da bi bila spremna da se suo~i sa hap{ewem, kako bi dovela u pitawe vaqanost optu`bi za ratne zlo~ine podnetih protiv we u britanskom sudu.Britanski sud je pro{log meseca izdao, pa potom povukao, nalog za hap{ewe Livnijeve, uo~i planiranog dolaska u London .

UGO ^AVES Predsednik Venecuele Ugo ^aves ima redovnu emisiju na televiziji pod nazivom "Alo predsedni~e", u kojoj odgovara na pitawa gledalaca, govori o aktuelnim pitawima, komentari{e sopstvenu politiku i odluke.Minulog vikenda, tu nedeqnu tribinu iskoristio je za kritiku video igrica. "Igrice koje nazivaju Plejstej{n pravi su otrov", rekao je on, isti~u}i da su apologija nasiqa i egoizma.

Kr{tewe u ledenim rekama MOSKVA: Hiqade pravoslavnih vernika okupalo se preksino} i ju~e u ledenim ruskim rekama i jezerima. To je tradicija koja se ponavqa svake godine na Bogojavqewe, praznik Kr{tewa bo`jeg.

Na temperaturi koja je u nekim delovima Rusije dostizala i minus 47 stepeni, qudi su u ledu izrezali otvore u obliku krsta koji se nazivaju "jordani" (po reci Jordan u kojoj je, prema predawu, Jovan Prete~a kr{tio Isusa Hrista) i u koje su, krste}i se, skakali tri puta. Kupaju se svi - i mu{karci i `ene i deca. Majke dr`e bebe za ruke i urawaju ih na po nekoliko sekundi u ledenu vodu.

Postoji narodno verovawe da }e onaj ko se okupa na Bogojavqewe biti izle~en od svih bolesti i o~i{}en od grehova. Veruje se, tako|e, da se u bogojavqenskoj no}i otvara nebo i da }e sve za {ta se ~ovek pomoli, biti ostvareno.

U Moskvi je ove godine osvestano 37 "jordana" u kojima se okupalo oko 120 hiqada qudi. Uo~i praznika je osve{tana voda u svim hramovima, a ju~e i u svim rekama i na drugim mestima odakle su uzima voda. Kupawe u ledenoj vodi, "mor`evawe", postalo je

atrakcija koja sve vi{e uzma maha, a sve mawe ima veze sa crkvenim obredom.

Pored "jordana" organizuju se i druge manifestacije, a na mnogim mestima su postavqene i prave "ruske bawe" (saune) u koje su utr~ava direktno iz ledene vode. Mnogobrojni politi~ari i javne li~nosti vole da poka`u svoju izdr`qivost i hrabrost, pa

~esto pred TV kamerama uska~u u ledene otvore.

Obi~aj "mor`evawa" je u Rusiji veoma star i mnogobrojni qudi ga praktikuju tokom cele zime. Smatra se da kupawe u ledenoj vodi popravqa imunitet i da se tako du`e `ivi.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

IZJAVA ODLAZE]EG PREDSEDNIKA KOJA JE [OKIRALA JAVNOST

Mesi} do penzije veran ratnoj opciji ZAGREB: Odlaze}i hrvatski predsednik Stjepan Mesi} izjavio je da bi on, kada bi premijer Republike Srpske Milorad Dodik referendumom o otcepqewu sru{io Dejtonski sporazum, odmah poslao hrvatsku vojsku, koja bi kod Br~kog prekidawem koridora onesposobila RS, koja bi "odmah morala da nestane", preneo je ju~e "Novi list".

Mesi} je, u prekju~erawem neformalnom razgovoru s novinarima, rekao da je Hrvatska garant Dejtonskog sporazuma i da bi, kada bi, u momentu eventualnog raspisivawa referenduma u RS, bio na mestu hrvatskog predsednika vojno prekinuo koridor u Bosanskoj posavini.

"Neverovatno je koliko Dodik vara me|unarodnu zajednicu", rekao je Mesi} i dodao premijer RS igra na kartu zamora jer misli da }e se svet umoriti od Bosne i Hercegovine, a da }e on tada raspisati referendum o otcepqewu.

"Neko }e se nekoliko dana buniti, a onda }e sve splasnuti i Velika Srbija bi}e ostvarena", izjavio je Mesi}, dodav{i da }e se videti kako }e se pona{ati novi predsednik Ivo Josipovi}.

Mesi} je svoje mi{qewe izneo i predstavnicima me|unarodne zajednice, ali ne{to bla`im re~ima, pi{e list. Koridor koji je

GARDIJAN

Re{avawe `ivotnih pitawa

LONDON: Odustajawe od me|usobnih tu`bi Srbije i Hrvatske pred Me|unarodnim sudom pravde stvorilo bi politi~ki i diplomatski prostor za bavqewe pitawima izbeglica, povratku raseqenih osoba, su|ewima za ratne zlo~ine, re{avawu pitawa stanarskih prava i neispla}enih penzija, pi{e londonski "Gardijan".

Dnevnik navodi da novoizabrani hrvatski predsednik Ivo Josipovi} me|u svoje prioritete, pored borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, stavqa i poboq{awe odnosa Hrvatske i Srbije.

"Dok }e pitawe Kosova ostati izvor dugotrajnog neslagawa, rani znakovi ukazuju na to da }e Josipovi} doprineti jako potrebnom poboq{awu odnosa izme|u Srbije i Hrvatske", navodi se u tekstu. Dodaje se da prve Josipovi}eve izjave pokazuju "konstruktivan i pragmati~ni pristup pitawima koja su stvarala te{ko}e u odnosima me|u dvema zemqama, posebno kada se uporede sa izjavama Stjepana Mesi}a"."Gardijan" isti~e da deo pragamatizma novoizabranog predsednika Hrvatske proisti~e iz pogor{awa ekonomskog polo`aja Hrvatske, pa se Josipovi} oslawa na "saradwa u sa susedima u privrednom smislu, kao i u dolazak turista iz Srbije". (Tanjug)

pomenuo Mesi} je petnaestak kilometara {irok teritorijalni pojas sever-jug, koji kod Br~kog povezuje isto~ni i zapadni deo RS i koji je od hrvatske granice kod @upawe udaqen oko 30 kilometara. Tokom rata oko koridora su se vodile `estoke vojne, ali i

Ratnohu{ka~ka izjava Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} ocenio je ju~e da je najnovija izjava odlaze}eg predsednika Hrvatske Stjepana Mesi}a ratnohu{ka~ka i da nimalo ne iznena|uje, jer su ovakvi wegovi istupi poznati od ranije. Radmanovi} je ukazao da Mesi}eva izjava, data na kraju mandata, tek otkriva pravog Mesi}a kao politi~ara i dr`avnika.

Srpska demokratska stranka saop{tila je ju~e da su pretwama Stjepana Mesi}a o oru`anoj agresiji na Republiku Srpsku definitivno pale maske. „Iz Mesi}evih pretwi o vojnom uni{tewu Republike Srpske, tek sada je sasvim jasno za{to je strate{ki ciq postalo uvla~ewe BiH u NATO. Jer, Mesi} je svestan da bi Srbija i Rusija bile spre~ene da reaguju ukoliko bi Hrvatska vojno napala ~lanicu NATO saveza", ka`e se u saop{tewu opozicionog SDS. Ova stranka navodi da bi ulaskom Republike Srpske i BiH u NATO, u kojem nije Srbija, bila naru{ena politi~ka i strate{ka ravnote`a, koja bi mogla dovesti do nestanka srpskog naroda s leve strane Drine.

politi~ke bitke jer od wega zavisi opstanak Bawaluke i RS. U prvim reagovawima na Izjavu hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a isti~e se da bi poli-

Oceniv{i da "nema nikakve sumwe da je trenutna politika Milorada Dodika pogubna za BiH", Bosanac isti~e da "ne sme biti nikakve sumwe da bilo koje

zastra{ivawe vojnim intervencijama, makar i neformalno, ne}e takvoj politici stati na kraj".

Bosanac je izjavio da su se u mirovnim nevladinim organizacijama nadali da su nau~ene lekcije iz krvavih ratova na prostoru biv{e Jugoslavije, me|u kojima i ona da bi politi~ari trebalo da budu svesni odgovornosti za svoje izjave.

Elektronski mediji preneli su i izjavu Ante Kotromanovi}a, koji je u ratu bio visoki oficir Hrvatske vojske, a koji je sada ~lan saborskog odbora za unutra{wu politiku i nacionalnu bezbednost, da ne treba olako pretiti vojskom. "Kao biv{i oficir i ~ovek koji je bio u ratu, mislim da ne bi trebalo olako pretiti vojskom jer nije vreme za upotrebu sile sve dok postoje druga~ije metode da se re{e problemi", rekao je Kotromanovi}, koji smatra da se radi o nepromi{qenoj izjavi dosada{weg predsednika.

Kotromanovi} je izjavio i da smatra da je potpisivawe Dejtonskog sporazuma u sada{wem obliku bila velika pogre{ka. Novoizabrani predsednik Ivo Josipovi}, koji na du`nost stupa 18. februara, i nadle`na ministarstva jo{ se nisu oglasili.

(Tanjug)

IZGRADWA HRVATSKO-MA\ARSKOG GASOVODA

Ja~awe energetske bezbednosti regiona BUDIMPE[TA, ZAGREB: Gasovod koji bi spajao Hrvatsku sa Ma|arskom mogao bi da bude postavqen do kraja ove godine, a od polovine 2011. bi trebalo da po~ne da radi punim kapacitetom, izjavio je ma|arski premijer Gordon Bajnai.

On je prilikom susreta sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor u ponedeqak u Zagrebu predo~io da }e taj gasovod, veoma va`an za ja~awe energetske bezbednosti regiona, omogu}iti da se godi{we wime transportuje od {est do 6,5 milijardi kubnih metara zemnog gasa.

Gasovod }e, prema re~ima ma|arskog premijera, prvo obezbe|ivati tranzit gasa iz Ma|arske u Hrvatsku, a posle izgradwe terminala za te~ni gas na hrvatskom ostrvu Krk, wime }e mo}i da se obavqa transport tog energenta i iz suprotnog pravca.

Deo tog gasovoda }e se graditi sredstvima iz evropskih fondova, objavile su regionalne novinske agencije.

(Tanjug)

Dunavska strategija va`an prioritet EU vawa Ma|arske, pred Evropskim savetom trebalo da se iznese.

Dunavska strategija EU, koja bi trebalo da pru`i nove investicione i razvojne mogu}nosti zemqama du` najve}e evropske reke.

Van Rompej je razgovarao i s rumunskim premijerom Emilom Bokom o glavnim prioritetima Unije i projektu "Nabuko", a oceweno je da se i daqe moraju ulagati napori za izlazak iz ekonomske krize, iako se znaci oporavka ve} ose}aju u Evropi.

Bok je ukazao da je veoma va`no da se Dunavska strategija finalizira do kraja ove godine.

(Tanjug)

23

PUPOVAC O HRVATSKO-SRPSKIM ODNOSIMA

Pokrenuta spirala zao{travawa odnosa ZAGREB: Poslanik u hrvatskom Saboru i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac o~ekuje od novoizabranog predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a da prihvati stav da bez hrvatsko-srpskog partnerstva nema stabilnosti u regionu.

U intervjuu agenciji Beta Pupovac je ocenio da }e 2010. biti godina hrvatsko-srpskih odnosa i da novi hrvatski predsednik treba da "pomogne da hrvatska spoqna politika tretira regiju kao prioritetan spoqno-politi~ki interes, ravnopravan sa pitawem evropskih integracija".

"Izuzetno je va`no da se prihvati stajali{te da nema stabilnosti u regiji bez hrvatskosrpskog partnerstva. To pretpostavqa da se stare politike po kojima je stabilnost u regiji mogu}a tako da prioritet bude Kosovo ili pitawe {ta uraditi sa Republikom Srpskom, zamene politikom dugoro~nog, susptancijalnog dijaloga sa Srbijom", rekao je Pupovac.

On je pozvao predsednika Hrvatske da u osetqivim pitawima, kao {to su Kosovo ili eventualno preure|ewe odnosa u BiH, "postupa obzirno", navode}i da treba napustiti "politiku gurawa prsta u oko, koja se u po-

blem, jer se zbog toga ozbiqna politi~ka pitawa ne re{avaju.

Navode}i da situaciju dodatno komplikuju me|usobne tu`be za genocid, Pupovac isti~e da je potrebno stvarati prostor za

po~etak razgovora o povla~ewu tu`bi, ali i o povratku izbeglica, daqem procesuirawu ratnih zlo~ina i o pronalasku nestalih.

Smatra da bi dve dr`ave trebalo da formiraju odbor za poverewe s ciqem obnove "istorijskog poverewa izme|u Hrvata i Srba iz Hrvatske i Srbije". Odbor bi, dodao je, ~inile stru~ne,

Liste osumwi~enih Kao jedan od velikih problema Pupovac je naveo i liste osumwi~enih Srba za ratne zlo~ine, isti~u}i da Hrvatska, Srbija i BiH treba da naprave dodatne napore kako "te liste ne bi bile izvor za strahove" i da "tesno sara|uju na utv|ivawu ko su qudi koji su stvarno po~inili zlo~in". Ponovio je da bi osumwi~enima trebalo da se sudi u dr`avi u kojoj se trenutno nalaze i ocenio da treba redukovati broj osumwi~enih kojih je sada oko 800, od nekada{wih 5.000 slu~ajeva. Naveo je da se zala`e za to da svi mogu da provere da li se nalaze na listi, ali ne tako {to bi se lista objavila u medijima, ve} da taj podatak bude dostupan u nekom nadle`nom telu. sledwe vreme prili~no praktikovala".

"To je ono {to o~ekujem i to je ono {to }u kao koalicioni partner u vladi tra`iti od vlade da prihvati kao na~ela spoqne politike za regiju", rekao je.

Pupovac je kazao da bi Srbija trebalo da odgovori na tu promenu u politici i da "odradi svoj deo posla", ukoliko do takve promene do|e, a "svi su izgledi da ho}e i da }e 2010. biti godina hrvatsko-srpskih odnosa i za predsednika i za vladu".

"Srbe u Hrvatskoj i izbegli~ku tematiku treba koristiti kao politiku unapre|ewa odnosa sa Hrvatskom, a ne za zao{travawe odnosa", naglasio je Pupovac.

Govore}i o pogor{awu odnosa izme|u Zagreba i Beograda, Pupovac je ocenio da se "pokrenula jedna spirala zao{travawa koja za sada ne remeti me|uetni~ke odnose u Hrvatskoj, ali neprekidno stavqa na ku{wu na{e u~e{}e u vlasti, kao Srba, i na{e stranke". Istakao je da "odsustvo ozbiqnog politi~kog dijaloga" u proteklih godinu ili dve predstavqa ozbiqan pro-

Jadranka Kosor i Gordon Bajnai

POSETA PREDSEDNIKA EVROPE RUMUNIJI

BUKURE[T: Rumunski predsednik Trajan Basesku razgovarao je u Bukure{tu s predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom o Dunavskoj strategiji, pro{irewu Unije na zapadni Balkan i o nastojawima Rumunije da Moldavija bude ukqu~ena me|u te zemqe na putu evropske integracije.

"Preneo sam predsedniku Van Rompeju da su Republici Moldaviji neophodni novi pozitivni signali, kao i finansijska i politi~ka podr{ka", istakao je Basesku.

On je u ponedeqak, na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Van Rompejom, rekao da bi u prvih {est meseci 2011. godine, tokom predseda-

ti~ari trebalo da budu svesni odgovornosti za svoje izjave i da nisu nau~ene lekcije iz krvavih ratova. Gordan Bosanac iz Centra za mirovne studije izjavio je da su ostali zate~eni Mesi}evom izjavom o mogu}oj vojnoj intervenciji u Bosni i Hercegovini.

sreda20.januar2010.

kredibilne i nezavisne osobe iz Hrvatske i Srbije.

Kao neke od najve}ih problema s kojima se srpska nacionalna mawina susre}e u Hrvatskoj, Pupovac navodi izgradwu institucija i u~e{}e u pravosudnoj, policijskoj i izvr{noj vlasti.

Prema wegovim re~ima, poseban problem predstavqa razvoj ratom devastiranih podru~ja, koja su i ranije bila ekonomski slabije razvijena u odnosu na ostale delove Hrvatske, kao i problem biv{ih nosilaca stanarskog prava koji bi Hrvatska i Srbija trebalo da re{e "u otvorenom razgovoru uz posredovawe me|unarodnih institucija". Upitan postoji li u Hrvatskoj politi~ka voqa za re{avawe problema s kojima se susre}e srpska nacionalna mawina, Pupovac odgovara da "ima i nema" budu}i da je Hrvatska "podeqeno dru{tvo".

Upitan postoji li u Hrvatskoj politi~ka voqa za re{avawe problema s kojima se susre}e srpska nacionalna mawina, Pupovac odgovara da "ima i nema" budu}i da je Hrvatska "podeqeno dru{tvo".

(Beta)

REAGOVAWA

Nema saznawa o mre`i podr{ke Mladi}u u BiH BAWALUKA: Predsedavaju}i Saveta ministara BiH Nikola [piri} izjavio je ju~e da nije vidio nijedan izve{taj iz bilo kog ministarstva ili nadle`ne slu`be u kojem se ka`e da u BiH postoji organizovana mre`a podr{ke ha{kom optu`eniku Ratku Mladi}u, kako to tvrdi zamenik visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan. [piri} je u izjavi Tanjugu rekao da bi volio da informacije koje ima Gregoijan podeli s institucijama BiH, dodaju}i da mu niko od stranih zvani~nika ili me|unarodnih organizacija, koje se bave tim problemom, nije ukazao na te ~iwenice. "Ono {to je najopasnije za jednu zemqu je to {to postoji

dvostruko napajawe informacijama, koje opasnije i od navodne mre`e podr{ke", tvrdi [piri}.

Predsedavaju}i Saveta ministara je upozorio da takve izjave bez pokri}a mogu da zadr`avaju me|unarodnu pa`wu na BiH isti~u}i da se one olako daju, jer ne postoji mehanizam da oni koji ih izgovore snose odgovornost.

Povodom Gregorijanove izjave da u BiH postoji mre`a pomaga~a Mladi}u i da zbog toga ne}e biti rehabilitovani funkcioneri koji su ranije mewena odlukama visokog predstavnika u BiH, reagovali su i nadle`ni organi u RS. MUP i Republi~ki centar za istra`ivawe ratnih zlo~ina i saradwu s Ha{kim tribunalom tvrde

da nemaju takva saznawa. Tako|e se oglasila i opoziciona Srpska demokratska stranka, ~iji kadrovi su najvi{e sankcionisani zbog navodne mre`e podr{ke Ha{kom optu`eniku Radovanu Karaxi}u, dok je bio na slobodi, a protiv kojih se nije vodio nikakav sudski proces zbog toga. "Najnovija izjava zamenika visokog predstavnika Rafi Gregorijana da ne}e biti rehabilitacija smewenih funkcionera sve dok se general Ratko Mladi} ne prona|e `iv ili mrtav nastavak je bezo~nog nasiqa nad pravom i demokratijom u ciqu manipulacija politi~kom situacijom u Republici Srpskoj", ka`e se u saop{tewu SDS. SDS navodi da "ukoliko Gregorijan raspola`e nekim dokazi-

ma, onda treba da ih prosledi Tu`ila{tvu i Sudu BiH, jer svako prikrivawa takvih saznawa i dokaza i samog ga svrstava u Mladi}eve jatake". SDS poziva visokog predstavnika Valentina Incka da ne dozvoli daqu zloupotrebu procesa rehabilitacija i vrati oduzeta qudska prava sima kojima su ista oduzeta odlukama ranijih visokih predstavnika. Najave zamenika visokog predstavnika da bi sankcije mogle ostati i nakon zatvarawa OHR-a, bez su|ewa i dokaza, SDS ocewuje kao otvoreno priznawe da dosada{wi anga`man me|unarodne zajednice u BiH nije bio uspe{an, te da BiH nije samoodr`iva suverena pravna dr`ava.

(Tanjug)

24

@ENSKA POSLA / OGLASI

sreda20.januar2010.

Kako naneti masku za lice aske za lice su oduvek imale ugled velikog dobro~initeqa na{e ko`e, pa se obilato koriste u nezi ko`e. Ali, da bi imale maksimalan u~inak, treba ih pravilno naneti. Postoji niz vrsta maski za lice dostupnih u prodavnicama, parfimerijama, spa centrima ili onih iz vlastite kuhiwe.

Maske u sopstvenoj radinosti su mo`da i omiqene `enama jer su od prirodnih sastojaka i ne ko{taju gotovo ni{ta.

M

pa je time i sklonija iritacijama.

Neka maska obavqa svoje i opustite se. Stavite neku ambijentalnu muziku i relaksirajte se dok ~ekate da maska po~ne da deluje. Oprezno je odstranite po upustvima na kutiji, ili odlepqivawem ili ispirawem toplom vodom, u zavisnosti od maske. Isperite lice mlakom vodom. Posle ispirawa maske, uvek na lice nanesite hidratantnu kremu.

Maskom za lice se razmazite svake ili svake druge nedeqe. Ko`a }e vam na dodir biti mnogo mek{a i zdravija, a ose}a}ete se mnogo boqe posle we.

Maska s avokadom za suvu i osetqivu ko`u Pome{ajte ka{iku pasiranog avokada i nekoliko kapi bademovog uqa ili kapsule vitamina E. Pa`qivo umasirajte na lice i ostavite 30 minuta. Obri{ite maramicom i isperite mlakom vodom.

Maska za masnu ko`u

Da biste od maske zaista dobili najboqe, sledite navedene korake pre svakog nano{ewa. Saznajte {ta va{oj ko`i treba jer postoje razli~iti sastojci za razli~ite tipove ko`e i razli~ite potrebe. Postoji niz recepata za maske koje mo`ete napraviti i sami, pa mo`ete ko`i dati ta~no ono {to joj treba. Ako ne verujete u „sam svoj majstor“, potra`ite u radwama masku koja ima sastojke koji su potrebni va{oj ko`i.

Pre nano{ewa maske, morate temeqno o~istiti ko`u. Na ovaj na~in }e se maska boqe upiti u ko`u i ne}e pokriti prqav{tinu koja nam se tokom dana nakupi na licu. Neka vam sredstvo za ~i{}ewe lica bude blago. Masku nanosite ta~no po uputstvima s kutije po celom licu. Izbegavajte podru~je oko o~iju. Ko`a oko o~iju je osetqivija od ostatka lica,

Uzmite jedno `umance, jednu ka{i~icu meda, ka{icicu maslinovog uqa i jednu ka{i~icu limuna. Sve zajedno umutiti da se dobije glatka masa, pa nanesite na dobro o~i{}eno lice i vrat i ostavite da deluje 20-25 minuta.

Posle toga isperite i nanesite kremu.

Hidrantna maska sa bananom (za suvu ko`u) 1 `umance, 2 ka{i~ice bademovog uqa, 1 zrela banana Umutite sastojke u gustu ka{u.

Nanesite na lice i ostavite da deluje 10 minuta. Isperite hladnom vodom.

Maska od meda za zatezawe lica Dve ka{ike meda i jedno belance umutiti. Naneti na lice i ostaviti da deluje oko 20-30 minuta. Oprati vru}om vodom, a onda dobro hladnom. Ova maska se ne sme ~esto upotrebqavati.

Maska za suvu i normalnu ko`u

Maska od `umanceta

Jedno `umance, ka{i~ica meda i ka{i~ica maslinovog uqa. Sve zajedno umutiti da se dobije glatka masa, pa nanesite na dobro o~i{}eno lice i vrat i ostavite da deluje 20-25 minuta. Posle toga isperite i nanesite kremu.

Jedno `umance pome{ajte sa pola limuna. Od toga se napravi ka{a, koju nanosite na lice i ostavite da deluje bar 20 minuta. Skidajte je vatom umo~enom u toplo mleko. Maska je vrlo hranqiva i dobro sredstvo protiv bora.

Kako znati kad je kraj etko kad raskidamo vezu iznenada i nepromi{qeno. Retko kada onaj koji prekida nije sveR sno ili nesvesno odavao alarmantne znakove koji su govorili da ne{to u odnosu ne {tima. ^esto smo slepi. ^esto ne `elimo da uvidimo istinu. Ali, ona kad-tad ispliva na videlo.

Mo`da je vreme da se suo~ite sa situacijom – va{ partner planira raskid.

Va{ partner se udaqava od vas emocionalno i/ili fizi~ki Jedan od glavnih znakova da u va{em odnosu postoje problemi. Alarmantno je podjednako i emocionalno kao i fizi~ko udaqavawe, a nije rekost da se doga|a u isto vreme. Ponekad je re~ samo o fazi, ali ako o tome posle odre|enog vremena ne pri~ate, problemi }e se samo produ`iti i voditi ve}oj agoniji. Mnogo `ena ~esto pomisli na prevaru, ali ona nije uvek razlog udaqavawa.

Va{ partner uvodi velike promene u svoju svakodnevnicu Mo`da mu je dosadio `ivot koji je do sada vodio, pa je odlu~io da uzme stvari u svoje ruke.

Po~iwe druga~ije da organizuje radno tako i slobodno vreme.

To naravno ne zna~i uvek mogu}nost raskida, ali nije retkost da se zakqu~i da je i veza spremna za odre|ene promene.

Sva|ate se ~e{}e ili mawe Ako se u zadwe vreme promenila u~estalost va{ih sva|a i prepirki, verojatno se ne{to doga|a u wegovoj glavi. Ali, koliko

nam se mo`da ~inilo da samo u~estale sva|e vode ka raskidu, izostanak i wihovo smawivawe mo`e biti lo{ znak – partner jednostavno vi{e nije raspolo`en za rasprave i sva|e. Jer, on zna – ubrzo }e svemu biti kraj.

Sve vi{e vremena provodite odvojeno On ~e{}e izlazi sa svojim drugovima, vi sa svojim prijateqicama, a zajedni~ko provedeno vreme sve je mawe kvalitetno i svodi se na odra|ivawe. Gledate televiziju ili se sve ~e{}e dru`ite s drugim parovima ili prijateqima, kako ne biste bili sami.

Koja modna pravila va`e? odna pravila su nepisani kod koji usmerava na{ ose}aj stila. Sledimo ih koliko mo`emo, strahuju}i od kazni i prekornih pogleda modne policije ili samo bezobraznih devojaka koje nam se smeju iza le|a. Razvojem modne industrije, ona se nadopuwuju, a mi donosimo {est zlatnih pravila i proveravamo koliko su primenqiva na savremenu modnu klimu.

1. Nakit bi uvek trebalo da bude iste boje Ovo je jedno od starih pravila koje su i sami dizajneri nakita po~eli da ignori{u.

Naravno, ako ne me{ate materijale va{ }e izgled biti klasi~niji, ali zar nije moderno biti ponekad veselo {aren? Ukoliko `elite da nosite oboje, uvek mo`ete spojiti komad koji kombinuje srebro sa zlatnim detaqima.

2. Hulahopke moraju biti u boji ko`e ili odgovarati tonu cipela A mre`aste ~arape? A {arene grilonke? Iako nije sigurno koliko }e jo{ trend trajati, taj odva`an fanki izgled pobe|uje hu-

M

lahopke u sekundi jer svu ode}u ~ini mnogo zabavnijom.

3. Svaka bi `ena trebalo da ima klasi~ni kostim Ovom pravilu nikada ne}e pro}i rok trajawa. Mnoga poslovna okru`ewa jo{ uvek ih zahtevaju i dok se wegova pravila u smislu kombinovawa panta-

lona, sukawa i sakoa mewaju, odelo ostaje trajna investicija.

Pantalone mu daju moderniji ’{tih’, ali dizajneri u modu vra}aju i sukwe koje oboga}uju zanimqivim materijalima.

4. Kada je {minka u pitawu, mawe je vi{e Pravilo koje svakako treba da sledite. Dnevna {minka trebalo

bi da bude neutralna, a glamur ostavite za izlazak. Ovome mo`emo dodati jo{ jedan detaq: dawu nagla{avajte samo o~i ili usne, a no} mo`e podneti oboje.

5. Zimi se ne nosi bela boja To se zaista odnos na cipele i torbe (o lanenim pantalonama ne treba ni govoriti), ali nema razloga da zaboravite na bele somotare ili kaput. Pri odabiru tih odevnih predmeta treba samo da pazite na to da je zimski dan suv i sun~an.

6. Kai{ {iri figuru Ovo je najzastarelije i apsolutno neprimewivo pravilo. Kai{ je ultimativni modni dodatak i ako ga mo`ete staviti na pantalone ili sukwu, u~inite to.

Oni va{ izgled ~ine potpunijim. Poku{ajte da ga nosite na haqinu i dugu majicu.

Moda se na kraju svodi na li~ni stil. Wegovo ra|awe ponekad zahteva kr{ewe pravila. Najbitnije pravilo od svih je ono da se morate dobro ose}ati u onome {to nosite. Li~nost se nikada ne sme podrediti trendu.

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

sreda20.januar2010.

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e - karoserije, automobile stare. Telefon:6618846 i 063/84-85-495.

95637 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din.

Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45.

96060 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575.

96134 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 izrezana po `eqi kupca, sa prevozom.

Telefon: 064/2769-458.

95641 EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/1442533.

95750 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

96078 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650.

Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927.

96062 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-2618, 066/512-86-35.

96061

Posledwi pozdrav dragoj tetki

25

Posledwi pozdrav dragoj

Nadi Vasi}

Nata{i

ro|. \aji} od Nedeqke i zeta Milana sa porodicom.

od wene Slavice i porodice Vukov.

96268

96267

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav tetki

Nadi Vasi}

Nadi Vasi}

ro|. \aji}

ro|. \aji} od Mire i zeta Slavka sa decom.

od Dragutina i Qubice sa decom.

96269

96266

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav

Nadi Vasi}

Nadi Vasi}

ro|. \aji} od sestre Dobrinke i porodice Cigan.

od: An|elka, Pe|e, Du{anke i Mladena.

96265

96270

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane.

Telefon 063-85-84-159.

95621

Nadi Vasi}

Nadi Vasi}

ro|. \aji}

1936 - 2010.

od brata Radivoja.

IZDAJEM komfornu garsoweru u Dositejevoj ulici.

Cena 120 E. Telefon 069/242-19-47.

96120

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

95699

DRVA stovari{te, bagrem, bukva, hrast, cer, meterice 2.700 i rezano 2.900 sa prevozom i ugaq. Telefon 064/95-82-103.

95613

od: }erke Milene, zeta \oke i unu~adi Dragana i Braneta sa porodicama.

96261

96263

Posledwi pozdrav sestri

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, supruga i baka

Nada Vasi}

Nadi Vasi}

ro|.\aji}

od: brata Ratka, snaje Zagorke, Qiqe i Vesne.

96264

preminula posle kra}e i te{ke bolesti.

Sahrana na{e drage pokojnice je danas, 20. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, u Koviqu.

O`alo{}eni: sin Milenko, suprug Sredoje i unuk Dario.

96260

26

^ITUQE

sreda20.januar2010.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Umrla je na{a draga tetka

DNEVNIK

Posled kratke bolesti preminula je

Sofija Mati} iz Ka}a 1923 - 2010.

Obave{tavamo prijateqe, kumove, kom{ije i rodbinu da je 19. 1. 2010. godine, preminula na{a voqena majka, baka i svekrva

Sahrana je 20. 1. 2010. godine, na grobqu u Ka}u, u 12 sati.

Posledwi pozdrav od sestre Qubice Davidovi} sa decom An|elkom i Nikolom sa porodicama.

96253

Ni{ta mi nisi rekla rastanku.

Posledwi pozdrav tetki

Dragi Janketi}

Danica @ivi}

od kumova: Toce, Slavne i Bobe Jekni}.

1922 - 2010.

na

Draga Janketi} ro|. Rako~evi}

Soki Mati} od wenog Ba}e.

Sahrana je 21. 1. 2010. godine, u 13. sati, na seoskom grobqu u Despotovu.

Sahrana je danas, 20. 1. 2010. godine, u \ur|evu, u 13 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

96228

96254

96255

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Posledwi pozdrav dragoj priji

Draganu Miqi}u

Dragi Janketi}

O`alo{}eni: Ivanka Stojakov Radmila Mandi} sa porodicama.

Sa tugom i ogromnim po{tovawem opra{tam se od voqene majke

96272

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Dragi Janketi}

ro|. Rako~evi}

od kumova: Vere i Bate Jekni} sa porodicom.

od stanara iz Rumena~ke ulice br. 165. Novi Sad.

Vera i Milan.

Milovan sa sinovima Milanom, Nikolom, Petrom, Markom i suprugom Aleksandrom.

96256

96250

96232

96230

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Nataliji Marijanovi}

Nataliji Marijanovi}

Iskreno i duboko sau~e{}e porodici.

Iskreno i duboko sau~e{}e porodici.

Ranko Dangubi} sa porodicom.

Kolege: Radmila, Vera, Zdenka i Sloba.

96273

96271

Tvoj veseli duh preselio se na neke druge prostore ostavqaju}i nas da se se}amo divnog prijateqstva i kumstva.

Drage Janketi}

3

Vido

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 18. 1. 2010. god. napustila na{a

ve~no }e{ nam ostati u se}awu.

Neka te an|eli ~uvaju.

U tuzi posledwi voqenoj majci

pozdrav

Vidosava Mi}i} Veri

Tvoj bata Dule sa porodicom.

Posledwi pozdrav od: Nata{e, Voje, Lava i Jece.

96241

96249

Posledwi pozdrav dragoj

Dragi Janketi}

Slatka moja, po~ivaj u miru.

ro|. Rako~evi} od: Bla`enke, Steve i Dude.

96236

Posledwi pozdrav po{tovanom

Posledwi pozdrav dragoj

Vesna sa }erkama Miqanom i Sandrom i suprugom Radivojem.

96231

Dragoj na{oj sestri u Hristu

Vidosava Mi}i}

Natalija Marijanovi}

ro|. Luki} 1968 - 2010. god.

Kuma Biserka i Sla|ana Vidovi}.

Sahrana drage nam pokojnice je 21. 1. 2010. god. u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vidosavi

\uri Tatalovi}u

Vidosavi

O`alo{}ene porodice: Mi}i} i Luki}.

od porodice Budimir.

od porodice Gradojevi}.

Wegove kom{ije iz Fru{kogorskog odreda 1 u Petrovaradinu.

96243

96248

96246

96242

96186

Nataliji Marijanovi} posledwi pozdrav.

S qubavqu, od Marice Bukinac sa majkom Bojkom.

96239

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{oj zvon~ici

Na{oj dragoj

Vidosavi Mi}i}

Vidosava Mi}i}

Vidosavi

Si{la si sa neba i dala nam qubav, dobrotu, pamet, lepotu...U~ila si nas `ivotu u svetlosti, radosti, optimizmu, da volimo qude i prirodu! Bila si krhka i ne`na, ali veliki borac sa ~arobim {tapi}em!

Do slede}eg susreta me|u zvezdama, puno te vole tvoji: Du}a, Ika i Gagi.

96238

Ostaje nam na Tebe.

lepa

uspomena

„Jer, samo je ono tvoje {to si podario drugome“.

Hvala ti za sve.

Porodica Balog.

^uva te u mislima porodica Leki}.

96245

96247

Nataliji Marijanovi} Hvala ti za svaki radostan trenutak proveden sa nama i podr{ku koju si nam nesebi~no pru`ala, a mi }emo biti podr{ka tvojoj Mini.

Dragan i Milan Marjanovi} sa porodicom.

96240

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

Mojoj dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

Qubav dugo trpi, blagotvorna je, qubav ne zavidi.

Qubav se ne gordi, ne nadima se, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.

Qubav nikada ne prestaje.

S qubavqu }u te nositi u srcu.

Goca Vukoje sa porodicom.

Zbogom, draga prijateqice,

Dragan Miqi}

preminula, 19. 1. 2010. godine, Sahrana je u ~etvrtak, 21. 1. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je u ~etvrtak, 21. 1. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Simi} i Obradovi}.

O`alo{}ena majka Bo`ica, sestra Dragana i tetka Joka.

96208

96202

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Natalija Marijanovi} Mila na{a drugarice, tvojim odlaskom ovaj na{ svet ostao je mawe saose}ajan, mawe mio i drag...

Posledwi pozdrav mom voqenom sestri}u Draganu.

Milevi Simi}

Draganu Kum Boban sa porodicom.

Dragan Miqi}

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Tvoja tetka Joka i te~a Dule.

O`alo{}ena sestra Dragana, zet Zoran sa decom Eleonorom i Aleksom.

96210

96205

96207

Mojoj dragoj i jedinoj

Posledwi pozdrav

Nata{i

Milici Va`i}

od Tehni~kog odseka.

od Ra{e Va`i}a sa porodicom.

od: Maje, Smiqke i Bate Bibin.

96189

96226

Posledwi pozdrav dragoj,

Posledwi pozdrav na{oj

Nata{i Lepi dani na{eg zajedni~kog rada i dru`ewa osta}e uvek u se}awu tvojih kolega.

Sena Papak, Qiqa Radenkovi} i Dragan Cvetkovi}.

Nata{i Marijanovi}

Tetka Gospava, Sne`ana i Svetlana.

96195

Danijela Rebi}

\uru Tatalovi}a

1993 - 2010.

Draga na{a Nata{a, hvala ti na svoj tvojoj qubavi, dobroti i nesebi~nom davawu.

Zauvek u na{im mislima i srcima.

~uva}emo ve~nu uspomenu.

O`alo{}eni: Dragana i @eqko Jovi{i} sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

S qubavqu, Svetlana i Andrija Kormo{.

96223

96224

96219

96220

Slomqenog srca i bolne du{e opra{tamo se posledwi put od na{eg

An|eli sa tobom, moj jedini napa}eni brate

POMEN Danas, 20. 1. 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od kada sa nama nije na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

Tu`nim srcem opra{tamo se od na{eg voqenog brata, ujaka i dede

\uro

\ure

Jedno plemenito srce prestalo je da kuca...

Na dragog kuma

POMEN

Nata{i Marijanovi} \uri

Draganu Miqi}u

Dragi moj Dragane, nikada te ne}u zaboraviti.

96215

96190

Posledwi pozdrav mom dragom i jedinom bratu Draganu

od: sina Dobrivoja, snaje Milosave i unuka Jovana i Jovane.

Milka i Sofija.

96229

Posledwi pozdrav na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 1. 2010. godine, preminuo na{ dragi i jedini sin i brat

ro|. Kovini} 1930 - 2010.

96193

Mila Radisavqevi} sa porodicom.

27

Mileva Simi}

Nata{i

Nata{a Marijanovi}

sreda20.januar2010.

iz Lazareva Neka ti du{a po~iva u miru.

Neute{ne: mama Nada i tetka Marica.

96197

Vladislava Aleksandrovi}a

@ivka Mraki}

96196

Ve~no }e te voleti tvoja sestra Soka.

Vreme ni{ta ne mewa, zauvek }e{ biti neizbrisiv deo na{ih `ivota.

Tvoji: suprug Vojin, }erke Stana, Milica i Mira sa porodicama.

Pamti}emo ga po nesebi~noj qubavi i dobroti.

96198

96216

96212

O`alo{}ena porodica Jovanovi} - [timac.

Po~ivaj u miru

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se 18. 1. 2010. godine, u 58. godini upokojio na{ voqeni sin, brat i tata

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac i deda

\uro

\uro Tatalovi} Sahrana je danas, 20. 1. 2010. godine, u 13 ~asova na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Tvoja Rada.

O`alo{}eni: majka Nada, sestra Soka i }erke Milka i Nada.

96201

96206

\uro Tatalovi}

Vladislav Aleksandrovi}

Dragi tata, uvek }e{ biti deo na{ih `ivota i uvek }emo te voleti.

preminuo u 70. godini.

Sahrana voqenog je u ~etvrtak, 21. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Samo tvoje, Miqa i Nadi.

O`alo{}ena k}i Dragica, unuka Ivana i unuk Kristofa.

96204

96211

28

^ITUQE

sreda20.januar2010.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Nata{a

Posledwi pozdrav supruzi na{eg radnika

Nataliji Marijanovi}

U svakom gradu u ovoj zemqi, u svakoj ulici u ovom gradu imala si prijateqa.

I svima se srce zaledilo u neverici: Zar ti prva da ode{, Nata{a na{a?!

Ti koja si toliko volela `ivot i koja si umela da sakrije{ svaku svoju suzu i da samo osmeh ostane na tvojim usnama.

Posledwi kom{inici

pozdrav

Vidosavi Mi}i}

Sektor za obrazovawe i komunikaciju Poreske uprave.

Kolektiv JP „Gas� Temerin.

96154

226/P

dragoj

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od na{e drugarice

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

Dok se na{e du{e ponovo ne zagrle, tuguju za tobom tvoje prijateqice Branka i Spomenka.

96218

Posledwi pozdrav na{oj

Nata{i Marijanovi}

Natalije - Nata{e Marijanovi}

od stanara zgrade @elezni~ka br. 12.

5765/P

Drugarice na{a, ostavila si zauvek trag u nama.

Vidi Radomir i Mira.

Nataliji Marijanovi} Kolektiv Poreske uprave Regionalni centar Novi Sad.

Neka mir i spokoj odmore tvoju plemenitu du{u, a u na{im srcima zauvek osta}e bolna se}awa na na{a drugovawa.

Tuguju za tobom: Nenad, An|a, Pre{a, Svetlana Bo{wak, Rista, Jovanka Tuvi}, Beba Bubwevi}, Desana, Radica, Persa, Ne{a Radoji~i} i Stanimirka.

96188

227/P

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju draga na{a drugarice

96172

Posledwi mami

pozdrav

Mininoj

Nata{a Marijanovi} Natalija Marijanovi}

Porodica Pe{ut.

96169

Vidosava Mi}i} Draga na{a Vido, pamti}emo te po osmehu, qubavi i brizi o najmilijima.

Tvoji: Branka, Dijana, Lidija, Aca i Bora.

Posledwi pozdrav na{em milom kom{iji i prijatequ

Sa qubavqu i tugom opra{tamo se od na{e

od: Jelene Novakovi} i Jelene Kosjerina.

Mina, Marko, Sne`ana i Dejan.

96187

Nata{i Marijanovi}

96153

96157

Sa dubokim bolom i nevericom opra{tamo se od na{e drage koleginice

Natalije Marijanovi} Natalija na{a, neka tvoja du{a u miru po~iva...

Uspomenu na tebe ~uva}e zauvek: Milijana Baleti}, Biqana Berowa, Vera Popovi}, Marina Prodanovi}, Milanka Dr~a i Persa Babi}.

96173

Posledwi pozdrav na{oj

Natalija Marijanovi} Vidosave Mi}i} \uri Tatalovi}u

1968 - 2010.

Na{oj mami i sestri {to nam je osmeh darivala, nesebi~no nam uga|ala i `ivot u~inila sre}nijim.

Srce je tvoje zaslu`ilo na{u qubav.

od porodice Zeki}.

96199

Posledwi pozdrav i hvala od radnika Policijske uprave Novi Sad.

57656/P

Sahrana je danas, 20. januara 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nataliji Marijanovi}

Wena }erka Mina i sestra Ikica.

Koleginice i kolege filijale Novi Sad 1.

96151

96175

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kolegi

TROGODI[WI POMEN Navr{avaju se tri godine i suza koje ne prestaju

Danas, 20. januara 2010. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kako nije sa nama na{ dragi i nikad pre`aqeni

sreda20.januar2010.

POMEN

29

TU@NO SE]AWE

20. 1. 2009 - 20. 1. 2010.

Gavrilo Gruji} Mihajlo Radovi} Kale

Damiru Boji}u iz Futoga

Mladen Tokin

Uvek }emo te se rado se}ati i nositi u srcima.

1978 - 2010. od Goce i [kvareta.

O`alo{}en otac Mikica i baka Smiqka.

Ve~no o`alo{}ena supruga Milenka Radovi} i porodice Krni}, Lukovi} i Bodiro`a.

96222

96142

96152

Bogdan Mijatovi} S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Tvoja supruga Du{anka sa decom.

Qubica Kati}

1956 - 2009.

Ko se voli iskreno zaborava nema, u srcima si na{im za sa sva vremena.

Uvek si s nama, Tvoji „Grobari“ Novi Sad, Ka}, Beograd i U`ice.

96176

96148

TROGODI[WI POMEN na{em voqenom zaboravqenom

i

Danas se navr{ava jedanaest godina od tragi~ne smrti na{eg sina

nikad

Danas, 20. januara navr{ava se godina dana od kako nije sa nama na{, nikad pre`aqeni

Jovan Baji}

ro|. Stamorac

Weno mesto osta}e prazno na bogoslu`ewima i dru`ewima. ^uva}emo te od zaborava s qubavqu u molitvama, u mislima i se}awima.

Porodice: [}eki} i [e}erov.

SE]AWE

95988

Pro{lo je osam godina od kako nije sa nama

Zoran Radi{i} Kiza

Nata{a

„Misao, koja daleko luta, Ose}aj koji u srcu `ima, Osve{}uje se, stane oko nemog groba, Ej, nemog groba, koji snove vra}a.”

Ady Supruga Marija, k}erke Katarina sa porodicom, Nera sa porodicom i ta{ta Rozalija.

96164

20. 1. 2009 - 20. 1. 2010.

U praskozorje velikih praznika upokojila se u Gospodu tiho, kao {to je i `ivela na{a

4. oktobar 1946 - 20. januar 2006.

Uvek }emo misliti na tebe.

Tvoji: mama, tata i sestra sa porodicom.

O`alo{}eni: otac Janko, }erka Jovana, sin Aleksandar, }erka Lila, brat Mirko sa porodicom i ostala mnogobrojna rodbina.

96058

95897

Danas, 20. 1. 2010. godine navr{ilo se 15 godina od smrti dragog supruga, oca, dede i pradede

POMEN Danas, 20. januara 2010. godine navr{ava se godina od kako si ispustio svoju du{u. Umro si tiho kao {to si i `iveo.

Bog te je oslobodio muka, a meni su ostale tuga, bol i praznina.

Dobri moj,

Dalibora Vasi}a Milenko Mi{kov U~a

1999 - 2010.

Dado, ako no}as do|e{ u na{ san probudi}e{ sre}u u nama.

Vide}emo na{eg de~aka u ~oveku...

Sr. Karlovci

Krstu ^omi}u

Tvoji: mama Vinka i tata Milenko.

Danas je tvoj ro|endan dragi na{, oti{ao si iz na{ih `ivota tiho i hrabro, a bol nije u re~ima i suzama, ve} u srcima u kojima }e{ ve~no ostati.

Kako si tiho `iveo tako si tiho i oti{ao. Ostali smo bez tebe i tvoje beskrajne qubavi, plemenite du{e i dobronamernih saveta.

Porodica.

O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Dragan i k}i Dragica.

96128

96119

Joce Suvajxi}a Buxe iz Vrdnika O`alo{}eni: supruga Qubica, }erke Jelica, Marija i Nada sa porodicama.

Prvoslave mnogo mi nedostaje{.

Tvoja Mira.

96083 96125

Posledwi mami

pozdrav

Ilijinoj

Draga na{a Vido, duboko potreseni ve{}u o tvom preranom odlasku, ostajemo nemi i tu`ni.

Danas se navr{avaju tri godine od kada se preselio u ve~nost na{ voqeni suprug i otac

96155

Pomen dragim roditeqima

Pet godina od smrti

Spasi Mari}u Vidosava Mi}i}

SE]AWE

SE]AWE

Vidosavi Mi}i} Wegov IV 4 sa u~iteqicom Sne`anom Petrovi}.

1968 - 2010.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima a tvoj mio lik, mladala~ki entuzijazam i delo, krasi}e zauvek na{a se}awa i uspomenu na tebe.

Tvoje Odeqewe za IT PU Novi Sad.

96178

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Ivana Deru{eka 20. 1. 2005 - 20. 1. 2010.

Sa ponosom te spomiwemo i qubavqu ~uvamo od zaborava.

Tvoji najmiliji.

96130

96174

Ne postoje re~i kojima mo`emo izraziti tugu i saose}awe sa Draganom, Ilijom i Du{anom.

Istovremeno smo ponosni {to smo podelili neke lepe trenutke `ivota sa dragom

Mila na{a

Sre}ko Mari} 20. 1. 2007 - 20. 1. 2010.

Dragici Mari} Pomen daju: k}erke i sinovi sa porodicama.

TROGODI[WI POMEN dragom bratu

Pomen }e se odr`ati u Crkvi Ro|ewa Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici.

Milo moje zlato Gledam stare slike i se}awa o`ive, na licima na{im vidim osmeh blista, sve je sada drugo i druga~ije, od odlaska tvoga tuga mi je ista.

Koliko mi samo treba{ ovih dana da sre}u na{e dece delimo na pola, ova sre}a ipak bi}e samo moja, a ti uvek deo moga ve~nog bola.

Uvek }u te voleti.

Tvoja Sowa sa decom.

96098

Vidosavi Mi}i} od porodice Marinkovi}.

Vidu{ka Vidosavom Mi}i}

Po~ivaj u miru.

Sretku Mari}u

Po~ivaj u miru.

Zauvek nasmejana srcima.

u

na{im

96179

Zauvek tvoji Bogdanovi}i.

96177

Milan i Sawa Gnip.

Pomen daju: sestre i bra}a sa porodicama.

96184

96156

30

Gruvawe Jubilarno, 40. izdawe “Gruvawa” donosi prilog iz Zrewanina sa koncerta Bajage i Instruktora u pozori{tu “To{a Jovanovi}”. Gledaoci }e mo}i da pogledaju i priloge o “narodwacima” u Novom Sadu...

Autori: Predrag Novkovi}, Du{an Majki} i Jovan Marjanovi} (RTV 1, 23.00) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.45

07.00 07.25 08.45 09.15 09.45 10.10 10.40 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 14.50 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50

TV PROGRAM

sreda20.januar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Univerzitet Bajko kviz Vesti Bez uputa TV bajt Kuhiwica Vesti Vinarije Vesti Signali Vesti Stil i grad Sredina Vesti Zemqa indiga, film 3. deo TV Dnevnik Tajna hrane: Beli luk Izlog strast Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnenvik Me|uprostor Igra Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Brevijar Gruvawe Zemqa indiga, film 3. deo Igra

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Slobodna tema Tu sasvim blizu Izbliza Sva Evina lica Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Bombone Hajde sa mnom u obdani{te ^ine~ita TV ba{tina Aladinove avanture, crtani Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Muzi~ki program (ma|) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano ^ine~ita

07.30 08.00 11.00 12.20 12.30 14.50 15.30 15.50 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.40 22.00 22.40 23.10 23.40

Glas Amerike Prepodnevni program Vrele gume Tin in Hedonist Hronika Op{tine Be~ej Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Svet `ivotiwa Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure ^uvaj me Vojvo|anske vesti Multietnik Pop korn Glas Amerike

[eli Duval

Popaj Ovaj film baziran na istoimenom stripu i crtanom filmu u centru pa`we ima sna`nog mornara koji sti`e u primorski gradi} u potrazi za svojim davno izgubqenim ocem. On }e sresti i odmah se zaqubiti u vitku Olivu...

Uloge: Robin Vilijams, [eli Duval, Pol Smit, Rej Valston Re`ija: Robert Altman (RTS 1, 13.19)

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.30 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20 23.45

Hrana i vino Nodi Objektiv Luna-sirena sa Kariba Zakon o udru`ewima Portal Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Granice nauke Katapultura Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Novogodi{wi program Sprint Vitra` Buntovnici Objektiv Karmelita Istraga Luna-sirena sa Kariba

09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 14.15 15.00

NHL: Boston – Otava Serija A Fudbal mondijal magazin Belgijska liga [kotska liga Holandska liga: Roda – PSV Portugalska liga Karling kup: Man~ester Siti – Man~ester junajted NHL: Va{ington – Detroit Italija–Serija A: Bolowa – Atalanta Portugalska liga Karling kup: Aston Vila – Blekburn Francuska liga

16.30 18.00 20.00 20.45 22.45

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.21 09.36 10.00 10.05 10.33 11.05 12.00 12.13 12.15 12.33 13.19 15.00 15.08 15.12 15.59 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.57 18.58 19.30 20.10 21.08 21.15 22.19 23.05 23.10 00.00 00.15 00.23 01.07

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Aleksandra Simi} Slagalica, kviz Vesti Trag Robna ku}a Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina Zimski bioskop: Popaj, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela Na{ auto na{im gledaocima Svedok 48 sati-svadba Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bioskop: Izuzetna ~ast, film

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: Radio Vihor zove An|eliju Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Jo{ jedan dan u raju Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Kobno poverewe

06.16 Koncert za dobro jutro 07.39 Tenis: Australian open: Jelena Jankovi} - Keti O Brajen, prenos Tenis: Australian open: Elena Dementijeva - @astin Enan, prenos ili Tenis: Australian open: N. Zimowi}/D. Nestor - S. Grot/Y. Kibler, prenos 08.41 Verujte ali ne preterujte 09.26 Pri~e iz divqine 09.54 Izvinite {to kasnim 10.06 Enciklopedija 10.13 Interfejs 10.37 TV mre`a 11.00 Eko recept 11.30 Moj otac knez Pavle 12.13 Bemus 13.00 Trezor 13.57 Nu{i} na TV: Pokojnik, komedija 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Iza naslovavi 16.43 Enciklopedija 16.50 Datum 16.56 Obrazovno ogledalo - porodi~ni krugovi 17.21 @ivotna sredina i zdravqe 17.51 Pevajte moje pesme 18.23 Ru`no pa~e 18.48 Majmunoqupci 18.55 Vaterpolo - PS: Partizan - Beograd, prenos 20.01 U svetu 20.26 Beokult 20.55 Fudbal - Premier liga: Liverpul - Totenhem, penos 22.52 Klizawe - EP: parovi (slobodno) 00.21 Beogradski yez festival 00.47 Nu{i} na TV: Pokojnik, komedija

NAPOMENA: Prenosi me~eva sa teniskog turnira Australijan open }e se emitovati na RTS 2, posle 01.00

Keri Foks

Fani i Elvis Romanti~na komedija koja nam donosi pri~u otkucavawu milenijumskog sata, ali i biolo{kog sata jedne `ene.

Kejt saznaje od svog lekara da ima jo{ samo jednu godinu da zatrudni...

Uloge: Keri Foks, Rej Vinston Re`ija: Kej Melor (Avala, 21.00) 07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Slatka moja Slavni Na tragu prirode Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Na tragu prirode Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Film: Fani i Elvis Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Film: Fani i Elvis

DNEVNIK

Lora U splitskoj vojnoj luci ,,Lora“ od 1992. do 1996. godine sme{teno je vi{e od 1.000 zatvorenika iz Splita, Dalmacije, obli`we Bosne i Hercegovine, ali i tada{we Jugoslavije.

Film donosi pri~e biv{ih zatvorenika, ali i generala, biv{eg na~elnika PU splitske, advokata i novinara koji svedo~e o tada{woj politi~koj situaciji u Splitu i Hrvatskoj.

Scenario i re`ija: Nenad Puhovski (B92, 20.55) 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.15 14.15 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.55 22.00 23.00 23.35 01.15 01.25

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00 16.55 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 20.05 21.00 22.30 23.30 01.30

TV dizawe Vesti B92 Top{op Na{a mala klinika Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Kako se dogodio narod Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini sa Madagaskara Dolina sunca Dok. film: Lora Replika Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Na{a mala klinika

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Mladi musketari Magi~na privla~nost Film: I Bog stvori kafansku peva~icu Mobto Siti kids Kuku Vasa Film: Razglednice iz raja Mobto Balkan parti Gre{ne du{e Mobto Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Mobto Kuku Vasa Ami Yi {ou Trenutak istine Film: Bez povratka Film: Marijini qubavnici

05.00 07.00 07.22 07.29 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 10.00 10.30 11.18 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.40 15.00 15.24 16.15 17.00 17.55

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Kliford Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Konan [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Dino king Iznad neba Mra~no proro~anstvo Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord NLB liga: Crvena zvezda - Olimpija, prenos Telemaster Strava emicija Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Nije lako biti ja Zakleti na }utawe NLB liga Sponzoru{e Vremenska prognoza

21.10 21.20 23.00 23.55 00.05 00.10 01.00 02.00 04.00 04.55

Ekstremi Gosti ve~era{we emisije su ekonomisti: prof. dr Dragoqub Jovi~i} i prof. dr Daniel Cvjeti}anin. Oni }e poku{ati da odgovore na pitawa kolebawa deviznog kursa na po~etku Nove godine, politi~ke stabilnosti kao preduslova za ekonomski razvoj kao i o potencijalima i resursima Srbije na osnovu kojih bi mogla da stekne prednost u odnosu na dr`ave u okru`ewu.

Autor i voditeq: Bojan Panaotovi} (Most, 21.00)

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus.

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program.

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda20.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

FEQTON

31 17

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Kimberli Elis

Dnevnik lude crnkiwe Helen Mekarti ima sve {to jedna `ena mo`e da po`eli, lepu ku}u i bogatog mu`a. Ali kada je mu` ^arls izbaci iz stana po{to joj prizna neverstvo Helen se vra}a u porodi~ni dom, mami, baki i ro|aku Brajanu...

Uloge: Kimberli Elis, Stiv Haris, [emar Mur, Tamara Tejlor, Tajler Peri Re`ija: Daren Grant (Nova TV, 15.40) 07.35 08.15 10.45 11.30 12.25 13.10 13.55 14.55 15.40 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.05 23.15 00.15 00.45 01.30 02.30 04.15 05.00 05.45 06.10

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Pokojo Ezo TV Tata i zetovi Na{i najboqi dani Zakon brojeva IN magazin Na{a mala klinika Najboqe godine Dnevnik lude crnkiwe, film Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Zakon brojeva Sajnfild Dokaz zlo~ina Vidoviti Milan H2O: Posledwi premijer 1, film Igra qubavi, film Na{i najboqi dani Sajnfild IN magazin

Misterije istorije Potraga za Feni~anima Gospodari rata Robovlasni~ka industrija Torinski pokrov: Novi dokazi Posledwi branoru{iteq Tajna tibetanske mumije Drugi svetski rat u boji Ponovo izmi{qeno Mra~na nauka Verdijevim stopama Kada su Mavari vladali Evropom Crna smrt Misija za Musolinija Normani Drugi svetski rat u boji Ponovo izmi{qeno Mra~na nauka

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Obra~un u kazino Kabareu Isti novac Suza i wene sestre Sve o meni Poqubac leptira Kamila Pod mle~nom {umom Planeta Iks

06.00 08.55 10.40 12.25

Pasija Konobarica Mali Marsovac Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta Plavi slon Taktika Raskid Te{ko lomqiv Elegija Kalifornifikacija Veritis i Balderda{ Plava krv Potraga za Amandom Pri~a o propovedniku Kapija tigrastog zmaja

13.35 14.50 16.40 18.25 20.05 21.55 22.25 23.40 01.15 02.35

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 Dolina sunca 10.15 Glavni nacist - Herman Gering, dok. serija 11.05 ^udesni spas: Lavina kod Montroca 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Re~ i `ivot 15.40 Hrvatski braniteqi u Argentini 16.20 Hrvatska u`ivo 17.32 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 A sad u Evropu 21.00 Dve sestre, dok. film 21.55 Proces 22.35 Otvoreno 23.55 e-Hrvatska 00.55 Zvezdane staze 01.40 Ksena - princeza ratnica

Roksan Dovson

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Pre nego {to ka`em da Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Danijelova }erka Pomorska patrola Xordan Medijum Plavu{a Plavu{a Zaboravqene tajne

07.30 07.45 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.30 18.55 19.05 20.00 20.45 21.35 22.25 00.05 00.15

Pink Panter Mifi Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 CSI: Wujork Mentalist L.A. Dragnet Zakon bra}e Vesti Tomi Boj, film

SERIJA

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.10 12.40 13.10 13.25 13.45 14.05 14.50 15.05 15.35 15.55 16.15 17.05 18.20 18.50 19.25 20.15 22.00 22.55 00.45

Deksterova laboratorija Trejsi Beker Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil MVP: Najvertikalniji primat, film Globalno selo Poslovni klub Fotografija u Hrvatskoj Prijateqi Sre}ni sat Ksena - princeza ratnica Kod Ane Koga briga TV vrti} ^arobna plo~a Zvezdane staze e-Hrvatska @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu In memoriam A. Babaji: Breza, film Nevini Ciklus azijskog filma: Prokletstvo zlatnog cveta, film U tu|oj ko`i

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Jedno telo previ{e Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Akapulko H.E.A.T. Pompeja Dr Finli Prerijski ku}ni kompawon @ene fudbalera Kasno je za suze

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Spremni za igru Ratni~ka klasa O{amu}eni i zbuweni Brzina Rt straha Bufalo Bil i Indijanci Tamo gde bizoni lutaju Fre{ Robokap Svilena qubav Skoro savr{ena

a naslednika prvog poglavara obnovqene Pe}ke patrijar{ije izabran je Varnava. Ro|en je u Pqevqima 1880, od oca \or|a i majke Krsmane Rosi} i na kr{tewu dobio svetovno ime Petar. Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom gradu, Bogoslovsko-u~iteqsku {kolu u Prizrenu 1899, iste godine postao pitomac Sinoda Ruske pravoslavne crkve i nastavio studije na Duhovnoj akademiji u Petrogradu, na kojoj je diplomirao 1905. Odmah ga je tada{wi rektor episkop Sergije zakalu|erio i dao mu mona{ko ime Varnava, proizveo ga u ~in |akona i potom prezvitera.

Kao sve{tenik, pri Srpskom poslanstvu u Carigradu, neko vreme je upravqao tamo{wom srpskom {kolom, pisao u jedinom ~asopisu na srpskom jeziku u Turskom carstvu „Carigradskom glasniku“.

Kako je u prestonici na Bosforu bilo Srba podanika razli~itih dr`ava, prosvetiteqstvu sklon Varnava svojski se trudio da ih nacionalno eman-

Z

gi~an i poletan, s „uro|enim gostoprimstvom ste~enim u carskoj Rusiji i Carigradu“. U bogoslu`ewu je zaveo savr{eno „blagoqepije“. Wegovom inicijativom je na mestu stare Beogradske arhiepiskopije podignuta aktuelna zgrada Patrijar{ije SPC. Inicirao je i dono{ewe novog Crkvenog ustava 1932. sa Sprovodbenim naredbama i vi{e od 40 pravila, pravilnika, uredaba, na~elnih odluka i uputstava, neophodnih za novo crkveno ure|ewe.

Tokom wegovog mandata osnovane su Zagreba~ka i Muka~evsko-prja{evska eparhija, podignute mnoge parohijske crkve, zapo~eto zidawe Hrama svetog Save na beogradskom Vra~aru, a kraj wega je bilo predvi|eno da bude i sedi{te Patrijar{ije. Aktivno je radio na {irewu bogomoqa~kog pokreta, ~iji je duhovnik bio harizmati~ni episkop ohridsko-bitoqski Nikolaj Velimirovi}.

Patrijarh Varnava se odlu~no suprotstavqao velikim privilegijama koje je Rimokatoli~ka cr-

SERIJA

Zvezdane staze Vojayer se pribli`ava planeti s velikim brojem okretaja. Nastaju promene koje dovode do toga da je sekunda na Vojayeru dan na planeti i posada po~ne naglo da stari. Na planeti je pro{lo mnogo vremena otkad je prvi put vi|ena zvezda za koju stanovnici veruju da je bo`anstvo...

Uloge: Kejt Mulgrou, Robert Beltran, Roksan Dovson, Robert Dankan Meknil, Itan Filips, Robert Pikardo, Tim Ras, Yeri Rajan, Garet Vong (HRT1, 00.55)

Patrijarh umire, poslanici ban~e

CSI: Wujork Detektivi istra`uju bandu koja uz pomo} visoke tehnologije i kompjutera krade podatke s li~nih ra~una bogatih stanovnika Wujorka. Kada jednog od lopova na|u mrtvog, Mek i wegov tim moraju da saznaju je li namerno ubijen ili je postao `rtva prevare ostalih ~lanova bande...

Uloge: Geri Sinis, Melina Kanakaredes, Karmin \iovinazo, Ana Belknap, Hil Harper, Edi Kejhil, Robert Yoi Re`ija: En Donahju (RTL, 20.00)

Melina Kanakaredes

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Srce ma{ine Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megain`ewering Generalka Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Pre`ivqavawe Velika trka Aqaske Uni{tavawe!

U deli}u sekunde O~evidac Generalka Limarska radionica

09.00 14.15 16.00 17.00 19.25 20.00 20.05 21.05 21.10 22.10 22.15 22.20 22.30 23.30 00.30

Tenis Biatlon Reli Fudbal Tenis Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Umetni~ko klizawe Biatlon Tenis

Vlast likvidirala Varnavu Rosi}a

Patrijar{ija gde nije planirana

cipuje i ujedini. Odr`avao je jeromonah Varnava i kva dobila od Kraqevine Jugoslavije. Na vrhuncu zvani~ne veze s Vaseqenskom patrijar{ijom, ~iji dru{tvene krize, izazvane namerom vlade osionog ga je Sveti sinod 1910. hirotonisao za vladiku vepremijera Milana Stojadinovi}a da usvoji konle{ko-debarske eparhije, s titulom glavni~ki. kordat s Vatikanom, srpski patrijarh Varnava je Imao je tada nepunih 30 godina. iznenada preminuo u no}i 23. na 24. jun 1937. Mada Mladog episkopa je, osim otvorenih sukoba s buje ve} nekoliko godina bolovao, wegova smrt, ba{ garskom egzarhijom, ~ekao i veliki posao da admiu vreme izglasavawa konkordata u Narodnoj skupnistrativno uredi svoju eparhiju i u woj brani srp{tini, toliko je uzburkala javnost da se po~elo stvo i pravoslavqe. Kad su jedinice srpske vojske otvoreno govoriti da je otrovan da bi u wegovom pobedonosno zavr{ile Drugi balkanski rat i odsustvu bio usvojen ugovor. Dobro obave{teni i u{le u Vardarsku Makedoniju, preosve}eni Varnapouzdani istori~ar dr Vladimir ]orovi} svedo~i va je dobio na duhovnu da je u vreme dok patriupravu te oslobo|ene tejarh izdisao, u parlamenritorije, po ~ijim je tu prire|en paradni Sumwa se da je vlada osionog eparhijama organizovao banket za pripadnike premijera Milana Stojadinovi}a crkvene sudove. vladaju}e partijske koaotrovala patrijarha Varnavu, Slom Kraqevine Srbilicije. smatraju}i ga glavnom preprekom je zatekao ga je u Bitoqu, Dok su poslanici odatle je s vojskom preusvajali konkordat (zbog konkordatu Jugoslavije i Vatikana {ao golgotu albanskih pritiska javnosti ipak planina i stigao u Solun. kasnije nije ratifikoPo `eqi vlade Nikole Pa{i}a, odatle je preko van), do{lo je do velikih demonstracija u prestoAtine, Francuske i Engleske oti{ao u delikatnu nici. Uprava grada zabranila je da litija pro|e diplomatsku misiji u Rusiju. Episkop Varnava je centralnom Knez Mihailovom ve} odredila mawe 1917. bio delegat SPC i dr`ave na velikom saboru frekventne ulice. Organizatori, koje je predvodiRuske pravoslavne crkve u Moskvi, koji je vaspolo nekoliko episkopa, hteli su, po svaku cenu, da stavio Rusku patrijar{iju i izabrao Tihona za poipak pro|u Knez Mihailovom, i to izme|u ~etiri glavara. Samo nekoliko meseci kasnije, u Oktobari osam posle podne, kad je u woj mnogo sveta. Na liskoj revoluciji uga{ena je dinastija Romanovih, a tiju su `andarmi nasrnuli kundacima. Nastala je mnogi crkveni poglavari bili su primorani da navelika gu`va, pa i tu~a demonstranata s policijom. puste zemqu. Varnava se vratio na Krf i nakon Na licu mesta su, kako bele`e hroni~ari, ostale slavnog proboja Solunskog fronta zajedno s vojripide i zgu`vani barjaci. Bila je to „krvava liskom do{ao u otaxbinu. tija“ u kojoj je te{ko pretu~en {aba~ki vladika dr Posle oslobo|ewa administrirao je svim eparhiSimeon Stankovi}. jama Ju`ne Srbije, gde je temeqno reorganizovao crMnoge svoje ambiciozne planove, poput osnivakveni `ivot. Kad je vaspostavqena Srpska patrijarwa Crkvene muzi~ke akademije i pokretawa dnev{ija 1920, izabran je za mitropolita skopskog i na nih novina Srpske patrijar{ije, patrijarh Varnatom tronu ostao narednu deceniju, dok nije postao va nije imao vremena da ostvari. poglavar SPC nakon smrti patrijarha Dimitrija.

Sahrawen je u malom hramu svetog Save na VraVarnava je, kako navode wegovi biografi, bio ener~aru.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda20.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dan }e po~eti napeto, a zavr{i}e se smireno. Zbog toga nemojte sve primati k srcu, zdravo za gotovo, ve} se distancirajte koliko god mo`ete.

Jedna `enska osoba vam ne prija. Izlazite u javnost.

BIK 20.4-20.5.

Postajete podlo`ni tu|im utiscima, ali i sami umete da ponesete drage osobe, nekim svojim idejama i predlozima, raspolo`ewima. Sve je neizvesno_ mo`e biti, ne mora da zna~i. Nervoza.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

20. januar 2010.

Bilo bi dobro da se na poslu vi{e konsultujete s kolegama i prikqu~ite kolektivnom radu jer je tako i odgovornost mawe optere}uju}a. Mo`ete doneti neke dugoro~ne odluke i re{ewa.

Mesec }e pre}i preko Urana, koji }e vas izbaciti iz takta i smera kojim nameravate da idete. Iznenadni susret }e ostaviti utisak, ali ne i posledice. Kontakti s inostranstvom su nestabilni i neizvesni. Put? Partner mewa odnos prema vama, {to ne bi trebalo da vas obeshrabri.

Idealizam i zavo|ewe }e vas i daqe spajati i odr`avati u dobrim odnosima. Nemojte i suvi{e insistirati na odobravawu.

Danas biste mogli imati stresne odnose s drugima, pa i s dragom osobom. Shvatite to kao prolazno, jer ve} sutra je novi dan. Na poslu ste i daqe ozbiqni i odgovorni, optere}eni i {tedqivi. Osmeh!

VAGA 23.9- 23.10.

@ivnuli ste, pa }e se to produ`iti, kao va{a tendencija i potreba. Na javnim mestima }ete sretati mnogo zanimqivih qudi, od kojih }e poneko `eleti i da vas privu~e u svoj za~aran svet.

[KORPION 24.10- 23.11.

Qubavni odnos }e o`iveti, poput bqeska, nakratko, ali slatko. Iskoristite priliku koja se ne}e ponoviti u dogledno vreme. Iza|ite u provod, budite hrabri, ali ne dramatizujte preterano.

STRELAC 24.11- 21.12.

Vra}ate se svom domu i svojoj porodici. Smiruju se prohujali vihori, pa }ete vi{e boraviti u svojoj ku}i i truditi se da je uredite po svom naho|ewu. Na vidiku je preure|ewe ili seoba. Uspomene!

JARAC 22.12-20.1.

Borite se i izdr`avate sve te{ko}e koje se vra}aju i nikako da pro|u.

To vas ~ini ja~ima i zrelijima, pa }ete svesti kriterijum samo na one osnovne vrednosti, {to je sasvim pozitivno. Tro{kovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Otvaraju vam se mogu}nosti da vi{e i boqe radite, uspe{nije sara|ujete, a samim tim i zara|ujete. Entuzijazam koji vas nosi lako prenosite i na sve u svom okru`ewu. Defini{ite prioritete.

RIBE 20.2-20.3.

Od ju~e, pa tokom narednih meseci, postoji mogu}nost da se ugojite. Primeti}ete kako u`ivate u hrani, postajete hedonista u svemu ostalom, umetni~ki opredeqeni, probirqivi esteta, i sve je to OK.

TRI^-TRA^

Dekintirana Britni

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

0

Subotica

0

Sombor

1

Kikinda

0

Vrbas

1

B. Palanka

0

Zrewanin

1

S. Mitrovica

1

Ruma

1

Pan~evo

1

Vr{ac

0

Srbija Beograd

1

Kragujevac

0

K. Mitrovica

0

Ni{

0

Evropa

I HLADNO

Madrid

NOVI SAD: Obla~no, hladno i ve}i deo dana suvo, mada nije iskqu~ena i poneka pahuqa snega. Vetar slab zapadni. Pritisak iznad norRim male. Temperatura od -2 do 0 stepeni, dakle bez ve}eg kolebawa.

London VOJVODINA: Hladno i obla~no vreme. U ve}ini predela suvo, ponegde re|a pojava slabog snega sa vrlo malom koli~inom padavina. VeCirih tar slab zapadni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 2 stepena.

Berlin SRBIJA: Hladno i obla~no. Na zapadu i severu ve}inom suvo, a u Be~ ostalim predelima }e padati slab sneg povremeno. Koli~ina padavina vrlo mala. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak izVar{ava nad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna 1 stepen na Kijev severozapadu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak suvo, ponegde Moskva sa sun~anim intervalima. U petak i subotu obla~no i jo{ hladnije. Mogu}a je pojava slabog snega sa vrlo malom koli~inom padavina. U nedeOslo qu i ponedeqak suvo i hladno sa temperaturom ispod nule uz ko{avu u St. Peterburg Pomoravqu i Podunavqu koja }e pove}avati ose}aj hladno}e.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se izvesno poboq{awe biometeorolo{kih prilika iznad na{eg podru~ja. Oprez se savetuje kardiovaskularnim bolesnicima i astmati~arima. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije u blagoj formi.

11 11

Iako joj povratak u muzi~ki vrh ba{ i ne ide od ruke, pop-princeza Britni Spirs ne odustaje od {opinga, a po{to joj otac kontroli{e tro{kove daju}i joj mese~ni xeparac, glad za krpicama gasi koriste}i kreditne kartice svojih telohraniteqa.

Posrnula peva~ica Britni ve} dve godine je, prema odluci suda, pod nadzorom oca Xejmsa Spirsa {to zna~i da on brine o wenoj imovini. Tata Xejms daje Britni mese~ni xeparac u iznosu od 1.500 dolara nedeqno, {to je peva~ici malo. Kad joj ponestane novca za pohod po prodavnicama, peva~ica se poslu`i karticama svojih telohraniteqa, a oni joj rado poma`u jer znaju da }e tatica Spirs sve to da im nadoknadi.

5

VIC DANA

3 -1 2 -8

[ta ka`e [varceneger svojoj `eni posle ru~ka?

- Astal da blista bejbi.

-11

SUDOKU

-14 -3 -14 10

Pariz

4

Minhen

1

Budimpe{ta

0

Stokholm

-4

5

8

2

7

3

1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

133 (-14)

Slankamen

458 (-12)

Apatin

201 (-14)

Zemun

528 (-11)

Bogojevo

193 (-11)

Pan~evo

524 (-12)

Smederevo

606 (-10)

Ba~. Palanka 236 (-12) Novi Sad

322 (-12)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

1

SAVA

N. Kne`evac

607 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

599 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

485 (-7)

Tendencija stagnacije

Titel

495 (-10)

NERA

Hetin

266 (-44)

TISA

194 (-12)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 624 (-18) Beograd

Kusi}

7

484 (-13)

6 9

9

4

8

3 2

7

1 1

5

1

5

2 5

6 98 (-8)

6

3

7 2

5

7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

1

8

3

6

7

9

2

5

2

9

5

4

8

1

6

7

3

7

6

3

9

2

5

1

4

8

3

4

7

2

9

6

5

8

1

9

2

6

5

1

8

7

3

4

5

8

1

7

4

3

2

6

9

1

7

4

8

5

2

3

9

6

8

5

2

6

3

9

4

1

7

6

3

9

1

7

4

8

5

2

Re{ewe iz pro{log broja