Dnevnik 20.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 20. APRIL 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23053 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

KA SNI IZ GRAD WA @E LE ZNI^ KO-DRUM SKOG MO STA U NO VOM SA DU

„@e `eq” se na su kao na glav ni pro je kat

str. 5

LIDERU SNS-a POGOR[ALO SE ZDRAVSTVENO STAWE

Toma Nikoli} na infuziji

GOSTI IZ OSAKE U NOVOM SADU

str. 3

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Put u EU ne remeti odnose s Rusijom 3 Poziv politi~koj eliti u Srbiji da se ujedini

Ekonomija 6 Nema~ka ~okolada upola jeftinija od srpske

Novi Sad

Dru{tvo 13 Novom Sadu bezbednija izvori{ta

Foto: F. Baki}

Foto: R. Hayi}

7 Od 1. maja gradski prevoz 45 dinara?

9 Do kraja godine vrti} umesto dimwaka

11 Hotel sa ~etiri zvezdice za najboqe studente

VLA DA SR BI JE PO MA @E U VE LI KOM PO SLU NA NOVOSADSKOM SPEN SU

Jo{ 10,5 mi li o na za ba zen pod ne bom str. 8

Jap anc e op~ in il e gomb oc e

str. 7

Prete`no sun~ano

Najvi{a temperatura 22 °S

ZRE WA NIN SKA PO LI CI JA HAP SI LA SVO JE PRI PAD NI KE

Gra ni ~a ri osum wi ~e ni da su do zvo qa va li {verc ci ga re ta

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

n DEJAN BODIROGA SE VRATIO SRPSKOJ KO[ARCI

n DEJAN VRANE[ O USPEHU NA[IH TENISERA

n VOJVODINA I HAJDUK IGRAJU ZA BODOVE U NOVOM SADU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda20.april2011.

c m y

2

dnevnik

[EF RU SKE DI PLO MA TI JE SER GEJ LA VROV U BE O GRA DU RAZ GO VA RAO S DR @AV NIM VR HOM SR BI JE

Za hval nost na po dr {ci in te gri te tu Sr bi je Predsednik srbije Bo ris Ta di} razgovarao je s ministrom spoqnih poslova Rusije Ser ge jom La vro vom o svojoj predstoje}oj zvani~noj poseti Moskvi, tokom koje }e biti potpisan sporazum o strate{kom partnerstvu izme|u dve zemqe. Tadi} je sa {efom ruske diplomatije razgovarao o realizaciji planova iz oblasti ekonomske saradwe dve zemaqa, koje je, kako je saop{tila Presslu`ba predsednika, dogovorio u svojim razgovorima s ruskim premijerom Vla di mi rom Pu ti nom. Tadi} je ponovio je da je nedavna Putinova poseta Beogradu veliki doprinos razvoju ekonomskih i politi~kih odnosa Srbije i Rusije.

Tadi} i Lavrov su razgovarali su i o situaciji u regionu i na Kosovu. Tadi} je zahvalio Lavrovu na sna`noj i doslednoj podr{ci Rusije o~uvawu teritorijalnog integriteta Srbije.

– Srbija }e u narednih nekoliko dana, preko generalnog sekretara UN, Savetu bezbednosti podneti zvani~an predlog kako bi mogla izgledati sveobuhvatna, kredibilna i objektivna me|unarodna istraga o trgovini qudskim organima na Kosovu i Metohiji – izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Je re mi} nakon sastanka sa {efom diplomatije Ruske Federacije Segejom Lavrovom.

Lavrov je na zajedni~koj konferenciji za novinare sa svojim srpskim doma}inom, ministrom Jeremi}em, istakao da }e Moskva podr`ati Srbiju u SB UN. Dva ministra su ocenila da su odnosi Srbije i Rusije u uzlaznoj putawi, a novi kvalitet u wima, po Lavrovqevim, re~ima une}e Sporazum o strate{kom partnerstvu koji }e uskoro predsednici Dmi trij Me dve dev i Boris Tadi} potpisati u Moskvi.

SPO MEN-PLO ^A NA ZGRA DI MSP-a: Tokom posete Beogradu, koja je bila potvrda prijateqstva dve zemqe, ministri su otkrili spomen-plo~e na zgradi MSP-a Srbije ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, koji je po~etkom pro{log veka `iveo u Beogradu i prema ~ijim zamislima su realizovani mnogi projekti, pa i ovo zdawe.

Ministar Jeremi} je novinarima rekao da se nada da }e ~lanice SB UN raspravqati o predlogu Srbije, i naglasio da }e to biti dobra prilika da se poka`e ko podr`ava utvr|ivawe pune istine o

Ni ko li }ev {trajk unu tra {we pi ta we [ef ruske diplomatije rekao je da je Moskva u toku onoga {to se de{ava oko {trajka lidera SNS-a To mi sla va Ni ko li }a `e|u i gla|u, ali da je to unutra{we pitawe Srbije i da se svi akteri moraju pona{ati u okvirima doma}eg zakonodavstva. trgovini qudskim organima na Kosovu, ali i da li postoje dupli standardi, s obzirom na to da su sli~ne do sada vo|ene istrage bile pod mandatom najvi{eg tela Svetske organizacije, kojem je podno{en izve{taj.

Puna istina se, po Jeremi}evim re~ima, mo`e utvrditi samo ozbiqnom istragom, koja ima obavezuju}i mandat za sve, a samo Savet bezbednosti UN mo`e dati takav mandat. Kako je kazao, po{to Srbija nije ~lanica Saveta bezbednosti, o~ekuje da }e tu kqu~nu ulogu odigrati Rusija.

– Srbija se konsultovala i razgovarala sa svim ~lanicama SB UN, mesecima ve} ~ekamo i mislim da je do{lo vreme za ovakavu istragu i utvr|ivawe istine o trgovini qudskim organima na KiM, a mandat SB UN je neophodan zbog pitawa teritorijalne jurisdikcije – poru~io je Jeremi}.

On je kazao da je veliki deo dijaloga sa {efom ruske diplomati-

je bio posve}en upravo Kosovu i Metohiji, „uskla|ivawu i koordinaciji na{ih zajedni~kih koraka u me|unarodnoj areni“.

– Pozicija Srbije po pitawu Kosova je ~vrsto zasnovana na me|unarodnom pravu, Rezoluciji 1244 SB UN i Ustavu i iskazana na demokratskoj voqi ve}ine gra|ana na{e zemqe, pa time obavezuje ne samo ustavno ve} i moralno. Mo`emo ra~unati na nepodeqenu podr{ku Rusije – istakao je Jeremi}.

Ministar Lavrov je potvrdio podr{ku Srbiji i wenom stavu zasnovanom na me|unarodnom pravu, na kojem se temeqi Rezolucija 1244. On je reka da stoga Moskva podr`ava i ciqeve dijaloga Beograda i Pri{tine, koji su u okviru rezolucije donete pro{le godine u UN. – Radimo na tome da niko ne bi poku{ao da snizi ulogu koju u skladu s Rezolucijom SB UN ima Misija UN na KiM i da se otvori nepristrasna i objektiva istraga na osnovu ~iwenica koje je u svom izve{taju Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope izneo Dik Mar ti, i u toj istrazi o trgovini qudskim organima na KiM ne sme biti duplih standarda – poru~io je {ef ruske diplomatije.

Kako se ~ulo, uz veliki broj me|unarodnih pitawa koji se ti~u UN, OEBS-a, SE te situacije na Balkanu, posebna pa`wa u ministarskom dijalogu bila je posve}ena ekonomskim pitawima i realizaciji dogovornog tokom posete premijera Rusije Vladimira Putina Beogradu. U tom kontekstu obuhva}en je najva`niji domen ove sradwe, energetski sektor, pitawa NIS-a, „Ju`nog toka„, „Banatskog Dvora„, zajedni~kog preduze}a „NIS–Gaspromweft„ i novi projekat koji }e imati, kako je re-

Put u EU ne re me ti od nos s Ru si jom Ministri Lavrov i Jeremi} su se slo`ili u tome da ja~awe odnosa Srbije i Rusije ne mo`e ugroziti evropske integracije Srbije. Lavrov je rekao da je stara logika da treba birati izme|u Istoka i Zapada, i podsetio na dobre odnose Rusije i EU. – Srbija je ve} stotinama godina najboqi prijateq Rusije i obrnuto, i ne mislim da bi se to u 21. veku moglo izmeniti, ali i ne vidim da je to u bilo kakvoj suprotnosti s na{im strate{kim stremqewem, punopravnim ~lanstvom u EU – rekao je Jeremi}, koji je ju~e istakao da su „Srbija i Rusija danas najboqi prijateqi“.

Da ni srp ske du hov no sti u Ru si ji Lavrov je ju~e najavio da }e uskoro biti sklopqen ~etvorogodi{wi sporazum Srbije i Rusije o saradwi u oblasti kulture, nauke, sporta, i najavio Dane srpske duhovnosti, koji se ove godine odr`avaju u Rusiji. Kako se ~ulo, Rusija }e pomo}i oslikavawu Hrama sv. Save, a Lavrov je ukazao da svojim donacijama UNESKO-u wegova zemqa poma`e obnovu srpskih svetiwa na KiM. kao Jeremi}, regionalni karakter. Ministar Lavrov je ukazao na to da je bilo re~i o zajedni~kim investicionim projektima, u~e{}u ruskih investitora u izgradwi `eleznice u Srbiji, te srpske farmaceutske industrije na ruskom tr`i{tu.

– Mnogi energetski i infrastrukturni projekti imaju regionalni, a neki i evropski zna~aj –

rekao je ministar spoqnih poslova Rusije.

Lavrov je polo`io vence na spomen-obele`jima ruskim oslobodiocima Beograda tokom Prvog i Drugog svetskog rata, posetio Podvorje Ruske crkve, a dva ministra su ru~ala na „Kalemegdanskoj terasi“ pre nego {to su gostovala u emisiji „Oko“ RTS. D. Mi li vo je vi}

politika

dnevnik

TO MI SLAV NI KO LI] TE MA I U BRI SE LU

Poziv politi~koj eliti u Srbiji da se ujedini Evr op ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le po ru ~io je da je di no sta bil no po li ti~ ko okru `e we mo `e do pri ne ti is pu wa va wu am bi ci o- znih ci qe va ko je je Sr bi ja se bi po sta vi la po pi ta wu evr op skih in te gra ci ja. [trajk gla |u i `e |u To mi sla va Ni ko li }a „po gre {an je pra vac”, sma tra Fi le.

– Po li ti~ ke raz li ke mo ra ju se re {a va ti u okvi ru po sto je }eg po li ti~ kog pro ce sa – re kao je Fi le na in ter par la -

men tar nom sa stan ku srp skog i Evr op skog pa r la men ta u Bri se lu.

Fi le je re kao i da je s pa `wom i za bri nu to {}u pra tio do ga |a je ovog vi ken da u Sr bi ji. Evr op ski ko me sar je upo zo rio na to da se mo ra ostva ri ti do dat ni na pre dak po pi ta wu kqu~ nih re for mi. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja se mo ra kon cen tri sa ti na neo p hod ne re for me i oba ve ze, a we na po li t i k a mo r a bi t i vo | e n a u skla du sa stra te {kim ci qem

Sta tus na do hvat ru ke Pred se da va ju }i in ter par la men tar nog sa stan ka Evr op skog pa r la men ta i pred stav ni ka Skup {ti ne Sr bi je Edu ard Ku kan i La slo Va r ga, na pred log iz ve sti o ca EP-a za Sr bi ju Jel ka Ka ci na, po zva li su li de ra SNS-a To mi sla va Ni ko li }a da od mah pre ki ne {trajk gla |u. Pa r la men tar ci su is ta kli da }e „Sr bi ja po sti }i sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU sa mo ta ko {to }e is pu ni ti kri te ri ju me iz lo `e ne od Ko mi si je”, a da je je di ni na ~in da se do stig ne ovaj ciq „me |u sob no po ve re we i ubr za we pro ce sa in te gra ci ja”. „Nu `no je da se pr vo po li ti~ ki li de ri Sr bi je vra te od go vor nom de mo krat skom di ja lo gu. Sta tus kan di da ta je na do hvat ru ke”, za kqu ~u je se u iz ja vi usvo je noj na In ter par la men tar nom sa stan ku EP–Sr bi ja. U po seb nom sa op {te wu ko je se od no si na po li ti~ ku si tu a ci ju u Sr bi ji, po Va r gi nim re ~i ma, evr o po sla ni ci su, ta ko |e, po zva li sve po li ti~ ke ak te re u Sr bi ji da ra de na ja ~a wu in sti tu ci ja, kao i da po li ti~ ke pro ble ma re {a va ju „upra vo u okvi ru in sti tu ci ja”.

pri kqu ~e wa EU, dok sva re {e wa mo ra ju bi ti uskla |e na s evr op skim stan dar di ma.

– Sat ot ku ca va, a EU }e pa `qi vo pra ti ti – re kao je evr op ski ko me sar.

Vi so ki evr op ski zva ni~ nik je po zvao po li ti~ ku eli tu u Sr bi ji da se uje di ni da bi ze mqa ostva ri la na red ni ko rak u evr op skim in te gra ci ja ma, i upo zo rio na to da ni je do voq na de k la r a t iv n a po d r { ka evr op skoj bu du} no sti Sr bi je ne go se mo ra ju usvo ji ti i spr o -

vesti od go va ra ju }i prav ni ak ti.

– Sa svo je stra ne, mi u EU mo ra mo odr `a ti re~ i po dr `a ti sve one u Sr bi ji ko ji se tru de da is pu ne do bro po zna te uslo ve i kri te ri ju me – do dao je Fi le.

Evr op ski ko me sar je iz ja vio da je uve ren u to da }e, uz po dr {ku EU, Sr bi ja na sta vi ti da ostva r u j e zna ~ a j an na p re d ak na svom evr op skom pu tu, {to }e po sla ti po zi tiv nu po ru ku ~i ta vom re gi o nu.

Cvetkovi}: Decembar rezervisan za ne{to drugo Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je ju ~e u Va {ing to nu da po li ti~ ka sta bil nost u Sr bi ji ni je ugro `e na ne dav nom re kon struk ci jom Vla de i zah te vi ma opo zi ci je za ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra.

– Sta bil nost vla de ni je ugro `e na po te zi ma opo zi ci je jer po sto ji ~vr sta par la men tar na ve }i na ko ja po dr `a va Vla du – re kao je Cvet ko vi} u raz go vo ru s pred stav ni ci ma ame ri~ kih kom pa ni ja, ko je je po zvao da bez stra ha ula `u u Sr bi ju.

De cem bar, na ko jem deo opo zi ci je in si sti ra kao kraj wem ro ku za odr `a va we par la men tar nih iz bo ra, re zer vi san je, po Cvet ko vi }e vim re ~i ma, za ne {to dru go – su {tin ski ko rak ko ji Sr bi ja tre ba da na pra vi u pro ce su evro in te gra ci ja, od no sno do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU i da tu ma po ~et ka pre go vo ra.

Od go va ra ju }i na pi ta wa pred stav ni ka ame ri~ ke po slov ne za jed ni ce o ko ri sti ma ko je }e po ten ci ja li in ve sti to ri SAD ima ti u na stav ku na pre do va wa Sr bi je u pro ce -

Dra{kovi}: Mnogo je onih koji `ele Nikoli}evu smrt Li der Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} iz ja vio je ju ~e da je to {to je pred sed nik na pred wa ka To mi slav Ni ko li} po ~eo da pri ma in fu zi ju do bra vest, ko joj se mno gi, ipak, ni su ob ra do va li jer `e le we go vu smrt.

– U Sr bi ji ima do sta onih ko ji su ne sre} ni zbog to ga {to je Ni ko li} po ~eo da pri ma in fu zi ju... Mno go je onih, mo `da i naj vi {e onih, ko ji to bo `e po dr `a va ju Ni ko li }a, a u stva ri `e le we go vu smrt – ka zao je Dra {ko vi} go stu ju }i na TV B-92.

On je do dao da su se mno gi, ko ji to bo `e po dr `a va ju Ni ko li }a, raz o ~a ra li tre nut nim raz vo -

jem si tu a ci je jer su se po na da li da bi Ni ko li }e va smrt mo gla iza zva ti ha os i anar hi ju u Sr bi ji i za u sta vi ti we no kre ta we ka Evro pi. Dra {ko vi}, ko ji je i sam {traj ko vao gla |u 1993. go di ne, sma tra da je ta kva vr sta pro te sta le gi ti man na ~in bor be.

– Od lu ka go spo di na Ni ko li }a da stu pi u ta kav {trajk je we gov iz bor na ko ji je on imao pra vo, po sta vqa we ci qa za ta kvu od lu ku je ta ko |e we go vo pra vo.

A da li }e se to pre tvo ri ti u po li ti~ ku ili li~ nu do bit za we ga, ili ne {to su prot no, to je ve} dru go pi ta we – ka zao je pred sed nik SPO-a.

su evro in te gra ci ja, Cvet ko vi} je ob ja snio da su te po god no sti vi {e stru ke i da }e se ma ni fe sto va ti, pre sve ga, na za ko no dav nom pla nu i una pre |e wem kli me za po slo va we.

Cvet ko vi} je is ta kao da je Sr bi ja da nas sa svim neo prav da no ta lac ne ga tiv ne re pu ta ci je ko ju je ste kla de ve de se tih go di na pro {log ve ka i da je iz ne ka da {weg pro iz vo |a ~a re gi o nal ne ne sta bil no sti iz ra sla u kqu~ nog ~i ni o ca sta bil no sti i sa rad we na Za pad nom Bal ka nu.

Da~i}: Za nacionalni konsenzus o EU Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu t ra { wih po s lo v a Ivi ca Da ~i} ape lo va je ju ~e na o~u va we po li ti~ ke sta bil no sti i po sti za we na ci o nal nog kon s en z u s a o na s tav k u evrop skih in te gra ci ja Sr bi je.

Da ~i} je po no vo po zvao li de ra SNS-a To mi sla va Ni ko li }a da pre ki ne {trajk gla |u i `e |u, uka zu ju }i na to da jo{ ni je ka sno da se ob no vi po li ti~ ki di ja log. On je upo zo rio na to da, „uko li ko ova kva po li ti~ ka ne sta bil nost po tra je i uko li ko }e se ce la Sr bi ja po sve ti ti ta kvom po li ti~ kom pod va ja wu, ni ko ne }e ra di ti na is pu wa va wu onog {to nam je

neo p hod no za EU”. Da ~i} je re kao da `e li Ni ko li }u „da sa ~u va svo je zdra vqe i `i vot i da se ob no vi taj po li ti~ ki di ja log ko ji bi do veo do ne kog do go vo ra”.

– ^u li ste i od evrop skih zva ni~ ni ka, mi slim da su ne ki od wih je dva do ~e ka li {to se ovo de si lo, a ne ki se i ra du ju {to }e mo `da ima ti ne ki iz go vor za {to Sr bi ja ne tre ba da do bi je kan di da tu ru za EU – re kao je on.

Da ~i} sma tra da jo{ ima vre me na i {an se za po sti za we po li ti~ kog do go vo ra za stva ra we na ci o nal nog kon sen zu sa o na stav ku evrop skih in te gra ci ja.

sreda20.april2011.

3

LI DE RU SNS-a PO GOR [A LO SE ZDRAV STVE NO STA WE

Nikoli} na infuziji

Li der SNS-a To mi slav Ni ko li} po ~eo je ju ~e po pod ne da pri ma in fu zi ju. On je ra ni je ju ~e re kao da na sta vqa {trajk gla |u i `e |u i da }e se u ~e tvr tak pri ~e sti ti.

– Ni ko li }e vi la bo ra to rij ski na la zi uka zu ju na po ~e tak po pu {ta wa po je di nih or ga na i or gan skih si ste ma – re kla je le kar Be o grad skog kli ni~ kobol ni~ kog cen tra Ta wa Stan ~i}-Mi lo je vi}, ne pre ci zi ra ju }i o ko jim je or ga ni ma re~ jer bi ti me, ka ko je re kla, pre kr {i la le kar sku eti ku. – In fu zi ja je u to ku, ko or di ni ra se neo p hod na te ra pi ja ko ja tre ba da spre ~i te {ke kom pli ka ci je uzro ko va ne te {kom de hi dra ta ci jom, ko ja mo `e bi ti fa tal na.

Ona je do da la da se Ni ko li }e vo zdrav stve no sta we kon ti nu i ra no pra ti i da le ka ri na sto je da ga sta bi li zu ju.

– Te {ko nam je, jer Ni ko li} i da qe od bi ja unos hra ne i te~ no sti i ne pri hva ta na {e sa ve te da pre ki ne {trajk – re kla je dr Stan ~i}-Mi lo je vi}.

Ni ko li} je re kao da na sta vqa {trajk gla |u i `e |u i da }e {traj ko va ti „ko li ko god bu de tre ba lo”, ali da ne }e ugro zi ti svoj `i vot. Na pi ta we da li po sto ji mo gu} nost da ga ne ko ube di da pre ki ne {trajk, Ni ko li} je ka zao da we go va po ro di ca za sa da to ni je us pe la i da ne ma ni kog bli `eg od wih. On je re kao da mo li pa tri jar ha Iri ne ja da mu opro sti ako ga ni je do bro raz u meo, za to {to ne po ku {a va da se ubi je.

– Ovo do `i va qa vam kao ma lo ri go ro zni ji post i u ~e tvr tak }u se pri ~e sti ti – re kao je on, do da ju }i da se na da da }e na red -

Mi lan Be ko u po se ti Na pi ta we {ta mu je re kao Mi lan Be ko ka da ga je ju ~e po se tio, Ni ko li} je ka zao da ga je ovih da na po se ti lo oko 200 qu di, me |u ko ji ma i Be ko, we gov sta ri pri ja teq kog ni je vi deo go di nu da na. Ni ko li} je re kao da ga je od pred stav ni ka vla sti po se tio sa mo mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi}. nih da na re {i ti sve „ne do u mi ce i ne su gla si ce sa Srp skom pra vo slav nom cr kvom”.

– Opra {tam oni ma ko ji od ovo ga pra ve sme ju ri ju – ka zao je Ni ko li}, i do dao da on ni je sa mo u bi ca i da ni je od lu ~io da na pu sti SPC.

Goran Kne`evi} molio lidera SNS-a da prekine {trajk Pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke u Zre wa ni nu Go ran Kne `e vi} po zvao je ju ~e li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a da pre ki ne {trajk gla |u i `e |u. U otvo re nom pi smu upu }e nom Ni ko li }u, Kne `e vi} je is ta kao da se „na dao da }e li~ na `r tva, na ko ju se kao li der opo zi ci je od lu ~io, bi ti do voq na da vlast ko na~ no shva ti ko li ko je Sr bi ji sva ki dan pod wom te `ak. Re `im je ig no ri sao vi {e od mi lion gra |a na ko ji su svo jim pot pi si ma zah te va li van red ne iz bo re. Bo ris Ta di} ~i ni ustup ke taj ku ni ma, kri mi nal ci ma i stra nim cen tri ma mo }i, ali ne i svo jim gra |a ni ma„, na veo je Kne `e vi}. @. B.

rekli su

Amfilohije: Nisam za samoubila~ki {trajk Mi t ro p o l it cr n o g or s kopri mor ski Am fi lo hi je de man to vao je za me ni ka pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dra Vu ~i }a da je na vod no „stao na stra nu” li de ra na pred wa ka To mi sla va Ni ko li }a ko ji od su bo te {traj ku je gla |u i `e |u.

U sa op {te wu do sta vqe nom me di ji ma se na vo di da je mi tro po lit Am fi lo hi je u te le fon skom raz go vo ru, jo{ dok je Ni ko li} bio u Do mu Na rod ne skup {ti ne, iz ra zio bri gu o wgo vom zdra vqu, kao i, ka ko se na vo di, mo li tve nu `e qu da iz na |e ne ki dru gi, ade kvat ni ji na ~in za ostva ri va we svo jih po li ti~ kih ci qe va. „Jer evan |el ski me tod Cr kve je od u vek bio i ostao post i mo li tva u bor bi pro tiv li~ nih i uop {te qud skih is ku {e wa i za la, a ni ka da bi lo ka kav sa mo u bi la~ ki {trajk gla |u”, na vo di se u sa op {te wu.

Mas: Izbori po Ustavu Ne ma~ ki am ba sa dor u Sr bi ji Vol fram Mas iz ja vio je da iz bo ri u Sr bi ji tre ba da bu du ras pi sa ni ona ko ka ko pred vi |a Ustav.

– Pra vi la po li ti~ kih pro ce sa u Sr bi ji ja sno su de fi ni sa na Usta vom i od go va ra ju }im za ko ni ma. Ti me je od re |e no i pod ko jim okol no sti ma mo gu ili mo ra ju bi ti odr `a ni par la men tar ni iz bo ri – re kao je on za „Pres”, i za kqu ~io je i da je za de mo kra ti ju neo p hod no da utvr |e na pra vi la igre bu du po {to va na.

Mas sma tra da je „zbog ve li kih iza zo va s ko ji ma je Sr bi ja su o ~e na pri li kom sa vla da va wa eko nom ske si tu a ci je i u pro ce su pri bli `a va wa EU, hit no po treb no da se vre me i ener gi ja pot pu no fo ku si ra ju na is pu wa va we ovih ci qe va”.

Jovanovi}: Dogovor ili raspisivawe izbora Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da se si tu a ci ja u Sr bi ji mo `e raz re {i ti ili mo men tal nim ras pi si va wem iz bo ra ili do go vo rom o ono me {to je po treb no ura di ti. Jo va no vi} je u emi si ji „Ka `i prst” RTV B92 re kao da je pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} „po be dio sve nas, zbog to ga {to je us peo da ze mqu u po li ti~ kom smi slu vra ti u ka me no do ba”. Za to je, me |u tim, po Jo va no vi }u, kri va vlast – zbog od su stva ja snog pla na. Jo va no vi} je po no vio da gre {i i par ti ja ko ja kan di du je 18. de cem bar kao dan u ko jem }e se sve pro me ni ti, kroz ~i we ni cu da }e do }i na vlast u ko a li ci ji s de mo kra ta ma, ali i „oni ko ji ka `u da Sr bi ja tre ba da `i vi u va ku um u do tog istog de cem bra ka da }e mo do bi ti kan di da tu ru, ko ja }e kao ~in bi ti to li ko da le ko od na {ih `i vot nih po tre ba”.

Fo to: R. Hayi}

PRO TEST U NO VOM SA DU

SNS protiv ure|iva~ke politike RTV-a Pro test zbog lo {e ure |i va~ ke po li ti ke Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne i ujed no is ka zi va we po dr {ke pred sed ni ku Srp ske na pred ne stan ke To mi sla vu Ni ko li }u ko ji {traj ku je gla |u i `e |u odr `a li su ju ~e od 17 do 18 ~a so vau No vom Sa du pri sta li ce i sim pa ti ze ri we go ve stran ke za jed no s ko a li ci o nim part ne ri ma. Oko 1.000 gra |a na oku pqe nih is pred ove me dij ske ku }e blo ki ra lo je Uli cu Mak si ma Gor kog, a uz tran spa ren te po dr {ke pred sed ni ku SNS-a ~u lo se i skan di ra we „Lo po vi, lo po vi” i „Ban do `u ta”.

– Ima mo pra va na isti ni to iz ve {ta va we o to me {ta se do ga |a na po li ti ~oj sce ni Sr bi je i mu ka mi je od mor bid nih i li ce mer nih iz ve {ta ja ko ji se od no se na {tajk To mi sla va Ni ko li }a – re kao je oku pqe ni ma pred sed nik GO SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi}, na po mi wu }i da, po Dnev ni ku RTV-a, „svi `i vi mo u bla go sta wu„.

Uz pi {taq ke i jo{ uvek ak tu el ne vu vu ze le, Vu ~e vi} je za da nas za ka zao no vi mi ting na istom me stu u 19 sa ti, ka da }e se u`i vo na ozvu ~e wu pu {ta ti RTV-ova „La `o vi zi ja”.

A. L.

4

POLiTikA

sreda20.april2011.

dnevnik

Voj vo di na tra `i da Ta di} od li ku je „Drek sler ma jer” Vlada Vojvodine predlo`i}e predsedniku Srbije Bo ri su Ta di }u da zlatnom medaqom odlikuje nema~ku kompaniju „Drekslermajer„ (Dre ax ler ma i er), koja u Srbiji ima registrovano sedi{te u Zrewaninu i zapo{qava 1.635 radnika.

Odlikovawe bi se toj kompaniji dodelilo i za izuzetne zasluge i rezultate postignute u oblasti proizvodwe i izvoza, navodi se u inicijativi koju je Pokrajinskoj vladi podneo wen premijer Bo jan Paj ti}. Kompanija „Drekslermajer„ je jedan od vode}ih svetskih pro iz vo |a ~a ka blov skih se to va za

automobilsku industriju koji posluje na 48 lokacija u svetu i zapo{qava vi{e od 38.000 qudi.

Ta kompanija je od 2007. godine u Srbiju investirala vi{e od sedam miliona evra. Po podacima Regionalne privredne komore Zrewanin, „Drekslermajer„ je najve}i izvoznik sredweg Banata. Nakon integrisawa novih proizvodnih linija u 2012. godini planirano je da fabrika zapo{qava ukupno 1.900 qudi.

Predlog za dodelu zlatne medaqe za zasluge Srbije na}i }e se na dnevnom redu dana{we sednice Vlade Vojvodine.

PRO ME NOM IZ BOR NOG SI STE MA KO RUP CI JA LAK [E RE [I VA

Blan ko ostav ke i par tij ski fa ra o ni Predsednik nevladine organizacije „Transparentnost Srbije” Vla di mir Go a ti izjavio je ju~e da bi promenom izbornog sistema i ukidawem blanko ostavki pitawe politi~ke

ri sti ~an za dru ge ze mqe u Evropi, a imperativni mandat, {to je bla`a institucija blanko ostavki, primewuje se u Kini, Indiji, Nigeriji, Vijetnamu...

ca, i tu se postavqa pitawe razlike – rekao je Nenadi}, i dodao da prilikom dono{ewa zakona treba razraditi odredbe koje propisuju da stranka mo`e uzeti zajam, posebno uslove pod

poslaNI^Ke teme

Ko vo di u }or so kak Kada }e biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, da li postoji Vlada Srbije i ministar finansija i kada premijer Mir ko Cvet ko vi} namerava da podnese ostavku – samo je deo pitawa koja su napredwaci i poslanici Nove Srbije ju~e postavili u skup{tini.

– Da li uop{te ova vlada, a posebno ministar finansija koji je i premijer, imaju kredibilitet da raspola`u narodnim parama kako im padne na pamet, kr{e}i Zakon o buxetu koji je doneo parlament? – zapitao je lider NS-a Ve li mir Ili}.

Po wegovom vi|ewu, poseta predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a lideru napredwaka koji je {trajkovao gla|u i `e|u u Skup{tini je „bruka, kaubojski upad grupe nabildovanih koji su uleteli u parlament, proleteli kao furija, odr`ali konferenciju za {tampu i oti{li“. Nedavna po-

Be ko, Iri nej i ne ko jo{ va `ni ji Poslanik SNS-a Dra gan [or maz optu`io je vlast da se „pla{i izbora i u decembru“ i zapitao „{ta bi bilo da ih tra`imo sutra“.

– Izbore ne tra`imo sutra da ne bismo bili optu`eni da Srbija ne}e dobiti status kandidata zbog SNS-a, eto samo zbog toga, ni{ta drugo nije u pitawu. Situacija }e se re{iti tako {to }e Bo ris Ta di} re}i da su izbori u decembru, a mi }emo onda pomo}i da se {to pre uradi ono {to je najva`nije – da Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u EU i

korupcije bilo lak{e re{ivo.

Goati je na konferenciji za novinare rekao da se, za sada, ni{ta zna~ajno ni prelomno nije dogodilo na poqu borbe protiv korupcije, oceniv{i da bi, kada je re~ o politi~koj korupciji, pozitivan uticaj mogli imati izve{taji o finansirawu stranaka. Po wegovim re~ima, kontrolom izve{taja koje stranke treba da podnesu bi}e uo~ena razlika izme|u onoga {ta je napisano i {to je trebalo da se napi{e.

Goati je naveo da je od posebnog zna~aja za borbu protiv korupcije u politici uki-

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija” Ne ma wa Ne na di} je, govore}i o zakonu o finansirawu politi~kih aktivnosti ~ije se dono{ewe o~ekuje, istakao da je va`no pitawe finansirawa stranaka

Im pe ra tiv ni man dat, {to je bla `a in sti tu ci ja blan ko ostav ki, pri me wu je se u Ki ni, In di ji, Ni ge ri ji, Vi jet na mu... (Vla di mir Go a ti) iz javnih izvora, ne zbog visine iznosa i zbog wegove raspodele, ve} zbog smisla izdvajawa tih para iz buxeta. On je rekao da }e

Mo ni to ring jav nih na bav ki Na konferenciji za novinare predstavqeni su i preliminarni rezultati monitoringa javnih nabavki, koji pokazuju da je u proseku ostvaren stepen u{teda od deset odsto u odnosu na planirani novac, kao i da se javne nabavke ne sprovode elektronskim putem. Monitoring, kojim je bilo obuhva}eno 68 naru~ilaca s razli~itih nivoa vlasti, pokazao je da je u 14 odsto slu~ajeva konstatovano ka{wewe u realizaciji ugovornih obaveza, a u 22 procenta naru~ioci su kasnili u isplati.

Po tom istra`ivawu, 98 odsto javnih nabavki velike vrednosti je ogla{eno u „Slu`benom glasniku” i 95 procenata na Portalu javnih nabavki, a kako je oceweno, nije napravqen iskorak iz zakonskog okvira kada je re~ o transparentnosti procesa javnih nabavki. da we blan ko ostav ki ko je „par tij skim fa ra o ni ma da ju potpunu slobodu pa umesto posla ni ka u par la men tu se de strana~ki poverenici”.

On je na veo da in sti tut blanko ostavki nije karakte-

kojima se uzima, odnosno da li partija dobija realnu ili privilegovanu kamatu.

Po wegovim re~ima, s obzirom na to da zakon o finansirawu politi~kih aktivnosti ni je do net do 15. apri la,

se na osnovu izve{taja o finansirawu stranaka videti koliko je novca bilo potrebno i koliko su potro{ili i da ne o~ekuje velike sume.

– Postoje procene da je strankama potrebno vi{e nov-

stranke koje izve{taje o finansirawu nisu podnele do tada ne}e ni biti ka`wene.

– Nadamo se da ne}e biti pro pu {te ni dru gi ro ko vi.

Treba {to pre doneti taj zakon, bar {est meseci pre raspisivawa izbora – istakao je Nenadi}.

Sa rad ni ca or ga ni za ci je „Transparentnost Srbija” Bo ja na Me de ni ca je kazala da se pitawa ukidawa blanko ostavki i dono{ewa zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti provla~e kroz dodatna pitawa iz Upitnika Evropske ko mi si je, na gla siv {i da je fokus na primeni donetih zakona i ja~awa kapaciteta nezavisnih tela. Ona je rekla da je EK posebno interesovawe po ka zao za rad Agen ci je za borbu protiv korupcije i izve{taje o imovini funkcionera, finansirawe politi~kih stranaka i za{titu uzbuwiva~a, kao i aktuelne statisti~ke podatke iz razli~itih oblasti.

je Ne boj {a ]i ri}, novoizabrani ministar ekonomije i regionalnog razvoja. ^lanstva je razre{ena i Di a na Dra gu ti no vi} i na weno mesto imenovan Mir ko Cvet ko -

vi}, premijer Srbije. Ostali ~lanovi su ostali nepromeweni: Ve ri ca Ka la no vi}, Oli ver Du li}, Bo `i dar \e li}, Mi lu tin Mr ko wi} i Mi lan Mar ko vi}.

Q. M.

Ko so vo i srp ski iz bo ri Raspisivawe prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji moglo bi prekinuti dijalog izme|u Pri{tine i Beograda, smatraju u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Dr`avni sekretar Ministarstva Oli ver Iva no vi} je rekao da „ne treba o~ekivati da se u jeku predizborne kampawe vodi ra~una o stvarima poput dijaloga”.

– Kao {to su Albanci odlo`ili po~etak razgovora zbog predizborne kampawe i izbora, tako se mo`e o~ekivati da se i s na{e strane povu~e sli~an potez – dodao je on.

Ivanovi} je u izjavi Tanjugu naglasio da je te{ko o~ekivati da bi u predizbornoj kampawi bilo ko racionalno razmi{qao o temama koje jesu jako bitne – ali su u vreme predizborne kampawe u drugom planu.

Mi{qewe predsednika op{tine Kosovska Mitrovica i predsednika op{tinskog odbora Srpske napredne stranke Kr sti mi ra Pan ti }a o vezi izbora i dijaloga je potpuno suprotno. Panti} je Tanjugu rekao da smatra da raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora ne bi dovelo do prekida dijaloga izme|u vlasti u Pri{tini i Beogradu.

onda ih pobediti na izborima – optimista je [ormaz.

Ujedno, on najavquje da SNS nastavqa proteste {irom Srbije blokadom gradskih skup{tina, „na miran na~in, uz veliki rizik“, podse}aju}i na to da je zbog protesta ispred zgrade Predsedni{tva Srbije u ponedeqak uve~e “bilo mnogo `andarmerije na ulicama Beograda“.

Na pitawe novinara otkud biznismen Mi lan Be ko u bolni~koj poseti Nikoli}u, [ormaz ka`e da o tome nije ni razmi{qao, za-

pitav{i „da li je Beku zabraweno da se {eta Srbijom, da li je on neko osu|eno lice, ne razumem“.

– Ne znam da li su Beko i Nikoli} prijateqi, mo`da su poznanici, mo`da je Beko samo do{ao da vidi o ~emu se radi i u kakvom je stawu Nikoli}. Ne vidim {ta je tu sporno i u ~emu je problem.

Naravno, niste me pitali za Iri ne ja Bu lo vi }a ni za mnoge druge, nego za Beka, a {ta }ete pitati ako Nikoli}a poseti neko ko je mnogo va`niji od, recimo, Beka?

– interesovalo je [ormaza.

Zdrav ko Ram bo Po sla ni ci SRS-a, ne ka da {we stra na~ ke kolege To mi sla va Ni ko li }a, tvrde da je wegov {trajk gla|u i `e|u „farsa“, da je, kako je objasnila Vje ri ca Ra de ta, Nikoli} oti{ao u bolnicu da se „izle`ava i pravi komediju“.

Ona je za Nikoli}a rekla da je „cirkuzant koji se iz le `a va pred ka me ra ma i glu mi {trajk“, isti~u}i da su svi, pa i SNS, shvatali da je zamenik lidera SNS-a Alek san dar Vu ~i} „nasankao Nikoli}a jer `eli da ga se {to pre politi~ki otarasi“. Po wenom zapa`awu, Nikoli} svaki dan izgleda sve „bucma-

stije, jer ga o~igledno dobro hrane i poje“.

Zato se zapitala „ko bi mogao onako da se pona{a ako ne pije vodu i da mu se ~ak ni usta nisu osu{ila“.

– Pokazujete gra|anima Srbije braunilu od infuzije u Nikoli}evoj ruci, vaqda je Vu~i} zaboravio da mu ka`e da stavi ruku ispod pokriva~a – prime}uje Vjerica Radeta, daju}i dijagnozu da je Nikoli} „zdrav k’o Rambo“. ^ak je i funkcioner SRS-a Alek san dar Mar ti no vi} po`eleo takve medicinske rezultate, iako je 25 godina mla|i od Nikoli}a.

(Pre)skup li zing Poslanici republi~kog parlamenta nastavili su ju~e raspravu o dnevnom redu, a kako stvari sada stoje, glasawe bi trebalo da usledi tek po~etkom narednog meseca, najverovatnije 4. maja. Iako su ju~e posle podne radili svega jedan sat, poslanici su sednicu prekinuli u 16 ~asova i raspravu o amandmanima nastavqaju danas. Sednica je zapo~eta 31. marta, a na wenom dnevnom redu je ukupno 19 zakonskih predloga i drugih akata.

Centralna tema ju~era{we sesije bio je set zakona iz oblasti finansija, na koje je podneto vi-

{e od 100 amandmana. Poslanici opozicije iz redova SNS-a, SRSa i DSS-a ocenili su da dr`ava predlo`enim zakonima onemogu}ava konkurenciju na tr`i{tu finansijskog kapitala.

Iz me |u osta log, po sla ni ci DSS-a zatra`ili su amandmanima da se minimalni iznos nov~anog dela osniva~kog kapitala davaoca lizinga smawi s pet miliona evra na tri. Oni su ocenili da je iznos od pet miliona evra za osni va we pri vred nog dru{tva previsok i da }e onemogu}iti konkurenciju na tr`i{tu, {to, kako su naveli, dr`a-

va i `eli da bi uspeli samo oni koji su bliski vladaju}im strankama. Istovremeno, Ar sen \u ri} je zahtevao da prikaz svih obra~una lizinga bude sastavni deo ugovora.

– Osim visokih kamata koje obra~unavaju, lizing ku}e gra|anima koji ne izmiruju svoje rate redovno ~ak napla}uju i pisane opomene koje im {aqu. U posledwe vreme imamo ~ak i slu~ajeve da gra|anima po visokim cenama napla}uju i telefonske pozive kojima oh obave{tavaju o tome da nisu na vreme izmirili obaveze – upozorio je Mi lan Lap ~e vi}.

[a bi} pod no si iz ve {taj Odbor za kluturu i informisawe Skup{tine Srbije trebalo bi sutra da odr`i sednicu na kojoj }e poverenik za informacije od javnog zna~aja Ro do qub [a bi} podneti godi{wi izve{taj.

U sazivu za sednicu stoji da }e ~lanovi Odbora razmatrati Izve{taj o sprovo|ewu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja i Zakona o za{titi podataka o li~nosti za 2010. godinu.

VESTI No vi ~la no vi Sa ve ta za re gi o nal ni raz voj Vlada Srbije razre{ila je na posledwoj sednici stare i imenovala nove ~lanove Nacionalnog saveta za regionalni razvoj.

Mla |an Din ki} vi{e nije predsednik, a umesto wega imenovan

seta premijera Mirka Cvetkovi}a Svetskoj banci i weni rezultati za Ili}a su dokaz da vlast nije „na pravom putu, ve} da ide u }orsokak“.

Jav no sa slu {a we o iz bo ru po sla ni ka Javno slu{awe o radnoj verziji predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika bi}e odr`ano u ~etvrtak, 21. aprila u Domu Narodne skup{tine, odlu~eno je ju~e na sednici Odbora za pravosu|e i upravu. Izmenama bi trebalo da budu ukinute blanko ostavke, re{eno pitawe poslani~kih lista i dodeqivawa mandata kandidatima za poslanike. Ta pita-

wa su me|u uslovima Evropske komisije da bi Srbija dobila pozitivno mi{qewe o zahtevu za sticawe kandidature za ~lanstvo u EU. Me|u poslani~kim grupama nije postignuta saglasnost o radnoj verziji izmena tog zakona, u koju su, kako tvrdi vladaju}a koalicija, ugra|ene sve preporuke Venecijanske komisije.

Na javno slu{awe u ~etvrtak }e biti pozvani predsednici po-

slani~kih grupa, ministar za qudska i mawinska prava i dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Mi lan Mar ko vi}, poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i}, predstavnici OEBS-a, Saveta Evrope, Evropske komisije, nevladinih organizacija, Agencije za borbu protiv korupcije, Pravnog fakulteta i drugi.

S. Stan ko vi}

ekOnOMiJA

dnevnik AM BA SA DOR VOL FRAM MAS

sle di ce fi nan sij ske i eko nom ske kri ze, ne ma~ ke kom pa ni je in ve sti ra le u Sr bi ju 60 mi li o na evra.

– In te re so va we ra ste, i to oset no. Pro {le go di ne smo i da qe bi li pod uti ca jem eko nom ske i fi nan sij ske kri ze. Ipak smo i u ta ko te {koj go di ni ima li 60 mi li o na evra vred ne in ve sti ci je ov de u okvi ru de set kom pa ni ja ko je su do {le i in ve sti ra le. Iako je tek april 2011, ve} je vi {e od 12 kom pa ni ja ko je su ili u pro ce su po kre ta wa po slo va wa ili su na go ve sti le da to pla ni ra ju – re kao je on.

Ne ma~ ki am ba sa dor je na veo da je ukup na vred nost in ve sti ci ja ne ma~ kih kom pa ni ja u Sr bi ji od 2000. do da nas do sti gla go to vo dve mi li jar de evra.

On je re kao da je, po naj no vi jim po da ci ma, Ne ma~ ka, ako se u ob zir uzmu i iz voz i uvoz, pr vi tr go vin ski part ner Sr bi je, a da je, ako se u ob zir uzmu po je di na~ no, na dru gom me stu.

5

KA SNI IZ GRAD WA @E LE ZNI^ KO-DRUM SKOG MO STA U NO VOM SA DU

Ne ma~ ke fir me `e le u Sr bi ju

Ne ma~ ki am ba sa dor u Sr bi ji Vol fram Mas re kao je da oset no ra ste in te re so va we ne ma~ kih fir mi za ula ga we u Sr bi ju i da je od po ~et ka ove go di ne vi {e od 12 kom pa ni ja ili po kre nu lo po slo va we u Sr bi ji ili je to na ja vi lo.

U in ter vjuu za por tal „EurAc tiv Sr bi ja„ Mas je re kao da su pro {le go di ne, iako su se jo{ ose }a le po -

sreda20.april2011.

„@e `eq” se na su kao na glav ni pro je kat Ka da je kra jem ja nu a ra u Vla di Voj vo di ne pot pi san ugo vor o iz grad wi no vog `e le zni~ ko-drum skog mo sta na me stu pre 12 go di na po ru {e nog @e `e qe vog, ko ji su u apri lu 1999. NA TO-ovi bom bar de ri ga |a li pet pu ta, {ef de le ga ci je Evrop ske ko mi si je u Sr bi ji Ven san De `er je obe }ao da }e ra do vi po ~e ti s pr vim le pim da ni ma. Me |u tim, su de }i po in for ma ci ja ma ko je smo ju ~e sa zna li u kan ce la ri ji Evrop ske ko mi si je i JP „@e le zni ce Sr bi je” – ko je su pre u ze le pra va i oba ve ze in ve sti to ra iz grad we no vog mo sta u ime dr `a ve Sr bi je – od ra do va do da qeg ni {ta. Raz log je glav ni pro je kat, ~i ja je iz ra da tek po ~e la.

U „@e le zni ca ma Sr bi je” is ti ~u da }e most bi ti iz gra |en za 32 me se ca, kao {to je pred vi |e no ugo vo rom, a ra ~u na we vre me na po ~i we od 10. mar ta, ka da je po ~e la iz ra da glav nog pro jek ta.

Za za vr {e tak tog do ku men ta tre ba {est me se ci, {to zna ~i da }e bi ti go tov u sep tem bru, ali i me sec da na za teh ni~ ku kon tro lu, {to nas uvo di ve} u ok to bar, ka da je, prak ti~ no, kraj gra |e vin ske se zo ne. Za maj su na ja vqe na ge o lo {ka is tra `i va wa i ge o det ska sni ma wa, ta ko da }e, prak ti~ no, ovo le to pro }i bez otvo re nog gra di li {ta, za ka da je Ven san De `er obe }ao in ten zi vi ra we iz grad we da bi, ka ko je re kao, na kra ju svo ga man da ta 2013. pre {ao pre ko no vog mo sta.

Te me qi po sto je Po idej n om pro j ek t u ita l i j an s ke pro j ek t ant s ke ku } e „Ital fer”, no vi most bi tre ba lo da ima dva `e le zni~ ka ko lo se ka, dve drum ske i dve pe {a~ ke sta ze, du `i nu 474 me tra i {i ri nu 25, a sa sto ja }e se od dva po ve za na lu ka od 180 i 220 me ta ra. Po re ~i ma pred sed ni ka Ko mi si je za mo sto ve u Mi ni star stvu za in fra struk tu ru De ja na Ko va ~e vi }a, na ovim ele men ti ma te me qi }e se glav ni pro je kat ko ji mo ra da obez be di iza bra ni iz vo |a~ ra do va.

Ten der za iz grad wu i pro jek to va we no vog mo sta te ukla wa we po sto je }eg pri vre me nog do bio je {pan sko-ita li jan ski kon zor ci jum, ko ji ~i ne dve {pan ske fir me – AZVI i „Hor ta Ko sla da” i ita li jan ski „Ta dei”. No vi „@e `eq” li ~i }e na pret hod ni, osim {to }e lu ko vi bi ti na ko -

RE VI ZO RI POD NE LI PRI JA VE PRO TIV JP „ELEK TRO MRE @A SR BI JE”

{e ni pre ma unu tra i iz gra |e ni od ~e li ka, a ne be to na. Ukup na vred nost ra do va na tom mo stu pr vo bit no je bi la pro ce we na na oko 60 mi li o na evra, od ko jih bi EU pre ko IPA fon da da la po lo vi nu, Po kra ji na 20 mi li o na i grad osta tak. Me |u tim, kon ku ren ci ja je, o~i to, ura di la svo je

i ce na je sni `e na na 45 mi li o na evra, ta ko da }e u{te de bi ti ulo `e ne u pri la zne pu te ve za most i za dru ge pro jek te u ze mqi.

Iz grad wu ~e li~ ne kon struk ci je mo sta fi nan si ra }e EU iz bes po vrat nih sred sta va s oko 26,2 mi li o na evra. Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na i grad No vi Sad fi nan si ra }e de mon ta `u pri vre me nog i mon ta `u no vog mo sta, ukup no vred ne oko 19,1 mi li o na evra, u od no su dva pre ma je dan: Po kra ji na obez be |u je oko 12,7 mi li o na evra, a No vi Sad oko 6,4 mi li o na.

Ge ne ral ni pro je kat za iz grad wu no vog „@e `e qe vog„ mo sta dav no je ura dio Sa o bra }aj ni in sti tut CIP, a Evrop ska agen ci ja za re kon struk ci ju je, pre ko pro gra ma KARDS, ko ji je bio na me wen ob no vi ra tom po ru {e nih obje ka ta, iz dvo ji la dva mi li o na evra za iz ra du idej nog pro jek ta no vog mo sta i taj po sao je jo{ u ma ju 2007. go di ne po ve ri la ita li jan skoj kom pa ni ji „Ital fer”.

Tre ba lo je 22 me se ca da on bu de za vr {en, na kon ~e ga su se na {i se ti li da se most na la zi na sa o bra }aj nom Ko ri do ru 10 i da bi tre ba lo da ima dvo ko lo se~ nu pru gu, pa je pro {i re we pro jekt nog za dat ka pro du `i lo rok. Ako glav ni pro je kat bu de go tov do je se ni, ove go di ne bi mo `da mo gla po ~e ti pri pre ma gra di li {ta, a ozbiq ni ji ra do vi sle de }e gra |e vin ske se zo ne.

R. Da u to vi}

UPO ZO RE WE IZ MMF-a

Dve go di ne u opa sno sti [ef mi si je Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da za Sr bi ju Al bert Je ger upo zo rio je na to da za Sr bi ju ova i na red na go di na mo gu bi ti iz gu bqe ne s ob zi rom na pred sto je }e par la men tar ne iz bo re.

– U no vom kre dit nom aran `ma nu sa Sr bi jom MMF }e da le ko vi {e in si sti ra ti na struk tur nim re for ma ma, ali po sti ji ve li ka opa snost da ova i na red na go di na bu du iz gu bqe ne, s ob zi rom na pred sto je }e iz bo re u 2012, na ro ~i to ako se su di po isto ri ji iz bo ra u Sr bi ji – re kao je Je ger.

Vla di Sr bi je }e, ka ko je upo zo rio, bi ti na ro ~i to te {ko da se u pred iz bor noj go di ni pri dr `a va pra vi la fi skal ne od go vor no sti, {to }e za wu bi ti „stres-test”.

Je ger je re kao da su na upra vo za vr {e nom pro le} nom za se da wu MMF-a i Svet ske ban ke u Va {ing to nu s pre mi je rom Sr bi je Mir kom Cvet ko vi }em po ~e li raz go vo ri o no vom aran `ma nu Sr bi je s MMF-om, ali da }e do go vor bi ti po stig nut kad de le ga ci ja MMF-a do |e u Be o grad.

On je ob ja snio da }e to, naj ve ro vat ni je, bi ti aran `man iz pre do stro `no sti, ko ji }e pod ra zu me va ti da Sr bi je mo `e u slu ~a ju ne pred vi |e nih okol no sti po vu }i ras po lo `i vi no vac za po tre be bu xe ta.

SU TRA SED NI CA SO CI JAL NO-EKO NOM SKOG SA VE TA

Kur c{lus u jav nim So ci jal nog spo ra zu ma u Sr bi ji (ne)}e bi ti na bav ka ma Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja pod ne la je pre kr {aj nu pri ja vu pro tiv od go vor nih u Jav nom pred u ze }u „Elek tro mre `a Sr bi je” zbog ne spro vo |e wa od red bi Za ko na o jav nim na bav ka ma, ob ja vqe no je na saj tu te in sti tu ci je. „Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja je na osno vu re vi zi je fi nan sij skih iz ve {ta ja i pra vil no sti po slo va wa Jav nog pred u- ze }a ’Elek tro mre `a Sr bi je’ za 2009. go di nu utvr di la ma te ri jal no zna ~aj nu rad wu, ko ja ima obe le` je pre kr {a ja na osno vu

Za ko na o jav nim na bav ka ma”, na ve la je ta in sti tu ci ja. „Na osno vu za kon skih ovla {}e wa DRI je nad le `nom Pre kr {aj nom su du u Be o gra du 14. apri la pod neo zah tev za po kre -

ta we pre kr {aj nog post pu ka pro tiv JP ’Elek tro mre `a Sr bi je’ kao prav nog li ca i ge ne ral nog di rek to ra i za me ni ka ge ne ral nog di rek to ra kao od go vor nih li ca, zbog ne spro vo |e wa jav ne na bav ke iz ~la na 20 Za ko na o jav nim na bav ka ma”, pre ci zi ra se u sa op {te wu. Na rod noj skup {ti ni je 1. apri la do sta vqen iz ve {taj o re vi zi ji fi nan sij skih iz ve {ta ja i pra vil no sti po slo va wa za 2009. go di nu JP „Elek tro mre `a Sr bi je”, a po me nu ti do ku ment ob ja vqen je i na saj tu DRI-ja.

KRE DI AGRI KOL BAN KA I NO VO SAD SKI SA JAM POT PI SA LI UGO VOR

Fran cu zi part neri po qo pri vre di

Pred stav ni ci jed ne od naj sna `ni jih evrop skih ba na ka, Kre di agri kol, i No vo sad skog saj ma ju ~e su u Vla di Voj vo di ne pot pi sa li ugo vor o po slov noj sa rad wi. Ban ka je po s ta la zva ni~ ni i eks klu ziv ni part ner Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma do 2013. go di ne. Pot pis na do ku ment sta vi li su pred sed nik Iz vr {nog od bo ra KA ban ke u Sr bi ji Fran soa-Edu ar Drion i ge ne ral ni di rek tor Saj ma Go ran Va si}.

Va si} je re kao da je sva ka kom pa ni ja ono li ko sna `na ko li ko su i we ni part ne ri. ^i we ni ca da je Kred agri kol part ner naj zna ~aj ni jim po qo pri -

vred nim sa jam skim ma ni fe sta ci ja ma u Fran cu skoj, ze mqi po zna toj po ra z vi je noj po qo pri vre di, do voq no go vo ri. Stra te {ko part ner stvo s ban kom oja ~a }e po nu du i osna `i ti mo gu} no sti za pri vred nu sa rad wu dveju ze maqa.

Di rek tor ban ke Drion je ob ja snio da je sa rad wa sa Saj mom pri ro dan iz bor jer je Kre di agri kol li der u obla sti agro bi zni sa u Fran cu skoj a na me ra im je da istu ulo gu pre u zmu i u Sr bi ji pa }e na ovom tr `i {tu bi ti sve ak tiv ni ji. On je re kao da se na da da }e usko ro bi ti jo{ vi {e za jed ni~ kih pro je ka ta.

D. V.

Na gra ni ci du go va KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,3756

101,4040

103,7360

99,0714

Australija

dolar

1

73,1079

74,5999

76,3157

72,8841

Kanada

dolar

1

72,3258

73,8018

75,4992

72,1044

Danska

kruna

1

13,3179

13,5897

13,9023

13,2771

Norve{ka

kruna

1

12,7282

12,9880

13,2867

12,6893

[vedska

kruna

1

11,0632

11,2890

11,5486

11,0294

[vajcarska

franak

1

77,9600

79,5510

81,3807

77,7213

V. Britanija

funta

1

113,5460

115,8640

118,5280

113,1990

SAD

dolar

1

69,8500

71,2755

72,9148

69,6362

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 4. 2011. godine

Eko nom ski sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju rij Ba jec iz ja vio je ju ~e da dr `a va mo ra da pa zi da ne pre ko ra ~i za kon ski de fi ni san mak si mum jav nog du ga od 45 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da jer je taj dug ve} sa da na ni vou oko 40 od sto BDP-a, zbog ~e ga tre ba bi ti vr lo opre zan.

Ba jec je, u iz ja vi no vi na ri ma, u okvi ru sku pa „Eko nom ski put u bu du} nost: Sr bi ja i EU„, pod se tio na to da je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} s pred stav ni ci ma Svet ske ban ke u Va {ing to nu do go vo rio kre dit od 800 mi li o na do la ra za pe riod od ~e ti ri go di ne, a taj no vac }e se ko ri sti ti u go di {wim tran {a ma od po 200 mi li o na.

Sed ni ca So ci jal no-eko nom skog sa ve ta za ka za na je za su tra u 11 sa ti, a da li }e bi ti i odr `a na, jo{ uvek je ne iz ve sno. Na i me, na kon na ~el nog pri stan ka so ci jal nih part ne ra za pri hva ta we so ci jal no-eko nom skog spo ra zu ma za ovu go di nu, usle di lo je od bi ja we Uni je po slo da va ca Sr bi je i uslo vqa va we do dat nim me ra ma da bi ovaj zna ~a jan akt ko ji omo gu }a va da se eko nom ski pre `i vi ova go di na su tra bio usvo jen.

Po mo} ni ca mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke Rad mi la Bu ku mi ri}-Ka ti}, ko ja je, ina ~e, u ime Vla de u~e sto va la u vi {e ne deq nim pre go vo ri ma, o~e ku je da su tra spo ro ra zum ipak bu de usvo jen, do da ju }i da je „iska ka we” UPS-a iz ne na di lo sve ko ji su bi li si gur ni u to da je sve do go vo re no i da osta je sa mo da se akt zva ni~ no pot pi {e.

Ina ~e, u so ci jal no-eko nom skom spo ra zu mu za ovu go di ni, do ko jeg je na{ list do {ao, sva ki so ci jal ni part ner – Vla da, sin di ka ti i po slo dav ci – tre ba da pre u zme svoj deo oba ve za, ali i pra va da bi se u ovoj go di ni stvo ri li uslo vi za pri vred ni rast kroz una pre |e we po slov nog am bi jen ta i po ve }a we kon ku rent no sti srp ske pri vre de, uz o~u va we za po sle no sti i ma kro e ko nom ske sta bil no sti. Pri me nom spo ra zu ma gra |a ni tre ba da ose te eko nom ski na pre dak, ali i da se obez be di ve }a za {ti ta za kon skih pra va svih u~e sni ka na tr `i {tu. Spro vo di }e se me re usme re ne na po ve }a we pri vred ne ak tiv no sti i za {ti tu so ci jal no ugro `e nih ka te go ri ja sta nov ni {tva u skla du s tre nut nim bu xet skim mo gu} no sti ma. Na kra ju, ovaj akt tre ba i da omo gu }i spro vo |e we re for me neo p hod ne za uspe {nu re a li za ci ju pro ce sa evrop skih in te gra ci ja u ovoj go di ni.

Da bi se spo ra zum ostva rio, Vla da Sr bi je se oba ve zu je na to da do ne se kon kret ne me re za pod sti ca we pro iz vod we ula ga wem 35,4 mi li jar de di na ra u pri o ri tet ne sek to re i odo bra va wem vi {e od 17,7 mi li jar di di na ra kre di ta iz Fon da za raz voj, kao i 4,6 mi li jar de di na ra za otva ra we no -

vih rad nih me sta do ma }im i stra nim po slo dav ci ma. Vla da pre u zi ma oba ve zu snab de va wa tr `i {ta naj zna ~aj ni jim na mir ni ca ma: bra {nom, mle kom, uqem, {e }e rom, kao i ener gen ti ma po sta bil nim ce na ma. Do kra ja ma ja tre ba da se do ne se ce lo vit agrar ni plan za pod sti ca we raz vo ja po qo pri vred ne pro iz vod we, ko ji ukqu ~u -

nom od no su za te ku }i pe riod. Ka ko sle de }eg me se ca is ti ~e va `nost Op {teg ko lek tiv nog ugo vo ra, Vla da se oba ve zu je na to da ini ci ra pre go vo re o no vom, ali i da pri me wu je za kqu ~e ne ko lek tiv ne ugo vo re do no {e wem od lu ke o pro {i re nom dej stvu.

U okvi ru ovog ak ta je i po ve }a we mi ni mal ne za ra de, bez po re za

Sin di kal ci se oba ve zu ju da ne }e {traj ko va ti Sin di ka ti mo ra ju pre u ze ti so ci jal nu i dru {tve nu od go vor nost u ak tiv no sti ma za po sle nih, uze ti ak tiv no u~e {}e u do no {e wu za ko na ko ji ima ju uti caj na ma te ri jal ni i so ci jal ni po lo `aj rad ni ka, opre de li ti se za to da se na sta li pro ble mi re {a va ju di ja lo gom bez pre u zi ma wa bi lo ko jeg vi da so ci jal nih ak ci ja. je si stem sub ven ci ja usme ren na po ve }a we pri no sa. Iz vo zno ori jen ti sa nim sek to ri ma srp ske pri vre de pru `u }e se po dr {ka kroz osni va we raz voj ne ban ke i to do kra ja go di ne.

Utvr di }e se, naj ka sni je do ju na, di na mi ka iz mi re wa oba ve za ko je dr `a va i dru ge jav ne in sti tu ci je ima ju pre ma po slo dav ci ma, de fi ni sa }e se po li ti ka ve za na za po ve }a we neo po re zo va nog de la za ra de, da va we pred no sti do ma }im pred u ze }i ma pri li kom jav nih na bav ki. Dr `a va }e po ve za ti rad ni sta` upla tom do pri no sa za PIO za pe riod od po ~et ka 2004. do kra ja pro {le go di ne, a ove ri }e se i zdrav stve ne kwi `i ce svim li ci ma ko ja su u rad -

i do pri no sa, sa sa da {wih 95 na 102 di na ra po rad nom sa tu za dru gu po lo vi nu go di ne. Oba ve za la se dr `a va i na dru ge do dat ne so ci jal ne me re za ne za po sle ne, oso be s in va li di te tom, iz me ne Za ko na o do pri no si ma za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we ko ji ma }e se omo gu }i ti da `e ne pred u zet ni ce ko je ko ri ste po ro diq sko bo lo va we ne pla }a ju do pri nos...

Po slo dav ci bi tre ba lo da pre zu mu so ci jal nu i dru {tve nu od go vor nost u po slo va wu, po {tu ju za kqu ~e ne ko lek tiv ne ugo vo re i sa ~i ne no ve, ko ri ste sve me re i pod sti ca je za o~u va we rad nih me sta, re dov no is pla }u ju za ra de i upla }u ju do pri no se.

Q. Ma le {e vi}

6

ekonomija

sreda20.april2011.

TRI NE DE QE RAD NI^ KIH PRO TE STA U BA NAT SKOM KAR LOV CU

Dva rad ni ka „Ba na ta” {traj ku ju gla |u Blizu stotinu radnika Industrije mesa i konzervi „Banat“ iz Banatskog Karlovca ju~e su u{li u 21. dan {trajkovawa zbog neispla}enih zarada za gotovo celu

pro{lu godinu, dela za februar, mart i april ove godine, kao i neupla}enih doprinosa za minule tri godine.

Prekju~e su {trajka~i po osnovu re{ewa Inspekcije Mi-

nistarstva za rad i socijalnu politiku u{li u fabri~ku menzu i tu nastavili miran protest, a od ju~e su dvojica radnika, Sla vi {a Ma ki je vi} i Du {an Ba sa li}, supili u {trajk gla|u.

Oni tvrde da }e {trajkovati na ovaj na~in sve dok wihovi zahtevi ne budu ispuweni, to jest plate ispla}ene. Osim toga, ju~e je najavqeno i stupawe u {trajk gla|u nekolicine drugih radnika.

Po posledwim in for ma ci ja ma, Slavi{a Makijevi} je zbog zdravstvenih problema sino} preba~en u lokalnu ambulantu, gde mu je ukazna prva pomo}, nakon ~ega mu s ezdravstveno stawe stabilizovalo.

R. Jo va no vi}

dnevnik

AP SUR DI DO MA ]E KON DI TOR SKE IN DU STRI JE

Ne ma~ ka ~o ko la da upo la jef ti ni ja od srp ske – Uslovi za proizvodwu konditorskih proizvoda u Srbiji su katastrofalni jer je inflacija 14 odsto, doma}s valuta je bila du`e u padu, izvoz i proizvodwa ne rastu, a cene doma}ih sirovina su od 50 do 90 posto ve}e u odnosu na one u inostranstvu – tvrdi predsed-

2008. do 2010. godine je prisutno smawewe prizvodwe u doma}oj konditorskoj industriji od sedam odsto i da se taj trend nastavio i u 2011.

Po wegovim re~ima, ukupna proizvodwa konditorskih proizvoda je u 2010. godini iznosila

CEF TA nam naj sla |a – Pove}an je izvoz ~okoladnih i bombonskih proizvoda i proizvoda na bazi kakaa u zemqe CEFTA-e, koji ~ini 88 odsto ukupnog izvoza, dok se osam odsto izvozi u zemqe EU, a u Rusiju i [vajcarsku oko 3,6 odsto – rekao je Aleksi}, i dodao da Srbija ne u~estvuje zna~ajno u izvozu konditorskih proizvoda u Australiju, Kanadu i Ameriku i da bi izvoz trebalo da se usmeri ne tr`i{te Rusije, Moldavije i Ukrajine. nik grupacije konditorskih proizvo|a~a u Privrednoj komori Srbije Mi ro qub Alek si}.

– Proizvodwa konditorskih proizvoda u prva dva meseca 2011. godine iznosila je 17.479 tona i u odnosu na isti period lane je tri odsto mawa – ka`e Aleksi}. – Od

123.800 tona, kada je uvoz pove}an 2,5 posto.

– Dozvolili smo uvoz finalnih proizvoda, koji imaju ni`e cene sirovina, bez carina, a doma}e proizvode diskrimini{emo poreskim i carinskim nametima – kazao je on.

Le ~e we pri vre de i ne za po sle no sti od ma ja

Me wa ti Za kon o jav nim na bav ka ma

lanovi}, i dodala da }e taj proces prilago|avawa trajati dugo jer je, primera radi, u EU on trajao gotovo 15 godina. – Tre}a mera }e se odnositi na pove}awe discipline u registraciji novih privrednih subjekata i na uvo|ewe registara diskva-

lifikovanih privrednih subjekata.

Predsednik Privredne komore Srbije Mi lo{ Bu ga rin izjavio je da su tri mere koje je pred lo `i la pot pred sed ni ca Vlade Verica Kalanovi} dobre i da }e pozitivno uticati na

OR GAN SKA PRO IZ VOD WA TEK U PO VO JU

Zdra va hra na na 0,07 od sto wi va Oko 65 odsto zemqi{ta u Srbiji spada, na neki na~in, u organski kvalitet, ali se takav vid proizvodwe trenutno odvija na svega oko 0,07 odsto obradivih povr{ina u na{oj zemqi.

Raz lo zi za to {to je organ ska pro iz vod wa „na sa mom po~etku pri~e” jesu visoka cena serti fi ka ci je, ne u re |e no tr `i {te re pro ma te ri ja la, nedovoqna finansijska pomo} proizvo|a~ima, kao i „ne do voq no sa zre la svest” potro{a~a, ukazano je na skupu „Organska proizvodwa – budu}nost poqoprivrede Srbije”.

kreirawe privrednog ambijenta u Srbiji.

Bugarin je rekao da je naro~ito va`na mera za pove}awe zaposlenosti, podse}aju}i na to da je u posledwe dve godine zabele`en pad zaposlenosti u privredi od 19,3 odsto, a u sektoru vanprivrede oko 9,3 odsto.

Tako|e je va`na, naglasio je on, i tre}a mera, za pove}awe di sci pli ne pri li kom re gi strovawa preduze}a, gde je najavqeno osnivawe registra diskva li fi ko va nih li ca pre ma kojem }e obaveza Agencija za privredne registre biti da one koji su firmu odveli u ste~aj, bilo da je re~ o direktorima ili vlasnicima tih preduze}a, spre~i da osnuju novu firmu.

– To su mere koje }e na kratak rok pozitivno uticati na kreirawe kompletnog privrednog ambijenta, a raduje me i ~iwenica da je uspostavqena dvosmer na ko mu ni ka ci ja iz me |u izvr{ne vlasti i privrede – rekao je Bugarin.

D. U.

Komentari{u}i zahteve za pojednostavqewe Zakona o javnim nabavkama, Verica Kalanovi} se saglasila s tim da taj propis mora da pretrpi izmene.

– Zakona o javnim nabavkama treba promeniti, pogotovo zato {to }e preko javnih tendera dolaziti sve vi{e investicija za infrastrukturne i druge projekte – rekla je ona.

Predsednik Zadru`nog saveza Beograda Ve li mir Ra do je vi} ukazao je na to da se, mada ne postoje precizni podaci, organska proizvodwa u Srbiji odvija na oko 3.000 hektara. Ukupne obradive povr{ine u Srbiji iznose oko 4,1 miliona hektara.

– Nacionalni savet za organ sku pro iz vod wu oba ve zao se na to da }e se or gan ska proizvodwa u Srbiji do 2014. godine odvijati na 40.000 hektara – naveo je Radojevi}, dodaju}i da je krajwi ciq da te povr{ine budu ve}e od 600.000 hektara.

konkurencija – kazao je Aleksi}, dodaju}i da u Srbiji postoji oko 60 poreskih nameta i da bi doma}i proizvo|a~i morali da ulo`e velike pare da bi bili konkurentni na stranom tr`i{tu.

Iz Grupacije proizvo|a~a konditorskih proizvoda su poru~ili da je potrebno restruktuirawe doma}ih firmi i smawewe cena preskupih sirovina.

E. Dn.

NASTAVQE NA PRO LE] NA SE TVA

VLA DA SPRE MA AN TI KRI ZNI PA KET – PRI VRE DA DA JE PO DR [KU

Sva je prilika da Vlada Srbije sprema novi antikrizni paket te da }e ga najverovatnije predstaviti u maju. Naravno, ukoliko se sva ministarstva i svi ministri do tada dogovore.

Potpredsednica Vlade Ve ri ca Ka la no vi} izjavila je ju~e da }e Vlada u maju ove godine razmatrati kratkoro~ne mere za pove}awe zaposlenosti, smawewe nelikvidnosti u privredi i ve}u disciplinu u registrovawu pravnih lica.

Ona je, u pa u zi sed ni ce Uprav nog od bo ra Pri vred ne komore Srbije, rekla da }e na inicijativu wenog kabineta i Ministarstva za ekonomiju biti predlo`ena mera rastere}ewa privrede u poreskim obavezama za nova zaposlena lica, i precizirala da }e u prvoj godini to rastere}ewe iznositi 50 odsto, u drugoj godini 40 procenata a u tre}oj 20 odsto. Ta mera bi}e usmerena na kanalisawe rada iz sive zone u legalne tokove, pri ~emu postoji predlog da poslodavci pla}aju minimalne obaveze za PIO, a da dr `a va sub ven ci o ni {e deo oporezivawa zarada tokom prve dve godine zaposlewa novih radnika.

– Druga mera, koja }e se odnositi na pove}awe likvidnosti, za sada jo{ nije definisano da li }e biti na rok od 60 ili 30 dana – objasnila je Verica Ka-

Aleksi} je naveo primer ~okolade s le{nicima ~ija je cena u Nema~koj 51 dinar, a u Srbiji 106.

– Mleko u prahu je na doma}em tr`i{tu 375 dinara, a uvozno s carinom je 297 dinara – podsetio je Aleksi}, navode}i da je takvo stawe i s punomasnim mlekom, palminim uqem i le{nikom.

– Sirovine koje mi uvozimo su 30 posto vi{e od onih koje kupuje

18. 04. 2011.

1.297,93371

Re pa iz Sre ma za Sr bi ju, Bo snu i Hr vat sku – Nastavqena je prole}na setva u Sremu, koja je bila u zastoju zbog vi{ednevnih ki{a, a trebalo bi da se obavi na ne{to vi{e od 190.000 hektara – izjavio je ju~e sekretar Udru`ewa za agrar u Regionalnoj privrednoj komori Vla di mir Vla o vi}.

Stru~waci ocewuju da je ova ki{a dobrodo{la, mada je malo zakasnila, jer su oranice bile ve} uveliko isu{ene, {to je ote`avalo nicawe tek posejanih kultura.

Setva {e}erne repe je zvar{ena, a posejana je na ne{to vi{e od

reno je s „MK-grupom„, u ~ijem vlasni{tvu je {e}erana u Pe}incima. Ostale povr{ine, pre svega u zapadnom delu Srema, ugovorene su s fabrikama u Hrvatskoj i [e}e-

Se tva na kre dit Tro{kovi setve su prili~ni pa }e mnogim poqoprivrednicima nedostajati novac. Ostaje im da se oslone na kredit. Prokredit banka nudi zajmove za to. Krediti se mogu dobiti za kupovinu semena, mineralnih |ubriva, goriva i drugog potrebnog repromaterijala.

Poqoprivrednici mogu da biraju izme|u dinarskih i indeksiranih kredita. Kamate su kod ovih proizvoda deset odsto ni`e od komercijalnih i kre}u se od 13 odsto godi{we navi{e. Setveni krediti se odobravaju na rok otplate do 36 meseci, a poqoprivrednici imaju mogu}nost da ceo zajam otplate u jednoj rati nakon isteka roka za otplatu.

D. V. 11.000 hektara. To je hiqadu i po hektara mawe nego lane. Vi{e od polovine ovih povr{ina je u staropazova~koj i in|ijskoj op{tini.

Biqka je dobro nikla, ali se na pojedinim parcelama pojavila pipa. U Poqoprivrednoj stru~noj slu`bi ukazuju na potrebu preduzimawa blagovremenih i efikasnih mera na wenom suzbijawu da ne bi morala da se presejava. Vi{e od 90 odsto ovih povr{ina ugovo-

ranom u Bijeqini, koja je revitalizovana. Mawi broj proizvo|a~a zasejao je {e}ernu repu u sopstvenoj re`iji i tek kad krene wena prerada, odlu~i}e kome }e je prodati.

Najve}i posao je setva kukuruza, kojim }e se zasejati 140.000 hektara. Procewuje se da je do sada obavqena polovina setve te kulture.

Pri kraju je setva soje, kao i suncokreta.

E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (737,42 -0,84)

Promet

Institut za za{titu na radu, NS

20,00

4.044

202.200

Jugoslavija komerc, Beograd

19,85

314

10.990

AIK banka, Ni{

-0,24

3.751

6.229.695

Srbolek, Beograd

13,33

17

17.204

NIS, Novi Sad

-2,14

504

3.989.999

5,88

2.700

234.900

Komercijalna banka, Beograd

-0,13

3.196

1.802.800

3,85 Promena %

405 Cena

8.100 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-0,53

935

1.361.626

Agrobanka, Beograd

-0,96

8.379

1.122.779

Blagoje Kosti} - Crni, Pirot

-11,97

1.382

116.088

Imlek, Beograd

0,00

2.050

0,00

Sloga, Novi Pazar

-11,11

240

24.000

RAPP Zastava, Kragujevac

-9,09

260

4.680

Forum in`ewering, Beograd

-6,35

295

99.415

Inter{ped, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,13 Promena %

370 Cena

-2,14

504

Ma{inoprojekt kopring, Beograd Simpo, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej Institut za za{titu na radu, NS

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

999

1.302.227

Univerzal banka, Beograd

-3,12

4.505

13.515

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,79

500

2.695.483

129.870 Promet

Jubmes banka, Beograd

-2,47

15.987

559.550

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,13

2.259

677.600

3.989.999

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,77

3.000

6.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

999

1.302.227

0,18

9.471

254.778

20,00

4.044

202.200

Tigar, Pirot

-3,38

714

37.114

Veterinarski zavod, Subotica

0,18

550

4.950

Inter{ped, Subotica

-5,13

370

129.870

Moravica, Stara Moravica

0,00

2.500

75.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ZA PO VLA []E NE KA TE GO RI JE GRA \A NA

NE DE QA PRE VEN CI JE DI JA BE TE SA

Za me na do zvo la za pe ca we Zamena dozvola za sportski ribolov koje izdaje JVP „Vode Vojvodine“ po~e}e krajem juna ili po~etkom jula, nakon {to se zavr{e tenderi za {tampawe dozvola. Ranije je ovo preduze}e odlu~ilo da povla{}enim kategorijama stanovni{tva besplatno zameni pro{logodi{wu dozvolu za ovogodi{wu, koja ina~e ko{ta 2.300 dinara. Ovo se odnosi na osobe starije od 65 godina, `ene i osobe sa invaliditetom od 60 do 79 procenata, koji su pro{le godine kupili dozvole po redovnoj ceni od 4.600 dinara. Te{ko}e su nastale kada je pro{le godine naknadno doneta odluka da odre|ene kategorije gra|ana imaju pravo na povla{}ene dozvole, nakon {to su mnogi dozvole ve} kupili po redovnoj ceni. Uslov za zamenu je sa~uvana pro{logodi{wa dozvola, a zamena }e se obavqati tamo gde je dozvola i kupqena.

S. K.

Kon tro la zdra vqe ~u va

Fo to: S. [u {we vi}

Novosadska sreda20.april2011.

U okviru Nedeqe prevencije dijabetesa, ju~e je u Domu zdravqa na Limanu organizovana besplatna provera zdravqa. Kod 130 gra|ana je izmerena glikemija, od toga 36 povi{enih vrednosti, a od 84 posetilaca koji su izmerili krvni pritisak, kod 27 je utvr|ena hipertenzija.

- I kada se ose}ate dobro, javite se lekaru, jer samo na taj na~in i putem ovakvih akcija }ete blagovremeno spre~iti nastanak dija-

betesa. Jako je va`no da se pravilno hranimo i da smo fizi~ki aktivni, jer spre~avawem gojaznosti, spre~ava se i nastanak dijabetsa naglasila je na~elnica Slu`be za specijalnu konsultativnu delatnost dr Ol gi ca Ju ki}Ne at ni ca.

Akciju su priredili Udru`ewe menaxera primarne zdravstvene za{tite Srbije u saradwi s Evropskim Velnes institutom.

I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dva bazena i tri decenije

predstoje}oj letwoj sezoni U Novosa|ani }e mo}i da se br~kaju na tri lokacije pod ve-

drim nebom, pa kako je kome voqa. Tu je kao i u prethodnih sto godina [trand, potom otvoreni bazeni na „Sajmi{tu” i kao kruna svega tri decenije ~ekani otvoreni bazen na Spensu. Ovoga puta }e re~eno zaista biti u~iweno, jer su radovi na bazenu dobrano odmakli, novca ne mawka, i kako je najavqeno novo kupali{te }e biti otvoreno 1. jula. Ovo zna~i da }e rashla|ivawe kada zvezda upr`i ove sezone biti mnogo komotnije, jer oni koji bazen vole vi{e od reke ~esto na „Sajmi{tu” zbog gu-

`ve nisu mogli da naprave ni jedan zaveslaj, osim ako se ne odlu~e na jutarwe br~kawe.

Na bazenu Spensa bi}e prili~no mesta, sre|uju se nove tribine, sti}i }e i rasveta i uz jo{ poneki sadr`aj svi preduslovi za u`ivanciju su tu. Novo kupali{te }e biti poseban gu{t Limancima, jer im se nalazi bukvalno pod nosom, pa }e im za beg od `ege trebati svega nekoliko minuta. Naravno, na Spens }e pohrliti i iz ostalih delova grada, ako ni zbog ~ega, onda bar zbog zadovoqstva kupawa na objektu „koji se gradio tri decenije”.

B. Markovi}

Svet voj vo |an skih vi na Urednik ~asopisa „Svet pi}a” Pe tar Sa mar xi ja gostova}e ve~eras u 18 ~asova u Novosadskom klubu u Zmaj Jovinoj ulici 3/1. Tema }e biti Vojvodina kao

vinogradarska regija i vina iz ovog kraja. Tom prilikom svoja vina predstavi}e i poznati fru{kogorski vinogradar Sa va Jo ji}.

A. L.

No se ba {ten ski ot pad Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Futogu, a sutra u Veterniku. Travu, li{}e, grawe i ostali otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova.

A. L.

V remeploV

Fo to: R. Ha yi}

TU RI STI MA SVET MA LI: IZ OSA KE DO NO VOG SA DA

Ja pan ce op ~i ni le gom bo ce Grupa od dvanaest Japanaca, iz tre}eg po veli~ini grada Osake, stigla je ju~e oko podne u Novi Sad, preko turisti~ke agencije „Magelan”. Nekima od wih je ovo bio prvi susret s Evropom, a po wihovim osmesima i {kqocawu aparata moglo se zakqu~iti da su zadovoqni prizorom. Nakon {to su ru~ali gula{ uz zvuke harmonike u restoranu „Fontana”, uputili su se u {etwu kroz Pa{i}evu ulicu, svratili u Sabornu crkvu, a potom nastavili

obilazak centra. U Novom Sadu su se zadr`ali samo nekoliko sati i vratili se za Beograd, odakle }e u posetu sredwovekov-

- Nadamo se da }e wihove impresije biti pozitivne i dovoqne za preporuku kako bismo ih videli i naredne godine - rekla

Po osmesima i {kqocawu aparata moglo se zakqu~iti da su japanski turisti zadovoqni vi|enim i do`ivqenim u centru nim manastirima u dolini Ibra, potom na Kosovo. Zatim }e u Makedoniju i, pre povratka u svoju zemqu, u Albaniju.

je Bi qa na Mar ~e ta iz agencije „Magelan”, koja }e wihovim turoperaterima predlo`iti bogatije programe kako bi zadr`ali

goste u Novom Sadu vi{e od jednog dana.

Japanski turisti~ki vodi~ Ken xi, u kratkom razgovoru za „Dnevnik” rekao je da su utisci vrlo pozitivni, da mu ovo nije prva poseta Evropi ({est puta je bio u Hrvatskoj i dva puta u Crnoj Gori) a svakog meseca je u nekoj drugoj zemqi. Na pitawe ~ija mu se kultura najvi{e dopada qubazno je odgovorio - srpska. Naro~ito mu se svideo ukus gomboca, za koje je tra`io recept.

I. D.

GRAD SKI PRE VO ZNIK TRA @IO PO SKU PQE WE

Od 1. ma ja kar ta 45 di na ra?

Gradsko ve}e prihvatilo je izmene i dopune u poslovawu GSP-a po kojima bi cena karte u gradskom prevozu poskupela za {est odsto. To smo saznali od ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za saobra}aj Si ni {e Bub we vi }a. Ukoliko Skup{tina grada na sutra{wem zasedawu izglasa izmene poslovawa karta u gradskom pre-

vozu od 1. maja ko{ta}e 45 umesto 40 dinara.

Radni~ke i gra|anske mese~ne markice ne}e poskupeti. Uvela bi se nova karta za |ake i studente za jednu liniju u gradu i {kolske karte za sve gradske linije i zonama od druge do pete u prigradskom prevozu.

SU TRA IS PRED GRAD SKE BI BLI O TE KE

Ro bi jom za slu `io na di mak Stevan Popovi} Vacki pristao je 20. apri la 1875. da se potpisuje kao glavni urednik novosadskog lista „Zastava”, da bi pre{ao u Srbiju i kao dobrovoqac oti{ao u srpsko - turski rat 1876. Popovi} je povukao nekoliko izuzetnih `ivotnih poteza. Dok su svi pre~anski Srbi studirali prava u Po`unu, Pe{ti ili Be~u, on je to u~inio u Beogradu. Kao vatreni prista-

lica Svetozara Mileti}a preuzeo je punu odgovornost za jedan wegov tekst, tako da je odle`ao 18 meseci u zatvoru tvr|ave Vac. Otuda mu i dodatak prezimenu. Ali, pred kraj `ivota Popovi} je postao ogor~eni protivnik mileti}evske politike, pa je kao takav bio ~ak poslanik i u Hrvatskom i u Ugarskom Saboru.

N. C.

Pro la zni ci ma bes plat ne kwi ge Ispred Gradske biblioteke u Gimnazijskoj ulici sutra od 11 do 15 ~asova bibliotekari }e deliti besplatne kwige, blok~i}e i obele`iva~e za kwige, a povodom Svetskog dana kwige. Tog dana, gosti De~jeg odeqewa u 13 ~asova bi}e ilustrator Bra ni slav Ke rac, urednik Stripoteke Si bin Slav ko vi} i urednik elektronskog ~asopisa Strip vesti Zlat ko Mi len ko vi}. Na odeqewu „\ura Dani~i}„ u 17 ~asova, pored izlo-

`be, korisnicima biblioteke }e se predstaviti i glumac Srpskog narodnog pozori{ta Ra di vo je ^u pi}. Istim povodom, bibliote~ki ogranak „To{a Trifunov” u Bege~u organizuje recital za decu uzrasta od 4 do 14 godina iz vrti}a „Pinokio” i O[ „Veqko Petrovi}” iz Bege~a. U programu }e u~estvovati i ~laice hora „Bege~ke ma{nice”, a recital }e se odr`ati u 17 ~asova u pozori{noj sali Kulturnog centra u Bege~u. I. D.

U obrazlo`ewu poskupqewa gradski prevoznik je naveo da bi s vi{om cenom karte ovogodi{wi planirani gubici s 257 miliona dinara bili smaweni na 200. Uz to, ukazuje se i na poskupqewe dizel goriva od oko 32 odsto i evro dizela za 37 odsto.Gradski prevoznik od februara lane nije mewao cenu karte.

Z. D.

GRA DO NA ^EL NIK IGOR PA VLI ^I]:

Ma tur ske pa noe u cen tar Vlasnicima i korisnicima po slov nih pro sto ra u pr voj zoni centra grada gradona~elnik Igor Pa vli ~i} uputio je preporuku da dozvole postavqawe maturskih panoa u svojim izlozima. Pavli~i} je istakao da je Novi Sad grad mladih qudi i da ove fotografi-

je mogu samo da ulep{aju izloge lokala.

On je najavio da }e ubudu}e svi ugo vo ri ko je Grad bu de sklapao sa korisnicima poslovnog prostora imati ugovornu obavezu stavqawa ovih panoa u izlog.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 12 sati pred u ze }e „Du van”, Ni ko le Ko~i{a od B. Nu{i}a do Futo{ke, Pri{tinska i Ledina~ka ulica.

Ve ter nik: od 8 do 9.30 Ive Lole Ribara 66A, Kninska od 137 do 151 i od 122 do 136, I. Sekuli} od 41 i 36 do kraja, Kraqa Petra Prvog od 21 do 41, Pe tra Ko ~i }a, Pi o nir ska, S. Mileti}a od 49 do 57 i od 40 do 50, Sportska, Zemunska, „Ter mo e lek tro”, crp ka na kanalu; od 10 do 12 Bosanska, klanica, pilana, naseqe kod `elezni~ke stanice, D.

Ko{uti}a od 13 do 41 i od 14 do 68, Grme~ka od 59 i 74 do kraja, 56A do 72, Milana Vidaka od 23 do 67 i od 18 do 68, Zdravka ^elara od 25 do 99 i od 18 do 60.

Ki sa~: od 8.30 do 13 Jano{ikova od 16 do 96 i od 15 do 65; od 8.30 do 10.30 Vojvo|anska od 176 do 204 i od 167 do 179, Irmovo i Institut za hmeqarstvo u B. Petrovcu. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vikend naseqa oko vile Izvr{nog ve}a. Fu tog: od 7 do 14 povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda20.april2011.

I na {a re nim te zga ma opa la pro da ja

Na sta vak pro te sta po sle Us kr sa Mali akcionari „Agrohema” u saop{tewu obave{tavaju da su pisali gradona~elniku Igoru Pavli~i}u da ih za{titi od interesnih grupa koje gledaju svoju korist. U pismu Pavli~i}u ka`u da su podneli ~etiri krivi~ne prijave protiv ~elnih qudi preduze}a i ve}inskog vlasnika, ali da se ve} ~etiri godine se ni{ta ne de{ava.

Z. Deli}

SASTALI SE PREDSTAVNICI NOVOG SADA I RIJEKE

Kul tura pa pri vred na sa rad wa U okviru trodnevne posete Rijeci, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, sastao se s predstavnicima tog hrvatskog grada i razgovarao o budu}oj saradwi. Do sada, saradwa se bazirala na kulturi i sportu, ali da se ubrzano radi i na uspostavqawu privrednih kontakata. Kao dobar primer, navedeno je u~e{}e vinara rije~ke regije na Festivalu vina u Novom Sadu, a predstavnici Rijeke naja-

vili su nastup i na novosadskim sajmovima, pre svih Poqoprivrednom, gde }e se tako|e predstaviti vinari, ribari i lovci.

Nakon razgovora s predstavnicima Rijeke - predsednicom Gradskog vije}a Doroteom Pe{i}-Bukovac i zamenicima gradona~elnika Rijeke @eqkom Jovanovi}em i Miroslavom Mate{i}em, Jovanovi} se sastao i s ~lanovima Srpskog kulturnog dru{tva „Prosvjeta”.

Z. Ml.

Povodom Uskrsa, najve}eg hri{}anskog praznika, trgovci na pijacama potrudili su se da mu{terijama ponude {iroku paletu ukrasa, sli~ica za jaja, boja i ~okoladnih radosti za decu. Da se trud isplatio pokazuje nam i gu`va na pijaci.

Prema re~ima kupaca, zadovoqni su izborom, neki su tu da pazare,

dok su drugi do{li da se raspitaju o cenama.

Doma}ice se uveliko spremaju za farbawe jaja. Za jaje trgovci tra`e od 10 do 13 dinara, a prodava~ica Du{ica Popr`en ka`e da je pre nekoliko dana porasla potra`wa.

-Kupuju za Uskrs ve} desetak dana, jer doma}ice znaju da se jaja lep{e qu{te kada malo odstoje. Svako prema svojim mogu}nostima

staju od 70 do 250 dinara, a plasti~na i drvena jaja mogu se na}i po cenama od 70 do 150 dinara.

Prodavci ovih uskr{wih simbola ka`u da se prodaja drasti~no smawila u odnosu na prethodne godine.

- Prodaja je opala za nekih 50 odsto. Qudi kupuju samo ono {to je nu`no i {to je jeftinije. Po neko i kupi neki ve}i ukras, ali sve je

Pomo}nica ministarke za omladinu i sport u Vladi Srbije Zagorka Petrovi} Zlatanovi} obi{la je ju~e gradili{te na otvo re nom ba ze nu Spensa, i tom prilikom saop-

{tila da je Ministarstvo, pored ve} odvojenih 65 miliona, obezbedilo i dodatnih deset i po miliona dinara kako bi bazen ve} u predstoje}oj kupali{noj sezoni bio oblo`en

naj kva li tet ni jim ke ra mi~ kim plo~icama. Ona je dodala da su do sada odra|eni zemqani i zidarski poslovi, betonirawe plo~e iznad tehni~kog kanala, sanacija filtera i drugo.

takla je Zagor ka Petro vi} Zlatanovi}.

Di rek tor Spen sa @ivko Popov rekao je da posao na bazenu napreduje ustaqenom dinamikom i da su zadovoqni odra|enim. Dodao je da se danas

Bazen }e biti gotov sredinom juna, a 1. jula }e zvani~no biti otvoren. Ministarstvo za omladinu i sport ranije izdvojilo 65 miliona

„Ve {ti ce” Ri te Folt mer te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Ve{tice” Rite Foltmer.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Svoje tezge iskusni trgovci snabdeli su i sirovinama za kola~e. Iako ka`u da se jo{ uvek ne kupuje u ve}oj meri spremni su za naredne dane kada }e i potra`wa biti ve}a. Tako se margarin i ~okolada za kuvawe mogu na}i po ceni od 50 dinara, orasi su od 900 do 1 000 po kilogramu, le{nik 85 dinara 100 grama, a `ele bombone od 25 do 40.

N. Radman

Jo{ 10,5 mi li on a za ba zen pod ne bom

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj

to slabo - ka`e trgovkiwa Biqana Petkovi}. ^okoladnih zeka raznih veli~ina i boja i jaja ima u izobiqu, a trgovci su spremni i da daju mawi popust ukoliko se kupi vi{e. Velike zeke ko{taju od 200 do 250 dinara a mawe se mogu pazariti i za 70. U zavisnosti od veli~ine cene ~okoladna jaja staju od 12 do 250 dinara.

VLADA SRBIJE POMA@E U VELIKOM POSLU NA SPENSU

Tol sto jev mo za ik na dar „Jo{ u svojoj mladosti, Tolstoj je ~vrsto verovao da sva kwi`evna dela, kako bi bila ’prihva}ena i bila dobra, moraju da se istisnu iz du{e’ pisca, da bi kasnije ~esto isticao i ponavqao da je umetnik du`an da pi{e samo o tome – {to i sam strasno voli, ~emu veruje, i o ~emu on ne mo`e a da ne pi{e. U svojoj starosti, opet je govorio, da je „neophodno i da se mo`e pisati samo tada – kada ti, svaki put, kad uma`e{ pero u mastionicu – u woj ostavqa{ komad mesa.”

A. J.

uzme jeftinije ili skupqe, ali za sada smo zadovoqni koli~inom posla - ka`e Popr`en.

Najve}u ponudu na tezgama ~ine boje za farbawe jaja, ~ije se cene kre}u od pet dinara pa do onih luksuznih za 150, sli~ice u zavisnosti od veli~ine mogu se pazariti za 20, 30 i 40 dinara. Ukrasne korpice

Za jaje trgovci tra`e od 10 do 13 dinara. Boje za farbawe su od 5 pa do 150, sli~ice 20, 30 i 40 dinara. Ukrasne korpice staju od 70 do 250 dinara, a plasti~na i drvena jaja od 70 do 150

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Izdava~ka ku}a “Prometej”, u saradwi s “Dnevnikom”, ove sedmice dariva}e svakog dana ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige.

Dva ~itaoca koja se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Tolstoj” autora Mihaila Baji}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoje poklone da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Autor opisuje na~in na koji je Tolstoj pisao:

dnevnik

NA PIJACAMA PRED USKRS

MALI AKCIONARI „AGROHEMA” ODLU^ILI

Mali akcionari AD” Agrohema” kojima pripada 14 odsto imovine firme, odlo`ili su proteste za deset dana, odlu~iv{i da uva`e molbu ve}inskog vlasnika, da se posle uskr{weg praznovawa dogovore oko ponude za otkup akcija od malih akcionara. Akcionari tra`e 6.000 dinara po akciji, a ju~e su tu cenu obrazlo`ili navode}i da kapital „Agrohema” vredi oko 25 miliona evra.

c m y

8

Fo to: F. Ba ki}

- Iz bazena je ispra`wena voda, o~i{}en je od vi{egodi{weg natalo`enog muqa, i sada sledi izrada bazenske tehnike i sanirawe {koqke. Nakon toga }e biti postavqena hidroizolacija na koju }e neposredno posle toga i}i pomenuute kerami~ke plo~ice - is-

otvaraju ponude izvo|a~a za A2/2 fazu posla koja se odnosi na postavqawe rasvete,keramike, i uz to i hidroizolacija na tribinama. Prema wegovim re~ima bazen }e biti gotov sredinom juna, a 1. jula }e zvani~no biti otvoren.

B. M.

VESTI „Tra `e }i [e jen” u CK13 Projekcija filma „Tra`e}i [ejen“ odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a 13. Ulaz je besplatan.

G. ^.

„Mi ste ri ja vre me na” Promocija kwige „Misterije vremena”, autora Bojana Dimitrijevi}a, odr`a}e se ve-

^ITAOCI PI[U SMS

~eras u 19 ~asova u Plavoj sali Regionalne privredne komore, Ulica narodnog fronta 10/II. Pored autora, na promociji }e govoriti predsednik RPK Dragan Luka~.

A. J.

Jo van ]i ri lov u Kul tur nom cen tru Promocija kwige Jovana ]irilova „Svi moji savremenici” bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u sali „Tribina mladih” u Kulturnom centru, Katoli~ka porta 5. Pored auto-

ra, govori}e Dejan Mihajlovi} i Frawa Petrinovi}.

I. D.

Auto bi o gra fi je i me mo a ri Tribina na temu „Grani~ni kwi`evni `anrovi: autobiografije i memoari” odr`a}e se danas u 13.30 ~asova u Sve~anoj sali na Filozofskom fakultetu. O kwigama „Autobiografija” i „Se}awe i rat” }e govoriti autori Mirjana D. Stefanovi} i Milisav Savi}.

G. ^.

065/47-66-452

Stro go }a sa mo za pro dav ce cve }a?

Ostavite sirote qude koji prodaju cve}e na miru! Nisu kradqivci, a nama ~ine mnogo radosti. Punite kasu imovinom lopova.

064/5809... *** Komunalna policijo, pro{etajte Dositejevom ulicom kad pada ki{a. Obavezno obujte gumene ~izme i obucite gumene kabanice, jer }ete biti poliveni od glave do pete. Nemojte dolaziti uve~e, mo`ete se ugruvati jer nemamo trotoar, a ni javna rasveta ne radi. A sve to na 5 minuta od centra u na{oj lepoj Salajci.

064/1751... *** I ja ho}u u Evropu!!! Ovde nemam posao, nemam socijalu, ne daju mi na ulici da prodajem kineske ~arape. Gladan sam, a ne}u da kradem. [ta }u ?

064/0272...

*** Limanski park, de~je igrali{te. Gde da pi{ke mali{ani, ne-

umesto planirawa aerodroma, `i~ara i tunela.

064/2859...

go okolo, jer je gradu te{ko da postavi dva hemijska VC od onih koji stoje ispod Klisanskog mosta?

Isto i na posledwoj stanici autobusa za {ofere. Gradska vlast treba da se spusti me|u narod i re{ava dnevne probleme,

*** [ta ne {tima u zdravstvu? U Ka}u, 13. aprila, posle podne jedna doktorica i jedna sestra.

Druga je na godi{wem, i sestra i doktorka, nema zamene za wih, krcato pacijenata. Da li je to

zdravstvo o kojem nam pri~aju hvalospeve?

061/1380... *** Svaki veliki dru{tveni doga|aj (obrt) pretpostavqa i dolazak nove „elite”, e sad, ovi {to su, evidentno je izme{ani, ali su potomci, a da o tome }ute, a narod ne}e da }uti nego se „ne stidi”.

Nema od toga ni{ta. Opet su funkcije nasledne, a penzije nacionale „zaslu`ene”. Kako se ko provu~e.

060/0227... *** Izjasni}u se kao Xedaj u znak protesta zbog politizacije popisa i aktuelizovawa nacionalnih podela, ta~ka!

065/5177... *** Nije problem mala plata nas tetkica u {kolama, qudi se nekako i sna|u. Problem je {ta moramo sve da progutamo, pride posla koji obavqamo.

064/3078...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda20.april2011.

9

DIMWAK OBOREN, USKORO RADOVI U RADNI^KOJ 20

Do kra ja godi ne ni ~e vr ti} Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo” do kra ja go di ne tre ba lo bi da sa gra di no vi vr ti} od 350 me sta u dvo ri {tu Rad ni~ ke uli ce br oj 20. Iz grad wom vr ti }a zna ~aj no }e bi ti sma we na li sta ~e ka wa na ko joj sa da ima ne ko li ko sto ti na de ce, a pr ven stve no }e de ca iz cen tra ima ti pri li ku da idu u vr ti} u tom de lu gra da. U cen tru, ina ~e, go di na ma ni j e iz g ra | e n o ob d a n i { te. Grad w a objek ta sa svim je iz ve sna, pre kju ~e je sru {en sta ri fa bri~ ki dim wak, a na we go vom me stu gra di }e se vr ti}. Sa da je sa mo pi ta we ho }e li se grad wa fi nan si ra ti nov cem iz Na ci o nal nog in ve sti ci o-

nog pla na, ili iz bu xe ta gra da. Di rek tor “Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav Sa mar xi} ka `e da se u`ur ba no ra di na pri pre ma ma za ovaj po sao.

- Za vod za iz grad wu gra da je ve} za vr {io po slo ve oko obez be |i va wa ze mqi {ta, sle di iz ra da pr o jek ta i pr o ce wu jem da vr ti} ve} u to ku ove go di ne mo `e bi ti za vr {en, pa i use qen. Ne mo `e se, ipak, jo{ da ti ta ~an rok u ko jem }e ovaj vr ti} pr o ra di ti ob ja {wa va Sa mar xi}. „Ra do sno de tiw stvo” je kon ku ri sa lo kod Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na za no vac, ali jo{ ni je od lu ~e no da li je ovaj pred log pri hva }en.

- Kod NIP-a smo tra `i li no vac za Rad ni~ ku uli cu i no vi obje kat u Ve ter ni ku i jo{ ~e ka mo. Ako i ne bu de nov ca iz NIPa iz Grad ske ku }e su nam po tvr di li da je u bu xe tu gra da obez be |e no 100 mi li o na di na ra za grad wu vr ti }a u Rad ni~ koj - ka `e Sa mar xi}.

Uko li ko se do go di da iz NIP-a ne odo bre no vac za pr o jek te, grad }e pre ba ci ti pa re sa mo za ovaj pr o je kat u Rad ni~ koj. U tom slu ~a ju mo ra }e da se od lo `i grad wa objek ta u Ve ter ni ku, kao i niz ra do va na re kon struk ci ji i po prav ci ve }eg br o ja sta rih vr ti }a u gra du.

Q. Nato{evi}

TRAGOM RU[EWA U RADNI^KOJ ULICI

Bez dim wa ka ne ma vi {e ri zi ka Fa bri~ ki dim wak ne ka da {weg „Da nu bi u sa“ u Rad ni~ koj uli ci, ko ji je sru {en u po ne de qak, iz gle da da je pred sta vqao pre ve lik ri zik da bi ostao us p ra v an. Ka k o za „Dnev nik“ ka `e po mo} ni ca di rek to ra za gra |e vin sko ze mqi {te Za vo da za iz grad wu gra da Ta tja na Ga {o vi}, na kon ru {e wa utvr |e no je da je mal ter iz me |u ci ga la prak ti~ no ne stao i da je dim wak od 28 me ta ra u vre me ru {e wa bio ne sta bi lan.

Gra |a ni, ko ji su se u po ne de qak oku pi li ka ko bi iz ra zi li ne za do voq stvo {to se ru {i deo no vo sad ske isto ri je sma tra li su da je bi lo mo gu }e za dr `a ti dim wak i po red na ja vqe ne iz grad we vr ti }a na tom me stu. Po go to vo {to je, pre po sled we iz me ne pla na de taq ne re gu la ci je ovog de la gra da iz 2009. go di ne, dim wak i da qe po sto jao u pla no vi ma, da bi pri toj iz me ni we go va sud bi na bi la za pe ~a }e na. ^la ni ca Grad skog ve }a za ur ba ni zam Je le na Ata nac ko vi} Je li ~i} na ve la je za na{ list da je to kom dvo me se~ ne pro ce du re iz me ne na ve de nog pla na, pr va od lu ka Ko mi si je za pla no ve bi la da se is pi ta sta ti ka dim wa ka, da bi ista ko m i s i j a ka s ni j e uva ` i l a pred log ZIG-a to kom jav nog uvi da da se pre i spi ta ova od lu ka. Po we nim re ~i ma, in te res gra da je ste da se za {ti ti sta ro i vred no gra di teq sko

Bio dimwak, ostala rupa

Fo to: N. Sto ja no vi}

Gra |a ni ko ji su se u po ne de qak oku pi li ka ko bi iz ra zi li ne za do voq stvo {to se ru {i deo no vo sad ske isto ri je, sma tra li su da je bi lo mo gu }e za dr `a ti dim wak i po red na ja vqe ne iz grad we vr ti }a na tom me stu na sle |e, ali da tu pro ce nu oba vqa Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, na osno vu ~i jeg mi {qe wa ur ba ni sti da qe pla ni ra ju.

- Sam dim wak ni kad ni je bio u ika kvom re `i mu za {ti te. Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, ~i ji se pred stav ni ci na la ze u Ko mi si ji za pla no ve, ni su ini ci ra li za {ti tu dim wa ka i ni su po sta vi li ni ka kve uslo ve ur ba ni sti ma. U slu ~a ju da je dim wak

Ne rad no za us kr {we pra zni ke Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, zbog na stu pa ju }ih us kr {wih pra zni ka, ra di }e po iz me we noj sat ni ci. Bi }e za tvo re na na Ve li ki pe tak, kao i za da ne vi ken da, a re dov no rad no vre me va `i }e od sre de, 27. apri la. Spo men-zbir ka ina ~e ra di sre dom, pet kom, su bo tom i ne de qom od 10 do 18 ~a so va, a ~e tvrt kom, ka da je ulaz bes pla tan, od 13 do 21 ~as. Po ne deq kom i utor kom je za tvo re na.

J. Z.

ostao, a ka ko je ze mqi {te grad sko, grad bi pre u zeo od go vor nost da odr `a va dim wak, a bez mi {qe wa Za vo da ni smo mo gli da ri zi ku je mo, jer se on na la zi na me stu bu du } eg vr t i } a – iz j a v i l a je Ata nac ko vi} Je li ~i}.

Di rek tor Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Mi lan ]e ran ka `e, pak, da je Za vod dao mi {qe we da dim wak tre ba da osta ne u re gu la ci o nom pla nu. Ka ko na vo di, obje kat

ne mo ra sa mo da bu de za {ti }en kao spo me n ik kul t u r e, ve} po sto je i dru ge za {ti te, kao {to je ur ba ni sti~ ka, te da ur ba ni sti ne mo ra ju uvek da ~e ka ju mi {qe we Za vo da.

Po we mu, ovo je is kqu ~i vo ur ba ni sti~ ka pro ble ma ti ka, a ni ka ko i za {ti tar ska.

Na pi ta we za {to je ZIG od lu ~io da uklo ni dim wak, Ta tja na Ga {o vi} je iz ja vi la da pred u ze }e ni je ini ci ra lo ukla wa we tog obje kat, ve} a su me wa li plan de taq ne re gu la ci je ka ko bi utvr di li pri stup no vom mo stu i pro me ni li na me nu par ce le u Rad ni~ koj uli ci, gde je, ume sto po slov ne zgra de, tre ba lo da se gra di vr ti}.

- U to ku tog po stup ka, ur ba ni sti su uve }a li di men zi je vr ti }a, ko ji je sa da ob u hva tao i dim wak. Ve ro vat no ni je mo glo da se pla nom re {i iz grad wa vr ti }a i o~u va we dim wa ka, po {to }e vr ti} bi ti mno go ve }i od pr vo bit no pla ni ra nog – ka za la je Ga {o vi}.

Po tvr di la je da je ZIG tra `io pre i spi ti va we od lu ke da dim wak osta ne na po me nu toj par ce li. Taj pred log Za vod za ur ba ni zam ni je po dr `ao, ali je za to naj va `ni je te lo za pla no ve, Ko mi si ja za pla no ve Skup {ti ne gra da, pri hva ti la pred log da se „ne pred vi di za dr `a va we i ~u va we dim wa ka, jer ni je pro gla {en za kul tur no do bro i pred sta vqa ri zik“.

S. Krsti}

Re ge ve ~e u piv ni ci „Kod cr nog bi ka” Re ge no} uz „Dar ka Za aku stik” i Di xej Vi ta odr `a }e se u pe tak u 22 sa ta u piv ni ci „Kod cr nog bi ka”, Trg mal de na ca 8, a ulaz ko {ta 150 di na ra.

U istom klu bu u su bo tu odr `a }e se kon cer ti gru pa „Auspuh” i „Xa ili bu” po sle ko jeg }e na stu pi ti Di xej Vi to. Kar te se u pret pro da ji mo gu ku pi ti u pro sto ri ja ma klu ba za 400 di na ra, a na dan kon cer ta ko {ta }e 500.

N. R.

Fo to: R. Ha yi}

Za slu `e na qu bav Pri ro da se po sta ra la za to da ote ra su mor nu sli ku sa uli ca i do ne se nam ze le ni lo i cve }e. Da se ne bri ne sa mo pri ro da po ka zu je nam i spo me nik u cen tru. Iz gle da da je spo me nik Sve to za ru Mi le ti }u ne ko me omi qe ni kom {i ja, pa je kao po klon na po sto qe sti gla ova kor pi ca s cve }em. Sim bol gra da za slu `io je ovaj dar.

N. R.

SAVET ZA EKONOMSKI RAZVOJ GRADA

Od aren de 66,2 mi li o na di na ra Ove go di ne od za ku pa po qo pri vred nog ze mqi {ta u vla sni {tvu lo kal ne sa mo u pra ve (oko 42, 4 hi qa de hek ta ra ob ra di ve ora ni ce), ostva ri }e se pri hod od oko 66, 2 mi li o na di na ra, re ~e no je na ju ~e ra {woj sed ni ci skup {tin skog Sa ve ta za eko nom ski raz voj, po vo dom pre dol ga go di {e weg pro gra ma za {ti te, ure |e wa i ko ri {}e wa po qo pri vred nog ze mqi {ta.

Od te su me, ka ko je is tak nu to, vi {e od po lo vi ne nov ca,

Sta rom je zgru de taq na re gu la ci ja Grad ski Sa vet za ur ba ni zam, po slov ni pro stor i stam be na pi ta wa pri pre mio je dva pred lo ga za su tra {wu sed ni cu Skup {ti ne gra da. Pred od bor ni ci ma }e se na }i pred log Od lu ke o iz ra di pla na de taq ne re gu la ci je re gi o nal ne de po ni je u No vom Sa du i pred log Od lu ke o iz ra di pla na de taq ne re gu la ci je za {ti }e nog sta rog je zgra gra da. Re gi o nal na de po ni ja ko ju }e po red No vog Sa da ko ri sti ti jo{ ne ko li ko op {ti na Ju `no ba~ kog okru ga bi }e sme {te na n po sto je }oj grad skoj de po ni ji, a ob u hva }e na je po vr -

POVERIOCI „NOVOTRANSA” GUBE STRPQEWE

No vac na ra ~u nu, is pla ta u obe }a wi ma

U KARLOVCIMA JO[ SUTRA

Ze bre le `u na as falt Obe le `a va we ho ri zon tal ne sa o bra }aj ne sig na li za ci je po ~e lo je ju ~e u Srem skim Kar lov ci ma i bi }e za vr {e no su tra. Po sao je po ve ren SZR „Stre la” iz Le di na ca i ko {ta }e oko 260.000 di na ra. Ka ko sa zna je mo u kar lo va~ koj op {ti ni, obe le `a va wem }e bi ti ob u hva }e no ~i ta vo na se qe i pi ja ca, kao po se ban deo. Par ki ra li {ta ni su uvr {te na, jer je to oba ve za „Par king ser vi sa”.

Z. Ml.

Po ve ri o ci AD „No vo trans” u ste ~a ju mo gli bi za oko me sec da na da bu du is pla }e ni uko li ko na na crt za de o bu unov ~e ne ste ~aj ne imo vi ne ne bu de bi lo pri go vo ra, ka `u u Agen ci ji za pri va ti za ci ju. Ste ~aj ni uprav nik De jan To ma {e vi} do kra ja apri la tre ba da pre da Pri vred nom su du na crt za de o bu nov ca, ko ji mo ra da sto ji na ogla snoj ta bli 15 da na.

- Ne ma ni go vo ra da se odu go vla ~i s is pla tom, jer to ni je ni kom u in te re su, po sto je za kon ski ro ko vi do ka da na crt za de o bu tre ba da bu de go tov - ka za li su jo{ u Agen ci ji.

Me |u tim po ve ri o ci su ne za dov qni {to no vac jo{ ni su pri mi li. Ste ~aj „No vo tran sa” tra jao je ~ak od 17. mar ta 2006. i ve} odav no je na pra vqe na pri ja va po tra `i va wa.

Pre ma re ~i mi jed nog od po ve ri o ca Jan ka Stu pa ra, Za kon o

Neuspeo skok sa zgrade Ste ~aj , osim po du `i ni po stup ka, osta }e upam }en i po to me {to je to kom pro te sta or ga ni zo va nih u na me ri da se ste ~aj ni po stu pak ubr za, je dan od ne kad {wih rad ni ka „No vo tra sa”po ku {ao po lu nag da sko ~i s kro va zgra de no vo sad ske ka ce la ri je Agen ci je za pri va ti za ci ju. Na sre }u, u toj na me ri je spre ~en, ali ni to ni je po mo glo da se po stu pak ste ~a ja ubr za. ste ~a ju je hi tan i ne po sta vqa ro ko ve do ka da dug po ve ri o ci ma tre ba da bu de na mi ren. Po sto ji je di no rok ko li ko da na tre ba da bu de na ogla snoj ta bli is tak nut na crt za de o bu.

oko 36,5 mi li o na di na ra bi }e utro {e no za ure |e we ka na la za od vod wa va we, oko 13,2 mi li o na di na ra za ure |e we atar skih pu te va, oko 6,6 mi li o na di na ra za kon tro lu plod no sti ze qi {ta. ^la no vi Sa ve ta za eko nom ski raz voj usvo ji li su pred log pro gra ma bez otva ra wa ras pra ve, a ko na~ nu re~ o we mu da }e od bor ni ci u Skup {ti ni gra da, na za se da wu, u ~e tvr tak.

Z. D.

- Naj vi {e se na na crt `a le po ve ri o ci pr vog re da, oni ko ji vo de ste ~aj jer tu spa da ju tro {ko vi ste ~aj nog po stup ka - ob ja {wa va Stu par iz no se }i mi {qe we da uce wi va we po ve ri o ca pred sta qa iz ja va iz Agen ci je, da }e po ve ri o ci no vac br `e do bi ti uko li ko ne bu de bi lo `al bi na de o bu nov ca.

Ku pac „No vo tran sa” In du stri ja me sa „Ma ti je vi}”jo{ 10. mar ta upla ti la je na ra ~un oko 158 mi lion di na ra, su mu ko ju je pla tio na auk ci ji za”No vo trans”. Auk ci ja je, ina ~e bi la upri li ~e na u Be o gra du 1. mar ta, a „Ma ti je vi}” je „No vo trans„ ku pio po po ~et noj ce ni, ko ju je od re di la Agen ci ja za pri va ti za ci ju. „No vo trans„ je unov ~en sa oko 196 mi li o na di na ra, jer su pred hod no bi le i tri pro da je po kret ne imo vi ne.

Z. Deli}

{i na od 156,76 hek ta ra. Pla nom de taq ne re gu la ci je sta rog je zgra gra da ko ji pod ra zu me va pro stor iz me |u uli ce Jo va na Su bo ti }a, Ri bqe pi ja ce i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na, pred vi |e ne su od re |e ne me re ko je se od no se na za {ti tu kul tur no-isto rij skih spo me ni ka u ovom de lu gra da, dok se u istom pla nu na la zi i pred log o iz grad wi pod zem nih ga ra `a is pod Uli ce Mo de ne i Tr ga Slo bo de, gde bi pre ma pre li mi nar nom pla nu, tre ba lo da se iz gra di oko {est sto ti na par king me sta.

N. P.

VESTI Pro mo ci ja „Zvu~ ne kwi ge” Pro mo ci ja edi ci je „Zvu~ na kwi ga” odr `a }e se ve ~e ras u 19 sa ti u Stu di ju „M„, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 2. Go vo ri }e Dra go slav Bo kan, a od lom ke }e ~i ta ti glu mi ca Ra da \u ri ~in.

G. ^.

Iz lo `ba Mi la na Tr ku qe Iz lo `ba sli ka Mi la na Tr ku qe bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u Ma lom li kov nom sa lo nu na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 9. Sli ke se mo gu po gle da ti do 12. ma ja.

I. D.

Por tret Rad mi le La zi} Kwi `ev no ve ~e „Por tret pe sni ki we Rad mi le La zi}“, odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Po red pe sni ki we }e go vo ri ti i Ne nad Mi lo {e vi}.

G. ^.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda20.april2011.

DNEVNIK

c m y

10

ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ МУЗИКЕ ЗА ДЕЦУ

Јована и Марија најбоље

Уложен велики труд

РУМА: Велика дворана румског Културног центра била је премала да прими све који су дошли да буду део десетог по реду Дечијег фестивала музике „Распевано пролеће“. Фестивал је одржан под покровитељством Општине Рума, а организатор фестивала била је Основна школа „Душан Јерковић“ из Руме.

- Општина Рума покровитељ је Фестивала већ трећу годину за редом. Овај Фестивал део је пројекта „Активно коришћење времена младих“, чији је носилац Одељење друштвених делатности Општине Рума. Циљ пројекта је подстицање талената у борби против порока и болести зависности, а циљна група су деца основних и средњих школа која се склањају са улице и своје време квалитетно користе – каже на-

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Medved Jogi” (13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (13.10), „Pri~a o igra~kama” (14.10), „Luda vo`wa 3D” (22.45), „Ma nije on takav” (22.35), „Rango” (14.20, 16.30), „Bezgrani~no” (22.20), „Sakr pan~” (16.05), „Hop” (14,15.50), „Put u nepoznato” (18.15), „Osam minuta” (20.20), „Moja nazovi `ena” (20, 22.15), „Pol” (18.10), „Zduha~, zna~i avantura” (18.30, 20.30, 22.30), „Rio” (13, 15, 16.15, 17, 19, 20.15, 21), „Obred” (18, 20.10, 22.25), „Cirkus Kolumbija” (17.50).

Ja dran: „Sedam dana slobode” (19), „Drugi `ivot” (21).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}„ „Zojkin stan” - drama (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” koncert Garavog sokaka (21.30).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ma ri ja na Moj si lo vi}, So wa Be qan ski-Trip ko vi}, Mi li ca Mi qa to vi} i Je le na Bu kvi} iz Novog Sada, Zo ri ca Ma nov ski-Mi ja to vi} iz Kikinde, Gor da na Mi li no vi} iz Futoga i Mi ra Stoj kov iz Novog Milo{eva, DE^AKE: Ma ri na Pi var ski, Hen ri e ta [i po{ i Je le na Stu par iz Novog Sada, Aran ka Ta ka~ iz Ba~kog Gradi{ta, Mo ni ka [e re{ iz Ba~kog Petrovog Sela, Kri sti na Ka ~a ven da iz Petrovaradina, Mi li ca Ili} iz Temerina i Jo lan Ba log iz Futoga.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ankica Milana Pisarevi} (1948) u 10.30 sati (urna), Milan Behrama Dimi} (2010) u 11.15, Desanka Aleksandra Garevska (1935) u 12, Jelena Bele Pan~i} (1931) u 12.45, Bojan Mom~ila Bajagi} (1972) u 13.30, Rade Bogoquba Peri{i} (1926) u 14.15, Darinka Todora Simi} (1927) u 15, Jovanka Mirka [terleman (1946) u 15.45.

Na Mesnom grobqu u Veterniku Jovan Radivoja Simi} (1932) u 15 sati.

TElEfOnI

челник Одељења друштвених делатности Општине Рума Светислав Дамјанчук. Око 300 деце је продефиловало бином, а 23 солисте из свих румских основних школа су одпевали композиције само за овај фастивал спремљене. Хор Основне школе „Душан Јерковић“ и оркестар Музичког центра Панчево били су подршка млађаним солистима, а малишани из Предшколске установе „Полетарац“ својим кореографијама припремљеним уз сваку песму употпунили су сценски ефекат.

-Ово је десето по реду такмичење на републичком нивоу. Такмичења се одржавају по градовима Србије, а Фестивал постоји већ 32 године и основао га је Борис Матијевић. У организацију овогодишњег фестивала је уло-

жен велики труд и рад, а велика помоћ су нам били и родитељи малишана из „Полетарца“, коју су врло ревносно доводили децу на све пробе, те смо и због тога овако увежбана екипа – каже наставница музичког и диригентица хора ОШ „Душан Јерковић“ Сунчица Јаковић. Стручни жири, који су чинили проф. Борис Матијевић, проф. Јелена Цветић, проф. Миливоје Илић и Сунчица Јаковић одлучили су да је најбоља била млађана Јована Радивојевић. Друго место освојили су Теодора Степановић и Душан Вукобратовић, док су треће место освојиле Јелена Божић, Теодора Станојчић и Јелена Рафаиловић. По мишљењу жирија публике најбоља је била Марија Кркић. Ј. Антић

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350664, 6350-740

vojvodina

dnevnik НА УПОЗОРЕЊА СТРУКЕ ЗДРАВСТВЕНА АДМИНИСТРАЦИЈА ГЛУВА

Лењост бирократије спутава лекаре

СОМБОР: На јучерашњој конференцији за медије, помоћник директора сомборског Дома здравља „Др Ђорђе Лазић“ за ургентну медицину др Богдан Николић послао је готово очајнички апел администрацији републичког Фонда здравствено осигурање и Агенције за лекове да најзад уважи захтеве струке и омогући српској ургентној медицини да примењује фармаколошка средства која се већ 20 година користе приликом акутног инфаркта миокарда, али и других

Др Богдан Николић

акутних стања, као што је предозирање наркотицима и лековима.

- Већ две и по године наша служба Хитне медицинске помоћи, уосталом као и колеге из целе Србије, користи протоколе усвојене и препоручене од стране најеминентнијих кардиолога који подразумевају лекове за разбијање тромба у инфаркту миокарда (тромболитике), неке лекове за лечење поремећаја ритма који се користе у оживљавању жртава изненадне срчане

ствено пацијентима ускраћује право на адекватну медицинску помоћ. Као пластични пример како се развијени свет односи према оваквим протоколима, др Николић је презентовао и званични протокол „Парамедикуса“ једне америчке локалне ватрогасне службе из сада већ давне 1995. године у којој је као прва мера лечења акутног миокарда „на терену“ прописана „стрептаза“, чије званично скидање са Б листе лекова годинама, али до сада безуспешно, захтева струка у Србији.

- Ову трагикомичну ситуацију допуњава и нови сет мерила квалитета рада Хитне медицинске помоћи, који је недавно стигао од Института за јавно здравље у коме су управо ови методи лечења наведени као важан фактор квалитета пружања хитне медициске помоћи - упозорио је др Николић, уз оцену да се тиме две институције државе понашају као да је једна на Марсу, а друга на Јупитеру.

- Наша служба има око 15так случајева годишње у којима се користи тромболитик „стрептаза“, док је у случају тровања наркотицима и „бенседином“ ситуација још критичнија, пошто су нам такви случајеви свакодневница - казао је Николић и појаснио да се у случајевима предозирања нароктицима и нарколептицима, кориштењем лекова са Б листе, пацијенти моментално буде из несвесног стања, док се у супротном морају интубирати и стављати на вештачку вентилацију плућа, што погоршава њихове шансе за преживљавање и оздрављење - Желим да будем потпуно јасан, није проблем што Фонд за здравство не призна-

смрти и оне који се користе као антидоти у тровању наркотицима и „бенседином“. Међутим и поред наших, али и захтева Комисије за ургентну медицину републичког Министарства здравља, да се кориштење ових лекова скине са такозване Б листе лекова који се не могу примењивати ван болнице, надлежни у Фонду за здравство и Агенцији за лекове остали су потпуно глуви и нису нас до сада удостојили чак ни одговора - упозорио је др Николић, наглашавајући да се „ћутањем“ администрације лекари Ургентне медицине доводе у велики правни ризик, али да се првен-

је Домовима здравља ове тршкове за лекове, већ је проблем што се налазимо у ситуацији да можемо и знамо како да спасавамо животе наших пацијената, али то очигледно није довољан разлог за администрацију да усвоји протоколе који се одавно примењују у развијеном свету - огорчен је др Николић, преносећи решеност својих колега из целе Србије да, као и до сада, примењују најмодерније протоколе без обзира на, најблаже речено, ноншаланцију администрације републичког Фонда за здравство и Агенције за лекове. М. Миљеновић

СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У ПРАВЉЕЊУ МАГАРЕЋЕГ ПАПРИКАША

Ку ва ње под кон тро ли са ним усло ви ма

ЗА СА ВИ ЦА: У природном резервату Засавица код Сремске Митровице, који је истовремено и највећа фарма магараца на Балкану, а у оквиру традиционалног Дана магараца, 30. априла ће се одржати светско првенство у прављењу магарећег паприкаша Такмичење ће се одржати у две категорије и под строго контролисаним условима, да би се одржала оригиналност рецепта старог више стотина година. Прва категорија такмичења је прављење магарећег паприкаша по оригиналном рецепту и са датим састојцима, а друга категорија је прављење најлепшег јела од магарећег ме са. Такмичари у првој категорији добијају по две киле магарећег ме са, килограм црног лука, 50 грама љуте алеве паприке, килограм соли, литар

вина розе, килограм масти од мангулице и воду. Редо след стављања у котлић, као и количина датих састојака зависи искључиво од такмичара. Како се каже у правилнику такмичења, најстроже је забрањено додавање било којих других састојака или зачина, јер то повлачи моменталну дисквалификацију екипе. Такмичари у другој категорији добијају потребну количину магарећег ме са, док све остале састојке набављају по својој вољи и о свом трошку. За такмичаре у обе категорије организатор обезбеђује довољну количину огрева. Котизација за пријаву на такмичење је 1.500 динара и уплаћује се пре почетка такмичења. Пријаве се примају до 27.априла. Х. В.

11

ОТВОРЕН НОВИ ДОМ УЧЕНИКА У КИКИНДИ

Хо тел са че ти ри зве зди це за на јбо ље сту ден те КИ КИН ДА: Нови Дом ученика „Никола Војводић“ у Кикинди свечано су отворили председник Владе Војводине др Бо јан Пај тић и министар про свете и науке Жар ко Об ра до вић. Нови интернат има четири хиљаде квадрата и 150 места за средњишколце и студенте који ради школовања бораве у Кикинди. У изградњу овог објекта уложено је 310 милиона динара, а средства су обезбедили република, покрајина и општина Кикинда. Изградња новог Дома ученика „Никола Војводић“ у Кикинди започета је 1990. године, а прекинута након подизања бетонских стубова. 2001.године потписан је спораСвечано отварање Дома ученика „Никола Војводић” зум о финансирању радова између Општине Кикинда, по- здице и заиста се у Војводини ис- да бити профилисана као региокрајинског секретаријата за обра- плати бити добар и вредан сту- нални универзитетски центар. С зовање и Министарства просвете дент – рекао је др Бојан Пајтић. - друге стране, Кикинда ће имати којим је омогућено да објекат бу- Значај овог дома јесте, поред ве- могућност смештајног капацитеде приведен намени. ликог броја ученика који ће ту та за припреме спортиста, семи-Дом ученика у Кикинди је у становати и 15 радних места која наре, културне манифестације, за категорији хотела са четири зве- ће бити отворена, што ће Кикин- развој туризма.

Пакети најугроженијима Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић, најугроженијим породицама у Кикинди, који су и корисници Народне кухиње, уручио је пакете са храном и хигијенским средствима. Из покрајинских Робних резерви стигло је 100 пакета помоћи који ће користити око 500 корисника. Пакети су додељени породицима које имају децу узраста до 10 година. У Кикинду је стигао и шлепер са грађевинским материјалом за помоћ породицама чије су куће настрадале услед поплава, као и семенска роба – сунцокрет, намењен пољопривредницима чије су њиве угрожене поплавама.

Нису сви пацијенти једнаки Као посебан куриозитет српске здравствене администрације др Николић је навео и недавно покренут пројекат коришћења управо тромболитика, али само у већим центрима у Србији.

- Потпуно је апсурдно да се овај пројекат спроводи у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, када се зна да је примарна метода лечења акутног инфаркта миокарда уградња стента, а тек уколико то није могуће ово обавити унутар 120 минута од удара, користи се тромболитичка терапија. Па, баш ови велики центри имају по неколико сала за катетеризациону уградњу стента, а наши пацијенти би требали бити препуштени одавно превазиђеним методама ургентне медицине. Да ли у овом има улогу и то што се за тај пројекат у највећим центрима Србије користи лек „металyсе“, по цени од готово фантастичних 105.000 динара, док се нама не даје зелено светло ни за коришћење лека „стрептасе“ од 13.000 динара, није питање за људе којима је једини посао спасавање живота - не крије незадовољство своје и својих колега др Богдан Николић.

sreda20.april2011.

-Собе су опремљене ква ли тет ним на ме штајем. Корисници ће имати и техничку подршку попут интернета, а на њима је да уче и да се образују на најбољи начин. У протекле три године одлична је сарадња Министарства и Покрајине на пројектима за образовање. Улагати у знање и образовање је сте услов раз во ја Ре публике Србије – рекао је ми ни стар Жар ко Обрадовић Директор Дома учени ка Го р ан Кр с тић каже да је за све запо слене у овој образовној ин сти ту ци ји ово нови почетак: - Око 150 студената и средњошколаца живеће у њему и стицати нова знања , што је и сврха саме зграде. Свима хвала и добро дошли у нови Дом ученика. У објекат је уложено 310 милиона динара и налази се на четири хиљаде квадрата – реА. Ђуран као је Крстић.

Засађено десетине хиљада стабала

ВРБАС: Преко 32.000 стабала тополе, багрема и сибирског бреста засађено је на територији општине Врбас током ове године. Акција пошумљавања почела је средином марта, а у плану је садња још 11.000 стабала уколико то временске прилике дозволе. Општина Врбас важи за једну од најоскуднијих по питању шума и броја стабала у Војводини, па се ова акција сматра веома корисном.

СПОРАЗУМ У ЕЛЕМИРУ ПОСЛЕ ПОСРЕДОВАЊА ГРАДОНАЧЕЛНИКА?

Краве још деле село ЕЛЕМИР: После вишедневне блокаде јужног дела села, у Елемиру је завладало затишје. Привремено је решен спор између мештана тог краја и власника крава који су туда водили стоку на испашу. Револтирани Елемирци, незадовољни јер их краве сваког јутра узнемиравају док пролазе кроз њихове сокаке, почетком априла су одлучили да томе стану у крај, па су данима блокирали угао улица Иве Лоле Рибара и Маршала Тита, и уз повике и махање штаповима, терали животиње и усмеравали их ка другим правцима. Атмосфера је, због тога, дошла до усијања. Захладнели су односи међу житељима, нека стара пријатељства су се покварила, потегла се подела на Лале, који су велика већина међу власницима крава и Босанце чијим крајем су пролазила крда… Мало је фалило да дође и до физичких обрачуна. Објашњавајући разлоге незадовољства дела Елемираца Душан Ћургуз је казао да становници јужног дела села већ дуже време трпе терор пошто им краве уништавају траву испред кућа, али и аутомобиле.

С друге стране, власници крава тврде да су одувек водили животиње на испашу на исти начин, па им није јасно зашто је то сада постао проблем. Наводе и да је многима од њих држање стоке једини извор прихода. Не би ли смирила страсти, у решавање проблема укључила се локална самоуправа у Зрењанину.

Краве уништавају травњак

Зато је градоначелник Милета Михајлов, иначе Елемирац, организовао састанак са представницима сеоског Пашњачког одбора и изасла-

У селу 800 грла Председник Пашњачког одбора Витомир Еремић казао је да у Елемиру има око 800 крава које се изводе на пашу у две групе.

-Проблем је настао у јужном делу села, чији се становници буне и праве проблем без проблема – истакао је он, и нагласио да је досадашњи начин одвођења крава уређен на најбољи начин.

- Поред тога, смрад је неподношљив. А, због проласка њихових крава суочавамо се и са најездом крпеља. Нисмо ми против тога да они држе животиње, али се мора наћи другачије решење за одвођење на пашњаке - рекао је Ћургуз.

који терају своје краве на пашњаке, и мештана који не желе да им краве пролазе улицом и нарушавају амбијент, кваре травњаке и остало. Покушали смо да нађемо заједничко решење, и договорили смо се да се до 1. маја ради по старом правилнику и да не буде блокада. Људи морају да седну за сто и да се дого-

ника групе грађана који се противе терању говеда на испашу кроз сеоске улице. Коначно, постигнут је договор да се за „зеленим столом” а не на улици, овај проблем разреши.

- Сукоб је избио у Елемиру између људи који се баве сточарством и

воре. Наравно, локална самоуправа ће дати своје представнике из инспекције, из ресора за пољопривреду, а ту је пашњачки одбор и Савет Месне заједнице. Сви ће радити на томе да се постигне трајно решење овог проблема – објавио је Михајлов закључке са састанка. Резултати овог пакта били су видљиви већ прексиноћ и јуче ујутро. У селу није било блокада улица. Хоће ли се мир вратити у место надомак Зрењанина, показаће време и одлуке надлежних које би требало да буду прихватљиве за обе стране. Председник елемирског Пашњачког одбора Витомир Еремић наводи да је један од предлога да се увећа број чобана како би се спречило да краве чине штету. Ж. Балабан

Врбас

Акција озелењавања започета је садњом на пашњаку „Сомборац“ у Савином Селу где је до данас пошумљена површина од 22 хектара. Други део акције пошумљавања одвија се на десној обали ДТД канала, на потезу Врбас – Куцура, и ту је до сада уз подршку локалне самоуправе Врбас посађено 28.000 садница. Такође, ради се и на формирању ветрозаштитних појаса у атару врбаске општине уз подршку Покрајинског секретаријата за пољопривреду . У све три акције укључен је Покрет горана општине Врбас. Председник овог Покрета Гојко Грујин рекао је да је уз помоћ локалне самоуправе врбаска општина коначно превазишла пошумљеност од минималних један одсто. М. Кк.

12

vOJvOdinA

sreda20.april2011.

ПРЕДСТАВЉЕНИ ПРОЈЕКТИ ЈАВНИХ РАДОВА

dnevnik

АКЦИЈА ПОСВЕЋЕНА БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ У САОБРАЋАЈУ

Уређење депонија Десет лекција које живот значе и места

ВРШАЦ: На истеку прошле седмице у Вршцу су представљена два пројекта који ће се реализовати током организовања овогодишњих јавних радова у овој општини. Према ономе што се чуло од директора Филијале националне службе за запошљавање Вршац Александра Винћилова, Управни одбор ове установе одобрио је 2,8 милиона динара за организацију јавних радова уовом граду. Пројекат јавног рада „За чистије и лепше село“ добила је Месна заједница Уљма и у њему ће бити ангажовано 24 радника на 23 локације у селима ове општине.Центар за социјални рад ће реализовати пројекат за услуге пружања помоћи остарелим особама са четири радника. Локална самоуправа је одобрила додатна средства за извођење ових јавних радова. Винћилов је нагласио да је интерес НЗС да ангажује што већи број лица са евиденције и да ушинак буде што већи. Члан Општинског већа за рурарни развој Јован Колар поздравио је одлуку НСЗ да и ове као и претхоне две године помогне организацију јавних радова.

- Овај јавни рад се уклапа са другим акцијама Општинског ве-

ћа као што је увођење пољочуварске службе која евидентира еколошке проблеме у селима, депоније, нашин одлагања смећа, начин коришћења јавних површина и друго. На тај начин ћемо да отклонимо већину еколошких проблема који тиште мечтане насељених места, а који имају одговарајућу друштвену пажњу да на одговарајући начин уредимо и одржимо јавне површине – рекао је Колар. -Општинско веће је преко својих месних заједница обезбедило учешће од 1.550.000 динара за трошкове, енергенте и дневнице радника. Овај јавни рад, осим еколошког, има и едукативни карактер, јер морамо житеље насељених места усмерити ка томе да су они ти који морају бринути о квалитету средине у којој живе. Зато је битно да се у ову акцију укључе сви савети месних заједница и да се то надзире свакодневно. За свако село обезбеђени су техничка помагала, као ирепроматеријал, апочетак јавних радова планиран је за почетак маја месеца. НСЗ ће са своје стране обављати контролу извођења ових послова поселима. Р. Јовановић

У НОВОМ БЕЧЕЈУ ОДРЖАНА ЗОНСКА СМОТРА АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШНИХ ДРУШТАВА БАНАТА И БАЧКЕ

Проглашене најбоље представе, додељена признања НОВИ БЕЧЕЈ: Проглашењем најбољих сценских остварења и доделом признања истакнутим појединцима, у Новом Бечеју је завршена зонска смотра аматерских позоришних друштава средњег, северног Баната и северне Бачке, која је одржана под покровитељством општине Нови Бечеј, у Дому културе. Представе је пратио селектор Горан Ибрајтер. По одлуци селектора, додељено је више награда актерима позоришних представа. За најбоља глумачка остварења, селектор је доделио признање Гордани Николић чланици Камерне сцене „ Мирослав Антић“ из Сенте, за улогу Јелисавете у престави „Јелисаветини љубавни јади због молера“, Виктору Унгриновић из КС „Мирослав Антић“ за улогу у представи „Дон Жуан се враћа из рата“, Гордани Штрбац из Позоришног клуба „Гест“ за сложену улогу Мосарта у представи „Моцарт и Салијери“, Радовану Зупцу из ПК „Гест“ за улогу Хенрика Тилеа у престави „Псећи валцер“, Кристијану Ковачу из Хрватског Буњевачког КУД „Лемеш“ за улогу Стипана у представи „Стипанова принцеза“. Диплома за најбољу режију додељена је Зорици Новаковић за режији представе „Псећи валцер“, за најбољу сценографију Бранку Вучетић за сценографију представе „Дон Жуан се враћа из рата“, КС „Мирослав Антић“ Сента, за најбољу костимографију Мирослав Роган у представи „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечањ, диплома за најбољу оригиналну музику није додељена, а диплома за сценски говор припала је ансамблу представе „Позориште долази“ АП „Ђорђе Дамјанов Ђекша“ Јача Томић, а доплома за сценски покрет припала је ансамблу представе „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечењ, диплому за аутор-

ску пројекат представе „Бубашваба“ ХКУД „Владимир Назор“ Сомбор понела је Леа Јевтић, а за епизодне улоге признања су добили Јована Вејновић за епизодну улогу у представи „Дон Жуан се враћа из рата“ КС „Мирослав Антић“ Сента и Стојан Калапиш за улогу у представи „Позориште долази“ АП „Ђорђе Дамјанов Ђекша“ Јаша Томић. Похвале за глумачке остварења додељене су Дејану Раденовић за уичешће у представи „Ромео против Београдског синдиката“ АП „Машинац“ Апатин, Владани Савовић за представу „Псећи валцер“ ПК „Гест“ Сечањ, Предрагу Никићу за представу „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечањ, Вук Радошевић за представу „Позориште долази“ АП „Ђорђе Дамјанов Ђекша“ Јаша Томић., Марко Вукосав за представу „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечањ. Сви су они допринели успеху најбољих представа, које путују на накнадну селекцију САПДВ.По одлуци селектора то су представе „Псећи валцер“ ПК „Гест“ Сечањ, у режији Зорице Новаковић, представа „Дон Жуан се враћа из рата“ КС „Мирослав Антић“ Сента у режији Бранка Вучетића и представа „Моцарт и Салијери“ ПК „Гест“ Сечањ у режији Миодрага Рогана (као трећа, уколико буде простора за њу) На фестивал неконвенционалних позоришних представа Војводине у Апатин, упућена је представа „Моцарт и Салијери“, на Војвођански омладински позоришни фестивал у Кулу путује представа „Бубашваба“ ХКУД „Владимир Назор“ Сомбор у режији Лее Јевтић и „Ромео против Београдског синдиката“. На фестивал ФЕДРА у Јаша Томић иду представе „Јелисаветини љубавни јади због молера“ и „Позориште долази“. М. Киселички

Уручени кључеви храма КИКИНДА: Директорица ЈП „Дирекција за изградњу града“ Едита Дивковић симболично је уручила кључеве од манастира Светих Козме и Дамјана старешни храма оцу Бобану Петровићу. Претходне године „Дирекција” је закључила уговор са извођачем радова, фирмом „Храст”, која је била у обавези да изради и угради комплетну столарију за храм. Вредност радова је 2,2 милиона динара, а храм је прикључен на јавну расвету. У храм у изградњи локална самоуправа је из буџета уложила око три милиона динара. У храму Светих Козме и Дамјана 7. маја биће служена света архијерејска литургија, којој ће присуствовати владика банатски Никанор. Након тога биће освећен и подигнут крст на централну куполу. Изградња овог верског објекта, највећег у епархији банатској, започета је 2003. године А. Ђ.

СТАРА ПАЗОВА: У старопазовачкој општини, председник општине Горан Јовић и директор Дирекције за изградњу Јован Тишма, иницирали су акцију „Десет лекција које живот значе“, у области безбедности саобраћаја, у оквиру које су обишли све основне школе у општини и првацима, којих је око 750, поклонили брошуре које садрже основна правила о понашању у саобраћају. Председник Јовић је првацима у неколико школа објаснио да је мото акције „Учи, играј се и уживај“, а Јован Тишма каже да је акција покренута нарочито због повећања безбедности саобраћаја у зони школа. Како се чуло од директора школа, али и малишана, на пример у ОШ „Пинки“ у Старој Пазови је свих 80 Дељење брошура малишанима првака савладало прве лекције о саобраћају, лик“ и „Симеон Араницки“ у седишту опслично је и са ученицима ОШ „Јанко Чме- штине, али и са 197 првака у највећој основ-

ној школи „Растко Немањић Свети Сава“ у Новој Пазови. Едукативни сет садржи две сликовнице и један интерактивни ДВД са 10 кратких филмова, који би требало да помогну деци у савладавању правила за безбедно учешће у саобраћају. И док су деца у свим школама припремила краћи програм за госте, председник општине Горан Јовић је током обиласка школа новинарима рекао да се предузимају и друге мере за безбедност саобраћаја у општини па је завршен пројекат за реконструкцију раскрснице у центру Старе Пазове који обухвата и проширење саобраћајница на прилазу самој раскрсници, а тај посао би требало да буде завршени ове године. Организатори су најавили да ће ова акција бити организована А. Мали сваке године.

ПОДСТИЦАЊЕ ЗАПОШЉАВАЊА ИЗ ОПШТИНСКЕ КАСЕ У АДИ

За ново радно место 100.000 динара

АДА: На евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) у Ади је 1.270 незапослених лица, али је број оних који немају радно место још већи, јер због неиспуњавања обавеза се бришу са списка. Одржавање осмог „Сајма запошљавања“ у фискултурној сали Основне школе „Чех Карољ“, који је приредила ађанска Испостава НСЗ у сарадњи са локалним самоуправама, уз учешће 19 предузетника и установа, привукло је интересовање великог броја оних који би да се запосле. Поред подстицајних мера које се за отварање нових радних места нуди са покрајинског и републичког нивоа, Општина Ада је из своје касе одлучила да допринесе повећању броја запослених. Председник општине Золтан Билицки каже да је образовао шесточлану Комисију за спровођење мера за подстицање запошљавања на територији општине Ада.

- Задатак Комисије је утврђивање услова, поступка, мерила и критеријума за доделу субвенције послодавцима у оквиру програма, по којем се ради смањења незапослености додељују средства за отварање нових радних места. То значи да ће послодавци који успешно конкуришу за сваког ново запосленог радника добити средства у висини од 100.000 динара. За ову намену је у општинском буџету у овој години предвиђено је десет милиона динара, па ће стим средствима допринети отварању 100 нових радних места, што ће бити наш конкретан допринос смањењу незапослености и повећање животног стандарда каже Билицки.

Зграда Скуштине општине Ада

Од саветнице-кооординаторке у ађанској Испостави Филијале НСЗ Кикинда Софије Шемовић сазнајемо да су на овом Сајму запошљавања предузетници понудили да упошљавање 316 лица, од којих највише, око 150 на сезонским пословима у прехрамбеној индустрији на преради поврћа и воћа у погонима „Аретола“, „Акотекса“ и „Бузакоопа“. У оквиру јавних радова за 21 инвалидно лице понуђено је радно ангажовање према пројектима Дома за старе и пензионере из Мола, ЈП „Адица“ и Удружења грађана „Дуга” у Ади.

Фото: М. Митровић

- Међу незапосленима највише је неквалификованих радника каже Шемовић. - На евиденцији НСЗ у ађанској општини број незапослених за годину дана смањио се за 800 лица, али не због повећаног запошљавања него због утврђених обавеза да се незапослена лица уредно јављају и испуњавају своје обавезе. У случају нејаваљања губе права и бришу се са евиденције где се поново могу пријавити за шест месеци. Неки се после тог рока поново пријављују, док други сами без нашег посредовања настоје да се снађу у проналажењу посла. М. Митровић

РЕФЕРЕНДУМ ЗА ОПОЗИВ ПРЕДСЕДНИЦЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ БАНАТСКА ТОПОЛА НИЈЕ УСПЕО

Отилија Тот остаје председница

БАНАТСКА ТОПОЛА: Референдум за разрешење дужности председнице Месне заједнице Банатска Топола Отилије Тот није успео, јер је гласало свега 40,54 одсто мештана уписаних у бирачки списак, а да би референдум успео, на биралишта треба да изађе 50 одсто плус један мештанин.

- Бирачки одбори, у којем су били и чланови Иницијативног одбора, нису имали ниједну примедбу у току референдума. Као председник Референдумске комисије тврдим да је све било по пропису и да нема места жалби-рекао је Шандор ТалпаиЗа мештане Винцаида у два наврата је био обезбеђен аутобуски превоз до Банатске Тополе. Међутим, свега 13 житеља искористило је могућност да се изјасни на референдуму. У току дана о исходу референдума биће извештен и републички омбудсман.

Према подацима председника Иницијативног одбора из Удружења грађана „Грађанска иницијатива“ Радета Радаковића, за смену Отилије Тот гласало је 31,4 одсто уписаних у бирачки списак. Њих 267 дало је глас за смену председнице, 72 било је

против и било је шест неважећих листића. Радаковић, међутим, у саопштењу за јавност, оптужује локалну самоуправу да је опструисала референдум јер, како је навео, није омогућила увид у бирачки списак. Такође тврди да је списак неажуриран и да Банатска Топола нема 851 гласача.

-Не размишљам о томе да поднесем оставку, треба да завршим оно што сам започела - каже Отилија Тот. -Било је великих притисака уочи референдума, застрашивали су људе, а мештани само желе са свима да остану у добрим односима. Када буду избори, нека се Радаковић кандидује, па ћемо видети шта народ мисли. Након неуспелог референдума, расписаће се избори за новог председника, на који ће се Отилија Тот поново кандидовати. Она је већ два пута на директним изборима бирана за председницу Месне заједнице Банатска Топола. А. Ђ.

VESTI Данас окупљање најхуманијих суграђана НОВИ БЕЧЕЈ: После успешних пролећних акција окупљања добровољних давалаца крви у Новом Милошеву, где је драгоцену течност дало 65 најхуманијих грађана и Индустрији грађевинске керамике „Полет“ у Новом Бечеју (63), у Општинском одбору Црненог крста у Новом Бечеју, заједно са Центром за транфузију крви из Зрењанина, припремају се за прву пролећну акцију окупљања најхуманијих грађана у Новом Бечеју, на којој се традиционално окупи више од 150 добровољних давалаца крви. Акција ће се одржати данас, у фискултурној сали ОШ „Милоје Чиплић“. Захваљујући завидном броју добровољних давалаца крви, општине Нови Бечеј је лане стекла епитет „Најхуманије средине“.У општинском одбору Црвеног крста се надају успешним предстојећим акцијама добровољног давања крви и у Бочару и Куману 26, односно 28. априла. М. К.

Пролећно такмичење рецитатора

БЕЧЕЈ: Традиционално пролећно такмичење рецитатора у организацји Народне библиотеке Бечеј окупило је ове године 28 основаца у две узрасне категорије, али се није пријавио ниједан средњошколац. Зашто, остало је непознато. У категорији петих и шестих разреда истакле су се ученинице млађег узраста. Исидора-Тиса Сладић је била прва, а њена школска другарица из ОШ „Север Ђуркић“ Ана Месарош друга, док је треће место припало њиховој вршњакињи из ОШ „Шаму Михаљ“ Јовани Вицо. У старијем узрасту матуранткиња ОШ „Шаму Михаљ“ Софија Јовановић била је најбоља, а друго место припало је годину дана млаоја Сташи Суботички из ОШ „Север Ђуркић“. Жири је доделио и две утешне награде „седмацима“ Јованки Филипов из ШОСО „Братство“ и „северцу“ Срђану Томићу. В. Ј.

Нешто сасвим другачије БЕЧЕЈ: Поводом предстојећег хришћанског празника Васкрса, ученици и наставници бечејске ОШ „Север Ђуркић“ ће вечерас од 18 сати у Градском позоришту Бечеј одржати Ускршњи концерт по имену „Нешто сасвим другачије“. На разиграној и распеваној сцени продефиловаће неколико десетина талентоване деце и биће рецитовања, глуме, музицирања, хорског и соло певања, ритмичког плеса, фолклора... Није на одмет истаћи да је улаз за вечерашњи концерт бесплатан, али ко буде желео да да добровољни прилог за побољшање услова рада у школи моћи ће то да уради тако што ће убацити новац у кутију која ће бити постављена на видно место у холу на спрату испред сала. В. Ј.

dRU[TvO

dnevnik SPO RA ZUM ZA RE [A VA WE PRO BLE MA OBRA ZO VA WA RO MA U HOR GO [U

Obez be |e na eg zi sten ci ja – mir u u~i o ni ci

O`i vo tvo re we spo ra zu ma o sa rad wi, ko ji su ju ~e pot pi sa li pred stav ni ci op {ti ne Ka wi `a, me sne za jed ni ce Hor go{ i rom ske na ci o nal ne za jed ni ce u Hor go {u, do pri ne }e da se smi re ten zi je i re {e pro ble mi oko obra zo va wa Ro ma u Osnov noj {ko li „10. ok to bar”, pa i pro ble mi ve za ni za bez bed nost i ukup ni so ci jal ni i eg zi sten ci jal ni po lo `aj rom ske po lu pa ci je u Hor go {u, sa op {te no je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je u SO Ka wi `a. Pred sed nik ka wi {ke op {ti ne Mi haq Wi la{ oce nio je da }e spo ra zum do pri ne ti sta bi li za ci ji pri li ka u Hor go {u i na stav ku do bro su sed skih od no sa i za jed ni~ kog `i vqe wa pri pad ni ka svih na ci o nal nih za jed ni ca u ovoj sre di ni.

Rom ska za jed ni ca ini ci ra la je do go vo re, voq na da do pri ne se re {a va wu pro ble ma, a pr vi re zul tat je pot pi si va we spo ra zu -

ne sa mo u pra ve, {ko le i rom ske za jed ni ce, a pred stav ni ci rom ske za jed ni ce o~e ku ju da }e i pre ko ro di te qa us pe ti da uti ~u na de cu da se su zbi ju po ja ve ko je su pro u zro ko va le ne za do voq stvo ve li kog bro ja osta lih me {ta na.

– Lo kal na sa mo u pra va op {ti ne Ka wi `a je za u ze la stav da se pri |e re {a va wu eg zi sten ci jal nih pro ble ma Ro ma u Hor go {u ta ko {to }e im se obez be |i va ti od go va ra ju }i po slo vi. Po zna to je da su hor go {ki Ro mi vr lo do bri na iz vo |e wu ra znih ze mqa nih ra do va, na is ko pu ka na la i sli~ nim po slo vi ma, pa }e se op {tin ska sa mo u pra va Ka wi `a i MZ Hor go{ po tru di ti da ti po slo vi bu du wi ma po ve re ni, a po sto je i mo gu} no sti za an ga `o va we na jav nim ra do vi ma – do dao je Wi la{.

Pred sed nik MZ Hor go{ Jo `ef Ta ka~ na po mi we da su pro ble mi uo~e ni jo{ kra jem 2008.

Ra dom do bo qeg `i vo ta Pred stav nik rom ske na ci o nal ne za jed ni ce Hor go {a Mar ko Pe tro vi} kon sta tu je da su pro ble mi na sta li zbog ukup nih so ci jal nih pri li ka oko 800 Ro ma ko ji ~i ne go to vo 15 od sto `i te qa u Hor go {u. [ko lu po ha |a oko 40 de ce Ro ma, a pro ble mi su eska li ra li zbog po stu pa ka ne do voq no vas pi ta ne de ce.

– @i vi mo u lo {im uslo vi ma. Lo kal na sa mo u pra va je ovim spo ra zu mom u~i ni la svo je, po {to je obe }a la da }e za nas bi ti po sla, {to i je ste naj va `ni je da se bi obez be di mo bo qi `i vot. Od Ro ma u Hor go {u ni ko ne ma stal no za po sle we, ne go sa mo ra di mo na se zon skim po slo vi ma, a za fi zi~ ke po slo ve ima 200 do 250 rad no spo sob nih. Sa mo wih pe to ro-{e sto ro ima za vr {e nu sred wu {ko lu, ali te {ko mo gu da do bi ju po sao i zbog to ga {to su Ro mi.

Na dam se da }e od sa da bi ti dru ga ~i je, po go to vo ka da se po zi tiv no po ka `e mo u pred sto je }im ak tiv no sti ma, jer spro vo |e wem ovog spo ra zu ma lo kal na sa mo u pra va }e u~i ni ti mno go vi {e na re {a va wu na {ih eg zi sten ci jal nih pro ble ma ne go {to je to u~i we no u po sled wih tri de se tak go di na – sma tra Pe tro vi}. ma o sa rad wi ko ji sa dr `i tre nut no naj ak tu el ni ji pro blem sta wa vas pi ta wa i obra zo va wa u O[ „10. ok to bar”. Wi la{ ob ja {wa va da su zbog spro vo |e wa in klu zi je u obra zov nom pro ce su na sta li pro ble mi u ode qe wi ma s na sta vom na ma |ar skom u ko ja su ukqu ~e na rom ska de ca, jer ni su u sta wu da se dr `e re da, agre siv nim po na {a wem ome ta ju na sta vu, {to su ne dav no ro di te qi u Hor go {u pre do ~i li kao ve li ki pro blem.

– Rom ska za jed ni ca je pred lo `i la re {e we ko je smo pri hva ti li jer se mo `e na do ve za ti na me re ko je se pred u zi ma ju u {ko li i van {ko le, da se u pre po dnev noj i po po dnev noj sme ni obez be di po je dan po mo} ni rad nik iz re do va Ro ma, ko ji }e za jed no s rad ni kom obez be |e wa obez be |i va ti red u {ko li za vre me ~a so va i od mo ra – ka `e Wi la{.

Rom ska za jed ni ca je sa ma od re di la ova li ca, mla di }e sa za vr {e nom sred wom {ko lom ko ji u`i va ju po ve re we u za jed ni ci, pa se o~e ku je da }e wi hov an ga `man do pri ne ti da se za ve de red. Po ~et kom ma ja oni }e po ~e ti da ra de u {ko li. Pred vi |e na je i stal na ko mu ni ka ci ja lo kal -

go di ne ka da se raz go va ra lo s pred stav ni ci ma Ro ma i {ko le, ali do sa da ni je po stig nut zna ~aj ni ji re zul tat. Pre tri go di ne u hor go {koj {ko li su uki nu ta po seb na ode qe wa u ko ji ma su se {ko lo va li sa mo Ro mi.

– Po ste pe no, ma lim ko ra ci ma, do {li smo do spo ra zu ma ko ji nas oba ve zu je na to da svi za jed no re {a va mo na {e pro ble me.

Pri pad ni ke rom ske za jed ni ce sam po zi vao da to {to se pred u zi ma ne shva ta ju da je pro tiv wih, i ob ja snio da je do {lo do pri rod ne re ak ci je osta lih ro di te qa ko ji `e le da de ca po ha |a ju {ko lu u nor mal nim i bez bed nim uslo vi ma. Ta ko |e po zi vam Ro me ko ji ve} du go `i ve u Hor go {u da ne do zvo li mo da Ro mi ko ji do la ze iz dru gih kra je va po re me te od no se u na {oj sre di ni. Pro ble mi u {ko li su na sta li za to {to de ca Ro ma ni su na tom ni vou vas pi ta wa da mo gu da u~e za jed no s osta lim |a ci ma, ni su po ha |a li pred {kol sko vas pi ta we, pa se ne ukla pa ju u na stav ni plan, ni ti mo gu da do stig nu svo je vr {wa ke, ne go is po qa va ju po na {a we ko jim one mo gu }a va ju da se nor mal no ra di s osta lom de com – ka `e Ta ka~.

M. Mi tro vi}

Paj ti} ~e sti tao hri {}a ni ma Vas krs Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} upu tio je, po vo dom pred sto je }eg Vas kr sa, naj ve }eg hri {}an skog pra zni ka, ~e stit ku po gla va ri ma, sve {ten stvu i ver ni ci ma cr ka va i ver skih za jed ni ca, ko ji ga ove go di ne pro sla vqa ju u isto

vre me, u ne de qu, po gre go ri jan skom i ju li jan skom ka len da ru. U ~e stit ki Paj ti} je po `e leo da pred sto je }i da ni u ko ji ma sla vi mo Vas kr se we Go spo da Isu sa Hri sta Spa si te qa pro tek nu u mi ru, is pu we ni ve rom i ra do {}u.

Ho ~e var: Si ner gi ja sa rad we Be o grad ski nad bi skup Sta ni slav Ho ~e var ~e sti tao je Vas krs svim hri {}a ni ma po ru kom da, ako je na{ na rod do sa da `i veo u su ko bi ma, ener gi ju na pe to sti mo `e mo Hri sto vom sna gom pre o bra zi ti u si ner gi ju sa rad we.

Ho ~e var je ka zao da, ako nas je isto ri ja do sa da raz dva ja la, a do sa da {wa kul tu ra hra ni la uza jam nom od boj no {}u, u Isu so vom iz la sku mo `e mo pro na }i no ve pu te ve je din stva i raz li ~i to sti.

sreda20.april2011.

13

DE PART MA NU FTN-a ODO BREN ME \U NA ROD NI PRO JE KAT ZA ZA [TI TU KVA LI TE TA PI JA ]E VO DE

Za bez bed ni ja no vo sad ska iz vo ri {ta

Sre di nom 2013. go di ne No vi Sad }e do bi ti si stem za ra no upo zo ra va we na po ten ci jal nu kon ta mi na ci ju iz vo ri {ta pi ja }e vo de. Taj si stem bi }e ka pi tal ni re zul tat pro jek ta De part ma na za in `e wer stvo za {ti te `i vot ne sre di ne i za {ti te na ra du Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du „Pro ce na ri zi ka i za {ti ta kva li te ta pi ja }e vo de u No vom Sa du”, ~i ja je re a li za ci ja odo bre na u okvi ru pro gra ma „Na u ka za mir” (Sci en ce for Pe a ce) NA TO-ovog Sek to ra za jav nu di plo ma ti ju. Part ner u ovom me |u na rod nom pro jek tu je Slo va~ ka, na u~ no i stra `i va~ ke ak tiv no sti bi }e re a li zo va ne s In sti tu tom za ana li ti~ ku he mi ju Slo va~ kog teh ni~ kog uni ver zi te ta u Bra ti sla vi, a kraj wi ko ri snik re zul ta ta pro jek ta bi }e JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” u No vom Sa du. No si lac pro jek ta sa slo va~ ke stra ne je dr Ivan Spa nik, dok je na ci o nal ni ru ko -

vo di lac pro jek ta pro fe sor eme ri tus Uni ver zi te ta u No vom Sa du Mir ja na Vo ji no vi}-Mi lo ra dov.

U pr voj fa zi pro jek ta pred vi |e no je sni ma we sta wa iz vo ri {ta i na pri o ri tet ne sup stan ce i mi kro pul tan te, dok bi u dru goj fa zi tre ba lo da bu de in sta li ran si stem za ra no upo zo ra va -

No vi Sad ima tri iz vo ri {ta pi ja }e vo de: Pe tro va ra din ska ada, Rat no ostr vo i [trand, ~i ja mo gu }a kon ta mi na ci ja mo `e iz ra zi to ne ga tiv no uti ca ti na zdra vqe sta nov ni {tva we na po ten ci jal ne kon ta mi na ci je iz vo ri {ta pi ja }e vo de ko jom se snab de va ju No vi Sad i we go va oko li na. U to ku pro jek ta bi }e ura |e na i ana li za eko-tok si~ no sti re gi stro va nih mi kro po lu ta na ta i tok si~ nih sup stan ci ko ri {}e wem sa vre me nih soft ver skih re {e wa, ~i me }e se utvr di ti ste pen po ten ci jal ne

DE CEN TRA LI ZA CI JA NA CI O NAL NE PO LI TI KE ZA MLA DE

Vi {e pa ra za omla din ske pro jek te

Ko mi si ja u Mi ni star stvu omla di ne i spor ta odo bri la je 29 mi li o na di na ra za spro vo |e we lo kal nih ak ci o nih pla no va Kan ce la ri ja za mla de (KZM) {i rom Voj vo di ne, re ~e no je ju ~e na sa stan ku de le ga ci je po me nu tog mi ni star stva i pred stav ni ka KZM-a, odr `a nom u Skup {ti ni gra da No vog Sa da. Po re ~i ma dr `av ne se kre tar ke za sport i omla di nu Iva ne Ko va ~e vi}, odo bre na po dr {ka pod ra zu me va fi -

na vo de }i da je 2007. go di na bi lo pet kan ce la ri ja, a da nas ih ima 121.

Na sa stan ku je spo me nut i za kon o mla di ma, ko ji je tre nut no u Vla di noj pro ce du ri i o~e ku je se da usko ro bu de usvo jen. Ka ko je re kla Iva na Ko va ~e vi}, za ko nom }e se de fi ni sa ti du `no sti KZM-a jer tre nut no u odeq ku o lo kal noj sa mo u pra vi rad ovih kan ce la ri ja pod le `e pod stav ku „i dru ge nad le `no sti”.

Kon kur si za raz voj ak ti vi zma mla dih Za me nik po kra jin skog se kre ta ra za me |u re gi o nal nu sa rad wu Vla di mir Pan du rov na ja vio je kon kurs za do de lu 15,3 mi li o na evra ko ji se ti ~e stva ra wa pro jek ta sa rad we iz me |u Sr bi je i Ru mu ni je, i otvo ren je do 27. ju na. Ta ko |e, kon kurs za spro vo |e we na ci o nal ne stra te gi je za mla de, ko ji pod ra zu me va te me po put edu ka ci je, za po {qa va wa, sa mo za po {qa va wa, zdra vqa, to le ran ci je i dru gog, tra je do 9. ma ja.

Sve o kon kur si ma mo `e se na }i na saj tu www.re gion.voj vo di na.gov.rs. nan si ra we 86 lo kal nih KZM-a, ko ji }e do bi ti iz me |u 300.000 i 350.000 di na ra za pro jek te.

– Na ci o nal na stra te gi ja za mla de ne mo `e se spro vo di ti sa mo u Be o gra du ve} se mo ra de cen tra li zo va ti i ve li ke na ci o nal ne po li ti ke mo ra ju da se pri la go de lo kal nom ni vou. Sto ga je i usvo jen 101 ak ci o ni plan za mla de, a pla ni ra se i iz ra da stan dar da ra da lo kal nih KZM-a – re kla je Iva na Ko va ~e vi},

opa sno sti po ~o ve ka i `i vot nu sre di nu, uka zu ju na De part ma nu za in `e wer stvo za {ti te `i vot ne sre di ne FTN-a. Pod se }a ju na to da No vi Sad ima tri iz vo ri {ta pi ja }e vo de: Pe tro va ra din ska ada, Rat no ostr vo i [trand, ~i ja mo gu }a kon ta mi na ci ja mo `e iz ra zi to ne ga tiv no uti ca ti na zdra vqe sta nov ni {tva.

Ju ~e ra {wi do go vo ri pred sta vqa ju uvod u kon fe ren ci ju ko ja se odr `a va da nas i su tra u Be o gra du, na ko joj se oku pi lo vi {e od 100 pred stav ni ka lo kal nih KZM-a da bi iz ra di li stan dar de ra da kan ce la ri ja. Ka ko je na veo ko or di na tor re gi o nal nog KZM-a Vo ji slav Pr ko so va~ ki, to }e omo gu }i ti po boq {a we ra da kan ce la ri ja i pri stup IPA fon do vi ma.

A. Je ri ni}

– Opa snost od za ga |e wa iz vo ri {ta mo `e po ti ca ti ka ko od po lu ta na ta iz Du na va ta ko i od in du strij skih po stro je wa u bli zi ni po me nu tih iz vo ri {ta – ka `e za „Dnev nik” prof. eme ri tus Mir ja na Vo ji no vi}-Mi lo ra dov, i na gla {a va zna ~aj ovog pro jek ta ~i ji }e kraj wi re zul tat bi ti si stem za ra no upo zo ra va we o

po sto ja wu po ten ci jal nih za ga |i va ~a iz vo ri {ta.

Si stem }e bi ti po sta vqen na jed nom od no vo sad skih iz vo ri {ta pi ja }e vo de s ci qem ra nog i pra vo vre me nog in for mi sa we nad le `nih slu `bi o po ten ci jal noj opa sno sti za sta nov ni {tvo, {to }e omo gu }i ti br zu i od go va ra ju }u re ak ci ju nad le `nih da bi se za ga |e we {to pre sa ni ra lo.

Pla ni ra no je da si stem za po~ ne rad sre di nom 2013, u okvi ru JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, ~i me }e bi ti omo gu }e no sta bil no i kva li tet no snab de va we sta nov ni {tva pi ja }om vo dom.

Po re ~i ma pro fe sor ke Vo ji no vi}-Mi lo ra dov, ukup na vred nost ovog pro jek ta je oko 270.000 evra, od ~e ga je go to vo 240.000 evra na me we no za opre mu ko ja }e naj ve }im de lom pri pa sti Sr bi ji. Ovaj pro je kat po dr `a li su grad No vi Sad i Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Sr bi je.

V. ^e ki}

OD SU TRA U DE^ JEM KUL TUR NOM CEN TRU U BE O GRA DU

Li kov ni ra do vi de ce iz No vog Sa da U De~ jem kul tur nom cen tru u Be o gra du su tra u 18 ~a so va bi }e otvo re na iz lo `ba ra do va na sta lih u De~ joj li kov n oj ra di o n i c i „Stu dio Ma no„, ko ja je od 2008. go di ne sa r ad n ik Mu z e j a sa vre me n e umet no sti Voj vo di ne u okvi ru pro g ra ma „Edu k a c i j a – pro gram za naj mla |e„. Iz lo `ba }e tra ja ti do 2. ma ja, a bi }e pre zen to va ne sli ke, cr te `i i ko la `i sred weg i ve li kog for ma ta ra |e ni u teh ni ka ma akri la, tu {a, su vog pa ste la, ugqe na na pa pi ru i u kom bi no va noj teh ni ci na te mu de la po zna tih umet ni ka 20. ve ka.

– Rad s de com u „Stu di ju Ma no„ za sno van je na te o rij skoj i prak ti~ noj edu ka ci ji de ce od ~e ti ri do 14 go di na, ko ja pod ra zu me va stru~ nu po mo} i po dr {ku kroz grup ni i in di vi du al ni rad i {i rok spek tar te ma i ma te ri ja la, u~e we kroz igru, upo zna va we s de li ma i prav ci ma mo der ne umet no sti, kroz sa rad wu s ku sto si ma Mu ze ja i ukqu ~i va wem u wi ho ve pro gram ske ak tiv no sti, kao i afir ma ci ju

mla dih kre a ti va ca pu tem ak tu el nih kon kur sa i iz lo `bi – ka `e je dan od ru ko vo di la ca „Stu di ja Ma no„ sli kar ka De ja na Ne {o vi}. – Pro gra mom ra da ob u hva }e na su i de ca od dve do ~e ti ri go di ne. Rad s wi ma te me qi se na igri i u~e wu, kroz bo je i ob li ke.

Cr ta wem i sli ka wem u raz li ~i tim sli kar skim ma te ri ja li ma i teh ni ka ma, de ca raz vi ja ju mo to ri ku i ve {ti nu ko mu ni ka ci je i na taj na ~in po sta ju sprem ni ja za pred {kol ske i {kol ske usta no ve.

Po la ze }i od pret po stav ke da obra z o va w e pred s ta vqa sna `an in stru ment kul tur nog raz vo ja, „Stu dio Ma no„ i Mu zej `e le da spro ve du pre po zna tqi vu kul tur nu po li ti ku, ko ja }e omo gu }i ti par ti ci pa ci ju de ce u jav nom kul tur nom `i vo tu, kroz stva ra we uslo va za efi ka sno ukqu ~i va we naj mla |ih u pro gram ske ra di o ni ce ovog ti pa, kao i da afir mi {u de~ je li kov no stva r a l a {tvo i pru ` e nov pro stor za re a li za ci ju kre a- tiv nog po ten ci ja la de ce.

D. D.

BA JI ]E VI MA LI GU DA ^I NA IN STI TU TU: Povodom predstoje}ih uskr{wih praznika na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici ju~e je odr`an sve~ani kocert. Ovog puta bolesnike i zaposlene obradovalo je osamnaest mladih muzi~ara, ~lanova orkestra „Baji}evi mali guda~i”. To su u~enici Muzi~ke {kole “Isidor Baji}” u Novom Sadu, uzrasta od 10 do 14 godina, a umetni~ki rukovodilac i dirigent ansambla je na{ istaknuti pedagog prof. ^a ba Zi ma. Zahvaquju}i kontinuitetu koja traje vi{e od 20 godina, ovaj orkestar se svrstava me|u najuspe{nije, ne samo u zemqi nego i u regionu.

O tome svedo~e brojne nagrade na raznim takmi~ewima, gostovawa u zemqi i inostranstvu, kao i vi{e snimqenih CD-a. Na nedavno odr`anom prvenstvu Srbije, „Baji}evi mali guda~i” su osvojili prvo mesto u svom uzrastu u kamernoj muzici.

J. B.

VESTI Uspeh no vo sad skih stu de na ta gi ta re Na upra vo za vr {e nom XI in ter na ci o nal nom fe sti va lu gi ta re u Le skov cu, u or ga ni za ci ji Mu zi~ ke {ko le „Sta ni slav Bi ni~ ki”, stu den ti Aka de mi je umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du u kla si pro fe so ra mr Zo ra na Kra ji {ni ka osvo ji li su naj vi {e pri zna wa.

Ap sol vent ki wa osnov nih aka dem skih stu di ja gi ta re Mi le na Pet ko vi} osvo ji la je pr vu na gra du u pro fe si o nal noj ka te go ri ji i ti -

me po sta la i po bed nik Fe sti va la.

Stu dent pr ve go di ne osnov nih stu di ja gi ta re Ni ko la Be go vi} la u re at je dru ge na gra de, ta ko |e u pro fe si o nal noj ka te go ri ji. V. ^.

Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du ju ~e je rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} sve ~a no pro mo vi sao je da na est dok to ra na u ka. Naj vi {i na u~ ni ste pen ste kli su: \or |e Vu ke li} i Mi lo{ Slan ka me nac (teh ni~ ke na u ke), Sre ten Ter zi}

(po qo pri vre da), Qi qa na Jo va no vi}-Pa ni} (ve te ri na), Mir ja na Gla va {ki-Kra qe vi} i Mi re la Eri} (me di ci na), Sne `a na Ma le ti} (he mi ja), Da ni je la Te {en di} (in for ma ti ka), Qu bi ca Mi ji} (me to di ka na sta ve he mi je), Dra gi ca Ko qa nin (isto ri ja) i Ta ma ra Gru ji} (kwi `ev nost).

V. ^.

Za rav no prav no st po lo va Po kra jin ski se kre ta ri jat za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va ob ja vio je jav ni po -

ziv za pred la ga we kan di dat ki wa i kan di da ta za do de lu go di {weg pri zna wa u obla sti rav no prav no sti po lo va. Pra vo na pred log ima ju po je din ci i or ga ni za ci je, udru `e wa gra |a na, pred u ze }a s te ri to ri je Voj vo di ne pod uslo vom da su kon ti nu i ra no do pri no si li raz vo ju de mo krat skih pro ce sa u dru {tvu i po sti za li zna ~aj ne re zul ta te u ostva ri va wu po li ti ke jed na kih mo gu} no sti za `e ne i mu {kar ce u svim obla sti ma.

Jav ni po ziv otvo ren je do 13. ma ja.

Q. M.

14

CRnA HROnikA

sreda20.april2011.

dnevnik

KRI VI^ NE PRI JA VE PRO TIV DVO JI CE BI ZNI SME NA IZ NO VOG SA DA I PE TRO VA RA DI NA

Di rek to rima se na teret stavqa ne za ko ni tih 28 mi li o na di na ra Po re ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je Vi {em jav nom tu `i la {tvu u No vom Sa du pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva „Fig ment” iz No vog Sa da A. H. i vla sni ka i di rek to ra pri vred nog dru {tva „Ha ma vemt” iz Pe tro va ra di na @. N., zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve i ti me

o{te ti li bu xet Sr bi je za oko 29 mi li o na di na ra.

A. H. je, uz po mo} @. N., u na me ri pri ba vqa wa pro tiv prav ne imo vin ske ko ri sti, zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja od ju na do sep tem bra 2010. go di ne, uve za do bra iz Ki ne vredns oko 155 mi li o na di na ra, s is ka za nim PDV-om s pra vom na od bi tak oko 24 mi li o na di na ra. A. H. je u po s lov n im kwi g a m a pri li kom sa ~i wa va wa kal ku -

la ci je za vi snih tro {ko va na bav ke is kqu ~io raz li ku vred no sti do ba ra utvr |e nu u is prav c i ca r in s kog or g a n a i evi d en t i r ao vred n ost uve z e nih do ba ra od oko 52 mi li o na di na ra s is ka za nim pret hod nim PDV-om od oko osam mi li o na di na ra.

No vac od ro be pro da te na do ma }em tr `i {tu – oko 104 mi li o na di na ra – A. H. ni je upla tio na ra ~un pri vred nog dru {tva

NA KON HAP [E WA U CR NOJ GO RI

Iz ru ~en jo{ je dan „{a kal” Cr na Go ra iz ru ~i la je ju ~e Sr bi ji jo{ jed nog pri pad ni ka pa ra voj ne je di ni ce „[a ka li”, Rat ka Mo mi }a, re ~e no je Ta nju gu u srp skom Tu `i la {tvu za rat ne zlo ~i ne.

Mo mi} se te re ti za rat ne zlo ~i ne u se lu ]u {ka na Ko so vu i Me to hi ji 1999. go di ne. Iz ru ~en

je po zah te vu Mi ni star stva prav de po {to je pret hod no uhap {en u Cr noj Go ri po srp skoj po ter ni ci.

Su |e we op tu `e ni ma za ubi stvo naj ma we 43 ci vi la u se lu ]u {ka 14. ma ja 1999. go di ne, po ~e lo je kra jem de cem bra pro {le go di ne u Be o gra du.

U SU BO TI CI IZA RE [E TA KA ^E TVO RI CA KO JA SE TE RE TE ZA LO PO VLUK

Sa sa la {a ukra de no 11 bu tan-bo ca Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Ne boj {i M. (1985.) i Da mi ru R. (1979.) iz Ma le Bo sne, zbog po sto ja wa osno va sum we da su po ~i ni li vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e.

Po sto ji osnov sum we da su Ne boj {a M. i Da mir R. u po sled wa dva me se ca, u vi {e na vra ta, pro va qi va li u pri vat ne ku }e i ugo sti teq ske objek te na pod ru~ ju Su bo ti ce, iz ko jih su od no si li no vac, teh ni ku, alat i dru ge vred ne pred me te. Osum wi ~e ni su uz od go va r a j u } u kri v i~ n u pri j a v u pri v e d e n i is t ra ` nom su d i j i Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko -

ji im je od re dio pri tvor do 30 da na.

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci li {i li su slo bo de Ga bo ra U. (1978.) i Al ber ta ^. (1966.) iz Su bo ti ce zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Osum wi ~e ni se te re te da su pro va li li u ma ga cin na sa la {u u bli zi ni Su bo ti ce iz ko jeg su od ne li apa rat za va re we i 11 bu tan skih bo ca, ko je su kod wih pro na |e ne i vra }e ne vla sni ku. Oni su uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji im je od re dio pri tvor do 30 da na.

A. A.

U NOR VE [KOJ OSU \EN BIV [I HO SO VAC ZBOG ZLO ^I NA NAD SRP SKIM CI VI LI MA U BiH

ve} za dr `ao za se be, a u po slov nim kwi ga ma je, na osno vu la `nih fak tu ra, pri ka zao da je do bra pro dao po ce na ma znat no ni `im od tr `i {nih. Ti me je ne za ko ni to iz be gao ob ra ~un i pla }a we PDV-a oko 16 mi li o na di na ra i po re za na pri ho de od ka pi ta la od oko 13 mi li o na di na ra, a pro tiv prav no pri svo jio imo vin sku ko rist se bi ili tre }im li ci ma od oko 132,5 mi li o na di na ra.

@. N. je u svo jim po slov nim kwi ga ma evi den ti rao la `ne fak tu re o na vod noj na bav ci do ba ra od pri vred nog dru {tva „Fig ment”, a za tim i sa ~i nio la `ne fak tu re o na vod noj is po ru ci do ba ra kup cu „Dra cvet” iz Pe tro va ra di na i na taj na ~in A. H. omo gu }io sti ca we pro tiv prav ne imo vin ske ko ri sti i uta ju po re za.

Kri vi~ no de lo fal si fi ko va we slu `be ne is pra ve A. H. je

ZRE WA NIN SKA PO LI CI JA HAP SI LA SVO JE PRI PAD NI KE

Gra ni ~a ri osum wi ~e ni da su do zvo qa va li {verc ci ga re ta Pri p ad n i c i Mi n i s tar s tva unu tra {wih po slo va Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu, u na stav ku ak ci je na su zbi ja w u ko r up c i j e, uhap s i l i su {est oso b a osum w i ~ e n ih za vi {e kri vi~ nih de la pri ma wa i da va wa mi ta.

U sa rad wi sa zre wa nin skim Vi {im jav nim tu `i la {tvom

Ne nad ^.

(28) iz Voj vo da Ste pe i Ni ko la V. (26) i Dra gan J. (28), obo ji ca iz Srp ske Cr we.

Kri vi~ nom pri ja vom zre wa nin ske po li ci je bi }e ob u hva }en i Igor S. (30) iz Zre wa ni na, ko ji je tre nut no u pri tvo ru zre w a n in s kog Okru ` nog za tvo ra.

Ka ko je na ve de no u ju ~e ra {wem po li cij skom sa op {te -

Igor J.

gu }i li pre nos ci ga re ta pre ko dr `av ne gra ni ce s Re pu bli kom Ru mu ni jom. Za tu uslu gu ova ~e tvo ri ca su po li cij skim i ca rin skim slu `be ni ci ma pla }a la po 100 evra. Po li ci ja je is ta kla da se u ci qu do ka zi va wa osta l ih zlo u p o t re b a na s ta vqa ju da qe pro ve re.

Po sa zna wi ma “Dnev ni ka”, uhap {e ni su ju ~e za dr `a ni u

Pe tar K.

Sr bi ja po mo gla u is tra zi

Za hva qu ju }i sa rad wi srp skog Tu `i la {tva za rat ne zlo ~i ne i pra vo sud nih is tra `nih or ga na Nor ve {ke, Vr hov ni sud te skan di nav ske dr `a ve osu dio je biv {eg pri pad ni ka Hr vat skih od bram be nih sna ga (HOS) u Bo sni i Her ce go vi ni Mir sa da Rep ka (44) na osam go di na za tvo ra po op tu `bi za rat ni zlo ~in pro tiv srp skog ci vil nog sta nov ni {tva u lo go ru „Dre teq“ 1992. go di ne, sa op {ti lo je ju ~e srp sko Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne.

Od lu kom Vr hov nog su da Nor ve {ke okri vqe nom biv {em „ho sov cu“ Rep ku je, osim vi {e go di {we za tvor ske ka zne, iz re ~e na i nov ~a na od 150.000 evra, kao kom pen za ci ja `r tva ma.

U pi smu tu `i o cu za rat ne zlo ~i ne Vla di mi ru Vuk ~e vi }u

{ef is tra ge u Nor ve {koj na ci o nal noj is tra `noj slu `bi Erik Ar vnes is ti ~e: „Ve o ma smo za do voq ni pre su dom, ona je de fi ni tiv no re zul tat na {e do bre sa rad we“, obe lo da ni lo je ju ~e Tu `i la {tvo.

Ob ja {we no je da su nor ve {ki is tra `ni or ga ni po sle hap {e wa Mir sa da Rep ka, 8. ma ja 2007. go di ne u Nor ve {koj, spro ve li is tra gu u sa rad wi s na {im Tu `i la {tvom za rat ne zlo ~i ne.

Na i me, ka ko pre ci zi ra Tu `i la {tvo, „u pro sto ri ja ma Tu `i la {tva su to kom vi {e go di {we is tra ge sa slu {a ni sve do ci ko ji su da li svo je iz ja ve na okol nost da je od ma ja do av gu sta 1992. go di ne, u ’Dre te qu’ bi lo za ro bqe no naj ma we 211 li ca srp ske na ci o nal no sti“.

J. J.

NOR MA LI ZA CI JA STA WA U BE O GRAD SKOM OKRU @NOM ZA TVO RU

Pri tvo re ni ci prekinuli {traj k

Pri tvo re ni ci u be o grad skom Okru `nom za tvo ru, ko ji su od su bo te {traj ko va li gla |u, pre sta li su da od bi ja ju hra nu, sa op {te no je ju ~e iz Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja. „Na kon ne ko li ko raz go vo ra s upra vom Okru `nog za tvo ra i tro ji com su di ja Vi {eg su da, pri tvo re na li ca pre sta la su da od bi ja ju hra nu ko ja se spre ma u za tvor skoj ku hi wi i uze la su ru ~ak”, na ve de no je u sa op {te wu.

Pri tvo re ni ci su pro te sto va li gla |u zah te va ju }i da se su |e wa ur br za ju, da im se dan pri tvo ra ra ~u na kao dva da na u za tvo ru, kao i da se ure di uslov ni ot pust iz za tvo ra po sle od slu `e wa za tvor ske ka zne.

U pri tvo ru Okru `nog za tvo ra u Be o gra du tre nut no je oko 1.450 pri tvo re ni ka.

(Ta njug)

iz vr {io ta ko {to je nad le `nom po re skom or ga nu do sta vio po re ske pri ja ve s la `nim po da ci ma o ob ra ~u na tom PDV-u na osno vu la `nih iz la znih fak tu ra, u ci qu uma we wa po re ske oba ve ze, od no sno pri ka zi va wa pre pla te po re za i opre de qi va wa za we gov po vra }aj. Tim rad wa ma pri ja vqe ni su o{te ti li bu xet Sr bi je za 28.784.698,62 di na ra, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

Ni ko la V.

Dra gan J.

slo bo de su li {e ni po li cij ski slu `be ni ci Sta ni ce gra ni~ ne po li ci je u No voj Cr wi Ne nad ^. (31) iz Zre wa ni na i Igor J. (32) iz Srp ske Cr we, za tim slu `be nik Ca rin ske is po sta ve u Srp skoj Cr wi Pe tar K. (59) iz Zre wa ni na, Ne ma wa B.

wu, Ne nad ]. i Igor J., kao po li cij ski slu `be ni ci sta ni ce gra ni~ ne po li ci je No va Cr wa, i ca ri nik Pe tar K., po ~i ni li su ne ko li ko kri vi~ nih de la pri ma wa mi ta, ta ko {to su Ne ma wi B., Ni ko li V., Dra ga nu J. i Igo ru S. u vi {e na vra ta omo -

Igor S.

po li cij skim pro sto ri ja ma, a o~e ku je se da }e da nas bi ti sa slu {a ni pred is tra `nim su di jom Vi {eg su da u Zre wa ni nu, po sle ~e ga }e bi ti od lu ~e no da li }e im bi ti od re |en pri tvor.

Ovo je dru gi put u 2011. da se zlo u po tre be ot kri va ju u re do -

vi m a zre w a n in s ke po l i c i j e.

Po ~et kom go di ne uhap {e no je 15 oso ba, me |u wi ma i ~e tvo ri ca sa o bra }aj nih po li ca ja ca ov da {we Po li cij ske upra ve, zbog sum we da su na mer no iza zi va li sa o bra }aj ne ne sre }e da bi na pla ti li osi gu ra we. Ta gru pa je od 2009. funk ci o ni sa la ta ko {tu su sa o bra }aj ni po li caj ci iz la zi li na li ce me -

Ne ma wa B.

sta, gde su pra vi li za pi snik o fin gi ra noj ne zgo di, za {ta su do bi ja li oko 1.000 evra. Je dan od u~e sni ka u “ude su” do bi jao je oko 100 evra. Or ga ni za to ri pre va re su ka sni je od osi gu ra va ju }ih dru {tva, na osno vu la `nih za pi sa i na vod nih po vre da, na p la } i v a l i {te t u, na osno vu ~e ga su pri sva ja li mi li on ske su me.

Na ~el nik zre wa nin ske po li ci je Bo jan Mar ko vi}, po sle hap { e w a sa o b ra } aj n ih slu `be ni ka, ka zao je da je PU do {la do sa zna wa o tim ma hi na ci j a m a, da je is p ra t i l a ceo slu ~aj i na po slet ku ga i okon ~a la.

– Osta li smo bez ~e ti ri sa o bra }aj ca, ali je sva ka ko do bro to {to se do go di lo. Jer, sva ko tre ba da pred u zi ma ova kve ko ra ke u svo joj ku }i – bio je ja san pr vi ~o vek zre wa nin ske po li ci je. @. Ba la ban

U SA RA JE VU TVR DE DA SU PO SLA LI VA QA NE DO KA ZE O RAT NOM GRA DO NA ^EL NI KU TRE BI WA

Do ku men ta ci ja za iz ru ~e we Vu ~u re vi }a va lid na

Port p a r ol Tu ` i l a { tva BiH Bo ris Gru be {i} re kao je ju ~e Be ti da je „BiH po sla la va lid nu do ku men ta ci ju ko jom se tra `i iz ru ~e we Bo `i da ra Vu ~u re vi }a iz Sr bi je”.

Gru be {i} je do dao da ako Sr bi ja ima po tre bu za „do dat nim po ja {we wi ma u ve zi s pred me tom, to mo `e od BiH za tra `i ti zva ni~ nim i uobi ~a je nim pu tem”.

Gru be {i} je ta ko re a go vao na ju ~e ra {wu in for ma ci ju iz

pra vo su |a Sr bi je po ko joj „zah tev za iz ru ~e we rat nog gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo `i da ra Vu ~u re vi }a ne sa dr `i do ka ze na osno vu ko jih se iz ru ~e we tra `i”, zbog ~e ga se po we mu ne }e ni po stu pa ti.

Ju ~e je Be tin iz vor u pra vo su |u Sr bi je re kao da je „dve tre }i ne zah te va za eks tra di ci ju Vu ~u re vi }a, ko ji je BiH po sla la Sr bi ji, pre cr ta no cr nom bo jom i ne vi de se do ka zi i ar gu men ti ko ji se pri la `u”, zbog

~e g a }e zah t ev bi t i vra } en BiH. Gru be {i} je na to re kao da „ako je ne {to pre cr ta no u spi su, on da si gur no za to po sto je raz lo zi”.

– Na{ zah tev je prav no va qan te je i da qe na sna zi – re kao je port pa rol Tu `i la {tva BiH. Vu ~u re vi }u je na kon hap {e wa na gra ni~ nom pre la zu u Ka ra ka ju, na srp skoj stra ni, po po ter ni ci Hr vat ske, 4. apri la, od r e | en eks t ra d i c i o n i pri -

tvor. Vu ~u re vi} je dr `a vqa nin BiH, a hr vat sko pra vo su |e ga te re ti za bom bar do va we Du brov ni ka po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ka da je oba vqao funk ci ju ~el nog ~o ve ka u op {ti ni Tre bi we.

Vu ~ u r e v i } a isto v re m e n o tra `i i pra vo su |e u BiH, jer se pro tiv we ga vo di is tra ga u Tu `i la {tvu Bo sne i Her ce go vi ne, gde je osum wi ~en za kri vi~ na de la rat nog zlo ~i na na pod ru~ ju Tre bi wa.

CRnA HROnikA

dnevnik

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV TRO JI CE OSUM WI ^E NIH BAJ MO ^A NA

koje je policija prona{la i uz potvrdu oduzela, nalaze se u Policijskoj stanici Ba~ka Topola i bi}e vra}eni vlasnicima.

M. Mr.

OSUM WI ^EN NO VO SAD SKI [O FER

Sa o bra }aj ci su na po ziv {kole kontrolisali voza~a i vozilo da bi proverili da li ispuwavaju uslove za u~e{}e u saobra}aju, saop{tava ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

Dro ga kod {ko la iz Crvenke zatekli materiju za koju se prepostavqa da je marihuana.

Pro tiv osum wi ~e nih su podnete krivi~ne prijave zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}enog posedovawa opojne droge, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

Si ni {i Vu ~i ni }u (1967) iz Beograda, koji je u pritvoru po re{ewu novosadskog Vi{eg suda pod optu`bom da je po~inio krivi~no delo iznude, glavni pretres zakazan je za utorak, 26. april, saop{tio je ju~e Vi{i sud u Novom Sadu.

Podsetimo, okrivqeni je uhap{en u novembru 2007. godine na novosadskom Bulevaru oslobo|ewa zbog sumwe da je iznu|ivao novac od jednog novosadskog ugostiteqa uz pomo} saradnika iz „bosanskih i crnogorskih kriminalnih struktura„. On je li{en slobode u prisustvu supruge koja je odmah potom pu{tena na slobodu. Navodno, posle hap{ewa, pre nego {to je trebalo da bude sme{ten u pritvor, Vu~ini} se `alio na jake bolove a potom je vi{e puta pravdao svoj nedolazak na su|ewe zdravstvenim problemima. U

U PRO CE SU ZBOG MAL VER ZA CI JA U BE O GRAD SKOJ BIM „SLA VI JA”

Biv {i su di ja i advo kat oslo bo |e ni op tu `bi Vi{i sud u Beogradu izrekao je presudu kojom je bi{eg sudiju nekada{weg Trgovinskog suda u Beogradu @eq ka Mu wi zu oslobodio od optu`be za krivi~no delo kr{ewe zakona od strane sudije, a advokata Ne ma wu Jo lo vi }a od optu`be za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, koja im je optu`nica stavqala na teret u vezi sa ste~ajnim postupkom u preduze}u BIM „Slavija“.

Jolovi}ev branilac advokat Ra do man Jo vo vi} izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da su wegov klijent, kao i Muwiza, presudom Vi{eg suda oslobo|eni od svih navoda optu`nice koja je protiv wih podignuta krajem 2008. godine.

Sada biv{eg sudiju Muwizu, u svojstvu predsednika ste~ajnog ve}a kompanije BIM „Slavija”, i Nemawu Jolovi}a kao ste~ajnog upravnika tog preduze}a, optu`nica je sumwi~ila za navodnu zloupotrebu zbog toga

Sred wa po qo pri vred na {ko la u Zre wa ni nu

~inu semena kukuruza i suncoketa, ve{ta~kih |ubriva i za{titinih sredstva za potrebe {kolske ekonomije, a sve u vrednosti od 1.734.930 dinara. Roba je ured-

no fakturisana {koli i pla}ena, ali nikada nije zaprimqena, pa se sumwa da je zavr{ila kod osumwi~enih. @. B.

Na klu pu iz pri tvo ra

U NO VOM SA DU I VR BA SU

Novosadska policija je u blizini dveju {kola kod Alek san dra M. (1979) iz Novog Sada i Mi la na N. (1985) iz Banatskog Aran|elova prona{la supstance za koje sumwa da su heroin i marihuana.

U okviru iste akcije „[kola bez droge i nasiqa” pripadnici MUP-a su u blizini vrbaske gimanazije kod \or |a V. (1992)

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Go ran Zec doneo je ju~e re{ewe o otvarawu istrage i odre|ivawu pritvora direktoru zrewaninske Sredwe poqoprivredne {kole Mi la nu K. (50) i sekretaru te obrazovne ustanove Zo ra nu K. (43), zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u saizvr{ila{tvu. Po navodima policijske krivi~ne prijave, wih dvojica su prekora~ili granice slu`benih ovla{}ewa u saradwi s preduze}em “Herbakoop” iz Melenaca. [kola je, naime, imala ugovor o dugoro~noj poslovnoj saradwi s tom melena~kom trgova~kom firmom i preko we se snabdevala potrebnim materijalom.

Od 15. januara do 18. marta 2010. godine Milan K. i Zoran K. su od “Herbakoopa” u vi{e navrata preuzimali ve}u koli-

SU \E WE SI NI [I VU ^I NI ]U 26. APRI LA U NO VOM SA DU

Al ko ho li san na eks kur zi ju?

Saobra}ajna policija podnela je prekr{ajnu prijavu protiv voza~a autobusa Mir ka Z. (1970) iz Novog Sada pod sumwom da je kod wega pre kretawa na {kolsku ekskurziju testirawem utvr|eno oko 0,33 promila alkohola u krvi.

Di rek tor i se kre tar pa li na |u bri vu

Deo ple na iz pro val ni~ kih po ho da osum wi ~e nih Baj mo ~ana

koholna pi}a, cigarete i galanteriju.

Deo ukradenih predmeta koristili su za svoje potrebe, dok su ostatak prodavali. Predmeti

15

PRI TVO RE NI ^EL NI CI ZRE WA NIN SKE PO QO PRI VRED NE [KO LE

Iz iz najm qe ne ku }e u Ku li u pro va le?

Protiv Mi le ta K. (1991), \u re N. (1992) i Sr bo qu ba P. (1989) iz Bajmoka pripadnici Policijske stanice u Subotici podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e i krivi~no delo neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila. Wima je odre|eno policijsko zadr`avawe i bi}e privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici.

Policija je saop{tila da postoji osnov sumwe da su oni u Kuli iznajmili ku}u, iz koje su ukradenim vozilom odlazili u izvr{ewe krivi~nih dela. Trojica Bajmo~ana osumwi~eni su da su u protekla tri meseca na podru~ju Subotice, Ba~ke Topole, Malog I|o{a i Kule obijali kioske, prodavnice, privatne ku}e i de~je vrti}e, iz kojih su odnosili tehni~ku robu, al-

sreda20.april2011.

Ne ma wa Jo lo vi}

{to je u februaru 2006. preduze}u „JU-trejd @eleznik” iz Beograda odobrena isplata potra`ivawa koja je imalo od „BIM Slavija„ iz ste~ajne mase. Optu`ba je smatrala da je u proceduri odobrewa isplate potra`ivawa ste~ajnom poveriocu “JUtrejd @eleznik” bilo izvesnih neregularnosti.

Ina~e, u vezi sa ste~ajem u BIM „Slavija”, advokatu Nemawi Jolovi}u se sudi u velikom predmetu „ste~ajna afera“ pred Specijalnim sudom u Beogradu. U tom procesu, koji je po~eo 2006. godine i jo{ traje, Jolovi} se tereti za zloupotrebu slu`benog polo`aja, a su{tina optu`be je u tome da je pokrenuo sudski postupak u vezi s nepokretnom imovinom BIM „Slavije” u ste~aju, {to je, po optu`nim navodima, uticalo na umawewe tr`i{ne vrednosti tog preduze}a.

Po optu`bama za zloupotrebe u vezi sa ste~ajem u BIM „Slavija” u “ste~ajnoj aferi” se sudi i Jolovi}evevom prethodniku na funkciji ste~ajnog upravnika od novembra 2004. do novembra 2005. godine, okrivqenom Zvo ni mi ru Jan ko vi }u.

J. J.

me|uvremenu, na glavnom preteresu pojavila se samo wegova `ena, koja je prijavila predsednici ve}a sudiji Sve tla ni To mi}-Jo ki} da je pokrenut zahtev za razvod i da ona `eli da joj sud anga`uje advokata po slu`benoj du`nosti. Na tom ro~i{tu predsednica ve}a naredila je da se ovaj okrivqeni privede.

Sini{a Vu~ini} je okrivqen da je reketirao vlasnika firme „Gold auto” i ugostiteqa Z. M. kod koga je, navodno, radio kao savetnik i od wega iznudio vi{e desetina hiqada evra. Ovaj optu`eni je tako|e poznat javnosti kao kontroverzni u~e- Si ni {a Vu ~i ni}

snik u burnim politi~kim doga|ajima devedestih godina pro{log veka. Prvi osnovni sud u Beogradu, postupaju}i u vreme{nom predmetu „Vila Mir” protiv optu`enih zbog spre~avawa slu`benih lica MUP-a u obavqawu posla, a u vezi s hap{ewem biv{eg predsednika Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a izme|u 30. i 31. marta 2001. godine, doneo je, zato {to je u me|uvremenu nastupila apsolutna zastarelost krivi~nog dela, re{ewe o obustavi postupka protiv 23 optu`enih, me|u kojima je i Vu~ini}.

Ovaj okrivqeni je, tako|e, bio u pritvoru u junu pretpro{le godine zbog javnih pretwi smr}u novinaru Mi lo {u Va si }u i politi~aru @ar ku Ko ra }u, nakon ~ega je bio uslovno osu|en.

M. V.

U @U PA NIJ SKOM SU DU U VU KO VA RU, NA ZAH TEV SRP SKOG TU @I LA [TVA ZA RAT NE ZLO ^I NE

Sa slu {a ni sve do ci u slu ~a ju Ve sne Bo sa nac U @upanijskom sudu u Vukovaru ju~e su ispitana ~etvorica svedoka u okviru istra`nog postupka srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine koje sumwi~i ratnu i sada{wu direktorku vukovarske bolnice Ve snu Bo sa nac i Jurja Wavru za ratne zlo~ine protiv rawenih i bolesnih tokom 1991. godine.

Kako je izjavio portparol suda Mi lan Ko ji}, ~etiri svedoka, kojima nije naveo imena, ispitana su na molbu Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu.

– Niko nije optu`en. Radi se o fazi istrage – rekao je Koji}, i dodao da na ispitivawu svedoka nisu bili istra`ioci iz Srbije, ali je bila Vesna Bosanac. – Hrvatske sudske vlasti mogu preduzeti samo one radwe koje Vi{i sud u Beogradu tra`i da se preduzmu na osnovu me|unarodnog ugovora koji je zakqu~en izme|u Hrvatske i biv{e SRJ o pru`awu me|unarodne pravne pomo}i u gra|anskim i krivi~nim parnicama.

Jedan od svedoka, koji je ju~e ispitan u istra`nom postupku, lekar vukovarske bolnice Vla di mir Eme di, potvrdio je novinarima da su osim wega ispitani i ratni lekari Mla den Ivan ko vi} i To mi slav Ko va ~i}.

– Sa {a Jo vi}, jedan od rawenih vojnika biv{e JNA, mo`e posvedo~iti o dobrom i humanom radu vukovarskih lekara – rekao je Emedi.

Vesna Bosanac je novinarima izjavila da ne zna ta~an broj biv{ih pripadnika JNA koji su se le~ili Ve sna Bo sa nac u vukovarskoj bolnici 1991. godi- i lekarima i bolesnicima i rawene, ali da ta~ni podaci postoje u nicima, proslediti iskaze u Beomedicinskoj dokumentaciji koja je grad, a o~ekuje i da }e sud koji je nakon zauzimawa Vukovara odneta pokrenuo istragu dobiti releiz bolnice i jo{ je u Beogradu. On vantne ~iwenice i shvatiti da su je izrazila uverewe da }e sudija, sve optu`be protiv we i Wavre, koja je dobila informacije od sve- koji je umro 2008. godine, neosnodoka da je tokom rata bilo te{ko vane.

(Ta njug)

ZA BRI WA VA JU ]I PO DA TAK AGEN CI JE ZA BEZ BED NOST SA O BRA ]A JA

Dvo to~ ka {i u~e stvo va li u go to vo 29.000 ne sre }a U posledwih pet godina, voza~i dvoto~ka{a su u~estvovali u gotovo 29.000 saobra}ajnih nesre}a, u kojima je poginulo 963 i povre|eno vi{e od 25.000 osoba, saop{tila je ju~e Agencija za bezbednost saobra}aja, apeluju}i na bezbednije i odgovornije pona{awe posebno mla|ih u~esnika u saobra}aju. U saop{tewu se navodi da su vi{e od polovine ovih nezgoda izazvali voza~i dvoto~ka{a, odnosno motocikala, mopeda i bicikala.

Osim nepropisne i neprilago|ene brzine, koja je karakteristi~na za motocikliste, primarni uzroci nastanka saobra}ajnih nezgoda su nepropisno izvo|ewe radwi, upravqawe vozilom pod dejstvom alkohola, nepropisno preticawe i neustupawe prvenstva prolaza. Agencija isti~e da je posebno zabriwavaju}i podatak o velikom broju mladih koji su nastradali tek nakon {to su stekli pravo na upravqawe mopedom ili motociklom

ili jo{ uvek nisu ovladali potrebnim znawem i ve{tinama za bezbedno upravqawe ovim vozilima.

Zbog toga, Agencija posebno skre}e pa`wu roditeqima na to da svojoj deci onemogu}e potpuno slobodno i nekontrolisano kori{}ewe ovih vozila jer zbog nepoznavawa propisa, nedovoqne ve{tine za upravqawe ili `eqe za dokazivawem me|u vr{wacima nerazumno kr{e propise uz tragi~ne posledice.

^iwenica je da pozitivni propisi predvi|aju i odgovornost roditeqa za prekr{aje koje u~ini maloletnik, ali ova kazna je bezna~ajna ukoliko nepropisno pona{awe za posledicu ima gubitak `ivota ili trajnu invalidnost. „Apelujemo na voza~e ostalih vozila da u naredom periodu, kada se o~ekuje znatno ve}e prisustvo voza~a motocikala, mopeda i bicikala, posvete ve}u pa`wu wihovoj bezbednosti i da imaju u vi-

SPORT

sreda20.april2011.

INTERVJU

c m y

16

dnevnik

DEJAN VRANE[, SELEKTOR FED KUP TIMA SRBIJE

Men tal no smo slo mi li Slo va ki we Bi le su naj bo qe te ni ser ke Sr bi je na ru bu po ra za u Bra ti sla vi.

U su sre tu ko ji je od lu ~i vao ko }e ubu du }e igra ti u Svet skoj gru pi Fed ku pa, Slo va ki we su u du blu ima le pred nost od 6:2 i 5:1, ka da se de sio ne ve ro vat ni, fan ta sti~ ni pre o kret u igri na {eg pa ra Je le na Jan ko vi} - Alek san dra Kru ni}. Uz stal ni osmeh na li cu ka pi te na na {eg ti ma Jan ko vi }e ve, ali i pre po ro |e ne Kru ni }e ve, Sr bi ja je na pa la ri val ke iz svih oru` ja i, ko rak po ko rak, lo mi la i me~ i su par ni ce. Za to vre me, kraj aut li ni je, na klu pi na {e se lek ci je, sa ve zni ka pi ten De jan Vra ne{ bo drio je na -

ja na Jo va nov ski, a ne Je le na Jan ko vi}. Ti me {to od lu ku ni ste obra zlo `i li pre u ze li ste na se be ve li ki ri zik?

- Ja ko je bi lo te {ko do ne ti ta kvu od lu ku - re kao je na po ~et ku in ter vjua za „Dnev nik” De jan Vra ne{. - Iskre no, zbog sve ga sam ma lo spa vao, du go smo moj tim i ja va ga li raz li ~i te va ri jan te od lu ke, jer Je le na se pre hla di la i u pe tak ni je tre ni ra la. Bi la je pu na se kre ta, br zo se za ma ra la i ve o ma te {ko di sa la. Sve to bi lo je po sle di ca do la ska iz Ame ri ke, iz le ta, u mno go hlad ni ju evrop sku kli mu i „xet le ga” (pro me ne vre men ske zo ne, op.

Je ca ima upa lu oba uha Jo{ je dan de taq iz Bra ti sla ve za ~i ta o ce „Dnev ni ka” ot krio je De jan Vra ne{: - Pre hla da je Je le ni pre {la i na uho i ona je u ne de qu igra la sa upa lom. Ona je sa da u [tut gar tu i upa la se u me |u vre me nu pro {i ri la na oba uha, {to je ce na ko ju pla }a zbog igra wa u du e lu sa Slo va~ kom. Ali, to je ni je spre ~i lo da bra ni bo je Sr bi je i da bu de je dan od kqu~ nih fak to ra ko ji su nam do ne li ve li ku po be du - ob ja snio je Vra ne{. {e de voj ke, ska kao, do ba ci vao, ner vi rao se... Ni je mu bi lo la ko, ali je, na kra ju, te ren u Bra ti sla vi na pu stio kao idej ni tvo rac svo je vr snog pro jek ta - ve li ke po be de i pla sma na Sr bi je u naj kva li tet ni ju gru pu Fed ku pa. lPri li kom `re ba, u pro {li pe tak, iz ne na di li ste i slo va~ ku i srp sku jav nost od lu kom da u sin glu pr vog da na na stu pi Bo -

SVETSKA LIGA

U No vom Sa du i Be o gra du Mu {ka od boj ka {a ka se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je }e utak mi ce C gru pe Svet ske li ge s Fin skom, Por tu ga li jom i Ar -

gen ti nom od i gra ti u No vom Sa du i u Be o gra du. Po red od boj ka {a, Sr bi ju }e u Svet skoj li gi pred sta vqa ti i ar bi tri Zo ri ca Bje li}, De jan Jo va no vi} i Dra gu tin ]uk i su per vi zo ri FIVB Alek s an dar Bo r i ~ i}, Slo bo dan Mi lo {e vi} i dr Vla di mir ]uk.

TRI JUMF MLA DIH NO VO SAD SKIH RU KO ME TA [A U DORT MUN DU: Ju ~e su se iz Ne ma~ ke vra ti li mla di ru ko me ta {i i ru ko me ta {i ce (ro |e ni 1994. go di ne i mla |i) ko ji su bra ni li bo je Gra da No vog Sa da na tra di ci o nal nom 15. po re du me |u na rod nom omla din skom tur ni ru „Do kup” u Dort mun du (u~e stvo va le 83 eki pe). Wi hov do la zak za be le `i la je ka me ra na {eg fo to re por te ra Ni ko le Sto ja no vi }a, a po vod je bio taj {to su za di vi li ta mo {we qu bi te qe spor ta, za tre nu tak skre nuv {i pa `wu na ru ko met u me stu ko je sla vi {am pi on sku ti tu lu u fud bal skoj Bun de sli gi.

Mu {ka sel kci ja No vog Sa da, ko je su uglav nom ~i ni li mla di ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta, ina ~e ka det ski pr va ci Sr bi je, po ja ~a ni vr {wa ci ma iz RK Kamp Ra sti mo, osvo ji la je pr vo me sto.

Ovo je pe ti tri jumf No vo sa |a na na ovom tra di ci on al nom tur ni ru (2.000, 2001, 2.002, 2.004. i 2011.). Iza bra ni ci Dra ga na Vr go vi }a do zlat ne me da qe do {li su u kon ku ren ci ji 28 eki pa iz ~e ti ri dr `a ve (Ne ma~ ke, Be lo ru si je, Ho lan di je i Sr bi je), gde su za be le `i li osam po be da i je dan po raz. Bo je No vog Sa da bra ni li su: Ne ma wa Be lo{, Ni ko la Vr go vi}, Mi lan Kvr gi}, Bor ko Vje {ti ca, Nik {a Ra ko ~e vi}, Mi le Lon ~ar, Mi ro slav Ili}, Ni ko la

A.P.). @e le li smo da je ospo so bi mo za dru gi dan me ~a, ali ni smo hte li da ri val ka ma ot kri va mo pra vi raz log we nog iz o stan ka. Za to sam za mo lio i Jan ko vi }e vu da na pres-kon fe ren ci ji o to me ne pri ~a. Znam da sam ti me iza zvao raz li ~i te re ak ci je u Sr bi ji, da su se po ja vqi va le po ru ke na ra znim fo ru mi ma u sti lu „Vi si }e{ na Te ra zi ja ma”, ali ni ti sam to pra tio, ni ti SU TRA STAR TU JE FI NAL NA SE RI JA PLEJ-OFA OD BOJ KA [A: Utak mi com Par ti zan - Voj vo di na NS su tra u ha li [u mi ce u Be o gra du po ~i we fi na le plej-ofa od boj ka {a. Sa gle da va ju }i ~i ta vu se zo nu, fi nal ni par je za slu `io da se na |e u bor bi za ti tu lu, jer je do mi ni rao te re ni ma u Sr bi ji.

Ove se zo ne od boj ka {i Voj vo di ne ( na sli ci Lu ka ^u bri lo, Bo ri slav Pe tro vi}, Go ran [kun dri}, Ne nad Si me u no vi} i Zo ran Jo va no vi}) su dva pu ta sla vi la u li ga {kom de lu pr ven stva, a cr no-be li su bi li uspe {ni ji u po lu fi na lu Ku pa, pa je una pred za ga ran to va na ve li ka ne iz ve snost u bor bi za naj vred ni ji do ma }i pe har.

- Naj pra ved ni je je bi lo da se Par ti zan i mi na |e mo u fi na lu.

Pr ve dve utak mi ce igra ju se u Be o gra du, a u od boj ka {kom spor tu do ma }i te ren ne mo ra uvek da zna ~i i po ~et nu pred nost. Na {a eki pa bo qe igra kod ku }e, ma da je u po sled wem su sre tu po lu fi na la sa Zve zdom po ka za la da mo `e da bu de vr hun ska i u go -

Ar se ni}, Mi lo{ Tr ni ni}, Alek san dar Kur te{, De jan Mi lo sa vqev, Da ni jel Ka ji{, Va wa Mol nar.

- Ovo je bi lo de se to u~e {}e na {ih se lek ci ja na tur ni ru u gra du po bra ti mu, a po sle se dam go di na po no vo smo ga osvo ji li ka `e tre ner Vr go vi}. - Ra du je me to {to su na {i mom ci na pr vom ve }em me |u na rod nom tak mi ~e wu odu {e vi li igrom, po na {a wem i re zul ta tom. Sve utak mi ce po be di li smo ube dqi vo, ~ak i po lu fi na le sa 17 raz li ke, a fi na le sa osam go lo va.

I `en ska se lek ci ja No vog Sa da, koja je sastavqena od igra~ica ka}kog Petrova i Vojvodine, ostva ri la je ve li ki

Ma le taj ne: De jan Vra ne{ i Je le na Jan ko vi}

sam obra }ao pa `wu... Jed no stav no, dru ga ~i je ni je mo glo da bu de, a re zul tat su sre ta po ka zu je ko li ko smo bi li u pra vu. lSa da, ka da su se emo ci je ma lo sle gle, ka ko gle da te na duel sa Slo va~ kom?

- Ima le su Slo va ki we sre }e zbog ma le ra ko ji su nas pra ti li.

Uslo vi sme {ta ja i za igru bi li su sjaj ni, ali, eto, Je le ni na bo lest, pa Ani na po vre da dru gog da na u du e lu s Ci bul ko vom, pa Bo ja ni na pred -

nost ko ju, na mo ju ve li ku `a lost ni je us pe la pre tvo ri u po be du ta ko |e pro tiv Ci bul ko ve, je su pe ho vi. Je le na je ne ka ko iz gu ra la svoj singl me~, a u du blu smo ima li sre }e, ali i hra bro sti i sna ge ko je su is po qi le Je ca i ma la Alek san dra Kru ni}. Na {e de voj ke od i gra le su sjaj no do kra ja, a Slo va ki we, ko je su do te pred no sti od 5:1 u dru gom se tu bi le od li~ ne, ni su iz dr `a le men tal ni pri ti sak. Ba{ na psi ho lo {kom pla nu smo ih slo mi li. Vi -

sti ma. Par ti zan je od li~ na eki pa, mon go su na pre do va li i po ka zao je za vid nu for mu u su sre ti ma sa Rad ni~ kim. Naj va `ni je je da igra mo sve bo qe i na dam se da }e mo i u fi nal noj se ri ji bi ti na vr hun skom ni vou - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}.

Ni su se mno go pu ta sa sta ja li Voj vo di na i Par ti zan u fi na li ma plej-ofa, sve ga tri pu ta od uvo |e wa post se zon skog do i gra va wa 1990. go di ne. U se zo ni 1990/91. Par ti zan je bio uspe {ni ji (2:1 u po be da ma), se zo nu ka sni je Vo {a se re van {i ra la sa 3:1 u po be da ma, a u naj bo qoj se zo ni u isto ri ji no vo sad skog od boj ka {kog gi ga na ta (1995/96.)

Vo {a je bi la bo qa 3:2. No vo sa |a ni ima ju 13, a Par ti zan 10 ti tu la.

Pr vi me~ fi na la plej-ofa igra se su tra, dru gi je u po ne de qak 25. apri la, tre }i u No vom Sa du 28. apri la, ako bu de tre ba lo ~e tvr ti me~, ta ko |e, u No vom Sa du 1. ma ja, a even tu al na pe ta po no vo u Be o gra du 5. ma ja.

M. Risti}

uspeh za u zi ma wem tre }eg me sta, po sle osam po be da i jed nim po ra zom. Iza bra ni ca ma La ze Pe tro va ma lo je ne do sta ja lo da za i gra ju u fi na lu. Za se lek ci ju su igra le: Ni ko le ta Pa ji}, Jo va na Pa ni}, Je le na Ze ~e vi}, Ne ve na Bla `i}, Bo ja na Tr ni ni}, Jo va na Jo va no vi}, Di ja na Ili ja na, Iva na ^i ~ak, Jo va na To mi}, De ja na Go li}, Dra gi ca Lon ~ar.

- Kao tre ner mo ram da bu dem za do vo qan, jer je ma lo ne do sta ja lo da i mi osvo ji mo pr vo me sto. U po lu fi na lu po ra `e ne smo od Ho lan |an ki po {to smo igra li ne re {e no u re gu lar nom to ku utak mi ce, ta ko je bi lo i po sle pro du `e ta ka i sed me ra ca, da bi jed nom gre {kom pri li kom

na iz me ni~ nih sed me ra ca iz gu bi li - re kao je Pe trov i do dao da su ve} do bi li po ziv za tur nir u Ho lan di ju, ali zbog fi nan sij skih po te {ko }a ne }e mo }i da u~e stvu ju.

Pre ma re ~i ma u~e sni ka, tur nir je bio ve o ma do bro or ga ni zo van, a do ma }i ni su bi li odu {e vqe ni {to je po sle dve go di ne ob no vqe na sa rad wa gra do va po bra ti ma, ka ko je re kao pri li kom pri je ma gra do na ~el nik Dort mun da „sre} ni smo {to se po ma lo za hlad ne li od no si oto pqa va ju”. De ca i tre ne ri ve li ku za hval nost du gu ju i NS tre ve lu ko ji je mak si mal no do pri neo da lak {e pod ne su du ga ~ak put.

J. Gali}

de li ste, Je le na se sme ja la i kod 1:5, ali ne zbog sre }e ili ne kog za do voq stva, ve} je `e le la da svo ju po zi tiv nu ener gi ju pre ne se na Alek san dru ko ja je bi la do sta steg nu ta. Han tu ho va je sjaj no ser vi ra la i ja sam de voj ka ma stal no, do do sa de, po na vqao da je ser vis mo ra sta ti. I - do go di lo se! Sta le su Slo va ki we, na {e de voj ke su igra le sve bo qe i za slu `i le su taj tri jumf.

Za to sam im za hva lan, ba{ kao i osta lim igra ~i ca ma, mom ti mu, Te -

ni skom sa ve zu Sr bi je i na vi ja ~i ma ko ji su nas sjaj no bo dri li. lNa rav no, ape ti ti u jav no sti Sr bi je ra stu. Ve} se po mi we na pad na po bed ni~ ki pe har u Fed ku pu...

- Od mah po sle me ~a, u svla ~i o- ni ci u Bra ti sla vi, odr `ao sam sa sta nak s de voj ka ma. Sa sva kom od wih sam po raz go va rao na te mu na {ih bu du }ih ci qe va. Na rav no, u tim tre nu ci ma bi li smo eufo ri~ ni, ali do bio sam po tvr dan od go vor od svih da }e mo da pro ba mo da na pad ne mo tro fej. I do pa lo mi se to {to Jan ko vi }e va ni je pri hva ti la ulo gu he ro ja u po be di, ve} je re kla da su svi iz na {eg ti ma ju na ci, na svoj na ~in. To nas i odva ja od osta lih, jer ni ko ne bro ji ko je i ko li ko me ~e va do bio, ne iz dva ja se be u pr vi plan. De voj ke do bro raz mi {qa ju i to u me ni bu di jo{ ar gu men to va ni ju na du da mo `e mo pu no da ura di mo kao re pre zen ta ci ja. lDa li raz mi {qa te o to me da i sle de }i me~ u Fed ku pu, uko li ko `re bom bu de od re |e no da bu de mo do ma }i ni, od i gra te u No vom Sa du?

- Ozbiq no raz mi {qa mo o toj mo gu} no sti, ali je ja ko ra no da se sa da ti me ba vi mo. O to me }e mo da mi sli mo i pri ~a mo ka da bu de oba vqen `reb za Svet sku gru pu, to kom tun ri ra na Ro lan Ga ro su - za vr {io je raz go vor za na{ list De jan Vra ne{.

Aleksandar Predojevi}

Fo to: F. Ba ki}

SPORT

dnevnik

VOJ VO DI NA OTVO RI LA KA PI JE „KA RA \OR \A” ZA ME^ S HAJ DU KOM

JE LEN SU PER LI GA – 23. KO LO

Do ma }in za ti tu lu, gost za op sta nak

Da nas

SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo de - OFK Be o grad NO VI SAD: Voj vo di na - Haj duk IVA WI CA: Ja vor - In |i ja BE O GRAD: BSK - ^u ka ri~ ki Stan kom JA GO DI NA : Ja go di na - Me ta lac SME DE RE VO: Sme de re vo - Par ti zan ^A ^AK: Bo rac - Rad BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Slo bo da Po int Se voj no

Odav no na su per li ga {koj fud bal skoj ta be li ni je bi la ovo li ka bo dov na raz li ka iz me |u Voj vo di ne i Haj du ka. No vo sa |a ni (53) se bo re za ti tu lu, a Ku qa ni (15) za op sta nak. Sva ki tim, da kle, ima ve li ki mo tiv da uspe u da na {wem me ~u, da osvo ji dra go ce ne bo do ve. Go sti ma, ru ku na sr ce, i re mi bi bio ve li ki kao Ku la, dok Voj vo di na na ta kav is hod ne sme ni da po mi sli.

Sve ga ovo ga sve sni su u re do vi ma do ma }i na, ~i je je ru ko vod stvo po vu klo pra vi po tez - otvo riv {i {i rom ka pi je za voj vo |an ski duel. Ulaz se, da kle, ne }e na pla }i va ti, pa eto pri li ke da tri bi ne sta di o na „Ka ra |or |e” da nas bu du so lid no po pu we ne sim pa ti ze ri ma oba ti ma.

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Spar tak 6. Sme de re vo 7. OFK Be o grad 8. Slo bo da 9. Ja go di na 10. Ja vor 11. BSK 12. Bo rac 13. Haj duk 14. In |i ja 15. Me ta lac 16. ^u ka ri~ ki

Mi ro slav Ste va no vi} (be li dres) za me ni }e Ni ko lu La ze ti }a

Po sle po be de nad Par ti za nom u Be o gra du, Voj vo di ni se na me }e im pe ra tiv no vog tri jum fa.

- O~e ku je nas te `ak me~ - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi}. - Na {a eki pa je de lom emo tiv no is pra `we na, po je di ni ro vi ti igra ~i ni su jo{ sto po stot no sprem ni za ceo me~, a pra vo na stu pa zbog `u tih kar to na ne ma is ku sni Ni ko la La ze -

Haj duk ne ma {ta da iz gu bi Na k on ma l og voj v o | an s kog der bi ja u ko jem su fud ba le ri Haj d u k a po b e d i l i su b o t i~ k i Spar tak ZV, pred Ku qa ni ma je no vi iza zov - ve li ki voj vo |an ski der bi sa hi tom se zo ne Voj vo di nom u No vom Sa du.

U stru~ nom {ta bu Ku qa na su se jo{ jed nom osvr nu li na mi nu li su sret sa Su bo ti ~a ni ma.

- Jo{ jed nom bi se vra tio na utak mi cu sa Spar ta kom, eki pom ko ja ne ma sla bo me sto i ko -

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

18 18 16 12 8 7 9 7 7 6 6 5 3 3 3 0

2 2 5 7 8 10 4 7 6 9 8 9 6 5 4 4

2 2 1 3 6 5 9 8 9 7 8 8 12 14 15 18

14, Are na 16 16 16 16 16 16 18, RTS 56:17 38:10 36:8 32:12 21:15 21:19 20:21 24:26 19:20 15:18 17:26 14:23 14:30 18:38 11:32 6:47

56 56 53 43 32 31 31 28 27 27 26 24 15 14 13 4

U sle de }em ko lu (23. apri la) sa sta }e se - IN \I JA: In |i ja Bo rac, KU LA: Haj duk - Sme de re vo, BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na, Rad - Spar tak Zla ti bor vo de, Par ti zan - Cr ve na zve zda, ^u ka ri~ ki Stan kom - Ja vor, LU ^A NI: Slo bo da Po int Se voj no - Ja go di na, KRA GU JE VAC: Me ta lac - BSK.

Bes plat no i na fi na le Ku pa Te ku pri pre me i za od la zak na vi ja ~a Voj vo di ne na me~ fi na la Ku pa Sr bi je s Par ti za nom, ko ji }e se 11. ma ja igra ti na be o grad skoj Ma ra ka ni.

Pre ma re ~i ma Iva ne Smi qa ni}, ko ja je u FK Voj vo di na za du `e na za od no se s jav no {}u, ru ko vod stvo cr ve nobe lih obez be di lo je bes pla tan pre voz iz No vog Sa da za Be o grad i ulaz na fi nal ni duel na {eg naj ma sov ni jeg ta ki mi ~e wa.

17

sreda20.april2011.

ti ra ti gle da o ci, jer mi ne ma mo {ta da iz gu bi mo, a mo `e mo pu no da do bi je mo. Za utak mi cu sa Spar ta kom sa sta nak sa igra ~i ma je tra jao dva mi nu ta i 40 se kun di, a u No vom Sa du }e sa sta nak tra ja ti is pod dva mi nu ta, jer su igra ~i sve sni {ta mo gu da do bi ju ovom utak mi com, kao {to su bi li sve sni {ta su mo gli da iz gu be da ni smo po be di li Spar ta ka.

Zna stra teg Haj du ka {ta we go vu eki pu o~e ku je na „Ka ra |or |u”.

- Voj vo di na je kao klub odav no za slu `i la da uzme jed nu od ti tu la, a sa da taj kva li tet pra ti i kva li tet igra ~a i stru~ nog {ta ba i mi slim da ne }e bi ti ni ka kvo iz ne na |e we da ove se zo ne uzme tro fej. Po zna va ju }i ~o ve ka ko ji vo di klub ve ru jem da ka da bi mu sa da po nu di li jed nu ti tu la on je ne bi pri hva tio jer ho }e oba tro fe ja. Za tim, i na vi ja ~i Voj vo di ne su zna ~a jan seg ment u stva ra wu zdra ve at mos fe re i wi hov do pri nos re zul ta ti ma je ne mer qiv. Eto, ri va lu glad nom tro fe ja ide mo na no ge.

Zna ~i, Haj duk u No vom Sa du ne ma {ta da Tre ner Haj du ka Dra go qub Be kva lac iz gu bi? ja je do {la to li ko mo ti vi sa na - Po na vqam, igra ~i mo gu sa kao da se Su bo ti ~a ni ma ra di o mo pu no da do bi ju. Zbog to ga ne gla vi, kao da je wi ma su sret }e mo i}i u No vi Sad da se de bio pre su dan a ne na ma. Uz do - fan z iv n om igrom 90 mi n u t a bru igru do {li smo do za slu `e - bra ni mo ve} }e mo igra ti ofan ne po be de po sle ko je se na zi re ziv no, pa ne ka iz ta kve igre do sve tlo na kra ju tu ne la – re kao |e i re zul tat. je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ku qa ni su pro tiv Spar ta ka Dra go qub Be kva lac. na stu pi li bez ka pi te na Bo gi }a Ka k va je ve z a re ~ e n og sa i Mak si mo vi }a. Ka kva je sa da onim {to sle di u No vom Sa du? si tu a ci ja?

- [te ta je {to na kon te {ke - Wih dvo j i c a jo{ ni s u utak mi ce sa Spar ta kom ne ma mo sprem n i.U No v om Sa d u ne } e vi {e vre me na da se od mo ri mo, mo }i da na stu pi ni po vre |e ni da nam se po v re | e n i igra ~ i Ki{ - sa op {tio je Be kval ca. opo ra ve i da kom plet ni ode mo Naj b li ` i da po~ n u su s ret na no ge iz van red noj eki pi Voj - pro tiv Voj vo di ne su: Bra}, Pa vo di ne, ko ja po ka zu je una zad ne - u qe vi}, Fej sa, V. Ko va ~e vi}, ko li ko go di na da je sta bi lan A. @i va no vi}, Jo va no vi}, Ka klub. @e li mo da u No vom Sa du sa li ca, \u ki}, M. @i va no vi}, pru ` i m o mak s i m um i do b ru Pe tro vi} i Ko ma zec. igru u ko joj }e naj vi {e pro fi \. Bo ja ni}

ti}. Sve ovo ne na vo dim kao ali bi, ve} ~i we ni cu ko ja mo ra da se uzme u ob zir. Ali, upr kos sve mu do voq no smo ja ki da is tra je mo na pu tu ko jim ide mo ovog pro le }a.

De vet me se ci od li~ nih re zul ta ta je iza Voj vo di ne. Sa mo je dan po raz, od Ra da, pre ki nuo je niz po be da i po ra za, a po da tak da je ovog pro le }a eki pa

Fo to: F. Ba ki}

pod vo| stvom Zo ra na Mi lin ko vi }a na ni za la de set po be da za re dom (osam pr ven stve nih i dve kup) svr sta va ga u klup sku isto ri ju.

- O isto rij skim po da ci ma pri ~a }e mo 29. ma ja ka da pod vu ~e mo cr tu pod ono {to smo za jed ni~ ki pro {li u ovoj tak mi ~ar skoj se zo ni. Pred na ma je jo{ do sta is ku {e wa, a me~ s Haj du -

PAR TI ZAN U SME DE RE VU

Kri za je pro {lost?

Sva ki no vi kiks je ko rak da qe od ti tu le, sve sni su u Par ti za nu pred go sto va we Sme de re vu. Svi u klu bu su se sku pi li ka ko bi eki pa na pra vi na ~in za vr {i la se zo nu i od bra ni la ti tu lu. Tre ner Alek san dar Sta no je vi} do bi ja po ru ke po dr {ke od na vi ja ~a i mir ni ji mo `e da se po sve ti svo jim oba ve za ma, oklop ni ci mo ra ju da pad nu.

- Hva la svi ma na po dr {ci, mno go mi to zna ~i. O~e ku je nas duel u ko jem je tri jumf im pe ra tiv. Pro tiv nik je te `ak, kva li te tan, sa vr lo ~vr stom od bra nom i mo ra }e mo mak si mal no da od i- gra mo. Dru go po lu vre me pro tiv Voj vo di ne je bi lo do bro i da je mi na du da iz la zi mo iz kri ze – re kao je Sta no je vi}.

Tre ner {am pi o na na ras po la ga wu }e ima ti kom ple tan sa stav.

Mo `da ne ko iz o sta ne usled umo ra od rit ma utak mi ca sre da - su bo ta.

- Za sa da sve pro ti ~e ka ko tre ba. Svi su zdra vi, ne ma mo kar to ne i igra }e mo u naj ja ~em sa sta vu - is ta kao je tre ner.

I igra ~i zna ju svo je oba ve ze.

Po sle po ra za od Voj vo di ne odr `a li su sa sta nak i do go vo ri li se da do kra ja se zo ne pro ba ju da do bi ju sve utak mi ce.

- Sve sni smo tre nut ka u ko jem se na la zi mo. Is pu sti li smo ve li ku pred nost. Ka ko je opet sve u na {im ru ka ma pro ba }e mo to da is ko ri sti mo. Naj bo qi smo u ze mqi i vre me je da to po tvr di mo – re kao je ka pi ten Mla den Kr sta ji}.

I. La za re vi}

kom, ko ji se gr ~e vi to bo ri za op sta nak i ko jeg pred vo di is ku sni tre ner, je pr vo i u ovom ~a su za nas naj va `ni je - u svom sti lu ka `e Mi lin ko vi}.

Po `u te log La ze ti }a za me ni }e mla di Mi ro slav Ste va no vi}.

- Za do vo qan sam svo jim par ti ja ma i mi nu ta `om u ovoj se zo ni, ma da znam da uvek mo `e bo qe.

Na me ni je da dam pun do pri nos od li~ nim re zul ta ti ma na {eg ti ma. Ne sum wam da }e nas Haj duk na mu ~i ti, ali mi jed no stav -

ZVE ZDA DO ^E KU JE SLO BO DU

Opre znost ni je ma na Pri li ka se uka za la, tre ba je is ko ri sti ti. U Cr ve noj zve zdi sma tra ju da je ti tu la, po sle tri go di ne, na do hvat ru ke i da sa da tre ba da se po ka `u. Po mo} ni tre ner Slo bo dan Ma ro vi} uve ren je da }e eki pa bi ti uspe {na pro tiv Slo bo de, kao {to je od po ~et ka pro le} ne po lu se zo ne.

- U do brom smo mo men tu, ali to nas ne sme uspa va ti. O der bi ju sa Par ti za nom raz mi {qa }e mo tek po sle U`i ~a na, jer ova kve utak mi ce ume ju da bu du naj o pa sni je.

Op ti mi sta sam, igra mo do bro ce log pro le }a, ima mo pre po zna tqiv si stem i do bar tim i ve ru jem u po be du. Ali, oprez je neo p ho dan jer je Slo bo da po di gla for mu i si gur no }e i na Ma ra ka ni po ku {a ti da se do ka `e – re kao je Ma ro vi}.

VOJ VO \AN SKI DER BI U ZRE WA NI NU

Ba na }a ni i ka na rin ci de le meg dan Jed na od naj za ni mqi vij utak mi ca 24. ko la Pr ve fud bal ske li ge sva ka ko je duel Ba na ta i No vog Sa da.

Fud ba le ri Ba na ta su, ~i ni se, pro pu sti li po sled wi voz u tr ci za pla sman u Su per li gu po ra zom od BASK -a (0:1), {to ne zna ~i da ne }e ima ti naj vi {e am bi ci je u me ~u sa ka na rin ci ma. Na dru goj stra ni, No vo sa |a ni su na kon tri uvod na po ra za us pe li da se vra te na po bed ni~ ki ko lo sek. Se dam osvo je nih bo do va u tri utak mi ce ohra brio je stru~ ni {tab i igra ~e sa De te li na re pred go sto va we Ba na }a ni ma. Po zna to je da Zre wa nin ci ovog pro le }a ima ju pro blem sa efi ka sno {}u (je dan po go dak na pet utak mi ca),

no mo ra mo do no va tri bo da - ka `e Ste va no vi}.

Tre ner i pr vo ti mac Voj vo di ne za jed ni~ ki su po zva li na vi ja ~e da ih bo dre u na sto ja wu da ovog pro le }a na ple }a po lo `e jo{ jed nog su per li ga {a.

O~e ku je se ovaj tim Voj vo di ne: Br ki} - Vu li }e vi}, Traj ko vi}, Moj sov, Pa vlo vi} - Tum ba se vi} Ste va no vi}, Me do je vi}, Me re ba {vi li, Abu ba kar - Ili}.

Da na {wi me~ po ~i we u 16 sa ti.

S. Sa vi}

ali ih za to kra si gra nit na od bra na, po ~e mu su tre }a eki pa u li gi, pa }e bi ti za ni mqi vo ka ko }e se pro bu |e ni ka na rin ci no si ti sa be de mom do ma }i na.

- Put Zre wa ni na kre }e mo bez ~e ti ri, pet stan dard nih pr vo ti ma ca, ali sa `e qom da se nad i gra va mo sa od li~ nim do ma }i nom, ko ji je, na `a lost,ot pao iz tr ke za po vra tak u eli tu. Si gur no je da }e Ba nat sa da igra ti mno go bo qe ka da je pri ti sak spla snuo. Mi ne mo `e mo da ra ~u na mo na \o ro vi }a, Ba ja ta i Pe ka ri }a, a pod zna kom pi ta wa su Si me u no vi} i Jo ci} - ka zao je tre ner ka na ri na ca Zo ran Go ve da ri ca.

Utak mi ca u Zre wa ni nu po ~i we u 16.30 ~a so va.

I. Gru bor

Mar ko Ve {o vi} u po sled we vre me ni je u naj bo qoj for mi, ali ve ru je da }e i on, ako mu se uka `e pri li ka, za bli sta ti.

- Mno go te `ak me~ je pred na ma, bi tan u tr ci za ti tu lu. Po be da nas pri bli `a va ci qu i za dr `a va do bru at mos fe ru pred der bi. Slo bo da je ne zgo dan ri val i mo ra mo bi ti opre zni. Tre nut no ni sam u naj bo qoj for mi, ali ve ru jem da }u is ko ri sti ti even tu al nu {an su i vra ti ti se na sta ri put. Kon kret no, fa li mi ru ti ne u za vr {ni ci ak ci ja – re kao je Ve {o vi}.

Slo bo du ne po zna je te do voq no.

- Znam da }e igra ti za tvo re no i da }e pri li ku tra `i ti iz kon tra na pa da. Ne bli sta ju u po sled we vre me, {to je do dat ni raz log za na{ oprez – is ta kao je Ve {o vi}.

I. L.

SU BO TI ^A NI DO MA ]I NI OFK BE O GRA DU (14)

Pre kid po sta

U Su bo ti ci fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de tra ~u na ju na bo do ve u su sre tu s OFK Be o gra dom. Sve sni su go lu bo vi da ne }e bi ti la ko po en ti ra ti pro tiv sta rog ri va la, ali su na mer ni da se po be dom pre ki nu niz od dve utak mi ce bez bo do va.

– Ima li smo u pro {lom me ~u pro ble ma sa iz o stan ci ma, po go to vo u na pa du gde smo iona ko tan ki. U eki pu se vra }a Mar ko Mi ri}, a jo{ uvek sto ji znak pi ta wa nad La za rom Ve se li no vi }em i Ne ma wom Ni ko li }em ko ji su i u pro {la dva me ~a iz o sta li zbog po vre da. Bez ob zi ra na sa stav u ko me bu de mo igra li, si gur no je da }e mo da ti sve od se be da osvo ji mo bo do ve ko ji bi nas u~vr sti li na pe toj po zi ci ji. Ni smo bi li do bri u Ku li, mo ra mo da se po pra vi mo, a re cept iz me ~a sa Par ti za nom bi mo gao da bu de do bi tan pro tiv ro man ti ~a ra – ka zao je tre ner Qu bo mir Ri stov ski.

N. S.

DA NAS NA FUDBALSKIM TE RE NI MA Pr va li ga Sr bi je - NO VI SAD: Pro le ter - Rad ni~ ki (S), ZRE WA NIN: Ba nat - No vi Sad, SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Ze mun, BA ^IN CI: Big bul Rad ni~ ki - Mla dost (L), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Mla di rad nik, BE O GRAD: Te le op tik - No vi Pa zar, NI[: Sin |e li} - Rad ni~ ki 1923, VRA WE: Di na mo - Be `a ni ja, KRU [E VAC: Na pre dak - BASK. Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va.

Srp ska li ga Voj vo di na - BE O ^IN: Ce ment - Slo bo da (NK), PA DI NA: Do li na -

Tek sti lac Ites, SEN TA: Sen ta - Vr {ac, KI KIN DA: Ki kin da - Mla dost (A), BA^ KI JA RAK: Mla dost - Slo ga (T), RAS TI NA: So lu nac - Pa li}, VE TER NIK: Ve ter nik Vi skol - Do wi Srem, NO VA PA ZO VA: Rad ni~ ki (NP) - ^SK Pi va ra.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Is tok - PAN ^E VO: Di na mo - Spar tak (D), NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Voj vo di na, NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Bo rac, BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - Ba~ ka 1901, SRP SKA CR WA: Bu du} nost - Ba~ ka (P), ZRE WA NIN:

Rad ni~ ki - Za dru gar, BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (B), BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - AFK. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad - BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka - Ju go vi}, FU TOG: Me ta lac AV - Slo ga Er de vik, TU RI JA: Mla dost - 1. maj, NO VI SAD: Bo rac - Rad ni~ ki (SM), NO VI SAD: In deks - Bu du} nost (M), STA RI BA NOV CI: Du nav - Omla di nac, SI VAC: Po let - Rad ni~ ki (I), ZMA JE VO: Obi li} - Cr ve na zve zda.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

18

sport

sreda20.april2011.

PO DR [KA RAZ VO JU VR HUN SKOG SPOR TA: U pres sali SPC „Vojvodina” odr`ana je konferencija za medije povodom sufinansirawa sportskih takmi~ewa od interesa za AP Vojvodinu u 2011. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu sufinansira}e sa 18 miliona dinara deset me|unarodnih takmi~ewa, koja }e ove godine biti odr`ana u Pokrajini, istakao je sekretar Modest Duli}. Najvi{e sredstava, 7,5 miliona dinara, dobi}e Rva~ki klub Proleter iz Zrewanina, organizator Evropskog juniorskog prvenstva. Sekretarijat }e finansirati i evropska prvenstva u odbojci za seniorke ( Zrewanin), karateu za kadete i juniore (Karate savez Vojvodine), plivawu za juniore (Pliva~ki savez Srbije), padobranstvu (Aero klub Kikinda), bodi-bildingu za `ene (Bodi-bilding i fitnes savez Vojvodine), kao i Balkanske igre za juniore u

LEGENDARNI DEJAN BODIROGA VRATIO SE SRPSKOJ KO[ARCI

Po sao nas ~e ka, pro ble ma ima svu da sportskoj gimnastici (Gimnasti~ki savez Vojvodine), Me|unarodni streqa~ki miting u Novom Sadu (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790), te Evroliga u vaterpolu (Vaterpolo klub Vojvodina). Sredstva su izdvojena iz buxetske rezerve i to je dodatna pomo} pored stalne koja se upu}uje granskim sportskim savezima. Programi olim-

pijaca bi}e realizovani u saradwi sa Olimpijskim komitetom Srbije. Duli} je dodao i da, osim podr{ke vrhunskom, ne}e biti zanemaren ni rekreativni sport, po{to }e za organizaciju Radni~kih sportskih igara u Ba~koj Palanci (Savez sporta za sve Vojvodine) biti izdvojeno 2,3 miliona dinara.

G. M.

U SUSRET ME\UNARODNOM TURNIRU „RASTIMO – TROFEJ GRADA NOVOG SADA”

Tra `i se me sto vi {e Jo{ je da na est da na osta lo je do je din stve ne sport ske pri red be u na {oj ze mqi, me |u na rod nog tur ni ra „Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da” u ru ko me tu i mi ni ru ko me tu za de ~a ke i de voj ~i ce od 9 do 17 go di na. Do ma }in i or ga ni za tor ove ve li ~an stve ne ma ni fe sta ci je, na ko joj }e se (od 30. apri la do 2. ma ja) nad me ta ti 84 eki pe i 1.107 de ce, su Ru ko met ni klubkamp Ra sti mo, Grad ski ru ko met ni sa vez i RK No vi Sad. Ve li ku po dr {ku i su or ga ni za to ri ovog pro jek ta bi }e klu bo vi iz No vog Sa da Voj vo di na @e le zni ~ar, ka} ki Ju go vi} Uni met i Pe trov, fu to {ki Me ta lac Asko Vi dak, te O[ „\u ra Jak {i}” iz Ka }a i Sa vez za {kol ski sport i vas pi ta we gra da No vog Sa da.

Tim po vo dom or ga ni zo va na je kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj je pred sta vqen ovaj pro je kat, ~i ji je po kro vi teq Grad ska upra va za spor.

- Ra di se o jed nom in te re sant nom pro jek tu za mla |e ka te go ri je, ko ji }e, ube |en sam u to, po sta ti je dan od bren do va No vog Sa da - re kao je ~lan Grad skog ve }a za du `en za sport Alek san dar Kra vi}. - Ovo je je dan od na ~i na ka ko se ula zi u Evrop sku uni ju.

Mi }e mo prak ti~ no do ve sti Evro pu u na{ grad. U~e {}e 1.107 ru ko me ta {a i ru ko me ta {i ca iz re gi o na pred sta vqa sja-

dnevnik

j nu pro mo ci ju gra da, pri li ku da se {i re vi di ci, skla pa ju no va pri ja teq stva i po znan stva i od li~ na pri li ka da na {a de ca po ve `u s vr {wa ci ma iz okru `e wa. Ta ko se otva ra ju i dru ge du bqe di men zi je, ne sa mo sport ske, ve} i {kol ske, kul tur ne...

Pot pred sed nik or ga ni za ci o- nog od bo ra Raj ko Im bro wev re kao je da po sle 40 go di na ra da u ru ko me tu pr vi put ose }a za do voq stvo i pri vi le gi ju {to je an ga `o van u ovom je din stve nom pro jek tu u dr `a vi.

- Ni ka da u na {oj ze mqi se ru ko met ni je igrao tri ce la da na uza stop no u pet ha la u pre~ ni ku

od 15 ki lo me ta ra, kao {to }e to bi ti slu ~aj za pr vo maj ske pra zni ke.

Ne ma sum we da po sle Eg zi ta i No vo sad skog saj ma Tro fej Ra sti mo spa da u red onih ma ni fe sta ci ja ko je }e gra du No vom Sa du obez be di ti ve li ki broj pan si o na (oko 1.500), po go to vo ka da je grad pri li~ no pra zan - is ta kao je, iz me |u osta log, Im bro wev.

Ga ran ci ja uspe {no sti ove ma ni fe sta ci je sa da i u bu du} no sti je i to {to iza we sto ji pre po zna tqi vi i pri zna ti do ma }i i me |u na rod ni brend Ru ko met ni kamp Ra sti mo, iz ~i jih re do va je i po te kla ova ide ja, pre ci zni je od \or |a Jak {i }a.

- Ve ruj te da za hva qu ju }i na {im kon tak ti ma i po znan stvi ma pre ko in sti tu ci je ka kav je Kamp Ra sti mo us pe li smo da za me sec da na oku pi mo 84 eki pe, a ono {to je za ni mqi vo da smo do {li u si tu a ci ju da smo mo ra li da od bi je mo de se tak eki pa, jer ne ma mo vi {e fi zi~ ki pro sto ra da ih uklo pi mo u sat ni ce. Ciq ove ma ni fe sta ci je je bio da na {a de ca ne mo ra ju da idu u ino stran stvo da bi sti ca la me |u na rod no is ku stvo, ve} da to ~i ne u Sr bi ji. Na dam se da }e Grad No vi Sad bi ti po no san na Tro fej, kao {to je po no san i pre po zna tqiv po Eg zi tu - re kao je Jak {i}.

J. Gali}

De jan Bo di ro ga vra tio se u ko {ar ka {ku re pre zen ta ci ju Sr bi je.

Ne ka se sa wim vra te i sva ona zla ta, na ko ja nas je na vi kao od 1995. do 2002. go di ne, ka da je pet pu ta bio {am pion, a jed nom tre }i. I na rav no, MVP sve ga i sva ~e ga. De vet go di na po sle In di ja na po li sa i we go ve ~u ve ne pred sta ve u fi na lu pro tiv Ar gen ti ne, Bo di ro ga se vra tio u srp sku ko {a ku, ali na ne ki dru gi na ~in. No vi pred sed nik Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je Dra gan \i las `e leo ga je u svom ti mu, ko ji }e ima ti za za da tak da sta bi li zu je po sr nu lu Ku }u ko {ar ke. Bo di ro ga je pot pred sed nik Sa ve za, a za du `e we mu je mu {ka ko {ar ka, na ko ju smo to li ko pu ta bi li po no sni.

- Na rav no da mi je ve li ka ~ast i za do voq stvo {to stu pam na ovu funk ci ju, za du `e nu za mu {ku ko {ar ku. Od mah kre }e mo sa ra dom re kao je le gen dar ni ko {ar ka{, ro |en 2. mar ta 1973. go di ne u Zre wa ni nu.

- Ra du jem se, ~ast mi je, ve li ka je oba ve za, ali ve li ko je i za do voq stvo. Mi slim da sam ko {ar ci i ko {ar ka {kom Sa ve zu dao mno go kao igra~, na ne ki na ~in svi smo ga gra di li. Ovo je no va funk ci ja za me ne, no vi po ~e tak i `e li mo da po mog ne mo, da svo je is ku stvo i zna we ugra di mo u rad Sa ve za, da obez be di mo mak si mal ne uslo ve mla |im ka te go ri ja ma, oni ma ko ji do la ze, ka ko bi smo po ~e li opet da stva ra mo vr hun ske aso ve i da pra vi mo do bre re zul ta te, a za to je po treb no vre me i ni {ta si gur no ne }e i}i pre ko no }i - re kla je srp ska ko {ar ka {ka iko na.

Bo di ro ga se xentlment ski za hva lio od la ze }em ru ko vod stvu i kon sta to vao da vre me na za gu bqe we ne ma i da }e on, uz osta le pot pred sed ni ke De ja na To ma {e vi }a (tak mi ~e wa), Anu Jo ko vi} (`en ska ko {ar ka), Vu ka Mi tro vi }a (mar ke ting) i na rav no pred sed ni ka \i la sa, ve} od da nas po ~e ti da ra de na no vom pro jek tu.

- Nor mal no, po ~i we mo od mah sa kon tak ti ma sa svim ko {ar ka {kim fe de ra ci ja ma, is ko ri sti }e mo faj nal-for u Bar se lo ni da vi di mo qu de iz FI BA, Evro li ge i svih

mo gu }ih ko {ar ka {kih or ga ni za ci ja. I prak ti~ no kre }u pri pre me {to se ti ~e se ni o ra i mla |ih ka te go ri ja, ime no va we tre ne ra, or ga ni zo va we pri pre ma… To su krat ko ro~ ni ci qe vi, a o du go ro~ nim }e mo raz go va ra ti na red nih ne de qa - re kao je Bo di ro ga i opi sao {ta }e bi ti we gov po sao:- Sve {to je ve za no za mu {ku ko {ar ku, od mla |ih

sti se Stru~ ni sa vet naj ~e {}e je dva ili kr we oku pqao, odr `a vao te le fon ske sed ni ce, imao opre~ na mi {qe wa o pro ble mi ma. Sto ga Bo di ro ga ni je si gu ran da li je ta kvo te lo neo p hod no i u ovom sa zi vu.

- [to se ti ~e Stru~ nog sa ve ta, mi slim da }e mo u to ku na red nih ne ko li ko da na od lu ~i ti o to me da li

ka te go ri ja, do se ni or ske re pre zen ta ci je.

Na taj na ~in, on }e prak ti~ no na sle di ti se lek to ra Du {a na Iv ko vi }a, ko ji je oba vqao i funk ci ju di rek to ra svih re pre zen ta tiv nih se lek ci ja. Sa da }e taj deo po sla pre u ze ti Bo di ro ga, a Du da }e sa mo vo di ti eki pu.

Ka kav tan dem!

- Ja mi slim da je Iv ko vi }ev po vra tak do bra vest. Du da je za po ~eo po sao u te {kom vre me nu, a mi slim da su us pe si po put onog u Poq skoj do {li pre ra no, da to ni ko u ko {ar ka {koj jav no sti ni je o~e ki vao, po tom je bi lo sli~ no i na Svet skom pr ven stvu u Tur skoj, ta ko da mi slim da ne tre ba pre ki da ti taj na ~in ra da, da je naj bo qe da Du da osta ne i pri ve de po sao kra ju. To je nor ma lan sled do ga |a ja po mom mi {qe wu - re kao je Bo di ro ga.

Jed na od pr vih od lu ka u ko joj }e u~e stvo va ti bi }e: ofor mi ti ili ne ~u ve ni Stru~ ni sa vet KSS? U no vom Sta tu tu osta vqen je pro stor da ta kvo sa ve to dav no te lo (opet) bu de oform qe no, ali… U pro {lo -

je po treb no ima ti je dan ta kav Sa vet - re kao je Bo di ro ga i na gla sio da pro ble me mo ra da re {a va od mah, u do go vo ru sa sa rad ni ci ma.

Na ro ~i to sa da ka da u kart kom vre me nu tre ba po sta vi ti se lek to re mla |ih mu {kih se lek ci ja, or ga ni zo va ti pri pre me u tre nut ku ka da KSS du gu je 100.000.000 di na ra, itd.

- Mi slim da tre ba tim ski da od lu ~u je mo ka da su u pi ta wu mla |e ka te go ri je. [to se ti ~e ime no va wa tre ne ra, pri pre ma i ra da sa mla |im se lek ci ja ma, mi slim da tu ima mo ve li kih pro ble ma. Tre ba lo bi re al no da sa gle da mo si tu a ci ju i uo~i mo da ne ke stva ri u ko ji ma smo bi li do mi nant ni u pro {lo sti, ka da smo ra no lan si ra li igra ~e, a sa da to vi {e ni je slu ~aj - re kao je Bo di ro ga i pod vu kao:- Mi slim da }e mo ra di ti na to me da {to pre ime nu je mo tre ne re, da po boq {a mo rad u mla |im ka te go ri ja ma i do no si }e mo za jed ni~ ke od lu ke, tim ski, uz sa ve to va we sa se lek to rom Du {a nom Iv ko vi }em.

De ja ne, do bro do {ao na zad u srp sku ko {ar ku!

(Mondo)

DANAS PRVA UTAKMICA FINALA PLEJ-OFA

He mo farm i Par ti zan za ti tu lu Ko {ar ka {i ce He mo far ma ve ~e ras od 18 ~a so va do ~e ku ju bra ni o ca ti tu le Par ti zan Ga le ni ku u pr voj utak mi ci fi na la plej - ofa pr ven stva Sr bi je.

Fi nal na se ri ja igra se na tri do bi je ne utak mi ce, po si ste mu 2-2-1, a u slu ~a ju maj sto ri ce ko {ar ka {i ce He mo far ma ima ju pred nost do ma }eg par ke ta. Bi }e ovo ~e tvr ti okr {aj, od mo gu }ih

de vet, qu tih ri va la u ovoj se zo ni. Oba pr ven stve na du e la do bi le su Vr {~an ke, ali je Par ti zan bio bo qi u fi na lu Ku pa. Si gur no je da }e ni jan se od lu ~i va ti o ti tu li, ko ju bra ni Par ti zan Dru ga utak mi ca igra se ta ko |e u Vr {cu u pe tak od 18 ~a so va, a on da se se ri ja se li u pre sto ni cu, gde }e u po ne de qak bi ti od i gran tre }i duel.

I. G.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

KUP KRAQA

Pri kqu ~ak Jo va ne Eri} Na {a hov skom pr ven stvu Sr bi je za `e ne u Be o gra du sed mim ko lom po ~eo je fi ni{.

Sva ki kiks sa da se du plo pla }a jer je ma lo ko la osta lo za is pra vak. Po se ban na boj ima la je par ti ja Dr qe vi}–Ben de ra} zbog di sku ta bil ne od lu ke se lek tor ke da iz o sta vi Dr qe vi} ku sa pro {le Olim pi ja de. Epi log je ne re {en. Ra ki }e va je od li~ no od i gra la par ti ju pro tiv Mak si mo vi }e ve ali je po sle jed nog be za zle nog {e ha u za vr {ni ci neo pre zno do zvo li la pro tiv ni ci

da za u zme svo jim to po vi ma tre }i red i re mi ve ~i tim {a hom. Ma na ko va je po sti gla va `nu po be du pro tiv ak tu el ne {am pi on ke. U bur noj i o{troj par ti ji Sto ja no vi }e va je u ne iz ve snoj po zi ci ji u cajt no tu pre vi de la to pa.

Ipak, osta le su joj i da qe ve li ke {an se za od bra nu ti tu le jer u po sled wa ~e tri ko la ima naj sla bi je pro tiv ni ce. Jo va na Eri} je igrom i re zul ta tom po sti gla re zul tat ka ri je re. Pro tiv ^o qu {ki ne igra la je si gur no i na dah nu to a ka da je is ku sna pro tiv ni ca po ku {a la da je te sti ra

OTVORENO PRVENSTVO NOVOG SADA

Ja na Bo dvan ski naj bo qa

Po vo dom 30 go di na od odr `a va wa Svet skog pr ven stva u sto nom te ni su u No vom Sa du odr `a no je Otvo re no pr ven stvo gra da, u pet ka te go ri ja.

Re zul ta ti - `e ne do 18 go di na: 1. Ja na Bo dvan ski, Di na Ku ru ci}, 3. Oli ve ra Ra do va no vi}.

Mu {kar ci do 18 go di na: 1. Mi lan Jan dri}, 2. Mar ko Pre do je vi}, 3. Pe tar Pe tro vi}. Od 19 do 35 go di na: 1. Slo bo dan Su vaj xin, 2. Dra gan Bun ~i}, 3. Ni ko -

la \u ka no vi}. Od 36 do 60 go di na: 1. Mi lan Sta ni}, 2. Zo ran Kir }an ski, 3. Sa {a Uj fa lu {i.

Pre ko 61 go di ne: 1. \u ro ^u~ ko vi}, 2. Vla di mir [i {ka, 3. Ro man Re qi}.

Ukup no je u~e stvo va lo 158 tak mi ~a ra u obe kon ku ren ci je. Tur nir je otvo rio pred sed nik Grad skog sto no te ni skog sa ve za Vla di mir [i {ka, me da qe naj bo qi ma uru ~io je se kre tar sa ve za Sr |an To mi ~i}, a vr hov ni su di ja bi la je Mir ja na Mi {~e vi}.

S. S.

u za vr {ni ci ska ka ~a i lov ca uspe {no je po lo `i la i taj is pit.

Re zul ta ti 7. ko la: Dr qe vi} Ben de ra} re mi, Dra go je vi} Mi la di no vi} 0:1, Ra ki} - Mak si mo vi} re mi, Eri} - ^o qu {ki na 1:0, Bran kov - Pa ni} 0:1, Ma na ko va - Sto ja no vi} 1:0.

Sta we po sle 7. ko la: 1-3. Ma na ko va, Dr qe vi}, Eri} 5,5, 4.

Sto ja no vi} 5 , 5-6. Ben de ra}, Ra ki} 4,5, 7-8. Mi la di no vi}, Mak si mo vi} 3, 9. ^o qu {ki na 2,5, 1012. Pa ni}, Dra go je vi}, Bran kov 1 poen.

B. D.

Bar sa i Real za tro fej Fud ba le ri Real Ma dri da i Bar se lo ne sa sta ju se da nas u fi na lu Ku pa kra qa, a igra }e dru gu od ~e ti ri me |u sob ne utak mi ce u 18 da na. Fi na le Ku pa kra qa igra }e se sa mo ~e ti ri da na ka sni je od me ~a u ko jem su Real Ma drid i Bar se lo na od i gra li 1:1 u {pan skoj li gi. Ne re {en re zul tat pri bli `io je Bar se lo nu od bra ni ti tu le.

SUPERLIGA - @ENE

Voj vo di na - Ba~ ka To po la 3:0 NO VI SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 30. Su di ja: Re qi} (No vi Sad).

Re zul ta ti: Ili} - Tot 3:0 (3, 6, 4), Bar na - Tru `in ski 3:0 (8, 6, 9), Kr sma no vi} - Mar ku{ 3:0 (4, 5, 7).

Po sle neo ~e ki va no la ke po be de nad go {}a ma iz Ba~ ke To po le me~ tra jao 50 mi nu ta), ko je su u No vi Sad do pu to va le bez Few ve {i je ve, sto no te ni ser ke Voj vo di ne ukqu ~i le su se u tr ku za plej-of. Na wi ho vu `a lost i strep wu mo ra }e da sa ~e ka ju re zul ta te du e la grad skih ri val ki (No vi Sad tre ba da igra sa Sen tom i Sme de re vom) i na ro ~i to Vr {~an ki (~e ka ju ih du e li sa ^o kom i Obi li }em). Me sta u plej-ofu obez be di li su: Sen ta, ^o ka i Ba~ ka To po la.

Upr kos sve mu, cr ve no-be le za do voq no za vr {a va ju bur nu se zo nu u ko joj je klub po or ga ni za ci ji bio da le ko is pod kva li te ta sto no te ni ser ki ko je su bra ni le bo je Voj vo di ne.

S. Savi}

SPORT

dnevnik

OL RUMA–IRIG (II)

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG PRVI RAZRED

Li der si gu ran

Maj sto ri za der bi je

Borac (K) – Planinac 2:0(1:0) KLE NAK: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Kati} (Ruma).Strelci:Kula~in i Jovi}.@uti karton:Paji}(Planinac).

BO RAC: R.Mati}, Ranki}, Vujaklija(Samarxi}), @ivkovi}(Sto{evski), S.Ili}, Kula~in, Jovi}, Jovanovi}, Stojkovi}, M.Mati}, Golubovi}(Damjanovi}).

PA VLOV CI: Mla dost – Car Uro{ 2:3, BU \A NOV CI: Mla dost – Slo ga(V) 1:0, STE JA NOV CI: Bo rac – Voj vo di na 2:1, KLE NAK: Bo rac – Pla ni nac 2:0. Eki pa 27.ok to bra iz [a tri na ca je bi la slo bod na.

1. Bo rac(K) 2. Car Uro{ 3. Slo ga(V)(-1) 4. Mla dost( B) 5. Mla dost(P) 6. Bo rac(S) 7. Pla ni nac 8. 27.ok to bar 9. Voj vo di na

11 11 11 11 10 11 10 10 11

10 7 7 7 5 3 2 2 1

1 2 1 0 1 0 1 0 2

0 2 3 4 4 8 7 8 8

36:5 33:15 33:12 29:19 31:21 17:43 11:30 25:46 10:42

31 23 21 21 16 9 7 6 5

PLA NI NAC: Avramovi}, D. ]iri}, V. Paji}, Atkovi}, S. ^iri}, ]osi}, Vu~kovi} (Vasiqevi}), Stevanovi}, Stoj~i} (Erdeqac), B. Peji}, Putica.

Z. Tomi}

Mladost (B) – Sloga (V) 1:0 (0:0) BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 150, sudija \oki}(Ruma).Strelac: Simi} u 75. minutu. @uti kartoni: Simi}, Obradov, Veji}(Mladost).

MLA DOST: Slep~evi} 8(S.Bo`i~kovi} 8), Obradov 8, Veji} 8, Ko{uti} 8, Dudukovi} 9, Bo`i~kovi} 8, Simi} 8, M.Bo`i~kovi} 8, Qubinkovi} 8, Aleksi} 8, Tiringer 8(Cvijanovi} 8, Qubi{i} 8).

SLO GA: Ma~ak 7(Deli}), Maleti} 7, Lazi} 7, Pupovac 7, Nenadi} 7, Skakavac 7, Ili} 7(Jankovi} ), Radivojevi} 7(Mari~i}), Spasojevi} 7, Dragi}evi} 7, Popovi} 7.

S. Jovanovi}

Borac (S) – Vojvodina 2:1 (1:1) STE JA NOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Riba}(Hrtkovci), strelci: B.Utvi} u 7. i 65.za Borac,a Biriwi u 3. minutu za Vojvodinu.@uti karton: D.Jefti}(Borac).

BO RAC: I.Buli} 7, Stri~evi} 7, S.Petrovi} 8, J.Buli} 7, Jovanovi} 8, Horo{kovi} 7([krbi} ), M.Jefti} 7, D.Jefti} 7, B.Utvi} 9, Stepanovi} 8, Luki} 8.

VOJ VO DI NA: Marjanovi} 7, Lazarevi} 7, Ivani} 7,Petrovi} 7, Patrik 7, Bo`i} 7(Struhar), Stameni} 7, \akov i} 9, Biriwi 9, Radovanovi} 7, Luki} 8(Bazi} ).

M. Jankovi}

Dowi Petrovci – Jedinstvo (P) 5:1 (2:0) DO WI PE TROV CI: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 200, sudija Cveti}anin(Ruma).Strelci:Savi} u 26, R.Peji} u 37, Z.Peji} u 60, Mudri} u 75.i Ivkovi} u 78.za Dowe Petrovce, A{}eri} u 62. minutu za Jedinstvo.

DO WI PE TROV CI: Stanisavqevi} 8, Nikoli} 8, Se~anski 8, Ga{parevi} 8, Z.Peji} 9, Mudri} 8, R. Peji} 9 (Po po vi} 8), Miq ko vi} 8([iq ko vi} 8), Iv ko vi} 9, Bosni} 8, Savi} 9.

JE DIN STVO: Der 8, G.^petro vi} 8, De spo to vi} 7, I.Sto ja no vi} 8(Mi lo {e vi} 7), Zelinac 8, D.Petrovi} 8, La zi} 7(Ma xar 7), @a ku la 7(B.Stojanovi} 7), Jugovi} 8, A{}eri} 7, Kuli} 8.

Doma}ini su dobili sve derbije u ovom prvenstvu. Pao je Rudar, sada su i Plati~evci osetili koliko su doma}ini jaki. Gosti su i dobro pro{li.

G. Zaki}

Fru{ka gora – OFK Kraqevci 1:1 (1:1) RU MA: Igrali{te Fru{ke go re, gle da la ca 100, su di ja Bla`on(Ruma).Strelci:Radi} u 1. za Fru{ku goru, ^vorkov u 4.minutu za OFK Kraqevce. @u ti kar to ni:\e ran, Ra di}(Fru {ka go ra), ^vor kov(OFK Kraqevci).

FRU [KA GO RA: Gojkovi} 7, [akoti} 6, \api} 7(Markovi}), Arsenovi} 7, Jovi} 7, Grubje{i} 7, Pavlovi} 6, \eran 6, Mikavica 6, Jawi} 7, Radi} 7.

OFK KRA QEV CI: Joki} 7, Dragutinovi} 6, Mladenovi} 7, Stri~evi} 7, Kurixa 6(Alempi} 6), ^vorkov 7, Milovanovi} 6, Jovanovi} 7, Gaji} 7, Laskovi} 6, Viloti} 7.

Kona~an rezultat je postavqen u 4.Posle toga sve je bilo nezanimqi vo.

D. ^u~in

Jedinstvo (R) – Kru{edol 2:0 (1:0) RU M A: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Qubin ko vi}(Ru ma).Strel ci:Qu bi{i} u 33.(iz penala) i Vasiqevi} u 56. minutu. @uti kartoni:Gwatovi}(Jedinstvo), Baji}, Mir~evski(Kru{edol).

JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Grbi} 7, Cviji} 7(Gwatovi}), Joki} 7(Mili} 7), Stojakovi} 7, Sabo 7( Vuji} 7), Jo-

vi} 7, Qubi{i} 8, Plav{i} 7, Opa~i} 7, Vasiqevi} 8.

KRU [ E D OL: Par do vic ki 6, Qepoja 6, @ivi} 6, Kosijer 7(Boroja), \oki} 6, Mir~evski 6, Vukojevi} 6, Gari} 6(Georgijevi} 6), Peri} 6, Baji} 5, Bre~ko 6.

Doma}ini `ale za ubedqivijom pobedom. M. Qubi{i}

Grani~ar – Polet 1:1 (0:1) GRA BOV CI: Stadion Grani~ara, gledalaca 100, sudija Daki}(Vitojevci).Strelci:Milovanovi} u 81.za Grani~ar,a Polak u 40. minutu za Polet.@uti kartoni: [alamon, Trni}, Stevanovi}, Dardi}, Po`ar~evi}, Polak(Polet).

GRA N I ^ AR: Nov ~i} 6, I.Jovanovi} 6, Marjanovi} 7, Samarxi} 7, Karda{ 6, \or|i} 6, Jovi} 6, Lozi} 7(Jovi}), M.Jo vi} 6, Mi lo va no vi} 6, Kosti} 6.

PO LET: Dardi} 8, Po`ar~evi} 7, Stevanovi} 7, Bogeti} 7, Lozan~i} 7, Sim~evi} 7(Mari} 7), Trni} 7(Krsti} 7), [alamon 7(Ivan~ev 7), N.Petrovi} 7, [im~i} 7, Polak 7.

Prvo poluvreme pripalo je gostima, a u nastavku igralo se vi{e ravnopravno.

M. Stevi}

Rudar – Napredak 3:1(0:0) VRD NIK: Igrali{te Rudara, gledalaca 200, sudija Lazi}(Kra qev ci).Strel ci: Ko larevi} u 49, Juri{i} u 53.i Mili}evi} u 60.za Rudar, Lazi} u 90. minutu za Napredak.

RU DAR: Jovanovi} -, Mrvi~in 7(Bugarski 7), Mili~evi} 8, Gruji} 8(Bo`i} 8), Ba~i} 7, Boji} 8, Kolarevi} 8, V.Petrovi} 7, Gerbec 7, Grabi} 8, Rikanovi} 7.

NA P RE D AK: Kr ni} 9, S.Vi{wi} 7, Miqko vi} 7, Star~evi} 6, Iv anovi} 6, Neboj{a Vi{wi} 7,M.Bo`i} 6, N.Bo`i} 7, Mihajlik 6, Lazi} 7(Vrani} 7), Nikola Vi{wi} 7.

Tek u nastavku Vrdni~ani su igrali svoju igru, tada ni jedan rival nemo`e da izdr`i takav ritam.

S. Krsti}

Sremac – Fru{kogorac 0:6 (0:4) DO B RIN C I: Igra li {te Sremca, gledalaca 100, sudija

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

U Si ba ~u 550 gle da la ca Sloven – Mladost (P) 6:0 (4:0)

HRT KOV CI:Hrt kov ci – PSK Pu tin ci 6:0, GRA BOV CI:Gra ni ~ar – Po let 1:1, VRD NIK:Ru dar – Na pre dak 3:1, DO WI PE TROV CI:Do wi Pet grov ci – Je din stvo(P) 5:1, RU MA:Je din stvo – Kru {e dol 2:0, DO BRIN CI:Sre mac – Fru {ko go rac 0:6, RU MA:Fru {ka go ra – OFK Kra qev ci 1:1.

1. Ru dar 19 16 2. Je din s. (P) 19 13 3. D. Pe trov ci19 12 4. Gra ni ~ar 19 12 5. Hrt kov ci 19 10 6. Je din s. (R) 19 10 7. Po let 19 7 8. Fru {ko go r. 19 7 9. Kru {e dol 19 7 10. OFK Kra q. 19 4 11. Na pre dak 19 4 12. Fr. go ra 19 2 13. PSK Pu t. (-1)19 5 14. Sre mac(-1) 19 1

2 1 3 3 2 5 2 5 4 5 1 8 6 6 3 9 3 9 5 10 4 11 9 8 1 13 1 17

46:11 40:14 48:18 38:19 46:26 27:21 44:40 27:40 21:40 18:31 11:40 22:33 25:43 13:59

50 42 38 38 34 31 27 24 24 17 16 15 15 3

]u li brk (Ru ma). Strel ci: Vein u 11, M. Pavlovi} u 13, 42.i 89, @. Jovanovi} u 41. i Stojkovi} u 54. minutu @uti kartoni: Ivani}, J. A{}eri} (Sre mac), Stoj ko vi} (Fru {kogorac).

SRE MAC: M. Radovac 5, Nikoli} 5, Radojev 5, Gagi} 5, Motika 5, Ivani} 5, R. A{}eri} 5, @. Radojev 5, J. A{}eri} 5, A. Radovac 5, Spasojevi} 5.

FRU [ KO G O R AC: M. Jo va no vi} 6 (Kne `e vi}), @.Jo va no vi} 6 (]i ri} 6), Qu bi {i} 6, Obre no vi} 6, Stoj ko vi} 6, Po znan 6 (Pa vi}), D. Pa vlo vi} 6, M. Pa vlo vi} 7, Va si} 6, Vein 7, Mi o ko vi} 6 (Dra ga{ 6).

Doma}ini nisu mogli parirati rapolo`enim i boqe fizi~ki pripemqenijim gostima iz Malih Radinaca.

V. Vukomanovi}

Hrtkovci – PSK Putinci 6:0 (4:0) HRT K OV C I: Igra li {te Hrtkovaca, gledalaca 100, sudi ja Vra ni}(Ru ma).Strel ci: Manojklovi} u 15, Novakovi} u 32. i 35, Savi} u 43. i 50.i ^esti} u 67. minutu. @uti karton: Miqkovi}(PSK Putinci).

HRT KOV CI: ^i~a, Riba}, [urjan, [opalovi}, Vukmanovi}, Ra ji}, Ra do vi}, Sa vi} (Krwaji}), Manojlovi}, Novakovi}, ^esti}.

PSK PU TIN CI: Jovi~i}, Mitrovi} (Gligori}), Ili}, Stankovi}, Ribi} (Graovac), Oparu{i}, Miqkovi}, A. Mudri}, Vasi}, M. Mudri} , Vukoti}.

Bila je to prava egzebicija Novakovi}a, ^esti}a i Savi}a.

N. Ugr~i}

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA, PRVI RAZRED

Uz po la tu ce ta i fe wer Borac (VR) – Sloboda 6:2 (4:1) ska Fru{kogorac li} – Sremac (J) 2:1 (1:0)

VE LI KI RA DIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija Novakovi}(Sremska Mitrovica).Strelci: Mitrovi} u 3.(iz penala), Kova~evi} u 20, Hajdu u 29, Jovanovi} u 44.i Jeli} u 72.i 76.za Borac, Zmijanac u 34. i 63. minutu za Slobodu. @uti kartoni: J.Peri}, B.Peri}, Nedi}, Jeli}(Borac), Petrovi}(Sloboda).

BO RAC: Nikoli} 6, Nedi} 7, J.Peri} 7, Mitrovi} 7, Eri} 7, B.Peri} 8, Milanovi} 7, Kova~evi} 7, Jovanovi} 8, Hajdu 7, Jeli} 8.

SLO BO DA: S.Popovi} 6, Petrovi} 6(Alin~i} ), A.Brkovi} 6, M.Popovi} 6, Nedeqkovi} 6, G.Malenkovi} 6, Zmijanac 7, Lu~i} 6, @.Brkovi} 6, Damjanovi} 6(M.Malenkovi} 6), Milutinovi} 6.

U derbiju za~eqa, izabranici trenera Zlatka Luki}a, savladali su Slobodu i tako prvi put u prvenstvu fewer su prepustili gostima iz [a{inaca.

B. La}arac

MAN \E LOS: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Milan Maslari} u 29.i Ko~i} u 74.za Fru{kogorac, S.Simovqevi} u 84.za Sremac. @uti kartoni: J.Grabi} (Fru{kogorac), Gruji} (Sremac).

FRU [KO GO RAC: J. Grabi} 8, Bojani} 8, M.Trni} 8 (Duli} 7), Malba{i} 7, Milan Maslari} 8, Momir Maslari} 7, Vuka{in Trni} 8, D. Grabi} 8, Zori} 9 (Vukojevi} 7), Ko~i} 9 (Vojislav Trni} 7), Leki} 7.

SRE MAC:Jan~i} 7, Kne`evi} 7, M.Gvoka 7 (Stanki} 7), Plav{i} 7 (Mari~i} 7), N. Gvoka 7, Gruji} 7, M.Simovqevi} 7, Milinkovi} 7, S. Simovqevi} 8, @ivanovi} 7, Stanojevi} 7.

S. Reqi}

Zmaj – Grani~ar (K) 0:1 (0:1) NO ]AJ: Stadion Zmaja, gledalaca 100, sudija Mari}(Srem-

Mitrovica).Strelac:Vasiu 28.@uti karton:Gruji}(Grani~ar).

ZMAJ: Savi} 8, Vuga 7, D. Bu gar ski 7, @iv ko vi} 7, R. Sretenovi} 8, Zackalicki 8, Mihajlo Vu~enovi} 7, Gospov i} 8, A. Sretenovi} 7 (Babi} 7), \uri} 7 (Marko Vu~enovi} 7), Toji} 7.

GRA NI ^AR:Stevi} 9, Stefanovi} 6, Bosanac 6, Ze~evi} 6, Simi} 7, Krsti} 6(Gruji} 7), Pe~enica 6, Bogosavqevi} 6, Makivi} 7, Vasili} 8, Poli} 6(Luka~ ).

N.Ogwenovi}

Borac (M) – Budu}nost 5:2(2:0) MAR TIN CI: Stadion Borca, gledalaca 400, sudija Radovanovi} (La}arak). Strelci: Dobrota u 4.i 39, Obrenovi} u 52, R.Male{evi} u 62. i M. Male{evi} u 77. za Borac, Pani} u 69. i Tufegxi} u 72.za Budu}nost. @uti kartoni: Gu`vi} (Borac), Bugarski, Tufegxi},

NO ]AJ: Zmaj – Gra ni ~ar 0:1, VE LI KI RA DIN CI: Bo rac – Slo bo da 6:2, MAR TIN CI: Bo rac – Bu du} nost 5:2, ^AL MA: Slo ga – Mi tros 5:1, MAN \E LOS: Fru {ko go rac – Sre mac(J) 2:1.

1. Bo rac (M) 13 2. Bu du} nost 13 3. Slo ga (^) 12 4. Fru {ko g. 13 5. Zmaj 12 6. Mi tros 13 7. Gra n. (K)(-1)13 8. Sre mac (J) 13 9. Bo rac (VR) 13 10.Slo bo da 13

19

sreda20.april2011.

11 8 6 6 6 5 5 3 3 2

1 2 2 1 0 2 3 2 1 4

1 3 4 6 6 6 5 8 9 7

39:11 30:18 27:21 11:30 22:19 27:27 14:22 25:28 24:37 24:40

34 26 20 19 18 17 17 11 10 10

D.^upi}, Mihajlovi}, Simeunovi}, M. Petrovi} (Budu}nost).

Crveni karton: Joveli} (Borac).

BO RAC: Jandri} 8, Alimpi} 8 ([umarski 7), Gu`vi} 9, Stanki} 8, Joveli} 7, R. Male{evi} 9, Mati} 9, Maksimovi} 9, M. Male{evi} 9, Obrenovi} 9 ([ar~evi} 7), Dobrota 9 (Z. Male{evi} 7).

BU DU] NOST: D.^upi} 8, Jesereti} 8, Mihajlovi} 8, Simeunovi} 9, Bo`jakovi} 9, V.Petrovi} 8 (Karakli} 7), Tufegxi} 9, S.^upi} 7, Pani} 8, Gruji} 7 (Rogo 7), Bugarski 7 (M. Petrovi} 7).

R. Me|edovi}

SI BA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 550, sudija Pavlovi}(Ogar).Strelci: Bosan~i} dva, Vidakov dva, Gruji} i Milo{ Gmizi}.@uti kartoni:Vol~evski, Vukin(Sloven).

SLO VEN: Vo~evski 8, B.^iki} 8, Markovi} 8 (Dupor 8), Vukin 8, Bosan~i} 8, Kari} 8, Vidakov 8, Gruji} 8 (Stepanovi} 8), Milo{ Gmizi} 8, Mitrovi} 8 (Petrovi} 8), Mihi} 8.

MLA DOST: Nini} 7, Matanovi} 7, Popovi} 7, Toma{evi} 7, M. Savi} 6, R. Savi} 6, Rakoni} 6, Glavowi} 6, V. Toma{evi} 6, Peri} 6, Krwulac 6.

U ritmu sambe pred 550 gledalaca doma}ini su po{teno ispra{ili u vek neugodnog rivala iz Prhova. \. Vidakov

Lovac – Popinci 0:2 (0:1) KAR L OV ^ I]: Igra li {te Lovca, gledalaca 250, sudija Orlo vi}(Obre`). Strelci: Baki} u 25. i Opa~i} u 62. minutu.

LO VAC: Samarxi} 8, P. ]ali} 7, Opa~i} 7(Arsi} 7), Kosani} 7(Milinkovi} 7), Masal 7, Devrwa 7, Ostojni} 7, Bo{kovi} 7, Popovi} 7, Maksimovi} 7, A. ]ali} 7.

PO P IN C I: Stan ko vi} -, [arec 8 (Rado{evi} 8), Ninkovi} 8, Mu{kiwa 8, Miji} 8, Krasni}i 8 (Pejovi} 8), Sirixanski 8, Baki} 8, Vargec 8, Opa~i} 8, Mitrovi} 8.

Dobra utakmica sa dosta lepih akcija na obe strane.Gost zaslu`eno slavio.

M. Klin~arevi}

Sloboda – Grani~ar 0:1(0:0) DO WI TO VAR NIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Maksi} (Ogar). Strelac: Milo{ Nikoli} u 70. minutu. @uti kartoni: Mili~evi}, Kosti}, Veselinovi}, Aleksi} (Sloboda), Miroslav Nikoli}, Obri}, Ma`i} (Grani~ar). Crveni kartoni: Kosti} (Sloboda), Miroslav Nikoli}(Grani~ar).

SLO BO DA: Balinovi} 8, Te{i} 7, Simi} 7, Nikoli} 6, Spasojevi} 7, Kosti} 6, Gruji} 6, Mili~evi} 7, Aleksi} 6, Veselinovi} 6, Jar~anin 7.

GRA NI ^AR: Raki} 8, I. Nikoli} 8, Obri} 8, Velimir 7, Jovanovi} 8, Miroslav Nikoli} 7, Dra`i} 8, Ma`i} 9, Milo{ Nikoli} 7, Pale`evi} 8 (N.Orlovi} 7), Lisulov 7.

Od doma}ina se vi{e o~ekivalo. Gost boqi tokom cele utakmice i zaslu`io minimalnu pobedu.

S. Orlovi}

Srem – OFK Bresta~ 2:1 (1:1) SREM SKI MI HA QEV CI: Igrali{te Srema, gledalaca 80, sudija Miji}(Batajnica).Strelci:Bajlovi} u 44. i 75.za Srem, D.Kova~evi} u 26. minutu za OFK Bresta~. @uti kartoni:Bajlovi}(Srem), Dragosavac(OFK Bresta~).

SREM SKI MI HA QEV CI:Srem – OFK Bre sta~ 2:1, A[A WA:Ka me ni – Sre mac(De~) 2:0, KAR LOV ^I]:Lo vac – Po pin ci 0:2, DO WI TO VAR NIK:Slo bo da – Gra ni ~ar 0:1, SI BA^:Slo ven – Mla dost(P) 6:0, SU BO TI [TE:Vi tez –[u mar 0:8. Na pre dak iz Po pi na ca je bio slo bo dan.

1. [u mar 17 14 2. Slo ven 17 14 3. Po pin ci 18 13 4. OFK Bre st. 18 10 5. Na pre dak 17 9 6. Sre m. (De~) 18 8 7. Ka me ni 17 6 8. Srem 17 6 9. Slo bo da 18 6 10. Mla dost (P)18 6 11. Lo vac 18 5 12. Gra ni ~ar 17 4 13. Vi tez 18 2

2 1 0 3 1 4 4 4 1 7 3 7 3 8 2 9 2 10 1 11 1 12 1 12 1 15

64:12 44 41:12 42 48:16 40 36:24 34 45:35 28 35:28 27 37:48 21 22:29 20 23:34 20 33:34 19 28:46 16 26:37 13 10:81 7

SREM: Ko{uti} 7, Vukmanovi} –([teti} 7), G.Rogi} 6(Kosani} ), Mari~i} 6, Gruji~i} 7, Rajkovi} 7, Blagojevi} 7, A.Rogi} 7, Babi} 7, Bajlovi} 8, ^avi} 6.

OFK BRE STA^: Paliku}a 6, Petkovi} 6, V.Glu{ac 6(Lazi} ), Dragosavac 6, Beli} 6, D.Kova~evi} 7, Jovi~i} 7, D.Glu{ac 7, B.Kova~evi} 7, Srzi} 7, Muckovi} 7(Savi} 7).

Doma}in vi{e `eleo pobedu i ostario je posle boqe igre u nastavku.

S.[teti}

Vitez – [umar 0:8 (0:4) SU BO TI [TE: Stadion Viteza, gledalaca 150, sudija Horvat(Ruma). Strelci:G.Vra~evi} u 3, 15, 38, 75.i 84, \eri} u 18, Mitrovi} u 60.i Mati} u 63.minutu.

VI TEZ: Staki} 5, Cuci} 5, Ne{kovi} 5, \or|evi} 5, Ili} 5, Uro{evi} 5, Petkovi} 5, Dobri~i} 6, Mati} 5, Bo`in 5, Stefanovi} 5.

[U MAR: Rogi} –(V. Mili~evi}), Z. Mili~evi} 6, Babi} 6 (I. Vra~evi} ), Mile Obradovi} 6 (Popovi}), \eri} 7, Mitrovi} 7, G.Vra~evi} 8, Mati} 7, Ne{kovi} 6, \ur~i} 8, Kova~evi} 7.

Goran Vra~evi} je imao svoj dan.Postigao je pet golova i bio pravi pokreta~ svih akcija lidera.

S. Veselinovi}

Kameni – Sremac (De~) 2:0 (0:0) A[A WA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 200, sudija Miti}(Stara Pazovsa). Strelac: Filipovi} u 59. i 69. minutu (iz penala). @uti kartoni:Pavi~i}, Jankovi}, Petrovi} (Sremac).

KA ME NI: Gavrilovi} 7, Dobrikovi} 7, G. Lazi} 7, Danilovi} 6, Blanu{a 7, Vu~evac 7, Madacki 7, Draga{ 6 (Filipovi} 7), Ili} 6, Skorupan 6 (S.Balaban 7), Kne`evi} 7.

SRE MAC: Petkovi} 7, Kosti} 7, Stankovi} 6, Macavara 7, Stevanovi} 6 (Petrovi}), Qubi~i} 7, Jankovi} 7, Pavi~i} 7, Jovanovi} 5, Mijatovi} 7, Zja~a 5.

Doma}in je u svemu nadvisio gosta.Rezultat je mogao biti mnogo ve}i.

G. Lazi}

OP[TINSKA LIGA SR. MITROVICA (II)

Sil ni Di vo {a ni Hajduk – Planinac 4:0 (1:0) DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica).

Strelci: Halilovi} u 40. (iz penala), Mari~i} u 47, Kqaji} u 60. i Krmpoti} u 66. minutu. @uti kartoni: Andri}, [u}ak, Krmpoti}, Xaki} (Hajduk), Pavlovi}, Altger (Planinac). Crveni karton: Gr{i} (Planinac).

HAJ DUK: Vukoli}, Stevan~ev, Andri}, Vidovi}, Kotarli}, Mari~i}, Halilovi}, Krmpoti}, Ili} ([evi}), Kqaji} (Mr|an), \or|evi} ([u}ak).

PLA NI NAC: Pej~inovi}, S.Stepan~evi}, S. Stepan~evi}, Pavlovi}, Alter, Gr{i}, Smiqa ni}, Andrijevi}, Savi}, Mandi}, Stanojevi} (Risti}).

[U QAM: Na pre dak – Gr gu rev ci 2:2, RA DEN KO VI]: Bo rac – Bo sut 3:2, SREM SKA RA ^A: Srem – BSK 2:1, DI VO[: Haj duk – Pla ni nac 4:0.Slo ga iz Za sa vi ce je bi la slo bod na.

1. Haj duk 2. Srem (-1) 3. Bo rac(R) 4. Na pre dak 5. Bo sut 6. Slo ga(Z) 7. Gr gu rev ci 8. BSK 9. Pla ni nac

13 13 13 12 13 12 13 12 12

9 9 8 4 4 4 4 3 2

1 2 2 4 3 2 2 2 2

3 2 3 4 6 6 7 7 8

35:9 25:12 27:15 17:23 23:24 13:16 23:35 14:24 8:25

28 28 26 16 15 14 14 11 8

Divo{ani su dominirali tokom cele utakmice, a rezultat je mogao biti i ve}i.

V. Ratkovi}

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda20.april2011.

NO VO SAD SKA LI GA

REJ TING TUR NIR U NO VOM SA DU

Tuk na luk

Vo di @eq ko Me dar U Novom Sadu se, u prostorijama N[K-a igra jo{ jedan rejting turnir – turnir [K Bubamare. Iako bi ovaj ne{ahovski naziv kluba vi{e prili~io nekom drugom sportu, predsedniku kluba Vladimiru Ujfalu{iju

@eq ko Me dar

nimalo ne smeta da skoro svakog meseca animira {ahiste i odr`ava rejting turnire. [ahisti su zadovoqni iako su to, prakti~no, samofinansiraju}i turniri. Va`no je da se igra, a rejting ide kad tamo – kad amo. Posle {est odigranih kola vodi @eqko Medar a do kraja treba da se odigraju jo{ tri kola.

Plasman: 1. Medar 5, 2-4. Lukaji}, Drowi}, Popr`en 4,5, 58. Karli~i}, Stanojevi}, Milosavac, Jelena Milivojevi} 4, 913. Kawuh, @. Mu{icki, \urni}, Ili}, Stani{i} 3,5, 14-16.

Banovi}, Ukropina, Pjetlovi} 3, 17-23. Zlatkovi}, Joci}, Jasmina Milivojevi}, Bu`an~i}, M. Ilin~i}, M. ^abarkapa, Turovi} 2,5, 24-26. \uri}, Salamun, Jakovqevi} 2, 27-29. Todorovi}, Borba{, [obot 1,5, 30.

Mutlak 1 poen.

Protekle nedeqe u {ahovskom Novom Sadu bilo je `ivo, da `ivqe ne mo`e biti... Suprotstavqeni savezi (Novosadski i Vojvodine), na`alost, kao da rade u korist svoje {tete. “Razlaz na Ka}koj petqi” traje i jo{ se produbquje! Jedni drugima spore pravo na legitimnost. O ~emu se sada zapravo radi?

Prole}e je od vajkada bio po~etak ni`ih {ahovskih liga. Tako je i u Novosadskoj, kao najni`em rangu takmi~ewa. A osnovao ga je i sprovodio Novosadski {ahovski savez, isto kao i me|uop{tinsku [ajka{ku ligu, kada je pre vi{e od 30-tak godina narastao broj klubova koji je prevazilazio okvire normalnog funkcionisawa Ju`no-Ba~ke lige. A i tu Ju`noBa~ku ligu sprovodio je Novosadski {ahovski savez.

Naravno, po odobrewu [S Vojvodine. Tako je to funkcionisalo, bez ikakvih primedbi, do ove godine. E, kada je krajem marta objavqen spisak Plana dotacija za 2011. godinu za klubove iz Novosadske op{tine, odobrenog od strane Gradskog odbora za sport i omladinu i utvr|eno da su Novosadskom {ahovskom savezu odobrena odre|ena sredstva za vo|ewe lige i rejtingovawe takmi~ewa, nastaje zaplet!

[SV je aktivirao, na svoj na~in, ~lan 21 Pravilnika o takmi~ewu [SV: “…tre}i i ~etvrti rang takmi~ewa sprovode gradski i op{tinski {ahovski savezi, odnosno koordinatori liga, po odobrewu [SV”. Koordinator Novosadske lige u me|uvremenu je “pre{ao na rad” u Vojvo|anski savez i “poneo” Novosadsku ligu sa sobom u miraz, kao svoju pr}iju!

Preleta~ je dobio i novu funkciju: Kontrolor koordinatora! A zatim su podeqene lige tre}eg i ~etvrtog ranga tzv. koordinatorima, prenebregavaju}i ~iwenicu da novosadski a i drugi savezi jo{ postoje, stavqaju}i u prvi plan pojedince ispred saveza, ne obave{tavaju}i podre|ene, ali do tada nadle`ne, saveze o strukturnim promenama wihove delatnosti i nadle`nosti. Ranije je taj ~lan glasio: “…tre}i i ~etvrti rang sprovode gradski i op{tinski {ahovski savezi po odobrewu [SV. Tre }i i ~e tvr ti rang iz u zet no mo `e da spro vo di za to ovla {}e ni po je di nac u slu ~a ju da op {tin ski {a hov ski sa vez ne funk ci o ni {e.” Naravno, mislilo se: “ukoliko ne postoji!”

Bilo kako bilo, oba saveza su pozvala predstavnike novosadskih klubova na dogovor oko odr`avawa lige. Prvo je to u~inio [S Vojvodine, ali je [S Novog Sada bio br`i. Jedanaest klubova odazvalo se u ~etvrtak pozivu na sastanak Novosadskog {ahov-

skog saveza. Obja{wena im je trenutna situacija i upozoreni su na eventualnu mogu}nost da se liga, po nekim nagove{tajima iz [SV, kao deo takmi~arskog ciklusa [SV, ne}e priznati, niti da }e budu}i prvak mo}i da koristi pravo na prelazak u vi{i rang takmi~ewa. Svih 11 predstavnika klubova dalo je podr{ku NS savezu, prihvatilo je trenutnu situaciju i pristupilo se izvla~ewu takmi~arskih brojeva, nadaju}i se prevazila`ewu, ako tako mo`emo da nazovemo, nesporazuma oko nadle`nosti sprovo|ewa lige.

Sutradan (petak) trebalo je da se odr`i sastanak sa istim predstavnicima klubova, ali u [S Vojvodine. Biv{a regularna liga nazvana je “para-liga” a “svoja” nova liga jedino legalnom. Prisutan je bio samo jedan zbuweni predstavnik novoosnovanog {ahovskog kluba kome nije bilo jasno {ta se to de{ava u {ahovskom `ivotu grada. Prisutan je bio i predsednik Takmi~arske komisije [S Novog Sada koji je poku{ao da dobije obja{wewe od nadle`nih, ali uz bezuspe{an poku{aj prevazila`ewa stawa, stekao je, nakon dugotrajnih razgovora, zakqu~ak: “Mo`e nam se!” One dve gore citirane re~enice starog Pravilnika, sada spojene u jednu re~enicu novog, daju smisao da oba saveza tuma~e istu re~enicu na dva razli~ita na~ina.

Kao epilog neodr`anog sastanka u [SV isti je pozvao klubove da se pismeno i hitno izjasne “kojem }e se privoleti carstvu”, kao da NS savez i klubovi nisu kostitutivni deo [S Vojvodine. Klubovi su osniva~i saveza a savez se odri~e klubova! A, ovamo, jedan smo rod! E, moj Gijsene! Bahatost i osionost su na delu! U zahtevanom izja{wavawu brisano je prvobitno obave{tewe da klubovi mogu ostati bez dotacija. To bi trebalo da bude kec u rukavu [SV koji }e klubovima usmeno biti obja{wen. Pismeno obave{tewe moglo bi se smatrati kao ucena ili, bla`e re~eno, kao pritisak.

Klubovi su registrovani u [S Vojvodine. Platili su taksu za registraciju i rejtingovane ~lanove.

Da li }e im [SV vratiti “te novce” ako ligu budu igrali pod tradicionalnim okriqem NS saveza koji sada [SV ne priznaje (?). Da li je to pravi i jedini odgovor [S Vojvodine na uskra}eno finansirawe od strane Ministarstva sporta dok se ne ispo{tuje wegova preporuka da se otklone nedostaci sa nelegalne Izborne skup{tine? Inat je zao zanat – ka`e poslovica.

B. Dan ko vi}

Kad po ra stem bi }u pr vak sve ta

PROBLEM BR. 333

Beli daje mat u dva poteza S. Lojd N.Y.Sta te Chess As so ca tion, 1892.

Re{ewe problema br. 332 (S. Lojd, N.Y.State Chess Assocation, 1892.) sa pozicijom: beli – Kb4, De2, Tf7, Lh8, Se3, Sh6; crni – Ke5, Th4, pe{aci: b5, d6; je 1.Tg7! Na 1...Kd4 (Tg4; T:h6) sledi 2.Tg4 mat. Na 1...Tf4 sledi 2.Te7 mat.

Po bed ni ci Zo lo ti} i Ra da no vi} U prostorijama [K “Detelinare” u Novom Sadu, drugoliga{a Srbije, u nedequ je odigran „Memorijalni turnir Slobodana Santra~a„ i tom priliko evocirane su uspomene na dugogodi{weg standardnog prvotimca kluba. Predsednik kluba, gospodin Alojzije Gani}, iskoristio je priliku da se zahvali Gradskom odboru za omladinu i sport koji je imao razumevawa za kriznu situaciju u {ahu i planom dotacija omogu}io da klubovi mogu skromno ali normalno da funkcioni{u.

Plasman na turniru: 1-2. Zoran Zoloti} i Bora Radanovi} 7,5, 3. Ramo Mujagi} 6,5, 4. Bogoqub Dankovi} 5,5, 5. Branislav Vu~kov 5, 6. Vladimir Na|, 4,5, 7. Mira Savi} 3,5, 8. Laza [upica 3 poena itd.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

Ma lo po zna ti ro man ti ~ar Rudolf ^arou{ek (18731900), {irim krugovima qubiteqa {aha malo poznati ma|arski {ahovski genije, pro`iveo je kratak `ivot a wegova {ahovska aktivnost trajala je samo ~etiri godine (18951898). Nau~io je {ah kao siroma{ni student, a Bilgerov “Handbuh” prepisao je jer nije imao novaca da ga kupi! Razvio se vrlo brzo u jakog igra~a, od kojeg su strepeli i najpoznatiji velemajstori. Mnogi su ga smatrali za jednog od potencijalnih prvaka sveta, ali na tom putu ispre~ilo mu se slabo zdravqe. Umro je u 27. godini od tuberkuloze. Za nepune tri godine me|unarodne prakse ostavio je iza sebe mnoge briqancije, koje }e ga ipak, sa~uvati od zaborava.

U Vrbasu, u CFK “Drago Jovovi}“ odr`ano je ekipno prvenstvo osnovnih {kola Vojvodine za de~ake i devoj~ice. De~aci su igrali 7 kola po [vajcarskom sistemu a devoj~ice Berger turnir. U obe konkurencije pobedile su ekipe Osnovne {kole „\ura Jak{i}“ iz ^uruga. Tri prvoplasirene ekipe stekle su i pravo u~e{}a na ekipnom prvenstvu Srbije.

Plasman de~aci: 1. „\ura Jak{i}“ 1 (^urug) 17 (22), 2. „Svetozar Markovi}“ (Novi Sad) 15 (17,5), 3. „Kosta Trifkovi}“ (Novi Sad) 14 (19), 4. „Branko Radi~evi}“ Aleksandrovo 14 (16,5), 5. „Sveti Sava“ (Nova Pazova) 13 (20), 6. „Dositej Obradovi}“ (Zrewanin) 13 (16,5), 7. „20 oktobar“ (Sivac) 11 (18), 8. „Avram Mrazovi}“ (Sombor) 10 (15), itd Plasman devoj~ice: 1. „\ura Jak{i}“ 1 (^urug) 18 (18), 2. „@arko Zrewanin“ (Apatin) 15 (14), 3. „Aleksa [anti}“ (A. [anti}) 12 (11), 4. „20 oktobar“ (Sivac) 9 (7,5), 5. „Kosta Trifkovi}“ (Novi Sad) 6 (4,5), 6. „\ura Jak{i}“ 2 (^urug) 3 (6), 7. „Milica Stojadinovi}“ (Jazak) 0 (2).

Sred we oko

Anatomija i medicina znaju za “sredwe uvo” (naro~ito kad se “zapali”), ali u {ahu, rekli bismo, ~esto dolazi do izra`aja nekakvo “sredwe oko” (naro~ito kad mu ne{to “upali”). [ta, recimo, u slede}oj poziciji vidimo svojim “bo~nim” (za razliku od onog sredweg) vidqivim o~ima?

Vidimo, kao prvo, da crni ima figuru vi{e, i drugo, da je ponudio razmenu kraqica. Ako bi beli tu razmenu izbegao (igraju}i npr.

1.Db3, ili 1.Db5, odnosno 1.c4), cr-

ni bi mogao uzvratiti prirodnim, razvojnim potezom 1…Le7, uz malu rokadu – i budu}nost bi, mada zajedni~ka, crnome bila ru`i~asta, a belome crna. “Sredwe”, unutra{we, nevidqivo oko, me|utim, uo~ava (zbiqa, kako to da mo`emo o~ima da uo~avamo, a u{ima ne mo`emo da uu{avamo? – uzgredno pitawe za kwi`evnike koji, kako su mi sami priznali redovno prate ovu rubriku, kao {to su Dragoslav Mihajlovi}, B. Mihajlovi} – Mihiz, ^eda Mirkovi}, Vuk Dra{kovi}, Bora Radovi}, Vlada Stoj{in, Radivoje Konstantinovi}, Milivoje Jovanovi}, i drugi), uo~ava, rekosmo, ne samo to da je jedan crni skaka~ vezan za poqe c6, nego i da se onaj drugi |ogat mogao tako|e vezati, za poqe f6, potezom 1.Td8!! – i crna dama biva oborena na ple}a, u dva poteza!

Ukoliko niste razumeli temu uo~avawa, pa {ta - pa ni{ta. Mo`da vam vi{e le`i “uu{avawe”, ka`e nam Dragoslav Andri} u “[koli za male i velike pacere”.

4.d4 Sf6 5.e5 d5 6.Lb3 Lg4?

Razumqivo, trebalo je igrati 6...Se4 7.Dd3 Sh5 8.Sh3?! “To ne mo`e biti dobro”, zacelo bi rekao dr Tara{!

8… Sb4 9.Dc3 Sa6 Oba igra~a kao da su se dogovorila da }e igrati protiv dogmatskih principa.

10.0–0 Le2? Trebalo je ve} pomi{qati na rokadu i igrati 10…Le7.

11.La4+ c6 12.L:c6+ b:c6 13.D:c6+ Ke7

Her man – ^a ro u {ek Ka {au, 1896.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Sf6 4.Sc3 Da je kojim slu~ajem beli bio ^arou{ek, on verovatno ne bi odoleo svojoj romanti~arskoj crti i nastavio bi: 4.Sg5 d5 5.e:d5 S:d5 6.S:f7 itd.

4...S:e4 5.S:e4 d5 6.L:d5 Lovac je u ovom otvarawu va`na figura i boqe je bilo 6.Ld3. Privla~no je bilo i 6.Lb5 d:e4 7.S:e5, no tad nastaju komplikacije: 7...Dg5 8.d4 D:g2 9.Tf1 a6 10.L:c6 b:c6 11.Dh5 Lh3!

6...D:d5 7.Sc3 Dd8 8.0–0 Ld6 9.d3 0–0 10.h3? Nepotreban gubitak tempa i slabqewe rokade.

10...f5 11.Te1 Ld7 12.De2 De8 Crna dama prelazi na kraqevo krilo.

13.Le3 Dg6 14.Kh1 f4 15.Ld2

^u rug sla vi

red), kako ka`e, ne poma`e ba{ mnogo (vrlo dobar). Kompjuter koriste za igrawe {aha preko interneta a mawe ga koriste za analize svojih partija.

Dejan voli deo otvarawa partije a Nikola zavr{nice koje, pak, Dejanu pri~iwavaju pote{ko}e. Nikoli to ~ini sredi{wica. Dejanu je najve}i dosada{wi uspeh srebrna medaqa na Festivalu mladih Vojvodine ove De jan Omor jan i Ni ko la Pa ni} godine a Nikoli prvo mesto na prdarnog Gligori}a. Dejan je pro{ivenstvu grada. Na ovogodi{wem rio spisak i na Aqehina, [tajnifestivalu Vojvodine je u svojoj ca, Kapablanku, Botvinika, Tagrupi delio deveto mesto. Dejan se qa… Prou~ava partije Fi{era. sprema, krajem aprila, da zaigra Uz {ah, obojica se bave i stona Festivalu Srbije pa poha|a i nim tenisom, a Nikola je pro{i{ahovsku {kolu u klubu “64”. rio aktivnost i na ko{arku. Na Obojica ve} imaju svoje najdra`e kraju, stekao se utisak, da je Dejan pobede i najbolnije poraze. Znaju celim svojim bi}em obuzet {ahovko je aktuelni svetski {ampion a skim bacilom “i da mu nema leka”. ko prvak Srbije. Znaju i za legenB. D. ME MO RI JAL NI TUR NIR „SLO BO DAN SAN TRA^”

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

EKIP NO PR VEN STVO O[ VOJ VO DI NE

TA LEN TI

Na nedavno odr`anom pionirskom prvenstvu Novog Sada pobednici u mu{koj konkurenciji sa maksimalnim u~inkom bili su Dejan Omorjan i Nikola Pani}, u~enici osnovne {kole “Kosta Trifkovi}”. Iako su bili mla|i od ve}ine svojih protivnika, svaki u svojoj konkurenciji, bili su za korak ispred svih. Tim povodom posetili smo pobednike u prostorijama {ahovske sekcije {kole koju ve} devet godina uspe{no vodi majstorski kandidat Qubi{a Kuzmanovi}. Zatekli smo ih uz relaksiraju}u partiju, nestrpqive u i{~ekivawu svog prvog intervjua.

Obojica su {ah nau~ila od svojih o~eva: Nikola sa pet, a Dejan sa dve godine! Nikola poha|a {ahovsku sekciju {kole od pre tri godine, a Dejan od prvog razreda.

Imaju tre}u {ahovsku kategoriju a ambicije su im da postanu prvaci sveta. Dejan (drugi razred) smatra da mu je na~in razmi{qawa u {ahu koristan i u u~ewu (ima sve petice), dok Nikoli (peti raz-

dnevnik

14.S:f4! Prete}i 15.Sd5 mat 14…S:f4 15.L:f4 h6 16.Sc3 Lc4 17.e6 Tc8 18.Lc7! i beli dobija, jer na 18…T:c7 ide mat sa 19.T:f7.

^a ro u {ek – Rih ter Ber lin, 1897.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Lc5 4.b4 L:b4 5.c3 La5 6.0–0 d6 7.d4 Lb6 8.a4 Sa5 U partiji ^igorin – Lasker, Peterburg, 1895. crni je nastavio sa 8…Sf6.

9.La2 e:d4 10.c:d4 Le6 11.Sc3 L:a2 12.T:a2 Se7 13.Kh1 0–0 14.g4 Sg6 15.h4 Beli pe{ak ne sme se uzeti zbog 16.Lg5, a sad preti da do|e do poqa h6.

15…Te8 16.h5 Sf8 17.Lg5 Dd7 18.Sh4 Se6 19.Le3 Sc4 20.Sf5 S:e3 21.f:e3 c6 22.g5! Ld8? @rtvu je trebalo ipak prihvatiti.

Sad beli u sebi svojstvenom stilu zavr{ava napad.

23.Dg4 d5 24.g6 f:g6 25.h:g6 h6 26.S:g7 Lg5 Ako 26…D:g7, onda 27.Tf7 Dh8 28.Taf2 Tf8 29.g7! sa dobitkom.

27.Tf7 Dc8 28.Sf5 Sd8

Crni sad po~iwe s nezaustavqivim napadom.

15...Sd4 16.S:d4 e:d4 17.Se4 f3! 18.g:f3 L:h3 19.Tg1 Dh5 20.Tg5 Dh4 21.Kg1 Lh2+! 22.Kh1 Ako 22.K:h2? onda Lf1+.

22...Lf1 23.Dd1 Naravno, ne sme se uzeti 23.D:f1 zbog Lg3+ i mata u slede}em potezu.

23...Le2! i beli se predao, jer na 24.D:e2 ide 24...Lg3+ 25.Kg1 Dh2+ 26.Kf1 Dh1 mat.

^a ro u {ek - ^i go rin Bu dim pe {ta, 1896.

1.e4 e5 2.f4 e:f4 3.Lc4 Sc6 Boqe je bilo 3...Dh4+

29.D:g5! S:f7 30.g:f7+ i crni predaje, jer na 30…K:f7 sledi 31.Dg7+ Ke6 32.Dg6+ Kd7 33.Dd6 mat.

Pri pre mio: B. Dan ko vi}

PR VEN STVO SRED WO [KO LA CA ZRE WA NI NA

Jo van Pe tro vi} pr vi U Zrewaninskoj gimnaziji odr`ano je tradicionalno, peto po redu, prvenstvo sredwih {kola zrewaninske op{tine u {ahu.

Takmi~ili su se u~enici sredwih {kola, a u~estvovali su i najboqi {ahisti iz osnovnih {kola, kao i wihovi profesori. Na turniru je igralo 29 {ahista. Odigrano je

S tak mi ~e wa u Zre wa ni nu

sedam kola po {vajcarskom sistemu, uz kompjutersko parovawe i su|ewe profesora Sa{e Samolovca i nacionalnog sudije Gorana Petrovi}a, po pravilima ubrzanog {aha (15 minuta po igra~u).

U pojedina~noj konkurenciji prvo mesto je osvojio Jovan Petrovi}, u~enik Zrewaninske gimnazije, drugo mesto Nikola Milovi}, iz iste {kole, a tre}i je bio Robert Varga, u~enik Elektrotehni~ke {kole “Nikola Tesla”.

U ekipnoj konkurenciji, pobedila je Zrewaninska gimnazija, ispred Ekonomsko-trgovinske {kole “Jovan Trajkovi}” i Elektroteh ni~ ke-gra |evinske {kole “Nikola Tesla”. Zanimqivost je da su za ekonomsku {kolu nastupile tri pripadnice lep{eg pola, sestre Vi{wei, Dijana i Kristina, kao i Marija Br~anski. Najboqima je nagrade dodelio predsednik [ahovskog saveza Zrewanina Fide majstor Pavle Levnaji}, a u ime organizatora u~esnike je pozdravio direktor {kole prof. Milan Radakovi}.

odmor

dnevnik

sreda20.april2011.

СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ БАЊА КОВИЉАЧА

У бању по здравље

Н

а непуних два сата вожње од Новог Сада налази се Специјална болница за рехабилитацију „Бања Ковиљача” која је једини рехабилитациони центар у земљи који, поред блока за лечење одраслих, болничког и комерцијалног дела за смештај пацијената и гостију, и савременог велнес центра, има и организовано одељење за рехабилитацију деце. Од давнина позната по својој лековитој термо-

О деци брине тим који чине лекари субспецијалисти дечије физијатре, виши физиотерапеути и виши радни терапеути, дефектолог-соматопед, медицинске сестре. Специфичност овог одељења је индивидуалан рад са децом, примена хидрокинези терапије у базену, где терапеути и родитељи вежбају са децом, као и примена нашег природног фактора сумпоровитог пелоида где год је то потреб-

Већ више деценија у бањи Ковиљачи у третману различитих обољења локомоторног апарата код деце примењује се успешно сумпоровито блато, односно пелоид. Његове велике терапијске могућности

Најчешће индикације код деце Деца упућена у бању Ковиљачу најчешће долазе због: последица повреда екстремитета, главе, кичме, урођене аномалије и деформације на кичми, рукама, ногама, стања након операције кукова, деформације стопала, развојни поремећаји, кашњење у психомоторном развоју, последице порођајне траума, измењен мишићни тонус, парезе и парализе код деце, церебрална парализа, мишићне дистрофије, неуропатије, реуматска оболења код деце. минералној сумпоровитој води и блату (пелоид), ово је данас најмодернија установа овог типа у Србији и овом делу света, која се простире на 14 хиљада квадратних метара потпуно искоришћеног и по највишим светским стандардима уређеног простора. Смештајни капацитети дечијег одељења су 110 постеља намењених за децу и њихове пратиоце, када је то неопходно због узраста детета или због природе болести. Дечије одељење има потпуно одвојене смештајне капациете, одвојен терапијски блок за децу. Кроз Специјалну болницу за рехабилитацију „Бања Ковиљача” годишње прође осам хиљада пацијената, а једну четвртину тог броја чине деца, од рођења до пунолетства. Приоритет „Бања Ковиљаче” је да обезбеди најбоље могуће услове за опоравак малишана. На нашем Дечијем одељењу, једном од најбољих у Србији и овом делу Европе, захваљујући стручном особљу, природним ресурсима и добро развијеној здравственој инфрастуктури, малишанима пружамо максимално могућу негу до оздрављења – каже директор Специјалне болнице за рехабилитацију Бања Ковиљача др Никола Сремчевић. Директор Сремчевић даље истиче да је од укупног броја људи који у току године бораве у овм својеврсном лечилишту, њих половина лечење платила сопственим новцем, док је половину финансирао Фонд.

З

но, а да не постоје контраундикације. Деца у току лечења имају организоване контролне или консултативне прегледе лекара професора са најеминентнијих домаћих клиника - каже начелница здравствене службе др Нада Јевтић. Др Јевтић истиче да дужина рехабилитације зависи од многобројних фактора, односно од стања, тежине оштећења или деформације, да ли је правовремено започето лечење, да ли се ради о акутном или хроничном стању, узрасту детета, а да је код неких стања неопходан континуитет лечења, сарадња и обука пратиоца и најчешће траје од три до шест недеља.

доказане су научно, а позитивни ефекти се већ годинама показују у раду стручњака бање Ковиљаче са малим пацијентима који свакодневно стижу на специјализовано дечије одељење. Пелоид даје одличне резултате у лечењу неких обољења код деце као што су фрактуре костију на свим нивоима, асептичне некрозе костију, епифизиолизе главе бутне кости, контрактуре зглобова, лакша оштећења периферних нерава, опоравак након операција на локомоторном систему, реуматска обољења у фази ремисије. Добри резултати постижу се и у лечењу деце са церебралном парализом, уколико су оштећења мања и ако се примена пелоида започне од

Шта лече У споју лековите природе, најсавременијих дијагностичких метода, физикалне медицине и рехабилитације у овој болници лече реуматична обољења, дегенеративне промене зглобова и кичменог стуба, дискус хернију и стања након операције, посттрауметска стања горњих и доњих екстремитета и кичменог стуба, лакша оштећења централног нервног система, лезије периферних нерава, мишићна обољења, поједина гинеколошка и кожна обољења, стерилитет, линф едем. Такође, у овој болници превенирају и лече остеопорозу.

Како се користи блато Пелоид бање Ковиљаче припрема се за употребу у специјалним, отвореним блатним базенима у које се доноси глина из околине, која се уситњава и меша са сумпоровитом водом. Процес зрења пелоида траје једну до три године, уз повремено мешање. Припремљен пелоид (загрејан у специјалним казанима на пару, уз мешање са сумпоровитом водом) апликује се као опште или локално паковање. На тело се наноси пелоид температуре 40 - 44 степени, у слоју од 3-5цм дебљине. Потом се читаво тело умотава у пластичну фолију и фротирски прекривач. Процедура траје 20-30 минута. Након тога следи купање у топлој сумпоровитој води од двадесетак минута.

друге године старости са понављањем серија. Блато бање Ковиљаче је минералног порекла, по саставу је песковити алверит, доминира кварц, више од 80% су ситна зрна, што пелоиду даје изузетан терапијски ефекат. Током главне лечилишне сезоне у Бањи Ковиљачи се спроводи више од 1.700 балнео-процедура, са више од 10 тона лековитог блата дневно. Ефекти балнеотерапије су смањење бола, спазма, отока, побољшање циркулације, антиинфламаторни ефекат, седативни ефекат. За разлику од лекова, нема нежељених дејстава или су она занемарљива - каже специјалиста физикалне медицине и рехабилитације др Снежана Васић. Од 2007. године Бања Ковиљача активно сарађује са Међународним удружењем балнеоклиматолога (ИСМХ) чији челници редовно посећују ову установу, а лекари Специјалне болнице активно учествују на светским конгресима. Користећи сва позната знања о позитивном ефекту сумпоровите минералне воде и пелоида на људски организам, примена пелоида се препоручује и здравим особама које желе да очувају и унапреде своје здравље, као и онима који се осећају уморно, напето, живе у стресу. Тако је лековито блато (пелоид) бање Ковиљаче саставни део и превентивних и антистрес програма као и анти-аге третмана ‘Нега душе и тела’ у оквиру велнес центра ‘Ковиље’, прављеног по највишим светским стандардима. Општа примена пелоида, као у оквиру једног од програма ‘Краљевски дан у бањи Ковиљачи’ или у оквиру ‘Мини пакета’ у комбинацији са масажом или другим садржајем – побољшава циркулацију, чисти кожу, знојењем врши детоксикацију, отклања бактерије, отвара поре. Прави најфинији пилинг тела, побољшава квалитет коже. Кожа постаје једра, хидрирана, глатка. Опушта напете мишиће, релаксира и то све кроз пријатност и угодну топлину у аутентичном амбијенту ‘Краљевског купатила’ - каже др Васић. Пелоид је незаобилазан и као увод у комплексан ‘Антицелулит третман‘ баш због свих поменутих позитивних ефеката на циркулацију, лимфну дренажу, метаболизам и детоксикацију. А доказ да се у овој болници лечи и душа и тело, су и многобројне културно – уметничке манифестације, као и три угоститељска објекта, којима је целина потпуно заокружена. Број пацијената из Војводине је до сада био занемарљив, њих стотинак за годину дана. По квалитету услуге и примени природног фактора ми смо јединствени у свету и ту смо потврду добили од светски познатих и признатих стучњака у овој области. Сви се заносимо да се ове ствари негде у свету боље раде него код нас, али то је апсолутно нетачно. Код нас се то ради најбоље. Немам објашњење зашто је број пацијената из Војводине занемарљиво мали. Није у Војводини број оболелих мали, него је тржиште потпуно затворено. Наш је став да све ово једна велика утакмица и да пацијент за свој новац треба да добије највише, и тога се и придржавамо – каже директор Специјалне болнице за рехабилитацију бања Ковиљача Никола Сремчевић. По речима директора Сремчевића, готово све адаптације и доградње, као и инвестиције у опрему, урађене су из сопствених средстава. Ј. Антић

21

Значај умрежавања спа туризма

начај умрежавања учесника СПА туризма био је једна од основних тема Скупштине Фонда кластера здравственог туризма Војводине, одржаног у СБ “Јунаковић“ у Апатину. Чланови овог Фонда су на својој шестој годишњој Скупштини ставили акценат на аплицирање на конкурсима европских и домаћих фондова за развој туризма, сарадњу са локалним самоуправама при склапању партнерства за прекограничну сарадњу, маркетинг стратегију и привлачење инвестиција у сектор здравстеног туризма. По речима Јожефа Палинкаша, директора Кластера, “Кластер здравственог туризма Војводине подржава умрежавање потенцијала, понуде и учеснике у туризму, помаже при стварању прекограничних партнерстава у циљу појављивања на конкурсима ЕУ који циљају на побољшање туристичке инфраструктуре, отварање нових радних места и

успостављање мреже стакехолдера“. Покрајински секретаријат за здравство и Фонд за капитална улагања АП Војводине дају конкретну финансијску подршку овом раду улажући у објекте здравственог туризма који су већ изграђени, или ће бити изграђени, а то су сви бањски центри и Специјалне болнице у АП Војводини, како би осим рехабилитације и лечења развили и конкурентну туристичку понуду у привреди Србије.

Припреме за ауто-камп у Засавици

ржавни секретар Министарства економије и регионалног развоја Д Горан Петковић посетиће сутра ауто-камп „Засавица“ у Сремској

Митровици, најавило је ресорно министарство. Министарство економије и регионалног развоја је покровитељ пројекта под називом „Изградња кампа у специјалном резервату природе Засавица“. Овај савремени ауто-камп гради се у околини Визиторског центра „Ваљевац“ у селу Засавица, а непосредна близина резервата омогућава разне спортско-рекреативне активности. Ауто-камп биће опремљен савременим телекомуникационим системима.

Плави воз – путујте као Тито

Д

о Титове смрти маја 1980, поред њега и Јованке Броз, возио је још 60 високих функционера и светских државника. Кроз овај луксузни и, за то време, модерно опремљени воз продефиловали су цареви, премијери и државници свих већих светских земаља. Од 2004. године, када је ЈП Же-

рођендан (српско издање магазина “Плејбој“ је ту правило славље) или се провозају младенци и сватови. Вожње се организују на бази посебних уговора и цена закупа зависи од састава воза и жељене дестинације за стотинак људи, али рецимо да се она креће између 2.500 и 3.000 евра.

лезнице Србије почело да експлоатише музејско-историјски потенцијал Плавог воза и изнајмљује га за комерцијална путовања, возило се више од 8.000 путника. А само за Ноћ музеја 2010. је кроз воз прошло око 3.000 људи. Сви они имали су прилику да виде Титов салон у коме се налази радна соба са библиотеком, затим две спаваће собе, купатило, као и паралелни, уски ходник, који повезује одају за поверљиве разговоре са одајама за маршалову личну послугу и омогућује кружно кретање по вагону. Купатило има велику порцеланску каду и нишу за прање ногу, као и два лавабоа са огледалима. Испред Титовог лавабоа је кожна фотеља, испред Јованкиног је сатенска. У радној соби је резбарија од ружиног дрвета. У аутентично сачуваном Титовом возу последњих година највише су уживали Американци. Плави воз не саобраћа ван Србије. У њему се повремено одржи неки банкет, прослави

Осим југоносталгичара и оних који желе да виде аутентично возило доживотног председника СФРЈ, Плави воз долазе да обиђу и људи којима је хоби израда макета возова. Један Словенац пластичну макету Плавог воза продаје за 300 евра. Макетари се, заправо, највише интересују за “Козару“, “Неретву“ и “Дрину“. То су дизел-локомотиве серије ЈЖ 761 В 300 са хидрауличним преносником снаге, јединствене у свету и произведене у Немачкој 1957. године специјално за Плави воз. Интересантно је да је за Титовог живота Плави воз вукла једино ова локомотива, а шестосовинска дизел електрична локомотива серије 666 произведена у “Џенерал моторсу” 1978. у употреби је од његове смрти па све до данас. Остатак воза, који се налази у депоу у Топчидеру, обухвата, поред осталог, шест вагона за спавање, три вагона за превоз аутомобила и вагон-кухињу. (Вијести)

22

kultura

sreda20.april2011.

КЊИГА И ДВД О УМЕТНИЧКОМ СТВАРАЛАШТВУ КAРОЉА ВИЧЕКА

Време расних паса Мултимедијално издање „Време расних паса” (по истоименом ТВ филму) које се бави анализом и систематизацијом уметничког стварaлаштва истакнутог војвођанског филмског, телевизијског и позоришног редитеља Кароља Вичека, предста-

филм ским де ли ма ис пи су ју ва жне и вред не стра ни це на ше ки не ма то гра фи је. Про је кат је, да кле, по све ћен про бле ма ти за ци ји од но с а Ви че ко вог умет нич ког ан га жма на и по ли тич ког и дру штве ног окру же ња са ко јим је ње гов рад сту пао у ин тер ак ци ју

Карољ Вичек

вљено је јуче у Заводу за културу Војводине (ЗКВ). О овом, већ на први поглед изузетно вредном пројекту, материјализованом кроз књигу и ДВД, а ре а ли зо ва н ом кроз парт н ер ство „Playgro und pro duk ci je„ из Но вог Са да (про ду цент про јек та), За во да за кул ту ру вој во ђан ских Ма ђа ра из Сен те и За во да за кул ту ру Вој во ди не из Но вог Са да (ко про ду цен ти), по ред Ка ро ља Ви че ка, го во ри ли су ди рек тор ЗКВ Ти бо ра Вај да, про ду цент ки ња Са ри та Ма ти је вић и ис пред Уре ђи вач ког од бо ра из да ња, уред ник ча со п и с а „Но ва ми с ао” Мир ко Се бић. Про је кат је, ка ко се овом при ли ком чу ло, ре а ли зо ван то ком це ле 2010. го ди не, а на ње му је ра ди ло три де се так са рад ни ка ан га жо ва них у про це су про на ла же ња, при ку пља ња и ди ги та ли за ци је ма те ри ја ла ве за них за плод ну ка ри је ру Ви че ка ко ји с кра ја ше зде се тих и по чет ком се дам де се тих го ди на, а и ка сни је сво јим

у пе ри о ду од по че та ка се дам де се тих го ди на XX ве ка и тра је до да нас. По Ви че ко вим ре чи ма, ко ји је и сам обез бе дио ве ли ки део ма те ри ја ла за књи гу и ДВД, цео по ду хват га је на те рао да сре ди ар хив ски ха о с, као и да још јед ном, ни ма ло ла ко, про жи ви су срет са са мим со бом и про те клим вре ме ном обе ле же ним ус пе си ма али и за бра на ма, ова ким и она квим ре ак ци ја ма јав но сти, остан ци ма без по сла...

- Не ка да сам са сво јим ко ле га ма ве ро вао да фил мом мо же мо да про ме ни мо свет. Да филм мо же да по ве де ди ја лог са зва нич ним струк ту ра ма, са љу ди ма на вла сти. Тај свет ни смо про ме ни ли, не го је он про ме нио на ше жи во те - ре као је Ви чек за хва љу ју ћи се на овој ана ли зи и си сте ма ти за ци ји ње го вог ства ра ла штва ко је га је под се ти ло и на суд би ну умет ни ка, да се су о чи и са сво јим де ли ма ко ја ни су ус пе ла, и по тре бом да то обра зло жи.

- Нажа лост, ис по ста ви ло се да је мно го то га што сам ра дио за Те ле ви зи ју Но ви Сад про па ло или из г у бље н о, не ко л и ко тв фил мо ва, адап т а ц и ја по зо ри шних пред ста ва као 30- так до ку мен тар них еми си ја - кон ста то вао је Ви чек апе лу ју ћи да се убу ду ће про ме ни не мар ни од н ос пре ма чу ва њ у ов да ш ње кул тур н е и умет нич ке про дук ци је. Ауто р и при л о г а у књи зи су Мир ко Се бић (увод ни есеј), те о ре ти чар ка ме д и ј а Бран ка Ћур чић, пи сац и есе ји ста Ати л а Ши р и б ик, со ц и о л ог и но в и н ар Ђерђ Серб хор ват, а ин тер вју са Ка ро љем Ви че ком во ди ла је Са ри та Ма ти је вић. На ДВД - у се на ла зе са бра ни тек сто ви из но ви на и ча со пи са по све ће ни Ви че ко в им фил м о в и ма, до ку мен тар ним и игра ним, као и ра ду у по зо ри шту, фо то гра фи је из фил мо ва и са сни ма ња, ком п лет н а фил м о г ра фи ј а као и аутор с ки тек сто ви са мог Ви че ка сво је вре ме но об ја вље ни у ра зним ча со пи си ма са ко ји ма је са ра ђи вао. По ре чи ма Мир ка Се би ћа, пи сци есе ја за књи гу, у са гле да ва њу Ви че ко вог умет нич ког опу са тру ди ли су се да га изо лу ју од шу ма вре ме на, по ста вља ју ћи мо гу ћу плат фор му за да ља ис тра жи ва ња и ана ли зе. Циљ је био да се од ре ђе не ства ри учи не ви дљи ви јим, а не да бу ду пре ћу та не. Да ни је реч о мо но гра фи ји не го пре плат фор ми за но ва чи та ња Ви че ко вог де ла, на гла си ла је Са ри та Ма ти је вић, ис та кав ши и да је ово не ко мер ци јал но из да ње (не ће га би ти у про да ји) на ме ње но обра зов ним ин сти ту ци ја ма и би бли о те ка ма ко ји ма ће уско ро би ти до ста вље но. Ре а ли за ци ју овог дво је зич ног про јек та (на срп ском и ма ђар ском) по др жа ли су По кра јин ски се кре та ри јат за кул ту ру АП Вој во ди не, Ми ни стар ство кул ту ре Ре пу бли ке Ср би је и ма ђар ска фон да ци ја Szülőföld . В. Црњански

ИЗЛОЖБА РАДОВА КОЈЕ ЈЕ УМЕТНИЦА ПОКЛОНИЛА ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

dnevnik У ЦЕНТРУ ЗА КЊИЖЕВНЕ ПРЕВОДИОЦЕ У КАРЛОВЦИМА

Сусрет култура између редова Me |u na rod ni cen tar za kwi `ev ne pre vo di o ce u Srem skim Kar lov ci ma prak ti~ no je ju ~e zva ni~ no po ~eo da ra di.

Iako je cen tar otvo ren na Svet ski dan kwi ge, 23. apri la pro {le gdi ne, tre ba lo je da pro tek ne bez ma lo go di na da bi se usa gla si la do ku men ta ci ja i upo sta vi la pot pu na ko or di na ci ja iz me |u svih u~e sni ka u tom pro jek tu, a to su Mi ni star stvo kul tu re, Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru, kar lo va~ ka op {ti na i ne vla di na or ga ni za ci ja - Me |u na -

Po re ~i ma ru ko vo di o ca ovog cen tra Sre te na Sto ja no vi }a, Ma ti je vi }e ve pri ~e, kao i de la pi sa ca iz Ru mu ni je, Gr~ ke i Bu gar ske, ko ji su ak te ri pro jek ta „Su sret kul tu ra iz me |u re do va”, bi }e ob ja vqe ne u za jed ni~ kom iz da wu i na ras po la ga wu ~i ta la~ kom kor pu su od 300 mi li o na qu di, ko li ko je arap sko go vor no pod ru~ je. Po red to ga, na po mi we Sto ja no vi}, Vla dan Ma ti je vi} }e u pr voj po lo vi ni ma ja go sto va ti na kwi `ev nim ve ~e ri ma u Ra ma li, gde }e bi ti pred sta -

je to li ko te {ko, ali tra `e we od go va ra ju }ih re ~i i zna ~e wa i pra vog zna ~e wa iz me |u vi {e wih, je ko mli ko va no i za ni mqi vo isto vre me no.

Za jed ni~ ki rad pi sca i pre vo di o ca na pre vo du ne kog de la je ste je dan od ci qe va pre vo di la~ kog cen tra. Kva li tet pre vo da umno go me mo `e bi ti vi {i uko li ko se pi sac i pre vo di lac upo zna ju i za jed no ra de na ot kla wa wu svih ne do u mi ca.

U pre vo di la~ kom cen tru ju ~e je bo ra vio i sa vet nik u Mi ni staрstvu kul tu re Mla den

rod ni cen tar za kwi `ev ne pre vo di o ce.

Na red nih se dam da na u tom cen tru u kar lo va~ kom Ma gi stra tu bo ra vi ћe na{ kwi `ev nik Vla dan Ma ti je vi} i pre vo di lac we go vih pri ~a na arap ski je zik [a di Isa u okvi ru pro jek ta „Su sret kul tu ra iz me |u re do va”, ko ji or ga ni zu ju ~e ti ri cen tra za pre vo di o ce iz Gr~ ke, Ru mu ni je, Bu gar ske i Srem skih Kar lo va ca pod po kro vi teq stvom Evrop ske ko mi si je. [a di Isa }e pre vo di ti pet krat kih Ma ti je vi }e vih pri ~a. Re~ je o pri ~a ma ko je spa da ju u red du ho vi ti jih i dve do sa da ni su ob ja vqi va ne, a tri su iz ro ma na „Pri li~ no mr tvi”.

vqe ne we go ve pre ve de ne pri ~e.

Ma ti je vi} i [a di Isa su od po ne deq ka sme {te ni u cen tru i ju ~e su ve} pre vo di li. Pre vo di lac iz Pa le sti ne ka `e da mu je bi la `e qa da ne {to od srp ske kwi `ev no sti pre ve de na arap ski je zik i da mu u to me po ma `e i maj ka, ko ja od li~ no raz u me srp ski. Ina ~e, [a di je ro |en u Sko pqu, ali mu je po ro di ca ve} dva ve ka u Pa le sti ni.

- Pr vi put sam u pri li ci da vi dim ka ko ra de pre vo di o ci, ka ko tra `e re ~i, do ko jih pro ble ma i po te {ko }a u tom pro ce su na i la ze - ka `e Vla dan Ma ti je vi}. - Ka da ~o vek to sa stra ne gle da, ~i ni mu se da ni -

Ve sko vi}, ko ji je i na taj na ~in is ka zao po dr {ku ovom pro jek tu iza ko jeg, iz me |u osta log, sto ji ovo Мinistarstvo. Po we go vim re ~i ma, na kon ovog pr vog pro gra ma, od ma ja do ka sne je se ni bi cen tar tre ba lo da ugo sti ti bar po dvo je pre vo di la ca. Po pro to ko lu, ko ji je pre go di nu da na pot pi san, Mi ni star stvo kul tu re fi nan si ra }e re a li za ci ju pro gra ma ta ko {to }e usme ra va ti pa re Me |u na rod nom cen tru za kwi `ev ne pre vo di o ce, a oba ve za Pokrajinсkog se kre ta ri ja ta je ste da pla }a re `ij ske tro {ko ve u pro sto ru ko ji je op {ti na ustu pi la za cen tar. З. Милосављевић

Поклон-збирка Ружице–Бебе Павловић Изложба „Поклон-збирка Ружице–Бебе Павловић”, на којој ће бити представљена дела која је та уметница поклонила Галерији Матице српске, биће отворена сутра у 19 часова у тој галерији у Новом Саду. Изложба „Поклон-збирка Ружице–Бебе Павловић” представља устаљену праксу Галерије Матице српске да приређивањем изложби својих дародаваца промовише не само поклоњена дела, већ и уметнике и чин даровања као важан вид увећања музејских колекција, саопштено је из Галерије Матице српске. Ружица–Беба Павловић је још једна у низу савремених уметника која се одлучила да одабиром поклоњених радова 2010. године, остави сведочанство о свом стваралаштву. Поклоном 29 уметничких дела, међу којима су слике, цртежи и радови у комбинованој техници, употпуњена је колекција Галерије Матице српске као и представа о националној уметности 20. века. На изложби ће бити представљено 40 радова Ружице–Бебе Павловић који су настали у периоду од 1969. до 2010. године, а поред поклон збирке биће презентоРад Ружице–Бебе Павловић вана и три рада која су раније поклоњена Галерији Матице каркиног власништва, као и три српске, затим пет радова из сли- рада из приватних колекција.

Ружица–Беба Павловић је рођена 15. марта 1927. године у Београду. Напустила је Трећу женску гимназију због одласка на Сремски фронт, а демобилисана је као ратни војни инвалид. Двадесет година касније, 1964. добија за своје заслуге ратно одликовање – Медаљу заслуга за народ. Свој младалачки сан о уметности, прекинут ратом, остварује 1967, завршетком Академије ликовних уметности у Београду у класи професора Зорана Петровића. Члан је УЛУС-а од 1968. Била је професор ликовне културе у Београд, а 1986. је постала члан „Ладе”. Приредила је 25 самосталних изложби и учествовала на преко две стотине групних. Слике јој се налазе у приватним и државним колекцијама у земљи и иностранству. На изложби ће говорити управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић, академик Видојко Јовић, професор Александар Ђурић, академик Чедомир Попов, председник Матице српске који ће и отворити поставку , као и сликарка Ружица–Беба Павловић.Аутор текста у каталогу и кустос изложбе је Мирјана Брмбота, виши кустос. Посетиоци Галерије Матице српске моћи ће да погледају изложбу „Поклон збирка Ружице–Бебе Павловић” до 9. маја. К. Р.

РЕШАВАЊЕ СТАТУСА СЛОБОДНИХ УМЕТНИКА

Панчевачка културна стратегија

Умро глумац Ивица Видовић Познати хрватски глумац Ивица Видовић умро је у Загребу након дуге и тешке борбе с раком у 72. години. Видовић је рођен у Београду 10. маја 1939. године. На позоришној академији у Загребу дипломирао је 1963. године, након чега почиње да ради у загребачком Хрватском народном казалишту, а био је члан и других позоришних ансамбала. За своје улоге више пута је награђиван, а шира публика највише га памти по улогама у филмовима „Прометеј с отока Вишевице„, „У гори расте зелен бор„, „Сервантес из малог миста„, „Ри-

там злочина„, „Избавитељ„, „Човјек који је волио спроводе„, „Како је почео рат на мом отоку„, „Маршал„ и „Заседа„, као и у улогама Сервантеса у серији „Наше мало мисто„, Очалинка у „Велом мисту„ и Винка Маринића у „Инспектору Винку„. Видовића је 1996. године одликовао Фрањо Туђман, а 2005. године добио је годишњу награду „Фабијан Шоваговић„, коју Друштво хрватских филмских режисера додељује глумцу или глумици чије је дело оставило трајан траг у историји хрватског филма, а добио је и награду града Загреба.

Друштво књижевника је са своје редовне скупштине, одржане у Бачкој Паланци почетком марта ове године, послало апел већини општинских управа у Војводини са намером да иницира и убрза решавање статуса самосталних уметника, чланова ДКВ. То је крупан проблем који оптерећује самосталне уметнике у Војводини, јер ни у Покрајини као ни у једној општини Војводине ниједан уметник нема решење за пензионо и социјално осигурање. Посебно је драматично што ниједна општина није до сада у своја акта унела одредбе о самосталним уметницима. То значи да Закон о култури нема суштинску подршку и потпору у заштити њихових права на локалном , а ни на покрајинском нивоу, упозоравају из ДКВ. Према њиховој евиденцији, двадесетак чланова ДКВ до сада није остварило ни једно од тих права, а неколико десетина је у томе успевало само делимично (имају неповезан радни стаж и сл.). Из кабинета градоначелника Града Панчева, ДКВ је недавно обавештено да је усвојена Стратегија културног развоја, где се планира обезбеђивање финансијских средстава у Одлуци о буџету за 2012. годину у сврху решавања статуса самосталних уметника на територији Панчева у складу са Законом о култури. Друштво књижевника Војводине поздравља настојања града Панчева, надајући се да ће и друге општине и градови Војводине следити овај пример. Р. Л.

kultura

dnevnik

sreda20.april2011.

23

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО „ЗОЈКИН СТАН“ БУЛГАКОВА У СНП-у

Сањарење и стварност пуна лажи Представа „Зојкин стан“ Булгакова, у режији Дејана Мијача, вечерас у 19.30 часова премијерно ће бити изведена на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. У јубиларној години у којој прославља 150 година постојања, овом театру је било јако важно да управо Дејан Мијач режира нову драмску представу, напоменуо је јуче на конференцији за новинаре управник Александар Милосављевић, додајући да се тиме уједно обележава и пола века његове сарадње са СНП - ом и његова четрдесета режија на том театру. За Мијача је овај комад Булгакова био прави избор и, како је рекао, добро решење, управо због овог театра и његових глумаца које добро познаје, а у представи учествује бројни глумачки ансамбл. У насловној улози је Јасна Ђуричић, Зојкин рођак Тарасов је Борис Исаковић, гроф Обољани-

нов је Ненад Пећинар, а у осталим улогама су: Новак Билбија, Игор Павловић, Јована Мишковић, Милован Филиповић, Марко Савић, Ксенија Мартинов Павловић, Гордана Каменаровић, Драгиња Вогањац, Марија Меденица, Јована Стипић, Јована Балашевић, Милица Грујичић, Лена Богдановић, Мирослав Фабри, Драган Којић и Душан Јакишић. Зојкин стан, како и гласи наслов ове Булгаковљене драме, Јасна Ђуричић је описала као прибежиште у које ова јунакиња може да се склони, да сања своје снове и да машта. Имати стан је била велика ствар, напоменула је Јасна Ђуричић, али је и остала, како у време тадашње транзиције и пропадања племства, тако и у садашњој. Зојка не припада племству, али је ипак племенита, навела је Јасна Ђуричић, објашњавајући да је она добра жена, која има свој сан из којег не искључује друге људе,

Фото: М.Ползовић

већ хоће да им помогне. Проблем настаје, како додаје Јасна Ђуричић, у томе што се она занесе, па не види стварност око себе, и све се завршава неповољно по њу. Изгледа да човек, што год пожели, без обзира колико имао племените жеље, ка-

УЗБУДЉИВ КОНЦЕРТ СЕКСТЕТА РИШАРА ГАЛИЈАНА НА НОМУСУ

Музика као колоплет уздисаја Човек баш воли да свира! А није само виртуозан музичар, тај Ришар Галијано, Француз са италијанским пореклом што му највероватније омогућава да из Европе, од Баха, с лакоћом скокне до Латинске Америке, по Пјацолу, а успут у сасвим логичној дигресији до севера земље, покупи и неког џезера, рецимо Чета Бејкера. Галијано је и паметан човек. Кажу да случај постоји само кад се добро припремимо за њега. Тако је и случај Галијановог избора сарадника, духовних, ако не увек и животних сапутника, заправо бриљантан пројекат назван „Од Баха до Пјацоле“, у којем је срећу да ужива имала и публика Номуса. Бах је Галијанова љубав још из студентских дана. А Бах је композитор посебно узбудљив уметницима склоним „тешком интелекту“, комплексним осећањима која само

вије спојеве из којих тек понекад, више као реда ради, искочи Галијано са егзотичнијим фреквенцијама, чисто водећи, нипошто крадући шоу. Ритмичка супериорност, сугестивна суптилност секстета, лежерност његовог вође (на моменте Галијано делује као да наступа са електричном гитаром и рок бендом), с лакоћом слушаоца одвлаче у све оне пределе и подручја у којима је лирско, осећајност, суштина живота. Мудрост, пак, у тој лепоти открива и дубље слојеве, драматичне, понекад и застрашујуће, које у музици можемо дефинисати само упоређивањем. А кад се човек упусти у то, онда музике, те предивне музике „Ришар Галијано секстета“, полако нестаје... Концерт на Номусу састојао се из два дела. У првом, Галијано је

музику која је све више производ специфичне субјективности, него некаквих праваца, генерализованих усмерења. И та два дела била су више него довољна, али публика је хтела још – и Галијано јој је изашао у сусрет. „Поигравање“ на усној хармоници (акордини) са последњима ставом Бахове свите у х-молу. Опет промене темпа, атмосфере, повратак тангу, Азурној обали, мале фразе балканских сазвучја, велике оних из ромског наслеђа. Једном, други пут... Отуд констатација с почетка текста. Ришар Галијано потврдио је свој статус виртуоза на хармоници, али треба истаћи да је он музичар који радији држи један, него што одсвира два тона. Музичар који ужива и кад прати друге, кад даје ритам, од чега је посебне користи имао вио-

Фото: С. Дорошки

мајстори из хаоса преводе у маестралан поредак. Познат по својој контрапунктности (две, три или више истовремених мелодијских линија), Бах је креирао врхунске домете барока, а оно што Ришар Галијано покушава да улови са својих пет пратећих музичара (формација носи назив „Ришар Галијано секстет“) јесте управо то – раскош у свом непомућеном облику. Јако је занимљива одлука, већ дефинишућа по звук и однос тонова појединих инструмената, да Галијанову хармонику прате гудачи (две виолине, виола, виoлончело и контрабас). Хармоника је сама по себи репрезент достојан оргуља (принцип произвођења звука је веома сличан), њихове дифузности, а гудачи на поменуте Бахове структуре само додају слојеве, лепећи их невидљивим лепком у још невидљи-

пласирао ред Баха, ред својих и Пјацолиних, или заједничких, прилично популарних композиција, омогућавајући да концепт изађе у први план – премошћавање разлика и откривање задивљујућих сличности између наоко дијеметрално супротних поетика. Брига за човека, његово унутрашње богатство, и у једној и у другој, трећој варијанти, избијају у први план. Други део концерта већ је ишао ка захтевнијој техничкој интерпретацији, испреплетенијим аранжманима и осећајности. Њиме су доминирале Галијанове композиције којима у последње време све више преовладава готово психолошка драматика. Кратки флешеви џез импровизација, цитата, атмосфере филмске музике, још једном су показали зашто је у данашње време тешко етикетирати, категоризовати

линиста Себастијан Сирел. Расцупканом контрабасисти Стефану Ложероу није требала никаква већа привилегија од оне у којој заједно са виолончелистом Ериком Левенуаом, виолистом Жаном-Марком Апапом и виолинистом Николом Дотрикоом, креира савршена трајања, прелепе звучне кулисе праве дубине, ширине и висине. У неколико композиција Галијано је поједине делове одсвирао увлачећи или испуштајући ваздух из своје хармонике. Симболика је вишезначна и суштински одређујућа за његов наступ и музику уопште. Ради се о уздаху, издаху, тачније – свему ономе између, непрекидном колоплету музике као дисања, музике као жиле куцавице, онога наизглед најпростијег идеала бити човек. Чиста поезија. Игор Бурић

ко примећује Јасна Ђуричић, не може да оствари. Све жеље му се изјалове и пропадну. У овом комаду се лаж испоставља као средство преживљавања у борби за опстанак навео је Борис Исаковић, објашњавајући да су сви ликови приморани

да лажу из тих разлога. Размишљајући о овом комаду, Исаковић је, из визуре глумца, дошао до закључка да је врло симплификован јер заправо не нуди глумцима ништа осим реплике. Нема подтекста и зато глумац мора целог себе да унесе, да би могао да оправда своје поступке на сцени. Међутим, Исаковић је указао и да, као што се често догађа с делима које Мијач узме да режира, и овај комад као да антиципира време које долази. За музику у овом комаду Булгаков није дао експлицитније правце разумевања, напоменуо је композитор Борис Ковач, објашњавајући да се руководио функционалношћу, односно чињеницом да у њему има плеса, али и једним другим нивоом који је отворио емотивне просторе ликова, затечених у транзицији, док племство пропада, а комунистичка класа се уздиже. Представник тог племства у пропадању је гроф који се, по

речима Ненада Пећинара, одлучио за ескапизам, за морфијум који је постао уточиште у које је побегао када је све изгубио. Булгаков је писац који воли да се поиграва између реализма и надреализма, подсетила је сценографкиња Јасмина Холбус и тиме објаснила и простор у којем се догађа овај комад. Зојкин стан је истовремно и реалистичан и није, јер је сценографија тако направљена да се све може да се претвори и у њен сан, навела је Јасмина Холбус и додала се у сценографији све осмишљавало око паралеле стварност – сан. Борис Исаковић истакао је да је значајну улогу у овој представи имао и Денеш Дебреи, задужен за сценски покрет. Костимографкиња је Марина Сремац, а кореографкиња је Иста Степанов Павловић. Драматурзи су Светислав Јованов и Бранко Димитријевић. Н. Пејчић

ВЕЧЕРАС НА ЗАТВАРАЊУ НОМУСА

Војвођански симфонијски оркестар и Пум Промашар Наступом Војвођанског симфонијског оркестра, под диригентским вођством Рауфа Абдулајева (Азербејџан), и солисте на клавиру Пума Промашара (Тајланд / Велика Британија), вечерас ће у Синагоги бити затворене Новосадске музичке свечаности (Номус) које су у протеклих десет дана публици приуштиле наступе

изузетних музичара. Концерт почиње у 20 часова, а на програму су Концерт за клавир и оркестар бр.3 у де – молу Рахмањинова, као и Листова Симфонијска поема бр. 3, Прелиди и Мађарска рапсодија бр. 2 у цис – молу. Рауф Абдулајев има титулу „народног уметника“ Азербејџана, што је још једна потврда ње-

гове дуге и плодне каријере. Младог пијанисту Пума Промашара новосадска публика већ је упознала прошле године, када је победио на међународном Меморијалу „Исидор Бајић“. Осим ове апсолутне победе у Новом Саду, Промашар је добитник награда на више од 15 пијанистичких конкурса. Н. П-ј.

СУТРА ПРВИ ПУТ У ОПЕРИ „РИГОЛЕТО“ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Микица Јевтић за диригентским пултом На сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта сутра је на репертоару опера „Риголето“ Ђузепа Вердија, у режији Воје Солдатовића, којом ће први пут дириговати Микица Јевтић, однедавно стални диригент СНП–а. У улози Војводе од Мантове биће Саша Штулић, а Риголето ће бити Никола Мијаиловић. Ђилда је Дарија Олајош Чизмић, Спарафучиле је Бранислав Јатић, Мадалена је Марина Павловић Бараћ, а у осталим улогама су: Горан Крнета, Жељко Р.Андрић, Јарослава Бенка Влчек, Васа Стајкић, Бранислав Цвијић, Лаура Павловић и Владимир Зорјан.

- Ова опера је на репертоару многих оперских кућа, доста је позната, али сваки, не само диригент, већ и певач, увек може себе да изрази на неки начин, а опет не одступајући пуно од уобичајене интерпретације -каже Јевтић.Ова опера је на репертоару СНП – а од раније, и оркестар је навикао да је у неким детаљима изводи другачије. Темпа су устаљена и свира се помало по инерцији. Зато треба да се уложи одређени напор да би се то превазишло, и надам се да ће тако и бити. Ни-

шта сензационално иначе не бих урадио у овој опери. Само мислим да се придржавам тога што је Верди написао. Енергија диригента се дефинитивно јако пуно преноси, и врло је битно и расположење. Дириговање је таква уметност да се визуелно, рукама, тек тридесетак одсто покаже, а

остало је оно што се осети. Микица Јевтић је рођен 1977. у Хорбу у Немачкој. Дипломирао је дириговање, као и хармонику, на Националној музичкој академији у Кијеву 2003. а, иако је тамо започео каријеру, вратио се у нашу земљу и 2005. радио као диригент оркестра музичке школе у Шапцу. Наредне године Микица Јевтић осваја прву нараду на 1. међународном такмичењу диригената „Стефан Турчак“ у Кијеву. У овој сезони Микица Јевтић је у СНП –у дириговао балетом „Дон Кихот“, а сада први пут на сцени овог театра диригује и „Риголетом“, једном од опера из његовог диригентског репертоара, уз „Евгенија Оњегина“, „Травијату“, „Фигарову женидбу“, „Царску невесту“, „Набуко“, као и балете „Крцко Орашчић“, „Дон Кихот“ и „Лабудово језеро“. Н. П-ј.

„МОНО И МАЊАНА” ОБЈАВИЛА КЊИГУ ЛАУРЕАТА ЛАЈПЦИШКОГ САЈМА

„Синови и планете” Клеменса Зеца Издавачка кућа „ Моно и Мањана„ објавила је недавно превод романа „Синови и планете„ Клеменса Зеца , добитника немачке књижевне награде за најбољи роман, коју додељује Сајам књига у Лајпцигу. Млади Аустријанац је најмлађи добитник ове престижне награде за немачко говорно подручје који је скренуо на себе пажњу првим романом „Синови и планете„, објављеним пре три године. Након тога је уследио роман „Фреквенције„ који му је донео награду у Лајпцигу. Немачка критика га је одмах након дебитантског дела прогласила особеним, свежим гласом у савременој немачкој књижевности кога одликује изузетна оригиналност. У роману „ Синови и планете„ аутор се бави темом односа очева и синова, и ту универзалну причу он је кроз четири случаја повезао у целину која је свевремена.

„Успешно поредећи силе које владају међу људима са силама природе и сунчевог система, мотив стар колико и људи, у рукама младог европског писца, показао је пуну снагу и моћ данашње књижевности„ гласи једна од рецензија овог романа. „Зец саосћајно, са пуно топлине али и са лакоћом приказује тензију која постоји у односима између очева и синова„, пише у препоруци његовог српског издавача „Моно и Мањана”. Клеменс Ј. Зец је рођен 1982. године у Грацу. Студирао је математику и германистику на Универзитету Карл Франценс у Грацу. Објавио је радове у бројним часописима и антологијама. Немачка држава је подржала Клеменса Ј. Зеца, препознајући у њему изузетан таленат. Добитник је бројних стипендија из разних државних фондова, што му омогућава да се потпуно посвети писању.

24

Svet

sreda20.april2011.

UKRATKO Stra da la de ca KIN [A SA: Najmawe 32 osobe, ve}inom dece, poginule su su~e na istoku Konga, kada je voza~ kamiona na jednoj nizbrdici izgubio kontrolu nad vozilom i udario u grupu qudi. Nesre}a se dogodila u selu Bukumu, u blizini isto~nog grada Goma, a voza~ kamiona je ozbiqno povre|en, izjavio je lokalni zvani~nik za AFP. On je rekao da je voza~ prethodnu no} proveo u blizini sela Bukumu zbog problema sa ko~nicama na vozilu.

Saobra}ajne nesre}e se u ovoj centralnoafri~koj zemqi ~esto doga|aju zbog lo{eg stawa kako puteva, tako i vozila. U novembru pro{le godine 39 qudi je poginulo u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila kada se na putu izme|u prestonice Kin{ase i centralnog grada Kananga prevrnuo kamion sa 100 putnika.

Udes he li kop te ra u In di ji WU DEL HI: Dvadeset qudi ju~e je poginulo, a troje je povre|eno kada se civilni helikopter sru{io na severoistoku Indije, blizu granice s Kinom, saop{tila je policija. „U helikopteru je bilo 23 qudi, od kojih je troje pre`ivelo udes, ali su te{ko povre|eni i imaju opekotine po skoro celom telu”, rekao je {ef lokalne policije u indijskoj dr`avi Aruna~al Prade{, S.B.Sing, preneo je AFP. Helikopter MI-17 pao je po{to je udario u zid prilikom poku{aja sletawa u gradu Tavangu i potom se zapalio, rekao je predstavnik policije S.N.Mosobi, javio je Rojters.

U letelici, na redovnoj liniji izme|u Tavanga i Gauhatija, glavnog grada indijske dr`ave Asam, bilo je 18 putnika i pet ~lanova posade.

Po `ar u Sa gra da fa mi li ji BA R SE LO NA: Oko 1.500 turista bilo je primorano da se evakui{e iz ~uvene crkve Sagrada familija (Sveta porodica) u Barseloni, zbog po`ara za koji se veruje da je podmetnut, saop{tili su ju~e zvani~nici. Vatrogasci su ugasili vatru pre nego {to je stigla do radova u kamenu Antonija Gaudija, ali su neki delovi, ipak, pomalo o{te}eni. Policija veruje da je za po`ar odgovoran „poreme}en” ~ovek koji je vatru zapalio u sakristiji, u to vreme zatvorenoj za javnost.

Nekoliko turista videlo je osumwi~enog kako pali ode}u i crkveno posu|e u sobi pored oltara i pozvalo policiju. „Izgleda da je re~ o 55-godi{wem poreme}enom ~oveku, kod koga je prona|eno nekoliko upaqa~a”, rekao je novinarima predsednik Fondacije „Sagrada familija” Huan Rigol.

SIRIJA

UKRAJINA

Po sle 48 go di na uki nu to van red no sta we DA MASK: Sirijska vlada odobrila je ju~e ukidawe gotovo poluvekovnog vanrednog stawa, {to je bio kqu~ni zahtev demonstrana-

ta u toj zemqi, prenela je dr`avna novinska agencija SANA. Agencija je dodala da je vlada, tako|e, ju~e odlu~ila da ukine dr`avni sud bezbednosti, koji je bio nadle`an za su|ewa politi~kim zatvorenicima. Vlada je usvojila i novi zakon kojim se dozvoqava pravo na mirne demonstracije.

Nije, me|utim, jasno da li }e ti koraci vlade uticati da ona ubla`i Kona~no prihva}eni zahtevi demonstranata o{tre mere protiv

demonstranata. Samo nekoliko sati ranije, vlasti su izdale ozbiqno upozorewe demonstrantima da okon~aju proteste.

Ju~era{we kontradiktorne poruke usledile su samo nekoliko sati po{to su snage bezbednosti izvr{ile juri{ na glavni trg u gradu Homsu, tre}em po veli~ini u zemqi. Predsednik Sirije Ba{ar el Asad okarakterisao je demonstracije kao oru`anu pobunu.

U vreme dok je vanredno stawe bilo na snazi, pod strogom kontrolom bili su mediji, prislu{kivane su telekomunikacije, a bila su dopu{tena i hap{ewa bez naloga sudskih vlasti.

[EF RUSKE DIPLOMATIJE SERGEJ LAVROV O LIBIJI

Ni su do bi li man dat za ru {e we Ga da fi ja BE O GRAD: [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov pozvao je ju~e Savet bezbednosti UN da podstakne {to hitnije pregovore sukobqenih strana u Libiji.

- SB UN treba da postavi kao zadatak hitni prekid vatre. Pozivamo sve odgovorne ~lanice me|unarodne zajednice, a posebno SB da se ne zala`u za konfrontaciju ve} za po~etak dijaloga strana u sukobu, kazao je Lavrov posle susreta sa srpskim kolegom Vukom Jeremi}em. On je ponovio stav Ru-

sije da je neprihvatqiva primena vojne sile protiv civilnog stanovni{tva i podsetio da je Savet bezbednosti taj stav potvrdio u rezolucijama o Libiji, ali da wima „nikada nije postavqena kao ciq smena re`ima u toj zemqi”.

- Oni koji koriste rezolucije u te svrhe otvoreno kr{e mandat UN. Nevoqa je u tome {to, vide}i takav stav nekih na Zapadu, libijska opozicija kategori~ki odbija da sedne za pregovara~ki sto, objasnio je Lavrov.

Ruski ministar je dodao da je sli~na situacija u Jemenu, gde opozicione snage odbacuju mogu}nost pregovora ra~unaju}i da }e dobiti podr{ku iz inostranstva.

- To je opasna logika koja mo`e izazvati lan~anu reakciju i svi ~lanovi me|unarodne zajednice, posebno SB UN ne smeju da se zala`u za konfrontaciju, ve} po~etak dijaloga unutar tih zemaqa o tome kako }e `iveti daqe, poru~io je Lavrov.

D. M.

NA TO na sta vqa voj ne uda re BRI SEL, TRI PO LI: NATO je ju~e saop{tio da izvodi vojne udare na komandne centre libijskog lidera Moamera Gadafija, ukqu~uju}i Tripoli i brigadu koja, kako se smatra, predvodi napade na civile. „NATO je preksino} izveo planirane, vi{estruke napade na komandne i kontrolne objekte Gadafijevog re`ima”, saop{tila je Alijansa iz sedi{ta u Briselu, a komandant operacija NATO u Libiji [arl Bu{ar rekao je da }e Alijansa nastaviti da slabi Gadafijeve snage koje u~estvuju u napadima na civile.

U saop{tewu NATO se navodi da su na meti napada „komunikaciona infrastruktura koja se koristi za koordinisawe napada na civile i sedi{te 32. brigade, sme{tene 10 kilometara isto~no od Tripolija”, javio je AFP. Zvani~na libijska novinska agencija Xana ranije je izvestila da su u vazdu{nim napadima koje je

dnevnik

ju~e izveo NATO pogo|eni Tripoli, Gadafijev rodni grad Sirt i Azizija, ju`no od prestonice.Zamenik libijskog ministra spoqnih poslova Haled Kaim izjavio je da su ovi udari izvedeni „na zahtev pobuwenika koji se spremaju da izvedu masakr u regionu”.

Zvani~nik Uje- Pobuwenici odmaraju na putu ka frontu diwenih nacija Valeri Amos iz- nesmetano granatirale Misuratu, javila je da je Vlada Moamera Ga- jer napada NATO-a nije bilo. Vedafija spremna da napravi „sigu- ruje se da je u napadima Gadafijeran prolaz” iz grada Misurati, vih snaga na Misuratu, u protekoji je i daqe delimi~no u rukama klim danima, stotine qudi ubijepobuwenika. „Me|utim, nema ni- no, a u gradu vlada pravi haos, s kakvih garancija za prekid nepri- obzirom na to da nema hrane vode, jateqstva, {to bi omogu}ilo qu- struje i lekova. dima da se kre}u, kao i snabdevaOko 1.000 stanovnika evakuisawe hranom”, rekla je Amosova. Ga- nih iz Misurate stiglo je preksidafijeve snage su nekoliko dana no} u Bengazi.

Sa ku pqe no 550 mi li o na evra za ^er no biq KI JEV: Za realizaciju „~ernobiqskih projekata” Ukrajina je sakupila 550 miliona evra, saop{tio je danas ukrajinski predsednik Viktor Janukovi~ posle konferencije zemaqa donatora za sakupqawe sredstava za otklawawe posledica do sada najve}e nuklearne havarije. „Zajedni~kim naporima sa na{im me|unarodnim partnerima uspeli smo danas da skupimo 550 miliona evra za realizaciju ~ernobiqskih projekata”, rekao je Janukovi~, dodaju}i da tu cifru smatra preliminarnom, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

Agencija podse}a da je konferencija odr`ana uo~i 25. godi{wice nuklearne katastrofe na atomskoj centrali u ^ernobiqu, i

da je za dovr{etak projekta za{tite nedostajalo pribli`no 740 miliona evra. Itar-Tass je iz Kijeva preneo izraze zahvalnosti Janukovi~a u~esnicima konferencije, jer pokazuju da „Ukrajina nije sama”.

Ruska dr`avna agencija je prenela izjave predstavnika evropske i francuske delegacije da }e Evropska unija dodatno u fond za za{titu izdvojiti 110 miliona evra, a Francuska 47 miliona evra. Posle havarije na ~etvrtom bloku centrale izgra|en je sarkofag koji se u posledwe vreme ozbiqno o{te}uje i Ukrajina radi na opermawu nove za{titne gra|evine - pokriva~a nad tim blokom koji treba da osigura bezbednost objekta narednih 100 godina. U celini za taj projekat potrebno je oko 1,6 milijardi evra.

SAD

Do de qe ne Pu li ce ro ve na gra de LOS AN \E LES: Zbog niza ~lanaka kojima je otkrivena korupcija me|u politi~arima u kalifornijskom gradi}u Bel, „Los An|eles tajms” dobio je Pulicerovu nagradu za novinarski doprinos javnom interesu. List je naveo kako su gradski zvani~nici dizali poreze na svojinu i druge da`bine kako bi mogli da ispla}uju zarade.

Posle objavqivawa tog teksta, neki lokalni ~elnici su otpu{teni, a neki uhap{eni. Prvi put se dogodilo da nagradu dobije

list, a ne pojedinac kao do sada.

Nedeqnik „Tajm” je osvojio Pulicerovu nagradu za fotografiju, a „Wujork tajms” dve za me|unarodno izve{tavawe i za komentar. @iri je odlu~io da, ipak, ne dodeli nagrade u kategoriji udarnih vesti za 2010. godinu, i pored puno izve{taja o zemqotresu na Haitiju i isticawu nafte u Meksi~ki zaliv.

Pulicerova nagrada se dodequje svake godine za najboqa ostvarewa u novinarstvu, kwi`evnosti i muzici.

KUBA

Sta ra gar da opet na ~e lu ko mu ni sta HA VA NA: Predsednik Kube Raul Kastro izabran je ju~e za prvog sekretara kubanske Komunisti~ke partije, dok wegov stariji brat i vo|a revolucije Fidel Kastro nije u vo|stvu partije prvi put otkada je ona nastala pre 46 godina. Uprkos nadawima da }e na kongresu Komunisti~ke partije na va`ne funkcije do}i mla|a generacija lidera, Ralu Kastro (80) je najavio da }e Hose Ramon Makado Ventura (80) biti na drugoj funkciji po zna~aju u partiji a na tre}oj Ramiro Valdes (78). Vo|a kubanske Raul Kastro revolucije Fidel Kastro (84) nenadano se pojavio na kongresu Komunisti~ke parije {to su prisutni delegati pozdravili gromoglasnim aplauzom. Neki od delagata su i zaplakali dok je Kastrov pomo}nik pomagao da se vo|a revolucije popne na binu.

Fidel Kastro je u februaru 2008. godine najavio da se povla~i s ~ela Kube zbog bolesti posle ~ega je liderstvo preuzeo wegov brat Raul. Nekoliko mla|ih politi~ara je izabrano u 15-~lanstvo vo|stvo kubanskih komunista, ali na ni`e funkcije. Kongres je prihvatio niz mera koje se odnose na liberalizaciju ekonomskog sistema, ukqucuju ukidawe zabrane za prodaju nekretnina i privatne imovine.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GVI DO VE STER VE LE [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele izjavio je ju~e da se na nivou EU `eli da zalo`i da se za „jedan demokratski Egipat” ukinu orgrani~ewe u trgovini i pohvalio je egiparske demokratske planove. Vestervele je ju~e, drugi put od pada re`ima Hosnija Mubaraka posetio Egipat i, posle susreta sa svojim egipatskim kolegom Nabilom el-Arabijem, obe}ao je podr{ku toj zemqi u pitawu trgovine.

MI HAEL [PIN DE LE GER Novi vicekancelar i lider Narodne stranke Austrije (OVP) Mihael [pindeleger izabrao je svoj novi tim u austrijskoj vladi. [ef austrijske diplomatije, koji je pro{le nedeqe nakon neo~ekivanog povla~ewa dotada{weg vicekancelara i lidera OVP Jozefa Prela, izabran za novog {efa partije odlu~io je da na tri kqu~na resora - finansije, pavosu|e i unutra{we poslove postavi `ene.

PJE TRO FE RE RO ^okoladni tajkun Pjetro Ferero, ~elnik grupacije koja poseduje Nutelu, Kinder i Ferero Ro{e, poginuo je u biciklisti~koj nesre}i, saop{tio je ju~e portparol kompanije. Ferero (47) je pao sa bicikla tokom vo`we, najverovatnije zato {to mu je pozlilo, dok je bio na poslovnom putovawu u Ju`noj Africi, izjavio je portparol kompanije.

Ba kin gem ska pa la ta kao no} ni klub za Vi li je ma i Kejt LON DON: Za ven~awe princa Vilijema i Kejt, najavqeno kao glavni doga|aj godine, koji }e ko{tati 36 miliona evra, sve je dozvoqeno, ~ak i da se stroga Bakingemska palata pretvori u no}ni klub.

Naime, kraqica Elizabeta II je navodno dozvolila svom unuku i wegovoj verenici da 29. aprila uve~e u okviru palate naprave atmosferu diskoteke.

Kako pi{e „Dejli mejl”, balska dvorana, koja se tradicionalno koristi prilikom ceremonija investiture i banketa koje kraqica prire|uje u ~ast stranih {efova dr`ava, mogla bi da bude pretvorena u no}ni klub sa neonskim osvetqewem, barom i separeima.

List navodi da }e muzi~ki deo ve~eri biti poveren dixe-

jevima poznatog londonskog lokala „Mag gie’s” koji }e posebno pu{tati pesme legen dar nog {vedskog benda ABBA, omiqene grupe Kejt Midlton.

Mladi kraqevski par ~ak raz mi {qa da or gani zuje ma skenbal na temu 80-ih godina. „To }e biti disko ven~awe, sli~ no onim ko je mi li o ni sre} nih po ro di ca or gani zuju {irom zemqe”, preneo je jedan „dobro obave{ten izvor” tabloidu „San”. „Vilijem i Kejt su svesni da }e svaki wihov gest biti pomno pra}en. Zato `ele da posle ceremo ni je imaju jedno fan ta sti~no ve~e na kojem }e se opustiti i zabavqati kao bilo koji drugi mladenci”, dodao je isti izvor.

(Ta njug)

balkan

dnevnik PI TER GAL BRAJT

Piter Galbrajt

nima, da bi utvrdili da je bila namera isterati srpsko stanovni{tvo. „Smatram da Tu|man to nije u~inio, ali videv{i {to se dogodilo, da su qudi oti{li, dopustio je da se dogodi zlo~in”, rekao je Galbrajt.

Jasno sam upozorio Tu|mana da mora za{tititi srpske civile, a on se na ta upozorewa oglu{io „Spaqivane su ku}e i ubijani su oni koji su ostali da se drugi ne bi vratili”, rekao je Galbrajt.

Odgovarju}i na pitawe kako to da Hag sad kvalifikuje „Oluju” kao udru`eni zlo~ina~ki poduhvat, iako je ameri~ka administracija dala signal za tu operaciju, biv{i ambasador je rekao da je on 1. avgusta 1995. preneo poruku Vlade SAD Tu|manu da razumeju za{to Hrvatska pokre}e vojne operacije, da bi spasila Biha}. „Rekli smo da se pod tim okolnostima ne protivimo va{im vojnim operacijama. No, jasno sam pritom upozorio Tu|mana da mora za{tititi srpske civile, a on se na ta upozorewa oglu{io”, rekao je Galbrajt. Prema wegovim re~ima, SAD nije odobrio operaciju, ~iji je ciq bio proterivawe Srba.

Hr va ti ne za do voq ni od bra nom ge ne ra la ZA GREB: ^ak 83 odsto gra|ana Hrvatske ne veruje u postojawe udru`enog zlo~ina~kog poduhvata koji je doveo do proterivawa Srba iz Kninske krajine 1995. godine, pokazuje najnovije istra`ivawe koje je sprovela agencija „Ipsos Posle izricawa presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u i protesta {irom Hrvatske, nije dugo trebalo da se talas nezadovoqstva usmeri prema timu za odbranu generala.U pitawe su dovedeni strategija odbrane, anga`man vlade Jadranke Kosor, pa ~ak i sami advokati, pi{e „Jutarwi list„.

Istra`ivawe o raspolo`ewu gra|ana Hrvatske posle ha{ke presude pokazalo je da samo osam odsto gra|ana misli da je plan proterivawa postojao, dok wih devet odsto ne zna.

Da je bilo pojedina~nih zlo~ina s hrvatske strane tokom posledweg rata u Hrvatskoj misli 47 odsto gra|ana, a wih 34 odsto ne smatra da je bilo takvih zlo~ina, dok 19 odsto ne zna.

Sva ki dru gi is pi ta nik mi sli da su ne pra vo sna `nom pre su dom ge ne ra li ma na ne ki na ~in osu |e ni i ta da {wi pred sed nik Fra wo Tu| man i mi ni star od bra ne Goj ko [u {ak.

Me |u tim, go to vo 80 od sto gra|ana smatra da }e u `albenom postupku biti ubla`ene kazne Gotovini i Marka~u. Samo polovina ispitanika veruje da najavqeni anga`man vlade u `albenom postupku mo`e pomo}i u odbrani hrvatskim generalima.

U tre nut ku naj ve }eg za do voqstva u Hrvatskoj, advokat Goran Miklu~i}, koji zajedno sa Tomislavom Kuzmanovi}em

Zah tev za pre kid pre go vo ra sa EU ZA GREB: Desni~arska Hrvatska stranka prava (HSP) najavila je da }e danas po~eti potpisivawe peticije za prekid pristupnih pregovora Hrvatske sa Evropskom unijom do parlamentarnih izbora, kao i obustavu progona veterana i pu{tawe iz zatvora svih do sada procesiranih u Hrvatskoj.

Predsednik te stranke Daniel Srb rekao je, povodom ha{ke presude hrvatskim generalima, da }e tra`iti ukidawe i reviziju zakona o op{toj amnestiji, a zatim i podizawe optu`nica protiv odgovornih zbog zatvarawa Hrvata u logorima u Srbiji.

Srb je dodao da }e u pismu vladi zahtevati i osnivawe saborske komisije koja bi trebalo da utvrdi „ko je odgovoran za nezakonitu predaju Ha{kom tribunalu transkripata takozvanih brionskih razgovora”, dr`avnog i vojnog vrha uo~i akcije Oluja, u leto 1955. brani Mladena Marka~a, osu|enog na 18 godina zatvora, izjavio je da odbrana definitivno ne vaqa, ~im su kazne toliko velike. „To je kao da ka`ete da ste igra li od li~ no, ali da ste utakmicu izgubili”, rekao je Milku~i}.

Advokati su uvereni da su u~inili sve od sebe, ali to, ipak, nije bilo dovoqno. General Marka~ odlu~io je da, uprkos presudi, ne}e mewati svoj

Ha{kom tribunalu. Ma{eti} odbija da razgovara sa novinarima, a posledwi put se oglasio u petak, posle izricawa presude Gotovini.

Prema wegovim re~ima, svu ener gi ju `e li da usme ri na pripremu `albe. Presuda je napisana na ~ak 1378 stranica, a vremena je malo.

U roku od 35 dana, branioci moraju da najave `albu i preciziraju na {ta }e se ona odnositi. Naknadne dopune nisu mogu}e.

Me|utim, ne bi bilo nikakvo iznena|ewe da Gotovina u `albenom postupku odlu~i da promeni advokate. To se u Hagu ve} dogodilo, a najpoznatiji je slu~aj Mladena Naletili}a Tute, koji se pred kraj su|ewa javno u sudnici sva|ao sa svojim brani o cem Kre {i mi rom Kr sni kom. Tuta je u `albenom postupku otkazao Krsniku i anga`ovao novog advokata. Me|utim, promena taktike nije ga spasla u `albenom postupku, pa je sud potvrdio presudu od 20 godina zatvora. @al be ni pro ces ko ji ima komplikovanu proceduru trajao bi najranije do 2013. godine.

Kad se `alba sastavi i preda, suprotna strana ima pravo da na wu odgovori, pa se onda sve posebno razmatra, {to zahteva vreme. Ako se ha{ko tu`ila{tvo bude `alilo na osloba|aju}u presudu ^ermaku, on ostaje na slobodi, gde ~eka kona~nu odluku.

Hrvatska vlada odlu~ila je da od Ha{kog tribunala ponovo zatra`i status prijateqa suda koji bi omogu}io da predstav ni ci Hr vat ske da ju svoj stav o doga|ajima i optu`nici.

Ha{ki sud je ve} odbio jedan takav zahtev, a brojni advokati smatraju da je to sada prekasno.

Bes na ro da usme ren na po gre {nu stra nu ZA GREB: Hrvatsko dru{tvo i daqe ima ozbiqnih pote{ko}a da se pomiri sa presudom hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u, a otkako je Hag doneo svoju zadwu re~ {irom Hrvatske eksplodirali su ekstremni protesti i probu|ena je netrpeqivost prema Srbima. Hrvatski mediji pi{u da je za samo nekoliko dana opet postalo popularno mr`wom dokazivati qubav prema domovini, a ratne zlo~ine me{ati s oslobodila~kim ratom.

Iz tog op{teg nezadovoqstva proistekao je zahtev dela javnosti za zamrzavawem svih odnosa sa Srbijom. Damir Grubi{a, savetnik predsednika Hrvatske za spoqnu politiku, me|utim, ne o~ekuje da bi tako ne{to moglo da se dogodi i podse}a da je bes naroda usmeren na pogre{nu stranu.

– Bes demonstranata trebao bi biti usmeren prema hrvatskoj vladi koja je hrvatsku javnost dr`ala u zabludi da }e sud prihva-

titi argumente odbrane, a istovremeno se kroz taj bes negiraju osnovne ~iwenice: da je do zlo~ina do{lo i da krivci nisu nikada procesuirani u Hrvatskoj – ka`e Grubi{a.

Protesti koji potresaju Hrvatsku de{avaju se paralelno s popisom stanovni{tva. U takvoj situaciji, nije lako izjasniti se kao Srbin ili pravoslavac.

– Ovakva de{avawa u vreme popisa ne uti~u pozitivno da Srbi izraze nacionalnu i versku pripadnost, a zbog toga bi Srbi u Hrvatskoj u budu}nosti mogli biti dovedeni u pitawe – ka`e Milan Budimir, predsednik Asocijacije izbegli~kih i drugih udru`ewa Srba u Hrvatskoj.

Milan Rodi}, predsednik Srpske narodne stranke u Hrvatskoj, ne o~ekuje da }e se polo`aj srpske mawine nakon posledwih de{avawa promeniti, jer je, kako ka`e, on toliko lo{ da te{ko mo`e biti gori. Rodi} upozorava

Fo li: Pre su da Go to vi ni i Mar ka ~u ni je pre su da Hr vat skoj ZA GREB: Ameri~ki ambasador u Hrvatskoj Xejms Foli izjavio je ju~e da ha{ka presuda Anti Gotovini i Mladenu Marka~u „nije osuda rata, ni osu da Hr vat ske”. Ka ko iz ve {ta va Hr vat ska te le vi zi ja, Foli je na otvarawu konferencije o tr`i{nom takmi~ewu, u organizaciji Ameri~ke privredne komore u Hrvatskoj, izjavio da „potpuno razume duboku emocionalnu reakciju hrvatskog naroda na presudu u Hagu”. „Morate znati da su SAD uz vas”, rekao je Foli, isti~u}i da presuda nije osuda rata, ni osuda Hrvatske. Ameri~ka am-

tim, ni ti }e ot ka za ti an ga `man advokatima.

Ekipa zna predmet i radila je na wemu od po~etka, tako da ne}emo mewati tim, rekao je Miklu~i} i dodao da to ne zna~i da u pripremu `albe ne}e biti ukqu~eni strani eksperti. Hrvatski list prenosi da se prekju~e nezvani~no pro{irila vest da je Ante Gotovina otkazao anga`man svom glavnom advokatu Luki Mi{eti}u, nezadovoqan ishodom su|ewa u

Yejms Foli

basada u Zagrebu izdala je 15. aprila saop{tewe povodom ha{kih presuda Gotovini i Marka~u u kome se navodi da odluke Ha{kog tribunala ne predstavqa ju „ge ne ral ne isto rij ske ocene pravednosti ili nepravednosti ratova u biv{oj Jugoslaviji”. „Pre su da u ovom pred me tu nije ocena hrvatskog Domovinskog rata. Hrvatska je imala le gi tim no pra vo da od bra ni svoju nezavisnost i teritorijalnu celovitost”, ka`e se u saop{tewu i nagla{ava da sud u Ha gu is tra `u je po je di na~ ne slu~ajeve.

(Ta njug)

Pote{ko}e pri izja{wavawu nacionalne pripadnosti?

da se dobri odnosi Srbije i Hrvatske ne smeju graditi preko le|a srpske mawine koja ni do danas ne uspeva u Hrvatskoj da ostvari svoja qudska i mawinska prava.

– U HDZ-u su sada upla{eni, jer vrlo dobro znaju da je deo wihovih qudi u~estvovao u de{ava-

wima tokom „Oluje“ i da generali sada pla}aju wihov dug. Qudi iz udruga domovinskog rata se ose}aju izdani i prevareni jer u Hagu sede vojnici, a odgovorni koji su bili kreatori politike progona sede u hrvatskoj vlasti – ka`e Rodi}.

Opqa~ ka na Komercijalna ban ka u Ba wa lu ci BA WA LU KA: Trojica maskiranih i naoru`anih razbojnika ju~e ujutro su u strogom centru Bawaluke opqa~kali poslovnicu Komercijalne banke, a ta~an iznos novca kojeg su odneli jo{ nije poznat.

Na~elnik Centra javne bezbednosti Bawaluka Darko ]ulum potvrdio je na konferenciji za novinare da su navodi o odnesenih milion do dva maraka spekulacije, jer jo{ nije utvr|en ta~an iznos, preneli su lokalni mediji. Jo{ se ~eka izve{taj iz banke koliko su razbojnici oteli novca od radnika trezora ove banke u najfrekventnijoj ulici u samom centru Baweluke. ]ulum je potvrdio

25

UKRATKO

PRO TE STI [I ROM HR VAT SKE SE NE SMI RU JU

Tu| man do pu stio zlo ~in ZA GREB: Biv{i hrvatski predsednik Frawo Tu|man dopustio je da se dogodi zlo~in u „Oluji” 1995. godine, ocenio je nekada{wi ameri~ki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, ali i ponovio svoju tezu da u „Oluji” nije po~iweno etni~ko ~i{}ewe.

Po mom mi{qewu ovde nije bila re~ o etni~kom ~i{}ewu, jer u takvim slu~ajevima vojska proteruje stanovni{tvo sa neke teritorije”, rekao je Galbrajt u razgovoru za „Dnevnik 3„ Hrvatske radio-televizije, prenela je agencija Hina. „U ovom je slu~aju to stanovni{tvo pobeglo, mo`da su zato imali opravdani razlog, ali svakako su teritoriju napustili pre dolaska hrvatskih vojnih snaga”, rekao je Galbrajt, odgovaraju}i na pitawe da li stoji konstatacija Ha{kog suda da je u „Oluji” po~iweno etni~ko ~i{}ewe. Galbrajt je ocenio da je presuda u Hagu imala malo druga~ije zna~awe i da su se oslawali na sastanke, osobito na onaj odr`an na Brio-

sreda20.april2011.

da postoji sumwa da je u razbojni{tvu kori{}eno i kombi vozilo koje je ukradeno pre nekoliko dana u Bawaluci i da su pqa~ka{i bili obu~eni u crne uniforme i naoru`ani s dve automatske pu{ke, prenela je Fena.

Me|utim, on nije potvrdio da li su imali ikakve oznake na uniformama, pa i neke od firmi za bezbednost, kako se spekulisalo.

Iz Okru`nog tu`ila{tva Bawaluka je potvr|eno da su tri nepoznate osobe izvr{ile krivi~no delo razbojni{tva u Komercijalnoj banci i da su bile maskirane i naoru`ane.

(Ta njug)

Snaj pe ri sti pro tiv {a pa SO FI JA: U eliminaciju `ivotiwa obolelih od {apa u Bugarskoj se ukqu~iti i snajperisti iz policije, saop{tio je direktor Agencije „Prehrana” Jordan Vojnov. Prema wegovim re~ima, nema novih `ari{ta bolesti u jugoisto~nom delu zemqu, ve} problem izazivaju divqe `ivotiwe koje su obolele od {apa. Vojnov je zahtevao pomo} od glavnog sekretara MUP-a, a u akciju protiv {apa se mogu ukqu~iti i helikopteri.

Posledwe `ari{te {apa u Bugarskoj otkriveno je u selu Dowe Jabukovo, a kako bi se ograni~ila zaraza usmr}eno je vi{e stotina doma}ih `ivotiwa. Krajem pro{le godine `ari{ta {apa otkrivena su u selima Gramatikovo, Rezovo i Kosti, koja se nalaze u blizini turske granice.

[}e ki} uhap {en u Am ster da mu POD GO RI CA: Crnogorska policija potvrdila je ju~e da je u Holandiji uhap{en Milan [}eki} - ^ila, koga Crna Gora tra`i radi su|ewa za ubistvo policijskog inspektora Slavoquba [}eki}a 2005. godine.

Milan [}eki} je uhap{en u Amsterdamu 17. aprila po crnogorskoj poternici. [}eki} se tra`i radi vo|ewa krivi~nog postupka pred Vi{im sudom u

Milan [}eki}

Podgorici zbog ubistva policijskog slu`benika Slavoquba [}eki}a 30. avgusta 2005. godine u Podgorici, navodi se u policijskom saopstewu. [}eki}u }e biti odre|en ekstradicioni pritvor. Slavoqub [}eki} ubijen je 30. avgusta 2005. godine, a za wegovo ubistvo optu`nica je podignuta, pored Milana [}eki}a, protiv jo{ devet osoba. Prema optu`nici, u Slavoquba [}eki}a su pucali Milan [}eki} i Qubo Vujadinovi}, dok su ih na zlo~in podstrekavali Qubo Bigovi} i Sa{a Boreta. Su|ewe za ubistvo policijskog slu`benika je zavr{eno i za 9. maj je u Vi{em sudu u Podgorici zakazano izricawe presude. Tu`ila{tvo je kriminalnoj grupi optu`enoj za ubistvo policijskog inspektora tra`ilo zatvorsku kaznu od 30. godina.

Tur ska ~e ka 45 go di na QU BQA NA: Turski ministar za evropske poslove Egemen Bagis izjavio je tokom ju~era{we posete Sloveniji da Evropska unija ima „dvostruke standarde” u prijemu novih ~lanova i naglasio da je Ankari trebalo 45 godina da bi zapo~ela pristupne pregovore sa Briselom. „Evropa ima problem kredibiliteta kada je u pitawu Turska kojoj je ~lanstvo obe}ano jo{ 1959. godine”, kazao je Bagis podsetiv{i da joj je trebalo 45 godina od prve aplikacije za ~lanstvo da uop{te po~ne pregovore 2005. godine, zajedno sa Hrvatskom. „Od 33 pregovara~ka poglavqa do sada smo otvorili 13. Da nema blokada, otvorili bismo do sada 29 jer smo u harmonizaciji zakonodavstva izvr{ili svoj doma}i zadatak. Ali ne mo`emo da otvorimo vi{e poglavqa zbog dvostrukih standarda prema Turskoj”, izjavio je Bagis tokom posete Sloveniji, prenele su novinske agencije.

26

mre@a

sreda20.april2011.

dnevnik

„Стрит вју” без нових снимака немачких улица

У

“Гугловој” картографској услузи “Стрит вју” се неће појављивати нове фотографије са немачких улица, пренеле су светске агенције. У “Гуглу” процењују да је у Немачкој приоритет коришћење њихових специјалних возила за прикупљање информација, као што су називи улица и саобраћајне табле да би се побољшале класичне мапе. “Гуглу” је, осим тога, америчка влада одобрила куповину за 700 милиона долара компаније “ИТА софтвер” која развија алатке за поређење цена авионских карти. Ради се о куповини која је организована под стриктно одређеним условима да би се избегло угрожавање конкуренције.

“Гугл” улаже и 168 милиона долара у једно од највећих светских постојења за соларну енергију у Калифорнији. Постројење ће, када буде завршено 2013. године, производити електричну енергију довољну за годишње снабдевање 85.000 домаћинстава. “Мајкрософт” је, истовремено, упутио критике на рачун “Гугла”, оценивши да је “Гугл” доводио у заблуду кориснике о степену провере својих софтверских програма намењених владама. У “Гуглу” су, међутим, одбацили оптужбу тврдећи да су те алатке потпуно у складу са законом.

Твитер СМС сервис

Т

витер лансирао јединствени Твитер СМС сервис, који свим Вип корисницима омогућава да остану повезани на Твитеру где год да се налазе, сада и путем СМС порука. Корисници ,,твитове‘’ могу да шаљу и прате по стандардним ценама СМС порука.

Фејсбук није крадена роба И

звршни директор “Фејсбука” Марк Закерберг победио је у судском процесу против два некадашња друга с универзитета “Харвард” - браће Винклвос који су га оптуживали да им је украо идеју за формирање те друштвене мреже. Близанци су током студирања на “Харварду” формирали компанију “КонектУ” - друштвену платформу сличну “Фејсбуку”. “Фејсбук” сада тражи да му се плати одштета од 65 милиона долара, пренели су данас француски електронски медији.

Ф

Уско ро „Фа јер фокс 5”

ондација “Мозила“ објавила је да ће пета верзија њеног веб навигатора “Фајерфокс“ бити лансирана 21. јуна. “Мозила“, међутим, није саопштила више детаља о техничким карактеристикама “Фајерфокса 5”, пренели су француски електронски медији.

О

Нова верзија “Фајерфокса“ би, између осталог, требало да садржи веб апликације и буде повезана са друштвеним мрежама. Није се заборавило ни на оптимизацију читања веб садржаја захваљујући ПДФ читачу и коришћењу стандарда “ВебМ“ и “ВебП“.

Оперативни систем „Соларис 11 експрес”

ракл“ је лансирао свој оперативни систем намењен програмерима “Соларис 11 експрес“, објавили су француски електронски медији. Ради се о верзији побољшаних перформанси у односу на претходне системе из палете “Соларис“. Време прекидања рада система је скраћено за 50 одсто, а покретање је ограничено на неколико десетих делова секунде. Међу новим функцијама су виртуелизација мреже и управљање пропратним ресурсима. Нова верзија “Солариса“ је доступна за преузимање преко веб сајта његовог издавача “Оракла”.

Ф

Н Овај СМС сервис омогућава персонализован начин коришћења Твитера, а корисници могу да се пријаве слањем СМС поруке са текстом ,,СТАРТ‘’ на 40404. Корисници могу да постављају твитове, прате налоге и њихове твитове или директно шаљу поруке одабраним налозима. Твитер тренутно има више од 150 милиона корисника широм света и највећи је СМС сервис на свету, са просечно 600 милиона СМС порука месечно.

О

Епл: Сам сунг украо наш ди зајн

окија је тужила „Епл”, Мајкро софт тужи Гугл, „Епл” је тужио ХТЦ... имајући у виду овакву историју, нова тужба „Епла„ против компаније „Самсунг” није превелико изненађење. У тужби поднетој суду у Ка ли фор ни ји, от ку ца ној на 38 страна, наводи се - „уме сто да гради свој стил, „Самсунг” копира наш”. На удару су следећи про из води: Galaxy S 4G, Epic 4G, Nexus S и Galaxy Tab. Из компаније „Епл” кажу да када видите да неко користи „Самсунг” Galaxy теле фон у јавно сти, судећи према дизајну могуће је да ћете се двоу-

“Microsoft Exćange“, “Microsoft Communicator Mobile“ и “Microsoft SharePoint“. “Нокија X7” је смарт телефон намењен забави, има велики екран дијагонале четири инча, који је идеалан за играње игрица и камеру резолуције осам мегапиксела, која омогућује ХД квалитет снимака. Телефон је препознатљивог дизајна, израђен од комбинације нерђајућег челика и стакла, пружа осећај чврстине и издржљивости када се држи у руци. Модел се испоручује са већ инсталираним популарним ХД игрицама “Galaxy on Fire“ и “Asphalt 5”. У наредном месецима, ово освежење оперативног система које носи надимак “Симбиан Ана“, постаће доступно на новим уређајима “нокија Н8”, “нокија Е7”, “нокија Ц6” и “нокија Ц7”, као и моделима који су већ

рекао је да, иако сарађују са „Еплом”, и ова компанија је један од највећих купаца „Самсун го вих„ полу про вод ни ка и екрана, али да немају другог избора осим да снажно одговоре овог пута.

- „Самсунг” ће на ову тужбу поднету против нас одговорити од го ва ра ју ћим за кон ским сред стви ма у ци љу за шти те свог ин те лектуал ног вла сни штва”. Тужба на чијој су мети произ води из „Сам сунг” Galaxy линије долази у моменту када се очекује излазак новог уређаја, „Самсунг” Galaxy S2 теле фона, током следеће недеље.

Почео са радом ИАБ Србија

д марта ове године и у Србији је почео са радом Интерактивни адвертајзинг биро или скраћено IAB Serbia – асоцијација која се бави промоцијом и пружањем активне подршке развоју тржишта дигиталног маркетинга код нас. Ова асоцијација је првобитно основана у САД, који је све до прошле године било најразвијеније тржиште онлине оглашавања на свету са укупном потрошњом од 16.3 милијарде евра у 2009. години. Управо је велико ангажовање тима европског пандана овој организацији - IAB Europe, на челу са њеним председником Алеином Хуреуксом, један од основних разлога зашто се европско тржиште онлине оглашавања у последњих годину дана изједначило са америчким. Дигитални маркетинг је изузетно млада индустрија која, захваљујући огромној популарности интернета као медија, доживљава потпуну експанзију свугде у свету, док највећи раст управо бележи на тржиштима

која у развоју непогрешиво прате западне трендове. Подршка IAB Serbia расту дигиталног тржишта код нас огледаће се у промоцији дигиталних медија и предности које они нуде

„Нокија” представила нове смарт телефоне Е6 и X7

инска компанија “Нокија“ представила је два нова модела смарт телефона “нокија Е6” за пословне људе и “нокија X7” који је намењен забави, а посебно љубитељима игрица. Оба телефона покреће најновија верзија оперативног система “Симбијан“, са новим иконама и унапређеним могућностима коришћења за унос текста, претраживач је бржи, а иновирана је и апликација “Ови мапс“. Нова “нокија Е6” је елегантан пословни смарт телефон са пуном кверти тастатуром и екраном високе резолуције који је осетљив на додир. Направљен је од стакла и нерђајућег челика, компактан и једноставан за коришћење једном или обема рукама. “Нокија Е6” нуди изванредну издржљивост батерије и има одличан приступ програмима

мити да ли је то iPhone или „Самсунг”. „Није случајност то што најно ви ји „Сам сунг” про из води личе на iPhone и iPad, од облика до корисничког интерфејса, чак и паковања. Овака врста јавног копирања је погрешна, и ми морамо да штитимо интелектуално власништво компаније „Епл” онда када нам друге компаније краду идеје”. Тужба је поткрепљена и фотографијама на којима се могу видети „Епл” патенти и изглед „Самсунг” уређаја. У међувремену стигао је комен тар „Са мун га„. Један од ру ко води ла ца ове ком па ни је

купљени, кроз ажурирање софтвера, указао је шеф одељења за

смарт уређаје компаније “Нокија“ Џо Харлоу.

за оглашиваче, спровођењем систематске едукације свих оних који се овом делатношћу баве на било који начин у циљу развоја самог тржишта и повећања потрошње на онлине оглашавање у склопу укупне медијске потрошње. Поред тога помагаће код размене искустава и приказивања успешних примера из праксе великих светских компанија и њихових рекламних кампања, нарочито на тему креативне употребе мултимедијалних огласних формата и све популарнијих друштвених мрежа као што је Фејсбук, као и повећању транспарентности тржишта вршењем различитих мерења и истраживања, те прописивању и предлагању стандарда који се примењују у онлине оглашавању.

IAB Serbia ће такође пружати помоћ у афирмацији домаћих дигиталних пројеката у иностранству, путем веома јаке мреже националних ИАБ асоцијација које постоје у готово свим земљама где је дигитална индустрија достигла значајне размене.

dnevnik

oglasi

sreda20.april2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

sreda20.april2011.

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga tet ka, ba ka i pra ba ka

Na pu stila nas je na {a ple me ni ta i vo qe na

Ne ven ka La tal

Sa ja Voj vo di}

ro|. To do ro vi}

pre mi nu la da na, 19. 4. 2011. go di ne u 87. go di ni.

Sa hra na je u ~e tvr tak, 21. 4. 2011. go di ne, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, u 11.15 ~a so va.

Is pra }aj }e se oba vi ti u ~e tvr tak, 21. apri la, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

S qu ba vqu: Sa wa, Vo jin i Ivan.

O`a lo {}e ni se stri} Dra gan sa po ro di com.

UDO VI CA No vo sa |an ka eko no mi sta, si tu i ra na upo zna la bi udov ca fa kul tet ski obra zo va nog oko 65. go di na ra di bra ka ili za jed ni~ kog `i vo ta. [i fra „Ma ra�.

26781

27012

27004

Sa bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

Da na 19. apri la 2011. go di ne, u 81 god. pre mi nuo je na{ dra gi

Mar ko Kr ne ti}

Pa vle \u ri~ ko vi}

1946 - 2011.

1930 - 2011.

Sa hra na je u ~e tvr tak, 21. 4. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na Me snom gro bqu, u Mla de no vu.

Vo le te naj vi {e na sve tu, za u vek tvo ji: sin @ar ko, }er ka Je le na, zet Ra do slav i sna ha Je le na.

Sa hra na }e se oba vi ti 20. 4. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Gro bqu u Ba no {tru.

OT KUP zla ta, sre bra, du ka ta, bri li ja na ta, pla ti ne, ori gi nal ru~ nih sa to va: (ro leks...), za la ga o ni ca - po zaj mi ce!

Te le fon 021/661-09-16, 064/515-0-777.

Zmaj Jo vi na, No vi Sad. 25449

Po sled wi po zdrav

O`a lo {}e ni: su pru ga Zo ra, sin Ko sta, sna ja Ja sna i {o gor Pa ja.

27000

27020

DVO SO BAN 55m2 - pre ko pu ta @. sta ni ce, dru gi sprat, ukwi `e no, vla snik. Bez po sred ni ka. Te le fo ni 063/518-781, 060/4821010. 26949

10 JU TA RA ze mqe u ko ma du 800m od as fal ta i Fa bri ke vo de u Ja sku. Te le fon 064/401-41-80.

26881

Ba ja gi

Po sled wi po zdrav vo qe nom

Po sled wi po zdrav dra gom

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 18. apri la pre mi nuo na{ dra gi

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

od prijateqa Miwe i Denisa.

1842011

POD BU [I VA WE is pod sa o bra }aj ni ca, is pod be to ni ra nih dvo ri {ta, is pod ku }a do ku pa ti la, pro da ja ma {i na za pod bu {i va we, iz najm qi va we ma {i na za pod bu {i va we. Te le fon 063/521-546. 22583 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

26791 OD GU [E WA ma {in ski sni ma we ce vi re kon struk ci ja ku pa ti la za me na ce vi i ser vis, ga ran ci ja, ra ~un. Te le fon 6393-737, 064/160-4725 26952

FAR MA CE UT, po tre ban za rad u apo te ci u Her ceg No vom sve in for ma ci je na Te le fon +38269039629, De jan.

26323 ZA ELEK TRON SKO pla }a we i kwi go vod stve no-op {te po slo ve po treb na rad ni ca sa sred wom eko nom skom {ko lom - eko nom sko ili fi nan sij ski teh ni ~ar. Te le fon 021-423-386.

26901 DVE RAD NI CE sa sred wom eko nom skom {ko lom za pri jem po osno vu pr ve {an se za 2011. go di nu pri ma mo od mah. Te le fon 063-8634825.

26903 DI PLO MI RA NI far ma ce u ti 4 iz vr {i la ca po treb na apo te ka ma u No vom Sa du. Mo gu i stu den ti ko ji su da li sve is pi te, a ap sol ven ti mo gu do bi ti sti pen di je i 2 far mat ce u ska teh ni ~a ra. Te le fon 021- 372 -305.

26904

Bo ja nu

Jo van Si mi}

Bo ja nu

od Ve sne i Da vi da.

od tet ka An |el ke.

Pa vlu \u ri~ ko vi }u

Sa hra na je da nas, 20. 4. 2011. go di ne, u 15 sa ti, na gro bqu, u Ve ter ni ku.

O`a lo {}e ni: }er ka Zo ri ca, unu ka Ma ja i unuk De jan.

27021

Po sled wi po zdrav ku mu, do brom ~o ve ku i pri ja te qu

27022

Po sled wi po zdrav dra gom

Kom {i je iz Mi len ka Gr ~i }a 15.

27002

27008

Po sled wi po zdrav mom dra gom de ~a ku

Po sled wi po zdrav bra tu

Ba ja gi Put sva ko svoj ima Ipak ~e sto de si se Da iz dru gog prav ca do |e Ne ko ko te ra du je.

Po sled wi po zdrav na {em Ba ji od: Ba te, Pan te, Me ri, Ko pe, Ka }e, Dra ga na i Je ce.

Ra de tu Pe ri {i }u od: Ane i Dra ga na Vig we vi} sa po ro di com i Na de Da vi do vac sa po ro di com.

27024

od Bran ki ci nih ko le ga i ko le gi ni ca iz Ban ke.

Sud bi na vo di one ko ji ho }e, a vu ~e one ko ji ne }e. Tvo ja bor ba sa wom bi la je bez u spe {na jer te je pre vi {e ra no i gru bo uze la za u vek i osta vi la u bo lu i ne ve ri ci sve ko ji te vo le.

Tvo ja se stra: Zo ri ca - Bu ba To mo vi} sa po ro di com.

27018

27017

Po sled wi kom {i ni ci

Po sled wi po zdrav vo qe nom

Bo ja nu Ba ja gi }u

Bo ja nu

po zdrav

dra goj

Bo ja nu Ba ja gi }u Su vi {e si nas ra no na pu stio, osta je mo tu `ni bez te be za u vek.

Se stra Bran ka, Ste fan i Vla sti mir Bar na.

27006

26999

Po sled wi po zdrav bra ti }u i bra tu

dra gom

Da nas je pet go di na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Ba ja gi KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ba kar, me sing. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Te le fo ni: 062/649-000, 063/744-87-00 26682 ^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ras hod.

Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495.

26274

Ba ja gi Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Mi smo sjaj su per sve to va pra {i na di ja ma na ta

Za gor ki Jo va no vi}

Dru {tvo iz raz re da {ko le Bog dan [u put.

Na {em gi ta ri sti po sled wi po zdrav od: Ca ke, Raj ka, Do ze ta, Mi re ta, [o le ta, Sin ge ra i Dra ga na Mi ni star stvo qu ba vi.

27026

27025

od po ro di ce ^o vi}: Da ni ce, Me ri me, Dar ka i Mi la na.

27016

Bo ja nu Ba ja gi }u s tu gom i bo lom i ne ve ri com da je sud bi na ta ko okrut na i ne u mo qi va.

Vla sti mir La le ^e ki} 1942 - 2006. @i vi u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Tet ka Ol ga i brat Mir ko Bez bra di ca.

S qu ba vqu, ma ma Mi ra, se stra Ve sna, se stri} Pe ca i su pru ga Mi ro sla va Ci ca.

27005

26986

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 80. go di ni pre mi nu la na {a dra ga ma ma

sreda20.april2011.

Sa du bo kim bo lom oba ve {ta va mo da nas je 18. 4. 2011. go di ne na pu stio na{

29

U tu zi i bo lu oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nu la na {a dra ga i ni ka da pre `a qe na su pru ga, maj ka, ba ka, sve kr va i pra ba ka

Je le na Pan ~i} ro |e na Ve ka{

Ste van Ti {ma

Sa hra na je da nas, 20. 4. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

pro fe sor pe da go gi je 1931 - 2011.

O`a lo {}e ni Aca i @u `a.

26982

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

Sa hra na je da nas, 20. 4. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, u Be le gi {u.

dra gom

O`a lo {}e ni: su pru ga Smi qa, de ca Sne `a na i Ra do mir, unu ci Bo `i dar, Ana i Ne ve na, zet Jo van i sna ja Bran ki ca.

26981

Za gor ka Jo va no vi} @i va na 1933 - 2011.

Sa hra na je 21. apri la, 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Je le ni Ra de tu Pe ri {i }u Po sled wi po zdrav mo joj dra goj se stri od @u `a ne.

Bo ban Pa vlo vi}.

26983

Ve~ no o`a lo {}e ni: su prug Ra do slav, si no vi Zo ran i Slo bo dan, unu ci Ne nad, Ni ko la, Pre drag i Du {an, pra u nuk An drej i sna je Ta wa i Ma ri na.

26944

1991 - 2011.

P O M E N

'

Bo jan Ba ja gi}

Ne iz mer na je tu ga, za bo rav ne po sto ji......

Ku me, uvek }e mo te se se }a ti.

Bo jan Ba ja gi} Qu bi ca Osto i} ba ba Qu ba Se }a wa na Te be jo{ uvek su ve o ma sve `a. Ipak svi smo sta ri ji dva de set go di na. O tvom ple me ni tom li ku vr lo ~e sto pri ~a ju tvo ji si no vi, }er ke, sna ja, zet, unu ci svo joj de ci a tvo jim pra u nu ci ma.

Tvo ja ve li ka fa mi li ja.

Za {to pla ~e{ dra ga, svu no} i dan ceo, iz gu bqe na sre }a jo{ je uvek sre }a.

I taj jad u du {i {to te na wu se }a to je je dan we zin za o sta li deo.

Da na 18. apri la 2011. go di ne pre mi nu la je mo ja dra ga su pru ga @i va na Po ro di ca Sa ji}.

Go ran ka, Lo la i Qi qa.

26915

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga maj ka, se stra i tet ka

27007

26974

26976

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj tet ki

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je 18. 4. 2011. go di ne iz ne na da na pu stio na{ je di ni....

Za gor ka Jo va no vi} @i va na

Jo van ka [ter le man

Ve ri ci [e }e rov

pre mi nu la po sle du ge i te {ke bo le sti, u 65. go di ni.

Sa hra na dra ge nam po koj ni ce oba vi }e se na Grad skom gro bqu, u sre du, 20. 4. 2011. go di ne, u 15.45 ~a so va.

Se }a we na te be, na tvo ju ple me ni tost, du {u i ve li ko sr ce ve~ no }e tra ja ti.

Bo jan Mom ~i la Ba ja gi} 1972 - 2011.

od: Du le ta, Ve ri ce, De ja na i Du we.

Tvoj su prug Ra do slav.

Sa hra na je da nas, 20. 4. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Bran ki ca i Du {an.

O`a lo {}e na k}er ka Ka ta ri na.

26979

26967

26973

Sa ve li kom tu gom opra {ta mo se od na {eg ku ma

I da qe si deo ti ma u ko jem je ne iz bri siv tvoj trag

Bo ki ja

Tu `nim sr cem opra {tam se od mo je je di ne se stre @i va ne.

Za gor ka Jo va no vi} @i va na

Bo jan Ba ja gi}

Sa bes kraj nom qu ba vqu uvek }e{ bi ti sa na ma u na {im mi sli ma i sr ci ma.

27009

1972 - 2011.

Pam ti }u je i ~u va ti od za bo ra va.

Po ro di ca Mi li }e vi}.

Tvo je ko le ge iz Kir bi ja.

We na se stra Na da Mi jaj lo vi} sa po ro di com.

26977

26975

27010

30

09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 22.50 23.20 23.25

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.55

tv program

sreda20.april2011.

На трагу природе Бајко квиз Чари риболова Циганско срце Кухињица Десило се Вести Сигнали Документ: Изгубљени у историји Вести Заједно На трагу природе Преокрет Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Хељда Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Вести (Универзитет) - Академских пет минута Све(т) око нас Плави круг: Век и по СНП-а Матица (вести из Матице) Част и поштовање

Кухињица – мађ. Нови Таблоид Без упута Кад кућа није тесна Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Мој син Фортепиано Бајко квиз Хајде са мном у обданиште Добро вече, Војводино (ром) Сучељавање на мађарском Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Част и поштовање Мој син Десило се

Данијела Пођи

СЕРИЈА

Мој син Италијанска крими серија у којој комесар Вивалди истражује убиство Американке Патриције и других криминалних дешавања у граду Трсту и околини. У истој полицијској станици ради и његов син Стефано... Улоге: Данијела Пођи, Паоло Ромио, Орнела Бонакорси, Елена Бурyка, Ландо Бузанца, Алесандра Сели, Ђовани Скифони, Катерина Вертова Режија: Лучијано Одорисио (РТВ 2, 23.05)

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Приче из књижаре Травел Вести укратко Бели лук и папричица Информативни преглед Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Освета Наш гост Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.03 09.26 09.39 10.05 10.32 11.03 12.00 12.15 12.29 13.12 15.15 15.27

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Слагалица Гастрономад Шта радите, бре Траг Задња кућа Србија Љубавнице Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Последњи чин, филм Вести Ексклузивно

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.26 07.33 07.38 07.48 08.16 08.28 09.30 10.07 10.38 11.03 11.31 12.04 12.34 12.58 13.57 14.57 15.27 16.00 16.36 17.12 17.57 20.02 20.25

Траг: Голијски буџак – Чечина

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Дивљи хоризонти Вести Др Ху Цртани филм Вести Агро дан НС клинци Неон сити Вести Марфијев закон Вести Шесто питање Вести Одељење за убиства Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Висока пословна школа струковних студија у Новом Саду Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Лична грешка Одељење за убиства Објектив Марфијев закон Др Ху

06.30 Премијер лига. Њукасл – Манчестер јунајтед 09.00 Фул Тилт покер 10.00 Копа Италија 1/2 финале: Рома – Интер 12.00 Ел класико, специјал 21.30 Копа дел Реј, финале: Барселона – Реал Мадрид 23.30 Ел Класико, специјал 00.00 Премијер лига: Тотенхам – Арсенал 02.00 Фул Тилт покер 03.00 Копа Италија 1/2 финале: Милан – Палермо

Чечина је на размеђи долине Ибра и новопазарске котлине, на северозападним обронцима Голије. Била је незаобилазна и значајна, на правцу који је повезивао моравички стари Влах са студеничким Подибром до времена краља Милутина, када је овај српски владар своје столовање изместио из Раса и Дежеве. Аутор: Миле Јаснић (РТС 1, 10.00) 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 21.54 23.55 00.49 01.48 03.20 03.33 04.03 04.32 05.22 05.47

Грех њене мајке Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Грех њене мајке 48 сати - свадба Освета Пинк Патера, филм Истражитељи из Мајамија Харперово острво Ноћни биоскоп: Карлитина тајна, филм Гастрономад Задња кућа Србија Око Траг ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 23.20 01.20 01.35 02.00 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм: Убиства у улици Морг Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм: Последња трка Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

20.30 21.00 21.57 23.48 02.12 03.10 04.50

Телмо и Тула Програм за децу Алекса и музика У ноћној башти Томас и другари Клиника вет Под отвореним небом Е-ТВ ТВ мрежа Други век Српски рукописи Охридска легенда Либела Трезор Клиника Вет Под отвореним небом Енциклопедија за радознале Ово је Србија Документарни програм Приђи ближе Фудбал: Јелен супер лига, Црвена звезда - Севојно, пренос У свету Фудбал: Лига шампиона, спортски програм Беокулт Љубавнице Школа за младе даме, филм Кошарка: Суперлига, Мега Визура : Металац, снимак Трезор Фудбал: Јелен супер лига, Црвена звезда - Севојно (р) Кошарка: Суперлига, Мега Визура - Металац (р)

Школа за младе даме У школи за младе даме владају хаос и разврат, будући да је реч о филму који исмева нормалне вредности пристојних и финих школа. Школа Сент Тринианс поносно представља неприхватљиво лице британског образовања. Улоге: Талула Рајли, Руперт Еверет, Џема Артертон Режија: Оливер Паркер (РТС 2, 21.57)

06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 15.45 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.00 03.30

Чист рачун Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Универзум Вести Чист рачун Инфо Друга страна Србије Фуснота Мајсторски Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Породица Серано Филм) Бруцоши у фрци 2 Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Афрички слон Шарено Милица на квадрат Доктор Хаус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 АБС шоу, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести Б92 10.50 Квиз: Супер геније 11.15 Трнавчевићи у дивљини 11.45 Топшоп 12.00 Најбоље године 12.50 Филм: Револуција 15.10 НГ и Би-Би-Си на Б92: Живот у крошњама 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 19.35 Пингвини са Мадагаскара 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Живот у крошњама 21.00 Филм: Суочење 23.05 Вести Б92 23.40 Филм: Инфилтратор

Кристофер Ламбер

Суочење Алекс Лани је професионални убица, који по први пут у каријери не добија задатк да некога убије, већ да заштити. Он одлази у Јужну Африку да буде шеф обезбеђења Роберта Нила, некада веома блиског сарадника ноторног криминалца по имену Кристо. Улоге: Кристофер Ламбер, Денис Хопер, Сајмон Маџиба, Дајан Кругер Режија: Жан Пјер Роу (Б92, 21.00)

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 02.30 02.30 04.30

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Сабринин тајни живот Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Агенција Парови Телемастер Стаљин, докудрама Парови Вести Изнајми звезду Парови Агенција Вести Парови Агенција Изнајми звезду Стаљин, докудрама

Мегаминималс Мегаминималс је свет у вртићу за веома мале животиње. Ми их гледамо како уче и играју се заједно, несебично делећи своја пријатељства и забаву на свом путу одрастања. (Хепи, 08.50)

Тријумф љубави Добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Аутостопери Наслеђе једне даме Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала У сосу Национални дневник Гавриловићи - ријалити Наслеђе једне даме Гранд парада Велики брат Филм: Бумеранг Док нас смрт не растави Филм: Сан Филм: Бумеранг

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda20.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Мираи Јамамото

Ко сам ја Све је почело кад је група командоса отела три научника који су проучавали крхотине метеорита. Мисија је успешна, све док их један од надређених не превари. Сви командоси тада погину у несрећи, осим Џекија... Улоге: Џеки Чен, Мишел Фере, Мираи Јамамото, Рон Смерзак, Ед Нелсон Режија: Бени и Џеки Чен (Нова ТВ, 23.15) 07.05 07.25 07.40 08.00 08.25 09.05 10.05 11.05 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.50 21.50 22.55 23.15 01.10 02.55 03.45 04.45

Бумба Рори Пепа Јагодица Бобица Томица и пријатељи Победа љубави Гумуш Аси ИН Победа љубави Мастершиф, ријалити шоу Најбоље године Моја мајка Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершиф, ријалити шоу Вечерње вести Ко сам ја, филм Странац међу нама, филм На путу према доле Езо ТВ, тарот шоу Брачне воде

08.00 Мистерије историје 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Азијске монархије 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 13.00 Путовање које је потресло свет 14.00 Велико бекство: Неиспричана прича 15.00 Ко си заправо ти?

16.00 Сикерт против Сарџента 17.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 18.00 Ханибал 19.30 Свет новца: Мале прљаве тајне 20.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Мајка Тереза – Светица таме 23.00 Ко си заправо ти?

00.00 Сикерт против Сарџента 01.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог

Четири брата од заната Острво Корњача Авантуре Карлоса Гусенице 1. Дух у боци Острво Корњача Сијај сијај срећна звездо Учитељ Колачић судбине Моје срце Антони Зимер Ућути и пољуби ме Дијаманти Врућа нација Студенткиња Кели Одвајање

06.00 07.40 08.10 09.40

Сам у кући 3 Холивуд на снимању Четири Божића Голи пиштољ 2 1/2. Мирис страха Кардиофитнес Аватар: Стварање пандоре Звездане стазе 7: Генерације Приче за лаку ноћ Лига праведника: Криза на две Земље Срце од мастила Васпитање за почетнике Прича о играчкама 3 Игра престола еп 1 Права крв - Свежа крв Спартак: Богови арене Доријан Греј Предатор

11.05 12.30 12.55 14.50 16.30 17.45 19.30 20.05 21.45 22.45 23.35 00.30 02.20

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.03 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Реч и живот 15.00 Дарма и Грег 15.25 Индекс 16.00 Твоја сам судбина 16.45 Пастел 18.10 Код Ане 18.23 Дневник плавуше 18.35 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.10 Капелски кресови 21.25 Битанге и принцезе 22.00 Назови 112, док. серија 22.35 Дневник 3 23.15 Други формат 00.10 Ловци на натприродно 00.50 Драги Џоне 01.15 Ксена - принцеза ратница 02.00 Злочиначки умови 02.40 Дарма и Грег

06.10 Дијагноза убиство 07.10 Судија Ејми 09.10 Дијагноза убиство 11.10 Вокер, Тексашки ренџер 12.10 Неш Бриџис 13.10 Филм: Сигурана лука 15.00 Убиства у Мидсамеру 17.00 Дијагноза убиство 18.00 Неш Бриџис 19.00 Вокер, Тексашки ренџер 20.00 Тро реке 21.00 Све по закону 22.00 Ерика 23.00 Филм: Позајмљивачи 00.50 Три реке 01.50 Филм: Злочини прошлости

07.45 Драгон бол З 08.10 Езел 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо из куће, ријалити шоу 11.30 Вечера за 5 12.25 Аурора 13.15 Биг брадер - уживо из куће, ријалити шоу 14.10 Наследници 14.55 Судија Ејми 16.35 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер, ријалити шоу 22.15 ЦСИ: Њујорк 23.10 ЦСИ 00.05 РТЛ Вести 00.20 Језикова јуха, ријалити шоу 01.15 Биг брадер, ријалити шоу 02.10 Астро шоу 03.10 ЦСИ 03.55 РТЛ Данас

СЕРИЈА По ла Па тон

Дежа ви У Њу Орлеансу се приликом славља догоди тешка експлозија управо усидреног трајекта који је допловио из Алжира, при чему погине велик број америчких морнара. Одмах се покрене истрага о случају, у којој се лично ангажује агент Карлин... Улоге: Ден зел Во шинг тон, По ла Па тон, Вал Кил мер, Џејмс Ка ви е зел, Адам Голд берг, Ел ден Хен сон, Мет Креј вен Режија: То ни Скот (ХРТ 2, 20.50) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.50 12.35 13.55 15.30 15.45 16.30 17.20 17.50 18.15 19.00 19.50 20.00 20.50 22.55 23.40 23.50 01.20

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

11

31

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Мега Минди Твоја сам судбина Глас домовине Свет профита Мала ТВ Био једном један дечак, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Пустоловине Саре Џејн Слеџ Хамер Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Мерси Циклус акционих филмова: Дежа ви, филм Злочиначки умови Дневник плавуше Био једном један дечак, филм Ноћни музички програм

07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Досије Дрезден Интермецо 1 Фаџ Осветник Интермецо 2 Невероватне приче Досије Дрезден Чудовиште из уклетог мора Фаџ Трава Невероватне приче Интермецо 3 Сексуално чудовиште Сиквест ДСВ Ноћ гурмана Привлачност Вампир атомског доба

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Улице Малибуа Дохвати стену Рударева кћи Шећер и зачин Зашто се будале заљубљују? Пајкан и по Дони Дарко Паклени хотел Албино алигатор Лезбејке 4. Цена пожуде

ЦСИ: Њујорк Председник управе софтверске фирме пронађен је мртав на плочнику. Након што је мистериозно искрварио, тим у његовој крви пронађе отров и креће у потрагу за женом с којом је био пре смрти... Улоге: Ге ри Си нис, Кар мин Ђо ви на зо, Хил Хар пер, Ме ли на Кан ка ре дес, Еди Хил, Ана Белк нап (РТЛ, 22.15)

Ме ли на Ка на ка ре дес

08.10 Разоткривање митова 09.05 Паметњаковић 10.00 Преживљавање 10.55 Опасан лов 11.50 Аута по мери 2008.

12.45 Генералка 13.40 Прљави послови 14.35 Опасан лов 15.30 Разоткривање митова 16.25 У срцу машине 17.20 Преживљавање 18.15 Погранична полиција САД 19.10 Како се прави?

19.40 Како то раде?

20.05 Ловци на олује 2010 21.00 Преживљавање удвоје 21.55 Дрвосече из мочваре 22.50 Прљави послови 23.45 Аута по мери 2008.

00.40 Генералка

08.30 Екстремни спортови 09.00 Тенис 11.00 Билијар 14.00 Бициклизам 16.30 Билијар 18.30 Тенис 20.15 Билијар 23.00 Бициклизам 00.15 Билијар

Љ

На љу тио се Ера на за ви чај

у ди ма из про свет не вла сти и Бе о град ског Сре тен Ма рић ни кад ни је го во рио о ло шим књи га уни вер зи те та пред ла гао сам Сре те на Ма - ма и ма лим пи сци ма; они су би ли ван ње го вог ин те ри ћа за про фе со ра, без успе ха. По ли ти ча ре ре са и су да; го во рио ми је са мо о вред ним, про блем сам лак ше убе дио да он ни је еми гри рао по сле окон - ским књи га ма, ве ли ким и за ни мљи вим ства ра о ци ма, ча ња ди пло мат ске слу жбе у Па ри зу и они су ми по - али сваг да кри тич ки. Не ка ко рав но прав но. Иако сам ве ро ва ли да је он чо век са зна њи ма дра го це ним за из ње го вих књи га за и ста мно го на у чио, као ин те лек на шу са вре ме ну књи жев ност и фа кул тет ско обра зо - ту ал на и људ ска лич ност, као вр ло строг и па тер на ва ње мла дих на ра шта ја. Про фе со ри с фа кул те та су ли стич ки по ста вљен при ја тељ, сво јим ис ку стви ма, сма тра ли Ма ри ћа шар ла та ном и без нео п ход них иде ја ма, оштрим опо ме на ма, ви ше ми је зна чио од ква ли фи ка ци ја за про фе сор ску ду жност. Али, ја се књи га ко је је на пи сао. Све до овог тек ста жи вео сам ни сам ми рио с не у спе хом да Сре те на до ве дем у Ср - у уве ре њу да је Сре тен, склон ужи ва њи ма и до ко ли би ју. Ис ко ри стио сам при ја тељ ство са Сте ва ном чар ству, ма ло на пи сао. Кад ми је би бли о те кар ка Ака До роњ ским, та да се кре та ром СК Вој во ди не, и ње га сам ла ко уве рио у то да ће Ма рић као про фе сор на ка те дри но во сад ског Фи ло зоф ског фа кул те та по ди ћи углед тој шко ли и у кул ту ру Но вог Са да уно си ти европ ска схва та ња и са др жа је. До роњ ски је био по ли ти чар ко ји је искре но же лео уна пре ђе ње Но во сад ског уни вер зи те та, а имао је моћ да спро ве де из бор Ма ри ћа за про фе со ра Фи ло зоф ског фа кул те та и обез бе ди му ком фо ран стан. Ипак, пре се ље ње Сре те но во из Па ри за у Но ви Сад ни је из ве де но ни бр зо, ни ла ко. Од та да је на ше дру же ње по ста ло че сто; кад год би до ла зио у Бе о град или пу то вао у Су бјел и на Зла ти бор, он би из Но вог Са да те ле фо ном по звао Бо жи цу да јој на ре ди шта да му спре ми за до ру чак и ру чак, под јед на ко ужи ва ју ћи у по ста вље ном сто лу, хра ни и ду гим раз го во ри ма о Ср би ји, ње ном ста њу и бу дућ но сти. Та да је про го во рио и о мо јим ро ма ни ма, ко ји су му Уме сто Ужи цу, би бли о те ку по кло нио Ма ти ци српској би ли по вод да при ча „сво је ро ма не“ и по ста не ми де ми ји не би бли о те ке иш чи та ла ње гов би бли о граф при ја тељ – про фе сор. Али, ја сам та да па жљи во чи - ски кар тон – на пи са них и пре ве де них књи га, пред го тао ње го ве из ван ред не “Огле де”, “Ја ха че апо ка лип - во ра и сту ди ја, па ја по но во про чи та вао “Огле де” и се”, “Про ме теј ску свест”, “Рас кр шћа”, сту ди је о “Ја ха че апо ка лип се”, опет ме за ди ви ло Сре те но во Сер ван те су, Ша то бри ја ну, Хел дер ли ну, Шо пен ха у - про стра но и по у зда но зна ње, рав но прав но са бе сед е ру, Ја коб со ну... Ни кад га ни сам чуо да ве ли ча се бе ни штво с ве ли ким ства ра о ци ма, сја јан стил, бо гат, и хва ли сво је књи ге. А он пи ше зна лач ки и ја сно, та чан је зик. А на пи сао је Ма рић мно го ви ше но што гу стим ре че ни ца ма, пу ним ар гу мен ти ма као ши пак, са да шњи пи сци, про фе со ри и обра зо ва ни чи та о ци са скеп сом у су ду; пи ше као мо дер ни Мон тењ. Сре - же ле да про чи та ју. И до да нас срп ска књи жев ност и кул ту ра има ма ло та квих зна ла тен је у раз го во ри ма де ло вао ца европ ске кул ту ре и ци ви ли за ко мот но, са мо у ве ре но, ауто ри Предавачи београдског ци је и то ли ко са др жај них и све та тив но, го спод ски. Сви ма је стра них есе ји ста ка кав је био био за ни мљи ви ји за ка фан ским Филозофског факултета Ма рић. сто лом и у раз го во ри ма у шет сматрали су Марића Био је то сна жан, пле ћат, кра њи но за сим по зи јум ским ми шарлатаном без кат чо век, с ру чер да ма као су кро фо ном. На ше при ја те ље из квалификација за бјел ским по сип ка ма, но сат, ру За гре ба и Љу бља не ни је оду ше жњи ка вог и му жев ног ли ца, с вио ми сли лац ко ји је о ме та фи професорску дужност. др ве ном, ви шње вом му шти зи ци, ег зи стен ци ја ли зму и Срећом, тако није мислио клом у зу би ма и кад је на ули ци. струк ту ра ли зму знао ви ше од моћ ни Сте ван До роњ ски, Он је хо дао по гну то с ма ло рас њих, а го во рио обич ним срп па га је довео из Париза кре че ним сто па ли ма, као сва ки ско хр ват ским је зи ком, пре во де у Нови Сад пла ни нац, др во се ча и ра ба џи ја, ћи и нај ап стракт ни је пој мо ве у хо дао је и по рав ном ис ко шен здра во ра зум ску пој мов ност као да хо да уз бр до, за гле дан свог ма тер њег је зи ка. Сре тен је био скеп ти чан пре ма сва чи јем зна њу и да ру па је пре да се, као да на ле ђи ма но си не бо и ву че пут за све до ма ће про гла ше не и са мо про гла ше не ауто ри - со бом. Ни кад ни је жу рио; ни на воз, ни на пре да ва те те у фи ло зо фи ји и књи жев но сти бр зо „спу штао ње, ни за тр пе зу; он ве ро ват но ни као де те ни кад ни је пао ни раз био ко ле но. Од ли ко ва ла га је жи ла ва на зе мљу“ и до свог па са. Био је то уман се бе љу бац, сло же на лич ност, му шкост и ста ме ност с го ро лом нич ким гла сом, јед нео би чан Ср бин; во лео је ста ро срп ско, оно што но став на али ра фи но ва на оде ћа; у ку ћи је но сио су не ста је. Пре зи рао је сва ки вид ско ро је вић ства и бјел ску џем пе ри ну од гру бе ву не, ко ја му је чу ва ла бал кан ску по роч ност у за но ше њу за стра ним и мо - кр ста. Од ка па, нај ра ди је је но сио кач кет. И ниг де, дер ним евро пеј ством. Ува жа вао је аутох то ност, сем на пре да ва ња, ни је ишао без сво је ти хе, ле пе и ори ги нал ност, иден ти тет. Био је то пи сац ко ји је бри жне Ни кол. У мом вре ме ну нај са мо род ни ји, нај ужи ва ње чи та ња прет по ста вљао ужи ва њу и му ци го спод ски ји ужи ва лац жи во та био је Ма рић. За ме пи са ња; са зна ва ње фи ло зоф ских и пе снич ких ми - рам му што се на љу тио на Ужи ча не па сво ју дра го сли ан ти ке, ре не сан се и са вре ме ног све та пред ста - це ну би бли о те ку пре нео у Ма ти цу срп ску. И жао ми вља ло му је ве ће ин те лек ту ал но за до вољ ство од је што га Ни кол ни је са хра ни ла у Су бје лу или на спи са тељ ског об ја вљи ва ња. Био је то Ср бин ко ји Зла ти бо ру, ње го вој пла ни ни. Јер, књи ге и прах Сре се у Па ри зу по но сио Су бје лом, а у Су бје лу је ћу тао те на Ма ри ћа тре ба да на сле ди ње гов за ви чај ко ји га о Па ри зу. је ро дио и от хра нио да се упу ти у Евро пу.

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda20.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Оства ру је те до бре кон так те у ве зи са зва нич ним по сло ва њем и с ино стран ством. Пла ни рај те пу то ва ње, ко ја ће вам до не ти до бро би ти, од мор или успех, све јед но. У од но су на дру ге, зна те шта хо ће те.

BIK 20.4-20.5.

При ја ло би вам опу шта ње и ужи ва ње, по го то во с дра гом осо бом. Обе ћа ва те ви ше но што сте у мо гућ но сти да ис пу ни те. Ра ди је се по ву ци те у свој за тво рен опро стор и ра ди те по сло ве из сен ке.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. april 2011.

Не до у ми це и тап ка ње у ме сту су са свим нор мал на по ја ва. Али, ипак се не што стал но де ша ва. По тру ди те се да да те сми сао све му то ме, без ве ћих уз бу ђе ња. У љу ба ви бу ди те стр пљи ви.

Ме сец у зна ку Стрел ца је по во љан за све што се од но си на ре ша ва ње зва нич них по сло ва и па пи ра, за кон так те с ино стран ством и суд ске од лу ке. По го то во у при ват ном по слу. Кон цен тра ци ја.

Да нас вам је по тре бан тајм аут, да се од мо ри те и при пре ми те за пред сто је ћу про ме ну си ту а ци је на бо ље. До ла зи опу ште ни је вре ме, ка да бор бе пре ста ју, а љу бав на ста је. Не ве руј те ве сти ма.

Не жу ри те ни у ко јем по гле ду. Још увек су на рад ном ме сту при сут ни исте оба ве зе и за да ци, и ту не оче куј те ве ли ке про ме не. Пре пу сти те део од го вор но сти свом прет по ста вље ном. Љу бав тра је.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

На ла зи те се из у зет но про во ка тив ном пе ри о ду, ка да од но си с дру ги ма има ју не пред ви ди ве то ко ве. И шта вам је чи ни ти? Оста ни те сми ре ни и па жње са бра не на оно што на ме ра ва те и ра ди те.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љу бав ни од нос има зна ча ја за све оста ло што вам се де ша ва. Због то га не мој те нео збиљ но схва та ти дра гу осо бу и све оно што за јед нич ки ра ди те. Та ко ђе, вре ме је да се ви ше по све ти те де ци.

Бу ди те смир ни, као што и је сте, јер сте ста бил ни у по зи ци ји у ко јој сте. Ни ко вас не мо же по ме ри ти с ме ста. Љу бав на пре пи ска и ко му ни ка ци ја је пе снич ки на дах ну та. Кра ће пу то ва ње та ко ђе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс је у пу ној сна зи и ак ци ји, што вам сва ка ко иде у при лог. Али, по не кад ће де ло ва ти бр зо пле то, што ни је у ва шој при ро ди, па ће те мо ра ти до дат но да ис пра вља те смер и пра вац до га ђа ја.

У жи жи сте ин те ре со ва ња и жи ве ко му ни ка ци је, што вас мен тал но ис цр пљу је. По треб но вам је вре ме да се по све ти те сво јим лич ним ин те ре со ва њи ма и хо би ју ко ји вас ин спи ри ше.

У ва шем зна ку је бо ги ња љу ба ви и му за умет ни ка, пре ле па Ве не ра, па је во ље на осо ба уз вас, и то вам је до вољ но. До те ру је те се и ку пу је те ле пе ства ри. Мо же те улеп ша ва ти сво је окру же ње.

TRI^-TRA^

Упор ни Џон V REMENSKA

PROGNOZA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

21

Sombor

22

Kikinda

21

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

21

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Pan~evo

22

Vr{ac

20

Srbija Beograd

22

Kragujevac

21

K. Mitrovica 20 Ni{

Три развода коштала су га 12 милиона фунти, али комичар Џон Клиз се спрема да четврти пут стане на „луди камен”. Глумац Џон Клиз (70) снимљен је са девојком Џенифер Вејд (40) током разгледања венчаница у једној луксузној продавници у Лондону. Клиз је раније био у браку са британском глумицом Кони Бут и америчком глумицом Барбром Трентам. Са њих две развео се споразумно, али трећи брак га је коштао 12 милиона фунти. Развод од Алис Феј Ајхелберг након 16 година брака трајао је скоро две године, а Клиз је морао да оде на турнеју како би исплатио трошкове суда и алиментације. Папараци су усликали и да славни комичар но си прстен на прсту предвиђеном за бурме, а пошто је његова девојка са којом је у вези тек годину дана разгледала венчанице, могуће је да ће се оженити четврти пут.

22

Evropa

СУнчано

НО ВИ САД: Tопло и пре те жно сун ча но. Ду ва ће слаб се вер ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 22 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но и уме ре но то пло вре ме уз слаб ло кал ни раз вој обла ка сре ди ном да на и по под не. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра од 4 до 7, а мак си мал на од 20 до 22 сте пе на Цел зи ју са. СР БИ ЈА: Пре те жно сун ча но и уме ре но то пло вре ме уз ло кал ни раз вој обла ка сре ди ном да на и по под не. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 22 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: До кра ја сед ми це пре те жно сун ча но и још то пли је вре ме, уз днев не тем пе ра ту ре око 25 сте пе ни у дру гој по ло ви ни сед ми це. Ма ло све жи је би ће са мо у Ти моч кој кра ји ни.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: За др жа ва се ре ла тив но по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли к а на ве ћи ну хро нич них бо ле сни к а, ко ји ма се пре по ру чу је да ре дов но узи ма ју те ра пи ју. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду гла во бо ље и нер во зе мо гу ће су код осе тљи вих осо ба у ју жним де ло ви ма зе мље. Са ве ту је се аде кват но оде ва ње. У са о бра ћа ју је по треб на опре зност.

Madrid

21

Rim

21

London

23

Cirih

24

Berlin

21

Be~

23

Var{ava

17

Kijev

12

Moskva

6

Oslo

18

St. Peterburg 8 Atina

18

Pariz

24

Minhen

23

Budimpe{ta

22

Stokholm

15

VIC DANA Пи та муж же ну: - Дра га, је сам ли ти ја пр ви са ко јим си спа ва ла? А она ће ње му: - Да, дра ги, пр ви си. Са дру ги ма сам би ла буд на це лу ноћ.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

96 (-8)

Slankamen

298 (9)

Ja{a Tomi}

Apatin

163 (-5)

Zemun

344 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

352 (10)

Bogojevo

148 (-6)

Pan~evo

356 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

506 (2)

Titel

316 (10)

NERA

Ba~. Palanka 173 (-2) Novi Sad

211 (2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

132 (-8)

90 (6)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

346 (13) S. Mitrovica 230 (-10)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

293 (5)

78 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja