Dnevnik 20.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 20. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23471 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KO JE SU VOJ VO \AN SKE KOM PA NI JE LA NE NA PRA VI LE NAJ VE ]E MI NU SE

Pan ~ev ci pred vo de li stu gu bi ta {a str. 5

SLU ^AJ BA^, ILI KA KO SE NA VI ]I NA TO DA SU OD BOR NI CI VLA SNI CI MAN DA TA

NASLOVI

Poqoprivreda

Biv {a li ga {i ca i ra di kal u vla sti sa SNS-om i SPS-om str. 3

6 Pomo}nik ministra Milo{ Milovanovi}: Bi}e `ita za izvoz

Novi Sad 7 Hitna pomo} imala pune ruke posla – vru}ina obarala pe{ake 8 Zbog su|ewa letwi bioskop „Porta” i daqe zatvoren

Vojvodina

AM BA SA DOR FRAN CU SKE U SR BI JI FRAN SOA GZA VI JE DE NIO

Dru{tvo 13 S drogom se u Srbiji naj~e{}e po~iwe u sedamnaestoj godini

Crna 14 Trojici biv{ih ~elnika DB-a 22 godine zatvora 15 Stabilno zdravstveno stawe povre|enih kadeta

Foto: G. Muli}

10 Zrewaninci pohrlili na gradska kupali{ta, na svoju odgovornost 11 Novim putni~kim vozom udobno od Vr{ca do Temi{vara

@A WE SE JE ^AM NA VOJ VO \AN SKIM PO QI MA: @e tva je~ ma na voj vo |an skim po qi ma je po ~e la, a oni ko ji su do bro po se ja li, jo{ bo qe `a wu. Na wi va ma sr bo bran skog „Pi o ni ra” pri no si su oko osam to na po hek tru, {to je znat no iz nad pro se ka. Za ne ko li ko da na tre ba da po~ ne i glav ni po sao – `e tva p{e ni ce, a usko ro }e vla da zna ti i ot kup ne ce ne hleb nog `i ta.

UO^I @E TVE P[E NI CE PO QO PRI VRED NI KE NAJ VI [E ZA NI MA CE NA

Nik o ne uti~ e na form ir aw e vlad e str. 2

PO JA ^A NA KON TRO LA IS PRAV NO STI HRA NE

Pa o ri bi 25 di na ra, In spek to ri lo ve a mli na ri se ba ja to, po kva re no rav na ju po tr `i {tu i sum wi vo

str. 4

str. 6

KA KVA JE SUD BI NA SOM BOR SKE KOM PA NI JE „ZA STA VA – SPE CI JAL NA VO ZI LA”

Je di na voj vo |an ska fa bri ka auto mo bi la na IPA in fu zi ji str. 4

Jo{ toplije

str. 16 – 20

SPORT

ODR @A NE LI CI TA CI JE ZA GRA \E VIN SKO ZE MQI [TE

„Lidl” sti gao u No vi Sad

str. 7

Najvi{a temperatura 34 °S

n MIHA OTPISAO @IGI]A I PANTELI]A

n EP KOD KU]E VELIKA OBAVEZA I PRITISAK

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda20.jun2012.

STI @E PO SRED NIK EU U DI JA LO GU BE O GRA DA I PRI [TI NE

PRED SED NIK SR BI JE NA TUR NE JI

Ni ko li} u Ri ju, po sle ide u Tur sku Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ot pu to vao je ju ~e uj tro u Rio de @a ne i ro, gde }e bo ra vi ti tri da na. Na kon to ga se vra }a u Sr bi ju, pa po tom pu tu je u Tur sku. Ni ko li} u Rio de @e ne i ru pred vo di srp sku de le ga ci ju na kon fe ren ci ji Uje di we nih na ci ja „Rio 20 plus”, po sve }e noj ze le noj eko no mi ji i raz vo ju. Sr bi ju pred sta vqa ju i mi ni sta ri spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} i `i vot ne sred ni ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}. De le ga ci ja Sr bi je }e u ~e tvr tak or ga ni zo va ti i pra te }i do ga |aj na

te mu „Ze le na eko no mi ja: do stig nu }a i per spek ti ve u Ja dran skojon skom re gi o nu”.

Po po vrat ku iz Rio de @e ne i ra Ni ko li} pu tu je u Tur sku. On }e u Is tan bu lu pred se da va ti sa mi tu Or ga ni za ci je za cr no mor sku eko nom sku sa rad wu (BSEC), za jed no s do ma }i nom tog sa stan ka na vr hu, {e fom tur ske dr `a ve Ab du la hom Gu lom. Sa mit u Is tan bu lu, 26. ju na, bi }e po sve }en dva de se to go di {wi ci po sto ja wa BSEC-a, ko jim Sr bi ja pred se da va od 1. ja nu a ra do 1. ju la, ka da pred se da va we pre u zi ma Tur ska.

AM BA SA DOR FRAN CU SKE U SR BI JI FRAN SOA GZA VI JE DE NIO

Ni ko ne uti ~e na for mi ra we vla de Am ba sa dor Fran cu ske u Sr bi ji Fran soa Gza vi je De nio is ta kao je ju ~e da stra ni am ba sa do ri ne vr {e pri ti sak na srp ske par ti je oko sa sta va bu du }e vla de. On je u~e sni ci ma kon fe ren ci je ne vla di ne or ga ni za ci je „Kon fron ta ci ja Evro pa” re kao da je `a lo sno {to we ga, a i

we go ve ko le ge, no vi na ri stal no pi ta ju o uti ca ju na for mi ra we vla de.

– Iako ka `em da ne vr {i mo ni ka kav pri ti sak ili uti caj, mi slim da mi ne ve ru ju. Gra |a ni Sr bi je i par ti je su te ko je tre ba da od lu ~e o bu du }oj vla di. Po gre {no je mi sli ti da ne ko dru gi od lu ~u je o to me – po ru ~io je De nio.

Go vo re }i o pro ce su evrop ske in te gra ci je Sr bi je, De nio je na gla sio da se ne mo `e po sta vi ti pi ta we da li Sr bi ja mo `e da u|e u Evro pu jer je ona ve} deo Evro pe. On je uka zao na to da je Sr bi ja ze mqa u ko joj je u to ku pra va de ba ta o ~lan stvu u EU, te da je ve o ma po zi tiv na ~i we ni ca {to je na pro {lim iz bo ri ma ve li ka ve -

}i na gra |a na gla sa la za pro e vrop ske sna ge.

De nio je oce nio da su raz mi {qa wa po je di na ca da Sr bi ja mo `e `i ve ti iz van EU, po put, na pri mer, Nor ve {ke, fik ci je jer, ka ko je do dao – „ima mno go ma we ri be i naf te”. On je ka zao da, i po red za mo ra od {i re -

wa u Uni ji, o pri stu pa wu Sr bi je ne }e od lu ~i ta vi Bri sel ve} pre sve ga gra |a ni Sr bi je, ko ji tre ba da se od lu ~e za taj put„.

– Fran cu ska po zi tiv no gle da na pri jem Sr bi je u EU – re kao je on.

De nio je uka zao i na to da glav ne in ve sti ci je u Sr bi ji do la ze iz EU, a ne iz Ru si je ili Ki ne. Osim to ga, on je oce nio da se pre vi {e zna ~a ja pri da je “bol nom pi ta wu” Ko so va, ume sto da se pa `wa usred sre di na te me qe EU, ko ji su za jed ni~ ko tr `i {te, vla da vi na pra va i funk ci o ni {u }a pri vre da, a upo zo rio je i na to da tre ba iz be }i ko ri {}e we poj ma evro a- tlant ske in te gra ci je jer ni je ta~ no da je EU isto {to i NA TO.

dnevnik

Ku per od mo ta va bri sel sko ko sov sko klup ko Po sred nik Evrop ske uni je u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ro bert Ku per sti `e da nas u Be o- grad, a u bri sel skoj di plo mat skoj kor pi, ka ko se na ja vqu je, do no si za kqu~ ke svih do sad po stig nu tih do go vo ra. Be o grad o~e ku je da }e po sle po se te bri tan skog di plo ma te bi ti ja sni je da li EU ima no ve uslo ve za Sr bi ju, a me |u naj vru }im pi ta wi ma je si gur no da li je, i ka da, is po ru ~en zah tev da na {a dr `a va otvo ri svo ju kan ce la ri ju u Pri {ti ni, a ko sov ska u Be o gra du. Sta ri ili no vi, ne ko je pri stao, ili ni je ni ko? To su pi ta wa ko ja su osta la ne do vr {e na i po sle pr ve po se te pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a Bri se lu, a pre to ga, po stav {i {ef dr `a ve, obe }ao je da }e do ma }a jav nost zna ti sve ve za no za Ko so vo i Me to hi ju. S Ni ko li }e ve bri sel ske tur ne je, kao pr ve od red ni ce na kon ina u gu ra ci je, od pred sed ni ka Sr bi je se mo glo ~u ti sa mo da ni {ta od do go vo re nog ni je pr o tiv no in te re si ma i Usta vu Sr bi je.

Ku pe rov do la zak no si jo{ ne ko li ko za ni mqi vih mo me na ta.

Ka ko je iz ja vi la port pa rol ka Vi so ke pred stav ni ce EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton Ma ja Ko ci jan ~i~, bri sel ski po sred nik ide pra vo u zda we Pred sed ni {tva Sr bi je. S Ni ko li }em ne }e raz go va ra ti jer je ot pu to vao na sa mit UN u Rio de @e ne i ro, ali }e tu bi ti ~la no vi ti ma pred sed ni ka Sr bi je. U Pred sed ni {tvu Sr bi je na ja vqe no je da }e se Ku per su tra u 15 sa ti sa sta ti sa sa vet ni kom pred sed ni ka Mar kom \u ri }em, ko ji }e po tom o re zul ta ti ma raz go vo ra in for mi sa ti Ni ko li }a. Za sad ni je po zna to da li }e se bri tan ski di plo ma ta su sre sti sa {e fom be o- grad skog pre go va ra~ kog ti ma Bo -

Arhiv ski sni mak: Ku per i Ste fa no vi}

Bog da no vi}: Ni sam ~uo Mi ni star za KiM Go ran Bog da no vi} na veo je ju ~e da „ni jed na bu du }a vla da ne bi sme la da pri hva ti uslov da Be o grad otvo ri svo ju kan ce la ri ju u Pri {ti ni jer bi to zna ~i lo fak ti~ ko pri zna va we Ko so va”, do da ju }i da ni je „~uo da po sto ji ta kav zah tev”. „[ta se ko sa kim do go va rao i obe }a vao ne mo gu ~ak ni da na ga |am. Na {a vla da to ni je u~i ni la. Po na vqam, ta kav po tez bi pred sta vqao in di rekt no pri zna va we Ko so va. To bi bi lo pro tiv no ne sa mo dr `av noj po li ti ci ve} i sta vu ve }i ne ze ma qa ~la ni ca UN”, na gla sio je on. ri sla vom Ste fa no vi }em, ko ji je, ina ~e, za su tra u 13 sa ti u Vla di Sr bi je na ja vio kon fe ren ci ju za no vi na re, ali ne i te mu.

Ma ja Ko ci jan ~i~ ni je is kqu ~i la mo gu} nost da se Ku per to kom bo rav ka u Be o gra du sret ne s „jo{ ne kim“, re kav {i da se de taq ni plan po se te jo{ raz ra |u je, ali in te re sant no je da je na sta vak pu ta do Pri {ti ne is pla ni ran i da se ta mo sre }e sa {e fi com wi ho vog ti ma za pre go vo re s Be o gra dom Edi tom Ta hi ri.

Port pa rol ka E{to no ve je pri tom is ko ri sti la pri li ku pred Ku pe rov do la zak da de man tu je do ma }e, od no sno in ter pre ta ci je spo ra zu ma ko je je dao {ef be o grad skog ti ma. Kad je re~ o do ku men ti ma ko je do no si Ku per, ona je re kla da se ne ki od do sa da {wih spo ra zu ma pri me wu ju do bro, ne ki de li mi~ no, a ne ki, kao onaj o in te gri sa noj kon tro li pre la za na ad mi ni stra tiv noj li ni ji, jo{ ~e ka ju pot pi si va we teh ni~ kog pr o to ko la.

Me |u oni ma ko ji se uspe {no pri -

me wu ju, Ma ja Ko ci jan ~i~ je na ve la do go vor o ca rin skom pe ~a tu, uni ver zi tet skim di plo ma ma i ze mqi {nim kwi ga ma, ma da je za ovaj po sled wi re kla da „pri me nu tre ba ubr za ti”. Ka da je re~ o spo ra zu mu o re gi star skim ta bli ca ma, ona je ci ti ra la tekst za kqu~ ka spo ra zu ma da }e svi gra |a ni s pre bi va li {tem na Ko so vu ko ri sti ti is kqu ~i vo ta bli ce ko je iz da ju pri {tin ske vla sti. Ona je od lu~ no de man to va la tvrd we Bo ri sla va Ste fa no vi }a da je bi lo do go vo re no da se na se ve ru Ko so va, zbog spe ci fi~ ne si tu a ci je, taj do go vor ne pri me wu je. Ma ja Ko ci jan ~i~ je ta ko |e de man to va la in ter pre ta ci ju Be o gra da da je do go vo re no da, osim zve zdi ce, na ta bli s ime nom Ko so va tre ba da sto ji i tekst fu sno te ko ja je usa gla {e na u di ja lo gu.

– O to me da tekst sto ji na ta bli ni je bi lo re ~i, ni ti sam ~u la da se bi lo gde u sve tu to ra di – re kla je Ma ja Ko ci jan ~i~.

Bez ob zi ra na to ko li ko do ma }a jav nost, pa i sa ma Skup {ti na Sr bi je, uspe da sa zna od dr `av nog vr ha {ta je sve u „bri sel skoj kor pi o Ko so vu“, o~i to je da su bar ne ki de lo vi klup ka po ~e li da se od mo ta va ju, bi va ju ja sni ji, i da iz ja ve li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a do bi ja ju po tvr du, da ni su tek ta ko iz go vo re ne. Da ~i} je iz ne na dio jav nost, re kav {i ne dav no da ne mo `e u vla du od ko je se zah te va, ili ko ja je pri sta la na to, da se u Be o gra du otvo ri kan ce la ri ja ko sov ske vla de, a u Pri {ti ni srp ske, i da, uko li ko su na to pri sta le dve ve li ke stran ke – DS i SNS – on da sa me tre ba da pra ve ko a li ci ju. On je re kao da po li ti~ ki fak to ri u sve tu mo ra ju da upo zna ju sve ak te re na po li ti~ koj sce ni Sr bi je s ti me ka kvi se uslo vi po sta vqa ju pred ze mqu na pu tu ka EU. D. Mi li vo je vi}

LI DER DSS-a VO JI SLAV KO [TU NI CA TRA @I HIT NU SED NI CU PAR LA MEN TA

EU ne pre sta no uce wu je Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca za tra `io je ju ~e hit nu sed ni cu par la men ta na ko joj bi bi li od ba ~e ni, ka ko je na veo, no vi uslo vi EU u ve zi s Ko so vom.

Ko {tu ni ca je u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma oce nio da, „ako se to ne ura di, ne }e bi ti kra ja ago ni ji i mr cva re wu Sr bi je od Evrop ske uni je i ne }e bi ti kra ja no vim uslo vqa va wi ma, pret wa ma i uce na ma”. Pred sed nik DSS-a je oce nio da Evrop ska uni ja ve} pu ne ~e ti ri go di ne „ne pre sta no uce wu je Sr bi ju i za sva ki no vi ko rak u evrop skim in te gra ci ja ma Bri sel

na me }e no ve zah te ve ko ji ima ju sa mo je dan ciq, a to je iz grad wa ne za vi sne dr `a ve Ko so vo”.

Po we go vim re ~i ma, za do bi ja we kan di da tu re vla sti u Be o gra du su pri sta le na us po sta vqa we gra ni ce iz me |u Sr bi je i Ko so va i do vo |e we al ban skih ca ri ni ka i po li ca ja ca na pre la ze. „A sa da EU, za rad do bi ja wa pre go vo ra o ~lan stvu, na me }e Sr bi ji no ve i jo{ go re i te `e zah te ve ko ji se od no se na raz me nu pred stav ni {ta va Sr bi je i Ko so va u Be o gra du i Pri {ti ni, kao i uki da we dr `av nih in sti tu ci ja Sr bi je u Po kra ji ni”, na veo je Ko {tu ni ca.

Ka ko je ka zao, na ta kve vr ste uce na slo bod ne i su ve re ne dr `a ve i na ro di od go va ra ju ta ko {to sa zo vu svo je skup {ti ne i uce wi va ~u da ju za slu `en od go vor. „Ako ~o vek dr `i do svo je ze mqe i svo je slo bo de, on da ni je te {ko re }i ne i od ba ci ti sva ki po ni `a va ju }i zah tev ko ji za di re u su ve re ni tet i te ri to ri jal ni in te gri tet Sr bi je.

Zbog to ga je neo p hod no da se od mah sa zo ve Skup {ti na Sr bi je na ko joj bi se raz mo tri li no vo po sta vqe ni uslo vi Evrop ske uni je”, oce nio je Ko {tu ni ca.

TVIT CRTICA \o mla, \o mla

Ore zi va we

Li der URS-a Mla |an Din ki} i da qe je „zve zda“ na laj ni, zbog spo ra zu ma sa SPS-om. „Ba{ te bri ga, \o mla, sad te re ha bi li tu ju re ha bi li to va ni ;)„, „pri me }u je“ je dan od fa no va na laj ni, uz kon sta ci ju: „Ma opu sti se. Ja sno ja na ma da ti tre ba {lep-slu `ba ;)“. „Ni ka da mi ni je tre ba la, pa mi ne tre ba ni sa da„, od mah „lop ti cu“ uz vra }a Din ki}, i do da je: „Pri zna jem da, spo qa po sma tra no, si tu a ci ja iz gle da {i zo fre no...„ Na opa sku da bi mo `da imao vi {e ma ne var skog pro sto ra sa SNS-om, Din ki} krat ko od go va ra: „Ve ro vat no“.

Ni je la ko ka da vi {e po slo va oba vqa{ istvre me no. Ta ko je pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} na pi sa la na laj ni: „U`e pred sed ni {tvo NP-a i bol u ru ci, ne zbog od lu ka ve} ore zi va wa ora ha i vi {we, no sim gu mi ra ni za voj…„

„De mo krat sko” spi no va we Sa vet nik za me di je URS-a Mar ko Se la ko vi} se pi ta: „Da li }e u tek sto vi ma ko ji se ti ~u for mi ra wa Vla de iza }i bar je dan po li ti ~ar iz DS-a ko ji }e svo ju iz ja vu pot pi sa ti ime nom i pre zi me nom? Spi no va wu i {a pu ta wu ni kad kra ja. Vre me je da se po li ti ka vo di za sto lom, a ne pre ko me di ja. Spi no va we ni je za me na za re al nost„, ob ja {wa va Se la ko vi}.

Igra le se de li je Na pred wa ci jo{ uvek ne opra {ta ju Da ~i }u {to ni je na pra vio ko a li ci ju s wi ma. SNS-ovac Vlad mir \u ka no vi} pi ta i od go va ra na laj ni: „Da ~i }e va naj mi qe ni ja igra~ ka? Dr `a va!„ No vi nar Du {an Ja wi} ova ko vi di na {e funk ci o ne re: „Po li ti~ ki vrh sa mo jo{ ni je igrao uz {ip ku. Pot pu na estra di za ci ja po li ti~ ke sce ne, za to i je smo tu gde je smo„, kon sta tu je Ja wi}.

Ta da i sa da Li de ra LSV-a Ne na da ^an ka je dan od fa no va na laj ni za pi tao je „da li je na {a spoq na po li ti ka na pre do va la ili se i da qe svo di na po ku {a je da se ’na gna’ Me dlin Ol brajt u Be loj ku }i?“, alu di ra ju }i na re ~i {e fa NS-a Ve li mi ra Ili }a. ^a nak je „ob ja snio“: „Ta da je spoq wu po li ti ku vo dio ~o vek ko ji je ste kao

dok to rat u Ne ma~ koj, a da nas je vo di ~o vek ko ji je ukrao di plo mu u Sr bi ji„.

Ni je la ko Gra |an stvu se ~i ni da je sve lak {e ka da si me dij ska zve da. Da ni je ta ko, po ku {a va da ih ube di Zdrav ko ^o li}, ko ji je za pi sao na svom „Tvi ter„ na lo gu: „Ni ka da ni sam `e lio `i vot slav nog pje va ~a, taj `i vot je do {ao spon ta no. Jed no stav no, ta ko se do go di lo. Po sli je se vi {e ni je ima lo kud„, tvr di po pu lar ni ^o la, ko ji je u pred sed ni~ koj kam pa wi po dr `ao li de ra DS-a Bo ri sa Ta di }a.

Lak {e ma lo!

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} pre ra ~u na va dr `av ne pa re. „Stra na~ ke iz bor ne kam pa we ko {ta le su bu xet vi {e od 2.000 mi li o na di na ra, a pod sti ca ji za sa mo za po {qa va we iz no si }e 200 mi li o na, de set pu ta ma we!„ Ova kvi ko men ta ri ne „svi |a ju se“ sa vet ni ku bi {eg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {i Kr sti }u. „Ka kva de ma go gi ja. Pa iz bo ri svu da na sve tu ko {ta ju. Ili {ta? Da se uki ne de mo kra ti ja?„, pi ta se Kr sti}.

[a bi} ne od u sta je: „Mo `e lak {e ma lo s ’kva li fi ka ci ja ma’? Ko je re kao da iz bo ri ne ko {ta ju? Da se uki ne de mo kra ti ja?!

U pi ta wu su sa mo me ra i pri o ri te ti„.

U di sku si ju se ukqu ~io i no vi nar Ti ho mir Tri {i}: „Ka `e{, me re i pri o ri te ti, [a bi }u. Pre ve di to Kr sti }u na mu zi~ ke no te, ne raz u me te!„, alu di ra Tri {i} na Kr sti }e vu mu zi~ ku ka ri je ru u gru pi „Ido li“.

Sna `no, uti caj no… „Naj ja ~i“ so ci ja li sta, pro sla vqe ni {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin, upo zo ra va s laj ne: „Li~ ni ego je upro pa stio mno ge ve li ke li~ no sti i o{te tio wi ho ve na ro de!

Gle dam Sr bi ju ovih da na i po `e lim da nas ne ~i ji ego ne upro pa sti„, ka `e Bo rov ~a nin, ne ot kri va ju }i ime li~ no sti na ko ju se we go va opa ska od no si.

A da po sto je raz ne vr ste sna ge, sve do ~i star le ta, LDP-ov ka Du wa Ili}. „Ko li ko ste go li – to li ko ste uti caj ni!„, ot kri va „tvi te ra {i ma„ ova pe va ~i ca.

Za u ze ti te le fo ni La `ni, „tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi}„, „ot kri va“ ne ke „de ta qe“ o pre go vo ri ma o vla di.

„Ta di} sa op {tio da jo{ ne ma ko na~ nu od lu ku o for mi ra wu vla de jer je Do di kov te le fon za u zet“, „is pri ~a“ nam „tvi ter Slo ba„.

Pa tri ot ske igre Li ga {i ca Ma ja Se dla re vi} iz no si svo ja za pa `a wa. „Na ’Euro 2012’ ni je oba ve zno pe va we him ne. Ali je ste oba ve zno zna ti igra ti fud bal. Za to ta mo ni je re pre zen ta ci ja Sr bi je„, pri me }u je Ma ja Se dla re vi}.

Na sli~ nu te mu pi {e i di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac. „No vi ko deks po na {a wa mu zi ~a ra Be o grad ske fil har mo ni je na tur ne ja ma pred vi |a oba ve zno pim pla we lop te na sce ni pred kon cert, kao akt pa tri o ti zma“.

Olim pij ska „gru po vi na” Jo{ jed na sport ska „di sci pli na“ oku pi ra la je laj nu. Sa vet ni ca PSS-a za me di je Bla gi ca Ko sti} sa op {ta va: „Ka `u na {i iz Olim pij skog ko mi te ta da su ’`r tve is kon stru i sa ne afe re’.

Di vac je to pri ~ao i kad je „ku po vao” ’Kwaz Mi lo{’, i oti mao ’Vo da-Vo du’“..

S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

[kun dri}: Pre go vo ri o vla di go to vi za se dam-osam da na Funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije Pe tar [kun dri} izjavio je ju~e da odlazak predsednika SPS-a Ivi ce Da ~i }a u Moskvu, drugi put za mesec dana, nema nikakve veze s formirawem nove vlade, i rekao da o~ekuje da }e nova vladaju}a koalicija biti dogovorena za sedam do osam dana, ali nije `eleo da spekuli{e o tome koje }e stranke ~initi vladaju}u koaliciju.

Da ~i }e ve po se te Mo skvi ne ma ju ve ze s for mi ra wem no ve vla de Sr bi je On je rekao da su Da~i}eve posete Moskvi sastanci koji se planiraju od {est do 12 meseci unapred i da Da~i} mora da se dr`i tog plana ukoliko `eli da po{tuje obaveze ugovorene sa stranim partnerima.

Povodom napisa u medijima da je Rusija ponudila kredit od tri milijarde dolara Srbiji ukoliko Da~i} prihvati koaliciju

sa Srpskom naprednom strankom, [kundri} je istakao da ne zna ni za kakve nove ponude, ve} da ranije dogovoreni ugovor o strate{kom partnerstvu, izme|u ostalog, predvi|a investicije i u energetiku.

On je rekao da procenu da }e se pregovori o formirawu vlade zavr{iti za sedam do osam dana zasniva na ~iwenici da su sve stranke koje su potencijalni ~lanovi budu}e vladaju}e koalicije iznele svoje stavove i principe na kojima `ele da se formira nova vlast. Po wegovom mi{qewu, vlada }e biti formirana uskoro jer su iskristalisani weni osnovni principi.

– Vreme je da se formira platforma, svi akteri su izneli svoje pozicije: koji su kqu~ni problemi, koji su osnovni principi i koja je mogu}a platforma za vladu – rekao je [kundri} novinarima u Privrednoj komori Srbije.

Kako je naveo, SPS jo{ nije pregovarao sa SNS-om, ali postoje kontakti me|u svim strankama o pitawima i principima bitnim za formirawe nove vlade.

SLU^AJ BA^, ILI KAKO SE NAVI]I NA TO DA SU ODBORNICI VLASNICI MANDATA

Biv {a li ga {i ca i ra di kal u vla sti sa SNS-om i SPS-om U Ba~u je formirana vlast SNS-a i SPS–PUPS-a uz pomo} dvoje odbornika koji su u lokalnu skup{tinu u{li na izbornim listama LSV-a i SRS-a. To su Li di ja [a ma no vi} (LSV), koja je izabrana za predsednicu Skup{tine op{tine, i Bo ri slav An to ni} (SRS) wen zamenik. Oni sada nastupaju, kako su to saop{tili napredwaci, kao Grupa gra|ana.

Podse}aju}i na to da je odbornik, po zakonu, vlasnik mandata, funkcionerka Lige ka`e da je LSV „prvi platio danak” tog zakona.

Lidija [amanovi} je izjavila za na{ list da je podr`ala vlast napredwaka i socijalista zato {to je trebalo formirati vlast, a ona se nije mogla osnovati na druga~iji na~in.

radnicima – smatra doskora{wi predsednik op{tine Ba~ To mi slav Bo gu no vi} (DS), umesto koga tu funkciju sada obavqa Mir ko Pu {a ra (SNS).

Bogunovi} je naveo da su demokrate mogle napraviti vlast sa SPS-om i da su tome razgovarali i s wihovim potpredsednikom Du {a nom Ba ja to vi }em, ali da su lokalni socijalisti `eleli savez s napredwacima.

– Smatram da to ima veze i s tendencijom SPS-a s vi{eg nivoa vlasti. Za koaliciju s napredwacima u Ba~u dobili su

vou vlasti – ka`e potpredsednik Pokrajinskog odbora SPSa Ra do slav Stri ko vi}, koji koaliciju s napredwacima o~ekuje i u Titelu. – Ali, na{ prioritet su razgovori s DS-om, mada to nigde nije zakovano.

Po wegovim re~ima, socijalisti bi voleli da se u {to vi{e lokalnih samouprava prenese slika vlasti s republi~kog i pokrajinskog nivoa.

– To nije zakon, nego prioritet jer se tako lak{e rukovodi – dodao je Strikovi}, koji je u Vojvodini zadu`en za op{tinske postizborne pregovore.

SPS: Ne zate`emo mi oko novosadske vlasti

I u LSV-u ka`u da Lidija [amanovi} vi{e nije ~lanica te stranke i da se ne mo`e govoriti o podr{ci Lige novoj vlasti.

– Tog dana kada je odlu~ila da ih podr`i, samostalno, mimo odluke na{e centrale da idemo u opoziciju, ona je izba~ena iz LSV-a. To je dobila napismeno na ku}nu adresu i ne smatramo je vi{e na{om ~lanicom – ka`e regionalna koordinatorka Lige za ju`nu Ba~ku Di a na Mi lo vi}.

U SO Ba~ novoformiranu ve}inu ~ini 13 od ukupno 25 odbornika, me|u kojima su {estoro iz SNS-a, petoro iz SPS–PUPS-a i dvoje iz pomenute GG. U opoziciji su devetoro odbornika DS-a, preostala dva iz LSV-a i jedan iz SRS-a.

– Ta vlast }e funkcionisati do prve ki{e i prvih tro{kova, kada stignu ra~uni za grejawe {kole, kada treba obezbediti stipendije deci i plate

– Nismo mi ti koji zate`emo i ne postavqamo uslove oko formirawa lokalnih vlasti – ka`e potpredsednik PO SPS-a Radoslav Strikovi}, komentari{u}i zastoj u pregovorima o formirawu vlasti u Novom Sadu. – Mogu}e je da postoji taj problem na relaciji DS–LSV, ne samo u Novom Sadu nego i u Zrewaninu, ali nas u tome nema.

Strikovi} je kazao da je PO SPS-a, na sednici koja je odr`ana prekju~e, za pregovore o novosadskoj vlasti direktno zadu`io Du{ana Bajatovi}a. saglasnost {efa Izvr{nog odbora SPS-a Bran ka Ru `i }a – rekao je Bogunovi}.

Me|utim, u SPS-u tvrde da lokalni slu~ajevi formirawa vlasti, poput one u Ba~u, nemaju veze s tim kakva }e koalicija biti na vi{em nivou.

– Nije to nikakav korak u susret onome na republi~kom ni-

Govore}i o savezu u Ba~u, Strikovi} je naveo da tu „na`alost, razgovori s drugim strankama nisu dali rezultat”, da se „lokalni qudi ipak boqe poznaju”, kao i da „treba da se naviknemo, u pozitivnom ili negativnom smislu, na to da su odbornici vlasnici mandata”.

S. Kova~evi}

REKLI SU Var ga: Ne ve ru jem da }e SNS obez be di ti ve }i nu

Vu ~i}: Jo{ ~e ka mo od go vor SPS-a

Go a ti: Igra la kih fi gu ra i pe {a ka

^lan Predsedni{tva Saveza vojvo|anskih Ma|ara La slo Var ga smatra da je najizgledanije da novu vladu formiraju demokrate i socijalisti s LDP-om i mawinama, ali i da bi vlada koju bi vodili napredwaci dr`avu uvela u veliku neizvesnost. Varga je za „Blic” rekao da ne veruje u to da Srpska napredna stranka mo`e obezbediti parlamentarnu ve}inu. Zbog toga, on je ube|en u to „da }e DS i SPS uspeti da postignu dogovor u slede}ih nekoliko dana jer Srbija se suo~ava s ogromnim te{ko}ama u ekonomskom i u socijalnom pogledu zbog niske privredne aktivnosti, potrebe nastavka aran`mana s MMF-om, preispitivawa poreske politike, ograni~avawa javne potro{we, pitawa visine penzija i plata u javnom sektoru”. [to se ti~e Vojvodine, Varga ka`e da }e se tamo formirati velika parlamentarna ve}ina „s tri ~etvrtine poslanika u pokrajinskom parlamentu koju }e ~initi DS, SPS, LSV i SVM”.

Vr{ilac du`nosti predsednika SNS-a Alek san dar Vu ~i} izjavio je za „Novosti” da wegova partija nije odustala od formirawa parlamentarne ve}ine i da jo{ ~eka odgovor socijalista o razgovorima o novoj vladi.

– Nismo se jo{ pomirili s tim da SNS ne}e biti na ~elu nove vlade, iz prostog razloga {to bi svaka vlast bez nas bila nelegitimna i ne bi bila u stawu da dr`avi donese neophodne promene, za koje su se gra|ani izjasnili na izborima 6. i 20. maja – kazao je Vu~i}.

On je dodao da bi „bilo dobro da nas (socijalisti) {to pre obaveste o tome imaju li ve}inu s DS-om ili ne”.

– Za{to im je te{ko to da ka`u? I kada bi rekli da imaju ve}inu, to za nas ne bi bio smak sveta jer nismo ro|eni u foteqama.

Po`eleli bismo im sre}u sa ^e dom Jo va no vi }em – rekao je Vu~i}.

– Da bi vlada bila stabilna i da bi mogla sprovesti program nepopularnih mera za izlazak iz krize, wu mora da formira sto`erna stranka – ili SNS ili DS, i da one daju premijera, a kod nas se doga|a upravo suprotno – smatra predsednik „Trasparentnosti Srbija„ Vla di mir Go a ti za „Blic”. – Jo{ nisam video takvu igru lakih figura i pe{aka na tabli a da velike figure }ute.

Goati je naveo da socijalisti i URS ne bi smeli da ucewuju i da igraju glavnu ulogu ili da tra`e premijersko mesto jer se time „kr{i pravilo koalicije o proporcionalnosti”. On je upozorio na to da }e se, ukoliko veliki igra~i na politi~koj tabli ne preuzmu inicijativu, dogoditi isto {to drugoj Ko{tuni~inoj vladi, kada je lider mawe stranke kao premijer preglasan od ve}ine ministara koji su bili iz DS-a i kada je Vlada posle nekoliko meseci pala.

sreda20.jun2012.

3

KAKO RADI VLADA SRBIJE U ODLASKU

Te le fon ski te ku }i po slo vi Vlada Srbije je od 13. marta, kada su raspisani parlamentarni izbori, odr`ala 40 sednica, a od trenutka prestanka mandata odr`ala je pet telefonskih sednica. U periodu od raspisivawa parlamentarnih izbora ~etvrtina sednica je odr`ana fizi~kim susretom ~lanova Vlade, a tri ~etvrtine sednica bile su telefonske, re~eno je Tanjugu u Kancelariji Vlade Srbije za saradwu s medijima.

Potvr|ivawem mandata najmawe dve tre}ine poslanika prestaje mandat prethodnom sazivu parlamenta, a time i Vladi, {to se dogodilo 31. maja konstituisawem novog saziva Skup{tine Srbije.

Vlada kojoj je prestao mandat mo`e obavqati samo teku}e poslove i ne mo`e predlagati Narodnoj skup{tini zakone i druge op{te akte niti donositi propise, izuzev ako je wihovo dono{ewe vezano za zakonski rok ili to nala`u potrebe dr`ave, interesi odbrane ili prirodna,

privredna ili tehni~ka nesre}a. Vlada, tako|e, po isteku mandata ne mo`e postavqati dr`avne slu`benike na polo`aj u organima dr`avne uprave, a pri vr{ewu osniva~kih prava Republike Srbije mo`e jedino imenovati ili davati saglasnost na imenovawe vr{ioca du`nosti direktora i ~lanova upravnog i

nadzornog odbora. Vlada se, kako je Tanjugu re~eno, i pridr`avala tih okvira, tako da su na prethodnih pet sednica dono{ene samo odluke i zakqu~ci. ^lanovi pro{le Vlada se, ina~e, vi{e ne}e sastajati u Nemawinoj 11, ve} }e po potrebi do formirawa nove vlade odr`avati telefonske sednice.

Ta di} se su sreo s Re nom Lider Demokratske stranke Bo ris Ta di} razgovarao je u ponedeqak u Briselu s evropskim komesarom za finansije Oli jem Re nom, re~eno je Tanjugu u sedi{tu Evropske komisije. „Tadi} i Ren se poznaju jo{ iz vremena dok je Ren bio komesar za pro{irewe, tako da se radilo o susretu dva stara prijateqa”, rekao je izvor iz Komisije, koji je `eleo da ostane anoniman.

KAKO SE SU VLADE U SRBIJI FORMIRALE OD 2000. DO DANAS

U pro se ku se ~e ka lo 68 da na Srbija je na formirawe vla- 2007. godine, posle kojih je poda, kada se posmatra period od novo premijer bio Ko{tunica.

2000. godine, ali i u druga~ijim Wegov drugi kabinet je izabran ekonomskim uslovima, u proseku tek 15. maja 2007. godine, odno~ekala 68 dana od zavr{etka iz- sno 114 dana od izbora, {to je bora. Posle petooktobarskih bio posledwi dan zakonskog ropromena prvi parlamentarni ka od 90 dana od konstituisawa izbori odr`ani parlamenta za izsu 23. decembra bor vlade.

2000. godine, po- Sr bi ja bi no vu vla du Slede}i parlasle kojih je u parmentarni izbori tre ba lo da do bi je lament u{ao odr`ani su 11. naj ka sni je do DOS sa 176 manmaja 2008. godine.

29. av gu sta data, SPS je Na novu vladu se osvojio 37 poslate godine ~ekalo ni~kih mesta, ra57 dana od zavrdikali 23, a Stranka srpskog je- {etka izbora, budu}i da je kabidinstva 14 mandata. Vlada, na net Mir ka Cvet ko vi }a formi~ijem je ~elu bio Zoran \in|i}, ran 7. jula. Cvetkovi}eva vlada formirana je 25. januara 2001. je bila prva od 2000. godine koja godine, odnosno 33 dana posle je „izdr`ala” pun mandat, odnozavr{etka izbora. sno prva koja je radila sve ~etiTa vlada je trajala do ubistva ri godine. premijera \in|i}a, nakon ~ega Srbija bi novu vladu trebalo je za novog predsednika 18. mar- da dobije najkasnije do 29. avguta izabran Zo ran @iv ko vi}. sta, budu}i da Skup{tina Srbi@ivkovi}eva vlada je trajala do je najkasnije u roku od 90 dana od 3. marta 2004. godine, kada je, po- konstituisawa treba da izabere sle izbora odr`anih 28. decem- novu vladu. U suprotnom }e, po bra, rukovo|ewe vladom preuzeo Ustavu Srbije, biti raspu{tena Vo ji slav Ko {tu ni ca. Vlada je i i}i }e se na nove izbore. Novi formirana 3. marta 2004. godi- saziv republi~kog parlamenta ne, odnosno 68 dana nakon izbo- konstituisan je 31. maja nakon ra. Slede}i parlamentarni iz- {to su parlamentarni izbori bori odr`ani su 21. januara odr`ani 6. maja.

Stan ko vi}: Ne u~e stvu jem Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} izjavio je da ne u~estvuje u pregovorima o formirawu vlade, ve} da to ~ine strana~ki lideri.

– Ja sam ministar zdravqa u tehni~koj vladi i samo se time bavim – rekao je Stankovi}, koji je na pitawe da li bi eventualno prihvatio jo{ jedan mandat, ukoliko mu se to ponudi, odgovorio da bi tome prethodili razgovori za koje je potrebno da se ispune odre|eni uslovi.

Stankovi} je podsetio na to da je u dva navrata bio ministar – jednom ministar odbrane, drugi put ministar zdravqa, i da je dobijao „gotove programe po kojima je radio”.

– Ako bih dobio jo{ jedan mandat, tada bih napravio nov program – rekao je Stankovi}.

4

ekonomija

sreda20.jun2012.

dnevnik

KA KVA JE SUD BI NA SOM BOR SKE KOM PA NI JE „ZA STA VA – SPE CI JAL NA VO ZI LA”

Je di na voj vo |an ska fa bri ka auto mo bi la na IPA in fu zi ji Svo je vre me no je u Som bo ru is po sta va ta da {weg ju go slo ven skog auto mo bil skog gi gan ta, kra gu je va~ ke „Za sta ve“, pred sta vqa la si no nim za ta ko zva na do stav na vo zi la, od no sno kom bi i pik-ap vo zi la pro iz ve de na na ovim pro sto ri ma.

Ras pad ne ka da {we, ve li ke, ze mqe i, sled stve no to me, we ne auto-in du stri je, do veo je u vi {e ne go ne za vid nu si tu a ci ju i som bor skog, sa mim tim i je di nog voj vo |an skog pro iz vo |a ~a vo zi la, ~i ja je sud bi na i dan-da nas kraj we ne iz ve sna.

Za hva qu ju }i po dr {ci Re pu bli~ kog mi ni star stva za eko no mi ju i lo kal ni raz voj, svih 22.000 kva drat nih me ta ra pro iz vod nih po go na fa bri ke „Za sta va – Spe ci jal na vo zi la“ u Som bo ru je i da nas u ka kvoj-ta kvoj funk ci ji, ali uko li ko

se ubr zo ne na |e stra te {ki part ner, ovaj pro iz vo |a~ do stav nih i spe ci jal nih vo zi la ne mo `e ra ~u na ti na bi lo ka kvu bu du} nost.

Ovo ne deq ni bo ra vak de le ga ci je Gru pe „Za sta va vo zi la“ iz Kra gu jev ca s ge ne ral nim di rek to rom

Dra ga nom Sre jo vi }em na ~e lu, ko ji ma je do ma }in bio som bor ski gra do na ~el nik Ne ma wa De li} i nad le `ni iz som bor ske „Za sta ve“, po ko zna ko ji put je uneo tra ~ak na de me |u ne kih 180 rad ni ka som bor ske „Za sta ve – Spe ci jal ni

auto mo bi li“, po {to su ne ka da {wi „osni va ~i“ po tvr di li opre de qe we da se po sva ku ce nu za som bor sku fa bri ku pro na |e stra te {ki part ner.

– Ma da su i „Za sta va vo zi la“ u pro ce su re struk ti ri ra wa, sa gle da va ju }i mo gu} no sti ov da {we i fa bri ka iz sa sta va pred u ze }a „Za sta va ka mi o ni“ i „Za sta va In pro“, na naj bo qem smo pu tu da pro na |e mo stra te {kog part ne ra za ove pri vred ne su bjek te – na ja vio je ge ne ral ni di rek tor „Za sta va vo zi la“ Dra gan Sre jo vi}, na gla {a va ju }i po tre bu {to u`e i bo qe sa rad we sa som bor skom lo kal nom sa mo u pra vom u pro ce su pro na la `e wa stra te {kog part ne ra za jed nu od ov da {wih, ne ka da naj ve }ih, fa bri ka. – Pre go va -

Po part ne ra u Ita li ju – Na osno vu sa sta na ka ko je je me nax ment „Za sta ve – Spe ci jal na vo zi la“ imao u pro te kli me sec-dva, pre sve ga sa kom po nen ta {i ma „Fi ja ta“ ko ji su lo ci ra li pro iz vod wu u Sr bi ji, za ka za na je na {a po se ta ita li jan skog po kra ji ni Abru co, se di {tu ma {in ske i me ta lo pre ra |i va~ ke in du stri je te ze mqe, to kom ko je bi smo naj ve ro vat ni je mo gli pro na }i i kon kret nog stra te {kog part ne ra za na {u fa bri ku – na ja vio je ge ne ral ni di rek tor som bor ske „Za sta ve – Spe ci jal ni auto mo bi li“ Bo ro Le ka, na gla {a va ju }i da je u toj ita li jan skoj po kra ji ni lo ci ra no go to vo 30.000 pro iz vod nih po go na ko ji „op slu `u ju“ auto mo bil sku in du stri ju.

PO JA ^A NA KON TRO LA IS PRAV NO STI HRA NE

In spek to ri lo ve ba ja to, po kva re no i sum wi vo Kon tro la hra ne `i vo tiw skog po re kla to kom vru }ih me se ci, od ma ja do sep tem bra, oba vqa se po ja ~a nim tem pom, ta ko da se osim sva ko dnev nih re dov nih, or ga ni zu ju ju i pla ni ra ne „ak cij ske” kon tro le, po tvr |e no je za „Dnev nik” u Upra va Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de za ve te ri nu.

Ta ko zva ne ak cij ske kon tro le obje ka ta pod nad zo rom spro vo de se u svih 25 okru ga na te ri to ri ji Sr bi je da bi se utvr di lo da li se po {tu ju op {ti i po seb ni uslo vi u skla du s va `e }im pra vil ni ci ma i na ~e li ma do bre hi gi jen ske i di stri bu tiv ne prak se svih su bje ka ta u po slo va wu s hra nom.

Ta ko |e se sa ve tu je ku po vi na sve `ih, de kla ri sa nih i neo {te }e nih na mir ni ca po zna tog po re kla, te meq no pra we na mir ni ca kao i oba -

Pazite gde kupujete

Ka zna do tri mi li o na di na ra Uko li ko se u objek tu ne mo `e do ka za ti da se po {tu ju sve pre po ru ke i po re klo hra ne `i vo tiw skog po re kla, ve te ri nar ski in spek tor na la `e ne {ko dqi vo uni {ta va we za te ~e ne hra ne, ko ja je ne be zbed na za is hra nu qu di.

Pro tiv su bjek ta ko ji ova kvu na mir ni cu sta vi u pro met po kre }e se pre kr {aj ni po stu pak, uko li ko se ra di o fi zi~ kom li cu ili pred u zet ni ku, ili pri vred ni pre stup, uko li ko se ra di o prav nom li cu.

Ka zne za prav na li ca iz no se od 300.000 do 3.000.000 di na ra, za pred u zet ni ke od 250.000 do 500.000 di na ra, a za fi zi~ ka li ca od 30.000 do 50.000 di na ra.

Ak cij ske kon tro le u Be o gra du su sva ko dnev ne zbog naj ve }eg bro ja obje ka ta pod nad zo rom, dok se u osta la 24 okru ga u Sr bi ji ta kve kon tro le pla ni ra ju i spro vo de pro se~ no tri do ~e ti ri pu ta me se~ no, pod se }a ju iz Upra ve za ve te ri nu.

Ta ko se oba vqa uzor ko va we hra ne `i vo tiw skog po re kla i uzor ci

{a qu na ana li zu, a kon tro la se od no si na ru ko va we hra nom `i vo tiw skog po re kla, we no skla di {te we na me stu pro da je, pri pre mu i is po ru ku po tro {a ~u. Ta ko |e, kon tro li {e se pro pi sa ni tem pe ra tur ni re `im ras hlad nih vi tri na i fri `i de ra, is prav nost am ba la `nog pa ko va wa, or ga no lep ti~ ke

Stru~ wa ci ta ko |e upo zo ra va ju da je u let wem pe ri o du, po seb no ka da su iz u zet no vi so ke tem pe ra tu re, neo p hod no bi ti opre zan pri li kom ku po vi ne, na ~i na ~u va wa i ob ra de na mir ni ca.

La ko kvar qi ve pro iz vo de tre ba lo bi ku po va ti sa mo u rad wa ma gde se oni ~u va ju u ras hlad nim ure da ji ma, a va `no je pro ve ri ti da tum pro iz vod we i rok upo tre be.

Mle~ ne pro iz vo de, kao i `i vin sko me so tre ba lo bi ku po va ti na mle~ nim pi ja ca ma ko je ima ju ras hlad ne ure |a je, a ni ka ko na te zga ma.

Va `no je i obra ti ti pa `wu i na iz gled, bo ju me sa, mi ris i sli~ no…

Ka da je u pi ta wu ~u va we hra ne u fri `i de ru, ku va na hra na se mo `e ~u va ti naj du `e pet da na, a ako ne ko `e li du `e neo p hod no je da se ona za mr zne od mah na kon ras hla |i va wa.

oso bi ne hra ne, a u ci qu za {ti te po tro {a ~a i pla si ra wa bez bed ne hra ne `i vo tiw skog po re kla na me we ne tr `i {tu.

U objek ti ma ko ji su pred met kon tro le, ve te ri nar skom in spek to ru da ju se na uvid do ku men ta na osno vu ko jih se do ka zu je da se po {tu ju sve pro ce du re.

Ru ko va we hra nom na let wim tem pe ra tu ra ma zah te va ne ko li ko pro ce du ra i pra vi la, kao {to su odr `a va we ~i sto }e sve ga {to do la zi u kon takt s hra nom jer se mi kro or ga ni zmi mo gu na }i na ru ka ma, kr pa ma za bri sa we, pri bo ru, da ska ma za se ~e we i sli~ no, oba ve zno odva ja we pre sne/si ro ve na mir ni ce od ku va ne hra ne jer si ro va hra na, po seb no me so i so ko vi me sa, mo gu sa dr `a ti opa sne mi kro or ga ni zme ko ji se mo gu pre ne ti na osta lu hra nu za vre me we ne pri pre me i ~u va wa...

ve zno ~u va we hra ne u mra~ nim i ohla |e nim me sti ma, oba ve zno do bro ku va we, pe ~e we i pr `e we hra ne jer se na taj na ~in uni {ta va ju go to vo svi mi kro or ga ni zmi.

E. Dn.

ra mo pre sve ga s kom po nen ta {i ma ita li jan skog „Fi ja ta“ iz Ita li je, Austri je i Ne ma~ ke, a o~e ku je mo da i u sa rad wi sa som bor skom lo kal nom sa mo u pra vom „Za sta va – Spe ci jal ni auto mo bi li“ pro na |e svo je eko nom ski in te res kroz niz IPA-pro je ka ta pre ko -

gra ni~ ne sa rad we. Sre jo vi} je pri li kom obi la ska som bor ske fa bri ke „Za sta va spe ci jal ni auto mo bi li“ is ta kao da je naj va `ni je da pre o sta li za po sle ni u ovoj ne ka da ogrom noj fa bri ci `i ve od svog ra da.

M. Mi qe no vi}

„EFEK TI VA” PO KRE ]E SUD SKE SPO RO VE PRO TIV BA NA KA

Vra ti ti pa re za ne za ko ni te ka ma te

Udru `e we ban kar skih kli je na ta „Efek ti va” po zva lo je ju ~e sve gra |a ne i pri vred ni ke „ko ji ve ru ju ili pro ve re no zna ju da su o{te }e ni ne za ko ni tim po di za wem ka ma ta i mar `i kre di ta ko je ko ri ste kod ba na ka”, da im se ja ve ra di po kre ta wa sud skih spo ro va ~i ji je ciq nov ~a na na dok na da {te te. „Ve ru je mo da na kon ~e ti ri pr vo ste pe ne pre su de, ko je su po sled wih me se ci do ne te u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du, ne ma

ti~ nih kre di ta u ot pla ti ra ste, sma tra mo da je pra vi tre nu tak da ban ke svo jim ko ri sni ci ma vra te no vac ko ji su na pla ti le kroz uve }a we ka ma ta su prot no Za ko nu o obli ga ci o nim od no si ma, i na taj na ~in, kroz uma w e w e me s e~ n ih anu i te ta, olak {a j u ot p la tu po s to j e } ih kre di ta”. „Ti iz no si ni su ma li, i kre }u se i do 5.000 evra po kre di tu, a po vra }a jem tog nov ca gra |a ni bi svo je kre di te mo gli vra ti ti

raz lo ga za da qe ~e ka we, a na ro ~i to uzi ma ju }i u ob zir da ban ke ne pri hva ta ju mir no re {e we pro ble ma”, sa op {ti lo je udru `e we.

Is ti ~u }i da je svim svo jim ~la no vi ma obez be di la prav nu po mo} s mi ni mal nim tro {ko vi ma ~i ta vog pro ce sa, „Efek ti va” je na ja vi la da }e usko ro po kre nu ti spo ro ve pro tiv ba na ka ko je su pla si ra le kre di te u {vaj car skim fran ci ma, a za tim i pro tiv osta lih gde po sto je do ka zi za ne za ko ni te rad we. „U vre me ka da kri za do dat no eska li ra i ka da broj pro ble ma -

u re dov nu ot pla tu”, na ve de no je u sa op {te wu.

Udru `e we „Efek ti va” pred lo `i lo je ~e ti ri mo de la re {e wa da bi se iz be gli sud ski spo ro vi i do dat ni tro {ko vi ban ka ma – upla tu vi {e na pla }e nog nov ca, sa za te znom ka ma tom, na ra ~un ko ri sni ka kre di ta, od bi ja we tog iz no sa od ostat ka glav ni ce kre di ta, stor ni ra we ce lih ili de li mi~ no, me se~ nih ra ta u iz no su nov ca za po vra }aj ili sma we we po sto je }e ka ma te na te kre di te da bi se kom pen zo vao no vac ko ji gra |a ni po tra `u ju.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

113,2071

[ajka{ka {e}erana, @abaq

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,5175

118,1744

112,8606

Australija

dolar

1

90,8929

92,7479

94,8811

90,6147

Kanada

dolar

1

87,7643

89,5554

91,6152

87,4956

Danska

kruna

1

15,2252

15,5359

15,8932

15,1786

Norve{ka

kruna

1

15,0234

15,3300

15,6826

14,9774

[vedska

kruna

1

12,7944

13,0555

13,3558

12,7552

[vajcarska

franak

1

94,2294

96,1524

98,3639

93,9409

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

140,8225 89,7971

143,6964 91,6297

147,0014 93,7372

140,3914 89,5222

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 6. 2012. godine

Promena % 15,74

Cena

BELEX 15 (436,77 -0,40)

Promet

4.000

180.000

Promena %

Cena

Promet

5,12

NIS, Novi Sad

1,01

599

24.430.945

Filip Moris PB, Ni{

4,63

971

184.500

AIK banka, Ni{

-2,15

1.368

71.120

Soja protein, Be~ej

3,09

500

559.421

Komercijalna banka, Beograd

-1,73

1.532

353.670

1,78 Promena %

2.290 Cena

4.580 Promet

Imlek, Beograd

-3,04

2.300

4.600

Energoprojekt holding, Beograd

Telefonija, Beograd

-20,00

140

280.000

0,00

385

2.310

Soja protein, Be~ej

Vojvodina{ped, Novi Sad

-20,00

400

16.400

3,09

500

559.421

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-9,09

1.000

120.000

0,26

387

218.192

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.990

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

1,78

2.290

4.580

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.601

51.232

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

195.000

180.000

Tigar, Pirot

0,00

320

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun Pet akcija s najve}im padom

Stari Tami{, Pan~evo Imlek, Beograd AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

20.498 100.790.000

Naziv kompanije

Bambi Banat, Beograd

-3,04

2.300

4.600

-2,15 Promena %

1.368 Cena

71.120 Promet

NIS, Novi Sad

1,01

599

24.430.945

Soja protein, Be~ej

3,09

500

559.421

[ajka{ka {e}erana, @abaq

15,74

4.000

Stari Tami{, Pan~evo

-9,09

1.000

120.000

@itopromet Mlinpek, St. Pazova

0,00

340

34.000

Svi iznosi su dati u dinarima

[KUN DRI] TVR DI DA SE NE ZNA DA LI ]E ELEK TRI^ NA ENER GI JA MO RA TI DA PO SKU PI

Struj ni udar ~e ka no vu vla du i gra |a ne – Ne mo `e se pre ci zno re }i da li }e se ce na elek tri~ ne ener gi je u Sr bi ji u na red nom pe ri o du po ve }a ti – iz ja vio je ju ~e no vi na ri ma u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je sa vet nik pre mi j e r a za ener g e t i k u Pe t ar [kun dri}, do da ju }i da }e o to me ras pra vqa ti no va vla da Sr bi je. – Oko svih ce na, pa i ce ne

gi o nu, {to EPS-u znat no uma wu je pri ho de za in ve sti ci je.

Na vo de }i da EPS-u ne do sta je iz me |u 500 i 600 mi li o na evra za in ve sti ci je u iz grad wu pro iz vod nih ka pa ci te ta, on je pod se tio na to da je od 2000. do 2005. go di ne ta kom pa ni ja iz sop stve nih pa ra in ve sti ra la oko 200 mi li o na evra go di -

Stu di ja Svet ske ban ke, ob ja vqe na pre {est me se ci, pred vi |a po sku pqe we stru je u Sr bi ji to kom na red ne od tri do ~e ti ri go di ne iz me |u 40 i 80 pro ce na ta

sreda20.jun2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

KO JE SU VOJ VO \AN SKE KOM PA NI JE LA NE NA PRA VI LE NAJ VE ]E MI NU SE

Pan ~ev ci pred vo de li stu gu bi ta {a Me |u pet pred u ze }a iz Sr bi je ko ja su la ne na pra vi la naj ve }e gu bit ke, ~ak tri su iz Voj vo di ne: „Pe tro he mi ja”, „Azo ta ra” i „Agro `iv – ra tar stvo”. Po da ci iz pu bli ka ci je „Sto naj... pri vred nih dru {ta va u Re pu bli ci Sr bi ji u 2011. go di ni” Agen ci je za pri vred ne re gi stre po ka zu ju da su od ova tri pan ~e va~ ka pred u ze }a ve }i gu bit ke u ze mqi na pra vi li jo{ sa mo „od be gli” ame ri~ ki gi gant „Ju-Es stil” i ze mun ska far ma ce ut ska in du stri ja u vla sni {tvu dr `a ve „Ga le ni ka”. „Ju-Es stil„ je go di nu za vr {io s mi nu som od 15,6 mi li jar di di na ra, „Ga le ni ka” je iz gu bi la 12 mi li jar di, „HIP Pe tro he mi ja” 11,1 mi li jar di, „HIP Azo ta ra 6,9, a „Agro `iv ra tar stvo” 5,8 mi li jar di di na ra.

Ka ko na vo de u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre (APR), u 2011. go di ni tre }i na pri vred nih dru {ta va u Sr bi ji je is ka za la ne to gu bi tak od go to vo 374 mi li jar de di na ra, {to je, ipak, ma we ne go u go di ni ra ni je, i to 11,8 od sto. Od to ga, ve li ki deo, ~ak 184 mi li jar de di na ra, od no si se na sto pri vred nih dru {ta va s naj ve }im ne to gu bit kom. Te kom pa ni je be le `e zna ~aj no po ve }a we ne to gu bit ka – 57 po sto – u od no su na 2010. go di nu, a usled po gor {a nog fi nan sij skog zdra vqa, broj za po sle nih su sma wi le za 2.704 rad ni ka, na vo de u APR-u. Ina ~e, u 100 naj ve }ih srp skih gu bi ta {a za po sle no je 7,4 od sto od ukup nog bro ja rad ni ka.

Plus zbog evra Srp ska pri vre da je la ne, po sle ne ko li ko go di na, ostva ri la uku pan do bi tak od oko 85 mi li jar di di na ra. Ipak, eko no mi sti uka zu ju na to da je na ta kav re zul tat ve li kim de lom uti ca lo kre ta we kur sa di na ra u 2011. go di ni.

– Go to vo svi du go vi pri vre de su di rekt no u evri ma ili su utvr |e ni u evri ma, pa je okol nost da je vred nost evra bi la ni `a na kra ju ne go na po ~et ku go di ne ve {ta~ ki sma wi la vred nost du ga pri vre de. A ka da ima te sma we we du ga, to vam je isto kao da ste za ra di li na to me – ob ja snio je kon sul tant za stra na ula ga wa Mi lan Ko va ~e vi}, upo zo riv {i da }e nam se na kra ju ove go di ne de si ti upra vo su prot no. – Ka da je „po sku peo” evro, to je mno go ve }i te ret du ga i ve li ki ras hod za pri vre du.

U APR-u do da ju da su pred u ze }a ko ja su is ka za la naj ve }e ne to gu bit ke u 2011. go di ni kon cen tri sa na u sek to ru pre ra |i va~ ke in du -

stri je, gde je po slo va la ~ak 31 od 100 naj ve }ih kom pa ni ja u mi nu su.

Wi hov ne to gu bi tak iz no si bli zu 87 mi li jar di di na ra i ~i ni go to vo

po lo vi nu gu bit ka 100 naj ve }ih gu bi ta {a.

Me |u 100 naj ve }ih gu bi ta {a je 20 voj vo |an skih pred u ze }a. Po sle tri pan ~e va~ ka gi gan ta u mi nu su, u „top 10„ voj vo |an skih gu bi ta {a ula ze i vr {a~ ki „He mo farm„ (s mi nu som od 5,5 mi li jar di di na ra), za tim „@i to rod” u ste ~a ju iz Cre pa je (4,9 mi li jar di), te „Me ta nol sko-sir }et ni kom pleks” iz Ki kin de (2,9 mi li jar de). Sle di ih no vo sad ska „Ro di} MB-tr go vi na” ({ta god da je da nas to pred u ze }e u ko jem, po po da ci ma, ra di de set za po sle nih) s 1,6 mi li jar dom mi nu sa, za tim „Agro ba nat” u ste ~a ju iz Plan di {ta (1,6 mi li jar da), no vo sad ski „Uni hem kom” te „Agro `iv” iz @i ti {ta, oba s 1,4 mi li jar dom ne to gu bit ka.

Me |u naj ve }im voj vo |an skim gu bi ta {i ma su i „Uje di we ne srp ske pi va re” iz No vog Sa da, za tim su bo ti~ ka „Azo ta ra”, PIK „Be ~ej„, „Du nav gru pa agre ga ti” No vi Sad, „Voj vo di na put – Ba~ ka put”, kao i no vo sad ska kom pa ni ja „Von del ka pi tal”.

Od zvu~ nih ime na iz ce le Sr bi je, na li sti naj ve }ih gu bi ta {a u 2011. svo je me sto su na {li i „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” (na {e stom me stu, s 5,7 mi li jar di di na ra mi nu sa), kao i „Del ta rial estejt„, „Jat er vejz”, tr go vin ski la nac „Idea”, vra wan ski „Bri ti{-Ame ri kanto ba ko”, „Ve ra no mo tors”...

V. ^vor kov

PO ZIV POSLODAVCIMA IZ „BI ZNI SA MLA DIH SR BI JE” stru je, mo ra }e da bu du an ga `o va ni vla da, re gu la tor na te la i Na rod na ban ka Sr bi je – svi ko ji se ba ve ma kro e ko nom skom po li ti kom.

Ge ne ral ni di rek tor „Elek tro p ri v re d e Sr b i j e„ Dra g o mir Mar ko vi} pod se tio je na to da stu di ja Svet ske ban ke, ob j a v qe n a pre {est me s e c i, pred vi |a po sku pqe we stru je u Sr bi ji to kom na red ne tri do ~e ti ri go di ne iz me |u 40 i 80 pro ce na ta.

Mar ko vi} je uka zao na to da od ok to bra ce na stru je pre la zi u nad l e ` nost re g u l a t or n e Agen ci je za ener ge ti ku i da }e ta agen ci ja, u skla du s od re |e nom me to do lo gi jom i u sa rad wi s EPS-om, da va ti pred log ce ne elek tri~ ne ener gi je.

Po we g o v im re ~ i m a, ce n a stru je u Sr bi ji je naj ni `a u re -

{we, a od 2005. do 2011. oko 500 mi li o na evra, uglav nom u re vi ta li za ci je po sto je }ih po stro je wa.

Mar ko vi} je na gla sio da bez in v e s ti r a w a u elek t ro e n er get ski sek tor, ne ma po kre ta wa do ma }e pri vre de i otva ra wa no vih rad nih me sta jer je od ukup nih in ve sti ci ja EPS-a 50 od sto od la zi lo za fi nan si ra we ra do va ko je su iz vo di le do ma }e kom pa ni je.

Ge ne ral ni di rek tor EPS-a je re kao da je ste pen na pla te elek tri~ ne ener gi je iz nad 90 pro ce na ta i da so ci jal no ugo ro `e ne ka te go ri je po tro {a ~a pla }a ju ni `u ce nu stru je i da }e ta kav trend bi ti na sta vqen u bu du} no sti.

Tre nut na ce na elek tri~ ne ener gi je u Sr bi ji je oko pet evro cen ti za ki lo vat-~as.

Ga zde da pri me mla de na prak su Pro gram „Bi znis mla dih Sr bi je” po zvao je po slo dav ce da se pri ja ve za pru `a we rad nih prak si mla di ma do 30 go di na, ko ji su ste kli sred wi, vi {i ili vi so ki ste pen stru~ ne spre me, sa op {ti la je ta or ga ni za ci ja.

Po ziv za pri jem mla dih na rad nu prak su otvo ren je do 20. ju na ove go di ne a se lek ci ja pred u ze }a bi }e oba vqe na do 25. ju na. Iza bra na pred u ze }a ima }e mo gu} nost da oba ve se lek ci ju prak ti ka na ta ko ji od wih bu du upu }e ni na in ter vjue od 9. do 18. ju la.

Od lu ku o kan di da ti ma ko je }e pri mi ti na prak su pred u ze }a tre ba da do ne su 19. ju la, pri jem mla dih na rad nu prak su mo }i }e da po~ ne naj ka sni je 1. av gu sta a za vr {e tak prak si je 30. sep tem bra.

Pre upu }i va wa na oba vqa we prak se mla di }e, ako to bu de po treb no,po ha |a ti obu ke za pri la go |a va we na rad no okru `e we, kao {to su pro fe si o nal na ko mu ni ka ci ja ili pra vi la po na {a wa u rad noj sre di ni. Po slo dav ci }e oda bra ti prak ti kan te na osno vu po tre be za ka drom od re |e nog pro fi la u okvi ru svo je kom pa ni je. Oba ve za po slo dav ca je da na po ~et ku rad ne prak se do de li prak ti kan tu stru~ nog men to ra ko ji }e de fi ni sa ti pro fe si o nal ne ve {ti ne ko je mla da oso ba tre ba da stek ne, a ko je su deo raz voj nih ci qe va oba vqa wa prak se.

Pro gra mom je pred vi |e no da rad ne prak se tra ju dva me se ca a za to vre me }e „Bi znis mla dih Sr bi je” prak ti kan ti ma obez be |i va ti me se~ nu nov ~a nu na dok na du. U okvi ru pro -

gra ma „Bi znis mla dih Sr bi je” po slo dav ci mo gu da pri me do de set prak ti kan ta u okvi ru jed nog ci klu sa, u za vi sno sti od bro ja za po sle nih u pred u ze }u (do 250 za po sle nih - do pet prak ti kan ta, vi {e od 250 za po sle nih - do de set prak ti kan ta). Uko li ko po slo dav ci is ka `u po tre bu za ve }im bro jem prak ti ka na ta, od go va ra ju }a ko mi si ja }e do ne ti od lu ku o zah te vu i oba ve sti ti pred u ze }e o toj od lu ci.

6

POQOPRivRedA

sreda20.jun2012.

APEL DA SE NE PA LI VA TRA

Po`ari ozbiqno prete

Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne ape lo va lo je ju ~e na sve gra |a ne da to kom bo rav ka u pri ro di i ra do va na po qi ma ne pa le va tru na otvo re nom jer se mo `e pro {i ri ti i iza zva ti {um ske po `a re s ne pro ce wi vim {te ta ma. „Usled vi so kih tem pe ra tu ra po ve }an je ri zik od po `a ra pa }e [u mar ska i Lov na in -

dnevnik

PO MO] NI K MI NI ST RA PO QO PRI VRE DE MI LO[ MI LO VA NO VI] U NO VOM SA DU

Bi}e `ita i za izvoz Po sle pred sto je }e `e tve, Sr bi ja }e ima ti do voq no p{e ni ce za za do vo qe we do ma }ih po tre ba, a od re |e ne ko li ~i ne }e pre o sta ti i za iz voz, iz ja vio je ju ~e po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de Mi lo{ Mi lo va no vi}.

Na osno vu za se ja nih po vr si na, na oko 472.000 hek ta ra, ko je su ne {to ni `e ne go ra ni jih go di na i na osno vu pro ce ne ro da, o~e ku je se oko 1,8 mi li o na to na no ve p{e ni ce, re kao je Mi lo va no vi} no vi na ri ma u No vom Sa du, pri li kom sve ~a nog pro gla {e wa naj u spe {ni jih po qo pri vred nih ga zdin sta va u Sr bi ji, pre ma

tra di ci o nal nom kon kur su Pro kre dit ban ke.

On je is ta kao da su te ko li ~i ne znat no iz nad po tre ba na {e ze mqe i do dao da }e Sr bi ja sa svim si gur no osta ti snab de va~ re gi o nal nog tr `i {ta p{e ni com i bra {nom, upr kos te {koj pro te kloj pro iz vod noj go di ni. „Sa svim si gur no o~e ku je mo sta bil nu pro iz vod wu hleb nog `i ta na ni vou pro te klih 10 go di na”, na gla sio je Mi lo va no vi}.

O~e ku je se da no va Vla da Sr bi je bu de br zo kon sti tu i sa na i da na sta vi re form ske pro ce se u obla sti po qo pri vre de, iz ja vio je

da nas u No vom Sa du po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi}.

Na po mi wu }i da su sve po li ti~ ke stran ke u pred iz bor noj kam pa wi ima le po qo pri vre du „ve o ma vi so ko na li sti pri o ri te ta”, Mi lo va no vi} je is ta kao da bi sle de }a re pu bli~ ka vla da mo ra la da de lu je u tri kqu~ na prav ca - za ko no dav nom , in sti tu ci o nal nom i bu xet skom.

Vla da bi tre ba lo da ra di i na do no {e wu i ade kvat nom spro vo |e wu za ko na u agra ru, kao i na iz grad wi efi ka snih in sti tu ci ja za po dr {ku po qo ri vred noj pro iz vod wi, re -

kao je Mi lo va no vi} To su neo p hod ni ko ra ci ko ji bi tre ba lo da do ve du do efi ka snog pra }e wa pret pri stup nih fon do va EU, na po me nuo je po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i do dao da Sr bi ja ve} sad ima pra vo da u|e u ta ko zva ni pro ces akre di ta ci je.

UO^I @E TVE P[E NI CE PO QO PRI VRED NI KE NAJ VI [E ZA NI MA CE NA

spek c i j a po j a ~ a t i kon t ro l e za {ti te {u ma, ra di spre ~a va wa iza zi va wa po `a ra”, na ve de no je u sa op {te wu.

Mi ni star stvo je ta ko |e po zva lo i sve gra |a ne da, uko li ko uo~e va tru i ma wi po `ar, o to me oba ve ste va tro ga snu slu `bu ili nad le `nu in spek cij sku slu `bu.

Je~am boqi od o~ekivanog – Na pod ru~ ju Su bo ti ce po ~e la je `e tva je~ ma na 2.550 hek ta ra, ko li ko je za se ja no ovom kul tu rom, a pr vi ot ko si ima ju pri nos i do pet to na po hek t a r u – iz j a v io je {ef grad ske slu `be za po qo pri vre du Mir ko Ostro go nac.

Po we go vim re ~i ma, s ob zi rom na to da se ne ra di o ve li kim po vr {i na ma, a zbog po voq nih vre men skih pri li ka, ove ne de qe se o~e ku je i za vr {e tak ra do va.

– Pr vi ot ko si uka zu ju na to da su pri no si ne {to bo qi ne go {to se o~e ki va lo, do sta su ohra bru ju }i i kre }u se na ni vou od 4,2 do pet to na po hek ta ru – re kao je Ostro go nac.

On je na gla sio da }e pri no si bi ti ma wi na onim par ce la ma ko je su o{te }e ne gra dom, i do dao da }e na osta lim par ce la ma pri no si bi ti “sa svim za do vo qa va ju }i” s ob zi rom su {u. @e tva je~ ma je „za gre va we” za `e tvu p{e ni ce na 19.650 hek ta ra u Su bo ti ci, ko ja }e zbog vi so kih tem pe ra tu ra po ra ni ti.

Paori bi 25 dinara, a mlinari se ravnaju po tr`i{tu U Voj vo di ni su uve li ko u to ku pri pre me za pred sto je }u `e tvu ozi mih `i ta ri ca, pre gle da ju se kom baj ni i osta la me ha ni za ci ja ko ja }e u~e stvo va ti u ra do vi ma, dok mli na ri spre ma ju si lo se i dru ga skla di {ta za sme {taj hleb nog zr na. Pod ozi mim `i ta ri ca ma u op {ti na ma Sen ta, Ka wi `a, Ada i ^o ka na pod ru~ ju Po qo pri vred ne stru~ ne slu `be „Sen ta” je 17.405 hek ta ra, od ~e ga 14.759 pod p{e ni com, 1.175 pod je~ mom i 530 pod osta lim str nim `i ti ma.

Jed no od vo de }ih i naj u spe {ni jih `i to mlin skih pred u ze }a u Sr bi ji AD „@i to pro met-Mlin” iz Sen te, po o~e ki va wi ma pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Pre dra ga \u ro vi }a, iz ovo go di {we `e tve na da se pre ra di oko 65.000 to na hleb nog zr na, {to je go to vo ~e tvr ti nu vi {e ne go la ne, ka da je od pro iz vo |a ~a pre u ze to 58.000 to na, a pre ra |e no 53.000. Sen }an ski mli na ri su za ovu go di nu po sta vi li am bi ci o zni je pla no ve i zbog ~i we ni ce da su po ~et kom go di ne iz ste ~a ja ku pi li imo vi nu Mli na „No vi Kne `e vac” sa si lo som od 20.000 to na, su {a rom i mli nom ka pa ci te ta 60 to na dnev no.

Po god nost za pro iz vo |a ~e sa si ro vin skog pod ru~ ja iz ovog de la se ve ra Ba na ta, iz no vok ne `e va~ ke i de lom iz ~o kan ske op {ti ne je da }e im sme {taj ni ka pa ci te ti bi ti bli `i, a tro {ko ve }e sma wi ti i „@i to pro met-Mlin” jer ne ma po tre be za uzi ma we u za kup dru gih si lo sa. U ovom tre nut ku i za mli na re i za pa -

U pro{loj `etvi sam solidno pro{ao jer sam p{enicu prodao za 19 dinara po kilogramu, plus PDV, a iz ove `etve o~ekujem da u septembru, kada je budem prodavao, dobijem bar 22–23 dinara (Maksa Goli}) o re naj ve }a ne po zna ni ca je ce na, pri ~e mu mli na ri na ja vqu ju da }e se rav na ti po tr `i {nom ba ro me tru.

– Ot kup na ce na bi }e ko li ko tr `i {te od re di, ta ko da }e mo p{e ni cu pla }a ti pre ma tr `i{t nim uslo vi ma – ka `e \u ro vi}. – Za sa da, u po gle du ce ne ni {ta ni je de fi ni sa no, ona }e se zna ti ka da po~ ne `e tve, a mi }e mo se pri la go di ti uslo vi ma ka kvi bu du na tr `i {tu u na {em okru `e wu. Kao i u pret hod nom pe ri o du, na sto ja }e mo da po sred stvom ze mqo rad ni~ kih za dru ga s ko ji ma ugo va ra mo pro iz vod wu, na sta vi mo ko rekt nu sa rad wu s pro iz -

vo |a ~i ma i bla go vre me no vr {i mo is pla tu i iz mi ru je mo pre u ze te oba ve ze.

Mak sa Go li} iz ^o ke pod p{e ni com ima 75 ka ta star skih ju ta ra, ne o~e ku je ne {to pre vi {e jer je iz law ske `e tve imao 3,6 to ne hleb nog zr na po ju tru, a ove }e bi ti za do vo qan ako bu de po lo vi na ro da. Na Go li }e vim wi va ma su „ari ki no”, „ba la ton”, „no vo sad ska ra na 46” i „apa~”.

– U pro {loj `e tvi sam so lid no pro {ao s ce nom jer sam p{e ni cu pro dao za 19 di na ra po ki lo gra mu, plus PDV, a iz ove `e tve o~e ku jem

da u sep tem bru, ka da je bu dem pro da vao, do bi jem bar 22 do 23 di na ra, jer }u sa ~e ka ti dva do tri me se ca da vi dim ka ko }e se kre ta ti ce na na tr `i {tu – sma tra Go li}. – Ka `u da }e se mno go tra `i ti za to {to je ne ma ni na dru gim tr `i {ti ma u Evro pi.

Pro iz vod na ce na je oko 21 di nar, a sve pre ko to ga je do bit za nas pro iz vo |a ~e.

Pa or Bo ri slav Bu do val ~ev iz Osto ji }e va za do vo qan je iz gle dom use va na 17 ju ta ra, gde su po po lo vi na sor te „si mo ni da” i „apa~”.

– „Si mo ni da” je u bo qem sta wu i obe }a va ve }i pri nos, a ka ko pro ce wu jem, bi }e oko 2,5 to ne po ju tru, ~i me mo gu bi ti za do vo qan, ima ju }i u vi du sve okol no sti jer po ~e tak se zo ne ni je bio na klo wen p{e ni ci – ka `e Bu do val ~ev. – U po ~et ku je bi lo ma lo pa da vi na, ali usev je sa svim so li dan, jo{ da ce na bu de od go va ra ju }a i da is pla ta bu de na vre me…

Bu do val ~ev je se tvu p{e ni ce ugo vo rio s fir ma ma iz Pa de ja i Osto ji }e va.

– Ce na p{e ni ce iz ove `e tve ne bi tre ba lo da bu de is pod 25 di na ra po ki lo gra mu – op ti mi sta je Bu do val ~ev. – P{e ni cu }e is po ru ~i ti od mah iz `e tve jer imam ugo vo re nu pro iz vod wu, da se raz du `im za se me i ve {ta~ ko |u bri vo, mo `da ne {to osta vim i na la ge ru, ali po {to }e pri nos bi ti ma wi od pro {lo go di {weg, ve ro vat no }u sve od mah is po ru ~i ti, da do bi je mo ma lo i pa ra da pre gr mi mo le to i da bi smo mo gli ma lo i na go di {wi od mor.

M. Mi tro vi}

TOVQENICI 190 DINARA

Farmerima cene dobre, ali...

Pred sed nik Sa ve za udru `e wa uz ga ji va ~a svi wa Sr bi je Fe renc Ma jor ka `e da se od no vog mi ni star stva za po qo pri vre du o~e ku je da utvr di du go ro~ nu kon cep ci ju raz vo ja agra ra, s po seb no raz ra |e nim seg men tom sto ~ar stva, jer je to uslov da se ob no vi ta pro iz vod wa ko ja je u opa da wu.

Na vo de }i da po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i mo ra ju da zna ju u ko jem prav cu }e se raz vi ja ti agrar na po li ti ka, Ma jor je ob ja snio da sub ven ci je i di rekt na dr `av na po dr {ka, ko je po qo pri vred ni ci ma do la ze u po sled wi ~as, ni su u funk ci ji ob na vqa wa, una pre |e wa i raz vo ja te pro iz vod we.

– Iako su sa da uz ga ji va ~i svi wa za do voq ni ce nom to vqe ni ka, ko ja se kre }e oko 190 di na ra za ki lo gram, plus PDV, i je din stve ni u sta vu da je tre nut no tov is pla tiv, ni ma li ni ve li ki far me ri ne raz mi {qa ju o pro {i re wu sto~ nog fon da jer se si tu a ci ja u toj gra ni po qo pri vre de ci kli~ no me wa – re kao je on. – Zbog ve li kih gu bi ta ka pret ho di nih go di na u toj pro iz vod wi, dra sti~ no je sma wen fond svi wa u Sr bi ji, ko ji se mo `e ob no vi ti sa mo stra te gi jom po qo pri vre de ko jom bi bi li utvr |e ni i prav ci raz vo ja sto ~ar stva.

To bi, ka ko je ka zao, na kon {to se for mi ra vla da, tre ba lo da bu de pri o ri tet no vog mi ni star tva za po qo pri vre du.

NA SVET SKOJ PI JA CI OKRE NU LI SMO ^E TI RI MI LI JAR DE

Mo`emo i boqe prodavati Nemcima, Italijanima...

Srp ska pred u ze }a iz po qo pri vred no-pre hram be nog sek to ra ima ju ve li ke mo gu} no sti za po ve }a we iz vo za do ma }ih pro i z v o d a na tr ` i { ta Ne ma~ ke, Ita li je i Fran cu ske, po {to su te ze mqe naj ve }i uvo zni ci agrar nih pro iz vo da iz ze ma qa u raz vo ju, u ko je spa da i Sr bi ja, is tak nu to je na sku pu u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je.

– Po q o p ri v red n i i pre hram be ni sek tor u Sr bi ji je iz vo zno ori jen ti san i 2011. je ukup na tr go vin ska raz me na u toj obla sti iz no si la oko ~e ti ri mi li jar de do la ra, re zul tat ko ji bi mo gao bi ti i po boq {an – re kla je se kre tar ka Od bo ra PKS-a za eko nom ske od no se s ino stran stvom Oli ve ra Ki ro na za jed ni~ koj sed ni ci sek ci je PKS-a za Ne ma~ ku, Ita li ju i Fran cu sku.

– To kom 2011. je za be le `en su fi cit u tr go vin skoj raz me ni tih pro iz vo da od 1,3 mi li jar de do la ra ko ji mo `e jo{ da po ra ste – is ta kla je se kre tar ka Ki ro, i na ve la da je uvoz po q o p ri v red n o-pre h ram b e -

ra iz vo za, po {to se sa da iz Sr bi je u tu evrop sku ze mqu, osim smr znu tog vo }a, iz vo ze i ma { i n e, apa r a t i, he m ij s ki pro iz vo di, auto mo bi li i gu me za auto mo bi le. Ita li ja je ta ko |e je dan od glav nih pri vred nih part ne ra Sr bi je, ali je zbog eko nom ske kri ze u pr vom kvar ta lu 2012. za be le `e -

gla bi ti una pre |e na u agrar nom sek to ru.

Di rek tor ka pred stav ni {tva PKS-a u Ne ma~ koj Mi lan ka Vu ~i} upo zna la je pri vred ni ke s mo gu} no sti ma iz la ska na ta mo {we tr `i {te u uka za la na zna ~aj u~e {}a do ma }ih pred u ze }a na ne ma~ kim saj mo vi ma i bo qeg mar ke tin {kog na stu pa.

Fran cu zi bi or gan sko

nih pro iz vo da pro {le go di ne po ve }an za 33 od sto, a iz voz za 20 od sto.

– U Ne m a~ k u, Ita l i j u i Fran cu sku se iz vo zi oko ~e tvr ti ne ukup nog srp skog iz vo za, a pe ti na uvo za do la zi iz tih ze ma qa – ka za la je ona, i oce ni la da eko nom ska sa rad wa s tim ze mqa ma zna ~aj no uti ~e na eko nom sku sta bil nost dr `a ve. – Ne ma~ ka je pr vo ra zred ni pri vred ni part ner Sr bi ji u rob noj raz me ni, ko ja je to kom 2011. iz no si la

oko tri mi li jar de evra, iz voz u tu ze mqu bio je 1,3 mi li jar du evra, ne ma~ ke do na ci je od 2000. u Sr bi ji su oko mi li jar du evra, a ula ga wa oko 1,6 mi li jar du evra.

Oli ve ra Ki ro je do da la da je bi, po po sled woj an ke ti ne ma~ kih pri vred ni ka u Sr bi ji, wih oko 91 od sto po no vo ov de in ve sti ra lo.

– U pr vom kvar ta lu iz voz iz Sr bi je u Ne ma~ ku je po ve }an tri po sto, a uvoz dva pro cen ta, a po boq {a na je i struk tu -

Di rek tor pred stav ni {tva PKS-a u Ri mu Go ran Ili} uka zao je na to da je ukup na raz me na Sr bi je i Ita li je u 2011. bi la oko 1,3 mi li jar du evra, od ~e ga je oko 12 od sto po qo pri vred nih pro iz vo da.

Di rek tor ka pred stav ni {tva PKS-a u Pa ri zu Ve sna Pa kaj uka za la je na to da bi iz voz do ma }ih pro iz vo da u Fran cu sku iz po qo-pre hram be nog sek to ra mo gao bi ti po ve }an, po seb no ka da je re~ o or gan skoj hra ni, na ko ju ot pa da oko 35 od sto ukup ne po tro {we u toj za pad no e vrop skoj ze mqi. no sma we we tr go vin ske raz me ne i a po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si la je oko 78 od sto – re kla je Oli ve ra Ki ro, i do da la da Fran cu ska ni je na{ pr vo ra zred ni part ner s rob nom raz me nom ma wom od mi li jar du do la ra, a sa rad wa bi mo -

– Od ukup nog iz vo za po qo pri vred no-pre hramb nih pro iz vo da u svet (2,8 mi li jar de do la ra), Sr bi ja je u 2011. u Ne ma~ ku iz ve zla ro bu za 197,3 mi li o na do la ra, ili oko 7,2 od sto ukup nog iz vo za – na ve la je Mi lan ka Vu ~i}.

OT KUP KA MEN SPO TI CA WA

Malina ho}e subvenciju

Ru ko vod stva {est op {ti na za pad ne Sr bi je upu ti la su do pis Mi ni star stvu po qo pri vre de i Vla di Sr bi je, tra `e }i hi tan sa sta nak ra di do go vo ra o sub ven ci ja ma za sti mu la ci ju pro iz vo |a ~a ma li ne, ko ji su ne za do voq ni ot kup nim ce na ma.

Do go vor o to me pred stav ni ci op {ti na Ari qe, Iva wi ca, Ko sje ri}, Lu ~a ni, Qu bo vi ja i Ose ~i na po sti gli su prek si no} na sa stan ku odr `a nom u Ari qu.

– Na taj na ~in bi se po mo glo svim op {ti na ma – iz ja vio je ju ~e za Ta njug pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Ari qe i Uni je ma li na ra Sr bi je Dra gi {a Ter zi}, do da ju }i da bi u su prot nom mno gi pro iz vo |a ~i po sta li so ci jal ni slu ~a je vi o ko ji ma tre ba vo di ti do dat nu bri gu. – Sa stan ku su pri su stvo va li pred stav ni ci op {ti na ko je go di na ma ima ju pro blem ot kup ne ce ne ma li ne, {to pred sta vqa kqu~ no pi ta we od in te re sa pro iz vo |a ~a ma li ne i me {ta na ovih op {ti na.

Ra di o ni ce na „Fu to {kom le tu” Ra di o ni ce-dru `i o ni ce na ko ji ma }e po se ti o ci mo }i da sli ka ju, va ja ju i ve zu odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u Kul tur no-in for ma tiv nom cen tru “Mla dost” u Fu to gu, Uli ca Ca ra La za ra 42, u okvi ru ma ni fe sta ci je “Fu to {ko le to”. Sat vre me na ka sni je po se ti o ci }e mo }i da se dru `e sa ani ma to ri ma iz no vo sad skog “Mi ni-klu ba”.

A. Va.

Dan mu zi ke uz No vo sad ski big bend Po vo dom Svet skog da na mu zi ke, No vo sad ski big bend odr `a }e ve ~e ras kon cert u 20 sa ti u sa le tli Du nav skog par ka.

Di ri gent }e bi ti Fedor Vrta~nik, a so li sti Danka Adamov - vo kal, Aleksandra Bawac - kla vi ja tu re, Gabor Bunford - sak so fon i Dragan Kozar~i} - tru ba.

Na pro gra mu }e bi ti kom po zi ci je Xo na Vi li jam sa, Mi li vo ja Mar ko vi }a, Zo ra na Smi qa ni }a i mno gih dru gih.

A. L.

Po tret pe sni ka Vladimira Kopicla odr `a }e se ve ~e ras od 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, u Du nav skoj 1. Ko picl je do bit nik na gra de „De san ka Mak si mo vi}” za ce lo kup no pe sni~ ko de lo i do pri nos srp skoj po e zi ji.

Na do ga |a ju u~e stvu ju Laslo Bla{kovi}, Gojko Bo`ovi}, Sa{a Radoj~i} i Vla di mir Ko picl.

B. M.

Novosadska sreda20.jun2012.

Bil bor di naj ~i ta ni je {ti vo U

subjektivni ose}aj da su cene oti{le mnogo vi{e. Kao {to smo i kazali, najvi{e od mese~ne plate odvaja se za hranu, ne{to mawe od pola zarade (44 posto), na red onda dolaze ra~uni (25 odsto), a ostatak potom slu`i za „rasipawe, rasko{ i `ivot na visokoj nozi”.

Prema procenama, za ode}u i obu}i tro{i se tek ne{to mawe od pet procenata zarade, za „rekreaciju i kulturu” ne{to vi{e od ~etiri, a za „obrazovawe” 0,7 procenata prihoda doma}instva. Zna~i, sugra|ani ni ne pomi{qaju da kupe neku kwigu, ili upi{u neki kurs, ne {to ne}e, nego ne mogu. @ivot nam tako svaki dan pokazuje da je surov sa velikim S, jer ako treba birati izme|u doru~ka ili nove kwige na polici, izbor je lak, na`alost.

B. Mar ko vi}

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 14 sa ti fir me „Dar kom”, „Mi leks” i „Mi reks” na Ru me na~ kom pu tu. Sremska Kamenica: od 9 do 13 uli ce Mi lu ti na Ta ti }a 1-9, 4, 8-14, 36-38, Bog da na Ga vri lo vi }a 27-29, 36-38 i Da rin ke Gru ji} 12. Susek: od 8.30 do 13 deo vi kend na de qa Ko ru {ka. Petrovaradin: od 8 do 9.30 Uli ca Me {e Se li mo vi }a 1-13, 2-20. Ledinci: od 7.30 do 14 po vre me no u po je di nim de lo vi ma na se qa Bre sto vi i Li pa ri je. ^erevi}: od 8.30 do 13 vi kend na se qe Sun ~a ni ca i Ka lu |e ri ca.

V remeploV

Pao u ru ke oku pa to ra Uva `a va ju }i uput stva do bi je na od ru ko vod stva KPJ u No vom Sa du, dr Ste van Mi lo va nov je fe bru a ra 1944. osno vao me sni na rod no o slo bo di la~ ki od bor u Ru men ki, ko jem je i pred se da vao. Pot pred sed nik je bio Mi lo van Ki{ do bran ski, Jo ca Pro da nov se kre tar i bla gaj nik Mi lo{ Ko lar ski.

Ubr zo je Ki{ do bran ski mo rao da pre u zme pred sed ni~ ku du `nost, a me sni od bor je pred u zeo vi {e ak ci ja. Na pri mer zvo nar Ste van To pa lov je sa tri de se tak {ko la ra ca pri ku pio 600 pen gi za po mo} si ro ma {nim po ro di ca ma u me stu.

Rad ni ci JKP „No vo sad ska to pla na” od ju ~e su kre nu li sa o~i ta va wem sta wa na vo do me ri ma i to plot nim bro ji li ma za to plu po tro {nu vo du za me sec jun.

Ta ko se u sa op {te wu ovog pred u ze }a mo le po tro {a ~i, po seb no sta na ri u in di vi du al nim stam be nim zgra da ma da omo gu }e ovla {}e nim qu di ma iz To pla ne pri stup mer nim in stru men ti ma u pod sta ni ci.

A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovim redovima ve} nekoliko puta smo se bavili visinom prose~ne plate i (ne)mogu}nostima koje ona pru`a u smislu pre`ivqavawa. I zakqu~ci su uvek sli~ni. Dakle, zarada je mala i prete`no slu`i da se ne{to ubaci u fri`ider i plate re`ije. Ostalo je uglavnom spisak lepih `eqa, bar kad je re~ o prose~nom gra|aninu. Prema podacima famozne statistike prose~na zarada Novosa|ana, bez poreza i doprinosa za april ove godine iznosi 52 hiqade dinara?! Ovaj podatak do|e kao {amar ve}ini sugra|ana koja samo ma{ta o ovakvoj plati. Podaci govore i da su od aprila pro{le do aprila ove godine potro{a~ke cene porasle za tri procenta, {to ponovo izaziva nevericu svih onih koji svakodnevno pose}uju markete, jer je

Eki pe To pla ne o~i ta va ju bro ji la

Por tret pe sni ka

HIT NA PO MO] IMA LA PU NE RU KE PO SLA

Vru }i na oba ra la pe {a ke Zbog vre la 32 ste pe na Hit na po mo} je ima la ve }i broj in ter ven ci ja na jav nim me sti ma ne go {to je uobi ~a je no, a ko lap si se uglav nom de {a va ju zbog ne do voq nog uno {e wa te~ no sti, ko je je oba ve zno po ova ko vi so kim tem pe ra tu ra ma, sa ve tu je dr Vawa Antunovi}. Od ukup no 39 in ter ven ci ja le kar skih eki pa Hit ne slu `be, za osam sa ti, 12 je bi lo zbog ko lap sa na jav nim me sti ma. Osim pa da wa u ne svest na

uli ci, kar di o lo {ki i ner vni bo le sni ci, za ko je su vru }i ne na ro ~i to ne pri jat ne, ju ~e su u~e sta li je po zi va li broj 94. Me te o ro lo zi prog no zi ra ju za na rad ne da ne jo{ to pli je vre me i tem pe ra tu re znat no iz nad pro se~ nih vred no sti za ovo do ba go di ne, od 32 do 36 ste pe ni.

Le ka ri za to sa ve tu ju do dat ni oprez u sa o bra }a ju, no {e we bo ~i ce sa vo dom, da se ne pre te ru je u sun ~a wu i da se oba ve zno za -

{ti te gla va i o~i od sun ~e vih zra ka. Zbog vi so kih tem pe ra tu ra kod obo le lih od vi so kog pri ti ska, sr ~a nih bo le sni ka i di ja be ti ~a ra mo `e do }i do kom pli ka ci ja wi ho ve osnov ne bo le sti, a do voq no uno {e we te~ no sti spre ~i }e de hi dra ta ci ju i pad krv nog pri ti ska. Hro ni~ ni bo le sni ci ta ko |e tre ba da se pri dr `a va ju pro pi sa ne te ra pi je i da ima ju lak {u is hra nu.

I. D.

ODR @A NE LI CI TA CI JE ZA GRA \E VIN SKO ZE MQI [TE

„Lidl” sti gao u No vi Sad Za in te re so va ni u~e sni ci ju ~e su se u Za vo du za iz grad wu gra da jav no nad me ta li za oko 30.000 kva dra ta gra |e vin skog ze mqi {ta na me we nog za iz grad wu po slov nih i pro iz vod nih obje ka ta, a u po nu di su bi le i tri par ce le za iz grad wu obje ka ta za po ro di~ no sta no va we.

Iz u z et n o atrak t iv n a par ce la na Bu le va ru voj vo de Ste pe, po vr {i ne 11.142 kva dra ta, na me we na za iz grad wu po slov nog objek ta, do bi la je no vog vla sni ka po ce ni od 187.430.724 di na ra. Kom pa ni ji „Lidl Sr bi ja Su per mar ke ti„ ze mqi {te je ustu pqe no po po ~et noj ce ni, a na ovom me stu pla ni ra ju da gra de svoj pr vi mo der ni su per mar ket u na {em gra du i tre }i u Sr bi ji, ve li ~i ne oko 2.000 kva dra ta, sa oko 120 par king me sta. Otva ra -

we no vog pro daj nog objek ta pla ni ra se idu }e go di ne, a pre ma re ~i ma pred stav ni ka ove po zna te ne ma~ ke kom pa ni je, za in te re so va ni su za jo{ ne ko li ko lo ka ci -

ja u No vom Sa du, ka `u u Za vo du za iz grad wu gra da.

Pred met jav nog nad me ta wa su bi le i tri par ce le za iz grad wu obje ka ta za rad ne ak tiv no sti iz

obla sti ter ci jar nog i se kun dar nog sek to ra pri vre de, ve li ~i ne oko 6.000 kva dra ta ko je se na la ze se ver no od Pri vred ni ko ve uli ce.

Sve tri par ce le, po po ~et nim ce na ma od 29.710.778 di na ra, 27.476.750 di na ra i 27.490.208 di na ra ustu pqe ne su fir mi „Sa va ko op” iz No vog Sa da.

Uspe {no su pro da te i tri par ce le za iz grad wu po r o d i~ n ih stam b e n ih obje ka ta i to u uli ci \or |a De re u No vom Sa du, po vr {i ne 352 kva dra ta, po po ~et noj ce ni od 2.162.336 di na ra, u Uli ci dr Mi la na Ni ko li }a u Fu to gu, po vr {i ne 402 kva dra ta, po ce ni od 845.808 di na ra, a naj vi {e u~e sni ka bi lo je za in te re so va no za par ce lu u Uli ci kne za Vla sti mi ra u Adi ca ma, po vr {i ne 553 kva dra ta, ko ja je pro da ta za 3.410.000 di na ra.

B. M.

OD 24. JU NA DO 31. AV GU STA BO GAT PRO GRAM

„No vo sad sko de~ je le to” do sa du raz bi ja Iz za pi sni ka u no vo sad skoj po li ci ji 20. juna 1944. vi di se da je Ki{ do bran ski do pao u ru ke ma |ar skog oku pa to ra.

N. C.

Ma ni fe sta ci ja “No vo sad sko de~ je le to”, dru ga po re du, bi }e otvo re na u ne de qu 24. ju na, u 18 ~a so va na {pi cu [tran da.

- Ove go di ne vi {e od 240 ra di o ni ca na me we nih de ci bi }e or ga ni zo va no od 24. ju na do 31. av gu sta - re kla je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re ko or di na tor pro gra ma Severina Prostran Mileti}. Fon da ci ja “De ci na dar” oku pi la je 20 in sti tu ci ja ka ko bi no vo sad skoj de ci od ~e ti ri do 14 go di na po nu di la kre a tiv no-edu ka tiv ne sa dr `a je u ko ji ma }e ak tiv no u~e stvo va ti za vre me let weg ras pu sta.

Za sko ro sve pro gra me }e bi ti po treb no pri ja vi ti u~e {}e, jer je broj u~e sni ka ogra ni ~en. Od re |e ni pro gra mi bi }e bes plat ni, dok }e se po je di ni pla }a ti do 150 di na ra. Spi sak svih ra di o ni ca, sat ni ce kao i ce ne par ti ci pa ci je mo gu se na }i na saj tu www.novosadskodecijeleto.info.

Pri ja te qi “No vo sad skog le ta” su Upra va za kul tu ru gra da, ban ka “Credit Agricole” i kom pa ni ja “Mle ko pro dukt” iz Zre wa ni na.

A. Va.

RA DIO NO VI SAD OBE LE @A VA SVET SKI DAN MU ZI KE

Ba ja ga i Vla da Di vqan u Stu di ju „M” Ra dio No vi Sad su tra obe le `a va Svet ski dan mu zi ke, 21. jun, a ovim po v o d om u Studi ju „M„ odr `a }e se pro mo ci ja kwi ge pe sa ma Mom~ila Bajagi}a Bajage - „Vo di~ kroz sno ve” i pro mo ci ja no vog al bu ma „Ba ja ge i in struk to ra„„Da qi na, dim i pra {i na”.

Pro gram po ~i we u 17 ~a so va. Na bi ni is pred Stu di ja

„M”, od 18 ~a so va, Ra dio No vi Sad or ga ni zu je jav no sni ma we emi si je „Ran de vu s mu zi kom”, ~i me se obe le `a va 55. ro |en dan ove emi si je.

Pro sla vu Svet skog da na mu zi ke upot pu ni }e na stu pi ben do va „[i no bu si„, „Ne ron„, „Neo zbiq ni pe si mi sti„ i „Ki lo Ki lo„, a zve zda ve ~e ri bi }e Vlada Divqan. Ulaz je bes pla tan.

J. Z.

Od no se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Fu to gu, su tra u Ve ter ni ku, a u pe tak u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u. Gra |a ni tre ba gra we i osta li ot pad da osta ve is pred svo jih ku }a, gde i kan te za sme }e i to do 6 ~a so va.

G. ^.

Pla va zo na i u Uli ci Ko san ~i} Iva na

Fo to: S. [u {we vi}

OD SLE DE ]EG ME SE CA [I RI SE PLA VA ZO NA

Na pla ta par kin ga na Saj mi {tu U or ga ni zo va ni si stem par ki ra wa od 2. ju la ula ze uli ce No vo sad skog saj ma (od Bu le va ra oslo bo |e wa do Mi ~u ri no ve uli ce), Ko san ~i} Iva na, De vet Ju go vi }a, To pli ce Mi la na, Bo re Pro da no vi }a, Uro {a Pre di }a, Ni ko le Te sle i Mi ~u ri no va (od No vo sad skog saj ma do Ni ko le Te sle).

Ova par ki ra li {ta }e bi ti u pla voj zo ne, bez vre men skog ogra ni ~e wa, a od 2. do 16. ju la kon tro lo ri „Par king ser vi sa” }e in ten ziv no oba ve {ta va ti gra |a ne o na pla ti, a na kon 16. ju la po ~e }e se sa iz da va wem do plat nih ka ra ta. Su gra |a ni ko ji sta nu ju na ovim lo ka ci ja ma, ima ju pra vo na po vla {}e nu sta nar sku kar tu po ce ni od 186 di na ra na me se~ nom ni vou, ko je }e po ~e ti da se iz da ju od 27. ju na u pro sto ri ja ma „Par king ser vi sa” u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 47, sva kog rad nog da na od 8 do 16 ~a so va.

Za re gu li sa we sta nar ske kar te po treb no je, po red ori gi na la na uvid, do sta vi ti fo to ko pi je li~ ne kar te i sa o bra }aj ne do zvo le. Pra vo na po vla {}e nu sta nar sku kar tu ostva ru ju i sta na ri okol nih uli ca (Ca ra Uro {a, Ne na da Mi tro va, Pa je Jo va no vi }a, Dr Mi la na Pe tro vi }a, Pe re Do bri no vi }a, \or |a Be {li na). Isto vre me no, iz grad wom pri vre me nog par ki ra li {ta na par ce li iz me |u Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Ko san ~i} Iva na, gde se osta qa we vo zi la ne }e na pla }i va ti, „Par king ser vis” po ve }a va ka pa ci tet par ki ra li {ta u ovom de lu gra da za do dat nih 120 par king me sta. Na ovom ve o ma fre kvent nom pod ru~ ju vo za ~i ima ju mo gu} nost da bes plat no ko ri ste i par ki ra li {te u Uli ci Bra ni mi ra ]o si }a, kao i par king iz me |u Mi ~u ri no ve i Haj duk Veq ko ve uli ce.

B. M.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda20 .jun2012.

dnevnik

MUKA ZA GRA\ANE I TRENUTNO NAJVE]I IZAZOV KOMUNALNOJ POLICIJI

Buka iz kafi}a para vrele no}i

MATURANTI „MU[KE GIMNAZIJE” SASTAJU SE REDOVNO

Svakog juna na prozivci Biv{i |aci razreda IIIb „Mu{ke gimnazije” okupili su se kako bi obele`ili 62 godine od mature, {to ~ine u posledwih 15 godina svakog juna. Mi ro slav Tor bi ca s ponosom isti~e da su tre}ina wegovih kolega iz razreda lekari, pravnici, in`eweri, profesori i druga intelektualna elita. Tako je u IIIb i{ao

biv{i ministar i ambasador @i van Be ri sa vqe vi} i profesor, dekan i rektor Univerziteta sada pokojni Slavko Cari}.

Iako ih je svake godine sve mawe na okupu, oni su uporni i voqni da se svake godine ponovo sretnu i evociraju sve zajedni~ke uspomene.

I. D.

Komunalna policija u Novom Sadu je od po~etka rada najvi{e kazni naplatila zbog prqawa grada, zauzimawa javnih povr{ina i kr{ewa javnog reda u zgradama i ugostiteqskim objektima. Sugra|ani se ovoj gradskoj slu`bi naj~e{}e `ale na prqawe i ne~isto}u grada, preglasnu muziku u stanovima i stambenim zgradama, pu{tawe pasa bez povoca i prekovremeni rad ugostiteqskih objekata.

Na~elnik slu`be Ne boj {a Ra do va nac ka`e za na{ list da velikih problema imaju zbog buke.

- Dobijamo veliki broj pritu`bi stanara u centru na preglasnu muziku iz kafi}a u ulicama Laze Tele~kog, Zmaj Jovinoj, Svetozara Mileti}a i Mi-

te Ru`i}a. Komunalna policija kontroli{e radno vreme ugostiteqskih objekata, koji se nalaze u pomenutim ulicama i do sada je po osnovu prekora~ewa radnog vremena izre~eno mnogo kazni - ka`e Radovanac.

da, mandatne kazne za fizi~ka lica iznose 5.000 dinara, a za pravna lica i preduzetnike 20.000 dinara. Od kada je po~ela primena Odluke o ku}nom redu u stambenim zgradama, izre~eno je vi{e od 30 mandatnih kazni, uglavnom zbog preglasne

Dobijamo veliki broj pritu`bi stanara u centru na preglasnu muziku iz kafi}a u ulicama Laze Tele~kog, Zmaj Jovinoj, Svetozara Mileti}a i Mite Ru`i}a (Na~elnik Komunalne policije Neboj{a Radovanac) Visina kazni koju izri~e Komunalna policija zavisi od konkretne odluke na osnovu koje se realizuju nadzor i kontrola wene primene. Na primer, po Odluci o ure|ewu gra-

muzike, tre{ewa tepiha sa terasa i zauze}a zajedni~kih prostorija.

Prema wegovim re~ima, komunalni policajci se na terenu susre}u sa razli~itim ne-

prijatnostima, od verbalnih provokacija, do problema koji nisu u nadle`nosti Komunalne policije. Ipak, veliki broj telefonskih poziva , oko 4.000 do sada, pokazuje da su gra|ani stekli poverewe u ovu slu`bu.

Isti~e da gra|ani zovu i zbog privatnih problema. Ponekad je re~ i o slu~ajevima kada se prijavquju stvari koje o~igledno nisu u nadle`nosti te slu`be.

- Qudi se potuku pa zovu nas ili tra`e da im re{imo neki spor koji na sudu nije re{en.

Imali smo ~ak i dopis iz neke stambene zgrade u Rumi, gde su gra|ani tra`ili da do|emo iz Novog Sada i re{imo neke wihove privatne probleme - ka`e prvi ~ovek komunalne policije.

Q. Nato{evi}

SU\EWE TRAJE, „PORTA” NE RADI

POTREBNA TERAPIJA U ZAGREBU

Pomo} za Milicu Letwi bioskop i daqe zatvoren Jovanovi} Osmogodi{woj Mi li ci Jo va no vi} iz Novog Sada neophodni su pregledi i le~ewe u Zagrebu, kako bi se onemogi}ilo daqe {irewe leukomala-

cija u beloj masi mozga, koje mo`e dovesti do o{te}ewa centra za govor, ravnote`u, disawe... Po{to se u Srbiji

niko ne bavi ovom problematikom, Milici je neophodan odlazak u Klini~ko-bolni~ki centar u Zagrebu, a le~ewe je zakazano za 12. jul ove godine.

Ova devoj~ica ve} se susretala sa raznim zdravstvenim problemima, poput krvarewa i cisti na mozgu, krvarewa na o~nom dnu, operacije stomaka … Dijagnostikovana joj je i epilepsija alia i ADHD sindrom sa poreme}ajem pa`we.

Qudi koji `ele da pomognu mogu uplatiti novac na `iro ra~un 160-1-73 sa pozivom na broj 55-102-0003810/6, na ime Milica Jovanovi}, Ulica Aleksandra Ostrovskog 16, 21131 Petrovaradin.

A. J.

Letwi bioskop „Porta„ i ovog leta }e, po svemu sude}i, ostati zatvoren, jer sudski procesi koji se ti~u vlasni{tva nad bioskopom jo{ uvek traju, a kraj im se ne nazire. „Porta” je u martu 2010. godine izuzeta iz privatizacije „Zvezda filma” po odluci Vlade Srbije, a na zahtev grada, radi revitalizacije kulturnog dobra, odnosno kako bi bioskop zadr`ao istu delatnost. Nedugo nakon toga, preduze}e „Zvezda film” pokrenulo je upravni spor zbog te odluke, podizawem tu`be Upravnom sudu u Beogradu. Ovaj spor traje do danas, odnosno sud jo{ nije odlu~io po toj tu`bi.

U me|uvremenu je Gradsko javno pravobranila{tvo podnelo Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove, ta~nije Upra-

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Bu{ewe jezika”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana.

Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od

15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Bu{ewe jezika„, autora Iva na Klaj na. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova.

J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Viking – Kraqev ~ovek”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Viking - Kraqev ~ovek” Ti ma Se ve ri na. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Konstantinopoq 1035. godine: Torgils je postao pripadnik carske varja{ke garde i prisustvuje slavnim doga|ajima najbogatijeg grada tada{weg sveta, ali i dvorskim spletkama i ubila~kim namerama ~lanova carske porodice.

Pod vo|stvom ratnog zapovednika Haralda Sigurdsona, i protiv svoje voqe, obreo se kao mamac u kobnoj zasedi s namerom da se uni{te arapski gusari koji su pqa~kali vizantijske brodove i ometali morsku trgovinu u Sredozemqu.

N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Hipnotizer” La{a Keplera Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige “Hipnotizer” La {a Ke ple ra u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24.

Kao vatra, ba{ kao vatra - bile su to prve re~i koje je hipnotisani de~ak izgovorio. Te re~i otvaraju vrata u neslu}ene strahote sveta

koji vam predstavqa ovaj neverovatni psiholo{ki triler. Svirepo ubistvo u jednom porodi~nom domu u [vedskoj odnelo je tri `ivota – me|utim, ubica je pogre{no pretpostavio da je de~ak, kojem je naneo vi{e od stotinu uboda no`em, tako|e mrtav. Petnaestogodi{wi Jusef jedini je svedok brutalnog napada, ali te{ke povrede onemogu}uju mu da pomogne policiji u istrazi. Sa ubicom i daqe na slobodi, inspektor Jona Lina shvata da postoji samo jedna osoba koja im mo`e pomo}i – Erik Marija Bark, penzionisani hipnotizer.

A. Va.

vi za imovinsko-pravne poslove, zahtev za administrativni prenos nepokretnosti, odnosno zatra`eno je da se bioskop dodeli Gradu.

Paralelno s ovim doga|ajima, re{ewem novosadskog Privrednog suda pokrenut je ste~ajni postupak preduze}a „Zvezda film„, te je proces prenosa imovine prekinut i kako ka`u iz Gradske ku}e nastavi}e se kad se okon~a postupak pred Upravnim sudom.

Kada se okon~aju sudski procesi u kojima se trenutno nalazi, letwi bioskop pripa{}e Gradu, a kako je ranije najavqivano, Grad }e ga dodeliti Kulturnom centru, s obzirom na to da se i prostorno i programski uklapa u ovu instituciju kulture. Iz KCNS ranije je najavqi-

Fo to: S. [u {we vi}

vano da }e „Porta” slu`iti ne samo za prikazivawe filmova, ve} }e se na pozornici letweg

bioskopa igrati predstave i odr`ava}e se koncerti.

J. Z.

LETWI RASPORED U „RADOSNOM DETIWSTVU”

U julu de`ura 39 vrti}a U „Radosnom detiwstvu” napravqen je raspored rada vrti}a tokom letweg raspusta, pa tako u julu radi 39 vrti}a. Vrti}i rade u Ka}u, Budisavi i Koviqu. Radi vrti} na Bulevaru Ja{e Tomi}a 3, a u wemu gostuju mali{ani iz vrti}a koji se nalazi u Gagarinovoj. U funkciji je vrti} u u Ulici Save Kova~evi}a 14, a u wega }e dolaziti deca iz vrti}a koji se nalazi u Kara|or|evoj ulici. De`ura vrti} koji je u Save Kova~evi}a 7, a u wemu }e tokom jula boraviti deca iz [angaja i iz Alma{ke.

U vrti}u koji se nalazi u ^enejkoj 50 gostova}e mali{ani sa ^eneja i Vidovdanskog naseqa, a u objektu u Visarionovoj 4a dolazi}e deca iz vrti}a na Beogradskom keju, dok }e u vrti} na Trgu majke Jevrosime dolaziti mali{ani iz vrti}a u Janka ^melika 110. Nrednog meseca rade vrti}i u Stepanovi}evu, Kisa~u,

^ITAOCI PI[U SMS

Ulici Branimira ]osi}a i Marodi}evoj ulici. Tokom jula radi}e vrti} u Bate Brki}a, a u wega }e dolaziti deca iz Antona Urbana, Seqa~kih buna 63, 65 i 51. Radi vrti} u Bra}e Drowak i u Narodnog fronta 42. U vrti} u Ulici ]irila i Metodija dolazi}e mali{ani iz vrti}a na Adicama. u Futogu }e raditi vrti} „Crvenkapa”, a dolazi}e deca iz „Biber~eta”. U vrti} u Ulici Banovi} Strahiwe dolazi}e deca iz vrti}a u Pu{kinovoj, Narodnog fronta 45 i Alekse [anti}a. U Jerneja Kopitara dolaze deca iz Heroja Pinkija, a radi}e i vrti}i u Bege~u, Veterniku i na Trgu Komlenskog.

Vrata su otvorena i vrti}ima u Vojvo|anskih brigada 14, Mileti}evoj, Zlatne grede 6, Laze Kosti}a, u Bukovcu i Sremskim Karlovcima. Tako|e, radi i vrti} u ulici Jo`e Vla-

hovi}a, a u wega }e dolaziti mali{ani iz Palmoti}eve. U vtri} u Ulici Dragi{e Bra{ovana dolaze deca iz vrti}a u ulici dr Ilije \uri~i}a, u vrti} u Sowe Marinkovi}a dolaze deca iz Pap Pavla, a radi I vrti} u Jiri~ekovoj. U vrti} „Plavi ^uperak” u Sremskoj Kamenici dolaze deca iz vrti}a „Zmaj” koji se nalazi na Bulevaru 23. oktobra u istom mestu.

U Kamenici }e raditi i vrti} „^ika Jova”Zmajevac, kao i vrti} u Starim Ledincima i Rumenki. Tako|e radi i vrti} u Janka ^melika 87, a u wega dolaze iz vrti}a u Kalmana Langa i jaslica iz S. Novakovi}a. Radi i vrti} u Stevana Hristi}a, a dolaze deca iz vrti}a u Vr{a~koj, Bra}e Krkqu{ i Nikole Tesle. Savetivali{te za roditeqe tokom jula radi bez prekida u vrti}ima „Guliver” i „Masla~ak”.

Q. Na.

065/47-66-452

Za{to je u Evropi jeftinije Za{to je u Be~u, Berlinu i drugim gradovima Evrope hrana i garderoba jeftinija nego kod nas? Neka nam to neko objasni, konkretno, a i politi~ari da daju odgovor!

063/8272... * * * Komentar na tekst „Ciglom u glavu”- zatajili smo svi, i roditeqi i {kola i dru{tvo. Zemqa je dugo bila u ratu, ustalasao se narod. Mnogi, koji sada `ive u gradu, su do{li iz sasvim drugih sredina. Fabrike ne rade, narod je bez para. Decu niko ne vaspitava, ni roditeqi, ni {kola.

Nas su vaspitavali stari, babe i dede, u~ili nas redu, po{tovawu, Bogu da se molimo.

A sada su stari ostavqeni da sami umiru.

063/5070... * * * Kome smetaju turske serije, neka po stoti

put gleda reprize doma}ih: „Otpisani“, „Kamionxije“, „Vru} vetar“, „Muzikanti“, „Qubav na seoski na~in“... Eto, i ja sam do skoro bio ube|en da su nam Rusi i ostali slovenski narodi bra}a, ali, gledaju}i „Sulejmana“ uvideo sam da gre{im. Frapantno je koliko sli~nosti imamo sa Turcima! I mi volimo da svako ve~e u krevetu imamo drugu `enu, rasko{, gazimo sve i svakog na putu do uspeha, o podmi}iva-

wu da ne govorimo. . . a i onaj smederevac Bali-beg je na{e gore list! Glupo bi bilo da posle petovekovnog ropstva, me|u nama nema ovoliko sli~nosti. Jedino ne znam ko se od koga „pelcovao”, mi od wih, ili oni od nas?!

063/1050... * * * Vozni park Doma zdravqa „Novi Sad“ sa lepim novim {kodama. Mana je {to ih voze

oni koji ih uni{tavaju. Drvarska ulica, a vozilo ku}nog le~ewa - prosto re~eno naja{ilo na 3 stubi}a i uni{teno. Ma ko za to mari, osigurano kasko. Kada bi imao ko da ih narodski re~eno, lupi po xepu, verovatno bi se pona{ali druga~ije. Nadam se da }e neko od nadle`nih imati sluha.

063/1795... * * * Da li se se}ate pesme iz prvog dela „Kamionxija“: Bremze dao FIAT, a motor Dajc, to~kove MAN-dizel, a {asiju FAP.’ Te se pesme svaki put setim kad slu{am vesti o pregovorima za formirawe vlade.

063/7109... * * * „Demokratija je sistem koji obezbe|uje da narod ne dobije boqu vlast nego {to zaslu`uje“. Bernard [o.

Kako je stari engleski cinik bio u pravu!

063/5451..

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda20.jun2012.

9

NA PRE DU JU RA DO VI NA BU LE VA RU EVRO PE

^e tvr ta de o ni ca vo di do auto pu ta Ra do vi na ~e tvr toj de o ni ci Bu le va ra Evro pe na pre du ju pre ma pla nu, na si pa se te ren na pri la zi ma mo stu i nad vo `wa ku iz nad `e le zni~ kih ko lo se ka, a iz me {ta ju se vo do vod i elek tro in sta la ci je. U to ku je i iz ra da {i po va za iz grad wu mo sta pre ko ka na la. Za vr {a va se is kop ze mqi {ta za po tre be ar he o lo {kih ra do va na po je di nim de lo vi ma tra se bu du }eg Bu le va ra. Ru {e se od re |e ni ob je ka ti ko ji pri pa da ju Ve te ri nar skom in sti tu tu, a na la ze se na prav cu bu du }e sa o bra }aj ni ce.

Pod se }a mo, na sta vak ra do va na tra si Bu le va ra Evro pe, na we go voj ~e tvr toj de o ni ci, ob u hva ta ju po tes od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta E-75, u ukup noj du `i ni od oko 3.100 me ta ra.

Ra do vi ma na iz grad wi mo sta pre ko ka na la DTD, ko ji su za po ~e ti u de cem bru pro {le go di ne, po ~e la je re a li za ci ja ~e tvr te de o ni ce Bu le va ra Evro pe. Bu du }i most bi }e du ga ~ak 176, {i rok 13,70 me ta ra, a ima }e dve ko lo vo zne tra ke, pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze.

Bi }e iz gra |e na i sa o bra }aj ni ca sa dve ko lo vo zne tra ke, sa po dve sa o bra }aj ne tra ke, obo stra ne pe {a~ ke sta ze {i ri ne tri me tra, bi ci kli sti~ ke sta ze {i ri ne dva me tra, sa obe stra ne ko lo vo za, kao i no vo jav no osve tqe we. Iz gra di }e se i dve kru `ne ras kr sni ce, jed na pre ka na la DTD, kao ve za sa Pri vred ni ko vom uli com, a dru ga po sle ka na la, pre ma auto pu tu, kao ve za sa Pri mor skom uli com. U pla nu je i iz grad wa nad vo `wa ka pre ko `e le zni~ kih po stro je wa i Pri vred ni ko ve uli ce, du `i ne oko 450 me ta ra.

B. M.

TRA @E RAD NI^ KA PRA VA I NA STA VQA JU [TRAJK

Rad ni ci „No vi te ta” u pro test noj {et wi [trajk u „No vi te tu” ne }e se pre ki da ti dok se za po sle ni ma ne upla te do pri no si za zdrav stveo i pen zij sko osi gu ra we, ko je pred u ze }e ni je pla }a lo dve go di ne. Ju ~e su u „No vi te tu” bi li pro ce ni te qi, ka ko bi utvr di li vred nost ma {i na, ko je od ce lo kup ne imo vi ne ove fa bri ke, je di no ni su pod hi po te kom, re ~e no je ju ~e to kom pro test ne {et we rad ni ka u {traj ku.

Rad ni ci su ju ~e kre nu li u 10 ~a so va iz „No vi te ta”, i uz prat wu po li ci je, idu }i jed nim de lom ko lo vo zne tra ke sti gla pred Grad sku ku }u, gde im se ni ko od grad skih zvna i~ ni ka ni je obra tio, a on da su sti gli pred Ba no vi nu.

- Ma {i ne tre ba da bu du ga ran ci ja u pla }a wu do pri no sa - ka zao je po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Miroslav Vasin, obra }a ju }i se za po sle ni ma “No vi te ta” u {traj ku.

On je ka zao da }e po ku {a ti da sa po slo vod stvom raz go va ra, ka ko bi se na pra vio po slov ni am bi jent u ko jem se ne }e pre ki da ti pro iz vod wa sva kog me se ca, zbog {traj ka i ka {we wa pla ta.

- Tek stil ci uglav nom ra de lon po slo ve i pre kid ra da je po gu ban za ce lo kup nu tek stil nu in du stri ju – na gla so je Va sin.

Pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” Gordana Koji} ka za la je da su za po sle ni u pro se ku pri mi li april sku pla tu od oko pet hi qa da di na ra, jer su i u mar tu {traj ko va li dve sed mi ce zbog ka {we wa li~ nog do hot ka. Po no vi la je da po slo da vac da nas - 20. ju na, tre ba da pre ma ko lek tiv nom

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Osvetnici” (14.20), „Pupijeva potraga” (12.40), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (17.20, 21.30), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15, 19.30, 19.45).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Felona Ko{a, Milena Jevti}, Vinka Zavi{i}, Jelena Moravski i Farija Greku iz No vog Sa da, Sawa Mirkov iz Ru men ke, Milica Bubuq iz Ba~ ke Pa lan ke i Jelena Kova~evi} iz Be ge ~a, DE ^A KE: Er`ebet Milijevi}, Jelena Ili} i Gordana Klisuri} iz No vog Sa da, Andrea Milo{evi} iz Zma je va, Valentina Jovanovi} iz Te me ri na, Daliborka Pralica - Curkov iz Ba~ ke Pa lan ke i Radmila Staji} iz Ka }a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Julka Petra Pejin (1921) u 10.30 sati, Borivoje Vukadina Jev|i} (1949) u 11.15, Jozefina Ive Bla`evi} (1933) u 12.45, Ana Andrije Giga (1932) u 13.30, Er`ebet Pavla Korhamer (1954) u 15 sati.

Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Eufemija Mihajla Petrovi} (1932) u 11 sati.

Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Du{an Petra Markovi} (1955) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahraweni Tomislav Sretena Jevti} (1940) u 11 sati i Josip Danila Jos (1948) u 15 sati.

ugo vo ru, is pla ti i maj sku za ra du, ali }e pla ta za maj, ka ko se ~u lo ju ~e na pro te stu, bi ti is pla }e na tek za ne ko li ko da na.

- In si sti ra }e mo da se do pri no si upla te do 17. ju la, jer do ta da rad ni ci ima ju ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce - re kla je Ko ji}. [trajk u „No vi te tu” po ~eo je 11. ju na, zbog ka {we wa u is pla ti pla te za april i ne u pla }e nih do pri no sa. Po {to to kom {traj ka ni je bi lo po ma ka u so ci jal -

nom di ja lo gu, sin di kat „So li dar nost” u pred u ze }u kre nuo je u ra di ka li za ci ju {traj ka. Sin di kat je od Po li cij ske upra ve No vi Sad do bio do zvo lu za pro test nu {et wu, ali ne i do zvo lu da rad ni ci u {traj ku blo ki ra ju na sat vre me na obe ko lo vo zne tra ke kod „No vi te ta” u Fu to {koj uli ci 51.

Vla snik „No vi te ta„je ze mun ska Mod na ku }a „Zek stra” u po se du Dragana \uri}a, pred sed ni ka Fud bal skog klu ba „Par ti zan”. \u ri} je „No vi tet” ku pio na ten de ru za oko 2, 2 mi li o na evra u mar tu 2004. go di ne. Od mah po ku po vi ni no vi vla snik je is pu nio sve oba ve ze iz ugo vo ra, iz me |u osta log, ku pac je ulo `io oko 1,2 mi li o na evra. „No vi tet” je je di no no vo sad sko pred u ze }e ko je ni je bi lo u du go vi ma pri li kom vla sni~ ke tran sfor ma ci je.

Di rek tor „No vi te ta”Aleksandar Petrovi} ka `e da pred u ze }e ima po sla i sa da, da i da qe u`i va ugled me |u stra nim po slov nim part ne ri ma, i da za po sle ni tre ba {to pre da kre nu sa ra dom.

Z. De li}

„Pe tro lend” raz ve se lio ma li {a ne De ca i omla di na sa smet wa ma u raz vo ju, ko ji su ~la no vi sport sko re kre a tiv nog klu ba „Del fin”, ima li su pri li ku da po se te Akva park „Pe tro lend” u Ba~ k om Pe t rov c u.

Upra va ovog za bav nog par ka po dr `a la je ak ci ju i omo gu }i la bes pla tan ulaz za ~la no ve SRK „Del f in”, a ro d i t e q i ko ji su i{li sa svo jom de com do bi li su po pust na kar te. Ta ko | e, gra d o n a ~ el n ik No v og Sa da Igor Pavli~i} iza {ao je u su sret obez be div {i au -

tobus za od la zak u Ba~ ki Pe tro vac.

Pred sed nik klu ba „Del fin” Nino Manojlovi}, dve go di ne vo d i ovaj klub i re a l i z u j e sli~ ne iz le te za de cu sa smet wa ma u raz vo ju, a tre nin ge dr `i na Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa dva pu ta ne deq no. U pi ta wu je ko rek tiv na gim na sti ka za po boq {a we de for mi te ta, kao i dru ge ve `be ko je }e una pre di ti psi ho mo to ri~ ke spo sob no sti kod de ce i omla di ne.

I. D.

NA VI [E ME STA U GRA DU

„Pu tu” pu ne ru ke po sla Eki pe “Pu ta” tre nut no ra de na vi {e me sta u gra du, a od ve }ih ra do va tre ba na po me nu ti za vr {nu fa zu u Uli ci Voj vo de [u pqik ca, gde se ra di na po plo ~a va wu i po sled wim pri pre ma ma pred po sta vqa we no se }ih as falt nih slo je va. U Uli ci Ar se Te o do ro vi }a je za vr {e no ru {e we as fal ta i sa da se po sta vqa ju ivi~ wa ci i pra vi na sip za iz ra du ko lo vo zne kon struk ci je. U Uli ci Alek se [an ti }a i La sla Ga la eki pe po sta vqa ju ivi~ wa ke i ra de is kop za iz ra du tro to a ra.

Na kon na stav ka ra do va po sle za me ne to plot nih in sta la ci ja po pra vqa ju se ivi~ wa ci u Uli ci Bog da na Ga ra ban di na. Ode qe we sig na li za ci je far ba ose ko lo vo za na pu tu No vo sad skog par ti zan skog od re da, a bo ji i ho ri zon tal nu sig na li za ci ju u Uli ci Na rod nog fron ta i na ras kr sni ci Bu le va ra ca ra La za ra i Bal za ko ve.

B. M.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

IZ LET ZA DE CU I OMLA DI NU SA SMET WA MA U RAZ VO JU

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

sreda20.jun2012.

ОП ШТИ НА ВР БАС ПО ДР ЖА ВА РУ КО МЕТ НИ КЛУБ „ВР БАС – КАР НЕКС“

При јем за су пер ли га ше

ВР БАС: Му шки ру ко мет ни клуб „Вр бас – Кар некс“ из Вр ба са на кон пет го ди на по но во ће се од на ред не се зо не так ми чи ти у Су перли ги Ср би је. По вра так у нај ви ши ранг так ми че ња, вр ба ски ру ко ме та ши су из бо ри ли на кон успе шно од и гра не се зо не. Тим по во дом, пред сед ник оп шти не Вр бас др Жељ ко Ви до вић упри ли чио је при јем за чла но ве и ру ко вод ство РК „Вр бас – Кар некс“. Ви до вић им је че сти тао на по стиг ну том успе ху и из ра зио спрем ност за уна пре ђе ње са рад ње из ме ђу ло кал не са мо у пра ве и клу ба.

- Сто ји мо чвр сто иза вас и не ће мо вас оста ви ти без по мо ћи. Учи ни ће мо све што мо же мо да има те и ве ћу по др шку, по кре ће мо раз го во ре са спон зо ри ма и спрем ни смо да ства ра мо још бо ље усло ве за раз вој клу ба и игра ча. Циљ нам је да про је кат не по тра је го ди ну да на већ да се ус по ста ви си стем ко ји ће ду го трај но функ ци о ни са ти. Еки па је мла да али је уз мно го тру да и ен ту зи ја зма ус пе ла да ура ди не што што мно ги, уз ис ку сни је игра че и мно го ви ше нов ца, ни су ус пе ли. До ка за ли сте да има те ср це и сна гу, што је из гле да дру ги ма не до ста ја ло. Ово је исто риј ски успех за спорт у Вр ба су - ре као је Ви до вић

Пред сед ник РК „Вр бас“ Ми лу тин Пе ру но вић за хва лио је ло кал ној са мо у пра ви на по др шци то ком так ми че ња.

- Функ ци о ни са ње клу ба би би ло не мо гу ће без по мо ћи оп шти не Вр бас. По сле ду жег ни за го ди на, осим ло кал не са мо у пра ве, уз нас ста је је дан ве ли ки при вред ни ги гант као што је „Кaрнeкс“, ко ји нам је по мо гао он да ка да нам је би ло нај по треб ни је - ис та као је Пе ру но вић. Он је из ра зио за до вољ ство због чи ње ни це да је ха ла вр ба ског Цен тра за фи зич ку кул ту ру „Дра го Јо во вић“ по но во пу на, кад игра еки па Вр ба са Уз знак се ћа ња на по стиг ну ти успех, игра чи Вр ба са по кло ни ли су пред сед ни ку оп шти не дрес са њи хо вим пот пи си ма. Ви до вић је упри ли чио при јем и за још два спорт ска ко лек ти ва из Вр ба са ко ји су у про те клом пе ри о- ду по сти гли ве о ма за па же не ре зул та те. На и ме, Жен ски ру ко мет ни клуб „Вр бас“ се пла си рао у Пр ву ли гу Ср би је, а жен ска еки па вр ба ског Ку гла шког клу ба је оства ри ла пла сман у Су пер ли гу, док је члан му шке еки пе овог клу ба, пи о нир Ду шан Зур ко вић, по стао по бед ник по је ди нач ног Ку па Ср би је. М. Ке ко вић

Ма ту рант ски квар тет за по што ва ње

БЕ ЧЕЈ СКИ МА ТУ РАН ТИ СВЕ ЧА НО ИС ПРА ЋЕ НИ, А НАЈ БО ЉИ НА ГРА ЂЕ НИ

Ђа ци ма ге не ра ци је по лап топ

БЕ ЧЕЈ: Хим ном „Га у де а мус иги тур“ у из во ђе њу Ка мер ног са ста ва бе чеј ске Гим на зи је по чео је у Град ском по зо ри шту Бе чеј тра ди ци о нал ни ис пра ћај ма ту ра на та че ти ри сред ње шко ле у нај ве ћој по ти ској оп шти ни. Ка ко се сва ке го ди не на из ме нич но сме њу ју до ма ћи ни ма ту рант ске свет ко ви не, ове го ди не су при го дан за бав ни про грам при пре ми ли гим на зи јал ци. На ре пер то а ру су би ле му зич ке ну ме ре, ин стру мен тал не и со ло пе сме, ре ци та ци је на не мач ком, шпан ском, плес... Ипак, нај ве ћу па жњу при ву кле су до де ле број них на гра да нај у спе шни ји ма у на став ној и ван на став ној ак тив но сти, ко је су уру чи ли ди рек то ри че ти ри бе чеј ске сред ње шко ле, мр Ми о драг Ба са рић (Гим на зи ја), Мар та Де дај (ШО СО „Брат ство“), Гор да на Ко ва чев (Еко ном ско-тр го вин ска шко ла) и Све тла на То мић (Тех нич ка шко ла). А ка ко је реч о уста но ва ма обра зов ног про фи ла, где се зна ње нај ви -

ше це ни, то су до бит ни ци Ву ко ве ди пло ме, 16 гим на зи ја ла ца и 12 ма ту ра на та Еко ном ско-тр го вин ске шко ле, на гра ђе ни нај ве ћим апла у зом. У Тех нич кој шко ли не ма до бит ни ка Ву ко ве ди пло ме, не го су апо стро фи ра ни и на гра ђе ни нај бо љи уче ни ци сва ког про фи ла обра зо ва ња у шко ли. Кул ми на ци ја ма ту рант ске фе ште би ла је уру че ње на гра да ђа ци ма ге не ра ци је, где су чел ни ци ло кал не са мо у пра ве, пред сед ник оп шти не Пе тер Кне зи и ње гов за ме ник Бу ди слав Ме ду рић, пр во на гла си ли за до вољ ство што бе чеј ски сред њо школ ци бе ле же из у зет не ре зул та те, не са мо у у на став ној ак тив но сти, већ и на број ним так ми че њи ма ре пу блич ког и ме ђу на род ног ран га, а по том, квар те ту нај бо љих сред њо шко ла ца, из Гим на зи је Да ја ни Ми ло ва нов, Еко ном ско-тр го вин ске шко ле Ле о ни Ди ми тров, Тех нич ке шко ле Не бој ши Пе ри ћу и ШО СО „Брат ство“ Ла слу Фа лу ши ју, уру чи ли по В. Јан ков лап топ.

dnevnik

c m y

10

ПО КРЕТ ЗА ЗА ШТИ ТУ И НЕ ГО ВА ЊЕ РЕ КЕ БО СУТ

Со чи ви ца пр ко си љу би те љи ма ре ке

ШИД: Че ти ри су основ на за дат ка По кре та за за шти ту и не го ва ње ре ке Бо сут, а нај бит ни ја је бор ба про тив опа сне биљ ке со чи ви це, ко ја пре кри ва по вр ши ну ре ке и узрок је по мо ра ри бе. Тим по во дом са ста ли су се до ма ћи ни из оп шти не Шид - ди рек тор Ту ри стич ке ор га ни за ци је Ми ро слав Ми ћа Ја њић, чла но ви Управ ног од бо ра овог по кре та за за шти ту и не го ва ње ре ке Бост и го сти из Хр ват ског ме ста Ни јем ци ди рек тор Ту ри стич ке ор га ни за ци је Мар тин Бо жа но вић и пред став ник срп ске на ци о нал не ма њи не Не бој ша Ма ној ло вић. Кон фе рен ци ју је во дио пот па рол и но ви нар Пе тар Ве и но вић, ко ји је ре као да је пред сед ник овог по кре та Де јан Бу ла то вић у Фран цу ској и Не мач кој и тра га за уни вер зал ним та на ра ном, ко јим ће се ова опа сна по вр шин ска биљ ка ски ну ти са ре ке Бо сут. Ве и но вић је до дао да је њи хо ва „зе ле на па тро ла„ очи сти ла ре ку Бо сут од те биљ ке код Ада ше ва ца и Мо ро ви ћа.

Са са стан ка срп ских и хр ват ских љу би те ља ре ке Бо сут

- Ни смо има ли ни ка квих тех нич ких сред ста ва, као што је уни вер зал ни та ма ран, да би смо је ла ко ски да ли. То смо чи ни ли на до ста при ми ти ван на чин, за хва љу ју ћи ак тив но сти ма ри бо ло ва ца из Ни је ма ца и оста лих се ла пре ма Ли пов цу. Про шле го ди не ор га ни зо ва ли смо ову ак ци ју и ре ши ли се, бар за крат -

ко вре ме, те опа сне биљ ке - ка же Мар тин Бо жа но вић. Не бој ша Ма ној ло вић је об ја снио да по сто ји по ве за ност уно ше ња хер би ци да, ко ји су ба че ни на окол не њи ве, у ре ку, пу тем ат мос фер ских па да ви на и на дру ги на чин. Со чи ви цу, ко ја не ма ко рен на дну ре ке, чи ни се те шко је уни шти ти и не вре ди

ни из му ља ва ње дна, јер јед ном ка да се ре ка за га ди, тре ба до ста тру да да се упот пу но сти очи сти. Ди рек тор Ту ри стич ке ор га ни за ци је у Ни јем ци ма је дао по дроб ни је об ја шње ње шта је све ра ђе но у Ре пу бли ци Хр ват ској на ис пи ти ва њу са ста ва зе мљи та, ко ли чи не хер би ци да ко је тре ба ба ци ти на то зе мљи ште и низ дру гих окол но сти ве за них за спи ра ње хер би ци да у ток ре ке Бо сут. У се лу Ви шњи ће во, 30. ју на и 1. ју ла, одр жа ће се пр вен ство Вој во ди не у во жњи ка ја ком по мир ним во да ма. Овај по крет је од лу чио да пру жи ка ја ша ка ши ма Ви шњи ће ва сву тех нич ку по моћ око укла ња ња биљ ке со чи ви це, ка ко би се Пр вен ство Вој во ди не у во жњи ка ја ком не сме та но одр жа ло у овом се лу. По крет за за шти ту ре ке Бо сут је, за мла ђе уче ни ке основ них шко ла, упри ли чио шко лу ри бо ло ва. У Ши ду ће се 14. ју ла одр жа ти усме ни део ис пи та мла дих ри бо ло ва ца, а прак тич ни део би ће на ре ци Бо сут. Д. Са ви чин

ЗРЕ ЊА НИН ЦИ ПО ХР ЛИ ЛИ НА ГРАД СКА КУ ПА ЛИ ШТА

У во ди на соп стве ну од го вор ност

ЗРЕ ЊА НИН: Се зо на ку па ња на по пу лар ном зре ња нин ском ле то ва ли шту Пе ска ра зва нич но још ни је по че ла, али су гра ђа ни већ по хи та ли да спас од троп ских вру ћи на по тра же на овом град ском је зе ру. Та ко су по след њих да на, ка да је жи ва у тер мо ме тру пре шла три де се ти по де љак, ов де за бе ле же не огром не гу жве, а у Ту ри стич ком цен тру гра да Зре ња ни на, ко ји је од

сво је вре ме но отво рен сте чај ни по сту пак. Ово пред у зе ће ра ни је је рас пи са ло јав ни оглас за из да ва ње у за куп зе мљи шта на ком се на ла зи Пе ска ра. Ту ри стич ки цен тар је уз ве ли ке на по ре, и по др шку Град ске упра ве, до ста вио нај по вољ ни ју по ну ду и ус пео да ели ми ни ше из кон ку рен ци је чак и не ко ли ко за ин те ре со ва них бе о град ских пред у зе ћа.

Ву ков ци ма улаз бес пла тан Град ски ба зен на отво ре ном, још пре два на ест да на, при мио је пр ве ку па че. Управ ник ба зе на Ду шан Да мја но вић ре као је за “Днев ник” да це не ула зни ца ни су ме ња не већ не ко ли ко го ди на уна зад и да за од ра сле ко шта ју 150 ди на ра, а за де цу до 12 го ди на 100 ди на ра. Ђа ци ву ков ци, уз ђач ку књи жи цу, има ју бес пла тан улаз. Рад но вре ме је за сат ду же не го прет ход них го ди на, па ће ку па чи ов де мо ћи да бо ра ве од 10 до 19 ча со ва. Гра ђе вин ско–ин ду стриј ског ком би на та “Ба нат” узео у за куп Пе ска ру, упо зо ра ва ју да гра ђа ни, до зва нич ног отва ра ња ку па ли шта, у во ди бо ра ве на соп стве ну од го вор ност. Под се ти мо, зе мљи ште на ком се на ла зи ку па ли ште ко ри сни штво је ГИК-а “Ба нат”, у ко ме је

- Се зо на ку па ња на Пе ска ри зва нич но по чи ње 1. ју ла, ка да ће са ра дом стар то ва ти и спа си лач ка слу жба. Рад но вре ме ку па ли шта би ће сва ко днев но од 11 до 19 ча со ва, ка да ће ше сто ри ца спа си ла ца во ди ти ра чу на о без бед но сти ку па ча – ре кла је за “Днев ник” ше фи ца

На Пе ска ри се зо на по чи ње 1. ју ла

сек то ра за ту ри зам у Ту ри стич ком цен тру Са ња Пе тро вић. Она је ис та кла да ће по се ти о ци ма ал тер на тив ног ле то ва ли шта на рас по ла га њу би ти бес плат не ле жаљ ке, а рас хла ђе ње ће мо ћи да по тра же у не ком од уго сти тељ ских обје ка та.

- Во да из је зе ра би ће ре дов но кон тро ли са на у са рад њи са зре ња нин ским За во дом за јав но здра вље – до да ла је Пе тро ви ће ва и на по ме ну ла да ће 1. ју ла зва нич но по че ти се зо на и на из ле ти шту код Ти се, пре ма Но вом Са ду, где та ко ђе Зре -

ња нин ци тра ди ци о нал но од ла зе то ком лет њих ме се ци. Овог ле та, упр кос упо зо ре њи ма над ле жних, још од пр вих то пли јих да на по се ће не су и та ко зва не ди вље пла же, на ко ји ма не ма ни спа си ла ца, ни нај о снов ни јих усло ва за при сто јан бо ра вак. Та квих ме ста је мно го, од са мих је зе ра у град ској зо ни, где је још пре ме сец да на би ло и ско ко ва са мо ста у во ду, до ди вљих пла жа на Ти си, Та ми шу, Бе ге ју, ка на ли ма... Ов де се гра ђа ни ку па ју на соп стве ну од го Ж. Ба ла бан вор ност.

Бе ло цр кван ски кар не вал цве ћа БЕ ЛА ЦР КВА: Из ло жбом сли ка бе ло цр кван ке Ми ла не Јо ва но вић Се ке и крат ким кон цер том хо ра „Бе ла му зи ка“ у На род ној би бли о те ци отво рен је ово го ди шњи Кар не вал цве ћа. Кар не вал је отво рио за ме ник пред сед ни ка оп шти не Стан ко Пе тро вић, ко ји је по звао Бе ло цр ква не и све њи хо ве го сте да на ред них да на ужи ва ју у про гра му кар не ва ла.

Ми ла на Јо ва но вић Се ка је у ду ху овог кар не ва ла из ло жи ла два де сет па сте ла, на ко ји ма је при ка за ла пре див не пеј за же из око ли не Бе ле Цр кве, пу не див ног ра сти ња и цве ћа у из у зет но жи ви ма бо ја ма. Из ло жба ће би ти отво ре на то ком лет ње се зо не. Хор „Бе ла му зи ка” из вео је срп ску хим ну, Бе то ве но ву „Оду ра до сти“, две ну ме ре кла сич не му зи ке, три на ред не и

две пе сме по пу лар не му зи ке, чи ме је са мо на пра вио увод у ве ли ки кон церт ко јим ће на ред не не де ље за тво ри ти ово го ди шњи кар не вал. Глав на кар не вал ска ма ни фе ста ци ја је по вор ка ко ја се тра ди ци о нал но ор га ни зу је у су бо ту, му зич ки про грам кар не ва ла упот пу ни ће кон церт гру пе „Ри бља чор ба“ у пе так и „Ама М. В. де ус бенд“ у су бо ту.

vojvodina

dnevnik ЖИТЕЉИ РАДИЧЕВИЋА УРЕЂУЈУ СВОЈЕ НАСЕЉЕ

Наставља се реконструкција пијаце

РАДИЧЕВИЋ: Сеоска пијаца у Радичевићу полако добија контуре будућег изгледа. Како средства пристижу фазно, то се и реконструкција фазно одвија. Лане је урађена основа за конструкцију, сада је постављена метална конструкција, која се тренутно фарба и постављају се олуци, а у трећој фази ће се све наткрити пластичним кровом и пијаца ће добити коначни изглед, што радује све у селу.

- Имајући у виду да нам стално прете подземне воде, веома је битно што смо лане започето копање канала за атмосферску воду, ове године завршили у критичним деловима села. Око пет километара канала је прокопано, уз напомену да у селу има десет улица, укупне дужине између седам и осам километара - додаје секретар Месне заједнице Радичевић Предраг Спасић. У понедељак ће се крпити ударне рупе на коловозима саобраћајница у селу. Најављено санирање дивље депоније смећа почеће за који

дан, пошто су пристигла одобрена средства из Фонда за заштиту животне средине у висини од милион динара и посао је добила бечејска фирма ДТД „Средња Бачка“.

- За нас је врло битно што нам је на конкурсу за јавне радове одобрено ангажовање по једног радника за комуналне и административне послове. Комунални радник је ангажован на шест месеци и његова обавеза је да коси траву на јавним зеленим површинама, одржава паркове, брине се о ископаним каналима за атмосферску воду и све друге комулане послове. Административна радница ће у наредних пет месеци ажурирати сајт Месне заједнице, али и радити на административним пословима фудбалског клуба „Младост“, Удружења жена „Мак на конац“ и Културно-уметничког друштва, чији фолклорни ансамбл овог викенда гостује у Горњем Милановцу - саопштио је, за „Дневник“ Предраг Спасић, најновије веВ. Јанков сти из свог села.

Информације за инвеститоре

ПАЛИЋ: Предузеће „Парк Палић“ представило је реконструисан сајт www.park-pali c.rs, на којем се налазе информације неопходне инвеститорима који су заинтересовани за улагање у Палић. Ту су, пре свега, информације о слободним парцелама на Палићу, са тачним локацијама уцртаним на мапи и основним информацијама о њима. Такође, ту се налазе и основна неопходна документација потребна компанијама које желе да улажу на Палић, процедуре, Закони и правилници, дозволе, Стратегија развоја туризма и Мастер план Палића.

- У одељку који се бави туризмом на Палићу налазе се све неопходне информације о манифестацијама ове године, смештајним и ресторанским ка-

пацитетима, спортским активностима и осталим програмима на Палићу а у току је превођење сајта на мађарски и енглески језик.Такође, уведена је новина за особе које путем својих мобилних телефона могу да приступе андроид апликацијама. Одласком на линк https://play.google.com и укуцавањем назива „Палић“ могуће је скинути Званични информатор Палића, на којем се налазе важни бројеви телефона на Палићу, адресар смештајних и ресторанских објеката, ред вожње аутобуског и железничког саобраћаја, информације о локацијама на којима се може инвестирати, адресар осталих услуга и превоза на Палићу каже директор д.о.о. „Парк Палић“ Горан Габрић. С. И.

Објављен књижевни конкурс „Улазница 2012”

ЗРЕЊАНИН: Часопис “Улазница” и Градска народна библиотека “Жарко Зрењанин” расписали су књижевни конкурс “Улазница 2012” за необјављене приче, песме и есеје. Право учешћа имају сви аутори који пишу на српском, хрватском, босанском и црногорском језику. Радови се примају до 15. септембра, на адресу зрењанинске библиотеке, Трг слободе 2, 23000 Зрењанин, са назнаком: “За конкурс Улазница 2012”. Радови се не могу слати путем и мејла. “Откуцани или одштампани радови потписују се шифром, а решење шифре са личним подацима, адресом, бројем телефона, те мејл

адресом аутора шаљу се у посебној коверти која се прилаже уз радове. Дужина појединачне приче или есеја не може да прелази 20.000 карактера. Рукописи се шаљу у три примерка”, саопштила је библиотека пропозиције конкурса. Одлуку о наградама које се састоје од новчаног износа, дипломе и објављивања у посебном броју “Улазнице” донеће жири који ће именовати редакција часописа. Проглашење добитника и уручење награда обавиће се на завршној свечаности у Градској народној библиотеци 14. децембра. Том приликом биће промовисан број “Улазнице” у којем ће бити објављени Ж. Б. награђени радови.

Слике и цртежи Драгана Карлавариса

sreda20.jun2012.

СОМБОР ДОБИЈА ВЛАСТ НА ПРВОЈ СЕДНИЦИ ГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ

Коалиција прекраја Статут?

СОМБОР: Ако је судити по предложеном дневном реду сутрашње конституитивне седнице новог сазива Скупштине Града, Сомбор ће најзад добити нову власт. Наиме, поред верификације мандата новоизабраних одборника и избора органа Скупштине, Синиша Лазић, досадашњи председник СГ који је по закону задужен и за заказивање прве конститутивне седнице новог сазива, предложио је и тачке дневног реда у вези избора градоначелника и чланова Градског Већа, чиме би у потпуности била конструисана власт у овом граду. Како ствари стоје, мада се ни једна од чак 11 странака и коалиција које су прешле цензус на локалним изборима није званично огласила у погледу формирања скупштинске већине, извесно је да ће и у овом мандату Демократска странка са 16 својих одборника бити стожер власти, у чему ће јој се придружити

досадашњи коалициони партнери ДСС (пет мандата), ЛСВ и СВМ (са по три одборника), ДЗВМ (један освојен мандат), али и Социјалистичка партија Србије која је после

Занимљиво је да је и у периоду 2004-2008. године сомборски парламент имао кадровско решење, јединсвено у Србији. Наиме, тадашња Скупштина општине Сомбор је, као једина у држави, имала два одборника на сталном раду у парламенту, што је била „цена“ за формирање скупштинске већине ДСС-а и СПО-а, из чијих су редова и дошли ови професионални одборници. скоро једне декаде одсуства из скупштинских клупа, поново заступљена у локалном парламенту са пет одборника. Уколико ова коалиција не добије неко изненадно или ненајављено „појачање“, ова 33 одборника ће у 61-чланом парламенту

Мада ова политичка комбинаторика за познаваоце овдашњих прилика не представља неко веће изненађење, одређене недоумице је изазвала најава избора чак два заменика председника Скупштине, иако Статут Града Сомбора у свом 40.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПУТНИЧКОГ ВОЗА ОД ВРШЦА ДО ТЕМИШВАРА

Удобна вожња повећава број путника

ВРШАЦ: Генерални конзул Румуније у Вршцу Александар Мурешан, са директорима региналних железничких центара у Вршцу и Темишвару, промовисао је новоотверени жлезнички правац за превоз путника од Вршца до Темишвара увече и изјутра у оба правца. Генерални конзул Мурешану је рекао да је ово повезивање два града у Србији и Румунији железничким саобраћајем, омогућити зближавање Срба и Румуна, са обе стране границе и захвалио се железницама двеју земаља на реализацији овог веома корисног пословног подухвата за привреду и грађане регија у румунском и српском делу Баната. Директор регионалног железничког путног саобраћаја Вршца Радован Лекић је рекао да се железничка линија између Вршца и Темишвара од 12. јуна, када је пуштена у саобраћај, већ показала своју оправданост, број путника се повећао са осам на 80 посто попуњености капацитета воза. Захвалио се колеги Александру Силвашу из Темишвара на обезбеђењу веома удобног воза, који саобраћа на овој линији и да ће то допринети развоју привредне, друштвене, културне и целокупне прекограничне и међудржавне сарадње. Карта у једном правцу кошта пет евра у динарима, а уз легити-

Презентација два железничка центра

мацију „rail plus“ она је само 3,8 евра. Рекао је да се из Вршца до Темишвара путује око сат и по, уз краткотрајну царинску контролу. Такву удобну, брзу и јефтину вожњу у Србији имају само Вршчани, а са линијом од Вршца до Београда, четири пута дневно, то је брже и исплативије од вожње аутом. Директор Александар Силваш говорио је да је овде већ од 1888. године функционисао железнички превоз путника, али да досадашњи, са неудобним „румунцем“ од Букурешта до Београда, који је у време кризе био воз шверцера, није решење за саврмене потребе путника. Само минуле недеље, у новом возу „плава

стрела“, како га због брзине и удобности у Румунији зову, у Темишвар је допутовало преко 50 студената из Србије. Редом вожње, са поласцима у 7,10 и 18,00 сати из Вршца и 4,40 и 15,40 из Темишвара, могу се завршити сви послови у оба града, одслушати предавања на факултету, биту у шопингу, али и уживати у ноћном проводу, па се натраг удобно и брзо вратити кући. Уколико се покаже потребним, две железнице су спремне да повећају број линија. Увешће се и ванредни возови у време великих манифестација, или спортских догађаја у два града, обећали су директори. Р. Јовановић

ВРЕДНА НАГРАДА ПЕЋИНЦИМА

Бизнис партнер екстра

ПЕЋИНЦИ: Општина Пећинци, као једина локална самоуправа у Србији, добила је на овогодишњој манифестацији „Бизнис партнер“, награду у категорији „Бизнис партнер екстра“, за посебан допринос стабилизацији пословне климе и развоју пословне сарадње у региону.

тет производа и услуга, висок степен задовољства потрошача, тржишни и маркетиншки наступ, одговорност за шире друштвене интересе, подршка локалној заједници и еколошки императиви окружења. Пословну изузетност општине Пећинци најбоље су препознали и

Пете медијске игре на води кога долазе. Смештај и исхрану обезбедили су организатори и овогодишњи покровитељи Медијских игара на води ЛМ „Ариљац“ из Београда и СУР „Србија“ из Беле Цркве. Трошкове доласка до Беле Цркве сносе редакције које учествују, а број учесника је ограничен. Сви учесници добиће мајице, захвалнице и промо пакете, а најбољим појединцима и екипама биће уручене награде. Једина обавеза учесника, поред одличног провода је да најави, сними, и направи прилог, репортажу о Белој Цркви коју ће емитовати и презентовати у својим медијима. М. В.

у опозиционом статусу оставити СНС (11 мандата), УРС (шест одборника), СПО и СРС са по четири одборника и ГГ „Бољи Сомбор“ са три освојена мандата.

Сомборци склони јединственим решењима

НОВИ БЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј, организује у петак изложбу слика и цртежа сликара из Новог Сада Драгана Карлавариса. Изложба се у Галерији „Село“ отвара у 19 сати. М. К.

БЕЛА ЦРКВА: Туристичко удружење Бела Црква, и Агенција „Алтра“ организују од 29. јуна до 1. јула, пете по реду међународне игре на води. Као и претходних година учесници, представници медијских кућа, како електронских тако и штампаних медија из Србије и окружења у току три дана такмичиће се у различитим дисциплинама на води и поред воде, али и забављати и помало радити свој посао – записивати, снимати и сликати. Како каже организатор Игара Саша Жигић, екипе које учествују могу имати три члана, а представљаће медијску кућу или место из

11

Синиша Вуков примио награду у име Пећиначке општине

- Добитници награда морали су да испуне врло строге критеријуме који подразумевају професионалност у пословању, добру пословну сарадњу, етичност у пословању, пословни резултати, изузетан квали-

оценили пословни партнери, а потврдили резултати независних истраживања – истакао је председник жирија, декан Факултета техничких наука у Новом Саду професор др Илија Ћосић.

Награду је, у име општине Пећинци, примио председник општине Синиша Вуков, који је казао да је част и задовољство бити у друштву најбољих, те да општина Пећинци ову награду прима као признање активне политике коју је водила у последњих 12 година. – Политика коју смо водили била је развојна и састојала се, са једне стране у свакодневном ослушкивању потреба и захтева привреде, а са друге стране у ефикасној и флексибилној администрацији која је спремна да одговори на такве захтеве. Наравно, то ће бити основ наше политике и у будућности. Манифестацију „Бизнис партнер“ организује компанија Масс медиа Интернатионал и установљена је 1995. године. Награде се додељују пословним субјектима на нивоу региона, и то из Словеније, Мађарске, Румуније, Молдавије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Македоније, Бугарске, Грчке, Кипра и Србије, а са циљем да се промовишу компаније и институције, које се у свом пословању руководе високим професионалним стандардима и чврстим етичким нормама, исказујући добре пословЈ. Антић не резултате.

члану, као и Закон о локалној самоуправи у члану 37, предвиђа избор само једног заменика спикера локалног парламента. Како се могло чути, до овога је дошло услед жеље Демократске странке да и у овом мандату има заменика председника Скупштине, али и да удовољи новом коалиционом партнеру, СПС-у, који је и у Сомбору превагнуо „језичак на ваги“. Док се од предлагача дневног реда на сутрашњој конституитивној седници не чује и тумачење правног основа за избор два заменика председника Скупштине, извесно је да ће за председника Скупштине нова(стара) већина предложити и изабрати досадашњег „примус интер парес“ одборника Синишу Лазића (ДС), док ће за градоначелника такође бити предложен досадашњи носилац ове функције и Лазићев страначки колега, Немања Делић. М. Миљеновић

Сутра само верификација мандата КАЊИЖА: Делегације Савеза војвођанских Мађара (СВМ) и Демократске странке (ДС) јуче су наставиле разговоре око формирања локалне власти у Кањижи започете 15. јуна. У заједничком саопштењу председника Општинског одбора ДС-а Владимира Хајдера и Општинске организације СВМ-а др Михаља Бимба наводи се да су разговори настављени усаглашавањем програмских начела двеју странака на основу којих ће локална коалиција функционисати. Одлучено је да се на конститутивној седници Скупштине општине Кањижа заказаној за сутра у четвртак 21. јуна 2012. године само верификују мандати одборника и прекине седница која се наставља по усаглашавању свих преосталих отворених питања између ДС и СВМ везаних за функционисање локалне самоуправе у наредном мандату, прецизирано је у саопштеМ. Мр. њу.

Викенд наутике и риболова АПАТИН: Међународна манифестација „Дан Дунава“ у Апатину ће бити обележена дводневном сајамском манифестацијом „Викенд наутике и риболова, Апатин 2012“ 22. и 23. јуна на платоу код Међународне марине. На сајму ће бити приказана наутичка и риболовачка опрема произвођача из земље и иностранства. Предвиђене су и радионице на тему традиција везана за Дунав, бродоградњу и рибарство у Апатину и околини. Организоваће се и аматерско такмичење у кајацима и кануима, кување рибљег паприкаша и вожња туристичким бродићем „Апатина“.Спортски риболовци ће заједно са риболовцима из Хрватске и ове године у Дунав у боци спустити поруку мира.

- Циљ овогодишњег обележавања међунаропдне манифестације „Дан Дунава“ је да пружимо богат спортко-рекреативни програм, едукативне радионице за младе - рекла је координатор за ЛЕР Општинске управе Апатин Снежана Милешевић. Организатори манифестације су Туристичка организација, ЈП Путничко пристаниште, Удружење „ЕкоРуралНет-Србија“, Апатин и Културни центар, а суорганизатор је „Тотал-наутика“ Апатин. Покровитељ манифестације је СкупштиЈ. П. на општине Апатин.

RePORTA@e

sreda20.jun2012.

dnevnik

c m y

12

\OR\E KLINCOV SVOJU „TURIJSKU AVLIJU” KRAJ VELIKOG BA^KOG KANALA PRETVORIO U OAZU BRATSTVA PO UDICI

Pe ca ro {ki raj pre sto ni ce ko ba si ca

Kod \oleta (desno) gosti brzo puste korene

to, bio sam malo na remontu srca”, {alio se \or|e Klincov na svoj ra~un i pravdao {to nekoliko meseci nije bilo doma}ina u wegovoj pecaro{koj oazi, koja je, uz prisustvo kumova i ve} stalnih gostiju, pre neki dan sve~ano kr{tena kao „Turijska avlija”. Uzgred tek napomenu da su mu lekari iz Sremske Kamenice rekli da ~udo je ako jedan od hiqadu pacijenata pre`ivi tako te{ku operaciju. Nakon svega {to je pregrmeo tokom tranzicione epohe, takav stoicisti~ki stav gotovo se podrazumeva.

– Bio sam ja svojevremeno predsednik sindikalne podru`nice Temerina, potom kao ste~ajni upravnik poku{ao da bule spasim gra|evinsko preduze}e „23. oktobar”, ali je sve bilo xaba i ja ostadoh bez posla. U to vreme mi pukao i brak pa sam se posle podele imovine 1999. doselio u Turiju. Na{ao ku}u kraj Velikog ba~kog kanala, a sad imam i „lekarsko uverewe” da mi je blizina vode neophodna jer garantovano osloba|a stresa – obja{wava {eretski preduzimqivi \or|e, koji nije pristao na to da okapava na evidenciji Biroa rada.

Biv{i sindikalac, koji je nekad brinuo o drugima, za po~etak se prvo lepo udomio. U prestonici kobasica, ku}u u Ulici Branka Radi~evi}a, numera 7a, vikendicu poznate lekarke Bebe Crnoja~ki, temeqno je preuredio i pro{irio, ali tako arhitektonski i stilski ve{to da se „{avovi” nigde ne prime}uju. Temeqno zidanu prizemqu{u koju ~uva debela ’ladovina raz-

E

granatog oraha, okre~io je masla~ak `utom bojom, a drugi deo, {to gleda na kanal, namenio gostima.

Na spratu su dva trokrevetna apartmana iz kojih treba samo zakora~iti na lepo ude{enu terasu.

U prizemqu je velika kuhiwa i trpezarija, a pored toalet i umivaonik za one koji ne bi da kona~e. Sve prilago|eno dru{tvenom `ivotu bratstva po udici. Ni{ta ni nalik

caro{i su qudi posebnog kova, ne smeta im vru}ina kao u ~ileanskoj pustiwi Atakami, niti mraz dostojan Kam~atke. Samo da se drma plovak.

– Od „Voda Vojvodine” sam zakupio deo obale, o~istio od korova, kupio tri ~amca i gliser – pri~a Klincov. – Nisam imao megalomanske ambicije, ali se, eto, pro~ulo do Novog Sada, Beograda, Loznice, a potom i daqe. Bila mi nedavno i dvojica fudbalera iz Rumunije, a uredno dolaze gosti iz ma|arskog grada Beke{~abe, koji tako|e ima- Masla~ak `utu ku}u je nemogu}e zaobi}i ju svoj festival kobasice. Imam dok oni koji pate od nesanice ne ~ak i ponude da do~ekujem penzio- moraju ~ekati no}i punog meseca nerske ekskurzije. jer je kraj vode, na osam metara viIako im Sava te~e maltene is- sok stub, postavqen mo}an repred ku}e, ve} se odoma}ilo tride- flektor. Goste ~eka i ure|en prosetak {aba~kih pecaro{a, koji na stor za ro{tiq (pride i vinova smenu dolaze sa sve familijama. loza), glineni }up zama{nog gabaNa crvi}e, gliste i kukuruze pada rita, kao i kotli}i za kr~kawe

Va`no je samo da se drma plovak

koju, po \oletovom projektu, Sunce greje u okiten cevi. Nema da se tro{i struja. Sve u skladu s ekolo{kom „korektno{}u„. Sem `bunova le{nika koji stvaraju bogatu ’ladovinu, dobro ra|aju kru{ke, gro`|e, jabuke i kajsije (znatan

lo jato sarki, ptica koje tr~e po vodi i kraj same obale izvode vratolomije. Povre|enu ritsku eju \ole je negovao sve dok nije dovoqno oja~ala za put do pali}kog zoovrta, gde je ~uvaju kao maltene istrebqena vrstu.

Po~asno mesto za mamuta Na turneji po vojvo|anskim kolonijama ugostio je Klincov ponovo agilno likovno udru`ewe „Art”, koje okupqa stvaraoce iz Srbobrana i atara. Sem predsednice Sofije Velicki, slikali su Marko @arkov, Bata Mudrinski, Rajko Stojni}, \urica Ri|i~ki, Branka Petrovi}, Vesna [ili-Pap, dok je kowe deqao duborezac I{tvan Fusko. Kao ve} ozbiqna „firma”, osnovana pre 12 godina, imaju umetnici i svog portparola, elokventnog profesora kwi`evnosti Pavla Papulina. Ostavqali su ranije i drugi doma}inu slike pa zidovi \oletovog doma li~e na dobro razra|enu galeriju. Jedno od po~asnih mesta dobio je sasvim neo~ekivan eksponat – pr{qen iz ki~me mamuta, iskopan kod brodogradili{ta u Novom Be~eju.

onima koji na prozore zapu{tene dedine ku}e stave tri saksije s mu{katlama, ispred gonka dva ulubqena lonca, dovuku kr{ fijaker i ve} su spremni da broje pare pokondirenih etno-turista. Jer, pe-

bela riba, melezani, bodorke i {arani, a iskusni i tali~ni znaju da iz vode izvuku ~ak i znatne primerke {arana.

Qubiteqi „naturalnog” provoda mogu na placu razapeti i {ator,

DALEKO SE ^UJE DUVA^KI ORKESTAR BANATSKOG SELA MIHAJLOVA

~orbe, ribqe i svake druge vrste.

Iz dvori{ta, po ~ijoj vimbldonski precizno potkresanoj travi gde je greota i}i bilo kako druga~ije nego bos, ne moraju gosti ni ulaziti u ku}u jer ima tople vode,

Ma~ka na usijanom ba~kom krovu

deo poklawa kom{inicima za kompot) pa gosti ta~no znaju s koje grane i ~okota je aperitiv stigao u wihovu ~a{icu.

– Uskoro }u praviti katamaran jer po lepoti Ba~ki kanal ne zaostaje za, recimo, Zasavicom ili Carskom barom – planira \or|e da se {iri.

Omiqeni gost mu je labud Ra{a, koji, kao i wegova porodica, uvek mo`e ra~unati na predusretqivog kom{iju. Naviklo se na qude i ce-

Som bor ski Tol kin iz sed mog raz re da osnov ne

Pa o ri svi ra li i u bu dim pe {tan skoj Ope ri I

uva~ki orkestar KUD „Jo`ef Atila” iz banatskog sela Mihajlova, kraj Zrewanina, spao je s nekada{wih 13 muzi~ara na samo ~etvoricu truba~a i bubwara, ali se jo{ dobro dr`i. [ef orkestra Mihaq Sarapka se prilikom nastupa na smotri muzi~kog stvarala{tva vojvo|anskih Ma|ara „Durindo” u Kawi`i `alio da su nedavno ostali bez jo{ dvojice drugara, I{tvana Guqa{a i Ferenca Madarasa.

D

Kad treba, sviraju i po osam sati bez prestanka

– Nas sedmorica bili smo mnogo ja~i sastav, ali ne damo se ni ovim sve brojnijima, jo{ uspevamo da razveselimo publiku. Ima velikih orkestara koji sviraju uz note, ali mi se dr`imo starih obi~aja i izvornog melosa, pa dokle izdr`imo – ne da se Sarapka.

Uz wega u orkestru su truba~i Lajo{ Na|, Mihaq Varga, Imre Vilar i bubwar Nandor Tot. – Zajedno sviramo ve} ~etiri decenije, ali, na`alost, u na{em malom selu nemamo

podmlatka, mada smo sve ve} poku{avali da ih zainteresujemo za muziku, ali oni ~im se late instrumenta, ho}e odmah da sviraju pesme, a to ne ide tek tako. Mi smo svi paori, usput smo se dobro u{timali pa bez nas u selu nema zabave, idemo i na gostovawa na razne smotre i festivale, od Vr{ca, Kawi`e i Subotice, pa sve do Budimpe{te. Najva`nije je da svi volimo muziku i u`ivamo u woj, reskiramo i dosta vremena, jer nam je paorluk, kojim se svi bavimo, ipak na prvom mestu – veli Sarapka.

A ne gu ju vi {e ne go ra zno vr stan re per to ar iz vor ne muzike, sviraju i novije arije, a ponosni su na to {to, kad zatreba, bez prestanka mogu da duvaju i po osam sati!.

– Pozive za nastup nikada ne odbi ja mo jer na ma nisu va`ne pare, svi ra mo za svoj gro{ – ka`e Sarapka. – Radujemo se kad zapo~enemo svirku ako zastane i jedan prolaznik. Re|e idemo po svadbama, ~e{}e smo na kr{tewima i raznim priredbama, na`alost, ponekad i sahranama. U nezaboravnoj uspomeni nam je ostao nastup u budimpe{tanskoj Operi. Najve}e priznawe bilo je kad smo na me|unarodnom festivalu u Pe{ti, u konkurenciji vi{e od stotinu orkestara, odabrani me|u 20 najboqih i svirali na gala koncertu.

M. Mitrovi}

Gotovo nema gde Veliki ba~ki kanal nije postao smrdqiva kloaka opasna po zdravqe. Sem „Kobasicijade” i brice {to je u{la i u be}arce („Koga moja brica ubode, ne treba mu vi{e ni ’leba ni vode”), bar u \oletovoj avliji, Turinci pokazuju da ne spadaju u one koji ne pra{taju bra}i Ki{ {to pre dva veka nisu konstruisali kanal tako da se sam, do kraj sveta, odr`ava.

Mi{ko Lazovi}

ma istorijske pravde {to ba{ iz Sombora, varo{i u kojoj je ro|en Veqko Petrovi}, jedan od najve}ih srpskih pripoveda~a, prva slova u~io Miroslav Josi}-Vi{wi}, ili najplodniji stvarala~ki period proveo Laza Kosti}, dolazi i jedan (vi{e nego) mladi pisac.

Milo{ Mihailovi} tek 14 godina ima, a u bibliografiju ve} je upisao roman, fantasti~nu snohvaticu nastalu po uzorima ~arobnog Tolkina i „ostale ekipe“ pisaca bujne ma{te.

Svr{eni u~enik sedmog razreda somborske osnovke „Nikola Vuki~evi}“, inspirisan magi~nim svetovima, poduzeo se da novu bajku-roman ispi{e, pozabavi se ve~itom borbom dobra i zla, u kojoj, zna se, dobro ipak pobe|uje. Wegov „Zeon“ imao je hrabrosti da objavi beogradski iz-

dava~ „Alnari“ i da Milo{evim vr{wacima, ali i onim mla|im i starijim, pribli`i amalgam, navodno, davno nestalog sveta s primesama tek daleke budu}nosti, koja obiluje ~arobwacima, vilama i ostalim ne-

vidicama, koje Milo{ kombinuje s praslovenskim ali i anti~kim evropskim mitovima.

– Svaka kwiga je ogledalo onoga ko je napi{e, pa i „Zeon“ ovog mladog ~oveka nesumwivog talenta – pohvalno se, i pored „sitnih godina“ autora, o so~iweniju mla|eg „kolege“ koje opisuje fantasti~no podzemno carstvo i wegovu „diobu“, izja{wava wegov sugra|anin David Kecman Dako, jedan od zapa`enijih srpskih stvaralaca de~je lirike. – Naravno da se u wegovom pisawu, koje podse}a na stripovsko izra`avawe, oseti indirektan uticaj kwiga koje su mu generacijski bliske pa je na{ najdobronamerniji savet da vi{e ~ita nego {to pi{e – smatra Kecman, kome se mora verovati kad ocewuje literaturu namewenu najmla|ima.

M. Miqenovi} SlO ve na^ ki maj STOr za Par ki ra we: Nisu se Be~ejci mogli na~uditi kako je vlasnik korpulentnog BMW-a sa slovena~kim registarskim tablicama uspeo da se bezobrazno smesti ispred dva pe{a~ka prelaza i na dva trotara vrlo prometnih ulica. I jo{ pride pro|e neka`wen. Zavidni su tvrdili da je sigurno bio pijan jer je lak{e provu}i rogato podolsko gove~e kroz iglene u{i nego izvesti takav parking manevar. Optimisti, pak, smatraju da je to svojevrsna pokazna ve`ba da se „evroskeptici” oslobode straha od strogih propisa, pa i saobra}ajnih, koji, navodno, va`e u EU. V. Jankov

dru[tvo

dnevnik SA RAD WA NO VO SAD SKE VI SO KE TEH NI^ KE [KO LE I DR @AV NOG KO LE YA „ME KON” U YORYIJI

Stu den ti mo gu da na sta ve stu di je u SAD

Stu den ti In for ma ci o nih teh no lo gi ja na Vi so koj teh ni~ koj {ko li stru kov nih stu di ja u No vom Sa du ubu du }e }e mo }i da ov de za po ~e te stu di je na sta ve i na dr `av nom ko le xu „Me kon„ u Xor xi ji, u SAD. To im omo gu }a va ugo vor o sa rad wi ove dve vi so ko {kol ske in sti tu ci je s dva kra ja sve ta, ko ji su ju ~e na Vi so koj teh ni~ koj {ko li sve ~a no pot pi sa li wen di rek tor prof. dr Bo `o Ni ko li} i dr Aleks Ku hang, de kan De part ma na za in for ma ci o ne teh no lo gi je „Me kon„ ko le xa, u pri su stvu pred -

stu de na ta VT[-a deo svo jih stu dij skih oba ve za, vre dan 30 ESPbo do va, re a li zo va lo na „Me ko nu„, ali u~e }i i po la `u }i is pi te na da qi nu (akre di to va ni pro gram na VT[). On je na gla sio da ti mo vi na stav ni ka upo re |u ju stu dij ske pro gra me obe {ko le i utvr |u ju mo gu} no sti wi ho vog pri zna va wa.

Ta ko bi stu den ti In for ma ci o nih teh no lo gi ja (tro go di {wi pro gram, be ~e lor di plo ma) iz No vog Sa da ima li pri li ku da odu na „Me kon” ko lex, gde su stu di je IT ~e tvo ro go di {we, i ta mo sa vla da ju

Sme {taj u kam pu su 2.300 do la ra No voj, {i roj i zna ~aj ni joj sa rad wi iskre no se ra du je i de kan Ku hang, ko ji je iza bran i za go stu ju }eg pro fe so ra na In for ma ci o nim teh no lo gi ja ma na VT[-u. On na gla {a va da ugo vo rom ove re na sa rad wa otva ra ve li ke mo gu} no sti mo bil no sti, od no sno me |u na rod nog kre ta wa stu de na ta, na stav ni ka, pa ti me i zna wa: – Neo p hod no je da stu dent na na {em ko le xu pro ve de dva se me stra i ako je efi ka san, ura di }e sve {to tre ba da stek ne neo p hod nih 30 na{ih kre di ta – ob ja {wa va Ku hang.

On jo{ uvek ne zna ko li ko bi ukup no na {eg stu den ta ko {ta la go di na pro ve de na na „Me ko nu”, ali ka `e da je, re ci mo, sme {taj u kam pu su 2.300 do la ra po se me stru, a {ko la ri na po pred me tu je ne ko li ko sto ti na do la ra. sed ni ka Sa ve ta VT[-a dr Dra ga na Ka ra ba si la, na stav ni ka, sa rad ni ka i stu de na ta. Dr Ka ra ba sil je ovaj ~in oka rak te ri sao kao „ve li ki tre nu tak za VT[„, i do dao da je na kon usta no vqe ne uspe {ne sa rad we s emi nent nim in sti tu ci ja ma u Evro a zi ji (Ru ska Fe de ra ci ja), [ko la „pre {la i pre ko Oke a na”!

Di rek tor Ni ko li} je pod se tio na to da su ove dve in sti tu ci je ovim ugo vo rom do se gle sam vrh sa rad we, za po ~e tu pre dve go di ne raz me nom na stav ni ka, or ga ni zo va wem na u~ no-stru~ nih sku po va...

Ta ko |e, do sa da je ukup no se dam

tu za vr {nu go di nu i stek nu di plo mu, ko ja bi mo gla od go va ra ti na {oj spe ci ja li sti~ koj (to je na{ si tem 3 + 1).

Stu den ti ko ji bi se od lu ~i li za to sa mi bi sno si li tro {ko ve pu ta, stu di ra wa, sme {ta ja, ali di rek tor Ni ko li} is ti ~e da su ne ke stu di je kod nas i sku pqe (re ci mo, po la ga we jed nog pred me ta na „Me ko nu” je 30 do la ra).

– Mi slim da }e na {i stu den ti vo le ti da odu u SAD na go di nu da na, pa da se vra te ova mo s no vim kva li tet nim zna wi ma i ve {ti na ma – ka `e Ni ko li}.

V. ^e ki}

S DRO GOM SE U SR BI JI NAJ ^E []E PO ^I WE U 17. GO DI NI

Od ma ri hu a ne do in ter ven ske za vi sno sti

Sta ti sti ka po ka zu je da mla di u Sr bi ji ko ri {}e we dro ge naj ~e {}e po ~i wu u 17. go di ni. Po re ~i ma di rek tor ke In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je dr Ta we Kne `e vi}, po ~i wu od ma ri hu a ne, u 21. go di ni pre ka ze na ko ri {}e we he ro i na, a in ter ven ska za vi snost ja vqa se naj ~e {}e u 23. go di ni. Ona uka zu je na to da pro blem pred sta vqa to {to se na le ~e we do la zi iz u zet no ka sno, ~ak de set go di na na kon po ~et ka

Na sku pu “Po dr {ka raz vo ju mi ni mal nih stan dar da za le ~e we ma lo let nih za vi sni ka od dro ge”, ~i ji je do ma }in bio In sti tut za jav no zdra vqe Sr bi je, u~e sto va le su ze mqe Ju go i sto~ ne Evro pe ~la ni ce “Pom pi du gru pe” Sa ve ta Evro pe. Pred stav ni ci 11 ze ma qa iz re gi o na: Slo ve ni ja, Hr vat ska, BiH, Cr na Go ra, Ma ke do ni ja, Sr bi ja, Gr~ ka, Al ba ni ja, Bu gar ska, Ru mu ni ja i Ma |ar ska, slo `i le su se oko

Le pak i de ca s uli ce Iz vr {ni se kre tar “Pom pi du gru pe” Sa ve ta Evro pe Pa trik Pe nink oce wu je da po seb nu pa `wu tre ba po sve ti ti pre ven ci ji da bi de ca i mla di te `e do la zi li u kon takt s dro ga ma.

– De ca – ko ri sni ci dro ge, upo tre bqa va }e {ta god da im se po nu di, sve do ~e ga mo gu do }i, po ~ev od lep ka. Po seb no ugro `e na ka te go ri ja su de ca ko ja `i ve i ra de na uli ci – ka zao je Pe nink. ko ri {}e wa, pa je sa mim tim i put do iz la ska iz pa kla dro ge mno go te `i, a ~e sto se i ne na la zi. ^lan Re pu bli~ ke ko mi si je za bor bu pro tiv zlo u po tre ba dro ga dr Sve ti slav Mi tro vi} skre }e pa `wu na to da mla di ko ri ste sve: po ~ev od ma ri hu a ne, „ben sen di na„, ne tre ba za ne ma ri ti ni upo tre bu ko ka i na, LSD-a i he ro i na. Do da je da se sve ~e {}e ko ri ste i naj ra zli ~i ti je kom bi na ci je, a u bu du} no sti tre ba o~e ki va ti i no ve sin te ze psi ho ak tiv nih sup stan ci. Dr Mi tro vi} po ru ~u je da ne tre ba ola ko shva ti ti ni upo tre bu ci ga re ta i al ko ho la me |u mla |i ma od 18 go di na jer i to po pri ma ve li ke raz me re i ve} odav no je upa qe na cr ve na lam pi ca za ce lo dru {tvo.

za jed ni~ kog za kqu~ ka da se iz go di ne u go di nu evi den ti ra po ve }an broj ko ri sni ka dro ga mla |ih od 18 go di na, da se uglav nom isto vre me no ko ri ste raz li ~i te vr ste dro ge, da po sto ji ogrom na po tre ba za spro vo |e wem pro gra ma ra nog ot kri va wa upo tre be dro ge u ovoj po pu la ci ji mla dih, kao i da efi ka sni jim spre ~a va wem tog pro ble ma mo `e do pri ne ti mul ti di sci pli nar na sa rad wa i edu ka ci ja ro di te qa, na stav ni ka i mla dih.

Pla ni ra no je da se sa rad wa ze ma qa Ju go i sto~ ne Evro pe po pi ta wu tret ma na ma lo let ni ka na sta vi u na red nom pe ri o du kroz za jed ni~ ke pro gra me pre ven ci je, ra no ot kri va we i le ~e we ma lo let ni ka ko ji ko ri ste dro ge.

Q. Ma le {e vi}

sreda20.jun2012.

13

OSMA CI JU ^E ZA VR [I LI PO LA GA WE ZA VR [NOG IS PI TA

Ma te ma ti ka zadala vi {e mu ke od ma ter weg jezika Oko 78.000 osma ka po la ga lo je ju ~e, u okvi ru za vr {nog is pi ta na kra ju osmo go di {weg {ko lo va wa, test iz ma te ma ti ke. Ne {to pre po ~et ka te sti ra wa, mi ni star pro sve te pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi} jav no je iz vu kao kom bi na ci ju, ovaj put broj je dan, u ko joj je bi lo 20 pi ta wa iz osnov no {kol skog gra di va ma te ma ti ke. Kao i pret hod nog da na, na te sti ra wu iz ma ter weg je zi ka, naj sta ri ji osnov ci ima li su dva sa ta za re {a va we za da ta ka, a po pr vim uti sci ma, ju ~e ra {wi test bio im je mno go te `i od onog u po ne de qak pa je iz {ko la ret ko ko iz la zio pre 12 sa ti, dok su s te sti ra wa iz ma ter weg je zi ka pr vi |a ci u po ne de qak po ~e li da iz la ze i pre 11 sa ti.

– ^i ni mi se da je ovaj test te `i od onog iz srspskog jer na srp skom ni sam znao da ura dim sa mo je dan za da tak, pa se na dam da }u, kao i na prob nom te sti ra wu, osvo ji ti 19 bo do va, dok iz ma te ma ti ke ni sam znao da ura dim tri za dat ka – ka `e, po sle sat i po re {a va wa ma te ma ti~ kih za da ta ka, vr lo do bar u~e nik no vo sad ske Osnov ne {ko le „Pe te fi [an dor“ Ra de Li si ca, ko ji }e se u sred wu {ko lu upi sa ti u Slo ve ni ji, u ko ju od je se ni ide da igra ko {ar ku u ti mu „Pi vo var na La {ko“. – Ovi bo do vi }e mi tre ba ti i kod upi sa u slo ve na~ ku {ko lu, ta ko da se na dam da }u ih osvo ji ti {to vi {e. Mi slim da su mi svih 17 od go vo ra iz ma te ma ti ke ta~ ni jer sam imao vre me na i sve sam pro ve rio.

Sli~ ni su uti sci i An |e le [we go vi}, ta ko |e vr lo do bra {a

Mi ni star Ob ra do vi} po se tio O[ „Jo van Mi o dra go vi}„ u Be o gra du i raz go va rao s u~e ni ci ma na kon za vr {et ka te sta iz ma te ma ti ke

iz ove {ko le. I ona je za do voq ni ja te sti ra wem iz srp skog je zi ka jer na tom te stu ni je zna la da ura di sa mo je dan za da tak, dok je na ma te ma ti ci bez od go vo ra osta vi la tri pi ta wa. Ipak, na da

atle ti ke i od li~ nim uspe hom iz osnov ne {ko le, upi sa la u sport sko ode qe we Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ u No vom Sa du. – Test iz srp skog bio mi je mno go lak {i i mi slim da }u na we mu

Pre li mi nar ni ra zul ta ti za vr {nog is pi ta u osnov nim {ko la ma bi }e po zna ti naj ka sni je su tra uju tro, ka da }e u~e ni ci ko ji sma tra ju da su o{te }e ni bo do va wem mo }i do 16 ~a so va da se `a le {kol skim upi snim ko mi si ja ma se da }e ima ti do voq no bo do va za upis na ve te ri nar ski smer u Po qo pri vred noj {ko li u Fu to gu.

– Ura di la sam sve za dat ke, ali mi slim da mi ni su svi od go vo ri ta~ ni –ka `e Ma ri ja na Be qan ski, ko ja se na da da }e ima ti do voq no bo do va na pri jem nom da bi se, za jed no s re zul ta ti ma iz

ima ti 18,5 bo do va, a za ma te ma ti ku ne znam. Ima la sam do voq no vre me na, ali sam pr vo sve ura di la, pa sam, ka da sam pro ve ra va la, vi de la da ni je sve ta~ no, ali po prav ke ne ma jer sam ra di la he mij skom olov kom.

Pre li mi nar ni ra zul ta ti za vr {nog is pi ta u osnov nim {ko la ma bi }e po zna ti naj ka sni je su -

tra uju tro, ka da }e u~e ni ci ko ji sma tra ju da su o{te }e ni bo do va wem mo }i do 16 ~a so va da se `a le {kol skim upi snim ko mi si ja ma. Te ko mi si je pri go vo re na re zul ta te re {a va }e od mah, a osma ci ko ji re {e wem {kol skih ko mi si ja ne bu du za do voq ni, u pe tak }e mo }i da se `a le okru `nim upi snim ko mi si ja ma, ko je }e ta ko |e `al be re {a va ti od mah. Re {e wa tih ko mi si ja su i ko na~ na, ta ko da }e de fi ni tiv ni re zul ta ti za vr {nog is pi ta bi ti po zna ti u po ne de qak, 25. ju na.

Po sle to ga, 26. i 27. ju na svr {e ni osma ci pod no si }e u osnov nim {ko la ma li ste s 20 svo jih `e qa za na sta vak {ko lo va wa.

Te li ste u {ko la ma }e bi ti ob ja vqe ne 1. ju la, ka da }e bu du }i sred wo {kol ci mo }i da pro ve re da li su wi ho ve `e qe ta~ no une te u cen tral nu upi snu ba zu po da ta ka i uko li ko ni su, 2. ju la mo }i }e da tra `e da se gre {ke is pra ve. Ko na~ ne li ste s u~e ni~ kim `e qa ma za na sta vak {ko lo va wa bi }e ob ja vqe ne 3. ju la, a 5. ju la bi }e ob ja vqen ras po red u~e ni ka po sred wim {ko la ma. Ras po re |e ni u~e ni ci u sred we {ko le }e se upi si va ti 6. i 7. ju la, a oni ko ji u pr vom kru gu osta nu ne ras po re |e ni pre o sta la me sta u sred wim {ko la ma mo }i }e da vi de 7. ju la, a 9. ju la }e pod no si ti for mu la re sa spi skom `e qa za na sta vak {ko lo va wa, ali sa da sa mo na ne po pu we nim me sti ma.

Spi sak pri mqe nih u~e ni ka u ovom, dru gom, upi snom kru gu bi }e ob ja vqen 11. ju na, a 12. }e se i ovi u~e ni ci upi sa ti.

D. De ve ~er ski

NA MI RE NA PO TRA @I VA WA ZA PO SLE NIH U [KO LI U KU MA NU

Put ni tro {ko vi po sle pret we su dom Vi {e me se~ ni spor iz me |u za po sle nih u Osnov noj {ko li “Stan ~i} Mi lan U~a” u Ku ma nu i lo kal ne sa mo u pra ve u No vom Be ~e ju, na stao oko is pla te put nih tro {ko va za po sle ni ma u obra zov noj usta no vi, okon ~an je u ko rist pro sve ta ra. Pred sed nik Uni je sin di ka ta u toj {ko li Mi lo{ Ga le tin po tvr dio je da su put ni tro {ko vi ko na~ no is pla }e ni u skla du sa za ko nom i po je di na~ nim ko lek tiv nim ugo vo rom. Upr kos od lu ci Re pu bli~ ke in spek ci je za rad, da pod se ti mo, pro sve ta ri pet me se ci ni su do bi ja li ove tro {ko ve.

Po Ga le ti no vim re ~i ma, op {tin ska upra va je po nu di la da

im bu de is pla }e no 80 od sto od tra `e nih tro {ko va, na {ta oni ni su hte li da pri sta nu jer su, ka ko je na ve de no, sa mo `e le li ono {to im po za ko nu pri pa da.

Za ni mqi vo je da su osta le {ko le, ta~ ni je za po sle ni u wi ma, na to pri sta li, pod pa ro lom “Bo qe i{ta ne go ni {ta”. Ali, u ku ma na~ koj {ko li su an ga `o va li sin di kal nog advo ka ta i upo zo ri li nad le `ne u lo kal noj sa mo u pra vi na to da bi epi log pri ~e mo gla bi ti pri nud na na pla ta sud skim pu tem, {to bi do ve lo do blo ka de {kol skog ra ~u na.

– Ka da su u op {ti ni shva ti li da je vrag od neo {a lu, po `u ri li su s is pla tom. Za po sle ni su do -

bi li put ne tro {ko ve u pu nom iz no su. Na stav no oso bqe ~i ne i za po sle ni ko ji pu tu ju sva kog da na iz Srem ske Mi tro vi ce i Zre wa ni na, i wi ma je bi la ugro `e na eg zi sten ci ja jer im je ve li ki deo pla te od la zio na pla }a we pre vo za. Po sle pred lo ga lo kal ne sa mo u pra ve da pri sta ne mo na ma wi iz nos ni smo se slo `i li i zbog to ga smo osta li u pot pu no sti us kra }e ni za taj no vac, ali smo sin di kal nim za la ga wem ipak us pe li da se put ni tro {ko vi is pla te u ce li ni – ka zao je Ga le tin.

Da lo kal ne sa mo u pra ve ne ret ko ima ju pro ble ma s is pla tom put nih tro {ko va pro svet nim

rad ni ci ma, {to su u oba ve zi da u~i ne, u vi {e na vra ta se po ka za lo na pri me ri ma {ko la u sred wem Ba na tu. Pre dve go di ne je Sin di kat pro svet nih rad ni ka Voj vo di ne upo zo rio na to da bi u se ~aw skoj op {ti ni {ko le mo gle bi ti za tvo re ne ako lo kal na sa mo u pra va na sta vi prak su da pro fe so ri ma i na stav ni ci ma ne is pla }u je na kna du za put ne tro {ko ve. S dru ge stra ne, iz lo kal nih sa mo u pra va su po ru ~i va li da vi so ke su me put nih tro {ko va pred sta vqa ju bit nu stav ku u osi ro ma {e nim op {tin skim bu xe ti ma i da ~e sto ne mo gu re dov no da is pu wa va ju svo je oba ve ze. @. Ba la ban

VESTI Le ko va (ne)}e bi ti Di rek tor Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Alek san dar Vuk sa no vi} iz ja vio je da ne ma raz lo ga za za bri nu tost da }e do }i do ve }ih ne sta {i ca le ko va i da }e se oni ko ji sa da ne do sta ju za ne ko li ko da na na }i na tr `i {tu.

Po po da ci ma Fon da, u pro te klom pe ri o- du ne do sta jao je lek „ma do par” za obo le le od Par kin so no ve bo le sti, ali su RF ZO i Mi n i s tar s tvo zdra vqa ve} do g o vo r i l i uvoz po treb nih ko li ~i na le ka od kom pa ni je „Ro{„.

Pret hod nih da na u apo te kar skim usta no va ma ne do sta jao je lek „la siks”, a u Fon du na vo de da su na ta ko zva nu D li stu, na ko joj su ne re gi stro va ni le ko vi, uvr {}e ne „fu ro se mid” ta ble te i am pu le i spro ve den je in ter vent ni uvoz, pa su ti le ko vi do stup ni zdrav stve nim usta no va ma. Na sli ~an na ~in re {en je i pro blem „ami no fi lin” am pu la za ast ma ti ~a re.

Tre nut no vla da i ne sta {i ca „lo ra ze pa ma”, a u Fon du pod se }a ju na to da po sto je le ko vi iz iste te ra pij ske gru pe.

Upis bru co {a na Uni ver zi te tu u Be o gra du Pri ja vqi va wem kan di da ta na fa kul te ti ma Uni ver zi te ta u Be o gra du da nas je po ~eo pr vi upi sni rok, dok }e na osta lim vi so ko {kol skim usta no va ma upi sne ak tiv no sti po ~e ti na red nih da na.

– Na osnov nim aka dem skim stu di ja ma 31 fa kul te ta ima me sta za ne {to vi {e od 14.200 bru co {a, od ~e ga bu xet skih 9.200 – re kao rek tor Bran ko Ko va ~e vi}.

On je na veo da }e pre da ja do ku men ta ci je tra ja ti tri da na, do 22. ju na, a uz pri ja vu, kan di da ti pri li kom pri ja vqi va wa tre ba na uvid da do ne su ori gi nal na do ku men ta.

Pre da ju se fo to ko pi je sve do ~an sta va iz sva ~e ti ri raz re da sred we {ko le, di plo me o za vr {e nom ma tur skom is pi tu i do kaz o upla ti na dok na de za po la ga we pri jem nog is pi ta, ko ja je ne gde i vi {e od 10.000 di na ra.

Pri jem ni is pi ti bi }e odr `a ni od 25. do 27. ju na. Pre li mi nar ni re zul ta ti bi }e ob ja vqe ni naj ka sni je do 29. ju na. Ko na~ ni re zul ta ti bi }e ob ja vqe ni 2. ju la, a upis po ~i we od 4. ju la i bi }e za vr {en do 12. ju la. Na red nog da na bi }e ob ja vqen spi sak slo bod nih me sta za dru gi upi sni rok ko ji }e tra ja ti od 3. do 17. sep tem bra.

Ve ge lu na gra da „Kon stan tin Ob ra do vi}” Kwi `ev nik iz No vog Sa da La slo Ve gel ovo go di {wi je do bit nik na gra de „Kon stan tin Ob ra do vi}” za una pre |e we kul tu re qud skih pra va, ko ju do de qu je isto i me na Fon da ci ja za mir i de mo kra ti ju, sa op {tio je Be o grad ski cen tar za qud ska pra va. @i ri u sa sta vu dr Vo jin Di mi tri je vi}, dr Gor da na Mat ko vi} i dr Ve sna Pe {i} jed no gla sno je od lu ~io da se na gra da „Kon stan tin Ob ra do vi}” do de li Ve ge lu za du go go di -

{wi do pri nos una pre |e wu in ter et ni~ ke i in ter kul tur ne to le ran ci je i raz u me va wa u Sr bi ji i na ce lo kup nom pod ru~ ju re gi o na Ju go i sto~ ne Evro pe.

Na gra da „Kon stan tin Ob ra do vi}” bi }e uru ~e na la u re a tu 24. ju na u Aero-klu bu.

Stop pret wa ma s in ter ne ta Ra di o ni ca za sred wo {kol ce “Stop elek tron skom na si qu”, ko ja je sa stav ni deo isto i me nog pro jek ta Ne za vi sne omla din ske or ga ni za ci je Ru ma, i lo kal nih part ne ra VO OZ-a, Res Po li sa i New Vi si ons School iz No vog Sa da, odr `a na je u ovoj {ko li en gle skog je zi ka u No vom Sa du, kao jo{ je dan u ni zu ko ra ka te {ko le da i kroz ne for mal no obra zo va we ja ~a ka pa ci te te mla dih. Ciq ra di o- ni ce bio je da se mla di in for mi {u o pra vil nom i sa ve snom ko ri {}e wu in ter ne ta, a po se ban ak ce nat bio je na opa sno sti ma ko je mo gu ugro zi ti bez bed nost mla dih, kao naj ak tiv ni jih ko ri sni ka in ter ne ta, ko ji jo{ uvek ne po se du ju ka pa ci te te za spo zna va we pret wi ko je sa so bom no si elek tron ska ko mu ni ka ci ja.

– Ne for mal no obra zo va we kao kon cept igra zna ~aj nu ulo gu u po di za wu sve sti mla dih jer oni ~e sto ni su ni sve sni ~i we ni ce da sa mi ima ju do voq no mo }i da re {e svo je pro ble me i da kon kret nim ak ci ja ma mo gu po mo }i dru {tvu u ko jem `i vi mo uko li ko ja ~a ju svo je spo sob no sti i od lu ~u ju se za do `i vot no u~e we – ka `e Mi ro slav Ta si} iz New Vi si ons School.

D. D.

CRnA HROnikA

sreda20.jun2012.

dnevnik

c m y

14

U MA\ARSKOM POGRANI^NOM NASEQU RESKE

Sr bi uhap {e ni zbog {ver ca qu di Ma |ar ski gra ni ~a ri su pr o te klog vi ken da kod na se qa Re ske, ne da le ko od pre la za Hor go{, pri ve li dvo ji cu srp skih dr `a vqa na zbog kri jum ~a re wa qu di, ob ja vio je por tal „Voj vo di na da nas„. Za jed no s wi ma pri ve de no je i 13 mi gra na ta, dr `a vqa na Ban gla de {a, Tur ske i

Si ri je, a u gru pi je bi lo i ne ko li ko qu di i s Ko so va, ob ja vio je ovaj por tal, po zi va ju }i se na iz ve {taj agen ci je MTI. To kom sa slu {a va wa ile gal nih mi gra na ta ot kri ve no je da su im dvo ji ca srp skih dr `a vqa na po mo gla da ile gal no pre |u srp sko-ma |ar sku

gra ni cu za 200 evra po oso bi. Pr o tiv wih po kre nut je po stu pak pod sum wom kri jum ~a re wa qu di.

To kom su bot we no }i, na vo di ovaj por tal, ot kri ven je je dan ile gal ni mi grant s Ko so va, a u ne de qu jo{ tr o ji ca, ta ko |e s Ko so va. (Tanjug)

VI[I SUD U BEOGRADU IZREKAO PRESUDU OKRIVQENIMA ZA PRIPREMU NEUSPELOG ATENTATA NA VUKA DRA[KOVI]A U BUDVI 2000. GODINE

Tro ji ci biv {ih ~el ni ka DB-a 22 go di ne za tvo ra Me sto ob ra ~u na

ZA OSAM POSEKOTINA U OBRA^UNU NA DETELINARI

Okri vqe nom osam me se ci za tvo ra No v o s a | a n in Bran k o Ko j i} (1986), op tu `en zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da no `em su gra |a ni nu Qu bo mi ru J. u no }i iz me |u 3. i 4. de cem bra pro {le go di ne u Uli ci Kal ma na Lan ga na De te li na ri, osu |en je ju ~e u no v o s ad s kom Vi { em su d u na osam me se ci za tvo ra. Okri vqe nom je re { e w em Su d a uki n ut pri tvor u ko jem je bio od li {e wa slo bo de, od mah po sle u~i we nog de la.

Ka ko smo pi sa li, Ko ji} se te re ti da je po sle sva |e, Qu bo mi ru J., za ma hi va wem „lep tir„ no `em, na na neo osam po se ko ti na po grud nom ko {u, ra me ni ma, le |i ma i sla bin skom po ja su. Op tu `ni ca pro tiv op tu `e nog je pre i na ~e na s pr vo bit ne okri vqe no sto za po ku {aj ubi stva na

kri vi~ no de lo te {kih te le snih po vre da.

Na kon ver bal nog su ko ba s Qu bo mi rom, u ko jem su je dan dru gom go vo ri li po grd ne re ~i, pri sut ni mla di }i a ka sni je sve do ci do ga |a ja su raz dvo ji li dvo ji cu ak te ra, ali je za tim op tu `e ni iz va dio no`, kru `io oko klu pe na ko joj je o{te }e ni se deo, {to je ovog izi ri ti ra lo pa ga je dva pu ta uda rio u gla vu. Tom pri li kom okri vqe ni Bran ko se za te tu rao, a za tim vi {e pu ta po se kao Qu bo mi ra i pri to me mu na neo te {ke te le sne po vre de. Qu bo mir u pr vi mah ni je vi deo no`, ali sve do ci je su i oni su ga upo zo ri li, zbog ~e ga su pret ho di la dva udar ca u gla vu okri vqe nog, na ve la je za stup ni ca op tu `be pre kju ~e u za vr {noj re ~i na glav nom pre tre su.

M. V.

U BEOGRADSKOM SUDU ^ETVORICA POLICAJACA OSU\ENA ZBOG UBISTVA CIVILA U HRVATSKOJ 1991.

Za zlo ~in u Be lom Ma na sti ru 36 go di na ro bi je

Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du osu di lo je na ukup no 36 i po go di na za tvo ra ~e tvo ri cu biv {ih pri pad ni ka SUPa Be li Ma na stir zbog ubi stvo naj ma we {est ci vi la u toj hr vat skoj op {ti ni 1991. go di ne.

Sud je pr vo op tu `e nog Zo ra na Vuk {i }a osu dio na mak si mal nu ka znu za tvo ra od 20 go di na jer je utvr |e no da je po ~i nio kri vi~ na de la za ko ja se te re ti. Dru gi op tu `e ni

Slo bo dan Stri gi} osu |en je na ka znu od de set go di na za tvo ra, Bran ko Hr wak na pet go di na, a Ve li mir Ber ti} na go di nu i {est me se ci za tvo ra.

Pred se da va ju }i sud skog ve }a Dra gan Mir ko vi} na veo je da su po tvr |e ni na vo di op tu `ni ce da su Vuk {i}, Stri gi}, Hr wak i Ber ti}, kao pri pad ni ci Je di ni ce za po seb ne na me ne iz sa sta va po li cij skih oru `a nih gru pa ci ja SAO Is to~ na Sla vo ni ja, Ba ra wa i Za pad -

ni Srem ubi li naj ma we {est ci vi la ne srp ske na ci o nal no sti. Na te ret im se sta vqa ju i pro tiv za ko ni ta za tva ra wa, po vre |i va we te le snog in te gri te ta, za stra {i va we, te ror, mu ~e wa i ne ~o ve~ na po stu pa wa.

Dr `av no tu `i la {tvo Hr vat ske ustu pi lo je 2008. go di ne Tu `i la {tvu za rat ne zlo ~i ne Re pu bli ke Sr bi je taj pred met @u pa nij skog su da u Osi je ku na osno vu Spo ra zu ma o sa rad wi u pro go nu u~i ni la ca kri vi~ nih de la rat nih zlo ~i na, zlo ~i na pro tiv ~o ve~ no sti i ge no ci da.

Za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} iz ja vio je ju ~e, na kon pre su de ~e tvo ri ci biv {ih pri pad ni ka SUP-a Be li Ma na stir, da je Tu `i la {tvo za do voq no sa mo pre su dom Zo ra nu Vuk {i }u, dok }e se na osta le pre su de `a li ti.

Ve ka ri} je no vi na ri ma re kao da Tu `i la {tvo ne `e li da se rat ni zlo ~in tre ti ra kao obi~ na kra |a.

– Ov de ima mo sve ele men te rat nog zlo ~i na, ubi je na je jed na ce la po ro di ca, a po sto ja la je i ~i ta va or ga ni za ci ja zlo ~i na – re kao je Ve ka ri}, i is ta kao da ne vi di olak {a va ju }e okol no sti, ni ti tra go ve qud sko sti u po na {a wu osu |e nih.

(Tanjug)

Vi {i sud u Be o gra du iz re kao je na ~el ni ku be o grad skog Cen tra dr `av ne bez bed no sti u pr voj po lo vi ni 2000. go di ne Mi la nu Ra do wi }u osam go di na za tvo ra, a ta da {wim ope ra tiv ci ma Ste va nu Ba sti i Rat ku Ro mi }u po se dam go di na, po op tu `ba ma ko je ih u ve zi s me ra ma op ser va ci je Vu ka Dra {ko vi }a u pro le }e 2000. go di ne u Bu dvi, te re te za po ma ga we u pri pre mi po ku {a ja aten ta ta na li de ra SPO-a ko ji se 15. ju na iste go di ne de sio u tom cr no gor skom gra du.

Ju ~e ob ja vqe nom pre su dom okri vqe ni Ro mi} i Ba sta, biv {i na ~el ni ci sek to ra za unu tra {wi i spoq ni eks tre mi zam u DB-u su, po vo dom op ser va ci je i fo to gra -

fi sa wa Dra {ko vi }e ve ku }e u Bu dvi u pro le }e 2000. go di ne, ogla {e ni kri vim po op tu `ba ma ko je ih te re te da su fo to gra fi je pre da li ta da {wem na ~el ni ku Cen tra dr `av ne bez bed no sti Be o grad Ra do wi }u, po ~i jem su na lo gu, tvr di op tu `ba, i oba vi li op ser va ci ju.

Op tu `ni ca Mi la na Ra do wi }a te re ti da su fo to gra fi je, po tom po sred no do spe le kod po je di nih biv {ih pri pad ni ka ne ka da {weg JSO-a, ina ~e, pre ne ko li ko go di na pra vo sna `no osu |e nih po op tu `bi za aten ta t na Dra {ko vi }a u Bu dvi 15. ju na 2000. go di ne.

U obra zlo `e wu pre su de je na ve de no da sud sma tra da je do ka zi ma iz ve de nim na glav nom pre tre su

Mi lan Ra do wi}

Rat ko Ro mi} Ste van Ba sta

Osu|eni Basta iznena|en kaznom Biv {i pri pad nik be o grad skog Cen tra dr `av ne bez bed no sti Ste van Ba sta, ko ji je osu |en na se dam go di na za tvo ra zbog u~e {}a u pri pre mi ne u spe log aten ta ta na li de ra SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a 2000. go di ne u Bu dvi, iz ja vio je na kon iz ri ca wa pre su de da je ne za do vo qan i da ni je o~e ki vao da }e bi ti pro gla {en kri vim.

– Ni sam o~e ki vo da bu dem pro gla {en kri vim, a ka mo li da do bi jem ova ko vi so ku ka znu. Sve do ci to kom po stup ka, wih 13, ne dvo smi sle no su i na ja san, ar gu men to van na ~in, go vo ri li o to me {ta sam ja ra dio i da li sam pre kr {io za kon – re kao je Ba ste no vi na ri ma is pred Pa la te prev de.

We gov advo kat Dra gan \o ki} ta ko |e ni je za do vo qan od lu kom Su da i na ja vqu je ko ri {}e we pra va na `al bu.

– Ne bih `e leo da ko men ta ri {em obra zlo `e we ko je je iz ne la su di ja, sma tram da pre su da ni je do ne ta s do voq no ar gu me na ta. Sa ~e ka }e mo pre su du u pi sa noj for mi i ulo `i ti `al bu – po ru ~io je Ba stin advo kat.

Gaji}: Veliki iskorak srpskog pravosu|a Pu no mo} nik Vu ka Dra {ko vi }a advo kat Vla di mir Ga ji} iz ja vio je ju ~e da pre su da biv {im pri pad ni ci ma be o grad skog Cen tra dr `av ne bez bed no sti za u~e {}e u pri pre mi ne u spe log aten ta ta na Dra {ko vi }a u Bu dvi 2000. go di ne pred sta vqa ve li ki ko rak srp skog pra vo su |a.

– Iz ne na |en sam ti me {to je Vi {i sud u Be o gra du smo gao sna ge da ova ko pre su di. Sma tram da je ovo ve li ki ko rak srp skog pra vo su |a – pre no si agen ci ja Ta njug Ga ji }e vu iz ja vu. – Ovo je i po ku {aj da se s dr `a ve Sr bi je ski ne qa ga zbog sve ga ono ga {to je ta dr `av na bez bed nost ra di la u na {oj isto ri ji po sled wih 65 go di na.

Po mi {qe wu Dra {ko vi }e vog pu no mo} ni ka, ka zne su pri me re ne jer su od go vor na kri vi~ no de lo po ku {a ja ubi stva.

– Su di ja ih je osu di la zbog pri prem nih rad wi ko je su pred u ze li ra di ubi stva Dra {ko vi }a, i ka zna je ne ka sre di na iz me |u mi ni mal ne i mak si mal ne u ta kvim slu ~a je vi ma – re kao je Ga ji}.

Ga ji} je re kao da se ova kvom pre su dom uvo di ono {to da na {wi po li ti ~a ri ~e sto vo le da ka `u – „da ni ko ni je za {ti }en”.

– Ovo je ko rak i da se jed nom za u vek spre ~e vi so ki dr `av ni ~i nov ni ci da u~e stvu ju u po ku {a ji ma li kvi da ci ja, u ovom slu ~a ju Vu ka Dra {ko vi }a, ali i no vi na ra i osta lih, u slu ~a je vi ma ko ji, na `a lost, do da nas ni su ra sve tqe ni – re kao je Ga ji}.

„ne spor no utvr |e na od go vor nost okri vqe nih“ te da je „utvr |e no da su iz vr {i li de lo ona ka ko ka ko je to opi sa no u op tu `ni ci“.

Iz me |u osta log, u obra zlo `e wu je na ve de no da je „od bra na okri vqe nih ne u be dqi va i ne lo gi~ na“. Is tak nu to je da je re~ o te {kom kri vi~ nom de lu, za ko je je za ko nom pred vi |e no od pet do 15 go di na za tvo ra, a u ve zi s iz re ~e nim ka zna ma obra zlo `e no je da su kao olak {a va ju }e okol no sti ce -

kao „sram ne i la `ne”. Po tvrd wa ma od bra ne, „Slu `ba dr `av ne bez bed no sti je u pr voj po lov ni 2000. go di ne do {la do in for ma ci je da Vuk Dra {ko vi} ima bez bed no sno in te re sant ne kon tak te u svo joj ku }i u Bu dvi, zbog ~e ga je po pra vi li ma slu `be, pred u ze ta pre li mi nar na ope ra tiv na op ser va ci ja is kqu ~i vo ra di raz ma tra wa da li po sto ji mo gu} nost da se po sta ve pri slu {ni ure |a ji, ali se od re a li za ci je od u sta lo zbog

Dra{kovi} zadovoqan presudom Li der Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} re kao je da je za do vo qan pre su dom u~e sni ci ma u pri pre mi ne u spe log aten ta ta na we ga 2000. go di ne u Bu dvi, ali ka `e da ne }e tra `i ti od {te tu od dr `a ve Sr bi je.

- Mi slim da bi ovo mo gao bi ti va `an dan za pra vo su |e i prav du u Sr bi ji. O~e ku jem da se kroz vrat ni ce pre su de ve o ma br zo stig ne i do op tu `ni ce za ubi stvo Slav ka ]u ru vi je - na veo je Dra {ko vi o} go stu ju }i na B92.

On je iz neo tvrd wu da je ope ra ci jom li kvi da ci je ]u ru vi je ru ko vo dio biv {i ~lan be o grad skog Cen tra dr `av ne bez bed no sti Mi lan Ra do wi}, ko ga je ju ~e zbog u~e {}a u pri pre mi ate na ta ta na pred sed ni ka SPO u Bu dvi 2000. go di ne Vi {i sud u Be o gra du osu dio na osam go di na.

Upi tan da li }e po kre nu ti po stu pak za na dok na du {te te, Dra {ko vi} je od go vo rio - ne bih sa da o to me, a na pi ta we ko li ko }e tra `i ti od dr `ve Sr bi je da u ovom slu ~a ju ne }e tra `i ti ni {ta. On je pod se tio da Ra do wi} od we ga po tra `u je pet mi li o na evra za du {ev ne bo lo ve. - Na po kon, 12 go di na po sle 5. ok to bra, uki nu ta je ne do dir qi vost te be o grad ske slu `be dr `av ne bez bed no sti ko ja je bi la glav ni eska dron smr ti Slo bo da na Mi lo {e vi }a, a ko jom je svih tih go di na, ka da su iz vr {e ni svi ti stra {ni zlo ~i ni vo dio Ra do wi} - na veo je Dra {ko vi}. On je do dao da mu je `ao {to pre su da ni je iz re ~e na pre ~e ti ri ili {et go di na, jer bi da nas, ka ko je oce nio, bi la sa svim no va si tu a ci ju - od no si u slu `bi bez bed no sti bi li bi ra {~i }e ni. we ne ~i we ni ce da su okri vqe ni po ro di~ ni qu di i da ra ni je ni su op tu `i va ni, kao i da je de lo osta lo u po ku {a ju.

Okri vqe ni Ra do wi}, Ro mi} i Ba sta od po ~et ka po stup ka ap so lut no od ba cu ju na vo de op tu `ni ce

pro ce ne da bi ope ra tiv ci mo gli bi ti ot kri ve ni“.

Okriv qni su u od bra ni tvr di li da su, iz vr {a va ju }i svo je za dat ke, kao ope ra tiv ci DB-a po stu pa li po pra vi li ma slu `be.

J. J.

crna hronika

dnevnik

sreda20.jun2012.

15

PO LI CI JA U VI [E GRA DO VA SR BI JE UHAP SI LA 24 OSO BE ZBOG SUM WE NA UTA JU POREZA I PRA WE NOV CA

Na pi ra mi dal noj pre va ri za ra di li 27 mi li o na evra Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a i PU Vra we su na pod ru~ ju vi {e gra do va Sr bi je li {i li slo bo de 24 oso be zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de l a zlo u p o tre b e slu ` be n og po lo `a ja, po re ske uta je i pra wa nov ca i na taj na ~in bu xet Sr bi je o{te ti li za vi {e od pet mi li o na evra, sa op {te no je ju ~e iz MUP. U na stav ku ak ci je na su zbi ja wu ko rup ci je i po re skih kri vi~ nih de la pri pad ni ci MUP i PU Vra we su, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom iz Be o gra da i Po re skom po li ci jom, spro ve li ak ci ju na pod ru~ ju Be o gra da, Vra wa, [ap ca, Va qe va, Srem ske Mi tro vi ce, Kra gu jev ca, Kra qe va i U`i ca. Osum wi ~e ni, ko ji su li {e ni slo bo de su, ka ko je sa op {te no, se bi pri ba vi li pro tiv prav nu imo vin sku ko rist u iz no su ve }em od 27 mi li o na evra, a bu xet Sr bi je o{te ti li za iz nos ve }i od pet mi li o na evra za ne pla }e ne po re ze i do pri no se.

Slo bo de su li {e ni di rek tor „Me ga ha u sa” i „Me ga bu ka„ iz

Be o gra da Zo ran M. (54) i vla snik pri vred nog dru {tva „De Lu ka” Be o grad–Ki par i „La ke mi” Ki par De jan P. (42) iz Be o- gra da.

Uhap {e ni su i osni va~ i di rek tor „Mag na kar te” iz Be o- gra da Zo ran A. (49), di rek tor be o grad skog pred u ze }a „Euro in te gral” Zo ran T. (54), ko ji je iz Va qe va, di rek tor „New World progres EU„ iz Be o gra da i pred sed n ik Udru ` e w a „Gem ko lek{n klub„ Vla di mir D. (33) i di rek tor „Stevyork„ iz Va qe va Ste van J. (46).

Po li ci ja je li {i la slo bo de i di rek to ra pred u ze }a „Bi znis tim” iz Be o gra da @eq ka @.

(39), ko ji je iz Kra gu jev ca, osni va ~a i pr vog di rek to ra pri vred nog dru {tva „Bi znis tim” iz Be o gra da Mi la di na D. (57), za stup ni cu pri vred nog dru {tva „Me ga buk” – ogra nak Kra qe vo Ja dran ku D. V. (54) iz [ap ca.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, slo bo de su li {e ni i pred sed nik udru `e wa „Gem ko lek{n klub„ De jan V. (36) iz [ap ca, di rek tor pri vred nog dru {tva „Me ga buk”

Be o grad od 2006. go di ne Mi ki ca D. (53) iz Vr wa~ ke Ba we i di rek tor „Mi le ni jum prin ta„ iz Lo zni ce Ra doj ko N. (59).

Va q e va, di r ek tor k a „Men vorld pro gre sa„ iz No vog Sa da Lu ci ja P. (52) iz Srem ske Mi tro vi ce i vla snik i od go vor no

Ka ko je funk ci o ni sa lo Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} iz ja vio je da je gru pu pred vo dio advo kat Z. M. iz Be o gra da ko ji, ka ko se ve ru je, ima ve li ki broj ne po kret no sti u Be o gra du i Be ~u.

Ta gru pa je po ~e la da de lu je 2004. go di ne i do kra ja pro {le go di ne, po una pred po stig nu tom do go vo ru, ra di la je na re gi stra ci ji pri vred nih su bje ka ta pre ko ko jih su gse ra |a ni Sr bi je i dru gih okol nih ze ma qa u~la wa va li u pi ra mi dal no udru `e we gra |a na „Gem ko lek{n klub”.

No vac im se, ka ko je pre ci zi rao di rek tor po li ci je, vra }ao ta ko {to su pro na la zi li dru ga fi zi~ ka li ca na iden ti ~an na ~in da bi struk tu ru pro {i ri li i po ve }a li svo ju za ra du. Kao pri mer, Ve qo vi} je na veo da se za sva ko do vo |e we pr vog i dru gog no vog ~la na „u klub” do bi ja lo 540 evra, po tre }em, ~e tvr tom i vi {e... po 900 evra. Ko bi do veo ve }i broj ~la no va, sti cao je mo gu }ost da po sta ne „li ding me na xer” i da za sva kog do ve de nog ~la na do bi je 180 evra, na veo je Ve qo vi}.

Slo bo de su li {e ni i di rek tor „Me ga bu ka„ od 2007. go di ne Alek san dar G. (51), di rek tor ka pred u ze }a „Vorld pro gres” iz No vog Sa da Spo men ka R. (43) iz

li ce agen ci je „Saks” iz Vra wa Sa {a S. (42).

U sa op {te wu se do da je da su slo bo de li {e ni i Su za na S. (39), Go ran D. (41) i Go ran M.

(39) svi iz Vra wa, vla snik agen ci je „Saks 1” iz Vra wa Da li bor S. (19), di rek tor „Ve liv grup” iz Vra wa Sve ta V. (55), ovla {}e n i ra ~ u n o vo | a, vla s ni c a agen ci je „Brejv” iz Be o gra da Ve ra J. (52), vla sni ca agen ci je „Ja na” iz U`i ca Ru `a \. (45) i Bo jan V. (32) iz [ap ca.

Zbog istog kri vi~ nog de la, kri vi~ nom pri ja vom bi }e ob u- hva }e na i Ne ve na \. C. (26) iz Se voj n a, ko j a je su vla s ni c a agen ci je „Ja na” iz U`i ca, dok se in ten ziv no tra ga za di rek to rom „Men vorld pro gre sa„ iz No vog Sa da Sta n i s la vom D. (60) iz [ap ca.

Sum wa se da su pri pad ni ci na ve de ne kri mi nal ne gru pe, od 1. ja nu a ra 2004. do 31. de cem bra 2011. go di ne, po una pred po stig nu tom do go vo ru, oba vqa li re g i s tra c i j u pri v red n ih su bje ka ta i pre ko wih gra |a ne Sr b i j e, ali i Ma k e d o n i j e, BiH, Al ba ni je, Cr ne Go re i Hr vat ske, u~la wi va li u pi ra mi d al n o Udru ` e w e gra | a n a „Gem ko lek{n klub„ uz upla tu iz no sa od 2.290 evra po ~la nu

za na vod no stru~ no usa vr {a va we i ku po vi nu kwi ge „Us pe {an put“.

Osum wi ~e ni su, ka ko se do da je, pro na la zi li dru ga fi zi~ ka li ca na iden ti ~an na ~in da bi struk tu ru pi ra mi dal ne or ga ni za ci je pro {i ri li i na taj na ~in uve }a li svo ju za ra du. Po tom su, na osno vu fik tiv no is po sta vqe nih fak tu ra za na vod no pru `e ne mar ke ting uslu ge i is pi ti va we tr `i {ta, pre ko vi {e de s e ti n a mar k e tin {kih agen ci ja i pri vred nih dru {ta va na te ri to ri ji Sr bi je, ~i jim su re al nim po slo va wem upra vqa la osum wi ~e na li ca, de lom vr {i li se bi is pla tu u go to vom nov cu.

Deo nov ca od pro da tih kwi ga usme ra va li su na osno vu fik tiv nih fak tu ra o na vod no pla }e nim autor skim pra vi ma za kwi gu „Put ka uspe hu” pre ma ne r e z i dent n im pri vred n im dru {tvi ma – ta ko zva nim of{or kom pa ni ja ma, ko je su otva ra li na Ki pru i Bri tan skim De vi ~an skim Ostr vi ma.

(Ta njug)

APEL NO VO SAD SKE PO LI CI JE

Ko je vi deo bi ci kli stu

U ju ~e ra {woj sa o bra }aj noj ne zgo di na Po zo ri {nom tr gu u No vom Sa du oko 9.30 sa ti jed na 66-go di {wa No vo sa |an ka za do bi la je te {ke te le sne po vre de kad je na wu na le teo za sa da ne po zna ti bi ci kli sta, ko ji se na -

kon kra }eg za dr `a va wa uda qio s li ca me sta. Po li ci ja ape lu je na gra |a ne ko ji su bi li o~e vi ci ili ima ju bi lo ka kva sa zna wa u ve zi s okol no sti ma ovog do ga |a ja da se ja ve na bro je ve te le fo na 192 ili 064/ 892–4055.

DA NAS NA STA VAK SU \E WA BIV [EM GRA DO NA ^EL NI KU ZRE WA NI NA GO RA NU KNE @E VI ]U

Sve do ~e Din ki} i Mar ko vi}

Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du da nas se na sta vqa su |e we biv {em pred sed ni ku op {ti ne Zre wa nin Go ra nu Kne `e vi }u i we go vim sa rad ni ci ma zbog op tu `bi da su mal ver za ci ja ma sa gra |e vin skim ze mqi {tem u tom gra du o{te ti li bu xet op {ti ne za naj ma we 150 mi li o na di na ra.

Ka ko je Ta nju gu re kla port pa rol ka Spe ci jal nog su da Ma ja Ko va ~e vi}, u na stav ku su |e wa da nas bi tre ba lo da se po ja ve kao sve do ci li der URS-a Mla |an Din ki} i mi ni star za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi}.

Kne ` e v i} je op t u ` en kao or ga ni za tor gru pe od 22 okri vqe na u jav no sti po zna toj kao „gra |e vin ska ma fi ja”. Toj gru pi na te ret se sta vqa ju kri vi~ na de la zlo ~i na~ ko udru `i va we, zlo u po tre ba slu `be -

nog po lo `a ja, pri ma we mi ta i da va we mi ta. Te re te se za mal ver za ci je s gra |e vin skim ze mqi {tem u Zre wa ni nu u pe ri o du od 2006. do 2008. go di ne, jer su zlo u p o t re b om slu ` be n ih po l o ` a j a pri ~ i n i l i {te t u Op {ti ni Zre wa nin u iz no su od naj ma we 150 mi li o na di na ra.

Kne `e vi} je, po red osta log, op tu `en i zbog da va wa gra |e vin skog ze mqi {ta u za kup po ce na ma ni `im od tr `i {nih. U pri tvo ru je pro veo 13 me se ci, po sle ~e ga je pu {ten da se bra ni sa slo bo de.

Do hap {e wa 1. ok to bra 2008. go di ne bio je ~lan De mo krat ske stran ke, po {to se na {ao na slo bo di pre {ao je u Srp sku na pred nu stran ku. Kne `e vi} je na po ~et ku su |e wa od ba cio sve na vo de op tu `ni ce, tvr de }i da je pro ces pro tiv we ga po li ti~ ki i mon ti ran.

PO @AR U BLI ZI NI VI KEN DI CE U BE [KI

Po vre |e ni otac i sin Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci sa op {ti la je ju ~e da su u po `a ru, ko ji je pre kju ~e iz bio u bli zi ni vi ken di ce u Be {ki, op {ti na In |i ja, po vre |e ni 82-go di {wi vla snik vi ken di ce i we gov sin.

Po vre |e ni ma je uka za na le kar ska po mo}, a zbog ste pe na ope ko ti na, sta rac je pre ba ~en u Ur gent ni cen tar u No vom Sa du.

Po `ar je iza zvao sam vla snik, pa qe wem sme }a i se na u vo} w a k u. Usled ja k og ve t ra, va tra je za hva ti la ceo vo} wak.

Uvi |aj na li cu me sta iz vr {i li su po li cij ski slu `be ni ci Po li cij ske sta ni ce u In |i ji i Ode qe wa za van red ne si tu a ci je. O do ga |a ju su oba ve -

{te ni de `ur ni is tra `ni su di ja Osnov nog su da i za me nik osnov n og jav n og tu ` i o c a u Srem skoj Mi tro vi ci. „Pod se }a mo jav nost na to da je Za ko nom o za {ti ti od po `a ra stro go za bra we no spa qi va we biq nih osta ta ka na kon `e tve, kao i spa qi va we sme }a„, is ti ~e se u sa op {te wu. „Upo zo ra va mo gra |a ne da }e pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci i Ode qe wa za van red ne si tu a ci je ka `wa va ti sva neo d go vor na li ca ko j a iza z i v a w em po ` a r a na wi va ma na no se ve li ku ma te ri jal n u {te t u i po t en c i j al n o ugro `a va ju svo ju i tu |u bez bed nost„.

(Ta njug)

NA KON NE SRE ]E NA VOJ NOM PO LI GO NU „PA SU QAN SKE LI VA DE”

Sta bil no zdrav stve no sta we po vre |e nih ka de ta Na ~el nik Voj no me di cin ske aka de mi je bri gad ni ge ne ral Ma ri jan No va ko vi} iz ja vio je ju ~e da je zdrav stve no sta we ka de ta ko ji su po vre |e ni u eks plo zi ji na voj nom po li go nu „Pa su qan ske li va de„ sta bil no i da se oni opo ra vqa ju.

No va ko vi} je Ta nju gu ka zao da su po vre |e ni ma ura |e ne i ana li ze kr vi, da su na la zi do bri i da ne ma ju bo lo ve. On je pod se tio na to da dvo je ka de ta ima ju po vre de grud nog ko {a, a da osta li ima ju ma we po vre de po te lu.

Dvo je ka de ta se le ~e u Kli ni ci za or to ped sku hi rur gi ju i tra u ma to lo gi ju, dvo je u Kli ni ci za grud nu hi rur gi ju, a po je dan u kli ni ka ma za ne u ro hi rur gi ju, pla sti~ nu hi rur gi ju i ope ko ti ne i o~ ne bo le sti.

Dva ka de ta Voj ne aka de mi je po gi nu la su pre kju ~e u eks plo zi ji na po li go nu „Pa su qan ske li va de„, dvo je je te `e ra we no, a pe to ro je za do bi lo lak {e te le sne po vre de.

Ne sre }a se do go di la oko de vet ~a so va ka da je eks plo di ra la za o sta la gra na ta ka li bra 30 mi li me ta ra ko ju je pro na {ao je dan od ka de ta.

Po vre |e ni su naj pre bi li zbri nu ti u Op {toj bol ni ci u ]u pri ji, a po tom su pre ve ze ni na VMA. Is tra ga o ne sre }i u ko joj je na po li go nu „Pa su qan ske li va de” po gi nu lo dvo je, a ra we no se dam ka de ta i ka det ki wa Voj ne aka de mi je je u to ku, a po na red bi mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca s du `no sti je, do we nog okon ~a wa, su spen do va no pet nad le `nih sta re {i na.

Re zul ta ti is tra ge za ne ko li ko da na Vi {i is tra `ni su di ja u Ja go di ni Zo ran Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da se na da da bi „za ne ko li ko da na” mo gao ob ja vi ti ne ke po dat ke u ve zi s eks plo zi jom na voj nom po li go nu „Pa su qan ske li va de„, u ko joj je po gi nu lo dvo je ka de ta Voj ske Sr bi je, dvo je te {ko po vre |e no a pe to ro lak {e.

– Ju ~e sam do bio ne ke iz ve {ta je i na dam se da }u za ne ko li ko da na da mo }i iza }i u jav nost s ne kim po da ci ma – re kao je Pa tro vi}. – Ve ruj te mi, jo{ ne ma ni {ta no vo, i da qe utvr |u je mo uzro ke i raz lo ge eks plo zi je ko ja se do go di la, vi {e ni {ta ne mo gu da vam ka `em.

– Mi ni star od bra ne je, do okon ~a wa is tra ge, uda qio s du `no sti pet ofi ci ra u lan cu ko man do va wa ko ji su u~e stvo va li u pri pre mi ve `be „Di plo mac 2012” na „Pa su qan skim li va da ma” – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu na ~el nik Upra ve Mi ni star stva od bra ne za od no se s jav no {}u pu kov nik Mi li vo je Pa jo vi}. On je na veo i da je is tra ga,

ko ju spro vo di Ko mi si ja for mi ra na po na red bi mi ni stra od bra ne, u to ku, a da je sta we po vre |e nih sta bil no.

Pri pre me za za vr {nu ve `bu „Di plo mac 2012” ka de ta Voj ne aka de mi je na po li go nu „Pa su qan ske li va de” pre ki nu te su zbog po gi bi je dvo je i ra wa va wa sed mo ro ka de ta. Pu kov nik Pa -

jo vi} je na veo da je tu od lu ku do neo na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jor Mla den Vu ru na.

Ka ko pre no se me di ji, ko lo na s pet na e stak auto bu sa na pu sti la je oko 13 ~a so va po li gon „Pa su qan ske li va de”, a u ma ti~ nu ka sar nu, na Ba wi cu, ka de ti su sti gli oko 15.30 ~a so va.

Pa jo vi} je ob ja snio da to {to za vr {na ve `ba „Di plo mac 2012” ne }e bi ti odr `a na ne }e uti ca ti na bu du }u voj ni~ ku ka ri je ru naj sta ri je ge ne ra ci je Voj ne aka de mi je. Po we go vim re ~i ma, ka de ti i ka det ki we pret hod no su pro {li svu po treb nu obu ku, ukqu ~u ju }i i po kret no lo go ro va we ko je je mno go kom pli ko va ni je od sta ni ci o nar nog, ko je se iz vo di na „Pa su qan skim li va da ma”. On je na veo i da ima do voq no vre me na da se u Be o gra du or ga ni zu ju za vr {ni kam po vi za ka de te i ka det ki we naj sta ri je kla se Voj ne aka de mi je.

U pre kju ~e ra {woj eks plo zi ji po gi nu li su ka de ti ~e tvr te go di ne Voj ne Aka de mi je Mi li na Mi le ti} iz Gor weg Mi la nov ca i Fi lip Mi lo je vi} iz se la Gor wa Tr na va kod To po le. Te `e su po vre |e ni Ta wa Mi lo {e vi} iz Le ba na i Ste fan Mi lo sa vqe vi} iz No vog Sa da, a lak {e Mir ja na Ve li~ ko vi} iz Sur du li ce, Je le na Ob ra do vi} iz Kra gu jev ca, Slo bo dan Pe tro vi} iz Vla so va kod Ra {e, Mla den Mi lo sa vqe vi} iz Alek sin ca i Ni ko la Ga ra bi qe vi} iz [ap ca.

„Od go vor nost da sno si i mi ni star” Voj no po li ti~ ki ko men ta tor Qu bo drag Sto ja di no vi} oce nio je za Ra dio B-92 da eks plo -

Po li gon „Pa su qan ske li va de”

zi ja ko ja se do go di la pre kju ~e ni je ne sre }an slu ~aj, ve} da se ra di o si stem skom pro ble mu u

Voj sci Sr bi je, ko ji po sto ji du go i ko ji ni je re {a van. Po we go vim re ~i ma, u Voj sci i obu ci ka de ta ne ma me sta slu ~aj no sti, a pre kju ~e se, ka ko je re kao, po ka za la aku mu la ci ja svih pro ble ma u VS-u, za {ta od go vor nost tre ba da sno si i mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac.

– On bi mo rao da pod ne se ostav ku i da na |e za se be ne ki lak {i po sao jer se po sled wih me se ci ba vi po slo vi ma stra na~ ke pro mo ci je. To se ne mo `e ra di ti na taj na ~in a da se vo di si stem od bra ne, ko ji je vr lo kom pli ko van i ko ji zah te va si ste mat ski rad – is ti ~e Sto ja di no vi}.

On pri zna je da je ste mo gu }e da se na po li go nu na |e za o sta li pro jek til, ali na po mi we da je u slu ~a ju „Pa su qan skih li -

va da” re~ o si stem skom pro ble mu ko ji po sto ji u obu ci ka de ta, Voj noj aka de mi ji pa i sa mom Mi ni star stvu.

– Da je po {to va na pro ce du ra, do ovo ga ne bi do {lo. O~i gled no da je do {lo do aku mu la ci je gre {a ka, ne ma ra, ne zna wa.

Ne ma ov de slu ~aj no sti u tim stva ri ma. Me |u tim, o~i gled no je da uzro ci sve ga do la ze s vi {eg me sta jer se ra di o aku mu li ra nim gre {ka ma u si ste mu od bra ne i o ve o ma lo {oj obu ci, i to je do ve lo do ove tra ge di je – ka zao je on za Ra dio B-92.

Na pi ta we za {to je do {lo do pro pu sta i sla bo sti u or ga ni za ci ji obu ke ka de ta, Sto ja di no vi} sma tra da po sto je ve li ke gre {ke u si ste mu or ga ni za ci je i `i vo ta u obu ci, ko ja zah te va da bu de ri go ro zna.

SPORT

sreda20.jun2012.

S PRI PRE MA EKI PE VOJ VO DI NE U FC „VU JA DIN BO [KOV”

PRI PRE ME PAR TI ZA NA

[to per (ne) pot pi su je

Stva ra we igre za evrop ski iza zov Vre li jun ski da ni ni su pre pre ka za fud ba le re Voj vo di ne ko ji su u po ne de qak po ~e li pri pre ma za no vu se zo nu. Sva kog da na u 9.30 i 18 ~a so va, pod bud nim okom {e fa stru~ nog {ta ba Zla to mi ra Za gor ~i }a i we go vih sa rad ni ka Zol ta na Sa boa, Spa so ja Je la ~i }a, kao i tre ne ra gol ma na Sa {e To di }a i po seb no kon di ci o nog tre ne ra Mi la na [o la je, kan di da ti za cr ve no-be li dres tre ni ra ju u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov”. I me |u vre me iz me |u oba ve za igra ~i pro vo de u Ve ter ni ku, pa se slo bod no mo `e re }i da su po sve }e ni oba ve za ma ko je su pred wi ma.

Upo re do s tre nin zi ma, igra ~i su po de qe ni na gru pe i oba vqa ju me di cin ska te sti ra wa, a pr vo slo bod no po pod ne ima }e tek u ne de qu. Pre to ga je pla ni ra no od i gra va we pr ve kon trol ne utak mi ce, ko ja }e usle di ti u su bo tu, 23. ju na, a ri val cr ve no-be li ma bi }e eki pa Je din stva iz Sta re Pa zo ve i taj duel igra }e se od 18 ~a so va, ta ko |e na te re nu u FC „Vu ja din Bo {kov”. Dru gi pro tiv nik no vo sad skom su per li ga {u pre od la ska na na sta vak pri pre ma u Austri ju (3.-13. ju la), bi }e ru ski dru go li ga{ Fa kel iz Vo ro we `a, a ova utak mi ca na pro gra mu je u su bo tu, 30. ju na.

- Pr ve dve utak mi ce to kom pri pre ma is ko ri sti }e mo da

Zla to mir Za gor ~i} (dru gi zde sna) sa sa rad ni ci ma Fo to: O. Ade mov ski

pro ve ri mo igra ~e ko ji su se vra ti li s po zaj mi ca - ob ja snio je Zla to mir Za gor ~i}. - Na rav no, bi }e to do bra pro ve ra i za sve osta le, a na ma iz stru~ nog {ta ba po ka za }e ko li ko smo ura di li i da li smo na do brom pu tu.

Igra ~i su na pri pre me sti gli s ko rekt nim ni vo om sprem no sti, ta ko da mo `e mo da na sta vi mo da ra di mo u pu nom tem pu to kom na red nog pe ri o da.

U to ku pre po dne va Na e me ka A|u ru i po vrat nik iz Kru {ev ca An tvi Jao tre ni ra li su sa sa i gra ~i ma, dok je Al ma mi Mo re i -

Mi ha pre cr tao @i gi }a i Pan te li }a Se lek tor Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi} iz ja vio je za „Sport“ da }e u tim vra ti ti gol ma na Par ti za na Vla di mi ra Stoj ko vi }a, kao i da ne ra ~u na na Pan te li }a i @i gi }a.

Si ni {a Mi haj lo vi}

Stoj ko vi} je bio pr vi gol man re pre zen ta ci je sve do in ci de na ta u \e no vi, ko je su iza zva li na vi ja ~i Cr ve ne zve zde ne za do voq ni we go vim pre la skom u Par ti zan.

- Na tri utak mi ce na ne dav noj mi ni tur ne ji ima li smo tro ji cu

gol ma na i ako iz u zmem mla dog Alek si }a, pred ko jim je vre me, mo ram pri zna ti da sam vi {e o~e ki vao od Br ki }a i Ka hri ma na.

Za to sam raz go va rao sa Stoj ko vi }em i re kao mu da ra ~u nam na we ga. Du go je bra nio za re pre zen ta ci ju, sa da ga opet ~e ka po ziv, re kao je Mi haj lo vi}.

Mi haj lo vi} je, ta ko |e, is ta kao da u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo ne }e ra ~u na ti na Ni ko lu @i gi }a i Mar ka Pan te li }a, dok }e po ziv Mi lo {u Kra si }u za vi si ti od we go ve for me.

- Na pra vi li smo rez, od lu ~i li smo se za mla |e igra ~e i sa da ne ma na zad. Po red igra ~a ko je smo ve} vi de li, ima mo i Mar ka [}e po vi }a, a ho }u i da raz go va ram u ~e ti ri oka sa Dan kom La zo vi }em. Od go vor nost je sa mo mo ja, sve stan sam ri zi ka i ve ru jem da }e mo re {i ti i ovaj pro blem, re kao je Mi haj lo vi}. Kra si} je otvo re na pri ~a. Ta kav pro fil igra ~a je po tre ban re pre zen ta ci ji, ali sa mo od we ga za vi si da li }e za slu `i ti po ziv.

ra tre ni rao in di vi du al no, po {to jo{ uvek ni je spre man da se pri kqu ~i osta lim igra ~i ma.

Sa zna je mo da je tam no pu ti plej mej ker, ~i jim u~in kom to kom pro le} ne po lu se zo ne u Voj vo di ni ni su za do voq ni, pri hva tio da raz go va ra o pre ki du sa rad we i spo ra zum nom ras ki du ugo vo ra, pa }e to kom na red nih da na we gov sta tus bi ti mno go ja sni ji.

Ju ~e u to ku pre po dne va eki pu i stru~ ni {tab su po se ti li pred sed nik Rat ko Bu to ro vi} i oba pot pred sed ni ka UO klu ba Du {an Vla o vi} i Du {an Pa je -

O{te }en pe har L[ u ^el si ju Sa mo ne ko li ko ne de qa po sle isto rij skog uspe ha, osva ja wa ti t u l e klup s kog pr v a k a Evro pe, ^el si se iz bla mi rao.

En gle ski me di ji pre no se sa zna wa da su tro ji ca ~u va ra, za po sle ni u lon don skom klu bu, su s pen d o v a n a, na k on {to je utvr |e no da je tro fej Li ge {am pi o na o{te }en!

Pre ma istim iz vo ri ma, ta tro ji ca ~u va ra su glav ni osum wi ~e ni za o{te }i va we pe ha ra, a ne zgo da se de si la ka da su se wih tro ji ca fo to gra fi sa la sa tro fe jom u pro sto ri ja ma klu ba.

Mom ci su `e le li da se po hva le svo jim dru go vi ma, ali su u tom za no su o{te ti li pe har.

Vra ti li su ga na me sto, ali je wi hov ko le ga pri me tio o{te }e we i pri ja vio nad le `ni ma u klu bu.

Klub je od mah po slao pe har na po prav ku, a po tvr |e no je da su tro ji ca ~u va ra su spen do va na, jer ni su ima li ovla {}e wa da se fo to gra fi {u sa pe ha rom.

- Tro fej je slu ~aj no o{te }en. Re~ je o ma wem o{te }e wu i ve} je vra }en u pr vo bit no sta we. To je je di ni ko men tar ko ji ima mo - re kao je port pa rol klu ba.

dnevnik

c m y

16

vi}. Oni su, ka ko je to uobi ~a je no, svi ma po `e le li pu no sre }e i zdra vqa, re kav {i da su pri pre me pod re |e ne stva ra wu igre za pr vu utak mi cu u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, ko ja }e usle di ti 19. ju la. Ime ri va la u Voj vo di ni }e sa zna ti po sle `re ba u Ni o nu, ko ji }e se odr `a ti 25. ju na.

Naj vi {i ~la no vi upra ve iz ra zi li su tom pri li kom za do voq stvo {to u eki pi ima do sta mla dih igra ~a i na go ve sti li su da }e jo{ ne ki bi ti pri kqu ~e ni ra du sa se ni or skim ti mom.

Isto vre me no, na gla {e no je da }e u pre la znom ro ku ko ji je upra vo po ~eo, bi ti i od la za ka i do la za ka u Voj vo di nu. Da pod se ti mo, tro ji ca no vaj li ja ve} su pot pi sa li ugo vo re s No vo sa |a ni ma i to su Mi lo{ De le ti} (Mla de no vac), Sr |an Be ~e li} (Ve ter nik) i Ste fan Bu ho rac (Do wi Srem).

Za ko ji dan o~e ku je se da }e se Mar ko Po le ta no vi}, Ne ma wa Ra do ja i Mi lo{ De le ti} pri kqu ~i ti pri pre ma ma re pre zen ta ci je Sr bi je do 19 go di na, pred ko jom je na stup na Evrop skom pr ven stvu u Esto ni ji (3.-15. jul).

To prak ti~ no zna ~i da Za gor ~i} ne }e mo }i da ra ~u na na wih u bit nom de lu tre nin ga u Austri ji, {to je sva ka ko pro blem za cr ve no-be le.

A. Pre do je vi}

Pre la zni rok za Par ti zan je prak ti~ no go tov – pre neo je sa Ta re sport ski di rek tor cr no – be lih Qu bi {a Tum ba ko vi}. On je is ta kao da klub mo `da i ne do ve de {to pe ra, po zi ci ju ko ja je de fi ci tar na u ti mu. Pri ~a lo se o an ga `ma nu Mar ka [u le ra, slo ve na~ kog re pre zen ta tiv ca, ali od to ga ve ro vat no ne }e bi ti ni {ta.

- Tra `i li smo is ku snog {to pe ra ko ji bi mo gao da po mog ne u Evro pi.

Za sa da ta kvog jo{ ni smo pro na {li, ali ne bri ne mo jer je tre ner Ver me zo vi} pri li~ no si gu ran u ka dar ko jim ras po la `e. Ipak, pre la zni rok jo{ ni je za vr {en pa uzmi mo du su mo gu} no sti jo{ otvo re ne – re kao je Tum ba ko vi}. [ta je sa Ni ko la jem Bo du ro vim?

- On je bio jed na od op ci ja, a mo `da }e bi ti i opet. Ne }e mo sr qa ti u do vo |e wu {to pe ra ve} }e mo pa `qi vo iz va ga ti ko nam je za i sta po tre ban.

Kao spre ga iz me |u sport skog i po slov nog de la klu ba ka kve bi ste uti ske u ovih ne ko li ko da na mo gli da pre ne se te Upra vi sa Ta re?

- Od li~ ne. Ra di se pu nom pa rom, bez iz u zet ka. At mos fe ra je stva ra la~ ka, {to je vr lo bit no za ovu fa zu pri pre ma. Ver me zo vi} je do neo ne {to no vo, ozbiq nost ko ja se pre ta ~e sa {a la ma i to je duh ko ji je u ovom tre nut ku naj po treb ni ji.

Vla di mir Ver me zo vi} us po sta vio je pra vil nik po na {a wa za igra ~e. Ne ti pi~ no za na {e uslo ve fud ba le re je oba ve zao na od re |e ne stva ri. Pre sve ga da do po no }i mo ra ju bi ti u ku }a ma, da im je za bra -

Vla di mir Ver me zo vi}

we no ba vqe we eks trem nim spor to vi ma, ma lim fud ba lom, is tu pi u me di ji ma itd. Ka `e, shod no pra vi li ma ko ja se po {tu ju u Evro pi.

- Mo ra mo kon stat no i}i na pred.

Ni ko nam ne }e po mo }i ako ne po mog ne mo sa mi se bi. Sve ovo je ura |e no ka ko bi se igra ~i kon cen tri sa li sa mo na klub. Sva ki luk suz tog ti pa nas mo `e pu no da ko {ta.

Ako mo gu u ino stran stvu da spa va ju u 12 sa ti za {to ne bi mo gli i ov de – re kao je Ver me zo vi}.

Da li }e te tra `i ti da se igra ~i i ugo vor no oba ve `u na te stva ri ?

- Ako to ka `e Uprav ni od bor, da. Ali, me ni je va `na i re~. Ako se mi ne {to iz me |u se be do go vo ri mo mi slim da ni je po treb no to da sta vqa mo i na pa pir – za kqu ~io je tre ner cr no – be lih.

I. La za re vi}

IZ BOR NA TR KA ZA ME STO PRED SED NI KA FSS IZ NE NA DA PO STA JE ZA NI MQI VA

\o ri} me ri sna gu Ka rayi}a Tre ner ski esnaf od va no ne li ~i na ozbiq nu or ga ni za ci ju. Po tvr di la je to i iz bor na skup {ti na Udru `e wa tre ne ra Sr bi je ko ja je ra di la u at mos fe ri uza vr lih emo ci ja, mno go uvre da, pro mo ci je usko li~ nih in te re sa, kr {e wa pra vil ni ka. Pre stav ni ci Voj vo di ne i re gi o na Zpa da ne Sr bi je su na pu sti li skup“ a mo `da se za pra vi za kqu ~ak po br nu io is ku sni stru~ wak Mi lan \u ru ~i}.

- U ve li kom smo pro ble mu, a na {a or ga ni za ci ja park ti~ no ne po sto ji od 1990. go di ne.

Ve ~i ti fud bal ski rad nik, pen zi o ner, Mi lo van \o ri}, svo jom kan di da tu rom na pra vio je pra vu po met wu, a u na me ri da uve de red i sta vi na zdra ve no ge esnaf ko ji je sam se be de val vi rao. A da je pra vi maj stor za ani mi ra we gla sa~ ke ma {i ne po pu lar ni ba ta \o ra je jo{ jed nom de om stri rao, sku piv {i ve }i nu da za sed ne u fo te qu pred sed ni ka tre ner ske or ga ni za ci je.

Jo{ jed nu bit ku je \o ri} do bio, ali pra vi {ok je usle dio ne {to ka sni je, ka da je Iz vr {ni od bor tre ner ske or ga ni za ci je od lu ~io da is tak ne we go vu kan di da tu ru i za me sto pred sed nik FSS.

Mi lo van \o ri}

- Oba vqao je go to vo sve funk ci je u fud ba lu, zna da se bo ri sa „aj ku la ma“, za slu `io je na {u po dr {ku za ~el nu funk ci ju u sa ve zuobra zlo `io je Sta ni slav Ka ra si.

Pred log se do pao \o ri }u.

- Iz ne na da se po ja vi la ta kva ide ja, ali mo ra mo da oslu {en mo {ta mi sli fud bal ska Sr bi ja, da se kon sul tu je mo sa qu di ma iz Be o gra da i Is to~ ne Sr bi je... - uz vra tio je \o ri}.

Ne ma di le me, bi }e bu re u fi ni {u iz bor ne tr ke za pr vog ~o ve ka

srp skog fud ba la. Ja sno je da naj ve }e {an se ima sa da {wi pred sed nik To mi slav Ka ra xi}, ko ji je mir no i spo koj no pra tio sva de {a va wa, do bi ja ju }i iz re gi o na po hva le za rad u man da tu na iz ma ku. Ri va la ni je bi lo ni na vi di ku, ako se uzme u ob zir i kan di da tu ra Bog da na Bog da no vi }a biv {eg {e fa fan klu ba „or lo vi“ ko ja ni je ute me qe na u prav nim ak ti ma, pa ve ro vat no ne }e ni sti }i do Skup {ti ne FSS ko ja tre ba da se odr `i naj ka sni je do 10. ju la.

Ka ra xi} jo{ ni je u zva ni~ noj for mi obe lo da nio svo ju `e qu za na sta vak man da ta, ma da }e to sa svim si gur no usko ro u~i ni ti.

Ali, bit ku u ko ju se ukqu ~io i Mi lo van \o ri} ne }e ta ko la ko do bi ti, ka ko je pret po sta vqao.

Isti na, ba ta \o ra je mo `da ka sno kre nuo u kam pa wu, iz gu bio mno ga upo ri {ta u ba za ma {i rom ze mqe, ali pre da ti se bez `e sto kog ot po ra si gur no ne }e.

Da kle, iz bor na tr ka po ~i we, a ~i ni se da }e \or }ev ula zak u wu do pri ne ti ma sov noj po de li u fud bal skoj or ga ni za ci ji, ko ja uz do sta mu ka ~u va pri vid ni mir i gu ra is pod te pi ha na go mi la ne pro ble me.

Z. Ran ge lov

BO ^AR SKO JE DIN STVO SE IZ BO RI LO ZA STA TUS POD RU^ NOG LI GA [A

Is pu we no obe }a we Fud bal je ovih da na glav na te ma raz go vo ra u na ma wem se lu no vo be ~ej ske op {ti ne Bo ~a ru. Ne zbog ak tu el nog Evrop skog pr ven stva, ma da se i o tom tak mi ~e wu i te ka ko di va ni, ve} zbog uspe ha me snog Je din stva. Ube dqi vi je ne go {to je iko mo gao da pred po sta vi, mom ci u pla vo-be lim dre so vi ma sti gli su do ti tu le pr va ka Me |u op {tin ske li ge Ki kin da – No vi Be ~ej, pa }e od je se ni igra ti u Pod ru~ noj li gi Zre wa nin. Na taj na ~in su is pu ni li obe }a we da to pre po ~et ka pr ven stve ne tr ke.

- Ta~ no 42 go di ne je pro {lo od ka ko smo na sli ~an na ~in bi li ube dqi vi u tak mi ~ar skoj se zo ni i kao pr vo pla si ra ni iz bo ri li se za ula zak u vi {i ste pen tak mi ~e wa, ta da Po ti sku li gu, pri se }a se

pred sed nik klu ba Mi lo rad Ka ran, ko ji je ta da bio gol man u mla |im ka te go ri ja ma, a pot pi snik ovih re do va gol ge ter onog za Bo ~ar ne za bo rav nog ti ma. Po sle te 1969/70. se zo ne, jo{ dva pu ta, jed nom kao dru go pla si ra ni i jed nom kao ~e tvr to pla si ra ni klub „pa tos li ge“, ula zi li smo u vi {i rang. Ka rak te ri sti ka sva kog ula ska je da smo se ve} na red ne go di ne vra }a li oda kle smo do {li. Ka da bi sa da us pe li da op sta ne mo, on da bi smo nad ma {i li i onu ge ne ra ci ju od pre ~e ti ri de ce ni je.

Sre }a da qu di ima ju do bro pam }e we, pa po ku {a va ju da iz beg nu on da {wu gre {ku. Ta da je ne ko li ko igra ~a na pu sti lo klub i pre se li lo se u fud bal ski kva li tet ni je sre di ne, {to je bio ogro man hen -

di kep i po vra tak u „blat wa vu Ba nat sku li gu“ je bio ne mi no van.

- Pr vi ciq nam je da o~u va mo ak tu el ni igra~ ki ka dar, ko ji je, ~ak, sa de set bo do va pred no sti u od no su na je di nog pra vog ri va la za ti tu lu, Po let iz Na ko va, sti gao do po bed ni~ kog pe ha ra. Na rav no, ne za no si mo se uspe hom, ve} raz mi {qa mo da an ga `u je mo, bar tro ji cu igra ~a, po jed nog u od bra ni, ve znom re du i na pa du, ka ko bi smo po ja ~a li kon ku ren ci ju i kva li tet.

Jer, tak mi ~e we u pod ru~ noj li gi je ne u po re di vo kva li tet ni je od onog u ko jem smo ha ra li, kon sta tu je Mi lo rad Ka ran.

Ter min „ha ra li“ je od go va ra ju }i de {a va wi ma na te re ni ma po me nu tog ste pe na tak mi ~e wa. U 21 utak mi ci i od mo gu }ih 63 bo do va,

Igra ~i ko ji su ube dqi vo osvo ji li ti tu lu pr va ka Me |u op {tin ske li ge

Bo ~ar ci su sa ku pi li, ~ak, 55 bo do va. Ukwi `i li su 18 po be da, jed nom igra li ne re {e no i iz gu bi li sa mo dve utak mi ce, uz im pre siv nu gol raz li ku 80:20.

- To je sve iza nas. Pod se ti li smo se jo{ jed nom na za jed ni~ koj ve ~e ri sa do na to ri ma i pri ja te qi ma klu ba, igra ~i su do bi li za slu `en od mor, a za nas iz ru ko vod stva klu ba pred sto ji, ne sa mo kli -

mat ski, „vru }e le to“. Va qa, po na vqam, za dr `a ti igra~ ki ka dar, za tim kom ple ti ra ti stru~ ni {tab is ku stvom i kva li te tom, {to ta ko |e ne }e bi ti la ko, a on da i ver nim na vi ja ~i ma obez be di ti bo qe uslo ve za pra }e we utak mi ca. Na i- me, osta lu in fra struk tu ru na igra li {tu u na {em sport skom cen tru do ve li smo do za do vo qa va ju }eg ni voa, ali smo je di ni klub u

oko li ni ko ji ne ma tri bi ne, a ima broj ne na vi ja ~e. Sa da nam je ciq da ovog le ta iz gra di mo tri bi ne za naj ma we dve sto ti ne na vi ja ~a, ~i me bi smo za o kru `i li klup sku in fra struk tu ru i bi li uz ra me osta li ma. To ne mo `e mo sa mi i o~e ku je mo po mo} lo kal ne sa mo u pra ve, do na to ra, pri ja te qa klu ba, za kqu ~u je pred sed nik Mi lo rad Ka ran.

V. Jan kov

SPORT

c m y

dnevnik

sreda20.jun2012.

17

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI IS KU SNI ITA LI JAN AN TO NIO KA SA NO

Naj lep {e su te {ke po be de Fud ba ler Ita li je An to nio Ka sa no re kao je po sle me ~a s Ir skom da je ve o ma sre }an {to se we go va eki pa pla si ra la u ~e tvrt fi na le Evrop skog pr ven stva. Ita li ja je, da pod se ti mo, po be di la Ir sku 2:0, a Ka sa no je po sti gao pr vi gol u 35. mi nu tu.

Ko na ~an re zul tat po sta vio je Ma rio Ba lo te li u 90. mi nu tu, {to je bi lo do voq no da se Ita li ja ni kao dru gi u gru pi C pla si ra ju u na red ni krug tak mi ~e wa.

- Ova utak mi ca je mno go od lu ~i va la. Ve o ma sam sre }an, jer smo us pe li da se pla si ra mo u ~e tvrt fi na le. Naj te `e po be de su i naj lep {e. Naj va `ni je je bi lo da pro |e mo grup nu fa zu tak mi ~e wa. Ni sam mo gao da do ~e kam da su di ja od svi ra kraj i na dru gom me ~u, ali on da se i on za vr {io i sa da sam ja ko sre }an. Ni ko ga se ne pla {i mo. Va `no je bi lo da se kva li fi ku je mo, a sa da je na re du no ka ut fa za i su o ~i }e mo se sa bi lo kim - ka `e Ka sa no.

Na vas ~o vek od lu ke, su di je po ma ga le fu ri ji Se lek tor [pa ni je Vin sen te del Bo ske sma tra da je utak mi ca sa Hr vat skom po sta la dru ga ~i ja ula skom He zu sa Na va sa, ko ji je po sti gao i gol od lu ke. De sno kril ni fud ba ler u{ao je u 61. mi nu tu ume sto Fer nan da To re sa i od mah po ~eo da pra vi dar-mar.

Stri ni} je s wim imao pu ne ru ke po sla, ~e sto su Na va so vi cen tar {u te vi u po sled wem tre nut ku iz bi ja ni u kor ner, a pre pogotka u 87. minutu imao je i jedan opasan {ut, koji je Pletikosa jedva zaustavio.

- Imali smo pote{ko}a s visokim fudbalerima Hr vatske, pa smo morali da

{aqemo duge lopte na bokove.

Zato sam ubacio Navasa i to se pokazalo odlu~uju}im potezom.

Nije nam odgovarao remi, stalno smo bili u opasnosti da primimo gol i ispadnemo rekao je {panski strateg.

Del Boske je konstatovao da su Hrvati imali nekoliko opasnih kontranapada.

- Zadovoqan sam, mada nije bilo lako. Zatvarali su nas i bili opasni iz kontri, ali smo

]orlukom, svi ka`u da je postojao i prekr{aj nad Manxuki}em rekao je Bili}. - Imali smo plan za me~ protiv svetskih prvaka, poku{ali smo da neutralizujemo wihovu igru. ^ekali smo posledwih 20-30 minuta da ih napadnemo, to je bila na{a taktika.

Mislim da im nije bilo lako protiv na{eg tima. Ovo je bila te{ka grupa i ponosni smo na ono {to smo u~inili. Mogu da ka`em samo da su moji igra~i sja-

A gru pa Ra dost Ita li ja na po sle po be de nad Ir skom

Se lek tor Ita li je ]e za re Pran de li pri znao je da je utak mi ca bi la ve o ma va `na i da je bi la te {ka, na ro ~i to u psi hi~ kom smi slu.

\O VA NI TRA PA TO NI, SE LEK TOR IR SKE

Ita li ja mo `e do ti tu le Se lek tor Ir ske Ita li jan \o va ni Tra pa to ni iz ja vio je da je raz o ~a ran po sle eli mi na ci je s Evrop skog pr ven stva i do dao da sa da mo `e mir no da na vi ja za azu re.

- Ita li ja je pro tiv nas de lo va la ve o ma ozbiq no i mi slim da ima kva li tet da ode do sa mog kra ja - iz ja vio je Tra pa to ni.

Tra pa to ni je do dao da }e si gur no jo{ dve go di ne osta ti na klu pi Ira ca.

- Na dam se da }e i ve }i na igra ~a na sta vi ti da bu de uz na ci o nal ni tim. Ne ki od wih re kli su mi da raz mi {qa ju o opro {ta ju, ali ima vre me na do av gu sta i pri ja teq skog me ~a sa Sr bi jom po ru ~io je Tra pa to ni.

Ir ska je na Evrop skom pr ven stvu od i gra la tri utak mi ce i do `i ve la tri po ra za, uz sa mo je dan po stig nut gol. Na star tu tur ni ra iz gu bi li su od Hr vat ske s 3:1, a po sle to ga po ra `e ni su i od [pa ni je s 4:0, od no sno Ita li je s 2:0.

- U pr vih 20 mi nu ta ni smo mo gli da igra mo ka ko smo `e le li.

Ka da smo ko na~ no us pe li da or ga ni zu je mo igru na sre di ni te re na, stva ri su se pro me ni le.

Stvo ri li smo pri ti sak pred pro tiv ni~ kim go lom - re kao je Pran de li.

Ita li jan ski se lek tor je do dao da je za do vo qan i ka ko su se igra ~i vra }a li u od bra nu.

- Sre }an sam ka ko smo igra li.

Ovo je bi la ja ko te {ka po be da, jer smo igra li pro tiv iz van red nog ti ma i iz van red nih na vi ja ~a. Stvar no nam je bi lo va `no da po be di mo. Mo ra mo da mi sli mo da }e i na red na utak mi ca bi ti kao pro tiv Ir ske, mo ra mo da igra mo sr cem i ve li ko du {no.

Je di no {to mo gu da obe }am je ste da }e mo i ubu du }e stva ra ti {an se i dik ti ra ti igru. Mno go smo po sti gli, a na dam se da }e ta ko bi ti i ka da stig ne mo u Ukra ji nu - za kqu ~io je Pran de li.

ZBOG PO VRE DE MI [I ]A U DU E LU S IR SKOM

Kje li ni pro pu {ta ~e tvrt fi na le?

Na vi ja ~i Hr vat ske

PO SLE PO RA ZA OD [PA NI JE

Hr va ti di vqa li, stra da li i Sr bi?

Po sle eli mi na ci je s Evrop skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq skoj, hr vat ski na vi ja ~i svoj bes su is po qi li di vqa wem {i rom Evro pe, pre no si in ter net por tal www.in dex.hr. Ve li kih ne re da bi lo je u Mo sta ru, Lu cer nu i Be ~u, gde su, pre ma na vo di ma me di ja, na pad nu ti i srp ski dr `a vqa ni Mi o drag Jo va no vi} i we gov sin, i sve zbog to ga {to je de te na se bi ima lo dres Cr ve ne zve zde.

Me di ji u Hr vat skoj se za de ta qe in ci den ta u Be ~u po zi va ju na srp ski „Alo”, ko ji je pre neo iz ja vu na pad nu tog Jo va no vi }a da su hu li ga ni we go vom si nu ski nu li dres i po tom uri ni ra li po we mu, kao i da su mu pre ti li da }e mu ote ti de te.

- Ma li je pla kao iz sveg gla sa, a ja sam uza lud po ku {ao da po zo vem po mo} - re kao je Jo va no vi} i is ta kao da su wi ma dvo ji ci u po mo} pri sko ~i la ~e tvo ri ca mla di }a je dan Sr bin, dr `a vqa nin Bo sne i Her ce go vi ne, Ita li jan i Fran cuz, ko ji su ka sni je za ra di li pre kr {aj ne pri ja ve zbog fi zi~ kog ob ra ~u na s hr vat skim na vi ja ~i ma.

To, ina ~e, ni je bio je di ni in ci dent s hr vat skim na vi ja ~i ma u Be ~u, a vi |e no ih je jo{ u ne kim gra do vi ma. Ta ko su se na vi ja ~i hr vat ske re pre zen ta ci je u Mo sta ru po tu kli s po li ci jom, ko ja je mo ra la da upo tre bi i su za vac da bi ih ras te ra la. Na vi ja ~a je bi lo oko 200, ko ji su po ~e li da na pa da ju ma li

SE LEK TO RI [PA NI JE I HR VAT SKE RAZ LI ^I TO RAS PO LO @E NI

broj po li cij skih sna ga svim pred me ti ma ko ji su im se na {li pri ru ci. Po {to ih su za vac ni je ras te rao, oni su spe ci jal ce za su li ka me wem, bo ca ma, sa o bra }aj nim zna ko vi ma, gaj ba ma i dru gim tvr dim pred me ti ma. Ka da je po li cij skim sna ga ma do {la po mo}, po no vo je ba ~en su za vac, a uhap {e no je se dam oso ba, dok je ne ko li ko po li ca ja ca po vre |e no. Hu li ga ni su na pra vi li ve li ku {te tu na re klam nim pa no i- ma i auto bu skim sta ni ca ma.

Hr vat ski hu li ga ni su na pra vi li ne re de i u {vaj car skom Lu cer nu, gde su za jed no sa {pan skim i ita li jan skim na vi ja ~i ma gle da li pre nos, a bi lo ih je oko 300. Stva ri su iz ma kle kon tro li ka da su se obe utak mi ce za vr {i le, a Hr va ti su ta da po ~e li da [pan ce i Ita li ja ne ga |a ju sto li ca ma i sto lo vi ma, a na vod no su ba ca li i bi ci kle. Po li ci ja je upo tre bi la vo de ne to po ve i gu me ne met ke pro tiv hu i li ga na, a taj su kob je tra jao do po sle po no }i.

Hr vat ski na vi ja ~i su, ina ~e, u cen tru pa `we jo{ od po ~et ka Evrop skog pr ven stva, po {to su bi li vi nov ni ci ne ko li ko tu ~a, ka ko u gra do vi ma gde su utak mi ce igra ne, ta ko i na sta di o ni ma. Hr vat ski fud bal ski sa vez ve} je do sta ka `wen zbog wi ho vih iz gre da, a o~e ku je se no va ka zna, zbog ra si zma, i si gur no je da }e bi ti dra sti~ na.

(B 92)

Na stup \or |a Kje li ni ja u ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva ne iz ve stan je zbog po vre de bu ti ne na utak mi ci Ita li je i Ir ske, zbog ~e ka je za me wen u po be di svo je re pre zen ta ci je u 57. mi nu tu.

- Mo ra }e mo da sa ~e ka mo ne ko li ko da na na re zul ta te de taq nih pre gle da ko je }e mo oba vi ti.

Kod ova kve po vre de opo ra vak ni ka da ni je mo men ta lan - re kao je dok tor ita li jan ske re pre zen ta ci je En ri ko Ka ste la }i.

Se lek tor ]e za re Pran de li re kao je da mu je ve o ma `ao zbog po vre de igra ~a Ju ven tu sa.

- On je pa me tan i ve o ma hra bar igra~, ko ji da je sve od se be na te re nu. Ve ru je mo na {em me di cin skom ti mu i na da mo se da }e mo }i da igra u ~e tvrt fi na lu.

Vi de }e mo - do dao je Pran de li.

Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ^e {ka Gr~ ka – ^e {ka Poq ska – Ru si ja Ru si ja – Gr~ka Poq ska – ^e {ka 1. ^e {ka 3 2. Gr~ ka 3 3. Ru si ja 3 4. Poq ska 3

2 1 1 0

0 1 1 2

4:5 3:3 5:3 2:3

1:1 4:1 1:2 1:1 0:1 0:1 6 4 4 2

5:2 5:4 4:5 2:5

0:1 1:0 2:3 1:2 2:1 1:2 9 6 3 0

0 0 1 2

6:1 4:2 4:3 1:7

1:1 1:3 1:1 4:0 0:1 2:0 7 5 4 0

0 0 1 2

1:1 2:1 0:2 2:3 sino} sino} 4:3 4 1:1 4 2:1 3 3:6 0

1 1 1 1

B gru pa Ho lan di ja – Dan ska Ne ma~ ka – Por tu ga li ja Dan ska – Por tu ga li ja Ho lan di ja – Ne ma~ ka Por tu ga li ja – Ho lan di ja Dan ska – Ne ma~ ka 1. Ne ma~ ka 3 3 0 2. Por tu gal 3 2 0 3. Dan ska 3 1 0 4. Ho lan di ja 3 0 0

0 1 2 3

C gru pa [pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska Ita li ja – Hr vat ska [pa ni ja – Ir ska Hr vat ska – [pa ni ja Ita li ja – Ir ska 1. [pa ni ja 3 2 2. Ita li ja 3 1 3. Hr vat ska 3 1 4. Ir ska 2 0

1 2 1 0

D gru pa Fran cu ska – En gle ska Ukra ji na – [ved ska Ukra ji na – Fran cu ska [ved ska – En gle ska [ved ska – Fran cu ska En gle ska - Ukra ji na 1. En gle ska 2 1 1 2. Fran cu ska 2 1 1 3. Ukra ji na 2 1 0 4. [ved ska 2 0 0

Hezus Navas posti`e gol odluke

ipak mi kontrolisali igru i bili boqi - dodao je Del Boske.

Hezus Navas je istakao da je utakmica bila izuzetno te{ka, a ]avi Ernandez da [panija mora da bude mnogo opreznija.

- Mi smo svi fudbaleri koji idu samo na pobedu, jer samo u wu verujemo. Osvojili smo tri boda i ovaj me~ je iza nas. Gledamo ve} ka ~etvrtfinalu - istakao je ]avi. - Najva`nije je da smo pro{li. Hrvatska je bila mnogo boqa nego {to sam o~ekivao i jasno je da nema vi{e slabih timova. Pobedili smo, ali nije bilo lako.

Slaven Bili} smatra da je wegova ekipa bila fantasti~na, iako nije uspela da ode daqe.

- Mislim da svetskim prvacima ipak ne treba sudijska pomo}, a imali su wihovu konstantnu pomo} u nekim detaqima. Ali, {ta sada da radim, to je sada nebitno. Moram jo{ jednom da pogledam me~ kako bih bio siguran – ~ini se da je bio faul nad

jni, igrali su dobro sva tri me~a.

Nisam zadovoqan ishodom, ali {ta da se radi.

Posle ovog prvenstva Bili} vi{e ne}e biti selektor Hrvatske.

- Nisam o~ekivao da }e ovo biti moj posledwi me~, bio sam siguran da }emo pro}i daqe.

Pokazali smo karakter, moji igra~i su fenomenalni. Ne `elim sada da dr`im neki govor, to nije moj stil, ali `elim da se zahvalim Savezu koji mi je pru`io {ansu kao mladom treneru. Imamo sjajnu atmosferu u ekipi i mogu da budem ponosan na to - dodao je Bili}.Znali smo da }e nas pritisnuti, ali su moji igra~i odigrali maksimalno anga`ovano. Dogovorili smo se da budemo agresivni i zaustavimo wihovu pas igru - objasnio je Bili}. - Nismo pobedili, ali smo bili fantasti~ni. Imali smo nekoliko prilika, nije nas htelo... Da je Rakiti} dao gol, bili bismo u ~etvrtfinalu.

TO KOM PO SE TE BI GO []U

Ne stao ir ski na vi ja~ Po li ci ja u Poq skoj sa op {ti la je da je 21-go di {wi na vi ja~ Re pu bli ke Ir ske ne stao to kom po se te Evrop skom pr ven stvu ko je se odr `a va u toj ze mqi i Ukra ji ni.

Ka ko se na vo di, Xejms No lan iz Ble sing to na ne stao je u ne de qu ra no uju tru u gra du Bid go {}u, 130 ki lo me ta ra se ve ro i sto~ no od Po zna wa.

On je pret hod no s de se tak pri ja te qa gle dao utak mi ce u na vi ja~ koj zo ni i ta da je po sled wi put vi |en.

Port pa rol po li ci je Mo ni ka ^le bic re kla je da su No la no vi pri ja te qi shva ti li da je on ne stao ka da su se vra ti li u ho tel i vi de li da ga ne ma, a ni je im od go va rao na te le fon ske po zi ve.

Pe nal ili ne: pre kr {aj Bu sket sa nad ]or lu kom

[PAN SKI EKS PERT TVR DI

[tark nam opro stio dva pe na la An du har Oli ver, eks pert jed ne {pan ske ra dio sta ni ce, tvr di da je re pre zen ta ci ja [pa ni je ima la sre }e da sla vi po be du nad Hr va ti ma (1:0) u po sled wem ko lu C gru pe i pla si ra se u ~e tvrt fi na le. On je uka zao na start Ser hi ja Ra mo sa u 27. mi nu tu, ka da je za ka ~io lop tu, ali i sto pa lo Ma ri ja Man xu ki }a, a on da i na rva~ ki za hvat Kar lo sa Bu sket sa, ko jim je u 86. mi nu tu spre ~io Ve dra na ]or lu ku da bo qe za hva ti lop tu po sle iz ve de nog kor ne ra.

Dok se u pr voj si tu a ci ji mo `e re }i da pre kr {aj mo `da ni je na ~i wen unu tar ka zne nog pro sto ra, pa da sa mim tim ni je bi lo ni osno va da se svi ra pe nal, u du e lu Bu sket sa i ]or lu ke su stva ri vi {e ne go ja sne.

Zad wi ve zni [pa ni je s obe ru ke je po vla ~io hr vat skog {to pe ra, ko jeg je lop ta po go di la u le |a i za vr {i la iz nad pre~ ke, dok je Iker Ka si qas ne bla go vre me nim is tr ~a va wem osta vio svo ju mre `u ne za {ti }e nu.

Je da na e ster ci su do su |i va ni i za mno go sit ni je pre kr {a je u {e sna e ster cu, sa mo je pi ta we da li [tark ni je do bro vi deo tu si tu a ci ju, ili jed no stav no ni je imao hra bro sti da ~e ti ri mi nu ta pre kra ja du ne u pi {taq ku pro tiv evrop skog i svet skog pr va ka.

Ina ~e, iz ve {taj s utak mi ce u {tam pa nom iz da wu „Mar ke” gla si „[pa ni ja se mu ~i la kao ni kad, po be di la kao i obi~ no”.

18

sport

sreda20.jun2012.

KVALIFIKACIJE ZA EP DAMA

Sr bi ja u Sme de re vu do ~e ku je [vaj car sku Najboqe ko{arka{ice Srbije nalaze se ve} pet dana u Smederevu gde }e ve~eras odigrati utakmicu tre}eg kola kvalifikcija za odlazak na EP 2013. godine u Francuskoj. Rival crvenih gracija u Despotovom gradu je selekcija [vajcarske a utakmica se igra u Hali sportova od 20 ~asova.

Srpkiwe su na startu ubedqivo pora`ene na Cetiwu od Crne Gore 85:68, i sa dosta motiva i{~ekuju ve~era{wi me~, uz `equ da na pre-

Selektorka Marina Maqkovi} i wene izabranice posetile su danas Gradsku upravu gde je odr`ana medijska konferencija.

Milovanovi} jo{ uvek rade po specijalnom programu, nakon rehabilitacije u [paniji. Za kvalifikacione me~eve ra~unamo na sve re-

Grupa B Danas Cr na Go ra - Poq ska Sr bi ja - [vaj car ska

(19.00) (20.00)

1. Cr na Go ra 2 2 0 167:135 4 2 1 1 129:140 3 2. [vaj car ska 1 1 0 77:52 2 3. Poq ska 4. Esto ni ja 2 0 2 110:139 2 1 0 1 68:85 1 5. Sr bi ja U ~e tvr tom ko lu 23.ju na sa sta ju se: Poq ska - Sr bi ja (18.00), Esto ni ja - Cr na Go ra (19.00).

mijeri pred doma}im navija~ima upi{u prvu pobedu. Reprezentacija [vajcarske nakon velikog uspeha i plasmana u A diviziju, debitovala je pobedom u Talinu protiv Estonije nakon furioznog fini{a 62:58. U drugom kolu izabranice selektora Milenka Tomi}a do`ivele su poraz na doma}em parktu u Friburgu od Crne Gore 82:67, pa }e u Smederevu tra`iti priliku da iznenade na{u reprezentaciju.

dnevnik

^o vi}: Pe {i} je tre ner Zve zde Predsednik Crvene zvezde Neboj{a ^ovi} jasno je istakao da }e Svetislav Pe{i} ostati trener crveno-belih i u narednom periodu. Posledwih dana, od zavr{etka finala plej-ofa i poraza u finalu od PartizanA, mnogo se spekulisalo oko toga da li }e Pe{i} ostati, po{to ima brojne ponude, a posledwa od wih sti`e od Panatinaikosa.

- Situacija je veoma jasna. Pe{i} je trener Crvene zvezde.

Ta~ka - rekao je ^ovi}. Na pitawe da li ima nekakvih nedoumica, ^ovi} je rekao: - Situacija je za sada jasna, Pe{i} ima ugovor sa Zvezdom na dve plus jednu godinu. Kafanskim glasinama se ne bavim,

niti `elim da ih komentari{em.

Pe{i} je rekao da nije sporna wegova `eqa da nastavi projekat u koji je ulo`io mnogo energije, ali da je prethodno potrebno videti u kom pravcu ide razvoj kluba i kakav je buxet za narednu sezonu.

- Radimo daqe. Bude li novih momenata, odmah }emo obavestiti javnost - rekao je ^ovi} i osvrnuo se na projekcije buxeta za narednu sezonu.

- Zna}e se kada budemo usvojili buxet. Samo, pre nego {to iza|emo u javnost bio bi red da prvoplasirani tim saop{ti takve informacije. Onda na red dolazimo mi, kao drugi.

TURNIR U HERTOGENBO[U

Se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je

- Zahvaqujemo se svima koju su sve u~inili da se dobro ose}amo u Smederevu. Ovde su fantasti~ni uslovi i uverena sam da }e Smederevo postati zna~ajan centar `enske ko{arke – istakla je Marina Maqkovi}.

Posle poraza od Crne Gore na Cetiwu na startu kvalfikacija, reprezentativke Srbije o~ekuje duel sa selekcijom [vajcarske: - Reprezentacija [vajcarske sastavqena je od igra~ica sa svih strana sveta. Rade u savr{enim uslovima, {kolovan su tim, predvodi ih trener poreklom iz Bosne i sigurno je da nas o~ekuje te{ka utakmica. Dajana Butulija i Jelena

prezentativke, a nadamo se da }e Butulija i Milovanovi} biti spremne da nam do 14. jula pomognu na nekom od duela u borbi za plasman na Evropsko prvenstvo u Francuskoj – zakqu~ila je Marina Maqkovi}, selektorka `enske seniorske reprezentacije Srbije.

Andrija Kleut, generalni sekretar KSS, pozvao je navija~e da u {to ve}em broju napune dvoranu u Smederevu i da fer i sportskim navijawem pomognu reprezentativkama Srbije.

Kvalifikaciona utakmica za odlazak na EP, Srbija - [vajcarska igra se ve~eras u u Smederevu sa po~etkom u 20 ~asova.

I. G.

MLADA REPREZENTACIJA OTPUTOVALA U TURSKU

Or li }i na tur niru „Tur gut Ata kol” U sklopu priprema za Evropsko prvenstvo koje se od 12. do 22. jula odr`ava u Sloveniji, mu{ka selekcija Srbije, igra~i do 20 godina, glavnu proveru ima}e u Istanbulu na presti`nom turniru „Turgut Atakol”. Izabranici selektora Aleksandra Xiki}a otputovali su u glavni grad Turske gde }e od 20. do 24. juna imati pet veoma kvalitetnih provera. Rivali na{em timu pored doma}e selekcije, bi}e reprezentacije Poqske, Nema~ke, Rusije i Francuske.

- Posle zavr{etka plej - ofa pridru`ili su nam se ko{arka{i Partizana i Crvene zvezde, ali zbog lak{ih povrede Nemawe Be{ovi}a i Nenada Miqenovi}a jo{ uvek nismo imali nijedan trening u kompletnom sastavu. Idemo u Tursku, na veoma jak turnir da vidimo koliko smo uradili u dosada{wem toku priprema, da upoznamo rivale koje nas o~ekuju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji, ali i da proverimo na{e trenutne mogu}nosti – istakao je Aleksandar Xiki}, selektor reprezentacije Srbije.

Na turnir „Torgut Atakol” otputovalo je 14 ko{arka{a: Aleksandar Cvetkovi}, Nenad Miqenovi}, Bogi} Vujo{evi}, Nemawa Dangubi}, Luka Igrutinovi}, \or|e Drenovac, Stefan Popovski Turawanin, Nemawa Bezbradica, Marko Gujani~i}, Luka Mitrovi}, Nemawa Be{ovi}, Stefan Nasti}, Bogdan Bogdanovi} i Nikola Sila|i. U Beogradu su ostali Ivan Marinkovi}, Petar Lambi}, Nemawa Krsti}, Bo`o \umi}, Andrija Boji} i Marko Lukovi} koji i daqe ostaju kandidati za nastup na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.

Aleksandar Mareqa i Nemawa Mi{kovi} prikqu~eni su Univerzitetskoj selekciji koju o~ekuje turnir u Kini, dok su Vuka{in Petkovi}, Goran Huksi} i Danilo To{kovi} otpali sa spiska.

Raspored turnira Torgut Atakol 2012 - danas: Srbija – Poqska (13.30), sutra: Srbija – Nema~ka (15.45), 22. jun: Srbija – Turska (18), 23. jun: Srbija – Rusija (15.45), 24. jun: Srbija – Francuska (13.15).

I. G.

Vik tor i Je le na is pa li Srpski predstavnici na turniru u holandskom Hertogenbo{u, Viktor Troicki u mu{koj i Jelena Jankovi} u `enskoj konkurenciji, eliminisani su u prvom kolu.

Troickog, koji je bio drugi nosilac, u prvoj rundi je izba-

cio Belgijanac Gzavije Malis sa 2:0 (7:6, 6:2).

Boqa od Jankovi}eve, tako|e u prvom kolu, bila je [ve|anka Sofija Arvidson, koja je slavila posle dva sata i 15 minuta u tri seta 2:6, 6:3, 4:6.

Nagradni fond turnira u Hertogenbo{u je 450.000 evra.

VOJVO\ANSKE [AHOVSKE LIGE NOVOSADSKA LIGA Rezultati 5. kola: E|{eg – Dnevnik 4:4, @elezni~ar - Borac 1,5:6,5, Jedinstvo (Rumenka) Bubamara (2) 4,5:3,5, Penzioner Pru`ena ruka (Sr. Kamenica) 5:3, Kraqica PTT 2 (Petrovaradin) – Promocija 5,5:2,5, ^enejac (^enej) slobodan.

Plasman: 1. Bubamara (2) 10 (24,5), 2. Jedinstvo 10 (19), 3. Borac 9 (22,5(-), 4. Penzioner 9 (17(), 5. Dnevnik 8 (18(-), 6. @elezni~ar 7 (20), 7. Promocija 5 (20,5), 8. Pru`ena ruka 4 (18,5), 9. Kraqica-PTT 4 (15,5(-), 10. E|{eg 2 (16), 11. ^enejac 1 (8,5(-).

ME\UOP[TINSKA LIGA ZREWANIN Rezultati polufinala: Borac (Aleksandrovo) – Aradac 0,5:7,5, Jedinstvo (Novi Be~ej) - Radni~ki (Ja{a Tomi}) 5:3.

Finale Jedinstvo – Aradac se igra u Novom Be~eju 24. juna. U slu~aju nere{enog rezultata pobednik }e biti Jedinstvo zbog boqeg plasmana u ligi.

ME\UOP[TINSKA LIGA VRBAS Rezultati 4. kola: “Veqko Vlahovi}” (Bo|ani) - Selen~a 2:6, Mladost (Ba~ki Petrovac) – Kulpin 7,5:0,5, Ba~ - Budu}nost (Glo`an) 6:2, Vojvodina (Tovari{evo) – Vajska 6,5:1,5.

Plasman: 1-2. Mladost, Ba~ 12 (27), 3. Selen~a 12 (24), 4. Vojvodina 6 (15), 5. Kulpin 6 (12), 6.

“Veqko Vlahovi}” 0 (8,5), 7. Budu}nost 0 (8), 8. Vajska 0 (6,5).

ZONSKA LIGA SREM Rezultat 5. kola: Podunavac (Belegi{) - [imanovci 4:4, Sloga (Hrtkovci) - Sremac (^erevi}) 6:2, Borac (Klenak) „Brile“ (Ruma) 4:4, Dunav (Novi Slankamen) - Rudar (Vrdnik) 5:3, Dowi Srem (Pe}inci) - Banovci Dunav (2) 6,5:1,5.

Plasman: 1. Dunav 15 (31,5), 2.

Sremac 12 (22), 3. Sloga 8 (22), 4.

Podunavac 8 (21,5), 5. [imanovci 7 (21,5), 6. Rudar 7 (20,5), 7.

Dowi Srem 7 (17), 8. Borac 4 (19), 9. „Brile“ 1 (17), 10. Banovci Dunav (2) 1 (8).

BARA@ ZA SREMSKU LIGU

Sla vqe u Si ba ~u

Sloven Zeka Buquba{a 0:0 SI BA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 500, sudija Radoj~i} (In|ija). @uti kartoni: Petrovi}, Gruji}, Kari} (Sloven), Kowevi}, Zabla}anski, Ban~evi} (Zeka Buquba{a).

SLO VEN: Ko{uti} 7, ^iki} 7 (Ma`i} 7), Petrovi} 7, Vukin 8, Gruji} 7 (Kordolup 7), Kari} 8, Radosavqevi} 7, Peri{i} 8 (Markovi} 7), N. Mitrovi} 9, Mihi} 8, D. Mitrovi} 7.

ZE KA BU QU BA [A: Ugqe{i} 7, Romandi} 7, Vasi} 7, Ban~evi} 7 (Stankovi} 7), Jordanovski 7, Kowevi} 7, \onli} 7, Martinovi} 7, Belovukovi} 7, Simi} 7, Zabla}anski 7.

Doma}i fudbaleri su u revan{ susretu bara`a za Sremsku ligu ostvarili takti~ki plan trenera Tomislava ]irkovi}a i na svom terenu do~ekali rivala, koji je morao da igra na sve ili ni{ta. Gosti, jesu bili boqi, u prvom delu, ali nisu iskoristili, neke svoje {anse, a Siba~ani to iskoristili i ostali nepora`eni. Udrugom poluvremenu doma}i fudbaleri su igrali ne{to boqe, ali do kraja me~a, iako je bilo prilika, mre`e su mirovale.

Tako je tim Milovana Petrovi}a Gexe ostvario najve}i uspeh u istoriji kluba, plasman u Sremsku ligu, a za goste je {teta, {to }e morati ponovo da igraju u ni`em rangu, jer je Ravwe uvek bio jak centar sremskoliga{kog fudbala. B. Rokni} FINALE BARA@A TFSNS

Omla di nac ili @SK

Posle maratonskih bara` me~eva na Teritoriji fudbalskog saveza Novog Sada stiglo se do finalnog me~a u kojem }e snage odmeriti Omladinac iz Stepanovi}a i @SK iz @abqa. @abqci su u finalu mini lige posle izvo|ewa penala eliminisali Budu}nost iz Golo`ana (6:4, 2:2), dok je Omladinac osvojio 12. mesto u Podru~noj ligi Novi Sad, mesto koje je vodilo u bara` (ispali su Slavija iz Novog Sada, [ajka{ iz Koviqa i Slavija iz Pivnica, a jo{ ranije od takmi~ewa je odustalo Stra`ilovo iz Sremskih Karlovaca).

Me~ Omladinac - @SK igra se danas od 18 sati u Srbobranu.

G. K.

SRBOBRAN, NOVI ^LAN VOJVO\ANSKE LIGE ZAPAD

Dva ran ga za ~e ti ri go di ne Malo ko je verovao posle jesewe sezone da }e na kraju takmi~ewa u Podru~noj ligi Novi Sad slaviti fudbaleri Srbobrana. Velike {anse za trijumf davane su Kabelu, Borcu iz [ajka{a, pa i Slaviji iz Novog Sada koja je na kraju, na veliko iznena|ewe, ispala iz lige.

Srbobrance su nekakako stidqivo pomiwali, svi su govorili da imaju sjajne uslove za rad, ali ne i ekipu za prvo mesto.

- Nismo ni mi na kraju jesewe sezone razmi{qali o vi{em rangu – obja{wava predsednik Srbobrana Ostoja Mihoq~i}. – Bili smo ~etvrti, znali smo da imamo solidan tim, ali ne i da mo`emo do prvog mesta. Nekako smo se u hodu prestrojili, na po~etku prole}nog prvenstva nanizali smo sedam pobeda, a na{i rivali su neplanirano izgubili nekoliko kqu~nih me~eva. Tek u fini{u sezone, kada smo remizirali sa Borcem u [ajka{u, bili smo svesni da }emo biti prvi.

Na kraju prvenstvo smo zavr{ili sa sedam bodova prednosti.

Srbobran je prakti~no novi klub, formiran je tek pre ~etiri godine po{to je zbog dugova prestao da postoji Elan.

- Mnogi nas i sada me{aju, mada nemamo nikakve veze s Elanom –

tvrdi Slavi{a Te{anovi} jedan od najva`nijih qudi u rukovodstvu Srbobrana. – Potpuno smo novi klub, krenuli smo iz posledwe lige, za ~etiri godine stigli smo do Vojvo|anske lige. Istina, imali smo divan objekat, ali zapu{ten. Brzo smo se dogovorili s op{tinom i krenuli s pravqewem tima. Ukqu~ili smo dosta volontera koji su napravili uslove za nesmetan rad i treninge. Aktivirali smo nekoliko starijih igra~a, otvorili {kolu fudbala

i vrlo brzo napravili respektabilnu ekipu. Nismo imali neki odre|en plan, jedino smo `eleli da se lopta i daqe kotrqa u Srbobranu, a uspesi su do{li u hodu.

Pored „@aba bara“ uvek su rasli dobri fudbaleri. Najpoznatiji izdanak srbobranskog fudbala je Josip Pirmajer, a me{tani s ponosom izgovaraju i imena Nasti}a, Debeqa~kog, Dun|erskog, Mudrinskog, Kataija, Milka Novakovi}a, Jablana, Dudvarskog, Beli}a ... koji su prve korake na-

Naj za slu `ni ji Dres Srbobrana nosilo je samo dvadesetak fudbalera, koji su stigli do sjajnih rezultata, ekipa je zabele`ili 18 pobeda, pet puta igrala nere{eno i isto tolikoputa izgubili, uz sjajnu gol razliku od 70 dati i svega 31 primqenim golom.

Plasman u Vojvo|ansku ligu izborili su: Vladan Jovanovi}, Borislav Ikra{ev, Miqan Torbica, Damir Popovi}, Neboj{a Ivanovi}, Nemawa Perendi}, Nova Brankov, Milorad Novakovi}, Zdravko Vujovi}, Dejan Vuzjanovi}, Nikola Romi}, Radoslav Roganovi}, Sa{a Glenxa, Sr|an To{i}, Nikola Stankov, Nikola Srdanov, Darko Konotar, Ervin Hodonicki i Slobodan Trivi}.

Bilo bi nepravedno ne pomenuti i upravu kluba koja je logistikom pomogla da se Srboranci na|e u vi{em rangu, a to su: Ostoja Mihoq~i} (predsednik), Slavi{a Te{anovi}, Nikola Antoni}, Dragan Orwakov, \urica Vra~ari} i Milan Kova~evi},a pored Dragana Matarugina u klubu kao treneri rade jo{: Mile Bo{wak, Nemawa Perendi}, Du{an Joli}, Novica Brankov i Zoran Krneti}.

Fud ba le ri Sr bo bra na no vi ~la no vi Voj vo |an ske li ge Za pad

u~ili na igrali{tu pored Kanala.

- Jo{ uvek ostaje `al za starim vremenima - ka`e biv{ii sportski direktor Jovica Te{i}. – Prvi klub je u Srbobranu osnovan 1921. godine, Elan je bio drugoliga{, a eto mi postojimo svega ~etiri godine, ali najva`nije je da smo sa~uvali fudbal i da deca imaju gde da igraju.

Trenutno u klubu radi {est trenera. Prvi tim vodi nekada{wi istaknuti igra~ kluba profesor Dragan Matarugin. Me|utim, pitawe je dali }e ostati na mestu {efa stru~wog {taba jer nema C licencu kioja je potrebna za Vojvo|ansku ligu.

- Na po~etku prvenstva tim je vodio Miroslav Kne`evi}, na polusezoni anga`ovali smo @eqka Novakovi}a, ali posle dva uzstopna poraza u me~evima sa Sutjeskom

i Omladincom, prijateqski smo se rastali - obja{wava Slavi{a Te{anovi}. - Poverewe smo ukazali Draganu Mataruginu, s kojim smo i u{li u Podru~nu ligu i nismo pogre{ili. Iako jo{ uvek nije siguran dali }e dobiti zenelo svetlo za vo|ewe tima, Matarugin uveliko sla`e kockice za novu sezonu.

- Sigurno je da }u upisati kurs za C licencu, nadam se da }e mi Savez dati {ansu da i daqe sedim na klupi Srbobrana – isti~e Dragan Matarugin. – Imamo solidan tim, to je spoj mladosti i iskustva, ali za Vojvo|ansku ligu potrebna su nam poja~awa. A wih moramo potra`iti sa strane. Istina, na{a [kola fudbala je sjajna, ali prvi rezultati }e sti}i tek za koju godinu. Zato smo i potpisali ugovor o saradwi s Hajdukom iz Kule. Na{ ciq je opstanak, ali ne}emo se zadovoqiti samo time, sve zavisi ka-

kav }emo tim napraviti, mo`da mo`emo i ne{to vi{e da uradimo.

Finansije su goru}i problem kao i u svim klubovima. Srbobranci imaju vrlo dobru saradwu sa lokalnom samoupravom , a tu su jo{ neki qudi, pre svih Zoran Mladenovi}, koji su obezbedili sredstva da klub nesmetano funkcioni{e.

Pripreme za novu sezonu Srbobranci po~iwu 12. juila kako isti~u prevashodni im je ciq da vrate publiku na stadion i da igraju dobar, kvalitetan i efikasan fudbal.

- Ekipa je dobro ukomponovana, atmosfera je sjajna, nadam se da }emo nastaviti s dobrim igrama – veli kapiten tima Nemawa Perendi}, fudbaler koji je nosio i dres Novog Sada i Big bula. – Nova liga je izazov za sve nas, nadam se da bismo uz adekvatna poja~awa mo`da mogli i da konkuri{emo za prva dva mesta u Ligi.

G. Kova~

SPORT

c m y

dnevnik

SELEKTOR SA[A BO[KOVI] O DOBIJAWU DOMA]INSTVA EVROPSKOG PRVENSTVA

sreda20.jun2012.

S DIREKTOROM SRPSKE REPREZENTACIJE MIODRAGOM JOTI]EM

Isto rij ski uspeh ve li ki pod sti caj

Igra ti kod ku }e je ve li ka oba ve za i pri ti sak Evrop ska ru ko met na fe de ra ci ja do de li la je na {oj ze mqi organizaciju `enskog kontinentalnog {ampionata (4 - 16. decembar) umesto Holandije, koja je nedavno odustala zbog finansijske situacije. U na{em taboru, me|u stru~nim {tabom i igra~icama, ovu vest su primili s odu{evqewem, imaju}i u vidu da }e za nepunu godinu u Srbiji biti odigrano i Svetsko prvensto. [ta

\urkovi}u, ali isto tako i svim onim qudima u gradovima doma}inima u Novom Sadu, Ni{u, Vr{cu i Beogradu, po~ev od {efova pa do volontera, koji su odradili ogroman posao - rekao je Bo{kovi}, a potom je izneo jo{ jedan podatak: - Organizacijom {ampionata pridobi}emo novu decu u rukometu.

Primera radi, kada smo igrali kvalifikacionu utakmicu za EP u Novom Sadu s Portugalijom do{ao

Sa{a Bo{kovi} i Jelena Eri}

^eka se `reb iz Monaka @reb za Evropsko prvenstvo bi}e odr`an u petak u Monaku, tokom EHF kongresa, a o eventualnim `eqama za rivale u grupi Bo{kovi} ka`e: - Naravno da bi bilo sjajno kada bismo za rivale dobili odgovaraju}e reprezentacije s kojima mo`emo ravnopravno da se nosimo.

Sada je nezahvalno baviti se prognozama. Najboqe je da sa~ekamo `reb. Bez obzira koga budemo imali za rivale u grupi najva`nije je da damo sve od sebe i da publika zadovoqna napusti na{e utakmice. ovo takmi~ewe u na{ij zemqi zna~i za srpski nacionalni tim utiske je izneo selektor Sa{a Bo{kovi}.

- Ovo je velika stvar za srpski rukomet, a samim tim i za nas koji smo direktni akteri tog velikog evropskog sportskog doga|aja. Na{ Savez je povukao pravi potez {to se prihvatio takvog odgovornog i zahtevnog posla samo nekoliko meseci posle organizacije Evropskog prvenstva za rukometa{e. S obzirom na to da nam je EHF posle mu{kog dodelio i `ensko prvenstvo to dovoqno govori o nama samima, kakvi smo bili doma}ini i organizatori.

Deo zasluga sigurno pripada ~elnicima RSS Marjanovi}u i

je veliki broj devoj~ica. Posle utakmice, one su strpqivo ~ekale u redu da uzmu autogram, a reprezentativke i mi iz stru~nog {taba, ne}ete verovati, ~ak sat i po vremena smo delili autograme i slikali se s wima. To nam se nije desilo nikada do sada. Polako po~iwemo da dobijamo obrise ozbiqnih i velikih reprezentacija, poput velesila Nema~ke, Danske...

Bo{kovi} podse}a da mu se po preuzimawu reprezetacije, spletom okolnosti, sam po sebi nametnuo ciq - osvajawe jedne od medaqa na Svetskom prvenstvu 2013. godine ~iji je Srbija doma}in.

- Dobijawem EP nije se promenio na{ krajwi ciq - osvajawe

svetske medaqe slede}e godine. U tom nekom planu, EP u Holandiji trebalo je da nam poslu`i da se {to boqe uigramo, sjedinimo, uo~imo nedostatke i to ispravimo do SP. Sada, kada smo mi iznenada postali doma}ini potrebno je da pove}amo na{e zahteve. Potrebno je da odigramo mnogo boqe, da damo maksimum, da poku{amo da prevazi|emo sebe i da napravimo rezultat o kome }e svi pri~ati.

U svakom slu~aju igrati kod ku}e ili u nekoj drugoj dr`avi nije isto.

- S jedne strane, igrati kod ku}e mo`e da predstvaqa veliki pritisak i obavezu, opet, s duge strane, to mo`e da bude i olak{awe, satisfakcija, jer publika zna da te ponese pa da pru`i{ ~ak i 200 posto svojih mogu}nosti. Ono {to je po meni najva`nije na ovom EP je to da odigramo maksimalno anga`ovano, borbeno, da poka`emo voqu i `equ. Pa ako to ne bude dovoqno za pobedu, bar }e publika utakmicu napustiti zadovoqna, {to }e za nas biti i najva`nije.

Kapiten na{e reprezentacije Andrea Leki} po`elela je da Srbija utakmice igra u Ni{u.

- Jo{ uvek nismo pri~ali na tu temu. Koliko je meni poznato praksa je da doma}in igra u najve}oj dvorani. Bez obzira gde god da bude igrala na{a reprezentacija uveren sam da }e dvorane biti pune. A na popuwenost dvorana veliki uticaj ima}e na{a igra i odnos - uverava Sa{a Bo{kovi}, a potom je dodao: - Za nas je najva`nije da {ampionat otvorimo pobedom. U prvoj utakmici za nas je najbitnije da pobedimo i da razbijemo maler. Za sada Srbija ima zastra{uju}i bilans na evropskim prvenstvima.

Na{a reprezentacija na {ampionatima Starog kontinenta odigrala je devet utakmica i ima isto toliko poraza. Zato je va`no da prekinemo tu neprijatnu tradiciju. Uz to, `eqa mi je da devojke pripreme i prvenstvo do~ekaju zdrave i da se dobro spreme.

Na`alost, ima}emo samo sedam dana u oktobru zajedni~kog rada, kao i dve sedmice pred po~etak {ampionata. Ali, {ta da radimo, kako je svima, tako }e biti i nama naglasio je selektor `enske reprezentacije.

Jovo Gali}

NA STARTU OLIMPIJSKOG TURNIRA

Or lo vi pro tiv Ame ra, la vi ce s Ki ne ski wa ma Od boj ka {i Sr bi je }e na star tu Olim pij skih iga ra igra ti sa Ame ri kan ci ma, a od boj ka {i ce Sr bi je sa Ki ne ski wa ma ob ja vi la je ju ~e Svet ska od boj ka {ka fe de ra ci ja (FIVB).

Mu {ka se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je }e u Lon do nu u pr vom ko lu B gru pe (29. ju la) igra ti sa SAD-om, ak tu el nih Olim pij skih pr va ka, od 17.45 ~a so va po na {em vre me nu. Sr bi ja }e u dru gom ko lu (uto rak, 31. jul) igra ti s Tu ni som (10.30), u tre }em ko lu (~e tvr tak, 2. av gust) s Ne ma~ kom (10.30). Ri val Sr bi ji u ~e tvr tom ko lu (su bo ta, 4. av gust) bi }e Bra zil (23), a u po sled wem pe tom ko lu (po ne de qak, 6. av gust), Ru si ja od 12.30 ~a so va po na {em vre me nu. @en ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u pr vom ko lu B gru pe igra }e s Ki nom (su bo ta, 28. jul) od 12.30 ~a so va po na {em vre me nu. U dru gom ko lu (po ne de qak, 30. jul), Sr bi ja }e igra ti s Ju `nom Ko re jem (12.30), u tre }em ko lu (sre da, 1. av gust) s Tur skom (15.45). Ri val Sr bi ji u ~er tvr tom ko lu (pe tak, 3. av gust) bi }e SAD od 21 ~as,

Od boj ka {i ce Sr bi je

a u po sled wem pe tom ko lu (ne de qa, 5. av gust), Bra zil od 23 ~a sa po na {em vre me nu.

Pla sman u ~e tvrt fi na le iz bo ri }e po ~e ti ri se lek ci je iz obe gru pe.

Ko la {i nac: Ho }u me da qu na EP i fi na le u Lon do nu Srp ski olim pi jac Asmir Ko la {i nac re kao je da su mu glav ni ci qe vi ove se zo ne osva ja we me da qe na Evrop skom pr ven stvu u Hel sin ki ju i pla sman u fi na le Olim pij skih iga ra u Lon do nu.

- Ci qe vi su uvek ve li ki, uvek ih ta ko po sta vqam. S ob zi rom na tre nut nu for mu i na to ka kva }e ona tek da bu de, o~e ku jem bor bu za me da qe. To

po tvr |u ju i mo ji re zul ta ti.

Ima par ba ca~a ko ji tre nut no ima ju bo qi re zul tat od me ne, ali sam ih po be |i vao i ove i pro {le go di ne. Sa pra vom o~e ku jem osva ja we me da qe, ako ne bu de me da qa sad, bi }e jo{ pri li ke - re kao je Ko la {i nac Ta nju gu.

Pr vi iza zov za Ko la {in ca bi }e Evrop sko pr ven stvo u Hel sin ki ju od 27. ju na do 2. ju la. To tak mi ~e we je po sled wa pro ve ra pred OI u Lon do nu.

19

Na {a kik boks re pre zen ta ci ja je ekip ni pr vak sve ta u naj te `oj di sci pli ni K1. Sr bi su u fi na lu sa vla da li ne pri ko sno ve ne Ru se sa 3:2 i u{li u isto ri ju, jer ovo je bi lo pr vo tak mi ~e we ko je je or ga ni zo va la VA KO PRO fe de ra ci ja. Svi na {i bor ci ima li su ogro man udeo u ovoj po be di, kao i qu di ko ji ru ko vo de ovim spor tom.

Mi o drag Jo ti} je di rek tor na {e re pre zen ta ci je i iz u zet no je za do vo qan zbog sve ga.

- Ovo je pr vo tak mi ~e we, u ko jem je u~e stvo va lo osam naj u spe {ni jih re pre zen ta ci ja na sve tu - is ta kao je Jo ti}. - VA KO PRO fe de ra ci ja `e li da kik boks dig ne na jo{ vi {i ni vo, ali i zbog tak mi ~a ra ko ji po sti `u iz u zet ne re zul ta te u ama ter skoj kon ku ren ci ji i ne zna ju {ta }e da qe. Svet ska li ga, ko ja je or ga ni zo va na po ugle du na te ni ski Dej vis kup, do ne la je jo{ ve }u sve `i nu, ali i re kla mu ovom bo ri la~ kom spor tu. ^i me se ru ko vo di la na {a se lek ci ja u tak mi ~e wu?

- @e le li smo da se pri ka `e mo sve tu u {to lep {em sve tlu

i us pe li smo. De kla si ra li smo Gr ke i Ru mu ne sa po 4:1. U Bu ku re {tu su nas svi gle da li s ne k im ni p o d a {ta v a w em, ali smo Ru mu ne pro sto raz bi li na wi ho vom rin gu i po ka za li svi ma ko je ko.

Ka k o ste se spre ma li za ve li ko fi na le?

- Zna li smo da taj me~ ne }e bi ti ni ma lo lak i ni ko ni je ra ~u nao na to da }e mo sla vi ti s ve li kim re zul ta tom, jer na spram nas bi l i su iz u zet ni Ru si. Pret po sta vqa li smo da }e bor be bi ti te {ke i ne iz ve sne. Mi o drag Jo ti} Taj pri t i s ak se od r a z io i na sam kva l i t et.

- Ja ne pam tim to li ko po Ipak, ovo je ne ki re a lan re vre da ar ka da. Vaq da se sve ta zul tat, a su |e we je bi lo na vi ko po tre fi lo, jer svi tak mi so kom ni vou. Ru si ni su ima li ~a ri pru `a li su sve od se be u ni ka kvih pri med bi. `e qi da po be de. Re ci mo, Ru si Ot kud to li ko po vre da ar ka su du go kal ku li sa li oko to ga da? ko ga da su pro sta ve Ne na du Pa go ni su. Pr vo su ka za li da }e mu se su pro sta vi ti je dan, pa on da dru gi bo rac, a do {ao je No vo sa |a ni od lu ~i va li sna `ni Kur ban Oma rov. Na rav no, Pa go nis ga je br zo po Ka ko ko men ta ri {e te to da su dvo ji ca no vo sad skih bo ra ca od sla sa rin ga, jer ga je raz o ru lu ~i va li me ~e ve? `ao ra zno vr snim udar ci ma i - Na rav no da mi je dra go. U me ~e vi ma s Gr ci ma i Ru mu ni ma od po se kao mu ar ka du i Oma rov je lu ~u ju }e po e ne do neo je Uro{ Bo go je vi}, ko ji je u du e lu s Ru si ma bor bu pre dao - na gla sio je Mi po ra `en. U fi na lu u~i nio je to od li~ ni Ne nad Pa go nis. Le po je o drag Jo ti}. {to su da li zna ~a jan do pri nos uspe hu.

M. Pavlovi}

U SUBOTU U JEZERU OSNIVA SE BK „BRA]A KA^AR”

Le gen de go sti re vi je

U su bo tu u Je ze ru (Re pu bli ka Srp ska) osno va }e se Bok ser ski klub „Bra }a Ka ~ar”, jer i Ta di ja i Slo bo dan su sa tih pro sto ra. Ve li ka je to ~ast za dvo ji cu biv {ih {am pi o na i le gen di svet skog pe sni ~e wa. Tim po vo dom odr `a }e se i me |u na rod na re vi ja ple me ni te ve {ti ne.

U toj op {ti ni obe }a va ju da }e ovo bi ti tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja, ko ja se odr `a va po vo dom Vi dov dan skih sve ~a no sti, jer Vi dov dan je Kr sna sla va Je ze ra.

- Na re vi ji }e u~e stvo va ti bok se ri iz Sr bi je, Slo ve ni je, Hr vat ske i BiH - is ta kao je Ta di ja Ka ~ar. - Spe ci jal ni go sti bi }e Slo bo dan Ka ~ar, Dra go mir Vuj ko vi}, Mir ko Pu zo vi}, Mar jan Be ne{ i An te Jo si po vi}. Or ga ni za tor je po zna ti pri vred nik iz Je ze ra Du {an [a jin, u ~i jim pro sto ri ja ma }e se me~ i odr `a ti.

Na ring }e iza }i se dam se ni or skih i dva pa ra mla dih pe sni ~a ra, a Mi lan - Mi ki Mi lo vac, ko ji je ta ko |e s tih pro sto ra, bi }e tre ner eki pe iz Sr bi je.

- Ovo je dru gi put ka ko u~e stvu je mo na ovoj re vi ji - re kao je Mi lo vac. - Na {a du `nost je da da mo po dr {ku qu di ma, jer oni `e le da ova ma ni fe sta ci ja pre ra ste u jak me |u na rod ni tur nir.

Za na {eg bor ca Ne na da Zam fi -

ro vi }a bi }e ovo do bar test pred me |u na rod ni tur nir „Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca” za mla de.

Dra go mi je {to }e se na rin gu

Mi lan Mi lo vac

po ja vi ti i iz van red ni Zo ran Mi tro vi}, ko ji je imao kra }u pa u zu.

Ube |en sam da }e we go va bor ba bi ti spek ta ku lar na. @e lim i da se za hva lim go spo di nu [a ji nu na pod sti ca wu bok sa u Re pu bli ci Srp skoj. Ove go di ne otva ra se i BK „Bra }a Ka ~ar” u Je ze ru.

Na re vi ji bi }e na gra |e ni naj bo qi bok ser, teh ni ~ar i naj bor be ni ji par.

M. Pavlovi}

LIGA SRBIJE

Je le na Eri} naj bo qa u [i du Dvo je tak mi ~a ra kra q e va~ k og Me tal ca osvo ji lo je pr va me sta u dve od ~e ti ri tr ke Li ge Sr bi je u drum skom bi ci kli zmu „Pu te vi ma Sa ve [u ma no vi }a“ u [i du. U ju ni or skoj kon ku ren ci ji sla vio je Mi lo{ Bo ri sa vqe vi}, dok je naj bi qa bi ci klist ki wa bi la Je le na Eri}. Pr va dva me sta u ka det skoj tr ci pri pa la su go sti ma. Sla vio je mla di bi c i k li s ta iz Vin k o va c a Bru no Kri sti}, dru go me sto pri pa lo je vo za ~u BSK iz Ba wa lu ke Du {a nu Ka la bi.

Tre }i je bio Mi lan Dra go je vi} iz su bo ti~ kog Spar ta ka ko ji je osvo jio i naj vi {e bo do va za Li gu Sr bi je kao naj bo qe pla si ra ni tak mi ~ar iz Sr bi je. Kod mla |ih ka de ta tri jum fo vao je Al min Ho xi} (Tr na va, No vi Pa zar).

Za sve u~e sni ke iz Sr bi je, a bi lo ih je bli zu 100, ova tr ka bi la je do bra pro ve ra pred dva naj zna ~aj ni ja do ga |a ja pr vog de la se zo ne, [am pi o na te Sr bi je u vo `wi na hro no me tar u su bo tu u Kra qe vu na Be ra nov cu i u drum skoj vo `wi u ne de qu u ^a~ ku.

PRED ME\UNARODNI TURNIR „VOJVO\ANSKA ZLATNA RUKAVICA”

Iz u zet na pro ba za Svet sko pr ven stvo Ak tiv no sti oko or ga ni za ci je ju bi lar ne 30. me |u na rod ne „Voj vo |an ske zlat ne ru ka vi ce” u bok su za mla de, ula ze u fi ni{. Ovo tak mi ~e we uvr {te no je u ka len dar Evrop ske bok ser ske fe de ra ci je, za pe ni ~a re sta re 17 i 18 go di na. Pr vi put na ring }e iza }i i de voj ke, a tak mi ~e we }e se odr `a ti od 5. do 9. ju la u No vom Sa du i @a bqu.

- Ovo je je dan od naj ja ~ih tur ni ra u Evro pi is ta kao je ~lan Or ga ni za ci o nog od bo ra Ta di ja Ka ~ar. - Slo bod no mo gu da ka `em da }e ove go di ne tak mi ~e we bi ti iz u zet no kva li tet no, jer po slu `i }e mla dim rat ni ci ma rin ga kao jed na od iz u zet nih pro ba pred Svet sko pr ven stvo, ko je }e se odr `a ti u ok to bru. Na rav no, u ja koj kon ku ren ci ji bo ri }e se i pro {lo go di {wi i pret pro -

Ta di ja Ka ~ar

{lo go di {wi osva ja ~i tro fe ja Va wa Ba ~i}, ko ji je i u se ni or skoj se lek ci ji Sr bi je, i De nis Me me to vi}. Obo ji ca su ~la no vi su bo ti~ kog Spar ta ka. Ta ko |e, mno go o~e ku je mo i od tak mi ~a ra BK No vi Sad Ne na da Zam fi ro vi }a i jo{ ne kih mo ma ka.

Or ga ni za to ri o~e ku ju ve li ku po dr {ku od Iz vr {nog ve }a AP Voj vo di ne i Gra da No vog Sa da.

- Oni su uvek po ma ga li ovaj tur nir, jer kva li tet ne }e iz o sta ti. Na ring }e iza }i kom plet na se lek ci ja Ru si je, za tim Ma |a ri, Nem ci, Ma ke don ci, Ki pra ni, se lek ci ja BiH, Hr vat ska, Slo ve ni ja, Ho lan di ja, [ved ska, Ka zakhstan, Ru mu ni ja, a o~e ku je se jo{ ne ko li ko ze ma qa. Na rav no, u~e stvo va }e i na {i mom ci i de voj ke - na gla sio je Ta di ja Ka ~ar.

M. P.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda20.jun2012.

MEMORIJAL MIHAILA TAQA

Ka ru a na u vo| stvu Tri ko la pre kra ja na Ta qe vom me mo ri ja lu, ko ji se igra u Mo skvi, Fa bij a no Ka ru an a se neo ~e ki va no na {ao u vo| stvu, po {to su Mo ro ze vi~ i Kram nik do `i ve li ne ko li ko uza stop nih po ra za.

Pla sman: 1. Ka ru a na 5, 2-3.

Kar lsen, Ra xa bov 4,5, 4-7. Mo ro ze vi~, Gri {~uk, Kram nik, Mek {ejn 4, 8-9. Na ka mu ra, Aro wan 3,5, 10. To ma {ev ski 3.

VOJVO\ANSKE LIGE

Gru pa Ba~ ka

Re zul ta ti 6. ko la: Pri gre vi ca - Ba~ ka Pa lan ka 5,5:2,5, Vul kan Pro tek tor (Apa tin) - Omla di nac (Ku cu ra) 4:4, BT[K (Ba~ ka To po la) - Rad ni~ ki (Baj mok) 4:4, Sen ta - Her ce go vac (Gaj do bra) 4,5:3,5, Pa no ni ja - Sr bo bran 2:6, Adi ce (No vi Sad) – Voj vo di na (No vi Sad) 3:5.

Pla sman: 1. Voj vo di na 18 (35), 2. Sr bo bran 13 (31), 3.

Adi ce 12 (29), 4. Sen ta 12 (26,5), 5. Her ce go vac 12 (25,5(-), 6. Omla di nac 8 (20,4(-), 7. Ba~ ka Pa lan ka 6 (20,5), 8. Pri gre vi ca 5 (21,5), 9. Vul kan Pro tek tor 5 (19), 10. Rad ni~ ki 4 (21,5), 11. BT[K 4 (17), 12. Pa no ni ja 1 (13).

Gru pa Ba nat Re zul ta ti 6. ko la: Pro le ter (^o ka) - “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) 1,5:6,5, “Ba ta ]o si}” (Opo vo) - “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No vo Se lo) 5:3, Bi le }a nin (Se ~aw) - Na pre dak (^e ste reg) 4:4, Ali bu nar - Naf ta gas 2 (Ele mir) 4:4, PA[K (Pan ~e vo) - Ru san da (Me len ci) 4,5:3,5, Ko va ~i ca - Slo ga (Plan di {te) 4:4.

Pla sman: 1. “Bo ra Ko sti}” 18 (34), 2. “Ba ta ]o si|” 18 (33), 3. PA[K 13 (28,5), 4. Bi le }a nin 11 (25,5), 5. Ali bu nar 10 (26), 6. “Bo ra Iv kov” 7 (23), 7. Pro le ter 6 (19,5), 8.

Ru san da 5 (22), 9. Na pre dak 4 (20,5), 10. Ko va ~i ca 3 (21), 11. Naf ta gas (2) 2 (18), 12.

Slo ga 2 (17).

[AMpIONAT SVETA ZA @ENE

Kru ne Ste fa no voj i Gu ni ni U Ba tu mi ju, u Gru zi ji, ne dav no je, pod po kro vi teq stvom Aso ci ja ci je {a hov skih pro fe si o na la ca, odr `an svet ski {am pi o nat za `e ne u ubr za nom i br zo po te znom {a hu. Tur nir je bio neo bi ~an po {to su se, me |u 50 u~e sni ca, za ta blom sre le pet svet skih {am pi on ki iz ra znih pe ri o da u kla si~ nom {a hu. Me |u u~e sni ca ma je bi la i 71-go di {wa No na Ga prin da {vi li, “kra qi ca maj ka” {a hov ske za jed ni ce. Ve li ka {am pi on ka, kru ni sa na jo{ pre po la ve ka po no vo je se la za {a hov sku ta blu. “Gens una su mus” je u pra vom smi slu bio mo to we nog u~e {}a jer je na oba tur ni ra No na za vr {i la iza da le ko mla |ih ko le gi ni ca. Do bre su bi le i tak mi ~ar ske na gra de: pr vo me sto u ra pi du vre de lo je 12.000 do la ra, a u br zo po te znom {a hu 10.000 do la ra. Po seb no su atrak tiv ne bi le dve {am pi on ske kru ne, od sre bra, ali po zla }e ne.

Ko na~ no sta we (11 ko la) u ubr za nom {a hu: 1. Ste fa no va

pROBLEM BR. 394

Be li da je mat u dva po te za Jo zef Baj tai Neps a va, 1935.

Re {e we pro ble ma br. 393 (A. Archambault, La Presse, 1901.) sa po zi ci jom: be li – Kc3, Da6, Tc7, Lg8; cr ni – Ke5; je 1.Df2! Na 1...Ke4 sle di 2.Te7 mat. Na 1...Kd6 sle di 2.Df4 mat.

I `e ne pre vi |a ju, zar ne

Hou–Jildiz [pan ska par ti ja An to a ne ta Ste fa no va

8,5 (Bu gar ska), 2-4. Ko ste wuk, Ko ne ru, Lah no 8, 5-6. A. Mu zi ~uk, Dro no va li 7,5, 7. Xag nid ze 7, 8-16. Kra mling, @ao, Guo, Pe~, Tan, Ja va ki {vi li, @u ko va, @u, T. Ko zin ce va 6,5, itd.

De ce ni ja ra da

stor ski kan di dat Qu bi {a Ku zma no vi}, ima ti jo{ bo qe uslo ve za rad. A na ra stan ku, pred ras pust, odr `a no je pr ven stvo {ko le. Bi lo je tu i ma to va i pa to va, i ra do sti i su za, ali pe ha ri su na kra ju oti {li u pra ve ru ke. Ne }e mo ni kog po seb no da hva li mo jer - me da qa je bi lo za sve!

Pla sman: 1. De jan Omor jan 6, 2-3. Ste fan Maj sto ro vi}, Ni ko -

Ko na~ no sta we (15 ko la) u ubr za nom {a hu: 1. Gu ni na (Ru si ja) 13, 2-3. @u ko va, A. Mu zi ~uk 10,5, 4.

Ko ste wuk 10, 5-7. Ste fa no va, Xag nid ze, Ding 9,5, 8-13. Lah no, ^i bur da nid ze, Tan, Lo mi ne i- {vi li, Me lia, U{e ni na 9, itd.

JU@NOBA^KA LIGA Re zul ta ti 5. ko la: Bu ba ma ra (No vi Sad) - Bu du} nost (Na daq) 6,5:1,5, Ti tel - An pa san (No vi Sad) 4:4, Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) – Zma je vo 5:3, Mla de no vo - „64“ (No vi Sad) 3,5:4,5, Haj duk (^u rug) – Te me rin 1,5:6,5, „Mi hail Taq“ (Ve ter nik) – Vr bas 3,5:4,5.

Re zul ta ti 6. ko la: Bu du} nost – An pa san 2,5:5,5, Zma je vo – Ti tel 4:4, „64“ – Su tje ska 5:3, Te me rin – Mla de no vo 4:4, Vr bas – Haj duk 5,5:2,5, Bu ba ma ra - „Mi hail Taq“ 6:2.

Pla sman: 1. An pa san 16 (32,5), 2. Vr bas 16 (29,5), 3. Bu ba ma ra 15 (33), 4. Te me rin 10 (27), 5. Ti tel 9 (23(-), 6. Su tje ska 7 (25,5), 7.

Zma je vo 7 (22), 8. “64” 7 (21), 9.

Mla de no vo 7 (17,5(-), 10. “Mi hail Taq” 3 (20), 11. Haj duk 3 (17), 12. Bu du} nost 0 (12).

JU@NOBANATSKA LIGA, GRUpA VR[Ac Re zul ta ti 4. ko la: Gre be nac – O[K Vr {ac 6:2, Iz bi {te – Agro ste pa 3,5:4,5, Uni rea - ^o kot (Gu du ri ca) 6:2, Ba na tul (Lo kve) – Be la Cr kva 3:5.

Pla sman: 1. Uni rea 12 (22,5), 2. Agro ste pa 9 (19), 3. Be la Cr kva 9 (18,5), 4. ^o kot 7 (17), 5.

Ba na tul 4 (13,5), 6. Gre be nac 3 (14,5), 7. Iz bi {te 2 (15), 8.

O[K Vr {ac 0 (7).

Gru pa Srem Re zul ta ti 6. ko la: “Car Uro{“ (Ja zak) – Sta ra Pa zo va (2) 4:4, Ba nov ci Du nav 2:6, Rad n i~ k i ([id) 5:3, Bo rac (Ve li ki Ra din ci) - LSK (La } a r ak) 4,5:3,5, Ce ment (Be o ~in) Ba no {tor 4:4, Slo ga (In |i j a) - Haj d uk (Be { ka) 3,5:4,5, Sre m ac (Voj k a) slo bo dan.

Pla sman: 1. Ba nov ci Du nav 15 (28), 2. “Car Uro{“ 11 (27,5), 3. Haj duk 10 (22(), 4. Ce ment 10 (20,5(-),5.

Sta ra Pa zo va (2) 9 (24,5), 6. Rad ni~ ki 8 (25), 7. Sre mac 7 (17,5(-), 8. Bo rac 5 (22,5), 9. LSK 4 (20(-), 10.

Ba no {tor 2 (17(-), 11. Slo ga 1 (15,5(-).

ANALIZIRANE pARTIJE

U Ka za nu (Ru si ja) je u to ku Gran pri za `e ne. U~e stvu ju naj ja ~e svet ske {a hist ki we pred vo |e ne {am pi on kom Ji fan Hou. Igra se kru `ni tur n ir sa 12 {a h ist k i w a.

Na grad ni fond iz no si 40.000 evra. U dru gom ko lu do go di la se sen za ci ja tur ni ra jer je Tur ki wa Jil diz Be tul Ke mre neo ~e ki va no po be di la svet sku pr va ki wu u par ti ji obo stra nih pre vi da.

[AH U NOVOSADSKOJ [KOLI „KOSTA TRIFKOVI]”

Pre li sta va mo [a hov ski gla snik iz pe de se tih go di na pro {log ve ka. I ta da se pi sa lo i go vo ri lo o ak ci ji “[ah u {ko le”, kao i pre de se tak go di na, kao i pre par go di na. Eufo ri~ no su se na ja vqi va le ak ci je, {tam pa li se po seb ni ux be ni ci, kao da su auto ri iz mi sli li ne {to epo hal no {to se pre wih ni ka da i ni ko ni je se tio. Ak ci ja, kao i sva ka jef ti na ras pro da -

dnevnik

Po la zni ci {a hov ske {ko le u O[ „Ko sta Trif ko vi}”

SEVERNOBA^KA LIGA

ja, tra ja la je dok se za li he ni su po tro {i le. Me |u tim, ima jed na {ko la u No vom Sa du, Osnov na {ko la “Ko sta Trif ko vi}”, ko ja ni je uve la {ah u oba ve zan na stav ni pro gram, ni ti kao iz bor ni pred met, ali ne gu je {ah ve} pu nu de ce ni ju. I di ~i se us pe si ma svo jih {a hi sta i ce ni wi ho ve re zul ta te jed na ko kao i uspe he dru gih svo jih u~e ni ka na tak mi ~e wi ma u he mi ji, isto ri ji, ma te ma ti ci... U to smo se ne dav no uve ri li ka da je po no sni di rek tor {ko le, Mi lan Spa so je vi}, po de lio di plo me i na gra de naj u spe {ni jim |a ci ma. Ovo go di {wi {am pi o ni Voj vo di ne za slu `i li su to. Od je se ni ima }e i svoj {a hov ski ka bi net u ko me }e wi hov u~i teq i tre ner, maj -

la Pa ni} 5,5, 4-6. Lu ka [er be xi ja, Da vid Ada mo vi}, Da vid Omor jan 5, 7-10. Ma {a Mi li vo je vi}, Jo van [er be xi ja, Alek san dar Zdrav ko vi}, Ivan Gro zni ca 4,5, 11-16. Iva Vuj kov, Vuk Vi }en ti}, Du {an Pe ja no vi}, Ga vri lo @iv ko vi}, Mar ko Ro si}, Haj do Ko ta 4, 17. Du {an Ra ji} 3,5, 18-26. Na da Pav ko vi}, Alek san dar No va ko vi}, Va wa Ga `o, Og wen Mir ko vi}, Du {an Va si}, Mi le na Ro si}, Jo van No va ko vi}, Du {an Pre do je vi}, Mi o drag Dra gu ti no vi} 3, 27.

Ko sta Dra ga{ 2,5, 28-31. Da mjan Ni ko li}, Fi lip Mi haj lo vi}, Ili ja Ar se nin, Mi ha i lo Pap 2, 32-33. Mi lan Mu ti}, Jo va na Ve se li nov 1,5, 34. Bo ja na ^u di} 1 poen.

B. D.

Re zul ta ti 6 ko la: @ed nik (Sta ri @ed nik) – Si vac 1,5:6,5, Po ti sje (Ka wi `a) – Ada 4,5:3,5, Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka) 3,5:4,5, Mla dost (Oxa ci) - “@a ki Jo `ef” (Sta ra Mo ra vi ca) 4:4, “Mi lo{ Ra ki}” (Rat ko vo) - Po let (Ras ti na) 2,5:5,5, Bez dan - Haj duk (Ku la) 4:4.

Pla sman: 1. Si vac 16 (34,5), 2.

Bez dan 14 (26,5), 3. “Mi qo Vu jo vi}” 13 (25,5), 4. Mla dost 9 (27), 5. “@a ki Jo `ef” 8 (24,5), 6. Po let 8 (23,5), 7. Haj duk 7 (25), 8. Ada 7 (20), 9. Elek tro voj vo di na 5 (24), 10. Po ti sje 5 (20,5), 11. “Mi lo{ Ra ki}” 4 (21,5), 12. @ed nik 1 (15,5).

ME\UOp[TINSKA LIGA SOMBOR

ME\UOp[TINSKA LIGA SUBOTIcA

SEVERNOBANATSKA LIGA

Re zul ta ti 5. ko la: Si vac (2) Po let 2 (Ras ti na) 1,5:6,5, Ba~ ki Breg - Po let (Ka ra vu ko vo) 3,5:4,5, Li par - „Bo go qub Mi haj lo vi}“ (Sta ni {i}) 5:3, Ka ra vu ko vo - Le me} (Sve to zar Mi le ti}) 6,5:1,5, Ra van grad ske aj ku le (Som bor) - Alek sa [an ti}5,5:2,5.

Pla sman: 1. Ra van grad ske aj ku le 13 (27,5), 2. Ka ra vu ko vo 13 (24,5), 3. Po let (Ras ti na) 10 (23), 4.

Si vac (2) 9 (19,5), 5. Po let (Ka ra vu ko vo) 8 (19,5), 6. Li par 7 (23), 7. „Bo go qub Mi haj lo vi}“ 6 (20,5),), 8. Alek sa [an ti} 4 (18,5), 9. Le me{ 1 (12), 10. Ba~ ki Breg 0 (12).

Re zul ta ti 3. ko la: Gu na ro{ Je vrej ska op{pti na (Su bo ti ca) od lo `e no, Ba {ka 2 (Pa ~ir) Sen ta (2) 2,5:5,5, BT[K 2 (Ba~ ka To po la) - Rad ni~ ki (Tor wo{) 4,5:3,5, Spar tak 2 (Su bo ti ca) - Tr go pred (Baj mok) 4:4.

Re zul ta ti 4. ko la: Je vrej ska op{pti na - Sen ta (2) 3:5, Rad ni~ ki - Ba {ka (2) 5,5:2,5, Tr go pred - BT[K (2) 3:5, Gu na ro{ Spar tak (2) 5:3.

Pla sman: 1. Sen ta (2) 12 (21,5), 2. Rad ni~ ki 9 (19,5), 3.

BT[K (2) 7 (15), 4. Gu na ro{ 6 (12(-), 5. Je vrej ska op{pti na 4 (13,5(-), 6. Ba {ka (2) 2 (13), 7.

Spar tak (2) 1 (13,5), 8. Tr go pred 1 (12).

Re zul ta ti 6 ko la: 2. Ok to bar (Ku ma ne) - Pro le ter (Zre wa nin) 4,5:3,5, Ma dost (Ban. De spo to vac) Mla dost (Bo ~ar) 4:4, No vi Kne `e vac - Le hel (Mu `qa) 2:6, Zla ti ca - Je din stvo (E~ ka) 4:4, Kra ji na (Kra ji {nik) - Mla dost (Lu ki }e vo) 7,5:0,5, Bu du} nost (Srp ska Cr wa) - Rad ni~ ki (Ki kin da) 3,5:4,5.

Pla sman: 1. Kra ji na 18 (36,5), 2.

Le hel 13 (30,5), 3. Mla dost (Bo ~ar) 10 (27), 4. 2. ok to bar 10 (25,5), 5. Mla dost (Ban. De spo to vac) 9 (26,5), 6. No vi Kne `e vac 9 (21), 7.

Mla dost (Lu ki }e vo) 8 (21), 8. Pro le ter 7 (23), 9. Rad ni~ ki 6 (25,5) 10. Bu du} nost 5 (20,5), 11. Zla ti ca 5 (19), 12. Je din stvo 1 (12).

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Lc5 6.c3 b5 7.Lc2 d5 8.e:d5 D:d5 U mno gim va ri jan ta ma [pan ske par ti je, ukqu ~u ju }i ovu, igra vr lo br zo po pri ma o{tru bor bu.

Ov de je cr na na pa la cen tar i iz gle da lo je kao da je ste kla bo qi raz voj – ali we na sla bost je ne ro ki ra ni kraq ko jeg }e be la na pa da ti s tem po vi ma.

9.d4 e:d4 10.Lg5 (10.Te1+ Kf8 vi di pret hod ni ko men tar) 10...Lg4 11.L:f6 L:f3 12.Te1+ Kf8 (12...Kd7!?)

13.Lb3! Va ` an me | u p o t ez, bez ko jeg je be la ve ro vat no lo {i ja.

13...De4 14.L:g7+?! Isu vi {e ri skant no. 14.L:d4 S:d4 15.T:e4 L:d1 16.L:d1 Se6 17.Sd2 da je be loj pred nost.

Top na h8 bi mo gao za ne ko li ko po te za da se vra ti u igru, me |u tim, do ta da be la mo `e da vr {i pri ti sak na da mi nom kri lu. Ov de su se Ko t ro n i a s i Ma m e | a r ov 2007. spo ra zu me li na re mi.

14...K:g7 Sa da }e mo vi de ti da li Jil diz zna va ri jan tu ili se sa mo pra }a ka. Ni je se la k o pri p re m i t i pro t iv svet ska pr va ki we!

15.g:f3? A ovo je iz u vi {e am bi ci o zno. Be la je mo gla da igra 15.T:e4 L:d1 16.L:d1 The8 ali je ja sno da bi ta da cr na ima la ini ci ja ti vu.

15...Df5 16.Sd2? Be la `e li da za vr {i raz voj, ali ova

sa mo ob ma na }e je sta ja ti fi gu re.

16...d:c3 17.b:c3 Tad8?!

17...Thd8 18.Kh1 Df4 je bi lo su p er i o r n i j e, jer cr n a bi ima la h8-po qe za svog kra qa.

18.Kh1 Df4 19.Te4 D:d2 20.Dg1+ Kf8 21.Dg4! Ve o ma sna la `qi vo. Ovaj po tez kre i ra se ri ju pret wi ukqu ~u ju }i na pad na sla bo po qe f7.

Cr na mo ra da bu de opre zna.

Uko l i k o re { i pro b le m e znak je da se ra di o ja koj igra ~i ci, ~ak i ka da se na la zi u naj go roj si tu a ci ji.

21...Dd6?? Ne sre} no oda bran po tez ko ji ju je mo gao sta j a t i gu b it k a par t i j e.

21...L:f2 22.L:f7 D:c3 bi for s i r a l o be l u da na | e spek ta ku lar no 23.Tg1! a cr na bi mo gla da po ku {a sa Df6 ili da re mi zi ra sa L:g1.)

22.Dh5?! 22.Df5!+- Ne m a do brog na ~i na da se od bra ni f7-po qe sve dok je lov cu na c5 po t reb n a za { ti t a.

22...Td7 23.Te6 Be la vra }a fi gu ru i pre la zi u do bit ni~ ki na pad.

22...Td7 23.Tae1? 23.Td1 je bi lo do voq no da be loj ga ran t u j e pred n ost. Ona bi ima la ma wak ma te ri ja la ali bi we ne pret we bi le ve o ma ja ke. 23...D:d1+ 24.L:d1 T:d1+ 25.Kg2 Tg8+ 26.Kh3 i be la sa da ima dvo s tru k u pret w u D:c5+ i Dh6+ 23...L:f2! Cr na pre la zi na glav ni ko lo sek! Ovaj po tez je ne u s tra { iv, pre s ta j e pret wa sa g1. Sa da je be la ta ko ja tre ba da raz mi {qa o spa sa va wu po zi ci je.

24.Td1?? Ovo je sad pre ka sno. 24.Te8+ Kg7 25.T:h8 Dg6!

(25...K:h8 26.Lc2 h6 27.Te8+ sa iz ne na |u ju }im do bit kom.)

26.D:g6+ h:g6 i cr na ima vi {e ne go do voq nu kom pen za ci ju za ovu iz me nu. Do bre, ak tiv ne fi gu re, bo qa struk tu r a i bo q a ko o r d i n a c i j a fi gu ra za za vr {ni cu.

24...Dg6! Le p o uto ~ i {te.

Top na d7 je ta bu pa be la mo ra da me wa da me. Do bi ja lo je i 24...Tg8.

25.D:g6 T:d1+ Me |u {ah, da se uzme dah. Kon cen tra ci ja sto po sto, a osta lo je pro sto.

26.L:d1 h:g6 27.Lb3 Lc5 28.Kg2 Ld6 29.h3 Th5 30.a4 Te5 31.Th4 Te2+ 32.Kf1 Te3 33.a:b5 a:b5 34.Ld5 Se7 Ka kva zbr ka na par ti ja! Mno ge va ri jan te su ima le da se ra ~u na ju, ali hra bra igra cr ne je na gra |e na vred nim po e nom.

0:1 Ko men tar: A. Ramirez Pri pre mio: B. Dankovi}

[AJKA[KA LIGA Re zul ta ti 2. ko la: Bu di sa va - Haj duk (Gar di nov ci) 4:4, [aj ka{ - Pion (Be ~ej) 5,5:2,5, Omla di nac (@a baq) - Ju go vi} 2 (Ka}) 5:3, Slo ga (Lok) –[aj ka{ (Ko viq) 1,5:6,5.

Re zul ta ti 3. ko la: 1.[aj ka{ (Ko viq) - Bu di sa va 4,5:3,5, Ju go vić (2) – Slo ga 7,5:0,5, Pion – Omla di nac 5,5:2,5, Haj duk – [aj ka{ 2:6.

Pla sman: 1. [aj ka{ 9 (19), 2. Pion 6 (15,5), 3. Omla di nac 6 (13,5), 4. [aj ka{ (Ko viq) 6 (13), 5. Bu di sa va 4 (14), 6. Ju go vic (2) 3 (11), 7. Haj duk 1 (6,5), 8. Slo ga 0 (4,5).

[K E\[EG U NOVOSADSKIM [KOLAMA

Pr va ci Lu ka ^i ~a i Lu ka Zo ri} U za jed ni~ koj or ga ni za ci ji {a hov skog klu ba „E| {eg“ i osnov nih {ko la „Pe te fi [an dor“ i „So wa Ma rin ko vi}“ za kraj {kol ske go di ne odr `a na su pr ven stva tih osnov nih {ko la.

Pla sman u~e ni ka O[ „Pe te fi [an dor“: 1. Lu ka ^i ~a 5, 2.

Stan ko Jo vi} 4, 3. Lu ka Tum bas 3,5, 4-6. Ni ko la Kam fer, Du {an Pre do je vi}, Lu ka Ze ~ev 3, 7. Alek sa Stan ko vi} 2,5, 8-12.

Lu ka Mar ko vi}, Mi lan Aj der, Mi lo{ Tr bo je vi}, La zar Jo va no vi}, Pa vle Hrn ~i} 2, 13. Alek sa Iv ko vi} 1.

Pla sman u~e ni ka O[ „So wa Ma rin ko vi}“: 1. Lu ka Zo ri} 5, 2.

Ni ko la Ja ri} 4, 3. Ste fan Mla de no vi} 3,5, 4-6. Mi lo{ Jan ko vi}, Ka ta ri na Ra de ti}, Alek sa Ni {a vi} 3, 7. Vuk Va si qe vi} 2,5, 812. Kr stan Vu ka di no vi}, @eq ko Ar si}, Mi li ca Saf ti}, Mar ko Mi la no vi}, @iv ko Ar si} 2, 13. Fi lip Ka ra ba 1.

Најјача пива на свету

О

д свих фантастичних ствари које су икада изумљене, пиво се дефинитивно налази међу топ десет. Већина пива која сте до сада пили изгледају као сокићи за децу у поређењу с најјачим светским пивима.

Dogfish Head 120 Minute IPA Произвођач: Dog fish Head Порекло: САД Алкохол: 15-20% Цена: 620 динара/боца Уз верзије 60 и 90, ова пивара производи и верзију 120 која садржи између 15 и 20% алкохола. Лагано се излива из флаше због густине и има изузетно благ укус за пиво с толиком количином алкохола.

Sam Adams Utopias Произвођач: „Сем Адамс“ Порекло: САД Алкохол: 27% Цена: 13.200 динара/боца Забрањено је у 13 америчких држава и не продаје се у паковањима по шест флаша. Ово таммо пиво је понос бостонске пиваре и за своју јединствену снагу може да захвали 15-годишњем сазревању у дрвеним бурадима, истим који се користе за сазревање вискија. Продаје у керамично-бакреним флашама које подсећају на котлић.

End Of History Произвођач: „Brew Dog“ Порекло: Шкотска Алкохол: 55% Цена: ~73.500 динара/боца Осим што имате прилику да видите како изгледа веверица која је прогутала боцу, видите и друго најскупље пиво на свету. End Of Hi story је пиво карактеристично по изузетно високом проценту алкохола. Произведено је само 11 боца овог ексклузивног пива, названог према књизи филозофа Френсиса Фукyаме.

В

ећина мушкараца тражи савршену жену с лепим лицем и заносним телом. Али, да ли једнаке стандарде постављају и када себе погледају у огледалу? Чини се да су жене спремне да пређу преко физичке несавршености свог партнера. Но ипак постоји неколико ствари које никако не би могле да занемаре.

Лош дах Непријатан задах из уста је проблем од којег пати 50-60% популације. Лоша исхрана, стрес, пушење, неки лекови, сметње с дисањем, лоше варење, лоше одржавање хигијене уста, само су

Start The Future Произвођач: „‘t Ko el schip“ Порекло: Холандија Алкохол: 60% Цена: ~250кн/боца Холандска пивара „‘t Ko el schip“ произвела је пиво под називом Start The Fu tu re које има 60% алкохола и тренутно држи статус најјачег пива на свету. Оно се сигурно не пије као пиво, него као коктел у чаши за виски или коњак, у противном бисте постали власник најјачег мамурлука на свету.

першун. Носите и жвакаће гуме. Жваке са ксилитолом чувају ваш дах свежим и одржавају довољну количину пљувачке у устима која испира лоше бактерије. Редовно посећујте стоматолога. Упале десни и каријес могу бити извор ваших проблема. Барем два пута годишње посетите стоматолога како бисте се правилно бринули о оралној хигијени.

Масна кожа

неки од узрочника непријатног даха. Можете бити невероватно спретни и вешти с језиком и уснама, прва ствар коју оне примете је задах. Ако он није пријатан, све вам пада у воду. Да бисте спречили задах перите зубе и језик, и користите зубни конац. Зубе перите два пута дневно и посветите пажњу свом језику. На њему се налази 70 посто бактерија које узрокују лош дах и доводе до стварања каријеса. Пијте пуно воде. Лош задах можете имати ако су вам уста често сува и не производе довољно пљувачке. Пазите на горушицу. Таблете којима третирате горушицу смириће турбуленцију у вашем желуцу, али тако могу проузроковати лош задах. Пробајте таблете лактозе и пазите на исхрану. Избегавајте цигарете. Лош задах који настаје код пушача посљедица је сухоће усне шупљине и честих болести десни. Пробајте с јогуртом. Јогурт има велику улогу у одржавању здравих уста и миркофлоре црева, јер поспешује развој добрих бактерија. Ако вам јогурт није довољан за свеж дах, у њега додајте

Schorschbock Произвођач: „Schorschbrau“ Порекло: Немачка Алкохол: 57% Цена: ~23.000динара/боца Да будемо прецизни, ово пиво произведено у Немачкој има равно 57,5% алкохола. Ако случајно пробате ово пиво, сматрајте се правим срећником јер трренутно се ово пиво не може нигде набавити, а произвешће се свега 36 флаша.

21

Ш т а же н е н е в ол е код му ш к а р а ц а

Sink The Bismarck Произвођач: „Brew Dog“ Порекло: Шкотска Алкохол: 41% Цена: ~8.700 динара/боца Ексцентрична шкотска пивара „Brew Dog“ произвела је пиво са 41 посто алкохола. „Sink The Bi smarck!” (Потопите Бизмарка) славна је заповест британског ратног премијера Винстона Черчила, коју је Краљевска ратна морнарица испунила 27. маја 1941. године, када је у северном Атлантику, после тродневне потере уништила славни немачки ратни брод. „Бизмарк“ је Черчилу посебно сметао јер је претходно потопио понос британске флоте, крстарицу „Худ“. Иако је по начину производње и одликама пиво, Sink The Bi smarck није питко као своји мање алкохолни сродници - у њему, наиме, има више алкохола него у вотки или вискију.

sreda20.jun2012.

c m y

MU[kA POSLA

dnevnik

П

Сјајна кожа је ретко кад привлачна. Ниједна жена не жели да прислони лице уз нешто масно. Кожа мушкараца је око 20% дебља од женске. Дубљи слој коже богатији је колагеним влакнима и еластином, због чега је мушка кожа еластичнија и чвршћа. Али, колико год чврста била, кожа мушкараца, као и женска кожа, изложена је негативним деловањима као што су сунце, климатски услови, загађење, дувански дим, стрес, недостатак сна, алкохол или неуравнотежена исхрана. Ако сте мислили да су кремице и друга козметика резервисани само за жене, преварили сте се. Осим што је 20% дебља, мушка кожа је и 20% маснија и има знатно шире поре од жена. Чишћење лица би требало да буде основа одржавања коже код мушкараца. Под овим не мислимо да ухватите први сапун који вам се нађе под руком и умијете се јер обично су то сапуни који превише исушују кожу вашег лица. Набавите pH неутралне сапуне и мажите лице хидратантним кремама. Ипак, ни најделотворнија козметика није довољна ако своју кожу истовремено не негујете изнутра. Пијте довољно течности и припазите на исхрану. На крају, ако ништа не помаже, консултујте се са дерматологом.

Непријатан мирис ногу С проблемом непријатдног мириса стопала боре се мушкарци и жене. Иако постоје козметички препарати који ефикасно спречавају непријатне мирисе, понекад ни то није довољно па је потребно обратити пажњу на дневне навике. Ако желите да се решите

ове непријатне појаве придржавајте следећих правила: Носите чарапе од чистог памука, вештачки материјали не „дишу“ и нога се у њима зноји. Често мењјате чарапе, ако треба и по неколико пута дневно. Носите обућу од коже, по могућности са кожним ђоновима. Кожа је природан материјал и у њој се нога најбоље осећа. Редовно перите ноге, ако треба и по неколико пута на дан. Идите на преглед код дерматолога. Испробајте разне производе за смањење непријатног мириса ногу, у консултацији са својим лекаром. Редовно проветравајте обућу. Користите мирисе и антисептике за обућу.

него јe само лагано повуците према горe. У противном, кожица ће постати грубља и дебља. Ако се ваши нокти ломе или листају, то је знак да треба да нешто промените у исхрани. Лоша исхрана и мањак витамина итекако утичу на изглед ваших ноктију. Масажа руку. Када вам то неко каже, сигурно помислите на козметички салон и њихове масаже. Може и то, али ако вам се не иде у салон, масажу руку можете урадити и код куће. Намажите руке хранљивом кремом, а може и уљем, и измасирајте их.

Претерана длакавост

Жене воле лепе, уредне руке, а руке које изгледају као да су провеле цео дан копајући канале нису нимало секси. Ако жена не може да замисли прсте свог мушкарца на себи, а сама помисао да је додирује таквим рукама у њој изазива гађење, мушкарац не може добро проћи. Пар савета који ће вам помоћи да ваше руке изгледају лепше, привлачније и да се боље осећате у својој кожи: Имајте на уму да је хигијена на

Длакаво мушко тело данас више није привлачно, иако се то у прошлости сматрало изразом праве мушкости. Ипак, да се разумемо, не морате бити глатки по целом. Потребно је само посветити пажњу свом изгледу. Као што редовно одлазите код фризера, тако треба да се бринете и о осталим „длакавим“ деловима тела. Женски магазини истичу да је данас пожељно да мушке груди буду маљаве, али уредно подшишане и дају упутства за „грудну фризуру“: до једног центиметра мушкарац, све изнад тога - зоолошки врт.

првом месту, што би значило да ваши нокти и руке у сваком тренутку морају бити чисти. Када чистите или радите нешто с неком врстом хемикалије, рукавице су обавезне. Заштитите руке од иритација, црвенила и грубе коже. Вашим ноктима потребна је сунчева светлост и свеж ваздух. Проводите време на отвореном и дајте себи и својим ноктима мало сунца. Кожицу која се налази изнад нокта никако немојте сећи,

Најкритичнија и најмање пожељна је длакавост горњег дела тела, дакле у пределу груди и леђа. Ако имате проблема с вишком длака, слободно посетите салоне лепоте, где се можете одлучити за привремено или трајно уклањање длака. И интимни делови тела могу да се среде тако да одржавање хигијене буде лакше. Зато електрични тример у руке и видећете да ће и ваш сексуални живот бити много узбудљивији.

Ружне руке

Како везати кравату

рво се морате потрудити да вам кравата одговара кошуљи. Дакле, морате знати која боја кравате иде уз коју боју кошуље. Основна правила о упаривању кравате и кошуље: једнобојне кравате се могу носити с “разиграним” кошуљама или кошуљама с узорком, односно шарама. С друге стране ,ако је кравата с узорком, она иде уз једнобојну кошуљу. Само запамтите, никако немоје упаривати шаре са шарама. Не остављајте мање од 5 до10 минута за везивање кравате. Дајте себи довољно времена ујутро да би ваша кравата била правилно завезана и да уредно изгледа. Помажите се огледалом када везујете кравату. Огледало вам треба и да измерите праву дужину кравате и да примерено стоји уз вашу кошуљу.

1. корак: Закопчајте кошуљу до краја. Пребаците кравату око овратника. Шири део кравате треба да виси двоструко више од тањег дела кравате, и треба да се

1

2

3

4

5

6

налази на страни ваше доминантне руке.

2. корак: Узмите шири део кравате и омотајте га око тањег дела, мало ниже од вашег врата.

3. корак: Када сте обмотали шири део око ужег дела, пребаците шири део преко чвора који се формирао 4. корак: Провуците шири део кравате кроз чвор 5. корак: Повуците за тањи крај и шири крај да бисте затегнули чвор.

6. корак: Узмите тањи крај у вашу недоминантну руку, а доминантном руком ухватите чвор и привуците га врату. Шири крај требало би да буде ниже, односно дужи од тањег дела, уједно га прекривајући. Не би требало ни да вам кравата виси прениско. Правило је да вам најнижи део кравате додирује шналу на опасачу, односно горњи део панталона ако не носите каиш. Ово је традиционална дужина и она је различита у неким државама.

22

kULTURA

sreda20.jun2012.

ТОКОМ ЛЕТА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ НА УШЋУ

„Неизложба” за буђење из хибернације У згради Музеја савремене уметности на Ушћу, од суботе 26. јуна до недеље 30. септембра, посетиоци ће моћи да погледају пројекат „Шта се догодило са Музејем савремене уметности?”, односно „неизложбу„ документације, уметничких интервенција и ентеријера зграде. У јулу 2012. године навршава се пет година од када је зграда Музеја савремене уметности за-

пе Београда и Србије, а питање “шта се догодило са Музејем савремене уметности?”, које се у јавности периодично поставља, остаје да лебди у ваздуху без конкретног одговора. Пројекат “Шта се догодило са Музејем савремене уметности?” декларише се као неизложба зато што се у немузеју или дефункционализованој згради у којој не постоје елементарни музеолошки и

жаве и друштва према Музеју у актуелном политичком, економском, социјалном и културном контексту. Пројекат “Шта се догодило са Музејем савремене уметности?” чине три сегмента. У оквиру првог се у архивској форми репрезентују информације, документи и артефакти везани за процес рада на обнови зграде од његовог почетка 2002. до данас, укључују-

dnevnik ОД ВЕЧЕРАС У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Изложба плаката Клауса Штека Изложба плаката Клауса Штека биће отворена вечерас у 20 сати у Културном центру Новог Сада, Католичка порта 5, (клуб Трибина младих). Клаус Штек је уметник, издавач и правник, активан од раних седамдесетих година пошлог века у борби против нетолеранције, игноранције, а нарочито грађанске пасивности. Четрдесет оригиналних плаката на изложби под називом „Ништа још нисмо урадили“ представљају карактеристичан поглед неуморног провоцирања, агитовања и упозоравања, с неумољивом вером у критичко размишљање и уметничко посвећивање. До сада је чак 41 пут покушано да се плакати и поштанске марке Клауса Штека судски забране, али је он увек остајао заговорник идеје о одбрани права на политичку и друштвену слободу мишљења уз помоћ уметничких средстава. Међу његовим плакатима, највише је оних који се баве заштитом човекове околине. Много пре оснивања „Зелених“, Штек је привлачио пажњу мотивима и слоганима који буде свест о климатском загревању, загађењу ваздуха, нагомилавању смећа, проблематици нуклеарног отпада, као и загађењу светских мора. Године 1965. Штек је основао издавачку кућу „Едицион тангенте“ (данас „Едицион Штек“), а 1973. постао је председник удружења „Слободни универзитет за креативност и интердисциплинарна истраживања“, које је покренуо са Јозефом Бојсом. Штек је до сада имао преко 3.000 самосталних изложби у Немачкој и иностранству. Од 2006. председник је Академије уметности у Берлину. Добит-

ник је великог броја награда и признања за свој рад.Ова изложба се организује у сарадњи са Гете институтом и траје до 4. јула. Н. Пejчић

МУЗИЧКИ ПРОЈЕКАТ „МОКРАЊАЦ”

Дигитални архив црквене музике творена за јавност због радова на реконструкцији, адаптацији и доградњи који све до данас нису окончани. Предвиђени рок од годину дана одавно је пробијен, завршена је само прва фаза (кров, подрумске просторије, енергетски блок), а назнака када ће бити обзбеђена средства за наставак радова у другој фази (фасада, ентеријер) и објекат приведен намени већ дуже времена нема. Зграда МСУ - један од најрепрезентативнијих наменски грађених музејских објеката у Србији, који је 1987. проглашен и за културно добро - налази се у нефункционалном стању напуштеног градилишта и изложена је пропадању, саопштено је из МСУ. Заустављање обнове здања на Ушћу довео је престанка функционисања Музеја као местом спецификованог дома уметности и његовог нестанка са културне ма-

технички услови за излагање уметничких дела и не могу правити изложбе. Неизложба нема форму, структуру и архитектуру, она следи затечено стање зграде и представља конгломерат, по изложбеном простору насумично расејаних, изјава и знакова који на различите начине рефлектују ситуацију у којој се институција налази. Неизложба је примерени модел концептуализације ин ситу ове ситуације и замишљена је као индуковани инцидент буђења зграде Музеја из хибернације чији је примарни циљ да побуди пажњу и затражи подршку уметничке, културне и најшире јавности за њено превазилажење. Иако се може схватити као вид протеста, аларм и апел, неизложба је превасходно отворени дискусиони форум који отвара низ питања која се баве односом др-

ћи хронологију, прес-клипинг, фото-документацију извођења грађевинских радова, пројектну документацију, грађевинске елементе, компаративну анализу стања истородних музеја у региону... Други сегмент чине интервенције уметника и дизајнера које, полазећи од затеченог стања Музеја као “руине” или “куће духова” отуђене од друштва, разматрају различите аспекте прекида функције Музеја као машине за продукцију уметности и знања о уметности. Трећи сегмент неизложбе је самопоказни: ентеријер музеја насељен траговима пропадања зграде, довршених и прекинутих грађевинских радова, остацима изложбене архитектуре и мобилијара - посетиоцу се намеће као сведочанство замирања Музеја. (Танјуг)

Свеопшти продор дигитализације последњих деценија из темеља је изменио све домене и области уметничког стваралаштва укључујући и музику, која је данас постала знатно приступачнија и глобално доступна корисницима из целог света. Премда је овај тренд одавно захватио и нашу музику, на том плану је још увек приметно значајно заостајање за другим државама и културама, па је то био разлог недавног покретања музичког пројекта „Мокрањац“, чији је циљ стварање свеобухватног дигиталног архива нотних записа композиција српске црквене музике, које ће тако на савремен начин бити представљене домаћој и светској културној јавности. У оквиру пројекта „Мокрањац“ предвиђено је сабирање дигиталних записа нота композиција српске црквене музике, од најстаријих дела средњевековних аутора, до остварења

композитора деветнаестог и двадесетог века и музике савремених стваралаца. Уз скенирање и превођење у дигиталну форму објављених и штампаних композиција, планира се и истраживање библиотека и црквених архива, где вероватно постоји значајан број рукописа духовних композиција, које су данас мање познате, или су још увек потпуно непознате стручњацима и публици. Како се предвиђа, композиције прикупљене на овај начин потом ће бити постављене на сајту „Мокрањац“ тако да ће моћи да их користе диригенти, хорови и музиколози из целог света. Уз стварање дигиталног нотног архива, планира се да интернет презентација пројекта „Мокрањац“ буде портал за представљање аудио и видео снимака хорских ансамбала, као и место за сабирање докумената и музиколошких студија посвећених историјату и развоју српске цр-

квене музике. Према плановима организатора, сајт Пројекта „Мокрањац“ биће оформљен до краја текуће године, а пробна верзија сајта биће у функцији већ током јула, када ће и започети прикупљање доступне нотне грађе. Пројект „Мокрањац“ је покренут као независна иницијатива групе ентузијаста и поштовалаца српске црквене музике, који позивају све заинтересоване: композиторе, диригенте, певаче, као и све поклонике наше црквене музике у земљи и расејању да, уколико желе и могу, подрже овај значајан музиколошки подухват, било као сарадници или пружајући материјалну подршку, јер рад на њему изискује и извесне материјалне трошкове, као што су средства за хостинг сајта, скенирање и друго. Додатне информације о пројекту могу се добити на интернет адреси: http://projectmokranjac.com/. Б. Хложан

FAN ZIN „BO QI @I VOT” – NO VO SAD SKA PANK LEK TI RA

Kad je ka me we ima lo te `i nu „Ka me we je pre tvo re no u per je”. Ovom pre mi som, ma e- stral ni Mi lan Kun de ra kre }e pu tem ob ja {we wa ka ko su osva ja ~i `en skih sr ca to kom ve ko va po sta li wi ho vi ko lek ci o na ri. Vre me ko je je ne u mit no pro ti ca lo, me wa lo na vi ke, obi ~a je i mo ral, do ve lo je do to ga da je dan po gled osva ja ~a vre di ko li ko de set go di na ko lek ci o na re vog tu ma ra wa po tu |im kre ve ti ma. Po {to je seks za qu bav isto {to i sla va (ko ja bi se u eri ka me wa zva la „de qe we ide ja i ose }a wa pu bli ci”) za mu zi ku, ovo nam se po re |e we u~i ni lo ume snim ka da smo kroz pr ste, na kon pre du ge pa u ze, pro ~i ta li zbir ku fan zi na „Bo qi `i vot” - No vo sad sku pank lek ti ru (Kul tur ni cen tar No vi Sad, 2012, autor Ste van Goj kov). ^e ti ri bro ja fan zi na (ne za vi sna, ama ter ska mu zi~ ka pu bli ka ci ja ra |e na o svom tro {ku, prim.aut) „Bo qi `i vot”, uz ma te ri jal iz neo bja vqe nog pe tog, sa da se na la ze u na {im ru ka ma. Ti ra` ap so lut no u za da tom ma ni ru, 300 ko ma da, sme lo za sme le. Ori gi na li su na pu {ta li fo to ko pir ma {i ne od 1987. do 1989, u vre me ne vre me na kog smo sklo ni kr sti ti u

naj cr wi, ka ni bal ski deo na {e pre bo ga te isto ri je kr vo pro li }a. Ka ko se, uop {te, pra vi fan zin ? Pro sto: ima{ sr ce i mo zak, a za osta lo }e uvek bi ti sprem nih pr sti ju. Dok god ima hle ba, to jest.

In ter net i ka blov ska te le vi zi ja ni su po sto ja li u po znoj eri sa mo u prav nog so ci ja li zma, {to je ma lo broj ne od nas na te ra lo da se kraj we am bi ci o zno i ne pre ten ci o zno uhva ti mo u ko {tac sa ne ga tiv nom se lek ci jom mu zi~ kih iz da wa glav nog to ka. Ko god je slu {ao pank, hard kor, ska, oi i sli~ nu ul tra-ne pro fi ta bil nu mu zi ku, fan zin mu je bio sve ti wa iz pr ve ru ke! Ni sko bu xet na {tam pa na stvar ob ja vqi va la je in ter vjue, re cen zi je, de ta qe u ve zi sa omi qe nim ben do vi ma, in for ma ci je gde sni mi ti ka se te {i rom sve ta, {ta je no vo na sce ni i ko ji nam kon cer ti pred sto je. Pi {e mo o vre me nu u kom se na svir ku pu to va lo i po 500 ki lo me ta ra i kad je de ~a~ ki en tu zi ja zam bio kva li tet, a ne simp tom lu di la. Tu ne gde do la zi mo i do Kun de ri ne po en te: kao {to je qu bav ni ~in vre me nom po stao tek po zor ni ca na ko joj pra va dra ma tre ba da se do go di, ta ko se i in te re -

so va we za od re |e ni mu zi~ ki `a nr sve lo na pri klad nu te mu po vr {nih raz go vo ra, u ko ji ma le pr {a ve, po li ti~ ki ko rekt ne re ~i mi mo i la ze su {ti nu ko ja se do ga |a mi mo na {ih du {ev nih re cep to ra. Jed na stra na fan zi na, sli~ no onom po gle du za vod ni ka, te {ka je kao sva go di {wa iz da wa po li ti~ kih ta blo i da, jer je sa ~i we na od ~i stog `i vo ta i tu ma ra wa u we mu. To sve uko li ko „{mek”, kog po mi we uvod ni ~ar Igor To do ro vi} Zgro, da nas uop {te pri hva ti mo kao do zvo qe nu emo tiv nu ka te go ri ju.

Tih le ta Go spod wih, raz o ~a ra ni no vo sad ski za qu bqe ni ci u pank i hard kor Alek san dar Po po vi} Po pa i Ste van Goj kov Go ja po ~i wu da kro je lo kal nu isto ri ju. Za jed no sa broj nom, ja ka ko vo lon ter skom re dak ci jom (Bo ris Mi {ko vi} Mi {ke, Bo `i dar Mi }i} Bo `a, De jan Goj kov, Zo ran Ga li} Ga le, Ba ne Ba ra}, La slo Gal, Oli ver Pa u no vi}, @eq ko To mi}, uz po vre me ne sa rad ni ke me |u ko ji ma je bio i sa da {wi no vi nar „Dnev ni ka” Sa va Sa vi}, ko a u tor „No vo sad ske pank ver zi je”, te ne bro je ni dru gi) dvo jac je vre me nom de mon stri rao bi blij sku do sled nost i na -

por, ka ko bi mla di, u ne do stat ku „Xu bok sa”, ima li i{ta da ~i ta ju o mu zi ci, a da ni je mejnstrim iz met pre svu ~en {e }er le mom.

Ove mom ke, sa da zre le qu de, ni je mr ze lo da pi {u, fo -

t o g r a f i { u , raz m e w u j u pi sma, in ter vjue, ka se te i fo to gra fi je na pet stra na sve ta, a da pri tom no vac osta ne pu ko, mi z er n o sred s tvo bez ko ga ni u uto pi ji ne iz ra |u ju sli k e ili fo t o k o p i r a j u stra ni ce. Zna ~aj fan zi na u SFRJ (a bi lo ih je) uto li ko je ve } i ka d a zna mo da su ta da { woj omla di ni, osim pod ra z u m e v a j u } eg ta l en t a i vo qe, bi l i po treb n i sa m o pi s a } a ma { i na, le pak, ma ka ze i flo ma ster, pa da uspe {no Za je bu Si stem za op {te do bro! Mo `da je ovo naj jet ki je tu ma ~e we zbi va wa od ta da do sa da, jer se da nas ra di is kqu ~i vo za do bro na se bi, re |e u se bi.

Pa ko i za je be si stem, bro ji

pa re i }u ti da se Vla si ne do se te.

Na rav no, „B@” ni je li {en en dem skih ma na, ma da su one, bu du }i da se ra di o fan zi nu, prak ti~ no - pre po ru ka. Su bjek ti van, ama ter ski, pre slo bo dan, is kqu ~iv...li sta ide da qe. No, da pa ra doks bu de ve }i, ustav ni po re dak i te ri to ri jal ni in te gri tet SFRJ, a bo ga mi i bor be nu go to vost (jer su mom ci ured no gu li li voj sku), „B@” ne sa mo da ni je pod ri vao, ve} je {a ma rao po usi ja nim, pra znim gla va ma `ed nim kr vi. Ukra {en ilu stra ci ja ma De ja na Ne na do va, „Bo qi `i vot” ne gu bi o{tri cu ni ka da se ~i ta sa za ka {we wem od fr taq ve ka, na pro tiv. S pe sni com upe re nom ka no su fa {i zma, ra si zma i, o da, bukteћег an ti ju go slo ven skog na ci o nal{o vi ni zma, ovaj „zin” po tvr |u je da su „po be sne li” klin ci pro bu {e nih u{i ju, po de ra nih pan ta lo na i ogre zli u bu ci, po sled wi ko ji }e pro gu ta ti la`, pri mi ti zlo i ta ko for ma ti ra ni s la ko }om se la ti ti kla wa. Glad za smr }u je bi la i osta la obe ru~ ke pri hva }e na pri vi le gi ja bal kan skih ti hih su se da i do brih do ma }i na.

Igor Mihaqevi}

Трагајући за Медитераном, ми трагамо за собом, јер то море је прастари језик који не умем одгонетнути, записао је Милош Латиновић у својој најновијој књизи поетске прозе „Звезде и острва“. Овај наслов недавно је објавила „Геопоетика“ у Малој едицији прозе. Користећи књижевни поступак пронађеног рукописа (“плеснаве, мрке купусаре“)који он приређује за штампу и по мало допуњава, Латиновић нас води у магичну шетњу од Панонског мора до Медитерана. Тај наречени рукопис наводно је припадао капетану Вернеру Базилковском, који је некада пловио између звезда и острвља чаробног медитеранског круга. А Латиновић, наводно, није могао одолети „да на местима где је разливена тинта украла реч или стих, па и цео пасус“- допише нешто своје. Помиње се и култно место Латиновићеве прозе- Кикинда, „град на чијем се тргу укрштају ветрови“. У наслов „Звезде и острва“ стао је и по који цртеж тајанствених грађевина- цркава, мостова, сидра. То ову књигу сврстава у жанр изоларија- „посебан род картографије и сликарства, земљописа и књижевности“. Ова књига нам заправо поручује да је „Панонија- магично предворје Медитерана“

- Рукопис, који је „пронашао“ Милош Латиновић, ново је лутање по просторима колико стварним, одавно познатим и блиским, толико никада до краја откривеним , наводи уредник Милан Ристовић.-На страницама није ништа до отисак сна, сањаног отворених очију које су упијале призоре далеких простора запљускиваних водама Средишњег мора и

његових заумних залива, с градовима на заборављеном острвљу, избељеном сољу и светлошћу, сеновитим ђардинима под зидинама.Читач брзо хвата корак са сањачем, ходајући улицом града насуканог у равници, само једног од заборављених острва у далеком углу прастарог исушеног мора, на чијем се тргу укрштају ветрови, и постаје сапутник овог поетског тумарања. Р. Лотина

О томе зашто и како се мали Парижани у узрaсту од две до четири године уче гледању покретних слика, о томе како сагледати стање света кроз филмoвe, шта је „чист филм“ , како и зашто настају „мали филмови великог срца“ о људској свакодневици... могло се између осталог чути трећег дана, текућег фестивала „Синема сити“који се одржава у Новом Саду. О поменутом, говорили су у оквиру фестивалског академског филмског програма (Cinema Now Live Academy) директорка кинотеке града Париза (Forum des Images) Лоронс Херсберг, словеначки редитељ Јан Цвиткович и немачки редитељ Андреас Дрезен. Ред филмова, ред прича о филмовима и стварима око њих – могла би и требало би да буде и перспектива новосадског „Синема ситија“, који извесно постаје, да парафразирамо један од наслова из овогодишње домаће продукције, практични водич кроз филм, са гледањем и причањем. Тако пуна сала број два биоскопа „Арена синеплекс“ током пројекције филам“Заустављен на путу“ и затим разговор који је уследио са његовим редитељем Дрезеном (добитник је овогодишње фестивалске награде Ибис за допринос свету филма) потврда су вредности и неопходности овакве праксе филмских сусретања. Ништа мање инспиративна, а када је реч о освешћивању, сензибилизацији и едукацији филмске публике није било ни предавање Лоронс Херсберг. Она је на челу институције која у пет сала у Паризу одржи око 6.500 пројекција годишње, организује и бројне сусрете и разговор публике и аутора, предавања историчара, филозофа, социолога, а све поводом покретних слика, као јединственог прозора у свет, средства путовања и индикатора стања ствари, данас и прецизнијег и независнијег од медија као средстава манипулације.

У част Павлу Бељанском

Зора Петровић, Портрет Павла Бељанског, 1943.

по својој целовитости јединствену колекцију уметничких дела, али и институцију културе која важи за референтни центар модерне уметности у Србији.

Концерт Музичке школе „Исидор Бајић” Сутра у 19 часова у Спомен-збирци Павла Бељанског биће одржан концерт ученика Музичке школе „Исидор Бајић“. Концерт организован у сарадњи две институције осмишљен је поводом обележавања Светског дана музике. Јавно извођење имаће млади уметници Светозар Петровић, Лука Јозић, Ана Зорњан, Снежана Томинчић, Катарина Марић, Олесја Рамач и Марина Милошевић. Полазници гудачког одсека (виолина) и одсека соло певања, из класа професора Арабеле и Владимира Зорјана, наступиће уз клавирску сарадњу проф. Драгане Попов и Страхиње Ђокића. Улаз је слободан.

23

Практични водич кроз филм с гледањем и причањем

СПОМЕН-ЗБИРКА ОБЕЛЕЖАВА 120 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПОЗНАТОГ ДАРОДАВЦА

Јуче се навршило120 година од рођења дипломате и колекционара Павла Бељанског (Велико Градиште, 1892 – Београд, 1965). Обележавајући значајан јубилеј Спомензбирка Павла Бељанског сутра организује целодневне филмске пројекције, а од 1. јуна публици је омогућено и аудио вођење кроз сталну поставку Збирке, захваљујући сарадњи са компанијом Теленор. Обележавање рођендана познатог дародавца сваке године једна је од незаобилазних манифестација у Спомен-збирци, а овогодишњи пограм ће се састојати од целодневног емитовања документарних филмова, током радног времена галерије. На репертоару су ТВ филм о Павлу Бељанском (производња РТС 2010, трајање: 30 минута), из серијала „Либела“ ауторке и уреднице Маје Сковран, као и ТВ филм Спомен-збирка Павла Бељанског (производња: РТВ Војводине 2010, трајање: 30 минута), из серијала „Архиве, музеји, галерије: чувари сећања – нађени грал“. Документарне емисије посвећене Спомензбирци Павла Бељанског и њеном оснивачу, бавећи се темом легата и колекционарства, представљају личност Павла Бељанског, његову

sreda20.jun2012.

СA ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ” У НОВОМ САДУ

У „ГЕОПОЕТИКИНОЈ” МАЛОЈ ЕДИЦИЈИ ПРОЗЕ

Панонија–магично предворје Медитерана

c m y

kultura

dnevnik

Теленор аудио-тура, осмишљена поводом 120 година од рођења Павла Бељанског, посетиоцима Спомен-збирке омогућује лак и једноставан обилазак музеја и упознавање са капиталним делима модерне уметности. Аудио вођење доступно је корисницима свих мрежа, с тим да је за Теленорове кориснике бесплатно. Позивом на број 063 9814 могу се добити информације о 54 дела из сталне поставке Спомен-збирке у трајању од 27 минута. Теленор аудио вођење доступно је од 1. јуна до 31. децембра 2012, а акција ће трајати и за време одржавања симпозијума посвећеног Павлу Бељанском који је планиран за новембар.

Из филма „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем”

Уз кратке филмове Јана Цвитковича: „Знам“, „То је земља, брате мој“, „100 Dogs“ од самог аутора могло се чути, да већ неко време након својих наративних филмова тежи нечему што се неће заснивати на конструкцији.

– Желим да искључујући рацио и сигнале из подсвети преточим у слике, да постанем само преводилац онога о чему се не може нити писати нити говорити, каже Цвиткович. Резултат тога је његово најновије дугометражно остварење „Archeo“ приказано у оквиру програма Специјалних пројекција. Свестан онога шта је направио, Цвиткович каже и да је сасвим разумљиво да се то некоме нимало не допада. Наш утисак је да је експеримент у зачетку и да свака, поготово преоштра оцена

није умесна. Цвиткович је аутор чије смо „конвенционалне“ филмове као што су „Крух и млеко“ и „Одгробадогроба“ и ценили, и волели. Филм Бојана Вулетића „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем“ (такмичарска селекција „Национална класа“) одличан је пример креативности у оквирима „конвенционалног“. Четири дуодраме које се надовезују једна на другу посредством по једног лика, на којем је заснована свака следеће прича, говоре о љубавним паровима затеченим у, за њих, граничним ситуацијама. Оваква форма омнибуса „Практичног водича...“ редитељу Вулетићу, који је и сценариста филма са Стефаном Арсенијевићем, отворила је широк простор за функционалан, ефектан и концен-

тровани жанровски микс у којем мелодрамско и комично егзистирају готово симултано. Интелигентно и из мало другачијег угла од уобичајеног, у филму се контекстуализују овдашњи ментални, емотивни и вербални стереотипи који се односе на наш став према и са странцима. Извесна неуједначеност прича на нивоу поентирања не умањује превише утисак складне целине овог необично шармантног и врло забавног филма. Високе оцене припадају и сваком из мешовите српско - иностране глумачке екипе у којој су: Марко Јанкетић, Христина Поповић – Мијин, Нада Шаргин, Анита Манчић, Жили Гаје, Баки Даврак, Жан Марк – Бар, Леон Лучев и Бојан Навојец. В. Црњански

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ ПОКЛОН ЗБИРКЕ РАЈКА МАМУЗИЋА

Скулптуре Зорана Петровића У Галерији ликовне уметности ног ликовног израза, покушавају- српској уметности, наводи се у поклон збирци Рајка Мамузића у ћи да разреши суштинске пробле- саопштењу. Новом Саду, сутра у 13 часова би- ме савременог света и као такав Зоран Петровић (1921. Сакуле ће отворена изложба сликара и наметнуо се као један од најин- – 1996. Београд) је Академију ливајара и књижевника Зорана Пе- вентивнијих уметника чија дела ковних уметности завршио у Беотровића. Изложбу ће отворити чине саставни део токова наше граду 1948, а специјални течај у Сава Степанов. На излокласи Ђорђа Андрејежби ће бити презентовавића Куна 1949. на исно 26 скулптура из збиртој Академији. Педагоке Градског музеја из Вршким радом се бавио шца, Народног музеја из на Факултету ликовних Панчева и Поклон збируметности у Београду ке Рајка Мамузића. од 1949. до 1986. где је На нашу ликовну сцепредавао цртање и слину Зоран Петровић ступа кање. Био је члан групе у првим послератним да„Самостални” и један нима, када уметност креод оснивача „Децемће новим путевима и кабарске групе”, такође је да нова генерација уметједан од оснивача уметника српско сликарство ничких колонија у Бачуводи у нове области кој Тополи и Ечкој. Акидејне и ликовне проблетивно је учествовао и у матике. Он је уметник раду других колонија. чија се креативност маПоред сликарства, нифестује кроз аутенти1957. године бави се и чан израз снажне уметскулптуром. ничке личности, а истоПоред сликарства и времено кроз расноврвајарства бави се литестан и раслојен дијапаратуром, написао је сезон уметничких интередам драмских текстова совања, која се крећу од од којих су највише изцртежа, преко графике, вођени „Село Сакуле, а уља до скулптура - навоу Банату”(1969) и „Пенде прганизатори излоџери равнице”, шест жбе. радио-драмских текСагледавајући Петро- Зоран Петровић, Спреман за напад, лим и гвожђе,1970. стова.Аутор је ТВ вићево стваралаштво и суочени савремене ликовне уметности. драме „Слике Безарових”, сценаса његовом визијом стварности Петровић ствара скулптуру која рио за играни филм „Хитлер из може се рећи да је карактери- својом композицијом и уметнич- нашег сокака” (са Владимиром стичном опсервацијом и анали- ким својствима нарушава класич- Тадејом), седам монодрама под тичким приступом околини успео не принципе скулптуре и усваја заједничким називом „Банатска да испољи специфичну индиви- једну нову диспозицију ритмова казивања”, те књиге прозе „А над дуалност, користећи подједнако до тада непознату у нашој скулп- Банатом страшила” (1987) и друспретно реалистичку фигурацију, тури, а о својој аутентичној ства- ге књиге „Село Сакуле, а у Банасликарску апстракцију, као и ли- ралачкој индивидуи говори кроз ту” (1994). Објавио је мапу цртековну фантастику. Као сликар целокупан опус којим заузима жа и текста „Машинобалада” остварио се у оквирима савреме- авангардно место у савременој (1958 – 1966).

24

svet

sreda20.jun2012.

dnevnik

ITALIJA

SIRIJA

Vlada spremna da evakui{e civile BEJRUT: Vlada Sirije je spremna da na poziv UN evakui{e civile, nedequ dana zarobqene borbama u glavnom upori{tu pobuwenika, gradu Homsu. Vlada je optu`ila pobuwenike da ometaju evakuaciju.

General-major Robert Mud, {ef posmatra~ke misije UN u Siriji, zatra`io je od obeju strana u sukobu da `enama, deci i bolesnima omogu}e bezbedan izlazak iz tog grada i drugih zona sukoba. Ministarstvo inostranih poslova, ~iju izjavu prenosi dr`avna novinska agencija SANA, ka`e da je Vlada stupila u kontakt sa misijom UN i vlastima Homsa da bi po~elo izvo|ewe civila iz tog grada. „Ali napori posmatra~ke misije UN nisu uspeli zbog op-

strukcije naoru`anih teroristi~kih grupa koje koriste civile kao `ivi {tit”.

U nedequ je Mud rekao da su posmatra~i ~itavu sedmicu poku{avali da izvedu porodice i rawenike iz Homsa, koji je re`im ga|ao. Ta ofanziva je deo {ireg pritiska vlasti predsednika Ba{ara Asada da ponovo uspostavi kontrolu nad podru~jima koja {irom zemqe dr`e pobuwenici. Aktivisti ka`u da je oko 1.000 porodica zarobqeno vladinim napadoma u Homsu. U subotu su UN rekle da wihovih 300 posmatra~a u Siriji obustavqa sve aktivnosti zbog zabrinutosti za sopstvenu bezbednost jer su se borbe poja~ale, ali posmatra~i ostaju u Damasku.

IZRAEL

Opet bombardovana Gaza TEL AVIV: Dva Palestinca ubijena su ju~e u izraelskom napadu, saop{tio je palestinski zdravstveni zvani~nik Adham Abu Salmija. Portparol Izraelske vojske izjavio je da je bombardovan centralni deo pojasa Gaze u odgovoru na raketnu vatru na jug Izraela.

On je dodao da su pogoci bili direktni. Abu Salmija je naveo da `rtve nisu odmah identifikovane, pa se ne zna da li su civili.

Nasiqe du` granice Izraela i pojasa Gaze eskaliralo je u posledwih nekoliko dana i ~etiri Palestinca ubijena su u ponedeqak u vazdu{nim udarima u odgovoru na raketnu vatru.

U posledwa 24 sata ekstremisti iz pojasa Gaze su ispalili {est raketa, saop{tila je izraelska vojska. Izraelski mediji navode da je vojno krilo Hamasa, koji kontroli{e pojas Gaze pro{le no}i ispalilo ~etiri rakete. One su pale na otvoreno podru~je i povreda i {tete nije bilo. Hamas je preuzeo odgovornost.

Ta raketna vatra smatra se neuobi~ajenim potezom za Hamas, koji je izbegavao raketirawe Izraela tokom mnogih meseci. Nakon raketirawa, naseqa kraj granice pojasa Gaze su u pove}anoj pripravnosti, a stanovnicima je re~eno da budu u blizini skloni{ta za bombe.

^ILE

Proslava u ~ast diktatora Pino~ea SANTAJAGO DE ^ILE: Prvi put od ukidawa re`ima Augusta Pino~ea, pristalice biv{eg ~ileanskog diktatora javno su odr`ale proslavu u wegovu ~ast. Odr`avawe proslave u ~ast Pino~ea izazvalo je burne reakcije u dru{tvu koje se jo{ uvek bori sa sopstvenom pro{lo{}u i u kojem jo{ nisu prevazi|ene stare podele.

Kako je preneo AFP, manifestaciju je organizovao pokret „Korporacija 11. septembar” vanparlamentarna grupacija koja ne u~estvuje u politi~kom `ivotu, a ime nosi po datumu vojnog udara u ^ileu 1973, u kojem je Pino~e do{ao na vlast po{to je svrgnuo demokratski izabranog predsednika Salvadora Aqendea. Pokret ~ine pristalice pokojnog Pino~ea koje se s nostalgijom se}aju biv{eg diktatora i tvr-

de da je wihov pokret `iv i {est godina nakon wegove smrti. Huan Gonsales, predsednik pokreta „Korporacija 11. septembar”, ka`e da su oni „odlu~ni da odbrane vojnu huntu i uspomenu na generala Pino~ea.

Pino~eove pristalice se okupqaju svake srede kako bi diskutovali o politici i glasno kritikuju vladaj}u desnicu zbog toga {to se okrenula protiv Pino~ea nakon {to je godinama podr`avala wega i wegovu ideologiju.

Prema zvani~nim podacima, vi{e od 3.000 qudi je ubijeno ili jednostavno nestalo tokom Pino~eovog re`ima. Wegove pristalice vode kampawu za osloba|awe 70 vojnika koji su uhap{eni zbog kr{ewa qudskih prava u tom periodu, a protiv 700 vojnih zvani~nika se vode sudski procesi.

Berluskoniju ~etiri godine zatvora?

RIM: Italijansko tu`ila{tvo zatra`ilo je tri godine i osam meseci zatvora za biv{eg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, optu`enog za finansijske prevare.

Kako su preneli italijanski mediji, tu`ilac Fabio de Paskvale je istakao da je jasno da je Berluskoni bio „na ~elu lanca komande” utaje poreza i da crni fondovi „Medijaseta” „nose wegove otiske prstiju”.

Prema navodima tu`ioca Fabija de Paskvalea, Berluskoni i wegovi saradnici su formira li ta ko zva ne cr ne fondove, ~ime su izbegavali pla}awe obaveznog poreza. Tu`ilac je zatra`io kaznu od tri do ~etiri godine zatvora i za predsednika kompanije Me di ja set, Fe de la Konfalonijerija. Medijaset je medijska kompanija koju je 1970. godine

osnovao Silvio Berluskoni, koji danas poseduje 38,6 odsto wenih akcija.

Berluskoni je bio premijer Italije do novembra 2011. godine, kada je na wegovo mesto do{ao Mario Monti.

Biv{i premijer optu`en je i da je pla}ao seksualne usluge jednoj maloletnici marokanskog porekla, kao i da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo`aj kako bi ona bila oslobo |e na po {to je uhap {e na zbog pqa~ke.

MEKSIKO

G20 obe}ava plan za o`ivqavawe privrede LOS KABOS: Svetski lideri i Me|unarodni monetarni fond poku{ali su da uliju novo poverewe u posustalu globalnu privredu na samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta (G20) u Meksiku, na kom je glavna tema bila uporna du`ni~ka kriza u Evropi. MMF je dobio obe}awa da }e wegov fond za za{titu od budu}ih kriza biti uve}an na 456 milijardi dolara, ali je negativan trend u Evropi bio ono {to je najvi{e zaokupqalo pa`wu vode}ih svetskih sila, prenosi agencija AFP. Predsednik Meksika Felipe Kalderon do~ekao je u meksi~kom letovali{tu Los Kabos ameri~kog kolegu Baraka Obamu, lidera Rusije Vladimira Putina i nema~ku kancelarku Angelu Merkel. Da bi povratili poverewe u oslabqenu svetsku ekonomiju, lideri G20 obe}ali su da }e „zajedno raditi na

ja~awu oporavka i ubla`avawu tenzija na finansijskim tr`i{tima”, navodi se u nacrtu saop{tewa grupacije u koji je AFP imao uvid.

Evrope. Optimisti~an ton, me|utim, nije zasenio lo{u ekonomsku situaciju, budu}i da su tro{kovi zadu`ivawa [panije sko~ili uprkos olak{awu koje

Obama, koji se pla{i da bi evropski problemi mogli da ugroze svetsku ekonomiju i potope wegove nade da }e u novembru biti reizabran na funkciju predsednika SAD, naveo je nakon sastanka sa Merkelovom da je „ohrabren” planovima

su doneli rezultati izbora u Gr~koj.

MMF je nagovestio da bi mogao da pokrene novu rundu pregovora sa Gr~kom o programu vrednom 130 milijardi evra, dok je zvani~nik ameri~kog Ministarstva finansija Lael Brej-

nard pozvala lidere Evrope i MMF-a da Atini daju jo{ vremena da ispuni svoje obaveze.

Kao jo{ jedan znak lo{e ekonomske situacije, ju~era{wi podaci Banke [panije pokazali su da je planina rizi~nih zajmova u rukama {panskih banaka dostigla je u aprilu novi 18godi{wi rekord.

Evropski lideri poku{ali su da usaglase mi{qewa pre sastanka u Los Kabosu, ali brojne razlike su i daqe primetne. Merkelova, predstavnica najve}e evropske privrede, akcenat stavqa na finansijsku odgovornost, dok se Obama i predsednik Francuske Fransoa Oland zala`u za podsticawe privrednog rasta. Nema~ka kancelarka nije dala znake da je spremna da odustane od tvrdog stava po pitawu mera {tedwe u prezadu`enim zemqama evrozone, za koje neki smatraju da sabotiraju privredni rast.

FRANCUSKA

Novoj vladi hitno treba 10 milijardi evra PARIZ: Nova francuska vlada, koja posle pobede socijalista na nedeqnim parlamentarnim izborima ima priliku da sprovodi ekonomski program socijalistickog predsednika Fransoa Olanda, treba za dve nedeqe da obezbedi desetak milijardi evra za uravnote`ewe buxeta, objavqeno je ju~e u Parizu. Francuski premijer @an-Mark Ero i wegovi saradnici bili su oprezni u svojim potezima pre parlamentarnih izbora. Ali, posle pobede socijalista, sa prime-

nom novog ekonomskog programa socijalisti~kog predsednika vlade mora se {to pre po~eti, isti~u analiti~ari, a prenosi agencija AFP. Francuski Ra~unovodstveni sud je, ina~e, u ponedeqak saop{tio da }e analiza javnih finasija, koja je trebalo da bude objavqena 28. juna, biti prezentirana nekoliko dana kasnije, jer je do{lo do nepredvi|enih promena u radu vlade. Zapravo, 28. juna u Briselu se otvara kqu~ni samit Evropske unije,

tokom koga }e predsednik Oland obrazlo`iti svoje zalagawe za politiku rasta kao protivte`u o{trim merama {tedwe na kojima insistira Nema~ka.

Objavqivawe izve{taja o finasijskom stawu dr`ave, koji bi trebalo bi da podseti vladu na neophodnost po{tovawa preuzetih obaveza o smawewu buxetskog i uop{te redukciji potro{we, odlo`eno je, me|utim, za po~etak jula, usled obaveza koje Oland ima krajem ovog i na samom po~etku idu}eg meseca.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JUSUF REZA GILANI Premijer Pakistana Jusuf Reza Gilani ne mo`e da ostane na toj funkciji nakon {to je u aprilu osu|en za nepo{tovawe suda, obznanio je Ustavni sud. Ova odluka zna~i da }e premijer Gilani ili biti smewen sa mesta premijera ili }e morati sam da se povu~e. Gilani se usprotivio sudskom nalogu da se ponovo otvore slu~aj za korupciju protiv predsednika Zardarija.

SEIN TEIN Predsednik Mjanmara Sein Tein obe}ao je „drugi krug reformi” koje }e sadr`ati probne privatizacije, zakon o stranim investicijama, kao i zakon o minimalnim zaradama. On je ukazao da ne}e biti opu{tawa u brzom ekonomskom remontu zemqe.

Tein je biv{i general pod ~ijim rukovodstvom je nova civilna vlada preduzela seriju reformskih koraka od kada je na vlasti posledwih 15 meseci.

ROBERT MUGABE Jedna osoba je poginula, a 15 povre|eno kada je automobil iz konvoja predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea udario u prigradski autobus. Ovo je tre}i sli~an incident od po~etka juna, isti~e BBC. Predsedni~ka kolona je pre dve sedmice pokosila jednog besku}nika, a u kasnijoj etapi putovawa kamion iz kolone se prevrnuo usled ~ega je poginuo predsednikov gardista.

VA TI KAN OP TU @U JE NO VI NA RE DA IZ MI [QA JU PRI ^E

Tret man afe re kao kod De na Bra u na Italijanski novinari izigra va ju De na Bra u na, iz mi {qaju pri~e i ponavqaju legende, poru~uje Vatikan povodom objavqivawa tajnih dokumenata Svete stolice. Oni poku{avaju da izazovu podelu izme|u pape i wegovih saradnika, isti~e dr`avni sekretar Vatikana.

Dr`avni sekretar Vatikana, kardinal Tar}izio Bertone, optu`io je medije za izazivawe skandala u vezi sa objavqivawem tajnih dokumenata Vatikana. Drugi ~ovek Vatikana rekao je u intervjuu za italijanski katoli~ki nedeqnik Famiqa kristijana da novi na ri ko ji iz ve {ta va ju o skandalu u vezi sa objavqivawem poverqivih dokumenata „izigravaju Dena Brauna, izmi{qaju pri~e i ponavqaju legende”, preneo je AP.

Aluzija na Brauna je naro~ito aktuelna jer je on napisao kwige „Da Vin~ijev kod” i „An|eli i demoni”, u kojima se govori o borbi za mo} i o skandalima unutar Katoli~ke crkve.

Vatikan je nedavno pogo|en skandalom koji je skrenuo pa`wu na podele izme|u visokih sve{tenika u Vatikanu i sve ve}e kritike na ra~un uticajnog dr`avnog sekretara Vatikana.

Papin batler Paolo Gabrijele uhap{en je zbog sumwe da je ukrao poverqiva papska dokumenta, mada neki analiti~ari veruju da ima drugih „krtica” u vatikanskoj administraci ji. Ne dav no je ob ja vqe na kwiga koja sadr`i dokumenta iz slu`be pape Benedikta [esnaestog i za koju mnogi veruju da predstavqa zavereni~ki poku{aj da se podrije autoritet Bertonea.

Sam papa se vi{e puta `alio na no vin ske iz ve {ta je smatraju}i da „pru`aju sliku o Svetoj stolici kakva ne odgovara realnosti”. A Bertone

je u intervjuu svom `estinom op tu `io ita li jan ske me di je da poku{avaju da izazovu podele izme|u pape i wegovih saradnika.

balkan

dnevnik

sreda20.jun2012.

SLU^AJ SANADER NE JEWAVA

USKOK o~e ku je jo{ go to vi ne, zbir ku sa to va, ode la...

ZA GREB: Istra`iteqi USKOK-a ne posustaju kada je re~ o utvr|ivawu mre`e pomaga~a nekada{wem premijeru Ivu Sanaderu i sakrivenoj imovini, uvereni da }e taj podatak dovesti o do vrlo vredne zbirke satova, skupocenih „Brioni” odela, ali i gotovine.

Najpoznatiji hrvatski mesar i biv{i HDZov saborski zastupnik Stjepan Fioli} nije jedini koji je ovih dana odlu~io razvezati jezik pred tu`iteqima USKOK-a i ispri~ati pone{to o poslovima svog prijateqa Sanadera, pi{u zagreba~ki „Ve~erwi list”.

List navodi se da se nije moglo pouzdano saznati ko je od novih sedoka dao novi iskaz, ali je izvesno da USKOK ne posustaje u potrazi za skrivenim Sanaderovim blagom.

Fioli}evo priznawe da je na svome imawu sakrio pet slika Vlahe Bukovca kao i 15 drugih slika {to ih je Sanader li~no probrao i sklonio, jer je bio uveren da mu se sprema kazneni postupak, uglavnom se iscrpquje na tome podatku.

Informacija koja je, kako se podse}a, osvanula ovih dana, a govori kako je deo

vrednosti biv{i premijer sakrio kod drugog dobrog prijateqa Jerka Ro{ina, zaista je prezentirana USKOK-ovim tu`iteqima.

No, to nije rekao Fioli} kako se naga|alo, nego drugi svedok ~iji identitet nije bilo mogu}e saznati. Istra`iteqi polako utvr|uju ko je sve ~inio mre`u Sanaderovih pomaga~a i uvereni su da }e ih taj podatak dovesti i do vrlo vredne zbirke satova, skupocenih „Brioni” odela, jer u pretrazi porodi~ne ku}e nije prona|eno nijedno, ali i gotovine.

POVRATAK PREKO MILION IZBEGLICA U BIH

Vra }e na go to vo sva imo vi na

SA RA JE VO: U BiH vratilo se 1,1 milion izbeglih i interno raseqenih lica, ukqu~uju}i i gotovo pola miliona tzv. mawinskih povratnika.

Izvan wenih granica, kako se procewuje, jo{ boravi oko 400.000 izbeglih, od kojih 65.000 ~eka trajna re{ewa.

U Ministarstvu za qudska prava i izbeglice BiH povodom 20. juna - Svetskog dana izbeglica, ka`u da gotovo 75 odsto iz beglih, ko ji ma su po trebna trajna re{ewa, `ivi u susednim zemqama. Iz Ministarstva napomiwu da je preostalo vi{e od 100.000 interno raseqenih lica za koje prioritetno treba prona}i trajna i odr`iva re{ewa, a da su mnogi od wih ugro`eni, traumatizovani i da `ive u nehumanim uslovima.

Od 1992. do 1995. godina BiH je na pu sti lo pri bli `no 2,2 miliona osoba, {to ~ini vi{e od polovine preratnog domicil nog sta nov ni {tva. Me |u wima, vi{e od milion je zatra`ilo izbegli~ku za{titu u vi{e od sto zemaqa {irom sveta. U isto vreme, gotovo milion lica interno je raseqeno u BiH. Iz Ministarstva isti~u da oko 2.700 porodica i daqe `ivi u kolektivnim cen-

Op tu `ni ca za Be ti ni ne mu ~i te qe

SA RA JE VO: Op{tinski sud u Kalesiji potvrdio je optu`nicu protiv Milenka i Slavojke Marinkovi}, koji su dr`ali zato~enu Betinu Zinger iz Nema~ke.

Bra~ni par Marinkovi} se tereti da je devoj~icu, od wene 12. do 19. godine, dr`ao zatvorenu, fizi~ki i psihi~ki je zlostavqao, nanosio joj fizi~ke povrede, nehumano se pona{ao prema woj, izgladwivao je i terao je da radi te{ke poqoprivredne poslove, saop{tilo je Tu`ila{tvo TK. Nisu joj dopu{tali bilo kakve kontakte sa drugim qudima, nije poha|ala {kolu i boravila je

kod Marinkovi}a u mestu Karavlasi na podru~ju op{tine Kalesija, bez ikakve dokumentacije. Policija je 17. maja ove godine do{la do informacija o zlostavqawu devojke i o tome odmah obavestila tu`ila{tvo. Na mestu doga|aja je na|ena devojka u te{kom zdravstvenom stawu.

Devojka je odmah sme{tena na sigurnu lokaciju, a bra~ni par je uhap{en. Marinkovi}ima je odre|en jednomese~ni pritvor, kasnije produ`en za jo{ dva meseca. Devojka se oporavqa u sigurnoj ku}i u BiH, uz medicinsku i drugu negu.

Osta ci qud skih te la u Mi li }i ma SA RA JE VO: U op{tini Mili}i izvr{ena je ekshumacija na lokaciji Kik Sebio~ina gde je na|eno vi{e ostataka qudskih tela. I u op{tini Bratunac je izvr{ena ekshumacija pod nadzorom istra`ioca Tu`ila{tva BiH na tri mesta.

Posmrtni ostaci }e biti premeti u Komemorativni centar Tuzla gde }e biti uzeti uzorci za DNK analizu, radi identifikacije i utvr|ivawa identiteta `rtava. DNK analiza }e se obaviti u laboratoriji Me|unarodne komisije za tra`ewe nestalih osoba (ICMP). Tu`ila{tvo BiH, zajedno sa institucijama ukqu~enim u proces tra`ewa nestalih osoba u BiH, nastavqa rad, pi{e u saop{tewu.

RUMUNSKI PREMIJER OPTU@EN ZA PLAGIJAT

Pre ko pi ra ni tek sto vi u dok tor skoj te zi

trima, a pribli`no toliko `ivi u mestima povratka bez elektri~ne energije, prenela je Srna.

Predratnim vlasnicima i nosiocima stanarskih prava vra}eno je vi{e od 220.000 li~nih imovina, {to ~ini stopu

provo|ewa imovinskih zakona od oko 99 odsto. Zbog postignutih rezultata na ovom planu, BiH se smatra izuzetnim primerom, ne samo u regionu nego i {ire.

Ponovo je izgra|eno vi{e od 330.000 stambenih jedinica sa

UVRE\EN JER MU NISU DALI DA SRU[I TVR\AVU

Ku stu ri ca od u stao od Tre bi wa BA WA LU KA: Re`iser Emir Kusturica izjavio da je za ru{ewe austrougarske kule u Trebiwu imao potrebnu dozvolu i da ona nije bila pod za{titom dr`ave.

25

U intervjuu Glasu Srpske Kusturica, me|utim, ka`e da je wegov ciq bio potraga za starim kamenom i dodaje da je u Hercegovini od privatnika kupqeno dosta takvog kamewa od starih,

nas predstave. Ima taj neki tip koji ho}e da se kandiduje za na~elnika Trebiwa, a koji je ujedno i novinar, ne znam mu ime.

Ali sve to nije va`no, jer nemam nameru vi{e da se time ba-

rehabilitacijom komunalne i socijalne infrastrukture.

U povratak u BiH od 2003. do 2010. godine ulo`eno je gotovo milijardu KM, od ~ega 400 miliona u stambenu obnovu, a vi{e od 500 miliona u komplementarne mere odr`ivosti.

BU KU RE[T: Nau~ni ~asopis „Nej~er” optu`uje rumunskog premijera Viktora Pontu da je plagirao ve}i deo svog doktorskog rada iz 2003.godine. U ~lanku ~asopis ukazuje da je imao uvid u rad i da se vi{e od polovine doktorske disertacije Ponte na 432 strane o Me|unarodnom krivi~nom sudu sastoji od „prekopiranih tekstova”.

U izve{taju se dodaje da je rad objavqen sa mawim izmenama u obliku kwige 2004. i potom tako|e i kao osnova jedne kwige 2010. o odgovornosti me|unarodnog humanitarnog zakona.

Biv{a studentkiwa Ponte Danijela Koman je imenovana kao koautor, navodi „Nej~er“. Ponta je novinarima rekao da je spreman da se suo~i sa svakom vrstom provere i negirao je da je wegov doktorski rad plagijat, smatraju}i da su iza optu`bi politi~ki

motivi. On je optu`io svog politi~kog rivala predsednika Trajana Basesuka i wegov tim, isti~u}i da bi oni mogli stajati iza ovih tvrdwi. Ponta i Basesku se bore za to ko }e predstavqati Rumuniju na slede}em Samitu EU. - Navikao sam na tako ne{to od Baseskua. Mislim da je bio qut na mene i zbog toga je studirao moj doktorski rad - kazao je Ponta. ^iwenica da je wegov doktorski rad o Me|unarodnom krivi~nom sudu interesantan za „Nej~er“, kako je dodao, komi~na je, po{to je taj ~asopis specijalizovan na nauku i medicinu.

Optu`be su usledile mesec dana nakon {to je Ponta izjavio da je wegov ministar obrazovawa Ioan Mang podneo ostavku zbog optu`bi stranih istra`iva~a da je kopirao nau~ni dokument o informativnoj tehnologiji.

Iz bo ri u Cr noj Go ri u sep tem bru POD GO RI CA: Parlamentarni izbori u Crnoj Gori najverovatnije }e biti odr`ani 23. septembra. Predsednik Demokratske partije socijalista Milo \ukanovi} je ranije vi{e puta nagovestio mogu}nost izbora na jesen ove godine. Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} nedavno je rekao da bi „bilo logi~no” da se izbori odr`e na jesen, ako Crna Gora, kako se o~ekuje, krajem juna dobije datum po~etka pristupnih pregovora s EU. U Crnoj Gori su u maju osnovane dve nove politi~ke stranke, {to, uz aktivnosti u ve} postoje}ima par-

tijama, tako|e mo`e da uka`e na skoro odr`avawe parlamentarnih izbora. Nije jo{ poznato da li }e, istovremeno sa parlamentarnim, biti odr`ani i predsedni~ki izbori, ali je ranije oceweno da bi to bilo „racionalno”.

Mandat sada{wem parlamentu Crne Gore isti~e krajem marta 2013. godine. Bez obzira na to, prema politi~kim tuma~ewima, izbori na jesen ne bi se tretirali kao prevremeni, po{to bi bili odr`ani u posledwoj izbornoj godini.

OPTU@NICA PROTIV 26 OSOBA ZBOG [VERCA DROGE

Raz bi je na me |u na rod na gru pa POD GO RI CA: Tu`ila{tvo Crne Gore podiglo je ju~e optu`nicu protiv 26 crnogorskih dr`avqana zbog organizovanog kriminala u prometu narkotika.

Tu`ila{tvo je saop{tilo da je optu`nica podignuta na osnovu dokaza koji su prikupqeni u me|unarodnoj saradwi sa nadle`nim tu`ila{tvima Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije.

Tokom istrage koju su vodila regionalna tu`ila{tva, kako se navodi u saop{tewu, ranije je zapleweno oko 250 kilograma marihuane i ve}a koli~ina oru`ja.

Optu`eni su Brajovi} Slavo, Krstovi} Adrijan, Radulovi} Predrag, Jovanovi} Novica, Durutovi} Boris, Dubqevi} Predrag, Ga~evi} Dragan, Nikoli} Stevo, Nikoli} Du{an, ]orovi} Luka, Bulatovi} Radovan i Ble~i} Vladimir. Na optu`nici su se na{li i Pejovi} Gligor, Pejovi} Slobodan, Markovi} Vojislav, Andrija{evi} Mirko, Pantovi} Darko, Pantovi} Neboj{a, Bojovi} Vladica, Sekuli} Milan, Koxulovi} Darko, Memi} Enis i Kijanovi} Miladin.

Oni su, kako je saop{teno, od prvog juna do 26. decembra pro{le godine delovali na prostoru Crne

Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije kao organizatori i pripadnici ~etiri kriminalne organizacije radi nelegelne trgovine drogom.

Optu`eni su i Haxibeti Jonuz i Ivanovi} Bjanka zbog neovla{}enog prometa narkoticima, a Koqenovi} Fikret zbog neovla{}enog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija.

Tu`ila{tvo podse}a da se 16 optu`enih od ranije nalazi u pritvoru i navodi da su tu`ila{tva Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine ranije preuzela gowewe 18 svojih dr`avqana.

SDP upo zo ra va na ma ni pu la ci ju Sre bre ni com - Imali smo ~vrsto obe}awe da mo`emo da pokupimo tu kulu, koja nije pod za{titom dr`ave, o ~emu imamo i potvrdu Zavoda za za{titu kulturno-istorijskog i prirodnog nasle|a. Iz te zabune do{lo je do ovoga, ali treba prestati o tome pri~ati.

Mi smo se povukli, ne}emo vi{e tra`iti pomo} - kazao je on u intervjuu Glasu Srpske.

raspalih ku}a, a da mu je trebao i veliki klesani kamen, koji ima tvr|ava kod Trebiwa, za koju je, kako ponavqa, dobio sve papire i koja nije dr`avni spomenik kulture.

Za „medijsku buku” povodom svega, on ka`e da je u pitawu „provincijska kampawa”.

- Nismo mi lopovi i kriminalci, kao {to bi neki hteli da

vim, niti da tra`im bilo {ta kazao je on.

Kusturica je dodao da je wegova namera bila i da taj kamen sa tvr|ave kraj Trebiwa, koja je bila ionako u lo{em stawu, ostane u Andri}-gradu kao spomenik dr`ave, jer je ceo taj projekat pod dr`avnom koncesijom i kada ona istekne, grad ostaje u vlasni{tvu dr`ave.

BA WA LU KA: Socijaldemokratska partija BiH ne}e podr`ati zahtev Gra|anske inicijative „Glasa}u za Srebrenicu”, jer se nad Srebrenicom dosta manipulisalo. Potpredsednik Glavnog odbora te stranke Hakija Mehoqi}, koji je i predsednik srebreni~kog odbora SDP-a, ka`e da svaki gra|anin ima pravo da odlu~i g|e }e da `ivi, te da niko nikome ne mo`e nare|ivati ili odre|ivati gde }e biti na listi, javili su federalni mediji.

SDP se ne}e upu{tati u tako ne{to niti }e uskra}ivati pravo gra|anima koji `ele da budu na listi

partije u nekim drugim op{tinama, poru~io je Mehoqi}.

Gra|anska inicijativa „Glasa}u za Srebrenicu” pozvala je stranke iz Federacije BiH da na predstoje}im lokalnim izborima za odbornike i na~elnike u FBiH ne kandiduju gra|ane poreklom iz Srebrenice. Poziv da ujediwewe bo{wa~kih stranaka oko kandidata za na~elnika Srebrenice do{ao je nakon {to je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao da }e sve srpske stranke podr`ati jednog kandidata kako bi u toj op{tini za prvog ~oveka bio izabran Srbin.

MOJA kU]A

sreda20.jun2012.

c m y

26

dnevnik

Биљке уместо сунцобрана Ј

едногодишње пењачице идеалан су избор за брзо озелењавање спољњих кућних зидова, ограда, пергола, паравана, балкона или за прикривање неугледног детаља на зиду куће. Ове захвалне битке кратког животног века одликују се брзим растом, богатим зеленилом и цветањем, заузимају мало места, а густо испреплетене пред-

стављају поуздану заштиту од сунца, ветра и знатижељних погледа. Као и све врсте цветног цвећа добро успевају на сунчаној и од јачег ветра заштићеној страни. Управо ће у таквим условима показати сву своју лепоту и раскош. Без обзира на то да ли су посађене у саксије или слободно у тле не сме им

недостајати ђубриво јер је то један од услова лепог изгледа. Ако их садимо слободно у тло морамо га најпре прекопати на дубину ашова, уз додатак органског ђубрива, односно хумуса. Ако их садимо у балконске посуде или саксије, сваке године треба заменити стари супстрат новим. Четири до шест недеља после садње започиње се са додатним прихрањивањем. Време садње једногодишњих пењачица је у раздобљу од средине до краја маја, а можете садити и у првој половини јуна, нарочито ако је било пуно кише и мало сунчаних дана. После садње следе уобичајене мере неге: заливање, прихрањивање и везивање уз штап оних врста које то траже, одстрањивање исцветалих цветова итд. Како се већина врста пење помоћу витица или завијањем стабљике око штапа, морамо им осигурати одговарајућу подлогу за пењање. То могу бити разне решетке (дрвене или металне) или жичане мреже, Усправно натегнуте жице или риболовачки најлонски конац (дебљи) и слични предмети. Пазите само да све подупираче удаљите од зида минимално 10 цм. Омиљене пењачице у нашим крајевима су драгољуб, ладолеж, руже пузавице, орлови нокти.

Б

Простор за самце место за експерименте

ити сам и уређивати дом има велике предности – простор можете у потпуности уредити према својим жељама и потребама. Без преговора и компромиса, створите амбијент који ће вас испуњавати. Компромиси су обично везани уз мушко-женско поимање уређења простора, које се често значајно разликује. Припаднице женског пола су обично сензибилније и профињеније када је у питању уређење дома у односу на јачи пол. Спремне су да експериментишу и поиграју се неуобичајеним формама намештаја или декоративних предмета. У избору боја немају границе, јер све боје могу бити „женске“, а поготово када се међусобно комбинују. Важна им је атмосфера простора, која мора остављати утисак топлог и сигурног, у који се радо враћају после радног дана. Без ограничења, оријентисане само на себе, сингл жене велику пажњу посвећују уређе-

њу стана. Овај изузетан момент је често као ритуал који се помно планира, а затим изводи с пуно пажње брижним избором сваког комада намештаја и осталих предмета, који ће испуњавати простор. Типичан стан сингл припаднице лепшег пола биће истовремено практичан и профињен. Често ће се у њему наћи црвена, љубичаста, ружичаста, наранџаста или црна боја. Лампе, које стварају атмосферу у вечерњим сатима, обавезне су. Линије намештаја су често органске или заобљене. Декоративне тканине имају важну улогу у простору, а осим визуелне лепоте, морају бити изузетно

нација боја им је црно-бела, уз евентуални додатак сиве, плаве или црвене за најхрабрије. Стан често није огледало личности сингл мушкараца већ је то простор који се може трансформисати према њиховим тренутним потребама – радни простор, простор за дружење или хоби. Уређењу стана сингл мушкарци приступају углавном као обавези коју морају да реше. Пријатан простор за живот им је изузетно битан, али ће се у тој реализацији често консултовати са другима како би дошли до објек-

пријатне на додир, јер сингл жене стварају дом за уживање. Сингл мушкарци имају другачији приступ уређењу стана. Основа у организацији је практичност, лакоћа одржавања и амбијент који је помало хладан у односу на типичан женски сингл стан. Омиљена комби-

тивног решења, јер персонализација простора није приоритет. Недостатак идентитета простора неки сингл мушкарци поправљају излагањем колекција минијатура аутомобила, фотографија или других предмета које скупљају, што даје шарм простору. Линије намештаја као и самог простора су редовно правилне – правоугаоне, без посебних нагласака. Простор је углавном коректан и врло лак за трансформацију, особито када сигл мушкарац изгуби тај статус и препусти својој лепшој половини да унесе део себе у простор. Уређење дома за сингл особе је у основи једноставније од уређења дома за две особе или читаву породицу. С обзиром на то да је такав статус најчешће само пролазан, искористите га, било којем полу да припадате, да испуните све жеље које ће касније постати предметом компромиса. Уживајте у слободи опремања свог животног простора и изазовима које оно доноси...

Чишћење мадраца С

ви знамо да је добар сан јако важан, а кад оговоримо о спавању ништа није толико важно као добар мадрац. А једном кад имате квалитетан душек, треба знати како да га чуватмо и чистимо како би трајао што дуже. Шта ако вам се мадрац упрља? Како га најбоље очистити и како спречити да гриње и остали алергени ометају ваш преко потребан сан? Сваких 3-6 месеци окрените душек - Како бисте се побринули да се мадрац равномерно троши редовно га окрећите (и горњу и доњу страну, и заглавље и подножје). У зависности од величине вашег мадраца, употребите две или четири руке. Заштитите душек - Како бисте продужили време између чишћења, себи олакшали посао и продужили животни век вашег душека набавите навлаку за мадрац. Заштитна навлака штити га од прашине која се накупља временом. Можете набавити и посебне навлаке које гарантују заштиту за сваки тип алергије. Влакна су импрегнирана материјалом који активно спречава ширење прашине, гриња, бактерија и развој плесни. Усисајте мадрац - Како бисте се решили гриња и прашине редовно детаљно усисавајте мадрац. Чините то сваких неколико недеља, или сваки други пут када мењате чаршав (а постељину мењајте сваке недеље или највише сваке две недеље). Ако неко у вашој кући има алергију на прашину или гриње, мадрац усисавајте

и чешће – а како бисте га освежили, душек посипајте содом бикарбоном, оставите је да одстоји 30 минута и затим све детаљно усисајте. Када би требало заменити душек? – Одговор на ово питање не зависи од одређеног временског рока, већ више од тога колико вам је удобан за спавање. Иначе, већина произвођача мадраца препоручује да се мења сваких 8 -10 година. Али, уз правилно одржавање, и наравно почетни квалитет, он може потрајати и дуже. Ипак, када је време за промену? Када вам је неудобно кад легнете и када се будите уморни и у боловима. Када видите јасне знакове да је мадрац оштећен или видљиво удубљен или испупчен. Када сте покушали да га окренете, али он заиста више није удобан. Када патите од алергија на гриње и прашину, а мадрац нисте заменили дуже време. Ако сте старији од 40 и имате душек 10 или 15 година. Временом наше тело постаје осетљивије на притисак. Тачке притиска тела и душека могу довести до буђења у ноћи и лошег спавања, што никако није добро за здравље. Ако сте знатно добили или изгубили на тежини – у том случају могуће је да вам досадашњи мадрац не пружа потпору која је вама потребна. Ако је спавате лошије него пре годину дана.

GLOBUS / OGLASi

dnevnik

Н

Како нас други виде

ајуспешнији светски издавач водича Лонли Планет (Lonely Planet) недавно је писао и о Србији. Топла, љубазна и пуна забаве – све што сте икад чули о Србији је истина. То је микс елана и ината (како кажу –„српска црта бунтовништва“) и ова земља никако није „млака“. Београд је један од најживљих светских дестинација за провод, док је Нови Сад домаћин сјајног фестивала EXIT, а народ је веома љубазан. Очекујте добродошлицу уз ракију и три пољупца од срца. Иако је политичка коректност овде уобичајена колико и кафић за непушаче, Срби-

ја је пуна различитих културних утицаја – Суботица је специфичан град због близине мађарске границе, а боемски Ниш сведочи о римском царству. Нови Пазар поред џамија има чува и нека од најсветијих места српског православља. На планинама – Копаонику и Златибору, стара традиција се чува уз модерна скијалишта. Заборавите предрасуде које имате о Србији и поздравите је са здраво или још боље живели! На овој страници се такође препоручују веб стране Туристичке организације Србије и Клуба путника Србије.

Izvor: www.b92.net

Пустите ме само да дремнем

А

мериканац пијан заспао на каучу мислећи да је код свог пријатеља, уствари омашио за „само” 20 миља. Неименовани двадесетогодишњак из Њустеда у држави Њујорк враћао се из ноћног провода, када је вероватно пијан скренуо на погрешан пут и након краће вожње зауставио се поред „куће свог пријатеља”. Он је тихо ушао, пошто врата нису била закључана, и заспао на каучу. Наравно, ушао је у сасвим погрешну кућу...

Власник куће пробудио се око 4.30 ујутру и затекао непознатог младића како спава на каучу у приземљу. Покушао је да га пробуди али није успео, па је позвао полицију. Позорници су успели да пробуде пијаног „госта”, ухапсе га због упада на посед и одреде му датум појављивања пред судом. Збуњени, буновни младић објаснио им је да је био сигуран да је у кући свог пријатеља у Гренд Ајленду, што је двадесетак миља западно од Њустеда.

Плакали би и фанови „Истражитеља из Мајамија”

С

премите марамице, јер ћете управо бити у прилици да послушате срцепарајућу песму којом се група младића опростила од Хорејшија Кејна. Када је објављена вест да Си-Би-Ес (ЦБС) прекида снимање серије „Истражитељи из Мајамија”, фанови серије су осетили тугу, али не као ови момци који су снимили песму, тачније урадили пародију песме „Candle in the wind” Елтона Џона, којом се опраштају од својих вољених телевизијских јунака. Елтон Џон је дирљиву песму извео на погребу Лејди Дајане, а сада је Брајан Барале (звезда видеа), обучен у Елтона, са све свећама и телевизором који гори, решио да отпева песму којом говори „збогом”.

„Отказани сте, десет сезона им ништа није значило... какав сте хит били. Били сте брилијантни и заслужили сте звезду на Булевару славних... Волеле су вас све гене-

рације, а Хорејшио Кејн, најопаснији од свих, плашио се да покаже своје очи”... ово је само пар стихова срцепарајућег опроштаја. Не плачите, смејте се!

Секс на послу – забава за цео комшилук

П

ар водио љубав у канцеларији, док их је из зграде преко пута „снимало” неколико десетина комшија... Британски таблоид „Сан” објавио је експлицитни видео који им је доставио неко из комшилука једне пословне зграде у Нотингему, у којој се, једног дана, догодио „сусрет двоје запослених”. Осим што су, као на филму, радили „оне ствари” двадесетак минута што на столу, што на столици, радили су их као да прозор, зграда преко пута и радознале комшије не постоје. Захваљујући чињеници да су завесе размакнуте, а да је неколико комшија баш у том тренутку из чиста мира стајало на прозору или простирало веш на тераси (држећи мобилни са камером у руци) настао је овај видео који се не препоручује особама млађим од 18 година.

sreda20.jun2012.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

sreda20.jun2012.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ dragi otac, svekar i deda

\or|e Pa{}an

IN MEMORIAM Na dana{wi dan pre ~etiri godine, napustio nas je na{ dragi tata, suprug i brat

Dipl. vet. Lazar (\oka) Govor~in

1935 - 2012.

Sahrana je u ~etvrtak, 21. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Borislav, unuk Nikola i snaja Zdenka.

^uvamo ga u mislima i se}awima.

Wegovi: Sinko, Babica i Gaja.

55225

55226

Dana, 18. juna prestalo je da kuca srce na{eg dragog sestri}a, brata i strica

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 80. godini na{a voqena mama, baka i ta{ta

Du{ana Markovi}a

Giga Ana

dipl. in`. elektrotehnike Sahrana je 20. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru.

O`alo{}ena porodica Srdi}.

Tetka Buba i porodica Nackovi}.

55223 55228

PRODAJEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Pe tra 2. Te le fon 065/55-106-55.

54909

VODOINSTALATER: izvo |e we in sta la ci ja, po pravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstala ter ske uslu ge. Te le fo ni: 021/6317-587, 065/31-50198.

54914 VODOINSTALATER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

55134

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, aubomobile stare za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495.

55049

Posle duge i te{ke bolesti, 18. juna 2012. godine, preminula je moja draga mama

S velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Sava Stoj{i} Eufemija Petrovi} ro|ena Xuxar 1932 - 2012.

Sahrana je u ~etvrtak, 21. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Mirjana, sinovi Aleksandar i Dejan, snaje Mirjana i Qiqana i unuci Nikola i Talija Luna.

55235

Sahrana }e se obaviti danas, 20. 6. 2012. godine, u 11 sati, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoja dobrota i nesebi~na qubav prati}e me zauvek.

Posledwi pozdrav

Ve~no o`alo{}ena }erka Du{anka.

55212

Du{an Markovi} Duletu

Posledwi pozdrav dragoj majci U tuzi sa na{im Pekom za wegovim rano preminulim tatom.

Nata{a i Toba.

Vg sa razrednim stare{inom.

55229

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Korhamer Er`ebet

Terezija Sorg

Znam da me gleda{ negde iz prikrajka a kad navru se}awa i trenuci sete slutim da se pita moja stara majka „gde li je, {ta radi weno malo dete.�

BRZE]E, vila Omorika sobe, apartmani 50m od `i~are, pored potoka za 2 ili 3 porodice. Telefon 064/40539-12.

55100

1938 - 2012.

Sahrana je u ~etvrtak, 21. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

PRODAJEM vikendicu iznad Sremskih Karlovaca sa placem 32 ara. Telefon: 063/702-1073.

53353

Tvoje }erke.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Jos Josip Du{anu Markovi}u

od kuma ^onte i porodice Neboj{e ^onki}a.

O`alo{}eni: }erka Marija i sin Nikola sa porodicama.

55227

55201

55220

55230

1948 - 2012.

Sahrana je danas, 20. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}ena porodica: supruga Katica i porodica Taka~.

55224

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Du{anu Markovi}u

Dragana Stefanovi} Ve~no }e{ biti mislima i srcima.

od kolega i koleginica iz Sindikalne organizacije Elektrovojvodina.

u

Tvoja tetka Sla|a, sestre Ivana i Vida.

Du{anu Markovi}u

Dragana Stefanovi}

Dragi Du{ane, fizi~ka prisutnost ~oveka je ono {to nam najvi{e nedostaje, kada ode neko blizak i drag, ali ose}awe ne~ijeg prisustva i uspomenu na tebe ne mo`e nam niko oduzeti.

Du{a nam neprestano pla~e, a bol je sve ja~i.

Ne mo`emo da se pomirimo da te vi{e ne}emo zagrliti, poqubiti, da vi{e ne}emo videti tvoj prelep osmeh. Nosimo te u na{im srcima zauvek.

Tvoji: mama Duda, tata Qubi{a, Nana, Aga i baba Lata.

393/P

Posledwi pozdrav

Du{anu Markovi}u Mi se ovim re~ima ne opra{tamo od tebe, jer dragi Du{ane, iz na{ih srca nikad ne}e{ oti}i.

Od zaposlenih iz Sektora upravqawa „Elektrodistribucija Novi Sad” Novi Sad. 394/P

1995 - 2012.

Posledwi pozdrav ~lanu na{e uprave

Du{ku Markovi}u

od Stevana Jankovi}a sa porodicom.

1949 - 2012.

Sahrana je danas, 20. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Vera, sin Sa{a i }erka Sne`ana.

POMEN Danas, 20. 6. 2012. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg dragog

Du{anu O`alo{}ena porodica: supruga Ru`ica, sinovi \ura i Dragan, snaja Gaga, unuci Jovana i Jovan.

55165

55215

55187

Posledwi pozdrav kumu i drugu

Posledwi pozdrav Isidorinom tati

Du{anu Markovi}u

Du{anu Markovi}u

55183

Posledwi pozdrav

Du{anu Markovi}u

VIIa sa razrednom.

Novica i Best.

55202

55213

55188

55200

}erki,

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom smrti dragog i po{tovanog

395/P

Korhamer Er`ebet

Du{ana Markovi}a

20. 6. 2009 - 20. 6. 2012.

Dragi na{

Jovica In|i}

Dule Tenis, Pe{~anik, kafa vi{e ne}e biti isti.

20062012/P

od: Mladena, Vesne, Borisa i Guge.

od: Brane, Mire, Ivana i Nade.

Sahrana pokojne je 20. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

D.O.O. „Dnevnik - [tamparija”.

Posledwi pozdrav dragom

Petra Kolesara

dragoj

Teniski klub „Vojvodina”.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

od: Predraga, Brankice, Seke i Nata{e.

55184

Borivoje Jev|i}

O`alo{}ena porodica: majka Boja, otac Stevan, supruga Natalija, brat Milorad, snaja Marija i bratanica Bojana.

Posledwi pozdrav dragom

Branki Dimitrijevi}

Jovana Topi}a

od: supruga, }erki, unu~adi i zeta.

Bo{ko Qubojevi}

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Tu`nim srcem javqamo prijateqima i rodbini da je preminuo na{ najmiliji suprug i otac

1954 - 2012.

Posledwi pozdrav dragom kolegi.

391/P 55218

POMEN Danas, 20. 6. 2012. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg

Tamo gde te ~uvamo, niko nikada ne}e mo}i da nam te oduzme.

od wegovih najmilijih: supruge, sina, unuke i snahe.

od Jankovi}: Svetozara, Qube, Milo{a i Du{ana.

55219

Korhamer Er`ebet

Du{anu Markovi}u

\or|u Antoni}u

55194

Posledwi pozdrav supruzi, mami, baki

Posledwi pozdrav

Branki Dimitrijevi}

55195

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Od zaposlenih iz „Elektrovojvodina” d.o.o. Novi Sad „Elektrodistribucija Novi Sad” Novi Sad.

Posledwi pozdrav dragoj ujni

29

na{im

392/P

Posledwi pozdrav

sreda20.jun2012.

od porodica: Va{, Marta}, Bori} i Vujanac.

S tugom i po{tovawem Mirjanine tkaqe.

55204

55211

Tri godine duge, tri godine bola i tuge.

Mira, Aca, Kosta i Isidora.

Uvek }e te voleti tvoji: mama, tata, brat i deda.

55210

55217

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Живот 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нова занимања 12.25 Како...? Уметничка слика 12.40 Здраво живо 13.05 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Климатски ратови 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик 21.00 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.00 Оперативци 23.55 Џонатан Крик 00.50 Један на један 01.20 Документ 01.45 Повратак на село 02.10 Концерт - Грување уживо у студију М 02.55 Радар

До ку мент По сто ји им пе ра тив ле по те у да на шњем дру штву. С на слов них стра на ча со пи са сме ше нам се иде а ли ле по те. Го сти: Ли ди ја Ћу ли брк - уред ни ца ма га зи на „Ле по та и здра вље”, Со ња Ко вач - уред ни ца ма га зи на „Ел”, Жа на По ли а ков - спи са те љи ца, Ти ја на Ву че вић - со ци о лог, Ди ми три је Пан фи лов - пла стич ни хи рург. Аутор к а: Ер же бет Пап-Ре љин (РТВ 1, 21.00)

06.25 06.50 07.30 08.25 08.50 09.15 09.40 10.03 10.30 10.45 11.40 12.05 12.30 12.40 13.10 14.00 14.35 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35 00.00

tv program

sreda20.jun2012.

Кухињица – мађ. Девојка која воли живот Звонце популарности 2009. Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Академац Бејби егзит 18. школско позорје Увек медаља Наградно путовање квиза „Колико се познајемо“ Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови таблоид Девојка која воли живот ТВ баштина Добро вече, Војводино (ром) Из наше архиве (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађарском Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Биографије: Кућа Версаће Осврнух се са сетом ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Агро Парламент Лице с насловнице Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.11 10.42 11.10 11.16 11.45 12.00 12.15 12.30 12.40 14.25 16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.27 23.14 23.18 00.00 00.15 01.03 01.11 01.57 03.00 03.47 04.47 05.19 05.48

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.12 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 19.55 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Матуранти на Новосадској ТВ Живот на Марсу Украдена срца Вести Опчињени Док. програм Вести Матуранти на Новосадској ТВ Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Матуранти на Новосадској ТВ Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Живот на Марсу Украдена срца

10.30 11.00 12.30 14.30 16.30 18.30 19.30 20.00 22.15 22.45

Специјал: Валентино Росси АТП Хертогенбош 1/8 Финале ВТА Хертогенбош 1/8 Финале АТП Хертогенбош 1/8 Финале ВТА Хертогенбош 1/8 Финале Преглед аргентинске лиге Мобил 1 НБА Фудбал мондијал магазин Премијер лига класик: Челси – Њукасл 23.15 АТП и ВТА Хертогенбош 1/8 Финале 05.30 Једрење

Пи пи шоу У овој еми си ји так ми чи ће се ма ли ша ни из ОШ„Сер во Ми хаљ“ из Му жље и ма ли ша ни из ОШ „До си теј Об ра до вић“ из Зре ња ни на. Пред ста ви ће мо вам зе бу. Са зна ће те не што ви ше о кла ви ру. Пред ста ви ће мо вам и спорт ове не де ље спорт ски ри бо лов. Упо зна ће те се са за ни ма њем ли ма ра. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Дипломци Вести Траг Мој херој Вести Цркве-како их тумачити Гастрономад Дневник Спорт плус Евронет Фудбал - ЕП: Енглеска-Украјина Фудбал - ЕП: Шведска-Француска Ово је Србија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Видео јела зелен бор, филм Марадона, филм Вести Распакивање Дневник Скок у будућност Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Шокер, филм Вести (04.00,05.00) Дипломци Око Трад Верски календар

Ди је го Ар ман до Мар до на

Ма ра до на Емир Ку сту ри ца ре жи рао је филм ски омаж чу де сној жи вот ној при чи и фе ник сов ском вас кр сну ћу Ди је га Ма ра до не, спорт ског хе ро ја, љу бим ца на ци је, па лог идо ла и ин спи ра ци је ми ли о на обо жа ва ла ца. Уло ге: Ди је го Ар ман до Мар до на, Емир Ку сту ри ца, Стри бор Ку сту ри ца, Ма ну Чао Ре жи ја: Емир Ку сту ри ца (РТС 1, 21.27)

06.16 06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Соко са Хадсона Тачно 1 Трачара Аси Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Езел Паклена кухиња Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

06.30 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.15 21.10 23.20 23.55 00.15 01.05 01.55 03.20 03.45

КО ШАР КА (Ж): КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЕП 2013.

Ср би ја – Швај цар ска (РТС 2, 19.55) 06.02 06.56 07.16 07.22 07.32 07.38 07.49 08.01 08.13 08.24 08.51 09.50 09.56 10.08 10.38 11.07 11.37 11.42 12.28 13.05 14.04 14.30 15.30 15.53 16.41 17.05 18.05 18.54 19.21 19.55 21.45 22.45 00.20 01.21 02.53 03.17 04.02 04.32

07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.30

dnevnik

c m y

30

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Плава птица На пола пута Датум Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа Други век Знакови времена Научни програм 42. међународно такмичење музичкење омладине-свечано отварање Трезор Плава птица На пола пута Водич кроз модерну архитектуру Београда Елслчиуовмп Линк Капри Партибрејкерс У свету Беокулт Кошарка (ж) - Квалификације за ЕП 2013: Србија-Швајцарска, пренос Капри Музички програм Трезор Кошарка(ж)-Квалификације за ЕП 2013: Србија-Швајцарска Линк Ексклузивно Е-ТВ Музички програм

Маратон Цртани филм Документарни филм Филм: Јагоде у грлу Топ шоп Љубав у залеђу Монк Вече са Џулсом Холандом Мућке Ало, ало Документарни филм Обични људи Филм: Најбољи Мућке Ало, ало Филм: Прљави плес 2 - Ноћи у Хавани Удовице Филм: јецаји у тами Филм: Прљави плес 2 - Ноћи у Хавани Домаћа музика Филм: Јецаји у тами

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Прљава игра Вести Спортски преглед Жива мета Увод у анатомију Филм: Стан 12 Саут Парк Филм: Лето у Аризони

Стан 12 Алек сов жи вот се од ви ја баш она ко ка ко он же ли успе ва да ор га ни зу је сво ју пр ву са мо стал ну из ло жбу у пре сти жној га ле ри ји и жи ви са Ивет, пре ле пом ма не кен ком. Са свим нео че ки ва но Алек сов жи вот по чи ње да се рас па да. Над зор ник га ле ри је га оба ве шта ва да је ње гов рад без ду шан и от ка зу је из ло жбу, а Ивет рас ки да са њим. Уло ге: Марк Ра фа ло, Бет Ул рих, Алан Гел фант Ре жи ја: Дан Бут зин (Б92, 01.55)

Марк Ра фа ло

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 16.00 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.30 02.15 03.00

Добро јутро Гранд парада Градске вести Мала невеста Гранд шоу Тачно у подне - уживо Амиџи шоу Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Срце грома Гле, ко то говори Тјудорови

Ма ри сол Ни колс

СЕ РИ ЈА

Сле па прав да Од тре нут ка ка да су по ли циј ски де тек тив Џим Дан бар и још не ко ли ко ко ле га упа ли у за се ду не по зна тог на па да ча, њи хо ви жи во ти се на гло ме ња ју. Оста ју без му ни ци је, а је дан од ко ле га до би ја на пад па ни ке и оста је уко чен. Дан бар пре у зи ма ак ци ју, али би ва по го ђен и оста је без ви да. Уло ге: Рон Ел дард, Ма ри сол Ни колс, Ри на Со фер, Ре но Вил сон (Хе пи, 22.00) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30 04.30

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Једна жеља једна песма Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Једна жеља једна песма Моја Србија Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda20.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

08.00Ловци на нацисте 09.00 Прича о струји 10.00 42 начина да се убије Хитлер 11.00 Тајне историје: Краљица девица 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Легенда о Стенлију Донену 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Прича о струји 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Тајни рат 20.00 Капјонг 21.00 Пол Пот – путовање на Поља смрти 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 01.00 Гиганти готике – поглед у небо

08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ивица и Марица Ози Бу Велико дрвеће Намештаљка Каубој у срцу Звезда водиља Победници и грешници Дијаманти Еротски филм Еротски филм

Ве ли ко др ве ће Кирк Да глас је ам би ци о зни др во се ча ко ји же ли да се обо га ти од се че шу ме се кво ја, из ко је је про те рао чла но ве јед не сек те... Уло ге: Кирк Да глас, Ив Ми лер, Па трис Вај мор, Ед гар Ба ха нан Ре жи ја: Фе ликс Фајст (Си не ма ни ја, 11.00)

Лив Тај лер

То што ми ра диш Гру па при ја те ља осни ва бенд јер је Џи ми упра во на пи сао но ву пе сму, „То што ми ра диш„, ко ја се сви ма сви де ла. Сми сли ли су и на зив за бенд, али Ле ни ја че ка од ла зак у Ви јет нам. Уло ге: Том Хенкс, Лив Тај лер, Шар лиз Те рон Ре жи ја: Том Хенкс (ХРТ 1, 13.15) 07.00Добро јутро, Хрватска 09.01 Дивљи пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.03 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.28 Моћ судбине 13.15 То што ми радиш, филм 15.14 Понос Раткајевих 16.01 Горски лекар 17.29 Хрватска уживо 17.53 Југославија - држава за један век, док. серија 18.27 Др Оз, ток шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.03 Хрватско подморје 6, док. серија 20.33 ГСС - спас у планини, док. серија 21.07 Мој прелепи син, филм 23.05 Дневник 3 23.52 Секс и град 00.21 Циклус љубића - Р. Пихлер: Четири годишња доба 01.49 Путем европских фондова 02.05 Време је за џез 03.16 Закон и ред 03.57 Др Оз, ток шоу

07.52 08.21 08.44 09.09 09.32 10.00 13.30 14.15 14.45 15.23 15.47 16.11 16.40 17.05 17.56 18.52 19.32 20.00 21.05 23.11 23.46 00.30 00.58 01.39 02.20

Кирк Да глас

06.00 07.40 08.10 09.55 10.35 12.30 14.10 16.15 18.05 20.05 21.50 22.20 23.20 00.55 01.55 03.55 05.30

Крива је мама Холивуд на снимању Дизање Утишана песма: Пад авганистанске звезде Бурлеска Незаустављив Секретаријат Прави кантри 2: Поклон Како да знаш Црни лабуд Девојке Борџије Притајено зло: Живот после смрти Царство порока Вукодлак Маринац 2 Холивуд на снимању

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Пренос седнице Хрватског сабора Идемо на север Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Еџмонт Обична клинка Уби ме досада Сити Фолк 2012. Царски град Кјото, док. филм Топ гир 10, док. серија Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Евро 2012, емисија Упали светлост Ролингстонси, муз-док. филм Битанге и принцезе Закон и ред Калифорникација Веруј ми Закон и ред Ноћни музички програм

06.00 Убиство у затворском дворишту 07.30 Био једном једва Божић...

09.00 Биографија - Иан Флеминг 10.00 Решен случај 11.30 Био једном једва Божић...

13.00 Биографија - Дејвид Крозби 14.00 Воз трезор 16.00 Резервне убице 17.30 Биографија - Иан Флеминг 18.30 Био једном једва Божић...

20.00 Биографија - Дејвид Крозби 21.00 Подмукле жеље 23.00 Окрутне намере 3 00.30 Братска љубав

08.00 Сенке и магла 10.00 Похлепни 12.00 Дневник кошаркаша 14.00 Пурпурна ружа Каира 16.00 Хотел Оаза 18.00 Преко палубе 20.00 Мод сквод 22.00 Без срца 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Мегапитон против Гатороида Свемоћни Тор Видовњак

09.10 10.05 10.18 10.20 11.20 11.40 12.00 12.55 13.10 14.05 14.55 16.55 17.00 17.10 17.58 18.00 18.15 18.30 19.05 20.00 21.00 23.45 00.00 01.35 02.35 03.20

Кисмет - окови судбине ТВ продаја Кувар и по, кулинарски шоу Ватрено небо ТВ продаја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 ТВ продаја Крв није вода Кобра 11 Езел РТЛ 5 до 5 Евро - специјал из Пољске Вечера за 5 Кувар и по, кулинарски шоу Упознај Хрватску Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине ЦСИ: Њујорк РТЛ Вести Менталист Астро шоу Менталист РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк Линд си и Де ни пр о бу де се за јед но у кре ве т у, срећ ни, али и збу ње ни по сле ди вље, пи ја не но ћи. У ме ђу вре ме ну је из вр ше на нај ве ћа за пле на др о ге у исто ри ји гра да, али по сле то га си ту а ци ја по чи ње да се ком пли ку је... Уло ге: Ге ри Си нис, Кар мин Ђо ви на зо, Се ла Ворд, Хил Хар пер, Еди Хил, Ана Белк нап (РТЛ, 21.00)

Се ла Ворд

10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

10.30 11.30 12.30 16.00 20.00 20.30 20.45 20.50 21.50 21.55 22.25 22.35 22.40 23.10 23.15 23.30

У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Обмана са Китом Беријем Интервентна јединица Мајамија Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Пецање голим рукама Обмана са Китом Беријем Страствени риболов са Робсоном Грином

Тенис Тенис Тенис Тенис Фудбал Сви спортови Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф Голф клуб Једрење Једрење Сви спортови Фудбал

Шпи ју ни у брач ном кре ве ту

С

та ри бо го ви с на ци о на ли стич ког Пан те о на на пра ви ма, на ко ја се по зи ва ло у По ве љи 77 у Пра гу или шли су ме ста у марк си стич ко-ле њи ни стич кој у окви ру КОР гру пе у Пољ ској. То је омо гу ћи ло ши ре ли тур ги ји. Лик мар ша ла Пил суд ског штам пан ње опо зи ци је, али је исто вре ме но зна чи ло и оста вља је на пољ ским по штан ским мар ка ма. Лу тер и Фре де ње по стра ни пи та ња по ли тич ке ал тер на ти ве ко му ни рик Ве ли ки сла вље ни су у Ис точ ној Не мач кој. По кор зму. ни про фе со ри ства ра ли су де ла по пут исто ри је зе мље у 14 то мо ва, ко ју је об ја ви ла Бу гар ска ака де ми ја на у ка, или озло гла ше ни ме мо ран дум, ко ји је са ста ви ла СА НУ. Ар хе о ло ги ја и исто ри ја по ма га ле су у от кри ва њу ду бо ких ко ре на со ци ја ли зма у на ци ји. „На род на умет ност би ла је сна жан ак ти ван чи ни лац у исто ри ји на ро да“, за пи сао је ал бан ски про фе сор, „јер је ве ко ви ма пре но си ла де мо крат ске, па три от ске и ре во лу ци о нар не иде а ле рад нич ких ма са“. Али на ци о нал ни ко му ни зам та ко ђе је до нео за тег ну ти је од но се пре ма пре жи ве лим оста ци ма ет нич ких ма њи на у том ре ги о ну: ре ци мо, 1968. ан ти се ми ти зам је на крат ко из био на по вр ши ну у Пољ ској, и по ред то га што је та мо не ста ла не ка да нај ве ћа за јед ни ца Је вре ја у Евро пи. Ти то ва за о став шти на у Ју го сла ви ји на пу ште на је кад је Ми ло ше вић ис ко ри стио Ко со во да би уго дио про бу ђе ном срп ском на ци о на ли зму. У Бу гар ској, ви ше де це ниј ска по ли ти ка аси ми ла ци је до сти гла је вр ху нац то ком 1984. и 1985, у од лу ци да се пре и ме ну је тур ско ста нов ни штво, тј. да им се „вра те“ њи хо ва ори ги нал на бу гар ска име на. Кад је Ру му ни ја на сли чан на чин одо бри ла зва ни чан про гон сво је ма ђар ске ма њи не, Ма ђар ска је же сто ко про те сто ва ла, што ће зна чај но ути ца ти на до га ђа је 1989. На ци о на ли зам је био не пред ви дљи ва кар та за ели ту јер је љу ди ма увек у под све сти би ло удво рич ко по на ша ње ко му ни ста пре ма Мо скви. Дру ге гру пе, ко је ни су то ли ко за ви си ле од Мо скве, зву ча ле су увер љи ви је кад су го во ри ле о на ци о нал ним те жња ма. У бр зом пре гле ду от кри ва ју се две ства ри: пр во, пре вас ход ни ин те рес опо зи ци је ни је ви ше би ла на ци о нал на са мо стал ност – лек ци је из 1956. и 1968. до бро су са вла да не; и дру го, ње на спо соб ност да на мет не про ме не би Од Га зи ме ста на Сло ба за бо ра вио Ти та ла је, осим у Пољ ској, уисти ну огра ни че на. Дру гим ре чи ма, ожи вља ва ње на ци о на ли зма би ло је мно го ви ше Да љи про блем за ин те лек ту ал ну опо зи ци ју – на ро по сле ди ца не го узрок до га ђа ја из 1989. чи то за ону из ван пар ти је – би ло је то што ни је има ла Ме ђу тим, осим у не по сред ном јав ном су ко бу – што моћ. Због же ље да до не кле вра те спо соб ност да ути чу се рет ко де ша ва ло – про ти вље ње опо зи ци је се ис по на до га ђа је, мно ги про тив ни ци по сто је ћег по рет ка ља ва ло на мно го дру гих на чи на. На де лу је би ло све оста ли су и да ље чла но ви пар ти је. Што се ти че оста оп ште по вла че ње из си сте ма – нај о- чи глед ни је из ра же но кроз од ла зак ми ли о на на За пад (от при ли ке 3,5 ми На ци о нал ни ко му ни зам је до нео за тег ну те ли о на Ис точ них Не ма ца, сто ти не хи од но се пре ма пре жи ве лим оста ци ма ет нич ких ља да По ља ка и дру гих). Ан ке т а ма њи на па је ан ти се ми ти зам 1968. на крат ко спро ве де на ме ђу По ља ци ма 1987. ожи вео у Пољ ској, ма да је та мо не ста ла не кад по ка за ла је да је 70 од сто мла дих же нај ве ћа за јед ни ца Је вре ја у Евро пи ле ло да на пу сти зе мљу, при вре ме но или за у век. Сва ка ко да њи хо ве мо ти ве не мо же мо све сти са мо на по тро шач ку за вист или на же љу да сло бод но пу ту ју, прем да лих, њи хов ути цај за ви сио је, пре све га, од то га је су ли су и они би ли ја ки. Не мач ки Шта зи ту убра ја и „од ба у ста њу да се по ве жу с дру гим моћ ним дру штве ним ци ва ње дру штве ног си сте ма“. Тај об лик опо зи ци је би сна га ма као што су цр ква или рад ни ци. Ипак, јаз је де ће 1989. су штин ски би тан у за по чи ња њу про ме на ши лио те три гру пе ве ћим де лом тог пе ри о да. На при мер, ром ре ги о на. се дам де се тих го ди на сен ка ан ти се ми ти зма раз два ја ла Али ни су са мо вла да ри у Ис точ ној Евро пи обес хра је вер ске во ђе и нај у ти цај ни је ин те лек ту ал це у Пољ бри ва ли љу де да на пу сте зе мљу. С тим се ни су сла га ској. Чак и та мо где тог чи ни о ца ни је би ло, ан ти кле ри ли ни мно ги њи хо ви опо нен ти, цр ква и ре фор ми сти, кал ни ин те лек ту ал ци не рет ко су за кљу чи ва ли да им је они у пар ти ји и они из ван ње, ко ји су од лу чи ли да те шко да про на ђу за јед нич ки је зик с пред став ни ци ма оста ну и из бо ре се за про ме не код ку ће. Тај пут иза цр кве. По де лу из ме ђу ин те лек ту а ла ца и рад ни ка ис ко бра ли су цр кве не во ђе и мно ги ин те лек ту ал ци, али они ри шћа ва ла је пар ти ја у Че хо сло вач кој, ко ја се по бри ни су би ли – осим у Пољ ској – озбиљ на прет ња са мим ну ла да на кон 1968. са чу ва ода ност рад ни ка. У Пољ ре жи ми ма. Сте пен опо зи ци је ме ђу ин те лек ту ал ци ма је ској је по де ла осла би ла опо зи ци ју 1970. У пре мо шћа ва ри рао: од пот пу но не бит не – као у Ру му ни ји и Бу ва њу по де ла јед ним де лом ле жи и тај на сна ге „Со ли гар ској – до оне ко ја је отво ре но ис ка зи ва ла гнев и на дар но сти„ то ком осам де се тих го ди на. Опо зи ци ју је ду – као у Че хо сло вач кој и Пољ ској. По ли тич ка опо зи сла би ло и то што је све те гру пе про жи мао си стем и ци ја из ван марк си зма смр вље на је у го ди на ма Ста љи до не кле их ком про ми то вао. То се нај о чи глед ни је ви де но ве вла сти. Та мо где је марк си стич ка тра ди ци ја оста ло у то ме што су у те гру пе че сто про ди ра ле без бед но ла ја ка, ре ци мо ме ђу нај и стак ну ти јим ди си ден ти ма сне слу жбе и њи хо ви до у шни ци. Раз ме ра и за стра шу Ис точ не Не мач ке, чу ли су се гла со ви ко ји су по зи ва ли ју ћа при ват ност та квих опе ра ци ја – с, ре ци мо, су пру на по бољ ша ње со ци ја ли зма, а не ње го во на пу шта ње. жни ци ма ко ји су се шпи ју ни ра ли – из би ла је на ви де Ве ћи на гла сак је био на ети ци, људ ским и гра ђан ским ло тек на кон отва ра ња др жав них ар хи ва по сле 1989. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda20.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме па не ма те до вољ но сло бод ног вре ме на за љу бав ни од нос и ужи ва ње. Ни нов ца не ма до вољ но, док же ља и по тре ба за шо пин гом ин тен зив но тра је и тра је. Не ма од мо ра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. jun 2012.

Ове сре де вам не ће све коц ки це би ти на бро ју па се не мој те пре ви ше тру ди ти да по стиг не те не мо гу ће. По го то во у кон так ти ма с ра зно ра зним осо ба ма ко је вам не па шу у пот пу но сти. Уку ћа ни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ве о ма ак ти ван дан за вас, зах те ван и за ни мљив. По ве ди те ра чу на о свом мен тал ном и здрав стве ном ста њу ових да на. Сми ри те стра сти, по го то во у при ват ном би зни су. Ужи вај те у окру же њу.

Остра шће ни сте и од луч ни да оства ри те сво је сно ве. Је сте ли пла ни ра ли мо ре овог ле та, или већ ка сни те? Парт нер не ће би ти за до во љан уко ли ко не по ка же те ви ше ини ци ја ти ве, до бре во ље и осме ха.

Дру штве но и по слов но сте ве о ма ан га жо ва ни, из да на у дан. Има вас и ту и та мо, где се не што де ша ва, где су при ја те љи. До бро сте по зи ци о ни ра ни у ка ри је ри, по го то во у кон так ту с ино стран ством.

За вас не ма ми ра ни од мо ра све док је Марс у ва шем зна ку. Ра ди те из све сна ге, под би ло ка квим окол но сти ма. Не ће те ми ро ва ти, све и да же ли те. Оба ве зе вас не оста вља ју на ми ру.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Има те по во љан уплив Ме се ца из во де ног зна ка па сте емо тив ни ји и осе тљи ви ји не го обич но. Окру жи те се по ро ди цом и де цом да би сте ту окол ност ис пу ни ли и ис ко ри сти ли на нај бо љи мо гу ћи на чин.

Рад ни дан, као и сва ки ди на ми чан, ни ма ло сли чан прет ход ном. Бу ди те опре зни с фи нан си ја ма и де фи ни ши те за ду же ња. Иза зо ви ко ји су ис пред вас де лу ју ве о ма при ма мљи во. Ак ци ја!

Јед на жен ска осо ба, при ја те љи или ва ше де те, за слу жу је по себ ну па жњу да нас и су тра. Ве дри и обла чи, по сво јој же љи и рас по ло же њу. Ипак, оста ће те до след ни се би и де ло ва ти спо кој но. На ви ке.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Вре ме је да се озбиљ ни је по за ба ви те сво јим фи нан си ја ма и бу ду ћим ула га њи ма, по го то во оним ка пи тал ним. Иди те на си гур но и про ве ре но па не ће те по гре ши ти. Тај не стра сти су по жељ не и по уч не.

Мо же те се на ћи под мен тал ним при ти ском па са чу вај те при бра ност. Не мој те гу би ти вре ме већ пр во на пра ви те до бар план ра да и де фи ни ши те при о ри те те. Кре ћи те се у јав но сти и ко му ни ци рај те.

До бар и успе шан по слов ни пе ри од, под усло вом да пр во за поч не те ак тив но сти и оба ве зе. Има те до бре од но се с ино стран ством. Ис ко ри сти те то. Мо же те на пра ви ти жи ву жур ку у свом до му.

TRI^-TRA^

По гре шна фот ка по гре шној осо би V REMENSKA

PROGNOZA

Још

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

33

Sombor

34

Kikinda

33

Vrbas

33

B. Palanka

34

Zreњanin

34

S. Mitrovica 33 Ruma

34

Panчevo

34

Vrшac

33

Srbija Beograd

34

Kragujevac

34

K. Mitrovica 34 Niш

Плеј бо је ва зе чи ца и бив ша дра га Џи ма Ке ри ја, Џе ни Ме кар ти, за бу ном је зу ба ру свог си на по сла ла сво ју го ли ша ву фо то гра фи ју. Сек си Џе ни до го ди ло се не што што ни нај ма ње ни је оче ки ва ла док је по ку ша ва ла да ре ши про блем свог си на. На и ме, ка да је при ме ти ла „не ред” у усти ма свог си на, од мах је на зва ла зу ба ра за са вет. Док тор јој је пред ло жио да фо то гра фи ше про бле ма ти чан зуб те да му по ша ље фо то гра фи ју ка ко би јој дао са вет што да ура ди. Зву чи јед но став но, зар не? Али ипак си ту а ци ја се за ком пли ко ва ла.

- И та ко ја фо то гра фи шем си нов зуб и по ша љем фо то гра фи ју зу ба ру, али по гре шну фо то гра фи ју. По сла ла сам му се бе у го ли ша вом из да њу и ку нем се да ни је би ло на мер но. Па зу бар има 80-ак го ди на. Ка да сам схва ти ла шта сам ура ди ла, по че ла сам да ври штим из пет них жи ла - ис при ча ла је Џе ни Ме кар ти.

35

VIC DANA

Evropa

тоПлиЈе

НО ВИ САД: Сун ча но и вр ло то пло. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 18, а мак си мал на 34 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но и вр ло то пло вре ме. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 34 сте пе нa. СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло вре ме. По под не на ју го за па ду слаб ло кал ни раз вој обла ка. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 36 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сун ча но и вр ло то пло до ви кен да, уз мак си мал ну тем пе ра ту ру око 35 сте пе ни. За ви кенд не ста бил но са мо гу ћим ло кал ним пљу ско ви ма, а од не де ље ма ло ни же и при јат ни је тем пе ра ту ре. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се ре ла тив но не по во љан ути цај би о ме те о ро ло шке си ту а ци је због тер мич ких усло ва ко ји су у до ме ну екс трем но то пло. Са ве ту је се сма ње на фи зич ка ак тив ност и за шти та од UV зра че ња. Мо гу ће су гла во бо ља и ма лак са лост.

Madrid

31

Rim

33

London

21

Cirih

25

Berlin

23

Beч

32

Varшava

27

Kijev

31

Moskva

23

Oslo

21

St. Peterburg 19 Atina

32

Pariz

24

Minhen

30

Budimpeшta

33

Stokholm

22

До шао Пе ри ца ку ћи из шко ле и ка же та ти: - Та та, да нас сам ја је ди ни ди гао ру ку на ча су.

- Бра во, си не! Та ко тре ба да ра диш сва ког да на. Ра ни је тог да на... Учи те љи ца: - Ко ни је ура дио до ма ћи? Пе ри ца ди же ру ку.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

431 (-9)

Slankamen

414 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

491 (2)

Zemun

400 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

346 (-10)

Bogojevo

431 (8)

Panчevo

390 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

524 (4)

Titel

418 (10)

NERA

Baч. Palanka 400 (12) Novi Sad

380 (14)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

78 (-18)

TISA

52 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 325 (-12) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusiћ

215 (-3) 343 (7)

50 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja