Dnevnik 20.februar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 20. FEBRUAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 22995 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : NAJ BO QE I NAJ LO [I JE PLA ]E NI PO SLO VI U SR BI JI

Foto: S. [u{wevi}

„Ve`i kowa”... za velike pare

SLANINIJADA U KA^AREVU: Uprkos sni`enim cenama i vrhunskom kvalitetu, na ~uvenoj Slaninijadi, po re~ima izlaga~a, promet je ove godine bio prepolovqen, a iskqu~ivi razlog je op{ta besparica. Ali, ako se ve} nije naveliko kupovalo, onda se bar naveliko degustiralo. I u`ivalo…

str. 8 i 9

Ako je suditi po anketama Unije poslodavaca Srbije, najboqe radno mesto u na{oj zemqi je predsednik upravnog ili izvr{nog odbora finansijske ku}e, {to podrazumeva istovremeno i mesto prvog ~oveka neke od banaka ili osiguravaju}ih kompanija. Prevedeno u brojke – to zna~i inkasirati i do milion dinara mese~no. U ovoj pri~i nema politi~ara, ali tu i nema mnogo da se ka`e.

Re~ju, unosan biznis. Pogotovo ako nema{ nikakvu odgovornost, }uti{ i glasa{, „ve`e{ kowa gde ti gazda ka`e” i za to si vi{e nego dobro pla}en.

EPI SKOP DAL MA TIN SKI FO TI JE ZA „DNEV NIK” GO VO RI O ZNA ^A JU PRED STO JE ]EG PO PI SA STA NOV NI [TVA U HR VAT SKOJ

Nema{tina ko~i povratak AM BA SA DORKA SR BI JE U MO SKVI JE LI CA KUR JAK ZA „DNEVNIK”:

Milijarda ruskih dolara kasni zbog nas Pregovori o realizaciji ruskog kredita te{kog milijardu dolara ne idu `eqenom dinamikom, a razlog je {to mi kasnimo sa izradom projekata, potvrdila je za „Dnevnik” ambasadorka Srbije u Moskvi dr Jelica Kurjak. „Imali smo nedavno pregovore u Ministarstvu finansija i dogovoreno je da se oni nastave, ali ne mo`emo i}i korak daqe dok se kod nas ne urade projekti, i to kompletni. Novac postoji, voqa tako|e, spremnost ruskog partnera isto tako, mi samo treba da dinamiziramo ceo proces”, ka`e dr Jelica Kurjak. str. 2

JU ^E NA AUTO PU TU KOD KO VI QA PO GI NUO MU [KA RAC, TRO JE PO VRE\E NO

Smrt u autobusu Suvo i promenqivo Najvi{a temperatura 5°S

str. 2

Prema prethodnom popisu iz 2001, na teritoriji Dalmatinske eparhije `ivelo je oko 25.000 Srba, a pre rata ih je bilo preko 100.000, verovatno i znatno vi{e jer su se mnogi Srbi, pogotovo u gradovima, izja{wavali kao Jugosloveni, ka`e za „Dnevnik” episkop dalmatinski Fotije. „Na temequ toga koliko nas ima, odnosno koliko }e nas prema predstoje}em popisu biti u Hrvatskoj, crpe}e se i sva na{a daqa prava. Pitawe je, me|utim, da li }e na{i qudi, koji `ive ’i tamo i ovde’, prepoznati va`nost popisa”, navodi Wegovo preosve{tenstvo, dodaju}i da je sada i bezbednosna i politi~ka situacija na podru~ju eparhije boqa nego {to je bila, ali da je povratak u te krajeve gotovo zamro. „Mnoge srpske ku}e su obnovqene i sada tako stoje, prazne.

Ali to je i razumqivo, jer ne mo`e se samo od te ku}e `iveti, mora biti i posla. Nu`no je ekonomski o`iveti ove krajeve, jer samo tako mo`emo o~ekivati povratak i ostanak na{eg naroda”, rekao nam je episkop Fotije.

str. 7

str. 4 i 5

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Ugqe{a [ajtinac

str. 8

Teofil Pan~i} Dve Aide i standardi

Bora Oti} Kujnica

\or|e Randeq Se}awa se legu na ^arobnom bregu

@eqko Markovi}

Ku}e koje se smeju i ku}e koje pla~u

2

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

CITATI

„

Li~ no, pred nost bih dao spa ja wu re so ra, ali ova op ci ja do no si ~i tav niz do dat nih ak tiv no sti, kao {to je iz me na ko a li ci o nog spo ra zu ma, iz me ne za ko na o Vla di i mi ni star stvi ma i pro me na bu xet skih raz de la, ta ko da su po treb ne ana li ze {ta je u ovom tre nut ku naj ef i ka sni je

”

Mir ko Cvet ko vi}, pred sed nik Vla de Sr bi je

Obradovi}: Ne vi{e o novcu

SRS: Sloboda [e{equ

Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da vi {e ne }e bi ti raz go vo ra o nov cu sa pred stav ni ci ma pro svet nih sin di ka ta, ko ji {traj ku ju od 28. ja nu a ra.

"Vla da je sa Sin di ka tom obra zo va wa Sr bi je pot pi sa la pro to kol, ko ji se po ka zao kao do bar. Po sta vqa se pi ta we {ta je mo tiv sin di ka ta ko ji su na sta vi li {trajk i ne pri hva ta ju taj pro to kol. Da li je to vr {e we per ma nent nog pri ti ska? Mi vi {e o pa ra ma ne }e mo raz go va ra ti, a o sve mu osta lom smo se do go vo ri li", ka zao je Ob ra do vi} go stu ju }i na Ra di o te le vi zi ji Sr bi je (RTS). Mi ni star je na veo da su pred stav ni ci sin di ka ta ko ji su u {traj ku svo jim Glav nim od bo ri ma obe }a li ne re al ne ci qe ve i da sad ne ma ju sna ge da pre ki nu taj {trajk. On je na veo da se 95 od sto bu xe ta Mi ni star stva pro sve te tro {i za pla te za po sle nih i da ni je ta~ na kri ti ka sin di ka ta o ne ra ci o nal noj po tro {wi tog bu xe ta.

U~e sni ci me |u na rod nog sku pa u or ga ni za ci ji Srp ske ra di kal ne stran ke (SRS), za tra `i li su ju ~e u Be o gra du oslo ba |a we pre sed ni ka te par ti je Vo ji sla va [e {e qa, ko ji se osam go di na na la zi u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la. Pot pred sed nik SRS-a Dra gan To do ro vi} je, pred vi {e od 4.000 pri sta li ca ra di ka la u "Cen tru Sa va", re kao da "ha {ka ti ra ni ja mo ra da pre sta ne" i da [e {eq mo ra da bu de oslo bo |en. On je re kao da je [e {eq po be dio Tri bu nal, kri ti ku ju }i vlast u Sr bi ji zbog ono ga {to se do ga |a u Ha gu. Pro fe sor Ko sta ^a vo {ki je oce nio da je Ha {ki tri bu nal "na ka za od su da" i da je su |e we [e {e qu "naj sram ni ji pro ces u 21. ve ku, jer ni jed no ni je to li ko du go tra ja lo". Bi li su is tak nu ti tran spa ren ti "Slo bo da [e {e qu" i "[e {eq do la zi", za sta ve i dru ga zna me wa SRS, a in to ni ra ne su srp ska i ru ska him na zbog u~e {}a ru skih de pu ta ta.

LI DER LSV NE NAD ^A NAK NE ZA DO VO QAN PRI LI KA MA U DR @A VI

Danas je gore nego devedesetih mqa mo `e da se upi {e u red raz vi red sed nik Li ge so ci jal de - da to ne bi tre ba lo do vo di ti u ve zu je nih ba rem u po li ti~ kom smi slu, mo kra ta Voj vo di ne Ne nad sa sta bil no {}u ak tu el ne ko a li ci je, ako do zvo qa va da se ta ko bru tal no ^a nak oce nio je da je u Sr - ve} s funk ci o ni sa wem dr `a ve u ce kr {e za ko ni na o ~i gled svih, a da bi ji da nas go re ne go {to je bi lo za li ni. Ti pro ble mi, sma tra on, mo gu ni ko ne od go vo ra – re kao je ^a nak. vre me Slo bo da na Mi lo {e vi }a, jer u se re {i ti je di no re for mom po li On je po zvao ~lan stvo svo je to vre me „bar bi lo de mo krat ske ti~ kog si ste ma.

– Da po sto ji bi lo {ta {to se mo - stran ke da re a gu je na ta kve do ga |a opoz ci je”. Na ju ~e ra {woj iz bor noj `e re {i ti {traj kom, bio bih u pr - je, uka zu ju }i da "s kle ro fa {i sti~ skup {ti ni u no vo sad skoj or ga ni za vim re do vi ma tih {traj ko va. Ali kim i neo na ci sti~ kim gru pa ma ne ci ji te stran ke, ^a nak je obra zlo na ma je pre sve ga po treb na ko re ni - ma po ga |a wa, jer je re~ o di rekt `io da LSV ipak po dr `a va ak tu el ta pro me na po li ti~ kog si ste ma, jer nim na sled ni ci ma onih ko ji su No nu vla du jer, ka ko je re kao, tre nut no spo rost u re for ma ma je i do ve la do vo sa |a ne ubi ja li i ba ca li pod du ne ma dru ge al tar na ti ve.

– To je bi iz nu |en po tez, a po ka - ova kvog sta wa u ze mqi. Za to i ne nav ski led". zao se i kao ne to li ko lo{, po {to ve ru jem da bi lo {ta kon struk tiv no – Ne bi se ta de ca na {la na uli je sva ka dru ga va ri jan ta bi la da le mo `e da se iz ro di iz oprav da nog ci da smo po li ti~ ki vi {e ra di li ko go ra – na veo je ^a nak. so ci jal nog bun ta – sma tra ^a nak. s wi ma. Ka ko mo gu kle ro fa {i Po we go vim re ~i ma, u ak tu el noj On je do dao da bi iko ra zu man me - sti~ ke or ga ni za ci je da sa ku pqa ju vla di bi lo je pu no lo {ih stva ri, pu |u po li ti~ kim ak te ri ma i{ao na de cu po {ko la ma, a da se na to ne no ne prin ci pi jel no sti, na ro ~i to u to da taj so ci jal ni bunt is ko rist za od re a gu je? Ka ko mo `e da se do zvo od no su na Voj vo di nu, li po li ti~ ko de lo va ali je po dr `a va zbog we po {ko la ma? Ko Sra mot no je {to se na uli ca ma No vog Sa da mi sli da 90-te ne mo gu we nog pro e vrop skog pre tri da na ne na ja vqe no po ja vi la gru pa od da se po no ve, qu to se kur sa, kao i zbog po te za kao {to su hap {e we Ra 150 ma lo let ni ka, ko ji su iz vi ki va li pa ro le va ra – po ru ~io je ^a do va na Ka ra xi }a i vi - za ko je se mo ra i}i u za tvor, jer su po zi va li nak. zna li be ra li za ci ja. Li Ina ~e, ju ~e su na iz na lin~ onih ko ji su dru ge na ci je ili ve re der LSV je, me |u tim, bor noj skup {ti ni po ka zao da Li gu ne za ni ma tvr |e ni man da ti po sto ko }e po i men ce u toj vla di da se di, ru {e we vla de, "jer iz ovo ga se ne je }em ru kovdstvu no vo sad ske or ga jer, ka ko je ob ja snio, "ovo ni je vla da mo `e iza }i ni ka kvom pre ~i com". ni za ci je LSV, na ~i jem ~e lu }e i ko ja }e od lu ~i va ti o bu du} no sti Li der LSV-a is ta kao je i da je da qe osta ti Ra do van La ti no vi}, Voj vo di ne". Ko men ta ri {u }i ak tu sra mot no {to se na uli ca ma No vog dok }e pot pred sed ni ci bi ti Alek el nu po le mi ku o re kon struk ci ji ka Sa da pre tri da na "ne na ja vqe no po - san dra Jer kov, Da mir Raj ten bah i bi ne ta Mir ka Cvet ko vi }a, on je ja vi la gru pa od 150 ma lo let ni ka, Bra ni slav An ti}. Me |u go sti ma uka zao da bi u tom po gle du mo rao da ko ji su iz vi ki va li pa ro le za ko je ove se si je LSV bi li su ju ~e i gra po be di ra ci o na lan pri stup. se mo ra i}i u za tvor, jer su po zi va - do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa – To zna ~i da re kon struk ci ja li na lin~ onih ko ji su dru ge na ci - vli ~i}, ko ji je i na ~e lu no vo sad Vla de ne sme su ko bi ti s in te re si - je ili dru ge ve re". ^a nak je upo zo - skog od bo ra DS-a, za tim funk ci i o- ma gra |a na. I o~e ku jem da }e pre - rio i da je neo pro sti vo {to na ta - ne ri SPO-a Mi lan \u ki} i Ne ma mi jer Cve ko vi}, kao ~o vek iz fi kve in ci den te iz o sta je ade kvat na wa Sta ro vi}, {ef grad skog od bo ra nan si ja, ume ti da pro na |e naj bo qe re ak ci ja dr `av nih or ga na.

G17 plus Da li bor No va ko vi}, kao re {e we – iz neo je ^a nak.

– Ne mo gu da raz u mem ka ko to na - i pred stav ni ci ne ko li ko ne vla di Pred sed nik Li ge oce nio je i da u {i dr `av ni or ga ni, tu ne mi slim nih or ga ni za ci ja.

Sr bi ji po sto ji so ci jal ni bunt, ali sa mo na po li ci ju, mi sle da ova ze n Branka Dragovi} Savi}

P

INTERVJU e ro ri sti~ ki na pad na aero dro mu Do mo de do vo u Mo skvi 24. ja nu a ra od neo je 35 `i vo ta, a vo |a islam skih po bu we ni ka Do ku Umar za pre tio je no vim kr va vim na pa di ma. Am ba sa dor ka Sr bi je u glav nom gra du Ru si je dr Je li ca Kur jak, u eks klu ziv nom raz go vo ru za „Dnev nik”, po tvr |u je da su u Mo skvi da nas pri met ne po ja ~a ne me re bez bed no sti.

– Mo skva je ogro man grad u ko ji dnev no u|e ili iz we ga iza |e ~ak tri mi li o na qu di. Mno go je to raz li ~i tog sve ta u ko ji se mo gu uto pi ti i po ten ci jal ni te ro ri sti. Na `a lost, sa mo za po sled wih go di nu da na bi li smo sve do ci tri ve li ka te ro ri sti~ ka na pa da: naj pre u me trou, za tim na `e le zni~ koj pru zi iz me |u Mo skve i Pe ter bur ga i sa da na aero dro mu. Gi nu ne vi ni qu di, ve li ki je broj po vre |e nih... U tom smi slu i pred sed nik i pre mi jer Ru si je stal no uka zu ju na po tre bu po ja ~a ne bez bed no sti i bud no sti, i to se vi di po sled wih ne de qa, na kon tra ge di je. Do sta je po li ci je na uli ca ma, po go to vo na me sti ma gde se obi~ no oku pqa ju ve li ke gru pe qu di, kao {to su `e le zni~ ki ~vo ro vi, me tro, ve li ki tr go vin ski cen tri... Jer pro tiv te ro ri zma ni ko ne mo `e da se bo ri sam.

Ta kva bor ba zah te va od lu~ nost, vo qu, ja snu po li ti ku, ali i ve li ki qud ski an ga `man – ka `e am ba sa dor ka dr Je li ca Kur jak. l Ovaj te ro ri sti~ ki akt po no vo je u pr vi plan iz ba cio i no vi evrop ski si stem bez bed no sti, ko ji za go va ra pred sed nik Dmi trij Me dve dev?

– Kon cep ci ja pred sed ni ka Me dve de va, ko ja je la ne obe lo da we na, pod ra zu me va pre i spi ti va we po sto je }eg in sti tu ci o nal nog i va nin sti tu ci o nal nog si ste ma evrop ske bez bed no sti. Bor ba pro tiv te ro ri zma je ste deo tog ukup nog si ste ma bez bed no sti, ali ona pre va zi la zi gra ni ce evrop skog kon ti nen ta. U pi ta wu je uni ver zal na pret wa i we no ot kla wa we pod ra zu me va ob je di wa va we mno go {i rih sna ga. Jer, te ro ri sti~ ki na pa di ~i ja je me ta Mo skva ima ju svo je ko re ne ne sa mo unu tar Ru si je, ne go i iz van we nih gra ni ca, pa pre ma to me i wi ho vo osu je }i va we zah te va {i rok ste pen sa rad we di qem sve ta. l Zva ni~ ni ci Sr bi je i Ru si je po sled wih go di na is ti ~u da

T

Dr JE LI CA KUR JAK, AM BA SA DORKA

Ruska zako~ena

su za do voq ni bi la te ral nim od no si ma dve ju dr `a va. Ka ko vi oce wu je te tu sa rad wu?

– Na {i po li ti~ ki od no si su, ka ko se to ov de ka `e, „bez o bla~ ni”. Na i me, mi za i sta ima mo go to vo iden ti~ ne ili sli~ ne sta vo ve o naj va `ni jim me |u na rod nim pi ta wi ma. Ve o ma su ~e sti i kon tak ti na {eg i ru skog mi ni stra spoq nih po slo va. [ef na {e di plo ma ti je Vuk Je re mi} je bio 15. de cem bra u Mo skvi i tom pri li kom je jo{ jed nom po tvr |e na ta ve li ka sa gla snost ili iden ti~ nost sta vo va. Na ma je iz u zet no va `na po dr {ka Ru si je u ve zi sa na {im kqu~ nim na ci o nal nim pi ta wem, o~u va wem te ri to ri jal nog in te gri te ta. Oko Ko so va ru ska po zi ci ja se ni je me wa la svih ovih go di na, a na ja vqe no je da }e ta kva osta ti i u bu du} no sti. Uosta lom, da je to kon stan ta u na {im od no si ma go vo ri i ru ska po dr {ka iz ve {ta ju Di ka Mar ti ja i sprem nost na {i ro ku, sve stra nu sa rad wu da se svi na vo di iz tog iz ve {ta ja te meq no is tra `e. l A ka da je re~ o eko no mi ji?

– [to se ti ~e eko no mi je, tu tre ba bi ti mno go re al ni ji. Mi smo ve li ki uvo zni ci ener ge na ta, naf te i ga sa, i na osno vu to ga se i me ri na{ eko nom ski od nos. Na ne sre }u, eko nom ska i fi nan sij ska kri za je za u sta vi la je dan pri li~ no di na mi ~an rast eko nom skih od no sa, pre sve ga, po ku {aj da dis pa ri tet uvo za i iz vo za, ko ji je u ru sku ko rist, po me ri mo u na {u stra nu.

To je ve o ma te {ko u~i ni ti ima ju -

}i u vi du si tu a ci ju kod nas, uslo ve raz vo ja u Sr bi ji, sve ono kroz {ta smo po sled we dve de ce ni je pro {li. Me |u tim, u to ku pro {le go di ne ipak je za be le `en za ma {an rast, ta ko da smo sa da do sti gli go to vo 70 od sto raz me ne u po re |e wu sa pe ri o dom pre kri ze. To zna ~i da smo do bra no pre ma {li dve mi li jar de do la ra, a pod se }a wa ra di, svo je vre me no je raz me na bi la na ni vou ~e ti ri mi li jar de. Sve je vi {e i na {ih iz vo zni ka na ru skom tr `i {tu, ta ko da, ukup no uzev, ne sto ji mo ta ko lo {e sa da.

Me |u tim, i da qe nas mu ~i ve li ki pro blem: ovo je ogrom no tr `i {te i zah te va do bru or ga ni za ci ju iz vo zni ka. Da kle, mi tre ba da se do bro or ga ni zu je mo i da tek tad na stu pi mo, da jed ni dru gi ma ne bu de mo ov de kon ku ren ci ja. U sva kom slu ~a ju, do sta je stra te {kih obla sti gde bi smo mo gli da pro {i ri mo na {u sa rad wu, i uve -

VESTI Sporazum Ta~i - Pacoli Pred sed ni ci De mo krat ske par ti je Ko so va (DPK) i Ali jan se za bu du} nost Ko so va (ABK) Ha {im Ta ~i i Be xet Pa co li pot pi sa li su u Pri {ti ni spo ra zum po ko jem }e za jed ni~ ki for mi ra ti bu du }u ko sov sku vla du. Na kon pot pi si va wa, Ta ~i i Pa co li su sa op {ti li da }e ra di ti kao tim na ba zi za jed ni~ kog pro gra ma obe stran ke. Pre ma ne zva -

ni~ nim sa zna wi ma, ABK }e u bu du }oj vla di ru ko vo di ti sa tri mi ni star stva. Po red me sta pred sed ni ka Ko so va, na ko je tre ba da bu de kan di do van Be xet Pa co li, ABK bi tre ba lo da do bi je re so re bez bed no sti, zdra vqa i tr go vi ne i in du stri je.

Protest Bugarske [ef bu gar ske di plo ma ti je Ni ko laj Mla de nov iz ja vio je da }e So fi ja oba ve sti ti Evrop sku uni ju da je srp ska gra ni~ na po li ci ja ote `a la

ula zak u Sr bi ju bu gar skih dr `a vqa na ko ji su `e le li da obe le `e go di {wi cu smr ti bu gar skog na ci o nal nog he ro ja Va si la Lev skog, ja vqa so fij ska agen ci ja No vi ni te. Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je je za bra ni lo da se u pe tak u Bo si le gra du obe le `i go di {wi ca smr ti Lev skog, sa obra zlo `e wem da bi mo glo do }i do na ru {a va wa jav nog re da i bez bed no sti gra |a na. Am ba sa do ru Sr bi je Alek san dru Cr kve wa ko vu je u So fi ji uru ~e na pro test na no ta.

RETROVIZOR crNa hroNika

Opet pqa~ka po{te

JU ^E NA AUTO PU TU KOD KO VI QA PO GI NUO MU [KA RAC, TRO JE PO VRE |E NO

Smrt u autobusu Jed na oso ba je po gi nu la, a tro je je lak {e po vre |e no u sa o bra }aj noj ne sre }i ju ~e oko 6.30 sa ti na auto pu tu Be o grad - No vi Sad, kod Ko vi qa, ka da je auto bus "Auto pre vo za" iz ^a~ ka ko ji se kre tao ka Su bo ti ci iz ne po zna tih raz lo ga sle teo s pu ta i za vr {io na bo ku pe de se tak me ta ra da qe. Pre ma jo{ zva ni~ no ne po tvr |e nim in for ma ci ja ma, pret po sta vqa se da je u ovoj ne sre }i `i vot iz gu bio S. J.

(39) iz se la Tr no ve kod ^a~ ka, a da su lak {e po vre |e ni poq ska dr `a vqan ka K. M. E. (25), J. N. (31) iz No vog Sa da i M. S. (67) iz oko li ne Kra qe va. Po vre |e ni su uglav nom za do bi li ogre bo ti ne i po sle uka za ne le kar ske po mo }i su pu {te ni iz Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. Na vod no, Sa {a J. je u mo men tu ude sa iz le teo kroz pro zor i we ga je pri tom pri kqe {ti lo vo zi lo, pa je te lo iz vu ~e no tek kad je

na li ce me sta sti gla spe ci jal na di za li ca.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, vo za ~i auto bu sa su se za me ni li u Be o gra du je dan sat pre ne sre }e. Ipak, ni je is kqu ~e no da je ~o vek za vo la nom za spao. Uvi |aj je oba vio de `ur ni is tar` ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Zo ran Ke ser.

Is tra ga }e utvr di ti uzro ke ne sre }e, a po tom se o~e ku je zva ni~ no sa op {te we o uzro ci ma ude sa. M. V.

Tro ji ca za sa da ne i den ti fi ko va nih na o ru `a nih raz boj ni ka opqa~ ka la su ju ~e uju tro po {tu u zre wa nin skom pri grad skom na se qu Mu `qa, u uli ci Ma |ar ske Ko mu ne 27, a za tim po be gla u ne po zna tom prav cu, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu. Pqa~ ka se do go di la u 10,35 ~a so va, a u tom mo men tu u po {ti je bi lo pet na e stak kli je na ta. Dvo ji ca raz boj ni ka bi la su ma ski ra na, a je dan bez ma ske. Ne zva ni~ no sa zna je mo da su upla {e ni rad ni ci po {te raz boj ni ci ma pre da li 1,3 mi li o na di na ra, po sle ~e ga su mu we vi to na pu sti li obje kat i autom kre nu li ka uli ci Be le Ku na, a po tom i pre ma Lu ki nom Se lu, pu tem ko ji vo di ka Be o gra du. Ovo je dru go raz boj ni {tvo, u po sled wih ne ko li ko da na, ko je se do go di lo u Zre wa ni nu. Po li ci ja je, na i me, ove ne de qe uhap si la Slo bo da na D. (42) iz Ka lu |e ri ce i Alek san dra J. (35) iz Be o gra da, dok je wi hov sa u ~e snik Mi lan M. u bek stvu. @. B.

n Premijer Mirko Cvetkovi} pokrenuo je postupak za razre{ewe potpredsednika Vlade i ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a, posle ~ega je Dinki} podneo ostavku “da bi ubrzao proceduru” i izbegao raspravu u Skup{tini. Ostavku je potom podnela i ministarka za NIP Verica Kalanovi}, tako|e funkcioner G17 plus. n Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} anga`ovao je krajem pro{le godine biv{eg ameri~kog ambasadora u Beogradu Vilijema Montgomerija za 7.500 evra mese~no. Za taj honorar Montgomeri bi trebalo da pomogne Nikoli}u da popravi imix stranke u SAD i EU, ali i da „pobedi na predstoje}im nacionalnim i lokalnim izborima”. n Ministar rada Rasim Qaji} izjavio je da veruje da }e pre do}i do personalnih promena u Vladi nego do smawewa ili ukidawa pojedinih ministarstava. On je, me|utim, dodao i da bi posle slede}ih izbora svaka vlada koja bi imala vi{e od 15 ~lanova bila velika i skupa, i neprimerena prilikama u Srbiji, bez obzira na to ko }e je formirati. n Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je da bi teku}i, oko tri milijarde evra vredan stend-baj aran`man sa MMF-om trebalo okon~ati u predvi|enom roku, do po~etka aprila, a potom zakqu~iti novi aran`man “iz predostro`nosti“. Premijer je obrazlo`io da bi time ekonomska politika Vlade u`ivala va`nu podr{ku ove me|unarodne finansijske institucije. n Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} upozorio je srpske vlasti da bi morale da "uzmu u pamet lekcije iz Egipta i Tunisa". Zukorli} je naveo bi se scenario sa severa Afrike, ukoliko se vlast ne opameti, lako mogao ponoviti u Novom Pazaru.

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

NA[E DR@AVE U MO SKVI

mi li jar da je u Sr bi ji rena sam da }e i na tom planu predstoje}a poseta Rusiji predsednika Borisa Tadi}a biti od izuzetnog zna~aja. l Ka da se o~e ku je ta po se ta?

– Mislim da }e ona biti realizovana krajem prole}a. Spremamo se za tu posetu, bi}e potpisano vi{e od 20 sporazuma, kao i deklaracija o strate{kom partnerstvu, {to }e dati dodatni impuls na{im odnosima u pravnom smislu. S obzirom na to da je Rusija jedan od na{ih najve}ih prijateqa i jedan od strate{kih stubova na{e spoqne politike, poseta predsednika Tadi}a dodatno }e potvrditi takav sadr`ajan odnos. l Ko je su to pri vred ne gra ne gde po sto je re al ne {an se za pro {i re we na {e do sa da {we sa rad we sa Ru si jom?

kvote za uvoz mesa, mesnih prera|evina... i vide}emo kako }e to i}i. Rusija ima vrlo stroge propise s jedne strane, a mi stroge obaveze u vezi sa na{im odnosom prema Evropskoj uniji i `eqom da postanemo deo te porodice. l Pri li kom po se te pred sed ni ka Dmi tri ja Me dve de va Be o gra du do go vo ren je kre dit od mi li jar du do la ra Sr bi ji.

Do kle se tu sti glo?

– Na`alost, pregovori ne idu takvom dinamikom kakvom bismo hteli zato {to mi malo kasnimo sa izradom projekata. Verovatno znate da se na{a zemqa opredelila da to budu projekti na `eleznici: beogradski ~vor, pruga Vaqevo - Loznica i jedna trasa prema Pan~evu.

Imali smo pregovore u Ministarstvu finansija 24. januara i dogovo-

Ve li ka po mo} Kar lov ~a na l Srem ski Kar lov ci su bi li su or ga ni za tor pro sla ve Da na dr `av no sti i Voj ske Sr bi je u na {oj am ba sa di u Mo skvi?

– Sremski Karlovci su istorijsko mesto izuzetno va`no za Srbiju i mislim da zaslu`uju ve}u pa`wu od one koju su do sada imali. Kao ~ovek koji je duhom i po vokaciji demokrata, mislim da crtu autonomije, koja je u Karlovcima progla{ena, treba posebno isticati, tu smelost Srba da budu svoji, samobitni. Ina~e, veoma sam zahvalna predsedniku op{tine Milenku Filipovi}u {to mi je pomogao oko organizacije ovogodi{weg prijema. Ali to je i obostrana usluga: s jedne strane, mi promovi{emo na{e qude i vrednosti, jer na prijem dolazi veliki broj zvanica, a, s druge strane, meni je pomo} Karlov~ana oko proslave predstavqala veliku olak{icu.

– Na{a je {ansa svakako u oblasti agrara, ali bojim se da je prostor u velikoj meri zauzet. Najpre, Rusija vodi veoma opreznu politiku u poqoprivredi, a i mnoge su zemqe, poput Poqske, Ma|arske, Italije, Ukrajine... zauzele „terene” na kojima smo mi nekad imali preimu}stvo. I nama sada predstoji da se borimo za nove pozicije. Trudimo se da dobijemo

reno je da se nastavi sa pregovorima, ali ne mo`emo i}i korak daqe dok se kod nas ne urade projekti i to kompletni, makar za jedan od ta tri punkta. Novac postoji, voqa tako|e, spremnost ruskog partnera isto tako, odre|ena je ~ak i firma s ruske strane koja to treba da radi, mi samo treba da dinamiziramo ceo proces. Nismo jo{ razgovarali o uslovima kredita, tu smo na po~et-

INTERVJU

ku, ali sve to bi trebalo ubrzati uzimaju}i u obzir da je pro{lo gotovo godinu i po dana od kako su se predsednici dogovorili. l Ko li ko na {ih gra |a na `i vi u Ru si ji?

– Ta~nu evidenciju o tome koliko Srba `ivi u Rusiji nemamo.

To je jako te{ko opredeliti u ovom momentu. Barata se podatkom da ih je od 5.000 do 30.000, ali mi mislimo da ih realno ima izme|u 15.000 do 20.000 na podru~ju cele Rusiji. U posledwe tri godine dosta se, recimo, na{e dece upisuje u na ruske fakultete, jer postoji dogovor dve vlade o stipendirawu. Za sada formalno ima 30 mesta za davawe stipendija, ali smo dobili usmeno obe}awe da, koliko god se na{ih |aka prijavi, svi }e biti upisani. U posledwe tri godine se pove}ava taj broj, no izgleda ipak da ne{to sa informisawem na tu temu u Srbiji ne funkcioni{e kako treba. Barem mi tako ka`u studenti u Beogradu. Na{e Ministarstvo obrazovawa trebalo bi malo boqe da informi{e studente o uslovima stipendirawa i studirawa u Rusiji. Ovde se konkursi otvaraju krajem februara i po~etkom marta i mi odmah {aqemo na{oj zemqi podatke gde ima mesta, za {ta i koliko. l Da li je te {ko `e ni u di plo ma ti ji?

– Ne `alim se, dobro funkcioni{em. Potrebno je pre svega da dobro poznajete zemqu u kojoj ste, kulturu, qude, da dobro govorite jezik te dr`ave. Moje koleginice, a trenutno nas je devet `ena amabasadora u Rusiji, smatraju da nam je te`e nego mu{karcima. Ja ne mislim tako. @ena ambasador, po mom mi{qewu i iskustvu, mo`e mnogo toga jednostavnije i br`e da obavi, ali pod pretpostavkom da ima dobro upori{te u zemqi u kojoj je. n Zorica Milosavqevi}

3

KARMA KOMA

U

Dve Aide i stan dar di

~emu je razlika izme|u eti~kih – pa i estetskih – standarda privatnog i javnog govora? U sadr`aju i u stilu. Da li onda i{ta preostaje, i{ta {to ne bi bilo ~inilac razlike? Jedva. Nije to naro~ito te{ko razumeti, nije to ba{ osobito Velika Nauka: dovoqno vam je ne{to qudske i gra|anske pristojnosti, po mogu}nosti nadogra|eno bar osnovnim elementima „medijske svesti“. Ako ni~ega od toga nemate, me|utim, onda do mogu}nosti podno{qive artikulacije javnog govora niste ni dospeli, pa je legitimno da vam se takav govor uskrati, onako kako se upravqawe motornim vozilom zabrawuje onome ko nije polo`io voza~ki ispit: smatra se, sa dobrim razlozima, da je takav za volanom opasan i za sebe i za druge. Ima, dodu{e, i onih koji su polo`ili voza~ki, ali im se to uop{te ne poznaje; takvi su najgori slu~aj.

Slu~aj „dve sanxa~ke Aide“ govori nam o svemu ovome mnogo vi{e nego {to wegov neposredni povod obe}ava. Aida ]orovi} iz Novog Pazara poznata je odavno svakome ko ima ikakve veze sa borbom za qudska prava, a protiv mr`we, netoleracije, nacionalizma i rata u posledwih dvadesetak godina. Na wen pristojan i argumentovan autorski tekst u „Danasu“, u istim je novinama reagovalo ne{to {to se naziva Muslimanski omladinski klub, a reagovawe je potpisala tako|e jedna Aida, prezime joj ne navodim jer se javno prezime – ba{ kao i standardi javnog govora – ne sti~e ro|ewem nego `ivotom i radom. Kako god, u tom je reagovawu Aida 2 iscrpno komentarisala – stvarni ili tobo`wi, zapravo je sasvim svejedno – privatni `ivot Aide 1, weno qubavno stawe, ima li ona ili nema „ku~eta i ma~eta“, da li je „na vrhuncu klimaksnih nadra`aja“ ili ima neki drugi problem, kojeg je Aida 2 ponosno li{ena.

Na to je usledilo mnogo zgro`enih reakcija, od nevladinih organizacija do uglednih pojedinaca i pojedinki koji su zamerili uredni{tvu {to je publikovalo ne{to {to je drasti~no ispod eti~kih i bilo kakvih drugih standardnih minimuma javnog govora, pa jo{ u jednom uglednom listu. Jesu li prosvednici u pravu? Jesu. Pa opet, ima nekog rezona i u kontratvrdwi da bi „cenzurisawe“ i ubla`avawe saop{tewa bilo nezaslu`ena usluga wegovim ubogim piscima: ovako su se prikazali kao ono {to jesu. A {ta su? Po strani od svih „politi~kih“ kvalifikacija: kao trivijalni palana~ki soka~ari koji otrovnim, ali mizernim jezikom dokonih i zlobnih nedeqnih vikleru{a zaviruju u tu|e `ivote.

Ima, me |u tim, u ovoj pri~i ne{to drugo, na {ta kao da niko nije obratio pa`wu. Govorimo o „standardima javnog govora“, ali {ta je zapravo „javni govor“? To jest, {ta ga ~ini „javnim“? Zdravorazumski odgovor bio bi: objavqivawe. U redu. A gde se to „javni govor“ objavquje? U ovom, inkriminisanom slu~aju – u novinama.

E, zato je reakcija i bila tako sna`na: ne o~ekujemo da novine, naro~ito one ozbiqne, objavquju takve stvari. Ako one to ipak urade, ose}amo se izneverenim. Zamislimo, me|utim, da je tekst Aide 2 objavqen na nekom internet-sajtu, pa makar i poznatom? Kladim se u {ta god ho}ete da bi reakcija bilo mnogo mawe, ako bi ih uop{te bilo. A zamislite da je objavqen na ne~ijem personalnom blogu (jednom od milijardi takvih, koji su svojom prenamno`enom bezna~ajno{}u zagu{ili svet), ili na kakvom forumu na kojem tamo neki g. Niko i g|a. Ni{ta neumorno razmewuju svoja Nemi{qewa o bilo kome ili ~emu, udobno za~aureni u anonimnost preko svojih bezvezwa~kih nadimaka-{ifri? Ili ~ak, zamislte da je taj isti tekst Aide 2 objavqen samo kao „komentar ~itaoca“ ispod autorskog teksta Aide 1, a sve to na sajtu istog tog „Danasa“? Opet isto: ne bi se dogodilo ni{ta, reakcije bi izostale. Uostalom, ve} i sada mnoge novine bez ustru~avawa objavquju na svojim sajtovima gomilu verbalnog {odera kakav nikada ne bi pustile na papir.

Svi sadr`aji na internetu, osim strogo privatne korespondencije, javni su i dostupni koliko i oni od{tampani u novinama ili kwigama. ^ak su i mnogo {ire dostupni, jer se {ire bez prostorno-fizi~kih ograni~ewa, takore}i trenutno, i uglavnom besplatno. Pa opet, iole ozbiqni i zahtevni standardi „javne komunikacije“ za wih naj~e{}e ne va`e. Pitate li za{to, ne}ete dobiti odgovor vredan pa`we. I mi smo se, malo-pomalo, pokorno i krotko navikli na to stawe, ne zato {to je dobro, prirodno i normalno da tako bude, ne, nego iz pukog straha i komformizma: ne smemo ni da ~a~nemo tu ogromnu, a anonimnu i nevidqivu ma{ineriju mizerne opakosti, boje}i se svih onih bezbojnih tona otpadnih organskih sadr`aja koji su unapred uskladi{teni i spremni da polete ka bilo kojoj glavi koja se pobuni. Zato skoro svi izabiru da }ute i da udovoqavaju soka~arama iz sajber mraka, nadaju}i se da }e tako biti po{te|eni. A ho}e li? Ne}e, nemajte brige. n Te o fil Pan ~i}

Dr PA VLE JE VRE MO VI], DI PLO MA TA, BIV [I AM BA SA DOR SR BI JE U UJEDIWENIM NACIJAMA

Ne ma mo bo qih od Eulek sa avle Jevremovi} po obrazovawu je doktor pravnih nauka, a po `ivotnom opredeqewu diplomata. Slu`bovao je u Indiji i SAD, i bio je spoqnopoliti~ki savetnik Predsedni{tva SFRJ u posledwim danima biv{e dr`ave, da bi u Wujorku predstavqao Srbiju pri Ujediwenim nacijama od 2006. do 2009. Pre toga je bio prvi ambasador SRJ u Evropskoj uniji posle petooktobarskih promena. l [ef Un mi ka Lam ber to Za ni jer i mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} za tra `i li su na sed ni ci Sa ve ta bez bed no sti UN spro vo |e we is tra ge u ve zi s na vo di ma iz iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja o tr go vi ni or ga ni ma na Ko so vu. Da li je re al no for mi ra we ad hok is tra `nog ti ma, ka ko je to pred lo `io na{ {ef di lo ma ti je?

– Pre svega, od prvorazrednog je zna~aja da je pitawe trgovine qudskim organima na Kosovu, ako se ova vrsta zlo~ina uop{te mo`e nazvati trgovinom, na{lo mesto u raspravi pred Savetom bezbednosti. Monstruoznost zlo~ina ne dozvoqava da postavqena pitawa ostanu bez odgovora. ^iwenica da je trebalo da pro|e vi{e od deset godina da bi se sumwe obelodanile govori o politi~koj i moralnoj bezobzirnosti onih koji su spre~avali da se bilo {ta u~ini. No, sprovo|ewe uverqive istrage posle deset godina “zavere }utawa,” politi~kih pritisaka, likvidacije svedoka i uni{tavawa materijalnih dokaza, bi}e izuzetno te`ak posao.

P

Zbog svega, kompetentna, nepristrasna istraga je jedino mogu}a pod okriqem me|unarodne zajednice, drugim re~ima Ujediwenih nacija, Saveta bezbednosti koji ima ovla{}ewa i poseduje instrumente da ovakvu istragu pokrene. Zlo~in je bez presedana i na redu su me|unarodni akteri koji su mogli, a nisu

ma i stranama. Ali budu}i istra`ni tim morao bi iza sebe da ima mandat i autoritet Saveta bezbednosti UN. To diktira dosada{wa uloga UN na Kosovu, i jo{ vi{e rizik da pitawa koja je otvorio Dik Marti ne ostanu bez uverqivog odgovora l Mno gi za pad ni ana li ti ~a ri, sam Dik Mar ti i Sr bi na Ko so vu

Sr bi kao pa ra van

l U no voj vla di Ko so va }e, po sve mu su de }i, je dan Sr bin bi ti pot pred sed nik. To, me |u tim, ne }e bi ti do voq no za us po sta vqa we po ve re wa iz me |u na ci o nal nih za jed ni ca. Ima te li ne ku vi zi ju re do sle da ko ra ka uz po sre do va we me |u na rod nog fak to ra, ko je bi obe stra ne pri hva ti le?

– Ulazak predstavnika Srba u kosovsku vladu sam po sebi ne zna~i mnogo. Mo`e se tuma~iti, kako stvari danas stoje, kao signal dobre voqe dela srpske zajednice da u~estvuje u javnim poslovima Kosova. Ali ako na tome ostane, to se svodi na paravan i formu.

Normalizacija prilika na Kosovu pre svega podrazumeva i stvarawe normalnih uslova i za tamo{we Srbe. Ukoliko u razgovorima Beograda i Pri{tine bude ostvaren napredak, to }e biti ohrabruju}a politi~ka poruka obema stranama i me|unarodnim posrednicima. No, sada{wi sta tus-quo kao da svima odgovara. I otuda bi se svako predvi|awe kakvi bi mogli biti prakti~ni koraci me|unarodnih ~inilaca svodilo na spekulacije. Zato su na potezu Beograd i Pri{tina. hteli da se o tome javno govori i po~inioci – privedu pravdi. Zato je i predlog da se istraga poveri posebnom istra`nom organu, koji bi svojim mandatom i sastavom garantovao efikasnu istragu opravdan. Da li }e to biti posebna istra`na komisija, ili }e istraga biti poverena Euleksu, ili nekom tre}em, zavisi od politi~kih dogovora na raznim nivoi-

ne ve ru ju u spo sob nost Eulek sa da is tra `i tra go ve “ne sta lih”, i da }e Ha {im Ta ~i kao do sa da {wi i bu du }i pre mi jer Ko so va i da qe ukla wa ti do ka ze ko ji ga te re te.

Mo gu li UN, sem ape la, ne ka ko da sta ve pod po li ti~ ku kon tro lu Ta ~i ja ba rem dok is tra ga tra je?

– Sumwe i dileme koje ste naveli postoje i one su osnovane. Me|una-

rodni akteri na Kosovu su daleko od savr{enih: Euleks ima izveden, malo “nategnut,” ali ipak mandat UN. Primedbe na rad Misije EU, koje nemaju samo Srbi, osnovane su.

Ali zasada nema boqeg instrumenta, {tavi{e nema ni alternative.

Svaka me|unarodna “interventna” misija podrazumeva personal i prili~no novca. Na Kosovu jedino EU ima mogu}nosti i interesa za misiju poput Euleksa. Gledano sa strane, moglo bi se ~ak re}i da je Savet bezbednosti sa olak{awem prevalio deo “kosovskog tereta” EU. Druga je stvar {to na Kosovu nije ni na vidiku proces diferencirawa u politi~kom vo|stvu oko odgovornosti za zlo~ine i razna zlodela po~iwena u vreme oru`anog konflikta 90-ih. Povremeno bi se o doga|ajima i akterima pojavili napisi u medijima na Zapadu, ali bez politi~kih posledica. Oportunizam i politi~ka profitabilnost trenutka su bili va`niji.

Oni su i danas prisutni. Ako se samo delimi~no doka`e da su neki od navoda iz izve{taja Dika Martija ta~ni i ako se poka`e da su odgovorni neki od aktuelnih kosovskih lidera, to }e doneti jednako velike nevoqe i onima u metropolama koje su odlu~ivale o sudbini Kosova. I zato je vidqiva wihova nervoza. I u interesu spasavawa sopstvenog obraza, mo`e se desiti da neke od sada{wih {ti}enika na Kosovu puste niz vodu. Indirektno, to bi svakako olak{alo i daqu istragu.

l Zva ni~ na Pri {ti na vi {e ne mo `e da spre ~i is tra gu o kri mi nal nim ak tiv no sti ma OVK.. Mo gu li se za mi sli ti bu du }i raz go vo ri Be o gra da i Pri {ti ne, ma kar i o “teh ni~ kim pi ta wi ma”, ako na jed noj stra ni sto la se de qu di „pr qa vih ru ku”?

– Sve zavisi od toga da li }e i kako }e biti vo|ena budu}a istraga.

Analiti~ari van na{eg prostora ve} govore da je Ha{im Ta~i, kao budu}i premijer i najistaknutiji lider Albanaca na Kosovu, “politi~ki o{te}en.” No, ako smo za po{tovawe prava i pravnih standarda, moramo do daqeg uva`avati “pretpostavku nevinosti”. ^ak bi logi~no bilo da su za temeqnu istragu najvi{e zainteresovani Albanci s obe strane granice. Uostalom, vidqivo je pomerawe u tom pravcu u istupawu predstavnika Kosova u Savetu bezbednosti. Ali najavqeni razgovori Beograda i Pri{tine o “tehni~kim pitawima” svakako da su pod senkom otvorenog pitawa trgovine qudskim organima, a i bez ove senke to bi bili slo`eni i te{ki pregovori.

Jer, nejasno je i pitawe wihovog formata. Potrebne su mnoge prethodne radwe da bi se selo za pregova-

ra~ki sto. Razume se, ako se `eli wihov uspeh. l U iz ve {ta ju ge ne ral nog se kre ta ra UN upo zo ra va se na re al nu opa snost od su ko ba, na ro ~i to u Se ver noj Mi tro vi ci... Mo `e li taj pred sto je }i srp sko-al ban ski di ja log da sma wi bez bed no sne ri zi ke?

– Situaciju na Kosovu mnogi nazivaju “crnom rupom Evrope.” Srpsko-albanski dijalog u bilo kom vidu i formatu zato jeste korak napred. Niko ne treba da se raduje {to se na Kosovu te{ko `ivi, {to cveta kriminal svake vrste. Srbija mo`e i treba da pomogne rehabilitaciju Kosova. Kosovo je, ka`u, veliki kupac robe iz Srbije. Po bolnicama u Srbiji se, navodno, le~i veliki broj kosovskih Albanaca koji ne mogu da obezbede le~ewe u tamo{wim ustanovama. Za{to se to ne bi regulisalo na neki na~in?

Podru~je na kome vlada siroma{tvo i nesigurnost gra|ana, neminovno postaje generator konflikta na socijalnim, etni~kim, a na du`i rok i politi~kim osnovama. To nikako ne bi bilo u interesu Srba na Kosovu. n Reqa Kne`evi}

4

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

SVE MAWA RAZLIKA IZME\U VLASTI

Jasno ~e pa we og da na ka da je Mir ko Cvet ko vi} uda rio de mo krat skom ru kom o sto i ob ja vio da sme wu je vi ce pre mi je ra Din ki }a vla da la je ve li ka ne iz ve snost.

Ta ko su nas ba rem u da ni ma ko ji su usle di li uve ra va li po li ti ~a ri vla da ju }ih par ti ja, ko ji ka `u i da se ne mo `e bi ti vlast i opo zi ci ja isto vre me no. Sem kad se, na rav no, ta li ni ja pre |e i vlast ru {i, od ~e ga je li der G17 plus, po znat po to me {to je uti cao na oba ra we dve biv {e vla de – ako je sad uop {te i imao ta kvu na me ru – od u stao.

No, i po red to ga na met nu lo se pi ta we: po sta je li u Sr bi ji ta li ni ja iz me |u vla sti i opo zi ci je sve ta wa? I ga ze li je po ne kad s obe stra ne?

Ra di ka li ima ju te o ri ju da se tu s Din ki }em de sio „tr go vin sko-po li ti~ ki spo ra zum” vla da ju }ih de mo kra ta i opo zi ci o nih na pred wa ka. Dok mu je ^e de i To me, ka `e ra di kal Mi lo rad Mir ~i}, Ta di} ne ma bri ge.

– Ra di ka li }e re }i sve {to mo `e da im odr `a va rej ting, jer se sa SNS bo re za isto bi ra~ ko te lo, kao {to to ra de i G17 plus i DS. Ali po li ti ka je slo `e na ra bo ta, pa o ne kim stva ri ma „ve li ki” ima ju i za jed ni~ ki in te res – ka `e nam dr Zo ran Sto jiq ko vi}, pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka.

Ta ko bi, re ci mo, ob ja {wa va Sto jiq ko vi}, i SNS i DS vo le li ve }in ski iz bor ni si stem ko jim bi „po ~i sti li„ ma we par ti je ko je uce wu ju i tra `e pu no. S dru ge stra ne, i „ma li” vo le da pri ~a ju, kao {to Ivi ca Da ~i} pri ~a o to me da }e u igri slo no va „ve li ki” gu ra ti „ma le”, me |u ko ji ma je i we gov SPS. Na vod no je ra ~u ni ca so ci ja li sta pot kre pqe wa is tra `i va wi ma jav nog mwe wa po ka za la da su je dan i je dan za i sta dva, i da u to me ne }e bi ti tre }eg. No, Sto jiq ko vi} je uve ren u to da SNS i DS ne }e pre iz bo ra u}i u ne ku vr stu do go vo ra.

– Ima ju oni na me ru da se do bra no „tu ku„ na iz bo ri ma, ali ne }e bi ti ta ko ve li ko ve -

T

SOCIJALNA BEDA (NI)JE DOVOQNA ZA RADIKALNI BUNT SIROMA[NIH

Pri zi va we da na Egip ta u Sr bi ji ran zi ci o na dru {tva su pred ve li kim iza zo vi ma i ne ma ga ran ci je da mno ga ne }e do `i ve ti sud bi nu Tu ni sa, Egip ta... Dr `av nim ru ko vod stvi ma u ve }i ni tran zi ci o nih dr `a va za jed ni~ ka je za mer ka da su im li~ ni i stra na~ ki in te re si pre ~i ne go na ci o nal ni, da su pot ku pqi vi, da jo{ ni su kom ple ti ra li vla da vi nu pra va, da su pro du bi li jaz iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih... U Egip tu se po ka za lo da je 18 da na bun ta si ro ma {nih do voq no da svrg ne sa vla sti Ho sni ja Mu ba ra ka, ko ji je tri de ce ni je bio ne pri ko sno ve ni vo |a. No, si ro ti wa sa uli ca Ka i ra ni je do bi la ni ka kve ga ran ci je da }e joj na kon od la ska Mu ba ra ka bi ti bo qe.

Do bi la je sa mo na du ko ja joj je u ovom tre nut ku do voq na, a {ta }e bi ti su tra, e to u efu ri~ nom ras po lo `e wu ni ko ne mo `e pro re }i.

Kod nas je si tu a ci ja ne spor no zna ~aj no dru ga ~i ja ne go na se ve ru Afri ke, ali to ne zna ~i da smo imu ni na boq ke dr `a ve u tran zi ci ji, na pro tiv: sve do ci smo re al ne po li ti~ ke ne sta bil no sti Vla de, {traj ko va i sin di kal nih pret wi ob u sta vom ra da naj vi tal ni jih jav nih slu `bi, iz o stan ku so ci jal nog di ja lo ga, po ra stu bro ja si ro ma {nih, ne za po sle nih... A na sve to iz No vog Pa za ra glav ni muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a mer Zu kor li} po ru ~u je vla sti ma u Be o gra du da uzmu lek ci je iz Egip ta i Tu ni sa, upo zo ra va ju }i ih da je ta mo bio „ve li ki zu lum, to li ko za de bqao da se mo rao pre ki nu ti”, te da se isto mo `e do go di ti i u Sr bi ji.

Sve to bi lo je do voq no da se po sta vi pi ta we da li nam, na kon “do ga |a wa na ro da” s kra ja osam de se tih – a {ta je bi lo po sle to ga svi do bro zna mo – pre te i „da ni Egip ta u Sr bi ji”. Ana li ti ~ar ^e do mir An ti} ob ja {wa va za na{ list da zbi va wa u Tu ni su ili Ka i ru ne ma ju ni ka kve ve ze sa si tu a ci jom u Sr bi ji,

T

ci jal nim ne mi ri ma si ro ma {nih, a to se ov de ipak ne mo `e do go di ti – ka `e An ti}.

Pro fe sor ka Za gor ka Go lu bo vi} ne `e li da bu de “pro rok” i una pred pro ce wu je da li se u Sr bi ji mo `e do go di ti bunt si ro ma {nih i glad nih, ko jih je iz da na u dan sve vi {e. Me |u tim, uka zu je na {a sa go vor ni ca, iz ja ve muf ti je Zu kor li }a ne sum wi vo do li va ju uqe na va -

Zbi va wa u Tu ni su ili Ka i ru ne ma ju ni ka kve ve ze sa si tu a ci jom u Sr bi ji (^e do mir An ti})

Zu kor li} ne sum wi vo do li va uqe na va tru u i ova ko ro vi tom srp skom dru {tvu (Za gor ka Go lu bo vi})

tru u i ova ko ro vi tom i ne sre |e nom srp skom dru {tvu.

– Ogro ~e na sam ta kvim po ru ka ma, ras pi ri va wem mr `we i kre i ra wem jo{ te `e si tu a ci je u dr `a vi ne go {to ona re al no je ste. Do bro je {to su ne ke no vo pa zar ske ne vla di ne or ga ni za ci je re a go va le i {to su od mah uka za le da to do bro ne do no si, te upo zo ri le da se ne mo gu ver ski prin ci pi bra ni ti na ide o lo {ki na ~in i pro iz vod wom mr `we, kao {to se to po ru ~u je iz No vog Pa za ra – re kla je pro fe sor ka Go lu bo vi}.

Po oce ni po li ti~ kog ana li ti ~a ra Cvi je ti na Mi li vo je vi }a, Sr bi ji sa -

sto ma ci pra zni, a ne zbog vi so kih po li ti~ kih i na ci o nal nih te ma.

– Svi pre |a {wi ve li ki pro te sti i mi tin zi u Sr bi ji su ima li u po za di ni ne ku „te {ku” po li ti~ ku ini ci ja ti vu.

Ozbiq ne, is kre ne so ci jal ne no te ni ka da u wi ma ni je bi lo, pa mi za to i ne zna mo {ta zna ~i pra vi bunt glad nih i si ro ma {nih – is ti ~e Mi li vo je vi}.

Na{ sa go vor nik pod se }a na to da ni de ve de se tih, ni po sle 5. ok to bra, iako je bi lo mno go pro te sta, prak ti~ no ni je dan ni je iza zva la go la isti na da se u Sr bi ji ka ta stro fal no `i vi i da ima eks trem no bo ga tih ko ji ma je vre me stra da wa i pro pa da wa ve }i ne gra |a na bi lo vre ma bo ga }e wa.

– Na {i gra |a ni su iz la zi li na uli cu ne zbog vla sti te be de, ve} zbog po li ti~ kih i na ci o nal nih ide a la – na vo di Mi li vo je vi}. – S dru ge stra ne, na {i sin di ka ti, ko ji bi po de fi ni ci ji tre ba lo da or ga ni zu ju glad ne i si ro ma {ne, ni su us pe li da se tran sfor mi {u i zbog to ga su iz i gra li po ve re we rad ni ka.

Kod nas sto ga ne po sto je sin di ka ti kao ve li ka sna ga, kao {to je to slu ~aj u dru gim dr `a va ma, ko ji mo gu na uli ce da iz ve du ne ko li ko sto ti na hi qa da rad ni ka ka ko bi se iz bo ri li za bo qi `i vot.

Sve to srp skoj vla sti obez be |u je mir ~ak i ka da sve {ko le u Sr bi ji sta nu. Da se to do go di lo u bi lo ko joj dru goj de mo krat skoj dr `a vi, to bi auto mat ski zna ~i lo po raz mi ni stra pro sve te pa i ce le Vla de, i bar on bi od mah po nu dio ostav ku. Kod nas ni kom ni {ta. Ide mo da qe kao da je sve u naj bo qem re du. Sve to me uve ra va da je srp ska vlast spo koj na i da se woj ma sov ni bunt si ro ma {nih i glad nih ne }e do go di ti. Jer, ov de je, iz gle da, sve po tro {e na pri ~a i vi {e gra |a ne ni ko i ni ~im ne mo `e ma sov no iz vu }i na uli cu. n Qu bin ka Ma le {e vi}

Milivojevi}: Gladni jesu, ne i naivni

svim si gur no ne pre ti sce na rio iz ze ma qa ko je po mi we muf ti ja Zu kor li}, jer je ta mo re~ o dr `a va ma u ko ji ma su mu sli ma ni do mi nan ta no sta nov ni {tvo pa se pa se sa mim tim mo `e go vo ri ti i o unu tar ver skom pro te stu.

– Ono {to je ta mo kre nu lo kao so ci jal ni bunt mo `e do bi ti kraj we po li ti~ ki, pa i fun da men ta li sti~ ki tok, te ni je is kqu ~e no da ono {to je bi lo ini ci jal na ka pi sla, a to je si ro ma {tvo, uop {te ne do |e na dnev ni red.

Kod nas su, me `u tim, mu sli ma ni ve }i na

li ki {ok, kao {to je bio pro {li put ka da su sna ge udru `i li DS i SPS, ako iz bor ni re zul tat bu de ta kav da de mo kra te i na pred wa ci ili bu du za jed no u ne koj ve li koj ko a- li ci ji ili do |e mo u si tu a ci ju da mo ra mo po no vo i}i na iz bo re – pro ce wu je na{ sa go vor nik.

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : NAJBOQE

„Ve `i ko wa”... a da je Stiv Xobs, ko o sni va~ i iz vr {ni di rek tor „Epla”, oti {ao na bo lo va we, ak ci je kom pa ni je od mah su pa le za osam od sto. S ob zi rom na ukup nu ka pi ta li za ci ju ovog gi gan ta, tr `i {te je pro ce ni lo vred nost sa mog Xob sa za „Epl” na pet mi li jar di do la ra.

Ci fra od ko je se vr ti u gla vi ali da je pot pu no ja snu re la ci ju jer zna se ko li ko do bar me na xer vre di. Dru ga je pri ~a, me |u tim, ap surd na, a ~u li smo je od me na xe ra u jed nom od naj ve }ih jav nih pred u ze }a u Sr bi ji. Ci fra je, do du {e, za {est nu la ta wa od Xob so ve, ali – ma lo li je spram srp skog pro se ka?

– Za ~lan stvo u uprav nom od bo ru za po la go di ne do bio sam la ne 600.000 di na ra, a ni sam ni jed nom oti {ao na sa sta nak. Do du {e, za to vre me sa mo je dva put i sa zvan UO – is pri ~a la nam je oso ba iz dru gog e{a lo na di rek to ra u do ti~ nom jav nom pred u ze }u, ko ja, ina ~e, me se~ no za ra |u je oko 200.000 di na ra, a le pe pa re do bi ja i na ra ~un dnev ni ca, ima slu `be ni auto i vo za ~a...

U Sr bi ji je, o~i to, i da qe naj bo qe bi ti di rek tor, ali ba{ u ta kvom pred u ze }u. [to zbog po zi ci je, pri vi le gi ja, {to zbog pri ma wa, ko ja su sva ka ko u vr hu li ste do bro pla }e nih.

– Ta kva pred u ze }a naj ~e {}e po slu ju sa mi li on skim gu bi ci ma, pa su to li ka pri ma wa ne pri me re na i ap surd na. Po gle daj te, re ci mo, Agen ci ju za kon tro lu le te wa ili „Sr bi ja gas”, gde di rek to ri ima ju me se~ nu za ra du mno go ve }u ne go bi lo gde u pri vre di – ka `e Dra go qub Ra ji} iz Uni je po slo da va ca Sr bi je.

Ako je su di ti po an ke ta ma ove aso ci ja ci je, naj bo qe rad no me sto u Sr bi ji je pred sed nik uprav nog ili iz vr {nog od bo ra fi nan sij ske ku }e, {to pod ra zu me va isto vre me no i me sto pr vog ~o ve ka ne ke od ba na ka ili osi gu ra va ju }ih kom pa ni ja. Pre ve de no u broj ke – to zna ~i in ka si ra ti i do mi lion di na ra me se~ no.

Do du {e, ka ko ka `u u Uni ji po slo da va ca, u sa mo pet ba na ka ko je ostva ru ju naj ve }u do bit u Sr bi ji – ta kav je slu ~aj. U ve }i ni ba na ka me se~ na pla ta za ovo rad no me sto je iz me |u tri i {est hi qa da evra, ka ` u u UPS-u, ko j i je is t ra ` i v a w e spro veo u 3.213 ma lih, sred wih i ve li kih pri vat nih pred u ze }a.

Elem, od 100.000 do mi lion pa i vi {e di na ra za ra |u ju di rek to ri ko mer ci jal nih ba na ka, {e fo vi osi gu ra va ju }ih kom pa ni ja, re vi zor skih i ku }a za fi nan sij sko sa ve to va we. Na sli~ nom plat nom ni vou su i di rek to ri far ma ce ut skih kom pa ni ja, advo ka ti u me | u n a r od n im tr go vin skim spo ro vi ma, ge ne ral ni i ko mer c i j al n i di r ek to ri iz vo zno ori jen t i s a n ih kom p a ni j a, fi n an s ij s ki sa vet ni ci u ban ka ma i osi g u r a v a j u }im dru {tvi ma, di rek to ri li zing ku }a i ge ne ral ni di rek to ri IT kom pa ni ja.

Por t al “In f o stud” iz neo je pre ne k o l i k o da n a na svom on lajn ser vi su “is tra `i va we pla ta” po dat ke za 2010. go di nu do bi je ne na osno v u op s e ` ne ano n im n e an k e t e me |u za po sle ni ma.

Me se~ no, na i me, u Sr bi ji naj vi {e za ra |u ju IT di rek to ri. Wi ho va je bru to za r a d a 232.100 di na ra, a ku }i no se 163.300 di n a r a. IT kon s ul t ant, re c i Prose~ne neto plate po okruzima, date u dinarima mo, ima ne to pla tu

K

^ak je i deo vla da ju }e ko a li ci je oce nio, pa ti me i pri znao re al no sta we, da je na ve li kom mi tin gu SNS u Be o gra du bi lo vi {e onih ko ji su si ro ma {ni od onih ko ji ve ru ju u po li ti ku ove stran ke. Mi li vo je vi}, me |u tim, oce wu je da je to ne za do voq stvo si ro ti we is ka za no na sku pu na pred wa ka vi {e do {lo kao po tre ba da se “is pra zne” ne go {to se mo `e do go di ti da ih Ni ko li} po li ti~ ki zlo u po tre bi. „Ne ma sum we da je Ni ko li} po ku {ao – a to }e ~i ni ti i da qe i on i sve opo zi ci o ne stran ke – da se ’na ka ~i’ na so ci jal no ne za do voq stvo gra |a na. Ali, ni ti su oni do voq no sna `ni, ni ti bi ra ~i ima ju u wih do voq no po ve re wa da bi za wi ma kre nu li. Mo gu oni po ma lo da {i }a re na na rod nom ne za do voq stvu, no za ne ku ra di kal nu ak ci ju ~ak ni na pred wa ci, kao tre nut no naj ja ~a stran ka u Sr bi ji, ne mo gu gra |a ne da okre nu na svo ju stra nu”, za kqu ~u je Mi li vo je vi}. ali upo zo ra va da muf ti ja Zu kor li} ta kve po ru ke {a qe mla di ma u No vom Pa za ru ka ko bi ih pod se tio ko me za pra vo pri pa da ju.

– Po ru ka Zu kor li }a je na me we na si ro ma {nim mla dim gra |a ni ma No vog Pa za ra i on, za pra vo, po ru ~u je da su deo ar pa skog-mu sli man skog sve ta. Ve li ka je raz li ka iz me |u on da {wih i ov da {wih pro ble ma. Ta mo pro te sti ne ma ju ve ze sa na ci o nal nim od no si ma, jer ne mi re ne vo de ver ski gla va ri, na ci o nal ne vo |e, ni bo ga ta {i. Ta mo je re~ o so -

u sa mo ne ko li ko op {ti na San xa ka, pa bi za to „egi pat ski sce na rio”, ko ji po mi we muf ti ja Zu kor li}, mo gao da se od i gra sa mo ta mo a ne na te ri to ri ji ~i ta ve dr `a ve – na vo di Mi li vo je vi}.

On, s dru ge stra ne, ne spo ri da se bi ra~ ko te lo u Sr bi ji us ko me {a lo i da je pr vi put kre nu lo da se bu ni, pro te stu je, da di `e glas za to {to ni su za do voq ni svo jim „ma lim `i vo ti ma”, {to su im

Ima ju DS i SNS na me ru da se do bra no „tu ku” na iz bo ri ma

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

5

I OPOZICIJE, A SVE DUBQI JAZ DO NOVIH IDEJA

„crvenih linija” Uosta lom, DS i SNS za i sta je su par ti je oko ko jih je Sr bi ja po de qe na, {to je po ka za lo i po sled we is tra `i va we „Me di jum Ga lu pa„ iz fe bru a ra. Raz li ka je ma wa od pro cen ta - DS ima po dr {ku 30,6 od sto bi ra ~a, a SNS 29,9 od sto. U par la ment bi, pre ma tom son di ra wu jav nog mwe wa, u{li i SRS, SPS i DSS, dok bi is pod cen zu sa osta li: LDP, PUPS, G17 plus, SDP, NS, JS. ^e di ni opo zi co ni li be ra li, do du {e, ka `u da je ta agen ci ja „{am pion u pro ma {a ji ma”, a za do voq ni ni su ni na pred wa ci.

Ka ko god, re~ je o istom onom is tra `i va wu ko je je po ka za lo i da je po dr {ka ula sku Sr bi je u EU pa la na 62 od sto. ^lan stvo u Uni ji je je dan od pet prin ci pa par ti ja u vla sti, ali i te ma bli ska naj ja ~oj opo zi ci o noj stran ci, kao i LDP-u, s tim {to ovi po to wi ni ka ko ne bi sta vi li ru ku u va tru da na pred wa ci za i sta mi sle to {to evrop skim re~ ni kom go vo re.

Ume sto to ga, tu ru ku ^e di ni nu de Ta di }e vim de mo kra ta ma, ko je s vre me na na vre me i po dr `e u par la men tu.

U sva kom slu ~a ju, ne ki is tra `i va ~i sma tra ju da bi za vla da ju }e stran ke kan di da tu ra Sr bi je za ~lan stvo u EU, ko ja se mo `e o~e k i v a t i do kra j a go d i n e – evrop ski ko me sar [te fan Fi le na ja vio je da }e EK iz ne ti svoj stav o kan di da tu ri Sr bi je 12. ok to bra – do ne la zna ~a jan broj gla so va. Pri me ra ra di, ka da nam je EU uki nu la vi zni re `im, Ce sid je kra jem de cem bra 2009. iz me rio da je to iz ba ci lo u iz bor -

nu or bi tu do dat nih 800.000 gla so va u od no su pe riod ka da se od lu ka jo{ o~e ki va la.

O uti ca ju kan di da tu re na od lu ku da ode iz Vla de a da we gov G17 plus osta ne u woj, re kao je po ne {to i sam Din ki} ko ji se sad se li u Skup {ti nu. Ipak, ne ki su u to me od mah vi de li „ne zgod nog opo zi ci o na ra” ko ji

Ali, ho }e li u to po ve ro va ti i Sr bi ja glad nih sto ma ka? Osim to ga, vlast bi do sep tem bra tre ba lo da pru `i jo{ mno ge od go vo re Evrop skoj ko mi si ji, da uki ne blan ko ostav ke i po mer qi vi re do sled na iz bor nim li sta ma ko ji je in stant lik par to kra ti je, da ure di kon tro lu to ko va nov ca u po li ti ci, ali i jav nim pred u ze -

Regioni pre~i od Evrope

SPISKALI SMO MILIJARDE, A IZGRADWA AUTOPUTEVA U SRBIJI JO[ [EPA

Li de ru G17 plus Mla |a nu Din ki }u, ko ji }e od su tra jed nom no gom bi ti u par la men tu a dru gom po ku {a va ti da oja ~a no vo i zne dre ne Uje di we ne re gi o ne Sr bi je, Evro pa sa da ni je to li ko u `i `i. Jer, ob ja snio je, ze mqa odav no ide tim pu tem, pa se on vi {e po sve }u je pri ~i o de cen tra li za ci ji i re gi o na li za ci ji. Ne tre ba sum wa ti da }e we go vi kri ti ~a ri po teg nu ti ka ko je na to me „ba{ zdu {no po ra dio” u slu ~a ju slo ve na~ ke fa bri ke „Go re we”, ko je je iz Va qe va pre se lio u Za je ~ar, gde Uje di we ni re gi o ni ima ju upo ri {te. U sva kom slu ~a ju, ba{ kao ni onaj o EU, ni taj de cen tra li za ci o no- re gi o nal ni pro gram ni je ne {to no vo, i for si ra ju ga i dru ge par ti je. Me |u tim, na du gom je {ta pu, jer je za to po treb na pro me na Usta va, oko ~e ga ne ma sa gla sno sti. Kao {to ne ma ni no vih, opi pqi vih ide ja i pro gra ma. bi mo gao da pre |e za vlast sad ve} ~u ve nu ’cr ve nu li ni ju’. I to u tre nut ku dok SNS od bro ja va Vla di dva me se ca za ras pi si va we iz bo ra. No, Sto jiq ko vi} sma tra da je Din ki} se bi dao {i r ok ma n e v ar s ki pro s tor, kao i da }e Vla da do apri la mo }i da se pred opo zi ci jom, ko ja na ja vqu je se de we na sti ro po ru pred Ne ma wi nom, oprav da. Ka `e ka ko su se, eto, mno ge stva ri pro me ni le od ka ko su u Cvet ko vi } e v om ka b i n e t u na p ra v i l i re da.

}i ma, jo{ ozbiq ni je po ra di na su zbi ja wu ko rup ci je i ko na~ no raz re {i {ta }e sa du plim funk ci ja ma...

– Kad se to sve za vr {i, ne ka se igra ju iz bo ra. Ali ne ma raz lo ga da se iz bo ri ~e ka ju do pro le }a sle de }e go di ne – ka `e dr Sto jiq ko vi}. – Uosta lom, ve li ko je pi ta we mo `e li evrop ska kan di da tu ra ta ko eks klu ziv no da pred iz bor no od zvo ni. Jer, imam ose }aj da }e taj sta tus bi ti uslo van i ne za bog zna ka kvu po hva lu. n Sne `a na Ni ko li}

I NAJLO[IJE PLA]ENI POSLOVI U SRBIJI

za velike pare 94.200 di n a r a, ana l i t i ~ ar u ovom sek to ru – 78.700, dok fi nan s ij s ki di r ek t o r i do b i j a j u na ru ke 107.900.

S dru ge stra ne, me |u naj lo {i je pla }e nim za ni ma wi ma su ~i sta ~i ko ji ima ju pri vre me ni po sao i ko ji u pro se ku za ra de tek 21.000 di na ra, a ta kve su i ko ver te ka si ra. Pe ka ri, re ci mo, zra |u ju 26.400 di na ra, ma ga ci o ne ri 27.500, te le fon ski ope ra te ri 28.400... No vi na ri u Sr bi ji u pro se ku „iz gu ra ju” do 33.500 di na ra, in spek to ri u po li ci ji do 40.800, a ca ri ni ci do bi j u 40.300 di n a r a. Sa 49.300 di na ra ne mo gu se po h va l i t i ni ar h i t ek t e (ko je ra de u fir ma ma a ne bi ro i ma), a ni ma {in ski in `i we ri sa svo jih 45.000 di na ra.

Ina ~e, pre ma ana li zi „In fo s tu d o v og” saj t a, za p o s le n i

ZANIMAWE Elektroin`ewer Bankarski diler Broker Zavariva~ Tehnolog Carinik Finansijski direktor Gra|evinski in`ewer Profesor

naj ve }i skok po bro ju ob ja vqe nih ogla sa – i to za oko 30 od sto – za be le `en je u Za pad no ba~ kom, Srem skom i Bor skom okru gu, od no sno u In |i ji, Ru mi, za tim Apa ti nu, Som bo ru i Bo ru.

SRBIJA

^E[KA

768 1.204 745 780 608 548 1.485 735 555

1.327 1.383 1.597 798 1.073 1.229 3.560 1.419 1.077

gli na }i oni ko ji su ga tra `i li u sa o bra }a ju i lo gi sti ci, a naj ve }i pad bro ja slo bod nih rad nih me sta za be le `en je u obla sti ma te le ko mu ni ka ci je, je zi ka, kwi `ev no sti i pra va.

Ina ~e, ka da smo kod naj bo qe pla }e nih po slo va u Sr bi ji, po me ni mo da ve o ma uno sno mo `e da bu de pi sa we pro jek ta, ka ko za dr `av ne in sti tu ci je, ta ko i za pri vat ne kom pa ni je i ne vla din sek tor... I tu je ta ri fa po zna ta – od 100 do 1.000 evra dnev no! Ne bit no ko pla }a, jer se u Sr bi ji zna ko li ka je ~i ja ce na.

Na rav no, re~ je o kon sul tan ti ma, od no sno eks per ti ma ko ji uglav nom ima ju i bo ga to is ku stvo u me |u na rod nim okvi ri ma.

U ovoj pri ~i ne ma po li ti ~a ra, ali tu i ne ma mno go da se ka `e. Re~ ju, uno san bi znis. Po go to vo ako ne ma{ ni ka kvu od go -

MA\ARSKA 1.216 1.714 1.005 536 921 697 2.858 982 952

BiH 980 978 786 574 623 848 929 766

Uporedne prose~ne bruto zarade u evrima prema sajtu Infostud

Be o gra |a ni mo gu bi ti naj za do voq ni ji vi si nom za ra de to kom 2010. go di ne. Na i me, pre sto ni ca je, sa pla tom ko ja je pro se~ no iz n o s i l a oko 51.000 di n a r a, isto v re m e n o bi l a i grad i okrug sa naj vi {im pri ma wi ma u Sr bi ji. Pri to me je naj bo qe bi lo ra di ti na No vom Be o gra du, gde su pla te i do 10.000 di na ra ve }e u od no su na iz nos pro se~ ne za ra de na ni vou gra da. S dru ge stra ne, za po sle ni na te ri to ri ji op {ti ne Vla so tin ce (Ja bla ni~ ki okrug), ima li su naj ni `e pla te – u pro se ku oko 22.000 di na ra.

Re ci mo i to da je, po sle Be o- gra da naj vi {e {an si za za po sle we bi lo u No vom Sa du, Ni {u, Kra gu jev cu i Su bo ti ci, a

Pro {le go di ne se, pre ma „In fo stu do voj” ana li zi, po sao naj ~e {}e mo gao na }i u tr go vi ni, ad m i n i s tra c i j i i ra ~ u n o v od stvu, sred wem me nax men tu, op {toj eko no mi ji, kao i ban kar stvu.

– Iako bi kri z a, lo g i~ n o, tre ba lo da do no si {ted wu, vi si na pla ta iz po me nu tih obla sti je u pro se ku za pe ti nu bi la vi {a ne go pret hod ne go di ne – na vo di se u ovom is tra `i va wu.

Ka da je re~ o oni ma ko ji se naj te `e za po {qa va ju, i u 2010. ni {ta se ni je me wa lo: naj ma we ob ja vqe nih rad nih me sta bi lo je za fi zi ~a re, bi o lo ge, psi ho lo ge i so ci o lo ge, kao i oso be ko je se ba ve gra fi~ kom de lat no {}u. La ne su po sao lak {e mo -

vor nost, }u ti{ i gla sa{, „ve `e{ ko wa gde ti ga zda ka `e” i za to si vi {e ne go do bro pla }en.

Elem, u pro {loj go di ni je, pre ma za sad jo{ pro ce na ma Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, imo vi nu la ne uve }a lo ba rem 2.500 po li ti ~a ra u Sr bi ji i to naj ma we za go di {wu pro se~ nu pla tu. Pre ma za ko nu, svi funk ci o ne ri ko ji su za pro te klih go di nu da na uve }a li svo je bo gat stvo za vi {e od oko 400.000 di na ra, od no sno za oko 3.800 evra, do 31. ja nu a ra tre ba lo je da o to me oba ve ste Agen ci ju. A ko li ko su bi li sna la `qi vi i us pe li da u}a re u vre me naj `e {}e kri ze, a ko li ko da sklo ne u stra nu – jed nom }e mo mo `da i sa zna ti. n Sla |a na Glu {~e vi}

Br`e do Jadrana nego do Vrawa

ako se na la zi na iz u zet no po voq nom ge o graf skom po lo `a ju, Sr bi ja jo{ ni je kom ple ti ra la ~ak ni sa o bra }aj ni Ko ri dor 10, ko ji je naj kra }a ve za se ve ro za pad ne Evro pe sa ju gom i ju go i sto kom kon ti nen ta. Pre bez ma lo 15 go di na je „de set ka” na Tre }oj pa ne vrop skoj kon fe ren ci ji u Hel sin ki ju uvr {te na me |u kqu~ ne tran sport ne ko ri do re, i od ta da Sr bi ja vi {e ni je, bar for mal no, be la mr qa na sa o bra }aj noj kar ti Evro pe. Me |u tim, jo{ uvek se ne zna ka da }e vo za ~i du` tog ko ri do ra ima ti uslo ve u naj ma wu ru ku ona kve ka kvi ih o~e ku ju u za pad nom nam kom {i lu ku. Je ste da se Hr vat ska za du `i la, ali za to po „avi on skim pi sta ma” od na {e gra ni ce do Ja dra na stig ne te za ma we od pet sa ti! Isto vre me no, (pre)za du `e ni smo i mi, pa se i da qe truc ka mo du` kqu~ nih sa o bra }aj nih li ni ja, a o to me ko li ko na {i auto pu te vi za i sta oprav da va ju svoj na ziv – ne tre ba tro {i ti re ~i.

Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} po no vio je pre ne ki dan, obi la ze }i ra do ve du` Ko ri do ra 10, ka ko je ove go di ne u pla nu iz grad wa oko 180 ki lo me ta ra auto pu ta od Su bo ti ce pre ko No vog Sa da, Be o gra da i Ni {a do Di mi trov gra da i Vra wa, sve uz ko zna ko ji put iz re ~e nu tvrd wu da }e Ko ri dor bi ti za vr {en do 1. ma ja 2012. U Pred u ze }u „Ko ri do ri Sr bi je” su na istom ta la su, pa ka `u da za vr {e tak pro jek to va wa auto pu te va otva ra pre o sta la gra di li {ta na Ko ri do ru 10. No vac je, ka `u svi, obez be |en.

Ka da je pre u zeo Mi ni star stvo za in fra struk tu ru, Mi lu tin Mr ko wi} je iz ja vio da je „dr `a va sta la” iza kom ple ti ra wa Ko ri do ra, a kao do dat nu ga ran ci ju da }e ta ko bi ti na veo je to {to je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} na ~e lu Na ci o nal nog sa ve ta za in fra struk tu ru. Me |u tim, ume sto obe }a nih 250 ki lo me ta ra, do da nas je iz gra |e no sve ga 50-tak: po 20 na ju gu i se ve ru i de se tak oko Be o gra da. Ra do vi idu spo ro, a ro ko vi se ne pre sta no pro du `u ju – de o ni ca od Hor go {a do No vog Sa da tre ba lo je da bu de go to va za de vet me se ci, pa je on da sve pro lon gi ra no za ~ak po la go di ne! O~i to ne {to ne {ti ma.

Ako je Sr bi ja i bi la u bes pa ri ci do 2000. go di ne zbog Mi lo {e vi }a, izo la ci je, sank ci ja, bom bar do va wa, po sled wih 10 go di na otvo re na su joj sva vra ta me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja. Ka na {oj ze mqi sli le su se mi li jar de evra, ali se to na pu te vi ma ne vi di. Uz to, sve vla de u pro te kloj de ce ni ji do bi le su kre di te ko je su tra `i le za sa o bra }aj nu in fra struk tu ru i ve} ih ot pla }u ju, ali ih ne ko ri ste! Za {to?

Ka da su pot pi si va ni ugo vo ri s me |u na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma o tim kre di ti ma, Sr bi ja se oba ve za la da }e sno si ti sve pri prem ne tro {ko ve, ko ji pod ra zu me va ju pro jek to va we i eks pro pri ja ci ju.

Da kle, ko god tvr di ka ko no vac za iz grad wu ni je spo ran, u pra vu je, ali „za bo ra vqa” da ka `e da u dru gom gr mu le `i zec. Ni je po mo glo ni to {to je za taj po sao pro me wen za kon po ko me se ze mqi {te pre ko ko ga tre ba da pro la zi auto put ni je mo ra lo oba ve zno pla ti ti, ve} se mo glo i za me ni ti.

Za pra vo, za tu je na me nu ma lo pa ra obez be |e no, ta ko da je, na pri mer, u bu xe tu za 2009. za eks pro pri ja ci ju, ume sto 130 mi li o na evra, iz dvo je no isto to li ko di na ra!? Ume sto to ga, no vac se tro {io za pro jek te ko ji ni su ima li na ci o nal ni pred znak, po put iz grad we ban ki na na lo kal nim sa o bra }aj ni ca ma i za me ne dr ve nih ban de ra. To ne zna ~i da ne tre ba i to

I

da se ura di, ali ne iz fon da ko ji je na me wen ka pi tal nim in ve sti ci ja ma, a ko ji je naj ~e {}e ko ri {}en u pred iz bor ne svr he.

Ka ko se za o {tri la si tu a ci ja oko (ne)iz grad we Ko ri do ra, kri vi ca se po ku {a la pre va li ti na ne spo sob ne do ma }e pro jek tant ske ku }e. Me |u tim, u wi ho vu od bra nu je stao sam mi ni star Mr ko wi}, na vo de }i da u Sa o bra }aj nom in sti tu tu CIP, In sti tu tu za pu te ve Be o grad i Cen tru za pro jek to va we Voj vo di ne „pa da ju na nos” od po sla: ra de pro du `e no, ali ne mo gu da na dok na de ono {to ni je na vre me po ru ~e no. Pri to me se, na mer no ili slu ~aj no, za bo ra vi lo na dru ge pro jek tan te.

Ka ko god, ra di ef ka sni je re a li za ci je iz grad we put ne in fra strk tu re i pre va zi la `e wa uo~e nih sla bo sti, Vla da Sr bi je je kra jem pro {le go di -

rok od 720 da na, po ~ev od 14. apri la pro {le go di ne, a vred nost tih ra do va je 31,5 mi lion evra ko je je odo bri la Svet ska ban ka. Is toj kom pa ni ji po ve re na je i iz grad wa 14,3 ki lo me tra auto pu ta od Pi ro ta do Di mi trov gra da 19. no vem bra 2010. na rok od 540 da na. Vred nost ra do va je 30 mi li o na evra, a fi nan si ra se iz kre di ta EBRD-a.

Ako se kre ne od Ni {a pre ma ma ke don skoj gra ni ci, ne do sta je 75 ki lo me ta ra auto pu ta. U no vem bru pro {le go di ne pot pi san je ugo vor s fir mom „Ak tor S.A.” za iz grad wu sa mo 7,9 ki lo me ta ra na rok od 540 da na, a 21,8 mi li o na evra obez be |e no je iz He le nik pla na. [ta }e bi ti sa pre o sta lom „ki lo me tra `om”, tek }e mo vi de ti, ali te {ko da }e bi ti go to va u sko ri joj bu du} no sti.

Ni je za vr {e na ni obi la zni ca oko

Koncesioni proma{aji Iz grad wa dru ge tra ke auto pu ta No vi Sad - Be o grad naj pre je da ta u kon ce si ju biv {em kon zor ci ju mu „Rast”, za tim je kon ce si ja od u ze ta, a de o ni ca od Ba taj ni ce do Be {ke iz gra |e na nov cem iz bu xe ta. Pre o sta li deo od Be {ke do No vog Sa da gra dio se iz me |u na rod nog kre di ta. No si lac po sla bi la je austrij ska fir ma „Al pi na Maj re der”, ali ra do ve su us po ri le za ka sne le ga ran ci je za kre dit. I kom ple ti ra we auto pu ta Hor go{ - No vi Sad bi lo je da to u je din stve nu kon ce si ju Hor go{ - Po `e ga, ~i je po sle di ce se jo{ ose }a ju du` Ko ri do ra, jer je „Al pi na” za mr zla tu `bu u za me nu za po slo ve u Sr bi ji.

„Lokalni” koridor Dr `a va je za po ~e la i iz grad wu auto pu ta pre ma ju `nom Ja dra nu, ko ji jo{ uvek no si ozna ku lo kal nog pu ta E-763, a ko ji svi u Sr bi ji upor no na zi va ju ko ri do rom 11, ne bi li se lak {e pri vu kle pa re me |u na rod nih fon do va. Ukup na du `i na od Be o gra da do Po `e ge pre ko Laj kov ca, Qi ga i ^a~ ka iz no si 148 ki lo me ta ra, a do gra ni ce sa Cr nom Go rom ima jo{ 107 ki lo me ta ra. Kra jem ju la pro {le go di ne ugo vo re na je iz grad wa 12,5 ki lo me ta ra od Uba do Laj kov ca s PZP „Be o grad”, „Pu te vi ma U`i ce i „Pla nu mom” na rok od 16 me se ci, a iz bu xe ta i sred sta va NIP-a je pla ni ra no 8,5 mi li jar di di na ra. ne od lu ~i la da pred u ze }e „Ko ri dor 10” bu de iz dvo je no iz JP „Pu te vi Sr bi je”, pri ~e mu su osni va~ ka pra va pre ne ta na Re pu bli ku. Iz me nom osni va~ kog ak ta dr `a va po sta je osni va~ Pred u ze }a „Ko ri do ri Sr bi je”, ko je je do bi lo u nad le `nost i po slo ve eks pro pri ja ci je i iz ra de plan ske do ku men ta ci je, {to je do sa da bi lo u in ge ren ci ji „Pu te va”.

U „Ko ri do ri ma Sr bi je” nam po tan ko ob ja {wa va ju da je osta lo jo{ mno go po sla. Na de o ni ci Hor go{ No vi Sad u to ku je iz grad wa 87 ki lo me ta ra dru ge tra ke auto pu ta i 11,2 ki lo me tra od Su bo ti ce do Ke le bi je.

Rok je pro du `en do ju la, od no sno ok to bra ove go di ne, a ra do vi u vred no sti od 10 mi li jar di di na ra fi nan si ra ju se iz re pu bli~ kog bu xe ta. Iz vo |a~ je do ma }i kon zor ci jum ko ga pred vo de „Pu te vi U`i ce”, a uz ko ji ra de i PZP „Be o grad”, GP „Pla num” i „Bo ro vi ca” iz Ru me.

Od Ni {a do bu gar ske gra ni ce ne do sta je 85 ki lo me ta ra auto pu ta. Iz grad wa obi la zni ce oko Di mi trov gra da u du `i ni od 8,7 ki lo me ta ra po ve re na je austrij skoj „Al pi ni” na

Be o gra da ukup ne du `i ne 47 ki lo me ta ra, ni auto put u zo ni No vog Sa da.

U no vem bru 2010. pot pi san je ugo vor s „Pla nu mom” i „Rat kom Mi tro vi }em” za iz grad wu pe tqe Ba taj ni ca ukup ne du `i ne 3,9 ki lo me ta ra na rok od 730 da na, ali ra do vi jo{ ni su ni po ~e li. Fi nan si ra }e se iz kre di ta EBRD sa 40 mi li o na evra...

Od neo p hod nih 1,7 mi li jar di evra za za vr {e tak Ko ri do ra 10 - ko li ko vla di ni zva ni~ ni ci ka `u da }e bi ti po treb no – spo mi we se da je obez be |e no 1,2 mi li jar de evra, ma da re sor ni mi ni star po ne kad do gu ra i do 1,4 mi li jar de. Me |u tim, sve pro ce ne uka zu ju da bi re a lan iz nos mo gao da pre ma {i dve mi li jar de evra. Na i me, sa mo kroz Si }e va~ ku kli su ru je pred vi |e na iz grad wa 12 ki lo me ta ra tu ne la, za ~i ju iz grad wu su jo{ uvek ne po zna ti tro {ko vi iz grad we. Ta ko |e, na obi la zni ci oko Di mi trov gra da tre ba pro ko pa ti oko 16 ki lo me ta ra tu ne la u pu nom pro fi lu, {to zna ~i dva pa ra lel na tu ne la...

Jo{ tri go di ne su ma lo za to li ke ra do ve. n Ran ka Da u to vi}

6

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

I N T E R V J U : AmAlijA PAvi], v.D. izvr[ne Direktorke Ameri^ke PrivreDne komore u Srbiji

In ve sti to re gu {e bi ro krat ske zam ke a su tra {woj se si ji Na rod ne skup {ti ne bi }e kon sta to va na ostav ka do sa da {weg mi ni stra eko no mi je, li de ra G17 plus Mla |a na Din ki }a. Iako se uve li ko spe ku li {e da }e we gov na sled nik bi ti Ne boj {a ]i ri}, ta ko |e ka dar „stran ke eks pe ra ta”, sve su pri li ke da }e do kra ja fe bru a ra, za ka da je na ja vqe na te meq na re kon struk ci ja Vla de i ob je di wa va we po je di nih re so ra, eko nom sku pa li cu u svo jim ru ka ma za dr `a ti li~ no pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}.

No, ka kav god da bu de ka drov ski ras plet, Vla da Sr bi je bi, po re ~i ma Ama li je Pa vi}, v.d. iz vr {ne di rek tor ke Ame ri~ ke pri vred ne ko mo re u Sr bi ji, u na red nom pe ri o du tre ba lo da se usred sre di na struk tur ne re for me, pri va ti za ci ju jav nih pred u ze }a, ali i da na sta vi do sled no spro vo |e we re for me dr `av ne ad mi ni stra ci je u skla du sa aran `ma nom s MMF-om.

– Neo ph o dan je i otvo ren di ja log Vla de sa po slov nim sek to rom na mo der ni za ci ji pri vred nog za ko no dav stva, pr ven stve no sma wi va wem ad mi ni stra tiv nih pre pre ka i do sled nim spro vo |e wem za cr ta nih ci qe va. Sma tra mo, ta ko |e, i da bi Mi ni star stvo eko no mi je sva ka ko, kao je dan od pri o ri te ta, tre ba lo da po sta vi za vr {e tak pre go vo ra i is pu wa va we svih oba ve za neo p hod nih za pri stu pa we Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji – na vo di Ama li ja Pa vi}. l najavqen je dolazak potencijalnih ulaga~a iz SAD. koji potencijali

N

naro~ito mogu zanimati investitore?

– Niz je pred no sti ko je mo gu pri vu }i in ve sti to re. Me |u bal kan skim ze mqa ma Sr bi ju iz dva ja wen cen tral ni po lo `aj i ve li ~i na tr `i {ta, a na {i rem pod ru~ ju zna ~aj ni su spo ra zu mi o slo bod noj tr go vi ni, ko ji ma se do se `u kup ci iz ze ma qa Cef te, EU i Ru si je. Ta ko |e, po sto je }i fi nan sij ski i po re ski pod sti ca ji za no ve in ve sti ci je su zna ~aj ni, po seb no za ve li ke fir me i pro jek te. Ko na~ no, ras po la -

`e mo stru~ nim i obra zo va nim ka dro vi ma, ko ji ma hom go vo re do bro ba rem je dan svet ski je zik, i jo{ uvek ne za si }e no tr `i {te u ve li kom bro ju sek to ra. l na kakve, s druge strane, prepreke investitori mogu nai}i?

– Naj ~e {}e ba ri je re, ko je po ten ci jal ni in ve sti to ri po mi wu u raz go vo ru sa Ame ri~ kom pri vred nom ko mo rom, su ne e fi ka sne i pre glo ma zne bi ro krat ske pro ce du re. Iako je evi dent no da su naj ~e {}e pri med be na pro ce du re pri li kom do bi ja wa gra |e vin skih do zvo la, ne po treb no du ga~ ke i kom pli ko va ne pro ce du re po kri va ju i mno ge dru ge obla sti, kao {to su rad ni od no si, pre ko gra ni~ na pla }a wa, uvoz od re |e nih pro iz vo da i sli~ no. Ta ko |e, ~e ste iz me ne za ko na, ko ji je su po agen di, ali ih ne pra ti i od go va ra ju }a pod za kon ska re gu la ti va, od no sno po sto ji od re |e ni za o sta tak do no {e wa pod za kon skih aka ta, do vo de do to ga da ni je ja sno ni ad mi ni stra ci ji, ni pri vre di, ka ko }e se od re |e na no va re {e wa spro vo di ti u prak si. l koji biste recept preporu~ili Srbiji kako bi ubrzala privredni razvoj?

– Pr ven stve no, pre po ru ~i li bi smo fo kus na una pre |e we po slov ne kli me u ze mqi. I, na rav no, na sma wi va we ri zi ka za ula ga we kroz odr `a va we ma kro e ko nom ske sta bil no sti, fi skal ne od go vor no sti i obez be |i va we istih uslo va za sve u~e sni ke na tr `i {tu kroz stro go pri dr `a va we pra vi la o dr `av noj po mo }i. n Miroslav Staji}

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : kAkAv ugrADni meDicinSki mAterijAl koriSte nA[e zDrAvStvene uStAnove?

Bren di ra ni ku ko vi po EU stan dar di ma

ako je od ve li kih ne sta {i ca ugrad nog me di cin skog ma te ri ja la u na {im zdrav stve nim usta no va ma pro te klo vi {e od de set go di na, gra |a ni jo{ uvek pam te ne sre} na vre me na ka da su stre pe li ne sa mo da li }e u bol ni ca ma bi ti ve {ta~ kih ku ko va, sten to va, pejs mej ke ra... kao i ce ne ko ju }e za wih mo ra ti da pla te. Zbog ne do stat ka ugrad nog me di -

I

nim slu ~a je vi ma me rio me se ci ma, pa i ce lom go di nom. De {a va lo se da, na pri mer, na ode qe wi ma or to pe di je ima ju ve {ta~ ki kuk ali sa mo u dve di men zi je ko je ni su mo gle da od go va ra ju svim pa ci jen ti ma, {to je od la ga lo ope ra ci je dok se ne na ba vi od go va ra ju }a pro te za.

Vre me na su se pro me ni la i ka ko tvr de u zdrav stve nim usta no va ma, ova kvih pro ble ma vi {e ne ma. Ali me |u gra |a ni ma se i da qe mo gu ~u ti pri ~e ka ko se bo je bo le sti i ne mo gu} no sti da pla te uslu gu. Naj ~e {}e se po mi we vi so ka ce na ugrad nog ma te ri ja la, uz kon sta ta ci ju „ko zna {ta nam ugra |u ju“.

Iako smo u od no su na ve }i nu okol nih ze ma qa po iz dva ja wu za zdrav stvo go to vo na dnu rang li ste, sta we sa snab de ve no {}u zdrav stve nih usta no va ugrad nim ma te ri ja lom je do bra. I ne sa mo da ugrad nog ma te ri ja la ima, ve} se mo `e mo po hva li ti da se u na {im zdrav stve nim usta no va ma ugra |u je kva li te tan me di cin ski ma te ri jal.

– Ako ka `em da je go to vo 100 od sto ugrad nog ma te ri ja la ko ji ko ri sti mo u or to pe di ji bren di ra no, on da taj po da tak do voq no go vo ri o wi ho vom kva li te tu – ka `e uprav nik Kli ni ke za or to ped sku hi rur gi ju i tra u ma to lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne prof. dr Dra gan Sa vi}. – Ko ri sti mo naj kva li tet ni je ugrad ne ma te ri ja le ko ji su u tren du u SAD i dru gim za pad nim ze mqa ma. Ugrad nog ma te ri ja la ima mo do voq no, a sa mo u iz u zet nim slu ~a je vi ma ka da se ra di o ve li kim pre lo mi ma, po ru ~u je mo pro te ze da se iz ra de po „me ri pa ci jen ta“, bi lo od do ma }ih pro iz vo |a ~a ~i ja je pro iz vod wa ser ti fi ko va na, bi lo od ne kog stra nog pro iz vo |a ~a.

uskoro i vene iz laboratorije?

Qud ske ve ne „pro iz ve de ne” u la bo ra to ri ji mo gle bi vr lo br zo po sta ti ru ti na u ope ra ci ja ma ko ro nar nog baj pa sa, te kao za me na za uni {te ne krv ne su do ve kod bo le sni ka na di ja li zi. Na i me, ame ri~ ki su na u~ ni ci na do mak ma sov ne pro iz vod we ve na od do ni ra nih }e li ja mi {i} nog tki va, ko je bi, u slu ~a ju da to bu de po treb no, mo gle za me ni ti o{te }e ne krv ne su do ve. Po tvrd wa ma is tra `i va~ kog ti ma Uni ver zi te ta u Ka ro li ni, ve ne pro iz ve de ne u la bo ra to ri ji imu no lo {ki si stem pa ci jen ta ne }e od bi ti, a ve li ki je, ka `u, na pre dak i {to se mo gu ~u va ti go di nu da na, pa i du `e, {to zna ~i da su te o ret ski na ras po la ga wu ka da god ih pa ci jent tre ba. Ovaj no vi tip bi o in `e we rin ga ve na za sni va se, ina ~e, na me to di kod ko je se do no ro ve mi {i} ne }e li je ura wa ju u „hran qi vu kup ku” ko ja pod sti ~e rast ko la ge na i dru gih ma kro mo le ku la ko ji tvo re krv ne su do ve.

cin skog ma te ri ja la li ste ~e ka wa na po je di ne in ter ven ci je bi le su du ge, a pri o ri tet su ima li hit ni slu ~a je vi. Ako kli ni ka ni je ima la od go va ra ju }i ugrad ni ma te ri jal, pa ci jent je ~e sto bio do ve den pred svr {en ~in – ili da sam ku pi taj ma te ri jal, ili da ~e ka svoj red ko ji se u po je di -

Pam ti mo vre me na ka da se od pa ci je na ta tra `i lo da ku pe pejs mej ker jer ih kar di o lo {ki cen tri ni su ima li do voq no za sve one ko ji ma je bio neo p ho dan. Za pra vo, sve do 2001. pejs mej ker su uglav nom ku po va li pa ci jen ti. Iako je la ne ugra |e no se dam pu ta vi {e pejs mej ke ra u od no su na 2000,

da nas ih u Sr bi ji vi {e ni ko ne ku pu je, ni ti po sto je du ge li ste ~e ka wa na wih.

– Sve {to se u svet skim kar di o hi rur {kim cen tri ma ugra |u je, ugra |u je mo i mi na {im pa ci jen ti ma – ka `e port pa rol In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne Go ran Traj kov ski. – Ta ko, na pri mer, pa ci jen ti ma ugra |u je mo

Vek tra ja wa l Baterija pejsmejkera traje od nekoliko godina do ~itave decenije, sve u zavisnosti od brzine tro{ewa, modela i na~ina wegovog rada. Po{to je baterija fiksna, kad do|e vreme wene zamene, mewa se ~itav generator. l Zahvaquju}i novim protezama, koje se usavr{avaju iz godine u godinu, sada ve{ta~ko koleno traje 10 do 15 godina, a ve{ta~ki kuk mo`e da traje i dve decenije. Potom se, naravno, ponovo mora na operaciju. naj kva li tet ni je sten to ve za ko je se mo `e re }i da su po sled wa re~ na u ke.

Ugrad nog ma te ri ja la ima mo do voq no i u mo gu} no sti smo da ih ugra di mo svim na {i pa ci jen ti ma.

Po re ~i ma dr Si ni {e Ko sti }a, pred stav ni ka ku }e „Si ner xi“ ko ja se ba vi uvo zom ugrad nog ma te ri ja la, zdrav stve ne usta no ve u Sr bi ji uvo ze isti kva li tet tog ma te ri ja la kao i mno ge ze mqe EU. – Le ka ri u Sr bi ji su do bro upo zna ti s no vi na ma u obla sti me di ci ne i na sto je da obez be de za svo je usta no ve {to kva li tet ni ji ugrad ni ma te ri jal – ka `e dr Ko sti}. – Le ka ri su i ~la no vi stru~ nih ko mi si ja u Re pu bli~ kom za vo du za zdrav stve no osi gu ra we pa mo gu da uti ~u da se ku pu je kva li te tan ma te ri jal. Si tu a ci ja sa ugrad nim me di cin skim ma te ri ja lom znat no se pro me ni la po sled wih go di na i sa da se mo `e re }i da pa ci jen ti do bi ja ju za i sta kva li tet ne im plan ta te. Ugrad ni ve {ta~ ki zglo bo vi, kar di jal ne i va sku lar ne pro te ze i pejs mej ke ri za pa ci jen te su bes plat ni, a tro {ko ve im plan ta ta i za hva ta pla }a zdrav stve no osi gu ra we.

Me |u tim, u pod mi re wu tro {ko va u~e stvu je i pa ci jent u iz no su od 5 od sto od ce ne im plan ta ta, od no sno do 30.000 di na ra po ope ra ci ji. Za po je di ne im plan ta te pra vil nik Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we pred vi |a i u~e {}e od 20 od sto od ce ne ugrad nog ma te ri ja la, ali opet ne vi {e od 30.000 di na ra po ope ra ci ji. Ipak, va qa re }i i to da je pred vi |en ceo spi sak onih li ca ko ja su oslo bo |e ni pla }a wa i ovih tro {ko va. n Jasna Barbuzan

@eqkova i Danielova svirka tolerancije

temerin, goDinu DAnA PoSle

Pe |i na {u pa kao na da ro {lo je go di nu da na od se ri je me |u na ci o nal nih in ci de na ta ko ji su po tre sli Te me rin: pre 12 me se ci tra jao je rat na ci o na li sti~ kim gra fi ti ma mr `we u ko jem su fa sa de bi le pre pla vqe ne naj ra zli ~i ti jim po ru ka ma ko je su mla di Sr bi i Ma |a ri upu }i va li jed ni dru gi ma: „La ko je Ma |ar bi ti, jer Ma |a ra za kon {ti ti! - Ga mad“, „Ma |a ri u Ma |ar sku“, „Sr bi ja Sr bi ma“, „Ebredj Magyar“ (Pro bu di te se Ma |a ri), „El jon a mi napunk“ (Do }i }e i na{ dan), „Szabadsagert“ (Za slo bo du)... O ~e ti ri S i ma |ar skom dvo stru kom kr stu ne tre ba ni tro {i ti re ~i, jer ih je bi lo na go to vo sva kom ko ra ku. Ve }i na tih gra fi ta uklo we na je vr lo br zo, ali se i dan-da nas mo gu vi de ti fle ke i me sta ko ja sve do ~e o tim do ga |a ji ma.

Rat gra fi ti ma se kra jem ja nu a ra 2010. go di ne sa zi do va pre ba cio i u fi zi~ ku ra van, pa su u sa mo ne ko li ko da na za be le `e na dva in ci den ta u ko ji ma su `r tve ba ti na bi li ma |ar ski mla di }i. Je dan od slu ~a je va je do bio pre kr {aj ni epi log, dru gi jo{ ni ka kav. Iako u Te me ri nu to kom po sled wih go di nu da na ni je bi lo no vih in ci de na ta, o tre nut nom sta wu mo `da naj sli ko vi ti je sve do ~i i ~i we ni ca da `r tve pro {lo go di {wih na pa da ni da nas ne `e le da go vo re jav no o in ci den ti ma.

Ina ~e, ka da ~o vek sa stra ne do |e u Te me rin, po mi slio bi da svi sta nov ni ci ove va ro {i go vo re oba je zi ka i da cve ta mul ti kul tu ra li zam. U raz go vo ru s broj nim Te me rin ci ma, me |u tim, sa zna li smo da su po de le pri sut ni je me |u mla di ma ne go me |u sta ri ji ma, a od me {ta na sa zna je mo da, osim na ci o na li zma, za to po sto je i broj ni dru gi raz lo zi: Ma |a ri idu u svo je {ko le i vr ti }e, Sr bi u svo je, ba{ kao {to sva ko ima i svo ju cr kvu. U po nu di ka blov ske te le vi zi je tri de se tak pro gra ma je na ma |ar skom je zi ku, a i no vi na ima i na ma |ar skom i na srp skom je zi ku, Ra dio Te me rin emi tu je pro gram pre pod ne na ma |ar skom, a po pod ne na srp skom i, uop {te gle da no, ve o ma je la ko kre ta ti se sa mo u sop stve noj za jed ni ci, bez do di ra s dru gi ma.

Mo `da bi se ume sto re ~i „su `i vot“ ubu du }e ov de, ali i u ostat ku Voj vo di ne mo gao upo tre bqa va ti ter min „po kraj-`i vot“ ili ne {to sli~ no, bu du }i da pri pad ni ci raz li ~i tih na ci o nal nih za jed ni ca, na `a lost, kao da sve vi {e `i ve jed ni kraj dru gih, a ne jed ni s dru gi ma. I on da, ka da ne po zna je{ tog dru gog, la ko je na ci o na li sti ma da de ma go gi jom pod stak nu me |u sob nu mr `wu. Na rav no, ne tre ba za bo ra vi ti da su od no si naj vi {e po gor {a ni to kom de ve de se tih go di na ka da se zna ~aj no pro me nio od nos u bro ju Sr ba i Ma |a ra u ovoj op {ti ni, na kon ta la sa iz be gli ca ko ji su uto ~i {te od rat nog lu di la pro na {li u Voj vo di ni.

Ipak, da ni je sve ta ko si vo, sve do ~i gru pi ca mla dih Te me ri na ca ko ji se od u pi ru na ci o na li zmu i po de la ma. Na i me, u po pu lar noj „Pe |i noj {u pi“ oku pqa ju se slo bo do um ni mla di qu di, tu ve `ba ne kih {est-se dam pank/me tal/rok ben do va i uop {te gle da no, vla da pot pu no dru ga ~i ja at mos fe ra. Pe |a [mi geq ski is ti ~e da se kod we ga oku pqa ju qu di bez ob zi ra na na ci o nal nost, da ih po ve zu ju mu zi ka i nor ma lan na ~in raz mi {qa wa ko ji qu de de li sa mo na do bre i na lo {e. Bu du }i da ima 34 go di ne, ve o ma do bro se se }a vre me na pre lu di la de ve de se tih, i ja ko mu sme ta ju po de le po bi lo kom osno vu.

– Ose }am se lo {e kad vi dim na zi du „Ma |a ri u Ma |ar sku“, jed na ko lo {e kao kad na zi du pi {e „Usta nak“ na ma |ar skom, sa du plim kr stom. Ili 64 `u pa ni je, Obraz! Sve su to ista g.... – ogor ~en je [mi geq ski. Ipak, do da je da pra vi pro blem ni su ti hu li ga ni obri ja nih gla va ko ji upa da ju na `ur ke i po ku {a va ju da za po de nu kav gu. – Mno go su opa sni ji oni ko ji su u ode li ma s kra va ta ma. Ne ki na {i aka de mi ci, re ci mo, od ko jih to sve kre }e.

P

@eq ko @u `u lo vi} i Da niel Tot ima ju naj du `i sta` u ovoj gru pi mu zi ~a ra i ve o ma su voq ni da s mla di ma po de le is ku stvo nor mal nog `i vo ta. Ima ju 32 od no sno 31 go di nu, ali se od li~ no sla `u sa mno go mla |im su gra |a ni ma s ko ji ma ih ve zu ju mu zi ka i pri ja teq stvo. @eq ko, Sr bin, iz be gli ca iz Sa ra je va, ka `e da ni ka da ni je od ga jan u na ci o na li sti~ kom du hu i vr lo br zo se na kon do la ska u Te me rin spri ja te qio s mno gim qu di ma raz li ~i te na ci o nal no sti. Na kra ju se o`e nio Ma |a ri com, a pri ja teq stvo sa To tom je pre tvo re no u kum stvo. U po ro di ci, ka `e, zbog to ga ni je imao ne ra zu me va wa, ali na po slu je ste.

– Pi ta li su me: ot ku da si, od svih de vo ja ka, ba{ na {ao Ma |a ri cu? Me ni je to bi lo skroz glu po pi ta we – na vo di @eq ko do da ju }i da, iako ro |e ni Sa raj li ja, go vo ri ma |ar ski bo qe od po lo vi ne Te me ri na ca.

I we mu sme ta ju po de le me |u qu di ma, po seb no mla di ma.

– Ima{ onu ul tra ma |ar sku na ci o nal nu sre di nu, ima{ ul tra srp sku na ci o nal nu sre di nu. A {to je naj go re od sve ga, ima{ Obraz i 64 `u pa ni je ko ji se, za pra vo, me |u sob no po dr `a va ju za to {to su ista stru ja, de sni ~ar ska – is ti ~e @u `u lo vi} do da ju }i ka ko tih eks trem nih na ci o na li sta ne ma ba{ mno go, ali da na ci o na li sti ~i ne bar 10 od sto gra |a na obe na ci je.

Da ni jel Tot, pak, oce wu je da su in ci den ti i na ci o na li zam ko ji mla de sve vi {e pri vla ~e, pro iz vod kri ze i po li ti~ ke si tu a ci je.

Dijalozi vojvo|anskih kultura ^la nak je deo pro jek ta „Di ja lo zi voj vo |an skih kul tu ra“, ko ji spro vo de Be o me dia mar ke ting i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne, a fi nan si ra ga Evrop ska uni ja kroz Me dij ski fond u okvi ru evrop skih in te gra ci ja.

Fon dom ru ko vo di De le ga ci ja EU u Sr bi ji, a re a li zu je ga BBC World Service Trust. Sa dr `aj ~lan ka je is kqu ~i vo od go vor nost re a li za to ra pro jek ta i ni na ko ji na ~in ne od ra `a va sta vo ve i mi {qe we Evrop ske uni je.

– Da li ti qu di ima ju ciq - ne ve ru jem.

Vi {e mi se ~i ni da je to ciq ne kih qu di ko ji wih po kre }u, ne kih po li ti~ kih par ti ja ko ji ma se svi |a ta kva si tu a ci ja, jer mo gu da je is ko ri ste na, na rav no sa mo za wih, ja ko do bar na ~in – ka `e Tot. Na {i sa go vor ni ci po no sno is ti ~u ka ko me |u wi ma ni ka da ni je bi lo su ko ba, pa ni ka da su im na ci o na li sti~ ki gra fi ti osva nu li „pred no som“ na zi do vi ma okol nih ku }a. Kon kret no re {e we za po sto je }u si tu a ci ju u Te me ri nu ne ma ju, na si qe kao od go vor ne pri zna ju, a na da ju se da wi ho va mu zi ka mo `e da uti ~e ma kar na ne kog mla dog ~o ve ka da raz mi sli o pro ble mi ma i ne vo qa ma ko je na ci o na li zam no si sa so bom. Idi li~ nu sli ku wi ho vih od no sa kva ri po da tak da mu zi ~a ra i wi ho vih pri ja te qa ko ji su na bi lo ko ji na ~in po ve za ni sa „Pe |i nom {u pom“ ne ma vi {e od pe de se tak, {to je go to vo za ne mar qiv broj u od no su na 28.000 sta nov ni ka op {ti ne.

Ali, to ne me wa ~i we ni cu da je „Pe |i na {u pa“ pre `i ve la... n Dalibor Stupar

nedeqa20.februar2011.

c m y

dnevnik

INTERVJU

7

EPI SKOP DAL MA TIN SKI FO TI JE

Ne ma {ti na ko ~i po vra tak ravno, ne i dobra, jer bi}e potrebno jo{ piskop dalmatinski Fotije ro|en crkvenu imovinu je zadesila sli~na sudbivremena da se prevladaju ostaci ratnog naje kao Rade Sladojevi} u okolini na kao i imovinu na{ih qudi koji su morasle|a.

Bawaluke, ali je odrastao u Vojvo- li da napuste svoje domove. Puno je zato dini. Wegov je otac Stojan po~etkom {e- pravnih sporova, pa ~ak imamo i apsurdan l Da li ste za do voq ni di na mi kom zdesetih sa petoro dece do{ao u ^urug, gde slu~aj da nam se neko uselio u jednu kapelu. po vrat ka? je kupio ku}u i obra|ivao zemqu. No, ubr- Dosta je, dakle, jo{ uvek problema, ali se – Logi~no je i normalno o~ekivati da se zo je oti{ao u pe~albu u Nema~ku, a deca su trudimo da nastupamo jevan|eoski, da govoqudi vrate svojim ku}ama. Nevini su najviostala s majkom Stajom. Osnovnu {kolu je rimo svojim pravoslavnim jezikom i da {e postradali, a najmawe su krivi za sve.

Rade zavr{io u ^urugu, sredwu u Novom istovremeno ne odstupamo od na{ih svetiZaista bi bilo nepravedno da im se ne omoSadu, a na Teolo{kom fakultetu u Beogra- wa, prema kojima imamo obavezu da ih ~uvagu}i normalan `ivot u svojim ku}ama i na du diplomirao je 1988. Na postdiplomskim mo i obnavqamo – navodi episkop Fotije. zemqi na kojoj su vekovima `iveli. I poteolo{kim studijama bio je dve godine u l Ima li ipak po zi tiv nih po ma ka na vratak je kako-tako i{ao negde do 2003, dastaroj bavarskoj univerzitetskoj prestopo li ti~ kom pla nu? vao je nadu. Me|utim, onda je usledila stagnici Erlangen i planirao je da nastavi – Ne dovoqnih. Nedavno su u manastiru nacija, a posledwih nekoliko godina se ih je bilo preko 100.000, verovatno i znatrazumeli. A razlog za to je {to ne znaju ka{kolovawe u Gr~koj, ali se vra}a u Srbiju Krupa bili predsednici Tadi} i Josipo- ~ak ponovo suo~avamo sa odlivom stanovno vi{e jer su se mnogi Srbi, pogotovo u ko Crkva funkcioni{e i navija~ki su se na poziv svog duhovnika i profesora, vlavi} i taj kurs kojim su oni krenuli, kurs ni{tva. Naprosto, qudi su poku{ali ovde gradovima, izja{wavali kao Jugosloveni. opredeqivali: kao, Artemije je `rtva, sam dike ba~kog Irineja, koji }e ga u koviqizmirewa, vra}awa poverewa, dijaloga... da `ive ali nisu uspeli i ponovo su napuU svakom slu~aju, na temequ toga koliko protiv svih, branilac Kosova i sli~no. skom manastiru najpre zamona{iti, a poveoma je pozitivan. No, tek }emo biti sve- stili svoja ogwi{ta. Mnoge srpske ku}e su nas ima, odnosno koliko }e nas prema poSve to nije ta~no. Crkva je potpuno ~ovetom i rukopolo`iti u ~in obnovqene i sada tako stoje, pisu biti, crpe}e se i sva na{a daqa prakoqubivo postupala prema wemu, i to do jero|akona. Neko vreme je prazne. Ali to je i razumqiZa Hr vat sku {to pre u EU va, od broja saborskih zastupnika, do toga krajwih granica. E, kada se daqe vi{e nipotom slu`bovao u manastivo, jer ne mo`e se samo od te koliki }e biti na{ uticaj na `upanijske i je moglo, Crkva je morala da reaguje na naru Bo|ani, a od 1993. bio je ku}e `iveti, mora biti i pol Ka kav je Va{ stav pre ma ula sku Hr vat ske u EU? lokalne vlasti, a to zna~i i koliki }e bi~in na koji to ~ini u ovakvim slu~ajevima. profesor u bogosloviji – Bilo bi dobro da Hrvatska koliko sutra u|e u Evropsku unisla. Nu`no je ekonomski ti na{ uticaj na dinamiku razvoja ovih I ne iz mr`we, ve} naprotiv, da bi se po“Svetog Arsenija” u Sremju, ve} i zbog toga {to bi se evropski zakoni onda sigurno morao`iveti ove krajeve, jer samo krajeva. Pitawe je, me|utim, da li }e namoglo i Artemiju i wegovim pristalicaskim Karlovcima. li i primewivati. Tada ne bi neka re{ewa, koji postoje i na~eltako mo`emo o~ekivati po{ih qudi, koji `ive „i tamo i ovde”, prema. Na`alost, sada ponovo ~ujemo da on bez – Za episkopa dalmatinno su demokratska i pozitivna, mogla tek tako da ostanu „u vavratak i ostanak na{eg roda. poznati va`nost popisa, odnosno koliko ikakvih ovla{}ewa nastavqa da rukopolaskog izabran sam 1999. i kada zduhu” i da zavise od nekog {alterskog slu`benika koji danas Povratnici su sada uglavnom }e ih do}i i otvoreno se izjasniti da su `e i postoji opasnost da do|e do raskola. sam do{ao na ove prostore, jo{ uvek mo`e da sprovodi neka svoja pravila. Uz to, ~ini nam penzioneri, koji od te penziSrbi, da im je vera pravoslavna, i da jo{ Upravo na to su i Sabor i Sinod upozorazatekao sam stra{no stawe. se da, sa ulaskom Hrvatske u EU, ne bismo kao Srbi vi{e bili je i ne{to malo zemqe oko nisu digli ruke od dedovine koja su morali vali, ali Artemije je sve vreme tvrdio da Mnoge na{e crkve su bile toliko stigmatizovani. Za nas bi to bilo dobro i zbog re{avaku}e mogu ovde da `ive. Ali da napuste. nije zagovornik raskola, iako sada, u prakdevastirane, pune {uta i wa pitawa na{eg statusa, na{ih prava, povratka imovine... da se, recimo, vrati mladi si, sve to opovrgava. Mi se, naravno, molisme}a, opogawene... I pitao ekonomista ili pravnik, prl [ta na tom pla nu Cr kva mo `e da mo Bogu da do raskola ipak ne do|e. sam se kako je mogu}e da se u vo bi se suo~io sa problemom u~i ni? hri{}anskom svetu tako ne{to desi. Ali – Mi }emo u~initi sve {to mo`emo, u doci toga da li }e taj kurs ostati samo de- zapo{qavawa, ne samo zato {to je Srbin, l U Hr vat skoj se SPC su o ~i la s pro qudsko bezumqe je na svakom koraku pokaprvom redu da informi{emo narod o zna- ble mom agre siv nog na stu pa tzv. „hr klarativan, ili }e za`iveti i na terenu. ve} zato {to je ekonomska situacija na vat ske pra vo slav ne za jed ni ce”? zivalo za {ta je sve sposobno – prise}a se ~aju popisa. Sve{tenici i monasi }e razJer, i zakonski okvir je tako|e u osnovi do- ovom prostoru veoma te{ka.

– Takve pojave, koje su potpuno anahrone episkop Fotije u intervjuu „Dnevniku”. govarati sa svojim parohijanima, kako ne bar, evropski, ali se on veoma ~esto ne l I {ta on da po ten ci jal ni po vrat ni ci mo gu da o~e ku ju?

Na podru~ju koje pokriva Dalmatinska bi bilo zbuwivawa i podela prilikom iz- i vuku korene iz vampirskih dana usta{ke sprovodi. Recimo, jasno je propisano da – U ovom trenutku mo`da nije lo{e to eparhija, dakle od Splitske do Zadarske ja{wavawa. Va`no je preneti im i poruku NDH, potpuno su neverovatne. Pri tome, ako u nekoj sredini Srba ima vi{e od tre{to su se mnogi na{i qudi odlu~ili za to `upanije i sve gore do Knina, bilo je u to da ne treba da se popisa pla{e, jer on nije tu inicijativu zagovaraju qudi koji su ne }ine, oni bi morali u tom paritetu biti da budu „i tamo i ovde”. Ali, u perspektivreme svega nekoliko sve{tenika i monaplod nekakvog politikantstva i partija- samo laici, nego nisu ni pravoslavni, ni zastipqeni u svim institucijama i javnim vi }e ipak morati da se Srbi, a svoje ideje nasa|uju na ha. Episkop Fotije i sada{wi episkop slu`bama, ali to nije slu~aj. Kao {to se ne opredele gde }e `iveti. Natemeqe koje je postavio Ante gorwokarlova~ki Gerasim, koji je tada bio po{tuje ni pravo na dvojezi~ne natpise...

Na `a lost, po no vo ~u je mo da ne ka da vla di ka ravno, za sve nas bi bilo boPaveli}. Kao crkva mi smo iguman manastira Krka, po~eli su polako Na`alost, jo{ postoje mnoge snage i ovde, qe da se vrate na ove proreagovali, ja sam pisao i predda obnavqaju duhovni `ivot na ovim proali i u Srbiji, kojima trend normalizovaa sa da mo nah Ar te mi je bez ika kvih ovla {}e wa store, ali im se, ponavqam, sedniku Josipovi}u i premistorima, pa 2001. ponovo po~iwe da radi i wa stawa ne odgovara. Snage su to koje su na sta vqa da ru ko po la `e i po sto ji opa snost za to moraju stvoriti ekojerki Jadranki Kosor, ukazubogoslovija “Sveta tri jerarha” u Krki, najvi{e i doprinele ovoj tragediji, koje se da do | e do ras k o l a nomski uslovi. A to ne moju}i na pogubnost takvog poina~e najstarija u Srba, koja je od 1995. bihrane sukobima, deobama, neprijateqstvi`e da se desi samo od sebe. kreta. Jer, to je filosofija la u prinudnom egzilu – najpre na Div~ibama, antagonizmima... i time prikrivaju Potrebno je da se u re{avawe tog proble„tla i krvi”, negirawa jednog naroda, werama a potom u Fo~i. {ewa, ve} se radi o va`nom demokratskom svoje zle tragove. ma ukqu~e dr`avne institucije Republike gove istorije, wegovog postojawa uop{te.

– Za proteklih deset godina ne{to smo ~inu koji na izvestan na~in opredequje i l Ka kva je sa da bez bed no sna si tu a ci ja u Dal ma tin skoj epar hi ji?

Hrvatske, kao {to je potrebno predanije Ona je tokom Drugog svetskog rata ostaviu~inili, ne mnogo, ne dovoqno, ali pomak na{u budu}nost u narednih deset godina.

– Boqa je nego {to je bila. Provokacija anga`ovawe na{e mati~ne dr`ave Srbije. la tragi~ne posledice i ne mo`emo da veje ipak napravqen. Obnavqamo centralne l U ko joj me ri je za sa mu srp sku za i daqe ima, kao i napada na na{e objekte, Nu`no je da svi daju puni doprinos, jer ako jed ni cu u Hr vat skoj do dat ni pro blem rujemo da tako ne{to ponovo mo`e da o`icrkve po parohijama, kako bi qudi mogli poput nedavne provale u drni{ku crkvu, se ovako skr{tenih ruku bude ~ekalo, ne}e ka da se de {a va ju po tre si u SPC, po put vi. I nadamo se da ne}e, a u to nas uverava da se okupqaju, a va`no je bilo i {to je ali je wihov broj ipak mawi. I uglavnom biti dobro. „slu ~a ja Ar te mi je”. i predsednik Josipovi}, od koga smo dobio`iveo rad Bogoslovije, jer se pokazalo da do incidenata dolazi kada se u medijima – Ako je za utehu, taj slu~aj nije imao nali odgovor u kojem nam otvoreno ka`e da je veoma zna~ajna za ostanak na{eg naroda: l Ko li ko je zna ~a jan pred sto je }i po otvore neka osetqiva pitawa, zao{tri sipis sta nov ni {tva? ro~itog odjeka kod vernika u na{im epardr`ava Hrvatska nikada ne}e podr`avati ka`u qudi, “ako sve{tenici i deca mogu da tuacija, ili kada ostra{}ene navija~ke – Izuzetno. Prema prethodnom popisu hijama, ali u Srbiji jeste, jer to {to se dotakve ekstremisti~ke pokrete i ideje iz budu ovde, mo`emo i mi”... ^inimo dosta i grupe po`ele da malo divqaju. Ali, geneiz 2001, na teritoriji Dalmatinske epargodilo sa nekada vladikom a sada monahom vremena fa{izma. da se popravi polo`aj na{ih crkava, manaralno govore}i, klima je ipak boqa. Nahije `ivelo je oko 25.000 Srba, a pre rata Artemijem mnogi, na`alost, nisu dobro stira i crkvenih op{tina. Na`alost, i n Miroslav Staji}

E

ZEMAQSKI DANI TEKU

Se }a wa se le gu na ^a rob nom bre gu

^

a rob ni breg To ma sa Ma na, za ce lo naj ve }i ro man 20. ve ka, ima 850 stra ni ca, kwi ga Vla di mi ra Vr go vi }a „No vi Sad, hro ni ka 1944-1969“ je is pi sa na na pre ko 650, ali ve li kog, tzv. B 5 for ma ta, i tu bi mo glo da se za vr {i sva ko po re |e we iz me |u ova – a ina ~e u sva kom po gled nu ne u po re di va – kwi `ev na de la. Sem ako se ja sad ne od va `im na apo dik ti~ ku tvrd wu da }e se, ba rem u No vom Sa du, Vr go vi} te ku }e go di ne ~i ta ti vi {e od ne ma~ kog no be lov ca, bez ob zi ra na svu si le si ju sred wo {ko la ca, a na po se gim na zi ja la ca i stu de na ta ger ma ni sti ke, pa i svet ske kwi `ev no sti ce le. Ne mo `e se bez To ma sa Ma na, za i sta, ogro man je To mas Man, ve lik kao ni ko pre we ga i kao ma lo ko po sle we ga, ali je i do zla bo ga do sa dan i „te `ak za ~i ta we“, a od onog ka le i do sko pa li~ no sti i si tu a ci ja, od svih onih li ko va ko ji se, jel da, „le gu na ^a rob nom bre gu“, go to vo da je i sa svim ne mo gu }e na pra vi ti ne ki bi o skop ski, pa jo{ ako Bog da i qu bavn(i~k)i film, pa da ta ko bar ne ki na {i {ko lar ci mo gu da sla `u, a pri tom i ne trep nu, da su na taj po sred ni na ~in upu }e ni u ma te ri ju o na iv nom i po pla {e nom tu be ra nu Han su Ka stro pu i we go voj neo stva re noj qu bav noj ve zi sa mi ste ri o znom Ru ski wom Klav di jom [o {a (sa ja kim ak cen tom na po sled wem „a“).

Ni po kwi zi mog sta rog (~ak i od me ne sta ri jeg) pri ja te qa Vla de Vr go vi }a ne }e bi ti sni mqen film, pa se vi sad sna |i te. Ona bi mo gla da po slu `i sa mo kao pri mar ni iz vor za sce no gra fi ju i me sto rad we naj lep {ih de lo va na {ih `i vo ta na naj lep {em me stu u tim na {im je di nim `i vo ti ma. Ne ko mi je jed nom is pri ~ao aneg do tu iz pr vog raz re da gim na zi je u Be o gra du: u no voj {ko li tog sta rog Be o gra |a ni na su no vi {kol ski dru go vi, je dan iz Laj kov ca, dru gi iz Ra ~e ili Ma log Mo krog Lu ga, tre }i iz Pa zo ve ili Ba no va ca... pi ta li oda kle je. Pa iz Be o gra da, re kao je on, a oni su tu `no za kqu ~i li: „Si ro ma’, ti ni kad ne }e{ ima ti za vi ~aj!“ E sad, da li je to lo kal-pa tri o ti zam ili sam sa mo ne ho ti~ no i ne zlo bi vo li ~an ako sad us tvr dim da je No vi Sad je di ni grad na sve tu ko ji je i do voq no ve lik da se u we mu mo gu ostva ri ti svi, pa i bez um ni mla da la~ ki sno vi, i do voq no ma li da li ~i na za vi ~aj? Ali ta ko to mi sle i Go ran Pe tro vi} o Kra qe vu, Be li Mar ko vi} o Laj kov cu, ili Go ran Tri bu son o Bje lo va ru i onaj Smo jin na sled nik ]i }o Se wa no vi} o Spli tu. Ali ja sem No vog Sa da dru gog za vi ~a ja ne mam. A sad vi dim – ne ma ga ni Vla da Vr go vi}. Za to je i sklo pio kwi gu o sa mo jed nom me stu i sa mo jed nom vre me nu u ko jem je vre de lo `i ve ti – a to su No vi Sad i ona na {e po sle rat na be smrt na mla dost. Kad ka `em „po sle rat na“, mi slim

da ka ko na mla dost po sle Onog, Dru gog, „ka ko svet skog, ta ko i na rod no o slo bo di la~ kog“ ra ta ({to bi re kao Bo ra ]o si}).

Zna te li, na pri mer, ko li ko je bi lo te le vi zo ra u No vom Sa du one je se ni 1963. kad je ubi jen ame ri~ ki pred sed nik Ke ne di. Vla da je is ko pao da ih je bi lo 7.000, to li ko ih da nas ima sa mo u mom Ka }u. Ku po va li smo pr ve fri `i de re i ve{ma {i ne, pr vog „fi }u“ za me ni li su pr ve „za sta ve 1.300“... Mi lion stva ri de {a va lo nam se pr vi put, a na ro ~i to one pri vat ne, za ko je smo ~vr sto ve ro va li da se do ga |a ju sa mo na ma.

I se }a te li se {ta je Mi o drag Ku jun yi} te go di ne u ovom istom „Dnev ni ku“ pi sao o „Ogle da lu gra |a ni na Po kor nog“ Ra di vo ja Lo le \u ki }a? Ne se }a te se, na rav no, ali Vla da Vr go vi} se se }a, kao {to se se }a da smo po la ve ka no vo sad ske kul tu re (u)po zna li kroz hro ni ke tog „Mi le ta Ku je“, ~i je ime da nas no si na gra da za naj bo qu po zo ri {nu kri ti ku na Ste ri ji nom po zor ju. I da je u tom istom „Dnev ni ku“ Mi tar Mi lo {e vi} pod pse u do ni mom Fre de rik E{ton na pi sao sa bra na de la „Lu na, kra qa po no }i“, naj ~i ta ni je ro to-ro ma ne u isto ri ji SFRJ. Dok je u Stu di ju M i u Ra dio No vom Sa du rok en rol sme nio yez i la ku za bav nu („{la ger sku“) mu zi ku, a mi stu di ra li u „Mr ci“ ili u „Gur ma nu“ kod Fi lo zof skog fa kul te ta, na Tri bi ni mla dih u Ka to li~ koj por ti ili na igran ka ma u sta kle noj Bo ta ni~ koj ba {ti Po qo pri vred nog fa kul te ta, fud ba le ri Voj vo di ne osva ja li dr `av ni {am pi o nat, Ma ri ja Ve ger pred vo di la naj bo qe be le ko {ar ka {i ce na sve tu, a mo ja ge ne ra ci ja sa wa la No vi Sad ka kav je mo gao i tre bao da bu de sa mo da su mu pru `i li pri li ku.

Za sve to bi se mo glo re }i „ne kad bi lo, sad se pri po ve da“, da se s vre me na na vre me ne po ja vi ova kva kwi ga kao {to nam je Vla da Vr go vi} sklo pio. Za to vaq da i po sto je kwi ge. Da i da qe bu de onog ~e ga vi {e ne ma, pa i onog ~e ga ni kad ni je ni bi lo, ne go se sa mo po ne kom od nas pri ~i ni lo, il’ sni lo. Ova kwi ga ni je stvar ni No vi Sad na {eg de tiw stva i mla do sti. Ovo je kwi {ki No vi Sad, da kle i od onog stvar nog stvar ni ji. Ne bih `e leo da se po no vo ro dim i je di no {to o Bo gu znam to je za ce lo da }e mi ta `e qa bi ti is pu we na i ta mo li tva usli {e na, ali ka da bih ko jim slu ~a jem mo rao jo{ jed nom da pro |em tu Gol go tu, vo leo bih da to ma kar bu de u Vla di nom No vom Sa du. Kao u snu. To li ko ne `nom, to plom i le pom da je on u stvar nom `i vo tu ne mo gu}, a naj lep {e pe va ju za blu de. n \or |e Ran deq

nedeqa20.februar2011.

[ O R O M

Bi lo je kad god pu no de ce, ni je se ma ri lo za si ro ti wu, ma ri lo se za od me nu, da ima ko da po mog ne i da na sta vi, kad do |e vre me i kad ma to ri vi {e ne bu du ka dri od nas po sto je sa mo dve ve li ~i ne ovog pro sto ra. Ni je da ne ume mo da pre te ru je mo, neg’ eto ta ko, {to bi na {i ka zli, ni smo ata li. Da je ko god ’teo, ima li bi mi i onu ve li ku, naj ve }u od svih.

Ova ko, ima mo sa mo kuj nu i kuj ni cu.

Ba{ nam ne {to i ne fa li ta ve li ka~ ka, a i {ta }e nam, kad i u ova kim sve stig ne mo, jo{ nam i osta ne za po sle.

Ka `e me ni jed na Sre mi ca, ono mad: „Mi se di mo ode u kuj ni ci, do le u avli ji, kuj na i ku }a su sa mo za po ka zi va we. [ta }e mo, kad smo mi Srem ci na u ~i li da ku va mo is pod ko to ba we“. Ko to ba wa je, ako ko god jo{ ne zna, ~ar dak. Da Ba na }a ni ne bu du u di le mi, to je isto {to i ko tar ka. Sva {ta smo kr sti li ka ko nam je bi lo po vo qi, al’ kuj nu ni ko di ro ni je. Svu gde se isto zo ve i svu gde sli~ no iz gle da. Kuj na je bi la u sre di ni ku }e, pr va vra ta ko ja se na ku }i otvo re vo di la su pra vo za ve li ki astal. Pre ma uli ci iz kuj ne se i{lo u lad nu so bu. Ona su prot na, tre }a vra ta na kuj ni vo di la su u dru gu so bu, wu su gre ja li zi mi.

So ba do {o ra je bi la za go ste, ni je ni tre ba lo da je gre ju dok go sti ne do |u. A i kad do |u, do la zi lo se u go ste zi mi, kad se po ra de po slo vi i kad se ima ka de, kol ko god da su je gre ja li, na vek je bi la lad na. Za tih

K

S

B O R O M

~e tir-pet da na ne stig nu ni zi do vi da se ugre ju, a go sti ve} odu. Ni je go sti ma bi lo lad no, na o pa ko da je ste.

No ve du we, no vi jor ga ni, no vi ja stu ci, sve no vo i sve ta ko i mi ri {i, pa kad se za vu ku i u{u {ka ju po sle ve ~e re i di va na, ni ne ose te da je la dan zid i da se smr zlo sta klo do uli ce.

Ja ke su bi le zi me kad god, al’ su i qu di bi li ja ~i ne go sad. Ja kim qu di ma pri li ~i la je i ja ka ’ra na. Ni je se je lo ko da nas, iz {ta nic le il’ iz fla {i ce. Tri put na dan se ku va lo, da fru {tuk, ru ~ak i ve ~e ra bu du vru }i i da se pu {e na asta lu.

Ka ko je ra sla ~e qad u ku }i, ta ko su nam ra sle i ku }e. Ni je bi lo ni slo bod no a ni je se ni mo glo kad god pra vi ti zdra vo ve li ke ku }e, ko sad. Bio je pro pis kol ka ku }a sme da bu de. Ku }e ri ne su pra vi li sa mo ve li ke ga zde, obi ~an svet je `i veo u ku }i ili ku }er ku. Te ku }e, kod obi~ nog i ~e sti tog sve ta br zo su po sta ja le te sne. Ni je na rod bi vao be san, ni je to raz log {to je ku }a te sna. Bi lo je kad god pu no de ce, ni je se ma ri lo za si ro ti wu, ma ri lo se za od me nu, da ima ko da po mog ne i da na sta vi, kad do |e vre me i kad ma to ri vi {e ne bu du ka dri. Svi su se od ra ni li i bi li ~e sti ti qu di, oni {to su mal ko br `e mi sli li i{li su na ve li ke {ko le, ovi dru gi su osta ja li u ku }i, da bu de za `i vot i za {ko lo va we.

Pr vo {to su na po sto je }u ku }u do zi |i va li bi la je so ba za mla den ce, kad je naj sta ri ji de ran re {io da se `e ni. Pre gra de deo kon ka, obi~ no do uli~ ne stra ne, osta ve ma li pen xer, jed na vra ta i do sta. Unu tra sta ne kre vet, jed na {a mli ca, jed na ho kli ca i dvo je }o ra vih od qu ba vi. Vi {e im ni je ni tre ba lo, a ni je ni bi lo me sta.

Kuj nu su qu di iz me {ta li iz ku }e iz prak ti~ nih raz lo ga, na pre kret ni ci epo he kad je bi la ve li ka opa snost da opet na i |e onaj ma tri jar hat, po go to vo ta mo u Sre mu. Kad `e na ka `e: Se li {po ret i pra vi kuj ni cu, ni ko {to no si ~ak {i re ni je pi to ni kad ni za {to, ra do vi su po ~i wa li od mah! [po ret je kad god, dok se je lo za asta lom a ne u ho du, ona ko {o rom i

I N T E R V J U

Kuj ni ca iz {ta nic le, bio naj va `ni ji deo u kuj ni. ^ak su i bo stan xi je, le ti, kad bo stan ~u va ju, po red ko li be od tr ske pra vi li se bi {po ret. Taj bo stan xij ski je bio naj jed no stav ni ji i naj lak {i za odr `a va we. Mal ko se mo ti kom is ko pa ze mqa, sa stra ne se na kant po re |a ju ~e tir-pet ci ga qa,

pre ko wih se po sta vi plo ~a s rin glom od sta rog {po re ta i go to va na u ka. Is pod u ru pi se lo `i lo, obi~ no {a pu ri ke, ogri zi ne il’ ko je dr vo, na plo ~i je bi la {er pa il’ ne ki sud, sa mo za bo stan xi je, jel od sra mo te ni je mo go da se ko ri sti u ku }i.

Na o pa ko da ta kav ga rav bu de na re dov nom {po re tu, ma kar i u kuj ni ci.

Kuj ni ca se po zna va la u avli ji po ~un ku, su lun da ru ili jed no stav ni je – po ce vi od {po re ta. Ret ko ko ja je ima la zi da ni oxak, uglav nom je kroz zid vi ri la ple ka na cev, di rekt iz {po re ta i na vek se iz we pu {io dim. Kuj ni ca je bi la zgod na (i to pla) da se u woj ra de svi „pr qa vi“ po slo vi, da se ne pr qa le pa kuj na u

N E D E Q E

ku }i. Val da su iz po ~et ka svi mi sli li da }e sa mo ~a skom ko ri sti ti kuj ni cu, sa mo da sku va ju pek mez, pa ra dajz, da o{u re `i vi nu, ise ku sla ni nu za ~var ke kad je za bi ja~ ka, da is ku va ju be li ve{ u ve {lon cu, da oba re sit ni krom pir za svi we, da ~a skom fru {tu ku ju a da se ne izu va ju, da ne dan gu be oko ~i za ma, da po so ne tr pi. Jest o~in, mal ko po ma lo i svi ma je bi lo bo qe i ko mot ni je u kuj ni ci ne go u kuj ni, svi su je vi {e vo le li od one le pe i sa stro gim pra vi li ma, pa {to bi on da to bi la taj na il’ za bra we na qu bav.

Ni je tu bi lo ne kog, bog zna ka kvog na me {ta ja. Ni je po pro jek tu ni tre ba lo, {to bi ka zli da nas. Sve je bi lo im pro vi zo va no i tre ba lo je da tra je sa mo ~a skom i u po seb nim pri li ka ma. Al’ ni je uvek ka ko se na da mo, na vek bu de dru ga ~i je. Uglav nom, {po ret je bio glav ni deo, je dan astal, dve klu pe il’ par ho kli ca, po li ca, san duk za ogrev, po su |e, jed no okr we no ogle da lo kao ku sur od se dam go di na ne sre }e, bo kal s vo dom, par ~a {a, pla va kan ta sa poklpo cem, ku va ri ca na zi du, za ve sa na vra ti ma da mu ve ne ula ze, dve opi ra ~e, jed na no vi ja za lep {e pra we i jed na sta ri ja s ko jom se pra lo ono pr qa vi je i ma sni je, la vor, fr taq ka lu pa sa pu na i kan da da vi {e ni je ni {ta ni tre ba lo.

Eto, uma lo da za bo ra vim na ve {lo nac. Na vek je do po la bio pun vo de i ko da je sra sto sa {po re tom u kuj ni ci. Kad za la ju ke re i kad svi u kuj ni ci za }u te, da ~u ju ko je na ka pi ji, kad za vla da ta ve li ka ti {i na od pet- {est se kun di, ~u lo se sa mo stru ja we vo de u tom ve li kom ve{ lon cu. Zu ja lo je ko kad na slo ni{ uvo na te le fon sku ban de ru, jed na ko i la ga no, dan - no}. E, da bi bi lo vru }e vo de na vek, mo ro je ne ko stal no va tru da lo `i. On da je obi~ no de da bio do bro vo qac, pa je u kuj ni cu stao i kre ve tac, da de di na tre }a

sme na mal ko i od ma ra, izmed dva lo `e wa {po re ta. Kuj ni ca je ima la tu ce `i vo ta: de vet ma ~i jih, je dan de din, je dan dnev ni i je dan no} ni. Na vek je ne ka ma~ ka bi la pri vi le go va na da spa va na to plom, sva ka ima po de vet `i vo ta, de din `i vot se ra ~u no ko je dan ceo, iako de da ba{ ni je bio rad ta kve ra ~u ni ce, da wu je u kuj ni ci bio je dan a no }u dru gi red.

Da wu su ga zdo va le `e ne a no }u je vla dao de da. Ko man do vo je sa {po re tom ka ko je teo, do po no }i ka ko de da o}e, od po no }i ka ko ra ki ja ka `e.

No }u u kuj ni cu ni ko ni je do la zio, mo go je sta kle nu po li tru da dr `i i na asta lu, ako je teo. Ni je mo ro da je sa kri va kao po da nu. Kad bi za dre mo, bu di la ga je ti {i na, kad ve{ lo nac pre sta ne da stru ji, bio je znak da tre ba va tru pro xa ga ti i na lo `i ti.

Po sle dru gih pe tlo va dim iz kuj ni ce je stal no bio de bo ko no ga, po ~i wo je dan, usta ja lo se ra no i spre mo se fru {tuk. Mu {ki su ma ri li da svi u avli ji do bi ju fru {tuk a `e ne su ma ri le da im mu {ki i de ca bu du si ti i ugre ja ni. U do ma }in skoj ku }i pr vo su hra we ne `i vo ti we a kad sva ne i raz da ni se, do ru~ ko va la je i ~e qad, za asta lom, sva ko na svom me stu. Ni je u to do ba bi lo ju tar weg pro gra ma, da nas je de s lo {im ve sti ma i da po kva re ceo dan.

Pr vi di van je po ~i wo uz do ru ~ak, za asta lom. Ti {i na je tra ja la ~im se uga si lam pa, pa dok ne za zvec ka escajg za do ru~ kom. Ima i da nas le pih se la kod nas, u ko ji ma ne pi {u pe ti ci je zbog bu ke, ka fi }a, {kri pe gu ma, pu ca wa iz pi {to qa. Ta mo ne po sto je no ve od lu ke o ku} nom re du, ta mo se red od u vek zna.

Ra no se smrk ne zi mi, pro la zim ta ko kroz se la, ret ko u ko joj ku }i ima sve tla do uli ce, uglav nom se vi di ne ka sti dqi va si ja li ca na kra ju ku }e. Iz gle da da jo{ uvek vo li mo vi {e kuj ni cu od kuj ne. O kuj ni ci ~ak ni smo ni jed nu pe smu is pe va li, al’ o kuj ni ima ne ko li ko i to ma snih, ma sni jih od sta re opi ra ~e. Kan da da jo{ ni ko ni je na pi sao tekst na mu zi ku ve {lon ca, ~a rob ne po su de, s uvek vru }om vo dom, da se na |e ako za tre ba. Ni to nam vi {e ne tre ba, ne po {tu je mo ni vru }u vo du. n Bo ra Oti}

UGQE [A [AJ TI NAC, DRAM SKI PI SAC

Sre }u o~e ku je mo kao raz re {e we red sta ve „Pra vo na Ru sa”, „Ha der sfild” i „Ba nat” lo ci rao je u svoj za vi ~aj, ali u raz li ~i tim vre me ni ma. U~i nio je to za to {to ve ru je da sli ke za vi ~a ja po sto je u dve di men zi je. „Ima mo onu za te ~e nu, ko ja nam se pred sta vqa na osno vu na sle |a ko je je ma te ri jal no, a u dru goj na sle |e o ko ji ma dru gi go vo re. Sva ki ~o vek ima od go vor nost da se sam iz bo ri za sop stve ni za vi ~aj i deo ma te ri jal nog, pro ve ri ga sam i po ku {a da po pra vi tu sli ku. U mom slu ~a ju ra di se o li~ noj od go vor no sti” pri ~a nam sce na ri sta, pi sac i mu zi ~ar Ugqe {a [aj ti nac. Opi su ju }i Ba nat kao sce nu, re kao nam je ka ko po ku {a va da za vi ~aj po dig ne na ni vo iz ve sne ta~ ke u ~i ta vom po zna tom sve tu, one ko ja bi mo gla bi ti po pri {te do ga |a wa ne sa mo o~e ki va nih stva ri, „od sve ta tu ma ~e nih kao, mo gu re }i – var var skih, ta ko da iza zi va ju kod vas po tre bu da se sti di te”. Za pra vo, za ovog iz ra zi tog Ba na }a na rod na re gi ja ne ma na ro ~i tu ma gi ju u od no su na ma gi je dru gih za vi ~a ja. „Ba nat ima tu za vi ~aj nu ma gi ju, ali s ne {to vi {e od go vor no sti i be sa, za to {to me sto ro |e wa ne mo `e{ da me wa{„ ka zao nam je pre ne go {to smo ga pi ta li da li se, oprav da no ili ne, ika da zbog we ga sti deo?

– Ni ka da. Sti deo sam se zbog ne kih sli ka o we mu, ko je su ne ki dru gi qu di `e le li da bu du je di ne. I one ni su ta~ ne. l Re kli ste da je pro vin ci ja „u gla vi„, a ne ta mo gde se ne od lu ~u je ni o ~e mu?

– Pro vin ci ja li zam je svet ski pro ces. Ci vi li za ci ja je do sti gla tre nu tak da wo me vla da ogrom na me di o kri tet ska struk tu ra. Da bi ste bi li osve do ~e ni me di o kri tet, vi mo ra te da dok to ri ra te, ili bu de te ma gi star, u sve tu gde ni je bit no da li po sto ji ozbqna eli ta. A upra vqa wa iz cen tra la je uvek bi lo. l Da li su i emo ci je u ovom vre me nu na is ku {e wu?

– Ne. Naj ve }i pro blem je da osta ne mo bez wih, ali ne mo gu }e je iz gu bi ti i po sled we zr no emo ci je a osta ti `iv, i to ga ne tre ba da se bo ji mo. Dok ima tog zr na, po sto ji na da da }e bi ti ak ti vi ra no i po kre nu ti ~o ve ka na ak ci ju u pra vom sme ru, ali ako nam se ~i ni da ih je ma we, mo `e sa mo bi ti bo qe za wih, jer }e u ~o ve ku pre `i ve ti sa mo one ja ke, a ne sta ti ne bit ne. l Pi tam, jer „in ter vju ne de qe” pre i spi tu je de val va ci ju sa ve sti i in ti me?

– To je po ku {aj onih ko ji `e le li~ ni uspeh, a to ~i ne po ku {a va ju }i da ne ka ro ba do |e u wi hov po sed. Oni tr go va~ kim uz le tom pra ve

P

dnevnik

c m y

8

li~ ni pro boj, ili se bo ga te, u kon tek stu da su emo ci je i in ti ma po sta li ro ba. Ma da, i da po sto ji ne ka ras ko {na pi ja ca emo ci ja, kao u Ma ra ke {u, ono istin sko zr no ko je sva kog po kre }e ne bi ni ta mo bi lo na pro da ju. l Ste kao sam uti sak da vam ne od go va ra tem po 21. ve ka, di `e te li zi do ve ili se hva ta te u ko {tac?

– Ne mo gu da se sa kri jem od stva ri ko je nam se do ga |a ju. Dru {tven sam, imam po ro di cu, ra dim s qu di ma, u {ko li s mla di ma do la zim do ne po sred nih is ku sta va. Mo gu ose ti ti po tre bu da se sa kri jem, ali ne mo gu da po beg nem i ~i ni mi se da mi po ma `e kon takt s mla dim qu di ma, iz pr ve ru ke sa zna jem su {ti nu du ha vre me na u kom `i vim. S dru ge stra ne, ovo vre me nu di nam kon stant no osve `a va we po da ta ka, in ter net je svet. Mo `da zvu ~i za stra {u ju }e, ali tu je taj spas i tu mi, za hva qu ju }i vre me nu od kog po ku {a va mo da po beg ne mo, to i mo `e mo. l Po pri zna wu, stra stve ni ste po sma tra~. [ta vam naj vi {e pri vla ~i pa `wu u na {em dru {tvu?

– Pri zna we ne mo }i. To je sjaj no. Lo {e je la `no se pred sta vqa ti i da va ti la `na obe }a wa, bi ti ube |en da ti me {to si oda bran mo `e{ da spa si{ dru {tvo ili sa ~u va{ ne ke

l Po sto ji li ot klon od du ha va {eg de la „Ha der sfild”, po sma tra no kroz me ta fo ru ova ca i vu ko va?

– Mi slim da po sto ji, sa mom ~i we ni com da je „Ha der sfild” na stao pre se dam go di na, iz ide je ko ju su kru ni sa li pred sta va i film. Kao autor, pre ma de lu se ne okre }em, ne me wam mu sud bi nu. Ako tim de lom je sam po tre fio deo

Vre me dik ti ra ne vre me Pret hod ni gost „in ter vjua ne de qe” umet nik An drej Ti {ma pi tao je „na ne vi |e no” Ugqe {u [aj tin ca da li vre men ska prog no za ima uti ca ja na we gov `i vot ni elan?

– Ima. Pa tim od hro ni~ ne upa le i{i ja sa, upra vo sam po pio lek pro tiv bo lo va da bih mo gao s va ma da raz go va ram. vred no sti. Kad pri zna{ ne mo}, ako si iskren, pre ra ~u na }e{ se i pro ve ri ti ko je su ti mo gu} no sti. l Da li se to ose }a we na me }e ili uz ga ja?

– Mo `da i jed no i dru go. Ako ne ko i uz ga ja ne mo}, ~i ni to da bi je pro da vao dru gi ma. Ni je dan zli ko vac ne pri zna je se bi ne mo}. Stra {no je {to se na ma uti sak o mo }i ta ko du go pred sta vqao kao pri vi le gi ja onih ko ji su bi li bez du {ni zli kov ci. Po {ten ~o vek u ta kvom okru `e wu pri zna je se bi ne mo}. Vu ko vi su u ma wem bro ju od ova ca, ali se sva ka ov ca na da da su tra ne }e bi ti za kla na. Vi de }e mo da li }e ov ce bi ti po je de ne, pa }e se vu ko vi me |u sob no po je sti, ili }e se ov ce or ga ni zo va ti i po ni {ti ti ose }aj ne mo }i, bez ~e ga ne ma istin ske po bu ne i bor be za `i vot.

dru {tve ne at mos fe re i sta wa bli skog qu di ma, ne `e lim da do pri no sim ko le tiv nom ose }a wu i od go vor no sti. Vo leo bih da su dru {tvo i okru `e we sprem ni za ko rak da qe. l U~i ni lo mi se da u toj tra ge di ji po sto ji zr no to pli ne iza zi da hlad no }e, ka ko ga pro bu di ti: li~ no ili ne kim no vim „do ga |a wem na ro da”?

– Sve ma sov ne po ja ve bli ske su pri rod nim ka ta stro fa ma, a one sa me po se bi iza zi va ju ogrom nu po ti {te nost i svest o na {oj sla bo sti. „Do ga |a we na ro da„ i ko lek tiv no pre o bra }e we sa ve sti ili ras po lo `e wa – to su sum wi ve po ja ve ko je ima ju svo ju de lo tvor nost i rok tra ja wa. Istin sko us hi }e we i pro me ne de {a va ju se ma lom bro ju qu di, u ob li ku ogrom nog uz bu |e wa kog sa mo oni mo gu da ose te.

l Da li mi sli te o tom zr nu dok stva ra te?

– Da, ali `i vot ide da qe. Sva kog da na po tvr |u je da su ta kve stva ri mo gu }e, u su sre ti ma s li~ nim us pe si ma i sre }a ma u svom okru `e wu. ^o vek mo `e to ose ti ti sa mo ako se pre pu sti mo gu} no sti da mu se ne {to li~ no de si i da svo joj sre }i da pred nost u od no su na sre }u ma s ko je stra ne do {la. @e le ti sa mo svo ju sre }u ni je lo {e i ego i zam, ka mo sre }e da svi to raz u me ju. Stra {no je {to sre }u o~e ku je mo kao ob lik raz re {e wa ili za ko na, kao od lu ku vla de dr `a ve u ko joj `i vi mo. l Na ovom me stu je va{ sa rad nik De jan Mi ja~ re kao da se na {e si ro ma {tvo naj ja ~e vi di u kul tu ri, sla `e te se?

– Ne. Kul tu ra mo `e da se pri kqu ~i spi sku stva ri na ko ji ma se to vi di, sva ka ko ni je na vr hu. Bo jim se da bih ta ko li~ noj fru stra ci ji dao pred nost u od no su na dru ge, a ni sam fru stri ran. Sre }an sam. l Ni ste fru stri ra ni, ali ni ste ni ve li ki qu bi teq kri ti ~a ra?

– Ni ka ko. To je pri rod no ne pri ja teq stvo.

Stva ra se ~i tav sloj ne ke sve {te ni~ ke ka ste, ko ja na sto ji da `i vi od ob ja {wa va wa ne ke dog me, o stva ri ma o ko ji ma zna te vi {e od wih, a pri tom se ni ka da ni ste usu di li da od tog stvo ri te ne ku vr stu ide o lo gi je i si ste ma. Ko ji ko smo na ut bi u`i vao u kwi zi ko ja te o ret ski, sa Ze mqe, obj{wa va {ta se de {a va u ko smo su? Pi {u to mo ve i to mo ve kwi ga o me sti ma ko je za mi {qa ju da su po se ti li. l Vr li na ko ja vam naj lak {e iz ma mi osmeh?

– Pri rod no, osmeh }e mi iz ma mi ti, i po de li }u ga, s ~o ve kom ko ji je sklon {a li. Ono {to je naj va `ni je je da ta oso ba ne shva ta se be ozbiq no. Eto, ako ste ste kli uti sak da sam ozbi qan, ni je oba ve zno da ~i ta o ci ta ko mi sle (smeh). l Na{ sa go vor nik ko ji od bi ja da od ra ste, ne pri hva ta ju }i usta qe ne dru {tve ne nor me ko je de fi ni {u zre lost je i strip autor Zo ran Ja we tov...

– On mi je su per! U mom de tiw stvu je strip bio ne ve ro vat no zna ~a jan me dij u od ra sta wu. Sla `em se pot pu no, s tim {to ja ~ak ne mam strah da je to mo gu }e. Ja sam sa mo za te ~en go di na ma ko je se me wa ju po red mog ime na, ti bro je vi ra stu i s tim ni ka ko ne iz la zim na kraj. Ne bo jim se od ra sta wa, to je ne mo gu }e. n Igor Mi ha qe vi}

„ D N E V N I K ”

Ki {a pre po

n du stri je me sa i in di vi du al n ne str pqe wem ~e ka li ~u ve nu ja du“, ni su ni slu ti li da }e nim ce na ma i od li~ nom kva li te tu, vr ra |e vi na. Po re ~i ma iz la ga ~a, pro me vqen, a za to ne mo gu kri vi ti ni lo { is kqu ~i vo op {tu bes pa ri cu. In du st ski Kar lo vac“ je, re ci mo, pro {le go d ~e ti ri da na pro da la vi {e od 10 to Ove je go di ne za dva da na oti {lo sve g ~i ma re fe ren ta ma lo pro da je Ma ri j sti vo ma lo. Da ne vo qa bu de ve }a, ni ki {a ko ja je ju ~e to kom ce log da na pa da la ni je i{la na ru ku pro dav ci ma. Zbog lo {eg vre me na or ga ni za to ri su bi li pri nu |e ni da od u sta nu od de la pro gra ma, u ko jem je sva ke go di ne naj trak tiv ni je hva ta we pu {te nog pra se ta.

– I la ne smo pri me ti li pad pro me ta, ali se fi nan sij ska kri za ni je ta ko ose }a la kao sa da. Mu {te ri je, ko je su pro {le go di ne od nas uzi ma le oko 30 ki lo gra ma me sa, sa da ku pu ju ne vi {e od {est – `a li se Ma ri ja na.

Ipak, stal ne mu {te ri je uvek se vra }a ju. Ka ~a rev ska „Sla ni ni ja da“ ima tra di ci ju du gu 22 go di ne. Or ga ni za to ri ka `u, bi lo je i te `ih vre me na, ali su upr kos sve mu us pe li da o ko Bo {ko vi}, Be o gra |a nin, na „Sla n na e stu go di nu.

– Ima mno go raz lo ga zbog ko jih ne sta ci ju. Pr vo, kva li tet ka ~a rev ske s {an. Dru go, ce ne su ni `e ne go u be o g ga mar ke ti ma i do dva de set od sto, {to li ~i ne, is pla ti. Tre }i raz log je { „Sla ni ni ja de“ pra vi tr `ni cen tar m na te na ne da de gu sti ra te me sne spe ci j ce ni oda ba re te naj bo qe – pri ~a Mar A na {tan do vi ma je bi lo sve ga. I sla ni ne, pr {u te, pe ~e ni ce, i ko ba si

I

DOSIJE B

Pri slu {k

evo nas, ko bi rek’o, opet u re do vi ma. Zmi ja po lu smr znu tih qu d pro te gla se od za man da qe nih vra ta no vo sad skog SUP-a jo{ od ra ne zo re, p “na la kat” jo{ oho ho u dru gu uli cu, mo gu iz pr ve ru ke cvo ko ta vo da do ja vi da je du `a ne go slav nih de ve de se tih i pred ne ma~ ke am ba sa de u Bir ~a ni no vo u Be o gra du.

– Za ~ar ni krug na {e stvar no sti i 21. ve ku – po ~eo je da pod bu wu je be lo gla vi ma to rac ko ji kao da je bio no }a {wi. A ustao je, ve li, u 4. [to da spa v ka da mo `e i da cup ka na mi nu su. – Do | ti po zna to to ose }a we: slo bo dan a za zi dan. Po li caj ci su bi li dve ne de qe {traj ku, na go mi la lo se pa pi ro lo gi j pa sad na ro de ~e kaj. A na ro du kao i sva kom na ro du, osta lo mu po la `iv ca, pa taj is pre ki dan…

– [ta nam ra de, ovo ni je nor mal no ovo ga ne ma nig de na sve tu, do kle ta ko? – pi ta (se) vla sni ca igra o ni c ko joj pla vo ni je na li sti omi qe ni bo ja. – Sva ki ~as mi do |u po do ja vi i kom {i lu ka ka da klin ci na pra ve ga la mu. Pre te da }e me reb nu ti, ni stan m ne }e bi ti do vo qan, ka `u, da pla ti ka zne.

– Mi smo kri vi, mo gu ka ko ho }e, ni ko se ne bu ni. Tre ba lo je da ih po te ra mo dok smo jo{ ima li ne {to, sa da ka

I

c m y

dnevnik

U P O T R E B A

NAOPA^KE

– Bez veze. Mogao je de`urni policajac da deli brojeve kada je red po~eo da se formira, a ne ovako da ~ekamo ni za {ta i na kraju izvisimo…

– Ba{ oni misle na nas. Rade kako im odgovara.

– U Beogradu sigurno nema tol’kih redova.

– Pa {to bi ih i bilo? Svaka op{tina ima svoju {alter-salu, najve}i je Vo`dovac sa 70.000 du{a, a na ceo Novi Sad od 350 ’iqada qudi je samo ovaj SUP. Ko goveda nas teraju u korlat…

– Zar nema drugih?

– Bilo pa ugasilo.

– E ministre, ministre...

– Puno ti vredi. Nego, da imam nekog novog za koga da glasam. Ovako, sve je staro i poderano, svi su oni isti…

– Ne}e im iza}i na izbore ni ~etrest posto.

– Ja ne}u sigurno. Dosta je vi{e, ne}e dobiti moj glas.

– To i ja ka`em, ali uvek se nasankam, pa ipak iza|em. I tako do slede}e prilike.

– Gospodo, ne vredi vi{e da ~ekate, podelili smo sve brojeve za danas – saop{tava suvo policajac onome {to je preostalo od kolone.

E tu i ja prestadoh da prislu{kujem. n Pan ta Ba ~vi}

l ^i zma gla vu ~u va. ^a ra pa – in te gri tet.

se bori{ za goli `ivot nije ti ni do ~ega… – rezonuje sredove~ni kamionxija o vlasti u Srbiji uop{te. Kamionxije su ne{to kao taksisti, uvek imaju ideju {ta i kako…

– Zar se ne boje Egipta? Ovako }e narod da se porazboqeva. Hladno je i puno se gubi od radnog vremena.

– Ba{ wih briga. Pa {to da se boje, kada znaju da }e izmusti pare od onog {to mora da }uti kod privatnog gazde i zara|uje dvesta evra mese~no.

– ’O}e{ cigaru?

– Mo`e. A {ta ako do|u oni zeleni komunalni policajci, ne sme se pu{iti na ulici kada si ovako u grupi s drugima…?

– Misli{ da smeju da pri|u sada, dok je gomila? Pogledaj samo koliko ima dole opu{aka. Videlo se za Novu godinu, “zelemba}i” nikom poniko{e, okolo pr{te petarde a oni negde glancaju uniforme.

– Sigurno ne}emo dobiti broj. Previ{e je qudi ispred nas.

– Misli{ da }e smeti da nam ka`u da vi{e nema brojeva? Pre }e nam podeliti brojeve, pa }e onda biti “pujpike ne va`i” ako ne stignemo na red da predamo dokumenta do kraja radnog vremena.

– Kakva smo mi zemqa? Pa u ozbiqnim dr`avama po{aqe{ po{tom papire i po{tar ti donese paso{.

Fo to: S. [u {we vi}

l Vla da je `en skog ro da, vla dar – mu {kog.

Osta lo je plod ma {te.

ki va we u SUP-u

l [ta je ba ra pu na kro ko di la pre ma Ko lu ba ri pu noj ko brod!

BALKANSKI [PIJUN

Ku }a Ma le {e vi }a u Mar tin ci ma kao par ~e tor te

se napatio. I savladalo ga, istopio se de~ko, eto, za kratko vreme.

Umro sa dvadeset sedam godina. I otac mu je u po~etku dobro podneo, bar se nama tako ~inilo. I{o je sa nama na Savu, pravili kotli}, dru`ili se... E, posledwih godin’ dana samo je pri~o o sinu.

Ne mo`e on to, ka`e, vi{e da izdr`i... I ubio se...”

“Kako?”

“Obesio se.”

“A supruga wegova... [ta je s wom?” “@ivi sama u ku}i. O woj se stara sinovac wenog mu`a. Bolesna je `ena, nigde ne izlazi iz ku}e.”

I ku}a koja se nekada smejala, postala je ku»}a koja pla~e. Mnoge od ovih “baroknih” igra~aka, ku}a i ku}eraka sa licidarskim zabatima, ro|enih pedesetih i {ezdesetih godina po martina~kim i kuzminskim bulevarima, {orovima i sokacima, kako rekoh, nemaju nikakav naro~iti zna~aj s ta~ke gledi{ta jednog Zavoda za za{titu spomenika, i za struku je ova posleratna ekspanzija stilskih anhronizama uglavnom samo nemu{ti, pa i karikaturalni poku{aj replicirawa starog (nema~kog, {vapskog) graditeqskog rukopisa u Sremu. Ali, zato su ove igra~ke, ku}e koje se smeju i ku}e koje pla~u, zna~ajne s ta~ke gledi{ta nas koji volimo ku}e koje jo{ imaju du{u i qudsko lice! U naivnom i komi~nom poku{aju razbijawa (socijalisti~kog) sivila, razvedravawa stvarnosti, u poku{aju kopirawa, rekonstrukcije i krpqewa “pokidanog kontinuiteta”, ove ku}e su ostvarile efekat dirqeve spontanosti. Trouglasta i zaobqena lica ovih romanti~nih sremskih anohronizama, nanizanih pod konac kao {arene igra~ke ili par~adi torte s obe strane asfaltne piste, razvu~ene kroz utrobu geometrijskog, velikog i svetlog rimskog sela Bu da lie, preko prvobitne kamene kocke, smrznutom i tanko zasne`enom horizontalom {irokog martina~kog bulevara, privla~e pa`wu, zavode i op~iwavaju onom vrstom magnetizma ili hemije koju u senzorima osetqivih i estetski obdarenih qudi – ili, jednostavno, qudi koji qube `ivot – izaziva energetsko pra`wewe ispucale, krckave, zarudele i miri{qave kore vru}eg hleba ispe~enog na `aru zidane dvori{ne furune, i zapra{enog pepelom (koji se otresa udarcem dlana), s crnim ugarcima zape~enim na povr{ini dowe kore. Po{la mi voda na usta usled prekomerne vizualizacije sopstvene re~enice. n @eq ko Mar ko vi}

l Pro me ne }e bi ti ko re ni te.

Pa we vi }e se i{ ~u pa ti.

propu{tam ovu manifeslanine koji je nenadmagradskim mesarama i meo se ako kupujete ve}e ko{to je Ka~arevo u vreme mesa u kojem mo`ete da jalitete i prema ukusu i rko.

Izme|u naslaganih tabli ica koje su visile svuda

okolo, izlaga~i su u dvorani sportske hale mamili mu{terije tawirima sa naseckanom mezom, koje su svaki ~as dopuwavali.

– Volite quto? Probajte kobasicu, doma}u, sve prirodno bez aditiva, takve ne}ete drugde na}i – vabili su posetioce oni dovitqiviji i u`urbano pakovali naruxbe.

Na {tandu Industrije mesa „Brkovi}“ iz sela Ka~er kod U`ica, vlasnik firme i doma}in sa {ajka~om Milija Brkovi} dr`i tawir u rukama prepun zlatiborskih specijaliteta. Prvi put je na „Slaninijadi“, a ve} je poneo titulu drugog najboqeg industrijskog proizvo|a~a slanine. Za razliku od ravni~arskih tabli, pro{aranih i podebqih, wegova slanina odudara – izgledom i ukusom.

– Ne prskam je, i ne koristim nitrite koji su odavno odoma}eni. Nemam tajni. Za dobru slaninu potrebna je dobra krma~a, povoqna klima i tradicionalna priprema koju praktikuju generacije – skroman je Milija. Ipak, otkriva da se u`i~ka slanina i sve druge prera|evine su{e mesec dana, posle ~ega su trajni proizvod, a ne polutrajni, kakva je ve}ina.

U kategoriji doma}ih slanina individualnih proizvo|a~a sva tri prva mesta pripala su Ka~arevcima, i to Makedoncima. @iri je tako i ovog puta potvrdio da su Ka~arevci najume{niji u ovom zanatu. Jedan od organizatora, Milan Ajder, podse}a na to da je Ka~arevo me{ovita sredina. Ka`e da je „Slaninijada” ba{ zato specifi~na. Nastala je u multinacionalnom mestu, u koje je svako doneo ne{to iz svog kraja, a ne{to je nasle|eno od Nemaca koji su bili nastaweni ovde i jo{ uvek ih ima.

Tako se, ka`e, stvorio specifi~an na~in uzgoja sviwa, wihove obrade, te pripreme i su{ewa slanine. U vreme hiperprodukcije slanine, kada je svaka ku}a klala po pet ili {est krma~a, prirodno se stvorio rivalitet i svako je hteo da napravio {to boqu tablu, tako je iz rivaliteta i inata nastala danas svima poznata „Slaninijada”, kojoj za sve ove godine nije mogla da odoli ni ve}ina stranih diplomata na slu`bi u Srbiji. n Le na Ni ko vi}

wivo primetili u wenom pona{awu. Zdrava `ena, eto... Bili na svowokoqu kod wene sestre, i sve bilo u redu, do ve~ere. Puklo joj srce za stolom. @ivot se preokrenuo u deli}u sekunde. Odjedared.

Umrla je sa ~etrdeset dve godine. Tragedija za~as bane na vrata... A imo sam u Martincima jednog kolegu, ubio se ~ovek pre godin’ dana, nije vi{e mogo da izdr`i, puko iznutra od tuge. Umro mu pre sedam godina sin jedinac. De~ko je bolovo od neke retke bolesti, wih pet-{est je od toga samo bolovalo... meni su pri~ali... a sve do dvadeset druge godine sve je bilo normalno. Zdrav de~ko, ko od brega odvaqen, imo je devedeset kila. I razboli se. Odjedared. I{o je od lekara do lekara, i ostane neko vreme u bolnici u Novom Sadu, pa se vrati, pa opet u bolnicu... Ku}a-bolnica-ku}a-bolnica... Silno

l Vlast nam mi sli do bro, a ra di isto.

odr`e kontinuitet. Marninijadu“ dolazi ve} pet-

iaad

artinci, raskr{}e. Mermerna, kubisti~ka ~esma iz ~ijih gvozdenih creva, s dubine od sto trideset metara, neprekidno {ikqa izvrsna pija}a te~nost, spomenik Wenoj Svetlosti Vodi, qudsko pojili{te oko kojeg skoro u svako doba dana nekoga ima, glomazni svetlosivi kameni blok postavqen pored puta kao skulptura u slobodnom prostoru s aluzijom, svakako ne slu~ajnom, na anti~ki sarkofag, izrezan na dva nivoa i o{tro testerisanih ugaonih linija, jedna je od dve takve ~esme, izbu{ene jo{ tridesetih godina, koje su u me|uvremenu postala ono {to bi smo u slobodnom prevodu sa lokalnog re~nika nazvali s« tatusnim stubovima Martinaca (rimske Bu da lie). Pa, ipak, bar za mene, ove kamene ~esme, ma koliko mo}ne, korisne i upe~atqive u svojoj vodenoj i simboli~koj superiornosti – naro~ito ova ~esma u centru na ~iji sam mlaz posekao jezik! – nemaju tako dinami~an vizuelni i emocionalni kapacitet, kakav emituju iz svoje aure zaobqena i trouglasta, `uta, crvena, plava, zelena, izrezbarena i oquskana lica “baroknih” i “klasicisti~kih” ku}a i ku}eraka iz kolekcije« posleratne narodne arhitekture kakvu sam na Kontinentu Sremu, u tako velikom broju, snimio jo{ samo u Kuzminu (pored Martinaca).

I, zapitan, sada, pred kompjuterom, nad infektivnim {armom i qupko{}u jedne od takvih {a{avih ku}a-imitacija, snimqene pod monohromnom sne`nom svetlo{}u suvomrazice na obana`enom i skoro pustom martina~kom bulevaru, uveli~avaju}i fragmente, “primitivnu” zidnu plastiku i ru`i~asto okre~enu teksturu oquskanog fasadnog tkiva, s tri okrugle, ru~no ra|ene, “drhtave” rozete na otekloj i ispucaloj kibli, i s okruwenim inicijalima vlasnika (`vrqotina u trouglu zape~ena u malteru), privla~nost ove ku}e obja{wavam, s jedne strane, idejom vedre igre s t« radicionalnim elementima domicilnog narodnog (sremskog) ludizma, a s druge strane, povezujem je sa potpunim izostankom svakog perfekcionizma i po{asti industrijskog savr{enstva. Wena {a{ava lepota je u wenoj spontanosti.

Ku}e Martinaca i Kuzmina, o kojima je ovde re~, sasvim posebne ku}e, nisu ni dovoqno stare (ro|ene su prvih decenija posle Drugog svetskog ubijawa, pa i danas se ra|aju), a ni dovoqno originalne, zapravo uop{te nisu originalne, da bi im struka pridala muzeolo{ku, etnolo{ku va`nost. I to je u redu. Sa stanovi{ta struke.

Naime, to su ku}e, “barokne” i “klasicisti~ke” ku}e, koje su na imitaciji mrtvih stilova, spontano ostvarile, a da to i ne znaju, jedan poseban kvalitet lepote i iskrenosti: postale su kao nekakva `iva bi}a, ku}e li~nosti, ku}e s emocijom i karakterom, ku}e koje se smeju i ku}e koje pla~u. Jednom sam napisao, s pogledom na sli~ne licidarske igra~ke nanizane u dubokom i skrajnutom iri{kom sokaku Gr~ka mala (ispod Ku`nog grobqa), pa da se ne ponavqam, kako me reqefni, {areni zabati, lica, nasmejana i tu`na lica tih ku}a i ku}eraka s emocijom otisnutom na fasadama, asociraju na nekakvu ukalupqenu, stvrdnutu plastelinsku masu o`ivqenu vodenim pe~atima i inkrustacijama mustri sa razlupanih neolitskih (i eneolitskih) servisa od pe~ene zemqe.

Martinci, ]ukovac. I evo me ispred jedne od takvih ku»}a. Ose}aj simpatije i topline koje ova skromna kutijica u `estokom zelenom dezenu pobu|uje u meni (unaokolo je jo{ sli~nih slatki{a), poti~e od wene potpune spontanosti, od drhtawa i zamuckivawa fragmenata na wenoj fasadi, od qupke nesavr{enosti wenog izgleda. Efekat iskrenosti i prirodnosti koji ostvaruje “hrapava” misao napisana olovkom na hartiji, nasuprot elektronske re~enice, koja po~esto u svojoj akademskoj perfekciji u stvari krije slabost, nemo} n « a{eg doba! Sve na nasmejanom, {a{avom licu te ku}e govori da je vole, po{tuju i paze oni koji u woj di{u. I da je ta ku}a wihova qubimica. Hvatam se za kvaku kapije. Upravo su zaklali maloletnu sviwu i beli, rasporeni le{ prazni~ne `rtve visi s glavom iznad zemqe. Prekidaju posao.

Biografija ove ku}e na ]ukovcu, po~iwe, prirodno, od wenog autora Milana Male{evi}a iz Martinaca, {ezdesetih godina, kada je sa mladom suprugom iz Ada{evaca pre{ao iz ku}e svog oca Petra da `ivi kod svoje sestre i zeta, Mare i \oke Todorovi}, koji nisu imali dece, i kada je pored wihove ku}e, i na ovom placu u Partizanskoj ulici, sazidao svojim prstima svoju “« baroknu” ku}u. Ku}u koja se smeje. I ta me ku}a, sada, dok je posmatram na prozoru kompijutera i prizivam asocijaciju, svojim `estoko zelenim zaobqenim zabatom i kru`nim floranim rozetama na ~elu s “markicom” i urezanom godinom ro|ewa i inicijalima (1966, MM), podse}a na – odrezak torte, s dva svoja vertikalna staklena oka iznad uli~ne klupe, tapacirane pokoricom smrznutog snega, i zakucane u zemqu pored debelog stabla odrubqene glave iz ~ijeg se preklanog vrata kostre{e `ive gran~ice. Za{to su odrubili glavu ovom drvetu? ^ovek s kojim razgovaram, Vladimir Male{evi}, jedan od dva Milanova sina (Rajko je umro), otac starijeg Gorana, koji nam se s dvori{ta pridru`uje za stolom (i Zorana, koji nije prisutan), i deda Sawe, Goranove }erke, koja nas poslu`uje kafom sa {poreta (i Gordane, koja nije prisutna), pri~a mi, dakle, kako mu je tetak \oka umro iznenada vrlo mlad, da bi se wemu, Vladimiru, pre dvedeset tri godine, dogodilo isto: umrla mu je, mlada, supruga Gordana.

“Pa, ~ujte, odjedared je umrla... odjedared...”, pri~a Vladimir Male{evi} i zastajkuje sa se}awem u grlu. – “I niti je Gordana {ta osetila toga dana, bar nama nije rekla, niti smo mi ne{to sum-

Ilija Markovi}

ni proizvo|a~i koji su s u ka~areva~ku „Slaninisa tezgi, uprkos sni`eratiti tone mesnih preet je ove godine prepolo{e vreme ni ponudu, ve} trija mesa „Banat Banatdine na „Slaninijadi“ za ona mesnih prera|evina. ga dve tone, {to je, po rejane Radulovi}, nedopu-

o, ace ih iz ami im

@ I V O T A

M

a i bes pa ri ca o lo vi li pa zar

u oava |e iu je, ai

9

Ku }e ko je se sme ju i ku }e ko je pla ~u

” N A L I C U M E S T A : SLA NI NI JA DA U KA ^A RE VU

odi opa i im isoj

nedeqa20.februar2011.

SPORT

nedeqa20.februar2011.

TURNIR U DUBAJIU

Jelena se umorila Srpska teniserka Jelena Jankovi} nije uspela da se plasira u finale WTA turnira u Dubaiju, po{to je u polufinalu pora`ena od Dankiwe Karoline Voznijacki rezultatom 7:5, 6:3.

Ovo je bio peti me|usobni duel srpske i danske teniserke, a prvi trijumf Voznijacki, koja }e od ponedeqka ponovo preuzeti prvo mesto na VTA listi. Voznijacki, koja je u karijeri osvojila 12 trofeja, igra}e u finalu VTA turnira u Dubaiju sa Ruskiwom Svetlane Kuzwecove i Italijanke Flavije Penete.

Jankovi}eva je za plasman u polufinale zaradila 90.000 dolara i 395 poena za VTA listu. Jelena je odli~no u{la u me~ i brzo stigla do vo|stva od 3:0 u gemovima. Velika borba vi|ena je Je­le­na­Jan­ko­vi} u ~etvrtom gemu. Srpska teniserka je u ovom gemu napravitim, Voznijacki je uspela da se la odli~an poen. Ona je vratila vrati u me~, napravi brejk i lopticu u protivni~ku stranu smawi na 5:4. Srpska teniserka terena, a onda joj je ispao reket. u{la je u seriju gre{aka, {to je Voznijacki se zbunila i loptiiskoristila danska teniserka i cu izbacila u aut. Dankiwa je na do{la do vo|stva od 6:5. Dankikraju ipak uspela da smawi na wa je servirala za prvi set, a 3:1. Jankovi}eva je dr`ala predJankovi}eva nije iskoristila nost od tri gema do rezultata dve vezane brejk lopte za izjed5:2. Srpska teniserka je potom na~ewe. Voznijacki je kaznila pri vo|stvu od 5:3 servirala za sve gre{ke srpske teniserke i prvi set, a imala je i 40:0. Me|uprvi set dobila rezultatom 7:5.

Bojana u drugom kolu kvalifikacija Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasirala se u drugo kolo kvalifikacija za glavni `reb VTA turnira u Dohi. Jovanovska je u prvom kolu kvalifikacija pobedila Kai-^en ^ang iz Kineskog Tajpeha rezultatom 2:1, po setovima 5:7, 6:0, 6:3. Srp-

ska teniserka igra}e u drugom kolu kvalfikacija protiv Poqakiwe Ursule Radvanske, koja je bila boqa od Italijanke Marije Elene Kamerin 4:6, 6:3, 6:4.

U glavnom `rebu bi}e Jelena Jankovi}, dok je Ana Ivanovi} odustala od takmi~ewa.

Obe teniserke su osvojile po dva gema na svoje servise do rezultata 2:2. Voznijacki je u petom gemu iskoristila period ne{to slabije igre Jankovi}eve i napravila brejk. Jankovi}eva je uzvratila ribrejkom, ali je ve} u narednom gemu ponovo dozvolila da protivnica napravi brejk. Dankiwa je do kraja seta odr`avala prednost i zaslu`eno je stigla do pobede.

TURNIR U MEMFISU

Raoni} pobe|uju U me~evima ~etvrtfinala ATP turnira u Memfisu ~iji je nagradni fond 1.100.000 dolara postignuti su slede}i rezultati: Raoni} - Kendrik 6:4, 3:6, 6:3, Fi{ - Kveri 6:3, 6:4, Rodik Hjuit 4:6, 6:3, 6:4, Del Potro Rasel 6:4, 6:2.

dnevnik

c m y

10

VE^ITI DERBI NA JADRANU

Razli~ita pri~a ve~itih Ve~eras od 19 ~asova Zvezda }e poku{ati (gotovo) nemogu}e - da pobedi Partizan. U taboru {ampiona - oprez. Karata u slobodnoj prodaji nema. Mo`da nikad va`niji derbi posledwih godina ne}e odigrati ko{arka{i Crvene zvezde i Partizana, ali sa potpuno razli~itim motivima i pobudama.

Zvezdi je pobeda nad crno-belima potrebna „kao hleb“ u borbi za opstanak u regionalnoj ligi, a Partizanu bi bodovi dobrodo{li za mirniju zavr{nicu i plasman na Fajnal-for.

Oba kluba su odr`ala konferencije za novinare, na kojima je izre~eno dosta kurtoaznih re~i na ra~un rivala, ali i poruke da }e se pru`iti maksimum.Trener ko{arka{a Crvene zvezde Mihailo Uvalin rekao je da situacija u klubu nije laka, ali da }e igra~i i ekipa dati „i vi{e nego {to imaju“ protiv Partizana.

- Mi smo tu gde jesmo, situacija u klubu nije dobra. Apsolutno sam ponosan na igra~e.

Nadam se da }e u posledwim me~evima igra i}i u boqem pravcu. Ispred nas je te{ka utakmica. Da}emo i vi{e nego {to imamo i sigurno se ne}emo predati. Nemamo iluzija, pred nama je najboqa ekipa ili jedna od dve najboqe u Jadranskoj ligi rekao je Uvalin novinarima u hali Pionir.

Crveno-beli imaju problema pred nedeqnu utakmicu, po{to se centar Uro{ Nikoli} ju~e povredio, tako da je wegov nastup neizvestan.

Partizan je u prvom delu sezone pregazio Zvezdu, ali i pored toga trener crno-belih Vlada Jovanovi} isti~e da u derbijima favorit postoji samo „na

Sezona po~iwe u Australiji Prvi ~ovek Formule jedan Berni Eklston nije odbacio mogu}nost da nova sezona po~ne 27. marta trkom za Veliku nagradu Australije. Nova sezona u F1 trebalo bi da po~ne 13. marta trkom za VN Bahreina. Svetski mediji prenose ve} nekoliko dana da zbog politi~ke situacije u zemqi jo{ nije sigurno da li }e se takmi~ewe odr`ati. Mislim da bi VN Bahreina trebalo da odlo`imo za decembar. - rekao je Eklston i dodao: - Imamo jo{ nekoliko dana da donesemo odluku, ali mislim da je realnije da sezone po~ne 27. marta u Australiji.

papiru“ i da ekipa to mora da doka`e na terenu.

- Moram da ponavqam te fraze da ne postoji favorit u derbiju, iako uvek postoji jedan koji je to na papiru. Najozbiqnije shvatamo Crvenu zvezdu, bez obzira na poziciju na tabeli. Odigra}emo takti~ki kao pre dva dana protiv Montepaskija u Sijeni - rekao je Jovanovi} novi-

|u ~etiri najboqe ekipe na kontinentu, a ipak je izgubio jedan derbi“.

Krilni ko{arka{ Partizana Du{an Kecman rekao je da ekipa nije mnogo razmi{qala o bolnom porazu iz Sijene.

- To se de{ava, nekad se pobedi u jako va`noj utakmici, a nekad se izgubi. Niti se dugo slave trofeji, niti se tuguje zbog

­De­taq­sa­po­sled­weg­der­bi­ja

narima u beogradskom Pioniru.

U prilog svojoj tezi da se u derbijima nikad ni{ta unapred ne zna, Jovanovi} je podsetio da je Partizan pro{le godine osvojio tri trofeja, i{ao na Fajnal for Evrolige i bio me-

poraza. Jeste propu{tena velika {ansa, ali mi }emo i daqe igrati maksimalno - zakqu~io je Kecman. Utakmica 21. kola NLB Crvena zvezda-Partizan bi}e odigrana ve~eras od 19 ~asova u hali Pionir.

OL STAR VIKEND

Po~etnici kao matori „Rukiji“ i „sofmori“ otvorili NBA vikend. Debitanti u NBA ligi boqi od ne{to starijih kolega.

Pr{talo od dabl-dabl u~inaka. Za po~etak Ol star vikenda, po tradiciji, sastale su se ekipa novajlija u NBA ligi i onih koji su sada ve} „xombe“, tj. oni koji su godinu dana stariji od debitanata.

Takozvani „rukiji“ (novajlije) pobedili su „sofmore“

148:140, zahvaquju}i sjajnom tandemu Xon Vol i Demarkus Kuzins. Kuzins (igra~ Sakramenta), dobio je priznawe za najboqeg igra~a me~a. Postigao je 33 poena i imao 14 skokova, a Vol je uz 12 poena, upisao i ~ak 22 asistencije! Ekipa „sofmora“ predvodili su Xejms Harden (Oklahoma) sa 30 poena i Dehuan Bler sa 28 poena i 15 skokova.

Utakmica velikih: Istok protiv Zapada igra se no}as u 2 sata, a prenosi Sport klub

OTVORENO PRVENSTVO NOVOG SADA: Pliva~ki klub Vojvodina organizovao je Otvoreno prvenstvo Novog Sada. Takmi~ewe je odr`ano u sklopu proslave 30 godina postojawa SPC „Vojvodina“. Plivalo se na 50 metara kraul, a nastupilo je oko 70 takmi~ara u mu{koj i `enskoj konkurenciji podeqenih u sedam starosnih grupa. I dok je kod mu{karaca u ve}ini kategorija bilo uzbudqivo i zanimqivo, {teta {to se odazvao jako mali broj dama. Najuspe{nijima po kategorijama medaqe je uru~uio v.d. direktor Spensa @ivko Popov. Najboqi i najuporniji dobili su i mese~ne ulaznice za bazen za mesec mart.

G. M. Foto: F. Baki}

SPORT

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

11

PRE MI JER NO KO LO NA [E LI GE [AM PI O NA U KA RA TEU ODR @A NO U BE ^E JU

Ber ba po e na za dr `av ni grb PRI PRE ME FUT SAL RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE

Ma |a ri za pro ve ru Fut sal re pre zen ta ci ju Sr bi je se ve} ne ko vre me pri pre ma za kva li fi ka ci o ni tur nir za Pr ven stvo Evro pe ko ji star tu je 26. fe bru a ra u Ho lan di ji, a u gru pi sa Sr bi jom se, po red do ma }i na, na la ze re pre zen ta ci je Ru si je i Fin ske. U okvi ru pri pre ma u Su bo ti ci Sr bi ja }e da nas u 16.30 sa ti u su bo ti~ koj Ha li spor to va od me ru i i ti sna ge s Ma |ar skom.

– Re pre zen ta tiv ci se na la ze u vr lo do broj for mi, zna ~aj no je i to {to su pro {la ve} dva ko la do ma }eg {am pi o na ta.

Pro ve ra }e nam do bro do }i, jer su Ma |a ri zna ~aj no na pre -

do va li u po sled we vre me, pa }e to bi ti pra vi test pred kva li ka ci je. Do bro smo ra di li, ve ru jem u ovu eki pu, a ciq je po znat – da se tre }i put pla si ra mo na Pr ven stvo Evro pe – ka zao je Aca Ko va ~e vi}, se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je u ma lom fud ba lu.

Ka ko je is ta kao Ne ma wa Si mo vi}, ~lan Grad skog ve }a za du `en za sport i omla di nu, ulaz na utak mi cu u Su bo t i c i na p la } i v a } e se po 100 di na ra, a u do go vo ru sa Fud bal skim sa ve zom Sr bi je, pri ku pqe na sred stva }e bi ti pre u sme re na Do mu za ne zbri nu tu de cu „Ko lev ka”.

N. S

PR VA MU KA LI GA

Be o gra |a ni ja ~ih `i va ca Pro le ter – Me ga Vi zu ra 109:117 (11:15, 16:19, 30:24, 34:33) 12:12, 6:14 ZRE WA NIN: No va ha la spor to va. Gle da la ca: 600. Su di je: Ma `i} i Stri ka (Be o grad) i Ma noj lo vi} (U`i ce).

PRO LE TER NAF TA GAS: \o ri} 25, Vu lin, Maj ki} 23, Ga go vi} 12, Vla {ko vi} 16, Ni ko li} 10, Pro da no vi} 6, Lam bi} 17, Mi li }e vi}, Bo `o vi}, ^u~.

ME GA VI ZU RA: Mi li sa vqe vi} 34, Ri bo {ko vi} 1, Ni ko li}, Cvet ko vi} 10, Ma to vi} 14, Mi ci} 21, Lu ko vi} 2, Mar ko vi}, Can te kin 8, [a ko ti}, Bo ji} 4, Je lo vac 23.

U utak mi ci ko ja je bi la ve o ma va `na za oba ti ma, po be di li su go sti ko ji su ima li vi `e `i va ca i str pqe wa u za vr {ni ci i po sle dva pro du `et ka do bi li od li~ nog Pro le te ra ko ji je `ar ko `e leo po be du ko ja bi mu za ga ran to va la op sta nak. Po ~e tak me ~a pri pao je go sti ma, pred vo |e ni is ku snim Mi li sa vqe vi }em sti gli su do pred no sti od 15:11 po is te ku pr ve ~e tvr ti ne. Naf ta {i su us pe li u dru goj de o ni ci da na pra ve pre o kret i ko {em eks tra ta len to va nog Lam bi }a i po ve du 18:17.

U tom pe ri o du raz i grao se i go stu ju }i kril ni igra~ Mi ci}, we -

go vim ko {e vi ma Me ga Vi zu ra od la zi sa plus se dam po e na na od mor -34:27. U na red ne dve ~etvti ne igra lo se va bank, otvo re no i sa pu no ko {e va. Do ma }i plej Ne nad \o ri} po sti gao je dve troj ke i uba ci ~e ti ri ve za na slo bod na ba ca wa, a pe ta li~ na gre {ka Zo ra na Maj ki }a otu pe la je o{tri cu na pa da naf ta {a.. Na 14 se kun di pre kra ja me ~a do ma }i tim je imao pred nost od 90:87, ali od lu ka da se od mah na pra vi pre kr {aj ume sto da se bra ni na pad Be gra |a na od veo je utak mi cu u pro du `et ke jer je po za vr {et ku 40.mi nu ta bi lo - 91:91.

U pr vom pro du `et ku opet je sve bi lo egal, ni je dan tim ni je imao opi pqi vu pred nost, ne re {e no je bi lo i po sle do dat nih 5 mi nu ta 103:103. Dru gi pro du `e tak pro te kao je u so lo par ti tu ri is ku snog Mi lo sa vqe vi }a, uba ~e nih de vet po e na uz {ut za slo bod na ba ca wa 18-17 i hlad no krv nost do neo je na kra ju i si gu ran tri jumf re zul ta tom 117:109. Po be dom Me ga Vi zu ra je osta la na de o bi ~e tvr tog me sta i pred pla sma nom je u Su per li gu, dok je po raz ~e tu tre ne ra Ba ji na, gur nuo u gr ~e vi tu bor bu za op sta nak.

N. Jo wev

Bi ber ~e, gde si po {ao Sko ti Pi pen lu pio „ba na nu” Xa sti nu Bi be ru u za bav nom me ~u po zna tih na OL star NBA vi ken du. Ti nej xer ska mu zi~ ka zve zda Xa stin Bi ber ima „me tar i `i let”, ali je we go va

Yastin Biber i Skoti Pipen

po pu lar nost u SAD to li ka da je ~ak pro gla {en za MVP-a utak mi ce u ko joj su u~e stvo va li po zna ti to kom Ol star NBA vi ken da.

Bi ber je po sti gao osam po e na, imao dva sko ka(!) ili bo qe re }i, dve uhva }e ne lop te i ~e ti ri asi sten ci je. Ipak, do bio je i jed nu

„ba na nu” i to ni ma we, ni vi {e ne go od le gen de ame ri~ ke ko {ar ke Sko ti ja Pi pe na.

Upra vo je Pi pen sa 17 po e na pred vo dio svoj tim do po be de (54:49), ali pu bli ci se vi {e do pa la igra Bi be ra, pa je we nim gla so vi ma mu zi~ ka zve zda pro gla {e na za naj bo qeg igra ~a me ~a. Iz gle da da je Bi be ro va fri zu ra na pu bli ku osta vi la ja ~i uti sak od ko {ar ka {kih maj sto ra.

A ni Bi be ro vi sa i gra ~i iz ti ma ni su bi li imu ni na we go vu ko su. Ta ko je ne ka da {wi igra~ Lej ker sa Rik Foks sve vre me me ~a gla dio po ko si mla dog pe va ~a i po tom iz ja vio: - Ovaj ma li ima naj ne `ni ju ko su - re kao je on. Ina ~e, Bi ber je bio u ti mu sa Fok som, po tom Ro bom Kar da {i ja nom, Ro me om, Ej-Si Gri nom i Xej le nom Ro u zom. Sa klu pe ih je vo dio Me xik Xon son. Sa dru ge stra ne bi li su Pi pen, Kris Ma lin, Nik Ke non, Mi~ Ri~ mond, re per Ko mon, Pi pen.

Ka ra ti sti svih uz ra snih do bi na pra vi li su ju ~e pra vu ike ba nu u sport skoj dvo ra ni OSC Mla dost kraj Ti se u Be ~e ju, gde je odr `a no pr vo ko lo Li ge {am pi o na Ka ra te fe de ra ci je Sr bi je. Ukup no 450 tak mi ~a ra iz 37 klu bo va, uz ra sta od {est go di na za kqu~ no s se ni or skom ka te go ri jom, kre nu lo je s oba le Ti se u ber bu po e na ko ji }e im do ne ti re pre zen ta tiv ni sta tus.

Sle de }e ko lo odr `a }e se 12. mar ta u Sme de re vu, a po sled we tre }e ko lo dve ne de qe ka sni je u Tr ste ni ku.

- Ovo je naj re al ni ji iz bor re pre zen ta ci je. U sva koj uz ra snoj ka te go ri ji po 12 tak mi ~a ra se me |u sob no bo ri i ~e tvo ro naj u spe {ni jih pri {i }e dr `av ni grb na svom ki mo nu, re kao nam je Dra gan Bu we va~ ki, tre ner do ma }i na pre mi jer nog ko la Li ge {am pi o na Ka ra te klu ba Be ~ej. De ca do 9 go di na sta ro sti tak mi ~e se u do go vo re nom spa rin gu, a osta li ima ju mo gu} nost da se po tvr de u ka ta ma i bor ba ma.

Broj ne tak mi ~a re, wi ho ve tre ne ra, su di je na ~e lu s vr hov nim in ter na ci o nal nim su di jom iz Kru {ev ca Mar kom To mi }em i, na rav no, qu bi te qa ovog bo ri la~ kog spor ta u ime lo kal ne sa -

Dogovor pre po~etka takmi~ewa

mo u pra ve pri god nim re ~i ma po zdra vio je za me nik pred sed ni ka op {ti ne Be ~ej Bu di slav Me du ri}. To kom ce lo dnev nog tak mi -

~e wa pod kro vom hra ma spor to va kraj Ti se od i gra na su ~e ti ri ko la u okvi ru Li ge {am pi o na.

Ma da je ovo tek po ~e tak bor be

KUP SR BI JE ZA STA RI JE PI O NI RE U KA WI @I

Po ti sje is pred Her ku le sa Na pr vom Ku pu Sr bi je za sta ri je pi o ni re u rva wu gr~ ko rim skim sti lom odr `a nom u Ka wi `i, uz u~e {}e 115 tak mi ~a ra iz 21 klu ba, naj vi {e uspe ha ima li su rva ~i do ma }eg Po ti sja. Wi ma je pr vo me sto pri pa lo sa 32 bo da, is pred Her ku le sa iz Gor weg Bre ga sa 23 i su bo ti~ kog Spar ta ka sa 22, a da qe sle de Omla di nac (Bo to{) 20, Rad ni~ ki (Be o grad) 19, No vi Sad 15, Sen ta 14, Rad ni~ ki (Som bor) 13 bo do va itd.

Po je di na~ ni pla sman po ka te go ri ja ma - do 40 kg: 1. Da ni jel Na| 8Sen ta), 2. Se ba sti jan Ko lom par (Her ku les), 3. Alek san dar [o {ki} (Q.Iva no vi} Ge d`a, Mla de no vac) i Sa bol~ Ha| ma{ (Her ku les), do 44 kg: 1. Se ba sti jan Na| (Po ti sje), 2. Da vid Var ga (Her ku les), 3. Ako{ Pol gar (Sen ta) i Mar cel Pap (Spar tak), do 48 kg: 1. Ben ce Re me te (Po ti sje), 2. Da mjan \or |e vi} (@e le zni ~ar, Be o grad), 3. Sa mir Ta hi ri (Spar tak) i Igor Vu jo vi} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac), do 52 kg: 1. Ste fan Li {~e vi} (Rad ni~ ki, Som bor), 2. Jo van Ha las (Omla di nac), 3. Mi len ko Ili} (No vi Sad) i \or |e Ste va no vi} (Q. Iva no vi} Ge xa), do 56 kg: 1.

Mi klo{ Hor ti (Her ku les), 2.

Da niel Fej sta mer (Po ti sje), 3.

Najuspe{niji stariji pioniri u kategoriji do 85 kg

Go ran Sre mac (Omla di nac) i Erik Fe ke te (Sen ta), do 61 kg: 1.

Alek san dar Er ski (Par ti zan), 2.

Nor bert ^i ko{ (Spar tak), 3.

Ne ma wa Ig wa to vi} (Rad ni~ ki, SO) i Ta ma{ Bo `o (Po ti sje), do 66 kg: 1. Da vid Ju has (Po ti sje), 2.

Da ni lo ^o li} (Rad ni~ ki, BG), 3.

Adrian Har mat (Spar tak) i Sa va Raj ~i} (Rad ni~ ki, KG), do 73 kg: 1. @ar ko Dic kov (Rad ni~ ki, BG), 2.

Ste fan Te {a no vi} (No vi Sad),

3. Mi lan Tu ba (Po bed nik, Be o grad) i Ta ma{ Fe renc (Spar tak), do 85 kg: 1. Jo van Ka la ba (Omla di nac), 2. La zar Vu jo vi} (Kra gu je vac), 3. Adam Va{ (Po ti sje) i Du {an Pa ri po vi} (No vi Sad), do 100 kg: 1. Bo ban @i va no vi} (Rad ni~ ki, BG), 2. Da rio B. Ni ser (Omla di nac), 3. Sto jan De vi} (No vi Sad) i Ar nis Do bi (Rad ni~ ki, SO).

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Ga tu zo je bio is pro vo ci ran Mno go pra {i ne po di glo se u ve zi sa in ci den tom ko ji je iza zvao \e na ro Ga tu zo uda riv {i po mo} nog tre ne ra To ten he ma Xoa Xor da na na me ~u Li ge {am pi o na.

Kla u dio Pa ska lin, Ga tu zov agent, ka `e da je evi dent no da je we gov kli jent bio mno go is pro vo ci ran od stra ne Xor da na i do dao: - Na kon {to mu je kon stant no do ba ci vao, Xor dan ga je i uvre dio

na za i sta ni ski na ~in. To je bi la naj od vrat ni ja od svih uvre da za ko ju ne po sto ji oprav da we - re kao je Pa ska lin re kav {i da je Xor dan Ga tu za na zvao “j….im ita li jan skim k……om” Xor dan je de man to vao ta kve tvrd we.

- Jad no je iz mi sli ti ta ko ne {to. To je pot pu na ne i sti na i to li ko je ne ta~ no da mu uop {te ne ide u ko rist. On o~i gled no ne shva ta da sam ja naj po no sni ji na deo ka ri je re ko ji sam pro veo u Mi la nu, da mi }er ka `i vi i ra di u Ita li ji i da vo lim tu ze mqu i qu de u woj.

Po mo} nik me na xe ra Ha ri ja Red na pa re kao je da ne }e udo sto ji ti Ga tu zo ve re ak ci je od go vo ra i do dao: - On }e mo `da po ku {a ti sa mom se bi da ob ja sni {ta se do go di lo, ali za me ne je ce la stvar go to va.

U po ne de qak }e UEFA sa op {ti ti ko li ko }e Ga tu zo me ~e va pa u zi ra ti.

za re pre zen ta tiv ni sta tus, kva li te tom su se ve} iz dvo ji li ne ki tak mi ~a ri.

V. Jan kov TUR NIR U NI [U

Bir |an i Mi o ko vi} naj bo qi Mar cel Bir |an, stre li ~ar klu ba Ni{ „Gra mont in `e we ring“ po be dio je u di sci pli ni olim pik stil na tur ni ru 2 pu ta 18 „Me mo ri jal Mi haj la ^o lo vi }a ^o le ta“, ko ji je or ga ni zvao klub Ni{ „Gra mont in `e we ring“ sa 564 kru ga. Kom pa und sti lom naj bo qi se ni or bio je Da ni lo Mi o ko vi} iz Pan ~e va sa re zul ta tom od 582 kru ga. Da le ko je od sko ~io u od no snu na ri va le i Lu ka Po po vi}, ju ni or mla dog be o grad skog klu ba Elit ar ~e ri sa 534 kru ga. U~e stvo va li su i go sti iz Sko pqa. Za sve srp ske stre li ~a re, ovo je bi lo jed no od kon trol nih tak mi ~e wa pred Otvo re no pr ven stvo Voj vo di ne u No vom Sa du 27. fe bru a ra u dvor ni Kli si i za [am pi o nat Sr bi je ~i ji je do ma }in klub Mu wa u Vr wa~ koj Ba wi 13. mar ta.

Re zul ta ti tur ni ra u Ni {u olim pik stil, se ni o ri: 1. Mar cel Bir |an (Ni{) 564 kru ga, 2. Ivan Ta si} (Ni{) 547, 3. Dra gan Svi la no vi} (Elit ar ~e ri, Be o grad) 540 kru go va itd. Ukup no 34 se ni o ra.

Ekip no: 1. Ni{ „Gra mont in `e we ring“ 1 1.650, 2. Pan ~e vo 1 1.585, 3.

Ka le meg dan 1.568, 4. Elit ar ~e ri 1.562, 5. Ni{ 2 1.548 itd.

Se ni or ke: 1. Sve tla na Ni ko li} (Ni{) 539, 2. Ta wa Sa vi} (NS 2002) 510, 3. Ana Stan ko vi} (Ni{) 504 itd. Ju ni o ri: 1. Lu ka Po po vi} (Elit ar ~e ri) 534, 2. Lu ka Gro zda no vi} (Ni{) 518, 3. Vla di mir Po po vi} (Ni{) 446 itd.

Ka de ti: 1. Pe tar Ste fa no vi} (Ni{) 479, 2. Slo bo dan For go (Pan ~e vo) 478, 3. Ne ma wa Gr bi} (Pan ~e vo) 425 kru go va, ka det ki we: 1. Mi li ca Po po vi} (Ni{) 339, 2. ^ar na Br za ko vi} (Pan ~e vo) 339, 3.

Ma ri ja No va ko vi} (Ni{) 329, sta ri ji pi o ni ri: 1. Ni ko la Di ni} (Ni{) 168. Sta ri je pi o nir ke: 1. Je le na ^o lo vi} (Ni{) 285, 2. Ma ja Mi la no va (Sko pqe) 227. Ve te ra ni: La zar Sken de ro vi} (Ar te mis ) 447.

Kom pa und stil (slo `e ni luk, luk sa to~ ki }i ma): 1. Da ni lio Mi o ko vi} (Pan ~e vo) 582, 2. Ve li mir Ko ji} (Odi sej) 569, 3. Bo ri slav Kr sti} (Pan ~e vo) 568 itd. Ukup no 12 se ni o ra. Ekip no: 1. Pan ~e vo 1 1.716, 2. Odi sej 1.690, 3. Pan ~e vo 2 1.643. Se ni or ke: Je le na ^e re vic ki (NS 2002) 498. Ju ni o ri: Pe tar Sken de ro vi} (Ar te mis) 539. Go li luk: 1. Ne nad Kr sti} 369, 2. Mi lan Mla de no vi} (obo ji ca Sa gi ta ri jus) 367, 3. Mi lan Mi la nov (Sko pqe) 294 kru ga itd.

12

SPORT

nedeqa20.februar2011.

VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

Do bodova s pola gasa Je din stvo - NIS Voj vo di na 0:3 (19:25, 20:26, 21:25) STARA PAZOVA: Ha la spor to va, gle da la ca 500, su di je: La za re vi} ([a bac), Miq ko vi} (Be o grad).

JEDINSTVO: Ra di vo je vi} 2, Sto i sa vqe vi} 2, Maj sto ro vi} 5, Ma noj lo vi}, Hor vat, Ili jin 7, Jan ko vi} (l), Mi ti} 14, Ma rin ko vi}, Drap {in 6, Ma ti ja {e vi} 1, Vr ban 7.

NIS VOJVODINA: N. ^u bri lo 4, [kun dri} (l), Si me u no vi} 8, Pe tro vi} 3, Mi ro sa vqe vi} 6, Ba sta, Ivo vi} 16, Jo vo vi} 2, L. ^u bri lo 1, Mr dak 4, Jo va no vi} 10, Ka pur.

Od boj ka {i NIS Voj vo di ne sa vla da li su Je din stvo u Sta re Pa zo vi u voj vo |an skom su per li ga {kom der bi ju i vra ti li se na dru go me sto na ta be li. No vim bo do vi ma, do ko jih su cr ve no-be li sti gli po sle jo{ jed ne ru tin ske par ti je, No vo sa |a ni su na pra vi li naj bo qu mo gu }u uver ti ru za pred sto je }i fi nal ni tur nir Ku pa na ko jem bra ne tro fej.

Iza bra ni ci Ni ko le Sa la ti }a ozbiq no su pri stu pi li me ~u i u pr va dva se ta do la zi li ve o ma br zo do ve li ke pred no sti ko ju su na kra ju ma te ri ja li zo va li. Sa mo su u tre }em se tu Pa zov ~a ni is ko ri sti li bla go opu {ta we go sti ju i dr `a li se sve do 19:19, ali ni su ima li sna ge da even tu al no ot ki -

TR KA OKO AR GEN TI NE

Der tre}i @olt Der, re pre zen ti vac kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, tre nu to je u Ar gen ti ni na me |u na rod noj tr ci. Der je gost u me {o vi tom me |u na rod nom „Start ti mu.“ U pr voj eta pi osvo jio je od li~ no tre }e me sto. Po be dio je ara gen tin ski bi ci kli sta De mis Ale man ko ji je sta zu od 120 km pre ve zao za 2:31,25 ~a so va. Dru go me sto pro pa lo je ta ko |e Ar gen tin cu Gu sta vu Er nan de zu sa ~e ti ri se kun de za o stat ka, dok je Der na tre }oj po zi ci ji imao {est se kun di sla bi je vre me. Tr ka se vo zi u pro vin ci ji Men do za..

SU PER LI GA - @E NE

Novi Sad Obili} 3:1 NOVI SAD: Sto no te ni ser ska sa la SPC „Voj vo di na“, gle da la ca 100, su di ja: Na| (No vi Sad).

Re zul ta ti: Te ke - Vig we vi} 2:3 (-11, 4, -10, 4, -6), Pa vlo vi} - Go li} 3:0 (9, 8, 8), Cic mil - Men der gi{ 3:2 (-5, -10, 6, 9, 6) i Te ke - Go li} 3:1 (-5, 5, 5, 4).

U ve o ma va `nom me ~u sto no te ni ser ke No vog Sa da ostva ri la je po be du pro tiv kva li tet ne eki pe Obi li}. No vo sa |an ke su se za ovaj me~ od li~ no tak ti~ ki i men tal no spre mi le pro tiv ne u god ne eki pe iz No vog Kne `ev ca. Iako su na ~e tvr tom me stu na ta be li, No vi Sad je tek ovom po be dom ostva rio si gu ran op sta nak, {to je klu bu i bio osnov ni ciq, u ja koj kon ku ren ci ji `en ske Su per li ge. D. V.

PRI JA TEQ SKU UTAK MI CU PO KVA RI LI NA VI JA ^I

Letele cigle!?

Rad ni~ ki(S) – Spar tak Zla ti bor vo da 0:1 ( 0:0) SOMBOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 350, su di ja Le ko vi} ( Som bor), Stre lac: Mi ri} u 55 mi nu tu.

RADNI^KI: @a ku la, La ki}, \u li}, \o ko vi}, Vi do vi}, Ve ji no vi}, Ze li}, La za re ski, Ko ji}, Re sa no vi}, Pe tro vi}.

Igra li su jo{: Da bi}, Te {a no vi}, Mi li}, Ku li}, Smi qa nov ski.

SPARTAK ZLATIBOR VODA: Alek si}, Ste va no vi}, Bra ti}, [a rac, Mi lan ko vi},Si mo vi}, Avri}, Pu {ka ri}, Mi ri}, Vu ja kli ja, An to ni}. Igra li su jo{: Me zei, No -

sko vi}, Ve se li nov, Ve se li no vi}, ]o vi lo, Ka ra d`i}, Tor bi ca, Mi {an.

Sra mo ta na Grad skom sta di o nu u Som bo ru. Glav nu ulo gu ume sto u~e sni ka na te re nu, pre u ze li su na vi ja ~i. Po tu kli su se pre utak mi ce, ne sva tqiv vid agre siv no sti le te le su ci gle, ka me wa.Po li ci ja je us pe la da smi ri stra sti , i da su sret po~ ne. Me |u tim, iako raz dvo je ni na su prot nim tri bi na ma, po no vo se stvo ri la gu `va na po lu vre me nu. Na sre }u, broj na po li ci ja , do bro je od re a go va la. @a lo sno je, da jed na ve o ma kva li tet na utak mi ca, ume sto po

igri osta ne upam }e na po tu ~i na vi ja ~a. Pr vu {an su imao je Rad ni~ ki pre ko Ko ji }a u 28 mi nu tu, ka da je gol man go sti ju pra vom pa ra dom spa sao svo ju mre `u.^e ti ri mi nu ta ka sni je [a rac {u tom is ko sa, po ga |a sta ti vu Rad ni~ ko vig go la. Je di ni po go dak po sti gao je Mi ri} u 55 mi nu tu, iz jed ne le pe ak ci je u tri po te za, pre ba ci va we lop te sa le ve na de snu stra nu, a na kra ju @a ku la je bio sa vla dan.

Mla di Smi qa nov ski (16 go di na), na kon ula ska u igru, na {ao se u le poj pri li ci, me |u tim we gov {ut,gol man go sti ju je od bra nio.

M. Jo vi }e vi}

VE ZI STA PAR TI ZA NA JO[ NE TRE NI RA PU NOM SNA GOM

Fejsa na kontroli Da ni lo Mi ro sa vqe vi}

nu set fa vo ri tu. Sa la ti} je u tre }em pe ri o du pru `io pri li ku svi ma da za i gra ju, {to je naj bo qe

is ko ri stio Mi ro sa vqe vi} i uz od li~ nog Ivo vi }a bio na vi si ni za dat ka.

M. R.

SVET SKO PR VEN STVO U GAR MI[ PAR TEN KIR HE NU

Prvo zlato za [ildovu Austri jan ka Mar liz lo do voq no za po de lu {e stog me [ild osvo ji la je pr vo sta. Na kra ju je [il do va po no vo zla to na ne kom od ve li po ka za la da je s pra vom naj bo qa kih tak mi ~e wa tri jum sla lo ma {i ca u ovom tre nut ku po fom u sla lo mu na Svet skom pr ven {to je upr kos te {koj sta zi us pe la stvu u Gar mi {Par ten kir he nu. da za dr `i pred nost u od no su na ri [il do va, ube dqi vo naj bo qa ak val ke. Za ni mqi vo je da je [il do tiv na sla lo ma {i ca sa 26 po be da u va ta ko na sta vi la fan ta sti ~an Svet skom ku pu u toj di sci pli ni, je niz, po {to je tri jum fo va la na do pr ve ti tu le svet ske {am pi on ke sva koj od tr ka ko je je us pe la da za u ka ri je ri do {la u vre me nu od vr {i ove se zo ne.

1:45.79 mi nu ta, is pred su na rod ni Fan ta sti~ na Austri jan ka je ta ce Ka trin Ce tel. Ce te lo va je na ko do {la do pr vog zla ta u ka ri je dru gom me stu ima la 34 sto tin ke ri jer je pre Gar mi {a, na Svet za o stat ka u od no su na [il do vu, skim pr ven stvi ma je osva ja la sa mo dok se na tre }i ste pe nik po bed sre bra i bron ze, a isto je bi lo i ni~ kog po sto qa po pe la Ma ri ja Pi e ti le-Holm ner iz [ved ske. [il do va je bi la ube dqi va u pr voj run di sa 21 sto tin kom pred no sti u od no su na Fin ki wu Ta wu Po u ti a i nen, dok je Ce te lo va bi la 40 sto tin ki da qe. Wih tri pra ti le su Pi e ti leHolm ne ro va i mi qe ni ca do ma }e pu bli ke i ak tu el na olim pij ska {am pi on ka u sla lo mu Ma ri ja Ri{. U dru goj run di, Ri - Marliz [ilde {o va je vr lo la ko pre u ze la pred na Olim pij skim igra ma. Je di na nost od Slo ven ke Ti ne Ma ze, ali srp ska pred stav ni ca u Gar mi {u ne za du go, po {to ju je od mah nad ma Ne ve na Ig wa to vi} je po sle pr ve {i la {ved ska ski ja {i ca. Ta da su run de ima la 38. vre me, dok je na na re du bi le naj bo qe tri iz pr ve kra ju za u ze la 32. po zi ci ju, sa de set run de, i pr vo je Ce te lo va fan ta - se kun di za o stat ka u od no su na sti~ nom vo `wom do {la do vr ha, [il do vu. Svet sko pr ven stvo u da bi Po u ti a i ne no va na pra vi la Gar mi{-Par ten kir he nu se za vr ve li ki broj gre {a ka, {to joj je bi - {a va da nas mu {kim sla lo mom.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA KO [AR KA NLB liga (m) - ZA GREB: Za greb - [i ro ki (17), BE O GRAD: C. zve zda - Par ti zan MTS (19).

IVBL liga (`) - BE O GRAD: Vo `do vac - Ma ri bor (18), [I BE NIK: [i be nik - Lu pa (18), BE O GRAD: Ra di voj Ko ra} - Je din stvo (19.30).

Prva liga (m) - BE O GRAD: FMP - Slo ga (19.30).

Prva liga (`) - ZRE WA NIN: Pro le ter - Stu dent (19).

Prva B liga (`) - KRA QE VO: Kra qe vo - Ja go di na (14.30), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra Mla dost [a bac (17.30), BOR: Bor - Si vac (14).

Prva srpska liga, sever (m) NO VI SAD: Me ri di ja na - Ve ter nik (18).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - BA^ KA TO PO LA: To pol ~an ka - ^e la re vo (18).

dnevnik

STO NI TE NIS Top 16 za seniore i seniorke VR WA^ KA BA WA: Ha la „Vla de Di vac“, po ~e tak u 10 sa ti.

Superliga za `ene - VR [AC: Vr {ac - Sme de re vo (14).

RU KO MET Su per li ga za da me - [A BAC: Me di ci nar - Vr wa~ ka Ba wa RC 95 (18.30), BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Pa lan ka No pal - Na i sa (18).

KU GLA wE Superliga (m) - GOR WI MI LA NO VAC: Kra qe vo - Me ta lac (11), NI[: Ni{ put - Apa tin (12), BE O GRAD: Be o grad E| {eg (11).

Superliga (`) - ZRE WA NIN: To za Mar ko vi} - Je din stvo (14.30).

Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KI KIN DA: To za Mar ko vi} - Haj duk (13), NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Do li na (10), BE ^EJ: Po let - Ba nat (11), ZRE WA NIN: Kri stal - @e le zni ~ar (11), NO VI SAD: Voj vo di na - Vi hor (11).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - BA^ K O GRA D I [ TE: Voj vo di na - Rad ni~ ki (15), DE BE QA ^A: Spar tak - Ali men ta (15).

Prva vojvo|anska liga (m) KQA JI ]E VO: Kor dun - Spar tak (11), NO VI SAD: Pe tro va ra din - Be ~ej (11), KO VA ^I CA: Sla vi ja - TSK (13).

Druga vojvo|anska liga (m) RU MA: Ja dran (G) - Rad ni~ ki LK (14), NO VI SAD: Rad ni~ ki - Du n av (14), KRI V A J A: Slo bo da - Ju na ko vi} Pri gre vi ca (16).

Ve zni igra~ Par ti za na Qu bo mir Fej sa po ~eo je u Du ba i ju da tre ni ra sa cr no-be li ma, ali jo{ ni je spre man za po vra tak na te ren.

- Sti gao sam da le ko, ali se jo{ ni sam 100 od sto pri kqu ~io eki pi. Ra dim tre nin ge u gru pi, sa lop tom, tr ~im, i na dam se da }u usko ro po ~e ti da tre ni ram mak si mal nim op te re }e wem sa osta lim fud ba le ri ma - re kao je Fej sa.

On }e na red ne ne de qe ot pu to va ti u Ne ma~ ku na kon trol ne pre gle de.

- U po ne de qak idem na kon tro lu i po sle to ga }u zna ti ka ko }e opo ra vak te }i da qe - na veo je Fej sa i do dao: - Za sa da ne ma ni ka kvih pro ble ma. Ni sam pro bao da ukli zam, za sa da sa mo {u ti ram. Ni sam jo{ ni imao du e le ta ko da mi je te {ko da ka `em i da li imam strah. Sve stan sam da sve mo ra da ide po stup no. Po sle raz go vo ra sa dok to rom zna }u i ka da }u sme ti da se pri kqu ~im eki pi.

Qu bo mir Fej sa

Fej sa je is ta kao da jo{ ne zna aka da }e mo }i da se vra ti na te ren: - Naj va `ni je je da se spre mim, ko li ko }e da na bi ti po treb no to

je te {ko re }i. Sma tram da }u se do utak mi ca sa Cr ve nom zve zdom spre mi ti - za kqu ~io je fud ba ler Par ti za na.

Moreira se dogovorio s Dalijanom Ki ne ski klub Da li jan [ajd po tvr dio je da }e do sa da {wi igra~ Par ti za na, Por tu ga lac Al ma mi Mo re i ra po sta ti wi hov ~lan. Agen ci ja Si na pre ne la je iz ja vu ge ne ral nog di rek to ra klu ba Li Bi na ko ji je po tvr dio do la zak Mo re i re. „Oti {ao je u Fran cu sku i pri kqu -

~i }e se ti mu. Igrao je za olim pij skim tim Por tu ga la, igrao je u Li gi {am pi o na pro {e se zo ne, bio je ve li ko ime u Sr bi ji gde je po stao pr vi stra nac ka pi ten Par ti za na”, na vo di se u sa op {te wu. Mo re i ra (32) je u Par ti zan sti gao 2007 . go di ne, a to kom tri i po se zo ne od i grao

BUN DES LI GA

Nova bruka Verdera Na {est utak mi ca 23. ko la Bun de sli ge do ma }i ni za be le `i li pet po be da. Bo ru si ja la ko sa Sent Pa u li jem, de bakl Ver de ra u Ham bur gu. To mas [af je ve} nu dio ostav ku ove se zo ne, ali je upra va klu ba sa „Ve zer-sta di o na“ upor no od bi ja la pred log le gen dar nog tre ne ra da klu pu pre pu sti dru gom stru~ wa ku u na di da }e Ver der po ~e ti da be le `i bo qe re zul ta te.

Pro me ne {e fa stru~ nog {ta ba ne ma za sa da, ali ne ma ni re zul ta ta. Ver der po ni re i sa mo za hva qu ju }i po ra zi ma kon ku re na ta (Volf sbur ga i Kaj zer sla u ter na) osta je i da qe dva me sta da le ko od opa sne zo ne. No vi {a mar ili bo qe re }i {a mar ~i nu, zbog tra di ci je i va `no sti me ~a, klub iz Bre me na do bio je sto ti nak ki lo me ta ra se ver ni je - u Ham bur gu. Naj ve }i Ver de rov ri val HSV sla vio je ube dqi vu po be du - 4:0. Strel ci za Ham bur ger bi li su Mla den Pe tri}, Ben Ha ti ra i Pa o lo Ge re ro, ko ji je po sti gao dva go la.

Bo ru si ja se ni je mno go na mu ~i la pro tiv Sent Pa u li ja. „Gu sa ri“ su po sle dva uza stop na tri jum fa pro tiv Men hen glad ba ha i grad skog ri va la Ham bur ge ra - u Dort mund do pu to va li ras te re }e ni.

Me |u tim, to im ni je po mo glo da pro tiv li de ra pru `e ozbiq ni ji ot por. „Mi li o ne ri“ su po be di li sa 2:0, a re zul tat je mo gao da bu de mno go ube dqi vi ji da su do ma }i ni bi li bo qi u za vr {ni ci.

Lu kas Ba ri os je bio stre lac pr vog

go la u 39. mi nu tu, a po sle sa mo ~e ti ri mi nu ta igre u dru gom de lu igra~ Sent Pa u li ja Ralf Gu ne{ {a qe lop tu u sop stve nu mre `u i po sta vqa ko na ~an re zul tat.

Po bed ni ka ni je bi lo na utak mi ci iz me |u Ho fen haj ma i Kel na 1:1. Mi li vo je No va ko vi} bio je stre lac jo{ jed nog auto go la u ovom ko lu, ali je „jar ~e ve“ spa sio Ju sef Mo ha mad u 69. mi nu tu. Fraj burg je bio bo qi od Volf sbur ga sa 2:1. „Vu ko vi“ re |a ju ne u spe he upr kos pro me ni tre ne ra i jo{ uvek su u vr lo ne zgod noj si tu a ci ji. Od opa sne zo ne de li ih sa mo jed no me sto, me |u tim, biv {i {am pion Ne ma~ ke ima isto bo do va kao i Kaj zer sla u tern (23), ko ji je glat ko iz gu bio u Ha no ve ru - 0:3.

Ha no ver se pro bio na tre }e me sto i tu }e se za dr `a ti ako {am pion Ba jern kik sne u Majn cu.

Pa ro vi i re zul ta ti 23. ko la: Nir nberg - Ajn traht 3:0 (0:0) ([i ber 67, Mak 87, Koen 90), Bo ru si ja Dort mund - Sent Pa u li 2:0 (1:0) (Ba ri os 39, Gu ne{ (a.g) 49), Ham bur ger - Ver der 4:0 (1:0) (Pe tri} 42, Ge re ro 64, 79, Ben Ha ti ra 87), Ho fen hajm - Keln 1:1 (0:0) (No va ko vi} (a.g) 48 - Mo ha mad 69) , Fraj burg - Volf sburg 2:1 (1:1) (Raj zin ger 43, Si se 70 - Hel mes 28), Ha no ver - Kaj zer sla u- tern 3:0 (1:0) I{loj draf 17, 57, Ab de la ue 45)Da nas igra ju: Ba jer Le ver ku zen - [tut gart (15.30), Bo ru si ja Men hen glad bah - [al ke (17.30).

je 173 utak mi ce i po sti gao 33 go la. Da li jan je osam pu ta bio {am pion Ki ne. Eki pa je pro {le se zo ne osvo ji la {e sto me sto na ta be li. Da li jan su ne ka da vo di li srp ski stru~ wa ci Mi lo rad Ko sa no vi}, Rat ko Do sta ni} i Vla di mir Pe tro vi} Pi `on.

FA KUP

Prazni se riznica Bra ni lac tro fe ja u FA Ku pu is pao od Ever to na po sle pe na la!

Ever ton dva pu ta bio bli zu am bi sa, ali se ~u pao i i{ ~u pao. Ha u ard ju nak, Kol tra gi ~ar. ^el zi je go to vo ve} iz gu bio je dan tro fej (u pr ven stvu), a sa da je iz gu bio i dru gi, u FA ku pu! U re pri znom me ~u {e sna e sti ne fi na la FA Ku pa (u pr vom me ~u u Li ver pu lu bi lo je 1:1), Ever ton je eli mi ni sao ^el zi u Lon do nu, po sle pe na la! Po sle 90 i ku sur mi nu ta, ko je na zi va mo „re gu lar nim de lom me ~a“, bi lo je 0:0, a po sle pro du `e ta ka 1:1. Bi la je to vi {e ne go uzu dqi va utak mi ca na Stam ford bri xu!

Imao je pred nost ^el zi i u pe na li ma. Lam pard je do ve ^el zi u vo| stvo, a Bejns je por tom pro ma {io. Drog ba je po go dio, Ja gel ka sma wu je na 1:2. Ni ko las Anel ka ptom non {a lant no iz vo di pe nal, Ha u ard ga je pro ~i tao i sve do po sled we se ri je, iz vo |a ~i su bi li pre ci zni. Sve do E{li ja Ko la, ko ji {a qe lop tu pre ko pre~ ke, a Fil Ne vil, ka pi ten Ever to na, pre ci znim udar cem do no si ve li ko sla vqe „ka ra me la ma“ i wi ho vim mno go broj nim na vi ja ~i ma na Stam ford bri xu.

Re zul ta ti: ^el zi - Ever ton 1:1 (0:0, 0:0) pe na li ma 3:4 (Lam pard 104. - Bejns 119.), Bir min gem - [e fild vend zdej 3:0 (2:0) (Bo se `ur 6, Mar tins 18, Mar fi 53), Sto uk Braj ton 3:0 (3:0) (Ker ju 14’, Vol ters 22’, [o u kros 43’),

SPORT

dnevnik KRIZA U RFK NOVI SAD SE NASTAVQA

Kanarici u {trajku Fud b a l e r i RFK No vi Sad ju ~e su od ra di li tre ning i ne za do voq n i sta w em u klu b u re {i l i da za p o~ n u {trajk. O~e ki va li su da }e se po sle tre nin ga ne ko od upra ve po ja vi ti i ifor mi sa ti ih {ta

se do ga |a ovih da na u Klu bu.

Me |u tim , ka ko po red tre ne ra i Zo ra na Go ve da ri ce i Sa {e To di }a i sport skog di rek to ra Vla di mi ra ]et ko vi }a ni ko se ni je po ja vio na sta di o nu na De te li na ri re {i li su da vi {e ne tre ni ra ju.Ta ko da ne ma ni {ta

Fud ba le ri No vog Sa da po sle ju ~e ra {weg tre nin ga

ni od od da na {we utak mi ce sa su per li ga {em Haj du kom, ko ja je tre ba la da se odr `i u 13.30 sa ti. Raz lo ge od lu ke po ja snio je Dra gan Kva ~i}, igra~ sa naj du `im sta `om u klu bu.

- Po sle du gog raz mi {qa wa od lu ~i li smo se na ova kav ko rak, da bi ubr za li pro na la `e we ade kvat nog re {e wa za klub i za nas. Ni smo mo gli da ~e ka mo, do go re lo je do no ka ta. Pla tu ni smo do bi li sko ro po la go di ne .Sta we u klu bu je ka ta stro fal no, ra di mo u ne mo gu }im uslo vi ma i sa mi se pi ta mo ka ko smo sve do sa da iz dr `a li, bez gre ja wa, to ple vo de, osnov nih uslo va za ne sme ta ni rad. @ao nam je mo ma ka ko ji su do {li u klub, mo ra ju nas raz u me ti.

Po ku {ao je sport ski di rek tor Vla di mir ]et ko vi} igra ~e da ube di, da da nas iza |u na meg dan Ku qa ni ma, pa da on da stu pe u {trajk, a to zna ~i da bi upra va do bi la jo{ 24 sa ta da pro na |e pre la zno re {e we, ali su igra ~i ovaj pred log jed no gla sno od bi li.

- Raz o ~a ran sam sta vom igra ~a - ka `e Vla di mir ]et ko vi}. Ima li smo re {e we u ru ka ma, da je pred log Voj vo di ne pri hva }en mi bi smo sa da bi li sta bilan klub, bi li na pri pre ma ma, sve bi funk ci o ni sa lo. Pi ta we je ka ko }e se sve za vr {i ti, ali ne slu ti na do bro.

M. Po.- G. K.

nedeqa20.februar2011.

13

USPELA GENARALKA NOVOSA\ANA U TEMI[VARU

Mereba{vili kaznio Rumune Temi{var - Vojvodina 0:1 (0:1) TEMI[VAR: Sta dion „Dan Pal ti mi sa nu”. Gle da la ca: 2.000.

Stre lac Me re ba {vi li u 3. mi nu tu.

TEMI[VAR: Pan ti li mon, Sku ta ru, Lu kin, Gi o nea, Sep si, Go ga, Alek sa, ^i zov ski, Ro ka,

Te mi {va ru. Gol je po sti gao u 3. mi nu tu, a asi stent je bio Bra na Ili}, ko ji je pret hod no is ko ri stio gre {ku be ka do ma }ih Sep si ja i spo jio re pre zen ta tiv ca Gru zi je sa go lom, do tu riv {i mu lop tu kao na tac ni.

- Mo ra mo da bu de mo za do voq ni i igrom i re zul ta tom, jer je ovo bi la naj ja ~a pro ve ra od po ~ et k a pri p re m a.

Utak m i c a je bi l a tvr d a, igra lo se ~vr sto, a od i gra li smo ne ko li ko do brih ak ci ja,

Gi or gi Me re ba {vi li stre lac je di nog po got ka

Ni{ta od Skup{tine Kri za u u re do vi ma Rad ni~ ko fud bal skog klu ba No vi Sad jo{ uvek tra je, pre ne {to vi {e od ne de qu da na pred sed nik To ma Jo {a nov dao je neo po zi vu ostav ku, po tom su `u ti odr `a li ~ud nu Skup {ti nu, na ko joj su tra `i li po mo} od Voj vo di ne. Na kra ju ni {ta se ni je do go di lo cr ve no – be li su se po vu kli, ne za do voq ni s onim {to se do ga |a lo u ta bo ru ka na ri na ca,a na dru goj stra ni ne ki ~al no vi upra ve i na vi ja ~i ni su `e le li da RFK No vi Sad po sta ne «mla |i brat» Voj vo di ne.

U mi nu lih ne de qu da na `u ti su va ga li dve po nu de, jed nu ko ju su iz ne li gru pa ma lih pri vred ni ka, uglav nom s De te li na re ko ji su `e le li da pri sko ~e u po mo} i dru gu iz Be o gra da, ko ja se sti gla iz Del ta spor ta. U me |u vre me nu Del ta sport je od u stao, pa je osta lo da sta re sna ge zbi -

Ve~iti u Bawaluci Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske, i jed na od naj u ti caj ni jih po li ti~ kih li~ no sti u BiH, Mi lo rad Do dik po zvao je Par ti zan i Cr ve nu zve zdu da igra ju u Ba wa Lu ci.

Do dik je be o grad skim ri va li ma po nu dio da se jed nom go di {we sa sta ju u glav nom gra du Re pu bli ke Srp ske, u Su per ku pu.

U re do vi ma ve ~i tih ri va la za gre ja ni su za ovu ide ju, sa mo je osta lo da se do go vo re o ter mi nu, da li }e to bi ti pred po ~e tak pr ven stva ili po za vr {et ku Ku pa Sr bi je.Pr vi ~o vek Par ti za na Dra gan \u ri} ni je od ba cio mo gu} nost da se Su per kup Sr bi je igra u Ba wa lu ci.

- Ne mo gu jo{ ni {ta da obe }am, ~u }e mo se usko ro pa }u tek on da mo }i da ko men ta ri {em - is ta kao je \u ri}. Iz Zve zde su po ru ~i li da jo{ ~e ka ju zva ni ~an po ziv.

Bez ob zi ra na to ko bu de osva jao srp ski {am pi on at i Kup, Par ti zan i Zve zda tre ba lo bi jed nom go di {we da se sa sta ju u Ba wa lu ci. „Cr no–be li” su ra ni je od bi li sli ~an pred log da igra ju sa Cr ve nom zve zdom u Be ~u, a to kom pret hod ne dve go di ne bi lo je pri ~e o to me da bi eki p e iz Hum s ke i Qu t i c e Bog da na mo gle da igra ju pred srp s kim ise q e n i c i m a u Austra li ji ili Ka na di.

Za raz li ku od pret hod nih po ku {a ja, or ga ni za ci ju bi na se be pre u zeo Mi lo rad Do dik, naj u ti caj ni ji po li ti ~ar Re pu bli ke Srp ske, pa tre ba o~e ki va ti da }e, na ra dost mno go broj n ih sim p a t i z e r a sa obe stra ne Dri ne, Zve zda i Par ti zan go to vo si gur no igra ti u Ba wa lu ci.

ju re do ve i da na |u re {e we. Po ku {a li su `u ti u pe tak da op dr `e no vu Skup {ti nu, ali je ni su va qa no pri pre mi li pa je odr `an sa mo rad ni sa stan qu di ko ji su pri vr `e ni klu bu. Ne ko li ci na wih je i fi nan skij ski po mo gla, u me |u vre me nu se tra `e no va kva li tet na re {e wa.

No vu Skup {ti nu ka na rin ci su naj vi li za 25. fe bru ar, do ka da bi tre ba li da re {e sve go ru }e pro ble me i da na |u spon zo ra ko ji bi ga ran to va bi ti sa we klu ba. Ujed no `u ti po zi va ju sve svo je sim pa ti ze re da po mog nu i na ja vqu ju da }e Skup {ti na bi ti jav na i da je sva ka do na ci ja do bro do {la. Da po de sti mo pre ma re ~i ma sa da ve} biv {eg pre desd ni ka To me Jo {a no va ka na rin ci du gu ju oko 15 mi li o na di na ra,a od to ga 10 mi li o na za stru ju, vo du i gre ja we i jo{ pet za pla te za po sle nih i za igra ~e.

ZVEZDA U GENERALNOJ PROBI UGO[]UJE BAWALU^KI BORAC

Prosine~ki testira startere Fud ba le ri Cr ve ne zve zde }e da nas (14) na Ma ra ka ni ima ti ge ne ral nu pro bu pred na sta vak pro le} nog de la se zo ne. Ri val je ba wa lu~ ki Bo rac, a ovaj pri ja teq ski su sret u do mu cr ve no- be lih ima i spe ci fi ~an rad ni na slov-”Po ~e tak bu |e wa Zve zdi nog pro le }a”.

Ge ne ral ni spon zor me ~a je „Agro ban ka Ba wa Lu ka”, u ~i jim pro sto ri ja ma je i od ra `a na za jed ni~ ka pres kon fe ren ci ja pred stav ni ka dva klu ba.

- Dra go nam je {to }e mo ima ti pri li ku da se pred sta vi mo be o- grad skoj pu bli ci. I na ma pr ven stvo kre }e za se dam da na, pa smo `e le li da u za vr {nom te stu po de li mo meg dan sa ja kim ri va lom. Je dva ~e kam da vi dim ka ko }e se sna }i eki pa pro tiv sna `ne eki pe do ma }i na- is ta kao je tre ner Bor ca, vo de }e eki pe u li gi BiH, Vla do Ja go di}.

I stra teg Zve zde Ro bert Pro si ne~ ki ne str pqi vo o~e ku je „ge ne ral ku”.

- Ra di li smo na por no i kva li tet no me sec da na. Vre me je da pro ve ri mo sprem nost ti ma, vi di mo gde se ta~ no na la zi mo u pred ve ~er je bi ta ka za bo do ve.

Ho }e mo da se pred sta vi mo u naj lep {em sve tlu, ima mo pra vog pro tiv ni ka, pa se na dam do broj utak mi ci.

Naj ve ro vat ni je da }e start na po sta va ko ja da nas do bi je pri li -

ku bi ti ak tu el na i za pr ven stve ni duel pro tiv Sme de re va na red ne ne de qe: Sta men ko vi}, Nin kov, To {i}, ]o si}, Li Adi, Mi ja i lo vi} (Isah), Evan dro, Ka du, Ko ro man, Bor ha i Ka lu |e ro vi}.

- U op ti ca ju je 15 do 17 fud ba le ra ko ji bi tre ba lo da po ne su naj ve }i tak mi ~ar ski te ret. Ne ma raz lo ga da bi lo {ta kri jem, igra }e naj bo qi tim pro tiv Bor ca- po ru ~io je Pro si ne~ ki.

Bez ob zi ra {to vre men ske pri li ke ne idu na ru ku na vi ja ~i ma o~e ku je se so lid na po se ta u de bi ju tre ne ra Pro si ne~ kog na Ma ra ka ni.

Z. Rangelov

@i ku, Ma ge ra. Igra li su jo{ : Ta ma{, Ig wa ti je vi}, Ak sen te, Za grean, Ro kets.

VOJVODINA: Br ki}, Ste va no vi}, Pa vlo vi}, Moj sov, Traj ko vi}, Mi to {e vi}, Me do je vi}, La ze ti}, Ma re ba {vi li, Abu ba kar, Ili}. Igra li su jo{: Tum ba se vi}, Ka tai, Jao, Bil bi ja i A|u ru.

Gi or gi Me re ba {vi li, Gru zi jac u re do vi ma fud ba le ra Voj vo di ne, pre su dio je u ge ne ral noj pro ve ri pred pro le} ni start pr ven stva, ru mun skom ri va lu

Ge ne ral no, Voj vo di na je osta vi la bo qi uti sak, a {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi}, opre de lio se za tim ko ji je pre tri da na po be dio Rad nik iz Bi je qi ne i ko ji }e, sko ro si gur no, is tr ~a ti u su bo tu 26. fe bru a ra na pro le} noj pre mi je ri u Ja go di ni.

Cr ve no - be li su igra li iz van red no ima li jo{ ne ko li ko pri li ka, Abu ba kar je pro ma {io jo{ ne ko li ko le pih pri li ka.

Asi stent po got ka Bra na Ili} za do vo qan je ge ne ral nom pro ve rom.

stvo ri li par zre lih {an si i po sti gli sa mo je dan, ali vre dan gol. Od sve ga je naj va `ni je to da smo u ge ne ral noj pro ve ri po ka za li pra vo li ce, od no s no de m on s tri r a l i do b ar deo to ga {to smo uve `ba va li to k om zim s kih pri p re m a u Cr noj go ri - iz ja vio je po sle utak mi ce u Te mi {va ru pr vi stre lac Voj vo di ne ove zi me (tri po g ot k a) Bra n a Ili}, ko ji se po ka zao i kao do bar asi stent.

S. S.

PRIPREME FUDBALERA HAJDUKA

Novo lice Kuqana Fud ba le ri Haj du ka su se vra ti li iz Ohri da gde su re a li zo va li za vr {nu fa zu u sklo pu pri pre ma za su per li ga {ko pro le }e. Dva da na od mo ra su pro {la i iza bra ni ci {e fa stru~ nog {ta ba Dra go qu ba Be kval ca su da nas na te re ni ma Sport skog cen tra „Va {a ri {te“ od ra di li `e stok tre ning. Uve `ba va le su se po je di ne va ri jan te igre u na pa du, isto ta ko u od bra ni i igra ~i su }ut ke, bez po go vo ra iz vr {a va li sve po sta vqe ne im za dat ke.

Stra te ga Ku qa na Dra go qu ba Be kval ca smo naj pre upi ta li za oce nu „ohrid ske epi zo de“ u ko joj je pra vqe na i igra ali i tim ?

- U Ohrid je, {to se ti ~e sme {ta ja, uslu ge, vre me na i te re na bi lo sa mo ka ko se po `e le ti mo `e, pro tiv ni ci za kon trol ne utak mi ce ko rekt ni, a tim smo pra vi li pre ma mo gu} no sti i sred sta va ko ji ma smo ras po la ga li. Zna se da to ni su bi le ne ke ve li ke mo gu} no sti.

Do ve li smo ne ko li ko no vih igra ~a od ko jih su si gur no po ja ~a wa {pic \u ki} i {to per @i va no vi}, ali i opo ra vqe ni Fej sa, a naj ve }e po ja ~a we nam je to {to, iako ni smo bi li kom plet ni, sve vre me smo bi li za jed no, pa sam za to uve ren da }e mo kao eki pa de lo va ti tvr |e, ja ~e, ozbiq ni je i da, iako ne `e lim i

Alek san dar \u ki}

ni smo u po zi ci ji da pre ti mo, ali sam si gu ran da }e mo u sva koj utak mi ci igra ti an ga `o va no, bor be no i pru `a ti svoj mak si mum, a za ko li ko }e to bi ti do voq no to }e vre me po ka za ti – oce na je Dra go qu ba Be kval ca.

Na rav no, u Ohri du ni je za po sta vqen ni rad na fi zi~ koj pri pre mi.

- [to se fi zi~ ke pri pre me ti ~e, po sma tram kom ple tan pri prem ni pe riod, tu ni sam ba{ naj za do voq ni ji jer ni smo us pe li da pre |e mo vi {e od 70 po sto za cr ta no ga jer ni smo ima li od po ~et ka sve igra ~e na oku pu. Si gur no je da nam ni je bi -

la ta ko lo {a si tu a ci ja ka kvu smo ima li pre {est me se ci, ali je ste sli~ na gde smo mi no {e ni is ku stvom i pre {est me se ci us pe li ko li ko to li ko da to amor ti zu je mo for mi ra we eki pe u pri prem nom pe ri o du i na dam se da Haj duk iz Ku le i ova eki pa }e smo }i sna ge da i na red nih go di na bu de u naj e lit ni jem dru {tvu – ka `e Be kva lac.

Od i gra li su Ku qa ni u Ohri du ne ko li ko kon trol nih utak mi ca. [ta su po ka za le? ^i ni se ono {to je du `i niz go di na ka rak te ri sti ka igre Haj du ka: ~vr sta od bra na, ali i ne ba{ ubo jit na pad.

- Pa je ste. Zna ju }i da nam dve udar ne igle u na pa du Jo va no vi} i Ka sa li ca u pr vom ko lu ne igra ju tru di li smo se da pra vi mo na pad bez wih. Ka da su oni igra li to je bo qe funk ci o ni sa lo, ali iz ove ko `e se ne mo `e. Igra ~i ko ji ih bu du za me ni li si gur no }e pru `i ti svoj mak si mum, ali po na vqam: mno go lak {e bi bi lo da oni ima ju pra vo da igra ju i da smo mo gli stal no uigra va ti tim sa wi ma. Me |u tim, to nam je {to nam je. Jo{ ne {to `e lim da is tak nem: si gur no je da nam ne do sta ju i kva li te ti jed nog Ra da no vi }a i bez ob zi ra {to je do {ao @i va no vi} – pod vla ~i Be kva lac. \. Bojani}

Jo{ jedan Srbin u Poloniji Od li~ ni gol man Slo bo de Se voj no Mi lo rad Ni ko li} ka ri je ru na sta vqa u Poq skoj.

Po sle de fan ziv ca Ra da \or |a ^o tre jo{ je dan srp ski fud ba ler ubu du }e }e no si ti dres Po lo ni je iz Var {a ve. Re~ je o gol ma nu Slo bo de Se voj no Mi lo rad Ni ko li}. Ho lan |a nin na klu pi Po lo ni je Teo Bos re kao je da }e za Ni ko li }a bi ti vre me na da se pri vik ne na eki pu, ma da }e mo `da bra ni ti ve} u ne deq nom me ~u pro tiv Le ha iz Po zna wa u ku pu. Iako je Ni ko li} pret hod nih se zo na bio vr lo zna ~a jan {raf u eki pi Qu bi {e Sta men ko vi }a „Pi skav ca”, U`i ~a ni }e ipak bi ti po kri ve ni na po zi ci ji gol ma na, jer je ne dav no do {ao Darko Bo`ovi}, nekada{wi ~uvar mre`e Partizana.

Milorad Nikoli}: selidba u Poqsku

Novosadska nedeqa20.februar2011.

daNas u gRadu bIoskopI arena: „Mehani~ar- pla}en da ubije” (18.15, 20.15, 22.15), „Montevideo, Bog te video!” (12, 15, 18, 19, 21, 22), „Medved Jogi” (13.10, 14.50, 16.40), „Upoznajte male Fokerove” (16.30), „Turista” (18.10), „Guliverova putovawa” (11.45,13.30), „Hari Poter i relikvije smrti” (13,16), „Zlatokosa i razbojnik” (15.30, 17.30, 16.10), „Pri~a o igra~kama” (12.10,14.10), „Paranormalna aktivnost 2” (22.40), „Artur i rat dva sveta (12.30,14.30), „Bez obaveze” (20.10, 22.20), „Lov na ve{tice” (18.30, 20.30), „Burleska” (20, 22.30).

Jadran: „Megaum” (17.30), „Sestra osmeh” (19.15), „Dilema” (21.30).

Art bioskop „vojvodina„ na Spensu „@ena, pi{toq i rezanci” (20)

poZoRI[Ta pozori{te mladih velika sala „Tri praseta” (11), mala sala „Begunci„ (20).

Novosadsko pozori{te „Majstor i Margarita” (20).

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

galeRIJe galerija matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka spomen-zbirka pavla beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” poklon-zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

bIblIoTeke I ^ITaoNIce ^itaonica biblioteke matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

FOR MI RAN OP [TIN SKI OD BOR NA ROD NE PAR TI JE U KAR LOV CI MA

Pa ri po vi} na ~e lu par ti je

Politi~ka scena u Sremskim Karlovcima od preksino} bogatija je za jo{ jednu partiju. U hotelu “Dunav” konstitusana je Op{tinska organizacija Narodne partije i izabrano rukovodstvo. Za predsednika Op{tinskog odbora izabran je Dar ko Pa ri po vi}, a za potpredsednike Sve tla na @iv ko vi} i

Di mi tri je Di mi}. Formiran je i sedmo~lani Op{tinski odbor, koga osim predsednika i potpredsednika ~ine i Sto jan Lu go wa, Bi qa na Mar ko vi}, Mar ko Ma ra vi} i Mi le na Sta ni}.

Konstitutivnoj sednici prisustvovali su Ra do van Jo ki} i Sa {a Ada mo vi} iz vrha stranke.

Z. Ml.

v Remeplov

„Se li ca” se ko na~ no skra si la Osnov na {ko la zva na „[um ska”, zato {to se nalazila na obodu Futo{kog parka, po~ela je rad jo{ 1922. Kako je grad rastao, pre se qa va la se s mesta na mesto, mewaju}i ime. Kona~no, 20. fe b ru a r a 1953. kao osmogodi{wa {kola, ponela je ime Vase Staji}a, poznatog kulturnog i politi~kog radnika. [kola se 1956. preselila u novu, namenski gra |e nu zgra du u kojoj je i danas. \aci {kole, kojih je bilo od 450 do 900, postigli su mnoge le pe uspe he, od sporta do vizuelnih umetnosti.

N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

IAKO SE NE ZNA TA ^AN BROJ STA NOV NI KA NO VOG SA DA

Sve smo bli `i me tro po li Ta~an broj stanovnika u Novom Sadu u ovom trenutku ne postoji. Kalkuli{e se da u gradu s prigradskim naseqima ima od 300 do pola miliona stanovnika. Koliko zapravo ima Novosa|ana, zna}e se posle popisa stanovni{tva, koji bi trebalo da bude u oktobru.

Ina~e, prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine, na op{tinskom podru~ju Grada `ivelo je 299.294 stanovnika (od toga 156.328 punoletnih osoba), a prose~na starost iznosila je 39,8 godina (38,3 kod mu{karaca i 41,2 kod `ena). U tom trenutku bilo je 72.513 doma}instava, a prose~an broj ~lanova po doma}instvu je 2,63.

U`e gradsko jezgro Novog Sada (bez Petrovaradina i Sremske Kamenice) tada je imalo 191.405 stanovnika, dok je zajedno s ovim naseqima, broj stanovnika u urbanom delu Novog Sada iznosio 216.583.

Ipak, ova brojka se davnih dana promenila, a posledwe dve decenije u na{ grad se doselio veliki broj stanovnika, {to iz biv{ih republika SFRJ, {to iz drugih gradova i sela u Srbiji. Tako|e mnogi su u Novom Sadu kupili stanove, pa ih izdaju podstanarima ili {aqu decu na {kolovawe. Oni po pravilu ne prijavquju boravi{te u gradu. To potvr|uje i ~iwenica da u gradu ima 23.000 osoba koje ne pla}aju porez na imovinu, jer `ive u drugim gradovima, a svoje ovde izdaju.

Sem toga, Novi Sad, iz dana u dan mewa ruho, te su mnoge delove grada gde su nekada bi-

Pravoslavne cr kve

le izgra|ene ku}e, zamenile zgrade s pet i vi{e spratova.

Ku}e su poru{ene u ve}em delu Grbavice, na Telepu, Detelinari, a izgradili su se i novi bulevari, gde svakodnevno

wa u vrti}ima i stara~kim domovima, kao i velike gu`ve u ordinacijama kod lekara, ali i u saobra}aju.

Prema podacima sa sajta preduze}a „Informatika” iz

To pla na u 78.630 sta no va U 2010. godini bilo je 150.662 nosioca osigurawa, 50.338 ~lanova doma}instva, 114.554 zaposlenih i 33.027 penzionera.

Bilo je 113.617 stanova, od toga 78.630 onih koji se greju preko Toplane. ni~u nove zgrade. Osim toga, na mnogim starim zgrada, nikla je nadogradwa, gde je tako|e veliki broj qudi, koji nisu iz Novog Sada kupio stanove.

Sve ovo dovodi do zakqu~ka, da je za samo devet godina Novi Sad dobio jo{ 100 do 150 hiqada novih stanovnika. [irewe grada ose}a se u svim sverama, a to potvr|uju liste ~eka-

2010. godine, op{tinsko podru~je Grada ima 372.999 stanovnika, dok urbani deo grada (sa Petrovaradinom i Sremskom Kamenicom) ima 286.157 stanovnika. Prema ovim podacima, samo Novi Sad ima 256.563 stanovnika, od tog broja mu{kih je 119.760, a `enskih 136.803.

Q. Na to {e vi}

[et wa uz pri ~u o gra du

Cr kva Sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja (Sa bor na) u 9 ~a so va Cr kva Us pe ni ja pre sve te Bo go ro di ce (Us pen ska) u 9.30 ~a so va Cr kva Sve tog Ni ko laja (Ni ko la jev ska) u 9 ~a so va Cr kva Sve ta tri je rar ha (Al ma {ka) u 9 ~a so va Cr kva Vaz ne se wa go spod weg na Kli si u 9.30 ~a so va Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Us pen ska ka pe la u 8.30 ~a so va Al ma {ka ka pe la u 9 ~a so va Cr kva Sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla u kru gu Voj ne bol ni ce u Pe tro va ra di nu u 10 ~a so va Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Gr ko ka to li~ ka cr kva Cr kva Sve ti apo sto li Pe tar i Pa vle (Sve to za ra Mi le ti }a 44) u 10 i 18 ~a so va

Ri mo ka to li~ ke cr kve @up na cr kva Ime na Ma ri ji na (Ka te dra la) u 7 sa ti na hr vat skom i ma |ar skom je zi ku, u 8.30 na ma |ar skom, u 10 sa ti na hr vat skom i u 11.30 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve tog Ro ka (Fu to {ka 9) u 7 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve te Eli za be te (]i ri la i Me to di ja 11, Te lep) u 7 i 10 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve ti duh (Ve le bit ska 13, Kli sa) u 8 sa ti na ma |ar skom i u 9.30 sa ti na hr vat skom je zi ku Fra we va~ ki sa mo stan Sve tog Iva na Ka pi stra na (ca ra Du {a na 4) u 8.30 na hr vat skom, u 10 i 18 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve tog Jur ja ([tro sma je ro va 20, Pe tro va ra din) u 18 sa ti Cr kva Uz vi {e we Sve tog kri `a (Ko ste Na |a 21, Pe tro va ra din) u 7, 9 i 19 sa ti @up na cr kva Sve tog Ro ka (Pre ra do vi }e va 160, Pe tro va ra din) u 18 sa ti

Pro te stant ske cr kve

Fo to: B. Lu ~i}

snila je ~lanica Udru`ewa Je le na Mi li no vi} koja je bila zadu`ena za grupu od pedesetak gra|ana na Trgu slobode.

Akciju su podr`ali Muzej grada Novog Sada i Muzej Vojvodine.

J. Z.

ELEK TRO VOJ VO DI NA UPO ZO RI LA GRA \A NE

Pre va ran ti nu de ugrad wu stru jo me ra U Novom Sadu su se pojavili prevaranti koji se predstavqaju kao radnici zaposleni u “Elektrovojvodini” i gra|anima nude ugradwu brojila za novac, nagla{avaju iz „Elektrovojvodine”.

- Upozoravamo kupce elektri~ne energije da nikako ne pri sta ju na ugrad wu „no vih brojila”- strujomera u svojim

De`urna apoteka danas }e biti „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7. Apoteka radi od 7.30 do 19.30 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je na istom mestu.

B. M.

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada

OBE LE @EN SVET SKI DAN TU RI STI^ KIH VO DI ^A

Udr`ewe turisti~kih vodi~a Novog Sada u saradwi s Turisti~kom organizacijom grada obele`ilo je ju~e 21. februar Svetski dan turisti~kih vodi~a, organizovawem besplatnih promotivnih {etwi po gradu i Petrovaradinskoj tvr|avi. Gra|ani su se u 11 ~asova okupili na tri polazne ta~ke - Trgu slobode, kod spomenika Ja{i Tomi}u u Dunavskoj ulici i kod sata na Tvr|avi, da bi se nakon sat i po vremena, koliko traje tura, sastali na platou ispred Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvr|avi, gde se {etwa zavr{ava.

- Svetski dan turisti~kih vodi~a je u ponedeqak,pa smo odlu~ili da danas, kada su qudi mahom slobodni, pro{etamo po starom jezgru grada i Tvr|avi i gra|ane upoznamo s istorijskim ~iwenicama koje su va`ne za razvoj grada. Tako|e id se osvrnemo na neke od najzna~ajnijih gra|evina u Novom Sadu - obja-

Da nas de `u ra apo te ka „Bu le var”

doma}instvima. Niti da daju novac za to. Osobe koje su se pojavile, predstavqaju se kao radnici na{eg preduze}a, zapravo uop{te nisu zaposleni kod nas - isti~e se u saop{tewu ovog preduze}a.

Kako navode,„Elektrovojvodina” je po zakonu vlasnik mernog mesta, a to zna~i da je wego-

vo odr`avawe, koje se odnosi na zamenu i ba`darewe strujomera besplatno. Zato mole kupce, da prijave slu~aj policiji ili elektrodistribuciji, ukoliko primete osobe koje se neovla{}eno predstavqaju kao radnici ove firme i nude ovakve usluge.

Q. Na.

Re for mat sko-hri {}an ska cr kva (Pa vla Pa pa 5) u 10 sa ti na ma |ar skom je zi ku Re for mat sko-hri {}an ska cr kva (]i ri la i Me to di ja, Te lep) u 8 sa ti na ma |ar skom je zi ku Slo va~ ko-evan ge li sti~ ka AV cr kva (ugao Jo va na Su bo ti }a i Ma sa ri ko ve) u 10 sa ti sve ~a na li tur gi ja na slo va~ kom i u 17 sa ti ve ~er we na srp skom je zi ku Pro te stant sko-evan |e o ska cr kva (Pe tra Drap {i na 42) u 9 i 18 sa ti Evan|eoska crkva (Kolo srpskih sestara 24) nedeqa i ~etvrtak u 19 bogoslu`ewe Evangeli~ka metodisti ~ka cr kva, (Lukijana Mu{ic kog 7) u 10 i 19 ~asova

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

15

PRODAVCI NA PIJACI OSNOVALI SINDIKAT

Pija~ari ne}e vi{e rad na crno Pi ja~ ni pro dav ci od ne dav no su or ga ni zo va ni u sin di kat, ko ji de lu je pri sin di ka tu „So li dar nost„. To je pr vi put da se ova gru pa pro da va ca sin di kal no or ga ni zu je. Po vod za oku pqa wa su ne re {e ni rad no prav ni od no si, jer go to vo svi rad ni ci iza te zge, ne sa mo u No vom Sa du, ve} i u dru gim me sti ma {i rom Sr bi je, ra de ne pri ja vqe ni, na cr no. Uz to pre do ~a va, da }e bi ti in te re sant no ~u ti tu ma ~e we Mi ni star stva ra da u ve zi or ga ni za ci je ove gru pe rad ni ka.

Jer, ka ko ka `e pred sed nik sin di ka ta „So li dar nost“ Mi {a Sta ro vi}, ~la no vi ovog sin di ka ta su ne za po sle ni, po qo pri vred ni ci i pen zi o ne ri, a sta tut sin di ka ta tih rad ni ka Mi ni star stvo ne kad pri zna je, ne kad ne pri zna je, po {to ne po sto ji za kon o sin di ka tu.

Sta ro vi} ta ko |e na vo di da pi ja~ ne pro dav ce ne za ni ma sa mo re gu li sa we rad nog sta `a i zdrav stve nog osi gu ra wa ve} i uslo vi ra da na pi ja ca ma. [to se ti ~e rad nog sta `a, sin di kat sma tra da dr `a va tre ba da omo gu }i pi ja ~a ri ma da sa mo stal no upla te rad ni sta` ili da se na to na te ra ju vla sni ci ili za kup ci te zgi ko ji tu oba va zu, go di na ma, na o~i gled In spek ci je ra da iz be ga va ju .

Podr{ka Unije prodavaca Uni ja pi ja~ nih pro da va ca Sr bi je po zdra vi la je sin di kal no or ga ni zo va we rad ni ka iza te zge, jer pre ma re ~i ma Ni ko le Be u sa, to je put da se ~u je o uslo vi ma ra da i na ~i nu `i vo ta pro da va ca na pi ja ci.

- Uni ja je svo je vre me no pred la ga la za kon o pi ja~ noj pro da ji, gde smo re gu li sa li i sta tus pi ja~ nih pro da va ca, ali to ni je bi lo pri hva }e no od stra ne dr `av nih or ga na - ka zao je Be us.

- Mi ni star stvo po qo pri vre de u ju nu bi tre ba lo da do ne se set pro pi sa, ko ji }e, iz me |u osta log, raz gra ni ~i ti {ta spa da u tra di ci o nal nu po qo pri vred nu pro iz vod wu a {ta je pro iz vod wa po stan dar di ma -

ka `e Sta ro vi}, do da ju }i da je Sin di kat pi ja~ nih pro da va ca u ovom mi ni star stvu do bro do {ao, jer su pre ma re ~i ma dr `av nih ~i nov ni ka u ovom sin di ka tu ko na~ no do bi li pre go va ra ~a.

Na {e Mi ni star stvo po qo pri vre de ima do bar pri mer u pro pi si ma Slo ve ni je i Slo va~ ke, gde je re gu li sa no pre ci zno {ta je ma la, a {ta ve li ka pro iz vod wa, ko tre ba da ima hlad wa ~e, ko jim sred stvi ma za dez in sek ci ju da se odr `a va te zga, ka ko ma li pro iz vo |a ~i da ~u va ju vo }e i po vr }e, do ko li ko sa ti mo `e da se pro da je ri ba na te zgi i dru go.

Osim po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a na pi ja ca ma se nu di i dru ga ro ba, gar de ro ba, obu }a, ko zme ti ka, su ho me sna te na mir ni ce i sli~ no. Ti za kup ci ima ju re gi stro va ne rad we. Ali i kod wih kao i kod po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, ve li Sta ro vi}, na me }e se pi ta we po re kla ro be.

- Oda kle ro ba sti `e na te zge tre ba da utvr de dr `av ni or ga ni, od no sno da se pre ci zno od re di {ta se pod ra zu me va pod do mo }om pro iz vod wom, {ta je uvo zna ro ba, pre pro da ja, {verc i sli~ no - sma tra Sta ro vi}.

On nu di za to pri mer, ka da je pro da ja na de va u pi ta wu.

- Da li te na mir ni ce mo `e na te zgi da pro da je sa mo uz ga ji va~ svi wa, ili pro da vac mo `e svi wu da ku pi i on da on da pra vi ko ba si ce, sla ni nu, to pi ~var ke - na gla {a va Sta ro vi}.

Z. Deli}

SISTEMI ZA STRANA I DOMA]A TR@I[TA

Robot dostojna zamena radniku No vo sad ska fir ma ICM electronics za pro iz vod wu ro bot skih si ste ma ima go to vih pro je ka ta vred nih iz me |u tri i ~e ti ri mi li o na evra, ali je po tra `wa zbog eko nom ske kri ze u sve ti i kod nas opa la, ka `e Ne nad Mi }i} iz ovog pred u ze }a. Uspeh ovog pred u ze }a je vre dan pa `we jer na vik nu ti da u do ba tran zi ci je naj vi {e pri ~a mo o ne u spe lim pri va ti za ci ja ma, za ne ma ru je mo do ma }u pa met i re zul ta te vred ne po me na. ICM je je di na fir ma u Sr bi ji ko ja se ba vi pro jek to va we ro bot skih si ste ma dok u Be o gra du ra de pred stav ni {tva iz stra nih ze ma qa.

- Pro {le go di ne i u 2009. bi lo je ma lo in ve sti ci ja na do ma }em i stra nom tr `i {tu, ali smo ipak op sta li, ra de }i pod jed na ko na obe stra ne -ka `e Mi }i}.

Pred u ze }e za po {qa va 17 rad ni ka, in `e we ra elek tor ni ke i ma {in stva, a po go ni za pro iz vod wu ro bo ta se na la ze u Pla ti ~e vu.

-U pro se ku je dan ro bot za me wu je osam rad ni ka. Mi pra vi mo sve {to ide oko ro bo ta, po zi ci o ne re za ne ki pro iz vod za od re |e nu ma {i nu ko ja ne pre kid no ra di i alat za hva ta we ro be - ob ja {wa va Mi }i} i do da je da ra de i obu ku ope ra te ra i pro gra me ra ka ko da si stem odr `a va ju i u slu ~a ju kva ra da ga ot klo ne.

Pre ma we go vim re ~i ma, sa da ra de pro je kat za pa ko va we na ru ~en od „Ja fe“ iz Cr ven ke, a pro je kat tre ba po sta vi ti ta ko da se keks ne po lo mi i ne „usi sa“~o ko lad ni fil- ka `e Mi }i}.

Od do ma }ih ko ma pa ni ja Mi }i} ka `e da su ra di li za „Me ta lac“iz Gor weg Mi la no vac, „Ba ni ni“iz Ki kin de , „Izo lir „ iz Zre wa ni na, „Grand ka fu“...

- Za Zre wa nin ce smo ra di li ro bot ski si stem za po zi ci o ni ra we ce vi i za va ri va we. I pro je kat smo ta ko po sta vi li da ro bot pr vo ise ~e cev, a on da rad nik pro me ni alat i ro bot za va ri. „Grand ka fa“ nam je na ru ~i la da na pra vi mo si stem za pa ko va we, od for mi ra wa ku ti je do

Carina Me ha ni ka za ro bo te na ba vqa se u Ja pa nu i u [vaj car skoj. Mi }i} ka `e da ih u po slo va wu ome ta ne do re ~e na za kon ska re gu la ti va ca rin skog opo re zi va wa, kao i du gi ro ko vi ~e ka wa ro be na ca ri ni {to im kr wi ugled kod stra nih po slov nih part ne ra. za tva ra wa pa ko va wa od 200 gra ma ka fe. Ro bot si stem u tom po slu je bio usvr {en ta ko da rad nik sa mo uba ci kar ton u ma {i nu, a osta le ope ra ci je se auto mat ski ura de - ob ja {wva Mi }i}.

„Zeleni telefon” ~uva okoli{

Na uvidu put Novi Sad-Ruma-[abac

Gra |a ni ko ji `e le da pri ja ve pre kr {a je ve za ne za `i vot no okru `e we, kao {to su o~u va we ze le nih pov {i na, bu ka, za ga |e we vo de i va zdu ha, bes prav na grad wa, ot pad i di vqe de po ni je, mo gu to da u~i ne po zi va wem „Ze le nog te le fo na“ na broj 0700/123-456 po ce ni lo kal nog po zi va. Ak ti vi sti be le `e od je dan do dva po zi va dnev no, a pri med be gra |a na naj ~e {}e se od no se na ukla wa we di vqih de po ni ja i ot pa da.

- Ono {to gra |a ni pri ja vqu ju u 70 od sto slu ~a je va je re {i vo. Na kon pri ja ve, na {i vo lon te ri ili sa ve tu ju gra |a ne ko me mo gu da se obra te za kon kret nu oblast i ka ko da na pi {u do pis ili sa mi iz la ze na te ren, fo to gra fi {u me sto, a za tim se po sle to ga obra }a ju nad le `noj usta no vi. - re kao je Ste vo La vr ni}, vo lon ter „Ze le nog te le fo na“.

Po zi vi se pri ma ju sva kog rad nog da na od 8 do 16 ~a so va.

T. L.

Na crt pro stor nog pla na pod ru~ ja po seb ne na me ne in fra struk tur nog ko ri do ra dr `av nog pu ta pr vog re da br.

21 No vi Sad - Ru ma - [a bac i dr `av nog pu ta pr vog re da br. 19 [a bac - Lo zni ca mo `e se po gle da ti u sva kog rad nog da na od 10 do 13 sa ti u Ode qe wu za ur ba ni zam i gra |e vin sko ze mqi {te u pot kro vqu Ma gi stra ta u Srem skim Kar lov ci ma. U isto vre me gra |a ni mo gu da se upo zna ju i sa tek stom iz ve {ta ja o stra te {koj pro ce ni uti ca ja tog pla na na `i vot nu sre di nu. Ova dva do ku men ta iz lo `e na su na uvid jav no sti u kar lo va~ koj op {ti ni do 18. mar ta.

Do dat ne in for ma ci je i ob ja {we wa gra |a ni ma }e da ti za po sle ni u Ode qe wu za ur ba ni zam i gra |e vin sko ze mqi {te. Uko li ko ima ju pri med be i su ge sti je gra |a ni tre ba u pi sa noj for mi da ih pre da ju ta ko |e slu `be ni ci ma tog ode qe wa za kqu~ no s 18. mar tom.

Jav na pre zen ta ci ja na cr ta ovog pro stor nog pla na i iz ve {ta ja o stra te {koj pro ce ni uti ca ja na `i vot nu sre di nu bi }e odr `a na u [ap cu 4. mar ta, a u Iri gu tri da na ka sni je.

Z. Ml.

Kako ka `e ra de i za stran ce, u Hr vat skoj i Ru mu ni ji su od ra di li ro bo te za pa ko va we vr {li i ko ba si ca, za tim su ima li po sla i za ru sko i ne ma~ ko tr `i {te. Iz me |u broj nih pro je ka ta za stran ce Mi }i} iz dva ja ro bot ski si stem za „Fi lip Mo ris“ u Li bi ji. Za wih su ve li, na pra vi li ro bot ko ji kon tro li {e kva li tet {tam pe na ku pi ji ci ga re te.

- Taj pro je kat je ura |en ta ko da ka me ra sni mi slo va na pa kli ci ga re ta i uko li ko sa {tam pom ni je ne {to do bro ma {i na se za u sta vi - po ja {wa va Mi }i}.

Z. Deli} Fo to: S. [u{wevi}

POVODOM DANA DRU[TVA NOVINARA VOJVODINE

Priznawa najuspe{nijima

Dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne ju ~e je obe le `i lo svoj dan, 21. fe bru ar, a ovim po vo dom na sve ~a noj sed ni ci Skup {ti ne uru ~e na su pri zna wa no vi na ri ma ko ji su da li po se ban do pri nos pro fe si ji to kom pr te kle go di ne.

No vi nar ka Mi la da Po po vi} do bi la je pri zna we “Di mi tri je Fru {i}” za se ri jal emi si ja “Ku da ide Voj vo di na?” a no vi nar Vla di mir Jo va no vi} do bit nik je pri zna wa “Dr Pe tar Dre zgi}” za emi si ju “U na {em ata ru”. Glav ni i od go vor ni ured nik li sta za de cu na srp skom je zi ku “Ne ven”, Ste van

Be qan ski, do bio je pri zna we “Ja {a To mi}” za ce lo kup no no vi nar sko ostva re we u pret hod noj go di ni dok je naj zna ~aj ni ju na gra du do bio do a jen voj vo |an skog no vi nar stva, pu bli ci sta i kwi `ev nik Bo ri slav Put nik –Pub ko me j e uru ~e na na gra da za `i vot no de lo “Sve to zar Mi le ti}”. Posebnu nagradu DNV-a za medijsku li~nost godine dobio je direktor Produktne berze Novi Sad, @arko Galetin. Na gra de je la u re a ti ma uru ~io pred sed nik Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne Mla den Bu lut.

J. Z.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Hronika grada za dva ~itaoca Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih se dam ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe pr vi ja ve na na ve de ni te le fon, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “No vi Sad: hro ni ka 1944-1969 ” auto ra Vla di mi ra Vr go vi }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

Vr go vi }e va hro ni ka o No vom Sa du po tvr |u je ne mi nov nost po ja ve re tro spek ci je u `i vo tu sva kog ~o ve ka, ob u hva ta ju }i pe riod od 1944. do 1969. go di ne. Ovu kwi gu ~i ni pre plet isto rij skih ~i we ni ca, pri ~a i do ga |a ja o gra du. Pi sa na je uz ko ri {}e we obim ne li te ra tu re, neo bja vqe nih ru ko pi sa i no vin skih nat pi sa. Kwi ga je upot pu we na ve li kim bro jem fo to gra fi ja i po se du je do da tak na kra ju u ob li ku ko lor nih re pro duk ci ja naj va `ni jih obje ka ta u No vom Sa du tog pe ri o da, ra znih do ku me na ta i sli~ no.

Autor opi su je ko jim se te ma ma „Dnev nik“ ba vio 1969. go di ne: „13. mar ta u „Dnev ni ku„ je na ja -

va ovo go di {wih ve li kih ur ba ni sti~ kih za hva ta. Pr vo ima mo sli ku iz Us pen ske uli ce, pa ro hij ski dom jo{ ni je sru {en. Po ~e lo je ru {e we zgra da na le voj stra ni du ge uli ce Alek se [an ti }a. Sta ra @e le zni~ ka sta ni ca ru {i }e se 1970. go di ne, {est go di na po sle pu {ta wa u rad no ve. Po sle ru {e wa, po ve li ki kom pleks u bli zi ni tog pro sto ra ko ri sti }e se za stam be nu iz grad wu (da nas [ek spi ro va, Bu le var ca ra La za ra). Na De te li na ri usko ro po ~i we iz grad wa tro sprat ni ca i to na Avi ja ti ~ar skom na se qu. Na sta vqa se se o ba in du strij skih po go na iz Rad ni~ ke uli ce. „Nov ka bel“ }e se pre se li ti do kra ja 1969, „Agro voj vo di na“se pre se li la u svo ju ku lu na Li ma nu, a usko ro po ~i we se lid ba ‘’Uni ver za la’’ kod no vog mo sta i de la „Al bu sa“ i „Ido la“ u In du strij sku zo nu.

A. J.

nedeqa20.februar2011.

c m y

16

dnevnik

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : SEN KA NA FE BRU A RU KA KAV SE NE PAM TI NA CR NO GOR SKOM PRI MOR JU

Za va li je ne ko uva lio relepi februar, kakav ne pamte u posledwoj deceniji na crnogorskom primorju, izmamio je Budvane u {etwu. Prazne pla`e “odmaraju se kupe}i snagu” za ono {to ih o~ekuje kroz ~etiri meseca, ali su zato {etali{ta puna: promenada od Rafailovi}a do Be~i}a vrvi od starog i mladog. [um mora, miris soli, de~ja graja, turisti~ke grupe i sportisti koji su sa severa pobegli u toplije krajeve, ipak su u senci teme koja ve} du`e drma Crnu Goru.

Ruski biznismen Sergej Polanski, vlasnik “Miraks grupe” koja je zapo~ela gradwu luksuznog hotela u Zavali (radi lak{e orijentacije onih koji su letovali u Budvi, hotel se nalazi u brdu odmah iznad tunela koji je povezivao Budvu i Be~i}e) i wegovi najbli`i saradnici, uz navodni blagoslov gradona~elnika Budve Rajka Kuqa~e, osumwi~eni su za nezakonito poslovawe. Naime, Kuqa~u i wegove saradnike specijalno tu`ila{tvo sumwi~i da su o{tetili op{tinu Budva, omogu}iv{i firmi “Zavala invest” da naplati milion evra vi{e od stvarne cene za gradwu postrojewa koje pretvara morsku u tehni~ku vodu na brdu Zavala.

Pride, sumwi~e se i da su nezakonitim ugovorom omogu}ili da rusko-crnogorska kompanija utaji nepunih milion evra poreza i tako o{teti crnogorsku dr`avnu kasu. Zbog svega toga podu`i je spisak onih koji po va`e}oj odluci suda ostaju u istra`nom zatvoru do 24. marta. Za to vreme biznismen Polanski komunicira s

P

snicima dela poluostrva Zavala, firmom “Montinvest” ~iji je suvlasnik bio i Svetozar Marovi}, jo{ uvek su predmet naga|awa ~ar{ije.

Ni{ta mawe bure nije izazvao slu~aj prodate zaostav{tine izvesnog Toma Luketi}a. Naime, Op{tina Budva prodala je 914 kvadrata zemqe koju su pokojni Luketi} i wegova `ena Stana zave{tali testamentom, a namenili za obrazovawe dece koju sami nisu mogli da imaju. Firma “Astro holding Montenegro”, iza koje stoji ruski kapital, platila je za dve parcele u centru grada 823.000 evra. Od 1927.

Le to va we do 100 evra Da bi se upustili u ravnopravnu turisti~ku ponudu sa, pre svih Grcima, bar kada su gosti iz Srbije, a naro~ito Vojvodine u pitawu, Crnogorci su odlu~ili da pored vrhunskih hotelskih sme{taja ponude turistima s pli}im xepom pristojan aran`man. Tako sedam dana u privatnom sme{taju s kompletnim obrokom u punoj sezoni mo`e da se prona|e za cenu od 79 do 100 evra, a u pred i post sezoni isti taj ugo|aj ko{ta po osobi 42 evra! Na gr~ki slogan “sve od 100 evra”, Crnogorci su odgovorili sa “sve do 100 evra”! ovda{wim istra`nim organima iz svoje “ro|ine” Rusije. Da li je gradona~elnik Budve zaista dozvolio bespravnu gradwu na brdu Zavala i da li je, kako i zbog ~ega Op{tina Budva u{la u partnerstvo s vla-

godine kada je legat ostavqen, dosta toga je ve} urbanizovano, pa tako postoje i presude iz 1933. i 1966. godine kojima je deo zadu`bine pre{ao u dru{tvenu svojinu…

Budva se gradi na svakom koraku i po-

menute teme bi}e aktuelne do neke nove afere. I dok se Budvani svakodnevno bave uvalama i zavalama, na jugoistoku, na Adi Bojani, “Morsko dobro” zaokru`ilo je spisak vlasnika vikendica i ku}a za odmor. Wih 358 potpisalo je ugovore o kori{}ewu dr`avnog zemqi{ta, a svaki vlasnik koji ima do 30 kvadrata platio je 1.000 evra, dok svaki kvadratni metar preko te brojke, iziskuje novih 30 evra. Crna Gora je od istog posla u 2010. godini inkasirala skoro pola miliona evra, pa nema razloga da istu “berbu” ne u~ini i ove sezone.

Na severnoj strani “bisera crnogorskog Jadrana”, u Herceg Novom, miri{u mimoze. Buketi se prodaju po ceni od jednog evra, a prinosi “Sunca juga” ocewuju se kao odli~ni. Bao{i}i, Kumbor i \enovi}i su glavna mesta na kojima se nalaze planta`e mimoza, jo{ od kasnih {ezdesetih. U tom delu Boke ima oko 5.000 stabala, a godi{we se ubere oko 30 vagona cveta mimoze. I dok domicilna sorta ima skoro duplo du`i vek od novije “talijanke” koja se sve vi{e sadi, “Praznik mimoze” ne pita za poreklo, ve} uspe{no odoleva svim promenama i novinama. Utemeqena u tradiciji mediteranskih karnevalskih sve~anosti, ova manifestacija svake

godine predstavqa vesnik prole}a ne samo u Crnoj gori, ve} i mestima biv{e SFRJ, od Rijeke do Novog Sada.

Za obli`wi Ulciw ka`u da je grad sru{enih hotela! Zvu~i neverovatno, ali je Ulciw pre Drugog svetskog rata imao vi{e kvalitetnih sme{tajnih kapaciteta nego danas. Do 1990. godine, ta~nije do po~etka raspada SFRJ, na ulciwskoj rivijeri odvijalo se oko jedne tre}ine turisti~kog prometa Crne Gore, ali hoteli “Galeb”, “Republika”, “Jadran”… vi{e ne postoje. Kao u mnogim Sporni hotel na brdu zemqama u tranziciji, privatizacija je i u biji ostao bez posla kao i wegova `ena, a Crnoj Gori, u mnogim slu~ajevima, ura|e- potom znawe i iskustvo unov~io u Budvi na naopako. U Ulciwu kao reper za ovakvu za trostruko ve}u platu od one koju je pritvrdwu uzimaju hotel “Otrant” na Velikoj mao u svom mestu, SC “Jaz” ima sve predupla`i, koji je prodat malo poznatoj kom- slove da bude mesto gde }e dolaziti ekipe paniji “Berkli Montenegro”, po, kako se iz biv{e Jugoslavije na pripreme ali i ovde uvek naglasi, “krajwe sumwivoj proce- ekipe iz okru`ewa. Ove zime tu su se poduri”. “Otrant” je kupqen za 2,5 miliona red {est doma}ih ekipa pripremali jo{ evra novcem koji je stigao iz Letonije i Bu- Crvena zvezda, Vojvodina, Radni~ki 1923, garske 2004. Rusi su ga renovirali 2008, Novi Pazar, Metalac (GM) iz Srbije i ali ni wih vi{e neImotski iz Hrvatma, a radnici navodske, ~iji je predstavno pola godine ne Osum wi ~e ni ru ski bi zni smen nik izjavio da im je primaju plate… struko jeftiniko mu ni ci ra s cr no gor skim “tro Sportski turizam je da do|u u Budvu kois tra `nim or ga ni ma mogao bi Crnoj Gori ja je udaqena oko 200 iz svo je „ro |i ne” u neko dogledno vrekiloemtara, nego u me pristojno da poMakarsku koja se napuwava buxet. U zimlazi na 35 kilometaskim mesecima, pre svega januaru i febru- ra”. Ono {to ima Budva na Jazu, u sli~nom aru, hotelski kapaciteti su poluprazni. obliku ve} ima ili }e uskoro imati i Ho}e li Montenegro postati mala Anta- Bar, Kotor, Tivat, Igalo… lija, vide}emo kroz desetak godina, ali Sve je popularniji i vikend kazino-tuono {to je ura|eno u SC “Jaz” nagove{ta- rizam. Male grupe, naj~e}e Italijana, va da su na dobrom putu. Za sada tamo po- sti`u u Budvu gde za 200 evra imaju dva nostoje dva terena s ve{ta~kom podlogom i }ewa s doru~kom u luksuznom hotelu i ~ip jedan travnati koji nije u funkciji, a u kazinu. Nije poznato koliko se ovde uskoro }e ni}i jo{ tri od kojih jedan sa novca obrne vikendom, ali sve ~e{}e potribinama. sete nagove{tavaju da su zadovoqni i hoPo re~ima in`iwera hortikulture iz telijeri i gosti ovog profila.

Leskovca Novice \or|evi}a, koji je u Srn Sa va Sa vi}

„ВЕЛИКИ ПРЕЗИР” СЛЕДЕЋЕ СУБОТЕ У НОВОМ САДУ

КО

П

Е НЦ

РТ

И

rezrivi optimizam kroz vojvo|ansku metafiziku spojenu u onu „heraklitovsku” beskona~nost - sve te~e - i odsviranu (vi{e nego ikada) na posledwem albumu „Nikadjekraj” do~eka}e Novosa|ane u subotu 26. februara u klubu „Trema” kada je svoj nastup posle dosta vremena zakazao bend Veliki Prezir.

Autohtono vrba{ki bend osnovan pre 17 godina na ideju Vladimira Kolari}a, sada ve} egzistira na tri lokacije, Beograd, Novi Sad i Vrbas.

U raskoraku izme|u ve} malo protekle promocije zadweg albuma i po filozofiji Prezira „laganog” snimawa novog alibuma, kojeg izvesno ne}emo ~uti ove godine, razgovaramo sa frontmenom benda Vladimirom Kolari}em i novosadskom frakcijom Prezira bubwarom Robertom Radi}em, u pro{losti ~lanom bendova Gomila G, Kontraritam, La strada, Lav Hanters i drugih.

- Zapravo, po~eli smo rad na pesmama za novi album, snimili do sada dve numere i dogovor je da naredni album radimo po fazama. [tedimo na vremenu , a savremena studijska tenologija dozvoqava nam da to radimo postupno pri~a nam Robert i napomiwe kako se nada da }e prekr{iti dosada{we pravilo izdavawa albuma na svake ~etiri godine. - Pro{le godine imali smo uspe{an koncert u Domu omladine i zato }emo to ponoviti i ove, najverovatnije 12. marta, pa nam je prirodno bilo da napravimo i jedan u Novom Sadu. Danas nema vi{e re~i o turnejama, to prakti~no vi{e niko ne radi, u proteklih godinu dana imali smo 12 koncerata {to sigurno nije previ{e, ali smo zadovoqni {to smo uspeli i toliko. Sve se svodi na koncertnu ograni~enost izme|u Beograda i Novog Sada i jo{ eventualno nekih festivala. U 2010 . godini svirali smo jo{ u Mostaru, Sarajevu, Zagrebu, Ivawici i na EXITu - ka`e Robert koji je u bend do{ao 2005. godine od albuma „Ruka bez povratka” na poziv drugara i basiste Du{ana [evarli}a. l Prve kritike prerasle su u op{ti utisak o va{em posledwem albumu „Nikadjekraj”- da je re~ o najzrelijem autorskom albumu do sada, odsviranog sa ja~im i {arenijim zvukom. Koji je glavni razlog za promene?

Vla di mir: Mislim da se kod posledweg albuma tek naslu}uje ono {to smatram da nam se sada u kreativnom smislu nekako otvara. „Nikadjekraj” je za mene ne{to {to nam je otvorilo ta vrata i upravo to i predstavqa. Ciklus i neprestajawe. Ono zbog ~ega je taj album razli~it u odnosu na prethodne je u tome {to je dinami~niji i nepredvidiji, ima pomalo neo~ekivanu amplitudu, u smislu emocija kojima se bavi. U pitawu je samo posledica onoga {to je bend prona{ao u nekom momentu, a to je novi entuzijazam i zadovoqstvo svirawa sa qudima koje jako dobro poznaje{. l Od posledweg albuma polako se govori kako imate mogu}nost da polako postanete srpski „mejnstrim” bend. Imate li uop{te pretenzije u tom komercijalnom smislu?

Бескрајни циклус динамике

Vla di mir: „ Nisam siguran da u ono {to se kod nas podrazumeva pod „mejnstrim-om” ima mesta za ono ~ime se mi bavimo. To je jedna mra~na zabit u kojoj se doga|aju bizarne stvari i razaraju mladi, polumladi i matori mozgovi... „Mejnstream” je jedan politi~ko/bezbedonosno/paranoi~no/korporativni program koji se ve} jako dugo sprovodi i daje odli~ne rezultate na svim poqima (prirode) i dru{tva. Najpopularnija muzika kod nas je muzika iz pakla. „Glavna Struja” je muzika koju ~ujete u tr`nim centrima, na popularnim televizijama...

Nije ni{ta boqe ni u tzv. svetu, s tom razlikom {to razvijenija dru{tva ipak imaju nekakvu vrstu balansa. l Album „Nikadjekraj” oli~en je i saradwom s poznatim srtanim muzi~arem Ken Stringfelouom?

Ro bert: Pre nego {to bih rekao da je profesionalac, on je ~ovek sa velikim iskustvom. Svirao je sa R.E.M.- om, i stoga je bilo vrlo lako i spontano raditi s wim, na obostrano zadovoqstvo.

Otpevao je bek vokale sa srpskim

lika da se ~uje za nas i van ovih gradnica, ali nema tu nikakvih o~ekivawa da se mo`e bilo {ta veliko desiti, no, u svakom slu~aju bi}e lepo iskustvo. l Mladi bendovi danas kre}u u borbu za svoj statuse mimo TV ekrana, tu su YouTube i Google, koliko popularnost interneta i socijalih mre`a uti~e va{ rad?

Vla di mir: Roku muzika je u svojoj su{tini samoorganizovana, individualna i slobodna stvar (bar je tako uvek bilo). Svi ti kanali i na~ini koji funkcioni{u van tih tokova u kojima je novac sve, su gotovo jedina mesta gde danas mo`e{ da predstavi{ i pribli`i{ qudima ono {to radi{.

Internet je jo{ uvek slobodno mesto. Mislim da je sasvim realno i logi~no da }e se cela ta stvar jo{ vi{e razvijati u tom smeru, {to je dobro i u stvari jedino mogu}e. Svi veliki mediji (TV, radio, {tampa..) su u vlasni{tvu korporacija, i ima vrlo malo emisija koje se bave ovom vrstom muzike.

Ro bert: Sigurno da poma`e, {to se koncerata ti~e sve mawe

Зашто гитара и зашто рокенрол?

Vla di mir: Rokenrol je nekako logi~an generacijski izbor (bar je tako to bilo u moje vreme). Mi smo slu{ali tu muziku i odrastali s wom, to je bilo ne{to {to je dolazilo do nas i bilo svuda oko nas... Stvari su izgledale sasvim druga~ije u odnosu na danas, i bilo je dovoqno da pro~eprka{ po plo~ama koje su ve} bile u roditeqskoj ku}i i da po~ne{ otkrivati taj svet..(bilo je tu i |ubreta, ali to |ubre u odnosu na to na {ta mo`e{ da naleti{ danas, zvu~i kao kosmi~ka rajska muzika). Govorim o do`ivqajima otkrivawa kada si dete i tek si nau~io da stavi{ plo~u na gramofon i prvo {to ~uje{ je „2000 Light Years From Ho me„ ili nekog Elvisa... to je svakako nosilo odre|enu te`inu. To je gitara. Posle toga vi{e nije va`no da li si na selu ili u gradu, ve} si svuda, i ograni~ewa ne postoje, ima{ kriterijume i razvija{ se zajedno s mogu}nostima, bori{ se s ograni~ewima i ne odustaje{.

akcentom i odsvirao klavijature u svim numerama, za dva dana kolko je bio u Beogradu na snimawu albuma. Vladimir ga je upoznao na nastupu u Novom Sadu, razmenili su materijale, jako smo mu se dopali i tako je krenula saradwa.

Vla di mir: ^ovek je bio, snimao sve iz drugog, tre}eg „tejka” i znao svaki aran`man za pet minuta, to je fascinantno... l Radite sa stranim autorima, postoji li {ansa da radite i na stranom tr`i{tu?

Vla di mir: Ne. Mi se bavimo muzikom sa re~ima, a te re~i su na ovom na{em jeziku, pa mislim da to ne bi ba{ imalo smisla, nekom ko ne govori taj jezik. Mo`da gre{im ali nije nam palo na pamet.

Ro bert: Kako se to radi? (smeh) [to se bilo kakvog pomena na inostransvo ti~e, postoji poziv da sviramo u Poqskoj u maju mesecu. Zapravo se radi o saradwi gde }e nekoliko poqskih bendova posle toga do}i da svira u Beograd. To je mo`da neka pri-

su plakati ti koji odrade posao, qudi informacije ~esto saznaju preko interneta, sajtova, „Fejsa” tako je i sa muzikom. Qudi na taj na~in dolaze do informacije o nekom novom bendu, o nekoj novoj pesmi i to je sada ve} realnost. l Ipak, na TV ekranima sve je vi{e emisija koje se bave rok muzikom: Gruvawe, Bunt, Rok klasik, Jelen top 10, Hitorama..?

Ro bert: Ta~no je da postoji vi{e tih emisija ali opet, {to se spotova, recimo, ti~e zaista je pitawe koliko ima smisla snimati neke visoko buxetne spotove koji svejedno koliko god da ima takvih emisija, nude relativno mali broj emitovawa. Nije to tolika prisutnost u medijima i na kraju ispostavi se da su ti spotovi vi{e gledani na YouTu bu. l Malo o pro{lo{st, svirawe devedesetih i danas - publika, scena, va{a prija{wa o~ekivawa ?

Ro bert: Publika se donekle mewa, naravno postoje qudi koji su to tada slu{ali i slu{aju i da-

nas, ali dosta je nove publike, godine prolaze i neke nove generacije uletele su u to i otkrile da im se dopada. Ina~e, devedesetih se vi{e sviralo, koji su pravi razlozi ne znam, ali scena je bila `ivqa nego sada, kriti~na masa publike je u opadawu. Godine izme|u 1992. i 1997. su jedine kada sam `iveo od muzike, jedan je razlog {to su bile marke i vredele puno, uz krajnost velikog siroma{tva, a drugo je ba{ to svirawe.

S tada{wim Lav Hantersima imao sam i po tri svirke nedeqno.

Vla di mir: Prili~no je te{ko porediti te stvari. Devedesete su period u kome smo po~iwali da `ivimo, a nismo mogli. A, opet mo`da se ne bismo ni bavili ovim da smo imali neka pametnija posla. Nekako je pome{ana gor~ina i osmeh, dodu{e, pomalo cini~an osmeh.. Jo{ tada se odustalo, a ustvari se nije posustalo ni za pedaq! Mladost za moju generaciju nije bila vreme lagodnog `ivota i zabave bez posledica. Morao si da na|e{ besmisao i da ga prihvati{ kao stvarnost. Od danas do sutra..svaka proba, praznik. Svaka pesma, nova. Svaki koncert prvi i posledwi. Devedesete su mi proizvele trajnu nesposobnost da razmi{qam unapred. To je dobro za muziku, ali je lo{e za pragmati~an `ivot. Danas bendovi imaju plan i znaju bar otprilike nekoliko koraka unapred. To me jako iznena|uje. l Da li je sve ovo vreme svirawa svirawa u VP promenilo neke va{e ideale i rane ambicije ? Delujete prili~no tvrdoglavo, ustrajani uz pesme o ose}ajima, iako vam je zemqa - uz revolucije, promenila ime nekoliko puta i desilo se {to{ta u woj?

Vla di mir: Ambicija je od po~etka bila usmerena iskqu~ivo i jedino na samo stvarawe muzike. [to se mene ti~e, to je sasvim dovoqno. Ne znam kakve bih druge ambicije imao? To uzbu|ewe kada se pravi muzika je potpuno ispuwavaju}e i ne mo`e da se meri ni sa ~im {to je meni poznato, nikakav plan ili namera nisu ukqu~eni u taj proces. Da, tvrdoglavo se dr`im svojih ose}awa kada pi{em, pretpostavqam da jedino tako mogu da pi{em. Ono {to vam se doga|a je uvek reflektovano u to {to ose}ate u odre|enom trenutku. Ja o tome i pi{em. l Za kraj, Roberte, radio si sa mnogim zna~ajnim novosadskim autorima, jedinstvenih umetni~kih izraza, kako poredi{ pre|a{we iskustvo sa dana{wim radom u Velikom Preziru?

- Nema bitne razlike, s tim {to sada ose}am ba{ veliku posve}enost tome, ne u smislu nekog velikog profesionalnog anga`mana, da sad to bude ne znam kakav profesionalizam, ali jedan iskren odnos prema tome, i ~ini mi se da smo svi mi u VP potpuno okrenuti tome i da to radimo iz velike iskrenosti. Gledam dosta nostalgi~no za svim tim mojim ranijim bendovima i posmatrano iz ove perspektive, sve mi je to predstavqalo zadovoqstvo, jer se radi o veoma zna~ajnim bendovima za doma}u scenu. Александар Латас

nedeqa20.februar2011.

17

ФОТО УБОД

Завршен Guitar Art Expo ФОТО: М. Денковић

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

a manifestaciji Gu i tar Art Ex po, odr`anoj pro{log vikenН da u Beogradu, na{li su se izlaga~i iz sveta muzike koji su posetiocima predstavili svoje gitarske proizvode i usluge. Sve {to je jednom gitaristi potrebno od opreme, nalazilo se na festivalu: elektri~ne i akusti~ne gitare, papu~ice, efekt pedale, poja~ala, transformatori, koferi za gitare, studijska oprema, trzalice, `ice, {timeri, krpice i ostalo.

U hotelu „Kontinental“ gde se festival nalazio, prire-

|ene su i muzi~ke radionice koje su vodili eminentni doma}i i strani gitaristi poput Vlatka Stefanovskog, Sa{e Ran|elovi}a, Egberta Gismontija, Maks Zentavera i drugih. Za mlade gitariste najzanimqivija bila su takmi~ewa u svirawu gitare u vi{e stilova: slobodni (rok i pop), xez i etno. Posetioci su se zabavqali svirawem virtuelne gitare (Gu i tar He ro), a u sklopu programa odr`ali su se i mnogi gitarski koncerti, predavawa i susreti sa poznatima. Д. Влашки

ТОП 10 - ФЕБРУАР 2011.

11. Eminem feat. Rihanna – Lo ve The Way You Lie 12. Katy Perry – Teenage Dream 13. Taio Cruz – Dyna mi te 14. Lady Gaga – Ale jan dro 15. Robbie Williams & Gary Barlow - Sha me 16. Cee Lo Green – Fuck You! 17. Bruno Mars – Just The Way You Are 18. Usher – Dj Got Us Fal lin In Lo ve 19. B.o.b. feat H. Williams of Paramore – Air pla nes 10. Flo Rida feat David Guetta – Club Cant Han dle Me

Katy Perry

ВРЕМЕПЛОВ

Ексцентрични идол младима

a dana{wi dan, 20. februara 1967. godine, ro|en je Kurt DoН nald Kobejn kada su svetsku muzi~ku scenu ~inili najve}i rokenrol bendovi. Dvadesetak godina kasnije, Kurta Kobejna poredi}e sa velikanima iz doba wegovog ro|ewa, a wegovom bendu dodeliti etiketu osniva~a granx zvuka.

Kobejn i basista Kris NovoKurt seli} osnovali su 1987. godine Kobejn bend Nirvana u Sijetlu, koji je sa samo tri izdata studijska albuma postao jedan od najuticajnijih alternativnih rok bendova devedesetih godina Dvadesetog veka. Grupa je postojala do smrti Kobejna, 1994. godine, a za to vreme na svake dve godine objavqivali su novi album “Bleach” (1989), “Nevermind” (1991) i “In Utero” (1993).

Nemilosrdno detiwstvo, qubav prema muzici i stvarala{tvu od ranih tinejxerskih dana, depresija i zavisnost, sna`ni tekstovi i kontroverzni brak sa Kortni Lav, u kratkim crtama mogu opisati `ivot ekscentri~nog Kurta Kobejna. Zvani~ni uzrok Kurtove smrti je samoubistvo, ali se i daqe sumwa da je ubijen.

U legendu je u{ao i po prokletstvu broja 27, jer je posle Hendriksa, Xenis Xoplin i Xima Morisona, ovozemaqski `ivot napustio upravo u tim godinama, a kao i pobrojana svetska muzi~ka elita, ostavio dubok trag i sna`an uticaj na druge, koji i danas traje.

Koliko je svet zaintrigiran `ivotom Kurta Kobejna govore razne kwige, filmovi i stripovi u kojima je upravo on glavni akter, a u kojima svog idola i daqe ostavqaju u stvarnom svetu, koji je za milionske fanove {irom planete, bez wega, nezamisliv. www.rockulice.com Д. Влашки SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Da LI Se (Pra)ISTorIJa PoNavQa

MI I EU i rek tor ka vla di ne Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} iz ja vi la je da Sr bi D ja uve li ko spro vo di pre po ru ke iz po sled weg iz ve -

Pi{e: Dr Vladimir Medovi}

P

re desetak godina pod pokroviteqstvom Sa- na|eni tegovi od kvarca koji odgovaraju te`inveta Evrope organizovana je jedna od najve- skim jedinicama koje su bile u upotrebi u Mikeni. }ih arheolo{kih izlo`bi pod nazivom Osim toga, kao mera vrednosti kori{}ene su zlat“Bogovi i heroji bronzanog doba”. Zbog ~ega se ne, bakarne ili bronzane `ice ~iji je 1 du`ni meugledna me|unarodna organizacija kao {to je Sa- tar uvek bio iste te`ine. vet Evrope zainteresovala za jednu arheolo{ku Evropa tog vremena je ispresecana trgova~kim izlo`bu? Odgovor na ovo pitawe ne le`i samo u putevima. Poznati su „}ilibarski putevi” koji su wenom nesumwivom nau~nom i kulturolo{kom vodili od Jadranskog do Balti~kog mora. Na podzna~aju. Pomenuta izlo`ba je predstavqala svoje- ru~ju dana{we Nema~ke otkriveni su tragovi prevrsnu manifestaciju jedinstvenog evropskog kulmo{}avawa mo~vara na trasi }ilibarskog puta. turnog identiteta ~iji koreni se`u u period koji Tako|e su poznati putevi soli i metala. Za tranizlo`ba tematski obra|uje. Upravo u bronzanom sport robe kori{}eni su prirodni vodotokovi Dudobu, oko 2000 godina p.n.e., evropski kontinent je nav, Tisa, Rajna… Jedno od ve}ih trgovinskih poprvi put naseqen na celom svom prostoru, od Ura- srednika za promet robe iz Mikene bilo je naseqe la do Atlantskog okeana, od MediFeudvar na Tisi kod Mo{orina. terana do polarnih rubova SkanGr~ki hroni~ari iz kasnijih peridinavije. To je period naglog prioda navode da je plovidba Tisom bivrednog i kulturnog razvoja. Nala jedino mogu}a uz pomo} lokalstaju prve velike evropske civinih vodi~a koji su navodili barke lizacije, Minojska na Kritu, zakroz gustu mre`u rukavaca. Uz trtim Mikenska na Peloponezu, kao govace su i{le i zanatlije raznih i mnoge druge {irom Evrope koje profila koji su nudili svoje uslusu mawe poznate {irokoj javnosti. ge tamo gde je za to postojala potreSve one, mada prostorno udaqene, ba. Na taj na~in su {ireni i me|u~ine jednu povezanu celinu do te sobno pro`imani razli~iti kulmere da mo`emo govoriti o postoturni uticaji. jawu jedinstvenog ekonomskog Ne{to kasnije, u gvozdenom dobu, prostoru na tlu Evrope bronzanog pojavquje se prva „zajedni~ka valudoba. Ako bi pravili paralelu sa ta“ u vidu kauri pu`eva koji poti~u unutra{wim tr`i{tem koje sada iz Indijskog okeana. Ovi pu`evi Ru~na vaga sa Bor|o{a postoji u okviru Evropske unije predstavqali su univerzalno sreddobili bi sasvim iznena|uju}u sliku tada{weg stvo pla}awa i kori{}ene su pre svega na prostoStarog kontinenta. ru Balkana. Za bronzano doba se vezuju prvi po~eKrenimo od slobode kretawa robe. U mnogobrojci onoga {to sada nazivamo industrijskom svojinim arheolo{kim istra`ivawima koja su vr{ena nom. Vodilo se ra~una o poreklu robe. Roba se pa{irom Evrope otkriveni su naizgled zbuwuju}i kovala u bale i sanduke koji su vezivani vrpcom. podaci. Na udaqenim lokacijama otkriveni su ^vorovi su oblagani sve`om glinom na koju je utiistovrsni ili sli~ni predmeti. Sasvim izvesno, skivan pe~at od kamena ili slonova~e. Svaka ve}a nije se moglo raditi o slu~ajnoj pojavi. Mnogi od radionica je imala svoj pe~at. U minojskoj palati tih predmeta su bili izra|eni od sirovina koje nina Kritu otkrivene su amfore sa vinom i maslinosu postojale na tom podru~uju, nego su morale biti vim uqem sa tragovima pe~ata. Zloupotreba, falidopremane iz drugih, dalekih, oblasti: kalaj, basifikovawe, pe~ata je o{tro ka`wavana. kar i drugi metali iz crnomorskih i balkanskih Naravno, nije sve u tom periodu bilo idili~no. rudi{ta, so sa Alpa i Karpata, }ilibar sa BaltiBronzano doba je i doba velikih potresa, seoba, raka, itd. O~igledno je u to doba postojala intezivna zarawa i nestajawa ~itavih naroda i civilizacija trgovina izme|u razli~itih naroda i plemena. Po(Minojska, Mikenska). Ali ~im bi ove kataklizme znato je da su rude metala i poqoprivredni proizpro{le ili se makar na momenat umirile, vrlo brvodi iz unutra{wosti Evrope razmewivani za zo su obnavqani stari trgova~ki kontakti. @eqa luksuzne predmete iz zanatskih radionica Gr~ke i za napretkom, novim tehnologijama i idejama oduMale Azije. Da bi se olak{ala trgovina korivek su predstavqali motor privrednog i kultur{}en je jedinstven merni sistem koji je razvijen u nog razvoja. I tada, kao i kasnije, oni koji su ostaMikeni. O tome svedo~i ru~na vaga iz 13. veka li izolovani, van tokova svog vremena, bili su osup.n.e. prona|ena u Bor|o{u kod Novog Be~eja (re|eni na stagnaciju i polagano nestajawe. konstrukcija vage je izlo`ena u Muzeju Vojvodine (autor je docent na Fakultetu u Novom Sadu). Radi se o najstarijoj ru~noj vagi za ekonomiju i in`ewerski menaxment van mikenskog kulturnog prostora. Uz vagu su pronovosadskog Univerziteta Privredna akademija)

{ta ja Evrop ske ko mi si je, ali i po ru ~i la da taj pro ces tre ba do dat no ubr za ti. Po we nim re ~i ma, u ovo me tre nut ku naj va `ni je je na sta vi ti i in ten zi vi ra ti pro ces re a li za ci je Ak ci o nog pla na Vla de, u ko jem su sa dr `a ni kon kret ni ko ra ci i ro ko vi za po stu pa we po pe po ru ka ma Evrop ske ko mi si je. „Mi smo tre nut no u pro ce su iz ra de mi {qe wa Evrop ske ko mi si je o na {em zah te vu za ~lan stvo, i to mi {qe we }e bi ti ob ja vqe no 12. ok to bra ove go di ne. Ja u ovom tre nut ku ne mo gu da ka `em da }e ono bi ti po zi tiv no, ne mo gu da ka `em ni da }e bi ti ne ga tiv no. Je di no {to je iz ve sno je da }e ono za vi si ti od to ga {ta }e mo ura di ti, a to je de fi ni sa no Ak ci o nim pla nom Vla de Sr bi je”, ob ra lo `i la je Mi li ca De le vi}. Ona je do da la da je do sta sek tor skih pre po ru ka ve} je is pu we no ili su u to ku pri pre me za wi ho vo is pu wa va we. „Na rav no, naj va `ni je je is pu ni ti ono {to }e obo ji ti po li ti~ ki deo mi {qe wa EK, ko ji se od no si i na pi ta we blan ko ostav ki, re gu li sa we re do sle da ko jim po sla ni ci ula ze u par la ment, po vra }aj imo vi ne. To su sve pi ta wa ko ja su po me nu ta u Ak ci o nom pla nu”, na ve la je di rek tor ka Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je.

r bi ja je pod ne la zah tev za sta vqa we na li stu S ze ma qa ~i ji or gan ski pro iz vo di se mo gu pro da va ti u EU. Na li sti tre }ih ze ma qa ko je mo gu da iz vo ze

ne ke or gan ske pro iz vo de u EU na la ze se Ar gen ti na, Austra li ja, Ko sta ri ka, In di ja, Iz rael, Ja pan, [vaj car ska, Tu nis i No vi Ze land. Da bi se Sr bi ja na {la na toj li sti, {to }e joj omo gu }i ti iz voz u EU, po treb no je da se utvr di da je we no za ko no dav stvo uskla |e no sa stan -

dar di ma Uni je, ~i ji osnov je evrop ska di rek ti va o or gan skoj hra ni. Ka ko na vo di EurAk tiv, pre ma po da ci ma iz Od go vo ra na Upit nik EK, u 2009. je pod or gan skom pro iz vod wom na pod ru~ ju Sr bi je bi lo 1.823 hek ta ra.

No, po re ~i ma mi ni stra po qo pri vre de Sa {e Dra gi na, do po ~et ka 2011. go di ne te po vr {i ne su po ve }a ne na vi {e od 4.500 hek ta ra pod or gan skim za sa di ma. Dra gin je oce nio i da „u Sr bi ji po sto ji ~ak 600.000 hek ta ra ko ji mo gu da u krat kom vre men skom ro ku pre |u u si stem or gan ske pro iz vod we”. Pod se ti mo, or gan ska po qo pri vre da za sni va se na na ~e li ma pri rod nog po qo pri vred nog ci klu sa, uz {to ma wu upo tre bu he mij skih sred sta va i na ru {a va we `i vot ne sre di ne. To, iz me |u osta log, pod ra zu me va ogra ni ~a va we upo tre be ve {ta~ kih pe sti ci da, |u bri va i an ti bi o ti ka. i {e hi qa da gra |a na Sr bi je je to kom 2010. go V di ne za tra `i lo azil u ze mqa ma EU, pre sve ga [ved skoj i Ne ma~ koj, a u Sr bi ju je na osno vu spo ra zu -

ma o re ad mi si ji vra }e no oko 1.700 „la `nih azi la na ta”. Mo ti vi za tra `e we azi la su is kqu ~i vo eko nom ski, na vo de u Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va Sr bi je i is ti ~u da je sa rad wa sa ze mqa ma EU na re in te gra ci ji po vrat ni ka do bra ali da je neo p hod na i fi nan sij ska po dr {ka tih ze ma qa. Sa mo ma li broj ze ma qa sa ko ji ma je Sr bi ja pot pi sa la spo ra zu me o re ad mi si ji oba ve zao se da pru `i ta kvu po mo}, ali je ona ogra ni ~e na. „Sr bi ja se su o ~a va sa raz li ~i tim eko nom skim i so ci jal nim pro ble mi ma, po put ne za po sle no sti, ve li kog bro ja si ro ma {nih, ne do voq nih so ci jal nih fon do va i zbri wa va wa ve li kog bro ja iz be gli ca iz Hr vat ske i BiH i in ter no ra se qe nih oso ba sa Ko so va. Zbog sve ga to ga, po mo} i u~e {}e ze ma qa EU, iz ko jih se te oso be vra }a ju u na {u ze mqu, u wi ho voj so ci jal noj i eko nom skoj re in te gra ci ji, iz u zet no je po `eq no, pa i neo p hod no”, stav je Mi ni star stva.

Prava putnika autobusa su od ove sedmice boqe za{ti}ena u EU jer je Evropski parlament izglasao propis koji utvr|uje wihova prava ako autobus kasni ili se vo`wa otka`e. Podsetimo, do sada su pravo na takvu od{tetu imali samo putnici brodova, vozova i aviona.

Ubudu}e }e i putnici autobusa imati pravo na od{tetu za ka{wewe u visini od 50 odsto cene karte, odnosno od{tetu u iznosu ~itave vrednosti karte ako prevoznik otka`e vo`wu, a posle dva sata od zakazanog polaska ne obezbedi prevoz putnika na drugi na~in. Propis tako|e predvi|a i da putnici ~iji autobusi u polasku kasne vi{e od 90 minuta moraju od prevoznika dobiti u`inu i osve`avaju}e napitke. Uz to, ako se putovawe prekine zbog udesa ili ka{wewa, {to zahteva preno}i{te, prevoznik }e biti du`an da i to obzbedi.

Uvedeno je i da }e prevoznik gubitak ili o{te}ewe prtqaga putnika morati da plati do 1.200 evra. U slu~aju smrti ili povrede putnika atobusa u udesu, prevoznik je du`an da isplati naknadu do 220.000 evra

D

a li je ta~an sud da se o na{oj spoqnoj politici vi{e mo`e ~uti od stranih ambasadora (u tzv. javnoj diplomatiji), nego od na{ih zvani~nika? Da li smo vi{e od deset godina posle demokratskih promena slobodna i bezbedna zemqa koja po{tuje civilizacijske standarde i ujedno pravo mesto za investicije? Nije li su{tina na{e krize jo{ uvek pogubna realnost scenarija prema kojima Srbija tumara negde izme|u Brisela i Kaira, stalno poku{avaju}i da premosti jaz ime|u razli~itih realnosti, s jedne strane `eqene i projektovane, i s druge strane pritiska siroma{tva? Kako svesti politiku na odr`ivu ravan, tako da izbegnemo „zafarbavawe u }o{ak“? Kako to da umesto stvarawa manevarskog prostora za dostizawe strate{kog ciqa – ulaska u Evropsku niju, stalno ne{to improvizujemo, poput ideje da se slede}i samit Nesvrstanih, pokreta ~iji nismo ni ~lan, odr`i u Beogradu. @elimo li stvarno da u|emo u lobi zemaqa bez unutra{we discipline (dodu{e s izvesnim moralnim uticajem), ali kao multilare s neznatnim uplivom na svetsku agendu?

Ova i sli~na pitawa retko se mogu ~uti u na{oj javnosti, ali se gotovo redovno postavqaju na Forumu za me|unarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji koji u novembru proslavio punoletstvo (18 godina od osnivawa). Forum za me|unarodne odnose ve} 15 godina odr`ava svoje javne sesije u koncentrisanom kvalitetu koji se retko mo`e na}i u bilo kojoj drugoj instituciji na{eg dru{tvenog `ivota. ^ine ga profesori, diplomate, stru~waci za me|unarodne pravne, ekonomske i politi~ke odnose, novinari i po-

stranstvu, ponovo s odre|enim sumwama gledaju na aktuelno stawe na{e diplomatije, smatraju}i da joj je potrebno novo pribli`avawe realnosti.

Spoqna politika i me|unarodni odnosi ne smeju biti monopolizovani, niti provincijalizovani, rekao je Simi}, jer ne mo`emo da `ivimo u svom svetu kao pod staklenim zvonom – tako je i po~ela tragedija 90-tih. Stoga je bitno da se odr`i otvoreni kanal komunikacije Ministarstva inostranih poslova sa stru~nom i {irom javno{}u – {to ono uop{te ne ~ini. Srbija se ponovo zatvara, nema dovoqno transparentnosti u potezima prema svetu, niti uticaja javnosti, dok ve}ina diplomata od karijere veruje da je upravo proevropska orijentacija jedina tanka crta koja nas odvaja od 90-tih. S druge strane, Forum mo`e da se pohvali da je doprineo najve}em regionalnom skupu pro{le godine u Sarajevu, ka`e Simi}, ~ime je urodila plodom Igmanska inicijativa, koja se nije mogla zamisliti bez u~e{}a ~elnika Evropskog pokreta u Srbiji.

Tako|e su i pro{logodi{wi susreti predsednika Srbije i Hrvatske Tadi}a i Josipovi}a satisfakcija za Forum, jer regionalna politika mora biti jedan od strate{kih ciqeva Srbije.

Prema mi{qewu ovih znalaca, Srbiji }e u postkriznom periodu biti te{ko da prona|e svoju politiku – dok se u Evropskoj uniji ve} vode velike rasprave o tome. Svet je sada jo{ zavisniji nego pre krize, dok nama treba EU, ali i ruska energija, ameri~ka politika bezbednosti, kineski novac slobodan za ulagawa i... spisak je podu`i. Zvani~nici MIP-a, me|utim, nerado izla`u i javno

znavaoci prilika u svetu, koji se okupqaju svake srede u 18 ~asova u Beogradu – istrajno analiziraju}i koncepcije, doga|aje i prilike u svetu. U zborniku radova „Srbija i svet“ koji je nedavno objavqen, predsednik Foruma Borivoj Erdeqan je naveo da se raspravqaju pitawa nama nedovoqno poznatog svetskog kaleidoskopa, kako bi se promislilo mesto Srbije u wemu i pomoglo koncipirawu spoqne politike zemqe.

Doajen na{e diplomatije Mirko Tepavac je to nastojawe sa`eto formulisao: diplomatija nije iznad dr`avne politike i profesionalno je odgovorna da doprinosi wenoj obave{tenosti. Ona nije mogla da promeni nerealna, ksenofobi~na javna raspolo`ewa u Srbiji devedesetih, ali im nije morala ni pogodovati... Nadajmo se da je na{a, sada izgleda odlu~nija orijentacija na pribli`avawe Evropskoj uniji i pove}ana spremnost na prihvatawe wenih standarda organizacije dru{tva i dr`ave – najzad pouzdana i kona~na. Ne zato {to nema drugog izbora, nego {to nema boqeg, re}i }e Tepavac.

Profesor Fakulteta politi~kih nauka Predrag Simi}, ujedno i diplomata od karijere, naglasio je prilikom predstavqawa zbornika da je Forum nastao pre 18 godina kada je veliki broj qudi imao rezerve prema vo|ewu politike 90-tih, nude}i alternativno vi|ewe me|unarodnih odnosa. Srbija je tada lutala, ali ni danas jo{ uvek nije na{la svoje mesto u svetu, za razliku od druge Jugoslavije koja je bila po{tovana i uva`avana. Posle 5. oktobra 2.000 jedan broj ~lanova Foruma pre{ao u diplomatiju (Jelica Mini}, Goran Svilanovi}, Ivan Vuji~i}, Predrag Simi}...), kada i dolazi do zaokreta i usmeravawa Srbije ka Evropskoj uniji. Ali kada su se neki ~lanovi Foruma „vratili ku}i“ iz misija u ino-

formuli{u svoje koncepcije. U SFRJ se znalo {ta mo`e da se ka`e javno, a sada MIP nema ~ak ni svog predstavnika za {tampu koji bi brifingovao novinare. Nema kontakata ni s odgovaraju}im skup{tinskim Odborom za spoqnu politiku. Za{to ne bi smo nau~ili ne{to iz prakse u Sjediwenim Dr`avama, gde se u tamo{wem kongresnom odboru za spoqnu politiku raspravqaju {ire teme na tzv. „saslu{awima“ (tzv. hirinzima), u `ivom dijalogu parlamentaraca, predstavnika administracije i stru~waka, pitawe je u~esnika debate na Forumu ali ujedno i kriti~ka primedba za nadle`ne adrese.

Pavle Jevremovi}, dugogodi{wi ambasador u Ujediwenim nacijama, ka`e da na{a spoqna politika deluje naivno: ne mo`emo prevariti EU poku{ajima da „zaba{urimo“ dvojne akcize za gorivo ili tako {to }emo samo formalno ukinuti blanko ostavke. U organizacionoj {emi, dimenzija evropske politike Srbije kao da je odvojena od drugih aspekata dr`avne politike, kao i od dostizawa standarda koje budu}a zemqa-kandidat (kako je vlast obe}ala: do kraja ove godine) treba da ispuni. To mora biti deo ukupnog politi~kog procesa, a ne iznu|eno spoqa: na{ „evropski“ hod je prespor i ne vidi se napredak u organizaciji privrede i dru{tva. Tako, po Jevremovi}u, svakome smeta korupcija, ali kao da neko namerno ne}e da doradi antikorupcijski sistem tako da on stvarno profunkcioni{e. Odnosi politi~kih snaga i trgovawe interesima previ{e uti~u na aktuelnu politiku, dok su raspolo`ewe i potrebe dru{tva sasvim na drugoj strani. A uzaludno tro{ewe energije radi protiv boqe alternative – ulaska Srbije u Evropsku uniju, i vodi nas tamo gde smo ve} i bili – zafarbani u }o{ku. n Re qa Kne `e vi}

Zafarbavawe u ]o[ku

Ministri finansija EU sukobili su se u Briselu oko suzbijawa finansijske krize koja je 2010. godine pogodila zemqe zone evra. Zbog razlike u stavovima, pa i procenama, prona|eno je solomonsko re{ewe da se do kraja marta redstavi „sveobuhvatan odgovor” na du`ni~ku krizu. U sredi{tu tog odgovora bi}e najverovatnije dovo|ewe u red fonda za pomo} zemqama evrozone od 440 milijardi evra, koji je osnovna alatka za re{avawe kriza u Uniji. No, Nema~ka je najavila da }e nastaviti da daje novac fondu samo ukoliko sezauzvrat zemqe koje finansijski zaostaju obave`u da }e svoje ekonomije u~initi konkurentnijim, a taj zahtev podr`ala je i Francuska Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

19

V I [ E O D U M E T N O S T I : BOgATSTvO ZA ANTIKvArNU KwIgU

Le o nar dov kod u ogle da lu u bi te qi sta re kwi ge zna ju ko li ka je mu ka do }i do iz da wa ko ja svo jom vred no {}u pre la ze wi ho vu pla te `nu mo}.

Na `a lost, to je uvek bi va lo ta ko, jo{ od sa mog po ~et ka gu tem ber gov ske re vo lu ci je. Se }a mo se pri me ra da je en gle ska kra qi ca da la sta do od tri sto ti ne ova ca za jed nu kwi gu. Ka da kwi ga za sta ri», pre tvo ri se u luk suz kao i bi lo ko ja dru ga ro ba ko ja ne ne sta je upo tre bom i tro {e wem. Za to i ne sum wa mo da su naj sta ri ja iz da wa do stup na sa mo oni ma ko ji ma te kwi ge pri ~i wa va ju luk suz.

Ako ste se pi ta li ko je su kwi ge naj sku pqe pla }e ne po sled wih go di na, mo `da ste naj pre po mi sli li na in ku na bu le, pr ve bi bli je {tam pa ne Gu tem ber go vom li~ nom ma {i nom. Me |u tim, iz ne na |e wa su za i sta neo ~e ki va na.

Q

Leonardov „Kodeks”

Naj sku pqe pla }e na kwi ga na sve tu je Co dex Le i ce ster Le o nar da da Vin ~i ja, {tam pa na 1500. go di ne. Ku pio ju je Bil Gejts za 24 mi li o na evra. Spis se sa sto ji od 72 li sta i iz ra zi to je do bro kon zer vi san. Te ma mu je na u~ nofi lo zof ska a spe ci fi~ nost to {to je pi sa na na o pa ko, „«ogle dal nim” pi smom», pa se mo ra i ~i ta ti po mo }u ogle da la.

Mag na Car ta Li ber ta tum pr vi je ju ri di~ ki zna ~a jan tekst za pad ne ci vi li za ci je. Sro ~i li su je 1215. re vol ti ra ni En gle zi pro tiv sop stve nog kra qa, Xo na Bez Ze mqe. Tekst us po sta vqa fun da men tal na pra va ~o ve ka i ogra ni ~a va mo nar hi ju. Uki da, na pri mer, pro iz voq no za tva ra we qu di, {to }e re }i – ari sto krat ske hi ro ve. Jed na ret ka ko pi ja iz 1297.

Pro da ta je u Sot bi ju 2007. za 16,5 mi li o na evra.

^oserove „Kanterberijske pri~e”

Yon Yejms Odibon: „Ptice Amerike”

Na tre }em me stu je pre gu ten ber gov sko Jevan|eqe iz ma na sti ra Hel mar sha us, ko je je na ru ~io li~ no Lav Hen ri 1188. Vr hun ski je opre mqe na i odi {e po bo `no {}u ka ko i oda kle god da joj pri |e te. Ot ku pqe na je za bez ma lo 10 mi li o na evra 1983. ali se vla snik u iz vo ri ma ne po mi we. Osim da bi ne ki da nas, ako bi se pro da vao, za ru ko pis da li i 16 mi li o na evra.

Xon Xejms Odi bon, fran cu skoame ri~ ki sli kar i pri rod wak je na ~e tvr tom me stu. Po ~ev od 1820. pro {ao je Ame ri ku uz du` i po pre ko sli ka ju }i sve vr ste u pri ro di ko je je sreo. We go vo de lo za vr {a va u for ma tu zva nom slo nov ski fo lio (98x76 cm) i sa sto ji se od 435 akva re la. U de cem bru pro {le go di ne pro da to je, ta ko |e u Sot bi ju, za 9 mi li o na evra. ^o se ro ve Kanterberijske pri~e o gru pi ho do ~a sni ka na pu tu do gro ba To ma sa Be ke ta, za u zi ma ju pe to me sto po do stig nu toj ce ni od 5,4 mi li o na evra.

Na {e stom me stu je pr va kom pi la ci ja [ek spi ro vih sa bra nih de la, {tam pa na u fo lio for ma tu. Sa dr `i 36 de la i ob ja vqe na je 7 go di na na kon auto ro ve smr ti. Po sto ji ~e tr de se tak pri me ra ka na sve tu, a je dan je pro dat ne dav no po 4,3 mi li o na evra. To li ko je i pla }e na « Biblija u 42 linije ,» pr va kwi ga od {tam pa na „po kret nim slo vi ma„, li~ no Gu tem ber go vom ru kom.

Iza we sle de opet ilu stro va na de la pri rod wa ka o qi qa ni ma, Les Li li acés iz 1802. pro da ta za bez ma lo 4 mi li o na evra, i bo ta ni~ ki zbor nik o vo }ar stvu pro dat za 3,7 mi li o na.

Za i sta za ~u |u je da me |u pr vih de s e tak naj s ku p qe pla }e nih kwi ga slo vi sa mo jed no je van |e qe i jed na in ku na bu la – a da su na u ka i po e z i j a u pred n o s ti. Ne spo ri mo da tr `i {te ima i svo je hi ro ve, ali ni je mo gu }e iz be }i za kqu ~ak: ko me se sme {i luk suz da se bi pri u {ti dra go cen ru ko pis, ra di j e se opre de q u j e za auto ra i we go vu ori gi nal nost, ne go za isto rij sku va `nost pi sa ni ja. n Du {an Si min

PUT OKO SVETA

RE K ORD: Ko se kla dio na Bel gi ju, do bio je: u pe tak se na vr {i lo 249 da na ka ko je ova dr `a va bez vla de. Ti me je Bel gi ja do se gla re kord Ira ka, a ve} na red ni dan po sta la je ne za vid ni svet ski re kor der. Ka ko stva ri sto je, vla de ne }e bi ti jo{ sko ro, pa su no vi iz bo ri sve iz ve sni ji.

Ako stran ke uop {te i na to pri sta nu.

OPA S NI PA S TI R I: U Ja pa nu kip te od be sa jer su we go ve bro do ve ak ti vi sti „Mor skog pa sti ra” one mo gu }i li u lo vu na ki to ve, zbog ~e ga je ovo go di {wi lov za vr {en me sec da na ra ni je. Ko mer ci jal ni lov na ki to ve je ina ~e za bra wen u ce lom sve tu, ali ja pan ska flo ta sva ke go di ne ide u lov, a to se prav da po tre bom da ta nad gle da uti caj ki to va na svo ju ri bar sku in du stri ju.

NO@ U GLA V I: Ki nez Li Fu pro veo je vi {e od pet go di na sa 10 cen ti me ta ra du gom o{tri com no `a u gla vi, a da to ni je ni znao. Ovaj 37go di {wi tak si sta ka `e da je `i veo sa svim nor mal no, upr kos ~e stim gla vo bo qa ma i ~ud nim uku som u usti ma.

No` je ot kri ven to kom jed ne po se te le ka ru, ko me se Li po `a lio na bo lo ve u gla vi.

MA K A Z E U STO M A K U: Jed na Fran cu ski wa `i ve la je pet me se ci sa hi rur {kim ma ka za ma u sto ma ku na kon „uspe {ne” ope ra ci je za te za wa ko `e sto ma ka. Usled na pa da ka {qa, pi {u me di ji, pri me ti la je da me tal vi ri iz we nog pup ka i ta ko usta no vi la uzrok ne sno snog bo la ko ji je na stao od mah na kon ope ra ci je. A kod pla sti ~a ra je oti {la da bi „is pe gla la” sto mak po sle dve trud no }e.

BU \ E W E RA N OG PRO L E ] A: Ser na Ko re ja je pro sla vi la svoj naj ve }i pra znik - 69. ro |en dan Kim \ong Ila - broj nim umet ni~ kim spek ta kli ma, bi o skop skim pred sta va ma, umet ni~ kom sin hro nom pli va wu i fe sti va lu „Kim |on gi li ju”. ^ak je ove go di ne, ka ko sa zna je mo, i pro le }e ra ni je do {lo u rod no se lo Dra gog Vo |e na pla ni ni Pa ek du. Ipak, u skla du sa re ce si o nim vre me ni ma, i pro sla va je bi la ne {to skrom ni ja ne go ina ~e.

BUDIMPE[TA JEDAN DAN BILA U ZNAKU SUBOTICE

Pa la ta {a re na na ba~ ki na ~in u d im p e { ta, ak t u e l n a pre s to n i c a vai, Hen ri e ta Der i Ta ma ra Ben ~ik, or ke Evro pe, me tro po la bo ga te isto ri je star „Ju has“, Ar pad Uta {i i De~ je po zo ri i ar hi tek tu re, raz bo ko re na na ~a - {te sa pred sta vom „Xems i xi nov ska bre rob nom Du na vu, bi la je bar je dan dan u zna - skva“. Po red to ga, pro mo vi san je „In ter et ku – Su bo ti ce. I kao tek tre }i grad van no“ fe sti val i „100 go di na Du `i jan ce“, a gra ni ca Ma |ar ske ko ji je do bio pri li ku da svoj {tand je ima la i Tu ri sti~ ka or ga ni za u gran di o znoj Pa la ti umet no sti pred sta vi ci ja gra da Su bo ti ce. svo je bo ga to kul tur no na sle |e, ta na {a Su Da pru `i po dr {ku svom gra du do {ao je i bo ti ca je odu {e vi la. U okvi ru ma ni fe sta - ne ka da {wi lord mer \er| So rad, ~o vek za ci je “[a re na pa la ta” vi {e od hi qa du Bu dim pe {ta na ca i wi ho vih go sti ju u`i va lo je u kon cer ti ma, te a tar skim do me ti ma i in ter ak tiv nim ra d i o n i c a m a kroz ko j e su umet ni ci iz Su bo ti ce ili po re klom Su bo ti ~a ni pred sta vi li svo ju va ro{ kao me sto to le ran ci je i mul ti kul tu ral no sti.

Po s e t i o c i su u`i v a l i, ba{ kao {to su u`i va li i su b o t i~ k i lord m er Sa { a Vu ~i ni} i ured nik pro jek ta “[a re na pa la ta” Ati la Var ko wi. „Do {ao sam sa `e nom i k}er kom, i to na pre po ru ku pri ja te qa, ko ji mi ni je ni re kao da se u Pa la ti pred sta vqa grad iz Sr bi je. I ni sam se po ka jao, jer pro gram De~je pozori{te na sceni Palate je bio ve o ma za ni mqiv, na ro ~ i t o za de c u”, po v e r io nam se Flo ri jan, ko ji je u tu ri sti~ ki obi la zak Bu dim pe {te do {ao iz Ru mu ni je. Za raz l i k u od we g a, Ma r i k a, „do ma }a de voj ka”, sva ke je ne de qe u Pa la ti umet no sti. „Ni sam zna la da Su bo ti ca ima ta ko do bre mu zi ~a re”, pri ~a Ma ri ka, a mi joj ka `e mo da je u Su bo ti ci jo{ mno go to ga do brog i le pog.

Za raz li ku od od ra slih, de ca ni su bi la pre vi {e za in te re so va na za di van. Wih su po naj vi {e za ni ma le broj ne in ter ak tiv ne ra di o ni ce, na ko ji ma su po ku {a va li da i sa m i bar na tren bu d u umet ni ci. „Mi sa Bu dim pe {tom ima mo sjaj nu sa rad wu u Interaktivna radionica za najmla|e oba prav c a. Uosta l om, i isto rij ski smo za wu ve za ni, ba{ kao {to ~i je se ime ve zu je pro spe ri tet gra da. U vre nam i do bar deo kul tur ne ba {ti ne odi {e me ka da je on vo dio Su bo ti cu re kon stru i- uti ca jem Bu dim pe {te, Be ~a i Austro-Ugar - san je cen tar, pe {a~ ka zo na je po plo ~a na i ske im pe ri je”, re ~i su su bo ti~ kog gra do na - za ono vre me bi la je je din stve na u ve li koj ~el ni ka, ko ji ni je krio za do voq stvo zbog Ju go sla vi ji. Su bo ti ~a ni su mu se odu `i li po zi va ko ji je sti gao iz Pa la te umet no sti. pro gla siv {i ga 2007. po ~a snim gra |a ni Pro gram su, ina ~e, tvo ri li „Nep ker“, gu - nom. Za So ra da je he pe ning u Pa la ti umet da~ ki kvar tet „Gar den kvar tet“, so pran Re - no sti bio i pri li ka za su sret sa sta rim be ka Bo baw, „Bu we va~ ko ko lo“, „Ka da bra“, pri ja te qi ma, ali i za raz go vor sa ak tu el Ar pad Ba ko{, „Mla dost“, Sil ve ster Le - nim gra do na ~el ni kom.

– I sa da se be sma tram Su bo ti ~a ni nom iako `i vim u jed nom ma lom me stu, 30 ki lo Impresivno zdawe me ta ra uda qe nom od Bu dim pe {te. Ali Su bo ti ca mi je osta la u sr cu! U ono vre me ko Pa la ta umet no sti se sma tra jed nom od mu ni zma, ka da smo raz mi {qa li {ta nam va naj lep {ih gra |e vi na u Ma |ar skoj, ~i ja je qa ~i ni ti, od lu ~i li smo da “u{min ka mo” iz grad wa ko {ta la oko 25 mi li o na evra. cen tar gra da i to je, gle da no i iz ove per Po kri va ~ak 70.000 kva dra ta ko ri snog spek ti ve, bi la jed na od bo qih od lu ka. Na pro sto ra, iz gra |e na je tik do zda wa Na pra vi li smo 1985. i fon ta nu od @ol nai ke ci o nal ne ope re, u bli zi ni mo sta La| ma ra mi ke, ko ja je bi la jed ni stve na za ono vre wo {i, i sve ~a no je otvo re na 2005. go di ne. me i po iz gle du, i po ma te ri ja lu i po ide ji.

Ba{ sva ki deo ove pre le pe gra |e vi ne se Sa da ~u jem da }e da je ru {e i ne mo gu da ve na la zi u slu `bi kul tu re, bi lo da se ra di ru jem u to – po me {a na su bi la So ra do va o mu zi ci, te a tru ili li kov noj umet no sti. ose }a wa. Jer, we go vi su bi li u Pa la ti Pod za jed ni~ kim kro vom im pre siv ni lo umet no sti, i to ga je u~i ni lo ra do snim, ba{ bi de le i ba ro vi, re sto ran, e-ka fe, pa no kao {to ga je u~i ni la tu `nim na ja va da }e ram ska te ra sa ko ja od u zi ma dah, da ro te ka ~u ve na ze le na fon ta na oti }i u isto ri ju i kwi `a ra. Ipak, mo `da naj ve }a atrak ci gra da. Istu onu u ko joj }e bi ti za be le `en i ja su gran di o zne or gu qe sa ~ak pet ma nu a dan ka da je Bu dim pe {ta bi la u zna ku – Su la, ko je do mi ni ra ju Na ci o nal nom kon bo ti ce! cert nom dvo ra nom „Be la Bar tok”. n San dra Ir {e vi}

B

20

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : I LIBIJU

Veliki brat jed nom tu ri sti~ kom vo di ~u ka `u da su Li bij ci sve ono {to wi hov vo |a Mo a mer el Ga da fi ni je. Mir ni, od me re ni i to le rant ni. Eks cen tri~ ni li bij ski li der, ko ji svo jim pro ble ma ti~ nim iz ja va ma, eks tra va gant nim po na {a wem i je din stve nom i ne pred vi di vom po li ti kom za da je mu ke i sve tu i sop stve nom na ro du, po sma tra vas sa svih dr `av nih in sti tu ci ja, du` pu te va, sa zi do va sva ke ka fa ne, pum pe ili rad wi ce, do ~e ku je na aero dro mi ma... U ra znim for ma ti ma, ali uvek Ve lik, gle da vas ka ko sa pri ve za ka za kqu ~e ve i ru~ nih sa to va, ta ko i sa fa sa da fen si vi {e sprat ni ca u Tri po li ju.

I to u ra znim iz da wi ma: od sta ti~ nih po lu pro fi la s na o ~a ri ma za sun ce, uz dig nu te bra de, s ra znim po kri va li ma za gla vu, u uni for mi ili `i vo pi sno, po ne kad kra qev ski ode ven, ~e sto u de cent nim bo ja ma sta rog zla ta ili ~o ko lad no sme |e. Moj omi qe ni bil bord, od mi qa na zvan „taj na ve ~e ra”, za i sta je ne ve ro va tan: Ga da fi u ma skir noj uni for mi se di za sto lom, u istom po lu pro fi lu, is tu re ne bra de i vi so ko po dig nu te pe sni ce. Ne {to mu dro i bor be no zbo ri. Uti sak ko ji osta vqa na par pri ka za nih za ve re ni ka u ma skir nim uni for ma ma je ne sum wiv: di vqe we, po ve re we, ve ra u bo qu bu du} nost. Je dan od wih u za no su obe ma ru ka ma di `e mi tra qez iz nad gla ve.

Ro |en u bed noj be du in skoj po ro di ci, pr vi je od svog ro da ika da na u ~io da ~i ta i pi {e. Sa ~e tr na est go di na je bio iz ba ~en iz sred we {ko le u Seb hi zbog po li ti~ kog ak ti vi zma.

Na lo kal nom aero dro mu s po no som pod se }a ju put ni ke da je „buk ti wa re vo lu ci je za pa qe na var ni com {to u Seb hi kre snu”. Jer, 1. sep tem bra 1969. je ta da 27-go di {wi mr {a vi ka pe tan, a sa da pu kov nik, Mo a mer el Ga da fi iz vr {io dr `av ni udar i svr gao kra qa Idri sa.

Je dan od pr vih Ga da fi je vih po stre vo lu ci o nar nih po te za bio je da li bij skom na ro du vra ti sav pri hod od naf te, „te pr qav {ti ne {to je na |o smo u sr cu ze mqe”. Na i me, za vre me kra qa Idri sa, ~ak 90 po sto tog nov ca od la zio je stra nim in ve sti to ri ma i {a ~i ci kra qe vih po ve re ni ka. Ga da fi je, pak, za hva qu ju }i „naft nom do la ru”, ostva ri vao svo je me ga lo man ske i nar ci sti~ ke pro jek te, ko ji su do ne li ze mqi iz ve sni pro spe ri tet. Re ci mo, iz gra |e na je

U

IZLO@BA PATRIKA [OVELA POKRENULA JE I USPAVANE

Pariz krvari u ratnom vihoru e li ke fran cu ske ga le ri je ne mu ~e mu ku sa bro jem po se ti la ca, po go to vo ka da smi sle re tro spek ti vu ne kog re vo lu ci o nar nog umet ni~ kog po kre ta (im pre si o ni zam, ku bi zam, nad re a li zam…) ili wi ho vih pr vo bo ra ca (Mo ne, Pi ka so, Da li…). Ali pri vu }i po se ti o ca na « za stra {u ju }u» te mu, to je ve} po pri li~ no koc ka we. Ko je se, po ne kad, is pla ti.

U po zna toj ga le ri ji La Mon na ie de Pa ris po tvr di li su ovo ha zard no pra vi lo ka da je 17. ja nu a ra otvo re na iz lo `ba fo to gra fi ja ’« S » tra ho vi nad gra dom’». Sa ~i we na je iz tri de la: isto rij skog – fo to gra fi je iz Pa ris Match-a o oslo ba |a wu Pa ri za 1945. ali i 1968. go di ne; ak tu el nog – uve }a ni kli {ei ko ri {}e ni za veb stra ni cu Go o gle Stre et Vi ew, kao i ima gi nar nog, o ko jem se naj vi {e go vo ri.

Me |u na rod no po zna ti rat ni fo to re por ter Pa trik [o vel, sma tran za „« naj lu |eg na pla ne ti”, fo to gra fi sao je rat nu stvar nost po ~ev {i od Vi jet na ma, pre ko Bej ru ta, Bo sne i Her ce go vi ne, ^e ~e ni je, Ira ka, Av ga ni sta na… i po mi slio

V

da je po ve `e sa mir no dop skom stvar no {}u Pa ri za. To }e re }i: po slu `io se fik ci jom. Ka da se spo ji rat na po {ast s pi to mim ur ba nim pej za `i ma do bi ja mo ku lu Mon par na sa u mo men tu eks plo zi je, Kov ni cu nov ca pre pla vqe nu voj ni ci ma, `e nu ob li ve nu kr vqu is pred Na rod ne skup {ti ne ko ju ~u va oklop no vo zi lo Uje di we nih na ci ja, kej Se ne raz ro van od gra na ta, one spo so bqe ni tenk pod Tri jum fal nom ka pi jom…

Sa svim je pri rod no da su me di ji po hr li li bu du }i da je re~ o pro du `e nom `i vo tu no vi nar ske funk ci je fo to gra fi ja, kao i broj ni in te lek tu al ci za in te re so va ni za sve

{to im hra ni um. Mno gi su ~uv {i za {o kant ne sli ke po `u ri li da za do vo qe zna ti `e qu. Ono {to je iz ne na |e we je ste broj po se ti la ca ko ji naj pre vo le sa mu fo to gra fi ju kao ote lo vqe nu umet nost. Wi ma je taj “gro zni” Pa riz za pra vo le po ta fo to gra fi je pu na kon tra sta ko ji na di la zi obi~ nu pro vo ka ci ju ili aneg do tu. Ka ko je dan od wih re ~e, na si qe ko je se pr vo za pa zi sme sta pre va zi |e ide ja da ni je u pi ta wu to li ko sli ka o stra ho ta ma ra ta ({to je op {te me sto sva kog na bu xe nog pred sta vqa wa), ko li ko o na {im pred ra su da ma o mo nu men ti ma na ko je smo na vi kli – sa `i ve li sa s wi ma to li ko da su u na ma po sta li ne {to ve ~i to, da kle pra zno bi lo ko jih dru gih zna ~e wa.

Ovom iz lo `bom [o vel nam je po ka zao da rat ne stra ho te pre va zi la ze svo je pri mar no zna ~e we i ose }a wa, a mo gu i da po slu `e da svo ju sva ko dne vi cu raz dr ma mo ne kim no vim pi ta wi ma: za {to sve {to pro gla si mo le pim sma tra mo i ve~ nim, da li se si ste mat ski oslo ba |a mo pre i spi ti va wa i do vo |e wa u pi ta we sop stve ne du hov ne le wo sti?

Na rav no, svi po se ti o ci se ne ra sta nu s iz lo `bom op te re }e ni slo `e nim pi ta wi ma, ali u se bi no se od jek fo to gra fi ja ta ko da sva ki put ka da pro |u po red po zna tih mo nu me na ta po mi sle… n Du{an Simin

[ta ~initi s lososom Pi{e: Umberto Eko

naj ve }a ika da qud skom ru kom stvo re na ve {ta~ ka re ka, od no sno pre ko 4.000 km du gi akva dukt od uko pa nih ce vi pro me ra 4 me tra, ko ji se na pa ja vo dom iz pod zem nih mo ra, akvi fe ra, za pra vo re zer vo a ra pit ke vo de ko ja se u ne ka dav na vre me na za dr `a la u du bi ni ze mqe, is pod pe ska, u pu sti wa ma na ju gu. Na `a lost, zbog tog pro jek ta ko ji je ko {tao mi li jar de do la ra i zbog ko ga u Tri po li ju i Ben ga zi ju ima vo de kao u No vom Sa du, ni vo vo de aku mu li ra ne is pod pu sti we u pre i sto rij ska vre me na pa da – i je ze ra u oaza ma pre su {u ju. No, za hva qu ju }i akva duk tu, u Li bi ji ni ~u pr ve pri vat ne po qo pri vred ne far me. Ga da fi je, ka `u, ta ko |e za slu `an i za bo qe {kol stvo, zdrav stvo, in fra struk tu ru...

S dru ge stra ne, uti sak je i da je ~i ta va So ci ja li sti~ ka Na rod na Li bij ska Arap ska Xa ma hi ri ja isto vre me no `r tva i ta lac Ga da fi je ve po li ti~ ke eks tra va gan ci je i da sku po pla }a ceh we go ve aro gan ci je, zbog ko je ga me |u na rod na za jed ni ca ka `wa va pre ko gr ba ~e we go vog na ro da. Jer, na me |u na rod nom pla nu, Ga da fi je ba{ pre te ri vao u po dr {ci ra znim „lo {im mom ci ma”. Bi vao je, na pri mer, op tu `en kao pod stre ka~

POBUNA GLADNIH I MLADIH U ZEMQAMA AFRIKE I BLISKOG ISTOKA

Jasmin u Otporovoj pesnici

`i de ru. Dan ka sni je lo sos je bio opet na sto lu i sum wi vo mi ri sao. ko je ve ro va ti no vi na ma, {to sam za te kao Fri `i der je do po sled weg mi li po sto je dva pro ble ma ko ji last u Tu ni su je pa la, a pr vi ~o vek biv {eg re `i bi la je bu lu men me tra bio pun fla {a i fla {i ca, ugro `a va ju na {e do ba: in ma Ben Ali do pao bol ni ce u bor bi za `i vot. Po ta od pe de se tak a one ~e ti ri fi jo ke su pod se }a le va zi ja ra ~u na ra i za bri wa va ju }e bu na glad nih, za ~i we na sve ve }im upli vom ver mi ni bu teq ki na se fo ve s cu gom u vre me pro hi {i re we tre }eg sve ta. To je isti na, skih zah te va, po ~e la je da se {i ri po put po `a ra se ver vi ski ja, xi na, bi ci je. Po no vo sam na zvao re cep mo gu i sam da po sve do ~im. nom Afri kom. Iz Tu ni sa u Al `ir, a on da da qe ka dram bu i ja, kur ci ju i ne ka ko uka pi rao da se, na Mo je po sled we pu to va we je bi Egip tu gde je pre de set da na pred sed nik Ho sni Mu ba rak vo a zi jea, mar ni `a lost, u me |u vre me nu, ne {to po lo krat ko: je dan dan u Stok hol mu i bio pri nu |en da se po vu ~e sa funk ci je i da nas po sma tra jea i kal va do sa, osam fla {a pe ri no vo do go di lo s kom pju te rom. Po tri u Lon do nu. U Stok hol mu mi je hap {e we mi ni sta ra ko ji su vo di li ze mqu. Ta las po bu jea, po dve vi te lo ze i evi ja na, tri zvao sam de `ur nog kel ne ra na osta lo do voq no vre me na da ku pim na do bio je na ziv „ja smin re vo lu ci ja“ zbog ne na sil nog po li tre {am paw ca, raz li ~i te do spra tu i po ku {ao da ob ja snim moj di mqe nog lo so sa, ve li ki ko mad ot po ra re `i mi ma, sa ~i me se ver no a fri~ ki go spo da ri ze sta u ta, pa le a lea, ne ma~ kog i ho slu ~aj mom ku ko ji je no sio ko su ri be po po voq noj ce ni. Bio je umo ne ume ju da se no se, ba{ kao {to to ni je umeo Slo bo dan land skog pi va, ita li jan skog i uve za nu u ~vor na vra tu. Ali on je tan u pla sti~ nu am ba la `u, ali mi Mi lo {e vi} s po kre tom Ot por u Sr bi ji. fran cu skog be log vi na, kao i le go vo rio sa mo di ja le kat, ko ji se, je re ~e no jo{ dok sam ku po vao, da {ni ka, sla nih {tan gli ca, ba de ma, ka ko mi je ka sni je ob ja snio je dan bi bi lo do bro da ga ohla dim. To je ~o ko la da i al ka sel ce ra. Ni je bi an tro po log, go vo rio u Ke fi ri sta la ko re }i. lo me sta za mog lo so sa. nu u vre me ka da je Alek san dar Ve Na sre }u, moj iz da va~ mi je u Otvo rio sam dve pro stra ne fi li ki do veo ku }i le pu Rok sa nu.

Lon do nu re zer vi sao so bu u luk su jo ke u re ga lu gde sam str pao ce lo Sle de }eg ju tra si {ao sam da znom ho te lu, da kle od onih s fri ku pan sa dr `aj fri `i de ra, a u we pla tim ra ~un. Bio je astro nom ski. `i de rom. Po do la sku sam imao ga sam sme stio lo so sa i – za bo ra Po istom sam za dva i po da na po uti sak da sam se na {ao u stra noj vio na ri bu. Ka da sam sle de }eg da pio vi {e hek to li ta ra li ke ra, de am ba sa di za vre me Bok ser skog na po sle ~e ti ri po pod ne do {ao u set li ta ra {kot skog vi ski ja raz ustan ka u Pe kin gu. Po ro di ce ko je so bu, lo sos je le `ao na sto lu, a li ~i tih mar ki pri ~e mu i re dak kam pu ju u pri jem noj sa li, put ni ci fri `i der je po no vo bio dup ke pun malt, osam li ta ra xi na, 25 li ta ra u }e ba di ma se de na svom pr tqa gu... pre sku pim pi }i ma. Otvo rio sam pe ri jea i evi ja na, uz to se dam fla Pi tao sam oso bqe, ne ko li ko In one dve fi jo ke i ugle dao sve ono {a san pe le gri na i to li ko vo} nih di ja ca i Ma la ja ca, {ta je po sre di. {to sam dan ra ni je osta vio ta mo. so ko va da bi sva de ca ko joj po ma `e Oni mi re ko {e da je upra vo dan Po zvao sam re cep ci ju i za mo lio UNI CEF bi la zbri nu ta, a uz to ra ni je u ho te lu po sta vqen no vi da ka `u po slu zi da to {to su na ba de me, kre ke re i le {ni ke u ta kom pju ter ski si stem ko ji je zbog {li pra zan fri `i der ni je bi lo kvim ko li ~i na ma, da bi i sa rad nik po ~et nih te {ko }a pre dva sa ta zbog to ga {to sam sve po pio, ne go na ob duk ci ji iz fil ma „Ve li ko pao. Na `a lost, ne mo `e da se zbog lo so sa. Od go vo re no mi je da `dra we“ mo rao da po vra ti. Po ku Sr|a Popovi} utvr di ko ja je so ba slo bod na, a ko ta in for ma ci ja mo ra da u|e u {ao sam da raz ja snim slu ~aj, ali Upra vo ova or ga ni za ci ja do spe la je po no vo u `i `u ja za u ze ta. Mo ram da sa ~e kam. glav ni kom pju ter – ta ko |e i zbog ka ko me je uve ra vao na sme ja ni slu ov da {we jav no sti – na te le vi zij skim snim ci ma po ja Pred ve ~e je kom pju ter po pra to ga {to ve }i na u ho tel skom per `be nik po cr ne lih zu ba, ra ~u nar je vi la se wi ho va pe sni ca na za sta va ma ko je su no si li vqen i do bio sam so bu. Od mah sam so na lu ne ma poj ma s en gle skim i sve to ba{ ta ko re gi stro vao. Tra pri pad ni ci Po kre ta „6. april“ u Egip tu. Gru pa ko ju je iz va dio lo so sa iz ko fe ra i po tra ne mo `e da uka pi ra {ta joj se ka `io sam advo ka ta, ali su mi do ne 2008. na Fej sbu ku osno vao Ah med Ma har zbog po dr {ke `io fri `i der. Obi~ no u fri `i `e, ne go do bi ja uput stva sa mo pre li avo ka do. {traj ka ~i ma, pre tvo ri la se u op {te na rod ni bunt u de ri ma u ho tel skim so ba ma sta ve ko ’bej zi ka’.

Moj iz da va~ sa da be sni i mi sli broj nim ot po ra {kim bo ja ma i pre po zna tqi vo sti ma. dve fla {e pi va, dve mi ne ral ne, Otvo rio sam dve no ve fi jo ke i da sam pa ra zit. Lo sos je ne je stiv, a Iz vr {ni di rek tor Cen tra za pri me we nu ne na sil nu ko ju bo ~i cu al ko ho la, par so ko va po no vo pre ba cio sa dr `aj fri `i - mo ja de ca ka `u da ne bi tre ba lo ak ci ju (CAN VAS) i ne ka da {wi ot po ra{ Sr |a Po po i dva pa ko va wa ki ki ri ki ja. Ono de ra ta mo, a lo so sa osta vio u fri - to li ko da pi jem. vi} za „Dnev nik“ ka `e da mu ni je po zna to da je ne ko od

A

i fi nan si jer te ro ri zma, a ka ko ne osta vqa uti sak ni ra zum nog ni ra zlo `nog, ve ro vat no mu je pri pi si va no ne sa mo sve {to je zgre {io, ne go i sve ono {to je bi lo zgod no sta vi ti mu na du {u.

V

we go vih ne ka da {wih sa bo ra ca iz pe ri o da bor be pro tiv Mi lo {e vi }a imao ude la u egi pat skoj po bu ni.

– Jed na od pr vih stva ri ko ju na u ~i te na kur su CAN VAS-a, bez ob zi ra da li ga slu {a te kao post di plo mac na Fa ku le tu po li ti~ kih na u ka u Be o gra du, ili Rut ger su u Wu jor ku, go vo ri upra vo o to me da ne na sil na bor ba, od Gan di ja do Tr ga Po be de u Egip tu, mo ra bi ti auten ti~ na i bez upli va sa stra ne. Dru gim re ~i ma, ako ho }e te da po be di te u ne na sil noj bor bi NI KAD ne slu {aj te sa ve te stra na ca – tvr di Po po vi}.

Ot por mo `da ne u~e stvu je u „ja smin re vo lu ci ji”, ali je ne spor no da in spi ri {e mla de {i rom sve ta da pre du zmu ne {to za svo je i `i vo te svo jih su na rod ni ka.

Po po vi} ka `e da je srp ska ne na sil na re vo lu ci ja i te ka ko po pu lar na me |u de mo krat skim ak ti vi sti ma {i rom sve ta, ali da in spi ra ci ja za bor bu pro tiv se ver no a fri~ kih re `i ma pre sve ga do la zi iz Tu ni sa.

– U toj ze mqi je ostva re na pr va u ni zu de mo krat skih pro me na, na kon de ce ni ja u ko ji ma je ceo Bli ski is tok bio ne ka vr sta „za mr znu tog“ po li ti~ kog pro sto ra. Pre ko 300 mi li o na uglav nom mla dih, a ~e sto i vr lo obra zo va nih qu di, ta mo `i vi u pri li~ no ana -

Izu~avawe na{e revolucije Sr |a Po po vi} na vo di da se osnov ni po stu la ti uspe {ne ne na sil ne bor be u ovom tre nut ku iz u ~a va ju {i rom sve ta. „U po sled wih se dam go di na pre da va wa, ra di o ni ce, aka dem ske di sku si je i kon fe ren ci je na te mu ’sna ge na ro da’, na ko ji ma je srp ska ne na sil na re vo lu ci ja uspe {na stu di ja slu ~a ja, in spi ri {u stu den te i ak ti vi ste iz pre ko 40 ze ma qa. Od Be o grad skog Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka, vo de }ih stu di ja spoq ne po li ti ke na Rut ger su u Wu jor ku i Fle ~e ru u Bo sto nu i Lon don skog Kra qev skog Ko le xa, pre ko pre sti `nih ko le xa u Ko lo ra du i Gri ne lu, do za bi ti na gra ni ca ma Bur me ili Zim bab vea, ovi prin ci pi se pro u ~a va ju i di sku tu ju, a naj ra zli ~i ti ji qu di s di vqe wem go vo re o srp skoj ne na sil noj re vo lu ci ji, o ~e mu, na `a lost, na {a jav nost zna vr lo ma lo”, ko men ta ri {e Po po vi}.

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

21

ZAHVATILA „JASMIN REVOLUCIJA”

na taj noj ve ~e ri

Pod se ti mo, ame ri~ ka flo ta je iz Me di te ra na 1986. bom bar do va la Ben ga zi i Tri po li, zva ni~ no kao od go vor na uhva }e nu te leks po ru ku, ko ja je po sred no do vo di la u ve zu li bij skog li de ra sa bom bom po sta vqe nom u ber lin skoj dis ko te ci, ko ja je iza zva la smrt tro je go sti ju i ra wa va we vi {e od 200, me |u ko ji ma i pe de se tak ma ri na ca. U po to wem ame ri~ kom va zdu {nom na pa du stra da lo je {e zde se tak qu di, od to ga tre }i na ci vi la. Ha na, Ga da fi je va pet na e sto me se~ na usvo je na k}er ka, po gi nu la je, a dva su mu si na ra we na. Ne du go za tim uve de ne su i du ge, te {ke me |u na rod ne sank ci je, jer Li bi ja ni je hte la da iz ru ~i dvo ji cu te ro ri sta op tu `e nih za ru {e we Pa nAm-ovog avi o na 1988. iz nad Lo ker bi ja u [kot skoj, ka da je po gi nu lo 270 qu di. Ipak, sank ci je su do zvo qa va le eks plo a ta ci ju naf te i tr go vi nu naft nim de ri va ti ma, sve ka ko se ne bi po re me ti la ose -

tqi va rav no te `a na tr `i stu i pod ri li in te re si naj bo ga ti jih svet skih si la.

Na kra ju je, po sle mno go go di na, Ga da fi, ka ko bi sank ci je bi le uki nu te, le gao na ru du i iz ru ~io osum wi ~e ne. Po tom je usle dio vi {e ne go ~ud no vat i ve o ma ospo ra va ni sud ski pro ces, u ko jem je je dan Li bi jac oslo bo |en, dok je dru gi osu |en na 27 go di na za tvo ra. Pre go di nu i po do ti~ ni je osu |e nik pu {ten, iz, na vod no, hu ma ni tar nih raz lo ga, da „umre kod ku }e”, po {to je „te {ko obo leo”. Do ~e kan kao he roj u Li bi ji, „bom ba{ iz Lo ker bi ja” je jo{ `iv `iv ci jat, ali su za to oni za ko je se sum wa da su lo bi ra li da bu de oslo bo |en do bi li ne ka ko isto vre me no mi li on ski vred ne i ne shva tqi vo po voq ne ugo vo re u Li bi ji. Kan da slu ~aj no!?

Po sled wih je go di na Ga da fi znat no prag ma ti~ ni ji i po sred stvom jed nog

Vi{e od 80 mrtvih za tri dana Me |u na rod ne or ga ni za ci je za za {ti tu qud skih pra va iz no se raz li ~i te pro ce ne o bro ju `r ta va to kom ne mi ra u Li bi ji. Ta ko „Hju man Rajts Vo~” tvr di da su li bij ske sna ge bez bed no sti ubi le naj ma we 84 oso be to kom tri da na an ti vla di nih pro te sta u ze mqi. Or ga ni za ci ja „Am ne sti in ter na {e nel”, pak, na vo di da je naj ma we 46 oso ba po gi nu lo u po sled wih 72 sa ta. O~e ki va no, isto vre me no sa an ti vla di nim de mon stran ci ja ma, u Li bi ji su po ~e li da se or ga ni zu ju i sku po vi po dr {ku li de ru Mu a me ru el-Ga da fi ju. Ina ~e, ju ~e su pro te sti po tre sa li i Ba hrein i Je men, u ko ji ma je stra da lo na de se ti ne qu di, a za da nas su na ja vqe ne ve li ke de mon stra ci je u Ira nu.

Da li je Otpor mogao vi{e?

Po kret Ot por je obo rio Mi lo {e vi }ev re `im u Sr bi ji, ali iz pro ce sa de mo kra ti za ci je dru {tva „iz gu ran“. Na pi ta we da li je mo glo bi ti dru ga ~i je, Sr |a Po po vi} ka `e: „Dru {tve ni po kre ti za vr {a va ju na je dan od tri na ~i na. Mo gu da us pe ju, pro pad nu i ne sta nu ili po sta nu deo si ste ma. Ot por je, kao i mno gi avan gard ni dru {tve ni po kre ti u sve tu, po stao na ne ki na ~in `r tva sop stve nog uspe ha. Sa isto rij ske dis tan ce od de se tak go di na, glav ni ci qe vi Ot po ra pro kla mo va ni u we go vom Ma ni fe stu iz 1999. go di ne, uglav nom su po sta li na {a re al nost. Mo `da je isu vi {e la ko uzi ma mo ’zdra vo za go to vo’, za bo ra vqa ju }i u`a se, ra to ve i be du onih ru `nih de ve de se tih. Sr bi ja je da nas ze mqa s iz bor nom de mo kra ti jom i slo bo dom jav ne re ~i i oku pqa wa. Me di ji i uni ver zi tet su ne za vi sni, sa su se di ma sa ra |u je mo kao pri ja te qi i do bre kom {i je, a sve glav ne po li ti~ ke op ci je u ze mqi za la `u se za ula zak u Evrop sku uni ju”, na po mi we Po po vi}. hro nim, ma hom ne de mo krat skim dru {tvi ma – ob ja {wa va Po po vi}. – [to se Ot po ra ti ~e, mno gi ne na sil ni po kre ti u po sled wih de set go di na bi li su in spi ri sa ni ne sa mo sim bo lom Ot po ra, sti snu tom pe sni com, ne go i dru gim ele men ti ma srp ske ne na sil ne re vo lu ci je iz 2000.

Ot por je tra ga osta vio u Ukra ji ni i Gru zi ji, a prin ci pi we go ve bor be sta ri ji su od ove or ga ni za ci je. Pre ma re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, uni ver zal ni prin ci pi

od svo jih si no va, Sa i fa, glav nog po li ti~ kog me |u na rod nog pre go va ra ~a ko ji je vi |en i za ta ti nog na sled ni ka, znat no je po boq {ao od no se s Evro pom i Ame ri kom. Slu `be no je, na pri mer, osu dio te ro ri zam i od lu ~io da uki ne taj ni li bij ski pro gram iz ra de nu kle ar nog oru` ja. Sa Ita li ja ni ma, ko lo ni za to ri ma Li bi je ko ji su su ro vo po bi li bar 200.000 Li bi ja ca po ~et kom 20. ve ka, od 2008. „qu bav cve ta”. Ga da fi je, na i me, obe }ao Ri mu da }e re {i ti pro blem afri~ ke imi gra ci je, a Ita li ja ni mu, s dru ge stra ne, pla }a ju dve i po mi li jar de evra rat ne od {te te. Ne ka da pro te ra ni na sled ni ci ko lo ni sta i ra di ka li `e sto ko su se po bu ni le pro tiv tog aran `ma na, na {ta je ve li ki vo |a od go vo rio ta ko {to je na gru di oka ~io fo to gra fi ju sa ita li jan skim zver stvi ma, a ko ja je „na pla tio” po sle sko ro 100 go di na.

U sva kom slu ~a ju, slu |i van i ka `wa van de ce ni ja ma, {to spo qa {to iz nu tra, li bij ski na rod ne ra do go vo ri o po li ti ci i Ga da fi ju. In tim no, ne mi sle da je Ga da fi ne ko sa vr {en stvo, ali ne ma ju ni vi so ko mi {qe we o me |u na rod noj po li ti ci. Upr kos to me, bi lo mi je za ni mqi vo da ~u jem da su, u svom si ste mu so ci ja li sti~ ke vla da vi ne ma sa ma, or ga ni zo va ni u ne ke od bo re i ko mi te te pre ma te ri to ri jal nom prin ci pu, ipak pri li~ no kri ti~ ni i otvo re ni, te da bez us te za wa “oba ra ju” mi ni stre i vla de. Je di no se vaq da, Ga da fi ne do vo di u pi ta we. Ili se bar ni je do vo dio. Do sa da.

Obi~ ni Li bij ci, po vre |e ni sli kom ko ju o wi ma ima ju pro se~ ni stran ci, pre }ut no su za hval ni oni ma ko ji ni su pod le gli pred ra su da ma. Sa srp skim is ku stvom iz po sled wih de ce ni ja, ta~ no smo zna li ka ko se ose }a ju. Oni sa ko ji ma sam raz go va ra la pri zna li su da se bo je bu du} no sti bez Ga da fi ja, ras pa da ze mqe, unu tra {wih ne su gla si ca, bor be ve li kog svet skog ka pi ta la oko naft nih re sur sa... Jer, Li bi ja le `i na ogrom nim re zer va ma naf te i ga sa, zbog ko jih je osam de se tih ima la naj ve }i BDP po sta nov ni ku na sve tu, a ko ji je ka sni je, zbog sank ci ja i izo la ci je, pao na „sa mo” naj ve }i BDP afri~ kog kon ti nen ta. Ka ko god, taj ne ki obi ~an svet je bio ube |en da }e Ga da fi ja na sle di ti ne ko od {e sto ri ce si no va, ko ji su u svim do me ni ma li bij skog `i vo ta – po li ti ci, re li gi ji, spor tu, voj sci, dr `av noj bez bed no sti... A on da je do {la „ja smin re vo lu ci ja”. n Na|a Petrovski

„je din stva, stra te gi je i ne na sil ne di sci pli ne„ po ve zu ju po kre te Mo han da sa Gan di ja u In di ji, Mar ti na Lu te ra Kin ga u SAD, Nel so na Men de le u Ju `noj Afri ci, bor bu pro tiv Pi no ~ea u ^i leu i Mar ko sa na Fi li pi ni ma, “So li dar nost” Le ha Val ne se, sa sa vre me nim ne na sil nim po kre ti ma “dru gog ta la sa” ne na sil ne de mo kra ti za ci je – srp skim Ot po rom, gru zij skom “Kma rom” ukra jin skom “Po rom”, ali i po sled wom uspe {nom ne na sil nom re vo lu ci jom ko ja se de si la na Mal di vi ma 2008. go di ne.

– No vu fa zu ovog fe no me na upra vo pra ti mo kroz se ri ju po kre ta u arap skom sve tu, ko ji je po ~eo u Ira nu, na sta vio se u Tu ni su i Egip tu gde je za ma we od dva me se ca pre ko 100 mi li o na qu di iz bo ri lo svo je pra vo da kre ne pu tem od dik ta tu re ka de mo kra ti ji – sma tra Po po vi}.

Ova kav na ~in bor be do sa da bio je ve o ma efi ka san ka da je u pi ta wu oba ra we re `i ma. Pro blem je, me |u tim, {to to o~i gled no ni je bi lo do voq no da se us po sta vi i sta bil na de mo kra ti ja. Gru zi ja, Ukra ji na, pa ~ak i Sr bi ja u ve li koj me ri, pri mer su za to. Od go vor na ovaj fe no men, po re ~i ma Sr |e Po po vi }a, le `i u ~i we ni ci da put od dik ta tu re ka de mo kra ti ji ni je sa mo pu ka sme na ru ko vod stva, ve} du go ro~ na iz grad wa in sti tu ci ja.

– U tran zi ci ji dru {tva, ka ko je to ~e sto go vo rio po koj ni pre mi jer \in |i}, mo ra ju da u~e stvu ju svi, a ne sa mo po li ti ~a ri. Ali, uslov svih uslo va je da se pro me na do go di kroz ma sov no u~e {}e i „sna gom na ro da“, i da jed na ze mqa po put Sr bi je, Ukra ji ne ili za ko ji me sec Egip ta i Tu ni sa, do bi je vlast ko ju mo `e da pro me ni na iz bo ri ma, a to ve} ni je ta ko ma lo. Pi taj te Iran ce ili Bur man ce ako mi ne ve ru je te – ka `e Po po vi}. n Petar Klai}

FRANCUSKI OTPORA[ STEFAN HESEL I U 93. GODINI GRMI I SEVA

Mla di, bu ni te se!

te fan He sel (93), fran la u re a ta Gon ku ro ve na gra de Mi slu `bi dru {tva nov ca, i da ne cu ski fi lo zof i ak ti vi {e la Il be ka za ro man “Ma pa i raz vi ja kre a tiv no i kri ti~ ko sta ob ja vio je ne dav no te ri to ri ja”. Iz da va ~i pro ce wu mi {qe we. “Mo} nov ca ni ka da bro {u ru “Po bu ni te se!”, svo je ju da }e ubr zo pre }i mi lion pri ni je bi la ve }a, bez ob zir ni ja, se vr sni (ko mu ni sti~ ki) ma ni fest me ra ka. bi~ ni ja, sa slu ga ma u naj vi {im za 21. vek, ko ja je tre nut no naj ~i He sel raz lo ge za svo ju po bu nu e{a lo ni ma dr `a ve. Ban ke su ta ni je i naj tra `e ni je {ti vo u na la zi u ra stu }em ja zu iz me |u pri va ti zo va ne i wi ho vim {e za pad noj he mis fe ri! Ve te ran ve o ma bo ga tih i ve o ma si ro ma fo vi ma je do di vi den di i vi so fran cu skih “ot po ra {a” po zi va {nih, u po stup ci ma vla de pre ma kih pla ta, a ne do op {tih in te na gra |an sku bor bu “pro tiv is ne le gal nim imi gran ti ma i u po re sa. Jaz iz me |u naj si ro ma {ni kva re nog dru {tva ko je nas tla tre bi za no vim us po sta vqa wem jih i naj bo ga ti jih ni ka da ni je ~i”, i u ne koj vr sti dir qi vog te slo bod ne {tam pe, za {ti te oko bio ta ko ve lik. Mi, ve te ra ni sta men tal nog obra }a wa po zi va li ne i si ste ma so ci jal ne za {ti Po kre ta ot po ra i sna ga ko je su mla de ge ne ra ci je na de lo va we. te. On od ba cu je tvrd we da dr `a se bo ri le za oslo bo |e we Fran He sel je pre `i veo ho lo ka ust, a u va ne mo `e vi {e da po mog ne svo cu ske tra `i mo od mla dih da se bur nu bi o gra fi ju upi su je u~e jim gra |a ni ma – ako je to us pe la po bu ne, da sle de to ot po ra {ko {}e u uli~ nim, fi zi~ kim i in po sle oslo bo |e wa 1945. ka da je na sle |e i ide a le. Po li ti~ ki i te lek tu al nim bor ba ma ka ko Evro pa bi la raz ru {e na, mo `e i eko nom ski od go vor ni, in te lek pro tiv na ci sti~ ke dik ta tu re, da nas. Po zi va mla de da se bu ne tu al ci i ~i ta vo dru {tvo ne tre ta ko i dik ta ta fi nan sij skog tr pro tiv Sar ko zi je vih re for mi ba da od u sta nu od bor be pro tiv `i {ta. Po we mu ni je bi tan ni ko je po ga |a ju ne za po sle ne, sta re, sa da {we in ter na ci o nal ne dik po vod ni raz log – mla di se mo ra stu den te, imi gran te i si ro ma ta tu re fi nan sij skih tr `i {ta ju raz be sne ti i pre u ze ti za sta vu {ne. Ner vi ra man da rin skog fi ko ja po ga |a mir i de mo kra ti ju. onih ko ji su pre 70 go di na sla ma lo zo fa Ber na ra An ri ja Le vi ja, Tre ba nam vi {e prav de i slo bo li ne pra ved ne po ret ke te me qe ~i jom in ter ven ci jom mu je ot ka de, ali ne slo bo da ne kon tro li ne na ide ja ma da qu di ni su rav zan jav ni na stup. sa ne li si ce u ko ko {iw cu”. no prav ni.

“Sa da ne ma ne ma~ ke oku pa ci je He sel je ro |en 1917. go di ne u i sta qi ni sti~ kog to ta li ta ri Ne ma~ koj, a we gov otac Franc je zma, ali ima dru gih neo dr `i vih i sam bio pi sac. Kao Je vre jin for mi pod jarm qi va wa. Ume sto mo rao je da emi gri ra 1924. Fran da se bu ni mo sa mo kao in di vi due, cu sko dr `a vqan stvo do bi ja ima mo i od go vor nost kao qu di.

1937. Ste fan ni je `i veo u or to Raz lo zi za ogor ~e we da nas mo gu dok snoj po ro di ci: Fran cov pri iz gle da ti ma wi, a svet pre vi {e ja teq i pi sac An ri Pjer Ro {e slo `en. Ko kon tro li {e, ko od uzeo je we go vu `e nu (a Ste fa no lu ~u je? Re~ je o ma loj eli ti i vu maj ku) He len kao mo del za naj go re je bi ti rav no du {an pre svo ju ju na ki wu Ka trin, u svom ma dva iza zo va: pre ma ja zu iz me |u ~u ve nom ro ma nu “@il i Xim”: bo ga tih i si ro ma {nih, i sta wu u gde “ona” ne mo `e da raz re {i si ko me qu di za ra |u ju ma we od dva tu a ci ju u ko joj vo li dva pri ja te do la ra na dan. Dru go: qud ska qa (Tri fo 1962. tu pri ~u uspe pra va i sta we pla ne te. To su uni {no pre neo na film sko plat ver zal na pi ta wa, a ne me |u na no). rod na ka ko su ge ri {u na {i an U Po kre tu ot po ra bio je to glo sak son ski pri ja te qi. Sva ka kom Dru gog svet skog ra ta. Pri ~la ni ca UN mo ra da ih po {tu je. „Sa da ne ma kqu ~io se ge ne ra lu De go lu 1941.

Bez ob zi ra na ar gu ment su ve re ne ma~ ke oku pa ci je po {to je pret hod no de por to van ni te ta, sva ko mo ra da se an ga `u i sta qi ni sti~ kog u kon cen tra ci o ne lo go re Do ra i je pro tiv zlo ~i na i kr {e wa qud to t a l i t a r i z ma, ali Bu hen vald. Pri li kom pre me skih pra va na svom tlu. Uni ver ima dru gih {ta ja u lo gor Ber gen Bel zen us zal na de kla ra ci ja UN se opi re neo dr `i vih for mi peo je da po beg ne, pre u zev {i sva kom na ci zmu, fa {i zmu, to ta pod jarm qi va wa” iden ti tet lo go ra {a ko ji je umro li ta ri zmu... Mo ra mo se umre `i od ti fu sa – tre ba lo mu je ne kih ti, is ko ri sti ti pred nost mo der {est me se ci da bi se pri dru `io “Ovo je po ziv gra |a ni ma, mla ne ko mu ni ka ci je”.

De go lo voj gru pi u Lon do nu. Po dim i sta rim, da pre u zmu od go He sel tra `i da se iz beg ne vr sle ra ta je bio di plo ma ta i je dan vor nost za stva ri u dru {tvu ko to gla vi rast u obla sti fi nan si od sa sta vqa ~a Uni ver zal ne po je ne funk ci o ni {u. @e lim da ja, na u ke i teh no li gi je i ple di ra ve qe o qud skim pra vi ma UN iz sva ko od vas pro na |e svoj raz log za mo ral.

1948, a po tom hu ma ni ta rac, no vi za ne za do voq stvo. To je po treb Na pre dak po stig nut po sle nar i ~lan fran cu skog Vi so kog no kao hleb na su {ni”. Sil vi ja 1948. je vi dqiv: de ko lo ni za ci ja, sa ve ta za audi o vi zu el ne ko mu ni Kro sman, ne ka da {wa Mon do va kraj apart hej da, ras pad so vjet ka ci je, pri pad nik Fran cu ske no vi nar ka ko ja je bi la sa i zda va~ ske im pe ri je, pad Ber lin skog ko a li ci je za de ka du kul tu re mi bro {u re, re kla je da je taj tekst zi da. Na su prot to me, pr va de ce ra i ne na si qa i Me |u na rod nog “adap ti ra na ver zi ja De go lo vog ni ja 21. ve ka je bi la pe riod opa eti~ kog, po li ti~ kog i na u~ nog po zi va na usta nak iz Lon do na 18. da wa. Jo{ 1990-tih, do da je, bi lo ko le gi ju ma. Pot pi sao je 2003. ju na 1940”. Sa da se {tam pa za an je zna ~aj nih pro me na: kon fe ren pe ti ci ju za “Ugo vor o so ci jal noj glo sak son sko je zi~ ko pod ru~ je i ci ja UN u Rio De `a ne i ru o `i Evro pi”. U av gu stu 2006. po zi va usko ro }e se po ja vi ti i u SAD. vot noj sre di ni 1992, po tom u Iz rael da pre sta ne s na pa di ma He sel pi {e da su prin ci pi Pe kin gu (o tzv. `en skom pi ta na Li ban kao pred stav nik Fran Po kre ta ot po ra ko ji ma su pro wu) 1995, i u sep tem bru 2000. ka cu sko – je vrej skog sa ve za za mir. kla mo va ni oslo bo |e we Fran cu da je 191 ze ma qa ~la ni ca UN He sel ima ne spor nu ha ri zmu u ske i vred no sti de mo kra ti je, da pot pi sa lo iz ja vu o osam mi le ni fran cu skoj are ni i pu no je zna nas po treb ni ji vi {e ne go ikad. jum skih ci qe va raz vo ja, oba ve ~i lo ka da je pro zvao kon zer va “Ne tre ba nam ova kvo dru {tvo zu ju }i se da }e pre po lo vi ti si tiv nu Sar ko zi je vu vla du na Tr gu ko je je sum wi ~a vo pre ma do {qa ro ma {tvo u sve tu do 2015. re pu bli ke u Pa ri zu 2008, op tu ci ma, ko je je pro tiv so ci jal ne Na da jo{ uvek ni je ne sta la u `u ju }i je da kr {i ~lan 25 Uni si gur no sti, u ko me su me di ji u pot pu no sti, re }i }e upor ni ver zal ne de kla ra ci je o qud skim ru ka ma kla se bo ga tih... Pen zi je fran cu ski ot po ra{, ali “na{ pra vi ma. Tra `io je da ona obez su ne ka da sta rim rad ni ci ma bes pro tiv ne prav de osta je ne be di im pro vi zo va ni sme {taj za omo gu }a va le do sto jan stven `i tak nut”. “Po zi vam na mir nu po bes ku} ni ke. To se ubr zo i do go vot. Ener ge ti ka i ban ke su bi le bu nu pro tiv sred sta va ma sov nih di lo – ku pqe ni su i po sta vqe ni na ci o na li zo va ne, eko nom ska i ko mu ni ka ci ja ko ja ne otva ra ju {a to ri na oba la ma Se ne. so ci jal na de mo kra ti ja ukqu ~e ne ho ri zon te za na {u omla di nu, ne He se lov esej iz ok to bra pro u svet ra da a jav ni in te res je bio go pod sti ~u ma sov nu po tro {wu {le go di ne “Po bu ni te se!” ubr sta ri ji od in di vi du al nog. Slo i pre zir pre ma naj sla bi ji ma i zo je po stao best se ler: naj pre je bo da {tam pe je bi la je mac ne za kul tu ri, for si ra ju }i pre te ra nu pla nuo ti ra` od 6000 pri me ra ka vi sno sti spram dr `av ne mo }i, kon ku ren ci ju svih pro tiv svih. po ce ni od 3 evra, da bi do kra ja sna ge nov ca i stra nih uti ca ja”.

Kre i raj te ot por, to }e do ve sti go di ne bi lo pro da to jo{ 600.000 O re for mi {kol stva iz 2008. do kre a ci je”, po ru ~u je He sel. sve {~i ca. Iz bio je na pr vo me ka `e da je da le ko od ide a la re sto na li sti best se le ra is pred pu bli kan ske pro sve te, od ve} u n Reqa Kne`evi}

S

22

nedeqa20.februar2011.

oglasi

dnevnik

oglasi

dnevnik

AGEN CI JA za bra~no posredovawe. Osmomartovski jednodnevni izleti, Stani{i}i 2.500 Vojvo|anskom ravnicom 2.900. Sve~ana ve~era, 1500 za slobodne. Telefon 021/496-382 22345

OSMO MAR TOV SKI turizam!!! Prag 99e, Be~ 79e, karneval Venecija 99e Instambul 130e, izlet vojvo|anskom ravnicom 2.900, sve~ana ve~era 1.500. Telefon 021/400-148 22347

IS KU SAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika.

Priprema prijemnih i mature.

Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471644.

22397 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

22107 DA JEM ~asove nema~kog jezika u svom stanu na Limanu. Povoqno za sve uzraste. Telefon 063/616-315.

22170 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

22108

NU DI MO PO MO] starijim osobama, ku}nu negu, zdravstvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.solisnekretnine.com.

433526 PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

22109 VI ZE - Amerika, Kanada, Engleska. Telefon: 021/4755-128.

22329 AUSTRA LI JA - useqeni~ke vize za preduzetnike. Telefon: 021/4755-128.

22330

IZ DA JEM name{tenu sobu studentu. Telefon 061/6745242.

22138 IZ DA JEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629 22196

IZ DA JEM ili prodajem salonski stan 110m2 na Pozori{nom Trgu. Telefon: 6546-976, 065/3333177, 063/10-30-232.

22359 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, sa terasom, cena 160 evra + depozit! Tel. 063/8557109 ({ifra: 10877), www.solisnekretnine.com.

433521 IZ DA JEM kod Suda nov stan 33m2 na visokom prizemqu, u novoj zgradi za kancelariju ili poslovni prostor 150 evra. Telefon 528-137.

433769 IZ DA JEM Maksima Gorkog trosoban stan 71m2 kompletno name{ten za 200 evra slobodan od 01. 03. 2011. Telefon 528137.

433770 IZ DA JEM kompletno opremqen jednosoban stan u centru sa internet priqu~kom na du`i vremenski period, cena 120e mese~no. Telefon 063/604007, 063/524-700 21933 SA JAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 29m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100e + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874. 22064

ME WAM jednoiposoban stan 30m2 u izgradwi za poqoprivredno zemqi{te (mo`e i okolina Novog Sada). Telefon: 6546-976, 065/3333-177 i 063/1030-232.

22360

VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih!

Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Tel. 065/2019004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

433520 IZ DA JE se stan - kancelarija od 32m2 u Vase Staji}a, prizemqe, poseban ulaz. Telefon 064/293-88-47.

22285

IZ DA JEM dvosoban 60m2 prazan stan, ima kuhiwske elemente, Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima. Telefon 021/827-038.

22204 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan u centru Novog Sada. Telefon 6614-985 22326 IZ DA JEM stan, Episkopa Visariona, 82 m2, I sprat CG. lift KTV, interfon, nename{ten, dve terase, pla}awe mese~no. Telefon 063/50-40-50, 064/24-66-142 22333

IZ DA JEM dvosoban name{ten stan sa odvojenim sobama, kablovskom, centralnim grejawem, ve{ ma{inom. ul. Pariske KomuneTelefon 063/7495586.

22354 IZ DA JEM name{ten stan, 32 m2. Sr. Kamenica /80E/, tel, TA pe}. Telefon 401-814, 063/7130-314 22362 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u ul. C. Du{ana. Telefon 063/543-710 22369 IZ DA JEM nov name{ten stan 36 m2 + terasa. Telefon 063/543-710 22370 IZ NAJM QU JEM name{ten dvosoban stan kod Instituta, Sremskoj Kamenici, nename{ten trosoban stan ugao Novosadskog sajma i Bulevara oslobo|ewa. Telefoni: 021/465-815, 064/204-4331.

21647 IZ DA JEM prazan jednoiposoban stan na Novom Nasequ od 1 marta. Telefon: 063/589-481.

21975 IZ DA JEM jednoiposoban, nename{ten stan, 40m2, Ulica Stevana Musi}a, visoki parter. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 22052 IZ DA JE se garsowera kod Ma{inske {kole.

Telefon 064/332-510-3.

22075 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace, ul. ]irpanova, cena 150e.

Telefon 064/460-1133.

22105 IZ DA JEM komfornu garsoweru blizina fakulteta, ve{ ma{ina, III sprat, odvojena kuhiwa.

Telefon 021/459-372.

22134 IZ DA JEM jednoiposoban kompletno name{ten stan, Nova Detelinara. Telefon 402-435.

22154 IZ DA JEM zaposlenoj osobi lepo name{ten jednosoban stan blizu centra, sa pogledom na Dunav. Telefon 062/534-352.

22169 IZ DA JEM povoqno od 1. marta jednosoban name{ten komforan stan u novijoj zgradi kod Dnevnika. Telefon 454545.

22281 IZ DA JEM trosoban stan, Vojvo|anska 36, opremqen sa name{tajem i elektri~nim ure|ajima. Telefon 6350-585, 064/22159-59.

22284

IZ DA JEM stan od 68m2, CG, terasa, lift, u Novom Sadu, Bul. oslobo|ewa 43. Telefon 065/201-88-33.

22292 LI MAN III, jednoiposoban stan 40m2 prazan, sa kuhiwskim elementima, odmah useqiv, klima, ktv, terasa. Telefon 062/1662041.

22293 IZ DA JE se jednoiposoban name{ten stan Bul. Despota Stefana 14 pored studentskog grada, povoqno. Telefon 6360497.

22296 IZ DA JEM poluname{ten dvosoban konforan stan u Petrovaradinu, Preradovi}eva, blok 8, I sprat, prednost na du`e i porodice. Cena 200E+depozit.Telefon 063/293-701. 22297

nedeqa20.februar2011.

IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i bra~nom paru - dve zaposlene devojke ili studentice Svetoslavka ulica. Telefon 064/495-23-19.

22306 IZ DA JEM prazan jednoiposoban stan, 35m2 u potkrovqu, ul. Novosadskog sajma, cena: 130e+depozit.

Telefon 063/369-687.

22334 DVO SO BAN stan 62m2 sa novim name{tajem, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine - izdajem. Telefon: 300-665.

22340 IZ DA VA WE NE KRET NI NA - uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.rs 22352 IZ DA JEM salonski stan u Dunavskoj ulici pogodan za salone, ordinacije, stanovawe, parking obezbe|en, visoki parter.

Telefon: 064/11-84654 i 063/511-587.

22401

PO TRE BAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533.

22353

KU PU JE MO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u.

Tel. 636-6952.

433654

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

433771

TRA @I MO za poznate kupce od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na dobrim lokacijama.

Hitno!!! Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

433746 KU PU JE MO stan u Novom Sadu, brza isplata. Tel. 444-107, 633-7853.

433689

OD LI ^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti!

Tel. 064/157-1297, 021/520-231 ({ifra: 14711), www.solis-nekretnine.com.

433611 GR BA VI CA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra.

Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 14009), www.solis-nekretnine.com.

433588

23

VR WA^ KA BA WA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Tel. 063/527-459 ({ifra: 14310), www.solis-nekretnine.com.

433554 ZLA TI BOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom.

Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna 20701

JEDNOSOBAN stan 36,4 m2, sa terasom, na Detelinari, pored Osnovne {kole. Telefoni: 021/6613-829, 060/5111-934.

22112 CEN TAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 15.000 evra! Tel. 063/761-63-64, 021/427-277 ({ifra: 50328), www.solis-nekretnine.com.

433555 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JS 35m2, Telep, dvori{na strana, odvojena kuhiwa, kompletno sre|en, dvori{na strana, grejawe, parket, pvc stolarija, cena: 23.800! Tel. 021/425-653, 6616-324.

433711 PRO DA JEM novu, useqivu garsoweru od 26m2, Adice. Cena: 22.000E. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222.

433687 NO VA DE TE LI NA RA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa 31.000. Tel. 444-107, 633-7853.

433693 PRO DA JEM novu garsoweru u centru grada, Ul. Wego{eva.

Cena: 26.000E. Tel. 066/5021984, 021/6618-222.

433677 PRO DA JEM novu, useqivu garsoweru, prvi sprat, Novi bulevar. Cena: 22.500E. Tel. 066/502-1984, 021/66-22-677.

433678 PRO DA JEM useqivu garsoweru od 22m2, prvi sprat, gradsko grejawe, centar. Cena: 20.500E. Tel. 021/6618-222.

433682 GAR SO WE RA, centar, 18m2, povoqno, i garsowera Novo naseqe, Bra}e Drowak, 22.50m2, hitno!!! „Kvart“. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

433651 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru od 24m2, prvi sprat, Salajka. Cena: 29.000E. Tel. 021/6618-222, 060/3112-082.

433685 OD LI^ NA ukwi`ena garsowera na prvom spratu u Janka ^melika 25m2. Telefoni: 451318, 523-193.

433717 NA NO VOM NA SE QU garsowera 26m2, useqiva, cena 26.000. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 45328.

433718 BU LE VAR OSLO BO \E WA, ukwi`en odli~an stan 29m2, II sprat, terasa, lift, cena 32.000. Tel. 636-6952.

433655 LI MAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 27m2. Tel. 636-6952.

433657 FU TO [KA ULI CA “Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Tel. 063/828-83-77.

433658 GAR SO WE RA 27m2 - Bulevar kod Futo{ke pijace, lift, terasa, cg, Upotrebna dozvola, name{tena... Cena: 34.000 evra (nije fiksno). Tel. 021/542-779, 064/823-6608.

433634

24

nedeqa20.februar2011.

SOM BOR SKI BU LE VAR 21m2 - ukwi`ena garsowera, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, novija zgrada. Cena: 26.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6607.

433613 DE VET JU GO VI ]A: 26m2 garsowera, 1. sprat, lift, terasa, uli~na strana, odvojena kuhiwa... Cena: 33.500 evra. Tel. 021/661-4200, 064/823-6604.

433631

BR ZO USE QI VA garsowera od 24m2 - Socijalno, 3. sprat, cg. Cena: 29.800 evra sa PDVom. Tel. 021/542-779, 064/8236608.

433618 PRO DA JE MO kod sajma jednosoban stan 30m2 na prvom spratu za 34.000, stan ima terasu.

Telefon:6447-622.

22379 HIT NO prodajemo jednosoban stan od 38m2 u Petrovaradinu (blok 8) dogovor. Telefon: 6447-622.

22380 PRO DA JE MO stan od 32m2 u Kosan~i} Ivana na drugom spratu za 38.000E. Telefon: 6447 - 622 i 063/540-165 .

22390 CA RA DU [A NA - 26m2 - useqiva garsowera, 2. sprat, grejawe, terasa, kwi`ewe 1/1 cena 28.000 evra. Telefoni: 021/424963, 064/823-6607.

433619 PRO DA JEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ({ifra: 13656), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433541 PRO DA JEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, Tolstojeva ulica, prelepa zgrada, hitno, zbog odlaska u inostranstvo! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ({ifra: 10105), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433542 GAR SO WE RA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a. Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ({ifra: 14387), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433543

GAR SO WE RA u centru, u blizini Ul. Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 21.000 evra.

Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 12702), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433544

PRO DA JEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji! Cena dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 19119), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433545 NO VA DE TE LI NA RA - Kopernikova ulica, mawa garsowera na tre}em spratu, uredna dokumentacija, gradsko grejawe. Odli~na ponuda, samo 16.500 evra! Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 14452), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433546 GAR SO WE RA na Podbari, prvi sprat, 25m2, terasa, sa novom ugradnom kuhiwom, upotrebna dozvola, samo 36.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({ifra: 10637), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433547 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice... Tel. 063/716-1744, 021/520231 ({ifra: 14715), www.so lisne kret ni ne.com.

433548 PRA VA GAR SO WE RA sa terasom i ostavom na terasi, ukupno 25m2, tre}i sprat, prazna i odmah useqiva. Hitna prodaja!

Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ({ifra: 16664), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433549

HIT NO prodajem stan od 28m2 na drugom spratu, zbog odlaska u inostranstvo, ukwi`en i useqiv! Tel. 064/134-0459, 021/427277 ({ifra: 11203), www.so lisne kret ni ne.com.

433550 GAR SO WE RA od 18m2 u Ul. @arka Zrewanina, kod Izvr{nog ve}a, prizemqe, cena 22.700 evra. Tel. 064/449-1270, 021/427277 ({ifra: 14588), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433551 PO VOQ NO! Garsowera na Novoj Detelinari, 20m2 na drugom spratu, name{tena i ukwi`ena u idealnim delovima. Cena 24.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520231 ({ifra: 13982), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433552 BU LE VAR - ]irpanova, nova garsowera, I sprat, 26m2, kuhiwa ima prozor, cena 37.500, ima povrat PDV-a. Tel. 421-185. 433497 SA JAM garsowera, 25m2, II sprat, cg, terasa, ukwi`ena, cena 32.900. Tel. 422-149.

433498 CEN TAR, nova garsowera, sa povratom PDV-a, 25.5m2, cena samo 28.890, dobra gradwa. Tel. 472-1661.

433499

oglasi GAR SO WE RA 23m2 centar novija garsowera na 5. spratu, lift, terasa, kompletno name{tena, odmah useqiva, cena 27.000E. Telefoni: 021/55-77433493 58, 065/555-38-23.

GAR SO WE RA u izgradwi, Novi bulevar, pla}awe u ratama, drugi sprat, lift, terasa, samo 25.000 evra. Dobar investitor!

Tel. 065/2019-011, 021/427-277 ({ifra: 11182), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433553 JED NO SO BAN 42m2 S. Musi}a stan na izuzetnoj lokaciji salonskog tipa, 2. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, hitna prodaja, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58.

433494 N. NA SE QE, odr`avan jednosoban stan, cena povoqna, samo 27.800. Tel. 472-1661.

433501 SO CI JAL NO, jednosoban, 31m2, ukwi`en, ima terasu, cena povoqna. Tel. 472-1660.

433502 BU LE VAR, jednosoban 30m2, I sprat, cg, dvori{na strana, cena 37.000. Tel. 421-185. 433503 SA JAM, nov jednosoban stan, na I spratu, 30m2, cena samo 33.990. Tel. 422-149.

433504 LI MAN 1, kod fakulteta, kompletno opremqen stan sa belom tehnikom i name{tajem, 30.37m2 po ceni od 33.990. Tel. 421-185.

433505 N. NA SE QE - Savina, jednosoban stan 33m2, II sprat, kuhiwa odvojena, u kupatilu ima prozor, ukwi`en, cena samo 37.000.

Tel. 422-149.

433506 SO CI JAL NO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra.

Tel. 063/761-63-64, 021/520-231 ({ifra: 10443), www.so lis-ne kret ni ne.com. 433556 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4, ukwi`en, odmah useqiv, 40m2 na 10. spratu, cena povoqna! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ({ifra: 10854), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433557 NO VO NA SE QE. Jednosoban mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en - useqiv. Cena: 33.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/8236607.

433629 JED NO SO BAN 42m2, BGD kej stan u zgradi od `ute fasadne cigle, ukwi`en i odmah useqiv, ju`na strana, klimatizovan, lift, terasa, mo`e i putem kredita, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621.

433492 LI MAN: 29m2 - jednosoban, odli~an, lift, terasa, cg. Mo`e kredit! Cena: 29.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

433639 NO VO NA SE QE: Jednosoban 37m2 - funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, cg, PTV... Cena: 37.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

433636 NA LI MA NU I odli~an jednosoban stan u Strumi~koj ulici, idealan za izdavawe 30m2, cena 34.000. Telefoni: 451-318, 523193.

433719

KOD BE TA NI JE i Sajma ukwi`en stan 40m2 na III spratu 41.200. Telefoni: 451-318, 523-193.

433721 NA BU LE VA RU Oslobo|ewa 29m2, ukwi`en jednosoban stan sa terasom, cena 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 433722 BU LE VAR oslobo|ewa 42m2, jednosoban, ukwi`en, lift, terasa 37.100. Tel. 444-107, 6337853.

433694

NO VO NA SE QE 45m2, jednosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa 41.200 slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

433696 LI MAN IV 40m2, jednosoban, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

433697 SA TE LIT, 33m2 klasi~an jednosoban stan na prvom spratu, terasa 29.000. Tel. 444-107, 6337853.

433698 KEJ!!! Jednosoban stan od 42m2, ni`e spratnosti, ukwi`en, useqiv.

Pozovite!!!

Tel. 063/500-213.

433749 NO VI JI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en, 36.000. Tel. 063/517-846.

433763

LI MAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 35.000.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

433774 PRO DA JEM useqivu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521.

21756 GAR SO WE RA 29m2 II sprat, Ul. Vojvode [upqikca, nova, odmah useqiva 35.000 E. Telefon 064/24-66-206 22349 PRO DA JEM ukwi`en name{ten stan, 32 m2, Sr. Kamenica /ul. Vojvode Mi{i}a/, Telefon TA pe}, visoko prizemqe. Telefon 401-814, 063/713-0-314 22363 [I RI CEN TAR, garsowera, 25, 50m2 po 1150e/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

22364 PRO DA JE MO ukwi`enu garsoweru za 23.000, mogu kupci sa kreditom. Telefon: 6447-622.

22382

dnevnik

PRO DA JE MO garsoweru u Petra Drap{ina ulici za 26.000, useqiva. Telefon: 6447622 i 063/540-165.

22394

KOD SO CI JAL NOG, jednoiposoban, 38m2, na I spratu, cg, terasa, dvori{na strana zgrade, ukwi`en. Tel. 472-1660.

433511 NO VI JI dvosoban 58m2, Cara Du{ana, VI sprat - dupleks bez kosina normalni prozori, kompletno name{ten, ukwi`en, 59.900. Tel. 063/517-846.

433765 SOCIJALNO, dvosoban, 50 m2, 7. sprat (nije posledwi), lift, terasa, cg, ukwi`en, delimi~no renoviran, sigurnosna vrata. Cena dogovor.

Tel. 060/616-77-59.

21100 BU LE VAR OSLO BO \E WA stan 42m2 za 37.100, pogleda na dvori{nu stranu, odmah useqv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

433775 PE TRA DRAP [I NA jednoiposoban stan dvori{no orjentisan, parking mesto, ukwi`en odmah useqiv 35.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 433781 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, za 39.200. Telefoni: 528-137, 6612262.

433779 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv jednoiposoban stan u Petra Drap{ina, II sprat, kompletno renoviran, terasa, dvori{na strana, parking u dvori{tu, kup. i kuhiwa sa pr. ventilacijom! Ukwi`ba I/I! Cena: 34.500! Tel. 021/6616-324, 425653.

433708 U MI LE VE MA RI] odli~an jednoiposoban stan 44m2 sa terasom. Hitno, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193.433726 NA GR BA VI CI ukwi`en mawi jednoiposoban stan 34m2, gradio "Aleksandar". Telefoni: 451-318, 523-193.

433727 NA NO VOJ DE TE LI NA RI u Haxi Ruvimovoj ulici jednoiposoban stan 37m2, nov, sre|en 43.000. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 45874.

433728 U CA RA DU [A NA u novijoj zgradi na prvom spratu prodajem 43m2, odvojena kuhiwa, terasa, u odli~nom stawu 43.000.

Telefoni: 451-318, 523-193.

433729 PRO DA JEM, nov, odmah useqiv, jednoiposoban stan od 39m2, Novo naseqe. Cena: 39.900E. Tel. 064/197-2102, 021/6622-677.

433684 PRO DA JEM ukwi`en jednoiposoban stan od 41m2, drugi sprat, Ul. Pap Pavla. Cena: 53.000E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222.

433679 LI MAN II 39m2, jednoiposoban, renoviran, sa name{tajem ili bez. Tel. 444-107, 633-7853.

433700 SOM BOR SKI BU LE VAR 36m2, jednoiposoban, drugi sprat, lift, terasa, odli~an raspored 43.800. Tel. 444-107, 633-7853.

433701 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1,5 stan, cena 41.000. Tel. 636-8429.

433659 LI MAN, ukwi`en odli~an stan 40m2, cena 41.200. Tel. 063/828-8377.

433660 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an ukwi`en 1,5 stan od 40m2.

Tel. 063/828-8377.

433656

BU LE VAR OSLO BO \E WA, dobar i ukwi`en 1,5 stan 47m2 po ceni od 43.200. Tel. 636-8429.

433662 PRO DA JEM useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan od 42m2, oslobo|ewa.

Cena: Bul. 42.250E. Tel. 065/276-9594, 021/6622-677.

433674 NO VO NA SE QE - 49m2 - jednoiposoban. Ukwi`en - useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2. Cena: 39.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6608.

433616 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra.

Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({ifra: 11666), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433558 EKS KLU ZIV NO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2.

Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu... Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 14764), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433559 GR BA VI CA - nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa poratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija! Tel. 060/018-9422, 021/427277 ({ifra: 10180), www.so lisne kret ni ne.com.

433560

OD LI ^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul. cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Tel. 060/0189422, 021/520-231 ({ifra: 14790), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433561 ATRAK TI VAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 42.000 evra.

Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 10385), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433562 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} dogovor... Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 11810), www.so lis-ne kret ni ne.com. 433563 NOV jednoiposoban stan na super lokaciji! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 14136), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433565 IZ U ZET NA PO NU DA - nov jednoiposoban stan od 35m2, mala zgrada, {iri centar. Veoma povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/427-277 ({ifra: 12145), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433568 PRO DA JEM ili mewam - jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan, na Novoj Detelinari, cena 44.200 evra, za trosoban stan uz doplatu! Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 12817), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433569 UKWI @EN jednoiposoban stan na Limanu, kod Doma zdravqa, 52m2, lift, terasa, cena 1.100 evra/m2. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 11010), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433570 NA OD LI^ NOJ LO KA CI JI u blizini Bulevara, prodajem lep jednoiposoban stan od 50m2 na drugom spratu, novija zgrada, povoqno! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 11635), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433571

oglasi

dnevnik

NO VI JI, ukwi`en, lep jednoiposoban stan na ~etvrtom spratum, sa liftom i malom terasom, u odli~noj zgradi, blizu Bulevara. Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ({ifra: 13527), www.solis-nekretnine.com.

433572

BUL. OSLO BO \E WA - vrlo lep jednoiposoban stan od 39m2, kompletno renoviran, cena 43.800 evra. Tel. 060/0189422, 021/427-277 ({ifra: 11147), www.solis-nekretnine.com.

433573 KOD MA STER CEN TRA, jednoiposoban, ukwi`en, nov, neuseqavan, I sprat, lift, terasa, odli~an, cena 37.000. Tel. 4721661.

433507 GR BA VI CA, jednoiposoban, 35m2, cg, ostava 4m2, ukwi`en, mo`e kredit, 36.000. Tel. 422149.

433508 BU LE VAR EVRO PE, odli~an jednoiposoban stan, nov, neuseqavan, I sprat, 37m2, povrat PDV-a. Tel. 421-185.

433509 JED NO I PO SO BAN 30m2 okolina Izvr{nog ve}a stan salonskog tipa u visokom parteru, okrenut na dvori{nu stranu, idealan za kancelarije, ordinacije, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 063/7-333-621.

433495 EKS TRA: Dupleks 39m2 - jednoiposoban, ukwi`en - odmah useqiv, cg, lift, ju`na strana, kose betonske plo~e. Cena 36.100 evra - nije fiksno. Tel. 021/542-779, 064/823-6601.433632 NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU odli~an jednoiposoban stan u izgradwi, prvi sprat 36m2, cena 37.100. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 45598.

433725 PE TRA DRAP [I NA, dvosoban stan, 40m2, ukwi`en, cena samo 36.050. Tel. 422-149.

433512 LI MAN 2, dvosoban stan, 58m2, lift, terasa, ukwi`en, cena samo 55.620. Tel. 421-185.

433513 KOD BOL NI CE dvosoban stan, 63m2, cena samo 43.260, I sprat, renoviran. Tel. 4721661.

433514 FU TO [KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Tel. 063/7726845 ({ifra: 10077), www.solisnekretnine.com.

433574 KLI SA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 12.800 evra!

Tel. 063/761-63-64 ({ifra: 14334),, www.solis-nekretnine.com.

433575 HIT NO prodajem dvosoban stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra! Nije fiksno! Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 14651), www.solis-nekretnine.com.

433576

NO VA DE TE LI NA RA - Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. 45m2. Spavaca soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.000 evra! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 10408), www.solis-nekretnine.com.

433577 PRO DA JEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje!

Tel. 066/9355-942, 021/520-231 ({ifra: 12704), www.solis-nekretnine.com.

433578 STAN na Limanu II, dvostrano orjentisan sa ulagawem! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 10111), www.solis-nekretnine.com.

433579 DVO SO BAN stan u Ulici S. Novakovi}a na Novom nasequ.

Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ({ifra: 13236), www.solis-nekretnine.com.

433580 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan u Ulici Pariskih komuna, cena dogovor... Tel. 066/9355942, 021/427-277 ({ifra: 10764), www.solis-nekretnine.com.

433581

BU LE VAR OSLO BO \E WA nov, ukwi`en stan, dvosoban od 42m2, cena 42.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 10748), www.solis-nekretnine.com.

433582 IZ U ZET NA PO NU DA! Dvosoban stan izvanrednog rasporeda, 56m2 na drugom spratu, u najstro`em centru grada! Ul. Maksima Gorkog! Tel. 065/2019013, 021/520-231 ({ifra: 10544), www.solis-nekretnine.com.

433584 EKS TRA PO VOQ NO! Ukwi`eni i odmah useqivi stanovi u {irem centru grada, kvadrature od 42m2-53m2 po ceni od 830-850 evra/m2! Tel. 065/2019010, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

433585 DVO SO BAN stan u Pu{kinovoj! Tel. 063/433-738, 021/427277 ({ifra: 10808), www.solisnekretnine.com.

433586 JO @E FA MAR ^O KA - Liman IV, velik stan u mirnom delu!

Tel. 063/433-738, 021/520-231 ({ifra: 18002), www.solis-nekretnine.com.

433591 NO VA DE TE LI NA RA - 37m2 dvosoban, ukwi`ena zgrada, useqiv odmah, terasa, lift, cg Cena - 43.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610.

433617 DVO SO BAN - 60m2 - @el. stanica, useqiv odmah - ukwi`en, 4. sprat - nije zadwi, odli~an raspored, terasa, cg... Cena: 53.500 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6610.

433615 DVO SO BAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena: 46.500 evra.

Tel. 021/424-963, 064/823-6607.

433630

@E LE ZNI^ KA STA NI CA 52m2 - ukwi`en, useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, lift, cg, klasi~an raspored - zasebna kuhiwa sa trpezarijom cena 46.400 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6618.

433625 OD MAH USE QIV, 48m2 ukwi`en, 1. sprat, terasa, cg, dvosoban stan - neprolazne sobe. Cena - 38.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

433622 PRO DA JEM ukwi`en, dvosoban stan od 45m2, na Grbavici, Ul. Pu{kinova. Cena: 45.900E. Tel. 065/276-9594, 021/6618-222.

433676 NO VA DE TE LI NA RA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odli~an 2,0 stan od 50m2, povoqno. Tel. 064/220-9565.

433663 BU LE VAR, ukwi`en stan 58m2 odli~nog rasporeda, IV sprat, terasa, lift, cena 51.500. Tel. 636-6952.

433661 LI MAN 2: dvosoban, 63m2, odli~an raspored, lift, terasa, cg, ukwi`en - useqiv... Cena: 58.700 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618.

433637 DVO SOB NI i trosobni stanovi Liman I i Liman II, odli~na ponuda „Kvart“. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

433646 DVO SO BAN 54m2, drugi sprat Grbavica, povoqno i dvosoban Novo naseqe - [onsi, 55m2, II sprat, lift ukwi`en, lepa zgrada. „Kvart“. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

433647 DVO SO BAN, Detelinara, 49m2, I sprat, ukwi`en 46.350 evra, „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

433650 NO VO NA SE QE - Bra}e Drowak - 48m2, dvosoban, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, cg, mo`e kredit. Cena - 47.500 evra.

Tel. 021/661-4200, 064/823-6607.

433628 LI MAN II 63m2, klasi~an dvosoban, dve terase, lift 58.700.

Tel. 444-107, 633-7853. 433702 HIT NA PRO DA JA! Odli~an DS 56m2, K. Marka, lift, dve terase, novija zgrada, brzo useqiv, klima, sig. vrata, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena samo: 54.500! Tel. 021/6616-324, 425-653.

433713

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 39m2, Nova Detelinara, odli~an raspored, dvori{na strana, ~isti papiri, sre|en, cena: 41.500! Tel. 021/6616324, 425-653.

433714

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 64m2, Ive Andri}a, V sprat, lift, terasa, nije posledwi, ukwi`en, dvori{na strana, kuhiwa odvojena, mo`e biti i TS! Cena: 66.000. Tel. 021/6616-324, 425-653.

433715 NA NO VOM NA SE QU prodajem dvosoban stan 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, peti sprat, nema lift, 29.000. Telefoni: 451-318, 063/532-154.

433723 PRO DA JEM ukwi`en dvosoban stan od 58m2, Bul. oslobo|ewa.

Cena: 51.500E. Tel. 064/346-6802, 021/6618-222.

433680 HIT NO prodajem renoviran, ukwi`en dvosoban stan od 40m2, centar. Cena: 27.000E. Tel. 021/6618-222.

433681 BU LE VAR Cara Lazara 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853.

433699 NA LI MA NU II dvosoban klasi~an stan 63m2 na petom spratu, nije posledwi, lift, terasa 59.000, ukwi`en. Telefoni: 451-318, 523-193.

433730 NA BU LE VA RU EVRO PE Investitor "Moj dom" prodaje stanove svih struktura. Telefoni: 451-318, 523-193.

433731 KOD LI MAN SKOG PAR KA dvosoban stan 56m2, sre|en komplet 57.700. Telefoni: 451318, 523-193.

433732 U LA ZE KO STI ]A nov useqiv dvosoban stan u potkrovqu 57m2, sa terasom, komplet sre|en, eta`iran na 36m2, cena 51.500. Telefoni: 451-318, 523193.

433733

nedeqa20.februar2011.

HIT NA PRO DA JA! Nov DS 52m2, Novo naseqe, I sprat, prvoklasna oprema i gradwa, cg, dvostrano orijentisan, bez prolaznih soba, mo`e i kredit! Cena sa PDV-om samo: 42.500!!! Tel. 021/6616-324, 425-653.

433709 HIT NA PRO DA JA! Brzo useqiv DS 54m2, St. Mokrawca, lift, terasa, odr`avan, kompletno sre|en, kuhiwa odvojena, ukwi`en, cena: 56.500. Tel. 021/6616-324, 425-653.

433710 DVO SO BAN 63m2, Ba~ki Jarak - centar, u zgradi sa centralnim grejawem, II sprat, ukwi`en, 25.000. Tel. 063/517846.

433766 LI MAN!!! Klasi~an dvosoban stan na tre}em spratu od 58m2, kuhiwa odvojena!!! Povoqno.

Pozovite 021/6363/307, 063/86803-35.

433751 LI MAN!!! Dvosoban stan na prvom spratu, isto~na strana od 49m2, ukwi`en, odmah useqiv. Povoqno. Pozovite!!!

Tel. 021/6363-307, 063/868-03-35.

433752 MA JE VI^ KA!!! Ju`na strana, mali dvosoban stan od 39m2, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!!

Tel. 063/868-03-35, 063/500-213.

433753 VOJ VO DE MI [I ]A!!! Dvosoban stan od 51m2 ni`e spratnosti, okrenut na ulicu sa terasom.

Pozovite!!!

Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

433754 STE VA NA MU SI ]A dvosoban stan 56m2 klasi~na gradwa, visoki plafoni, drugi sprat, dvostrano orjentisan, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262.

433780 DE TE LI NA RA - Filipa Filipovi}a klasi~an dvosoban stan 53m2 ukwi`en, tre}i sprat, cena povoqna. Telefoni: 528-137, 661-2262.

433782 TO ZIN SO KAK - Novo naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 na prvom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 433783

25

LI POV GAJ odli~an dvosoban stan na prvom spratu 64m2 komplet name{ten sve novo, pogled na Fru{ku goru. Telefoni: 063/811-7331.

433784 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa.

Telefoni: 661-2262; 063/538166.

433776 NO VO NA SE QE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno.....

Telefoni: 528-137, 661-2262.

433777 KA ]E DE JA NO VI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, ni`e spartnosti sa liftom za 54.500. Telefoni: 528137, 063/538-166.

433778 EKS KLU ZI VAN dvosoban 63m2, Novo naseqe, Stojana Novakovi}a, I sprat, kompletno renoviran i izdizajniran, najkvalitetnija oprema, ukwi`en, 69.500. Tel. 063/517-846.

433764 BEZ PO SRED NI KA prodajem stan dvosoban 51m2, 5 sprat, ukwi`en, bez ulagawa, useqiv na Bulevaru oslobo|ewa.Telefoni: 064/128-47-49, 063/581792.

22229 DVO SO BAN, 64m2, renoviran - luks, Rumena~ka kod sajma, prvi sprat, dogovor. Telefon: 064/24-66-206.

22350 U BLI ZI NI Limanske pijace dvosoban stan 51m2, lift, ukwi`en, cena 52500. Telefon: 064/114-3730.

22373

GR BA VI CA, dvosoban stan 46.5m2, ukwi`en, lift, cena povoqna. Telefon: 064/4183223.

22374 U BLI ZI NI SAJ MA, dvosoban stan 52m2, dve terase, ukwi`en, cena 51.500E. Telefon: 064/418-3223.

22375 PRO DA JEM dvosoban stan kod Sajma, 54m2 - 56. 500. Odmah useqiv. Telefon 6447-622. 22385 PRO DA JEM dvosoban stan u ulici N. Fronta na III spratu od 56 m2, ukwi`en, cena 62.000e. Telefon 063/880-23-20 22392 PRO DA JEM nov dvosoban stan na Novom Bulevaru od 48 m2, III sprat, cena 52.000 E. Hitno. Telefon 063/880-23-20 22395 DVO SO BAN dupleks stan u prizemqu (novogradwa) od 40 m2 na Novoj Detalinari useqiv u martu, prodajem za 650e/m2. Telefon 063/50-20-33 22398

26

nedeqa20.februar2011.

SOM BOR SKI bulevar - dupleks 60m2 - 33.000E, 75m2 35.000E, terasa. Telefoni: 064/239-4331, 021/541-948.

22268 LI MAN, ukwi`en stan 43m2 + terasa, lift, cena 44.300E, hitno!

Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 061/3013484. 22361 PRO DA JE MO noviji jednoiposoban ukwi`en stan kod Socijalnog za 51.500, ~etvrti sprat sa liftom. Telefon: 6447-622.

22376 PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan na Novom Bulevaru 37m2 za 42.000 sa PDV-om, drugi sprat. Telefon: 6447-622.

22377 PRO DA JEM jednoiposoban, ukwi`en stan od 36 m2 na I spratu, u ]irpanovoj uolici.

Telefon 063/880-23-20 22378 PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan na Limanu 46m2 za 41.000. Telefon: 6447-622.

22383 PRO DA JE MO noviji jednoiposoban stan 39m2 kod betanije na prvom spratu, odmah useqiv.

Telefon 6447-622.

22386 PRO DA JE MO kod Sajma jednoiposoban stan od 39m2 za 35.000, odmah useqiv i ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

22393 PRO DA JE MO jednoiposoban stan na Limanu za 54.500. Stan je na tre}em spratu sa liftom.

Telefon:6447-622.

22396 @E LE ZNI^KA stanica, sre|en, ukwi`en stan 30m2 na drugom spratu, dvori{no orjentisan, 33.500. Telefon 063/1596376.

22073 PRO DA JA - Liman II, VI sprat, jednosoban stan, 40m2, ukwi`en, pogled na park, odvojeni kuhiwa i trpezarija, terasa. Telefon 063/857-21-45.

22337

NO VO NA SE QE dvoiposoban stan 63m2 plus terasa 24m2, odli~an raspored cena dogovor.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

433786 LEP, useqen pre dve godine trosoban stan, 54.44m2 dvori{no orjentisan, 60.000e. Mo`e drlimi~no opremqen, na kredit, vlasnik.

Telefon 064/8390141.

22270 KOD MER KA TO RA, Limanske pijace i Limanskog parka na perfektnom mestu dvoiposoban stan od 67m2 ni`e spratnosti. Hitno i Povoqno! Tel. 021/6363-307, 063/500-213.

433755 PE TRA DRAP [I NA!!! Dvoiposoban stan na drugom spratu sa lepom terasom, liftom, ukwi`en!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

433756 HIT NO! Odmah useqiv DIS 55m2, Koste [okice, IV sprat, lift, nov, neuseqavan, grejawe, klima, sig. vrata, dvori{na strana, mo`e i na kredit, cena: 48.000 sa PDV-om! Tel. 021/6616-324, 425-653.

433707 PRO DA JEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, {iri centar. Cena: 54.500E sa PDV-om. Tel. 064/197-2102, 021/6618-222.

433683

CEN TAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. mo`e zamena za mawi.

Tel. 444-107, 633-7853. 433704 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije 78m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`en, terasa, lift, cg, PTV. Mo`e kredit. Cena - 67.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6608.433638 BU LE VAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2 po ekstra ceni. Tel. 063/516-478.

433665 NO VO NA SE QE odli~an, renoviran 2,5 stan po ceni od 69.000. Tel. 636-6952.

433668 GR BA VI CA: 62m2 - dvoiposoban, odmah useqiv, cg, terasa.

Lift, legalan. Cena: 59.800 evra. Tel. 021/424-963, 064/8236618.

433621 LEP klasi~an dvoiposoban stan na Limanu II, 68m2, dobrog rasporeda, odvojena kuhiwa, u dobrom stawu, ukwi`en, mo`e preko stambenog kredita, cena 72.100 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ({ifra: 12893), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433592 PA RI SKE KO MU NE, dobar dvoiposoban stan, 63m2, cena 53.560, lift, terasa. Tel. 4721661.

433515 [I RI CEN TAR, direktno od investitora, dobra gradwa, povrat PDV-a, trosoban stan 57m2, cena samo 55.000, kuhiwa odvojena ima svoj prozor. Tel. 472-1661.

433516 TRO SO BAN 85m2 centar okolina "Z. Jovine" gimnazije stan salonskog tipa na 1. spratu, u izuzetnom stawu, okrenut na dve strane, pogodno i za ordinacije, kancelarije… Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-7758.

433496 PE TRO VA RA DIN - Blok VI II, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Tel. 063/527-459, 021/427-277 ({ifra: 14664), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433593 TRO SO BAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra.

Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14735), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433594 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 72.100 evra, povrat PDV-a! Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ({ifra: 14776), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433595 PRO DA JEM odli~an ukwi`en trosoban stan na Novoj Detelinari! Izuzetno povoqno! Tel. 066/9355-942, 021/427-277 ({ifra: 19840), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433596 LI MAN IV - trosoban stan od 80m2 na {estom spratu, zahteva ulagawa, dobar raspored, ukwi`en, cena 74.500 evra. Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 14645), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433597 PRO DA JEM stan od 74m2 za renovirawe na Limanu 3, drugi sprat, povoqno! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ({ifra: 11206), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433598

oglasi CEN TAR - Ribqa pijaca, Kosovska ulica, odli~an nov trosoban stan od 70m2 na prvom spratu, kvalitetna gradwa, lift, terasa, cena 85.000 evra.

Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 11048), www.solis-nekretnine.com .

433599 BU LE VAR EVRO PE - 76m2 ukwi`en - useqiv - trosoban stan, 3. sprat, lift, terasa, perfektan raspored, totalno sre|en stan, Zonedova zgrada, cena: 78.300 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6618.

433623 TRO SO BAN 94m2 centar - R. pijaca prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika. Telefon 063/7333-621.

433491 LI MAN, odli~an ukwi`en 3,0 stan, 74m2 na II spratu, cena 72.100. Tel. 636-8429.

433666 DE TE LI NA RA, nov odmah useqiv i ukwi`en funkcionalan 3,0 lako preuredqiv u 3,5, II sprat, terasa, lift, cena 77.250. Tel. 636-8429.

433667 PE TRO VA RA DIN, u Bloku 8 prodajem odli~an 3,0 stan od 74m2 po ceni od 61.800. Tel. 636-6952.

433664 TRO SO BAN, Liman II - Bo{ka Buhe, 73m2, peti sprat, lift, ukwi`en, mirna lokacija, dobra gradwa, cena 78.000 evra. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

433641

HIT NA PRO DA JA!! Perfektan TS 90m2, Novo naseqe, novije zgrade, IV sprat, lift, terasa, posebno wc, posebno kupatilo, dvostrano orijentisan, ukwi`en, mo`e zamena za mawi! Cena samo: 80.500! Tel. 021/6616-324, 425-653.

433706 LI MAN II 77m2, trosoban, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa 72.000. Tel. 444-107, 6337853.

433703 PR VO KLA SAN renoviran trosoban 86m2, Kej - centar, Visarionova kod "Porcelanose", fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en, 97.000. Tel. 063/517-846.

433767 TRO SO BAN 62m2, Liman IV, Banovi} Strahiwe, IV sprat sa liftom, nije posledwi, terasa, ukwi`en, brzo useqiv, 65.000.

Tel. 063/517-846.

433768 KOD PO RO DI LI [TA!!!

Trosoban stan sa gara`om, na prvom spratu u odli~nom stawu u novijoj zgradi. Tel. 063/500213.

433757 NA NO VOM NA SE QU odli~an trosoban stan 90m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwi`en, cena 78.500. Telefoni: 451-318, 523-193.

433734 NA LI MA NU ~etiri hitno prodajem trosoban stan, useqiv, ukwi`en 80m2, cena 72.500. Telefoni: 451-318, 523193.

433735 NA BE O GRAD SKOM KE JU hitno prodajem trosoban stan 72m2, cena 63.900. Telefoni: 451-318, 523-193.

433736 U LA ZE KO STI ]A 7 Investitor "Moj dom" prodaje 75m2 useqiv, nov, prazan stan. Telefoni: 451-318, 523-193. 433738 GR BA VI CA trosoban stan 76m2, odli~an raspored, klasi~na gradwa, ni`e spratnosti za 78.300. Telefoni: 528-137, 661-2262.

433787 PRO DA JE MO nov dvoiposoban stan kod Futo{ke pijace 72m2 - 58.000, prvi sprat, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

22387 PRO DA JEM ukwi`en dvoiposoban stan u Gogoqevoj ulici (Grbavica) od 60 m2 na visokom prizemqu, cena 55.0000e. hitno.

Telefon 064/09-07-343 22389

PRO DA JEM ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2 na Beogradskom Keju za 67.000. Telefon: 6447-622.

22391 VLA SNIK prodajem odli~an trosoban stan, I sprat, Liman IV, ukwi`en, mo`e zamena za mawi jednoiposoban ili dvosoban. Telefoni: 021/63-63-723, 062/8170-802.

22182 TRO SO BAN, 78m2, Liman IV, Narodnog fronta, VI sprat, sa dva lifta, dve terase, ukwi`en, useqiv, 88000. Telefon 021/6617-958.

22242 PRO DA JEM stan blizu centra mirna ulica, 75m2, CG, drugi sprat, bez ulagawa. Telefon 526-437.

22323 VA SE STA JI ]A trosoban stan 80m2, drugi sprat od 4, dvostrano orjentisan, veoma lep na ekstra lokaciji. Telefoni: 064/117-2295 i 064/1442465.

22331 PRO DA JEM trosoban stan od 72m2 na Beogradskom Keju, cena 67.000.

HITNO, telefon 063/883-23-20 22381 PRO DA JEM ukwi`en, nov trosoban, luks stan od 96 m2 na II spratu u ulici Jovana Du~i}a (elit), ekstra. Telefon 064/09-07-343 22384 PRO DA JEM klasi~an trosoban stan 78m2 na Limanu II u Bo{ka Buhe - 82.000, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

22388

NO VO NA SE QE komplet renoviran, troiposoban stan 86m2, ni`e spratnosti, zgrada sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 433789 U TO PLI CE MI LA NA mawi troiposoban stan 71m2, tre}i sprat u novijoj zgradi 69.500.

Telefoni: 451-318, 523-193.

433740 NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU u novoj zgradi koja se sada useqava 85m2 troiposoban stan gleda na dve strane prazan useqiv 930E/m2 sa PDV-om. Telefoni: 451-318, 523-193.

433741 U LA ZE KO STI ]A 7 Investitor "Moj dom" prodaje prazan useqiv troiposoban stan 95m2, drugi sprat. Telefoni: 451-318, 523-193.

433742 NA LI MA NU u Balzakovoj ulici mawi troiposoban stan renoviran ukwi`en 74m2, II sprat. Telefoni: 065/444-34-55, 451-318.

433743 U BLO KU 8 lep troiposoban stan u potkrovqu 110/82m2 terasa 12m2, ekstra sre|en 72.100.

Telefoni: 451-318, 523-193 433744 TRO I PO SO BAN, Novi bulevar, 84m2, II sprat, lift, potpuno nov odmah useqiv, ekstra povoqno, hitno. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

433643 BU LE VAR, kod Dnevnika, odli~an ukwi`en funkcionalan 3,5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 75.000. Tel. 063/828-8377.

433669 @E LE ZNI^ KA ulica, nov 3,5 odmah useqiv stan na II spratu, cena 90.000. Tel. 636-6952.

433670 LI MAN, 80m2 - troiposoban, ukwi`en - useqiv, cg, lift, sre|en, cena: 74.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604. 433614

TRO I PO SO BAN stan od 102m2, ukwi`en, prazan, tre}i sprat, ekstra lokacija, Maksima Gorkog, potrebno sre|ivawe! Tel. 064/134-0459, 021/520231 ({ifra: 17933), www.so lisne kret ni ne.com.

433600

dnevnik

PRO DA JEM odli~an troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici. Tel. 063/7726-845, 021/520231 ({ifra: 12694), www.solis-nekretnine.com .

433601 VA SE STA JI ]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13867), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433602 GR BA VI CA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra! Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa. Zgrada izuzetnog kvaliteta. Mogu}nost kupovine gara`e. Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 10270), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433603 GR BA VI CA - Liman, ~etvorosoban stan od 102m2, noviji ukwi`en dupleks, odli~an raspored, cena 88.600 evra! Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ({ifra: 11661), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433604 PRO DA JEM stan u blizini Ribqe pijace, salonskog tipa od 123m2, na prvom spratu, mogu}e pretvarawe u dve stambene jedinice! Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 10818), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433605

^E TVO RO SO BAN stan kod Sajma, klasi~an raspored, sa odvojenim spava}im delom, kuhiwa sa prozorom i veliki dnevno - trpezarijski prostor.

Cena samo 105.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 12712), www.so lis-ne kret ni ne.com .

433606 OD LI ^AN nov ~etvorosoban stan u Araw Jano{a, kod Novog Bulevara, lift, velika terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dva kupatila, dodatno opreman, 114m2, cena 130.000 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520231 ({ifra: 11200), www.so lisne krt ni ne.com.

433607 PRO DA JEM izuzetan ~etvorosoban stan na lepom mestu na Grbavici sa gara`om od 15m2, stan od 122m2 na drugom spratu, lift, odmah useqiv, cena sa gara`om 129.000 evra.

Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 14694), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433608 SO CI JAL NO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra!

Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 13868), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433609

IZ U ZE TAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori!

Cena 206.000 evra! Tel. 063/520296, 021/427-277 ({ifra: 12034), www.so lis-ne kret ni ne.com.

433610 LI MAN 4, petosoban stan, 130m2, lift, 3 terase, odli~an raspored, renoviran, ukwi`en, cena povoqna. Tel. 422-149.

433518 BU LE VAR (kod Kan-Kana) 100m2 - ~etvorosoban, 4. sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, cg, ukwi`en, odmah useqiv! Cena: 98.000 evra.

Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

433627 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4,0 stan od 95m2. Tel. 636-6952.

433671 GR BA VI CA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4,5 stan (nije dupleks) + gara`a, cena 128.000.

Tel. 064/220-9565.

433672 CEN TAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Tel. 063/82-88-377.

433673 ^E TVO RO SO BAN 95m2 - nov neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, cg. Cena: 82.500 evra - mo`e kredit!

Tel. 021/424-963, 064/823-6618.

433633

LA ZE KO STI ]A - useqiv odmah, 85m2 - ~etvorosoban sa gara`om od 25m2, dvostrano orijentisan, 2. sprat, terasa, lift, cg, cena - dogovor. Tel. 021/6614200, 064/823-6604.

433635 U DO STO JEV SKOG kod Socijalnog nov prazan useqiv petosoban stan 103m2, cena 106.000.

Telefoni: 451-318, 523-193.

433745 DU NAV SKI PARK!!! je u blizini ovog salonskog stana na prvom spratu od 106m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/86803-35.

433758 LI MAN IV 105m2, originalan petosoban, dve terase, dva sanitarna ~vora, ukwi`en. Tel. 444-107, 633-7853.

433705 PA STE RO VA odli~an ~etvorosoban stan 97m2 zidala Budu}nost, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

433788 VA SE STA JI ]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/811-7331.

433785 KOD \O KI NE [KO LE!!!

Odli~an ~etvorosoban stan, dvostran, ni`e spratnosti u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

433761

oglasi l ^iTUQe

dnevnik

GRBAVICA!!! Od li ~an ~e tvo ro so ban du pleks stan, ukwi `en, od mah use qiv!!! Eks tra.

Po voq no!!! Tel. 063/500-213.

433759 [IRI CENTAR, ~e tvo ro so ban stan, 92m2, du pleks, od li ~an, ce na sa PDV-om 68.930.

Tel. 421-185.

433517 SALONSKI 145m2, po go dan za po slov ni pro stor kod Jod ne ba we. Hit no !. Te le fo ni: 6546976, 065/3333-177, 061/301-3484.

22365 PERFEKTAN tro i po so ban, no vi ji, ukwi `en kod ABC-a, 99m2, 88000E, ma wa zgra da, bez ula ga wa, lep ras po red, bez po sred ni ka, vre di po gle da ti.

Tel feon: 064/314-38-30 22186

KUPAC iz ino stran stva ku pu je dve ku }e u cen tru No vog Sa da, jed nu u Ul. Va se Sta ji }a, Ul. Pa vla Si mi }a i oko li na, a dru gu na pro met noj i atrak tiv noj lo ka ci ji. Pla }a we u ke {u.

Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

433522 SADOVI gra |e vin ski plac 900m2. Te le fo ni: 6546-976, 065/3333-177, 061/301-3484 22358 KU]A, Sa laj ka - [aj ka {ka, vi so ka pri zem ni ca, plac 20m h 20m, sva in fra struk tu ra, ~i sti pa pi ri, „Kvart“. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

433649 ATRAKTIVNA po ro di~ na vi la - re pre zen ta ti van obje kat, mo der no opre mqen, ukup no de set so ba u tri eta `e, cca 300m2 stam be nog pro sto ra, ga ra `a za dva auta. Za vi {e in for ma ci ja po zo vi te... Tel. 064/2003-103 ({i fra: 30924), www.solis-nekretnine.com.

433538 PRODAJEM use qi vu, pe to sob nu ku }u od 240m2, plac od 200m2, Kli sa. Ce na: 56.650E. Tel. 060/3112-082, 021/66-22677.

433686 TEMERINSKA!!! Na od li~ nom ve li kom pla cu od 1000m2, ku }a od 325m2. Po zo vi te!!! Tel. 063/500-213.

433748 JODNA BAWA ku }a 220m2 na pla cu oko 400m2. Te le fon 063/538-166.

433772 UKWI@ENA sta ri ja ku }a u cen tru Srem ske Ka me ni ce, 200m2 na pla cu od 515m2, ce na 85.000 evra! Tel. 065/2019-011, 021/427277 ({i fra: 31011), www.solis-nekretnine.com.

433539 KU]A, Sr. Ka me ni ca, Vo ji no vo, 200m2, lep plac, ga ra `a, zi da ni ro {tiq, le po ze le ni lo, ~i sti pa pi ri, sva in fra struk tu ra, iz u zet no po voq no, 88.500 evra. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

433652 SREM. KAMENICA - Voj no vo, od li~ na sprat na po ro di~ na ku }a od 220m2 na pla cu od 700m2. Ce na 115.000 evra ili za me na za ma wi stan u N. Sa du.

Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({i fra: 30151), www.solis-nekretnine.com.

433532 SREMSKA KAMENICA, 94m2, 1. sprat ku }e - eta `i ran 1/1 - sre |en, bez ula ga wa, tro so ban, eta `no gre ja we na gas, te ra sa, use qi vo od mah... Ce na - 40.000 evra. Te le fo ni: 021/6614-200, 064/823-6601.

433620 KU]A u Boc ka ma - Sr. Ka me ni ca, 70m2 - stam be no, plac 1.500m2 bla go nag nut, po gled na Du nav i No vi Sad. Ukwi `e na! Ce na: 80.000 evra - ni je fik sna. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601 433624

LIPOV GAJ ku }a oko 150m2 sa svo jim sa mo stal nim dvo ri {tem, ga ra `a, tri par king me sta..... Te le fon 063/811-7331.

433773 PRODAJEM sprat nu po ro di~ nu ku }u u Boc ka ma, na le pom, rav nom pla cu od 1.000m2. Use qi va, ukwi `e na, ce na 79.000 evra ili za me na za ma wi stan!

Tel. 063/527-459, 021/520-231 ({i fra: 30334), www.solis-nekretnine.com.

433533

HITNA PRODAJA ku }e od 113m2 sa nus pro sto ri jom od 82m2 na pla cu od 1.000m2, Bu ko va~ ki put, ce na 50.000 evra. Ni je fik sno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277 ({i fra: 30942), www.solis-nekretnine.com.

433534 PRODAJEM plac od 800m2 na Avi ja ti ~ar skom na se qu za po slov ni pro stor.

Ce na: 103.000E. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222.

433688 NOVI SAD - par ce le u cen tru gra da za ve li ke tr `ne objek te i ho te le i par ce le na obo di ma gra da od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-pu tu No vi Sad-Be o grad kod "Ro di }a". UTU uslo vi i kom plet na in fra struk tu ra za me ga mar ke te. Tel. 064/2019322, www.solis-nekretnine.com.

433527 ATRAKTIVNA gra |e vin ska par ce la na No vom bu le va ru, kod ka sar ne "Ma je vi ca", po vr {i ne 10.000m2 sa fron tom od cca 100m, po god no za vi {e vr sta po slov nih de lat no sti. Tel. 064/2003-103 ({i fra: 70310), www.solis-nekretnine.com.

433528 GRA\EVINSKI PLACEVI Boc ke, Po po vi ca, po gled na No vi Sad ce na 20-30 evra po m2, pla ce vi za vi ken di ce To ri ne, Ra ko vac, ce na 3-5 evra po m2. „Kvart“. Tel. 021/450-417; 064/189-38-8.

433644 PLACEVI Ra ko vac – Ar sih do, rav ni, po gled na No vi Sad, vi {e ko ma da od po 2 500m2, eks tra po voq no, od 8 000 evra do 12 000 evra. „Kvart“. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

433653 KA] - tri mi nu ta uda qen od cen tra, plac 11.500m2 sa iz gra |e nim objek ti ma. U bli zi ni pred vi |e na iz grad wa ho tel skog kom plek sa...

Tel. 063/7726-845, 021/427-277 ({i fra: 80357), www.solis-nekretnine.com.

433529 ^ORTANOVCI - Vi ken di ca od 60m2 na pla cu od 3.800m2, ukwi `e na, stru ja... ce na 9.500 evra. Tel. 063/761-63-64 ({i fra: 30875), www.solis-nekretnine.com.

433535 PRODAJEM od li~ nu vi ken di cu, kom for nu od 140m2 kod Mo {i ne vi le, gre ja we eta `no, plac 1.400m2, ra van, ukwi `e no!

Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({i fra: 30846), www.solis-nekretnine.com.

433537

KOMFORNA ku }a u Sa laj ci, 125m2, po mo} ni obje kat + ga ra `a, sve ukwi `e no, plac 600m2, mir na uli ca.

Te le fon 065/6494367.

21657 PRODAJEM ku }u na Vi dov dan skom na se qu, Ig man ska uli ca, 204m2, pr vi vla snik, ukwi `e na. Te le fo ni: 419-375, 060/4419-375.

22312 SALAJKA, B. Ra di ~e vi }a, pro da jem ma wu uli~ nu, re no vi ra nu ku }u, po voq no. Te le fon 6546-976, 065/3333-177.

22366 POLA ku }e u bli zi ni Jod ne ba we, po vr {i ne 200m2, ukwi `e na. Te le fon: 064/1143730.

22372 SRE\ENA, ukwi `e na ku }a u Su to mo ru, odvo je no pri ze mqe i sprat po 45m2 + te ra se. Mo `e za me na za No vi Sad. Te le fo ni: 021/821-985, 063/581-865. 22072 PRODAJEM ku }u u Pe tro va ra di nu. Te le fon 066/80-44-133.

22233 PRODAJEM po ro di~ nu ku }u na sprat u Srem skim Kar lov ci ma - Du da ra 240m2, plac 430m2.

Te le fon 021/881-066.

21593 SREMSKA Ka me ni ca, cen tar, ukwi `e na ku }a 82m2 + 36m2 po mo} ni obje kat, kom plet na in fra struk tu ra, plac 836m2, bez po sred ni ka. Te le fo ni: 063/546739, 063/500-833 po sle 16.

22251 U NOVOM SADU na Te le pu, pro da je se po ro di~ na ku }a sa dva ula za, pot kro vqem, po dru mom, ga ra `om i dvo sob nim po mo} nim objek tom za sta no va we.

In te re so va ti se na te le fon 063/87-88-889.

22417 PRODAJEM no vu ku }u u Ka }u, plac 5.20 ari: 110m2 stan, plus 110m2 po slov ni pro stor, lo kal 60m2 u ra du. Te le fon 064/24939-22.

21673 KU]A u Ze le ni ci po red mo ra, uda qe nost 300m su per za u`i va we, mo gu} nost nad grad we, 76m2 65.000E. mo `e za me na. Te le fon 064/1122-706 22341 PRODAJEM ku }u iz me |u Ra kov ca i Be o ~i na, na glav nom pu tu, po vr {i ne 250m2, na pla cu 3.000m2. Sva in fra struk tu ra.

Te le fon 063/77-30-416.

22163 GRA\EVINSKI plac od 27 ari na Tran d`a men tu - No vi Sad. Mo gu }a po de la na 2. Te le fon 064/22-877-31 21118 PRODAJEM u Ba~ kom Jar ku plac 354m2, te meq, pro je kat, pla }e ne ko mu na li je, vo da, stru ja, plin, mo `e za me na za stan.

Te le fo ni: 021/63-63-723, 062/8170-802.

22181 VI[E PLACEVA iz me |u No vog na se qa i Ve ter ni ka, ce na po jed nom pla cu 13.000e. Te le fon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

22367

LOKAL NA GRBAVICI - u pri ze mqu no ve zgra de, na uglu dve uli ce, 265m2 i dve ga ra `e u su te re nu i 150m2 sklo ni {ta sa pra vom ko ri {}e wa, ce na 280.000 evra. Mo `e i za me na za stam be ne kva dra te uz do pla tu, a mo `e i za iz da va we! Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({i fra: 80250), www.solis-nekretnine.com.

433525 USTUPAM dva uli~ na lo ka la i ve li ki dvo ri {ni lo kal u eks tra zo ni No vog Sa da. Te le fon 063/39-70-89.

21148 IZDAJEM lo kal u cen tru 64m2, u iz u zet no pro met noj uli ci, La ze Ko sti }a, dve te le fon ske li ni je, dva sa ni tar na ~vo ra. Te le fon: 063/506-506.

21527 IZDAJEMO luk su zni lo kal oko 170m2, na Bu le va ru oslo bo |e wa, No vi Sad, ka fi }i i kla di o ni ce is kqu ~e ni. Te le fon 061/633-99-87.

22187 IZDAJEM na du `e vre me od li ~an vi {e na men ski lo kal 45m2, do bra lo ka ci ja, po voq no.

Te le fon 6311-157 i 063/194 5758.

22248

IZDAJEM lo kal u No vom Sa du, dva ni voa 33+23m2. Uli ca Lu ki ja na Mu {ic kog 11, CG, dve te le fon ske li ni je, re{t ke, alarm. te le fon 064/207-0643.

22278 DUNAVSKA 23 - iz da jem lo kal 30m2+ ma la ga le ri ja, ima te le fon, wc i gre ja we. Te le fon 6350-585, 064/221-59-59.

22282 IZDAJEM, pro da jem, me wam lo kal, 27m2, kod ABC-a, Ru me na~ ka 25. Te le fon 063/560-091.

22310

IZDAJEM lo kal, 20m2, Du nav ska 23, pa sa`, 1. sprat, gre ja we, te le fon, kli ma. Po go dan za po slov ni pro stor. Te le fo ni: 064/9356-924, 021/450-266 lo kal 266.

22348 IZDAJE se lo kal na dva ni voa 30m2 u pa sa `u u Stra `i lov skoj uli ci. Te le fon 063/749-55-86 22355 IZDAJEM u @e le zni~ koj uli ci 10. 3 kan ce la ri je sa te le fo ni ma, par kin zi ma, ~aj na ku hi wa, gre ja we, kli ma. Ce na 200E. Te le fo ni: 063/535-944, 021/6612-600.

22400 IZDAJEM lo kal 25 m2 u uli ci La sla Ga la na Gr ba vi ci. Te le fon 064/146-31-88, 064/388-66-49 22231

IZDAJEM ili pro da jem pro iz vod nu ha lu u No vom Sa du, 1.600m2 u dva ni voa na 5.000m2 par ce le. Kom plet na in fra struk tu ra. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

433530

PAP PAVLA ukwi `e na ga ra `a 15m2, da qin sko otva ra we, stru ja, pri rod na ven ti la ci ja 6.000. Tel. 444-107, 633-7853.

433691 PRO DA JEM ukwi ` e n u ga r a `u 21m2 u Kra q e v i } a Mar k a.

Mo ` e i kom p en z a c i j a za auto m o b il. Te l e f on 064/1570304.

22166

KUPUJEM sve vr ste auto mo bi la mo `e i ha va ri sa na. Do la zim po po zi vu, pla }am mak si mum od mah. Te le fo ni: 064/3377-695, 824-611.

21131 KUPUJEM auta is prav na, ne is prav na, ha va ri sa na, no vi ja, sta ri ja na na {im ta bli ca ma .

Iz la zim po po zi vu i do bro pla }am.

Te le fo ni: 822-714, 063/708-19-39.

21162 MERCEDES E 220 cdi 2001 . go di {te - auto ma tik pre {ao 160.000km let we i zim ske gu me u od li~ nom sta wu. Te le fon 063/1305-952 Zo ran 21586 YAMA HA vi ra go 535, 1988, crn, ko `ne bi sa ge, od li ~an. Te le fon 063/8322113.

21636

POT PU NO NO VI pri kqu~ c i za mo t o k ul t i v a t or La b in pro g res. Te l e f on 069/112-47-84.

22335

nedeqa20.februar2011.

STALNA ras pro da ja {po re ta, fri ` i d e r a, zamt z i v a ~ a, ve{ ma {i na, te le vi zo ra, usi si va ~a, mi kro ta la snih, ugrad nih rer ni, uq ni ra di ja to ri i pe } i na dr v a. Te l e f on 021/528-822.

21150

DIHTOVAWE dr ve nih pro zo ra alu mi n i j um s kim flek s i bil nim lajs na ma, za {ti ta od pro ma je, bu ke i pra {i ne, ce na 150 din/m. Te le fo ni: 021/500612, 063/8426-848 i 063/8424716.

20371 MAJSTOR - mo ler i far bar ra di dr ve na ri ju, le pqe we ta pe ta i far bam ra di ja to re. Na zo vi te na te le fon 021/6435095.

21520 TA PE TAR SKE USLU GE: pre svla ~e we ka u ~a, fo te qa, sto l i c a, po p rav k a i za m e n a ma ka za, le pqe we sto li ca. Te le fo ni: 021/6394-686, 064/17018-63.

21830 BAGAT i dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam i pro da jem, br zo, kva li tet no.Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon: 021/421-452, 064/131-2135 .

21841 VODOINSTALATER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22318 MA[INSKO od gu {e we i sni ma we IC ka me rom ka na li za ci je, re kon struk ci ja ku pa ti la, vo do in sta la ter ske uslu ge i ser vis. Ga ran ci ja. Te le fon 6393-737, 064/160-47-25.

22399

27

POTREBAN rad nik za rad na pri pre mi te sta u pi ce ri ji. Te le fon 021/66-11-800.

22125 POTREBAN auto me ha ni ~ar sa is ku stvom uni ver zal nim, mla |a oso ba. Te le fon 021/66-11740, zva ti 8 do 9 sa ti.

22258 POTREBAN vul ka ni zer sa is ku stvom me ha ni ~ar skim, mla |a oso ba. Te le fon 021/66-11-740, zva ti od 8 do 9 sa ti.

22259 AGENCIJA za pru `a we me di cin skih, ge ren to lo {kih uslu ga pro fe si o nal na ne ga bo le snih, de ce sa po seb nim po tre ba ma, usa mqe nih, sta rih ba ka i de ka.

021/400-148 22344

ZALAGAONICA! Naj po voq ni ji ot kup: zla ta, du ka ta, sre bra, di ja ma na ta, bri li ja na ta, pla ti ne ru~ nih i ka min skih sa to va, an ti kvi te ta. Nov ~a ne po zaj mi ce. Te le fo ni: 063/351-531, 021/661-09-16 18878 PRODAJEM {iva}u ma{inu Bagat, model Slavica, dobro o~uvanu. Tel. 061/804-14-83.

20152 KAZAN za pe ~e we ra ki je, 350l, ba kar, me {a li ca, go ri o nik. Te le fon 063/531-711 .

21635 ^ISTIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je. Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495.

22106 PRODAJEM bu ko va dr va mo gu }a re za wa i ce pa wa pre voz gra tis. Te le fon 063/77-19-142, 061/617-22-19 22114 OGREVNO dra vo Bu kva sa pre vo zom i uslo gom re za wa ce na po do go vo ru is po ru ka od mah .

Te le fon 069/691-722, 064/2854782 22116 PRODAJEM ba gre mo ve stu bo ve za plan ta `e vi no gra da i ogra de. Te le fon 021/826-286, 064/315-03-79.

22152 PRODAJEM pra zna bu rad od lo` uqa od 200 li ta ra. Te le fon 021/504-629 22194

P O M E N

KUPUJEM is prav ne, ne is prav ne ko lor te le vi zo re! Do la zak, is pla ta od mah! non stop. Mla den! Te le fon 421-516, 064/157-25-14.

22035 NOVIJI ko lor te le vi zo ri, sve ve li ~i ne, E 37, E 55, E 72, po voq no do sta vqam na adre su!

Non-stop. Mla den! Te le fo ni: 421-516, 064/157-25-14.

22036

21. 2. 2008 - 21. 2. 2011.

Jelena Havzi PRODAJEM se men sku so ju sor te " ve ne ra " . Te le fon 064/31503-79.

22151 FARMA iz Ste pa no vi }e va pro da je tro ne deq ne tov ne pi li }e, o~i {}e ne pra si }e, do sta va na adre su. Po voq no. Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

22234

Pro {le su tri tu `ne go di ne od ka da ni si sa na ma.

Tvoj Sale sa porodicom.

22342

P O M E N

22. 2. 2009 - 22. 2. 2011.

PRODAJEM pi {toq 7.62m, ni klo van be li uz mno go do da ta ka na we mu. Eks tra ura |e no.

Te le fon 063/414-478.

22055

Milan Aleksi} RADIO bih kao no}ni ~uvar, imam A i B voza~ku dozvolu.

Telefon 061/804-14-83, Milan.

21114 POTREBAN am bi ci o zan advo kat za za stu pa we na kre dit u No vom Sa du u ve zi ne kret ni na.

Te le fon:064/2753577.

22221

Pro {le su dve go di ne, a pra zni na ne ne sta je. Mno go nam ne do sta je{. Vo li mo te i ~u va mo u sr ci ma.

Tvo ji najmiliji.

22461

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa20.februar2011.

S tu gom i bo lom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Sa qu ba vqu i po {to va wem opra {ta mo se od

dnevnik

3

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Su tra, 21. fe bru a ra na vr {a va se dve go di ne od ka ko nas je na pu sti la

^e tr de set da na se pi ta mo za {to nas osta vi ta ko iz ne na da bez po zdra va i po qu ba ca.

P O M E N

Bor {o{ Ide

Ana Og we no vi}

Bog dan Ob ra do vi}

ro|. \a lai 1929 - 2011.

1961 - 2011.

21. 2. 2006 - 21. 2. 2011.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, da na 21. 02. 2011. go di ne u 15 ~asova, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca Bor {o{.

OG-1

Ra sta vqe ni, ali ne i od qu ba vi i ose }a wa ko je no si mo u du {i pre ma te bi.

Sa hra na je 21. 2. 2011. go di ne, u 12 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: maj ka Ana, si no vi Sta ni slav i \or |e.

@i van Ko zar ski @i ka

Mi le va Br zak ro|. Ko lar ski

O`a lo {}e na maj ka i we go vi naj mi li ji.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Tvo ja }er ka Va len ti na sa po ro di com.

22433

22507

Opra {ta mo se od na {e dra ge maj ke, ba ke i sve kr ve

Vo qe ni ne umi ru dok po sto je oni ko ji ih vo le.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo po men na {oj Mi li odr `a ti na me stu po ko ja na Grad skom gro bqu, u po ne de qak u 14 ~a so va.

22497

S E ] A W E

Ve~ no o`a lo {}e ni sin Ne deq ko i se stre Bo ja na i An |el ka.

22470

Ani Og we no vi}

Bor {o{ Ide

No va kov Zdrav ko S ve li kom qu ba vqu i bo lom uvek }e{ osta ti u na {im se }a wi ma.

Osta }e za u vek u na {im se }a wi ma.

Sin Fe renc, unuk Oskar, unu ka Va le ri ja i sna ha Ire na.

Po ro di ca Og we no vi}.

OG-2

22508

Po sled wi po zdrav vo qe noj se stri

Opra {ta mo se od dra ge maj ke, ba ke i pra ba ke

pre mi nuo je u svo joj 83. go di ni u Ne ma~ koj.

Ve~ no }e mo pam ti ti we go vu ple me ni tost i vo le ti ga.

Se stri ~i na Ve ri ca, zet Ga ja i unuk Bog dan.

Jo sip Ve ra Osred kar 1992 - 2011 2007 - 2011.

S qu ba vqu, k}er ke Ne na i Ma ja sa po ro di ca ma.

22315

22492

D V O G O D I [ W I P O M E N

P O M E N 21. 2. 2000 - 21. 2. 2011.

Slo bo dan Pe tro vi}

Bor {o{ Ide

Ani Og we no vi}

S qu ba vqu }e mo ~u va ti uspo me nu na wu.

Sin Vil mo{, unuk Ti bor sa su pru gom Eri kom, unu ka Li vi ja sa su pru gom De ja nom i pra u nu ka Ta ma ra.

od bra ta Mi {e po {ta ra i sna je Na de.

22513

S E ] A W E na mo ga Coj le ta Da nas je tvoj 89. ro |en dan, ja ne mo gu da ti ~e sti tam, ali te uvek pu no vo lim. Pr va qu bav za bo ra va ne ma.

Sve tla na Zor zi} Ce ca

@i vi{ u na {im mi sli ma, se }a wu i sva kom na {em da nu.

Ne do sta je{ nam.

18. 04. 1966 - 20. 02. 2009.

Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

OG-3

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Moj do bri ujak

Dve go di ne ni si sa na ma, a sva kim da nom sve vi {e nam ne do sta je{.

OSAM N A E S TO G O D I [ WI PO M EN Uvek }e te vo le ti tvo ji: Raj ko, Bi qa na, Sve to zar, Mi qa na i Una.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Mi lu {ka i }er ka So wa sa po ro di com.

22351

S E ] A W E Pro {lo je de set tu `nih go di na od ka da su me na pu sti li moj su prug i we go va maj ka

22486

La zar Tri fu no vi} u~i teq 1933 - 2010.

Sa tu gom, qu ba vqu i po {to va wem se se }a mo tvog ve drog li ka i ~u va mo uspo me nu na te be.

Su pru ga Qu bi ca i }er ka Qi qa na.

22207

D V O G O D I [ W I P O M E N

1993 - 2011.

Do bri voj Mi li ca Jo va no vi} Jo va no vi}

@i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma.

advo kat 2001 - 2011.

2001 - 2011.

Mar ko Bo bar Qu bo mir Ma noj lo vi} Coj le iz No vog Sa da voj ni pen zi o ner

Po men obe le `a va mo da nas, u 11.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Dra gi ca.

Su pru ga Le la, sin Mi lo{ i }er ka Ma ri ja.

Uvek tvo ja Bu la.

21901

D V A D E S E T O G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom i vo qe nom

22280

22156

P O M E N

O S M O G O D I [ W I P O M E N

Sve tla na Zor zi} Ce ca ro|. Qe {e vi} 18. 04. 1966 - 20. 02. 2009.

Se le na De ja no vi} 20. 2. 2010 - 20. 2. 2011.

Sa po {to va wem tvo ji: su prug, sin, }er ka, unuk i sna ja.

22153

Sta no je Cvet ko vi} Mi lo {u Xom be ti S tu gom i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na ple me ni tost i qu bav ko ju nam je ne se bi~ no da vao.

Su pru ga Mo ni ka, }er ke Ru `a, Ma ri ja i Dra gi ca sa po ro di ca ma.

22051

Na dan Sre te wa Go spod weg 2001. go di ne za u vek si na pu stio svo je naj mi li je.

Sa qu ba vqu, za hval ni si no vi Vla di mir i Da ni lo sa po ro di ca ma.

22446

Za bo rav ne po sto ji dok `i ve oni ko ji te vo le.

Maj ka De san ka, se stre Sne `a na i Gor da na sa po ro di ca ma.

22487

\uj ka [tr bac 2003 - 2011.

Se }a we na te be ne ble di. Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji: su prug Mi le, si no vi Pre drag, Ne nad i Bran ko, unu ci Mi le i Uro{ i sna ja Mir ja na.

22409

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa du bo kim po {to va wem iskre no se opra {ta mo od na {e dra ge

S tu gom smo se opro sti li od na {eg dra gog sva ka i te ~e

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga maj ka i ba ka

Hri sti na Ko la ro vi} Qu ba Qu be

1926 - 2011.

Po sled wi po zdrav ma mi i Qu bi od Ve re, Sa ve, Ma {e i De ja na.

Sa hra na je da nas, 20. 2. 2011. go di ne, u 13 sa ti, is pred ka pe le na Do wem gro bqu, u Srem skim Kar lov ci ma.

Qu bo mi ru Kne `e vi }u

P O M E N

po zdrav

dra gom

na {em

Qu bo mi ru Kne `e vi }u

Mi li Doj ki} od Ilon ke, Iva na i Ma ri ja na sa po ro di com.

od sta na ra zgra de Bul. De spo ta Ste fa na 2.

22522

22521

22523

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

3

Po sled wi po zdrav

S E ] A W E

Vlaj ku Jef ti }u

O`a lo {}e ni: }er ka Bran ka, zet \or |e i unuk Da ni lo.

od pri ja te qa Ili je i Ne ven ke \u ri ca, Sa ve, Be be i Mi ro sla va sa po ro di ca ma.

22510

22516

~i ka Bran ku

Qu bo mi ru Kne `e vi }u od po ro di ce Ke ~a.

Pe tre To di}

1933 - 2011.

1933 - 2011.

Sin Ra de, snaj ka Ce ca i unu ka Bran ki ca.

Tvo ji ku mo vi \u ri ~i}.

22499

22500

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi otac, de da, sve kar i tast

Sa hra na dra ge nam po koj ni ce oba vi }e se na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, da na 21. 02. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va.

O`a lo {}e na po ro di ca To di}.

22517

3 P O M E N Da nas, 20. 2. 2011. go di ne na vr {a va se pet go di na od ka ko je od le te la na {a go lu bi ca

22518

22520

Da nas, 20. 2. 2011. go di ne obe le `i }e mo go di nu da na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi brat, ujak i de da - ujak

P O M E N

Vla di slav - Vla da Kul pi nac

Mi ha i lo - Ba ta Ga bri}

1919 - 2011.

I po sle pet na est go di na, se }a wa i su ze u na {im o~i ma ne pre sta ju.

Tvo ji Mak si }i.

22519

Sa tu gom u du {i i bo lom u sr cu opra {ta mo se od na {e dra ge maj ke i sve kr ve, ba ke i pra ba ke

Qu bo mi ru Kne `e vi }u

Mi lo rad Mak si}

Go ran Ra di} sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav ku mu

Qu bo mi ru Kne `e vi }u

29

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Da na 21. 2. 2011. go di ne na vr {i }e se dve go di ne od smr ti na {eg

22511

Po sled wi po zdrav dra gom ocu, sve kru i de di

po sle du `e bo le sti pre mi nu la u 82. go di ni.

Sa hra na }e se oba vi ti 21. 02. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Sta rom gro bqu - Tran xa ment u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni sin To mi slav i unuk An drej i osta la mno go broj na rod bi na.

22501

Po sled wi pri ja te qu

Bran ka J. Le ki }a

od Ran ka, Bo se, Alek san dra i Bo ja na Vu li na.

Qu bi ca, Mi la din i Mi len ko sa po ro di ca ma.

22514

22505

Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji i ve li kom pri ja te qu na {e po ro di ce

Uvek }e mo te se ra do se }a ti.

S qu ba vqu i po {to va wem,

Ve ri ca i Ba ne Ba wa nac, Ste vi ca i Mi le na Qu bo je vi}.

Po sled wi po zdrav stri ni

Mi la Doj ki} ro|. Tu ri}

Mi }e

Ne ka po ~i va u mi ru.

nedeqa20.februar2011.

1926 - 2010.

Uspo me nu na we ga i we go vu do bro tu ~u va ju: se stra Qu bi ca, se stri} Slo bo dan, unu ci Sa {a i Sr |an, pra u nu ka Ta ra, sna he Ra da i Sla |a na.

Da nas, 20. 2. 2011. go di ne, na vr {a va se osam go di na od ka ko ni si sa na ma. Vo qe ni ne umi ru.

Tvo je: }er ka Va siq ka i unu ka Jo va na.

22469

22509

Da na, 20. fe bru a ra 2011. go di ne na vr {a va se go di na da na od iz ne nad ne smr ti na {eg su pru ga, oca i de de

P O M E N

dr Bo ja na Ma luc kov

Qu bo mir Kne `e vi} 1933 - 2011.

Sa hra na je 21. 2. 2011. go di ne, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: }er ka Bran ka i sin Ra do van sa po ro di ca ma.

\or |a Mar ko vi }a

Ma ra Be dov Tvo ja bla ga re~ ko ja po dr `a va i ve dar osmeh ko ji bo dri, ve~ no su u na ma.

Sa `e qom da si kod Go spo da uvek sa to bom tvo ji: si no vi, sna he, unu ci i tvoj Sve ti slav.

22498

22502

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 94. go di ni pre mi nuo na{ vo qe ni

Naj dra `oj Na ni

Za u vek u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji: Me la ni ja, AnaMa ri ja, Ve se lin i unuk Lu ka.

Na ni ce na {a, ne iz mer no te vo le tvo je unu ke Una i Iva.

Mi haj lo Pe le pow ko

Mi haj lu Pe le pow ku

Is pra }aj je u po ne de qak, 21. fe bru a ra 2011. go di ne, u 13 sa ti, na gro bqu Tran xa ment, u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: }er ka Na da, zet Ste vi ca i unuk Zo ran sa po ro di com.

Po ro di ce Jo vi ~in i Bla go je vi}.

22489

22488

Po sled wi po zdrav dra gom de di i pra de di

Ol gi Ni ko li} - Lap ~e vi} Uvek si ima la bla gu re~, osmeh i do bro tu za nas. Bi la si nam oslo nac i naj bo qi drug. Po klo ni la si nam de tiw stvo ko je ne bi smo me wa le ni za {ta na sve tu i za to se ne mo `e mo ni kad opro sti ti od te be. No si }e mo u sr cu svu qu bav ko ju si nam da la, za to znaj da si uvek sa na ma.

Ve} se dam go di na ni si sa na ma.

Mno go nam ne do sta je{.

od unu ka Zo ra na Mak si mo vi }a sa po ro di com.

P O M E N

Vu ja din Po po vic ki Lu li ka 23. 2. 2008 - 23. 2. 2011.

Uspo me nu na dra gog su pru ga s qu ba vqu ~u va we go va Aran ka sa svo ji ma.

22503 22403

22504

22506

30

07.00 08.00 08.05 09.38 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 19.03 19.30

tv program

nedeqa20.februar2011.

ТВ Баштина Вести Враголаста ноћ, филм Тролови Та дивна створења Кад зазвони Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид Вести В ка Вавилон, док. филм Штикла папуча ТВ Дневник Тајна хране: Нар Четврти тенор, филм Пресент ТВ Дневник

06.00 Музичко свитање 07.30 Глас Америке 08.30 Мрачна страна дигиталног света 09.00 Свет пољопривреде 10.30 Травел 11.00 Тојотин свет природе 12.00 Филмски програм 13.45 Арт бокс 14.20 Хало председниче 15.30 Војвођанске вести 16.00 Путоманија 16.30 Балдини и Симони 17.30 Војвођанске вести 18.30 Улови трофеј 19.00 Док.-инф. програм 19.30 Вреле гуме 20.00 Војвођанске вести 20.30 Седми дан 21.00 Лице с насловнице 21.30 Вино и виноградарство 22.00 Војвођанске вести 22.30 Музички пограм 00.15 Глас Америке 00.45 Ноћни програм

06.05 08.00 09.06 11.03 12.35 13.00 13.15 13.30 14.03 14.43 15.05 15.53 16.47 17.17 17.56 18.31 19.05 19.30 20.05 21.01 23.15 00.00 00.15 01.19 01.34 03.22 04.10 04.44 05.18 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Оливера Ковачевић Време је за бебе Гастрономад Сат Мој рођак са села Роковник Задња кућа Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Бела лађа П.С. Волим те, филм Увиђај Дневник Садамова кућа ТВ продаја Егзит Сат Балканском улицом Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

Та бло ид

09.55 10.26 11.00 12.00 12.15 12.25 13.02 13.30 14.00 14.30

У ре пор та жном „Та бло и ду“ Алек сан дар Фи ли по вић је ура дио ин тер вјуе са љу ди ма ко ји до са да у јав но сти ни су по к а зи ва ли сво је емо тив не парт нер ке. Та ко ће мо упо зна ти Алек сан дру, су пру гу Бо ре Ђор ђе ви ћа, Ми ле ну, су пру гу Ра до ша Ба ји ћа, Зо ри цу, су пру гу Ива на Ива но ви ћа и Жељ ка Ри сти че ви ћа, деч ка Ве сне Зми ја нац. (РТВ 1, 14.00) Полако па сигурно – квиз Микијева кујна Грување Војвођански дневник Спортска хроника Ноћна смена Класик рок Из студија „М“ Штикла папуча Ноћна смена

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30

Кухињица (мађ) Агро мозаик Црно бели свет Излог страсти Капљица (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Изворна народна мађарска музика Заједно Судбина салаша и салашара док. емисија (слов.) са титлом на срп. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Народни ансамбл песама град Лавов, Украјина Спектар (буњ) Македонско сонце Бенце Лајош - портрет писца (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики (слов) ТВ Спорт (мађ) Врата до врата, филм ТВ Продаја

14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.15

Пун Цен тар „Са ва” хра брио је уз бу ђе ну Те ре зу Ке со ви ју да за поч не стро фу пр ве пе сме про гра ма, „При ја те љи ста ри, гдје сте”. А све уз по моћ ор ке стра „Kамерата Сер би ка” ко јим је ди ри го вао ме штар Ђе ло Ју сић.... (РТС 2, 23.41) 07.00 07.44 07.59 08.59 09.23 09.41

Иван Ивановић

20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.40 01.30

Кон церт Те ре зе Kесовије

14.59

Хилари Свонк

Азбу ка ро ди тељ ства (Но во сад ска ТВ, 14.30) 09.00 11.00 11.30 12.00 12.30 14.20 14.30 15.00 15.5 16.00 16.50 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Филм: Краљеви самоубице НС клинци 7 НС дана Друм Филм: Врисак камена Неон сити Азбука родитељства Гуливер Свет дивљине Разоткривени Неон сити Објектив Препознај Европу Храна и вино Јована суботом Објектив 7 НС дана Ево нас код вас ИЦТ плус Објектив Разоткривени Оловне приче

09.30 12.00 13.45 14.00 17.30

НБА Ол стар викенд ФА Куп: Челси – Евертон Тенис, најава АТП Марсеј, финале ФА куп: Лејтон Оријент – Арсенал НБА Ол стар викенд НБА Ол Стар АТП Мемфис, финале Факуп: Манчестер Сити – Нотс Каунти НБА Ол стар викенд НБА Ол Стар

19.30 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00

П. С. Во лим те Би ла је то љу бав на пр ви по глед - у ср цу Ир ске до го дио се су срет из гу бље не ту рист ки ње Хо ли и шар мант ног ме шта ни на Ге ри ја. Иако Хо ли на мај ка то ни је одо бри ла, њих дво је су се вен ча ли. Жи ве ли су срећ но, док се Ге ри ни је из не на да раз бо лео и умро, што је су штин ски по тре сло Хо ли. Уло ге: Хи ла ри Свонк, Џе рард Ба тлер, Ке ти Бејтс, Ђи на Гер шон, Ли за Ку дроу Ре жи ја: Ри чард ла Гра ва не зе (РТС 1, 21.01)

06.45 08.15 08.45 10.45 12.35 13.05 14.25 15.45 18.00 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 01.30 02.30

Домаћин Улица смеха Филм: Јагуаров скок Филм: Реч по реч Галилео Вече са Иваном Ивановићем Ја волим Србију Филм: Посрнули Вести Експлозив-најбоље Галилео Улица смеха Квиз: Желите ли да постанете милионер ? Филм: Годзила Фајронт република Досије Америчко рвање - До коске Топ спид

16.00 17.02 17.21 18.00 19.02 19.55 21.30 22.10 22.55 23.41 00.34 01.04 01.31 02.47 03.03

06.00 06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

Амен ађес Време одлуке Дозволите... Артур Занимање дете Псећи најбољи пријатељ, ЕБУ док. прог. Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Пут око света Културако аресипе Српски источници Његова светост Патријарх Павле Играле се делије на сред земље Србије Хоризонт Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Галија Атлас света Одбојка (ж) - КС: Финале Заборављени умови Србије Јелен топ десет Велика руска колекција Концерт Терезе Кесовије ТВ продаја Викенд евронет Одбојка (ж) - КС: Финале Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона

ВОА Маратон Улови трофеј Спреми сарму да те цео свет разуме Коферче Топ шоп Вести Кефалица Филм: Џими Неутрон Вести Милица² Топ шоп Инфо Рејчел Реј Вести Слике живота Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Ганг Хо Вести Човек од закона Породица Серано Филм: Клуб првих жена Последњи час Вести Милица² Филм: Пут за Гвантанамо Филм: Ганг Хо Док. серија Филм: Клуб првих жена

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

04.00 Љубав на продају, 07.00 Уз кафу, 08.00 Мини концерт, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену

10.00 Ши-Ра, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Филм, 16.30 ЗОО Хоби, 17.00 Без тамбуре нема песме, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Е-ТВ, 22.30 Више од игре, 23.00 Неми сведок, 00.30 Џубокс

dnevnik

06.55 08.30 11.00 11.35 13.05 14.05 15.00 16.00 16.30 18.25 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05 01.55

Филм: Боја магије Знање на поклон Вести Б92 Филм: Позив Документарни програм Између редова Критична ситуација Вести Б92 Филм: Мост Двоугао Вести Б92 Наша мала клиника Идеалан профил, ТВ шоу Утисак недеље Вести Б92 Потрага Филм: Храбри нови свет Хиторама

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 22.30

Добро јутро Двор Сити Гранд хитови Двор Ја то тако Недељно поподне Лее Киш Двор Национални дневник Двор-избацивање Двор - избор краља и краљице Филм: Сувишни пртљаг Филм: Притајено зло: Истребљење Сити Филм: Сувишни пртљаг

23.00 01.00 02.45 03.00

Су ви шни пр тљаг Еми ли је увек би ла бо га та, не зре ла осо ба ко ја је сва ку си ту а ци ју ко ри сти ла ка ко би скре ну ла па жњу на се бе. Јед ног да на она ор га ни зу је соп стве ну ла жну от ми цу и за кљу ча ва се у пр тља жник ауто мо би ла, ко ји ло по ви кра ду за јед но са њом. Уло ге: Али ша Сил вер стон, Бе ни сио дел То ро, Кри сто фер Во кен Ре жи ја: Мар ко Брам би ља (Пинк, 23.00)

Хор сленд Цр та на се ри ја ко ја пра ти гру пу де це ко ја по се ћу ју Хор сленд , ранч за ко ње , кроз низ аван ту ра у ја ха њу , уче њу и ве ли ком на по ру да са сво јим ко њи ма уђу у свет так ми че ња. (Хе пи, 10.20) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Анђелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 3 Телешоп Вести Парови, уживо Мелроуз плејс Телешоп Вести Изнајми звезду Парови, уживо Телемастер Пут ка ватреном рингу Мелроуз плејс Парови, преглед дана Парови, избацивање Мелроуз плејс Забавни програм Пут ка ватреном рингу

Бенисио дел Торо

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa20.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

17.40 18.15 19.30 20.10 21.05 21.50 23.50 01.30 02.45 02.50 03.20

Та та у ак ци ји

Чар ли Хин тон и Фил Ре јр сон су оче ви ко ји не же ле да од ус та ну од лет њег кам па упр кос те шким еко ном ским при ли ка ма. Ка ко би по бољ ша ли сво ју си ту а ци ју и до ве ли у ред гру пу де це ко ја те шко слу ша на ред бе, Хин тон до во ди сво га оца вој ни ка... Уло ге: Ку ба Гу динг Ју ни ор, Ло клин Мун ро, Ри чард Гант, Та ма ла Џонс, Пол Ри Ре жи ја: Фред Се веџ (Но ва ТВ, 21.15) 08.10 09.05 09.25 09.40 10.05 10.25 10.50 11.20 11.50 12.20 12.50 13.20 14.20 15.20 17.35 19.15 20.05 21.15 23.25 00.45 01.15 02.50

Брачне воде Пепа Тими Тим Винкс Чугингтон Бен Тен Најгора недеља Сви мрзе Криса Аутомотив Магазин Лиге првака Новац У седмом небу Фрикови Воз пун лове, филм Полицијска академија 2 Дневник Над липом 35 Тата у акцији 2, филм Ред карпет, шоубиз Сви мрзе Криса Најбољи од најбољих 4 Лава, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Духовна музика Пљачкаши олупина Ратници Робовласничка индустрија Египат Експерименти на сопственој кожи Прислијеви о Елвису Џејн Биркин: Размишљања Ово је цивилизација Путовања и открића Понтије Пилат. човек који је убио Христа Непотопиви Титаник Ханибал Велике британске војсковође Ко си заправо ти? У потрази за Бетовеном Ово је цивилизација Путовања и открића

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Пинокио Покахонтас Фантастична четворка Путописна емисија Магија, мистерије и чуда Пут око света Колачић судбине 4 километра на сат Последњи ударац Тражећи Ерика Случајни шпијун Еротски Манија за оргијање Праве девојке са колеџа Последњи ударац 2

14.00 15.30 16.00 17.00 18.00

06.00 07.35 09.25 10.50 12.20 14.00 15.45 17.50 18.20 20.05 21.45 22.45 00.40 02.45

Дечак у пругастој пиџами Школа рока Операција морско прасе Чаробни камен 500 дана лета Луда ноћ у музеју 2 Ти га просто не занимаш Холивуд на снимању Иповест купохоличарке Све о Стиву Царство порока Г.И. Џое успон кобре Мамут Пређи или части

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 08.00 09.00 09.40 10.10 11.40 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.35 15.45 15.50 17.10

Та ма ла Џонс

3

31

06.20 08.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.40 03.30 05.15

Пријатељи Нора Фора ТВ календар Шериф у Њујорку Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Бранитељи домовине Време сутра Меркати, док. филм Ваше море, наше море, док. филм Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Верујем у анђеле Нека остане међу нама, филм Циклус европског филма: Бракови, филм Шериф у Њујорку Репризни програм Гаража Глобално село

07.40 Златна кинотека - циклус Керија Гранта: Нешто за сећање, филм 09.30 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство емисија 09.50 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство слалом (М), пренос 1. вожње 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Солин: Миса, пренос 12.00 Библија 12.10 Филипове бебе 13.15 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство емисија 13.20 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство слалом (М), пренос 2. вожње 14.45 Сузе Одри Вокер, филм 16.22 Магазин фудбалске лиге првака 16.45 Олимп 17.25 Рукомет, ПХ: Сисциа - Нексе, пренос 19.00 Олимп 19.25 Гаража 20.00 Дивље гуске, филм 22.15 Посебни додаци 23.00 Филмски бутик: Црни петак за гангстере, филм 00.50 Ноћни музички програм

Филм: Све најбоље Браћа и сестре Филм: Жељна славе Филм: Сестра ме излуђује Убиства у Мидсамеру Закон и ред Добра жена Три реке Да ли знате ко сте? Филм: Жељна славе Филм: Сестра ме излуђује Неш Бриџис

07.40 Школа за вампире, анимирани филм 08.10 Драгон Бол З 09.40 Кисмет 11.10 Две недеље, филм 12.55 Девојка са задатком 2: Лепа и наоружана, филм 15.00 Такси, филм 16.45 Дискавери 17.45 Ексклузив с Татјаном Јурић 18.30 РТЛ Данас 19.05 Језикова јуха 20.00 Савршена мета, филм 21.50 ЦСИ Мајами 00.45 Астро шоу 01.45 РТЛ Данас 02.15 Ток времена, филм

Ро на Ми тра

Са вр ше на ме та Ка да ми си ја аме рич ке вој ске у Ети о пи ји кре не по злу, њи хов нај бо љи снај пе рист Боб Ли Сва џер оста вљен је на ми лост и не ми лост у не при ја тељ ској зе мљи. Раз о ча ран у си стем и вред но сти аме рич ке вој ске, он за по чи ње жи вот у ду бо ким шу ма ма Ро ки Ма ун тин са... Уло ге: Марк Вал берг, Мајкл Пе на, Де ни Гло вер, Ро на Ми тра, Ра де Шер бе џи ја Ре жи ја: Antoan Fuku (РТЛ, 20.00)

Хе лен Ми рен

Цр ни пе так за ганг сте ре Сре до веч ни ганг стер Ха ролд по к у ша ва да усме ри сво је ак тив но сти пре ма ле гал ном би зни су. Јед но га да на на свом рас ко шном бро ду ор га ни зу је за ба ву на ком зва ни ци ма, ме ђу ко ји ма су и ње го ви моћ ни аме рич ки парт не ри, пред ста вља ам би ци о зни про је к ат пре у ре ђе ња за пу ште ног луч ког де ла гра да у рас ко шно зда ње за бу ду ће Олим пиј ске игре... Уло ге: Боб Хо скинс, Хе лен Ми рен, Де рек Томп сон, Бра јан Мар шал, Пирс Бро снан, Еди Кон стан тин Ре жи ја: Џон Ме кен зи (ХРТ 2, 23.00)

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

22.50 23.45 00.40

У делићу секунде Преживљавање Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Страствени риболовци Разоткривање митова Справице будућности Оружја будућности Борна кола браће Хау Додај гас Пета брзина Амерички чопери Разоткривање митова Повратак у Авганистан са Росом Кемпом Интервентна јединица Мајамија Најбољи остају Како преживети катастрофу Тачка пуцања

08.30 09.00 09.45 10.45 11.15 12.00 12.50 13.15 14.15 14.55 15.00 17.30 18.30 19.00 19.15 20.00 23.00 00.30

Алпско скијање Санкање Алпско скијање Санкање Крос-кантри скијање Санкање Алпско скијање Алпско скијање Крос-кантри скијање Зимски спортови Билијар Тенис Крос-кантри скијање Алпско скијање Билијар Билијар Бокс Алпско скијање

21.55 06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.10 23.10 01.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

С ветром у леђа Шерлок Три мушкарца и колевка Клупско друштво Хвала за све Вонг Фу Бади у невољи Крај пута Мала продавница ужаса

Били Батгејт Тајанствени странац Човек који је плакао Лак за косу Скок у празно Дим Амерички одметници Прљави Дидс Помама за летећим тањирима 22.00 Били Батгејт 00.00 Тропско острво

.

Staqin nagra|en Hitlerovom ulicom P

red Bo`i} 1946. umesto uobi~ajane ~etiri, heroju Radivoju ]irpanovu je pripala Nema~ka “Slobodna Vojvodina” je {tampala petoulica, dok je wegov ratni ispisnik Branko Baji} broj na ~ak 20 strana. Nije bilo nijednog dobija onu, pre nazvanu po ~etni~kom komandantu prigodnog teksta i da je velik praznik moglo se raiz Prvog svetskog rata Kosti Pe}ancu. zaznati jedino po mnogobrojnim ~estitkama preduDr`avno re~no brodarstvo uvodi devetu liniju ze}a gra|anstvu. za Kamenicu. S obzirom na jo{ nerazvijen autobuU Vojvo|anskom narodnom pozori{tu je organi- ski saobra}aj, godinama je to bila glavna veza ba~zovan 12. januara do~ek pravoslavne Nove godine. ke i sremse stranom.

Svetosavska proslava je uprili~ena po svim U rano jutro 23. juna voz je neplanirano stajao na {kolama, a u Domu kulture i beseda. stanici vi{e od pola sata. Oko 400 omladinaca iz Tre}i put je 20. januara zvani~no otvoran Vara- ^ehoslova~ke, koji su putovali na gradili{te dinski most, a tada je u znak neograni~ene qubavi i ORA Br~ko – Banovi}i, niko u Novom Sadu nije doodanost mar{alu nazvan Titovim. On je za ovu ~ekao, ali wih to nije spre~avalo da iza|u na peron priliku doputovao iz Beograda i uru~io nov~ane nagrade radnicima za udarni~ki{tvo na izgradwi mosta. Mada je posao izveden po velikoj hladno}i i zahtevao vanredne napore, zavr{en je u roku.

Aprovizacija deli po dva litra petroleja gra|anima koji `ive u stanovima bez struje, jer je nekoliko dana bila znatno ograni~ena zbog nesta{ice uqa. Na R-1 i R-2 karte dobijano je belo bra{no i so.

“Narodni bioskop”, ~etvrti u gradu, otvoren je 9. februara. Prvi i posledwi direktor bio je narodni heroj Sima Reqi}, skroz neupu}en u posao. Funkcijom se zaslu`nom ali ne Opet brodovi plove Dunavom ba{ sposobnom biv{em ratniku odu`io Gradski i odr`e miting na kome su izrazili sna`ne bratske sindikat. ose}aje prema narodima Jugoslavije.

Po~etkom februara odr`ano je javno su|ewe \oFudbaleri suboti~kog “Spartaka” su 23. jula poki Dun|erskom, optu`enom za ratnu dobit preduze- bedili “Vojvodinu” sa 2:1 i kvalifikovali se za no}a za proizvodwu seruma i preradu mesnate robe voformiranu Saveznu ligu. Sutra su na skup{tini “Kamendin”. U izve{tajima na prvim stranama no- kluba, u zapaqivoj atmosferi skojevci, potpomogvina javqano je kako je “gospodin \oka” stavio u po- nuti organima reda, uspeli da nametnu odluku o fugon svoju fabriku ~im su do{li okupatori, izlife- ziji tri novosadska kluba “Vojvodine”, “Slavije” i rovao oko hiqade tona ma“Radni~kog” u – “Slogu”. sti i mesni prera|evina, te Ime je jo{ i bilo sre}no 20.000 litara seruma, odnore{ewe, jer su predlagana i Eufori~ni skojevci su uspeli sno 95 odsto proizvodwe, a imena “Kolhoz”, “Kombajn”, da nadvi~u ve}inu skup{tinara ostatkom crnoberzijan~io “Traktorista” ili “[rafFK „Vojvodina” i klubu nametnu i uve}ao svoj kapital za neciger”. Jedan od retkih koji ime „Sloga”. Bilo je to jo{ koliko miliona dinara. se bunio protiv ovakvog kui sre}no re{ewe, jer su kumovi movawa bio je dr Mile Mo\okina k}i Nada Kusika udala se u martu za Vladu ga, dugogodi{wi lekar i dopredlagali i nazive poput Tanurxi}a, sina veletrgovbrotvor kluba. Za kaznu je „Kolhoz”, „Kombajn”, ca Nikole i tako bar malo dobio otkaz i interniran u „Traktorista” ili „[rafciger” Kosovsku Mitrovicu. Deo unela radosti u o~evu sumornu svakodnevicu, jer mu osniva~a i navija~a predvoje na diskretan na~in oduzeta zemqa. Nao{trena |enih Kostom Haxijem re{ilo je da ne dolazi na protiv bogata{a javnost je obe{tena kako je “Kul- utakmice sve dok se ne vrati slavno ime kluba. To pin” samo naizgled akcionarsko dru{tvo, jer Dun- se i desilo dve godine kasnije. |erski poseduje 2950 od 3000 akcija, a pride i 3000 Na velikom mitingu odr`anom 20. oktobra na Trjutara. gu slobode govorili su predsednik vlade Srbije dr U rubrici “Film” je “Slobodna Vojvodina” obja- Blagoje Ne{kovi} i doma}i kadar Jovan Veselivqivala samo kritike sovjetskih ostvarewa, narav- nov. Kao gradona~elnik prota Alimpije Popovi} no pozitivne, mada je na repertoaru bioskopa domi- je gostima iz Beograda priredio ve~eru u mawoj sanirali ameri~ka proizvodwa. li hotela “Vojvodina”. Izme|u dva jela, Ne{kovi} Gradski odbor Novog Sada je 30. aprila promenio je dvosmisleno upitao doma}ina: Ka`i mi o~e proimena nekih ulica. Trg Knegiwe Zorke dobio je na- to, dokle }e{ ti sa nama. Ozaren dobrim raspolorodni heroj Svetozara Markovi}a. Ulica Kraqa `ewem, ne trepnuvi{i zvonkim baritonom mu je odAleksandra, koja se tokom rata zvala Hitler Adolf ut- govorio: Do zore! ca, preimenovana je u generalisimusa Staqina.

U “Slobodnoj Vojvodini” nema vi{e obave{tewa Kraqa Petra I privremeno postaje Mar{ala Tita o igrankama, ali ima sve vi{e o {pekulantstvu u (u vreme okupacije zvala se Mussolini utca), a potom i otkupu vi{kova p{enice, kao i su|ewima privreddo danas je ostala Zmaj Jovina. Zlatnoj gredi je vra- nim saboterima. Krajem decembra izostaje do tada }eno prvobitno, 200 godina staro ime. Narodnom stalni polistak “Kolonista”.

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

nedeqa20.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је, али ви не ми ру је те. Све би сте хте ли, са да и од мах, и то је са свим ОК. Мен тал но сте ак тив ни, пу ни иде ја и крат ко роч них ре ше ња. Али, парт не ру су по треб ни мир и хар мо ни ја. Имај те то у ви ду.

BIK 20.4-20.5.

То ком це лог да на се мо же те од ма ра ти и из ле жа ва ти док не ако му ли ра те до вољ но енер ги је за пред сто је ћу рад ну сед ми цу, ко ја ће би ти ве о ма зах тев на. Тро ши те ви ше не го што је уоби ча је но.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. februar 2011.

Још је дан ди на ми чан и за ни мљив дан је пред ва ма. Не де ља је пред ви ђе на за ак ти ван од мор и ре кре а ци ју. Дру штво увек до бро до ђе, чак и не по зва но. Парт нер кре ће не ким сво јим пу тем.

Ме сец је у зна ку Ва ге, што вас упу ћу је на парт нер ске од но се, ис пу ње не раз у ме ва њем и ува жа ва њем. Спрем ни сте на ком про ми се и чи ни се да ви ше бри не те о уку ћа ни ма не го о се би.

Ве о ма ди на ми чан ви кенд се на ста вља, па ће те би ти ан га жо ва ни на мно го стра на. Су сре ти и до го во ри има ју не из ве сне ис хо де, та ко да тре ба узе ти у об зир и оне не про ве ре не окол но сти.

Вре ме је да се од мо ри те, ако мо же. Али, из гле да не баш у пот пу но сти. Мо же те с уку ћа ни ма иза ћи у шет њу или се ба ви ти не ким ви дом игре, за ба ве, а мо же те се по све ти ти свом хо би ју и дру штву. Стра сти.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Де лу је те озбиљ но и од ва жно, ма да ни сте скло ни ри зи ци ма, по го то во не у овом пе ри о ду. Ра ди је би сте да про ве ри те, три пу та ме ри те, па јед ном од лу чи те. По сто ји скло ност пре те ра ним оче ки ва њи ма.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју. Сми ри те тен зи ју и успо ри те. Мно го до го во ра мо же вас од ве сти на раз не стра не, ко је ће те по сле те шко по ве за ти или ис пу ни ти. За то на пра ви те при о ри те те.

Од ма рај те се јер сте то и за слу жи ли. По ла ко и опу ште но, с дра гом и вер ном осо бом, по сти же те склад и ужи ва ње. Не до зво ли те да вас нео че ки ва не ве сти по ме ре с тог ме ста ми ра и спо ко ја.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ве о ма уз бур ка на ат мос фе ра у ку ћи и с уку ћа ни ма ће се по ка за ти у свом пу ном ин тен зи те ту. Мо же те по зва ти го сте и ор га ни зо ва ти жи ву жур ку. Има те ви шак енер ги је. Ди ши те.

Ве о ма сте тра же ни у по след ње вре ме па јед но став но не по сти же те да од го во ри те свим по зи ви ма и зах те ви ма. Дру ги би мо гли по ми сли ти да их иг но ри ше те, што ни је слу чај. Што ви ше шет ње.

На пе ти и оп те ре ће ни ту ђим при ти сци ма и мно штвом оба ве за, мо же те све то иг но ри са ти и чи ни ти ка ко вам па ше. Јер, нај ва жни је је ва ше ста ње све сти, ко је тре ба да бу де сре ћа и за до вољ ство.

TRI^-TRA^

За ви сна од хра не V REMENSKA

PROGNOZA

С уво

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

4

Sombor

5

Kikinda

5

Vrbas

5

B. Palanka

5

Zrewanin

4

S. Mitrovica

4

Ruma

4

Pan~evo

4

Vr{ac

2

Srbija Beograd

5

Kragujevac

5

K. Mitrovica

4

Ni{

4

Пе ва чи ца Џе нет Џек сон (44), ко ја је по че ла да на сту па ка да је има ла са мо се дам го ди на, от кри ла је у ин тер вјуу да с ви шком ки ло гра ма има про бле ма још од ма лих но гу, те да је пр ви пут би ла на ди је ти с 11 го ди на.

- Про ду цент ми је на се ту сни ма ња сит ко ма „Good Times” ре као да мо рам да смр шам. При си ља вао ме на ди је ту, а има ла сам са мо 11 го ди на. Са да ка да се освр нем на те да не и по гле дам тај шоу, ви дим да ни сам би ла то ли ко де бе ло де те - от кри ла је пе ва чи ца.

- Би ло ми је те шко, би ла сам ја ко ма ла и осе ћа ла сам се без вред но. Због про бле ма с ки ло гра ми ма има ла сам ма њак са мо по у зда ња и ми сли ла сам да ни сам до вољ но до бра. По го ди ло ме је и то што су ме бра ћа на зи ва ла сви њом и кра вом - из ја да ла се Џе нет Џек сон, до дав ши да ви ше ни је то ли ко оп те ре ће на из гле дом, али при зна је да је за ви сна од хра не и да има про блем са пре је да њем.

VIC DANA

Evropa

и променљиво облачно

Madrid 14 NOVI SAD: Suvo i promenqivo obla~ no sa povremenim sun~anim intervalima. Vetar slab zapadni, popodne promenqiv. Pritisak izRim 11 nad normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna do 5 stepeni.

London 8 VOJVODINA: Suvo i promenqivo obla~ no vreme sa mogu}im sun~anim intervalima. Vetar slab zapadnih pravaca, popodne promenCirih 5 qiv. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalBerlin -2 na 5 stepeni.

SRBIJA: Hladnije sa slabim snegom ujutru u centralnim, ju`nim Be~ 4 i isto~ nim predelima, a zatim svugde suvo vreme. Bi}e i malo sun~aVar{ava -6 nih intervala sredinom dana i popodne. Vetar slab zapadnih pravaca, popodne promenqiv. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 6 Kijev -8 stepeni.

Moskva -15 Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ponedeqka do ~etvrtka obla~ no i sve hladnije sa snegom u ve}ini krajeva. Najvi{e sneOslo -10 `nih padavina bi}e sredinom sedmice u centralnim i zapadnim predelima, a samo na severu Vojvodine mo`e biti suvo. Do ~etvrtka mo- St. Peterburg -14 `e pasti od 10 do 20 cm snega u ni`im predelima.

Atina 15

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastupa period ne{to povoqnijih biometeorolo{kih prilika ali termi~ ki uslovi zahtevaju oprez i adekvatno odevawe. Kod nervno labilnih osoba smawi}e se nervoza, a i zdravi }e imati uslove za boqe raspolo`ewe.

Pariz

11

Minhen

3

Budimpe{ta

3

Stokholm

-7

Пи та учи те љи ца Пе ри цу?

- Ко ја је раз ли ка из ме ђу му шкар ца и же не?

- Учи те љи це, ко ји број ци пе ла но си те? пи та Пе ри ца.

38.

- А ваш муж?

42.

- Ето ви ди те, раз ли ка је из ме ђу но гу.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

SAVA

Bezdan

222 (-15)

Slankamen

326 (-4)

Apatin

287 (-11)

Zemun

348 (2)

Tendencija opadawa

Senta

302 (-9)

Bogojevo

255 (-7)

Pan~evo

358 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Ba~. Palanka

260 (0)

Smederevo

496 (-2)

Titel

332 (-4)

NERA

Novi Sad

268 (-1)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

170 (0)

TISA

106 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 271 (-14) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

219 (9) 294 (11)

62 (0)

Re{ewe iz pro{log broja