Dnevnik 20.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 20. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22964 cENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO SKU PQE WI MA NE MA KRA JA

Nove cenovnike podmazao zejtin, struja udara u martu str. 6

NASLOVI

JU^E BILO SVE^ANO NA BOGOJAVQEWE

Politika 3 Teme od kojih gra|anima nije boqe

Ekonomija 4 Za 60.000 radnih mesta 5,5 milijardi dinara 5 Nisu sve posrnule firme za bankrot

Nov~anik

Svi izazovi na srpskom putu ka EU

6 Ni{ta od prava potro{a~a

Novi Sad 7 Haraju respiratorni virusi 9 Konrolnoj vagi pune ruke posla

str. 2

Foto: A. Erski

Bori Oti}u Februarska nagrada

Do krsta hrabri i brzi s tr . 9 i 1 0

str. 7

Susne`ica Najvi{a temperatura 3 °S

NAJ JEF TI NI JE MO GU ]E RE [A VA WE BES PRAV NE GRAD WE

Vojvodina 11 Restoran i koncertna sala u Vr{a~koj kuli

crna 12 Snimci razgovora s Mladi}em dokaz protiv Stani{i}a 13 Krivolovci pucali na policiju

Dru{tvo 14 Interdisciplinarni stru~waci za 3-D modelirawe

UHAP [EN OSUM WI ^E NI MLA DI] IZ ZMA JE VA

Legalizacija Ujakovih 50.000 evra i uz mese~nu ratu prokockao za dva dana str. 13 od 13 dinara str. 4

SPORT

str. 16 – 20

n NOLE I VIKTOR DELE MEGDAN U MELBURNU

n ORLOVIMA BOD PROTIV SVETSKIH VIcE[AMPIONA, DANAS ME^ S RUMUNIMA

n ODBOJKA[KI PRAZNIK n BOKSERSKE TU@BE I OPTU@BE U NOVOM SADU

~etvrtak20.januar2011.

POLiTikA

EVROP SKI PAR LA MENT RA TI FI KO VAO SSP I USVO JIO RE ZO LU CI JU O SR BI JI

Svi izazovi na srpskom putu ka EU – Ovo je od li ~an dan za na {e evrop ske in te gra ci je, za to {to je kqu~ ni spo ra zum s Evro pom do bio ogrom nu po dr {ku od 90 gla so va evrop skih par la men ta ra ca u pu noj stra zbur {koj sa li u ko joj je za se dao Evrop ski par -

je 612 po sla ni ka, dok je 38 bi lo pro tiv.

U Re zo lu ci ji o Sr bi ji, ko ju je na osno vu iz ve {ta ja iz ve sti o ca EP-a Jel ka Ka ci na pod neo Od b or EP-a za spoq n o p o l i ti~ ke po slo ve, uka zu je se i na

Ra ti fi ka ci ju SSP po dr `a lo je 612 po sla ni ka, dok je 38 bi lo pro tiv la ment. To po ka zu je da po dr {ka Sr bi ji do la zi iz svih ze ma qa i svih po li ti~ kih gru pa ci ja EU. S istom ve }i nom je usvo je na i Re zo lu ci ja o Sr bi ji, {to po ka zu je da u na {em ci qu do bi ja wa sta tu sa kan di da ta i, na daj mo se, i po ~e tak pre go vo ra za ula zak u EU, mo `e mo ra ~u n a t i na {i r o k u po d r { ku unu tar Evrop skog par la men ta – iz ja vio je iz Stra zbu ra na kon za se da wa Evrop skog par la men ta vi c e p re m i j er Sr b i j e za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li}.

sve naj v a ` ni j e iza z o v e ko j i tre nut no sto je na pu tu Sr bi je ka do bi ja wu sta tu sa kan di da ta za EU. Na re z o l u c i j u je ulo ` e n o ukup no de vet ama nad ma na, me |u ko ji ma i ne ki za ko je se Sr bi ja, po re ~i ma pot pred sed ni ka \e li }a, bo ri la da ne bu du usvo je ni.

– U toj bor bi da ne bu du usvo je ni na pra vqen je od re |e ni na pre dak pa ni je pro {ao amand man ko ji je pred lo `io Ka cin da se Sr bi ja osu di zbog do ga |a ja ve za nih za uru ~i va we No be -

Vra }a we imo vi ne i blan ko ostav ke Sr bi ji je skre nu ta pa `wa zbog ka {we wa u usva ja wu re le vant nih za ko na i Vla da se po zi va da ih hit no po {a qe par la men tu, uz na gla sak da bi pri o ri tet tre ba lo da bu de i vra }a we imo vi ne biv {im vla sni ci ma. Evrop ski par la ment je po zvao Sr bi ju da uki ne ne u stav nu prak su „blan ko ostav ki”, ko ja po li ti~ kim stran ka ma omo gu }a va da kon tro li {u ak tiv no sti po sla ni ka.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je je pri su stvo vao gla sa wu, ko jim je Evrop ski par la ment ra ti fi ko vao Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu sa Sr bi jom i usvo jio su Re zo lu ci ju o na {im evrop skim in te gra ci ja ma.

Ra ti fi ka ci ju SSP-a po dr `a lo

lo ve na gra de u Oslu, kao ni onaj ko jim je tra `e no da Sr bi ja pre sta ne da iz da je auto mo bil ske ta bli ce na se ve ru Ko so va. Me |u tim, s ve o ma tan kom ve }i nom pro {ao je je dan ubla `e ni amand man, ko ji su pre lo `i li evrop ski ze le ni, a po dr -

`a li li be ra li i ve li ki deo kon zer va ti va ca – da Sr bi ja ne tre ba u pred sto je }em di ja lo gu s Pri {ti nom da po ten ci ra pi ta we sta t u s a Ko s o v a. In t e r e sant no je da je je dva pro {ao, s 335 gla so va „za„ i 312 „pro tiv„.

Pre dve go di ne on bi do bio mno go ve }u po dr {ku. Vo le li bi smo da i ovaj amand man ni je pro {ao, ali to po ka zu je da i u tom do me nu stva ri evo lu i ra ju.

Bi l o ka k o bi l o, Evrop s ki par l a m ent ni je vla stan da od lu ~u je o di ja lo gu Be o gra d a i Pri { ti n e, ve} o to me tre ba da od lu ~i mo mi, Be o grad i Pri {ti na, uz po dr {ku Evrop ske ko mi si j e i vi s o k e pred stav n i c e za spoq n u po l i t i k u i bez b ed nost Ke trin E{ton – ob ja snio je \e li}.

Na na {e pi ta we da li }e ovaj amand man spu ta ti vlast u Sr bi ji i „ve za ti“ joj ru ke pred pre go vo re s Pri {ti nom, \e li} je od go vo rio da ne }e.

– Ne ve zu je nam ru ke, po {to po sto ji se ri ja re zo lu ci ja EP-a ko je su bi le ne u po re di vo ne po voq ni je po Sr bi ju i sto ga si tu a ci ju tre ba gle da ti ne sta ti~ ki ne go di na mi~ ki. Po sled wih ne ko li ko go di na usvo je na je i re zo lu ci ja EP-a u ko joj se od Sr bi je tra `i lo da pri zna re al nost oko Ko so va i ta kve stva ri.

Na pra vqen je na pre dak na tom pla nu, i mo ra mo se tru di ti da, kod di sku si ja ve za nih za sta tus, pri do bi je mo po dr {ku iz re do va onih po li ti~ kih par ti ja ko je su da nas iz gla sa le ovaj amand man – ob ja snio je \e li}.

On ka `e da je na kon ra ti fi ka ci je SSP-a u EP-a, za sle de }i do ga |aj ve zan za do bi ja we sta tu sa kan di da ta pri pre mio „{am p a w ac i ne { to do b re {qi vo vi ce i srp skog vi na za Evro pqa ne“, a ~u ve na vi ce pre mi je ro va olov ka sprem na je za upo tre bu za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu u EU. – Mi }e mo ura di ti sve {to je do nas da se to de si {to pre, mo `da ve} na pro le }e 2012. go di ne – pru ~io je iz Stra zbu ra \e li} u raz go vo ru za „Dnev nik“.

Dra gan Mi li vo je vi}

dnevnik

c m y

2

REAGOVAWE STRANAKA

Cvetkovi}: Podstrek i ostalim ~lanicama EU Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da }e ra ti fi ka ci ja Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu u Evrop skom par la men tu bi ti pod strek i osta lim ze mqa ma EU ko je ni su do sa da u par la men ti ma svo jih dr `a va ra ti fi ko va le SSP da to u~i ne. „Na ma je po treb no da

sve ze mqe ~la ni ce EU ra ti fi ku ju taj spo ra zum pre ne go {to for mal no do bi je mo sta tus kan di da ta. Ovo je do bra vest i o~e ku jem da }e se to za vr {i ti do dru ge po lo vi ne go di ne, ka da o~e ku je mo do bi ja we sta tu sa kan di da ta”, iz ja vio je ju ~e Cvet ko vi}.

Kolunyija: Sledi ubrzawe [e fi ca po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Sr bi ju” Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je da je ra ti fi ka ci ja SSP-a va `an ko rak na pu tu ka pu no prav nom ~lan stvu u EU, i uka za la na to da je Sr bi ja na pra vi la do bar po tez ka da je taj spo ra zum jed no stra no po ~e la da pri me wu je. „To zna ~i da se ubr za va pro ces evrop skih in te gra ci ja Sr bi je„, re kla je Na da Ko lun xi ja Ta nju gu, iz ra ziv {i o~e ki va we da }e i na ci o nal ni par la men ti ze ma qa ~la ni ca ko je jo{ ni su ra ti fi ko va le SSP to ubr zo u~i ni ti. Ona je do da la da je, ipak, re~ o tr go vin skom spo ra zu mu ko ji Sr bi ja ve} pri me wu je, pa se ne }e ose ti ti ne ka zna ~aj na raz li ka. „Du go ro~ no gle da no, ta od lu ka zna ~i da pro ces evrop skih in te gra ci ja u Sr bi ji sa da do bi ja no vi za mah”, oce ni la je Na da Ko lun xi ja

Port pa rol De mo krat ske stran ke Sr bi je Pe tar Pet ko vi} iz ja vio je da je od lu ka Evrop skog par la men ta da ra ti fi ku je SSP sa Sr bi jom sa mo jed na u ni zu na du gom pu tu ra ti fi ka ci je, ko ji }e tra ja ti jo{ ne ko li ko go di na. On je na gla sio da SSP ne mo `e stu pi ti na sna gu dok ga sve ~la ni ce Uni je ne ra ti fi ku ju. Pet ko vi} je na po me nuo da su me |u dr `a va ma ko je jo{ ni su po tvr di le SSP i naj u ti caj ni je ze mqe EU, po put Ne ma~ ke, Fran cu ske i Ve li ke Bri ta ni je, ko je su pri zna le jed no stra no pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va i Me to hi je.

– Ra ti fi ka ci ja SSP-a u Evrop skom par la men tu zna ~a jan je ko rak na pu tu ze mqe ka Evrop skoj uni ji, a tre ba lo bi da bu de i pod strek svim dr `av nim or ga ni ma da jo{ ener gi~ ni je ra de na ula sku Sr bi je u Uni ju – iz ja vio je {ef po sla ni~ ke gru pe ma wi na u re pu bli~ kom par la men tu Ba lint Pa stor. – Ne bih `e leo da pre di men zi o ni ram zna ~aj ovog do ga |a ja i da ga na zo vem isto rij skim, ali to je zna ~a jan ko rak i na dam se da }e ovaj ~in uti ca ti na osta le ze mqe ~la ni ce, ko je do sa da ni su ra ti fi ko va la SSP, da to u~i ne u ra zum nom ro ku.

– Ra ti fi ka ci ja SSP-a u Evrop skom par la men tu jed na je od naj bo qih ve sti na po ~et ku 2011. go di ne, ko ja tre ba da bu de pod strek dr `av nim or ga ni ma Sr bi je da ostva re jo{ bo qe re zul ta te na pu tu ze mqe ka Uni ji – iz ja vio je {ef po sla ni~ ke gru pe Par ti je uje diw ne ih pen zi o ne ra Sr bi je Mo mo ^o la ko vi} Ta nju gu. – To je ste pri zna we, ali i ve li ka oba ve za i od go vor nost da se za po ~e te re for me i za vr {e, kao i da re a li zu je mo sve ono {to Evro pa i gra |a ni Sr bi je o~e ku ju od nas s mno go vi {e uspe ha.

SRS: Lo{e za Srbiju

DSS: Odluka u nizu

Pastor: Zna~ajno

PUPS: Dobra vest

Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Dra gan To do ro vi} iz ja vio je ju ~e da je ra ti fi ka ci ja Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu lo {a za Sr bi ju i da joj to ne }e do ne ti „ap so lut no ni {ta”. „Ra ti fi ka ci ja SSP-a je za Sr bi ju iz u zet no lo {a i ko {ta la nas je ne ko li ko sto ti na mi li o na evra, ta ko da mi ovom ra ti fi ka ci jom ne }e mo do bi ti ap so lut no ni {ta”, re kao je To do ro vi} Ta nju gu. On je is ta kao da }e ko rist od ra ti fi ka ci je po sto ja ti sa mo na unu tra {wem pla nu, da bi se po ka za lo da je put Sr bi je u EU iz ve stan, a da }e Evro pa na sta vi ti da uce wu je Sr bi ju i ide pu tem we ne pot pu ne dez in te gra ci je. „Si gu ran sam u to da Sr bi ja u Evro pu ne }e u}i ne sa mo br zo ne go da je pi ta we da li }e uop {te i u}i”, re kao je To do ro vi}.

Ili}: Bi}e koristi Li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} oce nio je da }e Sr bi ja si gur no ima ti ko ri sti od Spo ra zu ma o sta bil no sti i pri dru `i va wu, da je ra ti fi ka ci ja po zi ti van sig nal, ali da je za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji pred u slov re {a va we na go -

mi la nih pro ble ma. „Sr bi ja }e si gur no ima ti ko ri sti, ali mi smo sa da u pro ble mi ma i ni {ta nam ne mo `e po mo }i, a ak tu el na vlast ni je u sta wu da ih pre va zi |e”, re kao je Ili} Ta nju gu, re a gu ju }i na ra ti fi ka ci ju SSP-a.

URS: Prepoznat napredak Ra ti fi ka ci ju SSP-a je u ime Uje di we nih re gi o na Sr bi je po zdra vi la ~la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Su za na Gru bje {i}. „Ogrom na ve }i na po sla ni ka Evrop skog par la men ta gla sa la je za ra ti fi ka ci ju SSP-a, {to pred sta vqa do kaz da se pre po zna ju na po ri, ali i na pre dak ko ji je Sr bi ja u~i ni la u pro ce su evrop skih in te gra ci ja”, na vo di se u pi sa noj iz ja vi Gru bje {i }e ve. Ona je oce ni la da ova od lu ka pred sta vqa i pod sti caj dr `a va ma ko je jo{ ni su ra ti fi ko va le Spo ra zum da to u~i ne u do gled no vre me.

politika

dnevnik

RAZ GO VA RA LI TA DI] I DO DIK

Da je mo mak si mum ha {koj sa rad wi Predsednik Srbije Bo ris Ta di} ocenio je ju~e da ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbi je s Evrop skom uni jom predstavqa veoma va`an korak u evropskim integracijama Srbije. Tadi} je, kako se navodi u saop{tewu iz kabine ta pred sed ni ka, ob ja vqe nom na kon we go vog ju ~e ra {weg susreta s predsednikom Re pu bli ke Srp ske Mi l o r a dom Do di kom, poru~io da niko ne treba da ima dilemu o sa rad wi Sr bi je s Ha {kim tribunalom. "Mi smo za to pot pu no po li ti~ ki opre de qeni, a tako|e i u operativnom smislu. Srpske bezbednosne snage i Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine daju maksimum

da se preostali optu`eni za ratne zlo~ine prona|u, uhap-

se i privedu pravdi", rekao je Tadi}.

U saop{tewu se navodi da su Tadi} i Dodik na ju~era{wem redovnom sastanku razmenili mi{qewa o politi~koj situaciji u Bosni i Hercegovini i Srbiji, regionalnoj saradwi, evrop skim in te gra ci ja ma i ekonomskoj situaciji. Tadi} je ponovio da Srbija smatra da se do re{ewa politi~ke situacije u BiH mora do}i dogovorom tri konstitutivna naroda i dva entiteta.

Predsednik Srbije je naglasio da ekonomska situacija u 2011. ne}e biti mnogo boqa nego prethodne godine i razmenio mi{qewe s predsednikom Dodikom o tome kako da se ekonomska saradwa s RS, odnosno BiH, unapredi na dobrobit gra|ana.

URS O PRO ME NI IZ BOR NOG SI STE MA I SMA WE WU BRO JA PO SLA NI KA

Te me od ko jih gra |a ni ma ni je bo qe Funkcioner Ujediwenih regiona Srbije To mi slav Stan ti} izjavio je ju~e da teme o promeni izbornog sistema i smawewu broja poslanika ne mogu zna~ajno uticati na `ivot gra|ana Srbije.

– Za nas u URS-u proces decentralizacije je ne{to {to nema alternativu i on mo`e biti zapo~et odmah. Isto tako i proces regionalizacije Srbije, i mislimo da su{tina jeste u direktnom izboru gradona~elnika – kazao je Stanti}, do da ju }i da su naj u spe {ni ji gradona~elnici danas u Vojvodini oni koji su 2004. birani po direktnom izbornom sistemu.

On je na konferenciji URS-a u Novom Sadu, u sedi{tu Po-

krajinskog odbora G17 plus, novinarima rekao da je centralna tema i zakon o javnoj svojini i da “nema opravdawa {to se wegovo dono{ewe i daqe odla`e”, dok je inicijativu napre-

dawaka za promenu Ustava radi smawewa broja poslanika nazavao “demago{kom temom”.

Ocenio je da bi od smawewa broja poslanika ve}a “u{teda” bila ako bi vi{e poreza na pla-

Ko picl: Do bra vest i za No vi Sad Pomo}nik gradona~elnika Novog Sada Vla di mir Ko picl preneo je novinarima “dobru vest” da je Vlada Srbije ju~e uplatila gotovo 30 miliona dinara izvo|a~u radova “Dijagonala” za adaptaciju i opremawe Srpskog narodnog pozori{ta. Taj novac, naveli su Stanti} i Kopicl, izdvojen je iz programa Vlade za stimulisawe gra|evinske industrije.

Kopicl je istakao da je Novi Sad sedi{te i kapitalnih institucija srpske kulture – Matice srpske, Sterijinog pozorja i Srpskog narodnog pozori{ta, koje ove godine slavi 150 godina od osnivawa. SNP je sada zatvoren zbog adaptacije Velike sale, wenog foajea i prate}ih objekata, dodao je pomo}nik gradona~elnika, koji zavr{etak radova o~ekuje od septembra.

te ostajalo lokalnim samoupravama, kao {to URS predla`e.

– Ako bismo zaista sutra kroz komplikovanu proceduru promene Ustava do{li do toga da imamo upola mawe poslanika u republi~kom parlamentu, u{teda bi bila oko pola milijarde dinara godi{we. Ako bismo, kao {to mi predla`emo, samo u Novom Sadu promenili odnos koliko procenata poreza na plate ostaje gradu sa 40 odsto na 90, a koliko se {aqe na vi{e nivoe vlasti, ta u{teda bi bila oko 2,4 milijarde – naveo je Stanti}.

I URS je u svojoj platformi, dodao je, predvideo smawewe broja poslanika s 250 na 200, ali uz u~e{}e qudi koji bi bili direktno izabrani za ve}e regiona.

S. N

USS bez pred sed ni ka Ustavni sud Srbije ponovo je ju~e pokrenuo postupak za izbor predsednika Suda i izbornu sednicu zakazao 3. februar. U prethodnom izbornom postupku 23. decembra, prilikom utvr|ivawa liste kandidata, dotada{wa predsednica suda prof. dr Bo sa Ne na di} nije prihvatila kandidaturu za jo{ jedan mandat. Po{to nije bilo drugih kandidata, a u skladu s odredbama Poslovnika o radu Ustavnog suda, postupak izbora se ponavqa u celini, a mora biti okon~an najkasnije 30 dana od dono{ewa odluke Suda.

Ustavni sud ima 15 sudija koje me|u sobom biraju predsednika, a predlozi kandidata moraju bi-

ti potpisani i obrazlo`eni.

Sudije glasaju tajno na sednici zatvorenoj za javnost, a na osnovu zapisnika Komisije za sprovo|ewe postupka glasawa, rezultate izbora saop{tava predsednik Suda na redovnoj sednici. Budu}i da je dosada{woj predsednici krajem pro{le godine istekao mandat, to }e sada u~initi najstariji sudija Ag ne{ Kar tag-Od ri, koja predsedava sednicama Suda do izbora novog predsednika.

Predsednicu Ustavnog suda u proteklom mandatu Bosu Nenadi} kolege su kandidovale uz obrazlo`ewe da ima "veliku stru~nost, zavidan radni potencijal i organizatorsku sposob-

nost, te nesumwive moralne kvalitete". Oni su istakli da se

Nenadi}eva zalagala za to da Ustavni sud bude "samostalan i nezavisan organ, koji {titi Ustav i neotu|iva qudska prava" i u~inila mnogo da "bude prepoznatqiv i cewen i u drugim zemqama, kao savremena institucija, ~iji je rad posve}en unapre|ewu vrednosti demokratskog dru{tva". Bosa Nenadi} je zahvalila na poverewu, ali je odbila novi mandat, uz obrazlo`ewe da je na prethodnim izborima kandidaturu prihvatila kao jedini sudija s ustavno-sudskim iskustvom i u specifi~nim okolnostima zastoja u radu Suda, a da sada treba pru`iti priliku drugim kandidatima.

rekli su

Pal ma: Sport je ve} u Evro pi

Cvet ko vi}: Usko ro o Vla di

Da ~i}: Pr vo stru~ na ana li za

Gradona~elnik Jagodine Dra gan Mar ko vi} Pal ma dobio je specijalnu nagradu Fudbalskog saveza Pomoravskog okruga za veliki doprinos razvoju fudbala u Jagodini i regionu. Zahvaquju}i se na dobijenom priznawu, Markovi} je naglasio da najve}e zasluge pripadaju onima koji su se bavili sportom, od fudbala i rukometa, do ostalih sportskih disciplina. "Jagodina }e nastaviti podr{ku sportu, fudbal i rukomet ve} su u Prvoj ligi, i {to se sporta ti~e, ve} smo u{li u Evropu", rekao je Markovi}, i dodao da su najboqi ambasadori i najboqi izvoznici upravo sportisti.

Markovi} je poru~io politi~arima da se ne me{aju u sastavqawe ekipa, ve} da se bave time kako da obezbede novac da sport u Srbiji funkcioni{e.

Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} izjavio je ju~e da bi do kraja januara trebalo da se re{i da li }e biti rekonstrukcije Vlade ili ne, jer je predvi|eno da se do tada sastanu predstavnici vladaju}e koalicije. "Rekonstrukcija Vlade je velika tema i sada dolazimo u fazu ili da se to realizuje ili definitivno skine s dnevnog reda", rekao je Cvetkovi} novinarima u Vrawu, i poru~io da wegov odgovor ne mo`e biti druga~iji jer se ni{ta novo nije dogovorilo po tom pitawu.

Komentari{u}i {trajk prosvetnih radnika, najavqen za 28. januar, premijer je izrazio o~ekivawe da je za obe strane, Ministarstvo prosvete i sindikat, u interesu da se taj problem re{i. "Ne verujem da bilo koja strana ima nameru da pove}a javnu potro{wu ili destabilizuje dr`avu", rekao je Cvetkovi}.

Potpredsednik Vlade Srbije Ivi ca Da ~i} je najavio da }e, ukoliko se uop{te bude razgovaralo o rekonstrukciji Vlade Srbije, predlo`iti koalicionim partnerima da se pristupi izradi novog zakona o Vladi i ministarstvima, koji bi bio obavezuju}i za svaku narednu vlast, prenosi "Blic". Umesto naga|awa i medijskih pri~a o rekontrukciji Vlade, tom pitawu bi trebalo zaista ozbiqno da se pristupi, da se sa~ini stru~na analiza o tome kolika je optimalna vlada za Srbiju, rekao je Da~i}. Po wegovoj oceni, od toga bi bilo vi{e koristi nego od kratkoro~nih poteza, o kojima se pri~a nezvani~no, a za koje nije izvesno da li }e uop{te biti mogu}i. On isti~e da se problem veli~ine Vlade Srbije i broja ministarstava ne mo`e re{iti samo rekonstrukcijom.

~etvrtak20.januar2011.

3

DSS TRA @I RE AK CI JU SR BI JE I IZ VI WE WE MA \AR SKE

„Ma |ar ski te pih” je skan dal – Demokratska stranka Srbije najo{trije osu|uje skandal zbog izlagawa “ma|arskog tepiha” u holu Saveta EU, tra`i hitnu reakciju na{eg Ministarstva spoqnih poslova i izviwewe Ma|arske – rekao je portparol Pokrajinskog odbora DSS-a Mi len ko Jo va nov ju~e na konferenciji za novinare u Novom Sadu. – Kao simbol ma|arskog predsedavawa EU postavqen je taj tepih sa slikom Ma|arske koja obuhata i delove dana{wih suverenih dr`ava: Slova~ke, Rumunije, ali i Srbije – kazao je Jovanov.

Po wegovim re~ima, DSS to shvata kao provokaciju, podsetiv{i na to da su primedbu zbog “ma|arskog tepiha” imali i poslanici Evropskog parlamenta i da su se oglasile neke dr`ave, ali da na{ MSP “glasno }uti”.

– Kome je uop{te palo na pamet da predsedavawe EU iskoristi za crtawe nekakvih novih granica i predstavqawe mape za koju nemu{to poku{avaju da objasne da predstavqa mapu iz 1848, a zapravo radi se o godini kada dr`ava Ma|arska nije postojala?! Tada je postojala Austrougarska – rekao je Jovanov.

On je kazao da je “nikakva reakcija” jo{ jedan primer da “za Vladu Bo ri sa Ta di }a i wegov evropski put bez alternative ni{ta nije sveto”, podse}aju}i

na to da ovo nije prvi put jer se pro{log juna pojavila mapa tzv. prirodne Albanije.

U tom kontekstu, DSS pita da li je slu~ajna izjava Ba lin ta Pa sto ra, {efa poslani~ke grupe mawina, na dan kada se 6. januara u ^urugu obele`avala racija u kojoj je za vreme Drugog svetskog rata stradalo tre}ina stanovnika. Ta “neprikladna izjava”, kako je objasnio, odnosila se na ma|arske paso{e starosedeocima, ali

Jovanov pita na osnovu kojih je to kriterijuma Pastor “podelio gra|ane” na starosedeoce i one koji to nisu.

Jovanov je o{tro kritikovao i najavu o, kako je kazao, stvarawu “ma|arskog okruga na severu Srbije”, rekav{i da je DSS iskqu~ivo protiv etni~kog crtawa granica unutar neke dr`ave, i u 21. veku, kada granice ina~e padaju. On je pozvao DS da se izjasni o tome, ali i druge partije u vlasti, kao i SNS “koja se hvali saradwom s Orbanom”, ma|arskim premijerom.

S. N.

NO VA STRAN KA

Stva ra se „Bo ga ta Sr bi ja” – Pokret "Bogata Srbija" zalaga}e se za bogatu, evropski ure|enu Srbiju, u kojoj }e 120.000 dece imati mleko u obroku – izjavio je ju~e predsednik Inicijatiovnog odbora Pokreta Za ha ri je Tr nav ~e vi}.

Po wegovim re~ima, svaka zemqa je produktivna u onoj meri u kojoj su produktivni weni gra|ani. Najavquju}i osniva~ku skup{tinu, koja je zakazana za 22. januar u Domu sindikata za podne, Trnav~evi} je istakao da }e joj prisustvovati 1.600 u~esnika iz cele Srbije, i dodao da ne}e biti predstavnika politi~kih partija.

– Zalaga}emo se za suzbijawe korupcije, kriminala, smawewe i iskorewivawe siroma{tva, a ciq je da o`ivimo poqoprivredu i privredu, koje su uni{tene po-

sledwih godina – naglasio je Trnav~evi}.

On je rekao da se Pokret ne}e baviti podmi}ivawem, obe}avawem i obmawivawem gra|ana, {to mnoge stranke rade uo~i izbora da bi prikupile glasove i opstale na politi~koj sceni. Trnav~evi} je najavio da }e do 1. marta biti prikupqeni potpisi za registraciju.

Zamenik predsednika Inicijativnog odbora pokreta Mi o drag Ni ko li} izjavio je da je Srbija pre deset godina imala jaku privredu, a danas vi{e ne postoje hiqade fabrika.

– Pokret "Boqa Srbija" ima jasan program. Pro{lo je vreme obe}awa, treba se okrenuti konkretnijim delima – zakqu~io je Nikoli}.

MI NI STAR ZA KiM GO RAN BOG DA NO VI]

Po stig nut do go vor o ta bli ca ma Ministar za Kosovo i Metohiju Go ran Bog da no vi} izjavio je ju~e da je postignut dogovovor kojim }e se prevazi}i problem u vezi s registarskim tablicama MUP-a Srbije na teritoriji Kosova i Metohije.

– Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i MUP, u ~ijoj su prevashodnoj nadle`nosti tablice, posle vi{ednevnih konsultacija s predstavnicima legitimnog me|unarodnog prisustva na KiM, do{li su do re{ewa – rekao je Bogdanovi} Tanjugu.

On je naveo da dogovoreno "da se nove tablice i daqe izdaju, ali da se omogu}i da se stare tablice zadr`e i da svi stanovnici koji imaju prebivali{te na Kosovu i Metohiji mogu i daqe da ih koriste".

– Zna~i, mogu da potvrdim da je postignut dogovor, kojim }e

se prevazi}i problem u vezi s registarskim tablicama na teritoriji KiM – rekao je Bogdanovi} u telefonskoj izjavi.

Po wegovim re~ima, osnovni ciq ovakvog dogovora je da se svim stanovnicima Pokrajine omogu}i sloboda kretawa, kao i da se ni na koji na~in ne dozvoli ugro`avawe po~etka dijaloga.

Bogdanovi} je dodao da }e se "ovakvim kompromisnim re{ewem omogu}iti normalan `ivot i po{tovawe jednog od osnovnih qudskih prava – prava na slobodu kretawa".

– Ovakav razvoj situacije smatram vrlo optimisti~nim.

Ovaj dogovor pokazuje da je do kompromisa mogu}e do}i, a nadamo se da }e se ovakav trend nastaviti i u predstoje}em dijalogu izme|u Beograda i Pri{tine – zakqu~io je on.

4

ekonomija

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

NAJ JEF TI NI JE MO GU ]E RE [A VA WE BES PRAV NE GRAD WE

Le ga li za ci ja i uz me se~ nu ra tu od 13 di na ra – Vlasnici bespravno sagra|enih stambenih objekata od 100 kvadratnih metara u drugoj zoni, na osnovu izmena i dopuna Zakona o planirawu i izgradwi, ima}e mogu}nost da pla}aju ukupne mese~ne tro{kove za legalizaciju 487 dinara u prve ~etiri godine i preostalih 16 godina svega 13 dinara mese~no – izjavio je ju~e ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oli ver Du li}.

On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, predstavqaju}i izmene i dopune zakona koje bi trebalo da se po hitnom postupku na|u u parlamentu ve} u februaru, rekao da }e vlasnici bespravno izgra|enih porodi~nih ku}a i stanova do 100 kvadratnih metara, odnosno s 25 kvadrata po ~lanu doma}instva, imati popust za legalizaciju do 99 odsto. On je kazao da }e imati i umawewe od 60 odsto za slede}ih 100 kvadrata u istom objektu

kada su ispuweni socijalni uslovi.

Popusti ne va`e za objekte izgra|ene u prvoj i ekstrazoni, a is pu we we so ci jal nih uslova podrazumeva podno{ewe dva dokumenta – da su gra|ani bespravnom gradwom trajno

re{avali stambeno pitawe a drugim dokumentom dokazuju da najmawe dve godine imaju boravi{te na adresi na kojoj su objekti i nemaju druge nepokretnosti na teritoriji te op{tine. Duli} je istakao da popusti va`e za vlasnike koji s

Du pli po re zi Do 11. marta 2010. godine, po Duli}evim re~ima, privjavqeno je za legalizaciju 790.000 objekata i ako ne budu u{li u proceduru 30. juna 2012. mora}e da plate po punoj ceni, a objekti koji nisu prijavqeni ne}e biti legalizovani po novom Zakonu o planirawu i izgradwu i bi}e im napla}en dupli porez.

Na primer, za objekte od 100 kvadrata u drugoj zoni po izmewenom zakonu za snimawe objekata geometrima }e se pla}ati 5.800 dinara (za objekte od 200 kvadrata 8.640 dinara), Republi~kom geodetskom zavodu 2.610 (200 kvadrata – 3.888 dinara), za tehni~ki izve{taj 12.000 dinara (200 kvadrata – 24.000), za kopiju plana i list nepokretnosti 750 (200 kvadrata – 750 dinara), administrativne takse 1.600 (200 kvadrata – 1.600) i ne}e se pla}ati naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, a za objekat od 200 kvadrata bi}e 325 dinara mese~no.

lo kal nim sa mo u pra va ma za kqu~e ugovor o ure|ivawu me|usobnih odnosa u vezi s naknadom za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta ili u vezi s pribavqawem propisane dokumentacije do 30. juna 2012.

Ministar je kazao da je omogu}ena najjeftinija mogu}a legalizacija i mogu}ost pla}awa na rok do 20 godina i da gra|ani

MI NI STAR KA JA SNA MA TI]

DR @A VA PRI PRE MI LA PRO GRAM ZA PO [QA VA WA I NO VAC

Za 60.000 rad nih me sta 5,5 mi li jar di di na ra – Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe planira da ove godine zaposli 60.000 qudi u Srbiji kroz sedam programa, za koje je izdvojeno 5,55 milijardi dinara – izjavio je ju~e direktor te slu`be De jan Jo va no vi}.

On je na konferenciji za novinare rekao da }e Ministarstvo ekonomije Srbije mere zapo{qavawa finansirati s 3,9 milijarde dinara, dok }e udeo NSZ-a biti 1,65 milijarda.

Jovanovi} je kazao da je ove godine uveden novi program „Stru~na praksa” za 5.000 mladih do 30

Pr va {an sa za 15.000 mla dih – Za program „Prva {ansa 2011” izvojeno je 2,6 milijarde dinara za stru~no osposobqavawe 15.000 mladih do 30 godina i bez radnog iskustva u struci – rekao je Jovanovi}.

On je dodao da }e u okviru „Prve {anse” biti omogu}ena tromese~na stru~na praksa, za {ta }e nov~ana pomo} iznositi 10.000 dinara, i jednogodi{wi pripravni~ki sta` uz obavezu poslodavca da zadr`i osoba u radnom odnosu jo{ najmawe 12 meseci. godina, u koji }e se, osim privatnih firmi, ukqu~iti i dr`avne institucije.

– Za taj program je izdvojeno 500 miliona dinara – kazao je

Jo va no vi}, i do dao da }e u okviru tog programa mo}i konku ri sa ti ne za po sle ni ko ji imaju najmawe sredwu stru~nu spremu.

On je kazao da }e za mere aktivnog tra`ewa posla izvojiti deset miliona dinara za zapo{qavawe 80.000 nezaposlenih osoba putem sajmova zapo{qavawa, obuka aktivnog tra`ewa posla i klubova za tra`ewe posla.

Jovanovi} je izjavio da }e jedna milijarda dinara biti izdvojena za subvencije za otvarawe 4.300 novih radnih mesta u nerazvijenim podru~jima, ~ime }e se podsta}i ravnomeran regionalni razvoj.

– Planirano je da se izdvoji 300 miliona dinara za subvencije za 2.000 preduzetni~kih

NE ZA DO VOQ STVO RAD NI KA TENT-a

Spre ma se {trajk u ter mo e lek tra ni Predstavnici sindikata Termoelektrane „Nikola Tesla” (TENT) najavili su ju~e da bi se {trajk, koji bi trebalo da otpo~ne 1. februara zbog neizmirenih dugova za smenski rad, mogao zavr{iti i obustavom rada, isti~u}i da su spremni i na pregovore s poslovodstvom.

Oni su na konferenciji za novinare precizirali da }e u {trajk stupiti najverovatnije tri dela TENT-a, i to proizvodwa A na TE „Nikola Tesla A”, sa {est blokova, zatim proizvodwa B s dva bloka i `elezni~ki transport.

Predstavnik Sindikata TENT-a Dra go slav Qu bi ~i} naglasio je da }e oblik {trajka ostati „tajna {trajka~kog odbora” i biti organizovan tako da „poslodavca najvi{e zaboli”.

Qubi~i} je istakao da konkretan iznos dugovawa zaposlenima

na ime smenskog rada treba da utvrdi finansijska slu`ba. On je naveo da iz „Elektroprivrede Srbije” postoji poziv na pregovore, ali tako da oni do|u s ponu|enim re{ewem. Sindikalci isti~u da }e „istrajati u svojim potra`ivawima”.

– Mi jedino tra`imo po{tovawe zakonskog minimuma, {to je dodatak za smenski rad od 26 odsto od osnovice – kazao je on.

Predsednik {trajka~kog odbora TENT-a De jan Ko ji} rekao je da je pove}awe od dva posto za rad u smeni va`ilo od 2002. do 2006. godine, kada je stavqen van snage poseban kolektivni ugovor kojim je to definisano.

– Pove}awe od pet posto dobili smo u januaru pro{le godine, kada smo bili u {trajku, {to je trebalo da bude prelazno re{ewe dok se ne re{i nedostaju}i deo do 26 odsto – objasnio je Koji}.

vi{e ne}e mo}i da se pravdaju da ne mogu da je plate.

On je naveo da }e biti omogu}en i popust od 60 odsto na prvih 100 kvadrata kada gra|ani ne ispuwavaju socijalne uslove. Za porodi~nu ku}u od 200 kvadrata u drugoj zoni mo}i }e se u prve ~etiri godine mese~no pla}ati ukupne tro{kove od 1.135 dinara i narednih 16 godi-

na po 325 dinara. Izmenama i dopunama bi}e omogu}eno pla}awe naknade za prikupqawe dokumentacije na rate u periodu od dve do ~etiri godine i bi}e umaweni iznosi naknade Republi~kog geodetskog zavoda za usluge premera i katastra do 70 odsto.

Vlasnik objekta }e mo}i s op{tinom zakqu~iti ugovor o tome da op{tina za wega prikupi svu potrebnu dokumentaciju, a jedna od novina kod re{avawa imovinskih odnosa jeste da se smatra da su suvlasnici saglasni s legalizacijom ako se nisu protivili izgradwi.

Duli} je dodao da nisu mogli obezbediti besplatnu legalizaciju, o kojoj se dosta raspravqalo u prethodnom periodu, jer bi to bilo neustavno.

– Vlasnici ne moraju da pla}aju legalizaciju na rate ako mogu da plate u „ke{u” – dodao je Duli}.

R. Da u to vi}

radwi gde }e jednokratna pomo} biti 160.000 dinara za pokretawe posla – rekao je on.

Jovanovi} je kazao da }e program javnih radova uposliti 5.000 gra|ana starijih od 45 godina koji nisu stekli dovoqan nivo obrazovawa i za taj program se izdvaja 700 miliona dinara.

– Javni radovi }e se re a li zo va ti u so ci jal nim, hu ma ni tar nim i kul tur nim de lat no sti ma, na odr`avawu javne in fra struk tu re i za {titi `ivotne sredine – iz ja vio je di rek tor NSZ-a.

Jovanovi} je kazao da }e za sticawe dodatnih znawa i ve{tina potrebnih za obavqawe poslova kod poslodavaca u trajawu od {est meseci biti izdvojeno 280 miliona dinara za potrebe 2.300 lica.

E. Dn.

18. 01. 2011.

1.326,19068

Mo `da Te le kom ne bu de pro dat Ministarka za telekomunikacije Ja sna Ma ti} izjavila je ju~e da nije iskqu~ena mogu}nost da tender za prodaju kontrolnog paketa Telekoma „rbija„propadne.

– Vlada je odredila minimalnu cenu – 1,4 milijarda evra za 51 odsto kapitala – ispod koje

uspela da proizvede sve {to je potrebno od dokumentacije i sve {to je bilo dogovoreno u prethodnim rokovima.

– Svaki proces trebalo bi da se odvija u predvi|enim rokovima i dinamiku je trebalo po{tovati, ali nije ovo ni prva ni posledwa stvar koja je kod

Telekom ne}e biti prodavan pa je sad pitawe {ta }e zainteresovani proceniti, koliko za wihov biznis vredi kompanija i kakvu }e obavezuju}u ponudu dostaviti – kazala je Jasna Mati}.

Ministarka je precizirala i da niko od potencijalnih kupaca nije tra`io da rok za dostavqawe obavezuju}ih ponuda za kupovinu kontrolnog paketa akcija Telekoma bude produ`en mesec dana. Obja{wavaju}i razloge za produ`ewe roka, ona je naglasila da srpska strana nije

nas malo fleksibilna u vremenu. S druge strane, bitno je da rokovi budu odgovaraju}i da bi zainteresovani zaista mogli napraviti analizu i procene, da ne bismo zbog kratkog roka izgubili ozbiqne ponu|a~e kojima treba dovoqno vremena i ozbiqan korporativni proces za dono{ewe odluka. Bitno je da su to sve dobri ponu|a~i.

Oni sad postavqaju pitawa, na wih se odgovara, pa proces te~e, a to je najbitnije – smatra Jasna Mati}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BAS, Beograd

20,00

1.152

137.088

Jugozan promet, Beograd

19,05

1.000

5.000

Ni{ka mlekara, Ni{

15,00

1.150

535.900

Meser Tehnogas, Beograd

11,21

6.500

1.631.495

10,93 Promena %

8.274 Cena

372.350 Promet

Vino `upa, Aleksandrovac Pet akcija s najve}im padom Bioprotein, Beograd

-67,61

1.000

131.000

Polet, Novi Pazar

-12,03

519

161.409

Institut za za{titu na radu, NS

-12,00

2.992

233.376

Jedinstvo, Kikinda Bones Nacional, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,94

450

22.500

-11,54 Promena %

115 Cena

101.430 Promet

NIS, Novi Sad

-0,20

487

20.979.282

Soja protein, Be~ej

2,81

951

11.962.371

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Univerzal, Kawi`a Veterinarski zavod, Subotica

2,81

3.290

BELEX 15 (739,93 3,91)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,70

3.994

18.667.507

Komercijalna banka, Beograd

5,12

29.958

2.276.818

Energoprojekt holding, Beograd

3,81

1.008

12.877.956

Agrobanka, Beograd

7,27

8.621

4.439.595

Imlek, Beograd

0,00

1.930

0,00

Soja protein, Be~ej

2,81

951

11.962.371

Univerzal banka, Beograd

3,87

4.778

1.261.485

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,28

2.460

8.058.312

Privredna banka, Beograd

7,63

649

2.855.300

Tigar, Pirot

3,89

748

2.163.733

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,81

3.290

1.544.604

Meser Tehnogas, Beograd

11,21

6.500

1.631.495

1.544.604

Alfa plam, Vrawe

8,62

8.882

3.403.172

Veterinarski zavod, Subotica

2,10

633

858.825

-10,71

250

1.000.000

2,10

633

858.825

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

JAVNI DUG 41,5 ODSTO BDP-a

GUVERNER DEJAN [O[KI]

In fla ci ja se ne }e la ko smi ri ti Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da }e se vi sok ni vo in fla ci je u Sr bi ji za dr `a ti jo{ ne ko li ko me se ci. On je na kon fe ren ci ji za

~etvrtak20.januar2011.

Dr `a va u mi nu su 12 mi li jar di evra Jav ni dug na kra ju 2010. bio 12,2 mi li jar di evra i u bru to do ma }em pro iz vo du imao u~e {}e od 41,5 od sto, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja.

Di rekt ne oba ve ze dr `a ve na kra ju de cem bra bi le su 10,5 mi li jar di evra, od ~e ga je unu tra {wi dug bio 4,6, a spoq ni 5,9 mi li jar di. Ukup ne in di rekt ne oba ve ze dr `a ve

bi le su 1,7 mi li jar du evra. Jav ni dug Sr bi je je 2009. ~i nio 32,9 od sto BDP-a, a no va fi skal na pra vi la u~e {}e jav nog du ga ogra ni ~a va ju na 45 od sto BDP-a.

KAKO SE PO[TUJE KUPOPRODAJNI UGOVOR ZA NIS

no vi na re pre ci zi rao da se u to ku pr vog tro me se~ ja o~e ku je na sta vak ra sta me |u go di {we in fla ci je, we no za dr `a va we na vi so kom ni vou u dru gom tro me se~ ju, a u dru goj po lo vi ni go di ne zna ~aj ni ji pad in fla ci je.

Gu ver ner je is ta kao da }e u ovoj go di ni naj ve }i iza zov, {to se ti ~e in fla ci je, bi ti {o ko vi kod ce na hra ne i ener ge na ta, kao i da ce ne pod kon tro lom dr `a ve bu du u okvi ru do go vo re nog ra sta. [o {ki} je pod se tio na to da je na kra ju 2010. go di ne in fla ci ja u Sr bi ji bi la 10,3 po sto, pri ~e mu je ba zna in fla ci ja iz no si la 8,8 po sto, ce ne po qo pri vred nih pro iz vo da po ra sle su 17,4 pro ce na ta, a ce ne pod kon tro lom dr `a ve 12.

U ovoj go di ni o~e ku je se da Sr bi ja ostva ri rast bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) od oko tri od sto, po osno vu opo rav ka do ma }e tra `we, i to pre sve ga in ve sti ci jaiz ja vio je [o {ki}.- U na red nom pe ri o du o~e ku je se ma wi, ali i da qe po zi ti van, do pri nos ne to iz vo za ra stu eko nom ske ak tiv no sti.

Rast BDP-a u 2010. go di ni od 1,5 od sto je u naj ve }oj me ri bio za sno van na opo rav ku spoq ne tra `we i ni `em spoq no tr go vin skom de fi ci tu, a po zi ti van do pri nos usle dio i po osno vu ra sta in ve sti ci ja, dok je uti caj fi nal ne po tro {we bi ti ne ga ti van. On je is ta kao da se eko nom ski opo ra vak jo{ uvek ni je u pu noj me ri od ra zio na kre ta wa na tr `i {tu ra da na po mi wu }i da bez po ve }a wa za po sle no sti pri vred ni opo ra vak ni je sta bi lan i odr `iv. Za 2010. go di nu o~e ku je se de fi cit te ku }eg ra ~u na plat nog bi lan sa od se dam od sto BDP-a, a u 2011. go di ni plat no bi lan sni de fi cit od 8,4 od sto BDP-a.

„Ga sprom” is pu wa va ugo vor u pet do dva na est?

Ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft”, ko ja je ve }in ski vla snik Naft ne in du stri je Sr bi je, do sa da je ulo `i la 210 mi li o na evra, {to je go to vo upo la ma we od su me ko ja je pred vi |e na da se za ~e ti ri go di ne ulo `i u do ma }u naft nu kom pa ni ju. Na i me, „Ga sprom weft”, u skla du s ku po pro daj nim ugo vo rom, ko ji tre ba da bu de re a li zo van do kra ja 2012. go di ne, u NIS tre ba da in ve sti ra 500 mi li o na evra, ne za vi sno od to ga ko li ko }e nov ca bi ti ulo `e no po go di na ma i, ka ko ka `u u NIS-u, ne ma raz lo ga da se do tog ro ka u NIS ne ulo `i sva {to je pla ni ra no.

U NIS-u ka `u da je do {lo do pro me ne di na mi ke ula ga wa od pr vo bit no pla nir ne, ali da se to de si lo pre sve ga zbog du go traj ne pri pre me i usa gla {a va wa po sla iz me |u Re pu bli ke Sr bi je i stra te {kog in ve sti to ra „Ga sprom wef ta”. Re a li za ci ja pro jek ta po me re na je za go di nu da na, a pro je kat je, na kon po no vqe ne ana li ze i neo p hod nih pro me na, do ra |en. Ipak, u NISu is ti ~u da }e in ve sti ci o ne oba ve ze „Ga sprom wef ta„ bi ti is po {to va ne u pot pu no sti, te da je u pi ta wu is kqu ~i vo pro me na di na mi ke ula ga wa, {to je uobi ~aj na svet ska prak sa kod pro je ka ta te vr ste.

Za pra vo, ka ko ka `u u NIS-u, ku po pro daj ni ugo vor je pod ra zu me vao ori jen ta ci o ni plan ra da, ko jim je bi lo pred vi |e no da mo der ni za ci ja po~ ne 2008. go di ne,

Iz vo zi mo upo la ma we od Bu ga ra – Iz voz Sr bi je je ve o ma ma li, iako je po sled wih go di na br zo ra stao – iz ja vio je eko nom ski ana li ti ~ar Go ran Ni ko li}.

On je uka zao na to da Sr bi ja ima dva pu ta ma wi iz voz od Bu gar ske, ko ja ima sli ~an broj sta nov ni ka, kon sta tu ju }i da srp ski iz voz u pro te klih de set go di na ni je po stao mno go kva li tet ni ji, od no sno da ni je po ve }a na ce na po je di ni ci ko li ~i ne, ali su po sled wih go di na pri met ni tek bla gi kva li ta tiv ni po ma ci.

Ni ko li} je na pro mo ci ji svo je kwi ge „Po ka za te qi spoq no tr go vin ske raz me ne Sr bi je s Evrop skom uni jom i sve tom” na veo pri mer da se ~e lik iz Sme de re va i de ter xen ti iz „Me ri me” sa da iz vo ze po ce ni ve }oj ne go pre de set go di na, ~e mu su do pri ne li ino stra ni in ve sti to ri.

Glav ni ured nik ~a so pi sa „Iza zo vi evrop skih in te gra ci ja” Ni -

ko la Jo va no vi} je re kao da si tu a ci ja s iz vo zom ni je do bra jer Sr bi ja u EU ma hom iz vo zi si ro vi ne i pro iz vo de ni skog ni voa ob ra de pa se mo `e go vo ri ti sa mo o plit koj in te gra ci ji.

– EU je po go |e na kri zom i uslo vi su su ro vi, a ~i we ni ca je da su naj ve }e ze mqe EU za ra di le na gr~ kom i ir skom du gu – re kao je Jo va no vi}.

Re cen zent Ni ko li }e ve kwi ge Mi ro slav Pro ko pi je vi} je uka zao na to da je lo {e {to je sa da u kri zi na{ naj zna ~aj ni ji tr go vin ski pa rat ner – EU, s ko jim ima mo 60 od sto raz me ne, i na veo pri mer da je pro {le go di ne u Uni ji do {lo do pa da ino stra nih in ve sti ci ja od 19,9 od sto, a u Ir skoj 66,3 od sto.

– Da bi Sr bi ja po ve }a la iz voz, po treb ne su re for me, ali su za wih {an se mi ni mal ne – oce nio je Pro ko pi je vi}, do da ju }i da na{ iz voz ni je do voq no di ver si fi ko van.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,1310

104,2150

106,6120

101,8180

Australija

dolar

1

76,1147

77,6681

79,4545

75,8817

Kanada

dolar

1

76,5425

78,1046

79,9010

76,3082

Danska

kruna

1

13,7004

13,9800

14,3015

13,6585

Norve{ka

kruna

1

13,0607

13,3272

13,6337

13,0207

[vedska

kruna

1

11,4467

11,6803

11,9489

11,4117

[vajcarska

franak

1

79,0424

80,6555

82,5106

78,8004

V. Britanija

funta

1

121,4690

123,9470

126,7980

121,0970

SAD

dolar

1

75,7534

77,1994

79,0773

75,5215

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 1. 2011. godine

Dorada projekta zbog evropskih standarda De taq na ana li za pro jek ta po ka za la je da je neo p hod no iz gra di ti do dat ne objek te, {to je iz i ski va lo do dat no pro jek to va we i do ra du pro jek ta. Re~ je o iz grad wi po go na za pro iz vod wu vo do ni ka, ga so vo da... ko ji su neo p hod ni zbog po {to va wa zah te va Evrop ske uni je i usa gla {a va wa pro jek ta sa stan dar di ma EU. Ina ~e, u ju nu 2010. go di ne po ~e li su ra do vi u pan ~e va~ koj ra fi ne ri ji, „Ga sprom weft” in ve sti ra utvr |e nom di na mi kom, a NIS je ve} za kqu ~io ugo vor ne oba ve ze na su mu od 288 mi li o na evra, {to je 52 od sto vred no sti pro jek ta, ka `u u NIS-u. ali je ugo vor s „Ga sprom wef tom” za kqu ~en go di nu da na ka sni je. Bu du }i da to kom 2008. go di ne neo p hod ni ra do vi na pro jek tu ni su bi li ura |e ni, pr vo -

bit ni plan i ni je bio re a lan, is ti ~u u NIS-u, i uka zu ju na to da je pre ci zi ra we pla na uobi ~a je na svet ska prak sa ko ja se pri me wu je u svim krup nim pro jek -

ti ma. Na osno vu tog pla na bio je za kqu ~en aneks ku po pro daj nog ugo vo ra s bo qom i re al ni jom po de lom in ve sti ci ja po go di na ma.

Pri to me, su ma i ko na~ ni rok re a li za ci je ni su se me wa li.

U ovoj kom pa ni ji is ti ~u da je go di {wi obim in ve sti ci ja „Ga sprom wef ta” oko pet mi li jar di do la ra, te ni je su {tin ski zna ~aj no ko jom }e se kon kret nom di na mi kom u NIS ulo `i ti 500 mi li o na to kom ~e ti ri go di ne. Na kon {to je ura |e na po nov na ana li za pro jek ta, te we go va do ra da, do ne ta je od lu ka o do dat noj iz grad wi. Pri li kom za kqu ~i va wa ugo vo ra s iz vo |a ~i ma to kom 2009. go di ne po ka za lo se da ro ko vi iz pr ve ver zi je ne mo gu bi ti is po {to va ni.

To je i bio raz log za to da se, za jed no s ge ne ral nim iz vo |a ~em – kom pa ni jom CB&I, utvr di de ta qan plan re a li za ci je osnov nog pro jek ta, a na osno vu to ga je i ori jen ta ci o na pri prem na di na mi ka bi la iz me we na, {to je do pu {te no ku po pro daj nim ugo vo rom.

Da kle, mo der ni za ci ja NIS-a je u to ku i ra do vi se spro vo de po pla nu, uz ka {we we ko je je iza zva no fak to ri ma na ko je „Ga sprom weft„ ni je mo gao uti ca ti.

Mo der ni za ci ja ra fi ne rij skih po stro je wa, po sle za vr {et ka pro jek ta u 2012. go di ni, tre ba lo bi da obez be di da na tr `i {te bu du pla si ra ni de ri va ti evrop skog kva li te ta, ka `u u NIS-u.

D. Mla|enovi}

5

PREMIJER OTVORIO FABRIKU U VRAWU

No vi mo del raz vo ja Sr bi je Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} po se tio je ju ~e Vra we gde je otvo rio tek stil nu fa bri ku „No vo tek stil” ko ja }e u pr voj fa zi za po sli ti 150, a ka sni je jo{ 350 rad ni ka.

Cvet ko vi} je na kon otva ra wa fa bri ke re kao da je ta in ve sti ci ja u skla du s pla no vi ma Vla de ko je je ugra di la u no vi mo del raz vo ja, a ko ji po dr zu me va po ve }a we za po sle no sti i pro iz vod wu raz me wi vih do ba ra na me we nih iz vo zu.

On je iz ra zio za do voq stvo {to je kom plet na pro iz vod wa te fa bri ke na me we na iz vo zu na evrop sko tr `i {te i ~e sti tao we nom vla sni ku na re a li za ci ji tog pro jek ta, a lo kal noj sa mo u pra vi na to me {to je pru `i la svu neo p hod nu po dr {ku.

– Kroz niz ova kvih in ve sti ci ja pro me ni }e se struk tu ra pri vre de i Vla da }e to po dr `a ti – uka zao je Cvet ko vi}.

Di rek tor fa bri ke Pre drag Go lu bo vi} re kao je da je otva ra we fa bri ke pr vi pra vi eko nom ski po du hvat u tom kra ju na kon du `eg raz do bqa, ima ju }i u vi du da se ta ko ne {to po sled wi put do ga |a lo jo{ pre 20 go di na. Go lu bo vi} je ka zao da je u objek te i opre mu za tu fa bri ku fir ma iz Te sli }a u Re pu bli ci Srp skoj ulo `i la mi lion evra. Do dao je da Vra we ni je iza bra no slu ~aj no ve} da se ova kom pa ni ja ru ko vo di la ~i we ni com da }e fir ma „Jum ko” bi ti osnov ni snab de va~ pre di vom fa bri ke „No vo tek stil”.

Fa bri ka „No vo tek stil” ba vi se, ina ~e, pro iz vod wom do weg ru bqa, pi xa ma i tri ko ta `e, a we na ce lo kup na pro iz vod wa na me we na je iz vo zu, pre sve ga na tr `i {te Evrop ske uni je. Ovaj po gon deo je kom pa ni je „De vi}tek stil” iz Te sli }a.

DO KRAJA NAREDNOG MESECA NOVI PROPIS ZA RESTRUKTURIRAWE DUGOVA

Ni su sve po sr nu le fir me za ban krot

Vla da Sr bi je je pro {le go di ne u pri vre du kroz raz ne pro gra me me ra „upum pa la” 1,9 mi li jar du evra, od ~e ga je ve }i na bi la na me we na kre di ti ma za li kvid nost.

Za hva qu ju }i upra vo ovom nov cu, od re |e ni broj pred u ze }a je pre bro dio pro blem ne li kvid no sti i za wih bi kri za u ovoj go di ni tre ba la da bu de za vr {e na.

Po pre ~i ma dr `av nog se kre ta ra Mi ni star stva eko no mi je Ne boj {e ]i ri }a, pro {le go di ne je oko 1.900 pred u ze }a uze lo in ve sti ci o ne kre di te a u te svr he ban ke su pla si ra le oko 230 mi li o na evra. No, i po red to ga, tre nut no 14,6 od sto pred u ze }a ne is pla }u je svo je oba ve ze na vre me. Po slov nim ban ka ma ovo po ve }a we pro cen ta ka {we wa u pla }a wu ra ta pra vi pro be me s ob zi rom na to da je vi {e od 60 od sto wi ho vih pla sma na okre nu to pri vre di.

Pro ble mi s li kvid no {}u, po oce ni eko no mi sta, na sta vi }e se i na red nih me se ci. Vla da Sr bi je upra vo zbog to ga pri pre ma za kon o spo ra zum nom fi nan sij skom re struk tu ri ra wu, ko jim }e se us po sta vi ti in sti tu ci o nal ni okvir za efi ka sni je pre go va ra we pred u ze }a s ban ka ma o re struk tu ri ra wu wi ho vih du go va wa, i on bi ve} sle de }eg me se ca tre ba lo da bu de usvo jen. Ka ko je ob ja snio sa vet nik pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je za pri vred ni raz voj Lu ka An dri}, u pi ta wu je za kon ko ji tre ba da us po sta vi do dat ni prav ni okvir za van sud sko spo ra zum no re struk tu ri ra we du go va pri vre de ban ka ma, ali i dru gim po ve ri o ci ma.

Odakle pare Eko no mi sti su po ma lo skep ti~ ni pre ma ce loj ovoj ide ji po {to sma tra ju da je mo gu }e da }e za rad o~u va wa li kvid no sti ne kih, po go to vo ve }ih pred u ze }a, deo nov ca od pro da je Te le ko ma oti }i i na tu stra nu. Oni tvr de da dr `a va re al no ne ma mo gu }o sti da ~e ka go di nu ili ~ak pet da se pred u ze }a ko ja su ve} pre za du `e na iz vu ku iz kri ze i vra te du go ve i woj i ban ka ma, kao i da je ma lo ba na ka ko je }e na to pri sta ti.

No, u sva kom slu ~a ju, i za kon ko ji tre ba da bu de usvo jen na red nog me se ca i pro gra mi kre di ta za li kvid nost tre ba da po mog nu ne sa mo da ve} pre za du `e na pred u ze }a na sta ve da ser vi si ra ju svo je oba ve ze ve} i da se broj onih ko ji, i po red no vih kre di ta, ne mo gu da vra te dug ne po ve }a va, kao da, ~ak i ako se po ve }a, ne od la ze od mah u ste ~aj i li kvi da ci ju ve} da ne ka ko „pre `i ve” da bi do go di ne, za ka da se obe }a va opo ra vak, sta li na zdra ve no ge i sa mim tim i sa ~u va li i pro iz vod wu i rad na me sta.

– Za kon po sta vqa osnov da se pre go vo ri vo de van su da, {to je ina ~e mo gu }e, ali na ovaj na ~in se pra vi in sti tu ci o nal ni okvir, u ~e mu bi tre ba lo da po sre du je

Pri vred na ko mo ra Sr bi je – re kao je An dri}. – Do no {e we ovog za ko na bi }e jo{ je dan ko rak u re {a va wu pro ble ma li kvid no sti i pre za du `e no sti fir mi u Sr bi ji.

Ka ko je ob ja snio, pri me na ovog no vog za kon skog ak ta tre ba lo bi da spre ~i ban krot i uru {a va we bi zni sa kod pred u ze }a ko ja mo `da ima ju per spek ti vu, od no sno od u zi ma we imo vi ne pred u ze }i ma kroz pri nud no iz vr {e we. Da bi se on spro veo, bi }e po treb no da se pred u ze }e, ili bi lo ko ji po ve ri lac, obra ti Pri vred noj ko mo ri s pred lo gom da se me ha ni zam pre go vo ra po kre ne. Za ot po ~i wa we pro ce sa po treb no je da po sto je naj ma we dve ban ke ko je }e u~e sto va ti u pre go vo ri ma. Pre ot po ~i wa wa pre go vo ra stran ke tre ba da po stig nu do go vor o mo ra to ri ju mu – za bra ni blo ka de ra ~u na i za bra ni pri nud nog iz vr {e wa pro tiv imo vi ne du `ni ka – tra ja wa ogra ni ~e nog dok tra ju pre go vo ri.

Dru gim re ~i ma, is ti ~e An dri}, ide ja je da se spre ~i uru {a va we po slo va wa du `ni ka dok tra ju raz go vo ri o re struk tu ri ra wu du go va.

Tek ka da po ve ri o ci i ban ka pot pi {u spo ra zum o mo ra to ri ju mu, kre }e se u pre go vo re, i ako se oni za vr {e uspe {no, pot pi su je se spo ra zum o re struk tu ri ra wu du go va, a u slu ~a ju da pro pad nu, tra `i se ne ko dru go re {e we pu tem pri nud ne na pla te, ste ~a ja ili ne kog dru gog me ha ni zma. Ina ~e, ban ke i pred u ze }a u prak si ve} uve li ko pre go va ra ju, od la `e se na pla ta, ne ka da ot pi su ju ka ma te, ali se te {ko na la ze ma ha ni zmi u okvi ru ko jih se vi {e ba na ka do go va ra s jed nim du `ni kom. Dra `a va ovim no vim za ko nom pla ni ra i da uve de ne ke po re ske i dru ge pod sti ca je za du `ni ke i ban ke ko je u~e stvu ju u ova kvom re struk tu ri ra wu. Q. Male{evi}

6

nOv^Anik

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

CE NA ELEK TRI^ NE ENER GI JE SI GUR NO SKA ^E OVOG PRO LE ]A

Struja udara poskupqewem od 10 do 14 posto Struja }e gotovo sigurno poskupeti ovog prole}a, a da li }e to biti u martu, kako su najavili ju~e premijer Mirko Cvetkovi} i ministar energetike Pe tar [kun dri}, ili kasnije, ostaje da se vidi. Tako|e, i skok cene se jo{ vaga i najrealnije je da }e biti izme|u 10 i 14 posto jer se u tom intervalu nalaze kalkulacije i Vlade i EPS-a.

Bilo kako da bude, [kundri} je ju~e izjavio da }e struja najverovatnije poskupeti 1. marta, ali nije precizirao koliko. Me|utim, samo pre tri nedeqe je izjavio da bi elektri~na energija mogla dobiti cenu vi{u 13,7 posto. S druge strane, tako|e posledwih dana pro{le godine, na zvani~nom sajtu Rudarskog basena „Kolubara” objavqeno je da Elektroprivreda Srbije planirala poskupqewe struje ve} od 1. januara 2011. od 15 posto. PreciziUSAID PO MA @E AGRO BI ZNIS

Za promociju 400.000 dolara Agrobiznis projekat Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj (USAID) alocirao je bespovratno ukupno 400.000 ameri~kih dolara za podr{ku poqoprivredno-prehrambenim firmama i zadrugama u sferi marketinga i promocije.

USAID-ov Agrobiznis projekat poma`e srpskim poqoprivrednim proizvo|a~ima i zadrugama da plasiraju svoje proizvode na lokalnom, regionalnom i me|unarodnom tr`i{tu. Pomo} je u ovom domenu usmerena na aspekte kao {to su istra`ivawe tr`i{ta, unapre|ivawe me|unarodnih marketin{kih ve{tina, efikasne prezentacije na me|unarodnim sajmovima, medijska komunikacija i marketing, pregovori, pove}awe kapaciteta u proizvodwi i primena me|unarodnih sertifikata i standarda.

Marketing i promocija su kqu~ni za efikasan plasman robe na tr`i{tu. Na`alost, veliki broj doma}ih kompanija nije konkurentan u ovom pogledu i, shodno tome, osmi{qen je program bespovratne finansijske podr{ke. Sve zainteresovane poqoprivredno-prehrambene firme i zadruge, koje se bave proizvodwom i preradom sve`eg povr}a, jagodi~astog i ko{tuni~avog vo}a, proizvoda od mesa, posebnih sireva, kajmaka i drugih mle~nih proizvoda, pe~uraka i lekovitog biqa i {umskih plodova mogu koristiti finansijsku podr{ku projekta za unapre|ewe marketinga i promocije.

rano je da je na sednici Skup{tine „Kolubare” usvojen Godi{wi program poslovawa Rudarskog basena za 2011. godinu „u skladu s planom EPS-a”.

struje u 2011. godini, ali da odluka o poskupqewu jo{ nije doneta i da je to otvoreno pitawe.

– Mora se i}i na pove}awe cene struje, ali to pove}awe

Naj jef ti ni je kod nas On je ponovio da je cena struje u Srbiji neuporedivo ni`a u odnosu na zemqe regiona, ~ak u proseku 50 odsto, pa se, kako je istakao, postavqa pitawe „dokle }e EPS mo}i ovako da funkcioni{e”.

– EPS mo`e tako funkcionisati ako ta kompanija obavqa samo osnovne remonte, ali se ne stvara osnov za nove proizvodne kapacitete, zbog ~ega se, ako tako ostane, ve} u narednih nekoliko godina mogu o~ekivati problemi u snabdevawu potro{a~a elektri~nom energijom – zakqu~io je Rajakovi}.

Lane je struja poskupela ba{ od 1. marta, i to u proseku oko 11 posto.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Ni ko la Ra ja ko vi} izjavio je ju~e da je neophodno poskupqewe

mora da odslikava realne ekonomske prilike u zemqi i mora da poslu`i za zapo~iwawe izgradwe novih proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sistemu Srbije – rekao je Rajakovi}, istakav{i da je EPS

Jo{ se nismo oporavili od cenovnog {oka s po~etka ove godine, a na rafove sti`u sve skupqe namirnice. Cene su pre nekoliko dana korigovale mlekare koje su malo kaskale za najve}im mlekarama u Srbiji, a „oti{lo” je i uqe. „Sunce” i „vital” skupqi su desetak dinara po litru i sada u supermarketima staju 154 dinara. Ostale uqare nisu dizale cene niti su trgovcima od wih stigle najave da }e to uraditi narednih dana, ali to ne zna~i da ne}e, pogotovo ako se zna da su dosad uglavnom pratile jedna drugu. Sada je, recimo, „dijamant” 139 dinara, a retko se de{ava da je razlika u ceni litra uqa 15 dinara. Trgovci ka`u da su im dobavqa~i kao glavni razlog za pove}awe cena suncokretovog uqa naveli poskupqewe sirovina. Ako je tako, onda je to drugo poskupqewe na ra~un sirovina u posledwa tri meseca.

Sirovina je, opravdavaju se uqari, dvostruko skupqa nego pre godinu dana. Pitamo se dokle }e to koristiti kao izgovor. U pore|ewu s pro{lom godinom, cena je uve}ana vi{e od 50 posto.

Lane se litar mogao kupiti po 80 ili 90 dinara, a upravo somborskog „sunca” jo{ u septembru pro{le godine bilo je i za 78 dinara. Kada su pre nekoliko meseci uqari dizali cene pravdaju}i se vi{im otkupnim cenama sun-

Okre ta we ka jef ti ni jem Prema istra`ivawu agencije GfK iz pro{le godine, sredwa klasa je naglo po~ela da smawuje koli~ine kupqene robe. Kupuju ve}a, takozvana ekonomi~na pakovawa, i tra`e najboqi odnos cene i kvaliteta. U {oping se ide planski, sa spiskom. Najosetqiviji i najsiroma{niji sloj potro{a~a orijenti{e se prvenstveno prema ceni. U startu odustaju od kvalitetnih sokova, fla{irane vode, konditorskih proizvoda... cokreta, iz pojedinih kompanija su poru~ivali da je svako poskupqewe od preko 15 procenata neopravdano, te da je realna cena zejtina, i pored visokih cena suncokreta, 125 dinara.

Me|utim, sada imamo uqe od 154 dinara, a od po~etka godine

Stru~waci u sektoru poqoprivrede navode da je poskupqewe hrane posledica nekoliko faktora, ukqu~uju}i visoku cenu poqoprivrednih proizvoda i ~iwenicu da su `itarice na svetskom tr`i{tu ~ak 130 posto skupqe u odnosu na isti period lane, prenela je agencija STA. Komentator „Ve~eri” isti~e kako je zanimqivo to {to su za trenutnu situaciju krivi berzanski {pekulanti, a ne prirodne katastrofe. Slovenija nesumwivo ima malu i bezna~ajnu ulogu na svetskom tr`i{tu hrane, ali iako mnogi tvrde da je hrana posledwih godina postala neobi~no skupa, prose~ni rast cena je uobi~ajen, stoji u tekstu.

„oti{li” su i slatki{i, kafa, sredstva za li~nu higijenu, pojedini sokovi i fla{irana voda, cigarete, mleko, mle~ni proizvodi... Nema segmenta koji nije poskupeo, vele trgovci, ali nas te{e time {to nisu svi proizvo|a~i iz neke robne grupe po-

govoriti tim zahtevima, moraju se graditi novi kapaciteti, a nije ih mogu}e graditi s ovom cenom struje. Ostaje pitawe iznosa poskupqewa i kako taj model re{iti na najboqi na~in.

S. G. IZIT

Nove cenovnike podmazao skupqi zejtin

Glavoboqa zbog {pekulanata

`i{ne {pekulacije trenutno veoma uti~u na cenu hrane, a Slo ve ni ja je ma lo tr `i {te podlo`no uticaju svetskih doga|aja, objavio je ju~e dnevni list „Ve~er”.

se zna~ajna koli~ina struje u tom trenutku preuzimala od suseda – rekao je Rajakovi}, naglasiv{i da elektroenergetski sistem Srbije, u pogledu energije, me|utim, ne stoji lo{e. – Da bi sistem mogao od-

PO SKU PQE WI MA NE MA KRA JA

SLO VE NI JA SE SPRE MA ZA SKU PU HRA NU

Slo ve na~ ki ko men ta to ri upozoravaju na to da bi ta zemqa trebalo boqe da se pripremi za budu}e krize u snabdevawu hranom, budu}i da tr-

planirao pove}awe cena struje od oko 14 posto u 2011. godini, ali da su sada ti zahtevi ne{to ubla`eni.

On je naglasio da se ne sme mnogo kasniti s poskupqewem struje u Srbiji zato {to nove investicije u proizvodne kapacitete pokre}u celokupnu ekonomiju, {to mo`e biti vi{etruko povoqno.

– Pitawe pove}awa cene elektri~ne energije u Srbiji je za EPS od `ivotnog zna~aja i prethodna zimska sezona je pokazala da smo s aspekta dovoqnosti raspolo`ivih proizvodnih kapaciteta u ozbiqnom zaostatku – objasnio je dr`avni sekretar.

– Najvi{a optere}ewa koja su registrovana ove zime mogla su s aspekta snage sistema i wegovog pona{awa u pojedinim trenucima pro}i bez redukcija struje samo zato {to

digli cene, tako da racionalniji potro{a~i ipak imaju mogu}nost da kupuju po starim cenama.

Januar nam ina~e „zapapri ~orbu” jer su nam nov~anici nakon prazni~nih kupovina prazni, ali ovaj ne obe}ava ni{ta dobro. Za razliku od ministra trgovine, koji nas uverava da je poskupqewima kraj i da je sve {to je trebalo da „ode„, ve} „oti{lo„.

Elem, prose~an ra~un po kupcu u mini-marketima ovih dana iznosi 400, u supermarketima od 700 do 1.000, a u hipermarketima oko 3.000 dinara. Potro{wa se posledwih dana svela na najosnovnije prehrambene proizvode pa se u korpama potro{a~a sada naj~e{}e mogu na}i hleb i mleko, jogurt, krompir, pomoranxe, limun i malo mesa, i to prvenstveno piletine jer je najjeftinija.

Ina~e, po anketama agencija koje istra`uju tr`i{te, prodaja hleba u Srbiji je za godinu opala ~ak 12 odsto, dok pola miliona `iteqa nema para za mleko. Tre}ina potro{a~a zna~ajno je smawila kupovinu mesa, dok 11 odsto kupaca mawe pazari vo}e, a ne{to vi{e od petine – sokove i slatki{e. ^etvrtina potro{a~a povremeno kupuje meso, jednom nedeqno, dok je 28 odsto wih prinu|eno na to da osetno smawi kupovinu te namirnice.

S. Glu {~e vi}

Privreda o~ekuje ve}e cene – U ovoj godini treba o~ekivati intenzivirawe inflatornih pritisaka, {to }e biti posledica poskupqewa proizvoda i usluga pod ingerencijom dr`ave i uskla|ivawa akcizne politike s inflacijom – izjavio je saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa (IZIT) Sa {a \o go vi}.

Po wegovim re~ima, o~ekuje se da }e Narodna banka Srbije zao{triti kurs i voditi restriktivnu kreditno-monetarnu politiku preko pove}awa referentne kamatne stope ili pove}awa stope obavezne rezerve, {to }e produbiti nelikvidnost realnog sektora. \ogovi} je dodao da je istra`ivawe IZIT-a pokazalo da prognoze u narednih {est meseci ukazuju na zahuktavawe inflacije jer 59 odsto anketiranih privrednika o~ekuje rast cena proizvoda, a nijedan da }e one padati. U po~etnim mesecima 2011. godine o~ekuje se i osetni rast cene energenata koji imaju zna~ajan uticaj na formirawe cena ostalih proizvoda. On je podsetio na to da je inflacija ve} u oktobru prema{ila projektovani godi{wi okvir i dostigla stopu od 8,9 procenata, dok se najintenzivniji cenovni udar osetio kod ode}e i obu}e, koja je poskupela 2,1 posto, i hrane i bezalkoholnih pi}a, koji su „sko~ili” 1,4 posto.

– Glavni impulsi ja~awu inflacionih tenzija dolazili su preko mera Vlade Srbije i zbog pasivnog reagovawa na strukturne probleme privrede, izostanka odgovaraju}e primene antimonopolskog zakonodavstva i nepostojawa strategije poqoprivrednog razvoja – smatra \ogovi}.

ZA KON NA SNA ZI, ALI...

Ni{ta od prava potro{a~a – Iako je po~ela primena Zakona, ne postoji javna evidencija organizacija ovla{}enih da zastupaju interese potro{a~a.

Mi sad ne znamo ko }e predstavqati potro{a~e u Skup{tini niti znamo ko {titi potro{a~e u Srbiji. U medijima se stvara la`na slika da su potro{a~i za{ti}eni, a u praksi to nije slu~aj i u institucijama sistema su{tinski se ni{ta ne mewa – upozorava predsednica Upravnog odbora Asocijacije potro{a~a Srbije APOS Edi na Po pov.

APOS je, ina~e, uputio apel za pomo} organizacijama potro{a~a u primeni ovog Zakona, i to predsedniku Vlade, predsednici Skup{tine kao i {efu delegacije EU u Srbiji da bi nadle`no Ministarstvo trgovine u praksi po~elo da primewuje odredbe koje se odnose na organizacije potro{a~a i napravilo

javnu evidenciju ovih organizacija.

– Voleli bismo da ambijent „zlih“ trgovaca i „jadnih, neza{ti}enih“ potro{a~a promenimo zajedno, i uspostavimo sistem koji }e funkcionisati, a ne da se sve svodi na tra`ewe

pomo}i od asocijacija – nagla{ava Edina Popov.

Pravnica Asocijacije potro{a~a Srbije Jo van ka Ni ko li} istakla je da postoji dosta nedoslednosti u Zakonu, da ni trgovci ni potro{a~i nisu dovoqno upoznati

sa svojim pravima i obavezama.

– Zakon nije propisao na~ine reklamacije i nejasno je {ta se podrazumeva pod „razumnim rokom“ kad se radi o zameni ili popravci o{te}ene robe. U Zakonu pi{e da je za razli~itu vrstu robe rok za popravku ili zamenu isto tako razli~it, ali nije definisano koliko je potrebno za popravku patika a koliko za popravku fri`idera, na primer.

Imali smo mnogo slu~ajeva da su nam qudi govorili da je nekada{wi obi~aj da se u roku od 45 dana isporu~i popravqena roba mo`da bio preduga~ak, ali se bar znalo koliko }e trajati. S druge strane, ni prodavci ~esto nisu u stawu da zamene robu jer je sam uvoz nekvalitetan, i tada su naro~ito ugro`eni mali trgovci. Zbog toga je neophodna saradwa na svim nivoima – ocenila je Jovanka Nikoli}.

S. G.

U MUZEJU VOJVODINE

Isto rij ske po u ke Pre da va we pod na zi vom "Ra ci ja i we ne isto rij ske po u ke" bi }e odr `a no su tra u 18 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, po vo dom go di {wi ce ra ci je, ko ja se u ju `noj Ba~ koj do go di la 1942. go di ne. O ovoj te mi go vo ri }e vi {i na u~ ni sa rad nik i mu zej ski sa vet nik dr Dra go We go van. Na kon pre da va wa bi }e emi to va na do ku men tar na emi si ja RTV Voj vo di ne "Ra ci ja 1942. go di ne" u re `i ji Sla vu ja Ha xi }a.

Z. Ml.

SUTRA ZBOG KOMEMORACIJE NA KEJU @RTAVA RACIJE

NA KEJU

Su tra ko me mo ra ci ja `r tva ma ra ci je Po men ne vi nim `r tva ma no vo sad ske ra ci je odr `a }e se su tra na Ke ju `r ta va ra ci je u 11.30 ~a so va. Iz Grad ske ku }e po zi va ju su gra |a ne da im se pri dru `e, ka ko bi za jed no oda li po {tu `r tva ma stra {ne tra ge di je, ko ja je u zi mu 1942. go di ne za de si la No vi Sad. B. M.

Auto bu si me wa ju tra su

Auto bu si na grad skim li ni ja ma 11 a i 11 b su tra }e od 11 ~a so va do 13.15 i}i dru gim pu tem u de lu Ke ja `r ta va ra ci je, zbog ko me mo ra ci je `r tva ma no vo sad ske ra ci je.

Auto bus na li ni ji 11 a (`e le zni~ ka sta ni ca - bol ni ca - li ma ni -`e le zni~ ka sta ni ca) }e i}i re dov nim pu tem do Stra `i lov ske uli ce, iz ko je }e na sta vi ti Uli com @ar ka Zre wa ni na do Bu le va ra

Novosadska ~etvrtak20.januar2011.

Eks kur zi ja, fi nan sij ska avan tu ra o onom sa zda nom na pro se~ nim i is pod pro se~ nim pla ta ma.

Pri me ra ra di, za pet da na {ko le u pri ro di na Te ste ri tre ba da se iz dvo ji 10.300 di na ra. Da li po sla ti de te upr kos ne do stat ku nov ca, da se ne bi odva ja lo i raz li ko va lo od dru ga ra, ili „pre sko ~i ti“ eks kur zi ju, di le ma je u ko joj ni jed no re {e we ne do no si za do voq stvo.

Ipak, ka da se de ca vo de na put, or ga ni za ci ja mo ra bi ti sa vr {e na, te ka da idu pred {kol ci gle da se da od ma ra li {ta bu du izo lo va na, i da se klin ci i klin ce ze ne me {a ju sa od ra sli s de com. Ma li {a ni mo ra ju bi ti mak si mal no za -

{ti }e ni i za to je va `no da po sto ji ce lo dne vo obez be |e we, ko je de `u ra i oko obje ka ta. Ta ko |e, po no vom za ko nu, sem vo |e pu ta i vas pi ta ~a, na stav ni ka ili u~i te qa, sa gru pom bi tre ba lo da ide i le kar pra ti lac. Sa svim tim dnev ni ca ma i iz da ci ma, sa da se pr vo mo ra slo `i ti Sa vet ro di te qa, pa na kra ju od lu ka o pu to va wu i ce ni bu de upra vo ro di teq ska.

Za su mu s po ~et ka tek sta gra |a nin Sr bi je s pro se~ nom pla tom ra di de vet da na, gra |a nin Ne ma~ ke u istom sta tu su ne {to vi {e od jed nog, dok pro se~ ni Luk sem bur `a nin 100 evra za ra di za po la da na. Da li je su ma re ~e na na po ~et ku vi so ka, ili smo mi si ro ma {ni?

A. Vidanovi}

Raz me na zim ske opre me Raz me na zim ske opre me bi }e odr `a na u su bo tu 22. ja nu a ra od 9 do 13 sa ti na Spen su. Kao i pret hod nih go di na raz me na }e

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ks kur zi je za de cu sve su ve }i ne pri ja teq ro di teq E skom bu ye tu, na rav no go vo ri mo

Mi haj la Pu pi na, gde }e skre nu ti de sno i da qe vo zi ti pra vo do Tr ga ne zna nog ju na ka, oda kle se vra }a na re dov nu tra su.

Auto bus 11 b sa Ke ja `r ta va ra ci je skre nu }e de sno na Trg ne zna nog ju na ka, za tim vo zi ti pra vo Bu le va rom Mi haj la Pu pi na do Uli ce @ar ka Zre wa ni na, gde je pla ni ra no skre ta we le vo, a on da na sta vqa re dov nim pu tem, Stra `i lov skom uli com.

Z. D.

se odr `a ti na pla tou is pred Grad ske ka fa ne, a pro daj no me sto je bes plat no.

N. R.

Ke so vi ja u No vom Sa du Kon cert Te re ze Ke so vi je odr `a }e se u su bo tu u Ma loj dvo ra ni Spen sa. Ula zni ce za ovaj do ga |aj ve} su u pro da ji, a mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa sva ki dan od 12 do 20 sa ti. Ce na kar te za par ter ko {ta 2.300 di na ra, dok za me sta na tri bi na ma i u ga le ri ji tre ba iz dvo ji ti 1.900 di na ra.

D. B.

V remeploV

KOMISIJA PREDLO@ILA SKUP[TINI

No vi na ru Bo ri Oti }u Fe bru ar ska na gra da Ovo g o d i { wi kan d i d at za Fe bru ar sku na gra du gra da No vog Sa da je no vo sad ski no vi nar i autor po p u l ar n e TV emi s i j e "Pet k a z a w e" Bo r a Oti}, ina ~e autor re por ta `a u ne d eq n om iz d a w u li s ta “Dnev nik”, od lu ~i la je na ju ~e r a { woj sed n i c i Ko m i s i j a za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da. Ovaj pred log }e bi ti upu }en Skup {ti ni gra da na usva ja we na na red noj sed ni ci, ko ja }e se odr `a ti u pe tak 28. ja nu a ra.

Ka ko sto ji u obra zlo `e wu pred la ga ~a - Udru `e wa gra |a na "Voj v o | an s ko udru ` e w e pred u zet ni ka" No vi Sad, Bo ra Oti} je no vi nar ko ji je u svo joj bo ga toj i plod noj ka ri je ri ostao ve ran ku }i u ko joj ra di,

Ra d io-te l e v i z i j i Voj v o d i n e, ali i po slu ko jim se ba vi.

- Zbog ve l i k og do p ri n o s a na {oj kul tu ri i no vi nar stvu sma tra mo da je upra vo on pra va oso ba ko ja }e za slu `e no po ne ti ovo pre sti `no pri zna we gra da No vog Sa da - sto ji u obra zlo `e wu.

Sa ovim su se slo `i li i ~la no vi Ko mi si je, jer je za Bo ru Oti }a gla sa lo wih sed mo ro, dok je dvo je svoj glas da lo dru gom pred lo `e nom kan di da tu pred sed ni ku ogran ka SA NU u No vom Sa du ^e do mi ru Po po vu.

Ina ~e, za Fe bru ar sku na gra du - pri zna we ko je Skup {ti na gra da do de qu je po vo dom Da na gra da - 1. fe bru a ra, ove go d i n e je, po r ed po m e n u t ih, bi l o pred l o ` e n o jo{ osam kan di da ta - no vo sad ski Cen tar za re gi o na li zam, sli kar

Gi ga \u ra gi} Di le, glu mi ca Emi na Elor, dr Vla di mir Jo ka no vi}, mr Ra di voj Mra ~e vi}, dr Du {an Po pov, Dra gan Ko sa no vi} i pri ma ba le ri na Ok sa na Sto ro zuk.

Na gra de se do de qu je po je din cu za ob je di we ne na po re ko ji su u du hu slo bo dar skih tra di ci ja gra da, za ne go va we me |u qud ske to le ran ci je i je din stva svih gra |a na No vog Sa da, kao i za do pri nos u kul tu r i, umet n o s ti, kwi ` ev n o sti. Da je se i za do pri nos u iz u ~ a v a w u isto r ij s ke gra | e i na u~ no i stra `i va~ ke de lat no sti u ce li ni i za is tak nu ti an ga `an u hu ma ni tar nim, so ci j al n im i zdrav s tve n im obla s ti m a. Za ovo g o d i { weg la u re a ta na me we na je nov ~a na na gra da u iz no su od 115 hi qa da di na ra.

J. Zdjelarevi}

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE

Ha ra ju re spi ra tor ni vi ru si Od pret hod ne ne de qe do mi ni ra in fek ci ja iza zva na vi ru som gri pa H1N1, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji, ko ju re dov no or ga ni zu je In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne. Ovaj vi rus utvr |en je kod osam pa ci je na ta na pod ru~ ju Voj vo di ne i kod ~e ti ri sta nov ni ka No vog Sa da.

- Ra zni re spi ra tor ni vi ru si mo gu da iza zo vu vr lo sli~ nu

kon za v r { et k a zim skog ras pu sta i na s tav k om ra d a {kol s kih ko l ek ti va, o~e ku je se da qi po rast obo le lih.

- Pred l a ` e se iz be ga va we za tvo re nih, pre na se qe nih pro sto ra, pro ve tra va we pro sto -

Vo da iz sla vi ne mi kro bi o lo {ki is prav na, po ve }a na kon cen tra ci ja hlo ra i man ga na

Bra }a Hayi sti gla iz Gr~ ke No vo sad ski Ma gi strat je 20. ja nu a ra 1756. oba ve stio dvor sku kan ce la ri ju ca ri ce Ma ri je Te re zi je da ra do pri hva ta ju bra }u Ha xi, Pa ra ske vu i Ema nu e la iz Gr~ ke, ko ji `e le da po sta nu gra |a ni No vog Sa da. Jer, oni su po zna ti tr gov ci ko ji do no se ne ko li ko de se ti na hi qa da fo rin ti imet ka, ko ji }e se br zo uve }a ti ka da se od rek nu tur skog dr `a vqan stva i pri me austrij sko. Ve ro vat no je je dan od bra }e bio pre -

dak Ko ste Ha xi ja, advo ka ta iz Te mi {va ra ko ji je kra jem 19. ve ka na ugar skim su do vi ma bra nio vla sni {tvo Srp ske pra vo slav ne cr kve nad ma na sti ri ma u Ba na tu.

Pred Pr vi svet ski rat po ro di ca Ha xi je pre {la u No vi Sad. Tu je Ko stin sin, Ko sta Ha xi, ali mla |i, ta ko |e po stao is tak nu ti prav nik i igra~ "Voj vo di ne" jo{ od 1914. i ka sni je fud bal ski rad nik, ce wen u Ju go sla vi ji i evrop skim ze mqa ma.

N. C.

kli ni~ ku sli ku, a po ne kad su vi ru sne in fek ci je udru `e ne s bak te rij skim, ko je se ne le ~e an ti bi o ti ci ma. Za to je neo p hod no ura di ti di jag no sti~ ki pre gled ka ko bi se pra vo vre me no pred u ze la ade kvat na te ra pi ja - is ta kla je na ~el ni ca Cen tra za vi ru si o lo gi ju dr Ve ra Je rant Pa ti}. Ove go di ne su re spi ra tor ne in fek ci je ~e {}e kod od ra slih, kod ko jih iza zi va ju ja ~e simp to me ne go kod de ce. Ja vqa ju se i pa ci jen ti s gu {o bo qom i na te ~e nim {tit n im `le z da m a, {to su simp to mi mo no nu kle o ze. Na -

ri j a, pra v il n o obla ~e we, is hra na bo g a t a vi t a m i n i ma, iz be ga va we pu {e wa - uka za la je dr Pa ti}.

Ka da su u pi ta wu de~ j e za r a z ne bo l e s ti (ve l i k i ka { aq, ru b e o l a, ma le bo gi we) epi de mi o lo {ka si tu a ci ja je po voq na. [to se ti ~e is prav no sti vo de za pi }e iz vo do vod ne mre `e, utvr |e na je mi k ro b i o l o { ka is p rav nost, ali uz po ve }a nu kon cen tra ci ju hlo ra i man ga na, re -

kla je dr Mil ka Po po vi}. Naj vi {i dnev ni ni vo bu ke iz me ren je na uglu uli ca Par ti zan ske i \or |a Zli ~i }a i na uglu Uli ce Ca ra Du {a na i Tr ga 27. mar t a. Naj v i { i no} n i ni v o bu ke utvr |en je na uglu uli ca

Kor ne li ja Stan ko vi }a i Jo a ki ma Vu ji }a, na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce na rod nog fron ta, Ke ju `r ta va ra ci je, u Uli ci Mak si ma Gor kog i u bli zi ni Spen sa i u de lu Fu to {kog pu ta.

I. Dragi}

„Pe vaj, bra te” na Spen su Pred sta va "Pe vaj, bra te" auto ra Ste va na Ko pri vi ce odr `a }e se u po ne de qak, 24. ja nu a- ra, u 20 ~a so va u Ma loj dvo ra ni Sport skog i po slov nog cen tra "Voj vo di na". U ovoj ko me di ji glu me Mi lan Ka li ni}, Mi lan

Va si} i An dri ja Mi lo {e vi}, a re `i rao ju je Sla ven ko Sa le to vi}. Ula zni ce mo gu da se ku pe na cen tral noj bla gaj ni od 12 do 20 ~a so va, a ko {ta ju 800 di na ra za tri bi ne i ga le ri ju i 1.000 di na ra za par ter.

A. J.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8 do 11 Mi {e Di mi tri je vi }a od 41 do 37. Od 11.30 do 14 De vet Ju go vi }a od 7 do 17.

Ka} od 8 do 13 po vre me no u po je -

di nim uli ca ma me sta, od ula za u na se qe iz No vog Sa da do cen tra. ^or ta nov ci od 9 do 12 deo vi kend na se qa Ban stol.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak20.januar2011.

c m y

8

dnevnik

DIVQA MINI-DEPONIJA NA SATELITU

ANKETA GRA\ANI O ^ISTO]I

Sme}e gde mu mesto nije Di vqe de po ni je sva ko dnev no se po ja vqu ju na no vim lo ka ci ja ma u gra du, a gra |a ni ba ca ju sme }e gde god stig nu. Mi {qe we No vo sa |a na o ~i sto }i gra da i sta wu kon tej ne ra su ne po de qe na.

Tanka savest i laka ruka Jo{ jed nom se vi di da nam kul tu ra ni je ja ~a stra na, po go to vo ka da je oko li na u ko joj `i vi mo u pi ta wu. Ma lo ko }e sme }e ba ca ti po svom sta nu, ali za to ne ki ne ma ju pro blem da sve i sva {ta fi ju ~u kroz pro zo re i da pra ve ma le de po ni je u ur ba nom na se qu. Sli ka sa Sa te li ta go vo ri sve.

Ke se, kr pe, ku ti je i osta lo sme }e le `i kraj pu ta. Su gra |a ni pro la ze, i "u`i va ju" u pri zo ru ~e ka ju }i da ne ko po ~i sti sme tli {te. A do ta da oni ko ji ma je te {ko da |u bre od ne su do kon tej ne ra do pu wa va }e ovu hr pu |u bre ta, jer ta ko je lak {e. Ba ci{ i ne mi sli{.

B. M.

Fo to: S. Mi le ti}

PRIPREME ZA NOVU CENTRALNU KUHIWU „RADOSNOG DETIWSTVA”

Ne ma wa Mi lo {e vi}, ke ra mi ~ar: - Mi slim da je grad pr qav.

Pro la zi li smo i vi de li da ima sme }a i van kon tej ne ra. Uli ce ni sam to li ko za gle dao, ali kon tej ne ri su od vrat ni. Ima qu di ko ji ~u va ju kon tej ne re, ali ima i onih ko ji ih uni {ta va ju.

Mir ja na Ra duj kov, do ma }i ca: - Po gle daj te {ta je ovo, gde je ~i sto? Ovo je sra mo ta {ta je na sta lo od na {eg gra da. Za uni {ta va we kan ti tre ba za du `i ti ko mu nal nu po li ci ju, pa ne ka oni vo de ra ~u na o to me.

Sa wa Ivan ~e vi}, eko no mi sta: - Mi slim da grad ni je do voq no ~ist. Ne mo gu da ve ru jem da gra |a ni uni {ta va ju kan te. U da na {we vre me tre ba lo bi da se kon tej ne ri sta ve za raz li ~i te vr ste sme }a i da dr `a va sta vi ak ce nat na re ci kla `u.

So fi ja Ne {ko vi}, do ma }i ca: - Grad bi mo gao bi ti jo{ ~i sti ji da na rod vi {e vo di ra ~u na o to me. Sra mo ta je i ru `no {to gra |a ni pa le i uni {ta va ju kon tej ne re.

N. R. Fo to: N. Stojanovi}

ISTRA@IVAWE AGENCIJE „NINAMEDIJA” POKAZALO

„^isto}a” najboqe javno preduze}e

Naj ve }i broj No vo sa |a na sma tra da JKP "^i sto }a" naj bo qe oba vqa svoj po sao, od svih jav nih grad skih pred u ze }a, po ka za lo je naj no vi je is tra `i va we jav nog mwe wa agen ci je "Ni na me di ja".

Pre ma do bi je nim re zul ta ti ma ova ko se iz ja sni lo ~ak 30,6 od sto gra |a na, dok osta la grad ska pred u ze }a u ovoj ka te go ri ji ima ju sa mo jed no ci fre ne pro cen te.

Ak ci je ko je su gra |a ni iz dvo ji li kao va `ne i do bro re a li zo -

va ne, ka ko ka `u u “^i sto }i”, je su po sta vqa we pod zem nih kon tej ne ra u cen tru gra da i ak ci ja de qe wa blok ~i }a za ba ca we `va ka.

Ka ko bi grad bio jo{ ~i sti ji, No va sa |a ni su ge ri {u da bi tre ba lo po sta vi ti jo{ kan ti i kon tej ne ra i stal no ra di ti na edu ka ci ji gra |a na.

U “^i sto }i” is ti ~u da je ovo pri zna we gra |a na ve li ki kom pli ment, ali isto ta ko i oba ve za.

D. B.

O putovawu kroz vreme Di sku si ja na te mu "Pu to va we kr oz vre me" odr `a }e se su tra na No vom na se qu u MZ "Bi stri ca" u Uli ci Bra }e Dr o wak 11, od 18 ~a so va. Orga ni za tor je Udru `e we za raz voj na u ke "Ni ko la Te sla" a ulaz je bes pla tan.

B. M.

Do februara izbor izvo|a~a Sva do ku men ta ci ja u ve zi sa no vom cen tral nom ku h i w om Pred {kol ske usta no ve “Ra do sno de tiw stvo”, na kon {to su zav {e ni i po s led w i pro j ek t i, pre da ta je Fon du za ka pi tal na ula ga wa ko ji }e i fi nan si ra ti ovaj po sao, re kao je di rek tor “Ra d o s nog de t iw stva” Bo ri slav Sa mar xi}. Ka ko je ob ja snio, Fond bi tre b a l o da iza be re naj bo qu po nu du za iz vo |a ~a ra do va i do ba vqa ~a.

- O~e ku je mo da }e mo iz vo |a ~e do bi ti do po ~et ka fe bru a ra i da }e vre m e bi t i po g od n o, ka ko bi {to pre po ~e li sa iz grad wom no ve ku hi we – ka `e Sa mar xi}.

Za ovaj pro je kat po kra jin ski Fond za ka -

pi tal na ula ga wa iz dvo jio je 541 mi lion di na ra. Ka da bu de iz gra |e na no va cen tral na ku hi wa ima } e ka p a c i t et od 25.000 obro ka {to }e, ka ko je na ja vio Sa mar xi}, bi t i do v oq n o za na red nih 15 go di na. U no vom objek tu, ko ji }e se na la zi ti u zo ni Se ver, bi }e iz gra |e na i opre mqe na ku hi wa, ve {er ni ca i ode qe we za teh ni~ ku slu `bu.

Obro ci za ma li {a ne sa da se pri pre ma ju u dve ku hi we. Jed na je u Uli ci Pa vla Si mi }a, a dru ga na Te le pu. Ove dve ku hi we, u ko ji ma ra di 87 rad n i k a, pod m i r u j u bli zu 15.000 ma li {a na, u 67 ob da ni {ta u gra du i pri grad skim na se qi ma, iako im je ka pa ci tet 7.000 obro ka.

A. V.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Put u jednom pravcu Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e "Mo no i Ma wa na" i "Al na ri", u sa¬rad¬wi s "Dnev¬ni¬kom", u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765, do¬ b i¬ t i po pri¬me¬rak kwi ge "Put u jed nom prav cu” Di djea van Ko vla ra.

Re~ iz da va ~a: Slu ~aj no uhap {en, Aziz }e u od se ku za imi gran te Mar se qa mo ra ti da po ka `e (la `ne) pa pi re ko ji ga pred sta vqa ju kao ma ro kan skog Fran cu za. Vla sti, ko je ho }e da spro ve du no vu po li ti ku pre ma imi gran ti ma, od lu ~u ju da ga vra te u ze mqu po re kla, u Ma ro ko. Na tom pu tu on u po vrat ku svo jim ko re ni ma ima pra ti o ca...

^ITAOCI PI[U SMS

„Put u jed nom“ prav cu je su ro va, ali ne `na ko me di ja o ne pred vi dqi vom, ko mi~ nom i po tre snom pri ja teq stvu iz me |u sit nog de lin kven ta, sa mog na sve tu, i mla dog slu ` be n i k a, za n e s e w a k a. Do ~ a r a v a j u } i nam wi ho ve ne spo ra zu me, ilu zi je, neo stva ri ve sno ve i sna gu wi ho vih na da wa, sme wi va wem sub ver ziv ne sa ti re i ne skri ve ne emo ci je, Di di je Van Ku vlar gra di ro man, ko ji pred sta vqa naj bri qant ni ji iz raz we go vog ta len ta.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi ` a r i "Vul k an" u tr ` nom cen t ru "Mer ka tor", gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a "Mo no i Ma wa na" i "Al na ri".

A. V.

065/47-66-452

Nadle`ni za {aht ne mare Iz gle da da su svi nad le `ni jo{ na "za slu `e nom od mo ru" ili su ob ne vi de li (bi lo je i pra zni ka) kad ni ko ve} me sec da na ne vi di neo be le `e ne ra do ve na {ah tu na ko lo vo znoj tra ci u Par ti zan skoj uli ci! Ve ro vat no se pro ve ra va spo sob nost vo za ~a da iz beg nu udes? Do kle ta ko?

065/5206... * * * Pen zi o ne ri da za tra `e pre i- spi ti va we na ci o nal nih pen zi ja za umet ni ke.Sra mo ta da ne ki do bi ja ju do `i vot no do dat nih 50 hi qa da, a ve }i na pen zi o ne ra je dva 20 hi qa da di na ra, a da ne po mi wem de~ ji do da tak od bed nih hi qa du di na ra.

064/8195... * * * Ve o ma za ni mqiv na slov i tekst "Me di ci na ri me |u naj ri zi~ ni jim pro fe si ja ma" od 17.01.2011 go di ne. Nas za ni ma ko je to spro veo is tra `i va wa? Da li Slu `ba za {ti te pri KBC Voj vo di ne ili ovla {}e na

zdrav stve na usta no va za oba ve zne, pe ri o di~ ne le kar ske pre gle de me di ci na ra? Pa vi no vi na ri ste u vr hu ri zi ka, a ne me di ci na ri. [ta da ka `u ru da ri i

va tro ga sci - spa si o ci od ko jih za vi se sto ti ne `i vo ta u jed noj se kun di.

066/9405... * * * Taj Bje la jac di rek tor „Vo do vo da“ je umi slio da mu je to de da osta vio?

062/1522... * * * Za stan od 26 kva dra ta 6.200 di na ra za ko mu na li je. Ma lo li je??? Stvar no ga pre te ra {e!

062/263... * * * Kad slu {am na rod nu mu zi ku, on da su to Me ri ma We go mir i Mi ro slav Ili}, pa ne ka su do bi li pen zi ju, no pla {im se da, ne dao Bog, jed nog da na ta kvu pen zi ju da ju i Kar le u {i. I da, pen zi ju za slu `u je go spo |a Ras .

064/1202... * * * @a lo sna je ova ko mu nal na po li ci ja, ra de ma to ri qu di ko ji su pred pen zi jom. Vi {ko vi iz grad skih fir mi, qu di ko ji su se ba vi li kri vo lom, a mi mla di da se tu za -

po sli mo tre ba ve za. A pla tu ima ju 45.000 di na ra, {to mi pla }a mo. Bru ka.

065/6798... * * * Na pi ta we ~i ta o ca sa bro ja 064 1560... ka kav je smi sao ~lan ka go spo di na Mar ko vi }a o sre ma~ koj use de li ci mo `e da od go vo ri autor, ali me ni se ~i ni da je po ru ka ja sna: ne mo ra sva ki obra zo van ~o vek bi ti i pa me tan.

062/8338... * * * Po zdrav ~i ta o cu sa 064/1560... [ta re }i osim - hva li te me usta da vas ne po de rem ili kom pleks vi {e vred no sti. Go spo din Mar ko vi} je, pret po sta vqam, hteo da pri ka `e ka kvih sve qu di ima, a na na ma je da za kqu ~i mo ko je ka kav.

063/8936... * * * Ovo sa pla }a wem vo de i ko mu na li ja vi {e ne ma smi sla. Mi smo pod sta na ri i pri ja vqe no nas je tri ~la na, a u zgra di od 36 sta no va, kao ima 40 ~la no va. Pa ni sam ja bu da la?

063/7244...

KAKO DOSKO^ITI PRODAVCIMA KOJI NA PIJACI VARAJU NA MERI

^e sto se na pi ja ci za de si i pre va rant, ko ji svo ju va gu ba `da ri s ki lo gram na 800 gra ma i on da kao pro da je jef ti ni ju ro bu, a u stva ri da je ma wu ko li ~i nu vi neretko obra}aju izrevoltirani prevareni kupci, me|utim oni u “Tr`nici” za to nisu nadle`ni, nego tr`i{na inspekcija, koja kad iza|e na teren uglavnom ima dve sukobqene

Fo to: S. [u {we vi}

strane, a nedovoqno dokaza za ka`wavawe.

- Vrlo ~esto se, na`alost, na pijaci zadesi poneki prevarant, koji svoju vagu ba`dari s kilogram na 800 grama i onda kao prodaje jeftiniju robu, a u stvari da-

je mawu koli~inu - ukazao je Baji} dodaju}i da su zato kupcima omogu}ili da provere masu onoga {to su kupili, a {to ih i zakonski obavezuje.

- Na{i sugra|ani su siroma{ni i onda }e uvek potegnuti za tim

jeftinijim proizvodom ne razmi{qaju}i da mogu biti prevareni istakao je Baji}.

Penzioner \or|e, kojeg smo zatekli kako meri svoje kupqene vo}ke, ka`e da uvek koristi pija~nu kontrolnu vagu, jer je kasno proveravati kad do|e ku}i, a do sada nije imao problema. Dok Milka, tako|e korisnica pija~nih usluga, smatra da je niko ne bi prevario za kilu, dve, pa i ne proverava.

Prema re~ima direktora „Tr`nice” kontrolna vaga je neophodna, a o tome da se u velikoj meri i koristi svedo~i to {to za ve}inu kvarova na vagi sazna upravo od kupaca, a ne od svog {efa pijace.

On savetuje gra|ane da budu oprezniji i da je najsigurnija kupovina kod poznatog trgovca.

- Korisnici na{ih poqoprivrednih tezgi uglavnom su isti godinama i oni nikada ne}e biti prevareni, jer kupuju kod istog ~oveka - smatra Baji}. I. Dragi}

DIREKTOR SPENSA @IVKO POPOV:

Grad wa bi ci kli sti~ kih sta za

Qi qa na Po po vi} na spi sku za ot prem ni ne - Biv{a {efica Odeqewa za finansije na Spensu Qi qa na Po po vi}, koja je kao tehnolo{ki vi{ak 31. decembra pro{le godine prestala da radi u ovoj gradskoj firmi, na spisku je za otpremnine. Visina otpremnine za one koji odlaze iznosi 500 evra u dinarskoj protivvrednosti za godinu sta`a na Spensu.

Popovi}eva na Spensu ima 18 godina sta`a kazao je ju~e za „Dnevnik” direktor Spensa @iv ko Po pov.

- Procedura oko otpremnina je zavr{ena i novac treba da stigne do kraja ove sedmice.

Na spisku za tehnolo{ki vi{ak je 54 radni-

ka Spensa - naveo je Popov, dodaju}i da je Spens digao kredit da bi isplatio vi{ak radne snage.

Popovi}eva je od 4. januara posao na{la u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad” i u gradskom prevozniku ona je {ef Sektora finansija.

Ni jedan zakon ne zabrawuje da se uzme novac za otpremninu ({to Qiqana Popovi} do sada nije uradila) i posao na|e u drugom javnom preduze}u. Me|utim, tako bi bio obesmi{qen poku{aj Grada da se preko otpremnina u gradskim preduze}ima smawi broj zaposlenih.

Z. D.

LANE PODNETO 650 ZAHTEVA ZA PROMENU LI^NOG IMENA

Po mo dar stvo i po tre ba Za promenu li~nog imena i prezimena Novosa|ani se odlu~uju iz razli~itih razloga: naj~e{}e zbog razvoda braka i uskla|ivawa sa vremenom i sredinom u kojoj `ive, kao i zbog verskih razloga i onih koji se odnose na promenu radnog mesta, sujeverja, `ivotnih tragedija ili prosto s `eqom da se zovu druga~ije. U 2010. godini podneto je ukupno 650 zahteva, od kojih se 143 odnosi na promenu imena, 399 na promenu prezimena, a 108 na promenu imena i prezimena.

- Procedura promene li~nog imena nije nimalo komplikovana i ko{ta otprilike 700 dinara – ka`e pomo}nik na~elnika za gra|anska stawa Qi qa na Dra gin. - Potrebno je samo dostaviti nekoliko dokumenata, kao {to su izvod iz mati~ne kwige ro|enih i uverewe o dr`avqanstvu, a re{ewe sti`e u roku od 15 dana. Ono ~ega mnoga lica nisu svesna jeste to da je nakon promene li~nog imena, tako|e, neo-

VESTI Za tvor skoj bi bli o te ci 1.200 kwi ga Fondacija 021 uru~ila je ju~e blizu 1.200 kwiga Okru`nom zatvoru na Klisi prikupqenih u tradicionalnoj akciji pod nazivom „Moja kwiga - moj svet”.

Ova humanitarna akcija po~ela je u oktobru, a zavr{ena je na Bo`i}.

B. M.

„Vi {wik” za kraj Studenti pete godine glume sa Departamna dramskih umetnosti u Novom Sadu odigra}e diplomsku predstavu „Vi{wik” u subotu od 20 sati u Akademiji umetnosti, \ure Jak{i}a 7. Ulaz je besplatan.

D. B.

phodno da se promene podaci u svim dokumentima koje to lice poseduje. To traje dugo i zahteva izvesna finansijska sredstva za administrativne takse.

Na{a sagovornica dodaje da se za promenu li~nog imena u Novom Sadu ~e{}e odlu~uju mladi, kojima su roditeqi nadenuli imena svojih praro|aka, a koja vi{e nisu aktuelna, kao i qudi drugih veroispovesti koji `ele da promene ime i prezime, kako bi se boqe uklopili u dru{tvo i lak{e na{li posao.

Postoje samo dva uslova koja se moraju ispuniti za promenu li~nog imena: lice mora imati najmawe 15 godina kako bi samostalno podnelo zahtev i mora da podnese uverewe da protiv wega nije pokrenuta istraga za krivi~no delo.

U posledwe vreme podaci o promewenim li~nim imenima nisu vi{e dostupni javnosti, zbog prigovora gra|ana na naru{avawe privatnosti.

T. L.

Fo to: N. Stojanovi}

Bo go ja vqen ska vo da U Sabornoj crkvi Svetog velikomu~enika Georgija ju~e je obavqeno vodoose}ewe. Obi~aj je da se na Bogojavqewe, koji je Srpska pravoslavna crkva praznovala ju~e, osve{tava voda i pliva za krst ~asni. Bogojavqenska voda se ~uva u ku}ama

9

Na Sa te li tu hlad ni je po sle kon tro le?

PLANOVI ZA DVA BULEVARA

U ovoj godini biciklisti~ke staze u Novom Sadu treba da budu produ`ene za oko 2,5 kilometra, ka`u u Zavodu za izgradwu grada. U planu je wihova izgradwa na Bulevaru Evrope i Somborskom bulevaru.

- Izgradwa staza na Bulevaru Evrope trebalo da po~ne u aprilu ili maju, a radovi na wima traja}e do dva meseca - rekao je za RTV in`ewer saobra}aja u Zavod za izgradwu grada Sr bi slav Gu gle ta.

On je naveo da bi staze na Somborskom bulevaru trebalo da budu gotove do kraja godine.

Problem povezivawe sa prigradskim naseqima, opet }e morati da sa~eka neku od narednih godina.

~etvrtak20.januar2011.

TOPLANA O^ITAVA TEMPERATURU U STANOVIMA

Kon trol noj va gi pu ne ru ke po sla Zakidawe na meri davna{wi je izum nesavesnih prodavaca, a svim kupcima na novosadskim pijacama omogu}eno je da na kontrolnoj vagi besplatno provere te`inu kupqene robe.

Direktor „Tr`nice” Du {an Ba ji} ka`e da se pija~noj upra-

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

tokom godine, i u retkim prilkama, na primer u slu~aju bolesti pije radi ozdravqewa.

Pravoslavci danas obele`avaju praznik pove}en Svetom Jovanu, koji je na Bogojavqewe u reci Jordanu krstio Isusa Hrista.

Z. D.

Radnici Toplane ju~e su po~eli da o~itavaju temperaturu u stanovima potro{a~a. Na Novom nasequ utvr|ivano je da li je temperatura u skladu s projektovanih 20 stepeni Celzijusa uz odstupawa od jedan stepen. Ova akcija }e se nastaviti, a iz Toplane obave{tavaju da }e wihovi radnici imati naranxaste fluoroscentne prsluke s obele`jem preduze}a.

Ipak, ju~e su nam se javili i prvi gra|ani sa Satelita koji se `ale da im je, nakon kontrole Toplane na podstanici, temperatura u stanovima ni`a nego ranije. Iz Toplane ka`u da to nije mogu}e, po{to im nije ciq da smawe temperaturu, ve} da je u slu~ajevima gde je ona ni`a od 19 stepeni pove}aju.

S. K. U „ELEKTRODISTRIBUCIJI” DO KRAJA JANUARA

[al te ri ra de du `e

Zbog velikog broja neradnih dana po~etkom januara, „Elektrodistribucija” je odlu~ila da, kako ka`u, iza|u u susret potro{a~ima tako {to }e produ`iti radno vreme naplatnih mesta i blagajni. Od danas do kraja meseca blagajne }e, radnim danima, raditi do 19, a subotom do 14 sati.

Ovim potezom oni `ele da omogu}e sugra|anima da na vreme plate struju, ~ime }e se izbe}i iskqu~ewa.

B. M. SASTANAK O ZAKUPU JAVNE POVR[INE

Lo me ko pqa zbog go di {we ren te Vlasnici kioska i monta`nih objekata i predstavnici Gradske uprave za komunalne poslove preksino} su na sastanku saslu{ali jedne druge, i ni{ta vi{e. Grad, za sada, nije odustao od toga da zakupci javne povr{ine plate taksu za godi{wu rentu, dok zakupci tra`e da Grad ukine tu taksu. Na sastanku zakupci su predali peticiju u kojoj to zahtevaju.

Prema re~ima zakupaca godi{wa renta je jednaka iznosu koja treba da se plati za godinu dana za zauze}e javne povr{ine.

Iz Grdske uprave za komunalne poslove rekli su ju~e da }e se o zahtevu zakupaca odlu~iti brzo, za dva tri dana. Pre ovog sastanka Gradska uprava za komunalne poslove saop{tila je da je zakupcima dala rok da do juna plate godi{wu rentu i da do tada izade i nove UTU uslove.

Z. D.

~etvrtak20.januar2011.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

c m y

10

DNEVNIK

ЈУЧЕ БИЛО СВЕЧАНО НА БОГОЈАВЉЕЊЕ

Бранислав Јанковић најпре до крста ЖАБАЉ: У хладној Јегричкој, на само три степена целзијуса, јуче ујутру на Богојавље-

ње, 16 младића и једна девојка Ивана Богданов пливали су за Часни крст. Први је до крста допливао Бранислав Јанковић

(27) из Новог Сада што су аплаузом поздравили бројни мештани окупљени на обали језера.

Браниславу је ово био први пут да учествује у трци за Часни крст.

- Први пут ми је да зими улазим у воду и не могу рећи да ни-

је било хладно. Нисам се ни посебно припремао, осим што сам као и сви такмичари био на лекарском прегледу - каже Бранислав и додаје да је пливао за свог петогодишњег сина Филипа. Најмлађи учесник трке Бошко Вујић има само 19 година, а уз њега, Бранислава и Ивану пливали су и Миленко Гостојић, Григорије Злоколица, Никола Перић, Давор Илић, Предраг Мрђен, Милан Фан, Борислав Пејић, Петар Тошић, Мирослав Шовљански, Слободан Јанковић, Угљеша Јарчевић, Драган Стоијљковић, Бранислав Јанковић и Драган Вартић. Пливање за часни крст организовало је удружење грађана „19 јануар“, уз помоћ Другог понтонирског батаљона речне флотиле из Новог Сада, као и СО Жабаљ, „Хит маркета“ и Мирослава Вогањца. Л. Н.

Крст вађен из бурета

ПРИВИНА ГЛАВА: Јуче је у Саборној цркви архангела Михајла и Гаврила одржана свечана богојављенска литургија, коју је водио старешина манастира игуман Гаврило са свештенством. Свечаној литургији присуствовало је 600 верника из Шида, Сремске Митровице, Шапца, Руме Инђије, Београда, Новог Сада, Зрењанина, Смедеревске Паланке, Лајковца, Крагујевца, Вуковара и других градова. Игуман Гаврило је у присуству окупљених Велики број верника на литији младића бацио крст у велико бу- ухватио је крст пре него што је ре. Сви су потрчали и Никола пао на дно бурета. Он је рекао да Ђурић из Смедеревске Паланке често долази у манастир са мај-

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18­ 19,­ 21,­ 22),­ „Upo­znaj­te­ ma­le Fo­ke­ro­ve”­(13.45,­15.45,­17.45,­19.45,­21.45),­„Me­ga­um”­(15.45),­„Tu­ri­sta” (18.30,­ 20.30,­ 22.45),­ „Gu­li­ve­ro­va­ pu­to­va­wa”­ (15.30),­ „Le­to­pi­si­ Nar­ni­je: Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(13),­„Tron”­(20.00,­22.30),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­ smr­ti­ (13.15,­ 16.00),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (14.30,­ 15.30­ 16.30, 18.30),­„Grin­hor­net”­(17.30),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(12.30).

Jadran:­„Ar­tur­3­-­rat­dva­sve­ta”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„Kad­vo­de­wak puk­ne”­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su:­Film­ski­ka­le­i­do­skop­Ser­ge­ja­Pa­ra­xa­no­va­„A{ik­Ke­rib”­(19).

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Pal­~i­ca”­(18),­ve­li­ka­sa­la­„Pro­me­na”­(20) novosadsko pozori{te „^o­va­ko­va­tra­ge­di­ja„­(19).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”, „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u­ dva­ ra­ta”,­ „An­ti­fa­{i­sti~­ka­ bor­ba­ u­ Voj­vo­di­ni 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Vla di mi ra Bur sa} iz Novog Sada (devoj~ice), DEVOJ^ICE: \u li je ta ]a zim, Alek san dra Ba ki}, Ja smi na An ti} i Mir ta Du ki} iz Novog Sada, Gor da na Obre nov iz Gardinovaca, Mir ja na Mi lo {e vi} iz Gospo|inaca, Je le na Bi ~an ski iz ^elareva, Mi la na Je vri} iz Koviqa i Mi re la Aj di no vi}- Vra ni} iz Sremske Kamenice, DE^AKE: Di ja na Kne `e vi} i Je le na Bla `i} iz Novog Sada, Vi o le ta Pe tro vi} iz Zrewanina, Sa wa Ba qak iz Be~eja, Bo siq ka @iv kov iz ^elareva, Ta wa Tun guz iz Sremske Kamenice, El vi ra Ba la`- Ve gez iz Srbobrana, @u `a na Lo {onc iz Idvora i Alek san dra Alek si} iz Iriga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Dragan Zdenke Mi{lov (1950) u 10.30 sati, Dragoslava Radmila Bewak (1927, ispra}aj) u 11.15, Jovanka \or|a [or|an (1940) u 12, Anica Marina Mati} (1936, ispra}aj) u 12.45, Milica \ure Stanojevi} (1927) u 13.30, Milan ^eda Vuk{a (1969) u 14.15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Lidija Karoqa Leitner (1922, urna) u 11 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Jovanka Isaka Vidovi} (1932) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Yuzide Muse Asani (1930) u 15 ~asova.

ком и породицом. Као победник, он ће крст носити целе године. Д. С.

Синиша Глушица опет први

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: И ове године, Богојављање је свечано, пливањем за Часни крст обележено и у Сремској Митровици. За Богојављенски крст пливао је чак 71 пливач из више градова Србије, као и гости из Вуковара, а међу њима је било и 2 девојке. Победио је 22годишњи Синиша Глушица из Кикинде, који је и прошле године први стигао до Часног крста. Традиционални организатори пливања до Богојављенског крста били су Храм Светог архиђакона и првомученика Стефана и СВЕБОР клуб „Свети Димитрије“ у Сремској Митровици. Својим присуством, свечаност су увелилчали Његово преосвештенство Владика Сремски Ва-

Победник Синиша Глушица

силије, који је у Храму Светог архиђакона Стефана служио Свету литургију, а потом освештао богојављенску воду, као и државни секретар Министарства за дијаспору прим. др Предраг Тојић, који је истакао да је Богојављање празник који позива на повратак ванвременим вредностима, правдољубљу и частољубљу, вредностима које се у савременом свету све више заборављају. Ово је једна од највећих манифестација овог типа у Србији, а податак да најстарији пливач Дејан Туцић има 68, а најмлађи Стефан Богдановић само 14 година, иде у прилог овом податку. С. Л.

Часни крст поново припаднику жандармерије ЗРЕЊАНИН: Припадник Жандармерије Владимир Битевић из Зрењанина и ове године је први допливао до часног крста. На јучерашњој манифестацији, која је по трећи пут, на Богојављење, организована на градском језеру код Културног центра, учествовало је четрнаест младића, пет више него лане, од којих је најбржи био двадесетседмогодишњи Битевић. Било је лакше него 2010. али је свака година тешка на свој начин. Ове године вода није била толико хладна као прошлог пута. Нисам се посебно припремао за овај догађај, јер сам припадник Жандармерије и то ми је, малтене, свакодневица – изјавио је и прошлогодишњи победник Битевић, и најавио да ће и убудуће учествовати у овој манифестацији. Пливање за часни крст организовали су Социјалдемократска партија

Храбро до Часног крста

Србије – Равноправност и град Зрењанин, а покровитељ је Храм светог архангела Михаила. Промотер манифестације и овог пута је био наш

прослављени пливач, носилац најсјајнијих светских и европских одличја Иван Ленђер. Ж. Б.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik УПЛАЋЕН НОВАЦ ЗА НАСТАВАК ИЗГРАДЊЕ СПОРТСКОГ ЦЕНТРА „ДУДОВА ШУМА“

Почиње копање базена

СУБОТИЦА: Изградњу комплекса суботичких базена, односно центра Спортско-рекреативног „Дудова шума“, Суботичани чекају скоро две деценије. Градња објекта започета је 1995. године и прекидана неколико пута због недостатка новца и поправке пројекта. Влада Републике Србије је након скоро годину дана уплатила новац за наставак радова на изградњи комплекса базена у висини од износу од 54.762.381,00 динара.

- Влада Републике Србије је средства по уговору број 4902/2011 пребацила извођачу радова предузећу „Дијагонала“ Нови Сад. Овим новцем ископаће се средњи и велики базен и излити бетоном. После тога следе радови на крову и затварање објекта. За завршетак радова потребно је још 590 милиона динара, који ће бити обезбеђени у континуитету - рекао је члан Градског већа задужен за

омладину, туризам и спорт Немања Симовић. Да подсетимо, поводом Дана града, у Суботици је потписан уговор о завршетку радова на изградњи базена у спортско-рекреативном центру „Дудова шума“. Уговором је предвиђено да град добије неопходних 590 милиона динара, за завршетак пројекта. Tада су уговор потписали министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић, помоћница генералног директора Фонда за развој РС Горанка Поповић и директор Фонда за капитална улагања АПВ Момчило Миловић. Наставак радова је омогућио Фонд за капитална улагања, са око 90 милиона динара. Иначе ово је један од првих пројеката који треба да буде реализован, у складу са Законом о помоћи грађевинској индустрији у условима светске економске кризе. Рок за завршетак радова предвиђен је за крај 2012. године. С. И.

МУКЕ ПРОДАВАЦА И МЕШТАНА ЗЕЛЕНОГ ПОЉА

Петицијом траже пијацу

ЗРЕЊАНИН: Више од хиљаду грађана Месне заједнице Зелено поље потписало је петицију упућену Градској управи у Зрењанину, са захтевом да добију пристојну пијацу у овом делу града. Продавци су за сада принуђени да робу излажу на неодговарајућим импровизованим тезгама. Заменик градоначелника Горан Каурић, који је обишао пијацу, изразио је очекивање да ће бити нађено решење које би у кратком року задовољило бар минимум хигијенско – техничких услова, али и потребе великог броја становника овог краја. Један од продаваца Боривоје Ђурановић вели да су затражили да им се омогући рад на привреме-

ној пијаци, а да би до тада требало да им буде дозвољено да продају на импровизованим тезгама.

- Инспекција нам не дозвољава да радимо овде где смо сада. Има нас петнаестак, али се многи плаше комуналне инспекције и полиције, па и не долазе – казао је Ђурановић. Директор ЈКП „Пијаце и паркинзи” Боривоје Дорословачки каже да је упознат са петицијом грађана којима је пијаца заиста неопходна.

- Спремни смо да уступимо десетак тезги, али уколико за то постоји одлука месне заједнице или локалне самоуправе, јер то не можемо учинити самоиницијативно – рекао је Дорословачки. Ж. Б.

УДРУЖЕЊЕ ЗРЕПОК ОБЕЛЕЖАВА ГОДИШЊИЦУ ПОСТОЈАЊА

Студенти имају користи од привредника

ЗРЕЊАНИН: Удружење „Зрењанински пословни круг” (Зрепок), ког чини девет водећих привредника из средњег Баната, обележава годишњицу постојања. Званично основан 1. децембра 2009. године, Зрепок је свечано отворио канцеларију и јавности обзнанио циљеве и план активности 19. јануара прошле године. Од тада, реализовао је низ акција и пројеката.

- Иницирали смо четири јавне расправе, поводом усвајања локалних одлука, које су од изузетног значаја за Зрењанину. Ради се о одлукама о локалним комуналним

Зрењанину поклонио путничко возило. На иницијативу овдашњих привредника, успостављена је и сарадња са Техничким факултетом „Михајло Пупин”, захваљујући којој ће студенти завршних година имати прилику да стичу стручну, радну праксу кроз волонтирање у предузећима чланова удружења, док ће најбољи високошколци бити награђени стипендијама и бесплатим школовањем на мастер студијама.

- Потписали смо и уговор о партнерству и сарадњи са Општим удружењем предузетника Зрењанина и Унијом послодаваца Срби-

Оснивачи удружења Оснивачи Зрепока су власник предузећа „Импел” Драган Видаковић, власник „Јовановић групе” Будимир Јовановић, власник ланца маркета „Гомекс” Горан Ковачевић, власник трговачке куће „ББ компани” Драгољуб Бјелоглав, власник фирме „Еуродомус” Милоје Тодоровић, власник Земљорадничке задруге „Мркшићеви салаши” Војислав Мркшић, власник предузећа за дистрибуцију пића „Валор” Стеван Кочалка, генерални директор „Млекопродукта” Живанко Радованчев и газда ауто куће „Опел Ћирком” Јадран Ћирић. Овај последњи, због несугласица са осталима, у међувремену је напустио удружење.

таксама, о накнади за уређење грађевинског земљишта, јавном превоза и накнади за заштиту животне средине. Све скупа довело је до неколико веома квалитетних решења која су унапредила пословни амбијент у граду – казала је портпаролка овог удружења Јасмина Крецул. Крецулова је подсетила и да је поводом обележавања Светског дана заштите шума, осмишљен и реализован пројекат под називом „Да се лакше дише”, у оквиру ког је грађанима средњобанатског региона подељено 5.000 садница сребрне смрче. Међународни дан борбе против дроге и наркоманије Зрепок је обележио кроз пројекат „Мој град – безбедан и драг” и том приликом је Полицијској управи у

је. Захваљујући нама, основана је и послодавачка организација у Зрењанину, у оквиру Уније послодаваца Србије, са основним циљем да окупи све послодавце са територије града и ангажује их, како на заштити сопствених интереса, тако и на унапређењу пословног амбијента. Стекавши значајно искуство и изборивши се за јасан положај у јавности, удружење улази у другу годину рада са још више амбиција и спремности да интензивнијим ангажовањем и радом значајније допринесе остварењу сопствене визије на добробит и становника и привреде Зрењанина, и Средњобанатског округа – напоменула је Јасмина Крецул. Ж. Балабан

~etvrtak20.januar2011.

11

МИЛОРАД ЂУРИЋ НА ПРОМОЦИЈИ ОБНОВЕ ВРШАЧКЕ КУЛЕ

Ресторан и сала за концерте ВРШАЦ: Покрајински секретар за културу Милорад Ђурић, са сараднцима, посетио је јуче више културних објеката у Вршцу. Прво је са домаћинима обишао Гудурицу и тамошњу галерију Роберта Хамерштила, где је Покрајина прошле и ове године уложила знатна средства у опремање и реновирање тамошњег Дома културе. Стара католичка црква је руинирана и у њено обнављање треба да се уложи око десетак милиона динара. Ђурић је рекао да Покрајина, са Општином, учествује у обнављању културних објеката у пет села, што ће допринети развоју туризма у овом крају, а да ће се потом чтако инити и у осталим местима. У Градском музеју у Вршцу вођени су разговори о пројекту уређења старог здања Конкордије у музејски простор. Ту су и родне куће Стерије и Паје Јовановића, које треба обновити и припремити за туристе који имају шта да виде у овом граду.

О обнови Вршачке куле

У Градској кући организована је промоција друге фазе пројекта обнове Вршачке куле, коју је подигао деспот Ђурађ Бранковић половином 15. века. За културно-историјски споменик од

великог значаја проглашен је 1987. године. Радови на првој фази почели су прошле године, по пројекту Завода за заштиту споменика културе Војводине, а директор Зоран Вапа је рекао да је, у оквиру тог посла, обновљена донжон кула и везни делови. Председник општине Чедомир Живковић је рекао да су за прву фазу средства обезбедили општина, Фодација „Хемофарм“ и Покрајина и уложено је 22 милиона динара. За другу фазу, ове године требаће 30 милиона динара из истих извора, а Општина ће обезбедити средства за приступне путеве, стазе и паркинг простор. У кружној кули ће бити кухиња, у средишњем простору ресторан и сала за промоције и концерте, док ће у донжон кули бити спомен поставка свега из ископина у кули. За све три фазе требаће око сто милиона динара. Р. Јовановић

ПРОЈЕКАТ У КАЊИЖИ „И ЈА ИМАМ ПОСАО”

Грнчарска радионица за младе са посебним потребама КАЊИЖА: Друштво за заштиту интереса ментално и физички оштећених лица „С тобом за њих“ и Центра за пружање услуга социјалне заштите општине Кањижа у сарадњи са локалном самоуправом кањишке општине реализује пројекат „И ја имам посао“, уз финансијку подрушку Покрајинског секретаријата за социјалну политику и демографију и Министарства рада и социјалне политике Србије. У оквиру пројекта вредног 1,7 милиона динара, отворена је грнчарска радионица за ментално и физички оштећене особе у Кањижи, у кући коју је, у виду донације, обезбедила породица Мачаи. Заменица председника Друштва „С тобом - за њих“ Тинде Добо Киш и координаторка пројекта Чила Шарњаи истичу да је циљ да се код младих и одраслих са посебним потребама развија могућност самозапошљавања. У грнчарској радионици радила су четворица младића са посебним потребама, који су се упознали са грнчарским занатом, од упознавања глине до свих фаза технике прављења употребних и украсних предмета.

- Надамо се да ће се труд исплатити и да ће оспособљени за грнчарски посао моћи да нађу своје место на тржишту рада - каже Тинде Добо Киш. - У раду су учествовали и штићеници радионице „Светлосна барка“, која окупља младе са посебним потребама и они су ангажовани преко индивидуалних планова, према сопственим могућностима. У печењу производа од глине који настају у грнчарској радионици велику помоћ добили смо

Позив на вакцину БЕЧЕЈ: Директор Дома здравља у бечеју др Синиша Шијачић позвао је суграђане да се вакцинишу против грипа, уз подсећање да је ту погодност до сада искористило око 500 грађана с територије бечејске општине, а набављено је 700 вакцина. Постоји могућност да се обезбеди и већи број вакцина. В. Ј.

Савладане тајне глине

од АД „Потисје Кањижа“, које нам је обезбедило и материјал за рад. У току пројекта успоставили смо јако добре везе са Предшколском установом „Наши бисери“ и Основном школом „Јован Јовановић Змај“, тако да је око 700 деце могло да се упозна са радом наших штићеника у грнчарској радионици. Подршку смо добили од педагога и васпитача, који су позитивно оценили наша залагања да младе са посебним потребама ангажујемо у радионици. Керамичарке Андреа Танди и Тинде Кукли кажу да су младићи са посебним потребама укључени у рад грнчарске радионице према својим способностима, солидно савладали занат. У почетку су учили шта и како треба да раде, привикавали се да треба да дуже време седе за радним сто-

лом и сконцентришу се на посао. Золика и Роберт су се верзирали толико да сами знају да праве предмете од глине, док Тибор и Лацика раде само одређене фазе. Украсне и употребне предмете из грнчарске радионице Друштва „С тобом - за њих“ већ су током прошле године продавани на пијацама и вашарима у Кањижи и другим местима општине поводом локалних празника, Светског дана особа са инвалидитетом и другим приликама. Производи из ове радионице налазе купце јер нису скупи, а млади грнчари управо пуном паром раде на изради чинија за икебане, свећњака и других предмета од глине које ће купцима понудити поводом Међународног дана жена 8.марта и Ускрса. М. Митровић

ОПШТИНА ПОКЛОНИЛА ПРОГРАМ ЗА СЛЕПЕ

Рачунар доступан и слабовидима

СТАРА ПАЗОВА: Дугогодишњем културном раднику из Старе Пазове Златку Хњупи, који је, без обзира на то што је највећи део свог живота слеп, активно радио на радном месту али и у КУД

Помоћ грађанима РУМА: Председник Скупштине Општине Рума Ненад Боровић почео је јуче да прима грађане којима је потребна социјална, материјална и друга врста помоћи. У току јучерашњег дана, председник је примио преко 20 особа, а ова активност наставиће се и у данима који долазе. Ова пракса није ништа ново за Румљане, с обзиром на то да је током 2009. године кроз председеникову канцеларију прошло укупно 2.300 грађана. С. Л.

Фото: М. Митровић

Златко Хњупа и Горан Јовић

„Јанко Чмелик“, председник општине Стара Пазова Горан Јовић је уручио рајдер програм за слепа и слабовида лица, како би могао да користи рачунар.Овај програм је општина платила 440.000 динара Председник Јовић је том прилико истакао да ће Општина Стара Пазова, као и до сада, у свакој

прилици помоћи и подржати инвалидна лица из ове средине, а изузетна енергија Златка Хњупе у превазилажењу проблема живота у мраку пример је за све који се суочавају са недаћама.. Златко Хњупа (1955.) је завршио школу за терапеута, али због неразумевања средине до пензије радио као телефониста у „Инеx-лифаму“. Он каже да је обуку за коришћење рајдер програма завршио 2008. године, да се ради о најсавременијем програму који слепима пружа шансу да користе рачунар, прави га компанија „Алфа-нун“ из Новог Сада и бесплатно је доступан ђацима и студентима. Захваљујући подршци општине, уз коришћење програма за оно што њега занима, Хњупа каже да ће, као члан Међуопштинског удружења слепих и слабовидих Стара Пазова - Инђија обучити и млађе чланове удружења да програм користе. А. Мали

VESTI Сећања на крвави јануар БЕЧЕЈ: Сећање на крвави јануар 1942. године у Бечеју почиње данашњом комеморацијом у 11 сати, испред спомен-обележја крај Зида смрти у центру града, а наставиће се 28. јануара, комеморативним скупом испред Споменобележја крај ушћа Великог бачког канала у Тису. На данашњи дан, пре 69 година фашистичке снаге хортијеваца обавиле су друго стрељање, у којем је живот изгубило 11 младих бечејских родољуба. У првом стрељању, 11. новембра 1941. године, по пресуди Преког суда окупатора, на истом месту стрељано је 12 Бечејаца.

- Општинска организација Саваза бораца, између осталог, пригодним комеморацијама традиционално обележава оба стрељања младих родољуба. Позивамо све наше чланове, родбину настрадалих и остале суграђане да се прикључе данашњој комеморацији ради одавања почасти невино страдалим жртвама фашистичког терора - позива суграђане на данашњи комеморативни скуп председник бечејске борачке организације Градимир Џигурски. Само недељу дана касније, Бечеј је пре 69 година задесила још већа трагедија. Хортијевци су, у оквиру велике рације у Јужнобачком округу, током 26, 27. и 28. јануара 1942. године усмртили и бацили у ледену воду 226 недужних грађана Бечеја српске, јеврејске и ромске националности. Комеморацију поводом ове трагедије 28. јануара у подне, организује Скупштина општине Бечеј, Српска православна црква ће одржати парастос настрадалима, а биће изговорена и молитва за душе страдалих на хебрејском језику. В. Јанков

ГО Покрета социјалиста СРЕМСКА МИТРОВИЦА: На изборној конференцији Иницијативног одбора Покрета социјалиста у Сремској Митровици, јуче је изабран Градски одбор ове странке, а за његовог председника једногласно је изгласан приватни предузетник из Сремске Митровице Драгиша Пантелић. Ово је уједно први одбор ове странке у Срему. Како је овом приликом изјавио председник Покрета социјалиста Александар Вулин, ова странка ће у тренутку када преузме власт у коалицији са Српском напредном странком и Новом Србијом, урадити све како би се економска и политичка ситуација у којој се Србија налази, променила набоље. С. Л.

Дани вина и ракије ЧОКА: Удружење воћара и виноградара „Калем“ из Чоке приређује у петак и суботу изложебноедукативну манифестацију „Чокански дани вина и ракије“. Отварање манифестације је у Дому омладине „Младост“ у Чоки сутра у 17 часова, где ће се одржати и едукативна трибина „Сензорне особине ракија, њихово одређивање и оцењивање“, чији ће модератор бити познати дегустатор и оцењивач дипломирнаи технолог Горан Аџић из Чоке. У суботу од 9 до 19,30 сати, поред изложбе и дегустације за посетиоце, предвиђене су и тематске технолошке радионице из воћарства и виноградарства. М. Мр.

12

crna hronika

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

MI NI STAR KA PRAV DE I PRED SED NIK ME \U NA ROD NOG KRI VI^ NOG SU DA DA NAS ]E ZA KQU ^I TI SPO RA ZUM O PRE U ZI MA WU OSU \E NIH

Stra ni osu |e ni ci iz dr `a va }e ka znu i u Sr bi ji Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} i pred sed nik Me |u na rod nog kri vi~ nog su da SangHjun Song za kqu ~i }e da nas u Ha gu Spo ra zum o pri hva ta wu iz vr {e wa sank ci ja ko je iz ri ~e taj sud, pre ma ko jem }e osu |e ni pred MKS-om ka znu za tvo ra mo }i iz dr `a va ti u Sr bi ji.

Sr bi ja }e za kqu ~i va wem tog spo ra zu ma po sta ti pr va dr `a va u re gi o nu ko ja ima ta kav

ugo vor s MKS-om, na gla {e no je u sa op {te wu Mi ni star stva prav de. Kao jed na od dr `a va osni va ~a MKS-a i dr `a va ko ja je me |u pr vih {e zde set ~la ni ca po t vr d i l a we g ov Sta t ut, Sr bi ja je od sa mog na stan ka su da pru `a la pu nu po dr {ku ovom me |u na rod nom sud skom te lu.

Pot pi si va we Spo ra zu ma o pri hva ta wu iz vr {e wa sank ci ja MKS-a pred sta vqa jo{ jed nu

PO LI CI JA TRA GA ZA PO ^I NI O CI MA PRO FA [I STI^ KOG IS PA DA U SOM BO RU

Ku ka sti krst na Je vrej skoj op {ti ni – Po li ci ja in ten ziv no tra ga za oso ba ma ko je su raz bi le pro z or i na c r t a l e ku k a s ti krst na kan ce la ri ji Je vrej ske op {ti ne u Som bo ru – iz ja vi la je ju ~e port pa rol ka som bor ske Po l i c ij s ke upra v e Bi q a n a Cvi ja no vi}.

Ona je re kla Ta nju gu da se taj in ci det do go dio 16. ili 17. ja nu a ra i da je po li ci ja od mah po {to je pri ja vqen pred u ze la sve po treb ne me re na ot kri va wu po ~i ni o ca. Do da la je da ja na ~el nik som bor ske Po li cij ske upra ve zbog tog in ci den ta ju ~e raz go va rao s pred stav ni ci ma je vrej ske za jed ni ce u tom gra du.

Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i ju ~e je naj o {tri je osu dio pro fa {i -

sio da je uve ren u to da ta kvi is pa di ni ka ko ni su stav ve }i ne, te da su i po je din ci i in sti t u c i j e sprem n i da se su prot sta ve bi lo ka kvom is po qa v a w u ne t o l e r an c i j e me | u gra |a ni ma Po kra ji ne i za jed no po ka `u ka ko i u ka kvoj Voj vo di ni za i sta `e le da `i ve.

Is pi si va we gra fi ta mr `we i ka me no va we pro sto ri ja Je vrej s ke op { ti n e u Som b o r u osu di la je i in sti tu ci ja Po kra jin skog om bud sma na, u ~i jem je sa op {te wu za tra `e no da po ~ i n i o c i bu d u pri v e d e n i prav di da bi se iz be gli ta kvi i sli~ ni in ci den ti.

Po kra jin ski om bud sman je osu dio i ne dav no jav no skan di ra we pret wi na ra ~un hr vat ske na c i o n al n e za j ed n i c e u

po tvr du re {e no sti Sr bi je da u pu noj me ri pru `i kon kret nu po dr {ku ra du Su da, na po mi we se u sa op {te wu.

Me |u na rod ni kri vi~ ni sud sa se di {tem u Ha gu ba vi se pro ce su i ra wem rat nih zlo ~i na po ~i we nih na te ri to ri ja ma dr ` a v a pot p i s ni c a Rim s kog sta tu ta, ko jih sa da ima 114.

Za raz li ku od Ha {kog tri bu na la, ko ji je ad hok in sti tu -

ci ja pri vre me nog ka rak te ra, osno va na sa mo za su |e wa op tu `e ni ma za rat ne zlo ~i ne na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je i Ru a n d e, MKS ima ka r ak t er stal nog su da. Srp ski par la ment usvo jio je Za kon o sa rad wi s MKS-om 2009. go di ne, ~i me je stvo re na osno va za da qu pri me nu osni va~ kog ak ta tog su da – Rim skog sta tu ta.

(Ta njug)

Pa la ta Me |u na rod nog kri vi~ nog su da

TU @I LA [TVO HA [KOG TRI BU NA LA PRED LO @I LO DA SE OSAM AUDIO-SNI MA KA UVR STI U PRED MET PRO TIV BIV [EG NA ^EL NI KA DR @AV NE BEZ BED NO STI SR BI JE

Snim ci raz go vo ra s Mla di }em do kaz pro tiv Sta ni {i }a

Tu `i la {tvo Ha {kog tri bu na la pred lo `i lo je ju ~e da osam audio-sni ma ka raz go vo ra ko je je vo dio ge ne ral Rat ko Mla di} bu de uvr {}e no kao do kaz u po stup ku pro tiv Jo vi ce Sta ni {i }a i Fran ka Si ma to vi }a, op tu `e nih za rat ne zlo ~i ne u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni od 1991. do 1995. go di ne.

U pod ne sku Tu `i la {tva se na vo di da je audio-snim ke Mla di }e vih raz go vo ra za ple ni lo Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je 23. fe bru a ra pro {le go di ne u sta nu we go ve su pru ge Bo siq ke Mla di}, ka da je za ple we no i 18 voj nih be le `ni ca. Na li sti osam sni ma ka, ko ja je pri lo `e na kao aneks do ku men ta, na ve de ni su raz go vo ri ko je je Mla di} vo dio s op tu `e nim Sta ni {i }em, Slo bo da nom Mi lo {e vi }em, Mom ~i lom Pe ri {i }em, Mi la nom Mi lu ti no vi }em i Ra do va nom Ka ra xi }em. „Mno gi od ovih sni ma ka pru `a ju sna `an do kaz o za jed ni~ koj zlo ~i na~ koj na me ri, de mon stri ra ju }i pre o vla |u ju }u an ti hr vat sku i an ti mu sli man sku po li ti ku i na gla {a va ju }i ciq stva ra wa je din stve ne srp ske dr `a ve”, sto ji u pod ne sku Tu `i la {tva.

Jo vi ca Sta ni {i}

Kao do kaz u pri log wi ho voj ve ro do stoj no sti, Tu `i la {tvo na vo di sni mak od 29. apri la 1995. na ko jem pri pad nik MUP-a Su ~e vi} da je Mla di }u ku} ni broj te le fo na op tu `e nog Sta ni {i }a, ko ji je iden ti ~an bro ju za ve de nom u do ka znom ma te ri ja lu.

Ve ro do stoj nost do tat no po tvr |u ju ak tu el ni do ga |a ji o ko j i m a je ras p ra v qa n o na snim ci ma, a ko ji od go va ra ju in f or m a c i j a m a iz n e t im u Mla di }e vim be le {ka ma, na vo di se u pod ne sku Tu `i la {tva.

Rat ko Mla di}

Kao do kaz, pred lo `en je sni mak od 9. mar ta 1995, gde Mla di} na sa stan ku sa Sta ni {i }em, Mi lo {e vi }em i Pe ri {i }em raz go va ra o mo bi li za ci ji do bro vo qa ca ko ji bi se pri dru `i li ko man di „Pa uk”.

Je dan go vor nik na snim ku na gla {a va da Le gi ja i Bo `o vi} ob u ~a va ju 300 mla di }a i da su wi ma iz u zet no za do voq ni.

Mi lo rad Ule mek Le gi ja i Ra do ji ca Bo `o vi} bi li su u to vre me ko man dan ti „cr ve nih be ret ki”. Mla di} i dru gi go vor ni ci se obra }a ju jed nom sa go vor ni ku s Jo vi ca, {to uka -

zu je na to da se ra di o op tu `e nom Sta ni {i }u, na ve de no je u anek su pod ne ska.

Na dru gom snim ku s istog sa stan ka Mi lo {e vi} go vo ri o in te re si ma Sr ba, ko je, ka ko na vo di Ru `i la {tvo, „iz gle da su prot sta vqa in te re si ma Hr va ta i mu sli ma na”.

Ovaj sni mak je, po mi {qe wu Tu `i la {tva, po seb no zna ~a jan jer po ka zu je da su Sr bi ja i, po seb no, op tu `e ni Sta ni {i}, od go vor ni za snab de va we srp skih sna ga u BiH mu ni ci jom, ci ti ra ju }i Sta ni {i }e ve re ~i: „Mi smo is po ru ~i li 47 od sto zah te va te ar mi je iz Sr bi je”.

Kao je dan od do ka za pred lo `en je i sni mak raz go vo ra Mla di }a i Ka ra xi }a u ko jem Mla di} po mi we sa sta nak svog bli skog sa rad ni ka ge ne ra la Voj ske Re pu bli ke Srp ske Ma noj la Mi lo va no vi }a s qu di ma iz Kra ji ne, a ko jem je pri su stvo vao Sta ni {i}.

Tu `i la {tvo je kao do kaz pred lo `i lo i sni mak Mla di }e vog go vo ra od 2. de cem bra 1995. u ko jem on is ti ~e da „srp ski na rod mo ra da osta ne uje di wen pod srp skim na ci o nal nim pro gra mom” i po seb no se za hva qu je MUP-u Sr bi je, Vla di Sr bi je, Vla di RS i Ka ra xi }u.

(Ta njug)

APE LA CI O NI SUD OD LU ^IO DA OTVO RI GLAV NI PRE TRES U SLU ^A JU NA VI JA ^A „CR VE NE ZVE ZDE”

Dru go ste pe ni po stu pak pro tiv Mi {i }a Uvre dqi vi gra fit na zda wu Je vrej ske op {ti ne

sti~ ke is pa de u Som bo ru i na pad na kan ce la ri je Je vrej ske cr kve ne op {ti ne, po zi va ju }i nad le `ne dr `av ne or ga ne da u~i ne sve da bi u {to kra }em ro ku po ~i ni o ci bi li iden ti fi ko va ni i ka `we ni. „Cr ta we ku ka stih kr sto va, raz bi ja we pro zo ra i sli~ ni van dal ski ~i no vi iz u zet no su opa sni za na {u mul ti na ci o- nal nu i mul ti kon fe si o nal nu sre di nu”, is ta kao je Ege re {i po vo dom in ci de na ta ko ji su se do go di li u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka.

Ege re {i je u sa op {te wu na veo da ta kvi do ga |a ji mo ra ju bi ti pre sve ga pred u pre |e ni jer „ne sme mo do zvo li ti da ne ko li ci na qu di, za tro va na po gre {nim ide o lo gi ja ma, na ru {a va skla dan i har mo ni ~an od nos svih na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni”. On je na gla -

Fo to: SO in fo.org

Su bo ti ci, za ko je se sa zna lo iz me di ja i do pi sa Na ci o nal nog sa ve ta te na ci o nal ne ma wi ne. „Go vor mr `we u vi {e na ci o- nal nim sre di na ma ne po sred no po zi va na ne to le ran ci ju, dis kri mi na ci ju i ne jed nak tret man po je di na ca ili gru pa gra |a na”, is ta kao je om bud sman, oce niv {i da ta kvi i sli~ ni po stup ci pred sta vqa ju na pad na qud ska pra va u Sr bi ji.

Pred s ed n ik som b or s ke Je vrej ske op {ti ne Sa {a Cve jin pod se tio je na to da je po sled wa ne tr pe qi vost pre ma Je vre ji ma is po qe na pre oko dve go di ne is pi si va wem uvre dqi vih gra fi ta na vi {e lo ka ci ja u gra du. Ina ~e, Je vrej ska op {ti na u Som bo ru po sto ji od 1825. go di ne. Do Dru gog svet skog ra ta ima la je vi {e od 1.200, a da nas ima oko 40 ~la no va.

Ape la ci o ni sud u Be o gra du od lu ~io je da otvo ri glav ni pre tres u slu ~a ju na vi ja ~a „Cr ve ne zve zde„ Uro {a Mi {i }a, op tu `e nog za po ku {aj te {kog ubi stva `an dar ma Ne boj {e Traj ko vi }a na utak mi ci „Cr ve na zve zda„ – „Haj duk„ iz Ku le i sam iz ve de do ka ze neo p hod ne za pre su |e we, sa op {tio je taj sud.

Ba kqom na `an dar ma

„Ima ju }i u vi du da je po treb no da se od re |e ni do ka zi u dru go ste pe nom po stup ku iz ve du audio-vi zu el nim pu tem, vr {i lac funk ci je pred sed ni ka su da Rad mi la Dra gi ~e vi}-Di ~i} pri hva ti la je pred log pred sed ni ka ve }a i do ne la od lu ku da se odr `i glav ni pre tres”, ko ji je za ka zan za 18. fe bru ar u Pa la ti

prav de u Be o gra du, na vo di se u sa op {te wu.

Ape la ci o ni sud je u za kon skoj oba ve zi da do ne se pra vo sna `nu pre su du u tom slu ~a ju, od no sno da po tvr di pr vo ste pe nu ko jom je Mi {i} osu |en na de set go di na za tvo ra ili da je pre i na ~i, po {to je pre su da Mi {i }u ve} jed nom uki da na i vra }e na na po nov no su |e we.

Mi {i} je u ma ju ove go di ne po no vo osu |en na istu ka znu od de set go di na zbog po ku {a ja ubi stva Traj ko vi }a na „Ma ra ka ni” 2. de cem bra 2007. go di ne to kom fud bal ske utak mi ce „Cr ve na zve zda„ – „Haj duk„ iz Ku le. On je osu |en zbog kri vi~ nog de la te {kog ubi stva u po ku {a ju jer je sud utvr dio da je upa qe nu na vi ja~ ku ba kqu po ku {ao da Traj ko vi }u ugu ra u usta i pri tom je bio sve stan da ga mo `e ubi ti na taj na ~in i na to je pri stao, ka zao je pred sed nik sud skog ve }a su di ja Ve li mir La zo vi}, obra zla `u }i pre su du. Mi {i} je kri vi~ no de lo iz vr {io s even tu al nim umi {qa jem.

Mi {i} je po sop stve nom zah te vu upu }en na iz dr `a va we ka -

Uro{ Mi {i}

zne, a u pri tvo ru je bo ra vio od hap {e wa dva da na po sle in ci den ta na „Ma ra ka ni”.

Pr vom pre su dom, ko ju je u sep tem bru 2008. iz re klo ve }e su di je Va li mi ra La zo vi }a, Mi {i} je bio osu |en na istu ka znu od de set go di na za tvo ra, ko ju je Vr hov ni sud uki nuo i na lo `io no vo su |e we.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

Pro koc kao uja ko vih oko 50.000 evra ni je do la zio ku }i ve} se koc ka po no vo sad skim kla di o ni ca ma, a na kon {to je po tro {io pa re, oti {ao je da spa va kod dru ga ra jer ni je smeo na trag kod uja ka.

Je dan vr lo ma li deo, od oko 4.000 evra je u ne kom vi du sa ~u van, sa zna je mo ta ko |e ne zva ni~ no.

Osum wi ~e ni je, uz kri vi~ nu pri ja vu, pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na.

E. D.

VI[I SUD U NOVOM SADU

Ni je sti gao zah tev za Vu ko ti }a Zah tev Mi ni star stva prav de Cr ne Go re za iz ru ~e we Veselina Vukoti}a iz Sr bi je, ko ga Pod go ri ca tra `i jer je osu |en na ka znu za tvo ra od 20 go di na zbog ubi stva u Ko to ru 1997. go di ne, jo{ ni je

mo `e od lu ~i va ti i Ape la ci o ni sud u No vom Sa du, uko li ko se ne ka od stra na bu de `a li la na od lu ku, a ko na~ nu re~ o sve mu na kra ju }e da ti Mi ni star stvo prav de Sr bi je.

Novosadski Vi{i sud odlu~iva}e o sudbini Veselina Vukoti}a

sti gao Vi {em su du u No vom Sa du, re ~e no je ju ~e „Dnev ni ku” u tom su du. Port pa rol ka Vi {eg su da Svetlana Tomi}-Joki} iz ja vi la je da }e taj sud od lu ~i va ti o zah te vu za is po ru ~e we Vu ko ti }a tek ka da do bi je od Mi ni star stva prav de Sr bi je pi sa ni zah tev Mi ni star stva prav de Cr ne Go re, {to se do ju ~e ni je do go di lo.

– Ka da iz Mi ni star stva prav de do bi je mo zah tev iz Cr ne Go re, van ra sprav no ve }e Vi {eg su da }e od lu ~i va ti o to me da li ima uslo va za Vu ko ti }e vo iz ru ~e we ili ne – re kla je su di ja To mi}-Jo ki}.

Do da la je da po sle od lu ke Vi {eg su da o ovom pred me tu da qe

Kao {to je „Dnev nik” ju ~e ob ja vio, {ef ka bi ne ta mi ni stra prav de Nikola [aranovi} pod go ri~ kom ra di ju „An te na M” je ka zao da je iz ru ~e we Vu ko ti }a, dr `a vqa ni na Cr ne Go re i Sr bi je, za tra `e no na osno vu ugo vo ra dve dr `a ve o iz ru ~e wu.

Ve se lin – Ve sko Vu ko ti }a uhap {en je kra jem 2010. go di ne u No vom Sa du, ali ga je Vi {i sud u tom gra du pu stio da se u po no vqe nom su |e wu bra ni sa slo bo de. Po na vo di ma me di ja, Vu ko ti} je bio sa rad nik srp ske taj ne po li ci je, za ko ju je u Evro pi iz vr {a vao za dat ke od „naj vi {eg dr `av nog in te re sa”.

M. V.

Ter zi} pre ba ~en u Cen tral ni za tvor Biv{i direktor OFK „Beograd” i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzi} preba~en je ju~e s Vojnomedicinske akademije u Centralni zatvor, gde je u pritvoru zbog sumwe da je, s jo{ trojicom saradnika, nelegalnom prodajom fudbalera OFK „Beograd” stranim klubovima, prisvojio oko ~etiri miliona evra.

Terzi} je uz policijsku pratwu u Centralni zatvor stigao u 13.30 sati, a Vi{i sud u Beogradu bi trebalo da donese odluku o predlogu wegovih

Advo kat Milo{ [aqi}, prav ni za stup nik Bosiqke Mladi} i Darka Mladi}a, su pru ge i si na rat nog voj nog ko man dan ta bo san skih Sr ba, ha {kog be gun ca ge ne ra la Ratka Mladi}a, na ja vqu je da }e u ime svo jih kli je na ta pod ne ti tu `bu, ka ko pre ci zi ra, „pro tiv Re pu bli ke Sr bi je i MUP-a, ra di vra }a wa nov ca ko ji im je pre go di nu da na od u zet pri li kom pre tre sa po ro di~ ne ku }e na Ba no vom br du u Be o gra du“.

U iz ja vi za „Dnev nik“ advo kat [a qi} je pre ci zi rao da }e tu `bu pod ne ti Pr vom osnov nom su du u Be o gra du u po ne de qak.

– Re~ je o tu `bi za vra }a we nov ca ko ji je po ro di ci Mla di} od u zet pri li kom pre tre sa ku }e 23. fe bru a ra pro {le go di ne. Ta da je od Dar ka Mla di }a od u ze to 12.600 evra, a od Bo siq ke 1.940 evra. Po sle tog do ga |a ja smo se obra ti li Po li cij skoj upra vi sa zah te vom za vra }a we pa ra jer ne ma ni ka kvog osno va za wi ho vo od u zi ma we, ali ni su na {li za shod no ni da od go vo re na taj na{ zah tev. Za to to mo ra mo pre ko su da da vra }a mo – iz ja vio je advo kat [a qi}.

On is ti ~e da „ni je da to ni ka kvo kon kret no obra zlo `e we za {to se od po ro di ce od u zi ma no vac ko ji je bio u po ro di~ noj ku }i“.

– Ne }u tu `bom tra `i ti ni ka kvo obe {te }e we, ve} sa mo ka ma tu

li bor T. ta da su osum wi ~e ni za vi {e te {kih kra |a na pod ru~ ju Ki kin de, iz me |u osta log i da su s pru ge Ki kin da–Mo krin ski nu li sig nal ni ure |aj, is ke li ga i pro da li kao sta ro gvo `|e.

Iz PU Ki kin da sa op {te no je da }e osum wi ~e ni Mi ro slav T. i Jo van J. s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no raz boj ni {tva nad dr `a vqa ni nom Be lo ru si je A. [.

M. Mr.

GENERALNI DIREKTOR ^A^ANSKE FABRIKE „SLOBODA” ZORAN STEFANOVI]

[te ta ma wa ne go {to se mi sli lo – Po `ar i se ri ja eks plo zi ja ko ji su se do go di li u kom pa ni ji „Slo bo da” pri ~i ni li su ma wu {te tu ne go {to je od mah po sle ha va ri je sa op {te no, a rad ni ca Tawa M., na ~i jem je rad nom me stu, pri li kom od la ga wa jed ne gra na te iz bio po `ar, ne }e sno si ti ni ka kvu od go vor nost – iz ja vio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor ~a ~an ske fa bri ke Zoran Stefanovi}.

On je za Ta njug ka zao da }e gra |e vi ne u okol nim na se qi ma bi ti sa ni ra ne u naj kra }em ro ku. Ste fa no vi} je re kao i da je stvar na vi si na {te te pri ~i we ne objek ti ma, opre mi, ma te ri ja lu i go to vim pro iz vo di ma znat no ma wa od de set mi li o na evra, ko li ko je u po ~et ku, na kon eks plo zi je ko ja se do go di la

27. de cem bra pro {le go di ne, pro ce we no.

– Tu ci fru sam iz neo u jav nost iste ve ~e ri, bez do voq no po da ta ka o stvar nom sta wu, jer su no vi na ri na to me in si sti ra li – re kao je Ste fa no vi}, ko ji je ospo rio i ne ke dru ge po dat ke ob ja vqe ne u me di ji ma.

– Pre sve ga, ni je ta~ no da su rad ni ci iz stra da log po go na bi li pre pu {te ni sa mi se bi jer je br zo usta no vqe no gde su i po sla ta su tri auto bu sa da ih do ve zu u grad – ka zao je on, na vo de }i da su ne ta~ ne i tvrd we da rad ni ci na ose tqi vim po slo vi ma ni su ima li od go va ra ju }e kva li fi ka ci je.

On je na veo i da rad ni ca na ~i jem je rad nom me stu iz bio po `ar

Ulaz u Centralni zatvor

Mla di }e va po ro di ca tra `i od u ze te devize

Dr `a vqa ni na Be lo ru si je pre tu kli i opqa~ ka li mal no sti na term na lu Ca rin ske is po sta ve u Ki kin di. Dvo ji ca Ki kin |a na se te re te da su ka mi on xi ju A. [. na pa la i pre tu kla, ta ko da mu je po lo mqe na ja go di~ na kost.

Je dan od osum wi ~e nih za ovo raz boj ni {tvo Jo van J. po znat je po li ci ji i po to me {to je pred kraj pro {le go di ne s kom pa wo nom Daliborom T. (1989) iz Ki kin de osum wi ~en da je iz ma ga ci na JP „Di rek ci ja za iz grad wu gra da„ ukrao no vo go di {wu ra sve tu, o{te tiv {i to pred u ze }e za oko dva mi li o na di na ra. Jo van J. i Da -

branilaca da mu se uz jemstvo od 200.000 evra omogu}i da se brani sa slobode. S ovim predlogom prekju~e se saglasilo i Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu.

Zvezdan Terzi} se sumwi~i da je zajedno s Milovanom Nikodijevi}em, biv{im generalnim sekretarom Zajednice prvoliga{a, Vladimirom Bulatovi}em, biv{im sportskim direktorom OFK „Beograd”, i fudbalskim menaxerom Dra`enom Podunavcem u~estvovao u nelegalnoj prodaji fudbalera OFK „Beo grad” stranim klubovima.

E. D.

SUPRUGA I SIN BIV[EG KOMANDANTA VRS NAJAVQUJU TU@BU PROTIV DR@AVE

UHAP[ENI OSUMWI^ENI ZA RAZBOJNI[TVO U KIKINDI

Br zom in ter ven ci jom pri pad ni ka Po li cij ske upra ve u Ki kin di pro na |e ni su i uhap {e ni Miroslav T. (1983) i Jovan J. (1990) iz Ki kin de, za ko je po sto ji osnov sum we da su ne {to po sle po no }i iz me |u utor ka, 18. ja nu a ra, i sre de, 19, u Uli ci Stre li {te u Ki kin di na ne li te {ke te le sne po vre de dr `a vqa ni nu Be lo ru si je A. [. i tom pri li kom mu ote li mo bil ni te le fon i zlat ni pr sten.

Ka ko sa zna je mo, dr `a vqa nin Be lo ru si je, vo za~ ka mi o na, ~e kao je ra di oba vqa wa ca rin skih for -

13

NAKON LE^EWA NA VOJNOMEDICINSKOJ AKADEMIJI

UHAP[EN OSUMWI^ENI MLADI] IZ ZMAJEVA

Vr ba ska po li ci ja uhap si la je Ogwena V. (25) iz Zma je va zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve No vi Sad. On se te re ti da je iz ku }e svog ro |a ka, u ko joj je bo ra vio u vi {e na vra ta, od neo 50.500 evra.

Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, osum wi ~e nom, ko ji je iz be gli ca iz Zvor ni ka, pri pi su je se da je du `e vre me `i veo kod uja ka i znao je gde ovaj dr `i no vac pa ga je uzeo od we ga da bi se koc kao. On, na vod no, dva da na

~etvrtak20.januar2011.

ne }e za to sno si ti od go vor nost i da joj je to re ~e no, pa ne ma raz lo ga da je sin di kat ili bi lo ko dru gi „{ti ti od ru ko vod stva fa bri ke.”

Di rek tor Ste fa no vi} je ospo rio i na vo de da su za ne ma re ne po sle di ce se ri je eks plo zi ja po okol na do ma }in stva.

– Za jed no s gra do na ~el ni kom Velimirom Stanojevi}em do go vo re no je ka ko da se pri ~i we ne {te te sa ni ra ju. Mi smo pri hva ti li da u~e stvu je mo u sa na ci ji obje ka ta svu da gde wi ho vi vla sni ci sma tra ju da ni je do voq no po mog nu to – ka zao je Ste fa no vi}.

On je na gla sio da svi objek ti „Slo bo de” ima ju do zvo le za rad, bez bed ni su i da grad ni jed nog tre nut ka ni je bio ugro `en.

Bosiqka Mladi}

od da na kad su no vac uze li i bes prav no ga dr `e – ka `e [a qi}.

Osim to ga, [a qi} do da je da „zbog na sto ja wa po ro di ce da su du po no vo pod ne se zah tev da se ge ne ral Rat ko Mla di}, kao li ce ne sta lo u du `em pe ri o du, pro gla si umr lim, ve} po la go di ne po ku {a va da do bi je uve re we o we go vom pre bi va li {tu u pe ri o du pre ne go {to se na {ao na po ter ni ci i op tu `ni ci Ha {kog tri bu na la“.

– Za pod no {e we tog zah te va po treb no je uve re we o pre bi va li -

Porodi~na vila na Banovom brdu

{tu, od no sno da je Mla di} bio sta nov nik Be o gra da, da bi se na osno vu uve re wa mo gla od re di ti nad le `nost su da u Be o gra du. Me |u tim, pr vo ste pe ni ogran – Po li cij ska upra va gra da Be o gra da – pre me sec da na po no vo je od bi la da iz da uve re we, iako je, po mo joj `al bi, we no pr vo ta kvo re {e we uki nuo dru go ste pe ni or gan MUP-a Sr bi je. Sad je po no vo u to ku po stu pak pred dru go ste pe nim or ga nom po mo joj `al bi zbog ne iz da va wa uve re wa.

Prak ti~ no, vr te to ukrug. Da li je

to u do go vo ru ta dva or ga na, ja to ne znam – re kao je [a qi}.

On je ob ja snio da „po ro di ca Mla di} svo je uve re we da ge ne ral Rat ko Mla di}, kao li ce ne sta lo u du `em pe ri o du, vi {e ni je `iv, za sni va na ~i we ni ca ma da ga od fe bru a ra 2003. go di ne ni ko ni je vi deo ni ~uo, te da je we go vo zdrav stve no sta we ve o ma na ru {e no jer je jo{ 1996. go di ne imao mo `da ni udar, a za tim je u vi {e na vra ta le ~en od ne kih sto ma~ nih i kar di o- va sku lar nih bo le sti“.

J. J.

FILMSKA POTERA ZA TROJICOM UQEZA U ZREWANINSKOM LOVI[TU

Kri vo lov ci pu ca li na po li ci ju

Lo va~ ko udru `e we „Zre wa nin„ do a ka lo je tro ji ci mu {ka ra ca iz Sta rog i No vog Slan ka me na ko ji su, bez do zvo le, lo vi li di vqa~ na te ri to ri ji ko jom ono ga zdu je, sa zna je “Dnev nik”. Po li ci ji su pri ja vqe ni R. \. (24) iz Sta rog Slan ka me na, i S. K. (40) i D. [. (33), obo ji ca iz No vog Slan ka me na.

U pra voj film skoj po te ri za ne zva nim go sti ma, u ko joj, su sem lo va ca iz Kni }a ni na, u~e stvo va li i po li caj ci, ~ak je do {lo i do puc wa ve ali, sre }om, ni ko ni je po vre |en. Na {a sa zna wa ju ~e su po tvr di li i u zre wa nin skom Lo va~ kom udru `e wu, gde su nam da li za pi snik lo vo ~u va ra Jo`efa Palfija o do ga |a ju ko ji se zbio 3. ja nu a ra.

Ka ko se na vo di u tom do ku men tu, ~en }an ski lov ci oba ve sti li su ~la no ve Lo va~ kog dru {tva u Kni }a ni nu da se u wi ho vom lo vi {tu na la ze ne po zna ti qu di s oru` jem i da pu ca ju. Po sle po zi va, lov ci su iza {li na te ren i uo~i li uqe ze ko ji su se od mah sa kri li u {u mi. Si {li su do oba le Ti se, gde je pri me }en ~o vek s ka ra bi nom i op ti~ kim ni {a nom. U{ao je u ~a mac i po be gao. O sve mu je oba ve {te na po li ci ja, ~i ji pri pad ni ci su iza {li na li ce me sta. „Od dvo ji ce ko ja su se kri la u {u mi, je dan se pre dao, iz ja vqu ju }i da ni je lo vac i da ne ma pu -

Tisa nije prepreka za kra|u divqa~i

{ku. Me |u tim, ka sni je smo pro na {li we go vo oru` je, bi lo je na pu we no mu ni ci jom na me we nom za lov na krup nu di vqa~.

Dru gog smo tra `i li po {u mi, ali je i da qe be `ao. ^ak je pre pli vao i ka nal”, na vo di lo vo ~u var Pal fi u za pi sni ku ko ji je do sta vqen na {oj re dak ci ji.

Tek po sle vi {e ~a sov ne po tra ge, i on se pre dao. U ovoj ak ci ji u~e stvo va lo je se dam ~la no va Lo va~ kog dru {tva „Kni }a nin„, kao i dvo ji ca po li ca ja ca, ko ji su po tvr di li da su kri -

vo lov ci, pri li kom be ga, pu ca li u wi ho vom prav cu. „Na de lu lo vi {ta gde se ovo od i gra va lo u vi {e na vra ta smo ima l i su s re t e s lov c i m a iz Slan ka me na ko ji ~am ci ma pre la ze re ku i bes prav no lo ve na na {oj te ri to ri ji s psi ma go ni ~i ma. De taq no smo, ~ak i s po li ci jom, kon tro li sa li pod ru~ je. Na i la zi li smo na mno go ra we ne di vqa ~i, kao i na de lo ve `i vo ti wa ode ra nih u {u mi„, na po me nuo je Pal fi. @. Balaban

14

~etvrtak20.januar2011.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE NA GRA \U JE \A KE

„Ne }u pre ko ve ze” Krajem pro{le godine zavr{en je prvi konkurs Agencije za borbu protiv korupcije namewen |acima. Konkurs na temu „Ne}u preko veze” raspisan je povodom 9. decembra, Me|unarodnog dana borbe protiv korupcije, a do {kola je stigao posredstvom Ministarstva prosvete.

– Konkurs smo raspisali s ciqem da se u {kolama razgovara o va`nim dru{tvenim temama kao {to su integritet i spre~avawe korupcije – ka`e {ef odseka za programe obuke u Agenciji za borbu protiv korupcije Ne boj {a Ta si}. – Taj ciq nije lako posti}i, ali smo zajedni~ki napravili prve korake. Ove godine na konkurs je stiglo oko 600 radova, a dogodine }emo se potruditi da odziv bude ve}i, {to }e zna~iti i ve}u prisutnost ovih tema na

vali pojedina~no, ali je bilo i kolektivnih radova. Bilo je eseja, pesama, crte`a, fotografija, fotomonta`a, kra}ih i du`ih filmova, spotova, slogana, parola... Bilo je radova koji iznu|uju smeh i onih koji rastu`uju. Zajedni~ko za sve radove je to {to izazivaju da se duboko zamislimo i zapitamo kuda to na{e dru{tvo ide.

Posebna vrednost je, po re~ima Neboj{e Tasi}a, anga`man nastavnika i stru~nih saradnika u {kolama koji su s u~enicima razgovarali o ovim temama i pomogli im da na konkursu u~estvuju, te i na taj na~in svojom li~nom i profesionalnom odgovorno{}u podsetili na odgovornost koju poziv prosvetnog radnika nosi za moralni integritet svakog pojedinca i dru{tva u celini.

Voj vo |a ni me |u naj bo qi ma ^ak tri prva, jedno drugo i dva tre}a mesta na ovom konkursu pripala su |acima iz Vojvodine.

Najboqi literarni rad u starijem uzrastu je De jana Da mi }a, u~enika Sredwe {kole u Titelu, dok je S andra Jawatovi } iz Ekonomske {kole u Somboru pobedila u starijoj kategoriji likovnim radom. Drugo mesto za likovni rad mla|eg uzrasta pripalo je Kseniji Stanojevi} iz Osnovne {kole iz Oxaka. Ekipa II 6 razreda sa smera za finansijskog tehni~ara [kolskog centra „Nikola Tesla„ iz Vr{ca bila je najboqa u kategoriji amaterskog filma ili fotografije za stariji uzrast, dok je rad Uro{ a Tad i}a i Ma ri ne Kosi} iz Hemijsko-medicinske {kole u Vr{cu zauzeo tre}e mesto u ovoj kategoriji. Tre}a nagrada za slogan „Svaka nova korupcija, ka Evropi opstrukcija!” pripala je D ej ani Jovanovi} iz Osnovne {kole „@arko Zrewanin” u Zrewaninu. Me|u nagra|enima za radove koji izlaze iz zadatog formata, a uradili su ih oni mladi qudi koji se {koluju da budu stvaraoci filmova i koji su na izvanredan na~in oblikovali zadatu temu, je i film Awe Turanski i Sla|ane Stani} iz Tehni~ke {kole s domom u~enika u Apatinu. ~asovima i ve}u {ansu da rezultati budu vidqivi.

Uz zahvalnost svim u~esnicima konkursa, iz Agencije za borbu protiv korupcije su im poru~ili da su samim u~e{}em svi postali pobednici, mada su ipak najboqi i simboli~no nagra|eni majicama, {oqama, sveskama koje }e ih podse}ati na to da su u~estvovali u ovom veoma va`nom dru{tvenom poslu i tako postali graditeqi dru{tvenog integriteta.

– Zvani~no smo imali mla|u i stariju kategoriju likovnih i literarnih radova i amaterske fotografije i jedinstvenu kategoriju slogana – ka`e Neboj{a Tasi}. – U~enici su u~estvo-

– Mladi su otvorili va`ne teme iz `ivota i istakli brojne moralne dileme koje ve}ina qudi ima svakodnevno – ka`e Tasi}. – Oni negoduju zbog toga {to prime}uju da dru{tvo u kojem `i ve odlu~uje da kr {i osnovne moralne principe. I pored sumwe u mogu}nost zna~ajnih promena, oni jasno poru~uju da se takvom pona{awu ne}e prikloniti. Mo`da se {ansa za boqu budu}nost svakog dru{tva nalazi u sklapawu neke vrste „moralnog ugovora„ s mladim nara{tajem pre nego {to se potro{i jo{ jedna generacija u nizu koja tako|e ne}e `eleti da poslu{a svoje naslednike.

D. De ve ~er ski

SLE DE NO VA OT PU [TA WA U ZRE WA NIN SKOM PO ZO RI [TU

Ko pqa se lo me na spre ma ~i ca ma

Mada je ve} ponelo najve}i teret pri racionalizaciji radnih mesta u lokalnoj samoupravi, u zrewaninskom Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}” slede nova otpu{tawa, upozorili su ju~e zaposleni u ovoj ustano vi kul ture. Zamenik predsednika Gradske organizacije Nezavisnog sindikata radnika u kulturi Vojvodine Tibor Farago kazao je na konferenciji za novinare da }e, na osnovu posledwih najava, bez posla ostati sprema~ice i portiri anga`ovani u pozori{tu.

Farago je upozorio na to da ne bi trebalo vu}i jednostrane poteze, i naglasio da ovakvim ~inom ne}e biti postignuta nikakva u{teda.

– Te slu`be su potrebne pozori{tu. Ukupna bruto primawa sve tri ~ista~ice iznose oko 80.000 dinara, a ukoliko nakon wihovog otpu{tawa anga`ujemo agenciju koja }e voditi ra~una o ~isto}i zgrade, verujem da }e nas to iza}i skupqe nego {to je sada. Pla{imo se da ovim potezom osniva~, odnosno grad Zrewanin, ide ka tome da potpuno ugasi Narodno pozori{te. Pri~a se da }e uskoro biti spojene dramska i lutkarska scena. To kasnije vodi ka ga{ewu lutkarske scene koja je, da podsetim, nekada bila zasebno pozori{te – istakao je Farago, i dodao da je u zrewaninskoj ustanovi zaposleno sedamdesetak radnika.

Naglasio je da u vreme ekonomske krize i uveravawa dr`ave da `eli da o~uva postoje}a radna mesta, nova otpu{tawa ne mogu biti prihva}ena bez ikakvog obrazlo`ewa.

Glumac Mirko Panteli} je naveo da je Zrewanin nekada bio poznat kao industrijski, sportski i grad kulture.

– Znamo {ta nam je ostalo od industrije, danas imamo uspe{ne sportiste koji nemaju gde da plivaju, a i kultura polako dobija isti epilog. Stra{no je {to grad nema strategiju razvoja kulture, {to smo ostali bez jedinog bioskopa i {to se buxeti ustanova poput pozori{ta smawuju gde mogu i kako mogu – ukazao je Panteli}.

Po wegovim re~ima, prilikom prethodne racionalizacije radnih mesta, bez posla je ostalo 58 qudi zaposlenih u Gradskoj upravi i preduze}ima i ustanovama koje se finansiraju iz gradskog buxeta. Od toga, 39 je wih radilo u ustanovama kulture, a ~ak 15 u pozori{tu.

– Pri tom, Gradska uprava i daqe konstantno zapo{qava.

Trebalo bi tamo sprovesti detaqnu racionalizaciju i obustaviti nova zapo{qavawa, posle ~ega }e ustanove kulture dobiti priliku da nesmetano rade – napomenuo je ovaj zrewaninski glumac, i istakao da }e LDP, ~iji je ~lan, ponuditi re{ewa za svaku ustanovu zasebno. @. Ba la ban

dRU[TvO

dnevnik

IN @E WER SKA ANI MA CI JA, NO VI STU DIJ SKI PRO GRAM NA NO VO SAD SKOM FTN-u

In ter di sci pli nar ni stru~ wa ci za 3-D mo de li ra we Impresivna ponuda studijskih programa novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka, koji {koluje in`ewere najrazli~itijih struka, bogatija je za jo{ jedan izuzetno atraktivan i savremen studijski program – Animacija u in`ewerstvu. Prva generacija studenata upisa}e se u akademskoj 2011/12. godini, a rukovodilac ovog studijskog programa prof. dr Rat ko Ob ra do vi} za „Dnevnik” potvr|uje da je program ve} akreditovan i da se o wemu informi{u u~enici zavr{nih razreda sredwih {kola u Vojvodini i ve} ima zaintersovanih za to da ovog leta konkuri{u za upis u prvu godinu studija.

Na prijemnom ispitu polaga}e se samo matematika, a maturantima namernim da upi{u ove nove studije na FTN-u }e biti omogu}eno da, od februara, poha|aju pripremnu nastavu iz ovog predmeta. Studijski program Animacija u in`ewerstvu je interdisciplinaran izme|u grupe stru~nih predmeta, te elektrotehni~kog i ra~unarskog in`ewerstva i drugih in`ewerskih disciplina (Industrijsko in`ewerstvo, Ma{instvo) i matemati~kih nauka. Bilo koji proizvod ili proizvodni proces, razli~ite oblasti `ivota danas podrazumevaju animaciju u in`ewerstvu, ona je wihov sastavni deo.

Jer, kada se `eli napraviti bilo kakav prozvod ili objekat – automobil, avion, autoput, zgrada, ma{ina... najjeftinije je napraviti kompjuterski trodimenzionalni model a zatim na wemu sprovesti sve analize, tehni~ko-tehnolo{ke korekcije, estetske promene i sl.

In`ewerska grafika i animacija u in`ewerstvu koriste

Pri me na od ar hi tek tu re i ma {in stva do veb di zaj na i kom pju ter skih igri ca

se u razli~itim tehni~kim disciplinama: ma{instvu, arhitekturi, gra|evini, saobra}aju, elektrotehnici i elektronici, geodeziji itd. Tako|e, svoje si-

uticaj na filmsku industriju, posebno otkako su kreirani 3-D filmovi, ona je nezaobilazna u izradi kompjuterskih igara i WEB-dizajna.

Me sta za 60 bru co {a Uslov za upis na studije animacije u in`ewerstvu (prvi konkursni rok za upis na fakultete tradicionalno po~iwe oko 20. juna) jeste da kandidat ima zavr{enu ~etvorogodi{wu sredwu {kolu i da polo`i prijemni ispit (najmawe 14 poena, pa do 60). Profesor dr Ratko Obradovi} ka`e za „Dnevnik” da }e konkurs biti raspisan za prijem 60 studenata na prvu godinu ovih studija. Svi maturanti zaintersovani za upis, odnosno za poha|awe pripremne nastave za polagawe prijemnog iz matematike, treba da se prijave i dostave svoje osnovne podatke. Kontakti se nalaze na sajtu ovog studijskog programa: www.inzenjerska-animacija.com.

gurno mesto ova disciplina ima i u umetnosti, medicini, farmaciji, fizici, biologiji, hemiji, matematici, primewenoj matematici i informatici. Zna~ajno je prisutna i u obrazovawu, a svakako je naj{ire poznat wen

Ani ma ci ja u in `e wer stvu ~esto se koristi za simulacije pro iz vod nih pro ce sa, ne do stupnih ili nedovoqno vidqivih elemenata, kakvi su, recimo, podzemne i podvodne instala ci je, ge o lo {ka mi ni ra wa,

ma{inski elementi ili anatomski delovi, za simulacije rizika kod zemqotresa, poplava, po`ara i dr, ali i za vizualizaciju razli~itih tipova infor ma ci ja. Sve ovo, is ti ~u osniva~i novog studijskog programa na FTN-u, daje joj „jak dru{tveni zna~aj i opravdanost ulagawa, kako u razvoju potrebne tehnologije, tako i u ospobqavawu stru~nih kadrova koji }e ‘pokriti’ ovu rasprostrawenu i danas nadasve neophodnu delatnost”.

Osnovne akademske studije traju ~etiri godine i vrede najmawe 240 ESP bodova, kada student ispuni sve obaveze propisane studijskim programom, a wihovim zavr{etkom sti~e se akademski naziv diplomirani in`ewer ra~unarske grafike.

Sude}i po ogromnim mogu}nostima primene ra~unarske grafike, za ove in`ewere bi}e posla.

V. ^e ki}

TRI BI NA „PI RA TE RI JA U FILM SKOJ IN DU STRI JI”

Ko pi je pa me ti is pla ti vi je od dro ge – Zajedni~ki prezentujemo ne{to {to je najve}i rezultat onoga {to smo radili u proteklim godinama, a to je da se pojavilo filmsko ostvarewe „Kao rani mraz” \or |a Ba la {e vi }a, koje je videlo veliki broj qudi, a koje nije do`ivelo sudbinu prethodnih, jer su se do sada gotovo za sve filmove pojavile nelegalne kopije na tr`i{tu u raznim varijantama – kazao je je ju~e ministar unutra{wih poslova i potpredsednik Vlade Ivi ca Da ~i} na tribini „Piraterija u filmskoj industriji” u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici.

Mi ni star Da ~i} sa eki pom fil ma „Kao ra ni mraz”

Opet no ve ta bli ce – Ideja o novim registarskim tablicama nastala je jo{ u vreme prethodnog ministra Jo~i}a, kad je napravqen i pravilnik i izgled tablica i zato je na wima {tit s ~etiri ocila, a ne grb. U me|uvremenu, Zavod za izradu nov~anica je ve} izradio 800.000 tih tablica, a ja nisam `eleo da to bude {teta za dr`avu i da se uni{te. Mi }emo od slede}e godine, jer su su heraldi~ari doterali grb, izdavati nove registarske tablice – obnarodovao je ju~e nakon tribine u Sremskoj Kamenici ministar Ivica Da~i}. – Nadam se da }e Policijska uprava u Novom Sadu brzo dobiti na~elnika. [to se mene ti~e, novosadka PU funkcioni{e normalno i ne postoji nikakav problem. Zamenik na~elnika obavqa funkciju na~elnika (vi{e od godinu dana, prim. aut), ali to pitawe treba da se brzo re{i.

– U radu Odeqewa za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala u okviru Slu`be za borbu protiv organizovanog krimanala ciq je da zajedno s onima koji poseduju „intelektualnu svojinu„ i prave umetni~ka ostvarewa ili kulturne vrednosti razmotrimo sve mogu}nosti i sagledamo kada mo`e do}i do takvog krivi~nog dela gde se povre|uju wihova autorska prava. Ovo je veliki korak napred. Prose~na stopa piraterije kod nas je oko 68 odsto, a u

nekim zemqama u okru`ewu je mnogo vi{a, ali na{ ciq je da to svedemo na evropske standarde, oko 40 odsto, i na tome }emo raditi u narednom periodu, izjavio je ministar Da~i}.

On je, povodom hap{ewa profesora istorije pre dva dana u Novom Sadu zbog pedofilije, napomenuo da je re~ o akciji „Armagedon”, u kojoj je tako|e anga`ovano Odeqewe za borbu protiv viskotehnolo{kog kriminala jer su u pitawu krivi~na dela nasta-

la kori{}ewem razli~itih inforamacionih tehnologija.

– Ta akcija ima me|unarodne razmere pa je na osnovu informacija na{e slu`be i odeqewa ~ak i FBI obavio hap{ewe u Americi, kao i Agencija za borbu protiv te{kih oblika kriminala u Velikoj Britaniji, gde je uhap{eno nekoliko desetina qudi. Naravno, ne treba praviti paranoju od toga gde }e deca i}i u {kolu ili obdani{te ve} u svemu tome treba imati normalan pristup. Mi to radimo koliko mo`emo – kazao je ministar Da~i}.

Po re~ima Sa {e @i va no vi }a iz MUP-a, o pirateriji govori i podatak da je u Srbiji „do pre nekoliko godina„ postojalo 540 bioskopa, a sada ih je 75.

Ivan Tri fu no vi} iz Agencije „Up link” kazao je da je, u saradwi s producentskom ku}om „Salajka”, ulo`eno vi{e od 50.000 evra u ~uvawe ovog filma od po~etka projekcija.

– Zasigurno ni u Evropi ni u svetu ne postoji nijedno kulturno delo koje je sa~uvano vi{e od mesec i po – napomenuo je Trifu-

novi}. – Ovde pri~amo o doma}em filmu koji `ivi vi{e od godinu dana u bioskopima {irom Srbije a da nije ispiratizovan.

Ako u|ete na internet, ne}ete prona}i nijedan klip koji je pu{ten neovla{}eno. Kada pri~amo o pirateriji, pri~amo o bolesti savremene ekonomije. Nau~no je dokazano da je ona postala i pet puta isplativija od trgovine drogom. Producentska ku}a „Salajka„ ima zasigurno jedini ovakav projekat, u koji su ulo`ene enormne pare – vi{e od 50.000 evra – u ~uvawa ovog filma. Videlo ga je do sada preko 320.000 qudi i vide}e ga jo{ vi{e, jer tek sad idemo po zemqama u okru`ewu, a ne dozvoqavamo da ono {to smo ulo`ili bude upropa{}eno za nekoliko minuta. \or|e Bala{evi} je, pre serije dosetki koje su nasmejavale publiku, mahom uniformisane pitomce, objasnio da }e stojati jer je navikao tako kad dr`i mikrofon, a kad bi sedeo, „bilo bi kao da daje izjavu, daleko bilo„, kazao je on. On se u ime ekipe filma zahvalio doma}inima iz {kole.

U~esnici u programu, koji je podrazumevao i projekciju filma „Kao rani mraz”, bili su i producentkiwa filma Oli ve ra Ba la {e vi}, glumci Jo va na Ba la {e vi}, Ra do je ^u pi}, Vo jin ]et ko vi}, Ivan \u ri}, Mar ko Ma ki vi} i drugi. Me|u gostima su se na{li i {te}enici De~jeg sela u Sremskoj Kamenici koji su se razdragano fotografisali sa zvezdama filma pre projekcije, predstavnici kabineta ministra, Policijske uprave u Novom Sadu i @andarmerije, studenti Kriminalisti~ko-policijske akademije i drugi.

M. Vu ja ~i}

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak20.januar2011.

15

У СУБОТУ 22. ЈАНУАРА НА КОНЦЕРТУ У СИНАГОГИ

Камерна музика Бориса Ковача Фото: Ф. Бакић

ПРОМОЦИЈА РОМАНА ВУКА ДРАШКОВИЋА У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ У НОВОМ САДУ

„Доктор Арон” најчитанији у граду Претесна читаоница одељења „Ђура Даничић“ Градске библиотеке у Новом Саду и пуни ходник, недовољни да приме прилично очекивану гужву ако се само помене име Вука Драшковића, били су прексиноћ пуни света који је желео да га види, додирне, поздрави, чује, аплаудира му. Повод за овај сусрет са њим и за промоцију његовог романа „Доктор Арон“ био је, пак, сасвим књижевни и у духу здања у Дунавској улици у којем се обрео овај писац, али и познати политичар. Јер, његов роман „Доктор Арон“ проглашен је у

овој прилици за најчитанију књигу на одељењу „Ђура Даничић“ Градске библиотеке у Новом Саду. Изражавајући уверење да Вук Драшковић, по квалитету оног што пише, одавно заслужује и треба да буде најчитанији писац, књижевна критичарка Љиљана Шоп је на овој промоцији истакла да је он од првих својих романа, из књиге у књигу, говорио о истинама које су нас, историјски гледано, довеле у време када је он почео да пише и разрешева неке од дилема тог времена - када више није могло у књигама, мо-

рало је на трговима - па све до дана данашњег. У роману „Доктор Арон“ Драшковић описује историјски тренутак у којем умире Јосип Броз Тито. Уз пуно хумора и ироније, Драшковић се у овом роману, по речима Љиљане Шоп, дотиче и разрешава многе теме и дилеме, које су се могле чути у разговорима интелектуалаца који су долазили у салон доктора Арона. Одломке из књиге на промоцији је читала Данијела Пејић, а модератор програма била је Клаудија Слепчев, библиотекарка Градске библиотеке. Н. П-ј.

ПРЕДСТОЈЕЋИ 39. ФЕСТ

око 70 филмова у шест програмских целина. „После дуго година Фест има два селектора - уметничког директора Бору Анђелића и мене. То не мора да значи неку радикалну промену, али значи да двојица брину о програму фестивала. Неко је рекао да је то спој искуства и младости и слажем се са тим”, казао је Карл, млади

цосопран), Вукашин Мишковић (класична гитара), Владимир Пушкаш (обоа) и Горан Пенић (хармоника). Специфичност сарадње ових музичара и Бориса Ковача истакла је јуче пијанисткиња Слободанка Стевић, примећујући да већина њих долази из света класичне музике, али су ту и они који се баве етно и џез музиком. Овај ансамбл, назван „New Ri tual gro up” годинама уназад сарађује са Борисом Ковачем, али не у пуном саставу, те ће овај концерт пружити ретку прилику да се сви окупе и наступе на сцени. Након ауторских пројеката као што су „Балкански танго” и „Танго апокалиптико”, које су биле његов

НА 54. БИЈЕНАЛУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У ВЕНЕЦИЈИ

Пут око света за десет дана Селектор Феста Иван Карл изјавио је јуче Танјугу да ће предстојећи, 39. Фест бити „пут око света за 10 дана кроз филмове са различитих меридијана”. Од 25. фебруара до 6. марта премијерно ће бити приказано

Камерна музика композитора, мултимедијалног уметника и музичара Бориса Ковача чуће се на концерту у суботу 22. јануара у 20 часова у Синагоги, најављеном јуче на конфенцији за новинаре у Музичкој омладини Новог Сада. Ради се о ревијалном концерту који, по речима Бориса Ковача, представља највећу и најбољу презентацију онога што је радио у претходних тридесет година. Повод за овај концерт је дупли ЦД албум, објављен и у Русији, и код нас, с којег ће се чути камерна музика, односно гудачки квартети Бориса Ковача, као и његово дело „Анамнесис – екуменске мистерије” новијој верзији. Биће изведена и музика с још необјављеног албума „Ca ta lo gue of Me mo ri es”. За ову прилику Борис Ковач је окупио петнаест врхунских музичара који ће изводити његову поменуту музику, компоновану за различите поставе гудачког квартета и мешовити камерни оркестар. Чланови овог оркестра су: чланице гудачког квартета „ТАЈЈ” Александра Крчмар (виолина), Јованка Мазалица (виолина), Јелена Филиповић (виола) и Тимеа Калмар (виолончело), а уз њих и етно певачица Светлана Спајић, пијанисткиња Слободанка Стевић, Лав Ковач за удараљкама, Синиша Мазалица (контрабас), Ивана Павловић (харфа), Саша Панић (фагот), Милица Шујица (ме-

музички одговор на све што нам се дешавало деведесетих година, двехиљадите су Бориса Ковача окренуле ка камерној музици коју је, како је јуче посетио, паралелно дотад стварао, али је углавном није изводио. Како је рекао, 2005. је одлучио да направи својеврсну ретроспективу свој камерне музике, окупио је поменуту екипу музичара и тако је и настала нова верзија „Анамнесис – екуменских мистерија”. Карте за овај концерт стају 500 динара и купују се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2) од 8 до 14 часова радним данима, или на улазу у Синагогу два сата пред почетак концерта. Н. Пејчић У ГАЛЕРИЈАМА МАТИЦЕ СРПСКЕ И СУЛУВ ЗАНИМЉИВ ПРОЈЕКАТ ГРУПЕ АУТОРА

Наш представник Како до властите Драгољуб Раша Тодосијевић изложбе

уредник филмског прогама РТСа. Он је нагласио да је уметничком директору и њему циљ да Фест буде што занимљивији публици. „Мера Феста су управо његови гледаоци и његови филмови. Ми смо се потрудили да испоштујемо оно што је матрица Феста од 1971. године, када је радио Милутин Чолић, па касније Небојша Ђукелић, до онога што је актуелни кинематографски тренутак у свету, да заиста буде један пут око света за десет дана кроз филмове са различитих меридијана”, рекао је Карл. На питање које су неизоставне станице на том путовању, одговорио је да би било тешко да пропагира једну групу филмова, а да не пропагира неку другу. „Сви филмови који су на Фесту су ту са разлогом. Наравно да је физички немогуће погледати их све током фестивала и можда је најбоље да из сваког програма гледалац пробере по неки филм и да онда састави неки свој минифест који ће да прати током тих 10 дана”, закључио је Карл.

Стручни савет за припрему наступа Републике Србије на предстојећем 54. бијеналу савремене уметности у Венецији донео је одлуку да нашу земљу на тој манифестацији представља пројекат „Светлост и тама симбола” Драгољуба Раше Тодосијевића, саопштило је јуче Министарство културе. За реализацију наступа биће задужен Музеј савремене уметности Војводине, а комесар наступа биће Живко Грозданић, наведено је у саопштењу. Наслов централне изложбе 54. бијенала је „IL LU MI na zi o ni - IL LU MI na ti ons”, а полазна тачка овогодишње концепције Клавир са штаповима, Драгољуб Тодосијевић уметничке директорке Бијенала њем” друштвено-политичког, док ће на зидовима бити постаБиће Куригер је историјска рефе- економског и културолошког вљени радови из серије „Дневренца на италијанског сликара контекста свог окружења, наро- ник”. Стручни савет, који су чинили Тинторета (1518-1594). Његово чито питањима везаним за мибављење светлом, било рационал- тологију, религију и моћ. Проје- Ирина Суботић (председница), ним или трансцедентним, послу- кат „Светлост и тама симбола” Јерко Денегри, Мрђан Бајић, Зожило је као инспирација за тему састоји се од више сегмената, ран Тодоровић и Зоран Ерић, разовогодишњег Бијенала, посвеће- конципираних у виду инстала- матрао је предлоге седам пројеката, пристиглих на конкурс Миног представљању актуелних де- ција. Поставком у павиљону Србије нистарства културе. шавања на међународној уметдоминираће три инсталације: Тодосијевићев пројекат биће ничкој сцени. Тодосијевић се у пројекту ба- „Gott li ebt die Ser bien”, „Скулпту- изложен у павиљону Србије од 4. ви уочавањем и „расветљава- ра” и „Клавир са штаповима”, јуна до 27. новембра.

„Општи водич кроз било шта што било ко поседује или гледа било где” пројекат је занимљивог назива и још занимљивијег интерактивног концепта који ће захваљујући Центру за нове медије „Куда.орг” бити пред новосадском публиком наредних дана, у галеријама Матице српске и Савеза удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ). Већ сутра од 15 часова, па до недеље, публика ће моћи да осведочи „први сусрет две уметничке архиве”, како су организатори окарактерисали настанак ове специфичне изложбе. У пројекту „Општи водич...”, реч је о архивама „Све што имам” Бернхарда Херборта и Мелани Морен и „Пустиње слике” Синише Илића и Бојана Ђорђевa, које уједињене служе као упутство за истраживање шта слика крије од посматрача, указујући на прилике за критичке интервенције унутар режима пажње. Преведено, на презентацији у Новом Саду посетиоци ће се наћи пред три испреплетена сегмента: поставку са изложеним радним материјалима и инсценираним иницијалним мани фе стaцијама рада, „онлајн” документ са инструкцијама за изведбу, да би у коначној, трећој фази аутори понудили град као сценографију за изведбу рада или њено замишљање. Тако ће на крају свако да уреди властиту изложбу, књигу, комад... И. Б.

REPERTOAR

Филм

Туриста

Актери

Садржај

Реч критике

Режија: Флоријан Хенкел фон Доненсмарк Сценарио: Флоријан Хенкел фон Доненсмарк, Кристофер Меквајер, Џулијан Фелоус и Жером Сол сценариста француског филма чији је “Туриста” римејк Улоге: Анђелина Џоли, Џони Деп, Пол Бетани, Тимоти Далтон

Док седи у париском кафеу, Елиз (Анђелина Џоли) је под тајним надзором Интерпола. Агенти очекују да ће ову вансеријску лепотицу контактирати њен некадашњи партнер, којем је за петама и бескрупулозни британски тајкун окружен руским мафијашима. До Елиз коначно и стиже порука, а у њој пише да крене возом до Венеције. Са малом задршком креће полицијска потера - требало је да се реконструише спаљен папирић. У последњем тренутку агенти ускачу у воз, а Елиз је већ у друштву непознатог Американца Френка (Џони Деп), туристе, помало расејаног професора математике који путује Европом да би зацелио сломљено срце.

Неко ће се за филм „Туриста”( у правој, импресивној биоскопској верзији - новосадски „Синеплекс Арена”) определити због Анђелине Џоли и Џонија Депа у главним улогама. За друге ће, поред, ововремено најгламурознијих холивудских звезда, име немачког редитеља и аристократе, оскаровца Флоријана Хенкела фон Доненсмарка (Живот других) бити још већи, важнији мамац. Човек је уз извесна, не сасвим неоправдана гунђања оних који су стварно осетили „дражи” живота под присмотром Штазија ( тајне полиције Источне Немачке), интелигентним и узбудљивим филмом на ту тему, освоји срца и главе филмофила широм света. Његова холивудска каријера, нажалост, није отпочела на начин на који се после тога, ваљда оправдано, очекивало. У складу са захтевима тржишта (продуцената и увек помало подцењене најшире публике) лествица коју је требало да прескочи није постављена на изазовнију висину. Циљ је био блага романтична комедија са елементима технотрилера, у сваком сегменту гламурозна, нешто као (можда су сценаристи тако и рзмишљали) комбинација филмова „Пре свитања” и рецимо, „Немогуће мисије”. Испало је да све врца од лепоте (мада и то зависи од укуса) али и прилично глупо. Ту су мало и Париз, и пуно, Венеција из свих перспектива и углова кроз које се крећу популарни глумци, у екстравагантним ентеријерима, брзим чамцима, чистим и брзим возовима да би нас на првом, месту забавили. И мада је претпоставка заплета небулозна, а његово расплитање неуспело хуморно са осредње напетим акционим секвенцама, Џолијева и Деп целој ствари ипак дају неког шарма. Ипак, недовољног, да би и као непретенциозна разбибрига, „Туриста” дуже опстао у памћењу. В. Црњански

SPORT

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

c m y

16

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) SRBIJA OBEZBEDILA PLASMAN U DRUGI KRUG

Or lo vi pra vi s va tre ni ma Srbija - Hrvatska 24:24 (13:12) Mal Me: Mal me are na, gle da la ca: 7.269, su di je: Abra ham sen i Kri sti jan sen (Nor ve {ka), sed mer ci: Sr bi ja 2 (1), Hr vat ska 4 (3), is kqu ~e wa: Sr bi ja 8, Hr vat ska 4 mi nu ta.

SR BI JA: [e {um 1, Vu jin 5, Nik ~e vi} 7, ]ur ko vi}, To ski}, Sta ni} (14 od bra na), Ili} 4 (1), Mar ko vi}, Pe ja no vi}, Pro da no vi} 2, Bo ji no vi} 2, Stoj ko vi}, Rni} 3, Vi lov ski, Vu~ ko vi}, Stan ko vi}.

HR VAT SKA: [e go (3 od bra ne), Ba li} 4, Duv wak, Lac ko vi} 2, Zr ni} 7 (3), Ko pqar 2, Vo ri 8, Go jun, Ma tu li}, Vu ko vi}, Bun ti}, Val ~i}, Ali lo vi} (6 od bra na), [tr lek 1, Mu sa, Nin ~e vi}.

Ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je i Hr vat ske po de li le su bo do ve (24:24) u ~e tvr tom ko lu C gru pe na {am pi o na tu sve ta u [ved skoj. To je pr vi re mi Sr bi je u [ved skoj, na kon dve po be de i jed nog po ra za u pr va tri ko la.

Srp ski ru ko me ta {i od i gra li su pro tiv vi ce {am pi o na Evro pe i sve ta naj bo qi me~ na Svet skom pr ven stvu, a u fi ni {u su pro pu sti li pri li ku i za tri jumf. Sr bi ja je ima la pet mi nu ta pre kra ja dva go la vi {ka, ali u fi ni {u ni je us pe la da po stig ne gol i Hr va ti su iz bo ri li re mi.

Ovim re mi jem na{ na ci o nal ni tim obez be dio je pla sman u dru gu run du tak mi ~e wa, gde }e pre ne ti je dan bod.

Ne zna se ko je iz gle dao "na pa qe ni je" uo~i utak mi ce, re pre zen ta tiv ci Sr bi je ili wi ho ve ko le ge iz Hr vat ske. Od pr vog mi nu ta na boj iz van te re na pre to ~io se u `e sto ku bit ku na te re nu. Bo ri li su se i na {i i re pre zen ta tiv ci Hr vat ske za sva ku lop tu, sva ki pe daq te re na.

Gre {ka, ma kar i ona naj ma wa, ka `wa va na je mu we vi tom kon trom i go lom.

Mi smo, za raz li ku od pret hod nih utak mi ca, za i gra li ra -

Dana{wi program Grupa A Egipat - Bahrein (18) Nema~ka - Tunis (18.30) Francuska - [panija (20.45) Grupa B Brazil - Japan (17) Island - Norve{ka (19.10) Austrija - Ma|arska (21.30) Grupa C Al`ir - Australija Srbija - Rumunija Hrvatska - Danska

(18) (20.30) (20.15)

Grupa D Koreja - Slova~ka Argentina - ^ile Poqska - [vedska

Bor be no {}u se sve mo `e Dru go po lu vre me je po ~e lo mir ni jom i pre ci zni jom igrom re pre zen ta ci je Hr vat ske. Na {i su po pu sti li, pre sve ga u od bra ni, i to je re zul ti ra lo

vo| stvom re pre zen ta ci je Hr vat ske od dva go la raz li ke.

Me |u tim, na {i igra ~i su us pe li po no vo da se iz dig nu, ve li kom bor be no {}u, sa po no vo do brim {u te vi ma Mar ka Vu ji na, sa eks plo ziv nim go lo vi ma Mo mi ra Rni }a, do brim od bra na ma Dar ka Sta ni }a i za i sta fa na ti~ nom bor be no {}u do {li smo do pred no sti od dva go la raz li ke. Sko ro da smo ima li do bi je nu utak mi cu. Na `a lost, po no vo smo ima li ne ko li ko br zo ple tih na pa da, br zo iz gu bqe nih lop ti, {to nas je do ve lo do to ga da su Hr va ti ima li na pad za po be du. Me |u tim, ipak, prav da je za do vo qe na, jer smo, ~i ni mi se, bi li bo qi od Hr va ta, a ako ne, u naj ma wu ru ku i rav no prav ni. Po ka za li smo da ova re pre zen ta ci ja mo `e da igra ka da mak si mal no od go vor no i bor be no u|e u utak mi cu, jer od Da na ca smo pri mi li 35 go lo va, a ju ~e sko ro de set ma we. Or lo vi su ju ~e igra li ve }im de lom do bru i po kre tqi vu zo nu, i us pe li sa od bra nom 6-0 da one mo gu }e pro tiv ni~ ke be ko ve, iz u zev Iva na Ba li }a.

(16.15) (18.15) (20.15)

su dra ma ti ~an tok utak mi ce.

Isti na, gre {i lo se u na pa du, u ne ko li ko na vra ta Vu jin i Bo ji no vi} su is hi tre no {u ti ra li, ali, s dru ge stra ne, i Hr va ti su ima li iz le te u pra zno.

Iz ne na |e ni su bi li Iva no Ba li} i dru go vi o{trom igrom na {ih mo ma ka, ko ji su od li~ no od i gra li zo nu 6-0, pra vo vre me no is tr ~a va ju }i na pro tiv ni~ ke be ko ve. Sa mo je is ku sni Ba li}, na se bi svoj stven na ~in, u ma ni ru istin skog asa, uspe vao da nad mu dri na {u od bra nu, pot po mog nut raz go ro pa |e nim Lac ko vi }em.

Ni smo do zvo li li Hr va ti ma da raz vi ju igru pre ko kri la, po go to vo pre ko vi spre nog [tr le ka, {to je pro tiv ni~ ke igra ~e te ra lo da uspo re ri tam, po ku -

Darko Stani} i Igor Vori

IZ STRU^NOG UGLA: MOMIR RNI]

Si gur no je da smo gle da li ro vov sku bit ku i te {ku utak mi cu to kom svih 60 mi nu ta. I jed na i dru ga eki pa su star to va le sa onim {to su svi o~e ki va li, a to je na {a zo na 6-0 i Hr vat ska 5-1. Obe eki pe ni su od u sta ja le od ovih od bram be nih for ma ci ja to kom svih 60 mi nu ta. Sam po ~e tak utak mi ce na go ve stio je da }e ovo, pre sve ga, bi ti te {ka, ne iz ve sna i utak mi ca sa do sta ner vo ze. Na {i mom ci su u{li iz u zet no u utak mi cu, a s dru ge stra ne, Hr va ti su bi li o~i gled no ner vo zni. Na sa mom po ~et ku utak mi ce ima li smo pri li ku da po ve de mo sa 2-3 go la raz li ke, me |u tim i nas je ner vo za spu ta la da to re a li zu je mo.

Prak ti~ no, ~i ta vo pr vo po lu vre me igra lo se gol za gol.

Hr vat ska je ima la dva do mi nant na igra ~a u Ba li }u i Vo ri ju i to je bi la glav na oso vi na hr vat ske re pre zen ta ci je u pr vih 30 mi nu ta. Sa dru ge stra ne, na {a ~e ta je ima la iz u zet no ras po lo `e no le vo kri lo Iva na Nik ~e vi }a i gol ma na Dar ka Sta ni }a. Jed no stav no, i jed ni i dru gi su po la ga li sve svo je na de na do bru od bra nu. Ovo ga pu ta srp ska od bra na funk ci o ni sa la je mno go bo qe za raz li ku od pret hod nih utak mi ca. Us pe li smo da pr vo po lu vre me re {i mo u na {u ko rist sa jed nim go lom pred no sti. Si gur no je to bio znak i zna lo se da }e Hr va ti po ja ~a ti svo ju igru u dru gom po lu vre me nu. Mo ram jo{ da na po me nem da smo na po lu vre me oti {li sa jed nim go lom pred no sti, {to je prak ti~ no bio ve li ki pod vig za nas, ako se vi di da na{ naj bo qi stre lac Mar ko Vu jin u pr vih 20 mi nu ta ni je bio ras po lo `en za igru.

zno vr sni je u na pa du. Po go to vo do bro je funk ci o ni sa la sa rad wa iz me |u Ili }a i Nik ~e vi }a, a po vre me ni bqe sko vi [e {u ma, Bo ji no vi }a i Vu ji na odr `a va li

Najboqi pojedinac me~a u Malmeu: Ivan Nik~evi}

{a va ju }i da iz na |u re {e we u ma ni ru sta rih La ti na. Ju nak pr vog po lu vre me na Ivan Nik ~e vi} ipak, nam je do neo pred nost po sle pr vog de la su sre ta, {to je bio jak pod strek or lo vi ma da na sta ve u istom tem pu, sa istim `a rom u sr cu. ^i ni lo se, po ~et kom dru gog po l u v re m e n a, da }e Hr v a t i ostva ri ti po be du. Po ve li su sa dva go la pred no sti, ali se na {i mom ci ni su pre da va li. Od li~ na zo na 6-0, ~vr sta, bor be na i po kre tqi va, pred sta vqa la je ne pre mo sti vi be dem za va tre ne, ko ji, mo ra mo to pri zna ti, ne po se du ju ta ko ra zno vr stan {pil be ko va ka kvim ras po la `e Sr bi ja. Na ve li kim mu ka ma bi li su Ba li} i Vo ri, jer je na wi ho va ple }a pa lo ve li ko bre me bor be sa pro tiv ni~ kom od bra nom.

U na pa du or lo va bes pre kor ni su bi l i Ivan Nik ~ e v i}, Mar ko Vu jin i Mo mir Ili}, a sre di nom dru gog po lu vre me na pri dru `io im se od va `ni Mo mir Rni}, ko ji je ski dao pa u ~i nu sa mre `e Ali lo vi }a. Na {i be ko vi su igra li br zo, ple sa li na par ke tu, ve {to me wa li me sta i pra vo vre me nim {u te vi ma

Rezultati i tabele

IZJAVE POSLE UTAKMICE

vu ko vi}: te {ko mi je Se lek tor mu {ke ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi}, ni je krio raz o ~a ra we re mi jem i iz ja vio je da je na{ na ci o nal ni tim pro pu stio ve li ku {an su da po be di Hr vat sku u me ~u ~e tvr tog ko la gru pe C na Svet skom pr ven stvu u [ved skoj.

- Te {ko mi je, jer sma tram da smo opet pro pu sti li pri li ku da po be di mo. Za u sta vio nas je iz gle da taj strah od po be de. To je je dan od naj ve }ih stra ho va ko je po sto je. Me |u tim, mo ram da bu dem za do vo qan, jer smo ovim re mi jem prak ti~ no obez be di li pla sman u dru gi krug i jo{ tri kva li tet na me ~a. Po ku {a }e mo u na stav ku tak mi ~e wa da obez be di mo vi zu za Olim pij ske igre u Lon do nu 2012. go di ne - re kao je Vu ko vi}.

On je is ta kao da }e na {i re pre zen ta tiv ci bi ti sprem ni za da na {wi me~ sa Ru mu ni jom.

- Svi su igra li pro tiv Hr vat ske, ne ko ma we ne ko vi {e. Gle da }e mo da se od mo ri mo i spre mi mo za duel s Ru mu ni ma. @e li mo da po be di mo ne sa mo zbog na seg sa mo po u zda wa, ve} nam ne do sta je i ta lek ci ja da na u ~i mo da po be di mo - do dao je se lek tor Sr bi je.

Se lek tor mu {ke ru ko met ne re pre zen ta ci je Hr vat ske Slav ko Go lu `a iz ja vio je da je we gov na ci o nal ni tim pro pu stio ve li ku pri li ku da po be di Sr bi ju.

- Mi slim da je re mi za slu `en i za nas i za ri va la. Gu bli smo dva raz li ke tri mi nu ta pre kra ja, la ko smo pro koc ka li svo ju pred nost. Pre br zo smo {u ti ra li, a od bra na ni je funk ci o ni sa la ka -

iz l u | i v a l i pro t iv n i~ k u od bra nu. Ka da smo po ve li sa dva go la raz li ke (23:21, 51., 24:22, 53. mi nut) ~i ni lo nam se da je ve li ki pro tiv nik na ko le ni ma, a or lo vi u ru ko met nom sa zve `|u. Ipak, ma lo na {om ne smo tre no {}u – ma lo svo jom po slo vi~ nom upor no {}u, Hr va ti su sti g li do iz j ed n a ~ e w a (24:24), a mi nut pre kra ja su sre t a, po s le fu r i o z nog kon tra na pa da, Do ma goj Duv wak po go dio je sta ti vu.

Po sled wi na pad or lo vi su ne mu {to od i gra li. Ni su mo gli da pro na |u re {e we za hr vat sku agre siv nu zo nu 4-2, u{li su u du b o k u pa s i v u, da bi mla d i Rni} na ~i nio pro bi ja we. Po sled wi na pad Hr va ta tra jao je kao glad na go di na. Sve o~i su bi le upr te u is ku snog Ba li }a i na {eg gol ma na Dar ka Sta ni }a. [ut vi spre nog asa va tre nih, iz pri li~ ne da qi ne, ipak je ukro tio na{ sjaj ni gol man, do voq no za re mi, vre dan bod i pla sman u dru gi krug tak mi ~e wa.

U po sled wem ko lu u grup noj fa zi, srp ski ru ko me ta {i da nas igra ju u 20.30 ~a so va igra ju sa se lek ci jom Ru mu ni je.

J. Gali}

ko tre ba. Pre la ko smo pri ma li go lo ve. Ide mo na po be du pro tiv Dan ske. Mi slim da to mo `e mo.

Mo ra mo da od mo ri mo igra ~e i da se pri pre mo za na red nu utak mi cu. Mo ra mo da smog ne mo sna gu da po be di mo - re kao je Go lu `a.

Naj bo qi hr vat ski ru ko me ta{ Iva no Ba li} ka `e da oba ti ma mo ra ju da bu du za do voq na bo dom.

- Sr bi su igra li agre siv nu od bra nu 6-0 s pu no kon tak ta. Mi smo ima li do sta pro ble ma i u na pa du i u od bra ni. Mo ra li smo da za tvo ri mo sre di nu, ali se ni smo dr `a li do go vo ra. Tre ba da bu de mo za do voq ni s bo dom. Do utak mi ce s Dan skom mo ra mo da po pra vi mo gre {ke. Bi }e nam te {ko jer ro ti ra ju igra ~e, a naj ve }a sna ga su im kon tre i po lu kon tre - na veo je Ba li}.

Grupa A Prvo kolo: Francuska - Tunis 32:19, [panija - Bahrein 26:17, Nema~ka - Egipat 30:25. Drugo kolo: Bahrein - Nema~ka 18:38, Tunis - [panija 18:21, Egipat Francuska 19:28. Tre}e kolo: [panija Nema~ka 26:24, Francuska - Bahrein 41:17 , Tunis - Egipat 23:27. ^etvrto kolo: Bahrein - Tunis 21:28, Nema~ka Francuska 23:30, [panija - Egipat sino} 1. Francuska 4 4 0 0 131:78 8 2. [panija 3 3 0 0 80:64 6 3. Nema~ka 4 2 0 2 115:99 4 5. Egipat 3 1 0 2 71:81 2 4. Tunis 4 1 0 3 88:101 2 6. Bahrein 4 0 0 4 78:140 0

Grupa B Prvo kolo: Island - Ma|arska 32:26, Norve{ka - Japan 35:29, Austrija - Brazil 34:24, Drugo kolo: Ma|arska - Norve{ka 26:23, Japan - Austrija 33:30, Brazil - Island 26:34. Tre}e kolo: Ma|arska - Brazil 35:24, Norve{ka - Austrija 33:27, Island - Japan 36:22. ^etvrto kolo: Japan - Ma|arska 24:28, Norve{ka Brazil 26:25, Austrija – Island 23:26.

1. Island 4 4 0 0 128:97 8 2. Norve{ka 4 3 0 1 117:107 6 3. Ma|arska 4 3 0 1 116:103 6 4. Austrija 4 1 0 3 114:116 2 5. Japan 4 2 0 2 108:129 2 6. Brazil 4 0 0 4 99:130 0

Grupa C Prvo kolo: Hrvatska - Rumunija 27:21, Danska - Austrija 47:12, Srbija - Al`ir 25:24. Drugo kolo: Australija - Srbija 18:35, Rumunija - Danska 30:39, Al`ir Hrvatska 15:26. Tre}e kolo: Rumunija Al`ir 14:15, Hrvatska - Australija 42:15, Danska - Srbija 35:27. ^etvrto kolo: Srbija - Hrvatska 24:24, Australija - Rumunija, Danska - Al`ir sino}.

1. Danska 3 3 0 0 121:69 6 2. Hrvatska 4 3 1 0 119:75 7 3. Srbija 4 2 1 1 111:101 5 4. Al`ir 3 1 0 2 54:65 2 5. Rumunija 3 0 0 3 65:81 0 6. Australija 3 0 0 3 45:124 0

Grupa D

Sr Bi i Hr va ti Se tu kli i gr li li: U Malme areni vodila se `estoka bitka. Na terenu su Hrvatska i Srbija bili u egalu, a navija~ke strasti na tribinama su bujale. Zvi`dalo se rivalskim himnama. S obe strane. I za uvod, jer u trenucima izjedna~ene borbe, okon~ane remijem, vikalo se i “Ubij Srbina”.

Ispred dvorane srpski i hrvatski navija~i {irili su "mir i dobro". Do jednog trenutka.

Ovekove~eno je to i na fotografijama agencija.

Promakla im je, ipak, tu~a. Navija~ke grupe bile su vrlo blizu jedna drugoj, a dok s jedne strane predrasuda nije bilo niti u tragovima, na drugoj je, ipak, do{lo do fizi~kog sukoba. Sve se vrlo brzo ras~istilo, [ve|ani nisu imali potrebe da pose`u za merama deportacije, koje slede u slu~aju nasilnog pona{awa na SP-u.

Dok su se jedni tukli, drugi su provodili vesele trenutke, zagrqeni s navija~ima iz Srbije.

Prvo kolo: [vedska - ^ile 28:18, Poqska - Slova~ka 35:33, Koreja - Argentina 25:25. Drugo kolo: ^ile - J. Koreja 22:37, Slova~ka - [vedska 22:38, Argentina - Poqska 23:24. Tre}e kolo: Slova~ka - Argentina 18:23, Poqska - ^ile 38:23, [vedska - Koreja 30:24. ^etvrto kolo: ^ile - Slova~ka 29:29, Koreja Poqska 20:25, [vedska - Argentina 22:27.

1. Poqska 4 4 0 0 122:99 8 2. [vedska 4 3 0 1 118:71 6 3. Argentina 4 2 1 1 98:89 5 4. Koreja 4 1 1 2 106:102 3 5. Slova~ka 4 0 1 3 102:125 1 6. ^ile 4 0 1 3 92:132 1

SPORT

dnevnik UEFA IZABRALA TIM GODINE

Do mi ni ra ju [pan ci Gla sa lo je oko 400 000 qu di na zva ni~ nom saj tu UEFA za tim go di ne. Ni je bi lo iz ne na |e wa, do mi ni ra ju igra ~i [pa ni je. Ukup no ih je {est iz Bar se lo ne, pe to ri ca re pre zen ta ti va ca plus Me si. Ka pi ten je Pu jol, ko ji je {e sti put za re dom iza -

bran u ide al ni tim. To je re kord, do bio je na gra du od 100. 000 evra, za ko ju je od lu ~io da bu de upla }e na u hu ma ni tar ne svr he.

Tim iz gle da ova ko: Ka si qas, Ma i kon, Pi ke, Pu jol, E{li Kol, Ro nal do, ]a vi, Ini je sta, Snaj der, Vi qa, Me si.Tre ner je @o ze Mu ri wo.

IZBOR IFFHS

Ko li na naj bo qi Biv {i ita li jan ski fud bal ski su di ja Pjer lu i |i Ko li na na la zi se na pr vom me stu na li sti naj bo qih ar bi ta ra sve ta u po -

ne ima se dam bo do va vi {e u od no su na Nem ca Mar ku sa Mer ka.

Tre }e i ~e tvr to me sto pri pa da Dan ci ma Kim Mil to nu Nil -

Pjer lu i |i Ko li na

sled we 24 go di ne u iz bo ru Me |u na rod nog in sti tu ta za fud bal sku isto ri ju i sta ti sti ku (IFFHS). Ko li na je osvo jio 191 bod. IFFHS je od lu ~io da na pra vi iz bor za naj bo qeg su di ju od po ~et ka 1987. do kra ja 2011.

Naj bo qi ar bi tar u po sled wih 25 go di na bi }e pro gla {en po ~et kom na red ne go di ne. Biv {i ita li jan ski ar bi tar po sle 24 go di -

se nu i Pe te ru Mi kel se nu. Nil sen je osvo jio 159 bo do va, dok je Mi kel sen sa ku pio 142. Ko lum bi jac Oskar Hu li jan Ru iz na la zi se na pe toj po zi ci ji sa 132 bo da, dok je {e sti Ma |ar [an dor Pul sa 119 po e na. Po tom sle de [vaj ca rac Urs Ma jer (102), [ve |a nin An ders Fris (100) i Ita li jan Pjer-Lu i |i Pa re to (97).

Ba bel u Ho fen haj mu Fud bal ski klub Li ver pul sa op {tio je da je pri hva tio po nu du ne ma~ k og Ho f en haj ma za kril nog igra ~a Ra ja na Ba be la. ^el ni ci ne ma~ ke eki pe vi de u Ba be lu ide al nu za me nu za Dem ba Ba, ko ji }e ka ri je ru na sta vi ti upra vo u Pre mi jer li gi, po {to se za we ga in te re su ju Vest Hem i Sto uk. Me |u tim, Ba bel ni je ba{ odu {e vqen ~i we ni com da pre la zi u Ho fen hajm, po {to je on ra ni je iz ra zio `e -

qu da se vra ti u Ajaks. Ta kva so lu ci ja je i po sto ja la, jer su me di ji na Ostr vu pre no si li in for ma ci je da }e on bi ti ukqu ~en u deo tran sfe ra Lu i sa Su a- re za na En fild. Ipak, Li ver pul je od lu ~io da ga pro da u Ho fen hajm za su mu od se dam mi li o na fun ti. Ho lan |a nin bi do kra ja ne de qe tre ba lo da okon ~a pre go vo re u ve zi de ta qa sa we go vim ugo vo rom u ovom bun de sli ga {u.

~etvrtak20.januar2011.

OPTU@BE PREDSTAVNIKA TENISKOG SAVEZA SRBIJE

O{tro po @i vo ji no vi }u, pro tiv Or lan di }a pri ja va U Te ni skom cen tru „No vak” odr `a na je kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj su pot pred sed nik Te ni skog sa ve za Sr bi je (TSS) Mi lan Je rin ki}, pred sed nik Te ni skog klu ba Par ti zan Du {an Gru ji} i pr vi ~o vek Te ni skog sa ve za Be o gra da (TSB) Go ran Bu baw is kri ti ko va li pred sed ni ka na ci o nal nog sa ve za Slo bo da na @i vo ji no vi }a. Oni su re kli da Nad zor ni od bor tra `i da dr `av ni re vi zor pro ve ri rad TSS i da na kon do bi ja wa iz ve {ta ja po sto ji mo gu} nost pod no {e wa kri vi~ ne pri ja ve pro tiv od go vor nih.

Pot pred sed nik Sa ve za Je rin ki} re kao je da se za kan di da ta za pred sed ni ka TSS ja vqa ju od re |e ni sport ski rad ni ci i bi zni sme ni ko ji ma ne cve ta po sao, ali da }e bi ti iza bra ni pra vi qu di ko ji `e le da da ju svoj no vac i po mog nu spor tu. ^lan UO Du {an Gru ji} re kao je da je TSS ne nor mal no tro {io no vac to kom tro dnev nog odr `a va wa fi na la Dej vis ku pa u Be o gra du.

- No vac se tro {io ne nor mal no u si ro ma {noj ze mqi. Za tri da na ke te rin ga po tro {i lo se vi {e od 65.000 evra, 13.000 evra u jed nom re sto ra nu, mi lion di na ra za go ri vo, 20.000 evra za vo za ~e. ^ak su nam da li za jed ni~ ki ra ~un za Fed kup i Dej vis kup u iz no su od 104.347.443,05 di na ra re kao je on i is ta kao da su svi po da ci sti gli iz TSS. Gru ji} je re kao da tek sa da pri ~a o tro {e wu nov ca po {to ra ni je ni je bi lo ve li kih re zul ta ta i ve li kih para. On je po dr `ao plan Sr |a na \o ko vi }a, po {to je, ka ko je re kao, to u in te re su srp skog te ni sa, ali je is ta kao da i da qe ne raz go va ra sa ocem naj bo qe ran gi ra nog srp skog te ni se ra.

Op tu `ba do op tu `be: sa kon fe ren ci je u Teniskom centru „No vak”

Pred sed nik Te ni skog sa ve za Be o gra da Go ran Bu baw re kao je da TSS ne tre ba sa mo da pra ti re zul ta te re pre zen ta ti va ca, ve} i da po mog ne klu bo vi ma da se iz vu ku iz bla ta. On je oce nio da @i vo ji no vi} ne ra di do bro svoj po sao.

- Oni ko ji su ga pre se dam go di na iz vu kli iz ka fa ne tre ba lo bi da ga od ve du ne gde da ra di ono {to naj bo qe zna - re kao je Bu baw.

Sa op {te no je i da je pod net zah tev za po kre ta we di sci plin skog po stup ka, po stup ka za na dok na du {te te i po stup ka za uda qe we sa ra da pro tiv di rek to ra TSS

Se lek tor `en ske ku gla {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Mir ko ^u kvas oku pio je u Vr ba su igra ~i ce sa {i reg spi ska kan di dat ki wa za ~e tvr ti ekip ni se ni or ski [am pi o nat sve ta, ko ji }e se odr `a ti od 17. do 29. ma ja u Sa ra je vu. Po zvao je 12 igra ~i ca: Li viu San to, Ne ven ku Jo ko vi}, Re na tu Vi lov, Mi mu Bog da no vi} i Este lu Ge re (Pi o nir), Zo ri cu

- Ra di mo ve} ne ko li ko da na na ku gla ni u Vr ba su okru `e ni pa `wom i qu ba zno {}u na {ih pri ja te qa iz Sport skog cen tra – ka `e se lek tor ^u kvas.- Pri pre me }e tra ja ti do 21. ja nu a ra.

Pla ni ram ukup no tri oku pqa wa, na red no je u pr voj po lov ni mar ta uo~i pri ja teq skog me ~a sa Ru mu ni jom,a po tom sle de za vr {ne pri pre me uo~i [am pi o na ta sve ta. At mos fe ra u re pre -

Cr wa ni se po ja ~a li

@iv kov u Ki kin di?

Po sve mu su de }i, mla di gol man srp sko li ga {a Slo bo de iz No vih Ko za ra ca Mar ko @iv kov (18) vra ti }e se u re do ve OFK Ki kin da.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, pre go vo ri iz me |u dva klu ba uspe {no se pri vo de kra ju.

M. S.

Oni su oce ni li i da je sa zi va we iz bor ne Skup {ti ne Sa ve za za 25. ja n u ar ne r e g u l ar n o.

Pred stav ni ci gru pe za pro me ne u TSS pre ci zi ra li su da bi iz bor na Skup {ti na bi la ne za ko ni ta, uko li ko se pret hod no ne odr `i sed ni ca Uprav nog od bo ra Sa ve za, na ko joj bi se ras pra vqa lo o pro me ni Sta tu ta, kao i o iz ve {ta ju o ra du sa da {weg ru ko vod stva u pret hod nom pe ri o du.

- Ne ma uslo va za sa zi va we Skup {ti ne, uko li ko pret hod no ne bu de odr `a na sed ni ca Uprav nog od bo ra - po ru ~io je Je rin ki}.

^u kvas oku pio kan di dat ki we

Pri pre me za pro le} ni deo pr ven stva u Voj vo |an skoj li gi is tok po ~e li su i fud ba le ri Ko za re iz Ba nat skog Ve li kog Se la. Ve li ko sel ci su po lu se zo nu za vr {i li na 11. me stu sa 18 bo do va. Tre ner Bra ni slav Bje la no vi} mo `e da ra ~u na na sve igra ~e iz pr vog de la pr ven stva s ob zi rom da ni ko ni je na ja vio od la zak, a pri no va za sa da ne ma.

- Na{ ciq je da se po me ri mo za ne ko me sto vi {e u od no su na je sen.

Do bro }e mo se pri pre mi ti ve ru jem da }e broj ni ri va li osta vi ti bo do ve ka da bu du kod nas go sto va li.Pri pre me }e mo oba vi ti u se lu I od i gra ti vi {e pri prem nih utak mi ca – sa op {tio je Bje la no vi}.

M. S.

- Pri pre me }e mo zbog u{te da oba vi ti u se lu. Ciq je osta nak u gor wem de lu ta be le, uz na p o m e n u da `e l i m o pu n u afir ma ci ju mla dih igra ~a po ni klih u se lu. Za do vo qan sam {to su se vra ti li Va si qe vi} i Lu kin, a dra go mi je {to smo do bi li i ta len to va nog gol ma na Haj ro vi }a. Pla ni ra mo da do star ta pr ven stva od i gra mo de se tak utak mi ca – re kao je @iv kov.

M. S.

Du {a na Or lan di }a. Pot pred sed nik UO TSS Mi lan Je rin ki} i ~la no vi UO Du {an Gru ji}, Ste van Pa vlov, Ne {o Pu `i} i Bo ri voj ]ur ~i} pod ne li su zah tev pro tiv Or lan di }a zbog to ga {to je, ka ko je na ve de no, u vi {e na vra ta po ~i nio vi {e kri vi~ nih de la zlo u po tre be ovla {}e wa iz ko ri sto qu bqa, fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve i kle ve te. Or lan di }u se na te ret sta vqa da ni je kon tro li sao {tam pa we du plih ka ra ta za fi na le Dej vis ku pa, da su fal si fi ko va ni za vr {ni ra ~u ni, kao i da po sled we ~e ti ri go di ne ni je for mi ra na in ven tar ska ko mi si ja.

ZA SVETSKO PRVENSTVO U SARAJEVU

Ve li ko sel ci sa sta rim sna ga ma

Fud ba le ri Bu du} no sti iz Srp ske Cr we je sen u Voj vo |an skoj li gi is tok okon ~a li su na osmom me stu sa 23 bo da (gol raz li ku 22:21). Pro ziv ku tre ner Slo bo dan @iv kov za ka zao je za 23. ja nu ar, a u me |u vre me nu upra va je an ga `o va la gol ma na OFK Ki kin de Ili ju Haj ro vi }a (18), ko ji je sa srp sko li ga {em ras ki nuo ugo vor o sti pen di ra wu. U eki pi su se vra ti li is ku sni Zlat ko Va si qe vi} i Jo vi ca Lu kin, a oti {li su Lu ki} i Ze ka no vi}.

17

Naj bo qe ku gla {i ce Sr bi je pri pre ma ju se u Vr ba su

Ba ra} i Na ta {u Sa vi} (Apa tin), Ma ri ju Ga jin i Bo ja nu Mi le ti} (SPC Voj vo di na), Mir ja nu Du de vqev (Je din stvo, No vi Be ~ej)), Je le nu Bog da nov (de vo ja~ ko Maj sto ro vi}, Srem - Ru ma) i Jo va nu Ki li bar du (Vr bas Da na).

zen ta ci ji je iz van red na i {to je naj va `ni je ima mo do sta ku gla {i ca ko je kon ku ri {u za re pre zen ta ci ju, {to si gur no do dat no mo ti vi {e sve kan di dat ki we.

Se lek tor mu {ke re pre zen ta ci je Mi lo{ Po wa vi} jo{ ni je

od re dio {i ri krug kan di da ta, i Ka ta lo ni ja, u C gru pi Austri ali je na ja vio da }e pri pre me ja, Ru mu ni ja, BiH i Dan ska. Dve or ga ni zo va ti u Pod bre zo voj u naj bo qe eki pe iz D gru pe i dve Slo va~ koj, na ku gla ni {am pi o - iz C gru pe for mi ra }e ~e tvrt na Spor ta ~i ji je, ina ~e, tre ner. fi nal nu F gru pu i od i gra ti jo{ Na [am pi o na tu sve ta u Sa ra - dve utak mi ce. Po tom }e dva naj je vu, ku gla {i ce Sr bi je igra }e u bo qa ti ma u po lu fi na lu una D gru pi sa {am pi on ka ma sve ta krst od i gra ti sa dve naj u spe Ne mi ca ma, ^e hi wa ma i Ma ke - {ni je re pre zen ta ci je iz E gru don ka ma. U pr vom ko lu, 20. ma ja, pe, po bed ni ci }e igra ti za {am Sr bi ja }e igra ti pro tiv ^e {ke, pi on sku ti tu lu, po ra `e ni auto u dru gom 22. ma ja ri val je Ma ke - mat ski do bi ja ju bron ze. [am pi o ni sve ta iz De ten haj ma 2009. ku gla {i Sr bi je, su ima li, uti sak je, po vo qan `reb za Sa ra je vo, jer su u B gru pi do bi li Ma ke don ce, Austri jan ce, Eston ce i de bi tan te na se ni or skim ekip nim Pr ven stvi ma sve ta Ka ta lon ce. U pr vom ko lu 19. ma ja Sr bi ja igra sa Esto ni jom, 21. ma ja ri val je Ka ta lo ni ja, 23. ma ja pro tiv nik }e bi ti Austri ja i u po sled wem ko lu u gru pi je 25. ma ja iza bra ni ci se lek to ra Mi lo {a Po wa vi }a igra }e pro tiv Ma ke do ni je, ko ju su sa vla da li u gru pi na SP 2009. Dve naj bo qe eki pe pla si ra }e se, sa dve naj u spe {ni je se lek ci je iz A gr pe, u ~e tvrt fi nal nu gru pu E i pre ne }e bo do ve. Od i gra }e se jo{ dve utak mi ce sa eki pa ma iz A gru pe, a dve naj bo qe se lek ci je igra }e una kr sno sa dva ti ma iz F gru pe po lu fi nal ne du e le. Po bed ni ci idu u fi na le, ne igra se me~ za tre }e me sto. U A gru pi, igra }e Ne ma~ ka (vi ce {am pion sve ta), Slo ve ni ja (tre }a u De ten haj mu), Slo va~ ka, Ita li ja i [ved ska. Ne bi tre ba lo da bu de di le me o dva put ni ka u ~e tvrt fi nal nu gru pu, ali ni ka ko ne tre ba una pred ot pi si va ti Slo va ke... U C gru pi igra }e Ma |ar ska, Ru mu ni ja, Hr vat ska, Cr na Go ra i Dan ska. I ov de tri eki pe do ni ja i u tre }em 24. ma ja sa sta - kon ku ri {u za dva me sta, Ma |a }e se sa Ne mi ca ma. U A gru pi ri, Ru mu ni i Hr va ti. U D gru pi kod ku gla {i ca, igra }e Slo ve ni - su sa mo ~e ti ri ti ma, ^e {ka, ja (bron za u De ten haj mu), Slo - Fran cu ska, BiH i Poq ska i mo va~ ka, Ita li ja i Esto ni ja, u B `da je ovo i naj ne i zve sni ja gru gru pi su Hr va ti ce (vi ce {am pi - pa u po gle du dva put ni ka za ~e on ke sve ta), Poq ska, Ma |ar ska tvrt fi na le.

18

sport

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Pro si ne~ ki de bi to vao po be dom Zeta - Crvena zvezda 0:2 (0:0) GO LU BOV CI: Sta d ion Ze te, gle da la ca: 3500, strel ci:La zo vi} u 56. I Ig wa ti je vi} u 87. mi nu tu. Su di ja: Ni ko la Da ba no vi} (Pod go ri ca).

CR VE NA ZVE ZDA: Sta men ko vi}, To {i}, Adi, Re qi}, Nin kov, Isah, Mi lo va no vi}, Ko ro man, Evan dro, Ve {o vi} i Ka lu |e ro vi}. Igra li su jo{: Baj ko -

Pe tro vi}, Bur za no vi} i Ko ra}.

Cr ve na zve zda je uigra va we po ~e la u Go lu bov ci ma, pred kr ca tim sta di o nom Ze te, u du e lu sa ne ka da {wim pr vo li ga {em dr `av ne za jed ni ce Sr bi je i Cr ne Go re. Ro bert Pro si ne~ k i, shod n o o~e k i v a w i m a, iz veo je naj bo qih 11 na po ~et ku, uka zu ju }i {an su no vaj li ji

la sa sa mo jed nim kla si~ nim na pa da ~em - Ka lu |e ro vi }em, ali evi dent no je bi lo da Pro si ne~ ki `e li iz u zet no ofan ziv nu Zve zdu, s ob zi rom da su u za v r { ni c i ak c i j a uvek u~e stvo va li Ve {o vi}, Ko ro man, Evan dro i Ka lu |e ro vi}.

Zve zda je po ve la go lom Dar ka La zo vi }a u 56. mi nu tu, na asi sten ci ju Jev ti }a. Ko na ~an

^a ~a ni tra `i od Zve zde 150.000 evra Fud bal ski klub Bo rac tra `i od Cr ve ne zve zde svih 150.000 evra za Dar ka La zo vi }a i Mar ka Mu go {u. ^a ~a ni su do sa da do bi li sim bo li~ nu su mu od Zve zde, ali vi {e ne ma ju str pqe wa za obe }a wa iz Be o gra da.

To, me |u tim, ni su sva po tra `i va wa pre ma Zve zdi. Ar bi tra `noj ko mi si ji obra tio se i Mar ko Bla `i} tra `e }i ras kid ugo vo ra na {te tu Zve zde, a biv {i na pa da~ cr ve no-be lih Mis don gard Be to lin gar tra `i od Zve zde 20.000 evra. vi}, Ig wa ti je vi}, La zo vi}, Bi ni}, \or |e vi}, Ka du, Pe ro vi}, Jev ti}, Mi ja i lo vi}, D. Sr ni}.

ZE TA: Br no vi}, Ra du lo vi}, Ma ti}, Bo qe vi}, Ka lu |e ro vi}, Zla ti ~a nin, La |i}, Pe li ~i},

Za n i m qiv je i zah t ev Voj v o d i n e pre m a Par ti za nu. No vo sad ski klub za tra `io je da joj klub iz Hum ske na dok na di {te tu, od no sno pla ti za sto li ce ko je su po lo mi li na vi ja ~i cr no-be lih to kom je se weg der bi ja na "Ka ra |or |u".

Pre ma ra ni jim na ja va ma ~el ni ka Fud bal skog sa ve za Sr bi je, do po ~et ka pro le} nog de la se zo ne (27. fe bru a ra) svi du go vi }e mo ra ti da bu du iz mi re ni.

Evan dru od pr vog mi nu ta. Tre ba na po me nu ti da je gol man Sta men ko vi} od li~ no re a go vao u 13. i 20. mi nu tu, pri li kom {u te va Ko ra }a i Bur za no vi }a. Cr ve na zve zda je igra -

re zul tat po sta vio je Ni ko la Ig wa ti je vi} u fi ni {u utak mi ce. Zve zda sle de }i me~ igra 23. ja nu a ra u Nik {i }u pro tiv Su tje ske, a do ma }i ni ve} sad na ja vqu ju pun sta dion.

UPRKOS BROJNIM PROBLEMIMA

Ka na rin ci star tu ju u pe tak Zim ska pa u za za fud ba le re No vog Sa da, du `a ne go pret hod nih go di na, za vr {a va se u pe tak. Upra va pr vo li ga {a sa De te li na re ima la je pu ne ru ke po sla oko re {a va wa kqu~ nih pro b le m a u fuk n ci o n i s a w u klu ba. Ka ta stro fal na fi nan sij ska si tu a ci ja, kao po ne pi sa nom pra vi lu, naj vi {e se od ra zi la igra ~e, pa }e stru~ ni {tab (Go v e d a r i c a – To d i}) ima ti pred so bom mno go ne po zna ni ca.

Stru~ ni {tab No vog Sa da

Si me o ne tre ner Ka ta ni je Ar gen tin ski tre ner Di je go Si me o ne (40) no vi je stra teg fud ba le ra ita li jan ske Ka ta ni je. Si me o ne }e na tom me stu za me ni ti Mar ka \am pa o la, ko ji je do bio ot kaz na kon se ri je lo {ih re zul ta ta. Si me o ne ima is ku stvo igra wa u ita li jan skoj Se ri ji A po {to je svo je vre me no no sio dre so ve Pi ze, In ter a i La ci ja. Po okon ~a wu igra~ ke ka ri je re tre ni rao je ar gen tin ske klu bo ve Ra sing, Estu di jan tes, Ri ver Pla tu i San Lo ren co. Ka ta ni ja se tre nut no na la zi u zo ni is pa da wa sa sa mo 22 bo da iz 19 ko la. \am pa o lo je {e sti sme we ni tre ner od po ~et ka se zo ne u Ita li ji, a pre we ga bez po sla su osta li: Ra fael Be ni tez (In ter), Fran ko Ko lom ba (Bo lo wa), \an pje ro Ga spe ri ni (Pa ler mo), Pjer pa o lo Bi so li (Ka qa ri) i \u ze pe Ja ki ni (Bre {a).

Po ~e tak pri pre ma naj vi {e je ob ra do vao Zo ra na Go ve da ri cu, ko ji je i po red broj nih po nu da re {io da na sta vi po sao u No vom Sa du.

- Start pri pre ma ka sni dve ne de qe iz objek tiv nih raz lo ga. Svi u klu bu su sve sni po sto je }ih te {ko }a, ali smo op ti mi sti. Naj va `ni je je da su se ste kli ele men tar ni uslo vi za rad, pa }e mo u pe tak od 13 ~a so va ko na~ no kre nu ti – re kao je Go ve da ri ca.

Mno gi igra ~i is ko ri sti li su zim ski pre la zni rok i na pu sti li

Fo to: F. Ba ki}

`u to – pla vo ja to, Zo ran Mi lo vac je u Ma |ar skoj ( \er), Mi lo{ Ve si} je oti {ao, Mi lo{ Jo si mov se vra tio u Do wi Srem, a na pu tu za Sa u dij sku Ara bi ju su ka pi ten Sa {a Bo gu no vi} i pre ka qe ni in ter na ci o na lac Mi lan Ra ki}. Na mer ni su da na pu ste re do ve ka na ri na ca su Ne ma wa Vu ~i} i Alek san dar Ba jat. Za sa da je di na pri no va je mla di Austra li ja nac Xon Bel ma, ofan ziv ni igra~ sre di ne te re na.

Ko }e se po ja vi ti na pro ziv ci Go ve da ri ca ne zna.

- I ja je dva ~e kam da se oku pi mo i da vi dim ko je tu. Mno gi igra ~i su nas na pu sti li, ne ko li ko wih jo{ uvek va ga po nu de, a iskren da bu dem do sta je fud ba le ra ko ji nam se nu de. O~e ku jem da se na pro ziv ci po ja ve svi igra ~i ko je smo u pro te klom pe ri o du ustu pi li na ka qe we, sti }i }e ne ko li ko no vaj li ja, a za hva qu ju }i sa rad wi sa Voj vo di nom bi }e nam ustu pqe no par mla dih ta le na ta iz wi ho vog po go na. Iz gu bi li smo dve ne de qe, a s ob zi rom da }e bi ti mno go iz me na u eki pi o~e ku je nas pa kle ni rad, jer mo ra mo mno go to ga da na dok na di mo. Bi }e te {ko, ali se mo ji sa rad ni ci i ja ne bo ji mo iza zo va – is ta kao je Go ve da ri ca.

U to ku su kon sul ta ci je i pri pre ma iz bor ne Sku {ti ne (tre ba lo bi da se odr `i sle de }e ne de qe) od ko je se o~e ku je da se na kon we mno gi pro ble mi re {e.

I. Grubor

Noj vil ume {an u kla di o ni ~ar ski skan dal?

Ne ka da {wi ne ma~ ki re pre zen ta ti vac i biv {i fud ba ler Le ver ku ze na i Men hen glad ba ha Oli ver Noj vil (37) ume {an je u skan dal sa na me {ta wem utak mi ca. Pre ma na vo di ma "Bil da", Noj vil je u ne ko li ko na vra ta uzi mao no vac od An te [a pi ne ka ko bi di rekt no na te re nu uti cao na re zul ta te ne kih utak mi ca. Na vod no, we mu je pri ja teq An te [a pi ne, ta ko |e op tu `e ni Ma ri jo C. dao 150.000 evra ka ko bi uti cao na re zul ta te ne kih utak mi ca. Me |u tim, Noj vil je od ba cio ova kve tvrd we, na zvav {i ih lu da~ kim.

- To je ap so lut no ne ta~ no! Lu da~ ki! Ni ka da ni sam bio u kon tak tu sa tim qu di ma, ni ti ih po zna jem. Imam iza se be le pu ka ri je ru i ni ka da se bi ne bih do zvo lio ta ko ne {to - re kao je po ma lo qu ti to Noj vil no vi na ri ma "Bil da".

Ovaj fud ba ler je pro {le se zo ne okon ~ao ka ri je ru u dre su Ar mi ni je iz Bi le fel da. Pret -

Na pu stio go lu bo ve: Vo jo Ubi pa rip

DRUGA NEDEQA PRIPREMA SPARTAK ZLATIBOR VODE

Oti {ao Ubi pa rip Fud ba le ri Spar ta k Zla ti bor vo de na la ze se u dru goj ne de qi pri pre ma, a osta li su bez naj bo qeg strel ca Vo je Ubi pa ri pa, ko ji je i zva ni~ no no vi igra~ Le ha iz Poq ske (no voj eki pi pr kqu ~i }e se da nas u [pa ni ji). [to se pri pre ma ti ~e, {ef stru ke Qu bo -

mir Ri stov ski is ti ~e da se sve za sa da od vi ja u naj bo qem re du.

– Ne ma mo pro ble ma u ra du, vre me nas je po slu `i lo, a usko ro }e mo na zim ske pri pre me u to pli je kra je ve. Ak ce nat je sta vqen na kon di ci ji, a usko ro }e po ~e ti se ri ja od i gra va wa pri -

ja teq skih utak mi ca – ka zao je Ri stov ski.

U su bo tu, 22. ja nu a ra, go lu bo vi }e put Se ke{ fe her va ra, na meg d an ma | ar s kom Vi d e o t o n u, za tim }e ta mo od i gra ti jo{ je dan me~, da bi 26. ja nu a ra ugo sti li Fe ren cva ro{.

N. S.

IGRA^I KULSKOG HAJDUKA NA OKUPU

Be kva lac pro ve ra va Red tre nin ga, red igre sa lop tom, red pro ve re ono ga {ta je do sa da u pri pre ma ma ura |e no – to je tre nut na sli ka ono ga {to ra de fud ba le ri Haj duka iz Ku le. Igra ~i su ve} de se tak da na na oku pu, pro {la su me re wa i zdrav stve ni pre gle di i svoj ski se pri o nu lo ra du, jer {to sprem ni ji u|u u pro le} nu po lu se zo nu ve }e su {an se za op sta nak. [ef stru~ nog {ta ba Dra go qub Be kva lac je tre }i put fud ba le re po de lio u dve eki pe i kroz igru od 3 pu ta po 25 mi nu ta pro ve rio {ta je do sa da ura |e no. Po be di li su "be li" sa 1:0, go lom Alek san dra Jo va no vi }a, na ve o ma le po do da va we Ga vre Ba gi }a. Ima li su i "pla vi" svo jih pri li ka, ali su Ki{, a po tom i Ka sa li ca bi li ne pre ci zni. Za "be le" su na stu pi li: [}e pa no vi}, Pa uq e vi}, M. Ko va ~e vi}, Ko ji}, V. Ko va ~e vi}, \u ri}, Jo va no vi}, Mak si mo vi}, Pa vlo vi}, Kur ta {i} ( ume sto ko jeg je u dru goj tre }i ni u{ao Ba gi}) i Mi {i}. "Pla ve"

su ~i ni li: Bra}, Var ga, Top ~a gi}, La li}, Raj da, Ma ra{ ( ume sto ko jeg je u dru goj tre }i ni u{ao Bo {ko vi}), Li cem ber ger, Ki{, Ka sa li ca, Ko ma zec i @i va no vi}.

Pri met no je bi lo da me |u oni ma ko ji su od me ri li sna ge ni je bi lo ne ko li ci ne igra ~a, ka pi te na Bo gi }a, gol ma na Ma no lo va, mla dog Ra ma da nia, ]o vi na...

- I ovaj su sret je po slu `io kao pro ve ra po je di nih igra ~a, a ka pi te na Bo gi }a ne ma raz lo ga pro ve ra va ti, pa je on bio oslo bo |en. Mla di ]o vin je van po go na jer se `a li na po vre du, pa smo ga ma lo po {te de li. [to se gol ma na An ge la Ma no lo va ti ~e da li smo mu mo gu} nost da u Bu gar skoj po tra `i klub u ko jem }e bra ni ti, a mla di Ra ma da ni `e li da se vra ti ku }i i ne }e mo mu pra vi ti pro blem – ra port je di rek to ra Alek san dra Vla {ka li }a. \. Bojani}

SENTA PO^ELA PRIPREME

Bu la to vi} po ja ~a va od bra nu Fud ba le ri srp sko li ga {a Sen te po ~e li su pri pre me. [ef Stru~ nog {ta ba Bra ni slav Bu la to vi}, po red go to vo kom plet nog je se weg sa sta va (ne do sta ju tro ji ca igra ~a) na ras po la ga wu ima dvo ji cu no vaj li ja. Do {ao je du go go di {wi pr vo ti mac kul skog Haj du ka, od bram be ni igra~ Go ran Ha ben {us, ko ji je je se nas igrao u voj vo |an skom li ga {u Obi li }u iz No vog Kne e`vca, a no vo ime je i gol man Bo ri {a Bo di ro ga iz Ru da ra (Ugqe vik). Mla di ve zi sta Ne ma wa Va sin (17) je dat na po zaj mi cu Slo gi iz Te me ri na, a u re do ve voj vo |an skog li ga {a AFK-a iz Ade oti {li su is ku sni En dre Ba jus (34) i mla di ve zni igra~ Ta ma{ Po~ (18).

- Od bra nu smo po ja ~a li do la skom Ha ben {u sa i gol ma na Bo di ro ge, ko ji je pro {log le ta ve} bio kod nas ali ni smo mo gli da ga an ga `u je mo zbog pro -

Bra ni slav Bu la to vi}

ble ma sa pa pi ri ma. Mo `da }e mo da do ve de mo jo{ jed nog fud ba le ra, ali o to me }e se vi {e zna ti na red nih da na - ka `e Bu la to vi}, ko me su pr vi sa rad ni ci Jo `ef Ezve| i Ro bert Ma tok.

U pla nu je da se pr vi deo pri pre ma do 8.fa bru a ra od ra di u Sen ti, a po tom }e se kom ple tan pr vi po gon pre se li ti u ma |ar ski grad Ka po {var.

- Ve} je usta qe na prak sa da u to ku zim skih pri pre ma pet da na pro ve de mo u Ka po {va ru u okvi ru du go go di {we sa rad we ko j u ima mo sa pr vo li g a {em Ma |ar ske, a le ti oni do la ze kod nas u Sen tu - na po mi we Bu la to vi}.

Pre od l a s ka u Ka p o {var, Bu la to vi} je za ka zao dve tre ning utak mi ce sa AFK u Sen ti i Obi li }em u No vom Kne `ev cu.

M. Mitrovi}

STARTOVALI BEO^INCI

Ce ment na pro le }e ~vr {}i Op tu `en: Oli ver Noj vil

hod no je no sio dre so ve Bo ru si je iz Men hen glad ba ha, Ba je ra iz Le ver ku ze na i {pan skih Te ne ri fa. Za ne ma~ ki na ci o nal ni tim od i grao je 69 utak mi ca, po sti gav {i 12 go lo va. Bio je dru gi na Mun di ja lu u Ju `noj Ko re ji i Ja pa nu 2002, a tre }i na Svet skom pr ven stvu u Ne ma~ koj 2006.

Pod nad zo rom pro ve re nog stru~ wa ka Zo ra na Gru ji }a i sa rad ni ka Mi la di na Pu ra }a i Igo ra Man di }a, be o ~in ski Ce ment po ~eo je pri pre me.

Ce men ta {i su na kra ju je se weg de la Srp ske li ge - Voj vo di na za u ze li osmo me sto, mad su mo gli i vi {e da ni je bi lo kik se va, po go to vo kod ku }e. Pre po ~et ka pr vog tre nin ga igra ~i ma se obra tio pred sed nik klu ba Mi lo van Zeq ko vi} po `e lo je igra ~i ma i stru~ nom {ta bu zdra vqa i mno go uspe ha.

- Za ne ke igra ~e in te re su ju se klu bo vi iz sa ve znog ran ga, Ra ki }a, Tr bo vi }a, Tom ~i }a, Ta na si na, Ga {pa ro vi }a, {to nam go di jer po tvr |u je da smo do bro ra di li – re kao je sport ski di rek to Si ni {a Pro li} I do dao:- Ra no je jo{ go vo ri ti o po ja ~a wi ma, ali ve} ima mo de se to ri cu no vaj li ja ko ji }e bi ti na pro bi.

Ce men ta {i }e pri pre me od ra di ti u Be o ~i nu gde na ras po la ga wu ima ju tri te re na i sport sku ha lu sa te re ta nom.

B. Star~evi}

SPORT

dnevnik IZ RA DA BOK SER SKOG SA VE ZA VOJ VO DI NE

Optu`en Tadija Ka~ar Na kon fe ren ci ji za {tam pu Bok ser skog saveza Vojvodine(BSV) odr`anoj u Su bo ti ci mo gle su se ~u ti mnoge zanimqive stvari, kako o pla no vi ma za re vi ta li za ciju ple me ni te ve {ti ne u

bila zadu`ena da sakupqa kotiz ci ju u~e sni ka Pr ven stva Evrope za {kolarce 2008. godine u Novom Sadu, da je sakupqeno oprilike 43.000 evra i 5.000 dolara, a da je Tadija Ka~ar na lo `io da se te pa re uplate na wegov `iro-ra~un.

Sli~nih malverzacija bilo je jo{.

Podneli smo krivi~nu prijavu, ona je za sada zapela u tu`ila{tvu, ali mi tu ne stajemo.

Pri pre ma mo do kumentaciju koju }emo da prosledimo direktno Ministarstvu pravosu |a, pre mi je ru, pa i predsedniku Srbije – rekao je Anteq.

Sko ro go di nu dana od postavqawa novog rukovodstva, BSV je zna~aj no una pre dio rad, od li~ no je organizovana Vojvo |an ska zlat na rukavica, ve} godinama funkcioni{e Liga VojvoDar ko An teq pro zvao Ta di ju dine, a bokseri iz Srbiji, tako i jasna namera da Pokrajine su rado vi|eni gose sve nelegalne stvari re{e sti na zna~ajnim turnirima. tamo gde je i mesto za to – na – Znamo da jedino rad vodi sudu. napred, pa zato i ula`emo mnoPredsednik BSV Darko An- go u mla|e kategorije. Ponovo teq izneo je niz pritu`bu na }emo imati dobru saradwu sa ra~un Tadije Ka~ara. klubovima iz regiona, a pla– Iako je Ka~ar bio veliki niramo i odr`avawe tri kvasportista i mnogo zadu`io na- litetna kampa u Vojvodini – {u zemqu, ne mo`e da koristi kazao je Slobodan Milo{ev, Bokserski savez Srbije za li~- potpredsednik Bokserskog sanu korist. Imamo potpisanu veza Vojvodine. izjavu Dragane Zanini, koja je N. S.

TA DI JA KA ^AR OD BA CUJE OP TU @BE

To su gluposti Proslavqenom bokseru Tadiji Ka~aru predo~ili smo optu`be koje su stigle iz pokrajinskog bokserskom saveza, na {to je on odreagovao: - Niko od sada{weg rukovodstva BSV ni je ni gle dao Evropsko prvenstvo za {kolarce 2008. godine u Novom Sadu. Organizacija je bila najboqa od svih do tada odr`anih za tu starosnu konkurenciju, {to

Kako komentari{ete to da je Dragana Zanini uplatila prikupqeni novac na va{ ra~un?

- Kada su u~esnici {ampionata do{li u Novi Sad i na osnovu poziva za u~e{}e na EP platili svoj boravak, rukovodstvo BSV je bilo zate~eno po{to u tom trenutku Savez nije imao otvoren devizni ra~un, a niti sef gde bi mogli

Ta di ja Ka ~ar

je potvrdio i delegat na tom {ampionatu, Rus Eduard Abdulmanov. Sakupqenim novcem od kotizacije smo platili wihov boravak, sme{taj, ishranu, transport od aerodroma do Novog Sad i nazad, desetodnevni boravak na{e reprezentacije u Novom Sadu, boravak na{ih slu`benih lica i sve ostale izdatke koje smo imali tom prilikom, kao {to su pripreme reprezentacije od mesec dana u iznosu od 650.000 dinara u Ki kin di, opre mu za na stup, sve ~a ne uni for me, dnev ni ce realizatorima programa i slu`be nim li ci ma… Ta da {wa Skup {ti na BSV usvo ji la je finansijski izve{taj sa spomenutog {ampionata, po{to je imala uvid i u prihode i u rashode - rekao je Ka~ar.

da deponuju novac. Trebalo je brzo reagovati i osloboditi Zaninijevu od pritiska ~uvawa novca. Rekao sam joj da odnese novac u banku i da ga uplati na moj devizni `iro ra~un, odakle smo posle izmirivali sve obaveze - istakao je Tadi}, a potom dodao:- Sada{we rukovodstvo je zadu`ilo BSV za organizaciju turnira Zlatna vojvo|anska rukavica za 1.500.000 dinara. Oni ne znaju kako }e taj dug da zatvore. Davaoci usluga potra`uju novac, a nesposobno rukovodstvo, na ~ijem je ~elu Darko Anteq, be`e}i od sopstvene slabosti i nemo}i bavi se ne~im drugim, optu`uju}i nekada {we ru ko vod stvo BSV za ne{to {to je zavr{eno pre tri godine.

J. Ga li}

~etvrtak20.januar2011.

19

OD BOJ KA [KI PRA ZNIK U NO VOM SA DU (18 ~)

Vojvodina i Partizan dele megdan Posle dana{weg su- Jedini smo tim koji je dobio zaniqmivijim nastavak sezone. perliga{kog derbija Partizan u dosada{wem delu Borba za prvo mesto pred plejizme|u odbojka{a sezone. Bilo je 3:2, a moglo je da of mora da bude neizvesna – reNIS Vojvodine i bude I za nijansu ubedqivije. kao je trener Novosa|ana NikoPartizana mnogo toga }e biti Imali smo tada velikih prola Salati}.

Libero Goran [kundri} jejasnije kada je plej-of u pitablema sa sastavom, kao i Partiwu. Novosa|ani i beogradski zan, pa nismo mogli da se prika- dan od je od najstandardnijih prcrno-beli pokazali su u prvom `emo u najboqem svetlu. Pro- votimaca i bez obzira na prodelu sezone da imaju kvalitet za titulu i najozbiqniji su kandidati za wu, uz puno po{tovawe pratilaca Crvene zvezde i Radni~kog iz Kragujevca. Partizan ima pet bodova vi{ka u odnosu na Vo{u i eventualnom pobedom bi prakti~no osigurao pol poziciju pred doigravawe, a u slu~aju pobede doma}ina situacija bi se zakomplikovala i nastavak prvenstva bio bi mnogo zanimqiviji.

Gotovo 20 godina je pro{lo do kada je Partizan gostovao u malom Spensu kao lider, pa }e dana{wi susret imati mnogo druga~iju dimenziju i ne}e biti samo derbi, ve} }e biti predigra borbi za pehare.

Doma}i teren u susretima najboqih niNaj stan dard ni ji u re do vi ma Voj vo di ne: Go ran [kun dri} je velika prednost, o ~emu svedo~i podatak da je Vojblemi sa bole{}u su i sada pri- bleme smatra da }e ovaj susret vodina, za sada, jedina savlada sutni, Jovovi}, Ivovi}, Jovano- opravdati epitet derbija.

Partizan i to u Beogradu. S - Zdravstveni bilten nam ne vi}, Mrdak i Luka ^ubrilo su pravom se zato o~ekuje odbojkaimali svega po jedan ili dva ide na ruku, ali Vojvodina ima {i praznik u Novom Sadu, a TV treninga ove nedeqe, a roviti veliki fond igra~a I verujem prenos }e omogu}iti odbojkasu Basta i Veselinovi}. Uprkos da }e ko kod bude igrao dati svoj {koj Srbija da ga vidi. tome, `elimo pobedu i u~inimo makismum i dati sve od sebe u

`eqi da trijumfujemo. Partizan je svakako nameran da nam se revan{ira za poraz u Beogradu, a na nama je da mu to ne dozvolimo. Neophodna nam je pomo} publike jer uz wenu podr{ku mnogo boqe igramo. Partizan ima odli~ne servere i bi}emo na mu-

Fo to: F. Ba ki}

kama da ih ukrotimo, ali u tome i le`i kqu~ uspeha u derbiju – istakao je [kundri}.

Utakmica u maloj Sali Spensa po~iwe u 18 ~asova (direktan tv prenos), a ulaznica staje 100 dinara.

M. Ri sti}

NBA LI GA

RANG-LI STE FIVB

Atlanta slavila u Majamiju

Seniori tre}i, dame devete

Ko{arka{i Atlante Houks pobedili su u gostima Majami Hit posle produ`etka rezultatom 93:89. Doma}oj ekipi nije pomogla ni fantasti~na partija Lebrona Xejmsa, kome je umalo izmakao tripl-dabl u~inak.

Pored 34 ko{a imao je 10 skokova i sedam dodavawa. Dvejn Vejd je ubacio 27 poena, ali se i te kako osetilo odsustvo Krisa Bo{a pod ko{em.

Atlantu je predvodio tandem Xonson - Kroford, koji su postigli po 19 poena. Majamiju je ovo drugi vezani poraz u {ampionatu, a pet kod ku}e ove sezone.

U drugom me~u [arlot, ~iji je vlasnik Majkl Xordan, pobedio je ^ikago 83:82. Istakao se Ogustin sa 15 poena i pet asistencija, a sjajan je bio i Xerald Valas, koji je uz 13 ko{eva imao i 16 skokova. Na drugoj strani, Bulsima nije pomogao ni ove sezone impresivni Derik Rouz, koji je okon~ao me~ sa 33 poena, pet skokova i ~etiri dodavawa.

Na najnovijim rang-listama Svetske odbojka{ke federacije (FIVB) mu{ka seniorska reprezentacija Srbije je na tre}em mestu (149,5 bodova), dok je `enska na devetom (70 ).

Seniori (u zagradi su plasmani na prethodnoj listi): 1.

(1) Brazil 210, 2. (2) Rusija 156, 3. (4) Srbija 149,5, 4. (5) Kuba 141,5, 5. (3) SAD 134, 6. (6) Italija 131,5, 7. (7) Bugarska 98,5, 8. (8) Argentina 84,5, 9. (10) Nema~ka 72,5, 10.

(9) Poqska 67,5.

Seniorke (u zagradi su plasmani na prethodnoj listi): 1. (1) Brazil 200, 2. (2) SAD 174, 3. (3) Japan 143,5, 4.

(3) Italija 139,5, 5. (6) Rusija 127,5, 6. (5) Kina 124, 7.

(8) Poqska 83,5, 8. (7) Kuba 76, 9. (9) Srbija 70, 10. (10) Nema~ka 67,5.

20

sport

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO AUSTRA LI JE

Tip sa re vi} iz gu bio do bi jen me~ Tre }eg da na na Otvo re nom pr ven stvu Austra li je u te ni su, na te re ni ma u Mel burn par ku po ja vi la su se ~e tvo ri ca te ni se ra i jed na te ni ser ka iz Sr bi je. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji kod mu {ka ra ca, o~e ki va ne po be de za be le `i li su No vak \o ko vi} pro tiv Hr va ta Do di ga, od no sno Vik tor Tro ic ki u su sre tu s Fran cu zem Ma u om. Na `a lost, i po red vo| stva od 2:0, a on da i tri me~ lop te u ~e tvr tom se tu,

sa vla da Fer nan da Ver da ska. [pa nac je u su sre tu 2. ko la na Austra li jen ope nu sla vio sa 2:6, 4:6, 6:4, 7:6 (7-0), 6:0 i u tre }oj run di }e se sa sta ti s Ke i jem Ni {i ko ri jem, ko ji je do bio Flo ri ja na Ma je ra. Po sle pro pu {te ne tre }e me~ lop te Jan ko je pot pu no stao, iz gu bio je 19 po e na u ni zu, ~i me je me~ od lu ~en.

Jan ko je fan ta sti~ no po ~eo me~ – na sa mom star tu na pra vio je brejk, a ubr zo je po veo i s 4:0,

u tra li sao asom, ali je Jan ko sjaj nim ri ter nom iz bek hen da do {ao do kqu~ nog brej ka.

Ka ko je vre me od mi ca lo, Ver da sko je igrao sve bo qe, ali i ~i ni se da je Tip sa re vi} po sle dru gog se ta za i grao ne {to de fan ziv ni je. Si tu a ci ja se sre di nom tre }eg se ta pot pu no obr nu la – srp ski te ni ser imao je pro ble ma na svoj ser vis, dok je Ver da sko la ga no do bi jao svo je ge mo ve. Pri re zul ta tu 4:3, Tip sa re -

7-0 i iz jed na ~io na 2-2 u se to vi ma. Pr vu me~ lop tu Ver da sko je spa sao na pa dom, a na dru goj Jan ko ni je naj bo qe re a go vao na mre `i i [pa nac ga je pro {ao.

Na tre }oj me~ lop ti Jan ku je svi ran sum wiv aut, ali ni je mu osta lo vi {e ~e len xa i Ver da sko je ubr zo osvo jio gem Tip sa re vi }e vom du plom ser vis gre {kom.

To je pot pu no de mo ra li sa lo srp skog te ni se ra, ko ji u taj brej -

132. na ATP li sti, a ovo je bio pr vi me |u sob ni duel Fran cu za i Tric kog.

Srp ski te ni ser od li~ no je po ~eo me~ i po veo je s 3:0, na pra viv {i dva brej ka vi {ka. Ipak, Mau je ri brej kom pre po lo vio taj za o sta tak, a za tim je, pri re zul ta tu 4:2, Vik tor pro pu stio ne ko li ko pri li ka da po no vo stvo ri du pli brejk pred no sti.

Ipak, to ga u na stav ku ni je po re me ti lo i re a li zo vao je ve} pr vu

do sa da su igra li se dam pu ta, a u {est me ~e va sla vio je \o ko vi}.

Tro ic ki je po be dio u wi ho vom pr vom du e lu, 2007. go di ne na tur ni ru u Uma gu, ka da je bi lo 2:6, 6:4, 7:5.

vi} je mu drim ser vi som u for hend spa sao brejk lop tu, ali to je bio sa mo uvod u dra mu pri re zul ta tu 5:4. Ver da sko je do brim na pa di ma iz for hen da do {ao do dve ve za ne set lop te, ali je Jan ko od ser vi rao dva asa. Po tom je srp ski te ni ser pro ma {io sme~, ali to ni je pre su di lo jer je [pa nac po tom po slao for hend u mre `u. Na ~e tvr toj set lop ti po no vo je po gre {io Ver da sko, po tom je Jan ko gre {kom iz bek hen da pro pu stio gem lop tu, da bi {pan ski te ni ser le po iz gra |e nim po e nom re a li zo vao pe tu set lop tu i sma wio na 2-1. U ~e tvr tom se tu Tip sa re vi} je dva pu ta ser vi rao za me~, pro pu stio je i tri me~ lop te, ali je na kra ju Ver da sko sla vio u taj brej ku

ku ni je uzeo ni je dan poen. Cr na se ri ja na sta vi la se u i u od lu ~u ju }em se tu jer je Ver da sko ukup no osvo jio 19 po e na u ni zu i do bio je pe ti set bez iz gu bqe nog ge ma.

set lop tu – 6:4 po sle 42 mi nu ta igre.

U dru gom se tu je na{ as jo{ lak {e do {ao do ube dqi vih 6:2 i ~i ni lo se da je sa mo pi ta we ru ti ne da do bi je ovaj me~ s mak si mal nim sko rom. Me |u tim, Mau je us peo da se kon so li du je, do du {e i Tro ic ki se opu stio, pa je tre }i set pri pao Fran cu zu s ube dqi vih 6:1. Upla {i li smo se za tre nu tak da ne do |e do kom plet nog pa da u igri mla dog Be o gra |a ni na, ali nas je on, u ~e tvr tom se tu, raz u ve rio da je to mo gu }e i, re zul ta tom 6:3, sti gao je do va `ne po be de i pla sma na u 3. ko lo.

Vik tor }e u tre }oj run di igra ti s No va kom \o ko vi }em.

Tro ic ki i tre }i te ni ser sve ta

dio sa 7:5, 6:7, 6:0, 6:2, a pra vi te nis po ka zao je tek u tre }em i ~e tvr tom se tu.

Me~ pr vog ko la s Mar se lom Gra no qer som re {io je u svo ju ko rist ube dqi vo u tri se ta. Do sta kom pli ko va ni ji za da tak imao je u su sre tu sa Do di gom, ko ji mu je za da vao ve li ke pro ble me u pr va dva se ta. \o ko vi} je u oba imao brejk pred no sti, ali je u dru gom Hr vat us peo da na dok na di za o sta tak i u taj-brej ku (10:8) iz jed na ~i na 1:1 u se to vi ma. Srp ski te ni ser je u na stav ku me ~a pot pu no oprav dao ulo gu fa vo ri ta, tre }i set je osvo jio bez iz gu bqe nog ge ma, a u ~e tvr tom je pro tiv ni ku pre pu stio sa mo dva, pa je duel okon ~an po sle tri sa ta i 21 mi nut igre.

\o ko vi} uhvatio ri tam No vak \o ko vi} je, te `e ne go {to se o~e ki va lo, sti gao do triju mfa nad hr vat skim igra ~em Iva nom Do di gom. No le je po be -

U na red nom kru gu re ke te }e ukr sti ti \o ko vi} i Tro ic ki

Jan ko Tip sa re vi} iz gu bio je od [pan ca Fer nan da Ver da ska i opro stio se od tur ni ra.

Po be du je, u kon ku ren ci ji mu {kih pa ro va, za be le `io Ne nad Zi mo wi} ko ji je od i gra om pr vi su sret s no vim part ne rom Mi ka e lom Qo drom iz Fran cu ske, dok je na {a naj mla |a pred stav ni ca Bo ja na Jo va nov ski iz gu bi la su sret `en skih pa ro va. Ona je, u kom bi na ci ji s Var vom Lep ~en ko, po ra `e na od ja pan sko-ki ne skog pa ra Ki mi ko Da teKrum/[u ai @eng sa 4:6, 4:6.

Jan ko va dra ma Jan ko Tip sa re vi} je vo dio 2:0 u se to vi ma, dva pu ta je ser vi rao za me~, imao je i tri me~ lop te, ali ni to ni je bi lo do voq no da

is ko ri stiv {i obe brejk pri li ke. Pri tom re zul ta tu imao je dve {an se za tro stru ki brejk, ni je ih re a li zo vao, po tom je pri re zul ta tu 5:2 pro pu stio tri set lop te, ali je u svo jim ser vis-ge mo vi ma bio su ve ren i sti gao je do vo| stva u se to vi ma po sle 32 mi nu ta igre.

Srp ski te ni ser na sta vio je u istom rit mu i u dru gom se tu, ali se [pa nac na star tu iz vu kao iz ne u god ne si tu a ci je, spa siv {i tri brejk lop te. Me |u tim, Tip sa re vi} je iz vr sno ser vi rao, la ko i ube dqi vo je osva jao svo je ser vis ge mo ve i vre bao pri li ku na ser vis ri va la. Do ~e kao ju je u sed mom ge mu – pr vu brejk lop tu pro pu stio je po ma lo br zo ple tim na pa dom, dru gu je Nan do ne -

LAK PO SAO ZA SRP SKO-FRAN CU SKI DUBL

Od li~ no kre nu lo Par Ne nad Zi mo wi} - Mi kael Qo dra sa vla dao je Ke vi na An der so na i Vik to ra Ha ne skua re zul ta tom 6:3, 6:4, na go ve {ta va ju }i da je ovaj dubl je dan od naj ve }ih fa vo ri ta za osva ja we tur ni ra u Mel bur nu. Na red ni ri va li Zi mo wi }a i Qo dre bi }e Pa blo An du har i Da ni jel Hi me no-Tra ver.

Ne nad Zi mo wi}

- Za do vo qan sam jer je ovo bio pr vi me~, a i za pro tiv ni ke smo ima li ne zgod nu kom bi na ci ju. Ni smo ima li pri li ku pre Austra li jan ope na da od i gra mo ni je dan me~ za jed no. Sa rad wa je od li~ no kre nu la, mi slim da }e nam jo{ ma lo tre ba ti da se skroz uigra mo - re kao je Zi mo wi}.

Srp ski igra~ je is ta kao da do bro po zna je na red ne pro tiv ni ke, ali da je u dru gom ko lu o~e ki vao dru gi tim.

- Zna mo i An du ha ra i Hi me no-Tra ve ra. To su kla si~ ni {pan ski pred stav ni ci ko ji igra ju s osnov ne li ni je.

Ipak, o~e ki vao sam po be du [van ka i Ku e va sa ko ji su ima li do sta do bre re zul ta te, ne kao tim, ali s dru gim part -

ne ri ma u du blu. Na grend sle mo vi ma Ku e vas je osvo jio Ro lan Ga ros, a [vank je igrao po lu fi na le Vimbldo na. Ba{ me iz ne na di lo {to su [pan ci po be di li, mo ra da su do bro igra li. Na rav no da u sva ki me~ ula zi mo mak si mal no, po go to vo {to Qo dra igra singl sva ki dru gi dan, pa ni jed nog pro tiv ni ka ne sme mo la ko da shva ti mo. Mo ra mo da sva ki me~ za vr {a va mo eks pre sno, ka ko bi moj part ner bio {to sve `i ji ob ja snio je Zi mo wi}.

Austra li jen open je vr lo uspe {no po ~eo za ve }i nu igra ~a iz Sr bi je.

- Na rav no da pra tim {ta ra de na {i igra ~i. I Ana je ima la ve li ke {an se da po be di, ne sre} no je iz gu bi la, jed na-dve lop te su od lu ~i le. Mo `da je raz log i to {to ni je mo gla da tre ni ra zbog po vre de ko ju je za ra di la na Hop man ku pu.

Jan ko je igrao sjaj no, {te ta {to ni je is ko ri stio me~ lop te ko je je imao pro tiv Ver da ska. Us peo sam da vi dim deo me ~a, jer sam igrao u isto vre me.

Kri vo mi je, o~e ki vao sam da }e ga do bi ti kao {to je to ura dio pre dve ili tri go di ne na Austra li jen ope nu.

Vik tor je si gur nom igrom sti gao do tre }eg ko la - re kao je Zi mo wi}.

Naj bo qi srp ski dubl igra~ ka `e da je u Mel bur nu imao pri li ku da se vi di sa svo jim do sa da {wim part ne rom Da ni je lom Ne sto rom. Ni je raz go va rao o no vim part ne ri ma, ali je ube |en da }e Ka na |a nin ro |en u Be o gra du s Mak som Mir wi jem pred sta vqa ti vr lo do bar tim.

Tro ic ki iz bo rio me~ s No le tom Vik tor Tro ic ki po be dio je u su sre tu 2. ko la Fran cu za Ni ko la sa Ma ua s 3:1, po se to vi ma 6:4, 6:2, 1:6, 6:3. Me~ je tra jao dva sa ta i 42 mi nu ta, Tro ic ki je osvo jio 122 po e na, 10 vi {e od pro tiv ni ka. Na{ te ni ser je iz 17 po ku {a ja se dam pu ta od u zeo ser vis Fran cu zu. Ni ko las Mau je do {ao iz kva li fi ka ci ja, a u pr vom ko lu do bio je Bra ja na Da bu la. Ima 28 go di na, tre nut no je

Dru go ko lo, mu {kar ci: Fe de rer ([vaj car ska) - Si mon (Fran cu ska) 6:2, 6:3, 4:6, 4:6, 6:3, Ber dih (^e {ka) - Kol {aj ber (Ne ma~ ka) 4:6, 6:2, 6:3, 6:4, Ga ske (Fran cu ska) – Ma na ri no (Fran cu ska) 6:3, 7:6, 6:4, Ni {i ko ri (Ja pan) – Ma jer (Ne ma~ ka) 6:4, 6:3, 0:6, 6:3, Ver da sko ([pa ni ja) – Tipsarevi} (Srbija) 2:6, 4:6, 6:4, 7:6 (7:0), 6:0, Almagro ([panija) – Andrejev (Rusija) 7:5, 2:6, 4:6, 7:6, 7:5, Qubi~i} (Hrvatska) – Pare (Francuska) 6:3, 6:7, 6:4, 7:6, Troicki (Srbija) – Mau (Francuska) 6:4, 6:2, 1:6, 6:3, \okovi} (Srbija) – Dodig (Hrvatska) 7:5, 6:7, 6:0, 6:2, Rodik (SAD) – Kuwicin (Rusija) 7:6, 6:3, 6:2, Hase (Holandija) – Monako (Argentina) 6:4, 6:4, 3:6, 6:2, Vavrinka ([vajcarska) – Dimitrov (Bugarska) 7:5, 6:3, 6:3, Robredo ([panija) – Fi{ (SAD) 1:6, 6:3, 6:3, 6:3, Stahovski (Ukrajina) – Kubot (Poqska) 6:3, 6:4, 6:4, Malis (Belgija) – Montawes ([panija) 6:4, 6:0, 6:1, Federer ([vajcarska) – Simon (Francuska). @ene: Enan (Belgija) Balta~a (V. Britanija) 6:1, 6:3, V. Vilijams (SAD) - S. Zahlavova (^e{ka) 6:7, 6:0, 6:4, Doki} (Australija) - B. Zahlavova Stricova (^e{ka) 6:7, 1:6, Vozniacki (Danska) - King (SAD) 6:1, 6:0, Razano (Francuska) - [arapova (Rusija) 6:7, 3:6, Marino (Kanada) - Skjavone (Italija) 3:6, 7:5, 7:9, Li (Kina) Rodina (Rusija) 6:3, 6:2, Hlava~kova (^e{ka) - Azarenka (Belorusija 4:6, 4:6, Manasijeva (Rusija) - Bartoli (Francuska) 3:6, 6:3, 6:0, Rus (Holandija) - Kuzwecova (Rusija) 1:6,

Re zul ta ti 4:6, Vikmajer (Belgija) - Sevastova (Letonija) 4:6, 2:6, Ketavong (V. Britanija) - Petkovi} (nema~ka) 6:2, 5:7, 0:6, Pironkova (Bugarska) Nikulesku (Rumunija) 4:6, 1:6, Kanepi (Estonija) - Gerges (Nema~ka) 4:6, 6:3, 4:6, Brijanti (Italija) - Cibulkova (Slova~ka) 1:6, 6:4, 2:6, Kulikova (Ruzsija) - [ipers (JAR) 4:6, 6:4, 5:7.

Mu{ki parovi: Braun (Nema~ka) /Vasen (Holandija) - Tursunov (Rusija) /

Zverev (Nema~ka) 6:2, 6:3, B./M. Brajan (SAD) - Lipski/Ram (SAD) 6:3, 3:6, 6:4, Nouls (Bahami)/Mertiwak (Slova~ka) Gaba{vili (Rusija) /Kuku{kin (Kazahstan) 6:4, 7:6, Marero / Idalgo ([panija) - Dluhi (^e{ka) /Henli (Australija) 6:4, 1:6, 6:1, Ebden/Lu~ak (Australija) - Grot / Xouns (Australija) 6:7, 6:3, 3:6, ^ela / Majer (Argentina) Stahovski (Ukrajina) /Ju`wi (Rusija) 5:7, 3:6, Dolgopolov (Ukrajina) / Hajek

(^e{ka) - Fowini (Italija) / Lacko (Slova~ka) 6:3, 6:7, 6:2, Sela (Izrael)/Sepi (Italija) - Gonzales (Meksiko)/Marks (Nema~ka) 6:7, 6:3, 6:7, Andular/Himeno-Traver ([panija) Kuevas (Urugvaj)/[vank (Argnetina) 7:6, 7:5, Perot (SAD) /Skuspki (V. Britanija) - [ardi /Klemon (Francuska) 6:7, 3:6, Lemke /Rejd (Australija) - Bol/Gu}ione (Australija) 4:6, 6:7, ^ermak (^e{ka) /Kas (Nema~ka) - Berlok (Argentina) /Riba ([panija) 4:6, 5:7, Qodra (Francuska)/Zimowi} (Srbija) Anderson (JAR) /Hanesku (Rumunija) 6:3, 6:4, Dabul (Argentina) /Giqardo (Kolumbija) - Melcer (Austrija) /Pe~ner (Nema~ka) 6:7, 1:6, Golubjev (Kazahstan)/Istomin (Uzbekistan) - Butorac (SAD)/ Ro`er (Holandski Antili) 7:6, 4:6, 0:6, Dakvort / Mi~el (Australija) - Mirwi (Belorusij)/Nestor (Kanada) 3:6, 3:6. @enski parovi: Baroa/Kerber (Nema~ka) - Grenfeld (Nema~ka) 5:7, 3:6, Huber (SAD)/Petrova (Rusija) - Dominikovi}/Mur (Australija) 6:3, 6:0, Vesnina /Zvonarjeva (Rusija) -Adam~ak /Holand (Australija) 6:1, 6:1, Ferguson/Molik (Australija) - Brianti (Italija) /^akvetadze (Rusija) 4:6, 6:1, 6:3, Du{evina /Makarova (Rusija) Klejbanova (Rusija)/Garigez ([panija) 3:6, 2:6, Jovanovski (Srbija)/Lep~enko (SAD) - Date-Krum (Japan)/@ang (Kina) 4:6, 4:6, Dulko (Argentina) /Peneta (Italija) - Mirza (Indija) /Voracova (~e{ka) 6:4, 6:1.

Pripremio: A. P.

ekOLOGiJA

dnevnik

~etvrtak20.januar2011.

21

KON CEPT RE GI O NAL NOG PRO STOR NOG PLA NA VOJ VO DI NE

Pri rod ni re sur si pod lu pom Na okruglom stolu "Za{tita, kori{}ewe i razvoj prirodnih resursa u Vojvodini" raspravqalo se o konceptu Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine.

Prema re~ima pokrajinske sekretarke za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du {an ke Sre ma~ ki posledwi prostorni plan Pokrajine donet je 1978. godine, te je neophodno stvoriti novi i u wega uneti "sve {to `ivot zna~i". Ona je istakla da kori{}ewe prirodnih resursa, wihova privredna i ekonomska valorizacija treba da bude planski usmerena i namenski kontrolisana.

Kako je navela Dra ga na Dun ~i} koja je u~estvovala u stvarawu

ovog konceta, uzeti su u obzir problemi poqoprivrednog zemqi{ta, po{umqenosti pokrajine, kao i voda i vodnog zemqi{ta. Istakla je da u Vojvodini 83,2 odsto zemqi{ta jeste poqoprivredno, ali da je konstantno u gubitku i pod degradacijom zbog eolskih erozija i promena namena kori{}ewa usled pretvarawa u gra|evinske i radne zone, saobra}ajne koridore… [to se ti~e po{umqenosti, samo je 6,53 odsto povr{ine Vojvodine pod {umama, a optimalna {umovitost iznosi 14,3 odsto.

Iako je zabele`eno poboq{awe kvaliteta voda na ulasku iz susednih zemaqa (reke: Dunav, Tisa,

Sava, Begej, Tami{), Dun~i} je navela da je neophodno uvo|ewe zona sanitarne za{tite, monitoringa povr{inskih voda i po{tovawe Direktive EU o vodama, koja obuhvata za{titu svih voda, uzimaju-

Uze ti su u ob zir pro ble mi po qo pri vred nog ze mqi {ta, po {u mqe no sti po kra ji ne, kao i vo da }i u obzir prirodnu interakciju me|u wima.

Direktor Nacionalnog programa ure|ewa, za{tite i kori{}ewa voda u Srbiji akademik Mi lo rad Mi lo ra dov rekao je da je prdlo`eni koncept nedovoqno {irok i da je u obzir trabalo uzeti

VR BAS IZ DVO JIO 48 MI LI O NA DI NA RA ZA EKO LO GI JU

Kar ta ze le ni la olak {a va za {ti tu

U ovogodi{wem buxetu op{tine Vrbas za oblast za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine predvi|eno je oko 48 miliona dinara, odnosno ne{to mawe od pet odsto ukupnog buxeta op{tine. Prema re~ima ~lana op{tinskog ve}a Alek san dra Kru ni }a sredstva su raspore|ena u {est sekcija.

- Jedna od sekcija je izrada planova i programa u oblasti za{tite vazduha i atmosfere, {to se prvi put

Lokalnog ekolo{kog akcionog plana ~iji je mandat istekao jo{ prethodne godine, kao i da su predvi|ena sredstva za finansirawe NVO sektora. Jedna od novina bi}e izrada op{tinske Karte zelenila koja }e ubudu}e umnogome olak{ati ure|ewe javnih zelenih povr{ina i omogu}iti pravilno i racionalno upravqawe u ovoj oblasti.

- Izrada takve karte je preduslov za pravilno upravqawe i

Po stro je we za pre ra du ot pad nih vo da Ove godine vrbaska op{tina }e biti u centru pa`we kada je u pitawu za{tita `ivotne sredine jer treba da otpo~nu radovi na izgradwi Centralnog postrojewa za preradu otpadnih voda Vrbasa i Kule ~ija }e izgradwa ko{tati oko 13 miliona eura. Sredstva za ovu namenu su obezbe|ena iz stranih donacija, Fonda za kapitalna ulagawa APV i republi~kih ministarstava. na{lo u op{tinskom buxetu, zatim imamo tehni~ko i materijalno opremawe organizacija koje se posredno i neposredno bave za{titom `ivotne sredine, dok je najve}i deo sredstava predvi|en za ure|ewe javnih zelenih povr{ina za {ta }e biti izdvojeno oko 11 miliona dinara.

Pored toga, tu su sredstva za suzbijawe ambrozije, tretirawe komaraca, podizawe vetroza{titnih pojaseva, kao i za osnivawe transfer stanice u kojoj }e se vr{iti separacija otpada - rekao je Kruni}.

Na{ sagovornik je najavio da }e se ove godine izvr{iti revizija

odr`avawe zelenila, jer kada se sa~ini u woj }e biti svi relevantni podaci o broju, vrstama, starosti i stawu u kojem se nalaze stabla na javnim povr{inama, mo}i }e mnogo lak{e da se planiraju sve akcije obnavqawa, orezivawa i odr`avawa - istakao je Kruni}.

Novina, kada je u pitawu za{tita `ivotne sredine, bi}e i po~etak merewa kvaliteta vazduha i komunalne buke, a meri}e se i prisustvo polena. Vrbaska op{tina je postala jedna od retkih u Srbiji u kojoj je sakupqawe sme}a organizovano u svim naseqenim mestima. N. Per ko vi}

Govore}i o dosada{wim aktiv no sti ma na iz ra di ovog projekta, doma}ini su goste iz Japana obavestili da je u toku izrada Studije izvodqivosti kao i idejnog re{ewa za iz-

Slo bo dan Pu zo vi} ulazi se u zavr{nu fazu pravqewa Plana. Nakon daqe razrade i konkretizacije postavki, izra|uje se nacrt koji }e ocewivati komisija, najverovanije 28. januara.

U radu okruglog stola u~esvovali su predstavnici svih zna~ajnih subjekata, organa, organizacija, institucija, kao i istaknuti stru~waci iz oblasti razvoja Vojvodine i wenih prirodnih resursa. Koordinator projekta je Republi~ka agencija za prostorno planirawe, nosilac je AP Vojvodina, odnosno Pokrajinski sekreterijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, uz Zavod za urbanizam Vojvodine.

A. Je ri ni}

Am ba la `a tru je ze mqu Neadekvatno upravqawe otpadom, pogotovo opasnim otpa dom, pred sta vqa iz u zet no ve lik pro blem u op {ti ni Ba~ki Petrovac. Oko 40 odsto stanovni{tva u tom mestu bavi se poqoprivrenom proizvodwom, za koju se koristi velika koli~ina hemijskih sredstava, ali ambala`a od wih zavr {a va na obi~ nim sme tli {tima, {to prestavqa izuzetno veliku opasnost po `ivotnu sredinu i zdravqe svih nas.

Op{te je poznato da toksi~ni otpad sadr`i slo`ena organska jediwewa kao {to su organo-hlorna, aromati~na i organofosforna, koja dopiru u zemqi{te i podzemne vode i na taj na~in ih zaga|uju, ali ne samo to, dokazano je da uno{ewe takvih polutanata u organizam dovodi do zdravsvenih poreme}aja. Recimo astme i to naj~e{}e kod dece, potom javqaju se bubre`na oboqewa, nervna rastrojstva i kancerogena oboqewa. Dolazi i do raznih mutacija, tako da se ra|aju i to ne samo deca, ve} i `ivotiwe sa anomalijama - ka`e Vi er ka Mar ~ok Ce rov ski iz Nevladine organizacije “Zeleni krug” Ba~ki Petrovac.

Na te ri to ri ji op {ti ne Ba~ki Petrovac postoje komunalna preduze}a koje se bave izno{ewem komunalnog otpa-

Kre dit re {a va eko lo {ki pro blem prilikom, pokazala veliku zain te re so va nost i sprem nost da pomogne putem odobravawa takozvanog mekog kredita.

do {est. Predstavnica Zavoda za za{titu prirode Kla ra Sa ba do{ izdvojila je i nedstatak koncepta u pogledu biodiverziteta, koji se nije na{ao u analizi.

Predstavnik poqoprivrednika iz Ka}a Vo ji slav Ma le {ev nadovezao se na komentar navode}i

problem sa kojim se poqoprivrednici redovno susre}u.

- Pretvarawe poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko de{ava se ad hok te se poqoprivredom ne mo`emo baviti u pravom smislu.

Ne radi se ni{ta povodom poboq{awa prcesa odvodwavawa podzemnih voda koje uni{tavaju zemqi{te - prokomentarisao je Male{ev.

U~esnici ove rasprave slo`ili su se da prostora za doradu ima i ponudili su usluge svojih institucija prilikom stvarawa kona~nog Regionalnog prostornog plana Vojvodine. Kako je najavio pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj

BA^ KI PE TRO VAC UGRO @EN OPA SNIM OT PA DOM

JA PAN SKA DE LE GA CI JA PO SE TI LA TERMOELEKTRANU „NI KO LA TE SLA”

Delegacija Japanske agencije za me |u na rod nu sa rad wu (JICA), predvo|ena generalnim direktorom JICE za Bliski istok i Evropu Ju ni {i Ja ma dom posetila je nedavno Termoelektranu „Nikola Tesla“ u Obrenovcu.

U razgovoru sa poslo vod stvom kom pa ni je, ko je je pred vo dio za me nik direktora PD TENT \or|i Biqanovski bilo je re~i o mogu}nosti finansirawa projekta izgradwe postrojewa za odsumpo ra va we dim nih gasova na lokaciji TENT A, za blokove A3-A6, od strane japanske Vlade.

Re~ je o ve o ma zna ~aj nom eko lo {kom projektu za ~iju realizaciju je neo p hod no iz dvo jiti veoma zna~ajna fi nan sij ska sred stva, ko ja Elek tro pri vre da Srbije u ovom trenutku, nije u mogu}nosti da obezbedi. Zbog toga je pomo} zatra`ena od japanske strane, koja je, kao i to kom ra ni jih po se ta ovom privrednom dru{tvu, a i ovom

topografiju, klimu, mineralne sirovine, biqke, `ivotiwe, qude.

Ona je istakao mawkavost prilikom analize poqoprivrednog zemqi{ta, jer nije uzeta u obzir klasifikacija na tipove, od jedan

gradwu sistema za odsumporavawe na ~etiri bloka na lokaciji TENT A. Za ovajekolo{ki veoma va`an posao, prema prvim procenama, potrebno je izdvojiti izme|u 150 i 200 miliona evra. Ukoliko Japanska agencija za me|unarodnu saradwu, nakon ove posete, da pozitivno mi{qewe, a japanska Vla da odo bri po treb na sredstva, prema re~ima \or|i Bi qa nov skog, po ~et kom ove godine bi trebalo o~ekivati pot pi si va we bi la te ral nog ugovora izmed|u Japana i Srbije o kreditirawu ovog projekta. Nakon toga bi bio raspisan tender, a do kraja godine bi mogao da bude odabran i najpovoqnij ponu|a~, kako bi radovi na mogli da po~nu ve} po~etkom 2012. godine.

U skladu sa odredbama iz Ugovora o energetskoj zajednici jugoisto~ne Evrope i nacionalne Strategije razvoja i odr`ivog razvoja PD TENT je preuzelo obavezu da do 2015. godine na svim postoje}im postrojewima uvede ove sisteme za odsumporavawe, ~ime bi dao jo{ jedan zna~ajan doprinos u za{titi i unapre|ewu `ivotne sredine.

Na kon raz go vo ra ~la no vi japanske delegacije su obi{li lokacije za izgradwu ovih sistema na TENT A a potom posetili i TENT B na U{}u.

A. B.

da sa cele teritorije op{tine, ali se ne radi separacija otpada. Ambala`a za{titnih sredstava i pesticida zavr{ava na obi~nim smetli{tima ili biva ba~ena pored wiva, puteva, u blizini sela… i kao ta kva pred sta vqa ri zik od kon ta mi na ci je ze mqi {ta i vode zaostalim sadr`ajima iz od ba~ ne ne am ba la `e, {to pred sta vqa iz u zet no ve li ku opasnost po `ivotnu sredinu, `ivot i zdravqe stanovni{tva op{tine, a i {ire. Posledice mogu ili ne moraju od-

mah da se ispoqe, ali dejstvo mo`e da traje i veoma dugo, u trajawu koje mo`e da se meri i go di na ma. Opa sne i {tet ne materije imaju direktne i indirektne uticaje na zdravqe ~oveka i `ivih bi}a, stawe zemqi{ta, vode i vazduha.

Wihovo {tetno dejstvo mo`e da se ispoqi lokalno ili na {irem prostoru (pa i globalno), a posledice mogu osetiti sada{we ili budu}e generacije populacije. Ova ambala`a se brzo nagomilava na deponijama, zbog slabe razgra-

dqivosto plasti~nih materijala.

- Odlagawe plasti~ne ambala`e postaje rastu}i problem u oblasti manipulacije otpadom. Upotrebqena plasti~na ambala`a mo`e da se iskoristi u energetske svrhe, za recikla`u i za ponovnu upotrebu. Me|utim, zaprqanost plasti~ne ambala`e razli~itim supstancama predstavqa prepreku za bezbedno skladi{tewe i recikla`u. Drugi raspro stra wen, ali u po gle du bezbednosti i posledica u vidu {tetne emisije gasova krajwe nepravilan i zakonom zabra wen na ~in eli mi ni sa wa iskori{}ene ambala`e, jeste weno spaqivawe na otvorenom prostoru. Taj postupak se gene ral no ko ri sti sa mo ra di eliminisawa volumena otpada, koji ~ine pakovawa mawih zapremina (najvi{e od jedne litre), ali ne i za dobijawe toplotne energije - obja{wava Vierka Marcok Cerovski.

Na osnovu utro{enih sredstava i vrste ambala`e, proceweno je da se na teritoriji Vojvodine godi{we u poqoprivrednim aktivnostima generi{e vi{e stotina hiqada ot pad nih pla sti~ nih bo ca raz li ~i tog sa sta va, za pr qa nosti i veli~ine.

S. I.

PO RAZ NE PO SLE DICE TO PQE WA ARK TI^ KOG LE DA

Ugro `en op sta nak se ver nih me dve da Glav no sta ni {te se ver nih medveda, arkti~ki led, gde oni love hranu i podi`u mladunce, ubrzano se topi i nestaje tako da je wihov opstank veoma ugro`en. Stru~waci ka`u da bi, ako se ni{ta ne promeni, severni medvedi mogli da nestanu tokom ovog veka, preneo je Glas Amerike. Pored gubitka stani{ta i topqewa arkti~kog leda, drugi problem je sve ve}e nagomilavawe otrovnih materija u ishrani ovi `ivotiwa.

Severni medvedi na{li su se u samom sredi{tu jedne ekolo{ke rasprave: dok se nova bu{ewa u potrazi za naftom i gasom planiraju sve bli`e stani {ti ma me dve da, ame ri~ ka vla da se spre ma da pri me ni propise o ispu{tawu {tetnih gasova i za{titi ameri~ku divqinu. Nau~nici su sve vi{e zabrinuti da severni medved ne}e pre`iveti.

Potpredsednik ekolo{ke organizacije Difenders of Vajldlajf ka`e: "Prognoze su da, ako nastavimo putem kojim sad idemo, sa zaga|ewem {tetnim gasovima, severni medvedi na Aqasci }e nestati za mawe od 50 godina. Vrlo otre`wavaju}a misao!"

Irvin govori o najnovijoj studiji o severnim medvedima,

koju je objavila ameri~ka nacionalna geolo{ka agencija.

U studiji se ka`e da bi severni medvedi mogli biti spaseni ako se drasti~no smawe ispu{tawa {tetnih gasova.

Procjewuje se da u celom sve tu `i vi 22.000 se ver nih medveda. Oni mogu da plivaju na velike udaqenosti, a kra}e pe ri o de `i ve na kop nu.

No, wihovo glavno stani{te led Arkti~kog mora - ubrzano se topi, a na tom ledu love hranu i podi`u svoju mladun~ad.

Druge studije pokazuju da u hrani severni mevedi imaju alarmantno visok nivo otrovnih materija. Radi se o hemikalijama koje se najvi{e koriste u poqoprivredi, odakle oti~u u reke i s wima sti`u u mora i okeane, gde ih struje odnose u arkti~ki ekosistem.

U posledwih nekoliko nedeqa ameri~ka vlada preduzima korake u skladu s nekoliko zakonskih mera koje se odnose na severne medvede. Agencija za za{titu okoline najavila je da }e regulisati smawewe ispu{tawa gasova da bi obuzdala uticaj globalnog zagrevawe. Ministarstvo unutra{wih poslova ozna~ilo je gotovo pola miliona kvadartnih kilometara u Arkti~kom moru i na obalnom podru~ju kao kriti~na stani{ta. I, tre}e, administracija je odlu~ila da ne proglasi severne medvede "ugro`enom vrstom", nego }e ostaviti, kao dosad, da su "vrsta u opasnosti".

Ekolo{ki aktivisti ka`u da je administracija podlegla pritisku lobista, promena oznake, naime, omogu}ila bi ja~u za{titu severnih medveda i wihove okoline. Posledica ove odluke je da naftna industrija mo`e po~eti sa istra`ivawima novih podru~ja u Arkti~kom moru ve} sredinom ove godine.

Aktivisti za za{titu okoline ka`u da bi izlivawe nafte na Arktiku - poput onog pro{le godine u Meksi~kom zalivu - predstavqalo katastrofu ne samo za severne medvede, nego i za kitove, foke i druge `ive vrste.

(Ta njug)

22

Svet

~etvrtak20.januar2011.

SAD I KINA

Or ban: Za evrop ski blok naj te `a go di na STRA ZBUR: Ma|arski premijer Viktor Orban predstavio je ju~e u Strazburu program {estomese~nog predsedavawa Ma|arske Evropskom unijom, isti}u}i da }e 2011. godina za evropski blok biti najte`a u posledwe dve decenije.

Orban je na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta rekao da ma|arska vlada `eli da doprinese jedinstvenoj i sna`noj Evropi i pozvao je sve ~lanice i evropske institucije da pove}aju privredni rast i zaposlenost, prenela je ma|arska agencija MTI. Orban je rekao da }e, ukoliko EU vidi nedostatke u novom ma|arskom zakonu o medijima,

koji je nai{ao na `estoku kritiku nekoliko zemaqa evropskog bloka, wegova vlada biti spremna da ga izmeni. Predsednik ma|arske vlade je kazao da se Budimpe{ta po tom pitawu konsultuje sa Evropskom komisijom i zatra`io je od evropskih parlamentaraca da unutra{wa pitawa Ma|arske ne me{aju sa aktivnostima ove zemqe na mestu predsedavaju}eg u Uniji. „To ne}e biti {tetno samo po Ma|arsku, ve} i po celu EU”, kazao je Orban. Ma|arska agencija, tako|e, navodi da je tokom Orbanovog obra}awa nekoliko parlamentaraca preko usta stavilo bele trake, dok

su neki dr`ali natpise u znak protesta protiv zakona o medijima koji je Budimpe{ta uvela ove godine.

Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo, koji se obratio Evropskom parlamentu nakon Orbana, istakao je da Evropska komisija u potpunosti podr`ava ma|arsko predsedavawe EU. Barozo je kazao da }e Komisija ove nedeqe konsultovati vlasti u Budimpe{ti o spornim pitawima oko wenog zakona o medijima, naglasiv{i da pravna pitawa Ma|arske treba posmatrati objektivno, a da politi~ka pitawa treba dr`ati po strani.

(Ta njug)

dnevnik

Oba ma: Osno va za na red nih 30 go di na sa rad we VA [ING TON: Predsednik SAD Barak Obama izrazio je nadu da }e ju~e zapo~eta poseta predsednika Kine Hua \intaoa Va{ingtonu postaviti osnove saradwe wihovih zemaqa u narednih 30 godina, ukazuju}i da obe imaju „ogroman interes” da zajedni~ki postignu uspeh. „Ovom posetom, mo`emo postaviti osnove za 30 narednih godina”, kazao je Obama na sve~anosti kojom je po~ela poseta {efa kineske dr`ave u Va{ingtonu. „Imamo ogroman interes da ona druga zemqa uspe. U ovako povezanom svetu, u globalizovanoj ekonomiji, zemqe poput na{ih bi}e uspe{nije i bezbednije, ako bude-

Vi {e od 100 qu di po gi nu lo u ne re di ma

Tuni{ani ne priznaju novu vladu

pripadnici stare garde politi~ara.

Ministri koji su podneli ostavke stali su uz demonstrante, koji tvrde da su demokratske promene nemogu}e sve dok se na vlasti nalaze Ben Alijeve pristalice. Ganu{i i vr{ilac du`nosti predsednika, biv{i

predsednik paralmenta Fuad Mebaza, podneli su ju~e ostavke na sve partijske funkcije u RCD, u poku{aju da se distanciraju od Ben Alija, a on je izba~en iz stranke ~iji je osniva~, objavila je nacionalna televizija. Ben Ali je u petak napustio zemqu, posle 23 godine na

vlasti, a na ~elu prelazne vlade nalazi se wegov dugogodi{wi premijer koji poku{ava da sti{a tenzije.

Politi~ka kriza u zemqi proteklih mesec dana nepovoqno se odrazila i na privredu Tunisa, koja je prethodnih godina zabele`ila impresivni rast.

Suo~en sa zahevima demonstranata proteklih dana, Ganu{i je obe}ao osloba|awe politi~kih zarobqenika, ukidawe restrikcija uvedenih Tuniskoj ligi za odbranu qudskih prava i osnivawe dr`avnih agencija koje }e sprovesti istragu o korupciji i zloupotrebama za vreme pobune.

Vi{e od 100 qudi je u Tunisu poginulo u neredima u posledwih pet nedeqa, ju~e su objavile Ujediwene nacije. Prema podacima vlasti Tunisa, u neredima protiv autokratskog re`ima biv{eg predsednika Zina El Abidina Ben Alija, poginulo je 78 qudi, a 94 je povre|eno.

Pro da te neo bja vqe ne fo to gra fi je Hi tle ra LON DON: Oko 600 neobjavqenih privatnih fotografija i 800 negativa nacisti~kog lidera Adolfa Hitlera prodato je britanskoj aukcijskoj ku}i za 30.000 funti (35.800 evra), saop{tila je ju~e aukcijska ku}a Xej Pi Hambert Ok{enirs. Fotografije i negativi nacisti~kog fotografa Hajnriha Hofmana su iz vremena uspona na vlast Nacional-socijalisti~ke partije pre Drugog svetskog rata. Pre nego {to ih je preksino} kupila britanska ku}a, bile su u vlasni{tvu jednog kolekcionara. Na wima

se mo`e videti Hitler u poseti centru za obuku nacisti~kih vojnika i dok pozdravqa iz svog automobila masu na skupu u Nirnbergu. Me|u do sada neobjavqenim fotografijama ima i snimaka Hitlerovog susreta s Musolinijem u Minhenu i snimaka nacisti~kog lidera na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. „Bio sam iznena|en interesovawem za ove fotografije, ukqu~uju}i interes iz Nema~ke”, rekao je Xonatan Hambert, zvani~nik aukcijske ku}e ~ije je sedi{te u Tou~esteru u Engleskoj. Hajn-

ri~ke dr`ave. Na kraju dana ameri~ki predsednik je priredio sve~anu ve~eru povodom posete Hua, koja je i prva za kineskog lidera u Beloj ku}i u posledwih 13 godina i tek tre}a koju Obama prire|uje stranim dr`avnicima za dve godine svog mandata.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Kina nameravaju da tokom posete kineskog predsednika Hu \intaoa saop{te da su postigle sporazum o pove}awu saradwe u oblasti nuklearne bezbednosti, najavio je ju~e neimenovani ameri~ki zvani~nik. Sporazumom se poziva na otvarawe jednog zajedni~ki finansiranog nuklearnog centra u Kini, rekao je on.

HAITI

U TU NI SU I JU ^E DE MON STRA CI JE PRO TIV VLA DE

TU NIS: Vi{e stotina demonstranata pro{etalo je ju~e ulicama tuniske prestonice, zahtevaju}i da saveznici zba~enog predsednika Zina al-Abidina Ben Alija vi{e ne u~estvuju u vr{ewu vlasti. Demonstranti su pevali nacionalisti~ke pesme i nosili transparente na kojima je pisalo „Dole RCD”, {to je skra}enica za Ben Alijevu stranku Ustavni demokratski savez. Demonstrancije je obezbe|ivala policija kako bi bili izbegnuti eventualni sukobi, javile su agencije.

Portparol premijera Muhameda Ganu{ija izjavio je da ministri koji su ostali u novoj prelaznoj vladi nacionalnog jedinstva upravo raspravqaju o tome kada da odr`e prvi sastanak kabineta, javio je AP. ^etvorica novih ministara podneli su prekju~e ostavke, samo 24 sata po{to je Ganu{i objavio sastav vi{epartijske vlade, u koju su, uglavnom, u{li

mo radili zajedno”, rekao je ameri~ki predsednik. Hu \intao rekao je da je, od kako je Obama preuzeo du`nost predsednika SAD pre dve godine, saradwa Pekinga i Va{ingtona u „mnogim sektorima proizvela rezultate i odnosi dve strane vodili su novom napretku”.

Obama je, me|utim, pomenuo i oblast qudskih prava, oko koje se dve zemqe ipak spore. „Istorija je pokazala da su dru{tva harmoni~nija, da napreduju boqe i da je svet pravedniji, kada se prava i odgovornosti svih zemaqa i svih naroda po{tuju”, rekao je ameri~ki predsednik. Obama i Hu \intao nastavili su zatim razgovor u „Ovalnom kabinetu” {efa ame-

rih Hofman je pristupio Nacional-socijalisti~koj partiji 1920. godine. Wegove fotografije Hitlera bile su reprodukovane na po{tanskim markama, razglednicama, posterima i u kwigama. Hofman je i predstavio Hitleru svoju asistentkiwu Evu Braun koja je kasnije postala firerova qubavnica, a u danima pred kraj rata i supruga. Amerikanci koji su ga uhapsili 1945, zaplenili su veliki deo wegovih arhiva, a Hofman je osu|en na ~etiri godine zatvora.

Umro je 1957. godine.

Pri ve den biv {i dik ta tor PORT O PRENS: Tu`ila{tvo Haitija podnelo tu`bu protiv biv{eg diktatora @anKloda Duvalijea, koji je priveden i saslu{an, nakon iznenadnog povratka u zemqu. Wegovo hap{ewe zahtevale su grupe za za{titu qudskih prava. „Duvalije je pod kontrolom pravosu|a. On nije slobodan”, izjavio je dr`avni tu`ilac Aristid

Ogist za Rojters. Biv{i diktator, koga optu`nica, izme|u ostalog, tereti za korupciju, kra|u i proneveru, saslu{an je u kancelariji dr`avnog tu`ioca u Port O Prensu, nakon {to su ga pripadnici policije izveli iz luksuznog hotela u kojem je odseo po iznenadnom povratku u zemqu u nedequ, nakon 25-godi{weg egzila.

SAUDIJSKA ARABIJA

Ne }e ulo gu me di ja to ra DU BAI: Saudijska Arabija se povla~i iz uloge medijatora u libanskoj politi~koj krizi, po{to je sru{ena Vlada u Bejrutu pro{le nedeqe, najavio je ju~e ministar inostranih poslova Saudijske Arabije, princ Saud al Fejsal. „Saudijski kraq je odlu~io da ’povu~e svoje ruke’ iz Libana”, izjavio je Al Fejsal za uticajnu arapsku satelitsku televiziju Al Arabija sa sedi{tem u Dubaiju.

Saudijski kraq Abdulah i sirijski predsednik Ba{ar al Asad

su bili medijatori radi okon~awa politi~ke krize u Libanu, koja bi mogla da dovede do podele zemqe.

Govore}i o aktuelnoj situaciju u Libanu, {ef dilomatije Saudijske Arabije je ocenio da je situaciji opasna, posebno ukoliko do|e do separatizma i podele zemqe. „To bi zna~ilo kraj Libana kao modela mirnog zajedni~kog `ivota izme|u razli~itih religija i etni~kih grupa i razli~itih frakcija”, rekao je princ al Fejsal, prenela je agencija AP.

IRAN

Ra ke ta kod nu kle ar ne cen tra le TE HE RAN: Iran je ju~e potvrdio da je nedaleko od jedne nuklearne centrale testirao protivavionski projektil {to zapad tuma~i kao demonstraciju vojne sile uo~i nastavka pregovora o iranskom spornom nuklearnom programu. Iranska novinska agencija Fars javila je da je raketa zemqa - vazduh „Soko” testirana u blizni Araka, u centralnom Iranu, gde se gradu istra`iva~ki nuklearni reaktor. U izve{taju agencije nisu navedeni drugi detaqi. Ameri~ki protivavionski sistem „Soko” Iran je kupio od SAD pre islamske revolucije 1979. godine, ali su vlasti u Teheranu saop{tile da su napravile sopstvenu verziju tog oru`ja. Kako navodi agencija AP, test se mo`e tuma~iti kao demonstracija odlu~nosti Irana da brani svoje nuklearne pogone. Razgovori Irana sa SAD i jo{ pet svetskih sila treba da budu nastavqeni u petak u Istanbulu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SE I \I MA E HA RA Ministar spoqnih poslova Japana Sei|i Maehara je istakao da Japan `eli da vidi da SAD i Kina, dve najve}e svetske privrede, imaju dobre odnose zbog stabilnosti sveta. Japan je svestan rastu}eg uticaja susedne Kine i ponekad brine da, ukoliko Peking i Va{ington postanu previ{e bliski, bude ugro`ena uloga Tokija kao glavnog ameri~kog saveznika u Aziji.

VINS NIL Peva~ grupe „Motli kru” Vins Nil postigao je sporazum sa tu`ila{tvom da zbog vo`we u pijanom stawu odle`i dve nedeqe u zatvoru i jo{ dve sedmice bude u ku}nom pritvoru. Nil se saglasio da prizna vo`wu pod dejstvom opojnih sredstava pro{log leta, pre nego {to se 26. januara pojavi pred sudom u Las Vegasu. Advokat peva~a objasnio je da je wegov klijent mogao da dobije do {est meseci zatvora.

LEJ DI GA GA Lejdi Gaga je, po svemu sude}i, odlu~ila da za novi video spot anga`uje transeksualke, preneo je ju~e sajt „Dixital spaj” . Peva~ica ~iji novi singl „Born This Way” izlazi u februaru, iznajmila je izvestan broj `ena transeksualki za video spot koji }e biti sniman idu}e sedmice. O~ekuje se da }e Lejdi Gaga kompoziciju prvi put u`ivo izvesti 13. februara, na dodeli „Gremija”.

Bo li vi ja upor na da le ga li zu je `va ka we ko ke LA PAZ: Bolivija tra`i da se ukine me|unarodna zabrana `vakawa li{}a koke i pokrenula je diplomatsku ofanzivu kako bi dokazala da je koka lekovita, a ne opasna biqka. Wen ministar spoqnih poslova David ^okeuanka je na evropskoj turneji kako bi dobio podr{ku za inicijativu skidawa koke sa liste zabrawenih droga, prenosi Bi-Bi-Si. Koka se koristi na Andima ve} hiqadama godina kao blagi stimulans i sveta medicinska biqka, ali predstavqa i sirovinu za proizvodwu kokaina, te se o~ekuje da }e se SAD usprotiviti. Bolivija tra`i da se iz Jedinstvene konvencije o opojnim drogama UN iz 1961. izbaci odrebda o zabrani `vakawa li{}a koke ~ija je upotreba duboko ukorewena u kulturi uro|eni~kih naroda na Andima. Wen predlog predvi|a da se koka i daqe tretira kao kontrolisana supstanca.

Li{}e koke na bolivijskoj pijaci

Inicijativa Bolivije je zasad dobila samo podr{ku [panije koja je obe}ala da }e posredovati kod evropskih zemaqa za koje se o~ekuje da }e ulo`iti prigovor. Kolumbija i Makedonija, koje su se u prvi mah usproti-

vile ovom predlogu, povukle su prigovor nakon lobirawa Bolivije. O~ekuje se, me|utim, da }e SAD, koje ~ine najve}e tr`i{te kokaina na svetu i koje decenijama ula`u napore da se kokain iskoreni u Andima,

blokirati poku{aj izmene Konvencije.

Kao biv{i uzgajiva~ koke i lider sindikata uzgajiva~a koke, predsednik Bolivije Evo Morales se dugo zala`e za priznavawe koke kao biqke od velikog medicinskog, kulturnog i verskog zna~aja koja se razlikuje od kokaina. „Kako je mogu}e da list koke, koji je simbol na{eg identiteta i identiteta na{ih predaka, bude prokazan?”, upitao se on na pro{lonedeqnoj konferenciji za {tampu. Bolivija je nedavno pokrenula novi proizvod radi industrijalizacije li{}a koke i stvarawa tr`i{ta za uzgajiva~e, kako wihovi usevi ne bi zavr{ili kao sirovina za proizvodwu kokaina. Jedna bolivijska kompanija je tako pokrenula proizvodwu gaziranog pi}a „koka brinko” na bazi ekstrakta li{}a koke, koje bi trebalo da konkuri{e popularnoj koka- koli.

balkan

dnevnik

NOVI TALAS [TRAJKOVA U GR^KOJ

~etvrtak20.januar2011.

23

CRNA GORA

Ne za do voq ni advo ka ti, Am fi lo hi je: U mom go vo ru far ma ce u ti i `e le zni ~a ri ni ka da ni je bi lo mr `we ATI NA: Gr~ ku za hva tio no vi ta las {traj ko va. Vla di nim me ra ma {ted we ne za do voq ni su i advo ka ti, far ma ce u ti i `e le zni ~a ri. Gr~ ka je pri nu |e na da spro vo di o{tre me re {ted we i da si stem skim re for ma ma iz vu ~e ze mqu iz eko nom ske kri ze

ko ja se na {la na ivi ci ban kro ta. Advo ka ti i far ma ce u ti odr ` a va j u tro dnev n i {trajk po {to vla da pla ni ra da uki ne do sa da {wi mo no pol za po sle nih u tim dru {tve nim obla sti ma i da ih otvo ri za slo bod nu kon ku ren ci ju. Ka ko se na ja vqu -

Pucwava u centru Atine, rawen Albanac ATI NA: U cen tru Ati ne ju ~e je do {lo do oru `a nog in ci den ta, u ko me je ra wen je dan Al ba nac, ja vi la je gr~ ka no vin ska agen ci ja ANA. In ci dent se de sio oko po dne va u ka fi }u u cen tru gra da, ka da su ne po zna ta li ca pu ca la u jed nog go sta ko ji je se deo za sto lom. Pre ma sve do ~e wu vla sni ka objek ta, dva li ca su po sle puc wa ve po be gla. Gra |a ni su po vre |e nog Al ban ca, ko ji je ta ko |e po ku {ao da na pu sti ka fi} pre ne go {to je pao na tro to ar, pre ba ci li u obli `wu bol ni cu.

Mo ti vi ovog oru `a nog na pa da ni su po zna ti, ma da se sum wa da je u pi ta wu sre |i va we ra ~u na iz me |u u~e sni ka in ci den ta. Is tra ga je u to ku.

je, ti za ko ni }e se ka sni je da nas na } i na dnev n om ra du vla de PA SOK-a. Za po sle ni na `e le zni ca ma odr `a va ju dvo dnev ni {trajk, po {to se pro ti ve pla no vi ma vla de da pro ble me u ovoj obla sti re {a va ot pu {ta wem vi {ka rad ni ka, sma we wem pla ta i pri va ti za ci jom po je di nih kom pa ni ja, ja vqa agen ci ja AP. Po je di ne sin di kal ne fe re de ra ci je su na ja vi le {traj ko ve ko ji }e bi ti odr `a ni kra jem ovog me se ca. Gr~ ka se su o ~i la sa do sad ne za pam }e nom eko nom skom kri zom i vla da pre mi je ra Jor go sa Pa pan dre ua je pri si qe na da pred u zi ma me re {ted we ko je }e bi ti na sta vqe ne i u ovoj go di ni. To je pred u slov za do bi ja we zaj mo va od Me |u na rod n og mo n e t ar n og fon d a i evrop skih fi nan sij skih in stu tu ci ja.

(Tanjug)

REPUBLIKA SRPSKA

Za Bo{wake o~e ki va na od lu ka Ustav nog su da BA WALU KA: Od lu ka Ustav nog su da RS da pri hva ti bo {wa~ ki zah tev da raz mo tri da li je ugro `en vi tal ni bo {wa~ ki na ci o nal ni in te res kod iz bo ra pred sed ni ka vla de RS, o~e ki van je za Bo {wa ke.

Pred sed nik klu ba Bo {wa ka u Ve }u na ro da RS Mu jo Ha xi o me ro vi} re kao je da `e li da ve ru je u pra vo sud ne in sti tu ci je i za ko ni tost wi ho vog ra da. U pr vom ko men ta ru od lu ke Ustav nog su da RS, Ha xi o me ro vi} ka `e da sa da va qa ~e ka ti ko na~ nu od lu ku, ko ja }e zbog hit no sti bi ti do ne ta 31. ja nu a ra. „Ova od lu ka u sva kom slu ~a ju za klub Bo {wa ka Mujo Hayiomerovi} je ohra bru ju }a. Mi ne }e mo sta ti ov de, jer je pre ovo ga iz bo ra pred se da va ju }eg Ve }a na pre kr {e na ustav nost i za ko ni ro da RS. S dru ge stra ne, pred se tost kod iz bo ra ru ko vod stva Ve da va ju }i Ve }a na ro da RS Mo mir }a na ro da RS”, ka zao je Ha xi o Ma li} o~e ku je da }e Ustav ni sud me ro vi}, do da ju }i da je na tom RS od lu ~i ti da ni je po vre |en me stu tre ba lo da bu de Bo {wak, vi tal ni na ci o nal ni in te res a ne Sr bin, ka ko je to iz gla sa lo Bo {wa ka pri li kom iz bo ra Ve }e na ro da bez pri su stva Bo Alek san dra Xom bi }a za pred {wa ka u tom te lu. sed ni ka Vla de.

On je na ja vio po kre ta we in „Od lu ke su da se ne ko men ta ci ja ti ve za oce nu ustav no sti i ri {u”, re kao je Ma li} i do dao

da je ipak o~e ki vao da }e Ustav ni sud od ba ci ti bo {wa~ ki zah tev za utvr |i va we da li je iz bo rom pred sed ni ka vla de ugro `en wi hov vi tal ni na ci o nal ni in te res.

Ustav na od red ba da od {est kqu~ nih funk ci ja ne mo `e bi ti vi {e od dve pri pad ni ka jed nog kon sti tu tiv nog na ro da, pre ma Ma li }u, zna ~i i da je dan na rod mo `e osta ti i bez ijed ne funk ci je.

On osta je pri sta vu da ula ga we ve ta na iz bor pred sed ni ka Vla de RS i upu }i va wa zah te va Ustav nom su du pred sta vqa „hi ro ve” stra na ka iz FBiH zbog sve ga {to se de {a va lo u ve zi sa iz bo rom pred se da va ju }eg Ve }a na ro da. Sve dok Ustav ni sud RS ne do ne se ko na~ nu od lu ku, u RS po slo ve iz vr {ne vla sti oba vqa }e sta ra vla da pred vo |e na pot pred sed ni kom An to nom Ka si po vi }em, ko ji je na to me sto do {ao na kon {to je po sle ok to bar skih iz bo ra ta da {wi pre mi jer Mi lo rad Do dik pre u zeo funk ci ju pred sed ni ka RS.

POD GO RI CA: Mi tro plit cr no gor sko-pri mor ski Srp ske pra vo slav ne cr kve (SPC) Am fi lo hi je iz ja vio je ju ~e u Pod go ri ci da u we go vim iz ja va ma „ni ka da ni je bi lo go vo ra mr `we” i da }e se oda zva ti sud skom po zi vu uko li ko Vi {e tu `i la {tvo u Pod go ri ci po kre ne na ja vqe ni pre kr {aj ni po stu pak pro tiv we ga zbog go vo ra mr `we. „Ako je po ne kad mo ja re~ o{tri ja, ona ne zna ~i da ni je go vor qu ba vi, ne go je sa mo dru ga ~i ji na ~in da se pro bu di sa vest u qu di ma i da ih oba sja qu bav i mi lost bo` ja. A ako iz go vo rim ne ku te `u re~, on da za wu ni sam kriv ja, ne go je kriv sve ti Pe tar Mitropolit Amfilohije Cetwski ~i ji sam ja smer ni i ma Ko men tar {i }u na ja vu tu `i la li u~e nik”, ka zao je Am fi lo hi je {tva da }e pro tiv we ga po kre nu no vi na ri ma po sle ce re mo ni je ti pre kr {aj ni po stu pak ko ji ne po vo dom pra zni ka Bo go ja vqe we. is kqu ~u je kri vi~ no go we we, jer

Od bor ni ci Bu dve o slu ~a ju Za va la POD GO RI CA: Od bor ni ci Skup {ti ne Op {ti ne Bu dva ju ~e su iza za tvo re nih vra ta raz ma tra li iz ve {taj stru~ wa ka iz Be o gra da o po slo va wu Op {ti ne u slu ~a ju ne le gal ne grad we na Za va li kod Bu dve zbog ~e ga su u is tra `nom za tvo ru ~el ni ci te op {ti ne i de vet wi ho vih sa rad ni ka. Lo kal ni par la ment u ko jem aspo lut nu ve }i nu ima De mo krat ska par ti ja so ci ja li sta (DPS), bi na hit no za ka za noj sed ni ci tre ba lo da usvo ji iz ve {taj be o grad skih eks pe ra ta i za kqu~ ke ko ji }e bi ti upu }e ni pra vo sud nim or ga ni ma kao do kaz o ne vi no sti bu dvan skih ~el ni ka, pre neo je ra dio „Slo bod na Evro pa”.

Pred sed nik bu dvan skog od bo ra De mo krat ske par ti je so ci jal si ta (DPS) Bo ro La zo vi} ni je `e leo da u pa u zi za se da wa ot kri je de ta qe dva iz ve {ta ja stru~ wa ka iz Be o gra da o afe ri „Za va la”. Taj nost hit no za ka za ne sed ni ce i sa dr `i ne iz vje {ta ja iz Be o gra da La zo vi} je ob ja snio re ~i ma da iz ve {taj „ne ko od re |e no vre me tre ba da bu de po ver qiv” zbog po stup ka ko ji se vo di pro tiv bu dvan skih funk ci o ne ra, „ka ko ne bi uti cao na

Bi zni smen Pri mo rac pri znao da je Sa na de ru ku pio BMW ZA GREB: Pred u zet nik Ma ri jan Pri mo rac pri znao je is tra `i o ci ma da je biv {em pre mi je ru i {e fu HDZ-a Ivi Sa na de ru

de ru, ko ji ga je ko ri stio dok mu po slov ni ~o vek Ro bert Je `i} 2007. ni je ku pio no vi, ne ki me di ji po ve zu ju sa skan da lo znom pre -

Skupoceni automobili kao mito

2004. go di ne ku pio pr vi BMW. Po pi sa wu hr vat skih me di ja, Pri mo rac je bio na sa slu {a wu u Kan ce la ri ji za su zbi ja we ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la u Za gre bu uo~i No ve go di ne. Na kon {to su mu po ka za li do ka ze, Pri mo rac je pri znao da je Sa na de ru ku pio BMW vre dan 4,2 mi li o na ku na (567.000 evra). Pri mor ~e vu ku po vi nu BMW-a Sa na -

su dom we go vom si nu Iva nu, ko ji je za smrt dve de voj ke u Ma kar skoj na ko je je na le teo vo zi lom do bio tek dve go di ne za tvo ra.

Sam Pri mo rac je tvr dio da je Sa na der tra `io od we ga da mu ku pi vo zi lo, a on je to mo rao da po slu {a.

Pri mor ca je hr vat ska jav nost upo zna la na kon pre su de we go vom ma lo let nom si nu, ko ji je kao 17-

je mi tro po lit „u kon ti nu i te tu na jav nim na stu pi ma go vo rio je zi kom mr `we”, Am fi lo hi je je ka zao da „ni je ni pr vi ni po sled wi ko ga u Cr noj Go ri su de na prav di Bo ga”. „Uosta lom tre ba ma lo da se i od mo rim, i ako me u Spu` (za tvor po red Pod go ri ce) po {a qu, ta man le po da se od mo rim ma lo”, ka zao je Am fi lo hi je uz smeh.

Am fi lo hi je je na Bad wi dan pro kleo one ko ji se bu du usu di li da uklo ne me tal nu cr kvu sa Ru mi je re ~i ma: „Ko sru {io taj hram, Bog ga sru {io i we ga, i we go vo po tom stvo, i ^a sni krst mu su dio”. Mi tro po lit Am fi lo hi je je pro ti vqe we po sla ni ka Skup {ti ne Cr ne Go re Meh me ta Bard hi ja za dr `a va wu me tal ne cr kve na vr hu pla ni ne Ru mi ja kod Ba ra, ne dav no upo re dio sa ra tom Tu ra ka pro tiv pra vo slav nih cr ka va.

go di {wak BMW-om „po ku pio” s ogrom noj ku }i ko ju su, pre ma iz tro to a ra dve ma kar ske sred wo - ja va ma sve do ka, pro da li is pod {kol ke. Zbog to ga je pr vo 2005. tr `i {ne ce ne na kon {to je Pri osu |en na dve i po go di ne za tvo ra mor ~ev sin ubio dve sred wo da bi sma wi li ka znu na dve jer je {kol ke. bio „iz dru {tve no pri hva tqi ve Ubr zo na kon ne sre }e po ro di ca po ro di ce”. Van ra sprav no ve }e Pri mo rac ise li la se iz Ma kar @u pa nij skog su da u Spli tu oce - ske, jer su ta mo po sta li ne po ni lo je da „Pri mo rac po ti ~e iz `eq ni. Pri mo rac je bio vla snik po ro di ce dru {tve no pri hva tqi - vi le i u za gre ba~ kom elit nom vog po lo `a ja, ko ja kvar tu Pan tov je pre ma we mu is ~ak i ho te la Bi o Za smrt dve devojke ko vo u Ma kar ka za la na ro ~i tu bri gu i omo gu }i u Makarskoj, na koje skoj, pi {u me di ji la mu uspe {no je naleteo vozilom, ko ji se ba ve i we stu di ra we u ino go vom po slov nom dobio tek dve stran stvu”, i da je sna la `qi vo {}u. godine zatvora „pr vo ste pe ni sud Pri mo rac je pre pot ce nio po dat ke ko svo je kom pa ni da mla di}, ko me je Pri mor ka, ko ja su kao ma lo let ni ku sku po ce ni je bi la eks klu ziv ni za stup nik auto mo bil ku pi li ro di te qi, po - ro viw ske fa bri ke du va na za ti ~e iz dru {tve no pri hva tqi ve BiH, go di {we uvo zi la u BiH bez po ro di ce”. ca ri ne 2.500 to na ci ga re ta, a za Pri mor ~e va pred u ze }a u Hr - tim ih pro da va la u Hr vat vat skoj i BiH ima ju pro met ve }i skoj. Osim to ga, Pri mor ka je od se dam mi li o na evra, a on se na - ima la mo no pol na uvoz „pep sila zi na li sti 50 naj bo ga ti jih Hr - ko le„, a na vod no je Pri mo rac va ta, ~i je se imo vi na pro ce wu je bio po ve zan i ta da uti caj nim po na 650 mi li o na kon ver ti bil nih slov nim ~o ve kom Jo si pom Gu ci ma ra ka. Ma ri jan Pri mo rac do - }em i {e fom Her ceg Bo sne Ja se lio se iz BiH u Ma kar sku kra - dran kom Pr li }em, pa se we go vo jem 90-ih gde je pre ra ta le ti bo gat stvo ta da pro ce wi va lo na imao re sto ran. U Ma kar skoj je 650 mi li o na ta da {wih ne ma~ kih we go va po ro di ca `i ve la u ma ra ka.

(Tanjug)

od lu ke bi lo ko je vr ste”. „Ne znam ka ko se zo vu te eks pert ske gru pe... iz Sr bi je, Be o gra da i sve }e bi ti ob ja vqe no po sle sed -

Ku qa ~i, pot pred sed ni ku Dra ga nu Ma ro vi }u i jo{ de ve to ri ci wi ho vih sa rad ni ka bi ti pro du `en pri tvor. Klu qa ~a, Dra gan

Sporno naseqe Zavala u Budvi

ni ce lo kal nog par la men ta”, do dao je on.

Ju ~e ra {we za se da we Skup {ti ne op {ti ne je pr vo ko je je za tvo re no za jav nost i bez di rekt nog pre no sa. Sed ni ca se odr `a va uo~i od lu ke su da da li }e pred sed ni ku op {ti ne Raj ku

Ma ro vi}, brat pot pred sed ni ka DPS-a Sve to za ra Ma ro vi }a i de vet wi ho vih sa rad ni ka uhap {e ni su kra jem de cem bra zbog sum we da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo `aj ne le gal nom iz grad wom tu ri sti~ kog na se qa na Za va li.

SLOVENIJA

Ko rup ci ja i te {ko }e u pri me ni za ko na QU BQA NA: Ko rup ci ja je pro tiv za ko nit na ~in. Pre ma pro blem i u Slo ve ni ji, tvr di we go vim re ~i ma je jed no stav no pred sed nik an ti ko rup cij ske ko - od re di ti pri tvor ili pri sil ne mi si je Go ran Kle men ~i}, kao i me to de u pro ce su is tra ge, ali se da su uzrok sla be in sti tu ci je. spor na imo vi na ne mo `e za mr Na po slov nom do ru~ ku ame ri~ - znu ti, ni ti od u ze ti. ke pri vred ne ko mo re u Qu bqa ni je te ma bi la ka ko po me nu ta ko mi si ja i pra vo su |e Slo ve ni je do pri no se ve }oj po {te no sti i kon ku ren ci ji u slo ve na~ koj pri vre di. Tom pri li kom je Go ran Kle men ~i~ re kao i da je po treb no da se br zo pre du zmu me re pro tiv po me nu tog pro ble ma. Isto vre me no je slo ve na~ ki pra vo sud ni mi ni star, Ale{ Za lar, re kao da je ve }i pro blem u spro vo |e wu slo ve na~ kog za ko no dav stva ko je sank ci o ni {e ko rup ci ju, no za ko no dav stvo sa mo. Ipak, mi ni star Za lar je na ja vio i da }e u Slo ve ni ji bi ti usvo jen za kon ko ji }e pro {i ri ti mo gu} nost Qubqana kon fi ska ci je imo vi ne.

Go ran Kle men ~i~ je re kao i Ovom pri li kom je pred sed nik da pro blem vi di u ~e sto ne ja snoj slo ve na~ ke pro tiv ko rup cij ske vla sni~ koj struk tu ri pred u ze }a ko mi si je do dao i da }e se ova ko u Slo ve ni ji, onih ko ja u~e stvu ju mi si ja ubu du }e vi {e ba vi ti na jav nim kon kur si ma, ali i da pro ble mi ma u sa moj Slo ve ni ji, je u Slo ve ni ji te {ko kon fi sko - no {to }e ra di ti na sa ve to va wu va ti imo vi nu ko ja je ste ~e na na dru gim dr `a va ma.

24

iz drugog ugla

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

@an-Ma ri Le Pen se po vla ~i Bi-Bi-Si ran cu ska stran ka Na ci o nal ni front sre di nom ja nu a ra za tvo ri }e va `no po gla vqe svo je isto ri je - po sla }e u pen zi ju svog li de ra @an-Ma ri ja Le Pe na i iza bra ti we go vog na sled ni ka.

No vog pred sed ni ka bi ra }e, di rekt nim gla sa wem, 75.000 ~la no va stran ke, a u tr ci su dva kan di da ta - Bru no Gol ni{, i naj mla |a Le pe no va }er ka Ma rin Le pen.

Wen otac @an-Ma ri je pu nih 40 go di na pred vo dio je dan od naj u spe {ni jih ul tra na ci o na li sti~ kih po kre ta u Evro pi. Na vr hun cu po pu lar no sti, 2002. go di ne, {o ki rao je Fran cu sku ula skom u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra. Me |u tim, do {lo je vre me za ra sta nak - 82-go di {wi otac stran ke re {io je da se po vu ~e, sa `e qom da ga na ~e lu Na ci o nal nog fron ta za me ni k}er ka.

“Iako sam se tru di la da je iz beg nem, po li ti ka me je na kra ju sti gla. @e lim da na sta vim o~e vim pu tem - da se bo rim za fran cu ski na rod i za Fran cu sku. Jer, ako mi to ne bu de mo ~i ni li, bo jim se da ne }e ni ko”, re kla je ona.

Ma rin ni je no va Jo van ka Or le an ka, sim bol po bo `no sti, ~i ja sli ka kra si am blem Na ci o nal nog fron ta - uvek je u far mer ka ma, raz vo di la se dva pu ta i ima tro je de ce. Pri sta li ca je abor tu sa i sa svim si gur no ni je po vo qi ul tra ka to li~ kog de la fran cu skog sta nov ni {tva. Ali, oni ko ji su ima li pri li ku da je upo zna ju, sla `u se da je ja ko sim pa ti~ na i do pa dqi va, {to je za po li ti ~a ra ve li ka pred nost.

No na Me jer je stru~ wak za kraj wu de sni cu na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka u Pa ri zu. “Ona je ti pi ~an pri pad nik svo je ge ne ra ci je - ne pa ti od no stal gi je za Dru gim svet skim ra tom, ne za ni ma je ~ak ni omi qe na te ma fran cu skih na ci o na li sta - Al `ir, po {to je to pro {lost, a ona je okre nu ta bu du} no sti. Po pi ta wu imi gra ci je, de li sta vo ve svog oca - sma tra da

F

Mi li o ne ri jo{ uvek ne po zna ti Otava san va go di na po ~e la je za i- sta sjaj no za gru pu za po sle nih u kol cen tru kom pa ni je Bel u Skar bo rou. Wih de vet na e sto ro, se dam na est rad ni ka i dva {e fa, osvo ji lo je pre mi ju u iz no su od 50 mi li o na do la ra na Lo to mak su. Ovo je pr vi put da je u On ta ri ju do bit ni bio sa mo je dan li sti} sa ovo li kom pre mi jom.

Svi do bit ni ci jo{ uvek su u {o ku. O~i gled no je da su sre} na kom bi na ci ja, jer za jed no igra ju sve ga ~e ti ri ne de qe.

Pr vi pla no vi go vo re da }e do bi je ni no vac oti }i na ot pla tu hi po te ka i {ko lo va we de ce, a ne ki raz mi {qa ju i o pre vre me nom pen zi o ni sa wu. Ni {ta ma we uz bu |en ni je bio ni Ku mar Aru mu gam, kod ko ga je do bit ni ti ket ku pqen i, po tom, i pro ve ren.

Sve je iz gle da lo ta ko le po i idi li~ no pr vog da na po ob ja vqi va wu ve sti, da bi se ve} su tra dan ja vi lo jo{ po ten ci jal nih ~la no -

O

va ove gru pe i, sa mim tim, do bit ni ka. Ne ka ra ni ja sli~ na is ku stva na ve la su kor po ra ci ju na do dat ni oprez, pa je sto ga od lu ~e no da se do bi tak ne is pla ti sve dok se ne po tvr di ko su stvar ni do bit ni ci. Po sto ji i od re |e na pro ce du ra, ko ja se pri me wu je kod svih do bi ta ka iz nad de set hi qa da do la ra, ob ja {wa va port pa rol ka OLG-a Sa ra Ki ri li uk. Bu du }i da je ov de ve li ki broj do bit ni ka, ra zu mqi vo je da }e ~i tav pro ces po tra ja ti ma lo du `e.

Uko li ko do |e do spor ne si tu a ci je, OLG mo `e do bi tak pre da ti su du, ka ko bi se tim pu tem on ras po re dio na naj pra ved ni ji mo gu }i na ~in.

In te re sant no je da su rad ni ci ovog kol cen tra i ra ni je do bi ja li pre mi je, a ~ak su i ne ki od sa da {wih do bit ni ka ve} is ku si li slast do bi je nog. Na i me, ~e tvo ro od pr vo bit no pri ja vqe nih 19 za po sle nih je i 2007. go di ne osvo ji lo mi lion do la ra na lu tri ji. Ma te ma ti ~a ri ka `u da se ve ro vat no }a da se ta ko ne {to do go di mo `e me ri ti tri li o ni ma.

Go di na vo lon te ra u Evro pi Glas Amerike o lon ter stvo je po sao za ko ji ne ma pla te, ali ~e sto ima za hval no sti dru gih i jo{ ~e {}e, ose }a ja da se ~i ni ne {to do bro. Ta ko ba rem mi sli do bar dio Evro pqa na ko ji su i zva ni~ no ovu, 2011tu go di nu pro gla si li go di nom vo lon te ra.

Fi lip je je dan od 280 vo lon te ra ko ji su se od lu ~i li, u vri je me Bo `i }a i No ve go di ne, da po mog nu u pro da ji ukra snog dr ve }a- po mog nu vo lon ter ski, {to je di rekt na ko rist bel gij skoj or ga ni za ci ji ko ja to kom ce le go di ne bri ne o to me da na |e po sao i so ci jal nu ak tiv nost za zdra ve, ali i men tal no o{te }e ne oso be.

“Ja vo lon ti ram s vre me na na vre me, ne ko li ko da na go di {we po ma `em raz li ~i te or ga ni za ci je. Imam slo bod nog vre me na i mi slim da je ova ini ci ja ti va ve o ma do bra, jer je re~ o so ci jal nom aspek tu, ali i vr lo sna `nom hu ma nom. Po ~e lo je pre 39 go di na, a ove go di ne je plan vo lon te ra da pro da mo u vre me pra zni ka ba rem ~e ti ri hi qa de jel ki.”

“Mno gi se vra }a ju jer jed no stav no vo le ovo da ra de. Te {ko je, ali i za bav no, na la ze nas ~i ta ju }i u {tam pi ili su

V

~u li za nas od pri ja te qa. Ne ka da nam se obra te i kli jen ti ko ji bi `e le li da po sta nu vo lon te ri i od nas tra `e de ta qe”, ka `e kor di na tor or ga ni za ci je SI LEX Ber na det de Mul ner.

Sta ti sti ka ka `e da naj ma we tro ji ca od de set Evro pqa na su vo lon te ri, bes plat no ra de, po ma `u, ~i ne }i `i vot qep {i dru gi ma ali i se bi.

“Re~ je o vi {e stru koj ko ri sti za sve. Za one ko ji su vo lon te ri, za dru {tvo, za jed ni cu u ce li ni, jer je u eko nom skoj kri zi vo lon te ri zam je jo{ va `ni ji, ka da se re `u bu xe ti, ga se so ci jal ne slu `be i da va wa. U

ova kvoj si tu a ci ji, jo{ je vi {e po tre be za qu di ma voq nim da da ju svo ju ener gi ju, vre me i vred no is ku stvo”, ka `e port pa rol evrop ske ko me sar ke za prav du i qud ska pra va Me tju Wu man.

Otu da i ini ci ja ti va da ova go di na bu de go di na vo lon te ri zma. Oko we se oku pi lo vi {e od 40 raz li ~i tih evrop skih mre `a ko je su ak tiv ne u vo lon ter skom ra du, ra ~u na ju }i na oko 100 mi li o na Evro pqa na-vo lon te ra, ali na da ju }i se da }e i ona pre o sta la sed mo ri ca Evro pqa na iz sta ti sti ke ko ji ni su vo lon te ri, to usko ro po sta ti.. .kao {to su po sta li vo lon te ri org ni za ci je “Od go vor ni mla di vo za ~i” u Bel gi ji ko ji bes plat no vo ze ku }i one ko ji su po pi li ~a {i cu vi {e i ni su vi {e si gur ni za vo la nom.

“Mi smo od go vor ni mla di vo za ~i. Da li ne ko od vas vo zi ve ~e ras? Ja vo zim. @e li te li da u~e stvu je te u na {oj ak ci ji”, na vo di je dan od vo lon te ra.

“Ne ki od wih su i sa mi ima li ude se ili su ih za dla ku iz be gli, ta ko da ima ju mo ti va ci ju da ka `u osta lim mla dim qu di ma: to se de si lo me ni, ne ~e kaj da se de si i te bi pre ne go {to pre du zme{ ak ci ju. Ne ki od wih vo le da vo ze, vo ze si gur no. Ko na~ no, to je na ~in da se sret nu no vi qu di i za ba vi na dru ga ~i ji na ~in”, is ti ~e ko or di na tor “Od go vor nih mla dih vo za ~a” Flor Fre de rik.

El vir Bu ca lo

su use qe ni ci gra |a ni dru gog re da.

To je ste u su prot no sti sa Usta vom fran cu ske re pu bli ke, ali Ma rin Le pen ume da ve {to za pa ku je ta kve sta vo ve, i ja ko je po pu lar na.

Za i sta ume sa me di ji ma.”

Pre pre ka na pu tu ka ~e lu stran ke za Ma rin je Bru no Gol ni{, po sla nik Evrop skog par la -

Naj cr wi sce na rio za pro tiv ni ke Na ci o nal nog fron ta je ste da }e no vi li der te stran ke, ko god to bio idu }e go di ne is ti snu ti ne po pu lar nog Ni ko lu Sar ko zi ja i u}i u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra.

Ka da je, pre osam go di na, @anMa ri Le Pen bio u dru gom kru gu,

pra }en uli~ nim ne re di ma. No na Me jer, s Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka, uve re na je da bi se sli~ no do go di lo i ako bi Ma rin idu }e go di ne po no vi la uspeh svog oca.

“U dru gom kru gu bio bi sklo pqen ta ko zva ni ‘sve ti sa vez’ pro tiv Ma rin Le pen. Iako je ona omek {a la tvr di imix eks -

men ta i go di na ma de sna ru ka @a na-Ma ri ja Le Pe na. Ne ki sma tra ju da je Bru no Gol ni{ sta ra gar da, a Ma rin no vo li ce Na ci o nal nog fron ta, ali po pi ta wu imi gra ci je me |u wi ma ne ma raz li ke.

“Na {a po li ti ka je da za u sta vi mo ili, ako je to mo gu }e, po ni {ti mo ne ke po sle di ce ma sov nog use qa va wa u Fran cu sku. Za stu pa mo kon cept dis kri mi na ci je po na ci o nal noj osno vi - sma tra mo da je pot pu no nor mal no da Fran cu zi ima ju pred nost u od no su na stran ce u obla sti za po {qa va wa, stam be nog zbri wa va wa, {ko lo va wa i dru gih be ne fi ci ja.”

gla sa ~i le vi ce za pu {i li su nos i za o kru `i li ime @a ka [i ra ka.

Da li bi isto u~i ni le i pri sta li ce de sni ce ka da bi se u dru gom kru gu nad me ta li le vi ~ar ski kan di dat i li der Na ci o nal nog fron ta?

Am bi ci o zna Ma rin Le pen u to ne ve ru je. Na ja vqu je da }e stran ku po me ri ti sa mar gi ne fran cu ske po li ti~ ke sce ne. “@e lim po be du na pred sed ni~ kim iz bo ri ma. Zar to ni je ciq sva ke stran ke - da do |e na vlast i da spro ve de svoj po li ti~ ki pro gram?”, pi ta se ona.

Ula zak Le pe na u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra bio je

trem ne de sni ce, za ve }i nu sta nov ni ka Na ci o nal ni front je i da qe stran ka kraj we de sni ce i opa snost po de mo kra ti ju.”

Pre ma re zul ta ti ma ne dav nog is tra `i va wa jav nog mwe wa, Ma rin Le pen bi na pred sed ni~ kim iz bo ri ma za u ze la tre }e me sto, sa 13 od sto gla so va. To je pet pro ce na ta vi {e ne go {to je wen otac do bi jao go di nu da na uo~i iz bo ra 2002. Dok po pu lar nost pred sed ni ka Sar ko zi ja dra ma ti~ no pa da, a le vi ca ni ka ko da se sta bi li zu je, Ma rin Le pen iz gle da iz ra sta u sve opa sni jeg pro tiv ni ka.

Re kord na za po sle nost sa mo na pa pi ru Doj~e vele e ma~ ka je u 2010. go di ni do sti gla naj ve }u sto pu za po sle no sti. Dr `av ni Za vod za sta ti sti ku za be le `io je pro {lo go di {wi pro sek od 40,37 mi li o na za po sle nih.

Ipak, ovom ra stu sto pe za po sle no sti ku mu je ve li ki broj se zo na ca.

Ne ma~ ka pri vre da, u vre me ni ma bes pa ri ce odr `a na je, pre sve ga, za hva qu ju }i ra stu gra |e vin skih in ve sti ci ja i ne u mor noj po tro {wi gra |a na. Vla da je svo jim pro gra mi ma za ubla `a va we kri ze us pe la da za dr `i broj ne za po sle nih is pod ~e ti ri mi li o na, i ti me omo gu }i la da gra |a ni i da qe, bez du bqeg raz mi {qa wa, za ra |e ni no vac osta vqa ju u ka sa ma ne ma~ kih pro dav ni ca. Tek {to je ze mqa po ~e la da se opo ra vqa od kri ze po ~et kom pro {le go di ne, ve} kra jem av gu sta mo gla je da se po hva li ti naj ve }im pri vred nim ra stom u po sled wih 20 go di na.

Bi la je to i sjaj na pri li ka za mi ni stra pri vre de Raj ne ra Bri der lea iz re do va li be ra la da po hva li sam se be: „We ma~ ka je za vre me na {e ko a li ci je sa de mo hri {}a ni ma po sta la pri vred ni uzor. To vam je pri vred ni bum kao iz ux be ni ka!“ Za do voq stvo mi ni stra Bri der lea u Ne ma~ koj ne de le ba{ svi. Pri vred ni us pon je, do du {e, ne po bit na ~i we ni ca, ko ja re zul ti ra i ve }im za po {qa va wem rad no spo sob nih. A upra vu tu se i skri va stvar ni pro blem.: „Ono {to mi pra ti mo sa naj ve }om kri ti kom je to {to na kon kri ze broj no vo za po sle -

N

nih ra ste za hva qu ju }i sko ro sa mo na jam nim rad ni ci ma ko ji ima ju ne si gur ne i kraj we lo {e uslo ve ra da“, ob ja {wa va Mi hael Zo mer, pred sed nik ne ma~ kog Sa ve za sin di ka ta.

Sin di kat se po sled wih go di na za la `e za uvo |e we mi ni mal -

`nu ulo gu zbog flek si bil no sti tr `i {ta ra da.“ Lo {e uslo ve pri vre me nih rad ni ka u Ne ma~ koj i wi ho ve iona ko ve} lo {i je pla }e ne po slo ve mo glo bi usko ro da ugro zi i naj ma we 100.000 dr `a vqa na no vi jih ~la ni ca Evrop ske uni je iz

ca za sve rad ni ke, a pre sve ga za pri vre me ne rad ni ke ko ji u Ne ma~ koj za ra du ju i do 50 od sto ma we u od no su na svo je stal no za po sle ne ko le ge. U Ne ma~ koj je tre nut no za po sle no sko ro mi lion pri vre me nih rad ni ka.

Stra na~ ki ko le ga po me nu tog mi ni stra i pred se da va ju }i frak ci je li be ra la u po kra ji ni Ba den-Vir tem ber gu Hans Ul rih Ril ke ko men ta ri {e: „To, sva ka ko, ni je ne ki po zi ti van po mak i na rav no da bi i na ma vi {e od go va ra lo za po {qa va we rad ni ka ko ji ma ce bi ti upla }i va ni svi za ko nom utvr |e ni so ci jal ni do pri no si. Me |u tim, pri vre me ni rad }e i u bu du} no sti ima ti va -

is to~ ne Evro pe (Esto ni ja, Le to ni ja, Li tva ni ja, Poq ska, Slo va~ ka, ^e {ka, Slo ve ni ja, Ma |ar ska), ko ji od 15. ma ja ima ju pra vo na rad u We ma~ koj, ali po ta ri fi svo je ma ti~ ne ze mqe iz ko je do la ze. Wi ho va sat ni ca u Poq skoj ili ^e {koj, na pri mer, ni je ve }a od ~e ti ri evra, i za to ne }e bi ti ve }a ni u Ne ma~ koj.

Isto vre me no, ne ma~ ko tr `i {te ra da pre pla vi }e i se zon ski rad ni ci, jef ti na rad na sna ga iz Hr vat ske, Ru mu ni je i Bu gar ske, ko ji od 1. ja nu a ra ove go di ne ima ju pra vo na {e sto me se~ ni rad u ne ma~ kom ugo sti teq stvu, po qo pri vre di i {u mar stvu.

Sel ma Fi li po vi}

MOJA kU]A

dnevnik

~etvrtak20.januar2011.

25

Prin ce za i he roj u svom ma lom car stvu D

eca bi malih nogu trebalo da u~e da po{tuju i ~uvaju tu|u imovinu, a najlak{e }e to nau~iti ukoliko imaju svoj prostor koji }e ceniti i paziti. De~ja soba se te{ko ure|uje po vlastitim zamislima i idejama, jer kako dete raste tako se i wegove potrebe mewaju.

Brzo }e do}i vreme kad }e se igra~ke zameniti haj-faj tehnikom, televizorom, kwigom, kompjuterom. Kako dete raste tako i wegove potrebe postaju sve ve}e, potrebno je vi{e prostora, ve}i krevet i ve}i orman. Dobro bi bilo da prilikom ure|ewa de~je sobe uzmete sve te ~iwenice u obzir i ozbiqno razmislite o svojim planovima {to se ti~e porodice i wenog brojnog stawa. To je dobar po~etak, uprkos ~iwenici da se neki planovi katkad moraju i mogu izmeniti. Kada se govori o de~jim sobama, va`no je znati da su de~je sobe namewene raznim uzrastima, a veliku ulogu prilikom ure|ewa sobe svakako ima i pol deteta.

De~ja soba ima vi{enamensku ulogu, pa se osim za spavawe koristi za u~ewe, igru i zabavu s prijateqima. Ova je prostorija mesto u kojem se izra`avaju de~ja sre}a, wihove qubavi, kreativnost, znati`eqa, tuga, qutwa. Deci je. osim ose}awa sigurnosti i za{tite, potrebna i privatnost. Potrebe u periodu odrastawa se ~esto mewaju, zato se preporu~uje svakih nekoliko godina preurediti sobu, barem u detaqima. Namestite prostoriju jednostavno i udobno, primereno uzrastu deteta. Odaberite prirodne, lake materijale svetlih boja. U de~jim sobama se nikako ne preporu~uje te`ak, masivan name{taj tamne boje. U sobama mla|e dece ostavite dovoqno prostora za igru.

Deca vole da borave u bajkovito ure|enoj sobi; poklonite im taj u`itak uz nevelik tro{ak. Ako za tapete nemate novca, samostalno iscrtajte zid i ulep{ajte de~iji prostor. Malo truda bi}e vam potrebno oko izbora motiva ili izrade {ablona kojom }ete crte` naneti na

zid, a dobre i jeftine {ablone mo`ete kupiti i u obli`woj prodavnici. Ako imate malo slikarskog talenta, crte` na zidu uveseqava}e va{eg malia{na a vi }ete u{tedeti na ku}nom buxetu.

So ba za de ~a ka Svaki de~ak `eli lepu de~ju sobu, a takvu `equ u dana{we vreme nije te{ko ispuniti.

Vesele

boje na zidovima, malo name{taja i puno prostora za igru i dru`ewe s prijateqima, kao i malo debqa tekstilna podna obloga ili tepison i mali princ ima svoje kraqevstvo. Naravno, mogu}e je prona}i i neku temu koju }emo primeniti na ure|ewe sobe, u zavisnosti od we-

So ba za de voj ~i cu Svaka devoj~ica voli boje. Za de~ju sobu va{e devoj~ice svakako odaberite neku ne`nu boju, a mo`ete kombinovati i uzorke s cve}em i `ivotiwicama, naravno, pod uslovom da va{u devoj~icu to interesuje. Wenu sobu mo`ete ukrasiti nalepnicama s temom koja je zanima, a mo`ete koristiti i tapete. Koriste}i boje koje odgovaraju zidovima, napravite i svoj izbor tkanina.

Nemojte zaboraviti mekane, prozra~ne, tamne zavese za prozore. Sobu za devoj~ice mo`ete opremiti i tematski. Ukoliko `ivite u blizini pla`e, ili samo `elite da prenesete deo atmosfere koriste}i vodene i morske motive, koristite plave tonove za zidove, boju peska na podu, i nacrtajte oblake na nebu (plafonu). Ve}ina devoj~ica nekad u `ivotu po`eli da bude princeza, pa vam je ta fazaidealna prilika da joj od sobe napravite budoar, sa krunama, tilom, baldahinom i dvorcem na zidu. Pustite ma{ti na voqu, a neka vas u tome vode potrebe i `eqe va{e dece.

Ulep {aj te pro stor va za ma i sak si ja ma

D

ne samo da dajemo li~ni pe~at predmetu i samim tim prostoru, ve} i recikliramo!

Sa cve}em ili bez wega, vaze i saksije su veoma zahvalni, efektni detaqi u prostoru.

Osim {to ukra{avaju prostor,

etaqi koje dodajemo u prostor kad smo ga ve} oganizovali i namestili daju tom prostoru li~ni pe~at i odre|eni “{mek”. Postoje razli~iti detaqi kojima mo`emo dopuniti ili ukrasiti prostor. Jedan od takvih detaqa su i vaze i saksije. Osnovna uloga vaze i saksije je da budu posude za cve}e koje je samo po sebi (pogotovo ako ga volite i u`ivate u wemu) veoma zna~ajan, ako ne i osnovni ukras prostora i to ne samo svo-

jim izgledom i bojama, ve} ~esto i mirisom.

Me|utim, vaza i saksija mogu biti mnogo vi{e od toga. Malo umetni~ko delo. Skulptura. Ili jednostavno: duhoviti momenat koji }e vas nasmejati ili inspirisati svojom domi{qato{}u!

Vaza mo`e na}i mesto u bilo kojoj prostoriji, kuhiwi, dnevnoj sobi, radnoj sobi, kupatilu… Dizajn mo`e biti svakodnevan, potpuno obi~an, minimalisti~ki, retro, klasi~an ili otka~en, na-

padan… Izbor zavisi od ambijenta u koji }ete vazu tj. saksiju postaviti.

Tako|e, kao vazu ili saksiju mo`emo koristiti razli~ite predmete: {oqe, ~a{e, stare posude kojima je istekao “rok trajawa”. Ovi predmeti mogu biti samo lepi estetski elementi ili mogu imati i sentimentalnu vrednost. Mo`emo ih koristiti u wihovom “sirovom” obliku ili im uz pomo} boja i drugih materijala dati novo ruho. Na ovaj na~in

govih interesovawa. Soba se mo`e pretvoriti u fudbalski teren ili gara`u s krevetom u obliku automobila, a mogu}e je i napraviti scenografiju nekog crti}a ili nabaviti prekriva~e i jastuke na temu akcionkog superjunaka. U prodavnicama se mo`e prona}i sve {to vam zatreba od tepisona i tapeta s raznim uzorcima do de~ijih kreveta i ostalog name{taja za de~ije sobe. Ono o ~emu bi trebalo voditi brigu je mesto za igru, rad i u~ewe, sve ostalo je mawe va`no.

omogu}avaju da “pri~a svoju pri~u”, one mogu doprineti promewivosti prostora u velikoj meri. U dana{we vreme ograni~enog buxeta i ubrzanog tempa `ivota fleksibilnost prostora je veoma dobra i korisna osobina!

^i {}e we ma ~i jih dla ka ko imate ma~ku, tada sigurno znate da tamo gde je ma~ka ima i ma~ijih dlaka. Nikada se ne}ete u potpunosti mo}i re{iti ma~ijih dlaka, ali evo nekoliko saveta koje mo`ete koristiti da smawite koli~inu otpalih dlaka po va{em domu.

Hranite ma~ku sa ma~ijom hranom koja ne sadr`i `itarice. Neka va{a ma~ka jede zdravu hranu, ve}ina komercijalne hrane sadr`i `itarice {to je za ma~ke te{ko probavqivo. S vremenom ovakva hrana mo`e izazvati brojne zdravstvene probleme i opadawe dlake.

Ma~ke su meso`deri i nije im su|eno da jedu `itarice. ^etkajte va{u ma~ku jednom ili dva puta nedeqno.

Nakon ~etkawa uzmite vla`nu krpu ili pe{kir i poku-

A

pi te dlake ko je su ostale.

Usisavajte i bri{ite podove svakodnevno. Nisu svi usisiva~i stvoreni da sakupe ma~ije dlake, zato odaberite usisiva~e s elektronskom ~etkom.

Odstranite ma~ije dlake sa name{taja. Koristite lepqivu traku ili ne{to lepqivo pa pro|ite preko name{taja da biste pokupili dlake.

Dodavawe malo ribqeg ili maslinovog uqa u ma~ju ishranu pomo}i }e u re{avawu ma~ijih dlaka.

26

~etvrtak20.januar2011.

oglasi

dnevnik

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49.

19875

MATEMATIKA - intenzivne i uspe{ne pripreme za |ake i studente vi{ih {kola. Iskusan profesor.

Telefon 064/813-4596.

19361 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305. 19819 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

19820

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

19821

BEZ POSREDNIKA mewam stan 71m2, tre}i sprat kod Merkatora za isplatu od 50.000E i dvori{ni stan od 25.000E. Telefon 063/8210722.

19859

IZDAJEM jednosoban stan u [afarikovoj 35m2 na III spra-

tu. Sve jedinice odvojene, klima, kablovska, centralno grejawe, internet. 150E. Telefon 063/58-03-02.

19913 IZDAJEMO stan, Trg Ferenca Fehera 4, prvi sprat, mo`e i stambeno poslovni prostor. Telefoni: 420-580, 064/114-8414 i 063/56-29-56.

19321 IZDAJEM luksuzan stan u nasequ Park siti. Telefon 063/7734-668.

19330 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, prvi sprat, telefon, terasa u ul.

Turgeweva 1.

Telefon 063/54-27-27.

19414 IZDAJEM prazan jednosoban stan 38m2, topla voda, klima, [ekspirova kod pijace.

Telefon 456-470.

19607 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Detelinari.

Telefon 064/346-7040. 19620 IZDAJEM stan 40m2, name{ten, Bulevar oslobo|ewa 28. Telefon 400-650, 064/418-1294.

19689 SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 31m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100E + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874.

19708

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PRODAJEM trosoban stan, drugi sprat Liman II, Bulevar oslobo|ewa 139.

Telefon 063/547-451.

19844 BEZ POSREDNIKA, prodajem stan od 71m2 na tre}em spratu kod Merkatora.

Telefon 063/82 10 722.

19857 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437,063/534-505.

10003 LIMAN, „kod Merkatora„, odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 73.500. Telefon 636-8429.

15007 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3.0 stan, odmah useqiv, cena 74.000. Telefon 636-8429.

15008

GRBAVICA, Alekse [anti}a, ukwi`en 4.5 stan od 104m2 + gara`a od 20m2 po ceni od 135.000. Telefon 636-8429.

15009 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4.0 stan od 95m2.

Telefon 636-6952.

15010

KLISA nova okretnica 2 spojena placa po 12.000E Alibegovac plac 7.000E, ku}a Rumenka 2 stana + lokal 65.000.

Telefon 062/961-5885, 021/6618184.

19800 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Limanu IIII od 1. februara. Telefoni: 064/27557-31, 063/841-667.

19718 DVOSOBAN stan VP 52m2, name{ten u Pariske komune 29, 180E sa dve telefona.

Telefoni: 064/124-9791, 021/452-550.

19757 IZDAJEM ili prodajem ukwi`en poslovni apartman, u prizemqu novogradwe, name{ten za stanovawe, 27m2, Ulica Jozefa Mar~oka 1, Liman 4. Cena 130E/m2, depozit 150E ili 1.500E/m2.

Telefoni: 064/888-46-97, 6360-165.

19843 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u ulici Toplice Milana (blizu Bulevara oslobo|ewa). Telefon 063/845-66-48, 064/1485086.

19910

CENTAR, ukwi`en, prazan stan od 33m2, odli~an raspored, po ceni od 38.000.

Telefon 636-6952.

15001 BULEVAR, stan od 58m2, odli~an raspored na IV spratu sa liftom, nije posledwi, po ekstra ceni od 51.500.

Telefon 636-8429.

15002 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor.

Telefon 636-6952.

15003

JEDNOSOBAN STAN (36,4 + terasa) na Detelinari, pored osnovne {kole, visoko prizemqe.

Telefoni: 021/6317-533, 060/5111934.

19363

PRODAJEM novu garsoweru od 25, 5m2 na Novoj Detelinari.

Telefon 021/63-41-521.

19364 GARSOWERA V. Vodnika, I sprat 25.000E. interesantan jednosoban, Kisa~ka ulica V vez lifta 26.000E. Cviji}eva 36m2 33.000 Telefon 063/598-463, 021/6621-797.

19799 PRODAJEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505.

10001 BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.800. Telefon 636-8429.

15004

BEZ POSREDNIKA prodajem ukwi`en dvosoban stan na Bulevaru, useqiv, 5. sprat bez ulagawa.

Telefoni: 064/1284749, 063/581-792.

19699 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno.

Telefon 421-437 ili 063/534-505.

10002 LIMAN 2, kod „Vitra`a„, odli~an kompletno renoviran 1.5 stan, ukwi`en, cena 54.500. Telefon 636-8429.

15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2, cena 52.000. Telefon 636-8429.

15006

IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, zvati posle 12 ~asova, telefon 063/506-506.

19467 IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice iskqu~eni. Telefon 061/633-99-87.

19838 IZDAJEM u zakup stambeno poslovni prostor Petrovaradin, hala 330m2 sa kancelarijom, opremqeno stambeni prostor 330m2 na spratu neure|eno. Telefon 064/3307568.

19850 IZDAJEM u zakup stolarsku radionicu sa ma{inama za izradu masivnog name{taja i stolarije, cca 80m2 u Petrovaradinu. Telefon 064/3007568.

19851 PRODAJEM halu 270m2 u Ka}u, pogodnu za skladi{tewe, proizvodwu i predstavni{tva i ku}u sa pomo}nim objektima uz halu. Telefon 063/500-576.

19690 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

10004

PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14.

Telefon 063/520-245.

19299

~etvrtak20.januar2011.

PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546.

19565

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah, non - stop Mladen! Telefon 421516, 064/157-25-14.

19044 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen!

Telefon 421-516, 064/157-2514.

19045

PRODAJEM baliranu detelinu nepokislu i pokislu i seme sorte „Banatska visoka”. Budisava. Telefon 063/75-11-720.

19698

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

19411 HRANA za papagaje, glodare, golubove, zebe suncokret 60, suncokret {areni krupan 80, kokice 120, p{enica 50. Futo{ka pijaca tezga 189.

19829

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada 19. januara preminuo

Dragan Mi{lov ro|. 1950.

Sahrana je danas, 20. 1. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Svetlana, sin @eqko i Vesna.

19946

Na{ dragi kum

Milo{ [}epanovi}

ostaje u na{em ve~nom se}awu po dobroti, iskrenom prijateqstvu i ~asnom kumstvu.

Kumovi Antoni}i.

19971

Dana, 20. 1. 2011. godine navr{avaju se dve godine od kako je prestalo da kuca srce na{e majke, bake, ta{te i svekrve

Posledwi pozdrav ocu, svekru i dedi

Milo{u Mati}u Jelene Vi{wi} na{im

Ispra}aj pokojnika je 21. 1. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji: sin Dane, unuci Qubomir, Milana, Jelena, Milan i Dana, zet Dule i snaja Mirjana.

Sin @ivojin, snaha Mira i unuka Marina.

Osta}e{ srcima.

zauvek

u

Sa tugom javqamo preminuo na{

da

19979

19987

je

Posledwi pozdrav dragom zetu, te~i i pa{i

Milo{u [}epanovi}u [}epi

Sekere{ \ula 1928 - 2011.

Sahrana je u Debeqa~i, u petak, 21. 1. 2011. godine, u 14 ~asova.

O`alo{}eni: }erka, unuke i zet.

19989

od porodice Adamovi}: Slavice, Nikole i Mirka.

19996

28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav

3

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je na{ qubqeni

^ETVOROGODI[WI POMEN

S tugom u srcu opra{tamo se od na{e mame, bake i prabake

Milan Vuk{a

Cviji Tomi~i}u

ro|. 1969.

Jovanke Vidovi}

Sahrana je danas, 20. 1. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1932 - 2011.

Sahrana je 20. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Polazak je iz ku}e.

Zbogom qubavi moja.

Supruga Dragana, }erke Tea i Sele, majka Slavica i otac ^edo.

O`alo{}ene }erke: Koviqka, Savka, Zdravka, Ranka i Dragana sa porodicama.

19962

19935

Dragi na{ kume, mislili smo da nemogu}e ipak mo`e biti mogu}e, ali...

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Milan Vuk{a U velikom bolu opra{tamo se, znaj da }emo zauvek pamtiti tvoje re~i „kume, obi|i ih�.

Posledwi pozdrav dragom kolegi

od: Baneta, Goce i Jelene.

pozdrav

voqenom

19950

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Milanu Vuk{i

Bilo je zadovoqstvo raditi i dru`iti se sa tobom.

od kolega i koleginica Policijske uprave u Novom Sadu.

@ivot obavijen tugom kao okov nas ste`e. Novim danom bez Tebe sve je tu`nije i te`e.

Neka ti je ve~na slava, neka te an|eli ~uvaju.

Ve~no }e{ `iveti u srcima svojih najmilijih: majke Zlate, bake Mile i dede Milana.

880/P

Milanu Vuk{i

1969 - 2011.

Vole te kumovi Vujovi}i: Sloba, Tamara, Ogwen i Qiqa.

Saradnici i kolege iz firme RT RK.

Posledwi kolegi

Milanu Vuk{i

Milanu

Ovom prilikom izjavqujemo iskreno sau~e{}e Cvijinoj porodici.

Mladen Tokin 20. 1. 2007 - 20. 1. 2011.

Uvek }emo te se se}ati.

Tvoje kolege iz krvnih delikata.

Petar i Sandra Jovanovi} i Mira Bursa}.

19982

19984

70237/P1 19966

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

19964

Posledwi dragom

Milanu Vuk{i

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kolegi

19972

1993 - 2011.

1969 - 2011.

od: Ma{e, Jelene i Biqane.

od kolega i koleginica Odeqewa pograni~ne policije, za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima Policijske uprave u Novom Sadu.

Zauvek te ~uvamo od zaborava.

Porodice: Avramovi} i Majki}.

19947

19954

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu

Tvoj dragi lik i tvoj vedar duh osta}e zauvek u na{im mislima.

Tvoji najmiliji.

70237/P2

19974

Tomana Vasi}

Danijela Rebi}

Milanu Vuk{i

Milanu

od porodica: Bursa}, Latinovi}, ]irak, Trnavac i [otra.

POMEN

na{em

SE]AWE

dragom

na na{eg voqenog

Sre}ka Mari}a

Milanu

20. 1. 2007 - 20. 1. 2011.

od: sestre Qubice, zeta Ranka, Jovane, Bebe, Nikole i Isidore.

U oku suza, u srcu tuga, u du{i vera da }emo opet biti zajedno tamo negde... negde gde nastaje duga.

Uvek }u te voleti.

Tvoja Sowa sa decom.

19975

Milan Vuk{a

Sestra Lela, zet Musleh, sestri}i Sifijan, Oto, Omar i Milan.

19977

Milo{u [}epanovi}u

Danas, 20. 1. 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nisi sa nama.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Sa tugom i bolom te ispra}amo.

Ve~no }e{ biti u na{im se}awima.

Tvoji: sestra i bra}a sa porodicama.

Tvoji najmiliji: sestra Branka, sestri}i Mirko i Branko i zet Ton~ek Banovi}.

19961

19968

dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru, stricu i dedi

19956

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je iznenada u 59. godini preminuo na{ dragi i voqeni suprug i otac

Dragi brate, ve~ito }e{ ostati u mom srcu, a bol koji ose}am ni{ta ne mo`e da ubla`i.

Sre}ko Mari}

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Milo{u [}epanovi}u

Milo{u [}epanovi}u

Milo{ [}epanovi} 1951 - 2011.

1951 - 2011.

Sahrana je u petak, 21. 1. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Ve~no }e{ ostati u srcima svojih najmilijih: supruge Zore, sina Miodraga i }erke Mirjane.

19963

Osta}e{ ve~no u srcima: snaje Slobodanke sa decom: Zoranom, Zoricom i Bojanom.

od: brata Branislava, snaje Vere, Zorana, Slobodana, Vesne, Milke, Sare i Uro{a.

19965

19967

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Draga na{a

~etvrtak20.januar2011.

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj koleginici od Visoke {kole strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a u Novom Sadu.

Opra{tamo se od na{eg zajedni~kog druga i prijateqa

Tini Gajinovi}

Jovanka

Dragoslava Bewak

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

29

hvala ti za sve dane provedene zajedno. ^uva}emo te od zaborava zajedno sa na{im borcima.

Radmila i Mira.

5925/P 5924/P

Sa velikim po{tovawem i `aqewem opra{tamo se od

Gavrilo Gruji} 4. oktobar 1946 - 20. januar 2006.

„Misao, koja daleko luta, Ose}aj koji u srcu `ima, Osve{}uje se, stane oko nemog groba, Ej, nemog groba, koji snove vra}a.”

Ady

obele`avamo u subotu, 22. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Vreme prolazi, a tebe nema.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

O`alo{}eni: sin Bojan, snaja Olivera, unuci Lidija i Stefan.

prof. Adama Mari}a

Vasa, Branko i Aca.

19924

19915

Pro{lo je devet godina od smrti na{e voqene }erke i sestre

Danas, 20. 1. 2011. navr{avaju se tu`ne i prete{ke 4 godine otkako nije sa nama na{ dragi

Qubice Kati}

Mihajlo Radovi} Kale

Supruga Marija, ta{ta Rozalija, k}eri Katarina i Nera sa porodicama.

Проф. др Aдам Марић

19696

Jovanke [or|an

1928 – 2011. Последњи поздрав нашем пријатељу, дугогодишњем члану колектива.

колеги

и

Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Пољопривредног факултета у Новом Саду.

5923/P

na{eg dugogodi{weg radnika u penziji, dobrog druga i saradnika.

Wen lik prati}e na{u organizaciju dok postoji.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

ro|. Stamorac Tvoji: mama, tata i sestra sa porodicom.

SAVEZ UDRU@EWA BORACA NOR AP POKRAJINSKI ODBOR.

Na dan ^asnog krsta upokojila se u Gospodu na{a mati

Posledwi pozdrav

Neizmerno sam zahvalna sestri na qubavi i pa`wi koju joj je pru`ila.

Mirjana Do`i}.

Cviji Tomi~i}u

hvala Ti za sva lepa dru`ewa kojih }emo se se}ati i Tebe u srcu ve~no nositi.

od kom{ija iz ulice Ka}e Dejanovi} br. 1.

Brat Dragan, Olgica i Dragana sa porodicom.

19927

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

O`alo{}eni: supruga Milenka Radovi}, porodice: Krni}, Lukovi} i Bodiro`a.

19716

Dana, 20. januara 2011. godine navr{ava se pet godina od smrti na{e drage

Milici Stanojevi}

Er`ebet Radosavqevi}

1927 - 2011.

O`alo{}eni: sin Miomir, snaja Milka i unuci Nemawa i Sla|ana.

19922

19917

Milica Stanojevi}

sa

Sahrana je danas, 20. januara 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

19936

Vojkice

rado

Posledwi pozdrav dragoj majci

Milica Stanojevi}

Milica Vlaovi}

se

19925

5924/P1

Draga

Uvek }emo te ponosom se}ati.

Posledwi pozdrav dragoj saradnici i prijateqici

1942 - 2006. od: sina Ilije, snaje Mire i unuka Nece i Raleta.

Uvek }e{ biti sa nama, u na{im srcima.

Tvoji: Ilonka, Miodrag, Olga, Pe|a, Aleksandar, Dejan, Goran i Sowa.

19923

19684

TU@NO SE]AWE

S qubavqu se opra{tamo od na{eg velikog srca

1981 - 2011.

Danas se navr{ava trideset godina od prerane smrti dragog supruga i oca

Posledwi pozdrav na{oj dragoj teta Milici.

Gordana i Mladen.

19940

Jovanki [or|an

Sau~estvujemo u bolu zbog prerane smrti sina na{e koleginice

Vojislave Vuji} Ankici Mati}

Novice Uro{eva Bate

Kom{ije iz Seqa~kih buna br. 21.

od porodica: Stankovi}, Gostovi}, Jeleni} i ^erovi}.

Vreme koje prolazi ne donosi utehu ni zaborav, ve} je nemi svedok praznine i bola.

Sa tugom i qubavqu u srcima te nose: tvoja supruga Sofija i sin Miroslav sa porodicom.

19941

19916

19686

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

ro|ene Kuzmanovi} 2. 11. 1933 - 18. 1. 2011.

Posledwi ispra}aj je u petak, 21. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

Neka te an|eli ~uvaju, qubavi na{a.

Tvoji: brat Vojislav, snaha Eva, sestre Nada i Dara, brat Aca, sin Dragan i tvoje Sunce.

19921

Pro{la je godina dana od kako nije vi{e sa nama

\or|a [}eki}a

Od kolektiva Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

Savka Jo`i} 1936 - 2011. i sahrawena grobqu.

na

Jovanka [or|an

Bo`idar Gaji}

Tetka Jovici s qubavqu, Alek, Edita i Sa{a.

^enejskom

O`alo{}eni sin Sini{a.

19951

5926/P

19920

S qubavqu i ponosom ostaje zauvek u na{im mislima.

Majka Gina, }erka Jovana i supruga Jovanka.

19817

30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10

tv program

~etvrtak20.januar2011.

Ju­tar­wi­pro­gram­­ Mi­ki­je­va­kuj­na ^a­ri­ri­bo­lo­va Slon­Ben­ya­min Baj­ko­kviz Ve­sti­­ Eko PCTV Ku­hi­wi­ca­ De­si­lo­se­ Ve­sti Ko­smos

Sa­pu­ni­ca Sto ji je­ 93­ go­di­ne,­ we­na bo­le­sna­}er­ki­je­na­pu­ni­la­73, a­ zet Mir ko je­ naj­mla­|i­ sa 72.­ Po­ne­kad­ do­|e­ i­ Sto­jin sin­Adam da­im­se­na­|e,­iako ni­ on­ ni­je­ sa­svim­ zdrav.­ Ka­kvu­ `i­vot­nu­ pri­~u­ kri­ju­ ova li­ca­i­{ta­se­to­ku­va­u­ma­loj ku­}i­ na­ kra­ju­ gra­da,­ sa­znaj­te u­do­ku­men­tar­nom­fil­mu­“Sa­(RTV 1, 21.30) pu­ni­ca”.

Mu­zi~­ko­svi­ta­we Glas­Ame­ri­ke­ U­su­sret­sun­cu Ve­sti­ukrat­ko U­ogle­da­lu Tin­in Ve­sti­ukrat­ko Qu­bav­na­pro­da­ju­ Vre­le­gu­me­ Ve­sti­ukrat­ko Bi­la­jed­nom­jed­na­ne­de­qa Pu­to­ma­ni­ja­ Bez­cen­zu­re­ Ve­sti­ukrat­ko Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca Na{­gost:­FIP­Ko­merc­ Voj­vo­|an­ske­ve­sti O~i­sti­mo­Sr­bi­ju U­ogle­da­lu­ Pro­stor Voj­vo­|an­ske­ve­sti Qu­bav­na­pro­da­ju Art-boks Voj­vo­|an­ske­ve­sti Sve­{to­mi­pri­pa­da Bi­la­jed­nom­jed­na­ne­de­qa Voj­vo­|an­ske­ve­sti Raz­go­li­}e­ni Ita­li­jan­ski­ve­ge­te­ri­jan­ski ku­var 00.00 Glas­Ame­ri­ke­ 00.35 No}­ni­pro­gram-re­pri­ze 06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

13.05 Duel­stru­na 14.00 Ve­sti­ 14.05 Srp­ski­ekran­–­emi­si­ja­MTV-a (Ma­|ar­ske­te­le­vi­zi­je)­na­srp.

14.30 Slon­Ben­ya­min 15.00 Ve­sti 15.10 ^ast­i­po­{to­va­we­­ 16.50 De­si­lo­se­ 17.00 TV­Dnev­nik 17.22 Taj­na­hra­ne­­ 17.30 Ku­hi­wi­ca­ 18.00 Raz­gled­ni­ce­­ 19.30 TV­Dnev­nik 20.05 TV­Fo­ni­ja­-­kviz 20.30 Imam­jed­nu­`e­qu 21.30 @i­vo­pis 22.00 Voj­vo­|an­ski­dnev­nik­ 22.30 Por­tre­ti­voj­vo­|an­skih­ umet­ni­ka­na­rod­ne­mu­zi­ke­ 23.00 For­te­pi­a­no­ 23.30 Mi­ki­je­va­kuj­na 23.40 Umet­nost­gu­bqe­wa,­film 01.20 Kon­cert­go­di­ne

06.30 07.00 07.25 07.50 08.45 09.45 10.30 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15

Ku­hi­wi­ca­(ma|) Ta­div­na­stvo­re­wa Ma­{ta­o­ni­ca­ Gru­va­we­ Naj­va­`ni­ja­adre­sa Su­~e­qa­va­we­(ma|)­ ^ast­i­po­{to­va­we Ples­no­stres Ve­sti­(ma|) Ukra­jin­ska­pa­no­ra­ma­ Mi­ki­je­va­kuj­na Jer­mo­lo­vi Ve­sti­iz­Ma­ti­ce­ Pla­vi­krug Baj­ko­kviz Do­bro­ve­~e­Voj­vo­di­no­(rum) TV­Ma­ga­zin­(rus)­ TV­Dnev­nik­(hrv) TV­Dnev­nik­(slov) TV­Dnev­nik­(rus) TV­Dnev­nik­(rum) TV­Dnev­nik­(rom) TV­Dnev­nik­(ma|) Sport­ske­ve­sti­(ma|)­ Ku­hi­wi­ca­(ma|) Do­bro­ve­~e,­Voj­vo­di­no­(rus) Strah­i­drh­ta­ji,­film­ Jer­mo­lo­vi

06.05 08.00 09.03 09.44 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.35 12.49 13.35 14.43 15.10 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00

Ju­tar­wi­pro­gram Ju­tar­wi­dnev­nik Bo­qi­`i­vot U­zdra­vom­te­lu Sa­svim­pri­rod­no Svet­ri­bo­lo­va O~aj­ne­do­ma­}i­ce Dnev­nik Sport­plus Ga­stro­no­mad Kasl Po­ke­mon­he­ro­ji,­film Ku­va­ti­sr­cem Sat Be­la­la­|a Dnev­nik­RT­Voj­vo­di­na [ta­ra­di­te,­bre Be­o­grad­ska­hro­ni­ka Oko­ma­ga­zin Sla­ga­li­ca,­kviz Dnev­nik Be­la­la­|a Ras­pa­ki­va­we

RU­KO­MET:­SP

Sr­bi­ja–Ru­mu­ni­ja (RTS 2, 20.23) 07.22 07.50 07.56 08.01 08.12 08.41 08.51 09.22 10.07 10.28 10.57 11.22 11.30 12.18 13.00 14.00 14.32 14.38 16.00 16.35 17.25 17.55

Va hi na \o kan te

Naj­u­`i­krug

09.05­Hra­na­i­vi­no­ 09.30­NS­klin­ci­ 10.00­Objek­tiv­ 10.05­Put­za­Ej­von­li 11.00­Objek­tiv­ 11.05­Ne­mi­sve­dok­ 12.05­Agro­dan­ 12.15­Azbu­ka­ro­di­teq­stva­ 12.45­Neon­si­ti­ 13.00­Objek­tiv­ 13.05­Iz­me­|u­re­do­va­ 14.00­Objek­tiv­ 14.05­Drum­ 14.30­Vi­tra`­ 15.00­Objek­tiv­ 15.05­Put­za­Ej­von­li 16.00­Objek­tiv (slov) 16.15­Objek­tiv­(ma|) 16.30­Objek­tiv­ 16.45­ICT­plus­ 17.15­Neon­si­ti­ 17.30­No­vo­sad­sko­po­pod­ne­ 18.30­Neon­si­ti­ 18.45­Agro­dan­ 19.00­Objek­tiv­ 19.25­Pre­po­znaj­Evro­pu­ 19.30­Hra­na­i­vi­no­ 20.00­Skar­let­na­vi­dov­~i­ca­ 21.00­Ne­mi­sve­dok­ 22.00­Objek­tiv­ 22.30­Iz­me­|u­re­do­va­ 23.15­Se­ri­ja

10.00 11.00 12.30 14.15 16.15 18.00 19.00 19.30 20.00 22.00 00.00 01.00

Ful­Tilt­po­ker­ Ko­pa­del­Rej­ Evro­li­ga:­Efes­–­Mon­te­pa­ski­ Ko­pa­del­Rej:­De­por­ti­vo­La Ko­ru­wa­-­Al­me­ria Evro­li­ga:­Real­Ma­drid­ –­Par­ti­zan­­ Pre­mi­jer­li­ga­Ma­ga­zin­ Pre­gled­Evro­li­ge­ NBA­ Ko­pa­Ita­li­ja:­Ro­ma­-­La­cio Ko­pa­del­Rej:­Atle­ti­ko­ Ma­drid­–­Real­Ma­drid­ Ful­Tilt­po­ker­ Ko­pa­Ita­li­ja:­Mi­lan­–­Ba­ri­

Krug­na­si­qa­okru­`u­je­mla­dog­ ~o­ve­ka­ ko­ji­ po­ku­{a­va­ da se­oslo­bo­di­ban­de­ko­ja­se­na­me­ri­la­na­we­go­vog­za­stra­{u­ju­}eg­oca.­Ma­la­ki­jan­klan,­po­ro­di­ca­jer­men­skih­gang­ste­ra, kon­tro­li­{e­pod­ze­mqe­Ju­`ne Fran­cu­ske.­ Na­ we­nom­ ~e­lu na­la­zi­se­bri­qant­ni­i­na­sil­ni­ kum­ Mi­lo­ Ma­la­ki­jan,­ ko­ji vla­da­tim­sve­tom.­ Ulo­ge:­ @an Re no, Ga spar Uli je, Va hi na \o kan te Re­`i­ja:­Lo ren Tuel (RTS 1, 22.04)

03.30 03.44 04.03 04.33 05.10 05.48

Naj­u­`i­krug,­film For­{pan Dnev­nik Kasl Sjaj­tru­log­nov­ca Ma­lo­ubi­stvo­u­po­ro­di­ci, film UN­HCR­-­po­vra­tak Ga­stro­no­mad Oko­ma­ga­zin Sa­svim­pri­rod­no TV­pro­da­ja Ver­ski­ka­len­dar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 22.45 00.30 01.00 01.15 02.15 03.15

Eks­plo­ziv Eks­klu­ziv Ele­nin­duh Ce­na­sre­}e Tri­Hil Gu­mu{ Ce­na­sre­}e Film:­Stig­ma­ta Ele­nin­duh Ka­da­li­{}e­pa­da ^a­ri­ Vaj­pa­ut Eks­klu­ziv Ve­sti Eks­plo­ziv Gu­mu{ Ka­da­li­{}e­pa­da Go­spo­din­Do­bri­ca Film:­Lov­na­kro­ko­di­la Eks­plo­ziv Eks­klu­ziv Zlo­~i­ni­iz­pro­{lo­sti Tri­Hil ^a­ri­

22.04 23.40 23.40 23.55 00.44 01.25

dnevnik

19.14 19.43 19.55 20.23 22.00 22.48 00.05 01.21 02.16

Ku­va­ti­sr­cem [um­ska­{ko­la­2 Pe­pa­pra­se Oli­vi­ja Mi­le Aleks­u­~a­rob­nom­vo}­wa­ku Dru­{tve­no­po­li­ti~­ka­mi­sao Vu­ka­S.­Ka­ra­yi­}a Pod­vod­ni­uni­ver­zum Neo­bi~­no­o­biq­ka­ma Igraj­fud­bal,­bu­di­sre­}an U­sve­tu Eko­re­cept Put­oko­sve­ta Mo­kraw­~e­vi­da­ni Tre­zor Dru­{tve­no­po­li­ti~­ka­mi­sao Vu­ka­S.­Ka­ra­yi­}a Pod­vod­ni­uni­ver­zum No­vo­go­di­{wa­estit­ka:­Sr­bi­ja Ovo­je­Sr­bi­ja Uz­bu­na Me­ra­za­mu­zi­ku Od­boj­ka:­PS,­NIS­Voj­vo­di­na­ -­Par­ti­zan,­pre­nos Mi­le Aleks­u­~a­rob­nom­vo}­wa­ku Me­tro­po­lis Ru­ko­met:­SP,­ Sr­bi­ja­-­Ru­mu­ni­ja,­pre­nos O~aj­ne­do­ma­}i­ce Ru­ko­met:­SP,­ Hr­vat­ska­-­Dan­ska,­sni­mak Pa­si­ja­sve­tog­kne­za­La­za­ra Tre­zor Ru­ko­met:­SP, Sr­bi­ja­-­Ru­mu­ni­ja­(r)

06.00 Ra­dij­sko­di­za­we 07.00 TV­di­za­we 10.00 Ve­sti­za­oso­be­o{te­}e­nog slu­ha 10.35 Kviz:­Su­per­ge­ni­je­ 11.00 Tr­nav­~e­vi­}e­vi­u­di­vqi­ni 11.35 Top­{op­ 12.00 Film:­Bi­lo­jed­nom­u­Tek­sa­su 14.00 Ro­bin­zon­Kru­so 15.00 Naj­bo­qe­go­di­ne 16.00 Ve­sti­B92 16.35 Sport­ski­pre­gled 16.50 Naj­bo­qe­go­di­ne 18.00 Kviz:­Su­per­ge­ni­je 18.30 Ve­sti­B92 19.15 Sun­|er­Bob­Koc­ka­lo­ne 20.00 Ro­bin­zon­Kru­so 21.00 Film:­Bri` 23.00 Ve­sti­B92 23.35 Film:­Wen­naj­bo­qi­po­tez

05.30 Ju­tar­wi­pro­gram 08.00 No­di­ 08.10 Ma­la­prin­ce­za 08.30 Sa­Bo­u­avan­tu­ru­ 08.50 Me­ga­mi­ni­mals­ 09.05 Zdra­vo,­Ki­ti­ 09.15 Kli­ford­ 09.45 Te­le­{op 10.00 An­|e­li­na­ba­le­ri­na­ 10.30 Ju­gio 11.00 Ba­ku­gan 11.20 Vinks 11.30 Si­re­ne 12.00 Kvi­zi} 13.00 Pre­so­va­we 13.40 Te­le­{op 13.55 Ve­sti 14.00 Pa­ro­vi,­u`i­vo 15.30 Je­le­na­ 16.15 Te­le­{op 16.30 TNT 17.20­­­Dan­gu­be 17.55 Te­le­ma­ster 18.25 Pa­ro­vi,­u`i­vo 19.00­­­Pa­ro­vi,­pre­gled­da­na 20.00 Lu­da­ku­}a 21.00 TNT 21.55­­­Ve­sti 22.00 Pa­ro­vi,­no­mi­na­ci­je 23.00 Pa­ro­vi,­u`i­vo 00.30 TNT­ 01.25 Pa­ro­vi,­u`i­vo 03.00 Za­bav­ni­pro­gram­ 04.00 Je­le­na­ 05.00 Dan­gu­be

SE­RI­JA

TNT

Kle mens Po e si

Bri` Po­sle­ oba­vqe­nog­ te­{kog za­dat­ka­ u­ Lon­do­nu,­ dvo­ji­ca pla­}e­nih­ ubi­ca­ Rej­ i­ Ken­ po na­re­|e­wu­ svog­ {e­fa­ Ha­ri­ja skla­wa­ju­ se­ u­ bel­gij­ski­ grad Bri`.­ ^e­ka­ju­}i­ da­qa­ Ha­ri­je­va­uput­stva,­wih­dvo­ji­ca­pro­vo­de­vre­me­kao­obi~­ni­tu­ri­sti,­ko­ji­su­do­{li­na­bo­`i}­ne­i­no­vo­go­di­{we­pra­zni­ke­u ovaj­ pre­le­pi­ sred­we­ve­kov­ni gra­di}.­ Ulo­ge:­ Ko lin Fa rel, Ralf Fajns, Bre nad Gli son, Kle mens Po e si Re­`i­ja:­Mar tin Mek do na (B92, 21.00)

Glav­ni­ju­na­ci­se­ri­je­su­u~e­ni­ci­ za­vr­{nih­ raz­re­da­ gim­na­zi­je,­ wi­ho­vi­ ro­di­te­qi, pro­fe­so­ri.­ Grad­ska­ pri­~a sme­{te­na­je­u­gim­na­zi­ju,­gde, lo­gi~­no,­ u~e­ni­ci­ ima­ju­ pro­ble­me,­na­da­wa,­ra­do­sti…

Ulo­ge:­Mir ka Va si qe vi}, Ni ko la Ra ko ~e vi}, Pa vle Je ri ni}, Vu ja din Mi lo {e vi}, Mar ko @i vi}, Ivo na Jo va no vi}, Bran ka Pu ji} (He pi, 21.00)

OD­BOJ­KA:­PS

NIS­Voj­vo­di­na­ –­Par­ti­zan (RTS 2, 17.55)

06.30 07.30 07.45 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.05 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Ma­ra­ton Ve­sti Otvo­re­ni­stu­dio In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Ve­sti Rej­~el­Rej In­fo Qu­bav­u­za­le­|u Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Ve­sti Simp­so­no­vi In­fo Sli­ke­`i­vo­ta Dok.­se­ri­ja Qu­bav­u­za­le­|u Gor­{tak Ve­sti ^ist­ra­~un Po­ro­di­ca­Se­ra­no Film:­Pla­ne­ta­maj­mu­na 24 Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat Film:­Kr­va­ve­po­mo­ran­ye ^ist­ra­~un Sli­ke­`i­vo­ta­(r)

06.09 06.55 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 23.45 01.00

Va­len­ti­na Do­bro­ju­tro Dvor­ Si­ti­kids Za­bra­we­na­qu­bav Dvor­ Kur­sa­yi­je Mo­re­qu­ba­vi Dvor­ Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Tri­jumf­qu­ba­vi­ Te­re­za Dvor­ U­so­su Ide­mo­da­qe Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Dvor­-­pre­gled­da­na Sve­za­qu­bav Dvor­ Ne­mo­gu­}a­mi­si­ja Dvor­ Film:­Ka­ska­der­pred­di­le­mom­ 02.45 Si­ti 02.55 Ekran 03.00 Film:­Po­sled­wa­op­kla­da­

Mar ko @i vi}

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00­De­~i­ji­pro­gram,­09.00­Ku­hi­wi­ca,­10.00­Iz­log stra­sti,­10.30­Cr­ta­ni­film,­11.00­Re­pri­ze­ve­~er­wih­emi­si­ja,­13.00­Me­tro­po­le­i­re­gi­je­sve­ta,­14.00 In­fo­K9,­15.00­Me­tro­po­le­i­re­gi­je­sve­ta,­16.00­In­fo­K9,­17.00­ABS­{ou,­18.00 Lek­ iz­ pri­ro­de,­ 18.30­ Ku­hi­wi­ca,­ 19.00­ In­fo­ K9,­ 19.45­ Bi­ber,­ 20.15­ Ar­gu­men­ti, 21.15­Sport­iz­dru­gog­ugla,­22.15­Bi­ber,­22.30­In­fo­K9,­23.00­Film,­00.30­Bi­ber

08.15­Ba­we­Sr­bi­je,­08.45­Top­{op,­09.00­Auto­{op, 09.10­Tu­ri­sti~­ke,­09.25­Tan­dem,­09.30­Fo­kus,­10.00 Mo­za­ik,­ 12.00­ Ku­hi­wi­ca,­ 12.45­ Tu­ri­sti~­ke,­ 13.05 Fo­kus,­13.40­Top­{op,­14.00­Mo­za­ik,­16.00­Fo­kus,­16.25­Tan­dem,­16.40­Stvar­nost `i­vo­ta,­17.40­Ve­sti,­19.59­Mo­za­ik,­20.00­Fo­kus,­21.05­Veb­yank,­21.30­NK­Kok­tel, 23.15­Fo­kus,­23.40­Tu­ri­sti~­ke,­00.00­Ve­sti,­00.30­Auto­{op,­00.40­Ba­we­Sr­bi­je

09.00­ Pre­gled­ {tam­pe,­ 09.30­ Ak­tu­el­no,­ 10.00 Pre­gled­ {tam­pe,­ 10.30­ Iks­ art,­ 12.15­ Eks­tre­mi,­14.15­Art­bi­znis,­15.20­Vo­lej,­16.00­Ak­cen­ti,­16.30­Kviz,­18.00­Ak­cen­ti,­18.15­Na{­grad,­19.00­Ak­tu­el­no,­19.20­Pro­log, 19.30­TV­iz­lo­`ba,­20.05­Pre­zent,­21.00­O­sve­mu­po­ma­lo­sa...,­23.00­Ko­pre­we­mu­dve,­00.15­Ko­mer­ci­jal­ni­pro­gram

07.00­Uz­ka­fu,­07.30­Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca,­08.00 Start,­ 08.30­ Cr­ta­ni­ film,­ 09.00­ Ku­}a­ se­dam `e­na,­ 10.00­ Evrop­ska­ zve­zda,­ 11.00­ Tra­vel, 11.30­ @i­ve­ti­ svoj­ `i­vot,­ 13.00­ Far­ma,­ 14.00­ Puls­ +,­ 14.30­ Ga­le­nov­ svet, 15.00­Auto­sprint,­16.00­Qu­bav­na­pro­da­ju,­17.00­[am­pi­o­ni,­18.00­Ku­}a­se­dam­`e­na,­18.55­Him­na­gra­da,­19.00­Objek­tiv,­19.30­Cr­ta­ni­film,­20.00­Folk {ou,­22.00­Objek­tiv,­22.30­Tok­{ou,­00.30­Folk­{ou

12.00­ Hro­ni­ka­ op­{ti­ne­ In­|i­ja,­ 13.00­ Va­{ar ta­{ti­ne,­ 14.00­ Yu­boks,­ 14.30­ [i-Ra,­ 15.00 Kar­me­li­ta,­ 15.45­ Ku­hi­wi­ca,­ 16.15­ Dok.­ pro­gram,­ 16.45­ Mo­bil­ E,­ 17.00­ No­vo­sti­ 1,­ 17.15­ Hro­ni­ka­ op­{ti­ne­ S.­ Pa­zo­va, 18.10­Bun­tov­ni­ci,­19.00­No­vo­sti­2,­19.30­[i-Ra,­20.00­Bez­tam­bu­re­ne­ma pe­sme,­21.15­Va­{ar­ta­{ti­ne,­22.00­No­vo­sti­3,­22.30­Bun­tov­ni­ci,­23.15­Yu­boks,­00.00­Glas­Ame­ri­ke

08.00­ Ba­nat­ da­nas,­ 09.00­ Go­spo­din­ mu­fquz, 09.30­Op­sta­nak,­10.00­Film,­11.30­Hra­na­i­vi­no, 12.00­Ne­mo­gu­}a­ma­gi­ja,­13.00­Kviz,­14.30­Ze­mqa na­de,­ 15.30­ Dok.­ pro­gram,­ 16.00­ Pri­ja­te­qi­ i­ su­par­ni­ci,­ 17.00­ Pod­ sun­cem, 17.50­Ve­sti­za­glu­vo­ne­me,­18.00­Ba­nat­da­nas,19.00­Mo­za­ik­da­na,­19.30­Hra­na i­vi­no,­20.00­Pri­ja­te­qi­i­su­par­ni­ci,­21.00­Ar­ti­ku­li­sa­we,­22.00­Mo­za­ik­da­na, 22.30­Maks­Kju,­23.15­Kviz,­00.15­Pod­sun­cem

dnevnik

~etvrtak20.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

SEN­TI­MEN­TAL­NO­PU­TO­VA­WE­JED­NOG­YE­ZE­RA

Pi­{e:­Vo­ji­slav­–­Bu­bi­{a­Si­mi}

Ro mi na Mon de lo

Ubi­stvo­u­ Ori­jent­eks­pre­su Naj­po­zna­ti­ji­ voz­ na­ sve­tu pri­vat­no­je­iz­najm­qen­za­no­vo­go­di­{wu­ no}­ ka­ko­ bi­ pre­veo gru­pu­iz­ra­zi­to­bo­ga­tih­i­mo}­nih­qu­di­do­Is­tan­bu­la.­Put­ni­ci­po­ti­~u­iz­ra­znih­ze­ma­qa,­a zbog­wi­ho­vog­bo­gat­stva­i­mo­}i me­di­ji­ su­ ih­ u~i­ni­li­ po­zna­ti­ma­{i­rom­sve­ta...

Ulo­ge:­ Ri­~ard­ Gre­ko,­ Ro­mi­na­ Mon­de­lo,­ Kri­stof Valtz,­Yo­a­na­Bu­kov­ska Re­`i­ja:­Mark­Ro­per (No­va­TV,­23.30) 08.00 08.15 08.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.30

Bumba,­crtani­ Graditeq­Bob,­crtani­ Slomqeno­srce­ Gumus­ Asi­ IN­ Zauvek­zaqubqeni­ Slomqeno­srce­ Najboqe­godine­ Gumus­ IN­ Dnevnik Najboqe­godine­ Asi­ Provereno Ubistvo­u­Orijent­ekspresu, film­ 01.00 Pobesneli­Maks­2,­film­ 02.40 Verovali­ili­ne,­dok.­serija­

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Bizeovim­stopama Lov­na­Careve­krstarice­ Gospodari­rata­ Carstvo­mora­ Mark­Forster­–­dozvola­za snimawe 1066.­ Biblijske­zagonetke­ 2.­sv.­rat­u­boji­ @ena­u­qubavi­i­ratu­– Vera­Britan Kako­je­razmi{qao­sredwovekovni­intelektualac Sve­Kenedijeve­`ene ^ovek­pred­tenkom Atina:­Istina­o­demokratiji­ Podzemni­rat­ Tajna­tibetanske­mumije 2.­sv.­rat­u­boji­ @ena­u­qubavi­i­ratu­– Vera­Britan Kako­je­razmi{qao­sredwovekovni­intelektualac

07.00 Dobro­jutro,­Hrvatska­­ 09.10 @ivot­u­Africi 10.06 Iz­pti~je­perspektive,­ dok.­serija 11.05 Kod­Ane­­ 11.15 Opra­{ou­ 12.00 Dnevnik­­ 12.30 More­qubavi 13.20 Puna­ku}a­Raftera­ 14.20 Trenutak­spoznaje­­ 15.00 Moja­porodice 15.25 Dok.­film­­ 16.00 Hrvatska­u`ivo­­ 17.25 8.­sprat,­tok­{ou­­ 18.15 Kod­Ane­­ 18.40 Tvoja­sam­sudbina 19.30 Dnevnik­­ 20.10 1­protiv­100,­kviz­­­ 21.05 @ivot­ide­daqe­ 21.50 Pola­sata­kulture­­ 22.25 Dnevnik­3­­ 23.05 Putovima­reke­Amazona,­ dok.­serija 00.05 Kraqevi 00.45 Ksena­-­princeza­ratnica­ 01.25 Dragi­Yone­ 01.50 Moja­porodica 02.20 Dva­i­po­mu{karca 02.40 Dok.­film­­

Ali son Pil

Ne­sta­{na­Ke­ti Ke­ti­Kar­je­naj­sta­ri­je­je­de­te­u­po­ro­di­ci­dok­to­ra­Fi­li­pa Ka­ra.­De­ca­ra­stu­bez­maj­ke,­ko­ja­je­pre­ra­no­umr­la,­a­o­wi­ma se­bri­ne­stro­ga­tet­ka­Izi.­Ke­ti,­ bi­stra­ i­ tem­pe­ra­ment­na de­voj­~i­ca­je­na­pra­gu­od­ra­sta­wa,­ne­sta­{na­je­i­`i­vah­na,­pa tet­ki­za­da­je­naj­vi­{e­mu­ke…

Ulo­ge:­Ali­son­Pil,­Me­gan Fo­lo­us,­Mar­ta­Brns,­Ke­vin Vaj­tli,­ So­fi­ Be­net,­ Pa­trik­To­mas,­Bri­ta­ni­Alen Re­`i­ja:­ Stej­si­ Stju­art Ker­tis (HRT­2,­23.50) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.05 10.50 11.20 12.15 14.15 14.45 15.30 15.45 17.45 16.30 17.30 17.50 18.15 19.05 19.30 19.50 20.05 21.45 22.25

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Prodavnica­igra~aka Sne{ko­Beli} Sne`ana­i­sedam­patuqaka Putuju}e­pri~e­25.

Zbogom­oru`je Pesak­i­jad Sudija­Prist Karnera.­planina­koja­hoda Nacija­brze­hrane Odvajawe­ Matriks­XXX Goli­skandal­1 Apa~i­ratnik­

06.00 07.30 09.05 10.35 11.05 13.15 14.45 16.25 17.55 20.05 21.40 23.10 00.30 02.20 03.50

Matore­yukele Godina­prva­ Slu~ajnost­ Filmovi­i­zvezde­ Ne­znate­vi­Yeka­ Herkul­(1997) Lekcije­iz­~okolade­ Pink­Panter­2­ Grof­Monte­Kristo­(2002)­ Stjuart.­@ivot­unazad­ Na­kraju­sveta­ Bruno­ Osmi­putnik:­Uskrsnu}e­ Mis­marta­ Nulti­osumwi~eni

23.50 01.20

Mala­TV­­ Lagodan­`ivot­Zeka­i­Kodija­ [kolski­program.­­ Paulino­leto­ Tvoja­sam­sudbina­­ Indeks Drugi­format Svet­profita Mala­TV­­­ [kolski­program @upanijska­panorama­­ Nesta{na­Keti,­film­ Koko­Bil [apta~­psima­ Hana­Monana­ Dva­i­po­mu{karca­ Puna­ku}a­Raftera­ Dok.­serija­­­ Hit­dana­­ Svetsko­prvenstvo­ u­rukometu­(m)­-­emisija­­­ Svetsko­prvenstvo­u­rukometu­(m):­Hrvatska­-­Danska, prenos­­­ Svetsko­prvenstvo­ u­rukometu­(m)­-­emisija­­­ Filmovi­na{ih­suseda: To~kovi,­film­ Nesta{na­Keti,­film­­­­ No}ni­muzi~ki­program

05.40­ Misterije­ 07.30 S­vetrom­u­le|a 10.30 Kompanija­ 13.00 Hari­i­Hendersonovi 13.30 S­vetrom­u­le|a­ 15.00 Kompanija 17.00 Zemqa­2­ 18.00 Hari­i­Hendersonovi 19.00 Jednom­voqena­ 21.15 Trava­ 22.00­ Prona|i­i­uni{ti 00.00 Ulo`i­sve!­ 01.50 Nosferatu­–­Simfonija u`asa­

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Sre|en Moj­tata­lopov Nevidqivi­cirkus Pla{qivi­detektiv Pobuna­u­{koli To­je­moj­`ivot Grejslend Albino­aligator Rim­1.

Ludi­za­matorkama­2.

00.40 Isijavawe 02.30 Dijagnoza:­Ubistvo 03.30 Film:­Ubistva­u Midsameru:­Kwi`evni­klub 06.10 Advokatova­kazna 07.10 Meklaudove­}erke 09.10 Dijagnoza:­Ubistvo 11.10 Advokatova­kazna 12.10 Ne{­Briyiz 13.10 Film:­Smrtonosni­susret 15.00 Film:­Ubistva­u Midsameru:­Zakasnela­poruka 17.00 Dobra­`ena 18.00 Dijagnoza:­Ubistvo 19.00 Ne{­Briyiz 20.00 Dobra­`ena 21.00 Medijum 23.00 ^iwenice­i­la`i:­ Dosijei­i­paranormalnom

08.00­ RTL­ritam­zona­ 09.00­ Bibin­svet 09.40­ Ekskluziv­Tabloid­ 10.20­ Ve~era­za­5­ 11.20­ 1001­no}­ 12.10­ Ezel­ 13.00­ Klon 14.35­ An|eo­i­|avo 16.10­ Pod­istim­krovom 16.35­ Kraq­Kvinsa 17.00­ Rejmond 17.25­ Bibin­svet 18.00­ Ekskluziv­Tabloid­ 18.30­ RTL­Danas­ 19.05­ Ve~era­za­5­ 20.00­ 1001­no}­ 20.45­ Ezel 21.35­ Uvod­u­anatomiju­ 23.10­ Doma}ice 01.00­ Put­osvete­ 01.45­ Astro­{ou­ 02.45­ Put­osvete 03.30­ Zaboravqeni­slu~aj

SE­RI­JA

Uvod­u­ana­to­mi­ju Po­{to­ga­je­sta­bi­li­zo­va­la, Me­re­dit­je­sprem­na­da­pu­sti osu­|e­nog­ se­rij­skog­ ubi­cu­ Vi­li­ja­ma­da­umre,­{to­je­i­we­go­va­ `e­qa.­ Ona­ oba­ve­sti­ dok­to­ri­cu­Bej­li­ka­ko­je­on­spre­man­da­do­ni­ra­svo­je­or­ga­ne…

Ulo­ge:­ Elen­ Pom­peo,­ Pa­trik­Demp­si,­Yejms­Pi­kens Yu­ni­or,­San­dra­Oh,­Ke­trin Higl (RTL,­21.35)

Elen Pom peo

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja­budu}nosti Auta­po­meri Generalka Prqavi­poslovi Oru`ja­budu}nosti Pre`ivqavawe ^ovek,­`ena,­divqina Razotkrivawe­mitova Pograni~na­policija Kako­to­funkcioni{e­ -­tehni~ka­dostignu}a Kako­to­rade?

Oru`je­budu}nosti Uzbuna­na­Beringovom­moru Kako­pre`iveti­katastrofu Pograni~na­policija Auta­po­meri Prqavi­poslovi Oru`je­budu}nosti

03.00 09.00 14.15 15.45 16.00 17.45 19.00 19.30 20.00 23.00 00.30 01.00

Tenis Tenis Biatlon Zimski­sportovi Reli Skija{ki­skokovi Tenis Reli Borila~ki­sport Tenis Tenis Tenis

Na sovjetskom tenku stradala lepotica P

o sle uspe {nog kon cer ta mar ta 1957. u Bu sam, raz u me se na ru skom je zi ku. Stra `ar je le de dim pe {ti, po zva ni smo na jed no me se~ nu nim po gle dom gle dao kroz me ne, kao da me ne vi di, let wu tur ne ju po Ma |ar skoj. Ze mqa se tek i }u tao. Mi sle }i da moj ru ski ni je do voq no do bar, opo ra vqa la od dra ma ti~ nih do ga |a ja od ko jih ni po no vo sam mu re kao ka ko `e lim da raz go va ram s pu kov ni kom Pa vlo vim. Stra `ar je on da pri ti snuo je pro {la ni pu na go di na. Svu da je bi lo so vjet skih jed no dug me iza se be. Po ja vio se de `ur ni ofi cir, s voj ni ka, u ci vi lu i uni for mi. Wi ho ve pa tro le su istim hlad nim iz ra zom li ca. Kad sam i we mu re kao nas po ne kad za u sta vqa le na pu tu i pre tre sa le isto, krat ko je od go vo rio da je pu kov nik pret hod auto bus. Gle da li bi na {e is pra ve, on da oti {li do nog da na ot pu to vao u Mo skvu, okre nuo se i oti {ao. zad weg se di {ta, po sma tra li kon tra bas uvi jen u Shva tio sam da je, {to bi re kao Ostap Ben der, „in fu tro lu, pip nu li ga i iza {li. Sve to bez ijed ne re ~i.

Ob i {li smo go to vo sve ma |ar ske gra do ve, i na kra ju, na rav no, Bu dim pe {tu. Svu da smo ima li uspe ha, a kru na je bi la pre sto ni ca, gde smo osmi sli li po se ban re per to ar. S na ma su bi li Lo la No va ko vi} i Du {an Jak {i}, a ma |ar ska agen ci ja nam je pri do da la je dan ba let ski par. Bi lo je to le po le to i u`i va li smo po seb no u [i o fo ku na Blat nom je ze ru i gra di }u Sol no ku na Ti si, gde smo ima li slo bod ne da ne. Po sle kon cer ta u De bre ci nu, do ma }i ni su nas od ve li u To kaj, da pro ba mo ~u ve na vi na, ko ja su za ko pa va na u pe sko vi tu ze mqu i kad su ga si pa li u ~a {e, mo ra li smo ~e ka ti de set se kun di da se iz bi stri. Tek kad te~ nost pro |e kroz gr lo, ose ti se bo - Be o grad ski ye ze ri u sta rom Bu di mu 1957. ter vju za vr {en“ i vra tio se u ho tel. Ve ro vat no je `an stve ni ukus. Se qa ci su nam pri ~a li da su Ru si pu kov nik, kad se otre znio, shva tio da „Ti tov xez1945, kad su za u ze li To kaj, u{li u po dru me, za tvo or ke star“ ni je ba{ po go dan da za ba vqa so vjet ske ri li ogrom na gvo zde na vra ta i kad su se na pi li, voj ni ke pa je re kao stra `a ri ma da me se {to pre za pu ca li po ba ~va ma. Vi no se iz li lo i oni su se u otre su. I na ma je lak nu lo jer smo ~u li da bi se na we mu uda vi li.

Od svih gra do va, u naj lep {oj uspo me ni su mi {i do ma }i ni Ma |a ri uvre di li {to van do go vo re ne osta li Se ge din, di van, ve li ki uni ver zi tet ski grad tur ne je odr `a va mo i dru ge kon cer te. na Ti si, gde `i vi mno go Sr ba, Pe ~uj, s iz u zet nom * * * U le to 1956. do {ao sam pr vi put u Pa riz. Sem ma ar hi tek tu rom i zgra da ma ~i je su fa sa de ukra {e ne ke ra mi~ kom opla tom; kao i \er, grad na tri re ke lo pro {ver co va nih do la ra, no sio sam jed nu zim sku (Du nav, Ra ba, Mar cal). Na rav no, naj vi {e Bu dim pe - sa la mu i ko tur ka~ ka va qa. U Pa ri zu je ta da `i veo {ta, si gur no je dan od naj lep {ih gra do va Sred we moj ujak Mi lu tin Eri}, ko ji se ni je vra tio iz za ro Evro pe. U Som bat he qu, gra du bli zu austrij ske gra - bqe ni {tva ku }i, ne go oti {ao da `i vi u Fran cu skoj kao po li ti~ ki emi ni ce, po sle kon cer ta nam je grant. Uzeo mi je so bu u jed pri {ao ru ski pu kov nik, ko Pri ~a li su nam ma |ar ski se qa ci nom ma lom ho te lu bli zu man dant gar ni zo na, i po Sor bo ne, uju tru bih s wim zvao nas na pi }e. Do we ga je da su Ru si 1945, ~im su za u ze li do ru~ ko vao u ka feu ,,Du se de la jed na Ru ski wa, in va To kaj, upa li u vin ske po dru me, Maillot“, a po ne kad ve ~e rao lid, i pu kov nik nam je is pri ~ao da je stra da la 1956, za tvo ri li ogrom na gvo zde na vra ta u `i vo pi sno de ko ri sa nom i kad su se na pi li, za pu ca li ru skom re sto ra nu „Zlat ni kad je kao so vjet ski voj nik pe tao“, ~i ji je ujak bio su ula zi la u Pe {tu. Dok je po ba ~va ma. Vi no se iz li lo vla snik. Osta lo vre me sam pro la zi la kroz grad na ten i oni su se u we mu uda vi li {e tao i obi la zio mu ze je. ku, iz ne ke ku }e na wu je ba Jed nog ju tra vi deh da po red ~en Mo lo to vqev kok tel. uja ka se di cr no ma wast go spo din, {e zde se tih go di Ru ski wa je bi la le pu {ka sta, mi smo ma lo vi {e po na, s lep tir ma {nom u pru ga stom ode lu. U~i nio mi pi li, pa su se otvo ri le na {e slo ven ske du {e i mi se po znat. Ujak mi je pred sta vio Dra gi {u Cvet ko smo za jed no s Ru si ma `a li li ovu `e nu, pro kli wu }i vi }a, biv {eg pred sed ni ka vla de Ju go sla vi je, ko ji je zle Ma |a re ko ji su bi li ta ko su ro vi. Kar lo Ta ka~, u mar tu 1941. u Be ~u pot pi sao na{ pri stup Troj nom ~lan na {eg or ke stra, ina ~e Ma |ar po na ci o nal no pak tu i za to ni je u`i vao ba{ ne ku po pu lar nost u sti, qut {to sa `a qe va mo Ru ski wu, re ~e nam: „Pi na ro du. Ma lo smo po raz go va ra li kad mi Cvet ko vi} taj te vi wu {ta je kog |a vo la tra `i la 1956. na ten re ~e: „Mla di ~o ve ~e, ~u jem da po ~i we te di ri gent ku u Pe {ti?!“ sku ka ri je ru u Ju go sla vi ji. Ne moj te me po gre {no Pred ra sta nak, ve} do bro „ras po lo `en“, pu kov shva ti ti, ali dru `e we s emi gran ti ma, a po go to vu nik nas je po zvao da od svi ra mo kon cert sa mo za so sa mnom, mo glo bi vam {ko di ti kod ku }e. Za to je vjet ske voj ni ke. „Do |i te su tra kod me ne u ka sar nu bo qe da se {e ta te Pa ri zom ne go da vas vi de sa da se do go vo ri mo“. Od re di li smo de le ga ci ju: Slo mnom“. Po slu {ao sam ga. Po sle sam se se tio ka ko bo dan Mar ko vi}, vo |a pu ta i di rek tor Ra dio Be o- sam 25, 26, i 27. mar ta 1941. s osta li ma de mon stri gra da, Vla di mir Plot wi kov, be li Rus, na{ sak so rao po Be o gra du pro tiv Cvet ko vi }a i vla de. Bi lo fo ni sta kao pre vo di lac, i ja – kao umet ni~ ki {ef. mi ga je `ao jer ma lo ima qu di ko ji bi u~i ni li ova Kad sam uju tro do {ao po wih dvo ji cu, oni su mi snu ko go spod ski i ple me nit gest. Ne ki mo ji po zna ni `de nih li ca sa op {ti li da su bo le sni i da idem ci su zbog ve za s emi gran ti ma iz gu bi li po sao, a du sam. Shva tio sam da su se upla {i li. Oti {ao sam u gi za vr {i li i u za tvo ru. ka sar nu, qu ba zno po zdra vio stra `a ra i re kao ko Kwi­gu­Vo­ji­sla­va­Si­mi­}a­„Sen­ti­men­tal­no­pu­to­va­we” mo­`e­te­na­ru­~i­ti­po­ce­ni­od­1.080­di­na­ra od­iz­da­va­~a­„KLIO”­(Go­spo­dar­Jo­va­no­va­44,­Be­o­grad),­pu­tem­te­le­fo­na­011/­2626–858 i­2622–013,­ili­i-mej­la­in­fo­@clio.rs

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar­\ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du­{an­Vla­o­vi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa­Maksimovi}­(480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada­Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav­Staji}­(pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan­Uro{evi}­(ekonomija­480-6859), Petar­De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada­@ivkovi}­(no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina­Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Sve­tla­na­Mar­ko­vi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Pe­tar­To­mi} (svet­480-6882),­\or­|e­Pi­sa­rev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko­Lazovi}­(reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav­Puno{evac­(sport­480-6830), Jovan­Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana­Vujanov­(revijalna­izdawa­480-6820),­Filip­Baki} (fo­to­480-6884),­ Bran­ko­Vu­~i­ni} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka­Klin­cov­(teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko­Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar­Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip­Gligorovi}­(Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik"­je­odlikovan­Ordenom­bratstva­i­jedinstva­sa­zlatnim­vencem­ " i­Ordenom­rada­sa­zlatnim­vencem

32

monitor

~etvrtak20.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Da nas mo `e te ula ga ti po zi tiv nu ener gi ju u qu bav i sve {to je kre a tiv no jer }e vam to do ne ti afir ma ci ju ko ja pri ja i za do voq stvo. Mars je u{ao u znak Vo do li je pa ste ne mir ni, ne sta {ni i }u dqi vi.

BIK 20.4-20.5.

Ha o ti~ ne pri li ke u ka ri je ri i da qe je su pri li ke, s ko ji ma se su o ~a va te i ra di te. Mo ra te bi ti efi ka sni ji ne go {to ste na vi kli da bi ste is ko ri sti li {an se ko je vam se pru `a ju za na pre dak. Put u ino stran stvo.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

20. januar 2011.

Qu bav ni od nos je sve {to vam tre ba, da vas smi ri i is pu ni. Sa mo jed na oso ba je ona pra va, od mno gih iz po nu de. Oslo bo di te se mra~ nih mi sli i ne sve snih strep wi. Sle di te part ne ra.

Me sec je da nas i na red na dva da na u zna ku to plog i kra qev skog La va pa ste do sto jan stve ni i dr `i te do ni voa. Po slov na si tu a ci ja se po boq {a va u prav cu raz re {e wa si tu a ci ja i pro ble ma.

Ne mir ni ste i ne si gur ni u se be u pot pu no sti. @en ska bi }a ili de ca }e vas pre o ku pi ra ti, {to ni je po voq no za po sao, ali vam mo `e do ne ti za do voq stvo. Po ja ~a ne stra sti u part ner skom od no su.

Okre ni te se i po gle daj te {ta se de {a va iza va {ih le |a. Taj ni ne pri ja te qi de lu ju, u ve zi s po slom, po go to vo onim u pri vat nom sek to ru. Ne moj te se ner vi ra ti i ~u vaj te svo je zdra vqe. [et wa.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

De lu je te kao most ko ji po ve zu je dve oba le, dve stra ne, pri ja te qe i ne pri ja te qe. Svo jim smi re nim sta vom mo `e te ih uve ri ti u pra vo re {e we te ku }ih pro ble ma. Qu bav ni od nos za vi si od vas.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ma lo ste opu {te ni ji ne go ra ni je, ide te na si gur no i ne ri zi ku je te bez pre ke po tre be. Ima te po u zda nu po dr {ku i do bre od no se s onim pri ja te qi ma ko ji su za ceo `i vot.

Qu bav.

Mo `da ste i usa mqe ni u svo jim na sto ja wi ma pa vas dru gi ne shva ta ju u pot pu no sti, de lu je te taj no vi to i pod ma skom, ali ipak dr `i te si tu a ci je na li~ nom pla nu pod kon tro lom.

Tro {ko vi.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ima te po u zda nu po zi ci ju i uspeh u re a li za ci ji du go ro~ nih, ve} is pla ni ra nih po slo va i fi nan sij skih po du hva ta. Pri liv nov ca }e po tvr di ti da tre ba na sta vi ti u tom prav cu. U ku }i po ~i we di na mi ka.

Do {lo je i va {e vre me. Sun ce i dve pla ne te u va {em zna ku vas in tri gi ra ju za is tra `i va we sve ga {to bi ste mo gli i `e le li da ura di te.

Ak tiv ni ste, vred ni i slo bod ni. Ne do zvo li te da vas dru gi vo de.

Na pra vi te ba lans iz me |u ono ga {to se de {a va ujav no sti i onog {to se de {a va u taj no sti, u va {em in tim nom pro sto ru. Isto ta ko, in te gri {i te spo qa {wi i unu tra {wi svet u sve pri sut nu sve snost.

TRI^-TRA^

Su ro va di je ta V REMENSKA

PROGNOZA

ZAhLA\EwE

Vojvodina Novi Sad

Glu mi ca Por {a de Ro si, zve zda se ri je „Na u~ no lud”, ne dav no se pri se ti la te {kog pe ri o da ka da se bo ri la pro tiv ano rek si je i bu li mi je, zbog ~e ga je te {ko obo le la.

- Pr vi put sam bi la na di je ti s 12 go di na, ka da sam ~ak od bi ja la da ma `em bal zam za usne da slu ~aj no pre ko sa sto ja ka ne bi une la ko ju ka lo ri ju u or ga ni zam. Ka da sam se pro sla vi la ulo gom u se ri ji „Ali Mek bil”, dnev no sam u se be uno si la 300 ka lo ri ja. Ta da sam `i ve la na kre ke ri ma, ki se lim kra stav ci ma, sen fu i cr noj ka fi. Gu ta la sam i po 20 lak sa ti va dnev no i te ra la se na po vra }a we - re kla je Por {a, ko ja je svo ju bo lest skri va la sve do 2001. go di ne, ka da je ko la bi ra la na sni ma wu fil ma „Who Is Cletis Tout?” i ka da su joj di jag no sti ko va li oste o po ro zu, ci ro zu i auto i mu nu bo lest lu pus.

Ka sni je se po ka za lo da je do po re me }a ja u is hra ni do {lo zbog skri va wa sklo no sti pre ma istom po lu. Ru `nu fa zu je pre bro di la ka da je ko na~ no jav no pri zna la qu bav pre ma `e ni, ta~ ni je svo joj da na {woj su pru zi Elen de Ge ne res.

2

Subotica

1

Sombor

2

Kikinda

2

Vrbas

2

B. Palanka

2

Zrewanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Pan~evo

3

Vr{ac

3

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

7

Ni{

6

SA SUSNE ` ICOM

Evropa

NOVI SAD: Za hla |e we sa su sne `i com i sne gom. Ve tar uju tru slab za pad ni, po pod ne ume ren se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra 0, a mak si mal na 2 ste pe na.

VOJVODINA: Za hla |e we sa ki {om, su sne `i com i sne gom. Na se ve ru Voj vo di ne ma we pa da vi na i po pod ne pre sta nak. Ve tar ume ren se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Ju tar wa tem pe ra tu ra -1, a mak si mal na 3 ste pe na.

SRBIJA: Za hla |e we sa ki {om, su sne `i com i sne gom. Sneg }e po ~e ti da pa da na se ve ru i za pa du Sr bi je u to ku da na, a ju `ni je }e pa da ti ki {a. Ve tar slab za pad ni i se ve ro za pad ni, po pod ne ume ren na se ve ru.

Pri ti sak iz nad nor ma le, a na ju gu oko nor ma le. Tem pe ra tu ra od -2 do 8 ste pe ni.

Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U pe tak i za vi kend sva kim da nom hlad ni je sa po vre me nim sne gom i for mi ra wem i po ve }a wem vi si ne sne `nog po kri va ~a. Sa mo je na ju gu Sr bi je ve ro vat ni ja ki {a i su sne `i ca pr va dva da na pre ne go {to za hla |e we za hva ti i to pod ru~ je.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vre men ski uslo vi re la tiv no ne po voq no uti ~u na ve }i nu hro ni~ nih bo le sni ka. Iz ve sna opre znost se sa ve tu je svim ose tqi vim oso ba ma, a na ro ~i to kar dio i ce re bro va sku lar nim bo le sni ci ma kao i ast ma ti ~a ri ma. Mo gu }i su gla vo bo qa i ner vo za. Pre po ru ~u je se ade kvat no ode va we i po ve }an oprez u sa o bra }a ju.

Madrid

12

Rim

12

London

8

Cirih

-1

Berlin

2

Be~

3

Var{ava

0

Kijev

1

Moskva

-10

Oslo

-5

St. Peterburg -2 Atina

16

Pariz

6

Minhen

-1

Budimpe{ta

3

Stokholm

-3

VIC DANA Разговарају Лала и Панта.

- Никада не пијем воду јербо ми шкоди здрављу - рече Лала.

- Како то м оже бити - пита га Панта.

- Здравље ми је гвоздено, па кад на то дође вода, може одма да зарђа - рече Лала.

SUDOKU

Upi {i te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po qa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po qa (3h3) mo ra da sa dr `i sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vqa ti.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

522 (47)

Slankamen

484 (18)

Ja{a Tomi}

Apatin

548 (43)

Zemun

461 (7)

Bogojevo

468 (48)

Pan~evo

454 (4)

Smederevo

558 (4)

Ba~. Palanka 408 (32) Novi Sad

418 (22)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

592 (-2)

S. Mitrovica

330 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

584 (-1)

Beograd

407 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

474 (3)

Tendencija opadawa

Titel

508 (14)

NERA

Hetin

132 (6)

TISA

110 (-16)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

60 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja