Dnevnik 20.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 20. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23111 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEV NIK” U PO SE TI PRE KR [AJ NOM SU DU U NO VOM SA DU

Tek iz za tvo ra se od lu ~u ju za nov ~a nu ka znu str. 15

PRI PRE MA SE NO VI ZA KON O OB U STA VI RA DA

[traj ko va }e se od ku }e str. 5

NASLOVI

Politika

Novi Sad 7 Danas stoti ro|endan [tranda 7 Sutra skoro ~itav grad bez vode 9 Muq i zaga|ewe mu~e Bege~ku jamu

Vojvodina

2 Na|ene kosti, metal i kre~, sledi DNK analiza 3 Molitve i strahovi umesto dobrih vesti 3 Ili}: Ovo je vlada dilova, nagodbi i pogodbi

Ekonomija 4 4 5 5

Operater novi, broj stari Gorivo najskupqe u Srbiji MMF: Kriza je pro{la Jo{ bez jeftinih kredita

ATLETIKA U NOVOM SADU: U Novom Sadu je ju~e zavr{eno takmi~ewe za Evropsko ekipno prvenstvo – Druga liga i posle dvodnevnih veoma zanimqivih i uzbudqivih borbi, plasman u prvoliga{ko dru{tvo obezbedile su odli~ne reprezenta-

11 Ada: Najmodernija ma{ina za testirawe 12 Bela Crkva: Za gimnaziju najmawe interesovawa

cije Estonije i Bugarske. Rezultati mladi}a i devojaka bodovani su zajedno i ove dve selekcije, predvo|ene zaista odli~nim sportistima, izdvojile su se kao najboqe i zaslu`eno su slavile. Na{i mladi}i i devojke osvojili su tre}e mesto.

str. 19

Dru{tvo 13 ^asove prekidaju raspusti i praznici

NO VO SAD SKA AKA DE MI JA UMET NO STI I SU BO TI^ KI VT[ OTVA RA JU SE ZO NU UPI SA BRU CO [A

Crna

Da nas pri ja vqi va we za glu mu i dra ma tur gi ju

14 Mu` osumwi~en da je udavio neven~anu suprugu

Reporta`e 21 Sremice se {minkaju kao carice

SKAN DA LO ZAN KON CERT EJ MI VAJ NHA US NA KA LE MEG DA NU

SU MRAK BRO DO GRAD WE NA ZA PA DU BA^ KE

Te tu ra la se mr mqa ju }i pe sme

Ot plo vi le la |e u ban krot

str. 13

str. 4

str. 16 – 20

SPORT

Sve`ije Najvi{a temperatura 24° S

n VIMBLDON: JELENA IGRA, JANKO POD UPITNIKOM

n ZLATI]U SREBRO NA SVETSKOM KUPU

n IVAN STEVI] POBEDNIK TRKE KROZ SRBIJU

n PARTIZAN, VOJVODINA I RAD ^EKAJU EVRORIVALE

POLiTikA

ponedeqak20.jun2011.

PO ^I WE JAV NA RAS PRA VA O PRED LO GU SRP SKO-AL BAN SKIH OD NO SA

Po tra ga za pri sni jom sa rad wom Ti ra ne i Be o gra da Radna verzija predloga za nove srpsko-albanske odnose, koju su izradili Centar za me|unarod ne i bez bed no sne od no se, ISAC fond i Fondacija „Fridrih Ebert”, na}i }e se ovih dana pred javno{}u u Srbiji.

Re~ je o rezultatu dva velika okrugla stola odr`ana u Beogradu u septembru i Tirani u de cem bru pro {le go di ne, na

litike koja bi slu`ila za unapre|ewe odnosa izme|u Srbije i Albanije, kao i unapre|ewa odnosa u regionu, pomagawa dija lo ga i pu ta obe ze mqe ka ~lanstvu u Evropskoj uniji – ka`e Novakovi}.

Po wegovim re~ima, ciqna grupa su politi~ke elite u obe dr`ave, ali i gra|ani koji su krajwe neinformisani, a ~esto

|u tim, na {i po li ti ~a ri su uglav nom za in te re so va ni za problem Kosova, a za odnose s Albanijom ne – obja{wava Novakovi}.

Sagovornik „Dnevnika” ka`e da su u kreirawu predloga od po~etka aktivno u~estvovali pojedini politi~ari iz Srbije. Budu}i da su okrugli stolovi odr`avano po „^atam ha-

prosle|en svim nadle`nim institucijama Albanije, Srbije (Pred sed ni {tvo, Mi ni star stvo spoqnih poslova, Narodna skup{tina) i Evropske unije (Evrop ska ko mi si ja, Vi so ki predstavnik za spoqnu politiku i bezbednost), kao predlog za poboq{awe odnosa dve dr`ave i unapre|ewe regionalne saradwe.

dnevnik

c m y

2

SR BI JA I EVROP SKA UNI JA

De `er: Ko rak po ko rak – Velika blokada u procesu evropskih integracija bila je ~iwenica da je Rat ko Mla di} bio na slobodi, ali sada je ta prepreka uklowena pa se mora raditi i na drugim stvarima – rekao je FoNetu {ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Ven san De `er, koji smatra da Beograd do oktobra treba da uveri ~lanice EU u to da je spreman za slede}u fazu.

Ciq je da Srbija do tog roka i novog godi{weg izve{taja Evropske komisije, kako je objasnio De`er, postigne najboqe reformske rezultate, zbog ~ega je napore neophodno poja~ati. On nije konretno odgovorio na pitawe o datumu po~etka pregovora s EU, ali je predo~io da, kada se oni otvore, „to ume da potraje”.

– U slu~aju Hrvatske, to je trajalo {est i po godina. To ni-

pojednostavile procedure za privredu.

Na pitawe da li je priznavawe Kosova uslov za ulazak u EU, De`er je objasnio da, „kada pri~amo o dobrosusedskim odnosima, mislimo na re{avawe prakti~nih pitawa”.

– Mislim da mo`emo re{avati prakti~na pitawa, ostavqaju}i politi~ka po strani. Mo`emo,

Opo zi ci ja

Beograd

Tirana

kojima je veliki broj u~esnika (politi~ara, javnih li~nosti, nevladinih aktivista) razmatrao na koji na~in se mogu unaprediti odnosi dve dr`ave.

Jedan od koordinatora projekta Igor No va ko vi} iz ISAC fonda za „Dnevnik” ka`e da su pravila okruglog stola bila takva da nije bilo dozvoqeno komentarisawe ili izno{ewe u javnost identiteta u~esnika, a da je sadr`ina razgovora iskori{}ena za kreirawe predloga ovog dokumenta.

– Na osnovu zakqu~aka s ta dva okrugla stola napisali smo zbirku predloga prakti~ne po-

i dezinformisani o odnosima ove dve zemqe.

– Gra|ani malo ili nimalo znaju o odnosima ove dve dr`ave i dva naroda. Mi Albaniju gledamo iskqu~ivo kroz prizmu Kosova, tamo{we situacije i odnosa albanskog i srpskog stanovni{tva. Gra|ani Srbije ne znaju ba{ ni{ta o tome {ta se doga|a u Albaniji, kako izgleda wihova politi~ka scena i kakva su im usmerewa i stremqewa. Ovde se sve upore|uje s odnosom Srbije i Kosova, me|unarodne zajednice... Bilo je ranije poku{aja da se taj odnos Srbije i Albanije popravi, me-

us” pravilima koja zabrawuju otkrivawe identiteta u~esnika, nije mogao da precizira o kojim politi~arima se radi.

– Re}i }u samo da su pitawu neki od visoko pozicioniranih politi~ara u Srbiji – ka`e Novakovi}.

Predlog teksta je ve} oka~en na sajtu www.eurac tiv.rs na engleskom, a slede}e nedeqe sti`u i verzije na srpskom i albanskom. ISAC fond }e nakon rasprave, zajedno s Fondacijom „Fridrih Ebert”, organizovati javne prezentacije dokumenta u Beogradu, Tirani i Briselu. Dokument }e tako|e biti

Novakovi} napomiwe da se nada da }e projekat imati dobar odjek u dru{tvu te da }e postati dobar kamen temeqac za neki budu}i razvoj odnosa. Kako je istakao, kada stignu verzije na srpskom i albanskom, po~iwe javna rasprava na sajtu „Euraktiva„ koja }e biti okon~ana po~etkom septembra ove godine.

Svi koje zanima {ta pi{e u ovom dokumentu mogu ostaviti komentare na „Euraktivovom„ sajtu i oni }e biti uvr{}eni u kona~nu verziju predloga, koja }e kasnije biti i {tampana.

P. Kla i}

Po mi re we mo gu }e, spo ran kon cept Poglavari dveju opcija Islamske zajednice, muftija Mu a mer Zu kor li} i reis-ululema Adem Zil ki} pozdravili su inicijativu Turske u obnovi jedinstvene islamske zajednice i za nastavak pregovora o toj temi, koja du`e od tri godine optere}uje muslimane, pre svega u Sanxaku, nude fleksibilnost, odnosno pragmati~nost. Neposredno uo~i dolaska turske delegacije u Srbiju, reis-ul-ulema Zilki} je pozvao Zukorli}a

na pomirewe, a svog kolegu reis-ul-ulemu Islamske zajednice u BiH Mu sta fu Ce ri }a da im u tome pomogne. Zukorli} je, me|utim, odgovorio da je pomirewe mogu}e samo ako Zilki} li~no proglasi da Islamska zajednica Srbije, kojom rukovodi, vi{e ne postoji i javno se izvini vernicima.

Sude}i po wihovim izjavama nakon razgovora s vi{e~lanom visokom delegacijom Turske, koju je u poseti Beogradu i Novom Pazaru

predvodio ambasador Ali Ri za ^o lak, vi{e je nego o~igledno da, za sada, Zukorli} i Zilki} ostaju na dosada{wim pozicijama i da nema promena u konceptima koje zastupaju.

Zukorli} tvrdi da }e opcija kojom on rukovodi pokazati fleksibilnost u budu}im razgovorima o jedinstvenoj islamskoj zajednici, ali ka`e da }e to biti u meri koja ne}e ugroziti osnovne principe i samu islamsku zajedicu.

Na pitawe da li EU vidi SNS kao proevropsku stranku, De`er je odgovorio da se „EU ne me{a u unutra{we procese jer gra|ani biraju onakvu vlast kakvu `ele”.

– Mi razgovaramo sa svima koji vide budu}nost Srbije u saradwi s EU. Pri~amo s vladaju}om koalicijom, ali razgovaramo i s liderima opozicije – precizirao je De`er. – Nedavno su ambasadori EU razgovarali sa ^e do mi rom Jo va no vi }em. Mi takav razgovor mo`emo organizovati i s gospodom Nikoli}em i Ko{tunicom jer nam je ciq naj{iri mogu}i konsenzus po ovim pitawima da bi Srbija {to pre krenula napred jer su reforme te{ke i potrebno je da svi daju svoj doprinos – istakao je De`er. je samo formalnost ve} se razgovara o te{kim stvarima i bitno je i}i korak po korak – naglasio je De`er. – Bitno je sprovesti krupne reforme, i mi smo na tom planu u posledwe vreme videli prili~an napredak.

– Vidimo da je usvojen Zakon o finansirawu politi~kih aktivnosti, pre toga je bilo usvojeno izborno zakonodavstvo – podsetio je De`er, ocewuju}i da se i „na planu drugih reformi mnogo toga doga|a”.

– Zapo~eo je proces preispitivawa odluka o reizboru sudija, a razgovara se i o restituciji– istakao je De`er, koji smatra da bi „sve te stvari trebalo da budu ostvarene i realizovane”. – Va`na nam je i ekonomija, i na tom planu moraju se u~initi zna~ajni napori jer qudi `ele da imaju pristojne plate i uslove `ivota.

Po wegovim reima, neohodna je i „giqotina” propisa da bi se

na primer, da re{imo pitawe registarskih tablica ili pitawe osigurawa, kada qudi krenu na put – precizirao je De`er. – Smatramo da i Srbija i Kosovo imaju svoju budu}nost u Evropi, i treba da se okrenemo onome {to je izvodqivo i prakti~no.

– Ono {to treba da radimo je kakvo }emo re{ewe na}i za budu}nost – objasnio je De`er, napomiwu}i da pre godinu dana niko nije verovao da }e do}i do dijaloga Beograda i Pri{tine.

Komenatri{u}i ideju o podeli Kosova, De`er je rekao da „u ovoj fazi” ne zna kakvo }e re{ewe za Kosovo biti i kako }e ono izgledati.

– Zemqe ~lanice EU, koje su priznale Kosovo, ali i one koje nisu, trebalo bi da sednu zajedno i dogovore koje bi to re{ewe bilo odgovaraju}e – smatra De`er.

– Kakvo god re{ewe bilo, ono mora da obezbedi bezbednost i stabilnost u ovom regionu.

PRED STO JI DE TAQ NA EKS HU MA CI JA NA ADI CI GAN LI JI, NA ME STU GDE JE STRE QAN DRA @A MI HA I LO VI]

Na |e ne ko sti, me tal i kre~, sle di DNK ana li za Sekretar Dr`avne komisije za otkrivawe tajnih grobnica onih koji su ubijeni posle 1944. godine Sr |an Cvet ko vi} izjavio je ju~e Tanjugu da }e posmrtni ostaci koji su prona|eni na Adi Ciganliji, a za koje se veruje da pripadaju generalu Dragoqubu – Dra`i Mihailovi}u, najverovatnije biti predati na DNK analizu tek kada se formira tim forenzi~ara koji }e obaviti detaqno otkopavawe terena.

On je kazao da je u subotu obavqena probna ekshumacija na osnovu naloga Tu`ila{tva, ali da tek predstoji veliki posao, koji bi, ako po~ne ove sedmice, trebalo da traje nekoliko nedeqa. Cvetkovi} je objasnio da je prekju~e otkopan samo jedan rov na lokaciji gde je, po svedo~ewima, streqan Dra`a Mihailovi}. On je naveo da

bi Tu`ila{tvo trebalo da odredi qude iz Instituta za forenzi~ku medicinu koji bi nastavili postupak.

Po wegovim re~ima, bi}e potrebno tri do pet dana da se otkopa celo mesto, a samo kopawe treba da bude precizno, uz po-

mo} precizne metodologije i alata koje poseduju samo za to ovla{}ene institucije. Nakon toga, trebalo bi da se obavi sveobuhvatna DNK analiza na|enih uzoraka i uradi komparacija s DNK potomaka. Ceo taj postupak, od otkopavawa do

utvr|ivawa rezultata, mo`e potrajati, ako se krene odmah, najmawe nekoliko nedeqa, tvrdi Cvetkovi}.

On je dodao da je rad Dr`avne komisija posle prekju~era{weg skenirawa terena i pronalaska kostiju, prakti~no za-

vr{en, a da se nastavqa wen rad na drugim tajnim grobnicima, kojih, kako ka`e, ima dosta {irom Srbije.

– Mi smo prona{li gde je bio zatvor, streqawe, otkopali jamu, na{li `ice kojima su bili vezani, ga{eni kre~, kosti... daqe

treba da se to detaqno iskopa, a to rade za to osposobqene institucije – precizirao je Cvetkovi}.

On je dodao da }e u ponedeqak razgovarati s tu`iocem o daqem vo|ewu postupka.

– Tu`ilac bi trebalo da pokrene postupak pred sudom, sud bi zatim odredio instituciju i sudske ve{take koji bi to radili – obja{wava Cvetkovi}.

Posle dva sata premeravawa terena i pola sata kopawa, prekju~e je prona|en ostatak severnog zida zatvora na Adi Ciganliji, kraj kojeg je, po svedo~ewima, u no}i izme|u 16. i 17. juna 1946. streqan komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini, general Dragoqub – Dra`a Mihailovi}.

politika

dnevnik

DS I SNS JAV NO STI SER VI RA JU NO VU RUN DU PO LI TI^ KIH ^AR KI

Molitve i strahovi umesto dobrih vesti Po sle dvo me se~ nog pre da ha ko ji usle dio na kon {traj ka gla |u i `e |u li de ra SNS-a To m i s la v a Ni k o l i } a, de m o kra te i na pred wa ci otvo ri li su ovih da na no vu se zo nu be smi sle nih po li ti~ kih pre pu ca va wa.

Ta ko je ovih da na li der DSa i {ef dr `a ve Bo ris Ta di} u for mi mo li tve sro ~io: „Ne daj bo `e da sle de }u vla du for mi ra SNS jer ja bih ta da i da qe bio pred sed nik, a po li ti ke bi nam se raz mi mo i la zi le„.

Od mah je do dao i da je ube |en u to da je to ipak ne mo gu} sce na rio i da }e „gra |a ni iz ra ~u na ti da im je sa sta no vi {ta wi ho vih in te re sa bo qe da Sr bi ja na sta vi put EU, a ne da se po no vo za tvo ri.” Uz po mi wa we izo la ci je Sr bi je, iz DS-a je usle dio i jo{ je dan „pro ve re ni” ar gu ment u nad mu dri va wu s na pred wa ci ma, te je u stra na~ kom sa op {te wu jav no sti jo{ jed n om uka z a n o na „pot pu nu bez i dej nost po li ti ke SNS-a„. „Pra zne, bu~ ne op tu `be, i jo{ pra zni ja po li ti~ ka po nu da i ne do sta tak bi lo ka kvog mo ral nog le gi ti mi te ta je po li ti~ ka plat for ma SNS-a”, na ve de no je u sa op {te wu DS-a.

Za me nik li de ra na pred wa ka Alek san dar Vu ~i} u Ta di }e vom pri z i v a w u sve v i { weg pre p o z nao je, pak, iskon s ki strah jed nog li de ra za vla sti tu sud bi nu i sud bi nu svo jih par tij skih dru go va. „To {to pri zi va Bo ga u po mo} da bi po be dio SNS po ka zu je ko li ko je Bo ris Ta di} upla {en i ko li ko se upla {io za svo j e sa r ad n i k e ko j i su opqa~ ka li Sr bi ju, uni {ti li je i ra zo ri li u pro ce su pri va ti za ci je i u mo no pol skim pri -

vi le gi ja ma”, ve ru je Vu ~i}. On je Ta di }a op tu `io i za to da je pod kon tro lu sta vio go to vo sve me di je u Sr bi ji zbog ~e ga, ka ko sma tra, ni ko ne sme da ob ja vi da je u dr `a vi u po sled wih ne ko li ko me se ci do {lo do dra ma ti~ nog pa da pro iz vod we.

i pro `e ta na pe to sti ma i te {kim re ~i ma – ka `e Stan ko vi}.

On na v o d i da po n a v qa w e pri ~e da na pred wa ci Sr bi ju vo de u izo la ci ju pred sta vqa po ku {aj da se de gra di ra pro tiv nik, ali i da de mo kra te pri me wu ju taj obra zac ne ga -

Ovo je klasi~no politi~ko prepucavawe pred kampawu koja }e biti vrlo intenzivna i pro`eta napetostima i te{kim re~ima (Dejan Vuk Stankovi}) Po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi} ka `e da je re~ o ti pi~ nom stra na~ kom nad me ta wu, ali i po tre bi da se iz tih stra na ka uka `e na raz li ke ko je me |u wi ma po sto je, po {to se u jav no sti DS i SNS do ` i v qa v a j u go t o v o iden ti~ no, jer su obe stran ke za evro in te gra ci je, a za go va ra ju i go to vo istu ko sov sku po li ti ku.

– Ovo je kla si~ no po li ti~ ko pre pu ca va we pred kam pa wu ko ja }e bi ti vr lo in ten ziv na

tiv ne kam pa we jer sa mi ne ma ju „do brih ve sti” ko je bi po nu di li gra |a ni ma.

– Mno g o va ` ni j e te m e za gra |a ne su `i vot ni stan dard, za po sle nost, {an se... Ali, ako tu ne ma re zu la ta ta, on da je pro stor za kam pa wu ma li. Za to je ovo me d ij s ko-psi h o l o {ki ma ne var ko ji je na pra vqen u ne do stat ku mo gu} no sti da se de mo kra te po hva le us pe si ma na pla nu ovih pi ta wa ko ja naj vi {e mu ~e gra |a ne. Jer, bez ob zi ra na sva hap {e wa i

sve pro ce se ko ji se vo de po su do vi ma, mi smo jo{ uvek vi so ko ko rup tiv no dru {tvo u ko jem se dr `a va zlo u po tre bqa va za ve li ke eko nom ske po vla sti ce – re kao je Stan ko vi}.

On sma t ra da po n a v qa w e kam pa we iz 2008. go di ne, kad je re~ o DS-u, ne bi bi lo uver qi vo na na red nim iz bo ri ma.

S dru ge stra ne, po we go vim re ~i ma, kad je re~ o na pred wa ci ma, wi hov rej ting gra di se na ne z a d o v oq s tvu gra | a n a ukup nim so ci jal nim i eko nom skim okol no sti ma. Zbog to ga }e, ka ko je na veo, i even tu al no ne za do voq stvo de la pri sta li ca SNS-a ne dav nim {traj kom gla |u u `e |u Tom si la va Ni ko li }a br zo bi ti za bo ra vqe no.

– Na i me, broj ne za do voq nih ni je se sma wio, ve} stal no ra ste. Na pred wa ci su po sle tog {traj ka mo `da iz gu bi li mo gu} nost da se na met nu kao vr hov ni po li ti~ ki auto ri tet. Me |u tim, na {a po li ti~ ka sce na pre pu na je dra ma ti~ nih stva ri, i ~i ni se da taj ne slav ni {trajk od la zi u za bo rav – oce nio je Stan ko vi}.

B. D. Sa vi}

DRA GAN \I LAS NA KON FE REN CI JI BE O GRAD SKIH SO CI JA LI STA

Koalicija kao porodica Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las po ru ~io je da je od lu ka o sa rad wi SPS-a i DS-a pre tri go di ne bi la hra bra i ve li ka i da je Sr bi ju po ve la na pra vu stra nu, pre ma Evro pi. \i las ve ru je da je bu du} nost Sr bi je u ko a li ci ji te dve stran ke, kao i par ti ja s ko ji ma one sa ra |u ju u Be o gra du.

– Si gu ran sam u to da }e mo na iz bo ri ma, za ko je mi slim da ne }e bi ti ove ve} sle de }e go di ne, po be di ti i na sta vi ti da vo di mo grad na ovaj na ~in – re kao je \i las na kon fe ren ci ji be o grad skih so ci ja li sta.

Gra do na ~el nik Be o gra da je na gla sio da stran ke ko je ~i ne grad sku vlast u Be o gra du mo gu bi ti po no sne na re zul ta te ko ji su po stig nu ti po sled we tri go di ne i do dao da je „sjaj no {to Be o grad po sle 40 go di na do bi ja most, {to ima no ve i sre |e ne uli ce, {ko le, ob da ni {ta...”. \i las je oce nio da ko a li ci ja u Be o gra du funk ci o ni {e „kao po ro di ca ko ja se po ne ka da po sva |a i ne go vo ri dva da na, ali na kra ju mo ra da po~ ne da raz go va ra”.

– Ne ko }e da lu pa vra ti ma, ne ko }e da uki da de ci mo bil ni, kom pju te re, ako ni su do bra, ali svi smo na {i. U ko a li ci ji sva ko ima ide je i svoj pro gram – re kao je \i las, ko ji je i za me nik pred sed ni ka DS-a.

rekli su Homen: Nema za{ti}enih

\uri}: Vrtoglavo zadu`ivawe

Jahjaga: Ni{ta od podele

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slo bo dan Ho men iz ja vio je da je pre i spi ti va we za kon skog okvi ra za po sto ja we imu ni te ta ~la no va par la men ta, mi ni sta ra, su di ja i tu `i la ca, da taj imu ni tet ne bi pred sta vqao za {ti tu od kri vi~ nog pro go na zbog ko rup tiv nih de la, jed na od me ra u bor bi pro tiv ko rup ci je na ko joj Vla da Sr bi je tre nut no ra di. Ta me ra je i pre po ru ka eks pe ra ta Evrop ske uni je s po sled weg sa stan ka pred stav ni ka dr `av nih or ga na i evrop skih part ne ra, re kao je Ho men, ko ji je i ko or di na tor Vla de Sr bi je, u in ter vjuu za da na {wi „Blic”. „Kqu~ no je usta no vqa va we me ha ni zma za obez be |i va we ja sne ko or di na ci je me |u dr `av nim or ga ni ma ko ji se ba ve bor bom pro tiv ko rup ci je. To bi tre ba lo da obez be di kon stant no pra }e we pro ble ma ko rup ci je da bi svi nad le `ni or ga ni bi li oba ve {te ni u star tu o mo gu} no sti po ja ve ko rup ci je”, ka zao je Ho men.

Srp ska na pred na stran ka kri ti ko va la je ju ~e po li ti ku do dat nog za du `i va wa dr `a ve, s obra zlo `e wem da to mo `e do ve sti do ban kro ta dr `a ve i osi ro ma {e wa gra |a na.

– SNS upo zo ra va na to da vr to gla vo za du `i va we dr `a ve za kraj wu po sle di cu mo `e ima ti ban krot dr `a ve i do dat no osi ro ma {we gra |a na – re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re ~lan prav nog ti ma na pred wa ka Mar ko \u ri}.

On tvr di da se Sr bi ja u pret hod nih me sec da na za du `i la za vi {e od 800 mi li o na evra, ali da to ni je bi lo u ci qu una pre |e wa eko nom skog po ten ci ja la ze mqe ve} „is kqu ~i vo u ci qu op stan ka ak tu el ne vla sti”. \u ri} je na ja vio da }e SNS u ~e tvr tak, 23. ju na, or ga ni zo va ti me |u na rod ni okru gli sto „Stop ko rup ci ji, stop kri mi na lu”, na ko jem }e, iz me |u osta log, bi ti pred sta vqe na plat for ma na pred wa ka za „ob ra ~un” s ko rup ci jom i kri mi na lom.

Pred sed ni ca Ko so va Ati fe te Ja hja ga iz ja vi la je da Ko so vo ni sa kim ne }e raz go va ra ti o unu tra {wim pi ta wi ma i da op ci je po de le ili raz me ne te ri to ri ja ni su re {e we.

– Ne raz go va ra mo ni sa kim, a po seb no ne sa Sr bi jom, ka ko ka `u, o po de li ili raz me ni te ri to ri ja. To ni su ni ka kva re {e wa i ona ne do pri no se sta bil no sti i mi ru u re gi o nu. Isto vre me no, ona ne pred sta vqa ju ni ka kvu evrop sku per spek ti vu a ni su ni do bar pri mer – re kla je Ati fe te Ja hja ga u in ter vju za pri {tin ski dnev nik „Ko so va sot„.

Na pi ta we da li po sto ji mo gu} nost da pi ta we po de le Ko so va bu de te ma raz go vo ra, ona je od go vo ri la da ne mo `e da ka `e da li }e Be o grad iz ne ti ta kav zah tev, iako, ka ko je na ve la, stra ne u di ja lo gu ne ma ju man dat za to. Ati fe te Ja hja ga je oce ni la da je di ja log Pri {ti ne i Be o gra da va `an za do bro bit obe ze ma qe, za wi ho ve gra |a ne i ~i tav re gion.

pondeqak20.jun2011.

3

NO VA SR BI JA ZAH TE VA VAN RED NE PAR LA MEN TAR NE IZ BO RE

Ili}: Ovo je vlada dilova, nagodbi i pogodbi No va Sr bi ja zah te va hit no ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra u Sr bi ji, na vo de }i kao raz log ne is pu we na obe }a wa vla da ju }e ko a li ci je i eko nom sku si tu a ci ju, ko ju oce wu ju kao „te {ku” i „ne iz dr `i vu”, iz ja vio je ju ~e u ^a~ ku pred sed nik te stran ke Ve li mir Ili}. On je oce nio na kon fe ren ci ji za no vi na re u ^a~ ku, ko ja je odr `a na po sle sed ni ce Glav nog do bo ra NS-a u tom gra du, da vlast u Sr bi ji ne }e da ras pi {e van red ne iz bo re, ali da su re dov ni u sle de }oj go di ni i da }e mo ra ti da ih ras pi {e naj ka sni je do mar ta 2012. go di ne.

Do dao je da }e NS na pred sto je }im iz bo ri ma na stu pi ti u ko a li ci ji sa Srp skom na pred nom stran kom, Po kre tom so ci ja li sta i Po kre tom „Sna ga Sr bi je„ i da o~e ku je da }e im se pri dru `i ti i De mo krat ska stran ka Sr bi je, ako ne pre, on da na kon iz bo ra.

Ili} je na sed ni ci Glav nog od bo ra NS-a re kao da dr `a vu vo de pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i we gov ka bi net, da Vla da sa mo „ami nu je”, a par la ment se ba vi spo red nim po slo vi ma. On je re kao i da se ras pra va u par la met nu svo di na mi ni mum, da se za ko ni usva ja ju se lek tiv no, a isto ta ko i pri me wu ju, dok se po je di ni, ko ji ne od go va ra ju vla da ju }oj ve }i ni, i ne sta vqa ju na dnev ni red, kao {to je za kon o re sti tu ci ji imo vi ne. On je do dao da }e NS zah te va -

ti da se hit no ura di re ba lans bu xe ta jer Vla da Sr bi je ~e ti ri me se ca ra di bez re ba lan sa, ne po {tu je Za kon o bu xe tu, a dr `av ni no vac de li „ka ko ko stig ne”.

– Vla da ni je na pra vi la ni je dan ozbi qan pro gram o to me ka ko da se iza |e iz eko nom ske kri ze i ona ne mo `e da funk ci o ni {e jer ima glo ma znu ko a li ci ju od 15 po li ti~ kih su bje ka ta, zbog ~e ga je ona vla da me |u sob nih di lo va, na god bi i po god bi – re kao je Ili}.

On je ka zao da se NS za la `e za to da svi di rek to ri jav nih pred u ze }a mo ra ju bi ti iza bra ni na kon kur su, kao stru~ ni, a ne par tij ski ka dar ko ji po je di ne par ti je kon tro li {u, a dru gi ih na pa da ju sa mo za to {to su iz su prot nih stra na ka.

\OR \O PR STO JE VI] OD GO VA RA PAR TIJ SKIM KO LE GA MA

Moju smenu hteo Novi Sad Sme we ni pred sed nik Grad skog od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve u Zre wa ni nu i po mo} nik mi ni stra ve ra i di ja spo re \or |o Pr sto je vi} sa op {tio je ju ~e da ras pu {ta we zre wa nin skog ogran ka te stran ke pred sta vqa pri vat nu od lu ku pred sed ni ka Po kra jin skog od bo ra SPO-a. Tu od lu ku, po Pr sto je vi }e vim re ~i ma, ni je do ne lo Pred sed ni {tvo par ti je, ni ti wen pred sed nik Vuk Dra {ko vi}.

– Raz lo ge za ras pu {ta we Grad skog od bo ra SPO-a Zre wa nin od Po kra jin skog od bo ra tre ba tra `i ti u ~i we ni ci da za stu pa mo kon cep ci ju da na na red ne lo kal ne i po kra jin ske iz bo re ide mo u ko a li ci ji s DS-om, a ne s LSV-om, ka ko for si ra od bor u No vom Sa du. Ovo ni je pr vi put da se zre wa nin ski od bor, ko jim ru ko vo dim od 2000. go di ne, ras pu {ta od Po kra jin skog ogran ka za Voj vo di nu. Sli~ na si tu a ci ja je bi la 2005. ka da je ta da {wi pred sed nik PO SPO-a Slo bo dan @iv ku cin, ko ji je bio i na rod ni po sla nik, ras pu stio od bor u Zre wa ni nu. Epi log je bio taj da je @iv ku cin na pu stio stran ku i po sla ni~ ki klub SPO-a ka da mu ni je us pe lo raz bi ja we stran ke u Voj vo di ni – is ta kao je Pr sto je vi}.

Ka ko je ka zao, ~la no vi GO SPO-a u Zre wa ni nu i on osta ju u par ti ji, uz pred sed ni ka Vu ka Dra {ko vi }a, “uve re ni u to da se pro gram ski prin ci pi stran ke mo ra ju po {to va ti i da se vi {e ne }e na ne sta tu ta ran i ne le gi ti man na ~in ras pu {ta ti od bo ri po Voj vo di ni i ime no va ti po ve re ni ci po na lo gu No vog Sa da”.

– GO SPO-a u Zre wa ni nu je pre dao zah tev Pred sed ni {tvu za utvr |i va we od go vor no sti za do no {e we ta kve ne sta tu tar ne od lu ke i we no ob ja vqi va we u me di ji ma – do dao je Pr sto je vi}.

U obra zlo `e wu od lu ke o ras pu {ta wu Grad skog od bo ra, ko ju je pot pi sao pot pred sed nik SPO-a @i ka Goj ko vi}, na vo di se da je ova kav po tez usle dio “ima ju }i u vi du zna ~aj i broj bi ra ~a u Zre wa ni nu, ve o ma lo {u sa rad wu \or |a Pr sto je vi }a s Po kra jin skim od bo rom za Voj vo di nu, kao i sa svim voj vo |an skim stra na~ kim funk ci o ne ri ma, te gru bu po vre du stra na~ ke di sci pli ne i ne po {to va wa od lu ka Pred sed ni {tva stran ke”.

Pro tiv Pr sto je vi }a je, ina ~e, po kre nut i di sci plin ski po stu pak, a pred lo `e no je i da bu de raz re {en du `no sti po mo} ni ka mi ni stra. @. B.

I partneri URS-a podneli amandmane Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta bi su tra tre ba lo da raz ma tra ju amand ma ne na iz me ne Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va, ko je je pred lo `io URS, a osim opo zi ci je, wih su pod ne li i ko a li ci o ni part ne ri stran ke Mla |a na Din ki }a. Ka ko je Ta nju gu re kao pred sed nik Za ko no dav nog od bo ra Skup {ti ne Sr bi je Vlat ko Rat ko vi}, na za kon ski pred log URS-a do sa da su pod ne ta 32 amand ma na. Po sla ni~ ki klub „Za evrop sku Sr bi ju” in ter ve ni sao je s ne ko li ko amand ma na, ko ji ma je, po red osta log, pred lo `io da se pro jek ti od lo kal nog zna ~a ja fi nan si ra ju nov cem lo kal nih sa mo u pra va, ko je za te pro jek te mo gu kon ku ri sa ti i kod re pu bli~ kog or ga na, jav nih pred u ze }a, agen ci ja i dru gih ob li ka or ga ni zo va wa ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, kao i kod me |u na rod nih fon do va. ZES je mi {qe wa da za kon tre ba da se pri me wu je od 1. ok to bra 2011. go di ne, osim od red be o ko mu nal nim tak sa ma, za ko je sma tra ju da tre ba da se pri me wu ju od 1. ja nu a ra 2012. go di ne. Ta po sla ni~ ka gru pa je pred lo `i la i da Be o gra du pri pad ne 70 od sto od po re za na za ra de, a ne 80 od sto, {to pred lo `e ni za kon pred vi |a za sve je di ni ce lo kal ne sa mu pra ve.

4

ekonomija

ponedeqak20.jun2011.

OD JULA NOVINE U MOBILNOJ TELEFONIJI

Operater novi, broj stari

Sva tri doma}a mobilna operatera, Telekom Srbije, Vip mobajl (Mobile) i Telenor, omogu}i}e od 1. jula korisnicima preno{ewe telefonskog broja. Usluga prenosivosti mobilnih brojeva u Srbiji po~e}e da funcini{e posle nekoliko odlagawa, a pravilnikom Republi~ke agencije za elektronske komunikacije (Ratel) bilo je

predvi|eno da po~ne 1. januara 2011. godine.

U Srbiji rade tri operatera mobilne telefonije - Telekom Srbije, Telenor i Vip mobajl, koji zajedno imaju oko 10 miliona izdatih brojeva.

Kako isti~u u Telekomu Srbije, MTS je u potpunosti spreman za prenosivost brojeva i 1. jul do~ekuje sa „`eqom da opravda poverewe vi{egodi{wih korisnika, ali i da otvori vrata i bude atraktivan i za potencijalne nove korisnike”.

U Telekomu navode da }e za prenos broja u mts mre`u, odnosno

uslugu prenosa broja, korisnik morati da izdvoji „svega jedan dinar sa PDV-om”, uz napomenu da je u cenu je ura~unato izdavawe SIM kartice.

Kako isti~u u Vipu, prenosivost broja mobilnog telefona donosi korisnicima boqi kvalitet usluge i pravi je pokreta~ konkurentnosti na svim tr`i{tima na kojima se uvede. „Iako }e procedura prenosa broja u Srbiji trajati par dana, `elimo da naglasimo da za to vreme korisnici ne}e trpeti bilo kakav prekid usluge”, ka`u u tom mobilnom operateru.

Prema Pravilniku o prenosivosti broja u mobilnim telekomunikacionim mre`ama, koji je objavqen u novom Slu`benom glasniku, firme i gra|ani mo}i }e da zadr`e kompletan broj.

Korisnici }e za prenos broja pla}ati naknadu od 200 dinara novom operateru, a postupak mo`e da traje oko ~etiri dana.

Zahtev za prenos broja podnosi se operateru u ~iju mre`u korisnik `eli da pre|e. Zatim se u roku do dva dana proverava da li su ispuweni uslovi za prenos broja. Ratel je predvideo da, ukoliko su uslovi ispuweni i prihva}en prenos broja, taj postupak se mora obaviti u roku kra}em od dva radna dana.

NADOMAK GRANI^NOG PRELAZA HORGO[–RESKE

Industrijska zona na 24 hektara

U Horgo{u se gradi industrijska zona na povr{ini od 24 hektara, udaqena tri kilometra od najprometnijeg srpsko-ma|arskog drumskog grani~nog prelaza Horgo{–Reske Predsednik kawi{ke op{tine Mi haq Wi la{ izjavio je da se investicija u industrijski park vredna milion evra realizuje iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine i da predstavqa veliku razvojnu {ansu, imaju}i u vidu da je neposredno na Koridoru 10 i na granici s EU. Parcela na kojoj se podi`e industrijski park je u vlasni{tvu kawi{ke op{tine, neposredno je pored `elezni~ke pruge Segedin–Subotica, a novcem Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine izgradi}e se neophodna infrastruktura. Po Wila{evim re~ima, predvi|eno je da industrijska zona u Horgo{u delom ili u celini bude i bes-

carinska, {to }e biti izuzetno zna~ajno za privla~ewe investitora za otvarawe pogona i zapo{qavawe.

Poslanik u Evropskom parlamentu Ta ma{ Doj~ ukazao je, prilikom nedavne posete Horgo{u, na to da u okviru Dunavske strategije, na Zapadnom Balkanu mogu}nost za izgradwu infrastrukturnih objekata i otvarawe novih radnih mesta otvara program „Segedin plus”.

On je rekao da u okviru ovog programa na raspolagawu stoji {est miliona evra, a da iz pretpristupnih fondova Srbija do 2013. godine mo`e da koristi 770 miliona evra. Po wegovim re~ima, kori{}ewe tih para moglo bi pospe{iti ekonomsku saradwu Srbije i Ma|arske jer u Vojvodini sada ima oko 500 malih i sredwih preduze}a u srpsko-ma|arskom vlasni{tvu.

M. Mitrovi}

Golf za siroma{ne Na terenima golf-kluba u @abqu nedavno je odr`an turnir na kojem su se takmi~ari nadmetali za dobar rezultat, ali i za pomo} deci bez roditeqskog starawa i siroma{nima. Pokroviteq je bila kompanija DDOR „NoviSad”. Ona je donirala 300.000 dinara, a jo{ 350.000 prikupqeno je od drugih u~esnika turnira. Novac je oti{ao organizaciji „[iroko srce”. Ona novac koristi za stipendirawe talentovanih |aka i studenata. Tako|e popravqa ku}e za siroma{ne i gradi im nove.

D. V.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,6044

101,1330

103,9640

98,3010

Australija

dolar

1

73,2737

75,1525

77,2568

73,0482

Kanada

dolar

1

70,7856

72,6006

74,6334

70,5678

Danska

kruna

1

13,2140

13,5528

13,9323

13,1733

Norve{ka

kruna

1

12,5527

12,8746

13,2351

12,5141

[vedska

kruna

1

10,7344

11,0096

11,3179

10,7013

[vajcarska

franak

1

82,0472

84,1510

86,5072

81,7948

V. Britanija

funta

1

112,3180

115,1980

118,4240

111,9730

SAD

dolar

1

69,7492

71,5376

73,5407

69,5345

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 6. 2611. godine

dnevnik

Gorivo najskupqe u Srbiji Nakon posledweg poskupqewa naftnih derivata, izazvanog izjedna~avawem akciza na doma}e i uvozno gorivo, cene evrodizela i benzina evropremijum BMB 95 u Srbiji su vi{e nego u svim zemqama okru`ewa, osim Gr~ke, pokazali su podaci Udru`ewa naftnih kompanija Srbije (UNKS). Cene evrodizela u Srbiji su vi{e nego u Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji.

Evrodizel u Srbiji trenutno ko{ta 1,31 evra za litar, dok je wegova cena najni`a u Makedoniji 1,05 evra za litar, a najvi{a u Gr~koj 1,48 evra za

litar. Cena evrodizela u Ma|arskoj je 1,30 evra za litar, u Bugarskoj 1,26 evra, u Crnoj

Gori 1,25 evra, u Rumuniji 1,24 evra, u Hrvatskoj 1,23 evra, u Sloveniji 1,22 evra, a u Bosni

i Hercegovini 1,20 evra za litar.

I evropremijum BMB 95, koji u Srbiji ko{ta 1,35 evra za litar, skupqi je nego u svim zemqama okru`ewa, osim u Gr~koj, gde iznosi 1,68 evra za litar.

Evropremijum BMB 95 je najjeftiniji u BiH 1,18 evra za litar, zatim u Makedoniji 1,21 evra, u Bugarskoj 1,23 evra, u Rumuniji 1,27 evra, u Sloveniji 1,28 evra, u Hrvatskoj 1,31 evra, u Ma|arskoj 1,33 evra, a u Crnoj Gori 1,34 evra za litar. U Srbiji BMB 95 koji proizvodi NIS ko{ta 1,28 evra za litar, a dizel D2 iznosi 1,21 evra za litar, naveli su u UNKS-u.

SUMRAK BRODOGRADWE NA ZAPADU BA^KE

Otplovile la|e u bankrot Dok se nekada{wa Jugoslavilo o nameri mo}nog „MK-komer- po produkciji. Kapaciteti proja di~ila svojom industrijom i ca„ Mi o dra ga Ko sti }a da od jektovani na preradu 2.000 tona izvoznim potencijalima, jedna ovog proizvodnog pogona, nakon ~elika godi{we odavno su neuod perjanica takve, izvozu skloakvizicije, napravi pretovarni posleni, a proizvodni krug je ne, privrede je bilo i re~no lu~ki kapacitet. Od aukcije ni- odavno zarastao u travu. brodograditeqstvo, locirano je bilo ni{ta, pa mo}ni sinhroU najstarijem brodogradilipre svega u Vojvodini. Od svih lift koji podi`e brodove te- {tu u Srbiji, ba~komono{tordunavskih i savskih brodogradi{ke do 1.500 tona stoji bespo- skom „Brodoremontu” osnovali{ta, najve}i broj, ~ak tri, slen, ba{ kao i kapaciteti koji nom daleke 1802. godine, sada u bio je lociran u pre~niku od su bili u stawu da prerade i vi- vlasni{tvu beogradske firme svega desetak kilometara na zapadu Ba~ke. Sombor se di~io svojim brodogradili{tima „Brodoremont” u Ba~kom Mono{toru i „Dunav” u Bezdanu, dok je Apatin imao svoje brodogradili{te koje je slovilo za jedno od najsavremenijih.

Instalisani prera|iva~ki kapaciteti u iznosu od preko 10.000 tona ~elika u ova tri brodogradili{ta bili su ozbiqan potencijal i u tranzicionom periodu, pogotovo {to su i u vremenima najve}e krize s navoza silazili brodovi za kupce, prete`no iz Zapadne Evrope, pa su ova tri brodogradili{ta privatizovana vrlo brzo.

Novi vlasnici („Da nu bi us bu li ding Corp.” Vo ji na La za re vi }a za Apatin i Bezdan i „Ter ra tra de„ za Ba~ki Mono{tor), spoqa gledano, odli~no su radili jer se : Brodogradili{te „Brodoremont” u Ba~kom Mono{toru produkcija brodova u ovom delu Ba~ke pove}avala iz godine u godinu, ali gotovo apsurdNo vi vla sni ci, spo qa gle da no, od li~ no su ra di li no, problemi u poslovawu su se jer se pro duk ci ja bro do va po ve }a va la iz gomilali do te mere da su u ovom go di ne u go di nu, ali su se, go to vo ap surd no, trenutku sva tri brodogradili{ta u bankrotu, {to predstavqa pro ble mi u po slo va wu go mi la li sve do ban kro ta potpuni sumrak brodogradwe u sva tri bro do gra di li {ta Somboru i Apatinu.

Najve}i problem svakako predstavqa bankrot brodogra{e od 6.000 tona ~elika godi- „Ter ra tra de„, ste~aj je otvoren dili{ta u Apatinu, privatizo- {we. sredinom marta ove godine u vanog 2003. godine, firme ~ija je Zna~ajno mawe brodogradili- uslovima pet miliona evra duvrednost nedavno procewena na {te „Dunav” u Apatinu, koje je govawa, {to tako|e vi{estruko 584 miliona, ali joj dugovi pre- bilo specijalizovano na proiz- prelazi procewenu vrednost ma{uju 1,2 milijardu dinara, pa vodwu mawih plovila kao {to ove firme. Tanku barijeru do ne ~udi {to na nedavnoj javnoj su tegqa~i i gura~i, godinama je bankrota ~ini samo od ste~ajnog aukciji kapitala ove firme ni- poznatije po sudskim procesima upravnika najavqeni plan reorje bilo zainteresovanih, mada se koji treba da doka`u ili ospore ganizacije i postojawe navodnih u poslovnim krugovima govorka- zakonitost privatizacije, nego strate{kih partnera zaintere-

Boqi rod p{enice Ministar poqoprivrede, trgovine i {umarstva Du {an Pe tro v i} iz ja vio je da }e rod p{enice biti boqi nego pro{le godine iako su zasejane mawe povr{ine. Iz vlade Srbije sti`u najave da }e u narednom periodu p{enice biti dovoqno.

U Privrednoj komori procewuju da }e p{enice biti i za izvoz i izra`avaju nadu da dr`ava ne}e ponovo morati da donosi uredbu o zabrani izvoza, preneo je B92.

Petrovi} ka`e da gra|ani mogu da budu potpuno mirni.

On ob ja {wa va da }e Sr bi ja imati dovoqno p{enice i da }e biti vrlo malih razlika u svim elementima koji uti~u na cenu hleba. U PKS procewuju da }e

prinos p{enice biti dobar i da }e je biti dovoqno za izvoz.

Me|utim, sekretar Udru`ewa za poqoprivredu Komore Mi lan Pro stran ka`e da bi dr`ava trebalo da preuzme aktivnu ulogu na tr`i{tu tako {to }e otkupqivati p{enicu.

Prostran je ocenio da je ukinuta Uredba o zabrani izvoza imala vi{e psiholo{ki nego ekonomski smisao i da je wena svrha bila smirivawe trenda pove}awa cena. On o~ekuje da vi {e ne }e bi ti po tre be za sli~nim potezima dr`ave. Ministar poqoprivrede, trgovine i {umarstva Du{an Petrovi} izjavio je da }e rod p{enice biti boqi nego pro{le godine iako su zasejane mawe povr{ine.

sovanih za obnavqawe proizvodwe. Da li }e se to zaista i desiti pokaza}e se u nekoliko slede}ih dana, kada isti~e i zakonski rok za dostavqawe plana reorganizacije.

Ve}inski vlasnici u prethodnim obra}awima javnosti pronalazili su bezbroj razloga za te{ko stawe u kojem su se na{la somborska i apatinsko brodogradili{te nakon privatizacije. Od nestabilnog kursa, preko komplikovane domicilne legislative, do navodno jakih a neumerenih sindikata. Od progla{avawa ste~aja ve}inski vlasnici su prestali, ne samo da se pojavquju u medijima ve} i da se uop{te interesuju za budu}nost svojih brodogradili{ta. S druge strane, zaposleni u ovim firmama isti~u dve najbla`e re~eno ~udne ~iwenice.

Prva je ona vezana za produktivnost, iz koje se vidi da je na primer u Apatinu, dok je tamo{we brodogradili{te bilo u dru{tvenom vlasni{tvu, nekih 400 radnika moglo `iveti od proizvodwe jednog do dva broda godi{we. Od 2003. godine, to jest od privatizacije, {to zna~i za samo nekih sedam godina, s apatinskog sinhrolifta uz rad znatno mawe zaposlenih, si{le su ~ak 32 la|e, a dugovi su se ipak konstantno pove}avali. Da li ovu ~iwenicu treba posmatrati u svetlu druge na koju upozoravaju brodograditeqi sa zapada Ba~ke, koja glasi da su u sva tri brodogradili{ta novosagra|ene la|e bile prodavane posredstvom firmi vlastitih ve}inskih gazdi registrovanih u inostranstvu, naj~e{}e u Austriji? Ili je to ve} pitawe za nadle`ne dr`avne organe kojima je u delokrugu rada sankcionisawe srpskih nov~arskih ve{-ma{ina?

M. Miqenovi}

Sladoleyije ne brinu Skoro 40 odsto potro{a~a Srbije u vreme toplijih dana konzumira sladoled bar dva puta nedeqno, pokazalo je najnovije ovogodi{we istra`ivawe agencije „Ipsos stratexik marketing”.”Impulsne” sladolede, odnosno one koji se jedu „s nogu”, tokom letwih vru}ina konzumira ~ak 70 odsto potro{a~a, a najpopularnije poslastice su na {tapi}u u kojima u`iva vi{e od polovine qubiteqa sladoleda.

Sladoledom u kornetima se najradije osve`ava oko 42 odsto, a sladoledom u ~a{ici pet odsto potro{a~a. Prema rezultatima istra`ivawa u kome je u~estvovalo 2.000 ispitanika izme|u 15 i 64 godine, vi{e od 50 odsto potro{a~a sladolede kupuje naj~e{}e u malim lokalnim prodavni-

cama, a 15 odsto kod uli~nih fri`idera.

Istra`ivawe pokazuje da skoro 70 odsto qubiteqa „impulsnih” sladoleda, tu vrstu poslastice kupuje radi osve`ewa, dok je 42 odsto potro{a~a kao razlog navelo da sladolede kupuju i kada `ele da se zaslade. ^ak 38 odsto voli sladolede sa vo}nim ukusima, dok vi{e od polovine potrosaca rado isprobava nove ukuse.

Istra`ivawe je pokazalo da je omiqeni sladoled me|u potro{a~ima „kapri”. ^ak 84 odsto potro{a~a Srbije smatra da su „Frikomovi” sladoledi kvalitetni, 39 odsto potro{a~a to misli za „Nestle” sladolede, potom slede „Favola” (10 odsto) i „Algida” (osam odsto), pokazalo je ovo istra`ivawe.

ekOnOMiJA

dnevnik

Ne ma pro pu sta u Re sa vi ci Re vi zo ri Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je (DRI) ko ji su vr {i li kon tro lu po slo va wa Jav nog pred u ze }a pod zem ne eks plo a ta ci je ugqa (JP PEU) Re sa vi ca, „u seg men tu jav nih na bav ki ni su na {li pro pu ste”. „Ni je bi lo, ~ak ni na zna ka da je bi lo ne kih pro pu sta u spro vo |e wu po stu pa ka jav nih na bav ki”, re kla je ko mer ci jal ni di rek tor JP PEU Mi ra Pa qi}.

Jav ne na bav ke su uglav nom kon cen tri sa ne na ni vou JP PEU, a ne ke dnev ne, sit ne se, oba vqa ju na ni vou rud ni ka, ob ja sni la je ona i na po me nu la da je JP PEU for mi ra lo Slu `bu za jav ne na bav ke i „ima ser ti fi ko va nog slu `be ni ka za jav ne na bav ke”.

Na bav ke spro vo di mo to kom ce le go di ne, di na mi~ ki po pla nu, a naj ve }e u~e {}e u tro {ko vi ma je na bav ka re pro duk cij skih ma te ri ja la, do da la je Pa qi} i is ta kla da se „sve ra di po pla nu jav nih na bav ki ko je se do no se u sklo pu pro gra ma po slo va wa kra jem sva ke go di ne za na red nu go di nu”.

Ma we se ka sni s li zin gom Broj li zing ugo vo ra pred u ze }a sa ka {we wem u ot pla ti ve }im od 15 da na po ve }an je to kom ma ja za 3,3 od sto, sa 16.739 na 17.289, po ka za li su po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je (UBS). U pr vih pet me se ci 2011. broj li zing ugo vo ra pred u ze }a u doc wi po ve }an je za 8,4 od sto.

Broj li zing ugo vo ra pred u ze }a u ma ju je po ve }an za 0,2 od sto od no su na pret hod ni me sec, na 40.211, dok je broj ko ri sni ka po ve }an za 0,5 od sto, na 12.103. Iz nos ostat ka du ga pred u ze }a po li zing ugo vo ri ma sma wen je to kom ma ja za 2,5 od sto, sa 72,96 mi li jar di di na ra na 71,15 mi li jar di, dok je od po ~et ka go di ne sma wen za 11,7 od sto. [to se ti ~e pred u zet ni ka, broj li zing ugo vo ra sa ka {we wem u ot pla ti ve }im od 15 da na u ma ju po ve }an je za 6,3 od sto, sa 2.419 na 2.571, dok je u pr vih pet me se ci po ve }an za 38,1 od sto. Broj li zing ugo vo ra kod pred u zet ni ka sma wen je to kom ma ja za 0,4 od sto, na 6.903, dok je broj ko ri sni ka sma wen za 0,2 od sto, na 4.653. Iz nos ostat ka du ga pred u zet ni ka sma wen je to kom ma ja za 1,9 od sto, sa 6,63 mi li jar di di na ra na 6,51 mi li jar di, dok je od po ~et ka go di ne po ve }an za 35,4 od sto.

Sti `e EBRD Pred s tav n i c i lon don s ke cen tra le Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj (EBRD) }e u Be o- gra du od danas u~e stvo va ti u raz go vo ri ma na te mu „Eko nom ska kli ma u Sr bi ji - pre pre ke i iza zo vi”, sa op {tio je Srp ski po slov ni klub Pri vred nik, u ~i jem klu bu }e sa ve to va we bi ti odr `a no. Po red ~la no va klu ba Pri vred nik, dvo dnev nom sa ve to va w u }e pri s u s tvo va ti 60 pred stav ni ka cen tra le EBRD, pred vo |e nih glav nim eko no mi stom te ban ke Eri kom Ber glo fom, ban k a r i iz Be o g rad s ke kan c e l a r i j e te pa n e vrop s ke fi nan sij ske in sti tu ci je, kao i vo de }i srp ski me na xe ri.

MMF: Kri za je pro {la Stal ni pred stav nik MMF u Sr bi ji Bog dan Li so vo lik iz ja vio je da je kri za u Sr bi ji pro {la i da gra |a ni sle de }e go di ne mo gu o~e ki va ti bo qi `i vot ni stan dard. Uslov za to je ste da se ostva ri pro jek to va ni pri vred ni rast od 4,5 od sto, re kao je Li so vo lik u in ter vjuu za „Pres”.

On je upo zo rio da bi po ve }a we za ra da u jav nom i pri vat nom

sek to ru, ko je ni je pra }e no ve }im eko nom skim raz vo jem, bi lo pot pu no ne re al no, pa ~ak i kon tra pro duk tiv no i da „i da qe po s to j i mo g u} n ost po vrat k a kri ze”. „Naj si gur ni ji na ~in da se omo gu }i bo qi stan dard gra |a na je sna `an eko nom ski rast Sr bi je. Ako se sle de }e go di ne ostva ri pro jek to va ni rast od 4,5 od -

Bog dan Li so vo lik

sto, to mo `e bi ti vi dqi vo kroz rast za po sle no sti i uve }a we re al nih do ho da ka. Ali, ve }i rast pla ta u jav nom i pri vat nom sek to ru ko ji ne ma osno vu u odr `i vom eko nom skom raz vo ju bio bi ilu zi ja. Ako se taj obra zac stal no po na vqa, ce na za pri vre du i gra |a ne mo gla bi da bu de pad `i vot nog stan dar da”, na gla sio je Li so vo lik.

PRIPREMA SE NOVI ZAKON O OBUSTAVI RADA

[traj ko va }e se od ku }e Na kon dvo me se~ ne jav ne ras pra ve rad na ver zi ja no vog za ko n a o {traj k u tre b a l o bi usko ro da se na |e pred Vla dom Sr bi je a na kon to ga i u skup {tin skoj pro ce du ri.

No, onim sa ~i me je rad n a gru p a iza { la pred sin di ka te i po slo d av c e ni k o ni j e za d o v o q an jer osim uvo |e wa „lo ka u ta„ i ogra n i ~ a v a w a me s ta za pro test no vi za kon zah t e v a } e na j a v u {traj ku i do 15 da na una pred, ukqu ~i va we Agen ci je za mir no re {a va we spo ro va u re {a v a w e pro b le m a, {trajk so li dar no sti bi }e ogra ni ~en na je dan dan a pro pi su je se i ko me ni je uop {te do zvo qen pro test kao i ko mo `e pro te sto va ti uz mi ni mum pro ce sa ra da.

Sin di ka ti su na kon upo zna va wa sa smer ni ca ma no vog za ko na o {traj ku od mah oce ni li da }e {traj ka ~i u Sr bi ji, bu de li se on kao ta kav usvo jio, od mah utih nu ti i da je sve skro je no po me ri dr `a ve i ga zda, dok su po slo dav ci oce ni li da on ne do no si ni {ta no vo u od no su na po sto je }i i da se i da qe “po vla |u je” rad ni ci ma.

Sin di ka ti ma sme ta, i oni su to u jav noj ras pra vi ja sno sta vi l i do zna w a, {to se od {traj k a ~ a tra ` i da na j a v e svo je ne za do voq stvo i do 15 da na una pred. Sme ta im i {to se pred la `e da po slo da vac iz {traj ka mo `e iz dvo ji ti bit ne qu de, od re |u ju }i im da mo ra ju da bu du na rad nom me stu jer su va `ni za pro ces ra da, za tim {to se mi ni mum pro ce sa ra da mo `e od re |i va ti po po ~et ku {traj ka a ne pre we ga, a {traj ka ~i ma se ta ko |e pro pi su je i me sto gde mo gu i sme ju {traj ko va. Po oce ni sin di ka ta, to zna ~i da {traj ka ~i mo gu bi ti skraj nu ti, i to sa mo u kru gu fa bri ke, ne gde gde ih ni ko i ne vi di i ne ~u je. Sin di ka ti naj vi {e za me ra ju na uvo |e wu ta ko zva nog „lo ka u ta„ ko ji za pra vo zna ~i da rad ni ci ko ji su u {traj ku ne do la ze na po sao.

Jer, ka ko se ob ja {wa va, ka da

se rad ni ci ma ko ji su u {traj ku omo gu }i da ne do la ze na po sao, on da to iz gle da kao i da ne {traj ku ju jer ni ko ne }e ~u ti za wi ho ve pro ble me i zah te ve.

prot no sti sa Za ko nom o ra du.

On, do da je, su `a va mo gu} no sti za {trajk do te me re da ga mal te ne one mo gu }a va. Ona tvr di da za kon, ako bu de do net ona ko

Osim uvo | e w a „lo k a u t a„ i ogra ni ~a va wa me sta za pro test {traj ka ~i ma, ovim za ko nom {trajk so l i d ar n o s ti ogra ni ~a va se na je dan dan.

Pred sed ni ca ASNS-a Ran ka Sa vi} ob ja {wa va da je ovaj za -

ka ko je dat u rad noj ver zi ji, ne }e slu `i ti svr si.

S ti me da pred log, ova kav ka kav je sa da, ne }e do ne ti su {tin ske pro me ne jer mu ne do sta je pre ci zno sti sla `u se i Uni ji po slo da va ca Sr bi je, s

SSSV: Ne}emo dozvoliti Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne Mi lo rad Mi ja to vi} oce wu je da }e Vla da, i po red svih pri me da ba ko je su oni ima li i raz go vo ra sa sin di ka ti ma, na kra ju do ne ti za kon ko ji woj u ovom tre nut ku naj vi {e od go va ra.

– [trajk je uvek do sad bio da se do la zi na po sao i da se bi va u pred u ze }u – re kao je Mi ja to vi}. – [trajk mo ra da se od vi ja unu tar pre u ze }a jer sma tra mo da je to me sto gde rad nik {traj ku je.

Osim to ga, su {ti na je u to me da ovaj za kon spre ~a va {trajk u jav nim slu `ba ma, uvo de }i in sti tut mi ni mu ma pro ce sa ra da ko ji je prak ti~ no kao i da ra di te. Sma tra mo da se na taj na ~in sma wu je sin di kal na slo bo da na {trajk i zbog to ga smo iz ne li ve li ki broj pri med bi. Sin di kat ne }e do zvo li ti da ova kav za kon o {traj ku ide u skup {tin sku pro ce ru pre ne go {to pro |e ve ri fi ka ci ju na So ci jal no-eko nom skom sa ve tu. kon da le ko re strik tiv ni ji od po sto je }eg. Jer on, ka ko is ti ~e, osim lo ka u ta i pre stan ka rad n og od n o s a i svo | e w e {traj ka na “ne ku ru pu u fa bri~ kom dvo ri {tu”, omo gu }a va po slo dav ci ma da dr `e za po sle ne na ne pla }e nom od su stvu du `e od 45 da na, {to je u su -

Spo ri ji smo od kom {i ja Sr bi ja se eko nom ski sla bi je opo ra vqa od osta lih ze ma qa cen tral no-is to~ ne Evro pe, ka `e biv {a mi ni star ka fi nan si ja Di a na Dra gu ti no vi}. Ona je ob ja sni la da bi Sr bi ja u 2011. tre ba lo da ostva ri sto pu pri vred nog ra sta od tri od sto bru t o do m a } eg pro i z v o d a (BDP), dok je za dru ge ze mqe CIE, pre ma pro ce na ma Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, pred vi |en rast od 3,7 od sto BDP. Na pro mo ci ji stru~ nog ~a so p i s a Kvar t al n i mo n i t or, ~i ji je od sko ra glav ni i od go vor ni ured nik, Dra gu ti no vi} je is ta kla da se pre ma toj sto pi pri v red n og ra s ta Sr b i j a svr sta va u red sa Ma |ar skom, Bu gar skom i Ma ke do ni jom, ali da na {a ze mqa ima ve }u sto pu in fla ci je kao i spoq nu i bu xet sku ne rav no te `u. Is ti ~u }i da su po v e } a n i in f la c i o n i pri ti sci po sle di ca ra sta ce na

ponedeqak20.jun2011.

Di a na Dra gu ti no vi}

hra ne, ener gi je i si ro vi na u re gi o nu, ona je na po me nu la da je Sr bi ja me |u ze mqa ma ko je ni su us pe le da po ti snu sto pu

in fla ci je is pod tri pro cen ta u 2010. go di ni.

Po red Sr bi je, ko ja je la ne ima la in fla ci ju 10,2 od sto, u toj gru pi je Bu gar ska sa sto pom in fla ci je od 4,4 od sto, Ru mu ni ja osam od sto, Ma |ar ska 4,2 od sto. Pre ma pro jek ci ja ma MMF-a, ze mqe cen tral no-is to~ ne Evro pe sle de }e go di ne ostva ri }e pri vred ni rast od ~e ti ri od sto BDP i pri vred ni opo ra vak u tim ze mqa ma se na sta vqa ali raz li ~i tim tem pom.

Poq ska, ko ja ni je ima la re ce si ju ove go di ne, ostva ri }e pri vred ni rast isti kao i la ne 3,8 od sto, Tur ska ko ja je u 2010. ima la pri vred ni rast 8,2 od sto u 2011. ima }e ni `i rast od 4,6 od sto, dok bi Ru si ja tre ba lo da ima rast od 4,8 od sto, Ukra j i n a 4,5 od s to. Ne { to spo ri ji opo ra vak }e ima ti Hr vat ska i Ru mu ni ja - 1,3 od no sno 1,5 od sto.

tim {to wi ma sme ta ju sa svim dru gi ne do sta ci od onih na ko je uka zu ju sin di ka ti. Na i me, port p a r ol UPS-a Dra g o q ub Ra j i} sma t ra da je uvo | e w e „lo ka u ta„ do bro i da su oni na to m e in s i s ti r a l i jer `e l e pra v o da i oni or g a n i z u j u {trajk.

– Ne ka da su pred u ze }a u ta kvoj si tu a ci ji da ne mo gu da op sta nu pa vla sni ci mo ra ju ne {to da u~i ne – ob ja {wa va Ra ji}. – Sin di ka ti tra `e no vac od pred u ze }a i ne za ni ma ih da li tog nov ca ima. To se de {a va i na Za pa du, ali ta mo rad ni ci ne tra `e no vac ko ji ni su za ra di li. Mi slim da bi pr vo tre ba lo da na u ~ i m o da za r a d i m o.

Kod nas se ne zna ka da su {traj k o v i do z vo q e n i pa ima mo si tu a ci ju da u ne kim dr `av nim pred u- ze }i ma {traj ko vi slu `e da bi se za do vo qi li ne ~i ji in te re si, a qu di se u te svr he zlo u po tre bqa va ju. Mo ra da po sto ji od go vor nost po je di na ca, a to je ono {to ov de ne do sta je.

Ra ji} na po mi we da bi no vi za kon, da se oni pi ta ju, mo rao da pro pi su je uslo ve u ko ji ma ne ko uop {te mo `e stu pi ti u {trajk jer, ka ko ka `e, do sa da je bi lo do sta pri me ra da {traj ku ju sin di k a t i u pri v a t i z o v a n om pred u ze }u, tra `e }i da se ono vra ti u okri qe dr `a ve.

– Za {to bi tre ba lo da mi, ili bi lo ko, pla }a mo tro {ko ve za to ako su sin di ka ti sve sno u{li u le gal ne pre go vo re s kup cem tog pred u ze }a? – pi ta se Ra ji}. – Ako su pri sta li na to, pa jo{ pot pi sa li ko lek tiv ni ugo vor, ne ma smi sla da po sle tri go di ne tra `e da se pri va ti za ci ja po ni {ti a oni po no vo bu du dr `av ni i na te re tu svih gra |a na Sr bi je.

Po mo} ni ca mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke Rad mi la Ka ti}-Bu ku mi ri} za sa da ne `e li ~ak ni prog no zi ra {ta }e se od pri me da ba ko je su se ~u le u jav noj ras pra vi od sin di ka ta i po slo da va ca usvo ji ti a {ta ne, na po mi wu ju }i da pra vi po sao tek pred sto ji. Ona o~e ku je da }e ko na~ na ver zi ja tek sta za ko na bi ti go to va do kra ja ovog me se ca, kao i da }e rad na gru pa za dve ne de qe za vr {i ti po sao. Sve da qe za vi si od to ga da li }e pred log do bi ti ze le no sve tlo Vla de Sr bi je ko ja ga je di n a mo ` e po s la t i i skup {tin sku pro ce du ru.

Q. Male{evi}

5

MINISTAR EKONOMIJE NEBOJ[A ]IRI]

No vi pod sti ca ji in ve sti to ri ma Vla da Sr bi je pri be gla je no vim pod sti ca ji ma ka ko bi do ve la in ve sto re, pa }e ta ko nu di ti dvo stru ko vi {e pa ra za otva ra we no vih rad nih me sta. Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da je Vla din pro gram o`i vqa va wa ve li kih in du strij skih cen ta ra, usvo jen sa ci qem da dvo ro stru ko ve }im pod sti ca ji ma za in ve sti to re sma wi ne za po sle nost i ve li ke re gi o nal ne raz li ke u Sr bi ji.

Pod sti ca ji }e iz no si ti i do 10.000 evra za no vo rad no me sto u ne raz vi je nim op {ti na ma, ka zao je on. ]i ri} je na veo da se raz li ke me |u re gi o ni ma i gra do vi ma po ste pe nu eko nom ske raz vi je no sti kre }u do 1:6, pa ~ak i 1:10 na {te tu ne raz vi je nih gra do va i op {ti na. „Ide ja je bi la da du plo ve }im pod sti ca ji ma, od 2.000 do 10.000 evra po no vom rad nom me stu sti mu li {e mo in ve sti to re, da svo ja ula ga wa re a li zu ju u gra do vi ma kao {to su Lo zni ca, Le sko vac, Kru {e vac, Ja go di na, Alek si nac, Pa ra }in i dru gi, a sa ci qem da se ta mo otvo re no va rad na me sta i da po ku {a mo da sma wi mo te re gi o nal ne raz li ke u Sr bi ji”, ob ja snio mi ni star. ]i ri} je pod se tio da je Vla da, na in si sti ra we Mi ni star stva eko no mi je, pre go di nu i po za tra `i la da za ~e ti ri gra da - ve li ka in du strij ska cen tra - Ni{, Kra qe vo, Za je ~ar i No vi Pa zar va `e ve }i pod sti ca ji za pri vla ~e we in ve sti to ra.

U Sr bi ji po sto ji 15 gra do va i 40 op {ti na u ko ji ma je sto pa ne za po sle no sti ve }a od 20 pro ce na ta i u sva kom od wih `i vi pre ko 50.000 sta nov ni ka. Ti gra do vi i op {ti ne su „prak ti~ no de va sti ra ni i su {tin ski ne in te re sant ne za in ve sti to re”, pri me tio je ]i ri} i na veo da u wi ma `i vi vi {e od pe ti ne sta nov ni {tva Sr bi je.

Mi ni star eko no mi je je is ta kao da sve ze mqe Evrop ske uni je ima ju si stem pod sti ca ja za in ve sti to re i sa mo je od re |e nim di rek ti va ma i re gu la ti va ma Uni je ogra ni ~en na iz nos do, na pri mer, 15 pro ce na ta in ve sti ci je.

Osim Ni {a, Za je ~a ra, Kra qe va i No vog Pa za ra, pod sti ca je do 10.000 evra do bi ja }e in ve sti to ri u Lo zni ci, Le skov cu, Kru {ev cu, Ja go di ni, Srem skoj Mi tro vi ci, Alek sin cu, Pa ra }i nu, Ba~ koj Pa lan ci, Ru mi, Vr {cu i Bo ru.

Pre ma od lu ci Vla de od 9. ju na, iz dvo stru kih pod sti ca ja in ve sti to ri ma iz u ze ti su Pi rot, Kra gu je vac i Zre wa nin u ko ji ma po sto je slo bod ne ca rin ske zo ne, pa se sma tra da su ti gra do vi do voq no atrak tiv ni za ula ga wa.

Jo{ bez jef ti nih kre di ta Ban ka ri u Sr bi ji sma tra ju da se po slov no okru `e we znat no pr o me ni lo u od no su na pe riod pre eko nom ske kri ze i da se te {ko mo `e o~e ki va ti da no vac u sko ri je vre me bu de la ko do stu pan kao {to je bio pre kri ze, ve} }e, na pro tiv, bi ti sku pqi i mo }i }e da se do bi je pod znat no ne po voq ni jim uslo vi ma, po ka za la je an ke ta pu bli ka ci je „Fi nan si je TOP 2010/11”.

Ka ko je oce we no, opo ra vak tra `we za kre di ti ma je pri me tan, ali je i da qe vr lo ume ren i do mi ni ra ju zah te vi za krat ko ro~ nim kre di ti ma za li kvid nost, a po tra `wa za kre di ti ma ra di ula ga wa u raz voj je i da qe spo ra di~ na, ma da se ve} ne ko li ko kvar ta la tra `e i ta kvi kre di ti. Br zi na ko jom su pr o {le go di ne pla si ra na sred stva u okvi ru pr o gra ma sa Evrop skom in ve sti ci o nom ban kom po ka zu je da pred u ze }a tra ga ju i za raz voj nim {an sa ma, na ve de no je u pu bli ka ci ji ko ju ob ja vqu je ~a so pis „Bi znis i fi nan si je”.

Po vra tak na di na mi~ ne sto pe ra sta iz 2008. go di ne, kao i du go ro~ na per spek ti va ban kar skog sek to ra u Sr bi ji, za vi si }e, pre ma mi {qe wu pred stav ni ka ba na ka, pre sve ga od sta wa u re al nom sek to ru, od to ga ko li ko br zo }e kom pa ni je ob no vi ti pr o iz vod wu i po kre nu ti no vi ta las in ve sti ci ja.

Od si tu a ci je u pri vre di za vi si }e i rast tr `i {ta osi gu ra wa, oce ni li su pred stav ni ci osi gu ra va ju }ih ku }a u Sr bi ji, ko ji su is ta kli da upr kos pr o {lo go di {wem ra stu pre mi je od oko 5,6 od sto, ako se uzme u ob zir in fla ci ja i sla bqe we di na ra, po ra sta prak ti~ no ni je ni bi lo.

Osi gu ra va ~i su pr o ce ni li da je za raz voj pu nog po ten ci ja la do ma }eg tr `i {ta neo p hod na obu ka gra |a na, ali i pr o ak tiv ni ja eko nom ska po li ti ka u vi du po re skih olak {i ca za osi gu ra ni ke. „Ban ka In te za” je pr va na li sti 10 naj ve }ih ba na ka po ak ti vi

u Sr bi ji, dok je kod osi gu ra va ju }ih ku }a na pr vom me stu „Du nav osi gu ra we”, na ve de no je u pu bli ka ci ji „Fi nan si je TOP 2010/11”. Na li sti pr vih pet ba na ka po vi si ni ak ti ve sle de „Ko mer ci jal na ban ka”, „Euro ban ka EFG”, „Raj faj zen” i „Uni kre dit ban ka”, dok na li sti osi gu ra va ju }ih ku }a sle de „Del ta |e ne ra li”, DDOR No vi Sad, „Vi ner {te ti {e osi gu ra we” i „Gra ve osi gu ra we”.

Pr o fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du \or |e \u ki} iz ja vio je na pred sta vqa wu pu bli ka ci je da se na srp skom tr `i {tu mo `e o~e ki va ti rast ce na kre di ta, iz me |u osta log, i jer }e po sku pe ti iz vo ri fi nan si ra wa ba na ka. On je oce nio i da }e u bu du} no sti ula ga wa ba na ka u ve }oj me ri bi ti okre nu ta ka har ti ja ma vred no sti sa ro~ no {}u do {est me se ci, dok je pi ta we ko li ko }e auk ci je har ti ja sa du `im ro kom ot pla te bi ti uspe {ne.

6

berza

ponedeqak20.jun2011.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Pad in dek sa tre }u ne de qu za re dom Su mor ne in for ma ci je sa globalnog tr`i{ta kapitala, pre svega situacija u vezi sa gr~ kim du gom, u ne do stat ku optimisti~kih vesti sa doma}eg tr`i{ta, kreirali su raspolo`ewe ulaga~a na Beogradskoj berzi, obja{wavaju stawe na doma}em finansijskom tr`i{tu analiti~ari Sinteza investa. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, oslabio je i tre}u sedmicu zaredom, izgubiv{i ovaj put na vrednosti 1,3 procenta. Ukupan promet u trgovawu bio iz ipak vanredno visok, 11,1 milion evra, zahvaquju}i velikoj blok transak ci ji ak ci ja ma kom pa ni je IGM Trudbenik, te usled iznenadnih visokih realizacija na pojedinim ne tako likvidnim hartijama.

U redovnom prometu dominirala je Galenika fitofarmacija koja je ostvarila realizaciju od 89 miliona dinara uz rast vrednosti na nedeqnom nivou od 2,5 procenata.

Naj ve }i deo pro me ta ak ci ja ove kompanije zabele`en je na nivou od 7.500 dinara. Ovaj zemunski proizvo|a~ pesticida u protekloj godini je ostvario neto dobit od 615,6 miliona dinara (rast od 2,1 odsto), a upravni odbor je predlo`io akcionarima da se 123,2 miliona dinara podeli vlasnicima akcija putem dividende odnosno 280 dinara po akciji. Akcije Naftne industrije Srbije ostvarile su realizaciju od 74,5 miliona dinara, izgubiv{i na sed mi~ nom ni vou 3,6 procenata. NIS se tokom sed-

Posledwa cena

Akcija

mice spu{tao i do nivoa od 730 dinara, dok je u ~etvrtak za be le `en iz u zet no ni zak obim prometa koji je bio ujedno i najni`a dnevna realizacija ove hartije u teku}oj godini.

Vrednost prometa (din)

Galenika Fitofarmacija, Zemun

7.482

89.041.304

NIS, Novi Sad

746

74.502.897

Planinka, Kur{umlija

17.999

45.051.497

AIK banka, Ni{

3.213

36.375.752

Koka kola HBC-Srbija, Beograd

5.250

26.769.750

Ak ci je be o grad skog Aero droma „Nikola Tesla„ tako|e su registrovale silazni trend ne {to bla `eg in te zi te ta a naj ve }i deo pro {lo ne deq ne skromne realizacija je ostvaren oko nivoa od 550 dinara.

Be~ejski „Sojaprotein„ se zadr`ao oko nivoa od 1.240 dinara uz promet od 23,2 miliona dinara, a sna`an otpor ove hartije vaqa o~ekivati i slede}e sedmice s obzirom da se bli`i skup{tina akcionara ove kompanije na kojoj }e biti raspravqano o podeli akcija pu tem di vi den de. Iz u zet no skromne promete i protekle sedmice je zabele`io gra|evinar „Ener go pro jekt„ ko ji je okon~ao nedequ na nivou od 831 dinar, navodi se u analizi Sinteza investa.

RAZ VI JE NE EKO NO MI JE SVE TA IMA JU OGROM NE BUYET SKE DE FI CI TE

Bo ga ti se za du `u ju kao da su glad ni SAD }e godinu okona~ati sa ogromnim buxetskim deficitom u vrednosti od 9,9 odsto ostvarenog bruto doma}eg proizvoda (BDP), navodi Me|unarodni monetarni fond. Stru~waci MMF procewuju da }e SAD idu}e godine uspeti da donekle smawe buxetski mawak, ali }e deficit i daqe biti visok - 7,8 odsto od procewenog BDP-a.

U grupi sedam najrazvijenijih zapadnih zemaqa ogroman buxetski deficit ima i Japan. Buxetski mawak u toj zemqi za ovu godinu stru~waci MMF procenili su na 10,5 odsto vrednosti BDP -a, dok za 2012. predvi|aju smawewe tog indikatora na 9,1 procenat.

Istovremeno, Francuska }e u ovoj godini imati deficit buxeta od 5,8 odsto, a idu}e 4,9 procenata, dok }e Nema~ka, ~ija privreda je bez premca u Evropi, 2011. okona~ati sa buxetskim mawkom od svega 1,9 odsto vrednosti BDP. Nema~ka }e u idu}oj godini uspeti da buxetski deficit svede na svega 1,1 odsto procewenog BDP-a, {to je osetno ni`e od maksimuma koji je na nivou Evropske unije utvr|en na tri procenta.

Cela 17-~lana zone evra ostvari}e ove godine, prema ra~unici eksperata MMF, buxetski deficit od 4,3 odsto, a u narednoj godini 3,4 procenta, {to je neznatno iznad gorwe granice dozvoqenog troprocetnog limita koji va`i za tu monetarnu grupaciju i sve druge ~lanice Unije.

Veoma visok buxetski deficit u EU ima i Velika Britani-

Naj ve }i buyet ski mi nus ove go di ne ima }e SAD i Ja pan, dok su sve tli pri me ri me |u ve li kim si la ma Ne ma~ ka i Ru si ja ja, od procewenih 8,5 odsto u ovoj i sedam procenata u idu}oj godini, navodi se u informaciji objavqenoj na sajtu MMF. Gr~ka, koja se ve} godinu i po dana gr~evito bori da izbegne bankrot dr`avne kase, tako|e je u grupi zemaqa kojima ove godi-

ne „preti” dvocifreni buxetski deficit, dok }e Kina po tom pokazatequ biti pravi uzor za mnoge druge zemqe, jer }e ovu godinu okona~ati, prema proceni MMF, sa buxetskim mawkom od svega 1,6 odsto, a idu}e godine 0,7 procenata vrednosti BDP.

Rusija je tako|e u grupi zemaqa za koje MMF predvi|a u ovoj i idu}oj godini veoma mali buxetski minis, od 1,4 i 1,6 odsto vrednosti BDP. Treba, me|utim, napomenuti i procene zvani~nika u Moskvi koji smatraju da }e Rusija ovu godinu mo`da okona~ati i sa blagim buxetskim suficitom, ukoliko cene nafte i drugih energenata ostanu oko sadaswih rekordnih vrednosti.

Lo{e stawe u finansijama SAD i niza drugih visokorazvijenih zapadnih zemqa uo~qivo je ne samo na osnovu rastu}eg buxetskog deficita, ve} i gigantskog javnog duga koji }e se u Americi ove godine uve}ati na 98,3 odsto vrednosti BDP, dok bi u 2012. trebalo da prema{i 102 odsto. Prose~an javni dug u evrozoni ove godine }e iznositi, kako procewuje MMF, blizu 88 odsto BDP, dok }e u Francuskoj i Nema~koj biti za nekoliko procenata mawi.

Prema visini javnog duga Japan je u grupi vode}ih industrijskih sila bez premca, jer }e ovu godinu okona~ati sa gigantskim dugom od 233,2 odsto vrednosti BDP, a u 2012. taj dug }e se uve}ati za jo{ nekoliko procenata.

Kina i Rusija su i po visini javnog duga „svetli” primeri za „sedmoricu veli~anstvenih” (SAD, Japan, Nema~ka, Velika Britanija, Kanada, Francuska i Italija), jer }e u ovoj i narednoj godini wihov dug, prema proceni stru~waka MMF, biti znatno skromniji i kreta}e se izme|u 16,5 i 15,7 odsto (Kina) i 11,4 i 12,1 odsto (Rusija).

Funk ci o ne ri ukra li 100 mi li jar di do la ra Hiqade korumpiranih kineskih zvani~nika ukrale su i prebacile u inostranstvo vi{e od 120 milijardi dolara, saop{ti la je ki neska cen tral na banka.

Narodna banka Kine ka`e da je izme|u 16.000 i 18.000 dr`avnih funkcionera i direktora

dr`avnih preduze}a prokrijum~arilo oko 800 milijardi juana (123 milijarde dolara) iz Kine od sredine 1990-ih godina do 2008. godine.

Izve{taj navodi da je novac prebacivan u SAD, Australiju, Kanadu i Holandiju preko of{or bankarskih ra~una ili u

vidu ulagawa u nekretnine. Kra|e su prikrivane kao poslovne transakcije, osnivawem privatnih kompanija koje su primale transfere novca, ka`e banka.

Kina je posledwih godina pokrenula niz mera za spre~avawe pronevere, ali je korupcija me|u zvani~nicma i daqe na uobi~aje-

nom nivou. Izve{taj opomiwe da je korupcija toliko masovna da mo`e da ugrozi ekonomsku i politi~ku stabilnost Kine.

U najve}em novijem korupciona{kom skanadu mo}ni {ef [angaja, ^en Liangju je 2008. godine osu|en na 18 godina zatvora.

dnevnik

Gr~ ka „kro ji” ce ne ak ci ja i evra Finansijska kriza u Gr~koj i na kraju protekle sedmice je „krojila” vrednost deonica i kurs evra, a finansijski eksperti u Londonu i Frankfurtu predvi|aju da }e lo{a tr`i{na klima potrajati sve dok Evropska unija ne usvoji kona~an plan za re{avawe du`ni~kih problema Atine. Zamenik nema~kog {efa diplomatije Verner Hojer je izjavio da }e wegova zemqa i Francuska verovatno prihvatiti kompromisni predlog o u~e{}u privatnih zajmodavaca u sanirawu posledica sve te`e gr~ke du`ni~ke krize.

U poslovnoj klimi koju odlikuje veliki oprez investitora da rade sa rizi~nijim akcijama, panevropski indeks akcija -

FTSEurofirst 300 - je tokom cele teku}e posovne nedeqe bio u minsu za 1,3 procenta. Globalni indeks akcija - MSCI - kojim se iskazuje prose~an nivo cena deonica u 23 najmo}nije svetske ekonomije - u petak je oslabio 1,1 odsto i trenutno je sasvim blizu najni`eg nivoa od polovine marta, prenosi agenciji Rojters.

Investitori u Evropi, ali i na berzama {irom sveta, posledwih dana izra`avaju sve ve}u zabrinutost i oko daqih kretawa u ameri~koj privredi, nakon {to se krajem ovog meseca okon~an program Federalnih rezervi SAD za podsticawe privrednog rasta u ukupnoj vrednosti od 600 milijardi dolara.

Za u sta vqe ne ce ne naf te Cene sirove nafte su na kraju protekle sedmice opale na blizu 94 dolara za barel pod pritiskom znakova o usporavawu ameri~ke ekonomije i smawewa tra`we za tim energentom. Nafta za orijentacionu isporuku u julu je u elektronskom poslovawu na Wujor{kom merkantilnom tr`i{tu bila u padu 66 centi, na 94,29 dolara za barel, po{to je taj termin isporuke u ~etvrtak zakqu~en na 94,95 dolara ili 14 centi u porastu u odnosu na prethodni dan.

Na londonskom tr`i{tu ICE je nafta marke „brent” iz Severnog mora za isporuku u av-

gustu ugovarana 50 centi u padu, po 113,52 dolara za barel, prenela je ameri~ka novinska agencija Aso{iejtid pres (AP). U me|uvremenu je istra`ivawe ameri~ke Federalne rezervne banke Filadelfije je pokazalo da je fabri~ka proizvodwa u tom regionu smawena, posle objavqivawa sli~nog izve{taja za podru~je Wujorka koji je tako|e pokazao usporavawe u prera|iva~kom sektoru. „Negativni ekonomski pokazateqi mogli bi da u~ine daqi pritisak na cene nafte”, ukazali su analiti~ari konsultantske kompanije „Riterbu{ i aso{ijets”.

VESTI Ru bi ni: Sa vr {e na olu ja Ugledni ameri~ki ekonomista Nuriel Rubini, koji je me|u prvima predvideo globalnu recesiju, ka`e da globalna ekonomija gubi dah. On dodaje i bi se 2013. mogla dogoditi „savr{ena oluja” koja }e izbrisati svetske ekonomske i monetarne sisteme. Rubini je prona{ao bolne ta~ke najja~ih svetskih ekonomija, od Kine i Japanaa do SAD i Evrope i predvideo da bi se zbog daqih lomova sve jednostavno moglo uru{iti. „Ameri~ka stopa nezaposlenosti u maju je porasla na 9,1 odsto i to je znak da globalna ekonomija gubi dah. U isto vreme, ameri~ka vlada stvara milijarde dolara buxetskog deficita samo ove godine”, objavio je Rubini.

On je ocenio da je restruktuirawe duga Gr~ke, Irske i Portugala opteretilo evropsku ekonomiju, a rat protiv Gadafija postaje sve skupqi. Ni u Japanu nije boqe, a Kina }e se suo~iti sa slabijim ekonomskim rastom, ve}om inflacijom i pumpawem vrednosti nekretnina, a Rubini je procenio da }e do}i do masovne nenaplativosti kredita i da }e se bankarski sistem u Kini, zbog preoptere}enosti, jednostavno uru{iti. „Sve ovo, plus neki lokalni rat, mo`e izbrisati svetske ekonomske i monetarne sisteme”, zakqu~io je Rubini.

Ne ma~ koj fa li rad ni ka Broj nezaposlenih u Nema~koj se u posledwe vreme, prema vladinim podacima, bitno smawio. ^ak nema dovoqno radne snage.

Svaka ~etvrta zanatska firma bi `elela da zaposli radnike, ali radnika nema… Nema~kim preduze}ima u oblastima elektrotehnike, ma{inogradwe, termoelektrike i gra|evine – nedostaje relativno veliki broj radnika. Centralni savez nema~ke zanatske privrede je u 14.000 preduze}a sproveo anketu koja je pokazala da u proseku svakom preduze}u nedostaju dva radnika. Potreba za personalom je ve}a nego u ranijim fazama privrednog buma do koga je do{lo posle posledwe finansijske krize.

Is pa ri lo 4.000 „la da” Frapantno otkri}e u ruskoj fabrici vozila “Avtovaz” - kra-

de se do 10 odsto godi{we proizvodwe automobile. Prodavci automobila u Rusiji su u toku 2008. i 2009. ukrali ~etiri hiqade “lada”. Ovaj {okantni podatak saop{tili su zajedno predstavnici policije i Federalne slu`be bezbednosti, kao i interne slu`be bezbednosti fabrike “Avtovaz”. Do kontrole je do{lo na inicijativu najve}eg akcionara fabrike, dr`avne kompanije “Rostehnologija”, a ciq je bio da se utvrdi kako “Avtovaz” ~erupaju kriminalne strukture.“Ni{ta novo za ovu fabriku. Jo{ od sovjetskih vremena sve {to je u vezi sa automobilskom industrijom mirisalo je na kriminal. Stalno se “muvalo”. A to sve se odra`avalo na kvalitet automobila”, tvrdi nezavisni ekspert Timur Hubajev.

Pa da evroin fla ci ja Inflacija u zoni evra blago je pala u maju na 2,7 odsto na godi{wem nivou, nakon {to je u aprilu dostigla 30-mese~ni maksimum od 2,8 odsto. Podaci statisti~ke slu`be Evropske unije Evrostat pokazuju da je godi{wa inflacija u svih 27 ~lanica EU pro{log meseca sni`ena na 3,2 odsto, sa 3,3 procenta u aprilu. Mada je inflacija u evrozoni ve} {esti mesec uzastopce znatno iznad ciqa Evropske centralne banke od dva odsto, ona je i daqe ispod pretkriznog nivoa od 3,2 odsto iz oktobra 2008.

Si e stom do stru je Vlasti japanske prefekture Gifu savetova}e zaposlenima da tokom jula, avgusta i septembra napu{taju svoja radna mesta izme|u 13 i 15 ~asova radi kra}eg odmora. Tako bi se sistemi klima-ure|aja privremeno ugasili i time u{tedela struja. „Ideja o pauzi za siestu, kako je nazivaju u [paniji, nam se ~ini logi~na u poku{aju da smawimo potro{wu elektri~ne energije tokom perioda nesta{ice struje”, objasnio je Hiro{i I}ihara, jedan od gradskih zvani~nika. Posle cunamija koji je 11. marta pogodio Japan zaustavqeno je oko 15 nuklearnih reaktora na severoistoku zemqe. Iz predostro`nosti je obustavqeno nekoliko wih i u centralnom i zapadnom delu Japana.

OD SU TRA KOD [TRAN DA

Na pla ta par kin ga

Na pla ta par ki ra wa na par ki ra li {ti ma u oko li ni [tran da po ~i we su tra, a osta vqa we auto mo bi la }e se na pla }i va ti na ukup no 670 me sta. Ovi par kin zi se na la ze u Fru {ko gor skoj u bli zi ni glav nog ula za na pla `u, na pla tou kod ro ni la~ kog klu ba „Da nu bij us”, is pod i oko Mo sta slo bo de. Ce lo dnev na par king kar ta ko {ta }e 40 di na ra.

B. M.

Po gon za pre ra du i di stri bu ci ju vo de na Sun ~a nom ke ju }e su tra od 8 do 18 ~a so va bi ti bez stru je zbog ra do va na tra fo-sta ni ci. U na ve de nom vre me nu ba~ ka stra na gra da snab de va }e se vo dom iz re zer vo a ra, dok }e srem ska stra na, iz u zev In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci, bi ti pot pu no bez vo de, ja -

vqa ju iz JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”.

Na ba~ koj stra ni gra da u si ste mu }e se na la zi ti sve ga 200 do 300 li ta ra vo de u se kun di, {to }e ima ti za po sle di cu da }e pri ti sak vo de u mre `i bi ti ta kav da }e bez vo de bi ti naj ve }i deo gra da i pri grad skih na se qa. Sta bi li za ci ja

vo do snab de va wa na ovoj stra ni se o~e ku je oko 20 ~a so va, dok }e srem ska stra na bi ti sta bi li zo va na do 22 ~a sa.

Ci ster ne sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe ne is pred Ur gent nog cen tra, De~ je bol ni ce i ode qe wa za di ja li zu Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne.

A. Va.

Novosadska ponedeqak20.jun2011.

„Pra vi lo sen ki” zlo ~i na pri me }e na neo do qi va Si mo ne ta Ve spu ~i, ko ja je {est go di na ra ni je umr la od su {i ce. Da li je naj lep {a `e na na sve tu us pe la da se vra ti iz „kra qev stva sen ki“?

Za to vla dar Fi ren ce {a qe svog pri ja te qa Pi ka de la Mi ran do lu u Rim, gde }e mla di} za po ~e ti is tra gu osla wa ju }i se sa mo na ogrom nu `e| za zna wem i la ko mi sle nost svoj stve nu dva de se to go di {wa ci ma. Po ku {a va ju }i da u|e u trag za go net noj le po ti ci, Pi ko ot kri va da se iz me |u grad skih zi di na i ru {e vi na an ti~ kog Ri ma ku je taj ni plan. I da `e na ko ja se na vod no vra ti la iz mr tvih ni je sa ma – ona pred vo di ceo je dan „na rod sen ki“.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

„DNEV NIK” I „STI LOS” DA RU JU KWI GE

„Qu di, ~i ji je ovo `i vot?”

Iz da va~ ka ku }a „Sti los” u sa rad wi sa „Dnev ni kom„ u na red nom pe ri o du da ri va }e na {im ~i ta o ci ma po dve kwi ge sva kog rad nog da na. Da nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Qu di, ~i ji je ovo `i vot?” auto ra [i nej da Mo ri ar ti j a. Do b it n i c i }e kwi g e pre u zi ma ti u kwi `a ri „Sti los” u Je vrej skoj uli ci broj 28,

gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Niv Ofler ti je vas pi ta va na u tra di ci o nal nom ir skom du hu. @i vi u Da bli nu, ra di u lo kal nim no vi na ma i svi o~e ku ju da }e na }i pri stoj nog mla di }a Ir ca i ka to li ka, na rav no. A on da se po ja vio Pjer ko ji ne sa mo {to je do sta sta ri ji, ne go ni je ni Irac, a ka mo li ka to lik.

A. L.

V remeploV

„Sta ri vi te zo vi” u Grad skoj ku }i U oku pi ra noj Ba~ koj ma |ar ske vla sti su 20. ju na 1943. pri re di li ma ni fe sta ci je „na rod ne qu ba vi” pre ma re gen tu Hor ti Mi klo {u, a u Grad skoj ku }i No vog Sa da sa sta lo se 150 “sta rih vi te zo va”. Tim po vo dom kvin sli {ki list na srp skom je zi ku „No va po {ta”, ko ji je iz la zio u No vom Sa du, pi {e da En gle zi i

Kurs en gle skog je zi ka po ~ et n i ni v o, or g a n i z u j e Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we za qu de bez po sla sa te r i t o r i j e gra d a.

Obu ka }e po ~e ti u ju nu i re a li zo va }e se u Cen tru za pod u ~a va we stra nih je zi ka „Lo qu e la”, a na kon za vr {et ka po la zni ci }e do bi ti

ser ti fi kat. Na ovu obu ku mo gu se pri ja vi ti oni ko ji su za v r { i l i mi n i m um tre }i ste pen stu~ ne spre me i na la ze se na evi den ci ji NSZ-a. Gra | a n i se mo g u pri ja vi ti da nas svom sa vet ni ku u pro sto ri ja ma no vo sad ske fi li ja le Slu `be za za po {qa va we.

A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me rak ro ma na “Pra vi lo sen ki“ \u lia Le o nia.

Da li je naj lep {a `e na na sve tu us pe la da se vra ti iz „kra qev stva sen ki“?

Fi ren ca, 1482. go di ne. Jed na {tam pa ri ja je za pa qe na, a {tam par i gra ver su ubi je ni... Da li zbog to ga {to su se spre ma li da od {tam pa ju de lo “Pra vi lo sen ki”, ko je je Ko zi mo Me di ~i do bio od Le o na Ba ti ste Al ber ti ja i u ko me je opi san ob red za o`i vqa va we mr tvih? Lo ren co Ve li ~an stve ni, Ko zi mov unuk, ve ru je da je upra vo to raz log, uto li ko pre {to je na me stu

Kurs en gle skog za ne za po sle ne

Sko ro ~i tav grad su tra bez vo de

Ame ri kan ci za i sta tre ba {to pre da na pad nu „ne ma~ ku evrop sku tvr |a vu” da bi se {to pre ko na~ no uve ri li da su pred wom ne mo} ni. A to }e olak {a ti Ne ma~ koj, da sa svo jim sa ve zni ci ma, na rav no pre sve ga Ma |ar skom, uni {ti boq {e vi~ ki ko rov na Is to ku.

N. C.

DA NAS GLAV NA FE [TA ZA STO TI RO \EN DAN [TRAN DA

U ~ast omi qe ne grad ske pla `e Otva ra wem pla `e „Tel Aviv” na [tran du zva ni~ no je po ~e la pro sla va sto tog ro |en da na grad skog ku pa li {ta, a na kon `ur ke na ko joj su na stu pi li di-xej Ni san La ri do i dixej Mi qan Bo `o vi}, ju ~e je

odr `an i tra di ci o nal ni No vo sad ski tri a tlon.

Cen tral na pro sla va ro |en da na [tran da za ka za na je za ve ~e ras, ka da }e od 19 ~a so va na glav nom pla tou na stu pi ti Zvon ko Bog dan, Mi {a Bli za -

nac i Hor „Ison”, Ivan Iva no vi}, i sa stav „Fraj le”. Sve ~a no sti }e pri su stvo va ti gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} na ~i ju }e ini ci ja ti vu to kom ove ne de qe ulaz za sve po se ti o ce [tran da bi ti bes pla tan.

I su tra }e na [tran du bi ti do brih rit mo va jer je za 20 ~a so va za ka zan kon cert na ko me }e na stu pa ti ben do vi „Lajn ap”, „Or to doks kelts”, „Ate ist rep”, „Blok aut” i „Ve li ki pre zir”.

B. M.

ODR @AN KON CERT HO RO VA NA TR GU SLO BO DE

Sr ca pe va la u har mo ni ji Zar{ ni kon cert In klu ziv ne hor ske ra di o ni ce „He arts in Har mony“ No vi Sad odr `an je si no} na Tr gu slo bo de. Ve li ki broj u~e sni ka ni je po ko le ba la ni ki {a ko ja je po ~e la ne po sred no pred kon cert, a na bi ni su na stu pi li ~la no vi ho ra „Ison“, ho ra Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}“ „Ba ji }e vi sla vu ji“, ho ra Mu zi~ ke {ko le „Jo sif Ma rin ko vi}“ iz Vr {ca i O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj“. U pro gra mu su u~e stvo va li i ma li Ki sa ~a ni pe va ju }i slo va~ ke na rod ne pe sme, a No vo sa |a ni ma su se pred sta vi li i pe va ~i iz Ma |ar ske, Hr vat ske, Ne ma~ ke i [pa ni je.

Udru `e we „Ve ra, qu bav, na da“ or ga ni zo va lo je kon cert u sra da wi s „Kan ta tom“ No vi Sad i evrop skom or ga ni za ci jom ho ro va „Euro pa Can tat“ da bi se uka za lo na neo p hod nost ukqu ~i va wa oso ba s in va li di te tom u dru {tve ni `i vot. U~e sni ke je po zdra vio i ~lan Grad skog ve }a za kul tu ru An drej Bur sa}.

S. K.

SIN DI KAT PI JA^ NIH PRO DA VA CA PO MA @E AK TI VI STI MA

Bi }e hra ne za so ci jal no naj u gro `e ni je Sin di kat pi ja~ nih pro da va ca „So li dar nost” po nu dio je po mo} or ga ni za ci ji mla dih ak ti vi sta i ak ti vist ki wa „Anuhs” ko ji su pre ne ko li ko da na ku va li bes plat ne obro ke za ugro `e no rom sko sta nov ni {tvo ko je na se qa va oko li nu pru ge iz me |u De te li na re i No vog na se qa. Pod stak nu ti pi sa wem „Dnev ni ka” ko ji je pro pra tio ovu hu ma ni tar ni do ga |aj, ~la no vi sin di ka ta ja vi li su se i iz ra zi li sprem nost da do pri ne su ova kvim ak ci ja ma.

- Mi ve} ima mo do na ci ju od Op {te ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Agro spo na Pa no ni ka” ko ji su voq ni da od mah da ju pa suq, ko sti i su va re bar ca, od no sno kom ple tan ma te ri jal da se sku va ve li ki ka zan pa su qa - ka `e Mi {a Sta ro vi} iz Sin di ka ta pi ja~ nih pro da va ca.

Po we go vim re ~i ma, ohra bru ju }e je vi de ti mla de i ve se le qu de ko ji o~i gled no ni su apa ti~ ni, ni -

ti par tij ski an ga `o va ni, ka ko po ma `u naj u gro `e ni jim slo je vi ma sta nov ni {tva.

- Ide ja je da ape lu je mo na sve na {e po ve re ni ke na pi ja ca ma da sa ku pqa ju hra nu i da na ovaj na ~in po -

pi ja ci, kao i na pi ja ca ma u Te me ri nu, Ve ter ni ku i Ru mi - do da je Sta ro vi}.

Iz or ga ni za ci je „Anuhs” na ja vqu ju da ovo ni je je di ni do ga |aj ovog ti pa, ve} da }e ta kve ak ci je spro vo di ti i u na red nom pe ri o du.

- S ob zi rom na to da ne ma mo do voq no jav nih ku hi wa ova kvim ak ci ja ma `e li mo pr ven stve no da na hra ni mo one ko ji su glad ni, ali i da uka `e mo na to da se kod nas mno go hra ne ba ca. Pi ja ~a ri i mar ke ti bi sve te na mir ni ce, pre no {to pro pad nu, mo gli da ti or ga ni za ci ja ma ko je bi istog da na ku va le i de li le obro ke ugro `e ni ma obaj{ wa va Je le na Vu ko Fo to: S. [u {we vi} vi} iz „Anuh sa”. mog ne mo svi ma ko ji ne ma ju nov ca Sle de }a ak ci ja bi }e or ga ni zo va da se pre hra ne. Uve ren sam da bi na iz me |u Li ma na i Te le pa, na me na i {li na do bar od ziv jer ima mo stu gde `i vi oko 20 po ro di ca u ne pro dav ce na Fu to {koj i Li man skoj hu ma nim uslo vi ma.

J. Z.

Fo to: S. [u {we vi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 12 ~a so va Uli ca So kol ska i Sa ve Vu ko sa vqe va, od 8.30 do 13.30 Uli ca Pe t e f i [an d o r a od Go r a n a Ko va ~i }a do bro ja 175D, od 8 do 9.30 Uli ca bra }e Bo {wak 1 - 53 i 2 - 44A, Jo va na Du ~i }a 1 - 89 i 2 - 100, Ra ko va~ ka uli ca, Uli ca Re qe Sa vi }a 3 - 29 i 64 - 98, od 10 do 11.30 deo Uli ce Ob r o v a~ k a do bro j a 19, deo Uli ce Jo va na Mu {ka ti o ro vi }a do bro ja 11, deo Uli ce Je le ne Koh, deo Uli ce Ni ko le Mi haj lo vi }a; Rim s ki [an ~ e v i: od 9 do 13.30 ~a s o v a Ka f i l e r i j a, Grad s ka de p o n i j a, pred u z e } a „Fi ting” i „Li vac”; Ka}: od 9 do 13.30 ~a so va pr du ze }e „Br kqa~” i „^vo ki}”; Be ge~: od 8.30 do 13 ~a so va ce lo na se qe, Be ge~ ka ja ma, ~ar da i rib wak u Fu to gu; Ra ko vac: od 8.30 do 12 ~a so va deo na se qa Dum bo vo od STS „Dum bo vo” pre ko po to ka pre ma Fru {koj Go ri; ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a.

c m y

ponedeqak20.jun2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Troj ke u po ro di ci Pod li pec Trojke Te o dor, Mak sim i Sa {a - Renate Guganovi} Podlipec i Dejana Podlipeca

Blizanci Du {an i @ar ko - Viktorije i Zorana Drini}a, Sr |an i Stra hi wa - Danijele Aleksijevi} i Miroslava Gruji}a, Pe tar i La na - Sla|ane i Marija Stijakovi}a, Ni na i Vuk - Gorane i Milo{a Petrovi}a, Da vid i Vik tor - Du{ke i Vaclava Kop~oka.

Devoj~ice Mi la na - Maje i Dejana Stojanovi}a, So fi ja - Aleksandre Gr~i} i Du{ana Batli}a, An to ni ja - Qiqane Mali} i Nedeqka Vukobratovi}a, Sa {a - Irene i Pe|e Kne`evi}a, Mi la na Marije i Zorana Le`aji}a, Je la - Marije i Ilije Tanasi}a, Emi li ja - Maje i Ranka Herina, Mag da le na - Silvije Romi} i Zorana Kne`evi}a, Vi la - Tijane i Jovana Marinkova, Mi na Biqane i Jovice Deli}a, Sa ra - Kristine i Rastislava Hr~eka, Bo ja na - Silvane Be{i} i Vladimira Vu~urovi}a, Je le na - Irene i Marka Davidovi}a, Va len ti na - Ane i Jana Mar~oka, Lu na - Mariene i A~eksander-Sa{a \urovke, Mi la na - Branke i Milana Mu~ibabi}a, Jo va na - Tawe i Vuka Tom~i}a, Jo va na - Sandre i Sr|ana Sladojevi}a, No e mi - Daniele i Jana Ga{para, Va len ti na - Milice \ur|evi} i Dejana Mi{kovi}a, Ni ko li na - Danke i Stevna Babi}a, Ta ra - Dragice i Sr|ana Miji}a, So wa Ivane i @eqka Fabrija, Sa ra - Ivane i Gabora Saboa, Na ta li ja - Miroslave Mege i Borisa Takari}a, Ni ko li na - Biqane i Dejana Radovanovi}a, Ta ra - Svetlane i Jove Vukosava, Vik to ria - Beate Kurila i Mihaqa Nemeta, Ma ja Du{ice i Zorana Quboj~i}a, Ve ri ca - Nade Radovanovi} i Grofa Kova~a, Du wa - Daliborke i Jovice Barata, Je le na - Gordane Peji} i Alek-

sandra Kalawa, Jo va na - Marije i Marka Mari}a, Kse nia - Danijele i Pavel-Jaroslava Varge, Mi la - Marije i Vladimira Kovi}a, Ema - Maje Janka Skeli} i Igora Skeli}a, An |e la - Radice @ivaqevi} i Gorana Tijani}a, La u ra - Angele i I{tvana Na|a, Ni ko li na - Zore i Milisava Radi}a, Pe tra - Aleksandre Mi{i} Aliov i Sa{e Aliova, Se le na - Valentine i Nikole Aramba{i}a, Ni na - Aleksandre i Slobodana Diki}a, Emi li ja - Ivane i Zvonka Rakari}a, Ja na - Nata{e i Isidora Vasi}a, He le na - Olgice i Enesa Emi}a, Ari ja na - Biqane i Dragana Luki}a, Dra ga na - An|elke Balog i Mileta Bo`ina, Du wa - Jelene i Gorana Proti}a, Len ka - Milene Niki}-Grbi} i Dejana Grbi}a, Te o do ra - Jelene i Veqka Te{anovi}a, Ma ja Olivere i Predraga Mi{ana, Alek san dra - Zorice i Mi{e \uri{a, Ni na - Diane i Dalibora Galavowi}a, Va wa - Nedeqke i \ure Pani}a, Sa ra - Marijane i Ilije Bo`i~i}a, Ma {a Aleksandre i Blagoja Vladu{e, Ma ri ja na - Zlate Atarac i Nikole Lan~u{kija, Ele na - Biqane i Milo{a Kova~evi}a, Na |a - Ivane i Miroslava Joveti}a, Zo ri ca - Zorice Radosav i Vojislava Dimitrijevi}a, Mi re la - Branislave i Radoslava Pilipovi}a, Iva - Miqane i Marka ^apkoa, Je le na - Qubic i Stevana Aleksi}a.

Be ba Ele na, ta ta Mi lan i ma ma Ni ko li na Jer ko vi}

De~aci Da ni jel - @eqke Brzak Dimitrijevi} i Milije Dimitrijevi}a, Alek san dros - Brankice [qivar i Fran|eskos Skutelisa, \or |e - Radmile i Nenada Bo`i}a, Vla di mir - Olge i @eqka Krna~a, Te o dor - Sabine i Sa{e Vukobrata, Jo van - Dragane i Radovana Paji}a, Pre drag - Branke i Jovana Jovanovi}a, La zar - Marine i Radosalva Ostojina, Vu ka {in - Nata{e i Vladimira Pani}a, Stra hi wa - Maje i Dejana Davidovi}a, Veq ko - Danice i Darka Rakazova, Dra gan - @eqke i Jovana Manojlovi}a, \u ra - Radmile Ferkovi} i Radomira Stani{ina, Ni ko la - Aleksandre i Ninoslava Ga{i}a, Lu ka - Julkice Risti} i Zorana Ili}a, Vu ka {in - Katarine Lazar i Ivana Nikoli}a, Mi lan - Sofije i Radivoja Petkovi}a, Ma te ja - Marine i Sini{e Brdara, An drej - Aleksandre i Borka Pekeza, Fa zu la - Elizabete Farka{ i Adema Grekua, Mak sim - Jelene i Danila Rudovi}a, Si meon - Bedrane Ili} Ostoji} i Radomira Ostoji}a, Ni ko la - Aleksandre i Ninoslava Ga{i}a, La zar - Vesne i Eduarda Ivan~eva, Fi lip - Dra`ene i Dejana Budi}a, Ne ma wa - Biqane i Sr|ana Piqka, Ste fan Nade i Marka Bjelobrka, Pa vle - Mrije i Bojana \oga{a, Uro{ - Maje i Davora Lon~ara, Ge or gi je - Marije i Zorana Jovanovi}a, Si -

meon - Ivane i Novaka Rako~evi}a, Va si li je Nade i Milana Bjelice, Vu ka {in - Stanke i Nemawe Jawatovi}a, Mi lo{ - Jelene i Todora Vojnovi}a, Ste van - Borislavke i Damira Dimitrova, Ma rek - @eqke i Jana [qana, Mark - Anike i Edvina Gergeqa, Veq ko - Jelene i Borislava Soviqa, Mi lo{ - Radmile i Branislava Petqanskija, Mi haj lo - Danke i Aleksandra Vov~uka, Da vid - Maje i Atile Drobwika, Lu ka - Marije i Lazara Trbojevi}a, Du {an - Dragane i Gorana Kne`evi}a, Ste fan - Desanke i Zorana Anu{i}a, Ne boj {a - Tamare i Aleksandra Todorova, Ni ko la - Ivane Peri~in-Star~evi} i Sr|ana Star~evi}a, Fqu o ren tin - \ejron Bajraj i Nuradina Beri{e, Vuk - Kristine Tojagi} i Gorana Pavlovi}a, Mar ko - Olge i Iqe Sandlera, Sa {a - Ane i Janka Francistija, Mla den - Sla|ane i \ure Miloradova, Du {an - Danijele i Jovana Amanovi}a, Vu ka {in - Sawe i Bojana Miqu{a, @ar ko - Andree Kalai i Aleksandra Rimskija, Va si li je - Kristine i Gorana Ribi}a, Stra hi wa - Danijele i Nemawe Kuzmaovi}a, Bo ri slav - Jelene i Rajka Dimi}a, Alek san dar - Jasmine i Brasnilava Kresovi}a, An dri ja - Dijane i Vladimira Milodanovi}a, Vla dan - Tijane i Radomira Jakovqevi}a.

Umrli

Mir ja na i Sa va Mi ka la~ ki

Zdravko Oborina (1931), Stevan Plav{i} (1937), \uka Gruji} ro|. Borov~anin (1940), Kata [trbac ro|. Do{en (1932), Juliana Na| ro|. Guba (1940), Aleksandra Luci} (1934), Franka Lazi} ro|. Dilberovi} (1942), Zorka Dani~i} ro|. Dimitri} (1935), Ja{a Ni}iforovi} (1949), Aleksandar Nedeqkovi} (1959), Novica Pejovi} (1964), Pal Molnar (1941), Bo`ica Milkovi} (1938), @eqko Mazi} (1950), Ana Baji} (1931), Boban Bogdan (1981), Jaga Blagojevi} ro|. Lon~arevi} (1932), Nevenka Vuj~in ro|. Igwatov (1953), Karlo Horvat (1937), Radi{a Radoji~i} (1944), Qubomir \urov (1935), Marko Krmar (1929), Vera Pavlovi} ro|. Pani} (1938), Filip Akrap (1939), Sr|an Miqojkovi} (1994), Sreta Cveti}anin ro|. Kikanovi} (1941), Zagorka Krsti} ro|. Velemirovi} (1934), Milan Toma{i} (1941), Zuzana Hlo`an ro|. Zahorec (1941), Rada Grube{i} ro|. Grozdani} (1957), David ^eki (1923), Tina Lazi} ro|. Dmitrovi} (1921), Bosa Stupar ro|. Miqu{ (1929), Miroslav Stupar (1962), Milenko Krstono{i}

(1940), Ago Emi} (1950), Ivan Vilovski (1941), Smiqa Berbakov ro|. Berbakov (1926), Mi le na Ko sti} ro|. Ko sti} (1927), Radoslav Davidovac (1970), Du{an Rakovi} (1933), Qiqana Staki} ro|. Terzi} (1947), Abaxi} Vidosava ro|. Bingulac (1930), Anica @e`eq ro|. Nebrigi} (1922), Miroslav Bosan~i} (1938), Mladen \aji} (1958), Milica Egete ro|. Vukojevi} (1933), Jovan Gruji} (1930), Pavel Hr}an (1942), Jan \uri{ (1957), Vojislav [u{tum (1929), Josip Pavi~i} (1935), Du{an Mikulesko (1951), Svetlana Zori} (1977), ^elebrija \ermanov ro|. Koso (1937), Milan Buri} (1927), [tefan Le{ko (1957), \or|e Kruni} (1957), Miladinka Kanazir ro|. Dolovac (1928), Pe ra Hor vat (1960), Mi li voj Te {i} (1940), Marija Hric ro|. Sovi{ (1927), Ilija Miladinovi} (1952), Ivan Tur~inovi} (1934), Milosav An|eli} (1964), Petar Puzi} (1949), Dragica Govedarica ro|. Vi lo ti} (1958), Fe renc Ko va~ (1937), Ferenc Nuspan (1940), Er`ebet Bovan (1963).

PARK PRIRODE ZA[TI]EN SAMO NA PAPIRU

Muq i zaga|ewe mu~e Bege~ku jamu Upra vqa~ Par ka pri ro de Be ge~ ka ja ma, DTD “Ri bar stvo” iz Ba~ kog Jar ka ini ci ra lo je sa sta nak sa vla sni ci ma ku }a u vi kend na se qu, ri bo lov ci ma i pred stav ni ci ma grad ske vla sti na kom se go vo ri lo o tre nut nom sta wu u kom se Be ge~ ka ja ma na la zi ve} ne ko vre me, kao i o ko ra ci ma ko je tre ba pred u ze ti ka ko bi se o~u vao ovaj park pri ro de.

Je dan od vla sni ka vi ken di ca na oba li Be ge~ ke ja me Vla di slav Grin hud je u pr vi plan is ta kao za mu qe nost ja me, za tim za ga |e we ko je sti `e iz Ta tar ni ce ko ja do no si ostat ke ka na li za ci je iz ^e la re va i Glo `a na, kao i pro blem usta ve pre ma Du na vu ko joj ne do sta je za bran ko jim bi se ko li ko-to li ko re gu li sao ni vo vo de u sa moj ja mi.

- Ov de ima i mno go sit nih pro ble ma ve za nih za ~u va we ja me, ve zi va we ~a ma ca, od no {e wa sme }e za ko je sma tra mo da je upra vqa~ do sa da uz ma lo sred sta va mo gao da re {i. Mi sli mo da se ve} pre du go ~e ka i za to vre me sta we se po gor {a va i za to se na da mo da }e no va stu di ja i od lu ka o za {ti ti ovog pod ru~ ja bi ti go to va {to pre i da }e de taq ni je od re di ti {ta su

~i je oba ve ze - ka `e Vla di slav Grin hud.

Sta nov ni ci ovog na se qa, kao i ri bo lov ci ko ji do la ze na Be ge~ ku ja mu tvr de da od 1999. go di ne, ka da je ja ma pro gla {e na za Park pri ro de go to vo ni {ta ni je ura |e no na we nom odr `a va wu. Po od lu ka ma ko je su od ta da do ne {e ne, park bi tre bao da bu de pod nad zo rom 24 sa ta dnev no, {to sa da ni je slu ~aj jer po sto ji sa mo je dan ~u var, a pred vi |e no je da se ure de pri ve zi za ~am ce ko jih u sva kom tre nut ku ov de ima sto ti nak i ko je vla sni ci sa da ve zu ju za ne ke im pro vi zo va ne saj le du` oba le.

- Ve} ne ko li ko go di na ja ma ni je po ri bqa va na iako to sto ji u pla nu odr `a va wa, ne po sto ji pro je kat ~i {}e wa mu qa ni ti re gu li sa wa ni voa vo de u iako se o to me go vo ri jo{ od 2002. go di ne. Ako je ve} do ne ta od lu ka da se pro gla si Par kom pri ro de, grad ske vla sti pre ko Za vo da za za {ti tu za jed no sa upra vqa ~em tre ba da iz na |u sred stva za odr `a va we na na ~in ko ji do li ku je za {ti }e nom pod ru~ ju - re kao je Ni ko la Ka ~a ven da iz be ge~ kog ri bo lo va~ kog udru `e wa.

Kategorija vode i dozvole Ka ko se mo glo ~u ti pre dat je zah tev za ka te go ri za ci ju vo de u Be ge~ koj ja mi i uko li ko ana li za po ka `e da vo da spa da u dru gu ka te go ri ju, upra vqa~ }e ima ti pra vo da na pla }u je do plat ne do zvo le za ri bo lov. Sa da ko ri ste op {te do zvo le, ko je ri bo lov ci uglav nom pri ba vqa ju pre ko Na ci o nal nog par ka “Fru {ka go ra” ko ji da je naj po voq ni je uslo ve.

GRAD POSTAJE CENTAR REGIONA ZA UPRAVQAWE OTPADOM

Iz sme}a bi}e struje No vi Sad }e po sta ti cen tar re gi o na za upra vqa we ot pa dom, a ova stra te gi ja se od no si se za raz do bqe od 2010. do 2019. go di ne. To zna ~i da }e u na {em gra du bi ti sme {te na re gi o nal na de po ni ja, a na wu bi se do vo zio ot pad iz Ju `no ba~ kog okru ga, sa ili bez pred hod nog de li mi~ nog raz dva ja wa ot pa da.

Na de po ni ji }e po sto ja ti i po stro je we za odva ja we se kun dar nih si ro vi na, {to zna ~i da se upra vqa we ot pa dom na ni vou op {ti ne ne bi u ve li koj me ri raz li ko va lo

sa ni tar no-teh ni~ ke de po ni je.

Ovim pla nom stvo ri }e se uslo vi za pri jem ot pa da sa te ri to ri je Ju `no ba~ kog okru ga - ka `e pred sed nik Rad ne i di rek tor „^i sto }e“ Da li bor No va ko vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, ka da se sma wi ko li ~i na sme }a, na pra vi }e se me sto za ot pad u na red nih 20 go di na. Tu }e se od la ga ti sa mo ma te ri jal ko ji ni je {te tan, ali se ne mo `e is ko ri sti ti. Plan je da se pr vo otvo ri no vo po qe, ka ko bi sve mo glo ne sme ta no da funk ci o ni {e. Ina ~e, No va ko vi} je pre

Di rek to ri ca DTD Ri bar stva Mir ja na Sri je mac ka `e da ovo pred u ze }e zbog bi ro krat ske blo ka de ve} tri go di ne ne ma ni ka kvih pri ho da sa Be ge~ ke ja me.

- Tri go di ne ~e ka mo sa gla snost Mi ni star stva za na pla tu na kna da u Par ku pri ro de Be ge~ ka ja ma, jer bez te sa gla sno sti mi ne ma mo pra vo bi lo ko me ne {to da na pla ti mo, a bez ika kvih pri ho da ne mo `e mo ula ga ti u za {ti tu. Do bro je {to je sa da ta nad le `nost pre ne ta na Grad i na dam se da }e to sa da mno go br `e i}i, a ka da po~ ne na pla ta na kna da mi }e mo sav taj no vac usme ri ti na

za {ti tu i odr `a va we ovog pod ru~ ja - re kla je Mir ja na Sri je mac.

Pred stav ni ca Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne Dra gi ca Bran ko vi} sa op {ti la je da je u to ku re vi zi ja Od lu ke o sta vqa wu pod za {ti tu Be ge~ ke ja me, jer su se okol no sti do sta pro me ni le u od no su na pe riod ka da je ona pr vi put do ne ta. Ka da su u pi ta wu pro jek ti iz mu qa va wa i re gu li sa wa ni voa vo de u Be ge~ koj ja mi, ona je is ta kla da }e to bi ti ve o ma obim ni ra do vi ko ji }e zah te va ti ukqu ~i va we i ne kih dru gih in sti tu ci ja.

N. Perkovi}

me sec da na na ja vio i iz grad wu ener get skog po stro je wa za pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je, ko ji }e kao go ri vo ko ri sti ti ne u po tre bqiv ot pad.

- Pro ce na je da na po sto je }oj de po ni ji ima oko 25 mi li o na to na ovog ma te ri ja la, a sve sem pa pi ra mo `e da se is ko ri sti. Od te ko li ~i ne 30 od sto se re ci kli ra, je dan deo }e bi ti kom po sti ran, a osta lo je inert ni ot pad ko ji ne {te ti oko li ni. Sma tra mo da }e za grad naj ko ri sni je bi ti da se od to ga pro iz vo di ze le na ener gi ja - pre do ~a va No va ko vi}.

Ina ~e, po da ci o ra du rad ne gru pe mo gu se pro na }i i na zva ni~ nom saj tu pred u ze }a „^i sto }a”.

Q. Nato{evi} Fo to: F.Baki}

9

IZNAJMQIVAWE [KOLSKIH FISKULTURNIH SALA I DAQE PRE]UTNO

Donatorski ugovori kao spas Iako je No vi Sad pro {le ni di na ra na zad. Iz tog raz lo go di ne po kre nuo ini ci ja ti vu ga, stvo rio se u prak si pre }ut da se do do no {e wa no vog Za ko - ni mo del iz najm qi va wa ko ji na o jav noj svo ji ni, kao pre la - obez be |u je da se fi nan si ra zno re {e we, omo gu }i lo kal - odr `a va we ili na bav ke opre nim sa mo u pra va ma da utvr de me. pra vil nik po kom }e se fi - Ne mo `e mo da na pla }u je mo skul tur ne sa le ko ri sti ti po - iz ja mqi va we sa le, jer ne ma mo sle na sta ve, osta lo se sa mo na za kon sko pra vo, ali ka ko ne `e qa ma. No vo sad ske {ko le se po sto ji dru gi na ~in do bar za i da qe do vi ja ju ka ko bi ima le {ko lu, to re {a va mo do na tor ko ri sti od iz najm qi va wa fi - skim ugo vo ri ma – na vo di Ko skul tur nih sa la, a ~lan Grad - za rov. skog ve }a za du `en za obra zo va Di rek to ri no vo sad skih we Mi lan \u ki} ka `e za {ko la, ta ko ustu pa ju sa le u ve “Dnev nik” da je sva pri li ka da ~er wim ~a so vi ma po sle na sta se bez Za ko na ni {ta ne }e pro - ve, a uz do go vor, ro di te qi de me ni ti. ce ko ja ko ri ste sa lu po ma `u u - Fi skul tur ku po vi ni opre me ne sa le ne bi ili do ni ra ju no sme le da se iz Ro di te qi de ce ko ja vac di re kot no najm qu ju bez ko ri ste sa lu po ma `u {ko li. s a g l a s n o s t i Pre ma pred lo u ku po vi ni opre me Di rek ci je za gu ko ji je No vi ili do ni ra ju no vac Sad dao Mi ni imo vi nu, a ka da je {ko le i star stvu, grad ske {ko li do bi ju, no vac upra ve za sport i od iz najm qi va obra zo va we bi wa ide u bu xet. Tek ako {ko la kre i ra le pro gram ko ji bi omo tra `i po vrat nov ca, on bi mo - gu }io ne sme ta no od vi ja we gao da bu de vra }en, ali je to sport ske na sta ve, ali i po mo du ga pro ce du ra. Na {a ini ci - gao ta ko zva nim “ma lim” i ne -

U KISA^U OD PETKA DO NEDEQE

Festival „Zlata brana” De~ ji fol klor ni fe sti val „Zla ta bra na”, ko ji po 18. put or ga ni zu je Kul tur no- in for ma tiv ni cen tar „Ki sa~„, odr `a }e se od pet ka do ne de qe u Ki sa ~u. Pro gram }e po ~e ti u 18 sa ti u Pred {kol skoj usta no vi „Li en ka” otva ra wem iz lo `be de ~i jih cr te `a „Moj ma li svet”, a za wom sle di otva ra we iz lo `be „Sve u tuf na ma” u ze mqo rad ni~ koj za dru zi. U 19 sa ti pred vi |en je kon cert u~e ni ka O[ „Qu de vit [tur” iz Ki sa ~a, a u 21 sat na zam ku „Zla te bra ne” u osnov noj {ko li lut kar ska pred sta va „Adam me |u bu bi ca ma”.

Dru gog da na fe sti va la pro gram po ~i we u 19 sa ti ka da }e u Ga le ri ji slo va~ kog do ma bi ti otvo re na iz lo `ba sli ka Ja na Glo zi ka, a u 20.30 u osnov noj {ko li na zam ku odr `a }e se kon cert go stu ju }ih an sam ba la iz Slo va~ ke i Austri je. Po sled wi dan ma ni fe sta ci je obe le `i }e iz lo `ba „Pu no let na Zla ta bra na”, do de la go di {we na gra de de~ jeg ~a so pi sa Zor ni~ ka, a u 16 sa ti odr `a }e se ga la kon cert.

N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

ja ti va se do pa la Mi ni star stvu, ali se bo jim da }e osta ti na to me. Za to se na dam da }e mo {to sko ri je do bi ti Za kon– ob ja {wa va \u ki}.

Po ku {a va ju }i da po {tu ju pro ce du ru mno ge su se {ko le obra ti le Mi ni star stvu, ali ka ko ka `e pred sed nik Ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la Sve to zar Ko za rov ni su do bi le

pro fit nim spor to vi ma. U me |u vre me nu dok se ne pro me ni Za kon o jav noj svo ji ni ko ji bi re gu li sao ne sa mo iz da va we sa la za fi zi~ ko, ve} i dru ge in te re se lo kal nih sa mo u pra va, a ko ji se ve} go di na ma na ja vqu je da “sa mo {to ni je”, {ko le }e na sta vi ti da se sna la ze ka ko zna ju i ume ju.

A. Vidanovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Svetla dajte, gospodaru Uli~ nu ra sve tu u Vu ka Man du {i }a ( po red vr ti }a ) go spo da ru!

064/6862...

od ak tu el nog. Skup {ti na gra da i Grad sko ve }e No vog Sa da for mi ra li su kra jem 2010. go di ne Rad nu gru pu za upra vqa we ot pa dom na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga, ko ja ima za da tak da na pra vi plan upra vqa wa ot pa dom na tom pod ru~ ju, kao i plan iz grad we re gi o nal ne de po ni je. Sve ovo uza ku je da bi No vi Sad usko ro mo gao da po sta ne pr vi grad u Sr bi ji ko ji ko ri sti ot pad za pro iz vod wu ener gi je.

- Pre ma pla nu, re gi o nal na de po ni ja skla di {ti }e ot pad iz Ba~ ke Pa lan ke, Vr ba sa, Sr bo bra na, Ba~ kog Pe trov ca, Te me ri na, @a bqa, Be o ~i na i No vog Sa da. Sta ra de po ni ja }e se sa ni ra ti ta ko da }e se iz vu }i sav ko ri stan ot pad, a osta lo }e bi ti od lo `e no na no vo po qe, iz gra |e no po stan dar di ma

ponedeqak20.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

* * * Ka `e mi ne u ro hi rurg da za ka `em mag net nu re zo nan cu. Do bro! Ja odem u Kli ni~ ki cen tar, a oni ka `u ne ra di mo, sem bol ni~ kih pa ci je na ta, mo `e te u Ka me ni ci za ka za ti, ja ta mo, a oni ka `u sa mo bol ni~ ki pa ci jen ti se sni ma ju za ka `i te u Kli ni~ kom cen tru?!!!

064/ 6138... * * * Od go vor za br.062/ 1758... Azer bej xan }e sta vi ti bi stu S. Mo kraw ca ako mi sve pla ti mo, kao {to su i oni fi nan si ra li sve do di na ra, pa sad ima mo pre di van ku tak na ke ju za ko ji tre ba da bu de mo za hval ni Ta di }u i Ali je vu. 064/6647... * * * Po dr {ka za br.063/ 546... ne do pu sti vo je to {to se do go di lo u De~ jem se lu u Srem skoj Ka me ni ci. Tre ba pre i spi ta ti od go vor ne.

064/6647... * * * Ka ko vas ni je sra mo ta, sil ne pa re da li ste za ko mu nal ne po li caj ce, ali ni ka kve ko ri sti od wih. Daj te im da ra de bar ne {to pa met no, sme }a svu da oko nas, iz kon tej ne ra se {i ri ne sno {qiv smrad, po uli ca ma ne re da, ot pa da, pa sa lu ta li ca, ma ~a ka… Ceo

grad je i{a ran gra fi ti ma, u ka snim sa ti ma u po je di nim de lo vi ma gra da se ne spa va od bu ke, a ka ta stro fal no sta we je u pri grad skim me sti ma. Svu da oko nas jad i ne red, a u ko mu nal noj po li ci ji te {ki ne rad.

064/2488... * * * Ni jed na uki nu ta TV ni je ima la do bre i ra zno vr sne pro gra me ko ji bi bi li vred ni pa `we ili pak `a qe wa. To va `i i za Most, Du gu, Ka nal 9, Del tu, a i No vo sad ska je za mor na. Je di no do bar {e mat ski pri kaz svih

na ve de nih te le vi zi ja ogle da se u ro |a~ kim i pri ja teq skim fa ca ma ko je su tu na {le uhle bqe we. Zbog sve ga to ga, a i wi ho vog „ra da” po prin ci pu - {ta pa i ka na pa - ne ka ih SBB sve uki ne. Bo ra.

064/0863... * * * Imam pred log i pi ta we. Za {to ce lu Sr bi ju ne bi da li u za kup vred nim, po {te nim, rad nim Ja pan ci ma na 99 go di na? Oni bi ov de na pra vi li ~u do.

064/6431... * * * Za po sle ni u ATD u Ma je vi~ koj uli ci mo gu da ra de… Le pa im je la do vi na, a pa ci je na ta ni od ko ro va.

064/5548... * * * Gra do na ~el ni ~e pro {e taj se po Fu to {kom par ku... U|i i iza |i na sve ula ze u park i pro ~i taj na ta bla ma {ta pi {e... Jo le.

064/4276... * * * U uli ci Da ni la Ki {a 9, zgra da je po ve za na sa {ko lom „Dr Mi lan Pe tro vi}“, pre ko pu ta uli ce di ja go nal no, ka blom de bqi ne pre ko je dan cen ti me tar.

Iz me |u se na la zi gra di li {te na ko me se stvo rio ba zen. Ako do |e do ki da wa ka bla pao bi u vo du. Da li }e in spek ci ja da iza |e na te ren ili }e se de si ti tr ge di ja ?

064/8249...

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak20.jun2011.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: Sa la 3, 4 i 6: „Zlatokosa i razbojnik” (11.30), „Rango” (13.30), „Rio” (12), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (15.30, 18, 22.40), „Mamurluk u Bangkoku” (20.40, 22.45), „H Men:prva klasa” (20.20), „Kung fu panda 2” (13, 14, 16, 19.30), „Hana” (18.10), „Super 8” (15 17.15, 21.30). Sa la 1, 2 i 5 Sinema siti Ja dran: „Beli lavovi”„ (19), „Crvenkapa” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Nikola Mirka Raki} (1942) u 10.30 sati, Ivan Ante Katavi} (1919) u 11.15, Mladen Alekse Popovi} (1931) u 13.30, Milo{ Stevana Ladar (1948) u 14.15 i Milivoje Miloja Savi} (1930) u 15 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Milovan Savana Oqa~a (1945) u 15 sati. Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Soka Mladena Pincoli} (1941) u 15 sati.

TELEfONI

c m y

10

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik УРУЧЕНИ СЕРТИФИКАТИ ПРОЈЕКТА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ „РУКА У РУЦИ“

Европске вредности у образовању одраслих 900.000 евра, најсличнији ће бити Центру у Кечкемету, јер смо проценили да је то најприближније оном што нам је потрбено, да се стекне образовање и дипломе које ће омогућавати не само запошљавање у земљама ЕУ, него ће омогућити да се прихвате европске вредности. Оно што Србији у овом моменту треба на путу у ЕУ, јесте прихватање европских вредности. Центар у Новом Саду биће срж система, а већ смо се договорили да ће „Кнеса„ у Кањижи бити место где ће се обучавати незапослени за стицање специфичнох знања из области туризма и бањског туризма, поготово што Војводина има велике амбиције у развоју бањског туризма, за шта ће бити неопходни и кадрови - рекао је Васин. У оквиру пројекта су у Кањижи реализовани курсе за пансионог асистента, оспособљавање за европску лиценцу пословних компетенција ЕБЦЛ и о томе како по-

Фото: М. Митровић

КАЊИЖА: Полазницима курсева стручног оспособљавања одраслих у поводом завршетка пријекта „Рука у руци„ ИПА програма прекограничне сарадње између Мађарске и Србије у Образовно-култутној установи „Кнеса„ у Кањижи свечано су уручене дипломе. Дипломе су уручили представници носиоца пројекта „Рука у руци„ Регионалног обрзаовног центра из Кечкемета (Мађарска) и ОКУ „Кнеса„, а у овом пројекту финансираним средствима Европске уније и уз подршку локалне самоуправе општине Кањижа, учесници и партнери су још били Невладина организација „Пробитас„ из Суботице и Специјална основна школа, Педагошки и методолошкиц ентар из Баје (Мађарска). Свечаности су присуствовали покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, председник кањишке општине Михаљ Њилаш,

ponedeqak20.jun2011.

ЕВРОПСКА ДОНАЦИЈА ВРЕДНА ВИШЕ ОД 20 ХИЉАДА ЕВРА

Информатички кабинет за Техничку школу

БЕЛА ЦРКВА: Симболичним повлачењем плаве врпце, којом су били повезани сви рачунари у кабинету, представник Фонда европске уније за подршку средњошколском образовању Србији Тревор Кук, директор Техничке школе „Сава Мунћан“ Жељко Стаменковић и заменик председника општине Станко Петровић, пустили су у рад нови информатички кабинет у овој школи.

-Опрема која је донације Европске уније има вредност већу од 20 хиљада евра, и сматрамо је највећим успехом у овој школској години. Средствима Европске уније набављена је комплетна опрема за један савремен рачунарски кабинет са свом пратећом опремом, видео бимом, скенерима, штампачима, и лаптоповима, тако да је овим унапређен рад на рачунарима.Ученици су одушевљено прихватили овај пројекат, јер су добили најсавременију бежичну технологију, и константни приступ интернету. Рачунари и сва добијен опрема ће се ко-

ристити у настави као помоћно наставно средство за све предмете за које предавачи буду исказали потребу. Оваква начин рада олакшаће

зним такмичењима бранили боје своје школе, а посебну награду добио је Стефан Ировић, који је проглашен за ђака генерације. Оваква свечаност је по први пут уприличена, а намера је да постне традиционална, а на крају учеснике су забављали чланови трубачког оркестра из Гребенца. Техничка школа „Сава Мунћан“ има око 500 ученика сваке године који се школују у више образовних профила. Иако релативно мала, сваке године осваја значајне награде на такмичењима средњих саобраћајних и машинских школа, а на републичким такмичењима фризера њени ученици увек освајају медаље. Ове школске године имала је 91-ог матуранта у три четворогодишња и два трогодишња разреда. Осамнаест је било одличних ученика, а најбољи међу њима са свим петицама у све четири године и учешћем на такмичењима техничара друмског саобраћаја је Стефан Ировић. . М. Витомиров

БОЈАН ПАЈТИЋ У ИНДУСТРИЈИ БРУСНИХ АЛАТА У АДИ

Кикиндски позоришни фестивал

игрице, што ће им пуно значити. Посебно је било занимљиво што је ово свечано отварање могло да се прати и у холу школе путем видео бима, јер је школа опремљена видео надзорм па је на тај начин извршен директан пренос овог догађаја - рекао је Жељко Стаменковић, у изјави за „Дневник“ Ученици и професори школе припремили су и извели програм у коме су се предСа свечаног отварања информатичког кабинета ставили ревијом наставу не смо у стручним предме- изузетно интересантних фризура и тима, већ се може користи и у оста- рециталом који негује традициолим предметима. Поред коришћења налне културне вредности, а госте у настави ученицима ће овај каби- су забављали чланови школског нет бити на располагању и у сло- рок бенда „Дивље патке. На свечабодно време, како би путем интер- ности су уручене захвалнице, динета допунили своја знања, а по- пломе и књиге најбољим ученицивремено га користили и за видео ма, и оним ученицима који су на ра-

Најмодернија машина за тестирање

Мирослав Васин са полазницима у оквиру пројекта „Рука у руци“

конзул у Генералном конзулату Републике Мађарске у Суботици др Анико Тот и дурги гости.

- Реализација оваквогх пријекта пуно значи, погодово што смо пре пет година ушли у визију приближавања европским правцима у области запошљавања, да управо имамо систем образовања одраслих, преквалификације и доквалификације запослених и незапосланих, који ће помоћи да могу наћи посао на више места, у више земаља, да знања која ће стећи буду универзална. У име Владе Војводине бих посебно желео да с езахвалим партнерима из Мађарске, пре свега Регионалном центру за обрзаовање из кечкемета и његовом директору Јожефу Палоташу, који пружају изузетну помоћ у изградњи и оспособљавању за отварање Едукациног центра у Новом Саду - рекао је Мирослав Васин. Васин је дода да се у Новом Саду приводе крају активности за отварање Едукационог центра за образовање одраслих и незапослених у професионалним и радним вештинама, првог те врсте у Србији.

- То је наш послердњи корак у приближавању и прихатању европских праваца и стратегије у области запоошљавања. Едукациони центар у Новом Саду градимо уз помоћ европских фондова донацијом од

кренути сопствени бизнис, како продати себе на тржишту рада, а сачињени су и акредитовани заједнички двојезични српско-мађарски програми, а о реализаицји пројекта говорили су директори ОКУ „Кнеса„ и Регионалног образовног центра из Кечкемета Карољ Шарњаи и Јожеф Палоташ.

- Поред полазника курсева упоредо смо учили и ми на плану организаицје образовања одраслих. Нажалост обрзаовање одраслих у Србији је у последње време било запостављено, али ми знамо да је ово ваљан алат у рукама државе за поспешивање привредних активности и запошљавању. У образовању и стручном усавршавању одраслих користили смо искуства наших партнера из Регионалног центра за образовање из Кечкемета, а свакако је значајно да сертификати које су полазници стекли су признати и у Европској унији - каже Карољ Шарњаи. Председник кањишке општине Њилаш је истакао да је кањишка општине међу најуспешнијима у прекограничној сарадњи јер учествује са седам пројеката, указујући да је поред коришћења потенцијала ОКУ „Кнеса„ велики допринос дао и Информациони центар за развој Потиског региона из Кањиже. М. Митровић

захваљујући коме се од 45 одсто АДА: Председник Владе Војвостраних инвестиција у нашој зедине др Бојан Пајтић у Индустримљи све реализују на територији ји брусних алата ИБА у Ади пустио је у рад вишенаменску машину за Војводине. Широм покрајине смо покренули и пословне инкубаторе, тестирање брусних и резаних плоча на сигурност, по светски захтевном ОСА стандарду. Вредност најсавременије ОСА тест-машине је 70.000 евра, а набављена је захваљујући БСЦ Информативном центру за пословну стандардизацију и сертификацију, уз подршку Аустријске развојне агенције (АДА). Осим тестирања на безбедност и сигурност производа у компанији ИБА, ова машина биће на располагању и другим компанијама у циљу што бољег пласмана производа на захтевно тржиште Европске уније, као и научним инстиБојан Пајтић у фабрици ИБА у Ади туцијама за истраживање и развој нових технологија. Пајтићје који су омогућили отврање малих подсетио да је Покрајинска влада и средњих предузећа, као и едукацију хиљаде незапослних, који су пре четири године потписала спостицањем нових квалификација усразум са Владом Аустрије, на основу кога је усмерено пет милиона пели да нађу запослење - истакао је Пајтић. евра, за реализацију Програма приПрема речима Пајтића један од вредног развоја Војводине. најзначајнијих програма који је по- Захваљујући помоћи аустријкренут захваљујући овом аустријских партнера покренули смо чиском гранту свакако је и програм за тав низ значајних пројеката. Међу стандардизацију и сертификацију. њима су Фонд за подршку инвеПреко овог програма и БСЦ Ценстиција у Војводини (ВИП Фонд),

тра нашим компанијама омогућавамо да једноставно и брзо дођу до сертификата неопходних за пласман производа на инострано тржиште.Директорка БСЦ Центра Марија Вујаковић је нагласила да је ОСА тест-машина којом је обпремњена компанија ИБА у Ади, јединствена не само у нашој земљи него и у региону, а потсетила је и да је БСЦ Центар недавно опремио Факултет техничких наука у Новом Саду модерном лабораторијом за тестирање нисконапонских уређаја. Директор ађанске компаније ИБА Зоран Калаба указао њед а западно тржиште тражи да компанија производног профила кака има ИБА поседује ОСА сертификат.

- Наша компанија се бави производњом брусних и резаних плоча, код чије употребе се мора водити брига о безбедности. Ова машина омогућава да се производи испитају по највишим светским стандардима, те да се максимално безбедни пласирају на тржиште - рекао је Калаба. М. Митровић

Суботица добила два дефрибрилатора

Изложба слика и концерт у библиотеци

БЕЛА ЦРКВА: Удружење ликовних стваралаца Беле Цркве приредило је Белоцркванима још један значајан културни догађаја у сали Народне библиотеке. Поред изложбе њихових радова у току отварања, одржана је и мали концерт класичне музике у извођењу младих Белоцрквана ученика Музичке школе „Јован Бандур” из Панчева. У програму су свирајући дела Бетовена, Хајдна и Шопена учествовали ученици прве до пете године ове школе Невена Стојановић, Војислав Хоц, Лукић Милица Мунћан Милица, Павловић Данијела и Павловић Ивана, а пратила их је професор Јелена Кинбах Ђукић. Чланови УЛСА овога пута љубитељима уметности представили су се са 24 слике рађене у различитим техникама, две уметничке фотографије и два дубореза. М.В

11

СУБОТИЦА: Ротари клуб „Палић“ поклонио је граду два дефибрилатора у вредности од 400.000 динара. Тачна локација где ће држати уређају још увек није позната, јер се чека одобрење од републичких здравствених органа.

- Жеља нам је била да едукујемо грађане шта треба да ураде када виде да је неко доживео срчани удар. Хитна помоћ се треба увек позвати, али у оваквим моментима сваки минут је битан и треба што пре указати помоћ, док не стигну лекарске екипе. Према подацима у Србији од позива екипа Хитне помоћи стиже од 10 до 20 минута до места где је пацијентима неопходна, а у Суботици је то осам минута. Процењује се да у Европи годишње око 700.000 људи умре од срчаног удара, у земљи седам хиљада људи умре на улици, јавном или радном месту. У Суботици се годишње обави око 120 реанимација - рекла је директорка Ротари клуба „Палић„ Ими Чејовић. А. А.

КИ КИН ДА: Народно позориште ће од данас, до 26. јуна бити домаћин другог кикиндског позоришног фестивала. Ове године фестивал је такмичарског карактера и додељиваће се награде за најбољу представу у целини и две глумачке награде. оком шест дана фестивала публици ће се представити позоришта из наше земље, Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине. Жири ће радити у саставу: Горан Ибрајтер, театролог, Игор Бурић позоришни критичар и Божидар Ђуровић, редитељ. У понедељак на репортоару је представа „Поџиг“ позоришта из Копра, у уторак „Хелверова ноћ“ Народног позоришта из Тузле, трећег дана представљају се домаћини представом „Смрт и девојка“, у четвртак је „Бајка о мртвој царевој кћери“ Театра „Јоакима Вујића“ из Крагујевца, у петак је „Федрина љубав“ Југословенског драмског позоришта, у суботу „Без трећега“ Театра „прозор“ из Загреба“ и у недељу је на репортоару представа „Магнети Народног позоришта из Сомбора. Све представе почињу у 20 сати. Улазнице за свако вече коштају 300 динара, осим за гостовање Југословенског драмског позоришта где је улазница 500 динара. Пакет карата за свих шест дана фестивала је 1.800 динара. Сваког дана биће организоване и представе за децу. У понедељак од 10 сати наступа новосадски „Нови театар“, а од уторка ће свакло вече од 18 сати наступати дечје Позориштанце „Лане“ из Кикинде. А. Ђ.

Кон церт ду хов не му зи ке

Бе ла Цр ква у рит му Евро пе БЕ ЛА ЦР КВА: У оквиру манифестације „ Србија у ритму Европе“, у којој учествује 30 градова Србије, на Белом тргу у центру града одржане је концерт у коме су учествовали ученици белоцркванских основних школа. Пројекат је започео аудицијом која је организована у свим основним и средњим школама, а деца су требала да покажу умеће у певање, игри и вођењу програма. Они најбољи наставили су да раде са екипом пројекта „Србија у ритму Европе“, а резултат свега имала је прилике да

види публика окупљена на Белом Тргу. У програму је учествовао хор који је поред српске и европске химне отпевао и химну Шведске, земље партнера у овом пројекту. Током програма наступила је етно група играјући на музику групе „Балканика“, а млади белоцрквани су се представили и модерним плесом и извођењем популарних песама забавне музике. На крају концерта наступио је гост манифестације Алек са Је лић, који је све своје песме отпевао са учесницима на бини. М. В.

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј организује у уторак концерт духовне музике Ју ли је Сла вјан ска је из Сергуевог По сада (Руска федерација). Концерт ће бити у Галерији „Село“, а почеће у 20 сати.Улаз је слободан. М. К.

12

vOJvOdinA

ponedeqak20.jun­2 011.

dnevnik

Пријем за даваоце крви

Најбољи: Немчев, Милошевић, Ромода и Лукач

ТРЕЋИ КУП У КУВАЊУ РИБЉЕ ЧОРБЕ НА БЕЧЕЈСКОМ РИБЊАКУ

Победили Новосађани

БЕЧЕЈ: Иако је два дана пре одржавања Трећег купа у кувају рибље чорбе било пријављено 27 екипа, на сам дан такмичења потпаљена је ватра испод само 11 котлића.

- Многи су нам отказали учешће због болести, изненданог пута и сличних разлога. Ипак, стигле су нам три екипе из Кикинде, по једна из Бачке Паланке и Новог Сада, а остале су из Бечеја рекао је, у име организатора ПИК „Бечеј“, Стева Адамовић. То није умањило драж такмичења, јер су кулинари имали оптималне услове за кување у хладивини окружења Рибњака из ког је стигла квалитетна риба. Чак су кибицери одржали такмичење у прецизности шутирања на мали голић, где је победио Бечејац

Миладин Белић с два поготка из три покушаја. А када је кулинарско надметање у питању, највише разлога за радост имали су стални гости из новосадског Паркинг сервиса Миодраг Милошевић и његов асистент Златко Видаковић, којима је припао победнички пехар, али и награда у виду продуженог викенда у Ивањици. Друго место донело је Синиши Немчеву и Милошу Субакову пехар и продужени викенд на Борковачком језеру. Пехар за треће место и прибор за пецање освојили су Ференц Ромода и Арпад Лукач. Остали су заједно с гостима у сласт појели оно што су скували и у тропским условима добро залили. В. Јанков

ЖАБАЉ: Председник општине Жабаљ Бранко Стајић, са сарадницима, организовао је пријем у малој сали Скупштине општине Жабаљ за вишеструке добровољне даваоце крви. Даваоце су примили заменик председника Сава Милићев, председник и заменик председника Скупштине Милорад Степанов и Милица Виславски. Присутне је прво поздравила секретар Црвеног крста Жабаљ Драгица Стојшић. И ове године трећи пут за редом, Црвени крст Жабаљ је добио признање као најхуманија средина са процентом давања 5,68 на број становника, ове године је стигло још једно призна-

Вишеструки даваоци крви из жабаљске општине

ње, плакету за колектив које је добила Полициска Станица Жа-

У РУМСКИМ ШКОЛАМА ВИШЕ МЕСТА НЕГО ЂАКА

За гимназију најмање интересовања РУМА: На свега пар дана до полагања разредних испита и уписа у средње школе свршени основци са територије румске општине не би требало да брину, јер и ове године у средњим школама има више слободних места него што има ђака који су завршили осми разред. Према подацима Одељења за друштвене делатности 549 ученика је ове године завршило основну школу, а број слободних места у четири румске средње школе је 654. Средња стручна школа ‘’Бранко Радичевић‘’ образује и стручно оспособљава ученике у четири подручја рада са укупно осам образовних профила. Сада школа има око 630 ученика са којима ради 56 наставника. Настава се одвија у савремено опремљеним учионицама, кабинетима и радионицама, а у предстојећој години је планиран упис око 200 нових ученика

одељења, што је веома значајно ако имамо у виду да у румским школама има више слободних места него свршених ђака. Ове године такође, очекујем да ћемо реализовати наше планове уписа, иако страхујем када су нека занимања у питању - каже директор ССШ ‘’Бранко Радичевић‘’ Марко Лош. Гимназија ‘’Стеван Пузић‘’ у Руми и ове школске године уписује четири одељења, два друштвено- језичка и два општа смера са укупним капацитетом од 120 ученика. Тренутно, ову средњу школу похађа 378 ученика у 16 одељења, а њихов просечан успех је врло добар.

- Прошле школске године уписали смо у два предвиђена рока 104 ученика у оба смера. Био бих задовољан ако би и ове школске године уписали бар 100 нових ђака, како би успели формирати још

Награђени матуранти

ПОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА МАЛИМ МАТУРАНТИМА

Ђак генерације Владимир Ђуровић

ЧУРУГ: У прелепом простору Спомен вртића ОШ „Ђура Јакшић“ у Чуругу, у присуству великог броја родитеља и рођака и пријатеља подељена признања најбољим ученицима завршног осмог разреда.Директорка школе Светлана Рајић је поздравила присутне посебно родитеље, све осмаке и наравно награђене. Рекла је да је ова генерација ученика остварила укупно врло добар успех у просеку што ову генерацију ученика сврстава међу најбоље у скоро тристагодишњој историји школе у Чуругу.У програму је учествовао и мали хор под управом наставника музике ове школе. Директор Светлана је затим поделила Дипломе ученицима који су их освојили у многим сверама знања, затим и свим осталим, после дужег времена једна екипа у спортовима са лоптом (рукомет) пласирала се на Државо такмичење и тамо остварила запажен успех.Сви чланови екипе су добили пригодан поклон прву књигу о спорту у Чуругу из пера наставника Миленка Рајића.Такође у овој генерацији ученика налазе се и три девојчице државне првакиње, а то су Емилија Рајчо, Татјана Мартицки и Марица Миловановић које су такође добиле пригодне поклоне. Ове године

основну школу са Вуковом дипломом завршило је 19 ученика и то: Вида Аћимовић, Марина Гатарић, Катарина Добановачки, Сања Ђурђев, Владимир Ђуровић, Васа Зец, Растко Лечић, Татјана Мартицки, Душан Мајски, Перица Милићев, Горан Митровић,Ђока Новаков, Зорана Радуловић, Милица Риђички, Емилија Рајчо, Милан Станковић, Бранко Стојаков, Милана Тошић и Раде Тонтић. А за најбољег, тј, за ученика генерације проглашен је Владимир Ђуровић, награде су добили и најбољи спортисти (ученица и ученик) те најбољи из техничког образовања. Све књиге које су ученици добили поклонила је Скупштина општина Жабаљ, а овом догађају је присуствовао Максим Срећков, задужен у Општинском већу за образовање и културу. После поделе признања и осталим ученицима су подељена Сведочанства о завршеној школи посебно по одељењима где су одељенске старешине објасниле ученицима и родитељима како се попуњавају пријаве за упис у средњу школу. На крају ученицима је упућена жеља да и даље шире добар глас о школи из које су потекли и знањем и владањем. Л. Каћански

Нови бунар у Перлезу ПЕРЛЕЗ: Заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић свечано је пустио у рад нови бунар у Перлезу, за чију изградњу је утрошено четири милиона динара, а који ће, како је рекао, за 60 одсто повећати ниво квалитета водоснабдевања. Каурић је истакао да је ово један у низу бунара који су у протеклих

неколико година отворени у селима.

- Бунар је од изузетног значаја јер је у Перлезу било великих проблема када је водоснабдевање у питању, посебно у летњем периоду. Ово је велико село, и доста људи се бави сточарством те је и проблем био израженији – рекао је Каурић. Ж. Б.

баљ са процентом 48,94 на број запослених. Признања су још до-

били за педесет давања: Антун Бошњак, Недељко Кајчић, Драган Милић и Милан Рајков из Чуруга Зоран Драгичевић и Станимир Тривуновић из Ђурђева Ласло Урач из Госпођинаца и Недељко Бајић из Жабља. Признање за седадесет пет давања добили су: Силвестер Чакан и Евгеније Барна из Ђурђева, Мија Хаднађев из Госпођинаца и Зоран Милановић из Жабља. Признања је уручила Милица Виславски заменик председника СО Жабаљ у сарадњи са секретаром Драгицом Стојшић.Дружење је затим настављено уз коктел који је организовала општина. Л. К.

Гимназија, иако лепа, непривлачна је ђацима

у седам одељења. У оквиру ове стручне школе у четворогодисњем образовању планира се упис 60 економских техничара, 30 финансијских техничара, 20 моделара одеће које ће бити огледно одељење. У трогодишњем школовању планиран је упис 30 трговаца, 15 кувара, 15 конобара и по 15 женских и мушких фризера.

- Интересовање за смерове у нашој школи је веома велико, јер су смерови и начин наставе веома атрактивни. Претходне школске године смо попунили капацитет наше школе и уписали свих седам

четири планирана одељења. Мој савет је да сви ученици који желе квалитетно знање за даље школовање и који планирају да студирају упишу Гимназију - сматра директор румске Гимназије ‘’Стеван Пузић‘’ Радослав Чворков. У Гимназији, поред библиотеке са 15.000 књига, постоје и 36 рачунара, као и опремљени кабинети за физику, хемију, географију, информатику и мултимедијални кабинет.

- Ученици у нашој школи уче енглески, руски и латински, постигли су ове године добре резул-

Млади пекари на пракси

тате на републичким такмичењима из српског језика, математике и историје, што говори да школа располаже добрим стручним кадром - истиче директор Чворков. Техничка школа ‘’Миленко Брзак Уча‘’ има 172 слободна места која ће понудити свршеним основцима. На смеру машинство и обрада метала планиран је упис 30 ученика, као и на смеру за машинског техничара за компјутерско конструисање и исто толико за одељење машински техничар моторних возила када је у питању четворогодишње школовање. У трогодишњем школовању планиран је упис 15 аутомеханичара и 15 бравара. На смеру електротехнике у четворогодишњем школовању 30 ученика се може уписати за занимање електротехничар рачунара, а у трогодишњем школовању може се уписати 24 аутоелектричара, 15 електроинсталатера и 15 електромеханичара за термичке и расхладне уређаје.

- Ми се надамо рализацији плана уписа са око две трећине. Боље иде упис у четворогодишње школовање, док се трогодишње некако избегава. Сматрам да је то погрешно јер се за нека занимања, као што су бравари, обезбеђује сигуран посао. За занимање аутоелектричар које смо и раније имали, сада се примењује нови огледни програм. Овај програм се разликује од претходног јер је повећан број вежби и праксе. Прошле године смо први пут уписали техничаре рачунара. Тај смер је одмах попуњен и показао се као попула-

ран међу основцима при одабиру средњег образовања - каже директор Техничке школе Ото Освалд. Пољопривредна школа ‘’Стеван Петровић Бриле‘’ за школску годину пред нама планира упис шест нових одељења. По 24 слободна места има за занимање ветеринарски техничар и занимање пољопривредни и прехрамбени техничар. За занимање техничар хортикултуре и техничар за заштиту зивотне средине има 30 слободних места. Укупан план уписа за ову школу је 162 ученика, јер је могуће уписати и за занимање пекара 30 ученика.

-Прошле године смо делимично испунили план уписа, поготово кад је у питању четворогодишње школовање, сем кад су пекари у питању. Ове године очекујемо бољи упис јер је школа регионалног типа и уписујемо децу из свих сремских општина. Највеће интересовање ученика је за занимање ветеринара и техничара хортикултуре и заштите зивотне средине. Од ове године смер прехрамбени техничар иде по реформисаном програму, а када би уписали и пекаре у потпуности би били задовољни. Од прошле године не дозвољава се пола одељења пекара и месара, чак се размишља да месари буду изостављени из редовног школског система због односа према животињама, па се разматра идеја тзв. компанијских школа каже директор румске Пољопривредне школе ‘’Стеван Петровић Бриле‘’ Петар Мартиновиц. Ј. Антић

НА ИСПРАЋАЈУ БЕЧЕЈСКИХ МАТУРАНАТА ПОКЛОНИ НАЈБОЉИМА

Ђацима генерације уручени лаптопови БЕЧЕЈ: Традиционалном светковином у Градском позоришту, коју је ове године организовала Економско-трговинска школа, испраћени су матуранти четири бечејске средње школе. Прво су ученици домаћина средњошколске феште приредили забавни програм, потом су председник општине Бечеј Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић пригодним беседама на српском и мађарском језику пожелели матурантима да успешно наставе школовање или што пре нађу посао и стечено знање на најбољи могући начин преточе у дело, а онда су директори школа уручили одговарајуће награде најбољима, док су поменути челници локалне самоуправе доделили лаптоп ђаку генерације све

Заједнички снимак награђених бечејских матураната

четири бечејске средње школе. Мр Миодраг Басарић је поносно истакао да је ове године изнедрена изузетно талентована и радна генерација, пошто је од 81 матуранта, чак, 21 „вуковац“, а епитет ђак генерације више него заслуже-

но понела је Јудит Беретка. И директорка Економско-трговинске школе Гордана Ковачев се похвалила да је ове године матурирало 20 вуковаца, највише до сада у школи, да се школа доказала као организатор Четвртог националног

сајма виртуелних предузећа, ученици су показали запажене резултате на републичким такмичењима, а ђак генерације је Саша Пешић. Директорка Техничке школе Светлана Татић је поносно нагласила да школа ове године обележава 125 година постојања, али је признала примат већ поменутим школама у учењу. Зато су они награде доделили најбољим ученицима сваког профила школовања у њиховој школи, а признање ђак генерације понео је Даниел Купчо. Иако нико из ШОСО „Братство“, у којој деца с посебним потребама стичу основно и средње образовање, није поздравио присутне, ђак генерације ове школе Роналд Везмар примио је лаптоп. В. Јанков

dRU[TvO

dnevnik KA LEN DAR RA DA VOJ VO \AN SKIH [KO LA U NA RED NOJ [KOL SKOJ GO DI NI

^a so ve pre ki da ju ras pu sti i pra zni ci Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we utvr dio je Pra vil nik o ka l en d a r u obra z ov n ovas p it n og ra d a u {kol s koj 2011/2012. go di ni, po ko jem }e osnov c i i sred w o { kol c i u Voj vo di ni na pr ve ~a so ve u no voj {kol skoj go di ni kre nu ti 1. sep tem bra. Pr vo po lu go di {te pre ki nu }e im ~e tvo ro dnev ni je se wi ras pust, ko ji }e po ~e ti u su bo tu, 29. ok to bra, a za vr {i ti se u uto rak, 1. no vem bra.

Na zim ski ras pust, u tra ja wu od tri ne de qe, |a ci }e oti }i u su bo tu, 24. de cem bra, a dru go po lu go di {te po ~e }e u po ne de qak, 16. ja nu a ra. Ovo po lu go di {te pre ki nu }e pro le} ni ras pust, ko ji }e po ~e ti u pe tak, 6. apri la, a za vr {i }e se u po ne de qak, 16. apri la.

I ovaj put {kol sku go di nu pr vi }e, 23. ma ja, za vr {i ti ma tu ran ti gim na zi ja. Po sle wih, 31. ma ja, ras pu sti }e se ma tu ran ti tro go di {wih i ~e tvo ro go d i { wih sme r o v a sred w ih stru~ nih {ko la i osma ci, dok }e svi osta li osnov ci na stu pa ju }u {kol sku go di nu za vr {i ti 14. ju na, a sred wo {kol ci 20.

U to ku {kol ske go di ne po je di na~ ne {ko le mo gu utvr di ti naj vi {e ~e ti ri na stav ne su bo te u ko ji ma }e od ra |i va ti pro pu {te ne ~a so ve, i to ako se u

ne ma wi ne u u~i o ni ca ma ne mo ra ju bi ti 11. ma ja, na Dan bo {wa~ ke na ci o nal ne za sta ve, i 20. no vem bra, ka da je Dan ZAV NOS-a. Za bu we va~ ku na ci o n al n u ma w i n u da n i bez {ko le mo gu bi ti i 2. fe bru ar, Dan ve li kog pre la, 23. fe bru ar, Dan iz bo ra pr vog Na ci o- nal nog sa ve ta, i 25. no vem bar, dan ka da je 1918. go di ne u No vom Sa du odr `a na Ve li ka na rod na skup {ti na Sr ba, Bu we va ca i osta lih Slo ve na. \a ci i na stav ni ci Hr va ti na ~a so ve ne mo ra ju 19. mar ta, na dan sve tog Jo si pa, 16. ok to bra, na dan ro |e wa ba na Jo si pa Je la ~i }a, 15. de cem bra, na dan ka da je osno va no Hr vat sko na ci o nal no vi je }e i 19. ju na na dan ro |e wa su bo ti~ kog bi sku pa Iva na An tu no vi }a. Za ru mun sku na ci o n al n u ma w i n u pr v i na c i o n al n i pra z nik je ve} 4. sep t em b ra, ka d a je pra znik Ve li ke go spo ji ne, za tim 1. de cem bra, ka da je na ci o n al n i pra z nik Ru mu ni je i 7. de cem bra, na Dan Na ci o- nal nog sa ve ta. ^a so vi za ru sin sku na ci o nal nu ma wi nu ni su oba ve zni 17. ja nu a ra jer je ta da Dan Ru si na, dok su za ukra jin s ku na c i o n al n u ma wi nu to 17. maj, Dan ukra jin ske za jed ni ce u Sr bi ji, i 14. ok t o b ar, Dan ukra jin skih he ro ja.

Ma ke don sku na ci o nal nu ma wi nu ~a so va mo gu „oslo bo di ti” 8. sep tem bar, Dan dr `av no sti Re pu bli ke Ma ke do ni je, 11. ok to bar, Dan bor ca, i 16. de cem bar, Dan Na ci o nal nog sa ve ta, a za ne ma~ ku na ci o nal nu ma wi nu to je 15. de cem bar, dan osni va wa wi ho vog na ci o nal nog sa ve ta. \a ci i na stav ni ci Ro mi u {ko lu ne }e mo ra ti tre }eg pet ka u mar tu, ka da je po kret ni pra znik Bi bi ja, 8. apri la, na Me |u na rod ni dan Ro ma, i 6. ma ja na \ur |ev dan.

Go d i { wim pla n om ra d a {ko la je oba ve zna da pla ni ra i dve ne na stav ne, ali rad ne su bo te, i to 10. ili 17. sep tem bra i

Pr vo po lu go di {te pre ki nu }e ~e tvo ro dnev ni je se wi ras pust, ko ji }e po ~e ti u su bo tu, 29. ok to bra, a za vr {i ti se u uto rak, 1. no vem bra na stav ni dan obe le `a va dan {ko le, ili se u na stav ni dan, isto vre me no, za ve }i deo u~e ni ka {ko le, re a li zu ju eks kur zi j e ili s ve } i n om u~e n i k a u~e stvu je na ne koj sport skoj ili dru {tve noj ma ni fe sta ci ji i, ko na~ no, ako je zbog od su stva ve }eg bro ja u~e ni ka ili za po sle nih ko ji obe le `a va ju ver ski pra znik ili pra znik na ci o nal ne ma wi ne, u dan tog pra zni ka ote `a no iz vo |e we na sta ve. Na stav na su bo ta u ko joj se na dok na |u je pro pu {ten rad mo ra bi ti u istom kvar ta lu u ko jem je i dan ko ji je od re |en kao ne na stav ni.

U~e ni ci i za po sle ni u {ko li ima ju pra vo da ne po ha |a ju na sta vu, od no sno da ne ra de, u da ne ver skih pra zni ka, i to pra vo slav ni na pr vi dan svo je kr s ne sla v e, pri p ad n i c i islam ske za jed ni ce 30. av gu sta, na pr vi dan Ra ma zan skog baj ra ma, i 6. no vem bra, na pr vi dan Kur ban skog baj ra ma, pri pad ni ci je vrej ske za jed ni ce 8. ok to bra, na pr vi dan Jom Ki pu ra.

Osim to ga, pri pad ni ci ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne u {ko lu ne mo ra ju do }i 15. mar ta, ka da je Dan re vo lu ci je i oslo bo di la~ ke bor be 1848/49, 20. av gu sta, na dan sve tog Ste va na, i 23. ok to bra, ka da je Dan po ~et ka re vo lu ci je i oslo bo di la~ ke bor be 1956. go di ne. Pri pad ni ci bo {wa~ ke na ci o nal -

26. ma ja ili 2. ju na, za or ga ni zo va we i re a li za ci ju ak tiv no sti iz iz bor nih pred me ta, van na stav nih, sport skih ak tiv no sti, obla sti eko lo gi je i za {ti t e `i v ot n e sre d i n e ili kul tur no-umet ni~ ke ak tiv no sti. Te dve su bo te na stav ni ci }e vo di ti u~e ni ke u obi la zak ver skih obje ka ta, mu ze ja i ga le ri ja, spo men-zbir ki, et noku }a, isto rij skih na la zi {ta, na ci o nal nih par ko va, pri rod nih re z er v a t a, or g a n i z o v a } e ak ci je oze le wa va wa i ure |e wa {ko le i oko li ne, ak tiv no sti u lo kal noj za jed ni ci, sport ske ili su sre te {ko la, edu ka tiv ne i kre a tiv ne ra di o ni ce, mi niis t ra ` i v a~ k e pro j e k a t e, za bav na me |u o de qew ska dru `e wa i sli~ na do ga |a wa.

Zbog to ga {to sva ki pred met mo ra ima ti od re |en broj ~a so va, a {kol ska go di na ne ma isti broj svih da na u ne de qi, u su bo tu, 3. sep tem bra, odr `a }e se ~a so vi pre ma ras po re du za po ne de qak, a 21. apri la pre ma ras po re du ~a s o va za uto rak, dok }e u su bo tu, 5. ma ja, |a ci ima ti ~a so ve pred vi |e ne ras po re dom za pe tak.

U svim {ko la ma pra zno va }e se {kol ski pra zni ci 8. no vem bar, Dan pro svet nih rad ni ka, i 27. ja nu ar – {kol ska sla va Sve ti Sa va, kao i dr `av ni Dan dr `av no sti 15. fe bru a ra.

D. De ve ~er ski

ponedeqak20.jun2011.

13

NO VO SAD SKA AKA DE MI JA UMET NO STI I SU BO TI^ KI VT[ OTVA RA JU SE ZO NU UPI SA BRU CO [A

Da nas pri ja vqi va we za glu mu i dra ma tur gi ju Pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u {kol skoj 2011/2012. go di ni na fa kul te ti ma, kao i vi so kim stru kov nim {ko la ma ~i ji je osni va~ dr `a va, po za jed ni~ kom kon kur su Mi ni star stva pro sve te i na u ke, po ~i we pre ko su tra, 22. ju na,

zi te ta u No vom Sa du za upis na De part man dram skih umet no sti kan di da ti mo gu kon ku ri sa ti sa mo da nas, dok Vi so ka teh ni~ ka {ko la stru kov nih stu di ja u Su bo ti ci ta ko |e od da nas pri ma pri ja ve, ali }e to ra di ti i na red nih da na, za kqu~ no s 24. ju nom. Na svim osta lim fa kul te -

Ne ma raz lo ga da fa kul te ti po ve }a va ju {ko la ri ne Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da ne ma raz lo ga da vi so ko {kol ske usta no ve u Sr bi ji po ve }a va ju {ko la ri ne, jer je dr `a va iz dvo ji la ve }i iz nos za ma te ri jal ne tro {ko ve fa kul te ta. On je uo~i pr vog upi snog ro ka na fa kul te ti ma i vi so kim {ko la ma upo zo rio da }e, uko li ko fa kul te ti ig no ri {u tu od lu ku, Mi ni star stvo re a go va ti u skla du sa za kon skim me ha ni zmi ma i me ra ma. U me |u vre me nu, ne ki fa kul te ti su ipak po ve }a li {ko la ri nu jer, ka ko ka `u, do pis s mi {qe wem Mi ni star stva ni je sti gao. pri ja vqi va wem kan di da ta i pre da jom do ku me na ta, za {ta su pred vi |e na tri da na. Me |u tim, u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma i spe ci fi~ no sti ma, ne ke usta no ve su svo jim kon kur si ma utvr di le dru ge da tu me. Ta ko na Aka de mi ji umet no sti Uni ver -

ti ma je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, kao i na ve }i ni vi so kih stru kov nih {ko la u Po kra ji ni kan di da ti za in deks pri ja ve i do ku men ta pre da va }e od 22. do 24. ju na.

Na Dram skom de part ma nu AU ima ukup no 25 me sta za upis bru -

Aka de mi ja umet no sti: s jed nog od ra ni jih pri ja vqi va wa Fo to: A Er ski za upis bru co {a

co {a i sva su na te ret bu xe ta, po de set ih je za stu di je glu me na srp skom, od no sno ma |ar skom je zi ku i pet me sta za dra ma tur gi ju.

Kan di da ti ko ji `e le na glu mu da nas pre da ju pri ja ve (do bi ja ju se na {al te ru stu dent ske slu `be) i do ku men ta, dok oni ko ji `e le da upi {u dra ma tur gi ju, osim pri ja va i do ku me na ta, da nas pre da ju i

svo je ra do ve. Za upis na De part man mu zi~ ke umet no sti AU pri ja vqi va we je 24. ju na, dok }e oni ko ji `e le da stu di ra ju li kov ne umet no sti tog da na pre da va ti svo je ma pe umet ni~ kih ra do va, 26. i 27. ju na ov de je pre li mi nar ni is pit iz cr ta wa, a tek 29. ju na pre da ja pri ja va i do ku me na ta.

V. ^e ki}

SKAN DA LO ZAN KON CERT EJ MI VAJ NHA US NA KA LE MEG DA NU

Te tu ra la se mr mqa ju }i pe sme Bri t an s ka pe v a ~ i c a Ej m i Vaj nha us, vla sni ca jed nog od naj lep {ih vo ka la da na {wi ce, raz o ~a ra la je be o grad sku pu bli k u na kon c er t u ko j i je ozna ~io po ~e tak we ne evrop ske tur ne je jer je wen na stup ka rak te ri sa lo lo {e pe va we, te tu ra we i pa da we po bi ni.

Pu bli ka, ko ja je me se ci ma o~e ki va la wen na stup na Ka le meg da nu, u su bo tu uve ~e je di no je mo gla, to kom ne {to vi {e od sat na stu pa, da se uve ri u to da re ha bi li ta ci ja, na ko ju je Ej mi oti {la u ma ju, pre po ~et ka tur ne je, ni je da la re zul ta te.

U krat koj ha qi ni, na ta pi ra ne ko se, Ej mi se te tu ra la po bi ni, na pu {ta la je dva pu ta i vra }a la se, ta ko da ni je us pe la pri stoj no da ot pe va ni jed nu pe smu i je di no je po tvr di la re pu ta ci ju skan dal-maj sto ra.

Ej mi ni je uspe va la da se se ti ne kih de lo va svo jih pe sa ma, na stup je vi {e bio re ci to va we i mu mla we ne go pe va we, a sve tla ta~ ka na stu pa bio je je di no pra te }i bend.

Wen `i vot, ali i na stup u Be o gra du, naj bo qe su i na Ka le meg da nu po tvr di li sti ho vi iz pe sme pe sme „You Know I’m No Good„: „Re kla sam vam bi la sam pro blem, vi zna te da ja ni sam do bra”.

Po sle po no }i na stu pio je Mo bi ko ji je odr `ao sja jan kon cert i be o grad skoj pu bli ci, odu {e vqe noj we go vim na stu pom, po sve tio pe sme „Why does my hearth eel so bad„ i „Lift me up„.

Bri tan ski Bi-Bi-Si kon sta tu je po vo dom kon cer ta Ej mi Vaj nha us u Be o gra du da je bes pu bli -

ke ko ja je izvi `da la pe va ~i cu – bio pot pu no ra zu mqiv. Bi-BiSi ka `e da je be o grad ska pu bli ka izvi `da la po zna tu bri tan sku pe va ~i cu na kon {to se ona na bi ni po ja vi la u to li ko al ko ho li sa nom sta wu da ni je bi la u sta wu da odr `i kon cert. No vi nar Bi-Bi-Si ja na vo di da su

kar te za ovaj kon cert ko {ta le i do 45 evra, „u ze mqi u ko joj su pla te me |u naj ni `i ma u Evro pi”, te da je bes pu bli ke bio ra zu mqiv. Ta ko |e ka `e da je Ej mi Vaj nha us go to vo 90 mi nu ta „mr mqa la” de lo ve pe sa ma, a da se u jed nom tre nut ku spo ta kla i da joj je mi kro fon is pao iz ru ku.

VESTI Jo{ 25 ku }a za iz be gli~ ke po ro di ce U no vom do mu po ro di ce Pe tro vi} u Go spo |in ci ma kod @a bqa, ko ja je pro {le go di ne do bi la ku }u iz pro gra ma UN HCRa, pred sed nik Po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti} uru ~i }e u utorak 21. juna ugo vo re za bu du }e sta na re tih ku }a u de se tak voj vo |an skih op {ti na i po zva ti u~e ni ke iz iz be gli~ kih i ra se qe ni~ kih po ro di ca da kon ku ri {u za go di {wu jed no krat nu na kna du. Od Po kra ji ne }e ta ko 50 sred wo {ko la ca do bi ti na po ~et ku no ve {kol ske go di ne po 40.000 di na ra.

Umre `a va we or ga ni za ci ja u di ja spo ri Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re ra di na for m i r a w u elek t ron s ke ba z e ko j a }e omo gu }i ti umre `a va we svih or ga ni za ci ja u di ja spo ri ~i me }e do pri ne ti ja ~a wu od no sa ma ti ce i ra se ja wa, iz ja vio je mi ni star Sr |an Sre} ko vi}.

- Umre `a va we je je dan od bit nih ele me na ta Stra te gi je o~u va wa i ja ~a wa od no sa ma ti~ ne dr `a ve i di ja spo re i ma ti ce i Sr ba u re gi o nu - iz ja vio je Sre} ko vi} i do dao da je mi ni star stvo ve} for mi ra lo ba zu od oko 2.500 udru `e wa su na rod ni ka u ino stran stvu ko ja se sva ko dnev no a`u ri ra. On je na veo da }e glav ne cen tre funk ci o nal ne mre `e srp skih udru `e wa u sve tu pred sta vqa ti pa ro hi je Srp ske pra vo slav ne cr kve ko je su i sto `er oku pqa wa di ja spo re.

Ar te mi je obe le `io sla vu Iz be glo brat stvo ma na sti ra Cr na Re ka obe le `i lo je hra mov nu sla vu Sve tog Pe tra Ko ri {kog u svom ezgi lu, u et no-se lu kod ^a~ ka. Li tur gi ju je dr `ao ra{ ~i we ni epi skop, mo nah Ar te mi je Ra do sa vqe vi}, uz sa slu `e we 40 mo na ha i mo na hi wa ko ji su pre go di nu da na na pu sti li bo go mo qe u Epar hi ji ra {ko-pri zren skoj.

Ar te mi je je re kao da je mo na {tvo Cr ne Re ke 32 go di ne u svo joj bo go mo qi obe le `a va lo ovaj dan, a sa da je to na sta vi lo da

ra di u eg zi lu. U {a to ru u ko jem je slu `e na li tur gi ja oku pi lo se vi {e od 500 ver ni ka iz ce le Sr bi je.

Eks pres ma te ma ti ka za pri jem ni Fa kul tet teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du or ga ni zo va }e od 24. do 27. ju na pri prem nu na sta vu, ta ko zva ni eks pres kurs (ukup no 20 ~a so va) za pri jem ni is pit iz ma te ma ti ke za sve od se ke.

Pre da va wa }e dr `a ti pro fe so ri i asi sten ti Ka te dre za ma te ma ti ku tog fa kul te ta. Bi }e po no vqe no sred w o {kol s ko gra di vo, s po seb nim na gla skom na obla sti ko je su po treb ne za po la ga we pri jem nog is pi ta.

Na sta va }e se odr `a va ti sva kog da na (po pet ~a so va dnev no), a ce na kur sa je 5.000 di na ra. Kurs }e se odr `a ti uko li ko bu de pri ja vqe no vi {e od 15 u~e ni ka. Za sve in for ma ci je za in te re so va ni se mo gu obra t i t i na te l e f o n e 6350–770 i 485–2280 ili li~ no na FTN-u, so ba 113, F-blok, od 8 do 13 ~a so va.

A. Va.

14

CRnA HROnikA

ponedeqak20.jun2011.

DE MAN TI BIV [EG RAT NOG GRA DO NA ^EL NI KA TRE BI WA

Vu ~u re vi}: Ni sam na ja vio tu `bu pro tiv Sr bi je Ratni na~elnik op{tine Trebiwe Bo `i dar Vu ~u re vi} izjavio je ju~e Srni da nije najavio nikakvu tu`bu protiv Srbije zbog nezakonitog pritvora, u kojem je proveo dva i po meseca.

– Nisam ni{ta najavqivao, niti sam ikoga ovlastio da u moje ime govori o bilo kakvoj tu`bi jer sam uvek sve poslove radio postepeno, jedan po jedan – rekao je Vu~urevi}.

Komentari{u}i izjavu jednog od svojih advokata Vla di mi ra Bo `o vi }a, da bi Vu~urevi} mogao tu`iti Srbiju zbog nezakonitog pritvora u kojem je proveo dva i po meseca, ratni na~elnik op{tine Trebiwe je istakao da niko u wegovo ime ne mo`e da tu`i Srbiju jer se za to on pita.

Istakav{i da je istina da je na neustavan i nezakonit na~in

kako ka`e, mnogo poma`e i redovno ga pose}uje.

Vu~erevi} je uhap{en 4. aprila na grani~nom prelazu Karakaj u Malom Zvorniku, na osnovu poternice koju je za wim raspisala Hrvatska zbog navodnih ratnih zlo~ina po~iwenih tokom artiqerijskog ga|awa Dubrovnika, a nedequ dana kasnije je podnela zahtev za wegovo izru~ewe. I Ministarstvo pravde BiH je zatra`ilo Vu~urevi}evo izru~ewe jer se protiv wega vodi istraga zbog navodnih ratnih zlo~ina u Trebiwu.

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je sredinom maja odluke Vi{eg suda u [apcu od 21. aprila o izru~ewu i produ`ewu pritvora ratnom na~elniku Trebiwa jer smatra da nije bio stvarno nadle`an za odlu~ivawe, te nalo`io da o molbama Hrvatske

dnevnik

DA NAS NA STA VAK PRO CE SA BIV [EM GRA DO NA ^EL NI KU ZRE WA NI NA GO RA NU KNE @E VI ]U I SA RAD NI CI MA

Na laz ve {taka ne gi ra op tu `ni cu

Pred Posebnim odeqewem Vi{eg suda u Beogradu danas }e biti nastavqeno su|ewe biv{em gradona~elniku Zrewanina Go ra nu Kne `e vi }u i grupi wegovih saradnika, osumwi~enima da su kao ~lanovi “gra|evinske mafije” zloupotrebili slu`beni polo`aj i o{tetili gradski buxet.

Nastavak glavnog pretresa, tokom kojeg bi o svom nalazu trebalo da se izjasni ve{tak gra|evinske struke Ve li bor Pe ci ja, zakazan je za 10 ~asova.

Branilac Gorana Kne`evi}a zrewaninski advokat Vi }en ti je Da ri je vi} saop{tio je ju~e da pismeni nalaz ovog ve{taka, dostavqen sudu 6. juna, negira navode optu`nice da je izdavawem gra|evinskog zemqi{ta investitorima na~iwena {teta buxetu grada Zrewanina.

– S obzirom na to da je ve{taka Velibora Peciju predlo`ilo Tu`ila{tvo, a da wegov nalaz negira su{tinu optu`nice o navodnoj buxetskoj {teti od 150 miliona dinara, odbrana smatra da su se stekli svi zakonski uslovi za odustajawe Specijalnog tu`ila-

Advokat Vi}entije Darijevi}

Sporno zemqi{te u Zrewaninu

{tva od optu`nice protiv Kne`evi}a – poru~io je Darijevi} Mediji koji su imali uvid u Pecijino dopunsko ve{ta~ewe javqaju da nalaz ukazuje na to da je iznajmqivawe zemqi{ta investitorima predstavqalo dru{tveno-ekonomski i op{ti interes grada, te da je u poslu s inve-

stitorima gradski buxet ostvario zna~ajan suficit. Ve{ta~ewem se konstatuje da su u ~itavom postupku izdavawa zemqi{ta postojale izvesne formalne neregularnosti jer su izostajali javni oglasi za iznajmqivawe zemqi{ta, ali da nema govora o buxetskoj {teti. Ovakvo ve{ta~ewe

implicira da ne postoje krivi~na dela koja se Kne`evi}u stavqaju na teret i da bi on mogao odgovarati samo prekr{ajno, poput pojedinih ministara koji su na osnovu nalaza dr`avnog revizora odgovarali za nepravilnosti u svojim resorima. @. B.

TE [KA TRA GE DI JA PREK SI NO] U BO KI, KOD SE^ WA

Bo`idar Vu~urevi}

uhap{en i da je nezakonito bio zatvoren 44 dana u zatvoru u [apcu, Vu~urevi} je rekao da }e postupiti kako misli da je najpametnije, kada se sve zavr{i i kada vidi da li }e hrvatska osna`iti optu`nicu. On je to {to je Hrvatska podnela tu`bu protiv wega i raspisala poternicu bez ikakvih dokaza, koju sud ne mo`e da prihvati pa sada, kako je naveo, tra`e da se konkretizuje, ocenio tu`nim.

Na pitawe da li je zadovoqan zastupawem svojih advokata, Vu~urevi} je naglasio da ih ima vi{e i da deluju kao „ra{timovan orkestar”.

– Oni se me|usobno prepucavaju, tako da mislim da sam sebe najboqe branim – istakao je Vu~urevi}, izraziv{i posebnu zahvalnost ambasadoru BiH u Srbiji Bo ri su Ar na u tu koji mu,

i BiH za izru~ewe odlu~i Odeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu, kao iskqu~ivo nadle`an sud.

Posle te odluke, Vu~urevi} je iz pritvora u [apcu preba~en u Okru`ni zatvor u Beogradu, iz kojeg je pu{ten u petak, 17. juna. Sud jo{ nije odlu~io o molbama za wegovo izru~ewe Hrvatskoj i BiH jer je istra`ni sudija 26. maja zatra`io neophodnu dokumentaciju od ovih zemaqa, ali ona do danas nije dostavqena. Sudija je ovim zemqama ostavio rok od 30 dana od dana prijema molbe za dostavqawe tra`ene dokumentacije. Posle odluke beogradskog suda o molbama za izru~ewe, koje treba da postanu pravosna`ne, kona~nu odluku }e doneti ministarka pravde Srbije Sne `a na Ma lo vi}.

NA STA VAK SU \E WA „STE ^AJ NOJ MA FI JI”

@i vo ji no vi}: Na su du in spek tor ko ji mi je iz nu dio is kaz Advokat Miq ko @i vo ji no vi} izjavio je da }e danas pred Specijalnim sudom, u nastavku su|ewa „ste~ajnoj mafiji”, svedo~iti biv{i inspektor policije Ri sto Le ki}, za koga tvrdi da mu je iznudio iskaz u istrazi protiv te grupe.

– Risto Leki}, biv{i policajac Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), a danas advokat, svedo~i}e kako mi je iznu|ivao dokaze na gliseru-jahti u julu 2006. godine, kao i kako i za{to su me policajci terali da nau- Miqko @ivojinovi} ~im la`nu izjavu, koju sam kaogradu optu`en za mito jer je snije morao da ponovim pred isproceweno da u wegovom slu~atra`nim sudijom – rekao je @i- ju nema elemenata organizovavojinovi} agenciji Beta. nog kriminala. @ivojinovi} @ivojinovi}, biv{i ste~ajni ve} nekoliko godina `ivi u Paupravnik gra|evinskog preduze- rizu i ima francusko dr`a}a „Rad„, okrivqen je u procesu vqanstvo. protiv „ste~ajne mafije”, ali je Su|ewe „ste~ajnoj mafiji” protiv wega postupak razdvojen bi}e nastavqeno danas u Specii on je pred Vi{im sudom u Be- jalnom sudu.

Mu` osum wi ~en da je uda vio ne ven ~a nu su pru gu Pri pad ni ci Po li cij ske uprave u Zrewaninu uhapsili su i odredili meru zadr`avawa Go ra nu B. (43) iz Boke, sela u se~awskoj op{tini, zbog osnovane sumwe da je ubio neven~anu suprugu Sne`anu Popadi} (43). Zlo~in se dogodio u no}i izme|u subote i nedeqe, u stanu na `elezni~koj stanici u Boki, u kojoj su `iveli osumwi~eni ubica i `rtva. Policija ju~e nije navela detaqe ovog nemilog doga|aja, sem da }e Goran B. uz krivi~nu prijavu biti sproveden istra`nom sudiji zrewaninskog Vi{eg suda.

Po nezvani~nim saznawima “Dnevnika”, Goran je nesre}nu `enu udavio, koriste}i se rukama i jastukom. U to vreme bili su sami u stanu, u kojem je, ina~e, `ivela i wihova ~etrnaestogodi{wa }erka. Pokojna Sne`ana, pre Gorana, bila je udata za drugog mu{karca. Iz veze s wim ima dvadesettrogodi{weg sina Mar ka. S drugim suprugom ven~ala se pre petnaestak godina, ali se pre godinu i po razvela od wega. Nastavili su, ipak, da `ive u vanbra~noj zajednici.

Me{tani pri~aju da je Goran bio prgave naravi, da je ~esto zlostavqao Sne`anu, a tu pri~u ju~e je novinarima potvrdi-

la i Sne`anina sestra Qi qa tik do roditeqske, i planirala je da ubudu}e s decom `ivi u Bo si} koja je u Boku do{la iz woj.

Novog Sada, gde danas `ivi.

– Obra}ala se do sada poli– Bilo nas je troje bra}e i sestara. Sne`ana je bila bli- ciji, Centru za socijalni rad, `alila se na Gorana, a on bi zna ki wa s bra tom Dra g o s la vom. Borila se, jadna, za `ivot. na sta vqao da je mal tre ti ra.

Bi la je ugle dan rad nik, spo sob na `e na, ali ju je mu` mno go zlostavqao – ispri~ala je Qiqa koju su novinari zatekli u stanu u ko jem se do go dio preksino}ni zlo~in.

Taj stan Sne`ana je dobila od firme, po{to je radila na `eleznici, a neko vreme je bila i {efica seoske `e le zni~ ke sta ni ce.

I osumwi~eni mu` je bio radnik na `eleznici.

Nije Qiqi, kao ni drugima u selu, jasno {ta je nagnalo Gorana da podigne ruku na `enu i celu familiju zau vek za vi je u cr no.

Pretpostavqa se, me|utim, da je bio besan Stan na `elezni~koj stanici u kojem se zbog Sne`anine odlu- dogodila tragedija Te`ak je ~ovek, sklon kocki – ke da napusti Boku i da se vraveli sestra Qiqa, i dodaje da ti u Sutjesku, tako|e selo u opje Sne`ana ju~e ujutro trebalo {tini Se~aw, odakle je rodom da otputuje na odmor u Vrwa~i gde joj `ive roditeqi. Tamo ku bawu. je nedavno kupila drugu ku}u,

Zato je Qiqa i do{la u Boku da bi joj pomogla da spakuje stvari. Ali, umesto na odmor, oti{la je Sne`ana na ve~ni po~inak.

Tuga i bol nadvili su se i nad ku}om u Petra Drap{ina

Ubijena Sne`ana Popadi}

11 u Sutjesci, gde stanuje familija ]ulibrk, kako je glasilo Sne`anino devoja~ko prezime, odnosno gde `ive weni unesre}eni otac i majka. Tamo je ju~e bila i Sne`anina maloletna }erka. Ali, niko nije imao snage da iza|e pred novinare i govori o ovom tragi~nom doga|aju. @. Ba la ban

U SR BI JI STO PA SOFT VER SKE PI RA TE RI JE OKO 74 OD STO

Le ga lan tek sva ki tre }i ra ~u nar U Srbiji je stopa softverske piraterije oko 74 odsto i u regionu smo na samom dnu, gde su jedino s ne{to vi{im stopama piraterije Crna Gora i Albanija, re~eno je u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Na konfrenciji za novinare, na kojoj je bilo re~i o kontroli upotrebe nelegalnog softvera, ukazano je na to da je smawewe softverske piraterije jedan od bitnih preduslova za prikqu~ewe Srbije Evropskoj uniji.

I druge zemqe su imale taj problem koji su morale da re{e, rekli su u~esnici konferencije, i podvukli da je za EU prihvatqivo da se stopa piraterije svede bar na 50 procenata. Da bi bio spre~en ovaj vid nelegalne prodaje, Poreska uprava je formirala Odeqewe za kontrolu legalnosti softvera koje je ve} postiglo odre|ene rezultate.

Pomo}nik direktora Poreske uprave De jan Vi do je vi} izjavio je da o rezultatima kontrole

najboqe govore statisti~ki podaci da su pove}ani prihodi po osnovu napla}enog poreza na dodatu vrednost od prodaje ra~unara i softvera. Vidojevi} je naveo da je iznos PDV-a od prodaje ra~unara i softvera u aprilu 2011. godine u odnosu na isti mesec lane pove}an 29,66 posto.

– Kontrolisano je 1.181 ra~unara, od ~ega je 948 bilo s instaliranim legalnim, a 233 s nelegalnim softverom. Kod 14 poreskih obveznika dat je rok za legalizaciju, a jedan poreski obveznik nije ispo{tovao taj rok i protiv wega }e biti podneta prijava za privredni prestup – rekao je Vidojevi}. – Ve}ina nepravilnosti utvr|enih u procesu kontrole kod poreskih obveznika, uglavnom je bila rezultat nedovoqne obave{tenosti i realnog nehata nego smi{qene aktivnosti.

Predstavnik Biznis-softver alijanse u Srbiji (BSA), organizacije koja se bavi promoci-

jom legalnog sofvera i borbom protiv privrednih subjekata koji koriste nelegalne programe Dra go mir Ko ji}, istakao je da je ciq da preduze}a funkcioni{u i rade, ali da ekonomska kriza svakako ne treba da poslu`i kao izgovor za neovla{}eno kori{}ewe. Koji} je objasnio da je na sajtu BSA-e mogu}a anonimna prijava nelegalnog kori{}ewa sofvera. Slu~aj se zatim procesuira unutar same alijanse, kontaktiraju se ~lanice koje su prozvane da koriste nelegalni softver, a tek po{to se u proceduri doka`e da to rade, prijava se podnosi PU. Kazna za privredne subjekte koji u~ine ovaj privredni prestup kre}e se od 100.000 dinara do tri miliona, a za direktore tih preduze}a od 10.000 do 200.000 dinara. Tek potom se vodi gra|anska parnica u kojoj se tra`i od{teta na osnovu neovla{}enog kori{}ewa.

(Ta njug)

c m y

dnevnik

crna hronika

ponedeqak20.jun2011.

15

VAN DA LI ZAM U STE PA NO VI ]E VU

Oskrnavqeno 13 grobova

Li di ja Oco ko qi} i Sve tla na Ra `na to vi}

SE STRA MA VE LI^ KO VI] USKO RO ELEK TRON SKE NA RU KVI CE

Ceca i Lidija od ove nedeqe u ku}nom zatvoru?

Ekspredsednica FK “Obili}” folk-peva~ica Sve tla na Ra `na to vi} i wena sestra Li di ja Oco ko qi} mogle bi u toku ove nedeqe po~eti da izdr`avaju kazne ku}nog zatvora, po presudi Vi{eg suda u Beogradu, koja je istovetna usvojenom sporazumu o priznawu krivice zakqu~enom izme|u dveju okrivqnih i Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu, a povodom optu`nice koja ih tereti za zloupotrebe u vezi s transferima deset igra~a “Obili}a” u inostrane klubove.

U porodi~noj ku}i Ra`natovi}eve u Ulici Qutice Bogdana u Beogradu kaznu }e po svoj pri-

Tako|e, sestre su obavezane na to da solidarno uplate u buxet Srbije milion i po evra u tri jednake rate, pri ~emu prvih 500.000 evra ve} 15 dana posle pravosna`nosti presude. Drugu ratu }e morati da plate u roku od {est meseci, a potom, godinu kasnije, i tre}u ratu, kad }e biti upisana i hipoteka na porodi~nu ku}u Ra`natovi}eve na Dediwu.

Propisima je definisano da tokom izdr`avawa kazne ku}nog zatvora osu|eni samo izuzetno, uz prethodnu pisanu odluku o odobrewu nadle`nog organa, mo`e napustiti prostorije u

Bi ni} jo{ ~e ka od go vor Istovremeno, na drugoj strani, na odluku beogradskog Vi{eg suda povodom prigovora na optu`nicu podignutu 28. marta ove godine jo{ uvek ~eka odbrana okrivqenog biv{eg direktora FK „Obili}“ Dra gi {e Bi ni }a, koji se samo u vezi s transferom jednog fudbalera 2001. godine, zajedno sa Svetlanom Ra`natovi} sumwi~i za zloupotrebu slu`benog polo`aja, te da je pri tom woj omogu}io pribavqawe imovinske koristi. Kako saznaje na{ list, Vi{i sud u Beogradu jo{ uvek nije odlu~io o prigovoru koji je Bini}ev branilac ulo`io protiv optu`nice.

Odbrana Dragi{e Bini}a ne nagove{tava mogu}nost nagodbe ve} su, po re~ima wegovog advokata Do bri vo ja Gla vo ni }a, opredeqeni za su|ewe, ukoliko bude odbijen wihov prigovor i optu`nica stupi na pravnu snagu.

– Po nama, Bini} nije po~inio nijedno krivi~no delo. Ne vidim o ~emu bismo se poga|ali, niti nam je iko bilo {ta predlo`io, niti nas je iko zvao, niti je iko kontaktirao s nama. U situaciji kad vas Tu`ila{tvo tereti, a znate da niste po~inili krivi~no delo, veoma je te{ko da se poga|ate. Zna~i, trebalo bi da prihvatite krivicu koje nema i mi to, naravno, ne}emo u~initi – izjavio je nedavno za na{ list advokat Glavoni}. lici izdr`avati i wena sestra Lidija Ocokoqi}.

Svetlani Ra`natovi} se u kaznu ku}nog zatvora od godinu dana, shodno zakonu, ura~unavaju ~etiri meseca koja je provela u pritvoru beogradskog Centralnog zatvora nakon hap{ewa u martu 2003. godine. Ocokoqi}evoj, koja se po optu`bi za pomagawe sestri sporazumom o krivici nagodila na {est meseci ku}nog zatvora, bi}e ura~unata dva meseca koja je tokom istrage provela u pritvoru.

kojima stanuje. Pretpostavka za izvr{ewe kazne ku}nog zatvora je instalirawe elektronske opreme koja omogu}ava nadle`noj dr`avnoj instituciji – Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija – da daqinski kontroli{e po{tovawa ograni~ewa kretawa osu|enog. Izvr{ewe kazne po~iwe aktivirawem elektronskog nadzora –poveza s oda{iqa~em koji se stavqa oko zgloba ruke ili noge osu|enog, te prijemika u prostorijama u kojima osu|eni stanuje.

J. J.

PRAV NI ZA STUP NIK LI DE RA RA DI KA LA ZO RAN KRA SI] OCE WU JE

Tribunal licitira s okon~awem postupaka – Ha{ki tribunal u izve{tajima Savetu bezbednosti UN licitira s datumom okon~awa prvostepenog i drugostepenog postupka protiv lidera radikala Vo ji sla va [e {e qa, iako je on ve} vi{e od devet godina u Ha{kom tribunalu – izjavio je ju~e {ef pravnog tima za odbranu [e{eqa Zo ran Kra si}.

On je na konferenciji za novinare rekao da ga ne bi iznenadilo da Ha{ki tribunal poku{a da [e{eqa zadr`i u pritvoru do 2020. godine jer bi te godine Srbija eventualno mogla u}i u EU. – Za oko mesec dana predstoji pauza u radu Ha{kog tribunala, a neizvesno je da li }e se [e{eq do tada pojaviti u sudnici – rekao je Krasi}, koji je ranije izrazio o~ekivawe da bi do sep-

tembra [e{eq bar jednom trebalo da se pojavi u sudnici.

On je podsetio na to da je [e{eq imao rok do 17. juna da dostavi spisak svedoka odbrane, ali da mu je u me|uvremenu dat rok od {est nedeqa da najavi svoju odbranu. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti, povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine. On je u posledwe dve i po godine tri puta optu`en za nepo{tovawe suda zbog objavqivawa podataka o identitetu za{ti}enih svedoka, a posledwi put krajem maja.

Lider radikala se dobrovoqno predao februara 2003. godine, a su|ewe mu je po~elo novembra 2007. godine.

(Ta njug

Nepoznati izgrednici oskrnavili su 13 grobova na grobqu u Stepanovi}evu.

Pretpostavqa se da su vandali u no}i izme|u petka i subote lomili vaze i krstove, palili cve}e i o{tetili nedavno izgra|enu grobnicu.

Neki krstovi pored kapele zate~eni su naopa~ke zabodeni u zemqu, saznajemo nezvani~no.

Predsednik Saveta mesne zajednice Stepanovi}evo No vi ca Kon ti} isti~e da se ovakav vandalizam ne pamti u selu. On ka`e da se u Stepanovi}evu sada mo`e ~uti pretpostavka da je vandalizam mo`da nedelo grupe mladi}a koja je prethodno te ve~eri pravila buku u centru sela.

Me{tanin Dra gan Ili} ka`e da je nemilu scenu, koja je uznemirila `iteqe Stepanovi}eva, u subotu otkrila wegova ujna kada je ujutro oti{la na sinovqev grob. @ena je zanemela pred stra{nim prizorom. U delu grobqa kod kapele, na sve strane su bili komadi razbijenih betonskih vaza, tragovi paqevine plasti~nog cve}a, po-

lomqeni drveni krstovi, a neki su bili zabodeni u zemqu naopa~ke.

– Na grobu mojih roditeqa su palili vatru – ogor~en je Ili}. – Na grobu majke, sahrawene pre dva meseca, polomili su drveni krst. Na bratovom spomeniku u blizini sve je porazbijano. Obavestili smo odmah qude iz mesne zajednice, a

policija je bila na uvi|aju.

Nadamo se da }e po~inioci brzo biti otkriveni jer je prona|e no do sta tra go va, oti sa ka obu}e.

Na meti vandala na mesnom grobqu u Stepanovi}evu na{li su se uglavnom spomenici i grobovi u neposrednoj blizini kapele, a oskrnavqena je i grobnica u kojoj jo{ niko nije sahrawen.

E. D.

„DNEV NIK” U PO SE TI PRE KR [AJ NOM SU DU U NO VOM SA DU

Tek iz zatvora se odlu~uju za nov~anu kaznu – U oko 3.000 predmeta, koliko nam se slije mese~no, oko 40 odsto ~ine oni iz saobra}aja, koji su i rani je bi li na pr vom mestu ali ih je, posmatraju}u u procenti ma, pre ne ko li ko godina bilo duplo vi{e – ob ja {wa va za „Dnev nik” vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Prekr{ajnog suda De j a n a \or | e v i}. – Slede zahtevi raznih inspekcija, prekr{aji javnog reda i mira, pa predmeti nove referade za carinske, devizne i spoqnotrgovinske prekr{aje.

Ona ka `e da je uo~en porast zamena nov~anih kazni u kaznu zatvora, {to se mo`e povezati s finansijkom situacijom De ja na \or |e vi} ka`wenih.

– Taj broj kod nas je izuzetti pa se tamo donese re{ewe o no veliki, ali moram pojasnika`wavawu i izrekne mu se ti. U na{im mati~nim prednov~ana kazna, ta pravosnametima, gde na{ sudija proce`na izvr{na re{ewa dolaze u suira i donese odluku i to ode Prekr{ajni sud na izvr{ewe, kod nas na izvr{ewe, zamewea na{a prva proscesna radwa no je pro{le godine stotinak je re{ewe o zameni nov~ane kazni. Napomiwem, samo prokazne u kaznu zatvorom i ta{le go di ne, od ra ni je ih je kvih smo pro{le godine imapreneto mnogo vi{e. Me|uli 8.500. Ina~e, ne trgnu se tim, mi imamo gotovo 9.000 svi ~im dobiju ovakva re{ere{ewa za zamenu nov~anih wa, kako bi se moglo o~ekivaka zni u ka znu za tvo ra jer ti. Ima dosta izdatih naredPrekr{ajni sud izvr{ava rebi o upu}ivawu u zatvor. Kada {ewa Policijske uprave po ka`wenik dobije to re{ewe o mandatima. Zna~i, ukoliko je zameni, uvek ima opciju da lice zate~eno u prekr{aju i plati, i to mu u re{ewu pi{e. dobije uplatnicu koju ne plaUkoliko plati nov~anu ka-

znu, re{ewe se ne izvr{ava, ako ne plati i nakon prijema re{ewa, kada to re{ewe postane pravosna`no – po{to i na to re {e we ima mo gu} nost da se `ali – ide se daqe s procesnim radwama i izdaje se naredba za dovo|ewe u zatvor. E ponekad se tek onda dogodi da ka `we ni ci na pre~ac zovu `enu i ka`u joj da tr~i u banku da uplati kaznu – obja{wava Dejana \or |evi}.

Za privo|ewa u takozva nom „hit nom po stup ku„ Pre kr {aj ni sud u Novom Sadu uvek ima, uz redovna prepodnev na, i po po dnev na de`urstva do 20 sati.

Tada su uglavnom privode stranci iz tranzita zbog sa o bra }aj nih prekr{aja i okrivqe-

kaznu ili }e odmah, ako je izre~ena kazna zatvora, i}i iza re {e ta ka. Na rav no, okriv qni ima mogu}nost `albe.

Druga situacija kod privo|ewa de`urnom sudiji je kada se okrivqeni ka`wava za te`i prekr{aj iz oblasti javnog reda i mira a postoji opasnost da }e nastaviti ~iwewe prekr{aja, ili ako to nala`u neki razlozi op{te bezbednosti, kao na primer u tu~ama, kada se osobe privode da ne bi nastavile obra~unavawe. Na ra va no, tu spa da ju i utakmice visokog rizika, kada se dodatno poja~ava broj de`urnih sudija. Ipak, okrivqe ni se naj ~e {}e pri vo de zbog dela iz saobra}aja, prostituisawa i prosja~ewa.

– Uve li ko ra di mo i bez problema ka`wavamo po novom Zakonu o bezbednosti u sao bra}aju. Is kustva su do bra. Za nas to vi{e nije novost. U saobra}ajnim prekr{a ji ma naj vi {e se pod no se

ni zate~eni u prekr{aju, koji ne mogu da doka`u svoj identitet, odnosno ne stanuju na adresi na kojoj su prijavqeni ili odlaze u inostranstvo radi boravka, a sud smatra da postoji sumwa da }e se time osujetiti izvr{ewe kazne. U takvim slu~ajevima policija, zbog procesuirawa, odmah dovodi okrivqene kod de`urnog sudije. Donosi se presuda i ekspresno se ide na izvr{ewe. Oni }e platiti nov~anu

zahtevi za brzinu, alkohol, neustupawe prvenstva, a u javnom redu i miru za viku, vre|a we, vr {e we na si qa nad drugim, izazivawe tu~e i u~estvovawe u woj, prosja~ewe, nepristojno, drsko i bezobzirno pona{awe, a i ima dosta zahteva u vezi s oru`jem, i to najvi{e zbog uno{ewa takvih predmeta u sud, {to ~ini ve}inu tih prekr{aja – obja{wava Dejana \or|evi}.

M. Vu ja ~i}

Naj ve }i u dr `a vi – Prekra{ajni sud je osnovan 1. janaura pro{le godine, pre toga smo bili organ za prekr{aje, pa smo pre godinu i po, nakon vi{edecenijskih poku{aja da prekr{ajno pravo u|e u sistem pravosu|a, po~eli da radimo sa sedi{tem u Novom Sadu i odeqewima u Vrbasu, Titelu i Beo~inu. Sud ima 30 sudija, gotovo tre}inu mawe nego ranije za isto podru~je, od kojih petoro radi u odeqewima. Osim {to smo kona~no postali sud i {to su sudije za prekr{aje prvi put postale lica izabrana u Skup{tini, a ne kao ranije imenovana od Vlade, reforma pravosu|a je donela i nove referade. U wima se odlu~uje o prekr{ajima iz oblasti poreza, spoqnotrgovinskim i deviznim, a dobili smo jo{ jednu referadu – da u drugom stepenu odlu~ujemo po `albama prvostepenih organa uprave. Nagla{avam da smo mi veliki sud, drugi u Srbiji, ispred nas je samo Beograd, ali tamo nisu svi sudovi na jednom mestu, malo su druga~ije oraganizovani, teritorijalno su razbijeni na nekoliko jedinica, pa smo mo`da mi najve}i ako posmatramo na{e sedi{te. Lane smo imali priliv od oko 42.000 predmeta, od kojih je ~etvrtina inspekcijskih a petina iz javnog reda i mira – ka`e v. f. predsednika Prekr{ajnog suda Dejana \or|evi}.

SPORT

ponedeqak20.jun2011.

dnevnik

c m y

16

ZA VR [E NA TR KA KROZ SR BI JU

OTVO RE NO PR VEN STVO BRITANIJE (VIMBLDON)

Je le na na te re nu, Jan ko pod upit ni kom Pr vog da na tak mi ~e wa na Vimbldo nu od srp skih pred stav ni ka na te ren bi tre ba lo da iza |u Je le na Jan ko vi} i Jan ko Tip sa re vi}. Jan ko vi }e va igra pro tiv Ma ri je Ho se Mar ti nes San ~es iz [pa ni je i wi hov me je ~e tvr ti, od no sno po sled wi na Te re nu 3, na ko jem pro gram po ~i we od 13 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu. Pr vi me~ na tom te re nu igra ju Bri tan ka Kej ti O’Bra jen i Ki mi ko Da te-Krum iz Ja pa na, a po tom sle de du e li Ita li ja na Po ti ta Sta ra }ea i Sta ni sla sa Va vrin ke iz [vaj car ske, i dvo ji ce hr vat skih te ni se ra Iva na Qu bi ~i }a. Ta ko bi me~ Jan ko vi }e ve i {pan ske te ni ser ke mo gao da po~ ne oko 19 ~a so va.

Pre Jan ko vi }e ve na te ren bi tre ba lo da iza |e Tip sa re vi}, ~i je je u~e {}e pod zna kom pi ta wa zbog po vre de ko ju je za do bio u fi na lu Ist bor na. Tip sa re vi }ev me~ pr vog ko la na tre }em Gren sle mu se zo ne pro tiv Hr va ta Iva Kar lo vi }a tre }i je na Tip Sa re vi] pe Si mi STa: Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} mo gao bi da pro pu sti Vimbldon zbog po vre de ko ju je za do bio u fi na lu Ist bor na pro tiv Ita li ja na An dre a sa Se pi ja. Tip sa re vi} se po vre dio u fi ni {u me ~a pro tiv Se pi ja, ko ji je ne {to ka sni je pre dao pri re zul ta tu 7:6 (7:5), 3:6, 5:3.

- Mo ra }u da idem na ul tra zvuk, ali ne iz gle da do bro - re kao je Tip sa re vi}.

Tip sa re vi} je to kom fi nal nog me ~a u Ist bor nu ne ko li ko pu ta ula zio u ras pra vu sa su di jom oko to ga da li bi tre ba lo da bu de pre ki nut jer je vi dqi vost bi la ve o ma lo {a.

- Znam da se me ~e vi ov de igra ju do ka sno, ali je ta kav slu ~aj ka da ne ma obla ka i ima do voq no sve tla. Ovo {to se sa da de si lo je pra va sra mo ta. Na 4:3, i 15:15, ka da sam se okli znuo, pi tao sam su di ju {ta jo{ tre ba da se de si da bi se me~ pre ki nuo. I on je sa mo }u tao. Kao pa pa gaj je sve vre me po na vqao ka ko ima do voq no sve tla - na gla sio je Tip sa re vi}.

Jelena Jankovi}

pro gra mu na Te re nu 12. Na tom te re nu pro gram od 13 ~a so va otva ra ju Ame ri ka nac Mar di Fi{ i Mar sel Gra no qers iz [pa ni je, a po tom igra ju Ki ne ski wa [u ai @ang i Sve tla na Ku zwe co va iz Ru si je, pre ne go {to na te ren iza |u Tip sa re vi} i Kar lo vi}. Wi hov me~ bi mo gao da po~ ne oko 17 ~a so va, a po sled wi me~ na Te re nu 12 igra ju

do ma }e te ni ser ke Na o mi Bro di i En Ke o ta vong.

Na Cen tral nom te re nu pr vi me~ tra di ci o nal no igra bra ni lac ti tu le u mu {koj kon ku ren ci ji, pa se ta ko od 14 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu Ra fael Na dal sa sta je sa Maj klom Ra se lom iz Sje di we nih Dr `a va.

Po tom na te ren iz la ze Ita li jan ka Fran ~e ska Skja vo ne i Je le na Do ki} iz Austra li je, pre ne go {to mi qe nik do ma }e pu bli ke En di Ma ri po~ ne tak mi ~e we pro tiv [pan ca Da ni je la Hi me no Tra ve ra. Tre nut no dru ga te ni ser ka sve ta Ru ski wa Ve ra Zvo -

nar jo va otva ra pro gram na Te re nu 1 pro tiv Ame ri kan ke Ali son Ri ske. Dru gui me~ igra ju Ita li jan Fi li po Vo lan dri i pro {lo go di {wi fi na li sta To ma{ Ber dih iz ^e {ke, a po sled wi na te ren izlze Ame ri ka nac En di Ro dik i An dre as Beh iz Ne ma~ ke.

Da nas na te ren iz la zi i biv {a {am pi on ka Vimbldo na Ve nus Vi li jams, ko ja igra pr vi me~ na Te re nu 2 pro tiv Ak gul Aman mu ra do ve iz Uz be ki sta na, dok tre }i me} na istom te re nu igra ~e tvr ta te ni ser ka sve ta Vik to ri ja Aza ren ka pro tiv Slo va ki we Mag da le ne Ri ba ri ko ve.

TUR NIR „MO CART FJU ^ERS” U BE O GRA DU

Du pla kru na za Ni ko lu ]a }i }a Po bed nik pe tog „Mo cart Fju ~er sa” je Ni ko la ]a }i} iz Sr bi je, ko ji je u fi nal nom me ~u od i gra nom na te ni skim te re ni ma SC Olimp sa vla dao pr vog no si o ca tur ni ra Ak se la Mi {o na iz Fran cu ske sa 2:0 (6:3, 6:0).

Dan ra ni je ]a }i} je i u du blu sa To {i }em sla vio u fi na lu, ta ko da je osvo jio du plu kru nu. Mo cart Open 2011. je po stao tra di ci o nal ni in ter na ci o nal ni „fju ~ers“ ko ji pe to le to za re dom ugo {}a va mla de te ni se re iz ze mqe i ino stran stva. Tak mi ~a ri su se bo ri li za vred ne ATP po e ne i na grad ni fond od 10.000 do la ra. Pre ma ran gu u~e sni ka, ovo go di {wi tur nir je bio naj ja ~i od svih do sa da odr `a nih Mo `art Fju ~ers tur ni ra.

- Or ga ni za ci ja tur ni ra je bi la sjaj na. Pre za do vo qan sam svo jim u~in kom, od no sno du plom kru nom, jer ni sam o~e ki vao da }u da osvo jim tur nir i u du blu sa To {i }em, kao ni da sa vla dam pr vog no si o ca u sin glu. Igrao sam od li~ no i po be dio - re kao je ]a }i}, ko me je ovo pr va ti tu la u sin glu ove se zo ne, a pe ta ve za na u du blu.

Ste vi} po bed nik Srp ski bi ci kli sta Ivan Ste vi}, ~lan Par ti za na, po bed nik je 51. tr ke „Kroz Sr bi ju”, ko ja je ju ~e za vr {e na u Be o gra du po sle se dam eta pa. Dru go me sto u ge ne ral nom pla sma nu pri pa lo je Mi ha i lu Ra smun se nu iz Dan ske (Kri sti na vo ~iz) ko ji je za o stao dve se kun de, a tre }e Kon ver se tu Ma ti jeu iz Fran cu ske (ABC) sa 14 se kun di za o stat ka. ^e tvr to me sto u ge ne ral nom pla sma nu pri pa lo je mla dom srp skom bi ci kli sti iz su bo ti~ kog Spar ta ka Ga bo ru Ka si ko ji je na ovoj tric vo zio za tur sku Ma ni sa spor. Ka sa je ta ko |e osvo jio i be lu ma ji cu Pla nin ka vo de za naj bo qeg vo za ~a do 23 go di ne u ka ra va nu. Ze le nu ma ji cu Po {te Sr bi je za pro la zne ci qe ve osvo jio je Po li hro nos \or |a kis (Gr~ ka), dok je pla va ma ji ca „So si je te `e ne ral ban ke“ za brd ske ci qe ve pri pa la Re in ber tu Ve i lin gi (Ho lan di ja, Ka }u {a). Naj bo qa eki pa na 51. mtr ci „Kroz Sr bi ju” je AVC (Eks an Pro vans, Fran cu ska) ko ja je osva ji la cr ve nu ma ji cu Mi ni star stva omla di ne i spor ta Sr bi je, dok je Tro fej „Bo ra Iv ko vi}” za na u spe {ni jeg bi ci kli stu na pro la znim i brd skim ci qe vi ma i u eta pa ma osvo jio Pa vel Gat skij (Ka zah stan, Asta na). U Ru mi 13. ju na sta ro va la su 102 vo za ~a u 18 eki pa iz 16 ze ma qa, a tr ku su za vr {i la 84 tak mi ~a ra.

Ste vi} je u po sled woj eta pi du goj 168 ki lo me ta ra, ko ja je vo `e na od Le pen skog Vi ra do Be o gra da, sa ~u vao `u tu ma ji cu i po stao pr vi Sr bin po sle de vet go di na ko ji je tri jum fo vao u toj pre sti `noj tr ci. Po sled wi po bed nik iz Sr bi je bio je Alek san dar Ni ka ~e vi} 2002. go di ne. U po sled woj, sed moj eta pi od Le pen skog vi ra do Be o gra da od 168 km, mla di bi ci kli sta Par ti zan „Pa u er mu va“ Jo van Ze ka vi ca za u zeo je de ve to me sto u vre me nu po bed ni ka, Fran cu za Se ba sti ja na @u li je na, ~la na ame ri~ ke eki pe CMI BSI ko ji je tri jum fo vao u sprin tu ve li ke gru pe bi ci kli sta po sle 4:12,46 ~a so va vo `we. Dru gi je bio An |e lo Fur lan (Ita li ja, Kri sti na vo ~is) a tre }i Tom Me u sen (Bel gi ja, Te le net Fi dea).

Ste vi} je sti gao 31, ta ko |e, u vre me nu po bed ni ka.

Bi ci kli sti~ ka „Tr ka kroz Sr bi ju” odr `a na je uz po dr {ku Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja pod slo ga nom „Tu ri -

Ivan Stevi}

zam i bi ci kli zam za jed no”, a ove go di ne je po sve }e na pro mo ci ji Du nav ske stra te gi je. [am pi on ski pe har Iva nu Ste vi }u pre dao je upra vo mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri}.

- Bi lo nam je ve li ko za do voq stvo da po dr `i mo tr ku ko ja je naj pre sti `ni ja u ovom de lu ju go i sto~ ne Evro pe. Za do voq stvo je kon sta to va ti da je or ga ni za ci ja iz go di ne u go di nu sve bo qa, da je tak mi ~a ra sve vi {e, a ja se na dam da }e nas sle de }e go di ne na istom me stu bi ti du plo vi {e ne go da nas - re kao je ]i ri}.

Di rek tor or ga ni za ci je Qu bo mir @i va no vi} za hva lio se svi ma ko ji su po mo gli ovo go di {we iz da we tr ke „Kroz Sr bi ju”. Po seb no je is ta kao dra go ce nu ulo gu gra do va do ma }i na eta pa Ru me, Ba we Ko vi qa ~e, Pa la, Ba ji ne Ba {te, U`i ca, Ni {a, So ko ba we, Kla do va, Le pen skog vi ra i Be o gra da. Za ni~ ni me ri lac vre me na Fe sti na je na gra di la ru~ nim ~a sov ni ci ma po bed ni ke svih eta pa i Iva na Ste vi }a. Na po ~a snoj bi ni me |u ugled nim zva ni ca ma bi li su i di rek tor Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je dr Bra ni slav Jev ti} i pred sed nik BSS Sr bi je Dra gan Do sta ni}.

G. M.

SR BI JA OPEN U PLA NIN SKOM BI CI KLI ZMU NA KO PA O NI KU

Jo va no vi }u pr vo me sto

Ivan Jo va no vi}, bi ci kli sta Pro gre si va iz Be o gra da osvo jio je pr vo me stu u tr ci na pla nin skim bi ci kli ma „Tro fej Ko pa o ni ka“ (ka te go ri ja C 2) u se ri ji „Sr bi ja open“ na Ko pa o ni ku ko ju su za jed ni~ ki or ga ni zo va li BSS i klub Bajk Cr ve na zve zda. Jo va no vi} je na od li~ noj sta zi za be le `io vre me 1:33,23 ~a so va i osvo jio de set svet skih bo do va. Dru go me sto pri pa lo je Alek si Ma ri }u iz Bajk Cr ve ne zve zde sa vre me nom 1:34,29 ~a so va, dok je tre }e me sto osvo jio tur ski bi ci kli sta Ham zi Kan si zu sa 1:35,20 ~a so va. Ma ri} je osvo jio {est bo do va, a svet ske po e ne upi sa li su u ~e tvr to la si ra ni Bo ris Po po vi} iz Ris saj klin ga, kao i pe to pla si ra ni Bo jan \ur |i} iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog. Po po vi} je osvo jio dva a \ur |i} je dan poen. Le pe pla sma ne ostva ri li su i osta li srp ski re pre zen ta tiv ci, Ivan To mi} iz Pro gre si va bio je {e sti, a Oli ver [tr bac iz Fa na ti ka sed mi. Na de ve to me sto pla si rao se Mar ko ]ur ~i} iz Pro gre si va.

- Tr ci su pri su stvo va li i na {i sport ski pri ja te qi, pred stav ni ci tur ske bi ci kli sti ke fe de ra ci je i ~el ni qu di fa bri -

Najboqi na pobedni~kom postoqu

ke bi ci ka la Sal ka no – re kao je pred sed nik BSS Dra gan Do sta ni}. - Raz go va ra li smo i o pro {i re wu bi la te lar ne sa rad we na {a dva sa ve za kao i o po zi vi ma za tr ke u Tur skoj za srp ske se lek ci je i klu bo ve.

U ci klu su „Sr bi ja open“ vo zi }e se ukup no ~e ti ri tr ke.

Odr `a ni su „Tro fej Div ~i ba re“ i „Tro fej Ko pa o nik“ na re du su „Tro fej Sta re pla ni ne“ 2. ju la i „Tro fej So ko ba we“ 10. sep tem bra.

Kec ma no va troj ka za isto ri ju

Nikola ]a}i} i finalista Aksel Mi{on

Ame ri~ ka mre `a ESPN na pra vi la je iz bor de set ne ve ro vat nih za vr {ni ca u spor tu, a me |u wi ma je 3. me sto za u ze la „troj ka„ Du {a na Kec ma na pro tiv eki pe Ci bo ne u fi na lu Ja dran ske li ge 2010. go di ne.

Par ti zan je u Za gre bu osam se -

kun di pre kra ja me ~a vo dio 72:71 i imao dva slo bod na ba ca wa. Me |u tim, ta da {wi igra~ cr no-be lih Lo rens Ro berts je pro ma {io oba ba ca wa. Lop ta je do {la do igra ~a Ci bo ne Gor do na ko ji je pro i grao To mas, a ovaj je do dao Bog da no vi }u ko ji je is ko sa 0,6 se kun di pre kra ja po go dio troj -

ku za 74:72. Ce la dvo ra na i igra ~i Ci bo ne su po ~e li sa sla vqem, ali je Par ti zan iz veo po sled wi na pad. Lop ta je do {la do Kec ma na ko ji je iz o~a ja po go dio troj ku za sla vqe ko {ar ka {a Par ti za na. To je je di na za vr {ni ca ne kog sport skog do ga |a ja van Ame ri ke ko ja je uvr {te na u iz bor.

SPORT

dnevnik

Ka de ti tre }i u Ukra ji ni Ka det ska fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je osvo ji la je tre }e me sto na pre sti `nom tu r ni ru „Vik tor Ba wi kov“ u Ukra ji ni. U po sled woj utak mi ci or li }i su sa vla da li se lek ci ju Tu r ske sa sta vqe nu od igra ~a is pod 17 go di na sa 1:0.

Ne nad Sa ki}

U naj bo qoj igri iza bra ni ka se lek to ra Ne na da Sa ki }a na tom tu r ni ru tre nu tak od lu ke do go dio se u 30. mi nu tu, kad je Iv ko vi} bio stre lac go la po sle sjaj ne i uigra ne ak ci je u ko joj su u~e stvo va li [a ki}, Ka ra kla ji} i Jak {i}. Mo glo je da bu de i dru ga ~i je po {to su tu r ski fud ba le ri ve} u pr vom mi nu tu ima li sjaj nu {an su, Te kin je po sle pro do ra po de snoj stra ni, asi sti rao Tu r gu tu ko ji je, na sre }u, sa sa mo pet me ta ra uda qe no sti {u ti rao po red go la.Po ku {ao je i Jak {i} u 11. mi nu tu, a po tom stre lac po be do no snog go la Iv ko vi} iz la zio sam is pred gol ma na Du ju ma, ali ni je bio pre ci zan. Pr vi od go vor se lek ci je Tu r ske na vo| stvo or li }a bio je {ut Ozde mi ra iz slo bod nog udar ca u 33. mi nu tu ko ji je sjaj nom re ak ci jom za u sta vio gol man Raj ko vi}. U 33. mi nu tu slo bo dan uda rac za Tu r sku, iz veo je Ozde mir, a od bra nio je Raj ko vi}. Naj bo qa {an sa na {eg ti ma vi |e na je u 55. mi nu tu, ka da je [a ki} po go dio sta ti vu. Do kra ja utak mi ce igra lo se ve o ma bo r be no, sa do sta du e la.

Fud ba le ri Tu r ske po ku {a va li su da iz jed na ~e, ali su se na {i re pre zen ta tiv ci od bra ni li i osvo ji li tre }e me sto na pr te sti `nom ka det skom tu r ni ru.

Mi haj lo vi} osta je u Fj o ren ti ni Tre ner fud ba le ra Fj or en ti ne Si ni {a Mi haj lo vi} de man to vao da }e u po ne de qak pre u ze ti mi lan ski In ter. Ita li jan ski me di ji na vo di li su pret hod -

Si ni {a Mi haj lo vi}

nih da na da }e srp ski stru~ wak na red ne ne de qe na klu pi mi lan skog klu ba da za me ni Bra zil ca Le o nar da, ko ji }e na pu sti ti mi lan ski klub.

- Pro {le go di ne sam imao ne ko li ko po nu da, ali sam se od lu ~io da pre u zmem Fj o ren ti nu.

Dra go mi je {to sam do neo tu od lu ku, jer mi je omo gu }i la da ra dim u klu bu sa ne ve ro vat no stru~ nim i po sve }e nim qu di ma i na dam se da }u osta ti u klu bu jo{ mno go go di na - re kao je Mi haj lo vi}.

Me |u kan di da ti ma za no vog tre ne ra In ter a su i biv {i ar gen tin ski se lek tor Mar se lo Bi jel sa, za tim ne ka da {wi tre ner Mi la na i ^el si ja Kar lo An }e lo ti, kao i biv {i tre ner La ci ja i Pa ler ma De lio Ro si.

Mi haj lo vi} je igra~ ku ka ri je ru za vr {io u re do vi ma In ter a 2006. go di ne, a za tim je dve se zo ne ra dio u stru~ nom {ta bu kao asi stent Ro ber ta Man }i ni ja.

ponedeqak20.jun2011.

DA NAS @REB ZA EVROP SKE KLUP SKE KU PO VE

Par ti zan, Voj vo di na i Rad ~e ka ju ri va le Fud ba le ri Par ti za na (kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na), Voj vo di ne i Ra da (kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe) da nas }e sa zna ti ime na ri va la na evrop skoj sec ni, jer }e se na `re bu u Ni o nu ([vaj car ska) od re di ti pa ro vi pr va dva kva li fi ka ci o na ko la u dva po me nu ta klup ska evrop ska tak mi ~e wa.

Od srp skih pred stav ni ka u Evro pi }e igra ti i Cr ve na zve zda, ali tek od tre }eg kva li fi ka ci o nog ko la za Li gu Evro pe i ime ri va la sa zna }e 22. ju la po sle re van{ me ~e va dru gog kva li fi ka ci o nog ko la.

Par ti zan kre }e od dru gog kva li fi ka ci o nog ko la za Li gu {am pi o na Evro pe i u toj gru pi, bar ta ko tvr de u cr no-be lom ta bo ru, je di ni ri val od ko jeg do ne kle stre pe je ma |ar ski Fe her var (ne ka da {wi Vi de o ton).

Tre ner Sta no je vi} re kao je da ne bi vo leo ni Azer bej xan ce (Nef ~i), a ne u god ni bi sva ka ko bi li Mo gren (Cr na Go ra), To bol (Ka zakhstan), [ken di ja (Ma ke do ni ja)... Ti me ~e vi }e se igra ti 13. i 20. ju la.

U Li gi Evro pe Rad }e kre nu ti od pr vog kva li fi ka ci o nog ko la, a me ~e vi su na pro gra mu 30. ju na i 7. ju la. Od mo gu }ih ri va la tim s Ba wi ce sva ka ko bi `e leo da iz beg ne qu bqan sku Olim pi ju, cr no gro sku Ze tu, al ban ski Fqa mur ta ri...kao i ti mo ve biv {ih so vjet skih re pu bli ka, dok bi po me ri bi li ri va li sa far skih ostr va, Mal te, San Ma ri na, An do re, Vel sa...

No vo sa |a ni }e evrop sku pre mi je ru ima ti 14. i 21. ju la. Voj vo di na u dru gom kva li fi ka ci nom ko lu za Li gu Evro pe kao no si lac mo `e da o~e ku je ne kog od ovih ti mo va: [aht hjor S, Minsk (Be lo ru si ja), Slask (Poq ska), Haf nar fjor dur, Rej kja vik (Island), Me ta lurgs L (Le to ni ja), Olim pik Ru sta vi, Ga gra Tbi li si (Gru zi ja), Rad (Sr bi ja), Ere bro, Ha ken ([ved ska), @e qe zni ~ar, [i ro ki bri jeg (BiH), Iskra (Mol da vi ja), Su du va, Ta u rus (Li tva ni ja), Wu

17

Po ~i we pre la zni rok Let wi pre la zni rok za fud ba le re pro fe si o nal ce u Sr bi ji po ~i we da nas. Iako su Par ti zan i Cr ve na zve zda ve} obe lo da ni li ne ko li ko tran sfe ra, let wa fud bal ska pi ja ca otva ra se da nas i tra ja }e sve do 31. av gu sta.

Zim ski pre la zni rok u 2012. go di ni tra ja }e od 9. ja nu a ra do 3. fe bru a ra.

S. S.

No vo sa |a ni ko mplet ni Fud ba le ri Voj vo di ne da nas bi tre ba lo da kom ple ti ra ju re do ve. Iako su pri pre me po ~e li pro {le sre de, na ras po la ga wu tre ne ru Qu bo mi ru Ri stov skom bi lo je sve ga 12 pr vo ti ma ca, po {to su mno gi do bi li pro du `e ni od mor.

Da nas u 10 sa ti, ka da je za ka zan tre nig, o~e ku je se da se stru~ nom {ta bu na ras po la ga we sta ve i: Mi ro slav Vu li }e vi}, Abu ba kar Ouma ru, Alek san dar Ka tai, Slo bo dan Me do je vi}, Vuk Mi to {e vi}, Mi ro slav Ste va no vi}, Ne ma wa Bil bi ja, Bra na Ili}, Da niel Moj sov, Na e me ka A|u ru, Gi or gi Me re ba {vi li, Alek san dar Jo va no vi}, Sr |an Be ~e li}, \or |e [u {war i Ste fan Zo go vi}, dok s do la za ke An tvi Ja oa o~e ku je 22. ju na.

S. S.

SRP SKA LI GA – VOJ VO DI NA

Ba ji }u klu pa Slo ge Voj vo di na i Rad ~e ka ju ri va le u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe

Se ints, La ne li (Vels), Va duz (Lih ten {tajn), Tur ku, Kups (Fin ska), Re no va, Me ta lurg (Ma ke do ni ja), Ti ra na (Al ba ni ja), Ko per, Dom `a le (Slo ve ni ja), Bu du} nost, Ru dar (Cr na Go ra), Bir kir ka ra, Flo ri a na (Mal ta), Ke~ ke met, Pak {i, Fe ren cva ro{ (Ma |ar ska), San ta Ju lia (An do ra), Strej mur (Far ska ostr va), Ka zar (Azer bej xan), Di fer dan` (Luk sem burg), A{ -

hta rak (Jer me ni ja), Kru sa ders (Se ver na Ir ska) i Ju ve nes Do ga na (San Ma ri no). Na li sti su i ti mo vi za ko je se pret po sta vqa da }e pre bro di ti pr vo ko lo. ta ko |e, mo gu }e je da UEFA pre ma opro ba nom re cep tu uo~i `re ba svr sta po je di ne ti mo ve u gru pe po ge o graf skoj po de li, {to zna ~i da po ten ci jal nog ri va la Voj vo di na mo `e da do bi je iz me |u ~e ti ri-pet eki pa. Uko li ko u|u

Fo to: R. Ha yi}

u tre }e kva li fi ka ci o no ko lo cr ve no-be li ne }e bi ti me |u no si o ci ma. @reb za kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na po ~i we u 12 sa ti, a za kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe u 13 ~a so va. Pred stav nik Par ti za na na da na {wem `re bu bi }e Mar ko Vje tro vi}, Voj vo di ne Ra di sav Ra bre no vi}, a Ra da Ran ko Sto ji}.

S. S.

Pi ta we no vog {e fa stru~ nog {ta ba Te me rin ci su re {i li uka zi va wem po ve re wa Du {a nu Ba ji }u, mla dom i per spek tiv nom stra te gu. Po sle od la ska Mi o dra ga Cvi ji }a, me sto kor mi la ra Slo ge ni je bi lo du go upra `we no, a iz bor je pao na ne ka da {weg igra ~a No vog Sa da.

UO^I PO ^ET KA PRI PRE MA CR VE NE ZVE ZDE

U po tra zi za gol ge te rom Fud ba le ri Cr ve ne zve zde od mor pri vo de kra ju, a na pr vu pro ziv ku tre ne ra Pro si ne~ kog sti `u u uto rak. Dva da na ka sni je sle di od la zak na Zla ti bor gde }e bo ra vi ti do 28. ju na. Po tom }e ona udar na fa za pri pre ma bi ti re a li zo va na kroz dvo ne deq ni rad u Austri ji, uz sa mo ~e ti ri kon trol ne utak mi ce.

- Pre se kao sam, naj bo qe je da ima mo 22 igra ~a i tri gol ma na u tak mi ~ar skom po go nu, a osta li mo gu da idu. Uz do go vor sa klu bom i da na sta ve ka ri je ru u dru gim eki pa ma u Sr bi ji ili Evro pi - po ru ~io je Pro si ne~ ki.

Na ja vqe no je ra di kal no re no vi ra we ti ma u pre la znom ro ku.

- Sve je ra |e no plan ski u za jed n i~ k om in t e r e s u. Od l a z ak Ko r o m a n a, Mi l o va n o v i } a i Sta men ko vi }a bi la je po zna ta stvar. Za jed no smo sa gle da li ce lo kup nu si tu a ci ju, a ve ru jem da smo do bro iz va ga li, po go to vo na pla nu po ja ~a wa. Iz bor ni ka da ni je lak, ri zik uvek mo ra da po sto ji - sma tra hr vat ski stru~ wak.

An ga `o va ni su Mi lo{ Di mi tri je vi} i Bra zil ca Pa {e ko.

- Sva ki deo ti ma je pod jed na ko va `an, ali mi slim da smo u re no vi ra we kre nu li od sre di ne, gde smo ima li mno go pro ble ma, po sle po vre de Evan dra. Bra zi lac se opo ra vio i ve ru jem da }e u}i u for mu u pra vom tre nut ku.

A, Di mi tri je vi} i Pa {e ko su bi le mo je ogrom ne `e qe i osta -

Ro bert Pro si ne~ ki spre man da pre u zme od go vor nost

je da br zo pri hva te zah te ve i ulo gu na te re nu. Pre u zi mam od go vor nost za wih dvo ji cu - kon sta to vao je Pro si ne~ ki.

Ro ka de u sa sta vu bi }e ne mi nov ne i u je ku pri pre ma.

- Nin kov je na iz la znim vra ti ma, in si sti rao sam da ga za me ni To do rov ski, taj tran sfer tre ba da se re a li zu je. Za sa da osta je To {i}. Mo `da nas jo{ ne ko na pu sti u slu ~a ju do bre po nu de, za -

to mo ra mo ima ti ade kvat ne al ter na ti ve - mir no }e Ro bi.

Po tra ga za gol ge te rom tra je...

- Za me ne ulo ga Bor he osta je ne pro me we na, igra }e po de snoj stra ni. Jo{ uvek ni je de fi ni san sta tus Ka lu |e ro vi }a i Jev ti }a. [to se ti ~e gol ge te ra po ku {a va mo da pro na |e mo re {e we ko je mo `e da do ne se na pre dak u igri. Po seb no da po boq {a efi ka snost. Vi de lo se da pro ma {u je mo mno go zi ce ra, {to po ne kad ote `a va po sao da se ostva ri po be da. Va ga mo, po ne kad mo ra{ da ~e ka{ du `e. I to ni je pro blem sa mo da se po sao okon ~a uspe {no - sma tra tre ner Be o gra |a na.

Pri ti sak na vi ja ~a ra ste, tra `e se tro fe ji.

- Sa gle dao sam pro pu ste, mo ra mo ih eli mi ni sa ti, ka ko bi smo bi li jo{ mo} ni ji. Mo ja vi zi ja se ni je pro me ni la, ho }u do mi na ci ju na te re nu, ali su igra ~i shva ti li zah te ve i na ~in kon cep ta igre. Da ni sam op ti mi sta, da ne ve ru jem u ovaj pro je kat si gur no bih se po vu kao. Tre ner mo ra da po la `e ra ~u ne, da bu de pod pri ti skom jav no sti i pu bli ke. Pre du go smo bez ti tu le, to je ve o ma va `an ciq u na red nom pe ri o du, a ve ru jem da mo `e mo do bar uti sak da osta vi mo i u Evro pi. Mno go to ga za vi si }e i od `re ba. Sve stan sam oba ve za i od go vor no sti, ni smo pre ko no }i tra `i li re {e wa ko ja tre ba da nam omo gu }e po vra tak na sta re sta ze uspe ha - za vr {io je Pro si ne~ ki.

Z. Ran ge lov

Du {an Ba ji}

- Po sti gli smo do go vor na obo stra no za do voq stvo, am bi ci je su se po klo pi le i dra go mi je da }u ima ti pri li ku za do ka zi va wem na srp sko li ga {koj sce ni. Slo ga je pre po zna tqi va kao od li~ na sre di na za na pre dak tre ne ra i afir ma ci ju mla dih, pa ni sam imao di le mu oko pri hva ta wa iza zo va – ka `e Du {an Ba ji}, no vi {ef stru ke Slo ge.

Po sled wih 18 me se ci Ba ji} je pro veo kao po mo} ni tre ner u pr vo li ga {u Rad ni~ kom iz Som bo ra. To kom sed mo go di {we tre ner ske ka ri je re pe kao je za nat u no vo sad skom @e le zni ~a ru i Cr ve noj zve zdi, a tri se zo ne pred vo dio je omla din ce pr vo li ga {a sa De te li na re.

- Po zna to mi je da Slo ga igra zna ~aj nu ulo gu u Srp skoj li gi Voj vo di na i da }e se osmu uza stop nu se zo nu tak mi ~i ti u ja koj kon ku ren ci ji. Ve ru jem da na kra ju tr ke mo `e mo bi ti pla si ra ni me |u pet naj bo qih eki pa.

Stru~ ni {tab ne }e pre tr pe ti ve li ke pro me ne, neo p ho dan je tre ner gol ma na, dok Mir ko Da vi do vi} osta je u ulo zi po mo} nog tre ne ra – na gla sio je Ba ji}.

M. Me ni }a nin

18

sport

ponedeqak20.jun2011.

dnevnik SVET SKI KUP U MIN HE NU

AKRO PO LIS RE LI

Po be da O`i jea

Yen son Ba ton

ITA LI JA NI TRA @E TIM SKOG PART NE RA FER NAN DU ALON SU

Fe ra ri `e li Ba to na Biv{i {ampion Formule 1 Xenson Baton nalazi se na meti Ferarija, po{to u italijanskoj ekipi smatraju da bi bio savr{en timski kolega Fernandu Alonsu.

Baton trenutno brani boje Meklarena, uz sunarodnika Luisa Hamiltona, a harmonija unutar tima naru{ena je posle Velike nagrade Kanade, uprkos trijumfu {ampiona iz 2009. godine na toj trci. Na toj trci, u ranoj fazi do{lo je do kontakta dvojice voza~a britanske ekipe, posle kojeg je Hamilton odustao, dok je Baton pao na za~eqe, pre nego {to je uspeo da do|e do pobede.

- U Ferariju se dosta govori o dovo|ewu Batona. Ve} se proverava da li }e biti slobodan. Svi u timu su svesni da je potreban mnogo ja~i timski kolega za Fernanda Alonsa od Felipea Mase ako `ele da osvoje ponovo titulu. Xenson se dokazao u Meklarenu i mo`e redovno da dolazi do podijuma ili pobe|uje - rekao je britanskim medijima izvor blizak Ferariju.

Baton nije zabele`io pobedu vi{e od godinu dana sve do neve-

rovatnog trijumfa na stazi „@il Vilnev” pre nedequ dana, na trci koja je uz prekide zbog lo{ih vremenskih uslova trajala vi{e od ~etiri sata. S druge strane, Masa nije isti voza~ koji se sa Hamiltonom 2008. godine borio za titulu i to jo{ od jula 2009. godine, kada je zadobio te{ke povrede glave tokom kvalifikacija u Ma|arskoj. Posle sedam trka u {ampionatu Baton je drugi u generalnom plasmanu, sa 60 bodova mawe od vode}eg Sebastijana Fetela.

Britancu ugovor sa Meklarenom isti~e na kraju slede}e sezone, isto kada i Masi sa Ferarijem.

Zanimqivo je da je pre skoro tri godine, kada se Honda povukla iz Formule 1, a Baton ostao bez mesta, Britanac nije mogao da dobije ni test vo`wu u italijanskoj ekipi. Ipak, ve} slede}e sezone osvojio je titulu kao voza~ ekipe Bron GP, a potom je pre{ao u Meklaren. I dok se Baton nalazi na meti Ferarija, spekuli{e se i da bi Hamilton 2013. godine mogao da pre|e u Red Bul ili Mercedes, dok jo{ uvek nema naga|awa gde bi Masa mogao da zavr{i.

Voza~ Sitroena Sebastijan O`ije prekinuo je niz pobeda Sebastijana Leba trijumfom na Akropolis reliju u Gr~koj.

Leb je bio najboqi na prethodna dva relija, ali je O`ije posle velike borbe uspeo da pobedi svog timskog kolegu na sedmom takmi~ewu ovogodi{weg Svetskog reli {ampionata (VRC). O`ijeu je to tre}a pobeda ove sezone, posle slavqa u Portugalu i Jordanu, a do we je do{ao deset i po sekundi ispred sedmostrukog svetskog {ampiona, dok je tre}i bio Miko Hirvonen u Fordu.

Pred posledwi dan takmi~ewa na Akropolis reliju, O`ije je prepustio vo|stvo Lebu, da bi izbegao da bude prvi na putu tokom nedeqnih pet etapa. Mladom Francuzu se to isplatilo, po{to je ve} na prvom ispitu do{ao do prvog mesta, ali se do posledweg brzinca borio za pobedu sa timskim kolegom. Na kraju je Sitroen zabele`io i {estu uzastopnu pobedu ove sezone, a Leb ili O`ije se na najvi{em stepeniku pobedni~kog postoqa nisu na{li samo na otvarawu {ampionata u [vedskoj. Tada je pobedu odneo Hirvonen. Iza dvojca Sitroena i Hirvonena, u Gr~koj su sledili Peter Solberg u privatnom Sitroenu DS3, voza~i Stobart Forda Hening Solberg i Metju Vilson, i dvojica Finaca Kimi Raikonen i Juho Haninen.

U generalnom plasmanu vodi Leb sa 146 bodova, ispred Hirvonena sa 129 i O`ijea, koji je sakupio 124. Sitroen je ubedqiv u poretku konstruktora sa 250 bodova, dok Ford ima 195. Svetski reli {ampionat nastavqa se Relijem Finske od 28. do 30. jula.

Kona~an plasman Akropolis relija: 1. Sebastijan O`ije (Francuska, Sitroen) 4:04:44.3, 2.

Sebastijan Leb (Francuska, Sitroen) + 0:10.5, 3. Miko Hirvonen (Finska, Ford) + 0:13.5, 4. Peter Solberg (Norve{ka, privatni tim) + 0:38.8, 5. Hening Solberg (Norve{ka, Stobart Ford) + 5:24.7, itd.

Hongkong sa wa tr ku For mu le 1 Me|u brojne zemqe koje `ele organizaciju trka Formule 1 u narednim godinama mo`e da se ubroji i Hongkong. Voza~ ekipe Toro Roso Haime Algersuari ba{ ovog vikenda se nalazi u tom gradu-dr`avi, gde }e voziti ulicama u bolidu Red Bula, a to u Automobilskoj asocijaciji Hongkonga vide kao korak ka dovo|ewu Formule 1.

- Ovo je prvi korak u dobijawu podr{ke gra|ana - rekao je Vesli Van. - Na{ san je da Hongkong, kao Singapur, Malezija i Kina, jednog dana bude stanica u kalendaru Formule 1.

Van je dodao da je Hongkong bio potencijalni doma}in i 1997. godine.

U KRA GU JEV CU NA PE SKU STA SA VA JU NO VE NA DE

U {ko li Va we Gr bi }a 300 ma li {a na U okviru Vip Bi~ Masters turnira u Kragujevcu zavr{ena je {kola odbojke na pesku za decu, koju vodi proslavqeni odbojka{ Vladimir Vawa Grbi}. Tokom tri dana, {kolu odbojke uspe{no je pro{lo 300 de~aka i devoj~ica uzrasta do 14 godina. Na deset mini terena za odbojku na platou ispred skup{tine grada, Vawa je zajedno sa profesionalnim odbojka{ima i

su u~estvovale i Vawine }erke Ina i Una. Po troje najboqih de~aka i devoj~ica izabrani su da pre finalnih me~eva razmene prve poene sa finalistima na glavnom terenu Vip Bi~ Mastersa u Kragujevcu pred punim tribinama.

- Zadovoqstvo mi je {to sam i li~no deo ovog projekta, {to sam tokom ova tri dana imao priliku da radim sa 300 mali{ana i {to sam mogao da im pomognem da na-

da nau~e ne{to vi{e o odbojci na pesku, a verujem da }emo da otkrijemo i neke skrivene talente koji }e jednog dana predstavqati Srbiju na svetskom pesku - rekao je Vawa Grbi}, potpredsednik Odbojka{kog saveza Srbije i ~lan Komisije FIVB za razvoj svetske odbojke.

Vip Bi~ Masters {kola odbojke na pesku bi}e organizovana od 15. do 17. jula u Novom Sadu i od 26.

An dri ja Zla ti} sre br ni MK pi {to qem Srspski strelac Andrija Zlati} osvojio je srebrnu medaqu u ga|awu MK pi{toqem na Svetskom kupu, koji se odr`ava u nema~kom gradu Minhenu sa 662,9 (568) krugova. Zlati} se tako plasirao na finale Svetskog kupa, koje }e se odr`ati od 18. do 24. septembra u Vroclavu. ^lanu u`i~kog „Alekse Dejovi}a” ovo je tre}a medaqa sa svetskih kupova. Prvu i to zlatnu vazdu{nim pi{toqem osvojio je ove godine na Svetskom kupu u [angvonu, a drugu bronzanu MK pi{toqem na Svetskom kupu u Fort Beningu. Pobedio je Japanac Tomojuki Masuda sa 665,7 (568), dok je tre}i bio Italijan \uzepe \ordano sa 659,6 (562) kruga. Damir Mikec je osvojio 17. mesto sa 558 krugova a Dimitrije Grgi} je 24. sa 555 krugova. Trojica strelaca sa 561 krugom su raspucavala za dva mesta u finalu.

Olimpijske vize za london osvojili su tre}eplasirani Italijan \ordano i devetoplasirani Andrej Kazak iz Belorusije sa 561 krugom.

- Veoma sam zadovoqan rezultatom u osnovnom delu od 568 krugova. Konkurencija je bila strahovita. Na ovom Svetskom kupu oboreni su svi rekordi po broju u~esnika, u ovoj disciplini bilo ih je 124 i ga|ali smo i eliminacije. Imao sam po serijama 94, 94, 94, 95, 97, 94 i u finale sam se plasirao kao drugi sa 568 krugova koliko je imao i Japanac Masuda dvostruki {ampion sveta iz Minhena 2010. Na `alost, plej-of sam lo{e ga|ao, imao sam ~ak pet osmica, od toga dve u posledwa dva hica 8,1 i 8,9 i Japanac me je pretakao u zavr{nici.

U ga|awu MK pi{toqem 30 plus 30 metaka srpske predstavnice nisu uspele da u drugom delu, brzom paqbom 30 metaka, poprave slabije rezulatate iz pr-

An dri ja Zla ti}

vih 30 metaka (precizna paqba).

Zorana Arunovi} je bila 22. sa 577 krugova (precizna 289, brza 288), Jasna [ekari} 31. sa 576 (289 i 287), a Jelena Arunovi} 76. sa 564 kruga (281 i 284). Pobedila je Kineskiwa Jing Juan sa 787,3 (582) kruga ispred Marije Grozdeve iz Bugarske sa 787,3 (584) i Lenke Maru{kovi} iz ^e{ke sa 786 (584) kruga.

Olimpijske vize su uzele Grozdeva i petoplasirana Ma|arica Sofija ^onka sa 782,1 (584) kruga. Pet takmi~arki koje su

imale po 581 krug je raspucavalo za dva mesta u finalu.

Sva trojica srpskih strelaca MK pu{kom 60 metaka le`e}i pro{la su eliminacije i ga|a}e u kvalifikacijama danas. Nemawa Mirosavqev je bio 19. u drugoj grpi sa 588 krugova, a Milenko Sebi} 27. sa 586 krugova. U prvoj grupi Stevan Pletikosi} je bio 25. sa 590 krugova. U eliminacijama MK pu{kom 3 puta 20 metaka danas }e pucati Ivana Maksimovi}, Andrea Arsovi} i Dragana Todorovi}.

G. M.

PR VEN STVO VOJ VO DI NE U NO VOM SA DU

Tro fej za Tri fu wa gi }a Prvenstvo Vojvodine u ga|awu malokalibarskim oru`jem odr`ano je na streli{tu u Novom Sadu u organizaciji Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790. U kategoriji seniora i juniora MK pu{ka 60 le`e}i pobedio je @arko Trifuwagi} (SD Novi Sad 1790) sa 589 krugova, a kod seniorki i juniorki u istoj disciplini slavila je wegova klupska drugarica Marija Mamli} sa 584 kruga. Kod seniorki i juniorki MK pu{ka trostav (3h20 metaka) slavila je Tijana Kolarik (Pan~evo 1813) sa 570 krugova.

U kategoriji MK pi{toq kod seniora je najboqi bio Jovica Bubalo (Pan~evo 1813) sa 574 kruga, a kod juniora Milan \or|evi} (Radivoj ]irpanov) sa 550 krugova.

Kod seniorki i juniorki MK pi{toqem prva je bila Olgica Zari} (Kikinda) sa 537 krugova.

Rezultati, mu{karci, seniori MK pu{ka 60 le`e}i: 1. Trifuwagi} (SD Novi Sad 1790) 589, 2.

Aleksandrovski (Jedinstvo) 588, 3. Pe{i} (Pan~evo 1813) 582. Juniori: 1. Trifuwagi}, 2. Alekdsandrovski, 3. Mamli} (@ivko Reqi} Zuc) 581. Seniori, MK pu{ka trostav: 1. Aleksandrovski

@ar ko Tri fu wa gi}

1146, 2. Pe{i} 1142, 3. Trifuwagi} 1132. Juniori: 1. Aleksandrovski, 2. Trifuwagi}, 3. Mamli} 1114. Seniori MK pi{toq: 1. Bubalo (Pan~evo) 574, 2. Petrovi} (Pan~evo) 564, 3. Rilak (Pan~evo) 523. Juniori: 1. \or|evi} (R. ]irpanov) 550, 2. Be`anovi} (R. ]irpanov) 366, 3. Barat (R. ]irpanov) 335. Seniorke, MK pu{ka 60 le`e}i: 1. Mamli} (SD Novi Sad 1790) 584, 2. Kolarik

(Pan~evo 1813) 582, 3. Bire{ (Jedinstvo) 579. Juniorke: 1. Mamli} 2. Kolarik, 3. Bire{. Seniorke MK pu{ka trostav: 1. Kolarik 570, 2. Trifunov (SD Novi Sad 1790) 566, 3. Piva~ (Be~kerek 1880) 564. Juniorke: 1. Kolarik, 2. Trifunov, 3. Piva~. Seniorke i juniorke MK pi{toq: Zari} (Kikinda) 537, 2. M. Tomi} (Kikinda) 523, 3. J. Tomi} (Kiknda) 510.

G. M.

Sto li }u „Tr ka pri ja teq stva”

Za jed ni~ ki sni mak za uspo me nu u~i te qa i u~e ni ka

odbojka{icama, u~esnicima Vip Bi~ Masters turnira, mali{anima pokazivao osnove odbojke na pesku, uve`bavao servis, primawe i podizawe lopti i me|usobno nadigravawe. Posledweg dana u {koli

prave svoje prve odbojka{ke korake na pesku. U pitawu je vrlo zabavan sport, kojim bi se ja sigurno profesionalno bavio da nisam izabrao dvoransku odbojku. Deca su imala priliku uz sjajnu zabavu i

do 28 avgusta u Beogradu, a mo}i }e da je poha|aju svi posetioci Vip Bi~ Masters turnira starosti do 14 godina bez obzira na to da li imaju nekog odbojka{kog iskustva ili ne.

U sjajnoj organizaciji Atletskog kluba Hajduk Maraton tim - Kula i op{tine Kula odr`ana je tre}a „Trka prijateqstva”.

Svake godine sve vi{e u~esnika doprinosi da Kula postaje sve zna~ajnije mesto na atletskoj mapi Srbije. U tre}oj „Trci prijateqstva” u~estvovalo je 238 takmi~ara, a stazu dugu {est kilometara savladalo je wih 189.

Najbr`i je bio Sa{a Stoli} iz AK Spartak - Opovo (18 minuta i 32 sekunde), dve sekunde br`e od Kristijana Sto{i}a iz beogradske Komete i 16 sekundi br-

`e od tre}eplasiranog Gorana Mili~i}a iz AK Kosovo Poqe iz Leposavi}a. Iza wih su ostali Sreten Ninkovi}, Miroslav Komar~evi} i mnogi drugi poznati takmi~ari, a kada su doma}ini u pitawu najboqi rezultat ostvario je Zdravko Mi{ovi}. Vreme od 21 minut i 3 sekunde dovelo ga je na jedanaesto mesto. Najbr`a dama bila je triatlonka Svetlana Bla`evi}, koja je u generalnom plasmanu zauzela dvadeseto mesto (22 minuta i 21 sekunda).

Idejni tvorac trke u Kuli, poznati maratonac Zdravko Mi{ovi} nije skrivao zadovoqstvo.

- Prezadovoqan sam, trka je svake godine sve kvalitetnija, masovnija i polako postaje institucija. Ove godine smo uz trku odraslih imali i trku najmla|ih da i wih polako uvodimo u svet tr~awa, a kada su rezultati u pitawu, s obzirom na veoma toplo i sparno vreme, kada se kilometar pretr~i za ne{to vi{e od tri minuta, moramo biti zadovoqni.

Tre}a kulska „Trka prijateqstva” je pred organizatore stavila novi zadatak, da ~etvrta bude i masovnija i rezultatski br`a. \. Bo ja ni}

sport

dnevnik

PRVI DAN EVROPSKOG EKIPNOG PRVENSTVA – DRUGA LIGA U NOVOM SADU

Bu ga ri po ve li, Sr bi ja na tre }em me stu Po toplom i veoma te {kom i spar nom vre me nu, naj bo qi atle ti ~a ri iz osam evropskih zemaqa ju~e su po~eli s dvodnevnim takmi~ewem na Evropskom ekipnom prvenstvu - druge lige. Neprijatni vremenski uslovi uticali su sigurno i na relativno malu posetu na stadionu „Kara|or|e” u Novom Sadu.

Posle 21 discipline i u mu{koj i u `enskoj konkurenciji, u ukupnom poretku poveli su reprezentativci Bugarske, koji su osvojili 115,5 poena, slede ih Estonci sa 108,5 poena, dok su reprezentativci Srbije na tre}em mestu sa 102 poena i mogli bi da se ume{aju u borbu za drugo mesto koje tako|e vodi u prvoliga{ko dru{tvo. Me|utim, istu ambiciju ima ju i ve o ma kvli tet ni Estonci, pa }e dana{wi, zavr{ni dan ovog zanimqivog takmi~ewa doneti veliku borbu i puno neizvesnosti.

Pobede i svih osam poena na{oj reprezentaciji doneli su Emir Bekri} u trci na 400 metara s preponama, diska{ica Dragana Toma{evi} koja je potvrdila B olimpijsku normu i ubedqivo pobedila sve rivalke, kao i Goran Nava u trci na 1.500 metara.

normu - rekla je Dragana Toma{evi} odmah po zavr{etku takmi~ewa. Nadam se da }e i ostali na{i reprezentativci dati maksimum, a ostaje nam da vidimo ho}e li to biti dovoqno za plasman na jedno od prva dva mesta.

Asmir Kola{inac koji je nedavno na Kupu Srbije u Novom Sadu obezbedio A olimpijsku normu u bacawu kugle, ovoga puta nije uspeo da dobaci spravu do daqine od 20,50 metara. Me|utim, s preba~enih 20,09 metara osvojio je drugo mesto i Srbiji doneo sedam poena. Treba re}i da je pobednik, Letonac Maris Urtans, u takmi~ewe u{ao s boqim ostvarewem od Kola{inca, pa je i rasplet u ovoj disciplini realan.

- Nisam se dobro zagrejao, `eleo sam da bacim boqi rezultat - rekao je Kola{inac. - Mislim da imam u rukama du `e hi ce, ali ni sam ne za do vo qan ~i we ni Ube dqiv tri jumf: Dra ga na To ma {e vi} Fo to: F. Ba ki} com da sam doneo dr`av- Zadovoqna sam {to sam na- osam poena i {to sam, evo, tre- nom timu sedam poena. {em timu donela maksimalnih }i put potvrdila B olimpijsku Odli~ne plasmane ostvarili su i skaka~ica motkom JeleRe zul ta ti: Kla di vo (m): 1. ^arfrajtag (Slova~- uskaite (Litvanija) 53,31... 5. An|elkovi} (Srbija) na Vasi}-Radinovi}, Jelena ka) 77,69, 2. Vaiculens (Letonija) 70,99, 3. Volf 55,85 sekundi itd. 400 m (m): 1. Braikov (Bugarska) Suboti} u trci na 3.000 metara (Danska) 62,48... 8. ^ovi} (Srbija) 50,93 metara. 46,36, 2. Nit (Estonija) 46,50, 3. Ekelund-Arenanstipl i Mirko Petrovi} na Skok mot kom (`): 1. Holm (Danska) 4,20, 2. Radino- der (Danska) 47,34... 7. Todorovi} (Srbija) 48,96 se5.000 metara, koji su tako|e bivi}-Vasi} (Srbija) 4,05, 3. Helvart (Austrija) 4,00 kundi. Ku gla (m): 1. Urtans (Letonija) 20,31, 2. Koli drugoplasirani. Vaqa izmetara itd. 400 pre po ne (`): 1. Stambolova (Bugar- la{inac (Srbija) 20,09, 3. Kristensen (Danska) dvojiti i veoma dobar rezultat ska) 53,70, 2. Petersen (Danska) 57,52, 3. Andri} 18,79 metara itd. 5.000 m (m): 1. Hanibal (Danska) daqa{ice, ju~e prinudne tro(Srbija) 59,47 itd. 400 pre po ne (m): 1. Bekri} (Sr- 14:25,94, 2. Petrovi} (Srbija) 14:27,83, 3. T{erepaskoka{ice Ivane [panovi}, bija) 50,35, 2. magi 51,17, 3. Katu~ev (Bugarska 51,95 nikov (Estonija) 14:32,23 minuta itd. Tro skok (`): koja je sko~ila samo jedan skok sekundi itd. 100 m (`): 1. Lalova (Bugarka) 11,20, 2. 1. Veldakova (Slova~ka) 13,89, 2. Banova (Bugari osvojila ~etvrto mesto s daGrincikaite (Litvanija) 11,58, 3. Sadeiko (Esto- ska) 13,81, 3. Baranova (Estonija) 13,64, 4. [panoqinom 13,54 metara. Li~ni renija) 11,81... 5. Suboti} (Srbija) 12,06 sekundi. 100 vi} (Srbija) 13,54 metara itd. Ko pqe (`): 1. Palakord ostvarila je juniorka Mam (m): 1. Sakalauskas (Litvanija) 10,34, 2. Misans meika (Letonija) 63,46, 2. Jakubaitute (Litvanija) rija Vu~enovi} u bacawu ko(Letonija) 10,51, 3. Kremenski (Bugarska) 10,60, 4.

58,86, 3. Eberl (Austrija) 52,90, 4. Vu~enovi} (Srpqa, hitnuv{i ga do 52,09 meSavi} (Srbija) 10,75 sekundi itd. 800 (`): 1. Kloco- bija) 52,09 metara (li~ni rekord) itd. Skok uvis tara i osvojiv{i ~etvrto meva (Slova~ka) 2:02,24, 2. Balciunaite (Litvanija) (m): 1. Ninov (Bugarska) 2,28, 2. Stanis (Litvanija) sto. Kikseve su zabele`ile 2:02,83, 3. Kolartova (Bugarska) 2:03,58... 5. Mun}an 2,18, 3. Lumi (Estonija) 2,14... 5. Todosijevi} (SrMarina Mun}an u trci na 800 (Srbija) 2:04,71 minuta itd. Skok udaq (m): 1. Mio- bija) 2,10 metara itd. 3.000 (`): 1. Vent (Austrija) metara, gde se o~ekivao wen laitis (Litvanija) 8,03, 2. Jensen (Danska) 8,01, 3.

9:31,57, 2. Jordanova (Bugarska) 9:38,49, 3. Sur mnogo boqi plasman od petog Atanasov (Bugarska) 7,71... 7. Duda{ (Srbija) 6,96 (Estonija) 9:40,54... 7. Terzi} (Srbija) 10:01,19 mimesta, kao i mlada Amela Termetara. Disk (`): 1. Toma{evi} (Srbija) 60,57, 2. nuta. 4x100 m (`): 1. Bugarska 44,59, 2. Litvanija zi}, koja je odli~no u{la u trRine (Estonija) 48,91, 3. Tomanova (slova~ka) 47,46 44,67, 3. Austrija 45,52... 6. Srbija 46,08 sekundi. ku na 3.000 metara, ali je o~imetara itd. 1.500 m (m): 1. Nava (Srbija) 3:44,49, 2.

4x100 m (m): 1. Danska 39,71, 2. Estonija 40,23, 3. gledno preforsirala i uplaMunkholm (Danska) 3:45,47, 3. Pelikan (Slova~ka) Austrija 40,23... 6. Srbija 40,91 sekundi . {ili smo se u jednom trenutku 3:45,85 minuta itd. 3.000 stipl (`): 1. Patjuk (EstoPla sman po sle pr vog da na: 1. Bugarska 115,5, 2. da }e odustati. Me|utim, Ternija) 10:04,15, 2. Suboti} (Srbija) 10:15,18, 3. DaneEstonija 108,5, 3. Srbija 102, 4. Danska 95, 5. Litvazi}eva je hrabro istr~ala kova (Bugarska) 10:21,59 minuta itd. 400 m (`): 1. nija 92, 6. Austrija 90, 7.-8. Slova~ka i Letonija po ostatak trase i donela je SrbiStambolova 50,98, 2. magi (Estonija) 52,51, 3. Orla76 bodova. ji dva boda.

A. Predojevi}

TURNIR U ISTBORNU

Jan ko pre dao fi na le Ni u svom ~etvrtom finalu ATP turnira Janko Tipsarevi} nije uspeo da se domogne trofeja. U, najbla`e re~eno, ~udnom finalu u Istbornu, Tipsarevi} je predao me~ Andreasu Sepiju pri rezultatu 1:1 u setovima i 3:5 u odlu~uju}em setu za Italijana. [ta se sve doga|alo ju~e moglo bi se nazvati: Muke po Janku. Najpre su i on i Sepi igrali polufinala i pobedila. Par sati kasnije ponovo su bili na travnatom terenu Istborna i igrali su finale.

Posle dva sata i 34 minuta, od kojih su posledwih sat vremena bili prili~no bizarni, Janko je odlu~io da preda me~ zbog povrede i stisne ruku Sepiju, ~ije muke nisu bile ni{ta mawe.

Italijanu je ovo prvi trofej na

jednom ATP turniru, ali }e ga pamtiti do kraja `ivota. Ba{ kao i Janko svoj poraz. Prva dva seta bila su, da tako ka`emo, regularna. Sepi je zaslu`eno dobio prvi u taj-brejku - 7:6, a drugi je pripao Janku - 6:3.

Tre}i set je bio krajwe ~udan. Janko je od starta tog dela igre tra`io da se igra prekine zbog slabe vidqivosti na terenu hladnog Istborna (bilo je tek ne{to iznad 10 stepeni Celzijusovih, malobrojna publika sedela je u jaknama i umotana u sve {to suimali pri ruci).

Stegao je zube Janko posle pada i povrede butnog mi{i}a i odlu~io da nastavi me~. Me|utim, Sepi je napravio brejk i poveo 5:3. Italijan je po~eo da servira, ali Janko nije mogao da nastavi.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA DAME U POQSKOJ

Cr no gor ke za isto ri ju U Katovicama i Bidgo{}u ju~e je po~elo Evropsko prvenstvo za ko{arka{ice, na kome }e se 16 najkvalitetnijih ekipa Starog kontineta boriti za titulu najboqeg.

Titulu evropskog prvaka brani selekcija Francuske, a u krugu naju`ih favorita svrstane su i selekcije [panije, Rusije i Letonije.

Re zul ta ti - A gru pa: Turska - Litvanija 58:64, Rusija - Slova~ka 68:66, B gru pa: Belorusija - Velika Britanija 55:40, ^e{ka - Izrael 72:56, C gru pa: [panija - Nema~ka 79:69, Poqska - Crna Gora 53:70, D gru pa: Gr~ka - Letonija 67:57, Francuska - Hrvatska 86:40.

I. Grubor

NLB TROFEJ BEOGRADA

Higlova naj u spe {ni ja Najboqi rezultat prvog dana me|unarodnog NLB Trofeja Beograda 20011 u plivawu zabele`ila je na{a Na|a Higl. ^lanica pan~eva~kog Tami{a i svetska prvakiwa iz Rima je na 200 metara prsno iplivala za 2:27,69, osvojila zlato i 903 FINA poena. Drugi rezultat imao je ^aba Sila|i iz zrewaninskog Proletera, koji je pobedio na 50 prsno sa 28,64 sekunde i zaradio 878 bodova, dok je tre}i rezultat dana imao Radovan Siqevski iz novosadske Vojvodine, koji je slavio na 200 slobodno sa

1:49,79 {to je vredelo 876 bodova.

Apsolutni nacionalni rekord postavio je Petar Petrovi} (Dinamo, Pan~evo) na 50 le|no, koji sada iznosi 56,99 sekundi. U kategoriji za de~ake od 17 do 18 godina apsolutni nacionalni rekord na 200 prsno postavio je Igor Terzi} (2:20,69), a dr`avni rekord zabele`io je i Bogdan Knezovi} iz Partizana na 200 me{ovito (2:08,21). Na mitingu nastupa dvadesetak klubova iz Slovenije, Hrvatske, Turske i Srbije.

G. M.

PRVI ME^ BARA@A ZA POPUNU SRPSKE LIGE

Ras pu ca ni Pe ro vi} Ba~ka Topola – Borac 3:1 (1:1) BA^ KA TO PO LA: Gradski stadion, gledalaca 1.200, sudija: San tra~ (Pa vli{).

Strelci: Perovi} u 37. i 44. i Na|pal u 65. za Ba~ku Topolu, a Nikoli} u 25. minutu za Borac. @u ti kar to ni: Dra gi} (Ba~ ka To po la), a Se dlar, Stojanovi}, Popovi} (Borac).

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 8, Ba{tovanov 8, Perovi} 8, Samarxija 8, Joveti} 8, Markovi} 8, Bojovi} 7 (Kazi} 7), Na|pal 9, Lazarevi} 8 (^ovin

8), Kaurin 7 (Dragi} 7), Pavlov 8.

BO RAC: @eravi} 6 (Dragi} 7), Vujadinovi} 6 (Bubawa 6), Dobriwac 6 (Vazovi} 6), Kukoq 7, Popovi} 7, Stojanovi} 8, [unka 7, Sedlar 7, Nikoli} 8, Vu~kovi} 8, Romi} 7.

U prvom me~u bara`a za popunu Srpske lige grupe Vojvodina, posle odli~ne predstave, doma}in je pobedom obezbedio lepu prednost pred revan{.

S. Stojiqkovi}

19

ponedeqak20.jun2011.

SVETSKA LIGA

Za le |e ni or lo vi Finska – Srbija 3:2 (25:23, 25:23, 22:25, 20:25, 15:11) TAM P E R E: Le de na dvorana, gledalaca: 3.100, sudije: Gompel (Holandija), Todorov (Bugarska).

FIN S KA: Ter va por ti 1, Esko 6, Siltala 16, Samelvuo (l), Hietanen 1, Tuominen, Sivula 2, Kunari 18, Mi. Oivanen 22, [umov 7, Ma. Oivanen 6, Letonen 3.

SR BI JA: Jani} 11, Vl. Petkovi} 3, Terzi} 1, Stankovi} 12, Samarxi} (l2), Niki} 16, Ra{i} 1, Doki} 13, Starovi} 12, Ve. Petkovi}, Podra{~anin 14, Rosi} (l1).

Odbojka{i Srbije nastavili su sa postizawem polovi~nog u~inka u svakom vikendu Svet ske li ge. Po sle te snog trijumfa u prvom me~u, pora`eni su na{i odbojka{i od ledenih Finaca posle jo{ jedne drame u pet setova. Iako su orlovi bili u zaostatku od 0:2

A grupa SAD - Poq ska Bra zil - Por to ri ko 1. Bra zil 2. Poq ska 3. SAD 4. Por to ri ko

7 7 7 7

6 4 4 0

0:3 3:0 1 19:5 18 3 13:9 12 3 13:1212 7 2:21 0

B grupa Ru si ja - Ja pan Ne ma~ ka - Bu gar ska 1. Ru si ja 2. Bu gar ska 3. Ne ma~ ka 4. Ja pan

7 7 7 7

7 3 3 1

3:0 3:2 0 21:1 21 4 13:1510 4 13:18 8 6 7:20 3

C grupa Fin ska - Sr bi ja Fin ska - Sr bi ja 1. Ar gen ti na 2. Sr bi ja 3. Fin ska 4. Por tu gal

6 8 8 6

2:3 3:2 5 4 2 3

1 4 6 3

15:6 14 17:1413 13:21 8 10:14 7

D grupa Ita li ja - Fran cu ska Ko re ja - Ku ba Ita li ja - Fran cu ska 1. Ita li ja 2. Ku ba 3. Ko re ja 4. Fran cu ska

8 7 7 8

7 4 3 1

1:3 0:3 3:1 1 22:9 19 3 14:1312 4 13:1410 7 9:22 4

Mar ko Pod ra {~a nin

u setovima, uspeli su da izbore odlu~uju}i deo igre, ali nisu imali snage za potpuni preokret.

U prvom me~u u Tampereu, nije igrao prima~ servisa Niki}, a u drugom Nikola Kova~evi} {to se mnogo osetilo u jednom od najva`nijih segmenata odbojka{ke igre, prijemu ser vi sa. Fin ci su pri be gli istom modelu igre kao u prvom susretu, uporno{}u i po`rtvovawem su ~inili ~uda na terenu Ledene dvorane.

Gotovo neo~ekivano su ledeni sa severa Evrope do{li do dvosetovnog vo|stva, posle boqe igre u zavr{nicama, a tek kada su videli da je |avo odneo {alu i da nemaju puno izbora, na{i momci zaigrali su disciplinovanije. Doki} je na pravi na~in zamenio Staro vi }a na me stu ko rek to ra, ali su se ponovo orlovima ponavqale iste boqke u odsudnim trenucima. Odsustvo organizacije, slaba realizacija kontri, slab blok i ne ba{ najboqa igra u poqu ko{tali su Srbiju bodova i sada im u preostala dva vikenda ostaje kao im pe ra tiv da po be da ma tra`e put za Gdawsk na finalni turnir Svetske lige (6.

- 10. jul).

M. R.

EVROPSKA LIGA ZA DAME

Trojka za Tursku Francuska – Srbija 1:3 (18:25, 25:23, 21:25, 24:26) SAN DI EO: Gradska hala sportova, gledalaca, sudije: Kuter (Holandija), Kolemainen (Finska).

FRAN CU SKA: Sular, Tere 4, Bauer 15, Buske (l), Lozan~i} 7, Riba~evski 9, Fae{, Sto 5, Molin`e, [lek 17, Daskalu 1, Kamara 10.

SR BI JA: Lazarevi} 4, Brako~evi} 14, Malagurski, Krsmanovi}, Male{evi} 8, Molnar 13, Antonijevi} 4, Ogwenovi} 1, Ninkovi} 14, Ra{i} 18, Popovi} (l), Rosi}.

Odbojk{ice Srbije pobedom u Francuskoj, u drugom me~u ~etvrtog vikenda Evrospke lige, osigurale su igrawe na finalnom turniru u Turskoj. Izabranice Zorana Terzi}a su, uz malo muke, do{le do tri boda protiv Francuskiwa, a nadmo} su pokazale u bitnim zavr{nicama setova, posle odli~ne igre para sredwih blokera Ra{i}eve i Ninkovi}eve.

M. R.

A grupa Fran cu ska - Sr bi ja [pa ni ja - Gr~ ka Fran cu ska - Sr bi ja [pa ni ja - Gr~ ka 1. Sr bi ja 2. [pa ni ja 3. Fran cu ska 4. Gr~ ka

8 8 8 8

8 4 3 1

0:3 3:0 1:3 3:0 0 24:3 23 4 14:1413 5 13:1510 7 4:23 2

B grupa Ma |ar ska - ^e {ka Iz rael - Bu gar ska Ma |ar ska - ^e {ka Iz rael - Bu gar ska

0:3 1:3 2:3 0:3

C grupa Ru mu ni ja - Tur ska 3:1 Hr vat ska - Be lo ru si ja 2:3 Ru mu ni ja - Tur ska 0:3 Hr vat ska - Be lo ru si ja (da nas, 17.30)

FINALE PRVENSTVA SRBIJA ZA JUNIORE I JUNIORKE

Do mi nant na Vo {a

Odbojka{i Vojvodine NS seme zabele`ili su i drugu pobedu na finalnom tuniru prvenstva Srbije za juniore u Ivawici, protiv doma}ina Puteva 3:1. Za odbranu titule na finalnom turniru u Ivawici potrebna su im dva osvojena seta u me~u s Crvenom zvezdom.

Odbojka{ice Vojvodine su pora`ene od Vizure Supernove 3:2 posle infarkt zavr{nice.

Izabranice Ugqe{a [egrta bile su u zaostatku 2:0 u setovima, a uspele su da izbore peti

set i da u taj-brejku vode 13:9, ~ak i da propuste me~ loptu.

Re zul ta ti dru gog ko la - Ju ni o ri: Voj vo di na NS se me - Putevi (I) 3:1 (25:17, 25:15, 23:25, 25:21), Crvena zvezda - Rad ni~ ki (K) 1:3 (19:25, 19:25, 26:24, 22:25).

Ta be la: 1. Vojvodina 6, C. zvezda 3, Radni~ki 3, Putevi 0.

Ju ni or ke: Vi zu ra Su per no va Vojvodina 3:2 (25:15, 25:23, 16:25, 21:25, 16:14), Cr ve na zve zda - Po{tar 3:0 (25:16, 25:16, 25:4). Ta be la: Vizura SN 4, C. zvezda 4, Vojvodina 4, Po{tar 0.

M. R.

20

sport

ponedeqak20.jun2011.

dnevnik

SVETSKI KUP U VESLAWU (HAMBURG, 17–19. JUN 2011)

16. NOVOSADSKI TRIATLON

Ne {i}, Sta no je vi}, Ba bo vi} i To mi} {e sti

Tro fej za Vla di mi ra Stoj sa vqe vi }a

Po sled weg tak mi ~ar skog da na Dru gog svet skog ve sla~ kog ku pa u Ham bur gu, ko ji je oku pio go to vo sve naj bo qe po sa de sve ta, Ne ma wa Ne {i}, Mi lo{ Sta no je vi}, Ne nad Ba bo vi} i Mi lo{ To mi} su u fi na lu di sci pli ne ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e bi li po sled wi ta ko da su u ko na~ nom pla sma nu za u ze li vi so ko {e sto me sto. Bez ob zi ra na to {to je u bor bi za me da qe, u iz u zet no ja koj kon ku ren ci ji, bi la po sled wa na {a po sa da je u Ham bur gu oprav da la o~e ki va wa a sa mim pla sma nom u fi na le na pra vi la je od li ~an re zul tat. Tim pre {to je Svet ski kup u Ham bur gu bio pr vi zva ni ~an na stup na {eg ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e, a vre di na po me nu ti da su Ne {i}, Sta no je vi}, Ba bo vi} i To mi} tek pre de se tak da na pr vi put se li u ~a mac u ovom sa sta vu.

U fi nal noj tr ci na {a po sa da je do sa mog kra ja pre ti la osta lim re pre zen ta ci ja ma, ali je na kra ju, ipak, pro {la kroz ciq kao {e sta u vre me nu 6:08.94 i ta ko osvo ji la dva bo da na rang li sti u ovoj di sci pli ni. Pr vo me sto i zlat nu me da qu osvo ji la je po sa da Dan ske

(6:04.81), sre bro je pri pa lo po sa di Ki ne 1 (6:05.33), a bron za po sa di Ne ma~ ke 1 (6:06.47). Po sa da ^e {ke je bi la ~e tvr ta (6:07.05), a po sa da Ki ne 2 pe ta (6:08.91).

– ^e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e u pot pu no sti je za do vo qio o~e ki va wa ce log stru~ nog

Kraj u Lu cer nu Na red ni Svet ski kup, tre }i po re du ujed no i po sled wi ove se zo ne, na pro gra mu je od 8. do 10. ju la u Lu cer nu ([vaj car ska).

– Na sta vqa mo da ra di mo pu nom pa rom i da se pri pre ma mo po ra ni je utvr |e nom pla nu i pro gra mu. Za sa da je si gur no da }e mo u Lu cern na stu pi ti sa tri po sa de a to su ~e tve rac bez kor mi la ra, ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e i `en ski skif – is ta kao je na kra ju Ili}. {ta ba i sa mim pla sma nom u fi na le je ostva rio ve li ki uspeh. Iako su de bi to va li u ovom sa sta vu na ne kom ve li kom tak mi ~e wu Ne {i}, Sta no je vi}, Ba bo vi} i To mi} su po be di li u re pe sa `u a ostva ri li su od li~ ne re zul ta te

ka ko u kva li fi ka ci ja ma ta ko i u fi nal noj tr ci. Fi na le je bi lo te sno a da je bi lo ma lo vi {e sre }e mo gli su i do vi {eg pla sma na. Sve u sve mu mo ra mo da bu de mo pre za do voq ni i slo bod no mo gu da ka `em da je ova po sa da u Ham bur gu po ka za la vi sok kva li tet pa }e mo na wu i da qe ozbiq no da ra ~u na mo – ka zao je se lek tor ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ne boj {a Ili}.

Srp ski dvo jac Mar ko Mar ja no vi}, Ni ko la Sto ji} ni je star to vao u B fi na lu B zbog po vre de Ni ko le Sto ji }a ta ko da je u ko na~ nom pla sma nu za u zeo 11. me sto. U B fi na lu tri jum fo va la je po sa da Nor ve {ke s vre me nom 6:43.26, dru ga je bi la po sa da Bra zi la (6:46.15), tre }a po sa da Ar gen ti ne 2 (6:46.42), a ~e tvr ta po sa da Ki ne (6:48.89).

– Mo `e mo da bu de mo za do voq ni i na stu pom dvoj ca u Ham bur gu. Bio je na ni vou re zul ta ta sa Svet skog ku pa u Min he nu. Od ve slao je iz u zet no kva li tet nu tr ku u re pe sa `u i za dla ku je ostao bez fi na la. Sve u sve mu i da qe je oko re zul ta ta ko ji }e bi ti do vo qan za olim pij sku nor mu {to je naj bit ni je u ovom tre nut ku – oce nio je Ili} na stup Mar ka Mar ja no vi }a i Ni ko le Sto ji }a u Ham bur gu.

EVROPSKO PRVENSTVO U BEOGRADU

Po sled wi dan – bez me da qa Srp ski tak mi ~a ri ni su us pe li da osvo je ni jed nu me da qu po sled weg da na Evrop skog pr ven stva u ka ja ku i ka nuu na mir nim vo da ma, ko je je odr `a no na be o grad skoj Adi Ci gan li ji. Ta ko je je di no od li~ je na Evrop skom pr ven stvu uze la u su bo tu An to ni ja Na| u di sci pli ni K1 na 1000 me ta ra.

Oli ve ra i Ni ko li na Mol do van osvo ji le su {e sto me sto u fi na lu tr ke u di sci pli ni K2 na 500 me ta ra na Evrop skom pr ven stvu u Be o gra du. One su ostva ri le re zul tat od je dan mi nut, 44 se kun de i 43 sto tin ke. Zla to je pri pa lo Ma |a ri ca ma, sre bro Po qa ki wa ma, a bron za Ru si ji. Se stre Mol do van bi le su de ve te u fi na lu tr ke u di sci pli ni K2 na 200 me ta ra (39,14 se kun de). Pr vo me sto i zlat nu me da qu osvo ji le su Ma |a ri ce is pred Ne mi ca i Be lo ru ski wa. Ni ko li na Mol do van bi la je

sed ma u fi na lu tr ke K1 na 200 me ta ra. Srp ski `en ski ~e tve rac u sa sta vu Re na ta Ma jor-Ku bik, An to ni ja Na|, Mar ta Ti bor i An to ni ja Pan da osvo jio je pe to me sto u fi na lu tr ke K4 na 500 me ta ra (1:36.640). Dra gan Zo ri} i Og wen Fi li po vi} osvo ji li su {e sto me sto u fi na lu tr ke K2 na 200 me ta ra (32,93 se kun de). Zlat nu me da qu osvo ji la je bri tan ska po sa da is pred Be lo ru sa i [ve |a na. De jan Pa ji} i Du {ko Sta no je vi} bi li su bli zu me da qe u fi na lu tr ke u di sci pli ni K2 na 500 me ta ra.

Oni su osvo ji li ~e tvr to me sto u vre me nu 1:31.231. Zla to je pri pa lo Be lo ru si ma, sre bro Slo va ci ma, a bron za Por tu gal ci ma. Mar ko To mi }e vi} je u K1 5000 me ta ra bio 11, a Du {an Ru `i} u C1 5000 je bio sed mi.

Mi len ko Na {a ga }in je po be dio u B fi na lu u K1 na 500 me ta ra (1:43,303) i ta ko za u zeo 10. me sto na EP. Zla to je pri pa lo Ru su

Ju ri ju Po stri ga ju. Mar ko No va ko vi} je u B fi na lu K1 na 200 me ta ra bio tre }i (36,384) i ukup no za u zeo 12. me sto u Be o gra du. Go ran Cvi ta no vi} je u ka nuu C1 na 200 me ta ra u B fi na lu bio 7.

(43,626) i ta ko ukup no za u zeo 15. me sto.

Na kon tro dnev nog tak mi ~e wa naj u spe {ni ja na ci ja je Ma |ar ska sa ukup no 11 me da qa (6-3-2). Be lo ru si ja ima ukup no 13 me da qa, ali jed no zla to ma we od Ma |ar ske.

Sr bi ja je sa jed nim sre brom za u ze la 15. me sto, me |u 18 na ci ja Evro pe, ko je su osvo ji le me da qe. Na ovo go di {wem pr ven stvu Evro pe u~e sto va lo je 38 dr `a va. Na red nu pri li ku za no vo do ka zi va we srp ski ka ja ka {i i ka nu i sti ima }e od 18. do 21. av gu sta ka da }e se u Se ge di nu odr `a ti svet sko pr ven stvo. To tak mi ~e we }e isto vre me no bi ti kva li fi ka ci o no za u~e {}e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. go di ne.

G. M.

Rezultati Mu {kar ci, ka jak: K1 500m: 1.

Po stri gaj (Ru si ja) 1:39,418, 2. Gu staf son ([ved ska) 1:39,532, 3.

Bej bah (Dan ska) 1:39,550. K2 500m: Mik neu, 1. Pja tru {en ka (Be lo ru si ja) 1:30,355, 2. Vi cek, Ge le (Slo va~ ka) 1:30,601, 3. Ri be i ro, Sil va (Por tu gal) 1:30,739, 4. Pa ji}, Sta no je vi} (Sr bi ja) 1:31,231. K1 200m: 1. Sje mo nov ski (Poq ska) 35,418, 2. Mol nar (Ma |ar ska) 35,460, 3. Me ke ver (V. Bri ta ni ja) 35,538. K2 200m: 1.Het, [o feld (V. Bri ta ni ja) 32,487, 2. Pja tru {en ka, Mak neu (Be lo ru si ja) 32,775, 3. Sven son, Svan kvist ([ved ska) 32,793... 6. Zo ri}, Fi li po vi} (Sr bi ja) 32,931. K1 5000m: 1. Ju re nia (Be lo ru si ja) 20:45,612, 2. Lar sen (Nor ve {ka) 20:45,966, 3. Po ul sen (Dan ska) 21:04,908... 11. Mar ko To mi }e vi} (Sr bi ja) 22:18,558. Ka nu: C1 500m: 1. De mja nen ko (Azer bej xan)

1:50,681, 2. Ba ra skje vi~ (Poq ska) 1:50,693, 3. Ha ra za (Be lo ru si ja) 1:50,939. C2 500m: 1. Mi ha la ~i, Du mi tre sku (Ru mu ni ja) 1:41,641, Pro ko pen ko, Be zu glij (Azer bej xan) 1:41,689, 3. Kruk, Rin ki je vi~ (Poq ska) 1:41,959. C1 200m: 1. De mja nen ko (Azer bej xan) 39,855, 2.

De Aja la ([pa ni ja) 40,047, 3. ^e ban (Ukra ji na) 40,161. C2 200m: 1.

La buc kas, Ga di kis (Li tva ni ja) 37,416, 2. Va u {et ski, Rab ~an ka (Be lo ru si ja) 37,866, 3. Bo sik, Hor vat (Ma |ar ska) 37,914. @e ne, ka jak: K1 500m: 1. Ko zak (Ma |ar ska) 1:51,552, 2. Osi pen ko-Ra dom ska (Ukra ji na) 1:53,154, 3.

Voj na rov ska (Poq ska) 1:54,204. K2 500m: 1. ^i pe{, Ko va~ (Ma |ar ska) 1:40,207, 2. Mi ko laj ~ik, Ko ni jec na (Poq ska) 1:40,339, 3. Sa la ko va, Ser ge je va (Ru si ja) 1:41,671... O. Mol do van, N. Mol do van (Sr bi ja) 1:44,437.

K4 500m: 1. Pa mja lo va, Pa pok, Ku xen ka, Pal ta ran (Be lo ru si ja) 1:33,088, 2. Sa bo, Ka ras, Be ne dek, Ko zak (Ma |ar ska) 1:34,006, 3. Di e ce, Her man, Ve ber, Le o- nard (Ne ma~ ka) 1:34,834... 5. Ma jor-Ku bik, Na|, Ti bor, Pan da (Sr bi ja) 1:36,640. K1 200m: 1. Lo bo va (Ru si ja) 40,120, 2. Por te la Ri vas ([pa ni ja) 40,282, 3. Por te la (Por tu gal) 40,300... 7. N. Mol do van (Sr bi ja) 40,894. K1 5000m: 1. Pa la ta ran (Be lo ru si ja) 23:12,661, 2. Bel ~er (V. Bri ta ni ja) 23:21,415, 3. Ga lu {ko (Ukra ji na) 23:28,315. Ka nu: C2 500m: 1. He ra si men ka, Tu lu pa va (Be lo ru si ja) 2:10,264, 2. Ta ka~, Ober ma jer (Ma |ar ska) 2:11,884, 3. Bar dak, Ga ni na (Ru si ja) 2:14,554. C1 200m: 1. Ka za ko va (Ru si ja) 50,455, 2. Ve ber (Ne ma~ ka) 52,999, 3. He ra si men ka (Be lo ru si ja) 53,275.

SPECIJALNA OLIMPIJADA

Srp ski tim u Ati ni Re pre zen ta ci ja Sr bi je u~e stvo va }e na Spe ci jal noj Olim pi ja di u Ati ni od 25. ju na do 5. ju la, a na{ tim ~i ni }e 46 spor ti sta. Oni }e se tak mi ~i ti u {est raz li ~i tih spor to va: fud ba lu, ko {ar ci, pli va wu, atle ti ci, sto nom te ni su i bo }a wu. Glav ni pro mo te ri Spe ci jal ne Olim pi ja de u Ati ni su pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac i na{ pro sla vqe ni od boj ka{ Vla di mir Gr bi}, a o~e ku je se do la zak i ki ne skog ko {ar ka {a Jao Min ga, kao i le gen dar ne ru mun ske gim na sti ~ar ke Na |e Ko ma ne ~i.

- Svi spor ti sti su na por no tre ni ra li, tru di li smo se da ima ju rav no prav ne uslo ve, a si gu ran sam da }e se dam de voj ~i ca i 39 de ~a ka po ka za ti ogrom nu `e qu da bu du {to bo qi. Po dr {ka ko ju smo do bi li

od Ko ka Ko la si ste ma i Te le no ra nam je mno go zna ~i la, a na dam se da }e pri mer ove dve kom pa ni je pra ti ti i sve osta le u na red nom pe ri o du - ka `e di rek tor or ga ni za ci je Spe ci jal ne Olim pi ja de Sr bi ja Alek san dar Sta no je vi}.

Spe ci jal na olim pi ja da Sr bi ja pod sti ~e i an ga `u je qu de sa men tal nim po te {ko }a ma i pro mo vi {e wi ho vo pri hva ta we i raz u me va we, a po sto ji od 2002. go di ne i deo je me |u na rod ne Svet ske Olim pi ja de.

Na Let wim Olim pij skim igra ma Spe ci jal ne Olim pi ja de u~e stvo va }e 7.500 spor ti sta iz 185 ze ma qa, a tak mi ~i }e se u 22 olim pij ska spor ta. Ce re mo ni ja otva ra wa odr `a }e se 25. ju na na sta di o nu u Ati ni, na istom me stu gde su 1896. odr `a ne pr ve mo der ne Olim pij ske igre.

Na po pu lar nom ku pa li {tu kraj Du na va, [tran du, odr `an je 16. no vo sad ski tri a tlon u or ga ni za ci ji TK Di na mik. Na stu pi lo je oko 60 tak mi ~a ra, a tr ka je bo do va na za Kup Sr bi je.

U sprint tri a tlo nu po be dio je

Vla di mir Sa vi} je ~e sti ta to klup skom ko le gi na po be di.

- Dar go mi je {to se ovom po be dom po ka za lo da se u klu bu Ta mi{ do bro ra di sa mla |im ka te go ri ja ma, jer je Vla di mir Stoj sa vqe vi} je dan od iz u zet no per -

Vla di mir Stoj sa vqe vi} i Vla di mir Sa vi} na ju ~e ra {wem tak mi ~e wu

Vla d i m ir Stoj s a v qe v i} iz pan ~e va~ kog Ta mi {a (1:00,05) is pred klup skog ko le ge Vla di mi ra Sa vi }a (1:00,07), dok je tre }e me sto za u zeo Stra hi wa Tra ko vi} iz Klu ba eks trem nih spor to va Kra gu je vac (1:03,15).

- Kon ku ren ci ja je bi la od li~ na, ovo ga pu ta pli va we je pred sta vqa lo ve }i iza zov. U vo `wi bi ci kla smo Vla di mir Sa vi} i ja na pra vi li so lid nu pred nost, ko ju smo za dr `a li do kra ja i na tr ~a wu i ja sam ga u fo to fi ni {u po be dio. Sta za je bi la od li~ na, sve po hva le or ga ni za to ri ma - re kao je po bed nik Vla di mir Stoj sa vqe vi}.

spek tiv nih tak mi ~a ra. Ovo je je dan od naj za ni mqi vi jih se zo na u tri a tlo nu, jer evo na ~e tvr toj tr ci ove go di ne iamo i ~e tvr tog po bed ni ka. To sve sve do ~i o po ve }a wu kva li te ta tak mi ~a ra - re kao je Sa vi}.

U ka te go ri ji da ma po be di la je Sve tla na Bla `e vi} (1:07,00), ko ja se po sle du `eg od su stvo va wa vra ti la na do ma }i te ren. Ce ca, de vo ja~ ko Br ki}, ne ka da je na stu pa la za TK Di na mik, a on da oti {la u ino stran stvo. Na 16. no vo sad skom tri a tlo nu tak mi ~i la se za TK Va lis iz Va qe va.

- Dra go mi je da sa se po no vo u~e stvo va la na No vo sad skom tri a tlo nu, ali ovo mi je sa mo us put -

TROME^ MAKEDONIJE, SLOVENIJE I SRBIJE I VIDOVDAN YIM OPEN U KRU[EVCU

Od li~ ni Pe tar Ve li~ ko vi} Na tak mi ~e wu Vi dov dan xim open u~e stvo va le su eki pe iz Austri je, Hr vat ske, Bu gar ske, Slo ve ni je i Sr bi je sa 27 tak mi ~a ra. U ekip noj kon ku ren ci ji Sr bi ja je osvo ji la pr vo me sto sa 291,550, po be div {i od li~ nu eki pu iz Bu gar ske (285,400). Tre }i su bi li Slo ven ci sa 257,900. Hr vat ska i Austri ja ni su ima le eki pe na tak mi ~e wu, ve} sa mo po je di na~ ne tak mi ~a re u vi {e bo ju. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji, u pr voj ka te go ri ji sla vio je Bu ga rin Ve li ko Tu {ev sa 75,950 is pred srp skog dvoj ca Ga vri la Ili }a i Bo `i da ra Ma ro vi }a. U dru goj ka te go ri ji pr vi je bio Pe tar Ve li~ ko vi} is pred Bu ga ri na Vla di mi ra Tu {e va (68,800) i De ja na Zi me.

U fi na li ma po spra va ma u pr voj ka te go ri ji na par te ru je po be dio An drej Ko ro ste qev iz Ga vri lo Ili} po be dio na ka ri ka ma i vra ti lu H r v a t s k e pi la 151,300, a dru ga 140,250. (14,200), na ko wu sa hva taq ka ma Dru go me sto pri pa lo je Slo ven - we gov su na rod nik Re na to Pr pi} ci ma sa 257,900 (pr va ka te go ri ja (13,450), na ka ri ka ma i vra ti lu 143,900, dru ga ka te go ri ja Ga vri lo Ili} (13,100, 12,100), na pre sko ku Bu ga rin Mar ti na An 114,000). Po je di na~ no u pr voj ka te go ri ji pr va tri me sta su ge lov (15,300) i na raz bo ju Bo `i dar Ma ro vi} (13,100). U dru goj uze li na {i tak mi ~a ri. Naj bo qi je bio Ga vri lo Ili} sa 75,550, ka te go ri ji Pe tar Ve li~ ko vi} je dru go me sto pri pa lo je Bo `i da - po be dio na par te ru (13,400), ko ru Ma ro vi }u sa 73,600, a tre }e wu s hva taq ka ma (12,400), raz bo ju (12,500) i vra ti lu (10,700), gde je Bo ja nu de ja no vi }u sa 71,750. U dru goj ka te go ri ji pr vi je bio pr vo me sto po de lio sa Bu ga ri na{ Pe tar Ve li~ ko vi} sa 72,350 nom Vla di mi rom Tu {e vim, ko ji is pred su na rod ni ka De ja na Zi - je sla vio i na ka ri ka ma (11,700), a me sa 65,750 i Slo ven ca Lu ke De jan Zi ma je naj bo qi bio na pre sko ku (13,700).

G. M. Bo jan ca sa 61,500.

U Kru {ev cu je odr `an tro me~ Ma ke do ni je, Slo ve ni je i Sr bi je u mu {koj spo prt skoj gim na sti ci, kao i Vi dov dan xim open. Na `a lost, Ma ke do ni ja ni je mo gla da na stu pi na ovom tro me ~u zbog ne re {e nog sta tu sa sa Me |u na rod nom gimnsti~ kom fe de ra ci jom (FIG). Zbog to ga je na tak mi ~e wu u~e stvo va lo ukup no 11 tak mi ~a ra iz Slo ve ni je i Sr bi je. Ekip no na tro me ~u je po be di la Sr bi ja sa 291,550 bo do va. Pr va ka te go ri ja je sa ku -

na sta ni ca za Aj ron men na ko jem }u na stu pi ti 3. ju la u Kla gen fur tu. Dra go mi je {to sam vi de la ne ka no va `en ska li ca, kao i omla din ce i da se i po red te {ke eko nom ske si tu i a ci je ipak, ne {to de {a va u ovom na {em spor -

Fo to: S. [u {we vi}

tu, a i da se `en ski sport na ovaj na ~in {to vi {e afir mi {e - is ta kla je Ce ca Bla `e vi}.

Dru go me sto kod `e na pri pa lo je Kse ni ji Bub we vi}, ne ka da Bo dlo vi} iz Ta mi {a (1:14,00), a tre }e Zo ra ni Pa vlov iz TK Si vac (1:21,00).

U ma loj tr ci kod mu {ka ra ca je po be dio Da ni lo Jo va no vi} iz Ta mi {a (14,38) is pred Di mi tri ja Dra goj lo vi }a iz Va li sa (17,35) i klup skog ko le ge Uro {a Jo va no va (18,15), a kod `e na Bo `i ca An dri} iz Va li sa (17,49) is pred ~la ni ca do ma }eg Di na mi ka Ka ta ri ne Sta ni {qe vi} (18,33) i Te o do re Jo li} (19,05).

G. Malenovi}

SUTRA U BA^KOJ PALANCI

@reb za Olim pi ja du Za vr {ni ca olim pij skog ci klu sa rad ni~ kog spor ta je sve bli `e. Na i me, De se ta sport ska olim pi ja da rad ni ka Voj vo di ne odr `a }e se od 7. do 10. ju la u Ba~ koj Pa lan ci. Po zna ti su svi u~e sni ci, a su tra }e se u gra du di ma }i nu odr `a ti `reb za po je di na~ ne i ekip ne spor to ve. @reb }e se oba vi ti u sa li Op {tin skog ve }a sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta, a za ka zan je za 11 ~a so va. Pre to ga, ta ko |e u Ba~ koj Pa lan ci, odr `a }e se sed ni ca Sport skog od bo ra na ko joj }e se do ne ti od lu ka o si ste mu tak mi ~e wa na 10. SORV i utvr di ti li ste slu `be nih li ca na Olim pi ja di.

Pet kan di da ta za 11. SORV Ne dav no je za vr {en kon kurs za do ma }i na 11. sport ske olim pi ja de rad ni ka Voj vo di ne. Od ziv je za sve bio iz ne na |u ju }e ve li ki. Ma lo ko je o~e ki vao da }e se u ova ko te {kim i kri znim vre me ni ma is ka za ti ta kvo in te re so va we za do ma }i na naj v e } oj smo t ri rad n i~ k og spor ta u Sr bi ji, a si gur no i u re gi o nu.

Svo je po nu de po sla lo je pet po ten ci jal nih do ma }i na je da na e stih iga ra: Apa tin, Be ~ej, @a baq, Sen ta i Sr bo bran.

Olim pij skom ko mi te tu ne }e bi ti la ko da se od lu ~i ko me }e po v e r i t i do m a } in s tvo 11.

SORV. Od lu ka }e bi ti do ne ta 9. ju la za vre me Iga ra u Ba~ koj Pa lan ci. Va qa na po me nu ti da su do m a } i n i olim p i j a d a od pri ja vqe nih kan di da ta ve} bi li Apa tin (1995) i Sr bo bran (1999).

reporta@e

dnevnik

ponedeqak20.jun2011.

21

TA MA RA VLA DI SA VqE VI] OD MLE KA MA GA RI CA PRA VI KO ZME TI KU KA KVU JE KO RI STI LA I KLE O PA TRA

Sremice se {minkaju kao carice au~nici skloni neortodoksnim interpretaci ja ma isto ri je ni su sigurni u to kakva bi bila sudbina rimske dr`ave i ~itavog anti~kog sveta da se prvo cezar Gaj Julije, a potom i harizma ti~ ni voj sko vo |a Mar ko Antonije, nisu usidrili u lo`nici egiptske faraonke Kleopatre. A za fatalnu lepotu posledwe vladarke iz dinastije Ptolomejida po mitovima je zaslu`no – permanentno kupawe u mleku magarice.

Preduzimqivi upravnik Rezer va ta pri ro de „Za sa vi ca” Slobodan Ba}a Simi} na poverenom mu gruntu je zapatio, izme|u ostalog, i ~itavo stado magaraca, pa je nedavno jednom xentlmenu omogu}io da svojoj dami plati faraonski tretman. Da li je, i kakvih, estetskih posledica bilo ne zna se.

Me|utim, repertoar onoga {to se mo`e napraviti od mleka magarica pro{irila je Tamara Vladisavqevi}, ina~e diplomirani in`ewer prerade drveta iz Sremske Mitrovice. O lekovitosti magari~inog mleka slu{ala je jo{ od svoje bake.

Potom joj je otac, profesor fizike i hemije, potvrdio te pri~e, a ona, radoznala kakva je ve}, re{ila je da ih i prakti~no, u laboratoriji „overi”, ne strahuju}i od toga {to nema odgovaraju}e diplome.

– Ma ga ri ~i no mle ko naj sli~nije je qudskom, ima jedva jedan procenat mle~ne masti i jedino `ivotiwsko koje se deci mo`e davati direktno, bez

N

Ta ma ra na jed noj od pro mo ci ji

pret hod nog raz bla `i va wa.

Zdravo je i za oboqewa respiratornih organa, bronhitis i astmu, ali, na`alost, veoma je skupo. Naime, litra ko{ta 40 evra jer magarica za dve godine daje svega 35 litara. Od wega se pravi i najskupqi sir na svetu, kilogram vredi 1.300 evra – obja{wava Tamara.

Nije odustala ni od svoje osnovne vokacije – opremawe enterijera – pa zajedno sa su-

prugom, ina~e kolegom po struci, proizvodi i unikatan name{taj. Po meri doma}ina i doma koji treba oplemeniti. Me|utim, poseban pijetet gaji prema lipi.

– Veoma je to zahtevno i vredno drvo pa sam gledala da i svaki iver iskoristim. Kako se samo u wu mogu pakovati namir ni ce, kon tak ti ra la sam prera|iva~e vo}a i ponudila im kutije za su{eno vo}e, koje

PRE^ANSKA LEKSIKA

Ka le ma ~i ca @

ili {ta sve mo`e brica koja ne bode

eno moja, ubo{}u te bricom, {to se qubi{ ti sa drugim licom”, ka`e jedan (idiotski) be}arac, ali ipak dobro ~ini jer ukazuje na to da ima i brica koje ne bodu. Takva je i kalema~ica.

Nema {pica, se~ivo joj je na vrhu otfikareno pod uglom od 45 stepeni. Na samom vrhu gorwe strane trougla je mali ro{~i}, a iza usek za nokat. Da je mo`e{ izvaditi iz korica. Nisam video kalema~icu nekog specijalnog, sjajnog izdawa. Obi~no je bila s drvenom dr{kom, dosta i izlizana, ali uvek umereno o{tra i vezana kanapom da se ne izgubi. Bila je to vrlo va`na alatka za svaku familiju koja dr`i do sebe i ima bar jednog ~lana koji ne{to zna oko vo}a i oko loze.

Kalema~icom se sasvim dobro mo`e se}i tanko slanina i {unka, ve{ti seqani, kur{miti, wome su “~istili” i sviwe (kastrirali ih), ali kalemqewe je veoma va-

`an izum i posao u poqoprivredi celog sveta jer se pupoqak izabrane, plemenite vo}ke ili loze, prenosi na mo}niju podlogu pa se dobije nova biqka jakog korena i dobrog ploda. Proces je izumqen u Kini jo{ pre nekoliko milenijuma, ali je postao maltene neophodan na prelasku iz 19. u 20. vek, kad se vodio najve}i rat, ali plemenitih ciqeva – spasavan je `ivot pitome evropske vinove loze, carice Vitis vinifere. Wu je napala opaka napast, filoksera, minijaturna ali zdravo pro`drqiva bubica, prvi put registrovana 1863. negde u Francuskoj, odakle je po~ela da podriva na{u plemenitu lozu. Bilo joj je dosta tri godine da i od najnegovanijeg vinograda na~ini grobqe loze, sve sa suvim ~okotima kao spomenicima na mo}ne slapove rizlinga, silvanca, traminca...

Po{to se brzo otkrilo da je (i) za ovu po{ast kriva Amerika, neko se setio da

evropsku lozu kalemi na ameri~ku divqaku, otpornu na filokseru. [tavi{e, imala je mnogo ja~i koren od evropske loze pa su novi ~okoti bili i rodniji i dugove~niji. Pomalo su opet zauzeli svoja mesta na najosun~anijim padinama cele Evrope jer je maltene ceo Stari kontinet morao da se bori s filokserom. Vinogradi su ostali po{te|eni samo na vulkanskom pepelu i sli~nim egzoti~nim zemqi{tima. Zahuktani u tragawu za {to boqom lozom, pojavili su se i proizvo|a~i hibrida (prirodnih i izazvanih), evropske i ameri~ke loze. Postalo je popularno gro`|e sasvim novog izgleda i mirisa, pa se i sad pamte sorte zvu~nih imena: „delavara„, „otelo„, „konkord„, „nijagara„...

Na{ rod po `enskoj liniji iz Sremske Kamenice, vrlo drag zbog pamtqivih berbi na Paragovu, dr`ao je izme|u dva rata ~uvenu kafanu “Ripariju”.

Zapamtio sam ime mehani~ki, zbog zvu~nosti, a tek nedavno pro~itao da je to bila i ~uvena vrsta vinove loze, mirisa bla`eg od divqeg „otela” i ozna~ava „lozu s obale”. Da je sorta klasna svedo~i i to {to je ~lanica popularne peva~ke drupe „Frajle” Nata{a Mihajlovi}, izdanak ove ~uvene vinogradarske i birta{ke familije. Direktan i plemenit.

Ne kalemi se, naravno, samo gro`|e ve} sve {to vredi sa~uvati u najlep{em izdawu.

Nekad je najve}i kompliment lepoj devojci bio: “Ru`o moja kalemqena!” Zato jer su takve ru`e bile najlep{e i najskupqe. Sad se s kalemqewem malo i preteruje pa se, recimo, u SAD ne mo`e na}i stono gro`|e sa semenom. Svi “kardinali”, “hamburzi”, svaki “afus ali” i druge kozije sisice su bez semena iako nisu suvo ve} sve`e gro`|e.

Ko je istrajan, mo`e na}i “otelo” kakav se gaji i kod nas, s tvrdom quskom, ali i krupnim semenom, kao {to i treba da ima “pravo” gro`|e. Kaleme se i lubenice koje su tamo tako|e – bez semena.

Ne znam da li je neko dobio Nobelovu nagradu rade}i kalema~icom, ali navijam da na{ kandidat, Dobrica ]osi}, bude prvi nosilac ove titule iz bran{e ~asnog zanimawa – diplomirani kalemar!

Pa vle Ma le {ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

sam ubrzo po~ela da ko ri stim za spra vqa we pri rod ne ko zme ti ke.

Prvo sam proizvodila sapune – se}a se Ta ma ra svo jim ra nih (uspe {nih) eksperimenata.

Danas je vlasnica specijalizovane firme „Arbor„ koja proizvodi preparate i proizvode od ma ga ri ~i nog mleka.

– Kada je Ba}a na Za sa vi ci na se lio magarice, do{lo je vre me da ak ti vi ram porodi~ne recepte stare vi{e od sto godina. Pre nepune tri godine najpre sam ih testirala na svojim pri ja te qi ca ma, a odonda i profesio nal no pro iz vo dim ko zme ti ku i likere na bazi maga ri ~i nog mle ka.

Me|utim, sve se radi ru~no.

Trenutno sapuni, dnevne i no}ne kreme sadr`e 20 odsto magari~inog mleka, ali planirim da uskoro udvostru~im procenat – najavquje Tamara.

Nagla{ava da je unikatnost ovih krema u tome {to su izuzetno hranqive zbog bogatstva globulina i Ce-vitamina, prodiru duboko u ko`u, a i ambala`a u koju se pakuju od lipovog drveta je potpuno prirodna.

– Bave}i se godinama preradom drveta nisam `elela da iza mene ostaje gomila |ubreta, koju posle neko drugi mora da ~isti. Uz to, od neuglednih otpadaka mogu se napraviti mnoge korisne stvari. Tako je i s informacijama koje tokom `ivota vidite i ~ujete – nikad se ne zna kad mogu postati upotrebqive. Pamtim da je moja baka svojevremeno pravila razne vr-

– Sapuni se prave od {est vrsta uqa hladnim postupkom i su{e dva meseca. Potpuno su blagi i ne isu{uju ko`u, tako da ih mogu koristiti ~ak i dvomese~ne bebe. Istina, kozmetika je, za na{e uslove, sku pa, ali sva ko ko jed nom upotrebi neki od proizvoda, stalno im se vra}a jer su veoma kvalitetni i imaju blagotvorno dejstvo.

Ma ga ri ce sa Za sa vi ce sa me za ra |u ju za stan i hra nu

ste likera pa sam ja u svoj od magari~inog mleka dodala limun i za~insko biqe – isti~e vlasnica „Arbora”.

Zadovoqna je {to uvek mo`e ra~unati na stru~nu pomo} verziranih prijateqa, farmaceuta i tehnologa, a ponosna {to we ni pro iz vo di ima ju sertifikat o kvalitetu i viso ku oce nu svet ski pre sti `nog IHTM instituta.

Po{to nemamo veliku proizvodwu i vi{e se uzdamo u usmenu nego u klasi~nu komercijalnu reklamu, zaprvo i ne znamo koji je profil na{ih kupaca. Ali, sa svima se vremenom zbli`im i ostajem u kontaktu pa „Arbor„ postaje sve brojnija porodica – zakqu~uje ova, znawem i iskustvom, bogata mlada `ena.

Je le na An ti}

DRU GO RA ZRED NA HO LI VUD SKA TV SE RI JA „^A RI“ ZA LU DE LA ZA LUD NE [I PA RI CE

U{’o neki |avo u mlade Mono{torke a tri devoj~ice u Ba~kom Mono{toru nisu bile toliko „zalu|ene” gledawem drugorazredne holivudske serije „^ari”, u{tedele bi sebi, roditeqima, celom selu, medicinskim radnicima i sve{tenicima triju konfesija mnogo brige i truda. Ovako, „blejawe” u ~arobnu kutiju i imitirawe tri zanosne „~arobnice” iz ovog sitkombu}kuri{a, unelo je nedavno pravu paniku u ovo mirno selo i romsko naseqe na wenom obodu.

Elem, pri~a je zapo~ela pre nekih mesec dana, kad je iznenada selo ostalo bez svojih, ina~e brojnih, Roma.

Nisu se nigde odselili, samo su prestali su da dolaze u selo, a obno}, s prvim mrakom pa do svanu}a, naseqe u kojem `ive bilo je obasjano vatrama, {to je, malo je re}i, za~udilo ostatak sela. Ispostavilo se da su tri devoj~ice, tek pred sredwu {kolu stasale, gledaju}i kobajagi SF-seriju, do{le na ideju da zapisuju sve „protokole” i obrede TV-ve{tica i oku{aju se u prizivawu duhova. Do tad je sve li~ilo na uobi~ajene de~ije fiks-ideje.

Me|utim, nakon jedne od seansi, jedna od wih pada u trans tokom kojeg joj se telo gr~i a na usta izlaze nerazumqive re~i, zvukovi i ini audio-espap, karakteristi~an u slu~ajevima posedawa tela od strane Ne~astivog. Naravno, roditeqi, zabrinuti za svoje dete, odvode ga kod lekara u sombor-

D

Bi lo po sla i za kva li fi ko va ne eg zor ci ste

sku bolnicu, ali nakon snimawa glave iskqu~uju se i epi-napadi, kao i bilo kakva druga neurolo{ka oboqewa, {to unosi nemir u romsko naseqe na obodu gustih i tamnih podunavskih {uma, na mestu gde je nekada stajao i mitski Bodrog.

Sujeveran svet na vesti iz „nauke” reaguje kako je i proteklih vekova.

Da se odbrani od duhova i mra~nih sila Ne~astivog, s prvim mrakom se pale vatre ispred ku}a u kojima po celu no} gore sva svetla, ali ni to

NEVESTE OD KOJIH SE NE MO@E POBE]I: Ako je suditi po elanu koje su pokazale u~esnice ovogodi{we trke „Duel u ven~anicama” odr`ane ispred Doma Narodne skup{tine, potencijalne mlado`ewe nemaju nikakve {anse da izbegnu odlazak pred oltar u pratwi udava~a. Mada je, kao i ostale takmi~arke, umesto udobnog dresa, nastupila u rasko{noj haqini predvi|enoj za jednokratnu (svadbarsku) ulogu, tek punoletna Beogra|anka Marija Stamboli} stazu dugu 150 metara preletela je za svega 23 sekunde. Jo{ malo pa da joj i Slovenka Marlen Oti pozavidi.

Pokroviteqka „Duela” je bila Svetlana Kiti}, najboqa rukometa{ica sveta svih vremena, ali iskusna i u brakovima i razvodima.

nije oteralo onog-kome-se-ime-nepomiwe, ve} je navodno posednuta devoj~ica po~ela napade da dobija i u {koli, a da sve bude ~udnije, u isto vreme su u trans, ali bez izgovarawa nepoznatog jezika, padale i wene drugarice. Nemaju}i drugog na~ina, prestravqeni roditeqi su se obratili seoskom `upniku, koji je i na nedeqnoj misi upozorio na to da se s mra~nim silama nije {aliti jer |avo nikad ne spava. Ipak, `ele}i da pomogne, `upnik je dotr~ao na poziv da je devoj~ica ponovo pala u trans, ali prestravqen onim {to je video, prosto pobegao i obavestio vi{e crkvene vlasti o ~udnim doga|ajima u Mono{toru. U me|uvremenu, roditeqi su probali i sa sve{tenicima drugih konfesija pa se „pouzdano zna” da su svoje obrede u ku}i posednute devoj~ice obavqali i pravoslavni sve{tenik i hoxa, a iz Novog Sada stigao i „civilni” izgoniteq |avola, koji je, mada nesupe{an kao i prethodnici, ostao upam}en po silnim tetova`ama, belom luku, srebrnmecima i ostalom, za borbu s nepomenikom neophodnom, priboru.

Ko zna koliko bi prestrav Mono{toraca potrajao da najzad iz ordinarijata nije upu}ena kvalifikikovana dvo~lana ekipa katoli~kih egzorcista, ~iji su rituali najzad isterali |avola iz devoj~ica i time vratili mir u selo.

M. La zo vi}

22

filmska planeta

ponedeqak20.jun2011.

НАГРАЂИВАНИ ДОКУМЕНТАРAЦ ВЛА ДИМИРА ПЕРОВИЋА НА ФЕСТИВА ЛУ „СИНЕМA СИТИ”

Одрживи развој једног кокота Упр кос тре н ут н ој не б ри з и дру ш тва за очу ва њ е до ма ћ е филм с ке до ку м ен т а р и с тич ке про д ук ц и ј е, оства р е њ а до ма ћих си не а ста по сти жу вр ло за па же не успе хе на до ма ћим и стра н им фе с ти ва л и ма. Но в и до каз то га пред ста вља успех фил ма „Жи вот, при кљу че ни ја и одр жи ви раз вој јед ног ко ко та“ ре но ми ра ног бе о град ског до ку мен т а ри сте Вла ди ми ра Пе ро ви ћа, ко ји је на и шао на из у зет но до бар при јем пу бли ке и по брао је низ на гра да на фе сти ва ли ма у Ср би ји, у дру гим зе мља ма ре ги о на, као и на филм ским смо тра ма ши ром Евро пе. Овај филм ин три гант ног на сло ва, ко ји је сни мљен про шле го ди не у про дук ци ји Цен тра за кул ту ру из Тив та, ин спи ри сан је јед ним за ни мљи вим оби ча јем ко ји се до дан да нас са чу вао у Пе ра сту: ри ту ал ним жр тво ва њем нај леп шег пе тла (или ко ко т а, у ло кал н ом го во ру), при ве за ног за да ску ко ја плу та мо рем, на ко га пу ца ју са оба ле. Овај оби чај и па ра да ме шта на при ре ђу ју се сва ког 15. ма ја у знак се ћа ња на до га ђај из 17. ве ка и вре ме на тур ске оп са де Пе ра ста, ка да је је дан Пе ра шта нин пр вих хи цем убио тур ског за по вед ни ка, на кон че га су се на па да чи раз бе жа ли. Ка ко ка же ре ж и с ер и сце н а р и с та фил ма Вла ди мир Пе ро вић, овај

је дин стве ни и жи во пи сни оби чај био је са мо по ла зи ште за сло је ви то аутор ско ис тра жи ва ње о сми слу крв не жр тве, ко ја кроз ме та фо ру о жр тво ва ном пев цу на во ди на раз ми шља ње о ко нач ним пи та њи ма жи во та и о не зна ним ни ти ма суд би не ко је по вла че су ђа је. До ку м ен т а р ац Вла д и м и р а Пе ро ви ћа осво јио је пр ву на гра ду у ре ги о нал ној кон ку рен ци ји фе сти ва ла „За греб докс”,

„Норвешка шума” Муракамија

филм са за ра дом од 17 ми ли о на до ла ра од пре ми је ре сеп тем бра про шле го ди не. Тран, по знат по фил мо ви ма „Ми рис зе ле не па па је” и „Ци кло”, успе шно је при ме нио сво ју сен зу ал ност на Му ра ка ми јев ро ман ко ји је при ча о ја пан ском сту ден ту и ње го вим ве за ма са три же не.

као и на фе сти ва лу „Злат на бу кли ја” у Ве ли кој Пла ни, а не дав но је са успе хом при ка зан на фе сти ва лу „Спа сти и са чу вати” у гра ду Хан ти-Ман сиј ску у Ру си ји, где је аутор про гла шен за ла у ре а та. По ред то га, овај филм при ка зан је на фе сти ва ли ма у Бе о гра ду, у Под го ри ци, као и на дру гим филм ским смо т ра ма у Сло вач кој, Шпа н и ј и, Тур с кој, Ру с и ј и и дру гим зе мља ма, а у ју лу ће по

по зи ву би ти при ка зан на фе сти ва лу у Нан си ју на Ло ре ни у Фран цу ској. Филм „Жи вот, при кљу че ни ја и одр жи ви раз вој јед ног ко ко та” ће би ти пре ми јер но пред ста вљен но во сад ској пу бли ци у окви ру про г ра ма фе с ти ва л а „Си не ма си ти” на про јек ци ји за ка за ној за уто рак, 21. јун у 19.00 ча со ва у филм ској са ли Кул тур ног цен тра Но вог Са да. Б. Хложан

„Монтевидео, Бог те видео” 2

Нови филм браће Коен Аме р ич к и ре д и т ељ с ки пар бра ћа Ко ен по чео је рад на но вом фил му, у ко јем ће ва жну уло гу има ти жи ва му зи ка. „Да, би ће ту ве ћи ном жи ва му зи ка”, ка зао је Итан Ко ен. „Ра ди мо на фил му са му зи ком, ко ја је ве ћи ном из ве дена ужи во, са јед ним ин стру мен том”, до дао је Џо ел Ко ен. Bраћа Ко ен не дав но су на п и с а л а сце н а р ио за филм

„Гам бит„, чи је су зве зде Ко лин Ферт, Ка м е р он Ди ј аз, Алан Рик ман и Стен ли Ту чи. Њи хов по след њи филм „Чо век зва ни хра брост” био је но ми но ван за Оска ра у де сет ка те го р и ј а. Филм бра ћ е Ко е н „Не ма зе мље за стар це” до био је 2007. че ти ри Оска ра, укљу чу ј у ћ и на г ра д е за нај б о љ и филм и ре жи ју.

После Холивуда и Боливуда, долази Коливуд На у ч н о-фан т а с тич н и филм „Енд хи ран” (Ро бот) сни мљен је на та мил ском је зи ку и до жи вео је ве ли ки успех ши ром Ин ди је, али и у ино стран ству, и зва нич ни ци се са да на да ју да ће по мо ћи про бо ју „Ко ли ву да” - та мил ске филм ске ин ду стри је. На зва на по ју жном ин диј ском квар ту Ко дам ба кам, где се на ла зе филм ски сту ди ји, та мил ска филм ска ин ду стри ја ци ља да до жи ви исти успех као и Бо ли вуд, хин ду филм ска ин ду стри ја са се ди штем у Мум ба и ју, пи шу фран цу ски ме ди ји. За сни ма ње „Енд хи ра на” одво је на је су ма од 35 ми ли о на до ла ра, упо тре бље на је нај но ви ја тех но ло ги ја, а глум ци су ве ли ке зве зде. Пре ми је ра фил ма је би ла у ок то бру про шле го ди не, са пре во дом на хин ду и те лу гу је зик, као и ти тло ви ма на ен гле ском. У ди стри бу тер ској ку ћи „Ерос ин тер не ше нел” ка жу да им је ово нај про фи та бил ни ји филм, јер је са мо у пр вој не де љи при ка зи ва ња на свет ским бла гај на ма за ра дио ре корд них 13,8 ми ли о на до -

ла ра, укљу чу ју ћи и 4,4 ми ли о на до ла ра у САД. Пре ма по да ци ма ин диј ске Фе де рал не кан це ла ри је за тр го ви ну и ин ду стри ју (ФИ ЧИ) из 2009. го ди не, Ко ли вуд сни ма око 150 фил мо ва го ди шње, што му до но си при ход од 170 ми ли о на до ла ра. И по ред то га, ма ло љу ди ван

Авантура, хумор и романса

ку. Че твр ти део, сни мљен 2008. го ди не, ни је до сти гао успех пр вих фил мо ва, а не дав но су се по ја ви ли нат пи си да би и пе ти део мо гао да бу де сни мљен. Лист „Ен тер тејн мент ви кли” на во ди да је пр ви део се ри ја ла – од смр ти Ал фре да Мо ли не до

Мар се ја до Мон те ви деа као и њи хо во уче шће на Мон ди ја лу где су осво ји ли тре ће ме сто. Сце не дво не дељ ног пу то ва ња до Уру гва ја сни мље не су кра јем про шле го ди не на по себ но кон стру и са ном бро ду Ба ран ди, а ам би јент Те не ри фа по слу жи ће за сни ма ње сце на ко је се до га ђа ју у Мон те ви деу. Ре ж и с ер и дру гог де л а фил ма би ће Дра ган Бје ло гр лић. На сни ма њу на став ка уче ство ва ће исти глум ци који су ти ма чи ли уло ге фуд ба ле ра у пр вом фил му, а придру жи ће им се и Изан Зе лић у уло зи фуд ба ле ра Иви це Бе ка.

ТАМИЛСКА ФИЛМСКА ИНДУСТРИЈА У УСПОНУ

НАВРШИЛО СЕ ТРИДЕСEТ ГОДИНА ОД ПРЕМИЈЕРЕ ПРВОГ ДЕЛА ИНДИЈАНЕ ЏОНСА

Пре три де сет го ди на, тач ни је 12. ју на, у аме рич ким би о ско пи ма пре ми јер но је при ка зан пр ви део се ри ја ла „Ин ди ја на Џонс – Оти ма чи из гу бље ног ков че га”. Ре жи с ер Сти вен Спил берг је 1975. го ди не са фил мом „Ај ку ла” из ми слио лет њи блок ба стер, а Џорџ Лу кас га је, две го ди не ка с ни ј е, уса в р ш ио „Ра то в и ма зве зда”. Ова дво ји ца фил ма џи ја су по том удру жи ла сна ге и 1981. го ди н е сни м и л а филм ко ј и ће ожи ве ти аван ту ри стич ки жа нр пра вом до зом ак ци је и ху мо ра – Ин ди ја ну Џон са. У фил му чи ја се рад ња де ша ва 1930-их, ар хе о лог Џонс по ку ша ва да про на ђе мит ски за вет ни ков чег пре на ци ста ко ји же ле да га ис ко ри сте ка ко би сво ју вој ску учи ни ли не по бе дљи вим. Пр ва три де ла се ри ја ла о по пу лар ном ар хе о ло гу има ла су јед н о с тав н у али упе ч а т љи ву при чу, до вољ но ху мо ра, ро ман се и аван ту ре да при ву ку пу бли -

СНИМА СЕ

Дру ги део фил ма „Мон те ви део, Бог те ви део” о уче шћу др жав не ре пре зен та ци је на Пр вом свет ском пр вен ству у фуд ба лу 1930. го ди не почeo je да се сни ма на Те не ри фи ма сре ди ном ју на, са оп шти ла је про ду цент ска ку ћа „Ин тер ме диа Нетwорк”. Eкипа фил ма про ве шће на ло ка ци ји око че ти ри не де ље. Пр ви део, ко ји је у срп ским би о ско пи ма ви де ло ви ше од по ла ми ли о на љу ди, го во ри о фор ми ра њу др жав не ре пре зен та ци је пред Пр во свет с ко пр в ен с тво у Уру гвају. Рад ња дру гог де ла пра ти фуд б а л е р е на њи хо вом пре ко о ке ан ском пу то ва њу од

НА ШАНГАЈСКОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВА ЛУ

Фран ц у с ко-ви ј ет н ам ски ре жи сер ко ји је сни мио филм по бест се ле ру Ха ру ки ја Му ра ка ми ја „Нор ве шка шу ма”, ре као је да су ки не ски цен зо ри одо бри ли ње гов филм и да ће он би ти при ка зан на филм ском фе сти ва лу у Шан га ју.

Tран Анх Хунг ре као је аген ци ји Асо ши јеј тед прес да су, тра ди ци о нал но стро ги ки не ски цен зо ри за тра жи ли не ко ли ко из ме на, јер у фил му има сце на сек са и са мо у би ста ва, али да су одо бри ли филм и та ко омо гу ћи ли ње го во при ка зи ва ње у Ки ни. Ре жи сер је, го во ре ћи на мар ги на ма Шан гај ског филм ског фе сти ва ла, ре као да су за тра же не из ме не „ма ле и не ва жне”\. У Ки ни, Му ра ка ми има ве ли ки број обо жа ва ла ца и Тран се на да да ће они до при не ти по пу лар но сти фил ма ко ји је већ са да ње гов нај про фи т а бил ни ји

dnevnik

зло коб ног по след њег сним ка скла ди шта – са вр ше на за ба ва и тип фил ма ко ји у по ре ђе њу са „филм ским ре мек де ли ма” истин ски при па да му зе ју филма. У не дав ном ин тер вјуу Спил берг се при се тио да је у то вре ме же лео да сни ми је дан од

фил мо ва о Џеј мсу Бон ду али га је ње гов при ја тељ Лу кас по звао и ре као да има не што мно го бо ље од бри тан ског шпи ју на – ар хе о ло га Џон са. Спил берг је пр во бит но же лео да Џон са глу ми Том Се лек, али Лу кас је ин си сти рао на Ха ри со ну Фор ду са ко јим је ра дио на „Аме рич ким гра фи ти ма” и „Ра то ви ма зве зда”. Филм је за ра дио 209 ми ли о на до ла ра, огром на су ма за Ре га но ву Аме ри ку, Форд је по стао је дан од нај и спла ти ви јих глу ма ца, а Спил берг и Лу кас ве ли ке филм ске ико не. Уочи 30-го ди шњи це пре ми је ре фил ма, бич ко ји је ко ри шћен у фил му ста вљен је на аук ци ју и про це њен је на 50.000 фун ти. Аме рич ки ин сти тут за филм је 2003. го ди не про гла сио Ин ди ја н у Џон с а дру г им нај ве ћ им филм ским хе ро јем. 2010. го ди не био је дру ги на ли сти нај ве ћих фик тив них ли ко ва свих вре ме на по сле Шер ло ка Хол мса.

ју жног де ла Ин ди је зна за Ко ли вуд, фил мо ве ко ји се та мо сни ма ју и глум це ко ји су то ли ко по пу лар ни да им се, чак, по ди жу хра мо ви. „Око 90 од сто на ших фил мо ва су са мо за до ма ће тр жи ште. Али, с об зи ром да у фил му глу ме Ра џи ни кант и бо ли вуд ска зве зда

Ај швар ја Раи, а му зи ку је на пи сао Оска ро вац Ала Рак ха Рах ман, на да ли смо се да ће филм има ти и свет ски успех”, ре као је про ду цент Хан срај Сак се на. Он је до дао да је филм, за са да, на бла гај на ма ши ром САД, Ве ли ке Бри та ни је, Син га пу ра и Ма ле зи је за ра дио ви ше од 90 ми ли о на до ла ра и да на ста вља да по сти же успех. „Не дав но сам лан си рао филм у Ју жној Ко ре ји, а пре то га на Тај ва ну. Мо гу са мо да ка жем да сам био ве о ма из не на ђен ка да сам ви део ка ко је је дан та мил ски филм при мљен ов де”, ис та као је Сак се на. Он сма тра да тр жи шта ван Ин ди је има ју ве ћи по тен ци јал, али је нај ве ћи про блем то што про ду цен ти сма тра ју да им то ни је по треб но, јер су фил мо ви ве о ма до бро при хва ће ни код до ма ће пу бли ке. Би ло ка ко би ло, Ко ли вуд ће мо ра ти још да че ка на ме ђу на род ну сла ву, баш као што је то би ло и са Бо ли ву дом, за кљу чу ју фран цу ски ме ди ји. (Танјуг)

Живот без Харија Потера Глу ми ца Ема Вот сон, ко ја глу ми Хер ми о ну Грен џер у фил мо ви ма о де ча ку-ча роб ња ку Ха ри ју По те ру, на ја ви ла је ка ко се спре ма за но во по гла вље у свом жи во ту, пи шу аген ци је. Вот со но ва је, у ин тер вјуу ли сту „Вог” ре кла да са да мо ра да про на ђе свој пут из ван ба ло на, ка ко је опи са ла свој део си гур ног жи во та док је успе шно сни ма ла фран ши зу о Ха ри ју По те ру. „Же лим да жи вим као Пе ти Смит”, ре кла је Ема Вот сон о овој пе ва чи ци, ви зу ел ној умет ни ци и пе сни ки њи и до да ла ка ко же ли ви ше да упо зна сво ју кре а тив ну стра ну. Ема Вот сон ће по след њи пут за и гра ти као Хер ми о на Грен џер у по след њем де лу фил ма о Ха ри ју По те ру „Ха ри По тер и ре ли кви је смр ти: дру ги део”, ко ји би тре бао да има сво ју пре ми је ру у ју лу ове го ди не.

Ева Мендес у крими драми Глу ми ца Ева Мен дес игра ће у кри ми на ли стич ком фил му „The Place Beyond The Pines” ко ји ће сни ми ти Де рек Си јан франс. При ча фил ма пра ти ће об ра чун пљач ка ша ба на ка (Ра јан Го злинг) и по ли цај ца ко ји је пре шао у по ли ти ча ре (Бре дли Ку пер). Eви Мен дес је при па ла уло га мај ке пљач ка ше вог де те та. Сни ма ње ће по че ти у ју лу, а филм би тре ба ло да стиг не у би о ско пе 2013. Ева Мен дес је игра ла у фил мо ви ма „Љу бав ни те ра пе ут”, „Тр ка с vременом”, „Ре зер вни игра чи”, „Осло ни се на ме не”, „Зли по руч ник: Њу Ор ле анс”, „Дан обу ке”, „Чи стач” и „Па кле не ули це 2”.

kULTURA

dnevnik

ponedeqak20.jun2011.

23

С ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ“ У НОВОМ САДУ

Ауторски филм у фокусу Прексиноћ је у новосадском биоскопу „Арена синеплекс“, у до последњег места гледаоцима испуњеној, највећој сали 5, пољска редитељка Дорота Кеђежавска прогласила отвореним Интернационални филмски фестивал „Синама сити“. Њој је претходно наш истакнути редитељ Срђан Карановић уручио фестивалску награду „Ибис“ за допринос европском филму. Овом приликом, такође, на свечаном отварању поздрављен дугим аплаузом, легендарни југословенски и српски глумац Велимир Бата Живојиновић примио је „Ибиса“ за животно дело. Награду му је уручио директор „Синема ситија“ Милош Игњатовић.

- Нећу да процењујем квалитет ових манифестација. Сад сам чуо запањујућу цифру. На овом фестивали имате 14 разних селекција и 150 филмова...Такви смо ми Срби! Хвала вам на награди и дај боже да

ми ово није последња - рекао је Живојиновић захваљујући се на признању. Одмах затим стигао је и до биоскопа под отвореним небом, у Дунавском парку, да поздрави поблику пред пројекцију филма „Валтер брани Сарајево“, првог од неколико који ће бити приказани у оквиру омаж програма њему посвећеног. После, модерно осмишљеног и ефектног чина отварања, у оквиру којег су представљени чланови жирија такмичарских селекција, приказано је, ван конкуренције, остварење „Сутра ће бити боље“ Дороте Кеђежавске, иначе и председнице жирија селекције „Егзит поинт“ (избор из њеног филмског опуса може се видети у омаж програму њој посвећеном). Реч је о драми на путу, која прати покушај тројице малишана бескућника, да се из Русије, илегално, пребаце у Пољску. У фокусу ове

филмске приче су карактери, на првом месту најмлађег дечака, а затим и успутних ликова. И док се њихова авантура, потенцијално узбудљива и документаристички сугестивна, третира као драматуршка потка за у суштини поетизовани визуелни исказ, она стварносна драма од које се пошло, до краја не добија потребну и очекивану снагу. У неку руку се „Сутра ће бити боље“ може гледати као занимљив, ауторски ризичан покушај нестандардне студије карактера на фону постсоцијалистичке реалности. Системи се мењају, са њима тек понешто и од иконографије. А људи? Мање више они остају исти. О амбицијама „Синема ситија“, да понуди обиље, а акценат стави на ауторски филм, говори и податак да је рецимо већ првог фестивалског дана на програмима било тринаест остварења, за новосадску публику углавном премијерно при-

Пољској редитељки Дороти Кеђежавској награду „Ибис” уручио је редитељ Срђан Карановић

казаних. И чини се да су гледаоци реаговали брже него што је уобичајено. Готово све фестивалске локације су биле врло добро попуњене, што говори да Новосађани од првог дана знају да је Фестивал у току. На уводној конференцији за новинаре уочи отварања „Синема ситија“ могло се чути да је овогодишњи буџет Фестивала исти као и

прошле године и износи 40 милиона динара, а обезбедили су га Покрајина, град Нови Сад и Република Србија. Како је директор фестивала Милош Игњатовић истакао, са салама „Арене синеплекс“ и реновираним биоскопом у Културном центру Новог Сада „Синема сити“ је инфраструктурно консолидован и

спреман за „искорак даље“ са фокусом на аторски филм. Програмска директорка фестивала Бојана Бандић је нагласила да је очито и поверење домаћих продуцената који су на „Синема сити“ радо послали своје филмове у такмичарску селекцију „Национална класа“, у којој имамо чак четири премијере. В. Црњански

ЗРЕЊАНИНСКО ПОЗОРИШТЕ „ТОША ЈОВАНОВИЋ“ ПРЕМИЈЕРОМ ЗАВРШИЛО СЕЗОНУ

Стерија, Егон Савин и тамбураши

Фото: С.Шушњевић

ПРОСЛАВЉЕНИ ГЛУМАЧКИ ЈУБИЛЕЈИ У СНП-у

Успешни ђаци Бранка Плеше Генерацији глумаца у којој су Предраг Момчиловић, Весна Ждрња, Гордана Ђурђевић Димић, Александар Алач, Марија Опсеница, Ана Шимунџа и други, која је пре четврт века стасавала у класи Бранка Плеше на новосадској Aкадемији уметности , био је посвећен јучерашњи пријем у Српском народном позоришту, који је иницирала једна од њих, Тијана Максимовић, желећи да овај јубилеј обележи са својим колегама.

- Беше давно, али сви пунимо 25 година рада ове године, а ја сам се просто одважила да тако нешто направим и за своје колеге, и за све људе са којима сам радила. Пре свега, наравно, за моју класу, да заједно прославимо 25 година рада - каже глумица Тијана Максимовић, додајући да су то сви оберучке прихватили, али да, нажалост, увек обавезе спрече да се баш сви окупе. На питање да ли је ова генерација досад постигла оно што је хтела и да ли је имала услове за то, Тијана Максимовић напомиње да услова увек има, уколико је неко такав да пре свега воли посао за који се определио,

а ако се определи за академију, просто је немогуће да не воли посао који треба да ради целог живота.

- Верујем да је цела наша класа, која је била изузетна, бар по причи Бранка Плеше онда када смо завршавали факултет, за пуно генерација које су дошле после нас, била пример како се радило, с каквим ентузијазмом, и уопште бригом о свему, о литератури, знању, информацијама које су нам стизале са стране, гледању представа, учествовању на свим могућим фестивалима још на академији. Мислим да смо ми једна од ретких генерација која је просто имала услова да направи све што је могла. Када уђете у позориште, када конкретно уђете у посао, онда ту већ ништа није сигурно. Имате само оно с чим сте дошли. За редитеље који долазе у позориште, ви сте можда само једна добра сировина од које ће се тек нешто направити, овако или онако. Али, и ту смо имали среће. Од првог дана смо буквално сви листом били у поделама, радили наравно не главне улоге, но временом се све то искристалисало. Па погледајте само каријеру Гордане Ђурђевић Димић... Н. П-ј.

НА ПРАШКОМ КВАДРИЈЕНАЛУ СЦЕНСКОГ ДИЗАЈНА И ПРОСТОРА

Отворен Национални павиљон Србије Национални павиљон Србије, на коме су у оквиру Прашког квадријенала сценског дизајна и простора, представљени пројекти „Измештање„ Доријана Колунџије и „Без назива„ Јожефа Нађа, отворен је у петак у Прагу. Национални павиљон Србије отворила је државна секретарка у Министарству културе, информисања и информационог друштва Снежана Стојановић Плавшић уз присуство амбасадорке Србије у Чешкој Маје Митровић и бројних посетилаца. Снежана Стојановић Плавшић је на отварању Националног павиљона истакла значај наступа Србије на Прашком квадријеналу, на коме ће током 11 дана бити представљене 62 земље. Пројекат „Измештање„ представља 3Д холограмску инсталацију за интернет извођење уживо, а у њему

учествују Далија Аћин, Синиша Илић и Бојан Ђорђев, Игор Штанглицки, Ана Софреновић, Драган Милеуснић, Жељко Срдановић и Мања Ристић. Изграђена у форми мале театарске сцене, платформа у себи комбинује средства интернет комуникације са дигиталним-виртуелним простором и омогућава уметницима са различитих географских локација да тимски креирају живо извођење са удаљених места које ће физички присутна публика моћи директно да доживи на изложби. Представа „Без назива„ Јожефа Нађа је копродукција Киоска, платформе за савремену уметност и Регионалог Креативног Атељеа „Јожеф Нађ„ из Кањиже. Преформанс се одвија у коцки димензија четири пута пет метара, у којој се у трајању од 80 минута догађа кореографско,

естетско и филозофско истраживање простора интимности, а поред Нађа у представи игра и Ан Софи Ланселин. Прашко квадријенале, које организује Министарство културе Чешке под патронатом председника Чешке и уз подршку УНЕСКО-а управе града Прага, биће одржано од 16. до 26. јуна. Овогодишње издање Прашког квадријенала ће понудити више од традиционалне такмичарске поставке националних павиљона, у оквиру које је пријављен рекордан број учесника из 62 земље. Посетиоци Прага ће у током 11 дана моћи да открију јединствену изложбу перформанса на отвореном, под називом „Раскршће: Између интимности и спектакла„, на којој наступа 30 реномираних светских уметника.

Премијером представе „Зла жена“ Јована Стерије Поповића, у адаптацији и режији Егона Савина, Народно позориште „Тоша Јовановић“ је прошлог петка завршило текућу сезону. Но, љубитељи позоришта моћи ће још ових дана да погледају неку од представа зрењанинског позоришта, до петка 24. јуна, када ће се званично задњи пут на њиховој сцени спустити завеса у овој сезони. О овој новој представи зрењанинског позоришта наши читаоци су већ имали прилике да читају, а о атмосфери у петак тек да се каже да је славље у башти клуба „Зелено звоно“ у претоплој ноћи протекло уз тамбураше ансамбла „Мелем“ који су и актери представе. Тако се и музика из представе преселила се на сцену у башти,

Из представе „Зла жена”

заједно са редитељем, глумцима, публиком и пријатељима овог позоришта. Премијеру нове представе у режији Егона Савина пратила је и

Фото: Б. Лучић

изложба фотографија из његових представа, чији је аутор Бранко Брандајс. Изложба је прошле недеље отворена у Позоришном клубу „Зелено звоно”. Н. П-ј.

НА ИЗЛОЖБИ СКУЛПТУРА „МЕРМЕРНИ ЗАПИСИ“ АНДРЕЈЕ ВАСИЉЕВИЋА БАЋА

Размишљање од облика до облика Скулптор Андреја Васиљевић Баћо приредио је ових дана изложбу под називом „Мермерни записи“ у свом атељеу на Петроварадинској тврђави, простору у којем, како сам каже, „није ништа класично, нема разношења и аранжирања скулптура“, и у којем он гради „организацију про-

асоцијације на Петроварадинску тврђаву. Она је круна над Дунавом. Посматрам је као масу, као надоградњу на стенама на којима се простире – наводи аутор Андреја Васиљевић. Скулптура, по његовим речима, „има споља форму а све вредности, сви сокови који је напра-

Андреја Васиљевић Баћо у атељеу на Петроварадинској тврђави Фото: С. Шушњевић

стора, и продубљује размишљања од облика до облика“.

- Петроварадинска тврђава има фантастичну обликовност која ме је провоцирала да истражујем. То је круг мог интимног кретања, спољни простор са којим комуницирам. То су по мени некакви изваци, фрагменти из предела,

више напрегнутом често се не виде“.Он зато настоји да дочара унутрашњу снагу скулптуре која мора да изађе на површину.

- Асоцијацију предела дају сама гибања површина а оне су одраз унутрашњих збивања. Покушавам да уђем у језгро, у текстуру, у душу камена а да га не узне-

мирим. Увек пратим линеарну сензацију која облик визуелно затвара у компактну масу.У скулптури правим линеарну сензацију која облик визуелно затвара у компактну масу. У скулптури правим жљебове, зарезе, трагове у које утискујем алуминијумске или бронзане жице да се добије јединствена, хармонична, складна форма, или је драматизујем мењајући порекло материјала, на пример користим стакло и дрво. Нарочито волим призвук топле боје метала. Тако настају апстрактни стилизовани облици, ослобођени сувишних асоцијација а спајам их бронзаним апликацијама које срастају са жљебовима не нарушавајући камен – објашњава аутор. Андреја Васиљевић је 1972. завршио вајарство на Академији ликовних уметности у Београду у класи Миодрага Поповића. Учествовао је у раду многих међународних вајарских симпозијума и ликовних колонија, а учествовао је на више од сто колективних изложби у земљи и иностранству. Имао је и више од десет самосталних изложби. Васиљевић је добитник низа признања и аутор је више јавних споменика и културних обележја у Новом Саду, Бечеју, Гајдобри, Руми, Краљевцима, Матарушкој Бањи, Растини, Теслићу... Н. Пeјчић

24

svet

ponedeqak20.jun2011.

Gej vi kend u Evropi BE^, SO FI JA, BU DIM PE [TA, ZA GREB: U nekoliko evropskih prestonica u subotu su odr`ane gej parade, u kojima su u~esnici pozvali na jednaka prava za sve, bez obzira na seksualnu orijentaciju, a skupovi su uglavnom pro{li bez ve}ih incidenata, uz jake mere policijskog obezbe|ewa.

Desetine hiqada qudi pro{etalo je u austrijskoj prestonici Be~u, uzvikuju}i da `ele okon~awe diskriminacije u dru{tvu. „Ima nas skoro 100.000, prijatno smo iznena|eni”, kazao je Kristijan Hegl iz Homoseksualne inicijative, glavne gej organizacije u Be~u, preneo je Frans pres.Policija nije saop{tila ta~an broj u~esnika parade u prestonici Austrije. [etwa u Sofiji protekla je uz velike mere policijskog obezbe|ewa, a jedini mawi incident zabele`en je na po~etku {etwe kada je motociklista poku{ao da pre{ece put u~esnicima povorke i tada niko nije povre|en, javila je bugarska agencija BTA. Me|u u~esnicima povorke na{ao se i socijalisti~ki kandidat za gradona~elnika Sofije, Georgi Kadijev, koji je rekao da se paradi pridru`io da bi podr`ao toleranciju u dru{tvu.

U~esnici parade u ma|arskoj prestonici Budimpe{ti, wih oko 1.500, morali su, uz jako policijsko obezbe|ewe, da {etaju alternativnim putevima da bi izbegli protivnike odr`avawa tog skupa. Policija je morala da kordonima odvoji u~esnike {etwe od grupe od oko 500 qudi, koji su bili o{i{ani do glave.

U Zagrebu je uz jako policijsko obezbe|ewe i u senci incidenata na istom skupu u Splitu, odr`ana 10. Parada ponosa, na kojoj je, prema proceni organizatora, u~estvovalo od 3.500 do 4.000 qudi. Portparol policije Krunoslav Borovec, i sam u~esnik povorke, saop{tio je da je skup u Zagrebu okupio oko 2.000 qudi, da je zbog vre|awa ili neposedovawa li~nih dokumenata privedeno 17 qudi, ali da nije bilo ve}ih incidenata.

U koloni koja je prolazila centrom grada bili su, izme|u ostalih, poslanica Hrvatske narodne stranke Vesna Pusi}, poslanici socijaldemokratske partije Mirela Holi i [ime Lu~in, kao i srpski poslanik Milorad Pupovac.

Savet za qudska prava Ujediwenih nacija usvojio je u subotu rezoluciju kojom se tra`e jednaka prava za sve qude, bez obzira na seksualnu orijentaciju.

(Ta njug)

dnevnik

BAN KI-MUN TRA @I PO LI TI^ KO RE [E WE ZA LI BI JU

Ci vi li i da qe ko la te ral na {te ta

TRI PO LI, WU JORK: Libijski zvani~nici tvrde da je u napadu NATO snaga na stambenu ~etvrt u isto~nom delu Tripolija ju~e poginulo vi{e civila. Agencija Frans pres prenela je da su libijski zvani~nici pokazali novinarima tela pet qudi za koje je portparol vlade Musa Ibrahim rekao da su poginuli u vazdu{nom napadu NATO-a na stambenu ~etvrt, dok Rojters prenosi da je u napadu ubijeno sedam civila.

Prema najnovijim podacima libijskog ministarstva zdravqa u vazdu{nim napadima NATO snaga poginulo je 856 civila od po~etka intervencije u martu, ali podaci ne mogu da budu nezavisno potvr|eni. ^etiri pobuwenika poginula su ju~e u napadu snaga libijskog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja na wihove polo`aje zapadno od Misrate. „Gadafijeva vojska napredovala je oko jedan kilometar, poku{ali su da pre|u na na{u stranu, a mi smo branili polo`aj. Zato smo pretrpeli gubitke”, izjavio je pobuwenik Mohamed Ahmed.

Pobuwenici, koji poku{avaju da se probiju ka gradu Zlitan, koji je pod kontrolom Gadafijevih snaga, na artiqerijski napad uzvratili su napadom iz raketnih baca~a.

Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun izjavio je, posle razgovora sa ~elnicima nekoliko najuticajnijih me|unarodnih organizacija, da su primetni prvi znaci po~etka pregovara~-

kog procesa za re{ewe krize u Libiji. „Upozoriv{i da predstoji dug put do postizawa sporazuma, generalni sekretar rekao je da su po~eci pregovara~kog procesa u toku, pod pokroviteqstvom wegovog specijalnog izaslanika za Libiju

Abdulilaha Katiba”, a preneo AFP. Predstavnici UN, Evropske unije, Arapske lige, Organizacije islamske konferencije i Afri~ke unije ukazali su ju~e u Kairu, na sastanku posve}enom re{avawu libijske krize, na neophodnost da se u politi~kom procesu prona|e re{ewe konflikta.

Generalni sekretar UN se u sastanak, u kojem su, izme|u ostalih, u~estvovali visoka predstavnica

EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton, odlaze}i {ef Arapske lige Amr Musa, predsednik Komisije Afri~ke unije @an Ping i generalni sekretar Organizacije islamske konferencije Ekmeledin Ihsanoglu, ukqu~io putem video-linka.

Generalni sekretar je kazao da iznala`ewe politi~kog re{ewa za krizu u Libiji ostaje prioritet UN. Ban je izrazio i veliku zabrinutost zbog nasiqa i humanitarne krize u Libiji, ukazav{i na mawak hrane, goriva i ograni~en pristup vodi i medicinskoj za{titi. On je o tome ju~e telefonom razgovarao sa libijskim premijerom Bagdadi Mahmudijem.

(Ta njug)

U Av ga ni sta nu po ginulo osam voj ni ka NA TO-a KA BUL: NATO je saop{tio ju~e da je tokom prethodnog dana u Avganistanu poginulo osam pripadnika me|unarodnih snaga, a avganistanski zvani~nici su izjavili da su u napadu na nema~ki konvoj poginula dva civila.

Jedan strani vojnik poginuo je u napadu pobuwenika, trojica su ubijena u sukobima u subotu, a ~etiri pripadnika NATO snaga poginula su u saobra}ajnoj nesre}i. Alijansa nije objavila nacionalnost `rtava, prenela je agencija AP.

Ovog meseca poginulo je ukupno 38 vojnika Alijanse, dok je od po~etka godine stradalo 244 vojnika. Dva Avganistanca su poginula u napadu na nema~ki vojni konvoj na glavnom putu na severu Avganistana.

Porptarol provincijske vlasti Muhbobulah Sajedi izjavio je da su poginuli civili bili pe{aci koji su se zadesili u blizini eksplozije, a da je napad verovatno izveo bomba{ samoubica.

(Ta njug)

Ta li ba ni na pa li pa ki stan ski kon trol ni punkt ISLA MA BAD: Tri pakistanska vojnika poginula su, a najmawe 13 raweno u napadu vi{e desetina talibana na kontrolni punkt u blizini granice sa Avganistanom, saopstili su ju~e pakistanski zvani~nici.

Napad se dogodio u oblasti Mohmand koja se grani~i sa is-

to~nom avganistanskom provincijom Kunar, rekao je lokalni zvani~nik Mahsud Husain, prenosi AFP. „Islamisti, najmawe 50 wih sa lakim i te{kim naoru`awem, izveli su napad na vojni punkt nakon ~ega je usledio obra~un koji je trajao sat vremena”, re-

kao je Husain. Mohmand je jedna od sedam provincija u pograni~nom plemenskom regionu izme|u Pakistana i Avganistana gde talibani i pripadnici Al Kaide ~esto izvode napade na policiju i snage bezbednosti, podse}a AFP. (Ta njug)

Ita li jan sko ostr vo Lam pe du za uto ~i {te ile gal nih imi gra na ta

Ne vo qe Tur ske i Ita li je s iz be gli ca ma VA [ING TON, AN KA RA, LAM PE DU ZA: SAD su izrazile spremnost da pomognu Ankari u re{avawu problema sa sirijskim izbeglicama koje posledwih dana u sve ve}em broju sti`u u isto~nu Tursku. Pozivaju}i se na diplomatske izvore u Va{ingtonu, novinska agencija Andolija izve{tava da su dve zemqe „u bliskim konatktima“ oko sada{we krize u Siriji. [efovi diplomatija SAD i Turske - Hilari Klinton i Ahmet Davutoglu - pro{le sedmice su razgovarali o problemima u regionu prilikom susreta u Abu Dabiju.

Amerika je pozdravila napore Turske oko zbriwavawa sirijskih izbeglica i ponudila je pomo} Turskoj u re{avawu tog sve tog sve te`eg problema, javila je agencija.

U Tursku je dosad stiglo 10.500. izbeglica iz Sirije me|u kojima je i nekoliko desetina rawenika. U Ankari se strahuje od novog, jo{ ve} talasa izbeglica po{to se sukobi u Siriji posledwih dana nastavqaju u pograni~nim mestima prema Turskoj. Ankara gotovo svakodnevno poziva predsednika Ba{ara al Asada da prekine obra~une sa opozicijom i da bez odlagawa po~ne da sprovodi demokratske reforme.

Po{to ti apeli jo{ nisu nai{li na pozitivan o|ek u Damasku, premijer Tajip Erdogan je pre nekoliko dana poru~io svom prijatequ Al Asadu da bi, ukoliko se kriza na-

stavi, mogli da „razgovaraju i druga~ije“.Turski mediji ju~e otkrivaju da bi uskoro moglo da do|e do susreta premijera Erdogana i predsednika Al Asada, mada se ne ka`e kada i gde. Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutere{ do{ao je ju~e u posetu malom ostrvu Lampeduzi, na krajwem jugu Italije, gde }e mu se pridru`iti i poznata holivudska glumica i ambasador dobre voqe UN An|elina Xoli. Gutere{ je razgovarao sa prefektom Agri|enta Fran~eskom Ferandino i gradona~elnikom Bernardinom de Rubeisom i pohvalio je na~in re{avawa problema velikog talasa ilegalnih imigranta koji su naro~ito proteklih meseci pristigli sa severa Afrike u Lampeduzu.

Visoki komesar je, tako|e, izrazio zahvalnost svim snagama koje su u~estvovale u operacijama spasavawa iz mora imigranata ~iji su se brodovi prevrnuli i potonuli. Gutere{ je pohvalio i Xolijevu koja se ve} 10 godina bavi humanitarnim radom, prenela je agencija ANSA. „Ona nije samo filmska zvezda, ve} i stru~na i po`rtvovana osoba koju ~esto pozivam da me prati u misijama. Naravno, ~iwenica da se radi o slavnoj li~nosti u velikoj meri poma`e onome za {ta se zala`emo, ali ona bi to radila i bez bilo kakve reklame. Ona je odli~an ~lan na{eg tima”, kazao je visoki komesar UN. (Ta njug)

Od lo `e no po mi re we Fa ta ha i Ha ma sa TEL AVIV, RA MA LA: Sastanak vo|a rivalskih palestinskih frakcija Fataha i Hamasa, predvi|en za utorak u Kairu, odlo`en je na neodre|eno vreme, saop{tili su ju~e palestinski zvani~nici.O~ekivalo se da }e na tom sastanku lider Hamasa Kaled Ma{al i palestinski predsednik Mahmud Abas, vo|a Fataha, saop{titi ime novog premijera.

Me|utim, s obe strane je potvr|eno da jo{ uvek postoje neslagawa o tome.

Fatah je za premijera nominovao Salama Fajada, koji je i do sada obavqao tu funkciju na Zapadnoj obali, kojom domiira ta

umerenija frakcija. Me|utim, Hamas smatra Fajada fatahovcem iako se on predstavqa kao nezavisan kandidat. Fajad je ina~e svetski priznati ekonomista, obrazovan u SAD i ima podr{ku Zapada, {to mu hamasovci tako|e zameraju.

Fatah i Hamas su u maju u egipatskoj prestonici potpisali sporazum o pomirewu nakon ~etiri godine ponekad krvavih nesporazuma.Na osnovu tog dokumenta predvi|eno je stvarawe prelazne vlade do izbora slede}e godne.

Planirano je tako|e da u toj vladi budu tehnokrate.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KRI STI JAN VULF Ogromna ve}ina Nemca, wih 83 odsto, smatra da nema~ki predsednik Kristijan Vulf, koji uskoro obele`ava godinu dana u slu`bi i svoj 52. ro|endan, dobro predstavqa Nema~ku u inostranstvu, ali i da je predsednik, odnosno, predsedni~ki par, previ{e tih. Vulf, najmla|i nema~ki predsednik i prvi ro|en posle Drugog svetskog rata.

MI HAEL [PIN DE LE GER Putovawe austrijskog vicekancelara i {efa diplomatije Mihaela [pindelegera u Bengazi, koje je bilo planirano za ju~e odlo`eno je zbog problema sa letom.On je trebalo da ponese humanitarnu pomo} i prizna Nacionalni savet. Planirao je da leti transportnim avionom austrijske vojske. Me|utim taj let nije odobrilo Ministarstvo odbrane.

JE LE NA BOR NER Jelena Boner, sovjetski disident i udovica dobitnika Nobelove nagrade Andreja Saharova, preminula je posle duge bolesti u 88. godini, saop{tila je wena }erka Tatjana Jankelevi~. Boner je umrla u subotu u Bostonu, gde je imala prebivali{te.

Bonerova biti sahrawena pored svog supruga Saharova na grobqu u Moskvi. Ona je postala je o{tri kriti~ar Vladimira Putina.

Fran cu ska se la na me ti ver skih sek ti PA RIZ: Malo selo Bigara{ na jugu Francuske na{lo se na meti sekte koja veruje da }e ono jedino pre`iveti Apokalipsu koja navodno predstoji 2012. godine, ali i francuske slu`be za borbu protiv sekti. Prema izve{taju vladine slu`be Miviludes, objavqenom ove nedeqe, navodi se da ovo selo blizu Karkasona treba da bude pod budnom kontrolom sve do 21. decembra 2012. kada }e se, prema proro~anstvu Maja, navodno dogoditi smak sveta.

Milivuldes je osnovan 2002. da bi pratio aktivnost raznih sekti nakon {to je prethodno usvojen zakon koji predvi|a prekr{ajne kazne za zloupotrebu lakovernih qudi od strane onih koji koriste tehnike sna`nog pritiska. To zna~i da se neka sekta mo`e staviti van zakona ako postoje dokazi da je re~ o prevari ili zloupotrebi.

Me|utim, oko sela Bigara{ i istoimenog planinskog vrha vekovima se pletu svakojake legende, ali najve}i prliv posetilaca, posebno pristalica „wu ejxa„, zabele`en je posledwih meseci zbog ~ega su porasle i cene

nekretnina. Vlasti su zabrinute jer sve to stvara prostor za finansijske manipulacije i psiholo{ki uticaj na lakoverne qude. „Mislim da treba da budemo oprezni. Nema mesta paranoji, ali kad vidite {ta se de-

silo u mestu Vako u SAD znamo da ovakav na~in razmi{qawa mo`e da uti~e na lakoverne qude”, izjavio je za Rojters predsednik Miviludesa @or` Fene{. On ima na umu doga|aj iz 1993. kada su ameri~ki federalni

agenti upali u sedi{te religiozne sekte Davidova grana koju je predvodio Dejvid Kore{. Opsada je trajala 50 dana i zavr{ila se juri{om u kojem je u~estvovalo oko 700 qudi uz podr{ku tenkova i helikoptera, ali su se sekta{i sami zapalili pa je smrtno stradalo wih 80.

Bigara{, mesta{ce sa svega 200 stanovnika, odavno je obavijeno velom misterije, delom zato {to me{tani tvrde da je obli`wa planina „izvrnuta naopa~ke” tako da su na povr{ini starije naslage stewa a u ni`im slojevima mla|e. Internet je prepun mitova o ovom mestu - da je ta planina okru`ena magnetskom snagom, da to mesto krije bazu vanzemaqaca pa ~ak i ulaz u drugi svet. Sada su se mnogi upecali na to, veruju}i da }e Bigara{ biti posledwe uto~i{te pred sudwim danom koji se, kako sekta{i veruju, bli`i. Osim Bigara{a, u izve{taju Miviludesa tako|e se upozorava na opasnost od rastu}e aktivnosti apokalipti~kih grupa {irom Francuske uo~i 2012. godine, posebno nakon nedavnih katastrofa koje se tuma~e kao znamewa.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

DA NAS U LUK SEM BRU GU SU SRET [E FO VA DI PLO MA TI JE EU I ZA PAD NOG BAL KA NA

Sr bi ja i Ko so vo za istim sto lom

BRI S EL: Vi so ka pred stavnica Evropske unije Ketrin E{ton predsedava}e sutra u Luksemburgu sastankom {efova diplomatije zemaqa EU i Zapadnog Balkana, na kojem }e, kako je re~eno u Ministarstvu spoqnih poslova, u~estvovati i ministar Vuk Jeremi}.

Prema re~i ma portparol visoke predstavnice EU Maje

Kocijan~i~, sastanak }e biti odr`an u „gimnih” formatu, odnosno bez dr`avnih obele`ja, ~ime je obezbe|eno prisustvo Beograda i Pri{tine za istim stolom. Pored predsedavaju}e E{tonove, na sastanku }e u~estvovati i evropski komesar za pro{irewe [tefan File.

Susret }e biti organizovan na marginama sastanka Saveta

za spoqne poslove EU, a u centru pa`we bi}e proces evropskih integracija regiona. Kosovski mediji javili su da }e Pri{tinu na sastanku predstavqati ministar spoqnih poslova Enver Hoxaj. Re~ je o redovno ministarsko sastanak u okviru „Foruma za Zapadni Balkan”, kakav je u junu pro{le godine odr`an u Sarajevu.

(Ta njug)

Ma sov na vak ci na ci ja pro tiv an trak sa u Bu gar skoj SO FI JA: Vanredna masovna vak ci naci ja pro tiv an trak sa

po~ela je u oblasti Jambol na jugoistoku Bugarske. Veterina-

ri }e najvi{e doma}ih `ivotiwa (krave, ovce, kowe i magarce) vakcinisati u pograni~nim op{tinama Boqarevo i Elhovo. Po~etak ove hitne akcije izazvalo je oboqavawe od antraksa jednog 47-godi{weg stanovnika sela Stefan Karaxovo. Bugarski veterinari su saop{tili da je vlada obezbedila 25.000 vakcina za 50.000 `ivotiwa.

Prema mi{qewu veterinarima, od velikog zna~aja je da se vakcinacija obavi dok je vreme vla`no, kako bi bio poja~an imunitet `ivotiwa. U posledwih 30 go di na u jambol skoj oblasti bilo je 22 ogwi{ta ovog opasnog obo qewa. An traks je opasna bolest koja se karakteri{e visokom intoksikacijom, a na qude se prenosi prilikom kontakta sa zara`enim `ivotiwama i prilikom konzumacije mesa.

(Ta njug)

ponedeqak20 . jun2011.

25

GR^ KI PRE MI JER APE LO VAO NA PO SLA NI KE I GRA \A NE DA PO DR @E VLA DU

Kon sen zus neo p hod ni ji ne go ika da ATI N A: Gr~ ki pre mi jer Slika podeqene nacije ne doJorgos Papandreu pozvao je ju- prinosi re{avawu problema, ~e poslanike da podr`e rekon- rekao je Papandreu, dodaju}i da struisanu vladu koja treba da me|unarodni zajmodavci `ele sprovede ekonomske reforme, da vide Gr~ku da stoji na svojim jer bi nepla}awe duga bila ka- nogama. Gr~ke nov~ane rezerve tastrofa. }e uskoro biti istro{ene bez Gr~ki parlament treba sutra nove tran{e paketa pomo}i Meda glasa o poverewu novoj vladi |unarodnog monetarnog fonda i ~ije je ~lanove Papandreu ime- evropske unije, upozorio je Panovao u petak, posle vi{ednev- pandreu. nih demonstracija gra|ana neOn je obe}ao da }e biti iszadovoqnih vladinim merama pravqene nepravde na~iwene {tedwe. prilikom implementacije spo„Zatra`io sam obnovqeno razuma o zajmu. poverewe vladi jer se zemqa nalazi u kriti~nom trenutku”, rekao je Papandreu na otvarawu trodnevne debate u Skup{tini koja }e se zavr{iti u utorak u pono} glasawem o poverewu novoj rekonstruisanoj vladi Lider desnice Antonis Samaras je uzeo re~ posle Papandreua i ponovio da wegova stranka ne}e dati podr{ku socijalisti~koj vladi jer Papanderu insistira na politici koja ne re{ava probleme ve} ih produbquje.

Gr~ki premijer je po- Gr~ki parlament zvao na odr`avawe referenduSkoro polovina gr~kog bima o promenama politi~kog sira~kog tela `eli da parlament stema, ukqu~uju}i ustav zemqe, odbaci set o{trih ekonomskih preneo je AP. Okriviv{i „namera, sa kojima se vlada sagladuven dr`avni sektor” za ekosila u zamenu za drugi paket nomsku krizu, Papandreu je obepomo}i Evropske unije i Me|u}ao velike promene, dodaju}i da na rod nog mo ne tar nog fon da, }e revizija ustava olak{ati po ka zu ju naj no vi ji re zul ta ti krivi~no gowewe delikventnih istra`ivawa javnog mnewa. Isvladinih zvani~nika.On je apetra`ivawe je sprovedeno 14. i lovao na Grke da podr`e nepo15. juna, nekoliko dana pre nepularne mere neophodne za prego {to je Papandreu u petak revazila`ewe du`ni~ke krize. konstruisao vladu, prenela je

agencija Rojters. U istra`ivawu, u kojem je u~estvovao reprezentativan uzorak od 1.208 ispitanika, ~ak 47,5 odsto izjasnilo se da `eli da parlament odbaci reformski paket i da u Gr~koj budu odr`ani prevremeni izbori. Svega tre}ina ispitanika, wih 34,8 odsto, `eli usvajawe paketa mera koji bi osigurao novi zajam me|unarodne zajednice.

Direktor istra`iva~ke agencije „Ka pa Re se arch”, koja je sprovela istra`ivawe, ka`e da

Grci nisu protiv {tedwe kao takve, ve} da misle da }e se teret reformi nepravedno svaliti najvi{e na siroma{ne, dok }e ga izbe}i oni koji ne pla}aju porez i korumpirani politi~ari. Skoro 90 odsto ispitanika se izjasnilo da nisu optimisti po pitawu pravca kojim se Gr~ka kre}e, ali isto tako 80 odsto wih `ele da Gr~ka i daqe bude u evrozoni.

(Ta njug)

Balkan do Evrope u dve gru pe

CRNA GORA

Sve{tenicima preti opasnost od proterivawa POD GO RI CA: [ezdesetak sve{tenika i monaha moglo bi da bude proterano iz Crne Gore, jer su nadle`ne slu`be odbile wihove zahteve za odobrewe privremenog boravka, a na wihove `albe nije odgovoreno, pi{u ‘’Vijesti’’.

Koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primor ske, pro to je rej Ve li bor Xomi} je izjavio da je {ezdesetak qudi predalo MUP-u zahteve za odobrewe privremenog boravka, ali da u posqedwe dve godine niko od wih na takav zahtev nije dobio pozitivan odgovor. Te navode Xomi} je potkrepio dokumentcijom koju je dao ‘’Vijestima’’ na uvid, optu `iv {i mi ni stra po li ci je Iva na Bra jo vi }a da za pra vo “}utawem administracije” poku{ava da natera te qude da sami odu.

“MUP je te zahteve odbio sa obrazlo`ewem da nisu dostavqeni svi dokumenti. Tra`ili su od sve{tenstva i mona{tva dokaz da je Mitropolija registrovana u Crnoj Gori”, kazao je Xomi}. Istakav{i da MUP ra di pro tiv za ko ni to,

Xomi} je rekao da Mitropoliju crngorsko primorsku priznaje pola crnogorske Vlade, a da su izuzeci samo MUP i Direkcja za nekretnine: “Ne pri-

Velibor Yomi}

zaju nas samo Ivan Brajovi} i Mi}o Orlandi}”.

On je tako|e ukazao da MUP kao drugostepeni organ po dve godine ne odgovara na blagovremeno ulo`ene `albe na za-

kqu~ ke i re {e wa ko ji ma su sve {te nim li ci ma od bi je ni zahtevi za legalni privremeni boravak.

“Na sva ta re{ewa ulo`ene su `albe na koje u va`e}em zakonskom roku od 60 dana nije odgovoreno, a neki qudi ~ekaju i po dvije godine na odgovor iz MUP-a. Sve to ukazuje da treba ozbiq no po sta vi ti pi ta we zloupotrebe slu`benih ovla{}ewa”, rekao je Xomi}.

Xomi} nije mogao da precizira koliko u ovom trenutku u Crnoj Gori boravi sve{tenika i nohana koji nemaju regulisan bo ra vak. List na vo di da u MUP-u proteklih dana nije bilo mogu}e dobiti odgovore na pitawa da li je ta~no da u posledwe dve godine nije odobren niti jedan zahtev za odobrewe boravka, kao ni za{to nije odgovoreno na `albe.

Port pa rol te in sti tu ci je Tawa Kne`evi}-Peri{i}, dva dana nakon {to su joj poslata pitawa, odgovorila je da ministar mora da odredi osobe koje se bave tim pitawem i koje }e odgovoriti na pitawa “Vijesti”.

(Ta njug)

KON GRES BO [WA^ KE STRAN KE

San yak pre ko gra ni~ na re gi ja POD GO RI CA: Dosada{wi predsednik Bo{wa~ke stranke (BS) Rafet Husovi} ponovo je u subotu izabran za predsednika te partije na strana~kom kongresu odr`anom u Podgorici. Na kon gre su su usvo je ni strana~ki program i statut, a izabran je i novi glavni odbor partije.

Po novom programu BS }e se zalagati za formirawe tri regiona u Crnoj Gori, kao i za afirmaciju Sanxaka kao prekograni~ne regije sa slobodnim protokom qudi i kapitala. Nagla{eno je da se BS zala`e za dobru regionalnu sarad-

wu, u kojoj Sanxak vidi „kao prekograni~nu regiju sa slobodnim protokom qudi, roba i kapitala, otvorenu za saradwu i ja~awe ekonomskih i kulturnih ve za, or ga ni za ci ja, pri vrednih subjekata i lokalnih samouprava unutar regije”.

BS, koja se protivi promenama granica Crne Gore, zala`e se za formirawe tri regiona u Crnoj Gori - primorski, severni i sredi{wi, koji su se, kako navode u potpunosti izdiferencirali. Stranka tra`i i da se novim Zakonom o teritori jal noj or ga ni za ci ji vra ti status op{tine Petwici i Gu-

siwu. Bo{wa~ka stranka ocewuje da aktuelni dr`avni simboli, „posebno grb i zastava, ne reprezentuju adekvatno realnost i potrebe multinacionalne i vi{everske dr`ave kakva je Crna Gora i da nisu u skla du sa wi ho vim ustav nim sadr`ajem”, pi{e u strana~kom programu. Ta partija se zala`e da se sa grba i zastave uklone monarhisti~ka i verska obele`ja, da se usklade sa ustavom i „upo do be sa re al nim dru {tve nim bi }em i po tre ba ma (Bo{waka)”. BS je parlamentarna partija i ~lanica vladaju}e koalicije.

SA RA JE VO : Sporost Bosne i Hercegovine u formirawu vlasti na dr`avnom nivou i sprovo|ewu reformi ve} se veoma negativno odrazila na sliku BiH , zbog ~ega pojedinci u Briselu, kako nezvani~no saznaje “Dnevni Avaz”, spomiwu mogu}nost svrstavawa zemaqa regiona, u odnosu na brzinu wi-

hovog napretka ka Evropskoj uniji, u dve grupe.

List navodi da bi u prvu grupu bile raspore|ene Hrvatska, koja zavr{ava pregovore za ~lanstvo, Srbija, Crna Gora i Makedonija, sa statusom kandidata, a u drugoj grupi bi se na{li BiH, Albanija i Kosovo.

„Ovo bi bio `estok udarac na{oj zemqi, s obzirom na to da bi bila stavqena u isti ko{ s Kosovom, koje se osamostalilo tek pre tri godine, a kao dr`avu ga jo{ nisu priznale sve ~lanice EU”, pi{e list i dodaje da zvani~ni Brisel negira ovakve planove.

(Fo Net)

26

de^Ji dnevnik

ponedeqak20.jun2011.

dnevnik

Moja qubav Qubav je moja velika bar kao cela Amerika: ba{ volim tatu i mamu, baku i deku, ali i devoj~icu poneku.

Moja je qubav kao sunce jaka, zra~im (zbog we), do jata oblaka... pa volim sve qude, ali i biqke i `ivotiwe, cvetova na stotine, prirodu i nebo ~okoladu i vo}e... al’ nikako - zlo}e!

Najve}a qubav ipak mi je fudbal!

Znam to jer kad lopta nesmotreno u|e mi u gol u srcu nastane veliki bol!

Tad stvarno ne znam {ta }u od besa, pa ko pravi golman vi~em do nebesa: „Niko mi nije kriv, ali kao da nisam vi{e `iv!”

Qutwa me ova, sre}om, brzo pro|e (~im nova tekma za mene do|e!).

Mihajlo Rudi}, I-3, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Za ma lo obi~ na pri ~a

Kristijan @upi}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

ok smo le te li avi o nom bez kri la, vi de li smo D kroz pod avi o na di van ba zen pun jo gur ta.

Dru ga ri i ja smo sko ~i li iz avi o na u ba zen s jo -

gur tom. Dok smo pa da li, Pe ra i Jo va su se se ti li da ne vo le jo gurt, a Mi li ca od jo gur ta ima bu bu qi ce, te su se vr ti li u avion. Kad smo pqu snu li u

T

Jovana Mi{kovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Sre}a Sre}a je kad upozna{ prvog druga, kad se prvi put zaqubi{ i svoju simpatiju poqubi{.

Sre}a je kad dobije{ peticu, kad zna{ i ono {to nisi znao.

ba zen, me sec je ve} za {ao za sun ce, pa smo po `u ri li na zad u avion jer mo ra mo sti }i u {ko lu na vre me da na cr ta mo kri la avi o nu.

Oli ve ra Mi tro vi}, I-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

To me je ob ra do va lo

ih da na ma min sto mak bi vao je sve ve }i i ve }i. Bi la sam ne str pqi va jer sam je dva ~e ka la da do bi jem ba tu ili se ku.

Ubr zo se ma ma po ro di la. Ro di la je de voj ~i cu ko joj smo da li ime Ne ve na. Ta ta, ba ka i ja smo oti {li u po ro di li {te da vi di mo be du. Sr ce mi je ja ko lu pa lo i bi la sam pre sre} na. Be bu smo vi de li kroz pro zor, jer se ni je sme lo ula zi ti. Se ka je bi la be li smo tu qak u ma mi nom na ru~ ju ko ji je ne pre sta no kme ~ao. Na `a lost ma ma i se ka ni su mo gle po }i s na ma, mo ra le su osta ti par da na u po ro di li {tu. Ose }a wa su mi bi la po me {a na jer sam `e le la da sva kog tre nut ka bu -

Ova ko iz gle da mo ja {ko la u sve hlad ne da ne dvo ri {tu mo je {ko le u hlad nim da ni ma pu no U je li {}a, bla ta i sne ga. Tmur no je i hlad no.

Ne ko dr ve }e se jo{ uvek bo ji da mu bo ja osta ne ze le na. ^u ju se je se wi zvu ci, du va ve tar, pa da ju ki {a i ke ste we. Tra vu po la ko pre kri va li {}e.

Sve je ma we pti ca, one od la ze na jug gde }e im bi ti to pli je, a pti ce sta na ri ce osta ju s na ma da se dru `i mo u sve hlad ne da ne. U dvo ri {tu mo je {ko le na dr ve }u su na pra vqe ne ku }i ce za pti ce.

Qu di po ~i wu da obla ~e jak ne i xem pe re. Tre ba ima ti uz se be ki {o bran jer se ne zna ka da }e po ~e ti ki {a ili sneg.

Iako je tmur na i tu `na, je sen ipak ima svo je ~a ri. Ne znam ka ko vi, ali ja mno go vo lim kad stig ne.

Mar ko Ili}, IV-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

ko ro sva ko de te se bo ji ne vre me na, pa ta ko i ja. Ona su stra {na, jer ne bo po sta je tam no i ~u je se gr mqa vi na.

Jed nog le pog da na igrao sam se u pra {i ni. Bi lo je ja ko to plo. Na pla vom ne bu ugle dao sam par si vih obla ka, ali ni sam obra }ao pa `wu na to. Od jed nom je ne bo po sta lo si vo, za ~u la se gr mqa vi na i vi de la se stra {na mu wa.

Po ~eo je da du va jak ve tar i pra {i na mi je ula zi la u o~i. Spu stio se hla dan pqu sak i sva se pra {i na pre tvo ri la u od vrat no i gwe ca vo bla to. U{ao sam u ku }u i na pu tu do ku pa ti la sam osta vqao blat wa ve tra go ve.Ka da sam se po gle dao u ogle dao, li ~io sam se bi na mo ~var sko ~u do vi {te. Sle di la je to pla kup ka.

Na pro zo ru ku pa ti la za ~u lo se kuc ka we le da U tre nut ku ka da sam iza {ao iz ku pa ti la ne sta lo je stru je. Upla {io sam se i le gao na kre vet i po krio sam se. Ta da sam za spao i po ro bu dio sam se tek sle de }i dan. Ta da je sve bi lo mo kro, jen de ci su bi li pu ni vo de, na pu tu su bi le ma le ba ri ce...

Vla di mir Fi li po vi}, IV-1 O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj” Sr bo bran

Prvi znaci prole}a Prole}e je stiglo i svima nam osmeh na licu dalo, u parku se, pogledaj, igra dete malo.

Sunce svojim zlatnim zracima obasjava ceo gaj, a cve}e cveta i podse}a na pravi raj.

Sre}a je kad se tvoja simpatija zaqubi u tebe, sre}a je kad ti se ostvare svi snovi i stari i novi.

Snega vi{e nema, cvrkut s grana se ~uje, p~elice lete s cveta na cvet, ~uje se kako one radosno zuje.

Sre}a je qubav, mir, drugarstvo, sunce, vetar i ki{a sve je to sre}a koju treba ~uvati svake jeseni zime, prole}a i leta.

Milena Petrovi}, IV-2 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

dem po red ma me i se ke. Ka da smo do {li ku }i bi la sam pu na uti sa ka, `e le la sam svi ma da is pri ~am do ga |aj, ali sam bi la isu vi {e umor na za to, a ve} je bi lo ka sno, ta ko da sam br zo uto nu la u san. Sa wa la sam da je Ne ve na na ra sla i da se igra mo i pri ~a mo za jed no. Ve o ma sam po no sna na wu i uvek se ra du jem we nim us pe si ma.

Ka da mi je ma ma ro di la se stru od mah sam je za vo le la, ali mi se ~i ni da je sva kog da na vo lim sve vi {e! I po ru ~i la bih svi ma da vo le svo je se stre i bra }u kao i ja mo ju.

Je le na Pro da no vi}, VI-d O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Do go di lo se ne vre me S

Sunce se svima radosno smeje i probu|enog medveda ne`no greje.

@eqana Dubaji}, II-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Danica Golub, VI O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

[ANSA ZA 42 STUDENTA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

Rad na let wa prak sa u NIS-u Univerzitetski program radne letwe prakse u Naftnoj industriji Srbije se na osnovu sporazuma NIS-a i Novosadskog univerziteta prvi put organizuje ovog leta za 42 studenta. Kompanija NIS usled stalnog {irewa proizvodne delatnosti, razvoja, i odnosa prema okru`ewu u kojem posluje otvara svoja vrata vrednim i ambicioznim studentima da svoja teorijska znawa pove`u s praksom kompanije, pro{ire svoja znawa i iskustva. Nakon zavr{ene radne prakse, praktikanti sti~u potvrdu koja mo`e obogatiti biografiju svakog u~esnika. Potvrda potpisuju rektor Univerziteta u Novom Sadu i najvi{i predstavnici kompanije NIS. Kandidati prijave na konkurs zajedno s biografijom i

27

NOVOSADSKI STUDENT TEHNOLOGIJE POBEDNIK KONKURSA O OBNOVQIVIM IZVORIMA ENERGIJE

Ino va tiv ni „bu le var ener gi je” Vu ka Ra jo vi }a

motivacionim pismom mogu Vuk Rajovi}, student tre}e slati na i-mejl adresu prak› godine eko-energetskog in`esa.nis @uns.ac.rs sa subjectom werstva na Tehnolo{kom faKOD 01-KOD 29. kultetu Univerziteta u Novom Kandidati }e biti odabrani Sadu, osvojio je prvo mesto na na osnovu podnete dokumentakonkursu za studentsku nagradu cije, u skladu s iskazanim po2011. na temu „Potencijal Srtrebama i prednostima koje pobije u eksploataciji obnovqiseduju. U~esnici programa imavih izvora energije”. Konkurs je ju obavezu da u okviru prakse organizovala Francusko-srpizvr{avaju odre|ene zadatke ska privredna komora u saradpod vo|stvom mentora koji }e wi s dnevnim listom „Blic”. Za ih pratiti tokom cele prakse. prijavu je bilo potrebno popuTra`eni profili studenata, niti nekoliko formulara i naopisi praktikantskih pozicija pisati rad, idejni projekat ili i precizan na~in konkurisawa, plan kojim se predla`e kako iskao i kratak vodi~ za studente, koristiti potencijal Srbije u mogu se na}i na sajtu Centra za obnovqivim izvorima energije razvoj karijere Univerziteta u Novom Sadu www.raz voj ka › ri ijekako pove}ati energetsku efikasnost. Vuku je prva nagrare.uns.ac.rs kao i na sajtu samog da, ~iji je sponzor bila kompaUNS-a www.uns.ac.rs. nija „Veolija transport„ doneRok za prijavu na konkurs je la 1.500 evra.

28. jun.

A. Va. Na konkurs je pristiglo vi{e od 30 radova s raznih fakulteta, Uru ~e we na gra de Vu ku Ra jo vi }u a u finale je u{lo sedam studenata. Radovi su prezentovani u prijateqi su mi javqali kada „Medija centru„ u Beogradu 15. su ga videli na internetu jer juna, pred sedmo~lanim `irijem znaju da sam veoma zainteresokoji su ~inili predstavnici mivan za ovakve teme. Moj rad se dija koji su prvi put upisali nistarstva, profesori, novinaza sni vao na mul ti di sci pli zimski semestar odgovaraju}e ri, kao i zastupnici kompanija narnosti, to jest primewivawu godine studija, pod uslovom da koje su bile sponzori. razli~itih postoje}ih obnonisu u radnom odnosu.

– Plakat za konkurs sam vi- vqivih izvora, ali i na razviTako|e, student mora da bude deo u holu svog fakulteta, a i jawu inovativnih alternativ~lan ZPU-a. ^lanska karta ko{ta 1.000 dinara, i za wenu izDa se ideje o`ivotvore radu potrebno je doneti fotografiju formata kao za li~nu Vuk smatra da se pove}awe energetske efikasnosti ne krije kartu. samo u vetrewa~ama i solarnim plo~ama.

Na konkurs se prijavquje pu– Treba da po~nemo od edukacije stanovni{tva i podignemo tem obrasca koji se uzima u svest naroda, da svako shvati da kao pojedinac mo`e mnogo doZdravstveno-potpornom udruprineti ukupnoj energetskoj slici. Tako|e, poznato je da da`ewu, u Novom Sadu, @elenas `ivimo u zaga|enim sredinama i da je potrebno da se quzni~ka 9, i ko{ta 200 dinara. di sve vi{e informi{u o problemu zaga|ewa i da se obrazuju Obrazac treba overiti na fastru~waci koji }e re{avati ekolo{ke probleme, kako u nakultetu i vratiti u ZPU uz in{oj zemqi, tako i u svetu. Zato sam i upisao smer eko-energetdeks prilo`en na uvid. Desetosko in`ewerstvo na Tehnolo{kom fakultetu, koji se pokazao dnevno letovawe na Zlatiboru kao pravi izbor. Plan mi je da nastavim da smi{qam nove nau dvokrevetnim sobama ko{ta ~ine dobijawa alternativne energije i da jednog dana neka od 7.900 dinara, a prijave se pritih ideja bude realizovana – rekao je Vuk. maju do kraja meseca.

A. Va.

Le to va we na Zla ti bo ru za stu den te s buyeta Zdravstveno-potporno udru`ewe studenata (ZPU), Ministarstvo prosvete i nauke i Ustanova studentskih odmarali{ta „Beograd„ raspisali su konkurs za odmor studenata u stu dent skom od ma ra li {tu „Ratko Mitrovi}” na Zlatiboru. Studenti mogu odabrati jedan od pet termina za boravak na Zlatiboru – od 30. juna do 10. jula, od 10. do 20. jula, od 20. do 30. jula, od 30. jula do 9. avgusta i od 9. do 19. avgusta.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi buxetski studenti iz Srbije, studenti stranih dr`ava ~ije se {kolovawe finansira iz buxeta Republike Srbije, apsolventi u toku trajawa redov nog ap sol vent skog sta `a, studenti postdiplomskih stu-

ponedeqak20.jun2011.

nih izvora energije, kao {to je „bulevar energije„. Ukratko, jedan od mojih predloga je bio i taj da se na prometne bulevare u put postave opruge, u ~ijoj osnovi bismo postavili generatore, a automobili bi ih svojim kretawem pomerali gore-dole tako da generi{u elektri~nu energiju uz pomo} generatora – ka`e Vuk. Iako „bulevar energije„ nije jo{ primenqiv jer zahteva mnogo rada i ispitivawa, Vuk }e se verovatno jednog dana posvetiti daqim istra`ivawima vezanim za obnovqive izvore energije.

– Jo{ jedan od predloga iz projekta bio je energije vetra „dva u jedan„. Naime, poznato je da je brzina vetra na vodama ve}a nego na kopnu zbog toga {to na kopnu uvek postoji nekakav otpor strujawu, dok ga na vodi nema. Predlog je bio da postavimo vetrewa~e na re~ne tokove,

pri ~emu bi jedna turbina bila iznad vode, ~ime bismo sakupqali energiju od kretawa vetra, a druga turbina ispod vode bi sakupqala energiju od kretawa reke – rekao je Vuk. Ovaj projekat je samo jedna od aktivnosti kojom se Vuk bavi.

– [to se ti~e ekologije, u~estvovao sam u projektu Studentske unije Tehnolo{kog fakulteta „Recikla`a nije blama`a„, a neko vreme sam bio i wegov koordinator. Akcenat projekta stavqen je na podizawe svesti studenata, profesora, kao i svih zaposlenih na fakultetu o va`nosti recikla`e i razdvajawu sekundarnih sirovina. Nadam se da }u na osnovu rada „Potencijal Srbije u eksploataciji obnovqivih izvora energije„ jednog dana mo}i da radim neka istra`ivawa koja se ti~u projekta – optimista je Vuk. Alisa Varga

KAKO DO INDEKSA NA KREDIT? Kandidati za upis na studije koji nakon prijemnog ispita ostanu ispod crte za buxet ili su od po~etka ciqali neki od privatnih fakulteta, svesni su toga da }e postati bruco{i samo ako uspeju da prona|u novac za upis, a to je kod nas danas te`e od svakog ispita. Upisni rok pada svake godine krajem juna i po~etkom jula. Ali ove godine ba{ 1. jula po~iwe primena novih propisa Narodne banke Srbije. Uvodi se obaveznih 30 odsto u~e{}a ili depozita za sve indeksirane zajmove, a na nov na~in se obra~unava i maksimalna zadu`enost.

Zato je izbor najpovoqnijeg zajma ove godine ne{to komplikovaniji negog lane.

Odakle po~eti?

Studenti koji rade, wihovi roditeqi, ro|aci i svi drugi koji su spremni da im finansiraju studirawe mogu birati izme|u gotovinskog zajma op-

Po se ti ma mi nu i ta ti nu ban ku {te namene ili potro{a~kog kredita koji je namewen studirawu. Razlika je u prvi mah samo u tome {to je za drugi potrebna profaktura od fakulteta, uz uobi~ajenu dokumentaciju. Nude se zajmovi u doma}oj valuti, ali i oni indeksirani u evrima.

Onaj ko podi`e zajam prvo treba da ode u banku u kojoj ima teku}i ra~un, ili ga imaju oni koji }e podizati kredit, da se raspita da li banka ima potro{a~ke kredite namewene finasirawu studirawa i pod kojim uslovima ih odobrava. Odmah mo`e saznati i da li je taj zajam povoqniji od obi~nog go to vin skog i iza bra ti ono {to vi{e odgovara. Fakultetima je svejedno iz koje vrste kredita je novac koji }e im le}i na ra~un.

Posebno treba obratiti pa`wu na promene propisa NBSa od 1. jula i obavezu od 30 odsto u~e{}a ili depozita. Do kraja ovog meseca toga nema, pa bi klijenti kojima iz nekog razloga najvi{e odgovara da dug izmire potro{a~kim ili gotovinskim zajmom koji je indeksiran u evrima, a ne pla}a im se depozit, bilo najboqe da {to pre predaju dokumentaciju i dogovore se s bankarima o rokovima.

Uko li ko ban ka kod ko je stranka ima ra~un nije najpovoqniji izbor, treba se raspitati kod drugih. Sve drugo je isto: potro{a~ke kredite za studirawe treba uporediti s gotovinskim.

Zajmove namewene {kolovawu na fakultetima i vi{im {kolama kod nas nudi nekoli-

ko banaka. Osim za {kolarinu, mogu se koristiti za kupovinu uxbenika i {kolskog pribora.

Ovo potowe mo`e biti prili~na stavka.

[ta se nudi na tr`i{tu Folks banka daje zamove u di na ri ma, ka ma ta i ra ta su fiksne. Studenti zavr{nih godina imaju pravo na grejs-period od dve godine, a u tom periodu otpla}iva}e samo kamatu. Ona je fiksna, 21,99 posto efektivno. Dodatni tro{ak je odr`avawe partije kredita koje staje deset evra godi{we.

Komercijalna banka tako|e odobrava ove zajmove. Oni su sumu koja se mo`e dobiti ograni~ili na milion dinara a rok otplate na 60 meseci. Kamate su

promenqive: za kredite indeksirane u evrima 18,26 posto za klijente koji kod wih imaju ra~un za platu, a za druge 23,67.

Banka ve} tra`i u~e{}e od 30 odsto. Dinarski zajmovi nemaju u~e{}e, a kamata je 24,36 za klijen te i 31,97 za druge – sve efektivno na godi{wem nivou.

Pireus banka nudi tako|e ove zajmove u dinarima i indeksirane u evrima. Rok otplate je od {est do 60 meseci a suma zajma od 250 do 5.000 evra, odnosno 25.000 do 500.000 dinara. Mese~na rata ne sme biti mawa od 1.500 dinara ili 20 evra. Za zajmove preko 60.000 di na ra po tre ban je `i rant ili da klijent prima platu preko ove banke. Efektivna stopa je od 16,76 posto za evrozajmove do 20,57 za one u doma}oj valuti.

Kraj upisne groznice verovatno }e doneti ve}u ponudu zajmova.

Koliku }e sumu neko mo}i iskoristiti od 1. jula zavisi}e od novog na~ina obra~una maksimalne zadu`enosti. Za potro{a~ke i gotovinske zajmove do tada ostaje 30 odsto zvani~ne pla te. Na kon to ga ma ki smalna rata }e se ra~unati tako {to }e se mese~na potro{a~ka korpa za jednog odraslog ~lana doma}instva odbiti od plate. Sada je to ne{to vi{e od 13.000 dinara, a ra~una}e se za svaki mesec posebno prema zva ni~ nim sta ti sti~ kim podacima. Zna~i, ako je nekome plata 30.000 dinara, maksimalna rata za ovaj zajam ili za sve zajmove zajedno koje neko ima, ili }e ih tek uzeti, bi}e 17.000 dinara. Pojedine banake novi na~in obra~una ve} primewuju.

To je, eto, jo{ jedan ~inilac o kojem treba povesti ra~una.

D. Vujo{evi}

VA@NI TELEfONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

Tf „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

28

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak20.jun2011.

Posledwi bratu

dnevnik

pozdrav

dragom

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31080 VODOINSTALATERSKE usluge ma{insko odgu{ewe kanalizacije snimawe ceni, izrada instalacija, odr`avawe, servis, garancija, ra~un. Non-stop. Telefoni: 6393-737, 064/160-47-25.

31237 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

31300

Milanu Ivani}u od bra}e: Milana i Sretka Jeli~i}a sa porodicama.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 6. 2011. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Milan Ivani} Sahrana }e se obaviti 20. 6. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Bano{toru.

O`alo{}ena porodica: supruga Milka, deca Dragan, Mirjana i Petar sa porodicama.

31377

31384

Posledwi bratu

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30888

pozdrav

dragom

POMEN

Dipl. vet. Lazar \. Govor~in 20. 6. 2008 - 20. 6. 2011.

Milanu od brata Zdravka i brata Save sa porodicom.

Pro{le su tri godine nade i ~ekawa da nam se vrati{ sa puta bez povratka. ^ekamo te i daqe. Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji: Sinko, Babica i Gaja.

31352

31382

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

3 Sa dubokim bolom i prevelikom tugom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ voqeni sin, brat i ro|ak

Milan Ivani} Miko Milanu Ivani}u Samo si ti imao dva srca, dragi na{ brate. od tetke Boje.

Ujak Nikola, sestre Dragica i Mirjana.

31378

Dragi uja~e,

Stojan Maksimovi}

31380

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

preminuo u 20. godini, 19. 6. 2011. godine.

Sahrana preminulog obavi}e se danas, 20. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele u Sirigu.

O`alo{}ena porodica Maksimovi}: otac Dragan, majka Veselka, brat Milovan i sestre Mileva i Mara.

OG-3

Milane

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi najmilijem

Milanu Ivani}u osta}e{ srcima.

zauvek

u

31383

od ujaka Sretka sa porodicom.

31381

Posledwi pozdrav dragom bratu

Stojanu

Stojanu Maksimovi}u

od drugova i kolega sa posla.

Milanu Ivani}u IZDAJEM jednosoban komforan stan. Povoqno. Maksima Gorkog 49. Telefon 064/27-45-868.

31081

na{em

na{im

Tvoji: Darko i Sla|a sa porodicama i sestra Draja.

UTJEHA, kod Bara, sobe i apartmani. Blizu mora, povoqni. Telefoni: 021/6363291, 064/390-3391, zvati od 14-20 sati.

31317

pozdrav

od strica Branka sa }erkom Draganom i sinom Draganom sa porodicom.

od bra}e: Petra, Dragana i Du{ka.

31379

OG-2

OG-1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

5 Posledwi sestri

5

pozdrav

dragoj

Soki Pincoli} Brat Mom~ilo Zari} sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini preminula na{a draga majka, baka i svekrva

29

ponedeqak20.jun2011.

Posle duge bolesti, koju je nosio hrabro i dostojanstveno, preminuo je u 82. godini na{ dragi suprug, otac, deda, tast i brat.

Soka Pincoli} Sahrana }e se obaviti danas, 20. 6. 2011. godine, na grobqu u Veterniku, a opelo }e biti u crkvi, u 15 ~asova.

O`alo{}eni sinovi: Slobodan, Zoran, snaja Mirjana, unuci Luka i David.

31374

31375

5 Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

S tugom i bolom obave{tavamo sve prijateqe i poznanike, da je 18. 6. 2011. godine, u 82. godini preminuo izuzetan ~ovek, istaknuti profesor Poqoprivrednog fakulteta i nau~ni radnik

Prof. dr Milivoje Savi} redovni profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji

Soki Pincoli} Brat Dragomir sa porodicom.

prof. dr Milivoje Savi} Posledwi pozdrav od zaposlenih na Departmanu za poqoprivrednu tehniku Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

196211/P

31370

5 Posledwi pozdrav dragoj tetki i babi

Posledwi pozdrav na{em dragom i plemenitom prijatequ

Sahrana je 20. juna 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zahvalni za svu qubav i dobrotu wegovi: supruga Jagoda, k}eri Qiqana i Vesna, unu~ad Angelina, Lazar i Olivera, zetovi Jovan i Vladimir, bra}a Petar i @ivko sa porodicama.

31364

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi suprug, otac i deda

Buci

Soki Pincoli}

20. 6. 2009 - 20. 6. 2011.

od porodice Nedeqkov.

od porodica: Ko~i} i Ivani{evi}.

31385 31371

5 Posledwi sestri

Posledwi pozdrav dragom tati

pozdrav

dragoj

Jovica In|i}

Vreme ne le~i bol, godine ne donose zaborav. Dok `ivimo mi i ti }e{ `iveti u na{im srcima.

Soki Pincoli}

Branislavu Vukadinovi}u od sina Zorana.

Tvoji: mama, tata, brat i deda.

Branislav Vukadinovi}

Brat Rajko sa porodicom.

31367 31310

31373

5

preminuo u svojoj 59. godini.

Posledwi pozdrav dragom tati, tastu i deki

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragoj tetki i baki

Sahrana }e se obaviti 20. 6. 2011. godine, u 15 sati, na grobqu u Staroj Pazovi.

Branislavu Vukadinovi}u

O`alo{}eni: supruga Verica, sin Zoran, }erka Aleksandra, zet Darko i unuk Danilo.

Soki Pincoli}

Milanu Ivani}u

Po~ivaj nam u miru!

Dragan, Milica, Tawa, Magdalina i Jakov.

31372

od: tetke Marice, sestre Mire i zeta Du{ka.

Tvoji najmiliji: Beba, Darko i Da~a.

31366

31365

31376

30

Космос Ко смо у односу на стварност у којој живимо и шта је реалност, а шта стварност? Колико је стварна стварност у којој живимо и ко и на основу чега одређује шта је чија стварност? Гости: Мирослав Мика Марковић, метафизичар и независни истраживач и проф. др Никола Чанак, професор комуникологије на ТИМС-у у Новом Саду. Уредница и водитељка: Нина Мартиновић (РТВ 1, 22.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.45 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 01.00 01.45 02.10

tv program

ponedeqak20.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Знање Дејвид Коперфилд Док. филм Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Црно бели свет Све(т) око нас Вести Слободан пад На трагу природе Вести Знање имање Секретарице са шестог Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Сурутка Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Баба пуста, док. прог. Чари риболова Центар света: Футог Војвођански дневник Космос Случајни пакао, филм Музика на води Слободан пад Имам једну жељу

06.30 Кухињица – мађ.

06.55 Јединствена госпођица Ц, филм 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Из стране продукције (мађ) 12.00 Емисија на мађарском 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.10 Десило се 13.15 Лилихип 13.45 Дотики (слов) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести на мађ.

19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Наши дани на мађ.

21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Филм: Најдивнији дан мог живота, филм 23.10 Циганско срце 23.50 Десило се

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Вести укратко Хроника општине Врбас Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу

Била једном једна недеља (Панонија, 12.10) 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.09 10.42 11.11 11.55 12.00 12.15 12.29 12.35 13.32 14.20 15.00 15.10 15.47 15.57 16.01 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.15 22.20 00.15 00.20 00.30 01.35 01.42 02.39 04.18 04.22 04.54 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Горе-доле Вести Лов и риболов Еко караван Ружна Бети Егзит у покрету Дневник Спорт плус Евронет Тихи сведок Нема проблема, филм Високи напон, квиз Вести И ја имам таленат Гастрономад Вести Горки плодови Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Песма плус Бинго Вести Робокап 3, филм Дневник Евронет Тихи сведок Егзит у покрету Оперативци Ноћни биоскоп: Живо месо, филм Вести Око Горки плодови Верски календар

Хавијер Бардем

Живо месо

Храна и вино Дунавска салетла Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Тајанствене приче Вести Агродан Свет дивљине Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Ленија Специјална емисија поводом 100 година Штранда 23.15 Тајанствене приче

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00

06.00 07.00 08.00 09.30 11.30 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.30

Фул Тилт покер Покер Прави НБА Историја Вимблдона Најава Вимблдон Вимблдон студио Гренд слем Вимблдон Вимблдон студио Вимблдон преглед дана Фул Тилт покер Гренд слем Вимблдон

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

Виктор је рођен у аутобусу који је његову мајку, иначе проститутку, возио у болницу. Двадесет година касније, Виктор своје прво сексуално искуство доживљава са наркоманком Еленом, ћерком угледног дипломате. Улоге: Либерто Рабал, Франческа Нери, Хавијер Бардем, Пенелопе Круз Режија: Педро Алмодовар (РТС 1, 02.39)

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 23.10 01.15 02.15 02.30 03.00

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Кис кис бенг бенг Аурора Када лишће пада Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Филм: Кобра Филм: Заштићени сведок Жене Ексклузив Експлозив Филм: Заштићени сведок

dnevnik

Шерон Стоун

Лепи Џо Џо је Американац ирског порекла, живи у Бронксу и бави се свећарством, али у послу, као и у животу никада није имао довољно среће. У истом дану добија две лоше вести: да има тумор на мозгу и да његова жена Хаш жели да се разведу под изговором да јој је досадно и да нема авантуру. Улоге: Били Коноли, Шерон Стоун Режија: Стивен Меткалф (РТС 2, 21.46) 06.02 07.02 07.17 07.57 08.02 08.07 08.19 08.47 09.00 09.31 09.43 09.59 10.12 10.19 10.24 10.54 11.24 11.55 12.28 13.00 13.59 14.33 14.45 15.01 15.12 15.19 15.51 16.00 16.35 17.05 17.56 18.25 19.55 20.05 20.30 21.00 21.46 23.34 00.25 01.23

Концерт за добро јутро УНХЦР-Повратак: Косово Слагалица, квиз Зелено светло Мифи Френине ципеле У ноћној башти Томас и другари Чувари осмеха Знакопис 2 Изабери своју књигу Једна слика једна прича Енциклопедија Егзит у покрету Вреле гуме Европа и Срби Клиника Вет Еко рецепт Међународно такмичење музичке омладине Трезор Чувари осмеха Знакопис 2 Изабери своју књигу Једна слика једна прича Енциклопедија Разгледница Егзит у покрету Ово је Србија Све боје живота Верски мозаик Србије Бициклизам: Трка кроз Србију Ја имам таленат Егзит у покрету Приче за западне стране Мера за музику Ружна Бети Лепи Џо, филм Концерт Здравка Чолића Трезор Егзит интерактив

06.30 07.00 08.00 09.00 09.15 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.40 16.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Иза вести Маратон Милица² Вести Отворени студио Љубав у залеђу Филм: Војцек Вести Иза вести Друга страна Србије Топ шоп Вести Љубав у залеђу Шарено Вести Иза вести Милица² Без трага Филм: Мета Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Стање узбуне Друга страна Србије Улови трофеј

05.58 09.00 09.30 10.00 10.10 10.30 10.45 11.05 13.00 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35

Ново јутро Вести Б92 Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Сунђер Боб Коцкалоне Топ шоп Наша мала клиника Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Вести Б92 Вимблдон Б92 дебата Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Лака лова 01.50 Укључење у Инфо канал

Вимблдон Тријумф на вимблдонској трави је једноставно нешто посебно. Ништа, па ни прво место на свету, не може да се пореди са подизањем великог сребрног пехара на Централном терену Ол Ин-

гланд клуба. У Лондон долазе тројица највећих - Надал, Федерер и Ђоковић, са подједнаким шансама за тријумф и то је атмосфера у којој се наш шампион најбоље сналази. (Б92, 13.00)

06.00 Поље лала 07.00 Добро јутро 09.45 У сосу 10.00 Исплати се 11.00 Позови Великог брата 13.00 Забрањена љубав 14.00 Сестре 15.00 Моћни ренџери 15.30 Гавриловићи - ријалити 16.00 Мала невеста 16.55 Национални дневник 17.15 Тријумф љубави 18.10 Поље лала 19.00 Гавриловићи - ријалити 19.30 Национални дневник 20.00 Велики брат 21.00 Гранд - народ пита 22.30 Наслеђе једне даме 23.30 Велики брат - преглед дана 00.30 Велики брат - без цензуре 01.00 Филм: Касарна 02.45 Филм: Ловци у мрежи 04.15 Филм: Анцио

Други светски рат Документарна серија која је премијерно приказивана 1994. године која истражује најпознатије битке током Другог светског рата, али и рата у Вијетнаму. Серија обухвата детаљан приказ битке, тактике и свега што је претходило биткама ,догађало се за време и после битке”... (Хепи, 16.00) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Јутарњи програм Вести Закуми Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Здраво, Кити Сирене Хорсленд Сабрина Југио Легенда о Неши Дино ратник Квизић Пресовање Телешоп Вести Црни Груја Луде године Телешоп Вести 2. светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Срећна звезда Вести Ћирилица Црни Груја Изгубљене године Империја Ћин Вести Филм Тагарт Империја Ћин Ћирилица Је л истина

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak20.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

МЕН ТАЛ НА ДИ ЈАГ НО ЗА НА ЦИ ЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.11 Хотел дворац Орт 10.12 Живот: Животни изазови, док. серија 11.03 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.16 ТВ календар 12.32 Господарица твога срца 13.17 Теса од У’бервила 14.20 Пустоловина у Хрватској: Клиновима до неба, док. серија 14.51 Хрватско пролеће, док. серија 15.40 Културна баштина 16.00 Алиса 17.00 Хрватска уживо 17.29 Све ће бити добро 18.39 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.35 Пулс Хрватске 21.52 Сјаји Марија Звезда, док. филм 22.45 Дневник 3 23.19 Ноћ љубави - Валдбун 00.39 Неми сведок

Ма ри ја Дојл Ке не ди

СЕ РИ ЈА

Тју до ри Под стак нут стри че вим уби ством, ен гле ски краљ Хен ри ВИ ИИ од лу чан је да оси гу ра сво је ме сто у исто ри ји об ја вом ра та Фран цу ској. Упр кос одо бра ва њу мно гих на дво ру, кан це лар кар ди нал Тхо мас Вол си има дру ге пла но ве – же ли да по ста не но ви па па... Уло ге: Џо на тан Рис Ме јерс, Сам Нил, Џе ре ми Нор там, Ма ри ја Дојл Ке не ди, Хен ри Кеј вил (Но ва ТВ, 23.45) 08.10 Томица и пријатељи, цртани 08.50 Победа љубави 10.45 Чувар правде 11.40 ИН 12.30 Победа љубави 14.30 Аси 15.30 Мастершеф 17.00 Вести 17.25 ИН 18.10 Под срећном звездом 19.15 Дневник 20.05 Кад лишће пада 20.55 Бег 21.45 Полицијска академија 7, филм 23.25 Вечерње вести 23.45 Тудори, филм 00.45 Опасна игра, филм 01.35 Медијум

08.00 Геније дизајна 09.00 Прича о сателитима 10.00 Камерман: Живот и дело Џека Кардифа 11.30 Мистерије историје 12.00 Кајање Џејн Остин 13.30 Свет новца: Кока кола пред нестајањем?

14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Кракатау – последњи дани 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Како је размишљао средњ. интелектуалац 18.00 Бекство Луја 16.

19.30 Џејн Биркин: Размишљања 20.00 Рим није изграђен за један дан 21.00 Изгубљена крсташка тврђава 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 2. св. рат у боји 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Како је размишљао средњ. интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вук и лисица Дигсвил 2. Ози Бу – сезона 2 Плавобради Дигсвил 3. Марш на Дрину Саблазан Мејби беби Крвава романса Само најјачи Шеста брзина Опасна игра Студенткиња Кели

08.25 08.50 10.20 12.10 13.55

Филмови и звезде Погрешно осуђен Тајни живот пчела Чаробњаков шегрт Голи пиштољ: Из архива полицијског одреда Холивуд на снимању Свештеникова ћерка Звездане стазе: Повратак кући Џеси Стоне: Без кајања Игра престола Сједињене Тарине Државе Икарус Девојка која се играла ватром Јацкасс, филм Игра престола

15.20 15.45 17.35 19.30 21.00 22.00 22.30 00.00 02.10 03.35

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Закон и ред Судија Ејми Ерика Све по закону Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Слика духа Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Добра жена Све по закону Ерика Све по закону Медијум

07.20 Драгон Бол З 07.45 Кобра 11 08.45 Ексклузив с Татјаном Јурић 09.40 Крв није вода 10.50 Аурора 11.45 Наследници 12.40 Кобра 11 13.40 Крв није вода 14.35 Врата раја 15.35 1001 ноћ 17.05 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.00 Нестали у акцији 2. Почетак, филм 23.55 РТЛ Вести 00.10 ЦСИ: Мајами 00.55 Биг брадер, ријалити шоу 01.50 Астро шоу

Екс клу зив Та бло ид Ка ме рон Дијаз

Ма ска Стен ли Ип кис је бан кар ски чи нов ник и ве о ма сти дљи ви зним но сра ме жљив и при сто јан чо век. На жа лост, и пре ви ше је при сто јан, па га увек по ти ску ју у стра ну, а ни код же на не ма успе ха. Уско ро Стен ли про на ла зи ан тич ку ма ску Ло ки ја, не мир ног нор ве шког бо га но ћи... Уло ге: Џим Ке ри, Пи тер Рај герт, Пи тер Гри н, Еј ми Јас бек, Ри чард Је ни, Ка ме рон Ди јаз Ре жи ја: Чак Ру сел (ХРТ 2, 20.49) 08.30 08.53 09.14 09.31 09.41 10.09 11.11 11.51 12.32 12.53 12.16 13.45 14.17 14.55 16.42 17.49 18.37 19.47 20.05 20.49 22.37 23.36 00.07 00.47 01.08

Жутокљунац Дворац играчака Брлог Шпортрет Плесне ноте Лепом нашом Твоја сам судбина Вероника Марс Бетмен и храбри суперјунаци Жутокљунац Џони Браво Трава зелена КС аутомагазин Кошарка, ЕП (Ж): Хрватска Латвија, пренос Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Хит дана Гле Маска, филм Закон и ред Холивудска шквадра Додир живота и смрти Два и по мушкарца Ксена - принцеза ратница

08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.15

Повратак у будућност Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Иза закључаних врата Интермецо 2 Фаџ Мост уздаха Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Интермецо 3 Породица Кременко Сиквест ДСВ Неопходне ствари Поносни и проклети

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Чувај се лепих отмичарки Повратак у рај Сусрет са Венером Бела палата Мала продавница ужаса Дивље мачке Један круг Мркли мрак Шећер и зачин Опклада 48 сати

Уз про ве ре ну фор м у лу при ча о зве зда ма, зве зди ца ма и они ма ко ји то же ле да по ста ну, Екс лу зив Та бло ид окре ће се нео бичним, би зар ним, па и шо кант ним ве сти ма о ко ји ма се на днев ној ба зи нај ви ше при ча, на га ђа и рас пра вља. (РТЛ, 18.00)

Еди та Ми си рић

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Како се то прави Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Грађевинске интервенције Нафта, зној и нафтне платформе 21.55 Прљави послови са Питером Шмајхелом 22.50 Америчке дрвосече 23.45 Амерички чопери

08.30 08.45 10.15 14.15 14.45 16.00 18.00 20.45 21.00 21.30 21.35 22.30 00.00

Мотоспортови Фудбал Фудбал Тенис Атлетика Фудбал Атлетика Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Фудбал

Мрач не емо ци о нал не си ле

К

а да је жи вео у хор да ма, чо век је знао ко му је ко ми сле сви или ве ћи на, мо ра да је гру па за и ста је срод ник, чак и онај да ле ки, па и нај да љи мо - дин стве на, вред на хва ле, па и ве ли ча ња. При пи су ју гу ћи. Обич но су хор ду чи ни ли чла но ви про - ћи гру пи по себ не, из у зет но по зи тив не осо би не, по ши ре не по ро ди це. Жи ве ли су за јед но, де ли ли до бро је ди нац, као при пад ник те и та кве гру пе, уче ству је и зло, и ме ђу соб но се по зна ва ли. А ка ко да нас, ка да у ње ној из у зет но сти, де ли ње ну из у зет ност. Крат ко љу ди ви ше не жи ве у хор да ма и ка да су то ли ко из - ре че но, и он сам по ста је по се бан и из у зе тан. ме ша ни, чо век мо же зна ти ко су му срод ни ци? Ако При ча се ту не за вр ша ва. Мо ја гру па мо же би их зна по име ну, по при чи, по то ме што их је јед ном ти из у зет на са мо у од но су на не ку дру гу гру пу, а или два пу та ви део у жи во ту – ми слим на оне да ле - не са ма по се би и за се бе. То за пра во зна чи да и ке срод ни ке – ка ко се мо же бри ну ти за њих, шти ти ти их, ка да они че сто жи ве у раз ли чи тим кра је ви ма све та? Да нас, чо век пре по зна је као сво је оне с ко ји ма де ли исту кул ту ру, исти је зик, исте оби ча је, исту ве ру. Они су не ка вр ста за ме не за про ши ре ну би о ло шку по ро ди цу. И ма да му ни су (крв ни) срод ни ци, он ве ру је да је су, тач ни је, од но си се пре ма њи ма као да је су. А то зна чи да се пре ма њи ма од но си за штит нич ки, да се бо ри за за јед нич ке ин те ре се, да се жр тву је за при пад ни ке исте вер ске, кул тур не, ет нич По на ша мо се та ко што опо на ша мо ке, на ци о нал не гру пе. Да нас је би о ло шко за ме ње но кул тур ним, с тим ја, као при пад ник сво је гру пе, ко ја је по с еб на и што је сна га и не у мит ност би о ло шког дик та та да ла из у зет на, мо рам би ти по с е бан и из у зе т ан у по ре сна гу и не у мит ност кул тур ном дик та ту, дик та ту ђе њу са чла но ви ма дру гих гру па. Или, дру га чи је кул ту ре. Оту да је пре ма кул тур ном дик та ту чо век ре че но, ја сам бо љи, по зи тив ни ји и вред ни ји од мал те не исто то ли ко не сло бо дан као пре ма би о ло - чла но ва оста лих гру па. Про из ла зи, да кле, да су шком. Не ки ка жу да је та ква вр ста не сло бо де из раз пре це њи ва ње сво је гру пе и пот це њи ва ње дру ге не кул ту ре, при ми ти ви зма, па ро хи ја ли зма, за тво ре - гру пе или ве ли ча ње мо јих и ома ло ва жа ва ње дру но сти, огра ни че но сти. Оне, пак, ко ји ука зу ју на ова - гих – ми слим на чла но ве дру гих гру па – два ли ца кав мо тив ве за но сти чо ве ка за љу де с ко ји ма де ли јед не исте по ја ве. Што се хо мо ге ни за ци ја јед не кул ту ру, ве ру и је зик на зи ва ју би о ло ги сти ма у дру - гру пе и ве ро ва ње ње них чла но ва у ње ну по с еб штве ним на у ка ма, они ма ко ји ност по ја ча ва, то се ви ше ома би о ло шке за ко не пре но се та мо ло ва жа ва ју при пад ни ци дру Мно го је лак ше на ћи где им ни је ме сто. гих гру па. Ма ка ко да се ква ли фи ку је Сви на ве де ни из во ри ан та го раз ло ге за што је гру па ко јој чо ве ко ва при вр же ност сво јој ни зо ва ња гру па, ко ји су из ван при па да мо вред на и гру пи по кул ту ри, је зи ку и ве ри, ин ди ви ду ал не кон тро ле, за јед зна чај на не го да ти и ма ка ко да се на зи ва ју они ко нич ки су свим љу ди ма. То што кон кре тан од го вор на ји ука зу ју и на би о ло шку осно су раз ло зи ан та го ни зо ва ња гру пи та ње по че му сам ја, као па груп ни, а не ин ди ви ду ал ни, ву ова кве при вр же но сти, она је сна жна, не ки ка жу: нео до љи во по ја ча ва њи хов при си лан ка по је ди нац, вре дан сна жна. Из ме ђу оста лог, и то рак тер, што ће ре ћи њи хо ву и зна ча јан што љу ди при вр же ност гру пи у сна гу. Ми слим не са мо на при нај ве ћем бро ју слу ча је ва не мо ти сак чла но ва гру пе да се сва гу по ре ћи, по ни шти ти или за то ми ти, ука зу је и на ки њен члан по на ша као ве ћи на оста лих чла но ва не ње но би о ло шко по ре кло. Не ди рект но, не го ин ди - го и на фак тор ими та ци је, на уче ње пу тем ими та ци рект но би о ло шко по ре кло у оном сми слу на ко ји је. Ка ко да се по на ша мо, шта да осе ћа мо, ка ко да сам већ ука зао: љу ди у кул тур ним „срод ни ци ма“ ми сли мо – учи мо та ко што опо на ша мо љу де око се пре по зна ју би о ло шке срод ни ке. На ве шћу још је дан бе, њи хов на чин ре зо но ва ња, њи хо ве афек тив не ре раз лог за што чо век пре це њу је сво је, без об зи ра на ак ци је. На рав но, опо на ша мо пре све га оне ко ји су то да ли су они ствар но ње го ви и по че му су ње го - нам по не чем зна чај ни, ва жни, а то су, из ме ђу оста ви. Ва жно је да их он пре по зна је као сво је. лих, они с ко ји ма де ли мо ве ру, је зик и кул ту ру. То Сва ки чо век без раз ли ке има по тре бу да о се би што је ве за љу ди с при па да ју ћом гру пом че сто ира ле по ми сли, да се бе ви ди у ле пом све тлу, на рав но, ци о нал на или ван ра ци о нал на и го то во по пра ви лу осим ако је де пре си ван. Као члан гру пе, он ту по - емо ци о нал на, и то на гла ше но емо ци о нал на, до дат тре бу лак ше за до во ља ва не го као из дво је на ин ди ви - но је учвр шћу је. дуа. Ка ко? Та ко што пре це њу је вред ност и зна чај Под се тио бих на то да је ве ли ки ра ци о на ли ста гру пе ко јој при па да. Мно го је лак ше на ћи раз ло ге Сиг мунд Фројд, го во ре ћи о свом при пад ни штву су за што је гру па ко јој при па да мо вред на и зна чај на на род ни ци ма, ука зао на ира ци о нал ну при ро ду осе не го да ти кон кре тан од го вор на пи та ње по че му сам ћа ња при пад но сти на ци о нал ној гру пи. Фројд, у го ја, као по је ди нац, вре дан и зна ча јан. Осим то га, во ру ко ји је одр жао у Дру штву Б’неи Брит де фи ни углав ном са мо ја ми слим да сам вре дан и зна ча јан, сао је вреј ство не као ствар ве ре или на цо нал ног по а ка да је по сре ди гру па, он да сви ње ни чла но ви во - но са не го као мно ге мрач не емо ци о нал не си ле, ко је ле да ми сле све нај леп ше о сво јој гру пи. А ка да та - су уто ли ко ја че што их је те же из ра зи ти ре чи ма. Књи гу „ОЧИ МА ПСИ ХИ ЈА ТРА”, у из да њу „Клија”, мо же те ку пи ти за 1.080 ди на ра у но во сад ским књи жа ра ма „Мост”, „Дел фи”, „Лео ко мерц”, „Ри зни ца”, „Со ла рис”, „Фи не га нов сан” и „Ма ла ве ли ка књи га”.

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak20.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По не де љак не обе ћа ва мно го. И оно што обе ћа ва, не ће ис пу ни ти. Али, за то мо же те ужи ва ти у сво јој сло бо ди, дру штву ко је не схва та те са свим озбиљ но, већ про ла зно, у ко му ни ка ци ји.

BIK 20.4-20.5.

Сна жни сте, ак тив ни, за ни мљи ви и за но сно при по ве да те па ни сте са ми ни тре на. По слов на си ту а ци ја по ста је све ди на мич ни ја. Раз ми сли те до бро пре но што пре у зме те не ке не ис пла ти ве уступ ке и оба ве зе

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. jun 2011.

Уско ро ће се по ја ви ти не ко или не што што ће вам ули ти ве тар у је дра. Да нас се од ма рај те и об но ви те за ли хе мен тал не енер ги је. Иако је по не де љак, не ка ко ни сте ор ни за по сао ни оба ве зе.

Ме сец је да нас у ва зду шном зна ку Во до ли је, што ути че на ваш ин те лек ту ал ни по рив и емо тив ни свет. Ин ту и тив ни сте, али де лу је те не про ми шље но, нер во зно, не мир но, не стр пљи во. То ни је до бро за по сао.

Парт нер, по слов ни или при ват ни, ве дри вам обла чи да нас. Рас по ре ди те сво је вре ме и оба ве зе та ко да бу де те до вољ но оба ве ште ни и у то ку до га ђа ја. Дра га осо ба је не мир ног ду ха, жељ на иза зо ва.

У при ват ном по слу вла да ју не из ве сност и на пе тост. Кон цен три ши те се ка ино стран ству и осо ба ма ко је ће вам омо гу ћи ти ре а ли за ци ју ва ших да ле ко се жних ци ље ва и же ља. Ди ши те!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Не мо же те се осло ни ти на дру ге већ са мо и нај бо ље на се бе. Бу ди те оба зи ри ви с из вр ши о ци ма, ко ји би вам мо гли по ре ме ти ти по сло ве или би ти од сут ни у да том тре нут ку. По ро дич ни пла но ви.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо же те се ба ви ти фа ми ли јом, уто пи ти у по ро ди цу, пу то ва ти на од мор сви за јед но. А мо же те тра жи ти и до би ти од ре ђе не па ре, кре дит, то ме слич но. Јед но дру го не ис кљу чу је.

По слов на си ту а ци ја де лу је не из ве сно јер по сто је мо гућ но сти, али их тре ба ис ко ри сти ти. Љу бав ни од нос ви ше не цве та пу ним ин тен зи те том, ма да стра сти тра ју још ма ло. Пре ла зи те на ин те лек ту ал ни ни во.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Нај ви ше сна ге и енер ги је сте да ва ли дру ги ма. Али од су тра ће се си ту а ци ја про ме ни ти па ће те се ви ше и ле жер ни је за ба вља ти. Да кле, од мо ри те се да нас и под ву ци те цр ту. Пу то ва ње, про вод...

Има те по тре бу и им пулс да по пра ви те ква ли тет свог жи во та, да де фи ни ше те не ке ства ри и од но се, свој жи вот ни про стор. При хо де пра те рас хо ди па се стал но мо ра те тру ди ти да за ра ди те но вац.

Де лу је те по гу бље но. Ни је вам ла ко да се кон цен три ше те на по сао, сем ако то не укљу чу је до бро бит или за ра ду нов ца. Па и та да те шко. Бу ди те кам па њац у све му, ра ди те ви ше ства ри исто вре ме но.

TRI^-TRA^

Ри ја на у ве зи с Дреј ком V REMENSKA

ПРијатне

Vojvodina Novi Sad

23

Subotica

23

Sombor

24

Kikinda

23

Vrbas

23

B. Palanka

23

Zrewanin

24

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Pan~evo

23

Vr{ac

22

Srbija Beograd

24

Kragujevac

24

K. Mitrovica 25 Ni{

PROGNOZA

25

Evropa

Дневне темПеРатуРе

НОВИ САД: Мало свежије, претежно сунчано уз пријатне дневне температуре. Ветар умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Јутарња температура 10, максимална до 23 степена. ВОЈВОДИНА: Релативно свеже уз сунчано време и пријатне дневне температуре. Ветар умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Јутарње температуре од 8 до 12, максималана од 23 до 25 степена. СРБИЈА: Свугде свежије уз пријатне температуре. Биће претежно сунчано уз слаб дневни развој облака у централним и јужним пределима. Дуваће умерен северни и северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Јутарње температуре од 8 до 15, а поподневне од 22 до 26 степена. Прогноза за Србију у наредним данима: Од уторка сунчано и сваким даном све топлије, па ће од средине седмице поново бити вруће уз температуре преко 30 степени. У четвртак и петак температуре и до 35 степени. Почетком викенда освежење са пљусковима. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Због брзе промене временских прилика изнад нашег подручја, биометеоролошка ситуација је релативно неповољна у току преподнева. Опрез се саветује кардиоваскуларним болесницима и астматичарима. Препоручује се адекватно одевање у јутарњим сатима. У другом делу дана биометеоролошке прилике ће бити повољније. У саобраћају је неопходна појачана пажња.

Madrid

34

Rim

26

London

21

Cirih

21

Berlin

20

Be~

23

Var{ava

17

Kijev

24

Moskva

21

Oslo

21

St. Peterburg 19 Atina

32

Pariz

24

Minhen

21

Budimpe{ta

22

Stokholm

18

Пе ва ч и ц а са Бар б а д о с а Ри ј а н а усли ка на је ка ко раз ме њу је не жно сти са ре пе ром Дреј ком са ко јим је са ра ђи ва ла на ду ет ској пе сми „What’s my name”. Аме рич ки ме ди ји пи шу да се пар пре не ко ли ко да на тај но са стао у Ка на ди, а па па ра ци са да има ју и по твр ду да су Ри ја на и Дрејк у ве зи. Фо то ре пор тер је ус пео да сни ми пе ва чи цу и ре пе ра ка ко раз ме њу ју не жно сти у јед ном ноћ ном клу бу... Из вор бли зак па ру твр ди да се Ри ја на и Дрејк „по вре ме но ви ђа ју већ две го ди не” и да се Дрејк „свим сна га ма тру дио да то пре ра сте у пра ву ве зу”.

- Ве за им је по ста ла са мо ја ча на кон што су сни ми ли спот у ко јем се и ви ди да су за љу бље ни - от крио је ано ним ни из вор.

VIC DANA За што Пи ро ћа нац ку пу је фри жи дер са ру пом на вра ти ма? Да ви ди да ли се уга си ла си ја ли ца.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

97 (-12)

Slankamen

234 (-8)

Apatin

170 (-14)

Zemun

291 (-1)

Bogojevo

169 (-15)

Pan~evo

308 (0)

Smederevo

478 (6)

Ba~. Palanka 191 (-7) Novi Sad

180 (-8)

Tendencija opadawa stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA N. Kne`evac

200 (5)

Tendencija opadawa

Senta

264 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa

Titel

229 (-7)

NERA

Hetin

82 (-8)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 159 (-11) Beograd

Kusi}

239 (-1)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja