Dnevnik 20.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 20. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23352 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BAN KA RI PRO DA JU MA [I NE, PO SLOV NI PRO STOR...

Na do bo {u sve, od pa ra daj za do tr `nog cen tra

str. 4

I N T E R V J U : IGOR MI RO VI], FUNK CI O NER SRP SKE NA PRED NE STRAN KE

Pre i spi ti va we Sta tu ta APV nam ni je pri mar ni ciq str. 3

NASLOVI

Politika 2 Qaji}: @elimo sindikate za partnere 2 Rade i kad (ne)rade

Ekonomija 4 Za dve godine struja skupqa 60 posto 5 Crni vrh le`i na zlatu

Berza 6 Francuze kriza naterala na kocku

Novi Sad 7 Mali{ani u vrti}ima, |aci u {kolama

Vojvodina 11 Nema kupca za „Severtrans”

Dru{tvo 12 Na hiqade dobrovoqaca 13 Besplatne hemija i matematika na PMF-u 13 Ma|arski se vratio na Pravni fakultet

Crna 15 Izru~ewe samo tehni~ko pitawe

Filmska

OD LA ZI SNEG: Iako je oko 3.500 qu di u Sr bi ji jo{ uvek od se ~e no usled sne `nih na no sa, le de ni ta las ko ji nas je za hva tio pre me sec da na po la ko je wa va. Sne `ni po kri va~ je sve ta wi, od da nas }e bi ti uki nu te re strik ci je stru je za pri vre du, a |a ci se vra }a ju u {ko le. Tre nut no naj ve }a opa snost pre ti od le da, ka ko onog s kro vo va, ta ko i onog na re ka ma ko ji je pret hod nih da na na pra vio do sta {te te uz no vo -

sad sku oba lu Du na va. Me |u tim, ka ko su sa op {ti li nad le `ni, za le |e ne re ke ne bi tre ba lo da stvo re do dat ne pro ble me, a tre ba da se pri pre mi mo na even tu al ne po pla ve ko je se o~e ku ju to kom mar ta i apri la. Da sneg mo `e da bu de i ra dost za be le `i la je ju ~e na Iri {kom ven cu ka me ra na {eg fo to re por te ra Ra di voja Hayi}a. San ka we za se }a we na sne `ni i hlad ni fe bru ar. N. P.

22 „Paradi” nagrada publike

REPORTA@E VE SE LA I MR SNA TAK MI ^AR SKA MA NI FE STA CI JA U PO LOJ SKOJ [U MI KRAJ BA^ KE PA LAN KE

Pa lan ~a nin naj bo qi „ko ba si ~ar”, Ob rov ~a ni „sla ni na {i”

str. 14

PO @AR U MI ^U RI NO VOJ ULICI U NOVOM SADU SRE ]OM BEZ PO VRE \E NIH

Pla men pro gu tao sta no ve

str. 15

„TVI TER” MRE @A OT KRI VA

Kle tve, `e qe i ~e stit ke str. 3

SPORT

n BO BA NA VE LI^ KO VI] OSVO JI LA ZLA TO

str. 16 – 19

n PE TA TI TU LA ZA ZI MO wI ]A I QO DRU

Mogu}a susne`ica

Najvi{a temperatura 6°S

POLiTikA

ponedeqak20.februar2012.

Ko ci jan ~i~: O~e ku je mo obe de le ga ci je u uto rak – Evrop ska ko mi si ja o~e ku je da se de le ga ci je Be o gra da i Pri {ti ne oda zo vu na no vu run du di ja lo ga u uto rak, 21. fe bru a ra – re kla je ju ~e Ta nju gu Ma ja Ko ci jan ~i~, port pa rol ka vi so ke pred stav ni ce Evrop ske uni je za spoq n u po l i t i k u i bez b ed n ost Ke t rin E{ton. – Upu ti li smo po ziv de le ga ci ja ma da do |u u Bri sel u uto rak i o~e ku je mo da }e se obe po ja vi -

ti – re kla je ona, do dav {i da je „na sta vak di ja lo ga u in te re su obe stra ne”. Ma ja Ko ci jan ~i~ je ovo iz ja vi la po vo dom me dij skih spe ku la ci ja da je na sta vak di ja lo ga, na ja vqen pro {le ne de qe za 21. fe bru ar, jo{ uvek ne iz ve stan. To kom no ve run de teh ni~ kog di ja lo ga iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne tre ba lo bi da se raz go va ra o re gi o nal nom pred sta vqa wu Pri {ti ne.

BO RI SLAV STE FA NO VI] NA JA VQU JE PUT U BRI SEL

Pro stor za do go vor uz po {to va we Re zo lu ci je [ef be o grad skog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da }e tim Be o gra da bi ti u Bri se lu 21. fe bru a ra na na stav ku di ja lo ga i da je spre man da ra di na iz na la `e wu pro sto ra za do go vor o re gi o nal nom pred sta vqa wu Ko so va „ima ju }i u vi du je di no i is kqu ~ i v o Re z o l u c i j u 1244, na{ Ustav i na ci o nal ni in te res”. – Mo gu zva ni~ no da po t vr d im da }e na{ pre go va ra~ ki tim 21. fe b ru a r a, u uto r ak, bi ti u Bri se lu na na stav ku di ja lo ga s Pri {ti n om – re k ao je Ste fa no vi} Ta nju gu, i pod se tio na to da su pred lo zi Be o gra da „na sto lu” i da su ade kvat no pred sta vqe ni me |u na rod noj za jed ni ci ko ja ih je pred sta vi la Pri {ti ni u ne ko li ko na vra ta. Po we go vim re ~i ma, be o- grad ski tim je spre man na por no da ra di da bi se pro na {ao „sva ki mo gu }i pro stor za do go vor, ima ju }i u vi du je di no i is kqu ~i vo Re zo lu ci ju 1244, na{ Ustav i na ci o nal ni in te res”. – O~e ku jem da se po stig ne obo stra no pri hva tqi vo re {e we, na ro ~i to ima ju }i u vi -

du da je za nas neo p hod no spo mi wa we i po zi va we na Re zo lu ci ju 1244 SB UN, ta ko da su me dij ske spe ku la ci je ko je se po ja vqu ju ovih da na, ma hom iz pri {tin ske {tam pe i slu `e ja ~a wu wi ho ve po zi ci je – re -

je da se vi di u ko li koj me ri }e Pri {ti na bi ti sprem na na kom pro mis i do go vor. On je ka zao da je „pred na ma jo{ je dan bu ran pre go va ra~ ki pro ces”, za ko ji se na da da }e re zul ti ra ti po zi tiv nim re -

kao je Ste fa no vi}, i do dao da je va `no re }i da ne po sto ji bi lo ka kav pred log Pri {ti ne. – Kao i do sa da u pre go va ra~ kom pro ce su, oni ni su da va li pred lo ge, ta ko da je je dan od na {ih pred lo ga, i ne {to {to bi mo glo bi ti pri hva tqi vo za Re pu bli ku Sr bi ju, po zi va we na Re zo lu ci ju 1244 i sa ve to dav no mi {qe we Me |u na rod nog su da prav de. Osta -

{e wem ko je }e do ve sti do od go va ra ju }eg asi me tri~ nog re gi o n al n og pred s ta v qa w a Pri {ti ne i omo gu }i ti na sta vak evrop skih in te gra ci ja Sr bi je. – Na rav no, to ni u ko jem slu ~a ju ne }e bi ti uko li ko je ce na za to od ri ca we od na ci o nal nog in te re sa, Usta va ili Re zo lu ci je 1244 – za kqu ~io je Ste fa no vi}.

Ta ~i jev pred log Pre mi jer Ko so va Ha {im Ta ~i ka è da }e Ko so vo na re gi o nal nim fo ru mi ma bi ti pred sta vqe no kao ne za vi sna i su ve re na dr à va, a to }e se po sti }i po mi wa wem De kla ra ci je o ne za vi sno sti, mi {qe wa Me |u na rod nog su da prav de i Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN. – Ko so vo }e bi ti pred sta vqe no kao ne za vi sna i su ve re na dr à va, uz po mi wa we re zo lu ci je o pro gla {e wu ne za vi sno sti Ko so va ko ja je do ne ta

17. fe bru a ra 2008, mi {qe wa Me |u na rod nog su da prav de ko ji je po tvr dio da je pro gla {e we ne za vi sno sti bi lo u skla du s me |u na rod nim pra vom, i re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti UN 1244 – iz ja vio je Ta ~i za al ban sku TV „Top ~e nel”. On je na go ve stio da je ta kav spo ra zum po stig nut u su bo tu u Pri {ti ni, to kom sa sta na ka za me ni ka dr `av nog se kre ta ra SAD Vi li ja ma Bern sa s zva ni~ ni ci ma Ko so va.

dnevnik PRED IZ BOR NA SR BI JA

Qa ji}: @e li mo sin di ka te za part ne re Pred s ed n ik So c i j al d e m o „ap s o l ut n o od g o v a r a krat ske par ti je Sr bi je Ra sim dvo vla {}e u Islam skoj za jed ni ci, od no sno po Qa ji} re kao je ju ~e u Ni {u da sto ja we dve islam ske za ta stran ka è li sin di ka te za jed ni ce. part ne re na na red nim iz bo ri – Zu kor li }u od go va ra ma, i oce nio da bi sa mo stal ni po de la u Islam skoj za iz la zak na iz bo re za SDPS jed ni ci jer iz to ga iz bio ve li ki ri zik. vla ~i ar gu ment za {to se – Na{ in te res je da sin di ka ba vi po li ti kom. Na vod te ve è mo za SDPS i to {to no se ba vi po li ti kom da nu di mo je in ve sti ci ja za bu du} bi uje d i n io Islam s ku nost – re kao je Qa ji} u emi si ji za jed ni cu – ka zao je Qa „Pet do 12” na lo kal noj TV ji}, i do dao da je to „naj „Be la mi”. o bi~ ni ja fra za i pro pa Na vo de }i da ne }e pri sta ti gand ni trik” jer Zu kor na ko a li ci je ko je su po ni à va li } a ne in t e r e s u j e ju }e za SDP i da }e ra di je „~a Islam ska za jed ni ca ni sno iz gu bi ti” ne go {to }e pri ti {ta se de {a va u woj. sta ti na uce wi va we, Qa ji} je – We ga za ni ma osva ja we re kao da se we go va stran ka ne go le po li ti~ ke vla sti u uda q a v a od De m o k rat s ke San xa ku i ni {ta vi {e stran ke kao pri rod nog part ne od to ga. ra. Qa ji} je ka zao da se – Po sto je sli~ no sti s DSom, mi s wi ma vo di mo raz go vo - vom”, i oce nio da je do bi la po de la ma u Islam skoj za jed ni re i oni osta ju na {i pri rod ni kan di da tu ru i da tum po ~et ka ci {a qe lo {a sli ka o sta wu u par ne ri – do dao je pred sed nik pre go vo ra da ni je to ga, ili da San xa ku, ko ji se pri ka zu je ne sta bil nim kra jem i ta ko od SDPS-a. je Sr bi ja po pu sti la. vra }a in ve sti to re. Po we go Is t a k av { i da je SDPS – Sva ka po li ti ka ima ce nu i stran ka ko ja za stu pa „svet ra - mo ra po sto ja ti „cr ve na li ni - vim re ~i ma, u San xa ku ne po sto j e me | u e t n i~ k i da”, Qa ji} je ka zao da pro b le m i, kri z a je on ne }e bi ti mi ni star Ne }e mo pri sta ti na ko a li ci je ~ak zbli ` i l a qu d e, u bu du }oj vla di, i da je ko je su po ni à va ju }e za SDP ali po sto je pro ble mi Sr bi ji po treb na „sme ko jih ima i u dru gim na po li ti~ ke ge ne ra i ra di je }e mo ~a sno iz gu bi ti de lo vi ma Sr bi je. To ci je, no vi qu di, no ve ne go pri sta ti na uce wi va we su ne za po sle nost, po ide je i no vi pro jek sr nu la pri vre da i ma ti”. Qa ji} je re kao da bi sa mo - ja” is pod ko je se ne mo è i}i, la pri vre da ko ja je na iz di sa ju. Qa ji} je ka zao da je na ci o na li stal ni iz la zak SDPS-a na iz - ali Sr bi ja tre ba da spro vo di bo re bio ve li ki ri zik, i da je re for me da bi bi la sprem na da zam na Bal ka nu uvek je bio ulo èn ve li ki trud na po di za - po sta ne ~lan EU – ka zao je Qa - „jef ti na ro ba ko ja je ima la svo je kup ce”, is ti ~u }i da to wu in f ar s truk t u r e stran k e ji}. „da bi on sa da bio sta vqen na On je ka zao i da glav nom ne }e po mo }i Zu kor li }u da na koc ku”. On je po no vio stav da muf ti ji Islam ske za jed ni ce u ovim iz bo ri ma ostva ri bi lo je „Sr b i j a uslo v qe n a Ko s o - Sr b i j i Mu a m e r u Zu k or l i } u ka kav re zul tat.

OTVO RE NO PI SMO NE NA DA PO PO VI ]A (DSS) NE MA^ KOM AM BA SA DO RU VOL FRA MU MA SU

Ru si ja pri ja teq Sr bi je Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Ne nad Po po vi} upu tio je ju ~e otvo re no po smo am ba sa do ru Ne ma~ ke u Be o gra du Vol fra mu Ma su u ko jem se na vo di da je Ru si ja ve kov ni pri ja teq Sr bi je i da u bu du} no sti tre ba da po sto ji jo{ bo qa sa rad wa dve ze mqe. Po po vi} je, re a gu ju }i na Ma so vu iz ja vu da „Ru si ja to kom ~i ta vog man da ta Ko {tu ni ce ni je da la ni di na ra po mo }i Sr bi ji” i da na mer no odu go vla ~i s re a li za ci jom kre di ta ko ji je pre tri go di ne odo bren, re kao da, ka da je u pi ta wu eko no mi ja,

li der DSS-a ni ka da ni je tra ìo po mo} od Ru si je ve} naj ra zvi je ni ju sa rad wu u in te re su dve ze mqe. „Za n i mqi vo je, go s po di n e Mas, da Sr bi ji è li te ne {to {to ne è li te svo joj do mo vi ni Ne ma~ koj. Si gu ran sam da u Ne ma~ koj ni ka da ne bi ste sme li da po dig ne te glas pro tiv sa rad we s Ru si jom ko ja je je dan od naj ve }ih eko nom skih part ne ra va {e ze mqe”, is ta kao je Po po vi}. On je na gla sio i da je Sr bi ja uvek po {to va la sve in ve sti ci je i do na ci je od ze ma qa Evrop -

ske uni je, ali i da Ko {tu ni ca kao pre mi jer ni ka da ni je tra `io ni po mo} ni do na ci je od EU. Po we go voj oce ni, sve do na ci je EU ne mo gu ni bli zu da na dok na de {te tu od naj ma we 30 mi li jar di evra ko ju je srp ska pri vre da pre tr pe la zbog NA TO-ovog bom bar do va wa. Po po vi }e je na veo i da Sr bi ja `e li da sa ra |u je i s Ne ma~ kom, ali na rav no prav nim osno va ma i u obo stra nom in te re su, kao i da Ma so ve iz ja ve ne sme ju da „ba ce sen ku na isto rij ske ve ze srp skog i ne ma~ kog na ro da”.

DA LI JE (NE)MER QIV RAD NA [IH PAR LA MEN TA RA CA? Da li su po sla ni ci srp skog par la men ta pre pla }e ni za svoj rad? Na ovo pi ta we raz li ~it od go vor }e da ti sa mi par la men tar ci i jav nost. Dok na rod ni pred stav ni ci sma tra ju da su re kor de ri po do no {e wu za ko na, na su prot wi ma gra |a ni s ne g o d o v a w em gle d a j u pra z ne sto li ce u Ve li koj sa li Do ma na rod ne skup {ti ne. U pri log tom ne za do voq stvu ide i ~i we ni ca da ~ak 43 po sla ni ka pro {le go di ne ni je iza {lo za go vor ni cu, ni pro go vo ri lo ni jed nu je di nu re~. Bi li u sa li ili ne, pri ~a li ili }u ta li, tek, po sla ni ci sva kog me se ca, kroz pla tu i pa u- {al, pri me 105.000 di na ra. Dok su se jed ni dr à li na rod ne po slo vi ce „]u ta we je zla to“, po put Mar ka \u ri {i }a (DS), Bo ja na Ko stre {a (LSV), Ne na da Mi l i } a (LDP), Alek s an d ra ô tri }a (SPO)... do tle je ra di kal Zo ran Kra si} pri ~ao ce la 44 sa ta u ce lih 290 di sku si ja. Na su prot Kra si }u, we go ve stra na~ ke ko le ge, har mon ka{ Bra n i m ir \o k i} i glu m i c a Li di ja Vu ki }e vi} la ne su se de li u sa li sve ga ne {to vi {e od sat i po, od no sno 13 sa ti. S dru ge stra n e, de m o k ra t a Sr | an Mi l i v o j e v i} i PUPS-ovac Mo mo ô la ko vi} „pre se de li“ su vi {e od 700 sa ti u skup {tin skoj sa li.

Ra de i kad (ne) ra de Na u s prot uti s ku jav n o s ti, sa mi po sla ni ci uglav nom sma tra ju da se de we u sa li ni je od raz ra da par la men ta ra ca. Ka ko is ti ~u, „svu gde u sve tu na po sla ni ku je od lu ka da do |e ili ne do |e na sed ni cu“. Kao pri mer, u ne for mal nim raz go vo ri ma na vo de en gle ski pra la ment u ko jem mo `e te vi de ti u sa li tri po sla ni ka i pred se da va ju }eg i da zbog to ga ni ko ne po sta vqa pi ta we – U en gle skom par la men tu ima vi {e od 600 po sla ni ka, a sve ga 400 me sta. Po toj lo gi ci, sva ko dnev no bi wih 200 sta ja lo, ob ja {wa va ju nam po je di ni par la men tar ci, ko ji ni su `e le li da da ju iz ja ve na ovu te mu, pod se }a ju }i na to da sa mi po sla ni ci i ne ma ju ugo vor o ra du ko jim bi bi li pre ci zi ra ni wi ho vi rad ni sa ti, kao i da su po Po slov ni ku da ni ka da par la ment za se da uto rak, sre da i pe tak. Oni sma tra ju da je te {ko „iz bro ja ti“ wi hov rad, po {to su, re ci mo 2010. go di ne za se da li ce lih 180 rad nih da na. Pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra (DS) Ne nad Kon stan ti no vi} pod se }a u iz ja vi za „Dnev nik“ na to da se u Skup -

{ti ni pi {e ko deks po na {a wa po sla ni ka. – Ko dek som }e bi ti na bro ja no ko je sve po slo ve po sla ni ci oba vqa ju. To ni je sa mo pri su stvo na ple nar nim se si ja ma ve} i u~e {}e u ra du od bo ra, rad nih

ri, obra z ac po n a { a w a, {ta zna ~i to da po sla ni ci tre ba od go vor no da se od no se pre ma svo j oj funk c i j i – pod v la ~ i Kon stan ti no vi}. A da iz vr da va we se de wa u sa li ni je spe ci jal nost na {ih par -

te la, pi sa we za ko na i amand ma na. Jed na od oba ve za im je kon takt s bi ra ~i ma, za {ta su i ina ~e pred vi |e na dva da na u ne de qi. Sam ko deks bi }e, u stva -

la men ta ra ca sve do ~i i ot kri }e me di ja ko ji su ulo vi li po sla ni ke Evrop skog par la men ta ka ko se zbog dnev ni ce od 284 evra pri ja vqu ju, da bi po tom od mah

po tom „{mug nu li“ na po ro di~ ni vi kend. Po s la n ik @eq k o Iva w i (URS) ~lan na {e de le ga ci je u Par l a m en t ar n oj skup { ti n i Sa ve ta Evro pe pi ta se i od go va ra: „[ta tu re }i? Sem da svu da ima la ì ra wa, {to je na ne ki na ~in i o~e ki va no. Ali za da tak sva kog par la men ta je da spre ~i ta kvo la ì ra we“. – Mi slim da po sto ji kri za par la men ta ri zma na ni vou ~i ta ve Evro pe. To je pot pu no evi dent no. Ta ko je iz pro stog raz lo ga {to je ve }a su pre ma ci ja vla de u od no su na par la ment. Ka da po sla ni ci shva te da su sa mo in stru men ti svo jih vla da i na ni vou Evrop skog par la men ta i lo kal nog, o~e ki va no je da se ne ke stva ri ra de po prin ci pu „ba{ me bri ga za mo ju osnov nu funk ci ju, za do no {e we za ko na, bo qe je da uzmem vi {e pa ra i da, ka da se za vr {i ova pri ~a, bu dem bo ga ti ji“ – ob ja {wa va Iva wi za „Dnev nik“. Na pi ta we da li, na kon {to su uki nu te blan ko ostva ke, po sla n i~ k a fun c i j a u no v om skup {tin skom sa zi vu mo è po sta ti ne sa mo ustav no ne go i re al no zna ~aj ni ja, Iva wi na -

vo di da o~e ku je da „na pr vom me stu po sla ni ci po~ nu da mi sle svo jom gla vom i da ima ju svoj stav“. – Po sto ji ne {to {to je ste par tij ska di sci pli na. To je ne spor no, da se po stu pa pre ma pro gra mu stran ke. Ali, s dru ge stra ne, ne mo ra po sla nik ba{ uvek da gla sa ona ko ka ko ka è Vla da ili mi ni star iz we go ve ili dru ge stran ke. Za to se na dam da }e taj no vi prin cip po boq {a ti ulo gu po sla ni ka. No, vi de li smo s evrop skim par la men tar ci ma da, ni ka da do bi je te man dat na ve }in skim iz bo ri ma, to nu `no ne pod ra zu me va ne ko sjaj no po na {a we. Ali ni je sa mo taj man dat ko ji pri pa da po sla ni ku pre su dan ve} je to i pi ta we ko dek sa po na {a wa ko ji è li mo da do ne se mo i ko ji bi sank ci o ni sao sva ko ne mo ral no, ili ne pri stoj no po na {a we po sla ni ka, od psov ki pa do ta kvih mal ver za ci ja. Na pri mer, mo glo bi se re {i ti ta ko da po sla nik pri zna svo ju gre {ku, da je ura dio ne {to {to ni je u re du, uz oba ve zu da se iz vi ni gra |a ni ma za to i da vra ti no vac, ako je, re ci mo, uzeo dnev ni ce. Ili uko li ko to ne è li, ne ka pla ti ka znu, a po na cr tu ko dek sa ko ji ima mo, ona do sti è ~ak tri po sla ni~ ke pla te – pod vla ~i Iva wi. S. Stan ko vi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

IGOR MIROVI], FUNKCIONER SRPSKE NAPREDNE STRANKE

ponedeqak20.februar2012.

„TVITER” MRE@A „OTKRIVA“

Kle tve, è qe Pre i spi ti va we Sta tu ta i ~e stit ke APV nam ni je pri mar ni ciq Pred sed nik Okru `nog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke za ju `nu Ba~ ku Igor Mi ro vi} iz ja vio je da cen tra la te stran ke i we no naj u è ru ko vod stvo ima ju mno go raz u me va wa za po tre be gra |a na Voj vo di ne. On je u in tre vjuu za „Dnev nik” oce nio da za to u ovoj kam pa wi za SNS ne }e pred sta vqa ti ni ka kav pro blem to {to stran ka ne ma svo ju po kra jin sku or ga ni za ci ju, upr kos per cep ci ji u jav no sti da stra na~ ke cen tra le ~e sto ne ma ju slu ha za po tre be i in te re se ni ìh ni voa vla sti. Pred sed nik na {e stran ke To mi slav Ni ko li} je pri li kom po sled we po se te No vom Sa du ja sno po ru ~io da Voj vo di na ima svo je po seb no sti ko je mo è i mo ra raz vi ja ti u okvi ru ustav nog po ret ka Re pu bli ke, i da Voj vo di na ima i {an su i ka pa ci te te da te svo je po seb no sti u svim obla sti ma ì vo ta i ra da raz vi ja kva li tet ni je ne go do sad. To zna ~i da je dao po dr {ku svim na {im za la ga wi ma da Voj vo di na po sta ne pra va me ra br èg raz vo ja ce le Sr bi je. I u tom smi slu na ma ne ne do sta je po kra jin ski od bor. Uosta lom, ima mo se dam okru `nih od bo ra ko ji su ne pre kid no u ko or di na ci ji i ko ji za jed ni~ ki pri pre ma ju i iz bor nu kam pa wu i ko ji su sprem ni da pre u zmu od go vor nost i za bu du }e pro ce se – ka zao je Mi ro vi}. l Koga }e SNS kandidovati za predsednika Vlade Vojvodine? Da li }e to biti Jorgovanka Tabakovi}, kako to predlaè va{ strana~ki kolega Goran Kneèvi}? Mi slim da je taj pred log do sta do bar. Svi pred lo zi }e bi ti raz ma tra ni na stra na~ kim or ga ni ma. Jer, tek sle di pro ce du ra na ko joj }e stra na~ ki or ga ni utvr di ti ko na~ ne iz bor ne li ste i kan di da te na svim ni vo i ma. Tu }e bi ti ve o ma mno go kan di da ta, stran ka je ve li ka, a po sto ja }e pro stor i za {i re ko a li ci je. A kad je re~ o Voj vo di ni, uz na {u ini ci jal nu ko a li ci ju, raz go va ra -

mo i s Re for mi sti ma Voj vo di ne, ta ko da }e bi ti mno go pred lo ga. l Da li }e za napredwake dvokru`ni ve}inski sitem po kojem se bira polovina poslanika Skup{tine APV predstavqati problem? Nedavno su iz SRS-a pozvali da se ukine drugi izborni krug u Pokrajini. Na ma od go va ra ju svi iz bor ni si ste mi. Uosta lom, vre me u ko jem se mo glo go vo ri ti o pro me ni iz bor nog si ste ma je pro {lo pre ne ko li ko me se ci. Mi smo se za -

va ti sna `nu kam pa wu SNS-a s ve o ma kva li tet nim kan di da ti ma, ali i da }e iz gu bi ti u ve }i ni iz bor nih je di ni ca u ko ji ma je 2008. go di ne ta stran ka ostva ri la iz bor nu po be du. l Kako vidite poja~an interes stranaka za Vojvodinu u posledwe vreme? Da li svi pred izbore postaju pomalo autnoma{i? Kad je re~ o na pred wa ci ma, mo gu da ka èm da su na {i na stu pi u jav no sti uglav nom bi li usme re ni na kri ti ku stra na ka vla da ju }ih u Po kra ji ni, pre sve ga De mo krat ske stran ke ko ja vla da u Voj vo di ni ve} 11 go di na, i ko ja ob ma wu je gra |a ne po gre {nim po da ci ma o eko nom skim us pe si ma jer po da ci dr àv nog sta ti sti~ kog za vo da de man tu ju ve li ke uspe he ko ji ma se de mo kra te ki te u Voj vo di ni, od za po {qa va wa do stra nih in ve sti ci ja. Dru ge stran ke u Voj vo di ni svo ju {an su tra è po ku {a va ju }i da na met nu ne ke te me ko je ima ju se kun dar ni zna ~aj, ne bi li ostva ri le ne ki poen pred iz bo re. Kqu~ na te ma

Za nas je vrlo va`no da Skup{tina Vojvodine po~ne da odlu~uje o novcu gra|ana Vojvodine preko odgovaraju}ih odbora, i da se prekine parapoliti~ki proces odlu~ivawa o najzna~ajnijim resursima, odnosno o vojvo|anskim fondovima la ga li za ~ist pro por ci o nal ni si stem i u Voj vo di ni jer on da je naj ja sni ju sli ku vo qe bi ra ~a. Me |u tim, sprem ni smo za iz bor nu tr ku i po kom bi no va nom si ste mu i o~e ku jem da }e mo na ve }in skim iz bo ri ma osvo ji ti ve }i nu me sta. A ma le stran ke, po put SRS-a i dru gih, tu ne ma ju {ta da tra `e. A DS mo `e o~e ki -

je da li je Vla da Voj vo di ne us pe la da fon do ve ko ji su joj na ras po la ga wu sta vi u funk ci ju raz vo ja Voj vo di ne i da li ima re zul ta ta na tom pla nu. Sta ti sti ka ka `e da ne ma. I na rav no da }e mo za to mi, kao naj ja ~a opo zi ci o na stran ka, no si ti i naj ve }i te ret bor be pro tiv DS-a u Voj vo di ni u na red na tri me se ca.

l Mislite li da }e i Statut APV tako|e biti tema ove kampawe, s obzirom na proces koji se trenutno vodi pred Ustavnim sudom? I da li je odnos SNS-a prema tom aktu danas druga~iji nego kad je bio usvajan? Sta tut }e traj no osta ti te ma jer u po stup ku we go vog do no {e wa ni su uva è ni sta vo vi opo zi ci o nih stra na ka. Taj akt do net je kao plod kom pro mi sa unu tar vla da ju }e ko a li ci je, {to, s dru ge star ne, mo è zna ~i ti da pro me nom vla sti mo è do }i i do pre i spi ti va wa po je di nih ele me na ta Sta tu ta. l Da li su napredwaci za to preispitivawe? Za nas to u ovom tre nut ku ni je pri mar ni ciq. Na{ pri o ri tet je da se spro ve de pot pu na re or ga ni za ci ja svih ad mi ni stra tiv nih ka pa ci te ta Po kra ji ne i sma we tro {ko va ad mi ni stra ci je, te da se pre ki ne do sa da {wa prak sa ne tran spa rent nog od lu ~i va wa u ime gra |a na Voj vo di ne. Kon kret no, za nas je vr lo va `no da Skup {ti na Voj vo di ne po~ ne da od lu ~u je o nov cu gra |a na Voj vo di ne pre ko od go va ra ju }ih od bo ra, i da se pre ki ne pa ra po li ti~ ki pro ces od lu ~i va wa o naj zna ~aj ni jim re sur si ma, od no sno o voj vo |an skim fon do vi ma. A sve ono {to je pro pi sa no Usta vom Sr bi je i {to Sta tut Voj vo di ne na ne dvo smi slen na ~in pri hva ta i po dr à va za nas je pot pu no pri hva tqi vo. Jer, kad bi smo kri ti ko va li ele men te Sta tu ta APV ko ji su u sa gla sno sti s Usta vom Sr bi je, to bi zna ~i lo da kri ti ku je mo i sam Ustav. Ali, mi i da qe za dr à va mo pra vo da uka zu je mo na one ele men te Sta tu ta za ko je sma tra mo da ni su u skla du s Usta vom i da za wih tra ì mo prav na tu ma ~e wa. Uosta lom, ~e ka }e mo prav nu oce nu Ustav nog su da i u pu noj me ri i do sled no }e mo po {to va ti od lu ku ko ju on do ne se. B. D. Savi}

Pal ma: JS obe }a va po sao Gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma iz ja vio je da }e ove go di ne u ce lo sti bi ti re a li zo va na od lu ka Skup {ti ne gra da o do de li bes po vrat nih po sti caj nih sred sta va od 3.000 do 7.000 evra iz bu xe ta gra da za po kre ta we ili ob na vqa we po ro di~ nog bi zni sa. – To je na {e obe }a we oni ma ko ji raz mi {qa ju da se ba ve ne kim bi zni som i mo gu slo bod no ra ~u na ti na tu po mo} – re kao je za Ta njug gra do na ~el nik Mar ko vi}. Mar ko vi}, ko ji je i ini ci ja tor ove ide je, ob ja snio je da }e

li ca ko ja uzmu taj no vac – ra ~u na se na oko 1.000 ko ri sni ka – vra ti ti kre di te za de set go di na pre ko po re za na pla te i do pri no sa. – Ako mo è mo da da je mo stra nim in ve sti to ri ma 10.000 evra po rad nom me stu, za {to to ne bi smo da va li na {im gra |a ni ma ko ji ula ù u me sti ma gde su ro |e ni i gde ì ve? – re kao je Mar ko vi}. Mar ko vi} je is ta kao da „ni je pro tiv stra nih in ve sti to ra, na pro tiv, ali pri o ri tet tre ba da ti na {i ma, a da bi po je di nac po ~eo ne ki bi znis, tre ba mu pru -

`i ti pri li ku, ko ju ni je imao po sled wih 20 go di na”. Uz na po me nu da sve ve }i broj rad ni ka u pri vre di iz go di ne u go di nu osta je bez po sla, Mar ko vi} je is ta kao da „obe }a va da ni ko ko ra di u Ja go di ni ne }e osta ti bez rad nog me sta, a bi }e za po sle no ne ko li ko sto ti na no vih rad ni ka u in ve sti ci je ~i ja }e re za li za ci ja po ~e ti ~im to vre men ske pri li ke do zvo le”. On je do dao da }e ova kvu od lu ku do ne ti i gra do vi i op {ti ne, svu da gde po li ti~ ka stran ka Je din stve na Sr bi ja na ~i jem je ~e lu

bu de ima la ve }i nu po sle lo kal nih iz bo ra. Od lu ku o po sti caj nim sred stvi ma Skup {ti na gra da Ja go di ne do ne la je, jed no gla sno, 8. de cem bra pro {le go di ne u ci qu „an ga `o va wa lo kal ne sa mo u pra ve za po boq {a we stan dar da gra |a na i raz vo ja ma le pri vre de i pred u zet ni {tva”. „Sred stva su na me we na za po kre ta we ili ob na vqa we po ro di~ nog bi zni sa u okvi ru pro iz vod nih, uslu `nih i dru gih de lat no sti, za na bav ku ma {i na, ure |a ja i po sto ro je wa”, sto ji u od lu ci.

REKLI SU

Fi li pov ski: Pre sud ni iz bo ri Sr bi ji su hit no po treb ne sve o bu hvat ne pro me ne, a glav ni na ci o nal ni in te res gra |a na je da se pro me ni ak tu el na vla da, po ru ~i li su pred stav ni ci No ve Sr bi je, ko ji su odr à li ak ci ju „Ka ko gla sa{, ta ko ì vi{„. – Ak ci ja è li da gra |a ni ma po {a qe po ru ku da na iz bo ri ma sve za vi si od wih i wi ho ve od lu ke za ko ga }e gla sa ti – re kla je ju ~e pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Du brav ka Fi li pov ski to kom stra na~ ke ak ci je u Knez Mi ha i lo voj uli ci. – Gra |a ni sku po pla }a ju op sta nak Vla de ko ja je re {i la da ras pi {e iz bo re u po sled wem tre nut ku. Ona je oce ni la da je ~e ti ri mi li o na gra |a na ne za do voq no, vi {e od mi lion ne za po sle no, da 100.000 pri ma mi ni mal nu za ra du, kao i da 50 od sto stra hu je da }e osta ti bez po sla. Pot pred sed ni ca No ve Sr bi je je do da la i da 70 od sto mla dih ì vi s ro di te qi ma, dok je ve li ki broj wih ne za po slen, a sva ki de se ti gra |a nin Sr bi je si ro ma {an.

\u ri}: Da ~i }a ta ko |e è li mo da sme ni mo – Stran ke vla da ju }e ko a li ci je su na {i po li ti~ ki kon ku rent ni – re kao je funk ci o ner SNS-a Mar ko \u ri} Ta nju gu, ko men ta ri {u }i iz ja vu li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a da se pred iz bo re u Sr bi ji stva ra at mos fe ra u ko joj }e SNS mo }i u ko a li ci ju je di no s De mo krat skom stran kom. – Da ~i} je deo vla sti ko ju è li mo da sme ni mo – re kao je \u ri}, i do dao da je sto ga nor mal no da li der SPS-a è li da one mo gu }i pro me ne u Sr bi ji, na vo de }i da SNS vlast u Sr bi ji po sma tra „kao je dan je din stve ni ko lek ti vi tet”. \u ri} je na kon fe ren ci ji za no vi na re SNSa is pred zgra de Mi ni star stva eko no mi je na veo da je Vla da Sr bi je lo {om po re skom po li ti kom i bi ro krat skim pro ce du ra ma „pa ra li sa la” pri vre du u Sr bi ji i ti me gur nu la u ste ~aj 40.000 ma lih i sred wih pred u ze }a, da se ve} 42 me se ca be le ì pad ì vot nog stan dar da...

Pi ro {ki: Opu {te ni i ne stru~ ni u „Vo da ma” No vo sad ski od bor Li be r al n o-de m o k rat s ke par ti je za tra `io je ju ~e da od go vor ni u Jav nom vo do pri vred nom pred u- ze }u „Vo de Voj vo di ne” bu du sme we ni zbog {te ta ko je je led na Du na vu na neo gra |a ni ma No vog Sa da. „LDP zah te va da od go vor ni u ovom jav nom pred u ze }u bu du sme we ni po hit nom po stup ku, kao i da svim vla sni ci ma ured no re gi stro va nih plov nih obje ka ta bu de na dok na |e na ce lo kup na {te ta na sta la ovim po vo dom”, na ve la je u sa op {te wu za jav nost {e fi ca no vo sad skog LDP-a Li di ja Pi ro {ki. Ona je oce ni la da su od go vor ni u „Vo da ma Voj vo di ne” bi li „ne do pu sti vo opu {te ni i ne stru~ ni”, i na ve la da je „sa mo sre }a spa sla oba le i mo sto ve No vog Sa da od ka ta stro fe ne vi |e nih raz me ra”, a da su nad le `ni to po ku {a li da „za ta {ka ju”.

No va srp ska kle tva: Da bog da te Pal ma pra vio od vo ska... Da bog da ti Din ki} du go vao 1000 evra... Da bog da ti Ta di} bio pred sed nik jo{ je dan man dat... Da bog da ti To ma is ko pao ra ku... Ovo je sa mo ne ko li ko „od go vo ra“, od mno gih ko ji su sti gli na mre `u, na kon {to je por tal „eIzbo ri„ ne dav no po kre nuo ak ci ju „Omi qe na po li ti~ ka kle tva”. Pre de se tak da -

Pot pred sed nik DSS-a i na rod ni po sla nik Mi ro slav Pet ko vi} ova ko tu ma ~i me dij ska de {a va wa i po na {a we vla sti: „Ma, ne ma ve ze {to ih je MMF is pa lio, va `no je da ima stru je. Opet pro `i vqa va mo lu de de ve de se te“. Na to da je Le Pen osu |en zbog ne gi ra wa na ci sti~ kih zlo ~i na, li der LSV-a Ne nad ^a nak je re kao: „Ta ko iz gle da

na sli~ nu „ak ci ju“ po kre nuo je i LDP, pred la `u }i svi ma ko ji ih pra te na „Tvi ter„ mre `i da ime gra do na ~el ni ka Be o gra da „ude nu“ u ime ne kog fil ma, pa je ta ko osva nu lo „\i las ko ji je vo leo Be o vo zo ve“ ili „Kad po ra stem, bi }u \i las“...

ka da je dr `a va ozbiq na pre ma se bi„. Na kon sta ta ci ju jed nog „pra ti o ca“ da su „za bra ni li ’Prajd’, a ovo }e da do pu ste“, mi sle }i na mi ting „Za slo bod ni Ko smet u slo bod noj Sr bi ji“, gde su kao or ga ni za to na ve de ni „Na {i“, „Slo `ni“, „Obraz“...,

Farmerke Li der URS-a Mla |an Din ki} bio je vi {e ne go za do vo qan po se tom Va qe vu, na kon {to je ob na ro do va no da „Go re we2 gra di jo{ jed nu fa bri ku i za po {qa va no vih 400 rad ni ka. „Sad se vi di ko je bio u pra vu. Gra do na ~el nik Va qe va bio je po zvan, ali ni je do {ao. Ve ro vat no se po sti deo ono ga {to je pri ~ao pret hod nih go di nu da na”, po ru ~io je Din ki}, ob na ro do vav {i da je „vre me da se iz ode la usko ~i u far mer ke, è na pod ru ku, pa s pri ja te qi ma na To ni jev kon cert u ’Are nu’, da za ~i ni mo ovaj us pe {an dan...“ Po li ti~ ka nad me ta wa sva ko dnev no se od vi ja ju na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„, za gre va ju }i se za for mal ni start kam pa we. Pot pred sed nik SNSa Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je da „Ta di }e va i \i la so va vlast ne ume da se iz bo ri s eko nom skim pro ble mi ma, a sneg je po stao ne re {i va enig ma“. „SNS-ov ci ner vo zni na laj ni. Svi re dom zna ju {ta \i las ni je ura dio, ali ured no ne ma ju poj ma {ta su za 20 go di na ura di li To ma i Vu ~i}„, od mah je od go vo rio po sla nik DS-a u Skup {ti ni Sr bi je De jan Ni ko li}. Pre ko „Tvi te ra„ je mo gu }e sa zna ti i da vla da ju }a ko a li ci ja jo{ uvek ni je po sti gla do go vor o ra du par la men ta. „Uì vaj, ov de iona ko ne ma 126„, po ru ~io je funk ci o ner URS-a Vlaj ko Se ni} port pa rol ki LSV-a i na rod noj po sla ni ci Alek san dri Jer kov, ko ja je ot pu to va la na stu dij sko pu to va we u SAD, gde bo ra vi, ka ko je ob na ro do va la, o tro {ku Stejt di part men ta. Ona je „po lo ì la ra ~u ne“ na mre ì na kon {to je ne ko od „pra ti la ca“ na laj ni pi tao „o ~i jem tro {ku je taj put, va {em, ili }e da se pro vu ~e po xe pu svih nas pre ko bu xe ta?“. A ka kve su po li ti~ ke na me re Vlaj ka Se ni }a osta je da se vi di. „Ko li ko ~o vek tre ba da ima ’fo lo ve ra’ da bi se kan di do vao za pred sed ni ka?”, za pi tao se „za go net no“ Vlaj ko Se ni}. Pred sed ni ci NP-a Ma ji Goj ko vi}, iz gle da, ni je ja sno oda kle to li ka po pu la snost Dra ga na \i la sa, ko ji je, i po red od bi ja wa, naj o zbiq ni ji kan di dat za pre mi jer sko me sto. „Je l’ ima jo{ ne ko nu la ’tvi to va’, a pu no o oo pra ti la ca? [to ma we ’tvi to va’ vi {e ’fa lo vers, eto, Dra gan \i las nu la ’tvi to va’, 3.000 pra ti la ca. ]u ta we je zla to. Pa da, i fil mo vi âr li â pli na su bez re ~i, a po pu lar ni su„, za kqu ~i la je Ma ja Goj ko vi}, za pi tav {i se i „za {to ni jed na è na ni je do bi la pri zna we za Dan dr àv no sti?“.

â nak je od go vo rio da je to „za to {to ne ma ko da za pre ti da }e na pa sti u~e sni ke“. Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} sma tra da „je di no {to je stvar no po ka zao re fe ren dum je da je, po sle sve ga i zbog sve ga, na se ve ru Ko so va, na à lost, osta lo sa mo tri de se tak hi qa da Sr ba“. \u ri }a „ti {ti“ jo{ jed na stvar: „Ko li ko {ko la je od ve lo de cu na Pi ka so vu iz lo `bu, a ko li ko ih go di {we od ve de na ’eks kur zi ju’ u vo {ta ni cir kus u Ja go di ni? To je pro blem„, kon sta tu je \u ri}. Po sla nik SVM-a i {ef klu ba ma wi na Ba lint Pa stor u svom blo gu na „Tvi te ru„ iz ra à va na du da }e SVM pre iz bo ra mo }i da bra ni amand ma ne ko je je pri pre mio na pred lo è ne za ko ne. „Za to bi bi lo po treb no sa mo da se sed ni ca za ka è. A pred u slov za to je da jav nost do bi je od go vo re na sle de }a pi ta wa: da li je SPO je di na stran ka ko ja ne ma pra vo da za me ni svog mi ni stra?; da li }e se re {i ti za sa da ne re {i vi pro ble mi na re la ci ji Srp ski po kret ob no ve – De mo krat ska stran ka?; ima li gra ni cu po ni à va we ’ma lih’ ko a li ci o nih part ne ra? Ali ima jo{ jed no pi ta we ko je je va `ni je od svih: da li je nor mal no da usva ja we va `nih za ko na i do no {e we bit nih od lu ka za vi si od to ga ko }e ko ga nad mu dri ti unu tar tzv. evrop ske po sla ni~ ke gru pe? Jer, da se pod se ti mo: DS i SPO su u par la ment u{li s iste iz bor ne li ste. Zva la se: ’Za evrop sku Sr bi ju – Bo ris Ta di}’!„, na pi sao je ne dav no na blo gu Ba lint Pa stor. A na po pu lar noj laj ni emi tu ju se i è qe i ~e stit ke pa je ta ko SNS re ~i ma „ê sti ta mo! Ne ka je sa Sre }om“ ob ja vio da je wi hov funk ci o ner Ne boj {a Ste fa no vi} do bio pri no vu. „Ne po sto ji ve }a sre }a i bo qi ose }aj od onog ka da po sta ne te ro di teq! ]er ki ca ko ju smo do bi li po sta la je cen tar mog sve ta!”, od go vo rio je na ~e stit ke Ste fa no vi}. Svetlana Stankovi}

ekonomija

ponedeqak20.februar2012.

PR VI ^O VEK EPS-a DRA GO MIR MAR KO VI]

Za dve go di ne stru ja sku pqa 60 po sto Plan poslovawa Elektroprivrede Srbije predvi|a da struja u naredne dve godine poskupi ukupno 60 posto. U 2012. godini bez ve}ih ra~una, najavquju iz EPS-a, prenose mediji. Generalni direktor EPS-a Dra go mir Mar ko vi} je, naime, izjavio da planom poslovawa kompanije nije predvi|eno pove}awe cene struje u ovoj godini, ali da do kraja 2014. cena mora da poraste 60 posto. Markovi} je u intervjuu agenciji Beta kazao da se to poskupqewe moè uraditi odjednom ili postepeno, isti~u}i da }e od 2015. u Srbiji biti potpuno otvoreno trì{te elektri~ne energije koje }e samo regulisati tu cenu. – EPS je potpuno spreman za otvarawe trì{ta i prièqkuje to ve} godinama. Najgori na~in upravqawe cenom i cenovnom politikom jeste administrativni na~in. To treba da uradi trì{te – kazao je Markovi}. On je istakao da niska cena elektri~ne energije u Srbiji, najnià u Evropi, stimuli{e neracionalnu potro{wu i onemogu}ava investicije EPS-a. – Srbija je s prose~nom cenom od pet evrocenti za kilovat-sat energetski najneefikasnija zemqa u Evropi – kazao je Markovi}.

Kako je dodao, zbog toga {to u 2012. godini nije predvi|eno pove}awe cene struje, redukovan je i plan ulagawa, tako da EPS u ovoj godini ima na raspolagawu veoma skromna sredstva za investirawe. – Godi{wi nivo investicija EPS-a bio je od 400 do 500 miliona evra, a sa sada{wom cenom struje kompanija je na oko 100 miliona evra investicija u 2012. godini – rekao je generalni direktor srpske elektroenergetske kompanije. Markovi} je kazao }e na rezultate poslovawa EPS-a u 2012. godini uticati i tro{kovi pove}anog uvoza struje zbog ledenog talasa, ali da bi izve{taj o poslovawu za pro{lu godini trebalo da poka`e da je Elektroprivreda Srbije imala profit. On je precizirao da }e ta~an iznos dobiti EPS-a za 2011. godinu biti objavqen po~etkom marta, nakon usvajawa finasijskog izve{taja, dodaju}i da }e istovremeno biti objavqeni podaci iz nove procene vrednosti kompanije. Markovi} je podsetio na to da je EPS u 2011. godini proizveo rekordnu koli~inu struje, vi{e od 36 milijardi kilovat sati, i da, zahvaquju}i tom rezultatu i pove}awu efikasnosti, o~ekuje pozitivan rezultat u godi{wem izve{taju.

Ka sni se s li zin gom Broj lizing ugovora preduze}a s ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana u januaru ove godine pove}an je 7,9 posto, sa 16.533 na 17.833, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije. Broj lizing ugovora preduze}a u pro{lom mesecu je smawen 0,5 odsto, na 39.142, dok je broj korisnika smawen 0,5 odsto, na 11.775. Iznos ostatka duga preduze}a po lizing ugovorima smawen je tokom januara 0,7 odsto, sa 72,37 milijarde dinara na 71,88 milijardu, dok je od po~etka 2012. smawen 10,8 odsto. Broj lizing ugovora s ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana kod preduzetnika u januaru je pove}an 11,3 posto, s 2.369 na 2.636. Broj lizing ugovora kod preduzetnika smawen je tokom januara 0,6 odsto, na 6.472, dok je broj korisnika smawen jedan odsto, na 4.312. Iznos ostatka duga preduzetnika smawen je tokom januara 1,9 odsto, sa 6,41 milijardi dinara na 6,29 milijardi, podaci su UBS-a.

[te ta zbog use va bez za {ti te Ministarstvo poqoprivrede i trgovine }e tokom 2012. ulo`iti pet miliona evra u formirawe prognozno-izve{tajne slu`be u Srbiji koja ima za ciq da optimizuje upotrebu sredstava za za{titu biqa i pove}a efikasnost u proizvodwi, objavqeno je u „Agrobiznis magazinu”. U Srbiji ne postoje podaci o ukupnim gubicima prinosa, ali su registrovane znatne {tete po pojedinim linijama proizvodwe koje se kre}u od nekoliko procenata do potpunog gubqewa prinosa, navela je dr Dra gi ca Jan ko vi}, rukovodilac prognozno-izve{tajne slu`be za{tite biqa Vojvodine. Gubici u proizvodwi hrane u svetu od bolesti, {teto~ina i korova prelaze 40 odsto, pri ~emu je taj procenat u zemqama sa razvijenijom poqoprivredom ni`i.

Prose~ni gubici u Evropi iznose oko 28 odsto, a samo zbog biqnih bolesti {teta je preko 10 odsto godi{weg prinosa, podaci su agencije Ujediwenih nacija za poqoprivredu i hranu (FAO). Sistemi za{tite useva u Srbiji godinama su se zasnivali na prou~avawu vrednosti pojedinih preparata, koji su primewivani u odre|enom uzrastu (fenofazi ) biqaka, a rezultat takvog pristupa je nesigurna i nepouzdana za{tita i ~esto neopravdana upotreba pesticida, ukazuju stru~waci. Stru~waci isti~u da se u razvijenijim zemqama posebna pa`wa posve}uje istra`ivawima biologije {tetnih organizama, wenom povezivawu sa uslovima sredine i definisawu optimalnih momenata u razvoju {tetnog organizma u kojima treba sprovoditi mere kontrole.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

107,2939

108,3777

110,0034

106,7520

Australija

dolar

87,9674

88,8560

90,1888

87,5232

Kanada

dolar

82,0353

82,8639

84,1069

81,6209

Danska

kruna

14,4336

14,5794

14,7981

14,3607

Norve{ka

kruna

14,2659

14,4100

14,6261

14,1939

[vedska

kruna

12,1536

12,2764

12,4605

12,0923

[vajcarska

franak

88,8563

89,7538

91,1001

88,4075

V. Britanija

funta

129,1453

130,4498

132,4065

128,4931

SAD

dolar

81,7228

82,5483

83,7865

81,3101

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 2. 2012. godine

dnevnik

Ma wa po tro {wa ener gi je u Voj vo di ni U Vojvodini je u subotu potro{eno 27,6 miliona kilovat-sati elektri~ne energije, 3,5 odsto mawe nego prethodnog dana, saop{tila je ju~e „Elektrovojvodina„. To privredno dru{tvo u okviru Elektroprivrede Srbije isti~e da je potro{wa struje u doma}instvima mawa u prvom redu zbog toga {to je rast spoqne temperature vazduha uslovio smawivawe dogrevawa stanova. Elektrodistributivni sistem u Pokrajini je stabilan, a mawi kvarovi otklawa-

ju se u najkra}em roku, navode u „Elektrovojvodini„, i isti~u da zaposleni u tom preduze}u prate kretawe potro{we i da su spremni na to da u svakom trenutku odgovore zahtevima kupaca. Odlukom Centralnog tima za pra}ewe elektroenergetskog stawa u uslovima vanredne situacije zbog sne`nog nevremena, od 20. februara presta}e ograni~ewa isporuke elektri~ne energije, koja je va`ila od 10. februara, podse}a se u saop{tewu.

BAN KA RI PRO DA JU MA [I NE, PO SLOV NI PRO STOR...

Na do bo {u sve, od pa ra daj za do tr `nog cen tra Kriza ja je najvi{e pogodila sektor malog i sredweg biznisa – re~enica je koju ~esto ~ujemo posledwih godina. O tome koliko je istinita mo`e se uveriti svako ko malo detaqnije pogleda sajt „Dobo{„. Tu banke i lizing kompanije ogla{avaju prodaju vozila i nekretnina koje su oduzele zbog neizmirenih obaveza. Ponuda je svakog dana sve ve}a, a nakon ma lo stu di o zni jeg pra }e wa

hi dra u li~ ni gra |e vin ski kran. Pireus lizing ga je nudio po 37.432 evra, a moè i na kredit od 60 meseci uz ratu od 1.127 evra. Gra|evinska delatnost moè se lepo dopuniti uz budloèr koji prodaje Rajfajzen lizing po 54.000 evra. Izgleda da nije lako poslovati ni u drugim bran{ama. Na prodaju se nudi linija za mlevewe krem mase po 6.000 evra, a prodaje je Hipi Alpe-Adrija

Kri za mo è da bu de {an sa Kakav utisak dobijaju oni koji bi se mo`da upustili u vode malog i sredweg biznisa kada vide da nisu uspeli qudi koji su pokrenuli posao koji je i wima na umu? Istina, svako vodi posao na drugi na~in, ali i vreme krize nikada nije i{lo naruku po~etnicima. To je jedan deo pri~e. Drugi je da je ba{ sada dobro da se kupi oprema jer mo`da nikada vi{e ne}e biti tako jeftina. „Dobo{a„ svako se zapita {ta je to {to se moè raditi u Srbiji a da se isplati. Ma{ina za proizvodwu boca za PET-ambalaù nudi se po 391.000 evra – prodaje je Unikredit banka pa je o~igledno da klijent nije ispunio obaveze. Gra|evinska industrija je odavno u krizi pa je to i jedan od razloga {to na dobo{ ide

lizing. Ista ku}a nudi i ure|aj za utiskivawe klipsni po 3.000 evra zbog toga {to obaveze nije ispunila „Fadipova„ alatnica iz Be~eja. Oni nude i ma{inu za dozirawe paradajz pirea a cena je 9.200 evra. Pakericu prodaje EFG lizing uz cenu od 25.000 evra. Pored svih ma{ina i delova opreme stoji i informacija da

u cenu nije ura~unat porez na dodatu vrednost. Zato zainteresovani kupac mora da ra~una na dodatak od 18 procenata na tu cenu. Za sve ponude predvi|eno je nadmetawe, ali s obzirom na to da su neki od wih ve} mesecima u ponudi, izgleda da onih spremnih da na licitacijama odgovore na pitawe „Ko da vi{e?„ ba{ i nema. Te{ko je i proceniti gde je oprema jer je rubrika „lo ka ci ja„ ~e sto pra zna. Kad god mogu, banke i lizing ku}e u ~ijem su se nevoqnom vlasni{tvu na{li ovi predmeti smeste ih na svoj parking ili u halu. Ali ~esto to nije mogu}e pa oni ostaju kod prvog gazde dok ne na|u novog vlasnika. Uz opremu, odli~na je i ponuda poslovnog prostora. Unikredit banka nudi halu za proizvodwu i preradu metala. Lokacija je Stara Pazova, a cena 451.000 evra. Rajfajzen banka prodaje za 118.000 evra nekada{wi salon name{taja u Zrewaninu. Svi veliki gradovi prepuni su praznih lokala a ni periferija ne zaostaje. Tako Vojvo|anska banka nudi na prodaju

sedam lokala u Veterniku a cena za sve je 52.362 evra. Ista ku}a prodaje i stambeno-poslovnu zgradu u Subotici po 304.793 evra. Ali izgleda da se otima~ina kupaca ne o~ekuje pa se u istoj ponudi navodi da }e na drugom nadmetawu cena biti 30 odsto nià. Za pojedine objekte su silom vlasnici odmah znali da interesovawe ne}e biti veliko. Mlin u Irigu Sosijete èneral banka prodaje pogodbom. Ista sudbina i uslovi zadesili su i mlin u Pan~evu, a prodavac je Folks banka. Ukupno dva vinograda i isto toliko wiva u Futogu nudi Prokredit banka. Ko }e se pogoditi, ostaje da se vidi, tek, u opisu podataka kaè se da u blizini nema deponija, zaga|iva~a kao i da nema opasnosti od polava. D. Vu jo {e vi}

GRA \E VI NA RI TRA @E SPAS U INO STRAN STVU

Ne i ma ri gra de od Kazah sta na do An go le Uprkos svim naporima dràve da pomognu gra|evinski sektor – od podsticajnih mera za pomo} gra|evinskoj industriji, izgradwe takozvanih socijalnih stanova, do zajedni~kog nastupa s neimarima nekih biv{ih jugoslovenskih republika – u nedostatku posla u zemqi gra|evinari Srbije se pojedina~no okre}u inostranim gradili{tima da bi zaposlili raspoloìve kapacitete. Posao traè sami jer o~ito od obe}awa nema vajde. Ve} godinama se najavquje zajedni~ki nastup s firmama iz Hrvatske, koji je sada zamewen najavama o u~e{}u na inostranim gradili{tima sa slovena~kim kompanijama. Me|utim, po{to vremena za ~ekawe nema jer se poslovi ne ugovaraju u gra|evinskoj sezoni nego ranije, gra|evinsko preduze}e „Planum” je upravo ugovorilo izgradwu dela autoputa u Kazahstanu, vredan 35 miliona dolara, a uskoro kre}u i u Angolu. Generalni direktor „Planuma” Ra to mir To do ro vi} kaè da }e posao u Kazahstanu biti realizovan u naredne dve godine, a radi se o gradwi 17 kilometara duge deonice na jugu zemqe, koja treba da poveè Evropu i NR Kinu a koju }e graditi zajedno s jednom lokalnom kompanijom.

Voj na ba za Ova na{a gra|evinska kompanija u~estvova}e i u rekonstrukciji vojne baze u Angoli koju je sagradila pre 25 godina, u okviru projekta koji vredi vi{e od milijardu dolara, a odnosi se i na izgradwu vojne bolnice i fabrike namenske industrije. Iako postoje odre|ene pote{ko}e u dogovarawu ovog aran`mana, koje se odnose na izbegavawe dvostrukog oporezivawa, za{titu investicija i drugih dokumenata, Todorovi} ka`e da realizacija prvog dogovorenog projekta po~iwe u prvoj polovini ove godine. Na inostranim tenderima uspevaju zato {to ih znaju vi{e od 40 godina, imaju i reference i dugogodi{we poverewe, bazirano na kvalitetnom i odgovornom radu.

Todorovi} dodaje da u Kazahstanu ima dovoqno posla i da se svake godine raspisuju tenderi koje treba pratiti. Kao zanimqivost isti~e da je na susednoj deonici do „wihove” angaòvana azerbejxanska firma „Az-Virt„, ista ona koja }e kod nas u~e stvo va ti u iz grad wi autoputa od Qiga do Preqine na ta ko zva nom ko ri do ru 11. „Planum”, koji je tako|e angaòvan na izgradwi autoputa do mora, ne{to }e pove}ati svoje u~e{}e u tome jer }e potpuno preuzeti izgradwu deonice od Uba do Nepri~ave na kojoj je radilo PZP „Beograd” iz „NIBENS grupe„, me|utim, po{to dràva nema para za izgradwu ovog auto pu ta, an ga ù ju se strane kompanije ~ije zemqe daju novac. „Planum” je davno shvatio stawe u zemqi i krenuo preko granice u potrazi za poslom. Tokom pro{le godine ostvarili su tek oko 30 odsto prihoda u zemqi, a 70 odsto u inostranstvu. Todorovi} kaè da je na srpskim gradili{tima zara|eno oko 50 miliona dinara, a moglo je biti i vi{e da nije skupih zajmova kojima kreditiraju dràvu – od izgradwe Koridora 10 do prve deonice autoputa prema moru. R. Da u to vi}

Is ti ~u ro ko vi za po re ske pri ja ve Da nas is ti ~u svi ro ko vi za pri jem po re skih pri ja va ili pla }a wa, sa op {ti la je Po re ska upra va Sr bi je (PU). Zbog dr àv nog pra zni ka i va na red ne si tu a ci je, a na osno vu Za ko na o uprav nom po stup ku svi ro ko vi za pri je me po re kih pri ja va ili pla }a wa po me ra ju se na 20. fe bru ar, na ve de no je u sa op {te wu ob ja vqe nom na saj tu PU. Za kon o uprav nom po stup ku pred vi |a da, uko li ko po sled wi dan ro ka pa da u ne de qu ili na dan dr àv nog pra zni ka, ili u ne ki dru gi dan kad or gan pred ko jim tre ba pr du ze ti rad wu ne ra di, rok is ti ~e is te kom pr vog na red nog rad nog da na. U Sr bi ji su zbog obe le à va wa Da na dr àv no sti ne rad ni da ni bi li 15. i 16. fe bru ar, ali je i 17. fe bru ar zbog u{te de elek tri~ ne ener gi je pro gla {en ne rad nim da nom i spo jen sa dr àv nim pra zni kom.

Za ra di li na zi mi Mno ge fir me is ko ri sti le su le de ne da ne za bo qu za ra du. Uvoz san ki 20 pu ta ve }i je ne go pro {log fe bru a ra. Pro da ja grej nih te la je u~e tvo ro stru ~e na, a i zim ska obu }a, lo pa te za sneg i mo tor ni ~i sta ~i tra è se vi {e ne go obi~ no, pre no si RTS. Oni ko ji su na vre me gle da li u ne bo sa da tr qa ju ru ke, pa je ta ko, na pri mer, uvoz san ki 20 pu ta ve }i ne go pro {log fe bru a ra. Pro da ja grej nih te la je u~e tvo ro stru ~e na, a i zim ska obu }a tra ì se vi {e ne go obi~ no. I po red sve ga, u Uni ji po slo da va ca ka ù da je ra no za pod vla ~e we cr te i ra ~u ni cu ko je do bio, a ko iz gu bio od le de nog ta la sa. Pra va pro ce na o~e ku je se na pro le }e.

ponedeqak20.februar2012.

Se ver do mi ni ra, jug i is tok za o sta ju Be o grad i Voj vo di na do mi ni ra ju u ukup nom iz vo zu i uvo zu Sr bi je dok osta li re gi o ni, a po seb no, jug i is tok dr `a ve za o sta ju. Raz lo zi za to mo gu bi ti kon cen tra ci ja glav nih spoq no tr go vin skih kom pa ni ja u re gi o nu Be o gra da i Voj vo di ne, ali i ne do voq no raz vi je na in fra struk tu ra i ma wi pri liv stra nih in ve sti ci ja u na ju gu i is to ku ze mqe, oce nio je pot pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi ha i lo Ve so vi}. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, la ne je naj ve }e u~e {}e u iz vo zu Sr bi je

ima la se ver na po kra ji na Voj vo di na - 37,2 od sto, za tim Be o grad ski re gion - 23,5 od sto, a za wi ma sle de [u ma di ja i Za pad na Sr bi ja - 20 od sto, Ju `na i Is to~ na Sr bi ja 19 od sto… S dru ge stra ne, naj ve }e u~e {}e u uvo zu imao je re gion Be o gra da 45,5 od sto, Voj vo di ne 30,3 od sto, [u ma di je i Za pad ne Sr bi je 13,2 od sto, Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je 9,9 od sto. Pre ma Ve so vi }u, ve li ki broj kom pa ni ja ko je se ba ve uvo zom ili iz vo zom ima ju se di {te u Be o gra du gde se ca ri ni ro ba, {to sta ti sti ka be le `i kao me sto

ula ska. Me |u tim, to ne zna ~i, da }e sve {to je uve ze no za vr {i ti upra vo u tom re gi o nu kao i da je sva ro ba ko ja se iz vo zi pro iz ve de na ba{ u Voj vo di ni i Be o gra du, ob ja snio je pot pred sed nik PKS. Ve so vi} je na gla sio ka ko “ipak, mo ra mo da uva `i mo ~i we ni cu da naj ve ci deo na {eg iz vo za ko ji be le `i i su fi cit je ste po qo pri vred no pre hram be na in du stri ja, a naj ve }i deo kom pa ni ja ko je se ba ve pro iz vod wom tih pro iz vo da je ste kon cen tri san u re gi o nu Voj vo di ne i de lom u Be o gra du”.

Pre ma Ve so vi }u, do mi na ci ja Be o gra da i Voj vo di ne u ukup nom iz vo zu i uvo zu Sr bi je uka zu je i na ~i we ni cu da jug i is tok ze mqe po ~i wu sve zna ~aj ni je da za o sta ju, a uzrok to me je ne do voq no raz vi je na in fra struk tu ra i bli zi na auto pu ta. Zbog bo qe put ne mre è i in fra struk tu re Voj vo di na i Be o grad su me sta gde naj ve }i in ve sti to ri, svet ske mul ti na ci o nal ne kom pa ni je, è le naj vi {e da ula ù {to te re gi o ne ~i ni raz vi je ni jim i do mi nant nih u spoq no tr go vin skoj raz me ni, za kqu ~io je Ve so vi}.

ARAN@MAN S MMF-om „ZAMRZNUT” DO POSLE IZBORA

Ni ka ko da sku pi mo hra brost za re for me Aran `man „iz pre do stro `no sti” ko ji Sr bi ja ima s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom „za mr znut” je jer Vla da u Be o gra du ni je bi la sprem na da pre du zme re form ske ko ra ke ko je je MMF sma trao nu `nim za o~u va we eko nom ske sta bil no sti ze mqe. Su de }i po pi smu s pre po ru ka ma ko je je Vla di Sr bi je po sla to iz se di {ta ove me |u na rod ne fi nan sij ske in sti tu ci je u Va {ing to nu, a ~i ji su sa dr àj ob ja vi li me di ji, na {e vla sti ni su bi le sprem ne, ba rem ne pre iz bo ra, da po ve }a ju po rez na do da tu vred nost i sma we sub ven ci je pri vre di i ma su pla ta ko je se is pla }u ju iz dr àv nog bu xe ta. Bez tih po te za, MMF o~i gled no ni je bio spre man da na sta vi spro vo |e we aran `ma na „iz pre do stro `no sti„. Ta ko je Vla da „upr ska la” po mo} ko ju je sa ma tra ì la od MMF-a kad mu je pred lo ì la ula zak u no vi fi nan sij ski aran `man. Po mo} je tra è na da bi se po di gao kre di bi li tet ze mqe kod fi nan sij skih i dru gih in ve sti to ra u kri znim vre me ni ma, a sa da smo, iz gle da, sa mi pri zna li da ta kav kre di bi li tet i ne za slu ù je mo. Tre ba pod se ti ti i na to da je Vla da sa ma, pre dve go di ne, to kom pret hod nog aran `ma na, i MMF-u

Re for me su po no vo osta vqe ne ne koj bu du }oj vla di, ali je ve li ko pi ta we da li }e ov de iko ika da ima ti hra bro sti da na pra vi re zo ve ko ji je su bol ni ali nam bez wih pre ti sce na rio sli ~an gr~ kom i jav no sti obe }a la da }e hra bro u}i u re for mu upra ve i jav nih fi nan si ja. Ipak, o~i gled no je pro ce we no da to u kri zi i ni je ba{ po li ti~ ki ko ri sno, a sa da je, ne ko li ko me se ci pred iz bo re, ta kav uti sak sva ka ko po ja ~an. Ta ko su re for me po no vo osta vqe ne ne koj bu du }oj vla di, ali je ve li ko pi ta we da li }e ov de iko ika da ima ti hra bro sti da na pra vi re zo ve ko ji

Cr ni vrh le ì na zla tu Pro ce ne ka nad skih ge o lo ga ysu da je na Cr nom vr hu kod Bo ra pro se ~an sa dr àj zla ta po to ni ru de go to vo 2,5 gra ma, a ima le ì {ta i s vi {e od de vet, dok je ren ta bil na pro iz vod wa je ve} na ko li ~i na ma od 0,4 gra ma zla ta po to ni ze mqi {ta. Pre go di nu da na ge o lo zi iz ka nad ske fir me „Ava la ri sor zis„ (ra ni je „Den di„) iz gra da Lon guil u pro vin ci ji Kve bek, po ~e li su is tra ì va wa na pod ru~ ju Cr nog vr ha (1.027 me ta ra), ne ve li ke pla ni ne za pad no od Bo ra. „Is tra `no pod ru~ je Kor kanBi gar u ti mo~ kom mag mat skom kom plek su po ten ci jal no sa dr ì ve li ke ko li ~i ne zla ta. Mi smo za go di nu da na na pra vi li 43 bu {o ti ne u po ja su ve li ~i ne 10 sa 2,5 ki lo me ta ra i utvr di li da se tu kri je po naj ma we 2,34 gra ma zla ta u to ni ma te ri ja la. Ana li zi ra li smo sa mo bo ga ta le ì {ta, ona pre ko 0,47 gra ma po to ni“, na vo di se u sop {te wu do sta vqe nom bor skim me di ji ma, ko je je pot pi sao iz vr {ni di rek tor kom pa ni je Xejms Krom bi. U do pi su se da qe ka è da na Cr nom vr hu, na po te su „Bi gar hil”, naj si ro ma {ni ja is ko pi na sa dr ì 0,84 gra ma zla ta, dok

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

je su bol ni ali nam bez wih pre ti sce na rio sli ~an gr~ kom. Osim po ve }a wa PDV-a i sma we wa ma se pla ta i sub ven ci ja, MMF je Vla di Sr bi je su ge ri sao i po di za we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju. Po re ska re for ma bi ta ko |e pod ra zu me va la i sma we we po re za na do bit i do ho dak, a po ve }a we ca ri na i ak ci za. Ka ko se na vo di, ta ko bi se sma wio de fi cit

bu xe ta, po di gla kon ku rent nost iz vo znog sek to ra, sti mu li sa lo za po {qa va we i sma wi la si va eko no mi ja. Re for ma je po treb na i da bi obez be di li efi ka sni ji, fer i odr ìv pen zij ski si stem, na vo di se u pre po ru ci. Mi si ja MMF-a ob ja {wa va da bi s ova kvim pen zij skim si ste mom Sr bi ja ima la dve op ci je: ili da sma wi pen zi je ili da po dig ne sta ro snu gra ni cu i po ve }a broj rad ni ka. U MMF-u sma tra ju da je dru ga op ci ja po èq ni ja jer bi u su prot nom na {a ze mqa mo ra la da spu sti pen zi je na dru {tve no ne pri hva tqiv ni vo. MMF je na veo i da je Vla da Sr bi je u 2011. pre ko ra ~i la do zvo qe nu po tro {wu u bu xe tu i da je do zvo qe ni de fi cit u dr àv nom bu xe tu pre ko ra ~en pet mi li jar di di na ra. Mi si ja MMF-a po no vo }e do }i u Sr bi ju po sle for mi ra wa no ve vla de Sr bi je, na kon {to je ne dav no sa Sr bi jom za mr zla kre dit ni aran `man „iz pre do stro `no sti„. Za na sta vak aran `ma na, MMF tra ì po sti za we do go vo ra o re ba lan su bu xe ta Sr bi je za 2012, uva ja we sred wo ro~ nog pro gra ma ko ji bi sma wio za du è nost Sr bi je, kao i ubr za we struk tur nih re for mi. V. ^vorkov

PO PODACIMA NBS-a

Stan dard nam se ma lo po pra vio Po tro {wa do ma }in sta va u Sr bi ji je bla go po ra sla u ~e tvr tom tro me se~ ju 2011, od no sno za 0,2 od sto de se zo ni ra no i ti me po zi tiv no uti ca la na eko nom sku ak tiv nost, na ve de no je u Iz ve {ta ju Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS). U iz ve {ta ju NBS o in fla ci ji, je na ve de no ka ko na rast po tro {we uka zu je, pre sve ga, oce we ni rast pro me ta u tr go vi ni na ma lo, ali i pro me ta u ugo sti teq stvu, te rast ak tiv no sti u obla sti mo bil ne te le fo ni je i put ni~ kog sa o bra }a ja. Ta ko |e, pri ho di od po re za na do da tu vred nost (PDV), kao da qi po ka za teq po tro {we do ma }in sta va, us po ri li su me |u go di {wi pad u ~e tvr tom kvar ta lu 2011.

Pro met u tr go vi ni na ma lo, osnov ni in di ka tor po tro {we do ma }in sta va, u po sled wem tro me se~ ju la ne je po ras tao u od no su na pret hod no tro me se~ je, me |u tim, on je i da qe na ni skom ni vou - 27,5 od sto ni è u od no su na pe riod po ~et ka glo bal ne eko nom ske kri ze. S dru ge stra ne, re al ni pri ho di do ma }in sta va po osno vu za ra da, pen zi ja i so ci jal nih pri ma wa, kao osnov ni iz vor fi nan si ra wa po tro {we, za be le ì li su pad u ~e tvr tom kvar ta lu pro {le go di ne. Taj pad je bio ubla èn za hva qu ju }i bla gom ra stu odo bre nih po tro {a~ kih i osta lih kre di ta sta nov ni {tvu ko ji su na me we ni fi nan si ra wu po tro {we. Po tro {wa dr à ve u ~e tvr tom tro me se~ ju 2011. bi la je re al no ve }a za 1,2 od sto de se zo ni ra no, na {ta uka zu je kre ta we iz da ta ka za ku po vi nu ro be i uslu ga u jav nom sek to ru. Po tro {wa dr à ve je ostva ri la rast i u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne od 1,2 od sto.

ZA ODR@AVAWE PUTEVA 18 MILIJARDI DINARA MAWE

Pu ta ri }e kr pi ti sva ku dru gu ru pu Pu ta ri Sr bi je su vi {e ne go iz ne na |e ni pot pu nim us kra }i va wem pa ra iz dvo je nih po osno vu ak ci za na de ri va te naf te, ko je su ko ri {}e ne za odr `a va we pu te va. Ta ko }e se u ka si za odr `a va we sa o bra }aj ni ca ove go di ne na }i ~ak 18,6 mi li jar di di na ra ma we, {to je ne za mi sli vo s ob zi rom na sta we sa o bra }aj ni ca u ze mqi.

naj bo ga ti ja bu {o ti na ima 9,5 gra ma po to ni ze mqi {ta. Ve o ma po vo qan po da tak je da je zla to ot kri ve no u plit kom po ja su, iz me |u se dam i 225 me ta ra du bi ne, {to prak ti~ no zna ~i da }e eks plo a ta ci ja bi ti iz u zet no is pla ti va. Ko }e ovo bla go da esk plo a ti {e u ovom tre nut ku ni je po zna to. „Ava la ri sorz” za ku pi la je kon ce si je na 30 go di na, ali po {to se ne ba vi me ta lur {kim po slo vi ma, ve ro vat no }e bi ti an ga `o van ne ko tre }i. Iz Sje -

di we nih Ame ri~ kih Dr `a va se upra vo vra tio ge ne ral ni di rek tor Ba se na „Bor„ Bla go je Spa skov ski, ko ji je s do ma }i ni ma raz go va rao o sa rad wi, pre sve ga u ovoj obla sti. Pot pu ni ji re zul ta ti do sa da {wih is tra ` i va w a na ovom pod ru~ ju bi }e po zna ti do kra ja mar ta, a ra do vi }e tra ja ti do kra ja ju na ove go di ne. Ka nad ski ge o lo zi usko ro po ~i wu i de taq n a is tra ` i va w a mo g u } ih na la zi {ta dru gih me ta la, pre sve ga ba kra.

Te ret pao na za na tli je Ma li pri vred ni ci tra `e sma we we po re za na za ra de i jef ti ni je kre di te. Pri vat ni ci osim po re za na za re de, pla }a ju i 44 tak se. Dok iz Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a po ru ~u ju da se sub ven ci o ni {e za po {qa va we u stra nim fir ma ma, nad le `no mi ni star stvo to ne gi ra, pre no si RTS. Zbog kri ze je sma wen obim po sla, pa ma la i sred wa pred u ze }a tra `e sma we we po re za na za ra de za 20 od sto, po voq ni je kre di te i spre ~a va we ra da ne pri ja vqe nih pred u zet ni ka. U Mi ni star stvu eko no mi je pod se }a ju da je ove go di ne naj vi {e

nov ca iz dvo je no za po mo} ma lim i sred wim pred u ze }i ma. Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a tra ì da dr à va naj pre sma wi po re ska op te re }e wa, jer po red 63,5 od sto po re za na za ra de, pri vat ni ci pla }a ju i 44 tak se. Zbog tih op te re }e wa, ka ù, de se ti ne hi qa da qu di osta lo je bez po sla dok se, isto vre me no, sub ven ci o ni {e za po {qa va we u stra nim fir ma ma. Mi lan Kne è vi} iz Aso ci ja ci je ma lih i sred wih ka è da se za na tli je „gu {e” zbog fir ma ri ne.

Mrznu se bez plate U raz go vo ru s pu ta ri ma ~u je mo da je iz mi ri va we oba ve za u pro te kle dve go di ne do bro funk ci o ni sa lo i ra do vi su pla }a ni u ro ku od 30 da na. Me |u tim, uki da wem pri ho da od ak ci za ro ko vi }e bi ti znat no pro du è ni, mo `da i do 90 da na, {to pu ta ri ne mo gu pod ne ti. Jo{ uvek mno gi ni su do bi li ni pla tu za no vem bar i de cem bar, a mak si mal no ra de na ve li kom mi nu su i mr znu se, {to sma tra ju ne ko rekt nim od no som dr à ve. Pred s ed n i c a Sa mo s tal n og sin di ka ta pu ta ra Sr bi je So wa Vu ka no vi} iz ja vi la je za na{ list da je sa da svo ta za odr à va we sa o bra }aj ni ca pre po lo vqe na jer je pri hod od ak ci za ~i nio go to vo po lo vi nu nov ca neo p hod nog za tu na me nu. Za pu te ve se od ak ci za iz dva ja lo 20 od sto pa ra, a od 1. ja nu a ra ove go di n e se kom p le tan iz n os

usme ra va u bu xet. Ko li ko god da je re pu bli~ ka ka sa pra zna a pri ti sak MMF-a za we no si gur ni je pu we we ve lik, ipak bi sa o bra }aj ni ce tre ba lo da bu du po sled we na u{trb ko jih se pu ni bu xet jer }e zbog lo {eg odr à va wa jo{ vi {e pro pa sti, na kon ~e ga vi {e ni ko ìv ne }e mo }i da ih do ve de u nor mal no sta we. Pu ta ri ka ù da je ne ve ro vat no da je no vac za odr à va we sma wen, ume sto da je po ve }an jer se sva ke go di ne pri ~a ista pri ~a da ga je ne do voq no, da se ra de sa mo naj hit ni je in ter ven ci je, da su pu te vi pu ni ru pa, mo sto vi ne si gur ni, a pu ta ri na ivi ci ko lap sa jer vi {e ne ma ju sna ge da sa mi fi nan si ra ju ra do ve. Vi {e me se ci rad ni ci pred u- ze }a za pu te ve ula ù ogrom ne na po re da u uslo vi ma pri rod -

nih ne po go da – ve li kih ko li ~i na sne ga i eks trem no ni skih tem pe ra tu ra – obez be de pro hod nost svih pu te va, kao i bez bed no od vi ja we sa o bra }a ja uz ve li ke na po re i sa mo pre go ran rad i po 17 sa ti ne pre kid no. Pu ta ri su obez be di li re dov no odr à va we pu te va u zim skim uslo vi ma u kri ti~ nom pe ri o du od po ~et ka fe bru a ra i po mi {qe wu re le vant nih in sti tu ci ja, na {i pu te vi su u na ve de nom pe ri o du naj bo qe odr à va ni u re gi o nu. S dru ge, pak, stra ne, ve }i na pred u ze }a za pu te ve ne mo è da is pla }u je me se~ ne za ra de za po sle ni ma. So wa Vu ka no vi} ka è da sto ga ape lu ju na Re pu bli~ ku vla du da obez be di neo p ho dan no vac JP-u „Pu te vi Sr bi je“ da bi rad ni ci do bi li svo je za ra de i mo gli na sta vi ti po sao. R. Dautovi}

BeRZA

ponedeqak20.februar2012.

Za dva da na Be leks sko ~io vi{e od dva pro cen ta Prethd na tr go va~ ka sed mi ca na Be o grad skoj ber zi je, zbog Da na dr `av no sti i vre men skih ne po go da, tra ja la sve ga dva da na a za to vre me je re per ni in deks naj li kvid ni jih do ma }ih ak ci ja Be leks 15 oja ~ao 2,66 od sto na 539,79 po e na. To se de si lo u pr vom re du za hva qu ju }i sko ku ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je. NIS je ne de qu okon ~ao na ni vou od 729 di na ra uz re a li za ci ju od sko ro 70 mi li o na di na ra i rast vred no sti od 10,6 pro ce na ta. Ak ci je NIS-a sna `no su po ra sle na kon {to je me nax ment ove kom pa ni je u pe tak obe lo da nio od li ~an re zul tat ostva ren u 2011. go di ni. Osta le har ti je da le ko su za o sta ja le po pro me tu, a je di no je jo{ Imlek za be le `io so lid nu re a li za ci ju. Uku pan pro met u tr go va wu ak ci ja ma naj ve }e do ma }e mle ka re iz no sio je 18,5 mi li o na di na ra. Od ban kar skih ak ci ja naj pro met ni ja je bi la be o grad ska Agro ban ka sa pro me tom od 3,9 mi li o na di na ra. Ak ci je ove po qo pri vred ne ban ke osla bi le su za dva da na sko ro 20 pro ce na ta na 1.749 di na ra. E. D.

Jed ni ma jah ta, dru gi ma ot kaz Iz vr {ni di rek tor austra lij ske ban ke ANZ iza zvao je bes jav no sti na kon je din stve ne se ri je po te za ko je je na pra vio u sa mo ne ko li ko da na. Majk Smit je pr vo po di gao ka mat ne sto pe na stam be ne kre di te svo jih kli je na ta, za tim je ot pu stio 1000 za po sle nih ~i je po slo ve je pre ba cio u In di ju i Fi li pi ne da bi po tom za 200 svo jih naj za slu `ni jih sa rad ni ka na ja vio kr sta re we jed nim od naj luk su zni jih bro do va na sve tu. Ovi po te zi po klo pi li su se s ob ja vom kvar tal nog iz ve {ta ja o po slo va wu pre ma ko jem je ban ka ostva ri la do bit od 1,448 mlrd. do la ra, ali je Smit u iz ve {ta ju upo zo rio na nu `nost ra sta ka ma ta ka ko bi se sa ~u va la „pro fit na mar à” ban ke. Na kon {to je za {ti tio pro fit nu mar ù Smit je o~i gled no za kqu ~io da je vre me za opu {ta we pa je za mi lion do la ra unaj mio kru zer Sil ver [e dou da we go ve me na xe re pre ve ze do ostvra Lang ka vi u Ma le zi ji. Pu to va we je pred vi |e no za 6. mart ove go di ne. Osim mi li o na za kru zer Smit je iz dvo jio i 750.000 do la ra za avi on ske kar te do Sin ga pu ra iz ko jeg kru zer is plo vqa va. Sil ver [e dou u osnov nom pa ke tu uslu ge obez be |u je li~ nog ba tle ra sva kom put ni ku, gur man ska hra na i pi }a su ukqu ~e na u ce nu, a svi apart ma ni na kru ze ru se pro sti ru na 117 kva drat nih me ta ra, ko ji ukqu ~u ju mra mor nu ku pa o ni cu i sa te lit sku te le vi zi ju. Opra da va ju }i put iz ban ke su na pri go vor udru è wa po tro {a ~a is ta kli da }e po ve sti „100 mla |ih sa rad ni ka, ko ji vr lo ret ko ima ju pri li ku bi ti po hva qe ni za svoj po sao”.

KOM PA NI JE SVE ^E []E BE @E IZ BO GA TIH ZE MA QA

Za {to se aj fon pra vi u Ki ni? De ve de se tih je Epl bi la fir ma ko ja se di ~i la do ma }om pro iz vod wom, da nas to vi {e ni je mo gu }e. Sve je po ~e lo jed no stav nim pi ta wem ko je je po koj nom Sti vu Xob su po sta vio ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma -” [ta bi se tre ba lo da se de si da se aj fon pro iz vo di u Ame ri ci?”

Xobs je krat kim od go vo rom na ~eo mno go {i ru te mu - sa vre me ne pro ble me ame ri~ kog pri vre de:” Ti se po slo vi ni ka da ne }e vra ti ti ku }i”. Evo ~e ti ri raz lo ga za {to „Ma de in the USA„ vi {e ni ka da ne }e kra si ti Epl pro iz vo de, pre no si Po slov ni dnev nik. Naj pre, ve }i na de lo va za aj fon i aj ped se pro iz vo de u Ki ni, ta ko da ne bi ima lo smi sla sa sta vqa ti

ih na dru gom kra ju sve ta i ta ko na ru {a va ti efi ka san la nac pro iz vod we. To bi ta ko |e ne po voq no uti ca lo na flek si bil nost pro iz vod we, od no sno na mo gu} nost jed no stav ne za me ne do ba vqa ~a istih de lo va. Za tim, fa bri ke u Ki ni su da nas mno go ve }e i efi ka sni je od onih u Sje di we nim Ame ri~ kim

Dr à va ma. Po sta vqe ne su ta ko da mo gu ot pu {ta ti i na no vo za po {qa va ti hi qa de rad ni ka „dok ka è{ keks”. Za po sle ni ì ve u spa va o ni ca ma uz fa bri ke i ti me mo ra ju bi ti do stup ni u sva kom tre nu. Ta ko |e, u Ki ni da nas po sto ji zna ~aj no ve }i broj kva li fi ko va nih in è we ra ne go u SAD-u, oni su spo sob ni da gra de slo è ne ma {i ne, ali ne ma ju ste pen”

slu `be nog” obra zo va wa ko ji zah te va ve }u pla tu. Naj zad, rad na sna ga u Ki ni je {te dqi vi ja i” glad ni ja” po sla od one u SAD-u. Ne ma smi sla pra vi ti se da ce na pro iz vod we ko ja po voq no uti ~e na pro fit Epla ne igra ulo gu. Du go traj ne po sle di ce su ne sta nak sred we kla se u Ame ri -

ci {to uni {ta va pri vre du i one mo gu }a va stva ra we pro iz vod nog eko si ste ma na sop stve nom tlu. Pro iz vo di ti aj fon u Ki ni ko {ta osam do la ra na spram 65 u Ame ri ci. Me |u tim to ni je je di ni raz log. Ono {to je po ~e lo kao `e qa za ve }om efi ka sno {}u pro iz vod we je re zul ti ra lo pot pu nim mi ca wem eko si ste ma pro iz vod we iz SAD-a u Ki nu.

NE TRO [E B[ SVE ZE MQE IZ NAD SVO JIH MO GU] NO STI

Nem ci u{te de li deset bi li o na evra Dok vla de da nas {i rom svi je ta gle da ju ka ko da u{te de, u Ne ma~ koj je po pr vi put u isto ri ji iz nos ukup ne u{te |e vi ne pre {ao su mu od 10 bi li o na evra. Ma ko li ko iz nos od 10 hi qa da mi li jar di evra iz gle dao ve lik, on je u stvar no sti jo{ ve }i: u ovu ra ~u ni cu ni je ukqu ~e na vred nost po kret nog vla sni {tva po je di na ca po put auto mo bi la, na me {ta ja, na ki ta ili umet ni na. Isto vre me no od ~i ta ve su me tre ba me |u tim od bi ti iz nos du go va ko je ne ma~ ki gra |a ni ima ju - oko 1.800 mi li jar di evra. Pre ma toj ra ~u ni ci vred nost s ko jim Nem ci za i sta ras po la `u je ipak vi {i od osam hi qa da mi li jar di evra. Pri tom je va `no na po me nu ti: tu se ra di is kqu ~i vo o ukup noj vred no sti i sta ti sti~ kim po da ci ma - o to me ka ko je to bo gat stvo ras po re |e no ti po da ci ni {ta ne go vo re. Ta ko je ukup na vred nost u{te |e vi ne od 8 bi li o na evra ~e ti ri pu ta ve }a od sa -

da {weg iz no sa za du è wa ne ma~ ke dr à ve, ko je je tre nut no oko 2100 mi li jar di eura. A ukup ni dug svih 17 ze ma qa ~la ni ca evro zo ne u tre }em tro me se~ ju pro {le go di ne je za be le ì lo dug od 8200 mi li jar di evra, da kle upra vo to li ko ko li ko je ne to iz nos ne ma~ ke u{te -

|e vi ne. Uku pan dug svih 27 ze ma qa ~la ni ca EU-a iz no si 10 300 mi li jar di evra. U po sled wih 20 go di na se ko li ~i na u{te |e nog nov ca go to vo utro stru ~i la - sa 1750 mi li jar di na po ~et ku 1991. go di ne, go di ne uje di we wa Ne ma~ ke, ta je su ma na ra sla na sa da {wih 4725

mi li jar di. Po re ~i ma Ber nda Spren ge ra, fi nan sij skog stru~ wa ka i isto ri ~a ra fi nan si ja, u po sle rat nom raz do bqu se u Ne ma~ koj be le ì kon ti nu i ran po rast vred no sti vla sni {tva u ru ka ma po je di na ca. „Jo{ 1960., da kle 12 go di na na kon mo ne tar ne re for me i uvo |e wa ne ma~ ke mar ke je ukup na u{te |e vi na iz no si la sa mo oko 165 mi li jar di ma ra ka, da kle oko 80 mi li jar di evra”, ka è Spren ger. Tri de ce ni je ka sni je, uo~i po nov nog uje di we wa Ne ma~ ke, to je vla sni {tvo ve} na ra slo na iz nos od 1400 mi li jar di evra. „Nem ci su da kle bi li vr lo mar qi vi u po sled wih 60 go di na”, kon sta tu je. Od 4700 mi li jar di nov ~a nih u{te da je vi {e od dve tre }i ne je u go to vi ni, na {ted nim kwi ì ca ma ili oro ~e nim ra ~u ni ma od no sno u po tra ì va wi ma na spram osi gu ra va ju }ih dru {ta va. Sa mo pet po sto je ne po sred no ulo è no u de o ni ce.

dnevnik

Fran cu ze kri za na te ra la na koc ku Upr kos kri zi Fran cu zi su u pro {loj go di ni po tro {i li na igre na sre }u re kord nih 31,6 mi li jar di evra, a pri ho di ka zi na po ve }a ni su za 0,96 od sto. Da bi na {li ute hu od sva ko dnev nih pro ble ma usred eko nom ske kri ze, ka ko ovu po ja vu ob ja {wa va ju so ci o lo zi, ili u `e qi da se za ba ve, Fran cu zi su u pro te kloj go di ni sva ko dnev no tro {i li 86,5 mi li o na evra na igre na sre }u. Pri hod u ukup no 195 ka zi na {i rom ze mqe po ve }an je za 0,96 u od no su na 2010. u ko joj je, kao i u dve pret hod ne go di ne, za be le `en ne ga ti van sal do. Kra jem fe bru a ra Ko mi si ja za igre na sre }u Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Fran cu ske od lu ~i }e da li }e odo bri ti rad 5 no vih ka zi na, pre neo je AFP. Dok za po sle ni u fran cu skim ka zi ni ma sma tra ju da u Fran cu -

skoj ve} ima pre vi {e ka zi na i da je po lo vi na wih u pro {loj go di ni bi la u gu bit ku, ge ne ral ni di rek tor ka zi na „Vi kings” Lik Le Borw sma tra da je tr ì {te do voq no ve li ko i da ne tre ba gu {i ti kon ku ren ci ju. „Pla ni ra mo da u 2012, in ve sti ra mo 14 ,5 mi li o na evra u otva ra we tri no va ka zi na , iz ja vio je za AFP Le Borw. Gru pa ci ja „@oa” ta ko |e na me ra va da ulo ì no vac u pro {i re we ove de lat no sti. „Na {a gru pa ci ja }e u ovoj go di ni ulo ì ti 3,5 mi li o na evra za re kon struk ci ju sta rih obje ka ta, a u iz grad wu no vog ka zi na 20 mi li o na evra”, iz ja vio je iz vr {ni di rek tor „@oa” Lo ren La si je. Osta je da se sa ~e ka od lu ka vla de da li }e iza }i u su sret zah te vi ma ove pro fi ta bil ne de lat no sti i odo bri ti rad no vim objek ti ma u Fran cu skoj.

VESTI Fra nak ide u isto ri ju Fran cu zi se da nas zva ni~ no opra {ta ju od svo je na ci o nal ne va lu te po sle {est ve ko va, jer u po no} is ti ~e rok za za me nu fran ka za evra. Za jed ni~ ka evrop ska mo ne ta uve de na je 2002. go di ne i u Fran cu skoj je za me ni la fra nak. Gra |a ni }e mo }i do kra ja rad nog da na da za me ne pre o sta le fran ke za evro, a sve {to po tom osta ne kod sta nov ni {tva ima }e vred nost su ve ni ra, upo zo ra va ju pred stav ni ce Fran cu ske ban ke. Od go vor ni iz ove fi na sij ske in stu ti ci je ape lo va li su na gra |a ne da ne pod le `u pro pa gan di ko ja se {i ri po seb no na in ter net saj to vi ma da tre ba sa ~u va ti po je di ne nov ~a ni ce, ko je }e ka sni je ima ti mno go ve }u vred nost kod nu mi zna ti ~a ra. Ugled ni fran cu ski nu mi zma ta i ~ar Mi {el Pri jer po ru ~io je gra |a ni ma da sa mo pot pu no o~u va ne nov ~a ni ce bez ika kvih mr qa ili o{te }e wa ima ju nu mi zma ti~ ku vred nost do dav {i da sa mo ret ke se ri je nov ~a ni ca kao {to su na pri mer one od 20 fra na ka sa li kom De bi si ja ili one od 50 fra na ka sa li kom An to a na Sent Eg zi pe ri ja vre di mo `da sa ~u va ti.

Sva ki pe ti Evro pqa nin pen zi o ner Ka sni ji od la zak u pen zi ju, pri vat na ka pi ta li zo va na {ted wa, kao i ba lans iz me |u rad ne ak tiv no sti i pen zi je su re {e we pro ble ma ko ji op te re }u je evrop ske dr à ve. To je osnov na po ru ka ve li kog do ku men ta “Plan za pri me re ne, odr ì ve i si gur ne pen zi je” ko ji je, na kon dve go di ne ra da, pred sta vi la Evrop ska ko mi si ja. Ciq re for me je pre va zi la è we ne ga tiv nih po sle di ca sta re wa sta nov ni {tva i ma weg pri rod nog pri ra {ta ja na kon ti nen tu s jed ne i pod sti ca we eko nom skog ra sta s dru ge stra ne. Za Evrop sku ko mi si ju je o~i gled no da se rad ni vek pro du à va, ali sva ka ze mqa od re di }e sa ma kad }e gra |a nin u oba ve znu pen zi ju. Evrop ska ko mi si ja na la è da od la zak u pen zi ju bu de har mo ni zo van sa o~e ki va nim ì vot nim ve kom u ne koj dr à vi. U Evrop skoj uni ji je u ovom mo men tu 120 mi li o na pen zi o ne ra, a to je sko ro 25 od sto sta nov ni {tva. Ta ci fra se po ve }a va, ta ko da }e 2060. go di ne bi ti je dan rad no ak ti van na jed nog pen zi o ne ra.

MMF zaj mi od Ru si je Ru si ja }e da ti 10 mi li jar di do la ra Me |u na rod nom mo ne tar nom fon du kao po dr {ku ze mqa ma evro zo ne po go |e ne kri zom re kao je ru ski mi ni star fi nan si ja An -

ton Si lu a nov. On je do dao da }e no vac bi ti pro sle |en pre ko Cen tral ne ban ke. Mi ni star je is ta kao da je Ru si ja, tre }i tr go vin ski part ner EU, sprem na da po nu di jo{ nov ~a nih sred sta va za po mo} za MMF. “Sprem ni smo da raz mo tri mo ovo pi ta we o da qim do pri no si ma MMF na kon {to dru ge ~la ni ce ove or ga ni za ci je da ju svoj deo”, re kao je Si lu a nov. Sre di nom de cem bra, ru ski pred sed ni~ ki kan di dat Ar ka dij Dvor ko vi~ re kao je da je Mo skva sprem na da do pri ne se sa naj ma we 10 mi li jar di do la ra MMF-u na da ju }i da }e se “za u sta vi ti ko laps svog naj ve }eg iz vo znog tr `i {ta”.

Ban ke osta le bez sil nih mi li jar di Iz nos ne na pla ti vih kre di ta {pan skih ba na ka do sti gao je u de cem bru 135 mi li jar di evra, {to je naj ve }i ni vo u po sled wih 17 go di na. To je i naj no vi ji po ka za teq sla bo sti po sr nu log fi nan sij skog sek to ra [pa ni je, sa op {ti la je cen tral na ban ka u Ma dri du. U sa op {te wu se na vo di da je vred nost ri zi~ nih zaj mo va, uglav nom u gra |e vin skom sek to ru po go |e nom pu ca wem ba lo na ne kret ni na 2008, do sti gla 135,7 mi li jar di evra ili oko 7,6 od sto ukup ne ak ti ve ba na ka. To je naj ve }i iz nos od no vem bra 1994, a ta ko |e je vi {i od 7,5 od sto, za be le `e nih u no vem bru 2011, i 7,4 od sto iz ok to bra. Vred nost ne na pla ti vih kre di ta vi {e je ne go udvo stru ~e na u od no su na 3,37 od sto sa kra ja 2008, ka da je do {lo do ko lap sa ba lo na ne kret ni na. [pan ske ban ke pred sta vqa ju ve li ki iz vor za bri nu to sti za fi nan sij ska tr `i {ta, ko ja stra hu ju da bi du `ni~ ka kri za ko ja je po to pi la Gr~ ku i za hva ti la Ita li ju mo gla da se pro {i ri i na [pa ni ju.

En gle ski ten ko vi idu za Ne ma~ ku Na hi qa de bri tan skih ten ko va, tran spor te ra i auto mo bi la kre nu }e pre ko La man {a, ob ja vio je bri tan ski dnev nik Gar di jan. Bri tan sko mi ni star stvo od bra ne, na i me, pla ni ra da pro da kom pleks u A{~er ~u u Glo se ster {i ru gde se skla di {ti i po pra vqa oko 6.000 vo zi la. Voj ne pla ne re mu ~i gde da sme ste vo zi la, pa }e oni kre nu ti ka ne ma~ kom gra du Men hen glad ba hu, ko ji je dom bir tan ske ka sar ne Ej {ir. Upu }i va we ten ko va i tran spor te ra u Ne ma~ ku bi }e sa mo pri vre me no re {e we, ko jim }e bri tan sko mi ni star stvo od bra ne ku pi ti vre me dok ne pro na |e traj no re {e we za wi hov sme {taj u Bri ta ni ji, pi {e list. Kom pleks u A{~er ~u se pro da je ra di pri ku pqa wa ne {to nov ca u vre me bu xet skih re zo va, na vo di list.

Pro mo ci ja kwi ge Ma je Volk

„Ne igraj na En gle ze”

Pro mo ci ja kwi ge „U ra ju ne ma ku va wa, ko tli }i su u pa klu” Ma je Volk odr à }e se ve ~e ras u 18 ~a so va. Dru è we uz autor ku, ko ja je dra ma turg, fa do umet nik, pro fe sor na Fa kul te tu dram skih umet no sti i po zna to TV li ce odr à }e se u pro sto ri ja ma Po kre ta Ze le nih Sr bi je za No vi Sad u Ka to li~ koj por ti 2. B. M.

Pred sta va „Ne igraj na En gle ze” bi }e od i gra na ve ~e ras u 19 ~a so va u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Iz ved ba je na sta la u ko pro duk ci ji KCNS i “Te a tra 34”, a autor tek sta je Vla di mir \ur |e vi}, dok je re `i ser Bog dan Jan ko vi}. A. J.

Sle pi mi {e vi Fru {ke go re Re zul tat pro jek ta „Sle pi mi {e vi Na ci o nal nog par ka Fru {ka go ra” bi }e pred sta vqen su tra u 19 ~a sva u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a. Go vo ri }e Vo i slav Va si}, Zo ran Ja ko vqev i An drej ^on ti. Pro je kat je re a li zo va la „Uni ja eko lo ga-Une ko” i fi nan si ran je u okvi ru pro gra ma Ho land ske fon da ci je za di ja log u re gi ja ma u raz vo ju „Sti dit”. A. J.

Novosadska ponedeqak20.februar2012.

Kwi ga „De ~a ci i de voj ~i ce s Du na va pri log isto ri ji ur ba ne kul tu re gra da No vog Sa da 1962-1980„ Vla di mi ra Ne deq ko vi }a bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 sa ti u Za vo du za kul tu ru Voj vo di ne, Voj vo de Put ni ka 2. O kwi zi }e po red auto ra go vo ri ti Bra ni mir Lok ner, Vla di mir Ko picl i Alek san dar @i ki}. I. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Vre me }e po ka za ti” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Vre me }e po ka za ti” Xe fri ja Ar ~e ra. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Kwi ga Vla di mi ra Ne deq ko vi }a

„Go vo ri li su mi da je moj otac po gi nuo u ra tu.“ To je isti na za ko ju zna Ha ri Klif ton 1920. go di ne. Od ra sta ju }i pod okri qem svog uja ka, ko ji je kao Hen ri jev otac, lu~ ki rad nik u Bri sto lu, Hen ri o~e ku je dan ka da }e se i sam pri dru `i ti rad ni ci ma na do ko vi ma. Me |i tim, sa svim neo ~e ki va no, on do bi ja sti pen di ju za elit nu mu {ku {ko lu i slu ti da }e mu se `i vot za u vek pro me ni ti. Ka da stu pi u svet od ra slih, Ha ri sa zna je ka ko mu je otac za i sta po gi nuo, ali stra {na isti na ga sa mo do vo di do no vog pi ta wa: ko mu je za pra vo otac? N. R.

ZAVR[EN SNE@NI RASPUST, OD DANAS RADNO

Ma li {a ni u vr ti }i ma, |a ci u {ko la ma Sva de ca u No vom Sa du da nas }e po no vo, po sle dvo ne deq ne pa u ze, se sti u {kol ske klu pe, a sem wih i ma li {a ni se vra }a ju u vr ti }e. Ovo je od lu ka re sor nog mi si stra stva, jer je pro ce we no da ne ma vi {e opa sno sti od sne ga i le da, bez ob zi ra {to se na sna zi jo{ uvek na la zi van red na si tu a ci ja. Po je di ni vr ti }i, osnov ne i sred we {ko le po ~e le su da pro ki {wa va ju zbog na glog to pqe wa sne ga, ali su pro ble mi sa ni ra ni na vre me. Ta mo gde se pro ce ni da je kri ti~ no, de ca }e

po ha |a ti na sta vu u tri sme ne. Pod se }a mo da je pre dve ne de qe, zbog sne ga i iz u zet no ni skih tem pe ra tu ra ko je su oko va le ze mqu, Vla da Re pu bli ke Sr bi je do ne la od lu ku da se uve de van red ni ras pust u {ko la ma, s tim {to su pro du `e ni bo rav ci ra di li. Pr ve ne de qe re dov no su ra di li i vr ti }i, ali je ve} dru ge od lu ~e no da ra de sa mo de `ur ni, zbog sla bog od zi va. U vr ti }e je pr ve ne de qe, od 15.500 ma li {a na, u vr ti} do la zi lo je dva ~e ti ri hi qa de. Q. Na.

HUMANITARNA AKCIJA [EST MESNIH ZAJEDNICA

Gar de ro ba i po ste qi na za naj u gro `e ni je Me sne za jed ni ce „Du nav„, „Pod ba ra„, „So wa Ma rin ko vi}„, „Sta ri grad„, „Pr va voj vo |an ska bri ga da„ i „Pe tro va ra din„ udru `i le su se u hu ma ni tra noj ak ci ji pri ku pqa wa i po de le o~u va ne po lov ne gar de ro be, obu }e i po ste qi ne za su gra |a ne ko ji ma je to naj po treb ni je. Gar de ro ba se pri ku pqa od da nas do ~e tvrt ka u MZ „Sta ri grad„, od 10 do 14 sa ti, i u MZ „Du nav„ od da nas do sre de od 8 do15 sa ti, dok }e od su tra do ~e tvrt ka ro bu pri ma ti dvo krat no od 8 do 12 sa ti i od 17 do 20 sa ti. Gra |a ni ko ji ima ju vi {ka gar de ro be mo gu se pri kqu ~i ti ak ci -

ji i u MZ „Pod ba ra„, MZ „Pr va voj vo |an ska bri ga da„ i u MZ „So wa Ma rin ko vi}„ od da nas do sre de od 8 do 15 sa ti, a od su tra do ~e tvrt ka dvo krat no: od 8 do 12 sa ti i od 17 do 20 sa ti. U MZ „Pe tro va ra din„ ro ba }e se pri ma ti od da nas do ~e tvrt ka od 10 do 16 sa ti. De taq ni je in for ma ci ja o hu ma ni tar noj ak ci ji mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063-85-95-033. ^la no vi ovih me snih za jed ni ca po zi va ju i osta le MZ na te ri to ri ji gra da da u svo jim de lo vi ma gra da or ga ni zu ju hu ma ni tar nu ak ci ju. A. L.

V remeploV

ZAPOSELI NE PRIJAVQUJU MOBING

]u te i tr pe stra hu ju }i od ot ka za Strah od gu bit ka po sla na ov da {wim pro sto ri ma go di na ma je ja ~i od stra ha od smr ti i ra ta, te se ne tre ba ~u di ti {to u du go go di {wem tran zi co i nom i pe ri o du ve li ke ne za po sle no sti, `r tve mo bin ga ne pri ja vqu ju zlo sta vqa we i {i ka ni ra we na po slu. Sve ga 19 pri ja vqe nih slu ~a ja mo bin ga u 2011. go di ni u No vom Sa -

}i ma, ve} je pri su tan i u dr`vnim fir ma ma. U sin di ka tu, od stu pa wa na sna gu Za ko na o spre ~a va wu zlo sta vqa wa na po slu od sep tem bra 2010. go di ne, ne pre stal no ra de na edu ka ci ji za po sle nih. Bit no je, ka `u, da se mo bing pre po zna i da se po na {a we po slo dav ca pra ti ti, ali da to ne tre ba da bu de

La ne je u No vom Sa du pri ja vqe no sve ga 19 slu ~a ja mo bin ga , {to do voq no go vo ri o tome ko li ko su za po sle ni pre pla {e ni du do voq no go vo ri ko li ko su za po sle ni pre pla {e ni da mo gu da osta nu bez po sla i pla te. - @r tve mo bin ga se ja vqa ju tek ka da do bi ju ot kaz s po sla, a dok se to ne de si, }u te i tr pe - ka `e iz Prav ne slu `be Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da Dra gi wa Be ja to vi} do da ju }i da mo bing ni je uo~en sa mo u pri vat nim pred u ze -

une do gled. Za kon ka `e da mo bing za sta re va po la go di ne po sle po sled we po vre de `r tve. Za to je bit no, na gla {a va Be ja to vi}, da se mo bing {to pre uo~i, pri ja vi i da po sred nik po ku {a da re {i spor iz me |u pret po sta vqe nog i za po sle nog. - Do du {e ni je sva ko po na {a we po slo dav ca mo bing, kao na pri mer, ako {ef pod vik ne. Bun xi je

u pred u ze }u ~e sto neo prav da no sma tra ju da su mo bin go va ni, dok se stvar ni mo bing ret ko pri ja vi - na vo di Dra gi wa Be ja to vi}. Pri me ri iz pra ske po ka zu ju da se `r tve mo bin ga naj vi {e `a le zbog pre me {ta wa s jed nog na dru go, ma we pla }e no rad no me sto, ko je ne od go va ra {kol skoj spre mi mo bin go va nog. Ima pri me ra ka da po slo da vac tra `i od za po sle nog da pot pi {e da se ne sme uda qa va ti od me sta ra da vi {e od me tar, da to kom rad nog vre me na ima pra va da dva pu tu ko ri sti to a let, da pri sta ne na vi deo nad zor ko ji bi pra tio po na {a we rad ni ka na rad nom me stu i to kom pa u ze. Umet nost te ro ra, sa vi ja we ki~ me za po sle nom pre po zna je se i u {e fo voj ig no rant skoj, pod ce wi va~ koj i osor noj ko mu ni ka ci ji pre ma za po sle nom. Kod nas se ta kvi po stup ci pre ma za po sle nom uglav nom prav da ju „uz vi {e nim ci qe vi ma”, dok u raz vi je nim ze mqa ma

po na {a we po slo dav ca – mo be ra, de fi ni {u kao psi ho pa to lo gi ju. U [ved skoj je mo bing kri vi~ no de lo, a kod nas ako po slo da vac kr {i Za kon o spre ~a va wu zlo sta vqa wa na po slu mo `e da bu de ka `wen od 10.000 do 800.000 di na ra. Z. Deli}

UPRKOS PLANOVIMA

Ta si} be se dio u No vom Sa du Dr \or |e Ta si}, je dan od naj u gled ni jih uni ver zi tet skih pro fe so ra u me |u rat noj Ju go sla vi ji, ve o ma uva `a van u de mo krat skim kru go vi ma Evro pe, go vo rio je 20. fe bru a ra 1936. na tri bi ni Ma ti ce na pred nih `e na u No vom Sa du. Ob ja snio je ko re ne po bed ni~ kog boq {e vi zma u Ru si ji, uka zao na okrut ni na ci zam u Ne ma~ koj i fa {i zam u

Ita li ji. Po seb no, pred sta vio je è qe nu ulo gu dr à ve i na rod nih ma sa u pre va zi la è wu op {te svet ske kri ze. Re ~i pro fe so ra Ta si }a su No vo sa |a ni le po pri mi li. Ali, bi lo je na sve stra ne onih ko ji su druk ~i je mi sli li. Za to je on bio u pr voj gru pi qu di ko je su Nem ci stre qa li od mah po ula sku u Be o grad apri la 1941. N. C.

U gra du ne ma gro bqa za ku} ne qu bim ce U sve tu gro bqa za ku} ne qu bim ce ni su ni ka kva no vi na. Ve} de ce ni ja ma po sto ji me |u na rod no udru `e we gro ba qa i kre ma to ri ju ma za ~o ve ko ve ~e tvo ro no `ne pri ja te qe. Ne ka gro bqa su pri vat na i fi nan si ra ju se od tak si ko je pla }a ju vla sni ci pa sa i ma ~a ka, dok po sto je i ona za ko je no vac iz dva ja dr `a va. Be o grad }e ove go di ne do bi ti gro bqe za ku} ne qu bim ce, dok }e No vi Sad o~i to mo ra ti da sa ~e ka ne ka bo qa vre me na. Ra ni -

jih go di na, ka da ne kom ugi ne ku} ni qu bi mac, po zi va na je „^i sto }a„, ko ja ih je bes plat no od vo zi la na ta ko zva na „sto~ na gro bqa” u Ka }u i Ki sa ~u. Si tu a ci ja se sa da to tal no pro me ni la, te, ka ko nam je re kla {efica slu `be mar ke tin ga u „^i sto }i” Mi li ca Vla i sa vqe vi}, sto~ na gro bqa su ure |e na i za tvo re na, ta ko da oni vi {e ne od no se ku} ne qu bim ce. - Ta gro bqa i dok su ra di la, ni su bi la pred vi |e na za in di vi du al -

ne sa hra ne, ta ko da qu di ko ji è le da na do sto jan na ~in sa hra ne svog qu bim ca, to ~i ne iz van gra da na pri vat nim po se di ma - is ti ~e sa go vor ni ca. Plac na vi ken di ci mo è bi ti me sto gde bi }e s ko jim ste se dru ì li go di na ma tre ba da bu de po ko pa no. A {ta ako ga ne ki ne ma ju? No vo sad sko gro bqe za ku} ne qu bim ce je pla ni ra no u Ali be gov cu, ali ka da }e bi ti iz gra |e no, ni smo us pe li da sa zna mo.

Po sto je qu di ko ji se ne pre da ju i is tra ja va ju u bor bi za pra va ì vo ti wa. Re~ je o Udru è wu gra |a na „Qu bi te qi ì vo ti wa”, ko je je na pra vi lo pro gram za na pu {te ne pse i ma~ ke na te ri to ri ji No vog Sa da. U na cr tu tog pro gra ma po sto ji i deo ko ji se ti ~e gro bqa za ì vo ti we. Taj na crt je jo{ pre ~e ti ri go di ne pre dat grad skim vla sti ma, ali od go vo ra ne ma. Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak20.februar2012.

VE GAN STVO DO BI JA SVE VI [E PRI STA LI CA

Ta wir pun vo }a, po vr }a, ma hu nar ki... Da li ste zna li da uku snu po sla sti cu mo è te na pra vi ti od ne ko li ko {ar ga re pa, po mo ran xi, su vog gro `|a i ro ga ~a? [ar ga re pe tre ba sit no isec ka ti, po mo ran xu sa mle ti u blen de ru, do da ti ro ga~ i gro `|i ce, sve za me {a ti, ob li ko va ti po vo qi i na kra ju uì va ti u uku si ma i mi ri si ma ne sva ki da {weg ko la ~a za ~i ju pri pre mu je po treb no ne ko li ko si ro vih plo do va ze mqe, vo qe i ma lo vre me na. Po ovom prin ci pu mo gu se na pra vi ti prak ti~ no sva ve gan ska je la. Iako ova kav na ~in is hra ne ni je bli zak ve }i ni qu di, ipak sve je vi {e pri sta li ca bez me sne, od no sno ve ge ta ri jan ske i ve gan ske ku hi we. U Otvo re noj ku hi wi Omla din skog cen tra CK13 pri re |e na je ne dav no ra di o ni ca pri pre ma wa si ro ve ve gan ske hra ne ka ko bi se ova kav na ~in is hra ne pri bli ìo oni ma ko ji ni su upo zna ti sa prin ci pi ma ve gan stva. - Pre ne ko li ko go di na po ~e la sam da se in te re su jem za ve ge ta ri jan stvo, te sam sa je lov ni ka iz ba ci la me so, a na kon to ga i mle ko i mle~ ne pro iz vo de. Po la ko sam pre la zi la na ve gan ski na ~in

is hra ne, a vre me nom sam po ~e la da se hra nim sa mo si ro vim vo }em i po vr }em, jer sma tram da su to naj zdra vi je na mir ni ce ko je ~o vek mo `e i tre ba da kon zu mi ra -

ob ja {wa va vo di teq ka ra di o ni ce Ma ri na Gru bi}, ko ja je go di na ma ve gan ka, vo di sajt po sve }en zdra voj is hra ni i dr ì se mi na re na ko ji ma po la zni ke upo zna je sa ve gan stvom. Ka ko ka è, ì vo ti we me so je di pri rod no su pre di spo ni ra ne da se ta ko hra ne jer ima ju kan xe, mo gu ja sni je da vi de u mra ku, br ze su i sna `ne ka ko bi uhva ti le

Is hra na i na ~in raz mi {qa wa Ve ga ni se pro ti ve ne sa mo ubi ja wu, ve} i is ko ri {}a va wu ì vo ti wa. Ve gan stvo je u pot pu no sti sve de no na biq nu is hra nu, a iz be ga va se i no {e we ode }e, ko ri {}e we ko zme ti ke i osta lih pro iz vo da ko ji su na bi lo ko ji na ~in po ve za ni sa ì vo ti wa ma. U ve gan skom ta wi ru na }i }e se ì ta ri ce, ma hu nar ke, vo }e i po vr }e, dok me so, ri ba, mor ski plo do vi i mle~ ni pro iz vo di ne do la ze u ob zir. Is hra na je sa mo deo na ~i na raz mi {qa wa ko ji se za sni va na eti~ kom prin ci pu da ì vo ti we ima ju ista pra va da ì ve kao i qu di.

plen i ra{ ~e ru pa le ga, a me so od mah po je le. I u tom slu ~a ju, naj vi {e je du è lu dac dru ge ì vo ti we ko ji je opet pun bi qa. ô vek u naj ve }em bro ju slu ~a je va ku pu je pre ra |e no me so za ko je sma tra da mu je po treb no, a ni ti mu je po treb no, ni ti je zdra vo, jer je du go sta ja lo, ili je he mij ski ob ra |e no i upa ko va no da le po iz gle da. Iako me so je di ima ju tre nut nu sna gu, u pri ro di se po ka za lo da oni ko ji se hra ne na mir ni ca ma biq nog po re kla, na du è sta ze osta ju zdra vi i ener gi~ ni. Ovu ~i we ni cu po tvr |u ju i is tra ì va wa ko ja su po ka za la da se u ne kim od naj zah tev ni jih spor to va naj bo qe pla si ra ju upra vo tak mi ~a ri ko ji su ve ga ni ili ~i ja se is hra na ba zi ra na pre snom vo }u i po vr }u. Do bro osmi {qe na ve gan ska is hra na mo è da po slu ì kao pre ven ci ja mno gih bo le sti, na ro ~i to sr ~a nih obo qe wa. Me |u tim, uko li ko se ne vo di ra ~u na o ko li ~i na ma i vr sti na mir ni ca, mo è se de si ti da or ga ni zam osku de va u gvo `|u, kal ci ju mu, vi ta mi nu B i D. Ra di o ni ca u Cr noj ku }i sa mo je jed na od ak tiv no sti Otvo re ne ku hi we CK13 - ak ti vi sti~ ke ku hi we u ko joj ko lek tiv pri pre ma zdra vu ve gan sku hra nu. Ce na obro ka je do na ci ja, a sav no vac utro {en je za na bav ku na mir ni ca i opre mu u ku hi wi. Oni ko ji è le da pro me ne na ~in is hra ne, in for ma ci je mo gu na }i upra vo u Otvo re noj ku hi wi i na li cu me sta pro ba ti ve gan ske i ve ge ta ri jan ske spe ci ja li te te. J. Zdje la re vi}

dnevnik

TEM PO @I VO TA UTI ^E I NA SKLA PA WE BRA KO VA

Pre po dnev na ven ~a wa oti {la u za bo rav Zim ski da ni ni su naj po pu lar ni ji me |u pa ro vi ma za ula zak u bra~ nu lu ku, ali za to su pro le }e i ra na je sen naj u dar ni ji ter mi ni. Ka ko je na ve la po mo} ni ca na ~el ni ka za gra |an ska pi ta wa iz Ma ti ~ar skog za vo da Bi qa na Dra gin, No vo sa |a ni naj vi {e vo le da se ven ~a va ju u apri lu, ma ju, ju nu, sep tem bru i sre di nom ok to bra, i to u po sle po dnev nim ~a so vi ma, ma da se, za pra vo, sve to me wa iz go di ne u go di nu. - Sve se mno go pro me ni lo u pro te klih 10 go di na. Uko li ko uz me te za pi sni ke o sklo pqe nim bra ko vi ma iz se dam de se tih go di na, vi de }e te da su se tad pa ro vi ven ~a va li naj ~e {}e pre pod ne. Sad to ra de od pod ne, pa do ve ~er wih sa ti- ka za la je Dra gin. Do da la je da se jed no vre me ne Kri za je iz gle da uti ca la i na je bi la bes plat na. Ciq ma ni fe de qa kao dan za ven ~a wa u pot pu - or ga ni za ci ju ma sov nih ven ~a wa, sta ci je bio je da se mla dim pa ro no sti iz gu bi la, te ne ko li ko go - ko ja su u No vom Sa du bi la pri - vi ma po mog ne da do bi ju ven ~a we di na za re dom ni je bi lo onih ko - re |e na u de cem bru 2009. i 2010. iz sno va. Za tu pri li ku su, uz po ji su se na taj dan uzi ma li. Pre ma go di ne, ali ne i 2011, ka ko je bi - mo} spon zo ra, mla den ci ma bi le we nim re ~i ma, vre me i tem po lo na ja vqi va no. U Za vo du ka ù bes plat no obez be |e ne ven ~a ni ì vo ta dik ti ra ju na ~in or ga ni - da oni ni su za du è ni za or ga ni - ce, ku po vi na bur mi sa ve li kim zo va wa pro sla va, pa ta ko i ven - za ci ju ovog spek ta kla, a ka ko po pu stom, bi der ma je ri, fo to ~a wa. nam je re ~e no i u Grad skoj ku }i, gra fi je, svad be no pu to va we i - Sad se ne de qa ne dru gi po klo ni. Pro ka ko i „vra ti la na {le go di ne je to iz o U za pi sni ci ma o sklo pqe nim bra ko vi ma sce nu”, ali ne ma pra sta lo, a Bi qa na Dra iz sedamdesetih godina, vidi se da su gin mi sli da je uzrok vi la ko jim se da ni ma se tad parovi ven~avali naj~e{}e ven ~a wa naj vi {e za ve ro vat no bi la kri za ka zu ju. Sve je to vr lo i ne mo gu} nost spon zo pre podne. Sad to rade od podne, neo d re| no, ni je vi {e ra da u~e stvu ju u or ga pa do ve~erwih sati bit no da li je vi kend ni za ci ji. Dra gin ni je ili rad ni dan, a ve ro mo gla da ka è da li }e vat no ima ju tu uti ca ja i fi nan - to ni je ni wi hov do men, oni su 2012. go di na ima ti za vr {ni cu u si je, s ob zi rom na to da mno gi re - sa mo do ga |aj po dr à li. Na kon ob li ku ko lek tiv nog „sta ja wa na sto ra ni da ju po pu ste uko li ko se uspe {ne pre mi je re ko lek tiv nog lu di ka men”, jer se za to bri nu sa la za ku pi, na pri mer, utor kom ven ~a wa pre tri go di ne, No vi agen ci je i or ga ni za to ri. Pre ili sre dom - na vo di sa go vor ni - Sad se pri kqu ~io evrop skim tri go di ne za du è ni za ovu ma ca, do da ju }i da je ove go di ne za gra do vi ma ko ji po pu la ri zu ju ovu ni fe sta ci ju bi li su udru è we Dan za qu bqe nih bi lo za ka za no ma ni fe sta ci ju. Ta da je ta~ no 50 „In ter fest” i mar ke tin {ka sve ga ~e ti ri ter mi na. pa ro va re klo „da”, a ce re mo ni ja agen ci ja „Wu luk”. A. Je ri ni}

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ha na, Sa ra i Ana no ve su gra |an ke Devoj~ice Le na - Alek san dre i Pre dra ga Ma le{, Vik to ri ja - Al `e bet Ha jek i Jo ze fa De ka na, Ti na - Ane Va si lev ske-La za re vi} i Igo ra La za re vi }a, Ka ta ri na - An dree i Ne ma we Ni ko li}, Ro za - Ani ko Bar ne-Sa bo i La sla Bar ne, Awa Bran ke i Ne na da ]e ha, Ti ja na - Gor da ne i Sta ni sla va Mar ko va, Mi ha e la - Do bri le Mun }an i Mi haj la Mar ko va, An |e la - Dra ga ne i Go ra na \u ri }a, Pe tra - Du {i ce i Sa {e Dra gin, Alek san dra - @i va ne i Raj ka Po po vi }a, Jo va na Zla te i Mi len ka Pa vlo vi }a, Jo va na - Je le ne i Mi qa na Ran |e lo vi }a, Du wa - Je le ne Man di} i

Ne boj {e Ra du ki }a, Oli ve ra - Ka ta ri ne Mi lo va no vi}-Lu ki} i Go ra na Lu ki }a, Te o do ra - Qi qa ne i Bo ja na Strm {e ka, Mi li ca - Ma je i @iv ka ô li }a, Mi li ca - Ma ri je i Zo ra na Mr |a na, Sa ra - Mi le Sa bo i Vla di mi ra Er gar ca, Ni ko li na - Mi la ne i Jo va na @iv ko vi }a, Du wa - Mi ro sla ve Sto ja no vi}-Pa la mar ~uk i Igo ra Pa la mar ~u ka, Ni na - Ne li i Pre dra ga Di wa {kog, Ha na - Ru ì ce i Mar ka Ko va ~e va, Ana - Sa we i Mi la na Raj ko vi }a, Jo va na - Sla |a ne i Da li bo ra Jo ka no vi }a, Mi la na - Sla |a ne i Ne ma we Ko va ~e vi }a, Da ri ja - So we i Dra ga na No ì ce.

De~aci Igor - Ane i Mi ro sla va Ju ri ka, Ra de - Bi qa ne i \u re Pa i }a, La zar - Bo ja ne i Ne na da [kr bi }a, Mi haj lo - Ve sne i Bo ri sa Pi li po vi }a, Lu ka{ - Vla ste [u ste ra - ^er ve ni i Mi ro sla va ^er ve nog, Mi lan - Da li bor ke i Ne ma we Cve ti }a, Va si li je - Da ni e le i Zo ra na Bje li }a, Dar ko - Ja smi ne i Goj ka Ko sti }a, Dar ko - Ja smi ne i Mi ro sla va Ba lo ga, Mi lu tin - Je le ne i Mi la na [a vi ja, De jan - Ane Di mi}, Adam - Ju dit i Fe ren ca Sa bol~ kog, Pe tar - Kri sti ne i Dar ka Maj ki }a, To mi slav - Kri sti ne To pa lo vi} i Mi lo {a Pej ko vi }a, Lo ren - Mal vi ne i

Ro ber ta To ta, Alek sa - Ma ri je i Mi ro sla va Ni ko li }a, Lu ka - Ma ri ce i Di na Jo va no vi }a, \or |e - Mi li ce i Go ra na Da li po vi }a, Ste fan - Mir ja ne i Mi la na Ni ni }a, Alek sa - Ne xa de [a re-[a hi} i De ja na [a re, Pe tar - Sa je i Mi la na Du ba i }a, Veq ko - Sve tla ne i Dra ga na La lo {e vi }a, An drej - Sve tla ne i Sla vi {e Cvi je ti }a, Pe tar - Ta ma re To do ro vi} i Mi lo {a So ki }a, Dar ko - Ta ma re [in dik i Mi ro sla va Sto ja no vi }a, Alek san dar - Ta we i @eq ka Jan ko vi }a, Du {an - Ta tja ne Sa na der i Pre dra ga Ma ri }a, Lu ka - Ti ja ne i Du {a na Va ja gi }a.

Umrli De san ka \u ri ca ro|. @ar ko vi} (1938), Ma ca Je li ~i} ro|. Mi lu ti no vi} (1949), An |el ka Jer ko vi} (1955), Ve ra Jo va no vi} ro|. Dra ku li} (1942), Vi to mir Ar se nin (1940), Mi li ca Ba la} ro|. Ba la} (1929), Te re zi ja Ba lo ro|. ^er ni ~ek (1922), Mi o drag De di} (1954), Ra din ka Do {e no vi} ro|. Ze rem ski (1934), Jo van ka Ili} ro|. Za ri} (1929), Fe renc Ke le men (1968), Ju go sla va Kraj nov (1961), Mi li ca Ku ku ru zo vi} ro|. Mom ~i lo vi} (1926), Na ta li ja La zin ro|. @iv ko vi} (1937), Bog da na Ob ra do vi} ro|. Voj no vi} (1939), Jo `ef Pa kai(1951), Slo bo dan Pe u ra ~a (1935), Qu bi ca Po pov ro|. Mi lo sa vqe vi} (1922), Ve ra Ra pa ji} ro|. Mak si mo vi} (1933), Ko viq ka Se gi} ro|. @iv ko vi} (1959), di ko Spa ji} (1934), Ani ca Ter zi} ro|. Ma jer (1928), Zu ska Ha nu la ro|. Gaj do{

(1931), Pa vle ^e bac (1936), Ju li ja na Vu ko vi} ro|. (1926), \or |e Le nar ti} (1928), Dra gi wa Ja nus ro|. Pe tro vi} (1959), La za Ak sen ti je vi} (1951), Ste van Api} (1947), Du {i ca Ber ki} ro|. Fi li pa {ev (1931), \u ro Gu te {a (1934), An ton Distl (1936), Je le na Ivi} Bla go je vi} ro|. Ivi} (1974), Sta noj ka Ke {eq ro|. Mi lo vi} (1929), \u ra Ko hut (1938), Jo van Koc kar (1949), Mi lan Me di} (1938), Tro jan ka Nej kov ro|. An dre jev (1931), Ra doj ka Nov ko vi} ro|. [a r i} (1954), \or | e Pe t ro v i} (1953), Sve ti slav Pe {i} (1953), Gor da na Po po vi} ro|. Se ~an ski (1928), Jo vi ca Ra ki} (1948), Na da Ra ma~ ro|. Mi lin ko vi} (1930), Mi le va Sa vi} ro|. Mi }i} (1949), Ili ja Te {i} (1934), Jo `ef Hor vat [a mu (1966), Pe ro [u mar (1939).

Mi le na Jo va no vi} i Ne nad Pa ten ko vi}

Ven~ani Ru `i ca Ba log i Alek san dar Ku ruc, Gor da na Pej ~i} i Sve ti slav Ste vi}, Zlat ka Jev ti} i Ra di voj Po pov, Ma ja Mi lu ti no vi} i Ni ko la Si mi}, Se lian Ste fa ni Tof i Zo ran La ti no vi}, Sne `a na Bor ko vi} i Slav ko No va kov, Ma ri na Pri bi} No san i Mi ro slav Kra si}, Ve sna Ko so vac i Ste van Ra ke ti}, Ani ta Mi {i} i Ivan Ayi}, Bi qa na Ka bi} i De jan \a ko vi}, An dri ja na Jer kov i Jo van Ba ra je vac, Mi li ca Uze lac i Bra ni slav Ga ji nov, Alek san dra Pan du rov i La zar Po po vi}, Bran ka Ma yar i Sret ko De spot, Ma ri ja na Ra |e no vi} i Ra do mir Cu pa ra, Sa wa Du da{ i Ste van Mol nar, Ka ta ri na Ka ra mar ko vi} i Alek san dar Pa vlo vi}, Ni ki ca Ne di mo vi} i Go ran Jer ki}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

JAVNI TOALETI NAJPOTREBNIJI NA TAKSI STAJALI[TIMA

Kad za gu sti, „stra da” dr ve }e Prema Zakonu o za{titi `ivotne sredine na javnim mestima koja nemaju uslove za sanitarni ~vor, kao {to su gradili{ta, parkinzi, benzinske pumpe, parkovi, taksi stajali{ta, moraju da postoje mobilni toaleti. Me|utim, u Novom Sadu je samo delimi~no ta obaveza ispo{tovana, a iz grada je jo{ pre dve godine najavqeno da }e u bliskoj budu}nosti postaviti jo{ najmawe ~etiri u raznim delovima grada. Ipak, to ne}e re{iti problem s kojim se taksisti susre}u vi{e od tri decenije. U gradu trenutno ima preko 400 stajali{ta, za koje taksisti pla}aju godi{wu taksu od 1.200 dinara. Taksisti ka`u, da to u principu nije veliki izdatak, ali svi su saglasni da rade u nehumanim uslovima, jer ni na jednom od tih

stajali{ta sem u centru ne postoji toalet. U ni{ta boqoj poziciji nisu ni voza~i gradskih autobusa, jer ni na jednoj okretnici nemaju toalet. Posebno je ovaj nedostatak sada isplivao na povr{inu, jer po ovako hladnom vremenu, te{ko da se bilo

stavqa problem i da su zbog toga taksisti nekoliko puta razgovarali s nadleìma, ali kako kaè, bezuspe{no. - Gradska vlast jednostavno nema sluha za nas, jer da ima, postavili bi pokretne toalete na neka taksi stajali{ta. Traìli

Tak si sti tra ì li da se po kret ni to a le ti po sta ve kod Auto bu ske sta ni ce, [tran da, na Li ma nu, No vom na se qu, kod Spen sa i kod ho te la “Park” kakva nu`da moè obavqati u prirodi, a i tako ne{to je ka`wivo, jo{ mawe higijenski, ako se zna da taksisti barataju sa novcem. Predsednik taksi udruèwa “Vojvo|ani” Ra do slav Kr sti} isti~e za “Dnevnik” da nedostatak javnih toaleta zaista pred-

smo to ve} od wih, i to ne na svim mestima, ve} samo tamo gde postoje tehni~ko - sanitarne mogu}nosti - ka`e Krsti}. Taksisti su tra`ili da se pokretni toaleti postave kod Autobuske stanice, kod [tranda, na Limanu, Novom nasequ, kod Spensa i kod hotela “Park”.

Po{to znaju da u blizini {kola i vrti}a to ne mogu dobiti, za ta mesta nisu ni traìli. - Zaista je nezgodno, kada se nalazimo na stajali{tu, a nigde toaleta nema. Dovijamo se na razne na~ina, a naj~e{}e “strada” drve}e. Na àlost stabla kod hotela “Park” ve} 30 godina nam sluè kao toalet – kaè Krsti}. I gradski ~elnici se slaù s tim da bi na taksi stajali{tima trebalo da se postave pokretni toaleti, ali i korpe za otpatke. - Mi smo ve} odlu~ili da postavimo monta`no-demonta`ne toalete gde je to mogu}e, a grad }e za to izdvojiti novac. Taksisti }e to vra}ati kroz pla}awe takse. U centru je postavwen ve} jedan, ali je to neophodno u~initi i na drugim mestima – kaù u gradu. Q. Nato{evi}

U NOVOSADSKOM UDRU@EWU GRA\ANA „ALCHAJMER”

Bo ra vak za obo le le, pre dah za ne go va te qe Novosadsko udru`ewe gra|ana „Alchajmer”, koje ove godine ulazi u petu godinu postojawa, jedino je u Srbiji, a wegova specifi~nost je besplatni Dnevni boravak za obolele od Alchajmerove bolesti. Za qude pogo|ene ovom te{kom bole{}u, boravak je otvoren svakog radnog dana od 9.30 do 13.30 ~asova. Udru`ewe postoji zahvaquju}i nekolicini zdravstvenih radnika

borba protiv zapostavqawa i zanemarivawa obolelih i pomogne porodicama bolesnika. U po~etku, vreme boravka je bilo ograni~eno na sat vremena, a sada stru~ni negovateqi rade sa obolelima, kroz posebno osmi{qene radionice, po ~etiri sata. -Tokom ~etiri sata terapije, ciq je da se pomogne obolelom da o`ivi se}awa iz pro{losti, a pogotovo ona koja spadaju u domen po-

Naj~e{}i oblik demencije Alchajmerova bolest je naj~e{}i oblik demencije- gubitka pam}ewa i drugih inteligentnih sposobnosti koje, uti~u na svakodnevni ìvot bolesnika. Karakteri{u je zaboravqawe doga|aja iz bliske pro{losti, oboleli imaju te{ko}e u savladavawu novih aktivnosti i prepoznavawu prethodno poznatih stvari. Bolest, u ve}ini slu~ajeva, zahvata osobe preko 65 godina, razvija se od ~etiri do 12 godina i ima tri faze razvoja. U Srbiji, prema nezvani~nim podacima udruèwa, ima oko 200.000, a u Vojvodini oko 49.000 qudi obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, a smatra se da samo ~etiri odsto obolelih prima neophodnu terapiju. Dnevnim boravkom u Novom Sadu, godi{we je obuhva}eno oko 50 obolelih. i osoba koje su u svom porodi~nom okruèwu imale obolelog. Wihov osnovni motiv bio je da olak{aju porodici u kojoj ìvi obolela osoba da {to je mogu}e lak{e funkcioni{e. Po re~ima rukovodioca centra Na de Ba {i}, po~etna ideja prilikom osnivawa Dnevnog boravka bila je da se zapo~ne

zitivnih se}awa - ka`e Nada Ba{i}. - Organizacija ovog Dnevnog boravka specifi~na je u odnosu na druge. U zemqama gde postoji sli~an vid za{tite obolelih re~ je, obi~no, o domovima u kojima se pacijent sme{ta za stalno, a celodnevna nega se pla}a. Ako se oboleli nalazi u porodi~nom okru-

èwu, wemu je potreban celodnevni nadzor, a u ve}ini slu~ajeva, negovateq je supru`nik koji je ugroèn svojom bole{}u i tako|e u poodmaklim godinama. Zna~aj novosadskog Dnevnog boravka je upravo u tome {to omogu}uje porodicama u kojima postoji bolesnik da, uz potpuno besplatnu pomo} stru~nog negovateqa, olak{aju borbu s ovom te{kom bole{}u. Vremenom je Novosa|anima koji u porodici ili okolini imaju obolelog, ova vrsta pomo}i bivala sve zna~ajnija i pokazalo se da je potreban ve}i prostor u kojem }e oboleli mo}i da provedu vi{e vremena. Zatraèna je pomo} od

Gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu, ona je prepoznala zna~aj udru`ewa i na predlog gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a dobijen je prostor za Dnevni boravak u ulici Despota Stefana 6, na Limanu. Tu svakodnevno dva psihologa i pegagoda i jedna medicinska sestra, pod stru~nim nadzorom neurologa doc. dr. Ma ri je Sem nic, brinu o obolelima. U udru`ewu gra|ana „Alchajmer“ spremni su da Novosa|anima sve podatke o radu dnevnog boravka daju telefonom na broj 062/261232, a mogu}e je i do}i u prostorije radnim danom od 9.30 do 13.30. G. M.

STREJT EY POKRET U GRADU DOBIO UDRU@EWE I KLUB

Ku tak za po klo ni ke, a bez du van skog di ma Proistekao iz hardkor i pank muzi~ke scene koja je za sobom vukla razli~ite ekstreme, od zvuka preko stavova, ekstremnih sportova do zloupotrebe opijata i alkohola, strejt ex pokret startovao je u drugom pravcu. - Strejt ex hardkor je ameri~ka sub kultura nastala pre 32 godine u toj zemqi kada se grupa pank rok bendova zasitila autodestruktivnog pona{awa uobi~ajnog za tada{wu pank scenu i re{ila da razgrani~i qubav prema muzici od zloupotrebe alkohola, droge, du-

vana, nasiqa i svega ostalog na tada{woj sceni - obja{wava ~lan udruèwa „Obnovqena zajednica” Ne nad Sa vin. Ovo Strejt ex hardkor udruèwe, koje teì obnovi nekada{we hardkor scene u gradu, okupqeno je oko kluba „Crna ovca”, jedinog mesta gde Novosa|ani ne mogu biti ponu|eni alkoholom i gde je duvanski dim strogo zabrawen. Ovi qudi smatraju da alkohol, droga i duvan nisu neophodni bi se kvalitetno zabavqali, pokazali svoju kreativnost i bili prihva}eni u dru{tvu. - Iza sebe imamo tridesetak organizovanih koncerata u posledwe dve godine. Pre mesec dana smo i zvani~no napravili organizaciju i klub. Ovde je di stri bu ci ja izdawa svih bendova koji gostuju, tu je i

biblioteka gde mogu da se informi{u o najnovijim kwigama i fanzinima iz sveta hardkora i panka, a imamo i strip odeqak - ka`e Bo jan [o vqan ski. U klubu se dva puta nedeqno organizuju projekcije filmova kao i tribine, a kao relikvija na zidu se ~uva i najstarija HC zastava u gradu iz 1989. godine. U Srbiji po

U AMERI^KOM KUTKU

Bes plat nim ~a so vi ma do ko ri snih zna wa Kako napisati poslovno pismo, {ta }e vas najverovatnije pitati na razgovoru za posao, koje re~i i fraze koristiti i kako raditi u timu, kao i mnoge druge ve{tine u preduzetni{tvu, u~e polaznici kursa poslovnog engleskog jezika u programu „Integrum”, koji se ve} nekoliko godina odràva u Ameri~kom kutku. Voditeq radionice Slo bo dan To ro vi} obja{wava da pored u~ewa poslovnog engleskog, polaznici sti~u znawe iz oblasti qudskih resursa, izgradwe tima i rada u malim grupama. - Prvenstveno se trudim da ih nau~im da kriti~ki razmi{qaju i u~estvuju u timskom radu. Radim sa u~esnicima raznih profila i nivoa obrazovawa, ali mahom su u pitawu nezaposleni mladi qudi i studenti, mada su zaposleni polaznici jednako va`ni, jer ovi prvi mnogo u~e od wih obja{wava Torovi}, koji je ekonomista po zanimawu, a {kolovao se u Americi i Britaniji. Program „Integrum” finansira Ameri~ka ambasada, ~asovi su besplatni, razgovara se na engleskom, a sistem rada preslikan je sa zapadnih univerziteta. Metoda rada je medijatorska, {to zna~i da se voditeq radionice, odnosno medijator, postavqa kao najboqi me|u jednakima i posreduje izme|u literature i u~esnika. Ovakav na~in rada, kako tvrdi Torovi}, maksimalno osloba|a kreativnu energiju u~esnika i na taj na~in svi u~e jedni od drugih i podràvaju se me|usobno. - Dolaze osobe koje èle da se obrazuju ili rade u inostranstvu, oni koji imaju ideju za posao, ali i oni koji ve} rade i èle da unaprede sebe i svoje poslovawe. Kurs traje od septem-

bra do maja, a na kraju se dobija sertifikat. U proteklih pet godina, koliko traje kurs, ovom metodom edukovano je vi{e od tristo mladih ~iji se ìvot u velikoj meri promenio na boqe, bilo da su na{li posao u zemqi ili inostranstvu, unapredili posao koji ve} imaju ili vode, odredili svoje prioritete ili pokrenuli sopstveni posao - kaè Torovi}. Jedan od polaznika je Rast ko Vu ko vi}, koji se prijavio prevenstveno kako bi unapredio znawe jezika na poslovnom nivou, s obzirom na potrebe radne pozicije u firmi u kojoj je zaposlen. - Kurs je prevazi{ao moja o~ekivawa, jer je voditeq radionice napravio miks mladih i ambicioznih qudi koji su stru~ni u razli~itim oblastima, raznih znawa i ve{tina i to je predstavqalo posebnu dra`. Analizom studije slu~aja, diskusijom, timskim radom, prezentovawem rezultata i javnim nastupom pred ostalim polaznicima obogatio sam svoje poslovne ve{tine. Produbio sam znawe i promenio na~in razmi{qawa o ìvotnim prilikama, a istovremeno u~io o modernim na~inima vo|ewa biznisa i ameri~koj poslovnoj kulturi - kaè Vukovi}. Slobodan Torovi} isti~e da je ovaj kurs izuzetno koristan jer pomaè u~esnicima da se lak{e i efektivnije ukqu~e na trì{te, istovremeno ih podse}aju}i da su za uspeh najva`niji rad i posve}enost osnovnim ìvotnim i prirodnim principima. Detaqne informacije o kursu mogu se na}i na internet stranici Ameri~kog kutka u Novom Sadu ac-no vi sad.org. J. Zdjelarevi}

IAKO ZIMA JO[ UVEK TRAJE

No vo sa |a ni upla }u ju le to va wa Iako je jo{ uvek zima, tepmerature ispod nule zarobile grad, a sneg do kolena dosadio i wegovim qubiteqima, mudri Novosa|ani ve} su po~eli da upla}uju aran`mane za letwi godi{wi odmor. Na ovaj korak ih je osim popusta od 15 odsto navelo i pla}awe u ratama, koje funkcioni{e po principu dogovora sa agencijom, tako da ~etvoro~lana porodica izdatak za letovawe ni ne oseti. U novosadskim turisti~kim agencijama ka`u da ve} ima dosta rezerva-

-Porodice sa malom decom naj~e{}e se odlu~uju za letovawa u junu ili septembru, jer su cene aran`mana u tim mesecima pristupa~nije. Kada nam takve porodice do|u u maju da rezervi{u letovawe, de{ava se da nema mesta, pa sada to rade ve} po~etkom februara. Letovawa, koja nisu u jeku sezone dosta su jeftinija, jer se za deset no}ewa mora izdvojiti od 85 do 120 evra po osobi- ka`e vlasnica turisti~ke agencije „Navigator” Ka ro li na Svi lar.

cija. Da je rana rezervacija aran`mana u posledwih nekoliko godina postala ~esta pojava, potvrdila nam je i agent prodaje Turisti~ke agencije „Aurora trevel” Mi li ca Bje li vuk. - Rane uplate aran`mana za letovawa su trend me|u Novosa|anima. Nekoliko destinacija je ve} rasprodato, ali i daqe ima termina. Veliki broj sugra|ana zainteresovan je za gr~ke pla`e, jer su trenutne cene dosta povoqne- ka`e Bjelivuk. Prema re~ima zaposlenih u agencijama, mnogi sugra|ani se, pou~eni iskustvima iz prethodnih godina, odlu~uju da uplate letovawa ~im iza|u ponude.

Po wenim re~ima, i daqe je omiqena destinacija Gr~ka, a rezervacije oko Soluna i Halkidikija najboqe idu. - Dosta toga je prodato, a o~ekujemo da }e posla biti vi{e. Zainteresovanih ima, trenutno se raspituju za ponude, pa se mo`e re}i da sugra|ani ve} razmi{qaju o tome gde }e provesti godi{wi odmor- ka`e Svilar. Osim Gr~ke, Novosa|ani se sve vi{e odlu~uju i za letovawa u Bugarskoj gde su sme{taj i hrana veoma jeftini, ali ima i onih koji radije obilaze Crnu Goru i Hrvatsku. Za malo imu}nije, agencije su obezbedile i aran`mane u [paniji i Egiptu. N. R.

„Obnovqenoj zajednici” pionirski je poku{aj organizovanog strejt ex delovawa. - Pokret je danas ra{iren od Amerike do Japana. Tako su se izordile i dve struje, pozitivni strejt ex koji ne `eli nikom da name}e svoje stavove ve} samo daje dobar li~ni primer i militantna struja, koja je sklonija nasiqu i

Od zabrane do za{titnog znaka - Strejt exeri su prepoznatqivi po velikom slovu iks kojim obele`avaju sebe i svoje proizvode. Znak je nastao srednom osamdesetih godina pro{log veka kada su vlasnici klubova u Americi maloletnicima crtali iks na ruci da bi {ankeri znali da im ne to~e alkohol, {to su potom ~lanovi ovo pokreta preuzeli kao svoj za{titni znak. re~ima na{ih sagovorina strejt ex je jo{ u rukama voqe pojedinaca koji su obi~no ismevani „zbog op{te prihva}enih standarda u kojima je merilo ~ove~nosti i patriotizma koliko ko mesa mo`e da pojede i alkohola da popije”. Tako i ova grupa od oko, za sada, {ezdesetak qudi okupqenih u

ponedeqak20.februar2012.

fizi~kim obra~unima sa neistomi{qenicima - obja{wana Savin. Strejet ejxere odlikuje i to {to su obi~no vegetarijanci ili vegani, izbegavaju proizvode velikih korporacija, politi~ki i verski se izja{wavaju razli~ito, ali bez ikakvog propagirawa. A. Latas

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak20.februar2012

DNEVNIK

c m y

ПРЕВЕНТИВНО ОДНОШЕЊЕ СНЕГА У БЕЧЕЈУ

Отапање доноси нове невоље

БЕЧЕЈ: Снежни прекривач виши од пола метра, сврстао је ових дана Бечеј међу најбеље војвођанске градове. С једне стране то је давало идиличну слику, а с друге било је много проблема за житеље. Како невоља никада не иде сама, нове незгоде се тек очекују отапањем снега. Прва је страдала недавно адаптирана зграда Народне библиотеке, где је попустио плафон између поткровља

Организовано одношење снега у бечејској Зеленој улици

- Општински штаб за ванредне ситуације превентивно делује, како отапање снега не би изазвало катастрофалне поплаве. Четири механизоване екипе, с укупно 29 возила разних специјалности и 31 човеком, већ неколико дана су ангажоване на пословима одношења снега - рекао нам је начелник Општинског штаба Чедомир Алексић.- У центру града је због тих послова, на појединим пунктовома отежан саобраћај. Акцији чишћења и уклањања снега прикључило се и петнаестак предузетника и пољопривредника са својом механизацијом, као и четворочлана екипа Ронилачког клуба „Посејдон“, која уклања снег и леденице с кровова пословних зграда. На пословима извлачења воде ангажоване су Подручне спасилачке ватрогасне јединице са три своје и једном пумпом ЈП „Водоканал”. Комуналци су радили и у дане минулог државног пра-

Со на путу привлачи дивљач

Дивљач у бечејском атару је у посебној опасности, па ловци свакодневно обилазе хранилице и прихрањују дивљач, која због снега не може да дође до хране у природи. - Високи снег је посебно угрозио зечију популацију, пошто не може лако да се креће, попут срна, по снегу од пола метра и то у време парења. Бројне хранилице по атару, које смо јесенас поставили, сада свакодневно пунимо храном, кукурузом у клипу и сеном. Истовремено, упозоравамо возаче да пажљиво возе, јер су путеви посути сољу и дивљач у потрази за храном често долази на коловоз да лиже со, па је могуће да буду узрок саобраћајних несрећа - апелује председник Ловачког удружења Бечеј Тамаш Ластович. и приземног дела, што је изазвало праву поплаву у просторијама с књижним фондом. Отапање снега свакодневно доноси нове хаварије и у водоводним мрежама. Једна од њих задесила је Тржни центар „Макси”, где је пукла водоводна цев и преко 1.500 кубика воде излило се у подземну гаражу, па овај објекат не ради до даљњег.

зника, а мобилне екипе су с лопатама у рукама радиле од јутра до ноћи. Грађани су се, такође, одазвали апелу Општинске комуналне службе да очисте тротоаре испред својих кућа, стамбених зграда, пословног простора... Многи су приморани да разбијају леденице с олука, како не би њиховим отапањем дошло до, евентуалних, несрећа. В. Јанков

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 18.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.10, 16.15), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.45), „Yek i Yil” (22.40), „Pod zem ni svet: Bu |e we” (18.20), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Si gur na ku }a” (22.20), „I u do bru i u zlu” (20.10, 22.25), „Ra to vi zve zda: epi zo da je dan - Fan tom ska pret wa” (17, 19.45), „Pu to va we 2: mi ste ri o zno ostr vo” (14.30, 16.30, 18.25), „Ovo zna ~i rat” (18.15, 20.15, 22.15), „\a vo u te bi” (20.20, 22.10)

POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te „De set za po ve sti Ru dol fa He sa” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Dragiwa Du{ana Li~ina (1943) u 9.45 sati, Danica Mare Stankovi} (1947) u 10.30, Miroslav Spasoja Pej~i} (1938) u 11.15, Zuzana Jana Stanojkovi} (1930, urna) u 12, Radovan Stevana Molerov (1929) u 12.45, Tugomir Vitomira Mi{i} (1931) u 13.30, Eva Mihaqa Ki~in (1944) u 14.15 i Qubica Koste Kuzmanovi} (1925) u 15 ~asova. Na katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Er`ebet Kri{tufa Rigo (1921) u 13 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Jevrem Stevana Randeq (1929) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Obrad Obrada Momi} (1933) u 11 ~asova.

СНЕГ ОДЛАЗИ, НЕВОЉЕ У БЕЧЕЈУ ОСТАЈУ

Ђаци још на распусту БЕЧЕЈ: Температура у плусу полако топи снег у Бечеју, али невоље остају или, тек, долазе. Одговор на ово питање знаће се у наредних неколико дана. Једна ће бити отклоњена већ данас. Комисија за процену штета, насталих од елементарних непогода, у току дана ће детаљно исконтролисати стање на згради ОШ „Север Ђуркић“, с посебним акцентом на контролу електро-инсталација и донеће одлуку када ће северци почети наставу. Остале основне и средње школе, као и предшколске установе, после двонедељног ванредног распуста настављају данас редовну наставу. Није да у објектима ових установа нема последица отапања снега, али су оне мањег обима и премостиве су.

Сличне проблеме као зграда поменуте основне школе, има и Народна библиотека у Бечеју, па је и она на принудном одмору за странке, а запослени нон-стоп дежурају. У сличном стању је још неколико зграда, углавном с равним крововима, па је безбедност у њима угрожена. Оно чега се у бечејској општини сада највише плаше су, евентуалне, поплаве, проузроковане отапањем снега. ЈП „Водоканал“ и ВП „Средња Бачка“ припремиле су план чишћења атмосферских канализација. Приоритет је дат чишћењу канала код Градског стадиона, у насељу Мала Босна и код Пиваре, мада ће се пратити контрола одвођења вода и у осталим каналима не само у Бечеју, него и осталим насељеним местима највеће потиске опВ. Јанков штине.

И даље без наставе: ОШ „Север Ђуркић“ у Бечеју

РУМСКО ЈКП „КОМУНАЛАЦ” НИЈЕ ПОЧИСТИЛО СНЕГ С ГРОБАЉА

Задушнице у снегу до колена РУМА: У суботу, на православни празник Задушнице, када се мртвима одаје пошта, многи који су дошли на румска гробља, били су непријатно изненађени. Наиме, само су прилази око капела на сва три румска гробља били прочишћени, док су остале стазе биле потпуно завејане. Додуше, било је и прочишћених стаза и очишћених гробова, али то су грађани сами очистили дан или два раније. Кажу, били су свесни да нико из румског ЈП „Комуналац“, предузећа задуженог за одржавање гробаља, то неће урадити. Тако су они мање спремни, а више изненађени, да би стигли до гробова својих најмилијих, морали да газе снег и до пола метра висок. Веома револтирани, грађани су се на румском гробљу Баруновац, обратили чувару. Једни

су добили одговор да се машина која чисти снег покварила „пре пар дана“, док је једна, веома револти-

Румско гробље Баруновац на Задушнице

и почистити. Сада можете да добијете лопату да почистите сами“. Никог од надлежних у току викенда нисмо успели да добијемо, али у званичној презентацији румске општине, као опис главне делатности ЈП „Комуналац“ стоји, да је по свом статусу јавно предузеће, основано ради обављања комуналне делатности од општег интереса за све грађане и привреду, одржавање чистоће одношењем смећа и чишћење јавних површина, сахрањивање и одржавање гробаља, подизање и одржавање зелених површина, димничарске услуге, одржавање пијаце и вашара. Да ли је то неко превидео, или је нешто друго у питању, сазнаћемо када прође викенд и када „надлежни“ дођу на посао. Ј. Антић

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

рана госпођа, добила одговор: „Када будете плаћали 100 хиљада динара одржавање гробља, онда ћемо

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak20.februar2012.

ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗГРАДЊУ СОЦИЈАЛНИХ СТАНОВА

Анкета пре крова над главом ЗРЕЊАНИН: Град Зрењанин и Јавно предузеће “Градска стамбена агенција”, у оквиру припрема за изградњу станова за социјално становање, позвали су заинтересоване породице са нижим примањима и нерешеним стамбеним питањем да попуне анкету захваљујући којој ће бити сагледане њихове потребе и дефинисани капацитети и могућности за реализацију овог пројекта. Анкетно истраживање требало би локалној самоуправи да помогне у процени колики број оваквих станова је потребан. “Анкета је анонимна, није обавезујућег карактера и њено расписивање служи искључиво ради прикупљања информација о заинтересованости и финансијској способности грађана, како би будући пројекат био што квалитетније остварен. Стога молимо грађане да у анкету уносе веродостојне и прецизне податке да би резултати истраживања били валидни”, кажу у “Градској стамбеној агенцији”.

У складу са Стратегијом и Акционим планом Републичке стамбене агенције и града Зрењанина, овдашња локална самоуправа је конкурисала за дугорочна кредитна средства код Министарства заштите животне средине, рударства и просторног планирања ради изградње станова који би били

Пробијени рокови Крајем 2010. године, када је овдашња јавност упозната са намерама града Зрењанина да започне изградњу социјалних станова, најављено је да ће, уколико све буде текло по плану, већ од марта 2011. бити предузети први кораци у реализацији пројекта, што би значило одређивање локације, инфраструктурно опремање земљишта, израду пројеката за зграде… Како то обично бива код нас, најаве су се изјаловиле, а припремне радње дочекале су и почетак 2012. године. Питање је, зато, да ли ће станови бити изграђени до прве половине 2013. године како је раније казивано. у својини града и издавани у закуп, или продавани под непрофитним условима. У “Градској стамбеној агенцији” истичу да је Зрењанину прелиминарно одо-

МЕРЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

На све начине до радног места НОВИ БЕЧЕЈ: Локални савет за запошљавање у општини Нови Бечеј утврдио је предлог Локалног акционог плана запошљавања за 2012. Новина у односу на прошлу годину јесте да је новобечејска самоуправа повећала средства која ће уложити у отварање нових радних места, на преко три милиона динара, али и број лица који планира да запосли - са 39 на 43. Чланица овог Савета Тамара Иванишевић вели да су ове године средства подељена. - Један део смо усмерили према Покрајинском секретаријату за рад, запошљавање и раноправност полова, а други према Националној служби за запошљавање, зато што је Покрајина ове године понудила повољнији програм од републичког. Покрајински секретаријат наменио је два милиона динара за мере запошљавања у Новом Бечеју, према плану, који смо ми предвидели за 25 људи, а који ће бити запослени путем јавних радова и за три приправника са високом стручном спремом. После удруживања средстава, што се очекује већ у фебруару, сами ћемо спроводити поступке и нећемо бити ограничени крутом динамиком коју прописује НСЗ – објашњава Иванишевићева.

брен захтев за кредитирање изградње станова, а да ће накнадно бити детаљно прописани услови конкурса. Тада ће сви заинтересовани грађани моћи да се информишу да ли испуњавају услове и на који начин се подноси захтев и потребна документација за пријаву на конкурс.

Остале мере које делом финансира општина, удружена са НСЗ-ом, јесу опремање и отварање нових радних места.Предвиђено је субвенционисање пет радних места са по 100.000 динара и помоћ при самозапошљавању десет лица у висини од по 160.000 динара. Поред тога, у току фебруара ће бити објављен конкурс Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и раноправност полова за отварање нових радних места и за самозапошљавање за које ће бити издвајано 130.000, односно 160.000 динара по радном месту. Локална самоуправа је, такође, саопштила да је на располагању грађанима, како би што боље искористили могућности конкурса. У канцеларији за Локално економски развој (ЛЕР) могу добити све информације и помоћ. Овде препоручују лицима која се јаве на покрајинске конкурсе да о томе обавесте, или канцеларију за ЛЕР, или Локални савет за запошљавање, како би општина, која има изузетно добру сарадњу са покрајинским секретаријатом, помогла да се ова средства остваре за што већи број Новобечејаца. Ж. Б.

Кре а тив ни мла ди Ки кин ђа ни КИ КИН ДА: Покрајински секретаријат за образовање и Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине, у сарадњи са Центром за науку и технолошки развој, недавно су расписали конкурс за све образовне установе у Војводини, на тему „Енергија је свуда око нас”. Деца су могла да учествују у четири категорије: ликовни радови, литерарни радови, израда модела и израда презентација. Из кикиндске Гимназије „Душан Васиљев” ученик трећег разреда Информатичког смера Ни ко ла Те па вац, освојио је прву награду у категорији израде модела. Никола је израдио ваздушни колектор који производи струју, на бази ветра. Његова менторка је била професорица хемије На та ша Игаз. Основна школа „Свети Сава” из Кикинде освојила је друго место за укупан рад, а ученици ове школе у категорији ликовних и литерарних радова, као и у изради модела. Друго место у у изради макета и модела освојили су Ал берт Нађ, Ду шан Љу бо ја, Јо ван Ми ли ћев и Раст ко За му ро вић. Они су од старог бурета, старе чесме и црева израдили соларни бојлер. Њихови ментори били су наставници ове школе Ду шан Ра дин и Ма ја Дув њак. Међу најбољим литерарним радовима су радови: Је неа На ђа, Алек се Ро си ћа и Вла ди ми ра Ба но ва, а Не ве на Ми ло ва нов из четвртог разреда, освојила је трећу награду за ликовни рад. Она је темперама нацртала чаробну пећ. А. Ђ.

О изградњи социјалних станова у Зрењанину се почело говорити још крајем 2010. године. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов потписао је у то

Градилиште у Зрењанину

драта, по грубим проценама, требало би да износи близу 700 евра. Каматна стопа за кредите на 24 године неће прелазити четири одсто, а просечна месечна рата ће износити од 120 до 200 евра по

ПРОПАО ТЕНДЕР ЗА ПРОДАЈУ СОМБОРСКОГ ПРЕВОЗНИЧКОГ ПРЕДУЗЕЋА

Нема купца за „Севертранс”

СОМБОР: Тендер за продају већинског дела државног капитала у једном од највећих српских ауутопревозника, сомборском „Севертрансу“, који је водила републичка Агенција за приватизацију, је пропао. Наиме, за 53,27 одсто капитала фирме која је у дубиози чак шест милиона евра, није био нико заинтересован, мада се у претходних месец-два спекулисало са наводном заинтересованошћу француског аутопревозничког гиганта „Веолиа“, хрватског „Глобтурса“, бачкопаланачког „Дунавпревоза“.....Епилог тендера је био тај да је документацију откупио само бачкопаланачки ауто-превозник у приватном власништву који се у медијима појављивао искључиво у вези пропасти још једне његове аквизиције, „Кулатранс“ из истоименог града, али до 10 фебруара ни он није доставио обавезујућу понуду, па републичкој Агенцији за приватизацију није преостало ништа друго, до да тендер прогласи неуспешним. Овакав исход је свакако задовољио највећи део мањинских акционара окупљених око Удружења малих акционара, који су захтевали од државе да спречи продају „Севертранса“, страхујући да ће оптере-

Скупља се одећа КИКИНДА: Локална самоуправа у сарадњи са Радио Кикиндом покренула је хуманитарну акцију прикупљања одеће за особе смештене у Прихватном центру: - Тренутно је тамо смештено деветоро људи, али очекује се

време, у Влади Србије, прелиминарни споразум о изградњи стотину станова за грађане са ниским и средњим примањима. Михајлов је нагласио да је пројектом, који се реализује уз финансијску подршку Банке Савета Европе, предвиђено да 70 станова буде продато под непрофитним условима, а 30 издато у закуп. Овакав податак уврштен је и у усвојену Стамбену стратегију која садржи, пре свега, анализу стања, како би се сагледала структура становништва, економска ситуација, инфраструктура и земљишна политика, а посебна пажња је посвећена решавању стамбених проблема рањивих група. Стратегијом је предвиђено да социјални станови буду просечне површине од 50 квадратних метара, а одређене су могуће локације за градњу. Раније се говорило да ће бити изграђене четири зграде са укупно сто станова, чија ће се величина кретати између 25 и 75 квадрата. Како је најављивано, цена ква-

да ће их бити и више. Прихватна станица им је једини начин да сада преживе. Међутим, и Геронтолошки центар има проблем јер нема довољно топле одеће за њих. Због тога молимо све суграђане да помогну, и уколико имају, донесу до портирнице Радио Кикинде топли доњи веш, чарапе, гардеробу, обућу... Било шта што је адекватно за ове ледене дане. Апелујем и на суграђане да нам јаве уколико знају неку особу која је стара и немоћна и нема никакво грејање нити помоћ од друге особе. Сместићемо је бар привремено у Прихватни центар и тиме помоћи да преживи ове тешке дане – рекла је Гордана Булатовић, помоћница председника Општине Кикинда. Првог дана акције прикупљено je 30-ак килограма гардеробе, а грађани одећу могу донети до Радио Кикинде. А. Ђ. Помоћ се може донети у Радио Кикинду

ћен оволиким дуговима, направљеним у највећем делу приликом прошле, неуспешне приватизације, бити продат „за тепсију рибе“. Ако је судити по својевременим јавним порукама из менаџмента „Севертранса“, ни у самој фирми нису претерано разочарани пропашћу тендерске продаје, пошто очекују да би се уз помоћ државе, као већинског акционара, у актуелном процесу реструктурирања једна од највећих српских ауто-превозничких фирми могла вратити на позиције које је деценијама уназад држала.

Иначе, „Севертранс је први пут био приватизован 2007. године, када је у његов посед за 460 милиона динара, што је била сума 12 пута већа од почетне цене, дошао контроверзни бизнисмен, а сада заштићени сведок српског правосуђа Миле Јерковић. Како Јерковић није испунио готово ни једну своју обавезу из купопродајног уговора, републичка Агенција за приватизацију је већ у марту 2009. године поништила приватизацију и вратила већински део капитала у свој протфолио. М. Миљеновић

Три пута не! БЕЧЕЈ: Удружења грађана „Група Процес“ из Београда, захваљујући финансијској подршци Министарства омладине и спорта, од септембра реализује пројекат по имену „Будимо чувари грађанских вредности“ у осам градова Србије. Неформалне групе младих активиста окупљених око канцеларија за младе и локалних медија у Бечеју, Врању, Зрењанину, Ивањици, Крагујевцу, Лесковцу, Петровцу на Млави и Чачку ангажовале су се у процесу афирмације здравих и безбедних стилова живота, толеранције и ненасиља међу младима. - Заинтересовани активисти имају задатак да у оквиру поменутих тема трагају, уз помоћ представника медија, у својим локалним срединама за позитивним примерима међу младима, извештавају ширу јавност

и организују локалне догађаје којима се промовишу грађанске вредности - рекла је, у име Удружења грађана „Група Процес“, Ивана ИлићШундерић. Бечејска група окупљена око локалног двонедељника „Бечејски дани“ организује данас трибину по имену „Три пута НЕ !“ у оквиру које је „НЕ“ намењено насиљу међу младима, малолетничкој делинквенцији и злоупотреби психоактивних супстанци. Скуп је заказан за 17 сати и одржаће се у Креативном центру Градског позоришта Бечеј. Поред ученика седмих и осмих разреда основних школа и бечејских средњошколаца, који су циљна група читавог пројекта, позив за данашњу трибину упућен је и осталим заинтересованим суграђанима. В. Ј.

Награда за најбољи вид учења

СУБОТИЦА: Локална самоуправа Суботице била је гост на сајму Дидакта, немачке институције која се бави образовањем на немачком језику ван Немачке.То је највећи сајам образовања у Немачкој и Суботица је добила награду од 200.000 евра за прављење анимираних филмова. - Ми смо први град који је тражио помоћ за билигвалну наставу.У ОШ „10. октобар„ већ пола године одржава се настава на два језика, на српско-немачком и мађарско-немачком језику. Информатичари са Економског факултета у Суботици су бесплатно направили софтвер анимираног учења језика, посредством дидактичке табле и тај вид учења је импресионирао све у Немачкој и представљен је у часопису „Дидакта“ као најбољи вид учења - објашњава помоћница градоначелника за образовање Љубица Киселички. С. И.

домаћинству. Остали станови ће бити намењени породицама које нису кредитно способне, а које ће моћи да их закупе по цени од 40 до 80 евра месечно. Ж. Балабан

Урушили се пластеници СУБОТИЦА: Пољопривредник Силвестер Варга, из Бачких Винограда, претрпео је штету у вредности од најмање 4.000 евра. Снежни покривач је својом тежином урушио кров и уништио му је шест пластеника на површини од 700 метара квадратних. За наш лист Силвестер Варга објашњава да се штета огледа у томе да поред тога што су уништени засади раног поврћа, уништени су и пластеници. - Моја процена је да је штета око 4.000 евра, али тек када се отопи снег, знаћемо са сигурношћу да одредимо колика је. Морам да кажем, како се снег топи, ситуација изгледа све горе.Уништетене су ми салате, келерабе, спанаћ и друго рано поврће. На сву срећу, нисам ту посадио и паприку - објашњава Силвестер Варга. Судбину Сулвестера Варге подели су многи повртари у Србији, којима су се урушили пластеници, због тежине снега. Повртари даље објашњавају да може да се деси да не буде довољно раног поврћа и да оно знатно поскупи. С. И.

„Гласачка машина” у „Зеленом звону” ЗРЕЊАНИН: У склопу истраживачког пројекта “Злоупотребљене институције”, у организацији Фонда “Биљана Ковачевић – Вучо”, Удружења грађана “Нови оптимизам” и Позоришног клуба “Зелено звоно” сутра ће, у 19 часова, у поменутом зрењанинском клубу, бити отворена изложба под називом “Гласачка машина”. Биће симболично отворена у “Зеленом звону” сутра, чиме ће бити обележено 15 година од дана избора лидера Демократске странке Зорана Ђинђића за првог демократског градоначелника Београда и дана када је Слободан Милошевић први пут јавно признао пораз. У оквиру мултимедијалног програма изложбе, која ће у Позоришном клубу трајати до 29. фебруара, биће одржан и низ трибина које се баве поменутом тематиком. Прва трибина под називом “Културом сећања против заборава” биће уприличена на дан отварања изложбе. На трибини ће говорити уредница и новинарка “Пешчаника” Светлана Лукић, професорка права Весна Ракић Водинелић, представник Фонда “Биљана Ковачевић Вучо” Душан Богдановић, социолог религије Мирко Ђорђевић и новинар Жељко Бодрожић. Ж. Б.

ponedeqak20.februar2012.

c m y

vojvodina/dru[tvo

dnevnik

KLINI^KO ISPITIVAWE LEKOVA U SRBIJI

Na hiqade dobrovoqaca Детаљ с аукције слика у Бечеју

ОДРЖАНА ЧЕТВРТА ХУМАНИТАРНА АУКЦИЈА СЛИКА У БЕЧЕЈУ

Продата половина слика

БЕЧЕЈ: Сви смо ми, на неки начин, данас дародавци, а већ сутра ће, можда, нама бити потребна помоћ рекла је председница Ликовне секције „Дуга“ при МКД „Петефи Шандор“ Пирошка Тот-Каша на отварању четврте хуманитарне аукције слика у Бечеју. Већ препознатљиву манифестацију организује Међусекторски савет за имплементацију ЛПА деце општине Бечеј, конкретно радна група за смањење сиромаштва деце. - Четири године уназад последњег августовског викенда у Извиђачком центру крај Радарске станице организујемо интеркултурални камп „Пружи ми руку – буди ми друг“, који је намењен ученицима ШОСО „Братство“ у чијим клупама су деца с посебним потребама. Међу актерима су и чланови Ликовне секције „Дуга“. Летос их је било 24 и свако је за ову аукцију поклонио дело, два или три. Уз помоћ донатора смо опремили аквареле, пастеле, уља на платну или лесониту. Сва средства од продатих слика намењена су Фонду за

социјално педагошку подршку деце из материјално угрожених породица - појаснила је, координатор поменуте радне групе ЛПА за децу општине Бечеј Марија Лучев, циљ аукције. Ове године су се у читав процес укључиле бројне организације у оквиру хуманитарне акције „Осмех“ и фотографије свих дела поставиле на свом фото-албуму, а онда је путем „Фејсбука“ лицитација попримила шири оквир. Јавили су се нови аутори са својим делима, па се на аукцији у Центру за децу и младе нашло 71 дело укупно 37 аутора. На понуди су била дела различитих техника и вредности, а почетне цене су биле скромне, од 500 до 5.000 динара. - Продали смо укупно 34 слике и инкасирали 58.900 динара. Преосталих 37 слика је и даље „у игри“ и заинтересовани, који због лошег времена нису могли да дођу, могу погледати слике у нашем фото-албуму и купити их - рекла је, у име акције „Осмех“, Кристина Марјанац. В. Јанков

ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД БРИНЕ О УГРОЖЕНИМА

Помоћ породици Добош

КИКИНДА: Деветнаестогодишња Клаудија Добош, самохрана је мајка, има сина Филипа старог два месеца. Заједно са баком и оцем живи у трошној кућици, а једини приход им је бакина пензија у износу од 10.000 динара. Овој породици Центар за социјални рад уплатио је 15.000 динара помоћи за куповину огрева и неопходних потрепштина

Филип добио рођењем, не смемо да дирамо, јер је то за њега и његове потребе. За прву бебу од општине Кикинда ова млада мајка добила је 30.000 динара, поднела је захтев Центру за социјални рад за добијање социјалне помоћи, а очекује и једнократну помоћ. Директорица Центра Мирјана Баровишевић каже да је свака зима тешка за социјално угрожене породице: - Интервенишемо са једнократном помоћи, а поделили смо и дрва. Свесни смо тежине ситуације изазване ниским температурама и спремни смо да реагујемо. Одржавамо телефонске седнице Фонда солидарности, како бисмо реаговали брзо и правовремено, код оних којима је помоћ најнеопходнија. Мобилни тим је приправан и грађани који су у невољи могу се јавити. Такође, обавестили смо све месне заједнице да припазе на старачка домаћинства, Клаудији и Филипу помоћ је добродошла како не би дошло до трагеза бебу, а из Црвеног крста добили дије. - Народна кухиња у Кикинди су пакете са храном, хигијеном и функционише без застоја. Корисниодећом за бебу. -Добили смо храну, а и беба је цима који нису у могућности да дообезбеђена, јер млеко добијам из ђу по оброк, храну преузимају или Болнице, док је одећу обезбедио Цр- комшије или им ми однесмо ручак. вени крст - каже Клаудија. Глава по- Уколико неко од наших суграђана родице Јожеф Добош каже да није примети да је неко животно угрожен корисник социјалне помоћи и да зи- мора то пријавити нама или Центру ми нема посла, с обзиром на то да је за социјални рад како бисмо реаговали - каже секретарка Црвеног крграђевински радник: - Зими живимо тешко. Када дође ста Аранка Фелбаб. Свакога дана у лепше време, радим и боље нам је. Народној кухињи кува се 500 обрака Помоћ коју смо добили пуно нам за социјално угрожене у Кикинди, значи, купио сам два кубика дрва и док 400 корисника на селима добија очекујем да ћемо моћи да издражи- ланч пакете. А.Ђуран мо до краја фебруара. Новац који је

Изградња приступних рампи

ЖИТИШТЕ: Председник општине Житиште Драган Миленковић и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов потписали су споразум о сарадњи при решавању проблема особа са посебним потребама, у оквиру пројекта “Рушење баријера”.Овим пројектом предвиђа се уклањање баријера и изградња приступних рампи за прилаз особа са посебним потребама у институције и просторије месних заједница на територији житиштанске општине. Овим ће бити остварен првенствени циљ пројекта, а он се односи на побољшање услова живота лица са посебним потребама. Такође, реализацијом овог пројекта требало би да се подстакну и укључе појединци, институције и привредна друштва у решавање проблема које има поменута друштвена категорија. Ж. Б.

U vi {e od sto kli ni~ kih is tra ì va wa u Sr bi ji tre nut no u~e stvu je ne ko li ko hi qa da pa ci je na ta ko ji su na to pri sta li do bro voq no i ko ji su in for mi sa ni o sve mu {to on mo è do ne ti, ali i od ne ti. U po je di nim stu di ja ma o is pi ti va wu le ka pro tiv ra ka u~e stvu je po de se tak pa ci je na ta, a u oni ma ko ji utvr |u ju dej stvo ne kog le ka za re u ma to id ni ar tri tis ili di ja be tes vi {e sto ti na bo le sni ka. Ve }i deo jav no sti ima pred ra su de o kli ni~ kim is tra ì va wi ma jer po sto ji uko re we no ve ro va we da se ra di o ri zi~ nom eks pe ri men tal nom le ~e wu, od no sno ma lo wih è li da bu de “po ku sni ku ni}”, dok le ka ri ko ji se ba ve ovim is tra ì va wi ma tvr de da ne po sto ji opa snost jer se u pro be ne ide dok se ne ura de sva kli ni~ ka is pi ti va wa i dok pa ci jen ti ne bu du upo zna ti s na ~i nom le ~e wa i na we g a da j u pi s me n u sa g la snost. Da kle, ni je dan pa ci jent se ne uvo di u kli ni~ ku stu di ju bez pret hod ne sa gla sno sti i pu ne in for mi sa no sti, {to pod ra zu me va da bu de upo znat i s pred no sti ma i s ne do sta ci ma le ~e wa. Osim to ga, sva kom pa ci jen tu se osta vqa ne ko li ko da na da se ras pi ta kod stru~ wa ka o po nu |e nom is pi ti va wu i da tek na kon to ga od lu ~i da li }e pri sta ti ili ne.

kli n i~ k og is p i ti va w a le k a, po stup ku i sa dr `a ju do ku men ta ci je za odo bre we kli ni~ kog is pi ti va wa le ka i smer ni ca ma do bre kli ni~ ke prak se u kli ni~ kom is pi ti va wu. Sva ko is pi ti va we po ~i we obra zlo `e nim pi sme nim zah te vom za po -

U slu~aju „{tete”, petsto hiqada evra! No vac za u~e {}e u kli ni~ kim stu di ja ma do bi ja se sa mo u pr voj fa zi, ka da se lek is pi tu je na zdra vim do bro voq ci ma. Ta da u~e stvu ju naj ~e {}e stu den ti, is kqu ~i vo mu {kar ci, a za to {to }e po pi ti ta ble te i da ti krv do bi ja ju od 300 do 500 evra. U osta lim si tu a ci ja ma je za bra we no da va we nov ca za u~e {}e. U~e sni ku do bro voq cu u kli ni~ kim is pi ti va wi ma pla }a ju se put ni tro {ko vi i bo ra vak u ho te lu. Sva ki u~e snik je zdrav stve no osi gu ran, a u slu ~a ju po ja ve {tet nih po sle di ca do bi ja 500.000 evra na ime od {te te. Naj ve }i broj kli ni~ kih is tra `i va wa ra di se u Kli ni~ kom cen tru Sr bi je, In sti tu tu za on ko lo gi ju Sr bi je, In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci, za tim na Voj n o me di c in s koj aka de mi j i, In sti tu tu za re u ma to lo gi ju i u svim ve li kim kli ni~ kim cen tri ma u Sr bi je. Eti~ ki od bor Kli ni~ kog cen ta ra Voj vo di ne kon tro li {e kli ni~ ko is pi ti va we le ko va u skla du s Pra vil ni kom o uslo vi ma i na ~i ni ma

sle nog ili pred stav ni ka ugo vor ne is tra ì va~ ke or ga ni za ci je za spro vo |e we is tra ì va wa ko ji se upu }u je Eti~ kom od bo ru KCV-a. Eti~ ki od bor do no si pi sme ni za kqu ~ak o kli ni~ kom is pi ti va wu le ka. Na ru ~i lac stu di je na dok na |u je tro {ko ve ra da Eti~ kom od bo ru u iz no su od 800 evra u di nar skoj pro ti vred no sti. Glav ni is tra ì va~ Eti~ kom od bo ru i uprav ni k u or g a n i z a c i o n e jed n i c e KCV-a do sta vqa oba ve {te we o

da nu po ~et ka kli ni~ kog is pi ti va wa le ka kao i o za vr {et ku. Za kli n i~ k o is p i t i v a w e pot pi su je se ugo vor ko jim se re gu li {u me |u sob na pra va i oba ve ze. Ugo vor se pot pi su je tek ka da Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva iz da do zvo lu za kli n i~ k o is p i t i v a w e. Uz pred log ugo vo ra ide i do zvo la Agen c i j e, po l i s a osi g u r a w a, spi sak ~la no va is tra ì va~ kog ti ma i spi sak uslu ga ko je }e se ra di ti u~e sni ci ma u stu di ji na te ret KCV-a. Kli ni~ ko is pi ti va we po ~i we tek na kon pot pi si va wa tog ko na~ nog ugo vo ra. U Agen ci ju za le ko ve i me di cin ska sred stva tek na kon sa gla sno sti Eti~ kog od bo ra da je sve u skla du s na u~ nim sa zna wi m a, do l a z i pred s tav n ik spon zo ra s do ku men ta ci jom ko ja je uskla du s pra vil ni kom za odo bra va we kli ni~ kog is tra ì va wa. Agen ci ja pre gle da deo ko ji se od no si na lek. Tek ka da ko mi si ja iz da po zi tiv no mi {qe we, stu di ja se mo è spro vo di ti. Da kle, sva ki pa ci jent ko ji pri sta ne na kli ni~ ko is pi ti va we le ka ima mo gu} nost da una pred zna ko je u~e sto vao u is tra ì va wu i da na osno vu to ga od u sta ne ili pri sta ne na to da ko ri sti lek ko ji je jo{ u fa zi is pi ti va wa. Sr bi ja po sled wih go -

di na ima ve o ma ma li broj pa ci je na ta ko ji u~e stvu ju u kli ni~ kim is pi ti va wi ma, ma da se po ka za lo da bo le sni ci ko ji su u~e sto va li u stu di ja ma u obla sti on ko lo gi je ì ve du è od onih ko ji su le ~e ni stan dard nim pro to ko li ma. Pro blem pred sta vqa i to {to na {i le ka ri ni su do voq no mo ti vi sa ni da u~e stvu ju i is pi ti va wu jer je re~ o od go vor nom po slu u ko ji jav nost sum wa i ve ru je da se na we mu za ra |u ju ve li ke pa re, pa sa mim tim i da je pod lo àn “mu va wu”. Me |u tim, na {i stru~ wa ci ko ji u~e stvu ju u kli ni~ kim is pi ti va wi ma do bi ja ju po pa ci jen tu, ako pro |e sve fa ze, 4.000 evra, od ~e ga po la ide usta no vi ko ju pred sta vqa ju, a dru ga po lo vi na ce lom is tra ì va~ kom ti mu u ko jem su le ka ri, in ter ni sti, me di cin ske se stre. Po se ban pro blem pred sta vqa i to {to Sr bi ju u po sled wih ne ko li ko go di na ve li ke far ma ce ut ske ku }e za o bi la ze i od la ze u In di ju i Azi ju gde br è i lak { e na l a z e pa c i j en t e sprem ne da u~e stvu ju u kli ni~ kom is pi ti va wu le ka. Da je to ta ko, po ka zu je i sta ti sti ka ko ja be le ì pad odo bre nih kli ni~ kih stu di ja u Sr bi ji sa 142, ko li ko ih je odo bre no u 2007, na 88 ko li ko je bi lo 2010. go di ne. Q. Male{evi}

dRU[TvO

dnevnik

PRI PRE ME ZA PRI JEM NE NA FA KUL TE TI MA UNS-a

Bes plat ne he mi ja i ma te ma ti ka na PMF-u U na stu pa ju }em let wem se me stru ove aka dem ske go di ne naj ve }i broj fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du or ga ni zo va }e raz li ~i te ob li ke pri pre ma ma tu ra na ta za po la ga we pri jem nog is pi ta. Ve} na red ne su bo te, 25. fe bru a ra, pri prem nu na sta vu iz he mi je za po ten ci jal ne bru co {e u 2012/2013. po ~e }e na De part ma nu za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu `i vot ne sre di ne Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta. Na sta va }e se odr `a va ti su bo tom i bes plat na je, a osim utvr -

|i va wa gra di va iz he mi je, bi }e i po pu lar nih pre da va wa o bu du} no sti vo de, dro ga ma i do ping sred stvi ma, fo ren zi ci i o jo{ mno go ~e mu iz obla sti he mi je. Pod se }a mo na to da su na PMFu ve} po ~e le, ta ko |e bes plat ne, pri pre me iz ma te ma ti ke, ali ni je ka sno da se ma tu ran ti i sad ukqu ~e. I Me di cin ski fa kul tet tra di ci o nal no u fe bru a ru po ~i we pri prem nu na sta vu ko ja }e se od vi ja ti ne de qom, od 26. fe bru a ra do 10. ju na, i to iz sle de }ih

pred me ta: he mi ja, bi o lo gi ja, ma te ma ti ka, zdrav stve na ne ga i psi ho lo gi ja, s ob zi rom na to da, osim in te gri sa nih stu di ja me di ci ne, sto ma to lo gi je i far ma ci je, ov de po sto je i osnov ne aka dem ske stu di je zdrav stve ne ne ge, spe ci jal ne edu ka ci je, me di cin ske edu ka ci je i me di cin ske re ha bi li ta ci je. Uslov da se kurs odr `i je naj ma we de set pri ja vqe nih kan di da ta, a ce na po pred me tu je 12.000 di na ra. Prav ni fa kul tet upri li ~i }e pri pre me za pri jem ni ta ko |e iz

oba pred me ta ko ja se po la `u – isto ri je i srp skog je zi ka, i to u tri ci klu sa od po de vet ~a so va, su bo tom. Pr vi ci klus odr `a }e se 24. i 27. mar ta i 7. apri la (pri ja vqi va we kan di da ta je 9. mar ta), u dru gom }e se isto ri ja u~i ti 12, 19. i 26. ma ja, a srp ski 13, 20. i 27. ma ja (pri ja vqi va we 27. apri la). Tre }i ci klus za oba pred me ta or ga ni zo va }e se 11, 12. i 13. ju na (pri ja ve 30. ma ja). Ce na za je dan ci klus, za oba pred me ta je 10.000 di na ra. V. ^.

NA ROD NO GRA DI TEQ STVO RU MU NA U SE LI MA SRED WEG BA NA TA

Deo kul tur nog pej za à Voj vo di ne Na 34 pa noa po sta vqe na u Ma lom sa lo nu Na rod nog mu ze ja u Zre wa ni nu, od po ne deq ka }e bi ti pred sta vqe ne fo to gra fi je u okvi ru iz lo `be „Na rod no gra di teq stvo Ru mu na u se li ma sred weg Ba na ta“, auto ra Bra ni sla va Mi li }a, et no lo ga i vi {eg stru~ nog sa rad ni ka u zre wa nin skom Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. Pri ka zi va wu naj re pre zen ta tiv ni jih ku }a pret ho di isto rij ski deo, ko ji }e po se ti o cu mu ze ja omo gu }i ti osnov ne in for ma ci je o po re klu Ru mu na, stva ra wu mo der ne dr à ve Ru mu ni je, mi gra ci o nim kre ta wi ma, plan skoj iz grad wi na se qa, kao i o raz vo ju kul tu re sta no va wa ru mun skog sta nov ni {tva na pod ru~ ju Ba na ta. – Kul tur ni pej za` Voj vo di ne, sa ~i wen od broj nih na ci ja ko je u woj ì ve ili su ì ve le u pro {lo sti, ~i ni ovu re gi ju spe ci fi~ nom i po to me je ona je din s tve n a u Evro p i. To k om isto rij skog raz vo ja, na pod ru~ ju da na {we Voj vo di ne stvo re no je, na ba zi raz li ~i to sti, slo è no mul ti et ni~ ko i mul ti kon f e s i o n al n o dru {tvo i

upra vo te ka rak te ri sti ke pred sta vqa ju we no ne mer qi vo bo gat stvo. Da bi se to bo gat stvo odr à lo i ople me ni lo, neo p- hod no je upo zna va we s obi ~a ji ma, na vi ka ma i kul tu rom dru gih na ci ja da bi se one me |u sob no bo qe raz u me le i vi {e po {to va l e. Stva r a w e i raz vi j a w e ova kve vr ste su ì vo ta bi lo je mo gu }e sa mo uz vi sok ste pen to le ran ci je, sa rad we i me |u sob nih uva à va wa – ka è Bra ni slav Mi li}, i na po mi we da me |u mno go broj ne na ci je ko je ve ko vi ma eg zi sti ra ju na ovom ge o- graf skom pro sto ru spa da ju i Ru mu ni. Gu {}e kon cen tra ci je ru mun skih na se o bi na, go vo ri Mi li}, i da nas po sto je u ju `nom Ba na tu, dok u sred wem Ba na tu po sto ji sve ga ne ko li ko na se qa s ru mun skim ì vqem. Ru mun ska na ci o nal na za jed ni ca u Voj vo di ni je us pe la da o~u va svoj na ci o- nal ni iden ti tet ne gu ju }i sop stve ni je zik, fol klor i na rod nu tra di ci ju. Dok je u sfe ri du hov ne kul tu re taj iden ti tet iz u zet no ~ist i pre po zna tqiv, u ma te ri jal noj kul tu ri su evi -

dent ni me |u sob ni uti ca ji, na ro ~i to u obla sti na rod nog gra di teq stva, {to je i te ma ove iz lo `be. – Fond na rod nog gra di teq stva, pr ven stve no ku }e Ru mu na u se l i ma Sred w o b a n at s kog okru ga, ostao je sa ~u van u do voq noj me ri da bi se mo gao pred sta vi ti pu tem iz lo `be, i

to je je dan od na ~i na da se jav no sti pri ka `u iz ve sne spe ci fi~ no sti u na rod noj ar hi tek tu ri, ko joj je pe ~at dao na rod ni gra di teq ove na ci o nal ne za jed ni ce – ob ja {wa va autor iz lo `be ko ju je su fi nan si rao Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i ko ja }e tra ja ti do 3. mar ta. @. Ba la ban

Ka ko je zgre ja na ba ka Ma ra iz Sa mo {a

Ku }a ba ka Ma re u Sa mo {u

ni od svo ja dva ke ra, in si sti ra pri si ro tiw skoj pa me ti da se vra ti u Sa mo{. Umi {qa la je da mo è do bi ti ne ki kon tej ner, ka kav se ne sre} nim Ro mi ma do de qu je pri li kom ra se qa va wa iz kar ton skih na se qa po pre sto nom Be o gra du. Ka è da kon tej ner ne bi sa so bom u grob po ne la. Nad le `ni za so ci ja lu ve le da za ta kvu we nu è qu ni su ni ~u li, da kon tej ne ra za wen sme {taj ne ma ju. Ipak, ba ka Ma ri na pri ~a s lo kal nog ma log ekra na RTV Ko va ~i ca, pri ti snu la ih je u }o {ak.

\a ci i stu den ti po no vo u klu pa ma Osnov ne i sred we {ko le i fa kul te ti, na kon dvo ne deq nog pri nud nog ras pu sta, da nas na sta vqa ju rad, osim ma weg bro ja usta no va u pod ru~ ji ma ko ja su i da qe ugro `e na sne gom. Po re ~i ma mi ni stra pro sve te i na u ke @ar ka Ob ra do vi }a, od 1.796 {ko la, da nas ne }e ra di ti 63, ili sve ga 3,4 od sto usta no va, i to na pod ru~ ju Sje ni ce, Tu ti na, Iva wi ce, Sme de re va i Za je ~a ra.

Pro ble ma s pro ki {wa va wem ima 176 {ko la, ali }e ve }i na wih od da nas ra di ti. – Po sto ji mo gu} nost da se u ne kim {ko la ma u me |u vre me nu po ja vi vo da i do |e do pro ki {wa va wa, pa bi broj onih ko je ne ra de mo gao bi ti i ve }i – na veo je Ob ra do vi}. Mi ni star je is ta kao da je na pra vqen plan na dok na de ~a so va i da }e sve ak tiv no sti pla ni ra ne pro ga mom ra da bi ti is pu we ne.

Ma |ar ski se vra tio na Prav ni fa kul tet – Na Prav nom fa kul te tu u No vom Sa du po no vo }e bi ti or ga ni zo va na na sta va na ma |ar skom je zi ku – na ja vio je pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec, a ob ja vio dnev nik „Ma |ar so”. – Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra sklo pio je spo ra zum o sa rad wi s Na u~ nim dru {tvom voj vo |an skih Ma |a ra, ko ji se od no si na fi nan sij sku po dr {ku na sta ve na ma |ar skom je zi ku na tom fa kul te tu. On je pod se tio na to da je osam de se tih go di na pro {log ve ka na sta va na ma |ar skom je zi ku or gan ski bi la za stu pqe na u in sti tu ci o nal nom si ste mu Uni ver zi te ta i Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du, da je funk ci o ni sao stru~ ni lek to rat i da su broj ni asi sten ti, do cen ti i pro fe so ri za in te re so va nim stu den ti ma pre da va wa i ve `be dr `a li na ma |ar skom je zi ku. – Po ~et kom de ve de se tih go di na ru ko vod stvo fa kul te ta pri la go di lo se o~e ki va wi ma ve li ko srp -

ske ide o lo gi je ko ja je ta da vla da la, {to je za po sle di cu ima lo da su mno gi ma |ar ski uni ver zi tet ski pre da va ~i ote ra ni – re kao je Kro hec Pod se tio je i na to da je ta da uki nut lek to rat stru~ nog je zi ka, da je us kra }e na po dr {ka obra zo va wu na ma |ar skom je zi ku i da se, ka ko je re kao, „po bri nu lo” da broj stu de na ta ma |ar ske na ci o nal no sti na fa kul te tu bu de „de set ko van”. Kor hec je do dao da „ma |ar ska re~ ni je utih nu la” na Prav nom fa kul te tu za hva qu ju }i pro fe so ru Jo `e fu Sal mi, ko ji je, „na svo ju ru ku i o svom tro {ku”, za sma we ni broj za in te re so va nih pro du `io na sta vu na ma |ar skom je zi ku. – Pro fe sor Sal ma je o~u vao va tru, a sa da }e uz po dr {ku Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra i ukqu ~u ju }i i osta le ma |ar ske pre da va ~e, bi ti omo gu }e no ja ~a we i in sti tu ci o na li zo va we obra zov nih ak tiv no sti – na veo je Kor hec

Kon kurs za Voj nu aka de mi ju

@VA KA IZ SO KA KA

Ba ka Ma ra, Ma ri ja Kne è vi} (78) iz ju `no ba nat skog se la Sa mo{ ì vi sa ma u tro {nom ku }er ku, ko ji se s jed ne stra ne uru {io, a s dru ge ve} odav no ni je za nor ma lan ì vot. Tek ka da je we nu ì vot nu pat wu, po ovoj ci ~i zi mi, lo kal noj jav no sti ko va ~i~ ke op {ti ne raz gr nu la eki pa lo kal ne te le vi zi je, pri sta la je pri vre me no da se zgre je u to plom kut ku pri vat nog sta ra~ kog do ma u Ko va ~i ci. Ru i na od ku }e, iz ko je ba ka Ma ra do sa da na in si sti ra we nad le `nih so ci jal nih slu `bi ni je è le la da ustuk ne, da le ko je od kut ka iole do stoj nog ~o ve ka. Krov sa mo {to se ni je sru {io – ipak, sta ri ca je bez oko li {e wa pri zna la da joj ni je la ko bez stru je i vo de, od na me {ta ja osta la joj je jed na sto li ca na ko joj se umo ta va la u pr we i spa va la. U dvo ri {tu je i po sne gu na ne u ni {ti vom „sme de rev cu” kat kad se bi ku va la, u dru {tvu dva ke ra svi kla na pro le ter ski ì vot. Ba ka Ma ra pri ma so ci jal nu po mo}, tek ne {to vi {e od se dam hi qa da di na ra, od ko jih je do pre tri go di ne ured no pla }a la stru ju, tvr di da je ~ak bi la u pre pla ti 800 di na ra, ka da je is kqu ~e na zbog opa sno sti ko ju bi mo glo iza zva ti uru {a va we we nog oro nu log ku }er ka. Stru ju joj od se kli, kon sta to va la je si ro ta ba ka, a ono {to je bi la u pre pla ti ni su vra ti li. Ne bi ba ka da se odva ja od svog ne ka da te {ko ste ~e nog grun ta,

ponedeqak20.februar2012.

Po ka zu ju }i u ka kvim uslo vi ma `i vi, ob ja {wa va ju }i po tan ko ka ko bez igde iko ga svo ga ne uspe va uvek da uto li glad od so ci ja le do so ci ja le, apel ba ka Ma re bio je skro man. Po da nu joj i ni je to li ki pro blem, ali da joj se na |e ne ki ku tak da se no }u zgre je i pre spa va po ovoj zi mi, ve ja vi ci i ka da {i ba ko {a va. Zna no je u Sa mo {u u ka kvim okol no sti ma `i vi ba ka Ma ra, da je na so ci ja li, da su joj nu |e ne i dru ge vr ste po mo }i u smi slu zbri wa va wa u ge ron to lo {kom cen tru ili pak ne ~i jem po ro di~ -

nom kut ku, {to je ona upor no od bi ja la. U vre me ka da je ve} ~i ta va dr à va bi la na no ga ma zbog van red ne si tu a ci je uzro ko va ne pa da vi na ma i po lar nom hlad no }om, u ma le nom se lu slu `be nik MZ Sa mo{, ka da je pri u pi tan, pri zna je da zna za slu ~aj ugro è ne è ne, ali da ne zna {ta je s wom „jer im se ni je ja vi la”. Ma lo je ~ud na, a iz pri ~a me {ta na mu je po zna to da su joj ne ki kod ko jih se pri vre me no udo mqa va la ot ka zi va li go sto prim stvo. „Pri ~a je do sta su mor na i gor ka u ovom tre nut ku, ali jed no stav no ne ma mo re {e we i ne zna mo ka ko }e se we na sud bi na da qe od vi ja ti. Pri me }e na je da se to kom da na kre }e kod svo je ku }e, zna se da po se }u je ne ke pri ja te qe ko ji joj po mog nu da va wem hra ne, ali gde pre no }i, ni smo us pe li da sa zna mo”, ~u lo se od zva ni~ ni ka MZ Sa mo{. A ba ka Ma ra pred ka me rom de mon stri ra ka ko se na –20 Cel zi ju so vih umo ta va u ode }u ko ju ima, na je di noj sto li ci iz me |u ~e ti ri zi da tro {ne ku }e! Ne voq no je pri sta la da se zgre je u ko va ~i~ kom Sta ra~ kom do mu „Adam”, dok joj se ne obez be di obe }a na so bi ca u Sa mo {u. Eki pa RTV Ko va ~i ca, pred vo |e na ko le gi ni com Sil vi jom Ste va no vi}-Al fel di, po tre snom sto ri jom po kre nu la je nad le `ne da se ba ka Ma ra zgre je, a mi mo sve ga i is pu ni la è qu sta ri ce da se osla di ba kla va ma, jer joj se po ve ri la da ne pam ti ka da ih je je la. M. Mi tro vi}

Mi ni star stvo od bra ne ras pi sa lo je kon kurs za upis na Voj nu aka de mi ju u {kol skoj 2012/2013. go di ni na ko ji se mo gu ja vi ti mla di }i i de voj ke, dr `a vqa ni Sr bi je, ro |e ni 1991. ili ka sni je, sa za vr {e nom sred wom {ko lom ili u~e ni ci ~e tvr tog raz re da. Uslov za kan di da te je da ni su osu |i va ni na ka znu za tvo ra du `u od {est me se ci i da ni su u bra~ noj ili van bra~ noj za jed ni ci. [ko lo va we u Voj noj aka de mi ji ima struk tu ru osnov nih stu di ja i tra je ~e ti ri go di ne, a po sle za vr {et ka, ka de ti sti ~u vi so ko

obra zo va we i stru~ no zva we ko je je pro pi sa no akre di to va nim stu dij skim pro gra mi ma, pri ma ju se u voj nu slu `bu i pro iz vo de u ~in pot po ru~ ni ka. Kan di da ti ko ji is pu wa va ju uslo ve kon kur sa po la `u pri jem ni is pit iz ma te ma ti ke, pod le `u pro ve ri fi zi~ ke spo sob no sti, psi ho lo {koj i me di cin skozdrav stve noj pro ce ni, dok oni ko ji kon ku ri {u za va zdu ho plov stvo mo ra ju da is pu ne i do pun ske uslo ve. Kon kurs je otvo ren od 15. fe bru a ra do 31. mar ta.

No vi cen tri za di ja li zu Na 1.040 apa ra ta za di ja li zu u bol ni ca ma u Sr bi ji ima ~e ti ri pu ta vi {e pa ci je na ta ne go {to oni re al no mo gu pod mi ri ti. Mi ni star stvo zdra vqa i Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we u to ku ove go di ne otvo ri }e 12 no vih cen ta ra za di ja li zu u okvi ru po sto je }ih zdrav stve nih usta no va i omo gu }i ti in sta li ra we ne ko li ko sto ti na apa ra ta. Mi ni star zdra vqa dr Zo ran Stan ko vi} na ja vio je in sta li ra we 125 apa ra ta u cen tru u Alek sin cu za pa ci jen te iz Ra `wa, pu {ta we u rad di ja li znog cen tra u Be o gra du u Bol ni ci “Dra gi {a Mi {o vi}”

sa 14 apa ra ta. Apa ra ti za he mo di ja li zu bi }e usko ro in sta li ra ni i u do mo vi ma zdra vqa u Pe trov cu na Mla vi, Ko va ~i ci i Tu ti nu. Ina ~e, za pa ci jen te ko ji se di ja li zi ra ju u dr `av nim usta no va ma pro {le go di ne iz dvo je no je go to vo tri mi li jar de di na ra, za di ja li zu u pri vat nim usta no va ma oko 518, a za le ~e we kod ku }e jo{ 620 mi li o na di na ra. Uko li ko se is pu ni plan za ovu go di nu i pro {i re ka pa ci te ti, za one ko ji idu na di ja li zu Fond }e na pra vi ti no vi ras po red i vi de ti u ko joj }e me ri ubu du }e bi ti an ga `o va ni pri vat ni di ja li zni cen tri. Q. M.

Vo di~ za iz bor za ni ma wa U fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ovih da na sti glo je 25.000 bes plat nih pri me ra ka Vo di ~a za iz bor za ni ma wa, na me we nog ma lim ma tu ran ti ma ko ji jo{ uvek ne zna ju {ta }e po za vr {et ku osnov ne {ko le i ~i me }e po pu ni ti for mu lar za spi sak svo jih `e qa za na sta vak {ko lo va wa. Ovaj vo di~ ob ja vi la je Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we za hva qu ju }i fi nan sij skoj po mo }i Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da, a ra di se o pro {i re nom iz da wu Vo di ~a iz 2005. go di ne. Vo di~ je do stu pan i u elek tron skoj for mi na saj tu www.vodicza osnovce.nsz.gov.rs Vodi~ za izbor zanimawa je interaktivno {tivo i sastoji se iz niza upitnika za samoprocenu

u~enika osmog razreda. Uz pomo} ovih upitnika u~enici }e mnogo saznati o svojim interesovawima, sposobnostima i osobinama li~nosti na osnovu kojih }e lak{e mo}i da suze izbor budu}eg poziva. Osim toga, u wemu je opisano i 175 zanimawa za koja se {koluje u na{im sredwim {kolama, i to od zanata do zanimawa budu}nosti. Tu je i spisak sredwih {kola s glavnim karakteristikama smerova u wima, od toga da li su trogodi{wi ili ~etvorogodi{wi, gimnazijski ili oni u umetni~kim {kolama, sredwim stru~nim ili {kolama za decu sa smetwama u razvoju, pa do toga da li se u wima {koluje za svet rada ili za daqe u~ewe na fakultetima i visokim {kolama. D. D.

ponedeqak20.februar2012.

RePORTA@e

dnevnik

c m y

VE SE LA I MR SNA TAK MI ^AR SKA MA NI FE STA CI JA U PO LOJ SKOJ [U MI KRAJ BA^ KE PA LAN KE

Pa lan ~a nin naj bo qi „ko ba si ~ar”, Ob rov ~a ni „sla ni na {i” Pre ko hi qa du qu di ~e ka lo je dve ne de qe da do ~e ka ka ko bi se odr ào dru gi Fe sti val do ma }ih ko ba si ca, ku le na i do ma }e sla ni ne u Po loj skoj {u mi iz me |u Ba~ ke Pa lan ke i ê la re va ( od no sno 51. ko ba si ci ja da ko ja je pre dve go di ne po sta la prav no li ce). Ne bo je do zvo li lo, ali zbog dvo ne deq nog ot ka zi va wa uti ca lo da ovo ga pu ta bu de pri ja vqe no „sa mo“ 101 pri me rak do ma }ih su ho me sna tih pro iz vo da. Pa la na~ ko Udru è we ko je ima svoj Uprav ni od bor i Skup {ti nu, ali i ì ri u du go go di {wem sa sta vu: Mi ro slav Po pin, mr Mi lan Ri sti} i Zvon ko Ma jor sa op {ti li su da je u tak mi ~ar skom de lu u~e stvo va lo 48 ko ba si ca, 24 ku le na i 29 pri me ra ka do ma }e sla ni ne. Na asta li ma u {u mi i na va tra ma bi lo je mno go vi {e me sa i pi }a za sve ko ji

Dr Severin Zavi{i} (desno) s prijateqima

Veselo dru{tvo dobrih drugara

su ju ~e na vra ti li u Po loj sku {u mu, ali oni ko ji su se tak mi ~i li èq no su ~e ka li re zul ta te ì ri ja. Pet na e stak spon zo ra na gra di li su one ko ji su bi li po uku su ì ri ja: pr vo me sto u ku le nu osvo jio je Slav ko To mi} (svi uzor ci bi li su pod {i from pa ni ko ni je mo gao zna ti ~i ji je naj bo qi pro iz vod dok ì ri ni je re kao svo je, a ta ko je de ce ni ji ma), dru gi je bio Ivan Hor wa ~ek, kom {i ja iz obli `we Op {ti ne Ba~ ki Pe tro vac, a tre }i Di mi tri je Miq ko vi} iz Ba~ ke Pa lan ke. S ob zi rom da fe sti val i po ~i we sa ko ba si com, naj bit ni ju na gra du je od neo Zo ran Haj ri} iz Ba~ ke Pa lan ke, a i sam je bio iz ne na |en zbog po ko lo na ko je je do bio u vi du me tal nih mon ta `nih po li ca - ve ro vat no za sla ga we pe ha ra. Dru gi naj bo qi „ko ba si ~ar“ je Ja ro slav Ri bo vi~ za ko ga ni ì ri ni je znao no vi na ri ma da ka è oda kle je (jer ni je bio pri su tan ve} je sa mo dao {i fru), a tre }e me sto

Merak ala Polojska {uma

osvo jio je ov de svi ma po zna ti Mi ta Ma le tin iz Ba~ ke Pa lan ke. Ali, ona na gra da ko ja je mo `da Ba ~va ni ma naj bit ni ja je do ma }a sla ni na, a wu je ovo ga pu ta osvo jio Ga vra Ra di voj kov iz Ob rov ca, dru gu sla ni nu po vred no sti, a po oce ni ì ri ja, imao je Bo jan Gru bor iz Ba~ ke Pa lan ke, a tre }e me sto po no vo je osvo ji la sla ni na iz Ob rov ca ko ju je do neo Pe tar Jo va no vi}. Pri ~a o ko ba si ca ma tra je vi {e od po la ve ka, a Pa lan ~a ni po seb no in si sti ra ju da ova man fi se ta ci ja ne ma ve ze sa ko mer ci ja lom. Ov de se ni {ta ne pla }a, ko god do |e mo è da je de i pi je ko li ko god ho }e, a ovo ga pu ta po seb no je za go ste iz No vog Sa da, Be o gra da, Ilo ka, Ni {a, Ba wa Lu ke, Vu ko va ra, ali i Pa ri à ni ma i Her ce gov ci ma, ku va no pet jag we }ih ora ni ja i ka za na ko ji su de qe ni u por ci ja ma i po sle su ve hra ne, lo ze, kru {ke i do brog vi na iz Ne {ti na ko ji je oma pre ko Du na va, mno go je go di lo. Po seb no su se ist kla dva ku va ra pa su qa ko ji su po tra di ci ji de li ka tes u Po loj skoj {u mi, po seb no ako ih ku va Mar ko Su ji}, pa jo{ mu po ma è ne ko od we go vih si no va...

Dru è we uz me ze po dr à lo je i pet tam bu ra {kih ban di, ali i mno go po li ti ~a ra ko ji su ov de lo bi ra li za pred sto je }e iz bo re. Do du {e, ve }i na ko ja je ov d e do { la zbog tra d i c i j e, qud skog dru è wa i sve ga ono ga {to obi~ ni svet raz li ku je od „in te res xi ja„, zna la je da se pro ve se li u {u mi, pe va, ar la u ~e, pla ~e i sme je se, jer su da le ko od uku }a na, po slov nih part ne ra, kom {i ja, a po go to vo la ja vih kom {i ni ca, do ko nih kom {i ja... Me |u oni ma ko ji go di na ma, a po seb no de ce ni ja ma pra te ovu ne ka da ma lo broj nu a sa da ma sov nu ma ni fe sta ci ju, pri me ti lo se da su joj se pri du ì li i po tom ci osni va ~a ne ka da „Ko ba si ci ja de“, a sa da Fe sti va la do ma }ih ko ba si ca, ku le na i do ma }e di mqe ne sla ni ne. Ta ko nas je ob ra di va lo pri su stvo dr Se ve ri na Za vi {i }a, Pa lan ~i ni na, a we gov otac jo{ ~u ve ni ji dr Za vi {a Za vi {i} bio je je dan od ini c i j a t o r a ova k vog dru è wa, ba{ kao ne ka da {wi li de ri ov da {wi iz fa mi li ja Ri sti }a, Pe tro vi }a, Po po va, Ne {i }a... M. Su yum

BE ^EJ SKI LOV CI PO KA ZU JU UZ PO MO] KA MI ON ^E TA, DRU GU STRA NU LO VA^ KE ME DA QE U PO LAR NIM USLO VI MA

Po lov wak sne g pre ga zi, pa sr ne do zi va Sva ko ko u lov ci ma vi di sa mo is tre bqi va ~e di vqa ~i, tra ba lo je to kom sne gom i le dom oko va ne pa non ske rav ni ce da pro ve de, bar, je dan dan s wi ma u lo vi {tu. Ova pri ~a za be le `e na je u be ~ej skom ata ru, gde je sneg bio du -

dru gu stra nu lo va~ ke me da qe. Kao da su to shva ti li ze ~e vi, sr ne, fa za ni... Ve kov ni ne pri ja teq im je u ova kvim uslo vi ma `i vo ta, od jed nom je di ni pri ja teq. Do no si im hra nu, bez ko je mno ge je din ke ne bi pre `i ve le.

Tama{ Lastovi~ i Mile Medi} na mestu gde je divqa~ ve} pojela hranu

bi ne pre ko po la me tra, `i va u ter mo me tru oko 15 po de o ka is pod „nu le“ po Cel zi ju su, a ve tro vi ta sim fo ni ja pa ra la je u{i i {ti pa la za li ce, jer je sa mo ono osta lo ne za {ti }e no. Sva ki raz go vor ni je bio pre po ru~ qiv, ali... Za {to smo kre nu li u avan tu ru, ne go da sa zna mo {to vi {e od onih ko ji se sva ko dnev no bo re sa ne da }a ma da bi po mo gli di vqa ~i i po ka za li

- Di vqa~ lak {e pod no si ni sku tem pe ra tu ru od gla di. I dok im tem pe ra tu ru ne mo è mo me wa ti, hra nom im mo è mo po mo }i da pre ì ve. I to ne ma kar ka kvom. Sa mo pr vo kla sna hra na se iz no si u ova kvim uslo vi ma. Sva ka dru ga bi la bi ubo ji ti ja od bi lo ka kvog met ka. Di vqa~ sa da ne ma dru ge hra ne i zbog gla di je de sve na {ta na i |e. Ako se na je de kvar ne hra ne, pro liv je to li -

ko is cr pi da usko ro ugi ne. Ni je bit no da li se hra na sta vqa u hra ni li ce, ko je mi lov ci to kom le ta pri pre mi mo i na vre me po sta vi mo u lo vi {ta ili na ne ko dru go me sto. Naj ~e {}e su to re mi ze ili bi lo ka kvo ra sti we, gde sr ne pre bi va ju u ova ko su ro vim pri rod nim uslo vi ma. Iz met je naj bo qi po ka za teq da je di vqa~ zdra va, ot kri va nam lo vo ~u var Lo va~ kog udru è wa Be ~ej Mi le Me di}, ka da smo na i {li na bra bow ke sr ne. U da qoj {et wi lo vi {tem u po te su Gor wa ze mqa sa zna je mo da su be ~ej ski lov ci sa mi pro iz ve li dva va go na ku ku ru za u kli pu, je dan su ku pi li, a ka ko stva ri sto je mo ra }e zbog ja ke zi me da pa za re jo{ je dan va gon ku ku ru za. - Ima mo pro blem - gde ku pi ti kva li te tan ku ku ruz u kli pu? Ne }e qu di da ga pro da ju u ovo vre me. Bi li smo sprem ni, ~ak, da za ku ku ruz u kli pu pla ti mo ce nu ku ku ru za u zr nu, sa mo da bi smo obez be di li kva li tet nu hra nu. Na ma ku ku ruz u zr nu ne od go va ra, jer zr no pro pad ne kroz sneg, di vqa~ ne mo è da ga po je de ka da joj je naj po treb ni je, a ka sni je is tru li. PIK Be ~ej nam je dao osam ve li kih ro lo va nih ba la pr vo kla snog se na ko jim te lad hra ne, pa i ti me hra ni mo di vqa~. So je, ta ko |e, bit na za ì vo ti we, ra di bo qeg va re wa i kva li te ta ro go vqa kod srn da }a, pa pre ko ce le go di ne sta vqa mo gru me we so li - do da je be ~ej ski lo vo ~u var Mi le Me di}. Po tre ba za so qu ~e sto zna da bu de uzrok sa o bra }aj nih ne zgo -

da!? Jer, pu ta ri ba ca ju so po ko lo vo zu da bi se le de na ko ra oto pi la, di vqa~ to ose ti i iz la zi na ko lo voz i ako je vo za~ neo pre zan do la zi do „sa o bra }aj ki“. - Sr ne }a di vqa~ nam je bit na, jer je u ko mer ci jal nom lo vu naj pro fi ta bil ni ja. A gde hra ni mo sr ne, tu ima hra ne i za ze ca, te fa za ne i osta le pti ce - ukqu ~u je se u raz go vor pred sed nik Lo va~ kog udru `e wa „Be ~ej„ Ta ma{ La sto vi~. Po sle iz ve snog vre me na bo rav ka u po te su Gor wa ze mqa, iz me |u To pol skog i I|o {kog pu ta, pre {li smo u Ma li rit, gde je mo bil na tro ~la na eki pa lo va ca pri hra wi va la di vqa~.

Zimska idila – srne u be~ejskom Malom ritu

- Po de li li smo lo vi {te na se dam re o na i sva ki dan iz no si mo hra nu u jed nom re o nu, ta ko da di vqa~ do bi ja hra nu za ne de qu da na. Ali, ako pri me ti mo da je ne gde ne sta lo hra ne, on da je do dat -

„Stodesetka” u vojsci vi{ak, a Be~ejcima „glavni igra~”

no do no si mo, sa zna li smo od Ste va na Se ku li }a, ko ji je za vo la nom ka mi o na s ko jim se raz no si hra na po lo vi {tu, a u eki pi su bi li i iz pri ko li ce ku ku ruz iz ba ci va li lov ci Sve ti slav Pav kov i Igor Se ku li}. U Ma lom ri tu ima pre ko sto ti nu sr ne }e di vqa ~i i neo p hod no je mno go vi {e hra ne da osta vqa mo. Ka ko je ovaj po tes lo ci ran iz me |u sta rog i no vog to ka Ti se, gde su po dig nu ti broj ni vo} wa ci s vi ken di ca ma, sr na ma je omi qe no sta ni {te zbog mo gu }eg za klo na. Po seb na pri ~a u ~i ta voj avan tu ri je ka mion TAM 110 ko ji, ka da ni trak to ri ni su mo gli da se sta ve u po gon ili kre }u po si bir skim uslo vi ma, sva ko dnev no {par ta be ~ej skim lo vi {tem. U pi ta wu je voj no vo zi lo ku pqe no na ot pa du, ali u iz u zet no o~u va nom sta wu, za ko je do sa da ni je bi lo ne pre mo sti ve pre pre ke. Sti ~e se uti sak da sr ne pre po zna ju zvuk mo to ra „sto de set ke“ i ka da ga ~u ju iz la ze iz pri rod nih za klo na ~i ta va kr da da do ~e ka ju pri ja te qe sa hra nom. Vla sti mir Jankov

crna hronika

dnevnik

Na sta vqa se su |e we [a ri }e voj gru pi Su |e we od be glom Dar ku [a ri }u i we go voj gru pi zbog {ver ca vi {e od dve to ne ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu na sta vqa se da nas u Spe ci jal nom su du u Be o gra du. Su |e we }e for mal no po ~e ti pre ma od red ba ma no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku i o~e ku je se da }e da nas bi ti odr `a no

la vi {e ~la no va [a ri }e ve eki pe za du `e ne za {verc ko ka i na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu. Isto vre me no je i be o grad ska po li ci ja uhap si la pri pad ni ke [a ri }e ve gru pe ko ji su se za te kli u Sr bi ji, dok je po ter ni ca za Dar kom [a ri }em ras pi sa na tek kra jem ja nu a ra 2010. go di ne. Mi li o ne pr qa vog nov ca ko je su za ra di li kao nar ko bo so vi [a ri }i su pre u sme ri li u le gal ne to ko ve ku pu ju }i pred u ze }a u pro ce su pri va ti za ci je, po qo pri vred na do bra, fa bri ke, lo ka le, sta no ve i vi le {i rom Sr bi je i Cr ne Go re, luk su znu teh ni~ ku opre mu i auto mo bi le.

Jo{ uvek bez po tvr de iz Ju `no a fri~ ke re pu bli ke

Darko [ari}

pri prem no ro ~i {te, na ko jem }e Tu ì la {tvo i od bra na „ukr sti ti” do ka ze ko je è le da iz ve du pred su dom u na stav ku pro ce sa. To var s dro gom pre sret nut je 15. ok to bra 2009. go di ne za jed ni~ kom ak ci jom „Bla kan ski rat nik” ame ri~ ke age ni ci je DEA, srp ske BIA-e i po li ci je Uru gva ja. Dar ko [a ri}, Go ran So ko vi} i jo{ pe to ri ca op tu è nih su u bek stvu, pa im se su di u od su stvu. Osta la je da na e sto ri ca ko ji su na op tu è ni~ koj klu pi ne gi ra la su kri vi cu i svo je u~e {}e u {ver cu ko ka i na. Svi op tu è ni, osim [a ri }e vog bra ta od tet ke @eq ka Vu ja no vi }a, tvr de da ne po zna ju pqe vaq skog nar ko bo sa. We go vom mla |em bra tu Du {ku zbog op tu `bi za tr go vi nu dro gom su di se u Cr noj Go ri. Dar ku [a ri }u gu bi se trag u ok to bru 2009. u vre me spro vo |e wa ak ci je „Bal kan ski rat nik” isto vre me no u Uru gva ju i Be o gra du. Uru gvaj ska po li ci ja je 15. ok to bra 2009. u sa rad wi s ame ri~ kom agen ci jom DEA i srp skom BIA-om za ple ni la 2.174 ki lo gra ma na jah ti „Ma ui” i uhap si -

Ju `no a fri~ ka po li ci ja ne dav no je sa op {ti la da je lo ci ra la li ce za ko je se sum wa da je Dar ko [a ri}, ali srp ski pra vo sud ni or ga ni jo{ uvek ~e ka ju po tvr du da li je re~ o naj tra è ni jem srp skom be gun cu. Pre ma ne zva ni~ nim iz vo ri ma, Dar ko [a ri} se ve} ne ko vre me na la zi u pri tvo ru u Ju `no a fri~ koj re pu bli ci, a raz log zbog ko jeg srp ska po li ci ja jo{ uvek ne ma po tvr du o we go vom hap {e wu je ste to {to ga is pi tu ju agen ti ame ri~ ke DEA ko ji pre osta lih è le da do |u do in for ma ci ja o we go vim ve za ma u Ju `noj Ame ri ci. Dru gi ne zva ni~ ni iz vo ri me |u tim tvr de, da oso ba ko ja je lo ci ra na u JAR ni je Dar ko [a ri} i da je do za bu ne do {lo po gre {nim na vo di ma u po je di nim me di ji ma. Ve li ki deo te imo vi ne pri vre me no im je za ple wen po Za ko nu o od u zi ma wu imo vi ne ste ~e ne kri vi~ nim de lom, ko jom }e dr àv ni or ga ni upra vqa ti do okon ~a wa kri vi~ nih po stu pa ka ko ji su u to ku pro tiv wih. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je ~ak pet op tu `ni ca pro tiv Dar ka [a ri }a, {to zbog dro ge, {to zbog pra wa nov ca.

ponedeqak20.februar2012.

SRP SKO PRA VO SU \E ^E KA UHAP [E NE „ZE MUN CE”

Iz ru ~e we sa mo teh ni~ ko pi ta we Lu ku Bo jo vi }a, Si ni {u Pe tri }a i Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a, ko ji su uhap {e ni pro {le ne de qe u [pa ni ji, Sr bi ja tra ì ra di iz dr à va wa za tvor skih ka zni na ko je su osu |e ni pra vo sna `nim pre su da ma u me |u sob no ne po ve za nim pro ce si ma. Me |u wi ma je je di no u od su stvu su |e no Vla di mi ru Mi li sa vqe vi }u, osu |e nom na 35 go di na za tvo ra po op tu `bi za u~e {}e u aten ta tu na pre mi je ra \in |i }a, i na 40 go di na u slu ~a ju „ze mun ski klan“. Si ni {a Pe tri} je u Su bo ti ci to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka osu |en na 15 go di na za tvo ra, ali je po sle okon ~a wa pro ce sa ne ka ko us peo da po beg ne. Bo jo vi} je u Be o gra du 2008. osu |en na 15 me se ci zbog fal si fi ka ta is pra ve i dr à wa oru` ja, a po okon ~a wu pr vo ste pe nog po stup ka je pu {ten iz pri tvo ra do pra vo sna `no sti pre su de i u tom pe ri o du je po be gao. Bo jo vi }u i Mi li sa vqe vi }u se od pro {le go di ne pred Spe ci jal nim su dom u od su stvu su di s ra ni je uhap {e nim „ze mun ci ma“ Sret kom Ka li ni }em i Mi lo {em Si mo vi }em, po op tu `ni ci ko ja ob u hva ta ne ko li ko ubi sta va i po ku {a ja ubi sta va. Prav ni ci is ti ~u da osta je da se vi di da li }e, osim Sr bi je,

iz ru ~e we uhap {e nih even tu al no tra `i ti jo{ ne ke dr `a ve. Advo kat To ma Fi la ve ru je da }e uhap {e ni bi ti iz ru ~e ni Sr bi ji i da bi po stu pak eks tra di ci je mo gao tra ja ti re la tiv no krat ko.

Luka Bojovi}

–U slu ~a ju ka da ne ma pro ti vqe wa iz ru ~e wu, po stu pak se br zo za vr {i, re ci mo, za sve ga ne ko li ko ne de qa. Mo `e se uspo ri ti uko li ko se uhap {e ni us pro ti vi eks tra di ci ji tvr de }i da je po li ti~ ki kri vac, ali u

Sini{a Petri}

– Mo je is ku stvo je da sve ze mqe è le da se ota ra se tu |ih dr à vqa na i zbog to ga mi slim da }e [pa ni ja gle da ti da ih {to pre iz ru ~i. Ne ma raz lo ga da ih du è za dr à va, po go to vo po {to se Ho lan di ja ve} iz ja sni la da ono za {ta se sum wi ~e u toj ze mqi ustu pa Sr bi ji – na vo di Fi la za „Dnev nik”. Po we go vim re ~i ma, eks tra di ci ja uhap {e nih iz [pa ni je bi tre ba lo da bu de is kqu ~i vo teh ni~ ko pi ta we.

Vladimir Milisavqevi}

ovom slu ~a ju te {ko da mo è ta ko ne {to da se de si – ka è Fi la. We gov ko le ga Alek san dar Cve ji}, ko ji je svo je vre me no ra dio u Kan ce la ri ji UN za qud ska pra va u Be o gra du, u raz go vo ru za na{ list ta ko |e oce wu je da Sr bi ja ima do bre {an se da joj uhap {e ni bu di iz ru ~e ni ~ak i uko li ko bi se even tu al no de si lo da ih tra è jo{ ne ke dr à ve. – Iako to u Evrop skoj kon ven ci ji o eks tra di ci ji, ~i ji je

pot pi snik i Sr bi ja, ni je iz ri ~i to na ve de no, pred nost bi tre ba lo da ima dr à va ko ja tra è ne sum wi ~i za naj te à de la, a do dat ni osnov je ako su we ni dr à vqa ni – re kao je Cve ji}. U po gle du eks tra di ci o nog po stup ka, Cve ji} ge ne ral no uka zu je na mo me na te ko ji, u slu ~a ju ako se uhap {e ni us pro ti vi iz ru ~e wu, mo gu bi ti od uti ca ja na we o vu du ì nu, a ve za ni su za pra va ko ja se {ti te od red ba ma Kon ven ci je o eks tra di ci ji. – Na pri mer, po je di ne od red be do dat nog pro to ko la uz Kon ven ci ju su ka te go ri~ ne – kad ne ka dr à va tra ì iz ru ~e we ne kog li ca u ci qu iz vr {e wa ka zne ili me re ko ja je do ne ta pro tiv we ga u od su stvu, dr à va ko ja tre ba da ga iz ru ~i mo è to od bi ti ako, po we nom mi {qe wu, po stu pak u ko jem je li ce osu |e no u od su stvu ni je za do vo qio mi ni mal na pra va na od bra nu pred su dom, ko ja se pri zna ju sva kom li cu ko je je op tu è no. Mo è se u tom smi slu i do zvo li ti iz ru ~e we ako dr à va do sta vi do voq na uve re wa da }e se tom li cu ga ran to va ti pra vo na no vi sud ski po stu pak ko ji }e {ti ti pra va na od bra nu – na vo di Cve ji}. J. J.

PO @AR U MI ^U RI NO VOJ ULICI U NOVOM SADU SRE ]OM BEZ PO VRE \E NIH

Pla men pro gu tao sta no ve Dva sta na su iz go re la, a vi {e od de set je o{te }e no u po `a ru ko ji je iz bio ju ~e uju tro oko pet sa ti u no vo sad skoj vi {e sprat ni ci u Mi ~u ri no voj uli ci 40, kod sport skih te re na „Saj mi {te„. Po vre |e nih ni je bi lo, ali je po sto ja la mo gu} nost da pla men iza zo ve mno go ve }u {te tu, pa i tra ge di ju, s ob zi rom na to da je buk nuo u vre me ka da je ve }i na qu di bi la u snu. Va tro ga sci su br zo do {li na li ce me sta i us pe li da lo ka li zu ju va tru.

– Da se ni sam pro bu di la ka da sam ose ti la dim, ko zna gde bih sa da bi la. Sve je iz go re lo u ovom du pleks sta nu. Uni {te ne su kwi ge, na me {taj, kre ve ti, or ma ri, sto lo vi, a o gar de ro bi i da ne pri ~am – ka `e za „Dnev nik” pod sta nar ka na pe tom spra tu, stu dent ki wa Sa bi na K., dok je vi {e qu di sa ku pqa lo jo{ ne ko li ko pre o sta lih osta ta ka stva ri u pot pu no ga ra vom sta nu sa pot pu no zgo re lom dr ve na ri jom.

- Bi li smo sa mi na gor woj eta ì, ja i jo{ je dan pod sta nar u dru goj so bi. Kad sam po zva la va tro ga sce, ve} su bi li tu, sprat ni è, do vla ~i li cre va i ga si li po àr. Ni sam ~u la vri sku i ci ku. Bi la sam za pa we na. Sve je uni {te no. û la sam da je ovaj stan naj go re pro {ao po sle onog u ko jem va tra i iz bi la. Va tra je buk nu la kroz ok no, ver ti kal ni pra zan pro stor u unu tra {wo sti zgra de, na ko je gle da ju sta no vi s vi {e stra na, i oda tle iz bi la moj pro zor u so bi - is pri ~a la nam je Sa bi na. Pod sta nar ka sa pr vog spra ta nam je ka za la da joj je ne ko zvo nio na vra ti ma oko pet uju tro.

si lo – ka za la nam je ova de voj ka. U ce lom ula zu se ose }ao ga re` i svu da po ste pe ni {tu su bi le vi dqi vi osta ci iz go re lih stva ri. Rad ni ci „Sta na” do {li su da pre gle da ju in sta la ci je vo de i gre ja wa. A u gu `vi na ste pe ni {tu pri me ti li smo i maj sto ra ko ji je po pra va qao do vra tak kod, ta ko |e, pod sta nar ke ko joj su u vre me in ter ven ci je pro va li li vra ta da bi, ka ko je re kla, pro ve ri li da li je po `ar za hva tio i te pro sto ri je. Iz ula za s ja kim smra dom na pa qe vi nu ju ~e po sle pod ne qu di su stal no iz no si li stva ri ko je je va tra uni {ti la. Pre ma in for ma ci ja ma ko je su do sa da po tvr |e ne, va tra je iz bi la

– Pre to ga ni sam ni {ta ~u la, ali sam ugle da la ro ta ci o na sve tla pred zgra dom. Ubr zo, sle de }i put ne ko je „le gao„ na zvo no i oti {ao, shva ti la sam da ne {to ja ko ni je u re du. Po red mog sta na je tru ba za uz bu wi va we s ta ste rom za uz bu nu is pod we, ali to se ni je ogla -

na dru gom spra tu u sta nu broj 10, a za tim se kroz sve tlar nik ko ji se pru `a ~i ta vom vi si nom zgra de pre ne la na sta no ve iz nad. Po li ci ja je iz vr {i la uvi |aj i o~e ku je se da }e usko ro bi ti po znat ta ~an uzrok ovog po `a ra. M. V. Fo to. R. Ha yi}

Pro na |e no te lo stra da log u la vi ni Ro ni o ci @an dar me ri je us pe li su na kon ne ko li ko da na po tra ge da u je ze ru Pe ru }ac pro na |u te lo Mom ~i la N. (38) ko ga je pre ne de qu da na za tr pa la la vi na dok je po ku {a vao da ra{ ~i sti smet na pu tu. We go vo te lo ro ni o ci su pro na {li na oko 35 me ta ra du bi ne, a ne sre} ni ~o vek, ko ga je la vi na od ne la bu kval no pred o~i ma

su pru ge i dvo je de ce, 22. je `r tva le de nog ta la sa u Sr bi ji. Po re ~i ma na ~el ni ka Sek to ra za van red ne si tu a ci je Pre dra ga Ma ri }a, jed na mu {ka oso ba iz oko li ne Me dve |e, s ko jom ni ko ni je imao kon tak ta ve} 15 da na, jo{ uvek se vo di kao ne sta la, ali tre nut no ni je mo gu }e utvr di ti gde je zbog ve li ke ko li ~i ne sne ga u tom kra ju.

U^E STA LI NA PA DI PA SA LU TA LI CA U OKO LI NI KRU [EV CA

Psi lu ta li ce po kla le ~i tav zoo-vrt U za se o ku Bek ~i }i kod Kru {ev ca psi lu ta li ce su u no }i iz me |u su bo te i ne de qe u{li u pri vat nu od ga ji va~ ni cu `i vo ti wa Alek san dra Bek ~i }a i u woj za kla li vi {e od 30 sr na, fa za na i ze ~e va, re kao je vla snik ovog mi ni zoo-vr ta. Po we go vim re ~i ma, psi su pro gri zli `i cu, upa li u ogra |e ni pro stor i za kla li ili uda vi li se dam sr na, jed nog srn da }a, 15 ukra snih fa za na i 13 ze ~e va. – O {te ti ne mo gu da go vo rim jer je ova od ga ji va~ ni ca na pra vqe na iz qu ba vi, a ne u ko mer ci jal ne svr he – re kao je Bek ~i}, i ape lo vao na zoo-hi gi jen sku slu `bu da po mog ne u re {a va wu pro ble ma pa sa lu ta li ca ko ji su

u kru {e va~ kom kra ju pra va na past. Pred sed nik Lo va~ kog udru è wa u Kru {ev cu Vla di mir Ko sti} je po tvr dio da su psi lu ta li ce iz vr {i li po koq u Bek ~i }e voj od ga ji va~ ni ci, is ta kav {i da lov ci ne sme ju da od stre le pse uko li ko ni su ugro è ni ì vo ti qu di ili imo vi na. On je pod se tio na to da je pre ne ko li ko da na stra da lo sta do ova ca u do ma }in stvu Iva na Raj ko vi }a iz Pe pe qev ca, i do dao da su ta da lov ci sa si gur no {}u tvr di li da su to u~i ni li psi lu ta li ce, a ne vu ko vi, ka ko su ve ro va li ve te ri na ri i ne ki me {ta ni u tom se lu. (Ta njug)

BIV [I MI NI STAR OD BRA NE DA NAS PO NO VO PRED SU DOM

Tre }i po ku {aj no vog su |e wa za afe ru „Pan cir” Su |e we ak te ri ma afe re „Pan cir”, ne ka da {wem mi ni stru od bra ne SCG Pr vo sla vu Da vi ni }u i jo{ dvo ji ci ofi ci ra, tre ba lo bi da nas iz tre }eg po ku {a ja da po no vo po~ ne pred Vi {im su dom u Be o gra du. No vo su |e we je do sad dva pu ta od la ga no, a pro ces kre }e iz po ~et ka zbog pro me ne sud skog ve }a, po sle go to vo dve i po go di ne pa u ze do ko je je do {lo po sle re for me pra vo su |a. Op tu `e ni u afe ri „Pan cir” su, po red Da vi ni }a, dvo ji ca ofi ci ra voj ske SCG, Jo vi ca Vu~ ko vi} i Mi lun Ko ka no vi}.

Da vi ni}, ge ne ral-ma jor Ko ka no vi} i pu kov nik Vu~ ko vi}, od bra nu su iz ne li jav no i ne gi ra li sve op tu `be da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo àj skla pa wem ugo vo ra {tet nog po dr à vu, vred nog 176 mi li o na evra, iz me |u fir me za pro iz vod wu voj ne opre me „Mi le Dra gi}” i Voj ske SCG 2005. go di ne. Tu ì la {tvo te re ti Da vi ni }a da je is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo à ja, vla sni ku pred u ze }a „Mi le Dra gi}”, pri ba vio ko rist u vi du do bi ja wa po sla snab de va wa Voj ske SCG voj nom opre mom –

60.000 {le mo va i isto to li ko za {tit nih pr slu ka, ukup no vred nih 176 mi li o na evra, na osno vu dva ugo vo ra o ku po vi ni za {tit ne ba li sti~ ke opre me, ko ji ni je u in te re su dr `av ne za jed ni ce SCG. U op tu `ni ci je na ve de no da o tom po slu ni je oba ve stio ta da {weg na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Dra ga na Pa ska {a, da je na bav ka u ko li ~i ni i vred no sti bi la iz ra zi to u ne skla du s po tre ba ma Voj ske i fi nan sij skim mo gu} no sti ma dr `a ve, da za wu ni je bi lo nov ca i da ni je pro {la neo p hod nu pro ce du ru.

SPORT

ponedeqak20.februar2012.

c m y

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO U GA\AWU VAZDU[NIM ORU@JEM U FINSKOJ

Bo ba na Ve li~ ko vi} osvo ji la zla to, bron zu i olim pij sku vi zu Srp ska re pre zen ta tiv ka u stre qa {tvu Bo ba na Ve li~ ko vi} po sta la je evrop ska {am pi on ka u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem u fin skom gra du Vi e ru me ki ju, uze la olim pij sku vi zu za Lon don i sa Zo ra nom Aru no vi} i Ja snom [e -

bron za Ru ski wi Qu bov Ja {ke vi~ sa 483,9 (384) kru ga. Ina ~e, ~ak pet de vo ja ka sa 383 kru ga je ras pu ca va lo za tri me sta u fi na lu. Ak tu el na svet ska pr va ki wa ovim oru` jem na {a Zo ra na Aru no vi} je sa 380 kru go va za u ze la 18. me sto, dok

i za me da qu, Ne ma wa Mi ro sa vqev,Ste van Ple ti ko si} i de bi tant Mi lu tin Ste fa no vi} ni su us pe li da se pla si ra ju u fi na le. Sva tro ji ca su za be le `i la po 592 kru ga. Naj bo qe pla si ran je bio Ste fa no vi} na

34. me stu, Mi ro sa vqev je 36, a Ple ti ko si} 38. Ta ko }e u Lon do nu Mi ro sa vqev je di ni ga |a ti pu {kom, a Ple ti ko si} je pro pu stio pri li ku da se na |e na {e stim oli pij skim igra ma. Evrop ski pr vak je po stao De nis

Bobana Veli~kovi} se okitila zlatom pojedina~no i bronzom ekipno

Jasna [ekari}, Zorana Arunovi} i Bobana Veli~kovi}

ka ri} ekip no osvo ji la bron za nu me da qu. Vi {e ne go us pe {an dan za Bo ba nu, ma da de voj ke ni su us pe le da od bra ne evrop sku ti tu lu ekip no. ^la ni ca Bo ra 030 je u fi na le u{la sa naj bo qim re zul ta tom od 388 kru go va i pr vu po zi ci ju je us pe la da sa ~u va do kra ja plej - ofa. Ma da je ima la tek pe tu fi nal nu se ri ju od 99,1 kru go va, ipak je we na pred nost iz osnov nog de la u od no su na ri val ke bi la ve li ka ta ko da je sa 487,1 (388) kru go va uze la zlat nu me da qu. Ovo joj dru ga se ni or ska evrop ska zlat na me da qa, jer je naj bo qa bi la i u Ma ra ke ru 2010. Sre bro je pri pa lo Ukra jin ki Ole ni Ko ste vi~ sa 486,7 (386), a

je Ja sna [e ka ri} pod ba ci la i sa 374 kru ga za u ze la tek 37. me sto od 65 tak mi ~ar ki. Ta ko je [e ka ri }e va pro pu sti la po sled wu pri li ku da na stu pi na sed mim olim pij skim igra ma, ali }e za to Aru no vi }e voj u Lon do nu dru {tvo pra vi ti Bo ba na Ve li~ ko vi}. Na {e re pre zen ta tiv ke su do ekip ne bron ze do {le sa 1.142 kru ga i ovo im je tre }a uza stop na me da qa sa evrop skih pr ven sta va, po {to su u Ma ra ke ru i Bre {i bi le {am pi on ke. Zla to su ovo ga pu ta uze le Ru ski we sa 1148, a sre bro Ma |a ri ce sa 1146 kru go va. Se ni o ri va zdu {nom pu {kom su pro pu sti li pri li ku i za vi zu

Vi za je mo je zla to No va evrop ska {am pi on ka u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem Bo ba na Ve li~ ko vi} je od mah po za vr {et ku fi na la iz ja vi la da joj se jo{ uvek tre su no ge, ali da se pi {toq sre }om ni je tre sao. - U Fin sku sam do {la ne po me da qu, ve} po olim pij sku vi zu. Od la zak u Lon don bio mi je naj va `ni ji i vi za je mo ja pr va zlat na me da qa. Ta ko |e, ima le smo i re pre zen ta tiv ni ciq da osvo ji mo ekip nu me da qu. Ovaj dan }u pam ti ti ce log `i vo ta, sve {to sam `e le la i pla ni ra la se ostva ri lo - re kao je Ve li~ ko vi }e va. U fi na le je u{la sa dva kru ga pred no sti i ma ni rom is ku snog asa vo di la je me~ do {am pi on ske ti tu le.

ANDREA ARSOVI], BRONZANA NA EP U FINSKOJ

Pre ko tr wa do zve zda Na [am pi o na tu Evro pe u fin skom Vi e ru ma ki An drea Ar so vi} (24 go di ne) je sti gla do bron za ne me da qe pro {av {i tr no vit put.Ipak je sti gla do od li~ ja i jo{ jed nog zve zda nog uspe ha. Od ga |a la je ve o ma te àk me~ od 40 di ja bo la, po tom je mo ra la da pro |e ras pu ca va we za fi na le sa pet di ja bo la na de ci ma lu, jer je sa jo{ ~e ti ri tak mi ~ar ke ima la 397 kru go va, da bi u tre }em kru gu pa kla mo ra la da se uhva ti u ko {tac sa se dam ve o ma mo ti vi sa nih ri val ki, me |u wi ma i sa Ne mi com So wom Faj l{if ter, svet skom i evrop skom {am pi on kom i ê hi wom Ka ta ri nom Emons, olim pij skom po bed ni com i ta ko |e svet skom pr va ki wom. l Kako ste doìveli i proìveli va{a tri izlaska na vatrenu liniju u istom danu? - Odav no ni sam ima la ta ko lo{ ri tam u osnov nom de lu. Je dva sam ga pri ve la kra ju i, iako sam bi la ne za do voq na re zul ta tom jer sam na svim tak mi ~e wi ma i pri re ma ma mno go si gur ni je i bo qe ga |a la, bi la sam sre} na {to sam do bi la pri li ku da ras pu ca vam za fi na le. Re zul ta ti fi na list ki wa su bi li vi so ki, je dan 399, tri po 398 i za pre o sta la tri me sta kon ku ri sa lo je nas pet sa po 397 kru go va. Du go smo ~e ka le da po~ ne mo ras pu ca va we, to me je do sta umo ri lo, po tom smo bez pre da ha, ali uz pre svla ~e we i po no vo obla ~e we opre me, oti {le u dvo ra nu za plej of i bi la sam do sta umor na. l Da li vas je optere}ivalo to {to ste evropska {amionka iz Merakera? - Vo lim stre qa {tvo, vo lim i da se tak mi ~im i sva ko pr ven stvo je no va pri li ka za do bar re zul tat i tro fej. Ne na me }em se bi oba ve zu da uvek u to me mo ram da uspem, jer to mo è da do ve de do one lo {e tre me. Uvek imam po zi tiv nu tre mu, do go di lo mi se to i u ovom fi na lu, jer sam tri po sled wa met ka opa li la pod pri ti skom. Ako uhva tim do bar ri tam, ta da mi je on isti i u me ~u i u fi na lu. Sa mo je {am pi on ka Faj l{if te ro va ima la bo qu fi nal nu se ri ju od me ne, mo ja je bi la bo qa od se ri je Ka ta ri ne Emons, ali je ona imal krug vi {e pre fi na la. l Ko vam je bio prvi trener? - Sa se rij ske pu {ke pre {la sam na stan dard nu 2002, a tre ner mi je bio Ja no{ Ju has ko ji je do {ao iz No vog Sa da, gde je iz me |u osto lih tre ni rao Sa wu Ivo {ev, Aran ku Bin der, Ne ma wu Mi ro sa vqe va... Ka da je 2008. oti {ao u pen zi ju, za pa la sam u kri zu, mo `da i naj ve }u u ka ri je ri. Pi ta la sam se ka ko }u bez we ga, da li uop {te mo gu da na sta vim da ga |am. Po tom sam shva ti la da No vi Sad ni je pre ko sve ta i da uvek mo gu da za tra ìm we go vu po mo} i sa vet, a da osta lo za -

vi si od me ne, kao i da ì vot ide da qe. Po sle sam na sta vi la da ra dim sa Dra ga nom Do ne vi }em, ko ji je u vre me mog do la ska u Par ti zan bio tak mi ~ar. Us po sta vi li smo od li ~an od nos tre ner – stre lac i mi slim da su ovi mo ji re zul ta ti plod na {e iz van red ne sa rad we i raz u me va wa. l Stevan Pletikosi} se na{alio da vama prija hladno vreme, jer ste i u ledenom Merakeru pre dve godine zablistali? - Ta~ no je, me ni je ova tem pra tu ra od go va ra la. Pri jat no sam se ose }a la u stre li {tu. Vi {e vo lim ova kve uslo ve ne go le ti ka da vam is pod ko `ne jak ne li ju po to ci zno ja. âk mi i hlad no stre li {te na pri pre ma ma u No vom Sa du ni je sme te lo. l Va{a omiqena cimerka je Bobana Veli~kovi}? - Od ka ko smo za jed no u re pre zen ta ci ji, za jed no smo i u so bi. Ne bih je me wa la ni za {ta na sve tu! Bi li smo u Me ra ke ru 2010. u „zlat noj so bi“, jer je i ona osvo ji la se ni or sku evrop sku ti tu lu va zdu {nim pi {to qem. l Kakva je uloga porodice u sportu? - Ne bi bi lo mo jih me da qa bez wi ho ve po dr {ke. Sva ki moj uspeh je i wi hov, ma me Ma ri ne, ta te An dri je i po seb no mla |e se tre An |e le, ko ja je stre lac pi {to qem u Par ti za nu. Tre ni ra la je ~e ti ri go di ne pu {kom, a po sle su je za ra zi li za pi {toq Ja sna [e ka ri}, Zo ra na i Je le na Aru no vi} i An dri ja Zla ti}, sa ko ji ma se, ina ~e, dru ìm. Par ti zan ni je imao pi {toq, pa smo po zaj mi li od Cr ve ne zve zde za wu. Ume da me pro vo ci ra i kod ku }e i na tre nin gu, to li ko da me iz ve de iz tak ta. Po sle shva tim da je i to do bro da se na vik ne{ da ni je sve ide al no i po tvo me.U Fin sku mi je pre me ~a po sla la ne ko li ko {a {a vih te le fon skih po ru ka u ko ji ma mi pre ti da }e mi za kqu ~a ti vra ta i da ne }e da me pu sti u ku }u ako se ne vra tim sa „|in |u vom oko vra ta“. l Sve ste podredili Olimpijskim igrama u Londonu? - îm sam la ne is pu ni la olim pij sku nor mu, ne ke oba ve ze su sta vqe ne u dru gi plan. Na Sport skoj aka de mi ji mi je osta lo jo{ ne ko li ko is pi ta i do }i }e na red ka da pro |u olim pij ski iza zo vi. Me ni od go va ra ovaj pro gram ko ji je osmi slio Dra gan Do ne vi} u sa rad wi sa v. d. se lek to ra Go ra nom Mak si mo vi }em. Znam {ta me ~e ka i ko li ko mo ram da bu dem sprem na. U Lon do nu }e bi ti ta kva kon ku ren ci ja da }e ovaj moj put do fi na la i bron ze u Vi e ru ma ki ju, za onaj na olim pij skim igra ma bi ti kao da je bio po sut cve }em - is ta ka la je An drea Ar so vi}. B. Vasi}

- U osnov nom de lu sam po sle tri od li~ ne se ri je 99, 97, 97 u po sled woj ma lo po pu sti la, za vr {i la sam sa 95 kru go va, ali ni sam zna la za ko je me sto }e mi bi ti do vo qan re zul tat od 388 kru go va. Lak nu lo mi je ka da sam vi de la da sam sa mim ula skom u fi na le obez be di la vi zu za Lon don, jer je ve} {est fi na list ki wa ima lo is pu we nu nor mu. Ni sam za do voq na re zu la tom u fi na lu, ali va `no je da je bi lo do voq no da se osvo ji me da qa. Ima la sam u ~e tvr tom, pe tom i {e stom hi cu 9,9. Da su to bi li cen tri bi lo bi jo{ bo qe. Sve tlo u ha li je bi lo ~ud no, pa je i to mo `da uti ca lo da na pra vim te ma le gre {ke.

So ko lov sa 701,5 (597) kru go va, dok su sre bro i bron zu uze li Ita li ja ni Ni ko lo Kma pri ja ni sa 700,9 (599) i Mar ko de Ni ko lo sa 700,8 (597) kru go va. Olim pij ske vi ze pu {kom obez be di li su sed mo pla si ra ni Hr vat Pe tar Gor {a, 11. Be lo rus Ju ri [er be ~o vi~, 14. [vaj ca rac Pa skal Lo re tan i 16. ^eh On drej Ro zi pal. Ekip no su na {i mom ci za u ze li osmo me sto sa 1776 kru go va od 20 re pre zen ta ci ja. Po be di li su Ita li ja ni sa 1789, is pred Fran cu za sa 1784 (147 cen ta ra) i Ru sa sa istim bro jem kru go va, ali ma wim bro jem unu tra {wih cen ta ra (141). G. M.

c m y

dnevnik

SPORT

ponedeqak20.februar2012.

VOJ VO DI NA ZA VR [I LA PRI PRE ME U AN TA LI JI

Pro le} ne na de iz sre do zem nog ra ja (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

Ne nad Zi mo wi} i Mi kael Qo dra

TUR NIR U RO TER DA MU

Pe ta ti tu la za Zi mo wi }a i Qo dru Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mi kael Qo dra osvo ji li su ti tu lu na tur ni ru u Ro ter da mu po sle ve o ma uz bu dqi vog fi na la. Zi mo wi} i Qo dra su do ti tu le do {li po be dom nad [ve |a ni nom Ro ber tom Lind ste dom i Ori jom Te ka u om iz Ru mu ni je sa 4:6, 7:5, 16:14, po sle jed nog sa ta i 41 mi nu ta. Srp sko-fran cu skoj kom bi na ci ji to je bi la pr va po be da ove se zo ne, a pe ta ukup no od po ~et ka sa rad we pro {le go di ne. Zi mo wi} i Qo dra ni su bri qi ra li, ve o ma lo {e su po ~e li me~, la ko

su iz gu bi li pr vi set, a u istom rit mu su na sta vi li i u dru gom se tu. [ved ski i ru mun ski te ni ser su od mah do {li do brej ka, po tom po ve li sa 3:1, da bi ta da usle dio pre o kret, pa su Zi mo wi} i Qo dra sa dva brej ka iz jed na ~i li u se to vi ma. Naj ve }a bor ba vi |e na je u tre }em se tu, u ko jem se igra do de set po e na i u ko jem su Lind sted i Ori ja ima li tri me~ lop te pri vo| stvu od 9:6. Ipak, Zi mo wi} i Qo dra su uz vra ti li i od ta da se igra lo poen za poen sve do 14:14, ka da je srp sko-fran cu ska kom bi na ci ja ve za la dva po e na za tri jumf.

Tri jumf Fe de re ra Ro xer Fe de rer osvo jio je 71. ti tu lu u ka ri je ri po {to je u fi na lu tur ni ra se ri je 500 u Ro ter da mu po be dio Hu a na Mar ti na del Po tra sa 6:1 i 6:4. Tre }i te ni ser sve ta je do de ve tog tri jum -

tro ni je na pra vio ni je dan brejk iz ~ak se dam pri li ka. Sa dru ge stra ne, [vaj ca rac je tri pu ta iz pet {an si od u zeo ser vis ri va lu i ta ko je do {ao do pr vog tro fe ja u 2012. go di ni.

AN TA LI JA: Pro {le su fud ba le ri ma Voj vo di ne dve ne de qe ko li ko su na zim skim pri pre ma ma u An ta li ji. Da je ru ko vod stvo klu ba bi ra lo bo qu de sti na ci ju za ovu fa zu ra da, te {ko je po ve ro va ti da bi je pro na {lo. Ima li su No vo sa |a ni na ras po la ga wu sme {taj u per fekt nom ho te lu “Ro jal Ho li dej Pa las”, od li~ no pri pre mqe ne te re ne u FC “Ismail Gek ~ek” i, {to je mo `da i naj va `ni je, iz u zet no le po vre me. Eto, u ta kvim uslo vi ma su tre ni ra li u svo je vr snom sre do zem nom ra ju, ~e ka ju }i pro le }e svo je ve li ke na de. Na de da }e, po sle vi {e od dve de ce ni je, u No vi Sad do ne ti je dan tro fej, onaj na me wen po bed ni ku Ku pa Sr bi je. Ba{ kao {to je bi la do bra od lu ka da ne pu tu ju u Cr nu Go ru, ve} da pr vi deo ra da oba ve u svom FC “Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku, ta ko je i 14 an ta lij skih da na, ube |e ni smo, mak si mal no ko ri sti lo cr ve no-be li ma. Vi de lo se kroz tre ning utak mi ce da ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} i dru `i na pro sto kip te od sna ge, da su aku mu li ra li pu no me di te ran skog va zdu ha u plu }i ma i da, s te stra ne, pro ble ma ne bi sme lo da bu de. Na rav no, po {to su igra ~i jo{ uvek u fa zi sva ko dnev nih tre nin ga, ja sno je da je pred De aj nom Vu ki }e vi }em i we go vim sa rad ni ci ma sa da po sao na fi nom ni jan si ra wu igre u svim li ni ja ma, to li ko po treb nom da bi se stvo ri li neo p- hod ni uslo vi za is pu we we sno va. Ju ~e po pod ne no vo sad ski su per li ga{ od ra dio je tre ning, a u ve ~er wim sa ti ma imao je ~ar ter let za po vra tak u Sr bi ju. - Od ra di li smo ukup no 19 tre nin ga i od i gra li pet utak mi ca u An ta li ji – pod se tio je Vu ki }e vi}. – Ve o ma sam za do vo qan od no som ko ji su igra ~i ima li pre ma ne ba{ la kim, ~ak ve o ma te {kim oba ve za ma, jer su ra di li ozbiq no i mo ti vi sa no. U kon trol nim utak mi ca ma, iz u zev one pr ve, ja sno se vi de la `e qa da se na met nu i iz bo re me sto u ti mu

za pro le }e. Vi {e pu ta sam re kao, po no vi }u jo{ jed nom- sva ki igra~ bi }e nam i te ka ko po tre ban, jer igra se u zgu snu tom rit mu sre da-su bo ta i do bro je {to ima mo {i ri krug onih ko ji }e mo }i da po ne su te `i nu oba ve za ko je su pred na ma.

Mar ko Po le ta no vi}

Vu ki }e vi} je spo me nuo kon trol ne me ~e ve, pa }e mo pod se ti ti da su No vo sa |a ni ostva ri li tri po be de (Di o `|er – 2:0, Me ta lurg Za po ro` je - 4:2 i Kar pa ti – 1:0) i za be le `i li dva po ra za (Slo va~ ko - 2:4 i Kriv bas 0:2). Naj bo qi stre lac bio je po vrat nik Alek san dar Ka tai, ko ji je po sti gao pet go lo va, dvo stru ki stre lac bio je Bra na Ili}, dok su se po jed nom u li stu stre la ca upi sa li Qu bin ko vi} i Abu ba kar. Pra va je {te ta {to su se u du e lu s Me ta lur gom po vre di li Abu ba kar Ouma ru i Al ma mi Mo re i ra, pa

ni smo bi li u pri li ci da pra ti mo rast for me kod jed nog od dva ve li ka po ja ~a wa no vo sad skog ti ma ove zi me. Mo re i ra je s ne ko li ko po te za po ka zao da je fud ba ler naj ta na ni jeg ose }a ja za igru, do du {e jo{ ne a dap ti ran na no vu sre di nu i ne -

Ste fen Api ja

do voq no fi zi~ ki spre man. Na vi ja ~i ma Voj vo di ne osta je ve ra da }e se ovaj maj stor br zo pri kqu ~i ti sa i gra ~i ma i po sta ti „ko man dant pa ra de”. Ste fen Api ja je sti gao kao ve li ka zve zda svet skog i evrop skog fud ba la, ali iza ko ga je pa u za od de vet me se ci. De jan Vu ki }e vi} ga je po ste pe no uvo dio u od go va ra ju }i ri tam kroz utak mi ce, ali je i te ka ko vi dqi vo to da se po sle di ce pa u ze ose }a ju i da je ovom igra ~u po treb no vre me da po~ ne da igra ona ko ka ko se od we ga o~e ku je.

DA NAS SKUP [TI NA PAR TI ZA NA

Bez ras pra ve o Uprav nom od bo ru Osvo jio 71. ti tu lu: Royer Fe de rer

fa u 11. me |u sob nom du e lu sa Ar gen tin cem do {ao po sle sat i 26 mi nu ta igre. Ko na ~an re zul tat uop {te ne od sli ka va sta we stva ri na te re nu po {to Del Po -

Fe de rer je tri jum fom u Ro ter da mu za ra dio 290.550 evra i 500 ATP po e na, dok je Del Po tru pri pa lo 200 po e na ma we i 131.000 evra.

TUR NIR U DU BA I JU

Bo ja na iz gu bi la Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski ni je us pe la da se pla si ra u glav ni `reb tur ni ra u Du ba i ju, po {to je tak mi ~e we za vr {i la u po sled wem ko lu kva li fi ka ci ja. Jo va nov ski je u od lu ~u ju }em me ~u

Po {to Jo va nov ski ni je us pe la da se pla si ra u glav ni `reb, Sr bi ja }e u Du ba i ju ima ti dve pred stav ni ce, Je le nu Jan ko vi} i Anu Iva no vi}. Jan ko vi }e va na star tu tur ni ra igra pro tiv Pe -

Bo ja na Jo va nov ski

iz gu bi la od Ne mi ce Mo ne Bar tel sa 4:6, 7:6 (7:3), 7:5. Ne ma~ ka te ni ser ka je me~ pre lo mi la u taj brej ku dru gog se ta, ka da je do {la do iz jed na ~e wa, a po tom je is ko ri sti la Bo ja ni ne gre {ke i za slu `e no tri jum fo va la.

tre Cet kov ske iz ^e {ke, dok Iva no vi }e vu u pr vom ko lu o~e ku je duel sa Ita li jan kom Fran ~e skom Skja vo ne. Tur nir u Du ba i ju po ~i we da nas i igra se za na grad ni fond od dva mi li o na do la ra.

Fud bal ski klub Par ti zan odr à }e za ka zi va we van red ne sed ni ce. Da kle, da nas re dov nu Skup {ti nu, pr vo bit no po treb no je da i ne ko iz rad ne za jed pred vi |e nu za de cem bar pro {le go ni ce i sport sko – po slov nog ak ti va di ne. Na woj }e bi ti ras pra vqa no o bu de uz Bo gi }e vi }a. ura |e nom u 2011, iz net plan za 2012. i - Me ni ne tre ba Par ti zan kao pa do ne {en no vi Sta tut. Bi lo je na go ve ra van za dru ge po slo ve. Svi zna ju ko {ta ja da }e se ras pra vqa ti o po ve re sam i {ta sam i da mi klub ne tre ba wu Uprav nom od bo ru, ali od to ga, ve ra di bo ga }e wa. Ula zim u sve iz ~i ste ro vat no, ne }e bi ti ni {ta. qu ba vi, spre man sam i da ulo ìm ko Ugled ni srp ski bi zni smen Mi ro li ko tre ba da bi Par ti zan po stao slav Bo gi }e vi} in di rekt no je is ta sta bi lan. Tu mi slim na igre u Evro kao kan di da tu ru za me sto pred sed ni pi i re dov na u~e {}a u ta mo {wim ka Par ti za na. Jav nim obra }a wem tak mi ~e wi ma – ar gu ment je ko ji u ru obe lo da nio je è qu da po sta ne pr vi ~o vek cr no – be lih kao i vo qu da se za tu funk ci ju bo ri. Ono {to mu je po treb no to je da po sta ne ~lan Skup {ti ne ili da sku pi ve }i nu od ukup no 65 pred stav ni ka iste. In for ma ci je go vo re da se ovo dru go da nas ne }e de si ti ve} da }e Bo gi }e vi} sa ~e ka ti ne ko vre me i on da tra ì ti van red no za se da we naj vi {eg klup skog te la. „Kao ve li ki par ti za no vac ne }e ome ta ti rad klu ba, ve} }e de la ti kad se za Pred sed nik Par ti za na Dra gan \u ri} to stvo re uslo vi. Ovo za se da we Skup {ti ne je bit no za klup sko ka vu ima Bo gi }e vi}. fun ci o ni sa we ta ko da se on sa da ne Dra gan \u ri} ne bri ne pred da na }e me {a ti. Ali, na pu tu je da pri ku pi {wu Skup {ti nu i ne è li da ko men po treb nih 33 gla sa za za ka zi va we ta ri {e am bi ci je Bo gi }e vi }a. van red ne, iz bor ne Skup {ti ne„, sa - Za i sta ne bih ni {ta pri ~ao o to zna je se iz iz vo ra bli skog Bo gi }e vi - me – re kao je pred sed nik cr no – be }u. lih. Ugled ni bi zni smen, ni je taj na, ima Kao pr vi ~o vek Par ti za na, \u ri }a po dr {ku ve te ra na klu ba, kao i na vi - iza se be za ~e ti ri go di ne ima isto ja ~a. Ovi pr vi za me ra ju \u ri }u na su - to li ko osvo je nih na ci o nal nih {am ko bu sa biv {im tre ne rom Alek san - pi o na ta, tri ku pa, u~e {}a u Li gi drom Sta no je vi }em, a dru gi, ko ji su se {am pi o na i Li gi Evro pe. Kao uspeh sa op {te wem zva ni~ no obra ti li vi di i po ~e tak ra do va na in ter na tu Skup {ti ni, na ,de ma go gi ji i ne kon - za mla de igra ~e zva nom ,,Aka de mi ja tro li sa noj pro da ji naj bo qih igra ~a. Par ti zan.’’ Wih za jed no ima oko 25, ne do voq no za I. La za re vi}

- Vi di se da je tak ti~ ki fe no me nal no ob u ~en, ali i to da jo{ ne ma po treb nu si gur nost i ose }aj za lop tu – po sle jed ne utak mi ce re kao je {ef stru ke cr ve no-be lih. – Naj va `ni je je da je zdrav, da tre ni ra ve o- ma do bro i da je istin ski pro fe si o na lac, pa ~vr sto ve ru jem da }e usko ro po ~e ti da pru à par ti je zbog ko jih je i za slu ìo re no me ka kav ima u sve tu fud ba la. Alek san dar Ka tai, su o ~en sa è sto kim kri ti ka ma po sle pr ve utak mi ce sa eki pom Slo va~ ko, u na stav ku je po ka zao ko je i ka kav ta le nat i po ten ci jal po se du je. Za ovog mla di }a ne po sto ji re~ ne mo gu }e ka da je o fud ba lu re~ i sa mo od we ga sa mog za vi si da li }e obe le ì ti pro le }e u naj po zi tiv ni jem smi sli, po {to ka pa ci tet za to ima. Pri pre me u An ta li ji du go }e pam ti ti Mar ko Po le ta no vi}, mo mak ro |en 1993. go di ne. Do {ao je, ba rem se ta ko ~i ni lo, da u~i uz sta ri je ko le ge, ali ga je do bar rad, a on da i sti caj okol no sti s po vre da ma, uba cio u va tru i on je {an su is ko ri stio. Iako nov u dru {tvu pr vo ti ma ca, Po le ta no vi} je po ka zao da je igra~ sjaj nog po ten ci ja la, ~vr ste ve re u se be i svo je mo gu} no sti i bez stra ha od gre {ke. Igrao je “kao ma tor”, {to je ne jed nom is ti cao i De jan Vu ki }e vi}, na go ve {ta va ju }i da }e mu uka za ti {an su i u pr ven stve nim me ~e vi ma. Voj vo di na je od ra di la ono {to je tre ner Vu ki }e vi} za mi slio i sa da osta je da se na u~i we no sta vi gla zu ra. Na vi ja ~i }e no vo iz da we cr ve no-be lih ima ti pri li ku da vi de 25. fe bru a ra, ka da je pred vi |en duel s Ba na tom. Do tog da na, me |u tim, fud ba le ri iz No vog Sa da sva ko dnev no }e tre ni ra ti, ni jan si ra ti ono {to je od ra |e no i in si sti ra ti na uigra va wu, a ve} od 3. mar ta, ka da go stu ju u Kra gu jev cu u pr vom pro le} nom ko lu, ima }e pri li ku da se pred sta ve do ma }oj jav no sti i po ka ù ko li ko su ta~ ne pri ~e da ima ju mo }an sa stav ko ji mo è pu no to ga ve li kog da ura di. Alek san dar Pre do je vi}

VI NI SI US PA [E KO, PR VO TI MAC ZVE ZDE

Mo ram da sa vla dam srp ski

Ni je mno go raz mi {qao Vi ni si us Pa {e ko da od go vo ri na pi ta we za ko li ko je tre nut no mi nu ta u t a k m i ~ a r s k o m rit mu spre man. Ko li ko mo è Zve zdi da da je svog mak si mu ma u kon ti nu i te tu. - Spre man sam za 60 mi nu ta, naj vi {e 70, ja kog rit ma i stal nog tr ~a wa. Za osta lo mi ne do sta je jo{ tre nin ga i pri pre ma. Ipak je iza me ne du ga pa u za i ne mo gu da ka èm da bih sa da mo gao da tr ~im i igram do bro ce lu utak mi cu – iskren je Pa {e ko. Is ku sni fud ba ler, ne ka da {wi pr vo ti mac Fla men ga ka è da je za we ga Zve zdin stil igre 4-3-3 pre sve ga ja ko na po ran ali i in te li gen tan. - Mi slim da ovaj stil igre tra ì mno go pa me ti i mno go zna wa fud ba la. U ovom sti lu igre se ta ko |e tra ì mno go tr ~a wa i agre si je jer eki pa ne sme da sta ne. Ri tam je jak non-stop. Na pred, na zad. îm se iz gu bi lop ta ula zi se u pre sing po osva ja we no vog na pa da. U da na {wem fud ba lu svi ume ju da „sku pe“ i obez be de sre di nu i kroz wu je go to vo ne mo gu }e pro }i, po seb no kad se igra sa dva zad wa ve zna i kad je eki pa stal no u de fan zi vi. Za to je lop ta na bok je di no re {e we. Svi |a mi se

ka ko Zve zda igra, na dam se da }u mo }i da po mog nem – ka è Pa {e ko. Bra zi lac ka è da mu je je dan od pri o ri te ta po do la sku u Be o grad u~e we srp skog je zi ka. - Mo ram da sa vla dam srp ski jer }e mi bi ti lak {e i sa sa i gra ~i ma i sa tre ne rom. Sa da se raz u mem po ma lo sa svi ma, ali neo p ho dan je je zik i pre i to kom i po sle utak mi ce. Fud ba ler ko me su asi sten ci je za {tit ni znak ka è, ipak, da go lo ve vo li vi {e od do da va wa. - Sva ko vi {e vo li da da gol ne go da do da, po seb no u Bra zi lu. Ipak, ako je sa i- gra~ u bo qoj po zi ci ji glu po je ~u va ti lop tu i {u ti ra ti, bo qe je do da ti. Tu ne mam di le mu i za to imam mno go asi sten ci ja u ka ri je ri, po seb no sa kri la. Na dam se da }u po mo }i Bor hi, Oè go vi }u i Asa moi da da ju pu no go lo va ove se zo ne re kao je Pa {e ko.

sport

ponedeqak20.februar2012.

ANDREA LEKI], NAJBOQA SRPSKA RUKOMETA[ICA

RUKOMET Ju go vi} Uni met - C. zve zda 24:22 PKB - Voj vo di na 27:32 Rad ni~ ki - Po `a re vac 25:22 Sme de re vo - Ko lu ba ra 27:27 Me ta lo pla sti ka - Cr ven ka 27:19 Na pre dak - Ru dar 23:23 Di na mo - @e le zni ~ar 23:29 Obi li} - Par ti zan (14.mart) 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 4. Me ta lopl. 5. Na pre dak 6. Ju go vi} 7. Ru dar 8. C. zve zda 9. Ko lu ba ra 10. @e le zn. 11. PKB 12. Sme de revo 13. Po `a re v. 14. Di na mo 15. Cr ven ka 16. Obi li}

16 16 15 16 16 17 16 16 15 15 16 17 16 16 15 14

14 13 10 10 7 6 6 7 5 6 6 6 6 4 3 3

2 0 3 0 2 3 1 5 3 6 3 8 3 7 2 7 4 6 2 7 1 9 110 010 111 012 011

505:429 30 475:400 29 426:375 22 459:415 21 445:449 17 424:435 15 398:415 15 425:413 14 414:423 14 439:469 14 414:424 13 390:426 13 411:430 12 438:465 9 387:429 6 365:418 6

ODBOJKA MU[KA SUPERLIGA C. zve zda - Voj vo di na Rib ni ca - Par ti zan M. rad nik - @e le zni ~ar Klek - Je din stvo (SP) 1. C. zve zda 17 2. Voj vo di na 17 3. Rad ni~ ki 16 4. M. rad nik 17 5. Par ti zan 17 6. Rib ni ca 17 16 7. Spar tak 8. @e le zni ~ar17 9. Klek 17 10. Je din stvo 17

16 12 11 10 10 6 6 6 4 3

3:1 3:1 2:3 3:2

1 5 5 7 7 11 10 11 13 14

50:18 43:24 41:24 38:30 37:31 27:38 23:36 24:40 20:43 24:43

45 38 34 31 26 18 17 17 13 13

PRVA MU[KA LIGA

Du nav vo lej - Bo rac Ste ri ja - No vi Sad Spar tak (S) - Ja go di na Obi li} - VGSK \er dap - No vi Pa zar Sme de re vo - Ni{

1:3 1:3 3:0 3:0 3:0 3:0

VATERPOLO Tre }e ko lo: Be o grad - Cr ve na zve zda 4:7, Par ti zan Raj faj zen @AK 14:2, Ba wi ca - Voj vo di na 4:15. 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. C. zve zda 4. Be o grad 5. Ba wi ca 6. @AK

3 2 2 3 2 2

3 2 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 2 2

dnevnik

36:17 28:11 13:12 23:27 13:29 9:27

9 6 3 3 0 0

I mi }e mo kao mu {kar ci Najboqa srpska rukometa{ica Andrea Leki} u{la je u uì izbor za najboqu na svetu u 2011. Interesantno je da su tri od ~etiri konkurentkiwe za titulu najboqe na svetu (Haraldsen, Loke i Penezi}) wene sada{we ili biv{e saigra~ice. Jedna od wih, najboqa svetska golmanka Katrin Lunde Haraldsen, bila joj je go{}a u Beogradu za vreme EURO 2012. - Svaki dan su aktuelne pretwe kako }emo jedna drugu spre~iti da primi nagradu. [to se ti~e Lunde, poku{ala sam da joj pribliìm duh Srbije i svidelo joj se - pri~a za Mondo Anrea Leki}. l Na me ni ju je bi lo sve po re du… - Po~ela je sa te{kim srpskim doru~kom i nastavila u tom ritmu ceo dan. Nau~ili smo je da navija na srpskom. Me|utim, nakon povratka u Ma|arsku usledila je dijeta. Pravi je profesionalac, nije se dala i ostala je na bezalkoholnim pi}ima i u kafani. l Ka ko je bi lo u ka fa ni? - Ne ide obilazak Beograda bez dobre muzike. Kaè da smo malo bu~an narod. Pesama je bilo mnogo, od narodnih do stranih. Te{ko mi je da izdvojim neku, ima toliko dobrih… l Ova no mi na ci ja je i {an sa da sport ska jav nost u Sr bi ji sa zna da i u èn skom ru ko me tu ima jed nu od naj ve }ih svet skih zve zda. Ima{ ve li ki broj obo à va la ca, fan klu bo ve u Ma |ar skoj, Ru mu ni ji, itd. - Istina je da je kod nas rukomet malo zapostavqen. Navija~i i podr{ka koju mi pruàju iz raznih krajeva sveta su velika satisfakcija. Nema igra~a kome to ne imponuje, iskrena je Andrea i govori o poklonima, koji joj stiù od fanova. - Ima svega. Razne majice, pokloni i poruke podr{ke su uvek tu. Ako moram da izdvojim, jedan od najoriginalnijih poklona je bila kwiga puna slika i re~enica. l U sen ci sjaj nog Evrop skog pr ven stva za ru ko me ta -

{e, na ko me su or lo vi osvo ji li sre br nu me da qu i ta ko vra ti li ru ko met u sfe ru in te re so va wa sport ske jav no sti, pro {la je no mi na ci ja An dree Le ki} za naj bo qu ru ko me ta {i cu pla ne te u 2011. go di ni od stra ne Me |u na rod ne ru ko met ne Fe de ra ci je (IHF). - Vest me je zatekla na spavawu, izme|u dva treninga, pa je

utoliko {ok bio ve}i. Bila sam odu{evqena i sada se tako ose}am. l An drea nam je ot kir la i {ta je pr vo ura di la ka da je sa zna la da je u naj u `oj kon ku ren ci ji za pre sti `no pri zna we, ko je je do sa da od srp skih ru ko me ta {i ca osvo ji la sa mo Sve tla na Ce ca Ki ti}. - Pozvala sam roditeqe i sa wima podelila radost. S obzirom da se uvek biraju igra~ice koje su osvajale medaqe sa reprezentacijama, veoma mi je drago {to je IHF i mene stavio me-

|u kandidatkiwe. Pored titula za najboqu igra~icu Srbije, pa igra~icu Balkana, osvajala si i one druge, kao na primer – za „Mi{ sporta2„. l Ka ko se no si{ sa sta som i gla som? - Je l’ ba{ moram i na ovo da odgovorim - kroz smeh }e kapiten na{e reprezentacije. -Simpati~na nagrada. Nije bilo lako da se sna|em.

l Na rav no, kao i sva ka mi {i ca, is ko ri sti la si pri li ku da po `e li{ mir u sve tu? - Naravno, kako bez toga? Mora kruna da se iskoristi. l Tvoj gol kroz no ge u od lu ~u ju }em me }u za od la zak na EURO 2010. sa Tur ki wa ma, vi de lo je vi {e de se ti na hi qa da qu di na Ju u tu bu. Ka ko ti je to pa lo na pa met? - Ne znam. Nisam ve`bala, do{ao je spontano. Takvi golovi su magnet za publiku. l A, u \e ru, ka da ni si na te re nu, vre me pro vo di{ i

u dru `e wu sa ne ka da naj bo qim fud ba le rom JSL Ni ko l om Traj k o v i } em, ko j i igra u ta mo {wem klu bu. Ka ko mu je u gra du, gde je ru ko met po pu lar ni ji od fud ba la? - Ko je taj (smeh)? Dobio je od mene besplatnu kartu za Ligu {ampiona, a ja od wega ulaznicu za neku tamo ma|arsku ligu (smeh). \er je verovatno jedini

grad u kome je ènski rukomet popularniji od fudbala i uìvam u tome. l Ni je ni ~u do ka da ima te drim tim i glav ni ste fa vo ri ti za osva ja we Li ge {am pi o na. - Ciq kluba je finale, tako da to dovoqno govori o svemu. Mnogo je uloèno u ekipu i s pravom se o~ekuju najboqi rezultati. l Sve slo bod ne da ne u ja nu a ru is ko ri sti la si u bo dre wu mu {kih ko le ga na EHF EURO 2012.

Biografija Datum i mesto ro|ewa: 6. septembar 1987, Beograd Visina: 178 cm Teìna: 74 kg Pozicija: sredwi bek Klubovi: ORK Beograd, Radni~ki, Kwaz Milo{, Krim, \er Broj na dresu u klubu: 77 Broj na dresu u reprezentaciji: 7 Klupski uspesi: {ampion Srbije(2007), {ampion Slovenije(2008, 2009, 2010, 2011), Kup Slovenije(2008, 2009, 2010, 2011). Individualna priznawa: MVP Regionalne lige, najboqa igra~ica Srbije (2008, 2009, 2010), najboqa igra~ica Balkana(2009, 2010). - Imala sam sre}u da smo u tom periodu imale slobodne vikende, pa sam uspela da odgledam tri na{e utakmice. l Ne {to pre EP za be le èn je i tvoj su sret sa ka pi te nom Mo mi rom Ili }em, ka da si mu po klo ni la znoj ni cu sa „~e ti ri S”. - Poèlela sam mu da osvoje medaqu i naravno do~ek ispred Skup{tine. l Ka kav po klon o~e ku je{ od Ili }a pred SP 2013? - Samo neka bude kreativan... l Da li je po sle sve ga vi |e nog na EURO 2012 sli ~an sce na rio za tvo ju ge ne ra ci ju na SP na red ne go di ne ma lo re al ni ji? - To èlim vi{e od svega u karijeri! Drà}emo se recepta momaka, a to je fanati~na borbenost i nadam se da }e nas to daleko dovesti. Zaista je te{ko bilo {ta obe}ati. l Po be da u iz bo ru za naj bo qu igra ~i cu pla ne te bi la bi sja jan po ~e tak kam pa we za SP 2013. - [to vi{e takvih stvari bi u~inile da rukomet bude popularan, a to je pre svega ciq. Bez podr{ke medija je te{ko ne{to uraditi - naglasila je Andrea Leki}.

PROMENE U NOVOKNE@EVA^KIM GROFOVIMA

Ka pi ten po stao pred sed nik Swe `a na Va si}

PRVA A @ENSKA LIGA

Vr ba {an ka ma bo do vi êlarevo – Vrbas Medela 69:77 (15:17, 15:21, 18:29, 21:10) Ê LA RE VO: Sala O[ „Zdravko êlar’’, gledalaca 150, sudije: Dimi}, Miloradovi}, Radenovi} (svi Beograd) Ê LA RE VO: Vasi} 26 (27:19), Mi.Rado{evi}, [trbac 2-0), Luki} 3 (2-1), Ninkovi} 12 (4-4), Ma.Rado{evi} 2, Lalovi} 16 (4-3), Terzi} 9 (4-3), Vu~eti}, Grbi} 1 (2-1). VR BAS ME DE LA: Milovanovi} 8 6-4), ]etkovi} 2, Radowi}, Jovovi} 7, Raji} 7, Cuki} 2, Pucovski, Petkovi}, Mijatovi} 24 (3-2), Ostoji} 4, Miti} 17 (6-5), Mi{kovi} 6 (2-2). Znale su go{}e od koga im preti najve}a opasnost, a izgleda i delioci pravde, pa je najboqa doma}a ko{arka{ica Sweàne Vasi} za samo tri minuta zaradila tri li~ne gre{ke. Go{}e su dobile tri ~etvrtine, da bi uporne êlarevke u ~etvrtoj igrale kao preporo|ene, pa da je utakmica jo{ malo potrajala pobeda Vrba{anki bi bila mo`da i ugroèna.Ipak, treba priznati da Vrbas ima dobru ekipu i duù klupu u odnosu na êlarevo. V. Vu.

Klub ameri~kog fudbala Grofovi iz Novog Kneèvca uveliko se priprema za predstoje}u sezonu u Diviziji Sever Prve lige Srbije, koja po~iwe 18.marta. Na klupskoj Skup{tini do{lo je do kadrovskih promena u rukovodstvu. Du{ana Peri{i}a, koji je na du`nosti predsednika Grofova bio od osnivawa (ne{to vi{e od pet godina) odmenio je igra~ i kapiten tima Vawa Ivo{evi}. Novi potpredsednik je Oliver Ostojin koji }e ujedno predsedavati Uprvnim odborom, u koji su izabrani Edvin ânadi, Edvard âwi, Sa{a Perku~in i Sa{a Vuleti}. Du`nost generalnog sekretara obavqa}e Nenad ôbanov, a u Nadzorni odbor izabrnai

su Dragan Mihajlovi}, Sava Belan~i} i Ozren Jowin. Dosada{wi predsednik Peri{i} je jo{ pre nekoliko meseci najavio da se povla~i sa funkcije zbog drugih obaveza, a wegov naslednik Ivo{evi} ka`e da je po~astvovan {to mu je ukazano poverewe. - Pro{le sezone izabran sam za kapitena tima, sada sam i predsednik, pa je evidentno da je prepoznat moj rad i odanost klubu. Pored obaveza na fakultetu, uspeo sam da izostanke sa treninga i klupskih akcija svedem na zanemarqiv broj, a verujem da }u ispuniti o~ekivawa i u vo|ewu ovog kolektiva. Nastoja}u da klub sa~uva renome, koji je ste-

Tre ning no vok ne `e va~ kih Gro fo va na sne gu

kao predvo|en Du{anom Peri{i}em, ~ijom zaslugom smo od nule, bez ijedne lopte, postigli da imamo skoro 50 ~lanova i preko 30 kompleta opreme. Verujem u podr{ku cele ekipe, da }e prepoznati situaciju, razmisliti i shvatiti {ta je sve pru`eno te{kom mukom od strane qudi koji su bezrezervno davali sebe klubu, neretko na {tetu posla i porodice, da bi stigli do mesta na kojem smo sada u ame-

trenerom Milanom Ilki}em, nastojati da ostvari ambicije. Trener Ilki} se u klub vratio posle pauze od godinu dana - [to se ti~e planova, `eqa je da se isprave neke gre{ke iz pro{losti, da igra~e dovedem na pribili`no isti nivo fizi~kih mogu}nosti, kao i da tim igra raznovrsnije nego do sada. Nadam se da }emo u predstoje}oj sezoni pru`iti dostojan otpor favoritima lige, ali i da }emo

ri~kom fudbalu u Srbiji. I daqe o~ekujemo podr{ku sredine koju dstojno afirmi{emo - kaè Ivo{evi}. Svojim zalagawem najve}i uticaj na razvoj kluba dali su, pored Peri{i}a, trener Dragan Mihajlovi}, koji je momke iz Novog Kneèvca i okoline nau~io prvim koracima u ameri~kom fudbalu, zatim Sa{a Vuleti}, Sa{a Perku~in i drugi entuzijasti. Pro{lu sezonu u Diviziji Sever novokneèva~ki Grofovi su ukwiìli po tri pobede i poraza, tako da su zavr{ili na ~etvrtom mestu, za predstoje}u sezonu pripreme su zapo~ete blagovremeno pa }e ekipa, predvo|ena

pobe|ivati ostale rivale - optimista je trener Ilki}, kome poma`u Dragan Mihajlovi} i Sa{a Vuleti}. Posle tri nedeqe rada u sali, prvotimci su nastavili s treninzima na pomo}nom terenu stadiona FK Obili} koji je prekriven snegom. To momcima ne smeta da se razmahnu, pogotovo {to je me|u najagilnijima i na terenu kapiten i predsednik Vawa Ivo{evi}. Vo|stvo kluba veruje da }e ekipa spremno do~ekati okr{aju u prvenstvu Divizije Sever, gde }e im u prvom kolu u Kikindi rivali biti Mamuti. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Va wa Ivo {e vi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqka20.februar2012.

BORBA ZA PROFESIONALNOG PRVAKA SVETA U VBC VERZIJI

Vi ta li ju ti tu la, ^i so ra u za tvo ru

Britanski bokseri Dejvid Hej i Derek îsora potukli su se posle me~a u Minhenu na kojem je Vitalij Kli~ko obranio titulu svetskog {ampiona u VBC verziji.Incident se dogodio tokom konferencije posle me~a u Olimpijskoj hali na kojem je Kli~ko pobedio îsoru na poene.Epilog svega je da je îsora u nedequ ujutro zavr{io u zatvoru, po{to ga je policija privela na aerodromu u Minhenu u sklopu istrage de{avawa na konferenciji i tu~e sa sunarodnikom. Hej, koji je u julu izgubio od Vitalijevog mla|eg brata Vladimira u Hamburgu, povukao se iz profesionalnog boksa u oktobru, ali bi mogao da se vrati po{to mu je ponu|eno da se bori sa starijim Kli~kom kasnije tokom godine. On je u Minhenu bio u svojstvu stru~nog komentatora jedne od britanskih televizija, a na konferenciji za medije posebno se naqutio kada je Kli~kov menaxer Bernd Bente rekao da ne}e dobiti priliku da se bori sa Vitalijem. - Za razliku od Dejvida Heja, Derek îsora je dao sve od sebe, rekao je Boente, a usledilo je pitawe Heja da li to zna~i da ne

De taq iz bor be De rek ^i so ra â&#x20AC;&#x201C; Vi ta lij Kli~ ko

`eli da se bori protiv wega, pa je menaxer bra}e Kli~ko direktno wemu odgovorio: - Dobio si ponudu, nisi je prihvatio, tako da nemamo o ~emu da pri~amo. Vi{e ne razmi{qamo o tebi, a ne}e{ uspeti da nas nagovori{ na borbu, jer nema{ nijedan pojas. ^isora je pokazao srce, za razliku od tebe. Ti si samo pokazao no`ni prst. Hej, koji je izgubio titulu u VBA verziji protiv Kli~ka, za taj poraz je okrivio polomqeni

Trenutak ka da su se Hej i ^i so ra po tu kli na kon fe ren ci ji za me di je

no`ni prst. Posle sva|e sa Benteom, on je napao i îsoru, {to je rezultiralo razmenom udaraca, u kojoj je najgore pro{ao wegov menaxer, koji je zaradio nekoliko posekotina iznad oka. - Kunem se Bogom, upuca}u te! Ubi}u te! Posekao si me, a to ne}u da trpim, rekao je îsora posle tu~e. Taj incident je posledwi u nizu kontroverzi koje su okruìvale me~ u Minhenu.îsora je prvo o{amario Vitalija Kli~ka na merewu, da bi pred sam me~ na wegovog mla|eg brata ispqunuo vodu iz usta. Ipak, tu nije bilo sve zavr{eno, po{to je îsora zajedno sa svojim trenerom Donom ârlsom priveden na ispitivawe pred odlazak iz Minhena. Portparol policije potvrdili su da za sada nije poznato gde je Hej, ali da }e i on biti priveden ~im ga prona|u. - Razo~aran sam, sve je oti{lo predaleko, boks ne bi trebalo da bude takav. Krvava lica na konferenciji za {tampu su me zaista iznenadila, rekao je straiji od bra}e Kli~ko, po{to su wih dvojica sve posmatrali sa strane i nisu se me{ali.

TIMSKI LETOVI U OBERSTDORFU

Slo ven ci naj bo qi Reprezentacija Slovenije trijumfovala je na timskim letovima u nema~kom Oberstdorfu u okviru Svetskog kupa. Zbog lo{eg vremena, ta~nije jakog vetra, to takmi~ewe se sastojalo od samo jedne runde, a Slovencima su trijumf doneli Jurij Tepe{, Jure [inkovec, Peter Prevc i Robert Krawec. Wih ~etvorica su osvojili ukupno 732,5 boda i tako nadma{ili Austrijance, u sastavu Tomas Morgen{tern, Martin Koh, Andreas Kefler i Gregor [lirencauer, koji su zabele`ili 715,9 bodova. MU[KI VELESLALOM U BANSKOM

POSLE OTKAZIVAWA SUPERKOMBINACIJE U SO^IJU

No vi Glo bus za Lind zi

Tri jumf Hir {e ra

Samo dan po{to je slavio u veleslalomu u Banskom, austrijski skija{ Marsel Hir{er trijumfovao je i u slalomu u tom bugarskom ski centru. Hir{eru je to bila 11. pobeda u karijeri, a do we je do{ao ukup nim vre me nom od 1:52.64 minuta, sa 57 stotinki prednosti u odnosu na [ve|anina Andrea Mirera. Tre}e mesto, sa devet desetinki zaostatka u odnosu na Austrijanca, zauzeo je Stefano Gros iz Italije. U odsustvu povre|enog Ivi ce Ko ste li }a, Hir {er nije ni imao pravu konkurenciju na devetom slalomu sezone. Zahvaquju}i drugoj pobedi u Banskom za samo 24 sata, Hir{er se probio na drugo mesto u generalnom plasmanu, sa 18 bo do va ma we od Ko ste li }a. Tako|e, mladi Austrijanac je smawio zaostatak u odnosu na hrvatskog skija{a i u plasmanu slaloma na 35 bodova. Skija{e naredno takmi~ewe o~ekuje ve} u utorak, kada je u Moskvi na programu paralel slalom.

Na podijumu su se Slovencima i Austrijancima pridruìli Norveàni (Anders Fanamel, Rune Velta, Tom Hilde i Anders Bardal), dok su iza sledili Nemci, êsi i Poqaci. Pobeda, ipak, Slovencima nije donela veliko slavqe, po{to je Prevc u padu posle leta od 225,5 metara, koliko ina~e iznosi rekord letaonice, slomio kqu~nu kost. Ski skaka~e sada ~eka Svetsko prvenstvo u letovima u norve{kom Vikersundu ( od 24. do 26. februara), dok se Svetski kup nastavqa u finskom Lahtiju (3. marta), gde }e biti odràno i naredno timsko takmi~ewe.

Amerikanka Lindzi Von osvojila je Kristalni globus u superkombinacije bez borbe po{to je posledwa trka u toj disciplini otkazana zbog lo{ih uslova u So~iju. ^elnici Me|unarodne skija{ke federacije razmatrali su mogu}nost da trku izmeste u {vedski Ore, ali su odlu~ili da je definitivno otka`u pa je Vonova tako

snim uslovima. Sneg jednostavno nije dobar za skijawe - rekla je Vonova, koja je dan ranije ve} obezbedila i Kristalni globus u spustu. Vonova je tako osvojila svoj ukupno 11. mali Kristalni globus, po{to uz tri u kombinaciji ima i pet u spustu i tri u superveleslalomu. Pored toga, ame-

Lind zi Von

tre}u godinu zaredom do{la do Globusa u kombinaciji. Ameri~ka skija{ica je do titule do{la sa 180 bodova, ispred Slovenke Tine Maze sa 125 i Nikol Hosp iz Austrije sa 120 bodova. - Mislim da je to prava odluka. Nisam qubiteq skijawa u opa-

ri~ka skija{ica ima i tri velika Globusa, a trenutno je favoritkiwa da do|e i do ~etvrtog, po{to ubedqivo vodi u generalnom plasmanu. Svet ski kup na sta vqa se u utorak paralel slalomom u Moskvi.

MITING U [VAJCARSKOJ

Tri jumf Mi ha i la Du da {a Srpski vi{ebojac iz Novog Sada Mihail Duda{ dostigao je novi dràvni rekord u sedmoboju u dvorani sa 5.873 boda, {to je za {est bodova vi{e u odnosu na wegov rezultat iz Budimpe{te pre godinu dana. On je pobedio na vrlo kvalitetnom mitingu u Sent Galenu u [vajcarskoj sa ~ak 203 boda vi{e u odnosu na drugoplasiranog [vajcarca Jonasa Fringelija. Drugi na{ predstavnik Igor [ar~evi}, tako|e ~lan Vojvodine, bio je tre}i sa 5.491 bodom. Uprkos lo{ijem rezultatu u skoku u vis (192) Duda{ je uspeo da dostigne dràvni rekord, {to mu je i bio primarni ciq takmi~ewa u Sent Galenu, zahvaquju}i izvanrednoj trci na 1.000 metara i rezultatu 2:41,92, {to je za bezmali tri sekunde brè od dosada{weg li~nog rekorda. Prvi je bio Fringeli, [ar~evi} osmi. Dvojica na{ih reprezentativaca s motkom su, za pobedu, presko~ili letvicu na visini 4,80 metara. Tim rezultatom Mihail je izjedna~io li~ni rekord u dvorani, [ar~evi} 15 cm slabije od li~nog rekorda. Kona~no, u trci na 60 m sa preponama [ar}evi} je pobedio (8,18), dok je Duda{ zauzeo tre}e mesto (8,34).

Po tvr dio kla su: Mi hail Du da{

Rezultat Mihaila Duda{a 5.873 boda trenutno je osmi rezultat u Evropi ove zime. Vodi Ukrajinac Oleksej Kasjanov sa 6.237 bodova,

ispred Belorusa Andreja Krou~anke (6.205) na drugom i legendarnog ^eha Romana [ebrlea (6.105) na tre}em mestu.

BALKANSKO DVORANSKO PRVENSTVO

Sr bi ji ~e ti ri me da qe Prvenstvo Balkana za seniore u dvorani u atletici odr`ano je u turskom gradu Istanbulu. Srpski atleti~ari ostvarili su odli~ne rezultate. Osvojena je zlatna i tri bronzane medaqe, uz dva ~etvrta mesta. - [to se ti~e same organizacije, Turci su nas ugostili na

maksimalan na~in i ne treba im zameriti neke nedostatke jer su u jeku priprema za Svetsko prvenstvo, koje se u martu odr`ava u istoj dvorani - izjavio je selektor Dragi{a Kuzmanovi} i nastavio: - Najboqi rezultat ostvario je Asmir Kola{inac. U drugoj seriji kuglu je dobacio do 20.05 metara, {to je bi lo do voq no za zlato. Nastavio je niz da u ovoj go di ni prebacuje kuglu preko 20 metara {to je odli~an pokazateq i treba imatu u vidu da su kugla{i imali jako malo vremena za zagrevawe i probne hice. Amela Terzi} Do ba cio ku glu do zlatne me da qe: Asmir Ko la {i nac se dobro sna-

{la u dvorani. To joj je prva trka u zatvorenom. Rezultatom 4:26.53 osvojila je tre}e mesto u trci na 1500 metara. Darko [arovi} je hrabro tr~ao. Bio je pun samopouzdawa. Tre}e mesto na 60 metara je najboqi plasman u wegovoj dosada{woj karijeri. U kvalifikacijama je imao rezultat 6,89 sekundi, a u finalu 6,90 sekundi. Jelena Vasi} Radinovi} je izgorela u `eqi da na ovom takmi~ewu popravi dr`avni rekord u skoku s motkom. Do 3.95 metara je propustala sve visine. Na 4.05 metara tri puta je ru{ila letvicu. Na kraju je zavr{ila na trecoj poziciji. Emiru Bekri}u ovo je prvo takmi~ewe u ovoj godini. Istr~ao je i 47.96 sekundi na 400 metara i taj rezultat je bio dovoqan za osvajawe tre}eg mesta. I Milo{ Todosijevi} je bio siguran na 203, 211 i 215 centimetara. Tri puta je ru{io letvicu na 218 centimetara. Ovim rezultatom osvojio je ~etvrto mesto.

REVAN[ UTAKMICA OSMINE FINALA KUPA POBEDNIKA KUPOVA

Vo {in opro {taj od Evro pe Vojvodina - Motor ZNTU ZAS 19:35 (12:15) ZA PO RO@ JE: Palata sportova â&#x20AC;&#x17E;Mladostâ&#x20AC;?, gledalaca: 1500, sudije: Emil i Ernest Agaki{i (Azerbejxan). Sedmerci: Vojvodina 6 (3), Motor 5 (4). Iskqu~ewa: Vojvodina 22, Motor 16.minuta. Crveni kartoni: Radosavqevi} u 43. i Popov u 50. (Vojvodina), Kamanin u 46. i Kalinin~enko u 49. minutu (Motor). VOJ VO DI NA: Abaxi} (3 odbrane), Popov, Bari{i} 4, Suxum, M. Radi{i} 1, L. Arseni}, Milo{evi}, Veselinov, Marjanac 6, Vukovi} 5, Radosavqevi}, N. Arseni}, Damjanovi}, ^upkovi} 1, Damwanovi} 1, Stjepanovi} 1. MO TOR: Sorokin (3 odbrane), Xulaj, Sapun (10 odbrana), Kalini~enko 1, Riabko 1, Kubatko 1, [ev~enko 4, Jarocki 1, Gurkovski 2, Aflitulin 1, Gorba~ev 2, Kamanin 3, Kriv~ikov 1, @uk 7, Semikov, Ostrou{ko 5, Gladjir, Qup~enko 4, Grigorjev 2. Rukometa{i Vojvodine oprostili su se od daqeg takmi~ewa u Kupu pobednika kupova, visokim porazom u drugoj utakmici u Zaporo`ju, protiv doma}eg Motora 35:19. Tako su Novosa|ani zavr{ili svoje evropsko pute{estvije u 4.kolu ovog kvalitetnog takmi~e-

De taq s me ~a Voj vo di na - Mo tor

wa, protiv objektivno ja~eg i kvalitetnijeg rivala u dvome~u koji se, na `alost novosadske publike igrao u Ukrajini. Za razliku od prvog me~a, kada su crveno - beli disciplinovanom igrom u odbrani i borbeno{}u u napadu uspeli da pru`e jak otpor doma}inu, na sino}noj utakmici Novosa|ani nisu blistali. Samo u prvom poluvremenu, izabranici trenera ]irkovi}a donekle su parirali doma}inu koga su predvodili raspucani @uk i Ostrou{ko, pa se na odmor oti{lo sa predno{}u Motora 15:12. Ve} tada je bilo jasno da su se Novosa|ani oprostili od Evrope.

U nastavku trener ]irkovi} {ansu je ukazao mla|im igra~ima Luki i Nikoli Arseni}u, Stjepanovi}u i ^upkovi}u. Veliki broj gre{aka u napadu doprineo je da nervozni Novosa|ani ostanu na terenu bez Radosavqevi}a (crveni karton u 43. minutu) i sedam minuta kasnije kapitena Popova. Takav poklon je ukrajinski tim oberu~ke iskoristio. Briqirao je golman Sapun, a brzi bekovi doma}ina znali su da kazne crveno bele pa je na kraju Motor slavio sa ubedqivih 35:19, potvrdio klasu i izborio prolaz me|u osam najboqih timova. I. G.

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak20.februar2012.

dnevnik

STU DENT MA TE MA TI KE FI NAN SI JA DA NIEL ER DEG, AUTOR PO BED NI^ KOG FIL MA O NO VOM SA DU

Duh i ri tam gra da na 23.000 fo to gra fi ja! Da su qudi ~esto talento{ao na odre|enu destinavani i za nauku i za umetciju, postavio kameru i nost, dokazao je i Novosa|anamestio da slika svakih nin Daniel Erdeg (23), appet sekundi tokom odresolvent matematike finan|enog perioda u toku jedsija na Prirodno-matemanog dana. Zatim sam to rati~kom fakultetu UNS-a, dio i na svim ostalim lonapraviv{i odli~an kratka ci ja ma. Ta kvim fo to ki video-film „Novi Sad u gra fi ja ma po sti è se pokretu”. Uspeo je da prepoubrzan efekat, od jutra do zna i „uhvati„ duh i ritam mraka – obja{wava sagoìvota vojvo|anske prestovornik. nice. Za klip koji traje maPlanira da svoju umetwe od ~etiri minuta, Erdeg ni~ku stranu i daqe poje upotrebio 23.000 fototencira kroz konkurse, a grafija Novog Sada i s naredni na koji planira ovim filmom pobedio na da se prijavi je onaj koji konkursu „Moj Novi Sad“. je raspisao Institut za – Ve} sam imao ideju da javno zdravqe Vojvodine. snimim neki film o Novom – To je konkurs za izraSadu i po~eo sam da ga pradu amaterske kratke forvim kad me je drug obavestio Da niel Er deg i pre kon kur sa hteo da sni mi me edukativnog filma o teo ovom konkursu – kaè Er- film o No vom Sa du mi prevencije zloupotrebe deg. – Odlu~io sam se za foto- tokom leta. On kaè da su mu u droga „Supstancu na distancu”. grafije jer me je oduvek zanima- snimawu polazna ta~ke bila raz- Trenutno mi je èqa da svoj la takva vrsta umetnosti i ama- mi{qawa wegovih prijateqa. umetni~ki potencijal koji je u terski se wome bavim. – Pre snimawa sam zamolio vezi s fotografijom i filmom Dodao je da mu je tebalo oko prijateqe da mi i-mejlom porazvijam na ovaj na~in, pa, ko dve nedeqe da projekat privede {aqu svoju asocijaciju na Nozna, mo`da se ukaù i neke pokraju. Materijal za snimawe vi Sad, na osnovu ~ega sam odslovne prilike – obja{wava prikupqao je nedequ dana, a ve- redio {ta }u slikati – kaè Daniel. }ina fotografija napravqena je ovaj student. – Ujutru bih otiA. Je ri ni}

Konkurs za prijem studenata u studentska odmarali{ta na Avali i Zlatiboru otvoren je za sve zainteresovane akademce i s Univerziteta u Novom Sadu. Pravo na prijem u ove ustanove imaju studenti ~ije se {kolovawe finansira iz buxeta Republike Srbije, dràvqani Srbije i studenti strani dràvqani dràva u okruèwu ~ije se {kolovawe finansira iz buxeta. Prijaviti se mogu akademci koji u toku studija nisu izgubili vi{e od jedne godine (za studente druge i tre}e godine), odnosno dve (~etvra, peta i {esta godina) i koji }e zavr{iti studije po zapo~etom nastavnom planu i programu i uslovima i merilima studija. [to se ti~e studenata poslediplomskih studija, mogu konkurisati oni koji su prvi put upisali zimski semestar odgovaraju}e godine studija, pod uslovom da nisu u radnom odnosu. Uslov za prijem studenata u Studentsko odmarali{te jeste i takva vrsta oboqewa koja, na

osnovu nalaza nadle`ne zdravstvene ustanove (studentske poliklinke), zahteva oporavak. Svi kandidati du`ni su da uz prijavu na konkurs podnesu uverewa o poloènim ispitima u posledwoj {kolskoj godini, o upisanom semestru odgovaraju}e godine studija i lekarsko (kandidati koji konkuri{u za prijem radi oporavka). Prilikom utvr|ivawa redosleda kandidata za prijem u Studentsko odmarali{te prednost }e imati kandidati s boqim uspehom u toku studirawa. Odmor u odmarali{tu organizovan je u sedmodnevnim smenama. Konkurs je otvoren cele {kolske godine. Zainteresovani se za bliè informacije mogu obratiti Zdravstveno-potpornom udruèwu studenata odgovaraju}eg univerziteta, a ZPU-u studenata u Novom Sadu na telefon broj 021/6350–475 i i-mejl: zpuns@eunet.rs, kao i na sajt: www.zpuns.org.rs. A. J.

Tim studenata Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, predvo|en asistentom Alek san drom An |el ko vi }em, koji je u avgustu 2011. osvojio drugo mesto na svetskom takmi~ewu u organizaciji Ameri~kog dru{tva za grejawe, hla|ewe i klimatizaciju AS HRAE, nagradu je (po tradiciji ovog takmi~ewa) preuzeo pro{log meseca, i to ~ak u SAD. U takmi-

~arskom timu FTN-a bili su studenti ma{instva, energetike i procesne tehnika i arhitekture: Igor Mu jan, Ivan Tu to rov, Ma rio Bar la kov, Bo jan Mar ko vi}, Ma ja @i va ni} i Ra di vo je Sa vi}. Nagrada i priznawe na{em timu sve~ano su uru~eni u januaru na „2012 AS HRAE win ter con fe ren ce” u ^ikagu. Prvi put u istoriji ovog takmi~ewa na{i akademci osvojili su

jedno od prva tri mesta, a u posledwe tri godine u~esnici s evropskih univerziteta nisu se na{li u dru{tvu pobedni~kih timova. Novosa|ani su se plasirali odmah iza kolega s kineskog Tiawin univerziteta, dok su tre}eplasirani bili studenti Tehnolo{kog univerziteta „Lorens„ iz Mi~igena (SAD). A. Va.

Tra `i li „lek” za kom pa ni je u ne vo qi

Odr `a va we „^i ste de set ke” bes plat no

Kon kurs za stu dent ska od ma ra li {ta

Na gra du pri mi li na sve ~a no sti u ^i ka gu

EKI PA FTN-a TRE ]A NA PO LU FI NA LU TI MES TAK MI ^E WA U [VED SKOJ

PI RE US BAN KA IMA PO PUST ZA STU DEN TE

Za studente klijente Pireus banke stiù lepe vesti. Ova ku}a je od februara ukinula mese~no odràvawe za paket ra~un „îsta desetka”. Pogodnosti vaì za klijente koji ve} koriste paket i naravno za one koji }e tek to ~initi. Na taj na~in studenti }e za{tedeti 100 dinara mese~no, a na godi{wem nivou to je 1.200 dinara. U saop{tewu koji je tim povodom banka dala kaè se da oni na taj na~in èle da pomognu mladim qudima da s mawe tro{kova koriste savremene bankarske proizvode i usluge koje su istovremeno prilago|ene wihovim potrebama. Za ra~une tipa 21 i 28 tro{kvi ove godine ostaju nepormeweni. D. V.

PRI ZNA WE TI MU FTN-a, DRU GO PLA SI RA NOM NA SVET SKOM TAK MI ^E WU AS HRAE

Ekipa Fakulteta tehni~kih nauka iz Novog Sada osvojila je tre}e mesto na TI MES (To ur na ment in Ma na ge ment and En gi ne e ring Skills) evropskom polufinalu u re{avawu poslovnih studija slu~aja, odrànom od 1. do 3. februara u Lin~epingu u [vedskoj. Tim su ~inili So wa Mar ti nov, Mar ko Ba li no vi}, Alek san dar Ga bri} i Jo van Mu {ki wa, studenti Investicionog menaxmenta na Departmanu za industrijsko inèwerstvo i menaxment i ~lanovi studentske organizacije ESTI EM. Oni su se takmi~ili pod mentorstvom profesora Du {a na Do bro mi ro va, docenta Mla de na Ra di {i }a i asistenta Mi ro sla va Fe ren ~a ka u grupi s fakultetima iz [vedske, Finske, Nema~ke, [panije, Turske i Srbije. U polufinalu ispred ekipe FTN-a su bili ekipa iz Darm{tata, Nema~ka, koja je pro{logodi{wi pobednik u finalu ovog takmi~ewa, i ekipa iz Lunda, [vedska. Lo{ije plasirane su bili timovi s Univerziteta u Madridu, Tehni~kog univerziteta u Istanbulu, FON-a iz Beograda, univerziteta Vaasa iz Finske i Lulea iz [vedske. – Takmi~ewe ima vi{e faza – kaè ~lan tima Jovan Mu{kiwa. – U prvoj u~estvuje 65 univerziteta, kada se ekipe takmi~e koja }e predstavqati svoj fakultet. Mi smo uspeli u lokalnim kvalifikacijama da se izborimo da predstavqamo FTN. Ekipa koju ~inimo nas ~etvoro se takmi~i ve} neko vreme, i ovo

Jo van, So wa, Alek san dar i Mar ko za jed no na tri po lu fi na la TI MES-a

Do ka zi va we li der skih spo sob no sti TI MES je najve}e i najpresti`nije takmi~ewe u re{avawu studije slu~aja iz oblasti menaxmenta i industrijskog inèwerstva. Na ovom takmi~ewu studenti imaju {ansu da pokaù svoje liderske sposobnosti, menaxerske ve{tine i inèwerska znawa kroz re{avawe realnih problema pred kojima se nalaze najboqi menaxeri dana{wice. Projekat se odràva u organizaciji ESTI EM-a ve} gotovo dve decenije. je na{e tre}e polufinale. Na prvom, pre dve godine u Sofiji, bili smo drugi, ba{ kao i pro{le godine u Istanbulu. U polufinalu se rade dve studije slu~aja, dok su u finalu tri. Obe studije ra|ene u polufinalu kupqene su s jednog ameri~kog univerziteta.

– Prva koju smo dobili je slu~aj iz 2000. godine, kad je jedna ameri~ka firma koja se bavila proizvodwom sladoleda zapala u finansijski problem, a mi smo morali da vidimo kako da sprovedemo merxer, to jest da vidimo ko }e da je kupi. Druga studija slu~aja odnosila se na lanac

supermarketa „Tesko” i wihov problem s nevladinim organizacijama u vezi s reciklaòm i zaga|ivawem – kaè Jovan. Iako se studenti ne takmi~e u svom gradu ve} pose}uju neku drugu zemqu, nemaju vremena da se upoznaju sa znamenitostima niti s drugim studentima. – Iako smo bili u univerzitetu Lin~epingu, koji ima 20.000 studenata, nismo imali vremena za druèwe. Tempo takmi~ewa je veoma naporan i nije ba{ za one koji ho}e da se zabavqaju. Tek posle druge studije, kada iza|u rezultati, studenti mogu da se opuste i odmore – tvrdi Jovan i dodaje da je [vedska veoma hladna, ali odli~no organizovana zemqa. – Odu{evili smo se wihovom organizacijom i na~inom na koji funkcioni{e. Tamo koliko god da je snega palo, sutra ga uop{te nije bilo na ulicama. Neke od wih se i greju, tako da se sneg odmah topi. U [vedskoj smo se ose}ali kao da smo u budu}nosti – kaè Jovan. Po{to je ovo tre}e polufinale za ovaj tim, razo~arawe, naravno, postoji. – @ao nam je {to nismo u{li u finale, naro~ito meni, po{to ove godine zavr{avam fakultet i ne}u vi{e imati prilike da se takmi~im. Ali rezultat koji smo postigli je ipak zavidan s obzirom na to da smo imali veoma jaku konkurenciju – zakqu~uje Jovan. A. Var ga

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

iz drugog ugla

c m y

dnevnik

Тринаести амандман изложен у Њујорку Глас Америке

ебруар се у Сједињеним Државама и Канади сматра Месецом црначке историје. Оригинални циљ је био да се Американци ближе упознају са историјом Афроамериканаца, пре свега њиховом културном баштином и достигнућима. У Њујорку, обележавање Месеца црначке историје је почело подсећањем на Тринаести амандман, којим су америчким Уставом ослободјени робови. Једна од укупно 14 копија са потписом председника Абрахама Линколна, изложена је у Историјском удружењу града Њујорка. Више од стотину ђака је дошло у Њујоршко историјско удружење да види ретку копију Тринаестог амандмана на амерички Устав. Њиме је званично, 6. децембра 1865, ропство у Америци стављено ван закона. Дејвид Рубенстин из Групације „Карлајл“, купио је овај документ и позајмио Историјском удружењу. Он објашњава због чега је председник Линколн потписао више од једне копије. „Када је амандман усвојен у Представничком дому и Сенату, он га је потписао и без обзира

Дејвид Рубенстин и Џејмс Баскер поред копије Тринаестог Фото: ВОА - Б. Схусман амандмана

што председници Сједињених Држава не морају да потпишу предложене уставне амандмане, Линколн је потписао неколико копија. Према томе, Тринаести амандман је симбол тога, свако је слободан и сви могу да остваре сваки животни циљ који

пожеле. Већ као деца, они би то требало да препознају као једну од великих ствари о Америци.“ Ученици осмог разреда, позвани да учествују, схватили су важност документа. „Да овај документ не постоји, нико, нико од нас не би имао

толико много прилика које нам се сада пружају.“ „Да нема овог документа и да се нисмо борили у Грађанском рату и свих људи који су стали у одбрану Афроамериканаца, не бисмо имали оволико правде колико је имамо данас.“ Џемс Баскер, председник Института за америчку историју „Гилдер Лерман“, истиче колико је важно да америчка младеж учествује у таквом догађају. „Рекао бих да понекад, када видите документ у оригиналној форми и схватите да је 620 хиљада мушкараца погинуло у Грађанском рату да би рашчистили терен за потписивање тог амандмана о окончању ропства, то може да инспирише ђаке да уче историју. А мислим да је то је важно колико и било шта друго што радимо.“ Ученик осмог разреда, Адам Нето, каже да је амандман документ за једнакост. „Тринаести амандман стварно дефинише Америку као слободну земљу што она јесте. Показује да смо сви једнаки.“ Једнакост је право загарантовано америчким Уставом.

ponedeqak20.februar2012.

FOTOGRAFIJE DANA

Џиновска лутка председника Барака Обаме током припрема за 128. фестивал града Нице, који се одржава између 17. фебруара и 4. марта у том граду. Назив овогодишњег карневала је “Краљ спорта” (АП)

Ископавање из снега код места Калараси у Румунији (АП)

Доживотни затвор нападачу из Франкфурта Дојче веле

рид Ука са Косова осуђен је на доживотну казну затвора због напада на америчке војнике на аеродрому у Франкфурту. Атентат који се догодио 2. марта прошле године био је први терористички напад исламиста у Немачкој.

Арид Ука је преко адвоката поручио да у лето 2010. године није био у наводном центру за обуку џихадиста у Босни и Херцеговини, већ да је повремено био на Косову где је, поред осталог, прикупљао документацију потребну за подношење захтева за немачко држављан-

ство. Према досадашњим резултатима истраге, остатак времена провео је у родитељском стану у Франкфурту где је играо игрице на компјутеру и са интернета скидао исламистички пропагандни материјал. У нападу 2. марта на аеродрому у Франкфурту погинула су два америчка војника, а још два су повређена.

Ноћ пре напада на аеродрому у Франкфурту, Арид Ука је на интернету погледао видео снимак наводног злостављања једне муслиманске у Авганистану од стране америчких војника. Сцена је, у ствари, потицала из једног холивудског филма коју је исламистички

покрет из Узбекистана користио у пропагандне сврхе. Аридов адвокат по службеној дужности Јенс-Јерг Хофман напад на франкфуртском аеродрому описује као „крвопролиће незрелог и депресивног младића са трагичним исходом“. За државног тужиоца Јохена Вајнгартена реч је о веома тешком злочину који је мотивисан џихадом: „Немамо уверљивих доказа да је био у неком центру за обуку џихадиста у Босни. Према нашим информацијама, осумњичени се преко интернета сам радикализовао. Немамо доказа да га је мотивисала трећа особа“. Вајнгартен је затражио да се Ариду Уки изрекне највећа затворска казна – доживотни затвор. Према немачком закону то значи да Ука, након 15 година проведених у затвору, неће моћи да буде пуштен на слободу. Арид Ука рођен је на Косову на којем углавном живе муслимани који гаје велике симпатије према САД. Због тога се тамо, као знак захвалности за подршку у рату 1999. године, и деци дају имена попут Клинтон или Олбрајт. Иако је одгојен као верник, изгледа да породица није имала утицаја на његову ислами-

стичку оријентацију. „Нема показатеља да га је породица радикализовала. Такође, нема показатеља на друге везе“, каже Гидо Штајнберг из Фондације за науку и политику из Берлина. На процесу утврђено да се Ука „саморадикализовао“ преко интернета Арид Ука је на „Фејсбуку“ под псеудинимом Абу Реyyан (чувар небеских жртава) контактирао са најпознатијим салафистима у Немачкој, али, према подацима истраге, никог од њих није лично познавао. Такође, сведок савезног немачког Уреда за криминал, већину навода о Аридовом могућем боравку у једном центру за обуку у Босни је оповргао. За експерте је то сазнање изненађујуће. Експерт за тероризам Штајнберг каже да је већина стручњака полазила од чињенице да је за успешну терористичку активност потребна нека врста тренинга“. Атентат који је извршио Арид Ука вероватно није само први терористичко-џихадистички напад у Немачкој већ и први успешно извршен атентат исламисте који се радикализовао преко интернета. Аутори: Анила Схука Мехмед Смајић

Муслимани на прослави рођења Мохамеда у Шринагару, у Кашмиру (АФП)

Полицајац и ватрогасац на протсту испред канцеларије белгијског премијера у Бриселу

Филм одлази у историју Глас Америке

едавно банкротство највеће америчке фирме за производњу фотографског материјала, Кодак, утицаће не само на запослене у њој већ и на многе фотографе који још користе класични фотографски процес са филмом и хемикалијама, какве је Кодак производио од 19. века. Џим Мегарги упоређује себе и друге сличне њему са диносаурусима на ивици изумирања. Као традиционални фотограф Мегарги води безнадежну битку са дигиталном фотографијом. „Постоји физичка разлика између класичне и дигиталне фотографије, што је нешто о чему већина људи не размишља. Класична фотографија је нагризање слоја сребра на површини фотопапира док је дигитална фотографија исписана бојама на папиру“, каже Мегарги. Мегарги каже да банкрот Кодака не значи крај за класичне фотографе – бар за сада. Материјал још може да се набави иако неких производа више нема.

„Када фотограф изгуби неки материјал, на пример своју најомиљенију врсту филма, окреће се другим компанијама, које можда немају баш тај исти филм али имају неки сличан“, каже Мегарги. Али престанак производње одређеног артикла често значи и губитак посла за раднике.

Један од таквих је Реј Рок, запослен у Кодаковој фабрици, у Рочестеру у држави Њујорк. „Лично сам врло забринут јер ми треба још неколико година до пензије. Видећемо шта ће бити“, каже Рок.

Посматрачи кажу да ће Кодак вероватно опстати захваљујући томе што је компанија власник неких патената за дигиталну фотографију. Брус Апбин је уредник магазина Форбс. „Предвиђам да ће постати компанија за интелектуалну својину и да ће живети од наплаћивања ауторских права за своје патенте и технологију“, каже Апбин. Фотограф Џим Мегарги каже да може да направи уметничку фотографију класичним поступком за мање од сата и упозорава да се израда заиста квалитетне дигиталне фотографије не своди на притискање неколико дугмића. „Није необично да неко ко жели да на компјутеру учини исту ствар потроши на то два, три, па и четири сата“, каже Мегарги. Мегарги каже да је поређење класичне и дигиталне фотографије слично поређењу уљане слике и акварела – односно да се веома разликују. Човек који пореди себе са диносаурусима каже како се нада да ће производња традиционалног филмског материјала спречити изумирање његовог заната.

Рибари код Каснојарска, у Сибиру (Ројтерс)

Канадски премијер Стивен Харпер држи говор у Гуангжоу, у Кини, где је потписао пословни уговор у вредности три милијарде долара (АП)

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak20.februar2012.

dnevnik

на ПредСтоЈеЋем феСту

радоСлав ПавКовиЋ редитеЉ филма „Црна ЗориЦа”:

балетићев „локални вампир”

модерна бајка и црна комедија

Познати редитељ Бранко Бале„Баш када је кренула та ‘ментић учествоваће на предстојећем тална транзиција‘ дошло је до 40. Фесту са филмом црногорске глобалне кризе - то је сјајан разпродукције „Локални вампир„, лог да се промене зауставе„, нанајавила је Дирекција Феста. Аутор хита „Балкан експрес„ вратио се филмској режији после више од 20 година продуцирања, писања сценарија и рада на телевизијским пројектима. „Локални вампир„ садржи елементе акције, еротике и хорора, у суштини је комедија и бави се менталитетом јунака у тренутку када их транзиција затиче неспремне. Према синопсису, једна мајка лажно пријављује синовљеву смрт да би га Бранко Балетић спасла коцкарских дугова. Син се помиње он и додаје да је због токрије и ноћу излази као вампир у га одабрао малу затворену срединамери да се свети противници- ну и људе који живе у рају, а да ма, удварачима своје „удовице„ и тога нису ни свесни, као ни просвоје мајке. мена у великом свету. Балетић каже да се филм бави „Када устаљени ред ствари из„менталном транзицијом„ нашег ненада поремети појава вампира, времена. почињу промене у њима сами-

ма„, истиче редитељ. Он ће присуствовати премијери у Дому омладине Београда 26. фебруара, заједно са глумицама Кристином Стевовић, Горданом Гаџић и Иваном Мрваљевић, а публика ће моћи да види овај филм и на репризи 27. фебруара у Дворани културног центра. Балетић је одрастао, студирао и режирао у Београду. Публици је познат по филмовима „Увек спремне жене„ (1987), „Балкан експрес„ (1983) и „Сок од шљива„ (1981). Режирао је и прву епизоду серије „Отворена врата„ (1995). Од 1986. до 1990. године био је генерални директор „Авала филма„ у Београду, предавао је филмску режију у Београду и на Цетињу, био колумниста недељника „Време„. Сада живи у Подгорици где обавља дужност директора Црногорске кинотеке. (Tанјуг)

„Златни медвед” филму „ЦеЗар мора умрети” на берлиналу

„Паради” награда публике Награда „Златни медвед“ за најбољи филм на управо завршеном фестивалу у Берлину припала је италијанском филму „Цезар мора умрети„ аутора Паола и Виториа Тавијанија. Жири је „Сребрног медведа“ доделио мађарској драми „Само ветар„ заснованој на истинитом

„Краљевска афера„, који је освојио и награду за најбољи сценарио. Радња филма „Цезар мора умрети“, проглашеног за најбољи на овогодишњем Берлиналеу, дешава се у затвору где осуђеници спремају извођење драме „Јулије Цезар„. Филм је

Сцена из филма проглашеног за најбољи на Берлиналу

догађају - убиству једне ромске породице. За најбољег редитеља проглашен је Кристијан Пецолд, аутор немачког филма „Барбара„ који говори о периоду „хладног рата„, и пре фестивала је важио за главног фаворита. Дебитанткиња Рејчел Мванза освојила је награду за најбољу глумицу, за улогу девојчицевојника у филму „Ратна вештица„. У категорији најбољи глумац признање је добио Данац Микел Бо Фолсгард за филм

снимљен у црно-белој техници, али и у колору, а главне личности су убице и мафијаши који играју Шекспирове ликове у трагедији, тако да и њихове личне судбине дају нови тон и печат темама освете и издаје. Критичари истичу да чињеница да је већина глумаца који се појављују у филму заиста у животу провела 14 и више година у затвору даје документаристички тон овом остварењу, као и да појачава драматичност Шекспирове трагедије.

филма Редитељ ”Црна Зорица”, чија премијера је заказана за 20. март, Радослав Павковић рекао је да је филм модерна бајка и црна комедија модерног кова, којом су “дотакли потсвесну Србију, Србију наших баба, манђи и легенди”. Павковић је у интервјуу Танјугу испричао да је са сценаристом Гораном Мој- Радослав Павковић сином и Драганом Илићем радио Свака жена коју сам познавао у популарни шоу “ТВ Манијак” и животу доживљавала је бар понеда су у том 10-годишњем истра- кад себе као Хасанагиницу - шта живању свих могућих телевизија, год да ухвати, то се сруши. Чинимагова, врачева, накупили велико ло ми се да такав лик има добар искуство када је у питању та те- комични потенцијал”, објаснио је ма. он. “Чини ми се да смо на неки наМојсин је рекао да је требало чин овом причом дотакли ту неку да филм снимају у Грчкој, али да потсвесну Србију која све време су неколико година касније, чучи ту негде у нама, Србију на- игром случаја, пројекат пребациших баба, манђи, прича и леген- ли у Србију. ди. То је нека веза између приче и ”Када смо почели да смештамо нас”, додао је он. филм у Србију, све је почело да Сценариста Мојсин је пак ре- изгледа како треба. У Грчкој покао да се лик Црне Зорице сам стоје легенде, митови, али у Српојавио. бији хумор, који постоји у Гора”Чинило ми се одувек да је то новом сценарију, долази више до неко збирно женско искуство. изражаја. У Грчкој не постоји цр-

ни хумор, тако да ми је било још занимљивије да снимамо филм овде”, испричала је косценариса и корежисер Христина Хаџихараламбус. Мојсин је казао да су током снимања на уму имали источну Србију, мада се радња заправо не одвија нигде конкретно. ”Код нас постоји уверење о такозваној фото: танјуг влашкој магији и мислим да ћете у сваком селу, у које одете, лако пронаћи пар људи који верују у неког локалног шамана”, оценио је сценариста. У филму играју Љума Пенов, којој је ово прва главна улога, Бранислав Трифуновић, Мирјана Карановић, Никола Пејаковић, Михајло Миша Јанкетић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Милош Самолов, Добрила Стојнић, Младен Андрејевић, Дубравко Јовановић и млади Стефан Бундало и Милан Босиљчић. Филм је финансиран од стране Министарства културе и страних продуцената, а буџет износи нешто више од 500.000 евра.

додеЉени „науЧни” оСКари

Филм Срђана Драгојевића „Парада„ у категорији играног филма, и филм о Марини Абрамовић „The ar tist is pre sent„ у категорији документарног филма, добили су овогодишње прве награде публике „Панорама„ на Берлиналеу. Сви посетиоци овог десетодневног филмског фестивала, на које је у разним селекцијама приказано око 1200 филмова, попуњавањем гласачког листића добијају могућност да гласају за „Pa no ra ma Audi en ce Award„, једну од награда у групи признања која додељује независни жири. Награда „Панорама„ додељује се од 1999. године у сарадњи часописа, радија и секције „Панорама„. Филм ‘’Парада’’ је поред награде публике освојио и посебно признање екуменског жирија, као и награду ‘’Виктори колумн’’ коју додељује жири састављен од читалаца хомосексуалног магазина ‘’Siegesäule’’. „Јако сам поносан да смо добили три награде од веома разнородних жирија и публике, некако изгледа да су људи, веома различити, спојени у наклоности према нашем филму‘’, истакао је Драгојевић у изјави Тањугу. Он је рекао да је реакција људи на свих пет пројекција заиста „била фацинантна„, да су карте биле продате данима унапред, а да је чак и на јединој јутарњој пројекцији аплауз трајао преко десет минута. Р. К.

бити у филму Oвогодишње награде Америчке филмске академије, којима се одаје признање творцима разних специјалних ефеката на филму, додељени су у Лос Анђелесу. Међу добитницима ових „научних„ Оскара је Даглас Трамбул, мајстор визуелних ефеката који стоји иза пионирских остварења попут „2001: Одисеја у свемиру„, „Блиски сусет треће врсте„ и „Блејд Ранер„. Како je пренeo Ројтерс, 69-годишњем стручњаку уручен је почасни Оскар за дугогодишњи допринос технолошком унапређењу филмске уметности, укључујући и најновије остварење Теренса Малика „Дрво живота„, које садржи величанствене слике

постанка свемира и почетка живота на Земљи. „Покушавам да докучим начин како да направим филм који гледалац неће само гледати већ ће бити у њему„, казао је Трамбул примајући златну статуету од глумице Миле Јововић, звезде хорор серијала „Ресидент Евил„. Оскара за техничка достигнућа добила је немачка компанија за производњу камера АРРИ, а током вечери је подељено још 25 плакета и других признања. Део снимка са ове свечаности биће приказан током преноса доделе Оскара 26. фебруара у Кодак театру у Холивуду.

За наСтуП у филму „уметниК”

Пас уги добио „Златну огрлицу“ Пас Уги, који је познат по својој улози у филму ‘’The Ar tist‘’ (Уметник), први је добитник награде Златна огрилца која се додељује псима на филму, преноси данас АП. Церемонија доделе одржана је у хотелу ‘’Хајат Реџенси‘’ у Лос Анђелесу по угледу на традиционалну холивудску доделу Оскара. Уги је проглашен за најбољег пса на филму. Његов власник-дресер Омар фон Милер је примио ову награду, а свечаности су присуствовали чланови екипе филма ‘’Уметник‘’. Фон Милер је рекао да теријер, који је украо срца многим гледаоцима у немом филму номинованом за 10 Оскара, ‘’сјајан глумац, али је и сјајни члан породице‘’. ‘’Он спава са нама‘’, изјавио је он. Новинарка Елизабет Снид која је била судија Златне огрлице рекла је

да је додела ових награда узбудљивија од Оскара. Уги, који је у истој категорији номинован два пута (за филмове ‘’Уметник‘’ и ‘’Вода за слонове) има 10 година и дугу каријеру на филму и телевизији, тако да је по окончању снимања „Уметника„ отишао у ‘’пензију‘’. За тај филм већ је добио награду „Псећа палма„ на фестивалу у Кану. Награде „Златна огрлица„ додељене су у пет категорија, укључујући награду за најбољег пса у телевизијској серији, страном филму и ријалити серији. Награда за најбољег пса у страном филму припала је Коку из аустралијског филма ‘’Red Dog‘’ (Црвени пас). Награду за најбољег пса у телевизијској серији освојио је француски булдог Брижит из се-

рије ‘’Модерна породица‘’, док су пси Херкул и Жижи из ријалити серија ‘’Пит Бош‘’ и ‘’Праве домаћице са Беверли Хилса„ били изједначени, па су поделили награде. Организатор доделе награда је сајт „Псеће вести„. (Танјуг)

британСКа таЈна СлуЖба ЗаКЉуЧила

Чаплиново право име и место рођења и даље мистерија фасбендер у филму ридлија Скота Британски глумац Мајкл Фасбендер преговара о улози у филму „Саветник„ (The Co un se lor) у режији Ридлија Скота. Фасбендер и Скот су већ сарађивали на снимању научнофантастичног остварења „Прометеј„. Веома је вероватно да ће овај двојац радити заједно и на новом пројекту, заснованом на оригиналном сценарију познатог америчког писца Кормака Макартија. Снимање филма о угледном адвокату који верује да може да се игра са нарко-светом, а да не буде увучен у њега, почеће у мају.

Право име и место рођења чувене звезде немог филма Чарлија Чаплина прикривено је велом мистерије, закључила је британска тајна служба после истраге америчких тврдњи да је Чаплин био симпатизер комуниста. Како преноси Ројтерс, амерички Еф-Би-Ај (ФБИ) затражио је 1952. године од британских МИ5 агената да провере порекло Чаплина за кога се веровало да користи псеудоним и да му је право име Израел Торнштајн. Истрага је наложена због америчких сумњи да је глумац левичар. Верује се да је Чаплин, једна од првих и највећих звезда Холивуда, рођен 16. априла 1889. године у јужном Лондону. Истрага британских агената показала је да нигде не постоје документа о његовом рођењу, нити било шта што би показало да је био безбедносни ризик, показала су јуче објављена документа.

„Све је то прилично необично, нарочито после истраге МИ5, да датум и место рођења тако познате звезде као што је Чарли Чаплин остану непознати„, казао је званични историчар британске тајне службе професор Кристофер Ендру. Документа показују да се нико под именом Чарлс или Израел није родио 16. априла, а даље истраге везане за сумње да се Чаплин можда родио у Француској такође су се показале као јалове. „Не можемо да пронађено никакве доказе да Чаплиново име јесте или је било Израел Торнштајн, нити можемо да пронађемо доказе о постојању такве особе„, наводи се у писму МИ5 упућеном амбасади САД у Лондону. „Нисмо успели да откријемо ни да ли је користио неко друго име„. Ендру је рекао да нови докази који су се појавили прошле године наводе на помисао да је Чаплин рођен

у черги која је припадала жени познатој као „циганска краљица„ у централној Енглеској и да му је мај-

ка била члан такозване путујуће заједнице. Ова информација пронађена је у писму које је Чаплину, неколико година пре смрти 1977. године, послао Џек Хил који је тврдио да је власница кола била његова тетка. „Иако нема доказа да је информација Џека Хила тачна, Чаплин ју је очигледно узео за озбиљно, јер ју је пажљиво сачувао„ у фиоци свог стола, казао је Ендру. Током дугогодишње каријере Чаплин је често изазивао контроверзе својим филмовима попут „Великог диктатора„ у коме се шалио на рачун нацистичког вође Адолфа Хитлера или „Краљ Њујорка„ који је био сатира на страх од комунизма који је током Хладног рата стезао Америку. Од 1920-их, америчке власти сматрале су да је Чаплин подржавао комунисте - што је он увек демантовао - и када је 1953. напустио

САД није му било дозвољено да се врати због чега је живео у Швајцарској. Досије МИ5, у коме се налазе изводи из штампе, писма америчке амбасаде и телеграм Чаплину који му је послао совјетски агент, показују да је британска агенција још 1958. закључила да америчке тврдње немају основа и да Чаплин није био агент. „Можда је Чаплин и био симпатизер комуниста, али на основу информација које имамо пре би се рекло да је он био ‘прогресиван‘ или радикалан„, навео је један од агената. Међу другим документима који су јуче објављени налазе се и детаљи о истрагама британске службе везаним за тројицу хемичара награђених Нобеловом наградом, укључујући Ирену Кири и њеног супруга који су били симпатизери комуниста. (Танјуг)

c m y

dnevnik

kultura

ПОВОДОМ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СМРТИ У МУЗЕЈУ „ЦЕПТЕР“ У БЕОГРАДУ

Уља, пастели и цртежи Стојана Ћелића У Музеју Цептер у Београду отворена је импозантна изложба уља, пастела и цртежа академика Стојана Ћелића (1925-1992), на његов 87. рођендан, а поводом 20 година од његове смрти. Овако репрезентативну изложбу организовала је директорка Музеја Цептер проф. др Ивана Симеоновић Ћелић, уметникова удовица која се постарала да обезбеди најрепрезентативнија дела не само из колекције Цептер и своје личне већ из многих других јавних и приватних збирки. Одабрани радови обухватају период од 1962. до уметникове смрти а посебно место имају његови пастели које је радио током проследњих година живота на путовањима по Грчкој, Израелу и током обиласка наших крајева. По-

сетиоцима се пружа прилика да до 8. априла виде 42 уља великог формата, 10 пастела и 30 цртежа. Отварајући изложбу професор емеритус др Ирина Суботић, један од најбољих зналаца Ћелићевог стваралаштва и коаутор двеју монографија посвећених његовoм делу, приметила је да би уметник био задовољан не само поставком ове изложбе, већ и тако великим одзивом његових колега, пријатеља, јавних личности који су дошли на отварање иако је државни празник, а градске улице су залеђене. Евоцирајући успомене на Ћелића, Суботићева је подсетила да је он, поред тога што је био свестрани ликовни уметник, радио и сценографије, нацрте за таписерије и илустрације књиге, а био је и писац две-

Стојан Ћелић, Један протекли дан, 1971.

ју књига („Између света и слике„ и „Судбина скулптуре„) и великог броја текстова о уметности и неколико монографија. Ћелић је био у првим редовима борбе за нефигуративну уметност, истакла је она. Суботићева је приметила да се залагао за прогрес али је увек носио у себи дубоки осећај за традицију показујући у пракси своје начело да „мисао треба да буде преточена у визуелно„. Захваливши се Музеју Цептер што је организовао ову изложбу, она је констатовала да је ово и јединствена прилика да се млађе генерације упознају са Ћелићевим стваралаштвом док бројна његова деле чаме у депоима оба велика музеја у Београду која су већ годинама затворена.

КРАЉИЦА ПОПА – АДЕЛ НА ТРОНУ ПРИЛАГОДЉИВЕ ИНДУСТРИЈЕ КОЈА НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА ИЗНЕНАЂУЈЕ

Истина је добро је лепота Након што је покупила онолико Гремија колико је могла да понесе, тренутно највећа британска дива популарне музике, у сваком погледу раскошна Адел, најавила је медијима да у каријери планира петогодишњу паузу. Не нови албум. Односно, управо од паузе и зависи то планетарно очекивано издање, јер је Адел досадило да пати и жели да јој песме звуче веселије. Пауза за Адел примарно значи посвећивање емотивној вези, јер јој је каријера у прошлости доносила само проблеме на љубавном плану: - Стално радим и моје везе не успевају. Сада бар могу да приуштим довољно времена на напишем весео албум, и да будем заљубљена и срећна – преносе сви медији и агенције део разговора са Адел за америчко издање часописа „Вог“. – А за после не знам. Удаћу се. Имати децу. Узгајати поврће. Двадесеттрогодишња певачица за себе каже да је добра прилика, јер воли да кува, да се смеје и засмејава, а посебно истиче како би за разлику од многих других жена увек могла у кревет са вољеним мушкарцем, јер ужива у сексу. И даље, признаје да не може без драме. А драма је обележила њен живот и није баш увек звучала овако самоуверено, баш као што није ни сањала да ће њена фигура скрајну-

ти оне топ модела с насловнице магазина као што је „Вог“. Неко би рекао да без драме нема ни живота, па ни уметности, то јест музике. Не тако давно, Адел је своју прву турнеју прекинула управо зато да би била, чак и пила са тадашњим момком. Али, јавно је изразила жаљење због тог непроми-

шљеног геста. Такође, након примедби на њену физичку појаву изјављивала је да никад није желела да изгледа попут манекенке и да је поносна што наступа у име већине женског рода. Данас су се те ствари донекле промениле, али славнима као што је она, божанствима модерног доба, све се опрашта. Антички идеал да је лепо истовреме-

но и добро и истина, најбоље се осећа изнутра, а музика је за то идеалан медиј. Како је уопште дошло до тога да се Адел нађе у центру свега тога? Адел Лори Блу Еткинс, данас дива плавооког соула, како критичари називају њену специфичност у жанру, на сцену се пробила путем

интернета, друштвених мрежа, тачније сада већ помало заборављеног портала Мајспејс. Остале основне тривије кажу да је већ дебитантским албумом названим „19“ (2008) успела што многи на музичкој сцени, боље рећи индустрији, цео живот нису. Признања, награде, лансирање у Америку као један од омиљених британских

спортова кад је реч о тржишту извођача и носача звука, све се одиграло веома брзо, али тек албумом „21“ (2011) Адел успева да надмаши саму себе и од ученице постане учитељица. Бијонсе Ноулс, коју је Адел још као девојчица с одушевљењем слушала у бенду Дестиниз чајлд, сада снима албуме инспирисане њеним певањем. А управо мис Ноулс је послужила како би се променила најпожељнија могућа слика једне (музичке) звезде, као и код поменутих античких божанстава – слика жене савршених пропорција. Селекција још од најмлађег узраста показала се непоузданом због генетике, пубертета, па није реткост него правило да од продуцентски координираних дечачких и девојачких групица на крају остане (може бити) само један / једна. Банатска лепота (Бет Дито), а чак и неугледан изглед (Ејми Вајнхаус), за разлику од гласа, постали су важнији од конфекцијске пластике и протетике, што је доказало да, ма колико се упирали, не може све да стане у секс симбол као свеприсутно маркетиншко обележје савремене помаме за савршенством, за апсолутном срећом - лепотом, здрављем и богатством. Музика, чак и кад је у окриљу индустрије, поново побеђује. Зато, Адел, опусти се! И. Бурић

„РЕНДЕ“ ОБЈАВИЛО НОВИ РОМАН АНТЕ ТОМИЋА

ПРВА ЈЕДНОТОМНА СИНТЕЗА У ИЗДАЊУ „КЛИЈА“

„Пуноглавци” о одрастању и сазревању

Историја приватног живота у Срба

Издавачка кућа „ Ренде„ која систематски објављује најбоља прозна и поетска дела из бивших југословенских република заслужна је и за велику популарност Анте Томића коме је управо објавила роман „Пуноглавци”. Ово невелико дело (118 страна) Томић је пре неколико година послао на књижевни конкурс фабрике „Подравка„ под насло-

вом „ Вегета блуз„ и под овим насловом је било објављено да би са новим насловом доживело „нови литерарни живот„ са дискретно скривеним рекламним порукама. За читаоце који су се ваљали од смеха читајући Томићев дебитантски роман „Што је мушкарац без бркова„ и недавно објваљени четврти роман „Чудо у Поскоковој драги„, не треба да очекују исту дозу смеха у „Пуноглавцима„. Као што се наслућује из наслова, то је прича о сазревању, одрастању и наизглед безбри-

жном дружењу, а смештена је у време које се из данашње перспективе чини идиличним (лето 1975). Старије читаоце ће неодољиво асоцирати на и поетику и топлину које зраче из „Баште сљезове боје„ Бранка Ћопића али и на филм Емира Кустурице „Сећаш ли се Доли Бел„, или „Варљиво лето 1968” Горана Паскаљевића, или тв серију „ Грлом у јагоде„ Срђана Карановића. Међутим, иако аутор каже за себе да је „забављач„ и да му се свиђа да пише неоптерећене, лагане комаде, у „Пуноглавцима„ се јављају наговештаји подвајања међу децом из којих ће се изродити погубни национализам. Како да се протумачи то што деца у том малом месту негде на граници Хватске и Босне пежоративно називају Ирфана „Босанчеросом„ док је главни лик и нараторка, Аленка, обележена као „Пургерка„ јер долази из Загреба. Узнемирујуће звучи и епизода када Аленка обилази градилиште дедине куће и затиче њене другове у игри како „клањају„ то јест моле се, а радници одбијају да једу храну коју спрема њена бака јер страхују да је „контаминирана„ то јест има нешто од свиње (месо,маст, месне прерађевине). То ипак не „квари„ фини хумор обојен носталгијом за невиношћу детињства, сећањима на прве љубави, за деком и баком који имају мудрости и времена да разумеју младост. (Танјуг)

Издавачка куће „Клио„ објавила је прву једнотомну синтезу „Историја приватног живота у Срба”. Књига од близу 700 страна је круна пионирског пројекта који је „Клио„ започео 2000. године са циљем да обогати српску културу, а пре свега историографску литературу, преводом прве светске синтезе „Историја приватног живота„ у пет томова које су приредили чувени француски историчари Филип Аријес и Жорж Диби. Ово је био први покушај да се током 20 векова историје човечанства прати свакодневни живот. Појава ове, данас незаобилазне, синтезе инспирисала је издавача Зорана Хамовића да са екипом српских научника формира уређивачки одбор који је током неколико година припремио четири књиге у серији „Приватни живот на тлу српских земаља”. Прилоге су написали многобројни домаћи стручњаци из области историографије, етнологије, археологије и историје уметности. Поникла на истраживањима за ову синтезу појавила се ауторска студија Мирослава Тимотијевића „Историја модерне приватности”. Новом „Историјом приватног живота у Срба„ заокружује се тема „приватног„ и „јавног„ на овим поднебљима од средњег века до савременог доба, а аутори су археолог др Марко Поповић, историчар уметности проф. др Мирослав Тимотијевић и историчар проф. др Милан Ристовић. Уредница најпопуларније и најпознатије едиције „Полис„ проф. др Смиља Марјановић Душанић

објаснила је да се избор аутора за ову нову синтезу сам наметнуо јер су они били уредници три од четири тома оне претходне, а припадају оној групи стручњака чија су интересовања много шира од оних везаних за њихову примарну струку. Она сматра да ова једнотомна књига приватног живота код Срба није тек сажетак претходне четири већ профилисанија верзија писана са новим концептом да буде ауторска синтеза рађена на основу најновијих истраживања за која се није знало када је писана претходна. Као пример је навела нов и богатији одељак посвећен урбаној култури у средњем веку. Аутор трећег дела „Од традиције ка модерности„ Ристовић објаснио је да је одредио да то буде период од Берлинског конгреса (1878) јер су границе између сваког од три дела веома условне. Такође, он је скренуо пажњу да је као крајњи датум одредио 1990. јер последњих 20 година тек треба да обраде социолози, психолози, политиколози, па тек онда долазе на ред историчари, али је неке феномене (избеглиштво, миграције, утицај нових технологија) пратио до данас јер су донели велике промене и то није могло да се избегне. Описујући рад трочланог тима Тимотијевић је нагласио да им је првобитни план био углавном да сажму оно што већ постоји у првој тетралогији, али да се убрзо показало да је свако на свој начин стварао личне синтезе којима је заједничко да су дочаравале еволуцију стварања идентитета под утицајем различитих околности.

ponedeqak20.februar2012.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 65 ГОДИНА ПОПУЛАРНОГ ТЕАТРА

Дан Београдског драмског позоришта Београдско драмско позориште прославиће данас свој Дан и истовремено започети обележавање 65 година рада и 65. сезоне, најавио је тај театар. Позориште основано 20. фебруара 1947, планира у наредних годину и по дана представљање нових драмских текстова, римејкове својих некада веома популарних представа, различите акције и дешавања са циљем промоције позоришта и популаризације позоришне уметности. На прослави Дана Београдског драмског позоришта окупиће се његови запослени, сарадници, пријатељи и пензионери и биће додељене годишње награде за радни допринос, као и главна награда БДП-а „Тања Лукјанова„. Публика, пријатељи и сарадици овог позоришта моћи ће у оквиру прославе да погледају једну од најпопуларнијих представа БДП-а, „Не играј на Енглезе„ Владимира Ђурђевића у режији Сташе Копривице, а спремљена су и специјална изненађења. Најављене су и две изложбе, које ће дати посебан печат јуби-

леју БДП-а. Са жељом да укључе младе уметнике и да им пруже прилику да из своје перспективе прикажу позориште, београдски театар организоваће изложбу студената Факултета примењених уметности са темом „БДП као симбол Београда„. Друга изложба посвећена је глумцима који су нас напустили, а важан су део историје БДП-а. Београдско драмско позориште за овај месец припрема и премијеру комада „Доктор Д„ по тексту и у режији Горана Марковића. Реч је о, како је наведено, ангажованом, савременом комаду, који је Марковић написао на свој препознатљив духовит начин, сатира у којој је главни јунак двострука личност, а у којој је аутор покушао да дочара повезаност људске природе са екстремима које свако од нас носи у себи. У представи играју Драган Петровић Пеле, Павле Пекић, Слободан Ћустић, Бода Нинковић, Срђан Дедић, Саво Радовић, Милица Зарић и Драгиша Милојковић.

КРАЈЕМ МАРТА ПРЕД БЕОГРАДСКОМ ПУБЛИКОМ

Национална плесна компанија из Мадрида Национална плесна компанија из Мадрида, која је пре шест година оставила београдску публику без даха, гостоваће поново у Београду крајем марта, најављују из Београдског фестивала игре. Под вођством новог директора Хозеа Мартинеза, звезде Балета париске Опере и његових младих кореографа, поставком „У транзиту„ београдској публици ће се први пут представити Анабел Лопез Очоа која смело истражује ментално стање ума какво обузме људе када се нађу у неодређеном јавном простору, под специфичним интензивним светлом.

Луд ритам и интелигентан хумор доноси и “Лудак који хода“ на музику Равеловог „Болера“, у кореографији изузетног Јохана Ингера, док је ново остварење „Сувише близу“ кореографа Алехандра Серуда који је већ неколико година стални кореограф чикашке компаније Хабард Стрит Денс, инспирисано отровним клавирским соло комадима Филипа Гласа, и већ овенчано важним наградама, наводи се у саопштењу. Национална плесна компанија из Мадрида наступиће 31. марта у Сава Центру. (Танјуг)

ПРИЗНАЊЕ МЛАДОМ ТЕНОРУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Хон Ли добитник награде „Оскар Данон” Солиста Опере Народног позоришта у Београду тенор Хон Ли овогодишњи је добитник награде „Оскар Данон„, коју овај национални театар додељује младом уметнику за остварење врхунских уметничких креација, а носи име великана српске музичке сцене. Одлуку је једногласно, на седници одржаној 8. фебруара, донео жири којим је председавала музиколог Александра Паладин, а чланови су били оперски уметник Са-

Певао је у операма „Набуко„ (улогу Исмаела), „Аида„ (Радамес), „Кармен„ (Дон Хосе), „Пајаци„ (Канио), „Вертер„ (Вертер), „Моћ судбине„ (Дон Алваро), „Лучија од Ламермура„ (Едгардо), „Риголето„ (Војвода од Мантове)... Ли је у Народном позоришту у Београду дебитовао пре три године у улози Дон Хозеа (Кармен) и од тада је у ангажману Опере тог театра.

ња Керкез и диригент Ђорђе Павловић. У образложењу је наведено да се награда Лију додељује за креацију Принца у представи „Заљубљен у три наранџе„, као и за укупан уметнички резултат остварен на сцени Народног позоришта. Хон Ли је рођен 1976. године у Сеулу (Република Кореја), где је дипломирао на музичкој академији, а усавршавао се у Немачкој и Бугарској. На 38. Међународном фестивалу Музичке омладине, освојио је другу награду, а наступао је у Јапану, Немачкој, Македонији...

Награда „Оскар Данон„ додељује се младим уметницима до 40 година живота, и то оперским певачима, диригентима, корепетиторима, асистентима диригента, асистентима редитеља, солистима у оркестру, за уметничко остварење у периоду од 1. фебруара претходне до 31. јануара текуће године. Изузетно, награда се може доделити и члановима Оперског хора и Оперског студија. Награда је установљена прошле године, а први лауреат била је првакиња Опере Снежана Савичић Секулић. (Танјуг)

svet

ponedeqak20.februar2012.

SEVERNA KOREJA

MAROKO

Pret we Se u lu PJON GJANG: Se ver jna Ko re ja za pre ti la je da }e voj no in ter ve ni sa ti ako Ju `na Ko re ja u ma ne vri ma na ru {i we ne te ri to ri jal ne vo de.Ar mi ja Se ver ne Ko re je ju ~e je za pre ti la da }e bom bar do va ti ostr va u bli zi ni spor ne gra ni ce iz me |u Se ver ne i Ju `ne Ko re je u @u tom mo ru, ako Ju `na Ko re ja da nas u voj nim ve `ba ma bu de na ru {i la we ne te ri to ri jal ne vo de. Se ver no ko rej ska Ko man da za pad nog sek to ra upo zo ri la je sta nov ni ke pet ostr va da se

eva ku i {u u bez bed ne obla sti pre po ~et ka voj nih ve `bi da nas uju tro. Se ver no ko rej ska voj ska je upo zo ri la Seul da ne za bo ra vi ono {to je na u ~io ka da je Se ver na Ko re ja u no vem bru 2010. bom bar do va la ostr vo Je on pje ong. U tom bom bar do va wu je po gi nu lo ~e tvo ro Ju `no ko re ja ca. Ju `na Ko re ja re dov no iz vo di ar ti qe rij ske ve `be u toj obla sti, ali agen ci je na vo de da jo{ ni je po zna to da li su ta kve ve `be pla ni ra ne za po ne de qak, kao {to tvr di Se ver na Ko re ja.

Masovni protesti DA KAR: Naj ma we de se tak qu di po vre |e no je u su ko bu se ne gal ske po li ci je i de mon stra na ta u Da ka ru to kom ma sov nih pro te sta ko ji tra ju ve} ~e tvr ti dan. Opo z i c i o n i de m on stran ti su ba ca li ka me ni ce a po li ci ja je upo tre bi la vo de ni top i su za vac, ne de qu da na uo~i na ja vqe nih iz bo ra u toj afri~ koj ze mqi, pre no si AFP. At mos fe ra u Se ne ga lu je sve na pe ti ja po {to ra ste bo ja zan od ne mi ra ako ak tu el ni pred sed nik, 85-go di {wi Ab du la je Va de, bu de opet pro gla {en za po bed ni ka. Oko 23.000 pri pad ni ka bez bed no snih sna ga pri pre mqe no da nad zi re ra no gla sa we, a po sma tra ~i Evrop ske uni je su sa op {ti li da su gla sa~ ki li sti }i sti gli na vre me i da se pro ces od vi ja mir no. Le ka ri na vo de da je po vre |e no de se tak de mon stra na ta kao i da je je dan mla di} pre mi nuo od po vre da za do bi j e n ih to k om pro t e s ta pret hod nog da na. Opo zi ci ja zah te va da 85-go di {wi pred sed nik Ab du la je Va de na pu sti funk ci ju, a sve je ve }i gnev zbog to ga {to se on kan d i d o v ao za tre } i man dat na iz bo ri ma ovog me se ca, na vo di AFP. Pro te sti su or ga ni zo va ni i u dru gim gra do vi ma, a po li ci ja u pre sto ni ci je i pret hod na tri da na upo tre bqa v a l a su z a v ac, gu m e n e met ke i vo de ne to po ve da bi raz bi la de mon stra ci je. Od po ~et ka pro te sta su po gi nu le ~e ti ri oso be. U na si qu po ve za nom s iz bo ri ma u Oba l i Slo n o v a ~ e, Gvi ne ji, Ni ge ri ji i Kon gu je znat no vi {e qu di po gi nu lo, a Se na gal je du go va `io kao mo del to le rant ne i sta bil ne ze mqe.

dnevnik

LIBIJA

Za bra wen {pan ski „Pa is” RA BAT: U Ma ro ku je za bra we na pro da ja uti caj nog {pan skog li sta „Pa is”, s obra zlo `e wem da je ob ja vqe na ka ri ka tu ra na ru {i la ugled ma ro kan skog kra qa Mo ha me da VI. Ka ri ka tu ra ima ja snu na me ru da upr qa (kra qe vu) sli ku i li~ no na {ko di li~ no sti kra qa”, re kao je vi so ki zva ni~ nik ma ro kan skog mi ni star stva ko mu ni ka ci ja za fran cu sku agen ci ju AFP. Isti iz vor je na veo da je od lu ka da se za bra ni iz da we {pan skog li -

sta „Pa is” od ~e tvrt ka do ne ta na osno vu ~la na 29 No vi nar skog ko dek sa ko ji {ti ti ugled ma ro kan skog kra qa. Ka ri ka tu ra je ob ja vqe na uz tekst {pan skog no vi na ra Iwa si ja Sem bre ra ko ji, ka ko na vo di AFP, „Ma ro ko po zna je do sta do bro” i na {la se na ma ro kan skom saj tu tog {pan skog li sta. U iz ja vi za AFP, autor tek sta, no vi nar Sem bre ro, is ta kao je da ga je re ak ci ja Ma ro ka na ca iz ne na di la, po {to je „ma la ka ri ka tu ra pri ja teq ska i ve o ma do pa dqi va”.

Za bor ce po 1.500 do la ra TRI PO LI: Li bij ska vla da is pla ti }e po 1.500 do la ra po ro di ca ma biv {ih po bu we ni ka ko ji su se bo ri li pro tiv Mo a me ra Ga da fi ja pro {le go di ne. Taj po tez je deo na po ra pre mi je ra Ab du ra hi ma ElKe i ba da sma wi ne za do voq stvo onih ko ji è le br ì pro gres. U go vo ru na na ci o nal noj TV, dan na kon {to je Li bi ja obe le ì la pr vu go di {wi cu od po ~et ka na rod ne po bu ne, El-Ke ib je re kao da }e po ro di ce ~i ji su ro |a ci ubi je -

ni ili ne sta li pri ma ti me se~ nu po mo}, ali ni je pre ci zi rao u kom iz no su, pre no si Roj ters. Pre la zna vla da ko ja je for mi ra na no vem bra pro {le go di ne vo di }e ze mqu do iz bo ra u ju nu, u na sto ja wu da us po sta vi red u ze mqi u ko joj ima iz u zet no mno go oru` ja. Pro blem pred sta vqa ju raz li ~i te oru à ne mi li ci je ko je jo{ od bi ja ju da pre da ju oru` je. Isto vre me no, mno gi è le da se na pre dak u ze mqi od vi ja br è, na vo di Roj ters.

IRAN

DUBOKE MULTIETNI^KE PODELE U SIRIJI

Ala vi ti stra hu ju od od ma zde BEJ RUT, KA I- RO: Mu sli man ska {i it ska ma win ska za jed ni ca ala vi ta bo ri }e se do po sled weg da bi sa ~u va la vlast u Si ri j i, sma t ra j u stru~ wa ci. Ve }in ski su ni ti ala vi te sma tra ju uzur pa to ri m a. âk i ako re ìm Ba {a ra alAsa da, ko ji i sam pri pa da toj za jed ni c i, bu d e po r a èn, ala v i t i bi mo gli da po ku {a ju da stvo r e ne k u auto nom nu oblast u pla ni na ma i na s e v e r o z a p a d n o j oba li, ili da bi ra j u iz m e | u iz gnan stva i smr ti, oce wu po zna va o ci pri li ka u Si ri ji. Pri sta li ce re ì ma Ba {a ra al- Asa da „Ala vi ti stra hu ju od od ma da „u slu ~a ju svr ga va wa Asa da kon fe si o nal na dr à va u ko joj zde su n i t a. Na l a z i m o se na po sto ji opa snost od pot pu nog su su ni ti ve }in sko sta nov ni pre kret ni ci: re ìm mo ra da uni {te wa ala vit ske za jed ni stvo, ali vlast dr è ala vi ti. slo mi opo zi ci ju, ina ~e }e i ce”, kao od go vor na bru tal Oni za se be go vo re da su mu sam pa sti”, tvr di Fa bris Ba nost ko ju sa da is ka zu je si rij sli ma ni {i i ti, ali ve }i na su lan{, di r ek t or fran c u s kog ski re ìm. ni ta sma tra da uop {te ni su is tra ì va~ kog i na u~ nog cen tra o Me di te ra nu i Bli skom Egipat povla~i ambasadora is to ku iz Li o na. To kom de se Egi pat sko mi ni star stvo spoq wih po slo va po vla ~i svog tak me se ci ko li ko tra je po bu amb sa do ra iz Si ri je. Egi pat ski mi ni star spoq nih po slo va na, u Si ri ji je pre ma po da ci ma Mu ha med Amr je ovu od lu ku do neo na sa sta nu ku sa am ba sa do ne vla di nih or ga ni za ci ja po gi rom [u kri jem Isma i lom i ona }e bi ti na sna zi do da qeg, nu lo oko 6.000 qu di, a iz me |u pre no si AP. su ni ta i ala vi ta je pro du bqen raz dor. „Ka ko bi spa si li sop stve nu ko ù, elit ne voj ne je di ni ce Ala vi ti, ko ji ~i ne oko 12 mu sli ma ni. Ala vi ti ve ru ju u sa sta vqe ne od ala vi ta ili one od sto si rij skog stan vni {tva, re in kar na ci ju, obi~ no ne ma ju ko je su pod wi ho vom ko man du go su bi li si ro ma {ni gra - dà mi je, ne po {tu ju post, a dom, bo ri }e se do kra ja ka ko |a ni ni èg re da. Pod oto man - wi ho ve è ne ne po kri va ju se bi ka sni je iz be gli osve tu su skom vla {}u je di ni ala vi ti mu s li m an s kim ma r a m a m a. ni ta”, oce wu je Ba lan{. Pro ko ji su mo gli da ì ve u gra du Pri p ad n i c i ove za j ed n i c e fe sor To mas Pi je re sa uni bi li su slu ge po ku }a ma. Si ri - sla ve mu sli man ske, ali i hri ver zi te ta u Edin bur gu sma tra ja je mul ti et ni~ ka i mul ti - {}an ske pra zni ke.

Ve `be Re vo lu ci o nar ne gar de TE HE RAN: Iran ska Re vo lu ci o nar na gar da po ~e la je ju ~e dvo dnev ne voj ne ve `be da bi po boq {a la svo je spo sob no sti za od bra nu ze mqe od mo gu }ih spoq nih pret wi. Ko man dant kop ne nih sna ga Gar de Mo ha mad Pak pur na veo je, ka ko je pre ne se no na veb-saj tu Gar de sep ha news.com, da }e ma ne vri na zva ni Zo ra po ~e ti ju ~e is pred gra da Jazd u cen tral nom Ira nu. Ovo su naj no vi ji u ni zu voj nih ve `bi u Ira nu zbog ko jih se po di `e na pe tost iz me |u te ze mqe i

za pad nih ze ma qa ko je sum wa ju u pri ro du iran skog nu kle ar nog pro gra ma. SAD i Iz rael ne is kqu ~u ju voj ne uda re na iran ska nu kle ar na po stro je wa za ko je ka `u da ima ju za ciq raz voj nu kle ar nog oru` ja. Iran in si sti ra da je we gov nu kle ar ni pro gram is kqu ~i vo za mir no dop ske svr he. Iran je dva pu ta od po ~et ka go di ne odr `ao voj ne ve `be u stra te {kom Or mu skom te sna cu, kroz ko ji pro la ze naft ni tan ke ri u Per sij skom za li vu.

Iz rael sam do no si od lu ku o na pa du TEL AVIV: Iz rael }e sa mo s tal n o do n e t i od l u k u o even tu al nom na pa du na Iran, iz ja vio je ju ~e {ef Ge ne ral {ta ba izra el ske voj ske Be ni Ganc. Iz rael je glav ni ga rant sop s tve n e bez b ed n o s ti. Mi kao voj ska ima mo tu ulo gu. Dr `a va Iz rael mo ra sa ma da se bra n i”, iz j a v io je ge n e r al Ganc pr vom ka na lu dr `av ne te le vi zi je. [ef ge ne ral {ta ba izra el ske voj ske dao je to kom vi ken da glav nim te le vizjskim sta ni ca ma u Izra e lu se ri ju in ter vjua

u ko ji ma je glav na te ma bi la kri za oko spor nog iran skog nu kle ar nog pro gra ma. To se po kla pa sa do la skom u Iz rael sa vet ni ka za na ci o- nal nu bez bed nost SAD To ma Do ni lo na na „kon sul ta ci je s vi so kim izra el skim zva ni~ ni ci ma o broj nim pi ta wi ma, me |u ko ji ma su Iran, Si ri ja i dru ge te me ve za ne za bez bed nost u re gi o nu”. Po re ~i ma ge ne ra la Gan ca, Iran ni j e sa m o „izra e l s ki pro blem” ve} je to „re gi o nal ni i svet ski”.

Sur vao se auto bus, po gi nuo Bri ta nac PA RIZ: Je dan put nik je po gi nuo, a 24 po vre |e na ka da se auto bus sa 47 bri tan skih tu ri sta, ko ji su se vra }a li sa ski ja wa, sur vao bli zu Rem sa, na se ve ru Fran cu ske. U ne sre }i je po gi nuo 61-go di {wi Bri ta nac, ja vqa ju svet ske agen ci je. Je dan ma lo let nik se na la zi u kri ti~ nom sta wu, a jo{ dva de te ta i jed na od ra sla oso ba te {ko su po vre |e ni, na veo je lo kal ni zva ni~ nik. Dva de set dva put ni ka se na la ze na le ~e wu od pre tr pqe nog {o ka. U auto bu su se na la zi lo 29 u~e ni ka, 18 od ra slih oso ba i dva vo za ~a iz Bir min ge ma, sa op {tio je bri tan ski Fo rin ofis, na vo de }i da je po ~e la hit na is tra ga o uzro ku ne sre }e, pre no si AFP. Vo za~ auto bu sa je lak {e po vre |en, a te sto vi na al ko hol i nar ko ti ke su bi li ne ga tiv ni. On }e, po sle ot pu {ta wa iz bol ni ce, bi ti pri ve den za to {to po sto ji sum wa da je za spao za vo la nom.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PA PA BE NE DIKT XVI Pa pa Be ne dikt XVI `e leo bi da se sret ne sa Fi de lom Ka strom to kom po se te Ku bi na red nog me se ca, uko li ko to bu de do zvo qa va lo zdrav stve no sta we ku ban skog li de ra. Za sa da je pred vi |e no da se pa pa sa sta ne sa mla |im Fi de lo vim bra tom, pred sed ni kom Ku be Ra u lom Ka strom. Od no si Va ti ka na i Ku be po ~e li su da se po boq {a va ju to kom 90-ih go di na pro {log ve ka.

RO BERT MU GA BE Pred sed nik Zim bab vea Ro bert Mu ga be iz ja vio je da }e ove go di ne si gur no ras pi sa ti iz bo re ka ko bi se okon ~a la krk ha tro go di {wa ko a li ci ja sa biv {om opo zi ci jom. Mu ga be ko a li ci o ne part ne re opi su je kao „kao ku ka vi~ ke po li ti ~a re ko ji ka ù da iz bo ri ne mo gu bi ti odr à ni pre 2013”. Mu ga be je in ter vjuu dr àv nim me di ji ma, dao po vo dom svog 88. ro |en da na.

VI LI JAM HEJG [ef bri tan ske di plo ma ti je Vi li jam Hejg iz ja vio je da bi na pad na Iran zbog we go vog nu kle ar nog pro gra ma imao „ogrom ne ne ga tiv ne po sle di ce”. On se za lo `io za to da se na Te he ran iz vr {i di plo mat ski i eko nom ski pri ti sak. „Ve o ma ja sno sta vqa mo do zna wa svim za in te re so va nim stra na ma da se ne za la `e mo za voj ni na pad”, re kao je Hejg u in ter vjuu za bri tan ski list „Dej li te le graf”.

Ko }e biti novi nema~ki predsednik? BERLIN: Po li ti~ ki Ber lin, dva da na po sle ostav ke ne ma~ kog pred sed ni ka Kri sti ja na Vul fa, gla sno raz mi {qa ko }e bi ti no vi {ef ne ma~ ke dr à ve i da li }e tu, u pr vom re du pro to ko lar nu i re pre zen ta tiv nu funk ci ju, za u ze ti ak tiv ni, par tij ski obo je ni po li ti ~ar ili }e se na tom me stu na }i van par tij ska i ha ri zma ti~ na li~ nost. Ko }e Ne ma~ ku bu du }e pred sta vqa ti bi }e po zna to ve} po lo vi nom sle de }e sed mi ce, dok bi iz bor mo gao da usle di 18. mar ta, ka da bi tre ba lo da za se da Sa ve zna skup {ti na. Ako se Ne ma~ ka od lu ~i za ha ri zmu, ugled i is ku stvo, on da bi, no vi {ef ne ma~ ke dr à ve mo gao bi ti Jo a him Ga uk, biv {i bo rac za qud ska pra va, ha ri zma ti~ ni, evan ge li sti~ ki pa stor iz Ro sto ka i ne ka da {wi opu no mo }e nik vla de za pi ta we [ta zi do ku men ta ci je. Ga uk je pre dve go di ne, ka da je Vulf iza bran, bio kan di dat opo zi ci o nih So ci jal de mo krat ske par ti je (SPD) i stran ke Ze le ni za ne ma~ kog pred sed ni ka i, mno ge an ke te su ta da po ka za le da bi Nem ci, ka da bi di rekt no mo gli da bi ra ju {e fa dr à ve, ra |e vi de li we ga toj funk ci ji, ne go Vul fa, ko ji je ta da bio kan di dat vla da ju }ih de mo hri {}a na i li be ra la.

I sa da bi Ga uk, ko ji va ì za fa vo ri ta, su de }i pre ma iz ja va ma ~el ni ka i SPD i par ti je Ze le ni, mo gao bi ti kan di dat za pred sed ni ka dr à ve, ko ji, pre ma ne ma~ kom Usta vu, ‘’skro je nom’’ pod bud nim okom si la po bed ni ca Dru gog svet skog ra ta, ne mo è bi ti bi ran di rekt -

Kri sti jan Vulf

nim, ve} in di rekt nim pu tem, u Sa ve znoj skup {ti ni, ustav nom or ga nu ze mqe ko ja se sa sta je sa mo jed nom u pet go di na ra di iz bo ra pred sed ni ka. Me |u kan di da ti ma se po mi we, ta ko |e, i biv {i mi ni star za {ti te oko li ne Kla us Tep fer, de mo hri {}a nin, kao i sa da {wi mi ni star fi nan si ja Vol fgang [oj ble, za ko ga se ka è da je ~o vek u re do vi ma kan ce la ra Mer kel, ~i ja re~ se po seb no uva à va. [oj ble se na la zi u in va lid skim ko li ci ma od ka da je na we ga 1990. go di ne je dan psi hi~ ki obo leo ~o vek po ku {ao aten tat. Kao kan di da ti po mi wu se i sa da {wi mi ni star od bra ne, {ar mant ni To mas de Me zi jer, ozbiq ni Prus, ogrom nih or ga ni za ci o nih spo sob no sti, a tu je i {ef Bun de sta ga, do weg do ma par la men ta Nor bert La mert, kao i biv {i evan ge li sti~ ki bi skup Vol fgang Hu ber. Sa ve zni pred sed nik, po Usta vu, mo ra bi ti Ne mac sa pra vom gla sa i to sta ri ji od 40 go di na.On ima pra vo na naj vi {e dva man da ta po pet go di na, ne ma vr hov nu ko man du nad oru à nim sna ga ma i pro to ko lar no sto ji na ~e lu ze mqe, kao ustav ni or gan ko ji pred sta vqa dr à vu ‘’kod ku }e’’ i u ino stran stvu.

BALkAn

dnevnik

AME RI^ KI ZVA NI^ NIK U PO SE TI ZA GRE BU

ponedeqak20.februar2012.

SED MO RI CA PQE VAQ SKIH SVE [TE NI KA SPC MO RA ]E DA NA PU STE CR NU GO RU

Registracija crkve Berns: Hrvatska model uslov za dràvqanstvo za zemqe u regionu ZA GREB: Zamenik dràvnog sekretara SAD Vilijam Berns smatra da je Hrvatska postala model za sve susedne zemqe koje èle da se prikqu~e evroatlantskim integracijama Berns je, posle razgovora s mi ni star kom spoq nih i evropskih poslova Vesnom Pusi}, rekao da izuzetno ceni doprinos Hrvatske u regionu. On je pozvao Hrvatsku da, zajedno sa susedima, radi na re{avawu preostalih otvorenih pitawa, kao {to su povratak izbeglica i wihove imovine. „Verujem da }e sve dràve raditi na svojoj kandidaturi i ispuwavati preuzete obaveze”, rekao je Berns koji je u Zagre-

bu u sklopu posete regionu. On je ocenio da su odnosi SAD i Hrvatske „jaki i partnerski”, s ~im se slo`ila i wegova sagovornica, ministarka Pusi}. Berns je po seb no is ta kao da SAD cene stav Hrvatske o holokaustu, odnosno to {to se predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} nedavno u parlamentu Izraela izvinio zbog zlo~ina po~iwenim nad Jevrejima na tlu Hrvatske tokom Drugog svetskog rata. Berns je re kao da }e SAD u~i ni ti sve da se uki nu vi ze za pu to va we dr `a vqa na Hr vat ske za SAD, ali da tre ba sa~ekati jer se o to me sa da ras pra vqa u Kon gre su. Berns je raz go va rao i sa pred sedni kom Jo si po vi }em.

Vilijam Berns

GR^KA

Mirni protesti zbog {tedwe ATINA: Nekoliko hiqada qudi ju~e je mirno protestovalo u Atini zbog novih mera {tedwe, uo~i sutra{weg sastanka u Briselu ministara finansija ~lanica evrozone na kome treba da bude odobren novi finansijski paket za Gr~ku od 130 milijardi evra. Skup u Atini je organizovan nakon {to je preksino} vlada usvojila kona~ni paket mera {tedwe, a obezbe|ivao ga je veliki broj policajaca. Grci su poru~ili da vi{e ne mogu da se `rtvuju.

Premijer Lukas Papadimos otputovao je u Brisel, gde }e razgovarati sa evropskim zvani~nicima uo~i sastanka na kojem se nije o~ekivalo wegovo prisustvo. U Atini su ju~e bila dva skupa, na jednom je bilo oko 1.500 qudi i organizovali su ga sindikati, dok je na drugom, u organizaciji levicarskih partija, bilo oko 2.000 osoba koje su pozvale na „ustanak” protiv vlade. Po najnovijem istra`ivawu, skoro 82 odsto Grka veruje da je wihova vlada kriva za te{ku eko-

nomsku krizu u kojoj se na{la zemqa, preneo je AFP. Grci su nezadovoqni zbog niza predloènih zakona, izme|u ostalog, predvi|eno je smawewe za 12 odsto penzija koje prelaze 1.300 evra mese~no. Sindikati su odbili zahteve koje su Gr~koj postavili Evropska unija i Me|unarodni monetarni fond, navode}i da kr{e prava radnika i kolektivne ugovore. Pa ipak, posledwe istraìvawe javnog mwena kaè da oko 76 odsto Grka ne èli da zemqa napusti evro kao sredstvo pla}awa. (Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Ga{ewe Kancelarije visokog predstavnika? SARAJEVO: Proces ga{ewa Kancelarije visokog predstavnika mogao bi da po~ne u aprilu, kada se o~ekuje da bi za BiH mogao da stupi na snagu SPP sa EU. Pozivaju}i se na diplomatske izvore, sarajevska {tampa pi{e da }e stupawem na snagu tog sporazuma, BiH kona~no mo}i da aplicira za ~lanstvo u Evropskoj uniji, zbog ~ega vi{e ni{ta ne}e stajati na putu ga{ewu OHR.

stabilizaciji i pridru`ivawu stupio na snagu, od vlasti u BiH se, kako je navedeno, o~ekuje da usklade Ustav s Evropskom konvencijom o qudskim pravima, odnosno da implementiraju presudu Suda u Strazburu u slu~aju „Sejdi} i Finci”. Prethodno }e, me|utim, biti nu`no usvojiti dr`avni buxet i globalni fiskalni okvir za period od 2012. do 2014. kako se ne bi dovela u pitawe makrofinansijska pomo} u izno-

kqu~ni uslov za ~lanstvo u NATO-u, a to je pitawe nepokretne vojne imovine. Pozivaju}i se, tako|e, na pou zda ne in for ma ci je, „Avaz” tvrdi da je predsednik RS i ~elnik SNSD-a Milorad Dodik zvani~nicima EU i SAD ve} je dao svoju re~ da }e pristati na ponu|eno re{ewe o raspodeli dr`avne imovine na druge nivoe vlasti, {to tako|e predstavqa jo{ jedan ta~ku u agendi „pet plus dva” (pet ci-

Pred sed nik RS i ~el nik SNSD-a Mi lo rad Do dik zva ni~ ni ci ma EU i SAD ve} je dao svo ju re~ da }e pri sta ti na po nu |e no re {e we o ras po de li dr `av ne imo vi ne na dru ge ni voe vla sti

Milorad Dodik

Budu}i da su u Parlamentu BiH nedavno usvojeni zakoni o dr`avnoj pomo}i i o popisu stanovni{tva, da bi Sporazum o

su od 100 miliona evra, zbog ~ega na vlasti u BiH ve} sada vr{e pritisak specijalna predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton i komesar Unije za pro{irewe [tefan File. Budu}i da je pitawe okon~awa supervizije za Distrikt Br~ko skoro re{eno, jer se krajem maja upravo ova odluka o~ekuje na slede}oj sednici Saveta za implementaciju mira , „Avaz” pi{e da }e za ga{ewe OHR-a biti nu`no ispuniti

qeva plus dva uslova) koju je je propisao PIK. Budu}i da Turska, kao ~lanica PIK-a, najvi{e insistira da OHR do daqweg zadr`i svoj sada{wi oblik i ovla{}ewa, ostaje da se vidi kakva }e o ovom pitawu biti wena odluka. Potrebno je jo{ pojasniti da ga{ewe OHR-a ne}e ujedno zna~iti i ukidawe funkcije visokog predstavnika, koja je dejtonska kategorija. Pre ma ras po lo `i vim in formacijama na koje se poziva „Avaz”, ovu funkciju i daqe bi obavqao Valentin Incko ~ije bi sedi{te bilo u Briselu.

Kowima prenosili marihuanu TIRANA: Albanska policija zaplenila je granici s Gr~kom 253 kilograma marihuane i uhapsila sedam osoba. Krijum~ari koji su kowima prenosili drogu, bili su nadomak planinske granice sa Gr~kom kada su ih grani~ari primetili, saop{tila je albanska policija. Prema prvim rezultatima istrage marihuana je kupqena u Lazaretu, 200 kilometara ju`no od Tirane, u oblasti gde se indijska konopqa masovno gaji van kontrole albanskih vlasti. Po stranim policijskim izve{tajima, Albanija

je glavni snabdeva~ Evrope marihuanom. Od decembra albanska policija je zaplenila vi{e od jedne i po tone marihuane namewene Gr~koj i Italiji. Mada lokalne vlasti tvrde da svake godine uni{te izme|u 70.000 i 100.000 biqki kanabisa, ima oblasti koje su van kontrole vlasti. Italijanski tu`ilac Kataldo Mota iz Uprave za borbu protiv mafije na jugu Italije ocenio je tokom nedavne posete Tirani da Albanija proizvodi najmawe dvadeset tona marihuane godi{we.

PODGORICA: Crnogorski ministar unutra{wih poslova Ivan Brajovi} kaè da Srpska pravoslavna crkva (SPC) mora da se registruje u toj dràvi, kako bi weni sve{tenici, koji nemaju crnogorsko dràvqanstvo, mogli da dobiju dozvolu za boravak u Crnoj Gori. „Nije u pitawu negativan odnos prema sve{tenicima SPC, ve} je ista praksa prema svima koji ne po{tuju zakon. Kada se zakon ispo{tuje, vrlo uredno }emo postupati po wihovim zahtevima za odobrewe privremenog boravka”, naveo je Brajovi}. Brajovi} je rekao da se, prema zakonu, verska delatnost moè obavqati samo u verskim zajednicama koje su registrovane u Crnoj Gori. Prema wegovim re~ima, do sada je odbijeno oko 35 zahteva sve{tenika i monaha SPC za odobravawe privremenog boravka u Crnoj Gori radi vr{ewa verske slu`be. „Sve verske zajednice u Crnoj Gori, osim SPC, registrovane su kod nadle`nog organa, odnosno MUP-a. SPC nije registrovana u Crnoj Gori, ali, na primer, jeste u Srbiji. Zato im poru~ujem - neka se registruju u Crnoj Gori i ne}e biti nikakvih problema sa sve{tenicima koji nemaju crnogorsko dràvqanstvo”, rekao je Brajovi}. Brajovi} je Televiziji In rekao da }e sedmorica pqevaqskih sve{tenika SPC morati da napuste Crnu Goru, a da je re{ewe MUP-a o tome samo privremeno odloèno. Crnogorski ministar unutra{wih poslova o~ekuje da }e istu sudbinu doìveti i podgori~ki paroh i koordinator Prav-

Ivan Brajovi}

nog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibor Xomi}. „MUP je odbio wegovu `albu, a

gistrovawa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori na na~in kako to traì crnogorska vlast, jer je u pitawu tradicionalna verska zajednica. Velibor Xomi} rekao je Tanugu da je insistirawe crnogorske vlasti da se SPC registruje u toj dràvi po postoje}em zakonu o poloàju verskih zajednica iz 1977. godine - nezakonito, jer je taj akt izri~it da se takva evidencija ne traì od tradicionalnih crkava, ve} od novoformiranih verskih zajednica. Xomi} je rekao da je istup ministra Brajovi}a iskqu~ivo politi~ki i ideolo{ki motivisan,

Am fi lo hi je vo pi smo Luk {i }u Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije odbacio da mogu}nost registrovawa te verske zajednice na na~in kako to traì crnogorska vlast i pozvao premijera Igora Luk{i}a da {to pre prekine sada{wi progon kanonske Pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Mitropolit Amfilohije je, u pismu Luk{i}u, naveo da se zlonamerno i pogre{no tuma~i Zakon o verskim zajednicama iz 1977. godine i traì registracija SPC u Crnoj Gori, iako je ona vekovima prisutna na tom prostoru. On je ukazao da se u mnogim dràvnim dokumentima priznaje da je SPC tradicionalna verska zajednica u Crnoj Gori, budu}i da je Pravoslavna crkva temeq te dràve. sada je u toku postupak pred Upravnim sudom. O~ekujem da }e sud potvrditi na{e re{ewe”, rekao je Brajovi}. Mitropolija crnogorsko-primorska odbacila je mogu}nost re-

odnosno da samo odslikava odnos tog vladinog resora prema Pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. On je ukazao da u crnogorskom zakonodavstvu ne postoji pojam registracije crkava i verskih zajednica.

Otvoreni putevi u Crnoj Gori PODGORICA: Putni pravac izme|u severa i juga Crne Gore koji je bio zatvoren zbog snega ju~e je ponovo otvoren za Saobra}aj. Putni pravac Podgorica-Kola{in-Mojkovac otvoren je za saobra}aj posle osmodnevne blokade zbog snega.

Sru{io se krov PODGORICA: U zetskom selu Botun kod Podgorice ju~e se sru{io krov zgrade podru~nog odeqewa Osnovne {kole „Milan Vukoti}”, pod teretom snega, ali niko nije povre|en. Materijalna {teta na objektu je velika, ali je najva`nije da nije bilo qudskih `rtava, po{to su se u trenutku pada krova u objektu nalazile dve osobe, saop{teno je iz op{tinskog Operativnog {taba. Kako je saop{teno iz Operativnog {taba za vanredne situacije, taj putni pravac otvoren je za saobra}aj za putni~ka vozila do 17 sati, uz pratwu snego~ista~a i policije, a nakon 17 ~asova samo za kamione.

Saobra}aj je, kako se navodi, s obzirom na uslove puta, dozvoqen samo uz upotrebu zimske opreme. Za saobra}aj su otvoreni i putni pravci Podgorica-Cetiwe-Budva, Podgorica-Nik{i}, Do bra ko vo-Bi je lo Po qe-Ri ba re vi na, Ri ba re vi na-Be ra neRo`aje-Dra~enovac i Berane- AndrijevicaMurino-Plav. Auto-moto savez Crne Gore apelovao je ranije na sve u~esnike u saobra}aju da, ipak, bez preke potrebe ne kre}u na put, posebno u ranim jutarwim i ve~erwim satima kada zbog ekstremno niskih temperatura na putevima ima poledice. Stawe u Crnoj Gori polako se stabilizuje kada je u pitawu prohodnost saobra}ajnica i snabdevawe strujom, ali }e trebati vremena da se situacija vrati u normalu. U Crnoj Gori je, zbog ekstremnih sne`nih padavina, 11. februara progla{eno vanredno stawe na ~itavoj teritoriji, a sne`no nevreme do sada je odnelo tri qudska `ivota.

Operativni {tab za vanredne situacije saop{tio je ju~e da su helikopterske jedinice nastavile za evakuacijama i dopremawem hrane u zavejanim podru~jima Crne Gore. Helikopteri su, kako se navodi, evakuisali dva bolesnika iz sela Baloci do Podgorice i transporovali nepokretnu staricu iz sela Kozice do Pqevaqa. Vazdu{nim putem dopremqeni su hrana i lekova za de~je odmarali{te Veru{a. Helikopteri su bili anga`ovani i na prevozu ekipa Elektroprivrede Crne Gore radi otklawawa kvarova na distributivnoj mre`i u nepristupa~nim podru~jima.

MAKEDONIJA

Ivanov: Primite nas u NATO kao BJRM SKOPQE: Makedonski predsednik \or|e Ivanov zatraìo od zemaqa ~lanica NATO-a da prime u svoje ~lanstvo tu zemqu pod imenom Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija U pismu u koje je agencija AP imala uvid, Ivanov traì od dràva Alijanse da podrè ~lanstvo wegove zemqe na predstoje}em samitu NATO-a u îkagu. Ivanov je ukazao da je Me|unarodni sud pravde pro{log decembra presudio da je Gr~ka prekr{ila okvirni sporazum s Makedonijom kada je uloìla veto na ~lanstvo Skopqa u NATO-u 2008. godine, zbog

spora oko ustavnog imena biv{e jugoslovenske republike. Prema privremenom sporazumu iz 1995. godine, Gr~ka je rekla da ne}e blokirati ~lanstvo Makedonije u me|unarodnim organizacijama ako u wima Skopqe bude koristilo naziv BJRM. I pored posredovawa Ujediwenih nacija, i posle vi{e od 15 godina, Makedonija i Gr~ka nisu re{ile spor oko imena. Atina smatra da kori{}ewem ustavnog imena Makedonija, biv{a jugoslovenska republika, ima pretenzije na istoimenu severnu gr~ku pokrajinu.

de^Ji dnevnik

ponedeqak20.februar2012.

Imam jednu `equ

dnevnik

c m y

[ta mi to ne da mira U mojoj glavi nemir pravi jedan vitez garavi. Ima razne mo}i, i vidi budu}nost koja }e do}i.

eoma mi se dopadaju ma{tovita i kreativna zanimawa. Moja èqa je da postanem modna kreatorka. Pored ostalih zanimqivih stvari vezanih za ovaj posao, privla~i me i to {to se revije odràvaju u svim velikim svetskim gradovima. Modni kreatori govore vi{e jezika, jer im je to sastavni deo posla. Oni rade sa poznatima i tako sklapaju nova prijateqstva {to wihov posao ~ini jo{ zanimqivijim. U svojim kreacijama volela bih da budem zanimqiva i prepoznatqiva. Moj ateqe bio bi otvoren i za one koji nemaju mnogo novca. Revije za decu bile bi ono u ~emu bih posebno uìvala. U ovom poslu uspevaju samo oni koji su vredni, ma{toviti i uporni, a ja se trudim da budem takva.

@ivi jo{ od prvog veka, a `ive}e doveka! Oklop wegov je sjajan i ma~ ~aroban i bajan. Za istinu se bori i nikada ne govori, a od sile mraka za{titi}e svakog de~aka! U ra~unaru mom nalazi se wegov dom. Kada mi{em kliknem, na{u bajku podignem. Voleo bih da budem kao on, ili svemirski {ampion. U umu mom su fantazije prave, a nikako da ih izbacim iz glave!

Je le na Bo {ko vi}, IV-2 O[ „\u ra Jak {i}” Per lez

\ura| Popovi}, VII-2 O[ „Dr Ar~ibald Rajs” Beograd

Nikolina Travar, I-1, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

Zrakom sunca ide moj pion

ivot je {ahovska igra. Moramo po{tovati pravila, kolikogod nam je te{ko prihvatiti gubitke i nastaviti daqe. Prestala sam da verujem u pobedu nakon gubitka mog deke. On je bio moj lovac. Ponosom je ubijao zlo i pokazivao put u `ivotu kojim treba i}i. Bio mi je glavni putokaz. Kao da je cela {ahovska tabla nestala, a put se izgubio u magli. Sve je bilo crno

i nejasno. Uletela sam u vrtlog tuge od kog nisam mogla pobe}i. Strah mi se ulivao kroz pukotine tuge i boleo kao najve}a rana. Zatvorila sam se unutar we i trpela. Bila sam zarobqenik svog uvelog srca. Istina je, `ivot je surov i nemilostan! Mrzela sam ga iz dna du{e. Sre}om, moje srce opet se otvorilo za novu dobrotu i radost. Vratila sam se u igru, a {ahovska tabla je bila ispred mene. Crna i bela poqa su bila doga|aji iz `ivota. Na belima je nada, a crna su

gubici i nesre}e. Nau~ila sam da po{tujem pravila. U ulozi piona kre}em se napred, belim poqima, ali sada znam trpeti i prelaziti crna poqa. Sada znam da me je neki ~udnovat zrak uputio ka ciqu do koga tek moram sti}i, prelaze}i jo{ mnogo poqa. Kada god pogledam u sunce, na licu mi se izmami osmeh, kao da znam da me deka s visine prati, kr~e}i sve puteve ispred mene. Mi li ca Bi ci}, VI-3 O[ „Va sa ^a ra pi}” Be li Po tok Bojana ^onki}, I-1, O[ „Vuk Karaxi}”, Novi Sad

Odlomak iz autobiografije

proteklih nekoliko godina, u mom `ivotu izdeUMoj{a valo se mnogo lepih, ali i tu`nih stvari. `ivot je pomalo ~udan, ali i zanimqiv. Ste-

Sta{a Popovi}, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

kla sam nekoliko prijateqa, za koje mislim da stvarno vrede, i koji mi mnogo zna~e, jer zapravo oni ispuwavaju veliki deo mog ìvota. Moja najboqa drugarica zove se Bojana. Nas dve smo nerazdvojne, sve {to radimo, radimo uglavnom zajedno. Moj ìvot je kao neka pesma, svaki deli} ima neko posebno zna~ewe koje me ispuwava. Svojim ìvotom sam zadovoqna, u {koli dosta napredujem, imam divnu porodicu koja me podràva u svemu {to èlim da uradim. Takav ìvot samo se poèleti moè. U ìvotu se sva{ta de{ava, a odlomak je samo jedan deli} koji pamtimo ili koji nam se trenutno de{ava. Ta ma ra Pa ne vi}, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Jedna stranica iz mog dnevnika D

ragi Dnevni~e, kao {to ve} zna{, ne pi{em ti ~estok, sem ako imam poseban dan. I pogodi {ta? Danas je taj dan. Do{la je zima. U{li smo u decembar. A zna{ li {ta to zna~i? To zna~i da }e uskoro Nova godina, Bo`i}ni i mnogi drugi praznici.Jedva ~ekam! Moram da odlu~im {ta }u kome da kupim. Tako|e moram da odlu~im s kim }u da ~ekam Novu godinu, sa roditeqima i prijateqima, ili sa mojim drugaricama. Ne mogu da se odlu~im. Ja bih da slavim s obe strane. [ta ti misli{? Znam, prvo }u oti}i kod mojih

drugarica, a posle }u do}i ku}i i ~ekati s porodicom. Ili jednostavno, mogu da pozovem drugarice da do|u kod mene, tako bih sa svima bila zajedno i ne bi bilo qutwe. U pravu si, Dnevni~e, boqe da se ja zabavim svojim ocenama u {koli. Dragi Dnevni~e, hvala {to si mi skrenuo pa`wu na ocene,a u pravu si. Ima vremena da odlu~im s kim }u da slavim Novu godinu, sva{ta mo`e da se desi u budu}nosti. Na ta {a Di mi tri je vi} VII O[ „Ste van Kni }a nin” Kni }a nin

Zdravo promisli, svete

ve oko nas je priroda i mi smo deo we. Zato, treba da je boqe upoznamo i razumemo, ali i sa~uvamo. Samo tako mo`emo uticati na wenu obnovu i oporavak jer po ~estim vremenskim katastrofama {irom na{e plave planete, vidimo da se priroda pobunila protiv qudskog uni{tavawa. Malo je onih, koji se pona{aju u skladu s prirodom, po{tuju wene zakone, ~uvaju je i brinu o woj svakim svojim postupkom. Ve}ina, na `alost, ima ma}ehinski odnos. Ako pogledamo reke u na{oj okolini, vide}emo gomilu sme}a koje qudi godinama nemarno bacaju u re~na korita, umesto u kante za otpatke.

Nauka ka`e, da je za razgradwu jedne plasti~ne boce ba~ene u prirodu, potrebno oko 80 godina. Otpadne vode iz fabrika se tako|e bez prethodnog filtrirawa ispu{taju u reke, pa je pomor riba veoma ~est u posledwe vreme. Na{a zemqa je veoma lepa i raznolika i weno prirodno bogatstvo zadivquje strane turiste koji je pose}uju. Mi se pona{amo veoma neodgovorno prema blagu koje nam je priroda nesebi~no darovala i svojim nemarom i nepa`wom uni{tavamo je. Da ne bismo bili uni{teni u nekoj prirodnoj katastrofi, koja bi bila posledica vekovnog zaga|ewa, moramo se promeniti iz kore-

na. Od malih nogu, jo{ u vrti}u, decu treba vaspitavati da budu bri`na prema prirodi.Da reciklirawe sme}a i po{tovawe pravila postanu automatski i normalni, kao {to je disawe, ili rad srca. Organizacije, koje se bore za o~uvawe prirode, trebalo bi da budu najuticajnije na svetu, a ne one koje se bore za profit na ra~un prirode. Svako bi trebalo da zasadi bar po jedno drvo u ìvotu i tako pruì doprinos o~uvawu planete i ìvota na woj. Zato, umesto uz igrice iza|imo u {ume i pored reke oslu{nimo {ta nam priroda poru~uje! Ja min Kur ta no vi}, VI II O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Vladan Jovi~i}, II-a, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak20.februar2012.

Ne ma vi {e na {eg ve li kog pri ja te qa i dru ga ra

P O M E N

Na {em du go go di {wem sve {te ni ku i pri ja te qu

IZ DA JEM stan u No vom Sa du u Uli ci Li li ke Bem 2.C. 300 me ta ra od Fu to {ke pi ja ce. Te le fo ni: 069/143-5466, 063/719-6285. 47105 IZ DA JEM le po na me {ten dvo so ban stan u Ul. No vo sad skog saj ma br. 7-9. Te le fon: 063/7653632. 47392

Pro to je re ju sta vro fo ru Je vre mu Ran de qu Mi }a i Mir ja na Lon ~ar.

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47433

DR VA i ugaq na pro da ju. Te le fon 064/95-33-943. 47154 PRO DA JEM dr va bu kva, ba grem, pre voz gra tis. Te le fo ni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 47173 KU PU JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od no si mo {ut. Te le fon 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 47329

Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji

prof. dr Alek san dra Kr sti }a Po no sni smo {to je bio deo na {eg `i vo ta, a tu `ni {to smo ga iz gu bi li.

u~i teq 2010 - 2012.

Pro ti Je vre mu Ran de qu

U mi sli ma si jo{ uvek sa na ma.

Su pru ga i }er ke.

47500

Po sled wi po zdrav na {em dra gom i ple me ni tom kom {i ji

od kom {i ja sa ula za Bal za ko ve uli ce br. 15. 47501

47418

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav ocu na {eg pri ja te qa \or |a, po {to va nom go spo di nu

prof. Alek san dru Kr sti }u Da na Pi per ski sa po ro di com.

prof. dr Alek san dru Kr sti }u od sta na ra iz Ul. Mo de ne 1 - 3.

47546

Dra gom bra tan cu

La zar Tri fu no vi}

Vo ja, Bi qa na i Vit ka sa po ro di com.

47547

Po sled wi po zdrav ce we nom

Po sled wi po zdrav kom {i ji i pri ja te qu

dra gom

~i ka Ra di

pro ti Je vre mu Ran de qu

od Ste vi nih dru ga ra: Vu ka, A{li ja, An tu na, Raj ka i Jo vi ce.

Du bo ko sa u ~e {}e po ro di ci Ran deq iz ra `a va ju: \or |e Mi haj lo vi}, Se ka Ra ko vi}, Mi o drag Pe tro vi}, Jo van Ta nur xi} i An |el ko Lu do {ki sa po ro di ca ma.

47539

47503

47502

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra gom

Zbo gom Go spo di ne pro to!

\or |u Vu ko sa vu po sled wi po zdrav od tet ke Na de i te ~e Slo bo da na Bla go je vi }a.

prof. dr Alek san dru Kr sti }u Po ro di ca To pa lov.

prof. Sa {i Kr sti }u

od po ro di ce \u ki}.

Qu bo mir Ma noj lo vi} Coj le voj ni pen zi o ner Da nas je tvoj 90. ro |en dan. Ja mi slim na te be sva ki dan. Mno go te vo lim i vo le }u te dok sam `i va. Tvo ja Bu la.

OG-3

47507

47543

Dra gi bra te

Dra gom bra tu

Zbo gom, dra gi moj dru `e i pri ja te qu

Je vrem Ran deq Pro to pre zvi ter sta vro for Opra {ta mo se sa za hval no {}u i traj nim se }a wem na mno ga Va {a do bro ~in stva, ko ja osta vqa ju ve li ki qu di ove na {e pi to mi ne. Sve ti slav Ras po po vi} sa po ro di com.

47131

47526

P O M E N

Po sled wi po zdrav dru gu

\or |e \or |u Vu ko sa vu po sled wi po zdrav od: bra ta Bo ri sa, sna je Dra gi ce i bra ta ni ce Sa re.

svi ma si do bro za ì vo ta ~i nio, al ta na na du {a te ret ne iz dr à. Ne ka te do brom an |e li Bo ì ji okru è.

Vla di slav - Vla da Kul pi nac Sa {a

Da nas, 20. 2. 2012. go di ne na vr {a va se de vet go di na od ka ko ni si sa na ma. Uvek si nam u se }a wu.

Brat Alek san dar, sna ja Smi qa i bra ta ni ce Qu bi ca, Ka li na i Hri sti na.

Dra gi {a sa po ro di com.

OG-5

47512

OG-4

Sa du bo kim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je tra gi~ no pre mi nuo na{ dra gi i ne pre `a qe ni

Po sla sti ~ar ni ca â&#x20AC;&#x17E;Stellaâ&#x20AC;? iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti na {eg dra gog

Tvo je: }er ka Va siq ka i unu ka Jo va na. 47413

Je vre mu Ran de qu Je {i od dru {tva iz osnov ne {ko le u Ka }u: Dra gi ce ]ur ~i ja, Mi lu {ke Ra du kin, \o ki ce ]ur ~i }a, Stan ka Mi lu ti no va i \u re Ko mlo{. 47537

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi otac i su prug

IN MEMORIAM na {oj dra goj

Du {an ki Bo ban za go di nu da na i naj div ni joj ba ki i ma mi

Eli Ka ta ri vas

\or |e Vu ko sav

prof. dr Alek san dra Kr sti }a

1966 - 2012. iz Gaj do bre Sa hra na je u Gaj do bri, 20. 2. 2012. go di ne, u 14 ~a so va. O`a lo {}e ni: otac Jo vo, maj ka Mi la, si no vi @a ra i Ni ko la i su pru ga Zdrav ka. OG-2

Slo bo dan Jan ko vi}

za 14 go di na 27. fe bru ar Ka `e se da vre me le ~i sve ra ne, ali ove ni ka da ne }e. Unuk Al ber to i }er ka Du {i ca.

O`a lo {}e ni: sin @eq ko sa po ro di com i su pru ga Vo ji slav ka.

47488

47545

Po sled wi po zdrav od oso bqa.

47532

Sa hra na je u uto rak, 21. 2. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

^iTUQe l POMeni

ponedeqak20.februar2012.

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 18. fe bru a ra pre mi nuo na{ dra gi i vo qe ni

Na pu stio nas je na{ dra gi

Pre mi nu la je u 73. go di ni na {a vo qe na

No vi ca Pe ro {e vi}

Mi len ko Mi li}

Sta na Jan ko vi}

1936 - 2012.

Sa hra na je da nas, 20. 2. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu u Ste pa no vi }e vu. Po ro di ca.

Sa hra na je u sre du, 22. 2. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga Mi lan ka, }er ke Stan ka i Gor da na, ze to vi Go ran i Dra gan, unu ~ad Vu ka {in, Ni ko la, Mar ko i No ra.

47528

S po no som }e ~u va ti uspo me nu na te be: su pru ga Qu bi ca, }er ka Alek san dra, unu ke Sa ra i La ri sa i zet Mi lo rad.

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

Sta ni Jan ko vi}

No vi ce Pe ro {e vi }a

Mi len ku Mi li }u

O`a lo {}e ni: }er ka Go ca, unu ka No ra i zet Dra gan.

Sta ni Jan ko vi}

od se stri ~i ne Se je sa po ro di com.

47498

47497

Po sled wi pri ja te qu

Da na, 18. fe bru a ra u 58. go di ni pre mi nu la je na {a

Po sled wi po zdrav tet ki

od po ro di ce Va ja gi}.

47541

47529

Po sled wi po zdrav dra gom

47496

47508

Sa ne iz mer nom tu gom i bo lom opra {ta mo se od vo qe nog

Po sled wi po zdrav dra gom su pru gu, ocu i de di

ro|. Ro si} Sa hra na na {e mi le po koj ni ce je da nas, 20. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu. Uvek }e bi ti u na {im sr ci ma. O`a lo {}e ni: su prug Mi lu tin, sin Mir ko, sna ja Izol da, unu ci Ne ma wa i Sta ni slav.

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav dra goj i po {to va noj kom {i ni ci

Ma ra Mi {ko vi} Mi len ku Mi li }u

Na {u pre do bru i ple me ni tu maj ku, su pru gu, ba ku i ta {tu, do ve~ ne ku }e is pra ti }e mo u uto rak, 21. 2. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Ve~ no o`a lo {}e ni: }er ke Na ta {a i So fi ja, su prug Mi ro slav, unu ci Mia i De jan, ze to vi Stan ko i Dra gan.

od we go vih: Ve re, \ur |i ce, No vi ce i ba ba Ko ke.

No vi ci Pe ro {e vi }u

od pri je Du {an ke Ma ri}.

Sta ni Jan ko vi}

47504

47530

47544

Po sled wi po zdrav dra gom

Mo joj ku mi

Bi lo je la ko vo le ti te dra ga

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

od po ro di ca: Spa so ja Ba ji }a, Ra de Ba ji }a, @eq ka \a ji }a i Zo ra na Ra le ti }a.

47536

uja ku

Mi len ku Mi li }u

od Mi li ce i Mie.

Ma ri Mi {ko vi}

1951 - 2012. po sled wi po zdrav i ve li ko hva la na do bro ti i ose }aj no sti ko ju je ne se bi~ no de li la sa na ma.

Tvo ja Qi ki, Mi ki ca i Je le na.

od po ro di ce San tra~. Ku mo vi: Ta wa, Fi lip i Mi le Gr bi}.

OG-1

47531

Tu `nim pu tem ja vqa mo da je u 30. go di ni pre mi nuo na{ dra gi i ni kad pre `a qe ni

Tu `nim sr cem ja vqa mo da je pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac, de da i pra de da

Sa tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {eg dra gog pri ja te qa

Hu sar To dor

Ma ki

Sa hra na je u uto rak, 21. 2. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Sla vi ca, }er ke San dra i Ta ma ra sa po ro di ca ma.

47535

47505

S tu gom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo

47495

S po {to va wem i qu ba vqu na {em de da te ~i

No vi ce Pe ro {e vi }a

Ko za kiv Mi {el Sa hra na je u uto rak, 21. 2. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ra di voj Kne `e vi} 25. 8. 1929 - 19. 2. 2012.

Konc Vi do ju

Konc Vi do je ro|. 1940.

Sa hra na je da nas, 20. 2. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na Pra vo slav nom gro bqu u Ba~ kom Gra di {tu.

Is pra }aj je u uto rak, 21. 2. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, sa Grad skog gro bqa.

O`a lo {}e ni: otac, maj ka i se stra.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Sin De jan i unuk Vla dan.

47534

47538

47499

Hva la ti za sve. ^u va }e mo te ve~ no u na {im sr ci ma.

Ra de i Ve li ka No ~ev ski.

Po ro di ca Piv ni~ ki. 47527

47540

^iTUQe l POMeni

dnevnik

D E V E T O G O D I [ W I P O M E N

ponedeqak20.februar2012.

Uto nuo je u ve~ ni san na{ AN \EO

Sa ve li kom tu gom opra {ta mo se od na {eg pre mi nu log

\uj ka [tr bac Vla di mir

Se }a we na te be ne ble di. Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma. Tvo ji: su prug Mi le, si no vi Pre drag, Ne nad i Bran ko sa po ro di ca ma.

Vla di mi ra Ka ji {a

Sin Da vid, ma ma Mil ka i ta ta Bran ko.

47438

Sve pro la zi, te ~e vri je me, a ti

47510

Tvoj Da vid, Rad mi la, Bran ka, Si mon, Vla dan, ma ma i ta ta.

Po sled wi po zdrav pred sed ni ko vom si nu

Ma ri {ki ce

na {a do bri ca i ra dost na {ih `i vo ta.

Po sled wi po zdrav dra gom kum ~i }u Zad wi ra sta nak i is pra }aj je da nas, 20. 2. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, iz ka pe le Ka} kog gro bqa.

osta je{ za u vi jek u na {im sr ci ma. Po sled wi po zdrav od po ro di ca: Se ku li} i Bla go je vi}. 47509

47506

Pu no te vo li mo

Vla di mi ru

Vla di mi ru Ka ji {u

od we go vog ku ma Raj ka La ki }a sa po ro di com.

od sta ro snih pen zi o ne ra Ka}.

47515

47542

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Vla do moj, bio si uzor ple me ni to sti, do bro te, po {te wa i uz vi {e nih qud skih vred no sti. Smrt je ja ~a od ì vo ta, ali ni je od qu ba vi pre ma te bi. û va mo uspo me ne od ve~ nog za bo ra va dok smo ì vi.

Vla di mi re Vla do moj, Da vid i Rad mi la.

S po no som u sr ci ma te no se tvo ja te ta Ran ka i Slo ba.

po sled wi po zdrav svo me bra ti }u od tet ke Da ne sa po ro di com.

47524

47525

Vla di mi ru Ka ji {u od we go vih ku mo va: Pre dra ga i Ve sne Ko sta di no vi} sa po ro di com.

47511

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Po sled wi po zdrav

Vla di mi ru Ka ji {u

Vla di mi ru od Vu ka {i na Plav {i }a sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav na {em dra gom

Po sled wi po zdrav dru gu, pri ja te qu

Vla di

od kom {i ja: Bo ja ni} i Jo va no vi} sa po ro di ca ma.

od po ro di ca: Voj vo di}, Ve se li no vi} i Ko ja di no vi}.

47522

47518

47514

S tu gom i ne ve ri com opra {ta mo se od na {eg dra gog

Vla di mi ra

Po ro di ca Va si qe vi}.

We gov lik osta je u na ma kao ve~ no se }a we na ve dri nu, ve li ko du {nost i ne iz mer nu do bro tu. Po ro di ca Mi li}. 47533

47523

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Vla di mi ru Ka ji {u Tvo ju ple me ni tost i do bro tu ni kad ne }e mo za bo ra vi ti.

Po sled wi po zdrav na {em dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom

Vla di mi ru Ka ji {u

Vla di mi ru

47516

Sa ne ve ri com smo pri mi li tu `nu vest da vi {e ne ma na {eg dra gog

Po sled wi po zdrav dru ga ru

Vla di

Vla di Ka ji {u

Vla di mi ra od: Mu se, Tra va ra i Kr~ ma ra.

od Du {a na i Je li ce Nin ko vi}.

od po ro di ce Bo sni}.

47520

47519

Tvo je kom {i je: Mi lo rad, Be ba i Sto jan La ki}. 47521

Po sled wi po zdrav ze tu

47517

Sa va La ki} sa po ro di com i se stra ma De vom i Jel kom.

od Ja sne i Ni ko le Lon ~ar.

47513

47548

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 00.15 23.50 00.15 00.40 01.05 02.00

tv program

ponedeqak20.februar2012.

Добро јутро, Војводино Кад зазвони Зелени сат Вести Миљеница Комшилук Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Живот Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље: Марфијев закон Изблиза: Неиспричане приче Арсена Диклића Живопис: Миле са Aде Војвођански дневник Међународни тероризам од 1945. Серија недеље Изблиза: Неиспричане приче Арсена Диклића Један на један Изблиза: Неиспричане приче Арсена Диклића Живопис: Миле са Aде Јаззик 2011.-Хамлето Стамато банд Све(т) око нас

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 12.45 13.00 13.45 14.00

Глас Америке Панонско јутро Вести укратко У огледалу Аналија Буди родитељ Улови трофеј Вју Тема недеље

Па нон ско ју тро (Па но ни ја, 08.00) 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Барометар

08.00 09.04 09.40 10.00 10.31 11.05 12.00 12.15 12.31 13.15 14.05 14.25 14.50 15.37 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 23.04 23.55 00.15 01.01 02.31 03.22 03.50 04.23

Јутарњи дневник Доме, слатки доме Гастрономад Лов и риболов Еко караван Биографије Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Антологија Гастрономад И ја имам таленат Ово је Србија Монтевидео, Бог те видео Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Монтевидео, Бог те видео Песма без граница: Легенде Упитник Истражитељи из Мајамија Дневник Посетиоци из Праискона Ноћни биоскоп: Авантуре Лалеба Вилијамса Доме, слатки доме Еко караван Око Лов и риболов

СЕ РИ ЈА

Мар фи јев за кон Ак ци о ни три лер у ко ме же сток, али ду хо вит тај ни агент ре ша ва за мр ше не слу ча је ве из све та зло чи на. Мар фи ће се че сто на ћи у сре ди шту сло же ног и на пе тог слу ча ја, у тр ци са вре ме ном, у ко јој ће мо ра ти да оста не при бран и са кри је свој пра ви иден ти тет ка ко би ухва тио зло чин ца. Уло ге: Џејмс Нес бит, Дел Си нот, Са ра Бер гер, Мајкл Фист Ре жи ја: Бра јан Кирк (РТВ 1, 20.10)

06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Острво Црног гусара, цртани филм 08.20 Цртани филм 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда, ем. за пољопривреднике-мађ. 10.30 Дуриндо 2010 – 2.део, мађарска народна музика 11.00 Урбана џунгла (мађ) 11.30 ТИНИ 2011.фестивал 2. део (мађ) 12.00 Борба за слух (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Европа и српска револуција 1804.-1815. 13.45 Дотики (слов) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Инспектор Колиандро 23.20 ТВ Баштина

Да ни на Јеф тић

СЕ РИ ЈА

Мон те ви део, Бог те ви део 08.30 09.10 10.05 10.30 11.00 11.10 11.35 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Храна и вино Серија Човек лав Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 НБА: ЛА Клиперс – Сан Антонио 11.15 Руска кошарка: Спартак СПБ – Кимки 13.15 ФА куп: Ливерпул – Брајтон 15.15 Ускијавање 15.45 Прави НБА 16.15 НБА: Њујорк – Далас 19.00 Преглед АТП Ротердам 20.00 Преглед Премијер лиге 21.15 Португалска лига: Гимараес – Бенфика 23.15 Швајцарска лига 23.45 Шампионат

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Пред сто је ћи ве ли ки дер би из ме ђу град ских ри ва ла фуд бал ских клу бо ва БСК и Ју го сла ви је по ста је глав на те ма свих раз го во ра на Чу бу ри. Ко ће по бе ди ти у не дељ ном дер би ју и ко ји је клуб ве ћи, о то ме се рас пра вља на сва ком ко ра ку. Уло ге: Ми лош Би ко вић, Пе тар Стру гар, Ни на Јан ко вић, Ми лу тин Ка ра џић, Бра ни мир Бр сти на, Да ни на Јеф тић, Во јин Ћет ко вић, Не бој ша Илић Ре жи ја: Дра ган Бје ло гр лић (РТС 1, 20.05)

05.00 06.00 06.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.15 23.15 01.30 02.30 03.00

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм: Ханибал Филм: Епидемија Три Хил Експлозив Ексклузив

Ду ња Ко ва че вић

Тил ва Рош У бор ском руд ни ку ба кра у то ку су рад нич ки про те сти због при ва ти за ци је. Де вет на е сто го ди шња ке То ду и Сте фа на тран зи ци ја не ин те ре су је. Они су не раз двој ни при ја те љи, скеј те ри, и са сво јим дру штвом про во де сво је пр во ле то по сле сред ње шко ле. Уло ге: Мар ко То до ро вић, Сте фан Ђор ђе вић, Ду ња Ко ва че вић, Мар ко Ми лен ко вић, Не над Ста ни са вље вић, Не над Ива но вић, Фи лип Мак си мо вић Ре жи ја: Ни ко ла Ле жа ић (РТС 2, 21.56) 06.45 07.22 07.27 07.32 07.56 08.07 08.19 08.32 08.58 09.28 09.40 10.10 10.34 11.04 11.38 12.19 12.47 13.49 14.02 14.32 14.41 15.29 16.23 16.53 17.25 19.47 20.00 20.35 21.03 21.56 23.42 00.00 01.01 02.01

Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали Приче о речима Зоотека плус Вечни сјај детињства Како су се волели наши преци Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Европа и Срби Немања Радуловић и Дабл сенс Еко рецепт за здрав живот Трезор Приче о речима Вечни сјај детињства Како су се волели наши преци Сат Поаро Све боје живота Ад либитум Хокеј-СЛО лига: финале, Партизан - Олимпија, пренос Верски мозаик Србије Бинго Трст, град науке Поаро Тилва Рош, филм И ја имам таленат Концерт групе Галија Трезор Хокеј-СЛО лига: финале, Партизан - Олимпија (р)

06.00 ВОА 06.30 С.О.С 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.05 Двоугао 08.10 Здравље и Ви 08.30 Копаоник 09.00 Породица Серано 11.00 Топ шоп 11.45 Филм: Крвава недеља 14.00 Доктор Хаус 15.00 Породица Серано 16.30 Копаоник 17.00 Ред и закон 18.00 Доктор Хаус 19.00 24 19.45 Двоугао 20.00 НЦИС 21.00 Филм: Хартов рат 23.00 НЦИС 00.00 Филм: Братство 02.00 Копаоник 03.30 Ред и закон 04.30 Филм: Братство

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 13.00 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 23.55 01.35

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Наша мала клиника Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Излазне ране Вести Спортски преглед Филм: Свеци и ратници Саут Парк

Из ла зне ра не Ни ко не зна ка ко је пе де сет ки ло гра ма хе ро и на не ста ло у под зе мљу озло гла ше ног де ла Де тро и та. Кри ми нал ци, ко рум пи ра ни по ли цај ци или не ко тре ћи, мо же по ста ти бо га ти ји за 5 ми ли о на до ла ра. Уло ге: Сти вен Си гал, Де Ем Икс, Иса ја Ва шинг тон Ре жи ја: Ан дреј Брат ко ви ак (Б92, 21.00)

Иса ја Ва шинг тон

05.45 10.00 11.30 12.00 13.30 14.30 15.00 16.00 16.20 16.45 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 22.30 23.30 00.30 02.00 03.45 04.45 05.15

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне Папарацо лов Курсаџије Сестре Национални дневник Сити Мирис пролећа Мала невеста Национални дневник Мала невеста Курсаџије Гранд народ пита Ами Џи шоу Јавна тајна Вештичарење Филм: Злочин изнутра Филм: Сензација Витезови из блата Тајна љубав

Миломир Марић

Ћирилица Нико још не зна шта нас чека у Европи, осим што се српским сељацима бити забрањено да производе најбољу ракију на свету, пошто су Немци одавно патентирали чак и шљивовицу као нешто своје. Гости: др Милан Јанковић, проф. Љубисав Савић. Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Филм Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Ћирилица Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Стар гате - Атлантис Ћирилица

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak20.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк: Осети врелину Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Луди за кућом - Америка Мајами инк Уз осмех довека Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк: Кетин светски рекорд Уз осмех довека

07.00 Небески пут чаја 08.00 Трамбо 09.30 Животиње које су ушле у историју 10.00 Заљубљен у Барбару 11.30 Бекство Луја XВИ 13.00 Стопама Берлиоза 14.00 Снимање рата 15.00 Небески пут чаја 16.00 Мистерије историје 17.00 Велики научници 17.30 Животиње које су ушле у историју 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 Германска племена 20.00 Героуов закон 21.00 Заборављена убиства 22.00 Охбергови сирочићи 23.00 Небески пут чаја 00.00 Мистерије историје 01.00 Велики научници

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.51 Луди од љубави 10.08 Путовање по Арабији, док. серија 11.08 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Треће доба 14.40 Глас домовине 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.00 8. спрат, ток-шоу 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.25 Тито - последњи сведоци тестамента, док. серија 21.25 Пулс Хрватске 22.25 Реконструкција 23.00 Дневник 3 23.35 Свет профита 00.05 Произведено у Хрватској, док. филм

Па џет Брустер

СЕРИЈА

Завера Розвел Мала принцеза Анђео и одметник Тајна породичног блага Стоунхенџ апокалипса Зли поручник Дони Дарко Љубавни живот Будимира Трајковића 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Дони Дарко Дони је тинејџер који је у сталном сукобу са породицом, наставницима и остатаком свог окружења. Дони има девојку и неколико пријатеља, али једног имагинарног у лику џиновског зеца Френка... Улоге : Џејк Ги лен хол, Ме ги Ги лен хол, Па трик Свејзи Режија : Ри чард Ке ли (Си не ма ни ја, 20.00)

Ме ги Ги лен хол

06.00 07.50 09.35 11.15 11.40 13.40 15.05 16.40 18.35 20.05 21.05 22.05 23.30 00.00 01.35 03.25 05.00

Луди камен Поштена игра Прича о играчкама 3 Васпитање за почетнике Крупна риба Мармадјук Главна улица (2010) Хелбој Марс тражи маме Царство порока Срећа, еп. 4 Круг од осам Просветљена Жив закопан 20 30 40 Јацкасс 3Д Ромски полицајци

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Хаваји 5-0 Закон и ред Медијум

07.30 09.35 10.15 11.20 13.20 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 22.30 00.15 00.30 02.05 03.05

Кобра 11 Ексклузив викенд Вечера за 5 Ватрено небо Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Хинденбург На мети убице, филм РТЛ вести ЦСИ Мајами Астро шоу РТЛ Данас

На мети убице

Злочиначки умови 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00

FEQTON

Тим Јединице за бихевиористичке анализе открива да је Хоч нестао, а треба да израде психопрофил убице, који се из личних разлога свети доктору Хитне службе... Улоге: Џо Ман те ња, То мас Гиб сон, Па џет Брустер, Шимар Мур, Ме тју Греј, Кир стен Вангснес Режија: Чар ле Ка рол (ХРТ 2, 23.10) Мала ТВ Амика Неухватљиви прашчић Руди Школски сат Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Хотел Зомби Ружиона Музика, музика... Странци у Америци КС Аутомагазин 4 зида Нестала, 17 година, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Даунтаун Еби Симпсонови Музика, музика...поп Вечерас Ин медијас рес Топ гир 10, док. серија Др Хаус Трачара Злочиначки умови Калифорникација Мерси Нове авантуре старе Кристине 01.35 Монк

07.45 08.15 08.40 09.10 10.00 10.45 11.05 11.30 12.00 12.15 12.35 13.05 13.35 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.20 19.42 19.57 20.00 20.50 21.40 22.25 23.10 23.55 00.25 01.10

08.25 Јеси ли усамљена вечерас 09.55 Нема издаја 11.55 Ватрени обрачун 5: Правда за једног 13.25 Прва забрањена љубав 14.45 Последња дебата 16.15 Решен случај 17.50 Пространо је море 19.30 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 21.15 Пре него што се он пробуди 22.50 На златном језеру 00.30 Последњи циглар у Америци

06.00 Ламбада 08.00 Хотел Оаза 10.00 Прва лига: Повратак у друголигаше 11.50 Поноћна трка 14.00 Утакмица 16.00 Боб Робертс 18.00 Мумија 20.00 Далеко од очију 22.00 Секси звер 00.00 Милф о Маниацс 02.00 Увек заувек

Након што у уносном послу с оружјем превари свога партнера, уплашен за своју сигурност богати пословни човек Тед Билингс унајмљује телохранитеља. Искусни Еуген посао преузима иако му се Билингс нимало не свиђа.... Улоге: Лу Дај монд Фи липс, Џен си Ба тлер, Том Рајт, Глен Мор шо вер, Скар лет Ме ка ли стер Режија: Да ни јел Ми ли кан (РТЛ, 22.30)

Скар лет Ме ка ли стер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобил будућности Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Прљави послови Водич из безизлазних ситуација 22.50 Желели сте да знате 23.45 Разоткривање митова 00.40 Преживљавање удвоје

08.30 10.00 11.00 17.30 18.30 19.15 20.00 20.45 21.00 21.30 22.30 23.30 00.30

Скијашки скокови Тенис Тенис Фудбал Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Сви спортови Рвање Рвање Фудбал Скијашки скокови Тенис

АУТОБИОГРАФИЈА МОНИКЕ СЕЛЕШ

Срећ на као ждре бе

ећ у Сан Ди је гу сам ис про ба ва ла но во сте У Њу јор ку сам се вра ти ла у свој уста ље ни ре че ну сло бо ду та ко што сам ду же спа ва ла и жим ис хра не, ве жбе и спа ва ња. Ни с ам чак ни у за ка зи ва ла тер ми не за за гре ва ње тек ка - но ви на ма гле да ла ко ји бенд сви ра у Ме ди сон сни је ују тру. То је ло ше јер је тад на те ре ни ма гу - скве ру. Во лим Отво ре но пр вен ство Аме ри ке. жва. То ни је ан га жо вао не ког ло кал ног ти па да Ни је дан дру ги Гренд слем не ма то ли ко га ла ме. ми бу де спа ринг парт нер. Пу штао ме је да упра - На Вимблдо ну вла да пот пу на ти ши на, а на Отво вљам тем пом, за раз ли ку од мог та те и бра та, па ре ном пр вен ству Аме ри ке обо жа ва о ци уме ју да су то би ла нај тро ми ја за гре ва ња ко ја сам икад ви чу усред сер ви ра ња. То је енер ги ја ко ја ме има ла. Ле жер ност при пре ма ни је има ла ути ца ја хра ни. Мој жи вот се вра тио у те ни ске то ко ве – на мо ју игру све до фи на ла, кад сам се су о чи ла са иска ка ла сам сва ко ју т ро из кре ве т а, пу на све же Џе ни фер Ка при ја ти. Пр ви сет сам до би ла са 6:4, мо ти ва ци је. Же ле ла да се ба вим са мо и је ди но али се у дру гом же сто ко об ру ши ла на ме не и до - те ни сом. би ла ме са 6:1. Не по бе ди ва из др жљи вост ко ја би Без ика квих про бле ма до шла сам до по лу фи на се бу ди ла у ме ни у тре ћем се ту, овог пу та ме је ла, где сам се су о чи ла са Џе ни фер у још јед ном из не ве ри ла. Кад је по бе ди ла са 7:6, на пу сти ла ме чу од три се та. Та кви су сре ти по ста ја ли су наш сам те рен бе сна на се бе. Ра ни је бих оти шла да за штит ни знак. Обе смо би ле моћ не игра чи це ко уда рам лоп ту бар још сат, а сад сам се вра ти ла у је су мр зе ле да гу бе. Је ди но пи та ње је би ло ко јој хо тел на ду ре на, а ују тро би ла у још го рем ста њу. Сле де ћа де сти на ци ја: Лос Ан ђе лес, где је сви рао Принс. То ни нам је сме ста на ба вио кар те: бр зо је учио. По што сам пр ва три ме ча по бе ди ла без про бле ма, оти шла сам на кон церт ми сле ћи да не мам ни о че му да бри нем. Кон церт је био фе но ме на лан, а бек стејџ то тал на су прот ност од Ак сло ве. Као у сту ди ју за јо гу. У ва зду ху су се осе ћа ле зен-ви бра ци је, а ви ски ја ни је би ло. Иако та ноћ ни је би ла ди вља, ипак сам сти гла ку ћи ка сно, што је ве ли ка гре шка кад се су о ча ва те с Аран чом Сан чез у по л у ф и н а л у. Она је би л а Сло мље на аме рич ка љу би ми ца Џе ни фер Ка при ја ти спрем на да се бо ри за сва ки по ен. То ком пр вог се та за ма ра ле смо јед на дру гу од нас две је тог да на би ла мр ски ја по ми сао на тр ча њем из јед ног угла основ не ли ни је у дру ги, по раз. Сва ка се пот пу но пре да ва ла удар цу да би али та да је по ве ла са 7:6. Мр зим кад та ко из гу - по ја ча ла сна гу лоп те. Баш кад бих по ми сли ла да бим сет. Ис ко ри сти ла сам свој бес да бр зим ба ца - је то нај ја че што мо же, Џе ни фер би уда ри ла још њем лоп те до ђем до по бе де од 6:4. Још са мо је - сна жни је. По за па ње ним уз да си ма гле да ла ца, дан, по ми сли ла сам. Би ла сам умор на и осе ћа ла схва ти ла сам да је овај меч био дру га чи ји од ве ка ко ми се но ге ву ку ви ше не го обич но. По сле ди - ћи не. Игра ле смо не ку но ву вр сту те ни са. Сва ка це жи во та без ре дов ног рас по ре да по че ле су да је до би ла по је дан сет са 6:3 и сва ка је за по че ла ме су сти жу. Ску пи ла сам сву тре ћи сет убе ђе на да ће по сво ју фру стра ци ју и ка на ли бе ди ти. Обо жа ва о ци су нај са ла је. Бам! Бам! Бам! Све Случајно сам постала позната ја че што су мо гли по др жа ва док ни сам до би ла још је дан ли Џе ни фер, љу би ми цу аме сталним тениским победама, сет са 6:4, али би ла пот пу но рич ког те ни са. Она је има ла али бити славан ипак ме не ис цр пље на. две меч лоп те, али ни је ус обавезује. Научила сам У фи на лу сам игра ла про пе ла да их ис ко ри сти. Би ла тив Ки ми ко Да те, Ја пан ке с лекцију да се осећам пријатно сам спрем н а да на ва л им. офан зив ном игром. Прет ход На кон до би је на још два ге и у својој кожи. Не морам се но ве че сам се до бро на спа ма, ре зул тат у тре ћем се ту извињавати што сам девојка ва ла па ми се те ло за хва ли по лу фи на ла је био из јед на која иде на спавање рано ло, до во де ћи ме до ру тин ске чен 6:6. Обе смо мо гле да 6:3, 6:1 по бе де. Док су ми до би је мо овај меч. Ја сам ус уру чи ва ли тро феј, до не ла сам од лу ку: ако ћу би - пе ла. Ма са је по лу де ла, а Џе ни фер би ла сло мље ти те ни сер, би ћу то 100 по сто, а не по ла те ни сер, на. Био је то ис цр пљу ју ћи су коб две сна жне. Би по ла слав на лич ност. Мо гла сам да бу дем на на - ло је вре ме за хо тел и од мор пред фи на ле про тив слов ним стра на ма, са ти ма де лим ауто гра ме, по ја - Мар ти не. вљу јем у ре кла ма ма, али на крат ко сам се за пле ла По што ми је ко са ра сла спо ро по пут пу жа, ста у не че му што сам ми сли ла да је оба ве зно за игра - ви ла сам до ста ла ка за ко су. Али вла га и ко вр џа ње уло ге: кул слав на лич ност ко ја игра те нис. ва ко са ни су до бра ком би на ци ја. На рав но да сам Али то ни сам би ла пра ва ја. Ја сам би ла те ни сер - би ла кон цен три са на на те нис, али би ла и де вој ка ка, ко ја је слу чај но по ста ла по зна та јер је стал но ко ја ни је хте ла да из гле да ру жно. На из ме нич но по бе ђи ва ла. Би ти слав на лич ност ни је не што смо до би ја ле по е не до 6:6. Мо ра ла сам да за у ста оба ве зно. На у чи ла сам пр ву лек ци ју ка ко да се вим са му се бе у оп се сив ном на сто ја њу да пр ва осе ћам при јат но у соп стве ној ко жи. Ни сам мо ра - стиг нем до се дам по е на. Из ну тра сам слу ша ла ла да се из ви ња вам што сам де вој ка ко ја иде на глас оца: Играј за сва ки по ен. До би ла сам тај спа ва ње ра но и во ли да про во ди вре ме са сво јим брејк 7:1, што је по ра зно де ло вао на Мар ти ни ну псом! са мо у ве ре ност, те сам до би ла дру ги сет са 6:1. На кон ме ча, те ле фо ном сам по зва ла та ту на Ако не маш по кре тач ку си лу, мо раш на ћи у се би Фло ри ди и при зна ла му да ми је по тре бан. Са ма са мо по у зда ње. Ако не мо жеш, фо ли рај. А ако не ни сам мо гла да бу дем играч ка кав сам хте ла. мо жеш ни то, он да је го то во. По бе дом у Њу јор ку „Је си ли си гур на?“, пи тао ме је та та. осво ји ла сам че твр ти Гренд слем, тре ћи те го ди „Да. Мо жеш ли да до ђеш на Отво ре но пр вен - не. Би ла сам то ли ко оду ше вље на да ми из глед ни ство Аме ри ке?“ је био ва жан, већ сам ска ка ла од сре ће по те ре ну „До ћи ћу“, од го во рио је. као не ко ждре бе. Књигу Монике Селеш „АУТОБИОГРАФИЈА / ФОРХЕНДОМ ПРЕКО МРЕЖЕ ЖИВОТА” (издавач: „А-Z Book”, Тоше Јовановића 2/11, Београд 11030), можете за 399 динара наручити преко телефона 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-мејла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak20.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Дружељубиви сте у овом периоду. Размислите о томе ко би вам могао помоћи у пословној и финансијској ситуацији. Искористите шансе, радите више послова истовремено, учините све што можете, плански.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

20. februar 2012.

Понедељак је, први прави радни дан, и тензија се већ осећа у ваздуху. Неко вам доноси добар филинг, али и немире на унутрашњем и спољашњем нивоу. Можете бити и сувише импулсивни, али упорни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ништа битно ново се не дешава, мада се стално нешто дешава. Угледајте се на оне који су успешни. Партнер доминира у међусобном односу, на неки свој паметни начин. Посаветујте се.

Месец је и данас у хаотичном знаку Водолије, што вас упућује на много страна и путева. Потрудите се да направите листу приоритета и да завршите започете активности. Потребно вам је умеће и спретност.

Добро би вам дошао продужени викенд. Али, шта је, ту је, изложени сте јавности на милост и немилост. Поставите пријатељски однос са свима и заједнички се потрудите око истоветних интересовања.

Крећете у акцију, први радни дан је! Због присуства борбеног Марса у вашем знаку, и даље имате много енергије, снаге и иницијативе да радите и будете успешни. Све је то ОК, али немојте претеривати.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација је сасвим добра, до даљњег, до лета. При томе су исправна комуникација и добра сарадња веома важни. Имате могућности да завршите започето. Неко од пријатеља зависи од вас.

Можете бити смирени и задвољни. Пословни успех вам доноси бољи статус и материјалну ситуацију. Све ће доћи на своје, само по себи, спонтано. Но, поведите рачуна у саобраћају и избегавајте нервозу.

Неумољиви сте на личном плану па ћете остварити оно што сте наумили, милом или силом. То вам даје снагу која се сама регенерише. Не будите свој непријатељ. Будите јаснији и одређенији у комуникацији.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Имате добар и другарски однос сарадње с вољеним бићем и својом децом. Изласци доносе нове сусрете и искуства. Немојте игнорисати оно што вас оптерећује јер за све постоје одређена решења.

Ваша позиција у каријери је све боља и перспективна за велике планове и идеале, које треба да имате. Новац пристиже с више страна, неочекивано. Радите и зарадите што више и што боље умете.

На интелектуалном пољу регулишете званична постигнућа, било да полажете испите или завршавате неки вид едукације, било да путујете и пишете. Радите кампањски више ствари истовремено и уживате у љубави.

TRI^-TRA^

Пол престаје да „дува” V REMENSKA

PROGNOZA

Могућа

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

суснежица , али у Плусу

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no s kratkotrajnom ki{om i mogu}om susneìcom. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura Rim 0, a maksimalna do 4 stepena. VOJVODINA: Obla~no s povremenom ki{om i mogu}om susneìcom, a na seLondon veru i zapadu Vojvodine popodne i s vla`nim snegom. Vetar u skretawu na severCirih ni i severozapadni, slab do umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -2 do 2 stepena, a maksimalne od 3 na severu Ba~ke do 6 stepeni na jugoBerlin istoku Banata. SRBIJA: Obla~no s ki{om i susneìcom. Na planinama }e padati sneg koji je Beч krajem dana mogu} i na severu i zapadu Srbije, ali }e temperature biti iznad nuVarшava le u vreme padavina. Pre podne suvo na jugu i istoku. Ve}a {ansa za padavine je na zapadu, a mawa na istoku i severu Srbije. Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni, a popodKijev ne na severu Srbije severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -8 na jugu do 2 stepena na severu, a maksimalne od 3 stepena na severu do Moskva 7 stepeni na jugu Srbije. Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak malo hladnije. Na severu Srbije suvo, a u ostalim krajevima pre podne povremena ki{a, susneìca ili vlaSt. Peterburg àn sneg uz prestanak padavina tokom dana. U sredu i ~etvrtak ujutru umereni mrazevi uz postepen porast dnevnih temperatura. Ponegde }e biti magle. U petak Atina i subotu jo{ toplije, ali uz prolazna naobla~ewa i kratkotrajnu ki{u ponegde. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Uticaj fronta moè izazvati tegobe kod ve}ine hroni~no obolelih osoba. Sr~anim bolesnicima i astmati~arima se naro~ito preporu~uje da primene savete lekara. Meteoropatske reakcije u formi glavoboqe, nervoze i reumatskih bolova }e biti najizraènije.

11 12 8 0 4 4 2

Сер Пол Мекартни (69) годинама је имао проблем са конзумирањем дроге. Прво га је Боб Дилан „навукао” на марихуану, а затим су дошли хероин, кокаин, ЛСД и друге супстанце. Мекартни је више пута хапшен због по седовања различитих дрога, али у новом интервјуу открива да је након више деценија дигао руке од марихуане коју је наставио да конзумира свих ових година. - Траву једно ставно обожавам. Више пута сам током година покушао да пре станем, али нисам могао јер ми се много допада како се осећам када дувам. Али сада, када одгајам једну малу девојчицу, добио сам нови осећај одговорно сти и коначно пре стао - рекао је Мекартни. Он са бившом супругом Хедер Милс има осмогодишњу ћерку Беатрис. - Више ми не треба марихуана, Беатрис ми је довољна - рекао је музичар, који се прошле године оженио трећи пут - стао је на „луди камен” са америчком богаташицом Ненси Шевел, која је од њега млађа 17 година.

VIC DANA Гост зове конобара. - Конобар, донесите ми чај без лимуна! - Извините, немамо лимуна. Може ли без нечег другог?

-2 -7 1 -2 14

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

59 (3)

Slankamen

420 (46)

Jaшa Tomiћ

Apatin

124 (2)

Zemun

326 (8)

Bogojevo

123 (-4)

Panчevo

318 (4)

Smederevo

472 (8)

Baч. Palanka 220 (-42) Novi Sad

342 (-38)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

183 (-1)

S. Mitrovica

95 (-41)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (0)

Beograd

251 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

405 (37)

NERA

Hetin

112 (6)

TISA

56 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja