Dnevnik 20.jul 2012.

NOVI SAD *

PETAK 20. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23501 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO RE ZNI CI O^E KU JU VI [E PA RA ZA DR @AV NU KA SU

Do pri no se ne pla }a 60.000 po slo da va ca

str. 4

I N T E R V J U : BRA NI SLAV RI STI VO JE VI], PRED SED NIK PO KRA JIN SKOG OD BO RA DSS-a

NASLOVI

Politika

Po ra `en cr no gor ski sce na rio u Voj vo di ni

3 Makanova: Nacionalni saveti nezadovoqni odlukama USS-a i problemima u finansirawu

Ekonomija 4 Prva doma}a mlekara u EU: Subotica ima dozvolu za Evropu 5 Cena ekonomskih programa budu}e koalicije: tresu se obe}awa – rodi}e se dugovi

Dru{tvo

str. 3

6 Po~iwe sezona alergijskih reakcija na ambroziju

LI DER SDPS-a JU ^E NAJ ZAD PRE LO MIO

Novi Sad

Qa ji} ula zi u Da ~i }e vu vla du

7 Gu`ve u Domu zdravqa ne jewavaju

Vojvodina 10 U Zrewaninu preti blokada javnih preduze}a zbog politi~kih sporewa

Crna 13 Tragedija na Tisi, utopila se desetogodi{wa devoj~ica iz Novog Kne`evca Foto: A. Erski

str. 2 ZLO U PO TRE BA AL KO HO LA VE O MA RAS PRO STRA WE NA U SR BI JI

^a{ ic a sve omiq en i j a me| u dev ojk am a str. 6

STRU^ WA CI OCE WU JU DA NO VA MRE @A SU DO VA NI JE DA LA O^E KI VA NE RE ZUL TA TE [A RE NI LO MU RA LA PRO TIV SI VI LA: ^la no vi udru `e wa NPC po kre nu li su za ni mqiv pro je kat pod na zi vom „Obo ji mo si vi lo”. Re~ je o po ku {a ju da se ne u gled ne i ru `ne po vr {i ne No vog Sa da isli ka ju le pim mu ra li ma. ^la no vi ovog udru `e wa su po ~e li od stu ba Mo sta slo bo de kod ula za na [trand. „Od lu ~i li smo”, ka `e Ne nad Je lo vac, je dan od ~la no va ovog udru `e wa, „da ukra si mo be ton ski si vi most i da ga ople me ni mo ko lo ri tom, gde sa mi ra do vi tre ba da na ~i ne kon trast si vi lu i da ga o`i ve. Bo je po ka zu ju da is pod si vog po sto ji `i vot i le po ta.” Pro je kat „No vi Sad - grad mu ra la” za po ~et je pre go di nu da na. Pr vi mu ral is cr tan je na zi du Sred we mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”.

str. 7

Krah re for me pra vo su |a str. 12

SPOR PRO IZ VO \A ^A OR GAN SKE HRA NE I NAD LE @NIH GRAD SKIH SLU @BI

Veoma toplo Najvi{a temperatura 34 °S

DO MA ]OJ VA LU TI PO TREB NA OZBIQ NA DE VI ZNA IN JEK CI JA ZA STA BI LI ZA CI JU

Ni „Eg zit” ni je iz laz za to nu }i di nar

str. 4

SPORT

n PODRA[^ANIN: PRVO ^ETVRTfINALE

str. 14 – 17

n NADAL NE IGRA NA n TIPSAREVI]: KO UZME OLIMPIJADI MEDAQU, MORA U BEOGRAD

n RUKOMETNI @REB ZA SP U [PANIJI

„Moj sa la{” ras tu ren zbog in spek ci je

str. 7

2

POLiTikA

petak20.jul2012.

LI DER SDPS-a JU ^E NAJ ZAD PRE LO MIO

MI LI CA DE LE VI] O PO NU DI NA PRED WA KA

Stran ka je od lu ~i la Di rek tor ka Vla di ne Kan ce la ri je za evro in te gra ci je Mi li ca De le vi} iz ja vi la je ju ~e da ve ru je da se po nu da na pred wa ka da ona bu de {ef di plo ma ti je te me -

qi na iskre nim po bu da ma, ali da od lu ka o to me ne mo `e bi ti li~ na jer je ~la ni ca DS-a. Iz DS-a je, po sle prek si no} ne sed ni ce Pred sed ni {tva stran ke, po ru ~e no da sva ki po je di nac ima pra vo da od lu ~i o to me {ta `e li u `i vo tu i po li ti ci, ali i da ne bi bi lo lo gi~ no da funk ci o ner DS-a u~e stvu je u vla di ko ju ta stran ka ne po dr `a va. Mi li ca De le vi} je kon sta to va la da je sa mo upu }i va we po nu de funk ci o- ne ru sa da opo zi ci o ne stran ke ne u o bi ~a je no, uz na po me nu da su ne u o bi ~a je ne i okol no sti u Sr bi ji.

– Kao i 2008. go di ne, pro ve ra va se sna ga da se od go vo ri na te {ke iza zo ve, ali i spo sob nost da

se pre va zi |u du bo ke po de le u ze mqi na sta le to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka i po li ti ke ko je su do wih do ve le – iz ja vi la je Mi li ca De le vi} Ta nju gu.

Ona je is ta kla je da ve ru je da joj je ta po nu da da ta iz is kre nih po bu da da bi se dr `a va br `e i efi ka sni je kre ta la u pro ce su evro in te gra ci ja.

– Re zul ta ti ra da no ve vla de }e po ka za ti da li je ta po nu da u~i we na da bi se bo qe od go vo ri lo na iza zo ve u spoq noj po li ti ci i br `e kre ta lo ka Evro pi, u {ta ve ru jem i ~e mu }u se kao gra |an ka Sr bi je iskre no ob ra do va ti, ili da bi se DS po de lio, a me |u na rod ni part ne ri krat ko ro~ no ob ra do va li – re kla je Mi li ca De le vi}. – Vre me }e, ta ko |e, po ka za ti i ka kav }e stav za u ze ti De mo krat ska stran ka o ono me {to }e no va vla da ~i ni ti na pri bli `a va wu Evrop skoj uni ji. Ve ru jem, i kao ~lan stran ke }u na to me ra di ti, da }e to bi ti kon struk ti van stav uko li ko ti ko ra ci bu du ono li ko hra bri ko li ko je bi la po nu da da se jed no va `no me sto po nu di ne kom iz opo zi ci je, a zbog we go ve ne spor ne pri vr `e no sti evrop skom pu tu Sr bi je. Sa mo ta kav pra vac vla de i sa mo ta kav stav De mo krat ske stran ke su u naj bo qem in te re su gra |a na ove ze mqe.

DS ni ti spre ~a va ni ti bla go si qa

Qa ji} ula zi u Da ~i }e vu vla du – Vrh SDPS-a jed no gla sno od On je is ta kao da bi we go va lu ~io da ta stran ka u|e u no vu stran ka, da je osta la u opo zi ci ji, vla du Sr bi je man da ta ra Ivi ce ima la vlast sa mo u dve op {ti ne Da ~i }a – iz ja vio je li der te – Pri je po qu i No vom Pa za ru, stran ke Ra sim Qa ji} na ju ~e ra - ali bi i to bi lo do ve de no u pi {woj kon fe ren ci ji za no vi na - ta we s ob zi rom na to da wi ho vi re, i pre ci zi rao da }e u no voj glav ni kon ku ren ti na lo ka lu vla di Sr bi je bi ti pot pred sed - ula ze u re pu bli~ ku vla du. On je nik i mi ni star za unu tra {wu i za hva lio man da ta ru Ivi ci Da spoq nu tr go vi nu, ~i }u i li de ru na te l e k o m u n i k a c i pred wa ka Alek je i in for ma ci o san dru Vu ~i }u Imam gorak ukus u no dru {tvo. ko ji su, ka ko je ustima, ali smo SDPS }e u no re kao, bi li ko birali izme|u voj vla di ima ti i rekt ni. opstanka pet me sta dr `av – Do bi li smo nih se kre ta ra, a po nu du ko ju ni ka i nestanka SDPS-a Qa ji} je re kao da da ni smo ima li, }e u re so ru ko ji {to go vo ri o uti u{ao u par la ment na wi ho voj li }e on vo di ti bi ti me sta i za qu - ca ju i sna zi ove ma le stran ke – sti, ni je do zvo lio, a no vi na re je de iz dru gih po li ti~ kih par ti ja, re kao je Qa ji}, ~i je Pre ded ni - za ni ma lo da li je ~uo da su ga po kao i da }e se stran ka dr `a ti u {tvo stran ke je od lu ku o ula sku je di ni iz vr ha DS-a i vre |a li. jav nim pred u ze }i ma spo ra zu ma o u Da ~i }e vu vla du do ne lo na kon – ^uo sam {ta su re kli, iz me de par ti za ci ji, ko ji je pot pi sa - {to je sti gao ne ga ti van stav vr - |u osta log: Ka ko ga ni je stid da la. ha DS-a, ko ji to Qa ji }u, ko ji je tra `i sa gla snost za iz da ju ko ju Qa ji} je re kao da je od lu ka o ula sku u vla du prag ma ti~ na, a ne Mi ja to vi} na ~e lu po sla ni~ kog klu ba emo tiv na i da, da se vo dio emo ci ja ma, ve ro vat no ne bi u{ao u vla SDPS-a du. On je na veo da je li~ no bio za od la zak u opo zi ci ju, ali je od lu So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je for mi ra }e svoj po sla ni~ ki ~e no dru ga ~i je da stran ka ne bi klub u Skup {ti ni Sr bi je, ko ji }e ima ti de vet ~la no va i vo di }e ga bi la za u sta vqe na u raz vo ju.

Mi lo rad Mi ja to vi}. Ka ko je Ta nju gu re ~e no u toj stran ci, za me ni ca – Ovo je bi la jed na od naj te `ih pred sed ni ka po sla ni~ ke gru pe bi }e Ve sna Mi le ki}. Po sla ni~ ki od lu ka ko je sam do neo s ko le ga ma klub SDPS-a je de se ti for mi ran od po ~et ka kon sti tu tiv ne sed ni ce u stran ci. Sve stan sam da je od lu 31. ma ja. Na iz bo ri ma 6. ma ja SDPS je na stu pao na li sti „Iz bor za ka mo ral no di sku ta bil na i za to bo qi `i vot”, ~i ji je sto `er bio DS. imam go rak ukus u usti ma, ali Po sla ni~ ki klub je iz dvo jen na kon {to je li der te stran ke Ra sim smo bi ra li iz me |u op stan ka i Qa ji} sa op {tio da }e SDPS bi ti deo no ve vla de, ko ju }e ~i ni ti ne stan ka SDPS-a – na veo je Qa SNS, ko a li ci ja stra na ka oko SPS-a i URS. ji}.

Pred se da va ju }i pr voj sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je, po sla nik Za ha ri je Tr nav ~e vi}, oba ve stio je ju ~e po sla ni ke da }e ta sed ni ca bi ti na sta vqe na u po ne de qak, 23. ju la. Ka ko se na vo di u sa op {te wu par la men ta, na sta vak kon sti tu tiv ne sed ni ce na ja vqen je za 10 sa ti u Do mu Na rod ne skup {ti ne.

Tr nav ~e vi} }e da nas odr `a ti kon sul ta ci je s pred sed ni ci ma for mi ra nih po sla ni~ kih gru pa o na stav ku pr ve sed ni ce par la men ta.

Iz ra da za ko na o vla di i o mi ni star stvi ma je pri kra ju i si -

no} je po ~e lo fi nal no usa gla {a va we tek sta oba za kon ska pred lo ga.

– Sve }e bi ti u ro ko vi ma ko ji su na ja vqe ni – re kla je ~la ni ca rad ne gru pe iz Srp ske na pred ne stran ke Jo ro go van ka Ta ba ko vi}, dok iz URS-a po ru ~u ju da je po sao pri kra ju. „Mi smo na{ deo po sla oko nad le `no sti ve za nih za za ko ne o vla di i o mi ni star stvi ma za vr {i li, a i ina ~e, ceo po sao je pri kra ju”, na ve li su u URS-u. Ina ~e, usva ja we ta dva za ko na je uslov za iz bor vla de.

pra vi, i niz ru `nih re ~i. Ne za me ram, ni je to pre lo mi lo, i ni sam se ru ko vo dio emo ci ja ma – re kao je Qa ji}, i ot krio da se u sre du uve ~e, na kon od lu ke de mo kra ta da ne mo `e u Vla du, ~uo s li de rom DS-a Bo ri som Ta di }em.

Na pi ta we „Dnev ni ka“ za {to je na pra vio pre se dan na po li ti~ koj sce ni Sr bi je jer ni je dan li der i stran ka ko ja je iz la zi la s li ste na ko joj je u{la u par la ment ni je pi ta la ru ko vod stvo dru ge da od lu ~i o woj, Qa ji} je re kao da je „li~ no na pra vio gre {ku“.

– Do {li smo u ne u go dan po lo `aj. Stran ka }e sa svim si gur no pre tr pe ti {te tu jer se ni smo po na {a li po li ti~ ki zre lo na na ~in ko ji bih sa da ~i nio, ali u sva kom slu ~a ju je sa da ka sno za bi lo ka kvu vr stu ka ja wa – re kao je Qa ji}.

On je na gla sio da je hteo da se do go vo ri s do sa da {wim part ne ri ma iz DS-a i da je sma trao da je ta kav do go vor i u in te re su DS-a, kao i da je tr peo kri ti ke unu tar stran ke zbog to ga {to je o even tu al nom ula sku SDPS-a u vla du vi {e kon sul to vao DS ne go svo ju stran ku.

D. Mi li vo je vi}

VI DE SE OBRI SI NO VE VLA DE

Vu ~i}: 18 ~la no va i 16 re so ra

De mo krat ska stran ka sa op {ti la je ju ~e da we ni or ga ni ni su do no si li ni ka kvu od lu ku o ula sku So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je u vla du Sr bi je. SDPS je sa mo stal na stran ka sa svo jim po sla ni~ kim klu bom i sa mo stal no do no si od lu ke o svo joj bu du} no sti, a po sao or ga na De mo krat ske stran ke ni je ni da spre ~a va ni da bla go si qa od lu ke dru gih stra na ka, na vo di se u sa op {te wu DS-a.

Skup {ti na u po ne de qak

dnevnik

Li der SNS-a Alek san dar Vu ~i} sma tra da }e no va vla da ima ti 18 ~la no va, ukqu ~u ju }i pred sed ni ka i pot pred sed ni ka vla de, i pret po sta vqa da }e ima ti 16 re so ra. On je ju ~e na ja vio i da }e ubr zo na kon for mi ra wa vla de bi ti pro me we no za kon sko re {e we o se kre ta ru Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost, ta ko da }e we ga ubu du }e ime no va ti pred sed nik dr `a ve. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re ob ja snio da je {ef ka bi ne ta pred sed ni ka dr `a ve po funk ci ji se kre tar Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost i da }e taj ~lan bi ti iz bri san, a da }e no vo re {e we bi ti da pred sed nik dr `a ve ime nu je se kre ta ra.

– O~e ku jem br zu pro me nu za ko na. Mi ni {ta ne me wa mo u tom si ste mu ‘ko~ ni ce i rav no te `e’ i to osta je in ge ren ci ja

pred sed ni ka Re pu bli ke. On }e do ne ti od lu ku o to me ko ga }e ime no va ti na to me sto – re kao je Vu ~i}, i do dao da }e ubu du }e na

mu re kle da je to de mo krat ski ko rak una pred.

Na pi ta we da li je SNS za pro me nu Usta va, Vu ~i} je, uz

@ao mi je {to Mi li ca De le vi} ne }e u vla du Vu ~i} je ju ~e iz ja vio da mu je `ao {to Mi li ca De le vi} ni je pri hva ti la po nu du na pred wa ka da bu de u no voj vla di, i do dao da je DS ti me po ka zao da su mu va `ni ji par tij ski in te re si od in te re sa dr `a ve i gra |a na. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da SNS ve o ma ce ni rad di rek tor ke Vla di ne Kan ce la ri je za evro in te gra ci je i da je je di na na me ra na pred wa ka, ka da su joj po nu di li me sto u vla di, bi la do bro bit dr `a ve. tom me stu bi ti li~ nost ko ja }e ja sno sno si ti od go vor nost.

On je oce nio da }e no vo re {e we bi ti ne u po re di vo tran spa rent ni je i da je o to me raz go va rao s dru gim stran ka ma ko je su

pod se }a we na to da je ta stran ka ima la su ge sti je o sma we wu bro ja po sla ni ka, re kao da je to du ga ras pra va, da pro me na Usta va zah te va {i ro ki i na ci o nal ni kon sen zus i da o to me tre ba raz -

go va ra ti sa svim stran ka ma.

Upi tan o de par ti za ci ji, Vu ~i} je re kao da }e se SNS za la ga ti za pro fe si o na li za ci ju jav ne upra ve i da }e to po sti }i, is ti ~u }i da }e jav nost, {to se ti ~e SNS-a, bi ti pri jat no iz ne na |e na. On je do dao da }e na ne kim funk ci ja ma bi ti qu di ko ji ne pri pa da ju ni jed noj stran ci, da }e na ne kim me sti ma bi ti ka dro vi stra na ka ko ji }e ~i ni ti bu du }u vla da ju }u ve }i nu, po uslo vi ma jav nih kon kur sa, a da }e ne gde bi ti i ka dro vi pro tiv ni~ kih stra na ka.

– Mi }e mo i}i na pro fe si o na li za ci ju jav ne upra ve u sva kom slu ~a ju – pod vu kao je Vu ~i}, i do dao da, {to se ti ~e SNS-a, to mo ra ju bi ti qu di ko ji }e ima ti mno go zna wa i ener gi je i ko ji }e do ne ti pro me ne, ina ~e „bo qe da ni smo uzi ma li vlast”. D. M.

TVIT CRTICA I Ra si ma na „Tvi ter” Li der URS-a Mla |an Din ki} ju ~e je „po no sno“ sa op {tio na „Tvi te ru“: „Kao {to sam ra ni je na ja vio, Ra sim ula zi u no vu vla du. Do go vo ri li smo se da on, iz me |u osta log, vo di i Di gi tal nu agen du„.

Na pred log fa no va: „Do ve di te ga na ’tvi ter’ pa da mu po ve ru je mo ;)„, Din ki} ka `e: „Sla `em se. Ako Ra sim mi sli da ozbiq no vo di i Di gi tal nu agen du, de fi ni tiv no tre ba da se ’tvi te ri zu je’ i ko ri sti do bre ide je s laj ne„.

Na pi ta we ko je me sto ubu du }e sle du je Ja sni Ma ti}, {ef URS-a od go va ra: „Na dam se da }e osta ti dr `av ni se kre tar kod Ra si ma...„

Ko (ne) vo li po zo ri {te Po ne ko se „iz ne na dio“ od lu kom Ra si ma Qa ji }a da ula zi u Vla du. SPO-vac Mi lan \u ki} je za pi sao: „Grom iz ve dra ne ba, moj drug Ra sim ula zi u Vla du, [ok, ne ve ri ca..:-) Sre} no, dru `e Ra si me, u no voj ulo zi„.

Ured nik na RTS-u Du {an Ga ji} ima mol bu za po li ti ~a re.

„Mo lim sve ko ji su do bi li po nu de ko je se ne od bi ja ju da pod hit no u|u u vla du i po {te de nas da qeg po zo ri {ta!„ A „Tvi ter„, la `ni Slo bo dan Mi lo {e vi}, ka `e: „Omi qe na pe sma Ra si ma Qa ji }a: ’Pri stao sam, bi }u sve {to ho }e’“. I po tom do da je: „Su lej man Ugqa nin }e bi ti mi ni star za odr `i vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja.

Zna ~i, ce le Sr bi je?„

Pe sni ca za Ivi cu

Sr bi jo, iz vi ni

Naj ja ~i so ci ja li sta, evrop ski {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin po klo nio je li de ru stran ke Ivi ci Da ~i }u ve li ku cr ve nu bok ser sku ru ka vi cu, uz ob ja -

Dok je li der URS-a u uspo nu, s dru ge stra ne fa no vi pred sed ni ce Na rod ne par ti je Ma je Goj ko vi} „tvr de“: „Zbog wih (G17+) ni ste pro {li u No vom Sa du„. „Znam ja to, i u Voj vo di ni i u Be o gra du. Iz vi wa vam se Sr bi ji {to sam s NPom po mo gla da pre |u cen zus„, za pi sa la je Ma ja na laj ni.

Pre le ta we na ko mad

Sad, ili ni kad Mla |an Din ki} ob ja {wa va fa no vi ma ka ko je po ~eo u `i vo tu. „Pr vu ve li ku `i vot nu {an su do bio sam ka da sam 1990. na jav nom kon kur su pri mqen za asi sten ta na Eko nom skom fa kul te tu. Dru gu ve li ku {an su do bio sam 2000. ka da sam ime no van za gu ver ne ra cen tral ne ban ke. Mi slim da sam obe {an se u pot pu no sti is ko ri stio. Na kon to ga, u me |u vre me nu su o me ni sva {ta go vo ri li, pi sa li, iz mi {qa li... Ovo sa da, 2012, vi dim kao ve li ku {an su da mno ge stva ri u jav nim fi nan si ja ma i pri vre di po pra vim, a mno ge pred ra su de i za blu de o me ni pro me nim. Sa da ili ni ka da...„, “od lu ~an” je Din ki}.

Port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi} ko men ta ri {e na laj ni: „Ivi ca, Mla |a, Su qo, Ra sim... Po sto ji li ne ki ko a li ci o ni part ner da ni je iz dao de mo kra te?

Ili se ~e ka dru ga tu ra pa da kre nu pre le ti ’na ko mad’?„, u „di le mi“ je Sta ro vi}. {we we: „Po klon pri ja te qu za da ne ko ji nam do la ze„.

Na Bo rov ~a ni no vo ob ja {we we fa no vi ma da je to sim bo li ~an gest, kao pod se }a we na to da se Da ~i} “bo ri za svoj na rod”, pro fe sor eko no mi je Ra {a Ka ra pan xa pod se }a: “Pe sni ~e we smo pro ba li ’99 i za vr {i li s re pom me |u no ga ma u Ku ma no vu”. Bo rov ~a nin na to “tvr di”: “Na rav no da se ne }e ni ko tu }i i pe sni ~i ti.”

(Pre)po ru ke Spi sa te qi ca Isi do ra Bje li ca se pi ta: „Jao, ko li je To min ko or di na tor za su sre te sa slav nim i fa tal nim... je l’ ima ta kvo me sto da se kan di du jem, imam naj bo qi CV, maj ke mi...!”, tvr di Bje li ca na laj ni. I do da je: „aha ha ha, de par ti za ci ja na de lu, ve ro vat no me zo vu na po gre {an broj...“

Nad ma {i li Ran ko vi }a Na vest da Alek san dar Vu ~i} tre ba da bu de se kre tar za na ci o nal nu bez bed nost, LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ima svoj ko men tar. „Opa, to ni Ran ko vi} ni je bio!

Ne pre du je mo:) Ne ve ro vat na je fa sci na ci ja srp skih po li ti ~a ra bez bed no snim slu `ba ma:)„

A ma ma Mi ra?

Pro sla vqe ni va ter po li sta Da ni lo Iko di no vi} na spe ku la ci je o to me da je Mar ko Mi lo {e vi} bio u Sr bi ji, na pi sao je iro ni ~an ko men tar: „Ho }e li i ma ma Mi ra da do |e, da nam ob ja sni ka ko mi ni {ta ne zna mo i ka ko su oni, u stva ri, su per? Da joj da mo ba rem jed no mi ni star stvo da vo di…„, “pred la `e” Da ~a na laj ni.

I ta ko...

Po sla ni ca DS-a Ma ja Vi de no vi} „~i ta“ na „Tvi te ru“ {ta pi {e u me di ji ma: „Na slo vi da na: ’Je dan auto put, a dva mi ni stra’, ’Ili} se iz vi nio Oqi Be} ko vi}’, ’SNS za do vo qan iz vi we wem Ili }a Oqi S. Stan ko vi} Be} ko vi}’... I ta ko...„

politika

dnevnik

INTERVJU

BRANISLAV RISTIVOJEVI], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA DSS-a

Po ra `en cr no gor ski sce na rio u Voj vo di ni crnogorski scenario, s obziSi gur no }u se uvek bo ri ti pro tiv rom na to da insistirate na tim ta kvih te `wi i ten den ci ja u Voj vo pore|ewima? di ni jer sam sve stan to ga u ko jem - A zar vi mi sli te da ni je? Da li prav cu bi mo gla vo di ti even tu al na je to kom po pi sa bi lo po zi va gra |a - po li ti~ ka kri za u Po kra ji ni. Na ni ma da se iz ja sne kao Voj vo |a ni?... `lost, po ten ci jal za ta kvu kri zu Ne sla vim ja {to smo mi po be di li po sto ji jer neo d go vor ni qu di gu ra pred Ustav nim su - ju u tom prav cu, a mi sle ako je Sr bi dom, jer je na kon cu ja sa da sla ba i ako ima te `wu da Voj vo di na iz gu bi la ula zi u EU, on da joj se mo gu po sta za to {to su ener gi ju vqa ti ra zni uslo vi i uce ne. gra |a na, vre me i no  Da li to zna~i da nastavak vac DS, SVM i LSV evropskih integracija, koji, po tro {i li u po sled ina~e, najavquju i stranke koje we tri go di ne idu }i }e formirati novu vladu, vodi ka }or so ka ku iz ko i otvarawu vojvo|anskog pitawa jeg se sad mo ra mo u pregovorima s Briselom? vra ti ti. A to ko {ta.

- Iako do sad iz Bri se la for A ko {ta }e jo{ vi {e mal no ni je sti gao ni je dan zah tev ako se po kra jin ska ve zan za Voj vo di nu, to ne zna ~i da vlast na sta vi po na ubu du }e ne }e. A uko li ko se kri za u {a ti ira ci o nal no. na {oj ju `noj po kra ji ni na sta vi ta Skup {ti na Voj vo di ko da i no va vla da pu ze }im ko ra ne mo ra la bi pod kom i pri kri ve no pre da je Ko so vo i hit no da usvo ji no vi Me to hi ju kao {to je ~i ni la pret pred log sta tu ta Voj hod na, on da }e svi oni ko ji iz vo di ne ko ji je u Evro pe po sma tra ju Sr bi ju a pre ma Foto: N. Stojanovi} skla du s Usta vom jer woj ni su do bor na mer ni, po mi sli ti `i ve la je svoj „sta qin grad”. Ne li }e Ustav ni sud u tom slu ~a ju za u sta da mo gu na sta vi ti da na pa da ju Sr ku jem zbog to ga jer mi slim da je sad vi ti po stu pak oce ne ustav no sti bi ju i da je ~e ru pa ju. Za vre me vla va `ni je da se pro ble mu pri stu pi ovog sta tu ta. Ako to ne u~i ni mo, i de DSS-a, Sr bi ja je i{la u eko nom ra ci o nal no i da se ne ide u no ve Sta tut }e bi tu ospo ren pred Ustav skom i u po li ti~ kom po gle du na gre {ke ko ji ma bi se na ne lo jo{ vi nim su dom, i to }e pred. ^ak smo us pe {e {te te. bi ti no vi {a mar li da obez be di mo Ima }e mo po li ti~ ku kom pro mis o ustav  Za{to je sporna kancelari- po kra jin skoj vla kri zu u Voj vo di ni u ja APV u Briselu, a nisu i kancesti i we noj po li nim pro me na ma i sep tem bru ako se larije Ni{a i Kragujevca? ti ci. A su de }i po uspeh ustav nog re - Kra gu je vac i Ni{ ima ju kan ce - po te zi ma ko je su od mah ne na pi {e no vi fe ren du ma, i to pod la ri je, a Voj vo di na je na pra vi la do sad po vla ~i li, naj te `im uslo vi ma. sta tut ko ji }e bi ti pred stav ni {tvo u Bri se lu u ko jem ~i ni mi se da su  Ustavni preduskla |en s Usta vom se de qu di ko ji ima ju di plo mat ske vla sto dr {ci u log koji je usvojen pa so {e i ima ju sta tus di plo mat - Voj vo di ni na mer umnogome se razskog oso bqa. Da li je i Milo \uka- ni da na sta ve da se pro ti ve ustav no likovao i od ustavnih predloga novi} naj pre na pra vio tr go va~ ko prav nom po ret ku Sr bi je.

DSS-a koji su prethodno bili u pred stav ni {tvo u Va {ing to nu, a  A kako razumete revolt koji javnosti jer su se oni bazirali sad je u is toj zgra di am ba sa da Cr ne postoji me|u gra|anima Vojvona regionalizaciji Srbije, ali Go re? Da to ni su qu di ko ji su dine zbog osprovawa dela nadste onda od toga odustali? {tam pa li „voj vo |an ske pa so {e”, le`nosti APV? - U jed nom tre nut ku smo od u sta li mo `da bih im ja i ve ro vao... Od lu ka - Ma, to je bu da la {ti na! Qu di ma od re gi o na li za ci je jer smo shva ti Ustav nog su da ima da se spro ve de. sa mo tre ba sve ob ja sni ti pra vo sta li da Sr bi ja ni je do voq no zre la za Dru {tvo iz Bri se la ima da se vra we stva ri. A pred stav ni ci po kra to, po {to je na {e dru {tvo bre me ti i da im se uzmu di plo mat ski pa jin ske vla sti tre ba da ob ja sne po ni to po de la ma, a, uz to, pro la zi i so {i. Sve od lu ke ko je su do ne te u ra `a va ju }e po sle di ce svog 12-go di kroz kri zu. U ta kvim si tu a ci ja ma Po kra jin skoj skup {ti ni za sno va ne {weg ra da, a ne da ja ob ja {wa vam te po de le, na `a lost, po sta ju cen na ne u stav nim od red ba ma mo ra ju da od lu ku Ustav nog su da. Da li je za tri fu gal ne si le ko je pre te da da qe se po ni {te. To zna ~i da ne ma Voj vre me vla da vi ne DSS-a bi lo pro po ki da ju Sr bi ju. vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no te sta po qo pri vred ni ka, da li se  Za{to mislite da regionapro si pa lo mle ko...? Pa, za {to su lizacija vodi cepawu dr`ave? ovi ko ji na vod no to li ko bri nu o - Za to {to re gi o na li za ci ja ta ko po qo pri vre di sme ni li re sor nog za vr {a va u ta kvim okol no sti ma.

Neodgovorno po kra jin skog se kra ta ra ako su re Pa je su li voj vo |an ski Ma |a ri tra zul ta ti bi li ta ko do bri, kao i ve `i li et ni~ ku auto no mi ju na se ve ru  Ustav sad mnogi osporavaju i zbog na~ina dono{ewa i normi koje sadr`i o vojvo|anskoj autonomiji, te zagovaraju }i nu dru gih se kre ta ra?

Ba~ ke? A da li bi to ~i ni li ako se ustavne promene? ne pri ~a o re gi o na li za ci ji? A s  Me|u kojim strankama preMa, ne ma od tih ustav nih pro me na ni {ta! A taj ar gu ment ko ji ~u poznajete snage koje se zala`u ob zi rom na to ko li ko na ci o nal nih jem – da Ustav ni je pro {ao u Voj vo di ni –in fan ti lan je kao {to bi, za otcepqewe Vojvodine, s obma wi na u Sr bi ji `i vi, mo `e te za po toj lo gi ci, bio, re ci mo, ar gu ment da Srem ska Mi tro vi ca ni je deo zirom na to da sve tvrde sumi sli ti gde bi re gi o na li za ci ja vo Voj vo di ne po {to je Ustav ta mo pro {ao. Uosta lom, svi kqu~ ni po li protno? di la. ti~ ki ak te ri u~e stvo va li su u do go vo ru o no vom Usta vu. A ovih da na - Pre po zna jem ih me |u oni ma ko  A zbog ~ega bi regionalizasam pr vi put ~uo da pot pred sed nik DS-a Bojan Pajti} ko ri stu tu „ar ji su pi sa li pr vi pred log sta tu ta cija bila sprovedena po etni~gu men ta ci ju” da Ustav ni je pro {ao u Voj vo di ni, iako su on i we go va APV ko ji se zvao osnov ni za kon, kom kqu~u? stran ka 2006. go di ne po dr `a li ovaj ustav. To je po li ti~ ki neo d go vor kao i me |u oni ma ko ji su u pr vom - Ma po ko jem god kqu ~u da se no. U Skup {ti ni Sr bi je je 247 od 250 po sla ni ka gla salo za taj ustav. pred lo gu sa da {weg sta tu ta pi sa li pri me ni, Sr bi ji re gi o na li za ci ja da je Voj vo di na deo Sred we Evro pe, sa da ne tre ba. Mi sad tre ba da za pa je on da Da ~i} do neo se dam amand teg ne mo dr `a vu u uslo vi ma kri ze. ma na SPS-a na taj pred log da bi se I od lu ka Ustav nog su da o ne u stav  Vi ka`ete da je USS prihva- sti, ne ma vi {e la ti ni ce, sve je na tio najva`nije primedbe DSS-a, srp skom je zi ku i na }i ri li ci, a je taj ~lan me wao... Gle dam ko {ta ra no sti od re da ba Za ko na o nad le dok va{i politi~ki oponenti zi ci ma wi na i wi ho va pi sma mo gu di, a ne ko {ta pri ~a. A mi ov de `no sti ma Voj vo di ne je za te za we smatraju da u toj odluci ipak bi ti u slu `be noj upo tre bi. A ne da ima mo to ko ke ti ra wa s ele men ti ma tog obru ~a, do vo |e we Sr bi je u ima dosta apsurda? se sajt Skup {ti ne ili Vla de Voj vo dr `av no sti u estrad nim na stu pi ma red. Ta od lu ka osna `u je ustav ni - Za nas je naj va `ni je da su ospo - di ne otva ra na la ti ni ci, kao u Cr po je di nih po li ti ~a ra kao {to je po re dak u Sr bi ji i po ka zu je svi ma re ne od red be ko je se ti ~u dr `a ve. noj Go ri Mi la \u ka no vi }a. iz da va we „nov ~a ni ca” na ko ji ma da se vre di bo ri ti za ta do se ova Ako ne {to ima te ri to ri ju, am ba sa ze mqa za {ti ti.  Da li vi stvarno verujete pi {e Na rod na ban ka Voj vo di ne, de, slu `eb ni je zik i pi smo, glav ni da se u Vojvodini pripremao {tam pa we „voj vo |an skih pa so {a”...

B. D. Savi}

Pred sed nik voj vo |an skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je i po kra jin ski po sla nik Branislav Ristivojevi}, ina ~e pro fe sor Prav nog fa kul te ta u No vom Sa du, oce nio je da od lu ka Ustav nog su da o ospo ra va wu de la nad le `no sti APV utvr |e nih za ko nom usvo je nim pre tri go di ne pred sta vqa po be du Sr bi je i po raz „pro jek ta odva ja wa Voj vo di ne od Sr bi je”. U in ter vjuu za „Dnev nik” on je ka zao da je ti me „Sr bi ja ot klo ni la jed nu mo gu} nost da se ras pad ne„ jer se, ka ko je na veo, Voj vo di ni spre mao cr no gor ski sce na rio.

Re ak ci je onih ko ji su po ra `e ni tom od lu kom USS-a pot pu no su ira ci o nal ne. Oni su svo ju sud bi nu ve za li za taj sad po ra `e ni pro je kat od vaj wa Voj vo di ne od Sr bi je i sad su slu |e ni. ^ak na pa da ju i auto ri tet pra vo su |a u Sr bi ji, {to mo `e ima ti da le ko se `ne po sle di ce po ~i ta vu ze mqu. Jer, za {to bi bi lo ko od gra |a na mo rao da po {tu je sud ske od lu ke ako to ne ~i ni pred sed nik Po kra jin ske vla de ili pred sen dik Po kra jin ske skup {ti ne u od no su na Ustav ni sud? – is ta kao je Ri sti vo je vi}, ko ji je, ina ~e, pred Ustav nim su dom bra nio pred log svo je stran ke, ko ja je i po kre nu la pro ces oce ne ustav no sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti i Sta tu ta APV po wi ho vom stu pa wu na sna gu.

On je po ru ~io i da }e od lu ke Ustav nog su da mo ra ti da se spro ve du, ili }e, ka ko je na veo, u pro tiv nom, pre ma oni ma ko ji se o tu oba ve zu oglu {e mo ra ti da se pri me ni Kri vi~ ni za kon, te da }e se Voj vo di na od sep tem bra na }i u po li ti~ koj kri zi.

Ne mo `e se tu ko ri sti ti „ze mun ska” prav na ter mi no lo gi ja: „po {to va }e mo od lu ku Ustav nog su da”.

Od lu ka se spro vo di li ne. Ako se ne spro vo di, za to po sto je pri nud ni me ha ni zmi, a Kri vi~ ni za kon pred vi |a da je za ne iz vr {e we sud ske od lu ke za pre }e na ka zna za tvo ra od tri me se ca do tri go di ne. I ima }e mo po li ti~ ku kri zu u Voj vo di ni u sep tem bru ako se od mah ne na pi {e no vi sta tut ko ji }e bi ti uskla |en s Usta vom – upo zo rio je on.

grad... – {ta to mo `e bi ti ne go dr `a va? Po ku {a li su da dr `av ni auto ri tet Sr bi je za me ne ne kim kva zi a u to ri te tom AP Voj vo di ne i tu ih je Us tva ni sud sa se kao u ko re nu. I ta po li ti ka da se Voj vo di na ko rak po ko rak odvo ji od Sr bi je do -

petak20.jul2012.

3

NACIONALNI SAVETI NEZADOVOQNI ODLUKAMA USTAVNOG SUDA I PROBLEMIMA U FINANSIRAWU

Ma ka no va: Ustav ni sud uma wu je ni vo ste ~e nih pra va Na ci o nal ni sa ve ti ma win skih za jed ni ca upo zo ri li su na to da je Ustav ni sud od lu kom o uki da wu de la nad le `no sti AP Voj vo di ne do veo u pi ta we i ni vo ste ~e nih qud skih i ma win skih pra va.

Pred sed ni ca Na ci o nal nog sa ve ta Slo va ka Ana Tomanova-Makanova, ina ~e i pot pred sed ni ca po kra jin skog par la men ta, iz ja vi la je da je Ustav ni sud Sr bi je ti me „pre kr {io Ustav Sr bi je, ko ji ga ran tu je da se do stig nu ti ni vo qud skih i ma win skih pra va ne mo `e uma wi va ti„.

– Ta od lu ka pro tiv na je i sa mom Usta vu i me |u na rod nim pro pi si ma ko je je na {a ze mqa pre u ze la u obla sti za {ti te qud skih i ma win skih pra va jer se ti me otva ra put da se ta pra va i ubu du }e su `a va ju, iako je za {ti ta ste ~e nih pra va je dan od osnov nih po stu la ta de mo krat skog dru {tva – is ta kla je Ana To ma no va-Ma ka no va po sle sa stan ka Ko or di na ci je svih na ci o nal nih sa ve ta, odr `a nog ju ~e u Skup {ti ni Voj vo di ne.

Do da la da je Ustav ni sud tom od lu kom su zio ma win ska pra va u obla sti ma slu `be ne upo tre be je zi ka i pi sma i obra zo va wa.

Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re pre ne la i da na ci o nal ni sa ve ti sma tra ju da u Sr bi ji tre ba da se po ve de ozbiq na ras pra va o to me da li po sto je }i Ustav od go va ra sa da {wem tre nut ku u Sr bi ji ili tre ba da se me wa.

Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma ke do na ca Bor~e Veli~kovski oce nio je da je Ustav ni sud svo jom od lu kom do veo u pi ta we i funk ci o ni sa we me di ja ~i ji su osni va ~i na ci o nal ni sa ve ti ma wi na jer je ospo re na i od red ba da APV na ci o nal nim sa ve ti -

ma mo `e pre ne ti osni va~ ka pra va nad me di ji ma.

– Ko or di na ci aj na ci o nal nih sa ve ta po {tu je Ustav i za ko ne i u tim okvi ri ma }e mo u~i ni ti sve da za {ti ti mo ste pen ste ~e nih pra va – po ru ~io je, do dav {i da u su prot nom ni je is kqu ~e na ni in ter na ci o na li za ci ja tog pro ble ma.

Ve li~ kov ski je po ru ~io da sa ve ti in si sti ra ju i na to me da se

u no voj re pu bli~ koj vla di for mi ra sa mo stal no mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va. On je ka zao da je ta kav zah tev upu }en i man da ta ru Ivici Da~i}u, ali da do sad ni je do bi jen ni ka kav od go vor.

Po re ~i ma Ane To ma no ve-Ma ka no ve, te sta vo ve po dr `a va svih 19 na ci o nal nih sa ve ta, ko ji, ka ko je na ve la, pred sta vqa ju oko mi lion gra |a na Sr bi je. Ona je ka za la da ju ~e ra {wi sa stan ku u No vom Sa du ni su pri u stvo va li pred stav ni ci svin na ci o nal nih sa ve ta jer ne ki ni su mo gli do }i zbog fi nan sij skih pro ble ma, ali su po dr `a li usvo je ne sta vo ve Ko or di na ci je.

Pred sed nik Hr vat skog na ci o nal nog ve }a Darko Sari} uka zao je na to da pro ble mi s fi nan si ra wem na ci o nal nih sa ve ta po sto je ve} dva me se ca, po {to im ne pri sti `u pa re iz re pu bli~ kog bu xe ta. On je iz ra zio ne za dovqstvo i zbog na ja ve da }e im ubu du }e sred sta va bi ti uma we na 20 pro ce na ta.

B. D. S.

Pro me na vla sti u Pe }in ci ma Na kon dva ot ka zi va wa, ju ~e je uspe {no odr `a na sed ni ca pe }i na~ kog pa la men ta na ko joj je, ume sto pla ni ra nog ime no va wa pred sed ni ka op {ti ne, pr va ta~ ka dnev nog re da bi la sme na pred sed ni ka Skup {ti ne @ivka

qom gra |a na, ne go in te re snih gru pa – ka zao je na kon raz re {e wa vid no re vol ti ran Ba ta Mar ko vi}, za ~i ju je sme nu gla sa lo 19 od bor ni ka.

Za no vog pred sed ni ka pe }i na~ ke Skup {ti ne, s 18 gla so va

-Bate Markovi}a iz DS-a, ko ji je pre me sec da na po tre }i put iza bran na tu funk ci ju. Tu ini ci ja ti vu je po kre nu la no vo for mi ra na ko a li ci ja, ko ju sa da ~i ne Gru pa gra |a na „Lu ki” sa {est od bor ni~ kih man da ta, „Po kre ni mo Pe }in ce – To mi slav Ni ko li}” (Srp ska na pred na stran ka, No va Sr bi ja) sa ~e ti ri od bor ni~ ka man da ta, ko li ko ima i „URS – Sa va ^oj ~i}„, Ko a li ci ja „Je din stve no za na {e se lo – Mi lan Ste pa no vi} – Gru pa gra |a na „Za na {e se lo” – Je din stve na Sr bi ja s tri od bor ni~ ka man da ta i „Ivi ca Da ~i} – So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je” s dva od bor ni~ ka man da ta, od ukup no 30 ko li ko ima pe }i na~ ki par la ment.

– Ti me je De mo krat ska stran ka, na kon 12 go di na na vla sti, oti {la u opo zi ci ju, i to ne vo -

za i 11 pro tiv, ime no van je Nikola Radosavqevi} iz SNS-a, a za we go vog za me ni ka Borislav Petkovi} iz SPS-a ko ji je i do sa da oba vqao tu funk ci ju. Za no vog pred sed ni ka pe }i na~ ke op {ti ne s 19 gla so va za i de set pro tiv iza bran je Sava ^oj~i} iz URS-a, a za we go vog za me ni ka Milan Stepanovi} s li ste „Je din stve no za na {e se lo’’, ko ji je ta ko |e i do sa da oba vqao ovu funk ci ju.

Od bor ni ci su ime no va li i no ve ~la no ve Op {tin skog ve }a, ko je }e ubu du }e ~i ni ti @ivko Marjanovi} (GG „Za na {e se lo’’), Bojan Arsenijevi} i Milan Petrovi} (SNS), Bo{ko Dobri} (SPS), Sa{a Arsi} (URS), @ivorad Gordi}, Mile Gagi}, Du{an Te{i} i Zorica Zori} (GG ‘’Lu ki’’).

J. Anti}

REKLI SU

Ili}: Iz vi wa vam se Oqi Be} ko vi} Pred sed nik No ve Sr bi je Velimir Ili} iz vi nio se ju ~e no vi nar ki Oqi Be}kovi} i Te le vi zi ji B-92 zbog uvre da na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u uto rak. Ili} je u iz ja vi za jav nost na veo da osta je pri oce ni da se pro tiv we ga vo di me dij ska haj ka. „Iako sam ve} du `e ne ga tiv na in spi ra ci ja za TV B-92 i sma tram da se pro tiv mo jih sa rad ni ka i me ne li~ no vo di po li ti~ ka haj ka na toj te le vi zi ji, ipak, `e lim da ka `em da sam na kon fe ren ci ji za no vi na re No ve Sr bi je, odr `a noj u uto rak, 17. ju la 2012, bur no re a go vao i ko ri stim ovu pri li ku da se iz vi nim i TV B-92 i go spo |i Be} ko vi}”, na veo je pred sed nik NS-a.

Ili} je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da se vo di me dij ska haj ka pro tiv we ga i pi tao: „[ta ho }e” Oqa Be} ko vi}, da li je „ona zdra va”, do da ju }i da je tre ba „prav no pre va spi ta ti”.

Ste va no vi}: Po vla ~im ostav ku Gra d o n a ~ el n ik Kra g u jev ca i funk ci o ner Uje di we nih re gi o na Sr bi je Veroqub Stevanovi} iz ja vio je ju ~e da je iz pro ce du ral nih raz lo ga po vu kao ostav ku na me sto na rod nog po sla ni ka, ko ju je pod neo 14. ju na. „Pr va sed ni ca skup {ti ne za ka za na je za 23. jul. Da bi sve bi lo re gu lar no i po za ko nu po {to sam na stra na~ koj kvo ti za po sla ni ke, pri su tvo va }u toj sed ni ci”, re kao je Ste va no vi} Ta nju gu.

On je ob ja snio da je to u~i nio ka ko bi pri su stvo vao toj sed ni ci a da sve bu de u skla du sa pro ce du ro im i sa za ko nom. „Da li }u pri su stvo va ti na red noj sed ni ci 29. ju la, ne znam” , do dao je Ste va no vi}.

Ste va no vi} je pr vi ~o vek Kra gu jev ca u ~e tvr tom man da tu, a tre }i put uza stop no.

Kr ko ba bi}: Za po {qa va we ka dro va Pot pred sed nik PUPS-a Mi lan Kr ko ba bi} iz ja vio je ju ~e da }e po li ti~ ke stran ke, bez ob zi ra na to {to su se oba ve za le na de par ti za ci ju, po no vo na }i na ~in da za po {qa va ju svo je ka dro ve u jav nim pred u ze }i ma. „To pi ta we }e bi ti ski nu to sa dnev nog re da tek ka da pri vred ni si ste mi bu du pri va ti zo va ni. Do ta da, de par ti za ci ja je sa mo mar ke tin {ki do bro od ra |e na pri ~a”, re kao je Kr ko ba bi} u in ter vjuu za „Blic”.

On je is ta kao da je PUPS u okvi ru Vla de tra `io ko a li ci o ne part ne re ra di ostva re wa pri o ri tet nih ci qe va stran ke - da pen zi je pra te pla te, od no sno da ne ma wi ho vog za mr za va wa, da se be o grad ski mo del so ci jal ne po li ti ke pri me ni na ce lu Sr bi ju, ukqu ~u ju }i 13. pla tu za 390.000 qu di sa pri ma wi ma is pod 15.000 di na ra i so ci jal no pred u zet ni {tvo.

4

ekonomija

petak20.jul2012.

dnevnik

PRO IZ VOD WA HRA NE U SR BI JI PA LA VI [E OD 11 OD STO

PO RE ZNI CI O^E KU JU VI [E PA RA ZA DR @AV NU KA SU

Pe ka ri za me si li ve li ki mi nus Proizvodwa prehrambenih proizvoda u Srbiji za prvih pet meseci 2012. godine zabele`ila je pad od 11,6 odsto u odnosu na isti period lane, objavila je Privredna komora Srbije.

U okviru prehrambene industrije rast je zabele`en kod pro-

izvodwe biqnih i `ivotiwskih uqa i masti – 8,7 posto, i mle~nih proizvoda – 0,2 posto.

Pad je zabele`en kod proizvodwe, obrade i konzervisawa mesa – ~etiri odsto, mlinskih proizvoda i skroba – 11,2, pekarskih proizvoda i testenina – 14,1

i prerade i konzervisawa vo}a i povr}a – 15,7 odsto.

Pad proizvodwe ostalih prehrambenih proizvoda od januara do maja iznosio je 27,2 odsto, a prerade i konzervisawa ribe, quskara i

Do pri no se ne pla }a 60.000 po slo da va ca

meku{aca 51,1 odsto, navodi PKS, pozivaju}i se na zvani~ne statisti~ke podatke.

DO MA ]OJ VA LU TI PO TREB NA OZBIQ NA DE VI ZNA IN JEK CI JA ZA STA BI LI ZA CI JU

Ni „Eg zit” ni je iz laz za to nu }i di nar Doma}u valutu mo`e stabilizovati samo ve}i priliv deviza. Mada su za dinar i mawe sume blagotvorne. Zato se svakog leta kada stignu gastarbajteri doma}a valuta umiri, ~ak i malo oja~a. To traje od juna do spetembra pa opet moramo sami. Izgleda da su ove godine gastarbajteri okasnili pa, iako je sezona odmarawa u punom jeku, dinar ve} peti dan zaredom slabi. U ju~e je bio 40 para slabiji nego prekju~e.

Sredwi kurs NBS-a bio je 117,27 dinara za evro. O~igledno, kriza u Evropskoj uniji uvukla se i u nov~anike na{ih koji `ive i rade daleko od rodnog kraja.

Ove godine mawe su tro{ili i drugi gosti. Zlatno doba za mewa~e u Vojvodini, a posebno u Novom Sadu i okolini, je vreme „Egzita”.

Najpopularniji festival za omladinu u regionu je zatvorio kapije nakon vikenda, gosti su oti{li ku}i ili na druga okupqawa omladine sli~nog tipa, a mewa~ima je ostalo da se saberu. Ka`u da je ove godine bilo mawe gostiju i da su bili {tedqiviji, poput gastarbajtera. Kroz kapije festivala pro{lo je 150.000 mladih. Do{li su automobilima, vozovima, autobusima. Procene govore da su gotovo dve tre}ine bili stranci. Dok su putovali, tro{ili su i usput. Ali ne kao nekad.

U mewa~nicama u glavnom gradu APV ka`u da su mladi mewali naj{e}e od 50 do 100 evra. Radije su i nekoliko puta dolazili u mewa~nicu nego da odjednom promene dve-tri ve}e banknote. Osim

evra, nudili su ameri~ke dolare, britanske funte. U nekoliko mewa~nica imali su zahtev za promenu danskih i {vedskih kruna. U jednoj mewa~nici najve}i promeweni iznos bio je 6.500 {vedskih

{kom mukom ostvaruju i jedan jedini evro od izvoza.

Od po~etka godine Narodna banka Srbije je intervenisla s 1,2 milijardom evra iz deviznih rezervi da bi spre~ila prekomerne oscila-

Naj br `e kod MMF-a Stru~waci smatraju da je sada lopta na novoj vladi, a ona bi prvo trebalo ponovo da sedne za pregovara~ki sto s nadle`nima iz MMF-a, odmrzne aran`man ili postigne novi. To je najbr`e {to se mo`e u~initi, za popravqawe drugih lo{ih parametara i dubioza treba}e vremena i vremena. kruna, a to je ne{to mawe od 500 evra. Neka je za sedmicu boravka u Srbiji sto hiqada mladih promenilo bar po dve stotine evra, dobija se suma od 30 miliona evropske valute. Nije malo, posebno kada se zna da na{a preduze}a s te-

cije dinara. To je tako velika suma da ni gastarbajteri ni zlatna festivalska omladina nije od pomo}i.

Guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki} nedavno je objasnio da su uzroci za{to dinar pada u rastu deficita u razmeni sa svetom,

visokom deficitu u buxetu, pove}anom tro{ewu dr`ave i nepostojawu aran`mana s MMF-om koji je trenutno zamrznut. Sve to propra}eno je stranim ulagawima mawim od o~ekivanih jer su, zbog svoje krize i na{e politi~ke i ekonomske situacije, investitori oprezni.

Koliko }e dinar vredeti sutra, ho}e li ga vi{e od „Egzita„ stabilizovati festival u Gu~i ili avgustovski talas gastarbajtera, vide}e se, tek, promene su izvesne. Na{e tr`i{te je plitko i osetqivo pa se na svaku promenu reaguje br`e i burnije nego {to bi to realno bilo potrebno. Te reakcije nisu ni prenagqene, a ni uzaludne. Srbija ima visok javni dug, inflaciju koja je konstantno na granici projektovane a naj~e{e}e i preko we. Junska je na godi{wem nivou bila 5,5 posto, a projektovana je 4,2, uz odstupawa od 1,5 odsto. Da bi sve te negativne uticaje ubla`ila, Narodna banka Srbije je prinu|ena na to da pove}ava referentnu stopu. To ~ini veoma oprezno: pro{le semdice je uve}ana samo za ~etvrtinu procenta i zaustavila se na 10,25 posto. U pobrojanim ~iniocima i pokazateqima treba tra`iti razloge nepoverewa u ovo tr`i{te koje se direktno ~ita kroz kamatne stope, koje su, na godi{wem nivou, bar dva-tri posto vi{e nego u regionu.

To je i jedan od glavnih razloga za „guqewe naroda” od banaka, koje toliko smeta budu}em premijeru. Kada se sve to sabere, o~ito da nam treba izlaz, odnosno „Egzit”.

D. Vu jo {e vi}

On je istakao da su projekcije naplate doprinosa u ovoj godini 450 milijardi dinara, a ako se ostvare procene Poreske uprave da se naplata pove}a deset do petnaest procenata, to bi smawilo izdvajawa iz buxeta, koja trenutno iznose oko 290 milijardi dinara, odnosno oko 34 odsto ukupnih rashoda dr`ave.

– Da bi dr`ava u potpunosti administrirala penzije, pomogla zdravstvenom fondu i

dve nedeqe primene novog sistema kontrole naplate poreza i doprinosa 21.000 poslodavaca uplatila samo zarade, bez doprinosa, i to u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dinara.

Po wegovim re~ima, detaqnije informacije dobi}e se na kraju ovog meseca, kada se uplata doprinosa i poreza na zarade uporedi s istim mesecom pro{le godine.

– Ali, ve} sada mo`emo kazati da je verovatno da }emo se

Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe, za to izdvaja oko 290 milijardi dinara – precizirao je Radosavqevi}.

Direktor PU naveo je da je primena novog sistema kontrole naplate poreza i doprinosa preko banaka ve} dala odre|ene rezultate, i naglasio da }e primena te mere doprineti fiskalnoj stabilnosti buxeta i javnih finansija.

Komentari{u}i zahteve preduzetnika da se prinudna naplata obustavi dok se ne reguli{u rokovi pla}awa, Radosavqevi} je naveo da Poreska uprava mora da po{tuje zakon, da je izvr{ni organ i da uspostavqawe boqe poslovne klime nije u wenoj nadle`nosti.

Su bo ti ca ima do zvo lu za Evro pu Mi lan Gru ji}, dodaju}i da, osim izvozne dozvole za EU, Mlekara „Subotica„ ispuwava i druge visoke standarde.

– „Dewub fuds grupa” je veoma ponosna na rezultate koji su postignuti u poslovawu Mlekare „Subotica„ – istakla je direktorka za korporativne i regulatorne poslove ove kompanije Sve tla na Glu mac . – Dobijawe dozvole za izvoz u zemqe EU je proces koji traje veoma dugo i na ~ijem putu svaka kompanija mora da pro|e kroz brojne interne i eksterne kontrole, da se u poslovawu pridr`ava svih evropskih regula-

– Osnovna uloga PU je naplata javnih prihoda i tu pardona nema. Poreska uprava ne mo`e sprovoditi socijalnu politiku – kategori~an je bio Radosavqevi}, i dodao da }e od 1. januara 2013. godine kontrola uplate poreza i doprinosa biti jo{ o{trija.

Pomo}nik direktora Poreske uprave Srbije De jan Vi do je vi} istakao je da je za prve

Po re ska upra va Sr bi je o~e ku je da se pri me nom kon tro le na pla te po re za i do pri no sa na pla ta po ve }a za od 45 do 60 mi li jar di di na ra

PR VA DO MA ]A MLE KA RA U EVROPSKOJ UNIJI

Kompanija Mlekara „Subotica„ predstavila je ju~e medijima proces proizvodwe po najvi{im standardima mle~nih proizvoda jogurta, sira i kajmaka koji se izvoze u zemqe Evropske unije.

Mlekara „Subotica„ je prva doma}a mle~na kompanija s dozvolom za izvoz u EU. Proizvodi te kompanije mogu se na}i na policama u Be~u, Amsterdamu, Parizu i ostalim evropskim prestonicama, saop{teno je iz kompanije.

– ^ast nam je {to su se na{i proizvodi na{li rame uz rame s vode}im svetskim brendovima – naglasio je direktor Mlekare „Subotica„

– Poreska uprava Srbije o~ekuje da se primenom kontrole naplate poreza i doprinosa naplata pove}a 45 do 60 milijardi dinara, {to bi u zna~ajnoj meri rasteretilo republi~ki buxet i smawilo buxetski deficit – rekao je ju~e na konferenciji za novinare direktor Poreske uprave Srbije Dra gu tin Ra do sa vqe vi}.

tiva i da u proizvodwi primewuje sve neophodne standarde. Mlekara „Subotica„ je dokaz da su se investicije koje je DFG ulo`io od dolaska na srpsko tr`i{te isplatile. Posebno smo ponosni na to {to je jedna na{a kompanija prva u zemqi dobila dozvolu za izvoz i {to na{i proizvodi danas mogu da se kupe u svim ve}im gradovima {irom Evropske unije. U narednom periodu planirana su dodatna ulagawa u proizvodne procese, kao i modernizacija poslovawa kompanije koja je postala uzor svima ostalim na tr`i{tu.

do kraja ovog meseca pribli`iti broju od 60.000 poslodavaca, od ukupno 350.000, koji ne pla}aju doprinose za svoje zaposlene – kazao je Vidojevi}.

Pomo}nik dirketora PU je istakao da je naplata doprinosa u prvih {est meseci ove godine na nivou pro{logodi{we naplate i u okviru godi{weg plana.

– Mislimo da bismo mogli do kraja godine o~ekivati pove}awe naplate od najmawe 15 procenata – naglasio je on.

Na konferenciji za novinare je re~eno da je pro{le godine podneto oko 9.000 prijava protiv poslodavaca koji nisu izmirivali svoje obaveze i da se te prijave sudski procesuiraju.

E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

114,9334

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,2790

119,9764

114,5816

Australija

dolar

1

97,1624

99,1453

101,4256

96,8650

Kanada

dolar

1

92,6061

94,4960

96,6694

92,3226

Danska

kruna

1

15,4430

15,7582

16,1206

15,3958

Norve{ka

kruna

1

15,3423

15,6554

16,0155

15,2953

[vedska

kruna

1

13,4776

13,7527

14,0690

13,4364

[vajcarska

franak

1

95,6583

97,6105

99,8555

95,3655

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

146,3934 93,5331

149,3810 95,4419

152,8168 97,6371

145,9452 93,2467

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 7. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (432,86 0,28)

Progres, Beograd

9,76

45

225

Tigar, Pirot

4,67

314

14.428

Impol Seval, Sevojno

3,91

665

5.320

Go{a monta`a, Velika Plana

2,55

2.256

1,26 Promena %

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,26

1.369

2.762.438

NIS, Novi Sad

0,16

610

1.022.545

1.060.200

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.306

0,00

1.369 Cena

2.762.438 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.330

0,00

Soja protein, Be~ej

-20,16

103

132.355

0,00

510

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Energoprojekt holding, Beograd

-1,88

417

374.920

-1,88

417

374.920

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-0,84

4.007

72.126

0,52

387

374.675

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.500

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.649

82.450

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.104

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.200

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

0,00

/

Tigar, Pirot

4,67

314

14.428

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Telefonija, Beograd

/ / Vojvo|anskih top-pet akcija

/

/

/

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

NIS, Novi Sad

0,16

610

1.022.545

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-0,84

4.007

72.126

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

/

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

[TA PRI VRE DI SME TA

@al be na gu bqe we vre me na

– Pri vred ni ci se naj vi {e `a le na ne po treb ne pro ce du re i broj ne od la ske pred {al te re – iz ja vio je sa vet nik za me di je Na ci o nal ne ali jan se za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED) Ivan Ra dak.

On je re kao da su u okvi ru po kre nu te kam pa we „Pi taj te ka da”, ko ja tra je {est me se ci, gra |a ni i pri vred ni ci mo gli iz ne ti svo je za mer ke i da to mo gu u~i ni ti do kra ja go di ne.

Ra dak je is ta kao da je po treb no ot klo ni ti te pro ble me da bi se qu di za po sli li a po ~e la vi {e da ra de i ma la i sred wa pred u ze }a. Ra dak je

re kao da su po ni vou in ve sti ci ja naj u spe {ni je op {ti ne Kra gu je vac, In |i ja, Su bo ti ca i Srem ska Mi tro vi ca. Po we go vim re ~i ma, NA LED do de qu je ser ti fi ka te gra do vi ma i op {ti na ma ko je ima ju naj bo qe po slov no okru `e we.

– Ser ti fi kat zna ~i da op {ti na ima una pre |e ne pro ce du re za pri vre du – re kao je Ra dak.

Po we go vim re ~i ma, in ve sti tor zna da }e u ta kvim op {ti na ma mno go br `e da za vr {i po treb ne ad mi ni stra tiv ne pro ce du re, pre po ~e ti da oba vqa bi znis i ima ti pre po zna tqiv ni vo tro {ko va.

petak20.jul2012.

5

KO LI KA BI BI LA CE NA NE KIH EKO NOM SKIH PRO GRA MA BU DU ]E VLA DA JU ]E KO A LI CI JE

Tre su se obe }a wa – ro di }e se du go vi, in fla ci ja...

Uko li ko bi se is pu ni la obe }a wa o me ra ma eko nom ske po li ti ke ko ja ovih da ju po je di ni is tak nu ti funk ci o ne ri vla da ju }e ko a li ci je, gra |a ne Sr bi je ~e ka ju, u naj ma wu ru ku, za ni mqi vi da ni. Na i me, po tim pred lo zi ma, jav ni dug bi se u vr lo krat kom ro ku mo gao po ve }a ti za dve tre }i ne, Na rod na ban ka bi po ~e la da {tam pa pa re da bi fi nan si ra la pri vred ni rast, dok bi sto ti ne hi qa da gra |a na mo gle osta ti bez u{te |e vi ne u ban ka ma, a za po sle ni u tim fi nan sij skim usta no va ma bez po sla...

Iako to mo `da zvu ~i tek kao obi~ no no vi nar sko pre te ri va we, sve te stva ri su, pri li~ no di rekt no, na ja vi li ~el ni ci stra na ka bu du }e vla da ju }e ko a li ci je. Do du {e, to {to po li ti ~a ri obe }a va ju, po go to vo u Sr bi ji, ne zna ~i i da }e bi ti is pu we no.

Naj a gil ni ji je bio pot pre ded nik SPS-a i ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}, ko ji ka `e da Sr bi ja ni je vi so ko za du `e na ze mqa i da tre ba da po zaj mi u ino stran stvu, naj pre od Ru si je, jo{ de set mi li jar di evra. Dr `a va Sr bi ja je tre nut no, do ma }im i spoq nim kre di to ri ma du `na ne {to vi {e od 15,5 mi li jar di evra. To iz no si oko 51 od sto go di {weg bru to do ma }eg pro iz vo da a, pod se ti mo, za kon skim od red ba ma o fi skal noj od go vor no sti, od re |e no je da u~e {}e jav nog du ga ze mqe u BDP-u ne bi sme lo da bu de vi {e od 45 pro ce na ta. Uko li ko bi dr `a va sa da po zaj mi la jo{ de set mi li jar di evra, u~e {}e du ga u go di {wem pri vred nom re zul ta tu ze mqe bi se po ve }a lo na vi {e od 80 od sto. To je pro ce nat za du `e no sti

Bo nus na pen zi je Me |u svim pred lo zi ma ne ka ko je u jav no sti naj sla bi je pri me }en onaj naj re al ni ji – PUPS-ov – o uvo |e wu tri na e ste pen zi je za naj si ro ma {ni je pen zi o ne re. Po re ~i ma pot pred sed ni ka PUPS-a Jo va na Kr ko ba bi }a, do kra ja go di ne bi tre ba lo o~e ki va ti bo nus ~ek za 390.000 pen zi o ne ra ko ji pri ma ju ma we od 15.000 di na ra me se~ no. Zvu ~i hu ma no, ali pro blem je u to me {to je za ostva re we te ide je po treb no do dat nih 50 mi li o na evra. Pi ta we je sa mo ka ko, kad se zna da }e dr `a va ove go di ne ve} po tro {i ti dve mi li jar de vi {e ne go {to }e pri ku pi ti u bu xe tu. ka kav, re ci mo, ima Ne ma~ ka, ali se ne sme za bo ra vi ti da je ona ne u po re di vo ja ~a i sta bil ni ja eko no mi ja od srp ske, ko joj kre di to ri po zajm qu ju pa re po re al no ne ga tiv nim ka mat nim sto pa ma – to li ko po ve re wa ima ju u ne ma~ ku dr `a vu. U srp sku, pak, vi {e ni ko ne ma po ve re wa, a ka mat ne sto pe po ko ji ma se mi za du `u je mo odav no u ne ko li ko pu ta ve }e od go di {we sto pe ra sta BDP-a.

Ba ja to vi}, me |u tim, ka `e da Sr bi ja ni je pre za du `e na ze mqa i tvr di da bi smo, uko li ko bi ulo `i li oko de set mi li jar di evra, za pet go -

di na du pli ra li BDP na oko 60 mi li jar di evra – pre sve ga kroz ula ga wa u po qo pri vre du „gde je mul ti pli ka tor je dan pre ma pet” – pa za du `e nost dr `a ve ne bi bi la 50 od sto, ne go upo la ma wa. Ba ja to vi} ni je re kao, ali ta we go va ra ~u ni ca pod ra zu me va da bi u tom sce na ri ju srp ska pri vre da ra sla po go di {wim sto pa ma od 15 pro ce na ta, {to je rast du plo br `i od ki ne skog, a pet-{est pu ta od ne ma~ kog ili ame ri~ kog. Je di no je osta lo ne ja sno za {to se te naj mo} ni je eko nom ske si le sve ta ni su do se ti le tog „po qo pri vred nog

mul ti pli ka to ra” pre pr vog ~o ve ka „Sr bi ja ga sa”.

Dru ga Ba ja to vi }e va ide ja od no si se na osni va we raz voj ne ban ke ra di obez be |i va wa ka pi ta la pri vre di.

Ba ja to vi} ka `e da bi ta ban ka vr lo se lek tiv no odo bra va la zaj mo ve za po qo pri vre du i ma la i sred wa pred u ze }a da pro iz vo de sa mo za iz voz, a mi li jar du evra obez be di lo bi se od ob ve zni ca ko je bi ku pi la Na rod na ban ka Sr bi je. Sli~ ne pred lo ge su ovih da na iz no si li i po je di ni eko no mi sti, ali i ne ki is tak nu ti ~la no vi De mo krat ske stran ke, po put biv {eg mi ni stra za pri va ti za ci ju Alek san dra Vla ho vi }a. Ipak, dru gi eko no mi sti upo zo ra va ju na to da ot kup ob ve zni ca od NBS-a mo `e zna ~i ti sa mo jed no – pri mar nu emi si ju nov ca, od no sno in fla ci ju.

Ba ja to vi }ev par tij ski {ef i man da tar bu du }e vla de Ivi ca Da ~i} zdu {no je ovih da na po dr `ao ide ju da ko mer ci jal ne ban ke na dve go di ne za mr znu po tra `i va wa ko ja ima ju od gra |a na i pri vre de. Taj pred log po te kao je od pot pred sed ni ce „Del te” Je le ne Kr sto vi}, ba{ kao {to je – za ni mqi vo – i ide ja o no vom za du `e wu od de set mi li jar di evra od Ru sa ve o ma po pu lar na me |u ~el ni ci ma ne kih taj kun skih kom pa ni ja.

Ipak, ban ka ri upo zo ra va ju na to da bi ostva ri va we ta kvog pred lo ga ne sum wi vo zna ~i lo i kraj ra da ba na ka, ne sa mo to kom te dve go di ne ne go i za u vek. Iako to ne ko me mo `da na pr vi po gled i de lu je pri ma mqi vo, to bi prak ti~ no zna ~i lo i gu bi tak po sla za bli zu 40.000 gra |a na Sr bi je za po sle nih u ban kar skom sek to ru.

V. ^vor kov

UPO ZO RE WE SA VE TA GU VER NE RA

Po ja ~a ti kon tro lu ba na ka

Ka pi tal na ade kvat nost ban kar skog sek to ra je i da qe vi so ka, ali ten den ci ja ra sta pro ble ma ti~ nih kre di ta uka zu je na neo p hod nost pa `qi vog pra }e wa sta wa u ban kar skom sek to ru, upo zo rio je ju ~e Sa vet gu ver ne ra NBS-a.

Sa vet je s ju ~e ra {we sed ni ce, na ko jo jo je raz ma tra na sta bil nost fi nan sij skog si ste ma, a na ro ~i to ban kar skog sek to ra Sr bi je, upo zo rio uprav ne i iz vr {ne od bo re ba na ka na wi ho vu od go vor nost pri odo bra va wu i na pla ti kre di ta.

Po {to je raz mo tio i jed no gla sno usvo jio re do van iz ve {taj o po slo va wu NBS za pe riod april–jun, Sa vet je na lo `io ru k o v od s tvu NBS-a da pri pre mi de taq nu ana li zu ne na pla ti vih i te {ko na pla ti vih kre di ta u ban kar skom sek to ru Sr bi je.

Sa vet je kon sta to vao da je ban kar ski sek tor sta bi lan ma da ri zi ci ra stu, kao po sle di ca po gor {a wa sta wa u pri vre di i jav n im fi n an s i j a m a Sr b i j e, kao i pro ble ma u ban kar skim si ste mi ma u ze mqa ma u okru `e wu.

On je po dr `ao ini ci ja ti vu ru k o v od s tva Na r od n e ban k e Sr bi je da se do dat no po ja ~a kon tro la u svim ban ka ma u ko ji ma je pri su tan vi sok ni vo kre dit nih ri zi ka i kod ko jih je struk tu ra vla sni {tva ta kva da se mo gu o~e ki va ti pro ble mi u kon tro li ra da uprav nih i iz vr {nih od b o r a, ko j u spro v o d e vla sni ci (ak ci o na ri).

6

dRU[TvO

petak20.jul2012.

TEODOR FON BURG:

[TA MU^I ZREWANINSKE SREDWE [KOLE

Jed ni ma fa le u~i on i ce, dru gi ma |a ci

Neke {kole u Zrewaninu kubure s mawkom prostora, dok su u drugima u~ionice poluprazne jer im fali u~enika. Tako Zrewaninskoj gimnaziji, u koju je ove godine upisano 330 |aka, nedostaju u~ionice i kabineti za informatiku, a u Sredwoj elektrotehni~koj i gra|evinskoj {koli “Nikola Tesla” `ale se na mali broj u~enika, naro~ito onih na trogodi{wim smerovima. Gimnazija ima ukupno 43 odeqewa, a 330 novoupisanih gimnazijalaca bi}e raspore|eno u jedanaest.

Direktor te obrazovne ustanove Mi lan Ra da ko vi} priznaje da je trenutno najve}i problem onaj koji je tehni~ke prirode.

– Imamo dva informati~ka kabineta i u svakom po 15 ra~unara, {to je nedovoqno – navodi Radakovi}. – Podseti}u vas, tako|e, na to da su u zgradi dve {kole – Gimnazija i Sredwa eko nom sko-tr go va~ ko-ugo sti teqska {kola. Koristimo jednu zajedni~ku fiskulturnu salu i obe {kole imaju problem s nedostatkom prostora jer svake godine upi{emo dovoqan broj u~enika.

Ov de se na daju da }e pro blem bi ti re{en, ali traj no.

Po Ra da ko vi }e vom mi {qe wu, re {e we je u pre ra spo de li u {ko la ma.

– O~igledno je da je u nekim sredwim i osnovnim {kolama broj dece mawi i da tamo ima daleko vi{e slobodnog prostora – napomiwe Radakovi}.

To je, bar po vestima koje u posledwe vreme dolaze iz we same, slu~aj u Sredwoj {koli “Nikola Tesla” koja se, ba{ kao i Gimnazija, nalazi u samom centru grada. Ove godine u tu {kolu upisano je 210 |aka i ve}ina na ~etvrti stepen {kolovawa.

A trogodi{we obrazovawe spalo je na petnaestak u~enika po odeqewu.

– \aci ni~im nisu motivisani da upi{u tre}i stepen. Za elektrotehni~ara za termi~ke i rashladne ure|aje, instalacije ili auto-elektri~are jo{ i ima interesovawa jer se s tim zvawem mo`e na}i neki pristojniji posao. Ali, u gra|evinskoj struci prosto nema dece zainteresovane za zvawe zidara, rukovaoca gra|evinskom mehanizacijom ili dekoratera zidnih povr{ina – obja{wava direktorka {kole “Nikola Tesla” So wa Mol kuc. @. Balaban

TV „Pink” ni je na pro da ju Kompanija SBB saop{tila je ju~e da nije postigla dogovor o kupovini TV „Pink”, o ~emu su pregovarali 2011. godine, dok s te televizije poru~uju da TV „Pink„ nije na prodaju i da su procenili da imaju snage da samostalno posti`u odli~ne rezultate. Nismo vlasnici „Pinka„, saop{tila je kompanija SBB, navode}i da s tom televizijom ima dugogodi{wi partnerski odnos, te da su pregovori o kupovini bili aktuelni 2011. godine ali dogovor nije postignut.

– Ukoliko budu pokrenuti novi pregovori, obavesti}emo medije i javnost blagovremeno –

izjavila je direktorka sektora za komunikacije u SBB-u Jo va na Lu ki}.

U „Pinku„ to i potvr|uju, navode}i da su prethodnih godina pregovarali s tri potencijalna partnera, ali su odustali i odlu~ili da samostalno nastave pravqewe svog programa. „Pink„ tako|e navodi da u 2012. godini nisu pregovarali ni s jednim partnerom o prodaji te televizije, niti to planiraju u narednom du`em periodu.

U saop{tewu koje je dostavila TV „Pink„ navedeno je i da mawinski paket koji poseduje Mitrovi} u TV „Avala„ nije prodat.

JO[ BEZ PORESKE PRIJAVE OD PRODAJE UDELA „POLITIKE”

Dve ne de qe za pri ja vu – Poreska uprava Srbije od kupca udela u listu „Politika” – „Ist medija grupe”, jo{ nije dobila prijavu za oporezivawe na kapitalnu dobit – rekao je ju~e direktor PU Dra gu tin Ra do sa vqe vi}. – Mi za sada nismo dobili takvu poresku prijavu, ni centrala Poreske uprave, niti nadle`na filijala „Stari grad” i ni bilo kakvu informaciju vezanu za prodaju tog udela.

Kada se to dogodi, Poreska uprava }e obavestiti javnost o eventualnoj visini poreza koji treba da se plati.

On je precizirao da od trenutka prodaje novi vlasnik ima rok od 15 dana da PU dostavi poresku prijavu. Osim tog roka, postoji jo{ jedan, koji mora biti ispo{tovan, odnosno da Privredni

sud, u kojem je overen ugovor o kupoprodaji udela, odmah narednog dana o tome obavesti PU, pa bi trebalo videti kada je to ura|eno.

U toj dr`avnoj instituciji nagla{avaju da, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit javnih lica, bez obzira na to da li je re~ o doma}em pravnom licu ili ne, ono je u obavezi da podnese poresku prijavu i da u slu~aju da ne postoji osnov za naplatu poraeza, to i navede. Mogu}e je, naga{avaju u PU, da je on ve} poreski obveznik u nekoj drugoj zemqi i da u skladu s Me|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa, nema tu obavezu u Srbiji. Koliko je poznato, Srbija ima ugovor s Rusijom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa.

Ove ra kwi `i ca na tri me se ca – Poslodavcima koji nisu redov ne pla ti {e do pri no sa za zdravstveno osigurawe omogu}eno je da im prethodni dug miruje ukoliko po~nu da upla}uju redovne mese~ne doprinose za svoje zaposlene – izjavila je ju~e port pa rol ka Re pu bli~ kog fonda za zdravstveno osigurawe Sa wa Mi ro sa vqe vi}.

Po wenim re~ima, tim zaposlenima }e zdravstvene kwi`ice biti overene na period od tri meseca, za razliku od radnika kojima poslodavci uredno pla}aju doprinose i kojima se, ina~e, kwi`ice overavaju na {est meseci.

Sawa Mirosavqevi} je, gostuju}i na TV „Pink„, podsetila na to da su za overu zdravstve nih kwi `i ca neo p hod ne uplata doprinosa i izbor lekara i da dug poslodavaca RFZOu po osnovu uplate doprinosa za zdravstveno osigurawe iznosi milijardu evra.

– Da tih para imamo, mogli bismo u naredne tri godine finansirati sve lekove na listi lekova – rekla je Sawa Mirosavqevi}, i dodala da bi se taj dug mogao naplatiti strogom finansijskom kontrolom i disciplinom i savesnijim odnosom poslodavaca.

dnevnik

Una pre di ti si stem da bi smo bi li jo{ bo qi Te o dor fon Burg, koji je osvajawem zlatne medaqe na Internacionalnoj matemati~koj olimpijadi u Argentini postao najboqi mladi matemati~ar svih vremena, izjavio je ju~e posle susreta s predsednikom Srbije da je s To mi sla vom Ni ko li }em razgovarao o tome kako mogu biti poboq{ani uslovi za razvoj mladih talenata.

– Sad kad smo privukli pa`wu, poku{a}emo da to iskoristimo i da unapredimo sistem da bismo slede}ih godina postizali jo{ boqe rezultate – rekao je Fon Burg, maturant beogradske Matemati~ke gimnazije.

On je dodao da }e usavr{avawe nastaviti u Velikoj Britaniji, na Eksiter kolexu Oksford univerziteta, ali da bi `eleo da po zavr{etku {kolovawa radi u Srbiji, ako to bude mogu}e.

Direktor Matemati~ke gimnazije Sr |an Og wa no vi} izjavio je da uspeh Teodora fon Burga i drugih mladih matemati~ara predstavqa dokaz wiho-

vog velikog talenta i izuzetnog rada.

– Na{ zadatak, pre svega Matemati~ke gimnazije i Dru{tva matemati~ara, jeste da pomognemo da se stvori ambijent i uslovi da se dobri rezultati ponove i narednih godina. Ako ne ovakvi uspesi, ono bar sli~ni – rekao je Ogwanovi}.

Iz Predsedni{tva je saop{teno da je predsednik Srbije Tomislav Nikoli} u razgovoru s u~enicima Matemati~ke gimnazije koji su osvojili medaqe na nedavnoj Matemati~koj olimpijadi rekao da talentovana deca ne smeju biti prepu{tena sama sebi. Predsednik Nikoli} se mladim matemati~arima zahva-

lio {to su obradovali naciju svojim uspehom, a celom svetu prikazali potencijale kojima na{a zemqa raspola`e.

Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} primio je ju~e u~enike Matemati~ke gimnazije iz Beograda koji su u~estvovali na Me|unarodnoj olimpijadi iz matematike u Argentini i poru~io da dr`ava ~ini dosta, ali ne dovoqno po pitawu ulagawa u mlade talente i da je potrebno pove}ati izdvajawa iz buxeta za te potrebe.

– To nije dovoqno jer ima stvari koje treba uraditi, kao na primer da se pove}a izdvajawe iz buxeta za mlade talente, ali ne samo iz Ministarstva prosvete ve} i iz drugih ministarstava – poru~io je Obradovi}.

On je izrazio `aqewe {to prijemu nije prisustvovao Fon Burg, koji je na tom takmi~ewu osvojio ~etvrto zlato po redu na takvim takmi~ewima i time postao najboqi mladi matemati~ar na svetu svih vremena.

ZLOUPOTREBA ALKOHOLA VEOMA RASPROSTRAWENA U SRBIJI

^a {i ca sve omi qe ni ja me |u de voj ka ma U svetu od zloupotrebe alkohola godi{we umre ~etiri odsto qudi, gotovo isto kao i od cigarete (4,5 odsto), ili od visokog krvnog pritiska (4,8 odsto). U Evropi godi{we od alkohola, ili nesre}a prouzrokovanih al ko ho li zmom, strada 55.000 qudi. Ni u Srbiji taj problem nije ni{ta mawi. Najmawe 360.000 na{ih qudi je zavisno od alkohola, {to je oko pet odsto stanovnika, odnosno oko 15 odsto zaposlenih. Podatak da je me|u zavisnicima od alkohola sve vi{e `ena, oko 120.000, govori da je ~a{ica veoma omiqena i me|u lep{im polom.

Posebno zabriwava podatak da je sve vi{e mladih koji svakodnevno konzumiraju alkoholna pi}a, a starosna granica se pomera ka mla|em uzrastu. Sa zloupotrebom alkohola se po~iwe jo{ u {kolskoj klupi, a me|u brojnim primerima koji pokazuju o kolikom problemu se radi je statistika vezana za saobra}aj – pije svaki ~etvrti voza~, a vi{e od 50 odsto saobra}ajnih nesre}a prouzrokovano je alkoholom.

Po „Globalnom statusnom izve{taju o alkoholu i zdravqu 2011”, koji je izdala Svetska zdravstvena organizacija, potro{wa ~istog alkohola u Srbiji konstantna je tokom perio-

da 2000–2005 i iznosi deset litara ~istog alkohola po stanovniku starijem od 15 godina.

Podaci govre da je ~ak 40 odsto lo{eg zdravqa gra|ana uzrokovano upotrebom alkohola i duvana. Ozbiqno upozorava

zi~ko i mentalno zdravqe, a `ivot skra}uje i do 15 godina. Uprkos tome, u Srbiji jo{ uvek nije razvijena svest o tome da je alkoholizam bolest.

Alkoholizam je ~est uzrok huliganskog pona{awa, silova-

Ve li ki po rast al ko ho li zma be le `i se me |u de voj ka ma. One ga do `i vqa va ju kao vid oslo ba |a wa, rav no prav no sti s mla di }i ma, a sve ~e {}e al ko hol pred sta vqa wi hov imiy u dru {tve nim od no si ma podatak da prevalenca da }e neko tokom svog `ivota postati zavisnik iznosi sedam odsto.

Alkohol te{ko naru{ava i fi-

wa, ubistava, saobra}ajnih udesa... Od ukupnog broja le~enih alkoholi~ara, polovinu ~ine mladi od 25 do 30 godina. Vi{e

od dve tre}ine wih prvi kontakt s alkoholom imalo je kao deca, u ku}i, uz odobrewe roditeqa. Veliki porast alkoholizma bele`i se me|u devojkama. One ga do`ivqavaju kao vid osloba|awa, ravnopravnosti s mladi}ima, a sve ~e{}e alkohol predstavqa wihov imix u dru{tvenim odnosima. One uzimaju alkohol mnogo intenzivnije nego de~aci i pri svakom izkasku ili dru`ewu popiju vi{e od ~etiri alkoholnih pi}a. Iako se alkoholizam mo`e uspe{no le~iti, u Srbiji se tek deset odsto alkoholi~ara le~i i vra}a normalnom `ivotu.

– Imamo visok procenat takozvanih skrivenih alkoholi~ara koje dru{tvo i porodica toleri{e, ne prepoznaje da kod wih ve} postoji svakodnevna zloupotreba alkohola i poreme}aj odnosa u porodici, lo{ kvalitet komunikacija, lo{a partnerska relacija, poreme}ena roditeqska uloga, mawa produktivnost i efikasnost na poslu – ka`e direktorka Specijalne bolnice za le~ewe bolesti zavisnosti Ja sna Da ra gan-Sa ve qi}.

J. Barbuzan

PO^IWE SEZONA ALERGIJSKIH REAKCIJA NA AMBROZIJU

Ki ja we, svrab i ka {aq za gor ~a va ju `i vot Za qude alergi~ne na polen ambrozije po~iwe period ka{qa, suzewa i svraba o~iju, kijawa kojem nema kraja... U drugoj polovini leta u vazduhu je posebno mnogo polena te korovske biqke pa ne ~udi {to se gra|ani sve ~e{}e obra}aju lekaru za pomo}. Polen te biqke, koja cveta od po~etka jula do kraja oktobra, u vazduhu se zadr`ava vi{e od 100 dana. Radi se o jednom od najja~ih alergena koji kod preosetqivih qudi mo`e dovesti do te{kih zdravstvenih problema pa i gu{ewa. Statistika govori da je sve ve}i broj qudi podlo`an sezonskim alergijama, {to se tuma~i stresnim `ivotom, sve zaga|enijom prirodom koji samo podsti~u naslednu sklonost za nastanak alergija.

Iako su i kod nas krenule akcije uni{tavawa ambrozije, pro-

blem je u tome {to vetar polen te biqke raznosi vrlo daleko, klometrima od biqke, pa je te{ko izbe}i ga.

– Alergijska kijavica je naj~e{}a alergijska bolest u svetu, a procewuje se da }e u narednih deset godina broj qudi koji pate od polenskih alergija biti duplo ve}i – ka`e dr Ta wa [o {ki}. – Trenutno sve ve}i problem qudima

zadaje alergija na ambroziju i druge korove.

Alergija napada sve one koji su preosetqivi na polen, i decu i starije.

Iako mnogi qudi ne obra}aju pa`wu na prve simptome alergije, vaqa re}i da je to bolest koja ne}e pro}i sama od sebe, a svake godine pojavqiva}e se u sve `e{}em obliku.

Pacijenti koji ve} godinama pate od alergije znaju da terapiju vaqa po~eti desetak dana pre pojave prvih simptoma. To je najboqa i najjeftinija prevencija bolesti. Oni kod kojih se simptomi sada prvi put jave, obavezno treba da zatra`e savet lekara.

Osnovni pravilo za prevenciju alergije je skloniti se od onoga {to je izaziva. Po{to to uglavnom nije mogu}e jer polena ima svuda oko nas, pogotovo u vetrovitim i toplim danima, postoje i ne-

ka osnovna pravila kako da se olak{a `ivot: stanove, posebno spava}e sobe, alergi~ne osobe ne treba da provetravaju dawu nego no}u, i to od 22 sata do zore, kada je koncentracija polena u vazduhu najmawa. Po{to se polen lako lepi za ode}u i posteqinu, preko dana ih ne treba su{iti napoqu, ve} unutra. Posle {etwe, kosu i ode}u treba dobro i{~etkati i istresti, a prozore automobila prilikom vo`we dr`ati zatvorene.

Osim lekova protiv alergije, kojih u na{im apotekama ima, a pojedini se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa, terapija podrazumeva i inhalaciju, sprejeve za nos, pumpice, masti...

– Terapiju, naravno, niko ne bi trebalo da uzima na svoju ruku ve} iskqu~ivo u dogovoru s lekarom.

Naime, radi se o pravoj bolesti koju je i Svetska zdravstvena organizacija priznala kao glavni faktor rizika za nastanak bronhijalne astme – ka`e na{a sagovornica.

J. Barbuzan

Uli~ni svira~i – evropski festival Fe sti val uli~ nih svi ra ~a do bio je po dr {ku Evrop ske ko mi si je, ~i me je i zva ni~ no ste kao sta tus evrop skog fe sti va la. On je pr vi i je di ni fe sti val iz Sr bi je ~i ji je pro je kat usvo jen na kon kur su „Evrop ski kul tur ni fe sti va li”, a ove go di ne odr `a va se po dva na e sti put, od 6. do 9. sep tem bra. Ovim po vo dom, ju ~e je u Grad skoj ku }i odr `a na kon fe ren ci ja za {tam pu na ko joj su go vo ri li za me nik gra do na ~el ni ka Si ni {a Se vi}, ~lan Grad skog ve }a za du `en za kul tu ru Vla di mir Ko picl i pred sed ni ca Umet ni~ ke

aso ci ja ci je „In boks”, ko ja je or ga ni za tor fe sti va la, Na ta li Be qan ski.

- U kon ku ren ci ji od 280 pro je ka ta ko ji su pri sti gli na kon kurs, Fe sti val uli~ nih svi ra ~a u{ao je u krug od 14 oda bra nih, ve o ma vi so ko oce wen. Fe sti val }e ove go di ne oku pi ti pre ko sto ino stra nih umet ni ka i oko pe de set do ma }ih, u okvi ru 18 raz li ~i tih pro gra ma - is ta kla je Be qan ski.

Ona je do da la da je fe sti val do bio vi so ke oce ne zbog to ga {to se de {a va na uli ci, bes pla tan je i omo gu }a va us po sta vqa we ne po sred nog od no sa iz me -

|u u~e sni ka i po se ti la ca. Ove go di ne, po pr vi put, fe sti val ima i hu ma ni tar ni ka rak ter jer }e se u {e {i ri ma, kao za {tit nom zna ku fe sti va la, sku pqa ti no vac ko ji }e bi ti na me wen de ci iz Svra ti {ta za de cu uli ce. Na ro ~i to za ni mqi va je i Otvo re na sce na ko ja je na me we na gra |a ni ma ko ji `e le da iz ve du svo je umet ni~ ke ta~ ke.

Pro gram }e se odr `a va ti na de set lo ka ci ja u sta rom grad skom je zgru, a fe sti val }e na Tr gu slo bo de, 6. sep tem bra, otvo ri ti in ter na ci o nal ni sa stav „Ple jing for ~ejnx” iz Ame ri ke. J. Zdjelarevi}

Novosadska petak20.jul2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Di vqi po be di li pi to me

A

ko se bavite nekim poslom, {to je potpuno legitimno i legalno, a ako se pri tom susre}ete sa nelojalnom konkurencijom sigurno da }e va{e nezadovoqstvo rasti i da }ete poku{ati sve da tu situaciju isterate na ~istac. Te{ko je kada se ne~im bavite po propisu, dok drugi istim poslom uz pomo} raznih krivina ostvaruju zaradu, ali sa mawim tro{kovima. To na svojoj ko`i, izgleda, najboqe ose}aju taksisti koji su nedavno odr`ali sastanak sa predstavnicima saobra}ajne inspekcije kako bi im predo~ili svoje muke. Muke ~ine niske cene vo`we, ali i od problemi koje stvaraju „divqi” taksisti, a `albi je bilo i zbog neefika-

snog rada saobra}ajne inspekcije. Kako se na pomenutom sastanku moglo ~uti me|u gradskom taksistima dominiraju oni koji rade nelegalno. Naj~e{}e su to oni koji nemaju potpunu dokumentaciju, ili uop{te namaju dokumenta, {to stvara najvi{e problema onima koji sve obaveze prema dr`avi redovno izmiruju. Mo`da podatak da u gradu radi oko 1.700 taksista a da od toga oko 500 poseduje uredne dokumente za posao govori sam za sebe. Dakle, nelojalna konkurencije ima u svim delatnostima samo je negde vidqivija nego na drugom mestu. Sa druge strane, svako se kako zna i ume bore za svoj komad hleba. Neko ovako, neko onako.

B. Mar ko vi}

U ULICI TEODORA JOVANOVI]A TOZE

Promena re`ima u kru`nom toku Zbog ra do va na re kon struk ci ji vre lo vod ne mre `e, ko je iz vo di JKP „No vo sad ska to pla na” u Uli ci To do ra Jo va nov }a To ze na No vom na se qu od da nas }e pri vre me no bi ti za bra wen sa o bra }aj u de lu kru `nog to ka ove uli ce, sa op {ti li su u po me nu tom pred u ze }u. Iz prav ca Uli ce Sto ja na No va ko vi }a za bra we no je u kru `nom to ku skre nu ti de sno ka blo kov skom de lu Uli ce Te o do ra Jo va no vi }a To ze.

Od kru `nog to ka za bra we no je kre ta we sa o bra }a ja ka Bu le va ru

Slo bo da na Jo va no vi }a. Ova za bra na va `i do ne de qe, 22. ju la. Ta ko |e, zbog po me nu tih ra do va, da nas }e od 8 ~a so va bi ti pre ki nu ta is po ru ka to plot ne ener gi je za pri per mu to ple po tro {ne vo de u Uli ci Te o do ra Jo va no vi }a To ze, Sto ja na No va kov }a 1-27 i b.b, na Bu le va ru Slo bo da na Jo va no vi }a 22-24, u Uli ci Ra do mi ra Ra duj ko va Ra {e 3-7 i Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na 1830. Nor ma li za ci ja u is po ru ci to lot ne ener gi je o~e ku je se u po po dnev nim ~a so vi ma.

A. J.

Predavawe o flori i fauni Pre da va we o flo ri i fa u ni Ko viq sko-pe tro va ra din skog ri ta bi }e odr `a no su tra u 17.30 ~a so va u Kul tur no-umet ni~ kom dru {tvu u Ko vi qu. Na kon pre da va wa usle di }e kre a tiv nio-eko lo {ka ra di o ni ca za osnov ce. Or ga ni za tor je udru `e we gra |a na „Mla di za Ko viq”, a ulaz je bes pla tan.

A. J.

V remeploV

Hayi} opet predsednik Go di {wa skup {ti na No vo sad skog dru {tva Cr ve nog kr sta odr `a na je u Grad skoj ku }i 20. ju la 1912. U me snoj {tam pi je ob ja vqe no da su ovom sku pu pri su stvo va li i „mno gi naj o dli~ ni ji ~la no vi”, da je rad Dru {tva do bio naj bo qe oce ne o ~e mu je oba ve {te na i cen tra la u Bu dim pe {ti, i da je za pred sed ni ka po 26 put za re dom iza bran dvor ski sa vet nik An to ni je - To na Ha xi}, ina ~e uprav nih Srp skog na rod nog po zo ri {ta, do ne dav ni pred sed nik Ma ti ce srp ske...No vo i za bra ni op {tin ski od bor u ko jem su bi li uglav nom do ta da {wi ~la no vi, do bio je i je dan nov za da tak: da od mah po~ ne pri -

hronika

An to ni je - To na Ha yi}

pre me za rad u slu ~a ju mo bi li za ci je voj ske.

N. C.

SPOR PROIZVO\A^A ORGANSKE HRANE I NADLE@NIH GRADSKIH SLU@BI

„Moj sala{” rasturen zbog inspekcije Tra di ci o nal na pi ja ca „Mo ja sa la{„, ko ja se ve} osam go di na odr `a va na pla tou is pred Spen sa, upr kos na ja va ma, po pr vi put ju ~e ni je or ga ni zo va na na ovom me stu. Na pla tou, na ko jem ve} go di na ma iz la `u or gan ski i tra di ci o nal ni po qo pri vred ni ci, iz bi la je sva |a iz me |u po qo pri vred ni ka i ko mu nal ne in spek ci je zbog zah te va da se ova ma ni fe sta ci ja odr `i na dru goj lo ka ci ji.

Iz la ga ~i su mo ra li da na pu ste me sto gde su do sad po sta vqa li te zge.

- Ve} osam go di na, od ju na do sep tem bra, sva kog ~e tvrt ka se odr `a va or gan ska pi ja ca. Me |u tim, da nas smo do {li u pod ne da mon ti ra mo te zge i ka da smo po ~e li da se ras pa ku je mo do {la je ko mu nal na po li ci ja sa ko mu nal nom in spek ci jomka ` e pred s ed n i c a uprav n og od bo ra “Ze le na mre `a Voj vo di ne” Oli ve ra Ra do va no vi}. In s pek t or nam je re k ao da smo, po no vom re {e wu za jul,

Prodavcima nije odgovaralo da robu premeste iz hladovine na jako sunce. Manifestacija otakazana prvi put za osam godina

oba ve zni da pre |e mo na dru gi kraj pla toa. Ski ca na re {e wu ko je nam je sti glo je pro me we na, ali tekst je ostao isti kao i u pret h od n im re { e w i m a.

Nig de ni je na gla {e no da tre ba da se pre se li mo na dru gu lo ka ci ju i sa mim tim re {e we ni je va lid no.

Ko mu nal na po li ci ja je ne po sred no pred otva ra we za ka za no za 14 ~a so va, za tra `i la od pro iz vo |a ~a da svo je auto mo b i l e sklo n e sa pla t oa i osta ve ih na par kin gu, a da te zge po me re. Ovo je na i {lo na ve li ko ne za do voq stvo pro da va ca, ko ji ma ne od go va ra da svo ju ro bu pre me ste iz hla do vi ne na ja ko sun ce.

- Pla ni ra mo da da nas po se ti mo nad le `ne slu `be ka ko bi se do go vo ri li u ve zi sa bu du} no {}u na {e ma ni fe sta ci je- na ve la je Ra do va no vi}.

- U in spek ci ji smo po ku {a li da sa zna mo zbog ~e ga je na lo ` e n o pre m e { ta w e pi j a c e, ali od g o v or ju ~ e ni s mo do bili.

A. Va.

^LANOVI UDRU@EWA NPC U OBOJENOJ AKCIJI

[arenilo murala protiv sivila Di vov sko, esk pre si o ni sti~ ko vi |e we utro be iz ko je ku qa {a re ni lo or ga na pre ne ko li ko da na na stu bu Mo sta slo bo de kod ula za na [trand, po ~e li su da is cr ta va ju ~la no vi udru `e wa „Wu pojnt ov kal ~r” (NPC). U de snom uglu be ba, u le vom {a ka ko ja raz vla ~i si vu ko `u, a u sre di ni sr ce, ma te ri ca, cre va i dru gi or ga ni u pu nom ko lo ri tu.

ko lo ri tom gde sa mi ra do vi tre ba da na ~i ne kon trast si vi lu i da ga o`i ve. Most je pred sta vqen kao ne {to mr tvo i si vu, kao utro ba ko ja kad se ra {i ri, u woj se vi de or ga ni pre zen to va ni

kroz ne ko svo je vi |e we, stil i bo je, mo di fi ko va ne ka ko bi od go vo ri li na za da tu te mu i ulep {a li ovaj deo Li ma na. U pla nu je da ~et ke, spre je ve, bo je pre me ste i u dru gi deo gra da, na Ri -

mu ra la tre ba lo bi da se od i gra u av gu stu.

Pro je kat „No vi Sad - grad mu ra la” je za po ~et kra jem le ta 2011. Pr vi mu ral is cr tan je na zi du Sred we mu zi~ ke {ko le

kroz umet ni~ ku slo bo du i bo je ko je po ka zu ju da is pod si vog po sto ji `i vot i le po ta-ka zao je pot pred sed nik NPC i je dan od umet ni ka Ne nad Je lo vac.

Sva ko od umet ni ka oda brao je je dan or gan ko ji }e pred sta vi ti

bqu pi ja cu, ka ko bi osli ka li zid Ar hi va gra da. Je lo vac je ka zao da je to deo dru gog pro jek ta „No vi Sad- grad mu ra la”, a da }e bi ti is cr ta na te ma qud skih pra va i dis kri mi na ci je. Za vi sno do bu xe ta, osli ka va we ovog

„Isi dor Ba ji}” pod te mom „Pra vo na iz ra `a va we kroz umet nost”, kroz kon trast no re {e we gde ko lo ri~ ni not ni si stem pred sta vqa `i vost ko ju umet nost pru `a u si vi lu sva ko dnev ni ce.

A. Jerini}

Na stubu Mosta slobode kod ulaza na [trand mural slikaju ~lanovi udru`ewa „Wu point ov kal~r”.

U planu oslikavawe zida Arhiva grada Po ma lo mor bid no, ali pred sta vqe no na za ni mqiv i na oko lep na ~in, deo je pro jek ta „Obo ji mo si vi lo” ko ji su po kre nu li ~la no vi NPC. Ciq je da ru i ni ra ne, ne u gled ne i ru `ne po vr {i ne No vog Sa da bu du isli ka ne le pim mu ra li ma.

- Od lu ~i li smo se da ukra si mo be ton ski si vi most ko ji je sam po se bi na pra vqen od be to na i ti me je siv. @e li mo da ga oplem eni mo

Fo to: A. Er ski

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a 29, 31, 33 i 35, Se qa~ kih bu na od 1 do 31 i sklo ni{te.

Srem ska Ka me ni ca: od 9.30 do 11.30 ~a so va uli ce Ja go da i Ma li na i na se qe Kip. Svi lo{, Lug i Gra bo vo: od 8.30 do 13 ~a so va ce la na se qa sa vi kend zo na ma.

Ba no {tor: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qa po iz la sku iz Ba no {to ra do pu ta za Svi lo{.

Ka}: od 8 do 11 ~a so va Bol man ska od 1 do 43 i od 2 do 44, Ba tin ska od 1 do 43 i od 2 do 44, No va 3 bro je vi od 10 do 28, No va 1, ka pe la, ha la i „BMM”.

Su sek: od 8 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ko ru {ka.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak20 . jul2012.

DNEVNIK

MADA NERE[ENI IMOVINSKO-PRAVNI ODNOSI USPORAVAJU POSAO

Sa do vi na je sen do bi ja ju ka na li za ci ju

EDUKATIVNA KAMPAWA NA [TRANDU

„[e }er iz me ri, zdra vqe oda be ri” Udru `e we pro tiv di ja be te sa No vog Sa da ove sed mi ce na [tran du or ga ni zu je edu ka tiv nu kam pa wu pod slo ga nom „[e }er iz me ri, zdra vqe oda be ri”. Po se ti o ci grad ske pla `e ima ju mo gu} nost da bes plat no od 15 do 21 ~as iz me re ni vo {e }e ra u kr vi, krv ni pri ti sak, te le snu te `i nu, vi si nu, in deks te le sne ma se, pro ce nat te le sne ma sno }e, a to je ve} u~i ni lo vi {e od hi qa du gra |a na. Spe ci fi~ nost ove kam pa -

we je {to su se u wu ukq~i li mno gi mla di spor ti sti i na li cu me sta svo jim li~ nim pri me rom pro mo vi sa li sport ske ak tiv no sti. Ak ti vi sti Udru `e wa su svim po se ti o ci ma de li li pro mo tiv ne fla je re o di ja be te su i me di cin ski ~a so pis „Me-Dij” i ti me ih edu ko va li o ovoj ma sov noj hro ni~ noj bo le sti ko ja je po sta la pr va epi de mi ja ka ko kod nas ta ko i u ~i ta voj Evro pi.

I. D.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Vi tal ni 100+ go di na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Vi tal ni 100+ go di na„ Mi la na Jan ko vi }a. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, ko ja ra di sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va.

J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Sne `a na mo ra umre ti” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Sne `a na mo ra umre ti” Ne le Noj ha us. Do bit ni ci }e kwi -

ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Jed nog ki {nog no vem bar skog da na Ode qe we za krv ne i sek su al ne de lik te hof hajm ske po li ci je po zva lo je in spek to re Pi ju Kir hof i Oli ve ra fon Bo den {taj na da po kre nu is tra gu o mi ste ri o znoj sa o bra }aj noj ne sre }i.

N. R.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (15.10, 16.45, 22.35), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10 18.15, 20, 20.30, 22.20), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul k i na vin s ka ku }a, Srem ski Karlovci, Karlova~ kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: An drea Pa u zen ber ger iz No vog Sa da (de voj ~i cu i de ~a ka), DE VOJ ^I CE: Dra ga na Sa vi} i Iva na Do ri} iz No vog Sa da, Dra ga na Kan di} iz Sr bo bra na, Sla vi ca Stoj {i} iz Sta pa ra i @el mi ra Ko lar iz Se len ~e, DE ^A KE: Dra ga na Cvet ko vi}, Va wa Kr ni}, Alek san dra Sa vi}, Mi le na Pe tro vi} i Bi qa na Ma ti} iz No vog Sa da, Go ra na Man di} iz Ka }a, Dra ga na La ti no vi} iz Fu to ga, Go ri ca Ta di} iz Ba ~a i Mi le na Jo ki} iz De spo to va.

Sta nov ni ci pe tro va ra din skog na se qa Sa do vi ve} go di na ma mu ku mu ~e sa iz li va wem sep ti~ kih ja ma, {to se zbog spe ci fi~ no sti te re na, vi so kog vo do sta ja ili ve }ih pa da vi na, de {a va ~e sto. Uvo |e we ka na li za ci o ne mre `e u ovo na se qe re {i lo bi ne vo qe me {ta na, ali pro blem pred sta vqa ju ne re {e ni imo vin sko - prav ni od no si.

Port pa rol „Vo do vo da i ka na li za ci je” Da vor San tra~ ka `e da su sred stva za iz grad wu ~e ti ri ki lo me tra ka na li za ci o ne mre `e obez be |e na i da iz no se oko 40 mi li o na di na ra.

- Po ~e tak ra do va o~e ku je mo na je sen, jer ~e ka mo sa gla snost „@e le zni ca Sr bi je”, ko je pla ni ra ju da u bli zi ni gra de pod vo `wak, ali to ne }e pred sta vqa ti ve li ki

Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ili ja Isi do ra Be li} (1936) ur na u 10.30 ~a so va, @i van Bla go ja Pet ko vi} (1923) ur na u 11.15, Ka ti ca Iva na Ku zma no vi} (1940) is pra }aj u 12 i Haj ro Ra me Ko ~an (1942) u 12.45 ~a so va.

Na Tranyamen tu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen Mi o drag Pa vla La zi} (1964) u 13 ~a so va.

gu} no sti da gra di mo - ka `e San tra~.

On do da je da su sta nov ni ci ovog na se qa do sa da ima li mo gu} nost da im „Vo do vod” dva ili tri pu ta go di {we pra zni sep ti~ ke ja me, ali

GU@VE U DOMU ZDRAVQA NE JEWAVAJU

Pre dug put do ne u rop si hi ja tra ^e ka we na pre gled, od da tu ma za ka zi va wa ter mi na do do la ska u le kar sku or di na ci ju, naj ~e {}a je pri med ba pa ci je na ta. Naj vi {e vre me na od za ka zi va wa do pri je ma kod le ka ra pro |e ka da je u pi ta wu spe ci ja li sti~ ki pre gled. Ova „boq ka” ve} du `e tra je u no vo sad skom Do mu zdra vqa, a raz log je ma wak le ka ra spe ci ja li sta i na va la pa ci je na ta.

U Do mu zdra vqa sva ke go di ne re gi stru je se sve ve }i broj pa ci je na ta. Na go di {wem ni vou, Dom zdra vqa za be le `i oko tri mi li o na po se ta pa ci je na ta, {to u pro se ku zna ~i 8.000 po se ta sva kog da na, dok pa tro na `na i slu `ba ku} nog le ~e wa go di {we po se ti 200.000 su gra |a na u wi ho vom do mu ili oko 600 po se ta dnev no.

- To je po sle di ca fak to ra na ko je zdrav stve na usta no va mo `e vr lo ma lo uti ca ti, ka `e na ~el ni ca Slu `be za spe ci ja li sti~ ku de lat nost Do ma zdra vqa dr Ol gi ca

Ju ki}-Ne at ni ca. - No vi Sad ima 36.000 vi {e qu di u od no su na 2002. a spe ci ja li sti~ ka slu `ba je od 2005. go di ne „si ro ma {ni ja” za de -

Iako je broj za po sle nih u Do mu zdra vqa „No vi Sad” u okvi ru pro pi sa nih nor ma ti va Mi ni star stva zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je, ne mo `e se po re }i da su sa da {wi ka pa ci te ti ne do voq ni u od no su na broj pa ci je na ta. Me |u tim, broj le ka ra raz ma tran je po po da ci ma od pro {log po pi sa, ta ko da ni je uze to u ob zir po ve }a we bro ja sta no vi ka. Iz Do ma zdra vqa ni su re kli ta ~an broj zdrav stve nih rad ni ka ko ji ne do sta ju ovoj zdrav stve noj usta no vi u od no su na sve ve }i pri liv pa ci je na ta, ali se na da ju da }e no vi pra vil nik sa dr `a ti iz me ne u po gle du nor mi ra wa ka dra na spram bro ja sta nov ni ka i da }e ta da si tu a ci ja bi ti po voq ni ja. vet le ka ra. Isto vre me no, sta ri ja po pu la ci ja pre o vla |u ju, a to po ka zu je po da tak da oso ba sta ro sti 50 i vi {e go di na ima pre ko 30 od sto od ukup nog sta nov ni {tva, dok mla -

ji sve ~e {}e pa te od bo le sti sr ca, di ja be te sa i ma lig nih bo le sti.

Sa go vor ni ca is ti ~e pro blem ne po sto ja wa zdrav stve ne usta no ve na se kun dar nom ni vou zdrav -

stve ne za {ti te, od no sno op {te bol ni ce. Iz tog raz lo ga Dom zdra vqa pru `a ve li ki broj uslu ga, po go to vo di jag no sti~ kih i spe ci ja li sti~ kih, ne sa mo gra |a ni ma No vog Sa da i Srem skih Kar lo va ca, ve} i gra |a ni ma ko ji ko ri ste uslu ge zdrav stve nih usta no va u ko ji ma maw ka ju od re |e ne uslu ge.

- U na {u usta no vu se upu }u ju pa ci jen ti iz ce log Ju `no ba~ kog okru ga, kao i iz dru gih zdrav stve nih usta no va ko je ne ma ju spe ci ja li stu iz od go va ra ju }e obla sti.

Iz me nom pro pi sa o na ~i nu pro pi si va wa le ko va na re cept za mno ge le ko ve po treb no je mi {qe we spe ci ja li ste u od re |e nim vre men skim in ter va li ma. To je do ve lo do ve li kog pri ti ska na po je di ne spe ci ja li ste. Re ci mo op sad no sta we je na Ode qe wu ne u rop si hi ja tri je, gde se sva ko dnev no i u po ve }a nom obi mu za ka zu ju pre gle di - uka za la je Ju ki} Ne at ni ca.

I. Dragi}

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

|ih od 15 go di na ima sve ga 15 od sto. Ta ko |e, pri me }en je po rast hro ni~ nih bo le sti ka ko kod sta ri jih, ta ko i kod mla |ih oso ba, ko -

Pacijenata sve vi{e, a lekara nedovoqno

tElEfOnI

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI

SAHRANE

Fo to: N. Sto ja no vi}

pro blem. Ono {to je naj kom pli ko va ni je je do bi ti sa gla snost vla sni ka par ce la u Sa do vi ma, ko ji ne do zvo qa va ju da se na wi ho voj ze mqi gra di. Ta mo gde ne do bi je mo sa gla snost, ne }e mo bi ti u mo -

da zbog te re na na kom se na la zi ovo na se qe to ni je bi lo do voq no.

Sta nov nik Sa do va Mi lo{ Ra da ko vi} ka `e da pro ble me sa sep ti~ kom ima ju ve} 15, 20 go di na i da ~im bu du ma lo ve }e pa da vi ne, do la zi do pla vqe wa dvo ri {ta, uli ce i po dru ma.

- „Vo do vod” je pra znio ja me i te uslu ge po ma `u, ali ne mo gu da u pot pu no sti re {e pro blem. Jed nom ka da se na pu ni, za si ti se sloj ze mqe oko we i vi {e ne pro pu {ta vo du na po qe. Me |u tim, i ka da se is pra zni, ja ma se po no vo na pu ni za me sec da na. ^uo sam da su na ja vi li da }e sa gra di ti ka na li za ci ju, ali to na ja vqu ju ve} ne ko li ko go di na. Dok ne bu dem vi deo svo jim o~i ma, ne }u po ve ro va ti ka `e Ra da ko vi}.

G. ^.

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZBOG NE PRO PI SNOG PAR KI RA WA MO @E BI TI DO DAT NOG NER VI RA WA

Kad pa uk o{te ti, osi gu ra we pla ti Je dan ~i ta lac “Dnev ni ka”, ime po zna to re dak ci ji, po `a lio se na pro blem ko ji je imao sa “Par king ser vi som”. Na i me, on ka `e da mu je pa uk ne dav no od neo auto mo bil i da tu ni {ta ni je spor no, jer je bio u pre kr {a ju, ali da je pro blem na stao ka da je do {ao u po me nu to pred u ze }e da pre u zme svoj auto mo bil. Ta da je, ka ko ka `e, na vo zi lu uo~io o{te }e wa ko jih ni je bi lo ra ni je, a za ko je sum wa da su na sta la pri li kom po di za -

wa auto mo bi la na pa uk i we go vog tran spor ta. Svo je sum we iz neo je rad ni ci ma „Par king ser vi sa” ko ji su mu, pre ma we go vim re ~i ma, od go vo ri li da su o{te }e wa po sto ja la i na to me se pri ~a za vr {i la.

U „Par king ser vi su” ka `u da su o{te }e wa pri ra du pa u ka mo gu }a, ali da ba{ iz tog raz lo ga rad ni ci pre po di za wa vo zi la mo ra ju da na pra ve ne ko li ko fo to gra fi ja za te ~e nog sta wa i to na me sti ma gde, even tu al -

no, mo `e do }i do o{te }e wa, ba{ zbog ova kvih si tu a ci ja. Uko li ko onaj ko ji je do {ao po vo zi lo ima ne ke pri med be osta vqa svo je po dat ke i od rad ni ka ta da do bi ja for mu lar, ta~ ni je, „Zah tev za utvr |i va we even tu al ne {te te”, a slu ~aj se da qe pro sle |u je na ko mi si ju ko ja ima za da tak da utvr di da li je, even tu al na, {te ta na sta la gre {kom rad ni ka. Uko li ko se utvr di da je ste, o{te }e ni }e do bi ti na dok na du.

B. M.

petak20.jul2012.

9

AN KE TA: [TA GRA \A NI MI SLE O PRI VAT NIM IZ VR [I TE QI MA

Du go vi na pra vi li ve li ki ~ep

Mi ni star stvo prav de Re pu bli ke Sr bi je je 1. ju na 2012. go di ne ime no va la pri vat ne sud ske iz vr {i te qe u pet gra do va Voj vo di ne. No vi Sad je do bio osam slu `be ni ka ovog ka dra. Pri vat ni sud ski iz vr {i te qi ima ju ista ovla {}e wa kao i sud ski, a ona se od no se na po tra `i va we du go va wa gra |a na ko je ovi du gu ju jav nim i pri vat nim pred u ze }i ma. Mi {qe wa No vo sa |a na su po de qe na, ali ve }i na wih sma tra da je do no {e we ova kvog za ko na neo p hod no i oprav da no.

U „NO VI TE TU” BEZ [TRAJ KA?

Sta` po ve zan, kwi `i ce ove re ne - Po sao po ve zi va wa rad nog sta `a za rad ni ke”No vi te ta”je za vr {en.

Za po sle ni vi {e ne }e ima ti dve go di ne ne po ve za nog sta `a - iz ja vio je ju ~e po kra jin ski se kre tar za pri vre du, rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin. Slu `ba ko ju pred vo di pre u ze la je oba ve zu da sa vla sni kom „No vi te ta” Dra ga nom \u ri }em na |e re {e we za iz mi re we do pri no sa za pen zij sko osi gu ra we, ko je „No vi tet” ni je pla }ao dve go di ne.

Va sin je za „Dnev nik” re kao da raz lo zi za {trajk vi {e ne po sto je. Za po sle ni ma su ju ~e, na veo je, ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce za tri me se ca, te uko li ko i da qe bu de {traj ka u fa bri ci Mod ne kon fek ci je Se kre ta ri -

jat za pri vre du, rad i za po {qa va we vi {e ne }e za la ga ti svoj auto ri tet.

- Osta vi }e mo \u ri }u od re {e ne ru ke, sa da ne ka sni ni jed na za ra da -pre do ~io je po kra jin ski se kre tar za pri vre du, rad i za po {qa va we Va sin.

„No vi tet”je za lo `io ma {i ne zbog du ga od oko 43 mi li o na di na ra za do pri no se za pen zij sko osi gu ra we. Mi ni star stvo fi nan si ja i Po re ska upra va su odo bri li re pro gram du ga, a uko li ko Mod na kon fek ci ja ne bu de pla }a la ra te iz re pro gra ma dr `a va }e ple ni ti ma {i ne.

Pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” Gor da na Ko ji} ka za la je „da je ju tro pa met ni je od ve ~e ri” te da }e rad ni ci „No vi te ta” da nas ka da do |u na po sao od lu ~i ti da li }e pre ki nu ti {trajk, ili or ga ni zo va ti pro test nu {et wu od 10 ~a so va do Grad ske ku }e i Ba no vi ne. @e le, ka za la je, da i [traj ka~ ki od bor pro ve ri {ta je ura |e no po pi ta wu po ve zi va wa rad nog sta `a.

- @a lo sno je {to pro ces tran zi ci je naj vi {e ose }a ju rad ni ci.

Za {to se ~e ka lo da za po sle ni ma is tek ne ove ra kwi `i ca 17. ju la i po no vo po~ ne {trajk. Za {to po ve zi va we rad nog sta `a ni je za vr {e no pre 17. ju la. U „No vi te tu” je u pro te klih dve go di ne sko ro sva kog me se ca bio {trajk, bar ne ko li ko da na. A za vre me {traj ka za po sle ni ne do bi ju ce lu pla tu, ve} su im pla }e ni da ni ka da ra de. Pla ta je sa da u vi si ni mi ni mal ca, a bi la je is pod mi ni mal ne ce ne ra da.Tek pre dvatri me se ca uz po mo} Se kre ta ri ja ta za rad i za po {qa va we us pe li smo da pri vo li mo vla sni ka da pot pi {e ko lek tiv ni ugo vor.

Po tom do ku men tu po slo dav cu da nas tre ba da is pla ti jun sku pla tu - pre do ~i la je pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost„ Gor da na Ko ji}.

Z. De li}

NA [TRAN DU KOM PLET NA IDI LA: SUN CE, DU NAV I… KWI GE

Bi bli o te ka opet sti gla na pla `u Bi bli o te ka na [tran du ju ~e je od ra di la svoj pr vi dan, a su de }i pre ma po se ti i re ak ci ji qu di ite ka ko je fa li la na be ton skom pro sto ru kod re sto ra na „^i ken Ti ka„. „Mi li ce je l’ ste vi to ko na~ no do {li” pr ve su re ~i ko je smo ~u li od jed nog {tran da ro {a upu }e ne bi bli o te kar ki Grad ske bi bli o te ke Mi li ci Kir }an ski za du `e noj da No vo sa |a ni ma po red sun ca, vo de i pe ska obez be di i le pe re ~i me |u ko ri ca ma kwi ga.

- Ovo vam je kla si ~an pri mer al ter na tiv ne bi bli o te ke ko ja pri la zi svo jim ~i ta o ci ma, od no sno iz la zi iz svo jih usta qe nih okvi ra i po ja vqu je se na op {te po pu lar nim me sti ma. Sve de lu je na dru gar skoj osno vi, qu di do |u, po pri ~a mo, ne {to pre li sta ju, ili uzmu kwi gu. Pa `qi vi su i kwi ge vra }a ju neo {te }e ne s ob zi rom da ih ~i ta ju po red vo de i na pe sku ka `e Kir }an ski.

Ka da je eki pa „Dnev ni ka” ju ~e bi la ta mo, Sun ce je bi lo na naj vi {oj mo gu }oj ta~ ki na ne be si ma, a

kroz bi bli o te ku je ve} pro {lo oko pe de se tak qu di. Bu di ca Grad ske bi bli o te ke de lu je ne stvar no, jer se ta mo ni {ta ne pr `i i ne pro da je. Ta ko i ne ~u di po da tak da ovo je di no po sto ji u No vom Sa du i nig de vi {e.

Tre nut no u we nim po li ca ma ima oko 100 na slo va za od ra sle i isto to li ko za de cu, raz li ~i tih

`an ro va, od isto ri je i psi ho lo gi je do kri mi }a i qu bav nih ro ma na.

Pro {le go di ne bi bli o te ku je po se }i va lo oko 100 ~i ta la ca dnev no, ako se ne ra ~u na ju ra di o ni ce i kwi `ev ne ve ~e ri, a to kom dvo me se~ ne se zo ne pro ~i ta se oko 500 na slo va.

- Ko li ko ima ~i ta la ca kwi ga to li ko ima i onih ko ji pre li sta -

va ju {tam pu. Po red dnev nih no vi na, ima mo raz ne ma ga zi ne za de cu i od ra sle. Do bar je to ma mac, do |u da li sta ju no vi ne, po sle ne ko i kwi gu uzme da pro ~i ta – re ~e bi bli o te kar ka.

Od pro prat nih ak tiv no sti ove go di ne u bi bli o te ci bi }e or ga ni zo va no po et sko ve ~e tam bu ra {a i be }ar ca, te oko 20 eko lo {kih i 10 psi ho lo {kih ra di o ni ca.

- Pro {le go di ne sam bi la par pu ta u bi bli o te ci. Po {to sam ve li ki qu bi teq kwi ga obi~ no ve} od ku }e no sim na pla `u {ta }u da ~i tam. A ako to ne ura dim ovo je su per, do |em i na |em ne {to za svo ju du {u - ka `e po se ti teq ka [tran da Iva na M. Kwi ga uti sa ka je ono {to bi bli o te kar ka s naj ve }im po no som po ka zu je. Tu ima slo va po dr {ke, od ne ve {to is pi sa nih po ru ka ma li {a na ko ji su tek na u ~i li spret nost pi sa wa, do mi sli do ka za nih umet ni ka ka kvi su Mi {a Jan ke ti} i Pe ro Zu bac. Kwi ga je sve tlost, na pi sao je ne ko.

A. L.

Ni ko la Alek si} (43), ne za po slen: - [to se mo ra, mo ra se. Oni tre ba da po sto je jer sva ki pri vat nik zna ko li ko ~e sto ne do bi je is pla tu za ura |en po sao. Me ni je `ao qu di ko ji su du `ni, ali du go vi se mo ra ju vra ti ti.

Mir ja na Ste fa no vi} (62), pro fe sor na Uni ver zi te tu: - Lo gi~ no je da po sto je pri vat ni iz vr {i te qi ko ji }e, ta ko |e, ra di ti u skla du sa za ko nom. Ovoj dr `a vi bi bi lo mno go bo qe ka da bi sva ko ra dio svoj po sao i re dov no iz mi ri vao svo ja du go va wa.

Dra gi} Mi }o vi} (71), pen zi o ner: - Ni ka ko se ne sla `em sa ovom no vo ta ri jom i mi slim da su pri vat ni iz vr {i te qi pot pu no ne po treb ni. Ni je u re du da se qu di ma do la zi na ku} na vra ta i na pla }u je dug. Ne mam strah od wih jer znam da su to obra zo va ni qu di, ali opet mo `e da se stvo ri ne pri jat na si tu a ci ja.

Ma ri ja Pe tro vi} (23), vas pi ta~: - Ni sam ~u la za wih do sa da, ali mi se u pot pu no sti do pa da ta ide ja. Qu di su ~e sto neo d go vor ni i ne pla }a ju svo je du go ve, pa kad ve} ne `e le sa mi, mo ra za kon na to da ih pri mo ra.

M. D. - D. Ba ji} D. Bo `a ni}

ZBOG RA DO VA BEZ VO DE U TRI ULI CE

Ci ster na u Ge ri Ka ro qa Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas }e od 8 do 13 ~a so va bi ti Fu to {ki put, od Su bo ti~ ke do Vr {~a ke uli ce, Su bo ti~ ka, od Fu to {kog pu ta do Adi En drea i Uli ca Ge ri Ka ro qa. Ci ster na sa pi ja }om

vo dom bi }e po sta vqe na is pred ku hi we za „Ra do sno de tiw stvo” u Uli ci Ge ri Ka ro qa. Ta ko |e, po sto ji mo gu} nost da }e u to ku ra do va, uko li ko bu de po tre be, bez vo de osta ti i okol ne uli ce G. ^.

Kon cert u Si na go gi Kon cert kvar te ta Ta ma re Ob ro vac bi }e odr `an ve ~e ras u 21 ~as u Si na go gi, Je vrej ska 11. Ula zni ce po ce ni od 500 di na ra pro da ju se u Mu zi~ koj omla di ni No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 2, od 8 do 13 ~a so va, kao i dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta u Si na go gi.

A. Va.

NO VO SAD SKO DE^ JE LE TO

VO LON TE RI U SKUP [TI NI GRA DA

Mla dost u ka ra va nu mi ra Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov pri mi la je ju ~e pred stav ni ke me |u na rod ne ne vla di ne or ga ni za ci je „Sr vis Si vil In ter ne {enl” i sa wi ma raz go va ra la o pro jek tu „Ka ra van mi ra”, ko ji vo lon te ri ove or ga ni za ci je spro vo de u na {em gra du. Oni }e do 24. ju la pred sta vi ti svoj ma ni fest ko ji gla si „Mir ne po zna je gra ni ce”.

- Za hval na sam vam na tru du i ra du ko ji ula `e te i ti me do pri no si te mi ru u re gi o nu - re kla je Jer kov. - Ve li ko je za do voq stvo pri mi ti i raz go va ra ti sa so ci jal no od go vor nim i ak tiv nim mla dim qu di ma, ko ji se za la `u za va `ne te me.

G. ^.

Kre a tiv ni kamp pod te mom „Po zo ri {te sen ki”, za de cu osnov no {kol sog uz ra sta, odr `a }e se da nas od 10 do 13 ~a so va u O[ „Pe te fi [an dor”, Uli ca Bo re Pro da no vi }a 15a. Po la zni ci ima ju pri li ke da na u ~e ne {to o po re klu po zo ri {ta sen ki i iz ra |u ju lut ke za ova kvu vr stu te a tra. Pri ja ve su mo gu }e na bro je ve te le fo na 063/521-1-123 i 063/592-559, a u~e {}e je bes plat no. Ta ko |e, Ka pu e ra aka de mi ja or ga ni zu je bes plat ne ~a so ve ovog spor ta ko ji se odr `a va ju od 10 do 13 ~a so va u pro sto ri ja ma ovog udru `e wa, Fu to {ka

uli ca 16. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti na broj te le fo na 062/963-6-956. Or ga ni za ci ja „Exu kej {on aso si sej {on” or ga ni zu je eko lo {ku ra di o ni cu o sve mir skom ot pa du ko ja se odr `a va od 10 do 13 ~a so va na Bu le va ru ca ra La za ra 44. U~e }e se pla }a 150 di na ra, a pri ja vqi va we je mo gu }e na bro je ve te le fo na 064/328-5-455 i 063/830-9-115. Od 17 do 20 ~a so va na [tran du ma li {a ni }e ima ti pri li ke da u~e stvu ju u kom bi na ci ji kre a tiv nih, edu ka tiv nih i re kre a tiv nih ak tiv no sti.

A. J.

Gro `|e bal kra jem sep tem bra Kar lo va~ ka ber ba gro `|a ove go di ne bi }e odr `a na po sled weg vi ken da u sep tem bru, re kao je za „Dnev nik” pred sed nik op {ti ne Srem ski Kar lov ci Mi len ko Fi li po vi} i do dao da se na da da }e do po lo vi ne av gu sta bi ti pri pre mqen i pro gram ma ni fe sta ci je.

- Pro {le go di ne na pra vi li smo ozbiq ni ji za o kret u or ga ni za ci ji ove ma ni fe sta ci je i mi slim da se to {to smo pred u ze li po ka za lo kao oprav da no - ka `e Fi li po vi}. - Po ku {a }e mo ove go di ne da una pre di mo ne {to {to smo po ~e li pret hod ne i da 28, 29. i 30. sep tem bra kom bi na ci jom sta ro grad ske i na rod ne mu zi ke, Kar lov ce pred sta vi mo iz vre me na ka da su bi li u pu nom sja ju.

Z. Ml.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Po zo ri {te sen ki, ka pu e ra, sve mir ski ot pad...

JU ^E „VO DO SKOK” SMI REN U ULI CI DU [A NA VA SI QE VA

Ma lo-ma lo pa ha va ri ja

Vo do vod nih i ka na li za ci o ne ce vi u gra du su sta re, u ne kim de lo vi ma sta ri je i od 50 go di na, pa rad ni ci „Vo do vo da i ka na li za ci je” ~e sto mo ra ju da po pra vqa ju ova kve ha va ri ja. Ka ko i u sa mom pred u ze }u ka `u ha va ri je se do ga |a ju ve o ma ~e sto, ali se br zo i sa ni ra ju. “Vo do skok” je ju ~e iz bio iz ce vi u Uli ci Du {a na Va si qe va, u bli zi ni Osnov ne {ko le “\u ra Da ni ~i}”, a po prav ka je za vr {e na do kra ja da na. Dok tra ju ove vru }i ne su gra |a ni tre ba se na da ju da }e ova kve ha va ri je za o bi }i wi ho vu uli cu, ili deo gra da.

G. ^.

10

vOJvOdinA

petak20.jul2012.

dnevnik

ПРЕТИ ЛИ ЗРЕЊАНИНУ БЛОКАДА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

Политичка спорења на пословном плану

МУКЕ ГРАЂАНА МУЖЉЕ,НАРОЧИТО РАТАРА

Остали без иједне бензинске пумпе МУЖЉА: Зрењанинско приградско насеље Мужља пре скоро два месеца остало је без иједне бензинске пумпе, након што је Нафтна индустрија Србије затворила једину преосталу у том крају. Од тада се у једној од највећих месних заједница на територији града Зрењанина тражи решење за овај проблем, али засад без успеха. Председник МЗ Мужља Золтан Халаи вели да ова ситуација представља посебан проблем за земљораднике, јер са пољопривредном механизацијом морају да иду на удаљене бензинске пумпе да би сипали гориво.

- Последњих месеци пумпа је у насељу радила само до 14 часова, а када смо од надлежних у НИС

затражили објашњење, испоставило се да планирају да затворе и ту једну преосталу. Према ономе што смо сазнали, НИС ће ускоро затворити још 24 друге бензинске пумпе у околини. Део ће покушати да издају под најам, а остале ће престати да постоје – нагласио је Халаи. По његовим речима, у месној заједници све ово време покушавају да пронађу решење, будући да у Мужљи живи 8.000 становника, а ка насељу гравитира и оближње Лукино Село, делимично и Бело Блато.

- Проблем, дакле, дотиче скоро 10.000 људи, а у овим насељима је више хиљада аутомобила и других возила – подвукао је Халаи. Ж. Б.

БЕЧЕЈЦИ СЕ ПРИПРЕМАЈУ ЗА МАНИФЕСТАЦИЈУ „ТИСКИ ДАНИ”

Пецаће се риба, куваће се чорба

БЕЧЕЈ: Манифестација „Тиски дани“ одржава се ове године трећи пут у организацији бечејског УСР „Шаран“ и трајаће три дана, од 3. до 5. августа, на панонској принцези и око ње.

- Стижу нам пријаве за учешћа у свим такмичењима, али смо морали да лимитирамо број такмичара у појединим дисциплинама. Тако ће најатрактивнија активност наше манифестације „Златни котлић Тисе“, у оквиру којег се кува рибља чорба, ове године моћи да окупи максимално 150 кулинара, а број такмичара у омиљеној дисциплини спортских риболоваца „Златна бућка“ ограничен је на 35. То је разлог што препоручујемо онима који су заинтересовани да се на време пријаве - рекао је у име организатора Горан Јерков. Како је рекао секретар УСР „Шаран“ Синиша Ерак, манифестација почиње у петак 3. августа око 17 сати продајом рибље чорбе за грађанство, чиме све уводимо у оно што их чека наредна два дана. У вечерњим сатима ће се одржати концерт новосадске рок групе „Акустична соба“. Сутрадан се од 16 сати потпаљује ватра испод котлића, а у

22 сата ће се знати којем кулинару је припао епитет победника „Златног котлића“ с освојених 1.000 евра. Најзад, трећег дана манифестације у главној улози биће спортски риболовци, који ће се такмичити у већ поменутој „Златној бућки“ на Тиси, али и позивном такмичењу „Куп Шарана“ у пецању удицом на пловак у Каналу ДТД на писти пре Шлајза. Увели смо ове године и једну новину за љубитеље пецања. Реч је о маратонском пецању шарана у трајању од 24 сата на Рибњаку. Котизација за „Златни котлић“ је 3.000 динара, а за „Златну бућку“ 1.500 динара, а поред пехара, првој тројици, десет првопласираних кулинара добиће робне и новчане награде. Кувару шампиону припада 112.000, вицешампиону 27.000, трећепласираном 17.000 динара. Сви заинтересовани могу да се пријаве у просторијама УСР „Шаран“, на кампу крај Тисе или на телефоне 021/6912953 и 063/7006653, као и председнику Организационог одбора Предрагу Стојкову (063/8436354) и његовом земенику Горану Јеркову (063/361331) В. Јанков

Завршни радови на летњој позорници

Позорница од донације

СЕНТА: Летња позорница коју Сенти поклања АД “Altek Serbia” из Сенте, у власништву америчке мултинационалне компаније “Алтек”, поводом деценије пословања у потиској варошици, биће свечано отворена 25. јула у 18 сати, најављено је из Скупштине општине Сента. За изградњу летње позорнице у централном градском парку компа-

нија “Altek Serbia” обезбедила је донацију од 61.000 америчких долара. Најављено је да ће у свечаном програму на отварању летње позорнице учествовати фолклорне и плесне групе из Сенте, као и популарна певачица Ева Чаподи из Мађарске и група “Ортодокс Келтс” из Београда. М. Мр.

ЗРЕЊАНИН: Из два супротна, али оба опозициона табора, последњих дана стижу слична упозорења – јавним предузећима и установама у Зрењанину прети блокада рада. Јер, и демократе и радикали говоре да је именовање вршилаца дужности директора, спроведено на конститутивној седници Скупштине града, још под знаком питања. Поврх свега, актуелна градска власт, оличена у Српској напредној странци и Социјалистичкој партији Србије, на чела предузећа поставила је своје кадрове, а у управним и надзорним одборима остали су људи из редова Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине, које је изабрала претходна локална власт. Ако дође до размимоилажења између ове две управљачке структуре лако се може десити да рад у предузећима и установама које се финансирају из градске касе буде блокиран. Функционер Градског одбора ДС и бивши заменик градоначелника

Зрењанина Горан Каурић упозорио је све новоизабране директоре да су, како тврди, именовани на нелегитимној и незаконитој седници локалног парламента.

- Једноставно, није било одборничког кворума за њихово именовање. Сваки њихов потез, сваки потпис на уговору, или на неком другом правном акту, представља кривично дело. Сви ти назови стручњаци, дојучерашњи портири, шофери и молери су изманипулисани и убеђени смо да ће одговарати за једно флагрантно кршење процедуре и права. Стога их овим путем упозоравамо да сачекају одлуку Управног суда, чији одговор очекујемо у наредних двадесет дана – поручио је Каурић, подсећајући да су одборници ДС, ЛСВ и СВМ Управном суду упутили жалбу, захтевајући да конститутивна седница и све одлуке донете на њој буду поништени. Потпредседник зрењанинског огранка Српске радикалне странке

Синиша Гајин такође је, на конференцији за новинаре, поставио питање да ли су разрешења и именовања директора урађена у складу са законом, из разлога што је, по његовим речима, у току Скупштине дошло до промене одређеног броја одборника, тако да у једном моменту није било скупштинске већине.

- Питање је како ће јавна предузећа и установе убудуће функционисати, пошто су чланови управних и надзорних одбора делегирани од стране старе власти, док су нове директоре поставили одборници актуелне владајуће већине. Због овакве ситуације прети блокада рада јавних предузећа. Имамо ситуацију да директор не може да доноси одлуке без одобрења управног одбора, а ако чланови УО из странака које су до јуче биле не власти, не желе да учествују у раду, питање је да ли ћемо имати нелегалне одлуке директора јавних предузећа, или ћемо имати блокаду рада – навео је Гајин. Ж. Балабан

АД „МЛАДИ БОРАЦ” ОЧЕКУЈЕ ЈОШ ЈЕДНУ УСПЕШНУ ГОДИНУ

Зараде редовне, приноси задовољавајући

СОНТА: Када је пре две годи- ра, кукурузом на 90, сојом која је не раскинула уговор са закупцем засејана на 60 и сунцокретом на 97 Радованом Штрпцем, АД „Мла- хектара, јер се не зна колику штету ди борац“ добио је статус држав- ће нанети суша. ног предузећа у реструктуирању и - Из Фонда за развој добили смо шансу да се консолидује послова- средства и приводимо крају реноње, јер је фирма добила нови жиро рачун, а сва тадашња дуговања стављена су у фазу мировања. По свему судећи, колектив са 36 запослених, који редовно примају зараде, а уплаћују се и сви порези и доприноси, искористио је ову погодност и из године у годину све боље послује. Набављена је и механизација за обраду њива и за скидање усева. Према досадашњим подацима, и ова сгодина биће успешна. Жетва јечма, озимог и јарог, на 200 хектара, дала је добре резултате, а такође и пшенице, која је била засејана на око 400 хектара, са просечним приДео система за наводњавање носом од шест тона по хектару. За сада је неизвесно шта ће вирање система за наводњавање на бити са осталим усевима и то ше- 620 хектара који ће допринети поћерном репом која је на 105 хекта- већању производње, али и проме-

ни сетвене структуре, јер ће омогућити производњу шећерне репе и семенског кукуруза, али и увођење повртарских култура, које би повећале и доходак фирме- рекао је технички директор „Младог борца“ Златн Павловић. Запослени у овом предузећу обрађују 1.560 хектара земље од чега у власништву имају само 305 хектара док је остало државна земља у закупу, а закупнину редовно измирују. Око 300 хектара земље немогуће је обрађивати јер је реч о мочварама и барама. Ова државна земља поново иде на лицитацију јер је истекао претходни рок и сада у предузећу страхују да ли ће моћи поново да је добију јер у супротном неће бити у стању да остваре доходак који би подмирио зараде и отплату обавеза које су преузели куповином машина на лизинг. Ј. Прелчец

ОТВОРЕНА ПРОДАВНИЦА ЗА ДИЈАБЕТИЧАРЕ И ГОЈАЗНЕ

Храна и савети за шећераше

КИКИНДА: Друштво за борбу против шећерне болести Кикинда отворило је специјализовану непрофитну продавницу и информативно – едукативни центар за дијабетичаре и гојазне особе, у Улици краља Петра првог број 36, поред некадашњег Биоскопа „Звезда”. Пројекат финансира Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију, а суфинансира Општина Кикинда. Здрава храна без угљених хидрата, производи који помажу при одржавању оптималних вредности шећера у крви, апарати за самоконтролу шећера, траке и ланцете и још много тога, од сада могу да се купе у Кикинди, али 30

одсто јефтиније него што су коштали до сада на тржишту.

- У нашој општини регистровано је око пет хиљада оболелих од шећерне болести, али има их и више. До 15 одсто становништва је угрожено од дијабетеса - каже председник Друштва за борбу против шећерне болести у Кикинди др Слободан Каленић. Дипломирани економиста и идејни творац овог пројекта Лазар Ерне из Покрајинског секретаријата, рекао је да ће у овој продавници шећер у крви бесплатно контролисати и деца, али на савремен и много мање стресан начин него што је то до сада био случај. Родитељи ће одмах

добијати резултате, док се у лабораторијама чека неколико дана. Отварању је присуствовао и помоћник покрајинског секретара Мухарем Халиловић, који је истакао да су за отварање четири овакве продавнице у Војводини издвојили 5,1 милион динара, а за ову у Кикинди - 1,2 милиона динара.

-Прошле године прва оваква продавница отворена је у Зрењанину, затим и у Сремској Митровици, Бачкој Паланци и сада у Кикинди. У Покрајини је до сада регистровано 250 хиљада дијабетичара, а око пола милиона људи на нивоу читаве Србије – нагласио је Халиловић. А. Ђуран

АКЦИЈА ГРАДА И ПОЛИЦИЈЕ

Ако пијеш, немој да возиш

СУБОТИЦА: „Ако пијеш немој да возиш”, слоган је акције коју су протекла три викенда заједнички реализовали суботичка полиција и локална самуправа. У том периоду забележено је укупно 70 прекршаја вожње у алкохолисаном стању, задржано је 19 лица, 88 возача је искључено из саобраћаја, а паук је однео 36 возила. Грађанима су дељени флајери у току акције.

-За нас су поражавајући подаци да толико људи вози под дејством алкохола.Упутио бих и апел родитељима да обра-

те пажњу са киме им се деца друже, јер у већини случајева путници у аутомобилима страдају- објашњава виши саобраћајни официр ПУ Суботица Рубен Пертет. Градски Савет за безбедност саобраћаја у граду има буџет од 20 милиона динара. Сваке године се реализује низ акција у сарадњи са суботичком полицијом, како би се побољшала безбедност саобраћаја у граду, а како каже председник Савета Дарко Антељ у акцију су укључени и најмлађи суграђани. С. И.

Изложба румских вајара РУМА: Сутра, у 20 часова, биће отворена изложба „Румски вајари своме граду“ у оквиру програма „Културно лето 2012“. У Галерији Културног центра радове ће изложити академски вајари: Милан Кулић, Ненад Вељовић, Тања Шајин, Јелена Вујанић, Иштван Балинд, Љиљана Војводић, Бранислав Црвенковић и Ивана Манчић. Ова изложба може да се погледа до 29. јула, од 19 до 22 часа. М. М.

Промоција двеју књига РУМА: Сутра, у Бродићу паркићу, у 18 часова, биће одржана промоција књига „Странац“ и „Мирис земље“, ауторке Невене Џаје. Гости на промоцији биће песник из Сомбора Драган Пјевац, чији је Невена ментор, музичар Мирослав Зораја и рок бенд „Фалконс“ из Руме. Невена Џаја је седамдесетих година прошлог века напустила Руму и отишла у Беч, где и данас живи и ради. Очекује се велика посећеност ове промоције, јер су позвани многобројни људи који не живе у Србији, са циљем да упознају Руму и помогну Невениној намери да кроз донације, још више помогне граду, а прва локација ће бити управо Бродић паркић, где ће бити одржана промоција. М. М.

Цр ве ном кр сту до на ци ја из „Кар нек са”

КИ КИН ДА: Кикиндски Црвени крст добио је донацију фабрике „Карнекс“, из Врбаса, у вредно сти од три хиљаде евра, а за кориснике хумантиране организације стигло је 10 хиљада кон зер ви па ште те раз ли чи те грамаже.

-Овај поклон велика је помоћ Народној кухињи Црвеног крста, која има око хиљаду корисника - истакла је секретарка Црвеног крста Аран ка Фел баб. Шеф слу жбе кон троле у „Карнексу“ Ду шко Ма ри јан је казао да спремност да се помогне другима одражава величину неког човека или компаније, те да „Карнекс“, као највећи произвођач ме са и ме сних прерађевина у Србији и МК група, у чијем је саставу и „Карнекс“, издвајају до ста новца за хуманитарне акције и да ће то чинити и убудуће. А.Ђ.

Трет ман про тив ко ма ра ца

БАЧКА ПАЛАНКА, НОВИ БЕЧЕЈ: Трет ма ни против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општина Бачка Паланка и Нови Бечеј биће изведени од понедељка до петка 3. августа, саопштила је ново садска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно ме сто и време третмана зависиће од ре зултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „iкon“ са активном материјом ламбда-цихалотрин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице затворе или уклоне најмање пет километара од наведеног ме ста третирања. Дејство препарата траје три дана.

RePORTA@e

dnevnik

petak20.jul2012.

11

MIROSLAV STOJANOVI] PRVI U SVETU, POSLE FRANCUZA, CEDI LEKOVITO UQE IZ KO[TICA [QIVE

Ume sto ra ki je mu ~e ni ce, pra vi pre pa rat pro tiv ra ka iskretno{}u, izlog manufakture familije Stojanovi} izdvaja se od onih napirlitanih i {arenilom ubijenih. Ni~eg previ{e i ni~eg premalo. A unutra, a iza astala na kojem je sijaset sapuna razli~itih boja i bezbroj bo~ica uqa neodoqivih mirisa, izviri tr{ava glava Miroslava Stojanovi}a (41).

Kakva radwa, takav i gazda, nasmejan, raspolo`en za pri~u. A ima se i o ~emu! On i supruga mu Jasna drugi u svetu, sem Francuza, proizvode uqe od ko{tice {qive.

– Povuklo me je to {to kod nas ima dosta vrednih sirovina, koje

D

se ne koriste. Tako i ko{tica {qive, ~ije je uqe puno vitamina B-17. Kod nas ga jedini mi tako pravimo. Ina~e, prodaje se kao preparat protiv kancera zbog tog vitamina. To je, u stvari, cijanid u prirodnom obliku i nije {tetan za qude – obja{wava Miroslav dok lagano otvara bo~icu i stavqa mi je pod nos.

Po~eli su pre tri godine s malim postrojewem u Mirjevu, na periferiji Beograda, a u Vojki se pro{irili sa svojim poslovnim partnerom.

– Prva hala nije ni kapacitetima ni okolinom zadovoqavala

eksperimenti s kozmetikom, a radi}emo i s puterima i bra{nom koje ostaje – pri~a Miroslav.

Dok razgovaramo, pokazuje mi jedan po jedan sapun, obja{wava sastojke i za {ta je koji dobar. Onda se osvrte da mi doda uqe za relaksmasa`u.

– Relaks i sport veoma dobro se prodaju – pru`a mi da natrqam na {ake.

– Dobro, Miroslave, a {ta je s onim erotik, to ne pokazuje{?

– Evo, pomiri{i, lepo je, ali treba vremena da ga qudi primete – veli.

valo se da ko{tice bace u vodu pa zbog {e}era pomore ribe. Umesto da je koriste, napravili su eko-katastrofu – obja{wava Miroslav.

Nada se da }e uskoro imati dovoqno novca da zasadi svoj {qi-

tifikate i prepoznati smo kao mladi srpski brend. Cene nas i konkurenti Francuzi, koji rade s najpoznatijim restoranima i kozmeti~kim ku-

Kvalitet overen u Novom Sadu Za laboratorijske analize uqe su odneli u Novi Sad, na Tehnolo{ki fakultet kod Etelke Dimi}, koja se jedina u Srbiji bavi hladno ce|enim uqima. Bila je odu{evqena {to posle mnogo godina profesionalnog rada mo`e da proba ne{to novo. U po~etku je bila malo skepti~na, ali su je razuverili dobijeni rezultati.

Ina~e, Stojanovi}i prave uqe od ko{tica suve „stenvejke„, koje ima najvi{e i najvi{e se ko{ti~i. „^a~anka„ ima mawu ko{ticu, pa treba 50 kilograma za litar uqa. Ko{tuwavi deo koriste za su{aru, a veliki problem je u tome {to ko{tice ne mogu dugo da stoje ve} se kvare. Tad je to ve}a {teta nego korist po{to moraju posebno da se pakuju i odla`u.

Sta rin ska pre sa

Mno go do bro se pro da ju sa pu ni za ero tik ma sa `u

Ga zda je i rad wu sam aran `i rao

na{e potrebe pa smo pre{li u Vojku i nabavili dobre ma{ine za hladno ce|ewe. Prvo smo napravili uqe, {to je bila osnova i najte`i deo posla. Ostalo su

– Srbija je poznata po {qivi, a nedovoqno je koristimo. Posledwu godinu-dve krenule u Rusiju suve {qive, a mi ih i daqe jedemo samo za Badwi dan. De{a-

vik ili bar uzme ne~iji pod zakup.

– Trenutno otkupqujemo od velikih firmi koje se bave ko{ti~ewem, deo koristimo za uqe, a ko{tuwavi deo za su{aru za lo`ewe. Uskoro bismo mogli i briketirati – navodi on.

To {to su u Srbiji jedinstveni donekle je i mana i prednost. Mana jer je te{ko do}i do novca, prednost jer nemaju konkurenciju.

– Srbija je veoma ~udna zemqa i za `ivot i za bilo kakvu proizvodwu. Sli~ni su problemi i u drugim zemqama, ali je mnogo lak{e oti}i u banku i uzeti kredit. Sad pravimo dve nove ma{ine da bismo pove}ali proizvodwu. Mora se, dobili smo sve ser-

}ama. S wima po~etkom slede}eg meseca treba da potpi{emo ozbiqniji ugovor jer je do sad sve bilo na probnim koli~inama – skroman je Miroslav, iako je za samo mesec dana, koliko postoji wegov, kako ka`e, izlo`beni prostor, vrlo prime}en.

– Po{to je moje osnovno zanimawe ure|ivawe prostora, uspeo sam da spojim lepo i korisno. Nemamo nikakvu reklamu, qudi sami dolaze. U prvi mah pomisle da su proizvodi strani i preskupi. Onda se odu{eve, kupe pone{to, pa do|u opet i dovedu i prijateqe. ^esto se desi, kad vide ovo uqe, ka`u: ma, meni je {qiva samo za rakiju. A nije – dokaz je i interesovawe mno-

gih restorana i za uqe i sir}e od kupina – zadovoqan je Miroslav.

Nije megaloman, sre}an je {to on i supruga Jasna, }erka Teodora (8) i sin Nikola (6) imaju svoj mir i nadu da }e wegovi eksperimenti postati ozbiqan posao od kojeg }e mo}i da `ive i qudi koje }e zapo{qavati.

– Supruga je, ina~e, zavr{ila je ruski i engleski jezik pa radi projekte za strance, ali i na{e, o primeni me|unarodnih propisa.

Bilo joj je na po~etku te{ko izme|u posla, dece i proizvodwa.

Sad joj se sve vi{e dopada i nadam se da }emo jednog dana zaboraviti ostale obaveze.

Zorica Dragojevi}

POKLOWENIM EKSPONATIMA VAJARI PROMENILI LIK APATINA

[u ma skulp tu ra kraj Du na va patin mo`e da se pohvali velikim brojem stil ski i `an rovski razli~itih skulptura, koje su proteklih 15 godina izradili i gradu poklonili u~esnici Simpozijuma skulpture „Meander“.

Gostovalo je vi{e od 60 umetnika i neki od stotinak eksponata ve} su postali reperne ta~ke u varo{i i obli`woj bawi „Junakovi}“. Na ovogodi{wi samit po zvani su Beo gra|ani

A

skulpturama. Da stvori plan za formirawe svojevrsnog parka kulture, gde bi skulpture bile uo~qivije i vidqivije. Apatin ima {ta da poka`e i qudima koji sti`u brodovima jer ovako ne{to nemaju ni Beograd, ni Budimpe{ta ili Be~. Ovde sam bio okru`en zaista divnim qudima i za devet dana uradio po dve skulpture u drvetu i metalu.

Vajari nagla{avaju i da svoja dela znatnijih dimenzija ne mo-

Mar ko Vuk {a kre i ra i mo tor nom te ste rom

Mar ko La |u{i}, Tama ra i Marko Vuk{a, te Bojan Gruji} iz Qubovije.

– Ve} godina idem po sli~nim kolonijama i jedva sam ~ekao da do|em u Apatin, koji je postao veoma va`na ta~ka na umetni~koj karti Srbije – tvrdi La|u{i}. – Ne znam koliko to sami me{tani znaju, ali mi koji smo sa strane, i te kako znamo. Zato je va`no do Simpozijum podr`e svi, ~ak i Republika, a ne da se zavisi od malog broja entuzijasta. Kada ne{to traje toliko dugo, o~ekujete da vremenom lak{e fukcioni{e, ali svako leto je za organizatore stresno,zbog velikih nepravdi.

Mo`da su oni jedini svesni toga da je to {to rade jedini takav pravi dr`avni projekt. Lokalna samouprava treba projekat da podr`i, ali i vodi vi{e ra~una o

tu ostvare svoje ideje jer ima i materijala i vrsnih zanatlija, sposobnih i raspolo`enih za najkreativnije zahvate.

Marko Vuk{a je, ina~e, po ocu poreklom iz obli`weg sela Prigrevice. Dolazio je kao de~ak i tu provodio mnogo dana tokom ferija, ali je Apatin tek nedavno upoznao iz „prve ruke”.

– Lepo je da doga|aj svake sezone, budu i „Apatinske ribarske ve~eri„, me|utim, klope po

Ate qe po kri ven sa mo ne bom

Ne ma umet no sti bez do brih za na tli ja

gu izvesti u svojim ateqeima pa ve} kao studenti sawaju o tome da jednog dana do|u u Apatin i

Srbiji ima koliko ho}ete, a skulpture na samo ~etiri mesta i sem na jednom, svuda se svodi

na pre`ivqavawe – obja{wava Vuk{a. – Imam iskustva s nekoliko strana sveta, najlep{e su iz Kine, iako je te{ko da se merimo s wima jer su u izuzetnom ekonomskom usponu. Ali tamo se mnogo radi i na podizawu kulturne svesti jer bez we te{ko je spoznati kuda i dr`ave treba da ide. Sve {to se ulo`i u ova dela je vredno. U Kini postoji park skulptura na 92 hektara, koji se nakon pla}awa karte obilazi autobusima uz vodi~e, pa tako sam sebe otpla}uje.

– U Apatinu su bili svi relevantni vajari iz Srbije, i to treba mapirati jer je to jedini takav projekat u Srbiji i trebalo bi da za wega ima sluha i Vojvodina i Srbija – dodaje La|u{i}.

I Tamara Vuk{a je zadovoqna svojim u~inkom jer je izradila skulptura namewenu bawi, dok }e reqef zavr{iti u galeriji „Meandar”.

– Ovaj skup je jedini u Srbiji gde mo`emo raditi i s metalom. Iskoristio sam tu mogu}nost i uradio skulpturu visoku tri metra svedene figuracija.

Zato bih voleo bih da dobijem priliku i opet do|em – dodaje Gruji}.

Ina~e, patroni Simpozijum su grupa entuzijasta, koje predvodi Radmila Sav~i}, dok su me|u retkim sponzorima Pokrajinski sekretarijat i Republi~ko ministarstvo kulture. Ove godine stvaraocima su svoje proizvodne hale i radnike ustupile dve apatinske radionice, stolarska „Fagus“ Slavka Amixi}a i „Apamont“ Rajka Trivanovi}a.

– U eminentnoj beogradskoj galeriji „Cvijeta Zuzori}“ simpozijum je nedavno promovisan dokumentarnim filmom – pohvalila se Radmila Sav~i}.

Jelisaveta Prel~ec

„De da i dva unu ka” ja ~i od „Tro va ~a” e} generacijama Srbi, iz samo wima znanih razloga, gaje kult {kembi}a, ali po{to doma}ice izbegavaju da ih kuvaju kod ku}e zbog „miomirisa”, mu{ka populacija je primorana na to da ih kusa po kafanama ili negde na otvorenom. Zato su zbog „[kembi}ijade” kolone automobila s registracijama iz brojnih mesta {irom Srbije zapucale u Banatski Karlovac.

Od ranog jutra montirani su kotli}i, ali dok se ~eka glavna {epcija, ro{tiq je cvr~ao na tawira~ama, velikim tigawima i u tu~anim {erpama.

Organizatori su svakoj ekipi obezbedili po tri kile {kembi}a, povr}e, za~ine i gomile drva, mada su mnogi, da se na|e, doneli i plinske boce. Do deset sati, kad je kr~kawe po~elo, skupilo bar hiqadu du{a.

– Zvani~no je prijavqeno 48 ekipa, ali je broj u~esnika mnogo ve}i jer su do{le ~itave porodice s prijateqima, pa ra de po prin ci pu ma nu fakture. Ne pamtim kad smo ovako sve~ano obele`ili na{u seosku slavu Petrovdan! – ve li glav ni or ga ni za tor

V

„[kem bi }i ja de“ sto ki la{ Du{an @ivkovi} Jazo.

Na sred {e ta li {ta, is pod velike {atre, orkestar [umadinca iz Qiga„Maks“ cepa narodwake do daske, raspolo`eni gosti se isprsili do posledwe pare, violina cvili na uvce, kolo sitno veze a pauza se pravi samo radi bogatog me ze tlu ku u de be lom ’la du.

Naj`ivopisnija je bila ekipa „Trova~i do jaja“ iz Qubovije, koja na sli~ne veselice ide {irom Srbije, Bosne i Makedo ni je – ne ma vi ken da kad ostanu kod ku}e. Nagrade im nisu bitne, ali ih imaju poprili~no. A oko tri po podne, ~im su uzorci dati na ocenu, usledio je sveop{ti krkanluk u parku za ogromnom sofrom dugom vi{e od sto metara.

Veoma stru~nom `iriju, sastavqenom od priznatih beogradskih gastronoma, trebalo je gotovo dva sata da sve proba i odvaga. Za {amione je progla{ena ekipa „Deda i unuk“ iz Alibunara, koju je predvodio Petar Tomi}, dok su drugo i tre}e mesto pripali lokalnim kulinarima.

R. Jovanovi}

12

Crna Hronika

petak20.jul2012.

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU KO TRO MAN

Za ple we ne bo ce sa za bra we nom sup stan com Mo bil nim ske ne rom na gra ni~ nom pre la zu Ko tro man ot kri ve no je 17 bo ca ozna ~e nih da sa dr `e ras hlad no sred stvo, ko je se naj ~e {}e ko ri sti u kli ma ti za ci o nim si ste mi ma vo zi la, ozna ke R-134a, za ~i ji je uvoz i iz voz po treb na do zvo la Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa.

Bo ce, bez po treb ne do ku men ta ci je, pre ci zi ra no je ju ~e u sa op {te wu Mi ni stra stva `i vot -

po mo }u ure |a ja za iden ti fi ka ci ju ras hlad nih sred sta va, ob ja {we no je, po ka za la je da bo ce ne sa dr `e ono {to je na wi ma na pi sa no (R-134a), ve} sme {u u ko joj naj vi {e ima dru gog ras hlad nog sred stva (s ozna kom R22), ko je o{te }u je ozon ski omo ta~ i ~i ji je uvoz ogra ni ~en. U bo ci se na la zi lo i ras hlad no sred stvo (ozna ke R-12), ~i ji je uvoz i iz voz za bra wen. Ta kva sme {a se ne sme ko ri sti ti jer mo `e bi ti ve o ma {tet na za

ne sre di ne, u pr tqa `nom pro sto ru put ni~ kog auto bu sa stra nih re gi star skih ozna ka ot kri li su ca rin ski slu `be ni ci Sek to ra za kon tro lu pri me ne ca rin skih pro pi sa, u sa rad wi s ca rin skim slu `be ni ci ma Ca ri nar ni ce U`i ce. Po ca rin skim pro pi si ma, vo za~ auto bu sa je ka `wen nov ~a nom ka znom od 100.000 di na ra zbog pre kr {a ja iz no {e wa sa kri ve ne ro be pre ko gra ni~ nog pre la za.

Ot kri ve na ro ba je od u ze ta i pri vre me no sme {te na u Ca ri nar ni ci U`i ce, gde je iz vr {e na iden ti fi ka ci ja sa dr `a ja u za ple we nim bo ca ma.

Pri li kom vi zu el nog pre gle da bo ca ni su usta no vqe ne ne pra vil no sti, bo ce su bi le od go va ra ju }e bo je, ni su pre far ba ne i upa ko va ne su u ori gi nal nu am ba la `u. Ana li za sa dr `a ja

ras hlad nu opre mu, kao i za `i vot nu sre di nu. Za ple we na ro ba }e bi ti pro pi sno uskla di {te na i uni {te na.

Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa je u pret hod nom pe ri o du spro ve lo obu ku 180 ca rin skih slu `be ni ka na osam ca rin skih is po sta va o oba ve za ma ko je pro is ti ~u iz Mon tre al skog pro to ko la o sup stan ca ma ko je o{te }u ju ozon ski omo ta~. Tom pri li kom Mi ni star stvo je do ni ra lo ca rin skim is po sta va ma ure |a je za iden ti fi ka ci ju ras hlad nih flu i da, u okvi ru pro jek ta „Na ci o nal ni plan za sma we we po tro {we sup stan ci ko je o{te }u ju ozon ski omo ta~„.

Na ve de ni po ku {aj ne le gal nog iz no {e wa ras hlad nih sred sta va je pr vi ta kav ot kri ve ni slu ~aj.

(Ta njug)

ATAK NA PRA VO SLAV NI HRAM U ZRE WA NI NU

Raz bi je na ta bla na Ru skoj cr kvi Ne po zna ti po ~i ni o ci o{te ti li su u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka ta blu po sta vqe nu na cr kvi sve tog ar han ge la Mi ha i la u Zre wa ni nu, ili Ru skoj cr -

Ko je i zbog ~e ga od lu ~io da o{te }u je cr kve nu imo vi nu, za sa da je ne po zna to. Ali, raz log za ovaj in ci dent mo `e bi ti i ne go do va we sve {ten stva Srp ske

kvi, ka ko je u gra du dru ga ~i je na zi va ju.

Pret po sta vqa se da su van da li ko ri sti li ci glu da bi raz lu pa li ta blu ko ju su svo je vre me no po sta vi li ru ski emi gran ti. Taj nat pis jed nom je ve} bio raz bi jen, a to su u~i ni li ko mu ni sti po sle Dru gog svet skog ra ta. Pre iz ve snog vre me na ob no vi li su ga pra vo slav ni ver ni ci i sve {ten stvo, ali se opet na {ao na ne ~i jem uda ru. Pro to je rej-sta vro for Bran ko Po pov naj o {tri je je osu dio ovaj van dal ski ~in i po zvao nad le `ne da {to pre ot kri ju po ~i ni o ce.

pra vo slav ne cr kve zbog odr `a va wa za bav nih ma ni fe sta ci ja na pro sto ru is pred po me nu te bo go mo qe u Uli ci Mi ro sla va Tir {e, u cen tru gra da, o ~e mu je “Dnev nik” pi sao pre ne ko li ko da na. Sta re {i na hra ma sve tog ar han ge la Mi ha i la Bran ko Po pov, na i me, za pi tao je za {to `ur ke mo ra ju da se or ga ni zu ju ba{ is pred hra ma, ka da u gra du ima do sta od go va ra ju }eg pro sto ra za te na me ne, po go to vo za ma ni fe sta ci je na ko ji ma se, ka ko je na veo, “pu {ta ne kon tro li sa no ur ne be sna mu zi ka”. @. B.

dnevnik

STRU^ WA CI OCE WU JU DA NO VA MRE @A SU DO VA NI JE DA LA O^E KI VA NE RE ZUL TA TE

Krah re for me pra vo su |a – re vi zi ja }e tek da ko {ta Re for ma pra vo su |a u Sr bi ji je na na pri ro dan na ~in, sma tra pro - pra vo sud ne mre `e do `i ve la pot pu ni krah ka da je re~ fe sor be o grad skog Prav nog fa - ko ja je ve} po ka za la o no voj mre `i su do va, ka drov skim kul te ta Rat ko Mar ko vi} i uka zu je sve ne do stat ke, od re re {e wim i pro ce snim za ko ni ma i da se to naj bo qe ogle da na ka drov - di ti broj su di ja i tu za to je neo p hod na we na re vi zi ja, skom pi ta wu. `i la ca ko ji od go va oce ni li su prav ni stru~ wa ci. Oni - To je iz ve de no tra qa vo i uz ra ju na {im uslo vi ma su uka za li da su tro {ko vi ne u spe - uti caj po li ti ke, a ne stru ke. Uop - i obez be di ti ne za vi le re for me ogrom ni, ka ko na spo- {te, re i zbor je bio vr lo spo ran, snost, od no sno stal q wem ta ko na unu tra {wem pla nu i kao i dru gi de lo vi re for me pra vo - nost po ra vo sud nih da }e po re ski ob ve zni ci Sr bi je su |a - mre `a su do va i po stup ci funk ci ja. tek pla }a ti ot kla wa we svih we - pred su do vi ma - iz ja vio je Mar ko Po red to ga, tre nih ne do sta ta ka. vi}. Pre ma we go voj oce ni, mre `a ba raz vi ti me ha ni Biv {a pred sed ni ca Vr hov nog su do va je ra di kal no re du ko va na, ta - zme di sci plin ske su da Sr bi je Vi da Pe tro vi}-[ke ro ko da se ni je us pe lo u to me da sud, od go vor no sti i sma tra da je re for ma pra vo su |a kao ne kad, bu de bli `i na ro du. Na - vred no va wa ra da su iza zva la enorm ne tro {ko ve „ba ha - pro tiv, ka ko je ob ja snio, sud je po - di ja i tu `i la ca, tim tro {e wem bu xe ta” i da nam stao i fi zi~ ki uda qen od qu di, pre i spi ta ti lo {e tek pred sto ji pla }a we ko rek ci je ume sto da im te ri to ri jal no bu de pro ce sne za ko ne i lo {ih re form skih re {e wa. Ona je nado hvat ru ke. do ne ti no vi za kon o pod se ti la da je na vre me uka zi va la Pi sac Usta va iz 1990. sma tra da Vi so kom sa ve tu sud da u Za ko nu, ko jim se pot pu no me wa no vo Mi ni star stvo prav de tre ba stva i prav ni okvir mre `a su do va, ne mo `e da sto ji da od lu ~i da li }e ko ri go va ti mre - za iz bor we go vih Vi da Pe tro vi}-[ke ro obra zlo `e we da ne ma bu xet skih `u su do va i me wa ti pra vo sud ne za - ~la no va. tro {ko va. ko ne na osno vu ko jih qu di u Evro pi ka `u da ni je ni - To su enorm ni bu xet ski tro - je re for ma spro ve de sprem na da ima prav nu dr `a vu”. {ko vi, a mre `a se po ka za la pot pu - na, a po seb no da se Bo qe vi} je iz ra zi la na du da }e no ne de lo tvor nom - re kla je Pe - po za ba vi ma te ri jal mi {qe we ne za vi snih eks pe ra ta, tro vi}-[ke ro. nim aspek ti ma, od no ko ji su bi li u po se ti pra vo su |u Sr Sud stvo, od no sno bu xet Sr bi je, sno tro {ko vi ma ko je bi je i do sta vi li iz ve {taj ju na ove ka ko je ka za la, du gu je na kna de broj - }e ot kla wa we ne do go di ne, po ka za ti da Sr bi ja, ipak, nim u~e sni ci ma u sud skom po stup - sta ta ka u re for mi ima ka pa ci te te da vla sti ti ma sna ku - ve {ta ci ma, po rot ni ci ma, su - iza zva ti. ga ma spro ve de stvar nu re for mu. di ja ma i tu `i o ci ma za odvo je ni Pred sed ni ca Dru Pre ma we nim re ~i ma, „unu tra {wi `i vot, za kup ni nu sta na, jer su ra - {tva su di ja Sr bi je ne ma te ri jal ni aspekt re for me di li u dru gom me stu. Sad, kad tre ba Dra ga na Bo qe vi} par vo su |a je jo{ go ri zbog to ga ne i za bra ne su di je i tu `i o ce vra - sma tra da „re for ma {to je pr ven stve no tu `i la {tvo, a ti ti na na po sao, bi lo bi ko ri sno pra vo su |a i ni je bi i sud stvo po sta lo iz ko re na za stra da se na pra vi do bra ana li za i iz me - la re for ma” i da ono {e no, po {to je shva ti lo {ta sve na mre `e su do va, ka za la je ona i do - {to je do sko ra na zi mo `e da mu se de si.” da la da }e to iza va ti no ve ve li ke va no re for mom „zah - A ka da je tu `i lac ili su di ja tro {ko ve. te va re vi zi ju, od no za stra {en, ka da se pla {i to ga da - Sma tram da je do {lo do bes ko - sno tre ba re for mi li }e su tra bi ti na rad nom me stu ri snog, po ne kad ba ha tog tro {a wa sa ti.” Bo qe vi} je ili ne, on da oslu {ku je {ta ne ko bu xe ta, jer je re for ma pra vo su |a uka za la da je tek EU dru gi mi sli, po sta je kal ku lant, bi la ve li ki eks pe ri ment - is ta kla na te ra la na {eg za pri stra san i za vi san - uka za la je je Pe tro vi} [ke ro, za pi tav {i ka - ko no dav ca i po li ti pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr ko sa da kre nu ti u we nu re vi zi ju, s ~a re da shva te da re bi je. - Ta kav tu `i lac i su di ja ne ko jim bu xe tom i da li }e mo mo }i i for ma ni je do bro Mi lan [ku li} mo `e da gra |a ni ma pru `i ne pri za ko je vre me da to ura di mo kva li tet no.

Pro fe sor Prav nog fa lu Gru ba~: Ustav ni sud od go vo ran za ha os ke ta u Be o gra du Mi lan [ku li} je na gla sio da re for mu Ustav ni sud Sr bi je je za jed no s Vi so kim sa ve tom sud stva i Dr pra vo su |a ni je pla }a la dr `av nim ve }em tu `i la {tva od go vo ran za ha os u ko me se na la zi `a va, ve} we ni gra |a ni i da srp sko pra vo su |e, jer je svo je vre me no i sam po dr `ao spro vo |e we }e „tek vre me da po ka `e o ko op {teg iz bo ra no si la ca pra vo sud nih funk ci ja, sma tra ne ka da joj su mi se za i sta ra di”. {wi pred sed nik Sa ve znog Ustav nog su da Mom ~i lo Gru ba~.

- Is ku stvo po ka zu je da ve - Od lu ke Ustav nog su da Sr bi je, ko je na la `u vra }a we na po sao ro vat no tre ba me wa ti mre ve li kog bro ja ne i za bra nih su |a i tu `i la ca pre te da iza zo vu de `u i po ve }a ti broj su do va, fi ni ti van slom sud stva i jav nog tu `i la {tva, ume sto da su po ka kao i broj su di ja i jav nih tu za le iz laz iz }or so ka ka u ko me se na {lo na {e pra vo su |e - re kao `i la ca - re kao je [ku li} i je Gru ba~ Ta nju gu. Iako bi, ka ko je na veo, tre ba lo da bu du ga ran do dao da s pro ce nom ne tre ba ti sud ske ne za vi sno sti i tu `i la~ ke sa mo stal no sti, VSS i DVT `u ri ti. su se upu sti li u pro ble ma ti~ ni po stu pak op {teg iz bo ra svih su Pi ta we tro {ko va zbog di ja i jav nih tu `i la ca. vra }a wa tu `i la ca na po sao - Tu od lu ku, ko ja je di rekt no su prot na prin ci pu stal no sti i je ma we pro ble ma ti~ no, ne go ne za vi sno sti su di ja i sa mo stal no sti jav nih tu `i la ca, Ustav ni su di ja za to {to je tu zi zla ca, sud je svo je vre me no po dr `ao, a sa da pe re ru ke i po ku {a va da svu ka ko je re kao, po treb no vi {e od go vor nost pre va li na Vi so ki sa vet sud stva i Dr `av no ve }e tu zbog uvo de wa „tu `i la~ ke is `i la ca. Mi slim da to ne ide ta ko - upo zo rio je Gru ba~. tra ge” u prav ni si stem Sr bi Pre ma we go vim re ~i ma, za sta we u ko me se na {lo pra vo su |e je. On ka `e da je „u re for od go vor nost sno si i usta vo tvo rac, jer je od red be o sud skoj ne za mi pra vo su |a mno go to ga Dra ga na Bo qe vi} vi sno sti u Usta vu i Ustav nom za ko nu po sta vio ta ko da se mo gu po {lo lo {e i na o pa ko”, po seb no oba vqe na, dok su od lu ke Ustav nog tu ma ~i ti ka ko je ko me vo qa. ka da je u pi ta wu „ne iz bor” su di ja i su da, ko ji ma je na lo `e no da ne i za - Po na {em Usta vu, sud ske ne za vi sno sti mo `e da bu de, ali tu `i la ca. bra ne su di je i tu `i o ci bu du vra }e mo `e i da je ne ma. Za to je po treb na do ra da, u stva ri re vi zi ja [ku li} je pod se tio da se, kao ni na po sao, sa mo po mo gle da to Usta va i to hit na u tom po gle du i u po gle du mno gih dru gih pi ~lan Dr `av nog ve }a tu `i la ca, „go - svi ma po sta ne o~i gled no. ta wa, - na gla sio je Gru ba~. di na ma ra ni je za la gao da se naj ve }i Pre ma we nim re ~i ma, Dru {tvo broj tu `i la ca i za me ni ka vra ti na su di ja Sr bi je je ve} sa ~i ni lo do ku po sao bez ve }ih pro ble ma”, jer je ment o to me ka ko bi tre ba lo da iz Bo qe vi} je uka za la da je „ova - stra sno i fer su |e we, ni ti mo `e sma trao da ne ma uslo va da se ve }i - gle da „re for ma pra vo sud ne re for - kvom na zo vi re for mom” Sr bi ja da se efi ka sno bo ri s ko rup ci jom ni wih ospo ri do stoj nost, stru~ - me” o ~e mu je oba ve sti lo EU, a oba - pre tr pe la ogrom nu ma te ri jal nu i {to je rak -ra na na {eg dru {tva. nost i ospo so bqe nost, a od lu ke ve sti }e i no vu vla du Sr bi je, ka da ne ma te ri jal nu {te tu. Spoq ni ne - Za to re vi zi ja re for me pra vo su |a Ustav nog su da su po ka za le da je za - bu de for mi ra na. Ova stru kov na ga tiv ni efe kat je, ka ko je na ve la, mo ra da obez be di da su di je i tu `i i sta ta ko. or ga ni za ci ja sma tra da je re vi zi - da se „Sr bi ja u o~i ma evrop ske jav - o ci bu du sa mo stal ni i da ne bu du Re for ma pra vo su |a u Sr bi ji je jom re for me, iz me |u osta log, po - no sti iz bru ka la sa re for mom pra - za stra {e ni. o~i gled no pro pa la, jer ni je iz ve de - treb no pre i spi ta ti or ga ni za ci ju vo su |a i mal te ne do ve la do to ga da (Ta njug)

UHAP [EN MLA DI] U BE O GRA DU

Iz najm qe ni stan bio {tek za dro gu Be o grad ska po li ci ja je ju ~e uhap si la De ja na I. (24) iz Be o gra da, osum wi ~e nog za pro met dro ge, a u iz najm qe nom sta nu ko ji se do vo di s wim u ve zu, pro na |e na je ve }a ko li ~i na raz li ~i tih vr sta nar ko ti ka. Po li ci ja je sa op {ti la da je pri li kom pre gle da sta na u na se qu „Al ti na„, za ko ji se sum wa da ga je De jan I. iz naj mio i ko ri stio kao „{tek“, pro na |e no oko 12 ki lo gra ma ma ri hu a ne

„skank„, oko 670 gra ma am fe ta min-sul fa ta – „spi da“ i oko 200 gra ma he ro i na.

Pro na |en je i pi {toq „te te jac“, dve elek tron ske va gi ce, kao i 2.000 evra, a po li ci ja na vo di da je osum wi ~e ni na is toj lo ka ci ji dr `ao i auto mo bi la „fi jat sti lo“.

Pro tiv De ja na I. }e, na vo di MUP, bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog sum we da je

iz vr {io kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga i ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

Po is te ku po li cij skog za dr `a va wa, osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

J. J.

crna hronika

dnevnik

petak20.jul2012.

13

TRAGEDIJA NA TISI U NOVOM KNE@EVCU

Utopila se desetogodi{wa devoj~ica U Ti si kod No vog Kne `ev ca uto pi la se de voj ~i ca @a net Fa }ol (2002) iz No vog Kne `ev ca. Po li ci ja je u zva ni~ nom {tu rom sa op {te wu na ve la da se de sto go di {wa de voj ~i ca uto pi la pre kju ~e oko 13.50 sa ti u Ti si u bli zi ni [qun ka re.

Ne sre }a se de si la na me stu ko je ni je zva ni~ no ku pa li {te, ne ko li ko sto ti na me ta ra uz vod no od ke ja, od mah uz [qun ka ru i ne da le ko od Fa bri ke „Le pen ka”. Tra ge di ja je to li ko je po tre sla `i te qe se ver no ba nat s ke va r o {i c e da je ju ~ e, upr kos to plom da nu, na ke ju ko ji se ko ri sti kao ku pa li {te, bi lo ve o ma ma lo ku pa ~a.

De voj ~i ca je, ka ko smo sa zna li, na Ti su do {la s dru ga ri -

zi lom ne ma~ kih re gi star skih ta b li c a. Mi smo ra d i l i na pri ko li ci, ka da smo za ~u li ne ku ga la mu pa sam pi tao dru ga ra {ta se de {a va, a on je mi slio da se de ca igra ju. Me ni se u~i ni lo da ga la ma ne po ti ~e od de~ je igre – pri ~a Ter zin.

Vr lo br zo se is po sta vi lo da se u ne po sred noj bli zi ni de {a va la dra ma, ko ja je sta ja la `i vo ta jed nu od de voj ~i ca. Ter zin je ubr zo oti {ao na oba lu, dru ga de voj ~i ca je tr ~a la na oba li i za po ma ga la.

– ^o vek ko ji je pe cao na pon to nu uda qe nom uz vod no dva de se tak me ta ra od pon to na i pli }a ka gde su se igra le i br~ ka le de voj ~i ce, ve} je bio sko ~io u vo du ne bi li spa sao de te. Tra -

SVE USPE[NIJA BORBA PROTIV NARKOMANIJE U SEVERNOM BANATU I POTISJU

Policija otkrila tri laboratorije za drogu Po li ci ja je u pret hod nom pe ri o du ot kri la dve la bo ra to ri je za dro gu u Ka wi `i i jed nu u Ki kin di, re ~e no je u Po li cij skoj upra vi u Ki kin di. Tom pri li kom za ple we na je opre ma i ra sa di in dij ske ko no pqe, a pro tiv ne ko li ko di le ra pod ne te su kri vi~ ne pri ja ve, is ta kao je na ~el nik ode qe wa za su zbi ja we kri mi na la Dragan Pej~i}.

– Za ple ni li smo la bo ra to rij ski opre mu ko ja slu `i za uz goj in dij ske ko no pqe u ve {ta~ kim uslo vi ma. Oso be ko je su tom pri li kom bi le pri ve de ne, pro tiv ko jih su pod ne te kri vi~ ne pri ja ve i ko je su li {e ne slo bo de, in dij sku ko no pqu su uz ga ja le ra di pro da je u se ver nom Ba na tu. S uli ca je sklo we no ne ko li ko di le ra i spre ~en je rad ne ko li ko la bo ra to ri ja za pro iz vod wu dro ge ko je bi ima le ozbiq ne ka pa ci te te – na gla sio je Pej ~i}.

– Su zbi ja we kri vi~ nih de la iz nar ko ma ni je bi }e nam pri o ri tet i u na red nom pe ri o du – is ta kao je na ~el nik Po li cij ske upra ve u Ki kin di Dragan Jovi}.

On je pod se tio na to da je skla wa we di le ra i di ler skih mre `a s uli ca, na ro ~i to u oko li ni {ko la, bi lo pri o ri tet u pr vih {est me se ci ove go di ne.

Pod po li cij skom pri smo trom su i pro sto ri na otvo re nom, gde po sto ji mo gu} nost uz go ja in dij ske ko no pqe. Iako po li ci ja ne ma do voq no qu di kao ni sa vre me nu opre mu, ve o ma do bro se bo ri s ovom po {a sti. Sve sni da ne mo gu is ko re ni ti ovo zlo, ka `u da sta we je ste ozbiq no, ali ni je alar mant no kao u dru gim de lo vi ma Sr bi je.

Sta we bez bed no sti na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve u pr vih {est me se ci ove go di ne

mo `e mo oce ni ti kao vr lo do bro, uz o~u va no po voq no sta we me |u na ci o nal nih od no sa. U pro te klom pe ri o du re gi stro va no je ma we te {kih kri vi~ nih de la, a ni je bi lo ubi sta va, ni ti po ku {a ja. I broj re me }e wa jav nog re da i mi ra je u opa da wu, ka `u u ki kind skoj po li ci ji.

Sma wen je broj sa o bra }aj nih ne zgo da, u ko ji ma su u pro te klih {est me se ci tri li ca uz gu bi la `i vo te. Naj ~e {}i uzrok ne zgo da su ne pri la go |e na br zi na i vo `wa pod dej stvom al ko ho la. Ve li ku bri gu pred sta vqa ju ile gal ni mi gran ti i tr gov ci qu di ma ko ji op te re }u ju re do van rad po li ci je. Bi la su 32 po `a ra i dve eks plo zi je. Ve li ki pro blem je i lo po vluk na wi va ma, kao i kra |e se kun dar nih si ro vi na, is ti ~u u Po li cij s koj upra vi u Ki kin di.

A. \uran

SVE VI[E OSLOBA\AJU]IH PRESUDA

@iv ko Ter zin na me stu tra ge di je

com iz kom { i l u k a, ko j a je istog uz ra sta, a ka da je do {lo do tra ge di je, is po sta vi lo se da ni ko od uku }a na ni je znao da su oti {le na re ku. Wi ma se ne sre} na de voj ~i ca ja vi la sa mo da ide kod dru ga ri ce. Ro di te qi na sta da le @a net, maj ka @u`ana i otac Atila Fa}ol, ka ko smo sa zna li, ima ju jo{ pe to ro de ce, tri si na i dve de voj ~i ce uz ra sta od dve do 14 go di na.

Ne gde po sle po dne va rad nik na [qun ka ri @ivko Terzin pri me tio je da su de voj ~i ce pro {le kraj [qun ka re, ~ak je u jed nom tre nut ku po mi slio da ih od vra ti da ne idu pre ma re ci, ali je mi slio da na oba li re ke, gde su pri ve za na dva pon to na i ne ko li ko pe ca ro {kih ~a ma ca, ima ju ne ko ga od sta ri jih.

– Ne znam ta~ no ko li ko je bi lo sa ti, mo `da je bi lo iz me |u pod ne i je dan, vi deo sam de voj ~i ce. U bli zi ni je pe cao je dan ~o vek, ko ji je tu do {ao vo -

`io je de voj ~i cu, ali uza lud jer je po t o n u l a. Od m ah smo odav de alar mi ra li po li ci ju i svi su se da li u po tra gu – sve do ~i Ter zin.

Ka k o sa z na j e m o, @a n et se br~ ka la u bli zi ni oba le, a we na dru ga ri ca je bi la na kop nu.

U jed nom tre nut ku de voj ~i ca s oba le je vi de la da joj je dru ga ri ca od jed nom po to nu la, po tom je uo~i la da se da vqe ni ca dvetri me tra da qe opet po ja vi la na po vr {i ni, da bi za tim ne sta la u ta la si ma re ke.

Po li ci ja je u po tra zi za uto pqe ni com ubr zo an ga `o va la i ro ni la~ ku eki pu iz Sen te, ko ja je na kon vi {e ~a sov ne po tra ge ma lo po da qe od me sta tra ge di je pro na {la i iz vo de iz vu ka be `i vot no te lo de voj ~i ce. Po na lo gu is tra `nog su di je, te lo na stra da le pre ne to je na In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du ra di ob duk ci je.

M. Mitrovi}

KOD AUTOBUSKE STANICE U SREMSKOJ MITROVICI

Prona|ena 23 imigranta Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci pro na{li su pre kju ~e 23 pu no let na stra na dr `a vqa na u bli zi ni grad ske auto bu ske sta ni ce i do ve li ih u slu `be ne pro sto ri je ra di utvr |i va wa iden ti te ta i pred u zi ma wa da qih me ra. U pi ta wu su dr `a vqa ni So ma li je, Pa le sti ne, Si ri je, Ma ro ka, Al `i ra i Li bi je, me |u ko ji ma su i tri `e ne, sa op {ti la je ju ~e Po -

li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca.

Mi gran ti su se u Sre mu na la zi li u tran zi tu, s na me rom da pre |u dr `av nu gra ni cu sa Hr vat skom i do |u do ze ma qa Za pad ne Evro pe. Svi su sme {te n i u Pri h va t i l i { te za stran ce u Pa din skoj Ske li do re gu li sa wa put nih is pra va i na pu {ta wa Re pu bli ke Sr bi je.

(Tanjug)

I velike optu`nice lako padaju U po sled wih ne ko li ko me se ci ne ko li ko ve li kih sud skih pro ce sa, ko ji su uz kon stat no pra }e we u jav no sti tra ja li go di na ma, za vr {e ni su, na op {te iz ne na |e we – oslo ba |a ju }im pre su da ma po okri vqe ne.

Pre dva da na op tu `bi za zlo u po tre be u afe ri „Aero drom” oslo bo |e ni su biv {a mi ni star ka sa o bra }a ja Marija Ra{eta-Vukosavqevi} i jo{ pe to ro op tu `e nih, a u obra zlo `e wu pre su de sto ji da to kom po stup ka, ko ji je tra jao ne ko li ko go di na, ni su do ka za ni op tu `ni na vo di Vi {eg tu `i la {tva u Be o gra du. Go di na ma je taj slu ~aj bio u cen tru pa `we do ma }e jav no sti jer je bio me |u pr vi ma gde se na op tu `e ni~ koj klu pi na {ao biv {i ~lan Vla de kao i ne ko li ci na di rek to ra Aero dro ma „Ni ko la Te sla”.

Uko li ko sud od bi je na ja vqe nu `al bu Tu `i la {tva, upra vo }e me dij sko po kri va we tog slu ~a ja, ko ji je obi la to ko ri {}en i u po li ti~ kim kam pa wa ma, bi ti je dan od osno va za to da oslo bo |e ni za tra `e pa pre ne od {te te za na kna du ne ma te ri jal ne {te te, od no sno pre tr pqe nih po vre da ugle da i ~a sti. Ta ko ne {to je ve} na go ve stio bra ni lac Ma ri je Ra {e te-Vu ko sa vqe vi}, a si gur no }e ta ko po stu pi ti i osta li ak te ri ko ji su oslo bo |e ni u ovom slu ~a ju.

Jo{ je dan me dij ski vr lo eks plo a ti san sud ski pro ces za vr {io se oslo ba |a ju }om pre su dom za ta ko |e biv {eg mi ni stra Vla de Sr bi je. ^u ve na afe ra „Pan cir” na su du je za vr {e na ta ko {to su ne ka da {wi

Ma ri na An dre ji}

mi ni star od bra ne u Vla di SCG Prvoslav Davini} i dvo ji ca ofi ci ra Jovica Vu~kovi} i Milun Kokanovi} oslo bo |e ni op tu `bi da su o{te ti li bu xet sa ve zne dr `a ve skla pa wem ugo vo ra o na bav ci voj ne opre me vred ne 176 mi li o na evra sa zre wa nin skom fir mom „Mi le Dra gi}”.

Kao i u po stup ku za afe ru „Aero drom”, sud je utvr dio da Tu `i la {tvo ni je do ka za lo na vo de op tu `ni ce. Iako oslo bo |e ni ni su kon kret no na ja vi li od {tet ne zah te ve, u svo jim iz ja va ma na kon iz ri ca wa pre su de svi su is ti ca li se dam go di na pa kla ko ji su sa svo jim po ro di ca ma pre `i ve li to kom tra ja wa po stup ka pa je re al no o~e ki va ti da }e zbog pre tr pqe nih tra u ma za tra `i ti mi li on ska obe {te }e wa.

Ta kvi epi lo zi slu ~a je va, ko ji su mak si mal no ko ri {}e ni da bi se do ka za la sprem nost vla sti da se su o ~i s ko rup ci jom u sop stve nim re do vi ma, sa mo su po ja ~a la li sum we u jav no sti da su pro ce si po kre ta ni sa mo da bi se u da tom tre nut -

Pr vo slav Da vi ni}

ku skre nu la pa `wa s dru gih stva ri, a da su op tu `e ni `r tvo va ni da se ne bi do {lo do stvar nih kri va ca i jo{ ve }ih afe ra.

S ta kvim mo ti vi ma ja sno je za {to pa da ju op tu `ni ce ko je su od star ta na kli ma vim no ga ma, ali u po sled we vre me bi lo je i po stu pa ka za te {ke zlo ~i ne ko ji su zbog ma wih ili ve }ih pro pu sta u is tra zi za vr {i li oslo ba |a ju }om pre su dom.

Dra sti ~an je slu ~aj Marine Andreji}, ko ja je ne dav no pra vo sna `no oslo bo |e wa op tu `be da je 22. ju la 2010. go di ne ubi la svog si na \or |a (13). Ona je u po li ci ji pri zna la ubi stvo, ali ga je ka sni je na su |e wu ne gi ra la, re kav {i da je pri zna we u po li ci ji bi lo iz nu |e no. Ka ko je tek na kon go di nu i po od ubi stva pro na |a ne sa mo lo ba wa ubi je nog de ~a ka, a ve {ta ~e wem ni je utvr |en uzrok we go ve smr ti ni ti dru gi ma te ri jal ni do ka zi, sud je bio pri nu |en na to da oslo bo di maj ku op tu `bi, a po li ci ja }e mo ra ti da po kre ne no vu is tra gu o ovom ubi stvu.

Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi}

Pre ne ko li ko me se ci pred su dom je pao jo{ je dan slu ~aj ubi stva, ka da je okri vqe ni oslo bo |en zbog neo bja {wi vog po stup ka po li ci je i Tu `i la {tva. Na i me, okri vqe nom su pred me ti ko ji su pred sta vqa li va `ne ma te ri jal ne do ka ze vra }e ni pre ne go {to su fo ren zi~ ki is pi ta ni, zbog ~e ga na knad no ni su mo gli bi ti uvr {}e ni u do ka ze i, u ne do stat ku dru gih, do ne ta je oslo ba |a ju }a pre su da.

Ta kvi pri me ri su jo{ jed nom po ka za li da je uvi |aj na li cu me sta je dan od naj zna ~aj nih mo me na ta is tra ge jer se ka sni je ne mo `e po no vi ti, a uko li ko se na pra vi pro pust, we go ve po sle di ce mo gu bi ti pre sud ne u po stup ku.

Ne kad, kao u slu ~a ju po me nu tih ko rup ci o na {kih afe ra, ali i u po stup ci ma kla si~ nih kri vi~ nih de la, Tu `i la {tvo po `u ri s po di za wem op tu `ni ce iako ne ma do voq no do ka za, ali i su do vi su sklo ni to me da pri hva te po kre ta we po stup ka, {to se ka sni je ~e sto is po sta vi kao gre {ka.

N. P.

PRITVOR DVOJCU IZ IN\IJE

DVOJICA ZREWANINACA LI[ENA SLOBODE

Re{etke zbog ~erupawa crkve

Osumwi~eni za prodaju droge

Radovan I. (28) i @ivko P. (35), obo ji ca iz In |i je, li {e ni su slo bo de zbog osno va ne sum we da su u dva na vra ta, no }u, sa srp ske pra vo slav ne cr kve Car Kon stan tin i ca ri ca Je le na u In |i ji ski nu li olu ke, ka blo ve i `i ce od ba kra, sa op {ti la je Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca.

Ta ko |e, osum wi ~e ni se te rete da su iz jed ne ra di o ni ce u Be {ki ukra li aku mu la to re i me tal ne plo ~e ko je su pre pro dali na ot pa du se kun dar nih siro vi na.

Po sle po li cij skog za dr `a va wa, Ra do van I. i @iv ko P. su pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci ko ji im je od re dio pri tvor do 30 da na, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

Pri pad ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve li {i li su slo bo de i od re di li me ru za dr `a va wa A. R. (38) i M. ^. (29), obo ji ca iz Zre wa ni na, zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Po li ci ja je ju ~e sa op {ti la da je na osno vu na red be Vi {eg su da u Zre wa ni nu oba vqen pre tres sta na i dru gih pro sto ri ja gde osum wi ~e ni `i ve kao pod sta na ri. Tom pri li kom su pro na |e ne i od u ze te dve naj lon ske ke se u ko ji ma je bi la sa su {e na biq na ma sa na lik na ma ri hu a nu, ukup ne te `i ne oko 80 gra ma. Sum wa se da su A. R. i M. ^. u vi {e na vra ta pro da va li ma ri hu a nu na te ri to ri ji Zre wani na. @. B.

14

sport

petak20.jul2012.

dnevnik

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

Tip sa re vi}: Ko uzme me da qu, mo ra u Be o grad

Olim pij ski Bitlsi

Mali privrednici su, naravno, spremno do~ekali Olimpijske igre. Majice sa olimpijskim motivima ve} se prodaju

na ulicama Londona, ukqu~uju}i i varijaciju ~uvenog omota al bu ma „Ab b ey Road„ gru pe Bitlsi.

Mu{ka seniorska reprezentacija Srbije danas putuje u Italiju, gde }e sa doma}inom odigrati dve prijateqske utakmice u okviru priprema za Olimpijske igre u Londonu. Srbija i Italija }e prvu utakmicu odigrati danas od 20,30 ~asova u dvorani Palaiper u Monci, a drugu u subotu, 21. jula od 18 ~asova u dvorani Palapanini u Modeni. Igor Kolakovi}, prvi trener seniora Srbije, saop{tio je spisak od 14 igra~a koji }e igrati u Italiji.

Na spisku su, tehni~ari: Vlado Petkovi} (San \ustino, Italija) i Mihajlo Miti} (Crvena zvezda). Korektori: Sa{a Starovi} (Lube Ma}erata, Italija) i Aleksandar Atanasijevi} (Skra Belhatov, Poqska). Libero: Nikola Rosi} (Fridrihshafen, Nema~ka). Blokeri: Dragan Stankovi} (Lube Ma}erata, Italija), Marko Podra{~anin (Lube Ma}erata, Italija), Milan Ra{i} (A} volej Qubqana, Slovenija) i Sre}ko Lisinac (Ribnica, Kraqevo).

Prima~i: Bojan Jani} (Fakel Novi Urengoj, Rusija), Nikola Kova~evi} (Gubernija Ni`wi Nov go rod, Ru si ja), Mi lo{ Ni ki} (Mon ca, Italija), Uro{ Kova~evi} (A} volej Qubqana, Slo ve ni ja) i Ne ma wa Pe tri} (Pe ru |a, Italija).

Odbojka{ka federacija Italije je najavila da }e deo prihoda sa me~eva biti upla}en Fondu “\akomo Sintini”, za medicinska istra`ivawa u oblasti onkologije i hematologije. Cene ulaznica su 5 i 10 evra.

Jan ko Tip sa re vi}

da sportisti urade ne{to zna~ajno i uvek nas ~ekaju na ulicama, da proslave na{e uspehe. Mi posle Londona imamo Masters turnir u Torontu, ali smo se obavezali da }emo u slu~aju osvajawa medaqe prvo do}i u Beograd na slavqe, pa tek onda u Toronto”.

Kao {to je poznato, srpski teniseri ne}e boraviti u Olimpijskom selu, ve} u ku}i nadomak Vimbldona, kako bi im bio olak{an transport.

- Bi}emo tu Viktor, Novak, Nenad i ja, sa na{im Dejvis kup trenerom i dvojicom fizioterapeu-

Pod ra {~a nin: Pr vo ~e tvrt fi na le, a on da je sve mo gu }e

DA NAS I SU TRA ODBOJKA[I U ITA LI JI

Po sled wa pro ve ra za Lon don

Osmi reket sveta otkrio da su svi srpski teniseri potpisali da }e se u slu~aju osvajawa medaqe na OI pojaviti na sve~anom do~eku.

Najboqi teniseri sveta jo{ ove nedeqe nastupaju na razli~itim turnirima, a onda im predstoji put u London na Olimpijske igre.

Janko Tipsarevi}, kao jedan od trojice srpskih predstavnika u mu{kom singlu, ka`e da olimpijski turnir ne mo`e da bude ve}i od Vimbldona, Rolan Garosa, US ili Australijan opena, ali da }e wemu biti veoma va`an, zbog {anse da donese medaqu Srbiji.

- Svake godine imamo po ~etiri grend slem turnira i zato nam Igre nisu zna~ajne kao, recimo, atleti~arima. Me|utim, dra` OI je u tome {to ne igra{ samo za sebe, nego za svoju zemqu, a ja tada uvek pru`am maksimum, poru~io je Tipsarevi} u blogu koji pi{e za sajt „Ten nis spa ce„.

- Bi}e sjajno osvojiti medaqu, bilo u singlu, bilo u dublu sa Nenadom Zimowi}em. Srbi vole ka-

Srp ski od boj ka {ki re pre zentativac Marko Podra{~anin izjavio je danas da sa velikim ne str pqe wem o~e ku je start Olim pij skih iga ra u Londonu i kao primarni ciq naveo plasman u ~etvrtfinale.

- Polako se ose}a neka tremica, jedva ~ekam da po~ne. Pr-

ve tri utakmice su nam najva`nije, prvo protiv Amerikanaca, a zatim sa Tunisom i Nema~kom. To su dueli u kojima svako svakog mo`e da dobije i ostaje nam da se {to boqe pripremimo i da}e Bog da zdravi do~ekamo po~etak turnira - rekao je Podra{~anin Tanjugu.

Mar ko Pod ra {~a nin

Le bron naj pla }e ni ji olim pi jac Zvezda Majami Hita Lebron Xejms bi}e najpla}eniji sportista na predstoje}im Olimpijskim igrama u Londonu.

Godi{wa primawa ko{arka{kog reprezentativca SAD iznose neverovatnih 53 miliona dolara.

Xejms „samo” 13 milioLe bron Yejms na dobija po ugovoru, a preostalih 40 od sponzorskih ugovora sa Najkijem, Mekdonaldsom...

Drugi najpla}eniji sportista u Londonu bi}e [vajcarac Roxer Federer. Prvi teniser sveta dobija od sponzora 45 miliona dolara, a pro{le sezone je na turnirima zaradio dodatnih 7,7 miliona. Kobi Brajant je tre}i (52,3 miliona), a zatim slede Rafael Nadal (33,2), Marija [arapova (27,9), Kevin Durent (25,9) i Karmelo Entoni (22,9).

Najpla}eniji srpski sportista je Novak \okovi} koji se nalazi na odli~nom osmom mestu sa godi{wom zaradom od 20,6 miliona dolara.

On smatra da nijednog trenutka ne treba razmi{qati samo o dvema pobedama u grupi koje garantuju ~etvrtfinale ka ko se ne bi po no vi la pri~a sa prethodnih Igara u Pekingu.

- U Pekingu smo izgubili ve} dobijenu utakmicu od kasnijih {ampiona Amerikanaca. Moramo spremni da do~ekamo taj me~, maltene sa tom pobedom bismo gotovo osvojili medaqu. Mi realno nismo favo ri ti, iako smo {am pi o ni Evrope, neke ekipe su ispred nas u ovom trenutku, uostalom, mi smo se i plasirali tek na kraju. Ali, kad imamo dan mo`emo svakog da dobijemo - istakao je Podra{~anin.

Srbija }e u Londonu igrati u B grupi zajedno sa selekcijama SAD, Tunisa, Nema~ke, Brazila i Rusije, a plasman u ~etvrtfinale izbori}e po ~etiri selekcije iz obe grupe.

Prvi me~ na Olimpijskim igrama izabranici Igora Kolakovi}a odigra}e 29. jula protiv SAD od 17.45 sati po na{em vremenu.

ta. Ima}emo taj timski ose}aj sa Dejvis kup me~eva, mo}i }emo da raspalimo ro{tiq u dvori{tu i stvarno sam sre}an zbog toga. Naravno, proba}emo da nekoliko puta odemo i do Olimpijskog sela, posebno na sve~ano otvarawe, koje }e sigurno biti spektakl”, poru~io je Janko.

On je dodao da }e pratiti nastupe ostalih srpskih sportista, koliko god mu obaveze budu dozvoqavale, a najvi{e ga interesuje {ta }e uraditi vaterpolisti i odbojka{i.

Kao disciplinu koja ga prva asocira na OI izdvojio je tr~awe na 100 metara.

- Sa jedne strane im je lak{e, jer nemaju o ~emu da razmi{qaju, samo kako da daju sve od sebe za tih 10 sekundi. Ali, opet, ne mogu da zamislim kakva napetost vlada uo~i po~etka trke... To je verovatno kao kad ~eka{ da po~ne finale Vimbldona! Mislim da ja nikada u karijeri nisam iskusio takav stres.

(Mon do)

SE NI O RI U GR^ KOJ

Gla zu ra za OI Vaterpolo reprezentacija Srbije u sredu uve~e zavr{ila je trodnevne pripreme u Subotici i to nezvani~nom zatvorenom utakmicom sa reprezentacijom Italije. Odmah potom delfini su se vratili u Beograd, a ju~e su otputovali u Atinu na trodnevne pripreme sa reprezentacijom Gr~ke,

Va wa Udo vi ~i}

koju sa klupe vodi na{ stru~wak Dragan Andri}.

U Atni }e na{i momci odigrati tri utakmice sa Grcima, posle kojih }e se vratiti u Beograd, a put za London predvi|en je u utorak 24. jula.

Selektor Dejan Udovi~i} u Gr~ku je odveo: Slobodana Sora, Gojka Pijetlovi}a (golmani), Aleksu [apowi}a, @ivka Goci}a, Vawu Udovi~i}a, Du{ana Mandi}a, Slobodana Niki}a, Du{ka Pijetlovi}a, Milana Aleksi}a, Nikolu Ra|ena, Filipa Filipovi}a, Andriju Prlainovi}a i Stefna Mitrovi}a.

To je sastav koji }e nas predstavqati u Londonu i za koji verujemo da }e nas obradovati jo{ jednim u nizu odli~ja sa velikih takmi~ewa.

G. M.

Ukup no 48 me da qa za eki pe eks-Jugoslavije od 1992.

Na posledwem nastupu na Olimpijskim igrama sportisti nekada{we SFRJ osvojili su 12 medaqa, ptre toga u Los An|elesu ~ak 18, a u Moskvi 1980. godine devet. Nijedna dr`ava koja je nastala raspadom tada{we Jugoslavije nije uspela da se sa nekih letwih igara od 1992. do 2008. godine vrati sa tolikim brojem odli~ja. Najuspe{niji su Hrvati sa 17 medaqa, Slovenci imaju 15, a SR Jugoslavija, SCG i Srbija ukupno tako|e 15. Makedonci su jednom slavili pobedni~ko postoqe nekog svog predstavnika. Samostalna Crna Gora u Pekingu nije osvajala odli~ja, a bez medaqa je i selekcija BiH. Peking je regionu doneo ukupno 13 medaqa (po 5 Sloveniji i Hrvatskoj, 3 Srbiji), {to je najve}i broj medaqa, ali wihov raspored nije najsjajniji (1-5-7). U Atini je region uzeo 11 medaqa, a od Barselone do Sidneja je po 8 medaqa, ali je u~inak na onoj hemisferi bio ba{ zlatan – polovina odli~ja bila je sa najve}im sjajem.

Hrvati su u Barseloni osvojili tri medaqe. Ko{arka{i su stigli do srebra, ekipa koju su predvodili Dra`en Petrovi}, Kuko~, Ra|a, Komazec i Cvjeti~anin stigla je do finala pobediv{i tim Zajednice nezavisnih dr`ava (eks-Sovjetski Savez) i pru`ila pristojan otpor ameri~kom Drim timu. Izgubili su 117:85, ali i proslavili medaqu.

Na teniskom turniru su osvojene dve bronze, Goran Ivani{evi} bio je dva puta tre}i, u singlu i u paru sa Prpi}em. ^etiri godine kasnije u Atlanti osvojene su dve medaqe, zlatna na turniru rukometa{a, ^avar, Kqaji}, Jovi}, Perkovac, Puc, Sara~evi} i Smajlagi} bili su u finalu boqi od [vedske, 27:26. Vaterpolisti su stigli do finala, ali

su [panci bili ja~i, bilo je 7:5. Sa Igara u Sidneju 2000. godine Hrvati su se vratili sa ukupno dve medaqe. Nikolaj Pe{alov, do tih igara Bugarin, doneo je Hrvatskoj zlatnu medaqu, a osmerac Franceti}, Frankovi}, Smoqanovi}, N. Skelin, S. Skelin, ^uqak, Boraska, Vujevi} i Petri{ko osvojio je bronzu. Na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine osvojili su rekordnih pet medaqa, jednu zlatnu, po dve srebrne i bronzane. Zlato su osvojili rukometa{i, savladav{i u finalu Nemce 26:24. Duje Dragawa bio je drugi na 50 metara slobodno, a drugo mesto osvojili su i vesla~i Sini{a i Nik{a Skelin. Mario An~i} i Ivan Qubi~i} osvojili su tre}e mesto na turniru parova, a Pe{alov je u dizawu tegova osvojio jo{ jednu medaqu, bronzanu. Iz Pekinga hrvatska delegacija vratila se ponovo sa pet odli~ja, ali prvi put od Barselone bez ijednog zlata. Srebra su osvojili Blanka Vla{i} u skoku uvis i gimnasti~ar Filip Ude, na kowu s hvataqkama. Bronzane medaqe pripale su Swe`ani Pej~i} u streqa{tvu (10m vazdu{nom pu{kom), kao i dve takmi~arke u tekvondou – Sandra [ari} (do 67kg) i Martina Zub~i} (do 57kg).

Ukupno od 1992. do 2004. godine spotisti iz Hrvatske osvojili su 18 medaqa, tri zlatne, sedam srebrnih i osam bronzanih.

Slovenci su na prvom u~e{}u na Olimpijskim igrama, u Barseloni 1992. godijne osvojili dve bronzane medaqe. Obe u veslawu, dvojac bez kormilara @vegeq, ^op i ~etverac bez (Jan{a, Mujki}, Mirjani}, Klemen~i~) bili su tre}eplasirani u svojim trkama. ^etiri godine kasnije stigla su dva srebra, atleti~arka Brigita Bukovec bila je dru-

ga na 100 metara sa preponama, a Andra` Vehovar je svoju medaqu osvojio u kajaku na divqim vodama.

U Sidneju su ponovo osvojene dve medaqe, obe zlatne. Luka [pik i Iztok ^op bili su najboqi dubl skul na takmi~ewu vesla~a, a strelac Rajmond Debevec pobedio je u trostavu. U Atini 2004. godine Jolanda ^eplak osvojila je bronzanu medaqu u trci na 800 metara, xudistkiwa Ur{ka @olnir bila je tre}a u polusredwoj kategoriji, a Vasilij Zbogar u klasi Laser na takmi~ewu u jedrewu. Luka [pik i Iztok ^op jo{ jednom su se okitili olimpijskim medaqama, srebrnim. Peking 2008. je Slovencima doneo najvi{e medaqa (5) i prvo mesto u regionu, jer ih je zlato Primo`a Kozmusa u bacawu kladiva dovelo do jedine titule za zapadni Balkan. Pliva~ica Sara Isakovi~ na 200m slobodno i jedrili~ar Vasilij @bogar u klasi laser doneli su srebra, a xudistkiwa Lucija Polavder (preko 78kg) i strelac Rajmond Debevec (50m pu{ka, trostav) bronze. Slovenija ukupno ima petnaest medaqa na Letwim olimpijskim igrama, tri zlatne, pet srebrnih i sedam bronzanih.

Jedinu medaqu za Makedoniju na Olimpijskim igrama osovjio je rva~ Mogamed Ibragimov. Momak ro|en u Maha~kali, glavnom gradu Dagestana koji nam je danas poznatiji po An`iju, bio je tre}i u rvawu slobodnim stilom na Igrama u Sidneju 2000. godine.

Sportisti iz Bosne i Hercegovine, kao i oni iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije, na Olimpijskim igrama u~estvuju od 1992. godine, ali nemaju osvojenu medaqu. Predstavnici Crne Gore su u Pekingu debitovati sa obele`jima svoje dr`ave.

SPORT

dnevnik

petak20.jul2012.

15

Pred sed nik Ni ko li} u po ne de qak sa olim pij ci ma Sr bi je Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} pri mi }e u po ne de qak 23. ju la srp ske spor ti ste ko ji }e u~e stvo va ti na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

- Pred sed nik Ni ko li} olim pij ci ma }e uru ~i ti za sta vu Sr bi je sa po ru kom da do stoj no re pre zen tu ju ze mqu i sa `e qom da se fer nad me }u i po stig nu {to bo qe re zul ta te na bo ri li {ti ma naj zna ~aj ni je pla ne tar ne sport ske smo tre - re ~e no je Ta nju gu u ka bi ne tu pred sed ni ka.

Ra ni je je na ja vqe no da }e pred sed nik Sr bi je bo ra vi ti u Lon do nu od 27. do 29. ju la, pri su stvo va ti i ce re mo ni ji otva ra wu Iga ra i pru `i ti po dr {ku srp skim spor ti sti ma, a o~e ku je ga niz bi la te ral nih i dru gih su sre ta na naj vi {em ni vou.

Za sta vu Sr bi je na otva ra wu Olim pij skih iga ra no si }e te ni ser No vak \o ko vi}. Olim pij ske igre odr `a }e se od 27. ju la do 12. av gu sta.

JU@NA AFRIKA IZABRALA NOSIOCA ZASTAVE

Bar jak tar Kaster Se me wa Kon tro verz na ju `no a fri~ ka atle ti ~ar ka Ka ster Se me wa no si }e za sta vu svo je ze mqe na ce re mo ni ji otva ra wa Olim pij skih iga ra u Lon do nu.

Od lu ka da se 21-go di {woj Se me wi uka `e ~ast usle di la je tri

sto ri jus, pli va~ Ka me ron van der Bur i ska ka~ u daq Ko co Mo ko e na.

Se me wa je ne ka da {wa svet ska {am pi on ka na 800 me ta ra, a pro {le go di ne je osvo ji la sre br nu me da qu. Ona je jed na od naj ve }ih

IZVU^EN @REB ZA SVETSKO PRVENSTVO U [PANIJI

Vu ko vi}: Ko rekt na gru pa

Ka ster Se me wa

go di ne po {to je bi la ume {a na u vi {e me se~ nu glo bal nu sa gu oko pi ta wa ve za nog za wen pol, zbog ko je se ni je du go tak mi ~i la i zbog ko je je mo gla da okon ~a ka ri je ru.

Iz vr {ni di rek tor Ju `no a fri~ kog olim pij skog ko mi te ta Ta bi Re di re kao je da su u kon ku ren ci ji za no {e we za sta ve bi li i atle ti ~ar bez no gu Oskar Pi -

na da Ju `ne Afri ke za osva ja we me da qu u Lon do nu, a dru gi su Van der Bur i pli va~ ^ed le Klos.

IAAF ra di la je ne ko li ko ana li za Se me wi nog po la, ka ko bi utvr di la da li ona (ili on) ima pra vo da se tak mi ~i u `en skoj kon ku ren ci ji. To pra vo odo bre no joj je po sle re zul ta ta, ko ji ni su do spe li u jav nost.

Ra fael Na dal ne igra u Lon do nu Tre }i te ni ser sve ta i zva ni~ ni olim pij ski {am pion Ra fael Na dal ot ka zao je u~e {}e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Na dal, ko ji ima hro ni~ nih pro ble ma sa ko le ni ma, re -

kao je da je ovo od lu ka ko ju je mo rao da do ne se, jer se „ne ose }a sprem no” da bi mo gao da se tak mi ~i.

- Sma tram da ni sam do voq no spre man da se su prot sta vim pro tiv ni ci ma. Ovo je je dan od naj tu `ni jih tre nu ta ka u mo joj ka ri je ri - re kao je vid no raz o ~a ra ni {am pion iz Pe kin ga 2008.

Na dal je kao je dan od raz lo ga is ta kao i to {to ne mo `e na pra vi na ~in da po mog ne {pan skom ti mu.

- Mo ram da mi slim i na tim ske ko le ge, ne mo gu da bu dem

ego i sta i mi slim sa mo na se be.

Mo ram da mi slim o {pan skom spor tu, a je dan od ko le ga iz ti ma ko ji je sprem ni ji od me ne mo `e da za u zme mo je me sto i tak mi ~i se naj bo qe {to mo `e.

[am p ion sa pret h od n ih Iga ra je po ku {ao da se do po sled w eg tre n u k a opo r a v i i spre mi za Lon don.

- ^e kao sam do po sled weg mo m en t a mo j ih pri p re m a i tre nin ga, ali ne mo gu to da ura dim. No si ti za sta vu [pa ni je na ce re mo ni ji otva ra wa bi bi la je da na od naj ve }ih ~a sti za me ne, je dan od naj po seb ni jih tre nu ta ka. Zbog to ga se na dam da mo `e te raz u me ti ko li ko mi je bi lo te {ko da do ne sem ovu od lu ku - za kqu ~io je Na dal.

Ru ko me ta {i Sr bi je igra }e na Svet skom pr ven stvu 2013. go di ne u C gru pi sa Slo ve ni jom, Poq skom, Ju `nom Ko re jom, Be lo ru si jom i Sa u dij skom Ara bi jom.

Pla sman u osmi nu fi na la obez be di }e po ~e ti ri naj bo qe se lek ci je iz sva ke gru pe.

Sr bi ja je na pret hod nom SP u [ved skoj 2011. go di ne do {la do dru ge fa ze tak mi ~e wa i na kra ju za u ze la 10. me sto u ukup nom pla sma nu.

SVETSKO UNIVERZITETSKO PRVENSTVO U BRIYU

Sr bi ja {e sta

Re pre zen ta ci ja Sr bi je osvo ji la je {e sto me sto na 14. svet skom uni ver zi tet skom pr ven stvu u bri xu u fran cu skom gra du Rem su, gde je u~e stvo va lo 17 sa sta va (tak mi ~a ri do 25 go di na).

Ovo je do sa da naj ve }i uspeh Sr bi je ko ju su pred sta vqa li Jo va na Ma rin kovi} iz NS-1, Fi lip Je li} iz BK Ze mun i bra }a Ni ko la i Mar ko Ju ri {i} iz BK Da mi iz Be o gra da.

Pr vo me sto pri pa lo je pr voj eki pi Poq ske is pred ^e {ke i dru gog ti ma Poq ske.

Nej mar: Zla to u Lon do nu uver ti ra za Mun di jal Na pa da~ re pre zen ta ci je Bra zi la Nej mar re kao je da bi osva ja we zlat ne me da qe na Olim pij skim igra ma u Lon do nu bi la od li~ na uver ti ra za Svet sko pr ven stvo ko je }e se odr `a ti 2014. go di ne u ze mqi ka ri o ka.

- Osva ja we zla ta na OI zna ~i lo bi da smo na pra vom pu tu za Mun di jal. Na vi ja ~i mno go o~e ku ju od nas i svi bi vo le li da uzme mo naj sjaj ni je od li~ je.

Mno go `e li mo zla to, jer Bra zil jo{ ni je tri jum fo vao na OI - re kao je Nej mar en gle skim me di ji ma.

Se lek ci ja Bra zi la je do pu to va la u En gle sku, a tre ni ra }e u Midlsbrou, jed nom od gra do va do ma }i na olim pij skog tur ni ra.

Ka ri o ke }e na OI igra ti u C gru pi sa se lek ci ja ma Egip ta, Be lo ru si je i No vog Ze lan da.

Nej mar je pri znao i da mu je `ao {to Dej vid Be kam ne }e igra ti za Ve li ku Bri ta ni ju na OI. - @e leo sam da bar jed nom od i- gram me~ pro tiv Be ka ma. To je ne {to o ~e mu bi jed nog da na mo gao da pri ~am de ci - do dao je on.

Svet sko pr ven stvo u [pa ni ji odr `a }e se od 11. do 27. ja nu a ra 2013. go di ne, a ti tu lu bra -

ni Fran cu ska. Po sle `re ba se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi}, ko ji je s eki -

Sa sta vi Gru pa A (Gra no qers): Fran cu ska, Ne ma~ ka, Ar gen ti na, Tu nis, Cr na Go ra i Bra zil.

Gru pa B (Se vi qa): Dan ska, Ma ke do ni ja, Island, Ka tar, Ru si ja i Austra li ja.

Gru pa C (Sa ra go sa): Sr bi ja, Slo ve ni ja, Poq ska, Ko re ja, Be lo ru si ja i Sa u dij ska Ara bi ja.

Gru pa D (Ma drid): [pa ni ja, Hr vat ska, Ma |ar ska, Al `ir, Egi pat i ^i le.

pom u [ved skoj gde }e or lo vi igra ti na Skan di na vi ja ku pu, re kao je: - Uvek mo `e i te `e i lak {e.

U prin ci pu gru pe su do sta ujed na ~e ne. Na {a je ko rekt na, sa te {kim ukr {ta wem na do ma }i na i Hr va te. Sa da sam skon cen tri san na Olim pij ske igre i po sle to ga raz mi {qa }u o Svet skom pr ven stvu. Po ~i we no vi olim pi ski ci klus, SP je pr vo tak mi ~e we u we mu i vi de }e mo ko }e i sa ka kvim sa sta vi ma igra ti.

PRIPREME KUQANA NA TARI

Si to sve gu {}e Fud ba le ri Haj du ka iz Ku le, ~la no vi Je len su per li ge bo ra ve na Ta ri gde se pri pre ma ju za na red nu su per li ga {ku se zo nu. Osam da na bo rav ka i ra da na Ta ri je za haj du ci ma, pa je to i raz log da {e fa stru~ nog {ta ba Ve li~ ka Ka pla no vi }a upi ta mo ka ko pro ti ~u pri pre me?

- Ima mo sre }u da nas pra ti le po vre me, lep je i am bi jent u ko jem ra di mo. Ono {to je ve o ma bit no: svi igra ~i su zdra vi, uz ma li pro blem ko ji ima mo sa Ki {om ko ji je u su sre tu pro tiv No vog Pa za ra, u ko jem je po sti gao i gol, do `i veo ne pri jat nost jer mu je na pu kao nos, a svi osta li mom ci do bro ra de i ima ju do bar od nos pre ma tre nin gu ra port je Ka pla no vi }a.

Na Ta ri je ak ce nat u ra du sta vqen na po di za we fi zi~ ke pri pre mqe no sti, ali i na uigra va we eki pe. Da bi pro ve ri li {ta su na tom pla nu ura di li Ku qa ni su od i gra li i dve kon trol ne utak mi ce. Od No vog Pa za ra su iz gu bi li 2:1, a ju ~e su po be di li Bo rac iz ^a~ ka 1:0. [ta su te utak mi ce po ka za le?

- One po ka zu ju da ima mo jo{ pro sto ra za na pre dak u svim seg men ti ma igre. U ovom mo men tu smo sve ba zi ra li na po di za we fi zi~ ke spre me, a sa da po la ko po ~i we mo da

pra vi mo i kon tu re eki pe i na zi re se ne ka fi zi o no mi ja, te ka ko vre me bu de od mi ca lo iz gle da }e mo sve bo qe i bo qe i sprem ni }e mo do ~e ka ti start se zo ne - is ti ~e Ka pla no vi}.

Pro tiv No vog Pa za ra i Bor ca Ku qa ni su igra li sa po dva ti ma.

po ku {a }e mo da is kri sta li {e mo ne ke stva ri. No, ne tre ba `u ri ti.

Bit no je do bro sa gle da ti ce lu si tu a ci ju jer je eki pa no va. Bli zu smo, ne ka re {e wa se na zi ru, ali ima mo vre me na. Ka da se vra ti mo u Ku lu od i gra }e mo jo{ dve kon trol ne utak mi ce sa kva li tet nim pro -

De taq sa pri pre ma Haj du ka

Ho }e li u na stav ku pri pre ma „si to bi ti gu {}e”, od no sno, ho }e li se u na red nim kon trol nim su sre ti ma pre po zna va ti ko stur eki pe ko ja }e no si ti te ret u pr ven stvu?

- Si gur no da ho }e. U pret hod nim su sre ti ma svi igra ~i su do bi li jed nak tret man, a u na red nom su sre tu pro tiv Na pret ka }e taj ne ki ko stur do bi ti vi {e vre me na na te re nu, a na kra ju bo rav ka ov de u su sre tu pro tiv eki pe Je din stvo Pu te vi

Haj duk – Bo rac (^) 1:0 (1:0) Sta dion Voj ske Sr bi je na Ta ri, gle da la ca 200. Su di ja: Mi lan Je re mi} (U`i ce), stre lac: ]o vin u 18. mi nu tu. @u ti kar ton: Cvet ko vi} (Haj duk) Cr ve ni kar ton: Ma sla} (Bo rac) u 38. s pra vom za me ne HAJ DUK: Pe ri}, Cvet ko vi}, @ar ko vi}, Bu la to vi}, La li}, ]u lum, Bo {ko vi}, Se ku li}, ]o vin, Ada mo vi} i Po po vi}. Igra li su jo{: Bra}, Mak si mo vi}, Zo ri ca, Ve se li no vi}, Var ga, Mi lu to no vi}, Cr no gla vac, Me zei, Vor ka pi}, Mi ro sa vqev, Su {i}, Gro zdi} i Tri fu no vi}.

BO RAC: Ba baq, Mi li ~i}, Ra da no vi}, ma sla}, Ata nac ko vi}, Sta ni}, Pro da no vi}, @iv ko vi}, Jev to vi}, Pa vi }e vi} i Ra {ko vi}. Igra li su jo{: Pe tri}, Bo ra ni ja {e vi}, Di mi tri je vi}, Ob ra do vi}, \o ri lo vi}, Jo vi ~i}, Jo van ~i}, Mu go {a, Zo }e vi}, Ko sti}, Ne {o vi}, Pa jo vi}, Ka stra to vi}, Spi rov ski i Ni ko di je vi}.

tiv ni ci ma i ima }e mo ja snu sli ku o sve mu - ka `e Ka pla no vi}.

I stra teg Haj du ka je pod vu kao da je eki pa Haj du ka no va. Ko se od mno {tva no vih igra ~a po seb no is ti ~e?

- Ne bih sa da ni kog po seb no iz dva jao. Mom ke ko je smo do ve li tru di li smo se da bu du i do bre li~ no sti i do bri igra ~i. Mi slim da smo sa svim po ja ~a wi ma za sa da po go di li jer su pra vi mom ci, pro fe si o nal ci i za slu `e no su u na {im re do vi ma - od me ren je Ka pla no vi}.

Pre la zni rok je du ga ~ak, pa o~e ku je li stra teg Haj du ka jo{ no vih igra ~a u svo joj ~e ti?

- Si gur no, ali ne }e mo `u ri ti sa do vo |e wem. Do ve {}e mo jed nog-dva igra ~a, jer tra `i mo ve znog i na pa da ~a. Bli zu smo do go vo ra i sa jed nim {to pe rom, ali da ne br zam dok po sao ne bu de za kqu ~en. No, po na vqam, ne }e mo `u ri ti jer ima mo ko stur i do ve {}e mo sa mo ne {to {to }e bi ti pra vo po ja ~a we - is ta kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Ve li~ ko Ka pla no vi}. \. Bojani}

16

sport

petak20.jul2012.

EVROPSKO PRVENSTVO U BI^-VOLEJU DO 23 GODINE

Na {i idu da qe Pa ro vi iz Sr bi je Ba sta/Ni ko li} u mu {koj i Ma ti}/Ma ti} u `en s koj kon k u r en c i j i pro la skom u dru gu fa zu tak mi ~e wa is pu ni li su za cr ta ne ci qe ve na Evrop skom pr ven stvu u bi~-vo le ju za igra ~e do 23 go di ne. Oba na {a pa ra su pr vog da na nad me ta wa po gru pa ma po ra `e ni dva pu ta, ali su ju ~e za be le `i li po be de i pla si ra li se me |u naj bo qih 16 ti mo va Sta rog kon ti nen ta.

ti da nas. Igra }e u „gu bit ni~ kom” de lu `re ba pro tiv pr vih no si la ca tur ni ra Ho lan |a na Vi sman sa i Verk ho fe na. Ako po no vo iz gu be, Ba sta i Ni ko li} bi za u ze li 13 me sto na Evrop skom pr ven stvu.

Va wa i Mi le na Ma ti} su u pr voj run di glav nog de la tur ni ra po ra `e ne od Austri jan ki [u ce ne fer/Ple zi u~ nig 0:2 (16:21, 8:21) i da nas }e, kao i mu {kar ci, tak mi ~e we na sta -

dnevnik

Mi lo {e vi} ime no van za di rek to ra svih se lek ci ja Ne ka da {wi gol ge ter Par ti za na i re kor der po bro ju utak mi ca za na ci o nal ni tim Sa vo Mi lo {e vi} ime no van je za di rek to ra svih re pre zen ta tiv nih se lek ci ja u Fud bal skom sa ve zu Sr bi je (FSS). Ka ko se na vo di na saj tu FSS, Mi lo {e vi}, ko ji je ne dav no na Skup {ti ni iza bran u Iz vr {ni od bor do go vo rio je sa pred sed ni kom To mi sla vom Ka ra xi }em da pre u zme no vu funk ci ju.

- Iz u zet no sam sre }an i za do vo qan do go vo rom ko ji je pro is te kao iz otvo re nog i kon struk tiv nog raz go vo ra sa pred sed ni kom Ka ra xi }em. Tru di }u se, kao {to sam to ~i nio i na te re nu, da uvek bu dem mak si mal no na uslu -

Sa vo Mi lo {e vi}

NA PRIPREMAMA U SLOVENIJI

Po be da i po raz In |i je Ste fan Ba sta u na pa du

U pr voj run di si ste ma dvo stru ke eli mi na ci je, oba na {a pa ra ni su ima la sre }e i po ra `e na su od vi so ko ran gi ra nih no si la ca. Ba sta i Ni ko li} su po sle ve li ke bor be po ra `e ni od ne ma~ ke kom bi na ci je Do ling/[re der 1:2 (21:15, 11:21, 10:15) i tak mi ~e we }e na sta vi -

vi ti u gu bit ni~ kom de lu `re ba. Ta m o ih ~e k a hr v at s ka kom bi na ci ja Ro sko/Vi ta so vi} ko ju je na{ par sa vla dao u po sled wem me ~u u gru pi, pa bi even tu al nom po be dom pro {ao u krug eki pa ko je bi, u slu ~a ju po ra za, osvo ji le de ve to me sto.

M. Risti}

TURNIR U G[TADU

Pre o kret Tip sa re vi }a Jan ko je dva iz be gao eli mi na ci ju od ne po zna t og Austri j an c a Mar t i n a Fi { e r a u dru gom ko lu - 4:6, 7:6 (7:1), 6:3.

Mo gao je Mar tin Fi {er (245. na ATP li sti) da se pro sla vi u ~e tvr tak pred ve ~e na ze mqa nim te re ni ma u {vaj car skom G{ta du. Kva li fi kant je ba cio osmog te ni se ra sve ta „na ko nop ce”, vo dio 1:0 u se to vi ma i 5:2 u dru gom, ali ni je imao sna ge i ne ra va da za vr {i po sao.

Tip sa re vi} se vra tio u `i vot brej kom za 4:5, po tom us peo i da iz jed na ~i, da bi u „taj brej ku” bio da le ko bo qi - 7:1.

Tre ba lo je da mu to do ne se psi ho lo {ku pred nost, ali su se mu ke na sta vi le na star tu se ta od lu ke. Fi {er je pro pu stio brejk lop tu ve} u uvod -

nom ge mu, od u zeo je ser vis Jan ku za vo| stvo od 2:1, me |u tim, na{ te ni ser od mah je uz vra tio - 2:2. Obo ji ca su dr `a la svoj ser vis do re zul ta ta 4:3 za Tip sa re vi }a, ko ji je za tim sti gao do pre sud nog brej ka (ukup na re a li za ci ja 4/16) i o~e ki va ne po be de.

Ima ju }i u vi du da je tri da na ra n i j e osvojio turnir u [tutgartu, Janku verovatno nije bilo lako da se motivi{e za novi po~etak i duel sa znatno slabije rangiranim teniserom. Takav }e biti i Jan Hernih (212) u ~etvrtfinalu. ^eh je, poput Martina Fi{era, morao da prebrodi kvalifikacije, da bi u drugom kolu turnira iznenadio Kolumbijca Santjaga Hiralda - 6:3, 2:6, 6:4.

Dva zla ta za srp ske {a hi ste Mla di srp ski {a hi sti osvo ji li su dve zlat ne me da qe na {am pi o na tu Evro pe za ka de te ko je je odr `a no u Ba wi Vru }i ci.

Ve li ki uspeh po sti go je Lu ka Bu di sa vqe vi} u ka te go ri ji do osam go di na, ko ji je pr vo me sto osvo jio sa fan ta sti~ nih osam i po po e na iz de vet par ti ja. Isto vre me no, u re {a va wu {a hov skih pro ble ma u ka te go ri ji do 14 go di na sla vio je @i vo jin Pe ro vi}

Fud ba le ri pr vo li ga {a In |i je su na pri pre ma ma u Slo ve ni ji ve} od i gra li dve kon trol ne utak mi ce.

Naj pre su ve o ma do bru par ti ju, go lo vi ma Di mi tro va u 10. i Pav ko vi }a u 23. mi nu tu, kru ni sa li po be dom pro tiv azer bej xan skog pr vo li ga {a Ga ba le (2:0) a po tom su u ne {to sla bi joj igri po ra `e ni od slo ve na~ kog pr vol gi {a Ce qa (0:1).

Pro pu sti li su ze le no-be li i ta da ne ko li ko po voq nih pri li ka pa je Mo ~i~ iz kon tra na pa da u 21. mi nu tu do neo po be du svo joj eki pi. Me |u tim, ta da mu je i sport ska sre }a bi la na klo we na jer je lop ta upu }e na pre ma go lu za ka ~i la Ada mo vi }a, pre va ri la ne mo} nog Di zda re vi }a i za vr {i la u mre `i. Ceq la ni ma je, ina ~e, utak mi ca sa In |i jom bi la ge ne ral na pro ba pred start no vog pr ven stva. Tre ner Zo -

zi re pre zen ta ci ji. I kao di rek tor, bi }u iskre no i do kra ja po sve }en svim se lek ci ja ma u FSS. Ne pla {im se ve li kog po sla, ~ak se ra du jem broj nim iza zo vi ma ko ji }e uvek ima ti je dan, uni ver zal ni ciq - na pre dak srp skog fud ba la - re kao je Mi lo {e vi}.

Mi lo {e vi} je za re pre zen ta ci ju od i grao 102 utak mi ce i po sti gao 37 go lo va. Ka ri je ru je po ~eo u Par ti za nu, a kao in ter na ci o na lac na stu pao je za Aston Vi lu, Sa ra go su, Par mu, Sel tu, Osa su nu i Ru bin iz Ka za wa. Pre tri go di ne bio je kan di dat za pred sed ni ka Par ti za na, a ne dav no je oba vqao funk ci ju sa vet ni ka u stru~ nom {ta bu se lek ci je Cr ne Go re.

ran Go ve da ri ca je na dru goj utak mi ci iz veo sle de }i sa stav: Di zda re vi}, Pe tro vi}, Mar ko vi}, Sa vi}, Ada mo vi}, De ri}, ]ir ko vi}, Vu ja sin, Stan ko vi}, Ke ki}, Le ma ji}.

- Na me ri li smo se na ~vr stog i ne u god nog pro tiv ni ka ko ji u svo jim re do vi ma ima do sta ve o ma kva li tet nih po je di na ca. Po red to ga, ni smo re a li zo va li ne ko li ko po voq nih pri li ka pa je po raz bio ne iz be `an. Za do vo qan sam igrom svo jim fud ba le ra. Na po mi wem da ih je sti gao i umor od pu ta ali su se `e sto ko bo ri li na sva kom de lu te re na i ta ko oprav da li mo je po ve re we. Pr vu utak mi cu, s ja ~im sa sta vom, od i gra li smo, ipak, znat no bo qe - is ta kao je {ef stru~ nog sta ba ze le no-be lih, Zo ran Go ve da ri ca.

D. Vi}enti}

Sil va: Ni sam `e leo da odem Bra zil ski in ter na ci o na lac Ti ja go Sil va iz vi nio se na vi ja ~i ma Mi la na jer je na pu stio klub i pre {ao u Pa ri sen @er men. Re pre zen ta tiv ni bra zil ski {to per po ru ~io je da je tu `an {to zbog od la ska sa San Si ra.

- Za Mi lan me ve `u ja ka ose }a wa, to je klub ko jem du gu jem sve. Iz vi wa vam se na vi ja ~i ma zbog od la ska, iako to ni je bi la mo ja od lu ka. @e leo sam da osta nem, ~ak sam u ja nu a ru ove go di ne pro du `io ugo vor, re kao je Sil va na kon fe ren ci ji za me di je.

NOVI SAD ODIGRAO DRUGI ME^

Igra u [aj ka {u obe }a va Ka ko pri pre me od mi ~u ta ko i pr vo li ga{ No vi Sad i iza bra ni ci tre ne ra Jo si fa Ili }a hva ta ju za let. U dru goj pro ve ri sa vla dan je pod ru~ ni li ga{ Bo rac (4:0). [ef stru ke Jo sif Ili} {an su je pru `io tre nut no svim ras po lo `i vim sna ga ma. U od no su na su sret sa voj vo |an skom li ga {em Cr ve nom zve zdom (3:1), na ske ne ru su bi li i pr vo tim ci ko ji su pro pu sti li pr vi me~, sem noj vaj li je \u ri }a iz Ja go di ne ko ji je na pu stio ja to.

Su bot wa utak mi ca sa pod ru~ nim li ga {em Ka be lom po re ~i ma po mo} ni ka Mo mi ra Bran ko va bi }e po sled wi fil ter za 12 no vaj li ja.

- Za raz li ku od pro {log me ~a ka da je vre me bi lo pro tiv fud ba la u [aj ka {u smo ima li pu no bo qe uslo ve. Od i gra li smo pr vi deo iz u zet no kva li tet no i te~ no uz dva go la no vaj li je Va si li }a, a po ~e li smo u sa sta vu: Pje vac, Mi ji}, Ka ka{, Mi qa no vi}, Ba bi}, Ba la ba no vi}, B. Ili}, Rok sa, Va si li}, Spa so je vi} i Stan ~e ti}. U na stav ku {an su su do bi li i Ri sti}, La -

za re ski, Je vi}, Vu~ ko vi}, So rak, Ni {an, \o ko vi}, Jo va no vi}, Ba ji}, F. Ili} i Ze ~e vi}. Igra je bi la so lid na, ali je re a li za ci ja bi la do sta lo {a. Pro pu sti li smo si ja set pri li ka uz go lo ve Ze ~e vi }a i Ba ji }a - ka `e Bran kov.

Igra ~i su u pr voj ne de qi pri pre ma ima li te sti ra wa?

- Svi su po ka za te qi da su bi li so lid no pri pre mqe ni, ali je si gur no mo glo bi ti i bo qe. Ka ko se pri pre me od vi ja ju po svim pla no vi ma i za mi sli ma, ko na ~an uti sak ka da se za vr {i onaj naj ne po pu lar ni ji deo bi }e si gur no mno go bo qi.

I s Ka be lom u su bo tu od 18 ~a so va na igra li {tu kraj [tran da is pro ba }e mo sve ras po lo `i ve sna ge, po ja ~a ni sa jo{ tri igra ~a ko ji su u me |u vre me nu pri sti gli.

Ni je hteo da ot kri je ime na Bran kov.

Zdrav stve ni bil ten u ta bo ru `u tih je po vo qan, je di no je zbog upa le van stro ja Da mir ]e ko vi} od ko ga se u na red noj se zo ne, {to se ra li za ci je ti ~e, o~e ku ju go lo vi.

I. Grubor

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Ras po lo `e ni No vo sa |a ni Mogren - Proleter 2:4 (1:1) PA NO NI JA: Sta dion Pa no ni je, gle da la ca 100, su di ja Si mo vi} (Lov }e nac), strel ci: \u ro vi} u 44. Ba ki} u 85. (iz pe na la) za Mo gren, a Dri ni} u 24. Eber u 64. Dra go je vi} u 80. i Gru ji ~i} u 87. mi nu tu (iz pe na la) za Pro le ter.

MO GREN: Bu tu ro vi}, Iv ko vi}, Mi lo {e vi}, Mir ko vi}, Ra di {i}, Ra o {i}, Pr `i ca, Ba ki}, Vu jo vi}, Zec, \u ro vi}. Igra li su jo{: Ni ko li}, Rac ko vi}, \o ko vi}, Mi lo vi}, \u ro vi}, \u ko vi}, Gar da {e vi}, Hu hoq xi}.

PRO LE TER: Dri ni}, Ta na sin, Asa ni, Vu kas, @i gi}, Kra si}, Ra {i o van, Ob ra do vi}, B. Dri ni}, Zec, Vi slav ski. Igra li su jo{: Je li}, Ili}, Bo {ko vi}, Ko va ~e vi}, [vo wa, Dra go je -

vi}, Gru ji ~i}, Vu ~i}, Cve ta no vi}, Di gi}, Eber.

Fud ba le ri Mo gre na se pri pre ma ju ve} ne ko li ko da na na Pa no ni ji i ovo ga pu ta ugo sti li su pr vo li ga {a Pro le te ra iz No vog Sa da.

Bi lo je di na mi~ na i bor be na utak mi ca. Pr vu {an su is ko ri sti li su No vo sa |a ni u 24. mi nu tu a stre lac je bio Dri ni}. Mi nut pre kra ja pr vog de la Mo gren je iz jed na ~io pre ko \u ro vi }a. U na stav ku No vo sa |a ni su za i gra li bo qe i u 64. mi nu tu le pim go lom Ebe ra po no vo su sti gli do pred no sti. Mo gren je sma wio za o sta tak u 85. mi nu tu iz pe na la da bi ko na ~an re zul tat po sta vio Gru ji ~i} ta ko |e udar cem sa 11 me ta ra.

S. Stojiqkovi}

IN MEMORIAM

Ja no{ Mar git Po sle te {ke i du ge bo le sti u 61. go di ni pre mi nuo je Ja no{ Mar git ne ka da {wi igra~ i tre ner Rad ni~ kog iz Baj mo ka.

Po ~eo je u Rad ni~ kom, za tim ga je put od veo u su bo ti~ ku Ba~ ku, Pa li}, AFK Adu i Spar tak, gde je uspe {no igrao.

Po za vr {et ku ka ri je re ba vio je tre ner skim po slom a u to vre me je s uspe hom je vo dio Rad ni~ ki iz Baj mo ka. Svi su ga zna li kao do brog spor ti stu. Ja no{ Mar git je bio skrom ni ~o vek i uva `e ni spor ti sta {i rom Voj vo di ne i Sr bi je. Sa hra na je oba vqe na u Baj mo ku.

S. S.

SAVEZ SPORT ZA SVE VOJVODINE I POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA SPORT I OMLADINU POZIVAJU

Svi na oba le i trim-sta ze Ak ci ja „Ukqu ~i se u igru na oba la ma re ka i je ze ra”, ko ju za jed no or ga ni zu ju Sa vez sport za sve Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di -

nu, star to va la je pre tri go di ne. Bio je to pi lot-pro je kat ko ji je po nu |en u pet op {ti na da se re a li zu je to kom let wih me se ci. Od re |e ni su i spor to vi

Pu ni te re ni: od boj ka na pe sku u Srem skoj Mi tro vi ci

ko ji se mo gu re a li zo va ti na oba la ma, kao {to su: bi~-vo lej, ru ko met i fud bal na pe sku, rva we, po li gon za naj mla |e, a sva ka od sre di na je uno si la i ne {to svo je, za {ta je ima la uslo va, a u Ka wi `i su u ovaj vid re kre a ci je ukqu ~i li i de cu ome te nu u raz vo ju.

U mi nu le dve go di ne ove re kre a tiv ne ak ci je, ko je oku pqa ju i pre ko 200 u~e sni ka, uspe {no su re a li zo va ne u Adi, Be loj Cr k vi, Ka w i ` i, No vom Be ~e ju, Srem skoj Mi tro vi ci, Som bo ru, Ti te lu, @a bqu i Ko vi nu, a od ove go di ne u igru su se ukqu ~i li Be ~ej i Sen ta .

Ve }i na me sta opre de li la se da ak tiv no sti na oba la ma re ka i je ze ra re a li zu je u av gu stu, dok su Be ~ej ci kre nu li 10. ju na i oku pqa ju se sva kog vi ken da i ta ko }e bi ti do kra ja av gu sta.

No vo be ~ej ci su star to va li 28. ju na i tak mi ~i }e se vi ken di ma sve do dru ge po lo vi ne av gu sta, dok su Som bor ci star to va li 30. ju na i oku pqa }e re kre a tiv ce sve do 4. av gu sta. U no vom ci klu su Be la Cr kva star tu je 21. ju la na oba la ma Ve li kog je ze ra, a u pro gra mu je i va ter po lo za naj mla |e, dok Mi trov ~a ni u pro gram ukqu ~u ju i mla de ka ja ka {e.

Ove ak ci je iza zva le su ve li ko in te re so va we re kre a ti va ca u ko ji ma im u re a li za ci ji po ma `u Sa vez za re kre a tiv ni sport Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu skrom nim nov ~a nim sred stvi ma, ali i u re kvi zi ti ma, opre mi i obez be |u ju me da qe i di plo me za naj u spe {ni je. U ovu ak ci ju sve ak tiv ni je se ukqu ~u ju i lo kal ne sa mo u pra ve i upra -

Pla kat i po ziv za iz la zak na trim-sta ze

vo je ciq da ih one pre po zna ju i da bu du no si o ci re kre a tiv nih ak tiv no sti u svo joj sre di ni.

Dru gi pro je kat ko ji za jed no re a li zu ju Po kra jin ski se kre ta ri jat i Sport za sve je iz la zak na trim sta ze ko je ima sva ka op {ti na u Voj vo di ni, a ~i ju je iz grad wu po mo gla Vla da Voj vo di ne. Ova ak ci ja je po kre nu ta pro {le go di ne. Odr `a }e se i ove go di ne, a kre nu }e u sep tem bru. Ak ci ja no si na ziv Ve `ba wem do zdra vqa, pod mo tom: „Bu di ak ti van, bu di fit“ i u

wu je ukqu ~en Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa u No vom Sa du. Ove je se ni na trim sta ze }e or ga ni zo va no iza }i gra |a ni i qu bi te qi {et we i ve `ba wa u pri ro di iz Su bo ti ce, Ade, Ru me, Te me ri na i Pan ~e va.

Da kle, ne raz mi {qaj te pu no ve} svi iza |i te na oba le re ka i je ze ra, od no sno na trim-sta ze i u`i vaj te.

Ovog le ta or ga ni zo va }e se po dru gi put i Olim pi ja da sta rih spor to va, 19. av gu sta, u Ba~ kom Gra di {tu.

S. J.

SPORT

dnevnik

Ma ra do na: Ri kel me je iz daj nik Armando Dijego Maradona nazvao je Huana Romana Rikelmea izdajnikom zbog odlaska iz Boke Juniors, ~ime je obnovio „rat” izme|u wih dvojice.

Maradona je taj izraz koristio u intervjuu lokalnoj radio stanici, siguran da }e izazvati bes biv{eg argentinskog reprezentativca.

da nema vi{e {ta da pru`i ekipi, ali su novinari odmah sugerisali da sjajni igra~ sredine terena karijeru nastavqa u nekom drugom argentinskom klubu, u Kini ili na Bliskom istoku.

- Ne mo`ete biti ispra`weni odmah nakon gubitka finala Kupa Libertadores. Ako ste prazni, onda popunite rezervoar, poru~io

Nekada su se voleli: Rikelme i Maradona

- Ako neko `eli da se bori sa Maradonom, to nije va`no za mene. Ali, ono {to ne mo`ete da uradite je da postanete izdajnik za navija~e Boke, rekao je Maradona za Radio Metro.

Rikelme (34), nekada{wi igra~ Barselone i Viqareala i reprezentativac Argentine na 51 utakmici, {okirao je navija~e Boke Juniors pre dve nedeqe najavom da napu{ta klub posle poraza u finalu ju`noameri~kog Kupa Libertadores od brazilskog Korintijansa. Rikelme je tada rekao da se ose}a „ispra`weno” i

je Maradona, koji je rano stekao slavu igraju}i za Boku Juniors i, kao i Rikelme, bio qubimac navija~a najpoznatijeg argentinskog kluba.

Dok je bio selektor reprezentacije Argentine Maradona je ~esto ignorisao Rikelmea i odbio je da ga uvrsti u sastav za prvenstvo sveta 2010. u Ju`noj Africi.

Rikelme je predvodio nacionalni tim gau~osa do ~etvrtfinala Svetskog prvenstva 2006, kada je selektorsku du`nost obavqao Hose Pekerman.

(B92)

17

ZVEZDA TESNOM POBEDOM PO^ELA KVALIFIKACIJE ZA LIGU EVROPE

^ud na go le a da u Be lo ru si ji Naftan - Crvena zvezda 3:4 (0:3) VI TEBSK: Stadion: SCK Vitebsk. Gledalaca: oko 1000. Sudija: Asama (Finska). Strelci: Gavrio{ko u 47. (iz jedanaesterca), 67. i @ukovski 76. minutu za Naftan, a Kasalica u 9. i 69. Milunovi} u 17. i 34. minutu za C.zvezdu @uti kartoni: Bukatkin, Berezovski, @ukovski i Gorba~ev (Naftan), Mladenovi}, Dimitrijevi}, Kasalica i Maksimovi} (C.zvezda) NAF TAN: Dovgialo 5, Berezovski 5, Gorba~ev 6, Kobets 5 (@ukovski 6), Trukov 6, Bukatkin 6, ^ernih 7, Naumov 6, Zjulev(Obrazov 6), Sorokin 6, Kovalenko 5 (Gavrio{ko 7).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 5, Miki} 6, Mladenovi} 6, Krneta 5, Maksimovi} 6, Dimitrijevi} 6, Milivojevi} 6, Evandro 6 (Kadu), Lazovi} 7, Milunovi} 7 (Ve{ovi}), Kasalica 8.

Nova evropska epizoda po~ela je za Zvezdu rezultatski uspe{no.

Na severu Belorusije crveno- beli su ostvarili umesto ubedqivog, samo „tesan“ trijumf (3:4) protiv Naftana u prvom duelu drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Bio je to, najbla`e re~eno ~udan susret, sa dva razli~ita poluvremnena. U prvom Zvezda ubedqiva i efikasna, u drugom smu{ena do te mere da je mogla da ugrozi ogroman kapital od tri gola razlike.

Naftan je tim skromnih mogu}nosti i potencijala, ~ija je vrednost na tr`i{tu ispod 3 miliona evra, bez me|unarodnog iskustva sa samo dve takmi~arske utakmice u Evropi, {to je sve ukazivalo da je Zvezda apsolutni favorit u ovom odmeravawu snaga. Tu ulogu su Beogra|ani

[VE\ANIN SPREMAN ZA PS@

Ibra hi mo vi} pro {ao pre gle de [vedski napada~ Zlatan Ibrahimovi} uspe{no je pro{ao lekarske preglede u Parizu i uskoro }e potpisati ugovor sa Pari Sen @ermenom.

- To su bili rutinski pregledi, sve je pro{lo bez problema - rekli su novinarima u Parizu predstavnici kluba.

Biv{i fudbaler Ajaksa, Juventusa, Intera, Barselone i Milana bi}e predsta vqen no vi na ri ma u glav nom gra du Fran cu ske. [ved ski fud ba ler bi sa „svecima” trebalo da potpi{e trogodi{wi ugovor vredan skoro 40 miliona evra. Ibrahimovi} }e biti tre}e i najve}e poja~awe Pari Sen @ermena ovog leta, nakon {to su popularnom klubu pristupili Brazilac Tijago Silva, tako|e iz Milana, i Argentinac Ezekjel Laveci iz Napolija.

petak20.jul2012.

Filip Kasalica

opravdali uz dosta muka, i samo u prvih 45 minuta me~a.

Zvezda je otvorila me~ sjajno, sa najavqenom startnom postavom u kojoj se na{ao i nedovoqno oporavqeni Milivojevi}. Anaga`ovanom igrom od prvog minuta gosti su preuzeli dominaciju na terenu i brzo je krunisali sa dva pogotka. Crveno- beli su opasno atakovali po desnom boku, gde je raspolo`eni tandem Miki}- Lazovi} zadavao ogromne probleme doma}oj odbrani. Ve} u 9. minutu korner je izveo Lazovi}, a na prvoj stativi muwevito je reagovao Kasalica i glavom loptu sproveo u mre`u. Nastala je konfuzija u redovima Belorusa, bezbroj pogre{nih pasova, jednostavno potpuna nemo}. Nadahnuti Kasalica opet je na sceni u 17. minutu, ali wegov {ut zaustavio je golman Dovgialo, a od-

bijenu loptu u gol je prosledio Milunovi} (0:2).

Sve je, dakle, bilo jasno posle ovakvog uvoda. Razlika u klasi vidqiva iz aviona, na strani na{eg predstavnika. To je omogu}ilo crveno-belima da lako i efektno kr~e sebi put ka narednoj rundi kvalifikacija za LE. Na novi pogodak nije se ~ekalo dugo. Darko Lazovi} jo{ jednom je pro{ao po desnoj strani, idealan centar{ut prihvatio je u kaznenom prostoru Luka Milunovi} i rutinskim udarcem pove}ao vo|stvo na 0:3.

Tek u fini{u prvog dela Naftan je organizovao dve- tri napada~ke akcije, ali za golmana Bajkovi}a nije bilo posla.

Nedorastao rival i ogroman kapital koji je Zvezda stekla nakon 45 minuta igre u~inli su svoje.

Proradio je na{ prepoznatqiv mentalitet, ekipa se opustila.

Ve} u drugom minutu nastavka, nakon neopreznog starta Maksimovi}a u {esnaestercu sudija Asama iz Finske opravdano je dosudio penal, koji je u pogodak pretvorio „rezerevista“ Gavrio{ko. Nije taj gol trgao iz sna crveno-bele, pa je gre{ku kapitena Miki}a iskoristio jo{ jednom precizni Gavrio{ko, efektnim {utem sa distance u 67. minutu. U slede}em napadu agresivniji Naftan mogao je i do izjedna~ewa, ali se Bajkovi} dobro sna{ao, mada ostaje dilema da li je lopta celim obimom pre{la gol liniju...

Da bi se izbegla rezultatska neizvesnost potrudio se raspucani Kasalica. Brzu kontru okon~ao je rezantnim udarcem sa petnaestak metara, koji je bio neodbrawiv (69. minut). Ali, ni to nije bilo dovoqno Zvezdi za miran fini{. Mladi {toper Krneta napravio je po~etni~ku gre{ku u 76. minutu, poklonio loptu drugom „rezervisti“ @ukovskom koji je bez oklevawa topovskim {utem matirao indolentnog Bajkovi}a, i opet vratio doma}ina „u `ivot“.

Odbranili su crveno- beli pobedu, ali nakon bledog izdawa u drugom delu susreta propisno su razo~arali pa ~ak i zabrinuli svoje navija~e. Mora}e trener Prosine~ki da odgonetne {ta se dogodilo sa wegovim izabranicima tokom pauze, za{to su doma}inu skromnih mogu}nosti otvorili prostor i za eventualno izjedna~ewe. Ipak, pobedom je ciq postignut, i samo treba u revan{u uz ozbiqan pristup, kroz sedam dana na „Marakani“, verifikovati prolaz u novi krug kvalifikacija za LE. Z. Rangelov

TRE]I TURNIR PRVENSTVA SRBIJE – VIP BI^ VOLEJ LIGE 2012.

OVOG VIKENDA U KAWI@I

Na oba li Ti se 33 eki pe Odbojka{ki savez Srbije i wegov glavni sponzor kompanija „VIP mobile” u saradwi sa lokalnom samoupravom op{tine Kawi`a od sutra do nedeqe, 22. jula, organizuje tre}i turnir u odbojci na pesku za prvenstvo Srbije pod nazivom „VIP Bi~ masters”. Tri dana od petka do nedeqe na kawi{kom „[trandu” }e se takmi~iti najboqe ekipe Srbije u odbojci na pesku. Utakmice }e se igrati ceo dan na dva terena.

Prate}a manifestacija turnira je besplatna {kola odbojke za decu do 14 godina, koju }e voditi proslavqeni odbojka{ Vladimir Grbi}, potpredsednik Odbojka{kog saveza Srbije i promoter „VIP bi~ volej lige 2012”. Svako dete koje u~estvuje u {koli odbojke dobi}e ka~ket sa znakom turnira i ima}e priliku da se slika sa proslavqenim sportistima. [kola odbojke se odr`ava u subotu 21. jula od 10 do 17 sati, a 22. jula od 15 sati na kawi{kom [trandu na obali Tise.

Za decu za {kolu odbojke iz mesta kawi{ke op{tine op{tina je obezbedila besplatne autobuse na realcijama: Horgo{-Kawi`a i Orom-Tre{wevac-Kawi`a.

U Kawi`i }e, prema prijavama, igrati 33 ekipe, 25 u mu{koj i osam u `enskoj konkurenciji. Pre kawi{kog turniri za prvenstvo Srbije u odbojci na pesku igrani su u Kragujevcu i Kladovu, a potom slede turniri u Ba~u od 3. do 5.avgusta, u Ba~koj Palanci od 10. do 12., Novom Sadu od 17. do 19. avgusta, a finale }e biti u Beogradu od 31.avgusta do 2.septembra.

Plasman posle 2. turnira i osvojeni bodovi - Seniorke: 1. Isidora Egi}/Aleksandra Frajtovi} 80 bodova, 2 -3. Nina [kari}/Nata{a [evarikai Nina [kari}/Marija Milo{evi} po 0, 4-5 Mirjana Komlenovi}/Qiqana Stojanovi} i Ivana Isailovi}/Milena Mati} po 20, 6-7. Tamara Jevri}/Andre Stojanovi} i Vawa Mati}/Nata{a [evarika po 10 bodova itd. Seniori: 1. Sini{a Antoni}/Marko Gale{ev 118, 2. Dejan Blagojevi}/Nemawa Komar 98, 3.

Milutin Ivankovi}/Bojan Mladenovi} 82, 4. Igor Te{i}/Stefan Basta 80, 5-6. Jovan Markovi}/Dejan Jovi} i Arsenije Mutap~ija/Aleksandar Ivkovi} po 28 bodova itd.

M. Mitrovi}

Rad ma no vi} Fe de rer i Na dal u ^i ka gu, ni su pri ja te qi sti `e Mi li ~i}?

PENZIONISANI TENISER IVAN QUBI^I]:

Penzionisani hrvatski teniser Ivan Qubi~i} nije izabran u Upravni odbor ATP, i o tome je otvoreno govorio.

Navodno je razlog za to jer se na{ao izme|u Rafaela Nadala i Roxera Federera.

ra ~iwenica {to sam odli~an prijateq sa Roxerom Federerom.“ Qubi~i} je dodao i da pri~e o prijateqstvu Nadala i Federera nemaju mnogo veze sa istinom.

Ivan Qubi~i} i Novak \okovi}

„Ne znam {ta sam lo{e uradio. Mo`da je razlog {to sam 2006. rekao da bih voleo da Federer osvoji Rolan Garos.

Ako je to uzrok, ne kajem se, ponosan sam. Mo`da ga nervi-

„To da su wih dvojica prijateqi su samo pri~e. Oni se ~esto susre}u, ali sigurno nikada ne bi oti{li zajedno na ve~eru, ne kao prijateqi“, rekao je Qubi~i}.

Srpski ko{arka{ Vladimir Radmanovi} igra}e od naredne sezone za ^ikago Bulse, prenose mediji u SAD. Radmanovi} se navodno sa Bulsima u ~etvrtak dogovorio o jednogodi{woj saradwi (1,35 miliona dolara).

Radmanovi} je u NBA ligi ve} 11 sezona i za to vreme prose~no bele`i osam poena i ~etiri skoka po utakmici. Pro{le sezone je u dresu Atlante imao 4,5 poena i tri skoka po me~u.

Nekada{wi ko{arka{ Crvene zvezde bi u ^ikagu mogao da ima srpsko dru{tvo po{to je menaxer Darka Mi- Vladimir Radmanovi} li~i}a Mark Kornstin u sredu turski centar Omer A{ik odluizjavio da su Bulsi zaintereso- ~i da prihvati ponudu Hjustona vani za srpskog centra. Do dogo- koji mu je ponudio 25 miliona vora bi moglo da do|e ukoliko dolara za tri sezone.

Fudbalerke Spartaka u Sarajevu

PRIPREME SUBOTI^ANKI U SARAJEVU

Go lu bi ce bo qe od pr va kiwa BiH Spartakove plave golubice odigrale su prijateqsku utakmicu sa prvakom BiH u `enskom fud ba lu, eki pom SFK 2000 iz Sarajeva i pobedile 3:0.

Na pri jat nih 24 ste pe na igra~ice obe ekipe su pru`ile mak si mum i pri ka za le do pa dqiv fudbal, a treneri Boris Arsi} i Samira Hurem su imali priliku da provere slabe

ta~ke svojih ekipa kako bi ih bla go vre me no ot klo ni li za pred sto je }i kva li fi ka ci o ni turnir UEFA. U prijateqskom susretu boqu i efikasniju igru su prikazale Spartakove devojke i golovima Marije Ili}, Aleksandre Savanovi} i Marije Radoji~i} su zaslu`eno slavile 3:0.

18

kWiGA

petak20.jul2012.

dnevnik

РЕЗИДЕНЦИЈАЛНИ БОРАВАК ПИСАЦА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ У МОКРИНУ

Књижевна колонија у Кући на равном брегу П

редузеће „Terra Panonica„, у сарадњи са издавачком кућом „Архипелаг„, организује од 25. августа до 25. септембра резиденцијални боравак значајних писаца из Југоисточне Европе у Кући на равном брегу, у Мокрину.

Први уче сници програма резиденцијалног боравка у Мокрину су актуел на добит ни ца Европске награде за књижевност Јелена Ленголд, хрватски писац Анте Томић, чије су поједине књиге преточене у познате филмове, један од најзначајни-

јих словеначких писаца средње генерације Душан Чатер. Ту су и познати писци из Бо сне и Херцеговине Ненад Величковић и Мухарем Баздуљ, један од најзанимљивијих гласова нове мађарске књижевно сти Ђерђ Сербхорват и један од најпревођенијих са-

времених македонских писаца Алексан дар Прокопи ев, саоп штио је „Архипелаг”. Овогодишњи циклус ре зиденцијалног боравка писаца у Кући на равном брегу трајаће од 25. августа до 25. септембра, а половином септембра писци ће

имати и заједничко књижевно вече у Београду. Пројекат „Кућа на Равном Брегу„ подразумева ре зи ден ци јал ни бо ра вак ко ји обезбеђује одличне услове за рад писаца по позиву, који пишу или завршавају своју нову књигу. Кључни циљ овог пројекта је

препознавање, профилисање и ме ђу на род но промо ви са ње књижевно сти које настају у Југоисточној Европи, али и облико ва ње овог ре зи ден ци јал ног боравка у домаћим и у међународном оквирима као препознатљиве тачке кре ативно сти и ва-

жног дела европске културне мреже. Поред рада на својим новим рукописима, позвани писци у Кући на равном брегу треба да напишу по једну причу на задату тему. На тај начин, сваке године ће у Мокрину настајати по једна књига, а временом ће од тога бити формирана читава библиотека књига посвећених занимљивим и важним темама модерног доба. Тема писаца који уче ствују у овогодишњем резиденцијалном боравку јесте „Кућа на равном брегу„, а књигу њихових прича „Архипелаг„ ће објавити почетком наредне године. Пишући на задату тему, писци пролазе кроз авантуру обликовања заједничке књиге, при чему овогодишња тема није посвећена конкретној кући у Мокрину у којој ће боравити месец дана, већ идеји куће као простора интиме и јединственог осећања места и времена. Аутори пројекта резиденцијалног боравка значајних писаца из Југоисточне Европе - „Кућа на Равном Брегу„ су Гојко Божовић и Срђан В. Тешин, који је и координатор пројекта. Кућа на равном брегу представља део јединственог културнотуристичког комплекса на некадашњем имању породице Новаков. За пројекат „Кућа на равном брегу„ млади архитекти, окупљени у не формал ној групи „Аутори„, добили су награду за најбоље архитектонско дело у 2011. години. Они су на 33. Салону архитектуре презентовали сајбер кућу у Мокрину која је део овог комплекса.

КЊИГА ЗОРАНА ЖИВКОВИЋА ПРЕДЛОЖЕНА ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАГРА ДУ IMPAC

Пет дунавских чуда

Б

иблиотека града Београда саопштила је да је предложила Зорана Живковића, једног од најпревођенијих савремених српских писаца и његово дело „Пет дунавских чуда„ за пре стижну међународну књижевну награду IMPAC. IMPAC (International IMPAC Dublin Literary Award) представља једно од најпре стижнијих литерараних надметања у свету и свакако је конкурс са највећом новчаном наградом за лауерата. Библиотека града Београда као кандидата са ових простора предложила је Живковића и на тај начин се нашла у друштву 162 библиотечка система из 45 земаља, који унапређују књижевне и културне везе широм планете. Оснивачи награде су Скупштина града Даблина, компанија IMPAK и градске библиотеке Даблина. Конкурс се односи на књижевна дела која могу бити написана на било ком светском језику, аутор може бити било које националности, а једини услов

јесте да је дело званично издато на енглеском језику, свеједно да ли је на том језику оригинално написано или је у питању превод. Како процедура налаже да кандидате могу предлагати јавне библиотеке широм света, тако је Библиотека града Београда и ове године послала кандидатуру за књижевно дело са наших простора. Живковићево прозно дело „Пет дунавских чуда„ (The Five Wonders of the Danube), у издању Завода за уџбенике, које је представљено на Сајму књига у Лајпцигу, објављено је у комплету од пет томова - на српском, енглеском, немачком, словачком и мађарском језику. Радња романа догађа се на пет замишљених дунавских мостова - у Регенсбургу, Братислави, Бечу, Будимпешти и Новом Саду. Критичари су наклоњени овом јединственом делу, а неки од њих у њему виде и важан културни допринос Србије замислима на којима се темењи стратегија ЕУ за дунавско подручје.

Закључно са 2010. годином, објављено је 60 страних издања прозних књига Живковића, преведених на 20 језика. Роман „Пет дунавских чуда” његово је 19. прозно дело. Према званичном допису који је стигао на адресу Библиотеке

KWI@EVNA BA[TINA

Лист за народне ствари Г

лас народа“, лист за народне ствари, привреду, промет, занат, трговину, поуку и забаву излазио је у Новом Саду од 1871. до 1876. Власник и издавач била је „Задруга за српску народну штампарију“, а уредници Панта Поповић, Владан Арсенијевић и Стеван В. Поповић. Штампан је у Српској штампарији др Јована Суботића и у Српској народној задружној

штампарији. Обновљен је у Старом Бечеју 1886 (уредник Панта Поповић), где је штампан у Штампарији М. Димитријевића. Од бр. 20/1886. пренет је у Бачко Добро Поље. Штампан је у Штампарији Јована Радака у Великој Кикинди. Излазио je до 1893. Мењао је поднаслов. Лист се налази у Библиотеци Матице српске и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

града Београда овогодишњи добитник награде је британски писац Џон Макгрегор са романом „Чак и пси„ кога је предложила Сверуска библиотека за страну књижевност из Москве. Вести о наредном лауреату очекују се у јуну следеће године.

TOP-LISTA

Нajтраженији наслови у књижари „Мост” Нови Сад

1. Бушење језика, Иван Клајн, Прометеј, Нови Сад, 2012 2. Заточеник небеса, Карлос Руис Сафон, Чаробна књига, Београд, 2012 3. Триред риба плива, Павле Малешев, Тиски цвет, Нови Сад, 2012 4. Здрави 100 година, Радован Ждрале, Прометеј, Нови Сад, 2012 5. Дуге ноћи и црне заставе, Дејан Стојиљковић, Лагуна, Београд, 2012 6. Сјај у оку звезде, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Глобосино, Београд, 2012 7. Витални 100+ година, Милан Јанковић, Прометеј, Нови Сад, 2012 8. Презимена су чувари нашег језика, Загорка Вавић Грос, Прометеј, Нови Сад,2012 9. Дух самопорицања, Мило Ломпар, 2. издање, Орфеус, Нови Сад, 2012 10. Прашко гробље, Умберто Еко, Плато, Београд, 2012

НОВИ РОМАН МИРЈАНЕ ЂУРЂЕВИЋ

Авантуре детективке Харијете Д

обитница награда „Женско перо“ и „Меша Селимовић“ Мирјана Ђурђевић објавила је недавно у издању “Лагуне“нови роман „Леш у фундусу“. Након седам година проведених у фундусу, на светлост дана коначно је испливала једна стара авантура најпознатије српске детективке – Прљаве Инспекторке Харијете.Мирјана Ђурђевић овај пут води читаоце у позориште, иза кулиса „Мале комедије“, у средиште креативне драме којом управља контроверзна редитељка Олга Машина. У томе је ометају глумачке сујете, дилери кокаина, црни џипови, полицајци са радним искуством у области криминала и грађанског ратовања, времешна управница Кнедла и један службени пас који се не зове Милица. У новом роману Харијета се појављује у улози консултанта за детективску представу, а испоставља се да је мистериозно не стала управница. Ауторка, која је стекла и регионалном наградом потврдила епитет писца коме се верује, овај роман изворно је написала још 2005. године. Од „изгубљеног рукописа“ до читалаца пут је био трновит. „Фајлови су били затурени у неком од давно замењених рачунара које сам, срећом, увек односила у школу, на посао, да још мало послуже. И сама потера за ’Лешом’ по гробљу рачунара на тавану Високе грађевинске школе била је узбудљива као крими роман...“, открила је Мирјана Ђурђевић. Мирјана Ђурђевић, докторка техничких наука и професорка Високе грађевинско-геодет ске школе у Београду, написала је

серију пародија на криминалистичке романе са детективком Харијетом као главном јунакињом: „Убиство у академији наука“, Жагор, 2002, Агора, 2007; „Паркинг светог Саватија“, Самиздат, 2003, Агора, 2008; „Деда Ранкове рибље теорије“, Чигоја штампа, 2004, Лагуна 2010 – награђена Женским пером за 2004; „Леш у фундусу“, Лагуна 2012; „Џакузи у лифту“, Чигоја штампа, 2005; „Први други, трећи чо-

век – српске легенде“, Агора, 2006, 2007; „Чим преживим овај роман“, Агора 2008, 2009. Такође „Час анатомије на Грађевинском факултету“, Виктор, 2001, нон-фикшн; романе „Трећи сектор или сама жена у транзицији“, Жагор, 2001, Агора, 2006 и „Аждајин осмех“, Чигоја штампа, 2004; историјску метафикције „Чувари светиње“, Агора, 2007, 2008; „Каја, Београд и добри Американац“, Агора 2009, Лагуна 2010, 2011.

Књига која је окончала живот

У

својеврсној исповести, објављеној у „Хафингтон посту“, новинар и писац Пит Ерли осврнуо се на дешавања која су довела до изрицања смртне казне над серијским убицом Дејвидом Аланом Гором, који је, чекајући извршење, у затвору лежао више од четврт века. Пит Ерли је, наиме, објавио нецензурисана писма овог осуђеника који је ловио, силовао, мучио и убио четири тинејџерке и две одрасле жене у области Веро Бич раних осамдесетих година прошлог века. Дејвид Алан Гор се у писмима Тонију Кијаглији, човеку од поверења, хвалио како је мучио жртве, телом једне нахранио алигаторе, и скалпирао их како би имао фетиш успомену. Међу осталим грозотама, у књизи „Шаптач серијским убицама“ детаљно је пренето мучење и силовање две четрнаестогодишње стоперке које је Дејвид Алан окарактерисао као „бесплатно месо“. Ова документарна књига подигла је велику пра-

шину међу становницима Веро Бича, а убрзо потом, за њу је чуо и новинар Рас Лемон, пријатељ родитеља једне од жртава – седамнаестогодишње Лин, коју је Дејвид убио из пушке пошто је после силовања покушала да побегне. Лемон је у својој колумни оштро осудио објављивање ових писама и јавно захтевао одговор на питање зашто је један грозоморни серијски убица још увек у животу, иако је пре 28 година осуђен на смрт. Сплетом околности, гувернер Флориде Рик Скот био је у посети Лемоновој редакцији баш на дан када је колумна угледала светло дана. Упитан директно за одговор, Скот је признао да никада није чуо за тај случај. Становници Веро Бича своје политичке представнике преплавили су писмима и телефонским позивима, захтевајући извршења правде и шест недеља касније, гувернер је одобрио извршење казне.На дан извршења, Гор се извинио родбини жр-

[E O ] тава, наводећи да је ET пронашао Бога и да је N

сада други човек. Ипак, мало је оних који су поверовали да је писац редова у којима се хвали убиствима и не показује ни трачак саосећања и кајања у стању да преокрене ћурак. Пит Ерли, човек који је књигом покренуо лавину која је довела до извршења смртне казне, добија љута писма читалаца који га оптужују да је убрзао једну смрт, па макар то био и серијски убица, што је својеврсна иронија јер Ерли се противи смртној казни. Његова ранија документарна књига „Посредни докази: смрт, живот и правда у Саутерн Тауну“, успела је да из затвора ослободи невино осуђеног Афроамериканца, осуђеног на смрт због наводног убиства белог тинејџера у Алабами. Овога пута, на другачији начин Ерли је помогао извршењу правде и не каје се због тога. И. Вујанов

kultura

dnevnik

Спрингстин и Макартни ућуткани у Лондону крају његовог наступа на фестивалу „Хард рок колинг“, како би заједно нешто отпевали, али су им у тренутку обраћања публици организатори, без најаве, искључили микрофоне.

19

СА ФЕСТИВАЛА ЕВРОПСКОГ ФИЛМА НА ПАЛИЋУ

МУЗИЧКА ПЛАНЕТА

Рок легенде Брус Спрингстин и Пол Макартни „ућуткани“ су на маратонском концерту који је одржан прошле недеље у лондонском „Хајд“ парку пред 65.000 људи. Бивши „Битлс“ придружио се на сцени Спрингстину на

petak20.jul2012.

Како преносе агенције, 62годишњи амерички певач је својим тросатним наступом, током којег је изводио своје највеће хитове, за пола сата ушао у временску забрану прављења буке, те када му се 70годишњи колега придружио на сцени да заједно отпевају два хита „Битлса“, микрофони су једноставно искључени из струје. Стивен Ван Занд, гитариста Спрингстиновог И-стрит бенда, исказао је своју фрустрацију путем Твитера: - Озбиљно, када је то Енглеска постала полицијска држава? То ипак није упропастило ову предивну ноћ. Али, када џемујем са Макартнијем, немој да ме ико искључује! Познат по својим дугим наступима, Спрингстин је као госте на концерт још позвао Тома Морела и америчког Џона Фогертија са којима је извео неколико нумера.

Од егзорцизма до секс туризма Кански хитови, мада је мало грубо, може се тако рећи за филмове „Рај: Љубав“ Улриха Зајдла и „Иза брегова“ Кристијана Мунђијуа, својим разлозима постојања, дометима и значењима обележили су пети дан Фестивала европског филма на Палићу. Захваљујући овим остварењима био је то и један од најјачих фестивалских дана када је реч о Главном такмичарском програму. „Иза брегова“ је на палићки фестивал стигао овенчан канским наградама за најбољи сценарио (Мунђију) и најбоље главне глумице (Космина Стратан и Кристина Флу-

пронашла свој мир и уточиште у Богу, и велику породицу у манастиру. Алина долази с надом, да ће Воикица поћи са њом, да срећно, негде, можда радећи на неком броду у иностранству, живот проведу заједно. Међутим, млада монахиња ипак не одступа од својих уверења. Покушава да преобрати Алину и приволи је да се и она окрене вери. Алина у својој остављености и бесу ту започиње свој пут аутодеструкције у којој ће јој, желећи јој само добро, свесрдно помоћи прво лекари на психијатрији, а онда, са светачким амбицијама и игуман манастира и његове верне следбенице...

На овогодишњем Канском фестивалу, сећамо се, у медијима је велику пажњу изазвао филм „Рај:Љубав“. Како због теме секс туризма, тако и глумице Маргарет Тизел која је у овом, може се рећи играно - документарном филму, маестрално играла жену која током летњег одмора у једном од туристичких центара на обалама Кеније, међу локалним мушким проституткама, покушава, не само да удовољи свом сексуалном апетиту, већ пронађе и љубав. Филм се састоји од неколико трагикомичних епизода односа белих послодавкиња и црнопутих извр-

Прича је могла да почне и епилогом, вешћу из новинске црне хронике о смртном исходу једног покушаја истеривања нечастивог из поседнуте девојке. Иначе, инспирацију за сценарио су покренуле документаристичке приче Татјане Никулеску Бран. Филмом „Иза брегова“ Мунђију се дефинитивно устоличава као виртуоз психолошке драме са снажним социјалним конотацијама. Идејна слојевитост, богата асоцијативност и снажан морални став приридно су и дубко уткани у живо и потресно ткиво још једног Мунђијуовог филмског позива на хуманост, и као идеју, и као праксу.

шилаца сексуалних радова, дању продаваца бижутерије или, возача такси скутера и водича за разне ствари, а ноћу силом прилика, плаћених љубавника средовечних и углавном непривлачних и за њих богатих европских госпођа. Низом ситуација типичним за тамошња летовалишта и сцена фронталне голотиње главне глумице и њених партнера, натуршчика који се заиста и баве проституцијом, Зајдл, доводећи их на ивицу гротеске, а рекреирајући стварност, нуди глобалну метафору у којој препознајемо слику данашњег света, над којом можемо истовремено и да се смејемо и горко плачемо. В. Црњански

Фифти Сент поклања албум Америчка хип-хоп звезда Фифти Сент одлучио је да за свој 37. рођендан, који је прославио недавно, части све своје фанове бесплатним албумом. Како преноси сајт „Диџитал спај“, албум, под насловом „5“ („Мурдер бај намберс“), моћи ће бесплатно да се преузме са интернета као што

је певач објаснио на свом Твитер налогу. Он је најавио још један албум, „Стрит кинг имортал“, који ће изаћи у новембру и који ће бити на продају.

- Не можете да купите албум „5“, јер је бесплатан. „Стрит кинг имортал“ ће бити на продају поручио је популарни репер путем Твитера.

„Кис” у књизи од 4.000 долара Чланови америчког хард-рок бенда „Кис“ на прес конференцији у Лондону представили су своју ретроспективну књигу у лимитираном издању за британско тржиште под називом „Кис манстер“. Књига, која је 92 висока и широка 16 центиметара, пропраћена је и до сада не објављеним фотографијама из 40-годишње историје бенда. Према речима чланова бенда, то је највећа рок књига, икада издата. “Кис манстер“ описује различите периоде, почевши од раних седамдесетих година док су се још пробијали као бенд, па све до данас.

- Бенд који је већи од живота, заслужује и књигу која је таква - рекао је Пол Стенли. Само 1.000 копија књиге је доступно фановима, а свака ће бити индивидуално нуме-

рисана и потписана од стране чланова бенда - Пола Стенлија, Џина Симонса, Томија Тајера и Ерика Сингера.

Цена књиге износи 4.299 долара.

- То је „ролс ројс“ међу књигама - рекао је Симонс.

„Џој дивижон” добијају мемоаре Питер Хук, басиста култне британске групе „Џој дивижон“, објавиће у октобру своје мемоаре. У књизи под насловом „Unk nown Ple a su res In si de Joy Di vi sion“, Хук говори о периоду свог живота од формирања манчестерског бенда 1976. до самоубиства певача Иана Кертиса 1980. Познати музичар који је до 2007. свирао у бенду „Њу ордер“, насталом од преосталих чланова

„Џој дивижон“, већ је издао једну књигу о легендарном клубу „Хациенда“ из Манчестера. „Џој дивижон“ је за време кратког постојања извршио велики утицај на развој музике свог времена, као и на многе музичаре. Својом оригиналном и неконвенционалном музиком и извођењем, стекли су култни статус међу обожаваоцима музике широм света.

„Мјуз” компонује за Олимпијаду Нумера британске групе „Мјуз“ под називом „Сурвајвал“ биће званична песма Олимпијских игара у Лондону,

саопштили су британски рокери. Главни певач Мет Белами написао је нумеру са Олимпијадом у мислима.

„Реч је о одлучности и решености да се победи“, написали су чланови бенда на својој интернет страници. Мелодија ће моћи да се чује током трајања Олимпијаде од 27. јула до 12. августа, укључујући и тренутке када спортисти излазе на стадион или када примају медаље. Бенд „Мјуз“ у којем су поред Беламија још и Доминик Хауард и Крис Волстенхолм, продао је 15 милиона албума широм света и у септембру ће објавити нови албум „Секонд ло“ „Сурвајвал“ је једна од пет званичних песама које су компоноване за Олимпијаду. Други уметници који су укључени у пројекат су Елтон Џон, аустралијски денс дуо „Пнау“, „Делфик“, „Кемикал брадерс“ и Дизи Раскал. Припремио: И. Бурић

Из филма „Иза брегова”

туир) и великим очекивањима од аутора, претходно на светским фестивалима великим признањима награђиваног и прослављеног филма „4 месеца, 3 недеље и 2 дана“. И у овом Мунђијуовом остварењу још једном, у оквиру чврстог реалистичког проседеа, на делу су редитељева виртуозност у креирању атмосфере и сугетивност у изношењу приче, коју пред камерама, ни једног тренутка нема сумње, глумци заиста живе. Двадесетпетогодишња Алина се из Немачке враћа у Румунију да обиђе Воикицу, своју најбољу другарицу и заправо једину љубав, са којом је одрасла у сиротишту. Воикица се замонашила и, чини се,

ВЕЛИКА МЕЂУНАРОДНА ПОЗОРИШНА КОПРОДУКЦИЈА „ОДИСЕЈ” У ТЕАТРУ „УЛИСЕС” НА БРИОНИМА

Повратак дому и породици Велика међународна позоришна копродукција „Одисеј” биће премијерно приказана вечерас у Театру Улисес на Тврђави Минор на Малим Брионима (Хрватска). Како је најавио Атеље 212, то је прва велика међународна позоришна копродукција шест позори-

вог епа, у режји Александра Поповског. У глумачком ансамблу су Никола Ристановски, Борис Исаковић, Јасна Ђуричић, Бранко Јордан, Наташа Матјашец Рошкер, Анита Манчић, Светозар Цветковић, Озрен Грабарић, Дијана Видушин, Фрањо Дијак.

терберију, аутор „Дивљег меса„, „Тетовираних душа„ и „Лета у месту„, новим комадом је подједнако реаговао на Хомеров еп, као и на ратове на овим просторима и распад Југославије. Више него митски јунак, овај Одисеј је разочарани ратник који након заврше-

Тврђавa Минор на Малим Брионима

шта и једног фестивала из бивше Југославије. Уз Атеље ту су ГДК „Гавела„ (Загреб), Театар Улисес (Бриони), Српско народно позориште (Нови Сад), Словенско народно гледалишче (Марибор), Стеријино позорје (Нови Сад) и Театар навигатор (Скопље). Повратак кући, односно значај дома и повратка породици тематска су питања којима се бави представа „Одисеј„ Горана Стефановског, по мотивима Хомеро-

Представа ће се од септембра играти на позорницама осталих позоришта-партнера, а у Београду 17. и 18. маја 2013. године, на четвртом фестивалу „Муцијеви дани„. За сада је предвиђено да се представа игра код сваког копродуцента по пет пута, а такође и на гостовањима ван матичних кућа. Водећи македонски драматичар Стефановски, с дугогодишњом енглеском адресом и професуром на универзитету у Кан-

них сукоба покушава да обликује властити живот и врати се кући, каква год она била и шта год га тамо чекало. „Егзил може бити и духовни и географски и политички. Човек може бити у егзилу и код куће. Није свака кућа - дом, а није ни свака идеја дома аутентична. Кажу да је дом тамо где је срце, али шта ако не знамо тачно где је срце?”, наводе писац и редитељ у најави представе.

20

svet

petak20.jul2012.

dnevnik

PO SLE PO GI BI JE VI SO KIH VOJ NIH ZVA NI^ NI KA

Si rij ska voj ska blo ki ra la de lo ve Da ma ska DA MASK: Peti dan uli~nih borbi u centru Da ma ska. Po sle pre kju ~e ra {we po gi bije visokih bezbednosnih zvani~ ni ka, voj ska je ju~e blokirala delove grada. Kako javqa Rojters, u blizini vla di nog se di {ta u centru grada, vode se borbe izme|u pobuwenika i siriske vojske.

Do okr{aja je do{lo po{to su pobuwenici na pa li sna ge oda ne pred sed ni ku Ba {a ru el Asa du u kvar tu Ihlas, blizu kompleksa u kome se nalazi Savet ministara. U sa- Uli~ne borbe u Damasku moubila~omi napadu na sedinavodima pobuwenika, bomba je {te nacionalne bezbednosti u postavqena dan pre sastanka u Damasku ubijeni su ministar sedi{tu bezbednosnih slu`bi. obrane Daud Rajha, {ef AsadoTaj sa mo u bi la~ ki aten tat vog kriznog {taba i predsednisna`no je uzdrmao bezbednosni kov zet Asef [afkat, a vi{e apa rat po ro di ce Asad, ko ja zva ni~ ni ka po vre |e no.Pre ma vlada zemqom gotovo ~etiri

Ve to Ru si je i Ki ne na re zo lu ci ju UN WU JORK: Rusija i Kina ju~e su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se sirijskom re`imu preti sankcijama ukoliko ne zaustavi upotrebu te{kog naoru`awa protiv pobuwenika i ne povu~e vojsku iz gradova. To je tre}i veto koji su ove dve zemqe ulo`ile na rezolucije Saveta bezbednosti UN ~iji je ciq vr{ewe pritiska na sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada, prenosi Rojters. Savet bezbednosti Ujediwenih nacija trebalo je prekju~e da glasa o nacrtu rezolucije zapadnih zemaqa o Siriji, kojom se sirijskom re`imu preti uvo|ewem sankcija, ali je odlo`eno po{to je to zatra`io specijalni izaslanik UN i Arapske lige Kofi Anan.

Anan je ranije prekjju~e zatra`io odlagawe glasawa zbog navodnih nagove{taja da bi mogao da pridobije Rusiju za rezoluciju, javqaju agencije. Sirijska Opservatorija za za{titu qudskih prava je saop{tila da je vi{e od 200 qudi ubijeno tokom prekju~era{weg nasiqa u Siriji. SAD su uvele finansijske sankcije celokupnoj vladi sirijskog predsednika Ba{ara el Asada, u kojoj su premijer i 28 ministara i drugih visokih zvani~nika.

124 civila, 62 vojnika i 28 pobuwenika.

U me|uvremenu, u Wujorku se nastavqa gr~evita diplomatska bitka za usvajawe nove rezo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti UN o Siriji koju predla`e Za-

Oba ma i Pu tin

decenije. Dr`avni mediji javqaju da su snage bezbednosti pokrenule akciju u mnogim naseqima {irom Damaska i da su pritom ubile „mnogo terorista”. Tenkovi sirijske vojske kre}u se ka centru grada, javqa opozicija.

Nemilosrdno }emo se obra~unati sa naoru`anim teroristima koje podr`avaju strane si le, sa op {ti le su si rij ske vlasti.

Kako javqa dopisnik Bi-BiSi-ja, i pobuwenici su u ofanzivi. Ustanici upozoravaju dr`avnu televiziju i radio da evakui{u osobqe, pre nego {to budu napadnuti. Sukobi izme|u zara}enih strana vode se i u unu tra {wo sti ze mqe. Pre ma na vo di ma opo zi ci je, naj ma we 60 qudi poginulo je u napadu sirijske vojske na pogrebnu povorku ju`no od Damaska. U tom incidentu Asadove snage koristile artiqeriju i helikoptere.

I sirijske vlasti i opozicija tvrde da je ju~e poginuo veliki broj qudi, i jednom od najkrvavijih dana u sedamanestomese~nom sukobu.

Si rij ska Op ser va to ri ja za qudska prava objavila je da je prkju~e {irom zemqe poginulo najmawe 214 osoba, me|u kojima

VA [ING TON: Predsednici Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Rusije, Barak Obama i Vladimir Putin, slo`ili su se da je potrebno da {to pre do|e do politi~ke tranzicije u Siriji i prestanka nasiqa. Kako prenosi agencija Aso{iejted pres, Obama je prekju~e telefonom razgovarao sa ruskim liderom, i tom prilikom su se dvojica dr`avnika, i pored razlika koje imaju po pitawu re{avawa sirijske krize, slo`ila da je potrebno zajedno raditi na re{avawu tog problema. Bela ku}a je saop{tila da su Obama i Putin zakqu~ili da treba {to pre da se na|e politi~ko re{ewe, zarad prestanka nasiqa u Siriji i daqeg pogor{awa situacije.

AP navodi da Rusija i Kina konstantno {tite re`im sirijskog lidera Ba{ara al Asada od me|unarodnih sankcija i da zvani~na Moskva {aqe oru`je u Siriju i pored zahteva zapadnih dr`ava da to prestane.

TUNIS

Po no vo do `i vot na robija Benu Ali ju TU NIS: Sud u Tunisu osudio je u odsustvu svrgnutog predsednika Bena Alija na do`ivotnu kaznu zatvora zbog ubistva demonstranata pred po~etak „arapskog prole}a” Wegovi {efovi bezbednosti osu|eni su na zatvorske kazne u trajawu do 20 godina.

Biv{i ministar unutra{wih poslova Rafik Belhaj Ka~em osu|en je na 15 godina zatvora, a {ef bezbednosne slu`be Ali Serijati na 20 godina zatvora, javio je Rojters. Kazne Ben Alijevim {efovima bezbednosti izre~ene su zbog ubistva demonstranata u prestonici Tunisu i gradovima Sus, Nabeul, Bizerta i Zaguan, kada je pobuna po~ela da se {iri zemqom po~etkom pro{le godine. Ben Ali je, zajedno sa porodicom, pobegao u Saudijsku Arabiju. Zbog ubistava demonstranata, do sada je na zatvorske kazne od pet do 20 godina osu|eno ukupno 40 tuniskih zvani~nika. Svrgnuti lider Tunisa, protiv koga se vode

Ben Ali

brojni sudski procesi, osu|en je sredinom juna pred vojnim sudom u gradu Kefu na kaznu do`ivotnog zatvora zbog uloge u krvavom suzbijawu pro{logodi{we pobune. Ben Ali je pro{le godine osu|en i na vi{e od 66 godina zatvora na osnovu niza drugih optu`bi, ukqu~uju}i nedozvoqenu trgovinu i proneveru.

TANZANIJA

Od 290 bro do lom ni ka spa se no 145 LON DON, DO DO MA: Najmawe 38 qudi je poginulo kad je potonuo tanzanijski trajekt u blizini arhipelaga Zanzibar u Indijskom okeanu Spasila~ke slu`be nastavqaju potragu za vi{e od 100 nestalih putnika.

Policija je saop{tila da je vi{e od 10 stranih turista spaseno, ukqu~uju}i i grupu holandskih dr`avqana.

Na trajektu „MV Skagit-Kalama” je bilo 290 putnika i ~lanova posade, a wegov kapacitet je 250 putnika, preneo je Roj-

pad.

Spe ci jal ni iza sla nik Ujediwenih nacija i Arapske lige za Siriju Kofi Anan smatra da kriza zahteva jedinstven odgovor me|unarodne zajednice. Sporno je ne samo to {to se rezolucijom preti sankcijama re`imu u Damasku, ve} i weno vezivawe za Poglavqe 7 Poveqe Ujediwenih nacija, koje dozvoqava upotrebu sile. Rusija se tome o{tro protivi i preti vetom.

INDIJA

Gla so vi za no vog pred sed ni ka dr `a ve WU DEL HI: Poslanici indijskih saveznih dr`ava i dva doma nacionalnog parlamenta glasali su ju~e za novog predsednika dr`ave a kandidati su Pranab Mukerxi biv{i ministar finansija i kandidat koalicije okupqene oko Kogresne partije i Purno Sangma biv{i predsednik parlamenta i aktuelni poslanik i kandidat opozicione hinduisti~ke stranke Baratija Xanata.

Agencija AFP smatra da je izvesna pobeda Mukerxija (76) koji ima mnogo ve}u podr{ku nego wegov rival Purno Sangma biv{i predsednik

parlamenta i aktuelni poslanik i kandidat opozicione hinduisti~ke stranke Baratija D`anata. Predsednik se bira na mandat od pet godina.

Prvi put u 65 godina dugoj dr`avnosti Indije, rezultati predsedni~kih izbora koji }e zvani~no biti saop{teni u nedequ, mogli bi da imaju ve}u „politi~ku te`inu” nego ranije.

Po Ustavu Indije, premijer ima najvi{u izvr{nu vlast u dr`avi, dok predsednik ima, uglavnom ceremonijalne du`nosti i ukoliko je potrebno, poma`e u formirawu vlade, a mo`e da

vrati i neke zakone parlamentu na ponovno razmatrawe.Izbor 13. {efa dr`ave mogao bi, po oceni analiti~ara, ipak da se odrazi na politi~ku scenu Indije. Prava mo} bi mogla da se na|e u predsednikovim rukama zahvaquju}i ustavnoj odredbi koja mu daje odlu~uju}i glas u situaciji kada ni jedna politi~ka stranka nema jasan mandat da formira vladu.

Upravo to je, procewuju analiti~ari, verovatni ishod slede}ih op{tih izbora u Indiji 2014. godine.

Oni su imali sre}e

Vlasti Zanzibara, arhipelaga koji pripada Tanzaniji, saop{tile su ranije da su posle ju~era{weg brodoloma prona{le 31 telo utopqenika, dok je, prema najnovijim podacima, stradalo najmawe 38 qudi, ukqu~uju}i i jednog ameri~kog dr`avqanina.

Spasioci su uspeli iz uzburkanog mora da spasu 145 qudi, ali vlasti strahuju da su male {anse da prona|u jo{ pre`ivelih.

ters. Spasila~ke operacije se nastavqaju, ali je sada gotovo nemogu}e da }e pre`iveli biti prona|eni. Brod je u potpunosti potopqen. Bilo je 290 qudi na brodu”, rekao je portparol zanzibarske policije Mohamed Mina. Jo{ se ne zna {ta je izazvalo nesre}u na redovnoj liniji izme|u Dar es Salama i Zanzibara. To je druga takva tragedija za mawe od godinu dana.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SOFIJA VERGARA Kolumbijska glumica Sofija Vergara (40), poznata po ulozi u seriji ‘’Moderna porodica’’ nalazi se na prvom mestu Forbsove liste najpla}enijih televizijskih glumica Vergara, koja se nedavno verila sa Nikom Lebom i koja pored glume u serijama zara|uje reklamiraju}i poznate brendove, od maja pro{le do maja ove godine zaradila je ukupno 19 miliona dolara.

Na drugom mestu je rijaliti zvezda Kim Karda{ijan.

ASMA ASAD Supruga sirijskog predsednika Ba{ara al Asada, Asma Asad, pobegla je u Rusiju, nakon {to su pobuwenici u Damasku ubili tri Asadova bliska saradnika u samoubila~kom bomba{kom napadu, pi{e list „Dejli mejl. Glasine o odlasku Asadove supruge pro{irile su se sirijskom prestonicom samo nekoliko sati posle napada. Asad se trenutno nalazi u rodnom gradu Latakiji, sirijskoj luci na obali Sredozemnog mora.

DAG HAMAR[ELD O misterioznoj smrti nekada{weg generalnog sekretara UN Daga Hamar{elda, koji je poginuo kada se wegov avion sru{io u Zambiji 1961. godine, bi}e pokrenuta nova istraga, na osnovu novih dokaza.S obzirom da istraga koju su UN pokrenule 1962. godine nije uspela da ustanovi uzrok misteriozne pogibije {vedskog diplomate, kao ni kasnije dve, me|unarodna komisija }e ispitati nove dokaze.

Pro na |en ske let Mo na Li ze?

FI REN CA: Arheolozi sa Univerziteta „Bolowa“ veruju da su u jednom samostanu u Firenci prona{li kostur Lize \eradini, tajanstvene `ene koja je pozirala Leonardu da Vin~iju za wegovo najpoznatije delo, „Mona Lizu“. Italijanski istra`iva~i veruju da su otkrili mesto na kome po~iva dama sa ~uvene slike Leonarda da Vin~ija.

Liza \eradini je bila supruga bogatog prodavca svile, Fran~eska del \okonda, a mnogi istori~ari se sla`u da je Mona Liza bila Mona Liza i wen skelet upravo ona.

Istori~ari tvrde da je Liza posle smrti stan ne uru{i, sada su prona{li kriptu sa svog supruga postala ~asna sestra, i da je kostima. Nakon {to prona|ene kosti proumrla u samostanu 1542. godine, u 63. godi- |u kroz ispitivawa, arheolozi }e poku{ani. ti da rekonstrui{u lice i utvrde da li je Sa iskopavawem napu{tenih prostorija zaista re~ o `eni tajanstvenog osmeha sa samostana Svete Ursule, arheolozi su po- jednog od najpoznatijih umetni~kih dela. ~eli pro{le godine, a iako su na po~etku „Potvrdila se na{a hipoteza da u samoimali problema zbog opasnosti da se samo- stanu postoje qudski ostaci, i ne mo`emo

da iskqu~imo mogu}nost da neki od wih pripadaju Lizi \eradini”, rekao je arheolog Silvano Vin}eti sa Univerziteta „Bolowa” i dodao da su tokom iskopavawa prona{li jo{ jednu kriptu, iz 1625. godine. Da Vin~i je Mona Lizu slikao od 1503. ili 1504. godine, i zavr{io je sliku 1519. godine, malo pre svoje smrti

balkan

dnevnik BAN KI-MUN KRE ]E NA BAL KAN SKU TUR NE JU

Pr vi su sre ti da nas u Qu bqa ni QU BQA NA: Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun po ~i we vi {e dnev nu tur ne ju po ze mqa ma Za pad nog Bal ka na to kom ko je }e po se ti ti sve biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke, kao i Ko so vo.

Po se tu re gi o nu, sa ci qem da „uka `e na we go vu va `nost ne sa mo u Evro pi, ne go i u sve tu” Ban Kimun po ~i we u Slo ve ni ji gde su za da nas pred vi |e ni sa stan ci sa pre mi je rom Ja ne zom Jan {om, pred sed ni kom Re pu bli ke Da ni lom Tir kom i pred sed ni kom Skup {ti ne Gre go rom Vi ran tom. Iz Slo ve ni je Ban Ki mun od la zi u Hr vat sku gde }e to -

kom tri da na u Za gre bu i na Bri o ni o ma raz go va ra ti sa dr `av nim vr hom - pred sed ni kom Ivom Jo si po vi }em, pre mi je rom Zo ra nom Mi la no vi }em i {e fi com di plo ma ti je Ve snom Pu si}, a po se ti }e i Po -

re~, grad pod za {ti tom UNE SKOa. Ban }e se po tom u Cr noj Go ri sa sta ti sa pred sed ni kom Fi li pom Vu ja no vi }em, pre mi je rom Igo rom Luk {i }em i pred sed ni kom Skup {ti ne Ran kom Kri vo ka pi }em i po se ti ti Ce ti we.

Za po ne de qak, 23. jul je pla ni ra na po se ta Sr bi ji gde }e ge ne ral ni se kre tar UN raz go va ra ti sa pred -

sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em, man da ta rom za sa stav no ve vla de Ivi com Da ~i }em i od la ze }im {e fom di plo ma ti je Vu kom Je re mi }em ko ji }e od je se ni pred se da va ti Ge ne ral nom skup {ti nom UN. Na red nog da na, u uto rak, 24. ju la, Ban od la zi na Ko so vu gde }e se sa sta ti sa pred stav ni ci ma UN MIK, me |u na rod nih i re gi o nal nih or ga ni za ci ja i ko sov skim zva ni~ ni ci ma, a, po na ja va ma UN, pla ni ra da po se ti i Vi so ke De ~a ne, ma na stir pod za {ti tom UNE SKO-a i Pri zren.

Ban }e tur ne ju na sta vi ti u Ma ke do ni ji gde }e raz go va ra ti sa dr `av nim vr hom i go vo ri ti u So bra wu, a za vr {i }e je u Bo sni i Her ce go vi ni.

Ge ne ral ni se kre tar UN }e u Sa ra je vu raz go va ra ti sa pred sed ni kom Sa ve ta mi ni sta ra BiH Vje ko sla vom Be van dom i mi ni strom spoq nih po slo va Zlat kom La gum d`i jom. Pla ni ra ni su i sa stan ci sa li de ri ma po li ti~ kih par ti ja i pred stav ni ci ma me |u na rod ne za jed ni ce.

Uz to, Ban Ki-mun }e go vo ri ti u par la men tu BiH i po se ti ti Me mo ri jal ni cen tar u Sre bre ni ci po sve }en `r tva ma ge no ci da.

BOSNA I HERCEGOVINA

SDA blo ki ra la sme nu svo jih mi ni sta ra SA RA JE VO: Dom na ro da Par la men tar ne skup {ti ne BiH ni je ju ~e gla sao o od lu ci pred se da va ju }eg Sa ve ta mi ni sta ra BiH Vje ko sla va Be van de o sme ni dvo ji ce mi ni sta ra i jed nog za me ni ka mi ni stra iz re da Stran ke de mo krat ske ak ci je (SDA) Su lej ma na Ti hi }a.

Ti hi} je ra ni je na ja vio da }e ta stran ka u~i ni ti sve ka ko bi blo ki ra la sme nu svo jih mi ni sta ra.

Do ini ci ja ti ve za sme nu dva mi ni stra i jed nog za me ni ka mi ni stra u Sa ve tu mi ni sta ra BiH do {lo je na kon {to je So ci jal de mo krat ska par ti ja Zlat ka La gum xi je ras ki nu la ko a li ci o ni ugo vor sa SDA. Do ras ki da tog ugo vo ra je do {lo po {to je SDA od bi la da po dr `i bu xet dr `a ve za ovu go di nu. Na kon {to je ova od lu ka uvr {te na kao

dru ga ta~ ka dnev nog re da, {ef Klu ba Bo {wa ka Ha lid Ge wac je u ime tri de le ga ta SDA pro gla sio ovu od lu ku {tet nom po vi tal ni na ci o nal ni in te res Bo {wa ka, te za tra `io da se o to me gla sa u skla du sa ~la nom pre ma ko jem je za gla sa we po treb na ve }i na bo {wa~ kih, hr vat skih i srp skih de le ga ta. Ge wac je u obra zlo `e wu po no vio da bi Sa vet mi ni sta ra BiH du `e vre me na bio bez bo {wa~ kih mi ni sta ra, a kao raz log na veo je da bi „SNSD i SDS blo ki ra li ime no va we no vih mi ni sta ra iz re da bo {wa~ kog na ro da, uslo vqa va ju }i ime no va we dru gim ime no va wi ma, kao {to su di rek tor Re pu bli~ ke agen ci je za ko mu ni ka ci je, ru ko vo de }e po zi ci je u UIO, mi ni star sko me sto u Vla di FBiH i dru ga”. Pri -

li kom gla sa wa o to me da li je {tet no sta vqa we ove od lu ke na dnev ni red, ni je po stig nu ta sa gla snost da je re~ o po vre di vi tal nog na ci o nal nog in te re sa, for mi ra na je ko mi si ja od tri pred stav ni ka po je dan iz sva kog na ro da - ko ja bi u ro ku od pet da na tre ba lo da re {i ovo pi ta we. Uko li ko se to ne do go di ti, pro blem }e po auto ma ti zmu bi ti pro sle |en Ustav nom su du BiH, ko ji tre ba da do ne se ko na~ nu od lu ku.

Be van da je uo~i gla sa wa re kao da je od lu ka o sme ni mi ni stra iz re da SDA re zul tat po li ti~ kog raz mi mo i la `e wa i da po li ti ka ko ju za stu pa ju sme we ni mi ni stri ne ma po dr {ku ve }i ne u par la men tu.

(Ta njug)

HRVATSKA

Kod Kni na i da qe go ri ZA GREB: Osim po `a ra na otvo re nom pro sto ru na pod ru~ ju Otri}-Pri bu di} kod Bi je log vr ha na {i rem pod ru~ ju Kni na, ko ji je ak ti van ve} sed mi dan, svi osta li po `a ri su lo ka li zo va ni ili uga {e ni, sa op {ti la je Dr `av na upra va za za {ti tu i spa sa va we. Po `a rom su za hva }e ni tra va i ni sko ra sti we na ne pri stu pa~ nom te re nu, a po vr {i na ni je pro ce we na.U ga {e wu po `a ra to kom ju ~e ra {weg da na u~e stvo va la su dva avi o na va zdu {ni trak tor, dva ka na de ra, dva he li kop te ra za pre voz ga si la ca i ukup no 21 va tro ga sac s jed nim vo zi lom iz Za dra i Spli ta. Taj po `ar ko ji va tro ga sci iz Za dra i Spli ta ga se i da nas, ju ~e se pro {i rio i na

pod ru~ je Plav no-Ra {te la. Po `ar su s te stra ne ga si li ka na der, va zdu {ni trak tor i he li kop ter za pre voz ga si la ca iz [i be ni ka i Kni na s ukup no 19 va tro ga sa ca i pet va tro ga snih vo zi la, pa je ju ~e po sle pod ne lo ka li zo van.

Va tro ga sci su se ceo da na bo ri li i s po `a rom u bli zi ni Smo ko vi }a bli zu Za dra ko ji je pro gu tao 24 hek ta ra tra ve i ni ske ve ge ta ci je.U ga {e wu su u~e stvo va la dva ka na de ra, ~e ti ri va zdu {na trak to ra i 28 va tro ga sa ca i 12 va tro ga snih vo zi la iz Za dra.

Pre kju ~e je iz go reo i hek tar ma ki je (`bu we i ni sko dr ve }e) na pod ru~ ju Ki sta we-Kr we u ve u [i ben sko-knin skoj `u pa ni ji. Ga si li su

ga va tro ga sci iz Ki sta wa uz po mo} ka na der.

Go re lo je i kod Ri je ke, pa je kod Su {a~ ke Dra ge iz go re lo 5,5 hek ta ra tra ve i ni ske ve ge ta ci je.S po `a rom se tri i po ~a sa bo ri lo 69 va tro ga sa ca i 13 vo zi la iz Ri je ke i vi {e okol nih me sta uz po mo} dva ka na de ra.

Kod Go spi }a je ju ~e po sle pod ne na lo ka ci ji Kra sno - Ol ta ri iz go re lo tri hek ta ra tra ve i ni ske ve ge ta ci je, a sa sti hi jom se ~e ti ri i po sa ta bo rio 31 va tro ga sac i 10 va tro ga snih vo zi la iz Se wa i Kra snog. Na pod ru~ ju Split sko-dal ma tin ske `u pa ni je ju ~e je uga {e no svih pet po `a ra ko ji su ta mo go re li, sa op {tio je DUZS.

petak20.jul2012.

IDENTIFIKOVAN BOM BA[ SAMOUBICA IZ BUR GA SA

Na pad iz veo mu {ka rac s la `nim do ku men ti ma

SO FI JA: FBI i Mo sad su oku pi ra li Bur gas u po ku {a ju da pro na |u {to je vi {e mo gu }e tra go va ka ko bi iden ti fi ko va li sa mo u bi cu i or ga ni za to re na pa da na auto bus sa izra el skim tu ri sti ma u ko jem je ubi je no se dam, a ra we no 30 oso ba.

Bu gar ska po li ci ja je, uz po mo} snim ka si gur no snih ka me ra, iden ti fi ko va la po ~i ni o ca sa mo u bi la~ kog na pa da, ali we go vo ime i po re klo jo{ uvek pred sta vqa ju ne po zna ni cu. Do sa da, ot kri ve no je sa mo da je imao la `nu vo za~ ku do zvo lu ame ri~ ke dr `a ve Mi ~i gen. „Iden ti fi ko va li smo oso bu ko ja je iz vr {i la sa mo u bi la~ ki na pad”, re kao je bu gar ski mi ni star unu tra {wih po slo va Cve tan Cve ta nov.

Is tra `i te qi su pro na {li i oti sak pr sta sa mo u bi ce, a ana li za ovog oti ska je u to ku. Oso ba za ko ju se sum wa da je iz vr {i la na pad no si la je ruk sak u ko jem je, ka ko tvr de is tra `i te qi, bio sa kri ven eks plo ziv, ko ji je

Snimak otkriva teroristu

ak ti vi ran po {to ga je na pa da~ osta vio u pr tqa `ni ku auto bu sa.

Bu ra ska je od Sa ve ta bez bed no sti UN za tra `i la da osu di ovaj na pad. Jo{ uvek ni je ja sno ko ta~ no sto ji iza ovog na pa da.

Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta wa hu je od mah op tu `io

Iran, tvr de }i da se na pad ukla pa u she mu iran skih ak ci ja pro tiv izra el skig dr `a vqa na pret hod no iz ve de nih na Taj lan du, u In di ji i Gru zi ji, dok je mi ni star od bra ne Ehud Ba rak li stu sum wi va ca pro {i rio na Ha mas i He zbo lah.

Pe res: Od go vo ri }e mo te ro ri sti ma TEL AVIV: Pred s ed n ik Izra e la [i mon Pe res ne u o bi ~a je no o{tro je re a go vao na na pad na izra el ske tu ri ste u Bu gar skoj i na ja vio udar na „te ro ri sti~ ka gne zda {i rom sve ta”. „Bi l i smo sve d o c i smr t o n o -

[imon Peres

snog na p a d a ko j i po t i ~ e iz Ira na. Zna mo da je bi lo dru gih po ku {a ja i da su ovog pu ta oni

us pe li. Iz rael ima sred stva i vo qu da u}ut ka te ro ri sti~ ke or ga ni za ci je”, na veo je Pe res u re ak ci ji na te ro ri sti~ ki na pad.

Pe res je na ja vio od go vor na ovaj na pad na svom Fej sbuk na lo gu, na kon {to je po tvr |e no da je bom ba{ sa mo u bi ca iza za vao eks plo zi ju u auto bu su na aero dro mu u Bur ga su na Cr nom mo ru, usmrtiv{i osam osoba me|u kojima je i petoro Izraelaca. [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman izjavio je za izraelski radio da Izrael ima ~vrste informacije da je libanski Hezbolah u bliskoj saradwi s Korpusom Iranske revolucionarne garde izveo napad. On je time podr`ao izjavu izrael-

skog ministra odbrane Ehuda Baraka da su pripadnici Hezbolaha napali Izraelce pod pokroviteqstvom Irana.

Liberman je naglasio da izraelska informacija sa sigurno{}u i van svake sumwe identifikuje iranske otiske u napadu, ali nije ulazio u detaqe. „Iran i Hezbolah nisu ni na trenutak prestajali da operi{u protiv Izraela”, dodao je on.

Liderka izraelske opozicije [eli Jehimovi~ je odgovorila na smrtonosni teroristi~ki napad u Bugars rekav{i da „nema sumwe da je nestabilnost u regionu izazvana time {to Iran ciqa posebno Izraelce i Jevreje {irom sveta”. Ona je istakla da su „izraelske bezbednosne snage uspele da spre~e nekoliko poku{aja napada na Izraelce koji su putovali u posledwim mesecima”.

SLOVENIJA

Ma wa pri ma wa za vi {e od 26.000 pen zi o ne ra QU BQA NA: Slo ve re pod r a z u me va j u na~ ki par la ment usvo sma we we pen zi ja ve jio je za kon o sma we wu }ih od 600 evra, {to pen z i j a za vi {e od je iza z va l o ve l i k o 26.000 pen zi o ne ra ko ji ne za do voq stvo u jav ih pri ma ju iz dr `av nog no sti. bu xe ta.

Ne k im pen z i o n e U tu ka te go ri ju spa ri ma, pen zi ja je sma da ju, po red osta lih, i we na i za 350 evra, a pen zi o ne ri ko ji su rad po seb no su po go |e ni ni vek pro ve li u dru gim oni ko ji su svoj rad re pu bli ka ma biv {e Ju ni sta` ostva ri li u go sla vi je, bor ci NOB i dru gim re pu bli ka ma biv {e iz be gli ce i lo biv {e Ju g o s la vi j e. go ra {i. Mi ni star fi Sin di kat pen zi o ne Po je di nim pen zi o ne ri ma uma we we i za 350 evra nan s i j a Ja n ez [u {ter ra Slo ve n i j e pro te {i~ je iz ja vio da je spre man da vla di nih me ra {ted we, pro tiv - sto vao je 10. ju la pred zgra dom sa opo zi ci jom raz go va ra u slu u sta van. Vla da je do ne la Za kon vla de u Qu bqa ni zbog sma we wa ~a ju da je ne koj ka te go ri ji pen o urav no te `e wu jav nih fi nan - pen zi ja od re |e nim ka te go ri ja zi o ne ra pre vi {e sma we na pen - si ja, ko jim se pred vi |a sma we - ma pen zi o ne ra i ogra ni ~a va wa zi ja. Opo zi ci ja sma tra da je za - we pen zi ja za ko je is pla tu obez - pra va na go di {wi do da tak pen kon, ko ji je usvo jen u okvi ru be |u je dr `a va iz bu xe ta. Te me - zi o ne ri ma.

Li vi: Evro pa u re ce si ji, Gr~ ka van evrozo ne VA [ING TON: Glav ni eko no mi sta Benk of Ame ri ka Mi ki Li vi iz ja vio je da su pro ble mi sa Gr~ kom i evro zo nom pre vi {e ve li ki da bi se re {i li, oce niv {i da evrop ski li de ri ne re a gu ju pro ak tiv no {to sa mo po gor {a va kri zu.

Li vi je, u~e stvu ju }i na tri bi ni Ame ri kan en ter prajz in sti tu ta (AEI) u Va {ing to nu, re kao da se Evro pa da nas na la zi u re ce si ji i da pro ble mi ni su mo ne tar ne pri ro de. „Pro ble mi su pra vi, ni su mo ne tar ne pri ro de i ne mo `e ih re {i ti Evrop ska cen tral na ban ka”, na gla sio je ame ri~ ki stru~ wak.

21

Po we go vim re ~i ma, pro blem Gr~ ke je sa da to li ko ve li ki da vi {e ne mo `e da se re {i. „Bi li bi ste lu di da osta vi te de po zit u Gr~ koj ban ci sa da”, do dao je Li vi.

Glav ni eko no mi sta jed ne od naj ve }ih ame ri~ kih ba na ka sma tra da je po treb no da do |e do pro me ne u na ~i nu upra vqa wa u EU, sma we wa su ve re no sti dr `a va po eko nom skim pi ta wi ma i da bi on da, ka ko je na gla sio, uz ve o ma ve li ku ce nu, mo `da, bi lo mo gu }e o~u va ti eko nom sku uni ju.”Ali bez Gr~ ke”, do dao je Li vi. On je ka zao i da od svo jih evrop skih ko le ga ne do bi ja od go vo re ka da ih pi ta na ~e mu ba zi ra ju op ti mi zam ka da da ju iz ja ve da }e do }i do pri vred nog ra sta, oce niv {i da se ta kve iz ja ve o~i gled no ba zi ra ju sa mo na na di, a ne na re le vant nim po da ci ma.

ALBANIJA

Izgla sa na iz bor na re for ma TI RA NA: Al ban ska vla da ju }a ko a li ci ja i opo zi ci ja da nas su, pod sna `nim pri ti skom Evrop ske uni je, iz gla sa le iz bor ne re for me, po sle tro go di {wih po li ti~ kih tr ve wa. Za kon o no vom iz bor nom pra vil ni ku, ko ji ob u hva ta pro me ne u na ~i nu for mi ra wa iz bor ne ko mi si je, stro `i ju kon tro lu li~ nih po da ta ka gla sa ~a i uvo |e we elek tron skog gla sa wa u kqu~ nom di strik tu, usvo jen je sa 127 gla so va „za” u skup {ti ni od ukup no 140 po sla ni ka, na vo di se u sa op {te wu al ban skog par -

la men ta. Ka ko pre no si AFP, am ba sa dor EU u Al ba ni ji Eto re Se kvi po zdra vio je gla sa we kao „zna ~a jan ko rak na pred”. „EU je pom no pra ti la sva ku fa zu ovog pro ce sa. Svi ma je ja sno da su i vla da ju }a ve }i na i opo zi ci ja za slu `ne za kon struk ti van za jed ni~ ki rad, za hva qu ju }i ko jem su us pe li u ovoj iz u zet no va `noj re for mi”, re kao je on. Se kvi je po zvao po li ti~ ke stran ke da na sta ve sa osta lim re for ma ma po treb nim da bi se Al ba ni ja pri bli `i la EU.

22

LOv

petak20 . jul2012.

dnevnik

TAKMI^EWE U DELIBLATSKOJ PE[^ARI

LSV PRESAVIJA TABAK, PODATAKA IZ LSS NEMA

„So ko” i \u ra Ka {ler Tu `be kre }u, naj pre ci zni ji spi sak ni da mrd ne Tra di ci o nal no tak mi ~e we lo va ca u ga |a wu gli ne nih go lu bo va kraj sta re fa za ne ri je u De li li blat skoj pe {~a ri, u okvi ru sla ve Pe trov da na, do ma }i ni iz Lo va~ kog dru {tva „Je len“ is ko ri sti li su da ugo ste lov ce iz

lov ci „Fa za na“ iz Ni ko li na ca.

U po je di na~ noj kon ku ren ci ji naj vi {e po go da ka je imao \u ra Ka {ler iz Ni ko li na ca, dru go me sto je pri pa lo Rat ku Sa vi }u iz Ba ji ne Ba {te, a tre }e Ma ri ne lu Ma ri ni ju iz Ali bu na ra.

Lovac na vatrenoj liniji

broj nih lo va~ kih dru {ta va Voj vo di ne i Sr bi je. Ove go di ne u pre le pom am bi jen tu di na je din stve ne „evrop ske Sa ha re“ u~e sto va lo je 12 eki pa sa 38 tak mi ~a ra. Ekip no, pr vo me sto osvo ji la je eki pa LD „So ko“ iz Ba ji ne Ba {te, dru gi su bi li iz LD „Ja streb“ iz Ilan xe, a tre }i

-Pre za do voq ni smo ka ko su nas do ma }i ni ugo sti li, na rav no i osva ja wem pr vog me sta. Idu }e go di ne oba ve zno do la zi mo, na da mo se da }e i na {i do ma }i ni do la zi ti na lov ne ma ni fe sta ci je na {eg dru {tva – re kao je pred sed nik LD „So ko“ Bo jan Pe tro vi}.

Za pre ko 300 go sti ju lo va~ ki gu la{ od di vqa ~i sku va li su Pre drag Ga vri lo vi} Pe |a, Ge za Le lik i Dra gan Ta no vi}. U de be loj hla do vi ni dru `e we je po tra ja lo do ve ~er nih sa ti i broj ni go sti su bi li u pri li ci da ~u ju i broj ne zgo de iz lo va, ali i da za pe va ju.

Ov de su svoj lo gor po sta vi li i voj ni ci spe ci jal ne je di ni ce Voj ske Sr bi je i u~e sni ci ma pri ka za li po stup ke u ve zi sa pre `i vqa va wu u pri ro di.

Pred sed nik Udru `e wa za za {ti tu pri ro de Vla dan Vlaj ko vi} je re kao da je ovo dru `e we sa pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je bi la pri li ka da se lov ci upo zna ju sa mo gu} no sti ma da se i u eks trem nim uslo vi ma bo rav ka u Del blat skoj pe {~a ri sna |u i obez be de hra nu, vo du i sve osta lo {to je po treb no za pre `i vqa va we. Bi lo je pri me ra da su ne ki lov ci ra ni jih go di na lu ta li pe sko vi tim pre de li ma i na la zi li su ih iz glad ne le.

Za pre ko 300 go sti ju lo va~ ki gu la{ od di vqa ~i sku va li su Pre drag Ga vri lo vi} Pe |a, Ge za Le lik i Dra gan Ta no vi}. U de be loj hla do vi ni dru `e we je po tra ja lo do ve ~er nih sa ti i broj ni go sti su bi li u pri li ci da ~u ju i broj ne zgo de iz lo va, ali i da za pe va ju.

R. Jovanovi}

DANI LOVA^KOG UDRU@EWA BE^EJ

Ce lo dnev no u`i va we s lov ci ma Pri pre me su po ~e le, a sa da se me ta we „ko no pa {a“ lo va ca i }a ju 350 di na ra po psu, a vo di~ pri ma ju i pri ja ve za u~e {}e na ri bo lo va ca - u naj kra }em nam je ima obez be |en ru ~ak. Ko ti za tra di ci o nal noj, 7. ma ni fe sta pred sta vi la pro gram de {a va wa ci ja za „Zlat ni ko tli}“ iz no si ci ji „Dan Lo va~ kog udru `e wa ma ni fe sta ci je pred sed ni ca za 1.500 di n a r a, a or g a n i z a tor Be ~ej“, ko ja }e se odr `a ti 5. av mar ke ting i tu ri zam or ga ni za obez be |u je tri ki lo gra ma me sa gu s ta u okvi r u obe l e ` a va w a to ra LU „Be ~ej” Sa wa Mom ~i di vqa ~i, dok ku li na ri do no se Da na op {ti ne Be ~ej. lo vi}-Bog ni~. za ~i ne i ogrev, uz na po me nu da - I ove go di n e smo pri p re mi l i sa dr ` a j an pro gram od ju tra do ve ~e ri u kom }e za do voq stvo na }i u~e sni ci i po se ti o ci raz li ~i te do bi.

Po ~i we mo tak mi ~e wem pu c a ~ a u di s ci p li n i „Trap 15 go lu bo va“ od 9 sa ti na stre li {tu u Be ~e ju, na sta vqa mo re vi jom pa s a od 10 sa ti u okru `e wu Lo va~ kog do ma, a sat vre me na ka sni je star tu je de ~i ji pro gram u okvi ru kog }e naj mla |i cr ta ti `i vo ti we na be to nu, a on da ima ti re vi ju s igra~ ka ma u ob li ku `i vo ti w a. Po {to }e mno gi do ta da oglad ne ti, za 13 sa ti je pred vi |en ru ~ak za gra |an stvo, na ~i jem me niu }e se na }i Deo smotre lova~kog naoru`awa na lawskoj manifestaciji be~ejskih lovaca lo va~ k i gu l a{. Naj a trak tiv ni je }e bi ti od 13 do 16 Upla te za sva tak mi ~e wa se to mo `e bi ti i bu tan. Vi {e in sa ti, po {to }e se ta da odr `a ti pri ma ju do 2. av gu sta na `i ro for ma ci ja i de ta qa o svim sa ku li nar sko tak mi ~e we u ku va - ra ~un broj: 170-30014992000-48 dr `a ji ma pro gra ma ma ni fe sta wu lo va~ kog gu la {a „Zlat ni sa na zna kom za ko je tak mi ~e we ci je „Dan Lo va~ kog udru `e wa ko tli}“. Bi }e i ce lo dnev na iz - je upla ta. Ko ti za ci ja za pu ca ~e Be ~ej“ mo gu se do bi ti i te le lo `ba lo va~ kog oru` ja, te ren iz no si 300 di na ra i mo `e se fon s kim pu tem na bro j e ve skih vo zi la za lov, pa eko blok upla ti ti uo~i tak mi ~e wa na 021/691 2031 ili 062/23 23 37. i na kra ju tra di ci o nal no nad stre li {tu, vla sni ci pa sa pla V. Jankov

IZ LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

Sta ri pra vil nik lo{, ~e ka se no vi Na saj tu Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne, iz me |u osta lih sto ji in for ma ci ja: „Na sa stan ku Rad ne gru pe odr `a ne 13. ju la 2012. go di ne ko joj su pri su stvo va li pred stav ni ci MPT[V i PSPV[ do go vo re no je da se upu ti in for ma ci ja svim LU sa te ri to ri je AP Voj vo di ne. Uput stvo se od no si na pri me nu Pra vil ni ka o ga zdo va wu lo vi {tem ko je }e bi ti ura |e no

Aminovan lova~ki ispit Mi ni star stvo PT[V mi nu log utor ka je oba ve sti lo Lo va~ ki sa vez Voj vo di ne da da je sa gla snost LSV - u da or ga ni zu je lo va~ ke is pi te. Ta ko |e, ami no va na je i pred lo `e na ce na, pa }e lo va~ ki is pit ko {ta ti 1.100 di na ra. u naj sko ri jem ro ku za LU sa te ri to ri je AP Voj vo di ne, te pre ma to me sva do sa da {wa upu stva

ko ja su ob ja vqe na su ne pri me wi va i po wi ma ne tre ba po stu pa ti”.

Pro tiv pred sed ni ka Lo va~ kog sa ve za Sr bi je prof. dr Zo ra na Po po vi }a i pred sed ni ka Skup {ti ne ove or ga ni za ci je Mar ka Ti ce, Lo va~ ki sa vez Voj vo di ne, mo gu }e ve} da nas, pod ne }e kri vi~ ne pri ja ve zbog zlo u po tre ba i pre ko ra ~e wa Sta tu tom LSS utvr |e nih ovla {}e wa, za tim pri ja vu Uprav noj in spek ci ji, kao i tu `bu nad le `nom su du sa zah te vom za sta vqa we van sna ge svih od lu ka do ne tih na sed ni ci Skup {ti ne LSS u Sme de re vu 30. ju na (na osno vu ^la na 20.

Za ko na o udru `e wi ma gra |a na) po tvr dio nam je pred sed nik Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne Mi lan Pa `in.

Pod se }a wa ra di, ova kve me re do brim de lom su pro iz vod sme de rev ske Skup {ti ne od po sled weg jun skog da na, ka da je, po tvrd wa ma iz LSV, Skup {ti na LSS ra di la i usva ja la od lu ke bez kvo ru ma. Upra vo taj fa mo zni skup {tin ski kvo rum, tj. pi ta we da li ga je bi lo, pred met je raz li ~i tih tu ma ~e wa, opre~ nih sta vo va i po le mi ka me |u lov ci ma {i rom Sr bi je. Na kon is -

Ko je u Smederevu iza{ao, a ko u{ao

{ti ne, sma wen sa 254 na 206. Pod pret po stav kom da je to ura |e no po pro pi si ma, prost ra ~un ka `e da je za kvo rum po treb no pri su stvo 104 de le ga ta (po lo vi na+1). Po iz ve {ta ju Ve ri fi ka ci o ne ko mi si je za Skup {ti ne, be {e pri sut no 140 de le ga ta, ali po sle oko sat vre me na ra da, ve }i na de le ga ta iz Voj vo di -

Ja predsednik?

Na sme de rev skoj Skup {ti ni de qen je „Lo vac”, gla si lo LSS ko je se od sko ra ure |u je u Sa ve zu. Kao pred sed nik Ure |i va~ kog od bo ra na ve den je dr Bra ni slav @iv ko vi} (iz @a gu bi ce), a kao ured nik fo to gra fi je Ja ro slav Pap. To ne bi bi lo ~ud no da obo ji ca, ka ko su re kli, o to me ni {ta ne zna ju.

- Ko bre pred sed nik, ja? Ozbiq no? Pr vi put ~u jem, ni ko me ni {ta ni je pi tao ni oba ve stio, ni sam ni vi deo list - re kao je @iv ko vi}.

Sli~ no je re a go vao i Pap, ko ji je po tvr dio da ga iz LSS ni ko ni {ta ni je pi tao ni u ve zi sa ure |i va wem ni za ko ri {}e we fo to gra fi ja. kqu ~e wa ve }u ne LU iz cen tral ne Sr bi je i Ko so va zbog ne pla }e ne ~la na ri ne (iako je ve }i broj LU iz [u ma di je pre Skup {ti ne upla tio iz ve snu su mu nov ca kao akon ta ci ju ~lan skog do pri no sa), broj de le ga ta je, po te zi ma or ga ni za to ra Skup -

ne, uz jo{ ne ko li ci nu, na pu sti la je Skup {ti nu, uve re ni da su je osta vi li bez kvo ru ma , jer pre ma zva ni~ nom po dat ku iz LSV, sa lu je na pu sti lo 53 de le ga ta, a osta lo je 87. Ipak, Skup {ti na je na sta vi la da ra di i usva ja od lu ke, a kvo rum

ni je ni utvr |i van. Pre ma ver zi ji iz LSS, ni ko ni je tra `io utvr |i va we kvo ru ma, pre ma dru goj - je ste, de le gat No vi ca Ste fa no vi} iz Ni {a.

Na sed ni ci Uprav nog od bo ra Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne od 10. ju la, ko joj je pri su stvo vao i Mar ko Ti ca, go vo re }i o sme de rev skoj Skup {ti ni, re kao je da kvo ru ma bi lo, te da je na kon iz la ska 30 voj vo |an skih de le ga ta, do {lo vi {e skup {tin skih po sla ni ka iz dru gih kra je va, pa je u sa li „bi lo iz me |u 110 i 120 de le ga ta”. Ti cu smo ta da za mo li li da nam do sta vi spi sak svih de le ga ta (i onih ko ji su bi li od po ~et ka i onih ka sni je pri do {lih), kao i ob ja {we we da li je mo gu }a na knad na ve ri fi ka ci ja ~la no va, na kon {to ih Ve ri fi ka ci o na ko mi si ja utvr di na po ~et ku Skup {ti ne, a de le ga ti usvo je ta kav iz ve {taj. I po red obe }a wa da }e to bi ti ura |e no, do sa da, ni spi sak de le ga ta ni ob ja {we we ni je sti glo u „Dnev nik”. Slu ~aj no ili ne, po ka za }e vre me, ali ta kav ~in do dat no pod gre va i o na ko pri sut nu sum wu u zva ni~ ni (pre ma LSS-u) broj de le ga ta na Skup {ti ni u Sme de re vu.

D. Kne`i}

LOVNO STREQA[TVO, LIGE LSV – TRAP JU@NOBA^KA LIGA i, BEGE^ 17. JUL Plasman ekipe

Golubovi

Bodovi

Plasman pojedina~no

Golubovi

Bodovi

1. Oyaci

64

10

1. Slobodan Pozni}

44

10

2. Futog II

64

9

2. Mi{ko Fabri

42

9

3. Glo`an

64

8

3. Slavko Mati}

42

8

4. Silba{

59

7

4. Jan Bohu{

42

7

5. Ba~ki Petrovac

52

6

5. Janko Krna~

37

6

6. ^enej

52

5

6. Kosta Sibinski

33

5

7. Futog I

50

4

7. Slobodan Jari}

20

4

8. Bege~ I

46

3

8. Mihal Bohu{

20

3

9. Novi Sad

39

2

9. Zoran Brzak

20

2

10. Despotovo

39

1

20

1

Plasman juniori

Golubovi

10. Milan Gavrilov Plasman veterani

Golubovi

1. Nikola Jovanovi}

23

1. Pera Leti}

15

2. Sini{a [ovqanski

14

2. Dejan Milkov

14

3. David Egeqa

13

3. Aleksa Jovanovi}

14

SveT POZnATiH

dnevnik

petak20.jul2012.

23

POLA VEKA „ROLINGSTONSA” I KWIGA O WIMA

Rasko{ britanskih jubileja u Beogradu rasko{i rezidencije ambasade Velike Britanije u Beogradu sve~ano je promovisano peto, pro{ireno i dopuweno izdawe hit kwige „The Rolling Stones: Umetnost pobune“ novinara Ivana Iva~kovi}a. Promociji su prisustvovali po{tovaoci ove ~uvene rok grupe, estradne i politi~ke li~nosti, me|u kojima su bili: Nenad ^anak, Zoran @ivkovi}, Bogdan Dikli}... Interesantno je da je doga|aj isprepletan jubilejima, koji se kre}u od muzike do suverenstva. Pre pet decenija u ovoj rezidenciji

U

bila je Elizabeta II, a Iva~kovi} objavqivawem novog izdawa „Umetnosti pobune“ slavi svojih trideset godina u novinarstvu. Tre}i jubilej je najve}i u istoriji rok muzike, a to je pola veka postojawa Rolingtonsa i wihovih “ve~nih de~aka”, predvo|enih Mikom Xegerom. Legendarnom grupom, koja je proslavila Britaniju, bila je ponosna i suverenka, stanovnica Bakingemske palate.

- Rolingstonsi su se na binu prvi put pod tim imenom popeli 12. jula

1962. godine, a pedeset godina i sedam dana kasnije pojavilo se novo izdawe „Umetnosti pobune“, ~ime }e se Srbija pridru`iti onim zemqama koje }e taj zna~ajan datum obele`iti, pored ostalog, i kwigama. U Italiji izlazi jedna, u Nema~koj tako|e, sigurno i u nekim drugim zemqama, a

sami Rolingstonsi pripremaju svoju, koja }e se, naravno, pojaviti {irom planete. Izuzetno mi je drago {to }emo se i mi prikqu~iti tome - ka`e Iva~kovi}, koji nije krio sre}u i zadovoqstvo {to se wegovo delo o Stonsima promovi{e ba{ u rezidenciji britanskog ambasadora Majkla

Devenporta. I sam autor, o~ito poklonik legendarne grupe, vodio je kampawu za beogradski koncert Rolingstonsa, odr`an na U{}u 2007. godine. U novom izdawu na}i }e se i tekst o tom suretu publike iz Srbije direktno sa Stonsima i muzikom Mika Xegera, Kita Ri~ardsa, Ronija Vuda i najve}eg ekcentrika ^arlija Votsa, koja ostaje zauvek.

- U kwizi su od prvog izdawa bili tekstovi o koncertima Stonsa na koje se i{lo iz Jugoslavije ili, kasni-

je, Srbije, pre nego {to su oni svirali u Beogradu. To su koncerti u Be~u, Atini, Budimpe{ti... Sada smo, eto, u prilici da toj listi dodamo i Beograd, i to s ponosom, jer beogradski koncert bio je najmasovniji i najboqi na tom delu turneje. Sami muzi~ari su rekli da im je koncert na U{}u bio jedan od najboqih na toj turneji - pri~a Iva~kovi}m i otkriva da Rolingstonsi planiraju novu turneju za slede}u godinu, ali da nikakvi detaqi jo{ nisu poznati. O~ekivalo se da }e krenuti na put ove godine, ali je gitarista Kit Ri~ards takva naga|awa presekao izjavom da grupa jo{ nije spremna i da je realnije da turneja po~ne naredne godine.

Promocija, kako rekosmo, protkana jubilejima, pra}ena je velikim koktelom za zvanice u ba{ti ambasadora Devenporta i ose}ajem da }e se “Kamewe”, koje predstavqa danas `ivu istoriju, kotrqati jo{ dugo.

Vladimir \uri~i}

Мајка обожаватељке тужи Бибера

С

тејси Вилсон тврди да јој је прегласна музика на Биберовом концерту уништила, слух па тражи одштету. Ова госпођа је била са ћерком на концерту популарног Џастина Бибера и после две године решила да га тужи, јер јој је слух после тог концерта трајно страдао.

“Његове обожаватељке су вриштале и баш је било бучно”, каже Вилсонова, којој стално зуји у ушима и која пати од појачане осетљивости на звук. Од Биберове издавачке куће она потражује 9, 2 милиона долара одштете.

Анђелина забранила деци да слушају Ријану П

Н

Том Круз добио крила

акон развода са су пругом Кејти Холмс, холивудски глумац Том Круз мораће да се сналази када буде желео да виђа ћерку Сури… С обзиром да ће његова бивша супруга са ћерком Сури живети у Њујорку, а да Том живи у Лос Анђелесу, глумац ће морати да буде домишљат ако буде желео да Сури виђа једном недељно, како предвиђа брако раз водни уговор.

Круз је зато одлучио да потроши скоро пола ми лиона евра за куповину приватног авиона, како би сваке недеље могао да виђа своју мезимицу. Том, који је пилотску дозволу добио 1994. године, летеће на релацији из Лос Анђелес - Њујорк једном недељно, јер је споразумом о разводу прецизирано да дете може да виђа сваке недеље, али исклучиво у присуству дадиље и телохранитеља.

озната холивудска глумица Анђелина Џоли забранила је својој деци да слушају музику певачице са Барбадоса, оног тренутка кад је чула речи песме „Рођенданска торта“ И ако су Ријанине песме у врху свих светских топ листа, Анђелина жели да оне нису толико популарне међу њеном децом. Пакс (8) и Захара (7) просто обожавају Ријанине песме, које лако „улазе“ у уши. Мама Џоли није била срећна кад је чула свог сина Пакса како користи псовке које је управо чуо у Ријаниној песми. „Пакс је певао „Биртхдаy Цаке“ и хистерично се смејао због псовки, које је чуо“, рекао је извор близак породици ЏолиПит. Анђелина жели да њена деца остану невина, па је одмах забранила музику неких извођача. Извор наводи и то да је Анђелина брзо одрасла и да жели да њена деца што дуже уживају у детињству.

iz drugog ugla

petak20.jul2012.

c m y

24

dnevnik

Олимпијске игре ће блокирати Лондон Дојче веле

П

ред овогодишњу летњу олимпијаду у Лондону, домаћини су под притиском. Осим малверзације са улазницама, Британце, а посебно грађане Лондона, брину и организационе муке, посебно – саобраћајне. До улазница за Олимпијске игре у Лондону није лако доћи, нарочито за популарније спортове. За сада је продато седам милиона карата. У продаји је остало још пола милиона, али су оне за већину прескупе. Џон Едвардс, председавајући Олимпијског комитета за атлетику, одбацује све оптужбе. „Са картама је једноставно. Би-

ло је више људи који су желели улазнице него што је било улазница у продаји. И то су фантастичне вести за нас, у организационом комитету, јер 25 одсто наших прихода долази од продаје карата. Уосталом, то смо и обећали олимпијским комитетима, и спортистима из целог света, да ће играти пред пуним стадионима.“ Осим тога, Олимпијске игре се преносе и ван спортских арена. Џон Армен је на челу извршног комитета Олимпијаде и сматра да ће сви становници Лондона имати прилику да се забаве. „Много тога се дешава на другим местима у Лондону, не само овде у Стратфорду... рецимо у Гринич парку, у центру града, у Вајтхолу. Биће и парада

у Хајд парку. Ово је интимни парк, мислим да ће људи овде уживати, ту је река, леп поглед, а могу и да посматрају игре на великом екрану, не морају да буду унутра на стадиону. Биће и културних догађаја, огроман број ствари у којима ће људи моћи да уживају“ Многи становници главног града Велике Британије су љути што ће читаве саобраћајне траке у центру Лондона бити резервисане за превоз важних особа и званичника Олимпијаде. „Као што знате, већ исцртавају траке које ће у суштини бити забрањене за саобраћај. Преко 60 километара по најпрометнијим правцима кроз центар Лондона. Званичници кажу да ће траке бити слободне већину

времена, али то неће бити случај у кључним тренуцима, и за већину возача. За нас сигурно неће бити слободне, и зато смо љути“, каже портпарол удру-

жења таксиста Лондона, Стив Мекнамара. Олимпијада можда неће донети пуно радости онима који због ње закасне на посао, или

онима који су остали без улазница. Многи се ипак надају да је дух игара довољно моћан да поправи расположење Лондонаца.

Насиље у породици под тепихом традиционализма у Црној Гори Радио Слободна Европа

П Програм за неуспеле азиланте Канадске новине

Ф

едерална влада даје до две хиљаде долара и авионску карту у једном правцу свима који у Канади нису добили избеглички статус, а желе добровољно да се врате у земљу из које су дошли. Овај пилот програм, организован као партнерски између Цанада Бордер Сервицес Агенцy (ЦБСА) и Интернатионал Организатион фор Мигратион, на снази је ове недеље у региону Торонто и још увек није познато колики је одзив међу потенцијалним кандидатима. Евидентно је, међутим, да је понуда изазвала поприлично интересовање. Стручњаци кажу да је ово решење у којем обе стране добијају. Питер Шоулер, професор права са Универзитета у Отави, објашњава да одбијени апликанти одлазе са новцем који им може помоћи да се снађу у прво време, не губећи при

том право да поново покушају да се доселе, док влада веома ефикасно решава потенцијални дугогодишњи проблем. Адвокати за имиграциона питања наглашавају да ће оваква иницијатива уштедети новац пореских обвезника који би се иначе трошио на проналажење одбијених азиланата који се крију и живе у илегали. За овај програм могу се пријавити особе које немају кривични досије, које су тражиле азил по новом систему и задовољавају све норме процеса. Нема назнака колико времена треба да протекне од пријављивања за програм до повратка кући. Зна се, међутим, да се добијени новац мора искористити за наставак школовања, почетак неког посла или као помоћ при проналажењу посла. Овакав програм постоји у преко двадесет земаља. У Великој Британији, на пример, дају и до шест хиљада долара за добровољни одлазак из земље.

осљедња истраживања државних институција и НВО показују да се насиље у породици у Црној Гори и даље доживљава као породична срамота као и да је јако мало људи спремно да отворено говоре о том проблему. Казне за насилнике су благе што говори и да су саме институције система толерантне према насиљу у породици, чије су најчешће жртве жене и деца. Традиција, економска ситуација или блага казнена политика? Што су разлози за висок ниво толеранције црногорских грађана и друштва у целини на насиље у породици? Маја Раичевић из Центра за женска права каже да према најновијој студији о породици и насиљу над женама, сваки четврти грађанин сматра да је то насиље оправдано. “Наводе да постоје ситуације у којима је насиље оправдано, да је насиље нешто што је ван контроле насилника и да је жртва одговорна за насиље. У целини црногорско друштво је доста толерантно на проблем насиља у породици и то је алармантан податак који државу Црну Гору заиста мора да усмери у правцу да овај проблем сматра приоритетним“, каже Раичевићева. Жртва породичног насиља наилази на неразумевање, проблеме и тешкоће, страх, осећај немоћи и несигурности, недоста-

Цензура интернета на руски начин Радио Слободна Европа

П

арламент Русије усвојио је контроверзни предлог закона о интернету за који активисти кажу да ће увести цензуру правећи црне листе непожељних сајтова. Руски премијер Дмитриј Медведев, говорећи на састанку Јединствене Русије московске области, подржао је тај закон. „Интернет мора бити слободан. С друге стране, он мора бити регулисан низом правила које човечанство тек треба да успостави, и то је веома тежак процес јер нити можемо све контролисати нити можемо оставити интернет без правне контроле”, рекао је Медведев. “Основна људска права и слободе морају бити загарантоване, укључујући и право на информисање али и право да буду заштићени од садржаја који може да им нанесе штету”, казао је. Закон је прошао парламентарну процедуру брзински, након што је представљен 6. јула. Неопходно је да га потпише и председник Русије како би постао пуноважан, а то ће се, како пише руски сервис Слободне Европе, највероватније десити у новембру 2012. године. Амандмани на постојећи закон о информисању промовисани су као заштита од дечје порнографије на интернету али се многи активисти плаше да ће имати много далекосежније последице. Предлог закона прихваћем у садашњој форми омогућава стварање државне агенције која би би-

ла задужена за забрањене сајтове и имала овлашћење да додаје нове сајтове на ту „црну листу”, што би могао да ради и суд. Руске дневне новине објавиле су финалну верзију предлога закона у којем се под појмом “штетних информација” које могу довести до затварања портала подразумевају оне које се односе на дечју порнографију и екстремистичке садржаје везане за промоцију наркоманије и других ствари. У другим случајевима сајтови морају бити регистровани, а власници ће имати право на жалбу против одлуке суда. У знак протеста против одлуке парламента руска Wикипедиа је на један дан угасила своју страницу. Ово је трећа законска одредба која је изазвала бурне реакције у јавности и међу активистима цивилног друштва и невладиним организацијама. У последњих месец дана руско друштво се суочава са предлозима закона о невладиним организацијама по којем ће се НГО који се финансира из иностранства третирати као страни агенти, а неколико недеља раније градске власти у Москви донеле су одредбу по којој је припадницима ЛГБТQ заједнице у наредних 100 година забрањено да организују Параду поноса. Све ово, сматрају опозиционари и антивладини медији, има везе са вишемесечним протестима који се организују у Москви против владавине председника Владимира Путина.

так подршке породице и релевантних институција. Често се и терет одговорности пребацује на жртву, а занемарује улога државних институција у пружању заштите, подршке за жртве насиља у породици. Као један од узрока насиља у породици наводи се и традиционални модел васпитавања према коме се женска деца васпитавају да буду нежне, пожртвоване и послушне.

вредности традиције преносимо на прави начин и да када говоримо о традиционализму да то радимо у оном позитивном смислу и да позитивне стране преузимамо, а не да насиље и најгору дискириминацију правдамо и стављамо под тепих традиционализма”, каже Каћа Ђуричковић из УНДП. Није било тако давно да су неке жртве сведочиле да су их у полицији којој пријаве насиље слу-

“Данас, у 21. веку, заједнице живота више нису пољопривредне заједнице, где сви морају да имају склад, да обрађују земљу, да се врате да брину о стоци да би преживели. Данас имамо заједнице образованих, високо образованих људи који раде у урбаним срединама и у руралним, али у једном заједништву које је потпуно другачије од примарне породице каква је била у назад једног века. Тако да морамо да водимо рачуна да заиста

жбеници критиковали и оптуживали да су саме криве због тога што им се дешава. Такве ситуације и даље су присутне и резултат су недовољне обучености и недостатка сензибилитета запослених у полицији. Додатни разлог за забринутост представљају и благе казне за насилнике. “Сматрамо да је потребно пооштрити казнену политику, смањити број условних и новчаних казни, а ићи на оне оштрије казне, па чак и затворске које се,

како подаци показују прилично ретке и недовољно се изричу. То негде показује да су и институције система толерантне на насиље у породици и да га негде опет посматрају као нешто што је приватна ствар”, сматра Маја Раичевић из Центра за женска права. Ирена Бошковић из Ми ни старства правде Црне Горе каже да се ситуација у судовима полако мења на боље када су у питању случајеви насиља у породици Истраживања показују да се насиље често не пријављује тако да број пријављених случајева не одражава реално стање. Најчешћи облици породичног насиља су понижавање жртве, увреде, псовке, шамари, ударање и гурање. Као насилник у већини случајева појављује се супруг, бивши супруг или партнер. Према студији коју су урадиле државне институције и женске НВО уз подршку УНДП, 22 одсто испитаника сматра да је физичко насиље оправдано ако жена флертује, док се према мушкарцима у истој ситуацији друштво односи са већим степеном толеранције и са мање осуде. Сваки четврти испитаник мушког пола, одговорност за насиље приписује жртви због њене или његове немогућности да напусти насилника, насил ницу, што је у супротности са ставом већине да је насиље у породици одговорност друштва.

Критичари свемирских програма Глас Америке

А

меричка свемирска агенција НАСА има амбициозне планове за истраживање Марса роботизованим возилом званим Кјуриосити, које би у августу требало да се спусти на његову површину. Али дугорочнији план за слање астронаута на Марс до 2030. године критикују многи, међу којима и неки бивши астронаути и функционери НАСЕ, који кажу да се то никада неће десити. Пре пола века НАСА је послала астронауте на месец, а у протекле три деценије користила је летелице типа шатл за задатке у ниској орбити. Многи ветерани из тих славних дана НАСЕ, као бивши директор Свемирског центра Џонсон, Крис Крафт, критикују план за спуштање на Марс. „Тај план је смешан и неизводљив“, каже он додајући да тај циљ захтева детаљан план и претходно успостављање базе на месецу. „Знамо како да опет дођемо до месеца. То је изводљиво и може да се спроведе са данашњим могућностима“, каже Крафт.

Програм Констелејшн је то и предвиђао али га је председник Обама укинуо, уз одобравање многих научника који су хтели амбициознији циљ. Међу онима који сада мисле да је то била грешка је и директор њујоршког Планетаријума Хајден, Нил деГрас Тајсон. „Разумем оне који кажу: већ смо били на месецу, шта ћемо тамо? Али истина је да тамо нисмо били већ 40 година“, каже Тајсон додајући да је план за посету Марсу нејасан. „Мислим да смо у реалном свету изгубили компас. Оно што изгледа добро на папиру није увек добро и у стварности“, каже он. Директор Института за свемирска истраживања на Универзитету Рајс, Дејвид Александер, окривљује политичаре који су смањили буџет НАСЕ. „Многи окривљују НАСУ да нема план, али они у ствари имају многе планове који зависе од тога шта им каже Конгрес - у данашњем и прошлим саставима“, каже Александер. Међутим, заменица директора НАСЕ Лори Гарвер узвраћа да многи у Конгресу подржавају истраживања свемира.

„Тесно сарађујемо са онима који одобравају буџет и верујемо да је подршка стабилном буџету НАСЕ широка“, каже она. Гарвер додаје да ће Конгрес финансирати изградњу летелица и друге технологије за спуштање људи на Марс и испуњење циља за који каже да га НАСА има већ деценијама. „Најзад стижемо до тачке почетка инвестирања у способности које ће нас одвести тамо и до тренутка када људи почињу да реално говоре о томе“, каже Гарвер. Али пре него што се то догоди, сматра Дејвид Александер, НАСА и политички лидери требало би да одговоре на нека суштинска питања. „Највеће питање које помињу многи критичари је: зашто? Куда идемо, шта ћемо тамо да радимо и шта ће бити са тим великим програмом који развијамо?“, каже Александер. Док Конгрес настоји да се избори са националним дугом и финансира важне федералне програме лако би могао да престане да финансира путовања ка другим планетама предвиђена за далеку будућност.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak20.jul2012.

25

IN MEMORIAM POMEN

20. 7. 2011 - 20. 7. 2012.

Danas, 20. jula 2012. godine navr{ava se godina od kad nas je napustio na{ voqeni otac i deda

[apowac dr Teodor advokat u penziji 1912 - 2011.

S qubavqu tvoji najmiliji: Sawa, Teodora, Sandra, Bojan, Vuka{in i mali Milan.

Grujica Axemovi} Tvoji najmiliji.

56983

57037

PETOGODI[WI POMEN

Veqko ]urguz IZDAJEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E. Telefon: 0038269045009.

56042 SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora.

Povoqno. Telefoni: 062/8510669, 021/63-63291.

56056

20. 7. 2007 - 20. 7. 2012.

Vreme prolazi, a ti nam sve vi{e nedostaje{. Uvek si u na{im mislima i srcima.

Tvoje najmilije: Stana, Maja, Jovana i Jelena.

GODI[WI POMEN

Sne`ani Ravli} Bawac Dana, 21. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, obele`i}emo godi{wicu od kada nas je napustila na{a draga majka, baka i sestra.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

56940

57040

3

JEDNOGODI[WI POMEN

U subotu, 21. jula, navr{i}e se 40 tu`nih dana od kako nas zauvek napusti na{ dragi i nikad zaboravqeni suprug, otac, brat, stric, ujak i veliki prijateq

Gorinka Laki} CENTAR, garsowera prizemqe, dvori{no orjentisana samo 8500E, plac Klisa 10.500E, Karaga~a 6500E, 5000m2 za pumpu odli~na lokacija. Telefon: 063/598463, 021/662-1797.

57046

DVOSOBAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah.

Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88.

56542

Manojlo Vulin Mane 1947 - 2012.

Toga dana, u 10 ~asova, }emo posetiti wegov grob, okititi cve}em i zaliti suzama u prisustvu rodbine i prijateqa.

Iskrenu zahvalnost upu}ujemo svima onima koji nam priteko{e u pomo} u te{kim trenucima.

Parastos obele`avamo u subotu, 21. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Mnogo si nas volela, svojom dobrotom i qubavqu ulep{ala si na{ `ivot. Mnogo nam nedostaje{, pamti}emo te i voleti te dok postojimo.

Tvoji najmiliji: suprug Spasoje, sinovi Vladimir i Nenad, snaje Gabriela i Jelena i unuci Luka, Nora i Teodora.

57010

Navr{ava se godina dana od kako nas je napustila na{a draga majka, baka i svekrva

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu i prijatequ

O`alo{}ena porodica.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

56383 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199.

56465

POTREBNA devojka od 20 - 35 godina za ~uvawe malog deteta.

Telefon 064/067-8010.

56534

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

56070 PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebi rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 021/6419439.

56535

57044

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i svekrvi

Miodragu - Mi}i Lazi}u

Branka Mili}

ro|. 1964.

Godi{wi pomen }emo obele`iti u subotu, 21. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sinovi: \or|e i Sini{a sa porodicama.

Sahrana je danas, 20. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji, supruga sa decom.

56988

U subotu, 21. 7. 2012. godine, u 9 ~asova, odr`a}emo pomen na Gradskom grobqu na{em an|elu

Nenad \or|evi}

Nenadu \or|evi}u

Grozdi ^ergi}

Sahrana }e se obaviti na grobqu u Bano{toru, 20. 7. 2012. godine, u 13 ~asova.

56995

PETOGODI[WI POMEN

1996 - 2007.

Weni najmiliji.

Te{ka je, beskrajna i ve~na tuga na{a, {to te nema sa nama.

Vole}emo te uvek i doveka.

Tvoja tetka Daca, Andrija i baka Marija.

Neco, na{a qubav je ja~a od svakog zaborava. Ti si zauvek u na{im srcima, mislima i molitvama.

Presveta Bogorodice, ~uvaj ga.

Tvoji: tata, mama i brat.

57052

57019

57017

26

tv program

petak20.jul2012.

Хро ни ка филм ског фе сти ва ла „Па лић 2012” (РТВ 1‚ 00.30)

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Чарде на Дунаву 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Велики природни спектакли 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Жене на селу 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Урбана џунгла (мађ).са титл.на српском 14.00 Вести 14.05 Македонија - Векови у 52 минута, спец. емисија 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Под истим кровом 16.00 Велики природни спектакли 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: У поверењу 21.00 Медији у Србији-хроника пропадања 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Медији у Србији-хроника пропадања 00.30 Хроника филмског фестивала „Палић 2012“ 00.45 У поверењу 01.30 Концерт Горана Карана у Новом Саду

06.30 07.30 08.00 10.00 12.00 12.30 13.00 13.45 15.05 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Здравље је лек Портрет привредника Др Мартин Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

10.45 11.30 12.40 13.10 13.50 14.30 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.35 00.00

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) ФЛУОШ, луткарске представе за децу Концерт Рибље чорбе Вести (мађ) У жаришту, док.филм (рум) са титл.на српском Биографије Из нашег сокака Хроника филмског фестивала „Палић 2012” ТВ баштине Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија (слов) Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије Чувари сећања ТВ баштине ТВ Продаја

15.25 16.08 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 22.33 22.38 23.08 23.55 00.10 00.17 01.00 02.35 03.00 03.20 03.51 04.24 04.52 05.48

Ђор ђа Бо на њи

СЕ РИ ЈА

Оп чи ње ни 06.45 07.05 07.55 08.50 10.00 10.30

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.50 09.57 10.27 12.00 12.15 12.31 13.15 13.20 14.05

Уло ге: Ђор ђа Бо на њи, Ма си мо Бу ла, Со ња Акви но, Па о ло Фе ра ри (Но во сад ска ТВ, 21.00) 06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.10 11.2 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 20.40 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Река наде Вести Опчињени Витраж Зелена патрола Вести Зове море Лична грешка Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Свети Петар и Павле Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 15.00 20.00 22.00 03.00

Премијер лига, магазин Атлетика Гранд При Свет фудбала АТП Хамбург 1/4 Финала АТП Гштад 1/4 Финале ЦХ ТВ: Сијетл – Челси АТП Атланта 1/4 Финале Фудбал: Ама Зулу – Манчестер јунајтед

06.15 06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 23.20 00.10 00.35 01.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Нешто између Вести Разгледница Белдокс фестивал Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мали дабар, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Путопис Слагалица Дневник Срећни људи Икар, филм Вести Око Касл Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Плавуша и још већа плавуша, филм Нешто између Вести(04.00,05.00) Путопис Око Разгледница Срећни људи Верски календар

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Тамна олуја Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

До бро је, зна ти: Рат са ра ком На у ци још увек ни су по зна ти сви узроч ни ци ма лиг них бо ле сти, али ис тра жи ва чи про це њу ју да би се при ме ном све га оно га што се зна о пре вен ци ји ра ка мо гао спре чи ти на ста нак до две тре ћи не слу ча је ва. У сту ди ју је гост др сц. мед. Мом чи ло Инић ко ји се већ три де сет го ди на ба ви он ко ло шком хи рур ги јом. Уред ник, сце на ри ста и во ди тељ: Ма ри ја на Вук Мр ђа (РТС 2, 21.58) 06.02 06.53 07.11 07.17 07.27 07.33 07.44 07.54 08.05 08.10 08.16 09.03 09.17 09.33 09.45 09.52 10.22 10.47 11.18 11.50 12.24 12.51 13.52 14.38 14.52 15.08 15.20 15.50 16.56 17.52 18.16 18.46 19.14 19.41 19.47 19.58 20.27 21.00 21.58 22.36 23.02 23.34 00.04 00.30 01.25

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Жан Марк Бар, Ми ра Фур лан и Зо ран Си мја но вић – овог пет ка у го сти ма код Ива на Ива но ви ћа. О хо ли вуд ском и срп ском фил му, му зи ци, умет но сти уоп ште, ова фе но ме нал на трој ка при ча ће са Ива ном. (Пр ва, 21.30)

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Ози бу Дени и Деди Верујте али не претеријте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика, једна прича Датум Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Странац у Србији Марсело Братке и камерата Бразил Арт Зона Трезор Верујте али не претеријте (Не)обично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна сликаједна прича Цркве брвнаре у Србији Бициклизам: Тур де Франце, пренос Капри Од ти до ви Животна средина и здравље Прошлост на точковима ТВ фељтон Датум Верски календар Породица човека Лов и риболов Капри Добро је, добро је знати ТВ фељтон Светски изазов-Лабораторија славних Фестивал „Тврђава театар”, хроника Бициклизам: Тур де Франс, преглед Концерт групе Вампири Трезор

ВОА Улови трофеј Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Кошава Топ шоп Љубав у залеђу Злочиначке намере Мућке Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Берлин капутт Мућке Ало, ало Филм: Јасна и непосредна опасност Удовице Мућке Ало, ало Филм: Неустрашиви

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 13.50 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 23.50 00.25 00.45 02.20 02.45

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Блејд 3: Тројство Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Путеви дроге Вести Спортски преглед Филм: Центар света Саут Парк Филм: Мала чуда

Побуна диносауруса Чо век ко ји је пре ма ло знао Ва лас Ри чи ле ти у Ен гле ску ка ко би про вео ро ђен дан с бра том Џеј мсом. Џеј мсу у по се ту до ла зе по слов ни парт не ри и мо ра не чим за о ку пи ти сво га бра та то ком ве че ре. Ва лас по ста је уче сник „по зо ри шта жи во та” у ко јем љу ди до жи вља ва ју суд би ну ли ко ва у кри ми на ли стич ким дра ма ма. Уло ге: Бил Ма реј, Џо ан Веј ли, Пи тер Га ла гер, Ал фред Мо ли на Ре жи ја: Џон Еј ми ел (Пинк, 00.45)

Џо ан Веј ли 07.00 10.15 11.00 12.30 14.00 15.00 16.00 16.15 17.00 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 23.00 00.00 00.45 02.30 03.30 04.00 05.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Тренутак истине 48 сати свадба Тачно у подне-живо Мала невеста Национални дневник Академија дебелих - уживо Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих - преглед дана Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Човек који је премало знао Отети Гле ко то говори Бекство Моје срце куца за Лолу

Након што су се придошлице мирно и лепо уклопиле у модеран живот на нашој планети, једна опака и опасна организација успева да усаврши агресивну расу диносауруса и окрене их против целог света. Брод „X26” одиграва најважнију улогу спасавајући свет од бесног рата. (Хепи, 13.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Винкс Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Детективски пар 3, филм Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Филм Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak20.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

8

FEQTON

27

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љу би ша Ра јић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Суочавање Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Ургентни центар Л.А. Инк Суочавање Супруге мафијаша

Ловци на нацисте Прича о струји Апсолутна нула Најгори послови у историји Героуов закон Тајм тим година XИ Прича о струји Човекова историја Најгори послови у историји Милош Форман Жута кућа Видео је убио радио Ловци на нацисте Човекова историја Ускршње острво – повратак у прошлост 01.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Мортадело и Филемон Нестанак Гарсија Лорке Паре кваре Посао за странце Без доброг алибија Посета Еротски филм Еротски филм

Без до брог али би ја По ли ца јац Џек од лу чу је да по мог не при ја те љи ци у не во љи и про на ђе ње ну од бе глу кћер ку. Ис тра га га до во ди до бан де ко ја се спре ма да опљач ка бан ку. Док бан да не од лу чи шта да ра ди са њим, оста вља ју га као та о ца пре ле пој Ерин... Уло ге: Се мју ел Л. Џек сон, Ми ла Јо во вић, Сте лан Скар сгор Ре жи ја: Боб Ра фел сон (Си не ма ни ја, 20.00)

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Нив Кемп бел

Гу бит ник У пу сти њи у бли зи ни гра ди ћа Блек По инт у Но вом Мек си ку про на ђен је млад и зго дан чо век без све сти. У бол ни ци се ис по ста ви да има ам не зи ју, а по се ћу је га при влач на мла да же на ко ја се пред ста вља као Клои и твр ди да је ње го ва ве ре ни ца... Уло ге: Вал Кил мер, Нив Кемп бел, Сем Ше пард, Еј ми Смарт, Нобл Ви лин гам, Феј Да на веј Ре жи ја: Мајкл Ха у сман (ХРТ 1, 23.40) 07.00Добро јутро, Хрватска 09.01 Дивљи Пламен 10.09 Место под сунцем, док. серија 11.00 Планински горила, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.19 Убиство међу пријатељима, филм 14.44 Хотографија у Хрватској 15.14 Понос Раткајевих 15.59 Горски лекар 17.24 Хрватска уживо 17.54 Са Салетом до Бескраја, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.07 Одабрао Ђело Х.

21.10 Циклус хрватског филма: Царево ново рухо 22.20 Дневник 3 23.05 Секс и град 23.40 Филмски маратон: Губитник, филм 01.20 Филмски маратон - циклус хрватског филма: Царево ново рухо 02.23 ЦСИ: Лас Вегас

Телетабис 07.52 08.16 На крају улице 08.42 Фантастични пријатељи 09.05 Х2О Уз мало воде!

09.29 Не дај се, Флоки!

10.00 Градић Вокавил 10.27 Најбоље из историје ХРТ-а 11.31 Горски лекар 12.15 Еџмонт 12.38 Обична клинка 13.04 Дарма и Грег 13.25 Бриљантин 14.07 Тајне великог Меконга, док. серија 14.57 Залагаоница, док. серија 15.38 Моћ боја, док. серија 16.05 Кратки сусрети 16.31 Морешка на светога Тодора 16.59 Идемо у Америку с Гораном Милићем 17.52 Љубав у залеђу 18.41 Хрватске олимпијске медаље 20.02 Дражесни мајски пупољци 20.58 Отварање 37. осорских музичких вечери, пренос 22.15 Злочинци у оделима 23.01 ЦСИ: Лас Вегас 23.55 Мућке 00.30 Битанге и принцезе 01.08 Уби ме досада 01.36 Жица

09.00 10.00 11.30 13.00

Ми ла Јо во вић

14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

07.45 09.30 10.25 12.05 13.20 14.20 16.00 18.05 18.35 20.05 21.00 21.55 23.00 00.30 02.05

Срцоломац Кликни да се упознамо Гангстерска петорка Ол-стар Супермен Редакција Грегов дневник 2 Њихова лига Филмови и звезде Ко је Кларк Рокфелер? Чаробни град Борџије Редакција Деца кукуруза 127 сати Кад водењак пукне

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Закон и ред Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак

04.00 06.00 07.50 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.10 02.10

Биографија - Музичка секција Убиство на планини сенки После Џимија Биографија - Тинејџери на платну Бекство Истеривачи духова 2 Биографија - Музичка секција После џимија Биографија - Тинејџери на платну Резервне убице Окрутне намере Песма из срца

Бул Дурам Без срца Јентл Риба звана Ванда Корак испред Откуцаји срца Ламбада Недужни Ја у љубав верујем Бул Дурам Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.30 Моји xепни љубимци 07.45 Езел 09.55 Кисмет - окови судбине 11.05 Ватрено небо 12.10 Ексклузив Таблоид 12.45 Вечера за 5 13.40 Бибин свет 14.15 Пороци Мајамија 16.10 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Пут до зрелости 2, филм 21.50 Камен око врата, филм 23.50 Трезор, филм 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ Данас

Ка мен око вра та Мол тес за вр ши у за тво ру по што уби је Тур ко вог бра та. За твор ски чу вар Ре ђо сва ке не де ље Мол те су да је ли стић лу три је у за ме ну за ње го ве љу бав не са ве те. Али ка да Мол тес осво ји по бед нич ки ли стић, по бег не из за тво ра да би до шао до свог до бит ка... Уло ге: Же рар Лан вин, Бе ни Пел вурд, Хо се Гар си ја, Ро си де Пал ма Ре жи ја: Алан Бер бе ри ан (РТЛ, 21.50)

Ро си де Пал ма

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Желели сте да знате Дрвосече из мочваре

08.30 09.00 10.00 10.15 11.00 13.30 16.45 17.45 19.15 19.30 20.30 22.15 23.00 00.30 01.00

Аутомобилизам Бициклизам Олимпијске игре Фудбал Фудбал на плажи Бициклизам Фудбал Билијар Коњички спорт Најјачи човек Скијашки скокови Бициклизам Тенис Рели Скијашки скокови

Не зна куплунг шта је светска револуција

С

пу то ва ња у ино стран ство ше зде се то сма ши то ром, по себ но ве ли ким, уско чи ли у њих пра во из до но се књи ге и ча со пи се и „ле го„ коц ки це оних прет ход них ко ла. А дру го, реч „ко ла„ зву чи у за де цу и пре би при ста ли на то да це ло јед - њи хо вим уши ма пом пе зно (ма да не зна ју за што) и но по под не про ве ду с Дра го шем Ка ла ји ћем не го да за то ко ри сте не у трал ну реч ауто(мо бил). Ауто за им не ко у пр тља гу на ђе јеф ти не су ве ни ре и блу зу њих ни је ста ту сни сим бол и слу жи им не за во жњу, за же ну. А све че шће сма тра ју да је пра ви од мор у већ за пре воз ства ри и де це с ме ста на ме сто. ства ри онај у гра ду, где се пре ко ле та до га ђа мно Ше зде се то сма ши не ма ју мо пед, мо то цикл и ску го ства ри у кул ту ри, од ко је оби чан свет бе жи са тер, али има ју би цикл. Би цикл је за њих по јам сво јим тран зи сто ри ма и те ле ви зо ри ма на ба те ри је и шпи ло ви ма ка ра та. На од мор иду нај ра ди је во зом или ави о ном. Ауто бус не це не као пре во зно сред ство, сем кад ни чег дру гог не ма. Ве ћи ном има ју ауто мо бил, али су при ста ли це ко лек тив ног пре во за. Кад на ба вља ју ауто мо бил, обич но ку пу ју ве о ма ин ди ви ду ал не ауто мо би ле ко ји ма на гла ша ва ју сво је ин те ре со ва ње за ко лек тив и ко лек ти ван пре воз. Све што је код ауто мо би ла плус за оби чан свет, то је код ше зде се то сма ша ми нус. Њи хо ви ауто мо би ли не сме ју да бу ду но ви, не сме ју да бу ду су ви ше ја ки, не сме ју да бу ду ску пи, не сме ју да из гле да ју ску по и не сме ју да бу ду пре ви ше чи сти. На њи ма не сме да бу де укра са, сем мо жда не ке не у па дљи ве па ро ле за за шти ту при ро де или ка квог дис „Спа чек” се са свим до бро сла же уз про кла мо ва ни аске ти зам крет ног ду хов ног сло га на, али и то с ме ром и уз сум њу. Мр зе хро ми ра не де ло ве. У здра ве сре ди не и здра вог ду ха у здра вом те лу. За то пр тља жни ку ни ка да ни је ред, алат ле жи раз ба цан, су ме ђу пр ви ма сво јој де ци ку пи ли би цикл. И док по кри вен но ви на ма од прет про шле го ди не, али им са ња ју о да ну ка да ће Бе о гра дом мо ћи да во зе би то не сме та по што иона ко не зна ју ни шта да по пра - цикл, се де за во ла ном свог ше зде се то сма шког ве са ми, чи ме се по ма ло по но се. И тру де се да их ауто мо би ла и нер ви ра ју све во за че за то што пу ни ко не ви ди кад ипак по не кад мо ра ју да опе ру шта ју пе ша ке да пре ђу ули цу и нер ви ра ју све пе свој ауто мо бил. ша ке за то што оту пљу ју њи хо ве ре флек се за пре тр У прин ци пу во зе „фи ћу„ и слич на јеф ти на ко ла, ча ва ње ули це на пе шач ком пре ла зу. али ако ика ко мо гу, ку пу ју фран цу ске ауто мо би ле, Ше зде се то сма ши во ле за ба ву, али од то га не „ре но 4”, „ре но 16” и „спа чек„. И не срећ ни су што је пра ве не ку пред ста ву. Они по зи ва ју дру штво ку ћи, про из вод ња „спа че ка„ пре ста ла. Ти су ауто мо би ли ка да има ју до вољ но ве ли ки стан, а и ка да га не ма под јед на ко не по у зда ни у мо то ру ко ли ко су њи хо ви ју, али то не на зи ва ју за ба вом већ дру же њем. То ни вла сни ци раз ба ру ше ни у сво јим гла ва ма, због че га су ве че ре с го ми лом хра не, а ни пи ће се не тро ши се ме ђу соб но од лич но до пре те ра но. Ше зде с е то пу њу ју. На ауто ме ха ни ча сма ши су, пре све га, уме Све што је код ауто мо би ла плус за ре ни љу ди, и то што су ре де лу ју као би ћа из не ког дру гог све та, у че му се оби чан свет, за ше зде се то сма ше је ста ри ји, све су уме ре ни ји. ауто ме ха ни ча ри сла жу с Је ди но оста ју под јед на ко нео про стив ми нус. Њи хо ви ве ћи ном дру гог на ро да. не у ме ре ни у во љи за рас ауто м о б и л и ни к а к о не сме ј у да Оста ли ауто мо би ли се пра вом. На жа лост, и ги бу ду но ви, су ви ше ја ки, ску пи, раз ли чи то ран ги ра ју, али та ра, и та њи ри од па пи ра се углав ном де ле на две и се де ње на по ду, а све то ни ти да из гле да ју ску по и – гру пе. У пр ву спа да ју они уз озбиљ ну рас пра ву, по бу ду пре ви ше чи сти у ко је не би се ли ни да ста ју иде ал ко ји је све те има ју па ра за њих. То су же оства рив. Ги та ру већ „мер це де си„, „вол вои„ и слич ни лук су зни ауто мо - одав но не узи ма ју у ру ке јер не ма ју вре ме на да ве би ли. Лук суз је оно што их у стар ту од би ја, а до - жба ју, та њи ри од па пи ра су по ста ли су ви ше ску пи, дат но им „мер це де си„ де лу ју ско ро је вић ки и но - а на по ду се те шко се ди јер дис ко па ти ја и слич не мен кла тур но. „Вол вои„ су им, ма да по јам со лид - му ке по чи њу не где око че тр де се те. За раз ли ку од но сти, не ка ко су ви ше пом пе зни. Бли ски тој гру пи ста рих да на, за ба ве им се за вр ша ва ју у два по по но су ауто мо би ли ко ји су по јам за сред њу бе сло ве сну ћи; ше зде се то сма ши има ју по сла сле де ћег да на, а кла су: „фор до ви„, „опе ли„ и слич ни. Ма да су са ми го ди не ни су ви ше та кве да мо гу би ти на но га ма це део сред ње кла се, нај ра ди је би да се не иден ти фи - лу ноћ и сле де ћег да на функ ци о ни са ти нор мал но. ку ју с њом. А по себ но не би ку пи ли не ки од сред - На за ба ва ма углав ном ви ше не пле шу, де ли ми це за њих мо де ла „фи ја та„ јер то су ви ше ли чи на „дру ги то што су ста но ви ма ли па не ма ме ста за то, а де ли ауто„, онај ко јим же на иде у ку по ви ну и код при ја - ми це јер са ми се би из гле да ју сме шни кад се за ба те љи це на ћа ска ње. У дру гу гру па спа да ју они вља ју. Ше зде се то сма ши су, на и ме, од у век би ли ауто мо би ли ко је би ра до ку пи ли, јер сво јом прак - озби љан свет ко ји је жи вот ра ди је од ре ђи вао по тич но шћу уда ра ју пра во у ср це јед ног ше зде се то - тач ка ма и за кључ ци ма не го по но та ма и ко ра ци ма. сма ша, ре ци мо јеф ти ни ји „ни са ни„ и слич ни ја Ше зде се то сма ши да нас из ла зе у ка фа не, тј. они пан ски ауто мо бил, али ни за њих не ма ју па ра. Та - ко ји не ма ју по ро дич них оба ве за (раз вод као сред ко оста ју на „фи ћи„ и „ју гу„. ство сма ње ња оба ве за) чи не то ре дов но, а они ко Ше зде се то сма ши, на и ме, не во ле да во зе ауто, а ји има ју оба ве за, ма ње не го ра ни је. Али ни јед ни ако во ле, он да то кри ју као зми ја но ге. Ствар је у ни дру ги не иду у би ло ка кве ре сто ра не ко ји тре ба то ме да они не ма ју ко ла, они има ју ауто мо бил. Реч да ство ре ути сак да су не што што ни су. Они не во „ко ла„ има за њих дво стру ку не га тив ну ко но та ци - ле „ин„ ме ста јер не ће да се дру же с „ин„ све том, ју. Пр во, та реч се ве зу је за ко ла ко ја ву ку коњ или и, уоп ште, не ће да се дру же са све том ко ји во ли не во, а зна се да су они ко ји да нас се де у ко ли ма с мо - што дру го не го што они во ле.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

petak20.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Седмица која је била ризична, с могућноошћу успеха или потпуног дебакла, измиче, пролази. Следи релативно смиривање на унутрашњем и спољашњем плану. Преконтролишите здравствено стање, посебно притисак. Не ризикујте.

BIK 20.4-20.5.

Петак је ваш омиљен дан, Венерин дан, па га можете веома лепо осмислити и осликати топлим и лепим бојама љубавне комуникације и романтике. Краћи пут је под повољним околностима, поготово уколико има везе с послом и зарадом.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. jul 2012.

На личном плану сте успешни и друштвени. Можете бити задовољни. На вама је да покажете своје умеће и сналажљивост, па и интелигенцију, у конкретним контактима, било приватним или пословним. Љубав је ОК, посао је ОК. Још увек је Сунце у вашем знаку, и још увек сте главни лик у својој причи. Пословна ситуација је повољна за разне врсте преговора, сарадње и трговине, интелек туалних послова и краћа путовања. Љубав тајна, скривена, далеко. Окружени сте особама младалачког дуга, предусретљивим и предузимљивим ликовима, који могу да раде за вас, да вас представљају и повежу с важним и релевантним особама. Време је да се вратите с годишњег одмора. Најбоље функционишете иза затворених врата, у неком виду повучености. Дозволите себи део дана у којем ћете бити сами и планирати, забављати се, играти или радити, за своју душу. Љубавни контакт је весео и позитиван.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Чините како вам паше. При томе би било добро да контролишете страсти и узмете у обзир и дате околности више силе. Имате могућности да путујете, што даље, то боље, па искористите дате шансе у тренутку када се појаве. Иако финансијска ситуација није најидеалнија, немојте одустати од путовања и путева који вас зову, призивају, маме и опијају. Партнерски однос вам доноси много задовољства. Да би то потрајало, будите дипломата. Растрзани сте на више страна. Немој те прете ри вати, већ кре ни те средњим путем, који је увек најпаметнији. Узмите у обзир своје лимите, иако мислите да их немате, да све можете када хоћете. Али, то има своју цену.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уколико вам продају неке песимистичне приче, или вас директно нападају на известан начин, угрожавају, немојте дозволити да вас то разувери у вредности у које верујете и на којима радите. Евентуална страсна авантура неће дуго трајати.

Имате изражену и интензивну потребу за променом, па и вишак енергије који треба усмерити и трансформисати у неки помак напред, у успех и реализацију онога што желите. Негујте љу бавни однос на менталним основама. Ово би могао бити продужени викенда, уколико на време престанете да радите свој посао и нестанете у непознатом правцу, пут мора, ако може, а може, што не би могло?! Новчани трошкови су ван сваке контроле.

TRI^-TRA^

Да ма у це ли ба ту V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

33

Subotica

30

Sombor

32

Kikinda

33

Vrbas

33

B. Palanka

33

Zreњanin

33

S. Mitrovica 34 Ruma

34

Panчevo

34

Vrшac

33

Srbija Beograd

34

Kragujevac

35

K. Mitrovica 36 Niш

36

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Сунчано и веома топло. Ветар слаб променљив или северозападни. Притисак око нормале. Температура од 17 до 33 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и веома топло, а само на северу Војводине мало пријатније температуре. Ветар благ, већином северозападни. Притисак око нормале. Минимална температура 14, а максимална 34 степена на југу Војводине. СР БИ ЈА: Сунчано и веома топло, а само на северу Војводине мало пријатније температуре. Ветар слаб променљив, на северу Србије благ северозападни. Притисак око нормале. Температура од 14 до 36 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Крајем дана на северу Србије локални пљускови. У недељу освежење са кишом и пљусковима, а само на крајњем југу Србије веома топло и пљускови крајем дана. Прва три дана наредне седмице мало свежије и нестабилно са честом кишом и пљусковима, па ће се сушни период завршити, што су добре вести за пољопривреднике.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошка ситуација може имати повољан утицај на све хроничне болеснике. Од метеоропатских реакција могуће су главобоља, поспаност и променљиво расположење. Неопходна је адекватна заштита од UV зрачења.

Madrid

38

Rim

30

London

19

Cirih

19

Berlin

19

Beч

22

Varшava

21

Kijev

26

Moskva

21

Oslo

17

St. Peterburg 21 Atina

35

Pariz

20

Minhen

19

Budimpeшta

27

Stokholm

22

На кон што је ви ше пу та би ла по вре ђе на у љу ба ви, стар ле та и бо ди бил дер ка Џо ди Марш (33) пре ко го ди ну да на је у це ли ба ту, а свом мом ку, 24-го ди шњој ри ја ли ти зве зди Кир ку Нор кро су, по ру чи ла је да ће мо ра ти до бро да се до ка же пре не го што уско чи у њен кре вет.

- Про жи ве ла сам мно го не га тив них ис ку ста ва с му шкар ци ма ко ји су се по ка за ли као то тал ни чу да ци. Због то га сам про шле го ди не про ме ни ла не ке ства ри у сво јој гла ви и од лу чи ла да ћу се чу ва ти за не ког за и ста по себ ног. То ли ко сам ду го у це ли ба ту да се по нов но осе ћам као де ви ца. Са да се по ма ло и бо јим сек са, бо јим се да се бе не ко ме дам - об ја сни ла је Џо ди. Ка да је Кирк пи тао Џо ди кад ће тач но би ти спрем на да спа ва ју за јед но, она је од го во ри ла: „Же лим пр во да ми ка жеш да ме во лиш, да же лиш да се вен ча мо и да има мо де цу”.

VIC DANA Ако мислиш да никога на овом свету није брига да ли си уопште жив, само прескочи плаћање једне кредитне рате.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

189 (28)

Slankamen

214 (6)

Apatin

272 (34)

Zemun

255 (0)

Bogojevo

254 (31)

Panчevo

274 (4)

Smederevo

456 (0)

Baч. Palanka 241 (16) Novi Sad

198 (12)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

183 (-2)

S. Mitrovica

30 (-14)

Tendencija porasta

Senta

255 (0)

Beograd

200 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

197 (7)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

84 (12)

TISA

-44 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja