Dnevnik 20.maj 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 20. MAJ 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23440 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

DANAS DRUGI KRUG PREDSEDNI^KIH IZBORA, U VOJVODINI SE GLASA I ZA POKRAJINSKE POSLANIKE PO VE]INSKOM MODELU

SRBIJA BIRA Gra|ani Srbije se danas u drugom krugu izbora za predsednika Republike opredequju izme|u kandidata koalicije „Izbor za boqi ìvot” Borisa Tadi}a i kandidata koalicije „Pokrenimo Srbiju” Tomislava Nikoli}a. Predvi|eno je da se birali{ta otvore u sedam sati, a da se glasa do 20 ~asova. Republi~ka izborna komisija utvrdila je ju~e kona~an broj bira~a u drugom krugu predsedni~kih izbora koji iznosi 6.771.479. Re~ je o kona~nom broju bira~a u Srbiji za sve jedinice lokalne samouprave i na svim bira~kim mestima. Ina~e, u Vojvodini se danas odràva i drugi krug glasawa za pokrajinske poslanike po ve}inskom modelu. Na glasa~kom listi}u svetlozelene boje na}i }e se imena dva kandidata u 59 pokrajinskih izbornih jedinica, dok }e u izbornoj jedinici Sombor 2 drugi krug pokrajinskih izbora biti odràn u roku od sedam dana nakon {to budu poznati zvani~ni rezultati ponovqenog glasawa odrànog u petak. str. 2 i 3

IS T RA @ I V A W A: FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU POSVETIO STUDIJU „QUDSKIM DUPLIKATIMA”

NASLOVI

Mi blizanci i vi ostali

INTERVJU NEDEQE

Du{anka Veselinov

Teofil Pan~i} O jahawu i slobodi

Tomislav Jaki} Usta{e se hrane ~etnicima, i obrnuto

\or|e Randeq Najlep{i deo Avdage Sidrana

Foto: B. Lu~i}

str. 10

NO] MUZEJA: Qubiteqi umetnosti sino} su imali priliku da u`ivaju u {estoj po redu „No}i muzeja”. Muzeji, galerije, Gradska biblioteka i druge ustanove kulture otvorile su vrata u 18 ~asova, a Novosa|ani su do dva sata iza pono}i mogli da u kilometarskoj {etwi obi|u 50 mesta u gradu i Podgra|u Petrovaradinske tvr|ave i vide oko 100 raznovrsnih programa... str. 23

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sprovode se istraìvawa o ulozi naslednih i sredinskih ~inilaca u razvoju osobina li~nosti, intelektualnih sposobnosti i razli~itih karakteristika povezanih s mentalnim zdravqem. Tu nastali Registri blizanaca su tajni i koristi}e se iskqu~ivo u nau~no-istraìva~ke svrhe. [ta je ono {to nauka jo{ nije ustanovila, a {to zna~i ìvot? „Bez obzira na stepen sli~nosti koji me|u wima postoji, ve}ina blizanaca opisuju}i sebe i svog para zapo~iwe od navo|ewa razlika koje me|u wima postoje”, navodi prof. dr Jasmina Koyopeqi}, stru~wak za pedago{ku psihologiju. str. 6

„DNEVNIK” NA LICU MESTA:

VI[E OD ISTORIJE

Ikar iz ravnice

str. 8

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 29°S

„Qubav” u Bakuu

str. 12

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

U VOJ VO DI NI SE DA NAS GLA SA I ZA PO KRA JIN SKE PO SLA NI KE

Izbori, drugi krug a nas se u Voj vo di ni, sem iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je, odr à va i dru gi krug gla sa wa za po kra jin ske po sla ni ke po ve }in skom mo de lu. Iz u ze tak je iz bor na je di ni ca Som bor 2, gde }e dru gi krug po kra jin skih iz bo ra bi ti odr àn u ro ku od se dam da na na kon {to bu du po zna ti re zul ta ti po no vqe nog gla sa wa odr à nog pre dva da na. Na kon tih iz bo ra zna }e se kom plet na sli ka dru ge po lo vi ne Skup {ti ne Voj vo di ne ko ja ukup no ima 120 me sta. Pr va po lo vi na ovog do ma ili ras po red pr vih 60 man da ta ve} su po zna ti na kon iz bo ra ko ji su odr à ni

Som bo r 2 bira}e izme|u de mo kra te i na pred waka Na kon u pe tak po no vqe nog gla sa wa na tri bi ra~ ka me sta u pr vom kru gu iz bo ra za po sla ni ka u Skup {ti ni APV po ve }in skom si ste mu, u dru gi krug u iz bor noj je di ni ci Som bor II pla si ra li su se kan di da ti DS-a Sr |an Za vi {in i NS-a Zdrav ko So gi}. Uko li ko ne bu de no vih `al bi i ovaj re zul tat po tvr di Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja, o to me ko ji }e od wih dvo ji ce bi ti deo no vog sa zi va po kra jin skog par la men ta gra |a ni }e od lu ~i ti naj ve ro vat ni je sle de }e ne de qe, 27. ma ja. M. M}.

6. ma ja po pro por ci o nal nom si ste mu. Da nas }e u dru gom kru gu gla sa wa po ve }in skom mo de lu u~e stvo va ti 118 kan di da ta za po sla ni ke. Pred vi |e no je da se bi ra li {ta otvo re u se dam sa ti, a da se gla sa do 20 ~a so va. Pra vo gla sa ima oko 1,7

aDa

Jo`ef Tobia{, DS*

mi li o na bi ra ~a u Voj vo di ni. Na gla sa~ kom li sti }u sve tlo ze le ne bo je na }i }e se ime na dva kan di da ta u 59 po kra jin skih iz bor nih je di ni ca, u ko ji ma se da nas gla sa. Gla sa se za jed nog od wih, a kan di dat ko ji osvo ji vi {e gla so va do bi ja po sla ni~ ki man dat. Po red ime na i pre zi me na kan di da ta, na gla sa~ kom li sti }u su i na zi vi pred la ga ~a. Naj vi {e kan di da ta 49, ima ko a li ci ja ko ju oku pqa De mo krat ska stran ka pod na zi vom „Iz bor za bo qu Voj vo di nu - Bo jan Paj ti}”. Ko a li ci ja oko Srp ske na pred ne stran ke „Po kre ni mo Voj vo di nu - To mi slav Ni ko li}” ima 31 kan di da ta, a sa vez „Ivi ca Da ~i} - SPS, PUPS, JS, SDP Sr bi je” 15 kan di da ta. Me |u pred la ga ~i ma su i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra s de set po sla ni~ kih kan di da ta i Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne s osam. Dva kan di da ta ima ju Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, a po jed nog De mo krat ska stran ka voj vo |an skih Ma |a ra, „Pre o kret” tj. Li be ral no de mo krat ska par ti ja i De mo krat ska stran ka Sr bi je. Ina ~e, me |u 60 po sla ni ka ko ji ko na~ no bu du iza bra ni po ve }in skom mo de lu, naj vi {e }e ih bi ti iz No vog Sa da - se dam, iz Su bo ti ce se o~e ku je ~e ti ri, iz Zre wa ni na i Pan ~e va po tri, a iz Som bo ra i Ki kin de po dva. Iz osta lih lo kal nih sa mo u pra va sti }i }e po je dan, pro pi sa no je od lu kom o iz bo ru po sla ni ka. No vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne, kao naj vi {eg or ga na i no si o ca nor ma tiv ne vla sti u Po kra ji ni, tre ba lo bi da bu de kon sti tu i san naj ka sni je me sec da na od da na pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta po kra jin skih iz bo ra. n Sne`ana Nikoli} Kova~evi}

@iTi[Te ZRewaNiN 1

Nedeqko Kowokrad, DS @ivorad Smiqani}, SPS Tomislav Bogunovi}, DS

B. ToPoLa B. PeTRovaC B. CRKva Beo^iN Be^eJ

vRBaS vR[aC @aBaq

Goran Lackovi}, SPS

iN\iJa

Ru`a avali}, SPS

Danilo vi{wevac, DS

ilija ]osi}, DS

Branka Solomunovi}, SNS

Sabol~ Kavai, SvM

Marija Rafai, DS

Stanislava Hrwak, SNS

ilija vojinovi}, DS

iRiG Kawi@a KiKiNDa 1

KiKiNDa 2 Svetislav vukmirica, SNS

Milo{ [ibul, LSv

Kova^iCa

Martin Zloh, DS

@ivojin Mateji}, SNS

Du{an Petrovi}, SNS

ivana Mili} DS

Jovan Jani} DS

Pero ergarac, SNS

Balint Juhas, SvM

i{tvan Biro, DS

Branislav Damjanov, DS

Mile [tuka Todorov, SPS

Ferenc irmewi, uRS Milan ]uruvija, SPS*** \or|o Kuriya, DS Milenko Babi}, SPS

Gruja Milo{ev, SPS

Jan Bohu{, DS

Jan Brna, LSv

@eqko Crnogorac, DS

Sandra Risti}, LSv

Slobodan Zlokolica, DS

@eqko vidovi}, DS Stevica Nazar~i}, DS Tihomir Ne`i}, DS

Policija poja~ano na severu KiM o sov ska po li ci ja }e zbog odr `a va wa dru gog kru ga srp skih pred sed ni~ kih iz bo ra na Ko so vu po ja ~a ti pri su stvo na se ve ru po kra ji ne, iz ja vio je re gi o nal ni port pa rol po li ci je Be sim Ho ti. Ho ti je u iz ja vi Ta nju gu re kao da }e pri pad ni ci ko sov ske po li ci je, kao i u pr vom kru gu iz bo ra 6. ma ja, bi ti pri sut ni u bli zi ni bi ra~ kih me sta ka ko bi obez be di li me sta gla sa wa a u ci qu o~u va wa jav nog re da i mi ra. Na se ve ru Ko so va i u mi tro vi~ kom re gi o nu }e na 13 lo ka ci ja bi ti 37 bi ra~ kih me sta i ko sov ska po li ci ja }e po kri ti sve lo ka ci je na ko ji ma }e oso bqe Or ga ni za ci je za evrop sku bez bed nost i sa rad wu (OEBS) bi ti nad le `no za pro ces iz bo ra. Iz bor ni ma te ri jal za dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra sti gao je pre ne ko li ko da na na Ko so vo, a iz bor ne rad we za su tra {we iz bo re spro vo de pred stav ni ci Mi si je OEBS-a. Kao i na iz bo ri ma 6. ma ja, gla sa }e se u 17 op -

Goran Stupar, SNS**

[andor egere{i, SvM

Sava Svir~evi}, DS

Zlatana anki}, SNS Dragan To{i}, SPS

Nova CRwa B. PaLaNKa

vladimir vasiqev, LSv

ivan Bo{wak, SNS

M. i\o[ Ba^

Predrag Matejin, SNS

ZRewaNiN 3

KuLa aPaTiN

Du{an Mili}ev, SPS

ZRewaNiN 2 aleksandar Marton, LSv

KoviN aLiBuNaR

igor Salak, DS

Novi Be^eJ Milivoj vrebalov, LDP

Stevan Popov, SNS

N. KNe@ev.

Predrag Beri}, DS

aniko Jeras, SvM

Novi SaD 1

Damir Zobenica, SNS

Slobodan Ka~ar, DS

Novi SaD 2

@ivota Lazarevi}, DS

Radovan Latinovi}, LSv

Jelena Drobwak, SNS Novi SaD 3 aleksandar Jovanovi}, LSv

veqko Krstono{i}, DS

Novi SaD 4

Zoran Jeli~i}, DS

Marinko [olak, SNS

Novi SaD 5

aleksandar Grmu{a, DS

@arko Mi}in, SNS

Novi SaD 6

Svetislav Krsti}, SNS

Goran Paunovi}, DS

Novi SaD 7

Srboqub Bubwevi}, DS

Petar Novakovi}, SNS

oPovo

Jovan Rackov, DS

Predrag Gincuq, SNS

oyaCi

\or|e Bogdanovi}, SPS

Predrag Cvetanovi}, DS

PaN^evo 1

Svetozar Gavrilovi}, SPS

Zoran Jovanovi}, DS

PaN^evo 2

Petar andreji}, DS

Jak{a Bal~akovi}, SNS

PaN^evo 3

Jovan Lazarov, SNS

Predrag [kaqak, DSS

@ivko Bata Markovi}, DS

\or|e arsenijevi}, SNS

Zoran Tanaskovi}, DS

Nikola vu~kovi}, uRS

Nenad Borovi}, DS

Rada Maravi}, SNS

vuk Radojevi}, SNS

Milan Milovi}, SPS aleksandar Jevremovi}, SPS Jovan Pani} Jovica, LSv

RIK: Mandati budu}im poslanicima R

e pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja do de li la je ju ~e 250 man da ta bu du }im po sla ni ci ma, ~i me su se ste kli uslo vi da se odr `i kon sti tu tiv na sed ni ca par la men ta.

po kre ta „Pre o kret”, 16 po sla ni ka URS-a, pet po sla ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, dva stran ke Su lej ma na Ugqa ni na i po je dan li ste „Sve za jed no”, Ko a li ci je

Vla da do 5. sep tem bra Za vr {et kom dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra bi }e za o kru èn iz bor ni pro ces na svim ni vo i ma u Sr bi ji, ko ja }e naj ka sni je do 9. ju na do bi ti no vi par la ment, a no vu re pu bli~ ku vla du naj ka sni je do 5. sep tem bra. RIK ima rok od 96 sa ti od za tva ra wa bi ra~ kih me sta da sa op {ti i u „Slu `be nom gla sni ku” ob ja vi re zul ta te dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, {to }e, za tim, no vo i za bra nom {e fu dr à ve omo gu }i ti da po lo ì za kle tvu i ti me ot po~ ne pe to go di {wi man dat. Pred sed ni ca ak tu el nog sa zi va Sla vi ca \u ki} De ja no vi} tre ba lo bi da za ka è kon sti tu tiv nu sed ni cu naj ka sni je do 9. ju na. Bu du }i par la ment ~i ni }e 73 po sla ni ka ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju”, 67 po sla ni ka ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot”, 44 po sla ni ka ko a li ci je SPS-PUPS-JS, 21 po sla nik DSS-a, 19 po sla ni ka

Al ba na ca Pre {ev ske do li ne i stran ke „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra”. Ina~e, re do sled na li sti ne zna ~i i da }e svi ti kan di da ti bi ti bu du }i po sla ni ci jer mo gu da ka `u da ne `e le po sla ni~ ki man dat ili da u slu ~a ju iz bo ra na dru ge funk ci je, ne spo ji ve s po sla ni~ kom, pod ne su ostav ku na onu u re pu bli~ kom par la men tu.

Pe]iNCi PLaNDi[Te RuMa

nedeqa20.maj2012.

c m y

dnevnik

SeNTa

atila Juhas, SVM

aniko @i ro{-Jankeli}, DS

Se^aw

Darko Vukoje, DS

aleksandar Budi{a, SPS

SoMBoR 1

zoran Par~eti}, SNS

Lazar Ra~i}, DS

SRBoBRaN

zoran Mladenovi}, SPS

\or|e Debeqa~ki, DS

S. MITRoV.

@ivko Vrceq, SNS

Goran Ivi}, DS

S. KaRLoV.

Branislav Fi lipovi}, DS

Radosav Karabasil, SNS

S. PazoVa

Milan Beara, SNS

Du{an In|i}, DS

SUBoTIca 1

Ilona ^erneti}, SVM

Slavko Para}, DS

SUBoTIca 2

Danijel Kova~i}, DS

Jo`ef Hegedi{, SVM

SUBoTIca 3

Robert Santo, DS

\ula Ladocki, SVM

SUBoTIca 4

I{tvan Pastor, SVM

atila ^engeri, DS

TeMeRIN

Savka Stratijev, SNS

andra{ Gustow, DSVM

TITeL

Vladimir Soro, SNS

Dejan Kuqa, URS

^oKa

Laslo Kormawo{, SVM

Predrag Miji}, DS

[ID

Nikola Vasi}, SNS

Bogdan Travica, DS

* DS (Izbor za boqu Vojvodinu – B. Pajti}); ** SNS (Pokrenimo Vojvodinu – T. Nikoli}); *** SPS (SPS–PUPS–JS–SDPS) a osnovu razgovora vo|enih u prostorijama Skup{tine Vojvodine u Novom Sadu, dostavqamo Vam informativni pregled radova koje bi bilo potrebno izvr{iti na uvo|ewu elektronskog sistema u Velikoj sali i u ostalim prostorijama Pokrajinske skup{tine.“ Letimi~an pregled, u kombinaciji sa neonskom svetlo{}u suterena Skup{tine Vojvodine, ume da bude neprijateq pravoj radosti iznena|ewa. Prikupqaju}i u arhivi vojvo|anskog parlamenta gra|u za kwigu „Vi{estrana~ka Skup{tina Vojvodine 1992-2012“, na vrhu sve`wa papira – zapisnika i drugih materijala sa sednice Skup{tine AP Vojvodine iz 1991, na{ao se i ovaj. I isprva sam vi{e bio {okiran {to sam na wega uop{te naleteo: aman, elektronski sistem u Skup{tini uveden je 2009. godine, toga se svi se}amo! Tek pa`qivije ~itawe po~etka pisma otklawa tu glavnu nedoumicu: sastanak i razgovor o uvo|ewu sistema, koji bi pokrajinskim poslanicima omogu}io da glasaju elektronskim karticama umesto podizawem ruku, i nije odràn u skorijoj pro{losti, ve} – 26. juna 1991. godine! Poku{avam da zamislim kako je neko u trenutku kada se raspada dràva, a ratni sukobi sve vi{e neizbe`ni – dakle u ne ~emu {to bi se moglo dijagnosti kovati kao gubitak kontakta s re alno{}u – nameravao da ve} tada predstavni~ko telo gra|ana Voj vodine uvede u novo doba, ako ne i u 21. vek. Tolika koli~ina ne stvarnosti tera me da ponovo po gledam u datum: 26. jun 1991. godi ne. Nestvarno, zaista. Jo{ ve}e iznena|ewe ~ekalo me je na stranicama koje su pratile pismo, koje je potpisao tada{wi tehni~ki direktor DP EI „Ni kola Tesla – Beograd“ dipl. ing. Miroslav ]iprani}: kompletan elaborat o uvo|ewu elektronskog sistema glasawa. U Skup{tini Vojvodine, leta gospodweg 1991! Na osam stranica elaborata inèweri EI „Nikola Tesla” obja{wavaju {ta bi omogu}ilo elektronsko glasawe: prijava i identifikacija uz pomo} li~ne

KARMA KOMA

O jahawu i slobodi

a ko god okre ne te, ne ma u ni jed nom dru {tvu va `ni jeg i pre sud ni jeg pi ta wa od pi ta wa prav de. Ne ne ke ne do sti `ne i nad qud ske me ta fi zi~ ke prav de, ne ni pu ke „so ci jal ne prav de“ vul gar no shva }e ne kao te `wa za ti me da svi pod jed na ko ne ma mo, ne go one prav de ko ja pod ra zu me va da za ko ni va è za sve, jer ako ne va è za sve on da ne mo gu da va è ni za ko ga, ni ti su to on da uisti nu za ko ni. Da ka ko, ne ma dru {tva u ko jem prav de ima do voq no, ka mo li pre vi {e, ali svi ipak do bro zna mo, {to po zdra vom in stink tu {to po ja snim i pro ver qi vim kri te ri ju mi ma, da ode li mo ona dru {tva u ko ji ma se us po sta vqa wu prav de (ko ja je po se bi „ne us po sta vqi va“ u ne kom ~i stom sta wu) istin ski te ì i na to me stal no i vi dqi vo ra di, od onih u ko ji ma je prav da pred met sprd we, a ca ru ju sa mo vo qa i bru tal ni ci ni zam Mo }i. Gde je tu Sr bi ja? Ili, haj de da to ka è mo ova ko: za {ta se u ze mqi Sr bi ji mo è do spe ti u za tvor, a za {ta pak ni ka ko ne mo è, ili ba rem ne ako ste deo pri vi le go va ne ka ste? Ako ste, re ci mo, sklo ni pol nom mal tre ti ra wu pret pu ber tet skih de ~a ka to }e vam za kon za me ri ti je di no ako ni ste za {ti }e ni ode `dom vi so ko po zi ci o ni ra nog sve {te nog li ca, do ~im ako ste wo me za {ti }e ni on da vas ni ko ne }e pi ta ti {ta vam se to ta ko pre te }e kla ti is pod man ti je. A ako vas ne ko tu ì i op tu ì, po bri nu }e mo se za to da va {e ne de lo prav no za sta ri, i mir na Ba~ ka. Ako ste, me |u tim, slo bo dan gra |a nin slo bod no an ga ò van u jav nim stva ri ma, mo è vam se do go di ti ono {to se do go di lo No vo sa |a ni nu Zo ra nu Pe ta ko vu: da ro bi ja te zbog to ga {to ste ne ko ga iz Ka ste na zva li ime nom ko je mu se ne do pa da. Jer, {ta je pri vi le gi ja Ka ste ako ne i to: da

sa ma bi ra ime na za se be, a da ona ime na ko ja osta nu iz van we nog iz bo ra po sta nu ka `wi va? Zo ran je Pe ta kov jo{ ta mo 2005. u jed noj emi si ji BK te le vi zi je na zvao gra |a ne ko ji se u jav no sti pred sta vqa ju per for mer skim pse u do ni mi ma Ar te mi je, Ata na si je, Am fi lo hi je i Iri nej „ja ha ~i ma apo ka lip se“. Zgod na me ta fo ra ne sum wi vog kri ti~ kog na bo ja ko ja iro nij ski re fe ri ra na wi hov po lo àj u jed noj hi je rar hi ji, ne {to u jav nom sa o bra }a wu sva ko dnev no i sa svim le gi tim no, ni ma lo vul gar no ili pri vat no. No, Iri nej od Ba~ ke tu ìo ga je za rad to ga – jer Iri nej i iri ne ji od ne kud ve ru ju da su sa mo oni vla sni od re |i va ti ~e ga su oni ja ha ~i a ~e ga ja ha ~i ni ka ko ni su – a ê tvr ti op {tin ski sud u Be o gra du reb nuo je Pe ta ko vu ka znu od sto hi qa da di na ra, na to li ko pro ce niv {i du {ev na ose }a wa i pat we Iri ne je ve. Pa do bro, mo `da to i ni je ta ko vi so ka svo ta za ce lu jed nu du {u, ali Pe ta kov je, re kao bih vi {e iz na ~el nih raz lo ga ne go za to {to ne bi mo gao sku pi ti te pa re, od bio da glo bu pla ti, i sa da mu je ka zna pre i na ~e na u za tvor sku, i to ni ma we ni vi {e ne go sto dnev nu. Na iz dr à va we ka zne, ako no vi ne ta~ no pi {u, Pe ta kov bi se tre bao ja vi ti su tra, u po ne de qak. E sad, ja ne mo gu a da ne za mi slim ka ko bi to ima lo iz gle da ti. Sto da na bi Pe ta kov tre bao ~a mi ti iza re {e ta ka, sto no }i bi tre ba lo da pro ve de na tvr dom uz ni~ kom le à ju pod me se ~i nom; pi tam se ho }e li se Iri nej ijed ne od tih sto no }i bar ma lo pro vr te ti po svom udob nom epi skop skom le à ju, ho }e li mu ma kar i na de set se kun di san po be }i od o~i ju zbog be smi sle ne ne vo qe jed nog su gra |a ni na ko ji je sa mo is ko ri stio svo je pra vo na kri ti~ ko mi {qe we? Na rav no, ru `no je vre |a ti ili kle ve ta ti qu de. No, ovo

KAKO SKUP[TINA VOJVODINE PRE 21 GODINU UMALO DA ZAKORA^I U 21. VEK

Do dir ni mi ekran kartice delegata (poslanika postoqima kojima se ra~unarski op.a.), prijem poruka iz tehni~kog upravqa, potrebna oprema, pored centra ili od predsedavaju}eg, ostalog, podrazumeva i centralnu prijava za diskusiju/repliku, dokomandnu ra~unarsku jedinicu, deqivawe re~i delegatu, javno koja automatski usmerava kamere ili tajno glasawe. Isto tako, i zumira govornika kojem je predpredsedavaju}em sednice bilo bi, sedavaju}i dao re~ i, usput, u dnu navodi se daqe, omogu}eno da jedslike titluje ime govornika (...) nostavno upravqa tokom sednice „Osnova namena ove opreme je, zasa svog mesta, odlu~uje o na~inu visno od vrste, dvojaka: DAS i TV glasawa, odlu~uje o utvr|ivawu sistem van sale prihvataju audio kvoruma, da prati sve relevantne i video signale iz Velike sale i rezultate (glasawa i utvr|ivawa prenose ih u zajedni~ke prostore kvoruma) sa svog mesta. (holove i restorane i sl.) radi Uvo|ewe elektronskog sistema, ~itam daqe, podrazumevalo bi nabavku delegatskih (poslani~kih) jedinica snabdevenu ~ita~em kartica, tasterima za prijavu i glasawe, i malim displejom za prikazivawe poruka. U sali bi bili instalirana dva semafora za javno prikazivawe rezultata glasawa, kao i prikazivawe imena delegata koji ima re~ i drugih informacija. A onda – po slastica koja i sada iza ziva, malo je re}i, odu - Pokrajinski parlament: Nekad... {evqewe: upravqa~ki pult predsedavaju}eg bio bi rea - lak{eg pra}ewa toka sednice i lizovan na bazi specijalnog ra~u - izvan sale.“ nara sa to uch screen (!) tipom ekra Deo vizije inèwera iz EI na. To uch screen monitori, dame i „Nikola Tesla”, sadràn u elabogospodo, leta gospodweg 1991! ratu koji je, s okvirnim cenama Tvorci elaborata se, me|utim, neopodnih komponenti i wihove ne zadovoqavaju tek pukim uvo|e - montaè, datiran na 13. avgust wem najsavremenijeg sistema gla1991, realizovan je tek 13, odnosawa, ve} predlaù dodatne mere sno 18 godina kasnije. Naime, od zarad potpune modernizacije rada 2004. godine, umesto putem ogromi funkcionisawa parlamenta. Ta - nih kamera TVNS i prate}e rako iznose ideju o uvo|ewu TV si - svetne skalamerije, sliku sa sedstema koji bi obezbe|ivao televi - nica Skup{tine Vojvodine obezzijske prenose bez uno{ewa do - be|uju kamere instalisane na zidatne opreme u salu. Uz ~etiri dove sale, ~ije se kretawe, ba{ poluprofesionalne kolor kame - kao u viziji iz 1991, kontroli{e re – upijam s nevericom i s veli - iz jednog centra, uz pomo} – xojkim uzbu|ewem – na pokretnim stika. Projekat vredan tada{wih

19 miliona dinara obuhvatio je pored kupovine sedam kamera (~etiri se nalaze u Velikoj sali), i opremawe re`ijske kontrolne sobe koja se nalazi u zgradi Banovine. Preostale kamere instalisane su u pres sali Vlade Vojvodine, tako da je omogu}en „`ivi“ prenos konferencija za novinare, kao i wihovo snimawe. Dakle, na pres konferencijama u Banovini kamermani vi{e nisu neophodni u TV ekipama. Uzgred, kamere i prate}a oprema u vlasni{tvu su,

dinara. Osim restaurisanih poslani~kih skamija, u sali su podjednako sna`no zabqesnule i nove podne obloge. U oktobru te godine kona~no je instalisan deo elektronskog sistema glasawa vredan oko 40 miliona dinara, i on je, evo, ve} bezmalo tri godine upotrebi na sednicama Skup{tine Vojvodine, kao i u drugim prigodama. ^itaju}i detaqnu informaciju o uvo|ewu tog sistema koju sam dobio qubazno{}u zaposlenih u

... i sad

ina~e, RTV-a, ali se bez odobrewa predsednika Vlade Vojvodine, ili predsednika Skup{tine APV, ne smeju odnositi iz objekata pokrajinske administracije. Na uvo|ewe elektronskog sistema glasawa u Skup{tini Vojvodine ~ekalo se, me|utim, sve do 2009. A te godine Velika sala Skup{tine Vojvodine nije samo zakora~ila u 21. vek, ve} je, ni{ta mawe va`no, doìvela i najozbiqnije veliko spremawe unazad barem pola veka. Za potrebe odràvawa Samita predsednika ze maqa centralne Evrope, juna 2009, u temeqno ure|ewe Velike sale uloèno je blizu 15 miliona

Upravi za zajedni~ke poslove pokrajinskih organa, podaci o ugra|enim komponentama ~ine utisak o elaboratu iz 1991. jo{ impresivinijim. Dakle, pokrajinskim poslanicima na kraju prve decenije 21. veka stavqene su na raspolagawe delegatske (!) jedinice sa tasterima za glasawe i ~ita~em identifikacionih kartica. Sedam delagatskih jedinica se nalazi na stolu radnog predsedni{tva, dok se 120 jedinica nalazi u klupama poslanika. Svaki poslanik je zadu`io novu indentifikacionu SMART karticu koja mu omogu}ava da se indentifikuje i da

kle ve ta ni je (jer me ta fo ra to ne mo è bi ti), a vr lo je te {ko bra ni ti i tvrd wu da je uvre da. Osim to ga, qu di jav no eks po ni ra ni mo ra ju – ako su bi lo ka kve jav no sti do stoj ni – ima ti po ja ~a nu ot por nost na ono {to se o wi ma go vo ri i pi {e. Ta, kad bih ja kre nuo tu ì ti qu de sa mo za sve ono {to je u ko je ka kvim in ter net skim e-klo a ka ma iz re ~e no na moj ra ~un sa mo u po sled wih me sec da na, a gde je bi lo na to ne ne sum wi vih uvre da i kle ve ta, od to ga bi se, po istim kri te ri ju mi ma, da lo na ku pi ti na mi li o ne di na ra ili le pe go di ne ro bi je. Raz u me se da to ne }u u~i ni ti: sud jo{ ni ~i ju ~ast ni je sa ~u vao, ne }e ni mo ju. Ka mo li Iri ne je vu. Ako je sam ne ~u va{ svo jim ì vo tom i de lom, pi {i pro pa lo. I ta ko }e Pe ta kov, ka ko se ~i ni, ove go di ne le to va ti u za tvo ru. Ima to svo jih pred no sti: jef ti no je, no }e we se ne na pla }u je, a dru {tvo je za ni mqi vo; mo `da ~ak i pre vi {e za ni mqi vo. Ako bu de ta ko, ni {ta nam to ne }e re }i ({to ve} ne zna mo) o slo bod nom gra |a ni nu Pe ta ko vu, ni ti }e on u za tvo ru bi ti ne slo bo dan, na pro tiv, ne }e bi ti bo qeg do ka za we go ve slo bo de od we go ve za to ~e no sti. Pra vo pi ta we ko je nam Pe ta ko vqe va sud bi na mo è i mo ra po sta vi ti gla si ova ko: je smo li slo bod ni svi mi osta li, ili smo za to ~e ni u jed noj ve li koj ro bi ja {ni ci, a na {i nam se tam ni ~a ri jo{ i sme ju i ru ga ju u li ce? n Teofil Pan~i} u~estvuje u procesu glasawa. Sednicom skup{tine upravqa predsedavaju}i preko - obratite pa`wu! - to uch screen monitora. Predsedavaju}i na to uch scre e nu bira mod rada (utvr|ivawe kvoruma, diskusija, glasawe). Na predsedavaju}em stolu pored delegatskih jedinica, za potrebe predsednika Skup{tine APV, potpredsednika Skup{tine APV i sekretara Skup{tine APV, postavqeno je sedam monitora za pra}ewe slike koja se emituje i na plazma ekranima u velikoj sali i u holu Skup{tine APV. „Za prikaz slike u Velikoj sali montirana su dva plazma ekrana koji su postavqeni levo i desno od predsedavaju}eg stola radi vizuelnog prikaza slike iz TV reìje i rezultata glasawa. Sistem tako|e omogu}ava da se na plazma ekranima prikaè i slika sa prenosnog ra~unara sa govornice kada se odràvaju prezentacije. Izbor signala koji se prenosi na plazma ekrane vr{i se sa predsednikovog to uch screen-a. Pored ovoga, postavqen je jo{ jedan plazma ekran mawih dimenzija u holu Skup{tine APV“, navodi se u informaciji Uprave za zajedni~ke poslove. Elem, zaokruìvawe projekta elektronskog sistema glasawa u Skup{tini Vojvodine usledilo je po~etkom 2010. godine, kada je za dodatnih 10 miliona dinara, instalisano jo{ 40 delegatskih jedinica, pored ostalog i za ~lanove Vlade APV, te mikrofoni uz svaku delegatsku jedinicu s modulom za prijavqivawe diskusije, nakon ~ega je kona~no bilo omogu}eno svakom pokrajinskom poslaniku da debatuje sa svog mesta. Zaboravqeni dokument iz arhive Skup{tine Vojvodine govori ponajvi{e o tim, za mene nepoznatim inèwerima iz „Nikole Tesle”, koji su pratili savremene trendove u svetu, ali i izdignuti na prste gledali u budu}nost. Elektronski sistem glasawa jeste tu, deo te vizije jeste realizovan, ali takvi qudi danas definitivno – nedostaju. n De nis Ko lun yi ja

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

INTERVJU

BI QA NA JO VA NO VI], PRED SED NI CA IZ VR [NOG OD BO RA RAZ VOJ NE BAN KE VOJ VO DI NE

Agrar i pred u zet ni {tvo ima ko da fi nan si ra a upra vo za vr {e nom Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu jed na od do mi nant nih no ta bi la je oce na da ban ke ne ra do pla si ra ju kre di te u agrar, a i ka da to ~i ne, raz re zu ju pre vi so ke ka ma te. – Kod nas, u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne ni je ta ko, jer mi sma tra mo da je po qo pri vre da je dan od naj zna ~a ni jih seg me na ta raz vo ja ka ko AP Voj vo di ne, ta ko i ce lo kup ne dr `a ve. I zbog to ga je RVB ve li ki deo svog po slo va wa usme ri la ka po qo pri vre di. Pod ti me pod ra zu me va mo kom ple tan ser vis uslu ga kli jen ti ma po qo pri vred ni ci ma, po ~ev {i od otva ra wa i vo |e wa na men skih ra ~u na, fi nan sij skog sa ve to va wa do, na rav no, kre di ti ra wa – ob ja {wa va nam pred sed ni ca Iz vr {nog od bo ra Raz voj ne ban ke Voj vo di ne Bi qa na Jo va no vi}. Ka da je kon kret no re~ o kre di ti ra wu agra ra, sa go vor ni ca „Dnev ni ka” na vo di da je po nu da RVB pri la go |e na se zon skom ka rak te ru po qo pri vred ne pro iz vod we. – Za obrt na sred stva, fi nan si ra we se tve i svih ta ko zva nih te ku }ih po slo va, po qo pri vred ni ci ma su na ras po la ga wu krat ko ro~ ni kre di ti. S dru ge stra ne, s na me rom da omo gu }i mo lak {u do stup nost no voj me ha ni za ci ji i opre mi i ta ko po mog ne mo osa vre me wa va wu ga zdin sta va, odo bra va mo kre di te za na bav ku no ve po qo pri vred ne me ha ni za ci je i opre me. Ovu kre dit nu li ni ju re a li zu je mo u sa rad wi sa Ga ran cij skim fon dom AP Voj vo di ne. Ka mat na sto pa na ove kre di te je 7,5 po sto na go di {wem ni vou fik sno, a rok ot pla te je do 7 go di na i to u jed na kim po lu go di {wim anu i te ti ma. Oba ve zno sred stvo obez be |e wa kre di ta je ga ran ci ja Gran cij skog fon da u vi si ni 100 po sto iz no sa kre di ta, uve }a nog za ka ma tu i even tu al nu za te znu ka ma tu. l Ko ju vr stu obez be |e wa RVB tra `i kon kret tno od po qo pri vred ni ka? Ko je taj ko od re |u je ce nu hek ta ra ze mqe, uko li ko se na wu, re ci mo, sta vqa hi po te ka?

– U za vi sno sti od vr ste i vi si ne kre di ta, obez be |e wa su raz li ~i ta. Od, ka ko sam re kla, ga ran ci je Ga ran cij skog fon da APV, pa do ze mqi {ta ili obje ka ta. Pro ce nu vred no sti obje ka ta hi po te ke utvr |u ju ovla {}e ni pro ce ni te qi ko je pri hva ta ban ka, vred nu ju }i pre sve ga tr `i {ne uslo ve – re ci mo, re a li zo va ne ku -

nost za na bav ku si ste ma za na vod wa va we. l Raz voj ni ak ce nat u vre me nu ko ji do la zi sta vqa se na ma la i sred wa pred u ze }a. Mo `e li i u ko joj me ri RVB na tom pla nu da po nu di kre di te ko ji bi pred u zet ni ci ma bi li pri hva tqi vi, a to prak ti~ no zna ~i – ot pla tqi vi?

po pro da je ze mqi {ta na od re |e nom pod ru~ ju. l U pe ri o du pred na ma na ja vqe na je ak ci ja za ma {nog {i re wa si ste ma za na vod wa va we. Da li }e se i na ko ji na ~in RVB ukqu ~i ti u taj pro gram? – Na {i kre di ti za na bav ku no ve po qo pri vred ne me ha ni za ci je i opre me u sa rad wi sa Ga ran cij skih fon dom APV svo jom na me nom upra vo po dr `a va ju i ovu ak ci ju. Po sto ji ve li ko in te re so va we po qo pri vred ni ka i o~e ku je mo zna ~a jan broj onih ko ji }e is ko ri sti ti ovu mo gu} -

– I za Raz voj nu ban ku Voj vo di ne kqu~ ni seg ment su pred u zet ni ci, ma la i sred wa pred u ze }a. Zbog to ga je RBV pro {i ri la svo ju po nu du kre di ta za pod sti caj raz vo ja prav nih li ca i pred u zet ni ka u ci qu ostva ri va wa raz voj ne funk ci je i pod sti ca ja raz vo ja pri vre de, pred u zet ni {tva i po qo pri vre de, za po ~e te to kom 2011. go di ne. Krat ko ro~ ni kre di ti su na me we ni za fi nan si ra we pod sti ca ja iz vo za i za obrt na sred stva, do vi si ne od 50 mi li o na di na ra. Za kre di te sa va lut nom kla u zu -

efek tiv no sti po slo va wa u sek to ru pro lom pred vi |e ne su fik sne ka mat ne sto iz vod we i uslu ga, obez be |e we ener get ske pe, u vi si ni 5,95 ili 6,95 pro ce na ta go di efi ka sno sti, stva ra we uslo va za po ve }a {we, uz ot pla tu u me se~ nim, tro me se~ we obi ma i in ten zi vi ra we po qo pri nim, {e sto me se~ nim anu i te ti ma ili jed vred ne pro iz vod we, po ve }a we iz vo za i no krat no. Za kre di te u di na ri ma no mi po ve }a we za po sle no sti. Pred vi |e na je nal na ka mat na sto pa je pro mew qi va, tre fik sna ka mat na sto pa od 5,95 ili 6,95 po nut na vi si na je 12,5 ili 13,5 po sto, a me sto na go di {wem ni vou, a kre di ti se odo wa se u za vi sno sti od vi si ne re fe rent ne bra va ju u vi si ni do 100.000.000 di na ra, sa ka mat ne sto pe Na rod ne ban ke Sr bi je. va lut nom kla u zu lom, i to na rok do 5 go Vi si na ka mat ne sto pe go vo ri u pri log di na, uz mo gu} nost grejs pe ri o da do 12 to me da su kre di ti pri hva tqi vi. l Evro je na sta vio da ide uz la znom me se ci. Uslov je, na rav no, da fi nan si ra pu ta wom. U ko joj me ri to mo `e bi ti ni pro je kat bu de re a li zo van na te ri to op te re }e we za po ten ci jal ne ko ri - ri ji Voj vo di ne l Da li ~i we ni ca da je ban ka po sni ke va {ih kre dit nih li ni ja? – Rast kur sa u ovoj go di ni od 7,5 pro ce - slo va la s gu bit kom ne ga tiv no uti ~e na ta pred sta vqa ve li ki udar na ot pla tu na wen rad? Ima ju li ko min ten ti raz kre di ta kli je na ta svih ba na ka, po go to vo lo ga da stra hu ju za svoj no vac? onih ko ji ne ma ju uskla |e ne de vi zne po zi – Ban ka je ima la do sta pro ble ma u po ci je, od no sno onih ko ji ima ju pri ho de u slo va wu u pro {lo sti, ve za no za pe riod di na ri ma a ot pla tu kre di ta u evri ma. E do 2009. Iz tog pe ri o da po ti ~e naj vi {e sad, kli jen ti ma lo {ih pla sma na je su na ras po la ko ji su uzro ko va Rast kursa u ovoj godini od 7,5 ga wu in stru men li ve li ka iz da va procenata predstavqa veliki ti za {ti te od ja wa ban ke za re ri zi ka de vi znog udar na otplatu kredita klijenata zer vi sa wa i is kur sa, ali na {i prav ku vred no svih banaka, pogotovo onih koji qu di jo{ uvek sti, {to je ima lo nemaju uskla|ene devizne ret ko ko ri ste za po sle di cu ne pozicije, odnosno onih koji imaju ga ti van fi nan ove vi do ve za prihode u dinarima a otplatu {ti te. U sva kom sij ski re zul tat. slu ~a ju, vr lo je No, pro ces kon kredita u evrima te {ko re }i ko ja so li da ci je RVB je to vi si na kur je sa da okon ~an, a sa ko ja bi “kri ti~ no” uti ca la na spo sob mi o~e ku je mo da u na red ne 2-3 go di ne nost ko ri sni ka kre di ta da iz mi ru ju svo Ban ka po sta ne re spek ta bil na fi nan sij je oba ve ze. ska usta no va, usme re na, pre sve ga, na fi l Sve je vi {e evrop skih pro je ka ta nan si ra we raz voj nih pro je ka ta. Ono {to ko ji se re a li zu ju u Voj vo di ni. [ta je naj va `ni je: ko mi ten ti ne ma ju raz lo ga part ne ri ma u tim pro jek ti ma mo `e da stra hu ju za svoj no vac, li kvid nost RVB da po nu di RVB? je na za do vo qa va ju }em ni vou a Ban ka sve – Krat ko ro~ ne i du go ro~ ne kre di te za svo je fi nan sij ske oba ve ze iz vr {a va na pod sti caj raz vo ja. Wi ho va na me na je vi - vre me. Da kle, ne ma ni ka kvih lo {ih zna {e stru ka i ob u hva ta fi nan si ra we raz - ko va, ve} upra vo obr nu to, ima mo po zi voj nih pro je ka ta, pod sti ca we pri vred ne tiv ne tren do ve ko ji }e se na sta vi ti i u ak tiv no sti, po ve }a we i po di za we ste pe - na red nom pe ri o du – na za do voq stvo agra na kon ku rent no sti, po ve }a we ni voa teh - ra i svih onih po sve }e nih raz vo ju. ni~ ke opre mqe no sti, efi ka sno sti i n Mi roslav Staji}

U BRI SE LU USKO RO IN FOR MA TOR O PRI VRED NIM, KUL TUR NIM, TU RI STI^ KIM... PO TEN CI JA LI MA PO KRA JI NE

Dr PA VLE BAJ ^E TI]: OD RU^NOG

Tre ba nam jav nog i

Voj vo di na na dla nu red stav ni {tvo APV u Bri se lu po kre }e du go go di {wi raz voj ni pro je kat “Voj vo di na world”, ~i ji je glav ni ciq evrop ska pro mo ci ja ka pa ci te ta na {e po kra ji ne – pri vred nih, in ve sti ci o nih, ad mi ni stra tiv nih, na u~ no-is tra ì va~ kih, kul tur nih, tu ri sti~ kih – i wi ho vo sta vqa we u slu `bu eko nom skog raz vo ja Voj vo di ne i ce le Sr bi je kroz da qe i ja ~e po ve zi va we sa in sti tu ci ja ma Evrop ske uni je i re gi ja ma {i rom Sta rog kon ti nen ta. Pr vi ko rak u re a li za ci ji ove ide je bi }e {tam pa we in for ma to ra, ko ji }e iz la zi ti dvo me se~ no i bi }e di stri bu i san svim re gi o nal nim kan ce la ri ja ma i pred stav ni {tvi ma in ve sti ci o nih kom pa ni ja i po slov nih udru è wa u Bri se lu, te jo{ na naj ma we hi qa du va `nih adre sa u dru gim evrop skim pre sto ni ca ma. Na me ra je da u tom in for ma to ru APV i sve voj vo |an ske op {ti ne pred sta ve svo je kqu~ ne stra te {ke raz voj ne pri o ri te te za ~i ju je re a li za ci ju po tre ban evrop ski ka pi tal, za tim me |u na rod ne pro jek te za ko je se tra è ino part ne ri, kao i da se po ten ci jal nim in ve sti to ri ma po nu de in du strij ske zo ne, slo bod ne gra |e vin ske par ce le... Isto vre me no, u ovoj pu bli ka ci ji bi svo je me sto pro na {la i ob je di we na tu ri sti~ ka po nu da Voj vo di ne: od Tvr |a ve i Fru {ke go re, pre ko de sti na ci ja za lov i ri bo lov, pa do fe sti va la i “ija da”, u ci qu in for mi sa wa o to me {ta sve, gde i ka da kod nas va qa po se ti ti. – Re ci mo, no vo be ~ej ska op {ti na pla ni ra da iz gra di pri sta ni {te na Ti si. U in for ma to ru bi mo gla da pre zen tu je taj pro je kat, ob ja sni zbog ~e ga je on raz voj no va àn, ka kvi su mu po ten ci ja li, i da ti me ani mi ra mo gu }e evrop ske ula ga ~e da se za in te re su ju i na kra ju mo `da i ukqu ~e u we go vu re a li za ci ju. Dru gim re ~i ma, na me ra nam je da gra do vi ma i op {ti na ma omo gu }i mo da se na or ga ni zo van, si ste mat ski na ~in pred sta ve po ten ci jal nim in ve sti to ri ma. Isto vre me no, va `no je i da se u pri pre mu in for ma to ra ak tiv no ukqu ~e i pri vred ne ko mo re, Uni ver zi tet, VIP fond… ka ko bi smo ob je di ni li i pred sta vi li za i sta sve po ten ci ja le Voj vo di ne. Jer to }e isto vre me no bi ti ve o ma zna ~aj no i za afir ma ci ju ce le Sr bi je – ka è za “Dnev nik” pr vi ~o vek voj vo |an ske kan ce la ri je u Bri se lu Pre drag No vi kov. Dru gi seg ment pro jek ta “Voj vo di na world” je osni va we na {eg po slov nog klu ba u Bri se lu, pod ~i jim bi se kro vom na {la broj na ma la i sred wa pred u ze }a iz Po kra ji ne ko ja è le da iza |u na evrop sko tr ì {te, ali objek tiv no ne ma ju ka pa ci te te za ade kvat nu pro mo ci ju i sa mo sta lan na stup. To, me |u tim, ne zna ~i da bi taj voj vo |an ski po slov ni klub bio za tvo ren za ve li ke kom pa ni je ili in sti tu ci je ko je svo ju bu du} nost vi de u po ve zi va wu sa evrop skim part ne ri ma i ko ri {}e wu fon do va EU – na pro tiv. U sva kom slu ~a ju, su {ti na je da se ide u su sret no vim tr ì {ti ma i mo gu }im part ner stvi ma, a ne da se ~e ka na to da se nas ne ko se ti. Ina ~e, pro je kat “Voj vo di na world” ima }e i svoj tre }i deo: for mi ra we fo ru ma, od no sno dru {tve ne mre è, ko ja bi tre ba lo da oku pi sve za in te re so va ne Voj vo |a ne ra su te po sve tu. – Pred stav ni {tvo APV u Bri se lu je po sled wih me se ci do bi lo po zi ve od na {ih qu di ko ji ì ve u ze mqa ma EU, ali i u SAD, Ka na di, Austra li ji... ko ji svo jim ide ja ma i an ga `ma nom è le da po mog nu raz vo ju i Voj vo di ne i ce le ze mqe – ob ja {wa va No vi kov. – Na me ra nam je da sve te po slov ne qu de, stu den te, mla de is tra ì va ~e, ali i one ko ji ve} ima ju na u~ ne ka ri je re, po ve è mo sa na {im in sti tu ci ja ma, Uni ver zi te tom, pri vre dom... kao i da sa wi ma ne sa mo re dov no bu de mo u kon tak tu, ne go i da na in ter net kon fe ren ci ja ma otvo re no me |u sob no ras pra vqa mo o pred lo zi ma, su ge sti -

ret hod na vla da ni je ima la eko nom sku po li ti ku, go to vo uglas pri go va ra ju na kra ju we nog man da ta eko nom ski ana li ti ~a ri, ko ji ni su mo gli da uo~e iole zna ~aj ni je po ma ke u pra vom sme ru go to vo ce lo kup nog pri vre |i va wa u ze mqi. Zbog to ga, u vre me nu u ko jem se o~e ku je no va vla da, isti sve ~e {}e uka zu ju na po tre bu da se iz vr {e ko re ni te pro me ne po sto je }e eko nom ske stuk tu re, ali i usta no ve no ve stra te gi je. – Ako se è li ura di ti ne {to vi {e od na ja ve mi ni stra po qo pri vre de Du {a na Pe tro vi }a da se pla ni ra ju ve li ke in ve sti ci je u na vod wa va we „te {ke„ dve mi li jar de do la ra, po treb no je da se pret hod no usta no vi dr àv na stra te gi ja upra vqa wa vo da ma – ko men ta ri {e za „Dnev nik” dr Mar ko Baj ~e ti}, ~lan Me |u na rod ne me na xer ske aka de mi je i eks pert za pi ta wa vo do pri vre de. – Na i me, ako bi u si ste me na vod wa va wa za i sta bi lo ulo è no dve mi li jar de evra, po ja vi la bi se mo gu} nost dve è tve, a ako se na pra vi ta kva se tve na struk tu ra - pro iz vod wa mo ra bi ti ve }a od 40 do 80 po sto. Na rav no, ne ma na vod wa va wa ni bez raz vo ja pre hram be ne in du stri je, a ove bez ener get ske efi ka sno sti... To bi, po sle di~ no, do ne lo ve }u po nu du na tr ì {tu, oja ~a la bi spoq na tr go vi na, de vi zni pri liv ali sve naj vi {e za vi si od ma kro e ko nom ske po li ti ke. Na{ sa go vor nik do da je da bi to opet zna ~i lo da mo ra mo ima ti pra ve se tve ne pla no ve, jer do sa da se po ka za lo da svi li stom be è od to ga. S dru ge stra ne, iako po sto ji od go va ra ju }a re gu la ti va i ak ti vi ra ni pret pri stup ni fon do vi EU, to je jo{ uvek ne do vo qan im puls za su {tin ske pro me ne – po treb no je, da kle, jo{ ne {to vi {e. Po {to

ja ma, kon kret nim pro jek ti ma. Uve re ni smo da }e to bi ti do bar put da se Voj vo |a ni ra su ti po sve tu ma kar na ovaj na ~in po no vo oku pe i sa ra |u ju, a sve na pol zu na {e po kra ji ne i ce le Sr bi je. n Miroslav Staji}

je u pi ta wu na ci o nal ni re surs, upra vqa we vo da ma mo ra osta ti u do me nu eko no mi je jav nog sek to ra. Kraj wi ciq je da se upra vqa sve oskud ni jim re sur si ma na naj e fi ka sni ji na ~in, i tu, tvr di dr Baj ~e ti}, ne kon tro li sa na pri va ti za ci ja ne bi do ne la ni ~eg do brog. Ali da u okvi ru po sto je }e re gu la ti ve - za ko na, pra vi la, uput sta va sve to ne bi osta lo mr tvo slo vo na pa pi ru, mo ra ju da po sto je i eko nom ski in stru men ti za us po sta vqa we si ste ma. Da se ne sa mo ’eko no mi jom pra vi la’, ne go i uz po mo} tr ì {ta, ko je je sa da sa svim sku ~e no - uti ~e na eko nom ske pro ce se. Baj ~e ti} uka zu je na to da je 21. vek na zvan „ve kom vo de”: eko lo zi upo zo ra va ju da za huk ta lo ra u bo va we pri ro de, pre na se qe nost sta nov ni {tva i kli mat ske pro me ne ko je stva ra ju uslo ve za jo{ ne po voq ni je pro me ne u re ì mu vo da, pa uti ~u na wi ho vu ko li ~i nu i kva li tet. Da bi nam mal te ne bi la po treb na za 50 pro ce na ta ve }a pla ne ta da bi nas „iz dr à la“. Uosta lom, stra te gi ja upra vqa wa vo da ma i pla no vi za re~ ne sli vo ve zah te va ju se i u Di rek ti va ma Evrop ske uni je o vo da ma, ko je da ju sna àn im puls dr à va ma u re gi o nu i Sr bi ji da pre |u na or ga ni zo van na ~in upra vqa wa vo da ma. – O~e ki va wa od sek to ra upra vqa wa vo da ma, a na ro ~i to od vo do pri vre de, po sta ju sve ve }a i pr vo ra zred ni su po li ti~ ki i dr àv ni in te res za po kre ta we ukup nog raz vo ja. U vod nom sek to ru slo bod no tr ì {te ni je mo gu }e a ni po treb no, ve} mo ra bi ti usa gla {e no s pla ni ra wem. Tra `wa sta nov ni {tva i pri vre de je ta kva da ima ju na ras po la ga wu vo du ali i da bu du za {ti }e ni od we ne }u di – po pla va, ili kao zi mus, le da na re ka ma. Ta ko |e, da ne bu du iz me we ne

a stav Ka bi ne ta fran cu skog pred sed ni ka Fran soa Olan da go vo ri nam o we go voj ve o ma ja koj eko nom skoj di men zi ji i pred sta vqa ja san sig nal da }e mo ima ti do bre sa go vor ni ke za eko nom ske te me. U tom }e mo po gle du ne sa mo u Ne ma~ koj, ve} sa da i u Fran cu skoj mo }i da pro na |e mo ne kog s kim }e mo mo }i da for mu li {e mo ozbiq nu, evrop ski usme re nu raz voj nu stra te gi ju. Dru gim re ~i ma, od no vog pre mi je ra Aj rua do mi ni stra fi nan si ja Mo sko vi si ja, Fran cu ska ja sno po ka zu je da je eko no mi ja wen pr vi i glav ni ciq, i uko li ko bi to bio pro fil i no ve srp ske vla de, on da sam uve ren u to da bi smo u Fran cu zi ma ima li part ne re za ozbi qan di ja log, oce wu je pro fe sor FPN-a i na{ biv {i am ba sa dor u Pa ri zu dr Pre drag Si mi}, ko ji za „Dnev nik“ ana li zi ra {ta za Evro pu, a po go to vo za Sr bi ju i re gion, zna ~i no va osno vi na Oland – Mer kel. l [ta se Olandovim dolaskom mewa na relaciji Pariz - Berlin? – Da se ma lo na {a lim: ko men ta to ri su ve} za kqu ~i li da je do sa da {wi du et „Mer ko zi“ za me wen no vim pod na zi vom „Fran ge la“. Ve ro vat no je da }e do la zak no vog fran su kog pred sed ni ka do sta iz me ni ti ka rak ter od no sa sa Ne ma~ kom, ve ro vat no ne na go re. Uosta lom, ve} pr vi su sret Olan da i Mer ke lo ve po ka zao je da po sto ji od re |e na he mi ja, i po red do sta uda qe nih po zi ci ja i po treb nih ~u da da bi se usa gla si li wi ho vi sta vo vi, s ob zi rom na to da ne ma~ ka kan ce lar ka ima vr lo ja san stav da se kri za evro zo ne mo ra re {a va ti op {tim me ra ma {ted we, upra vo na na ~in ko jim je Ne ma~ ka po sled wih go di na pre va zi {la svo ju kri zu. No vi fran cu ski pre ded nik, pak, sma tra da po li ti ka {ted we vo di stag na ci ji. On }e sto ga po ku {a ti da po mi ri ne po mir qi vo, sta vo ve ne ma~ ke kan ce lar ke o {ted wi, ali isto ta ko i svo je o po tre bi eks pan ziv ni je po li ti ke evra i usme ra va we sred sta va u raz voj ne pro jek te, upra vo ono {to eko no mi sti po zna ju kao ken zi jan sku po li ti ku, ko ja bi po ve }a wem dr àv ne, jav ne po tro {we, uve }a la ak tiv nost pri vre de i do ne la rast. Iz to ga bi da qe pro is ti ca lo i po ve }a we bro ja rad nih me sta. Me |u tim, dok Oland o~e ku je da bi u pr voj go di wi we go vog pred sed ni~ kog man da ta Fran cu ska mo gla da za be le ì rast od 1,7 po sto BDP-a, stru~ wa ci su za sa da kri ti~ ni i ve }i na sma tra da bi Fran cu ska mo gla bi ti za do voq na ako pro |e 2012. i sa 0,7 pro ce na ta u plu su. î ni se, da kle, da na re la ci ji Ber lin Pa riz ima mo dve raz li ~i te op ci je i ve li ku è qu da one ne do ve du do uda qa va wa, ve} po sta nu osno va no ve stra te gi je. A ona }e bi ti ite ka ko va `na za EU, ko ja u Gr~ koj

INTERVJU

PROFESOR Dr PREDRAG SIMI] O NOVOJ EVROPSKOJ OSOVINI OLAND - MERKEL

Sr bi ja mo ra tra ì ti ula zak u [en gen pre ì vqa va iz u zet no te {ke da ne. l Kakve to posledice moè imati na evrozonu? – î ni mi se da }e EU mo ra ti da is pra vi jed nu gre {ku ko ju je u~i ni la na sa mom po ~et ku uvo |e wa evra i stva ra wa evro zo ne. U to vre me se na mno gim sku po vi ma go vo ri lo da je za evro naj ve }e is ku {e we ita li jan ska li ra, jer uko li ko bi Ita li ja bi la pri mqe na u evro zo nu sa svo jom tra di ci o nal no re lak si ra nom bu xet skom po li ti kom, ve li kim de fi ci ti ma, in fla tor nom va lu tom, to bi bi lo opa sno za evro. I ka da su ne sa mo ta i ta kva li ra, ve} i ne u po re di vo sla bi ja gr~ ka drah ma, pri mqe na u evro zo nu, bi lo je ja sno da ve} po sto ji ugra |e ni ne do sta tak. Mo je mi {qe we je da bi se vr lo la ko mo glo de si ti, u sa da {wim okol no sti ma, da do |e do iz la ska Gr~ ke iz evro zo ne, pri ~e mu po sto ji opa snost od do mi no re ak ci je, od no sno da bi iz la skom jed ne ze mqe mo glo do }i do ugro ò va wa ~i ta ve evro zo ne. U ovom tre nut ku mi se ~i ni da je upra vo to jed no od glav nih pi ta wa s ko jim }e mo ra ti da se su o ~e evrop ski li de ri, na rav no uko li ko è le da spa su evro i spre ~e da do |e do da qih po re me }a ja. l Kakav to uticaj moè imati na Srbiju i wene evropske integracije eventualni izlazak Gr~ke iz evrozone? – S jed ne stra ne, mi slim da Evro pa tre nut no ima pre vi {e svo jih pro ble ma da bi po sle 2013. i ula ska Hr vat ske bi la sprem na da u do gled no vre me pri mi jo{ ne ku ~la ni cu. S dru ge stra ne, EU ne bi è le la da ta ko la ko dig ne ru ke od po ten ci jal nih kan di da ta kao {to je Sr bi ja, ali i ne kih dru gih. Sto ga, sve dok Sr bi ja bu de eko nom ski po u zda na ze mqa, zna ~i dok bu de u sta wu da re {a va pro ble me, a ne da ih stva ra, mi slim da ima do bre {an se. Uosta lom, na tom fo nu je i pr va po ru ka no vog fran cu skog pred sed ni ka upu }e na Sr bi ji. Oland da je po dr {ku evrop skom pu tu, jer su Evro pi u ovom tre nut ku po treb ne uspe {ne pri ~e upra vo zbog we nih unu tra {wih fru stra ci ja, te ne u spe ha i kri za u me di te ran skom pod ru~ ju. Po me ni, je di na {an sa Sr bi je da se za dr ì na tom evrop skom pu tu je ste da do ve de

jav ne fi nan si je u red, da kon tro li {e kurs di na ra, in fla ci ju, na sta vi s po li ti kom otva ra wa pre ma stra nim ula ga wi ma i u uslo vi ma kri ze po ka è da funk ci o ni {e. Na rav no, tu je neo p hod ni na sta vak re form skog pro ce sa, pri ~e mu EU po seb no uka zu je pr stom na ne ko li ko pod ru~ ja i sla bo sti Sr bi je, po ~ev {i od pra vo su |a, ko je je u ovom tre nut ku u cen tru pa `we Bri se la, ~ak i pre no od no si Be o gra da i Pri {ti ne. Sr bi ja, da kle, mo ra da se do ka è da je odr ì va ze mqa, da bi bi la shva }e na i pri hva }e na kao dr à va ko ja ne }e EU do ne ti no ve gla vo bo qe, ve} bi ti sa ve znik u bor bi pro tiv ove kri ze. Evro pa è li da Sr bi ja bu de uspe {na pri ~a, a ne ne ko ko bi se su tra mo gao na }i u ulo zi dru ge Gr~ ke. l S Olandovom pobedom, po{to je pro{lo vereme velikih pri~a o tradicionalnom prijateqstvu - interesi su u prvom planu. Da li u tom smislu Francuska moè biti jo{ bliì saveznik Srbije? – Ako se po ju tru po zna je, on da mo è mo bi ti za do voq ni, jer upu }i va we iza sla ni ka no vog Fran cu skog pred sed ni ka u Be o grad je ste do bra po ru ka. Li~ no po zna jem Fran soa Olan da, re~ je o ~o ve ku dru ga ~i jeg

RADA DO EKONOMIJE ZNAWA

do bar spoj pri vat nog kqu~ ne ka rak te ri sti ke pri rod nih vo da, kao i da ona vo da ko ju is pu {ta ju ko ri sni ci ne pri ~i wa va {te tu ì vot noj sre di ni, sta nov ni {tvu i pri vre di (po put Ve li kog ba~ kog ka na la). Re~ ju, da se ri zi ci sma we a ko ri {}e we po boq {a – ob ja {wa va Baj ~e ti}. Spoj jav nog i pri vat nog, dr àv nog i tr ì {nog ~i ni tzv. in te gra tiv nost eko no mi je vod nog sek to ra: urav no te à va we tog od no sa u ~i jem sre di {tu su ko ri sni ci, a ce lu oblast „do di ra“ dva su bjek ta ure |u je Za kon o jav no-pri vat nom part ner stvu. – Ka da se jav ni i tr ì {ni seg ment spo je - on da se mo è o~e ki va ti in te gra tiv nost eko no mi je, we na pot pu nost, ce li na... Iz raz in te gra tiv nost po zajm qu jem od prof. Dra gu ti na Ze le no vi }a (i we go ve kwi ge „In te li gent no pri vre |i va we“), gde je on na veo ne kih 25 prin ci pa ko ji su u funk ci ji in te li gent nog pri vre |i va wa, ili ka ko on to vo li da ka è „pri vre |i va wa ozbiq nog dru {tva“. Re~ je, za pra vo, o to me da je svet u teh ni~ ko-teh no lo {kom raz vo ju u{ao u sed mu raz voj nu eta pu. To je prak ti~ no do ve lo do to ga da je da nas kqu~ na ide ja, za raz li ku od kla si~ nog ma nu fak tur nog pro iz vo |e wa, pa onog ma {in skog, hi dra u li~ nog, elek tro, sve do auto ma ti~ kog i ro bo ti~ kog... Im pul si, in for ma ci je, po da ci ubr za va ju se, ukr {ta ju i raz vi ja ju no ve te o ri je od lu ~i va wa. Ot kud ide ja in te li gent nog pri vre |i va wa? Pa zbog ino va ci je. U od lu ~i va wu je po treb na ne kre a ci ja ve} ino va ci ja, sa mo ona nam je osta la da mo è mo da po dig ne mo pro duk tiv nost. A ako po dig ne mo pro duk tiv nost po ve }a li smo pro iz vod wu, ti me i po nu du na tr ì {tu, ujed no kon ku rent nost i efi ka snost, {to sve do vo di do ve }eg dru {tve nog pro -

nedeqa20.maj2012.

c m y

dnevnik

iz vo da – ka è dr Baj ~e ti}. O to me ka ko po ve }a ti pro duk tiv nost se, u stva ri, kod nas vr lo ma lo go vo ri, dok se u sve tu uve li ko raz vi ja ju no ve te o ri je o qud skim re sur si ma, u~e {}u qud skog ka pi ta la u je di ni ci pro iz vo da. To je po sta lo bit no jer se po ka za lo da fi nan sij ski ka pi tal sam po se bi ne ma do voq nu sna gu i efi ka snost. A na {e fir me mo gu da se bo re uspe {no sa stra nom kon ku ren ci jom sa mo ako su u sta wu da uvo de ono {to Evro pa sma tra te me qem ra sta kon ku rent no sti kon ti nen ta - eko no mi ju zna wa. Ta ko, re ci mo, skan di nav ske ze mqe ima ju do bru re gu la ci ju, pro gra me i pla no ve, i u svom dru - Pavle Baj~eti} {tve no-eko nom skom mo de lu fa vo - ni ska i sla bo mo è da se ko ri sti ri zu ju so ci jal ni, qud ski ka pi tal. bez in ter ven ci je qud skog ra da i [ta to zna ~i? Jed no stav no, da je zna wa... Ali ne ma ozbiq nog pri ~ak i do 90 od sto u~e {}a u ne kom stu pa u ozbiq nom dru {tvu ako è ka pi ta lu – do pri nos zna wa. To li mo da se „ne {to za vr {i br zo“. zna ~i da su u pri o ri te tu ino va ci Sa mo du go ro~ no se ne {to mo è je, no vi pred lo zi ka ko sni zi ti po sti }i i to smo, vaq da, do sad na tro {ko ve da bu de{ kon ku ren tan, u ~i li. Na à lost, ne str pqe we kao da po ve }a{ obrt i iza |e{ na tr - od li ka po li ti ke a ne eko no mi je, ì {te. uti ~e na to da se u eko nom ske ci – Kri za u sve tu, naj ve }a po sle klu se uvla ~i pre vi {e emo ci ja, Ve li ke de pre si je, prak ti~ no je {to u pra voj eko no mi ji ne bi sme iza zva na raz li ~i tim uzro ci ma u lo da bu de slu ~aj. Ne sme sa mo je ko ji ma se uglav nom po ja vqu ju pro - dan seg ment, br zog oplo |a va wa ka ble mi fi nan si ja. Me |u tim, jo{ pi ta la na pri mer, da bu de od lu ~u uvek osta je na u ka ko ja kri je qud - ju }i. A upra vo se o to me u in te gri ski ka pi tal, a ko ji je i pri vred ni sa nom, in te li gent nom pri vre |i re su srs. Upo treb na vred nost pri - va wu ra di – za kqu ~u je Baj ~e ti}. rod nih re sur sa je po sta la do sta n Re qa Kne è vi}

tem pe ra men ta od Ni ko le Sar ko zi ja. Uosta lom, pre ne ki dan je sto i~ ki iz dr ào ~i ta vu ce re mo ni ju pri mo pre da je vla sti u Je li sej skoj pa la ti iako je bio mo kar do go le ko è, od pro la za u otvo re nom auto mo bi lu na pqu sku do po la ga wa ve na ca, da bi na kra ju, po {to je po le teo u ri tu al nu po se tu ne ma~ koj kan ce lar ki u Ber lin, mo rao da se vra ti, po {to je we gov avion - po go dio grom! Ako ni {ta dru go, no vi fran cu ski pred sed nik je po ka zao da ima ja ke ìv ce i mi slim da }e mo u we mu ima ti do sta pred vi dqi vog par ne ra. l [ta „Frangela“ moè doneti novo u svojoj politici prema Balkanu, Srbiji, posebno kada je u pitawu Kosovo i Metohija? – Pre sve ga po ru ku da EU ne è li pro ble me, no ve pro vo ka ci je na Ko so vu, jer na me ra va da svu svo ju ener gi ju usme ri na kri zu u evro zo ni. Za Za pad ni Bal kan to mo è zna ~i ti so lid ni jeg eko nom skog part ne ra, pred vi dqi vi ju Evro pu, ko ja }e mo `da na }i na ~i na i ako ne bu de u na red nim go di na ma pri ma la no ve ~la ni ce, da otvo ri di ja log o ne kim pi ta wi ma ko ja su za nas ja ko va `na. Kon kret no mi slim da bi za Sr bi ju bio do bar i „plan B“, s ob zi rom da ne }e mo ima ti pri li ku da u|e mo u ~lan stvo EU u do gled -

no vre me, da za to pre go vo re po~ ne mo {to pre. A ti pre go vo ri mo ra ju bi ti oko sni ca do ma }ih re for mi ko je ne sme ju bi ti za u sta vqe ne, jer u sa da {woj si tu a ci ji to mo è bi ti iz u zet no opa sno. Kon kret no, ako su mno gi in ve sti to ri ot ka ko je Sr bi ja do bi la EU kan di da tu ru, za in te re so va ni da ov de do |u, wih u ovom tre nut ku bri ne na{ si stem. Jer, oni ne è le da in ve sti ra ju svoj no vac i da u slu ~a ju spo ra ~e ka ju go di ne i go di ne, mo `da de ce ni je da se spor re {i, {to je svoj stve no na {em prav nom si ste mu. Raz log za {to Bri sel upi re u pra vo sud ne re for me ni je sa mo ko rup ci ja i kri mi nal, za ko je ve ru ju da su omo gu }e ni sla bo sti ma pra vo sud nog si ste ma, ne go i ti me {to se ~e sto kod nas eks pe ri men ti {e mo de li ma ko ji ne ma ju tra di ci ju ni u Sr bi ji, ni u kon ti nen tal nom pra vu. Mi slim da bi Sr bi ja u ovom tre nut ku mo ra la da na~ ne i ne ka pi ta wa ko ja ne }e otvo ri ti Bri sel, oko ula ska u ne ke aran `ma ne EU i pre ne go {to po sta ne ~la ni ca, po put pu nog ula ska u [en gen, sli~ no [vaj car skoj i Nor ve {koj. U su prot nom, uza lud je gra di ti ko ri dor 10 i raz vi ja ti sve ko ri do re ako na na {im gra ni ca ma ka mi o ni iz EU tre ba da sto je po 60-70 sa ti. Sr bi ja se mo ra ukqu ~i va ti ne ~e ka ju }i pu no prav no ~lan stvo, ve} pro sto gle da ju }i svo je in te re se, a oni je su da po sta ne mo ~vo ri {te evrop skog ju go i sto ka, most ko ji po ve zu je mo} nu tur sku pri vre du i Bli ski is tok sa sred wom i za pad nom Evro pom. Go vo rim pod uti skom ~i we ni ce da sam po sled wih ne de qa do sta pu to vao i vi deo da je auto put Be o grad - Za greb po lu pra zan. Sav ne ka da {wi tran zit je oti {ao na se ver iz me |u Bu dim pe {te i Be ~a, ~ak i tran zit na Ko ri do ru 10 od Be o grad pre ma Ni {u. I uza lud je on da pri ~a o ko ri do ri ma i in fra struk tu ri, ako ne po sta ne mo deo i tog soft ve ra EU, deo tih aran `ma na ko jim }e mo bi ti pre po zna tqi vi na kar ti no ve Evro pe. Uz to, kao i sa mno go gla sni jom po li ti kom u re gi o nu, Sr bi ja mo è bi ti do bar part ner i Bri se lu i Pa ri zu i Ber li nu. n Dra gan Mi li vo je vi}

I SRBIJA SA STREPWOM ^EKA ISHOD QUQAWA EVRO ZONE

Gr~ ka dra(h)ma

e for mal ni sa mit li de ra Evrop ske uni je u sre du mo ra da po {a qe jak sig nal po dr {ke gr~ kom na ro du i raz mo tri {i rok di ja pa zon op ci ja, ukqu ~u ju }i pro tek ci o ni zam i di rekt ne po zaj mi ce Evrop ske cen tral ne ban ke toj ze mqi, iz ja vio je no vi fran cu ski pre mi jer @an-Mark Ero. „Po sto ji kli ma ne iz ve sno sti ko ja gu ra Gr~ ku u ban kar sku pa ni ku i po li ti~ ku ne sta bil nost. Mo ra mo na ovo da od go vo ri mo po ma `u }i toj ze mqi da po no vo pro na |e put ra sta”, po ru ~io je Ero. U me|uvremenu, gr~ ki pred sed nik Ka ro los Pa pu qas ras pu stio je par la ment iza bran 6. ma ja i za ka zao je no vi da tum iz bo ra za 17. ju ni. No, istu pa we Gr~ ke iz evro zo ne se i daqe razmatra kao realan scenario. Ipak, Se ba sti jan Du li jen, pro fe sor za me |u na rod nu eko no mi ju iz Ber li na, upo zo rio je da bi even tu al ni „si ro vi” iz la zak Gr~ ke bio skop ~an sa brojnim opa sno sti ma: ban ke u ju `nim me di te ran skim ze mqa ma po put Ita li je i [pa ni je upa le bi u ve li ki pro blem s li kvid no {}u, a ka ma te bi sko ~i le. Ne si gur nost u Ita li ji i [pa ni ji bi pro du bi la re ce si ju u tim ze mqa ma, a mo `da i u ce loj Evro pi. „Sve to bi otvo ri lo mo gu} nost za ha os, pre sve ga u ostat ku va lut ne uni je i do ve lo je u ogro man ri zik. S dru ge stra ne, no va gr~ ka drah ma bi bi la ma siv no obez vre |e na, {to bi uni {ti lo tamo{wi sred wi sloj”, obra zlo `io je Du li jen.

I Rolf Lang ha mer, pot pred sed nik In sti tu ta za svet sku pri vre du iz Ki la, uve ren je da po vra tak drah me ne bi bio do bar jer bi mno ge ban ke ban kro ti ra le. „Gr~ ka mo ra svoj dug da vra ti u evri ma, u su prot nom bi iza zva la do mi no efe kat ko ji bi se pre neo i na dru ge ze mqe u EU. Gr~ ka pred u ze }a su upu }e na na ino stra ni ka pi tal i po tre ban im je iz voz, pa i on da ka da po sta je sku pqi. S no vom va lu tom bi iz vo zni po slo vi ze mqe auto mat ski do spe li u pro blem, jer bi u slu ~a ju re ak ci je ino stra nih na ru ~i o ca na o~e ki va ne tur bu len ci je zbog za me ne nov ca, mo gli da od u sta nu od no vih ugo vo ra. I ko ja gr~ ka fir ma bi to mo gla da iz dr ì?”, ob ja {wa va Lang ha mer, na po mi wu }i da bi iz la skom iz evro zo ne re al ni sek tor pre tr peo no vi uda rac. Sto ga je, ka è, za Gr~ ku bo qe da osta ne u evro zo ni. U sva kom slu ~a ju, po vo dom ve sti da je agen ci ja „Fi~” snizila kreditni rejting bankama u Gr~koj, NBS je poru~ila da nema razloga da gra|ani podiù {tedne uloge iz banaka u Srbiji koje su u ve}inskom gr~kom vlasni{tvu. Takozvane „gr~ke” banke u Srbiji – Alfa banka, Euro banka EFG, Pireus banka i Vojvo|anska banka – pouzdane su i solventne, saop{tila je NBS. „Dakle, nema nikakvog razloga da se podiù depoziti, jer banke su potpuno sigurne i likvidne”, potvrdio je i predsednik Udruèwa banaka n E. N. L. Veroqub Dugali}.

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

IS T RA @ I V A W A: FI LO ZOF SKI FA KUL TET U NO VOM SA DU

PRED SED NI CI VA NU I SA NU NA SVE ^A NO STI AUSTRIJ SKE AKA DE MI JE NA U KA

Ko ka`e da ne mogu zajedno? J P red sed nik Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti ak de mik En dre Pap i ove go di ne je na po ziv Austrij ske aka de mi je na u ka (ÖAW), od 7. do 10. ma ja u Be ~u, pri su stvo vao sve ~a noj sed ni ci ove aka de mi je i pra te }im do ga |a ji ma. Na sve ~a noj sed ni ci go vo rio je i pred sed nik Austri je Hajnc Fi {er, ko ji se po seb no po zdra vio s pred sed ni ci ma aka de mi ja po zva nih na ovaj skup, a aka de mi ku Pa pu pri pa la je ~ast da pred vo di pred sed ni ke aka de mi ja na „sve ~a nom mar {u” pri ula sku u sa lu. Gost Austrij ske aka de mi je na u ka na ovom sku pu bio je i pred sed nik Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti aka de mik Ni ko la Haj din. Da, i po red to ga {to se u jav no sti stal no po ten ci ra pri ~a o (ne)oprav da no sti osni va wa i po sto ja wa VA NU kao re gi o nal ne aka de mi je, ka da ve} odav no ima mo na ci o nal nu aka de mi ju SA NU i wen Ogra nak u No vom Sa du, dvo ji ca pred sed ni ka Haj din i Pap, do ka za la su u Be ~u da „mo gu za jed no”, {to su i do ka za li i za jed no se fo to gra fi {u }i. Ina ~e, i mno gi dru -

Uspo me na iz Be ~a: pred sed ni ci VA NU i SA NU, En dre Pap i Ni ko la Haj din

gi ~la no vi SA NU - Ogran ka u No vom Sa du i VA NU su u vr lo ko rekt nim, pa i sa rad ni~ kim od no si ma u na u ci ili umet no sti. Aka de mik Pap u~e stvo vao je i na sim po zi ju mu pod na zi vom „Wissenchaft als Beruf” - „Na u ka kao za ni ma we”, or ga ni zo va nom u okvi ru pro sla ve Austrij ske aka de mi je na u ka, a u krat koj iz -

ja vi za „Dnev nik” is ti ~e da je to vr lo ak tu el na te ma - ukqu ~i va we na u ke u obra zo va we, te u ve li ki broj za ni ma wa, {to je ini ci rao jo{ Maks Ve ber 1919. Ta pro ble ma ti ka je bi la ra sve tqe na s vi {e aspe ka ta: Pi za te sto va, iz grad we ka ri je re, na u ke iz van uni ver zi te ta, ukqu ~i va wa mla dih u na u ku itd. n Ve sna ^e ki}

GRU PA ZA PO DR [KU „IZA \I“ PO MA @E GEJ OSO BA MA

Razgovori bez instant re{ewa

o lo àj oso ba gej ori jen ta ci je u Sr bi ji da le ko je od rav no prav nog sa sek su al nom ve }i nom. Osim {to ~e sto tr pe fi zi~ ko na si qe, ove oso be su jav no po ni à va ne i is kqu ~i va ne iz so ci jal nog ì vo ta za jed ni ce. U tom smi slu po seb no su ugro è ni mla di ko ji ni su spo sob ni da se sa mi iz bo re sa dis kri mi na tor skim po na {a wem oko li ne, pa su zbog to ga u opa sno sti da se po vu ku u sa mo i zo la ci ju i po ti ski va we svo je sek su al no sti. Ovim pro ble mom u No vom Sa du se ba ve ~la no vi gru pe za po dr {ku gej mu {kar ci ma „Iza |i“. Oni ve} me se ci ma or ga ni zu ju sa stan ke na ko ji ma se sku pqa ju mla di No vo sa |a ni i u si gur noj at mos fe ri raz go va ra ju o svo jim pro ble mi ma i in te re so va wi ma, te osmi {qa va ju raz ne vr ste ra di o ni ca.

– Svr ha ~i ta vog pro jek ta je da tim qu di ma u to ku kri znih pe ri o da raz go vo rom po mog ne mo ta ko {to }e mo im da ti sa vet, a i {to }e oni sa mi mo }i me |u sob no da raz me wu ju is ku stva. Ov de ne nu di mo in stant re {e we jer ta ko ne {to ne po sto ji, ve} im da je mo pred lo ge ka ko da na naj lak {i na ~in pre va zi |u te {ke si tu a ci je – ka è je dan od or ga ni za to ra pro jek ta, Ado ri jan Ku ruc. Ko li ko je Sr bi ja da le ko od pre va zi la è wa ovog pro ble ma go vo re ~e sti na pa di na gej oso be {i rom ze mqe. Upr kos to me {to va ì za mul ti kul tu ra lan grad ~i ji su sta nov ni ci po zna ti po pri hva ta wu raz li ~i to sti, ni No vi Sad ni je li {en ta kvih in ci de na ta. O to me go vo ri i fi zi~ ki na pad na No vo sa |a ni na ko ji je zbog svo je sek su al ne ori jen ta ci je kra jem no -

Sr bi ja „sred we to le rant na” Na kon fe ren ci ji za no vi na re, odr à noj u Vla di APV po vo dom obe le à va wa 17. ma ja, Me |u na rod nog da na bor be pro tiv ho mo fo bi je i tran sfo bi je, {e fi ca mi si je Sa ve ta Evro pe u na {oj ze mqi An tje Ro te mund iz ne la je po da tak da je Sr bi ja sred we to le rant na ka da je re~ o pra vi ma LGBT po pu la ci je. Po we nim re ~i ma, ipak po seb no za bri wa va to {to se ov de ~u ju otvo re ne ho mo fo bi~ ne i dis kri mi ni {u }e iz ja ve jav nih li~ no sti i zva ni~ ni ka. „Upra vo sto ga je Sr bi ja, uz Al ba ni ju, Cr nu Go ru, Le to ni ju, Ita li ju i Poq sku, jed na od ze ma qa u ko joj }e Sa vet Evro pe po dr à ti akvit no sti na iz ra di od go va ra ju }ih stra te gi ja za bor bu pro tiv dis kri mi na ci je”, obra zlo ì la je An tje Ro te mund, dok je za me ni ca po kra jin skog om bud sma na za rav no prav nost po lo va Da ni ca To do rov na ja vi la spro vo |e we is tra ì va wa o sta vo vi ma stu de na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du o dis kri mi na ci ji na osno vu sek su al ne ori jan ta ci je i rod nog iden ti te ta.

vem bra po stao `r tva hu li ga na u Te me rin skoj uli ci. Ka da su na pa da ~i oti {li, mla di} je dva sa ta le ào one sve {}en, i ni ko ni je pri {ao da mu po mog ne. Sa stan ci gru pa za po dr {ku za to su ve o ma bit ni za pre va zi la è we lo {ih okol no sti. Naj ~e {}e se or ga ni zu ju kao ne for mal na oku pqa wa, gde mla di, osim raz go vo ra o spor nim pi ta wi ma, mo gu da po gle da ju do bar film, pro ~i ta ju kwi gu ili se pro sto dru è. – Ovo mi je za i sta po zi tiv no pro me ni lo ì vot. Sa znao sam do sta ko ri snih stva ri i kroz tu |a is ku stva pre va zi {ao ne ke svo je ne do u mi ce. Mno go mi zna ~i {to imam me sto gde mo gu otvo re no da go vo rim, bez stra ha – pri ~a je dan od u~e sni ka u pro jek tu “Iza |i”. Po re ~i ma Ado ri ja na Ku ru ca, od ka ko je po ~e la sa ra dom gru pa je ima la vi {e sto ti na po se ta, a na sa stan ke u pro se ku do la zi oko 50 oso ba sta ro sti od 16 do 31. go di ne. – Za in te re so va nost je pre va zi {la na {a o~e ki va wa. To je za i sta va `no jer tre nut no u Voj vo di ni ja ko ma lo qu di jav no go vo ri o svo joj ho mo sek su al noj ori jen ta ci ji. Moj ciq je da ih po za vr {et ku pro jek ta bu de ba rem 20, i mi slim da }e to do pri ne ti da se na ho mo sek su al ce vi {e ne gle da kao na eg zi bi ci o ni ste, ve} na oso be ko je za i sta po sto je i ko je su vi dqi ve za jav nost. Ovaj pro je kat je ostva ren uz po mo} „Bal kan skog fon da za lo kal ne ini ci ja ti ve“, ko ji fi nan si ra wem po dr à va ne vla di ne or ga ni za ci je da se ba ve so ci jal nim pi ta wi ma, a ko ji ma je po sve }e no ne do voq no pa `we u dr àv nom sek to ru. ^la no vi gru pe za po dr {ku gej mu {kar ci ma „Iza |i“ na ja vqu ju jo{ je dan pro je kat pod na zi vom „Or man je za stva ri“. – U pri pre mi je sajt ko ji }e bi ti na me wen pri ja te qi ma i po ro di ca ma gej oso ba, kao i svi ma ko ji è le da sa zna ju ne {to vi {e i pre va zi |u ste re o ti pe o oso ba ma du ga ~i je sek su al ne ori jen ta ci je – ob ja {wa va je dan od kre a to ra pro jek ta Pa vle Ra do va no vi}. Po red saj ta, bi }e or ga ni zo va ni i sa stan ci ko ji bi tre ba lo usko ro da po~ nu. Ciq ove ak ci je je raz bi ja we pred ra su da i me |u sob no pri hva ta we qu di, pa i bli `wih, bez ob zi ra na sek su al nu ori jen ta ci ju. n Alek san dra Br ki}

Mi blizanci

a a a a a a a a a ao ka ko su slat ki, {to bih vo le la da ro dim bli zan ce – pr vo je {to se ot me uz raz vu ~e ni kez na li cu sko ro sva koj mla doj è ni ka da vi di du pla ko li ca. Jo{ ako su dvoj ke, pa vam se iz cr ve nih sme je ko vr xa va pla vo ko sa de voj ~i ca, a u pla vim se u du bo kom snu ba {ka ri „mu {kar ~i na„ krof na stih no gu, va {a è qa po sta je jo{ ve }a... Ali... raz mi sli te do bro {ta u ì vo tu è li te. Ni je sve ta ko ka ko se ~i ni, ni la ko ni slat ko. Mi bli zan ci smo po seb na sor ta, po seb na dr à va, svet za se be. Mo è te nas vo le ti, mo è te nam se di vi ti, ali sva ka ko s na ma bu di te na opre zu, iz ne na |e wa su u sva kom po gle du mo gu }a. Jer, mi smo bli zan ci - a vi ste svi osta li. I ovo ni je ne ka kvo na do bud no is ti ca we sa mog se be, bli zan ci ma se ba ve mno gi na u~ ni ci u sve tu, ra de se stu di je, po sto je re gi stri. U Sr bi ji od sko ra, i to ne u Be o gra du, ve} u No vom Sa du, na Fi lo zof skom fa kul te tu, spro vo de se is tra ì va wa o ulo zi na sled nih i sre din skih ~i ni la ca u raz vo ju oso bi na li~ no sti, in te lek tu al nih spo sob no sti i raz li ~i tih ka rak te ri sti ka po ve za nih s men tal nim zdra vqem. Tu na sta li Re gi stri bli za na ca su taj ni i ko ri sti }e se is kqu ~i vo u na u~ no-is tra ì va~ ke svr he. [ta je ono {to na u ka jo{ ni je usta no vi la, a {to zna ~i ì vot? Pa, sop stve ni pri mer je naj bo qi u sva kom slu ~a ju:

Od naj ra ni jeg de tiw stva, bar ono ga de la ko ji pam tim, maj ka nas je obla ~i la iden ti~ no. Iden ti~ ne bli zna ki we, iden ti~ no ob u ~e ne, kud }e{ lep {e. Atrak ci ja ~i ta vog na se qa. Mo `da su nam sa mo san da li ce bi le raz li ~i tih bo ja, sve osta lo - a bo qe da ni je bi lo ta ko. Uvek je lak {e ka da vas odva ja ju, ka da vas raz li ~i to obla ~e, ka da vas upu }u ju na sop stve nu li~ nost, na za seb nost, ne go ka da vas gu ra ju jed no na dru go. Zna te onu do bru sta ru pri ~u: „Se stra je uvek tu, qu bav do |e i pro |e, ali ni ko te ne mo `e vo le ti vi {e od we, ni ti ti mo `e{ ko ga vo le ti vi {e od

Od ob da ni {ta do osnov ne {ko le, sred we {ko le i fa kul te ta, uvek za jed no i ka da ni smo jed na po red dru ge. To je onaj ose }aj kad zna{ {ta ti se stra ra di ki lo me tri ma uda qe na, kad zna{ ka ko di {e, da li pa ti ili se sme je, kad po lo mi de snu ru ku u lak tu a te bi se to isto de si sa mo de set go di na ka sni je. To je onaj ose }aj kad se di{ na ~a su srp skog u pr voj klu pi do vra ta, a bli za nac u po sled woj do pro zo ra, pa ura di{ pot pu no isti pi sme ni sa stav i jo{ se ja vi{ da ga pro ~i ta{. Na rav no, ume sto o~e ki va ne pe ti ce do bi je{ ke ca, jer ka ko ube di ti na stav ni cu da

se stre„. Sa da kad raz mi slim, mo `da i mo `e te vo le ti vi {e i ja ~e, ali po ve za nost ko ju ima te sa svo jim bli zan cem je ona ko ju te {ko mo `e i maj ka da ostva ri sa de te tom, po seb no ako ste jed no jaj ~a ni.

iden ti~ ne re ~e ni ce ni su pre pi sa ne. Da, to je i onaj ose }aj ka da te ne ko di ra a ne re a gu je{, ali kad dir ne tvo ju se stru, on da se sna ge udru `e i te {ko ono me ko vas je iza zvao. To je i onaj ose }aj ka da ti se se stra za qu bi, pa joj igra ju lep ti ri }i u sto ma ku, pa je i te bi le po... a kad pa ti, e pa on da j...ga. Kad je sre }a dva put ve }a, su per je, ali kad je tu ga – pri ~a je dru ga. Uma lo da za bo ra vim, to je i onaj ose }aj kad ti bli za nac umi re na ru ka ma, ti si ne mo }an, ose }a{ da se deo te be ki da i ne sta je, a sa mo si ne mi po sma tra~. A ka da pre `i vi, to li ko si sre }an da za bo ra vi{, pa kad se po sva |a te da ni ma }u ti te, gle da te mr ko jed no u dru go, go re ne go da je bra~ na sva |a. A bo li dok tvr do gla vo ~e ka te da onaj dru gi po pu sti. Od sve ga {to nas qu di pi ta ju, naj vi {e me ner vi ra ono „je ste li ra di le jed na dru goj pi sme ne za dat ke, je ste li se me wa le za is pi te„

Vr ste bli za na ca Ve }i na qu di zna {ta su jed no jaj ~a ni, a {ta dvo jaj ~a ni bli zan ci. Ipak, ret ko se mo gu pro na }i de taq ni ji po da ci o raz li ka ma iz me |u ova dva ti pa. Osim to ga, ma we je po zna to da po sto je jo{ ne ki ti po vi bli za na ca. Mo no zi got ni (jed no jaj ~a ni) bli zan ci se raz vi ja ju iz jed ne jaj ne }e li je, ko ja je oplo |e na jed nim sper ma to zo i dom. U od re |e nom sta di ju mu raz vo ja, ta~ ni je u pr ve dve ne de qe po sle za ~e }a, em brion se de li (raz dva ja) na dva de la. Kao re zul tat, raz vi ja ju se dve gen ski iden ti~ ne be be. Di zi got ni (dvo jaj ~a ni) bli zan ci, pak, na sta ju ka da to kom jed ne ovu la ci je dve jaj ne }e li je bi va ju oplo |e ne sa dva raz li ~i ta sper ma to zo i da. Dve oplo |e ne jaj ne }e li je se on da ne za vi sno raz vi ja ju u ma te ri ci. Di zi got ni bli zan ci de le isti tip gen ske ve za no sti kao i sva bra }a i se stre iz jed ne po ro di ce, otu da na ziv fra ter nal ni. Po lu-iden ti~ ni bli zan ci se raz vi ja ju ka da se jed na neo plo |e na jaj na }e li ja de li pre oplod we i ta da je oplo de dva odvo je na sper ma to zo i da.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Naj lep {i deo Av da ge

a ù mi ba{ ono mad da na otva ra wu 57. Ste ri ji nog po zor ja, na cr ve nom te pi hu na ste pe ni {tu na {eg Srp skog na rod nog po zo ri {ta u su bo tu ne }e bi ti mog pri ja te qa Av da ge Si dra na, jer je u po sled wi ~as zbog bo le sti ot ka zao, a ja znam da ni su u pra vu. Bi }e on ov de i bi }e we ga ov de i vi {e neg’ svi ju nas {to }e mo do }i na we go vog „Oca na slu `be nom pu tu“, Ate qe o vu pred sta vu ko jom se ovo go di {we Po zor je otva ra. We go vi ju na ci bi }e va `ni ji i re ~i ti ji od nas jer }e -we go ve re ~i sa sce ne go vo ri ti. I ta ko }e mo to ve ~e u ve li koj sa li na sta ri jeg na {eg na ci o nal nog te ta ra ima ti ne sa mo Si dra na, ne go i naj lep {i deo we ga. „Ne moj te se ~u di ti {to pi sci ne li ~e na svo je kwi ge“, ote lo se jed nom Mi ki Pan ti }u, na {em Sker li }u II i XXI ve ka, „jer su kwi ge sa mo deo wih. Do du {e, onaj naj lep {i“. I za i sta, Si dran nam je do {ao sa de lom ko je je na pi sao kad jo{ ni je imao ne do u mi ca – o sve tu, i qu di ma. A kroz ka kve smo tek mi osta li ne do u mi ce pro {li u ovih ~e tvrt ve ka? Sva {ta smo o we mu slu {a li za one op sa de Sa ra je va. Us peo je da se po sva |a i sa Emi rom, ne kad dru gom po lo vi nom se be sa mog, svo jim du hov nim bli zan cem. Sva {ta smo o we mu i pi sa li, a da je bi lo ba{ ta ko stra {no, ne bi se wih dvo ji ca ona ko br zo i la ko i iz mi ri li. Ona ko sil ni, pa vaq da i tvr do gla vi. Pro gla {a va li smo ga i za na ci o na li stu, za islam skog fun da men ta li stu, ma {ta je na ma ubi ti ~o ve ka re ~i ma, za to se ne kad ni pre kr {aj no ne od go vo ra, ako si pla }e ni ubi ca dr àv ni. Ma ka kav na ci o na li sta, ka kav fun da men ta li sta, moj Av da ga je ve ~i to bio ko mu ni sta, kao sva ona beha sa ra jev ska ra ja, ko ja je u svo joj si ro tiw skoj do bro ti i iskon skom po {to va wu i sa à qe wu pre ma sva kom ubo gom ~o ve ku – u ko mu ni zmu vi de la i vi {e i lep {e ne go {to je taj si stem, ili sa mo uto pij ski pra vac, i nu dio. Sa mo {to se za op sa de svo ga gra da raz br bqao, pa i raz ga la mio. Lep {a du {a du bqe je ca, pa je i ve li ka pat wa ve li ki le lek da la. Ta ko ve li ka mi sao po le ti nad ze mqom vi so ko, pa pad ne uz tre sak i od jek... sva ka kav. Obi~ ni qu di gle da ju svo ja po sla, pa kao da ne ma ju vre me na da ba{ to li ko pa te. A u hla du do ko li ce ne sa mo da ni ~e otrov na pe ~ur ka umet no sti, ne go i mno go re ~i, i mno go zla, i tu ge, i be sa, od ne mo }i. ûd no je to {to za pa ra u{i sva -

ki di so nant ni ton me |u na ma i kod nas, gde se li~ na mi sao obi~ no na sla wa la na mo ral no-po li ti~ ku po do bost (gde su nam ko mu ni sti i u mo ral su wa li, {to me uvek od Ka-pe-jo ta naj vi {e vre |a lo), istu ovu ko ja da nas zo ve po li ti~ ka ko rekt nost, da nas se vi {e ne sme (ili bar ne is pla ti, ~ak ni Ivi ci Da ~i }u) bi ti na ci o na li sta, ne go Evro pe jac. A sve sa mo – di ri go va no jed no u mqe. A me ne su kad god is tu kli u Ko vi qu zbog de voj ke, i u û ru gu zbog ru ko me ta, pa sam ih go di na ma mr zio u op {tim cr ta ma, a po je di na~ no mi je sva ki Ko viq ~an i û ru àn drag. A sad se eto se }am, kad-ikad je to jo{ bi lo, kad sam bio sa mo onaj mla di, a ne sre} ni, slu |e ni i go to vo pot pu no iz gu bqe ni voj nik u Sa ra je vu, i ta mo bi la jed na Sa fi ja, iz stu dent skog do ma u Ne ya ri }i ma, ko joj ni je sme ta la we go va uni for ma. Tu uni for mu sa ti tov kom na gla vi imao sam ja, a Sa fi ja je ima la ara bqan sku ko su, cr nu i sko ro te get, kao arap ski at. I o~i slo ven ske, pla ve kao svi la iz pa u no vog re pa. A Mi qac kom su te kle isto ta ko ne ke pla ve, pro vid ne vo de, Tre be vi} se ras pu kao od cve ta i be ha ra, Ili yom vo zi li fi ja ke ri i na Vre lu Bo sne pli va le pa strm ke, ja sam bio mlad i od re ~i i obra za, a Sa fi ja vit ka i ne tak nu ta kao sneg na vr ho vi ma Ze len go re. A bi la je Sa fi ja kao iz ple me na sta rih Azra „{to za qu bav ì vot gu be i umi ru ka da qu be„, kao {to ka è naj tu `ni ja bo san ska sev da lin ka „Kraj ta na na {a dr va na„ („... gdje ù bo ri vo da ì va, {e ta la se sva kog da na, sul ta no va }er ka fi na„). Sve te bo je da nas je za vio u si vo i cr no ne ki pra men ma gle nad Mi qac kom, svet ni je vi {e {a ren, sve tao i ve seo kao ka da sam ga gle dao ura mqe nog is pod Sa fi ji nog pa zu ha. Po go to vo kad ti iz ju tra i „iza sna„ (da, u pi ta wu je jed na re~), pre si vog da na i sva ko dne vi ce, pro mak ne pra men we ne ara bqan ske, ana do lij ske cr ne i te get ko se ili bqe sak zla }a no-ù tih ma qa na nad lak ti ci. I ne {to to plo za si ja u du {i, kao od do bre sta re pe sme, {to se slu ~aj no za pe vu {i... Da nas se ~ak i ona Prin ci po va }u pri ja na Mi qac ki zo ve Most Fran ca Fer di nan da, jer su ubi je nom i ubi ci po br ka ni spo me ni ci. I dru gi su pe va li o ovom gra du: pro la zni ci, u

PO SVE TIO STU DI JU „QUD SKIM DU PLI KA TI MA”

i vi osta li ili „iz vi ni, mo ram da te pi tam ne {to vr lo li~ no: je l’ ti ose }a{ kad tvo ja se stra ima seks„? Ne, ni smo ima le sre }e da ra di mo jed na za dru gu, jer su nas uvek is pi ti va li za jed no, ne ni smo mo gle da se me wa mo ni u ~e mu, a {to se „onog“ pi ta wa ti ~e... pa, ne ka osta ne me |u na ma. To }e ve ro vat no sa zna ti oni na u~ ni ci u No vom Sa du za ~i je is pi ti va we smo se pri ja vi le. I nas in te re su je ka kvi smo mi to du pli ka ti, ka kvi su dru gi ori gi na li fal si fi ka ta, ka ko je wi ma ka da nas pro u ~a va ju. Od go vo re na ne ka pi ta wa ve} sam do bi la od prof. dr Ja smi ne Ko xo pe qi} stru~ wa ka za pe da go {ku psi ho lo gi ju. Na rav no, pr vo me je in te re so va lo ko je su te {ko }e naj ~e {}e u ko mu ni ka ci ji

Pri ja va za is tra ì va we Pra vo pri ja vqi va wa u Re gi star bli za na ca, a on da i u~e {}a u na {em is tra ì va wu ima ju sa mo pu no let ni bli za na~ ki pa ro vi, a svi po da ci se ~u va ju u taj no sti. „Bi lo bi do bro da ih ima {to vi {e i vo le li bi smo da nam se pri ja ve na www.bli zan ci.rs”, ka è je pro fe sor ka Ja smi na Ko xo pe qi}.

Po zna ti pa ro vi Ko ne zna Mir ja nu Bo bi} i Zo ri cu To mi}, mo `da bra }u Te o fi lo vi}, fud ba le re Du di }e i Sa vi }e, Oqu Be} ko vi} i we nu od jav no sti sa kri ve nu bli zna ki wu, bra }u ma ne ke ne Grn ~ar ski, Bo ja nu i Iva nu Ni ko li} ili pe va ~e Ma ti }e? Tu smo i mi ne po zna ti ili ma we po zna ti, ali pri sut ni.

nedeqa20.maj2012.

c m y

dnevnik

bli za na ca me |u sob no i s oko li nom. – Ako se to uop {te mo `e na zva ti po te {ko }a ma, u od no su sa oko li nom go to vo svi jed no jaj ~a ni bli zan ci na vo de da su is ku si li si tu a ci je me |u sob ne za me ne. Ta si tu a ci ja se ~e {}e de {a va ka da ih dru gi ne sre }u u pa ru ili po ku {a va ju da ih raz li ku ju na za jed ni~ kim fo to gra fi ja ma iz de tiw stva. Me |u tim, oso be ko je ima ju te {ko }e da

ima i onih bli za na~ kih pa ro va ko ji in si sti ra ju na me |u sob noj sli~ no sti, ~i ni se da ve }i na, ipak, te `i da na gla si svo ju in di vi du al nost u od no su na dru gog. Sme jem se dok is pi su jem ove re do ve, jer se pri se }am na {ih te `wi ka na gla {a va wu in di vi du al no sti, ko je su ~e sto u de tiw stvu do vo di le i to tu ~a. Pa ko je ma we plav, taj je mal ko ve }i od onog dru gog... A maj ka, ka ko

Vic ka sti `i vo ti Na{ bli za na~ ki `i vot bio je to li ko za ni mqiv dok ni smo pro me ni le fri zu re da su nas i mom ci s ko ji ma smo se za ba vqa le br ka li. Sre }om; sa mo po da nu... [a lu na stra nu, de {a va lo se da nas i ko le ge no vi na ri po br ka ju, vi de pr vo oso bu s krat kom ko som, pa oso bu s du gom i ni {ta im ni je bi lo ja sno. Re dov no su po sta vqa li pi ta wa ti pa „ka ko to da ti je ta ko br zo po ra sla ko sa, ju ~e je bi la skroz krat ka„, a od go vor je uvek bio isti - „ne znam, i sa ma se ~u dim„. Sme {no je i ko li ko pu ta su me me di cin ske se stre ju ri le po In sti tu tu za plu} ne bo le sti u Be o gra du da mi ukqu ~e in fu zi ju ili iz va de krv, gr di le me {to usta jem iz kre ve ta i {e tam po spra tu, dok se mo ja se stra slat ko sme ja la po sma tra ju }i te si tu a ci je. raz li ku ju bli za na~ ki par obi~ no su one sa ko ji ma bli zan ci ima ju po vr {ne, ret ke i ne re dov ne kon tak te – ob ja {wa va prof. dr Ko xo pe qi}. I kon sta tu je da bli zan ci, {to je i sa mnom slu ~aj, uvek pr vo na vo de raz li ke pa on da sli~ no sti. – Bez ob zi ra na ste pen sli~ no sti ko ji me |u wi ma po sto ji, ve }i na bli za na ca opi su ju }i se be i svog pa ra za po ~i we od na vo |e wa raz li ka ko je me |u wi ma po sto je. Vr lo ~e sto i ne ke mi ni mal ne raz li ke u fi zi~ kom iz gle du oni na gla {a va ju, sma tra ju }i ih vr lo uo~ qi vim. Jo{ ve }e raz li ke se na vo de ka da su u pi ta wu psi hi~ ke oso bi ne. Ono {to smo mo gli da pri me ti mo je ste da se obi~ no je dan od bli za na ca opi su je kao do mi nant ni ji i otvo re ni ji pre ma oko li ni, i da su oko tih pro ce na bli zan ci vr lo sa gla sni. Ma da

se na {a maj ka bo ri la s na {om in di vi du al no {}u? Ve ro vat no kao i svi ro di te qi ko ji ima ju du plu sli ku pred so bom. – Od nos de ce bli za na ca pre ma ro di te qi ma ni je bit no dru ga ~i ji od od no sa ko ji iz gra |u je bi lo ko je dru go de te u po ro di ci. Da li }e bli zan ci bi ti vi {e ve za ni za oca ili za maj ku za vi si }e od dru gih aspe ka ta po ro di~ ne di na mi ke, a ne od sa me si tu a ci je bli za na~ kog ro |e wa. S dru ge stra ne, u od no su pre ma svo jim bli zan ci ma ro di te qi tre ba da vo de ra ~u na o oso be no sti ma sva kog de te ta i da svo je vas pit ne po stup ke uskla de sa li~ no {}u i po tre ba ma sva kog de te ta po na o sob - re kla je sa go vor ni ca “Dnev ni ka”, uz po ziv za in te re so va nim pa ro vi ma da se pri ja ve za Re gi star bli za na ca i is tra `i va we. nZo ri ca Dra go je vi}

Sidrana ~u du za sta li, pred mno {tvom sli ka pro tiv re~ nih, a ta ko u skla du me |u sob nom i ta ko u skla du sa okom {to ih zbra ja. Pa Di van-han, i Mo ri }a-han, pa mu sa fir ha ne, i be zi stan... Pa ka ra van-sa ra ji i {vap ski ku ple ra ji. „Ka mer ni te a tar 55” i Ze maq ski mu zej Be-Ha, austro u gar ske ka sar ne i tur ske ku }e sa vit kim za ba ti ma i dr ve nim mu {e ba ci ma na pen ye ri ma, ka hva ne u ko ji ma se za i sta mo è sa mo ka fa, ili „ka hva„, uz ra hat-lo kum, po pi ti, de se ci ya mi ja, po jed na ka te dra la, pra vo slav na cr kva i si na go ga u kru gu od sto ti nak me ta ra, ma wem ne go {to su osni va ~i Kar ta gi ne mo gli da opa {u tan kim ka i {e vi ma od jed ne je di ne kra vqe ko è... Si ro tiw ski me za ri sa ni {a ni ma kre zu bim, za gu bqe nim i u ze mqu uto nu lim i, s dru ge stra ne, tur be ti ma bo ga tim, ogra |e nim, ure |e nim i odr à va nim, gde „slav ni po koj nik mo li bra }u i na mer ni ke da ga à le i ~u va ju„. Dav no je le gao i va qa mu jo{ mno go le à ti, pa ne ka ni ko ne do di ru je ku }u ti {i ne, jer ne ma ko da je bra ni osim kle tvi, ana te ma i stra ha zbog le gen di ve za nih za grob i po koj ni ka. Svi su ga se bo ja li dok je ono ma lo ì veo, pa bi on da ta ko bu de i ubu du }e, dok ovo du go bu de le ào. Ipak, po koj mu du {i, kao i oni ma pod bez i me nim, kre zu bim me za ri ma. I svi ma dru gi ma. I Ra di vo ju „@u} ku„ Ko ra }u, {to je ba{ na onoj kri vi ni pred mo jom ka sar nom, iz me |u Raj lov ca i Se mi zov ca, po gi nuo u sa o bra }aj noj ne sre }i, ta ko sko ro i ta ko dav no – ve ru je te li da su otad pro {le 43 go di ne? A imao je, se }a mo se, ko lek ci ju naj lep {ih yem pe ra u SFRJ i o~i bla ge, kao da ni su od ovog sve ta. Vaq da je i za to ù rio me |u mr tve, na rod naj broj ni ji. O Bo sni i Sa ra je vu znao sam do tad uglav nom kroz Me {in strah i An dri }e vu tu gu, pre ko Bre go vi }e vih „cr nih ko wa i sva to va bez pje sme„ i Ku stu ri ~i ne Zlat ne

pal me za „Oca na slu `be nom pu tu„. A ni sam znao za Av da gu (Ab du la ha) Si dra na, ko ji se pr vi se tio svog sa ra jev skog de tiw stva i oda tle „lah ko„ i{ ~e pr kao i Do li Bel i „Oca...” I dao ih Emi ru Ku stu ri ci, da im udah ne jo{... “ono ma lo du {e, {to je ~o vjek ima, dao mu je {ej tan, da mu te è bu de“. A on da sam tra ìo i na {ao Si dra na 1988. go di ne, da kle ba{ na kra ju naj lep {eg i na po ~et ku naj ru `ni jeg de la ì vo ta mo ga… na {eg, va {eg, pa ko na~ no sva ~i jeg u ovom ta da ni ~i jem. I ~e ti ri da na, a na ro ~i to no }i se de li smo u klu bu “Svje tlo sti”, naj ve }eg bo san skog iz da va ~a, u Ti to voj uli ci, na rav no, je li, pe va li i pi li (i jo{ nam je je zik mo kar), pa smo iz be sa jed nog fi nog mom ka, a glav nog ured ni ka “Ve ~er wih no vi na” En ve ra Di zda ra, Ma ko vog si na, sla li iz ka fa ne u park, sa ko fom vo de i sun |e rom, da ope re o~ev spo me nik. Usra li mu go lu bo vi oca, dok on iz ka fa ne ne iz bi va. I po no vio mi Av da ga da “vi {e vo li ru sku tor tu, ne go ame ri~ ko gov no”. Ta kav je ko mu ni sta bio. Sa mo do tog to li ko è qe nog in ter vjua ni je do {lo. Ne zbog pe sme i ri ba wa spo me ni ka u Ti to voj kraq Mi qac ke, ne go zbog Si dra no ve su pru ge [ah ba ze, ko ja je oti {la na se dam da na u Plo ~e, a dok se ona sa mo ra ne vra ti, we mu ne pa da na pa met da se otre zni. Ni za ka kve pa re. Ne ma tih no va ca! Eto ta kav je fun da men ta li sta bio. I za to, u spo men na one dav ne da ne od pre ~e tvrt ve ka, ovi Si dra no vi sti ho vi: “I dru gi su pe va li o ovom gra du: pro la zni ci, u ~u du za sta li, pred mno {tvom sli ka pro tiv re~ nih, a ta ko u skla du me |u sob nom. I ta ko u skla du sa okom {to ih zbra ja. n \or |e Ran deq

S U S R E T I

TO MI SLAV JA KI], PU BLI CI STA

Usta {e se hra ne ~et ni ci ma, i obr nu to I

ako je na ko me mo ra ci ji, odr à noj pr o {log vi ken da na Blaj bur {kom po qu, usta {kih obe le` ja bi lo ma we ne go ina ~e, re to ri ka se u osno vi ni je pu no pr o me ni la. Raz li ka u od no su na ra ni je go di ne bi la je sa mo uto li ko {to su me ta na pa da ovog pu ta bi le i no ve hr vat ske vla sti, ko je su od lu ~i le da vi {e ne bu du po kro vi te qi sku pa. Ko men ta ri {u }i oku pqa we na Blaj bur gu, biv {i {ef hr vat ske dr à ve Stje pan Me si} upo zo rio je da se ra di o ma ni fe sta ci ji ko ja za pra vo pred sta vqa oda va we po ~a sti NDH i we nu re ha bi li ta ci ju, {to, po we go vim re ~i ma, ne sa mo da je „di rekt ni udar na isto rij sku isti nu”, ne go i „uvre da za zdrav ra zum”... – Po no vo smo sve do ci si tu a ci je u ko joj eks tre mi ili tren do vi bli zu eks tre ma pot hra wu ju jed ni dru ge. To smo ima li de ve de se tih, ne {to sli~ no ima mo i sa da – ka è za “Dnev nik” To mi slav Ja ki}, bard ju go slo ven skog no vi nar stva i du go go di {wi Me si }ev sa vet nik. – E sad, da li je ne se lek tiv no oda va we po ~a sti u Blaj bur gu - jer ta mo su bi li li kvi di ra ni i oni ko ji su ite ka ko bi li kri vi po ~e lo pre po ku {a ja da se re ha bi li tu je Dra à Mi haj lo vi}, ili je ta re ha bi li ta ci ja od go vor na Blaj burg, me ni je te {ko sa si gur no {}u re }i. Ali jed no je si gur no: sna ge u Sr bi ji ko je ra de na re ha bi li ta ci ji ge ne ra la Mi ha i lo vi }a, a za pra vo na re vi zi ji isto ri je Dru gog svet skog ra ta, zbi va wi ma na Blaj bur {kom po qu do bi }e jo{ je dan argu ment za vla sti to ja ~a we. A on da }e, ako do Dra ì ne re ha bi li ta ci je do |e, sna ge u Hr vat skoj, ko je ta ko |e è le da re vi di ra ju isto ri ju Dru gog svet skog ra ta, do bi ti kri la i mo è mo o~e ki va ti, re ci mo, zah tev da se te lo usta {kog po glav ni ka An te Pa ve li }a pre ne se i po ko pa u Za gre bu.  Be zma lo je se dam de ce ni ja pr o {lo od kra ja Dru gog svet skog ra ta a da mi u re gion jo{ uvek o~i to ni smo ra{ ~i sti li sa ulo gom na {ih na ro da u tim vre me ni ma. Da li je to po sle di ca ne raz vi je no sti na {ih de mo kra ti ja? – Pre bih re kao da je to po sle di ca po gre {nog shva ta wa de mo kra ti je. Jer, mi smo vr lo sklo ni - i to po ka zu je mo prak ti~ no sva ko dnev no - da de mo kra ti ju shva ta mo kao anar hi ju i neo d go vor nost. î we ni ca da se mi sva ko ma lo vra }a mo Dru gom svet skom ra tu di rekt na je po sle di ca to ga {to smo pod fir mom ot klo na od ko mu ni zma do zvo li li pre kra ja we isto ri je. S dru ge stra ne, jo{ uvek su ì vi ne ki u~e sni ci te isto ri je ko ji se se }a ju {ta je za i sta bi lo i pr o ti ve se tim kr o ja~ kim ra do vi ma ko li ko mo gu i ka da mo gu. Kao po sle di ca, ima mo stal nu kon fron ta ci ju ko ja nas dr ì u za tvo re nom kru gu ras pra va o pr o {lo sti ko ja je u vre me SFRJ bi la za kqu ~e na. Ta da osnov na po stav ka gle da wa na Dru gi svet ski rat bi la ta~ na, uz ne ke de ta qe ko ji su se - to je ne spor no - pre }ut ki va li. Me |u tim, da su sa mo ti de ta qi na kon de ve de se tih ko ri go va ni i da se na to me osta lo, mi da nas ne bi smo bi li uhva }e ni u zam ku stal nih pre pu ca va wa ko je bio na pra voj a ko na kri voj stra ni, ko se bo rio za Hr vat sku a ko pr o tiv we, ko za Sr bi ju a ko za Ju go sla vi ju... Da li vas za ~u |u je ~i we ni ca da je u Gr~ koj neo na ci sti~ ka stran ka Zlat na zo ra naj bo qe re zul ta te ostva ri la u dva me sta u ko ji ma su Nem ci u Dru gom svet skom ra tu stre qa li sto ti ne Gr ka? – To je, na à lost, ti pi~ no za si tu a ci je u ko ji ma se eko nom ska kri za po gor {a va i iz laz tra ì u eks tre -

mi ma. Eko nom ska kri za je, na i me, ide al no tlo za ni ca we de snog eks tre mi zma, od Hi tle ra pa na da qe. U da na {woj Gr~ koj na uli ca ma Ati ne vi di te pri zo re ko ji pod se }a ju na one iz Bom ba ja: qu de ko ji spa va ju na plo~ ni ci ma, uz put, po ha u sto ri ma; u ta kvoj Gr~ koj gde je za go di nu da na vi {e od 1.700 qu di po ~i ni lo sa mo u bi stvo ve ru ju }i da je to je di ni iz laz... u toj si tu a ci ji }e de sni eks tre mi bu ja ti. I le vi, ta ko |e.  Ka da se ima u vi du eko nom ska si tu a ci ja kod nas, uz to {to nam ge ne ra ci je sta sa va ju u vre me nu po no vo otvo re nog su ko ba ide a la i ide o lo gi ja ~i ji se kr va vi ob ra ~un od i grao sre di nom pr o {log ve ka, tre ba li da se za bri ne mo? – Po sto je svi osno vi za iz u zet no ozbiq nu za bri nu tost. Jer na sve te eko nom ske pr o ble me s ko ji ma se su o ~a va mo, na {e su mla de ge ne ra ci je dez o ri jen ti sa ne s ob zi rom na to da ne ma ju ja snu sli ku ni o pr o {lo sti, ali ni o sa da {wo sti. Uz to su iz lo `e ni ba ra `noj va tri pr o pa gan de, od no sno za su ti su in for ma ci ja ma ko je su ne pro ve re ne, ne ta~ ne ili po lu i sti ni te. Ta ko dez o ri jen ti sa ni - ~ast

biv {i ese sov ci. Ali da, re ci mo, u Ne ma~ koj na uli ce iza |u biv {i pri pad ni ci [ta zi ja, di gla bi se na no ge ce la Evro pa. Po ma lo pa ra dok sal no, ali na kon ma sa kra ko ji je u Nor ve {koj po ~i nio An ders Brej vik, ne da di qem Evro pe ni je opa la po dr {ka ul tra de sni ~a ri ma, ne go na pro tiv? – Dva de set go di na tra je pr o ces ta kvog in dok tri ni ra wa i on sad no si svo je plo do ve. Ako je, re ci mo, u Hr vat skoj po stao „deo na vi ja~ kog fol klo ra” - {to je ne ki ma, na moj uàs, nor mal no - da se na sta di o ni ma skan di ra „Ubij Sr bi na”, on da je to de fi ni tiv no znak da su stva ri do bra no pre {le gra ni cu to le ran ci je. Na à lost, sli~ ne se opa sne stva ri de {a va ju di qem Evro pe. I otu da se pre da ju ilu zi ja ma svi oni ko ji mi sle da }e bi lo Hr vat ska, bi lo Sr bi ja, BiH i osta li pu kim ula skom u EU po sta ti ci vi li zo va ne evrop ske dr à ve. Zna ~i li to da je do brom de lu Evro pe po treb na ne ka kva no va de na ci fi ka ci ja? – Mo ja te za je da je, u pr vom re du ze mqa ma s pod ru~ ja biv {e Ju go sla vi je, na kon ra to va na ovim pr o sto ri -

„Ni sam za vi jao s vu ko vi ma” Pu ne dve de ce ni je To mi slav Ja ki} je spa dao u red naj po zna ti jih no vi na ra na RTV Za greb, gde je od 1966. ra dio u re dak ci ji spoq ne po li ti ke. To kom vi {e od ~e tvrt ve ka na pra vio je sto ti ne re por ta à, iz ve {ta vao s Bli skog is to ka, iz Sje di we nih Dr à va, Ne ma~ ke, Austri je, sa sku pa Ne svr sta nih u Ha ra reu, a to kom 70-ih i 80-ih go di na pr o {log ve ka in ter vju i sao je br oj ne po zna te po li ti ~a re i dr àv ni ke. Ubr zo na kon {to je po ~et kom de ve de se tih na vlast u Hr vat skoj do {ao HDZ, dao je ot kaz na Hr vat skoj te le vi zi ji. „Spa dam u one Hr va te ko ji mi sle svo jom gla vom i ka ù {to mi sle”, ob ja {wa va Ja ki}, ~i ja je kwi ga „Ni sam za vi jao s vu ko vi ma” po ~et kom ne de qe pr o mo vi sa na u Ne za vi snom dru {tvu no vi na ra Voj vo di ne. iz u ze ci ma, a oni, sre }om, po sto je ide a lan su ma te ri jal iz ko jeg mo è te, ako ste iole spret ni, for mi ra ti po dr {ku de snom eks tre mi zmu. A ka da ta po dr {ka na ra ste to li ko da po sta ne ozbiq na pret wa, on da je, bo jim se, ve} ka sno za pre va spi ta va we. Me |u tim, i u ve }i ni evrop skih dr à va ja ~a de sni eks tre mi zam? – To je, s jed ne stra ne, po sle di ca eko nom skih pri li ka, ko je su sve sa mo ne ru ì ~a ste. S dru ge stra ne, ~i we ni ca je da Evrop ska uni ja ima u svo jim te me qi ma strah od ko mu ni zma. I ma da je taj strah pot pu no ne re a lan, vi {e se pu ta po ka za lo da su u EU sprem ni da za tvo re ne jed no, ne go oba oka na simp to me ja ~a wa de sni ce. Za to se one nor me ko je Uni ja spro vo di u svo jim sta rim ~la ni ca ma, evi dent no ne pri me wu ju u no vim ~la ni ca ma. Otu da, re ci mo, ni ko ìv u Uni ji ne re a gu je ka da u Esto ni ji mar {i ra ju

Op tu `be ne }e bi ti po vu ~e ne – Hr vat ska ne ma otvo re na pi ta wa sa mo sa Sr bi jom, ne go i sa BiH i Slo ve ni jom, ma da su ova po to wa ko na~ no na pu tu re {e wa. No, naj va `ni je je da po sto ji po li ti~ ka vo qa da se ta pi ta wa re {e, kao i da se po stig ne do go vor o na ~i nu wi ho vog re {a va wa. Ako se jed na i dru ga stra na, bez ob zi ra na to o ko jim se ze mqa ma ra di, o to me usa gla se, pa ma kar taj do go vor zna ~io i me |u na rod nu arbi tra `u, i oba ve `u se da }e re {e we do kog se do |e pri hva ti ti - a ono se ve ro vat no ne }e do kra ja svi |a ti ni jed noj ni dru goj stra ni - on da smo na do brom pu tu da sva ta pi ta wa ski ne mo s dnev nog re da. Ina ~e, ka da je re~ o me |u sob nim tu `ba ma za ge no cid, ko je su Hr vat ska i Sr bi ja pod ne le Me |u na rod nom su du prav de u Ha gu, mi slim da one ne }e bi ti po vu ~e ne. To je, na i me, po li ti~ ki pre da le ko oti {lo i sa da se ni Za greb ni Be o grad ne usu |u ju da po vu ku ta kav ko rak. Ali to na pro sto tre ba pre pu sti ti su du, s tim da bu de pot pu no ja sno da ono {to sud od re di, obe stra ne pri hva te. I ti me na to sta ve ta~ ku.

ma bio neo p ho dan pr o ces sli ~an de na ci fi ka ci ji. Ali on je de fi ni tiv no po tre ban i svim tzv. ze mqa ma u tran zi ci ji ko je su po sta le ~la ni ce Uni je. Pa u Ma |ar skoj vam otvo re no mar {i ra ju hon ve di, go vo ri li smo ve} o mar {u ese so va ca, u bal ti~ kim dr à va ma su iz jed na ~i li i ko mu ni zam i fa {i zam, iako je to isto rij ski pot pu no ne pri hva tqi vo...  O ~e ku je te li ne ke pr o me ne u EU sa da ka da je na ~e lo Fran cu ske do {ao so ci ja li sta? – Bi lo bi re al no o~e ki va li jer do sa da smo ima li su tu a ci ju u ko joj su Ne ma~ ka i Fran cu ska na me ta le svoj mo del re {a va wa kri ze ostat ku Evro pe, na te me qu svog po li ti~ kog, ali u pr vom re du eko nom skog uti ca ja i po ten ci ja la. Me |u tim, onog ~a sa ka da Fran cu ska iza |e iz te oso vi ne, a to se sa da mo è do go di ti, Ne ma~ ka osta je usa mqe na i to }e ohra bri ti sve one ma le ze mqe, ko je ni do sa da, iz ni za raz li ~i tih raz lo ga, ni su vo le le taj ne ma~ ki dik tat. Re~ ju, EU o~e ku ju, a i neo hod ne su, in sti tu ci o nal ne pr o me ne.  Pr vi ~o vek Evrop skog sa ve ta Her man van Rom pej je evrop sku per spek ti vu dr à va re gi o na oce nio kao „je di nu bra nu no vom ra tu na Bal ka nu”? – Ja bih tu iz ja vu ma lo okre nuo i for mu li sao je na ne {to op ti mi sti~ ni je: ula zak svih ze ma qa re gi o na u EU je kraj wa ga ran ci ja da do ra ta vi {e ne }e do }i. A da li je ~lan stvo osnov ni pred u slov da do ra ta ne do |e, to je ipak ma lo na teg nu to. Mi slim da do tle ipak ni smo do {li. n Mi ro slav Sta ji}

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

[ O R O M

B O R O M

Le to

Bi lo je to do ba kad se ni je ku }a za kqu ~a va la, kad su pro zo ri bi li {i rom otvo re ni, sa mo je fi ran ga ~u va la i so be i vra ta, al od mu va i ko ma ra ca a ne od lo po va i le to ni je ko {to je bi lo. Kan da da smo sa mo mi isti a sve oko lo ima ne ku fa lin ku. Mo `da i na ma fa li {to god, al ne ma ko da nam ka `e, jel i tom {to bi ka zo - ko da {to god fa li. Le to je kad god bi lo da ga mo{ po zna ti i kad ima{ ma ra mu pri ko o~i ju. Mo{ ga po zna ti i u ga }a kad si. Kad god, kad do |e le to, bu de zdra vo ve li ka vru }i na i tra je ta man kol ko na ka len da ru pi {e - ce lo le to. Le to je do la zi lo la ga no, oma po sle pro le }a. Ni pro le }e `u ri lo ni je, da se na rod ne po kri vi i is ki ke ti po sle zi me. Ni ~a {a iz kre den ca ne vo le kad je fur tom ugre ju ~im je iz ne su iz lad ne so be. Re du {e su na vek vo di le ra ~u na o sta klu, pa kad s je se ni raz li va ju sku va ni pa ra dajz u fla {e, pr vo u sva ku li nu po mal ko vru }og, da se sta klo spre mi, da ne puk ne ako od je da red sko ~i to plo ta. E kad se fla {e na vik nu na to plo, on dak je i wi ma i re du {a ma bi lo la ko, mo gle su da si pa ju do gr li }a i oma ta ko na to plo da za le pe po kva {e no par ~e tan kog cre va, s wim su na vek za pu {a va le fla {e s pa ra daj zom. Po sle, kad se pa ra dajz u fla {i ola di i kad ode to plo ta, za wom kre ne i cre vo pa na vek osta ne ona ko udu bqe no, ko ru pa za kli ke re. Ej, al je to le po puc ka lo kad ga pro bu {i{ pr stom, ta {to god.

Bi lo je i ba ti na po sle puc ka wa, al se ba ti ne br zo za bo ra ve, kad god su one iz ra ja iz la zi le pa su svi ma go di le. Da nas ba ti ne oma u bol ni cu vo de, a pa ra dajz pro da ju u kar ton skim ku ti ja ma na ko ji ma pi {e {ta je unu tra. Na ne ki ma pi {e mle ko, na ne ki ma jo gurt, na ne ki ma pa ra dajz, dru ge su od {la ga i ti bo `e je si {ta sve ne me }e du u istu am ba la `u. [ta bi bi lo s tim na ro dom da ne sta ne i stru je i me se ~i ne i ga sa u lam pa ma pa da mo ra ju sa mo da na pi pa ju to {to im tre ba? Kan da da bi od sve ga

ni je ku }a za kqu ~a va la, kad su pro zo ri bi li {i rom otvo re ni, sa mo je fi ran ga ~u va la i so be i vra ta, al od mu va i ko ma ra ca a ne od lo po va. Lo po va ko da ba{ ni je ni bi lo. A ti {to su kra li, kra li su po ko ko {iw ci ma, {ta la ma, {u pa ma, po dru mi ma. Ret ko je ko ji lo pov krao iz ku }e. Ku }e su u to do ba na vek bi le pu ne, bi lo je dru {tva i na vek je ko god osta jo da pa zi na ku }u, ~ak i le ti, kad svi odu na po qe, po slom. Ret ko je bi lo da u ku }i ima sa mo jed no il dvo je dvo je de ce, da ne ma bar dve snaj ke

I ode kod nas `ivilo se leti ko u raju

na pi pa li sa mo dve stva ri, da na pip po zna du {ta je, sve dru go je isto upa ko va no i lad no i le ti i zi mi. Ode kod nas je le ti sve sto ja lo. Sta ne va zduh, sta lo li {}e, sta nu go lu bo vi, ku mri je i vrap ci, sta ne svet u de be lu la do vi nu kad ima ju ka de i svi ma bu de le po. On dak mo re jo{ ni je bi lo iz mi {qe no i ni ko se bre co ni je ka ko je vre me da se ta mo ide u tu ri zam, da je ta mo lep {e neg ova mo. Kad god su na mo re i{li sa mo oni {to zi mi po `u te pa ih po {qu da ta mo le ~i du ka ra ku{ i jek ti ku, da ne {ko mr ~e ovu da i da se zdra vi vra te. Ne ki su se vra }a li na no ga ma a ne ki u dr ve nom ka pu tu, ni je ni to mo re mo glo ba{ sve, ma kar {to je bi lo i ~i sto i sla no ko su za. Di va ni lo se i on dak da ko ima le ka - ima i ve ka. I ode kod nas u pra {i ni `i vi lo se le ti ko u ra ju. Bi lo je to do ba kad se

i da ba ba il de da ni su ka dri da pri pa ze na ku }u dok oni mla |i ne do |u. Do la zi lo se s ve ~e ri, kad sun ce po~ ne da se da. On dak je i na rod se do, da ve ~e ra du i da se od mo re za su tra. La ko je bi lo da se po zna i sa {o ra kad je ko do {o ku }i. Sa mo je tre ba lo da se gle da na oxak od kuj ni ce i ~im kre ne dim, oma se zna lo da su svi kod ku }e, da sva ko ra di svoj po so i da se spre ma ve ~e ra. Le ti je ve ~e ra bi la tan ka, da okre pi i da mal ko ote ra vru }i nu ko ja se na ku pi la ce log da na u ~e qa di ma. Mi ri sa lo je do so ka ka na pa ra dajz ~or bu. Ve ~e ra lo se le ti u kon ku, na po qu, uz lam pu il me se ~i nu, za vi si {ta je ja ~e si ja lo. U ata ru su oko pod ne se da li mal ko u la do vi nu, ko je imo dud il oraj na wi vi taj je imo i de be li lad a oni dru gi su se da li pod ko la, da ru ~a ju i mal ko da nu du {om. Bio je to ru ~ak na sprat, qu di do le - ko wi go re. Ko wi ma su ba ci li

mal ko de te li ne a do le je bi lo ma sni je, tu klo se po sla ni ni, lu ku, pa ra daj zu, si ru i ci pov ka ma s ko rom de be lom ko prst. De te li na se de li la, ve }i deo za ko we a jed ne vi le za kor pu s vo dom. On dak u tu kor pu me tu ba lon, na spu vo du pa ba lon u{u {ka ju i po kri ju de te li nom. On dak za ju tra, kad kre nu u atar, po li ju tu de te li nu da bu de mo kra i da ta ko ~u va vo du za pi }e, da se ne ugre je i da bu de lad na do po sle pod ne. Oni mu dri ji, il oni {to su se ope kli bez vo de, ni tu vru }u ni su pro si pa li kad ku }i kre nu, ni kad se ne zna o}el us tre ba ti ko me dok do ku }e ne stig nu. Pu to va lo se iz ata ra u ti {i ni i pra {i ni. Dru mo vi su bi li ta pa ci ra ni s po lak {u va pra {i ne, di god i de bqe. Ni je dan ta pa ci rung ni je bio ta ko fin i me kan ko ta pra {i na. Kad su tu da i{li ko wi i ko la vu kli, ~u lo se sa mo ka ko kle pe }u to~ ko vi s po je de nim glav ~i na ma. Dru gog zvu ka ni je bi lo, ko da su kroz bra {no i{li. Ni mi{ se ne ~u je kad se u bra {no za vu ~e, sa mo po be li. Od one pra {i ne ni ko po be lio ni je, ni ko ni je ni ju rio ni ù rio, ni pra {io ni pra {i nu di zo. Zna lo se da po so ni je zec i da po be }i ne }e pa di da nas sta nu, na sta ve su tra i ta ko ce log pa or skog ve ka. Umi ra lo se i le ti i zi mi i ni kad ni je bi lo do bro vre me za umi ra we. Zi mi je bi la ze mqa smr znu ta pa su gro be ri pr vo i si ki ra ma ra ku za po ~i wa li, a le ti je, opet, bi lo mu ka {ta s vru }i nom da ra de. Ne va qa ni za one u à lo sti, ni za mr tve, a ni za sa ra nu. Da }e su pra vi li u la do vi ni, tu je ve} bi lo drug ~i je i mo glo se na mi ru di va ni ti ka ko je taj bio do bar ~o vek i da je mo go jo{ mal ko, da je o~o ra no. Na vek je bi lo ra no za umi ra we i on dak kad ni smo ima li ni kli me ni fri ì de re, ni re {et ke ni de be la vra ta dva red za kqu ~a na, ni lad ne vo de po sle pod ne, ni {ta da nam ukra du. Ide i ovo le to, ni sad ne ma {ta da nam ukra du. Na vi ko na rod dok je bi lo pa se za kqu ~a va ju. Mo `da je i bo qe ta ko, jel lo po vi vi {e ne kra du po ko ko {iw ci ma, {u pa ma, {ta la ma, ta va ni ma i po dru mi ma. Sve je to jo{ otkad pra zno. Kra de se po ku }a ma i jo{ je di no lo po vi ne ve ru ju da ni {ta ne ma mo. Za to nam i na rod stra da jer ne ma ju {ta da pri zna ju i da ka ù di su nov ci i da ih ne kri ju. Al opet nam je lak {e neg kad god {to je bi lo, sad ima lad ne vo de i po sle pod ne. n Bora Oti}

TINEJYERSKO DOBA KROZ PESMU I PLES U MJUZIKLU NOVOSADSKE M[ „ISIDOR BAJI]”

Ko ~o pe ri tis iz ve sne da me u pu ber te tu e~ ne ras pra ve s ro di te qi ma, mo men ti neo bja {wi vog lu di la, da ni ka da sve pred sta vqa ap so lut nu do sa du, ~e sta è qa da se is ko ~i iz sop stve ne ko è, a kad se tu umet ne i zbu wu ju }i ose }aj qu ba vi, do bi ja se miks zva ni ado le scen ci ja... Upra vo sve to je po slu ì lo kao pod lo ga da se osmi sli pred sta va ko ja opi su je tre nut ke ko je pro ì vqa va ti nej xer ka, ali, ovaj put kroz glu mu, mu zi ku i ples. U~e ni ci i na stav ni ci no vo sad ske Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” oku pi li su se oko ide je opi sa ti nej xer skog do ba, i od lu ~i li da se iz ra ze kroz mju zikl „Ko ~o pe ri tis iz ve sne da me u pu ber te tu”. – Kao {to sam na ziv pred sta ve go vo ri, ona se ba vi sva ko dne vi com jed ne ti nej xer ke ko ja {i zi zbog ro di te qa i {ko le i mi sli da su we ni pro ble mi naj ve }i na sve tu. Upu {ta se u ma {ta ri je u ko ji ma je ona glav na i svi je obo à va ju, a on da se vra }a u su ro vu stvar nost – ob ja sni la mi je ko re di teq Ma ja Qu bi} Sken de ro vi}, do da ju }i da su ona i wen ko le ga Mar ko Su ha rev ski iz u zet no po no sni na to {to

su za ma we od {est me se ci od u~e ni ka so lo pe va wa i onih ko ji svi ra ju raz ne in stru me te us pe li da stvo re i glum ce. Po we nim re ~i ma, ka ko bi pu bli ci pri bli ì la i ob ja sni la sve svo je pro ble me, Aida, glav ni lik ko ju glu mi Ana Ba ji}, od lu ~u je da iz re ì ra svo ju pred sta vu, gde pe smom i igrom do ~a ra va svo je vi |e we od re |e nih ì vot nih si tu a ci ja. S jed ne stra ne, su ko bqa va se s po ro di com, a sa dru ge, sa {kol skim dru go vi ma i na stav ni ci ma. – Glu mim sred wo {kol ku ko ja je ve o ma bun tov na, mi sli da je ni ko ne raz u me, ro di te qi je „sma ra ju”, jer sma tra ju da tre ba da se po na {a dru ga ~i je, {to joj, na rav no, ne pa {e. Jo{ kad do bi je bra ta, sve se u we noj gla vi po me ra, jer je do tad ona bi la me zim ~e. Osim to ga, pr vi put se „opa sno” za qu bqu je i ì vot joj po sta je „iz u zet no ko mli ko van” – pri ~a Ana Ba ji}, ko ja je svo jim ta len tom i iz u zet nim gla sov nim mo gu} no sti ma osvo ji la sr ca pu bli ke, ali i na gra du za naj bo qu èn sku ulo gu na Omla din skom po zo ri {nom fe sti va lu ne dav no odr à nom u Ku li.

„Ko~operitis” je ve} pobrao sijaset nagrada...

Me |u na gra |e ni ma je bi la i Isi do ra Vl~ek, ko ja je osmi sli la ko re o gra fi ju i glu mi la Aidi nu maj ku. Po we nim re ~i ma, „od ra sli” su do ~a ra li ge ne ra cij ski jaz, a Aidi ni pri ja te qi sve tr za vi ce ti pi~ ne za taj uz rast. – Mi, ko ji smo do bi li ulo ge od ra slih, ima li smo te `ak zadtk. To je ne {to {to jo{ ni smo pro {li i ve o ma je bi lo te {ko za mi sli ti se be za 10 ili 20 go di na u ulo zi, na pri mer, `e ne i maj ke, ko ju sam ja iz ne la u mju zi klu. Pu ber tet i {ko la su nam bli ski, a po na {a we od ra slih mo ra li smo da ko pi ra mo od na {ih ro di te qa ili kom {i ja. Ipak, pu bli ci se do pa lo i ve ru jem da smo to za i sta do bro ura di li – ob ja {wa va Isi do ra. Po red to ga {to je ovo pr vi pro je kat M[ „Isi dor Ba ji}” ova kve pri ro de, „Ko ~o pe ri tis” od dru gih pred sta va raz li ku je i to {to u po za di ni svi ra ju mu zi ~a ri, bra }a Sve to zar i Ne ma wa Ne {i}, auto ri son go va. Ne ma wa pri zna je da ovaj mu zi~ ki po du hvat sma tra ju iz u -

fo to: S. [u {we vi}

zet no uspe {nim, tim pre {to son go vi u pot pu no sti pra te pred sta vu i po te ma ti ci i po in ten zi te tu. On je isto vre me no po hva lio mla de glum ce ko ji su, ka ko ka è, po ka za li iz u zet nu ozbiq nost i sve snost da ra de ne {to ozbiq no, upr kos svo jim go di na ma. Pred sta va je pre mi jer no iz ve de na u pe tak, 18. ma ja, u Po zo ri {tu mla dih. Pret hod no je od i gra na na fe sti va li ma, pa je ta ko u Ku li ran gi ra na kao dru ga po uspe {no sti i po ku pi la do sta na gra da. Za glu ma~ ka ostva re wa na gra |e ni su Ana Ba ji}, Isi do ra Vl~ek, Na ta li ja Dra gi ~e vi} (Aidi na ba ka) i Ma rek Stu pav ski (Aidin mla |i brat), a bra }a Ne {i} za ori gi nal nu mu zi ku. Na [kol skom po zor ju ovaj mju zikl po ku pio je osam od 15 na gra da i to za na bo qu pred stvu, li kov nost, mu zi ku, scen ski go vor (Isi do ra Vl~ek), epi zod nu mu {ku ulo gu (Ma rek Stu pav ski), epi zod nu èn sku ulo gu (Oli ve ra Ne }ak), za re ì ju, kao i na gra du „Glas pu bli ke”. n Andrea Jerini}

VI [ E OD ISTO R I J E: DIMITRIJE KOWOV

Ikar iz ba R

a us, ser bien schwe i ne, ra us...“ zacilika{e po ko zna koji put u toku dana pi{taqke felds-policajaca i ~uvara logora na Bawici, uz obaveznu porciju batinawa, strmoglavo isteruju}i stotine suàwa iz va{qivih ba raka na jo{ jednu u nizu beskona~nih prozivki. Boè, ko li }e ovaj put platiti glavom, zapita se Dimitrije Kowovi}, kostur od ~oveka, obu~en u rite koje su predstavqale samo daleku uspomenu na predratno, gra|ansko odelo poru~eno i sa{iveno na ~uvenom londonskom Savil roudu. Tre}a je godina ovog pakla u kome svako malo pa nestaju wegovi sapatnici, mu~enici koje kao da neka vi{a sila bira svojim drakonskim prstom, odvodi ih svega stotinak metara daqe od logorske piste na kojoj i sada prozeblo drhturi Dimitrije, i ubija hladno, mu~ki, metkom u potiqak, kao stoku beslovesnu. Dan je skoro pa zimski, hladan i mada je nebo bez i jednog obla~ka, zraci prepodnevnog sunca jo{ su isuvi{e nejaki da ga zagreju, pa se stiska u gomilu ne bi li se zagrejao kao ovca u stadu. Felds-policajci, redom folksdoj~eri, neki od wih mo`da i iz wegovog rodnog Sombora, batinaju ih i teraju u redove, pa postaje sve hladnije na ovoj vetrometini. Samrtni muk je najzad pao na redove suàwa i samo se ~uje reàwe i lave` krvoèdnih vu~jaka, koje ionako raspame}ene, tamni~ari namerno dodatno draè povla~e}i ko`ne kai{eve wihovih ogrlica. U tom, s levog krila te gomile qudskog jada, za~u se gromoglasan, pruski odse~an raport tamni~ara, po ipak pokornom tonu, ~ini se, upu}en nekom znatno vi{em oficiru od komandanta logora. Dimitrije stoji u tre}em redu i jo{ uvek ne vidi dobro o kome se radi, ali ukoso, kroz smaknute predwake ipak nazire bulumentu skoro cirkuski sme{nih parad nih uniformi kako se kre}u preko piste. [to se vi{e pribliàvaju sve ih boqe vidi i u masi crnih SS i sivih Vermaht uniformi zapazi jednu zagasito plavu, ~iji se vlasnik od ostalih razlikovao po tom {to mu je levi ru kav, presavijen u visini lakta, prazno landarao na jutarwem severcu. „Boè moj, pa to je Verner“ zaàri Dimitriju u mozgu i htede da vikne, da mahne „Ovde Vernere, halo junge....“. Ali, rob je Dimitrije ve} tre}u godinu i vrlo dobro zna da samo prstom da mrdne, glasa od sebe da pusti, na mestu bi ga ubio straàr {to stoji tu, tik do wega s naperenom i otko~enom pu{kom. I zato }uti, kao statua mirno stoji i samo pogledom prati lice koje zna iz ne kog biv{eg, pro{log ìvota. Iznenada, prvo tiho a onda sve glasnije, iz daqine po~e da se pribliàva zvuk, ~iji in tenzitet lavira u zavisnosti od jutarweg povetarca koji zvuk poja~ava i sti{ava kao {to i jesewe opalo li{}e raznosi na sve strane. Tada, kao da je pred redove suàwa i wegovih gospodara ìvota grom udario, skoro dodiruju}i niske krovove baraka, u bri{u}em letu, dotutwa „meser{mitova“ metalna lete}a grabiqivica i preneraèni iznenadnim urlikom wenog mo}nog „mercedes-benc“ motora i su`wi i wihovi mu~iteqi skoro popada{e na zemqu. Tih nekoliko trenutaka grmqavine samo dva ~oveka osta{e na nogama uspravni, pogleda uperenog u vitku, od aluminijuma bqe{tavu i kao smrt brzu pticu. Dimitrije i jednoruki nacista u zagasitoplavoj

uniformi o {to je gromo nestade, ~in jom. I tada im va samo bl plavi i hlad }enog avijat pre|e u pog Gott, Mita-ju se svom neka je generalob plemi}, Be~ bitke za Bri qingrada os pitaj ove svo uvre|eno mu trije. Za hva qu ju } iz klu pa Po m austro u gar ske Pu li, Di mi t po ~et ka Apri ni ju go slo ven na kon sko ro t wa u lo go ru n je ku }i. Ro |en 1888 ru, Di mi tri je po sve tio avi pr vo kao Sr b tan kor ve te, eska dri le hi d dant Ka-und-K a na kon for m ju `no slo ven s dant re~ ne f Sa du. Ipak, v avi ja ci ju, 192 ju go slo ven sku na ri cu, ko ri s u No vom Sa d „In du stri ja si no vi“, ku p fir mu pre ten sa part ne ri ma pr vu srp sku in na“. Ge ni jal nos struk to ra „I Mi kla, ali i ka i di rek to „Ika ru sa” je pra vi la naj ve ~a avi o na. Ov go di ne po slo v {tu ju go slo ve na in si sti ra w rux ba ma Ge ne se li se u Ze m ko ji ma je u ze n ko 3.000 rad n bio ta da fan t Do po ~et ka rus” je po vla s ca ma „Po te za ke ra“, pro iz v to ti pa mo de l one mo gu }e na fa bri ke od st tri je Ko wo vi ren na Ba wi~ tak ra ta pro ve da na oslo bo | wo vi} se po ja no vu fa bri ke omo gu }i lo ser ve ne Ar mi je. Ma da su n uprav ni ka, Ko je pred u ze }a d ji ni je do bi jao op tu `en i e „pri vred nu s osno vu ko je m

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Pri ~a iz ma log mo zga: Gruss aus India!

l Apsolutna nula je oreol apsolutiste.

l Kad jedno lice sedi na dve stolice, obraz je ispod zadwice.

NAOPA^KE

st glav nog kon Ika ru sa” Jo se fa Dimitrije je ceo ìvot posvetio avijaciji i spo sob nost vla sni o ra Di mi tri ja Ko wo vi }a, od isprqa ruke, sa svakim lijepo razgovaza ma we od jed ne de ce ni je na ra, drugovi majstori o wemu samo lijee }eg ju go slo ven skog pro iz vo |a pu re~ imaju, vele i da se u Bawici dova kom pa ni ja, ko ja je sve do 1928 bro drào. ûdan, ~udan ~ovjek! Evo i va la u No vom Sa du, ina ~e se di sad, jo{ malo pa mu je {e’seta godina i en skog voj nog va zdu ho plov stva, ne dozvoqava nikom da u tek popra we i uslo vqa va we no vim na vqen avion sjeda. Vele da je i prije rae ral {ta ba kao naj ve }eg kup ca, ta svaki novi, netestirani avion on prmun, u no ve pro iz vod ne ha le u vi provoz’o, pa ih tek onda pripu{tao ni tu pro iz vod we ra di lo i pre drugim probnim pilotima“... ni ka, dok je go di {wi pri hod ûdno je Danetu i {to se ovaj nekada ta sti~ nih 100 mi li o na di na ra. {wi gospodin u sve, pa i u najmawi teh a Dru gog svet skog ra ta „Ika ni~ki detaq razume, ~udno mu je i {to sti tim na cr ti ma, ali i li cen ne moè da primeti ni tra~ak zlovoqe a“, „Blen haj ma“ „Avie“ i „Ho na licu biv{eg vlasnika fabrike u ko veo 500 avi o na i ne ko li ko pro joj je wega, prvoborca, Partija postavi la ~i ja je se rij ska pro iz vod wa la za rukovodioca. ûdno mu je {to taj oku pa ci jom i kon fi ska ci jom ~ovek o{trih crta lica uop{te i dola tra ne Ne ma ca. Vla snik, Di mi zi na posao, iako nije formalno ovde i}, sme sta je uhap {en i za tvo ni zaposlen, pa ga drugovi u Komitetu ~ ki lo gor, na kon ~e ga je osta ve} po ko zna koji put opomiwu da je sueo ne na pu {ta ju }i ku }u. Pr vog vi{e popustqiv prema reakciji i osta |e wa Be og ra da, Di mi tri je Ko cima predratne buròazije. a vio u „Ika ru su” i za po ~eo ob „Jo{ mi samo treba da neko re~e da e u no vim uslo vi ma, ka ko bi se ne{to {urujem sa Dmitrom“, misli se r vi si ra we avi o na NOVJ i Cr Dane i odlu~i da mu prvom prilikom ne samo zabrani pilotirawe, ve} i ula no ve vla sti po sta vi le svog zak u fabriku. Ali ne danas, ne dok mu o wo vi} je, ustu pa ju }i sve ak ci suludim rokovima drugovi iz komande dr à vi, do la zio na po sao za ko vazduhoplovstva i instruktori slavne o pla tu, sve do mo men ta ka da je Crvene avijacije vise nad glavom. Ima eks pre sno osu |en za na vod nu vremena. Ionako ne}e Dmitar ni|e po sa rad wu sa oku pa to rom“, na bje}i“. mu je traj no od u ze ta sva imo vi n Mi li} Mi qe no vi}

l Ko je na repu doga|aja, imun je na smrad.

8. go di ne u Som bo e je ceo svoj `i vot i ja ci ji i le te wu, bin-pre ~a nin ka pe pi lot i ko man dir dro pla na i ko man Ka ba ze u Kum bo ru, mi ra wa za jed ni~ ke ske dr `a ve ko man flo ti le u No vom ve zan pre sve ga za 23. go di ne na pu {ta u kra qev sku mor sti ~i we ni cu da je du oti {la u ste ~aj mo to ra Pro ti} i pu je ovu ne ve li ku n ci o znog ime na, i a osni va „Ika rus n du stri ju aero pla -

l Dr`ava, to sam ja! Srbija – ja pa ja!

}i {kol skom dru gu mor ske aka de mi je, e „Krig sma ri ne“ u tri je Ko wo vi}, do il skog ra ta ugled n ski in du stri ja lac, tri go di ne ro bi ja na Ba wi ci, pu {ten

IlijaMarkovi}

na i na ci o na li zo va na fa bri ka ko ja je Ju go sla vi ju „na u ~i la“ da le ti. Na kon de fi nitvnog od la ska iz „Ika ru sa” i sve ta vi si na, Di mi tri je Ko wo vi}, ina ~e ro |e ni brat ve li kog srp skog kom po zi to ra Pe tra Ko wo vi }a i stri ~e vi} ~u ve nog sli ka ra-eks pre si o ni ste Mi la na Ko wo vi }a, osta tak ì vo ta je pro veo u Be {koj ba ve }i se po qo pri vre dom, po ì vev {i sve do 1982. go di ne. „ûdan je svat ovaj Dmitar“, razmi{qao je Dane Kosanovi} dok je gledao vreme{nog ~oveka u masnom avijati~arskom kombinezonu kako se pewe u kokpit „Jak“-a i stavqa ko`ni {lemofon na glavu. „Buròazija, a ne libi se da

l Dok jedan la`e za dvojicu, drugi krade za trojicu tre}i obezbe|uje progresiju.

a~ ke rav ni ce

se pogledi sreto{e. Isprlago qubopitqiv, ~eli~nodan pogled nema~kog osakati~ara, u deli}u sekunde gled zaprepa{tewa. „Main unge, otkud ti ovde“, obrati ada{wem kolegi s Akademiberst Verner von Hal{tajn, ~lija i Geringov as, junak itaniju, koji je u paklu Stastao bez ruke.“ Pa eto, [aci, oje....“, prkosno i u odbrusi Dimi -

ol der “In |i ja”: dve è ne u pre po dnev nom in ter me cu ì vo ta ja da je za {ti }e no, da je va `no, i da se s u toj zi da noj “sak si ji” s wim udi {u du van na te ra sa ma svo jih sta no va. Mla |a è na u cr noj ra ~u na za du gi niz go di na. Pu tu ju }i po kon ti nen tu Sre mu sa da ve} bez rol ki i far mer ka ma, sa za di mqe nim {ta pi }em me |u pr sti ma, ma lo de ce ni ju (pu ta ~e ti ri go di {wa do ba), gla vi wao sam, hla dio se i oslo we na lak to vi ma na ogra du te ra se sta na na pr vom spra tu sve tlo si ki snuo, ze vao i drh tao, ù qao klu pe i ru ~ao pi vo pod kro {wa ma bez ve so ci ja li sti~ ke tro sprat ni ce sa otvo re nim, ozi da nim, me tal nim ili broj nih dr vo re da – moj mi qe nik je dr vo red ne pri pi to mqe nih ke ste no za sta kqe nim te ra sa ma (a u stva ri ma lim, so ci jal nim, ska ra bu xe nim i va u @e le zni~ koj uli ci u Ru mi! – ali jo{ nig de ne vi deh, do ~im ov de u skr na vim skla di {ti ma sve ga i sva ~e ga), gle da sa [u {we vi }e vog snim In |i ji, da je grad sko dr vo ta ko uva è no i o~o ve ~e no, da se sti ~e uti ka, i to, re kao bih, vr lo, vr lo za in te re so va no, do le u prav cu ras kr {}a, sak kao da je auto ru pe {a~ ke zo ne u Voj vo de Ste pe bi la na me ra da sva pu nog sve ta, i u prav cu let wih ba {ti na ka pi ji pe {a~ ke zo ne uli ce ko dr vo bu de u stva ri ì vi spo me nik. Dr vo sa qud skim li kom. Dr ve ni Voj vo de Ste pe; do ~im we na kom {i ni ca u bra on skoj tre ne ri ci, ta ko |e ~o vek u sak si ji. I tu ide ju pro ~i tao je i uhva tio u objek ti vu Slo bo dan sa za di mqe nim {ta pi }em me |u pr sti ma, sto ji oslo we na na te ra si sprat [u {we vi}. Ja tek sa da. iz nad u is toj ver ti ka li, i ta ko |e za in te re so va nog po gle da upr tog pre Li stam za tim u pro zo ru kom pi ju te ra sta re fo to gra fi je In |i je. Ko ma lim fnom ~vo ru ma log tr ga pod pre po dnev nom hi per ten zi jom. Ni sam bi re kao da je ovaj po plo ~a ni i uglan ca ni pe {a~ ko-bi ci kli sti~ ki ko ih pri me tio dok smo pro la zi li uli com is pod wi ho vih te ra sa. On je ste. ri dor od ho te la “Grand”, ~e lo glav nog ras kr {}a na dru mu No vi Pre li sta vam na fol de ru [u {we vi }ev al bum sa na {eg po sled weg po Sad–Be o grad, pa do Kul tur nog cen tra i unu tra {weg ras kr {}a u fa zi sla u In |i ji, raz gle dam snim ke ko ji ni su u{li u ob ja vqe ne pri ~e, po pod mla |i va wa, pro se ~en iz me |u pre te `no {vap skih gra |an skih ku ve zu jem mo ti ve (sce ne, at mos fe ru, de ta qe) ko je je ulo vio taj fo to graf }er di oki }e nih fa sad nim i za bat skim na ki tom od ma jo li ke, pe ~e ne ze ski mu dri ja{, maj stor iz sen ke, i uvek se iz no va uve ra vam da su mno gi mqe i gip sa, s aj nfor ti ma i ki bic fen ste ri ma, ko bi za i sta re kao da je snim ci pri ~e za se be. Ve li ke pri ~e. Fo to graf ske pri ~e. to ova ka qa va, usvi we na uli ca na fo to gra fi ji! Vi so ki i de be li ko wi, A {ta se u stva ri de si lo? Po lo vi nom ove mo kre i pro hlad ne ne de cr ni kao mrak, upreg nu ti u ko la ot pri li ke u ran gu da na {wih li me nih qe, mi nut do osam, ta~ no u vre me ka da je tre ba lo da za pa li mo iz No vog ì vo ti wa ve li ke ku bi ka è, s go ja znim ko ~i ja {em na se di {tu, is pra Sa da i da se “Dnev ni ko vim” vo zi lom ot ko tr qa mo na slu `be nu {ih tu u In |i ju, zvu `du }e xep ni te le fon is pred mog aj nfor ta u Pe tra Drap {i na i ja vqa se iz re dak ci je smr znu ti glas mog omi qe nog fo to re por te ra: “Da nas ni {ta od pu to va wa... Ne ma slo bod nih ko la.” Pu tu je mo za jed no po kon ti nen tu Sre mu – sa mo za to da na hra ni mo ovu ne za si tu ne deq nu ru bri ku! – jo{ od pro le }a de ve de set ~e tvr te, i ovo }e bi ti pr vi ili, mo `da, ipak, dru gi put, ni sam si gu ran, da }e mo se opro sti ti od po sla zbog to ga {to se do go di lo da u “Dnev ni ko voj” {ta li ne ma slo bod nih li me nih ì vo ti wa. I ne ma qut we. Jed nom je i to mo ra lo da se do go di. Me |u tim, {ta sad? Ne bo mo è da se sru {i, ali re por ta à mo ra da se po ja vi na svo joj ne deq noj par ce li! Po sled we za li he re por ter ske si ro vi ne sa pret hod nog pu to va wa u In |i ju, od pre me sec da na, upo tre bio sam u pro {lo ne deq noj isti ni toj pri ~i o Ku }i Voj no vi }a, i s ob zi rom da sam (a ve} po svo joj uvr nu toj stva ra la~ koj na vi ci, ko ju ne bih pre po ru ~io ko le ga ma plit kog di sa wa) do ~e kao “mi nut do dva na est” za stva ra we, ali ovo ga pu ta bez si ro vi ne, ni je bi lo dru ge ne go da se pre {al tu jem na re zer vu i upa lim ma li mo zak. I ta ko je na sta la da na {wa fo to graf ska pri ~a. Pri ~a iz ma log mo zga. A pa zi sad ovo! De taq be le te ra se oki }e ne re kla ma ma vri {te }ih bo ja i be le gvo zde ne vre è ukra sne Fo to: S. [u {we vi} ogra de kao pre le pa {u sti kla iz nad aj nfor ta (pod vi - Pozdrav iz In|ije: (auto)portret na staklu izloga deo nad zo rom) umi ve ne neo kla si ci sti~ ke ku }e: Apo te ka, Cve }a ra vqe nih le |a, s vo za ~em ko jeg kow sko vo zi lo i uni for mi sa ni iz gled u Ama ri lis, Du nav osi gu ra we, Ban ko mat ATM, So la ri jum, Op ti ~ar ska du hu vre me na iz me |u dva svet ska ubi ja wa, a na ro ~i to bun da s cr nim kr rad wa... Qup ki ve nac iz re zba re nih i tra pa vo pre far ba nih gro zdo va s znom i cr ni na kri vqe ni {vap sko-{o ka~ ki srem ski {e {ir(i}), pre li {}em na da sci sto go di {wih vra ta. Zna ~i, ni ova br qo ti na mu ni je po ru ~u ju za bo ga tog, naj ve ro vat ni je ne ma~ kog se qa ka, na pre ù se s ko pro ma kla! Za tim, ajan fort u is toj uli ci i po qu bac estet ske in te li pi ta ma u gwi loj cr noj ze mqi iz bra zda noj tra go vi ma to~ ko va – dok sve gen ci je: ma li gip sa ni gro zdo vi s pla vim zr ni ma i ze le nim li {}em i sni pri su stva fo to gra fa, ko ji je ta ko ve {to i pre ci zno osmi slio ka sno pi }i ù tog kla sja, dra è sne apli ka ci je s obe stra ne vra ta. Pro dar da se i sam vi di na toj fo to gra fi ji ve li ke ja sno }e! – for si ra ju {ao sam po red ku }e, a tek, evo, sa da vi dim te de ta qe... ras tro} ka nom sre di nom sa da {weg pe {a~ kog ko ri do ra uli ce Voj vo de I evo ga sa da me |u pe {a ci ma i let wim ba {ta ma na ka pi ji pe {a~ ke Ste pe (ot pri li ke bli zu ka to li~ ke cr kve). Maj stor iz Uj vi de ka, iz ve zo ne u de lu uli ce Voj vo de Ste pe. Gu `va. Li ca. Ima ne {to ju `wa~ ko, sni A. Sin ger, omo gu }io nam je da vi di mo na {ta je in |ij ska pe {a~ ka {ta vi {e dal ma tin sko u toj in |ij skoj at mos fe ri i fi zi o no mi ja ma. Us uli ca li ~i la tri de se tih go di na u ki {noj fa zi: bla to, bla to, bla to... peo je, man gup, da fo to a pa ra tom uhva ti tu spe ci fi~ nu ener gi ju In |i je! Gruss aus India – Po zdrav iz In |i je, Haupt gasse – Glav na uli ca, ski Ener gi ja, do bra ener gi ja, hva tam se za re~ u jed noj elek tron skoj re por dam po zdrav sa obo ja di sa ne be lo-cr ne raz gled ni ce na ko joj u cen tral ta ì sa sre} nim kra jem, ko jom je be o grad ski ko le ga na sko ra {wem slu nom pla nu ka dra fi gu ri ra du ga~ ka pri zem na zgra da ~e lo ras kr {}a od `be nom iz le tu u In |i ju – po net “evrop skom” at mos fe rom, maj skim tvr de cr ne ze mqa ne pod lo ge, pa non ska ku }a “te {ke” ka te go ri je, sta {ti kla ma i suk wi ca ma, ma sla~ ci ma i, uop {te, po net pre se da nom ma log bil na u sva kom po gle du, sve de nih li ni ja i ~i stih be lih zid nih po vr srem skog gra da u ~i jim se ve na ma ose }a stru ja we sve èg nov ca, stra nog {i na s mno {tvom pro zo ra na dve uli ce i bez ika kvog fa sad nog ne ka ta, ka pi ta la i mo der nog po slov nog du ha – gla vi wa ju }i oko ras kr {}a u ra str mog dvo sliv nog krov nog po kri va ~a od kr qu {ti bi ber-cre pa i, na di ju su ho te la “Grand”, i ta ba na ju }i u{tir ka nim be ha to nom kroz pe rav no, s vra ti ma na }o {ku, usti ma ove jav ne i ne ka da po pu lar ne i ~u {a~ ku zo nu iz me |u “kr ca tih let wih ba {ti pod ten da ma”, po ku {ao da ve ne grad ske ku }e, iz nad ko jih su na cr ta ni br ko vi od {tam pa nih }i ri tom re~ ju... ener gi ja, ener gi ja, ener gi ja... ubo de u sr ce stva ri i tre nut li~ nih slo va, na ziv svra ti {ta: RE STO RAN CEN TRAL. I, na rav no, ka, od no sno da ak cen tu je sre} ni in |ij ski slu ~aj, eko nom sko ~u do pro svi ko ji su se za te kli na tom ras kr {}u, tr gu, gle da ju u fo to graf sku vin ci je u kon tek stu Sr bi je ko joj zli sta ti ti sti ~a ri pri pi su ju eti ke tu ma {i nu kao u u Bo ga, ne pri rod nog te le snog sta va, za u sta vqe nog di sa “naj si ro ma {ni jeg evrop skog dru {tva”. I ta~ no ta ko, u cen tru In |i je, wa, ru ku spu {te nih niz ku ko ve, pa te ti~ ni i sme {ni kao pred ol ta rom. {i ro ko una o ko lo, gde god se o~e {e oko, ose }a se pro tok, du bo ko di sa Na tom va `nom, zglob nom, isto rij skom }o {ku In |i je, po ~ev od se dam we sve è po slov ne e n e r g i j e. Me tal ne koc ke i pra vo u ga o ni ci u wi de se tih go di na, ka da je iz gra |en u mo der nom kon cep tu, po sto ji ho tel va ma po red me |u na rod nog auto pu ta, fa bri ke ko je kao da su pa le s ne ba zvu~ nog ime na “Grand”, pr vi in |ij ski ho tel, pod mla |en i upa ko van u na srem sku pu ~i nu, ali i sta kle ne ku ti je i si lu e te svet skih tr go va~ kih svet sku am ba la ù pre de se tak go di na s ide jom da svo je uslu ge po nu di, la na ca u sa mom gra du... I gle sad ovo! Sni mio je obo ji cu na za tam we nom pre sve ga, po slov nom sve tu. sta klu jed nog od tih bren di ra nih iz lo ga. E, da! Vra }am se raz gled ni ca ma mog omi qe nog fo to re por te ra sa na Gle dam na snim ci ma dr vo red pe {a~ ke zo ne u hlo ro fil noj erek ci ji {eg po sled weg po sla u In |i ji. Ci gan ka na klu pi pe {a~ ke zo ne sli ka ka snog apri la, raz vu ~en od tr ga do tr ga po red pro zo ra i ka pi ja s obe na s le |a u mu {kom cr nom sa kou s lak tom na na slo nu i pal cem na sle stra ne po plo ~a ne pe {a~ ke pi ste, ~i ste kao su za, bez jed ne je di ne pqu po o~ ni ci. Udi {e du van. Ber be rin Ste van Po spi {il “je de” ci ga re tu nu te `va ke. Sta bla pre te `no sred wih go di na i mla |eg uz ra sta, re kao po red vra ta ber ber ni ce na pa u zi iz me |u dve mu {te ri je. @vr qo ti na bih li stom do brog zdra vqa, pra ve ki~ me i ma we-vi {e iste vi si ne, flo ma ste rom na sta klu lo ka la: Ogle dal ce, ogle dal ce, ko je naj lep {i opi sa na obla ci ma mla dog, pik tu ral nog, sve tlo ze le nog li {}a (opra na sve tu? I to je za pa zio! Ja ni sam. Mla da è na s ba jo ne tom u o~i ma nog ki {om od pre ne ki dan), uz drh ta lih gra na pod ju tar wim elek tri pro ba da ga se kund pre ne go {to za so bom za lu pi te {ka vra ta aj nfor ta ci te tom, upo tre bqe na su u ovom am bi jen tal nom or ga ni zmu ta ko {to je sta re odr ta ve le ku }e. De taq dvo ri {nog zi da u Fru {ko gor skoj uli ci s sva ko dr ve no bi }e u pa ra lel nim for ma ci ja ma tre ti ra no kao li~ nost kr ho ti na ma sta kla za li ve nog od o zgo u be to nu i de voj ~i ca pod zi dom sa po seb nim in di vi du a li te tom, sva ko dr vo, ~o ve ko li ko dr vo, iz dvo je li è sla do led. Svra ka na uli~ noj klu pi. Za jed ni~ ki sni mak na za tam no je u svo joj pra vo u gloj “sak si ji” sre za noj od ~e ti ri re da ka me nih koc we nom sta klu in |ij skog iz lo ga... Gruss aus India! ki (vi si ne se dam de se tak cen ti me ta ra), is pu we noj ze mqom i pre svu ~e I bi la je ovo re por ta à iz ma log mo zga. noj trav na tim kr znom. I ta ko je sva kom dr ve tu u tim zi di }i ma od fu Spe ci jal no iz ma log mo zga. go va nih ka me nih na po li tan ki oda to po {to va we i ujed no da ta ga ran ci n @eq ko Mar ko vi}

VI], SOMBORAC KOJI JE JUGOSLAVIJI DAO KRILA

oficira „Luftvafe“. Kao ovito do{ao, zvuk „mesera“ ne}i ti{inu jo{ samrtni-

nedeqa20.maj2012.

a za la nam je da dr à va mo ra da bri ne o kul tur nim do bri ma te da je pi ta we ima li do bru stra te gi ju i ko li ko je spo sob na da bri ne o to me.”De ve de se tih se do go dio po grom, ne sa mo u smi slu za {ti te kul tur nih do ba ra, ne go i u ce lom ì vo tu. U si tu a ci ji ka kva je ste, ka da ~i ta mo u ka kvom sta wu je zdrav stvo, {kol stvo - kul tu ra je uvek na po sled wem me stu. Vaj ka mo se da su ure |e ne dr à ve bo ga ti je i za to bri nu, to je ve li ka gre {ka, mi slim da mi sa mi se be ne vo li mo do voq no i ne bri ne mo se”, go vo ri ar he o lo {ki wa i za {ti tar no vo sad skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Du {an ka Ve se li nov, ko ja se u ì ì jav nost na {la na kon ot kri }a ve li kog ar he o lo {kog na la zi {ta na Saj lo vu 2010. – Pro na {li smo na la zi {te na vi {e od 20 hek ta ra. Od 15. sep tem bra do 2. de cem bra is ko pa li smo 6.800 kva dra ta, {to je enorm no, jer se u to ku na {ih ra do va pro je kat vi {e pu ta me wao. Da li smo sa gla snost na iz grad wu dve so bra }aj ne tra ke, kre nu li od jed ne tra se i do {li u si tu a ci ju da se sve vi {e po me ra mo. Fi zi~ ki i psi hi~ ki to je ne iz dr ì vo, a re zul ta ti su ve li ka sa tis fak ci ja. Na {li smo pr ve La le, pr ve ze mqo rad ni ke ko ji su ì ve li ov de. Ni ko od nas ni je o~e ki vao da je to to li ko ve li ko na la zi {te – pri ~a nam Du {an ka Ve se li nov, do da ju }i da je Saj lo vo sta vqe no pod za {ti tu i uì va sta tus kul tur nog do bra, a da li }e za ì ve ti Ar he o lo {ki park - osta je da se vi di. Svi objek ti, wih 180, mo gu da se re kon stru i {u jer su na u~ no is tra è ni. “Ma lo nas je, a ma te ri ja la ima mno go, i mi sa da mo è mo da ku ka mo ka ko ni {ta ni je do bro, ali to je bez ve ze”, pri ~a sa go vor ni ca i na sta vqa o sta ri jim ko le ga ma. – Na {e ma lo bo roj ne sta ri je ko le ge ima le su sna gu i en tu zi ja zam ko je je da nas ne mo gu }e vi de ti. Da nas po sto ji mla di, ener gi~ ni qu di ko ji è le da ra de ali ne ma ju per spek ti vu u Sr bi ji. Ima tu i jo{ jed na gru pa, qu ti li se oni ili ne, ar he o lo zi u

dnevnik

c m y

INTERVJU NEDEQE

NE DE QE: DU [AN KA VE SE LI NOV, AR HE O LO [KI WA

No vi Sad je Fe ma

be lim ru ka vi ca ma, ko ji ni kad ni su iza {li na te ren. De ve de se te su ka ri ka ko ja ne do sta je, iz gu bqe na ve za iz me |u sta rih is ku sta va i mla de ge ne ra ci je ko ja ra ste u sa vre me noj teh no lo gi ji i ne do sta je joj osnon vo po {to va we. Zna we ni je pre da to. l [ta smo na u ~i li de cu? – Da ne bri nu. Mi smo na {u de cu is pu sti li iz kri la. Ko li ko god ih u~i li, onog tre nut ka ka da iza |u na uli cu to vi {e ne po sto ji - is ku stvo iz pr ve ru ke! To }e tek u bu du} no sti da ima po sle di ce, na `a lost. l Da li sa mo per spek ti va raz li ku je dve ge ne ra ci je ar he o lo ga? – Ne. Na{ naj ve }i pro blem je {to ne ma do voq no stru~ wa ka. Qu di su pre pu {te ni svo joj ini ci ja ti vi u dr `a vi ko ja za kul tu -

ru iz dva ja naj ma we. Mo `da je sve dru go va `ni je, ali ne sla èm se: na sle |e je iz u zet no va `no, upra vo za obra zo va we. Mi sli li smo da do po ~et ka iz grad we {an ca ov de ni je bi lo ni ~e ga osim ba ru {ti na i à ba i to se pre pi su je. Ne mi slim da su isto ri ~a ri kri vi. Ve} 20 go di na ra dim svoj po sao i ne mo gu da ob u zdam ra dost zbog na la za u ur ba noj sre di ni, gde je pre te {ko ra di ti. Svi ma sme ta te. l Da li je ta kav od nos do veo do kul tu re za bo ra va u Sr bi ji? – U ve li koj me ri je ste, ali ne mo è mo sva li ti sve na dru {tvo i oko li nu i à li ti se ka ko nam ni je do bro. Sve za vi si od nas, bi la bih li ce mer da ku kam. îm sam od u sta la da o~e ku jem, stva ri ne ka ko lak {e idu.

l [ta ste uop {te mo gli ura di ti za tih 20 go di na? – Da sve ono {to je ugro è no is tra ìm, do ku men tu jem i spa sim. Na 20 me sta u cen tru ima mo ostat ke iz raz li ~i tih pe ri o da, zbog ko jih ne mo è mo go vo ri ti da su ov de bi li sa mo ro de i ko mar ci. Uvek ima mo iste ci klu se qud ske vr ste, ali je naj go re {to od sve ga {to su isto ri ~a ri za be le ì li ni smo u sta wu da ne {to na u ~i mo. Sve je isto bi lo ra ni je, hle ba i iga ra, i sve je stvar mo de vre me na, a pro stor na kom ì vi mo je uvek bio fre kven tan. l Ar he o lo {ki park Saj lo vo? – Ne znam ko li ke su {an se za ar he o lo {ki park. [to se ar he o lo ga ti ~e, moj po sao je da is tra ìm, do ku men tu jem, va lo ri zu jem, uka èm i to sam i ura di la. Oti {la sam ko rak da qe s ko le ga ma iz Ur ba ni zma, {to je pri mer do bre prak se. Te go di ne se ra di lo na iz ra di pla na ge ne ral ne re gu la ci je pro sto ra se ver no od Bu le va ra voj vo de Ste pe, a za pad no od Bu le va ra Evro pe, stal no sam bi la na te re nu. Od ne la sam po dat ke i deo pre zen ta ci je, stu den ti isto ri je ima li su ~as na na la zi {tu, me |u tim No vo sa |a ni to ni su vi de li. l Op ti mi sta ste? – Je sam, da ni sam – ne bih ni ra di la. I skep ti~ na. Ako taj pa pir o ko me ni sam go vo ri la do od lu ke Skup {ti ne gra da - dok ni je do net taj plan, osta ne po no vo sa mo na pa pi ru, to ne }e bi ti na{ pro blem, ne go wi hov. Naj u gro è ni je na sle |e gra da su tr {~a re u Kra qe vi }a Mar ka. Pa pir za wih je do net odav no i ni {ta ni je ura |e no. To vam pri ~am: dr à va lo kal na za jed ni ca - po je di nac! Stal no gle da mo u taj Be~ i Pe {tu, No vi Sad je ma lo Fe ma; ma lo vi {e! Za {to be ì mo od to ga

ko smo, {ta smo? Grad mo ra da shva ti ko li ko ima da po nu di, a sve nam kli zi kroz pr ste. l Od bro ja va te li da ne na Saj lo vu, dok se drum bli ì? – Ne, ra dim svoj po sao ko li ko mo gu, uz okol no sti ko je su ote à va ju }e. Ogu gla la sam. Uko li ko ne ko sma tra da to {to ra di mo ni je do bro, ili da ne tre ba, ne ka pot pi {e, ne mam ni {ta pro tiv. U sva kom slu ~a ju, ar he o lo zi u slu `bi za {ti te su naj kon tro li sa ni ji qu di u stru ci. l Kon ven ci ja iz La Va le te oba ve zu je dr à vu da se sta ra o do bri ma? – Mi ve} ima mo Za kon o kul tur nim do bri ma, sa mo da ga po {tu je mo. l Kao ono mad o sa rad wi s Ha gom, kad smo skri va li be gun ce? – Ne raz mi {qam o to me, ra dim svoj po sao. Da li }e ne ko da po {tu je za ko ne ili ne, to je stvar oso ba ko je se bri nu o dru {tve nom in te re su. l To su qu di de fi ci tar ni? – Znam, ali ne zna ~i da za to tre ba da od u sta nem. Po no sna sam na mla de, ima mo naj ma we pet di plo mi ra nih ar he o lo ga, me |u tim oni ne ma ju {an su da se za po sle, a na u ~i li su da ra de. Vred no sti mo ra ju kad - tad is pli va ti. l Ko li ko ko {ta ahre o lo{ ki park? – Ne znam, to ni je moj po sao. Mo ram da po hva lim ur ba ni ste,

sam ima la ni fo to a pa rat, sa mo svoj ra nac i bi cikl, a do le su dve ce le sred we ve kov ne slo ven ske po lu ze mu ni ce kao na dla nu. Ra do va la sam se to me, to uti ~e na sva na {a sa zna wa... l ...i kul tu ru pam }e wa? – Upra vo! Sa da je tu ga le ri ja, mo `da je mo glo da se to sre di ali ni sam ima la ni ka kvu po dr {ku. Bi la sam za pre pa {}e wa, raz o ~a ra na, qu ta, po zva la sam ko le ge za {ti ta re da vi de ku }u i ni {ta ni su raz u me li. „To su ru pe, a ne ku }e”, re ko {e. Qu di zbog maw ka in for ma ci ja ne zna ju. l Ma wak in for ma ci ja pro si pa bi se re pod no ga ma? – Zna te li ne kog ar hi tek tu kon zer va to ra u Sr bi ji ko ji se ba vi na sle |em? Mo lim vas, upo znaj te nas. Od go vor nost pre ma na sle |u je ono {to me te ra da po kre nem stva ri. l I Por ta mo è „na zad”? – Ka da je po ~e lo is tra ì va we u Por ti na i {la sam na in sta la ci je ko je su ~i ta vog 20. ve ka uvo |e ne pre ko gro bo va. Grad je ne mo gu }e za u sta vi ti, on mo ra da ì vi, ali svest je ta ko ja ka è” do bro, tre ba nam vo da i ka na li za ci ja ali ne i {ah to vi, ko je to smi slio, ako zna da je tu gro bqe? Za {to se pro jek ti pra ve pre ar he o lo {kih is tra ì va wa? Ume sto da je Grad to is ko ri stio, bi lo im je mu~ no {to smo mi tu. Raz u mem ih, da sam di rek tor ZIG–a ima la bi po slo ve ko je mo ram za vr {i ti, ukqu ~e ne raz ne qu de, obez be |e na sred -

Pa u ~i na na „go di {wem” Pret hod na go {}a „In ter vjua ne de qe„ glu mi ca Ja sna \u ri ~i} upi ta la je „na ne vi |e no„ Du {an ku Ve se li nov - gde }e na od mor? – Imam go di {wi od mor od pret pro {le go di ne. Na dam se da }u us pe ti da odem u Cr nu Go ru gde le tu je mo u jed noj po lu za vr {e noj ku }i u Za gra |u.

na ro ~i to Bi qa nu Pa vlo vi} i Bi qa nu Jo va no vi} [u {war ko je su vo di le iz ra du pla na ge ne ral ne re gu la ci je. Pre da la sam {ta mi slim da je naj bo qe za Saj lo vo, za in te re so va li su se, ni je im bi lo la ko, raz go va ra li su o to me u okvi ru svo je in sti tu ci je, tru di li se. To ne mo è pre ko no }i ali mo ram re }i da je bo qe. Ad mi ni stra ti van po sao je ubr zan, svi u~e stvu je mo u iz ra di pro stor no plan ske do ku men ta ci je. I da qe je te {ko ka da ar he o log ka è da mo ra da ko pa, ali tru di mo se kao da se ra di o sop stve nom dvo ri {tu. Mla |im ko le ga ma }e bi ti lak {e, ne }e se bo ri ti za fo to a pa ra te, ge o fi zi ~a re... l Be ha to ni ra we lo ka li te ta u Ka to li~ koj por ti? – Pr vi put sam o to me go vo ri la u We go {e voj uli ci 2002, mo je pr vo sa mo stal no is tra ì va we. Za tim, na Tr gu slo bo de 5. Iz me |u po drum skih pro sto ri ja po sto ji ne ko li ko na la zi {ta. U Pa {i }e voj ima ja ma ko ja ni ka ko ni je mo gla da se uklo pi. Ta da ni -

stva... I on da vam ka ù: “Ne mo è”. A sve mo è ka da qu di ho }e. Mo ra! l Ima ju li gra |a ni sen zi bi li tet da is tr pe mu ku za rad op {teg do bra? – Ne u tom smi slu. Ima ti li vi ose }aj da to mo è da se de si? l Mo gu go vo ri ti sa mo u svo je ime. – Ta ko mo è mo nas dvo je i to bi bi lo su bjek tiv no. î ni mi se ne mo gu }e, za to {to sa vre men na ~in ì vo ta pod ra zu me va na vi ke, a one su ~ud ne stva ri. Qu di se la ko pri la go |a va ju sa mo na bo qe, te {ko da }e vi de ti da je ma we vi {e. Ni je re al no da sta nov ni ci Por te uzi ma ju vo du s ci ster ne dve go di ne ali uvek sam za to da se po tra è na ~i ni, ko ji nam se ne ka da ~i ne ne mo gu }im. l Vo qa je ja ~a od nov ca? – Pro blem je zna we i ka ko se pri pre ma mo za po slo ve. Da li su qu di uop {te shva ti li {ta mi sve mo ra mo da ura di mo? Kqu~ ni qu di u gra du ~e sto ne ma ju do voq no in for ma ci ja. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

ul tur na se zo na je na iz ma ku, i sve naj va `ni je pre mi je re, iz lo `be, kon cer ti, pro mo ci je kwi ga, ju bi le ji i ini do ga |a ji ustu pa ju me sto pu we wu ba te ri ja za no ve je se we po du hva te, uz pri pre me za “let wu {e mu”. Po pra vi lu, to kom le ta }e tu i ta mo bi ti za be le `e ni do ga |a ji {a ro li kog umet ni~ kog kva li te ta, ali u ra ju ta len to va nih po je di na ca se u na red nim me se ci ma ne }e zbi va ti ne ka kve ve li ~an stve ne sen za ci je, ne go uglav nom “tak ti~ ko” pre `i vqa va we uz po ne ku re ka pi tu la ci ju.

Ni ko la Xa fo, slikar: Moja strategija i taktika nije zavisila od ovih izbora pa sam spreman da pravim izlo`bu. @eqan sam da je otvorim u Novom Sadu. Za wu sam dobio nagradu u Beogradu, ali je ona zapravo doneta iz [vedske, kona~no posle dvadeset godina, i moè da pokaè kako sam slikao. I sada moram da vidim da li }e to mo}i da se sloì s novim slikama. Spremam se jo{ da slikam. Problem je u Novom Sadu gde da se izlaè i moram prvo da vidim koja galerija bi to htela da primi, pa negde na jesen da otvorim izlo`bu. To mi je ciqano, zna~i ru~ni rad, motorika i mejnstrim varijanta: slikarstvo, uqe, platno, crte`... da se rekapitulira {ta se radilo. Do|e se na to da to moram da potvrdim sada. A pored toga u Art klinici ~etvrtkom otvaramo vrata svima koji do|u da crtaju, da se ne zaboravi da se radi rukom ono {to se vidi - model. Eto, to je to otprilike, nekakva kasi~na varijanta.

nedeqa20.maj2012.

PI T A M O: [ta ima novo u va[oj umetni^koj/stvarala^koj radionici?

Bo za, li mu na da i ~i sta vo da ni. Planiram da izboru prikqu~im i antologijski tekst V.G. Zebalda o Jozefu Rotu (Jedan kadi{ za Austriju).

Re qa Dra ì}, prevodilac i izdava~: Pre nekoliko godina, zajedno sa par austrijskih prijateqa, pokrenuo sam ediciju Nojzac. Zami{qena je kao imaginarni prostor novog (jo{ jednog) uspostavqawa dodira kultura i jezika ~iji su narodi utemeqili grad u kome ìvimo - putem prevo|ewa. Sticajem okolnosti taj preambiciozni zadatak zasad je ostao na prevo|ewu austrijsko - nema~ke kwièvnosti u koju sam zaronio, i to ~ini mi se samo po povr{ini, i sad ne mogu da je se oslobodim, a nekako i ne bih. Tako da }e, kako sad stvari stoje, u nekom sagledivom vremenu Nojzac verovatno i daqe ostati pri austrijsko - germanskoj kwièvnosti u prevodu Reqe Draì}a. Ipak, ukazala se prilika da se i tom u okviru donekle ispo{tuje prvobitna namera, naime, dogodilo se da je s Jozefom Rotom mogla da bude data re~ u isti mah i jevrejskoj kwièvnosti. Po{to smo u prethodnom periodu objavili tri velika Rotova dela (Hotel Savoj, Jov, Jevreji u migraciji) sada nam predstoji da “temu Rot” zaokruìmo jednim reprezentativnim izborom novela (April, [ef stanice Falmerajer, Levijatan, Careva bista). To su velike, na nivou svetske kwièvnosti zna~ajne novele, koje sem toga pruàju obiqe materijala za interpretaciju Rotovog dela u celi-

Sil v ia Dra ` i}, te o re ti ~ar ka i kulturna aktivistkiwa: Kao i u prethodnom periodu, i sada, i nadam se i ubudu}e, poku{a}u da nastavim da radim jer to je postao jedini ohrabuju}i i koliko toliko siguran prostor koji mi je preostao. Ve} ~etvrtu godinu sara|ujem sa Art klinikom i to }e se nastaviti i daqe. Do{lo je lepo vreme i pripremamo se da opet izlaèmo i trgujemo na Limanskoj pijaci. Verujem da }e se taj program pro{iriti i na neke nove sadràje, koncerte, predstave... U okviru akcije „izlaska iz podruma“ koji je zapo~eo pro{le godine, planiramo i iskorak iz centra ka drugim delovima grada, pa }e se [ok galerija sa svojim izlo`bama seliti na razli~ite destinacije u gradu - Petrovaradin, Telep... Dolazi i izbor Perspektivnih, pa Letwa radionica... Pored toga nastavqam strpqivo da ~ekam odbranu svog rada o Juditi [algo i nastavqam da se bavim feministi~kom teorijom. Trenutno je to odli~na kwiga Zilke Spahi} - [iqak „Propitivawe ènskih, feministi~kih i muslmanskih identiteta“ koju nameravam da prikaèm.

vreme je ponovo protra}eno i verovatno niko ni{ta iz ovoga ne}e nau~iti.

Rat ko Ra di vo je vi}, glumac i tvorac Brod teatra: Posledwih desetak dana maja meseca u ulozi selektora vi deo sam 11 naj bo qih ama ter skih predstava Vojvodine. Ima odli~nih predstava, ima i publike. Napunili su mi baterije. U svim mestima u kojima sam bio pitaju me da li }e biti turneje Broda teatra “Plovnim putevima Vojvodine”. Odgovaram da se nadam da ho}e. U me|uvremenu radim sve {to je u mojoj mo}i, pripremam predstavu po pri~i Stevana Sremca “Li munacija u selu”. @elim da napravim kabaretsku predstavu. Sve je tako bez du{e da nam ne preostaje ni{ta drugo nego da pogasimo svetla, pijemo (pu{e we je za bra we no u po zo ri {tu), pri~amo viceve, igramo i pevamo. Limunacija je zapravo pri~a o tome kako jedan poreme}eni um, usijana glava, mo`e da napravi buru u ~a{i ~iste vode i da se ta bura prelije na celu zajednicu. O tome koliko je tanka granica izme|u zdravog razuma i manipulacije kada su u to ume{ane qudske strasti. O tome koliko je te{ko u smutnim vremenima sa~uvati moralni integritet i ne dozvoliti politikantima da velikim parolama povedu svoje naivne sledbenike u provaliju. O tome, kona~no, kako je od iluminacije nastala limunacija - ili ni{ta, a

Mi lo{ Jo va no vi}, umetni~ki direktor Hamer produkcije: Baviti se samostalnim stvarala~kim radom, pa onda i ìveti od wega, verovatno je san svakog ~oveka. Samo onaj stvarala~ki rad koji aktuelno komunicira sa sada{wo{}u i svojim porukama anticipira budu}nost, ima garantovane {anse da preìvi. Oni koji su zagledani u pro{lost, tamo i ostaju. Usvajawe novih znawa i permanentno multidisciplinarno obrazovawe, postaju osnovni postulat za bilo koji stvarala~ki rad. Za ovu godinu planiram po~etak rada na dokumentarnom filmu o Romima u Vojvodini, koji radim zajedno sa Vojom Aralicom. Pored toga, pravim retrospektivnu multimedijlanu izlo`bu radova Hamer produkcije pod nazivom „Radna kwiìca”. Planiram u~e{}e na mnogim filmskim festivalima sa mojim filmom „Frau Ajn{tajn”. Zavr{avam muzi~ki materijal i za orkestar Dobrovoqno Kova~ko Dru{tvo i planiram da ga do kraja godine koncertno izvedemo. Posebno me raduje rad na produkciji novog albuma Ramba Amadeusa, za koji se nadam da }e ponovo biti u~ilo za sve nivoe obrazovawa u na{em regionu. n Reqa Kneèvi}

na kladionicama u trci Za Zlatnu Palmu vodi „QuBav” miHaela Hanekea

Kan ski va {ar ta {ti ne i po kret nih sli ka

rveni tepih evo ve} 65. po redu filmskog festivala u Kanu i daqe privla~i veliku pa`wu: kako i ne bi kada je to prilika da poneko od 40.000 (!?) gostiju, ukqu~uju}i drè}e filmske dive iz vaskolike hemisfere ~arobnih slika i mlade snage koje nadolaze, pro{etaju u svojim skupocenim haqinama, da izmere konkurenciju i utvrde ko je lep{i od koga, da vide ko je s kim u dru{tvu, da se pomalo i modiraju i me|usobno olajavaju... A kada posle promenade, sevawa bliceva i zujawa kamera glavna gungula utihne, ubrzo osvanu komentari udarnih blogera na modnim sajtovima i oglasi se ~itava svita tra~erskih rubrika. I tako u krug. Posle va{ara ta{tine uglavnom svi budu zadovoqni jer se vidi da niko nije najgore obu~ena/obu~en. I ove godine je plenila pa`wu Tilda Svinton u zlatnoj haqini kreatorke Hajder Akerman, dok je od mu{kih pohvaqen izgled ~lana ìrija Ijena Mekgregora u Dol~e i Gabana smokingu. Po pravilu, ekipe glumaca iz pojedinog projekta drè se zajedno i najpre se predstave novinarima, a zatim publici. Ali, tu je i ve~iti “nikad bez svoje cigarete” individualac [on Pen, zatim pozadru`na frontlajnerka “Gosipa” Bet Dito koja je bez kompleksa u mini}u pokazala svoje obline, pa ko voli... Uve~e, posle projekcija, obi~no se {arenoliko dru{tvo uputi na neke od mnogobrojnih partija gde se uz bazene i titraj sve}a ispija {ampawac i upore|uje ponuda keteringa. Ali, to je pre svega prilika da se uspostavqaju poznanstva izme|u velikih bosova producentskih ku}a, zvezda, menaxera, direktora fotografije, muzi~ara i prate}e boranije... U multi-kulti fazonu vi{e nisu nikakva egzotika kada se pojave glavne protagonistkiwe filmskih blokbastera iz Kine, Indije stilizovane po posledwoj modi, a bude tu i dolazaka do crvenog tepiha kamilom, i nimalo mekanog prizemqivawa na zadwicu s iste (kao {to se desilo glavnom glumcu “Diktatora”)... Me|utim, u Francuskoj i daqe ton na stepeni{tu ispred Palate festivala (ove godine su je posebno u{qa{tili), daju holivudske zvezde koje

privla~e najvi{e pa`we. Preko dana ceweni gosti pro{paciraju Kroazetom, da bi potom hvatali “bojicu” ne palubi neke od brojnih “besnih” jahti, uz kakav egzoti~an koktel~i}, naravno. Pomalo bizarno deluju telohraniteqi s repetiranim automatima i u punoj ratnoj spremi uz poluobna`ene “polubogove i bogiwe”, ali i to vaqda slu`i da bi upotpunilo va{arsku atmosferu. Mada, nikad se ne zna... Eh, da, umalo da zaboravimo zbog ~ega su se svi ti likovi uop{te i okupili: wegovo veli~anstvo – Film. Dakle, festival se uveliko zahuktao, a ono {to ovogodi{wi Kan ~ini posebno intrigantnim nisu ostvarewa afirmisanih velikana, ve} niz nadolaze}ih autora koji su skrenuli pa`wu izvrsnim prethodnim filmovima, a sada su doneli „novu robu” koja }e potvrditi ili pobiti wihov status. Ipak, u konkurenciji za Zlatnu palmu su i tri biv{a pobednika festivala (Abas Kijarostami, Mihael Haneke i Kristijan Mun|iju), zatim niz autora koji su se iz Kana redovno vra}ali s osmehom (poput Kena Lou~a), a sve to s prstohvatom starih, dobrih klasika, kao {to je novotalasni modernista Alan Rene ili zaboravqena perjanica ci ne ma de lo o ka 80-ih Leo Karaks, koji je u Kan do{ao posle 13 godina rediteqske apsitinencije. Ako je suditi prema kladionicama, najvi{e {anse za Zlatnu palmu (6:1) ima Hanekeova „Qubav”, s tim da ga u stopu prate Rejgadasovo „Svetlo posle mraka”, Kijarostamijev „Kao zaqubqen” i Kronebergov „Kosmopolis”, za koje bukmejkeri daju 7:1. Tu negde je (8:1) „Jo{ ni{ta niste videli” Alana Renea i „U magli” Sergeja Loznicje, a ne stoji lo{e ni „Lov” Tomasa Vinterberga. Iako je pre po~etka Kana slovio za izrazitog favorita, Lou~ bi sada onima koji se klade na wegov „An|eoski deo” doneo pozama{an iznos, s obzirom na to da je kvota - 16:1. Tek, ubedqivo najlo{ije stoje ju`nokorejski „Ukus novca” Im Sang-sua i „Bezakowe” Xona Hilkota koje bukmejkeri cene sa ~ak 33:1, {to, naravno, ni{ta ne zna~i. Jer, od kada se pa to kockari razumeju u umetnost, makar ona bila i sedma? n E. N. L.

nedeqa20.maj2012.

o sao vas ne kad iz me sti na de sti na ci je o ko ji ma ni ka da ni ste raz mi {qa li. Dok u ne kim tre nu ci ma, po ma lo ner vo zno, `a li te {to }e te se upu ti ti na ne ta ko po pu lar ne de sti na ci je, u dru gim ste ra do sni {to }e te ima ti pri li ku da ot kri je te je dan pot pu no no vi svet, dru ga ~i ji od onog na ko ji ste na vi kli. U tom smi slu, Azer bej xan je u naj ma wu ru ku iz ne na |e we. O ze mqi va tre, ka ko je po pu lar no zo vu, znao sam sa mo da je ne gde is to~ no, kao i da je iz ne dri la jed nog Gur ba na Gur ba no va, ~i jom za slu gom se ni smo pla si ra li na Evrop sko pr ven stvo u

dnevnik

c m y

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: EVROSONG U BAKUU, NA DALEKOM EVROPSKOM ISTOKU

„Qu bav” u ze mqi va tre i Gur ba na Gur ba no va fud ba lu 2004. go di ne. Pri me tio sam ovu neo bi~ nu dr `a vu i u onim ~u de snim emi si ja ma o ve li kim gra |e vi na ma, ko je smo po no sno gle da li ka da je pri ka zi van na{ most na Adi. Mo gao sam i da na slu tim na osno vu ge o graf skog

Kristalna dvorana, doma}in Evrosonga

po lo à ja, da je ovo me sto sa bur nom isto ri jom, gde su se ukr {ta le ve li ke na ci je i oda kle de lom i mi vu ~e mo ko re ne. Ali, ni sam mo gao da o~e ku jem ovo li ko iz ne na |e we. Ba ku, kao glav ni grad Azer bej xa na, mo è mo na zva ti ar hi tek ton skim spek ta klom, gde se de lo vi gra da me |u sob no tak mi ~e u to me ko }e iz gra di ti lep {u i ve }u gra |e vi nu. No vac od ga sa i naf te, u vla sni {tvu po ro di ca bli skih pred sed ni ku, ma sov no se ula è u gra |e vi ne ko je su tu da pri vu ku {to vi {e go sti ju i pro iz ve du {to vi {e po zi tiv nih ko men ta ra. Im pre siv no je vi de ti ka ko se ovaj grad gra di. Ha la u ko joj se odr à va ovo go di {wa Evro vi zi ja, sa gra |e na je za sa mo {est me se ci, a ima te ge ne ral ni uti sak da se sva kim da nom grad me wa u ne kom seg men tu. Opet, ne mo è se re }i da se ne ose ti sko ro je vi} ki duh, pa sve ove pre sku pe i gla mu ro zne gra |e vi ne po ma lo li ~e kao da je grad u vla sni {tvu do bit ni ka na lo tou ko ji je è leo da sav svoj no vac po tro {i ne bi li pre ko no }i po stao deo vi so ke kla se. Ose ti se ma lo ne do sta tak pre fi we no sti ko ju mo è mo ose ti ti u ne kim ve li kim me tro po la ma, ali ka ko je to pro ces ko ji tra je, a sve je ve }i broj qu di iz ce log sve ta ko ji ov de do la ze da ra de, ne sum wam da }e i to po sti }i. Ne slu }e no bo gat stvo ove ze mqe do la zi iz naft nih po ten ci ja la ko je ima u Ka spij skom mo ru. Ma lo je po znat po da tak da je Azer bej xan po ~et kom 20. ve ka bio se di {te naj bo ga ti jih qu di na sve tu, jer su ov de bi le pr ve pri vat ne naft ne bu {o ti ne. Je dan od tih pr vih naft nih mag na ta bio je i ~u ve ni Al fred No -

bel, po ko me da nas po zna ta na gra da no si ime. We go vi na sled ni ci i da qe su ~e sti go sti Ba kua. Pro past ove ere na sta je s do la skom So vje ta po sle Pr vog svet skog ra ta, ka da pri vat no vla sni {tvo pre la zi u ru ke dr à ve. Po sti ca wu ne za vi sno sti 1991. kre }e no vi eko nom ski rast. Na à lost, taj rast ni je pra vil no ras po re |en, pa je naj ve }i deo bo gat stva u ru ka ma qu di bli skim pred sed ni~ koj po ro di ci, dok je osta tak dr à ve u znat no ne za vid ni joj fi nan sij skoj po zi ci ji. S dru ge stra ne, iako @eqko Joksimovi} & Ad Hoc or}estra }e za me ne re }i da sam evro vi zij zna je ste ugled ko ji Sr bi ja, ali i ski skep tik, u~e stvo va we na li~ no @eq ko Jok si mo vi}, ima ju Evro son gu u ovoj ze mqi do sta je na Evro son gu. Srp ski je si gur no pro me ni lo sli ku o ovoj „pri red tre }i je zik na Evro vi zi ji, po sle bi” . Pet da na u Ba kuu raz bi lo je, en gle skog i ru skog; ka da pre po na i me, ilu zi ju o Evro vi zi ji kao zna ju da ste iz Sr bi je, svi se tru ki ~e raj skom tak mi ~e wu za gej de da pri ~a ju ili ma kar ot pe va ju po pu la ci ju. U pi ta wu je, za pra vo, ne {to na srp skom. Pri to me, sa vi so ko pro fe si o nal no or ga ni - mo @eq ko vo pri su stvo sve to di zo va ni do ga |aj, ne {to po put pu è na je dan mno go vi {i ni vo, a tu ju }eg fe sti va la, ko ji sva ke go sa ma we go va po ja va iza zi va broj di ne pra ti vi {e od 120 mi li o na ne ko men ta re, zah te ve za sli ka qu di. Ve ru jem da je s bro jem pre we i in ter vjue. Naj bo qi do kaz za gle da na Ju tju bu, ova broj ka da nas to je i sve bo qe ko ti ra we na kla i pu no ve }a. Uz to su pro ce du re di o ni ca ma, ko je nas sa da sta vqa vr lo ja sne: no vi na ri ima ju sta tus ju u pr va dva fa vo ri ta za po be du. ma lih bo go va i u pres cen tru je Pro be su te ko je su na pra vi le za sva kog obez be |en po se ban lap raz li ku. Za raz li ku od dru gih top, stru ja, ka blo vi za in ter net tak mi ~a ra ko ji se uglav nom fo u slu ~a ju pre ki da ra da onog be ku si ra ju na sam na stup na sce ni, ì~ nog, ogro man kon fe ren cij kod @eq ka je ak ce nat na per ski pro stor, kao i po seb ni bok fekt noj iz ved bi, {to je ne {to so vi za one ko ji è le da ra de in {to pu bli ka ose }a i na gra |u je ter vjue s u~e sni ci ma. Ono {to po zi tiv nim ko men ta ri ma. Ova ve }i na ni je ima la pri li ke da sa ener gi ja se pre ne la i na na {u de -

le ga ci ju, te ne ka ko svi, s mno go vi {e sa mo po u zda wa, kre }e mo ka 24. ma ju ka da }e „Ni je qu bav stvar” otvo ri ti dru go po lu fi nal no ve ~e. Za kraj, mo ram da pri znam da mi je dra go {to sam ov de, iako ini ci jal no ni sam ne ko ko je iz mu zi~ ke ili TV in du stri je, i kod ko ga bi sa mo po mi wa we Evro son ga ve} na pr vu lop tu iza zi va lo ve li ko odu {e vqe we. Do la zak u Ba ku je te pred ra su de uve li ko pro me nio, tim pre {to ovo je ste ide al na pri li ka da pred sta vi mo ze mqu u naj bo qem sve tlu - ta mo gde za Sr bi ju ve} zna ju kao ze mqu pri jat nih i ta len to va nih qu di. Na ne ki na ~in to je i mo ja li~ na, ali i mi si ja ce le de le ga ci je, a rad na we nom ostva ri va wu je ve ro vat no naj ve }a po be da ko ju sva ke go di ne do no si mo u na {u ze mqu. n Neboj{a Radovi}

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

ODMERAVAWE SNAGA OBAME I ROMNIJA MOGLO BI DA PROGUTA I DVE MILIJARDE DOLARA

VESTI

Do na to ri ma u po ho de o li vud ski glu mac Xorx Klu ni bio je ne dav no do ma }in do na tor ske ve ~e re na ko joj je sa ku pqe no ~ak 15 mi li o na do la ra za Ba ra ka Oba mu, pred sed ni ka SAD, ko ji je u kam pa wi za osva ja we dru gog man da ta na iz bo ri ma u no vem bru. „Sa ku pi li smo pu no nov ca, jer svi vo le Xor xa“, re kao je u {a li Oba ma obra }a ju }i se zva ni ca ma. Ga la ve ~e ra u ba {ti Klu ni je ve vi le u Ho li vu du oku pi la je oko 150 do na to ra De mo krat ske par ti je, me |u ko ji ma i zve zde po put Skar let Jo han son, Bi li ja Kri sta la, Sal me Ha jek, To bi ja Me gva je ra i Bar ba re Straj send, ko ji su bi li sprem ni da za ula zni cu is ke {i ra ju 40.000 do la ra. Sve do ne dav no Oba ma je slo vio kao ap so lut ni {am pion u kam pa wa ma ne iz be `ne de lat no sti po ho da za nov ~a ni ke do na to ra. Iz bo ri se do bi ja ju na iz bo ri ma, ja sno je, ali bez pre go le mog bu xe ta za kam pa wu, {an se za po be du zna ~aj no opa da ju. Ba rak Oba ma je u po bed ni~ koj kam pa wi pre ~e ti ri go di ne imao na ras po la ga wu 760 mi li o na do la ra, a po tro {io je sve ga 30 mi li o na ma we, dok je we gov pro tiv ka ni dat Xon Me kejn po tro {io upo la to li ko. S o~e ki va wi ma, re klo bi se ute me qe nim, da bi ovo go di {we od me ra va we sna ga pred sed ni~ kih kan di da ta de mo kra ta i re pu bli ka na ca, Oba me i Mi ta Rom ni ja, mo gla na kra ju da pro gu ta i ~i ta ve dve mi li jar de do la ra, {to bi bi lo uve }a we od 100 po sto u od no su na 2008. go di nu - s ob zi rom na ulog, bi va ja sno za {to se u ak ci ji uve }a va wa bu xe ta za kam pa wu ko ri sti sva ka po god na pri li ka. To oba ve zno ukqu ~u je i ve ~e re za po zna te li~ no sti, sprem ne da se, uz do bar za lo gaj, ma {e za ~e kov nu kwi ì cu i bez pro ble ma is pi {u tra è ni iz nos. Oba mi no pre i mu} stvo u pro na la è wu pu ta do sr ca do na to ra tek je pro {log me se ca pr vi put do ne kle ugro è no. Na i me, Oba ma je u apri lu pri ku pio 44 mi li o na, dok se Rom ni za u sta vio na broj ci od 40 mi li o na pri ku pqe nih do la ra. Za Rom ni ja je to rast od 12 mi li o na do la ra u od no su na mart, a to se ob ja {wa va ~i we ni com da je na kon po vla ~e wa svih pro tiv kan di da ta iz svo je stran ke, isti na I pre zva ni~ nog za vr {et ka se zo ne pred iz bo ra, po stao ne zva ni~ ni kan di dat re pu bli ka na ca za no vem bar ske iz o re. Rom ni ju }e sad bi ti ne u po re -

Kr va vi na pad

di vo lak {e da oku pqa do na to re bli ske re pu bli kan ci ma i da ta ko po ku {a da pra ti Oba min ri tam. Ka da se po sta vi lo gi~ no pi ta we: za {to je po treb no ima ti to li ko nov ca u kam pa wi? - do vo qan je po da tak da sa mo u ovom me se cu Oba min tim pla ni ra da po tro {i 25 mi li o na do la ra za ogla {a va we na te le vi zi ja ma. Te le vi zij ske re kla me ne }e sa mo pla }a ti ti mo vi obo ji ce pred sed ni~ kih kan di da ta, ve} i ne bro je no mno go tzv. “su per PAK-ova”, sve vi {e omra `e nih

Barak Obama je u pobedni~koj kampawi pre ~etiri godine na raspolagawu imao ukupno 760 miliona dolara, dok je wegov protivkandidat Yon Mekejn potro{io upola mawe iz bor nih ak te ra iz sen ke. Za hva qu ju }i pre su di Vr hov nog su da SAD iz 2010, tim or ga ni za ci ja ma omo gu }e no je da, za raz li ku od osta lih u~e sni ka u iz bo ri ma, pri ku pqa ju neo gra ni ~e ne ko li ~i ne nov ca od do na to ra, i da gae ko ri ste da li za agi to va we za ne kog kan di da ta, ili za kam pa wu pro tiv ne kog kan di da ta. Je di no {to je im je za bra we no, a zvu ~i od ve} gro tesk no, je ste da ima ju bi lo ka kvu ko or di na ci ju s ti mom kan di da ta ko jeg po dr à va ju. Ni je ne go. Su per PAK-ove ko ji ih po dr à va ju ima ju i Oba ma i Rom ni, kao i de mo krat ski od no sno re pu bli kan ski kan di da ti u tr ka ma za me sta u Pred stav ni~ kom do mu i Se na tu. Fan ti sti~ no zvu ~i pro ce na da bi kam pa we za sve fa ze tr ke za Be lu ku }u, kao i tr ka za Kon gres mo gli da ko {ta ju i svi ho sam mi li jar di do la ra. Odi jum pre ma su per PAK-ovi ma kao le gal nim u~e sni ci ma iz bo ra, po ti ~e od ~i we ni ce {to wi ho ve bu xe te, bez ika kvih za kon skih ogra da, iz da {no mo gu da pu ne i kor po ra ci je, kao i pre bo ga ti po je din ci, ko ji ti me ne dvo smi sle no po ru ~u ju da è le da uti ~u na is hod iz bo ra. A ti me, u~ ti vo je pret po sta vi ti, i na re a li za ci ju par ci jal nih in te re sa u slu ~a ju po be de kan di da ta ko jeg iz da {no oba si pa ju do la ri ma. n E. N. L.

Jed na sred wo {kol ka je po gi nu la i se dam je po vre |e no ju ~e u eks plo zi ji is pred {ko le u Brin di zi ju, na ju gu Ita li je. Dva u~e ni ka u kri ti~ nom sta wu i le ka ri se jo{ uvek bo re za wi hov `i vot. Eks plo zi ja se do go di la u 7.45 ka da su u~e ni ci ula zi li u gim na zi ju ko ja no si ime Fran ~e ske Fal ko ne, su pru ge ~u ve nog bor ca pro tiv ma fi je, su -

di je \o va ni ja Fal ko nea. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma, bom ba je bi la ru~ ne iz ra de i ~i ni le su je tri plin ske bo ce s de to na to rom, a ve ro vat no i taj me rom. Eks plo ziv na na pra va bi la je sa kri ve na u ran ~e vi ma osta vqe nim na zi di }u po red {ko le. Ita li jan ski me di ji taj do ga |aj po ve zu ju s 20. go di {wi com aten ta ta na su di ju Fal ko nea, ka da su 23. ma ja 1992. go di ne on, we go va su pru ge i tri te lo hra ni te qa raz ne ti u eks plo zi ji 500 ki lo gra ma TNT-a, ko ji je ma fi ja po sta vi la na pu tu iz me |u aero dro ma Pa ler ma i cen tra tog gra da.

Ek splo zi ja u tu ne lu De vet na est rad ni ka po gi nu lo je ju ~e u eks plo zi ji u tu ne lu na jed nom auto pu tu u iz grad wi u cen tral noj Ki ni. Agen ci ja Sin hua na vo di da se eks plo zi ja do go di la pri li kom is to va ri va wa eks plo zi va iz vo zi la u tu ne lu na auto pu tu ko ji se gra di iz me |u Jan lin ga i Ru ~en ga u pro vin ci ji Hu nan.

PI S MO „DNEV N I K U” IZ PA R I Z A: MARKSIZAM JO[ NIJE REKAO POSLEDWU RE^

Ma ri na le da kao do kaz Pi{e: Du{an Simin a da sle pi za go vor ni ci ka pi ta li zma ne ma ju od go vor na kri ti ku po di vqa lih fi nan sij skih to ko va sve ta, sme sta vam pod met nu da za go va ra te mark si zam. Za wih ne ma dru gog iz bo ra osim hi ro vi tog slo bod nog tr ì {ta, a ko li ko hu ma no sti ko ga za pad ne – to ih se ma lo ti ~e. Ko ba ja gi, svi ima mo jed na ke {an se, iz vo li te bo ri te se! Da ba{ ni je ta ko, po tru dio se, ni ma we ni vi {e ne go Wu jork tajms, u po tra zi za ne kim re cep ti ma mark si zma ko ji su odr ì vi i ko ji bi, u bu du} no sti, mo gli da uzmu ma ha. U ka pi ta li sti~ koj dr à vi [pa ni ji - auto nom noj An da lu zi ji, u pro vin ci ji Se vi qi - we noj ju `noj obla sti, po sto ji sret na va ro {i ca po ime nu Ma ri na le da. Na pre div noj gor skoj pa di ni, na te ri to ri ji od 25 kva drat nih ki lo me ta ra, ì vi ma we od 3.000 sta nov ni ka, ne {to ma lo vi {e od sto wih po ki lo me tru kva drat nom. Pre 30-tak go di na za de si la ih je ne za po sle nost, ne ma {ti na, bez na |e. Ka pi ta li zam im je okre nuo le |a. Udru è se va ro {a ni pod mark si sti~ kim slo ga nom da „ze mqa pri pa da ono me ko je ob ra |u je„» i kon fi sku ju gro fu od In fan ta da 1.200 hek ta ra neo bra |e ne ze mqe. Je ste da ih je to ko {ta lo ma ni fe sta ci ja, prav ni~ kih za vr zla ma i sud skog kr ba wa, ali se is pla ti lo. Gra do na ~el nik Huan Ma nuel San ~ez Gor di qo stao je na wi ho vu stra nu, {to je u mno go me po mo glo da se wi ho vi zah te vi na rad i do sto jan stven ì vot slu `be no pred sta ve i le ga li zu ju pred dr à vom. Ne dav no je po nov no iza bran: bez pre ki da je na toj funk ci ji ve} 30 go di na. Sve je po ~e lo jed no stav no. No vo pe ~e ni ze mqo rad ni ci udru ì li su se u ko o pe ra ci ju, e da bi za jed no pla si ra li svo je po qo pri vred ne pro iz vo de. Deo u me |u sob nu raz me nu (pre ma po tre ba ma), a vi {ak po nu de - na tr ì {te. Za tim bi vi {ak pri ho da od pro da je ulo ì li u for -

mi ra we ra di o ni ca za pre ra du i kon zer vi ra we tih pro iz vo da, {to je po ve }a va lo pri ho de. Ovi ma su da va li smi sao ta ko {to su opre mi li {ko le, ob da ni {ta, iz gra di li ba zen, sport ski cen tar, otvo ri li bi bli o te ku, am fi te a tar za sva ko ja ke pred sta ve, ku} ne uslu ge sta rim i bo le snim oso ba ma, po boq {a li a sma wi li ce ne me di cin skih uslu ga... Osim to ga su u ci klu si ma ne pre sta -

nog za ra |i va wa i oplo |i va wa nov ca, uvo di li i no ve teh no lo gi je i otva ra li no va rad na me sta. Da nas Ma ri na le da ima osam ko o pe ra ci ja teh no lo {ki pri la go |e nih br zi ni raz vo ja ka ko ne bi po sta le `r tve ba na ka. D « a bi ci klus mo gao da za po~ ne, re kao je zna ti `eq nim no vi na ri ma gra do na ~el nik Gor di qo, bi la je neo p hod na od lu ka da svi, ko ji god po slo vi i za ni ma wa bi li u pi ta wu», bu du pla }e ni po is toj ce ni od 47 evra sat (6 da na u ne de qi po 6,5 ~a so va do no si 1.128 evra). Vi {ak vred no sti ulo `en je, iz me |u osta log, u iz grad wu sta no va na op {tin skom ze mqi {tu. Za pra vo, za sa mo 15 evra me se~ no sva ko je se bi iz gra dio ku }u, uz po mo} op {tin skih pa ra iz ko jih su se na mi ri va le pla te {e fa

gra di li {ta i ar hi tek te. Ma te ri jal u na tu ri do bi jen je od an da lu zij ske vla de. Ta ko ku }e pri pa da ju oni ma ko ji su ih gra di li (u raz ma ku iz me |u dve i tri go di ne), a ma la ki ri ja }e kroz du ì pe riod mo }i da po kri je po mo} u ma te ri ja li ma. Do ko je me re se ko ri sne po sle di ce mo gu pra ti ti u raz vo ju Ma ri na le de, kao na dla nu se vi di na pri me ru bez bed no sti: je di ni po li ca jac u va ro {i, ka da se pen zi o ni sao, ni je za me wen no vim. Bu du }i da su svi sve ste kli ra dom, da su sve od lu ke iz gla sa va li za jed ni~ ki, ne ma uslo va za po ja vu de li kven ci je. Ta ko |e, po sle di ce na mo ral nom pla nu ilu stru je i prin cip da ad mi ni stra tiv no oso bqe bi va po sled we na li sta ma u ko ri {}e wu po vla sti ca. I sam gra do na ~el nik Gor di qo ne pri ma pla tu od op {ti ne, ne go ì vi od svo je pro fe si je na stav ni ka. Re~ je da kle o sa mo u prav noj de mo kra ti ji ko mu nal nog ti pa, s ob zi rom da svi od lu ~u ju o sve mu. Ne ma po tre be za za ku li snim igra ma jer su ì te qi me sta sve sni da }e svi ma do pa sti, pre ili ka sni je, ono {to im je neo p hod no. Po tre ba za cen tral nom dr à vom je mi ni mal na. Skrom nost u pri ho di ma po mo gla je da svi do |u do vi {e svo ga, ne go {to bi im tr ì {te po svo jim ce na ma po nu di lo. Za po sle ni su, ni su za du è ni, do sto jan stve ni… {to za osta tak [pa ni je, na ro ~i to sa da, ba{ ne bi mo glo da se ka è. Ni ko na wi ma ni je iz vu kao pro fit, zna ju }i da in ve sti ci je idu u za jed ni~ ku ko rist. Uz pot pu nu za po sle nost, ka da se po gle da {ta sve li~ no po se du ju i {ta im je sve na ras po la ga wu po mi ni mal nim ta ri fa ma, Ma ri na le |a ni za pro se~ nih 1.128 evra uì va ju ko rist kao da za ra |u ju dvo stru ko vi {e. Ta ko oni s ma we pri ho da po gla vi va ro {a ni na ima ju vi {e ko ri sti ne go oni ko ji ma je sa ve }im pri ho di ma do stup no ma we i svog i za jed ni~ kog. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

BUJAWE PRAVOSLAVNOG FUNDAMENTALIZMA

Pa qe we kwi ga tek je po ~e tak Pi{e: @ivica Tuci} svim re li gi ja ma sve ta deo ver ni ka sklon je fun da men ta li zmu. Iz raz ni je naj pre ci zni ji jer ~u va we svo jih te me qa – fun da me na ta - i po red sklo no sti ka sa mo do voq no sti i stra ha od ma ka kvih pro me na - ne pred sta vqa pro blem za dru ge, i ne ma opa sno sti da pre o vla da u ne koj za jed ni ci. Te {ko }a na sta je ka da deo, a ~e sto ve }i na fun da men ta li sta ne ke kon fe si je, ospo ra va svim dru gi ma ve ro do stoj nost. Pro kli we ih, fi zi~ ki ugro à va ili na pa da, ka da na me }e svo je po gle de na ne do pu stiv na ~in. To se de fi ni {e i kao ver ski fa na ti zam, ko ji je, kao i po li ti~ ki ili sport ski, go to vo po pra vi lu pra }en agre siv no {}u. Ni ko laj Ber |a jev (1874 – 1948), kao po zna va lac ver skog, po seb no pra vo slav nog fa na ti zma, po re di ga s qu bo mo rom. Svu da oko se be vi di se ne ver stvo, iz da ja, tre ba ot kri va ti za ve re... Ta kve je „te {ko vra ti ti stvar no sti”. Pre tva ra ju se u pro go ni te qe, sprem ni su na sve, iz stra ha po se ù i za na si qem. Uz we ga idu i na ci o na li zam i kon zer va ti vi zam. Uosta lom, vi zan tij ska i ru ska im pe ri ja pro pa le su zbog ta kvih ul tra-rev ni te qa ide ja ko je su spu ta le wi hov raz voj. U pra vo sla vqu je fun da men ta li zam uvek bio pri su tan, sa mo mu da nas no ve teh no lo gi je, in ter net pre sve ga, omo gu }a va ju da bu de vi {e za pa èn. Naj in ten ziv ni ji je u Ru si ji gde ga cr kva se lek tiv no to le ri {e, è le }i da ar bi tri ra u svim dru {tve nim pi ta wi ma. Pre ko ver ni~ kih or ga ni za ci ja po ku {a va se me wa ti po zo ri {ni pro gram, ~ak i Baq {oj te a tra, de mon stri ra se pro tiv iz lo `bi, pre ki da ju kon cer ti, na re |u je è na ma ka ko da se obla ~e, spa qu ju kwi ge „je re ti~ nih” te o lo ga, hu {ka pro tiv sek su al nih ma wi na, sa sta vqa ju „cr ne li ste” in te lek tu a la ca i no vi na ra. Po seb no se to u po sled we vre me usred se re |u je na kul tu ru, na ~in ì vo ta, me di je. Ne ret ko u to me se ima i po dr {ka vla sti, lo kal nih, kat kad i fe de ral nih. U dru gim ze mqa ma sa pra vo slav nom ve }i nom, fun da men ta li zam je sla bi ji jer je dru {tve na i po li ti~ ka kli ma dru ga ~i ja a odvo je nost ver skog od gra |an skog do sled ni ja.

Pro te stu je se pro tiv bi o me trij skih li~ nih do ku me na ta, glo ba li zma, ma so ne ri je, dru gih ve ra, ana te mi {e eku me ni zam, glo ri fi ku je na ci o nal na pro {lost... Stal no se tra ì po vod za no ve i no ve kon flik te ka ko sa cr kvom, ta ko i sa dru {tvom. I u Sr bi ji ta ko |e ima fun da men ta li zma - u epi sko pa tu, mo na {tvu, me |u ver ni ci ma, dok kod sve {te ni ka znat no ma we. Pre ki da we po zo ri {ne pred sta ve o Sve tom Sa vi Si ni {e Ko va ~e vi }a, pre pet ne stak go di na, od stra ne ver ni ka oku pqe wih oko sve {te ni ka @ar ka Ga vri lo vi }a, osta lo je u se }a wu kao skan dal. Po ja vio se i zi lo ti zam ko ji vi {e {te ti cr kvi ne go dru {tvu, ce pa we no je din stvo i stva ra po la ri za ci ju. Te gru pe, „ar te mi jev ci” i „aka ki jev ci”, ba ve se do ka zi va wem „kri vo ver ja” SPC, an ti pa pi zmom, an ti e ku men zom, an ti za pad wa {tvom, i broj nim dru gim ’iz mi ma’ - a ne dru {tvom i kul tu rom. Ne sna la è wu po je di na ca po go du je dru {tve na kri za, ali i sa ma za tvo re nost cr kve i we na du ga ne ak tiv nost u po ma ga wu ver ni ci ma da raz li ku ju ve ru od fa na ti zma. Pa tri jarh Pa vle je go vo rio o „ra zum noj rev no sti”, tra ìo da se iz beg ne „fa na ti zam i sva pre te ri va wa”. U pa tri jar hu Iri ne ju zi lo ti ni su do bi li svog sa ve zni ka, ~ak na pro tiv. Bal kan skim na ro di ma pro sto ra biv {e Ju go sla vi je po treb na je „ko mi si ja za isti nu i po mi re we”, ko ja bi ubla ì la kon flik te, ali i ver ski fa na ti zam, ko ji sa mo u svom na ro du vi di `r tvu, iako su ov de pri pad ni ci svih ve ra i na ci ja ujed no i `r tve i po ~i ni o ci. Do sa da {wi po ku {a ji u ovo me ni su us pe li, pri ~e mu su ih po naj ma we upra vo ver ske za jed ni ce po dr à le. Fun da men ta li zam pra }en fa na ti zmom, pred met je iz u ~a va wa ne sa mo te o lo ga, ve} i so ci o lo ga, po li to lo ga, di plo ma ta, stru~ wa ka za bez bed nost, s ob zi rom na mo gu }i uti caj na dru {tve nu (ne)sta bil nost. Isto vre me no, on sma wu je ugled cr kve u dru {tvu, te iza zi va stra ho va wa i od boj nost. Pra vo slav ne cr kve, ta ko |e i SPC, iz be gle su opa snost da u wi ma pre o vla da fun da men ta li zam, ma da ih on spu ta va da bu du otvo re ni je. Ali, ma ko li ko fa na ti zo va ni udeo bio pro cen tu al no ma li, on da nas ima pri li ku, kao ni ka da u isto ri ji cr kve, da se is ka è. Ako mu se do zvo li... (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

nedeqa20.maj2012.

dnevnik

c m y

PO LA VE KA OD SRE] NOG RO \EN DA NA

MM ~e stit ka sto ri ja je, ka ko su star ci go vo ri li a ne pa `qi vi mla di od mah za bo ra vi li, u~i te qi ca ì vo ta. Dru go zlat no pra vi lo gla si: ko zna isto ri ju ne }e mu se po na vqa ti gre {ke pre da ka. Na rav no, la ko je to re }i a te {ko je u~i ti, na u ~e no za pam ti ti i u pra vom tre nut ku pri me ni ti. Sto ga su raz ne go di {wi ce sva ko ja kih do ga |a ja uvek do bro do {le da se pri se ti mo pro {log, upo re di mo ono ka ko je bi lo ta da s ovim sa da i, even tu al no, iz sve ga iz vu ~e mo ne ki ko ri stan za kqu ~ak. Po ne kad, me |u tim, po u ka i ni je po seb no prak ti~ na ali je – dra go ce na. Upra vo se ju ~e, 19. ma ja, na vr {i lo po la ve ka od pro sla ve ro |en da na ta da {weg pred sed ni ka Sje di we nih Dr à va Xo na F. Ke ne di ja (pro sla va 45. ro |en da na odr à na je, u stva ri, 10 da na pre ro ka), u sta rom Me di son skver gar de nu, na ko joj je film ska di va i naj ve }i ame ri~ ki seks sim bol tog vre me na, Mer lin Mon ro, pred oko 15.000 zva ni ca, ot pe va la „Sre }an ro |en dan go spo di ne pred sed ni ~e“. Mer lin je u iza zov noj ha qi ni i pri met no „to ni zi ra nog“ ras po lo è wa, pe smom za hva li la pred sed ni ku za sve {to je ura dio, za sve bit ke ko je je do bio i za re {e we pro ble ma sa Ju-Es Sti lom (oko vra }a wa uve }a nih ce na). Na kon we nog na stu pa pred sed nik je iza {ao za bi nu i iz ja vio da po {to mu se ta ko „slat ko“ ~e sti ta lo, mir no mo è da se po vu ~e iz po li ti ke. U tom tre nut ku ~i ni lo se da su sla vqe nik i iza zov na, ras pe va na da ma us pe li u svo jim ì vo ti ma, da im je sa mo ne bo gra ni ca i da se ne mo è ni na slu ti ti gde }e, do ko jih vi si na, da qe sti }i. Ali, ko lo sre }e se okre }e... Do ga |a ji ko ji su usle di li po ja ~a li su sve tlo i pro du bi li sen ke ro |en dan skog sla vqa. Ve} u av gu stu iste go di ne Mer lin je na |e na mr tva u svo joj ku }i. Na stup na ro -

T R E N D R A P O R T : ORI GI NAL FAL SI FI KA TA VS. FAL SI FI KAT ORI GI NA LA

Bren di ra ni fejk kao do bit na kom bi na ci ja

e znam da li }e mo zbog to ga po sta ti mu dri ji, tek pret hod nih smo da na, ba{ kao i Se ve re gi o na le u svo joj hit pe smi ci, bi li u pri li ci da vi di mo sneg u ma ju. Na vik nu ti na ra zno ra zna ~u da, ne u o bi ~aj ne smo kli mat ske pri li ke (osim {to nam se zbog lo {eg vre me na jo{ ma we i{lo na po sao) pri hva ti li pri li~ no rav no du {no. ^ak se ni u ve sti ma (u ko ji ma se po sve pri sut nom ure |i va~ kom oda bi ru pri ~a o sve mu i sva ~e mu osim o ono me {to je ste mu ka i pro blem), pret pa nim po li ti~ kim is pi ra wi ma i cen tri fu gi ra wi ma mo zga, ni je na {la ni se kun da vi {e za ovu neo ~e ki va nu pro le} nu ze zu. Kod nas su gra fi ko ni, spe ci jal na ukqu ~e wa i stru~ ni ko men ta ri, ipak, re zer vi sa ni za ne ke dru ge te me. Vaq da to zna ~i da `i vi mo u ze mqi u ko joj (i da qe) ni kad ni je do voq no do sad no da bi smo se ba vi li vre men skom prog no zom.

A osim o po li ti ci i fud ba lu, za ko je smo, re kla bih, svi ro |e ni ta len to va ni, na ci ja je (bar wen lep {i deo) mu dro va la i na te mu ori gi na la, od no sno, fal si fi ka ta. S tim u ve zi i ako bi ih ~o vek shva tao ozbiq no, mo glo bi se za kqu ~i ti da je u Sr bi ji (ta~ ni je u Be o gra du) na uli ci vi {e ori gi nal nih bren do va ne go u Pa ri zu, jer - hor ski pe vu {e sve na {e se le bri ti da me - „la `wa ci su ne do pu sti vi aut”. Ve }i na wih, ako ~o vek smog ne sna ge da ih ma lo pa `qi vi je slu {a, „sa svim slu ~aj no” zna na pa met ce ne svih la `wa ka - od „ki ne za”, pre ko pi ja ca, pa do {a ne ra, ali da le ko bi lo da ih ne kad ku pi. Ru ku na sr ce, ma lo mi to mi ri {e na onu ~u ve nu ka ko ni ko ne gle da bez ve zne ri ja li ti je, kad na kra ju oni - naj gle da ni ji. I jo{ ne {to mi je s tim u ve zi po seb no za ni mqi vo. Na i me, ne ka ko po pra vi lu na no {e wu ori gi nal nih bren do va naj vi {e in si sti ra ju upra vo da me ko je su, svo jim hi rur {ki „do te ra nim” iz gle dom, sve sa mo ne ori gi na li. Po wi ma (re mon to va nim od ka pa ka, pa do gle `we va) i ako sam ja to do bro raz u me -

la, is pad ne da uz, re ci mo, pra vi „{a nel” naj bo qe idu nos Me gan Foks, gu za Xe ni fer Lo pez i usta An |e li ne @o li. Ukrat ko, fejk qu di i ori gi nal ni bren do vi do bit na su kom bi na ci ja. Sre }om, za ve }i nu nas to je tek pa ra lel ni svet, cir kus to li ko da lek da je pot pu no be za zlen, ko ji nas tek po vre me no, ne kim svo jim ko men ta rom ili do sko ~i com, sil no raz ve se li. Da ih ne ma, ì vot bi u Sr bi ji (~ast ne ko li ci ni po je di na ca ko ji vo le da se pred sta vqa ju kao po li ti ~a ri) bio tek su va pro za i te {ka gwa va à. Sto ga se iz ovih sto pa vra }a mo na go ru }e te me na {e estra de! A tu se, osim o no vim pro jek ti ma, ko ja se kad i gde na pi la, a ko ja je ko joj „ma znu la” fra je ra, naj ~e {}e ù stro po le mi {e o le po ti. Sva ka od wih, otvo re no i kao da je re~ o re cep tu za ne ku pi tu, re dom iz la è sve tret ma ne na ko ji ma je bi la i na ko je tek pla ni ra da ide ne bi li bi la jo{

lep {a. Slu {a ju }i ih, sva {ta sam mo gla da na u ~im: i ka ko se le pe nok ti, i ka ko se naj br è re {i ti pro le} nog vi {ka te~ no sti, od no sno zim skog vi {ka ki lo gra ma, i ka ko pod mla di ti li ce, i ka ko „osve ì ti” po pr sje, i ka ko uklo ni ti ce lu lit... Sve le po, ja sno, gla sno i tran spa rent no. Mo glo bi se re }i je dan ozbi qan, ma we ili vi {e us pe {an, pro je kat. A da li to on da zna ~i da je i le po ta po sta la tek jed na vi {e ro ba na tr ì {tu; ne {to kao trend ko ji se me wa iz se zo ne u se zo nu i uno san bi znis ko ji sa so bom po vla ~i ozbiq ne broj ke i mi li on ske za ra de? U pri log to me sva ka ko ide i br zi na ko jom pla ne ta da nas iz gu sti ra le po ti ce; one naj lep {e me |u wi ma tra ju mak si mum dve, tri go di ne, a on da - pa ni ka, ko ja naj ~e {}e re zul ti ra ili pa dom u za bo rav ili po se tom pla sti~ nom hi rur gu i su ma nu tim di je ta ma. U slu ~a ju ovog dru gog, na kra ju do bi ja mo „pro iz vod” (pri me ri ko ji mi pr vi pa da ju na pa met su, re ci mo, glu mi ce Ni kol Kid man, Meg Ra jan i Me la ni Gri fit) ko ji naj ~e {}e vi {e ne li -

~e na se be. Na rav no, to im ne sme ta da, kad su jed nom u{le u svet re ci kla è le po te, u ko jem ni je osta lo ni {ta od ne ka da {weg ve la taj ne u ko ji su bi le za o gr nu te le po ti ce po put Gre te Gar bo i Ave Gard ner, za pra vo po sta nu tek ho da ju }a re kla ma/bil bord za naj no vi ja do stig nu }a in du stri je le po te. Sve u sve mu, ~i ni se da se o le po ti ni ka da ni je go vo ri lo vi {e ne go da nas, te lo gi~ no do la zim do tu `nog za kqu~ ka da je ni ka da ni je bi lo ma we. Jer, ta ko vam je to - uvek naj vi {e di va ni mo o ono me ~e ga ne ma... No, vra ti mo se ve dri jim te ma ma. Ovog pu ta sam re {i la da ig no ri {em ne ve se lu sva ko dne vi cu i da se bar na tre nu tak pre tva ram da ì vim u do sad noj ze mqi. Da kle, te ma je vre men ska prog no za. Na rav no, mod na. Ta ko za pred sto je }i pe riod na ja vqu jem pu no sun ca, „za ~i we nog” ul tra mo der nim neo nom, sen zu al nim i ro man ti~ nim cvet nim uzor kom i jar kim bo ja ma. Ap so lut ni hit je na ran xa sta u ~i ta voj svo joj pa le ti, ko ju bi (ako vam se ~i ni da je ode }a u toj bo ji ne ka ko pre vi {e „man da ri na sta”), tre ba lo da pro {e ta te bar u de ta qu, a me |u kqu~ nim poj mo vi ma za ovo pro le }e i le to su jo{ i me ta lik ko ma di (ka ko ode }e, ta ko i na ki ta), za tim be la ~ip ka, ma la cr ve na ha qi na, kom bi na ci ja cr ne i ù te, od no sno, be`, kao i sport ski {ik. Ap so lut ni „mast hev” je sa ko i to po mo gu} no sti ma lo ko mot ni je i sva ka ko sa prin tom, a u igri su i pr slu ci, ko ji naj ~e {}e iz gle da ju kao da ste sa blej ze ra jed no stav no uklo ni li ru ka ve. Za sun ~ a n e da n e ko j i nam pred s to j e po ` eq n o je da se opre mi te i bar jed nim he lan ka ma za ni mqi vog uzor ka, za tim plat for ma ma, a gle daj te da u va {em gar de ro be ru svo je me sto pro na |e i le pr {a va ha qi na sa vo la ni ma. Ne iz o stav ne su i ba le tan ke. Do bre sun ~a ne na o ~a re su jed no stav no ne iz be `ne. [to se ak tu el nog mo de la le po te ti ~e, do voq no je sa mo pod se ti ti da je pro le} ni „Vog” u pr vi plan po no vo sta vio „te lo”, to jest ma ne ken ku ko ja ima i ne {to me sa. Da kle, ni je ba{ da su po no vo na ce ni Rem bran to ve i Re no a ro ve le po ti ce ras ko {nih obli na, ali je, po sve mu su de }i, pro {lo i vre me mr {a vi ca po put Kejt Mos i ~u ve nog kon fek cij skog bro ja 0. Ukrat ko, ~i ni se da nam „ja ka stru ja sa za pa da”, sre }om, do no si ne ke no ve Mer lin ke. A kao {to je svi ma po zna to, ovoj sek si da mi ode }a ve li ~i ne 42 ni je ni na tre nu tak za s me t a l a u osva j a w u ~i t a v e pla ne te. Na pro tiv, bio joj je do vo qan tek osmeh i mo `da ma lo pro ma je da se ne sta {no po i gra sa we nom ~u ve nom be lom ha qi nom. nJasna Budimirovi}

|en dan skoj pro sla vi jed no je od we nih po sled wih po ja vqi va wa u jav no sti. Po sle we ne smr ti oreol seks bom be, ko ji joj je ~as la skao ~as sme tao, si nuo je jo{ ja ~im sja jem, ma da su, pa ra lel no, u

jav nost iz la zi le sve mra~ ni je pri ~e o we nim pro pa lim bra ko vi ma, o neo stva re noj è qi za ma te rin stvom, o ner vnim slo mo vi ma i za vi sno sti od ta ble ta. Jed na od mra~ nih taj ni ko ja je iz bi la na sve tlo bi la je i ona o na vod noj qu bav noj avan tu ri ko ju su ima li pred sed nik i glu mi ca. O to me se {u {ka lo i spe ku li sa lo ali kon kret nih do ka za ni je bi lo, {to je da lo po vo da za pri ~e o ume {a no sti taj nih slu `bi ko je su, na vod no, u ak ci ja ma za {ti te pred sed ni ko vog ugle da, ne sa mo kon fi sko va le sve kom pro mi tu ju }e fo to gra fi je sa qu bav nih su sre ta (ko je su, na rav no, agen ti i obez be |i va li) ne go su, po {to je za kqu ~e no da je Mer lin ne u ra ~u wi va ({to je opa sno u „ozbiq nim vre me ni ma“), od ra di le i we nu eli mi na ci ju kao po ten ci jal no ne zgod nog sve do ka. Ova kva kon struk ci ja bi la je vr lo omi qe na u me di ji ma i po ti snu la je dru ge, da su smak nu }e Mer lin na vod no na re di li „ja ki qu di“ iz vi so kih kru go va bi zni sa ili kri mi na la. Ipak, kon kret nih do ka za ni za te tvrd we ni je bi lo. Go di na ma ka sni je, qu bav nu ve zu Mer lin ke i pred sed ni ka po tvr di la je u svo jim se }a wi ma iz 1977. Xu dit Eks ner, ko ja je tvr di la da je bi la jed na od pred sed ni ko vih qu bav ni ca (upo znao ih je Frenk Si na tra 1960, a po sle Ke ne di ja, Eks ner je bi la qu bav ni ca ne kih od naj ve }ih ma fi ja {kih bo so va). Pri ~a o Xo nu Ke ne di ju ta ko |e ni je tra ja la du go po sle fa mo zne pro sla ve ro |en da na: ubi jen u Da la su 22. no vem bra 1963. Po li ci ja je uhap si la Li ja Osval da ko ji je osum wi ~en za aten tat, ali je on ubi jen pre ne go {to je mo gao da ka è bi lo {ta u svo ju od bra nu. Zbog ova ko ~ud nih okol no sti oko ot kri va wa i ne stan ka pred sed ni ko vog ubi ce, u jav no sti su po ~e le da se ni ù spe ku la ci je o mo gu }im na lo go dav ci ma aten ta ta, i kre ta -

IMO VI NA GIN TE RA SAK SA NA RAS PRO DA JI

Bri `it ka iz kre ve ta pra vo pred Vor ho la N

e {to vi {e od go di nu da na po sle sa mo u bi stva po zna tog plej bo ja Gin te ra Sak sa (1932), ko ji je u {vaj car skom gra di }u G{ta du 7. ma ja 2011. okon ~ao ì vot puc wem u gla vu na kon du ge bor be sa Al chaj me rom, we gov sin Rolf od lu ~io je da ras pro da o~e vu umet ni~ ku zbir ku ko ju je ovaj sku pqao ce log svog ì vo ta. Na auk ci ji u Sot bi ju, ko ja je }e tra ja ti ~ak dva da na, 22. i 23. ma ja, na }i }e se de la Sal va do ra Da li ja, En di ja Vor ho la, Iva Klaj na, Mi ma Ro te le... a o~e ku je se pri hod od 70 mi li o na evra. Gin ter Saks je bio sve stra na i ì vo pi sna li~ nost neo bi~ nog ì vot nog pu ta, a ste kao je ime u sve tu do ku men tar nog fil ma i fo to gra fi je. Ro |en je u zam ku Maj berg u ju `noj Ne ma~ koj u bo ga toj po ro di ci, a we go va maj ka je bi la }er ka in du stri jal ca Vil hel ma fon Ope la. We gov otac Vi li Saks, slo vio je za jed nog od naj ve }ih do ba vqa ~a u ne ma~ koj auto mo bil skoj in du stri ji svog vre me na, a zbog ve za sa Her ma nom Ge rin gom i Hajn ri hom Hi mle rom, ame ri~ ke su ga sna ge po sle ra ta uhap si le. Iz be gao je te ù ka znu, ali se 1958. ubio iz pi {to qa. Bo ga ti, mla di i le pi, na dim kom “sek si” Saks, iste go di ne se pre se lio u Pa riz, gde je naj pre po stao po znat po svo joj ro man ti~ noj ve zi s biv {om iran skom kra qi com So ra jom. Tu je ste kao sla vu omi qe ne me te tra ~er skih ko lum na u {a re noj {tam pi. Dru ga è na mu je bi la Bri ìt Bar do, ko joj se udva rao ta ko {to je le te }i he li kop te rom iz nad we ne vi le na fran cu skoj ri vi je ri pro suo na sto ti ne ru à, a ka da su se pr vi put sre li ima li su isti mo del “rols roj sa”, {to je Bri ìt ku, ka ko je sa ma pri zna la, „op ~i ni lo”!? Od 1969, ka da se po tre }i put raz veo, do svo je smr ti pro -

{le go di ne, me wao je è ne, osta ju }i ve ran je di no bob klub u Sent Mo ri cu, ~i ji je pred sed nik bio du è od ~e ti ri de ce ni je. Kao fo to graf ra dio je u “Vo gu” (iako je tvr dio da “ni je ra dio ni je dan je di ni dan u svom ì vo tu”), u ko me je 1972. lan si rao, u fran cu skom iz da wu, pr vu “go li {a vu” na slov nu stra nu, a go di ne 1991. ura dio je i se ri ju fo to gra fi ja sa Kla u di jom [i fer. Ne ko li ko go di na je bio pred sed nik min hen skog Mu ze ja mo der ne umet no sti, a 1972. je otvo rio svo ju ga le ri ju u Ham bur gu i or ga ni zo vao pr vu evrop sku iz lo `bu svog pri ja te qa En di ja Vor ho la, ko me je ujed no bio i me ce na. Jed na od naj sku pqih sli ka na auk ci ji u Sot bi ju bi }e upra vo Vor ho lov por tret Bri ì te Bar do, pro ce wen na pet mi li o na evra. Ina ~e, Sak so va ve li ka ko lek ci ja pop ar ta i nad re a li zma ukqu ~u je i ime na umet ni ka po put Re nea Ma gri ta, Ro ja Lih ten {taj na, Ale na Xon sa... Bo ga ti ~u dak kao da ni je bio do voq no sa mom se bi eks cen tri ~an pa je de ve de se tih go di na pro {log ve ka an ga ò vao tim na u~ ni ka i sta ti sti ~a ra ko ji su vi {e od dve go di ne na ogrom nom uzor ku od mi lion qu di is tra ì va li s ko li ko ta~ no sti su “pro ~i ta ne” wi ho ve astro lo {ke sud bi ne, a po tom je usta no vio i “In sti tut za em pi rij sko i ma te ma ti~ ko is tra ì va we mo gu }e astro lo {ke isti ne u od no su na po na {a we qu di”. We go vu me to do lo gi ju i sta ti sti~ ku ana li zu kri ti ko va li su ma te ma ti ~a ri kao ne po u zda nu, na la ze }i ozbiq ne gre {ke u svim seg men ti ma i od re kav {i im bi lo ka kav sta ti sti~ ki zna ~aj po sle nu `nih ko rek ci ja po da ta ka. Da ka ko, Saks se zbog to ga ba{ zdra vo na se ki rao. nE. N. L.

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

GOSPODINA PREDSEDNIKA

dra gom YFK le su se od predstavnika velikog biznisa, preko stranih pla}enika - do same ameri~ke tajne slu`be. Kenedi je na samom po~etku mandata smatran za nosioca glo balnih promena. Mada je wegova kratka vladavina (1961-1963) bila puna spornih momenata, kao najmla|i i najlep{i predsednik SAD bio je omiqen me|u masama, a naro~ito ènskim – {to se uklapa u orgazmi~ku teoriju vlasti Vilhelma Rajha. Kenedi je na po~etku mandata „zabrqao“ prilikom iskrcavawa na Kubu u Zalivu sviwa, {to je izazvalo krizu oko postavqawa nuklearnih raketa na tom ostrvu. Svet se na{ao na rubu rata ali je Kenedi uspeo da otkloni opasnost. Kao pravi borac protiv „crvene opasnosti“, XFK je bio „zasluàn“ za poku{aje atentata na Kastra i produbqivawe Vijet namske krize, a bio je podloàn i zvani~no negativnom mi{qewu o crna~kom pokretu za ravnopravnost. Istovremeno, znana je i wegova izjava o potrebi da se Ame rikanci iskrcaju na Mesec da bi dokazali svoju nadmo}. Tako|e je voleo da se sluì zapaqivim de mago{kim parolama, tipa „nemoj da pita{ {ta dràva moè da u~ini za tebe, ve} se upitaj {ta ti moè{ da uradi{ za dràvu“. Kontroverze su se protezale i na wegov li~ni ìvot, jer mada religiozan i privrèn porodici, bio je poznat i kao veliki èn skaro{ i pre i za vreme braka. Ipak, uprskos privatnim porocima i javnim vrlinama, Kenedi je bio omiqen me|u {irokim ma sama bejbi bum generacije. Vero vale su mu, a on je neprestano pri~ao da }e doprineti da svima bude boqe. Wegovo ubistvo bilo je veliki {ok za naciju, i decenijama su Amerikanci pamtili gde su bili kada je objavqena vest o wegovoj smrti. Ipak, pola veka kasnije, dana{we generacije Amerikanaca pamte gde su bile

[TA TELO MAFIJA[KOG [EFA RADI U RIMSKOJ BAZILICI?

Merlin je ~esto u Yonovom dru{tvu bila „toniziranog” raspolo`ewa

11. septembra 2001. a Kenedija se maglovito ili nimalo ne se}aju ~ak ni kao junaka {kolskih lekcija. Protek vremena bio je tek malo blaì prema Merlinki. Ona i daqe uìva status dive poznate naj{irim masama, istina uglavnom neukim, slabo obrazovanim i za televiziju egzistencijalno vezanim. Weni filmovi i daqe igraju, a wene obline su poèqne jer je politika prolazna a nagoni su ve~iti. No, i tu se stvari mewaju na skora{woj aukciji wenih goli{avih slika kupaca nije bilo. Xon Kenedi nije ni toliko popularan. Porodica-klan Kenedije vih pretrpela je velike gubitke i nije u zenitu politi~kog biznisa, mada i daqe vaì za uticajnu u pojedinim delovima dràve. Qubav-

na pri~a glumice i predsednika nije u potpunosti otkrivena, pa zato i nije postala primer „velikih qubavi XX veka“. Od slavne ro|endanske ve~ere ostala je seksi haqina koja je 1999. prodata za 1,2 miliona dolara. Naravno, tu je i legendarni filmski snimak na kome Merlin peva svom qubqenom predsedniku, dok se u wenom glasu ose}a vi{e emocija nego {to bi bilo da je u pitawu rutinska tezga, makar obilno pomognuta pilulama i alkoholom. Sentimentalne dame }e taj bar{unasti ton pripisati velikoj qubavi, dok }e pravi mu{karci slabije ~uti glas, zaokupqeni pra}ewem pejza`a ispod haqine. [to bi rekao narod, za svakog ima po ne{to. n Ilija Baki}

PUT OKO SVETA

UCVE QE NI TO FIK: Dve èn ke ì ra fe u zo o lo {kom vr tu u poq skom gra du Lo |u ugi nu le su, jed na za dru gom, od, ka ko se ve ru je, stre sa iza zva nog no} nim upa dom hu li ga na. Upra va ZOO vr ta sa da po ku {a va da pre o sta loj ì ra fi, ucve qe nom mu` ja ku To fi ku, {to pre na |e dru ga ri cu. To ne }e bi ti lak za da tak po {to je re~ o Rot {il do voj ì ra fi, ret koj i ugro è noj pod vr sti.

LE TE ]I 007: Ka da su na jed noj no zi pti ce p~e la ri ce ugle da li me tal ni pr sten na ko me je pi sa lo „Iz rael”, sta nov ni ci jed nog se la u Tur skoj po ve ro va li su da su pro na {li pti cu ko ju Iz rael ko ri sti kao {pi ju na. Pti ca je pro gla {e na bez bed nom tek na kon na la za vla dinh eks pe ra ta. Po tom je usle dio naj te `i deo po sla: raz u ve ri ti me {ta ne od to ga da su ima li po sla sa no vim vi dom {pi ju na `e.

„[E ]ER NI” BU YET: Ita li jan ska vla da pre mi je ra Ma ri ja Mon ti ja pro na {la je jo{ je dan na ~in da po ve }a pri ho de dr àv ne bla gaj ne u bor bi pro tiv vi so kog de fi ci ta jav nih fi nan si ja. No vi bi na met, ka ko je pred lo è no, ob u hva tio ne zdra ve na mir ni ce, po ~ev od so ko va. Ta ko bi za jed nu fla {u za sla |e nog ga zi ra nog na pit ka Ita li ja ni mo gli da pla }a ju tri cen ta vi {e, {to bi u dr àv nu bla gaj nu tre ba lo da do ne se 250 mi li o na evra go di {we.

@A DLA KU, [IN KO: Aste roid ve li ~i ne auto bu sa od 12 me ta ra pro le teo je u ne de qu „tik” po red na {e pla ne te, na oko 190.000 ki lo me ta ra. Za astro no me to je bi lo “za dla ku”. Na sre }u, od ovog {i ro kog aste ro i da 2012JU, Ze mqa ni u jed nom tre nut ku ni je bi la u opa sno sti. Hm, ovaj put.

Me sto me |u sve ci ma za slu ìo ubi stvom N akon vi{egodi{weg natezawa i utvr|ivawa nadle`nosti u trouglu Vatikan - Italijanska biskupska konferencija - Italija, po~etkom sedmice kona~no je otvorena grobnica u rimskoj bazilici Sv. Apolinarija u kojoj je 1990. sahrawen Enriko „Renatino” Depedi (36), mafija{ki bos iz Rima, vo|a bande s Maqane i miqenik mesne Katoli~ke crkve, koja ga je sahranila pod oltarom – kao da je svetac. Forenzi~ari su u grobnici na{li „Renatina” tako uspe {no sasu{enog da su mu mogli uzeti otiske prstiju i ustanoviti identitet (ali }e ipak jo{ prekontroli sati i wegovu DNK da budu sasvim sigurni). Mrtvaci ukopani u suve grobnice, dobro zatvorene, bez mikroorganizama, dugo ~uvaju svoj lik, pa je onda lak{e la kovernima objasniti da je natprirodna sila o~uvala wihovo telo kao znak nebeske milosti. Treba ipak biti vi{e nego lakoveran pa poverovati da bi razbojnik i ubica poput Depedija mogao biti svetac na i~ijim nebesima, osim na eventualnim Sotoninim. Nedavno se ~ula nedokumentovana tvrdwa da je za sahranu Depedija u renomiranu drevnu baziliku Katoli~ka crkva u Rimu dobila tada{wih milijardu lira (nominalno oko pola miliona evra, a po sada{woj kupovnoj mo}i i vi{e od milion). I to sve bez obzira na ~iwenicu da su wegovu bandu s Maqane povezivali ne samo s razbojni{tvima, pa ~ak i s atentatom na papu Ivana Pavla Drugog 1981, ali i sa krahom katoli~ke Ambrozijanske banke privatnog bankara Roberta Kalvija, kada su „isparile” milijarde dolara... No, dokazi za sve te spekulacije nikada nisu do{li do suda. Sam Depedi ubijen je u internom obra~unu; smaknut je u mafija{koj sa~eku{i usred Rima, odmah do Cvetne poqane na kojoj je davno spaqen \ordano Bruno. A on, eto, pokopan pod olatrom. Me|utim, ovoj pri~i dodatnu dozu misterije daje i ~iwenica da je pre {est godina policiji anonimno dojavqeno da je upravo u toj grobnici sahrawena i Emanuela Orlandi (15), vatikanska dràvqanka, k}i visokog slu`benika vatikanskog finansijskog zavoda IOR, koja je oteta a onda i zauvek nestala 1983. Nedugo zatim se oglasila i nekada{wa Depedijeva qubavnica Sabrina Minardi, rekav{i da je sama u jednoj prilici prevezla otetu devojku, da je Emanuela dràna u zato~eni{tvu u podrumu neke zgrade blizu Bolnice Svetog Kamila, te da je na kraju ubijena i potom “za betonirana”. Sabrina Minardi je kasnije priznala da je na~eta kokainom, da ima „rupe u pam}ewu”, a wenoj neuverqi-

Bar ne{to dobro Brat nestale devojke Pjetro Orlandi izjavio je da, iako Emanuelini posmrtni ostaci jo{ nisu prona|eni, ova ekshumacija bar pokazuje spremnost Vatikana da se suo~i s kritikama i sara|uje sa pravosudnim organima. „To veoma pozitivno, i sa ta~ke gledi{ta Vatikana i iz ugla tuìla{tva„, rekao je Pjetro italijanskim medijima. vosti pridoneo je i iskaz da je zajedno s Emanuelom Orlandi u betonski sarkofag navodno uba~eno i telo nekog de~aka, koji je, ispostavi}e se, nestao dve godine posle Depediove smrti. U svakom slu~aju, policijska istraga je utvrdila da su tvrdwe o zatvoru pod zgradom ta~ne, a na|en je i improvizovani klozet o kojem je govorila Sabrina, kasnije zagra|en zidom. Na|en je i madrac koji tako|e odgovara wenom opisu, no policija je bezuspe{no poku{avala na wemu i drugde u tom prostoru na|e tragove DNK Emanuele Orlandi uz pomo} genetskog materijala wene sestre. E sad, za{to grobnica nije otvorena odmah posle dojave, iako je nekoliko dana nakon we nadle`no rimsko tuìla{tvo dalo nalog? Naprosto, nije dozvolio Opus Dei, dovoqno snaàn da se {est godina opire ne samo Italijanskoj Republici, nego i Svetoj stolici, odakle su ubrzo javno rekli da nemaju ni{ta protiv ekshumacije, mada se nisu ba{ pretrgli da je omogu}e. Jer, bazilika Sv. Apolinarija je od 1992. u posedu Opusa Dei, organizacije koja deluje kao li~na papinska prelatura izvan dijecezanske nadle`nosti, a postala je op{tepoznata s Braunovim „Da Vin~ijevim kodom”. Naime, bazilika je uklopqena u kompleks u kome je papinski Univerzitet Svetog krsta koji vodi Opus Dei, i koji se stoga, bez ikakve pravne osnove i bez ikakve veze s ~iwenicama, pozvao na navodnu eksteritorijalnost svog kompleksa. Kako god, trebalo je nekoliko godina dokazivawa da su Lateranski ugovori 1928. precizno odredili {to je u Rimu teritorija Dr-

àve Vatikanskog Grada, da Italija nikada nije ustupila prostor Sv. Apolinarija susednoj i prijateqskoj dràvi Vatikanu - pa da Sveta Stolica kona~no po~etkom ove godine potpi{e da je ta bazilika ipak u Italiji. Tek, otvarawe Depedijeve grobnice u Sv. Apolinariju nije zasad razjasnilo ama ba{ ni{ta - osim potvrde da je u woj sahrawen „Renatino”. Ali sve jo{ nije gotovo. Policija je otvorila i susednu kosturnicu, gde su u dvestotiwak mawih sarkofaga pohrawene kosti iskopane s grobqa pored Sv. Apolinarija i iz same bazilike nakon {to su napoleonske vlasti po~etkom 19. veka donele uredbu o grobqima. Sada }e proveriti sve te kosti, kako bi se utvrdilo da mo`da tu neko nije podvalio i nekog recentnog pokojnika. U svakom slu~aju, uàsne se pretpostavke nabijaju na nos Katoli~koj crkvi, odnosno visokim prelatima u Vatikanu, otkako je otvoren sarkofag s posmrtnim ostacima mafija{kog ubice i razbojnika Enrika „Re natina” Depedija. Izme|u ostalog, mada u grobnici nisu na|eni ostaci 15-godi{we Emanuele Orlandi, ponovo je pokrenuto pitawe: ko bi i za{to hteo da

ubije tako mladu devojku, ~iji je otac bio visoki finansijski slu`benik Vatikana? Na temequ smu{enog priznawa nekada{we Depedijeve qubavnice Sabrine Minardi, ali i na temequ drugih indicija, sada se opet sve vi{e pi{e da je naru~ilac ubistva bio ameri~ki nadbiskup litvanskog porekla Pol Kazimir Mar~inkus (1922-2006), dugogodi{wi upravnik IOR-a i {ef Emenuelinog oca. Mar~inkus je, ina~e, optuèn u Italiji 1992. da je sukrivac za bankrot Ambrozijanske banke - ~iji je vlasnik Roberto Kalvi ubijen i mrtav obe{en o londonski Most crnih ratara - ali ga je Sveta Stolica za{titila imunitetom i omogu}ila mu da pobegne u SAD. Najeksplicitniji je u pretpostavkama „Korijere di meco|orno”: list smatra da je Mar~inkus naloìo da Emanuela bude ubijena kako bi se zata{kao skandal, jer je ta maloletnica, gotovo jo{ dete, bila qubavnica nekog visokog vatikanskog prelata. Pri tome nije te{ko razjasniti ni odakle bi Mar~inkus poznavao mafija{a Depedija - zato {to je wegova banda s Maqane, ba{ kao i sicilijanska Koza nostra, prala krvavo oteti novac upravo preko vatikanskog finansijskog zavoda, a to ne kaù novinari nego tajne slu`be. Tek, Sveta Stolica je s gnu{awem odbacila sve optu`be na ra~un Mar~inkusa, i dok je bio ìv, a jo{ vi{e sada „kada se ne moè braniti”. Ali nije objasnila: ~ime je to „Renatino” Depedi zasluìo da bude sahrawen kao svetac? Odobrewe da „Renatino” bude zakopan u Sv. Apoloniju dao je tada{wi kardinal vikar Nadbiskupije rimske Ugo Poleti, koji je u to vreme bio i predsednik Italijanske biskupske konferencije. Poleti je ovaj ~in obrazloìo „dobro~instvima koje je ’Renatino’ u~inio mladima i Crkvi”. Upravo takvo obrazloèwe pothranilo je naga|awa da tu „ne~ega ima”, te da je Vatikan ili bio ne{to duàn mafiji s Maqane, ili je, pak, ona imala opasan „{tih” u ru kama i wime ucewivala Katoli~ku crkvu. Pitawe je samo da li je taj „{tih” bila nesre}na Emanuela Orlandi. n E. P. H.

SPORT

nedeqa20.maj2012.

dnevnik

c m y

TUR NIR U RI MU

Tip sa re vi} i Ku bot u fi na lu du bla Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} i Po qak Lu kas Ku bot po be di li su u po lu fi na lu du bla na ma ster su u Ri mu ru m un s ko-{ved s ki par Ori j a Te ka ua i Ro ber ta Lind {te da sa 6:2, 6:3., a in te re sant no je da su

oni u ~e tvrt fi na lu eli mi ni sa li bra }u Bra jan. Tip sa re vi }u }e ovo bi ti dru go fi na le u du blu u se zo ni, a pret hod no je u ja nu a ru osvo jio ti tu lu u in dij skom ^e na ju igra ju }i sa do ma }im te ni se rom Le an de rom Pa e som.

[a ra po va i Na Li za ti tu lu Ki ne ska te ni ser ka Na Li pla si ra la se u fi na le VTA tur ni ra u Ri mu, po {to joj je Ame ri kan ka Se re na Vi li jams pre da la me~ bez bor be. Ki ne ski wa }e se za {e sti tro fej u ka ri je ri bo ri ti sa Ma ri jom [a ra po vom, ko ja je po be di -

Pla sman u fi na le naj bo qi je re zul tat za Li u ka ri je ri u Ri mu, po {to je pro {le se zo ne is pa la u po lu fi na lu. Na Li je u ka ri je ri od tur ni ra za ra di la vi {e od se dam mi li o na do la ra, a od do sa da {wih pet ti tu la sva -

la An |e li ku Ker ber iz Ne ma~ ke sa 6:3, 6:4 za 90 mi nu ta igre. U do sa da {wih de set me |u sob nih okr {a ja [a ra po va je bi la bo qa od Li u {est na vra ta, ukqu ~u ju }i i je di ni ovo go di {wi duel u Ma ja mi ju, ka da je Ru ski wa sla vi la sa ube dqi vih 6:3, 6:0.

ka ko je naj vred ni ja ona sa pro {lo go di {weg Ro lan Ga ro sa. Sa dru ge stra ne, [a ra po va }e se bo ri ti za svo ju 26 ti tu lu, a in te re sant no je da je je di ni tro fej na {qa ci u ka ri je ri Ru ski wa osvo ji la ba{ pro {le go di ne u Ri mu.

Posebno prizawe odato uspe{noj generaciji sen}anskih atleti~arki od pre 30 godina

OBE LE @EN JU BI LEJ 130 GO DI NA KRA QI CE SPOR TO VA U SEN TI

Pla ke te naj u spe {ni joj ge ne ra ci ji U Sen ti je obe le `en ju bi lej -130 go di na atle ti ke i Sen }an skog atlet skog klu ba SAK pri re |i va wem pri god ne iz lo `be fo to gra fi ja i do ku me na ta, a pri re |i va~ iz lo `be pre da ni hro ni ~ar isto ri je sen }an skog spor ta La slo Ta bo ro {i po vo dom ju bi le ja ob ja vio je i pri god nu mo no gra fi ju „130 go di na atle ti ke u Sen ti 1882-2012”. Pred sed ni ca Sen }an skog atlet skog klu ba SAK Ani ko @i ro{ Jan ke li} kon sta to va la je da je ko ma lo sport skih klu bo va ko ji ima ju ta ko du gu tra di ci ju, na gla siv {i da je za 130 go di na kroz klub pro {lo vi {e hi qa da

spor ti sta, sto ti ne wih su po sta li pr va ci i re kor de ri, ali naj va `ni je je da su po ka za li da je va `no ba vi ti se spor tom. Ona je zha val nost upu ti la svim spor ti sti ma, sport skim rad ni ci ma i oni ma ko ji sva ko dnev no po ma `u rad klu ba. Na isto ri jat klu ba pot se tio je La slo Ta bo ro {i, na gla siv {i da je za hva qu }i Sen }an skom atlet skom klu bu SAK raz vio se ce lo ku pan sen }an ski sport. On je is ta kao da u no vi joj isto ri ji klu ba od 1946. do 2011. go di ne ~la no vi SAK-a su na po je di na~ nim i ekip nim dr `av nim, re pu bli~ kim i po kra jin skim pr ven stvi ma osvo ji li 2.146 ti tu la pr -

va ka! Od to ga na po je di na~ nim pr ven stvi ma evi dent no je 1.968 ti tu la pr va ka, 218 pu ta na dr `av nim, 385 na re pu bli~ kim i 1.365 na po kra jin skim pr ven stvi ma. U re pre zen ta tiv nim se lek ci ja ma naj i stak nu ti ji ~la no vi klu ba na stu pa li su 885 pu ta, ostva ru ju }i uspe he i u me |u na rod noj kon ku ren ci ji. U ovom raz do bqu ~la no vi sen }an skog klu ba su 331 put oba ra li re kor de na ra znim ni vo i ma, 41 put su osva ja ne ti tu le ekip nih dr `av nih pra va ka, od ko jih su sva ka ko naj vred ni je dve ti tu le se ni or ki 1981. i 1982. go di ne. U okvi ru pro sla ve ju bi le ja na pri go dan na ~in sen }an ki klub je

po seb no obe le ìo 30.go di {wi cu od osva ja wa 8. me sta na Ku pu Evro pe 1982. go di ne u Le ver ku ze nu (Ne ma~ ka), gde su na stu pi li kao ekip ni dr àv ni pr va vi Ju go sla vi je u kon ku ren ci ji se ni or ki. Na taj uspeh ko jim se Sen ta upi sa la na atlet sku ma pu Evro pe pot se tio je ta da {wi pred sed nik klu ba Jo èf Bin, is ta kav {i do pri nos le gen dar nih tre ne ra Vla di sa la va Jo va no vi }a Mo {e i Ra do va na Kri vo ka pi }a, ko ji vi {e ni su me |u ì vi ma, ali ~i je za slu ge su ne za bo rav ne. Tak mi a ~r ka ma naj u spe {ni je ge ne ra ci je sen }an skih atle ti ~ar ki i tre ne ri ma uru ~e ne su pla ke te klu ba. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

KA PI TEN RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE DE JAN UMI ^E VI] DO NEO PR VU SE NI OR SKU ME DA QU U KU LU

Bron za za isto ri ju Is pi sa na je jo{ jed -Du go sam na sce ni, 10 go di na ra dio sa Slo va kom (8:0), teh ni~ Svi ma u Umi ~e vi }e vom ma na stra ni ca pre bo ga te ima, i znam qu de u klu bu , po ro ki no ka ut u àr go nu, i on da sam ti~ nom klu bu je pu no sr ce? isto ri je Ka ra te klu ba di cu Gre ber, i znam ko li ko na i {ao na Nem ca ko ji je je dan -Pa na rav no da je pu no sr ce, Haj duk iz Ku le. Na i ener gi je i à ra ula ù u sve to od naj kva li tet ni jih tak mi ~a ra jer je ovo ve li ka stvar za we ga, me, we gov ~lan De jan Umi ~e vi}, da op sta ne klub i mo gu da ka èm u Evro pi u te {koj ka te go ri ji, za na{ klub, za Ku lu i za kul ko ji je i ka pi ten re pre zen ta ci je da mi je za do voq stvo {to sam sa od we ga sam iz gu bio 4:0. Jed no - sku op {ti nu. Ovo je, da na gla Sr bi je do neo je sa sim jo{ jed nom, se ni Evrop skog pr ven stva or ska evrop ska me da odr à nog na Te ne ri qa, i to pr va se ni or fa ma u [pa ni ji pr vu ska evrop ska me da qa u se ni or sku me da qu u na {em klu bu i ujed no ovaj klub. Umi ~e vi} se i naj ve }i po je di na~ ni oki tio bron za nim od uspeh u isto ri ji klu li~ jem u po je di na~ noj ba. Ka da je De jan do la kon ku ren ci ji u te {koj zio u na{ klub mi smo ka te go ri ji. De jan je, zna li da on ima po ten na kon po vrat ka iz ci jal za naj ve }a mo gu [pa ni je, po se tio svoj }a do stig nu }a i evo, klub i sa ru ko vod 2012. go di ne se to oststvom, stru~ nim {ta va ri lo – si jao je od za bom i ko le ga ma sa ta ta do voq stva La zar Gre mi ja po de lio ra dost ber, {ef stru~ n og zbog ovog ve li kog uspe {ta ba u Ka ra te klu bu ha. Haj duk. -I me ni je za do voq Ne ma se pu no vre me stvo {to sam ov de u Ku na za pre ve li ko sla li zbog ova ko le pog vqe, jer su no vi iza zo raz lo ga.. Pri pre me za vi pred bon za nim haj Evrop sko su te kle kao du kom De ja nom Umi ~e i za sva ko pr ven stvo, vi }em. mak si mal no sam odvo -Iza zov je da na sta jio vre me na i sred sta vim ovim kon ti nu i te va da se {to bo qe pri tom, ka {to sjaj ni jim pre mim. Mo gu da ka me d a q a m a, ako mo g u èm da mi je ova me da zlat ne da bu du, ako ne, qa po seb no dra ga, jer opet do bro jer je sva ka Umi~evi} sa bronzanom medaqom i zadovoqnim {efom stru~nog {taba Lazarom Greberom na pro {lom pr ven stvu me d a q a sa ve l i k og u Ci ri hu ni sam na stu pio zbog da deo te pri ~e – is ti ~e Umi ~e - stav no na pra vio sam ne ko li ko tak mi ~e wa ve li ki uspeh. Pr vo po vre de, ta ko da mi ova me da qa vi}. gre {a ka i pri kra ju sam mo rao na r ed n o ve l i k o me | u n a r od n o mno go zna ~i naj vi {e psi ho lo Te ne ri fe – bron za. Ima me da ri zi ku jem. I on da su kre nu li tak mi ~e we ko je me o~e ku je je {ki da bih na sta vio da qe. Sle - sta za do voq stvu, ima ju }i u vi du me ~e vi za bo do ve ze tre }e me sto, Svet sko pr ven stvo u Pa ri zu. de }i raz log zbog ~e ga mi je ovo ~i we ni cu da je to po vra tak po be dio sam Eston ca (3:2) i on Mo ram da se oslo nim na do ma }u po seb no dra go je to {to sam do Umi ~e vi }a na me |u na rod nu sce - da me~ za bron za nu me da qu sa sce nu, da na sta vi mo tu da do mi neo ovu me da qu u Ku lu, znam ko nu da kle pre za do vo qan, po vra - Fran cu zom, we ga sam se ma lo ni ra mo po {to smo ove go di ne li ko qu di iz ovog klu ba da ju i tak na evrop sku sce nu. Put do pri bo ja vao po {to su oni do ma pr va ci li ge i ja dr àv ni pr ula ù u ka ra te i dra go mi je da bron ze te àk. }i ni pred sto je }eg Svet skog pr vak. Tre ba sve to bra ni ti, i za sam mo gao da na pra vim taj re zul - Imao sam pet me ~e va, pr vi ven stvau i iz u zet no su sprem ni. to se va qa do bro spre mi ti – re tat – re kao je Umi ~e vi}. me~ sam ra dio sa [ve |a ni nom, Me |u tim, u{ao sam u me~ iz u kao je ka ra ti sta Haj du ka De jan Ne ma lo iz ne na |e we bio je po be dio ga 1:0, isto sam i{ao na zet no psi hi~ ki spre man i do bio Umi ~e vi} ko ji je do neo pr vu se do la zak Umi ~e vi }a u Ku lu. ne ku si gur ni ju va ri jan tu, ni sam 3:0 bez ve }ih pro ble ma i bron za ni or sku me da qu sa Evrop skog Svet ski pr vak, mo ga je da bi ra se ra si pao, da bi imao sna ge za je za si ja la na gru di ma – ob ja snio pr ven stva u isto ri ji klu ba. klub, a on iza bra Haj duk. osta le me ~e ve. Dru gi me~ sam je Umi ~e vi}. \. Bo ja ni}

KVA LI FI KA CI JE ZA TUR NIR U BRI SE LU

Bo ja na si gur na

Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski uspe {no je star to va la u kva li fi ka ci ja ma za VTA tur nir u Bri se lu, po {to je u pr vom ko lu sa vla da la Ukra jin ku Ve ro ni ku Kap {aj sa 6:1, 6:2. Jo va nov ski je po sta vqe na za {e stog no si o ca u kva li fi ka ci ja ma, a za po be du u pr vom ko lu bi la su joj po treb na sa mo 53 mi nu ta. Srp ska te ni ser ka }e u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja igra ti pro tiv Di je Jev ti mo ve iz Bu gar ske.

Ba lo te li osta je u Si ti ju Kon tro verz ni ita li jan ski re pre zen ta ti vac i igra~ Man ~e ster si ti ja Ma rio Ba lo te li iz ja vio je da vo li Ita li ju, ali da ne ma na me ru da na pu sti En gle sku. Ba lo te li je Si ti je vom osva ja wu ti tu le, pr va ti tu la po sle 44 go di ne po sta, u~e stvo vao sa 13 go lo va.Po sle ni za in ci de na ta i eks ce sa, ka ko na te re nu ta ko i van we ga, {pe ku -

Man ~e ster si ti ja ka da je pro i grao Ku na, Agu e ra u 94. mi nu tu. - U{ao sam sa klu pe i u gla vi mi je bi lo sa mo da pre o kre ne mo re zul tat i do |e mo do po be de. Mo gao sam i ja da dam po be do no sni po go dak, ali to je sve sa da ne bit no. Bit no je da smo uze li tro fej ko ji su na vi ja ~i to li ko du go ~e ka li i do ne li im ne {to ~i me mo gu da se po no se - za kqu ~io je Ma rio.

li sa lo se da }e se Ita li jan vra ti ti u do mo vi nu i za i gra ti za Mi lan, ali je i sam Man ~i ni u vi {e na vra ta re kao da }e Ba lo te li si gur no osta ti na Iti ha du. - Na rav no da vo lim Ita li ju to je mo ja do mo vi na, ali sam to tal no po sve }en Si ti ju i oba ve za ma u sle e }oj se zo ni. Pre mi jer li ga je iza zov za sva kog igra ~a, ali je u isto vre me je ve li ko za do voq stvo bi ti wen deo. @e li mo da na sta vi mo ta mo gde smo sta li u ne dav no za vr {e noj se zo ni. Da po ku {a mo da od bra ni mo ti tu lu i na pad ne mo tro fej u Li gi {am pi o na - re kao je Ba lo te li za Ko ri e re de lo Sport. Ba lo te li se osvr nuo i na, is po sta vi lo se, isto rij sku ak ci ju

Ita li jan po re klom iz Ga ne sa nest pqe wem o~e ku je i pred sto je }e Evrop sko pr ven stvo u Ukra ji ni i Poq skoj, na kom }e po re~ima êzarea Prandelija sigurno igrati. - To je ne{to o ~emu svaki igra~ sawa, Evropsko i Svetskog prvenstvo su najve}a ~ast koju profesionalni fudbaler moè da doìvi u svojoj karijeri. Obe}avam da }u se primereno pona{ati, i da }u se koncentrisati samo na fudbal Ne mogu da do~ekam da zaigram za svoju zemqu i dam sve od sebe da obradujem svoj narod. Evropsko prvenstvo u Ukrajini i Poqskoj po~iwe 8. juna

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

JELEN SUPERLIGA – 30. KOLO Danas NO VI SAD: Voj vo di na - Cr ve na zve zda SU BO TI CA: Spar tak ZV - Bo rac BE O GRAD: Par ti zan - Me ta lac KU LA: Haj duk - Sme de re vo BE O GRAD: Rad - Rad ni~ ki 1923 IVA WI CA: Ja vor - BSK JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Pa zar BE O GRAD: OFK Be o grad - Slo bo da Po int

VOJVODINA SPREMNA ZA DANA[WI DERBI SA CRVENOM ZVEZDOM (15.00) (15.00) (15.00) (15.00) (15.00) (15.00) (15.00) (15.00)

1. Par ti zan 29 25 2 2 66:12 77 2. Cr ve na zve zda 29 21 5 3 56:16 68 3. Voj vo di na 29 13 10 6 42:25 49 4. Ja go di na 29 13 9 7 33:20 48 5. Slo bo da 29 14 6 9 41:35 48 6. Rad ni~ ki 1923 29 11 14 4 37:25 47 7. OFK Be o grad 29 12 4 13 34:35 40 8. Spar tak ZV 29 10 10 9 29:30 40 9. Ja vor 29 10 6 13 26:32 36 10. Rad 29 9 7 13 31:30 34 11. Haj duk 29 8 6 15 25:43 30 12. BSK 29 7 9 13 18:37 30 13. Sme de re vo 29 9 2 18 21:39 29 14. No vi Pa zar 29 6 10 13 21:40 28 15. Bo rac 29 4 7 18 15:43 19 16. Me ta lac 29 2 9 18 14:47 15 Pr vak Sr bi je je Par ti zan i igra }e od dru gog ko la Kva li fi ka ci ja u Li gi {am pi on a. U sre du je Cr ve na zve zda u Kru {ev cu osvo ji la Kup Sr bi je i igra }e od dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. I tre }e pla si ra ni i ~e tvr to pla si ra ni tim igra }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. A ve} se zna da iz Su per li ge is pa da ju Bo rac iz ^a~ ka i Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca.

PARTIZAN DO^EKUJE METALAC

Pra zne tri bi ne ni su za sla vqe Fudbaleri Partizana u posledwem kolu Jelen superlige do~ekuju Metalac. Me~ nema nikakv takmi~arski zna~aj, jer su crno - beli {ampioni, a Milanov~ani ispali pa je zato atmosfera praznih tribina mo`da i pravi ambijent. Nema sumwe da }e na kraju svog boravka u Humskoj trener Avram Grant {ansu pru`iti i igra~ima koji do sada nisu puno igrali. Nikola Ninkovi} je sigurno jedan od onih koji }e nastupiti. - [teta {to posledwu utakmicu u sezoni igramo u ovakvom ambijentu. Prava stvar bi bila da smo sa navija~ima podelili radost zbog pehara. Meni li~no bi to mnogo zna~ilo. Ovako, sve dobija gorak ukus sa kojim }emo morati da se izborimo. Igrati se mora ?

- Da, svaka {ansa za dokazivawe je dragocena. Do sada sam uspeo da se izborim za odre|enu minutaù, ali èlim da je bude i vi{e. U~ini}u sve da je zasluìm. [ansu o~ekuje i Nikola Aksentijevi}. - Prezadovoqan sam sezonom iza sebe. Odigrao sam vi{e utakmica nego {to sam o~ekivao. Prvi korak sam napravio na redu slede}i u dokazivawu. U prvom timu je i Milo{ Ostoji}. - Zahvalan sam svima na poverewu koje su mi ukazali. Mnogo mi to zna~i na samom po~etku. Zadovoqan sam sezonom, odi grao sam i ve~iti derbi tako je radost time ve}a. Nadam se samo da }u u slede}em pobediti – re kao je defanzivac Partizana. I. Lazarevi}

SPARTAK ZLATIBOR VODA SE OPRA[TA OD NAVIJA^A

Po sla sti ca za kraj

Utakmicom protiv Borca iz ^a~ka fudbaleri Spartak Zlatibor vode se opra{taju od navija~a. Iko utakmica nema takmi~arski zna~aj, u Subotici isti~u da ih interesuje samo pobeda. – Po{to su obe ekipe rastere}ene va`nosti me~a, bodovi ne}e uticati na plasmane, o~ekujem dobru utakmicu, i dobar fudbal. Bez obzira na to {to ne ma tak mi ~ar skog zna ~a ja,

tona, dok se u tim vra}a Noskovi} – istakao je Zoran Mi lin ko vi}, tre ner Spar tak Zlatibor vode. Da }e on i wegovi saigra~i dati sve od sebe potvrdio je i Vladimir Torbica, kapiten Spartaka. – Borac je dobra ekipa,. Gledali smo ih u Kupu, nisu zaslu`ili da ispadnu iz Super lige, ali {ta da se radi. Ima}emo sigurno i motiv vi{e za

Po be da za Evro pu Da na {wi fud bal ski derbi na „Kara|or|u“, izme|u Vojvodine i Crvene zvezde, mnogo je zna~ajniji za doma}e. Za to postoji veliki razlog i ogro man ulog, ko ji se zo ve evropska scena. Zvezda je pobe dom u Kupu prebrinula sve brige. Najverovatnije je da Novosa|anima ni remi ne donosi ni{tajer Jagodina i Sloboda Point zaostaju svega jedan bod i u posledwem kolu imaju mnogo lak{e protivnike. Crveno - beli znaju {ta ih ~eka i proteklu sedmicu iskoristili su da se maksimalno pri pre me za duel,. Na rav no snimili su igru Beogra|ana , uigravali razne varijante. Svi su je din stve ni da }e da nas „ostaviti srce na terenu. Naravno, o~ekuju i pravu podr{ku svojih vernih navija~a. Ju~e su novosadski crveno – beli imali trening 15 ~asova, u vre me ka da da nas po ~i we utakmica. Atmosfera u timu je odli~na {to svedo}e i re~i {topera Branislava Trajkovi }a. - Lep{i kraj sezone nismo mogli zamisliti. Bi}e to prava utakmica, nadam se da }emo pobediti i vizirati evropski paso{– naglasio je Trajkovi}. – Ovo mi je, mo`da, najva`nija utakmica u dosada{woj karije ri. Ulog je Evropa i nikakvog opu{tawa i popu{tawa u igri

utakmicu `elimo da dobijemo, a `elimo i da damo sve da se pobedom oprostimo od sezone i od na{e publike. U ekipi ne }e biti Adamovi}a zbog kar -

pobedu, jer nas je upravo ekipa Borca izbacila iz Kup takmi~ewa i borbe za ovaj trofej – dodao je Torbica. N. S.

Zbog va`nosti utakmice kapije stadiona bi}e otvorene od 12.30 ~asova, a utakmica }e po~eti u 15 sati.

Ula zni ce Oni koji nisu kupili ulaznice za utakmicu, mo}i }e to da u~ine danas. Karte }e se prodavati na blagajni stadiona od 9 do 15 ~asova.

Branislav Trajkovi}

ne sme da bude. Bod nam ni{ta ne zna~i. Da li je to i optere}ewe za va{e saigra~e i vas? - Naravno da jeste, ali tome ne smemo da podlegnemo. Znamo ciq i znamo kako da do|emo do

pobede. Spremni smo i psihi~ki i fizi~ki za veliku utakmicu. Znamo da se Zvezda ispraznila u Kru{evcu, ali se sigurno ne}e predati. Svesni smo da i Beogra|ani `ele pobedom da zavr{e sezonu.

Od koga iz Zvezde preti najve}a opasnost? - Od Kasalice i Lazovi}a. S Kasalicom sam igrao zajedno u kulskom Hajduku i znam da je veoma lukav. Nekako se sakrije, priotaji i onda krene u na pad. Lazovi} je brz i sve radi u trku. Ali, neka razmi{qaju oni o nama. u. Koliko vam zna~i podr{ka navija~a? - Mnogo. Pozivam ih da nas bodre i podr`e, pa da idemo zajedno na evropsku scenu. Da i nama i wima sve bude potaman i lepo, a posle }emo o svemu da razgovaramo. Verujem da }e tribine biti dobro popuwene, a vreme lepo, jer volimo da igramo u takvom ambijentu. M. Pavlovi}

[trajk upo zo re wa uz dr mao Zve zdu Slavqe na Marakani nakon osvojenog Kupa, i ~iwenice da je evropska licenca sasvim blizu po{to je klub namiro dugove prema biv{im igra~ima i trenerima u iznosu od 1,7 miliona evra je pomu}eno. Fudbaleri nezadovoqni materijalnim statusom, odnosno ~iwenicom da im se duguje nekoliko plata i rata iz ugovora, stupili su u {trajk upozorewa. Nisu èleli da odrade trening u petak, jer obe}awa uprave nisu ispo{tovana. Dugovawa nisu sporna, a uveravawa administracije da je novac „prona|en“ ali zbog odre|enih bankarskih procedura }e im biti dostupan tek u utorak, nije primirio crveno- bele. Nezvani~no, trener Prosine~ki je nekoliko puta apelovao na rukovodstvo da se potraìvawa igra~ima isplate, ali kasa je bila brazna. Tako|e, {ef struke je dao podr{ku ekipi, uz savet da se trening odrì, a probelimi re{e van zelenog terena. Saop{tio im je i da stru~ni {tab nije dobio zara|eni novac. Ju~e je odràna sastanak profesionalnog pogona sa ~elnicima kluba.

- Stav je jednostavan, pojedinci su pomislili da su iznad Crvene zvezde, a mi to kao ozbiqan klub ne mo`emo da dozvolimo- konstatovao je generalni sekretar crveno- belih \or|e Stefanovi}. Igra~i nisu imali dovoqno strpqewa i razumevawa, jer veliki novac je potro{en da se overi Evro licenca. - To je ogromna pobeda, na{ prioritetni zadatak. Verovali smo da }e razumeti ~iwenicu da smo 2, 5 miliona evra platili qudima koje nismo ni videli. Nismo sre}ni zbog toga. Na{e obaveze }emo ispuniti, ve}ini se ne duguje ni{ta, imamo tek nekoliko igra~a sa ve}im primawima - objasnio je Stefanovi}. Ostaje otvoreno pitawe inicijatora {trajka. - Nije ovo fabrika, pa da postoji sindikat koji {titi prava radnika. Re~ je o nekolicini fudbalera, ne dugujemo svima. Znali su da je novac obezbe|en. Ovako ne{to nije smelo da se dogodi, u danima kad smo klub oslobodili velikog finansijskog balasta. Usledi}e zbog prekr{aja ka-

KUQANI DO^EKUJU SMEDEREVO

Kru na na se zo nu Fudbaleri Hajduka }e se od svojih pristalica, do naredne sezone, oprostiti sudarom pro tiv Smedereva. I jedna i druga ekipa su bezbri`ne, pa wihov me|usobni duel nema preveliki

Go lu bo vi se se le Vest koja je zatekla Suboticu krajwe je neprijatna – fudbaleri Spartak Zlatibor vode }e mo`da morati od jeseni da se sele iz Subotice. Naime, Komisija za licencirawe stadiona Fudbalskog saveza obi{la je stadione u Srbiji, a me|u onima koji ne ispuwavaju uslove i koji, ako se ne{to ne promeni, ne}e dobiti licencu je i Gradski stadion u Subotici. Dragan Simovi}, predsednik Spartak Zlatibor vode, isti~e da je vest krajwe neprijatna, ali i da je realna, jer je situacija u Su botici neizvesna. – Iako Gradski stadion deluje spoqa prili~no o~uvano, iznutra je situacija dosta ozbiqna. Pod znakom pitawa su tribine koje se osi{aju, dotrajale su instalacije... Posledwih godina smo ulo`ili oko 70.000 evra, ali je to bilo dovoqno samo da se zakrpe rupe i otklone mali nedostatci, a problemi su znatno ve}i. Nadam se da }e gradske vlasti imati razumevawa za problem– istakao je Simovi} i dodao da }e, ako se ne{to u me|uvremenu ne re{i, Spartak od jeseni svoje me~eve igrati u Kuli ili Staroj Pazovi.

Ka pi je se otva ra ju u 12.30 ~a so va

La zar Ve se li no vi}

takmi~arski zna~aj. No, Kuqani su jasni: - U posledwem susretu sezone interesuje nas samo pobeda i ni {ta drugo – izri~it je {ef stru~nog {taba Hajduka Tomislav Sivi}.

@eqe su jedno, ali kako ih preto~iti u stvarnost? - Te na{e èqe na terenu moraju biti preto~ene u pobedu, ~ime bi krunisali , kada se sve sabere i oduzme, jednu po svemu uspe{nu sezonu. Dosta smo pri~ali van terena, protiv Smedereva igra~i moraju progovoriti na terenu – kaè Sivi}. Zna strateg Hajduka da zadatak ne}e biti lak! - Smederevo je ekipa vrlo sli~na nama: moè svakog da pobedi, ali i od svakog da izgubi. Nadam se da }e u ogledu sa nama biti ovo drugo – isti~e Sivi}. Razlog vi{e za optimizam prisutan u redovima Hajduka je i stawe u igra~kom kadru. - Odavno se nije desilo da na raspolagawu imamo kompletan igra~ki kadar. Svi su zdravi i spremni, a na teren }e oni koji su sposobni da nas na kraju prvenstva obraduju – podvukao je {ef stru~nog {taba Hajduka Tomislav Sivi}. Prema svemu sude}i Hajduk }e protiv Smedereva susret po~eti u sastavu: Peri}, Pauqevi}, Cvetkovi}, Mujdragi}, Vasiqevi}, ôvilo, Bubalo, Maksimovi}, Veselinovi}, Novkovi} i ]ovin. \. Bojani}

zne, ali to ostaje unutar na{e ku}e. Razgovara}emo o svemu, napraviti i transfer listu. Svima koji ne mogu da sa~ekaju novac bi}e otvorena vrata- dodao je generalni sekretar. Posledwi ork{aj u prvenstvu pao je u drugi plan pod teretom ne malih problema. Istina, takmi~arski zna~aj derbija u Novom Sadu ne pritisak previ{e Zvezda{e. - Samo pobeda dolazi u obzir, to je re~eno igra~ima i stru~nom {tabu. Sve ostalo je neuspeh. Verujem da su shvatili poruku. Na{a obaveza je da namirmo dug, wihova da obezbede trijumf u Novom Sadu. Ne sme da se baci senka na sve {to je ovog prole}a ura|eno. Niko ne sme da bruka klupsku istoriju i obraz. Ponavqam, pobeda je obaveza- zakqu~io je Stefanovi}. Fudbalerima i stru~nom {tabu nije bilo do pri~e, a vaqda je i stav kluba da se ne ogla{avaju. Trening je ju~e odra|en, na dan utakmice kre}e se put Novog Z. Rangelov Sada.

sport

nedeqa20.maj2012.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA VOJVODINE

Sla no bar ci za u sta vi li Kra qev ~a ne Zvi `du ci su di ji Pro le ter - Slo ga 2:1 (0:0) NO VI SAD: Sta dion na Sla noj ba ri, gle da la ca 800, su di ja Vu ka di no vi} (Be o grad), strel ci: Se ku li} u 69. i 87. za Pro le ter, a Dmi tro vi} u 80. mi nu tu za Slo gu. @u ti kar to ni: Ta na sin, \u li} (Pro le ter), Mla de no vi} (Slo ga). PROLETER: D Bo gu no vi} 7, Ta na sin 7, \u li} 8 Ra da ko vi} 8, B. Kra si} 7, S. Bo gu no vi} 8, Ra {i o van 8 (Vu ka so vi} -), Ob ra do vi} 7 (Ga li} 7), O. Kra si} 7 (Pe kez -), Se ku li} 9, Zec 7. SLOGA: Na sti} 7, Mla de no vi} 7, Mi lo va no vi} 6, Mi le ti} 6, Rov ~a nin 7, Dmi tro vi} 8, Go be qi} 7, Ma ru {i} 7 (Smi qa no vi} 6), An |el ko vi} 6, Ja wi }i je vi} 6, Vu li} 7 (Mi ja to vi} -). Jo{ jed na eki pa s vr ha ta be le po gnu te gla ve je na pu sti la No vi Sad. Sa svim za slu `e no, ali uz pu no ne iz ve sno sti do ma }i su sti gli do vred ne po be de. U otvo re noj igri u pr vom de lu dva pu ta je mla di An |el ko vi} mo gao da do ve de Kra qe ~a ne u vo| stvo. U fi ni {u pr vog de la Ob ra do vi} je pro pu stio ko lo sal nu pri li ku da do ve de Pro le ter u vo| stvo.

vi} 7, \u ri} 7, Dra gi }e vi} 7, Gr bi} 7, Mi haj lo vi} 7 (od 81. Xik ni} -), Ra do je vi} 7, Iva no vi} 8, Mi si ni 8, Sto jiq ko vi} 8 (od 64. Lam bu li} -). NOVI SAD: Ri sti} 6, Mi ji} 6, Ze ~e vi} 5 (od 68. Jo vo vi} -), Ba la ba no vi} 6, Ba ji} 6, Ili} 5, Rok sa 6, Vu~ ko vi} 5, To ma ni} 6, Mi {an 5, Tu feg xi} 5. û ka ri ~a ni su se, po sle ~e ti ri re mi ja kod ku }e, re van {i ra li No vom Sa du za po raz na De te li na ri i pro du ì li na du da bi mo gli do op stan ka. Go sti su im olak {a li po sao jer su do {li sa sa mo 12 igra ~a. Bo qe su po ~e li go sti, ju nak u pr vih de set mi nu ta bio je gol man Bo ri vo je Ri sti}. Po sle {u ta To ma ni }a za pli vao je kroz va zduh i upi sao pr vu od bra nu, br zo je jo{ jed nom in ter ven ci jom, po sle udar ca Ba ji }a, is pra vio kiks Dra gi }e vi }a po slav {i lop tu u kor ner, ko ji su ka na rin ci hte li di rekt no da pre tvo re u gol, ali je Ri sti} i tre }i put za bli stao. Po sle ak ci je sa Sto jiq ko vi }em {u ti rao je Mi si ni, a is ta kao se dru gi Ri sti} na go lu No vog Sa da. ê ti ri mi nu ta ka sni je Mi si ni je iz po voq ne po zi ci je pro ma {io

(Vu jo vi} 6), Ra ji} 7 (Mi lo sa vqe vi} -), Pav ko vi} 7. Mla de nov ~a ni su igra li, dr à li lop tu vi {e u svom po se du, ali su ola ko pri ma li go lo ve. Naj pre je u 48. mi nu tu Lu ki} od bra nio uda rac Mi le ti }a i iz ba cio lop tu u kor ner, a on da je po sle udar ca sa ugla sa de sne stra ne, ka da je ve} lop ta bi la u we go vim ru ka ma, is pu stio je i ona se ot ko tr qa la u mre ù. Idru gi gol go sti su pri mi li ne smo tre no. Do su |en je slo bo dan uda rac, Du ba ji} je upo slio Di mi tro va, ovaj se na {ao pot pu no sam is pred gol ma na i po slao lop tu u mre ù. Ina ~e, utak mi ca je u pr vom po lu vre me nu bi la pri li~ no ne in te re sant na pa je bi lo sve ga ne ko li ko po lu pri li ka. Igra lo se ne {to ù stri je u dru gom de lu, go sti su pre u ze li ini ci ja ti vu i u 88. mi nu tu po sti gli po ~a sni po go dak. Iz ve den je uda rac sa ul ga sa le ve stra ne, naj vi {e je sko ~io Tu ca ko vi} i za tre sao pro tiv ni~ ku mre ù. Ipak, In |i ja je sa ~u va la mi ni mal nu pred nost i sti gla do va `nih bo do va. D. Vi }en ti}

Rad ni~ ki (S) - Do wi Srem 0:1 (0:0) SOM BOR: Grad ki sta dion, gle da la ca 500, su di ja Fi li po vi} (Be o grad), stre lac To {i} u 58. mi nu tu. @u ti kar to ni: Avri}, Top ~a gi} (Rad ni~ ki), Pet ko vi}, Bu ko rac, Mar ko vi} (Do wi Srem). Cr ve ni kar ton: To ma no vi} (Rad ni~ ki), RADNI^KI: [a ri} 7, Top ~a gi} 6, Me zei 7, Ki o {u mo vi} 7, Pa ni} 7, To ma no vi} 6, Ze li} 7, Mi ok 7 (Stan ~e ti} -), Vu ji} 6, Pa u no vi} 6, Avri} 7 (Jo va no vi} -). DOWI SREM: Be li} 7, To {i} 8 (Ra di {i} -), Jo si mov 7, Vu ko brat 7, Bu ku rac 7, Pet ko vi} 7 (Mar ko vi} -), La ki}-Pe {i} 7, Ri stov 7 (Jo va no vi} -), Jan ko vi} 7, ôr da {i} 7, Bjur ne 7. Po sle ~e ti ri ko la Rad ni~ ki je do ì veo po raz, ali ovo ga pu ta ne za slu è no. Pr vo po lu vre me je pro te klo u iz jed na ~e noj igri, lop ta se uglav nom na la zi la na sre di ni igra li {ta. Do ma }i su ima li jed nu po lu {an su ali je {ut De li} iz bio. To ma no vi} je do bio ù ti kar ton u 50. mi nu tu zbog si mu li ra wa u pro tiv ni~ kom ka zne nom pro sto ru, pa je mo rao u svla ~i o ni cu. Ova od lu ka je bi la pre sud na za da qi tok utak mi ce. Go stu svo ju broj ~a nu pre mo} su na kon osam mi nu ta pre tvo ri li u pred nost. Po sle cen tar {u ta u ka zne nom pro sto ru Som bo ra ca naj sna la `qi vi ji je bio To {i} ko ji je do neo go sti ma vo| stvo i po sta vio ko na ~an re zul tat. J. Du kat

Dvo stru ki stre lac Se ku li} (Pro le ter) pred go lom Kra qev ~a na Foto: D. Ivani}

U na stav ku je pri ti sak do ma }ih bio jo{ è {}i, do bar po tez na pra vio je tre ner Ne nad La la to vi} uvo |e wem u igru Mla den Ga li }a. Vo de }em go lu do ma }ih pret ho di la je ko lo sal na pri li ka Dra go qu ba An |el ko vi }a, ali je De jan Bo gu no vi} us peo je da od bi je ne u go dan uda rac. U sle de }em na pa du sti gla je ra dost za do ma }e. Ak ci ju je po veo Ra {i o van, na sta vio Sa {a Bo gu no vi} i po vrat nom lop tom na 20 me ta ra od go la pro na {ao ka pi te na Da ni la Se ku li }a. Usle dio je to pov ski uda rac za za slu è no vo| stvo. Na neo bi ~an na ~in Kra qev ~a ni su sti gli do iz jed na ~e wa. Ka pi ten Slo ge Bo ban Dmi tro vi} iz veo je sa pre ko 40 me ta ra slo bo dan uda rac, De jan Bo gu no vi} je kre nuo na lop tu, ka da su svi je ve} vi de li u ru ka ma gol ma na Pro le te ra ona je pre ko pr sti ju za vr {i la u mre ì. Ni su se Se ku li} i dru go vi pre da va li, pa su u fi ni {u utak mi ce sti gli do dru gog go la i po be de. Kor ner je iz veo Go ran \u li}, u bu ke tu igra ~a naj bo qe se sna {ao Da ni lo Se ku li} i Na sti} je dru gi put bio sa vla dan. M. Po po vi}

û ka ri~ ki - No vi Sad 3:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion û ka ri~ kog, gle da la ca: 200, su di ja: Ma sla ko vi} (Ni{), strel ci: Sto jiq ko vi} u 39, Iva no vi} u 60. i 62. mi nu tu, ù ti kar ton: Ze ~e vi} (No vi Sad) ÛKARI^KI: Ri sti} 8, Pe tro vi} 7 (od 68. Jan ko vi} -), Po po -

Vest Hem opet u Pre mi jer li gi Po znat je i de fi ni ti van spi sak u~e sni ka Pre mi jer li ge na red ne se zo ne. Biv {im dru go li ga {i ma Re din gu i Sa u temp to nu pri dru `io se i Vest Hem, po be dom nad Blek pu lom 2:1 u fi na lu ba ra `a za pla sman na Vem bli ju. Go lo vi ma Karl to na Ko la i Ri kar da Va` Tea po be di li su Blek pul i eks pre sno se vra ti li u naj bo qu li gu na sve tu, iz ko je su is pa li pro {le go di ne. Pod se ti mo da }e u su prot nom sme ru ovog le ta kre nu ti Vul ver hemp ton, Blek burn i Bol ton.

Proleter - Sloga Srem - Sin|eli} Radni~ki (S) - Dowi Srem In|ija - Mladenovac ^ukari~ki - Novi Sad Mladi radnik - Banat Kolubara - Teleoptik Be`anija - Mladost (L)

ce lu lop tu. ^u ka ri~ ki je pre ki nuo dug gol ge ter ski post na svom te re nu u 39. mi nu tu, po no vo je cen tri rao Mi si ni, a Sto jiq ko vi} nad vi sio od bra nu i udar cem gla vom po go dio mre `u. Ofan zi va br |a na je na sta vqe na po sle od mo ra. Ka na rin ci su, me |u tim, mo ra li po no vo na cen tar ka da je is te kao sat vre me na, cen tri rao je Mi si ni, a Iva no vi} sa vla dao Dar ka Ri sti }a i upi sao pr ve nac. Go sti su i tre }i put ka pi tu li ra li po sle {u ta gla vom, a cen tar {ut je upu tio Po po vi}. Pri li ku za po ~a sni po go dak No vo sa |a na pro koc kao je u na dok na di vre me na Tu feg xi}, \u ri} je ru tin ski iz neo lop tu is pred gol-li ni je. M. ]un ko vi}

Srem - Sin |e li} 3:2 (2:1)

In |i ja - Mla de no vac 2:1 (0:0) IN \I JA: Sta dion kod @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 700, su di ja Ci cva ri} (Se voj no), strel ci: Lu ki} u 49. (auto gol) Di mi trov u 66. za In |i ju, a Tu ca ko vi} u 88. mi nu tu za Mla de no vac. @u ti kar to ni: Ko la rov, Ja ga wac (In |i ja), Ka {i}, ^o ki} (Mla de no vac). IN\IJA: Mi li no vi} 7, Ko la rov 7, Mi le ki} 7, Mi lu ti no vi} 6, Ton ~i} 6, \u ka nac 7, Kr sti} 6, Ko sti} 7, Ste van ~e vi} 6 (\e ri} ), Di mi trov 7 (Ja ga wac -), Du ba ji} 6 (Ada mo vi} -). MLADENOVAC: Lu ki} 6, Je vi} 7, Mak si mo vi} 6, Sto ji ~i} 7, Tu ca ko vi} 7, Ka {i} 7, Jo va no vi} 7, ^o ki} 6 (Bje dov -), De le ti} 6

SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 100, su di ja Mi la di no vi} (Ja go di na), strel ci: Sta ni} u 8. Mi lo sa vqe vi} u 30. i Lac ko vi} u 75. za Srem, a Va si li} u 18. i Dra {ko vi} u 55. mi nu tu za Sin |e li}. @u ti kar to ni: [a rac, Mi lo {e vi}, Va si qe vi} (Srem), Ko ma di na (Sin |e li}). SREM: Di vac 7, [a rac 7, [i mik 7, Jo ki} 7, Mi li} 8, Pu {ka{ 7 (Sto ja no vi} -), Mi lo {e vi} 7, Vu~ ko vi} 7, Sta ni} 7 (Lac ko vi} 8), Va si qe vi} 7, Mi lo sav qvi} 8. SIN\ELI]: \o ki} 7, Stoj ko vi} 6, Mla de no vi} 6, Mi ja to vi} 7, Dra {ko vi} 7, Ko ma di na 7, \or |e vi} 6, Iva no vi} 6, Va si li} 7

2:1 3:2 0:1 2:1 3:0 2:0 1:1 1:1

Danas Radni~ki (N) - Napredak 1. Dowi Srem 30 14 11 5 2. Radni~. (N) 29 15 7 7 3. Sloga (K) 30 14 7 9 4. In|ija 30 13 8 9 5. Napredak 29 12 10 7 6. Proleter 30 13 7 10 7. Be`anija 30 9 17 4 8. Teleoptik 30 10 12 8 9. Mlado. (L) 30 9 14 7 10. Novi Sad 30 10 10 10 11. Banat 30 9 12 9 12. Mladenov. 30 9 10 11 13. Kolubara 30 10 7 13 14. Radni~. (S) 30 9 8 13 15. M. radnik 30 8 8 14 16. ^ukari~ki 30 7 10 13 17. Sin|eli} 30 6 10 14 18. Srem 30 4 8 18

(17) 28:14 39:27 32:29 31:27 32:24 28:25 26:14 37:24 30:24 32:34 33:34 41:44 31:36 18:28 22:33 26:38 29:37 24:47

53 52 49 47 46 46 44 42 41 40 39 37 37 35 32 31 28 20

U slede}em kolu (23. maja - sreda) sastaju se: Novi Sad - Radni~ki (S), Banat -In|ija, Dowi Srem - Be`anija, Teleoptik - Sin|eli}, Mladenovac Proleter, Radni~ki (N) - Srem, Napredak - Mladi radnik, Sloga ^ukari~ki, Mladost (L) - Kolubara.

(Mir ko vi} -), Ra do va no vi} 6, Ta si} 6 (Stan ko vi} -). Naj zad su i Mi trov ~a ni za i gra li or ga ni zo va no i efi ka sno i za slu è no su ob ra do va li svo je ma lo broj ne na vi ja ~e pr vom po be dom u pro le} nom de lu pr ven stvu. Re vi ju le pih go lo va za po ~eo je Dra gi {a Sta ni} ve} u 8. mi nu tu, ka da je do bro re a go vao na pas Vu~ ko vi }a i do neo pr vu ra dost Mi trov ~a ni ma. Me |u tim, go sti se ni su pre da va li i u 18. mi nu tu su us pe li da iz jed na ~e ka da je Ni ko la Va si li} po go dio mre ù. Mi lo sa vqe vi} je po no vo ob ra do vao na vi ja ~e be lih sa Sa ve u 30. mi nu tu do neo je vo| stvo Mi trov ~a ni ma. U na stav ku go sti se ni su pre da va li i u 55. mi nu tu je Ste fan Dra {ko vi} iz te~ ne ak ci je iz jed na ~io. Mla di de bi tant Igor Lac ko vi} do neo je po be du do ma }i ma, ka da je zna la~ ki na pas So vi qa po go dio mre ù. [te ta {to Srem ci ni su ta ko igra li ra ni je i ne bi se de si lo da is pad nu u ni ì rang tak mi ~e wa. R. Ar tu kov

Mla di rad nik - Ba nat 2:0 (2:0) PO @A RE VAC: Sta dion grad ski, gle da la ca: 800, su di ja: Pa u no vi}(Kla do vo, stre lac: Ne nad Ne deq ko vi} u 3. (iz je da na e ster ca) i u 30. mi nu tu. @u ti kar to ni:Mi lo je vi},Vu ko vi} i Jo vi}(Ba nat). MLADI RADNIK: Pe jo vi} 7,Sto ki} 7, Ta si} 7, La zi} 7, Pet ko vi} 7, Ri sti} 7, Ca ko vi} 7 (od 72. Mo ra riu 6 ),Ma ti} 7, Sto ja no vi} 7 (od 61. Ga vri lo vi} 6), Le po je vi} 7 (od 76. Dam wa no vi} 6),Ne deq ko vi} 8. BANAT: Mi len ti je vi} 6, Zo wi} 6, Jo vi} 6, Mi lo je vi} 6 (od 85. Stan ko vi}-), Sa mar xi} 6 (od 60. An |el ko vi} 6), Mi lo va no vi} 6, Ri sto vi} 7, Mi haj lo vi} 6 (od 45.^i go ja 6), Vu ko vi} 6, An ta na si je vi} 6, Jo van di} 6. Ve} u pr vom de lu su ret je pre lo mqen. Br zo vo| stvo je to po tvr di lo. U 3. mi nu tu ule teo je sa lop tom u ka zne ni pro stor pro tiv ni ka Ne deq ko vi},sa le |a ga sa pleo Ste fan Mi lo je vi},su di ja bio na li cu me sta i oprav da no do su dio pe nal. Sa kre ~a je Ne deq ko vi} us peo da po stig ne gol,ma da se gol man Ba na ta ba cio u tu stra nu ali je ja ka lop ta pro {la is pod we go vog te la.

Iz ne na |e we u ^e la re vu ^SK Pi va ra - Slo ga 0:1 (0:0) ^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 150, su di ja: Cve ti ~a nin (Vr {ac), stre lac: Ni ko la Po pin u 82. mi nu ti. @u ti kar to ni: Je vi}, Ko va ~e vi}, Kr sta no vi} (^SK Pi va ra), Mi qa no vi}, San ko vi}, Uze lac (Slo ga). ^PSK PIVARA: Tan ko si} 6, Zeq ko vi} 6, Je vi} 6, Ili} 6, Vor gu ~i} 6, Ko va ~e vi} 6, Kupre {ki 6 (Bi }a nin -), Vu ka no vi} 6, Te pi} 6, Ma ri} 6 (Jo va ni} 6), La }a rak 6 (Kr sta novi} 6). SLOGA: \u ri kin 7, Su vaj xi} 6, Kra go vi} 6 ([te fek -), Mi qa no vi} 6, Slep ~e vi} 6, San ko vi} 6, Si la |i 6 (Si mo vi} 6), D. To mi} 6 (Zu ki} 6), Po pin 7, Ze ~e vi} 6, Uze lac 6.

Jo{ jed nom su raz o ~a ra li do ma }i igra ~i ma lo broj ne na vi ja ~e.Igra li su sla bo i ne pove za no. U pr vom de lu se uglav nom igra lo na sre di ni te re na,a u na stav ku mla di do ma }i igra ~i su dik ti ra li tem po ima li ini ci ja ti vu, ima li tri pri li ke (Vu ka no vi}{, Te pi}, Ma ri}), ali od sve ga to ga sa mo po go dak u sop stve noj mre `i. D De se tak mi nu ta pre kra ja go sti su osta li usa mqe ni pred do ma }im gol ma nom Ze ~e vi} i Po pin je po sti gao gol za po be du svo ga ti ma po red ne mo} nog i ne za po sle nog do ma }eg gol ma na Tan ko si }a. V. Vu ja no vi}

Mla dost (BJ) - Ce ment 1:1 (0:0) BA^ KI JA RAK: Sta dion Li va di ca, gle da la ca 400, su di ja Mi haj lo vi} (Zre wa nin), strel ci: Ko zo mo ra u 68. za Mla dost, a Mi li }e vi} u 83. mi nu tu (iz pe na la) za Ce ment. @u ti kar to ni: Ba bi}, Kan tar, Ko zo mo ra, S. Ra ti} (Mla dost). Cr ve ni kar ton: S. Ra ti} (Mla dost). MLADOST: Ba ji} 7, Iva ni} 8, S. Ra ti} 7, Ba bi} 7, Kan tar 7, Ra do ja 7, Ko zo mo ra 8, \u ki} 7 (Rat ko vi} -), Vu ka nac 7 (Sto ja no vi}), Jo va no vi} 7 (Gra ho vac -), Mu drini} 7. CEMENT: Su ba {i} 7, Ga {pa re vi} 6, Ra din 7, Ki{ 7, Mi lo vi} 8, \e ri} 7, De sni ca 7 (Lu ka ja -), Mi li }e vi} 8, Ka li nov 7 (ân ko vi} -), Ra ki} 7, Gr ko vi} 6 (Xa ri} 6). Fud ba le ri Mla do sti od po ~et ka su tra ì li pu ko ti nu u od bra ni Ce men ta. Pr vu {an su ni je kru ni sao Vu ka nac u 5. mi nu tu. De vet mi nu ta ka sni je naj bo qi stre lac do ma }i na Mu dri ni} ni {a nio je po red sta ti ve. U 26. mi nu tu po no vo je na sce nu stu pio Vu ka nac, nad mu drio gol ma na go sti ju ali Ra din je ot klo nio opa snost. Ka da je u 62. mi nu tu De jan Ki{ uz dr mao pre~ ku Ja ra ~a ni su do da li gas i ubr zo sti gli do vo| stva. Mar ko \u ki} je pro i grao Mi haj la Ko zo mo ru, a ve zi sta Mla do sti je pri zem nim udar cem pro na {ao put ka mre ì Be o ~i na ca. U 83. mi nu tu su di ja Mi haj lo vi} svi rao je pe nal za go ste ~i ji je si gu ran re a li za tor bio mla di De jan Mi li }e vi}. Su di ja Mi haj lo vi} u fi ni {u ni je do su dio naj stro ù ka znu za do ma }i na po sle igra wa ru kom \e ri }a, dok je is kqu ~e we ka pi te na Slo bo da na Ra ci }a iza zva lo gnev na vi ja ~a. Po za vr {et ku me ~a uz broj nu prat wu po li cij skih slu `be ni ka i kon cert zvi `du ka su dij ska troj ka je is pra }e na sa te rena. M. Me ni }a nin

Ki kin da - Ba~ ka To po la 0:1 (0:1) KI KIN DA: Grad ski sta dion, gle da la ca 250, su di ja Pan du rov (Zre wa nin), stre lac \o ro vi} u 41. mi nu tu. @u ti kar to ni: Cr no mar ko vi}, Kne è vi} (Ki kin da), Kri vo ka pi}, Ve se li no vi} (Ba~ ka To po la). Cr ve ni kar ton: Cvi jan (Ki kin da). KIKINDA: Haj ro vi} 6, Sto ja ko vi} 5 (Cvi jan 5), Ku bu ro vi} 5, Plav {i} 5, Cr no mar ko vi} 6, Kne è vi} 6, Spa hi} 6 (Ive ti} 5), Ste pan ~ev 5 (Ba bi} 5), Me ji} 5, Ma li no vi} 6, Ge ci} 5. BA^KA TOPOLA: Kro ni} 7, Dra gi} 6, Sta ni {i} 6, \u ka no vi} 6, Kri vo ka pi} 6, Mi lo va no vi} 6 (Stan ko vi} 6), Jo ve ti} 6, \o ro vi} 7 (Re sa no vi} -), Ve se li no vi} 6, Bo jo vi} 6 (Mar ti no vi} ), Ke ke zo vi} 6. Go sti iz Ba~ ke To po le sa osvo je na tri bo da si gur no su op sta li u Srp skoj li gi Voj vo di na, dok do ma }i nu osta ju bri ge. Je di ni stre lac u ovom do sta sla bom me ~u, bio je Mar ko \o ro vi} u 41. mi nu tu. \o ro vi} je do bio lop tu na 20 me ta ra od gol ma na Do ma }i na Haj ro vi }a, non {a lant no {u ti rao i lop ta je, na iz ne na |e we svih za vr {i la u mre ì do ma }i na. U pr vom po lu vre me nu vred no je is ta }i je di no da su fud ba le ri Ki kin de u 25. mi nu tu na kon kon tra na pa da bi li u pri li ci, ali su go sti us pe li lop tu da iz bi ju u kor ner. Ni iz me ne do ma }eg tre ne ra Dra goj la Sta noj ko vi }a u dru gom po lu vre me nu ni su da li o~e ki va ni re zul tat. Do ma }i fud ba le ri ni su uspe va li da stvo re ni jed nu pri li ku, a isto ta ko i go sti ko ji su bi li za do voq ni po stig nu tim po got kom. M. Se ku li}

Rad ni~ ki ([) - Pa li} 5:0 (3:0) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 200, su di ja Ra doj ~i} (In -

Kikinda - Ba~ka Topola Mladost (BJ) - Cement ^SK Pivara - Sloga (T) Vr{ac - Dunav Radni~ki ([) - Pali} Senta - Veternik

0:1 1:1 0:1 2:1 5:0 3:0 (pf)

Danas Zadrugar - Tekstilac Dolina - Radni~ki (NP) 1. Radni~. (NP)26 17 8 1 2. Radni~. ([) 27 12 9 6 3. ^SK Piv. 27 13 6 8 4. Dunav 27 13 4 11 5. Sloga (T) 27 13 4 10 6. Senta 27 12 6 9 7. Pali} 27 10 10 7 8. Mlado. (BJ) 27 10 8 9 9. Tekstilac 26 10 7 9 10. Cement 27 10 6 11 11. B. Topola 27 10 6 11 12. Zadrugar 26 8 4 14 13. Kikinda 27 8 4 14 14. Dolina 26 7 6 13 15. Vr{ac 27 8 3 16 16. Veternik 27 6 6 15

(16.30) (16.30) 43:18 36:24 31:28 36:31 30:29 40:32 35:28 32:24 27:25 35:29 21:24 28:38 28:41 25:37 23:45 29:43

59 48 45 43 42 42 40 38 37 36 36 28 28 27 27 24

U slede}em kolu (26/27.maja) sastaju se: Pali} - Vr{ac, Dunav Dolina, Radni~ki (NP) - ^SK Pivara, Sloga (T) - Mladost (BJ), Cement Zadrugar, Tekstilac - Kikinda, Ba~ka Topola - Senta. Slobodan je Radni~ki ([).

|i ja), strel ci: ]i ri} u 18. \o ki} u 20. Ba qak u 40. Ne di} u 61. i Bje lo{ u 81. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sto jiq ko vi} (Rad ni~ ki), Pan te li} (Pa li}). RADNI^KI: Vu ja si no vi} 7, Ko ca lo vi} 7, Pe tro vi} 8, Bje lo{ 8, Eri} 7, Si mi ki} 8, Sto jiq ko vi} 7 (Ne di} 7), Zec 8, \o ki} 7 (Du ki} -), Ba qak 8, ]i ri} 9 (Go sto je vi} -). PALI]: Sto {i} 6, Ho xi} 6 (Ne deq ko vi} -), An ti} 7, Pe {i} 6, Ja go di} 6 (Kli su ra -), Sa la ti} 6 (Sto ja no vi} -), Jo va no vi} 6, Trip ko vi} 7, Var ga 6, Pan te li} 7, Pa vlo vi} 6. Neo ~e ki va ni i po raz [i |a na u Sta rim Ba nov ci ma ni je po sve mu su de }i de mo ri li sao fud ba le re Rad ni~ kog. Pod vo| stvom tre ne ra Mi la na Mi tro vi }a [i |a ni su od i gra li sja jan me~ pro tiv sim pa ti~ ne, ali ne u be dqi ve eki pe Pa li }a.Gle da o ci su vi de li pra vu re vi ju le pih go lo va. Mre `u gol ma na go sti ju Sto {i }a na ~eo je ka pi ten [i |a na Ma ri jan ]i ri}, a sa mo dva mi nu ta ka sni je se u li stu stre la ca upi sao i cen tar for Go ran \o ki}. Su per i or ni u sva kom po gle du do ma }i su do mi ni ra li te re nom i pet mi nu ta pre kra ja po lu vre me na Dar ko Ba qak je po ve }ao re zul tat. I u na stav ku su sre ta, i po red vi so kog vo| stva eki pa Rad ni~ kog stva ra le pe pri li ke, a re zer vi sta Slo bo dan Ne di} po sle do bre kom bi na ci je ma ti rao je gol ma na Ni ko lu Sto {i }a pri zem nim i pre ci znim udar cem u we gov do wi le vi ugao. Ko na ~an re zul tat ove kva li tet ne fud bal ske pred sta ve po sta vio je od li~ ni Mi ro slav Bje lo{. M. ]ur ~i}

Vr {ac â&#x20AC;&#x201C; Du nav 2:1 (2:0) VR [AC: Grad ski sta dion, gle da la ca 300, su di ja: Mi lo{ Jo co vi} (Vr bas) 7, strel ci: û ki} u 3, \u ri} u 7. za Vr {ac a jer ko vi} u 56. mi nu tu za Du nav, ù ti kar to ni: Mi ja lo vi}, Ko we vi} (Vr {ac), cr ve ni kar ton: Mo to rov (Vr {ac) u 90+3 mi nu tu VR[AC: [a ra nov 8, Mo to rov 7, Ba bi} 7, Be qin 7, Sti ja ~i} 7, Ko we vi} 7, \u ri} 7 (od 60. Pe tro vi} 7), Mi haj lo vi} 7 (od 90. Du bi ~a nin - ), Jok si mo vi} 7 (od 71.Mi li vo jev 7), û ki} 8, Ka lin 7 DUNAV: La zo vi} 6, @e èq 6 (od 46. Di vac 7), Zo go vi} 6, Lu ki} 7, Ni ni} 6 (od 56. Ru smir 6), Ja vo rac 7, Ili si} 6 (od 75. Mi la no vi} -), Ko kir 7, Jer ko vi} 7, A{}e ri} 6, Ha ska 7 De set mi nu ta fu ri o znog tem pa na po ~et ku bi li su do voq ni Vr {~a ni ma da stek nu re zul tat ski ka pi tal vre dan tri va `na bo da u bor bi za op sta nak. B. Jo si mov

Voj vo |an ka li ga Za pad Cr ve na zve zda - Bud}nost (M) 2:0, Ju go vi} - Bo rac (NS) 0:0, Slo ga (E) - Pr vi maj 2:1, Po let (S) - Obi li} 4:0, Sta ni {i} Omla di nac 2:1.

Voj vo |an ska li ga Is tok Slo bo da (NK) - Voj vo di na (NM) 6:0, Je din stvo - Ba~ ka 1901 1:2, Pro le ter (BK) - Bo rac (S) 2:0, Bu du} nost (SC) - Ko za ra 1:2.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

INTERKONTINANTALNE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

SVETSKA LIGA

Si lo vit start la vi ca

Or lo vi po to pi li pi ra te

Srbija – Kineski Tajpeh 3:0 (25:19, 25:15, 25:16) TO KI JO: Ha la „Me tro po li ten“, gle da la ca: 1.450, su di je: Stal (SAD), Luo (Ki na). SR B I J A: Bra k o ~ e v i} 8, Mi h aj l o v i}, @iv k o v i}, Kr sma no vi} 2, Ma le {e vi}, Ve sovi} 12, Og we no vi} 2, Veq ko vi} 5, Ra {i} 18, ]e bi} (l), Sta ro vi} 8, Bla go je vi} 6. KI NE SKI TAJ PEH: Teng 4, H. Li (l2), Vu, Vang 9, P. Li, Li ao, T. ên 9, ^. ên, Jang (L1), Ven 5, âi 3, Jen. Od boj ka {i ce Sr bi je s po la ga sa oprav da le su zva we iz ra -

jek ci ja ka `e da pr va ~e ti ri me ~a na tur ni ru mo gu pla vim de v oj k a m a uve l i k o da od {krinu vra t a Olim p i j a d e, pa od star t a ni j e iz o s ta l a ozbiqnost. Po {to je azij ski stil igre ve o ma ne pred vi div i raz li ~it od evrop skog, Sr bi je je kre nu la opre zno, ali je ve} po sle ne ko li ko uvod nih mi nu ta su sre t a ko r i s ti l a blok kao oru` je od pre sud nog zna ~a ja, a ta da je sve kre nu lo ka ko je `e qe no iz na {eg ta bo ra pre po ~et ka kva li fi ka ci ja.

Srbija – Kuba 3:1 (25:19, 20:25, 27:25, 27:25)

Re zul ta ti Sr bi ja – Ki ne ski Taj peh Taj land – Ru si ja Ko re ja – Ku ba Ja pan – Pe ru

3:0 0:3 3:0 3:0

Da na {wi pro gram Sr bi ja - Taj land (4) Ku ba – Pe ru (6.30) Ru si ja – Ko re ja (9) Ja pan – Ki ne ski Taj peh (12.10) Tre }e ko lo igra se u uto rak 22. ma ja.

HA MA MA CU: Ha la Ha ma ma cu are na, gle da la ca: 1.300, su di je: Jo (Ko re ja) i Vang (Ki na). SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 16, Ja ni} 1, Pet ko vi} 1, Ter zi}, Stan ko vi} 12, Ni ki} 14, Mi ti}, Ra {i}, Ata na si je vi} 4, Sta ro vi} 14, Pod ra {~a nin 11, Ro si} (l). KU BA: Leon 20, Estra da, Gu ti je rez (l), ^e pe da 7, Kin ta na, Fun do ra, Bel 5, Fiel 5, Bi set 1, Me sa 11, Di jaz 1, Her nan dez 19. Od boj ka {i Sr bi je sa vla da li su Ku bu u dru gom me ~u pr vog vi ken da Svet ske li ge u Ja pa nu i na naj bo qi na ~in iza se be osta vi li mi ni mal ni po raz od Ru sa u pre mi jer nom su sre tu u A gru pi. Mno go zre li je i kva li tet ni je od i gra li su iza bra ni ci na {eg se lek to ra Igo ra Ko la ko vi }a, a po seb no su se is ta kli u za vr {ni ca ma tre }eg i ~e tvr tog se ta gde su bi li bo qi po sle igre na raz li ku i ta ko su pri gr li li tri bo da od ku ban skih pi ra ta. Od li~ no je Sr bi ja kre nu la, ovo ga pu ta sa Sta ro vi }em u start noj po sta vi, pa je vr lo br zo

Re zul ta ti A grupa Sr bi ja – Ku ba Ja pan – Ru si ja 1. Ru si ja 2 2 0 2. Sr bi ja 2 1 1 3. Ku ba 2 1 1 4. Ja pan 2 0 2 Grupa B Ka na da - Fin ska Bra zil - Poq ska Grupa C SAD- Fran cu ska Ko re ja - Ita li ja

3:1 2:3 6:4 4 5:4 4 4:3 3 2:5 1 3:0 2:3 1:3 2:3

Da na {wi pro gram Ra dost od boj ka {i ca Sr bi je

zi tog fa vo ri ta u me ~u s Ki ne skim Taj pe hom na star tu In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre i na pra vi na ~in za po ~e le put ka Lon do nu. Na {e la vi ce su ve o ma la ga no sa vla da le azij sku se lek ci ju ne do zvo liv {i joj ni na tre nutak da se po na da da mo `e da pri r e d i pr v o r a z red n o iz n e na|e we, a do kra ja me ~a sve devoj ke u pla vom dre su do bi le su {an su da se is tak nu. Pr va pre pre ka je pre bro |e na, pro -

Igra ~i ce Ki ne skog Taj pe ha bi le su ko li ko-to li ko rav no prav ne s na {im de voj ka ma u pr vom se tu do re zul ta ta 10:10, a od ta da je na te re nu bi la sa mo jed na eki pa. Po ~e li smo me~ s kom bi no va nom po sta vom, ali se kod ube dqi ve pred no sti u pr vom se tu vi de lo da sva ka po sta va Sr bi je mo `e la ko da iza |e na kraj s ne ja kim pro tiv ni kom. Na star tu je do mi ni ra la Jo va na Ve so vi} i uz Sa wu Sta ro vi} bi la naj za slu `ni ja za br -

zo vo| stvo, a po ~et kom dru gog se ta na{ se lek tor Zo ran Ter zi} po ~eo je da me {a kar te. Do ka raj je pru `io {an su svim de v oj k a m a, a za p a ` e n u ro lu od i gra la je Mi le na Ra {i} ko ja je ~e sto zna la da po sta vi ne pre mo sti vi zid za sla be Azi jat ki we. Re dom su ula zi le u igru Bra ko ~e vi}, @iv ko vi}, Ma le {e vi} i osta le da ose te igru, ali na `a lost ni su ima le mno go vre me na na ras po la ga wu jer je me~ eks pre sno za vr {en. M. R.

SVETSKI KUP U MILANU

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA FRANCUSKE

Pi {to qa {i pro {li

Pe dro sa na pol po zi ci ji

Pe to ri ca od {e sto ri ce srp skih stre la ca ko ji su na Svet skom ku pu u Mi la nu ga |a li u eli mi na ci ja ma pro {li su da qe. U ga |a wu MK pi {to qam sva tro ji ca na {ih pred stav ni ka pro {la su u kva li fi ka ci je. U pr voj gru pi Da mir Mi kec je sa 558 kru go va bio sed mi, a Di mi tri je Gr gi} je bio 12. sa 553. U dru goj gru pi An dri ja Zla ti} je bio {e sti sa 561 kru gom. Za 50 me sta u kva li fi ka ci ja ma ukup no su ga |a la 73 strel ca. U ga |a wu MK pu {kom 60 le `e }i u eli mi na ci ja ma su pro {la dva na {a pred stva ni ka. Ne ma wa Mi ro sa vqev je u pr voj gru pi bio 17. sa 593 kru ga, dok je Dra gan Mar ko vi} bio 26. sa 590 kru go va i ni je us peo da pro |e eli mi na ci je i na |e se me |u 50 stre la ca ko ji }e na stu pa ti u kva li fi ka ci ja ma. Za osnov ni kva li fi ka ci o ni re zul tat ga |ao je Mi len ko Se bi} i sa 592 kru ga is pu nio nor mu (587). Da nas, po sled weg da na Svet skog ku pa u Mi la nu kva li fi ka ci je MK pi {to qem za mu {kar ce po ~i wu u 8.30, a fi na le je 14. Kva li fi ka ci je MK pu {kom 60 le `e }i za mu {kar ce u 11.30, a fi na le je u 15 ~a so va. G. M.

[pa nac Da ni Pe dro sa star to va }e sa pol po zi ci je na ~e tvr toj tr ci ovo go di {weg Mo to GP {am pi o na ta, Ve li koj na gra di Fran cu ske. Vo za~ Hon de je do pr vog po la ove se zo ne do {ao kru gom na sta zi „Bu ga ti“ u Le Ma nu u vre me nu od 1:33.638 mi nu ta, sa tri de se tin ke pred no sti u od no su na tim skog ko le gu Kej si ja Sto ne ra. Wi ma dvo ji ci }e se na star tu tr ke, da nas od 14 ~a so va, u pr vom re du pri dru `i ti An drea Do vi ci o zo na Ja ma hi. Kva li fi ka ci je u Le Ma nu bi le su ve o ma uz bu dqi ve, po {to su vo `e ne na sta zi ko ja se su {i la od ki {e, pa se u jed nom tre nut ku de si lo ~ak da je ru ki [te fan Bradl na Hon di bio u vo| stvu. Ta da su iza we ga bi li vo za ~i Du ka ti ja Va len ti no Ro si i Ni ki Hej den, ali na pne u ma ti ci ma za su vo ni ko ni je mo gao da pa ri ra dvoj cu Re spol Hon de. U Mo to 2 kla si pol po zi ci ju je osvo j io [pa n ac Mark Mar k ez (Su t er) sa 1:37,710, dru g o vre m e za b e l e ` io je

A grupa Ja pan – Sr bi ja (6) Ku ba – Ru si ja (9) B grupa Bra zil – Fin ska (22) Ka na da – Poq ska (2) C grupa Fran cu ska – Ko re ja (17) SAD – Ita li ja (20.30)

Sa {a Sta ro vi} u na pa du na blok Ku ba na ca

do {la do pred no sti (4:0). Ku ban ci su od mah uz vra ti li, uz dva asa Her nan de za (4:4), ali se ve} ta da vi de lo da sve za vi si od igre na {e se lek ci je. Bi li su, u ovom me ~u mom ci u cr ve nim dre so vi ma, str pqi vi, is po {to va li su do go vo re nu tak ti ku, i ma lo po ma lo pra vi li su pred nost. Sre di nom se ta ve} je bi lo „plus pet“, uz dva sjaj na blo ka Stan ko vi }a (13:8). Ve o ma ras po lo `en za igru bio je i Ni ko la Ko va ~e vi}, ko ji je imao ne ko li ko atrak tiv nih po te za. Ve} po sle aso va Ni ki }a i Stan ko vi }a sve bi lo re {e no (23:17), .a dru ga set lop ta bi la je is ko ri {}e na po sle ser vis gre {ke Le o na – 25:19. Stan ko vi} je u pr vom se tu imao fan ta sti ~an u~i nak, osam po e na, uz sto pro cent nu re a li za ci ju na pa da (5-5). Lo {e je Sr bi ja po ~e la dru gi pe riod. Ku ban ci su uhva ti li ri tam, po ve li sa 3:0, a kad je pro ra dio i wi hov blok ste kli su du plo vi {e po e na na pr vom oba ve znom tajm-autu (8:4). Us pe la je Sr bi ja sa mo na tre nu tak da se pri bli `i (12:10), ali ni je bi lo le ka za ra zor ne ser vi se Ku ba na ca. Leon i dru go vi su obez be di li ogorm nu za li hu za za vr {ni cu (21:13). Tek ta da je eki pa Igo ra Ko la ko vi }a, sa da sa Ata na si je vi }em na te re nu, us pe la da ko li ko-to li ko vra ti igru sa star ta me ~a, ~ak i da pri |e na ~e ti ri po e na za o stat ka (22:18), ali je za pre o kret bi lo ka sno – 25:20. Po -

no vi la se u tre }em sli ka sa star ta pret hod nog pe ri o da. Po no vo su Ku ban ci bo qe po ~e li i br zo su ste kli pred nost (10:5). Ni je imao kud Ko la ko vi}, za tra ìo je tajm-aut, is po sta vi lo se u pra vom tre nut ku. Za i gra li su evrop ski {am pi o ni mno go bo qe, od mah su se vra ti li (10:8), a ve} po sle blo ka Stan ko vi }a i asa Pod ra {~a ni na ima li su i pred nost (15:14). Du go se lo mio re zul tat, a Sr bi ja je pr va sti gla do dva po e na vi {ka (22:20), uz po ~et ni~ ku gre {ku Di ja za i kon tru Ni ki }a. Pro pu sti la je Sr bi ja i dve ve za ne set lop te (dve gre {ke Pet ko vi }a), pa se ipak u{lo u ne iz ve snu za vr {ni cu. Sa ~u vao je ner ve Ni ko la Ko va ~e vi}, o~i gled no è qan igre, pa je ne {to ka sni je do neo ~e tvr tu set lop tu (26:25), ko ju je od mah po tom is ko ri stio – 27:25. Ku ban ci su mno go bo qe za po ~e li ~e tvr ti set i od le pi li se na tri po e na vi {ka (10:7), ali je to na {a se lek ci ja sti gla uz vra tiv {i se ri jom i vra ti la egal. Do bri pri je mi ser vi sa sa obe stra ne dr à le su eki pe u ega lu i ta ko sve do dru og teh ni ~a kog tajm-auta (16:15 za Ku bu). Ni jed na eki pa ni je uspe va la da se od le pi jer su pu ca ~i bi li ve o ma ras po lo è ni, ali je Ko la ko vi} na ~i no pra vi po tez uvo |e wem u igru Mi ti }a (na ser vis) i Ja ni }a na mre ù i ka pi ten Bo jan Ja ni} je na me~ lop ti is ko ri stio pri li ku za po be du vred nu tri bo da na {e re pre zen ta ci je. M. R.

FINALE KUPA SRBIJE

Ju go vi} iz ne na dio U pe tom ko lu Fi na la ku pa Sr bi je u {a hu , ko je se igra u ho te lu “[u ma ri ce” u Kra gu jev cu, Ju go vi} je na sta vio s do brim igra ma i iz ne na dio N[K DDOR. Ono {to ni su us pe le mno go ja ~e eki pe od wih, Vo do vod i La sta, Ka }a ni su us pe li da fa vo ri tu uzmu va `an bod u fi ni {u tak mi ~e wa. U na red nom ko lu igra ju sa eki pom Me ta lac Ta ko vo ko ju pred vo di ve le maj stor Mar ko vi}, a na re du je i der bi iz me |u Vo do vo da i La ste u

bor bi za dru go me sto, dok No vo sad ski {k DDOR igra pro tiv pod mla |e ne eki pe Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca pa se o~e ku je si gur na po be da No vo sa |a na. Re zul ta ti 5. ko la: Ju go vi} (Ka}) - N[K DDOR 2:2(Ra dlo va~ ki – Mar tu{ 1:0, M. Po po vi} – [o lak 0:1, Ma ri no vi} – Ko va ~e vi} re mi, Ro ga~ - La zi} re mi), Vo do vod (Kra gu je vac) - Me ta lac Ta ko vo (Gor wi Mi la no vac) 3:1, La sta (Be o grad) - BAS (Be o grad) 3:1, Va qev ski [K 2005 – Rad ni~ ki (Kra gu je vac) 1,5:2,5, Sta ra Pa -

zo va - PTT (Be o grad) 2,5:1,5, Trep ~a (Ko sov ska Mi tro vi ca) Bo rac (^a ~ak) 3,5:0,5, Ba nov ci Du nav - Her ce go vac (Gaj do bra) 2:2, O[K Pa ra }in slo bo dan. Pla sman po sle 5. ko la: 1. N[K DDOR 13 (14), 2. Vo do vod 12 (14), La sta 10 (13), 4. Ju go vi} 9 (12), 5. Rad ni~ ki 9 (10), 6. Sta ra Pa zo va 8 (10,5), 7. BAS 7 (10), 8-9. Me ta lac Ta ko vo, Trep ~a 7 (6), (9,5), 10. O[K Pa ra }in 7 (9), 11-12. V[K 2005, PTT 6 (9,5), 13. Bo rac 4 (7), 14. Her ce go vac 4 (6,5), 15. Ba nov ci Du nav 4 (6). B. Dankovi}

ME^ ZA TITULU SVETSKOG PRVAKA

No vi re mi u Mo skvi Da ni Pe dro sa

[vaj ca rac To mas Lu ti (Su ter), a tre }e jo{ je dan [pa nac Pol Espar g a r o (Ka l eks). Start ove kla s e je da n as u 12.20 ~a so va. U Mo to 3 kla si naj b r ` i u kva l i f i k a c i j a m a bio je [pa nac Ma ve rik Vi wa les (FTR Hon da) sa 1:55,865. S dru gog me sta star to va }e we gov su na rod nik Efren Vas kez (FTR Hon da), a s tre }eg Por tu g a l ac Mi g uel Oli v e i r a (Su ter Hon da). Start ove kla se je da nas u 11 ~a so va.

Od i gra na je {e sta par ti ja me ~a za ti tu lu svet skog {am pi o na u {a hu iz me |u ak tu el nog svet skog pr va ka Anan da i iza zi va ~a Geq fan da ko ji se igra u ga le ri ji Tre tja kov u Mo skvi. Kao i sve pret hod ne par ti je i ova je re la tiv no br zo za vr {e na re mi jem. Anand je od i grao no vost u 14 po te zu i `r tvo vao pi o na. Geq f and je usko r o vra t io `r tvo va nog pi o na i par ti ja je za vr {e na re mi jem u 29. po te zu. Re zul tat je 3:3. Po lo vi na me ~a je za vr {e na. Uko l i k o ova k o na s ta v e me~ }e se re {a va ti u ubr za nom {a hu, u ~e mu, po po zna va -

o c i m a {a h a, pred n ost ima Anand. Zbog to ga je ne ja sno zbog ~e ga Geq fand ne igra agre siv ni je va ri jan te, ba rem ka da vo di be le fi gu re, jer jed nom, ili ni jed nom, se pru `a {an sa da ~o vek po sta ne svet ski {am pion i u|e u {a hov ske ana le. Tre nut ni re zul tat je ne re {en:3:3.

Geqand - Anand Po lu slo ven ska od bra na .d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 e6 5.Sf3 a6 6.Dc2 c5 7.c:d5 e:d5 8.Le2 Le6 9.0–0 Sc6 10.Td1 c:d4 11.S:d4 S:d4 12.T:d4 Lc5 13.Td1 De7 14.Lf3

14...0–0 15.S:d5 L:d5 16.L:d5 S:d5 17.T:d5 Tac8 18.Ld2 L:e3 19.Lc3 Lb6 20.Df5 De6 21.Df3 f6 22.h4 Dc6 23.h5 Tfd8 24.T:d8+ T:d8 25.D:c6 b:c6 26.Te1 Kf7 27.g4 Ld4 28.Tc1 L:c3 29.T:c3 Td4 re mi. B. Dankovi}

SPORT

nedeqa20.maj2012.

Ma ~van ide na Pi ri ne je? Krilni centar Partizana mt:s Milan Ma~van verovatno }e otkupiti ugovor od Makabija, a karijeru bi mogao da nastavi u [paniji.Ma~vanov agent Zoran Savi} je istakao da su male {anse da se wegov klijent vrati u Tel Aviv (ima jo{ tri godine ugovora), a ‘slobodu’ bi trebalo da plati 250.000 evra.Odmah su se pojavile i spekulacije u kojem bi timu Ma~van mogao da nastavi karijeru, a kao glavni favoriti pomiwu se Barselona (ako ode Erazem Lorbek), Kaha Labora i Unikaha.Ma~van je mo`da i najbli`i Unikahi koja ve} dve godine poku{ava da ga dovede. U Malagu bi trebalo da stigne Jasmin Repe{a, a tim koji je o~aj-

NBA LI GA

AGRO @IV SU PER LI GA Par ti z. MTS - Voj v. Sr bi ja g. Rad n. KG - He mo farm [t. Rad ni~ ki FMP - C. zve zda

91:54 92:89 61:87

Da nas Me ga Vi zu ra - BKK Rad ni~ ki (19) 1. Par ti zan

13 11 2 1110:899 24

2. Rad ni~ ki KG 13 10 3 1095:1047 23 3. C. zve zda

13 8 5 1050:975 21

4. Voj vo di na

13 6 7 1067:1077 19

5. Rad n. FMP 13 5 8 1005:1063 18 6. Me ga Vi zu ra12 4 8 1001:1057 16 7. BKK Rad n.

Mi lan Ma ~van

no odigrao proteklu sezonu navodno jo{ pregovara sa Blejkom [ilbom, Karlosom Kabezasom i Rokom Lenijem Uki}em.

Pitawe je i {ta }e biti za Xoelom Frilendom. On je na vodno interesantan NBA liga{u Portland Trejl-Blejzersi ma te Barseloni, ali jo{ nije bilo konkretnih ponuda. Ukoliko èli u NBA Unikaha tra ì dva miliona evra, dok za prelazak u drugi evropski tim zahteva 500 hiqada evra mawe. Tako bi Ma~van mogao da bude jedna od najve}ih zvezda na trì{tu predstoje}eg leta. Ma~van ove sezone igra na pozajmici u Partizanu, a u Evroligi je prose~no postizao 15.3 poena, uz 8.2 skokova i 2.2 asi stencije. U ABA ligi je ubacivao 13.3 poena i 8.5 skokova, dok u Superligi Srbije uz 13 poena ima 5.8 skokova i 2.8 asistencija.

12 4 8 949:1018 16

8. He mo farm 13 3 10 1003:1143 16 U sle de }em ko lu (23. ma ja - sre da) sa sta ju se: Voj vo di na Sr bi ja gas - Rad ni~ ki FMP, He mo farm [ta da - Me ga Vi zu ra, BKK Rad ni~ ki - Par ti zan MTS, Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki KG.

Lej ker si se tr gli Ekipa iz Los An|elesa ostvarila trijumf pred doma}om publikom i smawila rezultat protiv Oklahome u polufinalnoj seriji Zapadne konferencije.Lejkersi su savladali Tanders sa 99:96 i smawili vo|stvo protivnika na 2:1, u seriji u kojoj se igra do ~etiri pobede. U prepunom Stejpls centru „jezera{e” je do prve pobede u polufinalnoj seriji predvodio Kobi Brajant. Istina, polovinu od svojih 36 ko{eva Brajant je ubacio iz slobodnih bacawa pogodiv{i svih 18. Sjajno ko{getersko izdawe u ovom me~u prvi as Lejkersa upotpunio je sa sedam skokova i {est asistencija. Uz Brajanta veoma bitnu ulogu u pobedi Lejker-

sa imali su centri Endrju Bajnam i [panac Pau Gasol. Prvi je, uz 15 poena imao 11 skokova i tri blokade, dok je [panac utakmicu zavr{io sa 12 ko{eva, 11 uhva}enih lopti i {est asistencija.U pora`enom Oklahomi istakli su se Kevin Durent sa 31 poenom, dok su Rasel Vestbruk i Xejms Harden, zabele`ili po 21 pogodak. Filadelfija je stigla do izjedna~ewa (2:2) u polufinalnoj seriji Istoka, po{to je na svom terenu savladala Boston sa 92:83.Seltiksi su propustili veliku priliku da naprave jo{ jedan brejk u Filadelfiji, po{to su u tre}oj ~etvrtini imali visoku prednost od 18 poena.

ME \U NA ROD NA TR KA TRO FEJ SA JAM SKIH GRA DO VA

Bo ri sa vqe vi} sla vio na ^e ne ju

Milo{ Borisavqevi} iz kraqeva~kog Metalca pobedio je u prvoj trci 13. me|unarodne juniorske biciklisti~ke trke Trofej Sajamskih gradova. On je 120 kilometara od Novog Sada do ^eneja savladao za dva

Mi lo{ Bo ri sa vqe vi}

sata 53 minuta i 20 sekundi. Drugo mesto pripalo je Balintu Varu iz ma|arske ekipe ^epel iz Budimpe{te (2:56,57), a tre}e Borislavu Simonovi}u, ~lanu ~a~anskog Borca (2:57,14). Pro-

se~na brzina trke bila je 41,5 kilometara na ~as. Startovalo je 55 biciklista iz 12 ekipa. - Posle {ezdesetog kilome tra glavna grupa se podelila na dva dela, da bi se posle @abqa, a pre Temerina odvojila dvojica biciklista, Borisavqevi} i Varo, a onda je po izlasku iz Ba~kog Jarka takmi~ar Metalca iz Kraqeva poja~ao tempo i dao se beg. Borisavqevi} je do kraja trke uspeo da sa~uva sigurno vo{stvo i zasluèno prvi pro|e kroz ciq na êneju. Varo je stigao oko tri minuta kasni je, da bi tre}eplasirani Simonovi} ubrzo u ciq u{ao na ~elu velike grupe biciklista. Trka je bila veoma zanimqiva, bilo je puno poku{aja begova, ali su do kraja jedino Borisavqevi} i Varo uspeli da umaknu grupi rekao je direktor trke Neboj{a Subi}. Danas je trebalo da se vozi druga trka 13. Trofeja sajamskih gradova oko Petrovaradin ske tvr|ave, ali se verovatno ne}e odràti jer deo trke prolazi pored glasa~kih mesta, pa bi to ugrozilo tok glasawa. G. Ma le no vi}

SVET SKI KUP U LA BRE SU

Pr vi bo do vi Jo va ne Jovana Crnogorac (20 godina) reprezentativka BK Novi Sad na planinskom biciklu koja ove sezone vozi i za “Salkano tim”, zauzela je 20. mesto u trci za takmi~arke do 23 godine u Svetskom kupu u francuskom gradu La Bres i osvojila, istorijske, prve bodove u najelitnijem takmi~ewu za Srbiju. Pripalo joj je {est poena u veoma te{koj trci u kojoj je trijumfovala Ukrajinka Jana Belomojna ispred Australijanke Rebeke Henderson i takmi~arke iz Novog Zelanda Samare [epard. - Startovala sam sa 26. pozicije – rekla je posle trke Jovana Crnogorac. - U prvom krugu posle duga~kog brda sam progurala napred i imala solidnu poziciju, ali sam na spustu pala i izgubila dosta vremena, pa me je vi{e takmi~arki obi{lo. Kako je trka odmicala ja sam se sve boqe ose}ala.. U eliminacijama za voza~e do 23 godine startovao je i Aleksa Mari} iz Crvene zvezde koji je tako|e ~lan “Salkano tima” ove sezone. Vozio je veoma dobro tri kruga, od pet koliko je imala trka, ali je tada probu{io gumu na kamen i izgubio dosta vremena zavr{iv{i na 78. mestu.

dnevnik MU [KA SU PER LI GA

Re mi u Ka }u Ju go vi} Uni met - Po à re vac 23:23 (13:10) KA]: Dvorana „Hram”, gledalaca 400, sudije: Kneèvi} i Lon~arevi} (Beograd). Sedmerci: Jugovi} Unimet 2 (2), Poàrevac 3 (2), iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 8, Poàrevac 6 minuta. JU GO VI] UNI MET: Kuko bat (15 odbrana, sedmerac), Su xum 4, Vasi} 3, [ipka 1, Kankara{ 4, Radakovi} 1, Vugdragovi} 4, Travar, Vukovqak, Krsman~i}, Jo{i} 1, Ili}, Stejin, Vu~i}evi} 2, Vujadinovi} 3 (2), Pero vi}. PO @A RE VAC: Babi}, Miqkovi}, Boì} 1, Veqkovi}, ]upi} 4, M. Kova~evi} 9 (2), Jeli} 3, V. Kova~evi}, â vaquga 3, Petrovi} 3, Bojkovi}, Zdravkovi}, Boji~i}, Vu~kovi}, @ivkovi} (12 odbrana), Pevaq~i}.

Rukometa{i Jugovi}a i Poàrevca odigrali su nere{eno (23:23). êtrdesetak sekundi pre kraja pri vo|stvu Jugovi}a od dva gola razlike (23:21) Poàrevqani su uspeli da izvuku bod. U vrlo nervoznoj utakmici Ka }ani su tokom cele utakmice bili u vo|stvu, dok su Poàrevqani dugim napadima poku{ali da prona|u re{ewa. Vo|ena je èstoka borba, a uporni gosti iz prikrajka su vrebali {ansu. Tokom susrta Ka}ani su u nekoliko navrata protestvovali zbog su|ewa pa je „klupa” zaradila najpre opomenu, a potom i dva minuta, kao i Stejin. Protesti Ka}ana odnosili su se na to {to su sudije tolerisale o{tru igru gostiju. I pored svega toga Jugovi} je bio u konstantnom vo|stvu da bi u fini{u susreta gosti uspeli da se primaknu na svega dva gola za -

FI NA LE KU PA SR BI JE ZA @E NE

Tro fej Za je ~ar ka ma U finalnoj utakmici Kupa Srbije za rukometa{ice Zaje~ar je u svojoj hali „Kraqevica” u uzbudqivoj utakmici savladao Jagodinu 27:21 (12:9) i po tre}i put za redom osvojio trofej. Najefikasnije igra~ice u finalnom me~u bile su Zaje~arke Aneta Peraica i Jelena Ni{avi} sa po osam golova, a pratila ih je Jelena Eri} sa sedam. Kod Jagodinki najvi{e golova, pet, postigla je Marija Lojpur. Zaje~ar je u polufinalu savladao Naisu 41:24, a Jagodina Kwaz Milo{a 27:16.

Ju go vi} Uni met - Po `a re vac 23:23 Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar32:25 Obi li} - Ru dar 31:28 PKB - Cr ven ka Ja fa 21:21 Di na mo - Sme de re vo 23:23 Rad ni~ ki - Me ta lo pla sti ka 23:23 Ko lu ba ra - Na pre dak 34:33 Da nas Par ti zan - Voj vo di na (18) 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 4. Me ta lopl. 5. Ju go vi} 6. Ko lu ba ra 7. Na pre dak 8. C. zve z.(-6) 9. Ru dar 10. @e le zn. 11. Po `a re vac 12. Sme de re vo 13. PKB 14. Cr ven ka 15. Di na mo 16. Obi li}

27 23 27 21 28 16 28 15 28 12 28 12 28 12 28 14 28 11 28 11 28 10 28 10 28 9 28 10 28 6 28 6

3 1 3 3 5 6 2 10 5 11 5 11 4 12 4 10 4 13 3 14 2 16 2 16 3 16 1 17 2 20 0 22

817:700 790:683 786:723 768:693 712:708 793:800 739:754 752:709 740:743 785:839 711:740 636:695 704:731 737:772 753:836 714:813

49 45 38 33 29 29 28 26 26 25 22 22 21 21 14 12

ostatka (22:20). U posledwem mi nutu Poàrevqani su nakon proma{enog {uta Kankara{a sa {est metara smawili rezultat (23:22), a dvanaest sekundi pre kraja me~a krenuli u presing. Tako su presekli pas jednog od naji skusnijih doma}ih igra~a Radakovi}a upu}en prema Jo{i}u, bacili su loptu direktno u kontranapad koji je realizovao Marko Kova~evi}. Tako je ovaj krilni igra~ Poàrevqanima obezbdio vrlo vaàn bod. J. Ga li}

SU PER LI GA [KI DER BI: PAR TI ZAN - VOJ VO DI NA

Pr ven stvo jo{ ni je za vr {e no Rukometa{i Vojvodine na naj boqi mogu}i na~in iskoristili su dvonedeqnu pauzu u prvenstvu kako bi se pripremili za utakmicu sezone, superliga{ki derbi na beogradskoj Bawici protiv lidera na tabeli i branioca titule Partizana. Kako je do kraja prvenstva preostalo da se odigraju jo{ tri kola, a razlika izme|u Beogra|ana i Novosa|ana iznosi ~etiri boda, jasno je da }e crno - beli uslu~aju pobede odbraniti titulu osvojenu pro{le godne i pri{iti devetu {ampionsku zvezdicu. Izabranici trenera Aleksandra Brkovi}a prethodno su osvojili Superkup (Vojvodina 25:24) i Kup (Spartak Vojput 23:22) i na pragu su osvajawa triple krune. Vojvodina je sa dve pobede na doma}em terenu protiv @elezni~ara (30:26) i Kolubare (28:26) uspela da popravi utisak nakon serije bledih izdawa s posledwa tri gostovawa. [ef stru~nog {taba Vojvodine mr \or|e ]irkovi} pri`eqkuje kvalitetnu rukometnu predstavu u Beogradu: - Bi}e to praznik rukometa. Dugo prvenstvo nije bilo toliko neizvesno. Beogra|ani su prebacili pritisak na moju ekipu uz konstataciju da smo iskusniji tim, ali je i to deo igre. Ekipa u kojoj Maksi}, Mandi}, Radanovi} i ostali igra~i ima-

De taq sa der bi ja Voj vo di na - Par ti zan u Spen su

ju zajedno preko 50 osvojenih trofeja, jasno govori ko je iskusnija ekipa pogotovo u ovako va`nim utakmica sa velikim ulogom. Mi u Beograd putujemo rastere}eni sa ciqem da damo maksimum i ne dozvolimo crno belima da olako do|u do titule - kazao je trener Vojvodine. Dana{wi me~ bi}e sudar sportskih prijateqa i velikih rivala koji u svojim redovima imaju igra~e koji su tokom karijere nastupali za oba kluba. Danas je Vladimir Mandi} u crno belom taboru, Nenada Radosa-

vqevi}a, Sa{a Marjanac i Dra gan Suxuma u crveno - belom taboru. - Dvonedeqnu pauzu u prvenstvu iskoristili smo na najboqi na~in. Spremni smo da borbeno{}u i htewem poku{amo da da do|emo do pobede. Na`alost na Radosavqevi}a i Suxuma ne mo`emo ra~unati jer su suspendovani- kazao je mr \or|e ]irkovi}. Utakmica izme|u Partizana i Vojvodine igra se ve~eras u hali SC” Bawica„ sa po~etkom u 18 ~asova. I. Gru bor

PE TO KO LO SU PER LI GE SR BI JE

Ras plet kraj [tran da Danas su na programu utakmice 5.kola Su perlige Srbije u ame ri~kom fudbalu. Naj vi{e pa`we privla~i utakmica u Novom Sadu izme|u doma}ih Vojvoda i kraqeva~kih Kruna. Pobednik duela kraj [tranda pridu`i}e se u~esnicima plej ofa, beogradskim Vukovima i kragujeva~kim Divqim veprovi ma. Zanimqivo je da su oba tima u seriji od po tri pobede, po{to su jedini poraz do`iveli na otvarawu nacionalnog {ampio nata Srbije. - Ekipu Kraqeva ne smemo potceniti. U{li su u vi{i rang takmi~ewa i pokazali da zaista tu i pripadaju. Izlazimo na te ren da pobedimo, pa }emo dati i

De taq sa me ~a Voj vo de - Pan te ri

posledwe atome snage. @elimo da osiguramo put u plej of – re kao je Luka Vujnovi}, lajnbeker Vojvoda. Parovi 5.kola - PAN^EVO: Panteri - Vitezovi Klek (sta dion SC Mladost, u 16 ~asova),

^A^AK: An|eoski ratnici Divqi veprovi Kragujevac (stadion BIP - a u 15 ~asova), NOVI SAD: Vojvode - Kraqevske krune Kraqevo ( igrali{te Kabela u 15 ~asova). I. Gru bor

DA NAS NA SPORT KIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok KOVIN: Kolonija - Jedinstvo (BK), BAJMOK: Radni~ki - Dinamo, ZREWANIN: Radni~ki Obili}, PA^IR: Ba~ka AFK. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad NOVI SAD: Indeks - Mladost (T) (10 ~asova), BA^KI PETROVAC: Mladost - Ba~ka (BP), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Radni~ki (SM). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da STEPANOVI]EVO: Omladinac - Metalac AV, BA^KA PALANKA: Stari Grad - Bo-

rac, PETROVARADIN: Petrovaradin - Slavija (NS), GAJDOBRA: Hercegovac - Slavija (Piv.), RUMENKA: Jedinstvo - Ba~ka 1923. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Grad ska li ga No vog Sa da LEDINCI: Vinogradar - Partizan, FUTOG: Futog - Fru{kogorski partizan, SIRIG: Sirig - TSK, ^ENEJ: ^enej Proleter, BUDISAVA: Dinamo - Mladost, RAKOVAC: Borac - Ba~ka, KLISA^: Tatra Sremac. Sve utakmice po~iwu u 17 sati.

Ko {ar ka Agro`iv superliga - BE O GRAD: Mega Vizura - BKK Radni~ki (19)

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce BEOGRAD: Partizan - Vojvodina (18). Pr v a mu { ka li g a - RA [KA: Bane - Jagodina (19), VRBAS: Vrbas Karneks - Zaje~ar (19). Pr va èn ska li ga - ADA: Halas Joèf - Crveni krst (18), BEOGRAD: ORK Beo grad - Napredak (20). Dru ga mu {ka li ga, se ver BA NAT SKI KAR LO VAC: Ba nat ski Kar lo vac - Ru ma (18), APA TIN: Apa tin @SK (19), RI\ICA: Dalmatinac - Jedinstvo (18). Dru ga èn ska li ga, se ver KIKINDA: Mladost - Apatin (17).

nedeqa20.maj2012.

c m y

dnevnik

SU SRE TI: GERI NAIRN, GOLFER

Uspeh ne do la zi pre ko no }i

eri Nairn, svetski poznat golfer, sinonim za golf ve{tinu, ekskluzivno za na{e ~itaoce pri~a o svo joj impresivnoj karijeri, poreklu, iskustvima na terenu koje je sticao u radu sa najrazli~itijim qudima u mnogim zemqama sveta, ali i o utiscima o Srbiji i qudima koje je ovde upoznao... – Prvi put sam u va{oj zemqi – ka`e nam Geri. – Do{ao sam na poziv svog doma}ina, Sa{e Joki}a, koga sam upoznao dok je boravio na mojoj akademiji u Portugaliji. Imali smo samo jedan ~as, ali ve} posle par re~enica zainteresovala me je wegova pri~u o golfu u Srbiji. Kao i uvek do sada, rado sam u svojoj karijeri prihvatao izazove. Golf u Srbiji je, mo`emo slobodno re}i, tek u za~etku, i zaista jer velika ~ast biti svedok i iz „prvog reda“ posmatrati kako

se golf, koji je moja i profesija i strast, {iri... Ina~e, Srbija je divna zemqa, sve mi se dopada. Qudi su srda~ni, ili sam ja imao sre}e da samo takve i upoznam. Ali ni to me ne ~udi, golferi su takvi na svim meridijanima. Oni se prepoznaju po stavu, energiji koju zra~e. Golf je sport koji je usmeren na boravak u prirodi, koja je prelepo ure|ena, sam ambijent daje qudima mir i opu{ta ih. To je univerzalni princip za golf terene svuda u svetu. Tako je i ovde, u Golf klubu u @abqu. Odu{evqen sam prirodom koju sam video, sama lokacija je mirna, odvojena od gradske gu`ve, pruà potreban mir i za takmi~arski i za rekreativni pristup golfu. lDa li je golf globalni sport? – Poti~em iz Australije, gde je golf vr lo dostupan sport. Moète da igrate gde god poèlite. Nije vam potrebna nikakva naro~ita prethodna priprema, uslovi, oprema. To je u duhu naroda, ba{ kao fudbal, ko{arka, tenis u Evropi. Golf je u posledwih 20 godina u ekspanziji. To je relativno kratak period. Kada sam, zbog stru~nog usavr{avawa, napustio Australiju i do{ao u Evropu, ta~nije u Holandiju, imao sam 25 godina. Holandija je prelepa zemqa,

GOLF TURNIR NOVI SAD OPEN 2012

Mla den â vi} naj bo qi Na terenu Golf Centra kraj @abqa odràn je tre}i me|unarodni turnir Novi Sad open 2012. Nastupilo je 48 golfera iz Slovenije, Rumunije, Ma|araske i Srbije, {to je maksimalan kapacitet za takmi~ewa, u pet kategorija. Ukupni pobednik turnira je Mladen âvi}. U kategoriji A pobedio je Miroslav Medan (40 Sta ble ford po e na) ispred Dragutina Ili}a (37) i Dragana Markovi}a (37). U kategoriji B prvi je bio Ivan Anti} (40), drugi Jovan Haxi} (36), a tre}i Ozren Radakovi} (33). U Kategoriji C slavio je Velimir Simovi} (45) ispred Slobodana Rakite (37) i Dragana Milosavqevi}a (34). Kod dama pobedila je Marica Anti} (39), druga je bila Qiqana Lainovi} (33), a tre}a Dragana Andrejevi} (33). U kategoriji juniora prvi je bio Marko Joki} (41), druga Tamara Palkovqevi}, a tre}a Jelena Lainovi} (31).

proveo sam tamo divne godine. Ali tada, po~etkom 90-tih, golf je bio jako slabo zastupqen. Bilo je vrlo malo terena, kao i stru~waka koji su mogli da podu~avaju ve{tinama ovog sporta, a samim tim i da ga popularizuju. Gde god sam boravio u Evropi, u posledwih dve decenije, bio sam svedok po~etnih koraka u formirawu terena, golf centara, kao i formirawa timova qudi koji su se okupqali oko iste ideje golfa. lKako ocewujete koncept rada va{ih doma}ina iz Golf kluba Centar i uop{te ideju golfa u Srbiji? – Velika mi je ~ast {to sam gost vi{e nego qubaznih doma}ina u Srbiji. Za ovih nekoliko dana boravka uspeo sam da vidim mnogo. Qudi zaposleni u Golf Centru da ju maksimum u svom radu. I slobodno mogu da kaèm da mogu biti ponosni na ono {to su uspeli do sada. Te{ko je biti prvi u ne~emu, pa tako i u sportu. Koncept Golf kluba je ideja koja mora da okupi fleksibilne, istrajne i qude spremne na ozbiqan rad. Svaki dan nosi nove doga|aje i aktivnosti. Qudi se mewaju, trendovi se moraju pratiti, ali ne slepo. Jer, za dobar golf nije potreban luksuz, ve} samo dobra organizacija, qudi i lep ambijent. U @abqu imamo sve te elemente, a i vi{e, ako mene pitate. lTrenutno ìvite i radite u Portugaliji. Tamo ste osnovali sopstvenu akademiju „Gary Nairn Golf Academy“. Kako izgleda Va{ tipi~an radni dan? – Iskreno, ne postoji tipi~an dan u mom rasporedu. Svaki dan je druga~iji. Imam velik broj polaznika na akademiji, mnogo stranaca dolazi gotovo svakodnevno. Najvi{e klijenata je iz [vedske, Francuske, Norve{ke. Odu{evqeni su golfom. Veoma lepo radimo, u~imo i zabavqamo se u prelepom prirodnom okruèwu. U julu i avgustu na akademiju dolaze po~etnici, iz [panije, Portugala... To mi je poseban izazov. S tim qudima po~iwem iz po~etka. Iz ugla struke, period od pet godina je idealan i pokazuje efekte truda koji ulaù

treneri i polaznici akademije. Na taj na~in jedino mo`ete realno da sagledate i pratite ne~iji razvoj i rezultate rada. Svojim polaznicima ~esto nagla{avam upravo ovo: ne mo`ete o~ekivati ~uda nakon {est meseci. Uspeh u sportu ne dolazi preko no}i. To je uvek i iskqu~ivo rezultat dugotrajnog, mukotrpnog rada, odricawa i vrhunskog treninga. Talenat je tu sporedna stvar. Uvek je dobrodo{ao, zna~ajno olak{ava put ka uspehu, ali tvrdim, svaka-

Crtice iz biografije Geri Nairn, PGA Golf PRO, poreklom je iz Australije, a kao „te ac hing pro“ radio je i u Engleskoj. Ima iskustvo u obuci sa svim nivoima predznawa u golfu, od po~etnika do PGA to ur igra~a, a sertifikovan je od strane federacije Holandije i kao junior trener. U kari jeri je bio i direktor u Palm risortu u Singapuru, da bi se posledwih nekoliko godina posvetio co ac hing-u i con sul ting-u, kao osniva~ Omnigolfa u Holandiji. Trenutno radi u „Qu in ta da Ma rin ha“ golf resortu u Portugaliji, koji ima preporuku PGA Euro pe (Asocijacije profesionalnih golfera – Evropa). ko nije presudan. Vi u Srbiji imate sjajan primer i potvrdu ove teorije - ~oveka koji je broj jedan: Novak \okovi} je na tronu sveta. On zna tajnu uspeha. l Podu~avawem se bavite skoro 27 godina. Da li mo`ete da nam izdvojite neku anegdotu iz prakse, koja Vam je ostala u se}awu? – O da... Drago mi je {to ste postavili ovo pitawe. Pamtim jednu gospo|u iz Holandije, imala je tada nekih 60 godina. Bila je dama, ozbiqna i odmerena. Do{la je sa velikom `eqom da nau~i da igra golf. Ja sam prihvatio da je podu~avam, ne slute}i kakav izazov je u najavi. Prvi ~as je ipak dao naznake budu}im doga|ajima. Sat

vremena smo poku{avali da udarimo lopticu. I nismo uspeli. I tako, posle {est meseci, kona~no smo uspeli. Ja sam bio veoma strpqiv, a wena èqa da nau~i da igra golf pobedila je prirodno uro|enu manu u koordinaciji pokretima. Godinama je igrala, nadam se da je jo{ me|u ìvima, jer je bila izuzetno vitalna. Ovakva iskustva i pri~e treba da budu motiv i poruka svima: sve se moè kad se ho}e... lNa osnovu Va{eg iskustva, da li postoje razike u podu~avawu izme|u èna i mu{karaca golfera? – Naravno, kao i u svakom sportu. To je normalno, jer ène su fizi~ki uglavnom slabije konstitucije, ali to nadokna|uju s druge strane velikom fleksibilno{}u i koordinacijom pokreta. Moja iskustva u podu~avawu ènskih grupa polaznika su veoma pozitivna. @ene golferi su spremne da u~e, koncentrisane su i veoma vredne i uporne, pa se i efekti treninga veoma brzo vide na terenu. lOdakle Va{a qubav prema golfu? – Golf ne moète da ne volite. [alim se malo, ali zaista je tako. Jednom kada us pete da pogodite tu malu belu lopticu, zavolite taj ose}aj i poèlite da nikada ne prestane. Tako je bilo i sa mnom. A moji roditeqi su zaslu`ni za po~etne korake u golfu. Moja majka ima 80 godina, dan danas je na golf terenima, malo slabije igra, ali bila je vrlo aktivna. lKoja je Va{a poruka golferima u Srbiji i svim potencijalno zainteresovanima, koji se jo{ nisu oprobali u ovom sportu? – Svim potencijalno zainteresovanim golferima u Srbiji, mogu samo da kaèm ono {to govorim svakodnevno polaznicima moje akademije - golf se voli. Na golfu se qudi druè, opu{taju,uìvaju u prirodi, {etaju, pozitivno uti~u na svoje zdravqe, a ujedno i spajaju lepo sa korisnim. Jer, na golf terenima, postoji mogu}nost upoznavawa qudi raznih profesija. Evo, za Va{e ~itaoce, oda}u jednu malu tajnu: mnogo toga o ~oveku moète zakqu~iti samo ukoliko posmatrate kako udara malu belu lopticu. Psiholo{ki profil ~oveka dolazi do izraàja, ~esto nesvesno. Tako u startu moète proceniti kakav je Va{ potencijalni poslovni partener i da li èlite daqu saradwu. Srbija je na pragu ulaska u EU te o~ekujem i weno pribliàvawe trendovima i promenama koji su pri sutni u zemqama u regionu. Nadam se da }e se pozitivni efekti promena brzo oseti ti, pa samim tim odraziti i na popularizaciju golfa u Srbiji. n E. N. L.

Novosadska nedeqa20.maj2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.30), „Loraks” (14.15, 16), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (17.50, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.05, 22), „Bojni brod” (17.40), „Legenda o kung fu zeki” (13.45), „Lok aut” (22.10), „Osvetnici” (14, 16.50, 17.30, 19.30, 22.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15.40), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 20.30, 22).

poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}”: koncert Gorana Kara na (20). po zo ri {te mla dih mala sala: „Cvr~ak i mravi” (11).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Voj vodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

NOVOSA\ANIN ILIJA RAJAK OSMISLIO ZANIMQIV PROGRAM

U~e ma te ma ti ku u vir tu el noj u~i o ni ci Vir tu el na ma te ma ti~ ka u~i o ni ca, ko ju je osmi slio No vo sa |a nin Ili ja Ra jak, omo gu }a va bu du }im sred wo {kol ci ma i bru co {i ma da se bes plat no pri pre ma ju za pri jem ni is pit iz ma te ma ti ke. U ovoj u~i o ni ci ~a so vi se odr à va ju se dva pu ta ne deq no i pre la zi se ce lo kup no gra di vo, a do voq no je sa mo da se u~e ni ci ulo gu ju od ku }e i ~as mo è da po~ ne. Ra jak je ovaj pro je kat po kre nuo iz ~i stog en tu zi ja zma i sa è qom da po ka è de ci da ma te ma ti ka ni je ba uk. -De ca se bo je ma te ma ti ke, mi sle da je ona ba uk i da se ne mo è na u ~i ti. Ja ka èm da se sve mo è na u ~i ti, pa ta ko i ma te ma ti ka. Bit na je do bra vo qa i è qa da se u to me uspe. Po red me ne, ~a so ve dr ì i pro fe sor ka Su za na Isa kov, a teh ni~ ka po dr {ka nam je stu dent Se ba sti jan No vak - ka zao je Ra jak do da ju }i da dnev no bu de i po 500 pre gle da lek ci ja, a da sajt po se }u ju i |a ci iz re gi o na.

âsovi se odràvaju ponedeqkom i ~etvrtkom od 20 ~asova, a predavawa su trenutno namewena malim maturantima â so vi se odr à va ju po ne deq kom i ~e tvrt kom od 20 ~a so va, a pre da va wa su tre nut no na me we na ma lim ma tu ran ti ma ko ji se upi su ju u sred we {ko le. Na saj -

DANAS PONAVQAWE IZBORA

Gla sa 8.884 No vo sa |a na

„STILOS ART” I „DNEVNIK” POKLAWAJU

„59 se kun di” Ri ~ar da Vajz ma na

Iz da va~ ka ku }a „Sti los art” i „Dnev nik„ da ru ju ~i ta o ci ma kwi gu Ri ~ar da Vajz ma na,”59 se kun di”. Da nas }e dva ~i ta o ca, ko ja se pr va ja ve od 16 do 16.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi ti po je dan pri me rak ove kwi ge. Do bit ni ci }e kwi ge pre u ze ti u Sti lo so voj pro dav ni ci u Je vrej skoj uli ci 28 .J. Z.

V remeploV

„Ra ni ra do vi” uz bur ka li du ho ve U sa li Do ma JNA (ne ka da {weg, na Tr gu slo bo de) 20. ma ja 1969. pri re |e na je pre mi jer na pro duk ci ja fil ma @e li mi ra @il ni ka „Ra ni ra do vi”. On je ve} bio po znat do ma }oj jav no sti kao autor vi {e do ku men tar nih fil mo va o stu dent skim ne mi ri -

ma u nas 1968. I pre ne go {to su bi li pri ka za ni „Ra ni ra do vi” su do bi li ve o ma opre~ ne po li ti~ ke oce ne. Jav ni tu `i lac je zah te vao za bra nu pri ka zi va wa fil ma, ali je su di ja nad le `nog su da u No vom Sa du ovaj zah tev od bio. N. C.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Lo kal ni iz bo ri se da nas po na vqa ju na pet bi ra~ kih me sta, ko ja su otvo re na od 7 do 20 sa ti. Pra vo gla sa ima 8.884 bi ra ~a od no sno 2,8 od sto od ukup nog bro ja sta nov ni ka s pra vom gla sa. Ina ~e, 6. ma ja je gla sa lo 4.206 upi sa nih bi ra ~a na ovim me sti ma, {to je ma we od 50 od sto. Iz bo ri se po na vqa ju na bi ra~ kim me sti ma: 14 u MZ „Ste pa no vi }e vo”, Voj vo de Ste pe 112, 23 u MZ „Adi ce”, Si ma [o la je 2a, 41 u MZ „Ni ko la Te sla”, Ge ri Ka ro qa 5, 50 u Klu bu pen zi o ne ra „Gro zda Gaj {in”, We go {e va 24 i 193 u O[ „Mi haj lo Pu pin”, Ve ter nik, Kra qa Alek san dra 38. Od po no vqe nih iz bo ra naj vi {e o~e ku ju SRS i URS ko ji su osta li is pod cen zu sa sa 4,91 od no sno 4,55 od sto osvo je nih gla so va. D. Ig.

tu su po stav we ne broj ne lek ci je i gra di vo iz ma te ma ti ke za osnov nu, kao i za sred wu {ko lu. - ^im pro |e ma la ma tu ra, kre }e mo s pre da va wi ma za sred wo -

{kol ce. Po {to pri jem ni za fa kul te te ni su isti, iz vu }i }e mo naj va `ni je obla sti i to }e mo ve `ba ti, a pre da va wa }e ve ro vat no bi ti u istom ter mi nu kao do sa da. Sred wo {kol ci mo gu da nam po {a qu na mejl na skolarajak@gmail.com koje su im oblasti problemati~ne, pa }emo to i predavati - naveo je sagovornik. Prema wegoim re~ima, dovowno je da mladi sednu za kompjuter, u|u na sajt www.rajak.rs i uloguju se. U~ionica se odvija putem ~et ruma i u~enici mogu da ~uju sve {to on govori. Na grafi~koj tabli re{ava i obja{wava zadatke, sve se to prenosi na monitor i |aci mogu da vide ceo postupak. -Na svakom ~asu bude po desetak u~enika. Iako je sve virtuelno, u~ionica je maltene realna, jer deca mogu da postavqaju pitawa i odmah re{e svaku nedoumicu - rekao je Ilija Rajak. A. J.

U RESTORANU “ALASKA TERASA”

Skup soft ve ra {a Kon fe ren ci ju za po slov ne su sre te „Da nu be IT” or ga ni zu je 31. ma ja i 1. ju na „Voj vo |an ski IKT kla ster„ za jed no sa svo jim part ne ri ma na Ri bar cu u re sto ra nu „Ala ska te ra sa„. Svo ja zna wa sa po se ti o ci ma po de li }e je dan od osni va ~a vr lo po pu lar ne apli ka ci je za mo bil ne te le fo ne „Sha zam” Dhi raj Muk her jee te Brent Tow nshend ko ji je pa ten ti rao i raz vio naj br `u po sto je }u mo dem sku teh no lo gi ju pu tem te -

le fon skih li ni ja- po zna ti ji kao 56K mo dem. Po red naj po zna ti jih svet skih ime na, svo ja zna wa i is ku stva po de li }e i do ma }i pre da va ~i po put Ili je Stu de na i Vla di mi ra Pre lov ca ~i ja su soft ver ska re {e wa i pro iz vo di pre po zna ti {i rom sve ta. U~e sni ci kon fe ren ci je }e ima ti pri li ku da ~u ju go vor ni ke iz SAD, Uje di we nih Kra qev stva i [vaj car ske. A. L.

U OGRANKU BIBLIOTEKE NA [TRANDU

U pla nu eko ra di o ni ce

Ogra nak Grad ske bi bli o te ke na [tran du ove go di ne mo gao bi or g a n i z o v a t i niz eko l o {kih ra di o ni ca za de cu ko je bi se bi vi le te ma ma u ve zi sa za {ti tom `i vot ne sre di ne, za hva qu ju }i sa rad wi sa Po kre tom go ra na. Ka ko je re kao di rek t or Bi b li o t e k e Mi l o{ Pan kov, u pi ta wu je 30 ra di o ni ca ko je su deo pro jek ta za ko ji se ~e ka odo bre we. -Ako sve bu de odo bre no, ka ko o~e ku je mo, ovog le ta na [tran du or ga ni zo va }e mo li te rar ne, li kov ne i kre a tiv ne ra di o ni ce za naj mla |e ko je }e se ba vi ti eko l o { kim te m a m a i ima t i edu ka tiv ni ka rak ter. Pri ja vi li smo sa Po kre tom go ra na za lo kal ni ak ci o ni plan i o~e ku je mo da }e mo na i }i na odo bra va we- ka zao je Pan kov. Do dao je da }e ovo bi ti tre }a go d i n a ka k o Bi b li o t e k a na [tran du funk ci o ni {e u bli zi ni re sto ra na „^i ken ti ka”. -Bi bli o te ka na [tran du je deo re dov nih ak tiv no sti i re a -

li zo va }e se to kom ju la i av gu sta. Sva k e go d i n e na i l a z i l i smo na sve ve }i od ziv gra |a na, te je pro {lo le to za be le è no i oko 100 ko ri sni ka dnev no. To je mo d el sa v re m e n e bi b li o t e k e ko ji no si na ziv „Bi bli o te ka bez gra ni ca”, jer ko ri si ci ne mo ra ju sa do la ze u na {e ogran ke to kom vre lih let wih da na, ve} smo mi ta mo gde oni te da ne naj vi {e pro vo de, to jest na pla ì - ob ja snio je di rek tor Bi bli o te ke. Na [tran du su uslu ge ove usta no ve bes plat ne, a kwi ge se iz najm qu ju uz osta vqa we ne kog li~ nog do ku me ta i vra }a ju se kra jem da na. Do stup ni su ra zni po pu lar ni na slo vi, no va kwi èv nost, de la na gra |e na No be lo vom na gra dom, de~ ja li te ra tu ra, dnev ne no vi ne. Po red to ga, na [tran du se or ga ni zu ju i do ga |a ji po put kwi èv nih ve ~e ri ko je su po seb no atark tiv ne, jer se de {a va ju na otvo re nom i bli zu Du na va. A. J.

Fo to: B. Lu ~i}

Stu den ti do bi li te re ta nu Za hva qu ju }i Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu ju ~e je stu den ti ma, sta na ri ma Stu dent skog do ma „Saj mi {te” pre da ta na ko ri {}e we no va, sa vre me na te re ta na. Iz grad wa te re ta ne ko {ta la je oko 700.000 di na ra i opre mqe na je naj mo der ni jom opre mom.

No vo i zgra |e nu te re ta nu je sve ~a no otvo rio po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li}, a pri su stvo va li su i po zna ti bok ser Slo bo dan Ka ~ar i pro fe sor ka Sve tla na Lu ki}Pe tro vi} sa no vo sad skog Uni ver zi te ta. Q. Na.

NA TEK ZAVR[ENOM POQOPRIVREDNOM SAJMU

Ye pa ro {i se ni su ovaj di li Na pro te klom 79. Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu po li ci ja ni je za be le `i la te `a kri vi~ na de la, ni je bi lo po vre |e nih ni ti na ru {a va wa jav nog re da i mi ra, sa op {ti la je ju ~e za “Dnev nik” no vo sad ska Po li cij ska upra va. Pre ma evi den ci ji MUP – a, ovu ma ni fe sta ci ju po se ti lo je oko 60.000 oso ba do za tva ra wa, pre kju ~e uve ~e. Za se dam da na re gi stro va no je “sa mo” {est kra |a po ~i we nih na {tan do vi ma. Ukra de ni su lap top, ko `na jak na, nov ~a nik

sa 7.000 di na ra, de set ku hiw skih no è va, sla do le di iz fri ì de ra.I bi cikl u Mi ~u ri no voj uli ci „do bio je no ge„. Iz dva vo zi la ukra de ni su ce - de ple jer, kao i plo ~i ca ta kvog ure |a ja, a za be le è na je i jed na xep na kra |a. - Sma tra mo da smo bez bed no sno do bro od ra di li ovo go di {wi Sa jam - ka è za na{ list {ef gru pe u no vo sad skoj kri mi na li sti~ koj po li ci ji i ru ko vo di lac ope ra tiv nog obez be |e wa na Saj mu Ne nad Er de qan. -

Po m a g a l e su nam ko l e g e iz Cen t ra za osnov nu po li cij sku obu ku iz Srem ske Ka me ni ce, bi lo je do voq no ope ra ti va ca u ci vi lu i pa tro la iz pod ru~ nih po li cij skih is po sta va. Iako je xe pa ro {i ma od go va ra lo ki {no vre me, jer su stva ra ne gu `ve u ha la ma, ni su se ovaj di li ovog pu ta. Mi zna mo wih i oni zna ju na {e qu de, pa od u sta ju na vre me kad nas spa ze. Sve u sve mu bi lo je mir ni je ne go pret hod nih go di na. M. V.

novosadska hronika

c m y

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

BE BI EG ZIT JU ^E I DA NAS NA TVR \A VI

Pra znik de~ je ra do sti Fe sti val op ti mi zma - Ba bi Eg zit po ~eo je ju ~e na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, a za vr {a va se da nas. Ova ma ni fe sta ci ja se or ga ni zu je po vo dom Svet skog da na po ro di ce, a po re ~i ma port pa rol ke fe sti va la Je le ne Bir val ski, ciq je da se po ka `e da je po ro di ca naj va `ni ja }e li ja dru {tva. Ju ~e je bi lo {a ro li ko i ve se lo na Tvr |a vi. Ma li {a ni su u Cen tru za ra no usva ja we en gle -

„Po sta ni pe va~ ki di ja mant„. U~e sni ci tog tak mi qe wa su da va li po dr {ku na {em pred stav ni ku na nad me ta wu za pe smu Evro vi zi je, @eq ku Jok si mo vi }u. Vr ti} “Ka li me ro” iz Pred {kol ske usta no ve “Ra do sno de tiw stvo” imao je in ter ak tiv nu di dak ti~ ku ra di o ni cu “Sre} ni sre }u de li mo”. U ra di o ni ci su u~e stvo va li ma li {a ni iz ovog vr ti }a i wi ho vi ro di te qi, a za

NO VO SA \A NI U „NO ]I MU ZE JA”

Ot kri li kul tur no bla go gra da No vo sa |a ni, qu bi te qi umet no sti no }as su mo gli da uì va ju u {e stoj po re du „No }i mu ze ja„. Mu ze ji, ga le ri je i dru ge usta no ve kul tu re su vra ta otvo ri le u 18 ~a so va. Su gra |a ni su do dva sa ta iza po no }i mo gli da u ki lo me tar skoj {et wi po se te 50 me sta u gra du i Pod gra |u Pe tro va ra din ske tvr |a ve i vi de oko 100 ra zno vr snih sa dr à ja. U Za vo du za kul tu ru Voj vo di ne qu bi te qi le go koc ki ca pred sta vi li su isto ri ju sve ta, a na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu bi le su iz lo è ne ma ke te avi o na, ten ko va, vo zi la... iz ko lek ci je ~la no va Ma ke tar skog klu ba No vi Sad. U Zbir ci stra ne umet no sti Mu ze ja gra da pu bli ci je bi la do stup na iz lo `ba umet ni~ kih i isto rij skih pred me ta ko ja je ura |e na po stan dar di ma neo p hod nim za kre ta we oso ba sa in va li di te tom i pri la go |e na je

sle pim i sla bo vi dim oso ba ma. U Kul tur nom cen tru No vog Sa da, No vo sa |a ni su u`i va li u zvu ci ma kla vir ske mu zi ke i „Pi ja ni sti~ kom ma ra to nu„ . Po zo ri {ni mu zej je ski ce i fo to gra fi je ko sti ma Ana ma ri je Mi haj lo vi}, di zaj ni ra nih za voj vo |an ska po zo ri {ta, pred sta vio u Tu ri sti~ ko-in for ma tiv nom cen tru. Na pla tou is pred Srp skog na rod nog po zo ri {ta odr `an je ba let ski per for mans, a Mu zej igra ~a ka „«Fan ta zi„» do neo je pri ~u o de~ jim naj bo qim pri ja te qi ma. U Ar hi vu Voj vo di ne bi la je po sta vqe na iz lo `ba po vo dom 130 go di na od ro |e wa no vi na ra Du {a na [i ja~ kog. Q. Na. Fo to: B. Lu ~i}

SR BI JA OPEN 28. I 29. JU LA U NO VOM SA DU

Naj br ì yet ski tr ka ~i na [tran du Tre }u go di nu za re dom No vi Sad i [trand }e bi ti do ma }i ni naj br ìh xet ski tr ka ~a u Evro pi. Tr ka Sr bi ja open odr à }e se 28. i 29. ju la. - S ob zi rom na uspeh pro {lo go di {we tr ke, na ko joj je u~e stvo va lo 97 vo za ~a xet ski ja iz 15 za ma qa, ove go di ne o~e ku je mo u~e {}e iz me |u 120 i 150 tak mi ~a ra. Ve} su po tvr di li do la zak Ke vin Ri te rer iz Austri je, Sti ven Du li ah iz Fran cu ske, Mar kus Er lah iz Austri je, To ma` Ke te i Pi ja Su mer iz Slo ve ni je, svi vi {e stru ki {am pi o ni u svo jim kla sa ma, a po seb na

S pro{logodi{we trke na [trandu

atrak ci je za sve qu bi te qe ovog spor ta bi }e zve zde fre staj la Rok i Nac Flor jan ~i~ iz Slo ve ni je – ka è Alek san dar Krev {i} iz Xet ski klu ba “Mo to xet” iz No vog Sa da, ko ji je or ga ni za tor tr ke. Or ga ni za to ru su po dr {ku pru ì li Grad No vi Sad, Grad sko ve }e za du è no za sport i omla di nu, kao i za pri vre du, “Grad sko ze le ni lo”, Tu ri sti~ ka or -

ga ni za ci ja, kao i dru ge or ga ni za ci je, in sti tu ci je i pred u ze }a. - Is ko ri sti }e mo pri li ku da, po {to o~e ku je mo do sta gle da la ca na [tran du, u pro gram ukqu ~i mo i pred sta vqa wa na {eg spor ta i, pre sve ga, pro mo ci ju bez bed ne vo `we na vo da ma pod slo ga nom „Po na {aj se od go vor no“. U sa rad wi sa tu ri sti~ kim or ga ni za ci ja ma omo gu }i }e mo u~e sni ci ma i go sti ma da ot kri ju sve ono le po {to Du nav i No vi Sad mo gu da po nu de po se ti ci ma – na gla sio je Alek san dar Krev {i}. J. G.

Fo to: B. Lu ~i}

skog je zi ka za de cu od dve go di ne ima li ra di o ni cu ABC kids pi ra te. Odr `a na je i kre a tiv na ra di o ni ca „Ci ci ba no va ci pe li ca” iz sno va. Ma lim kre a tiv ci ma „Ci ci ban„ je pri pre mio sli ke sa kon tu ra ma ci pe li ce ko je su oni bo ji li, a ujed no su mo gli da do cr ta ju ge o me trij ske ob li ke, cve to ve, lep ti ri }e, sport ske re kvi zi te. I „Di ja mant” je imao svo ju po zor ni cu, na ko joj je odr `a no tak mi ~e we

cr ta we po ve li kom plat nu ko ri sti li su pe nu za bri ja we. Ra dio 021 or ga ni zo vao je De~ je ka ra o ke. Ras pe va ni ma li {a ni u`i va li su u dru `e wu sa vo di te qi ma Ra di ja 021, a bi le su or ga ni zo va ne i ra di o ni ce bo je wa i cr ta wa uz na gra de za naj vred ni je cr ta ~e i pe va ~e. Ba bi Eg zit se na sta vqa i da nas od 16 do 19 sa ti, sa ta ko |e bo ga tim pro gra mom. Q. Na.

SU TRA ZBOG RA DO VA

Kli ni~ ki cen tar bez to ple vo de Rad ni ci „No vo sad ske to pla ne„su tra u 10 sa ti po ~i wu da pre ba ci ju si stem na let wi re `im ra da na pod ru~ ju To pla ne Za pad. Zbog ovih ra do va bi }e pre ki nu ta is po ru ka to ple po tro {ne vo de na pod ru~ ju to pla ne Za pad, ko ja ob u hva ta Kli ni~ ki cen tar, Sa jam, De te li na ru, Sa te lit, No vo na se qe i Avi ja ti ~ar sko na se qe. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja u is po ru ci to plot ne ener gi je za pri pre mu to ple po tro {ne vo de o~e ku je se istog da na oko 13 ~a so va. Q. Na.

ZA VR [E NA OB NO VA STRE QA NE E\ [EG

Spo me nik otrg nut od pro pa da wa Zgra da stre qa ne E| {eg na kon de ce ni ja pro pa da wa, ovih da na po no vo ot kri la svu svo ju ve le lep nost. Gra |e vin skim i kon zer va tor skim ra do vi ma dvo rac E| {eg u pot pu no sti je ob no vqen, a za hva qu ju }i nad zo ru grad skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, re kon stru i san je ori gi nal ni iz gled objek ta s kra ja 19. ve ka. Ka da je sep tem bru pro {le go di ne po ~e la ob no va, zgra da je bi la u ve li koj me ri de va sti ra na – ob ja {wa va ar hi tek ta kon zer va tor grad skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Ta tja na Za go ri~ nik. - Na sre }u, Za vod je u pot pu no sti oba vio teh ni~ ko i fo to sni ma we objek ta pre de va sta ci je i ta ko smo ima li pot pu nu sli ku o ori gi nal nom iz gle du. Re kon struk ci ja je pod ra zu me va la ob no vu bo ga te de ko ra ci je na fa sa di i u pre dvor ju objek ta, a sli ka ri kon zer va to ri po kra jin skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re pop tu no su re kon stru i sa li bo ga tu de ko ra ci ju

pla fo na. Iz ra |e na je i mon ti ra na no va sto la ri ja po uzo ru na ori gi nal nu, a na kon za vr {nih ra do va zgra da je za bli sta la pu nim sja jem. Grad je do bio re pre zen ta ti van pro stor, a zna ~a jan spo me nik kul tu re sa ~u van je od pro pa da wa. Zbog kul tur no-isto rij skih i ar hi tek ton skih vred no sti objek ta, Vla da Sr bi je je 2007. go di ne do ne la od lu ku da se E| {eg pro gla si spo me ni kom kul tu re. Zgra du je pro jek to vao \er| Mol nar, naj zna ~aj ni ji gra di teq iz pe ri o da ob no ve gra da po sle bom bar do va wa u ta da ak tu el nom sti lu eklek ti ke. Ka ko ob ja {wa va Ta tja na Za go ri~ nik, ra di se o objek tu pa vi qon skog ti pa, a po seb nu vred nost ima ve li ka, cen tral na sa la zbog bo ga to de ko ri sa nog pla fo na ko ji je iz ra |en u kom bi na ci ji {tu ko de ko ra ci je i sli ka nih kom po zi ci ja na ko ji ma su pri ka za ne sce ne iz lo va. ^la no vi Stre qa~ kog dru {tva bi li su bo ga ti i ugled ni gra |a ni, u pr vim go di na ma ma hom Nem ci, a

Fo to: B. Lu ~i}

ka sni je i Sr bi i Ma |a ri - ka `e Za go ri~ nik. - Ova stre qa na, sa gra |e na 1890. go di ne, bi la je u funk ci ji do tre nut ka ka da se pre {lo na ga |a we voj ni~ kom pu {kom za ko ju je bio po tre ban ve }i pro stor. Zbog to ga je iz gra |e na no va stre qa na 1930. go di ne na Te me rin skom pu tu dok je sta ra jo{ ne ko vre me slu `i la kao pro stor za

ra zo no du. Po sle Dru gog svet skog ra ta zgra da stre qa ne je na ci o na li zo va na, a we ne pro sto ri je ko ri sti la su ra zna sport ska udru è wa. E| {eg je da nas u vla sni {tvu Gra da, a iz grad skog bu xe ta u ob no vu je ulo è no oko 55 mi li o na di na ra. Obje kat je opre mqen si ste mom za auto mat sku do ja vu pro va le i po à ra, si ste mom vi deo nad zo ra

i ozvu ~e wem. Iako jo{ ni je pre ci zno utvr |e no ko ja }e bi ti na me na, ob no vqe ni E| {eg, ko ji ima oko 400 kva drat nih me ta ra, naj ve ro vat ni je }e slu ì ti kao kon cert ni i iz lo `be ni pro stor. Za go ri~ nik do da je da je, osim {to je slu ì lo kao stre qa na, zda we u Uli ci An to na ê ho va, za jed no sa svo jom oko li nom uvek ima lo funk ci ju me sta za dru {tve no oku pqa we.

- Div no ure |en park ko ji se ne ka da pro sti rao sve do Fu to {ke uli ce bio je me sto oku pqa w a ugled n ih ~la n o v a Stre qa~ kog udru `e wa i wi ho v ih po r o d i c a. Na ` a l ost, ovo vi {e ni je mo gu }e vra ti ti, ali se na da mo da }e ob no vqe ni obje kat po no vo oku pqa ti gra |an stvo No vog Sa da - ka `e Za go ri~ nik. J. Zdje la re vi}

oglasi

nedeqa20.maj2012.

NO VO SA \A NIN lepog izgleda 56/187/92, nepu{a~, antialkoholi~ar, usamqen i emotivan. @eqan toplog doma sa ozbiqnom, emotivnom, intelektualnom Novosa|ankom, bez obaveza, sli~ne sudbine, pribli`nih godina. [ifra Vaga. 53006 OZBIQ NA veza, korektan, slobodan, obezbe|en, visok, trezven, nepu{a~, Novosa|anin, penzioner, bez dece, prednost bez dece do 50 godina. Telefon: 6392-071. 53144

LE TO 2012!!! Gr~ka, Turska, Egipat, Tunis, Crnogorsko primorje, Ohrid, bawe Srbije, autobuski prevoz: Francuska, [vajcarska, Italija, Austija, Nema~ka. Telefon: 021/496-333. 53343 RI SAN - BO KA povoqno, kompletno opremqeni apartmani, bez restrikcije vode. Telefoni 064/505-3707, 0038269-046-484. 53356

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 53058 DR@IM ~asove gitare i bubweva. Dolazim ku}i. Telefon: 064/431-5374. 51807 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 53059

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 53060

IZ DA JEM name{tenu garsoweru M. Gorkog br. 6 ispred Spensa. Telefon 063/511-939. 52657 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 24m2 u N. Sadu ul. Kraqevi}a Marka. Telefon 063/83-78-240. 52664 IZ DA JEM garsoweru u Ulici cara Du{ana. Telefoni: 021/6339-487, 063/73-49-836. 53247 IZ DA JEM name{tenu garso weru 35m2 CG, kablovska, te lefon, ul. Mileve Simi} 8 Slana bara. Telefon 064/1360012. 51876 IZ DA JEM povoqno stan na Klisi ul. Se~awska br. 13 kod Rodi}a, struja odvojena, kupatilo i plin. Telefon 021/833-481 i 064-131-83-67. 53055 IZ DA JEM stan, drugi sprat, 42m2, okre~en, ofarban, Bul. Jovana Du~i}a br. 24, Novo naseqe. Telefon: 6413-128. 52932 IZ DA JEM dvoiposoban stan kod Sajma u Rumena~koj uli ci. Cena po dogovoru. Tele fon 064/147-39-56. 53013

IZ DA JEM dvosoban, name{ten, 51m2, u Pariske komune, 150E i ~etvorosoban, 94m2, Liman 4, od 15. maja za 300E. Telefoni: 064/124-9791, 021/63-34-104. 53029 IZ DA JEM porodi~nu praznu ku}u u Ul. Ru|era Bo{kovi}a, grejawe na gas - ~vrsto, 90m2, terasa, dvori{te, podrum, gara`a. Telefon: 6372365. 53147 OD MAH useqiva i name{tena garsowera na Limanu 3. Telefon 060/7444-114. 53159 IZ NAJM QU JEM lep name{ten trosoban stan na Somborskom bulevaru, cena 155E. Telefon 0641468122. 53178 IZ DA JEM ekstra name{tenu garsoweru sa novim name{tajem na Bul. oslobo|ewa, cena 100E + depozit. Telefon: 544 - 755 i 064/307-1010. 53182 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace, Ul. ]irpanova od 15. juna - cena 150E. Telefon: 063/7716876. 53183 VE O MA povoqno izdajem mawi lokal 25m2 sa garsowerom iznad lokala sve novo, useqivo odmah u J. Cviji}a 25a. Telefon 063/8415437. 53206 IZ DA JEM novu potpuno na me{tenu garsoweru u Zmaj Jovinoj ulici, 25m2, cena 160E + depozit. Telefoni: 021/521107, 063/8-663-471. 53226 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan u Ulici Branimira ]osi}a. Telefon 021/6547189. 53234 IZ DA JEM garsoweru name{tenu u Ulici Milana Toplice 14. Telefon 021/6547189. 53235 JED NO SO BAN 34m2, name{ten stan na Futo{kom putu (Satelit), centralno, parket, kablovska, prizemqe. 100E + tro{kovi. Telefoni: 021/63-66-882, 064/819-50- 93. 53240 PE TRO VA RA DIN - izdajem nov, prazan stan, 95m2, u ku}i bez gazde, sa dvori{tem. Telefon 063/152-052-1. 53248 IZ DA JEM superkomforan prazan, trosoban stan, u u`em centru Novog Sada. Telefon 021/444-134. 53275 PO VOQ NO izdajem name{tenu garsoweru na Limanu u neposrednoj blizini fakultetskog centra. Telefon: 021/455326 i 063/589-185. 53281 IZ DA JEM opremqen jednosoban stan, blizina Sajma, Medicinskog fakulteta, 30m2, telefon, internet, klima ure|aj, lepa polukru `na zastakqena terasa. Telefon: 021/6367-426, 063/589185. 53283 IZ DA JEM prazan dvosoban stan na Telepu, ima radni deo kuhiwe, kupatilo, fiksni telefon, prikqu~ak za kablovsku. Telefon 504-633. 53290

IZ DA JEM dvosoban, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 53303 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stano vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 53319 NO VI SAD, Novo naseqe, kod GSP, izdajem jednoiposoban nename{ten stan, 43m2, telefon, sprat prvi, kablovska, terasa, tavan. Telefon 064/8962732. 53335 IZ DA JEM jednosoban prazan stan, Detelinara. Telefon 021/895-362. 53345 IZ DA JEM dvori{ni jednosoban stan, name{ten ili prazan, terasa, parketi, kablovska, veliko kupatilo, posebno struja. Novo naseqe. Telefoni: 6392-160, 060/36159-92. 53352 STAN 115m2 visoko prizemqe na duè vreme za firme, advokati ordinacije Trg Ferenc Feher. Telefon 062/89011-99. 53376 JED NO I PO SO BAN name{ten stan na duè vreme u kuli kod Spens-a M. Gorkog. Telefon 062/890-11-99. 53377 IZ DA JEM na duè vreme Dragi{e Bra{ovana, prvi sprat, trosoban, samo kuhiwski elementi od name{taja. Telefon 062/8901199. 53378 IZ DA JE SE jednoiposoban 41m2, Liman IV, Bul. cara Lazara, renoviran, kompletno name{ten 120 evra. Telefon 063/517-846. 609477

PO TRE BAN name{ten ili prazan mawi stan na lokaciji izme|u Futo{ke pijace i Spens-a. Telefon 063/590822. 53091 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Li man, Grbavica i Cara Du{a na. Telefoni: 063/522-202, 063/519-533. 53317 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zaseb ne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 53318 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533. 53320

KU PU JE MO jednosoban ukwi`en stan na Detelinari, sa liftom i kuhiwom koja ima prozor. Telefon 064/2686-727. 53285 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 609493

HIT NA prodaja! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2 , Suboti~ka ulica, kompletno renoviran, novo kupatilo i kuhiwa, pvc, sig. vrata, cena 15.900! Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 611207 U PO NU DI vi{e garsowera i jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu! Povoqno! Telefon 065/2019-004, www.solisnekretnine.com. 609437 EKS KLU ZIV NO, salonski stan klasi~nog rasporeda, dva ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu Mladenaca, cena 105.000 evra. [ifra:22245. Tel.: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 609465 STA NO VI u Park Sity kvadrature 60m2, 67m2, 133m2, 151m2, 159m2, Liman, nova gradwa. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 611232

NO VA garsowera, 29.5 m2 + galerija - departman 7m2, telefon, gradsko grejawe, kod sajma, vrlo povoqno. Telefoni: 064/316-07-63, 021/6333052. 53123 PRO DA JE MO odmah useqivu, novu garsoweru, pod garancijom i sa povratnim PDV. Bra}e Drowak 5, tre}i sprat, Telefon 064/24-66-206. 53321 PRO DA JEM komfornu, name{tenu garsoweru 28m2, centar, telefon, centralno grejawe, kablovska. Telefon: 021/552-270 i 064/11-36-076. 53348 PRODAJEMO noviju garsoweru sa terasom za 27.500. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 53382 U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609494 SR. KA ME NI CA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609495 SO CI JAL NO, odli~na zgrada, ukwi`en stan od 29m2, cena 33.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609496

dnevnik NO VA DE TE LI NA RA, odli~na novija garsowera, ekstra kvalitet zgrada, cena 28.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609497 CEN TAR!!! Garsowera od 30 m2 Hitno i ekstra. Povoqno!!! Tel. 063/500-213. 609487 PRO DA JEM garsoweru kod @elezni~ke stanice u Novom Sadu 13.500E. Telefon 064/820-5816. 609429 HIT NA PRO DA JA, odli~na, nova, ukwièna garsowera 26m2 na Novoj Detelinari, kompletno opremqena. Cena 28.500E! [ifra: 22773. Tel.: 021/427-277, 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com. 609440 HIT NA prodaja ukwiène nekretnine, stan u blizini Dunavskog parka, 20m2 sa 10m2 pripadaju}e terase dvori{no okrenute, okruène zelenilom, cena samo 21.000 evra. [ifra: 23117. Tel.: 063/141-5800; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 609441 GAR SO WE RA u centru grada, kod Izvr{nog ve}a, ukwièna, u dvori{tu zgrade, 18m2 cena samo 16.000 evra. [ifra:14588. Telefoni: 064/449-12-70; 021/520-231, www.solis-nekretni ne.com. 609442 CEN TAR, Ulica Petra Drap{ina, ukwièna garsowera 30 m2. Telefon 6615117. 609570 GAR SO WE RA, Liman, ukwièna, lift, 30m2, cena 31.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 609531 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, odli~na zgrada, ekstra lokacija, cena samo 29.900E. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 609539 HIT NO!!!! Useqiva garsowera 23m2, Nova DetelinaraCankareva ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 24.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601. 609550

HIT NA prodaja! Odmah useqiva GA 27m2, Novo naseqe, iza „Doma zdravqa”, III sprat, li ft, terasa, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa povratom PDV-om 27.700. Tel.: 021/425653, 063/536-212. 611202 PO VOQ NO! Odmah useqiva GA 18m2, strogi centar, III sprat, nova, sa novim kompletnim name{tajem, cg, ukwi`ena, cena 19.600. Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 611203

SO PO ]AN SKA ULI CA, nova, ukwièna, odmah useqiva garsowera od 24m2. Ima terasu. Povoqna cena, 19.000E. Telefon 063/692-917. 611177 ]IR PA NO VA ULI CA, blizina Bulevara, 25m2, odli~na garsowera sa odvojenom kuhiwom. Lift, terasa, novo, odmah useqivo. Telefon 060/621-1685. 611178 LI MAN III, [ekspirova ulica, kod Limanskog parka, 27m2, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Odmah useqiv, ukwièn. 27.000E. Telefon 063/777-6233. 611179 PRO DA JEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 17m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 19.000 evra. Investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 611211 GAR SO WE RA na Novoj De telinari, Ulica Svete Kasa pinovi}a, drugi sprat, 31m2, cena 32.000, ukwièno, moè na kredit. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 611212 NA BU LE VA RU EVRO PE Investitor Moj Dom prodaje garsowere 25m2 i 27m2. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611213 GAR SO WE RA u Gunduli}evoj ulici, 24m2, III sprat, ukwièna, cena 29.000, lift, {ifra 1003225. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611214 IN VE STI TOR Moj Dom na Bulevaru Evrope prodaje jednosoban stan 30m2. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611215 LI MAN IV, jednosoban stan od 29m2 sa prelepom terasom od 20m2. Ukwièn. Povoqno, 31.000E. Telefon 060/6211685. 611180 KOR NE LI JA STAN KO VI ]A, noviji, ukwièn, odmah useqiv stan od 33m2. IV sprat, lift, terasa. Odli~an! Telefon 063/777-6233. 611184 HIT NO! Petrovaradin kod {kole JS 27m2, nov, odmah useqiv, odvojena kuhiwa, grejawe, pvc, sig. vrata, bambusov parket, ukwièn, cena 18.900. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 611205 USE QIV ukwièn jednosoban stan 28m2, M. Dimitrijevi}a, sprat, lift, CG, dvori{na strana, perfektno stawe, cena 37.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610, (www.avenia-nekretnine.com). 609546

oglasi

dnevnik

609470

VLA SNIK prodaje nov jednoiposoban stan 31, 5m2, Somborski bulevar 14a na prvom spratu. Useqiv u junu 2012. Telefon 063/770-26-70. 53161 PE TRA DRAP [I NA 49, 68m2, prvi sprat sa ulice, moderan sa |akuzi kadom i najskupqim parketom i plo~icama. Telefon 021/541-662. 53209 BU LE VAR EVRO PE, kod Sajma, prodajem noviji stan, 45m2, jednoiposoban, 3. sprat, lift, useqiv, ukwièn. Nije agencija. Cena 45.500E. Telefon 060/555-38-99. 53246 JED NO I PO SO BAN stan 36.5m2, drugi sprat, C. Du{ana dvori{no orjentisan. Zvati od 15 - 17 ~asova. Telefon 063/8822950. 53340 PRO DA DA JEM dvosoban stan sa podrumom, 50m2 bez ulagawa, III sprat bez lifta, @ivka Radovanovi}a 3. vlasnik. 42.000E. Telefon 064/28-53-919, 401-619. 52971 PRODAJEMO dvosoban stan na Limanu, drugi sprat, sa liftom, cena 900/m2, ukwièn. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 53383 PRODAJEMO jednoiposoban stan kod Socijalnog, noviji, ukwièn, 40.000. Telefon: 6447- 622 i 063/540165. 53384 KRAQ. MAR KA, jednoiposoban, III sprat, lift, terasa, nov, ukwièn 38.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 609471 GO GO QE VA ULI CA na Grbavici, blizina Bulevara, odli~an noviji 1.5 stan, ukwièn, bez ulagawa, 40m2, ~etvrti sprat, lift, terasa... Povoqno. [ifra:22509. Telefoni: 021/520-231, 060/01894-22, www.solis-nekretni ne.com. 609446

PRO DA JEM dvosoban stan 38m2 nov, odmah useqiv centar, ulica Sterijina 18. Telefon 063/500-406. 52866 PRO DA JEM dvosoban stan 57m2, funkcionalan, hrastov parket, topla voda, lift, 3. sprat, Novo naseqe, vlasnik. Telefon 065/567-02-91. 53095 [EK SPI RO VA 28, sedmi sprat, 55m2 -58.000E. Telefon 063/532-037. 53180 PRO DA JE MO bez posredni ka ukwièn, dvosoban stan, 53m2, 1. sprat, sa dve zasta kqene terase, Veselina Ma sle{e. Cena 900E/m2. Tele foni: 513-576, 066/941-68-67. 53284 NO VO NA SE QE - DS, 57m2, kod crkve, 3. sprat, lift, pr vi vlasnik, odli~an. Tele fon 063/8560-605. 53299 PRO DA JEM dvosoban Steva na Hristi}a, 44m2, 5 sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816. 53371 BEZ PO SRED NI KA, proda jem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwièn, moè na kredit. Telefon 064/128-4749. 52957

PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2, ukwièn, kod crkve na Novoj Detelinari, na 1. spratu. Odràvan, bez ulagawa. [ifra:22733. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 609447 EKS KLU ZIV NA prodaja, ukwièn jednoiposoban stan na Grbavici 37m2, Ulica Alekse [anti}a. [ifra:23053. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-013, www.solisnekretnine.com. 609448 KOD FU TO [KE PI JA CE, zgrada sklowena od Bulevara, Ulica Bem Lilike, ukwièn 1.5 stan 42m2, prvi sprat, terasa, stan bez ulagawa, cena 42.800 evra i mogu}e je dogova rawe o kona~noj ceni. [ifra: 21211. Telefoni: 063/182-76-27; 021/520-231, www.solis-nekretni ne.com. 609449 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan niè spratnosti od 55m2. Pozovite na tel. 063/500-213. 609488 NOV ukwièn jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara, Prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, ostaje kompletna kuhiwa i nov name{taj 45.500. Telefon 063/517-846. 609479

JED NO SO BAN, GrbavicaMi{e Dimitrijevi}a, 44m2, II sprat, novija zgrada, odli~an stan, ekstra povoqno. Cena 44.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 609533 KOM PLET NO RE NO VI RAN jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwièn, Antona Urbana. Telefon 062/528-137. 609559 UKWI @EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgra di sa liftom, terasa sa ostavom, cena 30.000 evra. [ifra:22539. Telefoni: 021/520231; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 609443 FUNK CI O NA LAN jednosoban stan 28m2, na Novoj De telinari, ukwièn. [ifra:23061. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, www.solisnekretnine.com. 609444 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan 39m2 na Limanu 4, odmah useqiv, 9. sprat, ukwièn, vlasni{tvo, za 37.000 evra. [ifra:23103. Telefoni: 064/112-62-39, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 609445 JED NO SO BAN, 32m2, centar - B. Ribnikar, noviji stan na odli~noj lokaciji, 2. sprat, lift, terasa, okrenut na dvori{nu mirnu stranu, cena povoqna, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621, 021/55-7758. 609431 PRO DA JEM jednosoban stan na Bulevaru Evrope 46m2, u Novom Sadu 25.000E. Telefon 064/820-5826. 609430 STA NI CA, Bul. Ja{e Tomi}a 30m2, II sprat, ukwièn, odmah useqiv 28.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

STRO GI CEN TAR u Radni~ koj ulici, odli~an stan od 42m2, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609498 ]IR PA NO VA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 609500 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena 1.130/m2 (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 609504 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, dobar 1.5 stan ukwièn stan od 44m2, cena 40.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 609505 LI MAN, u novijoj ukwiènoj zgradi, 1.5 stan na I spratu, cena 51.500, Telefon 6366952, www.bomil.rs. 609502 HIT NO!!! HIT NO!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwièn, cena dogovor. Telefoni: 528-137; 063/538-137. 609560 SOM BOR SKI BU LE VAR 32m2, mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi, 1. sprat, lift, terasa, CG, PTV, kuhiwa odvojena {ankom, cena sa PDV-om 35.600E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604, (www.avenia-nekretnine.com). 609552 NO VA zgrada 44m2 - odmah useqiv, 1. sprat, odli~an jednoiposoban stan, Novo naseqe, terasa, CG, lift, cena sa PDV-om 41.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 609556 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv, 41m2, jednoiposoban, 2. sprat, neprolazne sobe, terasa, odli~na oprema, hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit cena sa PDV-om 36.400E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618. 609549 ]IR PA NO VA ul. 33m2, jednoiposoban, useqiv, ukwièn, 1. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 40.200E - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/8236618, (www.avenia-nekretnine.com). 609541 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2, ju`na dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica, cena 44.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236604, (www.avenia-nekretnine.com). 609542 HIT NA prodaja! Useqiv JIS 42m2, centar, D. Vasiqeva, IV sprat, lift, terasa+ostava, pvc, kl. parket, dvostrano orijentisan, parking u dvori{tu, cena samo 34.000! Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 611204 HIT NA prodaja jednoiposobnog stana od 40m2 u Ulici Save Kova~evi}a. Ukwièn, ima terasu. Cena 33.500E. Telefon 060/621-1685. 611185

BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~na zgrada, 41m2 sa terasom od 70m2. Lift, ukwièn. Povoqno, 41.200E. Telefon 060/621-1685. 611181 LI MAN III, odli~an jednoiposoban stan od 52m2, I sprat, terasa. Ukwièn, odmah useqiv. Cena 47.500E. Telefon 063/777-6233. 611182 IN VE STI TOR Moj Dom na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611222 NO VO NA SE QE novija ukwièna zgrada 2004. godine, 57m2, na prvom i tre}em spratu, 55.500. [ifra 1003088. Tel. 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 611223 NA DE TE LI NA RI dvoso ban ukwièn stan 47m2, prvi sprat. Hitno 34.000 evra. [ifra 1003289. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611224 DU [A NA VA SI QE VA, pr vi sprat, ukwièn, dvosoban stan 63m2. Hitno 56.500. [ifra 1003281. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611225 DVO SO BAN salonski stan u centru za komplet adaptaciju 54m2, prvi sprat, 35.000. [ifra 1002940. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611226 NA BUL. EVRO PE, 48m2, na prvom spratu, investitor Moj Dom, odli~an, dvosoban stan od kooperanta. Hitno, 44.850. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 611216 U OKRU GLI ]E VOJ ULI CI odli~an nov dvosoban stan, 43m2, na drugom spratu sa terasom i liftom, ima povrat PDV-a, cena 900 evra/m2, {ifra 1002955. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611217 NA LI MA NU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2, kqu~ u agenciji. Hitno, 46.000. Tel. 451-318, 063/550387, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002728. 611218 KLA SI ÂN dvosoban stan 55m2 kod Stanice na 4. spratu, lift, terasa, ukwièn, hitno, 48.500. Tel. 523-193, 065/850-66-16, {ifra 1003053, www.nekretnine-mojdom.com. 611219 OD LI ÂN dvosoban stan u Ul. Veselina Masle{e, 59m2, ukwièn, hitno, 44.500. Tel. 523-193, 065/850-66-16, www.nekretine-mojdom.com, {ifra 1001395. 611220 NA NO VOM NA SE QU u novijoj zgradi lep stan 65m2 dupleks, hitno, cena 49.800. Tel. 523-193, 061/273-62-89, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002182. 611221

nedeqa20.maj2012.

KOR NE LI JA STAN KO VI ]A, „Budu}nost” gradila, odli~an stan, 53m2. Ukwièn, novija gradwa, lift, terasa, ostava. 44.300E. Telefon 063/692-917. 611183 NO VO SAD SKOG SAJ MA, fasadna cigla, 53m2, lift, terasa, ukwièn. Cena 48.500E, mogu} dogovor. Telefon 063/108-8017. 611186 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Telefon 063/1088017. 611187 HIT NA prodaja! Odmah useqiv klasi~an DS 48m2, Satelit, M. îpli}a, II sprat, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, ukwièn, cena samo 30.900. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 611200 HIT NA prodaja! Izuzetan DS 60 m2, Novi bulevar, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwièn, odmah useqiv! Cena samo 44.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 611201 RAD NI^ KA ULI CA, komforan dvosoban stan od 78m2. III sprat, lift, terasa, ukwièn. Moè biti 2.5. Cena 71.000E. Telefon 063/7776233. 611189 BU LE VAR VOJ VO DE STE PE, hitna prodaja odmah useqivog stana od 60m2 + 10m2 terase, I sprat, ukwièn, odli~an. 51.500E. Telefon 063/108-8017. 611190 FU TO [KI PUT, bez ulaga wa, kompletno renoviran dvosoban stan od 48m2. II sprat, ukwièn. Povoqno, 37.100E. Telefon 060/6211685. 611191 BU LE VAR EVRO PE, nov, brzo useqiv stan od 48m2, I sprat, lift, terasa. Cena 43.300E. Mogu}nost povrata PDV-a. Telefon 063/504-799. 611192 DVO SO BAN 59m2, funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwièn, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 44.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604. 609543 LUK SU ZAN dvosoban 40m2, kompletno name{ten stan, italijanski name{taj i oprema, lepa terasa, centar-Bulevar, Augusta Cesarca, II sprat sa liftom i garaòm u suterenu, useqiv od 01.06. 220 evra/mese~no. Telefon 063/517-846. 609478 DVO SO BAN u funkciji 2.5sobnog, Liman III, 62m2, odli~an stan, super lokacija, cena 61.500E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 609537

KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 609512 HIT NO!!!!! Nova Detelinara 48m2 - dvosoban, ukwièn, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, CG, odli~an raspored, cena 47.400E - nije fiksno. Te lefoni: 021/542-779, 064/8236604. 609554 CEN TAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 609561

LI MAN u Balzakovoj ulici dvosoban stan 58m2, ukwièn za 53.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 609562 BU LE VAR OSLO BO \E WA dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 51.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 609563 NO VO NA SE QE, u novijoj zgradi, 2.0 stan na I spratu, 49m2, cena 43.300 evra, mogu}a i zamena za garsoweru ili 1.0 stan uz doplatu... Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609503 CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Telefon 064/220-95-65, www.bomil.rs. 609509 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-99. 609506 N. DE TE LI NA RA, nov, brzo useqiv 2.0 stan od 40m2 po ceni 39.200, Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 609501 GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, povoqno proda jem na II spratu sa liftom, odli~an 2.0 stan + parking mesto gratis, ukwièno, cena 51.000. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 609499 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 38.000. Telefon 063/517-846. 609480 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwièn, useqiv. Hitno! Povoqno. Telefon 063/517-846. 609481 PR VO KLA SAN dvosoban 67m2, Novo naseqe-Savina, Branislava Borote, III sprat, moè biti dvoiposoban, gradila”Budu}nost”, useqiv, ukwièn, bez ulagawa. Hit no! 58.000. Telefon 063/517846. 609482 NO VI JI dvosoban 54m2 u strogom centru, Ilije Vu~eti}a, kod Izvr{nog ve}a, drugi sprat, prvoklasna gradwa, luks oprema, |akuzi, pripadaju}a ostava, treba videti stan. Telefon 063/517-846. 609483 LI MAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwièn useqiv po dogovoru. Hitno!!! Telefon 065/2500-213. 609489 OD LI ÂN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwièn 1/1. [ifra:12129. Telefoni:0 63/433-738; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 609450 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pija ce, odmah useqiv i ukwièn, cena 33.000 evra. [ifra:21470. Telefoni: 064/2003-103; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 609451 NA BU LE VA RU, kod „Dnevnika”, odmah useqiv i ukwièn dvosoban stan, sa terasom i liftom, na hitnoj prodaji i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra:22890. Telefoni: 021/427277; 064/343-29-69, www.solis-ne kretnine.com. 609452 DO BAR dvosoban stan 40m2, u blizini novosadskog porodili{ta Betanije, kuhiwa odvojena, a ima i svoj prozor, stan je sre|en, bez ulagawa, kompletno sa name{tajem, cena 40.200 evra. [ifra:20031. Telefoni: 021/451-570; 060/018-94-22, wwws.so lis-ne kret ni ne.com. 609453

oglasi

nedeqa20.maj2012.

GR BA VI CA, dvosoban ukwièn stan 41m2, moè i name{ten, kuhiwa sa svojim prozorom, gleda na isto~nu stranu, odli~na terasa. Moè i kredit... Pozvati. [ifra:22396. Tel.: 021/520-231; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 609454 PA @WA, hitna prodaja odmah useqivog dvosobnog stana za renovirawe 52m2 na 3. spratu u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, starija gradwa, cena 44.000! Prodaja samo za gotovinu, NE moè kredit. Stan je ukwièn. [ifra:23072. Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 609455 PRO DA JEM dvosoban stan 55m2 na Grbavici, gradio „Aleksandar”, Mi{e Dimitrijevi}a, 3. sprat, ukwièn, odli~an, cena 57.000 evra. [ifra:22515. Tel.: 064/1126239; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 609456 DO BAR, klasi~an dvosoban stan 59m2, na odli~noj lokaciji, u neposrednoj blizini {kole, Ribqe pijace, Dunava... Moè i zamena za mawi stan na Novom nasequ, cena 60.000 evra. [ifra:17188. Te lefoni: 065/20-19-010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 609457 HIT NO, uz Limanski park, peti sprat, nije posledwi u zgradi sa liftom, blizina {kole, obdani{ta i fakulteta, ukwièn dvosoban stan 60m2, mogu}a adaptacija u 2.5, cena 54.600 evra i mogu} dogovor, a moè i na kredit. [ifra: 23163. Tel.: 063/141-5800; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 609458 LI MAN 3, dvosoban stan kod {kole „@arko Zrewanin”, na prvom spratu 52m2, prazan i odmah useqiv, mogu}e je uz adaptaciju dobiti dvoiposoban stan, cena 51.500 evra. [ifra:22856. Tel.: 064/44912-70; 021/520-231, www.solisnekretnine.com. 609459 SA JAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, lift, terasa 45.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 609472 SLO VA^ KA, dvosoban, ukwièn, lift, terasa, nov, odmah useqiv, III sprat, 52.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 609473 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 609474 DVO SO BAN, 78m2, centar Radni~ka, stan na izuzetnoj lokaciji, 3. sprat, lift, 2 terase, blizina fakulteta, Suda, Spensa, odmah useqiv, cena 75.000 evra. Tel. 021/55-7758, 065/555-77-58. 609433 DVO SO BAN, 53m2, Rumena~ ka, stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni {tvo 1/1, odmah useqiv, moè i putem kredita, cena: 42.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58. 609435

PRO DA JEM dvoiposoban stan na Limanu 4. na prelepoj lokaciji, cena dogovor. Tele fon 066/950-93-50. 52967 DVOIPOSOBAN komforan, ukwi`en stan, Bulevar Oslobo|ewa 94, sprat 10. od 14, povr{ine 65m2, 58.000e, vlasnik, bez posrednika. Telefoni: 063/275-619, 063/503-334. 53385

CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25. 53257 OD LI ÂN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1300 kaplara 16. Telefon 063/524133. 53297 PRO DA JEM stan 80m2 u Turgewevoj ulici, ili mewam za mawi uz doplatu 74.000E. Telefon 060/180-8044. 53323 HIT NA PRO DA JA!!!! Trosoban stan na Bulevaru Cara Lazara, ukwièn, 67m2, dvori{no orjentisan. Telefon. 062/645-869. 53373 LI MAN II 75m2, kompletno renoviran, bez ulagawa 77.000, nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 609475 LI MAN III 73m2, dvoiposoban, renoviran, dve terase, dva sanitarna ~vora, dvori{na strana. Slike na www.trefne kretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 609476 LI MAN, zgrada radila „Budu}nost”, 60m2, dvoiposoban, odli~no organizovan stan, dvostrano orjentisan. Pozvati da se dogovorimo. [ifra:23127. Tel.: 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 609460 PRO DA JEM nov ukwièn dvoiposoban stan u vili kod Bulevara oslobo|ewa, 70m2, odmah useqiv. [ifra:23255. Telefoni: 065/2019-011, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 609464 BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel.: 6366-952, www.bomil.rs. 609507 NO VA DE TE LI NA RA, okolina „ABC”-a u zgradi „Budu}nosti”, odli~an 2.5 ukwièn stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609508 GR BA VI CA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spra tu sa liftom, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609510 LI MAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwièn 2.5 stan od 76m2, cena 77.250. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 609511 UKWI @EN 39m2 - dvoiposo ban stan, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, cena 36.100E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6618. 609555 LI MAN III kod parka, sre|en, bez ulagawa dvoiposoban stan 73 m2, niè spratnosti. Telefon 6615-117. 609571 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, moè dvoiposoban, izuzetan, ukwièn stan, hitno povoqno! „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 609534 PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spra tu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 609515 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 609516 DVO I PO SO BAN - gradila „Budu}nost” 60m2, ukwièn, useqiv, terasa, CG, odli~an raspored, cena 65.000E. Tele foni: 021/6614-200, 064/8236610, (www.avenia-nekretnine.com). 609545 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv, 49m2, dvoiposo ban, perfektan raspored, te rasa, odli~na oprema, hrastov parket, italijanske plo ~ice, moè kredit cena sa PDV-om 45.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610, (www.avenia-nekretnine.com). 609551

NOV - useqiv 59m2, dvoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, perfektan raspored, moè na kredit, cena sa PDV-om 63.450E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6601. 609547 MAK SI MA GOR KOG, kom pletno renoviran dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, terasa, ukwièn. Hitna prodaja! 50.000E. Telefon 063/101-0664. 611193 PO VOQ NA prodaja dvoiposobnog ukwiènog stana od 55m2 u Gogoqevoj ulici. Dva kupatila, lift, terasa, ukwièn. Telefon 063/1088017. 611194 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 65.000E. Telefon 063/108-8017. 611195 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 35.000E. Telefon 060/6211685. 611188 LI MAN II, 53m2, bez ulaga wa, kompletno renoviran, ukwièn, odli~an trosoban stan. Lift, terasa. Cena 43.800E. Hitno! Telefon 063/777-6233. 611196 IZ VAN RE DAN, ukwièn stan 71m2 u vili sa 6 stanova u Ulici Toplice Milana, II sprat. Ostaje kuhiwa, plakari, |akuzi. Telefon 063/7776233. 611197 KOM PLET NO renoviran trosoban stan od 59m2 na Limanu III. Dvori{no orjentisan, kuhiwa sa prozorom, velike spava}e sobe. Telefon 063/108-8017. 611198 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije - investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 611227 TRO SO BAN stan na Novom nasequ, 78m2, prvi sprat, useqiv, ukwièn. Povoqno 66.950. [ifra 1001249, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611228 U SO WE MA RIN KO VI] trosoban salonski stan povr{ine 95m2, prvi sprat, potrebno renovirawe, cena 87.500. Tel. 523-193, 065/85066-16, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002977. 611229 LEP trosoban stan u Gunduli}evoj ulici, 77m2, ukwièn, 72.000, {ifra 1001089, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 611230

MAK SI MA GOR KOG 74m2, 1. sprat, ukwi`en trosoban stan, klasi~an raspored, renovirano kupatilo, dvostrano orjentisan, parking u dvori{tu, cena 75.200E. Telefoni: 064/823-6601, 021/ 542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 609548

LUKS - 64m2, nov trosoban stan perfektan raspored, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, ukwièn, cena 72.500E. Slike na www.avenianekretnine.com. Telefoni: 064/823-6618 021/ 542-779. 609544 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 609517 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609513 SO CI JAL NO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3.0 stan od 78m2, mogu} dogovor oko kupovine sa stvarima... Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609514 LI MAN JE DAN trosoban stan 78m2 odli~nog rasporeda, cena 72.000 za svaki dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 609564 GR BA VI CA odmah useqiv, odli~an stan 70m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538166. 609565 KOD SPEN SA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwièn, dobar raspored. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 609566

dnevnik

SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 83.000. Telefon 063/517-846. 609484 NOV prvoklasan trosoban 77m2, Kod novog hotela „Holidej in” Futo{ka, I sprat, useqiv po isplati, lep pogled, dve terase, 72.000. Telefon 063/517-846. 609485 OD LI ÂN trosoban, pravi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno ze lenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwièn, cena povoqna! [ifra:22774. Telefoni: 021/427-277, 065/20-19013, www.solis-nekretnine.com. 609461 @E LE ZNI^ KA ULI CA, komplet renoviran stan od 100m2, ukwièn kao dve stambene jedinice, veliki dnevni boravak sa kuhiwom, veliko kupatilo, dosta svetlosti, cena 100.000 evra ili pozovite da se dogovaramo. [ifra: 22831. Telefoni: 021/451-570; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 609462 PRO DA JEM trosoban noviji ukwièn stan 88m2 na 2. spratu, iza Doma zdravqa na Novom nasequ. Hitna proda ja!! [ifra 22892. Cena 82.400E. Pozovite na 064/1340459 ili 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 609463 TRO SO BAN, 95m2, blizina Dunavskog parka, stan salonskog tipa, okrenut na dve strane, 1. sprat, terasa, malo stanara u zgradi, idealan za ordinaciju, kancelariju… vredi kupiti, hitno! Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58. 609436 TRO SO BAN, 95m2, okolina Ribqe pijace, noviji stan na 2. spratu, 2 terase, okrenut na dve strane, u odli~nom stawu, klimatizovan, tenda, ostava, moè zamena za mawi stan do 60m2, bez posrednika. Tel. 063/7-333-621. 609432

STAN kod Spensa na dva nivoa od 114 m2 mewam za mawi ili prodajem. Telefon 063/522-730. 53102 STAN u centru na 2. spratu, 4.0 soban od 112m2. Telefon 063/504-124. 53298 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2 strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/8150622. 53304 TRO I PO SO BAN, 95m2, BGD kej - Koza~inskog, izuzetan stan na izuzetnoj lokaciji, zgrada od crvene fasadne cigle, okrenut na dve strane, 1. sprat, blizina Dunava… Tel. 065.555-77-58, 021.55-7758. 609434 LI MAN!!! Troiposoban stan od 92m2 ni`e spratnosti u odli~nom stawu, ukwi`en useqiv po isplati!!! Telefon 065/2500-213. 609490 STAN u centru, salonskog tipa 102m2, troiposoban. Telefon 6615-117. 609572

SOM BOR SKI BU LE VAR 82m2 - troiposoban, useqiv odmah, nov, 3. sprat, lift, odli~an raspored, terasa, CG, cena 67.600E. Telefon: 021/424-963, 064/823-6608. 609553 LI MAN ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500 - moè dogovor. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 609522 U NE PO SRE DOJ BLI ZI NI KE JA, Ulica Koza~inskog, troiposoban stan od 100m2, I sprat, lift, terasa, ukwièn. Povoqno. Telefon 063/777-6233. 611199 EKS TRA LO KA CI JA, u Radni~koj ulici, u novijoj ukwiènoj zgradi odli~an stan od 115m2, I sprat... Telefon 063/828-83-77. 609523 GR BAV CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 609524 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 609525 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 609526 NO VA DE TE LI NA RA, od li~an 4.0 nov stan od 120m2, bez kosina, cena 95.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 609527 GR BA VI CA, odli~an 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + garaà gratis. Telefoni: 636-8429, 064/220-95-65, www.bomil.rs. 609518 LI MAN 2, odli~an ukwièn stan od 90m2, cena 103.000. Te lefon 636-8429, www.bomil.rs. 609519 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 609520 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/82883-77, slike na www.bomil.rs. 609521 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 609567 CEN TAR u blizini Spens-a ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 609568 DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan u odli~noj zgradi niè spratnosti!!! Telefon 063/500-213. 609491 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 609492

oglasi

dnevnik

ULI CA ARA WI JA NO [A, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwi`en nov dupleks od 109m2. [ifra:11200. Telefoni:0 21/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 609466 NO VI JI ~etvorosoban, Grbavica, Lasla Gala, V sprat sa liftom, u dva nivoa, dva kupatila, terasa, parking mesto, ukwi`en useqiv, hitno! 77.000. Telefon 063/517-846. 609486 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451-318, 523-193. 611231

PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 51722 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215. 52740 VE TER NIK, ku}a poslovno stambena 1/1 vlasnik, ekstra povoqno. Moè sve varijante, zamena za stan + doplata. Telefon 065/823-8960. 52927 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419375, 062/107-29-996. 53160 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 53229 PRO DA JA - ZA ME NA komforne ku}e u Salajci sa potkrovqem 150m2, nusprostorija 20m2, garaà 40m2/600m2 placa. Mogu} svaki dogovor. Telefon: 021/6330-016. 53286 HIT NO i povoqno prodajem ku}u kod @elezni~ke stanice. Moè i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 061/1524629. 53344 TE LEP, Ul. Qubice Ravasin, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon: 062/8901199. 53372 USE QI VA suva ku}a, bez ulagawa, kong, dve sobe, kuhiwa, kupatilo i {pajz 100m2 stambene povr{ine, sa zemqom od 5 ara i wiva prve klase 2 ara 76m2 u Ba~kom Gradi{tu na odli~noj loka ciji blizu centra i bus sta nice za 12 000E. Moè dogo vor. Telefon 063/766-73-50. 52596 SR BO BRAN, Ul. Ive Andri }a, ku}a 250m2, plac 450, bez ulagawa, moè zamena za stan u Novom Sadu. Telefon: 062/543816. 53375 PE TRO VA RA DIN, ku}a ukwièna 200m2 na placu 930m2 u lepoj ulici blizu {kole i pijace, cena 60.000E. Telefon 063/585-076. 53249 PRO DA JEM ku}u u Gardi novcima. Telefon 064/40-26694. 53139

ME WAM dve ku}e useqive, dobra lokacija u istoj ulici, u lepom mestu, Kulpin, za stan u Novom Sadu. Telefoni: 021/22-888-10, 062/14-58419. 53153 PRO DA JEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856 PRO DA JEM plac u Sirigu 1200m2, struja, voda, telefon, temeq na placu. Telefon 064/170-4430. 53051 PO VOQ NO prodajem ba{tu veli~ine 4000m2, u selu Koviqu. Ba{ta se nalazi blizu ku}a. Telefon 021/621-0524. 53184 GAR DI NOV CI - prodajem 1 ~etvrtinu jutra zemqe, ulazak u selo kod autobuske stanice. Telefon: 6413-128. 52933 PRO DA JEM ogra|en plac u Rumenki 580m2, pro{la struja i voda, 11.000E. Telefon 060/180-80-44. 53324 PLA CE VI, Rumenka, poro di~no stanovawe, 1/1, 6.500E, 9.000m2, autoput, 3e/m2. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 53331 PLAC na Tranxamentu, Petrovaradin, 27 ari, mogu}e deliti na dva, dozvoqena gradwa. Telefon 064/22-87-731. 51403 SREM SKI KAR LOV CI u potezu Beqe{evo (Kurjakovac), 3ha 24a zemqe povoqno. Telefon 064/16-12-596. 52713 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 X 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 53041 SREM SKI KAR LOV CI vikend zona, 2 + 2, 5 jutra zemqe idealno za sve namene. Telefoni: 021/881-402 i 064/244-1185. 53143 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put. Telefoni: 063/507-097, 021/2977565. 53179 PRO DA JEM plac Petrovaradin - Puckaro{, asfalt, struja, voda, 7500E i placeve na Popovici, asfalt, struja, voda, 15E/m2. Telefon: 064/146-5474. 53307 OZBIQ NOM kupcu! Sala{ ênej - 22000m zemqe 8000 malina, 30000 sadnica, zalivni sistem, struja, stara ku}a, vila, ukwièno. Telefon: 063/598-463, 021/6621-797. 53374 PE TRO VA RA DIN, placevi na lepim lokacijama od 500m2, 650’m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Telefon 063/152-0521. 53250 HITNO prodajem ku}u u Veterniku, 240m2, plac 655m2, Ul. @elezni~ka 26. Telefon 021/823-907. 53399 TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefne kretnine.co.rs. Telefon 444107. 609469 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvoj na ku}a+garsowera u funkci ji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 123.600 evra. Te lefon 063/828-83-77. 609528

KU ]A, [ajka{ka, 100m2/ 400m2, 20m front, ukwièna, sva infrastruktura, blizina Temerinske ulice, pogodno i za firme. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 609532 KU ]A sama na placu- Vidovdansko naseqe - iza âtalova 75m2 - uredna dokumentacija, plac 360m2 - front 18m2, cena 41.200E. Telefoni: 064/8236604, 021/424-963. 609558 ZO NA NO VOG BU LE VA RA iza hotela „Holidej in”, ku}a 100/600m2. Telefon 6615-117. 609569 KU ]A na Salajci u mirnom delu grada novija 190m2 na placu 500m2 ukwièna, cena 105.000. Hitno. Tel. 060/07537-82, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 3000217. 611209

SR. KA ME NI CA centar 82m2, lepa, ukwièna ku}a na placu 830m2 + 36m2 pomo}ne prostorije, pogled na Dunav, {ifra 3000214, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 060/07305-77, 451-318. 611210 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel.: 444-107, 633-7853. 609468 ÂR DAK, na najlep{em mestu sa pogledom na Novi Sad ku}a od 150m2 na placu od 1000m2. Ukwièna. Telefon 063/777-6233. 611175 GRA \E VIN SKI PLA CE VI na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, povr{ine od 380-620m2, a cena 40 evra/m2. Za sve dodatne informacije pozovite 021/427-277 ili 065/20-19-010. 609438 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta Pr+3+Pk... za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103. 609439 ZE M QI [ TE 7035m2 (28 h 250m) uz Novi bulevar preko kanala, dozvoqeno 50% izgra|enost P+2- poslovni objekti, K.O Novi Sad, cena dogovor. Telefon 064/823-6601. 609557 SREM SKA KA ME NI CA, Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, CG, ukwièn. Cena 16.500E. Telefon 060/621-1685. 611176 HIT NO prodajem plac od 370m2 u Petrovaradinu, Ul. âjkovskog, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, ili 4 stana, ogra|en, front 21m, svi prikqu~ci na ulici, asfalt, cena samo 29.900 za ke{-popust! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 611206 PRO DA JEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno, Cena 28.000E! Telefon 060/6211685. 611173 HIT NO i povoqno, spratna ku}a u centru Ka}a, 190m2 na lepom placu od 950m2. Cena 48.500E. Telefon 060/6211685. 611174 GRA \E VIN SKI PLAC, poslovna zona, izlaz iz Temerina, front 250m uz me|unarodni put, 16.700m2, mogu}a kupovina mawe parcele. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 609540 PLAC za vikendicu, LedinciLiparije I, 2500m2, ukwièno, pogled na Novi Sad, asfaltni put, 22.000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 609529 PLA CE VI, Bocke, gra|evinska zona, vi{e komada, jedan pored drugog, pogled, odli~an prilaz, ukwièni. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 609535 GRA \E VIN SKI plac, Popovica - Mo{ina vila, 1006 m2, ukwièn, dimenzije 40h25m, moè prodaja pola placa, odli~na cena - preporu~ujemo, samo 27.500E. „Kvart” 021/ 450-417; 063/12897-97. 609536 BA^ KO GRA DI [TE - Biserno ostrvo, raj za pecaro{e, nova vikendica i vo}wak na 20 ari. Mogu} dogovor. Telefon 021/6910-187. 609595

IZ DA JEM name{ten lokal sa policama i vitrinama, na glavnom putu, kod Instituta. Informacije na telefon 060/331-96-19. 53015 IZ DA JEM uli~ni lokal, Jevrejska 19, Novi Sad, prodavnica obu}e. Telefon 021/6610-049. 53288

nedeqa20.maj2012.

IZ DA JE se lokal za tihu delatnost, 21m2, sa sanitarnim ure|ajem i parnim grejawem, linijom za telefon, Ul. Gagarinova 14. Telefon 064/20514-45. 53239

I Z D A J E M

uli~ ni lo kal u Katoli~koj porti u Novom Sadu

110m2+220m2

za kafi}, restoran, diskoteku, kockarnicu, kladionicu.

Te le fo ni: 063/504-085, 069/5040850. 53192 IZ DA JEM name{ten kancelarijski prostor od 50m2 u Kosovskoj ulici, mese~no 150E. Tel. 062/29-18-29. 53380 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Ko ste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 611208

PRO DA JEM ili izdajem poslovni prostor od 80m2 - 740m2 u Novom Sadu, [ajka{ka 6. Tel. 061/140-2000. 52399 PRO DA JEM na Najlon pijaci - Novi Sad stambeno-poslovni objekat 422m2 restoran u radu i {est stanova. Mogu} dogovor. Telefon 064/0400313. 53170 MAGACINSKI prostor ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h7 i dvori{te 20m2. Tel. 064/19-22-001. 53171 PO SLOV NI PRO STOR, Nova Detelinara, odli~no za kancelarije, servise i sli~no, 130m2, cena samo 49.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 609530

PRO DA JEM gara`u 26m2 ispod zgrade, Ul. Papa Pavla 7. Telefoni: 063/58-81-27, 060/04-26-468. 53242 GA RA @A, Grbavica - M. Di mitrijevi}a, 17,5 m2, hitna prodaja, cena samo 4.900E. „Kvart” 021/450-417, 064/18938-87. 609538 GA RA @A 13m2, Bulevar Ja{e Tomi}a 13m2, ukwi`ena, u prizemqu zgrade 6.000. Tel.: 444-107, 633-7853. 609467

KU PU JEM sve vrste automobila, mo`e i havarisanih. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Telefon: 064/337-7695, 824-611. 51638 FI AT PUN TO GRAN DE 1. 3. MJ 2006. godina, registrovan 6 brzina, o~uvan - vlasnik. Tel. 063/532-258. 53079 PRO DA JEM golf 4 dizel 2001. god. sa petoro vrata u odli~nom stawu i registrovan do februara 2013. Telefon 064/6498286. 53174 [KO DA 120 L, registrovana u dobrom stawu. Telefon: 064/260-42-88. 53149 AUDI A4 - TDI 2002 god. besprekorno o~uvan, metalik sive boje, pre{ao 160.000km, cena 8000e, mo`e dogovor. Telefon 063/7667350. 53394

VE[ MA [I NE od 15.000, TV od 3500. LCD 32. od 22.000, fri`ideri sa zamrziva~em od 22.500. mali ku}ni aparati, usisiva~i od 2995. DVD, mini linije, 5.1, i jo{ puno toga. Telefon 021/528-822. 52035

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 53156

SER VI SI RAM zamrziva~e, friìdere, ve{ ma{ine, sudo ma{ine, Novi Sad i okolina. Tel. 064/11-89-094. 52036 POVOQNO vr{im sve vodoinstalaterske usluge, vodovod, grejawe itd. Odràvawe zgrada do najsitnijih kvarova, dugogodi{we iskustvo. Tel. 063/8556568. 53416 HI DRO-IZO LA CI JA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova. Garancija. Telefoni: 021/731-895, 064/128-94-87 i 060/0731-895. 52154 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva }ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135. 52222 IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fik snih i rolo komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 53093 PO PRAV KA i ugradwa klima ure|aja, bele tehnike, bojlera, {poreta, ve{ ma{ine itd. dajemo garanciju. Vi{egodi{we iskustvo. Telefoni: 061/13-11283, 021/6415-210. 53124 VO DO IN STA LA TER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53126 SVE zidarske radove izvodimo. Zvati na broj 064/312-3280. 53253 SA MO za penzionere i pro svetare povoqniji molerskofarbarski radovi. Telefon: 6435-231 i 064/230-68-98. 53261 KU] NI MAJ STOR - montaè, demontaè, nema{teja, sa nitarija, popravke, vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta. Telefon 065/6824-398. 53274 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Tel. 6612-570 od 9-12 15 -19. 53287

KU PU JEM sliku Nikole Graovca - svadbeni poklon mladencima. Telefon 063/2283-22. 52899 KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni no vac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44677

PRO DA JEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 021/848-188, 063/511932. 53082

TRA @IM doma}icu Ma|aricu izme|u 45 - 55 godina, i da ima voza~ku dozvolu i dobro da kuva. Telefoni: 021/541662, 062/1903732. 53208 PO TREB NA radnica za rad u marketu sa iskustvom, kao trgovac - blagajnik. Telefon 064/813-8207. 53137

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa20.maj2012.

JEDNOGODI[WI POMEN

CENTAR za eko-etno turizam prima dve sekretarice - sarad nice. Razgovor 22. maja, u @elezni~koj br. 28/ drugi sprat demohri{}anska stranka. Tel.: 021/6617-090. 53187 KU]NA NEGA. gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Tel. 021/400-148. 53341 HRVATSKO, Crnogorsko primorje, Evropa: potrebni ugostiteqski radnici, kuvari, kuvarice, picemajstori, konobarice, konobari, gerontonegovateqice, medicinske sestre, bebisiterke, doma}ice ku}e. Telefon; 021/400-148. 53342

HITNO PRODAJEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 52565 BURAD - hrastova polovna od 500, 400, 300 litara i ba~va od 700 litara za kominu. Povoqno. Telefon 064/28861-71. 53040 KUPUJEM stare automobile do 200E, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Tel.: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 53050

dnevnik

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

TU@NO SE]AWE

Nenadu @ivkovu Miroslav Stupar

Qubisav Pavlovi} Qubo

1968 - 2012. od pripadnika Policijske stanice u Ba~koj Palanci.

Pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama. Pomen }e se odr`ati 20. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu zauvek ~uvamo tvoj dragi lik i osmeh u srcu, neprocewivo, ba{ kao {to si i Ti bio.

601-P

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

1964 - 1995. U utorak, 22. maja navr{i}e se sedamnaest godina od kako si iznenada oti{ao, mili i nasmejani sine moj, isto toliko godina tuge i bola. Verujemo da si u Carstvu Gospoda na{eg Isusa Hrista, jer si bio plemenit ~ovek i to nam ubla`ava tugu. Amin.

Tvoji najmiliji.

Tvoja majka Gospava i brat Milisav sa porodicom.

53430

53258

Posledwi pozdrav

Danas, 20. 5. 2012. godine navr{avaju se tu`ne i prete{ke 22 godine od prerane smrti mog sina jedinca.

Dragan - Gagi Radovi} Nikad te ne}emo preàliti. Uvek }e{ biti u na{im srcima i najlep{em se}awu. Ve~no oàlo{}eni: neute{na majka Milenka Radovi} kao i porodice Krni}, Lukovi} i Bodiroà. 53262

SE]AWE Tri godine od kako smo ostali bez na{e drage supruge, mame i babe

^ETVOROGODI[WI POMEN

Nenadu @ivkovu 1968 - 2012.

Olge Tuni}

od aktivnih i penzionisanih pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu.

Uvek na wu misle weni najmiliji.

601-1P 53315

U oku suza, u srcu ve~ita tuga za tobom.

Ru`ici Teji}

TU@NO SE]AWE

ro|. Maleti}

TU@NO SE]AWE

19. 5. 2008 - 19. 5. 2012.

Miroslavu Kosti}u Miretu

od familija Savin i Maksimovi}.

53412

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 53. godini

Ru`ica Teji}

Dr Milenko Dra`eta

Qubica Pavli}ev

20. 5. 2003 - 20. 5. 2012.

Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni: Maja, @eqko i brat Milan sa porodicom.

Se}a ga se wegova Buba.

53432

53362

TU@NO SE]AWE I SEDMOGODI[WI POMEN

Dana, 21. 5. 2012. godine navr{ava se godina od kako nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Ru`ica Teji} ro|. Maleti}

ro|. Bo`in

Bezbroj je `eqa koje si nam ispunio, jo{ vi{e radosti {to si nam podario. A otkako si nas napustio, milioni suza niz na{a lica se slilo, jer iznenada sa nama te vi{e nije bilo.

Vojimir - Voja Je~menica 1. 2. 1962 - 24. 5. 1982.

Draga Qubo, pro{le su ~etiri godine od na{eg tu`nog rastanka. Ali ti `ivi{, i ve~no }e{ `iveti u mom srcu i mojim mislima. Suprug \or|e.

Tvoji najmiliji.

Sine, pro{lo je trideset godina tuge i bola. Sve je mawe dana do na{eg ve~nog susreta. Mama.

53358

53355

53241

DVOGODI[WI POMEN

Sahrana je u ponedeqak, 21. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Vidoju Bradi}u S tu`nim se}awem i po{tovawem, wegova supruga Ru`a sa decom.

53407

3 DESETOGODI[WI POMEN

Tvoji najmiliji: suprug Predrag, }erke Danica i Milica kao i ostala rodbina.

Radoslav Ajdari} Uspomenu na tebe ~uvamo sa qubavqu i tugom. Supruga Joka sa decom. 53366

53411

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci i baki

Zorki Mandi} - Krivokapi} obele`i}emo u nedequ, 20. 5. 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

Bo`idar Gruji} 1934 - 2002.

dr Miliji Martinovi} - Sterio obele`i}emo u ponedeqak, 21. 5. 2012. godine, u 10 ~asova, u Sabornoj crkvi, u Novom Sadu.

Tvoj suprug Milan i Uzelac \or|e i Olgica sa decom.

Po~ivaj u miru o~e! Sin Goran. 53369

O`alo{}eni weni najmiliji. 53368

53177

^iTUQe l POMeni

dnevnik

TU@NO SE]AWE GODI[WI POMEN

TROGODI[WI POMEN

Dana 24. 5. 2012. godine navr{avaju se dve godine na{e neizmerne tuge i bola za na{im dragim suprugom, ocem i tastom

Stevan Zlokolica 23. 5. 2011 - 23. 5. 2012.

POMEN Dana, 21. 5. 2012. godine navr{ava se godina od smrti

1937 - 2012.

Sigurni smo da ose}a{ koliko Te volimo i koliko nam nedostaje{. Vole te Tvoji zauvek neute{ni: supruga Nena, }erke Svetlana i Marija i zet Vladan.

Sahrana drage nam pokojnice je 20. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, u Novim Ledincima, iz porodi~ne ku}e.

53413

53427

53404

53233

Slavka Arsenijevi}

1940 - 2010. iz Oxaka

S po{tovawem, supruga Leposava, sin i }erka sa porodicama.

Dana, 27. 6. 2012. godine navr{avaju se dvadesettri godine od smrti

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka, supruga i nana preminula 18. 5. 2012. godine, u 75. godini.

tekst. in`. Drakuli} I. Stevan

Stevan Ninkov

Vreme prolazi, a tuga i bol ostaju ve~no u na{im srcima. Supruga Dobrica, }erke Ivana i Biqana, zet Zoran i unu~ad Mina, Lijam, Awa i Mark iz @abqa.

nedeqa20.maj2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je preminuo na{ voqeni

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav Nani

Posledwi pozdrav na{oj Tejani

Jovan Popov Slavki Arsenijevi}

1949 - 2012.

Veg Ilone

Veg [andora

defektologa

istori~ara

ro|. Kasapski

Sahrana je u ponedeqak, 21. 5. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Ode i sa sobom odnese bolnu istinu.

Sa velikom qubavqu, zahvalno{}u i se}awem: }erka Enika i unuka Sibila.

Tvoji najmiliji: majka Miroslava, sinovi Radivoj i Pera, snaja i unu~i}i.

53357

53420

Slavki Arsenijevi}

Unuka Jasmina sa porodicom.

Weni: Sa{a i Dragica.

53429

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav bratu

pozdrav

dragom

53428

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Tomislav Du{ana [o} Jovi Malinovi}u

preminuo 18. maja 2012. godine, u 79. godini. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 21. maja 2012, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Oti{ao si tamo gde ni{ta ne boli ali }e{ sa nama zauvek ostati. Porodica.

Jovi Malinovi}u

od sestre An|e sa porodicom Keki}.

od: sestre Cvite sa porodicom Mitri}.

@arku Jawinu

od sestre Vesele sa porodicom.

od brata Dragomira sa porodicom.

53410 53422

Posledwi pozdrav bratu

Te{kog srca se opra{tamo od tebe. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

^aruga - Jovo Malinovi}

Jovan Popov Sa tugom }e ~uvati uspomenu na tebe: ujak @ivan, ujna Mira, sestra Spomenka, zet Jovan i sestri~ine Jovana i Sowa.

Jovi Malinovi}u

Zauvek u na{im srcima.

53431

53423

Posledwi pozdrav stricu

Jovi Malinovi}u

od: brata Mi}e sa porodicom Malinovi}.

od: brati~ine Daniele sa porodicom Tegeltija.

53424

53425

Nada, Nenad i Pop.

53414

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac

Dragom kumu i velikom ~oveku

53418

53419

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 58. godini preminuo na{ dragi

@arko Jawin

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

@arku Jawinu

Sahrana je u nedequ, 20. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, u ôrtanovcima. Oàlo{}eni: supruga Sneàna i sinovi Vladimir i Aleksandar.

od: tetke Milice sa porodicom.

53417

53426

Dragom kumu, velikom prijatequ i dobrom ~oveku

Jovo Malinovi} @arku Jawinu

preminuo 17. 5. 2012. u 56. godini. Sahrana }e se odr`ati 21. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Milka, sin Du{an i }erka Jelena sa porodicom. 53421

@arku Jawinu

posledwi pozdrav od porodice Prole: kume Jagode, kuma Riste i dece: Nevene, Milane i \or|eta sa porodicama.

posledwi pozdrav od: kume Zore i porodica Andrejevi} i Brqak.

OG-1

53434

08.05 08.35 09.00 09.05 09.30 10.35 11.00 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.30 17.55 19.15 19.30 20.05 00.00 00.50 02.10 02.35

tv program

nedeqa20.maj2012.

Све о животињама Академац Вести Увек медаља Колико се познајемо Школски програм Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Вести Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Вести Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Са девојком као ти, филм 2. део Цртани филм ТВ Дневник Избори 2012. - Изборно вече Грување Са девојком као ти, филм 2. део Све(т) око нас Нови таблоид НС

06.05 08.00 09.06 11.05 12.38 13.05 13.20 13.28 14.15 14.50 14.57

Тема недеље (Панонија, 19.00) 08.00 09.00 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30

Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И вести Војвођанске вести Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Арт бокс Избори рулет, спец. ем. Војвођанске вести Филм: Клуб усамљених срца

17.00 17.55 19.05 19.30 20.06 22.57 00.00 00.23 02.04 02.37 03.20 04.41 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Вести Фудбал: Јелен супер лига, Војводина - Црвена звзеда и Партизан - Металац, мулти пренос Вести Војна академија Слагалица Дневник Председник 2012. Достојевски Дневник Егзит Време је за бебе Балканском улицом Магазин Србије на вези Војна академија Верски календар

ФУДБАЛ: ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА

Војводина - Црвена звезда, Партизан - Металац мулти пренос (РТС 1, 14.57)

Сијена Гилори

С девојком као ти Телевизијска адаптација новеле „Take a girl like you” Кингсли Амис из 1960. године прати живот двадесетогодишње Џени која долази у Лондон да би подучавала децу... Улоге: Руперт Грејвс, Хју Боневил, Роберт Довс, Сијена Гилори Режија: Ник Хјуран (РТВ 1, 17.55)

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.25 10.50 11.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 14.00 14.30 15.00 15.30 15.35 16.00 16.30 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.15 21.30 21.45 22.00 22.30 23.00 23.05 23.10 23.15 23.20 23.30

Кухињица-мађ. Ева магазин (мађ) Емисија на мађарском језику Романе ђиља (ром) Емисија на румунском језику Емисија на русинском језику Емисија на словачком језику Цртани филм Програм за децу (слов) Духовка (слов) Вести (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Вести (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Стари занати Недељни магазин (ром) Вести (ром) Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Вести (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Певана поезија 2012., 1. део (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Изборне вести (хрв) Изборне вести (слов) Изборне вести (рус) Изборне вести (рум) Изборне вести (ром) Изборно вече (мађ) Изборне вести (хрв) Изборне вести (слов) Изборне вести (рус) Изборне вести (рум) Изборне вести (ром) Емисија на румунском језику

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Рецепти Лауре Равајоли 09.00 Објектив 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Повезивање 10.00 Серијски програм 11.10 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Повезивање 12.30 Азбука родитељства 13.00 Објектив 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Објектив 14.35 Време је на мојој страни 15.15 Повезивање 15.25 Драцула 16.00 Објектив 16.10 Личности и догадјаји 17.00 Објектив 17.10 Храна и вино 18.00 Објектив 18.10 Рецепти Лауре Равајоли 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 7 НС дана 23.00 Серијски програм

08.40 Мото ГП Ле Ман – Загревање Мото 3 10.00 Евролига, Фајнал Фор 10.30 НБА Кошаркологија 11.00 Мото ГП Ле Ман – Трка Мото 3 13.30 НБА уживо 14.00 Мото ГП Ле Ман – Трка Мото ГП 15.30 Мастерс Студио 16.00 АТП Мастерс Рим финале 18.00 СК Студио 20.30 Копа Италија, финале: Јувентус – Наполи 22.45 НБА плеј оф 00.45 АТП Светски куп

03.30 05.00 07.00 08.00 09.00 11.00 13.30 15.30 19.00 19.15 19.50 20.05 20.55 22.00 00.00 01.00

Домаћин Дођи на вечеру Жене Галилео Квиз: Савршен минут Филм: Жена мачка Вече са Иваном Ивановићем Филм: Битка на Неретви Вести Аси Глас Србије 2012. Сулејман Величанствени Глас Србије 2012. Филм: Посејдон Повратак у цивилизацију Кобра

05.50 07.45 09.45 10.00 11.00 11.35 13.30 15.30 16.00

Милош Никић

ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

Јапан–Србија (РТС 2, 05.55) 05.55 Одбојка-Светска лига: ЈапанСрбија, пренос 07.45 Време одлуке 08.00 Дозволите.. 09.00 Жогарија 09.27 Бернард 09.31 Поштар Пат 10.29 Мој љубимац 11.00 Знање имање 12.00 Потрошачки саветник 12.25 Миксер 2012 - најава фестивала 12.28 Е-ТВ 12.59 Траг у простору 13.30 Културако аресипе 14.01 Српски источници 14.34 Магазин Србије на вези 15.12 Најлепше бајке браће Грим 16.15 Биографије 17.01 Фудбал-Еуро магазин 17.21 Одбојка (ж): Квалификације за ЛОИ, Србија - Тајланд (р) 19.05 Миксер 2012 - најава фестивала 19.14 Одбојка: Светска лига, Јапан - Србија (р) 21.00 Позоришне илузије: Отело 22.08 Јелен топ десет 22.53 Ја, ми и други 23.47 Миксер 2012 најава фестивала 23.50 Викенд Евронет 00.20 Фудбал-Јелен супер лига: Војводина - Црвена звезда и Партизан - Металац, снимак 02.00 Одбојка-Светска лига: Јапан - Србија (р) 03.26 Фудбал: Евро магазин

06.00 06.30 07.15 08.00 09.45 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

dnevnik

c m y

ВОА Маратон Универзум Филм: Злослутни медведићи Србија у ритму Европе Топ шоп Филм: Колико ме волиш? Улови трофеј Здравље и ви Слике живота Обични људи Рабит Фол Мирослав Лазански Универзум Њушкала Филм: Емпајер рекордс Филм: Дрвосеча Њушкала

18.30 19.05 19.35 20.00 23.00 23.35 00.00 01.45 03.25

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Пулс нације Вести Б92 Џои Интернат Свет на длану АТП Мастерс 1000, Рим, финале Вести Сунђер Боб Штрумфови Ноћ одлуке Вести Б92 Спортски преглед Филм: Заштићени сведок Филм: Море снова Филм: Уметничка дела

Спартак Осуђен да цео живот проведе лутајући по пустошима египатске пустиње, роб по имену Спартак добија нов животни пут када га на аукцији робова купи власник римске школе за гладијаторе. Дирнут одбраном етиопског ратника Драба, Спартак започиње предвођење робова које је Римљане оставило збуњене... Улоге: Горан Вишњић, Сир Алан Бејтс, Ангус Мекфајден, Рона Митра Режија: Роберт Дорнхелм (Хепи, 22.30) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00

Ноћ одлуке Пратите нас и сазнајте први, ко ће бити председник Србије. Наши репортери ће се укључивати из изборних штабова председничких кандидата. Програм из студија воде Славко Белеслин и Ивана Константиновић. За тумачење резултата, из минута у минут, задужена је Сузана Трнинић, са својим гостом Зораном Лучићем из ЦeСИД-а. (Б92, 20.00)

07.00 10.00 12.00 13.30 14.00 15.00

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.55 14.00 15.30 15.35 15.50 17.20 17.55 18.35 19.05 20.45 22.30 01.00 01.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Барби и 12 принцеза, анимирани филм Генератор Рекс Гормити, цртани серијал Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Вести Долина вукова Вести Телешоп Долина вукова Моја Србија Телемастер Црни Груја Дивљи ветар, филм Љубавни сигнали Спартак, филм Црни Груја Филм: На путу за Катангу

Добро јутро Филм: Водени коњ Шопингхоличарке Топ спид Гранд хит године Ја то тако

Недељно поподне са Леом Киш (Пинк, 16.00) 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.30 Први посластичар Србије 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.30 У рингу 23.30 Филм: Под опсадом 01.00 Филм: Предај се, Дороти 03.00 Филм

Кира Седвик

Дрвосеча Улоге: Кевин Бејкон, Кира Седвик, Бенџамин Брет Режија: Никол Касел (Авала, 23.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa20.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.20 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Луди за кућом - Америка Грађевинске интервенције Саградити, купити или рестаурисати Луксузни дом Уштедети купујући Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Посластичарски ас Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Ја, човек-слон Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 Ван Гог – комплетна прича 09.00 Једнакост за све: Тусен Лувертир и Хаићанска револуција 10.00 Визија Вангари Матајие 11.00 Лујза од Пруске – краљица срца 12.00 Величанствени Тати 13.00 Како су направљени „Мајмуни“ 14.00 Игра сенки 15.00 Тајм тим година X 16.00 Ван Гог – комплетна прича 17.00 Заборављена убиства 19.00 Борба против Црвеног барона 20.30 Спасавање Титаника 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Тајм тим година X 00.00 Ван Гог – комплетна прича 01.00 Заборављена убиства

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Дечак који је викао вук Свирач фрула Мојсије, принц Египта Чудесни подвизи младог Херкула Тајна Николе Тесле Нови светски хаос Гости из галаксије Америчка пита Кључ Заклон Еротски филм Еротски филм

Кључ Муж и же на за кљу ча ва ју сво је днев ни ке у фи ок у и зна ју да јед но дру гом чи та ју за пи се, што је сред ство ко је их во ди од јед ног сек су ал ног ис ку ства ка дру гом... Уло ге: Френк Фин леј, Сте фан ија Сан дре ли, Фран ко Бран ки ја ро ли Ре жи ја: Тин то Брас (Си не ма ни ја, 20.00)

07.43 Златна кинотека: Гунга Дин, филм 10.09 Ни да ни не 11.03 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.10 Донованов гребен, филм 17.13 Мир и добро 17.49 Баштованка 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.00 Даунтаун Еби 22.00 Дневник 3 22.35 Поштено и према закону 23.15 Недељом у два 00.22 Донованов гребен, филм 02.07 Поаро 02.58 Скица за портрет 03.05 Призма

08.50 09.20 09.45 10.10

Мала ТВ Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин

06.00 Принцеза 07.35 Надарене руке: Прича о Бену Карсону 09.05 Васпитање за почетнике 09.30 Семи на путу око света 3Д 10.55 Легија изузетних плесача: Побуна почиње 12.20 Марс тражи маме 13.45 Дечко моје девојке 15.10 Поштена игра 16.55 Холивуд на снимању 17.25 Пирати са Кариба: На чудним плимама 19.40 Васпитање за почетнике 20.05 Артур 21.55 Мали велики војник 23.30 Игра престола 00.30 Спартак: Освета 01.30 Погрешно скретање 3 03.05 Списак клијената 04.30 Убица са интернета

Дијагноза: Убиство Мистерије Хејвена Добра жена Браће и сестре Филм: Суперајкула Филм: Све најбоље Све по закону Ерика Скандал Браће и сестре Добра жена Филм: Шампиони формуле 1

09.03 09.05 10.35 10.50 12.50 13.05 14.55 16.35 17.38 17.45 18.30 19.10 20.00

Кувар и по Колумбо ТВ продаја Пороци Мајамија ТВ продаја Бетовен 5, филм Шлампави мужеви, филм Будва на пјени од мора Кувар и по Ексклузив Викенд, звездани РТЛ Данас Галилео Сурвајвер: Повратак у цивилизацију Будва на пјени од мора ЦСИ: Мајами Астро шоу РТЛ Данас Дискавери: Без цензуре

21.00 23.00 01.25 02.25 03.00

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Ма ја ми Џим Бар бер ги не по сле џет-ски тр ке с Ме ри Лан дис, али она твр ди да га је упо зна ла то га ју тра. Алекс про на ла зи кр хо ти не у ра ни на гла ви Бар бе ра, што упу ћу је на ло ги чан за кљу чак да га је не што уда ри ло из ва зду ха... Уло ге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 23.00)

Фе ли ци тас Вол

Дре зден Дру ги свет ски рат бли жи се рас пле ту, али Хи тлер не ма на ме ру да се пре да. Да би убр за ли слом на ци стич ке Не мач ке, са ве зни ци од лу че да бом бар ду је Дре зден. Мла да и ле па Ана, је ме ди цин ска се стра у дрес ден ској бол ни ци, ве ре на за др Алек сан де ра. Али у бол ни цу уско ро сти же ен ге ски пи лот... Уло ге: Фе ли ци тас Вол, Џон Лајт, Бе ња мин Са длер, Хи нер Ла у тер бах, Ка та ри на Меј не ке Ре жи ја: Ро ланд Су со Рих тер (ХРТ 2, 20.00) 12.15 Библија 12.25 Филмски матине: Пуном снагом, девојке: До победе, филм 14.05 Савршени грабежљивац 15.35 Олимпијци, док. серија 16.05 Карате, Кроација куп - снимак 16.45 Олимп - спортска емисија 17.25 Рукомет, Премијер лига: Сисциа - CO Загреб, пренос 19.05 Телетабис 19.30 Музика, музика... 20.00 Дрезден, филм 22.30 Филмски бутик: Неподношљива лакоћа постојања, филм 01.15 Посебни додаци 01.30 Гаража 01.55 Ноћни музички програм

Сте фани ја Сан дре ли

09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

07.30 Судњи дан: Прича Џона Листа 09.00 Пространо је море 10.30 Шта девојке уче 12.00 Луди пандури 14.00 Прича Вернона Џонса 15.30 Кад прошлост сустигне 17.00 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 19.00 Биографија - Џон Траволта 20.00 Састанак наслепо 22.00 Сувишни пртљаг 00.00 Злочин из страсти

08.00 Месечина и Валентино 10.00 Осуђеници 12.00 Пурпурна ружа Каира 14.00 Не без моје кћерке 16.00 Удата за мафију 18.00 Хана и њене сестре 20.00 Врелина тела 22.00 Хотел Оаза 00.00 Приватни часови 02.00 Еротски филм

Кан ди Алек сан дер

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Град мотора Производни погон Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Опасан лов Пецање голим рукама Човек, жена, дивљина Полицајци на задатку Земља звечарки Интервентна јединица Мајамија 00.40 Погранична полиција 01.40 Човек, жена, дивљина

08.30 09.15 10.00 11.00 12.00 13.00 15.15 17.30 20.30 22.00 22.15 00.45 01.15

Аутомобилизам Бициклизам Кануинг Скокови Бициклизам Аутомобилизам Бициклизам Скокови Тенис Мотоспортови Бициклизам Скокови Мотоспортови

Уда рио син пар ти зан на оца „со лун ца”

Де ца ро ђе на из ван брач них ве за оста ја ла су „обе ле Рат не по де ле и рас це пи по га ђа ле су и по ро ди це: же на“, а и њи хо ве мај ке, као жи ви до каз „не мо ра ла“ и ге не ра циј ско ра зи ла же ње и су ко би де це и ро ди те ља, не га тив ног при ме ра за за јед ни цу. Ма га Ма га зи но вић, нај че шће си но ва и оче ва, до би ја ло је у та квом кон пр ва срп ска про фе си о нал на но ви нар ка, пи ше о свом тек сту и иде о ло шку и по ли тич ку обо је ност. Оче ви при ја те љу Ко чи Ма рин ко ви ћу, ро ђе ном из ван брач не „со лун ци“ и си но ви (и кће ри) „пр во бор ци“, мо нар ве зе му зи ча ра из углед не по ро ди це и јед не Ма ђа ри це, хи сти и ко му ни сти, че сто су оста ја ли ду го за ба ри ка ко ји је био „вр ло не сре ћан због то га“. У по ре ђе њу с не ким сред њо е вроп ским зе мља ма, про цент ван брач не де це у Ср би ји био је ма њи и 1894. је са мо 1,06 од сто. Ова ко ре ла тив но ни зак про це нат мо же се ту ма чи ти и сна жним ути ца јем за јед ни це ко ја је ту по ја ву осу ђи ва ла, а ко ја је, опет, као дру гу по сле ди цу има ла ра ши ре ну по ја ву осло ба ђа ња од пло да на сил но иза зва ним по ба ча ји ма (на мер но упро па шћа ва ње де те та). На се лу је осло ба ђа ње од не же ље ног пло да би ло још ри зич ни је не го у гра ду, оба вља но уз по моћ вре те на, ко ре на ку ку ре ка, ко ре на де те ли не, сле за. Ове ин тер вен ци је су оба вља ле ста ри је же не, а њи хов су ис ход че сто би ле те шке ин фек ци је, кр ва ре ња, не пло до ност и смрт. Кри вич ним за ко ном Кра ље ви не Ју го сла ви је осло ба ђа ње од пло да би ло је до зво ље но на осно ву од лу ке ле кар ске ко ми си је са мо кад су за то по сто ја ли озбиљ ни здрав стве ни раз ло зи, док је про да ја сред ства за иза зи ва ње по ба ча ја би ла за бра ње на, уз прет њу стро гим за тво ром. Али про це ње но је 1935. да је у Кра ље ви ни Ју го сла ви ји би ло 300.000 по ба ча ја го ди шње. До ши ро ке ор га ни зо ва не ак ци је здрав стве ног про све ћи ва ња же на, по себ но у се о ским сре ди на ма, до шло је по сле Дру гог свет ског ра та. Али не ма тра го ва да је не што слич но икад пред у зи ма но за му шки део ста нов ни штва (ма кар о упо тре би нај до ступ ни јег сред ства за кон тра цеп ци ју – кон до ма). Ту је и да ље „те о риј ско зна ње“ о му шкожен ским од но си ма до би ја но од ста ри јих ро ђа ка Му шкар ци ни су ма ри ли за “те о риј ско” сек су ал но обра зо ва ње (али не и оче ва!) или „ис ку сни јих“ вр шња ка. Осим зах те ва ко ји су у ме ђу рат ном пе ри о ду би ли део ди ра ни у сво јим при ват ним од но си ма јед ни на спрам про гра ма гра ђан ских жен ских удру же ња, по сле Дру гог дру гих. сват ског ра та АФЖ се пр ви пут отво ре но за ла же за пра На су пру жни ке је то ком хај ке на ин фор мби ров це вр во на по ба чај. Број по ба ча ја је већ кра јем ше зде се тих шен при ти сак да се јав но од ри чу јед ни од дру гих, као го ди на у Ср би ји без по кра ји на пре ма шио број ро ђе ња услов за на ста вак ка кве-та кве еги стен ци је оног де ла (119.879 по ба ча ја – 151,8 на 100 ро ђе ња), да би уз из ве - по ро ди це ко ји је остао на не си гур ној сло бо ди. Де ца ис сна ко ле ба ња тај од нос 1988. био 200,5 на 100 ро ђе ња, так ну тих Го ло о то ча на би ла су „ко ла те рал не жр тве“, а тај тренд („пан де ми ја по ба ча ја“) остао је упа дљи во при мо ра не на то да кроз жи вот но се део ро ди тељ ске из при су тан као јед на од кон стан ти оп ште нич ке стиг ме. На по ро ди це не га тив не де мо граф ске сли ке Ср по ли тич ких за тво ре ни ка па да ла Кад је ис пу нио по би је до на ших да на. По чет ком 21. је ду га сен ка из оп ште но сти. То се пра во слав ном цр кве ном ве ка има око 200.000 по ба ча ја го од но си ло и на по ро ди це бив ших ди шње. ка но ну до зво ље ну “кво ту” од ви со ких пар тиј ских и др жав них Јед на од пре пре ка за оства ре ње ру ко во ди ла ца. При ти сак и изо ла три раз во да, по зна ти пу не рав но прав но сти у бра ку, ле ци ја су вр ше ни чак и на ма ло лет књи жев ни кри ти чар га ли зо ва на још Гра ђан ским за ко ну де цу у шко ла ма, као на си на и про фе сор бе о град ског ни ком 1844, при сут на у оби чај Ми ло ва на Ђи ла са. ном пра ву, би ла је „му же вље ва Цр кве не вла сти, ко је су до уни вер зи те та Ми лан власт“, ко ја је укло ње на про ме на 1945. има ле глав ну реч у оза ко Бог да но вић је, да би се ма ко је је до не ло со ци ја ли стич ки ње њу бра ка, на ста ви ле су да се че твр ти пут оже нио, за ко но дав ство. Про ме не по ро бо ре са свим по ка но ну не при дич них од но са, укљу чу ју ћи и оне фор мал но пре шао у – ислам хва тљи вим брач ним од но си ма. из ме ђу ро ди те ља и де це, во ди ле По ли ци ја је, на до ста ву све штен су по сте пе ном не ста ја њу тра ди ци о нал не уло ге „оца ства, мо гла на те ра ти на вен ча ње, на сил ну ра ста ву или по ро ди це“ и ње го ве „очин ске вла сти“. про те ри ва ње пре ко гра ни це не вен ча не су пру жни ке. Део круп них про ме на ко је су до ла ском ко му ни ста на Ис пу ња ва ње ка но ни ма сво је ве ро и спо ве сти до зво ље власт 1945. за по че те, об у хва та ју ћи про ме ну ма те ри јал - них „брач них кво та“ до во ди ло је и до пре ла ска из ка них осно ва ју го сло вен ског (па та ко и срп ског) дру штва то лич ке у пра во слав ну (ко ја до пу шта три раз во да), а ње ном ди ри го ва ном, план ском тран сфор ма ци јом про - као „по след ње ре ше ње“ за оне ко ји су се од лу чи ли за вла ђу ју ће аграр ног у ин ду стриј ско, ур ба ни за ци ју и мо - че твр ти брак оста јао је фор мал ни пре ла зак на ислам, дер ни за ци ју, до не ле су и иде о ло шки со ци јал ни ин же - што је учи нио слав ни књи жев ни кри ти чар Ми лан Бог ње ринг, чи ји део је осло ба ђа ње од „ба ла ста“ па три јар - да но вић. хал ног на сле ђа. Та кво дру штво је, бар у сво јој пр вој ра Је дан од по сред них зна ко ва про ме на ко је су за хва та ди кал ној фа зи, од ба ци ва ло све што се мо гло под ве сти ле тра ди ци о нал ну по ро ди цу је при ме тан број „лич них под по јам „при ват но“, од вла сни штва ма те ри јал них до - ве сти“ с по зи ви ма на по вра так „од бе глих“ су пру га. ба ра до не по вре ди во сти при ват них сфе ра жи во та. То је „По ли ти ка„ из 1932. је штам па ла: „Мо ју же ну Еми ли до не ло ква ли та тив не про ме не од но са су пру жни ка, учи - ју, р. Илић, чи нов ни ка Ге не рал не же ле знич ке ди рек ци нив ши их бли ски јим и ма ње фор мал ним, али за пра во је, по зи вам да се с де те том у ро ку од де сет да на вра ти ви ше оп те ре ти ло же не. на про ду же ње брач ног жи во та“. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА„, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa20.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ме сец по ла ко из ла зи из ва шег зна ка и жељ ни сте од мо ра. У жен ском дру штву ужи ва те, ћа ска те и раз ме њу је те по кло не. Из ла зак у ре сто ран или ка фић, на ру чак или ка фу, пра во је ре ше ње. Уоста лом, ви кенд је!

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

20. maj 2012.

Не де ља је при лич но угод на и при јат на за вас, у сва ком по гле ду. Мо же те уга ђа ти се би, опу сти ти се и ствар но од мо ри ти. Но вац се тро ши сам по се би па се око то га не тре ба пре ви ше уз не ми ра ва ти.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш Мер кур ће уско ро про ме ни ти знак, што ће ути ца ти на не ке дру га чи је си ту а ци је, бо ље од прет ход них. Да кле, при пре ми те се за успе шни је при ли ке и по сло ва ње, са стан ке, пу то ва ње, еду ка ци ју. С дру штвом са ра ђу је те и про во ди те се. Не ко од при ја те ља је у си ту а ци ји да вас кон крет но по др жи у оно ме што вам је ва жно. Иако, по сто је од ре ђе не ди ле ме и про мен љи ве окол но сти. Су сре ти у тај но сти. Овог ви кен да сте из ло же ни јав но сти и дру штву. А то зна чи да ће вам вре ме про ћи бр зо и при јат но. За бо ра ви те на рад не оба ве зе, ко је ће вас до че ка ти, ко ли ко већ су тра. За ни мљи ви пла но ви и ком би на ци је. Да је те све од се бе, го то во по инер ци ји. Ште дљи ви сте и скром ни, што вам омо гу ћа ва не ке ду го роч не бу ду ће ин ве сти ци је. Тим пре, уко ли ко сте пла ни ра ли го ди шњи од мор и пу то ва ње на мо ре.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Парт нер је у емо тив но осе тљи вој фа зи па бу ди те па жљи ви и не жни. Има те мо гућ но сти то да упо тре би те у сво ју ко рист и на мет не те оно што же ли те или ми сли те. Рас пра ви те и де фи ни ши те ме ђу соб ни од нос. Кра ћи пут или из лет, из ла зак, до не ће вам не ке ле пе и ко ри сне ути ске или оства ре ња. Због то га ис ко ри сти те не рад ни дан за дру штве ни жи вот и свој хо би. Мо гли би сте се ви ше ба ви ти спор том.

Има те мо гућ но сти ду же да спа ва те и да опу ште ни је за поч не те дан. Ни ко и ни шта вас не оп те ре ћу је. Љу бав ни од нос вам до но си си гур ност и за до вољ ство, а из ла зак леп про вод и су сре те.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Да нас се не мо ра те сло жи ти с од ре ђе ним жен ским осо ба ма. До вољ но је да сте у скла ду са со бом и у хар мо ни ји с дра гим би ћи ма. Ни је вре ме за ве ли ке од лу ке ни ти од но се с ино стран ством.

Љу бав ни жи вот ожи вља ва. По тру ди те се да са сво је стра не на ђе те до вољ но вре ме на за дра ге осо бе, во ље но би ће и сво ју де цу. Мен тал на ко нек ци ја је ва жна и за ни мљи ва. Има те мно го иде ја. По зи тив но раз ми шља те, ако је раз ми шља ње уоп ште по треб но, ова ко не де љом. Еду ка ци ја вам иде од ру ке, тј. од мо зга. Па мет не од лу ке и не мир на осе ћа ња да ју ипак до бро усме ре ње. Род би на.

TRI^-TRA^

До би ла име по ко њу V REMENSKA

Бив ша ма не кен ка ко ја гра ди глу мач ку ка ри је ру Бру клин Де кер от кри ла је да је име до би ла по ко њу мај чи не нај бо ље при ја те љи це ко ји се звао Брук. Ње ни ро ди те љи од лу чи ли су се за ма ло фор мал ни ју вер зи ју име на за сво ју ћер ку. - Мој отац је пред ло жио име Бру клин, а са да по вре ме но и жи вим у Бру кли ну - ре кла је 25го ди шња ле по ти ца за „Ве ни ти фер”. Бру клин је ина че три го ди не у срећ ном бра ку с те ни се ром Ен ди јем Ро ди ком и пла ни ра да уско ро по ста не мај ка. У ме ђу вре ме ну про мо ви ше но ви филм „Бој ни брод” јер је ка ри је ру мо де ла за ме ни ла за глу мач ку. - По след ње што сам сни ми ла би ла је на слов на стра на ча со пи са „Спортс илу стреј тед”. Ка да сам свом аген ту ре кла да ви ше не же лим би ти мо дел, ми слим да је у том тре нут ку хтео да ми за вр не врат - ис при ча ла је ду го но га пла ву ша.

PROGNOZA

VIC DANA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 29 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Niш

Evropa

и топло

NOVI SAD: Sun~ano i jo{ toplije. Duva}e slab jugoisto~ni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna do 28 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i jo{ toplije. Duva}e slab, na jugu Banata umeren, jugoisto~ni vetar. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 12 do 14, a maksimalne od 27 do 29 stepeni. SRBIJA: Prete`no sun~ano i jo{ toplije s malo oblaka na zapadu. Duva}e slab jugoisto~ni vetar. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 6 do 14, a maksimalne od 24 do 29 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i daqe toplo, ali sa prolaznom ki{om. Od utorka malo ni`e temperature uz promenqivo vreme uz smenu sun~anih perioda i ~este ki{e i pquskova. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekuju se povoqne biometeorolo{ke prilike i termi~ki uslovi u domenu optimalnih vrednosti. To }e usloviti smawewe uobi~ajenih tegoba kod svih hroni~nih bolesnika, a kod zdravih osoba se ne o~ekuju meteoropatske reakcije. Blagi oprez se savetuje astmati~arima. Preporu~uje se adekvatno odevawe, kao i opreznost u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 21 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Оти шао Ла ла код ле ка ра да му се по жа ли ка ко му је до са дио сек су ал ни жи вот са Со сом, па ако мо же да га по са ве ту је ка ко да раз би је мо но то ни ју. Док тор га по са ве ту је да пред ло жи Со си да ма ло об ри је ме ђу нож је јер то углав ном де лу је сти му ла тив но на ве ћи ну му шка ра ца. Оде Ла ла ку ћи и пред ло жи Со си ту иде ју, а она му ка же: - То, Ла ло, не до ла зи у об зир. Сме ја ће ми се це ло се ло.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

197 (-27)

Slankamen

299 (14)

Apatin

274 (-26)

Zemun

364 (32)

Tendencija porasta

Senta

273 (9)

Bogojevo

251 (-20)

Panчevo

368 (30)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

510 (18)

Titel

296 (20)

NERA

Baч. Palanka 262 (-8) Novi Sad

250 (0)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

192 (40)

TISA

88 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

220 (14) S. Mitrovica 409 (114)

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

315 (37)

102 (-18)

Reшeњe iz proшlog broja