Dnevnik 20.jul 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 20. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22783 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DA LI JE NAJAVA O POVE]AWU ZARADA I PENZIJA POLITI^KA DEMAGOGIJA ILI REALNOST

Nu`da tera dr`avu da odmrzne plate

str. 5 NASLOVI

Politika 3 Statut i zapo{qavawe za Banovinu uspeh, za opoziciju marketing

Ekonomija 4 Trgovci u Srbiji oborili mar`e 5 Kad raste nezaposlenost, ne izlazi se iz krize

SRBIJA – HRVATSKA

Optimizam dvojice predsednika

Tre}e doba 6 Povla~ewe zakona, ili generalni {trajk

str. 2

Novi Sad 9 Od kafanskog mobinga do novog urednika

Vojvodina 11 Halid ostao bez struje

Crna

Nije Porta za {arawe i mokrewe str. 8

Foto: B. Lu~i}

GRADSKA NEKULTURA

12 Buknula prodavnica puna robe 13 Prebili doma}ina za 50 evra

Reporta`e PO^ELO PRO[IREWE BULEVARA EVROPE: Izgradwa druge kolovozne trake na novosadskom Bulevaru Evrope, od Ulice Laze Nan~i}a do Ulice bra}e Grulovi}, po~ela je ju~e. Radove je obi{ao direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, koji je tom prilikom rekao da }e ovaj

ORU@ANA PQA^KA PO[TE U NOVOM SADU

Maskirana trojka otela po{tanski yak

str. 13

bulevar doprineti razre{avawu dva kqu~na problema Novosa|ana – nezaposlenosti i saobra}ajnih gu`vi. Prvi ~ovek ZIG-a je najavio i da za petnaestak dana po~iwe izgradwa tre}e deonice Bulevara Evrope, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta. str. 7

Dru{tvo 15 Tra`e se hraniteqi za stare i nemo}ne

POSLE DVE GODINE OTKRIVENO SEKSUALNO ZLOSTAVQAWE U ZREWANINSKOM INTERNATU

Snimali seks izme|u trojice maloletnika

str. 12

SPORT

str. 16 – 21

FUDBALERI PARTIZANA OTPUTOVALI U JEREVAN

VO[IN GOLMAN KESI] SE POVREDIO

Promenqivo

VATERPOLO BAJKA U NI[U

14 Maturanti dopingovani pivom ska~u s mosta

POZNATI SVI NA[I ATLETI^ARI NA EP

Najvi{a temperatura 31° S

2

POLITIKA

utorak20.jul2010.

DNEVNIK

IVO JOSIPOVI] NASTAVIO POSETU SRBIJI BROJNIM RAZGOVORIMA U BEOGRADU

KOSOVO

Vlada Srbije ima re{ewe Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je ju~e da Vlada Srbije ima spremne odgovore za svaku ocenu Me|unarodnog suda pravde u Hagu povodom nelegalnog progla{ewa nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine. Ivanovi} je u izjavi Tanjugu istakao da je prili~no siguran u to da }e MSP doneti ocenu u korist Srbije, ali da ipak treba sa~ekati kona~nu odluku suda.

– Vlada Srbije ima spremne odgovore za svaku opciju, s tim {to

su na{a o~ekivawa da }e odluka MSP-a biti u na{em interesu.

Shodno tome, inicira}emo izja{wavawe Generalne skup{tine Ujediwenih nacija. Smatram da }e posle toga pritisak me|unarodne javnosti biti toliki da }e kosovski Albanci shvatiti da moramo da sednemo za pregovara~ki sto – kazao je Ivanovi}.

On je istakao da s kosovskim Albancima ne}e biti razgovora o tehni~kim pitawima pre re{avawa statusa ili ako se tokom razgovora o tehni~kim pitawima ne bude re{avao i status Kosova.

Pobeda za obe strane Politi~ki analiti~ar s Kosova @ivojin Rako~evi} smatra da }e MSP doneti mi{qewe koje }e obe strane tuma~iti kao svoju pobedu, {to je, kako je rekao, prvi put prilika da Srbi, posle svih poraza i gubitaka, osete da su ne{to dobili i {to }e biti veliki uspeh za sve.

– Bilo bi to na kraju, posle svih proma{aja {to se ti~e odluka o Kosovu i Metohiji, re{ewe koje ne bi dodatno podiglo tenzije i koje bi me|unarodnoj zajednici omogu}ilo da izbegne konflikt s kosovskim Albancima i izlaznu strategiju s Kosova i Metohije – kazao je Rako~evi}.

On je dodao da }e se dan posle saop{tavawa odluke po~eti da razmi{qa o pregovorima o statusu, demokratizaciji dru{tva Kosova kao i o pregovorima o `ivotu prakti~nom i primenqivom.

– Logi~no je da se dan nakon dono{ewa odluke nakon deset godina te{kog `ivota, getoiziranog i u nedemokratskim uslovima, za kosovske Srbe otvori mogu}nost da ta populacija dobije kona~no sigurnost u svom `ivotu, poslu, pripadnosti, ali i sigurnost da }e opstati, a ne nestati kako to sada izgleda – kazao je Rako~evi}.

Albanci „ne o~ekuju ni{ta” Albanski analiti~ar Nexmedin Spahiju od odluke MSP-a, kako je rekao – ni kosovska Vlada, ni javnost, a ni on li~no ne o~ekuje ni{ta naro~ito.

– Me|unarodni sud pravde u Hagu ima indirektan uticaj na daqi razvoj situacije na Kosovu. Mediji u Beogradu i srpska vlada dali

su ve}i zna~aj tom sudu iz politi~kih razloga i zarad sopstvene javnosti. U tom smislu, daqe pona{awe Vlade u Beogradu ima}e uticaja kako na Kosovo, tako i na region, te }e na taj na~in odluka MSP-a imati uticaja na daqi razvoj doga|aja na Kosovu – ocenio je Spahiju.

Sejdiju ~estitao Cvetkovi}u Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju pozdravio je ju~e zavr{etak drugog kruga izbora za gradona~elnika Parte{a i ~estitao pobedniku Nenadu Cvetkovi}u, kome je po`eleo uspeh u radu, javqa KIM radio. Kako prenose pri{tinski mediji, Sejdiu je ocenio da je „u~e{}em na ovim

izborima srpska zajednica prepoznala mogu}nosti koje nudi Ustav Kosova, ~ime }e direktno uticati na rad lokalne samouprave“. „U~e{}e u drugom krugu ovih izbora je najboqi odgovor svima onima koji se protive integraciji i zajedni~kim perspektivama `ivota“, rekao je Sejdiu.

SLAVICA \UKI]–DEJANOVI] U @ENEVI

Borba za mir Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} poru~ila je ju~e u @enevi da se sva dru{tva moraju boriti za me|unarodni mir, odr`ivi ekonomski razvoj, ja~awe parlamentarne demokratije, vladavinu prava, qudska i mawinska prava, ravnopravnost mu{karaca i `ena i za{titu prava dece. „Mi se pridru`ujemo pozivima na preduzimawe prakti~nih konkretnih koraka za ja~awe me|unarodnog jedinstva, putem parlamentarnih institucija na multilateralnom i bilateralnom planu“, naglasila je Slavica \uki}-Dejanovi} na Tre}oj svetskoj konferenciji predsednika parlamenata u @enevi. Po wenim re~ima, parlamentarna demokratija predstavqa osnov za re{avawe aktuelnih problema putem o~uvawa najvi{ih vrednosti slobode i prava, „za {ta smo i dobili poverewe od dru{tava koje zastupamo“, saop{tila je Skup{tina Srbije. „Kqu~na ideja za koju se zala`emo je ja~awe svake od funkcija parlamenata“, poru~ila je ona.

BORIS BARJAKTAROVI]

Lak{e do fondova EU – Srbija i Vojvodina }e ubudu}e mnogo lak{e dopirati do fondova EU ako se na{a zemqa pozove na dunavsku strategiju, u kojoj je zastupqena ravnopravno s ostalim ~lanicama EU – izjavio je ju~e potpredsednik Pokrajinske vlade Boris Barjaktarovi}. – To je veoma va`an dokument, bez obzira na na~in kako }e se obezbediti finansirawe projekata obuhva}enih strategijom.

Barjaktarovi} je ~lan delegacije Srbije koju u Briselu, na bilateralnim konsultacijama s Evropskom komisijom o nacrtu akcionog plana strategije EU za dunavski region, predvodi potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}. Po saop{tewu Pokrajinskog sekretarijata za infor-

macije, Barjaktarovi} je uo~i odlaska u Brisel naglasio da re~ni saobra}aj treba da postane kqu~na i neizostavna komponenta transportnog sistema Srbije.

– Vojvodina ima povoqne ekonomske i geografske uslove za teretni, putni~ki i turisti~ki vodni transport – ocenio je on, napomiwu}i da je potencijal vodenih puteva ogroman, ali da stawe infrastrukture nije zadovoqavaju}e.

Barjaktarovi} je istakao da se kanalska mre`a u Pokrajini, kao zna~ajni deo plovnog puta, mora revitalizovati, i dodao da je u interesu na{e zemqe da budemo obuhva}eni projektima za kori{}ewe Dunava i razvoj transportne infrastrukture.

Optimizam dvojice predsednika Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} istakao je u razgovoru s hrvatskim predsednikom Ivom Josipovi}em da Srbija pridaje veliki zna~aj dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradwi i da se zala`e za re{avawe svih otvorenih pitawa izme|u dve zemqe u ciqu razvoja sveukupnih odnosa. Na sastanku je konstatovano da }e se u narednom periodu aktivno raditi

Ivo Josipovi} isti~e da je u predsedniku Srbije Borisu Tadi}u na{ao partnera s kojim ima iste ciqeve kada je re~ o stradawu, pomirewu i `rtvama na re{avawu problema povratka izbeglica, ostvarivawu wihovih prava i re{avawu pitawa nestalih lica. „Vlada Srbije }e, kao i do sada, nastaviti da daje pun doprinos unapre|ewu polo`aja hrvatske mawine u Srbiji, {to o~ekujemo i od Hrvatske kad je re~ o na{oj mawini u Hrvatskoj“, poru~io je Cvetkovi}.

Cvetkovi} i Josipovi} slo`ili su se da je veoma va`no i daqe unapre|ivati ekonomsku saradwu, pre svega kroz pove}awe obima trgovinske razmene, ali i u domenu stvarawa uslova za realizaciju investicija, navedeno je u saop{tewu iz Vlade Srbije. Istaknuto je, tako|e, da mogu}nosti za saradwu postoje i u sprovo|ewu regionalnih infrastrukturnih i energetskih projekata.

Tadi} predao Josipovi}u ikonu iz daqske crkve Predsednik Srbije Boris Tadi} ju~e je, u sklopu procesa povra}aja kulturnih dobara, predsedniku Hrvatske Ivu Josipovi}u predao Ikonu Svete Bogorodice svojevremeno odnetu iz Crkve svetog Dimitrija u Daqu. Tadi} je tom prilikom izjavio da pitawu za{tite kulturnih dobara i kulturnih identiteta pridaje poseban zna~aj, s obzirom na ~iwenicu da je u ratovima na podru~ju biv{e Jugoslavije na svim stranama bilo maoptimizam u pogledu razvoja budu}ih odnosa.

– Kada je re~ o predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, jo{ jednom moram da istaknem da su razgovori protekli u atmosferi punog razumevawa, da smo na~eli mnogo konkretnih stvari, da na{e vlade vrlo dobro sara|uju i da sam veliki

Uskoro u Vukovaru Na pitawe novinara, posle susreta s predstavnicima nevladinog sektora, da li }e predsednik Tadi} posetiti Vukovar, Ivo Josipovi} je rekao da u to ne sumwa jer mu je predsednik Srbije i ranije najavqivao taj dolazak.

– Nije va`no kada }e se to dogoditi, ali pretpostavqam da }e biti relativno skoro – dodao je hrvatski predsednik.

Na sastanku je oceweno da strate{ki interes i Srbije i Hrvatske – pristupawe Evropskoj uniji, predstavqa izuzetno va`an podsticaj za unapre|ewe svih vidova saradwe, a posebno u domenu bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala.

Hrvatski predsednik razgovarao je ju~e u Beogradu i s predstavnicima nevladinog sektora. Josipovi} je izrazio

optimista u pogledu razvoja budu}ih odnosa, iako svi znamo da ima ozbiqnih problema koje treba re{iti – rekao je Josipovi} posle razgovora u Fondu za humanitarno pravo.

Predsednik Hrvatske je rekao da }e nastaviti da doprinosi pomirewu u regionu, isti~u}i da je u predsedniku Srbije Borisu Tadi}u na{ao partnera s kojim ima iste ciqeve kada je re~ o stradawu,

sovnog uni{tavawa kulturnih dobara.“Ovaj simboli~ni ~in povratka kulturnog dobra koje pripada republici Hrvatskoj i gra|anima Hrvatske zato smatram i vrlo konkretnim politi~kim ~inom“, rekao je Tadi}. Josipovi} je konstatovao da Me{ovita komisija koja radi na popisivawu i povra}aju kulturnih dobara odnetih iz Hrvatske za vreme posledweg rata obavqa izuzetno va`an posao i za srpsku i za hrvatsku kulturu.

pomirewu i `rtvama.Na pitawe o statusu hrvatske mawine u Srbiji, Josipovi} je rekao da je va`no {to su Hrvati na{li svoje mesto u politi~kom `ivotu, {to imaju predstavnika u parlamentu, ali je naveo da je ta ~iwenica „mawe rezultat institucionalnog re{ewa, a vi{e dobre voqe Demokratske stranke i predsednika Tadi}a“.

– Bio sam na proslavi u Subotici i bio sam iznena|en i brojem Hrvata koji su se okupili, pa i podr{kom koju su dali ne samo svom vo|stvu nego i predsedniku Tadi}u – rekao je hrvatski predsednik.

Tadi} i Josipovi} su u nedequ u Subotici u~estvovali na proslavi 20. godi{wice osnivawa Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Josipovi} je rekao i da Hrvatska ima projekte stambenog zbriwavawa izbeglica koji su iz ekonomskih razloga bili usporeni, i dodao da smatra da }e taj proces sada biti ubrzan.

Predsednici Srbije i Hrvatske razgovarali su ju~e s porodicama, koje su tokom ratova devedesetih godina pro{log veka izbegle iz Hrvatske, a po-

sredstvom Komesarijata za izbeglice Srbije ukqu~ene su u program povratka. Porodice su dvojici predsednika predo~ile probleme s kojima se ve}ina suo~ava u procesu povratka, kao {to su vra}awe stanarskih prava, obnova imovine, neispla}ene penzije, konvalidacija radnog sta`a, stambeno zbriwavawe, nemogu}nost otkupa dobijenih stanova, dobijawe dr`avqanstva i ekonomska odr`ivost povratka.

Sastanku su prisustvovale porodice Po`ar, Gruji}, Pjevalica, An|u{i}, \ur|evi}, Dra~a, Lali} i Dobri}, koje su izbegle iz Knina, Siska, Doweg Lapca, Lipika i Petriwe, saop{tila je Pres-slu`ba predsednika Srbije. Sastanku su prisustvovali komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cuci}, ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vuki}evi}, ambasador Miroslav Kope~ni, savetnik predsednika Srbije Mla|an \or|evi}, ambasador Hrvatske u Srbiji @eqko Kupre{ak, savetnik predsednika Hrvatske Sini{a Tatalovi} i predsednik Srpskog nacionalnog vije}a Milorad Pupovac.

REAGOVAWA

Kosor: Dobar potez Hrvatski politi~ari i udru`ewa, po~ev od premijerke Jadranke Kosor i Udru`ewa logora{a, pozdravili su najavu dolaska predsednika Srbije Borisa Tadi}a u Vukovar. „Srpski predsednik Boris Tadi} dobro je do{ao u Vukovar i wegov dolazak svakako bi bio dobar potez“, izjavila je Jadranka Kosor, dodav{i da u kontekstu saradwe s Ha{kim sudom o~ekuje kona~no hap{ewe i dovo|ewe pred lice pravde Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a. Rekav{i da }e posetu predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a Beogradu mo}i da oceni tek posle wegovog povratka, ona je naglasila da Josipovi} ima punu podr{ku vlade u smislu davawa podr{ke hrvatskim susedima na wihovom evropskom putu.

SDP: Ne treba ~ekati I vukovarski gradona~elnik @eqko Sabo iz Socijaldemokratske partije smatra da je najavqeni susret predsednika Josipovi}a i Tadi}a u Vukovaru u duhu dobrosusedskih odnosa, i podse}a na to da je pre nekoliko meseci li~no pozvao dvojicu predsednika da do|u u Vukovar.

– Ne treba ~ekati jo{ 19 godina da bismo postali dobri susedi i zato apsolutno podr`avam dolazak predsednika Tadi}a u Vukovar – izjavio je Sabo.

HDZ: Doznati punu istinu Tadi}ev dolazak podr`ava i Petar Mlinari}, koji je na ~elu vukovarskog HDZ-a, uz napomenu da je „nu`no doznati punu istinu o ratu i stradawu Vukovaraca“.

– Ako je za dobrobit porodica nestalih i da se {to pre razotkrije istina, nemam ni{ta protiv Tadi}evog dolaska – rekao je Mlinari}, i dodao da o~ekuje i „obavezno poklowewe `rtvama“ i punu pomo} u tra`ewu istine o nestalima.

Kako izve{tavaju lokalni mediji, i udru`ewa biv{ih logora{a sla`u se o tome da Tadi} do|e u Vukovar da se pokloni `rtvama, ali podse}aju na to da treba kazniti vinovnike.

HSP: Protiv dolaska Protivqewe je jedina izrazila desni~arska Hrvatska stranka prava (HSP) koja je, po izve{tajima lokalnih medija, najavila da }e Tadi}a kad do|e do~ekati protestima. Prava{i su jo{ pre nekoliko meseci izrazili protivqewe Tadi}evom dolasku, a sad su svoj stav dodatno zao{trili najavquju}i velike proteste.

– Jo{ se ne zna ta~an datum Tadi}evog dolaska, ali ~im ga doznamo, ekspresno }emo reagovati i svim legitimnim sredstvima poku{ati spre~iti i wegov dolazak na „Ov-

~aru“. Ako nas bude dovoqno, blokira}emo i ceo grad da mu ne bude ugodno – rekao je potpredsednik vukovarskog HSP-a Petar Macut.

Pupovac: Trasirawe novih odnosa Poseta predsednika Hravtske Ive Josipovi}a Srbiji trebalo bi da otopli odnose dve dr`ave, kao i odnose wenih gra|ana, izjavio je potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke i poslanik u Hrvatskom saboru Milorad Pupovac.On je, u vestima TV B 92, istakao da presednici Josipovi} i Boris Tadi} trasiraju nove odnose izme|u dve dr`avave kojima treba dati podr{ku.Pupovac je, povodom najave Josipovi}a da }e se uskoro re{avati problemi iz pro{losti, podsetio da bi u narednom periodu trebalo da se reguli{e i stanarsko pravo izbeglih Srba. „U narednom periodu treba da se otvori novi rok za one koji `ele u}i u program stambenog zbriwavawa, {to je neka vrsta zamene za stanarsko pravo“, naveo je Pupovac i istakao da }e qudi koji ne budu mogli da povrate staro stanarsko pravo dobiti nove stanove i bi}e u prilici da ih otkupe. On je dodao da se upravo vode pregovori izme|u hrvatske vlade i srpske zajednice oko otkupne cene tih stanova.

utorak20.jul2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

VOJVO\ANSKI POSLANICI ZA „DNEVNIK” O RADU VLADE VOJVODINE NAKON DVE GODINE

Statut i zapo{qavawe za Banovinu uspeh, za opoziciju marketing Prve dve godine mandata Vlade Vojvodine obele`ila su koaliciona previrawa, ali i ona unutar Demokratske stranke – koja je sto`er koalicije u Banovini – oko usvajawa novog Statuta APV, ali i suo~avawe sa sve sku~enijim finansijskim potencijalima pokrajinske kase, kako zbog ekonomske krize, tako i zbog ~iwenice da je Pokrajina dobila samo paket nadle`nosti, ali ne i novac za wihovu realizaciju. Ipak, akteri vojvo|anske vlasti uvereni su u to da su prethodne dve godine uspe{no vodili Pokrajinu, posebno isti~u}i vlastite zasluge u programima zapo{qavawa. S druge strane, opozicija u Skup-

Uspeli smo da o~uvamo broj radnih mesta u pokrajini (Du{an Elezovi}) {tini Vojvodine i previrawa oko Statuta, ali i generalnu politiku Banovine, vidi iskqu~ivo kao politi~ki marketing od kojeg gra|ani APV nisu mogli imati nikave benefite.

Poslanik Sa{a Santovac iz Srpske radikalne stranke smatra da se u prvoj polovini mandata kabinet Bojana Pajti}a mnogo vi{e bavio interesima vladaju}e koalicije nego interesima gra|ana Vojvodine.

– Tako se vi{e od godinu dana vodila polemika o Statutu da bi se Izvr{no ve}e preimenovalo u Vladu Vojvodine, ili zato da bi se omogu}ilo otvarawe predstavni{tva Pokrajine u Briselu. A ne

Pre dve godine, ~lanovi tada{weg PIV-a, a sada Vlade Vojvodine, pola`u zakletvu

u pokrajini – tvrdi on, i zato smatra da Vlada APV ne zaslu`uje prelaznu ocenu.

Napredwak Igor Mirovi} vojvo|anskoj vlasti tako|e zamera na tome {to je mnogo vremena potro{eno na politi~ke razmirice kod usvajawa novog Statuta APV u prvoj godini mandata. A drugu godinu mandata, po wemu, obele`ilo je „veliko razo~arewe zbog nerealnih o~ekivawa da }e se nakon dono{ewa tog akta u Vojvodini `iveti mnogo boqe”.

– A ~iwenice su da ove godine Vojvodina ima mnogo mawe novca i mnogo mawe investitora, kao i mnogo mawe osnova za boqi `ivot. Prakti~no, sve ide nizbrdo.

A tome doprinosi i op{ti trend usmeravawa velikih investitora od dr`avnih vlasti da kapital ula`u u centralnu i ju`nu Srbiju – ocenio je Mirovi}.

Socijalisti zadovoqni Nenad Vuwak iz kluba socijalista u Skup{tini APV ka`e da nema ozbiqnijih primedbi na rad Pokrajinske vlade u prvoj polovini mandata, niti na funkcionisawe koalicije u Banovini.

– Maksimalno je iskori{}en novac koji je Pokrajini stajao na raspolagawu. A finansirawem projekata preko Fonda za kapitalna ulagawa vodilo se ra~una o ravnomernom razvoju svih op{tina u Vojvodini. Tako|e, od velikog zna~aja je i formirawe Razvojne banke Vojvodine. A to {to je bilo nekih prigovora o neravnomernom transferu novca, to nije zavisilo od nas ve} od mogu}nosti puwewa buxeta na nivou Republike – ocenio je Vuwak. vidimo koji su interesi gra|ana Pokrajine u tom pogledu zadovoqeni, niti da im je Statut omogu}io boqe standarde `ivota – napomiwe Santovac.

On vladaju}im strankama u Pokrajini spo~itiva i „veliku anga`ovanost novca na nekoliko ponovqenih lokalnih izbora u Vojvodini”.

– Tu su izdvajane velike pare iz Fonda za kapitalna ulagawa zarad dobijawa podr{ke na tim izborima za vladaju}e politi~ke opcije

Me|utim, {ef vojvo|anskih demokrata i prvi ~ovek kluba „Za evropsku Vojvodinu” u parlamentu APV Du{an Elezovi} isti~e da je Vlada APV bila veoma uspe{na u ubla`avawu efekata svetske ekonomske krize.

– Uspeli smo da o~uvamo broj radnih mesta u pokrajini, {to je ogroman u~inak, posebno kad se uzmu u obzir sasvim druga~iji efekti u okru`ewu, gde je broj nezaposlenih drasti~no pove}an – podvukao je Elezovi}.

On drugim velikim uspehom adodnosno da se obezbedi wihovo fiministracije u Banovini smatra nansirawe – istakao je Bogaro{ki. usvajawe Statuta i Zakona o nadleI {ef poslani~ke grupe Ma`nostima APV, uz ocenu da je time |arske koalicije Tivadar Tot ozna~en po~etak decentralizacije smatra da je trebalo vi{e da se vlasti u Srbiji. A po wegovim reu~ini u pogledu definisawa pri~ima, uspeh je i to {to je „Vojvodihoda za nove nadle`nosti APV, na, uprkos svetskoj odnosno na ubrzaekonomskoj krizi, i wu dinamike tog daqe veliko gradi- Ove godine Vojvodina procesa. li{te na kojem se – Vojvo|anska ima mnogo mawe realizuju projekti vlada ima kapacinovca i mnogo mawe tete da preuzme te Fonda za kapitalna investitora, kao i ulagawa i same Vlanadle`nosti, ali mnogo mawe osnova de, me|u kojima je i nedostaju pare jer izgradwa novog Urnisu preba~ene iz za boqi `ivot gentnog centra koji republi~kog bu(Igor Mirovi}) je nedavno otvoxeta – ka`e Tot. ren”. I Elezovi} Me|utim, smasmatra da postoje pitawa koja jo{ tra da tako|e nema potrebe za odnisu re{ena, me|u kojima je finanlagawem otvarawa kancelarije sirawe novih nadle`nosti APV. APV u Briselu, navode}i da je to On ipak veruje da }e pitawe raspopitawe bespotrebno ispolitizodele novca, kao i vra}awa imovine vano. Ovaj funkcioner Saveza vojPokrajini i lokalnim samoupravo|anskih Ma|ara ka`e da ipak, vama, biti re{eno do kraja godine. generalno uzev{i, nema ve}ih za[ef poslani~kog kluba Lige merki na rad administracije u Basocijaldemokrata Vojvodine Branovini, a „s obzirom na objektivnislav Bogaro{ki smatra da Pone i ekonomske i politi~ke okolkrajinska vlada zaslu`uje pozinosti”. tivnu ocenu zbog napora da se o~uI poslanik G17 plus Jo`ef va nivo zaposlenosti u APV u [andor uveren je u to da vojvo|ankriznom periodu. ska vlada zaslu`uje pozitivnu – U postoje}im ekonomskim ocenu, u najve}oj meri zbog „douslovima, mislim da su ti prograslednosti u sprovo|ewu programa mi zapo{qavawa imali solidan zapo{qavawa”. rezultat – ocenio je on.

– U postoje}om okolnostima, Me|utim, ve}im koalicionim koje ukqu~uju najpre borbu za Stapartnerima zamera na nedovoqnoj tut, za nove nadle`nosti, za zapoaktivnosti u pogledu „odbrane in{qavawe... – mislim da je Vlada teresa Pokrajine, pre svega kada APV uspela da savlada probleme je re~ o privatizaciji NIS-a”. i da su to gra|ani Vojvodine osePodsetio je na to da vi{e od goditili, prvenstveno u pogledu pronu u Banovini ignori{u inicijagrama zapo{qavawa koji su bili tivu LSV-a da se APV odredi o prioritet u prethodne dve godine obe{te}ewu Pokrajine zbog ove – smatra on, i dodaje da je ipak privatizacije. ostao nezavr{en posao kad je re~ o finansirawu novih nadle`nosti, – Uz to, mislim da Vlada APV izraziv{i o~ekivawe da }e i taj nije bila dovoqno aktivna ni u problem uskoro biti re{en, paraprocesu usvajwa Statuta i Zakona lelno uz vra}awe imovine Pokrao nadle`nostima. Trebalo je da se jini i lokalanim samoupravama. izvr{i ve}i pritisak da se nadleB. Dragovi}-Savi} `nosti defini{u, ali i preuzmu,

REKLI SU

Nikoli}: Izjava EU bi}e balansirana

Jovanovi}: Vlada be`i dve godine

Petkovi}: DSS tra`i posebnu sednicu

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e da je tokom neformalnog razgovora sa evropskim komesarom za pro{irewe [tefanom Fileom dobio uveravawa da nastavak integracija Srbije u Evropsku uniju ni na koji na~in ne}e biti uslovqavan priznawem jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije. On je novinarima preneo da o~ekuje da izjava EU posle mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova bude „balansirana“ i da }e i vlasti u Beogradu i Albance da navede „da razmisle o tome koliko daleko mogu da idu i {ta da tra`e“. Nikoli} smatra da bi zvani~ni Beograd posle izno{ewa mi{qewa MSP trebalo da zapo~nu direktne razgovore sa predstavnicima privremenih institucija na Kosovu, ali i da se obrate i Savetu bezbednosti i Generalnoj skup{tini UN.

LDP tra`i od Vlade Srbije da odmah posle saop{tavawa mi{qewa Me|unarodnog suda pravde organizuje posebnu sednicu parlamenta, na kojoj bi bila utvr|ena nova i efikasna politika Srbije prema Kosovu u narednim mesecima, izjavio je ju~e predsednik LDP ^edomir Jovanovi}. „Sednica je va`na zbog Srba na Kosovu i svih gra|ana Srbije. Ne smemo da dozvolimo podgrevawe i zloupotrebu emocija koje su u pro{losti ~esto bile izgovor za politike koje su uni{tavale `ivote qudi“, istakao je Jovanovi} u izjavi za javnost. On je ocenio da je saop{tavawe odluke Me|unarodnog suda pravde najve}i unutra{wi i spoqnopoliti~ki izazov pred Srbijom u 2010. godini i da pona{awe Srbije posle ~etvrtka mo`e trajno odrediti politi~ku i ekonomsku budu}nost zemqe i regiona. „Dve godine Vlada be`i od Narodne skup{tine, izbegavaju}i da saop{ti kakva je wena ’kosovska politika’.

Demokratska stranka Srbije zatra`ila je ju~e sazivawe posebne sednice Skup{tine Srbije na kojoj bi se raspravqalo o dr`avnoj strategiji nakon dono{ewa savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o progla{ewunezavisnosti Kosova. „Vlast treba da ka`e kakva je strategija Srbije po dono{ewu savetodavnog mi{qewa“, izjavio je na konferenciji za novinare portparol DSS-a Petar Petkovi}. On je podsetio da DSS ve} dve godine tra`i zakazivawe posebne sednice parlamenta, na kojoj bi se raspravqalo o situaciji na Kosovu. „Potpuno je neprihvatqivo da se vlast tako odnosi prema delu teritorije koji je otcepqen. Toga nema nigde u svetu“, kazao je Petkovi}. On je kritikovao i to {to se u Skup{tini Srbije na raspqava o izve{taju premijera Mirka Cvetkovi}a o dve godine rada Vlade.

POSLANI^KE TEME

Samo gra|ani spajaju funkcije – Funkcioneri koji sede na vi{e foteqa mora}e do 1. septembra ove godine da obaveste Ageniciju za borbu protiv korupcije o svim funkcijama, ali i poslovima i delatnostima koje obavqaju. Po prijemu obave{tewa, Agencija }e utvrditi da li to predstavqa sukob interesa i ukoliko to ustanovi, odredi}e rok u kojem je funkcioner du`an da prestane da obavqa javnu funkciju, posao ili delatost. Predlo`enim re{ewima daje se mogu}nost da funkcioner, bez saglasnosti Agencije, obavqa vi{e javnih funkcija na koje ga biraju gra|ani neposredno – obrazlo`ila je pred poslanicima Skup{tine Srbije ministarka pravde Sne`ana Malovi}.

Ova re{ewa va`e za sve funkcionere koji su se na vi{e funk-

cija zatekli od 1. januara ove godine, kada je Zakon stupio na snagu.

Ministarka o~ekuje da }e se predlo`enim izmenama Zakona pove}ati efikasnost rada Agencije za borbu protiv korupcije kroz sprovo|ewe i primenu preciziranih zakonskih odredbi, a s druge strane, bi}e dopuwene odredbe koje su u praksi stvorile odre|ene nejasno}e i razli~ita tuma~ewa u stru~noj javnosti. Po wenim re~ima, pro{iruje se krug funkcionera na koje se zakon primewuje, tako da se pojmovi „funkcioner“ i „javna funkcija“ odnose i na lica i javne funkcije u organima privrednih dru{tava ~iji je osniva~ ili ~lan Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Zakon nema favorite Sne`ana Malovi} je objasnila da je predlog zakona ura|en u saglasnosti s Agencijom za borbu protiv korupcije.

– Tako|e je veoma bitno to {to do odluke Ustavnog suda Srbije imamo jasnu i definisanu situaciju. Kao predlaga~, vezano za ovu temu, nisam `elela da dozvolim da se desi ista sudbina kao {to je na primer sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, koji sad izaziva velike polemike u javnosti. Prosto, smatrala sam, da imam obavezu i du`nost da se odre|ena pitawa reguli{u i pre nego {to odluka Ustavnog suda bude kona~na – rekla je ministarka.

– @elim da ostaknem i da ovaj predlog zakona ne favorizuje nikoga i ne odnosi se na konkretne slu~ajeve – iziri~ita je Sne`ana Malovi}, uz napomenu da kao

predlaga~ zakona ne}e prihvatiti amandmane koji mewaju su{tinu nespojivosti funkcija “u kakvom god obliku bili”.

I Verko i Palma „za” Sve stranke vlasti najavile su podr{ku predlo`enim re{ewima, pa i one ~iji lideri Dragan Markovi} Palma i Veroqub Stevanovi} imaju dve funkcije – poslanika i gradona~elnika. Iako }e glasati „za“, iznose svoje zamerke.

Poslanik JS-a Petar Petrovi} pitao je „da li je neko ko je profesor na dr`avnom fakultetu, pa je za to pla}en, ko je vanredni profeor na vi{e fakulteta, u sukobu interesa ako radi i u Agenciji za borbu protiv korupcije“.

– Ne mo`emo da ka`emo da je neko u sukobu interesa zato {to je odbornik. Kada se krene na izbore, moraju da budu jasna pravila izborne utakmice. Mewamo pravila posle izbora, i to nije u redu.

Iritira me pona{awe Agencije za borbu protiv korupcije, u ~ije ime oni nastupaju, Ustav najmawe tuma~e profesori prava, ve} to ~ine neki filozofi. Dame i go-

spoda iz Agencije, ne interesuje me da li se neko zove ^upi} ili ^upli} – ako se ne sla`u sa zakonom, neka podnesu ostavku. ^upi}u, dr`ite se zakona kako ga donese parlament, ako se ne sla`ete, idite na Ustavni sud, ili se povucite – poru~io je Petar Petrovi}, uz „obe}awe da JS ne}e destabilizovati Vladu i da izbora ne}e biti pre 2012. godine“.

Poslanik „Zajedno za [umadiju“ Sa{a Mileni} obja{wava da se „od Stevanovi}a tra`ilo da stane na listu kandidata ba{ zato {to je gradona~elnik“.

– Sporna je retroaktivnost primene ovog zakona. Koliko direktora javnih preduze}a nisu po ovom zakonu dr`avni funkcioneri, a imaju privatne firme, u kakvoj su sve vezi... e, to je su{tina primera sukoba privatnog i javnog interesa! – podvla~i Mileni}.

Povucite zakon Lider Nove Srbije Velimir Ili} optu`io je vlast da ne vodi pravu bobru protiv korupcije ve} da, naprotiv, ima {ti}enike.

– Do|e @ika, mewaj zakon zbog @ike, do|e neko drugi, udri ponovo. Dajte, jednom, da napravimo zakon, gospo|o Malovi}, da vi stanete kao stena ispred wega i ka`ete: neka padne Vlada Cvetkovi}u, ali zakon ne mo`e da se mewa. Bi}u ponosan {to imamo

takvog ministra koji je imao petqu da ne{to preduzme. Povucite zakon iz procedure, podr`ava}u vas do kraja `ivota, kad god treba da se glasa. Treba nam ministar pravde koji }e lupiti {akom o sto i re}i „ovo ne mo`e“ i svi pravnici, sudije, opozicija i vlast }e vam aplaudirati, nekolicina }e da se buni – to je minorno – poru~io je Ili} ministarki.

Kqu~ u javnim preduze}ima Funkcioner LDP-a Ivan Andri} procewuje da “ovaj zakon ne}e omogu}iti da se u Srbiji iskoreni korupcija”.

– Srbija ima izme|u 600 i 700 javnih preduze}a. To su preduze}a koja su formalno u vlasni{tvu dr`ave, su{tinski u vlasni{tvu stranaka na raznim nivoima vlasti. Koliko firmi, toliko i direktora, wihovih zamenika, tri-~etiri puta vi{e

direktora sektora, deset puta vi{e ~lanova upravnih odbora...

To sve zajedno daje armiju od nekoliko hiqada qudi. Postojawe tih preduze}a je su{tina i osnov svake korupcije. Su{tina korupcije u ovoj zemqi su hiqade, ili destine hiqada javnih nabavki, koje sw u ovih 600 ili 700 javnih preduze}a odr`avaju mawe-vi{e svaki dan – poru~io je Andri}.

S. Stankovi}

4

EKONOMIJA

utorak20.jul2010.

DNEVNIK

SLOBODAN MILOSAVQEVI] NAJAVQUJE RAST KUPOVNE MO]I

Trgovci u Srbiji oborili mar`e

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} izjavio je ju~e da su mar`e u trgovini smawene s 24,3 odsto, koliko je bilo 2006. godine, na 16,81 odsto u 2009. godini.

Milosavqevi} je na konferenciji za novinare rekao da su u 2009. godini mar`e u trgovini na malo bile 20,5 odsto, a u trgovini na veliko 15,44 odsto. Po wegovim re~ima, mar`e se br`e i vi{e smawuju kod velikih preduze}a nego kod malih i sredwih.

Savetnik u Ministarstvu trgovine Stipe Lovreta tako|e je izjavio da se mar`e u Srbiji smawuju, i dodao da je u procesu modernizacije trgovinske mre`e opao i broj trgovinskih objekata – sa 105.000 na 98.000. Lovreta je rekao da se u~e{}e hipermarketa u prometu pove}alo tri puta za tri godine, i dodao da u ukupnom prometu oni u~estvuju sa 14 odsto, a razli~iti vidovi samouslu`ivawa s vi{e od 50 odsto.

– Promet po zaposlenom u hipermarketu je tri puta ve}i u od-

nosu na klasi~ne objekte, a stopa mar`e je ve}a u malim trgovinskim radwama, nego u velikim – rekao je Lovreta.

Lovreta je kazao i da su stope profitabilnosti u posledwe tri godine u padu, a stopa prinosa na kapital je jedan posto.

– Trgovina Srbije posluje na ivici rentabilnosti, stopa zadu`enosti trgovaca raste i te{ko

Radi Informacioni sistem trgovine Informacioni sistem trgovine, koji sadr`i va`ne podatke iz te oblasti, od ju~e je svim zainteresovanima dostupan na internet-stranici www.informacionisistem.gov.rs, saop{tilo je Ministarstvo trgovine.

Ministar Milosavqevi} izjavio da je do sada jedan od najve}ih problema bio nedostatak kvalitetnih informacija o sektoru trgovine. Kako je naveo, Ministarstvo trgovine je s Republi~kim zavodom za statistiku uradilo projekat, a iz Nacionalnog investicionog plana odobreno je 20 miliona dinara. Informacioni sistem se sastoji od zvani~ne statistike, istra`ivawa trgovine i trgovinske mre`e, novih indikatora o stepenu razvijenosti i organizovanosti trgovine i podataka o teritorijalnoj rasprostrawenosti objekata i individualnih podataka o trgovcima.

NASTAVQA SE TRGOVAWE OKO „DNEVNIKA”

Bez dogovora VAC-a i Holdinga Medijska grupacija VAC ju~e je saop{tila da je “Dnevnik holding” propustio rok za prihvatawe ponude za preuzimawe udela od 55 odsto koji VAC grupacija ima u kompaniji “Dnevnik Vojvodina pres” (DVP). VAC i “Dnevnik holding” suvlasnici su preduze}a DVP, koje izdaje list “Dnevnik”, a VAC saop{tava da je wegova ponuda va`ila do ~etvrtka, 15. jula.

– “Dnevnik holding” nije, na`alost, prihvatio na{u fer ponudu za prodaju udela, iako smo odgovornim licima dali dovoqno vremena za preispitivawe – izjavio je predstavnik Medijske grupacije VAC u Srbiji i ~lan upra-

Pravo pre~e kupovine Predsednik Upravnog odbora “Dnevnik holdinga” Zlatomir Momirov je, komentari{u}i saop{tewe VAC-a, ju~e izjavio da je ponuda nema~kog koncerna bila “neprihvatqiva”.

– Ovim se svakako ne iscrpquje pravo pre~e kupovine i svaku slede}u ponudu koju bude imao za svoj udeo u DVP-u, VAC }e morati prvo da prosledi nama – kazao je Momirov, uz napomenu da “Dnevnik holding” od VAC-a pre svega o~ekuje da po{tuje ugovor o osnivawu DVP-a.

UO “Dnevnik holdinga” ranije je saop{tio da VAC nije ispunio ugovorne obaveze u iznosu od {est miliona evra, jer nije popravio staru {tamparsku ma{inu, a ni kupio novu, nije preuzeo 80 radnika Holdinga i nije do kraja sproveo socijalni program. ve Peter Lange. – Pre svega nam je `ao zbog zaposlenih kojima smo time hteli da obezbedimo izvesnu budu}nost u “DVP-u”.

Medijska grupacija VAC }e nastaviti razgovore s licima zainteresovanim za preuzimawe wenog udela u DVP-u, navodi se u sa-

op{tewu. S tim u vezi }e se i daqe strogo pridr`avati zakona i ugovora i kada za to do|e vreme, dostavi}e ponude “Dnevnik holdingu”.

Kompanija VAC nedavno je najavila povla~ewe sa srpskog tr`i{ta.

REGIONALNA RAZVOJNA AGENCIJA „BANAT”

delatnosti te agencije, me|u kojima su i 9.000 odobrenih “startap” kredita u protekle tri godine, s kamatom od jedan do 2,5 posto, on je napomenuo da }e ove godine na taj na~in biti kreditirano jo{ oko 1.300 preduze}a, {to }e omogu}iti otvarawe novih radnih mesta.

Direktorka tog fonda Teodora Vlahovi} je istakla da je na taj na~in poqoprivrednicima u Pokrajini znatno olak{ana nabavka poqoprivredne mehanizacije i mineralnih |ubriva, a u isto vreme data zna~ajna podr{ka `enskom i drugom preduzetni{tvu jer je uz pomo} tih kredita otvoreno vi{e od 600 radnih mesta. Oko polovine plasiranih garancija preko tog fonda je na teritoriji Banata, gde je, kako je napomenula direktorka istoimene Regionalne razvojne agencije Mirjana Paunov, vi{e od 80.000 nezaposlenih od ukupno 688.000 stanovnika.

RASTU CENE OD TEMEQA

Proizvodwa poskupela 11,4 posto Proizvo|a~ke cene industrijskih proizvoda pove}ane su u prvih {est meseci ove godine 11,4 posto u odnosu na isti period 2009, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.

Cene su najvi{e porasle u va|ewu sirove nafte i gasa – 80,2 posto, va|ewu ruda metala – 54,7 procenta i proizvodwi koksa i derivata nafte – 44,8 posto.

Kod proizvoda, najvi{e su poskupela te~na goriva i maziva – 41,5 posto, metalni aparati za doma}instvo (8,9) i ode}a (8,1 posto). U junu su proizvo|a~ke cene porasle 1,2 posto u odnosu na maj, najvi{e u proizvodwi osnovnih metala – 5,7 posto, proizvodwi motornih vozila i prikolica (~etiri) i va|ewu sirove nafte i gasa (3,5 posto).

VRBASKI MESARI NA METI TAJKUNA IZ KOM[ILUKA IVICE TODORI]A?

„Agrokor” (ne) kupuje „Karneks” od Engleza Vlasnik “Agrokora” hrvatski tajkun Ivica Todori} ne odustaje od {irewa svoje poslovne imperije u Srbiji, a wegova nova meta za preuzimawe najverovatnije je vrbaska industrija mesa “Karneks”.

Iako nije pomiwao ime nijedne kompanije, svoje daqe investicije u Vojvodini i Srbiji Todori} je u su{tini najavio nedavno prilikom posete Novom Sadu, gde je prisustvovao otvarawu farme u Futogu i distributivnog centra u Bege~u gde je “Agrokor” investirao 12 miliona evra. Todori} je rekao i da je srpsko tr`i{te perspektivno za ulagawe te da je neophodno da se kompanije iz regiona udru`uju da bi opstale na tr`i{tu.

– “Agrokor” je u srpske kompanije u kojima ima ve}inski paket akcija do sada ulo`io oko 450 miliona evra – rekao je Todori}. – Samo tokom prvih {est meseci ove godine “Agrokor” je investirao oko 100 miliona evra. Mi godi{we u kompanijama u Srbiji ostvarujemo promet od 600 miliona evra, od ~ega je 40 miliona izvoz. Trenutno u Srbiji zapo{qavamo oko 7.000 radnika, a na{a te`wa je da zaposlimo jo{ qudi.

Ina~e, sada je vlasnik “Karneksa” investicioni fond “A{mor” iz Londona, koji je firmu preuzeo 2006, otkupiv{i 92 odsto akcija za nepoznatu cenu. Za razliku od prethodnog vlasnika, tako|e investicionog fonda “Midlend”, koji je 51,36 odsto deonica 2003. platio 14 miliona evra, ali nije investi-

Dr`ava da pomogne regionima Dr`ava bi trebalo da {to vi{e pomogne nerazvijenim op{tinama i da podsti~e ravnomerniji regionalni razvoj da bi bili stvoreni uslovi za normalan `ivot u tim sredinama, istaknuto je ju~e u Novom Sadu na predstavqawu rezultata rada zrewaninske Regionalne razvojne agencije “Banat”.

– Razlike izme|u razvijenih i nerazvijenih op{tina u Srbiji iznose od jedan prema sedam do jedan prema 12, u zavisnosti od oblasti koja se posmatra – istakao je zamenik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR) Goran Xafi}, oceniv{i da je situacija u tom pogledu “gotovo alarmantna”.

On je napomenuo da, ukoliko se ne zaustave demografska kretawa stanovni{tva ka Beogradu i Novom Sadu, na{oj zemqi preti “sindrom Gr~ke”, u kojoj su razvijeni samo gradovi Atina i Solun. Predstavqaju}i kqu~ne

da u takvoj situaciji oni mogu biti odgovaraju}i partner – rekao je Lovreta.

Ministar trgovine izjavio je da o~ekuje da }e ova godina biti ekonomski boqa od prethodne i da }e se `ivotni standard gra|ana poboq{ati.

– Optimista sam i verujem da }e do kraja godine biti ostvaren realni rast kupovne mo}i od dva do tri posto – rekao je Milosavqevi}.

On je kazao i da }e se prose~ne plate ove godine kretati izme|u 34.000 i 35.000 dinara, odnosno od 320 do 330 evra, “{to je na nivou regiona”. Ministar trgovine je izrazio o~ekivawe da }e inflacija ostati u planiranim okvirima, odnosno {est posto, plus-minus dva procenta.

– Ako Vlada Srbije ostane pri stavu da se ne pove}avaju cene pod kontrolom dr`ave, ube|en sam u to da }e biti ostvarena projektovana inflacija – kazao je Milosavqevi}.

Bez komentara U “Karneksu” ju~e nisu rekli ni da ni ne. Ta~nije, “Dnevniku” je odgovoreno samo da ne `ele da komentari{u nezvani~ne informacije.

Ina~e, Hrvatski koncern Agrokor saop{tio je ju~e da nije u procesu kupovine odnosno preuzimawa mesne industrije Karneks iz Srbije, ali nije demantovao navode svoje izvr{na potpredsednica Qerka Puqi}.

Karneks je na{ partner s kojim imamo dugogodi{wu poslovnu saradwu te kako smo prisutni i delujemo u istoj industriji, a i jedan smo od kupaca wihove robe, logi~no je da imamo poslovnu komunikaciju, naveli su iz Agrokora, komentari{u}i medijske napise o tome da se Agrokor sprema da preuzme Karneks.” rao pa je “Karneks” izgubio tr`i{nu utakmicu, Londonci su pokrenuli velike investicije. Unapredili su proizvodwu, pokrenuli izvoz te re{ili mnoge ekolo{ke probleme.

Da je Todori} dobro zagrizao “Kareneks” potvr|uje i nedavno otvorena farma u Futogu s godi{wim tovom 2.000 grla junadi. A {ta }e vam junad ako nemate i klanicu? Tako|e, “Karneks” bi Todo-

ri}u i “Agrokoru” mogao otvroriti i vrata ruskog tr`i{ta, a to nije mala preporuka za kupovinu.

Kako pi{e hrvatski “Poslovni dnevnik”, “Agrokor” je ve} anga`ovao poznatu konsultatsku firmu KPMG koja proverava stawe u poslovnim kwigama “Karneksa”.

Da se ne{to sprema moglo se zakqu~iti i iz izjava qudi iz samog “Agrokora”. Tako je starija izvr{na potpredsednica Qerka Puqi} prvo rekla da wena kompanija “samo istra`uje”, da bi kasnije otkrila i da su imali kontakte s aktuelnim vlasnicima “Karneksa”.

Uz to je izjavila i da se “Agrokoru” nudi preuzimawe jo{ dve posrnule kompanije, “Servo Mihaqa” iz Zrewanina kao i Industrije mesa “29. novembar” iz Subotice.

Oba kombinata su zavr{ila u ste~aju, Suboti~ani 1999, a Zrewaninci krajem 2002. dodine.

Da podsetimo, u Srbiji “Agrokor” je vlasnik i beogradskog “Frikoma” i kikindskog “Mlina”, zrewaninske uqare “Dijamant”, firme “Dijamant agrar” , kao i trgovinskog lanca “Idea”.

E. Dn.

16. 7. 2010.

1.260,04451

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (617,76 -2,20)

Promet

S&A kapital investments, BG

20,00

19.609

372.571

Mlekara, Subotica

11,90

1.598

1.856.876

Karneks, Vrbas

11,33

1.110

395.160

9,53

4.000

4.000

9,09 Promena %

1.200 Cena

2.880.000 Promet

Kredi banka, Kragujevac

-11,93

2.325

46.500

Imlek, Beograd

-11,44

1.308

218.942

Soja protein, Be~ej

Koca Kola HBC-Srbija, Beograd

-10,98

4.401

642.546

Metalac, Gorwi Milanovac Privredna banka, Beograd

Zlatica, Lazarevo Centroproizvod, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,27

2.800

11.449.903

Komercijalna banka, Beograd

-3,64

26.500

265.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,11

887

1.379.899

Agrobanka, Beograd

-1,13

7.443

491.220

0,00

5.100

0,00

-11,44

1.308

218.942

-1,93

761

115.673

0,00

2.080

0,00

Univerzal banka, Beograd Imlek, Beograd

Komercijalna banka, Beograd

-3,64

26.500

265.000

0,00

611

0,00

Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,43 Promena %

676 Cena

73.005 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,38

4.100

192.700

Tigar, Pirot

-3,43

676

73.005

11,90

1.598

1.856.876

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.264

0,00

Mlekara, Subotica Karneks, Vrbas Centropromet, [id

11,33

1.110

395.160

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

0,00

0,00

128

235.520

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-3,05

541

32.470

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,38

4.100

192.700

Soja protein, Be~ej

-1,93

761

115.673

Svi iznosi su dati u dinarima

ODLAZAK DIREKTORA AKCIJSKOG FONDA SRBIJE

Ina~e, ime Aleksandra Gra~anca u `i`u javnosti do{lo je pre dva meseca kada je Savet za borbu protiv korupcije podeno krivi~nu prijavu protiv 17 osoba zbog nezakonite privatizacije Luke Beograd a me|u wima se nalazi i Gra~anac . Wega Savet optu`uje da je kao direktor Akcijskog fonda tokom 2005.godine postupio po nezavedenoj odluci Agencije za privatizaciju i prodao akcije po ni`oj ceni. Ina~e, Gra~anac je uredno Agenciji za borbu protiv korupcije dostavio svoju imovinsku kartu koja je dostupna javnosti. Prema podacima iz imovinske karte vidi se da je tokom pro{le godine imao platu od 121.193 dinara, da poseduje stan od 58 kvadrata ~iji je vlasnik i kojeg je, kako je naveo, kupio te da vozi Ford fokus iz 2008.godine.

U imovinskoj karti je navedeno i da nema depozita i {tednog uloga u bankama u Srbiji niti u inostranstvu. Naveo je da poseduje 60 akcija “Hempro” Beograd ~ija je nominalna vrednost 400 dinara.

Q. M.

Nu`da tera dr`avu da odmrzne plate Od po~etka krize u Srbiji, odnosno od oktobra 2008. godine, na{e ekonomske vlasti stalno stoje pred ozbiqnom dilemom: da li se usredsrediti na {tedwu i stabilizaciju ili forsirati investicije i razvoj? To nije samo dilema Vlade Srbije, o tome razmi{qa celi svet, globalna politika, privrednici i ekonomisti. Pojednostavqeno, re~ je o tome da li ja~awem {tedwe treba stvarati novi investicioni kapital ili ulogu investitora treba da preuzme dr`ava, ~ak i po cenu ve}eg buxetskog deficita, time i javnog duga?

Nobelovac Pol Krugman jedan je od onih koji smatraju da dr`ava, u vreme krize, ne treba da {tedi i da kre{e javne tro{kove. Po wegovim re~ima, ako bi dr`ava smawivala javne izdatke i mawe tro{ila, to bi dodatno oslabilo tra`wu i vodilo ka jo{ dubqoj krizi. Po{to je sada{wa kriza – kriza o~ekivawa, odnosno kriza tra`we, najve}a opasnost je u tome da se smawivawem rashodne strane buxeta privredna ma{ina dodatno uspori i da problemi postanu jo{ te`i. Zato Krugman pledira za to da u te{kim vremenima dr`ava preuzme ulogu ekonomskog zamajca i da ona, u stvari, bude pokreta~ ekonomskih aktivnosti.

Pri~u o tome {ta je pametnije – {tedwa ili investicije ovih dana ponovo je aktuelizovao ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}.

Agilni {ef Vladinog privrednog resora obnovio je staru pri~u da je nu`no odmrznuti penzije i plate u javnom sektoru jer je to mawe opasno od usporavawa ekonomskih aktivnosti i nove nezaposlenosti. Svoja razmi{qawa Dinki} je zaokru`io stanovi{tem da, u ovom trenutku, za Srbiju nisu problem ni inflacija, ni buxetski deficit, ni kurs, ve} nezaposlenost.

Boqe su investicije Treba, prihvatiti Dinki}evu tvrdwu da dr`ava mora dodatno da tro{i ne bi li svojim gra|anima otvorila perspektivu radnog mesta. Ako je dodatna tra`wa zamajac razvoja, onda se postavqa pitawe za{to se ona mora stvarati odmrzavawem penzija i slu`beni~kih plata? Zar nije jednostavnije i ispravnije forsirati velike investicije? I tu }e se neki novac preseliti u neke plate i u neku novu tra`wu, a dr`ava }e popravqati svoju infrastrukturu.

Mo`da bi dobra kalkulacija efekata koji se posti`u na prvi na~in (odmrzavawe penzija i plata) i drugog modela pokretawa ve}e investicione potro{we, bila pravi odgovor na dileme pred kojima stoji dr`ava.

Dodao je da, ako }e se ve}im tro{ewem omogu}iti qudima da rade, onda nije problem ni da se ide u dubqi minus u dr`avnom prora~unu.

Dinki}eva razmi{qawa, bez obzira na odre|enu logiku, otvaraju nekoliko zanimqivih pitawa. Kqu~no je, verovatno, ono koje se ti~e izbora povla{}enih.

Za{to samo penzije i plate u javnom sektoru? Naravno, ministar Dinki} nema ingerencije da naredi srpskim poslodavcima da i oni, sli~no dr`avi, podignu pla-

MI[KOVI]EVA PRIJAVA PROTIV MILKE FORCAN U TU@ILA[TVU

Ra{~i{}avawe „Deltinih” ra~una?

Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu potvrdilo je ju~e da je “Delta star” d.o.o, jedno od preduze}a “Delta holdinga” ~iji je vlasnik Miroslav Mi{kovi}, podnelo krivi~u prijavu protiv Milke Forcan, wene sestre Smiqke Mileusni}-Axi} i Zvezdana ]osi}a zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Postojawe Mi{kovi}eve krivi~ne prijave protiv Forcanove i wene sestre obelodanili su proteklih dana beogradski mediji, koji najavquju da }e nekada{wa Mi{kovi}eva najbli`a saradnica na tu krivi~nu prijavu odgovoriti istom merom zbog, kako navode, wenog udela u kompaniji “Delta–Maksi”.

Mi{kovi}, kako tvrde mediji, ho}e da pred belgijski gigant “Delez”, koji `eli da kupi “Del-

ta–Maksi”, iza|e s celim vlasni~kim paketom, a sestre Milka i Smiqka, navodno, nisu voqne da mu prodaju svoj udeo.

Mi{kovi}, kako se navodi, u krivi~noj prijavi tvrdi da je

Milka Forcanova, kao predsednica UO “Jugohemije”, gde je wena sestra generalni direktor, nekretnine ove ku}e prenela u drugu kompaniju.

Pre privatizacije, podse}aju listovi, na ~elu “Jugohemije” bio je Jovan Mileusni}, otac sestara Milke i Smiqke.

Mediji pi{u da je Milka Forcan s puta poru~ila da “advokati rade svoj posao”.

Tu`ila{tvo ima rok od 30 dana odgovori na krivi~nu prijavu.

Za to vreme mediji se bave razlozima koji su uzrokovali razlaz ovog “poslovnog tandema” i spekuli{u o tome da je on najverovatnije motivisan “internim vrednovawem qudi”.

Odluku o napu{tawu “Delte” Milka Forcan je saop{tila krajem maja na svojoj internet-prezentaciji, a o wenom neslagawu s Mi{kovi}em javnost je po~ela da spekuli{e jo{ pre dve godine, kada je zbog posla vi{e boravila u Briselu i Va{ingtonu nego u Srbiji.

Pro{log meseca Milka Forcan je u intervjuu za nedeqnik NIN, na pitawe o odnosu s Mi{kovi}em, izjavila „da postoje razmimoila`ewa u sagledavawu situacije”.

Zaplena hrane KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

DA LI JE NAJAVA O POVE]AWU ZARADA I PENZIJA POLITI^KA DEMAGOGIJA ILI REALNOST

Vlada smenila Aleksandra Gra~anca

Vlada Srbije razre{ila je Aleksandra Gra~anca du`nosti direktora Akcijskog fonda Srbije.

O razlozima smene mo`e sdamo da se naga|a , jer se u odluci koja je doneta krajem pro{le nedeqe ne navode se razlozi zbog koje se razre{ava dugogodi{wi ~elnik Akcijskog fonda Srbije.

utorak20.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,574

104,668

107,075

Australija

dolar

1

68,8648

70,2702

71,8864

102,26 68,654

Kanada

dolar

1

75,3834

76,9218

78,691

75,1526

Danska

kruna

1

13,757

14,0378

14,3607

13,7149

Norve{ka

kruna

1

12,593

12,85

13,1455

12,5545

[vedska

kruna

1

10,7683

10,9881

11,2408

10,7354

[vajcarska

franak

1

75,8796

77,4282

79,209

75,6474

V. Britanija

funta

1

121,706

124,19

127,047

121,334

SAD

dolar

1

79,521

81,1439

83,0102

79,2776

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 7. 2010. godine

Ministarstvo poqoprivrede Srbije saop{tilo je ju~e da je od decembra pro{le do juna ove u Beogradu, nakon redovnih i vanrednih inspekcijskih kontrola, zabranilo prodaju gotovo 40 tona neispravnih proizvoda `ivotiwskog porekla. U saop{tewu se precizira da su inspektori Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede za sedam meseci, prekontrolisali 234 mesare, ribarnice, poslasti~arnice, veleprodajna objekta, marketa, skladi{ta i iz prometa je iskqu~eno 6.930 kilograma raznih proizvoda `ivotiwskog porekla, kao i 13.940 komada jaja.

te svojih zaposlenika. Po{to je to nemogu}e, onda se sve svodi na dr`avne slu`benike i penzionere. Dovoqno da bi se profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} zapitala gde je tu op{tedru{tveni interes ako nam se dr`ava pretvorila u interesne grupe? Danas su to penzioneri i javni slu`benici, sutra }e biti neko drugi, izbori se pribli`avaju... Bez obzira na dobre namere, ova dilema ostaje najslabije mesto ministrove strategije.

Drugi problem je u tome {to ve}i dr`avni tro{kovi ne garantuju ve}u doma}u proizvodwu. Odnosno, nema sigurnosti da }e nova tra`wa pokrenuti ve}u proizvodwu i ve}u ponudu doma}ih roba.

Dosada{we iskustvo je pokazalo da nema elasti~nosti izme|u ova dva faktora. Po pravilu je vi{ak novca na tr`i{tu zavr{avao u uvoznim robama. Srpska ponuda je relativno mala, uglavnom nedovoqno kvalitetna, pa su kajmak skidali uvoznici, koji su popuwavali velike tr`i{ne rupe. Ako je to tako, onda bi se moglo desiti da se ve}im dr`avnim tro{kovima poma`e o`ivqawe tu|e industrije, a to nam, kao ni ministru Dinki}u, nije ciq.

Tre}a dilema je, tako|e, ozbiqna. Ti~e se izdr`qivosti dr`avnih finansija za takvu ekonomsku strategiju. Da li dr`ava ima snage da u|e u ve}i buxetski deficit i dodatno zadu`ivawe?

Projekcija dr`avnih prihoda i rashoda, koja je usagla{ena s MMF-om, predvidela je godi{wi deficit javnih finansija od 102,25 milijarde dinara (ne{to vi{e od milijarde evra u trenutku dono{ewa). Za prvih pet meseci mawak na dr`avnom ra~unu dostigao je 40,94 milijardi dinara (oko 400 miliona evra), {to je donekle dobar rezultat. Me|utim, on je posledica izuzetno malog deficita u januaru od 695 miliona dinara (sedam miliona evra).

Usledio je katastrofalni februar (15,30 milijardi), da bi se posle toga mese~ni deficit ustalio negde izme|u 10 i 11 milijardi dinara. Ako bi se nastavilo tim tempom, zami{qena granica dr`avnog minusa bila bi prili~no probijena, ~ak mo`da i do 1,2 milijarde evra, umesto planirane milijarde. Mo`e li Srbija to izdr`ati, jer sve {to se dodatno potro{i ide u javni dug mora se i vratiti. Kad-tad! Da li ove ili neke druge generacije. V. Harak

ISPLA]UJU SE JEFTINI DR@AVNI KREDITI

Gra|anima 140 miliona evra Od po~etka primene programa subvencionisanih dinarskih kredita za gra|ane banke su primile 111.369 zahteva za gotovinske kredite, a za sada ih je odobreno 88.377, ukupno vrednih 139,83 miliona evra, pokazali su posledwi podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Istovremeno, banke su primile 2.584 zahteva za dinarske potro{a~ke kredite, a odobreno ih je 2.024, vrednih 3,23 miliona evra.

Od toga su pet krediti za turisti~ka putovawa, vredni 4.965 evra, za poqoprivrednu mehanizaciju odobreno je 24 kredita ukupno vredna 59.444 evra, a za kupovinu name{taja 761 kredit vredan 852.654 evra. Za kupovinu tepiha banke su odobrile 23 kredita vredna 21.786 evra, dok je za podne obloge odobreno 11 kredita vrednih 15.796 evra. Za kupovinu gra|evinskog materijala odobreno je 1.014 kredita vrednih 2,14 miliona evra, za kupovinu sanitarnih ure|aja 20 kredita vrednih 25.899 evra, a za belu tehniku 150 kredita vrednih 95.696 evra. Za kupovinu ra~unarske opreme, odnosno ra~unara, monitora i zvu~nika, odobreno je 16 subvencionisanih kredita, ukupnoj od 8.094 evra.

U vrhu po broju primqenih i realizovanih zahteva za kredite su banka Inteza i Komercijalna banka, zatim Sosijete `eneral, Po{tanska {tedionica, Unikredit banka i Rajfajzen.

Maksimalni iznos gotovinskih kredita je 300.000 dinara, a visina kamata 7,5 posto za gra|ane ~ija su primawa ispod 30.000 dinara, a 8,95 odsto za one ~ija su primawa u rasponu od 30.000 do 80.000 dinara. Rok otplate ovih kredita je tri godine, a period “mirovawa” 12 meseci.

SINDIKALCI SMATRAJU DA SRBIJA NE IZLAZI IZ RECESIJE

Kad raste nezaposlenost, ne izlazi se iz krize Broj zaposlenih u Srbiji je u konstantnom padu i od po~etka krize je izgubqeno ~ak 160.000 radnih mesta, navode u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine.

Samo u Vojvodini je, u istom periodu – od kraja 2008. do marta ove godine, broj zaposlenih smawen za 45.000. Kako se navodi u analizi SSSV-a, broj zaposlenih u Srbiji je tokom ovih 15 kriznih meseci pao s dva miliona na 1.841.000, a u Vojvodini s 533.000 na 488.000. Od onih koji su izgubili posao, najvi{e je otpu{tenih, i to u prera|iva~koj industriji, trgovini na veliko i malo, gra|evinarstvu i sektoru nekretnina.

Mada su ovih dana pojedini politi~ari s vlasti, pozivaju}i se na posledwe statisti~ke podatke, optimisti~ki proglasili “kraj krize”, ovakav trend kretawa jednog od kqu~nih ekonomskih pokazateqa – stope nezaposlenosti – naveo je autore sindikalne analize ekonomskog i socijalnog polo`aja radnika da zakqu~e da je Srbija i daqe u “veoma dubokoj recesiji”.

“Pojedini statisti~ki podaci u prvim mesecima ove godine pokazuju izvesni pomak u odnosu na prethodnu godinu, ali to je posledica, pre svega, izuzetno niskih pro{logodi{wih rezultata, te nisu dovoqno pouzdani za optimisti~ke zakqu~ke”, navodi se u analizi SSSV-a.

Autori dodaju da rast bruto dru{tvenog proizvoda od jedan posto u prvom kvartalu 2010. godine, u odnosu na posledwi kvartal prethodne godine, jeste minimalni pomak, ali da se na osnovu wega

ne mo`e zakqu~iti da je Srbija na uzlaznoj putawi. To potkrepquju i ~iwenicom da je industrijska proizvodwa, i pored izvesnog oporavka, jo{ uvek znatno ispod nivoa iz 2008. godine. Sa sli~nim problemima se suo~avaju i trgovina i gra|evinarstvo, nastavqaju}i

SSSV-u, i dodaju da konstantan pad vrednosti dinara pokazuje sve dugoro~ne i hroni~ne bolesti srpske privrede koja, nedovoqno konkurentna i visoko zavisna od priliva stranog kapitala, ni posle decenije tranzicionog razvoja ne uspeva da uhvati korak sa sred-

Plate skoro najni`e u Evropi Iako nivo zarada posledwih meseci uglavnom stagnira, u SSSV-u isti~u da zbog pada kursa dinara danas imamo skoro pa najni`e zarade u Evropi. Naime, prose~na zarada u Srbiji izra`ena u evrima za april 2010. godine iznosi 340 evra, najve}e zarade u regionu su u Sloveniji i Hrvatskoj – 935, odnosno 724 evra, slede Crna Gora i BiH sa 452 evra i 395 evra, a slabije od nas stoje samo Makedonci s 330 evra. pad aktivnosti i u prvoj polovini teku}e godine.

“Nastavqene su tendencije smawewa zaposlenosti, realnih zarada, produktivnosti i stranih direktnih investicija, a raste nezaposlenost, javni i spoqni dug, buxetski deficit, nelikvidnost, broj preduze}a u ste~aju, kao i broj gra|ana koji `ive ispod granice siroma{tva”, upozoravaju u

we razvijenim evropskim zemqama. Stoga, i uslovi privre|ivawa su u prvim mesecima 2010. godine bili nepovoqni i odlikovali su se poja~anom nelikvidno{}u, neizvesnostima o daqem kretawu inflacije i deviznog kursa, te ka{wewem javnih investicija u infrastrukturne projekte, ukazuju vojvo|anski sindikalci.

V. ^vorkov

6

TRE]E DOBA

utorak20.jul2010.

DNEVNIK

NAJUGRO@ENIJIM PENZIONERIMA JEDNOKRATNA POMO] U SEPTEMBRU

VESTI

Pet hiqada dinara za zimnicu i ogrev I dok se zaposleni u dr`avnim slu`bama ve} uveliko „~aste“ sa 5.000 dinara koje im je dr`ava dodelila u okviru socijalne pomo}i u vremenu krize, penzioneri }e svoj novac, ali samo deo wih, dobiti tek u septembru kako bi za wega mogli da kupe zimnicu, ugaq i drvo. Naime, jednokratna pomo} od 5.000 dinara za najmawe 400.000 penzionera bi}e dodeqena u septembru, a pravo na wu ima}e samo oni ~ija su mese~na primawa ma-

wa od 15.000. Dakle, pomo} }e sti}i samo najugro`enijima.

Ostali penzioneri, koji su o~ekivali da }e za wih va`iti isti kriterijum koji je dr`ava utvrdila za one kojima je poslodavac - a to je da pravo na jednokratnu pomo} imaju svi s primawima ispod 50.000 dinara mese~no nemaju ~emu da se nadaju.

Ima, dodu{e, nezvani~nih nagove{taja da bi pomo} moglo dobiti i nekoliko hiqada penzionera vi{e, ali samo pod uslovom

primawa u dinarima

procenat penzionera

do 11.088 dinara

14,05

od 11.088 do 13.434 dinara

10,62

od 13.434 do 21.750 dinara

34,35

od 21.759 do 33.463 dinara

27,88

od 33.463 do 46.454 dinara

9,3

od 46.454 do 76.575 dinara

3,7

od 76.575 do 102.766 i vi{e dinara

0,1

ukupno penzionera u Srbiji: 1.614.251

POSLE USVAJAWA ZAKONA O ZAPO[QAVAWU INVALIDA ZAKAZANA PRVA VE[TA^EWA

O radnoj sposobnosti odlu~uje komisija Fonda PIO Republi~ki fond za penzijsko za zapo{qavawe. Komisija Foni invalidsko osigurawe (Fond da PIO, koja obavqa poslove vePIO) i Nacionalna slu`ba za {ta~ewa za potrebe NSZ, daje zapo{qavawe (NSZ) po~eli su ocenu radne sposobnosti i moprva ve{ta~ewa za procenu radgu}nost zaposlewa. Re{ewe o ne sposobnosti i mogu}nosti zaproceni radne sposobnosti i moposlewa ili odr`avawa zaposlegu}nosti zaposlewa ili o~uvawa wa osoba sa invaliditetom, u radnog mesta donosi NSZ na skladu sa zakonom osnovu mi{qewa o wihovoj profei ocene komisije Zahtevi za procenu sionalnoj rehabiRepubli~kog radne sposobnosti taciji i zapo{qafonda PIO. podnose se vawu.

Ina~e, ZakoPrva ve{ta~enom o profesiu filijalama wa zakazana su u Nacionalne slu`be nalnoj rehabilifilijalama NSZ u taciji i zapoza zapo{qavawe Beogradu i Kragu{qavawu osoba jevcu. Stiglo je sa invaliditetom 500 zahteva za procenu radne spodonetim krajem pro{le godine sobnosti u NSZ gde se ina~e i predvi|ena je obaveza poslodavprimaju. Zahtevi se mogu podnoca da zaposli odre|eni broj tasiti i Fondu PIO, ali samo za kvih qudi. Tako poslodavci koji ostvarewe prava na invalidsku imaju od 20 do 49 radnika moraju penziju. Formirane su komisije zaposliti jednu osobu sa invalikoje }e obavqati ve{ta~ewa po ditetom, dok na 50 zaposlenih filijalama NSZ, sastavqene od moraju anga`ovati najmawe dve. lekara specijalista, psihologa, Svi koji imaju vi{e od 50 radnispecijalista medicine rada i zaka anga`uju jo{ po jednu osobu sa poslenog u Nacionalnoj slu`bi invaliditetom.

Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

U tropskim danima sobna klima na 25 C Osobe u tre}em `ivotnom dobu te`e se prilago|avaju vru}inama, a to se posebno odnosi na hroni~ne bolesnike. Zato je razumqivo {to se sve ve}i broj qudi odlu~uje za ugradwu klima-ure|aja, kako u stanovima, tako i u automobilima. Da bi doneli osve`ewe i da bi boravak u klimatizovanim prostorijama bio prijatan moraju se po{tovati neka pravila, jer samo tada klimatizacija pru`a pun komfor, bez rizika po zdravqe.

Osnovno pravilo je da temperatura rashla|ene prostorije ne sme biti preniska u odnosu na spoqnu temperaturu vazduha.

Za vreme tropskih vru}ina optimalna temperatura prostorije treba da je izme|u 25 i 27 stepeni Celzijusa. Suvi{no rashla|ewe mo`e izazvati prehladu. Vaqa izbegavati nagli izlazak iz rashla|ene prostorije u spoqnu vrelinu, jer ova nagla promena temperature mo`e dovesti do {oka.

Isto va`i i za vlagu. Ako je vla`nost vazduha ve}a od 70 odsto, postoji opasnost da se razviju bakterije, virusi i plesni, a ovi mikroorganizmi }e lako na}i na~in da se raspr{e u vazduhu. Nasuprot tome, presuv vazduh (mawe od 40 odsto vlage) pecka ko`u, nadra`uje grlo i o~i, posebno ako se koriste so~iva. Lo{e odr`avawe klimaure|aja pogodije razmno`avawu mikroorganizama u wima. Zato je va`no da se filteri klimaure|aja obavezno jednom godi{we ~iste i po potrebi mewaju, jer se mikroorganizmi naj~e{}e tu zadr`avaju. Bez obzira na to {to klima-ure|aj ima ventilator, pa obezbe|uje strujawe vazduha, on ga samo „me{a“. Zato se savetuje s vremena na vreme nakratko otvarawe prozora i provetravawe prostorija. Ovo se posebno savetuje ako se u prostoriji pu{i ili kada ima nekih isparewa, recimo od laka ili farbe.

J. B.

da se potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} „izbori“ za vi{e novca od onog koji je namewen za pomo} starima. Naime, fond za bonuse penzionerima odre|en je na dve milijarde, a na toliko je pristao i Me|unarodni monetarni fond, i on ne daje prostora da vi{e od 400.000 penzionera dobije po 5.000 dinara. Da se zadr`ao kriterijum koji je utvrdila Vlada za zaposlene u dr`avnim slu`bama, onda bi penzionerima ~ija su primawa mawa od 50.000 dinara pripalo oko 2.000, ali Krkobabi} za to nije hteo ni da ~uje, ve} je insistirao da i najstariji dobiju isto koliko i dr`avni ~inovnici. Zbog toga on ovih dana i tra`i na~in da dobije koji dinar vi{e i time omogu}i da penzioneri ~ija je penzija sada {est, sedam ili osam hiqada dinara dobiju vi{e od planiranih 5.000.

Ako se prona|e novac, onda }e biti utvr|eni novi kriterijumi i podvu}i granica do koje }e se deliti bonusi koji, sada je to ve} jasno, za deo penzionera ne}e biti mawi od 5.000 dinara.

Ina~e, Krkobabi} je nedavno izjavo da }e kona~na odluka o podeli bonusa penzionerima biti usvojena na jednoj od narednih sednica Vlade, ali nije `eleo da govori o broju korisnika koji }e je dobiti. Ono {to je istakao jeste da }e poseban „tretman“ u pru`awu pomo}i na po~etku jeseni dobiti penzionisani paori kojima bi trebalo da nakon rebalansa buxeta bude ispla}ena i posledwa tran{a velikog duga koji je ina~e trebao da im stigne po~etkom ove godine, ali je zbog krize wegova isplata odlo`ena za narednu.

Mada se „poklonu ne gleda u zube“, penzioneri, ~ija je prose~na penzija duplo mawa od prose-

Penzije danas i u subotu Isplata drugog dela junske penzije za poqoprivredne penzionere po~e}e danas, a u subotu, 24. jula, za biv{e zaposlene.

Prvog dana penzije sti`u za one ka plata u javnim slu`bama, nisu zadovoqni ovakvom raspodelom, jer smatraju da i oni koji danas primaju 21.000 dinara, koliko ve} skoro dve godine iznosi prose~na penzija u Srbiji, treba da dobiju jednokratnu pomo}. Kao glavni argument navode da pomo} od 5.000 dobijaju oni ~iji je prosek za 16.000 dinara vi{i od republi~kog, a oni ne mogu da je dobiju.

Savetnik premijera Jurij Bajec smatra da je podela novca izme|u zaposlenih i penzionera mogla biti pravednija, jer da je limit za plate postavqen ni`e od 50.000, vi{e novca bi ostalo za penzionere ~ija su mese~na primawa zna~ajno ni`a, ali isti~e da je granicu Vlada utvrdila u dogovoru sa sindikatima i da se tome nema {ta zameriti. Iz toga proizilazi da penzionere nije imao ko da „brani“ pa se oni moraju pomiriti sa tim da }e ove jeseni pravo da kupe zimnicu i ogrev imati samo oni koji ina~e imaju minimalne penzije, od kojih se u Srbiji ne mo`e `iveti ni nedequ dana. Q. Male{evi}

koji imaju teku}e ra~une, a dan kasnije za one koji svoje prinadle`nosti primaju dostavom na ku}ne adrese.

Iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

Q. M.

Naknada za pogreb

Naknada pogrebnih tro{kova koje se ispla}uje porodicama preminulih penzionera, ili onome ko je platio sahranu, ovog meseca i u naredna dva, iznosi 32.628 dinara za korisnike penzije iz kategorije zaposlenih.

Naknada za pogreb penzionera samostalnih delatnosti iznosi 31.946 dinara, a za penzionisane poqoprivrednike 12.240.

Q. M.

SINDIKATI PRVI PUT UJEDIWENI ZBOG NAJAVE STRO@IH USLOVA ZA ODLAZAK U PENZIJU

Povla~ewe zakona, ili generalni {trajk Predlog izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, koji je pro{log meseca republi~ka Vlada uputila Skup{tini na usvajawe, izazvao je burno reagovawe sindikata u Srbiji i uspeo, po prvi put, da ih ujedini u oceni da se predlo`ena re{ewa koja zna~e stro`e uslove pod kojima }e se ubudu}e odlaziti u penziju, pove}awe godina sta`a kao uslova za weno sticawe i na~in uskla|ivawa, moraju pod hitno povu}i i praviti nova.

Naime, pro{le nedeqe su Savez samostalnih sindikata Srbije, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Konfederacija slobodnih sindikata, Industrijski sindikat Srbije i Udru`eni sindikati Srbije „Sloga“ uputili dopis premijeru Mirku Cvetkovi}u od kojeg tra`e da se sa wima pod hitno sastane kako bi se na vreme iz skup{tinske procedure povukao preglog izmena Zakona o PIO. Sindikati su premijeru jasno stavili do znawa da }e ukoliko odmah ne dobiju odgovor o zajedni~kom sastanku po~eti da prikupqaju milion potpisa za povla~ewe Zakona, a ako ni to ne bude dovoqno, organizova}e {trakove {irom Srbije.

- Ukoliko sastanka ne bude u narednih deset dana, krenu}e se sa prikupqawem potpisa {irom Srbije za povla~ewe Zakona, ali }e to biti samo uvod u generalni {trajk koji smo spremni da organizujemo u septembru poru~iju sindikalci.

Predlog izmena Zakona o PIO treba u septembru da se na|e pred poslanicima, a sa wegovom primenom krenulo bi se od prvog dana 2011. Kako je predlog vi{e puta „merio i premeravao“ Me|unarodni monetarni fond, koji je, vaqa podsetiti, tra`io da taj propis bude stro-

oni pro{li mora se imati podr{ka neke od stranaka iz vladaju}e koalicije.

Kako je potpredsednik Vlade i lider PUPS-a Jovan Krkobavi} i sam u~estvovao u stvarawu ovog predloga, malo je izgleda da sindikalci u wemu na|u partnera za doterivawe zakona ili

Ako ove izmene Zakona o PIO pro|u, u prve dve godine gra|ani ne}e osetiti da je usvojen tako restriktivan i o{tar akt. Me|utim, od 2012. kre}u muke `i i pove}a granicu za odlazak u penzije, i za `ene i za mu{karce, a ne samo radnog sta`a za `ene, te{ko je o~ekivati da vlast usli{i zahteve sindikata i da ga povu~e iz procedure. Ono {to se eventualno sada, pre nego {to zakon kona~no bude usvojen, mo`e u~initi jeste da se popravqa amadmanima, ali da bi i

~ak povla~ewe iz procedure. Jeste da se Krkobabi} stalno hvali kako je „an|eo ~uvar“ penzionera, ali vi{e od onog {to se nalazi u predlogu, on pred mo}nom svetskom finansijskom organizacijom, od koje Srbija u mnogo ~emu zavisi, nije mogao da izboksuje. Nije Krkobabi} preterano zadovoqan predlogom,

ali isti~e da je to jedino mogu}e u ovakvoj ekonomskoj situaciji. S druge strane, sam dobro zna da }e dok je u vlasti, a to je teoretski naredne dve godine, penzionerima biti dobro, ali {ta }e sa wima biti nakon toga, on sebe ne smatra odgovornim.

U prve dve godine primene novog zakona, ako ovaj predlog pro|e, ne}e biti velikih promena, niti }e gra|ani osetiti da je usvojen tako restriktivan i o{tar akt.

Me|utim, od 2012. kre}u muke koje }e jednakom te`inom pogoditi i one koji su ve} penzionisani, jer }e im se penzija uskla|ivati samo sa tro{kovima `ivota, {to zna~i da }e nastaviti jo{ vi{e da zaostaje za platama, ali i one koji u penziju tek treba da idu, jer }e morati da rade du`e da bi je ostvarili. Invalidska penzija }e postatiti “nemogu}a misija”, jer }e u wu odlaziti samo oni kojima su dani ve} odbrojani, a i rudari i wima sli~ni mu~enici mora}e du`e da rade da bi stigli do penzije od koje te{ko da }e mo}i da imaju bezbri`nu starost.

No, kako su skoro sve dr`ave u Evropi ve} okusile gnev radnika i penzionera, jer su mewale uslove penzionisawa, ili su smawivale primawa najstarijih, srpska vlast ima mesec i po dana da odlu~i da li je spremna da se suo~i sa {trajkovima na ulicama ili da se suprostavi MMF-u. Dakle, srpski premijer je na potezu.

Q. Male{evi}

PENZIONERSKI GLOBUS

Starica `ivela s mrtvim ma~kama Policija je u Vitmenu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Arizoni, prona{la stotinak mrtvih i veoma bolesnih ma~aka u ku}i osamdesetogodi{we Lusien Tobol. Starica je pru`ala otpor policajcima,

pa su na silu morali da je odvedu u bolnicu, gde je odmah preba~ena kod psihologa.

Neke wene ma~ke bile su bolesne i to od bolesti koje se prenose na qude. Prema ameri~kim zakonima, ako se

utvrdi da je ova starica mentalno zdrava, mogla bi biti optu`ena zbog okrutnosti prema `ivotiwama i pretwe policajcima kojima je rekla da }e ih pobiti ako uklone mrtve ma~ke.

Ina~e, ovoj starici je sud pre tri godine zabranio da dr`i ku}ne qubimce nakon {to je u wenoj ku}i bilo prona|eno vi{e od 70 ma~aka u jadnom stawu.

Q. M.

DOBAR VIKEND PROVOD NA RIBARCU I [TRANDU

Ples pod zvezdama

Sada ve} tradicionalna letwa `urka „White party“, u organizaciji udru`ewa „Old Time Disco Gang“, odigra}e se u petak 23. jula, na splavu „Ski bar“ na Ribarskom ostrvu sa po~etkom u 21.00 ~as.

Obi~aj je da posetioci ove zabave dolaze obu~eni u belu ode}u, {to }e u kombinaciji s atraktivnim prostorom splava nesumwivo ostaviti jak vizuelni utisak, smatraju organizatori. Tome }e, kako o~ekuju, doprineti novopripremqe-

U ART BIOSKOPU „VOJVODINA”

^iste se ba{te u Koviqu

ne plesne koreografije i masovne igre u saradwi sa animatorima na ovoj `urci, a kao specijalni gosti najavqeni su novosadski disk xokeji „iz nekih davnih vremena“. Udru`ewe OTDG je pre par godina pokrenulo letwe `urke i na [trandu, pod nazivom „Dancing pod zvezdama“. Slede}i ovakav parti na najlep{oj gradskoj pla`i odr`a}e se u subotu 24. jula, u kafi}u ispod Mosta slobode, a okupqawe je zakazano za 21 ~as. A. N.

Revija ma|arskih filmova

Radnici JKP „^isto}a“ odnosi}e danas ba{tenski otpad iz Koviqa, sa Klise i Klisanskog brega. Sutra je na redu Futog, a u ~etvrtak Veternik. Gra|ani treba travu, grawe, li{}e, korov i sli~an otpad iz svojih vrtova da ostave ispred ku}a, na istom mestu gde i ina~e ostavqaju kante za sme}e; do 6 ~asova. Ba{tenski otpad treba da bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove.

K. B.

Novosadska utorak20.jul2010.

Revija filmova savremene ma|arske kinematografije odr`ava se do 23. jula, u Art bioskopu “Vojvodina” na Spensu, a projekcije po~iwu u 20 ~asova. Film “Trte–mrte–nate”, u re`iji @ombora \iga, bi}e prikazan ve~eras. Sutra }e publici biti predstavqen film rediteqa [imona Saboa “Papirnati avioni”, u ~etvrtak }e biti prikazan film “Dani `udwe” rediteqa Jo`efa Pa~kovskog, a u petak 23.

jula film “Intimni pucaw u glavu” koji je potpisao Peter Sajki. Svi filmovi su lumititlovani na srpski jezik, a ulaznica ko{ta 100 dinara. Za filmske radnike, studente Akademije umetnosti i ~lanove kino–klubova ulaz je slobodan. Manifestacija je plod dugogodi{we tradicije Kulturnog centra u saradwi s Otvorenim univerzitetom iz Subotice, odnosno Pali}kim filmskim festivalom.

I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

PO^ELO PRO[IREWE BULEVARA EVROPE

[ira slika li~nog interesa

Prosperitet dolazi drugom trakom

^

etiri godine nakon {to je izgra|ena prva deonica Bulevara Evrope od Futo{ke ulice do Ulice bra}e Grulovi}, ova saobra}ajnica dobi}e pun profil, odnosno drugu kolovoznu traku. Razlog je u neku ruku jednostavan, a ve}ini gra|ana opet nerazumqiv – grad nije mogao da otkupi potrebne privatne parcele, kako bi izgradio put.

I ovo nije prvi put: setimo se nekada{eg restorana “Evropa” u Ulici Jovana Suboti}a, pa ku}e u Hayi Ruvimovoj (koja jo{ stoji uglavqena na trotoaru i me|u vi{espratnicama), onda ku}e na Klisi kod Temerinske petqe, gde je bio predvi|en izlazak sa autoputa...

Posledwi slu~ajevi se odigravaju na posledwoj deonici kuda treba da Somborski bulevar

iza|e na Bulevar Evrope, zbog ~ega je ovaj posao odlo`en na neodre|eno vreme. O~igledno je da pojedini gra|ani precewuju vrednost svojih nekretnina i dubinu gradske kase, a to {to preostalih 450.000 qudi trpi, ba{ i nije na vrhu liste wihovih prioriteta.

Da se razumemo, naravno da gra|ani gradu ne treba da daju svoje vlasni{tvo u bescewe i da se dobijaju mnogo ve}e pare kada privatni investitori otkupquju zemqi{te. Ali, {to se ka`e, kad takva tura nai|e, bilo bi moralno (ako je i{ta od tog pojma i wegovog zna~ewa ostalo u na{oj svesti) razmotriti i {iru sliku i u wu ugraditi sopstveni interes. Vaqda bi tako svima `ivot bio lak{i, bar za nijansu.

S. Krsti}

U POKLON-ZBIRCI RAJKA MAMUZI]A

Muzika iz internacionalne kompozitorske radionice Kulturni centar Novog Sada ve~eras u 20.30 ~asova u Poklon-zbirci Rajka Mamuzi}a organicuje koncert muzike nastale u 4. internacionalnoj kompozitorskoj radionici „Saut Oksford siks“ odr`anoj u

Izgradwa druge kolovozne trake na Bulevaru Evrope, od Ulice Laze Nan~i}a do Ulice bra}e Grulovi}, po~ela je ju~e a radove je obi{ao direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, koji je tom prilikom rekao da }e ovaj bulevar doprineti razre{avawu dva kqu~na problema Novosa|ana – nezaposlenosti i saobra}ajnih gu`vi. Prvi ~ovek ZIG-a je najavio i da za petnaestak dana po~iwe izgradwa tre}e deonice Bulevara Evrope, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta.

- Gradwom Bulevara Evrope, od Bulevara cara Lazara pa sve do izlaska na autoput Beograd–Subotica, stvaramo preduslove za brz investicioni i privredni razvoj. Stvaramo pretpostavku za bum kada su u pitawu investirawe, privreda i zapo{qavawe Novosa|ana. Neza-

poslenost je u ovom trenutku najve}i problem Novog Sada. Gradwom Bulevara Evrope stvaramo preduslove da dovedemo

Somboru. Radionicu je osmislila i vodila poznata novosadska kompozitorka Aleksandra Vrebalov, koja godinama `ivi i radi u Wujorku. Muziku ve~eras izvodi „Sombor kvintet“, a ulaz je slobodan.

E. D.

V REMEPLOV

Direktor ZIG-a mnogim radnicima pru`io ruku

investitore, da preporodimo privredu i da mnogo vi{e investicija nego do sada do|e u Novi Sad – izjavio je Novakovi}.

Radnici “Puta” grade kolovoznu traku {irine 10 metara na deonici od 743 metra, a vrednost posla je 126.652.619 dinara, dok je rok za zavr{etak 77 dana. Me|utim, iako }e Bulevar Evrope u ovom delu, izgra|enom 2006. godine, kona~no dobiti puni profil, ne}e biti gra|eni parkinzi, biciklisti~ke i pe{a~ke staze s te strane saobra}ajnice, ve} }e se to desiti kako budu gra|eni poslovne i stambene zgrade na ovom potesu. Kako u ZIG-u ka`u, to }e zavisiti od inicijative privatnih investitora, po{to nijedna parcela nije u vlasni{tvu Grada.

Da podsetimo, nere{eni imovinskopravni odnosi bili su osnovni razlog {to, kada je izgra|ena ova deonica Bulevara Evrope, nije izgra|ena i druga kolovozna traka. Naime, tada su pojedini vlasnici parcela odbijali da prodaju zemqi{te za izgradwu bulevara, te je Grad privremeno odustao od izgradwe ove va`ne soabra}ajnice u punom profilu.

S. K. Foto: B. Lu~i}

PO^EO [TRAJK KROJA^A U AD „NOVITET”

Nema para – nema rada Crveni krst spreman za rat Godi{woj skup{tini Novosadskog dru{tva Crvenog krsta 20. jula 1912. prisustvovali su „najotmeniji gra|ani“, ta~nije najbogatiji me|u wima. Skup je „povoqno ocenio dosada{wi rad Dru{tva i izve{}e o tome poslano je centrali u Budimpe{ti“.

Nijedne lokalne novine na srp-

skom, ma|arskom i ne~akom jeziku nisu navele {ta je to uradio Crveni krst u gradu, ali su sve navele {ta je sada najpre~i i najva`niji zadatak: da na osnovu naredbi Vlade hitno razradi planove rada Crvenog krsta u slu~aju mobilizacije vojske i opasnosti od rata.

N. C.

Zaposleni u proizvodwi u ad „Novitet“ po~eli su ju~e {trajk zbog lo{eg materijalog polo`aja.

Tokom ju~era{weg dana nije bilo pregovora. „Novitet“ je u posedu zemunskog preduze}a „Zekstra“, u vlasni{tvu Dragana \uri}a koji se ni ju~e nije oglasio u javnosti.

Poslodavac je ju~e radnicima isplatio drugi deo plate za maj (u proseku oko 9.000 dinara) ali u [trajka~kom odboru ka`u da zahtevaju i junsku zaradu, kao i potpi-

sivawe kolektivnog ugovora.

Tekst ovog dokumenta predat je poslodavcu pre vi{e od godinu dana, ali se menaxment o wemu nije do sada izjasnio.

Kako ka`u u sindikatu „Solidarnost“ koji vodi {trajk, od zahteva za potpisivawe kolektivnog ugovora bi se moglo privremeno odustati, pod uslovom da poslodavac pristane na mirno re{avawe radnog spora anga`ovawem miriteqa. I ju~e se sa kroja~ima nisu

solidarisali zaposleni iz administracija, kao {to je to bio slu~aj i u petak tokom {trajka upozorewa. Uprkos tome, i oni su ju~e primili samo drugi deo majske plate.

U posledwe vreme u „Novitetu“ je postala ve} uobi~ajena praksa da se {trajkom tra`i zara|eno. Sre}om po zaposlene, sindikat na vreme reaguje pa ka{wewe u isplati li~nih dohodaZ. Deli} ka nije veliko.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13 sati de~ja ustanova “Bambi”, Kanalska, Kara|or|eva od 51 do 95 i od 56 do 92, Partizanska od 1 do 21 i od 2 do 28, Radoja Domanovi}a 36 i 47, semafor na uglu Temerinske i Partizanske, Temerinska od 84 do 92 i od 81 do 93, od 8 do 9.30 \or|a Radujkova 14 i 16, Bo{ka Vrebalova od 26 do 30, Janka ^melika od 117 do 127, Milete Proti} 1 i od 2 do 12, Nikole Mirkova od 24 do 38, Vase Miskina Crnog od 21 do 29, Veselina Masle{e od 147 do 149, 126 i od 132 do 150, od 8 do 13.30 Haxi Sveti}a od 2 do 10 i od 1 do kraja, Sterijina od 1 do 13, Temerinska od 3 do 19 i od 2 do 16 i Trg Toze Markovi}a 24. Svilo{: od 8.30 do 10.30 sati put za Le`imir. Bano{tor: od 8 do 13 Kru{evqe. ^ortanovci: od 9 do 12 deo vikend naseqa Kara{, od 8.30 do 12.30 deo vikend naseqa Kraqev breg uz glavni put, kao i cela naseqa Nemanovci i Peji}evi sala{i.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak20.jul2010.

DNEVNIK

STANARI SMATRAJU DA JE GLASNO NO]NO OKUPQAWE MLADIH U KATOLI^KOJ PORTI PREVR[ILO MERU

Grafiti i urinirawe zasenili dru`ewe Foto: A. Erski

OTVOREN PRVI URE\ENI PARKING NA UNIVERZITETU

Pogodnost za profesore i goste

Prvi od pet ure|enih parkinga sa oko 80 mesta u kampusu Novosadskog univerziteta nalazi se levo od budu}e zgrade Rektorata a, prema re~ima prof. dr Stevana Stankovskog sa Fakulteta tehni~kih nauka, ova ure|ena mesta za ostavqawe automobila koristi}e zaposleni na fakultetima i gosti koji pose}uju Univerzitet.

- Na Univerzitetu i u okolnim ulicama ima oko 1.000, a na samoj povr{ini koja pripada fakultetima oko 500 parkinga. @eqa nam je da sve uredimo, kao ovaj prvi i da postavimo rampe s elektronskim ~ita~ima kartica, kako bi zaposleni imali mesta za automo-

bile. Vaqa re}i da ovim projektom upravqa Univerzitet, na prvom parkingu postoji signalizacija sa obave{tewem o trenutnoj popuwenosti, i sve je pod video nadzorom - ka`e Stankovski.

Prema wegovim re~ima, po ovom modelu u planu je da se parkinzi postave desno od zgrade budu}eg Rektorata, ispred Fakulteta tehni~kih nauka, ispred Poqoprivrednog i Tehnolo{kog fakulteta i izme|u Vi{e poslovne {kole i Prirodno matemati~kog fakulteta. Kako saznajemo, bar jo{ jedno od ovakvih ure|enih parkirali{ta trebalo bi da za`ivi do nove {kolske godine.

B. M.

Kultno vi{edecenijsko novosadsko okupqali{te – Katoli~ka porta, i sada mnogobrojnim aktuelnim pripadnicima omladine predstavqa uto~i{te od u`urbanog `ivota.

No}ni i dnevni `ivot ove lokacije u samom centru Novog Sada nikako se ne bi mogao poistovetiti, pa bi se ta dva perioda (u totalno opozitnom zna~ewu) mogla samo opisati kao – razdragana. Do mraka, u spokoju ogra|enog prostora u`ivaju bake sa unu~i}ima, poslovni qudi i pe{aci, u ba-

u fontani. Zato se stanari zgrada u Porti uredno javqaju policiji, koja okom kamera 24 sata dnevno motri na de{avawa u ovom prostoru.

Na starim fasadama, sprejevima su ispisana imena, ali i parole “Velika Makedonija”, “Zamajac”, “Nerv”, “Sahrana dve bakterije”... Pro{logodi{we akcije wihovog prekre~avawa, kao da nije ni bilo. Zato je za aktuelnu reprizu ~i{}ewa javnih zgrada i spomenika od grafita iz gradskog buxeta izdvojeno oko dva i po miliona

Ne}e biti ni lako, ni jeftino, prekre~iti grafite

NA ZMAJEVOM TRGU U SREMSKOJ KAMENICI

Po~elo postavqawe semafora Izgradwa semafora na Zmajevom trgu u Sremskoj Kamenici po~ela je ju~e, saop{teno je iz Zavoda za izgradwu grada. Bi}e postavqeno {est stubova s vertikalnom signalizacijom na ovoj prometnoj raskrsnici, {to }e omogu}iti bezbedan i lak prelazak dece na putu do {kole, kao i svim pe{acima koji su `alili na nedostatak semafora na ovom delu regionalnog puta R-107.

Izvo|a~ radova je “Invest in`ewering”, a vrednost posla je 4.432.956 dinara, dok je rok za zavr{etak 17 dana. Iz ZIG-a najavquju i da }e uskoro postaviti semafor a uglu Bulevara cara Lazara i Hopovske ulice, ~ime bi ova ulica bila pu{tena u saobra}aj.

S. K.

„GEOMEHANIKA” ZAVR[ILA RADOVE NA OPASNOJ DEONICI SREMSKE ULICE U KARLOVCIMA

Klizi{te sanirano, proklizalo pla}awe

Asfaltirawem kolovoza, radnici “Geomehanike” iz Beograda zavr{ili su sanaciju klizi{ta u Sremskoj ulici u Sremskim Karlovcima. Rekonstrukcija dela kolovoza u toj ulici, u du`ini od oko 80 metara, predstavqa zavr{nicu tog, zbog nepristupa~nog terena veoma zahtevnog, poduhvata na spre~avawu daqeg klizawa tla.

Prema re~ima direktora “Geomehanike” Ivice Ivandi}a, sanacija klizi{ta u Sremskoj sastojala se iz dve tehnolo{ki zasebne celine. Prva je obuhvatila izradu potporne konstrukcije duge 40 metara, sastavqene od {ipova i naglavne grede, ~ime je obezbe|eno permanentno odvodwavawe terena i otklawawe opasnosti od zasi}ewa zamqi{ta vodom. U okviru druge celine, izra|ena je drena`a na delu saobra}ajnice koji je zahva}en kli-

zawem i postavqen je novi kolovozni sloj. Mada projektom nije bilo predvi|eno, izgra|en je potporni zid i na suprotnoj strani kolovoza.

Zbog ~estih ki{a, radovi su trajali ne{to du`e nego {to je bilo planirano. Za sanaciju klizi{ta u Karlovcima, Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine odobrio je po hitnom postupku ovog prole}a karlova~koj op{tini {est miliona dinara. Radovi u Sremskoj ulici, prema projektnoj dokumentaciji, ko{taju blizu pet miliona, ali ni{ta od toga jo{ nije pla}eno izvo|a~u, niti u op{tini znaju kada }e to biti. Prema onome {to smo saznali u op{tini, pla}awe je u nadle`nosti Fonda za kapitalna ulagawa. Op{tina je du`na da pripremi dokumentaciju i prosledi je Fondu, koji izvo|a~u upla}uje novac.

Z. Milosavqevi}

UTORKOM I ^ETVRTKOM „DNEVNIK” SVOJIM ^ITAOCIMA POKLAWA KWIGE

„Kamewe predaka” u „Vulkanu”

Izdava~ka ku}a “Mono i Mawana”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e najbr`e ~itaoce “Dnevnika” sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka.

Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koja se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Kamewe predaka” Aminate Forne.

Roman prati Ebi, koja se vra}a u Afriku na porodi~nu planta`u kafe. To mesto ostavilo je dubok trag na weno detiwstvo, a sada je planta`a wena, ukoliko je `eli.

Dok stoji me|u stabqikama na zapu{tenoj planta`i, Ebi poku{ava da oslu{ne pro{lost. Stoga, po~iwe da prikupqa ostatke pro{losti iz pri~a wene ~etiri tetke – Asane, Meri, Have i Sere.

Svaka se prise}a svoga `ivota pomo}u mno{tva zamu}enih uspomena, ali i jasnih se}awa na oca kojeg su se pla{ile, mu{karce koje su volele, majke koje su ih ostavile a, iznad svega, tajne koje su de-

lile. Obavijene pre}utanim istinama, pro{aptanim la`ima i ~arobnim pri~ama, ove sna`ne `ene poku{avaju da promene tok svoje sudbine i prona|u sebe.

Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari “Vuklan”, otvorenoj u tr`nom centru “Merkator”, u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima.

A. V.

Fontana puna sr~e i pivskih konzervi

{tama kafi}a i na klupicama.

No}, pak, prema proceni policije, na ovom mestu okupi i do 300 qudi. Smeh i graja prisutnih okupiraju veoma akusti~an prostor, a pojedinci ispisuju grafite i uriniraju po }o{kovima. ^ak je privedena i ekipa koja se goli{ava rashla|ivala

dinara. Kre~ewe natpisa u Porti po~elo je ju~e, a radove je obi{la na~elnica Gradske uprave za komunalne poslove Lidija Toma{, kao i na~elnik Policijske ispostave “Stari grad” Predrag Veli~kovi}.

Ona smatra da su grafiti u Porti slika koja ru`i grad, pa

Skupo kre~ewe Emulzije za kre~ewe, sa kojih se sprej za grafite skida samo mlakom vodom, veoma su skupe, kazala je ju~e Lidija Toma{. Wome su do sada tretirane zgrada Izvr{nog ve}a Vojvodine i Srpsko narodno pozori{te, dok su tro{ne fasade u Porti ju~e prekre~ene samo obi~nim bojama.

Mobilni toalet?

Povodom tvrdwi za mokrewe u Porti, re{ewe bi moglo da se ogleda i u obezbe|ivawu pokretnog toaleta. Javni toalet u centru radi do 23 sata, a omladinci u Porti sede ponekad i do zore.

^ITAOCI PI[U SMS

„Umetnici” ni pedaq nisu po{tedeli

se nada da }e u budu}nosti taj problem nestati. Na~elnik Veli~kovi}, ukazao je i na ostale probleme koji se tu no}u de{avaju.

- Osobe {araju fasade iz obesti, a to je krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari, za {ta je propisana nov~ana ili kazna do pet godina zatvora. U ovom slu~aju se ru`i i izgled verskog objekta.

Za to je propisana kazna i do deset godina zatvora. Pre desetak dana su uhva}eni neki izvr{ioci i protiv wih su podnete krivi~ne prijave – kazao je on, i dodao da su zbog vike i galame, mokrewa i kupawa u

fontani tako|e podnete brojne prekr{ajne prijave.

Ve} godinama, Danijel A. odlazi na dru`ewe u Portu.

On ne razume osobe koje se `ale na galamu, a stanuju u najstro`em centru grada.

- Mladi se okupqaju u Porti zato {to jednostavno nemaju gde drugo da odu. Ceo grad je uniformisan i od nas tra`e da pla}amo preskupa pi}a i slu{amo lo{u muziku, a mi smo svoje uto~i{te na{li ovde.

Ukoliko neko kr{i zakon, tu je policija pa neka radi svoj posao. Svi bi da `ive Mileti}u na glavi, a da se sva de{avawa premeste, ako je to mogu}e, u Bano{tor. Tu nema nikakve logike! Ili mo`da nadle`nima smeta {to qudi koji se okupqaju u Porti ne razgovaraju o pobedniku “Farme”, ve} o problemima u ovom dru{tvu, gradu, dr`avi... – smatra Danijel.

Upu}en u temu, konobar iz jednog od kafi}a u Katoli~koj porti \or|e Igwatovi}, sla`e se s tezom da omladina dolazi tu na dru`ewe, jer nema gde drugo. On tvrdi i da su to uglavnom kulturne osobe, te da su samo pojedinci odgovorni za galamu i crtawe grafita. Zbog toga Igwatovi} preporu~uje da se za o~uvawe reda u porti anga`uju dvojica ili trojica studenata - volontera. Wihov zadatak bi, kako ka`e, bio da vode ra~una da se ne crta po fasadama, da se ne mokri u dvori{tu i da se qudi kulturno pona{aju.

S. Tanuryi} Foto: S. [u{wevi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Sme}e u {etwi centrom Nikada nam centar grada nije bio prqaviji. Na svakih sto metara mini deponija. U Ulici Petra Drap{ina, od Sinagoge do Bulevara nema nijednog kontejnera ili korpe za otpatke. U Laze Kosti}a tako|e. Velika sramota!

063/541... *** Evo Beogra|ani se ugledaju na nas Novosa|ane oko ulaska u autobuse GSP. Mi bi mogli na wih da se ugledamo oko izgradwe mosta preko Dunava, jer wima Kinezi grade. Drumsko-`eqezni~ki nam je jo{ samo u mislima i planovima. Ima li koga da nama izgradi jer nam je pre~i od ovog {to ho}e da grade na starim stubovima?

063/590... *** Deci je mesto u porodici ili u domu za nezbrinutu decu, a ne u svrati{tu. Da li to gradska vlast podr`ava tu decu koja prose, be`e od ku}e, skitaju...

064/464... *** Za 062/504...Sla`emo se sa Va{im zapa`awem.^ekaju}i u redu na Birou, vrlo dobro znamo ko je ~ija svastika, }erka... za {alterom i kako i preko koga je do{la.

A za nas nema posla. I daqe smo za wih-statisti~ki broj!

062/1296... *** Nemojte podse}ati “Vodovod” da treba za ne{to da brine, a posebno za izvori{ta, odmah }e tra`iti pove}awe cene vode za 50 posto i, za~udo, bi}e i odobreno.

064/1901... *** Prosvetarima da se obezbedi pove}awe plata iz buxeta koji pune radnici koji ne dobijaju platu.

Da li znate kako je to raditi bez plate mesecima!!! Ako ne}ete milostiwu ima ko ho}e. Niste jedini kome su primawa zamrznuta dve godine samo na daleko ni`em nivou. U prilici ste da {trajkujete.

Kao najsvesniji deo dru{tva treba da budete zadovoqni. Da se pona{ate u skladu sa ponudom i tra`wom ili na biro. Armija mladih ~eka priliku.

064/1655... *** Da li ste rekli sudiji Boqevi} da sam molila da odgovori?

Vera Karaxi}.

063/592... *** Neko se setio da je do{lo vreme da se posvetimo Turcima, vaqda

zato {to im je sugerisano ko je lider na Balkanu, a ja samo da osve`im se}awe: `ivot je samo jedan i ne mo`e da ~eka.

064/4615... *** Razmislite, ja sam Steva iz Vojvodine i ta~ka. Ja nisam Stevo, Vlado, Milo i sli~no. Ovde se ovako govori i pona{a.

064/4210... *** Kome dizati glas? Odgovor za 065/5037... Zaboravio si, prija-

tequ da nam i gradska voda fali, ne ~uje nas mesna zajednica a kamoli Grad. ^ekaju da se gospodi izgradi [odro{, pa da nas isele „ko Qude“.

064/2131... *** Iskustvo u Poreskoj upravi – sedi{te u Nikolajevskoj ulici.

Prijatno iznena|ewe! Zaposleni u {alter sali izuzetno qubazni, ostali tako|e...

064/1701...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

KONKURS ZA UPIS U VRTI]E TRAJE DO 28. JULA

Od kafanskog mobinga do novog urednika

na roditeqa 40 bodova, tre}e i ~etvrto dete iz mnogobrojnih porodica nose 30 bodova i invalidnost roditeqa 20 bodova. Po{to

trebno doneti lekarsko uverewe, izvod iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu u porodici (mo`e i fotokopija izvoda, bez obzira na

kategorije (fotokopija re{ewa).

Trebalo bi dostaviti re{ewe Centra za socijalni rad o potrebi za zbriwavawem deteta u pred-

konkurs za upis u vrti}e traje do 28 jula, a ukoliko dete bude primqeno, roditeq je du`an da u roku od 15 dana sa ovom ustanovom potpi{e ugovor. Ukoliko to ne u~ini, smatra}e se da je odustao od upisa deteta, ili dece u vrti}.

Ove godine na celodnevni boravak se primaju deca uzrasta od jedne do sedam godina, a na poludnevni boravak deca od pet godina do polaska u {kolu, kao i mali{ani od tri do pet godina.

Samarxi} je podsetio da je za decu koja se prvi put upisuju po-

datum izdavawa). Zatim, potrebne su potvrde za oba roditeqa da su u radnom odnosu, koje moraju biti zvani~ne, sa jasno istaknutim nazivom radne organizacije, pe~atom, datumom izdavawa i potpisom odgovorne osobe. Za vlasnike preduze}a potrebna je fotokopija re{ewa o upisu u registar. Za one koji upisuju tre}e ili ~etvrto dete, potrebne su fotokopije izvoda za svo troje, odnosno ~etvoro dece. Tako|e, roditeqi invalidi treba da dostave re{ewe o invalidnosti prve

{kolsku ustanovu (fotokopija re{ewa). Za one koju su podstanari, potreban je ugovor o podstanarstvu ili overena izjava dva svedoka, a ugovor mora biti overen i va`e}i. Za one roditeqe koji sami `ive sa decom, treba dokaz da je samohran, fotokopija presude o razvodu braka ili izvod iz mati~ne kwige umrlih za bra~nog druga, a za vanbra~nu zajednicu potvrda o poveravawu deteta jednom od roditeqa.

Q. Nato{evi} Foto: I. \o|i}

U PORTI DOWE CRKVE U SREMSKIM KARLOVCIMA

Pravoslavni hram ratuje s vlagom U okviru priprema za hidroizolaciju Dowe crkve u Sremskim Karlovcima, obijen je malter na fasadi hrama, a ju~e su radnici po~eli da kopaju i drena`ni kanal. Kako saznajemo od stare{ine Dowe crkve jereja Milenka Popovi}a, malter je obijen u visini vlage i zidovi }e ostati ogoqeni dok se ne prosu{e. Za to vreme radnici }e oko hrama iskopati kanal i postaviti drena`ne cevi, koje }e povezati sa sabirnim {a{tom. Istovremeno }e rekonstruisati i pro{iriti stazu oko crkve, budu}i da su dotrajale cigle od kojih je napravqena. To isto }e uraditi i sa dvema prilaznim stazama.

Zbog ovih radova napravqen je ulaz u portu Dowe crkve iz Zmaj Jovine ulice, koji }e ubudu}e slu`iti kao kolski ulaz. Ideja i potreba za tako ne{to postojala je od ranije, ali su tek sada, kada su re{ewem Direkcije za restituciju crkvi i zvani~no vra}ene susedne parcele, ste~eni uslovi za to. Na tom ulazu }e biti kapija izra|ena po ugledu na onu iz Ulice mitropolita Stratimirovi}a. Novac za ove radove obezbedili su donatori.

Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

9

NOVOSADSKA TELEVIZIJA DANAS BIRA NOVU OSOBU ODGOVORNU ZA PROGRAMSKI SADR@AJ

Do sada podneto 2.006 prijava Od raspisivawa konkursa za upis u vrti}e „Radosnog detiwstva“ do danas, primqeno je 2.006 prijava, dok je 247 roditeqa zatra`ilo prelazak deteta u drugi objekat. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} istakao je ju~e ju~e za “Dnevnik” da svakonevno prime izme|u 300 i 500 prijava, a da su u subotu, recimo, promqene 274 prijave i zatra`eno je {est prelazaka u drugi vrti}. Konkurs traje do 28. jula.

Ditektor ove pred{kolske ustanove Borislav Samarxi} istakao je za na{ list da se, sem dokumenata, svakodnevni izdaje i eliki broj formulara za upis.

Od wega saznajemo da pre podne ima, dok u popodnevnim satima nema skoro nikog u {alter sali.

- Slu`benice sa strankama rade 8 od 17 ~asova, a nakon tog vremena obra|uju sve primqene dokumente, tako da do kasno u no} u na{oj zgradi gori svetlo. Uveli smo rad i subotom do 14 sati – istakao je Samarxi}.

Za ovu {kolsku godinu na raspolagawu ima 2.900 mesta, ali treba uzeti u obzir i da je od ove {kolske godine obavezan prijem dece bez roditeqskog starawa, one sa smetwama u razvoju, koja ostvaruju pravo na materijalno obezbe|ewe i preporu~io ih je Centar za socijalni rad. Ostala deca }e se primati po principu bodovawa: dete samohranog roditeqa nosi 40 bodova, oba zaposle-

utorak20.jul2010.

Upravni odbor Novosadske televizije, donedavno poznate kao „Apolo“, danas bi trebalo da smeni glavnu i odgovornu urednicu Mirjanu Vlaisavqevi} i da na weno mesto do jeseni postavi vr{ioca du`nosti, dok se u septembru ne objavi konkurs za glavno uredni~ko mesto, najavio je ju~e za na{ list predsednik Upravnog odbora ove medijske ku}e Obren Markov. Mada Markov nije `eleo da otkrije ime novog glavnog urednika, „Dnevnik“ saznaje da je u pitawu sada{wa urednica kulturnog programa ove ku}e, poznata novosadska novinarka sa velikim iskustvom Smiqka Sejin, koja ju~e nije `elela da daje izjave na tu temu.

Kao razlog da se posle samo ~etri meseca od izbora smewuje glavna urednica, Markov je naveo „sukob sa direktorom i redakcijom, lo{u saradwu s wima i nametawe autoriteta na na~in na koji to ne treba da se ~ini“, ali i to {to je „protiv Vlaisavqevi}ke podneta krivi~na prijava zbog falsifikovawa slu`bene isprave, potpisa i pe~ata na {ta nije imala pravo, radi u~e{}a u projektu prema dr`avnim organima, bez znawa direktora“.„Dnevnik“ je pro{le sed-

mice pisao da je Vlaisavqevi}ka prvobitno podnela ostavku, da bi je na sednici Upravnog odbora povukla, tvrde}i da je mobingovana za kafanskim stolom, ucenom Markova i direktora televizije Andrije Toma{evi}a da podnese ostavku ili }e u surotnim biti smewena i trpeti daqe posledice. Ina~e, Markov nam je ju~e potvrdio da se o Vlaisavqevi}kinoj ostavci pri~alo u kafani re~ima: „Da, pa?“. S druge strane, glavna i odgovorna urednica „Novosadske televizije“ obratila se ju~e Novosa|anima otvorenim pismom, u kojem je izme|u ostalog navela „da su na wenoj strani pravda i profesionalnost u obavqawu novinarskog posla, a na strani direktora Toma{evi}a mo}, politika, unutarstrana~ki interesi, potkusurivawe, me|ustrana~ki dogovori i pregovarawe“.

Na kraju otvorenog pisma ona je ustvrdila da je „`rtva ~oveka (misle}i na direktora) koji je diskrimini{e kao `enu i Slovakiwu, ali i da je `rtva unutarstrana~kog raskola u novosadskom G17 plus, kao i nezainteresovanosti ostalih predstavnika gradske vlasti da se problem na televiziji re{i“.

Z. Deli}

DEMOKRATE ZADOVOQNE POBEDOM LISTE „ZA EVROPSKU RUMENKU“

Uspeh utemeqen prethodnim radom Lista „Za evropsku Rumenku“ na izborima za Savet i Nadzorni odbor Mesne zajednice „Rumenka“ odnela je ubedqivu pobedu, a {ef izbornog {taba liste „Za evropsku Rumenku“ Milan Radovanovi} rekao je ju~e da je na izborima izlaznost bila rekordna, jer je glasalo ~ak 32 procenata Rumen~ana.

- Nikada ovoliko gra|ana nije iza{lo na izbore, a povod tome je ~iwenica da su ih neke opozicione partije svojim aktivnostima podigle na nivo pokrajinskih i republi~kih izbora. Me|utim, proevropska koalicija odnela je ubedqivu pobedu, osvojiv{i svih

11 mesta u Savetu i sva tri mesta u Nadzornom odboru MZ „Rumenka“ - naglasio je Radovanovi}, na ju~era{woj konferenciji za novinare u prostorijama novosadskog odbora Demokratske stranke.

Predsednik saveta pomenute mesne zajednice Branislav Popovi} istakao je da je pobeda posledica prethodnog rada, jer se u Rumenku dosta ulagalo, pa su tako, prema wegovim re~ima, napravqeni putevi, pe{a~ke staze, kanalizacija, javna rasveta... On je obe}ao da }e se i daqe raditi za Rumenku i wene stanovnike.

B. M.

OPASNO JE IGRATI SE S DUNAVOM I POTCENITI WEGOVU MO]

Nepredvidivi hir divqih pla`a - Svaka pla`a nosi svoju opaupravo na wima. Ipak, kupawe u snost, ali generalno najve}i nepredvidivom Dunavu, ponekad problem kupali{ta na Dunavu je je i ozbiqnim pliva~ima izazov. to {to se dno korita reke ~esto Jedine za{titne mere prisutne mewa. Samim tim je i dubina vrsu na ure|enom “[trandu”. Zato lo promenqiva. To se nikako ne se prednost br~kawa na ovoj plamo`e porediti sa morem ili ba`i ogleda u konstantnom nadzoru zenom – objasnio je za „Dnevnik“ spasila~ke slu`be, postavqenim opasnost sa kojom se susre}u pobovama u bezbednoj zoni i u tome setioci kupali{ta uz Dunav, {to se dno reke ~e{qa. Tako se spacilac Goran Radivojevi} iz uklawaju grane i drugi objekti Udru`ewa spasila~ke slu`be na vodi Vojvodine.

Kao {ef spasila~ke slu`be i na gradskoj pla`i “[trand”, on je napomenuo i da se to ~esto kupa~ima ne mo`e objasniti. Retki su oni koji po{tuju br~kawe do granice bova, a jo{ vi{e je neposlu{nih kada je veliki broj qudi u vodi.

Na`alost, na oprez i razmi{qawe kupa~e podstaknu tek nesre}ni slu~ajevi davqewa – kao {to se u nedequ popodne, tokom kupawa sa dru{tvom, na divqoj pla`i [odro{ Me|u bovama pod budnim okom spasilaca Foto: S. [u{wevi} udavio devetnaestogodi{wi M. D. koje tok reke nanese u pli}ak.

Oficirac, [odro{, Be}arac, Sli~nog odr`avawa na divqim Ma~kov sprud, Kamewar... Brojne pla`ama nema. su divqe pla`e uz Dunav, na te- Tokom igre s loptom, kupa~i ritoriji na{eg grada. Divqina i ~esto plivaju daqe od bova i obamir za mnoge su dovoqan alibi le. Tada ih opomiwemo. Nije da spas od jake temperature na|u bitno da li su dobri ili lo{iji

pliva~i. Mi to ne znamo. Bitno nam je da svi ostanu na bezbednom. Bove su upravo postavqene zbog ~estih promena dubina, a [odro{ je po svojoj konfiguraciji veoma sli~an [trandu. Kako tamo nema bova ni ~e{qawa dna, pretpostavqam da dubina jo{ vi{e varira – kazao je Radivojevi}, koji od 2005. godine, od kada je i ova spasila~ka slu`ba na [trandu, ne pamti slu~aj davqewa, ali ka`e da je 2006. godine jedan ~ovek potonuo. Spasioci su zaronili za wim i prona{li ga, a zatim su ga i uspe{no reanimirali.

Nepovoqnom dnu korita reke sigurno je dodatno doprineo i rast vodostaja usled jakih ki{a proletos. Potom je usledio i nagli pad tokom visokih temperatura, pa je ionako dinami~na i nepredvidiva reka dodatno podlokala obalu, promenila korito, preme{tala pesak, pravila rupe... Misteriozna }ud Dunava zato i pamti slu~ajeve davqewa.

I na divqim pla`ama u na{em gradu ih je tokom proteklih sezona bilo.

Od po~etka godine pa do 15. jula su nestale 73 osobe, od kojih je 68 prona|eno. Na`alost, 11 prona|enih vi{e nisu bili u `ivotu a, prema podacima novosadske policije, nijedan od prona|enih le{eva nije preminuo od posledica nasilne smrti. Ve}i deo su utopqenici.

S. Tanuryi}

Nikad se ne zna {ta je na dnu velike reke

Foto: B. Lu~i}

Saveti Udru`ewa spasilaca na vodi Srbije - Ne ulaziti naglo u vodu, prvo pokvasiti sko~ne zglobove, zglobove na {akama, potiqa~ni deo vrata i deo grudi oko srca.

- Ne skakati u vodu ako je dno nepoznato, jer mo`e biti opasnih predmeta na dnu ili je pli}e od procewenog.

- Ne treba ulaziti pijan ili odmah nakon obroka u vodu. Najboqe je tokom boravka na pla`i konzumirati ve}i broj laganih obroka.

- Ne udaqavati se predaleko od obale. Ve}i su rizici na ve}oj udaqenosti, a naro~ito od nailaska ~amca, skutera...

- Nepliva~i treba da su blizu spasilaca i da im se obavezno jave pri ulasku u vodu.

- U slu~aju opasnosti, kupa~i ne treba da pani~e, ve} da ostanu smireni. Da visoko podignu ruke i tra`e pomo}. Ako je druga osoba u opasnosti dobaciti mu pogodan predmet (loptu, gumu...). Nikada ne prilaziti licem u lice osobi koja se utapa, i ne pru`ati ruku nego predmet koji mo`e da uhvati.

- U slu~aju vira, odr`avati se na vodi i ne poku{avati isplivati pravolinijski od centra vira. Pustiti da vir okrene telo dva do tri kruga, a onda sna`no zaplivati u pravcu tangente kretawa vira.

- U slu~aju zaplitawa u travu, ne pani~iti nego je skinuti lagano rukom.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak20.jul2010.

c m y

10

U NARODNOJ BIBLIOTECI „SIMEON PI[^EVI]” U [IDU

Krenula izdava~ka delatnost Finalisti: ekipe Novog Kne`evca i Horgo{a

Foto: M. Mitrovi}

NA TURNIRU MLADIH DEMOKRATA

Pobeda ekipe Novog Kne`evca NOVI KNE@EVAC: Turnir u malom fudbalu i zabavu uz koncert muzi~ke grupe „Bajpas” zajedni~ki su organizovali Klubovi demokratske omladine Kawi`e i Novog Kne`evca. Na turniru je u~estvovalo osam ekipa iz Kikinde, Subotice, Kawi`e, Horgo{a, Oxaka, Vrbasa, Novog Kne`evca i Pokrajinskog Kluba demokratske omladine Vojvodine.

U zavr{nici turnira, igranoj u Novom Kne`evcu, finani okr{aj i pobendi~ki pehar pripali su ekipi mladih demokarata Novog Kne`evca pobedom protiv ekipe Horgo{a. Za tre}e mesto tim mladih demokrata Kikinde savladao je ekipu Vrbasa.

M. Mr.

Zapra{ivawe sa zemqe i iz vazduha [ID: Kako ka`e zamenik predsednika op{tine [id Sr|an Male{evi}, podru~je {idske op{tine }e se ovih dana ponovo tretirati protiv komaraca. Zapra{ivawe }e se obaviti sa zemqe i iz vazduha.

- Ne treba sumwati u kvalitet sredstava za zapra{ivawe komaraca, jer Stru~waci ka`u da je ove godine enorman broj ovih krvopija i veliki deo wih je nastao br`e nego {to je predvi|eno, zbog velikih ki{a i poplava. Teren je bio idealan za razvoj larvi komaraca - isti~e Male{evi}.

D. S.

Saradwa kikindskih i rumunskih p~elara KIKINDA: Udru`ewe p~elara iz Kikinde potpisalo je Ugovor o dugoro~noj saradwi sa Asocijacacijom p~elara Timi{ker regije iz Rumunije. Putem saradwe bi}e obuhva}ena razmena informacija i stru~nih saveta koji su veoma biti u p~elarstvu. Dogovorena je zajedni~ka poseta sajmovima i ponuda proizvoda na inostarnom tr`i{tu. Ugovor o dugoro~noj saradwi rezultat je saradwe koja traje ve} nekoliko mese-

ci, objasnio je predsednik Udru`ewa kikindskih p~elara Vladimir Kova~evi}. On je dodao da je ova saradwa veoma va`na za p~elare iz obe dr`ave, jer }e samo udru`eni mo}i da se nametnu na tr`i{tu.

Predsednik Udru`ewa p~elara Timi{ke regije dr Kornel Kristijan ^abano{ isti~e da oni inisistiraju na povezivawu ma|arskih, rumunskih i p~elara iz Srbije.

A. \.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (18), „Seks i grad“ (19.45, 21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Najdu`i penal na svetu“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka 16. jula u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sne`ana Radi}, Radmila Makri}, Miqana Prica, Marijana Poqakovi}, Biqana Miqanovi}, Tatjana Nikoli}, Marieta Stojanovi}, Biqana Petrovi}, Sne`ana Riter, Gordana \uri~i}, Irena Jovanovi} i Milica Mogin iz Novog Sada, Katarina Andrija{evi} iz Gajdobre, Dubravka Kova~ev iz Be~eja, Danijela Rov~anin iz Beograda, Milkica Grbi} i Aleksandra Vitasovi} iz Futoga, Bojana Sandulovi} iz Velike Plane, Dragana Puli} iz Petrovaradina, Tamara Nik{i} iz Sremske Kamenice, Tamara Vla iz Ka}a, Daliborka Velemir iz Oxaka, Svetlana Milakovi} iz Maradika, Suzana Kova~evi} iz Paraga, Milena Vu~ini} iz Radi~evi}a, @ivana Lazar~ev iz Vilova, Ivana Pavi} iz Sremskih Karlovaca i Zorica Radovi} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Milica Na~a, Tawa Ra{kovi}, Marija Dimi}, Kristina Vu~eti}-Crnojaki}, Danijela Steqi}, Nikolina Bla`i}, Helena Zarin, Korana Mileki}, Kristina Mi}i}-Dini}, Mira Milo{evi} i Biqana Stanivuk iz Novog Sada, Melanija Ili} iz Ba~a, Valentina Farka{ iz Ba~kog Petrovog Sela, Bojana Tomovi} iz Gardinovaca, Marijana Kova~evi} iz ^elareva, Monika Papi{ta iz Budisave, Sla|ana Petrovi} iz Kikinde, Nikolina Babi} i Qiqana Vujasinovi} iz Sremskih Karlovaca, Nedima Alizatov iz Beo~ina, Du{anka Somoru iz Koviqa, Dragana Mili} iz Ba~ke Palanke, Vlatka Vasi} iz Sremske Kamenice, Marijana Sre}kov iz \ur|eva, Marija Crkvewakov iz Vajske, Biqana Gluvaji} iz Futoga, Jovanka Rapi} iz Gospo|inaca i Vladica Nikoli} iz Pivnica.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zoran Jova Radanovi} (1951) u 11.45 sati, Novka @arka Cvetkovi} (1935) u 12.30, Aleksandar Dragoquba Kosti} (1921) u 13.15 (ispra}aj), Marija Antala Miler (1942) u 14, Milena Vasilija ^aki} (1930) u 14.45, Nenad Justina Suji} (1934) u 15.30, Giza Kate Tomi} (1929) u 16.15 i Momir Bo`a Babi} (1927) u 17 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Mirjana ^edomira Ru`i} (1930) u 13. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Frawa Frawe Boro{ (1935) u 17. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Sava Mitra Rakita (1928) u 15. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Angelina Strajina Hadna|ev (1925) u 13 i Dana Du{ana Bodlovi} (1931) u 15 sati.

[ID: Direktorica Narodne biblioteke „Simeon Pi{~evi}” u [idu Slavica Varni~i} izborila se jo{ 2002. godine za samostalnost ove biblioteke. To je bio sna`an pokreta~ wene naredne bitke u podnetim molbama na konkursima kod Nacionalnog investicionog plana i na konkursima ministarstava za kulturu, za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i buxeta op{tine [id. Finansijska konstrukcija iz dobijenih sredstava za izgradwu novog objekta biblioteke zatvarala se kako su sredstva stizala, a radovi su napredovali. Stara biblioteka bila je mala i nefunkcionalna, zato se morala za veliki potrebe stanovnike [ida - grada u razvoju napraviti nova. I u tome je Slavica Varni~i} uspela. Za postignute dobre rezultate u izgradwi ovog objekta kulture Slavica je dobila

Pogled na novu biblioteku

brojna priznawa, pohvale, diplome, od bibliotekara Srema, nadle`nih iz Vojvodine kao i lokalne samouprave.

Grad [id, u kojem postoji Narodna biblioteka punih 160 godina, najstarija u Sremu, dobio je velelepni objekat, kutak mira i ti{ine, ugodnog ambijenta da u wemu iscrpi iz svake pro~itane kwige po wegovom ukusu, materijalnu, humanu, duhovnu, politi~ku, ekonomsku i nau~nu vrednost za li~ni presti` u svom obrazovawu. Tako je ova biblioteka na svoj dan zaslu`ila otvorewe novog objekta sagra|enog na 500 kvadratnih metara u ulici Petra Ko~i}a 1, na sam dan 17. deSlavica Varni~i} levo i Nade`da Cvetkovi} cembra pro{le godine

otvorewe, a ukupna vrednost ovog objekta iznosila je 18 miliona dinara - ka`e Slavica Varni~i}. Novo zdawe Narodne biblioteke u [idu, u prizemqu ima odeqewe za odrasle, odeqewe za decu, sanitarni ~vor, kotlarnicu, izlo`beni prostor, kuhiwu sa trepezarijom, internet. Dosada{wi fond kwiga dostigao je cifru od 40.000, {to je jedna kwiga po stanovniku. ^lanovi biblioteke su od 26. maja do kraja godine pro~itali 12.447 kwiga. Na odeqewu za decu i odrasle bilo je ukupno u tom periodu 1.735 korisnika kwiga.

Pored ovih aktivnosti, Narodna bibliota „Simeon Pi{~evi}” u [idu uvela je i neke novine.

- Od 30. septembra pro{le godine bavimo se izdava{tvom. U saradwi sa „Izdava~kom ku}om” Otkrovqewe iz Beograda, na{a biblioteka izdala je kwigu Blagoja Jastrebi}a „Daleko od kraja” – rekla je bibliotekarka Nade`da Cvetkovi}.

D. Savi~in

DNEVNIK SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE ALIBUNAR

Nikolince ~eka referendum o samodoprinosu ALIBUNAR: Na sednici pred letwi raspust odbornici alibunarskog parlamenta na dnevnom redu imali su samo hitna pitawa i sednica je zavr{ena za 17 minuta.

Izme|u ostalog, odbornici su usvojili odluku o raspisivawu referenduma za uvo|ewe mesnog samodoprinosa u Nikolincima, koji }e se odr`ati 25. i 26. septembra ove godine. Planirano je da se za naredne ~etiri godine prikupi oko osam miliona dinara koji }e se utro{iti za obnovu vodovoda, izgradwu fekalne kanalizacije, odr`avawe seoskih komunalija, razvoj sporta i kulture i druge delatnosti u ovom selu. Ako ga seqani prihvate, samodoprinos }e zaposleni i vlasnici privatnih radwi pla}ati po ~etiri odsto, penzioneri tri odsto, ako se li~no izjasne da prihvataju odluku i zemqoradnici po 40 na na katastarski prihod.

Zanimqivi su i podaci iz programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa dr`avnog zemqi{ta o povr{inama kojesu izuzete iz javnog nadmetawa za zakup. Tako je iz ovog izuzeto 2.203 hektara koje nije sprovedeno kroz katastar, 2.915 ha pa{waka vra}eno je selima, vra}ena zemqa bekada{wim vlasnicima od 2816 ha, RPC iz Lokava vra}eno je 89 hektara, a razbacane sitne parcele od 89 hektara bi}e ukqu~eno u zakup naredne godine.

U saop{tewu za javnost sa sednice op{tinskog ve}a ka`e se da je Ve}e opredelilo dr`avno zemqi{te 35 hektara u Nikolincima za izgradwu seoske kolske vage, za zaposlene u KP „Sever Ilanxa” utvr|eno da poslove na odr`avawu komunalija u Ilanxi, Novom kozjaku i Dobrici mo`e da obavqa sedam stalinih i ~etiri sezonska radnika. Utvr|ena je i visina zarada u ovoj firmi i u JP „Turist Alibunar” gde }e poslove obavqati pet zaposlenih.

R. Jovanovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak20.jul2010.

11

AGONIJA NEKADA[WE BELOCRKVANSKE UZDANICE SE NASTAVQA

Fabrika plo~ica „25. maj” u ste~aju PO^ELA IZGRADWA GASOVODNE MRE@E U SIVCU

Grejawe na gas SIVAC: Spajawem gasovodnih cevi na prostoru ispred mlina „Union” u Sivcu, zamenik generalnog direktora Javnog preduze}a „Srbijagas” Radosav Vuja~i} ozna~io je po~etak radova na izgradwi gasovodne mre`e sredweg i niskog pritiska u ovom mestu.

Pored zamenika generalnog direktora JP „Srbijagas” obele`avawu po~etka radova na gasifikaciji Sivca su prisustvovali predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi}, izvr{ni direktor JP „Srbijagas” Jovica Budimir, direktor JP „Kulagas” Zoran Vojinovi}, kao i predstavnici izvo|a~a radova i MZ Sivac. Nakon gasifikacije Crvenke i Kule, Sivac je tre}e mesto u kulskoj op{tini ~iji }e gra|ani imati mogu}nost da se greju na prirodni gas. Re~ je o izgradwi ~eli~nog gasovoda dugog oko 2,5 kilometra, merno-regulacione stanice kapaciteta 5.000 kubika i oko 56 ki-

lometara distributivne gasne mre`e. Izvo|a~i radova su „Ju`na Ba~ka” iz Novog Sada i „Bobar” iz Be{ke. Vrednost radova je procewena i iznosi izme|u 650 i 800 hiqada evra, a investitor je JP „Srbijagas”.

- Ugovorom je predvi|eno da radovi budu zavr{eni za 90 dana.

O~ekujemo od izvo|a~a da ovaj veliki posao okon~aju do po~etka grejne sezone, kako bi me{tani Sivca, kao i ovda{wa industrija, {to pre dobili gas. Planovi JP „Srbijagas” su da se nastavi gasifikacija kulske op{tine Kula, tu pre svega mislim na dovo|ewe gasa u Ruski Krstur, koje }e biti gasifikovano nakon izgradwe gasovoda visokog pritiska Kula-Oxaci. Za ovaj va`an projekat ugovor je ve} zakqu~en i u toku su pripremni radovi istakao je zamenik generalnog direktora Srbijagasa Radosav Vuja~i}.

N. Perkovi}

OKON^ANA I ^ETVRTA MANIFESTACIJA „^IKEN FEST” U @ITI[TU

Halid ostao bez struje @ITI[TE: Zavr{ena je i ~etvrta po redu privredna, turisti~ka i kulturna manifestacija „^iken fest” u @iti{tu. Jako nevreme koje je u nedequ uve~e zahvatilo ovu sredwobanatsku varo{ i nestanak struje spre~ili su da se planirani program odr`i do kraja. Popularni narodni

stao tradicionalan. Xinovsku kajganu kasnije su u slast pojeli prisutni posmatra~i. Po prvi put je minulog vikenda organizovano i takmi~ewe u ribolovu, a banatski gurmani su se nadmetali i u spravqawu pile}eg paprika{a. Nema smisla da jedna manifestacija koja dr`i do sebe pro|e

BELA CRKVA: Pred Trgova~kim sudom u Pan~evu pokrenut je postupak ste~aja fabrike kerami~kih plo~ica „25. Maj”.

Radnici su uplatili potreban iznos za pokretawe ste~ajnog postupka, a Sud je objavqivawem Odluke o prikupqawu zahteva o nenapla}enim potra`ivawima otpo~eo postupak. Po{to posledwi poku{aj prodaje fabrike nije uspeo, postojala je mogu}nost da u skladu sa Zakonom o privatizaciji, pre|u u dr`avno vlasni{tvo zato {to do 16. juna nisu otpo~eli postupak privatizacije. Ova mogu}nost najnepovoqnija bi bila po radnike,

Kr~kalo se na sve strane

bez toga. Qubiteqi adrenalinskih igara mogli su da gledaju nadmetawe u „peintbolu”, a me|u gostima „^iken festa” bili su i neizbe`ni bajkeri. Najmla|i su se predstavili u okviru festivala de~ijih folklora.

- Procene su da je manifestaciju u prva dva dana posetilo oko 15.000 qudi – sumira prve utiske nakon „^iken festa” direktorka Turisti~ke organizacije u @iti{tu Dragana Petkovi}.

Regionalizacija i u finansijama ZREWANIN: Predsednik Borda direktora Instituta evropskih regiona iz Salcburga dr Franc [ausberger i {ef Kancelarije Istarske `upanije u sedi{tu EU u Briselu Oriano Oto~an boravili su u dvodnevnoj radnoj poseti Zrewaninu. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton priredio je za wih prijem u Gradskoj ku}i.

Deo razgovora protekao je u pitawima decentralizacije i prenosa nadle`nosti ka lokalnim samoupravama, pri ~emu je bilo korisno ~uti kakva su iskustva Istre u Hrvatskoj i drugih regiona, s kojima su imali priliku da sara|uju dr [ausberger i Oto~an.

Dr [ausberger je u vi{e navrata isticao da regionalizacija mora podrazumevati finansijsku regionalizaciju, jer nema smisla preneti nadle`nost nekom regionu ako on

BA^KA PALANKA: U Ulici Jugoslovenske armije u Ba~koj Palanci najve}e bogatstvo, ka`u stanovnici ovog lepog i veoma prometnog „palana~kog {ora” koji je paralelan sa glavnom ulicom, ~ine drvoredi kestena. Ba{ ova stabla, a stanari ka`u da su stara preko pola veka, potrebno je za{titi, jer je golim okom vidqivo da su obolela. Pokrenu}e Palan~ani i peticiju, jer prekrasno drve}e osim {to su plu}a grada, ukras su ulice, ali i za{tita od sunca, ki{e, vejavice...

Uz hepening i Roki Prvi „^iken fest” organizovan je 2007. godina. Premijera manifestacije posebnu dra` je imala zbog sve~anog otkrivawa spomenika filmskom junaku Rokiju Balboi, koga je ne velikom platnu otelotvorio glumac Silvester Stalone. I danas je statua jedan od `iti{tanskih fenomena koji izaziva pa`wu posetilaca. starstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petkovi}. Neposredno pre toga organizovano je takmi~ewe u banatskim {orama, a nakon ceremonije posetioci su prisustvovali bogatom muzi~kom programu u okviru koga je, pored koncertnih bendova, nastupila i pop peva~ica Goca Tr`an.

Ono {to je bila svojevrsna atrakcija ovogodi{weg „^iken festa” jeste subotwe spravqawe kajgane od 1.004 jajeta. Posledwa cifra simbolizovala je redni broj hepeninga koji je sada ve} po-

Iza ovogodi{weg „^iken fest” stoje Udru`ewe preduzetnika, Op{tina @iti{te i Turisti~ka organizacija. Ciq manifestacije je privredna i turisti~ka promocija ove komune, kao podru~ja sa zna~ajnim ekonomskim potencijalom u `ivinarstvu, kao i sistemsko i kvalitetno predstavqawe proizvo|a~a u ovoj oblasti. Naime, u @iti{tu posluje klanica kompanije „Agro`iv” i ona zapo{qava najve}i broj radnika u op{tini. @. Balaban

dugova prema radnicima, Privrednoj banci Pan~evo, DDOR-u i drugim poverenicim, u nekoliko navrata je raspisivan poziv za prodaju radi namirewa duga. Posledwi, neuspeo poku{aj bio je 11. juna ove godine.

Na osnovu Odluke sudije Zarkula Bogice, na naplatu potra`ivawa putem prodaje u Sudu su se pojavili poverenici advokat u ime radnika, kao i predstvanik Privredne banke Pan~evo Slavenko Simi}. Fabriku plo~ica predstvqali su ~lanovi Upravnog odbora. Na zakazanu licitaciju do{li su i zainetersovani kupci Rajko-

EVROPSKI ZVANI^NICI POSETILI ZREWANIN

Spasti drvorede kestena

peva~ Halid Muslimovi}, ostavqen za sam fini{ hepeninga, nije nastupio na glavnoj bini.

Ali, tokom petka i subote @iti{tani i wihovi gosti imali su priliku da slu{aju Gocu Tr`an, „Divqe jagode”, \or|a Davida i brojne druge muzi~ke sastave.

Ceremonija otvarawa festivala, uprili~enog u ~ast piletu, odr`ana je u petak uve~e. „^iken fest” je zvani~no otvorio dr`avni sekretar za turizam u Mini-

pa su oni odlu~ili da uzmu stvar u svoje ruke. Ina~e, „[palt”, kako belocrkvani zovu ovu fabriku raspola`e poslovnim prostorom od skoro 1.700 metara kvadratnih i zemqi{tem oko zgrade od 17 hektara na izuzetno atraktivnoj lokaciji kog Gradskog jezera.

Kada je sedamdesetih godina podignuta fabrika kerami~kih plo~ica „25.Maj” smatrana je pokreta~em razvoja i tada siroma{ne belocrkvanske op{tine.

Me|utim, ubrzo se pokazalo da je to potpuni proma{aj, a prakti~no ve} dvadeset godina postoji, ali samo na papiru. Zbog

Obra}ali su se qudi i u Mesnu zajednicu Bratstvo kojoj ve}im delom pripadaju ovi drvoredi, a saop{teno im je da da su za le~ewe drvoreda zadu`eni nadle`ni, odnosno u JP „Komunalprojekt” zadu`eni za gradsko zelenilo.

Saznali smo da je tokom leta te{ko pru`iti pomo} obolelim stablima koja jo{ nisu u ve}ini, ali da }e se po prestanku vegetacije znati da li im ima leka ili ih ~eka motorna testera, a na wihovo mesto bi do{la mlada sadnica.

M. Sy.

nema finansijskih sredstava, kako bi je realizovao.

- Vlasni{tvo nad imovinom od strane regiona i lokalnih samouprava smatra se evropskim standardom, jer je, u protivnom, decentralizacija neodr`iva – rekao je [ausberger.

Marton je istakao da iskustva i postignuti rezultati Istre potpuno opravdavaju te`we za regionalizacijom i decentralizacijom, da je dobro {to su sli~ni procesi pokrenuti i u Republici Srbiji, i da ih je potrebno intenzivirati. @. B.

U OP[TINI BE^EJ PRIPREME ZA OBELE@AVAWE 1. AVGUSTA

Avgustovske nagrade u julu BE^EJ: Pripreme za trodnevno obele`avawa praznika najve}e potiske op{tine, 1. avgust, uveliko traju, pa organizatori s pravom o~ekuju da }e prazni~ni program zadovoqiti ukuse ne samo `iteqe be~ejske op{tine, ve} i gostiju sa strane. [arenoliki program }e se odvijati na centralnom gradskom trgu, dvori{tu Pozori{nog kluba, Gradskom pozori{tu, okru`ewu Tise i raznim sportskim terenima na kojima su ve} po~ela takmi~ewa i permanentno }e trajati do kraja avgusta.

Sve~ano otvarawe trodnevne proslave Praznika op{tine Be~ej planirano je za 30. juli u 20 sati na centralnom gradskom trgu.

Sutradan u 10 sati }e, ipak, biti najsve~anije, jer }e se prvo podi}i op{tinska zastava na trgu, a onda u Gradskom pozori{tu odr`ati sve~ana sednica Skup{tine op{tine Be~ej. Posebno poglavqe sve~ane sednice bi}e uru~ewe novouvedenih godi{wih nagrada i zvawa po~asnog gra|anina op{tine Be~ej, koja su, posle du`eg vremena, opet uvedena i uru~i}e ih predsednik op{tine Peter Knezi. Me|utim, ostaje nepoznanica zbog ~ega sve~ana sednica nije zakazana za 1. avgust, koji je, izme|u nekoliko atraktivnih datuma vezanih za istoriju Be~eja, dobio ve}inu glasova i progla{en za Dan op{tine Be~ej. Ovako, ispada da }e se prvoavgustovska ili avgustovska nagrada, svejedno, kao najpresti`nije lokalno priznawe dodeliti u julu!?

Bez obzira na to {ta da je motivisalo organizatore fe{te da tako bude, nekako ne ide.

Za razliku od pro{logodi{le, ove godine bi uglavnom doma}e snage trebalo da iznesu teret proslave. Prvog dana se to odnosi na u~esnike kulturno-zabavnog programa, kada }e nastupiti ovda{wa kulturno-umetni~ka dru{tva „\ido”, „Orion”, „Petefi [andor”, „Potisje”, Kulturni krug „Dr Ki{ Imre„, Plesna grupa „Max Dance”... ili kasnije koncert benda „No name”, pa nastup Gradskog hora Be~ej. Drugog dana }e se sa velike bine ispred Gradske ku}e prvo ~uti akordi kultne be~ejske grupa „Sigma~, zatim }e biti ve~e ma|arske muzike u okviru koje }e nastupiti Vera Vitkai-Kova~, Izabela Gu`vaw, Laslo Ki{ i orkestar Ignaca [ena, a posle toga }e Be~ejce i wihove goste zabavqati renomirana muzi~ka grupa „Garavi sokak”, da bi se `iva svirka zavr{ila pono}nim nastupom grupe „Velika zemqa”.

Kuriozitet ovogodi{we proslave je da }e se na sam Dan op{tine, 1. avgusta, tokom dana odr`ati Dani Lova~kog udru`ewa Be~ej, a u ve~erwim satima u dvori{tu Pozori{nog kluba muzi~ka manifestacija „Adrenalin“ na kojoj }e nastupiti tri novosadske, dve be~ejske i jedna kikindska grupa. Me|utim, to su, ipak, prate}e manifestacije, kao i „No} u biblioteci” 29. jula, Peti Festival etno stvarala{tva ETNOS od 30. jula do 1. avgusta, „Tiski dani” 31. jula na kom }e pre podne svoje ume}e pokazati pecaro{i, a u ve~erwim satima kulinari u borbi za „Zlatni kotli}” i nov~anu nagradu od 100.000 dinara. V. Jankov

vi} Mladen za firmu „Kaliotis” i \oka Stojanovi} za „Sejf metal”. Po~etna cena bila je oko 70 miliona dinara, ali je na predlog advokata Simi} Slavenka smawena na oko 50 miliona. Ni jedan od dvojice prisutnih interesenata nije mogao da u~estvuje u postupku, jer kako je rekao sudija Zarkula, nisu ispunili uslov iz oglasa, odnosno nisu polo`ili predvi|eni depozit. Rajkovi} je doneo ban~inu garanciju, ali je sudija smatrao da to nije dokument koji je tra`en i da ne mo`e da prihvati u~e{}e u licitaciji.

M. Vitomirov

VESTI Zbog {tedwe na pla}eno odsustvo APATIN: Skup{tina PGP „Rapid” konstatovala je da je lane ostvareno pozitivno poslovawe uz malu dobit, {to je me|utim, nedovoqno da se ispla}uju dividende akcionarima preduze}a. Generalni direktor „Rapida” Dragan Jovi} je pro{logodi{we poslovawe ocenio je kao solidan uspeh.

- S obzirom na to da ove godine ne o~ekujemo da }e se uposlenost kapaciteta pove}ati, svi zaposleni, od direktora do portira, upu}uju se na pla}eno odsustvo. @elimo i na taj na~in da smawimo tro{kove poslovawa, a broj radnika da uskladimo sa potrebama preduze}a- ka`e Jovi}.

U kolektivu preduzimaju i druge mere {tedwe kao {to su prestanak radnog odnosa uz stimulativnu otpremninu za radnike koji su blizu ispuwewa uslova za odlazak u penziju ili onih koji imaju alternativno re{ewe za svoju egzistenciju. Jovi} dodaje da mu je namera da se omogu}i prodaja akcija po povoqnoj ceni, {to verovatno najvi{e interesuje brojne akcionae „Rapida”.

J. P.

Bankrot brodogradili{ta APATIN: U Brodogradili{tu Apatin protekle sedmice odr`ano je prvo poverila~ko ro~i{te na kojem je izglasan bankrot preduze}a. Po re~ima ste~ajnog upravnika Predraga Qubovi}a predstoji procena imovine i prodaja.

Brodogradili{te poveriocima duguje 1.150.000.000 dinara.Ste~ajni postupak u ovoj firmi je pokrenut zbog blokade ra~una du`e od tri godine, odsnosno blokade od punih osam godina.

Tre}ina od ukupno 220 zaposlenih sklopila je ugovor o radu do godinu dana sa brodogradili{tem u Sremskoj Mitrovici koja je zakupila hale apatinskog brodogradili{ta kako bi se zavr{io ugovoreni posao, a ostali su na evidenciji nezaposlenih.

J. P.

Plan za Rome na javnoj raspravi APATIN: Tim za izradu Lokalnog Akcionog plana za Rome na ~elu sa koordinatorom Danijelom Ignac, iz op{tinske Kancelarije za Rome prihvatilo je predlog teksta koji }e biti upu}en na javnu raspravu, a potom }e se o wemu izjasniti i odbornici Skup{tine op{tine. Prioritet u Akcionom planu dat je zdrastvu, zapo{qavawu, obrazovawu i stanovawu.

J. P.

CRNA HRONIKA

utorak20.jul2010.

DNEVNIK

c m y

12

POSLE DVE GODINE OTKRIVENO SEKSUALNO ZLOSTAVQAWE U ZREWANINSKOM INTERNATU

Snimali seks izme|u trojice maloletnika Vlasnik Svetozar \uri~in s policijskim inspektorima

PO@AR U CENTRU BE^EJA

Buknula prodavnica puna robe Po`ar u jednoj od prometnijih i omiqenijih prodavnica prehrambene robe u centru Be~eja, u Ulici Milo{a Crwanskog 60, naneo je veliku {tetu firmi „Tisakoop“, vlasni{tvo Jelene i Svetozara \uri~ina.

Istraga }e utvrditi uzrok po`ara, ali po prvim saznawima, nesre}u je izazvala varnica elektri~ne instalacije kod fri`idera, koji je preko no}i bio ukqu~en zbog mle~nih proizvoda.

– Kada sam ujutru ne{to pre sedam sati do{la da otvorim prodavnicu, osetila sam miris dima i primetila da je prodavnica puna gustog dima. Kako sam otvorila vrata, buknuo je plamen i sve se pretvorilo u buktiwu. Vatrogasci su brzo stigli i lokalizovali po`ar, ali je sva roba iz prodavnice i magacina neupotrebqiva – rekla nam je prodava~ica Vesna Peri}.

Op{tinska vatrogasna brigada je s dva vozila stigla i kroz dva ulaza i preko krova brzo dejstvovala, ali su dim i vatra ve} u~inili svoje. Po re~ima kom-

{ije iz naseqa Qube Doroslova~kog, ve~e pre toga, tokom oluje, oko 22 sata u nasequ je udario grom pa se pretpostavqa da je ve} tada do{lo do varni~ewa elektri~ne instalacije u prodavnici, posle ~ega je lamperija, kojom su oblo`eni dowi delovi zidova, tiwala i dimila do jutarwih sati. Kada je s otvarawem prodavnice u{la dovoqna koli~ina kiseonika, sve se pretvorilo u buktiwu.

– Zgrada je vlasni{tvo JP „Stankom – Be~ej“ i osigurana je. Na{a firma je, tako|e, osigurana. [teta je ogromna. U prodavnici je, zavisno od doba dana, svakodnevno bilo robe vredne 1,5 do dva miliona dinara. Me|utim, tome treba dodati i opremu od nekoliko fri`idera, kasu, rafove... Uz to, prodavnica }e morati da bude totalno renovirana jer se dim uvukao u zidove. Izme|u dve nedeqe i mesec dana ne}e mo}i da radi, i to }e naneti dodatni ogroman gubitak za firmu – rekao nam je jedan od vlasnika Svetozar \uri~in.

V. Jankov

U PO@ARU U SENTI

Izgoreli bik, ovce i slama U po`aru koji je u Senti 16. jula ne{to posle 19 ~asova izbio u pomo}nom objektu privatne ku}e Stevana S. zbog neispravnog elektri~nog ure|aja, pri~iwena je materijalna {teta koja je procewena na oko 230.000 dinara.

Izgoreli su krov pomo}ne prostorije, bik, dve ovce i 700 bala slame i sena. Brzom intervencijom Vatrogasne jedinice Senta po`ar je lokalizovan i wegovo daqe {irewe spre~eno.

M. Mr.

Kikindska policija uhapsila je i s krivi~nom prijavom privela istra`nom sudiji zrewaninskog Vi{eg suda maloletnog @. [. (17) iz Kikinde, S. J. (21) iz I|o{a i B. B. (19) i V. K. (19) iz Mokrina, zbog sumwe da su pre dve godine po~inili vi{e krivi~nih dela prinude, protivpravnog li{ewa slobode, neovla{}enog fotografisawa i nano{ewa lakih telesnih povreda na {tetu trojice maloletnika.

Tako|e, podneta je krivi~na prijava i protiv maloletnog S. K. (17) iz Mokrina.

Osumwi~eni su, u vreme dok su boravili u Domu sredwo{kolskih u~enika „Angelina Koji} Gina“ u Zrewaninu, uz upotrebu fizi~ke snage i pretwama prinudili trojcu o{te}enih maloletnika na nedoli~no seksualno pona{awe. Tom prilikom su ih fotografisali mobilnim telefonima i slike pokazivali drugim osobama. U saop{tewu kikindske policije se navodi da je istra`ni sudija Goran Zec, na-

Internat „Angelina Koji} Gina“

kon saslu{awa, odredio pritvor do 30 dana malodobnom @. [., i B. B. i V. K. Mada ju~e nije precizirano o kakvim se ta~no seksualnim perverzijama radi, “Dnevnik” nezvani~no saznaje da su osumwi~eni, u vreme dok su bili maloletni, navodno terali trojicu o{te}e-

nih da se skidaju, masturbiraju i oralno se zadovoqavaju, a sve to su snimali mobilnim telefonima. Po nezvani~nim saznawima,

Sli~no i u Hrvatskoj Sli~an doga|aj nedavno je zabele`en u susednoj Hrvatskoj, u mestu @upawa. Trojica 13-godi{waka skinula su svog vr{waka, u~enika sedmog razreda jedne od `upawskih osnovnih {kola, i snimala ga mobilnim telefonima. Incident se desio u {koli, u svla~ionici, nakon ~asa fizi~kog vaspitawa. Trojica u~enika su maltretiranom de~aku koji, ina~e, ima mawih te{ko}a u razvoju, zapretila da }e od snimaka s mobilnog napraviti „dokumentarac i staviti ga na internet da svi vide“. Slu~aj zlostavqawa policiji je prijavila majka 13-godi{waka koji joj se po`alio na zlostavqawe.

Dramati~an porast vr{wa~kog nasiqa Nedavno istra`ivawe sprovedeno u 54 osnovne {kole u Srbiji pokazalo je da je vr{wa~ko nasiqe dramati~no ra{ireno. Uzorak je ~inilo 32.617 ispitanika, od ~ega 28.931 u~enik od tre}eg do osmog razreda, i 3.686 zaposlenih u {kolama. Odgovori anketiranih ukazuju na to da je 65 odsto |aka bar jednom, a 24 odsto i vi{e puta, bilo izlo`eno nekom obliku nasilnog pona{awa. Najzastupqeniji oblici su vre|awe, ismevawe, {irewe la`i i spletkarewe, te pretwe i zastra{ivawe.

Tokom ukupnog {kolovawa, 44 odsto u~enika bilo je jednom ili vi{e puta izlo`eno nasilnom napadu vr{waka, a 23 odsto {kolaraca priznalo je da su do`iveli da ih nastavnik uvredi, ismeje ili ~ak udari.

OSUMWI^EN MLADI] IZ MARTONO[A

Arsenal u taqigama Protiv Arnolda C. (1991) iz Martono{a policijski slu`benici u Kawi`i podneli su zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog u~iwenog prekr{aja iz Zakona o oru`ju i municiji.

Iz PU Kikinda je saop{teno da je u Kawi`i 17. jula ove godine, posle pono}i, u zapre`nim

kolima kojim je upravqao osumwi~eni Arnold C., prilikom kontrole policijska patrola prona{la no`, metalni bokser, bejzbol palicu i ma~etu, ~ije je no{ewe zakonom zabraweno. ^itav arsenal hladnog oru`ja policija je, uz potvrdu, privremeno oduzela od osumwi~enog.

M. Mr.

Specijalna {kola „9. maj“ u Zrewaninu

oni su pred istra`nim sudijom priznali izvr{ewe krivi~nih dela, a u daqi sudski postupak protiv wih bi}e ukqu~eni i radnici Centra za socijalni rad iz Kikinde. Ina~e, o ovom slu~aju nadle`ni organi su saznali od porodica o{te}enih. Maltretirani de~aci do sada su pre}utkivali {ta im se desilo 2008. godine iz straha od osvete privedenih nasilnika.

Direktor internata “Angelina Koji} Gina” Goran Petkovi}

Rawen i opqa~kan vlasnik mewa~nice

Prilikom pqa~ke mewa~nice BN u Staroj Pazovi, u petak oko 18 ~asova, nepoznati razbojnik je pucao iz pi{toqa u vlasnika mewa~nice Bo{ka M. (36), te{ko ga ranio u stomak, a onda iz mewa~nice uzeo oko 300.000 dinara i nestao, saop{tila je ju~e

Grom zapalio restoran s 400 gostiju

Krov restorana „Radovawe“ u mestu Preqina, kod ^a~ka, izgoreo je pretpro{le no}i u po`aru koji je izazvao grom u trenutku kada je u objektu bilo oko 400 qudi.

Po`ar je izbio ~etredesetak minuta pre pono}i, a gosti restorana i osobqe su na vreme evakuisani tako da povre|enih nije bilo.

Po prvim procenama, na objektu je pri~iwena velika materijalna {teta, a u ga{ewu po`ara, osim vatrogasnih ekipa, u~estvovalo je i oko 50 gostiju.

– Grom je udario u kancelariju na spratu, zapalio papir i stiropor, a po`ar se zatim pro{irio na celu krovnu konstrukciju koja je izgorela – izjavio je FoNetu direktor restorana Milo{ Iri`anin. On je rekao da je pre nekoliko meseci na objektu postavqen gromobran i da je preksino} grom udario pet metara pored wega. ^a~ak i okolinu u nedequ uve~e oko 22 ~asa zahvatilo je veliko nevreme i trajalo je nekoliko sati, a jo{ nema podataka da li su obilne padavine pri~inile {tete.

Postoji mogu}nost za reviziju presude Odbrana Mileta Mrk{i}a, osu|enog pred Ha{kim sudom na 20 godina zbog zlo~ina na „Ov~ari“, mogla bi zatra`iti reviziju presude, ali su joj nedostupna dva dokumenta koji dokazuju da on nije odgovoran za taj zlo~in, izjavio je ju~e Mrk{i}ev branilac Miroslav Vasi}. „Re~ je o operativnom dnevniku operativne grupe ’Jug’ i kwizi referisawa koja se vodila na komandno mesto operativne grupe ’Jug’“, naveo je Vasi} u dopisu poslatom „Dnevniku“. On ocewuje da bi se na osnovu ta dva dokumenta mogla izvr{iti revizija i da Mrk{i} bude oslobo|en.

Vasi} ka`e da operativni dnevnik postoji jer su o tome svedo~ili qudi koji su ga tokom rata vodili i koji su ga predali na ~uvawe, ali da je u januaru dobio dopis da takvi dokumenti, kako je dodao, nisu identifikovani.

Mile Mrk{i}

slu~aja razgovarali s vaspita~ima, medicinskom sestrom i drugim osobqem.

– Mi nismo imali saznawa o tome da je bilo seksualnog zlostavqawa, a vaqda bismo ~uli za tako ne{to. Ali, ko je `rtva a ko nasilnik, utvrdi}e nadle`ni organi – dodao je Petkovi}, i podvukao da nikada do sada nije bilo ovakvih ili sli~nih nemilih doga|aja u ovda{wem u~eni~kom domu. @eqko Balaban

ORU@ANO RAZBOJNI[TVO U STAROJ PAZOVI

ADVOKAT MILETA MRK[I]A, OSU\ENOG U HAGU NA 20 GODINA ZBOG ZLO^INA NA „OV^ARI“

U PREQINI, KOD ^A^KA, IZBEGNUTA TRAGEDIJA

izjavio je ju~e za “Dnevnik” da u ovoj ustanovi nije ustanovqeno da je bilo seksualnog uznemiravawa.

– [to se ti~e @. [. i B. B., oni su dom napustili jo{ u novembru 2008. godine. Nisu kod nas bili ni mesec i po dana. Kod wih su konstatovani elementi problemati~nog pona{awa, naru{avawa ku}nog reda, a izazivali su i tu~e u {koli, {to je rezultiralo wihovim izbacivawem iz internata – kazao je Petkovi}, i potvrdio da su @. [. i B. B. u~enici Specijalne osnovne i sredwe {kole “9. maj” u Zrewaninu, koju, osim dece ometene u razvoju, poha|aju i |aci iz socijalno ugro`enih, uglavnom romskih porodica.

Petkovi} je potvrdio da su inspektori kikindske policije bili u domu i da su povodom ovog

„Uputio sam od 1993. godine vi{e dopisa Kancelariji za saradwu s Ha{kim tribunalom i dobio odgovor prosle|en od Ministarstva odbrane da ona nisu identifikovana u vojnoj arhivi“, rekao je Vasi}, dodaju}i da se radi o dokumentima koja se trajno ~uvaju. On je naveo da ta dva dokumenta pokazuju da Mrk{i} nije naredio da se povu~e obezbe|ewe s „Ov~are“, podse}aju}i na to da je u presudi Ha{ki tribunal zakqu~io da je Mrk{i} bio komandant i da niko osim wega to nije mogao narediti.

Vasi} je najavio da }e se jo{ jednom obratiti dr`avi, Tu`ila{tvu Ha{kog tribunala i sudskom ve}u, ne iskqu~uju}i mogu}nost podno{ewa krivi~ne prijave protiv onih koji su bili du`ni da ~uvaju taj dokument.

M. B.

policija u Sremskoj Mitrovici.

Bo{ku M. je ukazana lekarska pomo} u Klini~ko-bolni~kom centru „Be`anijska kosa“, a za po~iniocem ovog krivi~nog dela policija intenzivno traga.

S. B.

U BEOGRADSKOM NASEQU BOR^A

Bombom na radwu Goranca

Radwa „SZR zdravqe“ u Ulici Ranka Mili}a u beogradskom nasequ Bor~a o{te}ena je pretpro{le no}i u eksploziji, potvr|eno je ju~e Tanjugu u Informativnoj slu`bi MUP-a. Povre|enih nije bilo, a uvi|aj je u toku i policija intenzivno radi na tom slu~aju, istakli su u Informativnoj slu`bi MUP-a. Gra|anska inicijativa Goranaca (GIG) je saop{tila da najo{trije osu|uje bomba{ki napad na radwu „SZR zdravqe“ u Bor~i u vlasni{tvu Goranca Bahtijara Haxinurija iz Beograda. Predsednik GIG-a Orhan Draga{ izjavio je da je to tre}i napad na ku}e i radwe Goranaca u Srbiji u posledwa tri meseca i pozvao policiju da hitno prona|e, uhapsi i procesuira napada~e.

Draga{ je zatra`io od nadle`nih organa da hitno ne{to u~ine da se Goranci u svojoj zemqi ne bi ose}ali kao gra|ani drugog reda, ponoviv{i da je Srbija Gorancima jedina dr`ava.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak20.jul2010.

13

NAKON RAWAVAWA MLADI]A ISPRED DISKOTEKE U VRDNIKU

Maloletnik uhap{en posle bekstva Sedamnaestogodi{wi S. P. iz Sremske Mitrovice, koji je osumwi~en da je u nedequ ujutro ispred diskoteke „Manija“ u Vrdniku no`em u stomak te{ko ranio Milo{a A. (18), a lak{e, posekav{i ga po nozi, povredio Lazara L. (19), obojica iz Vrdnika, uhap{en je i priveden sudiji za maloletnike Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

Maloletniku je posle saslu{awa sudija odredio pritvor do 30 dana.

Maloletni S. P. je, kako se osnovano sumwa, po~inio dva krivi~na dela – ubistvo u poku{aju i nano{ewe lakih telesnih povreda.

Rawavawe Milo{a A. i povre|ivawe Lazara L. dogodilo se ispred diskoteke „Manija“, a prethodno je grupa mladi}a iz Sremske Mitrovice, u kojoj je bio i S. P., po~ela u diskoteci da se prska pivom, posle ~ega je usledila

sva|a, a onda je S. P. pozvao Milo{a A. napoqe. ^im su iza{li iz diskoteke, u rukama S. P. se na{ao no`, kojim je, kako se osnovano sumwa, Milo{a A. ranio u stomak.

Posle ovog ~ina, maloletni S. P. je pobegao, a Milo{ A. prevezen u Op{tu bolnicu u Sremskoj Mitrovici, gde je operisan i ju~e s Odeqewa intenzivne nege preba~en na hirurgiju, jer je wegovo zdravstveno stawe stabilno.

S. B.

U NOVOSADSKOM OKRU@NOM ZATVORU

Utopqenik na|en na mestu gde je nestao pod vodom

Foto: B. Lu~i}

DAN NAKON NESTANKA U DUNAVU

Ronioci prona{li le{ mladi}a Ronioci @andarmerije prona{li su ju~e oko 11 ~asova u Dunavu kod Ribarskog ostrva telo utopqenog Marka Divkovi}a (1991) iz Novog Sada, koji se prethodnog dana oko 16 sati utopio na o~igled svojih drugara i brata koji su s wim bili na divqoj pla`i. Mladi} je prona|en gotovo zakopan u pesku na mestu

gde je nestao pod povr{inom vode, pa se pretpostavqa da ga je usisao jak vir.

Kako smo nezvani~no saznali, Marko nije bio dobar pliva~, a prvo se igrao loptom s dru{tvom u pli}aku, a onda je oti{ao u dubqu vodu i veoma brzo nestao.

M. V.

UHAP[EN ZBOG PROVALA

Tre}a – nesre}a Policija je nakon pravovremene dojave gra|ana uhvatila Muharema M. (1978) dok je poku{avao da obije stan jednog Novosa|anina, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Osumwi~eni se tereti da je u posledwoj sedmici provalio i opqa~kao jo{ dva stana u Novom Sadu i protiv wega sledi odgovaraju}a krivi~na prijava.

M. V.

Opet {trajk pritvorenika zbog suda Oko 75 pritvorenika u novosadskom Okru`nom zatvoru na Klisi ju~e ujutro je otpo~elo {trajk gla|u, nezdovoqno a`urno{}u Suda, potvdili su „Dnevniku“ ju~e u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija u Ministarstvu pravde.

Kako su na{oj redakciji javili ~itaoci, re~ je o protestu oko 100 pritvorenika, kakav je bio organizovan pre skoro dva meseca kada su okrivqeni u pritvoru poku{ali da uka`u na probleme zbog sporog zakazivawa su|ewa i nea`urnosti suda, ali, kako se tvrdi u dopisu, tada osim obe}awa ni{ta nije ura|eno. „Ovog puta re{eni su da istraju, svesni da }e time ugroziti svoje zdravqe“, navodi se u ju~era{wem obave{tewu na{oj redakciji uz potpis „Zabrinuta rodbina“.

Kako smo saznali u Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija, ne-

ki od pritvorenika ipak su ju~e uzeli ru~ak, a u Okru`nom zatvoru saznajemo da je sve pod kontrolom i mirno, te da su pritvorenici u svojim sobama. Osobe koje {trajkuju gla|u posetila je ju~e predsednica Vi{eg suda u Novom Sadu Zora Jamu{akov, a wen dolazak se u toj ustanovi o~ekuje i da-

STARAC OPQA^KAN U SVOJOJ KU]I U SREMSKOJ MITROVICI

Prebili doma}ina za 50 evra Zbog te{kog razbojni{tva po~iwenog nad D. B. (73) iz Sremske Mitrovice, policija je li{ila slobode Milana N. (32) i predala ga istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor do 30 dana,

dok se za drugim akterom ovog razbojni{tva traga.

Tako|e, zbog osnovane sumwe da je pomagala u ovom razbojni{tvu policija je protiv Sowe S. (25) iz Sremske Mitrovice podnela krivi~nu prijavu Vi{em javnom tu`ila{tvu u

JO[ NEPOZNATO DA LI U SRBIJI POSTOJI NOVA MASOVNA GROBNICA

^ekaju se rezultati iz Ra{ke Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veqko Odalovi} izjavio je ju~e da jo{ nema rezultata na osnovu kojih bi se mogao doneti sud o tome da li na podru~ju Ra{ke postoje masovne grobnice u kojima su pokopani le{evi Albanaca s Kosova.

Odalovi} je, na konferenciji Udru`ewa porodica kidnapova-

Po wegovim re~ima, ispitivawu terena su prisustvovali predstavnici Radne grupe iz Pri{tine, Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, Me|unarodne komisije za nestala lica, Euleksa i doma}ih dr`avnih organa.

Kada je re~ o potrazi za posmrtnim ostacima Srba ubijenih tokom sukoba na Kosovu i Metohiji i po dolasku me|unarodne uprave

Uzimawe uzoraka zemqi{ta na spornom terenu

nih i nestalih lica s KiM, rekao da se o~ekuje izve{taj pravosudnih organa koji }e rezultate saop{titi ~im ih dobiju s Rudarskog fakulteta koji analizira strukturu tla, odnosno da li u wemu ima organskih materija. On je istakao da je provera ra|ena pre deset dana na ~itavom spornom prostoru i da su tom prilikom uzeti uzorci tla na 11 lokacija.

u Pokrajinu, Odalovi} je naveo da je srpska strana predala zahtev za ispitivawe postojawa potencijalne grobnice u okolini Suve Reke i da o~ekuje odgovor kada }e po~eti provera lokacije. [to se ti~e Bela}evca, on je izrazio o~ekivawe da }e do kraja ovog i po~etkom slede}eg meseca po~eti nova iskopavawa na toj lokaciji, koja su prekinuta zbog velikih odrona.

(Tanjug)

Sremskoj Mitrovici. Po saop{tewu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, Milan N. i za sada nepoznati mu{karac upali su u ku}u D. B., brutalno ga pretukli i naneli mu te{ku telesnu povredu oka, a onda ispreturali sve u ku}i i

odneli 50 evra, koliko je starac imao novca, i mobilni telefon.

Te{ko povre|enom D. B. ukazana je lekarska pomo} u Klini~kom centru u Novom Sadu, gde je zadr`an na le~ewu.

S. B.

USTAVNI SUD ODBIO @ALBU GORANA KQAJEVI]A

Pritvor po zakonu

– Ustavni sud Srbije odbio je ustavnu `albu biv{eg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kqajevi}a, optu`enog u aferi „ste~ajna mafija“ kao neosnovanu – rekla je ju~e Tanjugu portparolka suda Marija Petri}.

Odluka suda doneta je na sednici 14. jula, a kako je rekla Marija Petri}, Kqajevi} se `alio na „re{ewa Okru`nog suda u Beogradu – Posebnog odeqewa za borbu protiv organizovanog kriminala od 26. februara 2008. i na re{ewe Vrhovnog suda Srbije od 19. aprila iste godine“.

– Kqajevi} se `alio i „protiv radwi zadr`avawa u pritvoru bez pravnog osnova, nakon proteka zakonskog roka“ i da mu je „povre|eno pravo na pravi~no su|ewe“ – rekla je ona.

Kako prenose pojedini {tampani mediji, Kqajevi} je u ustavnoj `albi tvrdio da su ga Specijalni sud i biv{i Vrhovni sud Srbije dr`ali u pritvoru bez pravnog osnova, kada je pro{ao rok u kojem je Okru`ni sud u Beogradu bio du`an da ispita da li i daqe postoje razlozi da on ostane u pritvoru.

Kqajevi} je u `albi tvrdio da je dr`ava razli~ito postupala prema wemu u odnosu na ostale gra|ane, zbog funkcije koju je obavqao, ali i da wegovo li{ewe slobode nije obavqeno po zakonu.

On je naveo i da mu je u pritvorskim uslovima bilo nemogu}e da priprema odbranu koja je, zajedno s dokazima koji su prikupqeni i brojnom pravnom i ekonomskom literaturom, imala vi{e od 50.000 stranica materijala, zatim

nedostatak prostora, ve}i broj pritvorenika u maloj }eliji.

Kqajevi} je optu`nicom specijalnog tu`ioca ozna~en kao organizator grupe optu`ene za organizovani kriminal i korupciju u privredi, poznate kao „ste~ajna mafija“. Grupa se optu`nicom tereti da je od po~etka 2003. godine do 12. aprila 2006. izvr{ila vi{e krivi~nih dela zloupotrebe slu-

nas, tako|e nezvani~no sazanajemo.

Podsetimo, 22. maja ove godine bio je organizovan protest pritvorenika u ovom zatvoru, ali je posle pregovora on okon~an. Prostrujala je tada vest da tom prilikom nije bilo povre|enih, ali da je ipak jednom stra`aru stavqen

no` pod grlo. Ovo kasnije nije zvani~no potvr|eno. Tada su vo|eni intenzivni pregovori predstavnika Vi{eg i Apelacionog suda u Novom Sadu i delegacije pritvorenika do kasno u no}, a sve je zavr{eno mirno, dok su oko zidina zatvora na Klisi prime}ene poja~ane policijske snage s dugim cevima.

Posle svega je savetnica za odnose s medijima Uprave za izvr{ewe zavodskih sankcija Zorana Vu}i}evi} naglasila da se pritvorenici ni u jednom trenutku nisu `alili na rad uprave zatvora, da nije bilo nasiqa i da je razgovor bio civilizovan. Ona je, tako|e, napomenula da su pritvorenici dobili obe}awe da }e, posle malog zastoja, slu~ajevi biti re{avani br`e, i kazala da su se oni posle pregovora zadovoqni vratili u sobe.

M. V.

ORU@ANA PQA^KA PO[TE U NOVOM SADU

Maskirana trojka otela po{tanski yak Trojica nepoznatih razbojnika naoru`anih pi{toqima i pu{kom - krate`om i maskirani fantomkama ju~e ujutro oko 7.40 sati oteli su od slu`benika po{tanski xak s vrednosnim pismima i obveznicama u carinskom delu Centralne po{te kod Limanske pijace u Novom Sadu. Po-

vre|enih nema. Ju~e posle podne jo{ policiji nije bila dostavqena precizna vrednost ukradene po{iqke, saznajemo nezvani~no.

Priapdnici MUP -a su obavili uvi|aj, a danas o~ekujemo zvani~no saop{tewe o doga|aju.

M. V.

OBIJAWEM U[AO U DVA KRIVI^NA DELA

[rafcigerom po krune Novosa|anina Miroslava C. (1979) policija je uhvatila pod sumwom da je neposredno pre toga {rafcigerom razbio staklo na „hondi“ sa stranim registarskim oznakama iz koje je uzeo nov~anik s izvesnom svotom {vedskih kruna.

Neposredno po izlasku iz automobila kod osumwi~enog je prona|eno i 13,3 grama supstanci za koje se osnovano pretpostavqa da su heroin i amfetamin. Protiv Miroslava }e biti podneta krivi~na prijava za te{ku kra|u i neovla{}enu proizvodwu i promet narkotika, saop{tava novosadska policija.

M. V.

POKU[AJ UBISTVA U SUBOTICI

No`em na brata Suboti~ka policija li{ila je slobode ^abu B. (33) iz Subotice zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva u poku{aju. Osumwi~eni se tereti da je, nakon konzumirawa ve}e koli~ine alkohola i kra}e sva|e, no`em nasrnuo na brata Roberta B. (45).

Robert B. je zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot i zbrinut je u Op{toj bolnici u Subotici, a ^aba B. je saslu{an i uz krivi~nu prijavu bi}e priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici, navodi se u saop{tewu suboti~ke policije.

A. A.

U BLIZINI GRANI^NOG PRELAZA SOT, KOD [IDA Goran Kqajevi}

`benog polo`aja, primawa i davawa mita i kr{ewa zakona od strane sudije.

U optu`nici nije precizirana materijalna {teta koju je ta grupa svojim delovawem pri~inila dr`avi i gra|anima, ali u Tu`ila{tvu procewuju da se radi o iznosu od 30 do 50 miliona evra.

Me|u optu`enima su i beogradski advokat Nemawa Jolovi}, biv{i direktor Kreditno-eksportne banke Sekula Pijev~evi}, vlasnik „Eko-produkta“ Milinko Bra{wevi}, kao i biv{a direktorka „Po{tanke {tedionice“ Jelica @ivkovi}.

Majka poginula, deca nepovre|ena

U neposrednoj blizini grani~nog prelaza Sot u nedequ se dogodila te{ka saobra}ajna nesre}a, kada je Zlata A. (57) iz Ba~ke Palanke vozilom „reno tvingo“ naletela na Vlatku K. (37) iz [ida i nanela joj te{ke telesne povrede, od kojih je preminula u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

U trenutku ove te{ke saobra}ajne nesre}e s pokojnom Vlatkom K. bilo je i weno troje maloletne dece – od pet, 12 i 15 godina. Sre}om, deca su pro{la bez povreda.

Voza~ „renoa tvingo“ Zlata A. zadr`ana je u policiji, a nakon toga bi}e predata istra`nom sudiji Osnovnog suda, zbog osnovane sumwe da je izvr{ila te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti saobra}aja, dodaje se u saop{tewu.

S. B.

REPORTA@E

utorak20.jul2010.

c m y

14

DNEVNIK

OTKAD JE UBIJEN BEGEJ, ZREWANINCE SAHARSKIH VRU]INA SPASAVAJU SAMO VE[TA^KO JEZERO I PESKARA

Maturanti dopingovani pivom ska~u s mosta Skakawem s Malog mosta i br~kawem u jezeru kraj Kulturnog centra, razdragani, i neretko pivom dopingovani maturanti, nekako uvek najave po~etak kupali{ne sezone u zrewaninskoj varo{i. Zatim se, kroz nekoliko dana, zajedno s ostalim sugra|anima presele na ovda{wa letovali{ta – Peskaru i izleti{te na Tisi. Najpopularnije gradsko kupali{te, od miqa ve} prozvano banatskom Kopakabanom, Peskara je i ovog leta okupila ogroman broj kupa~a koji spas od saharskih vru}ina tu tra`e.

vode zapute se podaqe, na Tisu. Me|utim, ove godine, usled oblnih padavina i izlivawa reke, obala je poplavqena i nije ure|ena na vreme.

A samo se}awa najstarijih varo{ana i izbledele fotografije svedo~e o tome kako se nekada rashla|ivalo tokom letwih pripeka. Grad je ranije `iveo na Begeju. Kupali{ta na ovom mirnom i ~istom vodotoku bila su kultna mesta, tako da se na reci odvijao ~itav jedan sportski i dru{tveni `ivot. Od toga je danas ostalo samo maturantsko kupawe svr{enih sredwo{kola-

|eno kupali{te i plivali{te bilo [tajgerfald, kasnije poznato od imenom Fi{er. Tu se dolazilo na rashla|ivawe, a radila je i {kola plivawa za

bilo takmi~arsko, iz jednostavnog razloga jer se do sredine Begeja moglo hodati, a da voda nije prelazila visinu grudi pliva~a. Dno be{e pe-

da je ure|en Brankovan, koji se i najdu`e zadr`ao u se}awu stanovnika Zrewanina. @ivot na mirnoj i ure|enoj reci inicirao je mnoge sportove, ~iji su glavni akteri bili mladi}i koji su se {kolovali u velikim gradovima poput Be~a, Pe{te i Praga. Za vreme letwih ferija donosili su u domicilni Be~kerek neku od igara koja je tada bila popularna po sredwoevropskim prestonicama.

Prvo sportsko dru{tvo u Velikom Be~kereku bio je Vesla~ki klub “Torntal”, osnovan 1886, da bi od 1935, kada je

ca u Velikom Be~kereku odr`ana je 26. avgusta 1906. na kupali{tu [tajgervalda, a po~etkom 20. veka osnovan je jo{ jedan vesla~ku klub “[iraq”, sme{ten na mestu {piritane [virtlih.

Na`alost, wegova akivnost se ugasila ve} posle nekoliko godina.

Po mnogim hroni~arima, najja~e i najagilnije sportsko dru{tvo pre Prvog svetskog rata bilo je Torontalski atletski klub koji je 1894. osnovao prosvetiteq dr Erne Vincehidi. Klub je gajio ma~evala~ki, lakoatletski i,

Ponekom treba pomo} da iza|e na obalu

najmla|e. Kod @elezni~kog mosta bilo je kupali{te Berbersko, s predivnom peskovitom pla`om, a kasnije je ure|eno i ono kod stare klanice.

Voleli su `iteqi me|uratnog Velikog Be~kereka znamenito Berberskovo kupali{te, mada tamo nisu mogli plivati, ve} se samo {etati – sve do sredine Begeja voda je dopirala jedva do grudi pliva~a

Banatska Kopakabana nudi besplatno letovawe

Za razliku od novosadskog [tranda, za koje se tra`e i pla}ene ulaznice, Zrewaninci mogu potpuno besplatno letovati na Peskari. Dodu{e, nije isto plivati u Dunavu i ve{ta~ki stvorenom jezeru, al’ i nema se ba{ nekog posebnog izbora. Qubiteqi re~ne

skovito, i sve do {ezdesetih godina minulog veka Berbersko je bilo mali raj na zemqi.

Starog mosta vi{e nema, a Begej je odavno mrtva reka.

ca i bajata i jalova najava mesnih ~elnika da }e u neposrednoj blizini gradskog jezera, nastalog presecawem Begeja, biti izgra|eno jedno od najmodernijih kupali{ta. Umesto toga, me{tani su dobili baru.

Ka`u da je u nekada{wem Velikom Be~kereku prvo ure-

Na tom mestu je znameniti Be~kere~anin \oka Berberski sagradio pe{a~ki most i skratio put radnicima koji su radili na drugoj strani grada.

Uz sam most bile su kabine za presvla~ewe i ~uvawe ode}e.

Ina~e, Berberskovo kupali{te, za razliku od drugih, nije

Posle Berberskovog, ure|ivana su mawa kupali{ta, gde su dolazila deca s roditeqima i na kojima su mnogi mali{ani nau~ili da se snalaze u vodi. Jedno od takvih je kod Pra{ak Tibota, najpoznatijeg cve}ara u gradu, pa posle ne{to mawe kod Gimnazije, a on-

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

ad treba ne{to ~vrsto vezati, yak, odvaqenu lev~u ili se dobro opasati preko jankela, najboqe je par~e manile udvostru~iti i stegnuti na mrtvi ~vor ili petqu. Mo`e i na {eput, dr`a}e.

Manila je vrsta kanapa, zdravo jakog i izdr`qivog, istina malo dlakavog i o{trog, ali nekad nezamewivog za mnoge seoske, a naro~ito sala{ke, potrebe. Ime joj je po glavnom gradu Indonezije, odakle je osvojila svet. Pravi se od vlakana lista abake, neke vrste palme. Sirovina daje tako duga~ke i jake niti da se manila mo`e upredati jednostruko, zna~i jeftino, jednostavno kao {to se prede vuna. Od manile se prave tawi i debqi konopci, oprema za stoku, ribarske mre`e, yakovi, torbe, podne obloge, tepisi, ~ak i name{taj. Otporna je na vodu, so, razne te~nosti i truli veoma polako, mada je organskog porekla, razla`u je vremenom bakterija, a jedu i mi{evi.

Ja~a je od svih kanapa, a jedina mana joj je {to se skupqa od vode. Kad se osu{i, ne mo`e joj ~vorove odre{iti ni Bog otac i zato se kod finijih radova manila prvo kvasi, potom su{i pa tek onda plete. Nije isto {to i sisal vezivo, koje se dobija od agave zvane sisalana i poti~e iz Brazila.

Manila je krenula u svet kad su `ito po~ele da kose tzv. samoveza~ice, te{ke ma{ine, vu~ene od ~etiri kowa, koje su imale po ~etiri bela krila od drveta, ne{to kao velike grabqe, {to se okre}u, di`u i spu{taju do ispod vla}a. Tim drvenim rukama se `ito u jednakim porcijama slagalo na mali sto~i} dok ga je {etaju}a kosa sekla desetak centimetara iznad zemqe. Takve snopove (dosta

Manila mawe od ru~nih) je neki patent opasivao manilom, vezivao i bacao gotove iz ma{ine. Manila je stajala i okretala se nataknuta na jedan ko~i} kraj budu}ih snopova. Takvo klup~e manile, specijalno namotano da se para iznutra, da izgleda kao kalem bez kalema, mo`e se i sad kupiti u Novom Sadu – radwa “Kudeqa i lan”, u Futo{koj ulici, prekoputa pijace, u dvori-

{tu. Veliko je i te{ko (~ak ~etiri kila), kao nekad i nije nimalo jeftino. Manilom se kasnije vezivala i bala, opet automatski, ma{inski, kod ko{we sena, ili sakupqawa slame ostavqene iz kombajna. Sad se to sve radi kanapom od plastike, najlona, koji neko tako|e zove manilom.

U radnim prostorijama pravih doma}ina mora da bude esker na zidu i na wemu ne{to uzica od manile. Ne zna{ kad }e zatrebati. I kome. Pri~a se da je jedared neko i{ao u mlinu s desetak yakova `ita. Bio je

malo mamuran pa nije stigao da svojeru~no ve`e sve yakove, ve} mu je jedan zavezala `ena. Kad se vratio, `estoko je izgrdio doma}icu (neki ka`u – i }u{io), a kasnije kom{ija objasnio: “I{ao sam u mlinu i ona je vezala jedan yak, ali tako lo{e da se do sela osam puta dre{io!” Boqe da je za krivca proglasio manilu, ona bi i to izdr`ala. Nekome je, recimo meni,

manila najva`nija kao (gotovo) najboqa za pravqewe {vigara.

Upletu se dve strune manile od oko 15 centimetara, ~vrsto, naj~vr{}e {to mo`e{, a ostavi se jo{ pet do {est centimetara kanapa da se ra{~e{qa u ki}anku. I gotov {vigar. Kad se nastavi na ~apov, kraj ko`nog kai{a, pa se bi~ zao{ija iznad glave i naglo trgne – {vigar probije zvu~ni zid, pukne u soni~noj eksploziji. Ide brzinom ve}om od jednog “maha”, ili 1.225 kilometara na sat.

Bi~ po~iwe dr{kom, najboqe od duda ili vi{we, dugom oko 40

cm, onda ide uzica kojom je spojen s dr`aqicom, tanka i jaka manila vezana osmicom, a za gvozdeni beo~ug. Na ma|arskom taj ~obanski, sviwarski, govedarski, ~iko{ki bi~ zovu karika{ o{tor, ili bi~ s karikom. S we ide telo bi~a, {estostruko ko`om ispleten, dug skoro metar, onda ~apov, pa na kraju – {vigar.

Tamo, na vrhu, kod karika, bi~ je ukra{en kalam}ovima, ko`nim kai{~i}ima, {to veselo landaraju dok se bi~em ma{e, a neko obesi i {arenu vunenu gombicu. [vigar se mewa kad se iskrza i skrati, sav siv i zelen od trave koju je sekao dok se (ne)stru~no u wega pucalo.

Vrsta bi~a koja mo`e imati {vigar, ali ne mora, je kamyija, tanko ise~ena ko`na vrpca, s nekoliko ~vorova na vrhu, a vezana (opet) manilom u formi osmice za – bi~aqe. Dakle, kamyija nije bi~, a ima bi~aqe.

Ta~nije, vitak, savitqiv prut od 150 do 170 cm. Kamyija ne treba da je du`a od polovine bi~aqice. Ovom napravom se {vi}ka iznad kowa, ne bi li se terali na kas. Vi|ao sam davno po va{arima paradno obu~ene Cigane kako {vi}kaju predivnim kamyijama – merkaju koliko su kowi pla{qivi i poslu{ni. [arene bi~aqe opletene nekim jakim koncem, fulom, ko~ija{i zadevaju u specijalne dr`a~e da vijore dok im se kowi be~e sokakom.

Iskusan ko~ija{ mo`e kamyijom ubiti obada, onu ogromnu opasnu muvu, na vratu kowa, a da mu ovaj bude zahvalan na usluzi a ne kivan zbog udarca.

Pavle Male{ev

Opasan let do peskovitog dna

gradska uprava odlu~ila da ime varo{i, u ~ast pokojnog kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a Oslobodioca, promeni u Petrovgrad, nosio ime “Triton”.

Pre Prvog svetskog rata ovaj klub imao je uspe{ne nastupe. Prva pliva~ka utakmi-

naravno, pliva~ki sport. A u wemu su najpoznatija imena bili Dene{ Ambrozi, \er| i Andrija [tefkovi}, pa Tibor Varadi, Milan i Goran Mandi}, Petar Drobac i mnogi drugi, koje su zabele`ili lokalni letopisci. @eqko Balaban

TRAPAVO DR@AWE ZA ZAKONSKI PLOT OTKRILO TAJNU ADRESU AZILA @RTAVA PORODI^NOG NASIQA

Sigurna ku}a otvorena i za somborske batina{e [ta ti je „istra`iva~ko novinarstvo“!? Godinama, jo{ od kad je iz somborske varo{ke vlasti i glasovitog „Fonda B-92“ najavilo izgradwu tzv. sigurne ku}e, gde bi bezbedno skloni{te pronalazile `rtve porodi~nog nasiqa, dakle supruge i sitna |eca balkanskih pustahija kojima mo`da treba ispit i dozvola da voze automobil, ali ne moraju da prolaze nikakvu proveru ukoliko im se povere qudski `ivoti, somborski novinarski esnaf se trudi da sazna lo-

leteh na insajdera gde sam mu se najmawe nadao. Pazare}i celer za tele}u ~orbicu na lokalnoj „Pijaci u lancima“ sa zaprepa{}ewem sam slu{ao tiradu tetkice za tezgom kako se jada mu{teriji, rmpaliji od dva metra, i svakom ko (ni)je hteo da je slu{a {to joj je celu ulicu razrovalo grade}i „onu ku}u za `enske pobeguqe“. Na pitawe otkud to zna, tetkica me pogledala kao sumasi{av{eg. „Bo`e, dete, pa pismena sam! Onolika tabla, pa da ne vidim“.

I polupismene piqarice znaju da B-92 i wegov fond ne zidaju vodovode i klozete krajputa{e po Srbiji, zemqi `estokih „o`ewen sam, al’ volim da bijem” delija kaciju „pomo}nog sredstva“ u borbi protiv batinawa u „doma}oj radinosti“. Kako se popularno ka`e, ba{ se ne{to odu`ila „realizacija projekta“, ali ukqu~eni u ovu, hvale vrednu, rabotu, dakle op{tinari i Centar za socijalni rad (kolege iz Fonda B-92 oba{ka) }utali su kao zaliveni.

Te{io sam se time da i ne moram ba{ sve da znam, uostalom, u cara Trajana su velike u{i, sli~no kao i u mene, pa bi mo`da nesvesno, trtqaju}i po birtijama, otkrio nekom prikrivenom kabadahiji gde da potra`i odbeglu nesre}nicu. Kad su me kolege iz Subotice prosvetlile i objasnile da ni oni nisu mogli prisustvovati otvarawu tamo{we „Sigurne ku}e“ upravo iz bezbednosnih razloga, no su samo dobili CD s fotkama koje su snimile superpoverqive persone, skroz sam se opustio.

Dakle, sve je pod kontrolom.

Umirene profesionalne savesti, sve sam „adaktirao“ dok ne na-

I stvarno, odem u negdawi kom{iluk, tamo se gradi ku}a i ispred we tabla gabarita dostojnog neimarskog podvi`ni{tva na Koridoru 10. Dodu{e, ne pi{e ba{ da je to budu}a „Sigurna ku}a“, ali svako ko je bar jednom gledao ili slu{ao B-92, zna da wegov fond ne zida vodovode i klozete krajputa{e po Srbiji, zemqi `estokih o`ewen-sam-al’-volim-da-bijem delija, koji sad imaju priliku, i pre sve~anog otvarawa da u miru ve`baju preskakawe zida, razbijawe i uskakawe kroz prozor, razvaqivawe ulaznih vrata nogom i sli~ne discipline. Svaka ~ast Zakonu o planirawu i gradwi, koji ka`e da tabla s imenom investitora, finansijera i ostalim generalijama mora stajati na svakom dun|erluku, ali bilo bi lepo kad bi se toga pridr`avali svi. Pogotovo kad zidaju zgradurine bez i jednog jedinog slu`benog papiri}a, pa bio on overen makar i krompirom.

M. Miqenovi}

DRU[TVO

DNEVNIK

INSTITUT ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE PONOVO NAPADNUT, SADA ZBOG „NEPRAVILNOG“ ZRA^EWA PACIJENATA

Hajka na Institut?

Afera oko dva velika onkolo{ka centra u Srbiji, Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu i Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, i daqe se ne smiruje. Svakodnevno se u medijima mo`e pro~itati neki nov podatak koji govori u prilog „zloupotrebama i pogre{nom le~ewu“ pacijenata, navode se „~iwenice“ koje, navodno, potkrepquju takve navode, a da li se radi o „rekla-kazala“ ili o istinitim podacima – javnosti i daqe ostaje nepoznato.

Ovih dana Institut za onkologiju Vojvodine na{ao se na novom udaru medija. „Stotine pacijenata nepravilno zra~eno“, „Umrli ~ekaju}i red na zra~ewe“, „Trgovali listama ~ekawa“... samo su neki od naslova tekstova koji navodno otkrivaju „istinu“ o de{avawima u ovoj ustanovi. Hajka na ovu ku}u nastavqa se tvrdwom da je stru~na komisija Me|unarodne agencije za atomsku energiju u svom izve{taju navela da samo 30 odsto pacijenata prima odgovaraju}u i pravovremenu radiolo{ku terapiju, dok se ostalim pacijentima, posle nedo-

Institut za onkologiju Vojvodine: zna~ajni iskoraci u dijagnostici

nije ta~no, ve} je grubo iskrivqeno pravo stawe – ka`e u telefonskom razgovoru za na{ list dr Strojan Primo`a. – Izve{taj sam predao Agenciji, a ona ih je

Dr Strojan Primo`a, ekspert Me|unarodne agencije za atomsku energiju: Ni{ta od navoda u va{im medijima nije istina i ne samo da nije ta~no, ve} je grubo iskrivqeno pravo stawe ***

Dr Atila ^engeri, pokrajinski skeretar za zdravstvo: Nemam informacije o tome da se na Institutu pacijenti nepravilno le~e ***

Prof. dr Marko Erak, upravnik Klinike za radiolo{ku terapiju: O~igledno se radi ili o nekom la`nom izve{taju na koji se pojedini novinari pozivaju, ili neko smi{qeno {iri la`i o na{oj ustanovi pustivo dugog vremena ~ekawa na terapiju zra~ewem od tri meseca, zra~e i zdravi organi.

Pomenuti izve{taj Me|unarodne agencije za atomsku energiju sa~inio je ekspert te agencije dr Strojan Primo`a, ina~e direktor radioterapije u Qubqani, koji je proletos obavio stru~ni nadzor u Institutu za onkologiju Vojvodine.

– Po ugovoru koji imam s Me|unarodnom agencijom za atomsku energiju nisam ovla{}en da dajem bilo kakve izjave o stru~nom nadzoru, ali mogu samo da ka`em da ni{ta od navoda u va{im medijima nije istina i ne samo da

dostavila va{em ministarstvu zdravqa, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i Institutu za onkologiju Vojvodine.

U razgovoru s pokrajinskim sekretarom za zdravstvo dr Atilom ^engerijem saznali smo da ni on nema informacije o tome da su na Institutu pacijenti nepravilno zra~eni. ^ak suprotno, svi pokazateqi i inspekcijski stru~ni nadzori sprovedeni u toj ustanovi od Ministarstva zdravqa govore u prilog kvalitetnom le~ewu pacijenata.

Navode u pojedinim medijima koji se odnose na izve{taj stru~ne komisije Me|unarodne agen-

cije za atomsku energiju negiraju i na Institutu: – O~igledno se radi ili o nekom la`nom izve{taju na koji se pojedini novinari pozivaju, ili neko smi{qeno {iri la`i o na{oj ustanovi – ka`e upravnik Klinike za radiolo{ku terapiju prof. dr Marko Erak. – Svi navodi u medijima o izve{taju Me|unarodne agencije za atomsku energiju su neta~ni jer u izve{taju koji je sa~iwen posle nadzora nad na{im radom ne da nije navedena nijedna ve}a gre{ka u radu, ve} je re~eno da u odnosu na

korak je nabavka aparata PETCT, pomo}u kojeg se mo`e raditi najnovija dijagnostika i pra}ewe malignih bolesti. Ovim aparatom je zaokru`ena dijagnostika malignih i drugih bolesti koje se le~e u ovoj ustanovi. U protekloj godini do{lo se do 70 procenta zra~ewa komformalnom terapijom kojom se obezbe|uje maksimalno zra~ewe tumora uz o~uvawe okolnog zdravog tkiva.

Uz pomo} Me|unarodne atomske agencije u Be~u nabavqen je sistem za planirawe radiolo{ke terapije. Me|utim, goru}i pro-

Naknada iz dr`avnog buyeta Naknada za porodi~ni sme{taj izdvaja se iz buxeta Republike Srbije. Mese~ni iznos propisuje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, a posledwa ispla}ena nadoknada bila je 13.000 dinara za jedno odraslo ili staro lice. Naknada za hraniteqa iznosila je nepunih 7.000 dinara. U okviru mese~nih sredstava, hraniteq dobija i 2.500 dinara kao „xeparac“ za staro lice.

(NE)VESELA SVAKODNEVICA

U obru~u qutih neprijateqa Op{te je poznata ~iwenica da ovaj narod ima mno{tvo neprijateqa; neki su to povremeno a drugi, oni najqu}i, uvek prete i hara~e. Dva najve}a od najve}ih pobili su vi{e qudi nego svi ratovi i krize zajedno. Na`alost, ne postoje spiskovi svih stradalih jer, kao i u ostalim rabotama, i u ovima se kasni i podaci se jo{ prikupqaju a, s druge strane, ni ono {to je ve} napravqeno ne sme se objaviti jer dr`ava ne}e da {iri paniku.

Ipak, svakome ko je spreman da stavi prst na ~elo i zamisli se jasno je da se radi o enormnom broj onih koji su stradali od Promaje i od ^isto}e. I, {to je najstra{nije, ova zla i daqe haraju a mi smo, k’o za inat, usred leta, kada ta dva prastara narodna tamaniteqa, koriste}i nepovoqne vremenske prilike, udru`ena, uzimaju najve}i danak. Evo kako ta zdru`ena, opaka zavera izgleda na sasvim obi~nom, svakodnevnom primeru…

Sunce zapeklo usred jula (kad mu vreme nije); podne je pro{lo a temperature je 35 u hladu, izvan senke mo`da jo{ deset stepeni vi{e. Nevoqni putnici pewu se u autobus. To je ~asna starina od svojih tridesetak leta (najmawe), rasklimanih sedi{ta, tako da putnik lako mo`e

stoje u prolazu izme|u sedi{ta.

Autobus kre}e i izlazi na otvoreni put, gde sunce bije bez milosti. Polako, pa sve br`e, neprijateqi po~iwu sprovo|ewe svog opakog plana. Najpre sve izgleda kako treba jer je ve}ina putnika ispo{tovala staru mudrost da se ne treba prati pre~esto po{to se time skida prirodni za{titni sloj s ko`e i telo otvara za svakojake klice i bole{tine. Zato se vaqa kupati jednom mese~no, kako su to radili na{i stari. Na-`alost, sada mnogi insistiraju na prawu pa su brojni qudi popustili u oprezu i peru se svake druge nedeqe, {to je ve} na ivici visokog rizika po zdravqe. Dakle, ti radini qudi ose}aju da vrelina iz wihovog tela, iz sedi{ta, iz vazduha, iz tela oko wih, tera znoj na ~elo, ispod pazuha, na le|a, izme|u nogu i po tabanima.

Nevoqnici, neko stoi~ki neko sede}ki, trpe muke koje su ih sna{le, ali sve ima svoje granice, vazduh se usijao i napunio aromama otopqenog {troka, masnih kosa, neoprane ode}e. Pitawe je trena kada }e neko slabiji popustiti. I, stvarno, evo je, ruka se iste`e da dohvati aluminijumsku kvakicu na prozor~etu, voqna da pusti malo povetarca da razbistri qutinu

da padne u krilo onome iza sebe (kao {to i wemu mo`e u krilo da prilegne sapatnik s predweg sedi{ta). Sre}om, te{ko da }e se bilo ko nasloniti kako prili~i jer bi ga tako znoj koji ve} curka niz le|a quto zapekao. Od sredstava za rashla|ivawe autobus ima male prozor~i}e (uvrh onih velikih, bo~nih) i dva poklopca na krovu; svi oni su uredno zatvoreni. Tu su, istini za voqu, i davno izbledele zavese pa se wihov uticaj jedva da mo`e osetiti. Ispod krova su dodatno montirani i nekakvi ventilatori. Majstori su se potrudili ali, kao {to ne uspavaju da nacentriraju hidrauliku koja zatvara vrata pa kondukter mora da joj pomogne i dovu~e vrata u le`i{te, tako se ni s ventilatorima nisu proslavili jer ovi duvaju vreli vazduh pun dizel-zadaha. Ali, {ta da se radi, biv{a dru{tvena firma ~eka da je neko kupi pa da gazda obnovi vozni park a do tada, sve ide po ustaqenoj, vi{edecenijskoj, rasklimanoj rutini.

Kako bilo da bilo, putnici, ve}inom zaposleni koji se s posla vra}aju ku}i, sedaju na slobodna mesta dok ih ima, a onda

koja {tipa nos i o~i. Ali, u odlu~noj sekundi (ma kakvoj sekundi, u desetinki, stotinki sekunde) prolama se glas razuma koji vi~e: „Zatvaraj prozor! ’O}e{ da nas ubije promaja?“ Prozvani, prokliwu}i svoju nemo} da odoli isku{ewu, snu`deno se spu{ta na sedi{te i uvla~i glavu me|u ramena. Ponosni glas razuma, u liku odre{ite, zabra|ene babe koja je videla i preko glave preturila sva{ta, zadovoqno cokne. Prozor je zatvoren, qudi spaseni.

Neprijateq je jak i pokvaren, slu`i se svakakvim sredstvima, ali sve dok ima trezvenih i budnih qudi – `ive}e ovaj narod.

Svakom dobronamernom gra|aninu-svedoku ove pobede jeste milo {to vekovne mudrosti i daqe va`e, ali poneki, pokajni~ki, u sebi priznaje da mu je `ao {to je {kolska godina zavr{ena pa u autobusu vi{e nema onih devoj~ica koje ne izlaze iz ku}e pre nego {to na sebe isprskaju pola dezodoransa. To je svakako nezdravo i nerazumno ali – lepo miri{e. Sre}om, ti slabi}i (koji mogu da se odreknu svega osim luksuza) u mawini su.

Ilija Baki}

Lai~ko interpretirawe stru~nog izve{taja Ministarstvo zdravqa demantuje navode Me|unarodne agencije za atomsku energiju o neadekvatnom le~ewu pacijenata u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. U saop{tewu se, kako prenosi B92, isti~e da izve{taj agencije ukazuje na odre|ene probleme, ali da je kvalitet radioterapijskih usluga u Institutu na nivou zemaqa u okru`ewu.

- Lai~ko interpretirawe stru~nog izve{taja Agencije iz marta 2010. ne odgovara istini i nepotrebno uznemirava javnost, a posebno pacijente le~ene radioterapijom - zakqu~uje se u sap{tewu Ministarstva zdravqa. mawak aparata i kadrova radimo odli~no.

Posledwih godina, i pored veliki ekonomskih problema koji vladaju i u dr`avi i u svetu, Institut za onkologiju Vojvodine napravio je nekoliko zna~ajnih iskoraka u dijagnostici i le~ewu bolesnika s rakom. Glavni is-

blemi su nabavka linearnog akceleratora i simulatora za precizno planirawe terapije zra~ewem. Nedostaju i kadrovi jer novi aparati i razli~iti postupci dijagnostike i le~ewa s kojima se krenuli nisu pra}eni i zapo{qavawem novih kadrova.

J. Barbuzan

Tra`e se hraniteqi za vreme{ne i nemo}ne U Centru za socijalni rad vele da je upravo zato va`no da se ubudu}e razvija porodi~ni sme{taj kao vid re{ewa za zbriwavawe onemo}alih osoba. Zvani~ni podaci kazuju da u ovom trenutku ima izme|u deset i dvadeset osoba kojima je potrebna ovakva vrsta pomo}i. Za sada je samo jedno odraslo lice u porodi~nom sme{taju u Zrewaninu, dok je jedna {ti}enica upu}ena u Suboticu.

– Porodi~ni sme{taj zna~i da odre|ena familija preuzme brigu o ovim licima i postane hraniteqska porodica, koja za takvu uslugu prima nadoknadu. Ovakav vid zbriwavawa mawe ko{ta a i mnogo je boqi za korisnika nego sme{tawe u dom jer obezbe|uje nastavak `ivota u uslovima sli~nim onima na koje je navikao – obja{wava direktorka zrewaninskog Centra za socijalni rad Vesna Stankov.

15

DEMANTI IZ MINISTARSTVA ZDRAVQA

NOVI PROJEKAT CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U ZREWANINU

Ne trebaju samo deci bez roditeqa hraniteqske porodice nego i starim osobama. Sve je vi{e vreme{nih qudi ostavqenih da brinu sami o sebi, {to ~esto nisu u mogu}nosti. Iz tog razloga je Centar za socijalni rad u Zrewaninu pokrenuo projekat porodi~nog sme{taja odraslih i starih, i pozvao sve zainteresovane familije da prihvate nemo}ne sugra|ane. Za ovu ideju Centar je od Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju dobio milion dinara i planirano je da ona bude realizovana u narednih jedanaest meseci.

Ranije su ostareli samci bivali sme{teni u gerontolo{ke centre. Ipak, kapaciteti u takvim ustanovama, naro~ito u Vojvodini, maksimalno su popuweni.

Uz to, sme{taj u stara~kim domovima je poprili~no skup pa mnogi i nisu u situaciji da ga plate.

utorak20.jul2010.

Digitalne u~ionice u {kolama Ko }e o wima preuzeti brigu?

Kampawa i animirawe potencijalnih hraniteqskih porodica je u toku. To }e biti i ispit za Zrewanince – koliko su humani i spremni da s nekim podele porodi~an `ivot. Pokazalo se i da nisu raspolo`eni da prihvate odrasla i stara lica s posebnim psihi~kim potrebama ili nedovoqno mentalno razvijenim sposobnostima. Po re~ima Vesne Stankov, za takve qude dosta te{ko se na|e ku}ni sme{taj.

– Hraniteqi mogu biti pojedinci, ali i osobe koje imaju sopstvene porodice. Mogu biti razli~itog nivoa obrazovawa i zanimawa. Potrebno je da se prijave na{em Centru, nakon ~ega stru~waci procewuju da li ispuwavaju li~ne i porodi~ne uslove za brigu o odraslim i starim osobama. Sledi, zatim, obuka za hraniteqstvo i, napokon, donosi se re{ewe o porodi~nom sme{taju – nagla{ava direktorka Centra. @. Balaban

Ministarstvo za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo pokrenulo je projekat „Digitalna {kola“, koji }e omogu}iti da vi{e od 1.100 osnovnih {kola u Srbiji budu opremqene savremenim ra~unarima, najavila je ministarka Jasna Mati}. Projekat podrazumeva opremawe jedne u~ionice u svakom {kolskom objektu, ili u vi{e objekata jedne {kole.

- Na{ plan jeste da i {kole koje su udaqene, i koje su u mawe naseqenim mestima i selima {irom Srbije, dobiju digitalne kabinete - poru~ila je ministarka.

Svaka u~ionica, u zavisnosti od veli~ine, dobi}e do 30 radnih mesta za u~enike, a za 40 najsiroma{nijih op{tina u Srbiji Ministarstvo }e pomo}i da se uvede struja i odgovaraju}e internet instalacije. [kole koje }e biti opremqene digitalnim kabinetima imaju obavezu da odrede nastavnika koji }e se, posle tehni~ke obuke, starati o funkcionisawu kabineta. Direktori {kola }e morati da izve{tavaju Ministarstvo o radu i aktivnostima digitalnih kabineta u svakom tromese~ju, a kabineti }e biti dostupni u~enicima {kole i u slobodno vreme, uz obavezno de`urstvo nastavnika.

utorak20.jul2010.

SPORT

UZ TRIJUMF VATERPOLISTA SRBIJE NA FINALNOM TURNIRU SVETSKE LIGE U NI[U

Na krilima publike Najboqi vaterpolo na svetu i ma, naglasiv{i da su postavili daqe se igra u Srbiji. To je pokanove standarde, a nije zaboravio zala i finalna utakmica devetog ni medije. izdawa Svetske lige odigrana - Pun pogodak je odluka da pred prepunim tribinama bazena Ni{ bude organizator, bilo je ^air u Ni{u izme|u Srbije i sjajno, neverovatno. Lak{e smo Crne Gore. Nakon veoma neizveuz publiku stigli do ciqa. Ovo sne, uzbudqive i izjedna~ene takmi~ewe ve} zaboravqamo i utakmice, koja je obilovala sjajokre}emo se slede}im. Te{ko je nim elementima, slavili su nadr`ati nivo igre tokom celog {i delfini posle boqeg izvo|eleta, predstoje nam Svetski kup u wa peteraca - 14:12 (u regularnom Oradei i najva`nije takmi~ewe delu susreta bilo je 10:10). Pokaovoga lete - Evropsko prvenstvo zali su na{i delfini kvalitet i u Zagrebu. Ciq nam je London, kada su Crnogrci ali ni jedno takmi~evodili s dva razlike we ne preska~emo. U (7:5), nisu se predaposledwih 10 godina Kona~an plasman vali i na{li su snaimali smo samo jedan 1. Srbija ge da se vrate u me~. kiks na Svetskom pr2. Crna Gora Uzbudqiv fini{ venstvu u Melburnu i 3. Hrvatska svetskih i evropto je tada predsta4. Australija skih prvaka na kraju vqeno kao stra{an 5. SAD su odlu~ili peterneuspeh. Posle izgu6. [panija ci, a junak je bio bqenog finala na 7. Kina na{ golman SloboEvropskom prvenstvu 8. Ju`na Afrika dan Soro, koji je odu Malagi od Crne Gobranio dva peterca. re bilo me je maltene Pri`eqkivali su mnogi ova dva sramota {to sam igrao, jer smo tima u finalu i `eqa im se ispudo~ekani veoma lo{e. Pitam se nila. Nekada{wi reprezentasamo u kom to sportu (osim u vativni drugovi, koji su 2005. i terpolu) Srbija mo`e da bude 2006. zajedno osvajali trofej stalno u vrhu i osvaja medaqe.

Svetske lige, sada su bili rivaAndrija Prlainovi} je rekao li. No, iako je utakmica obiloda su se on i saigra~i u Ni{u osevala iskqu~ewima, sve je prote}ali kao kod ku}e. klo u fer i korektnoj igri, a na - Imali smo veoma te`ak put, kraju je slavila psiholo{ki ja~a ~etiri jaka trijumfa. Svi smo zaSrbija, kojoj je ovo tre}i po redu dovoqni, jer nam je drago da smo trofej Svetske lige (2007, 2008, slavili pred sjajnom publikom.

2010). Pro{le godine CrnogorFilip Filipovi} je rekao da ci su u Podgorici trijumfovali, }e Ni{ pamtiti celog `ivota. a sada su Srbi zaslu`eno preuze- Grad i publika su bili fenoli trofej. menalni. Hvala organizaciji, ^istu desetku za navijawe i hvala qudima, neverovatno je ovo organizaciju zaslu`uju i Ni{li{to smo uradili. je. Pokazali su se kao odli~ni Srpski vaterpolo tim stalno doma}ini, a priznawe su im odase suo~ava sa nekim problemima. le sve reprezentacije. Selektor Bilo ih je i pred ovaj turnir, u na{eg tima Dejan Udovi~i} izjajednom trenutku nisu imali gde vio je da je zadovoqan zbog osvajada treniraju, ali opet su prvi. wa trofeja i naglasio da mu je Neverovatno. Jednostavno vaterdrago {to su wegovi igra~i popolo je u Srbiji fenomen, kao i kazli znawe, motiv i `equ za poreprezentacija. U zemqi koja nebedom. ma more i bazene stanuju svetski Kapiten Vawa Udovi~i} zaprvaci i pobednici Svetske lihvalio je Ni{u i organizatorige.

G. Malenovi}

c m y

16

DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

SPORT

utorak20.jul2010.

17

RADI[A ILI] GOLMAN PARTIZANA

Druga pri~a u Jerevanu Fudbaleri Vojvodine pred trening na Tari

VOJVODINA SE PRIPREMA NA TARI

Kesi} povre|en, stigao i Trajkovi} Fudbaleri Vojvodine pripremaju se na Tari, a za kratko vreme koje su proveli na na{oj planinskoj lepotici odigrali su ve} jedan pripremni duel s Mlado{}u iz Lu~ana (2:0). Trener Milinkovi} ima razloga za zadovoqstvo, jer wegovi puleni veoma dobro podnose napore u tre}oj nedeqi priprema, trenira se dva puta dnevno, ujutru kombinovano tr~awelopta, a ve~erwi treninzi su samo s loptom.

Vreme i uslovi na Tari su idealni, ali javili su se prvi problemi za crveno-bele. Po-

vredio se golman Aleksandar Kesi} (stradalo je rame, ali posle pregleda ustanovqeno je da nema te`e povrede), pa se ve} vratio u Novi Sad, a zamenio ga je Damir Drini}. Branislav Trajkovi} jo{ nije potpisao ugovor s Vojvodinom, mada se o tome pri~a ve} du`e vreme, ali se prikqu~io pripremama novosadskog superliga{a.

Za dvonedeqne pripreme na Tari Vojvodina }e odigrati jo{ tri me~a, sutra je protivnik Radnik iz Bijeqine, pa crnogorski OFK Bar, a za dan povratka (23. jul) protivnik jo{ nije poznat.

M. R.

Rusi pritiskaju Krasi}a Predsednik CSKA ube|uje Milo{a Krasi}a da prihvati ponudu Man~ester sitija. Rusi ne `ele da propuste priliku da dobro zarade.

Prvi ~ovek Moskovqana Jevgenij Giner ka`e da gra|ani nu-

Milo{ Krasi}

de veliki novac za srpskog reprezentativca.

- Englezi su spremni da plate puno novca, mnogo vi{e od drugih klubova koji su zainteresovani za Krasi}a. Ali sve zavisi od ~iwenice da Krasi} ne `eli u Englesku ako postoje ponude iz Italije ili [panije.

Sam fudbaler je u vi{e navrata rekao da `eli u Juventus.

- Ni{ta jo{ nije odlu~eno, ali sawam da igram u Italiji. Moje srce pripada Juventusu, gde `elim da nastavim svoju karijeru.

On je tako|e objasnio za{to ne `eli u Siti - ^uo sam za interesovawe Man~ester sitija, ali uz sve po{tovawe Roberta Man}inija i engleskog kluba, vi{e bih voleo da karijeru nastavim u Torinu. Ne `elim nikoga da uvredim niti da umawim vrednost Man~ester sitija i Premijer lige, jer jednostavno moja `eqa je da igram u Italiji.

Radi{a Ili} uveren da }e Partizan eliminisati {ampiona Jermenije. Golman Crno-belih ipak poziva na oprez.

Radi{a Ili} priznaje da je bilo dosta gre{aka na prvoj utakmici ali veruje da ih igra~i Partizana ne}e ponoviti u Jerevanu.

- Imamo odli~an rezultat i ako u revan{u odigramo koncentrisano kao i na prvom me~u, ne vidim razlog da ne pro|emo u naredno kolo. U Beogradu smo pokazali da smo kvalitetniji. Naravno, bilo je i tada nekih gre{aka, ali to nam je bio prvi me~ i ne verujem da }emo ih ponoviti u Jerevanu. Pjunik nije tako lo{a ekipa kako je to izgledalo u Humskoj, ve} im mi na{om ofanzivom nismo dozvolili da se razmahnu. Ipak o~ekujem druga~iji tok susreta u sredu, ali i jo{ jednu na{u pobedu.

U taboru Crno-belih su analizirali igru protivnika do tan~ina pa ih ni{ta ne mo`e iznenaditi u Jerevanu.

- Znali smo da im je igra u defanzivi ne{to slabija ta~ka i da }e igrati na kontranapade.

Radi{a Ili}

Oni, uostalom, tako igraju i u doma}em prvenstvu. Ja~i deo tima su im ofanzivni igra~i i zato treba da se pri~uvamo, da svedemo broj gre{aka na minimum i

Iliev se vra}a u Partizan Nekada{wi fudbaler Partizana Ivica Iliev vrati}e se u tim iz Humske. Iliev se trenutno nalazi u Beogradu, a narednih dana trebalo bi da se dogovori sa predsednikom crno-belih Draganom \uri}em u vezi povratka u ekipu. On }e u Partizan do}i kao slobodan igra~, jer mu je istekao ugovor sa izraelskim Makabijem iz Tel Aviva. Ivica Iliev }e biti veliko poja~awe Partizana kada je u pitawu napad tima, jer trenutno za mesto {pica konkuri{u samo Kleo, Milo{ Bogunovi} i Marko [}epovi}.

Ivica Iliev je ponikao u Partizanu, a 2004. godine je oti{ao u inostranstvo, gde je u narednih {est sezona nosio dresove Mesine, \enove, PAOK-a, Kotbusa i Makabija. Postigao je jedan od najva`nijih golova u skorijoj istoriji Partizana, kada je na revan{u kvalifikacija za Ligu {ampiona protiv Wukasla u sezoni 2003/04. zatresao mre`u [aja Givena na „Sent Xejms parku“ (1:0), a nakon toga su crno-beli izborili istorijski plasman u Ligu {ampiona posle boqeg izvo|ewa penala. Iz te generacije igra~a, u Partizanu je danas samo jo{ Sa{a Ili}.

da na po~etku utakmice ne dozvolimo da nam se desi neprijatno iznena|ewe. Bez obzira na lepu prednost, mi u Partizanu smo svesni da smo odradili pola

Petrovi} sada bli`i Vest Hemu Vezni fudbaler Partizana i reprezentativac Srbije Radosav Petrovi} sve je bli`i prelasku u londonski Vest Heme na ~ijem dovo|ewu sve vi{e insistira novi menaxer „~ekicara“ Avram Grant. Navodno, predstavnici Vest Hema su ve} zapo~eli proceduru na Ostrvu da se Petrovi}u obezbedi radna dozvola, po{to igra~ nije ispunio neophodnu kvotu, preciznije, u posledwe dve godine nije odigrao tri ~etvrtine utakmica za reprezentaciju, {to je minimum da bi se nekom igra~u bez problema izdala radna dozvola u Velikoj Britaniji.

DOSTANI] ZNA TIM KOJI ]E IGRATI PROTIV SLOVANA

Bogdanovi} ili Savio Veliki broj prijateqskih utakmica koje je Zvezda odigrala u dva leto{wa boravka u Pohorju, kao i povratak biv{eg kapitena Dejana Milovanovi}a, nagove{tavaju da }e crvenobeli u narednoj sezoni naj~e{}e igrati u formaciji 4-4-2.

U toj postavci, Dostani} ima najve}u dilemu oko toga ko bi trebalo da bude prvi izbor na poziciji defanzivnog veziste.

Bogdanovi}, koji je igrao u paru sa Milovanovi}em, ali...

- Smatram da ve} imamo jasnu sliku o mogu}nostima ekipe po~eo je Dostani} pri~u sa priprema u Sloveniji.

Pored zadweg veznog, Dostani} se dvoumi i oko toga ko bi trebalo da igra na poziciji levog krila. U fini{u pro{log prvenstva, trener Zvezde govorio je da igra~ takve tehnike

Trifunovi}. On napreduje iz treninga u trening. Sada imamo ono {to nam je ranije nedostajalo, a to je raznovrsnost - raduje Dostani}a ~iwenica da naredne sezone ne}e zavisiti od jednog igra~a ni na kojoj poziciji.

Isto je i na drugom boku, gde prednost svakako ima Koroman, ali gde se name}u Darko Lazovi} i Marko Ve{ovi}. Ovaj drugi, tako|e je impresionirao Dostani}a.

NOVI SAD U TRE]OJ NEDEQI RADA

Powevi} i Radivojevi} u jatu Fudbaleri Novog Sada odradili su dve nedeqe bazi~nih priprema i odigrali dve utakmice u kojima su `uti zabele`ili pobede nad vojvo|anskim liga{ima Jugovi}em (3:1) i Indeksom (7:0). [ansu su dobili svi igra~i a kako je novi trener obe}ao u hodu se kristali{e i igra~ki kadar, na koji }e se ra~unati u novoj sezoni.

- Na pravom smo putu da predvi|eno uspe{no uradimo. Igra~i izdr`avaju i ispuwavaju sve obaveze i sigurno }e im nakon zavr{etka ovog ciklusa biti puno lak{e. Sagledali smo potencijale igra~a. U dogovoru sa Upravom i ambicijama kluba re{ili smo da To{kov, Radulovi}, Zori}, ]ali}, potra`e drugi klub , kao ni golmani Koprivica i Vojisavqevi}. To isto se odnosi i na mla|e igra~e iz na{eg pogona, koji }e biti ustupqeni drugim klubovima na kalewe. Boqe je za wih da redovno igraju nego da im propadne polusezona. Prati}emo wihove igre, jer ni za jednog vrata kluba nisu zatvorena - poja{wava trener Zoran Govedarica. - U fazi je dogovora dolazak dva-tri kvalitetna igra~a, koji bi uz novajlije Jovanovi}a (Vojvodina), ^ekovi}a (Slo-

va~ka), Torbice (Mladost BP), Akoa (Proleter), Jakovqevi}a (Mladost, Apatin), Raki}a (Veternik), Ogwenovi}a (Radni~ki, Sutjeska), bila prava poja~awa.

Sa nama treniraju i Mili}, Dejan Powevi} (Sloga) i Jovan Radivojevi} igra~ Rada koji je sa uspehom nekada nosio dres `utih.

Planovi za daqi tok priprema.

- Uz treninge dva puta dnevno pred nama je jo{ nekoliko kontrolnih utakmica neophodnih i bitnih za uigravawe. Sutra odlazimo na megdan vojvo|anskom liga{u Borcu, u subotu do~ekujemo Spartak Zlatibor vodu, potom igramo sa Mlado{}u iz Ba~kog Jarka, kulskim Hajdukom, Topolom, a generalka }e biti sa ^SKom iz ^elareva. Bi}e to pravi filteri za jo{ nekoliko nedoumica. Verujem, da u postoje}i igra~ki kadar i novajlijama sa kojima pregovaramo mo`emo da udovoqimo svim `eqama. Pred nama je sezona u kojom }emo afirmisati mlade igra~e, koji }e nadam se biti svetla budu}nost i dobra podloga za povratak na staze uspeha istakao je na kraju pun optimizma Govedarica.

M. Popovi}

posla. Svesni smo da smo kvalitetniji i pojedina~no i kao ekipa, ali to ne zna~i da }emo se opustiti, naprotiv, i}i }emo na novu pobedu.

Ukoliko bi ta procedura pro{la bez problema, ne bi bilo prepreka da se Petrovi} iz Super lige preseli u mnogo kvalitetniju, Premijer ligu.

Petrovi} je bio na korak od prelaska u Sporting, a posle se po medijima licitiralo sa Rasingom, pa ~ak i Valensijom

Anti} predaje izve{taj Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} trebalo bi da preda Stru~nom odboru FS Srbije izve{taj o u~e{}u „orlova“ na Mundijalu u Ju`noj Africi.

Anti} }e raport predati novom predsedniku SO Slobodanu Santra~u, koji je na toj poziciji zamenio Qubi{u Tumbakovi}a.

Wegov izve{taj bi}e najva`nija ta~ka dnevnog reda na sastanku Stru~nog odbora.

Santra~ }e sa saradnicima potom sa~initi zapisnik o Anti}evom dokumentu i dostaviti ga Izvr{nom odboru FSS. Za danas je zakazan i sastanak Anti}a i predsednika FSS Tomislava Karaxi}a, prvi zvani~ni nakon u~e{}a Srbije na Mundijalu.

REVAN[ UTAKMICE DRUGOG KOLA KVALIFIKACIJA L[

Danas 16.30: Renova - Omonija (prvi me~ 0:3) 18.00: Dinamo (Ti) - [erif(1:3) 18.00: HB - Salcburg (0:5) 20.00: TNS - Bohemijans (0:1) 20.15: Koper - Dinamo (Z) (1:5) 20.30: Rudar (P) - Liteks (0:1) Bogdanovi}, Savio, Kadu i Trifunovi}

U u`oj konkurenciji nalaze se Vladimir Bogdanovi}, Savio Oliveira do Vale i Mohamed Aval Isah. Ovaj tre}i, na veliku `alost svih u klubu, nedavno je do`iveo veliku porodi~nu tragediju. Zbog smrti brata morao je da otputuje u Ganu, {to ga je svakako udaqilo od pozicije startera, bar za me~ sa Slovanom.

Protiv {ampiona Turske Bursaspora, prednost je dobio

kao {to je Karlo{ Eduardo de Fiori Mende{, odnosno Kadu, „mora da bude na terenu“.

Tome je Dostani} ostao dosledan i tokom priprema za novu sezonu, ali se levonogi Milo{ Trifunovi} `estoko nametnuo, ne samo golovima i asistencijama, ve} i odnosom prema radu.

- Iskreno, nemam mnogo dilema, iako je ~iwenica da imam mnogo igra~a koji prave dobru konkurenciju, pre svih Milo{

- Pokazao je i talenat i karakter. Uz to, ima neophodnu fudbalsku drskost. Radi na visokom nivou, ali jo{ mnogo usavr{avawa je potrebno u wegovom slu~aju - prokomentarisao je Dostani}.

Startna postava protiv Slovana mogla bi da izgleda ovako: Stamenkovi} - Ninkov, S. \or|evi} (kapiten), Viloti}, To{i} - Bogdanovi}, Milovanovi}, Koroman, Kadu - Perovi}, Jevti}.

Sutra

16.00: Olimpi - Aktobe (0:2) 17.00: Pjunik - Partizan (1:3) 17.00: @enes - AIK (0:1) 18.00: Helsinki - Erenas (0:1) 19.30: @ilina - Birkirkara (0:1) 20.00: Sparta - Metalurgs (3:0) 20.00: Debrecen - Levidija(1:1) 20.00: Leh - Inter (B) (1:0) 20.15: @eqezn. - Hapoel (0:5) 20. 45: Rozenberg - Linfild(0:0) 21.15: FH - Bate Borisov (1:5)

18

SPORT

utorak20.jul2010.

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

Deli} na mukama Drugi kontrolni susret u sklopu priprema za narednu superliga{ku sezonu fudbaleri Hajduka su pred svojim navija~ima odigrali protiv Veternika.

Zavr{en je bez pobednika - 1:1, ali je, pogotovo u drugom poluvremenu, bilo vidqivo da }e stru~ni {tab Hajduka imati dosta muke da „skocka“ i tim i igru.

- Znamo da }e biti muke. Imali smo neku nadmo}nost i prilike u prvom poluvremenu, a i u nekoj odgovornosti u igri i trka~kom delu sam bio zadovoqan u tih prvih 45 minuta. U tom delu smo postigli gol i proma{ili penal, ali imali i fizionomiju igre.

No u drugom poluvremenu, ulaskom mla|ih igra~a do{lo je do pada koncentracije i poreme}aja u svim linijama, {to je gost isko-

ristio i izjedna~io. U tom periodu nismo li~ili na prvoliga{ku ekipu, jer je bilo evidentno da tu nedostaje kvaliteta koji se mora nadomestiti - ocena je trenera Hajduka Ranka Deli}a.

Logi~nim se name}e pitawe kako taj nedostatak kvaliteta nadomestiti?

- Upornim radom, a i prelazni rok je jo{ uvek u toku, pa se nadamo da }e igra~i o kojima klub razmi{qa biti dovedeni. Treba imati jo{ ne{to u vidu: u susretu protiv Veternika nismo hteli da rizikujemo ni sa Fejsom, ni sa Kekezovi}em, malim Bo{kovi}em, Marjanovi}em, igra~ima na koje se ozbiqno ra~una u narednoj sezoni, tako da se ovo {to je vi|eno ne mo`e uzeti kao prava slika stawa u ekipi - rekao je Deli}.

Vremena za predah nema, jer su ovde svi svesni koliko dobre pripreme zna~e za uspe{no takmi~ewe.

- Sada nam je najbitnije uigravawe linija, jer se vidi da dosta toga ne {tima. Mora se, pogotovo u zadwoj liniji, igra dovesti do perfekcije. [to se veznog reda ti~e zadovoqan sam pojedinim idejama kod igra~a, ali se nadam da }e biti jo{ boqe, a svakako }emo raditi i na ubojitosti napada - istakao je Deli}.

Sve ovo planirano radi}e se na treninzima, a proveravati kroz kontrolne susrete. Tako }e Hajduk sutra na svom terenu ugostiti ekipu Metalca iz Osijeka, a u subotu }e gostovati u Sremskoj Mitrovici gde }e odmeriti snage sa Sremom. \. Bojani}

IN\IJSKI SPORT NA PREKRETNICI

@eqa na putu oporavka

DNEVNIK PROLETER OSTAO BEZ NAJISKUSNIJIH

Mlade snage na ispitu Znatno podmla|eni sastav Proletera pod vo|stvom trenera Ristovskog i pomo}nika Matijevi}a i Prodanovi}a, odradio je prvih petnaestak dana bazi~nih priprema.

- Treniramo dva puta dnevno, igra~i dobro podnose napore i visoke temperature, {to je najva`nije nema povreda koje su ~est gost za ovu najnepopularniju fazu. Zbog hroni~ne besparice koja prati ve}inu klubova, ceo tok priprema obavi}emo kod ku}e i u staroj bazi na ^eneju.

Zbog silnih odlazaka u fazi smo formirawa tima ~iju okosnicu }e ~initi kapiten @igi}, Asani, Ra{iovan, Glogovac, Vislavski, Popin i Kova~evi} i plejada mladih predvo|ena Damwanovi}em, Lazarevi}em, Hamzi}em, Stamenkovi}em, Mojovi}em i ostalima, od kojih o~ekujemo da nastave uspon u karijeri i izbore se za dres prvotimaca. Naravno, tu su i povratnici odli~ni golman Drini} i lucidni Sekuli}. Od Jeli}a, Buqi}a i ^i~ka koji su osetili ~ari prvoliga{kih utakmica, dosta o~ekujemo, dokazali su da se na wih mora ozbiqno ra~unati. Ima}emo mlad tim spreman za izazove.

Odlaske Jovanovi}a (Hajduk), Zuki}a (Metalac), Akoa (Novi Sad), Dragi}a (Radnik), Krasi}a

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Polet (S) – Radni~ki (B) 2:0 (0:0)

Slede lep{i i beri}etniji dani: @elezni~ar iz In|ije

Osvajawem prvog mesta u Op{tinskoj ligi In|ij - Stara Pazova i drugog mesta u bara` me~evima sa ostalim prvacima, Partizanom (Vitojevci), [umarom i Zekom Buquba{om, in|ijski @elezni~ar je posle dve sezone u najni`em rangu takmi~ewa ponovo krenuo uzlaznom putawom. @eqko Rado{evi}, Slobodan Strajni}, Slobodan Markovi}, Milo{ Brki}, Mirko Qubovi}, Marko Karan, Nikola Ov{ek, David Blanu{a, Nenad Zagorac, Jovica Zagorac, Goran Magdi}, Dragan Trbojevi}, @eqko Kozina, Dragan Bjeqac, Stevan Mi{~evi}, Miroslav Stojakovi}, Dimitrije Cvetinovi}, \or|e Pa{i}, Aleksa Mitrovi}, Dragan Mihajlovi}, Milo{ Golubovi}, Nemawa Golubovi}, Dane Mandi}, Bojan Crnomarkovi}, Du{an Luka~ sa trenerom Bojanom Bawcom, dobrim i efikasnim igrama u minulom prven-

stvu, zabele`ili su 18 pobeda, 5 nere{enih rezultata i samo jedan poraz, postigli su 80 a primili 31 gol i ubedqivo sa 10 bodova vi{e od drugoplasiranog Podunavca (Belegi{), bez poraza na tri me~a u doigravawu, plasirali se u Sremsku ligu. Najavili su, ujedno, da }e, ukoliko se slo`e sve kockice, wihov klub opet krenuti stazom uspeha! @elezni~ar je do sada uglavnom igrao u kvalitetnijim ligama, sezonu 1974/75. proveo u Vojvo|anskoj ligi, tre}em rangu takmi~ewa tada{we dr`ave i nadmetao se sa poznatim pokrajinskim klubovima Spartakom, Kikindom, Dinamom, Hajdukom (Kula), Radni~kim (Sombor), Sremom i drugim, ali je posledwih desetak sezona, upravo kada je gradski rival In|ija krupnim koracima krenula prema srpskom elitnom dru{tvu, ispao iz koloseka. Krenuli su sla-

bi rezultati i stiglo se do sunovrata – do najni`eg ranga takmi~ewa. Ipak, kolo sre}e se okre}e, @elezni~ar je izgleda krenuo ili }e to uskoro u~initi sa mrtve ta~ke, a nedavni izbor novih ~lanova uprave kluba, u koju je, pored predsednika Slobodana Divni}a, uglednog advokata, politi~ara i svojevremeno odbojka{a, u{ao uspe{ni privrednik i tako|e politi~ar Sreten Jovanovi} sa jo{ nekoliko proverenih prijateqa zeleno-belih boja, nagove{tava o~igledno beri}etnija vremena.

Dakako, vaqa najpre re{iti goru}i problem i pod hitno osposobiti igrali{te i svla~ionice, a rezultati }e do}i sami po sebi. @elezni~ar je ~ak i zvani~ne utakmice igrao u okolnim selima, a gradu su, obzirom na broj mladih, dva fudbalska kluba vi{e nego potrebna.

Da. Vi}enti}

SIVAC: Stadion Poleta, gledalaca 100, sudija: Baj~eti} (Sivac). Strelci: Perovi} u 55. i V.Dobrijevi} u 87. minutu za Polet POLET: Radovi}, Kon~ar, Tomi}, Cime{a, B.Dobrijevi}, Isajlovi}, Perovi}, Malacko, Ili}, Martinovi}, Jovanovi}. Igrali su jo{ i @ivkovi}, Svrkota, V.Dobrijevi},M. Pejanovi}, Puri}, Grizer, Maksimovi} RADNI^KI: Mikovi}, [koro, Perovi}, Ivkovi}, Vasi}, Do{en, Janji}, Petrika, Tomi}, Tumbas, Stojanovi},. Igrali su jo{ Damjanovi}, Erkalovi}, Babi}, Lazi}.

Prijateqski susret u Sivcu imao je dva razli~ita poluvremena. U prvom delu gosti izrazito nadmo}ni.U drugom delu nekoliko novih, sve`ih igra~i Poleta su doprineli dominaciji doma}ina. \. B.

Qubomir Ristovski

(In|ija), Rikanovi}a (istekao mu ugovor) i Bo{ka [arca koji je prestao sa igrawem nadomesti}emo dolascima Rodi}a i Jablana (^SK Pivara), \ori}a (Radni~ki, [id) i s nekoliko

mladih igra~a koji pro|u test utakmice - poja{wava trener Ristovski i dodaje: - Odigra}emo jo{ pet utakmica i nadam se spremno do~ekati start prvenstva.

M. P.

TEMERINCI SE POJA^AVAJU

Devetorica novajlija u Slogi Seriju od osam kontrolnih utakmica, fudbaleri Sloge iz Temerina, po~eli su pobedom protiv prvoliga{a Proletera (2:1). Vo|stvo gostiju nije poremetilo ritam Temerinaca, preokret su re`irali raspolo`eni Mihajlo Kozomora i mladi Pe|a Muqaji}. Za nekoliko potencijalnih novajlija, izlazak na megdan Novosa|anima, predstavqao je {ansu da uvere stru~ni {tab da poseduju kvalitet za srpskoliga{ku pozornicu. Kako bi se otklonile posledwe dileme, crveno-beli }e sutra gostovati u kom{ijskim Gospo|incima, dok u subotu do~ekuju Radni~ki iz Sombora.

-Zavr{ili smo najve}i deo posla u prelaznom roku, anga`ovali igra~e `eljenog profila i re{ili problem deficitarnih pozicija. Devetorica novajlija su na spisku, {to uz okosnicu iz pro{le sezone ~ini igra~ki kadar neophodan u borbi za vrh ta-

bele – ka`e Neboj{a Tomi}, sportski direktor.

Mesto u najboqoj postavi, poku{a}e da izbore: Vu~kovi} (Novi Sad), Kizi} (Spartak, Debeqa~a), Beri} (@AK, Sombor), Klisura (Slavija, Novi Sad), Kresojevi} (Dowi Srem), Vukovi} (Radni~ki, [id), Mare{~uk (Indeks), Tomi} (TSK) i golman Lali} (Fru{kogorac, Sremska Kamenica).

Sa wima su zavr{ene sve ugovorne formalnosti, dok }e status igra~a na probi biti poznat do kraja sedmice. U potrazi za novom sredinom su bra}a Milo{ i Dejan Powevi}, golman Nemawa Romi} je oti{ao u Sentu, Vojislav Hajder je ponovo obukao dres Jugovi}a, a Goran \uli} se dobrim igrama preporu~io prvoliga{u iz Sombora.

Crveno-beli su ostali i bez Jovana Vukani}a, po{to }e talentovani bek, karijeru nastaviti na Malti.

M. Meni}anin

INDEKS BEZ KOMPLETNOG TIMA

Radosavqev u penziji Sa velikim brigama obavio je trener Indeksa Mirko Babi} prozivku za nastupaju}u sezonu. Razlog tome je odlazak ~ak dvanaestorice igra~a iz kluba, pa }e pred wim biti te`ak zadatak da sa ~etvoricom iskusnijih \orovi}em, O`vatom, Kragovi}em i Savi}em i uz mlade snage iz sopstvenih redova krenuti gotovo od nule.

- Napustili su nas Pervaz i Simovi} (Amerika), Peri{i}, \or|ijevski, Nedi} (Ce-

ment), Popovi} ([vedska) i Malixan, a najsikusniji Radosavqev oti{ao je u zaslu`enu penziju. Na prozivci se nisu pojavili Kosanovi} i Josi}, a Marjanovi} i Mari~i} su povre|eni. U klub je do sada do{ao samo golman Buzaxija, a prvom timu prikqu~eni su talentovani igra~i iz podmlatka: Blagojevi}, Brqak, Stani}, Lazi}, Kisa~anin, Caki}, Cveti}, a o~ekuje se pomo} Novog Sada i Vojvodine. Ve-

like pote{ko}e zadaje nam potpuno uni{ten teren .Pripreme }emo obaviti u Novom Sadu uz odigravawe utakmica sa Slogom, Mlado{}u, Borcem, Slavijom, Jugovi}em i Omladincem. Moramo imati strpqewa jer pred nama je period uigravawa. I pored svega nadam se da }emo spremno do~ekati start prvenstva - istakao je na kraju trener Mirko Babi}.

M. Kova~evi}

U SPORTSKOM CENTRU OFK FUTOG

No}ni turnir

Na terenu sa ve{ta~kom travom Sportskog centra OFK Futog odr`a}e se Ilindenski no}ni turnir u malom fudbalu. Turnir

}e trajati od 28. jula do 2. avgusta na novoizgra|enom terenu sa martinelama. Prijave ekipa se obavqaju na stadionu, a kotizacija po

ekipi je 5.000 dinara. Nagradni fond iznosi 80 posto od uplata.

Sve informacije na telefone: 021/897-299, 065/545-4080.

BUDU]NOST NE TREBA DA BRINE ZA BUDU]NOST: U Srpskoj Crwi sutra po~iwu pete Boemske no}i,a u okviru ove manifestacije, koji se tradicionalno odr`avaju od 21. do 24. jula, odigra}e se i utakmica izme|u veterana i aktivnih igra~a Budu}nosti.

Budu}nost ove giodine obele`eva 88 godina postojawa. Crwani tradicionalno igraju dopadqiv fudbal, a na igrali{tu Budu}nosti ponikli su takvi asovi kao {to su bra}a Aleksi}, Mile Jovin , Ivica Vukov , Ze~evi}, Zeqkovi}, Du{an Barbulovi}, koji je i rekorder kluba sa {est postignutih golova na jednoj utakmici. Da crwanski fudbal ima budu}nost dokazuje i to {to su nedavno pioniri Budu}nosti u Per{ovu (Slova~ka), na Fragarija kupu, osvojili drugo mesto u konkurenciji 201 ekipe iz 18 zemaqa.

SPORT

c m y

DNEVNIK

Sporting prodaje Stojkovi}a

Vladimir Stojkovi}

Sporting i daqe tra`i novog golmana. Sada na meti Fabio iz Kruzeira. Novi trener Lavova, Paulo Ser|o je priznao da klub tra`i novog golmana, mada budu}i potezi kluba zavise od prodaje Vladimira Stojkovi}a.

Prema posledwim izve{tajima, prva meta Sportinga je Brazilac Fabio, koji je sakupio preko 300 nastupa za Kruzeiro za deset godina provedenih u klubu.

Portugalci su ve} zapo~eli pregovore sa brazilskim klubom a o~ekuje se da }e 1,5 miliona evra biti dovoqno da se zavr{i posao. Paulo Ser|o je od uprave kluba zatra`io novac za dovo|ewe pet novih igra~a, nakon prodaje Mutiwa Portu.

Mekli{ zadovoqan @igi}em Nikola @igi} namestio gol na svom debiju za Birmingem. Aleks Mekli{ zadovoqan u~inkom srpskog reprezentativca. @igi} je odigrao dvadesetak minuta u pobedi nad selekcijom Hong Konga a stigao je i da namesti gol.

- Bilo je dobro {to smo ga uveli u drugom poluvremenu kada je Hong Kong izvr{io dosta izmena.

On jo{ nije na istom nivou kao igra~i koji su po~eli utakmicu.

On je veliki, veliki ~ovek ali ima dobru tehniku i ponekad, ~ak i sa ne tako dobrom loptom mo`e da uradi ne{to i mo`e da nas ostavi u igri, sve dok imamo igra~e koji mogu da mu to omogu}e. Dobro se sna{ao kod gola Gerija O’Konora i pomogao nam je da dobijemo utakmicu. Mislim da }e se

dobro sna}i u Premijer ligi - rekao je Mekli{.

Van Gal `eli u selektore

Trezege ne ide iz Juvea

Trener fudbalera minhenskog Bajerna, Luis van Gal, izjavio je da bi po zavr{etku naredne sezone mogao da napusti Bavarce, jer `eli da bude postane selektor Holandije.

Ugovor sa Bajernom mi isti~e slede}eg leta i sigurno ne}u ove jeseni ili slede}e zime da potpisujem bilo {ta. @elim da treniram reprezentaciju Holandije.

Mo`da ipak ostanem u Bajernu do 2012. godine, pa onda, nadam se, preuzmem nacionalni tim. - rekao je Van Gal. Van Gal je ve} bio na funkciji selektora Holandije od 2000. do 2002. godine, me|utim, tada nije uspeo sa „lalama“ da se plasira na SP u Japanu i Ju`noj Koreji.

Van Gal je pro{le sezone sa Bajernom osvojio „duplu krunu“ u Bundesligi, a u Ligi {ampiona minhenski klub izgubio je u finalu od italijanskog Intera.

Menaxer fudbalera Juventusa Davida Trezegea, Antonio Kaliendo, izjavio je da wegov klijent ne}e napustiti klub iz Torina.

- Juventus ra~una na wega u predstoje}oj sezoni - rekao je Kaliendo.

Menaxer isti~e da se za napada~a Juvea interesuju mnogi klubovi.

- Samo u toku ju~era{weg dana zvali su me iz Gr~ke, Turske i Katara. Svima sam rekao da ove godine ne}e biti ni{ta od transfera. Razgovarao sam i s direktorom Juventusa Bepeom Marotom koji je potvrdio da trener Lui|i del Neri ra~una na Trezegea - zakqu~io je Kaliendo.

David Trezege je do{ao u „staru damu“ 2000. godine iz Monaka. U dresu Toriwana, fudbaler je odigrao 371 me~eva i postigao 170 golova.

Nikola @igi}

Neka ~eka tehnologija {le sezone u Ligi Evrope, kada su pored glavnog i dvojice pomo}nih sudija, iza golova bila jo{ dvojica arbitara.

Predsednik FIFA Sep Blater, koji va`i za velikog protivnika uvo|ewe tehnologije u fudbal, najavio je tokom Mondijala da }e to pitawe biti razmotreno pred Bordom FIFA. S obzirom da }e na sastanku u Kardifu dominirati neke druge teme, o~ekuje se da se pitawe eventualnog uvo|ewa visoke tehnologije u fudbal na|e na dnevnom redu na sastanku koji }e biti odr`an u oktobru.

19

Lazovi}u stradalo koleno Od kada je 3. marta ove godine, za skoro pet miliona evra, pre{ao iz PSV Ajndhovena u Zenit, do`iveo je drugu, po svemu sude}i ozbiqnu povredu.

Pred Mundijal u Ju`noj Africi, u duelu sa Terekom, Lazovi}u je stradao butni mi{i}, a u subotu, tokom me~a sa Sibirom, povredio je levo koleno.Iako }e tek magnetna rezonanca, pokazati koliki je stepen o{te}ewa ligamaneta, trener Zenita Lu}ano Spaleti izrazio je zebwu da povreda mo`da uop{te nije naivna.

Osetio je o{tar bol u kolenu, kakav se javqa kada do|e do unutra{wi kolateralni ligamenti. - rekao je Italijan, ~iji tim i daqe nema poraz u ruskom prvenstvu (10-3-0), gde je na prvom mestu sa sedam bodova vi{e od {ampiona Rubina iz Kazawa.

Lzovi} je u igru u{ao u 67. minutu, a u duelu sa odbrambenim igra~em tima iz Novosibirska u 81. minutu, osetio je bol i ostao da le`i na travi. Tri minuta kasnije, posle ukazane pomo}i, bio je spreman da u|e u igru i tra`io je to od Spaletija, ali mu lekari tima to nisu dozvolili. Da su bili u pravu, pokazao je otok koji se pojavio nedugo zatim.

Mora}emo da sa~ekamo da se otok povu~e, tako da }e snimak rezonancom verovatno biti obavqen. Tek tada }emo znati koliko }e Danko morati da pauzira dodao je Spaleti.

Za razliku od ve}ine igra~a koji su nastupali na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, ko-

Danko Lazovi}

jima su treneri i klubovi produ`ili odmore, Lazovi} se odmah prikqu~io Zenitu, koji se nalazi u jeku sezone. Na prvoj utakmici je postigao divan gol iz slobodnog udarca, protiv

Alanije, a na drugoj do`iveo je povredu.

Kada se proletos povredio protiv Tereka, za pomo} se obratio sada ve} ~uvenoj doktorki Marijani Kova~evi}, kod

Yerardu i Toresu dve nedeqe razmi{qawa

SASTANAK FIFA U KARDIFU

Portparol Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) Nikolas Miwo saop{tio je u ponedeqak da ~elni qudi te organizacije ne}e na sastanku u Kardifu ove sedmice razmatrati mogu}nost uvo|ewa tehnologije.

Tokom {ampionata sveta u Ju`noj Africi FIFA je bila `estoko kritikovana zbog odbijawa da primeni digitalnu tehnologiju prilikom odlu~ivawa u spornim situacijama na gol-liniji. Za sada je izvesno da }e FIFA nastaviti sa eskperimentom primewenim pro-

utorak20.jul2010.

^elnici premijerliga{a Liverpula poru~ili su najboqim fudbalerima tima, kapitenu Stivenu Xerardu i golgeteru Fernandu Toresu, da imaju dve nedeqe da se odlu~e da li `ele da ostanu na „Enfildu“. Rukovodstvo kluba nema vi{e nameru da se osvr}e na raznorazne natpise medija na Ostrvu i tra`i od najve}ih zvezda da se u narednih 14 dana izjasne o svojim `eqama. Tako|e, u narednih nekoliko dana sa wima }e razgovarati i novi menaxer Roj Hoxson, kako bi video kakvog su raspolo`ewa Xerard i Tores kada je u pitawu ostanak u klubu.

Ukoliko se desi da wih dvojica napuste klub, uprava }e od menaxera Hoxsona tra`iti da u {to kra}em roku sastavi spisak poja~awa koji bi mogli da ih zamene. Pretpostavqa se da }e od prodaje Xerarda i Toresa, kao i sve izvesnijeg odlaska Havijera Maskerana u milanski Inter, Liverpul inkasirati oko 140 miliona funti, {to bi bilo sasvim dovoqno da se u prelaznom roku anga`uju adekvatni igra~i.

Liverpul su za sada napustili

Evra napu{ta Junajted Fudbaler Man~ester junajteda Patris Evra nalazi se blizu odlaska sa „Old Traforda“.

Prema informacijama magazina „Wuz of d vorld“, Evra je stavio na prodaju svoju ku}u u elitnom predgra|u Man~estera, ^e{iru, {to je iniciralo spekulacije o tome da `eli da napusti Junajted.

Za wegove usluge interesuje se novi trener Real Madrida @oze Muriwo, koji se okrenuo drugim opcijama na levom beku, nakon {to je uprava ^elsija odbila da proda E{lija Kola.

Za Francuza se interesuje i Barselona, ali katalonski medij „El mundo deportivo“ navodi da je taj transfer u ovom trenutku te{ko ostvariv.

Patrisu Evri ugovor sa Junajtedom isti~e u junu 2012. godine, a wegova trenutna tr`i{na vrednost je izme|u 15 i 20 miliona evra.

koje je Lazovi} odlazio jo{ kao fudbaler PSV Ajndhovena.

Ipak, metoda le~ewa placentom pokazala se kao efektnija kod povreda mi{i}a, nego kod o{te}ewa ligamenata.

Petkovi} doneo pobedu Flamengu Srpski fudbaler Dejan Rambo Petkovi} doneo je pobedu Flamengu na gostovawu protiv Atletiko Gojanensea u me~u 9. kola brazilske Serije A. Petkovi} je postigao jedini gol na susretu u 36. minutu sa penala za trijumf Flamenga od 1:0.

Flamengo se posle devet kola brazilskog {ampionata nalazi na ~etvrtom mestu sa 15 bodova, {est mawe od lidera Korintijansa. Ispred su jo{ Fortaleza sa 18 i najve}i rival Fluminense sa 16 bodova.

Platini posetio Ukrajinu

Fabio Aurelio i Josi Benajun, dok }e Emilijano Insua narednih dana potpisati ugovor sa Fiorentinom. Do sada je, kao

slobodan igra~, anga`ovan samo srpski reprezentativac Milan Jovanovi} iz belgijskog Standarda.

Ronaldiwu se ne ide iz Milana Menaxer i brat brazilskog fudbalera Ronaldiwa, Roberto de Asis, izjavio je da }e nekada{wi najboqi igra~ planete i naredne sezone nositi dres „roso-nera“.

- Milan mu je ponudio novi ugovor do 2013. godine i o tome }emo razgovarati u decembru.

Ipak, Ronaldiwova `eqa da i ove sezone igra za Milan nikada nije dolazila u pitawe. Moj brat `eli da ostane u Milanu. rekao je De Asis.

U medijima se spekulisalo o Ronaldiwovom mogu}em odlasku u brazilski Flamengo, {to je De Asis demantovao: - Ako me pitate da li je Ronaldiwova `eqa da jednog dana zaigra za Flamengo, odgovor je da. To je wegov san, ali u ovom trenutku ni{ta vi{e od toga. Nismo imali kontakt s predstavnicima Flamenga, niti nameravamo da se sastanemo s wima!

Predsednik Evropske fudbalske unije (UEFA) Mi{el Platini izjavio je da je zadovoqan napredovawem radova u Ukrajini na pripremi organizacije prvenstva Starog kontinenta 2012. godine.

Situacija u Harkovu je dobra i nema razloga za zabrinutost. rekao je prvi ~ovek UEFA. Nakon {to je obi{ao glavni grad Kijev, Platini se sastao sa predsednikom Ukrajine Viktorom Janukovi~em, sa kojim je razgovarao o nedostacima hotela i ka{wewu u rekonstrukciji aerodroma u Dowecku.

On je tako|e posetio tamo{wi stadion oceniv{i ga veli~anstvenim. Platini je na kraju poru~io vlastima u Ukrajini da ima poverewa u wih kao budu}e doma}ine EP i da veruje da }e se svi radovi zavr{iti na vreme.

Trohovski u Galatasaraju

Brazilac je pre dve godine stigao u Milan iz Barselone. U italijanskom klubu je odigrao 78 me~eva i postigao 25 golova.

Nema~ki fudbaler i ~lan bundesliga{a Hamburga, Pjotr Trohovski mogao bi u letwem prelaznom roku da pre|e u turski Galatasaraj. Za dovo|ewe Trohovskog insistira trener Galate, Holan|anin Frank Rajkard. On }e poku{ati da iskoristi ~iwenicu da Trohovskom ugovor sa HSV-om isti~e u junu naredne godine, posle ~ega bi levonogi igra~ mogao da promeni sredinu bez obe{te}ewa.

Galatasaraj bi u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu Evrope mogao da se sastane sa OFK Beogradom, pod uslovom da „romanti~ari“ pro|u beloruski Torpedo @odin. Prvi me~ odigran pro{le srede na Karaburmi zavr{en je nere{eno 2:2.

20

SPORT

utorak20.jul2010.

DNEVNIK

FINALNI TURNIR EVROPSKE LIGE

Srbija s Izraelom u polufinalu Odbojka{ice Srbije, akutelne pobednice, igra}e u polufinalu Evropske lige s Izraelom (subota, 24. jul, 16 ~asova) u dvorani Ba{kent u Ankari,

Igor Luci} i Luka \or|evi}

Ivana Filipovi} takmi~i}e se u skifu

NA SVETSKOM PRVENSTVU ZA SENIORE DO 23 GODINE U BELORUSIJI

Srbija s dve posade Na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine, koje }e se 22. do 25 jula odr`ati u Brestu (Belorusija), nastupi}e dve reprezentativne posade iz Srbije. Boje na{e reprezentacije brani}e skifistkiwa Ivana Filipovi}, kao i Igor Luci} i Luka \or|evi} u disciplini dvojac bez kormilara.

Ivana Filipovi} je studentkiwa Univerziteta Ju`na Kalifornija i izuzetno talentovana vesla~ica Danubiusa 1885.

Na Svetskom juniorskom prvenstvu prvi put je nastupila 2006. godine, kada je zauzela 14. pozi-

ciju u skifu, dok je naredne godine bila deseta u disciplini dubl skul. Na svetskim prvenstvima za mla|e seniore nastupala je 2008. godine, kada je bila deveta skifistkiwa sveta i 2009. godine kada je osvojila jedanaesto mesto u istoj disciplini.

Igor Luci} i Luka \or|evi} su aktuelni svetski juniorski prvaci u disciplini dvojac bez kormilara. Igor i Luka su osvojili zlatnu medaqu na pro{logodi{wem Svetskom juniorskom prvenstvu u Francuskoj.

Na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Belorusiji,

SP JUNIORKI U KOREJI

Savladan Tunis Tunis - Srbija 32:47 (13:18) GUAN@U: Dvorana Bitguel, gledalaca: 200.

TUNIS: Arfui, Sekri, El Gaui 8, Kabluti, Dauadi 7, ^ab~ub, Daula 11, Mansuri, Ben Ha|, Belgali, Gabtni, Nagazi 1, Hlaili, Trabelsi, Gerisi 4, Gomrasni 1.

SRBIJA: Risovi}, Ribi~i} 2, Rabata, Popovi}, Obradovi} 2, Radoi~i} 4, Filipovi}, Vasi} 5, Radojevi} 2, ^oli}, Georgijev, Nikoli} 6, Tomani} 1, @ivkovi} 9, Cviji} 7, Trifunovi} 9.

Juniorska reprezentacia Srbije zabele`ila je prvu pobedu na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Koreji. Devojke, koje su pre dve

godine bile druge na kadetskom SP, savladale su u tre}em kolu selekciju Tunisa 47:32 (18:13). U preostala dva me~a na{e grupe A Francuska i Nema~ka su remizirale 25:25, dok je Norve{ka bila ubedqiva protiv Grenlanda 38:19.

Nakon me~eva tre}eg kola, {anse za plasman u glavnu rundu nisu jo{ uvek izgubqene. Potrebno je slaviti u naredna dva susreta protiv Grenlanda i Francuske, a onda sa~ekati i epilog ostalih me~eva.

Tabela: 1. Norve{ka 6, 2. Francuska 5, 3. Nema~ka 5, 4. Srbija 2, 5. Tunis 0, 6. Grenland 0.

IHF LISTA

Srbija ~etvrta Na novoj listi IHF Srbija se nalazi na visokom ~etvrtom mestu, odmah iza rukometnih velesila Nema~ke, Danske i Rusije. Ovakav rejting srpskog rukometa u globalnim okvirima je odraz odli~nog prole}a, kada je svih pet reprezentativnih selekcija izborilo plasmane na zavr{nice evropskih, odnosno, svetskih prvenstava.

Seniori }e u~estvovati na {ampiontu sveta u [vedskoj 2011. godine, a seniorke na EP u Norve{koj i Danskoj. Juniori igraju na EP u Slova~koj, kadeti na EP u Crnoj Gori, dok se juniorke takmi~e na SP u Ju`noj Koreji.

Juniori u Brze}u Mu{ka juniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije po~ela je pripreme za Balkansko prvensto, koje }e se odigrati od 4. do 8. avgusta u Novom Dojranu, u BJR Makedoniji. Juniori }e u Brze}u trenirati do polaska na takmi~ewe.

(NIS Vojvodina, Novi Sad) i Maksim Bucuqevi} (Crvena zvezda). Korektori: Aleksandar Atanasijevi} (Partizan) i Milija Mrdak (NIS Vojvodina, Novi Sad). Libera: Bojan Rajkovi} (VGSK, Veliko Gradi{te) i Milorad Kapur (NIS Vojvo-

Nemawa Opa~i} (Radni~ki Kredi banka, Kragujevac) i Nikola Lisinac (Ribnica, Kraqevo). Prima~i: Milan Peri} (Spartak, Qig), Uro{ Kova~evi} (Ribnica, Kraqevo), Du{an Petkovi} (Radni~ki Kredi banka, Kragujevac), Lazar Koprivi-

dina, Novi Sad). Blokeri: Vuk Milutinovi} (Crvena zvezda), Ivan Petrovi} (Smederevo),

ca (Crvena zvezda), Marko Popovi} (Partizan) i Petar Kolarevi} (Ribnica, Kraqevo).

u~estvova}e preko 880 sportista iz 56 zemaqa, ~ime je postavqen novi rekord ovog takmi~ewa, kako u pogledu broja takmi~ara, tako i zemaqa u~esnica.

Svetsko prvenstvo za seniore do 23 godine se, pod sada{wim nazivom i pokroviteqstvom Svetske vesla~ke federacije, odr`ava {estu godinu za redom. Re~ je o takmi~ewu koje nastavqa tradiciju Kupa nacija, pokrenutog 1976. godine, koji je odr`avan do 2000. godine, kada prerasta u Svetsku regatu za seniore mla|e od 23 godine, a 2005. godine ovo takmi~ewe definitivno dobija status Svetskog prvenstva.

Glasajte za Cecu Kiti} Na redizajniranom sajtu IHF-a organizovano je glasawe za najboqu svetsku rukometa{icu svih vremena, me|u kojima se mesto na{lo i za na{u Svetlanu - Cecu Kiti}.

Pored Kiti}eve, u borbi za najboqu na{le su se jo{ i Zinaida Tur~ina (Rusija), Awa Anderson (Danska) i Valtraud Kre~mar (Nema~ka). Podr`ite Cecu u dobijawu ovog presti`nog priznawa, koje }e biti nagrada i svim qudima koji se bave rukometom u na{oj zemqi. Anketa se nalazi na prvoj strani sajta - http://www.ihf.info/.

Juniorska reprezentacija Srbije

Trener Milan @arkovi} na pripreme je pozvao 16 igra~a.

Tehni~ari: Nikola Jovovi}

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU

Olimpijci u Ivawici Mu{ka odbojka{ka kadetska reprezentacija Srbije, aktuelni svetski prvak, u~estvova}e na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru (od 21. do 26. avgusta).

Kadeti su otputovali u Ivawicu, gde }e trenirati narednih sedam dana.

Marko Drobwak (Obili}, Beograd). Korektori: Stefan Vladisavqev (Bavani{te) i Milan Kati} (NIS Vojvodina, Novi Sad).

Libero: Ra{ko Jovanovi} (Crvena zvezda). Blokeri: Boris Martinovi} (NIS Vojvodina, Novi Sad), Aleksandar Filipovi}

Ivan Glavini} (Putevi, Ivawica), Filip Stoilovi} (Crvena zvezda) i Dimitrije Panti} (Mladi radnik, Po`arevac).

Kadeti Srbije igra}e na Olimpijskim igrama mladih u A grupi sa Rusijom i DR Kongom. U B grupi su Argentina, Kuba i

PROMENE U HALAS JO@EFU

Pavlov novi trener

U @enskom rukometnom klubu Halas Jo`ef iz Ade do{lo je do promene u stru~nom {tabu.Dosada{weg prvog trenera Jo`efa Bajusa, koji je podneo ostavku, zamenio je poznati stru~wak Joca Pavlov.

Pavlov je do sada vodio temerinske rukometa{ice, a pre toga sa uspehom Crvenu zvezdu iz Mokrina i Vrbas.Klupski ~elnici i Pavlov su se brzo dogovorili oko saradwe, a sekretar I{tav Seke je najavio po~etak priprema za 2. avgust.

S. St.

EVROPSKO PRVENSTVO IGRA^A DO 20 GODINA

Petlovi kqucnuli krunu

Novi mladi {ampioni Evrope u ko{arci su Francuzi. Petlovi su u finalu EP za ko{arka{e do 20 godina, u Hrvatskoj, glatko pobedili do sino} aktuelne {ampione Grke sa 73:62 (19:6, 22:16, 15:17, 17:23).

Pobednik u zadarskoj dvorani „Vi{wik“ bio je re{en jo{ u prvom poluvremenu, kada su predvo|eni kasnije izabranim MVP igra~em turnira Adruom

odlu~eno je `rebom u Luksemburgu. U drugom polufinalu igra}e Turska i Bugarska(19).

Finale je na programu u nedequ od 19, a me~ za tre}e mesto od 16 ~asova.

Abisijem, Francuzi napravili seriju od 20:0! Od toga se Heleni nisu oporavili do kraja utakmice. Posle kraj me~a i kraj {ampionata mlade Francuze preplavile su pome{ane emocije, radosti zbog pobede i tuge zbog se}awa na tragi~no nastradalog saigra~a @onatana Burija, koji je pro{le godine izgubio `ivot u saobra}ajnoj nesre}i. Wemu su novi {ampioni Evrope posvetili titulu.

U borbi za bronzu, [panija je posle produ`etka pobedila doma}ina sa 86:79, 71:71 (18:9, 23:21, 15:15, 15:26). Peta je Rusija, koja je pobedila Crnu Goru sa 70:60 (14:17, 13:14, 24:16, 19:13), a sedma na{a reprezentacija, koja je u posledwem me~u savladala Ukrajinu sa 107:93 (26:15, 24:35, 25:25, Ekipa Francuske, {ampion Evrope 32:18).

EP ZA MLADE U LETONIJI

Na{e izgubile Litvanija - Srbija 63:57 (16:13, 17:22, 21:10, 9:12) LITVANIJA: Gutkauskaite 3, Solopova 17, Visgaudaite 5, Pikiute 4, Zintikaite, Rumsaite, Narva~iute, Paugaite 14, Mazinite 2, Tarasevi~iute, Siksniute 18, Alminaite.

SRBIJA: Popovi} 10 (4 as), Radovi} 4 (5 sk), Orozovi} 4, @ivanovi}, Balti} 2 (4 sk9, N. Jovanovi} 15 (4 sk), J. Jovanovi}, @ivadinovi} 1, Bo{kovi} 2, Krwi} 2 (5 sk), Ajdukovi} 10 (5 sk), Du{ani} 7.

Mlada reprezentacija Srbije pora`ena je u prvom kolu druge faze takmi~ewa na Prvenstvu Evrope za `ene od Litvanije rezultatom 63:57.

Posle nervoznog po~etka, izabranice Dragomira Bukvi}a su uspele da u 13. minutu posle poena Sare Krwi} prvi put povedu 21:20. Ekipe su se smewivale u vo|stvu do kraja poluvremena, ali je na po~etku nastavka selekcija Litvanije stigla do prednsoti od osam poena, 41:35. Do kraja me~a Litvanke su uspele da sa~uvaju prednost.

Selekcija Srbije, koja trenutno ima jednu pobedu i dva poraza, se u slede}em kolu sastaje sa timom Turske (danas u17.30).

Selekcija Srbije za nadmetawe u Singapuru

Trener Milan \uri~i} na prirpeme je pozvao 14 igra~a. Tehni~ari: Aleksa Br|ovi} (Ribnica, Kraqevo), Nikola @ivanovi} (NIS Vojvodina, Novi Sad) i

(VGSK, Veliko Gradi{te), ^edomir Stankovi} (NIS Vojvodina, Novi Sad) i Stefan \uri} (Selters, Mladenovac). Prima~i: Sini{a @arkovi} (Partizan),

Iran. Plasman u polufinale izbori}e po dve selekcije iz svake grupe. Srbija }e odigrati prvu utakmicu protiv DR Konga 21. avgusta.

BALKANSKO KADETSKO PRVENSTVO

Sini{a Reqi} izabrao Odbojka{ka reprezentacija Srbije koja }e u~estvovati na Balkanijadi kadeta u bugarskom gradu Kazanlaku (27. - 31. jul) priprema se u Ivawici.

vi} (Blok aut, Beograd) i Milo{ Trailovi} (Mladi radnik, Po`arevac). Korektori: Stefan Petrovi} (Ni{), Stefan Barna (NIS Vojvodina, Novi Sad) i

Okoli} (Crvena zvezda) i Aleksandar Blagojevi} (Radni~ki Kredi banka, Kragujevac). Prima~i: Nemawa Risti} (Putevi, Ivawica), Aleksa Begovi} (Radni~ki

Marko Popovi} (Partizan). Libero: Lazar Ilin~i} (Putevi, Ivawica). Blokeri: Radovan Medenica (Partizan), Aleksandar

Kredi banka, Kragujevac), Mihajlo Stankovi} (NIS Vojvodina, Novi Sad) i Milo{ Milisavqevi} (Selters, Mladenovac).

Kadetska selekcija Srbije

Trener Sini{a Reqi} na pripreme je pozvao 14 igra~a. Tehni~ari: Sa{a Popovi} (VGSK, Veliko Gradi{te), Aleksa Trpko-

SPORT

c m y

DNEVNIK

Selektor Kuzmanovi} odredio sastav

Troicki napredovao

Viktor Troicki

3. (3) Roxer Federer ([vajcarska) - 6.885, 4. (4) Endi Mari (V. Britanija) - 5.155, 5. (5) Robin Soderling ([vedska) - 4.836, 6.

(6) Nikolaj Davidenko (Rusija) 4.740, 7. (7) Huan Martin del Potro (Argentina) - 4.270, 8. (8) Tomas Berdih (^e{ka) - 3.780, 9.

(9) Endi Rodik (SAD) - 3.490 , 10. (10) Fernando Verdasko ([panija) - 3.475 poena itd.

VTA LISTA

Bez promena na vrhu Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} zadr`ala je drugu poziciju na listi najuspe{nijih igra~ica sveta (VTA) i ima 5.900 poena. Ana Ivanovi} je u odnosu na prethodni poredak napredovala dva mesta vi{e i sada je 63. s 1.037 bodova. Tre}i reket Srbije

Jelena Jankovi}

21

EVROPSKO PRVENSTVO U BARSELONI

ATP LISTA

Najuspe{niji srpski teniser Novak \okovi} zadr`ao je, s 6.905 poena, drugo mesto na listi najboqih igra~a sveta (ATP). Drugi reket Srbije Viktor Troicki popravio je plasman za dve pozicije i sada je 42. s 955 bodova.I Janko Tipsarevi} se u odnosu na prethodni poredak nalazi za jedno mesto vi{e i sada je na 45. mestu, s 930 poena, Ilija Bozoqac je napredovao za ~etiri pozicije i sada je 134. igra~ sveta uz 391 bod, dok je pomak od jednog mesta zabele`io i Filip Krajinovi} - na listi je 188. s 252 poena.

Vode}i na listi (10.745) i daqe je [panac Rafael Nadal, ispred \okovi}a i tre}eplasiranog [vajcarca Roxera Federera s 6.885 bodova.

TOP 10: 1. (1) Rafael Nadal ([panija) - 10.745 poena, 2. (2) Novak \okovi} (Srbija) - 6.905,

utorak20.jul2010.

Bojana Jovanovski opstala je s 696 poena na 93. mestu, najboqem u dosada{woj karijeri.

U vo|stvu je i daqe Amerikanka Serena Vilijams s 8.475 bodova, ispred Jankovi}eve i tre}eplasirane sestre Venus koja ima 5.606 poena.

TOP 10: 1. (1) Serena Vilijams (SAD) - 8.475 poena, 2. (2) Jelena Jankovi} (Srbija) - 5.900, 3. (3) Venus Vilijams (SAD) - 5.606, 4. (4) Karolina Voznijacki (Danska) - 5.555, 5. (5) Samanta Stosur (Australija) - 4.890, 6. (6) Jelena Dementijeva (Rusija) 4.670, 7. (7) Kim Klajsters (Belgija) - 4.510, 8. (8) Fran~eska Skjavone (Italija) 4.285, 9. (9) Vera Zvonarjeva (Rusija) - 3.965, 10. (10) Li Na (Kina) - 3.756 bodova itd.

Od 16 atleti~ara koji su ispunili normu za odlazak na Evropsko prvenstvo, boje Srbije u Barseloni (od 26. jula do 1. avgust) brani}e 12 atleti~ara u 11 disciplina.

Selektor reprezentacije Dragi{a Kuzmanovi} objavio je kona~ni spisak takmi~ara za predstoje}e EP. Na wemu su: Goran Nava (trke na 800 i 1.500 metara), Asmir Kola{inac i Milan Jotanovi} (bacawe kugle), Predrag Filipovi} (brzo hodawe), Mihail Duda{ i Igor [ar~evi} (desetoboj), Marina Mun}an (1.500 metara), Olivera Jevti} (maraton), Dragana Toma{evi} (disk), Tatjana Jela~a (kopqe), Ivana [panovi} (skok udaq) i Jelena Jotanovi} (100 metara prepone).

- Jo{ pre nekoliko meseci Sowa Stoli} otkazala je u~e{}e zbog povrede, a pre mesec dana zbog dopingovawa sa spiska je izbrisan Luka Rujevi} - objasnio je Kuzmanovi}. - Zbog slabijih rezultata koje je postizala po dolasku iz Amerike, u dogovoru s wom i wenim trenerom Mirjanom Stojanovi}, odlu~io sam da Mila Andri}, juniorska vice{ampionka Evrope, ne ide na EP za seniore, ve} da se posveti treningu i da zajedni~kim snagama na|emo najboqe re{ewe kako bi u 2011. godini spremno do~ekala Evrop-

Treniraju u Barseloni: Igor [ar~evi} i Mihail Duda{

sko prvenstvo za mla|e seniorke.

Govore}i o fini{u priprema za EP, Dragi{a Kuzmanovi} je dodao: - Svi atleti~ari koji }e nastupiti u Barseloni nalaze se na zavr{nim pripremama. Troje atleti~ara Vojvodine ve} su u Barseloni, Olivera Jevti} sprema se na Kopanoniku, a Dragana Toma{evi} na Bjelolasici. Goran Nava je u Bruniku u Italiji, Tatjana

Jela~a je sprovela pripreme u Kragujevcu, Marina Mun}an vratila se s priprema u Belgiji gde je imala dve trke na 800 i 1.500 metara, a Predrag Filipovi} pripremao se na Vlasini. Jelena Jotanovi} i Milan Jotanovi} spremali su se u na{em glavnom gradu, dok se Asmir Kola{inac spremao u wegovoj staroj bazi u Jakovu.

Kakvi su ciqevi na{ih predstavnika na skupu najboqih ate-

Topi}eva izostaje zbog povrede Uo~qivo je da na spisku putnika za Barselonu nema ni na{e najboqe atleti~arke, ~etvrte troskoka{ice sveta Biqane Topi}. O ~emu je re~ objasnio je selektor Kuzmanovi}: - Na`alost, najboqa atleti~arka Srbije u 2010. godini i ~etvrta troskoka{ica sveta Biqana Topi}, zbog neizle~ene povrede, ne}e nastupiti u

Barseloni. U dogovoru s wom i wenim trenerom i doktorom Jovanom \urovi}em odlu~io sam da je preveliki rizik da ona potpuno neizle~ena nastupi na prvenstvu Evrope i rizikuje jo{ te`u povredu i kraj karijere. Nadam se da }e povreda uskoro biti pro{lost i da }e Biqana maksimalno spremna do~ekati EP u dvorani slede}e godine.

ti~arki i atelti~ara Starog kontinenta?

- Veliki uspeh srpske atletike predstavqala bi 3-4 finala na{ih atleti~ara, odnosno plasman me|u 12 najboqih atleti~ara Evrope - zakqu~io je Kuzmanovi}.

U rukovodstvu reprezentacije Srbije u Barseloni bi}e predsednik ASS Veselin Jevrosimovi}, generalni sekretar ASS Slobodan Brankovi} i selektor Dragi{a Kuzmanovi}. Na{im predstavnicima pomaga}e i treneri Slavoqub Kuzmanovi}, Danilo Krtini}, Jovan Jahi}, Nikola Tomasovi} i Goran Obradovi}, a o zdravqu reprezentativaca Srbije brinu}e dr Milan Mileusni} i fizioterapeut Branko Peni}.

A. Predojevi}

MITING U FINSKOJ

Trijumf Kaster Semewe

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE

Sintelon najuspe{niji Otvoreno prvenstvu Vojvodine u kajaku,u konkurenciji 19 klubova i 250 takmi~atra, odr`ano je u Apatinu.Me|u seniorima najboqi su bili kajaka{i Sintelona iz Ba~ke Palanke, druga je bila ekipa Zorke iz [apca, a tre}a ekipa Pan~eva.

Apatinac Jovo Mandi} u trcu na 200 metara za svega sekundu je izgubio od Milana \enadi}a iz [apca, dok ih je Boro Sibinki} iz novosadske Vojvodine pratio u zaveslaju pa je o pobedniku odlu~io foto fini{.

Za Apatince je posebno zna~ajano {to je ~etverac u pionirskoj konkurenciji, u sasatvu Vuk Zori}, Nenad ]opi}, Uro{ Bijeli} i Bogdan Beli}, uspeo da osvoji srebro, {to je nagove{taj da se Panojia vra}a me|u najboqe klubove u zemqi.

U `enskoj konkurenciji Antonija Na| je potvrdila da je nepobediva na 200 metara, plasirav{i se ispred drugoplisrane Miqane Kne`evi} iz Sintelona i Milice Starovi} iz zemunskog Limana.

Ekipno pioniri i kadeti iz Sremske Mitrovice bili su najups{niji.

J. P.

Kadetska ekipa Vala iz Sremske Mitrovice

Ju`noafri~ka atleti~arka Kaster Semewa pobedila je i na svojoj drugoj trci posle pauze koju je napravila zbog provere pola. Posle trijumfa na 800 metara, u petak, u finskom gradu Lapenranta s vremenom dva minuta, ~etiri sekunde i 22 stotinke, Semewa je na istom mitingu ponovo dominirala, sa skoro dve sekunde boqim rezulatom (2:02.41 min).

- Na prethodnoj trci sam bila dosta nerzvoznija, jer se nisam dugo takmi~ila. Sada sam bila opu{tenija, iako je trka bila br`a i ritam ja~i. Zadovoqna sam nastupima u Finskoj i sada se vra}am ku}i da nastavim naporno da treniram - rekla je 19-godi{wa Semewa.

Semewa je pro{le godine na SP u Berlinu osvojila zlato, po{to je 800 metara pre{la za minut, 55 sekundi i 45 stotinki, {to

FINALE CEFL REGIONALNE LIGE U AMERI^KOM FUDBALU

Vukovi odbranili titulu Qubqana Silverhouks – Vukovi Beograd 20:42 (6:0, 0:14, 0:21, 14:7) IVAN^NA GORICA: Stadion FK“Livar“, gledalaca: 500. Kretawe rezultata: 6:0 Kapitanio, tr~awe 18 jardi, 6:7 Mekdauel, tr~awe 70 jardi, PAT Matovi}, 6:14 Mekdauel, tr~awe 2 jarde, PAT Matovi}, 6:21 Grin, tr~awe 5 jardi, PAT Matovi}, 6:28 Mekdauel tr~awe 1 jard, PAT Matovi}, 6:35 Stabs tr~awe 60 jardi, PAT Matovi}, 6:42 Stabs, hvatawe 76 jardi, dodavawe Grin, PAT Matovi}, 12:42 ^epin{ek, tr~awe 1 jarda, 20:42 Pavli~ hvatawe 10 jardi, dodavawe Jaku{, pretvarawe za dva poena Vrhovec.

Beogradski Vukovi drugi put uzastopno su postali prvaci Regionalne centralno-evropske lige u ameri~kom fudbalu, savladav{i u finalu, u Sloveniji, ekipu Qubqana Silverhouksa sa 42:20.

Do nove CEFL titule „~opor sa Ade“ je stigao preokretom, jer je doma}in vodio sa 6:0 posle prve ~etvrtine.Ipak, nije se dugo ~ekalo na odgovor {ampiona, drugoplasirani u MVP trci Brendon Mekdauel postigao je u naredne dve ~etvrtine tri ta~dauna, wegovi saigra~i su pre posledwe deonice poentirali jo{ dvaput, pa je ve} tada bilo poznato ko }e podi}i pehar.Vukovima je ovo tre}a regionalna titula u klupskoj istoriji, a prvu su osvojili 2007. godine.

Vukovi iz Beograda, {ampioni CEFL lige

Kaster Semewa

je izazvalo sumwu Svetske atletske federacije (IAAF). IAAF je potom nalo`io proveru pola tada 18-godi{we Kaster Semewe.

Razlog je bio ogroman napredak Semewe i vanserijski rezultati koje je postigla za vrlo kratko vreme. Po{to joj je pol utvr|en, Semewi je dozvoqeno da nastavi da se takmi~i u konkurenciji `ena.

22

GLOBUS

utorak20.jul2010.

Zombi kraqica prestravila decu eklama za Ku}u strave u Londonu povu~ena je jer je pla{ila decu prolaznika, pi{e britanska {tampa.

Digitalni plakat koji je reklamirao novu postavku Ku}e strave prikazivao je kraqicu Meri kako mirno sedi, a u slede}em trenutku pretvara se u jezivog zombija koji izgleda kao da vri{ti na prolaznike.

Krvavo lice, truli zubi, iskola~ene crvene o~i... Deca koja su videla reklamu u metrou bila su prestravqena, a ni odraslima nije bilo ba{ svejedno.

Agencija za standarde reklamirawa (ASA) saop{tila je da je reklama povu~ena.

Postavka u Ku}i strave posve}ena je Krvavoj Meri, koja

R

je vladala od 1553. do 1558. i u tom periodu pogubila neko-

liko stotina verskih neistomi{qenika.

DNEVNIK

Kad bi manekenke vladale svetom P la}ao bi se porez na debqinu, {ale o plavu{ama bi bile zabrawene, a svi turisti~ki vodi~i nosili bi kupa}e kostime.

Ovako izgleda plan rumunske manekenke Sancijane Burujane, koja je u svojoj zemqi osnovala prvu Partiju lepih.

Me|u idejama ove nove stranke je uvo|ewe poreza na debqinu. Svaki „prestupnik” pla}ao bi deset evra po kilogramu vi{ka. Kazne bi bile uvedene za qude koji pri~aju viceve o plavu{ama.

Sancijana (23) predla`e i zakon po kom bi samo manekenke u bikinijima mogle da rade kao turisti~ki vodi~i, a svako ko bude uhva}en u neverstvu morao bi da plati 100 evra kazne.

„Mislim da bi mnoge od mojih ideja poboq{ale funkcionisawe sistema u na{oj zemqi,

i u~inile Rumuniju mnogo privla~nijom destinacijom za turiste”, rekla je Sancijana.

VLAD TEPE[ ODLAZI U ISTORIJU

Vampiri poti~u iz Hrvatske i Srbije ema~ki istori~ar dr Peter Mario Krojter u svojoj doktorskoj disertaciji je izneo teoriju u kojoj tvrdi da se kolevka verovawa u vampire ne nalazi u Rumuniji, kako se dosad smatralo, nego u Hrvatskoj i Srbiji.

U doktoratu „Verovawe u vampire u jugoisto~noj Evropi” Krojter iznosi iznena|uju}i podatak na koji je tokom istra`ivawa nai{ao, a to je da prvi sa~uvani pisani dokumenti o verovawu u vampire ne poti~u iz Rumunije, nego iz Srbije, a potom i Hrvatske, pi{e Slobodna Dalmacija.

U radu se poziva na ukaz cara Stefana Du{ana iz 1342. kojim se sve{tenicima zabrawuje u~estvovawe u iskopavawu i spaqivawu le{eva za koje se sumwalo da imaju ~arobne mo}i, dok kao prvi konkretni slu~aj navodi pri~u o Arnontu Pavlu iz sela Medve|e blizu Beograda iz 1720, kojeg je, navodno, progonio vampir zbog ~ega se Pavle premazao krvqu samog vampira da bi ga se oslobodio.

N

Pa`wa, stidqiva lama na putu enka lame koja je be`ala od mu`jaka zaustavila je saobra}aj u Gifhornu, 250 kilometara od Berlina.

Stidqivoj lami Lujzi doveden je mu`jak za parewe, ali se ona upla{ila, presko~ila ogradu i pobegla iz svog boksa. Dok je Lujza „galopirala” ka Braun{vejgu, voza~i koji su je primetili pozvali su policiju.

@

„Morali smo da blokiramo put, kako bi {est policajaca moglo da opkoli i obuzda lamu”, rekao je portparol policije Tomas Rojter.

Lamu su policajci sklonili sa puta i pozvali wenog vlasnika koji je do{ao i vratio je na svoje imawe. „@ivotiwa nije bila agresivna, ve} vrlo mirna i stidqiva”, dodao je Rojter.

Usvojte kravu e}ina [vajcaraca odlazi na more tokom leta, ali ima i onih koji se opredequju za seoski turizam u planinama gde vreme provode brinu}i se o kravi koju „usvoje” tokom leta.

V

Akcija usvajawa krave, pod nazivom „Mavachamoi”, u prevodu sa francuskog „Moja krava“, koju je pre pet godina pokrenuo {vajcarski uzgajiva~ Mi{el Izoz, privla~i sve ve}i broj turista.

Me|u 20 krava za iznajmqivawe na wegovoj farmi u kantonu Vo, ostale su slobodne samo Ilda, Rozeta, Tola, Ursula, Uzin i Kenel.

Sve druge su „bukirane” tokom celog leta.

Zainteresovani usvojiteqi mogu na Internetu da konsultuju katalog sa slikama krava i da za 280 evra rezervi{u „svoju” kravu za sezonu tokom koje mogu da je pose}uju kad god po`ele.

Ova ponuda omogu}ava qudima iz grada da uporede „stresni `ivot u gradu sa te{kim radom na selu”, ka`e Izoz koji je pokrenuo akciju

da bi „pokazao da je `ivot na selu sasvim druga~iji od onog {to qudi obi~no zami{qaju”.

Izoz tra`i od svojih klijenata da provedu rade}i na farmi najmawe ~etiri sata dnevno tokom kojih okupqaju krdo, seku drva i poma`u u pravqewu sira. „Moj sin se ~esto smeje gledaju}i kako qudi iz grada obavqaju seoske poslove”, ka`e Ester Ginije koja, tako|e, sa svojom farmom i krdom krava u~estvuje u projektu „Moja krava”. „Borave}i ovde saznaju da se na pa{wacima radi sedam dana u nedeqi, da nema slobodnog vikenda i da se mo`e uzeti tek po koji dan odmora”, dodaje ona. „Za na{ stres kriva je vremenska prognoza. Mi `ivimo sa prirodom i po wenim pravilima”, ka`e ova {vajcarska farmerka ~ija je ku}a ukra{ena cve}em i starinskim zvonima.

Klod Kobler, finansijski savetnik iz @eneve, usvojio je kravu Sirenu jo{ 2007. godine. Za wega, povratak selu je na~in da se odu`i precima.

On ka`e da je sre}an u kontaktu sa prirodom i sa ponosom isti~e da uz wegovu brigu i negu, „wegova” krava proizvodi sve vi{e mleka.

Wegov recept protiv vampira nije se pokazao uspe{nim jer su, prema legendi, seqaci nedugo nakon wegovog rituala za{tite prona{li Arnontov le{ i spalili ga, za svaki slu~aj.

Iz Srbije se vrlo brzo mit o postojawu krvolo~nih besmrtnih bi}a pro{irio i na Hrvatsku, a Krojter tu tezu potkrepquje postojawem takozvanih kr{nika. „Re~ je o qudima koji su ro|eni u posebnim okolnostima, recimo u vreme posebno jakog nevremena. U Dalmaciji je kr{nik protivnik vampira. U borbi s vampirom on se ne bori kao ~ovek, nego wegova du{a posebnim danima napu{ta telo i kre}e u boj protiv vampire”, pi{e nema~ki nau~nik.

Budu}i da se pisani dokumenti u kojima se spomiwe postojawe vampira u Rumuniji ja-

Koko{ka je ipak starija od jajeta ngleski nau~nici tvrde da su otkrili re{ewe zagonetke „{ta je starije koko{ka ili jaje“.

Koko{ka je starija po{to je, kako su stru~waci saop{tili, za formirawe quske jajeta neophodan protein koji se nalazi iskqu~ivo u jajnicima koko{ke.

Jaje mo`e da nastane samo ukoliko se nalazilo u organi-

E

Pijanac jahao krokodila

neophodna kako bi za{titila `umance i pile koje se u wemu razvija.

Nau~nici engleskih univerziteta [efild i Vorik koristili su super-kompjuter kako bi pratili stvarawe jajeta.

Edinbur{ki kompjuter nazvan HEKToR, pokazao je da OC-17 ima kqu~nu ulogu u kristalizaciji - ranoj fazi nastanka quske.

edan pijani Australijanac usko~io je u ogra|eni prostor za krokodile i poku{ao da zaja{e jednog koji ga je ugrizao za nogu, ali ga potom ipak pustio, saop{tila je policija. Avanturista, ~ije ime nije objavqeno, zavr{io je u bolnici gde je morao da bude podvrgnut hiru{koj intervenciji.

Mu{karca starog 36 godina izbacilo je obezbe|ewe paba u kojem se opijao u ponedeqak uve~e, a on je odlu~io da potom poseti krokodile u zoo vrtu u mestu Brum, na severozapadu Australije. „^ovek se pribli`io pet metara duga~kom i 800 kilograma

J

zmu koko{ke i zato su one nastale prve, ka`u nau~nici.

Protein pod nazivom ovokledidin-17 (OC-17) ubrzava stvarawe quske jajeta koja je

vqaju puno kasnije, dr Krojter je uveren da je re~ o velikoj zabludi.

Wegovu teoriju podr`ava i opatijski gradona~elnik dr Amir Muzur, koji se uz doktorsko zvawe bavi istorijom. „To o ~emu on pi{e svakako nije nemogu}e, no kod vampira postoji tradicija koja se ~esto prepli}e s onom vukodlaka, ve{tica, a vezana je uz kult plodnosti. Tako da je te{ko ta~no utvrditi wihovo poreklo. Celi Balkan je bio inficiran tim kultom, a stvarno postoje i dokumentovane ilustracije brojnih slu~ajeva na ovim prostorima. U 17. veku spomiwe se istarski vampir Jure Grando”, rekao je dr Muzur za Slobodnu Dalmaciju.

Prema jednoj legendi na severu Bosne 1725. iz mrtvih „vratio se” izvesni Petar Plogojevi}, a 1732. u izve{taju iz sela Medve|a pokraj Beograda govori se o Milici, 50-godi{wakiwi koja je navodno prouzrokovala smrt 18 qudi.

„Dugo se verovalo da je jaje starije, ali sada imamo nau~ni dokaz da je prvo nastala koko{ka”, rekao je Kolin Friman s Univerziteta [efild.

te{kom mu`jaku zvanom Fatso”, ispri~ao je Frans presu portparol policije. „@ivotiwa ga je ugrizla za desnu nogu kad je poku{ao da joj se popne na le|a. ^ovek je uspeo da pobegne i vrati se u pab odakle je pozvana hitna pomo}”. ^ovek koji je ~udom pre`iveo, sa te{kim povredama i bez svesti je preba~en u bolnicu gde je operisan. „Krokodili koji `ive u slanoj vodi su poznati po tome {to ne pu{taju `rtvu kad je zgrabe, pa se neoprezni ~ovek mo`e smatrati sre}nim {to je ostao `iv”, dodao je predstavnik policije.

AUTORSKO VE^E REDITEQA GORANA PASKAQEVI]A U LONDONU

Upe~atqiv filmski rukopis i opus U Britanskom filmskom instutu (BFI) u Londonu, gde je u toku retrospektiva filmova Goran Paskaqevi}a, proslavqeni srpski rediteq imao je svoje autorsko ve~e, jednoipo~asovni razgovor sa direktorom te presti`ne institucije Xefom Endrjuom i publikom. Ministar kulture Srbije Neboj{a Brati} rekao je tom prilikom da je Paskaqevi} jedan od na{ih najboqih rediteqa u ~ijoj estetici se ogleda presti`na pra{ka {kola, kao i da wegovi filmovi pru`aju mogu}nost za boqe razumevawe Srbije i Balkana. Tokom razgovora pred kamerama, koji je upotpuwen i in-

sertima iz nekoliko filmova, bilo je re~i o Paskaqevi}evim studenetskim danima na ~uvenoj filmskoj akademiji u Pragu, motivima za odre|ene filmove, momentima u karijeri, odnosu prema dru{tvenim i politi~kim pitawima, estetskim i umetni~kim vizurama i opredeqewima.

Deo razgovora u okviru Paskaqevi}eve autorske ve~eri odr`ane 15. jula, u formi emisije emitova}e britanski BiBi-Si (BBC). Tako|e je predsta-

vqena monografija na engleskom jeziku „Filmsko stvarala{tvo Gorana Paskaqevi}a“, koja na 140 strana obuhvata pregled wegovih filmova, kao i svojevrsnu zbirku tekstova najuticajnijih savremenih filmskih teoreti~ara i kriti~ara o Paskaqevi}u i wegovom opusu, a retrospektiva je i predmet medijske pa`we.

U katalogu BFI, u kome su predstavqeni Paskaqevi}evi filmovi i dat osvrt na wegov rediteqski rad, navodi se da je samo nekoliko wegovih filmova imalo bioskopski `ivot u Engleskoj. Direktor BFI Endrju je skrenuo pa`wu da je re~ o

filmovima koji bez obzira na dramati~nost teme nikada nisu pateti~ni ni pesimisti~ni i da „Paskaqevi} voli `ivot i razume qude. „Ova retrospektiva daje mogu}nost britanskim gledaocima da otkriju jedan bogati uzbudqivi i upe~atqiv filmski rukopis i opus“, kazao je Endrju. U BFI, od 1. do 31. jula, traje kompletna retrospektiva - 15 dugometra`nih igranih filmova i igranih ostvarewa Paskaqev}a.

(Tanjug)

c m y

KULTURA

DNEVNIK

23

S PALI]KOG FILMSKOG FESTIVALA

Pogledaj ako mo`e{ Pali}ka festivalska fabrika je preksini} pokrenula gotvo sve svoje pogone. Otpo~ele su u Subotici projekcije filmova iz ciklusa Novi belgijski i Novi ma|arski film, otvoren je drugi takmi~arski program Paralele i sudari, Mladi duh Evrope (Velika letwa terasa na Pali}u), odr`ana je prva konferencija za novinare, a po~ele su i kasnove~erwe festivalske zabave uz raznovrsnu muziku.

Pali} kao i prethodnih godina ume i da upije i da isija festivalsku atmosferu i kada je u pitawu posao i trenuci relaksacije. Samo kada bi se jo{ moglo biti istovremeno na vi{e mesta. Zato ovde, kao na velikim festivalima u svetu, svi rade uz slogan pogledaj {to mo`e{.

To je i festival koji uveliko zavisi i od meteorolo{kih prilika. Tako je drugo festivalsko ve~e umalo u potpunosti pokvarilo nadolaze}e nevreme, koje je ipak ostalo samo na nivou gromoglasnih pretewi. Bilo je i to sasvim dovoqno da se publika, u startu, na Letwoj pozornici prepolovi, a pogledi onih hrabrijih gledalaca usmere naizmeni~no, ka nebu, i bioskopskom platnu.

U glavnom Takmi~arskom programu posle doma}eg ostvarewa „@ena sa slomqenim nosem“ Sr|ana Koqevi}a, koje je na otvarawu festivala publika vrlo lepo primila, i rumunskog „Orden ~asti“ (pri~a o malom tranzicionom i `ivotnom gubitniku, koji u svojim poznim godinama postaje slu~ajni heroj i u tome vidi svoju novu {ansu) videli smo jo{ dva filma obe}avaju}ih mladih evropskih autora. Nema~ka drama „Tr~i, ako mo`e{“ rediteqa Ditriha Brigemana (na Pali}kom festivalu je bio ~lan `irija 2006. godine) govori o troje mladih, dva mladi}a i devojci koji se sticajem okolnosti na|u u komplikovanom qubavnom trouglu. Ben je u invalidskim kolicima, sklon

Iz nema~kog filma „Tr~i, ako mo`e{”

naglim promenama raspolo`ewa i maltretirawu onih koji su mu u blizini. Tu su mu na dohvat ruke wegov dnevni asistent Kristijan, koji tako civilno slu`i vojni rok i Anika, devojka u koju se obojica zaqubquju.

Kroz neobi~no prijateqstvo i qubav odvija se wihovo nimalo bezbolno, ~ak opasno sazrevawe...Brigemanov film karakteri{e prefiwen ose}aj za urbane pejza`e, u sr` pri~e inkorporirane filmofilske posvete i iznad svega vrlo dobri glumci. ^itav dizajn filma i neka vrsta metafizi~ke usamqenosti glavnih protagonista koji tragaju za qubavqu, u film unose ne{to od bajkovite atmosfere, ~ine}i da sve „gre{ke“ u naraciji ne povuku film na dno zale|enog jezera.

U ovom programu videli smo i finski film „Lo{a porodica“ Aleksija Salmenpere jo{ jednog povratnika na Pali}. Wegov film „Mu{ki posao“ je na Pali}kom festivalu prikazan 2007. „Lo{a pordica“ je psiho-

FRANCUSKI DUO DELANGL POSLE NOVOSADSKOG MUZI^KOG LETA I NA „DANIMA MUZIKE“ U HERCEG NOVOM

Vurtuoznost i duboka posve}enost umetnosti Posle koncerta Dua Delangl na Novosadskom muzi~kom letu, ugledni francuski umetnici nastupili su i u Herceg Novom, na 27. Danima muzike, 16. jula. Duo Delangl, umetni~ki i `ivotni par koji jo{ od studentskih dana neguje sjajnu muzi~ku i porodi~nu zajednicu, pru`io je organizatorima hercegnovskih „Dana muzike“ izvanrednu priliku da na~ini, s jedne strane zanimqiv, vedri, duhovit i gotovo „vickast“, u pravom smislu francuski {armantan, programski iskorak, ali i da ponovo, posle pet godina, podseti publiku na svira~ke bravure jednog od najve}ih svetskih majstora saksofona, a onda ih upozna i kako izgleda wegova saradwa s retko kompatibilnim klavirskim partnerom, kakav se postaje samo kada se ceo `ivot radi zajedno.

Kloda Delangla smo na ovim prostorima slu{ali, nakon nastupa sa saksofonskim orkestrom wegovih studenata s Nacionalnog pariskog konzervatorijuma (2005. godine, na 22. Danima muzike) i u duu s Borisom Kraqevi}em na Novosadskim muzi~kim sve~anostima (posle koncerta u Podgorici), najzad i kao solistu uz Vojvo|anske simfoni~are u Novom Sadu, i uvek je odu{evqavao ne samo fascinantnim poznavawem svih tehni~kih i izra`ajnih tajni instrumenata iz porodice saksofona, nego jo{ vi{e, kako smo isticali, „nadahwuju}om muzikalno{}u i podsticajnim izvo|a~kim nervom, kojim, poput elektri~nog okida~a, pokre}e muzi~are na blisko pro`imaju}u saradwu“.

Tako je bilo i na festivalskom koncertu u Kongresnoj sali hotela „Pla`a“, {este ve~eri 27. Dana muzike u Herceg Novom, na koji su do{li brojni posetioci, neki i od pre pet godina, prepoznaju}i istu vurtuoznost i duboku posve}enost umetnosti i muzicirawu, gotovo nesmawenu izvo|a~ku vatru i blistave iskre, jo{ uvek neposustaju}u energiju, inspirisanost i ~arobno vajawe tonova. [irina Delanglovog repertoara obuhvata i prerade dela pisanih za druge instrumente, ali je svakako vrednija i zanimqivija u

utorak20.jul2010.

Klod Delangl

ostvarewima originalno komponovanim za saksofon, gde wegovo interpretativno ume}e kao i veliki dar za improvizaciju najvi{e dolaze do izra`aja. Kao posve}eni promoteri savremene muzike, naro~ito onih kompozicija nastalih u aktuelnom trenutku, od kojih su mnoge ba{ pisane za Duo Delangl, ili svakog umetnika posebno, francuski par je odabrao „ameri~ki“ program, koji pored autora s tih kontinenata ukqu~uje i Filipa Lerua (ro|enog 1959) ~ije smo ostvarewe „Ama“ (iz 2009), apartnih raspolo`ewa i demonstracije ra-

znovrsnih tehni~kih problema (akordski skokovi, raznolika upotreba diskanta) sprovedenih kroz celu klavijaturu, ~uli u izuzetno anga`ovanom tuma~ewu Odil Delangl.

Nakon {to se i maestralni saksofonista iskazao kao solista na sopran saksofonu u delu Filipa Glasa, koje se osim minimalisti~kim stilom odlikuje i xez elementima, istovremeno predstavqaju}i i muziku „raspolo`ewa“, duo je nastavio s Arijom {irokog daha i melanholi~ne topline i Skercom repetitivnih postupaka i iskri~avog virtuoziteta Henrija Kauela, Glasovog profesora, da bi potom svojim raritetnim, „modernijim“ programskim izborom obuhvatio i Sonatu Pola Krestona (iz 1945), tako|e za alt saksofon i klavir, povezuju}i, kako je to u simpati~noj, kratkoj konferansi, Delangl najavio, italijanski stil (s obzirom na kompozitorovo poreklo) i ameri~ke akcente. Zahuktali tok bravurozno izvedenog prvog stava skercoznog karaktera, upravo takvim raspolo`ewem „naslowen“ na prethodnu kompoziciju, a potom kantilena majstorske meko}e, ali i dramatske izra`ajnosti u laganom, najzad i vrcavom duhovito{}u, akcentovanom u svim registrima, obele`eno finale, dali su jo{ jednom povod za vatreno i besprekorno uigrano muzicirawe.

Uspiwu}i koncertni tok nastavqen je Fantazijom za sopran saksofon i klavir Brazilca Eitora Viqe Lobosa (iz 1948), vedrog prvog i laganog, pravog debisijevskog, po atmosferi stava i ritmi~ki veoma pregnantnog, bravurozno izvedenog finala, da bi na kraju bio krunisan s Tri prelida Xorxa Ger{vina. Duo Delangl ih je izveo poput autentni~nih xez muzi~ara, s puno poezije i zapretene strastvenosti, ali i veselih, temperamentnih akcenata. U punu Kongresnu salu hotela „Pla`a“ na najboqi na~in tako se vratila umetni~ka muzika, koja je nekada rado, stvarana i ovde, a raspolo`eni posetioci su zna~aj tog trenutka i stvarala~ku veli~inu Dua Delangl umeli da s rado{}u prepoznaju.

Marija Adamov

drama inicirana incestuoznom vezom brata i sestre koji se sre}u posle mnogo godina. Strahovitu tenziju, koja ne vodi ka dobrom, stvara prebri`ni otac.

On ne vidi pravi na~in kako da pomogne najpre svom obo`avanom sinu tinejxeru i potpuno otu|enoj k}erki, deci wegove prve, upokojene `ene. Usput, rigidni otac zanemaruje svoju sada{wu mladu porodicu i dementnog oca. Obe}avaju}a u ekspoziciji, „Lo{a porodica“ sve vi{e na ubedqivosti gubi razvojem zbivawa, i kona~no raspletom, definitivno potvr|uje utisak da autoru nije bilo ba{ jasno {ta ho}e.

Drugi festivalski takmi~arski program „Paralele i sudari“ sa deset filmova u konkurenciji, otvoren je igrano dokumentarnim ostvarewem „Stara {kola kapitalizma“ @elimira @ilnika. Bila je to jo{ jedna prilika za suo~ewe sa @ilnikovom {kolom filmskog aktivizma, oli~enoj u prepoznatqivoj stvarnosnoj estetici, redi

mejd junacima, neposrednoj `ivotnosti i dru{tvenom anga`manu. Utoliko vi{e pa`we je vredan @ilnikov apel, sa konferencije za novinare, upu}en ovda{wim mladim autorima da se late „bele`ewa“ ovog po mnogo ~emu zanimqivog vremena, na ~ekaju}i da se sredi stawe u doma}oj kinematografiji.

Ciklus Novi belgijski film je otpo~eo izvanrednom belgijsko nema~ko holandskom koprodukcijom “Altiplano“ Pitera Brosensa i Xesike Hope Vudvort. Re~ je o sugestivnom predstavqawu globalnih problema, raskoraka i nerazumevawa izme|u bogatih i siroma{nih, i daqe eksploatisanih. Program Novog ma|arskog filma je otvoren ostvarewem „Trte - Mrte – Nate“ , rediteqa Zombora \ige, dok je selekcija „Mladi duh Evrope“ otpo~ela estonsko finskim igranim filmom „Disko i atomski rat“ Jaka Kilmija koji se bavi uticajem popularne muzike na pad Sovjetskog Saveza.

V. Crwanski

PREVODI NA[E LITERATURE

Petkovi}eva dela na bugarskom Izdava~ka ku}a „Ergo” iz Sofije objavila je na bugarskom jeziku kwigu Radoslava Petkovi}a „^ovek koji je `iveo u snovima”, u prevodu Rusanke Qapove, saop{tila je slu`ba za odnose sa javno{}u „Stubova kulture“.Re~ je o Petkovi}evoj zbirci pri~a, u izdawu „Stubova kulture“, koja govori o prvim vremenima hri{}anstva i teolo{kim dijalozima u savremenosti, koja je do sada prevedena na francuski i ma|arski jezik.

Druga Petkovi}eva kwiga „Sudbina i komentari“, ~iji su pre-

vod ugovorili „Stubovi kulture“ sa bugarskim izdava~em, pojavi}e se do sajma 2012. godine u Sofiji.Taj najnagra|ivaniji roman moderne srpske kwi`evnosti dosad je preveden na slovena~ki, gr~ki, ma|arski i francuski jezik.

Izdava~ka ku}a „Gaja”, koja je do sada na osnovu ekskluzivnog ugovora objavila sve Petkovi}eve kwige na francuskom jeziku, do sajma u Frankfurtu objavi}e i „Savr{eno se}awe na smrt”, roman koji je u Srbiji za samo dve godine do`iveo tri izdawa.

U KAWI[KOM RKA „JO@EF NA\”

Plesna radionica Nine Diple Svetski poznata plesa~ica Nina Dipla iz Dizeldorfa (Nema~ka) odr`a}e u Regionalnom kreativnom ateqeu „Jo`ef Na|“ u Kawi`i petodnevnu radionicu plesa, koja po~iwe danas uz u~e{}e polaznika iz Srbije i vi{e zemaqa iz regiona.

Nina Dipla

Pored kompleksne plesne tehnike klasi~nog i savremenog baleta Nina Dipla u svom radu koristi tehniku i elemente kundalini joge i argentinskog tanga, a od polaznika radionice se zahteva velika tehni~ka spremnost i koncentracija.

Plesna radionica Nine Diple odr`ava se uz podr{ku Ministarstva za kulturu Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i op{tine Kawi`a. Na zavr{etku radionice u subotu 24.jula u 20 ~asova u sali za probe RKA „Jo`ef Na|“ uz besplatan ulaz publici }e se svojim plesom predstaviti u~esnici radionice.

M. Mitrovi}

24

SVET

utorak20.jul2010.

Te{ka `elezni~ka nesre}a u Indiji KALKUTA: Najmawe 60 osoba poginulo je ju~e u sudaru brzog putni~kog voza Utarbanga ekspers sa putni~kim vozom koji je stajao na stanici u isto~nom delu Indije, saop{tila je policija.

Do nesre}e je do{lo u 02.00 ujutru na stanici Saintija, oko 200 kilometara severno od Kalkute. Od siline udarca dva putni~ka vagona su uni{tena, kao i vagon sa prtqagom, preneo je AP. Spasila~ke ekipe su prona{le 60 tela poginulih, a jo{ 100 osoba je povre|eno u nesre}i, izjavio je policijski zvani~nik i dodao da su me|u poginulima i dvojica

ma{inovo|a brzog putni~kog voza. Ministarka `eleznica Mamata Banerxe izrazila je sumwu da bi nesre}a mogla da bude jo{ jedna sabota`a maoisti~kih pobuwenika, koji su optu`eni za pogibiju 145 osoba u sudaru vozova koji se dogodio 28. maja.

Banerxe je rekla da }e ona i drugi visoki zvani~nici na mestu nesre}e istra`iti uzroke po{to imaju sumwe vezane za nesre}u.@elezni~ke nesre}e su veoma ~este u Indiji, jer ima jednu od najdu`ih `elezni~kih mre`a na svetu, koja se ne odr`ava kako treba.

(Tanjug)

VESTI

MALA POMERAWA U TRUSKO – JERMENSKIM ODNOSIMA

Obred pomirewa

Eksplozija bombi u Avganistanu KABUL: [estorica avganistanskih policajaca i dva ameri~ka vojnika poginuli su danas u eksplozijama bombi postavqenim pored puta u ju`nom Avganistanu. U eksploziji bombe postavqene pored puta rawena su ~etvorica policajaca dok su se vozilom kretali ka Kandaharu, prenela je agencija AP. NATO je saop{tio da su dva pripadnika wihovih snaga izgubila `ivot u dvema odvojenim eksplozijama, ali drugi detaqi nisu obelodaweni.Pro{li mesec bio je jedan od najsmrtonosnijih za pripadnike NATO snaga, kada su 103 vojnika poginula, me|u kojima je 60 ameri~kih.U julu je do sada poginulo 57 vojnika koalicionih snaga, od kojih su 42 ameri~ki.

(Tanjug)

Mosul upori{te Al Kaide MOSUL: ^etvorica radnika obezbe|ewa jedne britanske kompanije ubijena su ju~e u napadu bomba{a samoubice na severu Iraka, saop{tile su ira~ke snage bezbednosti. Napada~ u automobilu zaleteo se u posledwe vozilo u konvoju automobila koji su prevozili radnike u Mosulu i aktivirao eksploziv, preneo je Rojters.U eksploziji su poginula sva ~etvorica qudi koji su bili u vozilu, a raweno je pet civila. „Video sam qude iz konvoja kako izvla~e ~etvoricu ubijenih civila iz uni{tenog vozila. Jednom od wih je u eksploziji odrubqena glava“, izjavio je jedan ira~ki vojni oficir, koji nije `eleo da bude imenovan.Policija jo{ nije saop{tila za koju britansku kompaniju su radile `rtve, niti koje su bile nacionalnosti. Mosul spada me|u najopasnije gradove u Iraku zbog delovawa Al Kaide. Ameri~ka vojska smatra Mosul posledwim urbanim upori{tem te teroristi~ke organizacije.

(Tanjug)

VAN (Turska): Turske vlasti su prvi put, posle devedeset godina, odobrile Jermenima da mogu da odr`e verske obrede u ~uvenoj crkvi koja se nalazi na malom ostrvu u jezeru Van, na krajwem jugoistoku Anadolije. „Mi smo sre}ni

pripadnika tog naroda posle raspada Otomanske imperije.

Na prostorima Turske Jermeni su, ka`u, nekad imali oko 2.000 crkava, od kojih je o~uvano samo 45. Ostale su poru{ene ili propale, ili su pretvorene u xamije

Breme istorije: turski vojnici 1915. godine sprovode Jermene u logore

da su turske vlasti bar delimi~no promenile stav o ovom pitawu”, ka`u u Jermenskoj patrijar{iji, prenele su agencije.Vlasti u Ankari su odobrile Jermenima da, na samo jedan dan, 19. septembra, odr`e bogoslu`ewe u Crkvi svetog krsta, koja je simbol stradawa

ili {kole. Crkva svetog krsta je podignuta po~etkom 10. veka. Posle progona Jermena 1915. godine, bila je prepu{tena propadawu.

Turske vlasti su je restaurirale 2007. godine, ali su je pretvorile u muzej. „Ovo }e biti doga|aj godine za mnoge Jermene iz Turske i

drugih zemaqa”, ka`u pripadnici tog naroda. Ovo je simbili~an potez turskih vlasti, u trenutku kada dve zemqe nemaju odnose, kada Ankara dr`i zatvorenu granicu prema Jerevanu. Mnogi Jermeni }e na ovo bogoslu`ewe morati da putuju zaobilazno, preko Gruzije, ili avionima do Istanbula, pa onda hiqadama kilometara unazad, do Vana.

Zvani~nici u Jerevanu su potvrdili novinarima da niko od wih nije dobio poziv da prisustvuje ovom obredu pomirewa.

Ali, ovo je, ipak potez koji ohrabruje. Dve zemqe su pro{log oktobra, uz posredovawe SAD, potpisale protokol o normalizaciji odnosa. Ali, parlamenti jo{ nisu ratifikovali taj dokument zbog me|usobnog uslovqavawa. Ankara tra`i da se prethodno postigne napredak u sporu izme|u Jermenije i Azerbejxana oko statusa provincije Nagorno Karabah u kome Ankara podr`ava Baku.

Jermeni sa svoje strane tra`e da Turska prizna genocid koji je na wihovim precima izvr{en u vreme raspada Otomanske imperije.

(Tanjug)

DNEVNIK

KLIMA

Ju`na Amerika na minus 14 stepeni LONDON: Talas izuzetne hladno}e sa Antarktika je zahvatio Ju`nu Ameriku, ~ak i wene tropske regione, izazivaju}i smrtne slu~ajeve zbog smrzavawa, zatvarawe {kola i obiqe problema.Najmawe devet qudi je umrlo od izuzetne hladno}e, snega i leda koj su zahvatili najve}i deo Argentine, javila je britanska mre`a Bi-Bi-Si. Lokalne nevladine organizacije su saop{tile da su `rtve uglavnom besku}nici koji `ive na ulicama glavnog argentinskog grada Buenos Ajresa i da se radi o smrti usled smrzavawa. Smrtnih slu~ajeva od smrzavawa ima i u Paragvaju, Urugvaju i Boliviji gde su se dve osobe smrzle u tropskom regionu Santa Kruza.

Bolivijske vlasti su zbog

hladno}e proglasile obustavu nastave u {kolama do 21. jula.

Hladni talas sa Antarktika pogodio je i ^ile, ju`ni deo Brazila i isto~ni deo Perua.

Temperature u regionu Ju`ne Amerike kre}u se od minus 14 stepeni Celzijusa u Patagoniji do nule ili najvi{e plus tri stepena Celzijusa u severnim delovima. Izuzetno te{ka situacija je u Argentini koja je ve} danima zahva}ena hladnom maglom.

Argentinske vlasti su preduzele mere da pomognu stanovni{tvu u uslovima velike hladno}e - pove}an je uvoz elektri~ne energije iz Brazila i industriji je zabrawena upotreba prirodnog gasa da bi imala dovoqno doma}instva koja se greju tim energentom.

(Tanjug)

Tajfun Konson jo{ seje pusto{ PEKING, HANOJ: Zbog odrona prouzrokovanih poplavama u Kini, najmawe 20 osoba vode se kao nestale u planinskom selu Muzu, a u Vijetnamu, koga je zahvatio tajfun Konson, evidentirano je 17 nestalih. Spasila~ke ekipe, uprkos ki{i koja danima pada, tra`e nestale, dok je na hiqade qudi evakuisano u centralnoj kineskoj provinciji [aansi, javila je kineska dr`avna novinska agencija Sinhua.

Vijetnamu, koji je zahvatio tajfun Konson, kao nestale vodi se najmawe 17 osoba.

Jedanaest ribara se vodi kao nestalo u centralnoj provinciji Kvang Ngai, dok se jo{ {et ribara vodi kao nestalo od petka kada se wihov brod nasukao dok je tra`io zaklon na Paraselskim ostrvima. U severnoj privinciji Kvang Nin, vlasti su prona{le ~oveka koji se ranije vodio kao nestao, nakon {to se wegov brod nasukao u uvali Ha

U obli`woj provinciji Si~uan 23 osobe su nastradale, dok je 600.000 qudi evakuisano zbog ki{e koja danima ne prestaje, preneo je AP. Broj nastradalih u letwim olujama popeo se na 146, a 40 osoba se vodi kao nestalo, najvi{e u regionima uz reku Jangcekjang, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova. U

Long. Vi{e od 600 ku}a je o{te}eno, a 43 broda su uni{tena.Pre nego {to je zahvatio Vijetnam, tajfun Konson odneo je 68 `ivota na Filipinima, gde se jo{ 84 osobe vode kao nestale.Prognosti~ari predvi|aju ki{u u Vijetnamu, ali se ne o~ekuje da }e ona izazvati poplave i odrone.

(Tanjug)

Ma|arska vlada odbacila nove mere {tedwe BUDIMPE[TA: Ma|arska vlada je na razgovorima sa me|unarodnim kreditorima proteklog vikenda insistirala na uvo|ewu bankarskog poreza ove godine, ali je odbacila primenu novih mera {tedwe, izjavio je ju~e ma|arski ministar privrede \er| Matol~i. Forinta je jutros oslabila za oko 2,7 odsto na 289,70 u odnosu na evro, nakon {to su u subotu 17. jula propali razgovori o reviziji ma|arskog ugovora o finansirawu sklopqenog u oktobru 2008. sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) i Evropskom unijom (EU),

preneo je Rojters. Kreditori su istakli da nova ma|arska vlada treba da preduzme odlu~nije mere kako bi smawila buxetski deficit. „Odgovorili smo na{im partnerima da nove mere {tedwe ne dolaze u obzir“, izjavio je Matol~i i dodao da wegova zemqa ve} pet godina primewuje takve mere.

Nova vlada u Budimpe{ti je obe}ala da }e ispuniti ciq za buxetski deficit u 2010. od 3,8 odsto bruto doma}eg proizvoda, {to je Matol~i potvrdio u ju~era{wem intervjuu ma|arskoj televiziji, ali je istakao da bi to prvenstve-

no trebalo posti}i uz pomo} planiranog bankarskog poreza.

Neuspeh razgovora sa predstavnicima tih institucija zna~i da Ma|arskoj ne}e biti dostupno preostalih 5,5 milijardi evra iz fonda od ukupno 20 milijardi evra, sve dok revizija programa ne bude okon~ana. Vlada premijera Viktora Orbana, koja je u aprilskim izborima do{la na vlast, isti~e da `eli da produ`i postoje}i kreditni program koji je, prvobitno, trebalo da bude zavr{en u oktobru, do kraja ove godine.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TARIK AZIZ U Bagdadu je po~elo su|ewe biv{em ministru spoqnih poslova Tariku Azizu i jo{ nekoliko bliskih saradnika re`ima Sadama Huseina. Ameri~ke vlasti su iz svojih zatvora predale Ira~anima grupu od 50 bliskih saradnika biv{eg re`ima.Biv{i ministar Aziz (74) i drugi Sadamovi saradnici }e odgovarati za krivi~na dela koja su po~inili pre 2003. godine kada je oboren Sadam.

MAHMUD AHMADINEYAD Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad rekao je ju~e da su „iranski neprijateqi idioti“ i da sankcije Ujediwenih nacija ne}e uticati da se wegova zemqa odrekne nuklearnog programa.Sankcije UN }e samo pomo}i Iranu da postigne ve}e ekonomsko oslawawe na sopstvene snage, naglasio je iranski predsednik, obra}aju}i se industrijalcima na severu Irana.

KETRIN E[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton pozvala je ju~e Hamas da pusti otetog izraelskog vojnika Gilada [alita, koji je u zato~eni{tvu u pojasu Gaze vi{e od ~etiri godine. Dan nakon {to je posetila tu palestinsku teritoriju, E{tonova se sastala u Jerusalimu sa roditeqima [alita, obe}av{i da }e se zalagati za wegovo osloba|awe.

Klinton tra`i nov na~in finansirawa borbe protiv side BE^: Biv{i predsednik SAD Bil Klinton zatra`io je ju~e, na plenarnoj sednici 18.me|unarodne konferencije za borbu protiv side u Be~u, nove modele finansirawa borbe protiv HIV infekcija.

Finansijska kriza ne sme biti nikakav izgovor i zdravstveni sistem morao bi biti dostupan za sve. Me|utim, to nije slu~aj, naglasio je Klinton, dodaju}i da bi alternative mogle biti novi oblici privatnog finansirawa.

Veliki broj qudi mo`e sa malim donacijama obezbediti velike svote, uveren je nekada{wi ameri~ki predsednik. On je ukazao da su wegova nevladina organizacija „Klinotonova inicijativa za pristup zdravstvu“ (]AI), koja ima za ciq

poboq{awe borbe protiv side zemqotresom, pomogli time u zemqama u razvoju, kao i {to su preko mobilnih tele„Globalni fond“, najve}a orgafona mawe sume upu}ivali Crnizacija za finansirawe borvenom krstu. be protiv side, proteklih go„Qudi su spremni da daju, dina profitirale od donaciali moraju znati za {ta idu ta ja.Od velikih dosredstva“, porunacija od privat~io je on. Drugi Qudi su spremni nih lica, ili da daju, ali moraju put za daqe fikroz male donanansirawe borbe znati za {ta idu cije, na primer protiv side pota sredstva kroz dodatak na red svih problekupovinu cene ma, prema Klin(Bil Klinton) avionske karte, tonu, bila bi anaobjasnio je Klinton, dodaju}i liza sopstvenih tro{kova. S da taj sistem treba pro{iriti. tim u vezi, on je naglasio da ne „Za{to ne dodamo dodatak od treba samo govoriti da vlade 50 centi na karte za sportske treba da daju vi{e novca, ve} i manifestacije“, naveo je Klida organizacije moraju da obanon primer mogu}eg priliva vqaju svoj posao br`e i jeftisredstava, podse}aju}i da su nije.I u me|unarodnoj politigra|ani SAD i za stanovnike ci pomo}i u razvoju potrebno Haitija, kada su bili pogo|eni je smawiti tro{kove transfe-

ra, time {to bi se vi{e dalo zna~aja na samostalnost pogo|enih dr`ava, zatra`io je on. „Potreban nam je novi model za zemqe u razvoju, na primer nacionalni planovi“, objasnio je Klinton, dodaju}i da se u mnogim zemqama previ{e novca gubi na tro{kove dostave, infrastrukturalne probleme ili na previ{e sastanaka.“Svaki dolar koji se bespotrebno gubi dovodi u pitawe jedan qudski `ivot“, podvukao je on.

Na be~kom sajmi{tu do 23.jula odr`ava se konferencija „AIDS 2010“, koja okupqa oko 25.000 u~esnika iz ~itavog sveta, koji ovim skupom `ele da uka`u na potrebu pristupa svih obolelih od side medicinskoj terapiji.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

Rumunija pretrpela ogromnu {tetu od poplava BUKURE[T: Rumunski premijer Emil Bok je izjavio da su nezapam}ene poplave, koje su u junu i julu zahvatile zemqu, izazvale ogromne {tete koje se jo{ procewuju i u Bukure{tu o~ekuju da }e iz fonda solidarnosti EU dobiti pomo}. „[teta je ogromna i procewuje se na nekoliko stotina miliona evra“, izjavio je premijer Bok, prenela je novinska agencija A|arpres. Nezapam}ene ki{e koje su na istoku zemqe padale sedmicama izazvale su izlivawe reka koje su odnele vi{e od 20 `ivota, dok je skoro deset hiqada lica bilo prisiqeno da privremeno napuste svoje domove.

Poplave su pogodile 37 od 41 okrug i kako je istakao premijer Bok vi{e od hiqadu ku}a je potpuno uni{teno. U isto~nom de-

lu Rumunije uni{teni su usevi, o{te}ene mnoge saobra}ajnice i mostovi, kao i nekoliko industrijskih objekata.Rumunija je zatra`ila pomo} Fonda solidarnosti Evropske unije po{to

su {tete, prema prvim procenama-ogromne.Ugro`eno podru~je je pro{le sedmice posetila komesar za krizna pitawa u EU Kristina Georigijeva.

(Tanjug)

utorak20.jul2010.

U Bugarskoj tokom vikenda {est utopqenika SOFIJA: U Bugarskoj se tokom vikenda utopilo {estoro qudi koji su u kupawu na otvorenim vodama poku{ali da na|u osve`ewe zbog velikih vru}ina, saop{tila je dr`avna agencija „Gra|anska za{tita“.

Ta agencija je upozorila gra|ane da budu mnogo oprezniji prilikom rashla|ivawa u jezerima i branama gde nema spasioca, ali i da posebno povedu ra~una o velikim razlikama u temperaturi vazduha i vode, kao i na povr{ini vode i oko 80 santimetara ispod, koja mo`e da iznosi i 15 stepeni.

U subotu je izva|eno telo 14.godi{waka iz vra~anskog jezera Devene, a ne{to kasnije i 55.godi{weg mu{karca iz jezera Kremikovci, nedaleko od Sofije. U jezeru Koprinka u blizini

Ubijen novinar u predgra|u Atine ATINA: Nepoznati napada~i ubili su ju~e novinara ispred zgrade u kojoj je `iveo, u predgra|u Atine, javila je gr~ka agencija ANA. Policija je saop{tila da je novinar Sokrates Giolijas izre{etan mecima iz vatrenog oru`ja. Nepoznati ~ovek je zazvonio na vrata Gioliasovog stana u Iliupolisu, a kada mu je novinar otvorio, ~ovek mu je rekao da neko poku{ava da mu ukrade automobil parkiran ispred zgrade.Kada je Giolijas iza{ao iz zgrade i krenuo ka vozilu, trojica qudi su otvorila vatru i ubila ga na licu mesta, a potom pobegla automobilom.

Policija je na mestu napada na{la 20 ~aura. Par sati kasnije, nedaleko od Giolijasove zgrade prona|eno je zapaqeno vozilo, za koje policija veruje da je poslu`ilo napada~ima za bekstvo. Vozilo je bilo ukradeno dva dana ranije i kra|a je prijavqena policijskoj stanici.

O~evici tvrde da su napada~i nosili uniforme koje su li~ile na uniforme radnika obezbe|ewa ili lokalne policije.Gioliasova `ena i dete bili su u stanu u vreme ubistva.Motiv napada jo{ nije utvr|en, a istraga je u toku. Udru`ewa novinara Gr~ke i politi~ke partije su najo{trije osudile dana{we brutalno ubistvo 37-godi{weg novinara Sokratisa Giolijasa, prvog novinara koji je usmr}en u toj zemqi posle vi{e od dve decenije.

Agencija AP prenosi da se u Atini ne veruje da je za ovo ubistvo odgovorna neka od mawih teroristi~kih grupa koje postoje u Gr~koj. Giolijas je bio urednik u radio stanici Tema 98,9 FM i pisao u popularnom onlajn blogu Troktiko, poznatom po razotkrivawu mnogih skandala. „Neko je `eleo da u}utka veoma dobrog novinara istra`iva~a koji je nagazio mnoge svojim

Iliupolis no}u

tekstovima“, rekao je Panos Sobolos, predsednik Atinskog udru`ewa novinara. Ju~era{we ubistvo je, po svemu sude}i, dobro planirano..

U Gr~koj je sredinom osamdesetih godina urbana teroristi~ko-gerilska grupa „17. novembar“ ubila jednog konzerva-

NEVOQE ZAGREP^ANA S PROJEKTOM „CVJETNI TRG“

Vlasti odbacile tu`be gra|anskih udru`ewa ZAGREB: Tomo Horvatin~i}, investitor projekta Cvjetni trg, u okviru koga je u Var{avskoj ulici u Zagrebu po~ela igradwa ulaza u podzemnu gara`u u okviru poslovnog objekta mo`e da ka`e da ovih dana ima podr{ku vlasti u Hrvatskoj. Upravni sud odbio je sve tu`be koje su poku{ale da ospore gradwu, saop{tavaju}i da su gradske odluke i odluke Ministarstva gra|evinarstva i prostornog ure|ewa donete shodno zakonskim propisima.Re{ewe je doneto 8. jula, a objavqeno je kad je poslato strankama u postupku.

Sa svoje strane Sindikat policije Hrvatske odbio je tvrdwe da je policija masovnim hap{ewima u ~etvrtak prekora~ila svoja ovla{tewa, isti~u}i da su ~uvari reda postupali krajwe profesionalno i zakonito i da prilikom privo|ewa nenasilnih demonstranata nisu koristili nepotrebnu silu.Sindikat ne `e-

li da ulazi u razloge za izdavawe nare|ewa policajcima koji su obezbe|ivali gradili{te u Var{avskoj ulici, isti~u}i da po zakonu policija mora da pru`i asistenciju na zahtev lokalne uprave i samouprave prilikom ~ega moraju pored aktivnog, savladati i pasivni otpor. „Legitimno je pravo gra|anskih udru`ewa i gra|ana da izra`avaju nezadovoqstvo i protest, ali u ovom slu~aju svoje nezadovoqstvo ne smeju da usmere na pripadnike policije ve} iskqu~ivo na onoga ko je tra`io policijsku asistenciju“, isti~u u policijskom sindikatu. Pitawe tro{kova intervencije 167 policajava koji su pohapsili 151 lice izazvalo je i politi~ku raspravu jer je poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) Gordan Maras izjavio da je akcija ko{tala 3,5 miliona kuna (486.100 evra), dok je ministar privrede, rada i

preduzetni{tva \uro Popija~ reagovao pitawem koliko je Horvatin~i}a ko{tala nemogu}nost ostvarivawa prava na poslovawe, za {ta je odgovorna SDP gradska vlast.

Portparol MUP Krunoslav Borovec izjavio je da ne zna koliko je ko{tala asistencija 167 policajaca Gradskoj kancelariji za gra|evinarstvo na ~elu sa Davorom Jelavi}em, rekav{i da su to interventni policajci odradili za redovnu platu, a da }e se tek kasnije videti koliko je bilo prekovremenih sati i koji su tro{kovi slawa vode i utro{ka benzina.

Horvatin~i} ima i podr{ku pojedinih urednika Hrvatske televizije koji mu, iako formalno nije stranka u policijskoj akciji, daju prostor u emisijama i, po mi{qewu aktivista, vr{e dezinformaciju gledalaca.

Nenad Jovanovi}

Beograd meka za vikend turiste ZAGREB: @ivotni standard stanovnika Zagreba i Beograda skoro je identi~an po paritetu kupovne mo}i, jer iako Zagrep~ani imaju dva pute ve}e plate, cene osnovnih `ivotnih namirnica u glavnom gradu Srbije su dva puta ni`e nego u Zagrebu, tako da zbog mnogo jeftinije hrane i ugostiteqskih i taksi usluga, Srbija postaje meka za vikend-turiste, isti~u mediji u Hrvatskoj.

Pi{u}i o cenama u dve metropole hrvatski listovi ukazuju da Zagrep~ani imaju prose~nu platu od oko 6.400 kuna ili 880 evra, a Beogra|ani 402 evra. I dok su cene nekretnina, ili brendirane luksuznije robe zbog inflacije i pada kursa dinara mo`da i ve}e nego u Zagrebu, cene hrane, kwiga, cigareta, dnevnih novina i

re`ijskih tro{kova, jo{ uvek su daleko ni`e. Tako je vekna hleba jeftinija tri kune (oko 0,40 evra) po vekni, mleko oko kunu i po (oko 0,20 evra) , {e}er dve kune (oko 0,27 evra), a boca suncokretovog uqa, deset komada jaja ili bra{no za oko 2,5 kune mawe (0,35 evra).

Novine u Beogradu su jeftinije pet kuna (oko 0,7 evra), a paklica cigareta deset kuna (oko 1,4 evra), a za oko 0,2 evra jeftinija je ~ak i tramvajska karta iako je vo`wa naju`im centrom Zagreba besplatna. Beogra|ani izdvajaju i dosta mawe para za re`ije. Zagreb je svoj razvoj zadwih godina finansirao velikim kreditima, a tako {ta Beograd tek ~eka, isti~u hrvatski mediji.

Jer, kako navode, u Srbiji su naja-

vqeni veliki infrastrukturni projekti, kao {to su gradwa nekoliko va`nih mostova i podzemne `eleznice, {to Zagreb jo{ uvek ne planira, iako se o metrou ili lako{inskoj `eleznici govori ve} vi{e od pola veka. Buxet Zagreba za ovu godinu iznosi 1,5 milijardi evra, dok Beograd ima buxet od 739,6 miliona evra. Goran Bakula, ekonomski analiti~ar Nezavisnih hrvatskih sindikata, tvrdi da je Zagreb u Jugoslaviji uvek imao ve}i standard i ve}e cene u odnosu na Beograd, pre svega, prehrambenih proizvoda.On tvrdi da je razlika u platama zadwih godina zna~ajno smawena, a cene prehrambenih proizvoda i nekih usluga daleko su jeftinije u Beogradu, ka`e Bakula.

(Tanjug)

25

tivnog novinskog izdava~a, a na meti napada su bili i neki gr~ki listovi i radio i televizijske stanice. Pro{le godine je jedna ekstremisti~ka grupa otvorila vatru na privatnu TV stanicu Alter, ali tada sre}om niko nije bio ni povre|en.

(Tanjug)

Koprinka

Kazanlaka prona|eno je telo starije `ene. U istom jezeru pre mesec dana udavio se i jedan sredove~ni mu{karac.

Mla|i mu{karac utopio se u Crnom moru kod Varne, a jedan

50-godi{wak kod brane hidrocentrale „Srednogorci“. Ronioci „Gra|anske za{tite“ prona{li su i telo utopqenika u jezeru ^ernogorovo kod grada Krxali.

(Tanjug)

Za Kacina Crna Gora va`nija od Islanda PODGORICA: Potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Jugoisto~nom Evropom Jelko Kacin smatra da bi Crna Gora, nakon Islanda, mogla da bude slede}i kandidat za pregovore sa Evropskom Unijom. „Ako barem jedna zemqa pregovara sa EU, onda je to podr{ka za sve ostale zemqe u regiji. Ako Makedonija ne}e biti u stawu da se odlu~i za kompromis oko imena koje bi omogu}ilo da ona u|e u NATO i po~ne pregovore sa EU, onda je svakako Crna Gora ta koja bi mogla biti slede}a zemqa kandidat koja bi krenula u pregovore“, rekao je Kacin podgori~kim Vijestima.

On je kazao da je Crna Gora mala zemqa, ali da ima dva puta vi{e stanovnika od Islanda i dodao a zato kad, kako je rekao, mo`e Island da pregovara, vaq-

da mo`e i Crna Gora. Slovena~ki diplomata je ponovio da je Crna Gora ostvarila zna~ajne preduslove u procesu evroatlanskih integracija i da je to izdvaja kao potencijalnog kandiata za pregovore sa EU. „Od svih zemaqa Zapadnog Balkana, ako izdvojim na jednoj strani Hrvatsku, a na drugoj Makedoniju, Crna Gora je za sada jedina koja je zavr{ila proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu , pa je na osnovu toga i dobila Upitnik EK. Po~ela je odgovarati na Upitnik i dobila drugu seriju dodatnih pitawa, odgovorila je i na wih i sada ima tre}i paket tzv. potpitawa sa tra`ewem specifi~nih odgovora.Zato, {to se mene ti~e, mogu re}i da Crna Gora uspe{no i uporno napreduje ka statusu zemqe kandidata’’, poru~io je Kacin.

(Tanjug)

„GLAS SRPSKE” O RADU TURSKE FONDACIJE IXX NA PODRU^JU BiH

Posrednik izme|u Hamasa i Al Kaide?

BAWALUKA: Iako i Stejt department ubrzano istra`uje povezanost turske Fondacije za qudska prava i humanitarnu pomo} iz Turske (IHH) sa teroristima, niko u BiH ne istra`uje delovawe te organizacije koja ima sedi{te u Sarajevu i kancelarije u Tuzli, ^eli}u, @ivinicama, Gra~anici, Teo~aku, Banovi}ima, Srebreniku i Kalesiji.

Istragu o delovawu IHH, kako saznaje „Glas Srpske“, ~iji je rad nedavno zabranila i Nema~ka zbog veza sa Hamasom, nisu pokrenuli ni SIPA, ni Tu`ila{tvo BiH. Portparol Tu`ila{tva BiH Boris Grube{i} nije mogao da ka`e da li je istraga o delovawu IHH pokrenuta. „Radi se o poverqivim informacijama koje se ina~e ne iznose u javnost“, rekao je Grube{i}.

U izve{taju Me|unarodne mre`e analiti~ara (IAN) navedeno je da su direktori te organizacije u vreme proteklog rata bili Hakan ^elik, Hakan Bokoglu i Osman Atalaj, koji su bili u muxahedinskim jedinicama. Atalaj je bio u konvoju koji je navodno prevozio humanitarnu pomo} za Gazu, a koji su krajem maja presreli izraelski komandosi.

Na internet stranici IHH navedeno je da ta fondacija pla}a i imame u xamijama u ^ajni~u, Fo~i, Rogatici, Rudom, Vi{egradu i @epi. Pi{e i da je rat u BiH trajao ~etiri godine i da je „u wemu ubijeno vi{e od 300.000 qudi“. Istaknuto je da ta fondacija trenutno realizuje programe pomo}i u Sarajevu, Srebrenici, Gora`du, Ilija{u, Zenici i Visokom. Dodaje se da je IHH osnovana 1995. godine „izbijawem rata u BiH, a nastavqaju}i napore u ratu u ^e~eniji“. Do adresa, kontakata i te-

lefonskih brojeva kancelarija IHH u BiH, prema pisawu bawalu~kog lista, nemogu}e je do}i. ^lan Me|unarodnog fonda solidarnosti (EMMAUS) BiH Xenana [abi} ka`e da je taj fond kontaktirao sa predstavnicima

IHH u vezi sa nekoliko projekata. „Ti kontakti odnose se konkretno na projekte na terenu. To je bilo direktno davawe pomo}i, iz ruke u ruku. Kontaktirali smo i kad je na{ ~lan Jaser Mohamad Sabag, dr`avqanin BiH porijeklom iz Sirije, nosio pomo} za Gazu, pa je tamo uhap{en. On je sada kontakt osoba izme|u EMMAUS-a i IHH“, ka`e [abi}eva.

Bawalu~ki list podse}a da strani mediji tvrde da je Sabag nosio novac iz BiH prikupqen po xamijama kao pomo} teroristima. [abi}eva dodaje da su posle incidenta na brodovima koji su plovili za Gazu i koje su presreli izraelski specijalci, predstavnici IHH posjetili EMMAUS, kao i jo{ nekoliko puta. „Upoznala sam Mukaderu Tanovi} koja je koordinator IHH u BiH i u Istanbulu. Pre pola go-

dine od Stejt departmenta dobili smo spisak na kome se IHH nije nalazila“, rekla je [abi}eva.

Ameri~ke i izraelske tajne slu`be, prema pisawu ovog lista, CIA i MOSAD ozna~ile su IHH kao saradnike „Al-Kaide“. Postoji i nekoliko dokumenata u kojima je potvr|ena veza izme|u turskog IHH i stranih muslimanskih boraca u BiH tokom rata.

Izve{taj CIA iz 1996. o islamskim dobrotvornim organizacijama na Balkanu pokazuje da je direktor CIA kancelarije u Sarajevu bio povezan sa iranskim operativcima.U vreme rata u BiH, IHH je do{la pod kontrolu snaga NATO-a, koji je ozna~io kao sumwivu organizaciju. IHH se kasnije pojavila u nekoliko antiteroristi~kih istraga o pru`awu skloni{ta, falsifikovawu dokumenata, oru`ja i novca za teroriste koji su putovali u borbe u Avganistan, BiH, ^e~eniju ili Irak. „Moja istraga pokazala je da je globalna teroristi~ka mre`a na BiH i Avganistan pro{irena i preko delovawa IHH i da to traje od 1996. godine do danas“, izjavio je zapadnim medijima biv{i francuski istra`ni sudija za borbu protiv terorizma @an-Luj Bri`ije, koji se danas bavi istra`ivawem finansirawa teroristi~kih organizacija.On navodi da postoje snimci telefonskih razgovora kao i dokumenta i izjave da je IHH povezana sa teroristima.

Turske vlasti, prema wegovim re~ima, ranije su pretresle sedi{te te organizacije i otkrile oru`je, eksplozivne materijale i falsifikovana dokumenta.On je istakao da preko IHH postoji indirektna veza izme|u Hamasa i „AlKaide“.

(Tanjug)

@ENSKA POSLA

utorak20.jul2010.

c m y

26

DNEVNIK

O ~emu se }uti na prvom sastanku ubavna pro{lost - Bila ona zabavna ili ne, zadr`ite je za sebe. Niko ne `eli da slu{a o tome s koliko ste mu{karaca bili, gde, kako i za{to. Bila ta pro{lost ispri~ana u pozitivnom ili negativnom smislu, na prvom sastanku svakako ne ostavqa dobar utisak.

Lagawe – Dobro, ne mislimo sada na to da budete potpuno iskreni. Naime, svi mo`emo sebi dozvoliti pokoje ulep{avawe.

Primera radi, ukoliko je dogo-

Q

vor da do|e kod vas na ru~ak, slobodno mu recite da ste sve sami napravili, (iako je va{a prijateqica pomogla oko deserta).

Ali patolo{ko lagawe kad-tad }e iza}i na videlo.

Seks – 73% mu{kih ispitanika zaokru`ilo je odgovor kako bi ve} na prvom sastanaku voleli da imaju odnos s partnerkom, ali samo 28% bi ih je posle toga ponovo pozvalo na sastanak. Naime, bez obzira na

to kakvi su va{i kriterijumi ili koliko se dugo znate, prvi sastanak neka ostane na romanti~noj strani, tako da se oboje mo`ete se}ati tog dana.

Problemi – Pri~awe o problemima, porodi~nim sva|ama, nepravdama na poslu mo`e se ~initi vrlo odbojnim ako nije ispri~ano sa stilom i dozom humora. Svakako mo`ete napomenuti kako vi{e ne `ivite s roditeqima ili vam je {ef me{avina Fredija Krugera i Mice Ubica, ali vi{esatni monolog o tome kako je tetka posva|ana sa se-

stri~nom zaista nije preporu~qiv. Zapamtite, niste na kafi s prijateqicom, ve} s mu{karcem koji vam se svi|a. @enske teme – Pri~awe o najnovijim kremicama, frizerskim salonima i slavnim li~nostima zanimqivo mu je kao i nama saga o delovima automobila.

Alkohol – Ne preterujte s alkoholom. Martini ili ~a{a vina su dozvoqeni, ali ne i vi{e.

Niko nije privla~an s previ{e

alkohola u krvi. Ne}ete ispasti sme{ni i simpati~ni, ve} odbojni, te }e atmosfera postati vrlo neprijatna.

Kritikovawe – Mu{karci ne vole kada ih kritikuju. Tu i tamo koja primedba u {ali na negov ra~un je u redu. Ali kritikovawe negovog izgleda, posla, ode}e, prevoza mo`e vas zauvek udaqiti od nega. Ukoliko vam se ne svi|a negova ko{uqa, zadr`ite to za sebe. Osim toga, svako ima mane, a mi ih mo`emo ili prihvatiti, ili oti}i.

Psovawe – Simpati~no je u `aru razgovora ili prepri~avawa baciti pokoju da re~enica dobije na humoru, ali `ena nije nimalo privla~na ako sve vreme psuje. Psovawe smawite ili potpuno izbacite iz vokabulara.

Pla}awe – Kada konobar donese ra~un, svakako ponudite da vi platite. Ali, nemojte nasrtati i biti nepristojni. Mu{karcima je jako odbojno kada se `ena bori za ra~un. Do}i }e vreme kada }ete vi mo}i wemu da platite kafu. Zato dr`ite se tradicije i pustite mu{karca da bude xentlmen.

Nedodirqivost – Imajte na umu da glumqewe nedodirqivosti ne}e uroditi plodom. Delova}ete odbojno, nezainteresovano i umi{qeno. Ne otkrivajte odmah sve, ali lagani dodir rukom po ramenu i sli~ni gestovi svakako su dozvoqeni i ~ine opu{tenu atmosferu.

Nemojte se predstavqati kao ne{to {to niste. Naravno, zapamtite da sve ima svoje granice, pa preterivawe u bilo ~emu nije dobro ni u svakida{wem `ivotu, ni na sastanaku. Nemojte praviti previ{e buke oko prvog izlaska i nemojte o~ekivati ~uda. Naime, kada se najvi{e nadamo najboqem, u ve}ini slu~ajeva ispadne obrnuto. Znajte da je i on nervozan ili uzbu|en kao vi, te da niste jedini koji imate tremu. Zato, opustite se i budite svoji, jer to je najboqi na~in za uspeh.

^ari letwe {minke idratantna krema, bronzer, olovka za o~i, transparentna senka i maskara je sve {to vam je potrebno od letne {minke Leto je ve} zakucalo na vrata, nabacili smo laganu letwu ode}u i obu}u... Ali, jeste li isto tako stavile laganuu {minku ili ste se ve} automatski, bez mnogo razmi{qawa, na{minkale za posao i po`alile, jer se {minka doslovce rastopila na

H

izgled potrebno jeste lagana hidratantna krema i kvalitetna krema sa za{titnim faktorom (SPF od 30 do 50), bronzer (mineralni), olovka za o~i, maskara i spremni ste za izlazak, bilo dnevni, bilo no}ni.

Po~nite s osnovom Ujutro umijte lice ~istom mlakom vodom i obri{ite ~istim pe{kirom. Nemojte koristiti nikakve sapune za lice koji ga isu{uju i podsti~u lojne `lezde da proizvode jo{ vi{e sebuma koji masti ko`u. Posle toga nanesite laganu hidratantnu kremu koja u sebi ima za{tit-

Nekoliko prakti~nih saveta Prilikom nano{ewa hidratantne kreme na lice (i kreme za sun~awe), nemojte je nanositi na same kapke, jer }e vam zbog vru}ine posle nekoliko sati senka izgledati o~ajno. Umesto kreme stavite „prajmer“ za o~i, odnosno baznu senku, koje omogu}ava da va{a prava senka dr`i du`e, izgleda lep{e, i spre~ava weno nakupqawe na kapcima. Po{to ste naneli „prajmer“, stavite olovku za o~i, malo senke i maskaru. Izbegavajte debele crne crte nacrtane tu{em na o~i, jer }e vam {minka izgledati preterana i te{ka. Preporu~ujemo neka vam sva {minka bude vodootporna, jer }ete izbe}i weno topqewe i mrqawe na vru}ini i vlazi. licu? Ako je to slu~aj, onda je vreme da ponovite osnove {minkawa leti ili mo`da ~ak nau~ite neki novi trik kako bi va{e lice izgledalo zdravo, a ko`a lepa i negovana...

Na lice ne stavqajte te{ke pudere. Sve {to vam je za letni

ni faktor. Ko`a ne sme biti masna, ali ni suva.

Ako je ikako mogu}e nemojte nanositi te~ni puder, koji zatvara pore i onemogu}uje ko`i da leti di{e. Umesto toga, nabavite hidratantnu kremu u boji, koja je mnogo lak{a i pogod-

nija za letwe mesece. Ukoliko pak ne mo`ete bez te~nog pudera, nanesite ga u tankom sloju po sredini lica i izbegavajte ivice. Tako|e, nemojte koristiti te{ke pudere kojima je uqe baza, nego voda. Nije na odmet da bude vodootporan. Nabavite i puder koji je lagan i transparentan i prekriva nedostatke na ko`i.

Ukoliko jo{ niste, nabavite bronzer u prahu! Naime, bronzer }e vam u letwim mesecima na preplanulom licu dati lep prirodan izgled. [irokom ~etkicom za puder nanesite ga na ~elo, jagodi~ne kosti, nos i bradu. Tako|e, nanesite bronzer na vrat i eventualno na podru~je dekoltea, ukoliko imate otvoreniju ode}u. Ako vam se pak vide u{i, nanesite malo bronzera i na wih.

Ve}ina stru~waka za {minku preporu~uje laganu i prozra~nu {minku za leto. Na o~i nanesite svetle i sjajne boje leta - zelene, plave, srebrne i zlatne nijanse, zatim boje breskve, svetloqubi~aste i tako daqe... Za ve~e preporu~aju se te iste nijanse, ali intenzivnije nanete.

Na obraze mo`ete staviti i svetloru`i~aste i zlatne tonove rumenila... Zaboravite na te{ke i tamne ru`eve. Dovoqan je hidratantni ru` ili sjaj u boji ko`e ili ~ak samo gro`|ana mast za negu usana.

Ove godine nikud bez tunike L

etwe, {arene, prozra~ne i udobne tunike ne samo da su hit ovog leta, nego su jedan od najprakti~niji komada ode}e koje mo`ete nositi apsolutno svugde – kod ku}e, na pla`i, u {opingu, letwoj {etwi, pa ~ak i na letwem ve~erwem izlasku...

Sve {to treba jeste da odaberete model od klasi~nog ili retro pa do sportskog ili elegantnog. Boja je bezbroj,

kao i vrsta materijala i uzoraka. Kupite onu koja }e najboqe odgovarati va{em stilu odevawa i mestu gde najvi{e planirate da je nosite.

Prilikom izbora pazite da bude od prirodnih i prozra~nih materijala, da vas nigde ne ste`e i ne sputava, {to je na kraju i najva`nije za vreme letnih vru}ina.

1. Lude {ezdesete

ose}ali udobno, nesputano i elegantno? Upravo to }e vam pru`iti tunika od prozra~nog pamuka i prirodne svile...

Odaberite du`inu prema vlastitom ukusu!

Tunike su i bile za{titni znak hipija, pa nije ni ~udo da mnogi modeli upravo podse}aju na to vreme.

Ono {to je najlep{e jeste da ove godine mo`ete odabrati model i boju tunike i ne morate se bojati da ste pogre{ili u izboru. Nosi se sve...

4. Damski Moda u tunikama ne poznaje godine. Mogu ih nositi i sve devojke i `ene, a ove modele odabrali smo za gospo|e u najboqim godinama...

5. Zov mladosti

4.

2. Havaji i bikini Ukoliko ste vi{e sportski tip i u`ivate u udobnosti mekanog pamuka ovo su tunike kao stvorene za vas. Ove godine printevi su ne{to bez ~ega se ne mo`e, a Havajii tematika savr{en je izbor za letwe tunike koje }ete nositi preko bnikinija.

1.

2.

3.

3. Elegancija u tunici Za{to se ne biste i za vreme vru}ih letnih {etwi

Mla|im devojkama koje `ene dase ose}aju „{ik“ ali i u skladu sa svojim godinama preporu~ili bismo haqinice-tunike i marametunike.

Budite slatke i zavodqive. U wima vam niko ne}e mo}i odoleti....

5.

DNEVNIK

OGLASI

utorak20.jul2010.

27

28

OGLASI z ^ITUQE

utorak20.jul2010.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

5308 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija.

Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96.

5341 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno.

Telefon 063/8424716, 063/8426-848, 021/500-612.

4004

DNEVNIK

Samo prave re~i - ose}awa mnoga posveti}u svome voqenom bratu Novaku. Osta}e{ nam uvek u se}awu na{em kao ~ovek pravi, porodice na{e ti si bio spreman da pomogne{ svakom.

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav priji

Savi

Savi

od Save Bo`i}a sa porodicom.

od: prije Zore, Jelice, Zoke i Jovana.

5388

5390

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav

SPLAVU u Futogu potreban konobar i kuvar. Telefon 897-497.

5116

BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, mestu sa lepim hladovitim pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 0038232371-657.

5305

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

4874 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 4300, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 4900 dinara.

Telefon: 064/138-77-58, 064/138-77-36, 6/416-020.

5233 DRVA, bukva - meterice 3400, izrezano i iscepano 3600, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene.

Telefon: 062/8-999-321, 061/19-60-888, 064/138-7736.

5234

Novak Bulatovi} Savi Rakita Hvala tebi mnogo za godine mnoge, provedene s tobom i uz osmeh!

Brat Nedeqko, snajka Ans, Aleksandar i sestri~ina Biba sa Ksenijom.

Savi Rakita

od: sina Nove, snaje Danke, unuka Milo{a i Marka.

od kumova Arkula.

5395

5391

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je preminula na{a draga

5422

Draga na{a tetka

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Sava Rakita ro|. Kvrgi} IZDAVAWE KU]A, centar Novog Sada, CG, bez dvori{ta, povoqno. Telefon 063/501-962.

5073 IZDAJEM garsoweru komplet name{tenu prvi sprat, KTV, zajedni~ka ve{ ma{ina, povoqno, Ulica Nizijska.

Telefoni: 021/6416-743, 063/581-960.

5322

PRODAJEM ku}u pored Dunava, Kamewar 4, 210m2, pomo}ne prostorijame, gara`a, bazen 11x5.5m. Ukwi`eno 1/1. Cena 420.000 evra.

Telefon 063/74-40-650.

4938 FRU[KA GORA, [irine, {iroka - gudura, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 1/1 cena 2, 5 eura 1m2. Telefon 069/18-26-726.

4805

Sahrana je danas, 20. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni suprug Sima sa sinovima.

5389

Posledwi pozdrav dragoj majci

Novaku Bulatovi}u

Giza Tomi}

Hvala za sve trenutke provedene sa tobom. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Novaku Bulatovi}u

Porodica Oberman.

Beba, Sawa, Ivana i Maja.

5415

5414

Dana 17. 7. 2010. godine, posle kratke i te{ke bolesti, u 59. godini preminuo je na{ dragi kolega Lidija i Biqana sa svojim porodicama.

Savi Rakita

Savi Rakita

od: sina Jove, snaje Milice, unuke Mirjane, Gordane, zeta \or|a Cvetkovi}a i praunuka Mladena i Milice.

od: sina Marinka, snaje Slavice, unuka Nata{e i Sla|ane.

5394

5392

dragom

Preminula je na{a draga i voqena

5418

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage

Posledwi kolegi

pozdrav

Zoran Radanovi}

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana.

Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940

Sahrana je danas, 20. 7. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Gize Tomi} NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispuna, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500570.

3883

Posledwi pozdrav dragoj majci

[tefanija Cocek Zoranu Radanovi}u

JKP „Parking servis” Novi Sad.

Po~ivaj u miru.

Brat Gustav i snaja Dragica.

5417

1066/P

Slu`ba za obezbe|ewe JKP „Parking servis” Novi Sad.

1067/P

ro|. Lazar 1934 - 2010.

Sahrana je u sredu, 21. 7. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sa qubavqu mami od: sina Veqka, sestre Jadranke i sina Mihajla.

5412

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je preminula na{a draga mama i baka

S tugom i bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moj otac preminuo 17. 7. 2010. godine u 84. godini

Momir Babi}

Novki Cvetkovi}

od porodice Erdevik.

5384

TROGODI[WI POMEN

Sahrana je danas, 20. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Gizi Tomi}

Robert sa porodicom.

od sestre Bebe.

5368

5369

O`alo{}eni sin Neboj{a.

Sahrana je danas, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala ti puno {to si izdr`ala da nam ne pokvari{ najlep{e.

Sa tugom i bolom se opra{tam od tetke

Gize Tomi}

1927 - 2010.

Novka Cvetkovi}

29

utorak20.jul2010.

5371

Sa tugom i bolom u srcu javqamo da je u 81. godini prestalo da kuca srce na{e majke, bake i prabake

Posledwi pozdrav dragoj priji

POMEN

O`alo{}eni tvoji najmiliji.

Porodica Cvetkovi}.

5379

Veqko ]urguz

Sini{a Petrovi}

Gize Tomi}

SEDMODNEVNI POMEN

20. 7. 2007 - 20. 7. 2010.

Vreme prolazi ali ne i uspomene i se}awa na tebe.

Nedostaje{ nam. Uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Neka te an|eli ~uvaju...

Danas se navr{ava sedam dana od smrti na{e drage

Tvoje: Stana, Maja, Jovana i Jela.

\or|e, Sewa i Persida.

5377

5378

Du{anke Vukovi}

20. 7. 2004 - 20. 7. 2010.

29. 10. 1929 - 18. 7. 2010.

Smiqi Reqi}

Sahrana je danas, 20. 7. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Hvala ti za dobrotu i qubav koju si nam pru`ila. ]erka Angelina, unuka Sandra, praunuka Sofija i zet Bogdan.

Voleli bi da si tu, da delimo radost, tugu i sawamo o boqem sutra.

od porodice Simi}.

Tvoji o`alo{}eni: majka Radojka, supruga Miqa, }erka Tijana i sin Milo{.

5366

5077

5367

POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 7. 2010. preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragoj mami

Ilona - Vera Dautovi} Kothai Zoltana

Ispra}aj na{e drage pokojnice obavi}e se u sredu, 21. jula, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Ru`ica, zet Sa{a, unuci Miroslav i Aleksandar.

Tamo gde te ~uvamo, u na{im srcima, niko nikada ne}e mo}i da nam te oduzme.

Gordana i Andrea.

5386

Sahrana je danas, utorak, na Gradskom grobqu, u 14.45 ~asova, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Zineta Paunovi}, zet Rajko, unuci Sowa, Nikola i Miodrag, zet Stevan i praunuka Isidora.

Mileni ^aki} Lagumxija

Mileni ^aki} Lagumxija

O`alo{}eni: sin Zinko Lagumxija i snaja Branislava.

5361

5118

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj sestri

Dana, 17. 7. 2010. godine u 76. godini preminuo je

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki i prabaki

Dana 20. 7. 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg

Mileni ^aki} Lagumxija

1941 - 2010.

Posledwi pozdrav dragoj mami

Na{oj

od: unuka Sta{e i Marka Lagumxije, Nikole i Miodraga Paunovi}a, Sowe ]ulibrk i praunuke Isidore ]ulibrk.

5362

DVADESETPETOGODI[WI POMEN mom najmilijem

5363

Posledwi mami

pozdrav

Novinoj

Gizi

Frawa Boro{ Ferika Ispra}aj je danas, 20. 7. 2010. godine, u 17 ~asova, u Petrovaradinu, na Tranxamentu.

U ti{ini ve~nog mira ~uva te moja qubav od zaborava.

Hvala ti za sve.

Tvoja Ru`ica.

Slavku Pili}u Banetu

Gizi Tomi} Po~ivaj u miru.

Josip ^ovi} sa porodicom.

Tvoji: Sa{a, Goca, Stefan i Luka Talo.

Savi Rakita

Vreme nije izbrisalo ni tugu, ni qubav, ni uspomene.

od porodice Radman iz Dunavske ulice.

Marija.

5399 5383

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav ~ika

Feriki

Posledwi pozdrav sestri

Feriki

Posledwi pozdrav na{em dragom zetu, te~i i prijatequ

od: Damira i Marije sa decom.

5401

5400

5356

5411

Zauvek nas je napustio na{ voqeni suprug, tata, svekar i deka

Novak Bulatovi}

Gizi Tomi}

od: Danijele, @eqka, Aleksa i Sare.

5393

Novaku Bulatovi}u

od sestre Marije Micai sa porodicom.

5398

od: porodica Stilinovi}, Krsti} i Dimitrijevi}.

5381

Ispra}aj }e biti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu u sredu, 21. 7. 2010. godine, u 12.30 ~asova.

Sa tugom se opra{tamo od wega, neka na{ najmiliji po~iva u miru.

Porodica: supruga Mirjana, sin Gruja, snaja Qiqa i unuk Lazar.

5380

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.40 00.00

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajk kviz Vesti @ivopis: Starac u dvadeset{estoj Plej gejms Na{i stranci Ples no stres Kuhiwica Vesti Duel struna No}na smena Klasik rok Vesti Svetkovine ^udesni svet Predlog top liste Vesti Rastrzane `ene Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Kajsija Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} Kam~atka, dok. film Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Izbliza Sva Evina lica Igra Spasiteq, film

Kam~atka Qudmila Osipenko je vulkanolog i strasno voli svoj posao, koji obavqa na Kam~atki, u Sibiru. Ali, ta strast nije bezopasna: Kam~atka je poznata kao oblast sa najve}im brojem gejzira i vulkana na svetu.

Rediteq: Volfgang Mertin (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 07.25 08.10 08.45 09.20 10.15 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.35 14.40 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20

TV PROGRAM

utorak20.jul2010.

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Grad an|ela Aladinove avanture Paideja TV Ba{tina Ru~ak na lepe o~i Irena Hus Neverovatne pri~e Vesti (ma|) Izravno emisija (hrv) Tajna hrane: Zelena salata Pod obru~em Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} Crtani film Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Kultura i tradicija Roma (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Pod obru~em Ku}a zaboravqena od Boga, film

08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 13.45 14.15 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.40 21.00 22.00 23.05 23.55

Prepodnevni program Beli luk i papri~ica U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Svet divqine, svet `ivotiwa Bez cenzure Vju Barometar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Maks Kju Na{ gost Vojvo|anske vesti Devet godina u otaybini, reporta`a On i ona Vojvo|anske vesti Trag nezaborava Glas Amerike

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.23 07.55 08.20 08.44 09.20 Nata{a Ninkovi}

Profesionalac Radwa filma sme{tena je izme|u 1991. i 2001. godine.

Teja je novi direktor jedne izdava~ke ku}e. Ima posebno te`ak dan jer wegovi radnici prete {trajkom. Ba{ tad ga sekretarica obave{tava da ima posetioca koga nikako ne mo`e da se otarasi.

Uloge: Bora Todorovi}, Branislav Le~i}, Nata{a Ninkovi}, Miki Krstovi} Re`ija: Du{an Kova~evi} (RTS 1, 21.12) 06.05 08.00 09.00 09.45 10.05 10.33 11.09 12.00 12.15 12.30 12.46 13.28

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino Crtani film Muzika on lajn na Egzitu Moja porodica Misterije KGB Evo nas kod vas Objektiv Smrt {pijunima Buntovnici Radionica Najboqi lek Dokumentarni program Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Prizma Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

Prizma Kako vratiti ~itaoce kwigama i {ta se to danas najvi{e ~ita kada je u pitawu beletristika? Gosti Mirjane Vladisavqev bi}e novinarka Dnevnika Radmila Lotina, novinar i kwi`evnik \or|e Randeq i direktor Gradske biblioteke Dragan Koji}.

(Novosadska TV, 20.00)

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Pentatlon Svetski kup: Engleska 12.00 Moto GP Nema~ka – Trka 125cc 14.30 U susret Premijer ligi: Man~ester junajted – Totenhem 16.30 Klupske TV 18.15 Ruska liga: Krila Sovjetov – CSKA 20.00 Evroliga: Najboqe utakmice 22.00 Pregled Moto GP Nema~ka 22.30 Fudbal mondijal magazin 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Ruska liga

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 E TV, 21.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

DNEVNIK

c m y

30

15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.26 19.00 19.30 20.05 21.12 22.55 23.40 00.03 00.43 02.35

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 13.10 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.05 01.00 01.05

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Ne{to izme|u U zdravom telu Kvadratura kruga Razglednica Povratak na novo Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Mesto zlo~in Letwi bioskop: Snimi ovo. film Vreme je za bebe Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Razglednica Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Profesionalac, film Odstrel Dnevnik Vremeplovac Enigma Kaspara Huzera, film Vreme je za bebe

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Film: Seks, partijski neprijateq broj 1 Film: Pakleni vetar Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Trka za novcem Film: [oker Foks vesti Opasne igre

09.54 10.15 11.08 11.34 12.04 12.57 14.00 14.29 14.59 15.13 15.33 16.00 16.31 17.32 17.49 18.28 18.58 19.22 19.46 20.00 20.30 21.30 22.00 22.21 23.22

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi bu Enciklopedija za radoznale Matemati~ke zagonetke Po{tar sa Himalaja Trag Gra|anin Me|unarodna tribina kompozitora Trezor Kwi`evna {kolica Enciklopedija za radoznale Matemati~ke zagonetke Republi~ko takmi~ewe iz elektronike Tehnologija danas Ovo je Srbija Biciklizam: Tur de Frans Putokazi vere Srpski tragovi Koktel klub Gomboce Mali medved Mi{a Ozi bu TV mre`a Me|unarodni filmski festival; Pali} 2010, hronika Povratak na novo @ivot sa muzikom Istorija srpske arhelogije Biciklizam: Tur de Frans

Marisa Tomei

Zbogom, Grejs U centru pa`we je Stenli, obi~an porodi~an ~ovek, ~ija `ena Grejs slu`i kao marinac u Iraku. Vest o wenoj pogibiji ru{i ~itav wegov svet, a najte`e mu je {to ne zna kako to da saop{ti wihovim dvema k}erkama - Hajdi od 12 i Don od 8 godina.

Uloge: Yon Kjuzak, Emili ^er~il, Marisa Tomei Re`ija: Yejms C. Strus (B92, 21.00) 07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00

Biciklizam: Tur de Frans (RTS 2, 16.31, 23.22) 23.48 00.28 00.51 01.53 02.10 02.40 03.15 03.37

Muzi~ki program Tehnologija danas Trezor Putokazi vere Srpski tragovi Koktel klub Drugi vek @ivot sa muzikom Milka Stojanovi} 04.32 Trag 04.58 TV mre`a 05.23 Muzikom i slikom

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica dva² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Smrtonosna zamena 03.00 Gor{tak 04.00 Dok. program 05.00 Film: Smrtonosna zamena

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Mra~ne strane digitalnog sveta, 08.30 Crtani, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Modus vivendi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Subotom popodne

16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 00.35 02.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Jednom lopov, uvek lopov Vesti B92 Nacionalna geografija Stjuardese Vesti B92 Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Dolina sunca Film: Zbogom, Grejs Vesti B92 Stjuardese Film: Kuhiwa Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 Jutarwi program 10.00 Film: O pokojniku sve najlep{e 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 12.45 Siti 13.00 Silikonske lepotice 14.00 Grand {ou 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.00 Grand klub 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Kursayije 21.00 Loto 21.15 Grand parada 22.30 Javna tajna 23.00 Film: Ona ho}e najboqe 00.45 Siti 01.15 Film: Privatni posed 03.15 Film: Ona ho}e najboqe

06.00 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Plejada - Leto na Adi Tajanstvene pri~e Telemaster Zakumi Klinika I to je `ivot Film: Kowanici Telemaster Riko{et La Lola Plejada - Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Omar [arif

Kowanici U siroma{noj, izolovanoj provinciji u Avganistanu, polo`aj i status mu{karca su bili odre|eni uspehom i pobedama u drevnoj igri Buska{i.

Igra je vrlo sli~na dana{wem polu, a datira iz vremena Yingis Kana.

Uloge: Omar [arif, Li Tejlor-Jang, Yek Palans, Dejvid de Kejser Re`ija: Yon Frankenhajmer (Ko{ava, 22.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak20.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

1

Pi{e: Tom Stendiy

Yenifer Lopez

Gigli Sitni razbojnik, Gigli, mora da otme Brajana, mentalno zaostalog mla|eg brata uticajnog dr`avnog tu`ioca kako bi spasao svog {efa mafija{a od zatvora. Zatvoren u jednosobnom stan~i}u sa svojom `rtvom, Gigli postaje svestan da taj rutinski zadatak i ne}e biti tako jednostavan.

Uloge: Ben Aflek, Yenifer Lopez, Teri Kamileri, Dejvid Bakus Re`ija: Martin Brest (Nova TV, 21.15) 08.00 08.25 08.45 10.40 12.35 13.16 14.10 16.10 17.00 17.20 18.25 19.15 20.05 21.15 23.30 23.45 00.45 01.15 01.45 02.45

Bratz Pepa Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi Vesti U ime qubavi - nastavak IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Gigli, film Ve~erwe vesti Nestali Seks i grad Bra~ne vode Ezo TV Ja, {pijun

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Kraqevski dnevnici Misterije istorije Drevni plasti~ni hirurzi Gospodari rata Mi Evropqani Atina: Istina o demokratiji Podzemni rat Snimawe rata 2. svetski rat u boji Veliki nau~nici Misterije istorije Mra~na nauka Bizmark – kancelar i demon Mi Evropqani Islamska istorija Evrope 1529 – opsada Be~a Normani 2. svetski rat u boji Veliki nau~nici Misterije istorije Mra~na nauka

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

06.00 07.35 09.45 11.05 13.05 14.20 15.35 17.05 18.35 20.05 21.40 22.40 23.30 00.25 02.15

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Zatvorska pti~ica Sre}a u torbi Beograd 011 Ni{ta bez mame Lo{e predskazawe Ja sam Dejvid Seksi fudbalerke Nole {ou Zadr`avawe

Samo pek Uveli snovi Mali Dodo Vrhunska igra Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta Nerazumni Brus i nekontrolisani Lojd Nalo`eni Posledwa prilika za Harvija Ko{mar u ku}i snova Hodaj mu{ki: Pri~a o \uiju Koksu Velika qubav Prava krv – Nikada me ne ostavqaj Prava krv – Hana tvrdog srca Kako se re{iti prijateqa i otu|iti se od qudi Ubrzavawe 2: Visoki napon

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 ^arolija 10.15 Faraoni koji su izgradili Egipat, dok. Film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.33 Moj greh 13.15 Letwa slagalica 14.20 Meklodove }erke 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Boje turizma 21.00 Film: Duh i tama 22.50 Dnevnik 3 23.30 Hronike Pulskog filmskog festivala 23.45 Dr Haus 00.35 No}i kontroverznih filmova: Transamerika, film

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Ona me izlu|uje Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Ledeni snovi Ples u Lugnasi Gresi iz pro{losti

07.50 08.05 08.20 09.20

Mifi JuHu i prijateqi RTL ritam zona - Pri~a o...

RTL ritam zona - Top 40 doma}i Nestala K.T.2 Ekskluziv Punom parom Bibin svet Los Viktorinos Najlep{i urok Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina Kako sam upoznao va{u majku Teorija velikog praska Policijska akademija 7: Moskovski zadatak, film CSI Wujork No} posle sutra, film

10.40 11.45 12.10 12.35 12.55 13.25 14.15 15.50 16.35 17.05 17.30 17.55 18.55 19.10 20.00 20.50 21.40

Emili Mortimer

Duh i tama Yon Henri Paterson, poznati vojni in`ewer i stru~wak za izgradwu mostova, pozvan je po nalogu Roberta Bejmonta, da ubrza radove u Keniji.

Ne prezaju}i ni od ucene, Bejmont mu ka`e da }e naru{iti wegov ugled ako most ne bude izgra|en na vreme.

Uloge: Majkl Daglas, Val Kilmer, Tom Vilkinson, Yon Kani, Bernard Hil, Emili Mortimer Re`ija: Stiven Hopkins (HRT 1, 21.00)

08.00 08.15 08.30 08.55 09.15 09.40 09.55 10.05 10.30 12.00 12.45 13.30 13.55 14.25 15.05 15.20 16.05 17.00

22.10 23.00 23.50 00.35

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac De~ak i veverica Garfild i prijateqi Igrajmo se!

Crtana serija Hajdi Boja mleka, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Kod Ane Bra}a i sestre Putovawe `ivota Ispod planete majmuna, film Mu}ke Ve~eras...

Fudbal, LP - 2. pretkolo: Koper - Dinamo, prenos Bez traga Zakon i red [apta~ica duhovima Letwi retrovizor

06.30 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.40

Troje se vratilo ku}i Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Cinkaro{ Intermeco 3 Badi u nevoqi Gospodari horora Seksualno ~udovi{te @ene fudbalera Ro|en da pobedi Dolina osvete

18.30 20.00 20.10

06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 23.00 00.40 02.00

Kviz Velika bela nada Na te`i na~in Gospo|a Braun Loganov beg Petak posle petka Zaqubqeni de~ak Upoznajte Yo Bleka Hladno oko srca Prqava Izvo|a~

23.20 00.05

Policijska akademija 7: Moskovski zadatak Ruskoj vladi o~ajni~ki treba pomo} u borbi protiv mo}ne moskovske mafije pa poziva veterane policijske akademije. Wihov zadatak je da prona|u dokaze protiv Konstantina Konalija, koji stoji iza jako popularne kompjuterske igrice koja se igra {irom sveta.

Uloge: Yory Gejns, Majkl Vinslou, Lesli Isterbruk, Kler Forlani, Ron Perlman Re`ija: Alan Meter (RTL, 21.40)

Lesli Isterbruk

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Velike selidbe Megagraditeqi Gra|evinske intervencije U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Velike selidbe

08.30 10.00 11.25 11.30 17.30 19.00 19.10 20.00 22.00 22.55 23.00 23.30 00.30 01.25

Fudbal Biciklizam Biciklizam Biciklizam @enski fudbal Fudbal Biciklizam Fudbal Biciklizam Biciklizam Automobilizam @enski fudbal Biciklizam Biciklizam

Paori `ive te`e i kra}e od lovaca edan antropolog je prelazak s bavqewa lovom i `enski kosturi ~esto pokazuju tragove artriti~sakupqewem na zemqoradwu opisao kao “najvenih zglobova i deformisanih no`nih prstiju, ko}u gre{ku u istoriji qudskog roda”. Dana{wi lena i krsta, {to je povezano sa svakodnevnom uponau~nici koji su boravili me|u opstalim grupama trebom ru~nog `rvwa za mlevewe `ita. Ratari su lovaca i skupqa~a plodova ustanovili su da im ~ak imali i kvarne zube, za razliku od lovaca i skui u ograni~enim oblastima, gde su sad prinu|eni da pqa~a, jer su se ugqeni hidrati u zemqoradni~koj `ive, skupqawe hrane ispuwava samo mali procenat ishrani zasnovanoj na `itaricama prilikom `vavremena – mnogo mawe nego {to bi im trebalo da je kawa svodili na {e}ere pomo}u enzima u pquva~proizvedu zemqoradwom. Bu{mani Kung iz Kalahaki. Dokazi iz reke Ilinoj pokazuju da im se i prorija, recimo, obi~no provode 12 do 19 ~asova skuse~ni `ivotni vek smawio: s 26 godina, koliko su pqaju}i hranu, a tanzanijski nomadi Hazda mawe od u proseku `iveli lovci i sakupqa~i, na 19 kod ze14. To im pru`a mnogo vremena za slobodne aktivnomqoradnika. sti, zabavu i dru`ewe. Kad ih je jedan istra`iva~ pitao zaa{to wegov narod nije pre{ao na zemqoradwu, Bu{man mu je odogovorio: “Za{to da gajimo biqke, kad na svetu ima tolo mongongo oraha?” (Ovi plodovi, ina~e ~ine oko 50 odsto ishrane Kunga i ima ih mnogo po divqim {umarcima, ~ak i kad se ni{ta ne radi da se razmno`e). U su{tini, lovci i sakupqa~i rade dva dana nedeqno i imaju petodnevne vikende.

Wihov `ivot u prepoqoprivredno doba i u mawe ograni~enim sredinama verovatno je bio jo{ ugodniji. Nekad se mislilo da je zemqoradwa qude oslobodila od napornog rada i omogu}ila im vi{e vremena za bavqewe umetno{}u, razvijawe novih zanata i tehnologija. Obilan „{vedski sto” visi na grani Ali, ispostavilo se da je istina zapravo suprotna.

S obzirom na sve mane, za{to su, pobogu, qudi poZemqoradwa je produktivnija jer daje vi{e hrane po ~eli da se bave zemqoradwom? Kratak odgovor bio jedinici povr{ine: grupa od 25 qudi mo`e se izdraje da nisu shvatili {ta se doga|a dok nije bilo pre`avati obra|uju}i svega 25 jutara, {to je mnogo makasno. we od desetina jutara koje su im bile potrebne da se A razlozi su obja{wavani raznim teorijama. ishrane lovom i sakupqawem plodova. Ali zemqoStalno naseqavawe, koje se ~esto koristi kao arguradwa je mawe produktivna ako se meri koli~inom ment, ne vodi uvek ka zemqoradwi, jer do danas su hrane koja se dobije po satu rada. Drugim re~ima, to opstale neke grupe lovaca i skupqa~a, koje mogu doje mnogo te`i posao. biti vi{e hrane (ribe, morski plodovima, mali gloSvakako bi taj napor vredeo ako qudi vi{e ne bi dari) u svojoj neposrednoj okolini nego od ratarmorali strahovati od neuhrawenosti ili smrti od stva, pa nemaju potrebu za velikim putovawima. Isgladi. No izgleda da su lovci i skupqa~i zapravo ti~e se i da je rast populacije kao rezultat nastawebili mnogo zdraviji od najranijih ratara, koji su nosti bio jedan od ~inilaca koji su doprineli preimali mawe raznovrsnu i uravnote`enu ishranu. lasku na zemqoradwu. Nomadski lovci i sakupqa~i Bu{mani jedu oko 75 vrsta divqih biqaka, umesto morali su sve da nose sa sobom prilikom preme{tada se oslone na neki wa logora, ukqu~uju}i i osnovnih useva. @itarice bebe. Tek kad dete bez tuPleme Kung iz Kalaharija provodi obezbe|uju pouzdane kalo|e pomo}i mo`e pe{ke da od 12 do 19 ~asova nedeqno skupqaju}i rije, ali nemaju sve suprelazi du`e razdaqine – hranu, a tanzanijski nomadi {tinski zna~ajne hrawis tri ili ~etiri godine – ve sastojke. wegova majka mo`e da razHazda mawe od 14, pa imaju mnogo Zemqoradnici su zato mi{qa o drugom detetu. slobodnog vremena za zabavu bili ni`i od lovaca i sa@ene u nastawenim zajedi dru`ewe.

Dakle, rade dva dana, kupqa~a. Prose~na visinicama nemaju taj problem a imaju petodnevne vikende na prastanovnika danate stoga mogu imati broj{we Gr~ke i Turske kranije potomstvo. Zbog wega jem posledweg ledenog doba, preko oko 14.000 godisu, me|utim, potrebne ve}e zalihe hrane i trajni na, bila je 175 cm za mu{karce i 165 za `ene. Oko prelazak na poqoprivredu. Mana ovakvog razmi3000 p. n. e., posle prelaska za zemqoradwu, ona je {qawa je u tome {to se u nekim delovima sveta gupala na 160 za mu{karce i 152 za `ene. Tek u savrestina naseqenosti, izgleda, znatno pove}avala tek meno doba su qudi ponovo dostigli visinu drevnih posle prelaska na zemqoradwu, a ne pre wega. lovaca i skupqa~a, ali samo u najbogatijim deloviIma jo{ mnogo teorija. Mo`da su se u nekim deloma sveta. Dana{wi Grci i Turci su i daqe ni`i od vima sveta lovci i sakupqa~i okrenuli zemqoradsvojih predaka iz kamenog doba. wi kad je prore|ena krupna divqa~. Zemqoradwu je Uz to, ratari su patili od bolesti koje su lovmo`da podstaklo dru{tveno nadmetawe suparni~ce i sakupqa~e retko ili nikada poga|ale: rahitikih grupa u prire|ivawu najrasko{nijih gozbi. To sa, skorbuta i anemije zbog nedostatka vitamina D, mo`e objasniti i za{to su u nekim delovima sveta C, odnosno gvo`|a. Zemqoradnici su tako|e bili luksuzne vrste hrane kultivisane pre osnovnih napodlo`niji infektivnim bolestima, kao {to je mirnica. Postoji ~ak i ideja da je slu~ajna fermenguba, tuberkuloza i malarija, {to je bila posleditacija `itarica i posledi~no otkrivawe piva, bila ca sedela~kog na~ina `ivota. A zavisnost od `ipodstrek za prelazak na zemqoradwu da zalihe “te~tarica je imala i druge, specifi~ne posledice: nog hleba” ne bi presahle.

J

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak20.jul2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

U stalnom ste kontaktu s drugima, bilo u poslu ili privatno, s dragom osobom. Ne morate se truditi da analizirate {ta to oni ho}e i `ele, dovoqno je da ih saslu{ate i razumete, koliko-toliko.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

20. jul 2010.

Niste u saglasnosti s odre|enim `enskim bi}ima, {to nije razlog da se pokolebate ili oneraspolo`ite.

Jednostavno, funkcioni{ite samostalno, i to je to. Iskoristite svoju slobodu izbora.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Vrelina vam uop{te ne prija pa {tedite svoju energiju i mawe se kre}ite. Odmor iz vi{e puta bi vam dobrodo{ao. Jo{ uvek imate dobre odnose s kolegama, {to vam ide u prilog.

Mesec danas izlazi iz vodenog znaka [korpije pa ne samo da }ete se preznojavati ve} i duboko emotivno dojmiti. Qubavni odnos je pro`et strastima pa se posvetite partneru, u potpunosti.

Utorak je dinami~an, sam po sebi, letwi vreo, i nije vam do posla. Odmor mo`ete produ`iti, sve zajedno s porodicom, jo{ izvesno vreme.

Dobro organizujete poslovne izvr{ioce i saradnike.

Na zavr{etku ste jednog dugog i te{kog perioda, iz kojeg izlazite ja~i i zreliji u svakom pogledu.

Podvla~ite crtu, pa ko je ispod we, i sve ono {to je, otpada. Regeneracija i odmor.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a Venera i nije toliko predivna, kao {to to ume da bude. Ovo je faza ~iste realnosti i prakti~nosti. Mo`ete majstorisati ne{to, popravqati, ili se baviti intelektualnim zanimacijama, ~itati, pisati.

[KORPION 24.10- 23.11.

Radite vi{e stvari u isto vreme i nemate utisak da je bilo {ta od toga naro~ito va`no i zna~ajno.

Ali, sve je va`no, ~ak i kada izgleda kao jedna od sitnica ili navika.

Energi~ni ste.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mogli biste mnogo vi{e i boqe, mnogo br`e, kada bi sve zavisilo samo od vas. Ali nije tako pa morate prihvatiti ograni~avaju}e okolnosti. Neki dugovi bi trebalo da budu vra}eni. Putovawa.

JARAC 22.12-20.1.

Leto sija i isijava u punom `aru pa se dr`ite debele hladovine i onog pi}a koje osve`ava, a ne goji.

Posao, {ta to bi? Da li uop{te imate s kim da radite i sara|ujete, ili su svi pobegli?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ne dr`e vas ni mesto ni vreme, a imate obaveza preko glave pa jedno drugo susti`e i preti~e. Nemojte se saplesti o svoje planove, ve} smawite do`ivqaj da biste vi{e i boqe uspeli.

RIBE 20.2-20.3.

Vratili se s mora? Mogli biste ponovo! Ukoliko jo{ uvek niste zaronili u debelo plavetnilo, na|ite na~ina da to u~inite. Sve ostalo je mawe va`no u ovo vrelo leto. Poslovi ne}e pobe}i, ne brinite.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Kapu}ino za ve}e grudi Ameri~ka glumica Kristina Hendriks, koja se neizmerno ponosi svojim nabujalim grudima, u posledwem intervjuu je otkrila da je za to kriv - kapu}ino!

Kristina, poznatija kao zavodnica Xoan Holovej u popularnoj seriji „Momci s Medisona�, tvrdi da je bila veoma mr{ava kada se bavila manekenstvom, ali stvar se promenila kada je po~ela da pije kapu}ino.

- Nosila sam revije u Italiji i svakodnevno sam ispijala velike koli~ine kapu}ina. Nadebqala sam se osam kilograma i tada sam se ose}ala prekrasno. Razodenula bih se ispred ogledala i pomislila: Napokon izgledam kao `ena! - rekla je Kristina Hendriks.

VIC DANA

PROMENQIVO

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

31

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zrewanin

31

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

30

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

K. Mitrovica 30 Ni{

32

Evropa

NOVI SAD: Prijatne temperature uz sun~ane intervale, ali i kratkotrajnu ki{u i pquskove. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 19 do 30 stepeni.

VOJVODINA: Prijatne temperature uz promenqivu obla~nost i sun~ane intervale, ali i uz povremenu ki{u i pquskove.

Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak oko i malo ispod normale. Jutarwa temperatura 18, a maksimalna 31 stepen.

SRBIJA: Prijatno toplo vreme, bez vru}ina. Bi}e promenqivo obla~no uz du`e sun~ane periode i povremene lokalne pquskove. Vetar slab severozapadni. Pritisak oko i malo ispod normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 32 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od srede opet po~iwu vru}ine. U sredu sun~ano, tokom popodneva mogu}a je re|a pojava lokalnih pquskova. Temperatura od ~etvrtka do petka oko 35 stepeni. Krajem sedmice novo osve`ewe.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Relativno povoqna biometeorolo{ka situacija prija}e ve}ini hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje jedino sr~anim bolesnicima.Korisno je pridr`avati se saveta lekara.

Madrid

36

Rim

31

London

27

Cirih

30

Berlin

29

Be~

30

Var{ava

26

Kijev

33

Moskva

31

Oslo

21

Odr`avalo se takmi~ewe u streqa{tvu.

Svratio Crnogorac i ostali ga nagovaraju da im demonstrira ne{to od svoje velike ve{tine. On re~e: - Vidite li onu pticu tamo?

Izvadi kuburu i opali. Metak proma{i i ptica odleti.

Na to Crnogorac re~e: - Vidjeste li ovo ~udo, mrtva ptica, a leti!

SUDOKU

St. Peterburg 25 Atina

35

Pariz

31

Minhen

27

Budimpe{ta

30

Stokholm

25

7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

155 (-6)

Slankamen

318 (-22)

Ja{a Tomi}

Apatin

219 (-6)

Zemun

352 (-16)

Tendencija stagnacije

Senta

364 (-26)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

368 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

520 (-4)

Titel

332 (-25)

NERA

Novi Sad

242 (-14)

Tendencija opadawa

Hetin

66 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 346 (-33) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

6

4

8

9

2

Bezdan

Ba~. Palanka 216 (-6)

104 (-6)

TISA

2

158 (6) 300 (-16)

5

5

6

4

3

9

8

6

6

1

4 7

3

5

3

1

9

6

7

2

4

8

5

3

3

7

5

3

8

6

1

2

9

4

8

4

2

8

3

9

5

6

1

7

3

7

5

2

4

8

9

6

1

8

4

2

9

1

6

3

7

5

6

1

9

5

7

3

4

2

8

2

8

4

1

5

9

7

3

6

5

3

7

6

8

2

1

4

9

9

6

1

4

3

7

5

8

2

3

3

50 (-2)

9

3 4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

Re{ewe iz pro{log broja