Dnevnik 20.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 20. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22814 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVA INVESTICIJA NIS-a NA BU[OTINI U KIKINDI

Vi{e nafte iz Banata

PO^IWU PREGOVORI S ME\UNARODNIM MONETARNIM FONDOM, UZ PODELE U VLADI

Srbija smislila razroki plan za MMF str. 5

„RADOSNO DETIWSTVO” ISTAKLO SPISKOVE

Na listi ~ekawa 1.867 mali{ana

str. 5

NA POMOLU VE]E CENE KAFE, [E]ERA, SMRZNUTOG POVR]A, TESTENINE...

Bauk poskupqewa hara Srbijom str. 4

Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo“ istakla je na vrti}e spiskove primqene dece, kao i dece koja su odbijena nakon konkursa za upis. Direktor te ustanove Borislav Samaryi} rekao je za na{ list da se nakon ovog konkursa trenutno na listi ~ekawa nalazi 1.867 mali{ana. str. 8

NASLOVI

Politika 3 Evropa „tera” na regionalizam

Ekonomija 4 Poreznici krenuli da jure bogate gazde

Dru{tvo 6 Prodajom bubrega gasi dugove

Novi Sad 9 Voda guta most i imawa

NOVOSA\ANI SE ZDRAVO PO^ASTILI NA PIJACI „MOJ SALA[”

Vojvodina 10 Pripreme za IT park usporila ekonomska kriza

Crna 12 Tra`ili novac od optu`enog za silovawe

Lov 21 Opet besnilo na severu Banata

Reporta`e 23 Entoni Hopkins recituje kako mu Ba~vanin svira

SAVREMENI NA^IN KOMUNIKACIJE NASTAVNIKA I RODITEQA

str. 6

KO OSTAJE U ATEQEIMA NA TVR\AVI

Red za vrcani med

Foto: F. Baki}

Mobilnim do {kolskog dnevnika

str. 7

KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV „SVISLAJON GRUPE”, „SL MITROSA” I „TAKOVO AGRARA”

Gde je nestalo sedam tona amonijaka

str. 12

str. 16 – 20

SPORT

Za rebus nova komisija?

str. 8

RADOMIR ANTI] I DAQE SELEKTOR

KO[ARKA[ICE U RUMI ^EKAJU LETONIJU

POMO] KLADIONI^ARIMA

Sun~ano

Najvi{a temperatura 30° S

2

POLITIKA

petak20.avgust2010.

DNEVNIK

MINISTAR NAJAVQUJE NOVU KONSTITUTIVNU SEDNICU NACIONALNOG SAVETA BO[WAKA

^ipli}: Nisam pogre{io KOSOVO

Bogdanovi} najavio vra}awe kosovskog dodatka Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} izjavio je ju~e da }e Vlada Srbije slede}e sedmice doneti uredbu o nastavku ispla}ivawa kosovskog dodatka zaposlenima na Kosovu koji plate dobijaju iz republi~kog buxeta. Na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade Srbije, Bogdanovi} je rekao da }e uredba biti na snazi sve dok Vlada ne donese zakon kojim }e trajno re{iti pitawe "kosovskog dodatka". "Danas je Vlada formirala radnu grupa koja }e u {to kra}em vremenu izraditi nacrt zakona, koji bi bio u skladu s Ustavom, za trajno re{avawe takozvanog ko-

sovskog dodatka", rekao je Bogdanovi}, i dodao da o~ekuje da }e taj zakon vrlo brzo biti pred Vladom i parlamentom. "Buxetom Srbije za 2010. predvi|eno je izdvajawe za ’kosovski dodatak’ i done}emo uredbu da nastavimo tu isplatu", naveo je Bogdanovi}.

Ministar je rekao da planira odlazak na Kosovo, gde }e danas u Kosovskoj Mitrovici razgovarati s predstavnicima op{tina i sindikata. On je kazao da je o toj odluci privremenih kosovskih institucija obavestio Vladu Srbije, ali povodom toga nije zauzet nikakav stav ili zakqu~ak.

S. St.

KPS zaustavqa i pu{ta Kosovska policija zaustavqala je ju~e u dva navrata dr`avnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju (KiM) Olivera Ivanovi}a, koji je krenuo u Prilu`je na obele`avawe Dana hrama u tom selu. Policija je zaustavila i pomo}nika ministra za Kosovo i Metohiju Dragana Petkovi}a, po{to je on na Kosovo u{ao na prelazu Merdare. Wima je, posle kra}eg zadr`avawa, dozvoqeno da nastave put, a na~el-

nika Kosovsko-mitrova~kog okruga Radenka Nedeqkovi}a policija je vratila u Severnu Mitrovicu. Ivanovi} je izjavio FoNetu da je posle prvog zaustavqana policije o tome obavestio Euleks. Kako saznaje FoNet u kosovskoj policiji. Petkovi} je zaustavqen zato {to je bio na spisku qudi u pratwi ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovi}a za ju~era{wu poseti Kosovu, a koja je zabrawena.

Ministar za qudska i mawintervjuu Tanjugu, i dodao da zahska prava Svetozar ^ipli} nateve za wegovu smenu smatra javio je ju~e da }e to ministarnormalnim s obzirom na to da stvo zakazati novu konstituse bavi javnim poslom i da je tivnu sednicu Nacionalnog sare~ o dnevnoj politici. veta Bo{waka, na kojoj je poPo wegovim re~ima, Naciotrebno da se pojave predstavninalni savet Bo{waka nije konci sve tri izborne liste da bi stituisan jer nijedna od tri izbila odr`ana. borne liste nije verifikovala – Na{a ideja je da poku{amo svoje mandate pa je, sledstveno da odr`imo novu konstitutivnu tome, aktuelan Savet u starom sednicu bo{wa~kog nacionalsazivu. On je podsetio na to da nog saveta, a za to je potrebno se u slu~aju bo{wa~ke nacioda sve tri liste nalne zajednice do|u na konstitupredstavnici dve tivnu sednicu – Zukorli} kr{i Ustav liste – Bo{wa~rekao je ^ipli}, ke liste i Bozahtevaju}i i dodao da aktiv{wa~kog prepofederalizaciju nosti Ministarroda – nisu pojaSrbije stva idu ka tome vili na konstida se organizuje tutivnoj sedni"prva konstituci, a da je Botivna sednica sa sve tri liste, {wa~ka kulturna zajednica koja bi bila uspe{na".

(BKZ) muftije Muamera ZukorOn tvrdi da prilikom konli}a odbila da prihvati mandastituisawa Nacionalnog savete. ^ipli} ka`e da je pravilo o ta Bo{waka, po~etkom jula, nineophodnoj dvotre}inskoj ve}ije bilo diskriminacije ve} da ni prilikom konstituisawa saje, naprotiv, wegovo ministarveta primewivano kod svih nastvo u~inilo sve da za{titi izcionalnih mawina, ali da je bornu voqu gra|ana i ne dozvokod bo{wa~ke nacionalne zali da taj savet formira neko ko jednice uneto i u Poslovnik za-

prihode. Ukoliko prihodi budu umaweni za taj dodatak, bi}e ozbiqno ugro`ena egzistencija srpske zajednice", rekao je Ivanovi}. On je FoNetu izjavio da je odluka Ustavnog suda "veoma lo{e interpretirana". Po mi{qewu Ivanovi}a, sud nije zabranio pozitivnu diskriminaciju, kao ni to da Vlada Srbije brine o kosovskim Srbima, "izme|u ostalog i uve}ewem plata".

Beograd u delikatnoj poziciji Deklaracija o nezavisnosti severnog Kosova kratkoro~no ne bi imala veliki efekat, izjavio je FoNetu potpredsednik uticajnog va{ingtonskog Kejto instituta Ted Karpenter, ukazuju}i da SAD i najuticajnije ~lanice Evropske unije (EU) ve} dugo jasno stavqaju do znawa da ne}e prihvatiti nikakvu secesiju srpskih stanovnika Kosova. On, me|utim, ukazuje da bi, u slu~aju takve deklaracije, tenzije mogle porasti, dok bi vlasti u Beogradu bile stavqene u veoma

delikatnu poziciju. Dugoro~no, smatra Karpenter, ovo bi moglo da otvori vrata pregovorima u kojima bi Beograd, iako nevoqno, prihvatio nezavisnost Kosova, pod uslovom da ve}inski srpski delovi severnog Kosova budu "zvani~no predati" Srbiji. Iako bi se zapadne vlade protivile takvom dogovoru, on bi postepeno za wih mogao da postane prihvatqiviji, naglasio je Karpenter, ako se "glavoboqa" oko Kosova bude pogor{avala, {to }e se verovatno i desiti.

Jak{i}: Ordinarna glupost Funkcioner Demokratske stranke Srbije Marko Jak{i} ozna~io je kao "ordinarnu glupost" izjavu kosovskog ministra unutra{wih poslova Bajrama Rexepija da iza deklaracije o autonomiji severa Kosova stoje D[ i Srpsko nacionalno ve}e (SNV).

Jak{i} je podsetio rekao da na Kosovu postoji Skup{tina zajednica op{tina Kosova i Metohije, ~iji je on potpredsednik, a ne Savez op{tina, koji bi, kako pi{e u toj deklaraciji, tek trebalo da bude formiran. "Mi nemamo ni{ta s tim, ta deklaracija je nepoznatog autora i iza we ne stoje ni SNV Kosova, niti Skup{tina zajedni-

ca op{tina. Sve {to mi radimo je javno, ne krijemo se i ne delimo deklaracije po kafanama", napomenuo je Jak{i}. On je u izjavi FoNetu najavio da }e Zajednica op{tina Kosova i Metohije, tek posle re{avawa problema sa ukidawem "kosovskog" dodataka na plate, odr`ati Skup{tinu u pro{irenom sastavu, na kojoj }e doneti deklaraciju "koja ni u ~emu ne}e biti sli~na sa ovoj". Kako je objasnio Jak{i}, deklaracija koja se pomiwe ovih dana zagovara podelu Kosova, dok Skup{tina zajednica op{tina smatra da je ~itavo Kosovo deo Srbije, {to garantuje Ustav.

Amfilohije: Jo{ je rano da KP ~uva srpske manastire Administrator Eparhije ra{ko-prizrenske mitropolit Amfilohije ponovio je ju~e u Prilu`ju, na obele`avawu slave op{tine Vu~itrn, stav Srpske pravoslavne crkve da je rano da Kosovska policija preuzme odgovornost za ~uvawe srpskih svetiwa u pokrajini. "Predo~avamo me|unarodnoj zajednici da jo{ nije vreme da se Kfor povu~e sa Kosova i Metohije jer od mr`we nisu oci{}ena srca qudi koji `ive ovde, da bismo mogli sami da se dogovaramo", rekao je mitropolit Amfilohije, a preneo KiM radio iz ^aglavice. U Prilu`ju je ju~e sve~ano proslavqen dan op{tine Vu~itrn, Sv. Preobra`ewe Gospodwe, uz prisustvo velikog broja me{tana i zvanica.

je preuzeo bo{wa~ki nacionalni savet – naveo je ^ipli}.

Zukorli} je, smatra ministar, zloupotrebio prava Bo-

poverenice za za{titu ravnopravnosti Nevene Petru{i} i da }e odredba biti izmewena, ali da }e to pravilo, kako je rekao, i daqe biti po{tovano.

Osvrnuv{i se na Zukorli}ev stav i stav BKZ-a da je Savet formiran, ^ipli} je rekao da "svako mo`e imati svoj politi~ki stav". Ministar je optu-

{waka na mawinsku samoupravu i takvim pona{awem je jo{ pre izbora doveo do toga da veliki broj wih, koji su se upisali u posebne bira~ke spiskove, ni ne iza|e na izbore. To, ka`e ^ipli}, nije deo wegovog li~nog tuma~ewa ve} su to ~iwenice do kojih je do{ao u razgovoru s Bo{wacima.

Nisu dobro ~itali zakon Osvrnuv{i se na krivi~nu prijavu poverenika za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoquba [abi}a zbog nepravilnosti prilikom upisa predstavnika mawina u posebne bira~ke spiskove, ^i{li} smatra da svaki organ koji je u Srbiji posve}en za{titi, monitoringu qudskih prava treba da radi svoj deo nadle`nosti pa u skladu s tim i poverenik.

– Na{ deo nadle`nosti je bio da pazimo da neko ne bude protiv svoje voqe upisan u poseban bira~ki spisak, a ako se to desi, da ispravimo – naveo je ^ipli}.

On je objasno da je Zakon o Nacionalnim savetima jasan, kao i da se tim telima ne daju nikakva politi~ka ovla{}ewa. ^ipli} je podsetio i na to da je taj zakon, jo{ dok je pisan, progla{en za jedinstven u Evropi, pa se ~ini, ka`e, da on nije pro~itan kako vaqa.

Ivanovi}: Preispitati spiskove Dr`avni sekretar Ministrstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} smatra da je veoma va`no premostiti period do usvajawa zakona kojim }e biti regulisano pitawe kosovskog dodatka, {to je i "prilika da se ozbiqno pretresu" spiskovi svih onih koji su primali ovaj dodatak. "Egzstencija 120. 000 Srba koji `ive na Kosovu u velikoj meri je vezana za bud`etske

noj sednici, uneli u Poslovnik – naveo je ^ipli}.

On je poru~io da }e Ministarstvo uva`iti preporuku

nema ve}inu. Ukoliko se to ne dogodi u zakonskom roku od {est meseci, bi}e formiran privremeni organ i raspisani novi izbori.

– Moj stav je da nisam pogre{io, a nije pogre{ilo ni Ministarstvo koje je poku{alo da spre~i uzurpaciju prava Bo{waka – rekao je ^ipli} u in-

to {to je Ministarstvo imalo informaciju o tome da se radi na poku{aju prekrajawa izborne voqe gra|ana.

– Po{to smo imali informaciju o tome da se radi na prekrajawu izborne voqe Bo{waka, pravilo koje smo ina~e primewivali smo, da ne bi bilo nikakve dileme na konstitutiv-

`io Zukorli}a da zahtevaju}i federalizaciju Srbije kr{i Ustav.

– Mi sada imamo wegovo vrlo kontinuirano kr{ewe, pre svega, Ustava, po~ev{i od zahteva za federalizaciju Srbije, od zahteva za konstitutivno mesto Bo{waka u Ustavu i, u krajwoj liniji, ~iwenici da je po~eo da se pona{a kao da je pomislio da

– Bilo je jasno da }e Zukorli}eva uloga u svemu tome izmeniti, deformisati karakter nacionalnog saveta jer wegova `eqa nije bila da se bavi mawinskom samopuravom Bo{waka, wegova `eqa je bila da se on politi~ki profili{e i da zauzme mesto koje mu kao verskom lideru ne pripada – rekao je ^ipli}.

REAGOVAWA

SDA pozvala na red i rad Stranka demokratske akcije Sanxaka Sulejmana Ugqanina osudila je paqewe zastave Republike Srbije u novopazarskoj osnovnoj {koli i pozvala gra|ane da se posvete radu, redu i iznala`ewu re{ewa za izlazak iz ekonomske krize. U saop{tewu SDA nadle`ni se pozivaju da

utvrde motive za ovaj ~in s obzirom na to da je re~ o vrlo “{tetnom i opasnom doga|aju”. SDA Sanxaka je pozvala ostale politi~ke partije i nevladine organizacije iz Sanxaka da svojim zalagawem daju aktivan doprinos o~uvawu reda, u interesu, kako se navodi, svih gra|ana koji tu `i-

ve. Enes Koca (18), Almir Latifovi} (19) i Ferid Smailovi} (19) uhap{eni su ju~e u Novom Pazaru zbog osnovane sumwe da su na krovu Osnovne {kole “Desanka Maksimovi}” u tom gradu zapalili dr`avnu zastavu, pored koje je policija prona{la i neo{te}enu bo{wa~ku zastavu.

Tandir: Postoji diskriminacija Bo{waka u Sanyaku Portparol muftije sanxa~kog Samir Tandir ocenio je ju~e da se incidentima u Novom Pazaru daje prevelik prostor u medijima, a zanemaruje diskriminacija Bo{waka kao su{tinski problem. Tandir je za agenciju Beta kazao da o~ekuje hitan razgovor legitimnih predstavnika Bo{waka i vlasti u Beogradu. Portparol

muftije Muamera Zukorli}a dodao je da je bezbednosna situacija u Novom Pazaru "stabilna". U Novom Pazaru ju~e je zapaqena zastava Srbije na Osnovnoj {koli "Desanka Maksimovi}", a zbog toga su privedena trojica mladi}a.

Srpska zastava stajala je pored bo{wa~ke, koja nije o{te}ena.

Ranije je ba~en kamen na auto-

bus "Ni{ ekspresa" koji je prolazio kroz Novi Pazar, a zbog tog incidenta privedena je grupa mladi}a.

– Treba pustiti istra`ne organe da utvrde stvarni povod – da li je to bilo slu~ajno ili namerno. Po nekim nezvani~nim informacijama, re~ je o nesta{luku maloletnika – kazao je on.

Omerovi}: Incidenti kampawa za izbore Funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerovi} ocenio je ju~e da posledwi incidenti u Sanxaku nisu bezbednosni problem, ve} "kampawa za izbore". On je rekao da posledwa de{avawa u Sanxaku izazivaju razumqiv strah kod gra|ana Srbije, ali da se zbog smirivawa napetosti i preterivawa u ocenama stawa mora jasno re}i da je na delu "klasi~na" politi~ka pri~a.

On je kritikovao glavnog muftiju Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorli}a zbog retorike u kampawi za Bo{wa~ko nacionalno ve}e.

– O~igledno da on koristi svaku priliku da napravi problem i tamo gde ga nema – rekao je Omerovi}.

Dijalogom na zapaqivu situaciju Politi~ki analiti~ar i urednik ~asopisa "Nova srpska politi~ka misao" \or|e Vukadinovi} ocenio je ju~e da su incidenti koji su se posledwih dana dogodili u Sanxaku relativno sitni i izolovani, ali da zabriwavaju jer bi mogli biti okida~ za nove sli~ne doga|aje.

Po wegovim re~ima, incidenti u Novom Pazaru ne mogu se di-

rektno povezivati ni s jednim liderom, politikom niti {irim planom, ali su zabriwavaju}i jer mogu imati domino-efekat.

– To jo{ nije pravo 'paqewe' Sanxaka, ali jeste podgrevawe i proizvodwa politi~kog `ari{ta koje je u ovom trenutku najmawe potrebno Srbiji, ali i muslimanima i Bo{wacima u

Sanxaku – rekao je Vukadinovi}.

Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} ocenio je da su doga|aji u Sanxaku neprijatni i da bi za Srbiju bilo opasno ako u sada{wem trenutku izostane odgovaraju}a reakcija i delovawe.

– Jo{ gore bi za Sanxak i politi~ki `ivot u Srbiji bilo ako to postane {ira pojava – re-

kao je Stankovi}, i dodao da je neophodno da se ozbiqno deluje policijskom akcijom povodom dosada{wih incidenata, ali i da se dijalogom otkloni zapaqiva politi~ka situacija u Sanxaku. – Koreni tih inicidenata nisu samo u izgredni~kom pona{awu nego je ukupna politi~ka klima zategnuta i turbulentna.

U SKUP[TINSKOJ PROCEDURI PROSTORNI PLAN SRBIJE

Evropa „tera” na regionalizam

Proces otklawawa regionalnih razlika je te`ak, skup i spor i, samim tim, na ovom poqu ne mogu se o~ekivati brzi i laki uspesi. U tom kontekstu, izbor mehanizama i instrumenata vo|ewa regionalne politike je osetqiv na politi~ke i op{te dru{tvene prilike, koje, opet, uti~u na zakonske okvire i po~etak rada regionalnih institucija, ocena je koju iznosi republi~ka Vlada u predlogu zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, o kojem bi poslanici trebalo da se izjasne na jesewem zasedawu. Vlada ujedno priznaje da „regionalni razvoj i problematika regionalne organizacije u Republici Srbiji nisu nikada imali odgovaraju}u poziciju u hijerarhiji razvojnih ciqeva dr`ave“.

Kako se navodi u ovom dokumentu, usvajawem Zakona o

regionalnom razvoju napravqen je prvi korak u uspostavqawu regionalne organiza-

O~ekuje se da }e ta podela dr`ave na regione i oblasti biti instrument za uravnote-

Novi Sad od me|unarodnog zna~aja U predlogu prostornog plana se procewuje da }e do 2020. godine Beograd postati grad u rangu metropolitenskog podru~ja, Novi Sad, Ni{ i Kragujevac se ocewuju kao gradovi od me|unarodnog zna~aja, dok se kao budu}a „~vori{ta“ navode Subotica, Pan~evo, Kragujevac, U`ice, Novi Pazar i Zaje~ar. Me|u gradovima „od posebnog zna~aja“ na{li su se Zrewanin i Kikinda, zajedno sa ^a~kom, Kraqevom, Vrawem... dok }e se gradovi u pograni~nim podru~jima, poput Sombora, Vr{ca, Sremske Mitrovice podr`avati „posebnim podsticajnim merama“. cije dr`ave, uz ponavqawe da je re~ o statisti~kim jedinicama, a ne administrativnim regionima s pravnim subjektivitetom.

`en i policentri~an regionalni razvoj. Ovaj dokument ne daje odgovor na pitawe u kojem }e se pravcu odvijati daqi proces regionalizacije i da li }e

u decentralizovanom sistemu regioni postati sredwi nivo vlasti, ve} se samo uop{teno navodi da }e to „zavisiti od brojnih faktora: politi~kih, ekonomskih, funkcionalnih, dru{tvenih...“ U predlo`enom dokumentu se podse}a na to da }e, kada dobije status kandidata za ~lanstvo u EU, Srbija morati da usvoji instrumente Kohezione politike Evrope. Isto tako, nakon pristupawa Uniji, nadle`nosti upravqawa fondovima mogu biti daqe decentralizovane u okviru dr`ave tek uz ispuwewe kqu~nog uslova – da postoji administrativna sposobnost za obavqawe tih poslova na regionalnom nivou. Ukoliko nema tih administrativnih pretpostavki, upravqawe novcem iz fonodova ostaje na nivou centralne vlasti.

S. St.

OP[TINE I GRADOVI [AQU MINISTRU PREDLOGE O DECENTRALIZACIJI

Yaba bez para Koje bi republi~ke poslove ubudu}e efikasnije mogle obavqati lokalne vlasti, Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu pitalo je pojedina~no ministarstva Vlade Srbije, kao i op{tine i gradove, a pristigli predlozi trenutno se analiziraju.

– Jo{ se analiziraju pristigli predlozi na na{ dopis koji smo uputili na na adrese dr`avnih organa, s jedne strane, i lokalnih samouprava, s druge, koje smo pozvali da iznesu predloge za daqu decentralizaciju – re~eno je na{em listu u Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu.

To ministarstvo je u maju pozvalo dr`avne i lokalne ~elnike da te predloge po{aqu u roku od 30 dana. Mada je rok istekao, u Ministarstvu ka`u da ne}e odbiti ukoliko ih stigne jo{. Kako nezvani~no saznajemo, me|u predlozima ~elnika gradova i op{tina ima i onih “nerealnih i neizvodqivih”.

Jedna od op{tina koje su se odazvale pozivu ministra Milana Markovi}a je Kova~ica, potvrdio je na{em listu wen predsednik Miroslav Kri{an.

On smatra da nije realno da se s republi~kog nivoa na lokalni spuste nadle`nosti nad recimo putnom infrastrukturom, vodama i {umama. To je, kako prenose pojedini mediji, zatra`io Zaje~ar.

– Nama je potrebno da se “zatvori” pri~a o nadle`nostima u obrazovawu i zdravstvu, kao i o lokalnoj imovini. Nije realno da to budu nadle`nosti oko {uma ili voda, za koje su zadu`ene “Srbija {ume”, “Vode Vojvodine”... – ka`e predsednik op{tine Kova~ica.

Op{tine, po Kri{anovim re~ima, nemaju prihoda da obavqa-

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak20.avgust2010.

3

KOLIKO QUDI U SRBIJI IMA PARTIJSKU KWI@ICU

^lanova 1,3 milion, plus obo`avaoci

Tvrdwe napredwaka da su neizabrane sudije masovno pre{le u wihove strana~ke redove ponovo su pokrenule pitawe koliko je u Srbiji onih koji u xepu "kriju" partijske kwi`ice, kao i pitawe – postoji li stvarno pokri}e za tvrdwe partija o broju svojih ~lanova. Ve}ina partija, naime, nema mehanizme provere "vernosti" ~lanstva, pa ni same stranke – a javnost jo{ mawe – ne mogu sa sigurno{}u da potvrde ta~an broj ~lanstva.

Po anketi koju je Tanjug napravio u partijskim administracijama, vi{e od 1,3 milion Srba zvani~no su ~lanovi neke od parlamentarnih stanaka. Taj podatak, me|utim, tako|e treba uzeti s rezervom jer iz strana~kih dokumentacija, na koje se pozivaju, sledi da, na primer, SRS ima gotovo pola miliona ~lanova, a da je drugi po brojnosti PUPS, koji, recimo, po wihovim podacima, ima dva puta vi{e ~lanova od demokrata. U SRS-u ka`u da upravo ovih dana "pretresaju" spiskove svojih ~lanova, a u DS-u isti~u da ta stranka praktikuje a`urirawe centralne baze podataka dva puta godi{we.

SRS tvrdi da ima 450.000 ~lanova, ali bi tu brojku trebalo uzeti s rezervom jer od osnivawa stranke 1990. nije bilo "sravwivawa" ~lanstva, a u me|uvremenu se odvojio Tomislav Nikoli}, formirao SNS i sa sobom "povukao" odre|eni broj radikala. Vjerica Radeta iz SRS-a istakla je, me|utim, da revizija ~lanstva, koja je uveliko u toku, do sada nije pokazala da je veliki broj radikala "promenio dres" i pre{ao u SNS ili neku drugu stranku, dok se znatan broj jo{ uvek ne izja{wava o statusu u stranci jer ~ekaju povratak lidera radika-

Filipovski, imaju po 90.000 ~lanova.

G17 plus, kako je Tanjug u rekla {efica poslanika te stranke Suzana Grubje{i}, ima 85.000, a Liberalno-demokratska partija i Socijalisti~ka partija Srbije po oko 80.000.

Za razliku od DS-a, ve}ina parlamentarnih stranaka broj ~lanova utvr|uje na terenu, a kako su naveli u NS-u i SPS-u, taj posao prepu{ten je mesnim odborima, koji na lokalu "dobro poznaju situaciju" i u ve}ini slu~ajeva "~ak i li~no imaju

uvid u to da li je neko aktivan ~lan, ~lan samo na papiru ili je 'vlasnik' ~lanskih karata drugih stranaka".

Strana~ki simpatizeri koji su naklonost prema politici "ozvani~ili" potpisivawem pristupnica i dobijawem ~lanskih karata, po strana~kim pravilnicima, izdvajaju odre|enu sumu na godi{wem ili mese~nom nivou, koja je razli~ita od partije do partije.

Radikali, tako, napla}uju godi{wu ~lanarinu od po 100 dinara, {to su "preslikali" i napredwaci, dok PUPS svojim ~lanovima napla}uje po 120 dinara godi{we, od ~ega su oslobo|eni najsiroma{niji, odnosno oni s najni`im primawima.

G17 plus posebnu brigu posvetio je studentima, pa je za wih mese~na ~lanarina u stranci 50 dinara, zaposleni upla}uju po 100 dinara, dok

Partija ujediwenih penzionera Srbije navodi da ima gotovo 300.000 ~lanova, a u SNS ka`u da broji oko 200.000 ~lanova. Jelena Trivan je navela da ~lansku kartu DS-a danas ima oko 170.000 gra|ana Srbije

ju nove poslove, pa se i finansijska konstrukcija u preno{ewu nadle`nosti mora “zatvoriti”.

– Xabe nam ovla{}ewa bez para. Mo`da to gradovi i mogu, ali op{tine, posebno one mawe

ta zakona u oblasti lokalne samouprave 2007. godine.

Izme|u ostalog, ~elnici lokalnih samouprava kao jedan od velikih problema s kojima se suo~avaju navode nedostatak ka-

Mla|i i obrazovani odlaze u gradove, a za zapo{qavawe novih u op{tini uglavnom nema novca i prethodno se mora pitati centralna vlast kao mi, nemaju prihoda da to finansiraju. Ako preno{ewe nadle`nosti ne bude pra}eno preno{ewem para, to je besmisleno – ka`e Kri{an.

Ministar Markovi} je op{tine i gradove pozvao da razmotre i sopstvene kapacitete za daqu decentralizaciju, za koju su, kako navodi, prvi zna~ajniji koraci u~iweni dono{ewem se-

drova. Naime, posebno u mawim mestima, po mi{qewu predsednika op{tine Novi Be~ej Milivoja Vrebalova, nema dovoqno kadrova koji su osposobqeni za odre|ene poslove. Mla|i i obrazovani odlaze u gradove, a za zapo{qavawe novih u op{tini uglavnom nema novca i prethodno se mora pitati centralna vlast.

U resornom ministarstvu smatraju da lokalna politika mo`e biti kvalitetnija i sprovo|ewem politi~ke reforme, izmenom izbornog sistema. Tom izmenom, za koji je nacrt zakona davno napisan, predvi|eno je da partije imaju mawi uticaj na to ko }e u}i u lokalnu skup{tinu, a prednost se daje kandidatima za odbornike koji su “popularniji” kod svojih sugra|ani, {to bi se ta~no merilo brojem osvojenih glasova na izborima. To je, kako je ministar najavio, slede}i korak na kojem }e ministarstvo nadle`no za lokalnu samoupravu insistitirati. Me|utim, politi~ke partije, pa i one u koalicionoj vlasti, jo{ mere koliko im takav izborni sistem mo`e biti popularan.

S. Nikoli}

REKLI SU Markovi}: Sva|e lokalnih ~elnika

Homen: Sve uplate na sajtu stranke

\ilas: Nismo gurali probleme pod tepih

Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} rekao je ju~e da je najve}i problem lokalnih samouprava "sva|awe op{tinskih ~elnika".

– Problem lokalnih samouprava nije u buxetu i smawewu transfera, ve} to {to se lokalne samouprave bave samo sobom. Najva`nija poruka je da oni koji su izabrani slo`no rade u korist gra|ana – rekao je Markovi} u op{tini Koceqeva, gde je otvorena sportska hala. Po wegovim re~ima, Koceqeva je primer dobre op{tinske uprave. Vlast su u Koceqevi formirali G17, DS, Udru`ewe Roma, SPS i jedna grupa gra|ana.

Dr`avni sekretar Slobodan Homen rekao za "Blic" da }e partije, po novom zakonu o finansirawu stranaka, svaki upla}eni iznos morati da objave na svom sajtu. Zakon o finansirawu politi~kih stranaka trebalo bi da bude usvojen do sredine novembra, ka`e on. On je dodao da }e stranke koje na izborima ne osvoje najmawe jedan odsto glasova morati da vrate novac u buxet. Homen, koji je i ~lan radne grupe za izradu tog zakona, izjavio je da su su{tinske promene u ukidawu anonimnih priloga, koji su do sada ~esto zloupotrebqavani. Homen je naveo da se novim zakonom uvodi i novi termin – politi~ki subjekat, koji podrazumeva i grupu gra|ana i politi~ke stranke, jer do sada grupe gra|ana nisu imale iste obaveze kao partije.

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je ju~e, povodom dvogodi{wice obavqawa te funkciji, da gradska vlast u tom periodu probleme nije gurala pod tepih, nego i{la da ih re{ava, i svaki put iza{la pred gra|ane upoznaju}i ih sa ~iwenicama. \ilas je, na konferenciji za novinare, izrazio zahvalnost koalicionim partnerima u gradskoj vlasti {to su prihvatili pravilo koje je ponudio – da je Beograd iznad svih stranaka i svake politike i da se qudi na funkcije ne biraju na osnovu partijskih kwi`ica nego po kvalitetu.

– Ovo je Beograd, ovde nema politike, idemo da radimo, kakve veze ima ko je iz koje stranke... Na toj politici smo se na{li i imamo dve godine mirne gradske vlasti, bez tenzija – rekao je on.

la Vojislava [e{eqa iz Haga.

Provera se obavqa na terenu tako {to predstavnici strana~kih organa, zadu`eni za taj posao, "idu od ~oveka do ~oveka", dodala je Vjerica Radeta.

U DS-u centralnu bazu podataka "osve`avaju" svakih {est meseci pa stranka, prema re~ima portparolakeJelene Trivan, ima precizan uvid u aktivne ~lanove, koji redovno pla}aju ~lanarinu, kao i pasivne, koji to ne ~ine ili je re~ o ~lanovima koji su promenili adresu stanovawa, odselili se u inostranstvo ili pre{li u drugu stranku.

Po podacima samih stranaka, koji se moraju uzeti s rezervom, najvi{e ~lanova, osim SRS-a, imaju PUPS i SNS. Partija ujediwenih penzionera Srbije navodi da ima gotovo 300.000 ~lanova, a najmla|a stranka u parlamentu, SNS, da broji oko 200.000 ~lanova. Jelena Trivan je navela da ~lansku kartu DS-a danas ima oko 170.000 gra|ana Srbije.

DSS i NS, po re~ima portparola Petra Petkovi}a, odnosno potpredsednice NS-a Dubravke

funkcioneri i postavqena lica imaju mese~nu i godi{wu obavezu da "dotiraju" strana~ku kasu.

I DSS ima jasno utvr|en pravilnik za ~lanarine, prema kojem "obi~ni" ~lanovi pla}aju mese~no po 50 dinara, predsednik stranke 2.000, a oni koji su eventualno na dr`avnim funkcijama – do 10.000, u zavisnosti od funkcije koju obavqaju. Pla}awe ~lanarina precizirano je i u LDP-u, u kojoj izabrani funkcioneri izdvajaju sumu srazmernu funkciji koju obavqaju, dok je za ostale ona na dobrovoqnoj bazi. Izuzetak je NS, stranka Velimira Ili}a, koja svojim ~lanovima ne napla}uje "vernost", dakako ne na taj na~in.

Izuzev liberala, sve stranke izdaju ~lanske karte, za ~iju su izradu i {tampawe nadle`ni strana~ki organi, a u DS-u i SNS-u posebnu pa`wu posvetili su i wihovom izgledu, pa su, u skladu s modernim trendovima, plasti~ne i podse}aju na kreditne kartice.

LDP: Da ministarka progovori Liberalno-demokratska partija ocenila je ju~e da je Srbija jedina zemqa na svetu koja u direktne pregovore s Me|unarodnim monetarnim fondom ulazi s potpuno suprotnim predlozima ministara u Vladi. "Srbija u pregovore ulazi na dva koloseka, a ministarka finansija, ostavqena bez ikakve politi~ke podr{ke, prisiqena je na to da u~estvuje u pregovorima na platformi s ~ijom se

osnovom – preranim odmrzavawem plata, uvredqivom pomo}i penzionerima, odlagawem reformi i daqim prosipawem novca u megalomanske graditeqske projekte – po sopstvenim re~ima, aspolutno ne sla`e", navodi LDP u saop{tewu. "Vreme je da i ona sama saop{ti koliko je jo{ spremna da se povla~i pred populizmom drugih ministara i potpredsednika Vlade", navodi LDP.

4

EKONOMIJA

petak20.avgust2010.

NBS ZAUSTAVIO REFERENTNU STOPU

DNEVNIK

NA POMOLU VE]E CENE KAFE, [E]ERA, SMRZNUTOG POVR]A, TESTENINE...

Bauk poskupqewa hara Srbijom

Kamata ostaje 8,5 posto

Bauk poskupqewa koji je kru`io na Srbijom upravo sle}e i pravi sve ve}u {tetu na{im bu|elarima. Mleko i mle~ni proizvodi ve} su skupqi pet procenata, cene su oti{le i u mesarama, a i uqe je sko~ilo 11 posto i ko{ta od 111,55 do 114,40 dinara. To su cene u velikim marketima, a u kom{ijskim du}anima zejtin je prema{io 120 dinara. Poskupelo je i june}e i sviwsko meso, i to od pet do deset posto.

Tu nije kraj. Kako je “Dnevnik” najavio jo{ pro{le nedeqe, kafa }e, sude}i po cenovnicima koje su dobavqa~i ovih dana dostavili trgovcima, oti}i ~ak 24 posto, a {e}er, koji je nedavno poskupeo tri procenta, bi}e skupqi za dodatnih {est.

Broj jedan na ovoj listi je bra{no, koje }e tokom ovog meseca

Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije zadr`ao je referentnu kamatnu stopu na 8,5 posto godi{we.

Referentna kamata je 5. avgusta pove}ana za pola procentnog poena, na 8,5 posto, posle tri uzastopna sni`ewa od po~etka ove godine, zbog procene da je inflacija u julu bila ve}a od o~ekivane.

Centralna banka kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeqne repo-operacije, u kojima prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u odre|enom roku otkupi uz kamatu.

Ekonomisti su prethodnih dana navodili da je upravo skok referentne stope bio jedan od razloga zaustavqawa daqeg slabqewa dinara, pa i ja~awa doma}e valute.

“oti}i” za neverovatnih 30 posto. Nove, pet posto vi{e cene, bi}e ispisane i na smrznutom povr}u. Toliko }e za desetak dana poskupeti i stoni margarini,

do 20 posto), slatki{i, pre svega keks – osam posto.

Trgovci ka`u da su ve} dobili nove cenovnike i za papirnu galanteriju, ku}nu hemiju, sred-

Vekna u Somboru skupqa od ponedeqka Hleb }e u Somboru u ponedeqak poskupeti 20 posto, odlu~ila je sekcija pekara pri tamo{wem Udru`ewu preduzetnika.

Najprodavanija vekna od 500 grama poskupe}e {est dinara i staja}e 44 dinara.

Somborski pekari ovo poskupqewe pravdaju novim cenama bra{na i time {to cena hleba nije mewana vi{e od dve godine.

Peciva }e u proseku poskupeti 25 posto, pa }e za kiflu umesto sada{wih 20, morati da se izdvoji 25 dinara. a onim namaznim cena }e biti deset posto vi{a. Najavqena su, za avgust, i poskupqewa sokova i alkoholnih pi}a od deset posto, a navi{e idu i testenina (deset

stva za li~nu higijenu, so, fla{iranu vodu...

Ni to nije kraj, jer iako novi cenovnici jo{ nisu stili, uskoro }e sti}i i jo{ skupqe meso i me-

ZREWANINSKI IPOK NA IVICI AMBISA

PRAZNA KASA KONA^NO RAZDRMALA PORESKU UPRAVU

Skrobara iz ste~aja iza{la u mrak

Poreznici krenuli da jure bahate gazde Danas svaki zaposleni preko sajta Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe mo`e u svakom trenutku proveriti da li mu poslodavac upla}uje sta` ili ne. Za samo mesec i po dana, od kada su i takvi podaci dostupni ranicima, gotovo 6.000 qudi proverilo je svoje doprinose i barem {estina ih se neprijatno iznenadila kada je videla da “rade na crno” iako su se zaposlili legalno, a bez upla}enih doprinosa ne mogu ra~unati ni na penziju ni na zdravstvenu kwi`icu.

Kako je kasa Fonda PIO poluprazna jer se svakog meseca oko 40 odsto novca dotira iz buxeta, Poreska uprava, koja jedina ima obavezu i pravo da kontroli{e redovnost uplata doprinosa, narednih meseci zasuka}e rukave i uz mehanizme koje zakon propisuje naterati nesavesne poslodavce da plate obaveze prema zaposlenima. Naime, vi{e od tri hiqade firmi u Srbiji trenutno ne upla}uje doprinose za penzijsko i zdravstveno osigurawe, pokazuju podaci PU, i nijednoj ne fali ni dlaka s glave. Gazde u Srbiji to dobro znaju jer ve} godinama ostavqaju radnike s “rupama” u sta`u i bez overenih zdravstvenih kwi`ica po{to je dr`ava, umesto da ih natera da po{tuju zakon, zarad socijalnog mira pristajala na to da iz buxeta pove`e sta` i overi kwi`ice. Sada, obe}avaju u Poreskoj upravi, toga vi{e ne}e biti a sankcije za poslodavce koji izbegavaju da zaposlenima pla}aju doprinos pqu{ta}e na sve strane.

Da bi poreska slu`ba, koja }e i po slu`benoj du`nosti ka-

rati ra~un firme, a ima mogu}nosti i da se namiri naplatom iz nepokretnosti.

Dakako, sve ove mere nisu novina i one postoje ve} godinama, ali Poreskoj upravi je trebalo zeleno svetlo da po~ne da radi svoj posao a ne da sa strane gleda radnike koji ostaju s “rupama” u sta`u i gube mogu}nost da odu u penziju kada ispune uslove zato {to ih je gazda obmanuo.

No, kako su radnici za prevaru po pravilu saznavali tek kada do|u do uslova za penziju, a tada je bilo kasno jer su mnoge gazde u me|uvremenu ugasile firmu ili oti{le u ste~aj, drugog na~in do da dr`ava, koja je sve nezakonite postupke dozvolila, uplati nedostaju}e godine sta`a i nije bilo. Savesne poslodavce i sve druge gra|ane ove dr`ave, dakle poreske obveznike, ovakvo gledawe nadle`nih gazdama kroz prste skupo je ko{talo jer je novac za povezivawe sta`a uziman iz buxeta. Za sav taj silni novac – jer prvo povezivawa sta`a odnosilo se na 12 godina a ovo jo{ uvek aktuelno na {est – mogla su se otvoriti nova radna mesta ili pripomo}i narodne kuhiwe, ~ija klijantela je iz dana u dan sve brojnija.

Q. Male{evi}

Lo{ znak No, “nagla” odlu~nost dr`ave da zaustavi bahate poslodavce i da doprinosi za sve zaposlene – a trenutno ih je u Srbije tek ne{to vi{e od 1,8 milion – upla}uju na vreme i prema zakonskim propisima, mo`e biti i siguran znak da je zajedni~ka buxetska kasa sve praznija i da te{ko mo`e podmiri redovnu isplatu penzija za 1,6 milion penzionera. Jer, da su svi sve protekle godine na vreme upla}ivali doprinose, optere}ewe za buxet Srbije koje ~ine penzije bilo bi mnogo mawe a kasa Fonda PIO punija, a penzioneri ne bi predstavqali najve}i kamen o vratu dr`ave. `wavati nesavesne, i to kaznama koje za neupla}eni doprinos mogu biti izme|u 500.000 i milion dinara, radila {to efikasnije, moraju joj pomo}i i sami radnici. Naime, svi zaposleni koji utvrde da im gazda ne upla}uje doprinose treba za pomo} da se obrate Poreskoj upravi, koja }e nakon toga prekontroli-

sati stawe i izre}i odgovaraju}u meru.

Ina~e, do sada je kontrolisano 6.700 firmi, a protiv polovine podnete su prijave zbog nepla}enih poreza i doprinosa.

PU ima ~itav niz instrumenata da natera gazdu da uplati doprinose. Tako, mo`e ih ~ak i prinudno naplatiti, mo`e bloki-

sne prera|evine, pirin~, supe, gotova jela...

Osnovni pokreta~ poskupqewa je rast cena poqoprivrednih proizvoda uslovqen lo{im vremenskim prilikama i svetskim tr`i{tem, zatim slabqewe dinara, poskupqewe energenata i nesta{ica robe, navode proizvo|a~i.

Na kraju, ne treba zaboraviti ni hleb. Unija pekara i Mini-

starstvo trgovine pregovaraju o pozajmici bra{na za proizvodwu najprodavanijeg i najtra`enijeg hleba “sava” da bi se obezbedile dovoqne koli~ine po staroj ceni.

Predsednik Unije pekara Zoran Pralica ka`e da }e, ukoliko pekari dobiju pozajmicu, u celoj Srbiji biti dostupan beli hleb po 38 dinara vekna. Pekari koji budu `eleli mo}i }e da pozajme bra{no iz Robnih rezervi, s rokom vra}awa od godinu dana, kazao je Pralica.

Podsetimo, Beogradska pekarska industrija “Klas” pove}ala je cene svojih proizvoda 15 posto pa je nova cena hleba “sava” 44 dinara. Za razliku od Beograda, u Novom Sadu i Ni{u za sada nema poskupqewa, ali }e ga sigurno biti ukoliko ne bude jeftinijeg bra{na.

E. Dn.

18. 8. 2010.

1.262,83238

^lan Gradskog ve}a Branislav Marku{ podr`ao je inicijativu da Skup{tina grada Zrewanina formira anketni odbor s ciqem da se ispitaju de{avawa u zrewaninskoj Industriji prera|evina od kukuruza IPOK posle privatizacije. Ve}inski vlasnik ovda{we skrobare postao je kontroverzni biznismen Zoran ]opi}, koji se dovodi u vezu s odbeglim narkobosom Darkom [ari}em.

Marku{ je ocenio da je u godini rekordnih raskida privatizacionih ugovora IPOK na ivici ambisa.

– I opet, po ko zna koji put, prvi koji ukazuju na kriminalne radwe i propast firme su radnici.

Danas se o IPOK-u, zahvaquju}i medijima, zna mnogo, ali i lokalna smouprava mora u~iti sve da bi na-

|ivawu istine i radu ovog preduze}a bi}e na{ prioritet.

Danas se, ina~e, navr{ava ta~no godinu dana od kada je Privredni sud u Zrewaninu doneo re{ewe o obustavqawu ste~ajnog postupka u fabrici, smatraju}i da su podno-

Vrte se ukrug U me|uvremenu, do{lo je i do vlasni~ke transformacije, pa vlasnici 70 odsto kapitala IPOK-a nisu „DSD tobako“ (u blokadi 680 miliona dinara) i „Banatseme“ (u blokadi 34 miliona dinara), ve} novosadska firma „Agrostan plus“. Wen osniva~ je beogradska ku}a „Agrostan invest“, koja je osnovala i poqoprivredno preduze}e „Stani{i}“ iz istoimenog mesta u somborskoj op{tini. Za ve}inske vlasnike „Stani{i}a“, po sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti, slove novosadske ku}e „Europamont“ (u blokadi 637 miliona dinara) i „Agrokoop“ (u blokadi 1,14 milijardu), a osniva~ „Europamonta“ je firma „Rok{ped“, odnosno „Agrokoop“ – „Europamont“ i „DSD tobako“. Dakle, isti vlasnici se samo vrte ukrug. gnala dr`avu, to jest wene institucije, da se raskinu ugovori ili oduzme imovina u ovakvim privrednim subjektima – poru~uje Marku{, ina~e svojevremeno predsednik Anketnog odbora formiranog da bi se ispitalo poslovawe zrewaninskog „[invoza“. – Nekada najve}a skrobara na Balkanu ima posledwu {ansu za oporavak dok ne po~ne `etva kukuruza. Svaka inicijativa koja vodi ka utvr-

sioci plana reorganizacije – „DSD tobako“ i „Banatseme“, iza kojih stoji pomenuti ]opi}, ispunili sve preuzete obaveze. Umesto da proslavqaju godi{wicu izlaska iz ste~aja, zabrinuti radnici od 1. maja su kod ku}e jer je proizvodwa u skrobari obustavqena.

Tada su i dobili posledwu platu, za februar. U fabrici ve} dva meseca nema struje, a dugovi se nagomilavaju. @. Balaban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Va`i za

1 1

Kupovni za devize

102,421 71,7136

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 104,512 73,1771

106,915 74,8602

102,108

3.485

Sloboda, Zrewanin

19,97

691

103.650

Bambi Banat, Beograd

18,67

13.054

15,79 Promena %

2.805

1.218.460

28.563

514.000

5.952.800

Energoprojekt holding, Beograd

6,60

985

7.263.402

2.200 Cena

220.000 Promet

Agrobanka, Beograd

0,86

7.424

207.883

Univerzal banka, Beograd

3,23

4.800

24.000

Imlek, Beograd

2,47

1.492

1.595.300

Soja protein, Be~ej

-0,28

720

9.349.135

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.000

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

699

0,00

0,00

3.800

91.200

\uro Strugar, Kula

-11,35

1.250

625.000

13,7439

14,0244

14,347

13,7018 12,8777

[vedska

kruna

1

10,8277

11,0487

11,3028

10,7946

[vajcarska

franak

1

76,6168

78,1804

79,9785

76,3823

V. Britanija

funta

1

124,54

127,081

130,004

124,158

SAD

dolar

1

80,0792

81,7135

83,5929

79,8341

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 8. 2010. godine

BIP u restrukturirawu, Beograd

Promet

0,22

751

1

Cena

-0,21

751

kruna

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-11,96

Danska

Naziv kompanije

1,24)

AIK banka, Ni{

Imlek, Beograd

77,3662

13,4841

22.200

697

65.340

81,0088

13,1809

222

19,97

132

79,1875

12,9173

20,00

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

-12,00

77,6037

1

[idprojekt, [id

Jedinstvo, Kova~ica

1

BELEX 15 (636,45

Promet

71,494

dolar

kruna

Cena

Termoelektro Enel, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Kanada

Norve{ka

Promena %

-10,00

27

16.580

-5,88 Promena %

3.200 Cena

19.200 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Tigar, Pirot

0,00

652

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,28

720

9.349.135

Meser Tehnogas, Beograd

-3,48

5.405

5.405

Mlekara, Subotica

0,00

1.400

726.600

Alfa plam, Vrawe

0,88

8.120

81.200

\uro Strugar, Kula

-11,35

1.250

625.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.440

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,82

540

10.800

Fabrika {e}era, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija

Karneks, Vrbas

14,13

1.050

175.350

Sloboda, Zrewanin

19,97

691

103.650

Svi iznosi su dati u dinarima

PO^IWU PREGOVORI S ME\UNARODNIM MONETARNIM FONDOM, UZ PODELE U VLADI

Srbija smislila razroki plan za MMF

Predstavnici MMF-a stigli su u Beograd da bi uradili petu reviziju kreditnog aran`mana koji je sklopqen u maju pro{le godine, a Vlada Srbije ih je, uz razumqivu nelagodu, ovoga puta do~ekala i primetno razjediwe-

nosti. Ako je verovati na{im ekonomistima, Srbija jedina u Evropi nema propis koji bi vezao ruke rasipni~koj prirodi dr`ave. MMF je svestan toga i zato insistira na dono{ewu takvog zakona kojim bi bio ograni-

na. Nelagodnost je shvatqiva jer su razgovori uvek te{ki i kontrolori iz Va{ingtona uvek tra`e ne{to novo, ali podela u izvr{noj vlasti, bez obzira na wenu koalicionu strukturu, ne bi trebalo da bude. Pre svega zato {to u pregovorima, po pravilu, treba nastupati jedinstveno, a s druge strane, i zbog toga {to postoji dogovor o buxetu, koji je usagla{en s MMF-om i wega jednostavno treba po{tovati.

Me|utim, u Vladi Srbije postoje dva gledawa na taj dogovor.

Onaj principijelniji, koji polazi od toga da je taj dogovor preto~en u zakon i da ga treba dosledno po{tovati, i onaj opu{teniji, koji smatra da u na~ela ne treba dirati, ali da se izme|u redova mo`e na}i prostor za kreativna re{ewa. Nije te{ko utvrditi da iza jednog koncepta stoji ministarska finansija Diana Dragutinovi}, a da drugi, ve} du`e, gura ministar ekonomije Mla|an Dinki}.

Razlike izme|u ova dva koncepta otkrivaju ne samo pukotine u Vladi Srbije ve} i nekoliko bitnih pitawa koja srpsku fiskalnu politiku mu~e neprekidno, ako ne decenijama, onda sigurno godinama. Osnovno pitawe – na wega naglasak stavqa i sam premijer Mirko Cvetkovi} – jeste ono o fiskalnoj odgovor-

~en nivo javnog duga i kojim bi se dugoro~no uspostavile granice buxetskog deficita. To bi zna~ilo da bi se uspostavio sistem odgovornih finansija, gde vlast na odlasku ne bi onima koji dolaze posle we ostavqala praznu kasu i gomilu nepla}enih ra~una. Zato ministarka Dragutinovi} i ka`e da je za wu “zakon zakon i da }e ga ona po{tovati”.

PRE ULASKA U EU

Oja~ati mala preduze}a Srbija bi trebalo da oja~a sektor malih i sredwih preduze}a (MSP) do pristupawa Evropskoj uniji i da iskoristi na najboqi na~in, dok jo{ to mo`e, pomo} koju joj za to nudi ta evropska organizacija, izjavio je ju~e predstavnik delegacije EU u Srbiji Ferenc Simon.

Kada Srbija pristupi EU vi{e ne}e mo}i da ra~una na pomo} sektoru MSP, podsetio je Simon na predstavqawu Projekta podr{ke razvoju preduzetni{tva i inovativnosti, koji je realizovan sredstvima EU u iznosu od milion i po evra od septembra 2008. do avgusta 2010. godine.

On je kazao da je u tom projektu u~estvovalo 157 malih i sredwih preduze}a iz cele Srbije, a da je wih 20 dobilo direktnu tehni~ku podr{ku od me|unarodnih i doma}ih stru~waka. Simon je, na skupu u beogradskom hotelu “Hajat”, naveo da je EU pomogla sektor MSP u Srbiji od 2001. do 2006. sa oko 50 miliona evra, da je iz IPA fondova za 2007,2008, i 2009. izdvojeno 9,5 miliona evra za tu namenu, kao i da je ve} pripremqen program za podr{ku MSP u 2011. godini.

wegovo puwewe slabije od o~ekivanog. To je potpuno suprotno zvani~noj tezi da bi deficit srpskog buxeta u 2010. godini mogao biti oko 20 milijardi dinara mawi. [ta je od toga ta~no a {ta ne mogli bismo saznati u prvom kvartalu naredne godine, kada Dr`avna revizorska institucija iza|e sa svojim uvidom u kretawe javnih tro{kova. Ostaje nam da se nadamo da }e se ova institucija, koju fakti~ki nismo imali sve do pro{le godine, baviti su{tinom buxetskih tro{kova, a ne marginalnim izdacima pojedinih ministarstava.

Tre}e, isto tako ozbiqno pitawe je ono svrsishodnosti brzog tro{ewa onoga {to je u{te|eno.

Odnosno, da li u{te|enih 20 milijardi dinara, koje su fiktivne jer tog novca nema na dr`avnom ra~unu, treba odmah potro{iti ili jednostavno kwi`iti kao uspeh Vlade i neku vrstu rezerve za sutra? Mada tu nema nagla{enog su~ewavawa, jasno je {ta Diana Dragutinovi} misli kad ka`e “zakon je zakon”, kao {to ni Dinki}eva izjava da “kad bi birao izme|u maweg deficita i novih radnih mesta i razvoja, uvek bi bio za ovo drugo” ne ostavqa prostor za dileme. [ta }e od te

Kad su dva i dva pet Ministar Dinki} ve} je napravio plan podele u{te|enih 20 milijardi dinara. Najvi{e, 14 milijardi dinara, oti{lo bi za podsticawe privrede, poqoprivrede i saobra}ajnice. Po tri milijarde usmerilo bi se zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima, dok bi se s dve milijarde podstaklo ulagawe “Fijata” u Kragujevcu. Na stranu to {to je to u zbiru ve} ve}a suma od one na koju se ra~una, ekonomisti smatraju }e predstavnici MMF-a te{ko progutati pomo} dr`avnim ~inovnicima i penzionerima, uz stalno pitawe za{to, dok }e im se na samo pomiwawe re~i “subvencije” nakostre{iti kosa na glavi.

Drugo ozbiqno pitawe je ono o realnosti podataka u buxetu.

Evropska komisija ve} je opomenula Srbiju i Hrvatsku da informacije o puwewu dr`avnog prora~una ne odgovaraju stvarnosti, odnosno da su dubioze ve}e od onih koji se javno prikazuju.

Sli~no razmi{qa i ekonomista Dragovan Mili}evi} s internetstranice “ekonomija.org”, koji ka`e da je buxet napregnut i da je

dve ponude pro}i kod revizora iz Va{ingtona, te{ko je re}i.

Ono {to je jasno – profesor Megatrend univerziteta u Beogradu dr Vladimir Vu~kovi} to apostrofira kao su{tinsku dilemu srpskih finansija – jo{ uvek nismo odlu~ili da li }emo raditi populisti~ki i na kratak rok ili }emo ozbiqno krenuti u reforme.

V. Harak

NOVA INVESTICIJA NIS-a NA BU[OTINI U KIKINDI

U Banatu vade vi{e nafte Sistem za proizvodwu nafte “{aba~ka”, na naftnom le`i{tu “Kikinda varo{“, Naftna industrija Srbije ju~e je pustila u rad. Zahvaquju}i tome, bi}e pove}ana proizvodwa i iskori{}ewe nafte na tom le`i{tu. Ukupna vrednost investicije je ~etiri

“Gasprom” }e podr`ati razvoj NIS-a, a planira se i pove}awe zaliha nafte i gasa i pove}awe proizvodwe. On je ukazao i na to da je primewena najnovija tehnologija, i izrazio nadu da }e ovakvih nalazi{ta u Srbiji biti sve vi{e.

miliona evra, a o~ekuje se proizvodwa oko 300.000 tona nafte i oko 40 miliona kubnih metara gasa u narednih 15 godina.

Na ovom sistemu prvi put u Srbiji bi}e ugra|en automatski merni ure|aj predvi|en za periodi~no merewe koli~ne nafte i gasa. Po re~ima zamenika generalnog direktora “Gaspromwefta” za istra`ivawa i proizvodwu Borisa Ziqberminca,

Izvr{ni direktor NIS “Naftagasa” Predrag Radanovi} ukazao je na to da je u prvih {est meseci ove godine u odnosu na isti period lane proizvodwa pove}ana 30 posto, a da je pro{le godine, u odnosu na 2008. godinu, ostvaren porast proizvodwe nafte od ~etiri posto a gasa od 19 procenat, a ove godine planiran je rast proizvodwe nafte i gasa od ukupno 12 posto.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

petak20.avgust2010.

5

6

DRU[TVO

petak20.avgust2010.

SINDIKATI PROSVETARA S NEZADOVOQSTVOM O^EKUJU NOVU [KOLSKU GODINU

Raspored bez ~asova

Iako od po~etka {kolske godine |ake deli jo{ deset dana, a nastavnike od povratka na posao jo{ ovaj vikend, sindikalci prosvetara uveliko se pripremaju za 1. septembar. I mada jo{ uvek wihove odluke nisu kona~ne, jer }e svi cehovi ove struke naredne nedeqe proveriti stavove svog ~lanstva, nezadovoqstvo je evidentno, i to ne samo materijalnim polo`ajem nego i zakonskim re{ewima u ovoj oblasti.

– Na{e ~lanstvo se jo{ krajem juna izjasnilo za {trajk na po~etku nove {kolske godine ukoliko nam se ne pove}a cena rada za obra~un zarada jer nije pove}avana dve i po godine, a za to vreme tro{kovi `ivota su se drasti~no pove}ali – ka`e predsednik Pokrajinskog odbo-

u~ionice, nego }e prvog dana nove {kolske godine po pet predstavnika iz svake {kole ~lanice i}i na protest u Beograd, dok }e ostali |acima saop{titi raspored ~asova, ali ih tog dana ne}e i odr`ati.

– Mada smo po platama na posledwem mestu u okru`ewu jer su nam se samo za posledwih godinu i po dana u odnosu na evro plate gotovo prepolovile, one nisu osnovni razlog za nezadovoqstvo – ka`e Mirko Radeta iz Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, kolektivnog ~lana Unije. – Mi tra`imo da se mewa kolektivni ugovor jer je prakti~no neprimenqiv, ali i Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa zato {to je katastrofalan.

DNEVNIK

PRVI PACIJENTI STI@U U NOVI URGENTNI CENTAR

Stigao i CT aparat Novu zgradu Urgentnog centra u Novom Sadu otvorio je u junu predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} i tom prilikom je najavqeno da }e prvi pacijenti biti primqeni posle zavr{enih funkcionalnih proba, ta~nije, 20. avgusta.

Po re~ima direktor Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dragana Dra{kovi}a, Urgentni centar }e prve pacijente primiti danas, a kako on tvrdi, nikakvog odlagawa i ka{wewa nije bilo, ali je bilo potrebno vreme da se izvr{e funkcionalne probe, {to je omogu}eno predajom objekta Klini~kom centru Vojvodine.

Pro{le nedeqe stigao je CT aparat, ~ime je zaokru`ena na-

bavka i opremawe Urgentnog centra neophodnom medicin-

skom opremom. U supermodernoj, "pametnoj" zgradi, od sada }e biti primani svi gra|ani kojima je potrebna hitna i urgentna medicinska pomo}. Na Urgentni centar gra|ani Vojvodine kao i zdravstveni radnici Klini~kog centra ~ekali su nekoliko decenija.

Suterenski prostor Instituta za hirurgiju, koji je do sada slu`io kao urgentni centar, pada u zaborav. Prijem urgentnih bolesnika, dijagnostika i zbriwavawe najte`ih povreda u novoj zgradi Urgentnog centra obavqa}e se po najvi{im svetskim standardima.

J. B.

NEZAPOSLENI KIKIN\ANIN ODLU^IO DA UNOV^I BUBREG

Prodajom organa gasi dugove Beg iz du`ni~kog ropstva i nepodno{qivo lo{e materijalne situacije nezaposleni Kikin|anin J. M. (47) re{io je da okon~a na, kako smatra, jedini mogu}i na~in – prodajom bubrega. @eli da organ proda za 15.000 evra i time okon~a agoniju u koju je zapao nakon {to su, prvo supruga, a onda i on, ostali bez posla. Zbog toga nisu vi{e u stawu da vra}aju ranije uzete kredite. Nakon du`eg razmi{qawa, J. M se odlu~io na o~ajni~ki potez – prodaju bubrega: – Do pre sedam meseci redovno sam izmirivao sindikalni kredit koji sam uzeo u sada ve} biv{oj firmi "Livnici – Cimos". Na

kredit sam kupio klima-ure|aj, kosilicu za travu i jo{ neke sitnice. Izmirio sam ~etiri rate, ali jo{ treba da platimo oko 41.000 dinara. Da nevoqa bude ve}a, kredit je u banci pre mene uzela i `ena. Radi se o sumi od 3.000 evra, koju smo utro{ili za sanaciju krova na{e ku}e, koji je gotovo bio pao. Opomene iz banke zbog kredita redovno sti`u, ali mi nemamo odakle da ga vra}amo. Dugujemo banci jo{ oko 2.600 evra. Sem toga, za struju dugujemo 27.000 dinara, za vodu 10.305, a za sme}e 9.000 dinara. U ovom trenutku za mene je mnogo i 50 dinara, a kamoli novac koji dugujemo za kredite i komunalije – jada se J. M.

Priznaje da se nije raspitivao da li je prodaja bubrega legalna ili nije, ali da }e svoju nameru poku{ati da ostvari jer drugog re{ewa nema.

– Od onih sam koji znaju {ta je humanost.

Krv sam dao 25 puta, a posledwi put po~etkom avgusta. Verujte, da nisam u ovakvoj situaciji, bubreg bih, da zatreba, rado dao najbli`em ro|aku. Ovako, prinu|en sam da ga ponudim na prodaju. Supruga ima 24 godine radnog sta`a, a ja 31. Oboje smo bez redovnog zaposlewa – ka`e na kraju svoje turobne ispovesti J. M. A. \.

SAVREMENI NA^IN KOMUNIKACIJE IZME\U NASTAVNIKA I RODITEQA ra zaposlenih u obrazovawu Samostalnog sindikata Srbije mr Jovo Gavri}. – Osim toga, tra`imo i da se izbri{e ~lan 15 Zakona o buxetu, kojim su zamrznuta sva primawa i zaposlenima u prosveti jer dosta smo izdr`ali teret ove krize, a i nadle`ni tvrde da je zemqa po~ela da se oporavqa.

Po re~ima mr Gavri}a, jo{ uvek nije izvesno da li }e ovaj sindikat obustaviti rad ba{ prvog dana nove {kolske godine jer je u me|uvremenu materijalnu situaciju prosvetara unekoliko ubla`ila isplata jednokratne pomo}i od po 5.000 dinara, a nadaju se i da }e wihovi zahtevi biti uva`eni do 1. septembra, to jest posle pregovora s MMF-om. Zbog toga je za slede}u nedequ zakazana i sednica Glavnog odbora ovog sindikata, a posle we i razgovor s ministrom prosvete. Ipak, za sada je izvesno da }e i ~lanovi ovog sindikata u~estvovati na protestu prosvetara zakazanom za 1. septembar u Beogradu.

Organizatori ovog protesta, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, najavquju ga kao masovan, mada on ne}e zatvoriti

Prosvetnim vlastima ovaj sindikat zamera i nekvalitetno sprovo|ewe zapo~etih reformi, a kao jedan od primera za ovu zamerku navodi da se u potpuno nepripremqene {kole uvodi inkluzija, koju one ne mogu podr`ati ni kadrovski ni materijalno, te da se racionalizacija sprovodi lo{e i neplanski.

– Na{ sindikat nije zadovoqan, ali smatramo da po~etak godine nije vreme za {trajk jer se jo{ ne razgovara o buxetu i tek kada vidimo {ta se tu planira i kako su pro{li razgovori s MMFom, odlu~i}emo i kako }emo se mi postaviti – ka`e generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije Zdravko Kova~.

– Smatramo da u ovoj godini nema mesta za pove}awe plata, ali da je realno da one budu pove}ane u narednoj buxetskoj godini, samo se vaqa dogovoriti da li od po~etka godine ili kasnije.

Ovaj sindikat jo{ uvek o~ekuje od ministra poziv na razgovore, ali i dogovor s predstavnicima ostalih sindikata, a za slede}u nedequ zakazali su sastanak svog predsedni{tva, na kojem }e se dogovoriti o slede}im koracima.

D. Deve~erski

Mobilnim telefonom do {kolskog dnevnika

Roditeqi |aka osnovnih i sredwih {kola u Zrewaninu i okolnim selima uskoro bi mogli da putem interneta ili SMS-a saznaju ocene svoje dece ili za izostanke s nastave. Zrewaninska firma “Div soft” predstavila je ju~e u Multimedijalnoj sali Gradske ku}e projekat “Veb {kolski dnevnik” ~ija je svrha ukqu~ewe obrazovnih ustanova u savremeni sistem nastave i interakcija izme|u nastavnika,

interesovani za ovakav na~in komunikacije.

– Roditeqi bi dobili internet-naloge, mogli bi se ulogovati i proveriti podatke o svojoj deci.

Tako|e, bili bi obave{tavani putem poruka na mobilnom telefonu ili i-mejlu. Imali bi informacije o ocenama, izostancima, a postoji i mogu}nost da roditeq, koji je zaposlen a koji dete vozi automobilom od ku}e do {kole i obrnuto, bude obave{ten kada da

Onog trenutka kada nastavnik upi{e u {kolski dnevnik ocenu iz nekog predmeta, za nekoliko sekundi roditeq bi je mogao videti {kolskog osobqa, roditeqa i u~enika. Sli~an projekat uspe{no je za`iveo u praksi {kolske 2009/2010. godine u {est {kola u beogradskoj op{tini Vra~ar, a u toku ove godine i u zrewaninskoj Osnovnoj {koli “Jovan Cviji}”.

Ostaje da se ostale ustanove i roditeqi izjasne o tome jesu li za-

do|e po wega – pojasnila je Gordana Divjak iz preduze}a “Div soft”, i dodala da bi podatke a`urirali nastavnici i razredne stare{ine.

Podaci bi, u ovom slu~aju, bili uvek dostupni. Onog trenutka kada nastavnik upi{e u {kolski dnevnik ocenu iz nekog predmeta,

Jedinica iz hemije? E, ne}e mo}i

u roku od nekoliko sekundi roditeq bi je mogao videti.

– Projekat bi mogao za`iveti ve} od naredne {kolske godine, ukoliko bismo stigli da prikupimo sve neophodne podatke. Vrlo je bitno {to softver koji smo izradili mo`e povu}i podatke iz postoje}ih EIS-sistema svake {kole. Ovakav sistem predstavqa veoma veliku pomo} nastavnom osobqu jer ima razne mogu}nosti, a neke od wih su vo|ewe statistika, {to su nastavnici do sada radili

ru~no, kao i {tampawe svih zakonskih i internih dokumenata u okviru {kole – naglasila je Gordana Divjak.

Po wenim re~ima, realizacija projekta “Veb {kolskog dnevnika” na teritoriji grada Zrewanina trebalo bi da se odvija u nekoliko faza. Osim pravqewe baze podataka, trebalo bi obu~iti {kolsko osobqe za rad na sistemu, onda zapo~eti probni rad, a kasnije i promovisati rezultate novog na~ina obrazovawa u zrewaninskim {kolama.

Ina~e, firma “Div soft” i do sada se uspe{no bavila izradom i implementacijom softverskih re{ewa najnovije generacije. U saradwi s ovda{wim Tehni~kim fakultetom “Mihajlo Pupin”, napravila je sistem za automatsko generisawe rasporeda ~asova, koji funkcioni{e u vi{e od 70 osnovnih i sredwih {kola u Srbiji, kao i projekat za obradu i {tampu svedo~anstava u osnovnim {kolama. @. Balaban

ME[TANI SANADA ZA CRNI PETAK PROZIVAJU VODOPRIVREDNO PREDUZE]E U KIKINDI

Potop zbog zatvorenih propusta?

Za potop i besanu no} koju su pretrpeli pre nedequ dana, u petak, 13. avgusta, me{tani Sanada otvoreno prozivaju Vodo-

Radovan Subotin

privredno preduze}e DTD "Gorwi Banat" iz Kikinde. @iteqi Sanada smatraju da no} na "crni petak", kada je vi{e sati besnelo nevreme pra}eno nezapam}e-

nim padavinama i gradom, ne bi imala tako stra{ne posledice da su blagovremeno otvoreni ventili na propustima na glavnom odbrambenom nasipu kraj Tise. Potop izazvan prekomernom koli~inom ki{nice od preko 130 litara po kvadratnom metru, koja se sru~ila na ovo podru~je za svega nekoliko sati, poistove}uje se s velikom poplavom koja je izazvana visokim vodostajem Tise 1970. godine. Sanadci su ube|eni u to da se on mogao spre~iti ili bar znatno ubla`iti.

U to je ube|en i ugledni doma}in Radovan Subotin (68), ogor~en na postupak odgovornih u Vodoprivrednom preduze}u DTD "Gorwi Banat", koji nisu omogu}ili da se ventili na propustima otvore da bi voda iz sela mogla ote}i prema Tisi.

– Zahteve za ~i{}ewe i odr`avawe kanala i propusta kojima se voda iz sela odvodi u Tisu

podnosimo ve} 12 godina, ali bez rezultata – ka`e Subotin. – Kanali su zatrpani, puni sme}a i grawa, ali i takvi mogli su primiti veliku koli~inu vode te no}i i omogu}iti da otekne u Tisu i ve}i deo sela ne bude poplavqen. Propusti na kanalima

blizini, u ~ijoj ku}i je stajao u vodi potopqen to~ak za otvarawe ventila pomogao da ga otvori, i da je u selu jo{ pet takvih ventila. Radnik Vodoprivrednog preduze}a DTD "Gorwi Banat" Nikola ^oni} iz Sanada ka`e da mu je iz Kikinde nare-

Bacaju sme}e i zatrpavaju kanale – U kanalima ima svega i sva~ega, qudi bacaju sme}e i zatrpavaju ih, a kada za nekoliko sati padne vi{e od stotinu milimetara vodenog taloga po kvadratnom metru, te{ko je obezbediti odvod tako velike koli~ine vode za kratko vreme, potrebno je da postoji odgovaraju}a ki{na kanalizacija. Upoznat sam s tim da u delu naseqa izme|u `elezni~ke pruge i regionalnog puta stoji voda, i da je neophodno prokopavawe jednog kanala. Ima mnogo problema koje prave i sami me{tani, a propuste na nasipu moramo da odr`avamo u funkciji odbrane od poplava od visokog vodostaja reke Tise – ka`e Felbab. na nasipu su bili zatvoreni i voda se razlila po dvori{tima i u{la u ku}e stanovnika Ulice @arka Zrewanina i okolnih ulica.

Subotin svedo~i da su propusti otvarani tek nekoliko sati, kada je voda ozbiqno zapretila, te da je kom{iji koji stanuje u

|eno da ne otvara ventil iz bezbedonosnih razloga jer je postojao rizik da se voda vrati kroz kanale u selo.

– To je apsurd! Evo, pogledajte teren: s druge strane nasipa je ni`i za dva metra. Qudski faktor je zatajio. Qudima je voda u{la u ku}e i uni{tila

Sanad u vreme potopa u petak, 13. avgusta

poku}stvo, podavila `ivinu i uni{tila letinu, pa za ovo neko mora da odgovara! – ogor~en je Radovan Subotin.

Posle potopa u Sanadu, mehanizacija JKP "^oka" vi{e dana je prokopavala i ~istila kanale da bi se iz sela odvela suvi{na voda, a me{tani tra`e da odgovorni iz "Gorweg Banata" do|u i daju obja{wewe za{to su propusti bili zatvoreni.

Direktor "Gorweg Banata" Dragan Felbab ka`e za na{ list da je u vreme potopa u Sanadu bio na godi{wem odmoru te da jo{ ne raspola`e svim podacima, ali da }e u ponedeqak, zajedno s predsednikom ~okanske op{tine Predragom Miji}em, posetiti to mesto da se na terenu informi{e o ~emu se radi i razgovara s me{tanima i op{tinskim ~elnicima.

M. Mitrovi}

Pe{a~ewe oko Bukovca Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ organizuje pe{a~ewe trasom od Bukovca preko ^erata, Karlovaca i Zano{a nazad do Bukovca.

Polazak je sa @elezni~ke stanice u 8.30 sati autobusom na liniji 64, koji vozi za Bukovac.

I. S.

GRADSKA BIBLIOTEKA ORGANIZUJE NA [TRANDU

U DELU ULICE KRAQEVI]A MARKA

De~ji maskenbal sti`e na pla`u

Tradicionalni de~ji maskenbal, deveti po redu, uz fantasti~nu i veselu atmosferu odr`a}e se u petak 27. avgusta u 17 ~asova u organizaciji Gradske biblioteke.

Pravo u~e{}a imaju sva deca koja su u~lawena u biblio-

Bez vode i saobra}aja @iteqi ulica Kraqevi} Marka, od Ulice Berislava Beri}a do Bulevara Ja{e Tomi}a i Ulice Save Qubojeva danas i sutra ne}e imati vode od 9 do 14 ~asova. Na tom potesu bi}e zaustavqen i saobra}aj zbog izgradwe poveznog vrelovoda od glavne razdele stanice

teku, a na ovogodi{wem maskenbalu najmla|i }e mo}i da do~araju ambijent xungle.

Mali Novosa|ani mo}i }e da se maskiraju u likove iz „Kwige o xungli“, „Tarzana“ i drugih motiva xungle.

N. V.

Novosadska petak20.avgust2010.

G

nove i Hopovska ulica ne}e imati vode danas, od 9 do 13 ~asova.

U Veterniku bez vode danas ostaje od 9 do 13 ~asova Ulica kraqa Aleksandra. Razlog za nesta{icu vode u pomenutim ulicama su radovi na vodovodnoj mre`i.

Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Vetar i zrno

radona~elnik Igor Pavli~i} je prekju~e, po{to je ambrozija nabujala na privatnim parcelama najavio i inicijativu da se ka`wavaju oni koji ovu korovsku biqku na svom posedu ne uni{tavaju. O~ito je da se ambrozija ba{ ra{irila na privatnim parcelama i da je ima vi{e nego ranijih godina. Zna se ina~e koliko je ova korovska i alergena biqka opasna po zdravqe qudi.

Ambrozija se mora kositi pre cvetawa i s tim se ne sme zakasniti, jer ako biqka procveta polenov prah, koji se prenosi vetrom mo`e da proizvede ~ak i 100

do Toplane „Sever“ od 20. do 31. avgusta.

Bez vode }e danas ostati od 8 do 16 ~asova Bulavar Evropa, od Ulice Laze Nan~i}a do Teodora Pavlovi}a, s okolnim ulicama.Neparna strana Ulice Mi{e Dimitrijevi}a, od \or|a Servickog do Pu{ki-

miliona zrna svake godine.

Na{ grad je ranije imao [tab za pra}ewe i suzbijawe ambrozije a svojevremeno je na Me|unarodnom sajmu za{tite `ivotne sredine u Beogradu prezentovao Program za{tite `ivotne sredine i dobio i nagradu u oblasti unapre|ewa `ivotne sredine na konkursu Stalne konferencije gradova i op{tina.

Ove sezone posle godinu dana pauze „Gradsko zelenilo“ ponovo kosi ambroziju , to je ina~e ~inilo godinama unazad, ali je lane ispalo iz posla na u{trb „Ciklonizacije“.

Z. Deli}

NOVOSA\ANI SE ZDRAVO PO^ASTILI NA PIJACI „MOJ SALA[”, PRED SPENSOM

Red za vrcani med - Ramovi sa sa}em se stave u centrifugu, nakon nekoliko me{awa, koje se nekad radilo ru~no, a sada uz pomo} velikog metalnog lonca i akumulatora, med se slije niz zidove, pa kroz sito u posudu – objasnio je Aleksandar Bikar kako se vrca med, dok su prolaznici okupqeni ispred {tanda porodice p~elara iz Sremskih Karlovaca, i{~ekivali s ka{i~icama da probaju ovaj slatki proizvod. Ju~e je vrcawe meda bila glavna atrakcija pijace „Moj sala{”, koja je u posledwe vreme svakog ~etvrtka ra{iri tezge pred Spensom.

Dru`ewe s pesnicima Gradksa biblioteka poziva gra|ane na dru`ewe s pesnikiwom Jasnom Melvinger, autorkom zbirke “Dunavska klepsidra” i pesnikom Petkom Vojni}em Pur~arem, koji je napisao kwigu “Pjesnikov vrt”.

Dru`ewe }e se odr`ati u nedequ, u 20 ~asova, ispred biblioteke na [trandu, a o pesnicima }e govoriti Ksenija Katani} i Frawa Petrinovi}.

R. [.

V REMEPLOV

- Samo di{ite i udi{ite, ovo je lekoviti vetar. Le~i sinuse, desni, a i polensku kijavicu – pozivao je p~elar Aleksandar, a miris livadskog meda iz lonca je mamio gra|ane.

Nakon zavr{enog vrcawa meda, prazno sa}e se vra}a u ko{nicu, kako bi vredne p~ele opet napunile ramove lepqivom supstancom, koja se mo`e `vakati poput `vaka}e gume.

Penzionisani elektroin`ewer Aleksandar ve} punih 44 godine se bavi p~elarstvom, a wegova supruga Svetlana pridru`ila mu se pre {est godina i na wenu inicijativu po~eli su da prave vino od meda, rakiju, poznatiju kao medova~a, i razne kreme i maske za spoqnu upotrebu.

- Da bi med bio med, i na{e p~ele se hrane medom, ne dobijaju nikavu prihranu, a pokazateq da je pravi je {to je ukri-

Ki{a sprala trud Na terenima u Dunavskom parku 20. avgusta 1937. po~elo je internacionalno tenisko prvenstvo Dunavske banovine.

Novosadski teniski klub ulo`io je mnogo truda i para u to takmi~ewe.

Doterana su igrali{ta, ure|eni sporedni objekti, pro{irene tribine, i {to je najva`nije, dovedeni su najboqi igra~i iz zemqe, a publike je bilo kao na fudbalu - mnogo!

Drugog dana prvenstva ve} je i progla{en prvi pobednik.

U mu{koj pojedina~noj konkurenciji najboqi je bio Josip Palada, jedan od na{ih najboqih tenisera i posle rata. Ali, po~ela je da pada ki{a.

Susreti su prekidani i odlagani, a kada se vreme pretvorilo u kasno jesewe, u~esnici prvenstva su morali da se razi|u.

N. C.

Aleksandar Bikar vrcao med

Foto: F. Baki}

stalisan – objasnio je Aleksandar i dodao da prirodni proizvod mora da bude te`ak minimum kilogram.

Zdravi proizvodi i pijaca „Moj sala{„ pred Novosa|anima su svakog ~etvrtka ispred spensa i tako }e biti do kraja septem-

bra. Pijaca „Moj sala{”, je najve}i ditributivni centar organske hrane u Srbiji na javnom prostoru i okupwa gotovo sve seretifikovane organske poqoprivredne proizvo|a~e, kao i tradicionalne poqoprivrednike i sala{are.

I. Dragi}

TURNIR ULI^NE KO[ARKE

Basket „tri na tri” na [trandu Kompanija “AND1” i internet portal fantaziranje.com organizuju turnir uli~ne ko{arke pred predstoje}e svetsko prvenstvo u Turskoj. Na [trandu u subotu 28. avgusta }e se odr`ati turnir pod oficijelnim nazivom “AND1 StreetBasket 3 na 3” gde }e se timovi boriti za vredne nagrade iz fonda kompanije AND1.

Ovaj turnir se do sada igrao u formatu ~etiri igra~a na ~etiri, ali kako je planirano da format tri na tri bude uvr{ten u program Olimpijskih igara i probno se ove godine odigrava na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru, organi-

zatori su odlu~ili da isprate ovaj trend. Cena prijave po ekipi je 2000 dinara, a prijave se mogu obaviti u prodavnici “AND1” u @elezni~koj 37 ili na telefon 424 584. Najboqe plasirane ekipe bi}e nagra|ene vrednim nagradnim fondom brenda “AND1”. Turnir ima i humanitarni karakter pa }e tako deo prikupqenih sredstava biti upla}en humanitarnoj organizaciji „Srbi za Srbe“ koji poma`e najugro`enije porodice sa vi{e ~lanova u Srbiji. Vi{e o detaqima i pravilima mo`e se saznati na internet stranice www.basketball-fantasy.net.

N. V.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak20.avgust2010.

DNEVNIK

„RADOSNO DETIWSTVO” ISTAKLO SPISKOVE

Na listi ~ekawa 1.867 mali{ana

Foto: R. Hayi}

ZA DESETAK DANA U CENTRU

Slobodni parkinzi na info-tablama Kako saznajemo u „Parking servisu“, voza~i }e za desetak dana, uz pomo} ~etiri elektronske info table, mo}i da se u toku vo`we obaveste o broju slobodnih parking mesta na parkirali{tima kod Srpskog narodnog pozori{ta i na Trgu galerija. Dva ovakva „semafora“ su ve} postavqena u blizini Banovine i u Jevrejskoj ulici, a za koji dan jo{ dva }e se na}i u delu kod Uspenske i [afarikove ulice i na Bulevaru Mihajla Pupina, kod prvog semafora kada se silazi sa Varadinskog mosta. Kada se montiraju sva ~etiri ure|aja, sledi wihovo prikqu~ewe na struju, testirawe, pa zvani~no ukqu~ewe.

B. M.

U SKUP[TINI GRADA 25. AVGUSTA

Ispit za taksiste Pismeni deo ispita iz poznavawa grada i propisa koji reguli{u taksi prevoz odr`a}e se 25. avgusta, u 15.30 ~asova, u zgradi Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2. Formulari za podno{ewe prijava za polagawe ispita, kao i obave{tewa u vezi s ispitom u usmenom obliku mogu

se preuzeti na portirnici u zgradi Skup{tine. Prijave za ispit podnose se sekretaru Komisije za polagawe ispita o poznavawu grada, u Gradskoj upravi za saobra}aj i puteve, Ulica @raka Zrewanina 2, u kancelariji broj 9, na drugom spratu, od 13 do 14 ~asova.

R. [.

Kamerni orkestar u Sinagogi U nastavku ciklusa „Novosadsko muzi~ko leto 2010“ danas se odr`ava koncert u Sinagogi od 21 ~as. Nastupi}e Vojvo|anski omladinski kamerni orkestar, kojim }e dirigovati ^aba Zima, a kao solisti nastupi}e violinista Teodor Ikanovski i violista Georg [efer. Na programu su dela ^ajkovskog, Paganinija, Mejera i Ogwanovi}a. Ulaz je besplatan.

N. V.

Kokteli poma`u De~jem selu Izlo`ba fotografija na kojima su predstavqena deca iz de~jih sela tokom kampa „Ko{nica prijateqstva“ na Bege~koj jami, otvara se ve~eras u 20.30 ~asova u Gerila baru u Dunavskoj ulici broj 17.

Predvi|en je koktel, a prihod od prodaje koktela namewen je za kupovinu materijala za dopunsko obrazovawe i kreativan rad sa decom iz De~jeg sela u

Sremskoj Kamenici. Izlo`ba se mo`e pogledati do 11. septembra , uz koktel osve`ewe i uz nastupe razli~itih bendova.

Organizator izlo`be fotografija je Udru`ewe gra|ana Ko{nica i Gerila bar. Oni su do sada tre godine za redom organizovali humanitarnu akciju nazvanu „Pozitivna klima“ da bi pomogli decu iz socijalno ugro`enih porodica.

Z. D.

Vrelina Brazila u Novom Sadu Velika karnevalska povorka, u okviru manifestacije Dani Brazila, krenu}e ispred Muzeja savremene umetnosti Vojvodine 29. avgusta u 18 ~asova, a zavr{i}e put na [trandu, gde }e biti organizovan muzi~ki program. U~esnik s najma{tovitijom maskom u okviru povorke, osvoji}e nagradno putovawe u Transilvaniju na No} ve{tica.

Manifestacija se odr`ava od 26. do 29. avgusta u okviru koje }e Novosa|ani mo}i da prisustvuju kapuera radionicama na [trandu, radionicama samba udaraqki na Petrovaradinskoj tvr|avi, projekcijama brazliskih filmova u ART bioskopu „Vojvodina” na Spensu, razli~itim tribinama i muzi~kim ve~erwim zabavama.

D. S. - T. S.

SUTRA U NAUTI^KOM KLUBU „LIMAN”

Majstori kotli}a ukr{taju varja~e Tradicionalni ~etvrti „Zlatni kotli} Dunava“, takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe, odr`a}e se u subotu na ~ardi „Liman“ koja se nalazi u istoimenom nauti~kom klubu. Takmi~ewe po~iwe u subotu u 17 ~asova a zainteresovani se mogu prijaviti do petka u 20 sati na ~ar-

di. Kotizacija je 4.000 dinara, a pri uplati se dobija vau~er uz koji sledi sto za osam osoba, riba i drva. Majstori re~nih specijaliteta treba da ponesu samo kotli} i trono`ac. Za dobru atmosferu toga dana bi}e zadu`en bend „MM“ i tambura{i.

B. M.

Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo“ istakla je na vrti}e spiskove primqene dece, kao i dece koja su odbijena nakon konkursa za upis. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} rekao je za na{ list da se nakon ovog konkursa trenutno na listi ~ekawa nalazi 1.867 mali{ana.

- Ove {kolske godine primamo 2.928 dece od godinu dana do sedam godina. Na konkurs se prijavilo 3.920 mali{ana, a od tog broja 1.655 dece je primqeno, 1314 je odbijeno a 553 dece je odbijeno bez ikakve {anse da se prime u vrti}. Re~ je o deci ~iji su roditeqi iskqu~ivo insistirali na jenom vrti}u, mada smo mi u vi{e navrata apelovali da se na listi `eqa mogu popuniti pet-{est vrti}a – objasnio je Samarxi} i dodao da su ta~no oglasili u konkursu broj slobodnih mesta Roditeqi koji su stavili i alternativu, u najve}em broju slu~ajeva nisu ostali bez mesta

za dete, jer je ono primqeno u vrti} gde ima vi{e mesta. Samarxi} ka`e da je ove godine bilo i slu~ajeva da u neki vrti} primaju samo dvoje dece jaslenog uzrasta, a da se za vrti} prijavilo preko 200 roditeqa.

Ina~e u ovoj ustanovi je ostalo i 74 slobodna mesta za decu svih uzrasta, ali se ovde radi o vrti}ima koji se nalaze u prigradskim naseqima.

- Tako|e ostalo je 1.144 slobodna mesta za poludnevni boravak (~etiri sata), me|utim mnogi roditeqi ne `ele da decu upi{u u poludnevni. Uglavnom je tu re~ o mamama i tatama ~ija deca treba da poha|aju pred{kolsko, ali su ih pisali na celodnevni boravak – ka`e Samarxi}. Dodaje da pred{kolci koji idu u poludnevni boravak jedne nedeqe „nastavu“ poha|aju pre, a jednu popodne i imaju u`inu.

On isti~e da }e od gradske uprave za obrazovawe u nared-

nom periodu tra`iti saglasnost da se u vrti}e upi{e 20 osto vi{e dece (po grupama), jer smatra da bi se na taj na~in ponovo smawile liste ~ekawa.

- Iskreno se nadam da }e nam grad iza}i u susret, jer trenut-

no u vrti}ima imamo 14.400 mali{ana, a kada bi primili 20 posto vi{e dece ta brojka bi se znatno smawila – zakqu~io je Samarxi} i dodao da roditeqi sada imaju pravo `albe.

Q. Nato{evi}

NI POSLE SKORO GODINU DANA NE ZNA SE KO OD UMETNIKA OSTAJE NA TVR\AVI

Za rebus s ateqeima jo{ jedna komisija?

Iako je gradska komisija za popis poslovnog prostora- ateqea na Petrovaradinskoj tvr|avi sa svoje dve potkomisije osnovana pre blizu godinu dana, jo{ uvek nije doneta odluka ko od umetnika ima prava, a ko ne da ostane tamo. Tako|e jo{ uvek se ne zna, ni ko }e biti novi stanari. Ipak, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da su obe potkomisije zavr{ile svoj deo posla i da se sada ~eka da pro|e sezona godi{wih odmora kako bi se sastali.

- Potkomisija koja je bila zadu`ena za popisivawe ateqea i za utvr|ivawe kvadrata uradila je sve i a za taj deo su bili zadu`eni qudi iz Poslovnog prostora.

Tako|e i druga potkomisija je pregledala svu dokumentaciju vlasnika o pravu kori{}ewa ateqea, {to zaista nije bio mali posao – ka`e Bursa}.

Kada se komisija bude sastala, napravi}e }e izve{taj i dati predlog Gradskom ve}u po kojim kriterijumima }e se

^ITAOCI PI[U SMS

Popisani ateqei i kvadrati i pregledana sva dokumentacija vlasnika o pravu kori{}ewa.

Da li }e nova nezavisna komisija utvr|ivati uslove za kori{}ewe ateqea, kao i cenu

boraviti tamo. Ukoliko, Gradsko ve}e usvoji tu odluku, Bursa} ka`e da }e se tada ta~no sve znati ko ostaje, a ko ne, i pod kojim uslovima.

- Nakon ove procedure najverovatnije }emo formirati jednu nezavisnu komisiju od ove dve, u kojoj }e tako|e biti qudi iz „Poslovnog prostora“. Wihov zadatak }e biti da utvrde uslove pod kojima }e mo}i da se dobiju ateqei na kori{}ewe, a ujedno }e se utvrditi i cena pla}awa.

Podsetimo, komisija za popis ateqea je formirana 1. septembra pro{le godine, po{to su ateqei na Tvr|avi posledwi put dodeqivani umetnicima na kori{}ewe pre vi{e od 20 godina i grad nije imao podataka o tome ko su korisnici, da li imaju ugovore i pod kojim uslovima.

Ni „Poslovni prostor“, preduze}e koje nominalno raspola`e ateqeima, u to vreme nije imalo u evidenciji ta~ne podatke. Na Petrovaradinskoj tvr|avi ima 90 ateqea u kojima rade umetnici.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Obrni-okreni, budala({tina) Gospodo Pavli~i}u i Makari}u, pro{le godine ste pretili da ko ne prijavi nekretninu, dobi}e da plati i porez i kaznu. Ja poslu{ao, prijavio neuseqiv stan (investitor nestao, nije platio komunalije, tehni~ka struja, nema grejawa...), platio sam porez za pro{lu godinu i sad mi stiglo re{ewe za 1. kvartal ove godine; dok provereno znam da oni {to nisu podneli poresku prijavu re{ewa nisu dobili, a kamoli kaznu. Ko je sad tu budala, oni {to su vas poslu{ali ili oni {to nisu? Za godinu i po su izbori i ja vi{e ne}u biti budala da vas ponovo poslu{am i glasam za vas, ali znajte da ni-

sam jedini gra|anin NS-a koji tako misli.

064/1447... *** Za dva meseca, na Novom grobqu su mi ukradena, na dva grobna mesta, kandila. Ko }e tu {tetu da nadoknadi? ^uvari ka`u da prijavim policiji i da oni tu ne mogu da pomognu.

063/7509... *** Aplauz za toalet u centru.

Dajte makar dva pokretna u limanskom parku i po jedan za voza~e GSP-a na krajwim stanicama. I to se broji za izbore.

064/2859... *** Moli se gospodin koji odr`ava grobqe u Rumenci za platu da

ga pokosi. Ovo je ve} drugi put da od trave se ne vide spomenici. To je sramota i bezobrazluk da se nekom pla}a, a on ni{ta ne radi.

061/2435... *** Molio bih reportera va{eg lista da iza|e na teren, da do|e u Rumenku i da malo fotografi{e Rumena~ko grobqe. Dajte u novine da se vidi {ta zna~i zapu{teno kad od trave ne mo`e{ na}i grob. Dajete nekom platu, a taj neko ni{ta ne radi jo{ mora{ i dodatno da mu plati{. Dajte na{e grobqe „Lisju“ da ne bude vi069/1614... {e zapu{teno. *** Ode i Vojska Srbije bestraga.

10 godina radih u ovoj cewenoj ustanovi, bejah ponosan rodoqub sve dok kasarnama nisu zavladali kockari i ucewiva~i... I tako primoran zbog svog dostojanstva da napustim slu`bu, razo~aran celim sistemom odem u socijalno, kad imam {ta da vidim - od 7 godina rada, Vojska mi nije uplatila ni dana penzionog sta`a... Svi peru ruke, moja biv{a jedinica ne `eli da pomogne, a ja vi{e ne znam koga da pitam za savet... Eto prave istine o poslu profesionalnog vojnika. Nezadovoqni Ugovorac.

061/6233... *** „Dnevnik“ prenosi statisti~ki podatak, tamo nekog, da je hrana u Srbiji jeftina! Ja ka`em da je to velika la`! U Srbiji, po statistici, svi jedemo

sarmu! Da, istina je tu negde: ovi na vlasti jedu meso, a narod jede li{}e od sarme! Uskoro ne}e imati ni za li{}e! Statistika je uvek tu u narodu da spoji gladne i site u jednu idili~nu sliku! Zato vam je naslov odli~an, {to ima u izlogu, nema u stomaku! Odoh da jedem sarmu.

063/523... *** Da li gospoda koja ne rade u klimatizovanim kancelarijama raznih JKP-a znaju da vatrogasci rade u zimskim odelima jer drugo nemaju, a tek plata bedna.

Ali oni nisu na jednom od pet radnih mesta, nemaju izbora.

062/504... *** Kona~no sti`u pokretne stepenice, a kako ih za{titi? Pa postavite video nadzor, zar ga ne pla}amo? Va`niji je tu nego gospodi u ZIG-u.

064/2636... *** Vlasti Novog Sada gde god mogu da otmu dinar - otimaju, kao besne hijene! Napla}uju parkirali{ta, vazdu{arinu, zemqarinu, gra|ane truju zara`enom vodom za „pi}e“... Pa dokle tako? Da li treba iza}i na ulice sa toqagama? Da li je re{ewe gra|anska nepo{lusnost? Kanda je! A {ta }e onda da rade ovi iz vlasti i gradona~elnik? Ho}e li pokazati svoju „demokraciju“ i ubijati nas? Tra`im odgovor da znam {ta da radim?! Smrt fa{izmu sloboda narodu!

063/523...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak20.avgust2010.

9

JO[ JEDAN PROBLEM NA SREMSKOJ STRANI, I MALU KAMENICU I ARTIQEVO MU^I KI[NO LETO

Voda guta most i imawa Ki{no leto pokrenulo je bujice vode sa fru{kogorskih padina, ali i lavinu problema za me{tane koji `ive na severnim obroncima Fru{ke gore. Stanovnici Male Kamenice i Artiqeva ovih dana potpisuju peticiju da im nadle`ne slu`be saniraju most preko Maloameni~kog potoka, tu jedinu vezu sa civilizacijom za oko 200 doma}instava i 50 vikendica. ^lan Inicijativnog odbora koji vodi borbu za zauzdavawe potoka i ki{nih bujica Mihajlo Davidovi} ka`e da mu je Malokameni~ki potok progutao skoro dva reda jabuka u vo}waku koji se pru`a du` wega, {to dokazuje stoje}i iznad sve`e uru{enog dela obale. Po wegovim re~ima, atmosferski kanal koji vodi du` Malkoameni~kog puta nije dovoqan da primi svu vodu koja se sliva sa okolnih brda, te voda te~e putem i i dose`e i do pola metra, da bi se slivala ka mostu i odatle u potok. Uspela je da podlo~e stubove na kojima most stoji.

- Nakon posledwih bujica oformili smo odbor kako bismo spasli most i na{a imawa. Vi{e puta smo se obra}ali mesnoj zajednici, koja je na{e zahteve prosle|ivala nadle`nima, ali ni{ta. Za sada smo skupili oko 150 potpisa za peticiju da se ne{to hitno u~ini i podneli zahtev i vodoprivrednoj inspekciji da utvdi stawe na terenu - ka`e Davidovi}.

Do tada, gra|ani ovog dela Kamenice sami su se organizovali: krpe rupe na putu, ~iste kanale za odvo|ewe ki{nice, a u subotu su zakazali i radnu akciju tokom koje }e krpiti put i ~istiti korito Malokameni~kog potoka. Inspektorka vodoprivredne inspekcije Marija Novakovi} ka`e da su zahtev stanovnika Male Kamenice dobili tek u

[TA KADA NE STI@U RE[EWA ZA POREZ NA IMOVINU

U Gradsku ku}u po prijavu sredu i da }e ve} u ponedeqak inspekcija iza}i na teren. Ona navodi da su zahtevi gra|ana da se hitno sanira most, da se reguli{u obale potoka, i da se re{i odvo|ewe atmosferskih voda.

- Na{ prvi zadatak jeste da utvrdimo u ~ijoj nadle`nosti je most. Mi }emo obavestiti sve nadle`ne organizacije i slu`be o ovome i vide}emo kakve mere treba da preduzmemo – rekla je Novakovi}.

Ina~e, po va`e}im planovima, Mala Kamenica i Artiqevo nameweni su porodi~nom stanovawu i nalaze se u gradskoj gra|e-

vinskoj zoni. Po tim planovima, Malokameni~ki potok se zadr`ava, a formira}e se i za{titni pojas {irine izme|u sedam i 14 metara.

Sude}i po ovome, za re{avawe odvo|ewa atmosferskih voda koje plave Malokameni~}ki put, nadle`an je Zavod za izgradwu grada. U ZIG-u navode da }e oni tako|e utvrditi stawe na terenu, te da postoje dve opcije: ukoliko inspekcije utvrde da se mo-

GRAD FINANSIRA NEZAPOSLENE

Stanovnici potpisuju peticiju kako bi nadle`ne slu`be sanirale most preko Malokameni~kog potoka, jedine veze s civilizacijom za oko 200 doma}instava i 50 vikendica ra hitno ne{to preduzeti, onda }e posao finansirati iz teku}eg odr`avawa, dok bi u slu~aju da stvar nije toliko hitna ovaj posao morao da se finansira iz investicionog programa u narednim godinama. Kako ukazuju u ZIG-u, da ima novca svi delovi grada bili bi ure|eni, ali to sada nije slu~aj.

Ubrzana izgradwa ovog dela grada izmenila je prirodne tokove vode i ona sada nalazi put preko privatnih imawa, kao na Grigovcu, gde je napravila vododerinu kroz nekoliko parcela. S druge strane, neregulisani potoci erodiraju obale i odnose zemqu i imovinu qudi ~ija se imawa nalaze na wihovim obalama, kao {to je slu~aj na Paragovu.

S. Krsti} Foto: R. Hayi}

Proradio semafor na Zmajevom trgu Semafor na prometnoj raskrsnici na Zmajevom trgu u centru Sremske Kamenice je ovih dana proradio. Izgradwa

je po~ela pre ta~no mesec dana, a na raskrsnici je postavqeno {est stubova sa svetlosnom signalizacijom. Sema-

Foto: R. Hayi}

DO NEDEQE NA [TRANDU

Mladala~ki brejnstorming Na [trandu, kod ispostave Gradske biblioteke, danas u 17 sati bi}e nastavqen ciklus predstavqawa delova nacrta Lokalnog akcionog plana politike za mlade Novog Sada, koji se odnose na problematiku kvaliteta upotrebe slobodnog vremena i za{tite `ivotne sredine. Aktivisti omladinskih udru`ewa, u~esnici u gradskoj komisiji koja je izradila nacrt, sa vr{wacima }e razgovarati o na~inima kako provode slobodno vreme i kako bi `eleli da ga provode, dok u 18 sati po~iwe tribina „Provedi slobodno vreme“, na kojoj }e govoriti sociolog

Dragan Kokovi} i atleti~ar Mihail Duda{. U 19 ~asova po~iwe „Bitka mladih za odr`ivi razvoj Novog Sada“, zami{qena kao interaktivni prikaz vite{kih ve{tina koje se izu~avaju u organizaciji „Zeleni barjak“, ovaj put primewenih u kontekstu za{tite `ivotne sredine i odr`ivog razvoja.

U nedequ, tako|e u 19 sati, na [trandu }e tema razgovora biti bezbednost mladih u gradu. Konstruktivne primedbe na predloge u nacrtu koje mogu da ga unaprede bi}e unete u kona~nu verziju Lokalnog akcionog plana.

I. S.

Mnogobrojni sugra|ani koji `ive u stanovima imaju muke s re{ewima poreza na imovinu, a nekolicina wih koji su se javili na{oj redakciji ka`e da im nisu stigla re{ewa ni za ovu, ni za prethodnu godinu, pa ne znaju {ta da rade. Oni se pitaju da li zbog toga moraju da „~u~e“ pred {alterima i mole za re{ewe. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za buxet i finansije @ivko Makari} ka`e da se, ukoliko sugra|anima nisu stigla re{ewa za dve godine, onda se oni najverovatnije ne nalaze u bazi podataka Gradske poreske uprave, koja je 2008. godine nasle|ena od Republike. Prema wegovim re~ima, oni zato treba da do|u u Gradsku ku}u, gde }e dobiti formular prijave i uputstvo {ta daqe treba da ~ine. Nakon toga, kako ka`e, oni }e biti uba~eni u bazu podataka i vrlo brzo }e im sti}i oba re{ewa.

B. M.

for }e omogu}iti bezbedan prelazak puta |acima do {kole, kao i svim drugim pe{acima koji su dosad imali razloga da brinu za sopstvenu bezbednost na ovom delu regionalnog puta P-107.

Izvo|a~ radova je bilo novosadsko preduze}e „Invest in`ewering“, a vrednost posla je oko 4,4 miliona dinara.

ZIG planira da u sklopu Programa ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta za ovu godinu uskoro po~ne s izgradwom jo{ jednog semafora; i to na uglu Bulevara cara Lazara i Hopovske ulice u Novom Sadu.

Z. D.

Nose ba{tenski otpad Program odno{ewa ba{tenskog otpada koji sprovodi “^isto}a” nastavqa se u ponedeqak, kada }e biti odno{en otpad sa Satelita i Banati}a, iz [angaja, Budisave, Stepanovi}eva i Kisa~a. Spakovan otpad treba izneti pred ku}u do {est sati.

I. S.

Dana{wa iskqu~ewa struje Danas - Novi Sad: od 8.30 do 12 ~asova neparna strana Ulice Jovana Cviji}a od broja 1 do 23 ; od 9 do 11 Ulica Tolstojeva 54 a; Ka}: od 8 do 11 ~asova Ka}ka {uma i crpka Vrbak.

U~ewe engleskog i rada na kompjuteru U okviru gradskog Akcionog plana zapo{qavawa, iz buxeta Novog Sada bi}e izdvojeno {est miliona dinara za dodatnu obuku i obrazovawe 300 polaznika s evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawem, putem organizovawa po~etnog kursa engleskog jezika i kompjuterskog kursa, saop{teno je iz kabineta gradona~elnika Igora Pavli~i}a.

Dodatna obuka i obrazovawe nedavno su zavr{eni i podrazumevaju sticawe osnovnih znawa u ovim oblastima i izdavawe sertifikata o ste~enom znawu.

Akcionim planom za zapo{qavawe, ka`e se u saop{tewu, predvi|ena je i obuka za deficitarna zanimawa kao i za pokretawe sopstvenog biznisa, {to treba da po~ne tokom septembra.

Z. D.

DANAS U FUTOGU

Dobrovoqno davawe krvi Akcija dobrovoqnog davawa krvi, koju organizuje Gradski odbor Srpske napredne stranke, odr`ava se danas od 11 do 14 sati u Sportskoj hali u Futogu. GO SNS-a humanitarnu akciju organizuje peti put.

I. S.

NELEGALNE PIJACE I DAQE NA STAROM MESTU

Kod „divqaka” deset dinara jeftinije @ivot novosadskih pijaca ju~e je u pravom u`urbanom smislu oslikavalo birawe krastavaca. Vredne doma}ice ve} su rano ujutro stajale pred tezgama na Futo{koj pijaci, {to i ne ~udi po{to je sezona pripreme zimnice u punom jeku. Trgovci za uredno zakupqenim tezgama uredno su uslu`ili svakog kupca, a ista situacija mogla se zate}i i na brojnim divqim pijacama u gradu. I oni (mahom proizvo|a~i), koji ve} tradicionalno obitavaju na uglu Bulevara Kraqa Petra Prvog i Bulevara oslobo|ewa, i me|u zgradama u Ulici Narodnog fronta, uslu`ivali su kupce. Izlo`enu robu nudili su po pet do deset dinara ni`oj ceni u odnosu na pijacu, i ostali su na svojim {amlicama do podne.

Postojawe divqih pijaca u Novom Sadu, ve} godinama predstavqa veoma nepravednu konkurenciju pija~nim prodavcima.

Iako su svega nekolicina trgovaca na pijaci i proizvo|a~i te robe, ipak su izlo`ili ponudu na tezgama legalno zakupqenim tezgama. Uz to su platili i pija~arinu i prevoz robe do tezge, i jo{ se uklapaju da zarade bar jednu prose~nu platu. Trgovci na divqim pijacama mahom su sami uzgajali tikvice, boraniju i krastavce koje nude, ali su (bez pla}awa pija~nih stavki) neravnopravna tr`i{na konkurencija.

Tegle zimnicu tra`e. Zato, bez obzira da li su u pitawu plodovi kupqeni na ovim ili onim pijacama, svaka u{te|ena para je dobro do{la.

- U julu je bilo ta~no dve godine kako prodajem svoje proizvode u Novom Sadu. Svako jutro do|em iz Futoga, i zaradim ta-

dinara vi{e, a za paradajz je tra`io isto kao i na pijaci 80 dinara. Objasnio je da je to zato {to doma}i plodovi „imaju ukus“, pa ga zato ujutro odmah rasproda ko{iluku iz obli`wih zgrada.

Trgovci na Futo{koj pijaci `alili su se i ju~e, kao i pro-

Futo{ka pijaca

divqa pijaca

kupus

40

25

tikva

15-20

15

15/kom.

10/kom.

{argarepa

30-50

25-40

{qive

60-70

50

breskve

60-80

50-80

lubenica

30

20

diwa

35

30

kukuruz

ko koji dinar. Pijaca mi je jako skupa, jer ja nemam ba{ tolike koli~ine robe da ponudim. Pre dolaska na Bulevar, pogledam kakve su cene na Futo{koj pijaci, pa se po tome ravnam - kazao nam je ispred svoje gajbice na uglu dva bulevara trgovac koji je insistirao da ostane anoniman. Kilogram krastavaca nudio je ju~e oko 8 sati za 20 dinara, a na pijaci je stajao od 25 do 40 dinara. Kilogram babure prodavao je za 40 dinara, dok je na pijaci ona stajala 10

teklih meseci {to „kolege“ trguju u gradu, iako ne pla}aju zakup tezgi i pija~arinu. Tvrde da cenu vo`a i povr}a ne mogu da spuste, po{to su im tro{kovi pija~nog poslovawa visoki, a da je to na divqim pijacama lako mogu}e.

- Apelujem na inspekciju da nas za{titi! Pa za{to bih pla}ao zakup, ako ne moram. Mogu i ja da iza|em i prodajem na ulici, ako me ne}e niko dirati - rekao je prodavac krastavaca Mirko.

S. T.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak20.avgust2010.

POVE]AN BROJ STRANIH TURISTA U SUBOTICI

Slabije interesovawe za Pali} SUBOTICA: Broj stranih turista u Subotici pove}an je u odnosu na pro{lu godinu, kao i broj onih koji ostaju da preno}e u ovom gradu, ka`u u Turisti~koj organizaciji Subotice. Direktor ovog preduze}a Neboj{a Darabo{ ka`e da broj stranih turista pove}an za sedam odsto, a broj no}ewa za 26 odsto.

- U odnosu na pro{lu godinu u gradu je sve vi{e turista, s tim da Pali} bele`i blagi pad u broju posetilaca. Razlog je verovatno jezero koje nije u funkciji, kao i termalni bazen koji ne radi – obja{wava Neboj{a Darabo{.

U Turisti~kom informativnom centru Subotice ka`u da

turisti u Subotici se zadr`avaju u proseku dva dana. Turisti obi~no tra`e mapu grada, interesuju se za mesta koja treba da obi|u i istoriju grada. Ko god do|e u Suboticu uglavnom obi|e Gradsku ku}u, muzej, kafi}e i restorane. Grad predstavqa pravi spoj dveju kultura, srpske i ma|arske, a objekti u stilu secesije privla~e pa`wu svih posetilaca, kao i jedinstvena jela sa ovih prostora.

Planirano je da se krajem meseca realizuje projekat „Partnerski gradovi u turizmu” i to prvo sa Bawalukom, zatim Osijekom i Segedinom.

A. A.

ZAVR[ENA PLOVE]A KOLONIJA SLIKARA „OBALE, QUDI, MOSTOVI...”

Oplovili i oslikali Tisu

NOVI BE^EJ: Plove}a kolonija slikara „Obale, qudi, mostovi...”, koja je iz marine u Novom Be~eju isplovila 7. avgusta, izlo`bom odabranih radova i dru`ewem u marini udru`ewa za za{titu Tise i razvoj nauti~kog turizma „Gradi{te” u Novom Be~eju zavr{ila je rad. Ovogodi{wu, drugu plove}u koloniju, zajedno sa posadom {est brodi}a, sa~iwavali su slikari Josip Kler iz Crvenke, \or|e Bujnovi} i Radislav Vincilir iz Novog Sada, Borislav Jak{i} iz Be~eja, Valerija Barna – Kolo`i iz Ade, @ivojin Branova~ki iz Sente, I{tvan Remete iz Kawi`e, Zoran Kuzmanov iz Kikinde, Milena Krstin iz Mokrina, Du{an Josimovi} i sazivar Branislav Stojan~ev-Pa{a iz Novog Be~eja.

Tokom desetodnavnog boravka na Tisi, slikari su naslikali po nekoliko slika inspirisanim lepotom velike panonske reke.

Plove}a kolonija slikara, rekom je preplovila mar{rutu dugu 160 kilometara, obi{la Kawi`u, Novi Kne`evac, Adu, Mol, i neka druga naseqa uz reku, gde su se slikari predstavili na improvizovanim izlo`bama slika i stvarali u otvorenom ateqeu.

Rad plove}e kolonije slikara „Obale, qudi, mostovi...” odr`ana je ove godine po pokroviteqstvom Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije, op{tine Novi Be~ej, Udru`ewa za za{titu Tise i razvoj nauti~kog turizma „Gradi{te” Novi Be~ej, a pomogli su Motonauti~ka agencija „Gaus” iz Subotice, „Tisa klub” iz Kawi`e, Dom za sme{taj du{evno obolelih lica „Sveti Vasilije Ostro{ki – ~udotvorac” iz Novog Be~eja, Dom starih iz Sente, Narodna biblioteka „Branislav Nu{i}” iz Novog Kne`evca.

M. Kiseli~ki

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Katanac za bol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka"Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Biqana Va`i} i Er`ebet Fodor iz Rumenke, \en|ika [tark,Senka Mi~kei i Gorana Bekvalac iz Novog Sada, Silvija Orli} iz Sremskih Karlovaca, Karolina Kova~ iz Ba~ke Palanke i @ana Vuki} iz Temerina, DE^AKE: Sofija Bo{wakov, Jovanka Popovi}, Tamara Kolompar i Branka Vje{tica iz Novog Sada, Milana Bodro`i} iz Crvenke, Tamara Radosavqev iz Loka, Rada Todori} iz Ba~ke Palanke, Jelena Baji} iz ^uruga, Jelena Subotin iz Petrovaradina, Gordana Harak iz Ba~kog Petrovca, Ivana Dimitri} iz Ba~a, Jelena Pudar iz Gajdobre i Valentina Kosti}-Jovi} iz Obrovca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Du{anka Tihomira Srdi} (1951) u 11.45 ~asova (urna), Vinka Jakova Ivankovi} (1933) u 12.30, Jandre Todora Angeleski (1929) u 13.15, Soka Petra Kne`evi} (1928) u 14, Sava @ivana Yini} (1919) u 14.45, Anka Mi{e Cibula (1924) u 15.30, Nada Ivana ^ovi} (1937) u 16.15 i Zoran Avgustina Juri} (1966) u 17 ~asova.

Na Alma{ko grobqu u 13 ~asova bi}e sahrawena \ur|ica Maksima Papi} (1948). Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Petar Marka Cigi} (1928) u 17. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Miroslav Branka Jerkovi} (1977) u 15. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Rosa Nikole Markez (1925) u 13. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Mirko Luke [e{um (1941) u 15 ~asova.

c m y

10

AMBASADORKA INDIJE BORAVILA U IN\IJI

Pripreme za IT park usporila ekonomska kriza IN\IJA: Ambasadorka Indije u Beogradu Neng~e Louvum, sa drugim sekretarom ambasade Navenom Saksenom boravila je u In|iji, u poseti op{tini, gde je razgovarala sa predsednikom op{tine Goranom Je{i}em. Ambasadorku se zanimala za investiciju indijske „Embasi grup”, koja je u In|iji zakupila 220 hektara gra|evinskog zemqi{ta i planira izgradwu Informaciono tehnolo{kog parka, u kojem bi posao trebalo da dobije 25.000 radnika.

Gradwa IT - parka, prema ugovoru, trebalo je da po~ne u oktobru 2008. godine i bude zavr{ena po fazama do 2014. godine.

Me|utim ekonomska kriza je odlo`ila po~etak gradwe, pa je ambasadorka Louvum do{la u In|iju da se informi{e o toku priprema za ovaj posao veka u Srbiji, da se upozna sa problemima, ako ih ima, jer, kako je rekla „Embasi grup” je planirala jednu od najve}ih investicija ba{ u In|iji.

Informi{u}i ambasadorku o odnosima op{tine In|ija i „Embasi grup” predsednik op{tine Goran Je{i} je naglasio da ova investicija, po~etak prve faze gradwe IT-parka kasni zbog svetske ekonomske krize, ali da je sada spreman plan detaqne regulacije za lokaciju koju je zakupila „Embasi grup”, da }e tokom jeseni biti spremna i gra|evinska dozvola, kako bi indijska kompanija mogla u martu po~eti sa radovima i prvu fazu gradwe na 50 hektara,sa 25 hiqada kvadratnih metara poslovnog prostora sa svim servisima, restoranima, bankama i objektima za

rekreaciju, a ve} krajem septembra trebalo bi da prva faza bude gotova i da se ovde zaposli oko 2.500 radnika. U izgradwu prve faze IT-parka bi}e ulo`eno 30 miliona dolara i jo{ 20 miliona u informaciono tehnolo{ku opremu.[to se ti~e ostalih faza, na ukupnoj povr{ini od 220 hektara, one }e se, kako je predvi|eno realizovati u narednih pet godina, po~ev od 2011. godine i ukupno ulagawe u ovaj IT-park, prema prvobitnom projektu iznosilo bi 300 miliona dolara u investicije u objekat i 200 miliona u informati~ku tehnologiju.

Posao bi, po zavr{etku, trebalo da dobije 25.000 radnika, najvi{e informati~ara svih stepena obrazovawa. Izvoz IT - tehnologije kada bude radio punim kapacitetom iznosi}e, kako tvrde u „Embasi grup”, vi{e od dve milijarde dolara godi{we.

Market umetnika i ideja

ZREWANIN: Jedan od prvih koraka Radne grupe formirane da pripremi Zrewanin za kandidaturu za „Evropsku prestonicu kulture 2020. godine” jeste organizovawe „Marketa kulture”, od 23. do 28. avgusta, na Trgu Slobode, za vreme trajawa manifestacije „Dani piva”. Osmi{qen je kao doga|aj na kojem }e se susresti organizacije koje se bave kulturom i umetni~kom produkcijom, kako bi {iroj javnosti bili predstavqeni institucionalni i qudski resursi neophodni za kandidaturu ovog grada za kulturnu prestonicu.

- Bi}e to prilika da poka`emo da je Zrewanin spreman i sposoban da se, svojim institucijama, umetni~kim sadr`ajima i umetnicima, javnim prostorima i publikom, kandiduje za evropsku prestonicu kulture. Neophodno je da doka`emo Zrewaninu da je grad koji ima bogato kulturno nasle|e iz kojeg nastaje i vredna budu}nost.

Slede}i korak je da i javnost Evrope postane svesna da u nas postoje li~nosti, doga|aji i spomenici koji su vredni wene pa`we – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik lokalnog parlamenta Aleksandar Marton.

Predlog da Zrewanin krene u borbu za laskavu titulu potekao je jo{ 2005. godine od pokreta „Novi optimizam”. Nakon {to je Skup{tina grada i zvani~no usvojila odluku o tome, izabrani su i ~lanovi radne grupe koja bi trebalo da „pripremi teren” za podno{ewe kandidature. Aktivisti „Novog optimizma” su godinama poru~ivali da Zrewanin predstavqa grad s bogatom industrijskom tradicijom, ali da bi ga u narednom periodu trebalo promovisati kao ta~ku spajawa ne ekonomskih, ve} kulturnih interesa. @. B.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

- Ovo je jedna od najve}ih investicija indijskih privrednika, zato sam do{la da se informi{em, jer „Embasi grup” nastavqa projekat, ali sam htela da se na licu mesta upoznam kako napreduju pripreme ovde u In|iji. Veoma sam zadovoqna i mislim da treba pove}avati obim saradwe izme|u Srbije i Indije na svim poqima, a posebno u oblasti ekonomije, jer zato postoje odli~ni uslovi rekla je izme|u ostalog ambasadorka Indije Neng~e Louvum.

Posle razgovora u op{tini ambasadorka Louvum je, u pratwi Gorana Je{i}a, posetila fabriku limenki „Tera prodak{n”, koja je ovde otvorena pro{le godine, gde se upoznala sa uslovima rada i odnosom lokalne samouprave prema investitorima.

S. Bojevi}

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK SUBOTICA DOMA]IN ME\UNARODNOG SAJMA PRIVREDE

Rekordan broj izlaga~a, iz Hrvatske najvi{e SUBOTICA: ^etvrti me|unarodni i regionalni sajam privrede, koji }e u suboti~koj Hali sportova biti odr`an od 26. do 29. avgusta, ima}e do sada najve}i broj izlaga~a, ali i prate}ih sadr`aja.

Kako je tim povodom, u ime organizatora, na ju~era{woj konferenciji za novinare rekao direktor JKP-a Suboti~ke pijace Bela Bodrogi, zakupqena je kompletna povr{ina koja }e izlaga~ima biti na raspolagawu.

- Imamo vi{e izlaga~a nego ikada. Trenutno stojimo na brojci od 164 izlaga~a. Prve godine bilo ih je devedesetak, a pro{le 107 rekao je Bela Bodrogi.

Od tog broja, kako je rekao ~lan Gradskog ve}a zadu`en za privredu Laslo Karai, najve}i broj izlaga~a, osim doma}ih, bi}e iz Hrvatske i Ma|arske, a od ove godine na Sajmu }e u~estvovati i izlaga~i iz Bosne i Hercegovine, Italije i Nema~ke.

Generalni konzul Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici Qerka Alajbeg rekla je kako }e ove godine na sajmu biti prisutno 32 izlaga~a iz Hrvatske u okviru zajedni~ke organizacije Sektora za trgovinu i Sektora za poqoprivredu i prehrambenu industriju Hrvatske gospodarske komore, Ministarstva gospodarstva, rada i poduzetni{tva, Ministarstva poqoprivrede i ruralnog razvoja i Ministarstva vawskih poslova i evropskih integracija, te regionalnih `upanijskih gospodarskih komora. Ona je rekla da }e na Sajmu biti predstavqeni specifi~ni proizvodi iz Dalma-

cije, Istre, Slavonije, Barawe, sredwe Hrvatske i Viroviti~kopodravske `upanije. [efica Ekonomske kancelarije Ambasade Ma|arske u Beogradu Or{oqa Se~ewi rekla je da }e ih ove godine na 19 {tandova i 150 kvadratnih metara biti ukupno 25 i koji }e predstaviti proizvode iz razli~itih oblasti, pre svega vezanih za poqoprivredu.

Sekretar Regionalne privredne komore, kao suorganizatora Sajma I{tvan Edelewi najavio je prisustvo predstavnika privrednih komora iz Kru{evca, Leskovca, Pan~eva, Zrewanina, `upanija ^ongrad i \er, Me{ovite ma|arsko-srpske komore, iz Virovitice, Siska, Osijeka, Bawa Luke, te nema~kog grada Pasaua, kao i ekonomskog ata{ea Ambasade Turske u Beogradu.

Zajedni~ki }e se predstaviti Udru`ewe seqaka iz Subotice i Dru{tvo za razvoj saradwe u jugoisto~noj Evropi iz Segedina. Sajam }e obilovati i prate}im sadr`ajima, poput odr`avawa seminara, konferencija, prezentacija i sastanaka privrednika. Posebno mesto zauzimaju svakako konferencija o agraru i razvoju ruralnih podru~ja 26. avgusta u 13 sati u Gradskoj ku}i, te stru~ni dan komora i susret privrednika 27. avgusta u hotelu Galerija u 10.45. Bela Bodrogi je rekao da }e ukupni tro{kovi organizacije Sajma iznositi 5.780.000 dinara, od ~ega }e Grad izdvojiti 2,5, Pokrajinski sekretarijat za privredu dva miliona, a ostali deo organizatori.

Z. Romi}

U NOVOM BE^EJU PREDSTAVQEN PROGRAM VELIKOGOSPOJINSKIH DANA

Bande i kotli} otvaraju manifestaciju NOVI BE^EJ: Za pet godina novobe~ejska turisti~ko-zabavna manifestacija Velikogospojinski dani, ispela je da zaokru`i turisti~ku i kulturnu sliku Novog Be~eja i podstane pravi vojvo|anski brend, koji raznovrskim programima okupqa stotinak hiqada mladih i starijih posetilaca iz ove varo{i, okoline i regiona – re~eno je na ju~era{woj konfenciji za novinare, kojoj je, pored predstavnika Turisti~ke organizacije Srbije i Beograda, prisustvovao i dr`avni sekretar za turizam Dejan Petkovi}.

- Velikogospojinski dani svrstali su se me|u ~etiri najpose}enije manifestacije u Srbiji, a posle Egzita, najpose}enije u Vojvodini. Pored Hotela „Tiski cvet” u Novom Be~eju se gradi jo{ jedan privatni hotel, a desetak doma}instava nudi privatni sme{taj – rekao je predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov i dodao da manifestacija nije na teretu buxeta i da se finansira iskqu~ivo iz donacija preduze}a koja ulagwem u manifestciju vide svoj interes.

- Zahvaquju}i naporima lokalne samouprave, Velikogospojinski dani razli~itim programima i sadr`ajima iz godine u godinu privla~e pa`wu sve ve}eg broja posetilaca. Prisutno je nastojawe da se kroz 16 osmi{qenih vikenda, posve}enih qubavi, dvorcima, crkvama, raznim muzi~kim de{avawima, qubiteqima moto sporta i manifestacijama kulture, zanimqiva de{avawa na obali Tise produ`e - rekao je Dejan Petkovi}.

Sa ovogodi{wim programom Velikogospojinskih dana novinare je upoznao pomo}nik predsednika op{tine Novi Be~ej, zadu`en za turizam, sport i omladinu Sa{a [u}urovi}.

Velikogospojinski dani po~iwu u ~etvrtak 26. avgusta, kad se organizuje Velikogospojinski kotli} u kuvawu ribqe ~orbe. Organizatori o~ekuju da }e na takmi~ewu kuvati vi{e od 300 kulinara, a takmi~ewe je specifi~no, jer je to istovremeno i takmi~ewe tambura{kih „bandi”, ~iji su `iri ekipe kulinara, koje }e glasati za najboqi tambura{ki orkestar.

Slede}eg dana manifestacije posetioci }e u`ivati 17. reviji paradnih zaprega i posmatrati reviju prelepih patoprega. Uve~e }e u manstiru na Tisi, posle litije, po~eti bdenije, a na platou Tiskog keja bi}e koncert Ane Bebi}, a potom }e pevati @eqko Samarxi}, na koncertu posve}enom qubavi i `enama svih generacija.

U subotu i nedequ (28.i 29.avgusta) organizuje se etno bazar koji tradicionalno okupqa veliki broj izlaga~a i posetilca. A u toku dana }e biti skup{tina i dru`ewe ~lanova Zavi~ajnog kluba Novobe~ejaca i Vrawev~ana, a u dvori{tu Narodne biblioteke pripemaju „Avliju zabavliju”, manifestaciju posve}enu najmla|ima. U ve~erwem terminu u subotu, bi}e koncert Eve Braun i Vlade Divqana, a oko pono}i i koncert „Bajage i instruktora”, a gost je Dejan Cuki}.

U nedequ se na platou Tiskog keja organizuje Revija borila~kih sportova, a uve~e koncert grupe „Republik” (Ma|arska), a potom }e po~eti koncert grupe „Hari Mata Hari”.

Pokroviteqi manifestcije su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Sekretarijat za turizam, NIS – „Srbijagas”, DDOR Novi Sad, Razvojna banka Vojvodine, a Velikogospojinske dane u Novom Be~eju popdr`ala je Vlada AP Vojvodine.

M. Kiseli~ki

Vojvo|anski orkestar ZREWANIN: Koncert Vojvo|anskog omladinskog kamernog orkestra i Gradskog duva~kog orkestra, u organizaciji Kulturnog centra Zrewanina, bi}e odr`an u ve~eras u Gradskoj ba{ti. Po~etak je u 20 sati, a ulaz je slobodan. Dirigent je ^aba Zima, a solisti su Teodor Ikanovi} - violina, i Georg [efer – viola. Na programu su dela ^ajkovskog, Paganinija, Mejera i Ogwanovi}a. @. B.

petak20.avgust2010.

11

POKRENUTA INICIJATIVA ZA NOVI SAMODOPRINOS

Za prvoro|eno dete 500 evra APATIN: Savet MZ Apatin pokrenuo je inicijativu za uvo|ewe novog mesnog samodoprinosa, s obzirom na to da dosada{wi isti~e sa 1.januarom naredne godine.Ukoliko inicijativu podr`e i odbornici SO, predvi|eno je da se gra|ani o predlogu za uvo|ewe novog samodoprinosa izjasne od 16. do 21 novembra ove godine. Ra~una se da bi se ovim novim samodoprinosom do 2015. godine prikupilo oko 400 miliona dinara. Usvojen je i Program namene sredstava mesnog samodoprinosa koji sadr`i ~ak 35 stavki.

Osim za izmenu azbestnocementnih

vodovodnih cevi planirana je i zavr{etak fekalne kanalizacije, ure|ewe saobra}ajnica, bisiklisti~kih staza, zelenih povr{ina, ali i sufinansirawe pre~ista~a vode, zavr{etak druge faze Fabrike vode, Trga „Nikole Tesle”, radovi u RTC itd. Naime, deo sredstava bi se, kao i do sada, koristio kao inicijalna sredstva prilikom u~e{}a na konkursima.Ukoliko se gra|ani na referendumu izjasne za uvo|ewe samodoprinosa, nastavila bi se tradicija duga skoro pola veka, kako gra|ani li~nim dinarom u~estvuju u komunalnoj izgradwi

svoga mesta. Savet MZ tako|e je doneo odluku da }e umesto JKP „Na{ dom” MZ preuzeti obavezu da pla}a 350 dinara za pra`wewe septi~kih jama gra|anima u ulicama gde nije izgra|ena fekalna kanalizacija.

Osim samodoprinosa, u visini od tri odsto na sva primawa gra|ana, za komunalnu izgradwu gra|ani pla}aju i jedan odsto, a od tih sredstava MZ izdvaja po 500 evra za svako prvoro|eno dete u porodici i za tro{kove sahrawivawa i ure|ewe grobqa. S obzirom na to da je uo~eno da ve}i broj budu}ih majki pred poro|aj mewaju mesto prebivali-

KAFEYIJE U ZREWANINU RADE [TA IM JE VOQA

Od centra prave va{ar, nadle`ni }ute ZREWANIN: Anarhija je adekvatna re~ koja mo`e opisati ono {to se de{ava na glavnoj gradskoj xadi u Zrewaninu. Niti vlasnici ugostiteqskih objekata koji imaju letwe ba{te u ulici Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a po{tuju propisana pravila, niti ih nadle`ni kude zbog toga. Vaqda se svi vode mi{qu – nek’ traje dok traje, leto }e brzo pro}i. Ugostiteqi o{te}uju granitne podloge kojom je poplo~ano {etali{te, prosipaju prqave i raznim hemikalijama zaga|ene vode po jo{ nerazvijenim stablima drve}a, mewaju propise o izgledu suncobrana… Centralna ulica u ranim jutarwim satima, pa i tokom celog dana, kada pada ki{a, li~i na veliko skladi{te ugostiteqskih stolova i stolica raznih fela, a da ne govorimo o ogromnim betonskim tegovima koji suncobrane dr`e vezane za tlo i o

- Ugostiteqi vodu i daqe prosipaju u metalnu re{etku oko drveta i ugro`avaju stabla ~ija je vrednost neprocewiva.

Uz to, metalna za{tita za dr-

Centralna ulica rano ujutro pa i celog dana kada pada ki{a, li~i na veliko skladi{te ugostiteqskih stolova i stolica. O ogromne betonske tegove koji suncobrane dr`e „vezane” za tlo ~esto se sapli}u prolaznici koje se ~esto sapli}u prolaznici.

Arhitekta Jelka \or|evi} iz zrewaninske Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada potvr|uje da je ve}ina letwih ba{ta postavqena na ve}oj povr{ini nego {to je dozvoqeno i da suncobrani nemaju podlo{ku, tako da betonski deo koji je osnova suncobrana, o{te}uje granitnu podlogu, kakva postoji jo{ samo u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu.

ve}e slu`i za izlagawe menija, {to je nedopustivo – ka`e \or|evi}eva.

Ona isti~e da se gra|ani ne retko `ale Direkciji da vlasnici kafi}a ponekad rezervne stolice postavqaju u zoni koja je predvi|ena za {etali{te. Klupama se ne mo`e pri}i jer kraj wih kafexije guraju svoje rezervne stolove.

- Svi ovi postupci dove{}e do toga da bude potpuno obezvre|en prostor u koji je grad

puno ulo`io i koji pripada svim poreskim obveznicima – upozorava \or|evi}eva.

A, u posledwe vreme od svih letwih ba{ta u oko najvi{e zapada ona koja pripada kafi}u „Bejzik”. Okru`ena „baldahinima”, potpuno se izdvojila od ostalih, zbog ~ega je vlasnik lokala Sr|an Liri} prijavqen komunalnoj inspekciji pod „optu`bom” da naru`uje izgled centra. Liri}u je nare|eno da novopostavqenu ba{tu ukloni, ali po{to nije obrazlo`en osnov po kojem mora tako da postupi, podneo je prigovor i jo{ ~eka odgovor. Za to vreme, ba{ta je onakva kakvom ju je on zamislio.

- Morao sam da potra`im na~in da se po ne~emu izdvojim, da privu~em goste. Po{to ve}ina nas ima identi~nu ponudu i cenovnike, re{io sam da inoviram ba{tu, da pred sugra|ane iza|em sa ne~im {to se mo`e videti u velikim svetskim gradovima – poku{ao je Liri} da se opravda. @. Balaban

BE^EJCI OBELE@AVAJU SENT I[TVAN, PRAZNIK SVIH MA\ARA

Osve}ewe novog hleba BE^EJ: U ~ast osniva~u i prvom krunisanom kraqu ma|arske dr`ave i u zahvalnost {to ih je uveo u hri{}anstvo, Ma|ari, bez obzira na to gde da su u svetu, danas obele`avaju nacionalni praznik Sent I{tvan. I be~ejski Ma|ari }e celodnevnim aktivnostima sve~ano obele`iti praznik, a organizator je MKD „Petefi [andor”. Serijal de{avawa po~iwe ve} u 9 sati, kada }e se u Dowem gradu, ta~nije ispred doma organizatora, s jedne strane Ulice Nikole Tesle, odr`ati takmi~ewe u kuvawu gove|eg gula{a, a druge strane kreativne radionice ru~nih radova za decu.

Koncertom Gradskog duva~kog orkestra na centralnom gradskom trgu u 17.30 sati po~e}e popodnevni program. Pola sata kasnije u Rimokatoli~koj crkvi posve}enoj Velikoj Gospojini odr`a}e se sve~ana misa i osve}ewe hleba od p{enice ovogodi{weg roda. Povorka mladih u narodnoj no{wi s ma|arskom krunom i osve}enim hlebom zaustavi}e se oko 19 sati ispred obli`we Gradske ku}e, gde }e predsednik op{tine Peter Knezi blagosloveni hleb prelomiti, ise}i i poslu`iti okupqene sugra|ane na trgu, a onda se epicentar de{avawa, opet, seli u Dowi grad.

Ve~erwi program po~iwe u 20 sati ispred Doma „Petefi [andor” u Republikanskoj ulici, njstupom gostiju iz ma|arskog grada Morahalma, folklornom grupom iz Malog I|o{a, mu{kim horom iz Temerina, ma`oretkiwama iz Sente i ~lanovima doma}ina MKD „Petefi [andor”. Zvezde ve~eri ove godine su gluma~ki i bra~ni par iz Budimpe{te Dora Sinetar i Zoltan Berecki, koji }e se predstaviti numerama iz mjuzikla i opereta. Za 23 sata je planiran vatromet, posle ~ega se nastavqa uli~no narodno veseqe.

V. Jankov

{ta i dolazi u Apatin, a nakon {to dobiju naknadu od 500 evra, ponovo se vra}aju u svoje ranije mesto stanovawa, izmewena je Odluka o dodeli ove pomo}i.Unesena je odredba da nadoknadu mogu dobiti samo one majke koje imaju najmawe godinu dana prebivali{te na podru~ju MZ Apatin.Tako|e je predvi|eno da uverewe o prvoro|enom detetu ubudu}e izdaje Centar za socijalni rad koji }e formirati posebnu komisiju koja }e obi}i svaku porodicu.

Do sada je tu potrdu izdavao lekarpedijatar.

J. Prel~ec OSAMNAESTO SVETSKO PRVENSTVO U RAKETNOM MODELARSTVU U SREMU

Raketa{i sa svih kontinenata

SREMSKA MITROVICA: Osamnaesto svetsko prvenstvo u raketnom modelarstvu za juniore i seniore odr`a}e se od 21. do 28. avgusta, na prostorima Srema, na podru~ju op{tina Irig, Ruma i Sremska Mitrovica. Na ovom takmi~ewu u~estvova}e 349 takmi~ara iz 24 zemqe sa svih kontinenata, sa oko 150 sudija, me|unarodnim `irijem i drugim prate}im slu`bama neophodnim za regularno odvijawe ovog svetskog prvenstva.

Organizacioni odbor ovog Svetskog prvenstva u raketnom modelarstvu – Modelarski klub „Sirmijum” iz Sremske Mitrovice, koji je organizaciju prvenstva poverio Vazduhoplovni savez Srbije, zavr{io je sve pripreme, a sve~ano otvarawe takmi~ewa bi}e 22. avgusta u hotelu „Termal” u Vrdniku, a od ponedeqka ujutro odvija}e se takmi~ewa na terenu u blizini sela Pavlovci, pored puta Ruma – Vrdnik. Takmi~ari }e se takmi~iti u osam disciplina – podeqeni u dve kategorije, juniore do 18 i seniore starije od 18 godina.

Najatraktivnija disciplina, kako ka`e direktor Svetskog prvenstva Andrija Du~ak, bi}e u disciplini C-7 – modeli kosmi~kih raketa izra|eni u srazmeri sa pravim kosmi~kim nosa~ima raketa „Sojuz”, „Arijane”, „Saturn” i druge.^etvrtak, 28. avgust dan je kada }e se nadmetati takmi~ari sa ovim kosmi~kim modelima, kojima moraju prikazati {to realniji let ovih raketa, sa odvajawem kabine za posadu, te sigurno prizemqewe svakog dela rakete na zemqu. Srpski tami~ari su pro{le godine u ovoj disciplini bili najboqi u Evropi, pa se nadaju da uspeh ne}e izostati ni na ovom svetskom nadmetawu.

S. B.

Taborovawe kraj Tise BE^EJ: Posle tradicionalnog julskog Letweg taborovawa u Zaovini, na Tari, be~ejski Odred izvi|a~a „Ivo Lola Ribar” ove nedeqe taboruje kraj Tise. Ukupno 80 skauta iz Ba~kog Gradi{ta, Ba~kog Petrovog Sela, Be~eja i Novog Be~eja postavilo je tabor u {umskom priobaqu na polovini re~nog toka izme|u dva Be~eja, a prilaz je od vo}waka PIK „Be~ej”.

Vreme }e ispuniti utvr|uju}i nau~ene ve{tine, organizovawem sportskih takmi~ewa i dru`ewu uz logorsku vatru.

V. J.

CRNA HRONIKA

petak20.avgust2010.

UHAP[ENA DVOJKA ZBOG POKU[AJA IZNUDE

Tra`ili novac od optu`enog za silovawe

Goran G. (38) i Dragoslav M. (38), ovbojica iz Ripwa, poku{ali su da od porodice Branislava S. (39), iz Pe}inaca, koji je u pritvoru od 30 dana zbog osnovane sumwe da je u Pe}incima tukao i silovao D. [.

(26) iz Novog Sada, iznude 5.000 evra. To su ponudili da bi dogovorili s D. [. da povu~e prijavu.

Kada je Goran G. u ku}i o{te}enog S. S. (63) preuzimao sumu od 5.000 evra, upala je policija i uhapsila ga. Wegov saradnik

je prona|en istog dana i li{en slobode. Za sada nije utvr|eno da li su Goran G. i Dragoslav M. pre poku{aja iznude kontaktirali s D.[. ili su iskonstruisali celu pri~u da bi od porodice Bransilava S. iznudili 5.000 evra.

Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo iznude Goran G. i Dragoslav M. predati su istra`nom sudiji osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je odredio pritvor od mesec dana.

S. Bojevi}

Vlasniku agencije „Konte” produ`en pritvor – Vlasniku turisti~ke agencije „Konte“ @elimiru [., osumwi~enom da je prevarom o{tetio vi{e od 100 turista koji su uplatili letovawe preko wegove agencije, produ`en je pritvor za jo{ 30 dana – izjavila je ju~e portparolka Vi{eg suda u Beogradu Du{ica Risti}, dodaju}i da je pritvor produ`en zbog opasnosti da bi mogao ponoviti krivi~no delo.

Vi{i sud pokrenuo je istragu protiv @elimira [. sredinom jula zbog sumwe da je iskori{}avawem svog polo`aja

o{tetio vi{e od 100 gra|ana koji su uplatili aran`mane za letovawe preko wegove turisti~ke agencije, ali nisu uspeli da realiziju svoja putovawa po{to „Konte“ nije izmirio potrebne uplate. On se sumwi~i da je uplatama klijenata za putovawa vra}ao svoje dugove.

Turisti~ka inspekcija je pokrenula postupak za oduzimawe licence agenciji „Konte“ po{to nije obezbedila sme{taj svojim putnicima u Tabi u Egiptu, posle ~ega je vlasnik uhap{en 12. jula u svom stanu u Beogradu.

(Tanjug)

DNEVNIK

c m y

12

U KRAGUJEVA^KOJ GROBNICI 674 PARTIZANA, RAVNOGORACA I CIVILA

Stara pri~a bez novih podataka Na Varo{kom grobqu u Kragujevcu, na grobnom mestu 9, sahraweno je ukupno 674 streqanih partizana, ravnogoraca i gra|ana koje je nova narodna vlast posle Drugog svetskog rata proglasila narodnim neprijateqima i naredila streqawe, saop{teno je ju~e na konferenciji za novinare u Gradskoj upravi. Po re~ima publiciste i istori~ara @eqka Vidakova Zirojevi}a, u tu grobnicu su sahrewena 54 streqana partizana pripadnika ^a~anskog odreda, a naknadno, 1980. godine, pohrawene su kosti ostalih.

– Preme{tene su i kosti odre|enog broja ravnogoraca koji su streqani 1943. godine, ali i gra|ana koji su za novu vlast bili narodni neprijateqi i koji su streqani 1944. i 1945. godine u „Kapislani“ i u krugu fabrike „Zastava“ – rekao je Zirojevi}.

Iako je nedavno najavio, Zirojevi} nije `eleo da iznosi ostale podatke o streqanima, kao ni o tome da li je to kona~an broj, nagla{avaju}i da je takav stav Dr`avne komisije za tajne grobnice ubijenih posle septembra 1944. godine, koja }e se, kako je saop{tio, naknadno izjasniti o svim podacima kojima on raspola`e.

Na konferenciji za novinare je govorio i Panti} Dragi} (63), koji je 1980. godine kao radnik komunalnog preduze}a „Gradska grobqa“ izme{tao kosti iz „Kapislane“ u grobnicu 9 na Varo{kom grobqu.

Gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} je na konferenciji rekao „da postoji ideja o tome da se podigne zajedni~ki spomenik s pravoslavnim krstom i petokrakom na grobnici 9 na Vara{kom grobqu“.

– Po naredbi tada{weg direktora preduze}a u kojem sam radio, s kolegama smo u prepodnevnim satima oti{li do „Kapislane“ i iz jedne rupe skupili qudske koste u 64 xaka po 50 kilograma – rekao je Dragi}, i dodao da je tada, kako je rekao, bio jedan ~ovek iz DB koji im je naredio da o tome ni{ta ne pri~aju.

– To je ideja o kojoj }e se, pored ostalih, izjasniti i potomci svih streqanih – rekao je Stevanovi}, i naglasio da se „izno{ewem podataka o grobnici 9 i o tome gde su pohrawene kosti streqanih otvara pri~a otkrivawa istine“.

– Ovo je po~etak toga i do sada su na|eni posmrtni ostaci odre|enog broja streqanih – re-

kao je Stevanovi}, i dodao da „Kapislana“ najverovatnije nije jedina lokacija gde su streqani gra|ani u prvim posleratnim godinama Drugog svetskog rata.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici stranaka i odborni~ke grupe, kao i potomci streqanih, ali i predstavnici Ravnogorskog pokreta, pa je tako Petar Simovi}, sin posledweg predratnog gradona~elnika Kragujevca Dragomira Simovi}a koji je ubijen 27. marta 1945. godine, izrazio protest zbog, kako je rekao, objavqivawa podataka koji su odavno poznati.

– O svemu ovome {to govorite pisao je kragujeva~ki nedeqnik „Nezavisna svetlost“ jo{ 2001. godine, i mi kao potomci streqanih o~ekivali smo na ovoj konferenciji konkretne i pouzdane informacije, a zbog ovog {to radi gospodin Zirojevi} sti}i }e ga greh – vrlo qutitim i drhatvim glasom govorio je Simovi}.

I nekada{wi novinar nedeqnika „Nezavisna svetlost“ Zoran Mi{i} u izjavio medijima potvrdio je da je taj list objavio ~etiri teksta o grobnici 9 na Vara{kom grobqu, od kojih su dva wegove koleginice Gordane Jo~i}, a dva wegova.

(Tanjug)

KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV „SVISLAJON GRUPE”, „SL MITROSA” I „TAKOVO AGRARA”

Gde je nestalo sedam tona amonijaka Nedavna ekolo{ka katastrofa, koja je po~etkom jula pretila da ugrozi `ivote gra|ana Sremske Mitrovice, dobi}e epilog pred sudom. Da podsetimo, tada je u hladwa~i „SL Mitrosa” u ste~aju, zbog nestanka struje, moglo do}i do eksplozije amonijaka, pa je brzo sprovedena evakuacija i amonijak ispra`wen iz hladwa~e. Zbog osnovane sumwe da nisu preduzeli sve mere propisane pravilima o postupawu s opasnim materijama i sanacione mere, kojima se rizik od opasnosti po zdravqe qudi svodi na najmawu meru, Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici podnete su krivi~ne prijave protiv ste~ajnog upravnika „SL Mitros” Milorada S. iz Beograda, direktora „Takovo agrara”, ~lanice „Svislajn grupe”, koja je bila zakupac klanice „SL Mitrosa”, Miroslava J. iz Gorweg Milanovca, ste~ajne upravnice „Takovo agrara” Gordane H. iz Gorweg Milanovca i protiv odgovornog lica „Svislajn grupe” d.o.o. iz Novog Sada Rodoquba D. Osim toga, protiv istih lica, ali i firmi na ~ijem su ~elu, podnete su i prijave za pokretawe postupka za privredni pre-

stup. Ove prijave podnelo je Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa, odnosno Sektor za kontrolu i nadzor, a potpisao ih je republi~ki inspektor za za{titu `ivotne sredine Du{an Kosijer.

Krali kablove Policija je ju~e uhapsila Borivoja B. (27) i Ivana P. (25) iz Aran|elovca zbog sumwe da su izvr{ili vi{e te{kih kra|a i sprovela ih istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kragujevcu.

Sumwa se da su Borivoje B. i Ivan P. od 17. aprila do 15. avgusta u op{tini Aran|elovac, na podru~ju sela Ora{ac, Kopqari, Vrbica i Gorwa Tre{wevica, ukrali telefonske kablove ukupno vredne oko 1.700.000 dinara, saop{tila je policija. Po navodima policije, poluo-

boreni stubovi telefonske mre`e i poznavawe terena omogu}ili su im da lak{e do|u do kablova, koje su sekli makazama i odvozili automobilom.

Topqewem kablova odvajali su bakar i prodavali ga otkupqiva~ima sekundarnih sirovina.

Policija je saop{tila da je prilikom pretresa prona{la odre|enu koli~inu ukradenih kablova i makaze kori{}ene za wihovo se~ewe.

(FoNet)

[ta se zapravo de{avalo u Sremskoj Mitrovici, a da gra|ani, pa ni zvani~ni organi nisu znali da gradu preti velika opasnost? Krajem juna izgorela je trafo-stanica, vlasni{tvo preduze}a „SL Mitros”. Ste~aj-

ni upravnik nije preduzeo ni{ta da se iz hladwa~e u klanici evakui{e amonijak, koji, ako nema struje i pumpe stanu, mo`e eksplodirati i da izazvati katastrofu. Uz to, u me{awu s vazduhom predstavqa `ivotnu

opasnost po qude, zato {to udisawe ove me{avine izaziva edem plu}a, gu{ewe, gubitak svesti i naglu smrt.

Da amonijak preti gradu saznalo se u posledwem trenutku, a po evidenciji u hladwa~i „SL Mitrosa”, u rashladnom sistemu je bilo 10.980 kilograma amonijaka. Da je, curewem i pucawem cevi ova koli~ina oslobo|ena i dospela u vazduh, predstavqala bi opasnost po `ivote velikog broja gra|ana Sremske Mitrovice. Na intervenciju na~elnika Sremskog okruga Save Ali{i}a i gradona~elnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovi}a, anga`ovana je jedna firma iz Beograda da isto~i i ukloni amonijak. Prilikom istakawa ove opasne materije jedan radnika je povre|en. Iz sistema u hladwa~i isto~eno je 3.180 kilograma amonijaka, u sistemu je ostalo tek 310 kilograma, a nedostajalo je 7.490. Pretpostavqa se da je ova koli~ina ispu{tena u atmosferu, te da je `ivotna sredina konstantno trovana ovom opasnom materijom.

Proverama je utvr|eno da je 25. maja, 2009. godine u sistemu bilo 4.000 kilograma amonija-

ka, da je sistem tada dopuwen s jo{ 6.980, te da je u sistemu hla|ewa u „SL Mitrosu” ukupno bilo 10.980 kilograma amonijaka. Kako je, da bi bila spre~ena ekolo{ka katastrofa, iz sistema isto~eno samo 3.180 kilograma, ostaje nejasno – {to }e utvr|ivati istra`ni organi – gde je nestalo 7.490 kilograma, da li je tokom godinu i mesec dana ispu{tan u vazduh, ili kao te~an amonijak pu{tan u kanalizaciju i kakve je {tete mogao naneti `ivotnoj sredini i zdravqu gra|ana Sremske Mitrovice. Na ova pitawa istra`ni organi }e potra`iti odgovore od osumwi~enih, ali sigurno i tuma~ewe stru~wakave{taka o {teti i opasnostima koje je proizvela.

Ho}e li ~etvoro osumwi~enih odgovarati zato {to nisu ispuwavali zakonske obaveze u upravqawu ovom opasnom materijom, {to nisu preduzeli mere za{tite `ivotne sredine pri upravqawu opasnim materijama, sazna}e se tek kada Osnovno javno tu`ila{tvo u Sremskoj Mitrovici, na osnovu dostavqene dokumentacije i krivi~nih prijava, prou~i spis i sprovede istragu.

S. Bojevi}

NEMA KUPACA ZA KU]U VOJINA \OR\EVI]A

Ni{ta od nove procene imawa Porodi~na ku}a suboti~kog biznismena Vojina i wegovog oca Stojana \or|evi}a na licitaciji nije prodata, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Sudija Rozalija Tumbas za „Dnevnik“ procewuje da je vrednost nekretnine od pet ari i 94 kvadratna metraa 52.704.600,81 dinara.

- Bilo je dva predloga koje je sudija, koja je vodila predmet odbila. Naime, supruga Vojina \or|evi}a tra`ila je da se odlo`i licitacija {to je odbijeno, a tra`eno je i da se ponovo

proceni vrednost ku}e. Sudija }e izraditi re{ewe o odbijawu ova dva predloga i dostaviti opunomo}nicima koji imaju pravo da ulo`e ualbu Vi{em sudu u Subotici. Nakon toga se ponovo zakazuje licitacija kako bi poverioci mogli da naplate dug u vrednosti od 70 odsto od nekretnine. Na slede}oj licitaciji, ukoliko ne bude kupaca, sud donosi re{ewe da se postupak obustavqa. To mo`e da traje od tri meseca do godinu dana, ka`e sudija Rozalija Tumbas.

Da podsetimo, na nekretnini je nekoliko zalo`nih prava, a i Trgovinski sud je 29.jula proglasio bankrot za preduze}e „Podrum Pali}“ iz Subotice. „Podrum Pali}“ je jedna od firmi Vojina \or|evi}a ~iji je ste~aj pokrenut pre dve godine, kada je i utvr|en dug preduze}a od milijardu dinara.

U pomenutoj firmi su se proizvodila vina i napici poput „koka kole”, „sprajta”, „fante”, ”kokte”.

Privatizacija preduze}a po~ela je 2002. godine, kada je

Vojin \or|evi} kupio 34 odsto akcija, a za godinu dana je postao i ve}inski vlasnik firme. Tada je uzet kredit od Komercijalne banke u vrednosti od tri miliona evra i zbog nevra}awa kredita progla{en je ste~aj pre dve godine. Tada je wegov brat @ivojin \or|evi} preko firme „Medoprodukt“ garantovao da }e platiti dug banci. Ukoliko banka iz imovine ne naplati dug, verovatno }e ga potra`ivati od jemca.

A. A.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV SUBOTI^KOG I VILOVSKOG

Ima li su|ewa odbeglom monahu Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu protiv direktora gra|evinskog preduze}a "Rade Neimar" Predraga Suboti~kog (47) i biv{eg anhimandrita Simeona Vilovskog (47), izjavio je ju~e portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori}. Suboti~ki i Vilovski optu`nicom se terete da su od 8. jula 2004. do neutvr|enog dana krajem januara ove godine, zloupotrebom slu`benog polo`aja, nezakonito prisvojili blizu 350.000 evra iz blagajne Eparhije ra{ko-prizrenske i kosovskometohijske, precizirao je Zori}.

Tu`ila{tvo za sada nije stavilo predlog da se Vilovskom, koji je nedostupan pravosudnim organima Srbije sudi u odsu-

stvu, potvrdila je portparolka Vi{eg suda u Beogradu Du{ica Risti}. Vilovski boravi na slobodi u Gr~koj, po{to je Vrhovni sud te dr`ave sredinom jula odbio zahtev Srbije za wegovo izru~ewe i uz kauciju ga pustilo iz pritvora.

Odlukom Srpske pravoslavne crkve Vilovskom je nedavno oduzet mona{ki ~in i vra}eno mu je svetovno ime. On je bio bliski saradnik umirovqenog vladike Artemija, koji bi na su|ewu trebalo da bude saslu{an kao svedok.

Branilac Vilovskog advokat Branislav Tapu{kovi} izjavio je da Vilovski ne namerava da se pojavi na su|ewu u Beogradu jer se, kako je naveo, u toku dosada{weg postupka nije pokaza-

lo da mu bila obezbe|ena pravi~nost su|ewa. On je naglasio da ne}e ulagati prigovor na optu`nicu, jer je odbrani Vilovskog u interesu da su|ewe {to pre po~ne i javnosti predo~i da navodi optu`nice nisu ta~ni, kao i da bi se utvrdilo gde su stvarno i{le pare za izgradwu manastira.

Tu`ila{tvo je u optu`nici predlo`ilo da se Suboti~kom produ`i pritvor u kom boravi od februara ove godine.

Prema navodima optu`nice, Vilovski je, kao odgovorna osoba koja je bila ovla{}ena za zastupawe Eparhije ra{ko-prizrenske i kosovskometohijske, preko blagajne eparhije, Suboti~kom u gotovini ispla}ivao novac za navodno izvr{ene ra-

dove na rekonstrukcijama i adaptacijama manastira na Kosmetu. Biv{i anhimandrit je davao usmene naloge blagajniku Milivoju Markovi}u da preko blagajne, na ruke, direktoru "Rada Neimara" isplati 349.875 evra, na ime fiktivnih radova. Ovaj novac, Suboti~ki je upla}ivao na ra~un svog preduze}a. Prema navodima optu`nice, blagajnik Milivoje Markovi} je po nalogu Vilovskog sa~inio 18 priznanica za novac koji je isplatio Suboti~kom. Na ovaj na~in, Suboti~kom je pribavqena korist od blizu 350.000 evra, a Eparhija ra{ko-prizrenska i kosovskometohijska o{te}ena je za ovaj iznos.

(Tanjug)

ISTRAGA O PRETWAMA SVEDOKA U HAGU

I [e{eq bi da svedo~i Tu`ioci Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~iwene na tlu biv{e Jugoslaviji bi}e podvrgnuti istrazi zbog tvrdwi da su se silexijski odnosili prema svedocimaa, a istragom }e biti obuhva}ena i biv{a glavna tu`iteqka Karla del Ponte. Prema pisawu lista koje prenosi Bi-Bi-Si, Del Ponte, }e biti saslu{ana povodom tvrdwi da je dopu{tala da se svedocima preti ili da se potkupquju kao i za protivzakonito pribavqawe dokaza.

Sudije tribunala su u sredu nalo`ile pokretawe nezavisne istrage o postupcima Karle del Ponte kao i jo{ dvoje uglednih i aktivnih tu`ilaca Hildegard Urc-Reclaf i Danijela Saksona nakon `albi svedoka da su bili uznemiravani, potpla}ivani i zlostavqani kao i da su dokazi koje su pribavili bili protivzakonito mewani..

Optpu`be na ra~un Del Ponte ti~u radne prakse wenog tima istra`iteqa tokom teku}eg su|ewa za ratne zlo~ine srpskom politi~aru Vojislavu [e{equ.

Londonski list predo~ava da su u saop{tewu sudije na su|ewu [e{equ navedene pritu`be nekih od svedoka koji tvrde da su istra`iteqi koji su radili za tu`ila{tvo tribunala na wih vr{ili pritisak

ili ih zastra{ivali. Tu`ila{tvo je, navodno, nezakonito pribavqalo izjave svedoka slu`e}i se pretwama, zastra{ivawem ili potkupqivawem svedoka.

Jednom svedoku iz Srbije je tako nu|eno dobro pla}eno radno mesto u Sjediwenim Dr`avama ako da iskaz povoqan za tu`ila{tvo tribunala, pi{e "Gardijan". U izjavama svedoka, na koje se list poziva, navode se i uskra}ivawe sna tokom razgovora, ucene odnosno nu|ewe `ivota negde drugde u zamenu za svedo~ewe kojem su se tu`ioci nadali, pretwe da }e optu`nica biti podginuta protiv svedoka ukoliko odbije da svedo~i pa ~ak i ilegalne isplate novca

KARAYI] ^EKA DOKUMENTA IZ KANADE

Rasvetqavawe granatirawa Markala Sudsko ve}e Ha{kog suda ju~e je pozvalo vladu Kanade da do 1. septembra odgovori na zahtev biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karaxi}a da mu dostavi kopije materijala u vezi s granatirawem sarajevske pijace Markale, za {ta ga Ha{ki sud, izme|u ostalog, tereti, saop{tio je taj sud.

Sudsko ve}e podse}a na to da je Karaxi} tra`io vi{e razli~itih dokumenata od kanadske vlade jo{ pre vi{e od godinu dana i da je kanadska vlada bila kooperativna, izuzev kada je re~ o materijalima u vezi s granatirawem Markala, 5. februara 1994. godine i 28. avgusta 1995. godine. Kanadska vlada je 4. septembra 2009. godine in-

formisala Karaxi}a o tome da "nastavqa pregled materijala" i da }e mu odgovor poslati {to je pre mogu}e, ali on do danas nije stigao. Karaxi} je 2. juna 2009. godine zatra`io kopije dokumenata koje sadr`e izve{taje kanadskih obave{tajaca ili pripadnika UNPROFORa, a koji se odnose na incidente na Markalama.

Po ha{koj optu`nici, Karaxi} je odgovoran za oba granatirawe, u kojima je poginuo veliki broj civila. Karaxi} tvrdi da Vojska Republike Srpske nije odgovorna za granatirawe i smatra da su muslimani izveli te napade radi izazivawa me|unarodne vojne intervencije.

(Tanjug)

Rudar poginuo usled povreda Dejan Milo{evi}, rudar u rudniku lignita "Lubnica" kod Zaje~ara, poginuo je pre dva dana na radnom mestu usled vi{estrukih povreda tela – pokazala je obdukcija koju su obavili lekari Instituta za sudsku medicinu u Ni{u. Milo{evi} je stradao kada se na wega u utorak sru{ila zemqa i ogroman blok

ugqa. On je ju~e sahrawen na grobqu u Zaje~aru.

U jami, u kojoj je eksploatacija po~ela pre godinu i po, na dubini od 400 metara, u trenutku nesre}e bilo je 68 rudara. Direktor rudnika "Lubnica" Dragan To{i} rekao je da }e porodici poginulog rudara biti uru~ena pomo}.

(Tanjug)

svedocima.Londonski list pi{e da }e nezavisni istra`ni sudija, najverovatnije Francuz, izve{taj o osnovanosti iznetih tvrdwi podneti za otprilike pola godine.

Tu`ila{tvo tribunala je, u me|uvremenu, odbacilo sve optu`be i najavilo da }e u potpunosti sara|ivati sa nezavisnom istragom.

Potpredsednik SRS Aleksandar Martinovi} izjavio je danas da je lider radikala Vojislav [e{eq, optu`en pred Ha{kim tribunalom, spreman da sara|uje s prijateqem suda kojeg odredi Tribunal u istrazi protiv biv{e glavne tu`iteqke suda Karle del Ponte oko zastra{ivawa svedoka pod uslovom da to ne bude bilo ko sa teritorije biv{e Jugoslavije.

"Isplivala je istina" da tu`ila{tvo Tribunala, ukqu~uju}i i kancelariju u Beogradu, sistematski pritiska i zastra{uje svedoke ne bi li svedo~ili protiv [e{eqa, smatra Martinovi}. Potpredsednik SRS je na konferenciji za novinare izrazio o~ekivawe da }e Tribunal podrobno ispitati sve te slu~ajeve, da }e oni koji su vr{ili pritisak na svedoke biti privedeni pravdi i da }e se "kona~no [e{eq u najskorije mogu}e vreme vratiti u Srbiju kao slobodan ~ovek".

(Tanjug)

KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV TRI DIREKTORA „POSAVINE”

Utajili porez

Poreska uprava saop{tila je ju~e da je Vi{em tu`ila{tvu u Beogradu podnela krivi~ne prijave protiv tri direktora preduze}a "Posavina" iz Obrenovca, zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela poreske utaje i neupla}ivawa poreza po odbitku i time o{tetili buxet Srbije za oko 21 milion dinara. Krivi~ne prijave su podnete protiv direktora V. S. koji je na toj funkciji bio od novembra 2006. do oktobra 2008, direktora te firme Q. J. od oktobra 2008. godine, kao i finansijskog direktora Z. V. V. S. je sa Z. V. od januara 2007. do oktobra 2008. godine, u nameri da izbegne pla}awe poreza, u odre|enom broju podnetih poreskih prijava neosnovano iskazao iznos prethodnog poreza ve}i od onog koji je evidentirao u poslovnim kwigama na osnovu faktura dobavqa~a.

On je u istom periodu iskazao poresku obavezu mawu od evidentirane u poslovnim kwigama po osnovu ostvarenog prometa i la`no je prikazao nabavku – otkup dobara od fizi~kih lica kao poqoprivrednih proizvo|a~a od oko osam miliona dinara.Na taj na~in, na osnovu otkupnih listova s iznosom PDV-a naknade s pravom na odbitak koju je neosnovano koristio kao prethodni porez, izbegao da obra~una i plati PDV u ukupnom iznosu od oko 8,5 miliona dinara.

Kako se navodi u saop{tewu, oni

su u poslovnim kwigama evidentirali nepostoje}e fakture o nabavci dobara od privrednog dru{tva "Agromarket" iz Kragujevca u vrednosti vi{oj od pet miliona dinara, ~ime su neosnovano umawili obavezu za obra~un i pla}awe PDV-a u iznosu vi{em od 880.000 dinara. V. S. i Z. V. su podizali novac s poslovnog ra~una, oko sedam miliona dinara, i koristili ga za isplatu po osnovu nabavke prehrambenih dobara od fizi~kih lica koja nisu poqoprivredni proizvo|a~i, pa taj novac predstavqa prihod fizi~kih lica na koji nije izvr{en obra~un i uplata poreza po odbitku u iznosu od oko 3,6 miliona dinara.

Q. J. je zajedno sa Z. V., od oktobra do decembra 2008. godine, u nameri da izbegne pla}awe poreza, u podnetim poreskim prijavama neosnovano iskazala obavezu mawu od iznosa poreza iskazanog u poslovnim kwigama, ~ime je umawila PDV obavezu za oko 250.000 dinara.

Krivi~no delo neupla}ivawe poreza po odbitku V. S. je izvr{io tako {to je sa Z. V., od januara do oktobra 2008. godine, zaposlenim radnicima isplatio neto zarade u iznosu ve}em od sedam miliona dinara, a predsedniku Nadzornog odbora privrednog dru{ta "Posavina" naknadu od oko milion dinara, a da istovremeno nije uplatio obra~unate poreze i doprinose od oko pet miliona dinara. (Tanjug)

petak20.avgust2010.

13

Dvojica mrtvih u saobra}ajkama U saobra}ajnoj nesre}i u selu [uqam, kod Sremske Mitrovice, poginuo je voza~ „volva“ Du{ko L. (51) iz [uqma, a lak{e su povre|eni wegova saputnica – me{tanka Marina L. (46) i voza~ dostavnog vozila „folksvagen“ Vlado A. (19), iz Badovinaca.

Do ove te{ke saobra}ajne nesre}e do{lo je na raskrsnici u centru [uqma, zbog nepo{tovawa prava prvenstva, kada su se sudarili „volvo“, koji je vozio Du{ko L., i dostavno vozilo kojim je upravqao Vlado A. Po prvom nalazi istra`ne ekipe, Vlado A. nije po{tovao

prvenstvo prolaza koje je imao „volvo".

Druga saobra}ajna nesre}a na podru~ju Policijske uprave Sremska Mitrovica dogodila se preksino} oko 21 ~as u selu Gibarac kod [ida, kada je voza~ Miroslav V. (30) svojim „opelom korsa“, iz do sada nepoznatih razloga, sleteo s kolovoza i udario u drvo pored druma.

Od siline udara stablo je i{~upano iz korena i prepolovqeno, pa se pretpostavqa da je uzrok ove nesre}e brzina neprilago|ena uslovima puta.

S. B.

Uhap{en zbog droge Aldin H. (31) iz Novog Pazara uhap{en je zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i prodaje opojnih droga. Policija je u ku}i osumwi~enog prona{la 45,3 grama heroina, ~etiri mo-

bilna telefona, digitalnu vagu, 220 evra i oko 13.000 dinara.

Aladin H. je sproveden u Okru`ni zatvor u Novom Pazaru, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

Heroin ga odveo u pritvor Radnici policijske stanice Ruma, prilikom rutinske kontrole u Ulici Veqka Dugo{evi}a prona{li su kod Gorana Q. (28) iz Rume pet grama heroina.

Pod sumwom da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici odredio je Goranu Q. pritvor od 30 dana.

S. B.

Tukao dedu i oca Sr|an M. (32) iz Jagodin uhap{en je zbog udarawa dede i oca, a Slavoqub V. (57) iz Ratkovi}a kod Rekovca, zbog udarawa supruge, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Jagodini. Oni su zbog sumwe da su po~inili krivi~na dela nasiqa u porodici privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Jagodini koji im je odredio pritvor u trajawu do osam dana.

Sr|an M. je svom dedi "rukama naneo vi{e udaraca po glavi i telu, a ocu je o{trim predmetom naneo lake telesne povrede", navodi se u saop{tewu.

Slavoqub V. je, "u dvori{tu porodi~ne ku}e, u prisustvu maloletnih }erki, psihi~ki i fizi~ki maltretirao suprugu i zadao joj vi{e udaraca u lice", stoji u saop{tewu.

(Tanjug)

Varao na ogrevu Istra`ni sudija odredio je protivor do osam dana Branislavu N. (39) iz Vrawa zbog sumwe da je prevario osam osoba od kojih je uzeo novac za ogravno drvo ali ga nije isporu~io, saop{tila je ju~e lokalna policija.Osumwni~eni se tereti da je, tokom jula i avgusta, izvr{io produ`eno krivi~no delo prevara, navodi Policijska uprava u Vrawu.

Pritvoren zbog pu{komitraqeza Policija je li{ila slobode Gorana N. (43) iz Ma~vanske Mitrovice u trenutku kada je poku{ao da u kafani „Kobra“ u No}aju preuzme 800 evra na ime nepostoje}eg duga od D. B. iz tog sela.

Na taj na~in Goran N. je, kako se osnovano sumwa, po~inio krivi~no delo iznude.

Me|utim, posle hap{ewa i pretresa ku}e Gorana M., po-

licija je prona{la pu{komitraqez M-72 s 26 metaka i neregistrovan pi{toq italijanske proizvodwe s 19 metaka, pa je uz krivi~no delo iznude osumwi~en i za nedozvoqeno dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih naprava. Goranu M. istra`ni sudija je odredio pritvor od 30 dana.

S. B.

BAJRU[EVI]U PRODU@EN PRITVOR ZA JO[ JEDAN MESEC

Bojazan od uticaja na svedoke – Vanraspravno krivi~no ve}e Vi{eg suda u Beogradu produ`ilo je za jo{ mesec dana pritvor Vuku Bajru{evi}u osumwi~enom za poku{aj iznude – izjavila je ju~e portparolka suda Du{ica Risti}. – Bajru{evi}u je pritvor produ`en zbog opasnosti da bi boravkom na slobodi mogao uticati na svedoke kao i da bi mogao ponoviti krivi~no delo.

Vi{i sud vodi istragu protiv Bajru{evi}a, koji je poznat javnosti kao jedna od `rtava otmica "zemunskog klana", zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo poku{aj iznude.

Bajru{evi} se sumwi~i da je poku{ao da iznudi oko 700.000

evra od poslovnog partnera koji je slu~aj pretwi i ucena za novac prijavio policiji.

Posle otmice u oktobu 2000. godine, pripadnici "zemunskog klana" od Bajru{evi}eve sestre Bojane Kova~evi} za wegov otkup su naplatili milion i po nema~kih maraka.

Bojana Kova~evi} je okrivqena u procesu "duvanska mafija" zajedno sa sinom i suprugom pokojnog predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a Markom Milo{evi}em i Mirom Markovi} i brani se sa slobode po{to je sudu polo`ila jemstvo da ne}e be`ati iz zemqe.

(Tanjug)

KWIGA

petak20.avgust2010.

c m y

14

NOVO IZDAWE KAPITALNOG DELA AKADEMIKA RADOVANA SAMARYI]A

Veliki vek Dubrovnika Me|u trudequbivim poslenicima na slo`enom poqu istorijskih istra`ivawa, akademik Radovan Samarxi} (19221994) zauzima posebeno mesto.

Pisac izrazito negovanog stila i mislilac koji razmi{qa u razmerama epoha, bio je izuzetan tuma~ istorije balkanskih prostora i jedan od posledwih polihistora u onom sjajnom nizu od Jovana Raji}a preko Vladimira ]orovi}a do Jorja Tadi}a. Od wega se, stoga, s pravom o~ekivalo da kwigom “Veliki vek Dubrovnika” obuhvati, promisli i u sintezu sa`me sva nova saznawa koja su rasuta po arhivskim dokumentima, studijama i monografijama, kao plodovima rada nekoliko

Dubrovnik

nara{taja doma}ih i stranih nau~nika.

Ovo, bez sumwe, kapitalno delo na{e istoriografije prvi put je objavqeno 1962. godine (“Prosveta”, Beograd). Kako je kwiga napisana i {tampana starim pravopisom, drugo izdawe studije (Beograd, 1983) je redigovano prema novim propisima te vrste. Pored toga, izvr{ena je preglednija podela na glave i poglavqa, a naslovi su na nekim mestima jednostavnije stilizovani. Radi lak{eg razumevawa navoda datih na jeziku starih Dubrov~ana kwiga je dopuwena posebnim Re~nikom, a u drugom izdawu su objavqeni i Registar li~nih imena i Registar geografskih naziva.

Sada, posle gotovo tri decenije, pred ~itaocima se nalazi i tre}e izdawe Samarxi}evog ~uvenog dela (Zavod za uxbenike, Beograd 2010). Kwiga je podeqena na ~etiri ve}a poglavqa (Dubrovnik Xiva Gunduli}a, Kandijski rat, Veliki zemqotres, Dubrovnik i KaraMustafa), a svako od wih na nekoliko kra}ih celina. Autor govori o politi~koj istoriji Dubrovnika u 17. veku, sastavqenoj od onih doga|aja koji su odista bili najva`niji u borbi za odr`awe male patricij-

ske republike. Nenadma{ni kao diplomate i poznavaoci mentaliteta svih onih mo}nih koji su ih okru`ivali (Turska, Mleci), Dubrov~ani su ne samo literarnim ume}em nego i politi~kim trudom ispisali “veliku poemu o slobodi i wenoj dragocenosti”.

Ne mali deo Samarxi}evog nau~nog rada bio je vezan za prou~avawe istorije Dubrovnika. Svoj prvi susret sa Dubrova~kim arhivom imao je 1947. godine, kao student na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pod sna`nim uticajem profesora Jorja Tadi}a, zapo~eo je tada sistematsku pretragu velikih serija ovog arhiva. Od 1956. do 1958. boravio je u Parizu kao stipendista, slu{ao je predavawa Fernana Brodela o isto-

riji Mediterana i sistematizovao rezultate istra`iva~a okupqenih oko ~asopisa “Anali” (L. Fevr,…).

U Francuskoj je zavr{io i rad na svojoj doktorskoj tezi o znamenitom dubrova~kom pesniku i diplomati Jaketi Palmoti}u. Ovu monografiju nije objavio, ali je wen najve}i deo uneo u svoju najzna~ajniju studiju “Veliki vek Dubrovnika”. ^iwenica da je Dubrovnik igrao va`nu ulogu u povesti balkanskih prostora vidi se i iz drugih dela ovog uglednog istori~ara: “Dubrova~ki poklisari u Beogradu 1665. godine” (1956), “Odnosi Bosne i Dubrovnika 1656-1662“ (1956), “Borba Dubrovnika za opstanak posle velikog zemqotresa 1667. godine“ (1960), kao i posthumno objavqenoj kwizi “Dubrov~ani u Beogradu” (2007).

Uz sve pohvale na trudu da se ovo delo ponovo na|e pred ~itaocima, mala primedba izdava~u {to je ovako obimnu kwigu (680 str.) objavio u malom formatu i bez odre|enijeg re{ewa korica (na omotu prethodnog izdawa predstavqena je panorama Dubrovnika). Nadamo se da je izdavawem ~uvene studije akademika Samarxi}a dat impuls naporima da se u dogledno vreme objavi reprezentativno izdawe odabranih dela jednog od na{ih najve}ih istori~ara, i autora velikog broja studija iz op{te i nacionalne istorije novijeg doba.

Sini{a Kova~evi}

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Most“ u Novom Sadu 1. Miris ki{e na Balkanu, Gordana Kui}, Alnari, Beograd, 2010.

2. An|eo ~uvar, Paolo Koeqo, Paideia, Beograd, 2010.

3. Tesla, portret me|u maskama, Vladimir Pi{talo, Agora, Zrewanin, 2009.

4. Antologija Anti}, Prometej, Novi Sad, 2010.

5. Putopis kroz biografiju, Momo Kapor, Kwiga Komerc, Beograd, 2010.

6. Fru{kogorski manastiri, Dejan Medakovi}, Prometej, Novi Sad, 2010.

7. Kako bih bez tebe, Gijom Muso, Alnari, Beograd, 2010.

8. Formule qubavi, Zoran Milivojevi}, Psihopolis, Novi Sad, 2009.

9. Glasovi u vetru, Grozdana Oluji}, SKZ, Beograd, 2010.

10. Blistavo i stra{no, Bekim Fehmiu, Samizdat B92, Beograd, 2005.

NOVA KWIGA ZDENKE FE\VER

Zbirka kratkih pri~a „Eh” Ovih dana „Publikum“ je objavio kwigu „Eh“, novu zbirku kratkih pri~a Zdenke Fe|ver. Autorkina biografija po~iwe od wene pete godine. Ta vremenska odrednica je bitna zbog toga jer se wena porodica tada nastanila u

ZBIRKA ESEJA DANIJELA DEFOA U IZDAWU „SLU@BENOG GLASNIKA”

Robinzonska vremena modernog sveta Danijel Defo je u istoriji kwi`evnosti poznat kao tvorac besmrtnog Robinzona Krusoa i kao utemeqiva~ engleskog romana.

Wegovi „Ogledi o poslovima“, koje je ove godine objavio „Slu`beni glasnik“ u prevodu Milana Mileti}a, sliku o Defou kao stvaraocu u formalnom smislu pro{iruju, jer nam otkrivaju da nije re~ samo o majstoru fikcije nego i o vrsnom esejisti, dok u su{tinskom smislu tu sliku upotpuwuju i produbquju, pi{e predstavqaju}i kwigu Vladimir Kecmanovi}.

U ovoj zbirci eseja Defo, sa mnogo duha, ali uz izrazito konstruktivni pristup, razmatra probleme svog vremena. Duhovitost sa kojom to ~ini nije neo~ekivana od ~oveka sa smislom za humor, pri tom vi~nog peru, bez obzira na vreme i mesto u kojem se i na kojem se pero ve{to koristi. Defoova specifi~no engleska duhovitost, opet, o~ekivana je od autora sa ostrva poznatog po osobenom smislu za {alu u kojoj se krije mnogo gorke istine. Ono {to Defoove esejisti~ke spise razlikuje od eseja autora iz drugih delova sveta, ali i od engleskih autora iz drugih vremena, jeste ovozemaqski optimizam koji stoji u osnovi svake wegove, ~ak i najsarkasti~nije misli.

U tom smislu Defoovi ogledi su donekle uporedivi sa ogledima Mi{ela Montewa.

Ali, dok u Montewovom promi{qawu sveta, kroz lucidnost kojoj nije stran skepticizam, provejava razumom kontrolisana vera u

KWI@EVNA BA[TINA

Slavjanka Pesni~ki almanah „Slavjanka“, objavqen u Budimu 1847. godine, izdali su srpski |aci u Po`unu, Pe{ti i Pre{ovu. Izi{la je samo jedna sveska, ~iji urednik je Svetozar Mileti}. Osim wega, priloge u ovoj publikaciji objavili su i Jovan Ili}, Pavle Popovi} [ap~anin, Nikola \. Vuki}evi}, Jovan \or|evi} i drugi.

Primerci almanaha postoje u Biblioteci Matice srpske i oni su obra|eni u elektronskom katalogu te ustanove.

~oveka, vera koja stoji u osnovi Defoovog pogleda na svet jeste vera u dru{tvo koje bi, uza sve nesavr{enosti – o~igledno se nada autor „Ogleda o poslovima“ – „na osnovu na-

uke, a uz pomo} tehnike“, kako bi rekli komunisti, ipak moglo da skupi snagu i da sebe unapredi, konstatuje Kecmanovi}. @ive}i i stvaraju}i u doba velike ekonomske ekspanzije i trgova~kog zamaha u Engleskoj, Defo, prirodno, ne mo`e da ne podeli optimizam i zanos svog okru`ewa, {to ga, opet prirodno, podsti~e da britkim, kriti~kim opservacijama komentari{u}i pojave koje ga odlikuju – poslovne qude, banke, osiguravaju}a i dobrotvorna dru{tva, akademije, sudove – poku{a da budu}nost u~ini boqom.

Ova kwiga nam poma`e da slavnog Defoovog Robinzona, koga je „na prvu loptu“ lako mogu}e tuma~iti kao otelovqewe autorove te`we za bekstvom od civilizacije, shvatimo i na druga~iji na~in – kao apel civilizaciji da se preispita i ka beskrajnim mogu}nostima koje se pred wom otvaraju krene pionirski, odri~u}i se nasle|enih gre{aka, kao da kre}e iz po~etka.

Ako nam se u~ini da ovakav pristup stvarima danas deluje naivno, pre nego {to se nadmo}no nasmejemo, vaqalo bi da se duboko zamislimo. Jer to {to sli~an apel od iole ozbiqnog autora s po~etka 21. veka, na bilo kom svetskom jeziku izgovoren, ne bismo mogli da shvatimo druga~ije nego ili kao gorki ili kao bezo~ni sarkazam – vremenu u kome `ivimo ni u kom smislu nije kompliment, zabale`io je povodom ove kwige Defoovih eseja Vladimir Kecmanovi}.

Somboru. Tako se naratorkina `ivotna pri~a poklapa sa 55 godina istorije Sombora, sa sudbinama `iteqa, zgrada, parkova, reke, jama, mostova, sala{a, tako da pored glavne junakiwe ove kwige iz pri~e u pri~u stasava i glavni Junak: grad Sombor“ - napisao je u recenziji, izme|u ostalog, Jo`ef J. Fekete.

A David Kecman Dako u recenziji ka`e: „Zdenka Fe|ver se ovom kwigom osvedo~ava kao stvaralac koji ume da u jednu celinu utka ne samo mno{tvo doga|aja iz razli~itih etapa vlastitog `ivota,

NOVI ROMAN MO HEJDER

Opsednutost pro{lo{}u Novi roman Mo Hejder „Tokio“, u prevodu Nenada Dropuli}a, nedavno je objavila izdava~ka ku}a „Laguna“.

Glavna junakiwa ove kwige Grej ima mnogo {ta da doka`e, a jo{ vi{e da sakrije, opsednuta je pro{lo{}u, koju ne mo`e da shvati, pa odlazi u Tokio u potrazi za retkim filmom koji je decenijama izgubqen.

Taj film prikazuje doga|aj iz vremena zloglasnog Nankin{kog pokoqa 1937. godine, za koji neki tvrde da uop{te ne postoji. Samo jedan ~ovek mo`e da joj pomogne, a on je pre`iveo pokoq i sada je gostuju}i predava~ na uglednom tokijskom univerzitetu Todaj. Zagwuren u svoje kwige, podozriv prema nepoznatima, u po~etku odbija da komunicira sa Grej.

DNEVNIK

Protagonistkiwa romana je sve o~ajnija u nepoznatom gradu, te prihvata posao hostese u otmenom klubu koji pose}uju japanski poslovni qudi i bogati kriminalci.

Na skoro 400 strana opisana je wena potraga za odgovorima o pro{losti.

Hejderova je magistrirala Kreativno pisawe na Univerzitetu u Batu (Engleska), na kome sada i predaje.

Ona se predstavila javnosti romanom „Pti~jak“, koji je postao me|unarodni bestseler, a za svoj drugi roman „Postupak“ osvojila je nagradu „W.H. smith Thumping Good read“ za 2001. godinu.

Roman „Tokio“ je objavqen 2004. godine i za wega je autorka osvojila nagradu „SNCF Prix Polar“.

pri~a od trena i za samo jedan tren, nego je pri~a sa jednim naslovom na stranicama ove kwige ~esto ostvarena i kao zbir od mno{tva sabranog svojim ali i `ivotima /nezaboravcima drugih, bli`wih i daqnih, svejedno.

Autoru ovih redaka , u tom pogledu, veoma uspelim su se pokazale pri~e „Bicikl“ i „Babica“, kao i putopisna proza „Mostonga, reka koje ima“. Tu su i zapisi, pri~ice, ali i pri~e o putovawima vozovima „Vlakawe“ (iz detiwstva), „Obele`avawe“, „Ajdemo za Beograd I i II, (iz vremena potoweg), te pri~e/zapisi o prugama nekad i sad kao metaforama vremena / ~oveka s nadom bez koje, zna se, nema ni uspravnog, ni dugog, a najmawe dostojanstvenog hoda bilo kojim pravcem da se kre}emo, ka bilo kakvom ciqu da hodimo, plivamo, letimo ili gmi`emo.“ Zdenka Fe|ver (Vukovar, 1950) objavila je do sada kwige poezije „U dvadesetpetom ~asu“, „Oduzeto vreme“, „Vreme oduzeto“, „Odraz“ i kwigu „Pufnice i je`evi“ – kratke pri~e. Zastupqena je u vi{e zbornika, uvr{tena je u devet antologija, petnaest edicija novosadske „P~ese“ i u „Leksikon umetnika Vojvodine“.

Pesme su joj prevo|ene na ma|arski, albanski, turski, bugarski i makedonski jezik. ^lan je Dru{tva kwi`evnika Vojvodine.

KULTURA

DNEVNIK RASPISAN KONKURS GRADSKE BIBLIOTEKE U NOVOM SADU

Kwi`evna nagrada „Stevan Pe{i}”

Gradska biblioteka u Novom Sadu raspisala je konkurs za kwi`evnu nagradu "Stevan Pe{i}" za najboqe novoobjavqeno kwi`evno delo na srpskom jeziku u `anrovima i duhu koje je zastupao pesnik, pripoveda~, esejista, putopisac i dramski pisac Stevan Pe{i} (1936-1994). Direktor Biblioteke Dragan Koji} izjavio je Tanjug u da je konkurs za na-

gradu, koja se u okviru Memorijala Stevan Pe{i} dodequje od 1995.godine, otvoren do 15. septembra.

"Do tada se kwige, po tri primerka, mogu slati na adresu Biblioteke, Dunavska 1, sa naznakom za nagradu 'Stevan Pe{i}', a u konkurenciji za nagradu ulazi i ukupan opus pisca sa obrazlo`ewem za celokupan doprinos, s

tim da je objavio i novi naslov od prethodne dodele nagrade", kazao je Koji}. Nagrada se dodequje u teku}oj godini za objavqena dela izme|u dva Memorijala i sastoji se od poveqe i nov~anog iznosa. @iri }e saop{titi odluku o dobitniku po~etkom oktobra, a sve~ano uru~ewe }e biti u okviru manifestacije "Memorijal Stevan Pe{i}" u Koviqu.

NA BIJENALU ARHITEKTURE U VENECIJI OD 29. AVGUSTA DO 21. NOVEMBRA

„[kartov” projekat „Klackali{te”

Na Bijenalu arhitekture u Veneciji, koje se odr`ava od 29. avgusta do 21. novembra, Srbiju }e predstavqati grupa "[kart" iz Beograda sa svojim projektom "Klackali{e". Kao originalan i duhovit, projekat "Klackali{te" - poligon neravnote`e grupe "[kart" izabran je me|u 34 predloga da predstavqa na{u zemqu na ovoj arhitektonskoj smotri. Zami{qeno je da prostor na{eg pa-

viqona bude ure|en kao specifi~no klackali{te - igrali{te sa sedam nestandardnih varijacija na temu klackalice, uz koje }e se nalaziti i „parking“ za devet biqaka, tzv. mobiqaka koje }e posetioci mo}i da pro{etaju.

Temu ovogodi{weg bijenala "Qudi se (pro)nalaze u arhitekturi", Japanka Kazujo Sejima, arhitekta i dobitnica

Prickerove nagrade za arhitekturu (2010), ina~e prva `ena direktorka Bijenala arhitekture u Veneciji, obja{wava opaskom da se u dana{wem svetu de{avaju brze i radikalne promene i da je zato neminovno postaviti pitawe mo`e li arhitektura u takvom kontekstu „iskristalisati nove vrednosti i novi `ivotni stil za sada{wicu“. Na to pitawe poku{a}e da odgovore 43 izlaga~a

na centralnoj izlo`bi bijenala i 56 projekata koji }e biti predstavqeni u okviru nacionalnih paviqona u Veneciji.

Kako obja{wavaju ~lanovi grupe "[kart"(\or|e Balmazovi} i Dragan Proti} i Goran Petrovi}), tema bijenala je "toliko op{ta, ~ak s prijatnom dozom naivnosti, da je svaki odgovor i svaki koncept upotrebqiv, pa mo`da i na{? Poligon

nestabilnosti - Klackali{te pri~a pri~u o nestabilnosti i riziku suo~avawa s novim sociopoliti~kim pravilima, kao i neophodnosti neodustajawa od novih poku{aja ru{ewa i preklackavawa. Klackalica je test tolerancije - te`i i ja~i treba da se prilagode lak{ima i slabijima. Na{ prijateq Kazimir, i sam nekada{wi ’klacka{’, ka`e:’Klackalice su nam uvek govorile ko je kakav; oni nasilni su bez upozorewa iskakali sa svog dela klackalice da bi onaj na drugom kraju tresnuo o pod’".

O samoj postavci ovog projekta, ~lanovi "[karta" navode da poku{avaju da naprave skladi{te ~udnih klackalica i mobiqaka, mobilnih biqaka, koje }e potencijalna publika mo}i da pozajmi i pro{eta gradom. "Postavka izlazi iz sajamskog okvira i postaje novo gradsko iskustvo susreta s pogre{nim i nepotrebnim. Sa sobom vodimo i deseto~lani hor Proba, biv{e ~lanove Horke{karta, koji }e, 16 godina posle odbijawa od strane bijenala 1994, ipak izvesti arhitektonsku himnu ’Armatura’".

Kao poseban program obele`avawa 35 -godi{wice od odr`avawa prvog Bijenala arhitekture, bi}e organizovan program "Arhitektonske subote", zami{qen kao serija razgovora i diskusija sa direktorima prethodnih bijenala, me|u kojima je i arhitekt Dejan Su|i}.

N. P-j.

U JASNOJ POQANI NAU^NI SKUP POSVE]EN VELIKOM PISCU

Stogodi{wica besmrtnosti Lava Tolstoja Velika me|unarodna nau~na manifestacija pod naslovom "Lav Tolstoj i svetska kwi`evnost" otvorena je u sredu na imawu velikog ruskog pisca Jasnaja Poqana. Do{li su poznati nau~nici iz 14 zemaqa: istori~ari kwi`evnosti, profesori presti`nih visokih {kola - Oksforda i Prinstona, i naravno ruski istra`iva~i stvarala{tva velikog ruskog pisca, preneo je Glas Rusije.

Cele ove godine muzej - imawe Jasnaja Poqana organizuje ciklus doga|awa posve}en 100-godi{wici smrti velikog pisca. U posebnom ambijentu imawa sa predivnim jablanovim parkom koji je Tolstoj sam zasadio, li~nom bibliotekom u kojoj se ~uvaju kwige na 39 jezika, u~esnici skupa su u svojevrsnom "dijalogu sa ruskim klasikom", ka`e direktor muzeja-imawa prapraunuk pisca Vladimir Tolstoj i dodaje da ovaj datum oni ne zovu "datum smrti" ve} je to "100-godi{wica od momenta prelaska Tolstoja u besmrtnost".

Vladimir Tolstoj ka`e da je Tolstoj ponovo aktuelan, prisutan je novi jak talas prevoda Tolstoja na sve velike svetske jezike, ~ega nije bilo u posledwih 30-40 godina. Mnoge tradicionalne vrednosti, za koje se Lav Tolstoj borio, ponovo postaju aktuelne. Vra}a se potreba za zdravim odnosomm prema `ivotu, za usmereno{}u ka dobru,

za samousavr{avawem, koji su tako karakteristi~ni za Tolstoja.

Ni{ta ~udno, smatra Vladimir Tolstoj, jer za sto godina, promenio se na~in `ivota ~oveka, ali ne i psihologija. Na primer, porodica, odgovornost u braku, pred decom. Tolstoj nam vra}a zaboravqene pojmove kao {to su "aristokratizam", "~ast", ka`e on.

U posledwoj ~etvrtini 19.veka, kada je Tolstoj pisao "Anu Karewinu", evropska civiliza-

cija je polako odustajala od moralnih normi, koji su ograni~avali slobodu ~oveka. Tko|e, nastavqe Vladimir Tolstoj, pedago{ko nasle|e koje je ostavio wegov veliki predak nije izgubilo privla~nost. Poznatio je da je pisac na Jasnoj Poqani otvorio {kolu za seosku decu, i napisao "Azbuku" - kwigu kratkih pri~a, koje u~e decu {ta je

to moral, poma`u im da izaberu `ivotne vrednosti {to je i danas va`no za roditeqe. I dan danas istra`iva~i Tolstojevog dela tra`e odgovore na najva`nija pitawa savremenogv svata - ka`e Vladimir Tolstoj i navodi primer nekih referata sa kojima su do{li strani nau~nici na ovu konferenciju.

Slavista iz Francuske @erar Abensur je izabrao tekst "Haxi Murat", koji je Tolstoj napisao kao u~esnik carskih pohoda na Severni Kavkaz i poku{ava da uporedi vojne doga|aje i iskustvo tih vojnih kampawa sa doga|ajima nedavne kontrateroristi~ke operacije u ^e~eniji.

Aleksandar Zviers iz Kanade analizira kasniju biografsku dramu Tolstoja "I svetlo u tami svetli" u kojoj su pokrenuta pitawa slu`ewa vojnog roka i be`awa od tog duga, a istra`iva~ iz Belgije Majkl Sanfi analizira uticaj Tolstoja na moderniste 20.veka Xejmsa Xojsa i Semjuela Beketa. Slavista Irina Paperno iz SAD posvetila svoj rad vezama Tolstoja i @an @aka Rusoa. Tolstoj je nosio medaqon sa likom francuskog mislioca koga je obo`avao, ka`e prapraunuk velikog pisca.

(Tanjug)

petak20.avgust2010.

15

UDRU@EWE FILMSKIH GLUMACA SRBIJE

Nedi Arneri} priznawe „Pavle Vuisi}” Glumica Neda Arneri} ovogodi{wa je dobitnica nagrade "Pavle Vuisi}", saop{tilo je ju~e Udru`ewe filmskih glumaca Srbije. Nagrada se sastoji od plakete s likom glumca Pavla Vuisi}a, filmske storije i monografije o dobitniku, navodi se u saop{tewu. @iri koji je dodelio nagradu ~ine prethodni dobitnici tog priznawa: Mira Stupica, Mira Bawac i Bogdan Dikli}. Nagrada je prvobitno nosila ime "Slavica", a od 1994. godine nosi ime Pavla Vuisi}a.

Priznawe je do sada primilo 30 glumaca.

Nagrada se, prema tradiciji, uru~uje na ni{koj tvr|avi, na Festivalu gluma~kih ostvarewa doma}eg igranog filma u Ni{u.

Neda Arneri} ro|ena je 1953. godine u Kwa`evcu. Zavr{ila Neda Arneri} je Devetu gimnaziju u Beogradu "Ispravi se, Delfina" (1977) i studirala Akademiju za poA. \ur~inova nagra|ena je zori{te, film, radio i tele"Srebrnom arenom" u Puli i viziju. Debitovala je u trina"Caricom Teodorom" u Ni{u. estoj godini, u filmu "San" Igrala je i u filmovima "ViPuri{e \or|evi}a (1966), a {wa na Ta{majdanu" (1968), potom je tuma~ila glavne ulo"Sutjeska" (1973), "U`i~ka ge i u narednim filmovima Republika" (1974), "Qubavni tog autora "Jutro" (1967) i `ivot Budimira Trajkovi}a" "Podne" (1968). Za ulogu pli(1977), "Ko to tamo peva" va~ice maratonke u filmu (1980), "Varqivo leto '68"

(1984), "Tajvanska kanasta" (1985), "Vreme ~uda" (1989), "Tri karte za Holivud" (1993), "To~kovi" (1999) i mnogim drugim.

Dobila je brojne doma}e filmske nagrade. Oku{ala se i na pozori{noj sceni, uglavnom u neformalnim, alternativnim grupama.

(Beta)

UO^I FESTIVALA GLUMA^KIH OSTVAREWA U NI[U

Imenovani ~lanovi `irija ^lanovi `irija ovogodi{weg festivala gluma~kih ostvarewa su Qiqana Dragutinovi}, predsednica, Goran [u{qik i Paulina Manov, saop{teno je u Ni{u posle sednice Saveta festivala, koji }e biti odr`an od 21. do 26. avgusta.

U takmi~arskom delu programa 45. festivala bi}e prikazano ukupno 14 filmova, najavila je umetni~ki direktor festivala glumica Gorica Popovi}. Direktor festivala i

Ni{kog kulturnog centra Sr|an Savi} rekao je da se ni{ki festival koji je posve}en glumcu odlikuje, kao i ranijih godina, bogatim prate}im programom.

On je najavio da }e otvarawe i zatvarawe festivala imati elemente spektakla, ali da glamur ne}e iziskivati dodatne tro{kove, ve} }e samo doprineti potpunom do`ivqaju festivalske atmosfere.Organizatori su naveli da je visina

festivalskih nagrada glumcima ostala na pro{logodi{wem nivou.

Osim na Letwoj pozornici u Tvr|avi, filmovi }e biti prikazivani i u sali Doma vojske.

Sredstvima sponzora festivala pro{le godine grad je dobio potpuno novo bioskopsko platno u Tvr|avi, a ove godine }e biti ure|ena letwa pozornica na Bubwu, gde }e se od naredne godine odvijati deo festivalskog programa.

Rekordna zarada Metropoliten opere Metropoliten opera u Wujorku zaradila je rekordnih 2,6 miliona dolara prvog dana prodaje ulaznica za novu sezonu.

Blagajne su otvorene u nedequ kada je prodato vi{e od 24.000 karata za novu sezonu koja po~i-

we 27. septembra. Zarada postignuta pro{le godine po otvarawu blagajni iznosila je 2,5 miliona dolara. Prva opera na repertoaru Matropolitenove sezone 2010/2011. je "Rajnsko blago" Riharda Vagnera, u re`i-

ji Kana|anina Robera Lepa`a.

"Rajnsko blago" je deo nove Metropolitenove verzije ~etvorodelnog Vagnerovog operskog epa "Nibelun{ki prsten", u koji spadaju i "Valkira", "Zigfrid" i "Sumrak bogova".

NAJPRODAVANIJI ALBUMI I SINGLOVI U VELIKOJ BRITANIJI

Eminem na prvom mestu

Reper Eminem je s albumom "Recovery" na prvom mestu liste najprodavanijih albuma u Velikoj Britaniji, dok na listi singlova prvo mesto zauzima reper Flo Rajda s pesmom "Club Can't Handle Me".

Album grupe "Arkejd Fajer" pod nazivom "The Suburbs" je drugi po prodavanosti, dok je tre}e mesto pripalo reperu Plen Biju i wegovom albumu "The Defamation of Strickland Banks", objavio je "Wu mjuzikal ekspres".

Peva~ica Elajza Dulitl je ~etvrta s istoimenim albumom, peta je Lejdi Gaga sa prvencem "The Fame" a {esti je peva~ Majkl Buble sa "Crazy Love".

Tom Xouns je sedmi sa "Praise and Love"; osmo mesto pripalo je Paolu Nutiniju sa "Sunny Side Up",

Eminem

deveti je Xejson Derulo s istoimenim albumom dok je na desetom mestu sastav "Eks Eks" s albumom koji nosi naziv grupe.

Na listi singlova drugo mesto pripada Eminemovoj pesmi "Love The Way You Lie" u kojoj gostuje Rijana; na tre}em mestu je sastav "Satrdejs" sa pesmom "Missing You" a na ~etvrtom grupa Jolanda Bi Kul" sa "We Speak No Americano". N-Jo je peti s numerom "Beautiful Monster", {esti je Trevi Mekoj sa pesmom "Billionaire" u kojoj mu je gost Bruno Mars a na sedmom su B.o.B. i Hejli Vilijams sa pesmom "Airplanes". Pesma "All Time Low" grupe "Vontid" je osma, deveta je Elajza Dulitl sa numerom "Pack Up" a na desetom mestu je Tin~i Strajder sa "In My System".

SPORT

petak20.avgust2010.

ATP TURNIR U SINSINATIJU

Zimowi} i Nestor ispali Nenad Zimowi} i Daniel Nestor eliminisani su u prvom kolu ATP turnira iz serije masters 1000 u Sinsinatiju, nakon poraza od Franti{eka ^ermaka i Mikaila Mertinaka sa 7:5, 6:2. Aktuelna ATP lista dublova ka`e da su Nenad Zimowi} i Daniel Nestor najboqi teniski par na svetu, me|utim od po~etka juna, kada su igrali polufinale turnira u Kvinsu, nisu uspeli da ve`u vi{e od dve pobede.

Ispadali su redom u drugom kolu Vimbldona, pa na startu turnira u Va{ingtonu. Pro{le nedeqe su eliminisani u ~etvrtfinalu turnira iz serije masters 1000 u Torontu, a u no}i izme|u srede i ~etvrtka su zavr{ili takmi~ewe ve} posle prvog me~a mastersa 1000 u Sinsinatiju.

Ponovo su boqi od Zimowi}a i Nestora, koji su postavqeni za

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

prve nosioce, bili Slovaci Franti{ek ^ermak i Mikail Mertinak sa 7:5, 6:2.

Srpsko-kanadski dubl ima desetak dana da se odmori i pripremi za Otvoreno prvenstvo SAD (30. avgust – 12. septembar).

Sude}i prema ranijim rezultatima Nenada Zimowi}a na US openu, gde na 11 u~e{}a nikada nije igrao polufinale, te{ko je o~ekivati da }e najboqi dubl sveta popraviti utisak od ovog leta.

ODBOJKA NA PESKU

Po~iwu balkanijade Srpski reprezentativci u odbojci na pesku u~estvova}e na balkanijadama 2010. u Bugarskoj i Gr~koj. U bugarskom Plovdivu, od 20. do 22. avgusta, Stefan Basta i Marko Nikoli}, takmi~i}e se u konkurenciji za igra~e do 23 godine, predvo|eni trenerom Srdanom Veckovim i koor-

dinatorom za razvoj odbojke na pesku OSS Bojanom Bogi}evi} Duki}, a koja }e u Bugarskoj imati ulogu tehni~kog supervizora.

U istom periodu, od 20. do 22. avgusta u Drami, u Gr~koj, na balkanijadi za igra~e do 20 godina nastupi}e Milena Mati} i Tara Risti}, a u mu{koj konku-

renciji Vuk Deli} i Mladen Brki}.

Parovi su u Gr~ku otputovali u pratwi Ivana Vladisavqevi}a, predsednika Komisije za odbojku na pesku Odbojka{kog saveza Srbije, koji }e u Drami biti na funkciji tehni~kog supervizora takmi~wa.

REPREZENTATIVKE SRBIJE U RUMI DO^EKUJU LETONKE (20.30)

Nova pobeda za lak{i prolaz Ko{arka{ice Srbije bile su dominatne u me~u protiv Rumunki i trijumfovale lak{e od o~ekivanog, pa su na najboqi na~in potrle uvodni poraz od Izraelki u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Izabranice na{eg selektora Miodraga Veskovi}a sada sudbinu prolaska dr`e u svojim rukama, mada je o tome jo{ rano da se govori, jer predstoje ~ak ~etiri utakmice.

Ruma se pokazala na premijeri kao grad doma}in koji je dorastao zadatku organizacije reprezentativnih me~eva, a puna hala bila je dodatni zamajac na{im silno motivisanim devojkama. Na Reprezentativke Srbije na tajm-autu kraju, Rumunke nisu dorasle kvalitetu Srpkiwa, a Lekoji je potpuno nepredvidiv (po tonke su u ovom trenutku tim kvalitetu i rejtingu vode}i u na{oj grupi, a pora`en od Izraelki) i zato dana{wem me~u moB grupa ra da se pristupi maksimalno Rumunija - Izrael (17.30) ozbiqno.

Srbija - Letinija (20.30) - Letonke su po rejtingu najkvalitetnija ekipa u na{oj gru1. Izrael 2 2 0 164:131 4 pi i sigurno je da nam predstoji 2. Letonija 2 1 1 142:118 3 te`ak posao. Fizi~ki su veoma 3. Srbija 2 1 1 152:145 3 spremne, visoke i maksimalno 4. Rumunija 2 0 2 99:163 2 disciplinovane na terenu. Ne

Basketa{i u ~etvrtfinalu finale koje je po rasporedu u ponedeqak u 3.40 po srpskom vremenu.

Srpska reprezentativka Jovana Crnogorac je zauzela 23. mesto i dobila 40 negativih bodova, a Aleksa Veli~kovi} 26. poziciju (72 negativna boda) u takmi~ewu na be – em - iks biciklima. Pobedili su Kolumbijac Dabid Okundo sa vremenom 30,965 i Majara Perez (Brazil) sa 35,698 sekundi.

POSLE OSVOJENOG ZLATA NA KADETSKOM PRVENSTVU BALKANA

Marija na{a velika nada Na Balkanskom xudo prvenstvu za kadete i juniore u Kikindi, gde je u~estvovalo vi{e 400 de~aka i devoj~ica iz devet zemaqa, Srbije, Turske, Rumunije, Gr~ke, BiH, Crne Gore, Albanije, Bugarske i Makedonije, simpatije publike i stru~waka pobrala je 16- godi{wa Marija Opa~i}, ~lanica novosadskog kluba Bezbednost. Ona je u konkurenciji kadetiwa do 63 kg savladala sve rivalke, a u finalu je bila boqa od Grkiwe Telcidou i osvojila zlatnu medaqu. Talentovanoj Novosa|anki ovo je samo jedno u nizu odli~ja koje je osvojila na raznim takmi~ewima.

- O~ekivala sam dobar plasman u Kikindi, ali ne i medaqu.

Devet zlata Balkanski {ampionat u Kikindi,bio je beri}etan za reprezentaciju Srbije, ~iji su borci osvojili devet najsjajnijih odli~ja. Medaqe su uzeli: Marija Opa~i} (kadetkiwe do 63kg), Nikola Jeremi} (kadeti do 90 kg), Julijana Savi} (juniroke do 44 kg), Jelena @abi} (juniroke do 78 kg), Marko Vuki}evi} (juniori do 55kg), Predrag Nikolajevi} (do 60 kg), Aleksandar Kukoq (do 81 kg), Milo{ Vuki}evi} (do 90 kg) i Vladimir Gaji} (+100 kg).

predaju se; bez obzira na to kakav je rezultat i to je jedna od odlika velikih ekipa. Najva`nije za nas je da od starta nametnemo na{ stil i da poku{amo da kontroli{emo igru i rezultat. Nadam se da }e publika u Rumi ponovo imati snage i voqe da nas podr`i kao na prvom me~u i da }e nam biti {esti igra~ - istakao je selektor Miodrag Veskovi}.

M. Risti}

Besplatno na Kinu

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU

Na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru, ko{arka{i Srbije ostvarili su jo{ jednu pobedu.

Savladan je u grupi Porto Riko rezultatom 31:30.

Srbija se tako plasirala u ~etvrtfinale turnira nepora`ena.

Atleti~arka Sandra Rai~kovi} plasirala se u finale. U svom jedinom ispravnom skoku postigla je rezultat od 12,30 m i plasirala se kao sedma u

DNEVNIK

c m y

16

SRPSKI PAR U TURSKOJ: Me|unarodna ko{arka{ka federacija (FIBA) objavila je spisak sudija za Svetsko prvenstvo u Turskoj. Pravdu na Mundobasketu deli}e 40 arbitara iz 30 dr`ava, me|u kojima su i dvojica na{ih sudija. Srbiju }e u Turskoj predstavqati Ilija Belo{evi} i Milivoje Jov~i}: - Ovo je najve}i ko{arka{ki turnir na planeti i okupqa najboqe igra~e i reprezentacije na svetu. Tako|e budite sigurni da smo izabrali i najboqe sudije na svetu. Oni su se dokazali u doma}im ligama, kao i na raznim prvenstvima, kao {to su svetski {ampionati i Olimpijske igre - rekao je sportski direktor FIBA Lubomir Kotleba.

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije pripreme za Svetsko prvenstvo u Turskoj zavr{ava u Beogradskoj areni prijateqskim susretom sa Kinom. Beogra|ani }e imati priliku da na pravi na~in isprate vice{ampiona Evrope na Mundobasket.

Srbija i Kina sasta}e se u nedequ od 20.15 sati, a ulaz u na{u najve}u dvoranu bi}e besplatan.

Ipak, svi koji budu `eleli da do|u u Arenu mora}e da imaju karte.

Ulaznice }e se deliti iskqu~ivo uz li~nu kartu. Prvi kontingent karta deli}e se na blagajnama Arene danas od 10 ~asova, dok }e drugi biti dostupan u subotu. Jedna osoba mo`e da dobije najvi{e ~etiri ulaznice.

Ako u prva dva dana ne bude dovoqno zainteresovanih, ostatak }e se deliti u nedequ na dan utakmice.

SVETSKO PRVENSTVO SOBNIH MODELARA

Midi} osvojio 4. mesto

Marija Opa~i} na pobedni~kom postoqu u Kikindi

Konkurencija je bila `estoka, ali sam pru`ila maksimum i opravdala poverewe selektora Spasi}a i mog dugogodi{weg trenera Svetislava Dragojevi}a, bez ~ije pomo}i ne bi osvajala zlato - ka`e Marija, koja se takmi~i i kategorijama kadeta i juniora, ali i mla|ih seniora.

Pored xuda, Marija trenira i sambo, a pored uspeha na sportskom planu uspe{na je i u {koli, odli~na je u~enica Sredwe medicinske {kole u Novom Sadu. Isti~e podr{ku porodice, majke, oca - biv{eg boksera, mla|e sestre koja je tako|e xudistkiwa, kao i trenera Svetislava Dragojevi}a.

- U xudu sam ve} sedam godina, a pravi izazovi me tek o~ekuju u seniroskoj konkurenciji. Verujem da }u u dogledno vreme sti}i

i u najja~u reprezentaciju - optimista je Marija.

Pored trenera Dragojevi}a, sa Marijom radi i ko{arka{ki stru~wak Ernest Ra|en zadu`en za fizi~ku spremu.

Trener Svetislav Dragojevi} o Mariji ima samo re~i hvale: - Veoma je talentovana, disciplinovana i vredna devojka. No, dobro je poznato da sam dar za bavqewe sportom nije garant za uspeh, stoga smo re{ili da strpqivo i sistematski radimo, a stru~ni tim koji stoji iza Marije veruje da }e ona svoje najve}e domete pru`iti u seniorskoj konkurenciji i uspeti da stigne do dr`avnog dresa i u najte`oj kategoriji - istakao je Dragojevi}, za koga Marija sa osmehom ka`e da je nekad i previ{e strog, ali pravedan.

I. Grubor

Na svetskom prvenstvu FAI sobnih modela klase F1D za 2010., odr`anom u hali 1 na Beogradskom sajmu, seniorskoj konkurenciji u~estvovalo je 13 ekipa sa 35 takmi~ara, a u juniorskoj konkurenciji pet ekipa sa 12 takmi~ara. Najvredniji rezultat je bio novi svetski rekord za visine hale do 30 m, koji je postigao Ivan Treger (Slova~ka), pobednik u seniorskoj konkurenciji. On je rezultatom 39 minuta i 27 sekundi popravio sopstveni rekord postignut pro{le godine u istoj hali za 3 minuta i u~inio ga skoro nedosti`nim za dana{we uslove.

Zapa`en uspeh ostvario je ~lan ekipe Srbije Slobodan Midi} iz AK Novi Sad, koji se osvojenim 4. mestom na Svetskom prvenstvu na{ao na korak od medaqe. On je osvajawem zva-

Slobodan Midi}

wa internacionalnog sportiste i novim dr`avnim rekordom od 35 minuta i 22 sekunde prikazao potpuno novi vid na{ih mogu}nosti i perspektivu u ovoj atraktivnoj grani modelarstva,

gde se uspeh meri trajawem du`ine letova. ^estitke zaslu`uju i ostali ~lanovi na{eg tima Slobodan Mili} iz Kragujevca i Lazar Lacimi} iz Beograda, Ekipa Srbije zauzela je 8. mesto.

Goci} napustio Partizan @ivko Goci} po drugi put u karijeri napu{ta Partizan, klub u kojem je ponikao. Reprezentativac Srbije bio je nezadovoqan ponudom koju mu je Partizan dao za produ`ewe ugovora, pa je odlu~io da krene stopama Slavka Gaka (oti{ao u Vuqagmeni).

U narednoj sezoni Goci} }e igrati za ekipu Latine iz Italije, u koju je ovog leta do{ao i ~uve-

ni centar Alesandro Kalkatera, dosada{wi igra~ Pro Reka i dugogodi{wi reprezentativac azura. Na sajtu Latine, 28-godi{wi Goci} je predstavqen kao veliko poja~awe, uz podse}awe {ta je sve sa reprezentacijom Srbije i Partizanom ostvario. Goci} je jednom u karijeri ve} igrao u Italiji. Bilo je to u sezoni 2004/2005. kada je bio ~lan Orti|e.

SPORT

c m y

DNEVNIK

petak20.avgust2010.

17

IO FSS POVERIO STAROM SELEKTORU NOVI MANDAT

Anti}, ipak, najboqe re{ewe Nacionalni tim Srbije i u kvalifikacijama za EP predvodi}e Radomir Anti}.

Nakon silne drame, bujice nezadovoqstva sa obe strane, preko no}i, uz nimalo prijatne pregovore, do{lo se do kompromisa da selektor nastavi zapo~eti posao uz revidiran ugovor, prepolovqenu platu (50.000 evra) i dodatne bonuse u slu~aju plasmana na zavr{nu smotru evrofudbala.

{to je plus, jer ostalim stru~wacima koji su bili u igri trebalo bi vremena da snime stawe - istakao je na pres konferenciji u hotelu „Hajat“ predsednik FSS Tomislav Karaxi}.

Da se prvi ~ovek srpskog fudbala na{ao na ogromnom isku{ewu potvr|uje i buran tok dvo~asovne sednice IO. - Ovo je u mojoj dugogodi{woj sportskoj i privrednoj karijeri bila najte`a sednica. ^ule su se opore re~i, mnogo gor~ine

krenuti daqe da ~istimo sve ono {to nas je isprqalo. Toliko pameti i mudrosti imamo da bi se izbegle ru`ne storije iz proteklog vremena i u{lo u lep{i period - dodao je Karaxi}.

Anti}ev novi mandat nije uslovqen plasmanom na EP. - Dobio je maksimalnu podr{ku za novi ciklus, a neuspeh reprezentacije bi}e i poraz svih nas. Ali ne `elimo da stvaramo klimu u kojoj }emo biti na streli{tu u kojoj }e neko imati prst na obara~u i tra`iti posle prvog kiksa `rtvu. Ko mo`e da ka`e da sigurno vadimo evropsku vizu? Ta presija ne donosi ni{ta pozitivno. U~ini}emo sve da se to dogodi, podr`ati selektora i tim, ali ne prihvatmo ambijent u kojem }e neko ~ekati prvii poraz i krenuti da ru{i sve {to je ura|eno - objasnio je Karaxi}.

Pobrinuo se na kraju Tomislav Karaxi} i za zakqu~ak.

- Ambijent je bio poreme}en, ali nije naneta neka velika {teta. Jednostavno, na{i reprezen-

Podr{ka predsedniku Dvojica potpredsednika FSS nisu imala du`i komentar na odluku IO. - Maksimalna podr{ka predsedniku Karaxi}u - kratko je konstatovao Ivan ]urkovi}.

Ne{to re~itiji bio je Dragan \or|evi} koji je nekoliko puta kritikovao selektora.

- Nije bilo sinhronizacije u javnim nastupima izme|u selektora, ~ije sam pona{awe nakon Mondijala kritikovao, i ~elnika Saveza. Sve se mo`e prevazi}i, i ulo`iti maksimum truda da zajedno krenemo u nova isku{ewa.

- Izvr{ni odbor je presekao ~vor, Anti} nastavqa posao do 2012. godine, a odluka je stigla kao plod novih razgovora se selektorom. Ocenili smo da nemamo boqeg kandidata, Anti} je dobio prednost usled proteklih dobrih rezultata. Re{ewe nije najboqe, jer problem mo`e

mojih saradnika i prijateqa koji su nezadovoqni radom i pona{awem selektora. Nadam se da }e vreme promeniti sliku, da }e na relaciji selektor stru~ni {tab - rukovodstvo {tampa odnosi funkcionisati na zavidnom nivou. Na tome }emo uporno raditi i u na{em sa-

Doma}e snage Ko je bio najozbiqniji protivkandidat Radomiru Anti}u za mesto selektora?

- Ne bi bilo svrsishodno isticati te qude sa kojima smo pregovaraili, uz napomenu da ulaze u igru ako izostane dogovor sa Anti}em. Imali smo spremne alternative. Mislim da bi morali da gradimo bazu od doma}ih trenera, koji u te{kim uslovima bele`e dobre rezultate, da ih spremamo za ozbiqe uloge, a ne da po belom svetu tra`imo selektore. Spomenu}u ]ur~i}a, \ur|evi}a, Stanojevi}a, Milovanovi}a, Nikoli}a... - istakao je Karaxi}. da predstvaqa ~iwenica da zbog kazne ne}e voditi ekipu na ~etiri me~a sa klupe. Uz sve to ima najboqi uvid u kompletnu situaciju u reprezentaciji,

vezu ne}e biti vi{e arogancije, netolerancije i tvrdoglavosti. Okre}emo se budu}nosti, interesima srpskog fudbala saop{tio je Karaxi}.

Radomir Anti}

Kako }e biti re{eno pitawe vo|ewa utakmica bez selektora na klupi?

- Dogovor je da u {tab bude ukqu~en jo{ jedan ili dvojica stru~waka. Taj posao obavi}e Anti}, pitawe je osetqivo, ne}emo se me{ati u izbor, ne bi bilo ni lepo. On preuzima odgovornost, a verujemo da }e mo-

del koji je spremio biti pravi objasnio je delimi~no Karaxi}.

Mnogo je kopqa polomqeno oko visine novog ugovora koji je ponu|en selektoru.

- Posle neuspe{ne misije na Mundijalu najavio sam reviziju svih plata i ugovora, jer jednostavno ne}e biti priliva o~ekivanog novca. To se i desilo.

Anti} na Zlatiboru Da li ste obavestili selektora Anti}a da je dobio podr{ku IO FSS nakon sednice?

- Nisam, ~u}emo se. Zvao sam ga da zajedno gledamo me~ izme|u Partizana i Anderlehta, iako se odluka tada nije znala. Rekao mi je da na Zlatiboru otvara neki turnir. Uskoro }emo zajedno odr`ati pres konferenciju, da se zahvalimo medijima na pru`enoj pomo}i u delikatnim danima koji su iza nas - uzvratio je predsednik FSS

Dujkovi}ev naslednik Nakon ostavke Ratomira Dujkovi}a tra`i se re{ewa za klupu mlade selekcije.

- Za dan dva ima}emo jasniju situaciju, razmotriti predlog Stru~nog odbora koji je ponudio nekoliko kandidata. Vide}emo da li bi to bilo privremeno re{ewe za utakmice sa Hrvatskom i Kiprom, ili pak da to bude priprema novog selektora i wegovog {taba za novi ciklus kvalifikacija - saop{tio je Karaxi}.

Da smo ranije u~inili taj potez, mo`da bi se izbegla ~itava zbrka. Anti}u je plata prepolovqena, a nagrade }e zavisiti od rezultata, plasmana na EP. Ovo pitawe je skinuto sa dnevnog reda do 2012. godine - odgovorio je predsednik FSS. Mogu li se u kratkom roku spojiti mnoge pokidane niti ?

- ^a{a je polomqena, perje prosuto, zato otvoreno treba

PARTIZAN SAMO NERE[ENO S ANDERLEHTOM

Strah i snaga ko{tali remija Kao i pre sedam godina protiv Wukasla fudbaleri Partizana svoj drugi plasman u Ligu {ampiona mora}e da tra`e u gostima. Crno – beli su na svom buwi{tu odigrali (samo) 2:2 sa Anderlehtom.

Neko }e re}i dobar rezultat, s obzirom na ja~inu protivnika, ali osim {to jo{ uvek daje nadu Beogra|anima, on ni po ~emu drugom ne izaziva zadovoqstvo. Jer, crno – beli su i u Humskoj podlegli atmosferi…

Mentalitet je i daqe problem broj jedan srpskih klubova. Iako svi od reda, kada se susretnu sa timovima poput Anderlehta, isti~u optimizam i bezgrani~nu kura`, kako po~ne me~ tako se odseku i ne znaju ,,gde biju’’. Upravo to je Partizan odvelo od pobede. Prvih 10 minuta napumpalo je ,,qubi~aste’’ samopouzdawem i oni su utakmicu odigrali znatno rastere}enije.

Imao je Partizan svetlih trenutaka u drugom poluvremenu, gde je bio i boqi rival, ali

opet strah kod golmana Ili}a bio je koban za crno – bele.

Gol koji je primio ugasio je sve nade u pobedu.

Jo{ jedna stvar bila je na strani Belgijanaca – snaga.

Ponovo je jedan na{ klub platio ceh slabim fizi~kim performansama, karakteristi~nim za na{u sredinu. Anderleht je u odnosu na Partizan delovao kao brzi voz i to valorizovao remijem. Sli~an ceh zbog toga je platila i repre-

Sjajni grobari Partizan je po~eo da igra kada su se navija~i sa ju`ne tribine grobari konsolidovali i po~eli sebi svojstveno da navijaju. I wima je trebalo desetak minuta da se ,,srede’’, ali kada su to uspeli delovali su fantasti~no. Sjajan dekor na tribinama sa bojama crno – belih i srpske trobojke, razgalio je sve na stadionu i me~ je zavr{en u odli~noj atmosferi. Grobari nisu zaboravili ni Nemawu Rni}a, kome je na istoku bio posve}en transparent ,,Dobro do{ao ku}i, Nemawa’’.

Duel Kojutea i Moreire

zentacija i neko mora nad tim da se zapita.

Partizan se nije obrukao, ali je utisak da je mogao boqe i hrabrije. Trener Stanojevi} zbog toga veruje u ~udo u Briselu.

- Nismo odigrali na svom nivou, ali i pored toga smo izborili aktivan rezultat. Prvo poluvreme smo odigrali stegnuto, bez mnogo ta~nih pasova, pa je protivnik uglavnom diktirao tempo. U nastavku smo se

prenuli, napali gosta, postigli dva gola i bili bli`i pobedi. Na nesre}u umesto da damo tre}i, primili smo drugi gol i prilika je propala – rekao je {ef struke Beogra|ana.

Trener nije hteo da napada svog golmana.

- Nisam video {ta se desilo kod izjedna~ewa, pa ne bih sad da pri~am. Mo`da je pre toga bio faul, opstrukcija igre…

Kapiten Krstaji} deli mi{qewe {efa struke:

Partizan – Anderleht 2:2 (0:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 27.000, sudija: Bo Larsen (Danska).

Strelci: Kleo u 58. i Jesjak u 64. (autogol) za Partizan, a @ile u 53. i Juhas u 66. minutu za Anderleht. @uti kartoni: Kujate, @ile (Anderleht) PARTIZAN: R. Ili} 5, Stevanovi} 6, Lazevski 6, M. Jovanovi} 6, Krstaji} 6, Petrovi} 7, Tomi} 6 (Davidov 6), Moreira 6 (Smiqni} 6), S. Ili} 7, Kleo 7, Ilijev 7 (Bogunovi} 6).

ANDERLEHT: Proto 7, Juhas 7, Mazuh 6, Suarez 7, De{aht 6, Lukaku7, Jesjak 6, Kujate 6, Polak 7 (Badibanga 6), @ile 6, Busafa 7 (Mare~ek 6).

- Nisam, na kraju, razo~aran.

Utakmica je bila takti~ki dobra, u drugom poluvremenu i efikasna i mislim da su navija~i zadovoqni oti{li ku}ama. Ostaje `al zbog primqenog drugog gola, ali iako je Anderleht favorit u revan{u verujem da mo`emo daqe.

Pored Sa{e Ili}a najboqi u redovima Partizana bio je Ivica Iliev. Iskusni napada~ zadavao je dosta muka beku @ileu.

- Igrali smo lepu utakmicu.

Napali smo i mi oni, a oni su imali vi{e sre}e. Iako favorit Anderleht nas nije nadigrao i mislim da imamo {ansu u revan{u. Ako u Briselu budemo jo{ odva`niji, prolaz daqe je sasvim realan – rekao je Iliev.

I. Lazarevi}

tativci nastupaju u inostranstvu, a sada u nekom novom izdawu kre}emo sa pripremama za kvalifikacije za EP koje su na pragu.

Smetwe na vezama su otklowene kroz re{avawe svih spornih pitawa. Verujem da }ete imati priliku da ~esto u javnosti vidite u narednim danima zajedno selektora sa ~elnicima FSS uz osmehe na wihovim licima.

Z. Rangelov

Ayi} ostaje Sportski direktor Crvene zvezde, uprkos pritiscima da napusti klub, nastavqa da radi i najavquje dolazak dvojice novih „sjajnih igra~a“.U senci Partizanovog pohoda ka Ligi {ampiona, Crvena zvezda poku{ava da se konsoliduje kako joj i ova sezona ne bi propala kao neke prethodne.

Posle rane eliminacije iz kvalifikacija za Ligu Evrope, a potom i neuspeha na starzu doma}eg prvenstva, po~ele su turbulencije u Qutice Bogdana. Navija~i su kao glavnog krivca za neuspehe prozvali sportskog direktora Ivana Axi}a, koji se najpre povukao u ilegalu, da bi se potom iz we pojavio i poru~io da i daqe radi.

Sportski direktor Zvezde, najavio dva nova poja~awa u ekipi. Nije otkrio o kome je re~.

- Nisam se povukao, samo mi je potreban mir da radim.

Pripremamo ekipu za va`nu utakmicu koju igramo u In|iji - rekao je Axi}.

On je poru~io da je spreman da ode „ako postane optere}ewe“ za predsednika Vladana Luki}a i klub.

- Radim svoj posao najboqe {to mogu, savest mi je ~ista, i ako sutra odem iz Zvezde, klub ne mora ni dinar da mi plati, za razliku od mojih prethodnika kojima smo obavezni da pla}amo i po 200.000 evra ka`e Axi}.

Za Zvezdu prelazni rok jo{ nije zavr{en. Ad`i} tvrdi da dolaze „dva sjajna igra~a“.

- Prelazni rok traje do 31. avgusta. Nekoliko igra~a ima dozvolu da ode, a pred potpisom su dva sjajna igra~a ~ija imena ne mogu da otkrijem, ali }ete ih vrlo brzo upoznati u Zvezdinom dresu - rekao je Axi}, uz napomenu da je Zvezda ovog leta inkasirala 4,1 milion evra od obe{te}ewa.

18

SPORT

petak20.avgust2010.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE U CRNOJ GORI

Polufinale sanak pusti Reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira u polufinale Evropskog rukometnog kadetskog prvenstva u Crnoj Gori. Najboqi srpski kadeti izgubili su od reprezentacije [vedske 31:23 u posledwem kolu takmi~ewa po grupama. U prethodnom me~u Danska je savladala Hrvatsku 28:23, tako da u polufinale idu ove dve reprezentacije, a Srbija takmi~ewe nastavqa borbom za plasman od 5. do 8. mesta, a danas im je rival Slovenija.

{ko je bilo selektoru Jokanovi}u da oporavi momke do po~etka me~a sa [ve|anima. Od starta utakmice, deprimirani orlovi, pru`ili su jako slab otpor Skandinavcima. Iz minuta u minut, razlika je rasla u korist [ve|ana, da bi na poluvremenu bila maksimalnih devet. U drugom poluvremenu, u{lo se dosta borbenije, ali je i dosta toga na{im kadetima polazilo za rukom. Kona~an rezultat 31:23, samo je dokaz nemo}i na{ih kadeta.

DNEVNIK FINALE KUPA LIBERTADORES

Internasional vladar Ju`ne Amerike U revan{ utakmici finala Kupa Libertadores, odigranoj u Porto Alegreu (Brazil), Internasional je savladao meksi~ki ^ivas iz Gvadalahare sa 3:2 (0:1) i ukupnim rezultatom 5:3 drugi put u istoriji trijumfovao u najzna~ajnijem ju`noameri~kom klup{kom takmi~ewu.

Posle prvog poluvremena ~inilo se da }e tim iz Gvadalah ara uspeti da se revan{ira Internasionalu za poraz u prvoj utakmici (1:2), jer je golom Marka de la More u 42. minutu poveo sa 1:0.

Do potpunog preokreta do{lo je u nastavku susreta.

Rafael Sobis je u 61. izjedna~io, Leandro 15 minuta kasnije doveo Brazilce u vo|stvo od 2:1, da bi @uliano u 89. doneo nedosti`nu prednost doma}inu Omar Bravo je u sudijskoj nadokanadi samo uspeo da ubla`i poraz ^ivasa. Brazilci }e se u decembru ponovo boriti za titulu klupskog prvaka sveta.

Planetarni prvaci bili su pre dve godine kada su u odlu~uju}em me~u savladali aktuelnog evropskog prvaka, Barselonu.

Slavqe fudbalera Internasionala

Najuspe{niji klub u istoriji Kupa Libertadores, koji egzistira od 1960. godine, jeste

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

Kona~an ishod utakmice Danska-Hrvatska u mnogome je kumovala lo{oj partiji orlova. Naime, jedino {to Srbiji nije odgovaralo da bi sama odlu~ivala o svojoj sudbini za polufinale je pobeda Danaca ~etiri ili pet golova razlike. Upravo se dogodilo to ~ega su se svi i pribojavali. Bukvalno je jedna lopta u tom susretu odlu~ila da utakmica Srbija - [vedska nema nikakav takmi~arski zna~aj.

Snovi na{ih momaka o eventualnom plasmanu u polufinale, nestali su sa sirenom za kraj me~a Danska-Hrvatska. Te-

Trener kadeta Slobodan Jokanovi} bio je razo~aran: - Ishod utakmice Danska-Hrvatska je neverovatno uticao na celu ekipu, pogotovo u prvom poluvremenu, kada nismo uop{te uspeli da kontroli{emo igru. Primili smo dosta golova iz kontranapada i otvorenih {uteva. Kada smo videli da od pozitivnog rezultata nema ni{ta, pru`ili smo {ansu svim igra~ima, jer nam je `eqa da ih sa~uvamo za dve utakmice koje odlu~uju o plasmanu - rekao je Jokanovi}.

J. G.

IZVU^ENI TAKMI^ARSKI BROJEVI PRVE VOJVO\ANSKE LIGE

[i|ani doma}ini Ja{i Tomi}u Predstavnici Prve vojvo|anske rukometne lige odlu~ili su da takmi~ewe kod mu{karaca po~ne 3. septembra, a kod dama sedam dana kasnije. Boris Bo`i} i u nastupaju}oj sezoni dobio je poverewe da vodi ligu, a wegov pomo}nik za sudijska pitawa bi}e Branka Mari}. Za predsednika Skup{tine izabran je Dejan Prwat (Jadran Lider, Feketi}), dok je potpredsednik Lazar Japunxi} (Sombor).

Za predsednika Upravnog odbora lige izabran je Qubi{a Rikalo (Radni~ki, Ja{a Tomi}), potpredsednik je Miodrag Savi} (Obili}, N. Kne`evac), a ~lanovi su: Sr|an Lazovi} (Radni~ki, Kovin), Robert Horvat (Grafi~ar, Bezdan) i Qubomir Rakowac (Dolovo).

Izvu~eni su i takmi~arski brojevi, a poredak klubova je slede}i - mu{ki klubovi: 1. Stani{i}, 2. Vojvoda Stepa, 3. Jedinstvo (Ba~ko Petrovo Selo), 4. Sivac 69, 5. Grafi~ar (Bezdan), 6. Jedinstvo (Novi Be~ej), 7. Kqaji}evo, 8. Radni~ki

([id), 9. Radni~ki (Ja{a Tomi}), 10. Dalmatinac (Ri|ica), 11. Hajduk (Be{ka), 12. Dolovo, 13. Mladost (Vr{ac), 14. Sombor, 15. Kikinda, 16. Putinci.

U prvom kolu sasta}e se: Stani{i} - Putinci, Vojvoda Stepa - Kikinda, Jedinstvo (BPS) Sombor, Sivac - Mladost (V), Grafi~ar - Dolovo, Jedinstvo (NB) - Hajduk (B), Kqaji}evo Dalmatinac, Radni~ki ([) Radni~ki (JT). @enski klubovi: 1. Mladost (Bela Crkva), 2. Crvenka, 3. Jadran Lider (Feketi}), 4. Spartak (Subotica), 5. Radni~ki (Kovin), 6. Dolovo, 7. Jedinstvo (E~ka), 8. Naftagas (Elemir), 9.

Rusin (Ruski Krstur), 10. Cement (Beo~in), 11. Jedinstvo (Morovi}), 12. Obili} (Novi Kne`evac).

U prvom kolu sasta}e se: Mladost (BC) - Obili}, Crvenka Jedinstvo (M), Jadran Lider Cement, Spartak - Rusin, Radni~ki (K) - Naftagas, Dolovo Jedinstvo (E).

J. Gali}

Polet doma}in Ruskoselcima Ovog vikenda startuje Podru~na liga Zrewanin koja broja 16 ekipa, me|u kojima su novi ~lanovi povratnici iz Vojvo|anske lige Istok Nakova~ki Polet i Crvena zvezda iz Vojvode Stepe, kao i pobednici op{tinskih liga, i to Rusanda (Melenci), Jedinstvo (Banatsko Kara|or|evo) i Crvena zvezda (Rusko Selo). Derbi se igra u Nakovu gde se sastaju Polet i Crvena zvezda (RS).

argentinski Independiente, sa sedam titula. Slede Boka Juniors, tako|e iz Argentine sa

{est, urugvajski Pewarol - pet, Estudiantes (Argentina) ~etiri titule...

PANPACIFI^KE IGRE

Gurer najboqa na 50 m leptir

Parovi prvog kola: ZREWANIN: Borac - Naftagas (E), LUKI]EVO: Mladost - Delija (M), BANATSKI DESPOTOVAC: Mladost - Jedinstvo (BK), KRAJI[NIK: Krajina - Begej (@), subota 21. avgusta u 17.30, a u nedequ se sastaju: NAKOVO: Polet Crvena zvezda (RS), MELENCI: Rusanda - OFK Klek, SE^AW: Bile}anin - Vojvodina (P) i VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - Potisje (K).

M. S.

Delija i Jar~evi} Fudbaleri mokrinskog Delije pod rukovodstvom novog trenera Jefte Jar~evi}a spremno o~ekuju subotwi start u Zrewaninskoj podru~noj ligi. Ekipa im 24 igra~a, od kojih su novi: golman Bojan \uki} i wegov brata Boris (@AK, Kikinda), Jovan Anu{i} (Polet), Vuk [}epanovi} (OFK Kikinda), Robert Mono{tori (Sloboda), dok su se ponovo aktivirali: Badrqica, Milo{ \uki}, Srdi}, Iveti}.

Iz ekipe su oti{li: Popovi} i Milivojevi} (@AK), ^eleketi} (Obili}), golman An|eli} (jo{ se ne zna), a prestao je da trenira Lazinica. Mokrin~ani isti~u da im je glavni ciq sredina tabele i tako opstanak u ovom stepenu takmi~ewa. Delija prvi me~ igra u subotu u Luki}evu s ekipom Mladost.

M. S.

Marik Gurer

Australijaska pliva~ica i svetska prvakiwa Marik Gurer pobedila je u trci na 50 m leptir na Panpacifi~kim igrama, koje se odr`avaju u ameri~kom gradu Irvajnu.

Gurer je deonicu u ute{nom finalu preplivala za 25,99 sekundi, ~ime je izjedna~ila rekord mitinga.

Drugo mesto osvojila je wena zemqakiwa Emili Sibom, u vremenu od 26,08 sekundi. Amerikanka Kristin Magnuson zavr{ila je kao tre}a sa 26,33 sekunde.

Trka je odr`ana u no}i izme|u srede i ~etvrtka, i to je prvi dan takmi~ewa na najve}em me|unarodnom pliva~kom mitingu ove sezone.

U KAWI@I

Me|unarodni turnir i kamp Xudo savez Vojvodine i xudo klub Kawi`a bi}e od 22.do 26.avgusta doma}ini i organizatori turnira Kup Vojvodine za seniore i seniorke i me|unarodnog kampa Kawi`a 2010. Okupqawe xudo elite Srbije i vi{e zemaqa iz okru`ewa je 22.avgusta kada }e se na borili{tima u hali Bawe Kawi`a nadmetati u~esnici iz

Srbije, Ma|arske, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

- Okupqawe xudista iz ovog regiona u Kawi`i ve} je steklo renome, pa smo se i ovoga puta trudili da obezbedimo maksimalne uslove. O~ekujemo oko stotinu u~esnika - ka`e Munir [aboti} iz XK Kawi`a.

M. M.

FUDBALSKI TALENTI U TOTOVOM SELU: U Totovom Selu, kod Kawi`e, ovog leta na okupu su fudbalski talenti, budu}i gimnazijalci koji }e sa po~etkom {kolske godine, 1. septembra, po~eti sa poha|awem sportskog odeqewa Gimnazije za telente na ma|arskom jeziku "Boqai" u Senti. U istureno sportsko odeqewe gimnazije za talente, ~ije je osnovno usmerewe fudbal, a sme{teno u Totovom Selu, upislao se 20 de~aka iz vi{e vojvo|anskih mesta. Oni su u Totovom Selu i Senti na okupu od 13. jula, vredno rade pod nadzorom fudbalskih stru~waka i igraju trening

utakmice sa vr{wacima, a pored obaveza koje ih ~ekaju u {koli u okviru novoosnovanog Fudbalskog kluba „Akademik� sa sedi{tem u Senti ve} ove sezone ukqu~i}e se u Kvalitetnu ligu kadeta Podru~nog fudbalskog saveza Subotica, u kojoj je 10 ekipa: - Svi su talentovani, petnaestogodi{waci usmereni na fudbal, koji }e pored fudbalskog usavr{avawa i napredovawa morati da odrade i obaveze u {kolskim klupama - ka`e iskusni fudbalski trener Andra{ Bognar iz Sente.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

petak20.avgust2010.

19

POMO] KLADIONI^ARIMA ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota Arsenal - Blekpul (16) Birmingem - Blekburn (16) Everton - Vulverhempton (16) Stouk - Totenhem (16) VBA - Sanderlend (16) Vest Hem - Bolton (16) Vigan - ^elzi (18.15) Nedeqa Wukastl - Aston Vila Fulam - Man~ester j.

(2.30) Man~ester siti - (3.00) Liverpul (2.80)

(21)

Derbi drugog kola Premijer lige igra se na stadionu Svetlosti u Man~esteru, gde }e kopqa ukrstiti „gra|ani“ i Liverpul, predvo|en novim trenerom Rojom Hoxsonom. Na startu {ampionata oba rivala su remizirala, Man~ester na gostovawu Totenhemu (0:0), a Liveprul protiv Arsenala (1:1).

Trener Man}ini ne}e mo}i da ra~una na povre|enog Kolarova i Boatenga, dok }e gosti doputovati u najja~em sastavu, predvo|eni Lanetom Jovanovi}e, N Gongom, Toresom i Kujtom. Tradicija je na strani fudbalera Liverpula, koji nisu pora`eni u Man~esteru od 2005. godine, a posledwa tri duela zavr{ena su bez pobednika.

Na{ predlog: 2 - 3 gola

ENGLESKA – ^EMPION[IP Subota Koventri - Derbi Kaunti (13.15) Lids - Milvol (13.30) Barnli - Lester (16) Bristol - Barnsli (16) Hal siti - Votford (16) Kardif - Donkaster (16) Kristal palas - Ipsvi~ (16) Kvins park - Skantorp (16) Nori} - Svonsi (16) Preston - Portsmaut (16) Reding - Notingem F. (16) Nedeqa Midlzbro - [efild J.

(14.15)

FRANCUSKA Subota Nica - Nansi Lion - Brest Marsej - Lorijen Lens - Monako Ren - Sent Etjen Tuluz - Arle Okser - Valensijen

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Nedeqa Monpeqe - Kaen So{o - Lil PS@ - Bordo

(17) (17) (21)

[KOTSKA Subota Hamilton - Harts Sent Yonston - Aberdin

(13) (16)

Nedeqa Hibernijan - Renyers Dandi - Invernes Kilmarnok - Madervel Seltik - Sent Miren

(13.15) (16) (16) (16)

PORTUGALIJA Danas Akademika - Olhanense (21.15) Subota V. Setubal - Braga Madeira - Benfika

(20.15) (22.15)

Nedeqa Portimomense - Naval (18) Sporting (L) - Maritimo (19) Leiria - P. Fereira (19) Porto - Beira Mar (21.15) Ponedeqak Gimarae{ - Rio Ave

Lane Jovanovi} na stadionu Svetlosti

(14.30) (17)

Ponedeqak Man. siti - Liverpul

NA[ PREDLOG

(21.15)

Stojkovi} ostaje lav Vladimir Stojkovi} (27) nikako da se skrasi u jednom klubu. Prvi ~uvar mre`e orlova u prethodne tri sezone nije uspeo da se izbori za jedinicu u Sportingu, pa se uprava kluba sa stadiona „@oze Alvalade“ dva puta odlu~ivala da Srbina po{aqe na pozajmicu. Me|utim, ni kratki izleti u Hetafeu i Viganu nisu bili ba{ najsre}niji za Stojkovi}a. [panci i Englezi nisu `eleli da otkupe ugovor od lisabonskog kluba.

Prema pisawu portugalskog lista „A bola“ situacija se ovog leta promenila. Biv{i golman Crvene zvezde sve je bli`i ostanku u Sportingu.

Novi trener Paulo Ser`o zadovoqan je onim {to je Stojkovi} pokazao na pripremama, pa je sve izvesnije da }e prvi golman Srbije ostati u glavnom gradu Portugala. Posledwih dana pri~alo se da je za Stojkovi}a zainteresovan i novi-stari trener gr~kog Olimpijakosa Ernesto Valverde.

(1.55) Marsej - (3.35) Lorijen (5.40) Izabranici Didijea De{ampa o~ajno su zapo~eli odbranu {ampionske titule. Dva poraza, od Kaena 2:1 i Valensijena 3:2, brinu navija~e ekipe sa Veledroma, pa je duel sa Lorijenom, koji je osvojio samo bod u prva dva kola, prava prilika za va|e-

La Koruwa - Saragosa Espawol - Hetafe Herkules - Bilbao Levante - Seviqa Majorka - Real (M) Malaga - Valensija Osasuna - Almerija Santander - Barselona Sosijedad - Viqareal

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17)

Ponedeqak Atletiko (M) - Hihon

(17)

NEMA^KA BUNDES LIGA Danas Bajern (M) - Volfzburg (20.30) Subota Hofenhajm - Verder Borusija (M) - Nirnberg Frajburg - Sent Pauli Hanover - Ajntraht Keln - Kajzerslautern Hamburg - [alke

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

Nedeqa Majnc - [tutgart (15.30) Borusija (D) - Leverkuzen (17.30) ITALIJA – SERIJA A Subota Udineze - \enova Roma - ]ezena

(18) (20.45)

Nedeqa

(1.50) Everton - (3.45) Vulverhempton (5.75) Gudison Park bi}e popri{te duela pora`enih ekipa na startu Premijer lige. Fudbaleri Evertona pora`eni su od Blekburna 1:0, dok je Vulverhempton neprijatno iznenadio porazom od Stouka 2:1. Izabranici trenera Mojesa u sezonu ulaze sa velikim planovima, a tandem Saha - Felani, uz Kejhila, Nevila i Artetu, nadaju se pobedi na doma}em terenu. Ani~ebe ne}e biti u startnih jedanaest zbog povrede. Na drugoj strani, ekipa na{eg Nenada Milija{a poku{a}e da nadoknadi propu{teno na svom stadionu, a uzdanice trenera Mika Makartnija su Fle~er, Van Dam i Xarvis. Zanimqivo je da su ba pro{losezonska duela zavr{ena bez pobednika (1:1, 0:0).

Na{ prdlog: 1

[PANIJA – PRIMERA Nedeqa

Iz prethodnog duela Man~ester siti – Liverpul

we. Plavo -bele }e predvoditi tandem Ajaju - Brandao, uz iskusnog Hajncea i Sisea. U redovima doma}ina ne}e biti Samasa i Ninaga koju su napustili Marsej. Gosti iz Bretawe, posle poraza od Nice 2:1, nadaju se bodovima na jugu Francuske, a trener \urkuf najvi{e poverewa ima u \ufrea, Gameira i Amalfitana, koji su pokazali najvi{e u prva dva kola. Fudbaleri Marseja uzdaju se u tradiciju, naime na posledwa tri susreta ova dva tima doma}in je slavio na dva, uz jedan remi.

Na{ predlog: 1

(6.00) Bolowa - (3.50) Inter (1.60) Fudbaleri Intera, predvo|eni novim trenerom Rafom Benitezom, u odbranu Skudeta kre}e sa stadiona Renato Del Ara u Bolowi. [panac na klupi {ampiona Italije najavio je aktraktivnu igru svojih izabranika, a uzda se u Milita, Stankovi}a, Materacija i Kivua. Bolowa, koja je pro{le sezone jedva izbegla ispadawe u Seriju B (17. mesto), sa trenerom Kolombom, o~ekuje

Maskerano ipak ostaje u Liverpulu Fudbaler Havijer Maskeramiliona funti i ne `ele da no }e najverovatnije ostati u ga prodaju za mawe novca. Arengleskom Liverpulu, jer ukogentinskog fudbalera, koji liko ne stigne dobra ponuda za wega, menaxer Roj Hoxson je spreman da se odrekne igra~a bez nadoknade za dve godine, prenose mediji na Ostrvu.

- Li~no, na svaku ponudu bih rekao ne.

Me|utim, potrebno je da nam ponude onoliko koliko mi mislimo da vredi.

Ne}emo ga pritiskati, ali mi bismo voleli da ostane jo{ dve godine, a Havijer Maskerano onda da izabere da li }e potpisati novi ugovor igra po sredini terena, tra`e rekao je Hoxson. vode}i evropski klubovi, ^elnici crvenih procewuitalijanski {ampion Inter i ju da je vrednost Maskerana 30 {panski prvak Barselona.

mnogo boqi plasman ove sezone.

Uzdanice popularnih „slonova“ bi}e veterani Di Vajo, Elia i Urugvajac Gimenez. U odnosu na sastav iz pro{le sezone, u timu nema Adailtona i Zalajete koji su promenili sredinu. Doma}in }e na ovom susretu poku{ati da sru{i i lo{u tradiciju koja datira iz 2002. godine i posledweg slavqa u duelu sa Interom.

Na{ predlog: 2

(1.60) Bajern (M) - (3.15) Volfzburg (4.85) Gigant iz Minhena u narednom {ampionatu juri sedmu titulu u posledwih 10 godina, a prvi korak je duel protiv starog znanca, „vukova“ iz Volfzburga, na ~elu sa Stivom Meklarenom. Alinac Arena sigurno }e biti dupke puna kako bi jo{ jednom pozdravila pulene Luja van Gala. Klose, Riberi, Gomez, Miler i Kros uzdaju se u dobre igre i efikasnost tokom priprema i apsolutni su favorit u duelu protiv Volfzburga, za koji i ove sezone nastupaju Xeko, Misimovi}, Grafite i Cicero. Meklaren,stru~wak koji je holandskom Tventeu

doneo titulu i u~e{}e u Ligi {ampiona, stigao je u Nema~ku sa velikim ambicijama. Duel u Minhenu bi}e prilika da Xeko i drugovi do|u do prvog slavqa posle posta dugog 12 utakmica na stadionu u Bavarskoj.

Na{ predlog: 3+

(6.50) Majorka - (4.00) Real (M) (1.50) Na startu {panske Primere, fudbaleri Reala iz Madrida u prvom kolu gostuju u Majorci.

Novi trener @oze Muriwo stigao je u Madrid sa ciqem da prekine dominaciju Katalonaca. Galaktikose }e predvoditi Higuain, Ronaldo, Benzema, kao i najnovije poja~awe Nemac Ozil.

Fudbaleri Majorske u novi {ampionat ulaze bez jednog od najboqih igra~a i prvog strelca ekipe Aduriza, ali uprkos tome trener Laudrup o~ekuje da }e wegovi puleni pru`iti jak otpor Realu. Keita, Viktor i Sergi uzdanice su „ostrvqana“, koji su u pro{loj sezoni oba puta pora`eni od Madri|ana (1:4 i 0:2).

Na{ predlog: 2, 3+ I. G.

Kolarov te{ko povre|en Kakav maler za Aleksandra Kolarova. Iako se u prvi mah ~inilo da nije re~ o ozbiqnijoj povredi, srpski reprezentativac, prema procenama lekara, mora}e da pauzira tri meseca! Levom beku Man~ester sitija stradali su ligamenti sko~nog zgloba i verovatno }e morati na operaciju. Kolarov je u subotu odigrao prvu utakmicu u Premijer ligi, ali me~ protiv Totenhema ne}e pamtiti po dobrom.

On je u desetom minutu duela na „Vajt Hart Lejnu“ dobio strahovit udarac u ~lanak, izdr`ao je do poluvremena, ali je onda zbog bolova morao da napusti igru.

- Dobio sam udarac |onom u spoqnu stranu zgloba, ali mu nisam pridavao ve}i zna~aj i nastavio da igram do poluvremena, iako sam ose}ao bol. Kada sam u svla~ionici skinuo kopa~ku, noga je odmah buknula, tako da nisam mogao da nastavim me~. @ao mi je {to debi ne}e ostati u lepoj uspomeni -

mediji na Ostrvu. Mansur je samo na plate igra~a je potro{io 487,8 miliona funti, dok je na transfere utro{eno 355 miliona, a tro{ak kupovine kluba je

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

Ponedeqak Bolowa - Inter

(20.45)

HOLANDIJA Danas Ekscelzior - NEC

(20.45)

Subota Vitese - Tvente Groningen - De Graf{ap Herenven - Breda Ajaks - Roda

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

Nedeqa Herakles - Fejenord Utreht - Viqem Venlo - Den Hag PSV - AZ Alkmar

(14.30) (14.30) (14.30) (16.30)

BELGIJA Danas Sent Truden - Standar

(20.30)

Subota Lirs - Kortrijk Lokeren - Anderleht Varegem - Serkl Bri` @erminal - Vasterlo

(20) (20) (20) (20)

Nedeqa [arlroa - Gent Eupen - Genk Klub Bri` - Mehelen

(18) (20.30) (20.30)

@igi} u~i s ekrana

Aleksandar Kolarov

rekao je posle utakmice Kolarov.

O~ekivalo se da }e pauza biti dosta kra}a, dve do tri nedeqe, me|utim nakon dodatnih pregleda ustanovqeno je da je operacija neophodna.

Kolarov ne}e mo}i da pomogne orlovima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Farskih Ostrva, Slovenije, Estonije i Italije. On je ovog leta stigao iz Lacija u Man~ester siti.

Man~ester siti iske{irao milijardu funti za dve godine Bogati vlasnik fudbalskog kluba Man~ester sitija, {eik Mansur, potro{io je na premijerliga{a oko milijardu funti u protekle dve sezone, prenose

Bari - Juventus Fiorentina - Napoli Kjevo - Katanija Milan - Le}e Palermo - Kaqari Parma - Bre{a Sampdorija - Lacio

iznosio 210 miliona. Kada se na ovo doda 20 miliona za obnovu stadiona „gra|ana“, ukupan tro{ak prelazi vrtoglavih milijardu funti.

Menaxer Birmingema Aleks Mekli{ najavio je da }e sa Nikolom @igi}em dosta raditi na terenu, ali i u sali za gledawe filmova. [kotski stru~wak `eli da ga pretvori u novog Krau~a, tako da ekipa maksimalno iskoristi @igi}evu visinsku prednost u odnosu na ~uvare.

- Za Nikolu su lopte koje napada~ dobija sa svoje polovine relativno nova stvar. Wegov klub u [paniji je igrao iskqu~ivo po zemqi, dok je u reprezentaciji dobijao malo vi{e visokih lopti. Koristi}emo i video materijal, kako bi mu postala jasnija taktika odbrambenih fudbalera - najavio je Mekli{.

Ove wegove re~i predstavqaju indirektan kompliment selektoru Srbije Radomiru Anti}u, jer Mekli{ o~igledno smatra da u igri orlova nije bilo mnogo preskakawa sredine terena. Strateg Birmingema dodao je da od @igi}a o~ekuje jo{ vi{e nego {to je pokazao u remiju protiv Sanderlenda (2:2).

- On ima zavidnu me|unarodnu reputaciju, ali Premijer liga je ipak ne{to drugo.

20

SPORT

petak20.avgust2010.

DNEVNIK

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA NOVOSADSKE FUDBALSKE LIGE

Kisa~ani kre}u iz Siriga

1.

KOLO

(21. i 22. avgusta u 17.00)

Borac - ^enej Fru{kogorac - Proleter Partizan - TSK Fru{kogorski partizan - Vinogradar Dinamo - Ajaks Sirig - Tatra Mladost - Sremac Ba~ka - Stra`ilovo Milan

4.

2.

KOLO

(29. avgusta u 17.00)

^enej - Stra`ilovo Milan Sremac - Ba~ka Tatra - Mladost Ajaks - Sirig Vinogradar - Dinamo TSK - Fru{kogorski partizan Proleter - Partizan Borac - Fru{kogorac

^enej - Sremac Tatra - Stra`ilovo Milan Ajaks - Ba~ka Vinogradar - Mladost TSK - Sirig Proleter - Dinamo Borac - Fru{kogorski partizan Fru{kogorac - Partizan

7.

KOLO

(26. septembra u 16.00)

^enej - Tatra Ajaks - Sremac Vinogradar - Stra`ilovo Milan TSK - Ba~ka Proleter - Mladost Borac - Sirig Fru{kogorac - Dinamo Partizan - Fru{kogorski partizan

(29. septembra u 16.00)

Fru{kogorski partizan - ^enej Dinamo - Partizan Sirig - Fru{kogorac Mladost - Borac Ba~ka - Proleter Stra`ilovo Milan - TSK Sremac - Vinogradar Tatra - Ajaks

9.

KOLO

KOLO

(2. i 3. oktobra u 15.30)

^enej - Ajaks Vinogradar - Tatra TSK - Sremac Proleter - Stra`ilovo Milan Borac - Ba~ka Fru{kogorac - Mladost Partizan - Sirig Fru{kogorski partizan - Dinamo KOLO

NAPOMENA: Mladost, Stra`ilovo Milan i Fru{kogorski partizan kao doma}ini igraju subotom, a Ajaks kao doma}in igra nedeqom u 10 ~asova na igrali{tu na Sajmi{tu. Stra`ilovo Milan je doma}in na igrali{tu Kabela u Novom Sadu dok se teren u Sremskim Karlovcima ne popravi.

11 .

KOLO

(16. i 17. oktobra u 15.00)

^enej - Vinogradar TSK - Ajaks Proleter - Tatra Borac - Sremac Fru{kogorac - Stra`ilovo Milan Partizan - Ba~ka Fru{kogorski partizan - Mladost Dinamo - Sirig

13 .

(18. i 19. septembra u 16.00)

Partizan - ^enej Fru{kogorski partizan - Fru{kogorac Dinamo - Borac Sirig - Proleter Mladost - TSK Ba~ka - Vinogradar Stra`ilovo Milan - Ajaks Sremac - Tatra

KOLO

10 .

Fru{kogorac - ^enej Partizan - Borac Fru{kogorski partizan - Proleter Dinamo - TSK Sirig - Vinogradar Mladost - Ajaks Ba~ka - Tatra Stra`ilovo Milan - Sremac KOLO

(12. septembra u 16.30)

8.

(4. i 5. septembra u 16.30)

5.

KOLO

6.

3.

KOLO

KOLO

(23. i 24. oktobra u 15.00)

Sirig - ^enej Mladost - Dinamo Ba~ka - Fru{kogorski partizan Stra`ilovo Milan - Partizan Sremac - Fru{kogorac Tatra - Borac Ajaks - Proleter Vinogradar - TSK

14 .

Mladost - ^enej Ba~ka - Sirig Stra`ilovo Milan - Dinamo Sremac - Fru{kogorski partizan Tatra - Partizan Ajaks - Fru{kogorac Vinogradar - Borac TSK - Proleter

Dinamo - ^enej Sirig - Fru{kogorski partizan Mladost - Partizan Ba~ka - Fru{kogorac Stra`ilovo Milan - Borac Sremac - Proleter Tatra - TSK Ajaks - Vinogradar

12 .

KOLO

KOLO

(6. i 7. novembra u 13.30)

(9. i 10. oktobra u 15.00)

(30. i 31. oktobra u 14.00)

^enej - TSK Proleter - Vinogradar Borac - Ajaks Fru{kogorac - Tatra Partizan - Sremac Fr. partizan - Stra`ilovo Milan Dinamo - Ba~ka Sirig - Mladost

15 .

KOLO

(13. i 14. novembra u 13.30)

^enej - Proleter Borac - TSK Fru{kogorac - Vinogradar Partizan - Ajaks Fru{kogorski partizan - Tatra Dinamo - Sremac Sirig - Stra`ilovo Milan Mladost - Ba~ka

(20. i 21. novembra u 13.00)

Ba~ka - ^enej Stra`ilovo Milan - Mladost Sremac - Sirig Tatra - Dinamo Ajaks - Fru{kogorski partian Vinogradar - Partizan TSK - Fru{kogorac Proleter - Borac

LOV

c m y

DNEVNIK

petak20.avgust2010.

21

U RUSKOM SELU, KRAJ KIKINDE, ODSTREQENA BESNA LISICA – PO^ELA VAKCINACIJA PASA I MA^AKA

Opet besnilo na severu Banata la. Naime, Jo`ef Berta iz Ruskog Sela nedavno je u blizini svoje ku}e odstrelio lisicu za koju je je Pasterov zavod potvrdio da je bila besna.

Rusko Selo, kod Kikinde, progla{eno je podru~jem zara`enim besnilom, dok su Novi Kozarci progla{eni podru~jem ugro`enim od besni-

Naj~e{}i prenosilac opasne po{asti, ~est stanovnik vojvo|anskih lovi{ta

- Pretpostavila sam da je lisica bila besna, stajala je na metar od nas i videlo se da je upla{ena – ka`e Marija Berta. – Suprug ju je oterao, a zatim ju je i odstrelio. Morali smo da uspavamo psa sa kojim se potukla jer nismo bili sigurni da li ga je ujela.

Re{ewe Uprave za veterinu Ministarstva poqoprivrede, u kojem se Rusko Selo progla{eno je podru~jem zara`enim besnilom, a Novi Kozarci, jer se nalaze u polupre~niku od 10 kilometara, ugro`enim podru~jem. Po nalogu Ministarstva, veterinari u ova dva mesta zapo~eli vakcinaciju svih pasa i ma~aka starijih od tri meseca koji nisu vakcinisani ili je od posledwe za{tite pro{lo vi{e od godinu dana. Me|utim, nadle`no ministarstvo odnedavno ne daje novac veterinarskim stanicama za vakcine, pa vlasnici pasa i ma~aka pla}aju punih 700 dinara. Ukoliko `ivotiwa nije ~ipovana, jo{ 200 dinara pla}a se za kwi`icu, takozvani „plavi paso{”. Na terenu se ispostavilo da je cena previsoka zbog ~ega su mnogi ve} odbili vakcinaciju.

Podse}awa radi, pro{le jeseni, ponovo je severni Banat bio mesto gde se pojavilo besnilo nakon {to je na sala{u izme|u Kikinde i Banatskog Velikog Sela prona|ena besna lisica, Kikinda je progla{ena mestom zara`enim besnilom, a Nakovo i Banatsko Veliko Selo su postala su ugro`ena podru~ja od ove bolesti.

LOVNO STREQA[TVO U VOJVODINI golubovi

bodovi

1. Oyaci

53

10

2. Novi Sad

53

9

3. Glo`an

52

8

4. Futog II

50

7

5. Ba~ki Petrovac

47

6

6. ^enej

45

5

7. Silba{

43

4

8. Bege~ I

42

3

golubovi

bodovi

1. Slavko Gavrilov

26

10

2. Zoran Brzak

26

9

3. Goran Deli}

25

8

4. Fabri Mihaq

25

7

5. Janko Krna~

24

6

6. Bogdan Zagor~i}

24

5

7. Bohu{ Mihaq

18

4

8. Slobodan Jari}

17

3

9. Aleksa Jovanovi}

17

2

17

1

Pojedina~ni plasman

10. Slavko Mati} Juniori 1. Nikola Jovanovi}

17

2. Maksim Egeqa

16

3. Qubomir Pe{i}

11 Veterani

1. Aleksa Jovanovi}

17

2. Dejan Milkov

16

3. Pandil Srbinovski

12

Ekipni plasman 1. Futog II 2. Glo`an 3. Oyaci 4. Ba~ki Petrovac 5. Bege~ I 6. Silba{ 7. Novi Sad 8. ^enej 9. Futog I 10. Bege~ II Pojedina~ni plasman 1. Slavko Gavrilov 2. Zoran Brzak 3. Slobodan Jari} 4. Du{ko Medve| 5. Fabri Mihaq 6. Goran Deli} 7. Janko Krna~ 8. Slavko Mati} 9. Stevan Ugrin~i} 10. Darko Krna~ Juniori 1. Maksim Egeqa 2. Nikola Jovanovi} 3. Janko Brwa Veterani 1. Aleksa Jovanovi} 2. Dejan Milkov 3. Pandil Srbinovski

U NEMA^KOJ

Imelda krala cipele U selu u blizini nema~kog gradi}a Ferena jednom prilikom pojavila se prava misterija: iz mnogih ku}a su nestajale cipele, i to oko 120 pari! ^ak su i me{tani po~eli da sumwaju jedni na druge, dok su policajci bili krajwe zbuweni, a istraga nije davala rezultate.

Misteriju je re{io lokalni {umar. On je u brlogu lisice na{ao 86 pari cipela na kojima su se videli tragovi wenih zuba. Ispostavilo se da ih je donosila da bi se weni mladunci igrali.

Me{tani su lisicu nazvali Imelda Markos, po `eni biv{eg predsednika Filipina koja je bila poznata kao strastveni, nezaja`qivi kolekcionar cipela. („^ari prirode”)

Pripremio: Du{an Kne`i}

Tri decenije bez smrtnog slu~aja Na svu stre}u, u Srbiji bezmalo 30 godina nema registrovanih smrtnih slu~ajeva od besnila kod qudi. Ipak, lovce koje ujedu zara`ene `ivotiwe trebalo bi odmah da se obrate Zavodu, kako bi se izbegao rizik od oboqevawa od virusa besnila. tri godine registrovane samo dve besne lisice, zahvaquju}i peroralnoj vakcinaciji divqa~i.

Sli~na akcija planirana je napokon i kod nas, a trebala bi da po~ne ove jeseni i da se obavi iz aviona.

Generalno, mali broj odstreqenih lisica se dostavi na analizu. Zbog toga je jo{ proletos Uprava za veterinu pri Ministarstvu poqoprivrede objavila da se razmatra opcija po kojoj bi se uvela stimulacija za svaku odstreqenu lisicu. Da li }e od toga ne{to biti, ostaje da vidimo, s tim {to treba podsetiti nadle`ne da su sem lisica, prenosioci besnila i {akali kojih je sve vi{e po vojvo|anskim lovi{tima.

DANAS U NOVOM SADU

Ju`noba~ka liga I, dosada{wi plasman

Ju`noba~ka liga I, Oyaci, 15. avgust Ekipni plasman

Besnilo je, na`alost, postao ovda{wi stereotip i velika muka u Srbiji. Besnilo lisica gotovo je iskoreweno u dr`avama centralne Evrope, dok je kod nas situacija potpuno druga~ija. Primera radi, u Ma|arskoj su u protekle

bodovi 61 52 52 48 40 40 35 20 20 14 bodovi 45 36 35 33 28 27 22 21 21 19

Usvajawe novog statuta LSV

Zavod za za{titu priprode u Novom Sadu

Bitno poglavqe vojvo|anskog lovstva po~e}e danas od 10 ~asova u Zavodu za za{titu prirode u Novom Sadu, otvarawem Skup{tine Lova~kog saveza Vojvodine. Od devet ta~aka dnevnog reda, svakako najinteresantnija }e biti {esta, - razmatrawe i usvajawe novog Statuta LSV. S obzirom da je presdlog vojvo|anskog statuta pro{ao javnu raspravu u kojoj su u~estvovala lova~ka udru`ewa

u pokrajini, o~eku se se da danas lovci Vojvodine dobiju novi Statut. Rasprava je, ina~e, trajala od 29. aprila do 15. jula ove godine.

Nacrt ovog akta izradili su Komisija za pravna i organizaciona pitawa i Upravni odbor Lova~kog saveza Vojvodine, u postupku uskla|ivawa sa novim Zakonom o udru`ewima gra|ana i Zakonom o divqa~i i lovstvu Republike Srbije.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA

Letwa pti~ja smotra

22

GLOBUS

petak20.avgust2010.

Pasuq za Ginisa akedonci su oborili Ginisov rekord i to zahvaqujuju}i svom specijalitetu, grav~e na tav~e. U {tipskom selu Sar~ievu, u jednom kazanu, skuvano je 3.150 kilograma pasuqa sa slaninom.

Pasuq, skuvan po starom receptu, pripreman je vi{e od {est sati, a priliku da ga proba imalo je ~ak 10.000 posetilaca.

Prethodni rekord dr`ali su ameri~ki studenti koji su skuvali 1.300 kilograma jela od pasuqa.

Za obarawe rekorda Makedoncima je bilo potrebno 400 kilograma pasuqa, 200 kilograma slanine, 2.600 litara vode, 40 kilograma luka, 70 litara uqa,

Na Radanu kola sama idu uzbrdo

M

P

okeanografskih istra`ivawa otkrili su da na morskom dnu u podru~ju izme|u obale Portorika, jugoisto~ne obale Majamija i Bermuda, koje ~ine zami{qeni tajanstveni trougao, postoje zna~ajne koli~ine metan-hidrata i brojni tragovi erupcija. U spornom tlu

osam kilograma crvene paprike, devet kilograma soli, tri kilograma bibera i oko stotinu

strukova per{una. Imate recept, pa probajte da oborite ovaj rekord!

doga|aju se erupcije metana, koji nakon tektonskih pomerawa izlazi kroz pukotine na morskom dnu i, oblikovan u velike mehure koji se dodatno {ire putuje prema morskoj povr{ini.

Monagan i Mej tvrde da takvi ogromni mehuri, u trenutku kada iza|u na povr{inu, mogu da prevrnu i velike brodove, a isti gas, kada u|e u motore aviona koji u tom trenutku lete iznad mehura, mo`e da uzrokuje te{ka o{te}ewa motora i ru{ewe letelice u more.

Tokom 60-ih godina pro{loga veka istra`iva~ mora Ivan T. Sanderson precizirao je i popisao sva mesta u svetu na kojima su zabele`eni misteriozni nestanci brodova i aviona.

Osim Bermudskog trougla, konstatovao je Sanderson, sli~ni su se neobja{wivi nestanci dogodili i u nekim delovima Japanskog i Severnog mora. Na svim tim mestima sprovedena su istra`ivawa morskog dna, koja su potvrdila postojawe velikih koli~ina metan-hidrata i tragova erupcija, {to potvr|uje tezu Monagana i Meja, navode agencije.

a|arica stara 17 godina odlu~ila se na ovaj {okantan potez da bi spasila porodi~nu ku}u. Devojka ~ije ime nije saop{teno na svom blogu je pokrenula aukciju, koju je zatim preselila na sajt Ibej. Ponude su dostigle vi{e od 100.000 funti.

Pobednik aukcije bio je britanski biznismen, ali postojala je za~koqica - on je ponudio da tinejxerku o`eni, a ne da joj samo oduzme nevinost. Me|utim, devojka je odbila. „Nije mi potreban mu`, ve} neko ko }e nam dati novac da nam ne bi oduzeli ku}u. Mnogi me nazivaju raznim imenima zbog ove akcije, ali ba{ me briga. @elim boqu budu}nost za sebe i porodicu”, rekla je

^a~ku jo{ nisu po~ele da ra|aju banane, ali se ipak mo`e popiti bananova~a pravqena po {umadijskog recepturi.

Stanimir Cane Mini} (63) iz sela Dowa Trep~a, koji svake druge godine proizvede neku novu vrstu rakije, nije odoleo da usred Srbije ispe~e i koji litar rakije od ovog ju`nog vo}a, pi{e Pres. „Prijateq koji je radio u Africi pri~ao mi je kako tamo prave bananova~u, {to je probudilo moju radoznalost, i re{io sam pre dve-tri godine da i ja probam...

Za spravqawe ove rakije koristi se samo meso banane, kao i kod diwe, kojoj je i najsli~nija po na~inu proizvodwe i po ukusu. Banana naravno, kao i drugo vo}e, mora biti zrela, ina~e pokvari rakiju. Ove godine nisam pekao rakiju od banane, ali je uvek imam u podrumu”, ka`e Mini}.

Doma}in obja{wava da je za oko tri litre potrebno oko 100 kilograma banane, naravno bez kore, ali je cena bananova~e sli~na kao i ostalih rakija iz podruma „Mini}” - deset evra za litar. Mini}, koji je radni vek proveo na gra|e-

U

M

devojka. Wena aukcija bi}e ponovo pokrenuta krajem nedeqe, i to na ma|arskoj televiziji.

Porcija piletine, pomfrit i 60 dana zatvora elodi Du{ejn iz Toleda u Ohaju uhap{ena je nakon {to je napala radnike „Mekdonaldsa” koji je nisu dovoqno brzo uslu`ili.

Koliko gladni morate da budete da biste prebili zaposlene u restoranu brze hrane jer nisu dovoqno brzi? Verovatno mnogo, ali to nije oprav-

ciji Beta profesor na beogradskom Prirodno-matema-

ti~kom fakultetu Milivoje Ma}ejka.

U [umadiji i od banane rakija

Tinejyerka prodaje nevinost na internetu

M

od sela Ivawe na planini Radan u ju`noj Srbiji voda te~e uzbrdo u du`ini od oko 250 metara, a uga{en i otko~en automobil tako|e se kre}e na gore.

Me{tani sela Ivawe na planini Radan u ju`noj Srbiji zbuweni su neobi~nom prirodnom pojavom koju su stru~waci nazvali „gravitaciona anomalija”, ali koja jo{ nema potpuno nau~no obja{wewe. „Ovde sigurno postoji fenomen. Voda te~e uzbrdo u du`ini od oko 250 metara, a uga{en i otko~en automobil tako|e se kre}e uzbrdo. Mogao sam da zakqu~im da se radi o poreme}aju magnetizma, to je gravitaciona anomalija i sa sigurno{}u se tako za sada mo`e prihvatiti”, rekao je agen-

K

Razre{ena misterija Bermudskog trougla rema rezultatima istra`ivawa dvojice australijskih nau~nika, glavni krivac za misteriozne nestanke brodova i aviona u ~uvenom Bermudskom trouglu je gas metan.

Profesor Xozef Monagan i student Dejvid Mej, sa Univerziteta Monak u Australiji, na osnovu

DNEVNIK

dawe Melodi (25) koja je pri{la prozoru „drajv tru” restorana i napala radnicu jer je wena naruxbina „kasnila”.

Kamere „Mekdonaldsa” su zabele`ile trenutak kada razjarena mu{terija dolazi po svoju piletinu.

Melodi je dobila 60 dana zatvora za napad na restoran i zaposlene.

vinama {irom Srbije, po~eo je pre tridesetak godina, po uzoru na svoje pretke, da proizvodi rakiju za svoju i du{u prijateqa koji vole da se okupe u predivnom ambijentu imawa na oboncima planine Vujan...

A od pre pet godina postao je, ka`e, profesionalac. Ranije je pored bronzanih lampeka provodio i po sto dana godi{we, a danas to isto radi pored savremenog destilatora, koji je pro{le godine pla-

tio oko 25.000 evra. Za godinu dana u „manufakturi” Stanimira i wegove supruge Gordane ispe~e se od tri do ~etiri hiqade litara rakije.U starim buradima u podrumima na seoskom imawu u Dowoj Trep~i ima rakije stare i do sedamdeset godina, kao {to je {qivovica od po`ega~e, pa sve do onih novijih u originalnim pakovawima ~iji su zatvara~i pe~a}eni voskom.

Pe~e se rakija od ~ak 20 vo}nih vrsti, boqe re}i svih vo}ki koje se

mogu ubrati u [umadiji i {ire od {qive, jabuke, kajsije, breskve, tre{we, duwe i diwe, kupine, kru{ke viqamovke..... Ali i od „divqih” vo}ki - trwine, drewine, oskoru{e, kru{ke taki{e, koju, kako ka`e Cane, najvi{e kupuju za lek, i to upravo qudi sa medicinskih fakulteta i ustanova.

Najskupqa rakija koju pravi ovaj nadaleko ~uven i priznat ~a~anski proizvo|a~ je ona od {umske jagode. Za litar ove rakije potrebno je osam-devet kilograma zrele divqe jagode, pa je wena cena oko 35 evra. „To je ona {to se pije u dozama kao i svaki lek - ne mawe od jedne i ne vi{e od tri! Za slede}u godinu spremam se da po~nem sa rakijom od ribizle i jo{ nekog lekovitog vo}a”, ka`e Mini} u ~ijoj se ku}i izjutra najvi{e tro{e tre{weva~a i vi{weva~a, a preko dana „{qiva”, loza i rakija od taki{e...

Rakija se najvi{e prodaje na doma}em tr`i{tu, jer brojni restorani u svojoj ponudi imaju upravo rakiju iz podruma „Mini}”, ali mnogo toga preko na{ih qudi „preleti” okean, pre svega do Kanade.

Ne brini, draga, ja sam tu... dok ne pobegnem ladi} iz Amerike preko no}i postao poznat kao „najve}a bruka i sramota” jer je na bejzbol utakmici pobegao od loptice koja je letela ka glavi wegove devojke...

Bo je postao predmet izrugivawa svih fanova bejzbola na utakmici Hjuston - Atlanta, a nakon objavqivawa video klipa, i svih fanova bejzbola na svetu. Predmet podsmeha postao je ne toliko zbog toga {to je „pustio” da bejzbol loptica udari wegovu dragu, ve} zbog ~iwenice da nije poku{ao da uhvati „trofej”.

Pogo|ena Sara pro{la je sa ogrebotinom i modricom na ruci koju je podigla kako bi se za{titila od „projektila”, a po zavr{etku utakmice rekla je re~-dve o svom dragom. „^im smo do{li na stadion i kada sam videla na kojim mestima sedimo rekla sam mu: Dragi, mene }e pogoditi loptica! Rekao mi je da ne}e i da

M

}e je on uhvatiti ako se tako ne{to dogodi. Naravno da je loptica i{la ka meni... a on je pobegao”.

Vi{e od pola veka vozio bez dozvole ema~ka policija je zaustavila voza~a starog 79 godina kome je voza~ka dozvola oduzeta pre vi{e od pola veka.

Starac je zaustavqen po{to je na zapadu Nema~ke vozio preko pune linije, a policajcima je rekao da je `urio do pekare.

Voza~ku dozvolu nije mogao da na|e jer ju je, kako je rekao, negde zaturio.

Policajci su potom utvrdili da mu je dozvola oduzeta 1959. godine.

Sada mu preti zatvorska kazna, rekla je Frans presu predstavnica policije Oberhauzena, ali }e zbog wegovih godina verovatno biti osu|en samo na nov~anu kaznu.

N

c m y

REPORTA@E

DNEVNIK

petak20.avgust2010.

23

SVETSKI POZNATI ORGUQA[ KSAVER VARNUS POKLONIO KONCERT APATINU, RODNOM MESTU SVOGA DEDE

Entoni Hopkins recituje kako mu Ba~vanin svira Uo~i slave mesne rimokatoli~ke crkve Uznesewe Marijino imali su Apatinci prilike da slu{aju planetarno poznatog orguqa{a Ksavera Varnusa, koji je samo radi ovog koncerta dopremio i svoje orguqe s 80 registara. Mestro je ro|en 1964. u Ma|arskoj, bio u~enik ~uvenog pedagoga i pijanistkiwe Eme Nemet (ona je, pak, bila u~enica {kole Kloda Debisija), a diplomu je stakao na konzervatorijumu u Torontu. Prvi put je samostalno nastupio 1985. i od tada odr`ao vi{e od 3.000 koncerata u 27 zemaqa, svirao na svim najve}im orguqama i u`ivo ga je slu{alo oko ~etiri miliona qudi. Do sada je snimio 51 album, a ~etiri postigla su platinasti tira` jer su prodati u vi{e od 250.000 primeraka. Ve} prvi, izdat 1992, na kojem je interpretirao neka od antologijskih ostvarawea Baha, Albinonija i Mocarta, progla{en je za najboqi orguqa{ki album svih vremena.

Za svoj prvi nastup u Srbiji Varnus je odabrao dela Baha i Mocarta, a uz pomo} profesora i u~enika duva~kih istrumenata apatinske muzi~ke {kole izveo je i himnu Evropske unije.

Sav prihod od ovog koncerta namenio je popravci orguqa u apatinskoj crkvi, zbog sasvim temeqnih razloga:

vi~aj, ali se razboleo i preminuo 1989. Ovde jo{ uvek `ive wegovi ro|aci, a moj ujak je u Pirotu. S ocem sam u martu posetio Apatin, saznao za aktivnosti Udru`ewe Podunavskih [vaba „Adam Berenc“, posetio crkvu i odmah odlu~io da odr`im koncert i tako pomognem restauraciji orguqa poznatog proizvo|a~a Angstera iz Pe~uja, na kojima od 1912, kada su postavqene, ni{ta nije ra|eno – ka`e Varnus.

Wegova majka je bila profesor matematike, a otac xez pijanista, koji je, me|utim, kako je ova muzika bila Evropski orguqa{ki centar u Apatinu? nepo`eqna u Ma– O Apatinu mi je pri~ao de|arskoj tokom pedesetih i {eda, koji je ovde ro|en i bio trgozdesetih godina, uglavnom bio vac sve do 1916. kad se usred rata primoran na to da svira po res porodicom odselio u Ma|arstoranima. sku. Wegova ku}a bila je upravo – Za razliku od oca, ja sam se prekoputa crkve i silno je `eod po~etka opredelio za klasileo da jo{ jednom poseti svoj zaku, ali na wegov nagovor pre pet

godina po~eo sam da sviram na orguqama i prearan`irane xez kompozicije. Imam dva sina, jedan `ivi u Kanadi a drugi u Francuskoj, ne bave se muzikom, ali je mla|i glumio u drugom nastavku serijala o Hariju Poteru. Nijedan ne zna ma|arski, ja

Varnus u dedinoj rodnoj ulici

paralelno `ivim u Ma|arskoj i Kanadi, ali najve}i deo vremena provodim na koncertima {irom sveta. Da me bace na pusto ostvro samo s orguqama, sigurno bih izvodio jedino Baha – obja-

BEO^INSKA CEMENTARA KOD BE[ENOVA^KOG PRWAVORA POJELA CELO BRDO

Jezero bistro i opasno po `ivot Podno ru{evina manastira Be{enovo sedamdesetih godina pro{log veka Beo~inska fabrika cementa napustila je iscrpqeni rudnik lapora kod sela Grabova i otvorila novi povr{inski kop "Beli kamen", na brdu kraj sela Be{enova~ki Prwavor, koje je, osim mnogo kre~wa~ke pra{ine, dobilo i put ka Novom Sadu. Za 20 godina eksploatacije, fabrika je sravnila celo brdo od pet hektara i ostavila rupu od nekoliko stotine metara.

– Na dnu kopa, jo{ dok se iz wega vadio lapor, mnogo je posla bilo oko sna`nog izvora pitke vode, koje je morao da se ispumpava u Prwavorski potok. Po odlasku rudara, voda je nastavila da doti~e, pa je umesto ogromne ru`ne depresije nastalo jedno od najlep{ih jezera u Vojvodini – obja{wava ~lan Saveta MZ Be{enova~ki Prwavor Bora Ercegovac.

Me{tani jo{ nisu zaboravili vi{e od 30 godina buke, ali su zbog stvarawa jezera cementari oprostili ru{ewe Fru{ke gore i wihovog sela.

Na Belom kamenu je naredbom Pokrajinske rudarske in-

Yaba je „Lafar`” zakatan~io biv{i kop

spekcije od pre pet godina kupawe zabraweno jer je voda duboka od {est do 57 metara, nema ure|ene pla`e ni spasilaca, “Lafar`” je postavio kapiju i zakqu~ao dok regenerisanu okolinu zvani~no ne

preda na kori{}ewe op{tini Sremska Mitrovica ili Nacionalnom parku „Fru{ka gora“. Me|utim, katanac je davno polomqen, pa ~im upe~e Zvezda, nagrnu stotine kupa~a.

– Voda je ~ista, ali i opasna zbog dubine, a samo pri obali ima ne{to pli}aka. Deca dolaze sama i strah me je i pomisliti {ta se mo`e desiti. Mali{ani od petnaestak godina ska~u s visine gotovo 20 metara. A dovoqna su dva spasioca, ~amac, nekoliko kamiona dunavskog peska za pla`u, bove da se obele`i dubina i dva monta`na sanitarna ~vora, pa da jezero bude raj zemaqski – vajka se Ercegovac. „Lafar`“ `eli da se {to pre re{i jezera, ali sanacija ide sporo jer potrebne su ogromne koli~ine zemqe da se okoli{ poravna i ozeleni.

Akumulacija vode je ogromna i stalno raste, ali do vrha obala koje zatvaraju jezero ima vi{e od dvadesetak metara.

– Treba samo malo urediti prilaz obali i otvoriti zvani~no kupali{te. Mogla bi se izdati i lokacija nekom ugostitequ da leti prodaje sokove i sladoled. Ovako je opasno, ali, sre}om, ve} tri-~etiri godine qudi se kupaju bez posledica – ka`e Du{an Ratkovi} iz Sremske Mitrovice, koga povremeno vru}ina natera da se rashladi u naj~istijoj vodi Srema.

S. Bojevi}

Silba{ napali ze~evi, vrane, lopovi i nakupci Silba{ani su kako vaqa organizovali svoju 12. „Bostanijadu“, ali se vajkali da ovog puta nisu radi proslave dobre zarade. Kako je po~elo u prole}e, kad je bostan sejan na vi{e stotina jutara, tako je i na veselici padala ki{a, a vi{e od hiqadu gostiju spas tra`ilo pod {atorima. Sava Bajac iz mesne zajednice se `ali da lokalni paori ne pamte ovako lo{u godinu.

Najuporniji su proletos i po pet puta presejavali wive zasejane lubenicama jer je sve trulilo od silne vlage. Potom su wive opet plivale, tukao ih je led, napadali ze~evi, bu{ile vrane, lopovi krali, nakupci ucewivali. Dolazili su i pla}ali maksimum 15 dinara kilogram, a u varo{ima prodavali po 30 do 50.

Zbog malo sunca ove godine ni slasti nije bilo kao lane pa je ispalo da su diwe ne{to sla|e od lubenica. Najsla|u diwu, sa 14,8 procenata sla-

sti, doneo je me{tanin Milo{ Brzak, dok je pobedni~koj lubenici Jovana Lukina iz Idvora izmereno tek 12,6 procenata. On je imao i najte`i primerak koji je vagnuo 23,6 kila. Lubenicu najneobi~nijeg izgleda uzgajala je Bosiqka Vukadinov iz Silba{a.

Da se svi zajedni~ki ute{e, organizatori su priredili razne zanimacije. Doma}e `ene prikazale su svoje rukotvorine na mnogo lepo ure|enih {tandova, mezila se {unka, kulewe i kobasice, a glavno je bilo takmi~ewe u kuvawu june}eg bostanxijskog paprika{a. Lokalpatrioti su morali priznati primat Petru Jovanovi}u, majstoru kotli}a iz Ba~ke Palanke, ali drugi i tre}i bili su doma}ini. U brzom ispijawu piva, kao i na mnogim takmi~ewima {irom Srbije, pobedio je Martin Kajtazi iz Palanke, a i druga dva mesta pripala su

wegovim sugra|anima. Za Mis „Bostanijade“ i dve pratiqe izabrali su Silba{ani devojke iz svog sela. Za takmi~ewe pecaro{a se prijavilo ~ak 13 ekipa s po tri ~la-

{wava maestro, koji je od 1993. direktor Me|unarodnog festivala orguqa u Ma|arskoj.

Nema nijednih u svetu poznatih orguqa, od onih u pariskoj crkvi Notrdam do sinagoga u Ma|arskoj, na kojima nije svirao. A wegovi koncerti uvek do-

na: pobedili su ~lanovi mesnog „Ba~kog kara{a“, druga bila `enska ekipa „[arana“ iz susednog Glo`ana, a wihova mu{ka tre}a.

M. Suyum

S wiva stigle lubenice bez slasti

nose ne{to novo. Nastupao je s de~jim horom u Ma|arskoj i Austriji, najboqim dr`avnim filharmonijama i vrhunskim izvo|a~ima, a uskoro }e snimati s glumcem oskarovcem Ento-

nijem Hopkinsom koji }e govoriti [ekspirove stihove uz Bahovu muziku.

Prilikom prve posete Apatinu Varnus je razgledao i crkvu Srce Isusovo, ~ija je fasada nedavno ure|ena najvi{e zahvaquju}i donacijama iz Nema~ke {to su ih prikupile biv{e apatinske [vabe.

– Odavno tra`im prostor gde bih otvorio Evropski orguqa{ki centar. Mislim da bi se ova crkva, koja se, ina~e, vi{e ne koristi za slu`bu, nakon adaptacije mogla pretvoriti u izuzetnu koncertnu salu – ambiociozni su Varnusovi planovi.

Qubiteqi muzike jo{ su dugo nakon koncerta ~ekali u crkvi i ispred we, `ele}i da se pozdrave s umetnikom, koji nije odbio nijednu molbu da se slika. Apatinci nisu krili ponos {to je Ksaver wihov zemqak, pa su ga namah prisvojili i dopisali plejadi muzi~kih klasika i dinastija, poteklih iz wihovih sokaka. Grad je, ina~e, jo{ u 18. veku imao izuzetne majstore orguqa iz porodice Fi{er, familija Horn se proslavila prvo proizvodwom i restauracijom violina, a zatim duva~kih instrumenata, naro~ito klarineta, dok je svetsku slavu stekao kompozitor opereta Abraham Pal. Jelisaveta Prel~ec

ZABAVNA [KOLA FUDBALA SPAJA OBALE BE^EJA, UMESTO MOSTA

„^elsi” i „Man~ester” igrali kraj Tise Kad je fudbal „vi{e od igre“, a ne puka jurwava za rezultatom, onda mo`e da bude i svojevrsni most. Potvrdila je to i „Otvorena zabavna {kola fudbala“ u dva Be~eja, na gradskim stadionima kraj Tise, koja vekovima, kako po kome, spaja ili razdvaja Bana}ane i Ba~vane.

– @ao mi je {to prethodne strukture op{tinske vlasti u dva Be~eja nisu imale viziju i „poklon-most“ iz Nema~ke postavile izme|u na{ih gradova,

ganizuju jo{ ~etiri identi~ne {kole, koje besplatno okupqaju devoj~ice i de~ake od 7 do 11 godina. Ukupno 12 trenera iz obe op{tine, koja su pro{li su obuku na Jahorini, primewivali su koncept {kole da se deca, kroz zabavu metodom 12 stanica, ve} u ranom detiwstvu pribli`e fudbalu. Ideja je potekla iz Danske, podr`ala ju je Norve{ka, a kad se prikqu~ila UEFA sve je postalo „igra bez granica“.

Odmalena u~e da driblaju

ve} su, kao veliki „dobrotvori“, dopustili da neprirodno otplovi uzvodno, do Ade. Jer, zakratko bi dva Be~eja postala novi vojvo|anski privrdni, kulturni i sportski centar – rekao je izme|u ostalog prvi ~ovek Novog Be~eja Milivoj Vrebalov, nekada vrsni rukometa{.

Kolega mu Peter Knezi pozdravio je decu starom narodnom izrekom: – Dobar kom{ija vi{e vredi od lo{eg ro|aka! Drago mi je {to je jedan od na{ih najmla|ih klubova „Be~ej 2008“, koji radi s fudbalerima najmla|eg uzrasta, s tri imewaka, „Jedinstvom“ iz Ba~kog Petrovog Sela, Bo~ara i Novog Be~eja, pokazao da su Be~ejci, bez obzira na to s koje strane Tise su, dobre kom{ije – rekao je lordmer Be~eja.

U ime Otvorene zabavne {kole fudbala Srbije, aktere petodnevnog dru`ewa pozdravila je instruktorka beogradske kancelarije Marija Lazovi}, i dodala da se istovremeno u Srbiji or-

– Sve je krenulo 1998. akcijom u Bosni i Hercegovini, gde je tad bilo samo 16 klubova za rad s decom mla|om od 12 godina.

Posle nekoliko godina s decom se radilo u oko 500 klubova.

Vremenom se akcija pro{irila na 15 zemaqa i sad se ovakve {kole fudbala odr`avaju i u Azerbejxanu, Gruziji, Iraku, Jermeniji, Jordanu, Kosovu, Libanu, Makedoniji, Moldaviji, Siriji, Ukrajini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Do ove godine obukom je obuhva}eno oko 170.000 dece i edukovano je 15.235 trenera – naglasio je lider {kole u dva Be~eja Budimir Ba{i}.

Za razliku od pre pet godina, kada je Be~ej imao zajedni~ku akciju s Adom, sad svaka grupa dece predstavqa jedan klub. Tako su se na jednom mestu na{li „Arsenal“, „Bajern“, „Barselona“, „Juventus“, „Man~ester junajted“, „Milan“, „Olimpijakos“, „Partizan“, „Porto“, „Real“, „Crvena zvezda“ i „^elsi“. Ukupno 192 mali{ana, od ~ega tre}ina devoj~ice.

V. Jankov

24

SVET

petak20.avgust2010.

PAKISTAN

DNEVNIK

FRANCUSKA

Po~ela deportacija Roma u Rumuniju

KATASTROFALNE POSLEDICE POPLAVA

Ugro`eno osam miliona Pakistanaca ISLAMABAD: Broj qudi u Pakistanu kojima je zbog poplava hitno potrebna humanitarna pomo} pove}ao se sa {est na osam miliona, saop{tile su UN. Uje-

prikupqawa pomo}i Pakistancima. Portparol kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih operacija Mauricio \ulijano rekao je da se situacija stalno mewa i da je sada osam miliona Pakistanaca pogo|eno najve}im poplavama u posledwih 80 godina. UN su ranije danas saop{tile da je broj qudi koji su zbog poplava ostali bez doma prema{io ~etiri miliona, ponovo apeluju}i na ve}u i hitnu pomo} narodu te zemqe. "Donatori pove}avaju svoje doprinose. Daju sve vi{e i

Poplave odnele 1.600 `ivota

diwene nacije apeluju na svetsku javnost da se anga`uje vi{e oko

vi{e, ali je to jo{ nedovoqno", izjavio je predstavnik UN. Evropska komisija saop{tila je prekju~e da }e pove}ati iznos humanitarne pomo}i za `rtve poplava na 90 miliona dolara.Komesar Evropske unije za humanitarnu pomo} i reagovawe u kriznim situacijama Kristalina Georgijeva izjavila je da }e dodatni fondovi od 39 miliona dolara biti kori{}eni za pove}awe humanitarnih operacija koje sprovode partneri Evropske komisije. Ujediwene nacije saop{tile su da je do sada prikupqena skoro polovina od 459 miliona dolara, neophodnih za stabilizaciju situacije u Pakistanu. Poplave u Pakistanu odnele su 1.600 `ivota, a katastrofom je pogo|eno oko 20 miliona qudi, me|u kojima {est miliona dece.

PARIZ, BUKURE[T: Ju~e je i zvani~no po~ela deportacija rumunskih Roma iz Francuske zbog ilegalnog boravka u toj zemqi.

Prva grupa od 79 Roma koje francuske vlasti vra}aju u Rumuniju trebalo je da ju~e stigne u Bukure{t. Predsednica Poslani~kog doma rumunskog parlamenta Roberta Anastase je izjavila ju~e da "problem Roma nije ni rumunski ni francuski, ve} evropski", a repatrijacija Roma je "samo trenutno re{ewe koje ne re{ava su{tinu Erik Beson problema".

Francuske vlasti najavile su Rumunije prihvatilo repatrijada }e do kraja septembra deportociju u zamenu za 300 evra za svavati 371 rumunskog gra|anina kog odraslog i 100 evra za svako romskog porekla. Francuski midete. Beson je dodao da oni ne}e nistar za imigraciju Erik Beson biti preba~eni specijalnim lerekao je nedavno da je 79 Roma iz tovima, ve} redovnim linijama.

SKORO DVE NEDEQE PRE ROKA

Ameri~ki vojnici napu{taju Irak BAGDAD: U izve{tajima sa ira~ko-kuvajtske granice, navodi se da je ve}ina vojnika ^etvrte brigade Druge pe{adijske divizije u oklopnim vozilima ve} napustila Irak, dok }e preostalih nekoliko stotina pripadnika te jedinice, koji su ostali da bi dovr{ili administrativne i logisti~ke poslove, ju~e iz Bagdada avionom napustiti Irak. Iza wih }e u toj zemqi do kraja idu}e godine ipak ostati jo{ 50.000 ameri~kih vojnika, radi obezbe|ewa stabilnosti Iraka, i bi}e zadu`eni za obuku, podr{ku i protivteroristi~ke aktivnosti.

Povla~ewe u okviru operacije "Posledwa patrola" otpo~elo je tokom vikenda i wime se pre roka ispuwava obe}awe koje je predsednik Barak Obama dao kad je stupio

Ameri~ki vojnici u Iraku

na du`nost. Kao rok za povla~ewe bio je odre|en 31. avgust.

Stiven Biror iz "IV" borbene brigade ka`e da je najboqe {to je

moglo da mu se desi je da ode ku}i, dok Timoti Berena iz iste brigade ka`e da ose}a olak{awe."Posle 12 meseci provedenih u tenku kona~-

no izlazim", ka`e Berena. Obama je od prethodne administracije "nasledio" 144.000 ameri~kih vojnika raspore|enih u Iraku. Ameri~ke trupe su izvele invaziju Iraka u martu 2003. godine, pod izgovorom da re`im tada{weg diktatora Sadama Huseina poseduje oru`je za masovno uni{tewe.

Operacija "Sloboda Iraka", koja je zna~ila invaziju, ru{ewe re`ima u Badgadu i uspostavqawe vlade koja }e biti prijateqski raspolo`ena prema Va{ingtonu, ko{talo je Ameriku 4.415 vojni~kih `ivota i najmawe 700 milijardi dolara direktnih tro{kova.

Ira~ka cena bila je mnogo ve}a procewuje se da je najmawe 100.000 civila izgubilo `ivot tokom sedam godina ameri~ke okupacije.

Istorijski ugovor Kine i Tajvana TAJPEJ: Parlament Tajvana ratifikovao je ugovor o trgovini izme|u Tajvana i Kine, dokument koji analiti~ari ocewuju kao istorijski i najzna~ajniji u posledwih 60 godina wihovog neslagawa Okvirni sporazum o ekonomskoj saradwi (ECFA), usvojen posle maratonske debate, stupa na snagu 1. januara, od kada }e razne carine na oko 800 proizvoda sa obe strane Tajvanskog moreuza, biti drasti~no smawene. O~ekuje se da bi taj ugovor mogao poslu`iti kao katalizator za sli~ne

paktove sa drugim zemqama, {to bi oslabilo diplomatsku izolaciju Tajvana, koju je nametnuo Peking, i pove}alo konkurentnost wegove izvozno orijentisane ekonomije.

Prema navodima vlade u Tajpeju, zahvaquju}i ugovoru bi}e otvoreno oko 260.000 radnih mesta, dok privatni analiti~ari o~ekuju da }e efekat ECFA podi}i bruto doma}i proizvod Tajvana za 5,3 odsto do 2020. godine. Kina smatra Tajvan svojom teritorijom, bez obzira na to {to je ostrvo

proglasilo nezavisnost na kraju kineskog gra|anskog rata 1949. godine. Usvajawe trgovinskog ugovora, postignutog u junu, daje tajvanskim pregovara~ima ja~i mandat da se vrate za pregovara~ki sto sa Pekingom i razgovaraju o daqem smawivawu tarifa i drugim ugovorima o ekonomskoj saradwi.

Zasedawe parlamenta bilo je propra}eno demonstracijama protivnika ugovora, koji smatraju da wime Peking samo potvr|uje `equ da ukine suverenost ostrva, ~ine}i wegovu privredu zavisnom od kineske.

Francuski ministar je poru~io da se repatrirane osobe, kao evropski gra|ani, mogu ponovo vratiti u Francusku, "jer tako je predvi|eno zakonom", ali vi{e "ne mogu ostati u ilegalnoj situaciji i da ponovo dobiju pomo} za dobrovoqni povratak 300 evra za odrasle i 100 za decu".

Rumunski ministar spoqnih poslova Teodor Bakonski je rekao da se wegova zemqa "protivi stigmatizaciji kategorija stanovni{tva na osnovu etni~kih kriterijuma". Taj stav je izneo i na ministarskom skupu u Briselu 16. jula. Evropska komisija poru~uje da Francuska "treba da po{tuje norme slobode kretawa i slobode izra`avawa evropskih gra|ana" i da }e pratiti "vrlo pa`qivo" situaciju da bi proverila da li }e norme biti po{tovane.

RUSIJA

Start prve iranske nuklearke MOSKVA: Po~etak rada prve iranske nuklearne centrale, najavqen za predstoje}i vikend, pokaza}e da je Teheran posve}en miroqubivoj upotrebi nuklearne energije, uz nadgledawe me|unarodne zajednice, ocenio je ju~e direktor ruske korporacije za nuklearnu energiju Sergej Kirijenko. Kirijenko je na sastanku sa premijerom Vladimirom Putinom dodao da }e po~etak rada nuklearnog reaktora

u Bu{ejru pokazati i da se Rusija dr`i svojih obaveza. Moskva je sa Iranom potpisala ugovor vredan milijardu dolara, kojim se obavezala da }e izgraditi tu nuklearnu centralu 1995, ali je wen zavr{etak bio odlo`en do ove godine.

Odlagawe zavr{etka tog projekta pru`ilo je Rusiji mogu}nost da pomogne me|unarodnoj zajednici i uti~e na Iran da obustavi svoj program oboga}ivawa uranijuma.

MEKSIKO

Politi~ar prona|en mrtav SANTJAGO: Gradona~elnik severnog meksi~kog grada Santjago, koji je kidnapovan pre par dana, prona|en je mrtav. Telo gradona~elnika Santjaga Edelmira Kavazos, prona|eno je u blizini vodopada u popularnom vikend nasequ stanovnika industrijskog grada Montereja. Policija nije otkrila motiv ovog ubistva ali tragovi ukazuju na narko kartele koji su vrlo aktivni u ovoj oblasti. „@elim da budem vrlo jasan da ja kao guverner ne}u dozvoliti da

ovo ubistvo pro|e neka`weno.

Ulo`i}emo sve napore da se krivci kazne i jo{ jednom }emo dokazati da smo ja~i od wih“, rekao je Rodrigo Medina, guverner Nueva Leonea.

Kavazosa su u nedequ uve~e iz wegove ku}e kidnapovali ~lanovi narko kartela preru{eni u federalce, {to je taktika koju ~esto koriste meksi~ke bande. Be`ivotno telo Kavazosa bilo je obmotano izolir trakom, a ruke su mu bile vezane.

IZRAEL

Brod za Gazu TEL AVIV: Jedan brod koji je ju~e isplovio iz Al`ira }e poku{ati da probije pomorsku blokadu pojasa Gaze, javio je izraelski televizijski Kanal 10. Palestinska novinska agencija Palestina ju~e objavila je da su na brodu, koji je sponzorisala al`irska vlada, verski i politi~ki lideri i da nose zalihe hrane i lekova. U izve{taju se dodaje da su organizatori pomo}i, ukqu~uju}i biznismene, `eleli da izraze solidarnost s palestinskim narodom.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Sve ve}i broj Amerikanaca je pogre{no uveren da je Barak Obama musliman, a raste i broj onih koji su potpuno zbuweni kada je u pitawu religija wihovog predsednika, pokazuje ju~e objavqena anketa. Obama je hri{}anin. Wegov otac je musliman iz Kenije, a majka Amerikanka iz Kanzasa. Puno ime ameri~kog predsednika, Barak Husein Obama, mnogima zvu~i muslimanski.

EMA VOTSON Mlada engleska glumica Ema Votson, koja je svetsku slavu stekla u serijalu o Heriju Poteru, prikaza}e ekolo{ki obojenu modnu kolekciju na vrtnim zabavama britanskog princa ^arlsa.Britanski prestolonaslednik je ustanovio vrtne zabave "Na~inimo razliku" koje }e biti odr`ane u septembru u wegove tri rezidencije."Odu{evqena sam. Inicijativa princa od Velsa je sjajna ".

MERI VORLIK Ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik posetila je ju~e 50. Draga~evski sabor truba~a, gde je do{la da pozdravi orkestar svoje zemqe koji se takmi~i za Prvu trubu sveta.Vorlikova je ocenila da je "Gu~a od danas na mapi sveta, jer okupqa truba~ke orkestre sa svih kontinenata", i izrazila `equ da i slede}e godine do|e na Sabor truba~a.

Minimalac zbog toaleta LONDON:Zaposleni u fabrici za preradu mesa u engleskom mestu Soliju podigli su tu`bu protiv poslodavca zato {to im na kraju meseca smawuje platu (odnosno broj radnih sati) za vreme koje koriste toalet tokom radnog vremena.

Radnici „Dunbije" u severoisto~noj Engleskoj tvrde da im poslodavac smawuje platu svaki put kad napuste radno mesto i odu u toalet, zbog ~ega je 86 radnika odlu~ilo da tu`i fabriku „Dunbija", pi{e “Dejli mejl”.

Sindikat tvrdi da su zaposleni podigli tu`be, jer svaki put kad idu u ve-ce moraju da otkucavaju kartice, tako da im se na kraju meseca smawuje plata za odre|eni iznos, proporciolan wihovom kori{}ewu toaleta. Radnici su zabri-

nuti, jer tvrde da bi im plata po satu mogla pasti ispod minimalne, garantovane zakonom. „Za odlazak u ve-ce potrebno je 15 do 20 minuta, jer moramo iza}i na poseban izlaz i pro}i sve potrebne higijenske kontrole", ka`e Keti Raderfort iz sindikata.

Biv{i zaposleni Miroslav Mataga, koji je dobio otkaz zbog protivqewa takvom rezawu nadnica, tvrdi da mu je nedeqno oduzimano izme|u 25 i 30 funti zbog kori{}ewa toaleta.

Poslodavac ka`e da takav pristup koristi ve} pet godina i da nikad nije bilo te{ko}a, kao i da su tvrdwe radnika neta~ne, jer se svim zaposlenim pla}a dodatna suma kao kompenzacija za izgubqeno vreme.

Za odlazak u toalet potrebno je 15 – 20 minuta

BALKAN

DNEVNIK SAVET MINISTARA BiH

Po{tovati odluke Evropskog suda BAWALUKA: Savet ministara BiH tra`i da se po{tuju odluke Evropskog suda za qudska prava u predmetu \oki} protiv BiH. Savet ministara je od tela Vlade Federacije BiH zatra`io da bez odlagawa izvr{i svoje obaveze.

S ciqem omogu}avawa adekvatnog zastupawa Saveta ministara BiH i izvr{avawa me|unarodnih obaveza BiH, Savet ministara poziva tela Federacije BiH i druga tela vlasti u BiH da izri~ito postupaju u skladu s Odlukom o agentu Saveta ministara BiH pred Evropskim sudom za qudska prava. Tom odlukom je propisano da su svi organi uprave i druga tela vlasti Bosne i Hercegovine, Federacije BiH, Republike Srpske i Br~ko Distrikta BiH du`ni sara|ivati i pru`iti svu potrebnu pomo} zastupniku Saveta ministara i omogu}iti mu nesmetan rad u ispuwewu me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. S tim u vezi, Savet ministara BiH je izrazio neslagawe s postupcima Vlade Federacije BiH u predmetu \oki} protiv BiH i pozvao je da bez odlagawa izvr{i svoje obaveze.

Biv{em oficiru JNA Branimiru \oki}u, prema odluci suda u Strazburu, BiH mora da isplati 60.000 evra na ime materijalne i pet hiqada evra nematerijalne {tete, jer nije u mogu}nosti da mu vrati stan koji je imao pre rata. Na osnovu odluke suda u Starzburu u "slu~aju \oki}", ova odluka je primewiva na oko

Sarajevo

Sporazum sa Srbijom o policijskoj saradwi Savet ministara ju~e je utvrdio i predlog sporazuma izme|u Vlade Srbije i Saveta ministara BiH o policijskoj saradwi i uputi}e ga Predsedni{tvu BiH u daqu proceduru, uz predlog da za potpisnika Sporazuma odredi ministra bezbednosti Sadika Ahmetovi}a. Sporazum predvi|a ja~awe saradwe BiH i Srbije u o~uvawu javne sigurnosti i javnog mira, te u spre~avawu i rasvetqavawu krivi~nih dela, naro~ito u oblasti organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Unapre|ewe saradwe planirano je i u oblasti za{tite dr`avne granice, obrazovawu i stru~nom usavr{avawu kadrova i prevenciji kriminala, te za{titi svedoka i podataka.

20.000 vojnih stanova, koji su pre rata pripadali Srbima na podru~ju dana{we FBiH. Ova odluka nai{la je na veliko negodovawe u Federaciji BiH

~iji premijer Mustafa Mujezinovi} je nedavno rekao da je ona nesprovodiva i da bi u slu~aju primene ovaj entitet zapao u finansijski kolaps.

SUKOB DVE CRKVE U CRNOJ GORI

Policija zabranila ulazak u crkvu kod Cetiwa PODGORICA: Crnogorska policija spre~ila je ju~e sve{tenstvo i pristalice dve pravoslavne crkve da slu`e liturgiju na Preobra`ewe Gospodwe u crkvi na Ivanovim Koritima kod Cetiwa. Policija je u saop{tewu navela da su se predstavnici Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) i Mitropolije crnogorsko-pri-

morske Srpske pravoslavne crkve okupili ju~e ujutro ispred crkve na Ivanovim Koritima, ali da je i jednima i drugima zabrawen ulazak u hram. Policija je tako postupila "iz preventivnih razloga" kako bi se izbegao eventulani sukob pristalica dve crkve.

Mitropolija crnogorskoprimorska saop{tila je ranije

ju~e da su weni sve{tenici odr`ali liturgiju ispred hrama Preobra`ewa gospodweg, jer je policija spre~ila ulazak sve{tenstva i vernika u crkvu.

Mitropolija je apelovala na dr`avne organe da za{tite wena svojinska prava, "kako bi sve{tenstvo i narod neometano obavqali svoju crkvenu misiju i verske obrede".

UKRATKO O statusu dr`avne imovine

Blokirani ra~uni

Optu`nice u slu~aju „Patrija”

BAWALUKA: Vlada Republike Srpske utvrdila je ju~e predlog zakona o statusu dr`avne imovine prema kojem je sva dr`avna imovina na teritoriji RS u vlasni{tvu tog entiteta, saop{tio je vladin Biro za odnose s javno{}u. Predlo`enim zakonom regulisan je status dr`avne imovine u RS, koja je, prema ranijoj odluci visokog predstavnika u BiH, pod zabranom raspolagawa. Pod tom imovinom podrazumeva se imovina koja je po osnovu me|unarodnog Sporazuma o sukcesiji pripala BiH, a smatra se vlasni{tvom ili posedom bilo kojeg nivoa vlasti ili javne organizacije u RS. To se, kako je navedeno u saop{tewu, odnosi i na imovinu kojom je raspolagala ili upravqala biv{a Socijalisti~ka republika BiH, a sada se smatra vlasni{tvom ili posedom vlasti i organizacija u RS. Re{avawe pitawa statusa dr`avne imovine jedan je od kqu~nih uslova koje je pred BiH postavio Savet za implementaciju mira (PIC) da bi po~eo proces tranzicije Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije. Vlasti u RS protive se prenosu vlasni{tva dr`avne imovine sa entiteta na dr`avu BiH.

QUBQANA: U Sloveniji je u julu bilo 4.683 preduze}a sa dospelim neizmirenim obavezama, a gotovo ~etvrtina ih je iz gra|evinskog sektora, saop{tila je dr`avna Agencija za javnopravnu evidenciju i usluge Broj preduze}a kojima je `irora~un bio blokiran barem pet dana, porastao je u odnosu na isti period pro{le godine za 8,2 odsto. Prose~ni dnevni iznos nepokrivenih obaveza pravnih lica u julu ove godine bio je gotovo na istom nivou kao i u junu.

U julu je iznosio 272,16 miliona evra, a u junu 270,83 miliona evra. Samo u gra|evinarstvu neizmirene obaveze iznosile su 83,5 miliona evra. Po visini dospelih potra`ivawa gra|evinarstvo su sledile prera|iva~ka delatnost, finansijske i delatnosti osigurawa, kao i trgovina. Na ta preduze}a je u julu otpadalo oko tri ~etvrtine dospelih obaveza. Podaci agencije obuhvataju sva preduze}a izuzev samostalnih preduzetnika i odnose se samo na blokadu bankarskih ra~una koja je trajala vi{e od pet dana. Podaci se odnose samo na nepokrivene i neporavnane obaveze za koje su ve} bile izdate izvr{ne odluke o prisilnoj naplati od strane poreske uprave ili suda.

QUBQANA: Okru`ni sud u Qubqani potvrdio je ju~e da je dobio optu`nice protiv pet osoba, vezanih za aferu kupovine vojne opreme od finske firme "Patrija" za slovena~ku vojsku. Radi se o istrazi koja se od 2008. vodi u Sloveniji, Austriji I Finskoj zbog sumwi da je finska fabrika "Patrija" isplatila velike nezakonite provizije kako bi obezbedila prodaju oklopnih vozila za slovena~ku vojsku za skoro 280 miliona evra.

Okru`ni sud je potvrdio da je dr`avno tu`ila{tvo predalo sudu optu`ne predloge protiv pet osoba, ali je naveo da pre svega mora odlu~iti da li je nadle`an, posle ~ega }e one biti uru~ene osumwi~enima, javile su agencije. Dok su optu`nice ne uru~e, sud ne}e saop{titi imena osumwi~enih, iako slovena~ki mediji uveliko {pekuli{u o kome se radi. Pored nekoliko doma}ih i stranih biznismena, opet se pomiwe i biv{i premijer Janez Jan{a, koji je dosad stalno negirao bilo kakvu vezu sa tom aferom.

On uporno tvrdi da mu je ta igra "name{tena" kako bi wegova Slovenska demokratska stranka (SDS) bila skinuta s vlasti na parlamentarnim izborima 2008. godine.

petak20.avgust2010.

25

SRPSKI POVRATNICI MO]I ]E DA OTKUPE DRU[TVENE STANOVE

O uslovima se jo{ pregovara ZAGREB: Predstavnici Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Samostalne demokratske srpske stranke (SD[) dogovorili su se da i srpski povratnici imaju pravo na otkup dru{tvenih stanova, a o uslovma otkupa jo{ se pregovara.

Do sada je pozitivno re{eno oko 4.500 zahteva srpskih povratnika za privremen sme{taj, a wih 1.035 se ve} nalazi u dr`avnim stanovima koje }e uskoro mo}i da otkupe, naveo je radio Doj~e vele.

Radio navodi izjavu predsednika Srpskog narodnog ve}a i poslanika SDS S-a Milorada Pupovca da razgovori o uslovima otkupa jo{ traju jer „`elimo da ti uslovi budu {to bli`i onima pod kojima su stanove otkupqivali svi gra|ani Hrvatske tokom devedesetih“. Predsednik Srpskog demokratskog foruma (SDF) Veqko Xakula rekao je da ima jo{ puno nere{e-

Milorad Pupovac

nih pitawa. Na problem stambenog zbriwavawa i potrebu jasne politike za re{avawe tog problema nedavno je u Zagrebu ukazala i specijalni izvestilac UN Rakel Rolnik, koja je rekla da je, 15 godina posle rata, 70.000 hrvatskih dr`avqana srpske nacionalnosti jo{ u izbegli{tvu, podsetio je radio. Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} je, tokom prve zvani~ne posete Srbi-

ji, pozvao sve koji su oti{li iz Hrvatske da se vrate i obe}ao da }e se u~initi sve {to mo`e da se taj povratak olak{a.

Predsednik Odbora za qudska prava i prava nacionalnih mawina u hrvatskom Saboru Furio Radin pozdravio je najavu da se srpskim povratnicima omogu}i otkup stanova na koje su imali stanarsko pravo, ali je upozorio da prilikom otkupa ne bi smelo da do|e do bilo kakve diskriminacije. Danijel Srb, predsednik Hrvatske stranke prava, me|utim, smatra, me|utim, da se radi o jo{ jednom slu~aju u kojem Vlada prihvata zahteve SDS S-a koji su „apsolutno neprihvatqivi i pravno neutemeqeni“, navodi Doj~e vele.

Srpski povratnici }e, prema wegovim re~ima, za nekoliko desetina hiqada evra postati vlasnici stanova, a sve to }e morati da plate hrvatski poreski obveznici.

HRVATSKA

Bez istrage protiv Sanadera ZAGREB: Posle pisawa hrvatskih medija da je pokrenuta istraga protiv nekada{weg prvog ~oveka hrvatske vlade Ive Sanadera u okviru afere "Hipo banke", Dr`avno tu`ila{tvo demantovalo takve tvrdwe navode}i da ne poseduje konkretne dokaze.

"Navodi u ~lanku o rezultatima postupka i sadr`aja mogu}eg iskaza iskqu~ivo su zakqu~ci novinara koji se ne temeqe na sudskoj dokumentaciji, posebno ne u delu u kojem se tvrdi da Dr`avno tu`ila{tvo poseduje konkretne dokaze i ~iwenice dovoqne za pokretawe postupka", saop{tilo je Tu`ila{tvo.

Tu`ila{tvo je navelo da "u ovom slu~aju nije davalo niti ikome 'plasiralo' bilo kakve informacije, budu}i da u skladu sa zakonskim odredbama ne mo`e davati ocene o stawu bilo kojeg predmeta pre dono{ewa odluke tu`ila{tva", prenosi HRT.

Autor teksta "Prva istraga protiv Sanadera", objavqenog u zagreba~kom “Nacionalu pozivaju}i se na neimenovane izvore bliske vrhu vlade, tvrdi da tu`ila{tvo od prole}a istra`uje Sanadera kojeg, kao pi{e list, sumwi~i da je krajem devedesetih godina od biznismena Miroslava Kutle dobio 800.000 nema~kih maraka da bi mu "sredio" kredit u "Hipo AlpeAdrija" banci.

HRT je naveo da je biv{i premijer Sanader otputovao u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Me|utim, Ivo Sanader je u izjavi dostavqenoj austrijskoj novinskoj agenciji APA naveo da se nalazi na odmoru sa porodicom ranije planiranom.

"Nikada nisam prihvatio provizije za posredovawe oko kredita od Hipo Alpe-Adrija banke", naveo je Sanader u izjavi austrijskoj agenciji, naglasiv{i da nikad nije dobio "niti bilo kakve

Ivo Sanader

druge ilegalne isplate". Sanader je tako|e odbacio kao neistine tvrdwe da je, u obezbe|ivawu poslova kod hrvatske vlade, davao prednost pojedinim firmama, podse}aju}i da je i ranije, vi{e puta, jasno demantovao tvrdwe koje ponovo iznose mediji.

Umesto Tu|mana retu{irana Kosorova ZAGREB: Osije~ki odbor Hrvatske demokratske zajednice skinuo je sa zida glavne strana~ke prostorije portret wihovog "duhovnog oca" Frawe Tu|mana, obu~enog u paradnu generalsku odoru, i na to mesto postavio portret premijerke Jadranke Kosor, ali vidqivo retu{iran, pi{e zagreba~ki “Nacional”. Na fotografiji nedostaje dosta detaqa sa lica premijerke, poput mlade`a, bora ili podbratka.

Zanimqivo je obja{wewe lokalnih funkcionera HDZ-a koji, u izjavi za “Jutarwi list” skidawe Tu|manovog portreta obja{wavaju potrebom da se wegov ram restaurira.

"Re~ je o jedinoj slici Tu|mana koju u Osijeku imamo i nosimo je na sve na{e skupove.

Na novom portretu premijerka Jadranka Kosor izgleda mla|e

S obzirom na to da je okvir ve} bio dosta o{te}en, odlu~ili smo da ga damo na restauraciju, a najboqe vreme za to je leto, kada je sezona godi{wih odmora", tvrdi sekretar lokalnog HDZ-a Goran Ivanovi}. Slika je, kako navode, ve}

mesec dana u radionici jednog majstora, a za to vreme odlu~ili su da u prostorije stranke stave sliku sada{we predsednice HDZ. Kada se ram restaurira, kako navode, Tu|manov portret bi}e vra}en na isto mesto.

Glava{ i zvani~no bez odlikovawa ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} potpisao odluku o oduzimawu odlikovawa Branimiru Glava{u jer je osu|en na zatvor zbog ratnih zlo~ina po~iwenih nad Srbima. Kabinet hrvatskog predsednika je tako|e saop{tio da }e Glava{u biti oduzet i ~in generala. Glava{, koga je Vrhovni sud Hrvatske osudio na osam godina zatvora zbog ratnih zlo~ina po~iwenih protiv srpskih civila u Osijeku, saop{tio je nedavno da }e, za iz-

nos od 100.000 kuna, prodati svoja ratna i poratna odlikovawa jednom hrvatskom iseqeniku iz Australije. On je potvrdio da ga je u Drinovcima u Bosni i Hercegovini, gde je pobegao pre izricawa nepravosna`ne sudske presude u Zagrebu, posetio hrvatski iseqenik koji `ivi u Australiji i ponudio mu finansijsku pomo} kako bi mu "olak{ao `ivot u egzilu".

Glava{ je ovim povodom podsetio da ga je "zbog doprinosa u

stvarawu, odbrani i obnovi hrvatske dr`ave" prvi hrvatski predsednik Frawo Tu|man odlikovao Spomenicom domovinskoga rata, Spomenicom domovinske zahvalnosti, Redom hrvatskog trolista, Redom Ante Star~evi}a, Redom bana Jela~i}a, Redom kneza Domagoja s ogrlicom i Redom kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom.

Pre ~etiri dana Glava{u je oduzet i poslani~ki mandat u Saboru, po{to je osu|en na zatvorsku kaznu.

26

petak20.avgust2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/89638-43 i 066/51-286-45.

7532 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Tel.: 065/444-26-18, 063/1243-056 i 061/67-826-23.

7533 IZDAJEM name{ten stan na Detelinari u zgradi dvema bruco{kiwama, I sprat, mirna ulica. Telefoni 064/568-76-34, 064/8242-134.

7673 IZDAJEM jednosoban stan, komforan, opremqen odvojena kuhiwa, centralno grejawe, telefon, kablovska, blizu @. stanice. Telefoni: 021/878-186, 064/120-27-63.

7504 IZDAJEM jednosoban stan za dve studentkiwe, Valentina Vodnika 19a, kod Futo{ke pijace.

Tel. 063/827-10-35.

7543 IZDAJEM poslovni prostor 45m2, portir, pogled na Tvr|avu, ugao Bul. Oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 220E. Telefon: 064/618-5832.

7577

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Zoranu

od porodice Davidovi}.

VEOMA povoqno prodajem garsoweru, 21m2, u Danila Ki{a 11, ukwi`ena kao gara`a. Informacije 063/47-57-65.

7503 BEOGRADSKI KEJ, 1, 0, 42m2, 1. sp. lift, CG, lo|a, za renovirawe, ukwi`en, 48.000. Videti na dagent@sezampro.rs ili telefon 062/8767-973.

7688

7842

Posledwi pozdrav dragom drugu i kom{iji

PRODAJEM 4.0 stan u centru Novog Sada, 121 kvm. Tel. 063/337-466, 063/422-909.

0818000049D

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu ul. Stevana Sin|eli}a 11, povr{ine 286m2. plac 510m2.

Centralno grejawe na gas i struju, telefonski prikqu~ak, pla}ena legalizacija. Telefoni: 6392-384 i 063/547-782. posle 15.30.

7519 PRODAJEM gra|evinski plac u Petrovaradinu 2000m2 Bukova~ki put br. 3. Pogodan za izgradwu skladi{nog proizvodnog i poslovnog prostora.

Telefoni: 063/547-782, 021/63-92384, posle 15.30 ~asova.

7516

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

7408

Zoranu Juri}u Kom{o moj, po~ivaj u miru !

Feher Stevica sa porodicom.

7856

Posledwi pozdrav drugu

Zoranu Juri}u Dragan Rodi} sa porodicom.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

5843

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051.

7058

7836

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Zoranu od kolektiva Vodo-elektro servisa.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846.

7336

Uspomenu na wegovu dobrotu i vedrinu ~uva}emo od zaborava.

7855

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav voqenoj i dragoj majci, ta{ti i priji

Na{a voqena i draga majka

Posledwi pozdrav

petak20.avgust2010.

Tu`nim srcem javqamo da je na{ dragi suprug i tata tragi~no preminuo 19. 8. 2010. godine.

Posledwi pozdrav ~oveku, ujaku i dedi

27

dobrom

Nada ^ovi} posle kratke i te{ke bolesti preminula je 18. 8. 2010. godine u 73. godini.

Nadi ^ovi} Neizmerna je tuga i bol. ]erka Slavica, zet Zoran i prija Jelena.

Sahrana je danas, 20. 8. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1966 - 2010. od kuma Doki} Dra{ka sa porodicom.

7826

7803

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji, tetki i baki

Zoran Juri}

Zoran Juri}

Duboko o`alo{}eni: sin Goran i }erka Slavica.

7805

Posledwi pozdrav dragoj

Zoranu Juri}u

Mirku [e{umu

Posledwi pozdrav

An|ele, bio si nam sve, na{a radost, osmeh, nada. Ostavio si nas prerano da tugujemo i ronimo suze. Re~i su suvi{ne.

Volimo te i vole}emo te zauvek.

Sahrana je u petak, 20. 8. 2010. godine, u 17 sati, na Gradskom grobqu.

Sestri~ina Ivana, unuci Nikola i Aleksa i zet Dragan.

7804

Posledwi bratu

pozdrav

jedinom

Tvoji: supruga Marija, }erka Mia i sin Marko.

7809

Nani

Mirku [e{umu

Nadi ^ovi}

Nedostaja}e{ nam.

U subotu, 21. 8. 2010. je 40 dana od smrti na{eg dragog supruga i oca.

Zoranu Juri}u

Dragi na{ prijatequ, ne postoje re~i kojima bismo izrazili tugu i bol koju ose}amo tvojim iznenadnim odlaskom. Oti{ao si bez pozdrava, ostavqaju}i prazninu u srcima nas koji smo te neizmerno po{tovali i voleli.

Ka`u da vreme le~i sve rane, ali nama ne}e biti dovoqno ni sve vreme ovoga sveta da zale~i raweno srce i ubla`i na{u tugu.

Ostaje nam se}awe na jedno divno dugogodi{we prijateqstvo, se}awe na jednog plemenitog i ~asnog ~oveka koji je uvek bio tu za svoje prijateqe.

Po~ivaj u miru dragi prijatequ.

Tvoja unu~ad Marina, Sa{a i Du{an.

od: snaje Ankice sa decom Slavicom i @eqkom i unukama Helenom i Izabelom, zetovima Dragan i Josip.

od porodice Sekuli} i osobqa restorana.

od: sestre Vesne, zeta Du{ana, sestri}a Bojana i Neboj{e.

Porodica \oki}.

7798

7799

7815

7802

7814

dragom

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

Posledwi pozdrav

Trivun [vowa 1933 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 21. 8. 2010. godine, u 10.20 iza}i na Veterni~ko grobqe i obele`iti POMEN.

Radojka Mili} Nani

Draga strina, pro{lo je 40 dana kako si nas napustila iznenada ostavqaju}i za sobom prazninu i bol.

Po~ivaj u miru, a mi }emo te i daqe voleti i rado te se se}ati.

Nedostaja}e{ nam.

Tvoja unu~ad Sawa i Damir.

pozdrav

na{em

od porodica: \uki}, Ekme{~i} i Sr|anov.

Tvoji: Danica i Milorad sa porodicama.

7801

Posledwi dragom

Zoranu

Zauvek u srcu

od tate i mame.

od sestre Zorice Veselinovi}.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

7821

7819

Posledwi pozdrav ~ika

S tugom i bolom wegovi najmiliji: supruga, sinovi i }erka.

Zoranu Juri}u

Zoranu Juri}u

7833

7797

7800

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav dragom

Zoran Juri}

Mirku

te~a Janku

Zoranu Juri}u

Goranu Pua~u

od porodica Raki} iz Petrovaradina.

od Dragana Dragi~evi}a sa porodicom.

Tvoji Rale i Qube sa porodicama.

od: Jelene i Gorana sa porodicom.

7828

7829

7813

7824

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav kom{iji

Mirku [e{umu

Posledwi prijatequ

7816

drugu

i

7830

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav dragom bratu, stricu i sinovcu

Zoranu Juri}u

Mirku [e{umu

od porodice \uza.

pozdrav

Sestra Gordana, zet Predrag i sestri} Du{an.

Goranu Pua~u

Zoranu

od porodice Rudakijevi}.

od porodice Ke`i}.

od ta{te Drenke sa porodicom Luburi}.

7817

7812

7825

od: Svetislava, Du{ana, Du{anke i Fenke.

7818

28

^ITUQE z POMENI

petak20.avgust2010.

Dana 24. 8. 2010. godine navr{ava se godina dana od kada nije sa nama

Posledwi pozdrav Duletovom ocu

DNEVNIK

Posledwi pozdrav preminulom ocu na{eg poslovnog partnera Marka Cigi}a

Posledwi pozdrav

Mirku [e{umu od: Samira Reki}a sa porodicom i kolega sa posla.

7770

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Petru Cigi}u

Slobodan Vukovi} 2009 - 2010.

Mirku [e{umu

Rukovodstvo i zaposleni „Vojvodinaput” - „Ba~kaput” Novi Sad.

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najbli`i: supruga Mirjana, }erka Milena i zet Smiqan.

731/P

Zoranu Juri}u Kurdi Pomen }e se odr`ati na Gradskom grobqu, dana 21. 8. 2010. godine, u 11 ~asova.

od Duletovih drugara: Ranka, Gorana, Saleta, Stanka, Saleta Sklene i Da~e.

Posledwi pozdrav na{oj mami, baki i ta{ti

Za sve si bio dobar, samo za sebe ne. Za{to?

Cole.

7779 7792

7796

\ur|ici Papi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav

1948 - 2010.

Sahrana je danas, 20. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji: Nata{a, Mi{a, Stefan i @arko.

7783

Angeleski Jandre Posledwi pozdrav na{em najboqem te~i od porodice A}imov: Dragane, Du{anke i @arka, a posebno od wegove miqenice Dragane, koja ga je neizmerno i neograni~eno volela.

Stoja Dragojevi}

Posledwi pozdrav jetrvi, strini i baki

dragoj

Wegovom smr}u Poqoprivredni fakultet je izgubio vrsnog predava~a, pedagoga, nau~nog radnika i dragog kolegu. Wegov lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta.

Upu}uju}i mu posledwe re~i pozdrava, iskazujemo mu duboku zahvalnost za sve {to je u~inio za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku bol {to vi{e nije sa nama.

Vreme odr`avawa komemorativnog skupa bi}e naknadno odre|eno.

O`alo{}ena porodica.

7791

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 82. godini `ivota, posle duge i te{ke bolesti napustio na{ voqeni

redovnom profesoru Poqoprivrednog fakulteta Novi Sad u penziji

Posledwi pozdrav

Sahrana }e se obaviti dana 20. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Beo~in Selu.

7793

Prof. dr Aleksandru Sre}kovi}u

Mirku [e{umu

\ur|ici Papi}

od porodice \or|i} iz Futoga.

Milo{ Papi} sa porodicom.

Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

732/P 7781

Posledwi pozdrav

7780

Posledwi pozdrav najdra`oj tetki i sestri

S po{tovawem i qubavqu opra{tamo se od dragog ~oveka i kolege

Angeleski Jandre Ve~no o`alo{}eni: supruga Desanka, sin Dragan, snaja Zorica, unuka Nata{a, unuci Du{an i Zoran sa snajom Jasminom i praunukama Milicom i Ninom.

prim. dr Mladena \or|evi}a ~ika Jandretu \ur|ici Papi}

Sahrana dragog nam pokojnika odr`a}e se na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, dana 20. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova.

7789

S iskrenim `aqewem i dubokim po{tovawem opra{tamo se od dragog nam prijateqa

od @wocinih drugara: @iketa, Mirka Crnogorca, Bate, Marka i Nikole sa porodicama i osobqa restorana.

Kolektiv Klinike za infektivne bolesti KC Vojvodine.

od: Qiqe, Robike i Koke.

730/P 7774

7784

3

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj supruzi, majci, baki i ta{ti

DVOGODI[WI POMEN

Radojki Mili} Mirka [e{uma

1937 - 2010.

Gojko Marka Bjegovi}

Sau~estvuje u bolu porodice [e{um, porodica Opa~i}.

U subotu, 21. 8. 2010. godine u 9.30 ~asova, odr`a}emo parastos, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica.

obele`i}emo u subotu, 21. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S ponosom i qubavqu zauvek te ~uvamo u na{im srcima i mislima.

Tvoja porodica: suprug Pera, }erka Vesna, zet Bogdan, unuka Bogdana i unuk Slavko.

7795

7778

7765

15. 3. 1925 - 20. 8. 2008.

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Pro{le su tri godine od tu`nog rastanka sa na{im voqenim

Rajkom Zagorcem Petru Cigi}u

Sa po{tovawem, ponosom i qubavqu se}amo te se uz zahvalnost za sve {to si u~inio za nas.

Porodica Nemet.

Trogodi{wi pomen obele`avamo danas, 20. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji: supruga Smiqa, sin Nikola, snaja Dragana i unuke Teodora, Katarina i Natalija.

Draga snajka

Draga snajka

Dana 18. 8. 2010. godine zauvek nas je napustila na{a draga mama, baba i prababa

Tamara

Tamara

Uspomena na Tebe i Tvoju dobrotu osta}e ve~no u na{im srcima.

Uspomena na Tebe nikada ne}e izbledeti.

Zaova Radmila sa porodicom.

Zaova Du{anka sa porodicom.

7681

7679

Draga snajka

29

Danas, 20. 8. 2010. godine navr{avaju se tri godine kako nije sa nama na{a draga supruga i majka

7638

7759

Posledwi pozdrav kom{iji

petak20.avgust2010.

POMEN

Tamara Kolarovi} - Grandi} 1960 - 2007.

Kako vreme prolazi, se}awa na Tebe postaju sve u~estalija.

Oti{la si u trenutku kada si nam najvi{e potrebna. Nedostaje nam Tvoja sigurnost, borbenost, vera u boqe sutra, ne`ne re~i, toplina koju si samo Ti mogla da pru`i{. Dok `ivimo `ive}e{ i Ti sa nama.

S qubavqu koju smrt ne prekida Tvoji: suprug Radovan, }erka Teodora i sin Bo{ko.

7678

SE]AWE

Tamara Mirku [e{umu

Anka Cibula

od Dragana Kqaji}a sa porodicom.

7763

Najboqem ujaku

ro|ena \urovka

2007 - 2010.

tvoj vedri i nasmejani lik, ve~no }u ~uvati od zaborava.

Ve} tri godine nisi sa nama, ali uspomene i se}awe na tebe ne blede.

Svekrva Milka.

Tvoja sestra Marija sa porodicom.

7682

7047

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i priji.

Dana, 25. 8. 2010. godine navr{ava se godina od smrti supruge, majke i bake

Sahrana je danas, petak, 20. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti za svu qubav, hrabrost, mudrost i plemenitost. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Rajko Zagorac

Petar Crvenkovi} Tvoja deca: Marija, Pavle, Mi{a, Ana, Janko, Julka, \ura, Katarina i Ondrej sa porodicama.

Kao retko ko obele`io si svoju prolaznost ~estito{}u, a nama ostaje ponos i zahvalnost {to si bio na{.

7658

Anna Cibula

POMEN

Mirku [e{umu

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od kada je prestalo da kuca srce na{eg voqenog kukija

Perse Kolar

posledwi pozdrav od Zorice i porodice Ravaji}.

]erka Katarina, zet Stevan i prija Marija.

7764

7687

GODI[WI POMEN Dana 21. 8. 2010. godine navr{ava se tu`na godina da nije vi{e sa nama na{ tata

Pomen }emo obele`iti dana, 21. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji.

]erka Nada i Sowa i supruga Persida.

7402

7537

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Du{an Luki} 1942 - 2010.

Pomen obele`avamo u subotu, 21. 8. 2010. godine, u 10 sati na Gradskom grobqu.

Tvoji: supruga Qubica, sin Slobodan, }erka Jelena, snaha @ana, zet Hamdija i unu~ad.

7609

Radivoja Markovi}a 1951 - 2010.

POMEN

U svom radnom veku kao mladi rukovodilac u „Jugoalatu“, direktor u „Zvezdi“, sekretar za privredu Grada Novog Sada, generalni direktor „Garanta“ plenio si qude svojom ~estito{}u i dobrotom.

Mirko [e{um 1941 - 2010.

Sahrana je danas, 20. 8. 2010. godine, u 15 ~asova na Veterni~kom grobqu, a opelo ispred ku}e preminulog u 14.15 ~asova.

Vawi Todorovi} Najdra`a na{a, prolazi vreme, a tuga za tobom uvek ostaje.

Sa ponosom te spomiwemo, tu`ni u srcu: tvoja Brankela i najmiliji.

O`alo{}eni: supruga Ru`a, sinovi Luka, Du{an i Milorad i snaha Sne`ana.

Tvoji: Milan, Stevo, tetak Ne{o i tetka Seka.

7730 7608

7732

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10

TV PROGRAM

petak20.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms President Dokolica Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Svetkovine Vizuelni impulsi Vesti Maca na tajnom zadatku, film

Bez cenzure (Panonija, 20.50) 06.30 07.25 07.30 08.00 10.15 10.20 10.30 11.00 12.00 12.15 12.30 14.00 14.15 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.50 22.00 22.30 22.40 00.20 00.40

Muzi~ko svitawe TV datum Glas Amerike U susret suncu Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Lice s naslovnice Zdravqe je lek Barometar Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Barometar Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E-TV Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Barometar Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Ubistva u Midsameru, film Glas Amerike Barometar

Prva harmonika Vojvodine – Stapar 2010.

22.00 22.30 23.40 01.00 02.30

Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Voda Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Stapar: Prva harmonika Vojvodine, prenos Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Stapar: Prva harmonika Vojvodine, progla{ewe pobednika Baca~ no`eva, TV drama K. Vi~eka Svetkovine

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.00 Svetkovine 07.25 Proro~anstvo, dok. film 2. deo 08.15 Me|uprostor specijal 08.45 Petkazawe 10.00 Svjetionik (hrv) 10.30 Po~eti iznova, film 4. deo 12.10 ^udesni svet 12.30 Vesti (ma|) 12.40 60. godina "Lumine" (rum) titl. na srpskom 13.10 Tajna hrane: Sladoled 13.15 Tek ro|eni 14.10 Neverovatne pri~e 14.35 Crtani film 14.45 Bajko kviz 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (rus) 16.45 Duhovka (slov) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika 19.40 De~ji program (slov) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 21.25 Pravednost, film (slov) 22.30 Opro{tajna tama, film 00.10 TV Prodaja

16.00 16.03 17.00 17.20 17.30 18.25 19.00 19.30 20.10 21.05 21.50 21.54

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Kamionyije Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vesti Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Letwi bioskop: ^avka, film Vesti TV lica: Nikola ^uturilo ^utura... kao sav normalan svet Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Visok napon, kviz Vesti Korleone 6. deo, film

Debora Fransoa

Dete

(RTV 1, 20.15)

16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.55 10.06 10.33 11.00 11.05 12.00 12.15 12.31 13.26 15.00 15.10

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino Pres klub Koncert O|ila 2. deo Moja porodica Objektiv Ruski zatovri, nekad i sad Divqi horizonti Objektiv Gangsteri iz 18-te Buntovnici Neon siti Objektiv Koncert Sprint Najboqi lek Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Lenija Ruska imperija Objektiv Ruski zatvori, nekad i sad Neon siti Misterije KGB

08.00 TVS 10.00 Ful Tilt poker 11.00 ATP Masters Sinsinati 1/8 finala 16.30 Ful Tilt poker 17.30 Premijer liga, magazin 18.00 ATP Masters Sinsinati 1/4 finala 00.00 Premijer liga 00.30 Premijer liga, magazin 01.00 ATP Masters Sinsinati 1/4 finala

08.00 De~iji program,09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 E-TV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

Bruno i Sowa su momak i devojka. On ima 20, a ona 18 godina i vrlo su nezreli.

Vreme provode {ale}i se, dele}i cigarete i limenke koka-kole. U toj zaigranosti dobiju i dete…

Uloge: @eremi Renije, Debora Fransoa Re`ija: @an-Pjer i Lik Darden (RTS 1, 01.16) 23.40 23.55 00.46 00.55 01.16 02.00

Dnevnik Porodica Soprano Evronet Sta`isti No}ni bioskop: Dete, film Vesti

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.00 00.05 02.00 03.00

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Partizanska eskadrila Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Wu{kala Foks vesti Ninya ratnici Cirkus Va`ne stvari

KO[ARKA (@) KVALIFIKACIJE ZA EP 2011.

Srbija – Letonija (RTS 2, 20.25) 07.00 07.32 07.38 08.04 08.29 08.36 08.55 09.09 09.25 09.32 09.56 10.03 10.31 11.00 11.23 11.30 12.00 12.30 12.51 13.00 13.59 14.18 14.30 14.46 14.53 15.17 15.32 16.00 16.35 16.41 17.08 17.51 18.00 18.32 19.07 19.31 20.00 20.25 22.09 23.05 23.38 00.31 00.55 01.51

07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem: Indira Radi} [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi Bu Romansirana botanika Ars praktika Znakopis Dosije iks i oks Razglednice Enciklopedija Ecce homo: Nikola Hajdin Metropolis @ivot i standardi Datum Romi u Evropi Ksenija Jankovi}, violon~elo i SO RTS Srpski isto~nici Verski kalendar Trezor Romansirana botanika Ars praktika Znakopis Dosije iks i oks Razglednice Tuma~ewe kwi`evnog dela Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum \or|e Marijanovi} - Ko nekad u osam, dok. program Kao mehur os sapunice, dok. program Enciklopedija Lov i ribolov Goran Karan, muz. program Gomboce Tri medveda Romi u Evropi, dok. program Ko{arka (`): - Kvalifikacije za EP 2011: Srbija-Letonija, prenos Kapri Hronika festivala "Tvr|ava teatar", Smederevo Koncert JU grupe Tehnologija danas Trezor Ko{arka (`): - Kvalifikacije za EP 2011: Srbija-Letonija

Simpsonovi Gor{tak Zlo~ina~ke namere Na tragu prirode, dok. serija Za dobar dan Vesti Za dobar dan Simpsonovi Kefalica Vesti Milica na kvadrat Natprirodne mo}i `ivotiwa, dok. serija Vrhunske ubice, dok. serija Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi Kefalica Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Predskazawe Zlo~ina~ke namere Milica na kvadrat Film: Fle{dens Gor{tak

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: Slanovodne nemani 14.00 Film: Puca~i 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Invazija `aba - ubica 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.30 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Uqez 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.35 Najja~i ostaju 01.35 Dr Hu 03.00 Ukqu~ewe u B92 Info

Gu~a: Pono}ni truba~ki koncert (Pink, 23.00) 06.00 Silikonske lepotice 07.00 Jutarwi program 10.00 Gu~a: Pozornica ispred Doma kulture 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 14.00 Petkom u dva 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Kursayije 20.45 Loto 21.00 Grand {ou 23.00 Gu~a: Pono}ni truba~ki koncert 00.45 Siti 01.00 Film: Tunel smrti 03.00 Film: Heroina pakla 04.30 Film: Tunel smrti

Jelena Bumbi}

Hot i kul

Dinami~na, zabavna, objektivna i kriti~na ova emisija predstavqa lica sa naslovnih strana i pokazuje {ta se de{ava na sceni, ali i {ta se krije iza scene. U narednim izdawima autorka i voditeqka Jelena Bumbi} gledaoce }e slikom odvesti i u neke od najpoznatijih evropskih metropola: Barselonu, Lisabon, Prag, Pariz...

(Ko{ava, 23.05) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 03.10 05.05 05.10

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Konan Presovawe Dino King Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Jangce reka, 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika Festival zabavne muzike Novi Pazar Hot i kul Telemaster Riko{et La Lola Iza le|a Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak20.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 9

Pi{e: dr Dejan Jovovi} 07.00 09.15 10.20 11.15 12.00 12.15 12.30 13.15 14.20 15.05 15.35 16.20 17.10 18.30 19.30 20.00 21.40 22.20 23.10 Yulijan Mur

Zaboravqeni Teli Pareta je majka koja poku{ava da se nosi sa smr}u svog osmogodi{weg sina Sema. Wen razum je doveden u pitawe kada wen suprug Yim i psihijatar Munsi otkriju da je ona stvorila osam godina se}awa na sina...

Uloge: Yulijan Mur, Geri Sinis, Alfri Vudard, Yesika He~t Re`ija: Yosef Ruben (Nova TV, 23.15) 07.55 08.20 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 23.15 00.50 02.20 03.55

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Trka s vremenom, film Zaboravqeni, film Male no}ne pri~e, {ou Osumwi~eni, film Poglavqe 27, film

08.00 Dikensova Engleska 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Raspu}in, |avo u qudskom obliku 11.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 12.00 Biblijske zagonetke 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tajm tim godina 15.00 @ivot i smrt u Rimu 16.00 Duhovna muzika 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Misterije mumija 18.00 Najve}i vitez 19.00 Otmica 20.00 Biblijske zagonetke 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 @iveo Yo Stramer – pri~a o Kle{u 23.00 @ivot i smrt u Rimu 00.00 Duhovna muzika 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Paulinine vratolomije Tajna porodi~nog blaga Gwurac [ampion kartinga Voz snova Carstvo vukova Erotski film Proro~anstvo

06.00 07.40 09.15 10.35 12.25

Uvek reci da Ze~ica na koleyu Ledeno doba Belami Kineska neprirodna katastrofa: Suza provincije Se~uan Ispovest kupoholi~arke Madagaskar: Bekstvo u Afriku Qubav boli Legenda o jezeru Filmovi i zvezde Obdaren Velika qubav Spartak: Krv i pesak Otis Opasna veza Film u kome glumim Predator Qubavnici

13.05 14.45 16.15 17.45 19.35 20.05 20.35 21.35 22.30 00.10 01.55 03.20 05.05

00.50 02.40 03.25 04.10 04.55 05.40

Dobro jutro, Hrvatska Pet zvezdica Dokumentarna serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Letwa slagalica Sutra je novi dan Hrvatsko podmorje 5 A sad u Evropu!

Luda ku}a Hrvatska u`ivo ^arolija Dnevnik Vin... film vrhunske katastrofe, film Dnevnik 3 Dr Haus Paklena no} u Amsterdamu, film Libertinac: Otrov za `ene, film Zvezdane staze Knez i devojka Studio 60 na Sanset Stripu A sad u Evropu!

Letwa slagalica

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Vreme za se}awe Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Tajna granica Ubistvo iz zadovoqstva Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Zakon i red Druga prilika Trik uma Iza kamere: Pri~a ^arlijevih an|ela 05.00 Ne{ Briyis

08.00 08.15 10.30 11.00 11.40 12.00 12.30 13.15 14.05 15.40 17.25 18.55 19.10 20.00 21.40 00.00 01.30

JuHu i prijateqi RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos An|eo i |avo Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina!

Voz odmetnika, film ^eli~ni orao, film Porkijeva osveta, film Astro {ou

^eli~ni orao Yenifer Tili

Paklena no} u Amsterdamu Volter Ri~mond sti`e iz SAD u Holandiju kako bi sklopio va`an posao. Na put odlazi sa suprugom Ketrin i desetogodi{wom k}erkom Melisom, koja je zanemela od posledica nedavne te{ke traume...

Uloge: Vilijam Hrt, Yenifer Tili, Denis Liri, Fran~eska Braun, Majkl ^iklis, Kori Yonson Re`ija: Dik Mas (HRT 1, 23.10)

08.10 08.20 08.35 08.55 09.15 09.40 09.50 10.05 10.30 11.45 12.00 12.25 13.55 14.15 14.45 15.30 16.15 17.50 18.40 19.30 20.05 20.45 21.55 23.30 00.15

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Crtana serija Deksterova laboratorija Glazbeceda Izazovi, dok. film Na prvi pogled Mali pti~ar, film Koko Bil, crtani film Afrika, dok. serija Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka U grad!, film Dokumentarni film Mu}ke Gara`a Ve~erwa {kola Bitange i princeze Mesec Koman~a Studio 60 na Sanset Stripu Mu}ke

07.00 08.30 10.30 11.00 12.35 13.00 15.10 15.50 17.00 18.45 19.15 21.00 23.00 01.00 03.00 05.10

Zamak no}nih mora Intermeco 1 Pri~e veka De~ak i wegov pas Intermeco 2 Bekstvo iz Sobibora Pri~e veka Sfinga Muzika iz druge sobe Intermeco 3 Smrtonosna vrelina Raweni grad Nomadi Odmetnici Meklintok!

Opsesija

04.00 06.20 08.10 09.40 11.20 14.20 16.10 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

Samovo leto Kazanova Svi pravi potezi Gospodin 3000 Zelena miqa Carevo novo odelo Sve ostaje u porodici Bitange iz tr`nog centra Mra~ne vode Samovo leto Me|u `enama Jedna divqa i luda no}

Dagovog oca vojnog pilota sru{e neprijateqske letelice koje pripadaju avijaciji radikalne sredweistio~ne dr`ave i izgleda kako ga niko ne mo`e izvu}i, sve dok Daug ne prona|e ^apija...

Uloge: Luis Goset Yunior, Yejson Gedrik, Tim Tomerson, Leri Bi Skot, Kerolajn Lagerfelt Re`ija: Sidni Yej Furi (RTL, 21.40)

Yejson Gedrik

08.40 Razotkrivawe mitova 09.35 Prototipi 10.30 Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a 10.55 Kako se pravi?

11.25 Vrhunsko graditeqstvo 12.20 Auta po meri 13.15 Ameri~ki ~operi 14.10 Peta brzina 14.35 Prqavi poslovi 15.30 Ekstremne drvose~e 16.25 Vrhunsko graditeqstvo 17.20 Pre`ivqavawe 18.15 Razotkrivawe mitova 19.10 Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a 19.40 Kako to radi?

20.05 Prototipi 21.00 Razotkrivawe mitova 21.55 U potrazi za zabavom 22.50 U deli}u sekunde 23.45 Auta po meri 00.40 Prqavi poslovi

08.30 10.00 13.00 14.30 16.30 17.30 19.15 19.25 23.00 00.00

Biciklizam Kanuing Tenis Biciklizam Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Fudbal Tenis Najja~i ~ovek Skija{ki skokovi

Kurs dinara je od zore nervozan evizni kurs je ogledalo privrede i nemogulisawem nov~ane mase uz odre|enu cenu. Ali, du}e je imati jak dinar u slaboj privredi s magoro~no stabilan kurs dinara nije mogu} bez lim izvozom, koji u~estvuje sa svega oko 18 strukturnih promena doma}e privrede. To podraodsto u BDP-u u 2009, pa treba o~ekivati wegovo zumeva poresku reformu, rigoroznu finansijsku daqe slabqewe. Taj pad bi mogao iznositi pet do disciplinu, smawewe potro{we, platnobilandeset odsto godi{we. Za dugoro~ni razvoj izvoz snog (pre svega, spoqnotrgovinskog) i fiskalnog treba da je ve}i od 50 odsto BDP-a, a on je po gladeficita i inflacije, pove}awe priliva stranog vi stanovnika svega oko 1.000 dolara i Srbija je kapitala, doma}e konkurentnosti i deviznih rebila na 86. mestu po izvozu od 223 zemqe u svetu na zervi, kao i ozbiqne reforme javnog sektora. Vekraju 2009. Oslabila je svoju konkurentnost na }em privla~ewu stranih investicija treba da doinostranom tr`i{tu i lane je na listi Svetskog prinesu i sporazumi o slobodnoj trgovini, koje je ekonomskog foruma od 133 zemqe bila tek 111. Uz Srbija zakqu~ila s EU, Rusijom, CEFTA-om, Turto, prose~ne cene srpskih izvoznih proizvoda su skom, Belorusijom, Kazahstanom i EFTA-om. ni`e od uvoznih, pa Srbija ima stalan spoqnotrPotrebne su znatne strane investicije, pre svegovinski deficit i negativan „odnos razmene“ s ga u energetiku, telekomunikacije, poqoprivreinostranstvom. du, gra|evinarstvo i infrastrukturu, a Srbija Osnovni uzroci slabqewa dinara su pre svega mora pove}ati i udeo kapitalnih investicija u nekonkurentna i nejaka privreda, gde je stopa inbuzetskim rashodima. Promena strukture privreflacije ve}a nego u evro monetarnoj zoni. Zatim, velika je tra`wu za devizama radi finansirawa uvoza i servisirawa spoqnog duga. Ne treba zanemariti ni negativna ekonomsko-finansijska de{avawa u na{em okru`ewu, krizu u evrozoni, a i razni {pekulativni potezi zbog zarade na kursu uti~u na pad dinara. Srpsko devizno tr`i{te je izuzetno plitko, pa i mawe kupovine deviza mogu poremetiti kurs. Lane je prose~ni dnevni promet bio svega 28 miliona evra, ove godine je pove}an na oko 40, dok je situacija bila povoqnija u maju, kad je iznosila oko 80 miliona evra. Pojedini bankari misle da bi pomerawa kursa dinara bila mawa kad bi Razgovori te{ke kategorije Cvetkovi}eve vlade i MMF-a NBS intervenisao ranije tokom dana. Fakti~ki, on prodaje devize na kraju dana, de podrazumeva smawivawe uvoza i potro{we, a kad je kurs dinara ve} gotovo formiran, a ako bi pove}awe izvoza i {tedwe. Javnu potro{wu treba ih ponudila ranije, smirila bi nervozu i bilo bi postepeno smawiti sa sada{wih oko 44 na oko 40 mawe oscilacija. odsto BDP-a i sprovesti reforme u dr`avnoj adKrajem decembra 2007. devizni kurs je iznosio ministraciji, obrazovawu, zdravstvu i penzijskom 79,24 dinara za evro, a ove godini dinar je bio najsistemu. Kao i ve}ina dr`ava, Srbija je upala u ja~i 4. januara, kad je zamku tro{ewa iznad mosredwi kurs za evro bio gu}nosti pa }e ovu navi95,97 dinara. Kurs je 17. MMF je procenio da Srbija godi{we ku iz osnova morati da maja probio psiholo{ku mewa. Npr., uo~i izbijana prinadle`nosti 1,6 milion granicu od 100 dinara, wa globalne krize, 2007. penzionera i 450.000 zaposlenih dok je lane prose~an za i 2008, tro{ila je gotovo u dr`avnoj upravi tro{i oko 740 evro bio 94,5 dinara. Od ~etvrtinu vi{e nego uvo|ewa evra u promet 1. milijardi dinara, ili ~ak sedam puta {to je proizvela. januara 2002. do sredine Aran`manom s MMFvi{e nego na javne investicije 2010. dinar je prema weom utvr|ena je visina bumu oslabio za vi{e od 80 xetskog deficita za ovu odsto. Od po~etka svetske krize septembra 2008. godinu od najvi{e 4,8 odsto BDP-a, kojim je obudo sredine ove godine izgubio je oko 35 odsto svohva}eno zamrzavawe plata u javnom sektoru i penje vrednosti prema evru, a od po~etka ove godine zija do kraja godine. Wihovo pove}awe od samo do kraja juna preko vi{e od osam odsto (prema dojednog procenta zna~ilo bi godi{we buxetsko izlaru ~ak 22 procenta), {to je znatno vi{e od pada dvajawe od sedam milijardi dinara. Ocena MMFdrugih valuta na{eg regiona. Od po~etka globala je da Srbija na plate i penzije tro{i sedam puta ne krize, sem srpske valute, najvi{e su oslabile vi{e nego na javne investicije. Srbija ima 1,6 miisto~noevropske – ukrajinska, rumunska, ma|arlion penzionera i 450.000 zaposlenih u javnoj ska i poqska. Kurs dinara je sredinom ove godine upravi, za koje godi{we izdvaja oko 740 milijardi dostigao nivo koji su iz bankarskog sektora podinara. ~etkom godine najavili tek za decembar 2010. Ova Cvetkovi}eva vlada je u pregovorima s MMFdeprecijacija dinara }e pove}ati tro{kove serom u maju ove godine dogovorila da }e se plate i visirawa duga onih ~iji su krediti denominovani penzije pove}avati svakih {est meseci po~ev od u evrima, ali bi mogla podr`ati izvoz i smawewe aprila 2011. U oktobru 2011. i aprilu 2012. na teku}eg platnobilansnog deficita. osnovu rasta potro{a~kih cena u posledwoj poloNiko pouzdano ne mo`e prognozirati koliko vini godine, a u aprilu 2011. i aprilu 2012. mo`e }e evro vredeti na kraju 2010. Ako se uzme u obzir se dodatno uve}ati za polovinu rasta stope BDPprocena kretawa inflacije u Srbiji i evrozoni, a iz prethodne godine. S MMF-om je dogovoren bute teku}i platnobilansni deficit zemqe, pojedixetski deficit za 2011. od ~etiri odsto BDP. ni ekonomisti su predvi|ali da }e se ova godina Narednih pet godina buxetski deficit treba zavr{iti s kursom evra od 105 dinara, {to se posmawiti na oko jedan odsto BDP-a radi uvo|ewa kazuje nerealnim. Realnija je da }e dosti}i iznos reda u javne finansije, {to }e biti veoma te`ak od oko 110 dinara. zadatak. Srbija }e morati da primeni zakon o fiSvaki kurs mo`e se kratkoro~no „prisilno“ skalnoj odgovornosti, a kao krajwi rok koji pritehni~ki pomerati nani`e ili navi{e, maniputiska MMF pomiwe se septembar ove godine.

D

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak20.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovaj petak je povoqan za re{avawe situacija u vezi s karijerom. Va{i pretpostavqeni su skloni tu|em uticaju, tako da bi mogli da krenu u napad ka realizaciji svojih ciqeva. Qubav je OK.

BIK 20.4-20.5.

Va{ omiqeni dan, uz to i uspe{an, pa se nemojte previ{e ulewiti i opustiti ve} radite i zaradite. Zar to nije dovoqan motiv za akciju? Svaki savez i partnerska saradwa vam ide u prilog. [oping?

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

20. avgust 2010.

Iako se ne mo`ete dogovoriti iz prvog poku{aja, ve} iz tre}eg }e sve biti onako kako sami budete osmislili i organizovali. Pozori{te u ku}i mo`e biti veoma zanimqivo i duhovito. Dru{tvo.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

Veoma ste dominantni, bili toga svesni ili ne. Mo`ete imati mawe probleme na poslu, koji se daju razre{iti. Kra}i put s dragom osobom ili dolazak prijateqa prija vam u potpunosti. Opu{teno.

DEVICA 23.8- 22.9.

Bilo kako bilo, morate uzeti u obzire i tu|e `eqe i potrebe. Dakle, budite strpqivi i prihvatite datu situaciju. Sa~ekajte svoje vreme. Povedite ra~una o svom zdravqu i smawite aktivnosti.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete biti zadovoqni postignutim. Ali to naravno, nije dovoqno. Nailazite na usporavaju}e okolnosti koje vas vra}aju da ponovo razmotrite i razre{ite situacije, pogotovo one na poslu.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec plovi kroz realni znak Jarca pa ste i suvi{e ozbiqni za svoje godine. Nemojte samovati ve} podelite s partnerom svoje misli i ose}awa. Pru`i}e vam podr{ku i toplo, pouzdano uto~i{te.

LAV 23.7-22.8.

Va{a Venera je jo{ uvek u dru{tvu nasrtqivog i borbenog Marsa pa dragu osobu morate usmeravati i oblikovati po svom ukusu i potrebama. Petak je va{ dan, pa u`ivajte u wemu. Provod.

Mesec plovi kroz va{ znak,pa ste ne{to emotivniji, i promenqivog raspolo`ewa. Dozvoli}ete partneru da uti~e na vas, samo malo i samo nakratko. U karijeri je i nadaqe situacija dinami~na.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Zavr{etak radne sedmice vam otvara nove mogu}nosti za nove sadr`aje, dru`ewe i hobi. Pove}awe prihoda }e pratiti i pove}ani tro{kovi, ali sve je to deo istog miqea. Nemojte kasniti.

Ostvarujete dobru komunikaciju i saradwu s onima s kojima treba i morate, sebi u korist. Ali vas unutra{wi strahovi i nervoza zbog neizvesnosti blokiraju. Oslobodite se nepotrebnog.

RIBE 20.2-20.3.

Promena raspolo`ewa i energetskih amplituda je sasvim normalna, pogotovo dok je Uran u va{em znaku.

Dakle, `ivite u sada{wosti, ali i budu}nosti, istovremeno. Novi sadr`aji i {etwa!

TRI^-TRA^

Potkradala slavne V REMENSKA

Marija Gabrijela Perez, vlasnica salona lepote „[ez Gabrijela studio” na Beverli Hilsu, uhap{ena je u sredu pod optu`bom da je potkradala svoje bogate i popularne klijentkiwe, me|u kojima su se na{le En Hatavej, Xenifer Aniston, [er, Melani Grifit.

Marija je samo od glumice Liv Tajler u periodu od pet meseci s kartice ukrala 214.000 dolara. Marija bi klijentkiwama pru`ila uslugu i uredno je naplatila, a po odlasku klijenata bi ponovno planirano skidala novac s wihovih kartica prema prethodno sa~uvanim podacima. Policiji je to prva dojavila dizajnerka nakita Lori Rodkin, s ~ije je kartice Perezova du`e vreme skidala novac.

PROGNOZA

VIC DANA Slomio Lala ruku. Do{ao kod doktora da mu skinu gips.

Doktor ga pregleda, zadovoqan oporavkom.

- Je l’, doktore - pita Lala - da l’ }u ja sad mo}i, mislim posle ovoga, da radim one stvari sa Sosom, zna{, ono u krevetu?

- Ta, mo}i }e{, Lalo, kako ne bi mogao - odgovori mu doktor.

- Uf, dobro je - zadovoqno }e Lala - dosad nisam mogó.

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

28

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zrewanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

K. Mitrovica 32 Ni{

32

20

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i toplo vreme. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Temperatura od 17 do 29 stepeni Celzijusa.

VOJVODINA: Sun~ano i toplo vreme, ali bez velike vru}ine. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 30 stepeni na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo. Po podne lokalni razvoj oblaka na jugozapadu Srbije mo`e usloviti re|u pojavu lokalnih pquskova na tom podru~ju. Vetar slab severni i severoisto~ni.

Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 32 stepena u Leskovcu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend prete`no sun~ano i toplo, bez velike vru}ine. Samo je na jugu i jugozapadu Srbije mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova u subotu po podne.

Po~etkom naredne sedmice vru}ina uz temperature oko 35 stepeni u utorak. U sredu osve`ewe sa lokalnim pquskovima. U ~etvrtak svugde sve`ije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Usled relativno povoqne biometeorolo{ke situacije o~ekuje se smawewe tegoba hroni~nih bolesnika i meteoropata. Postoje uslovi za boqe raspolo`ewe i zdravih i obolelih osoba.

Madrid

34

Rim

32

London

24

Cirih

25

Berlin

24

Be~

27

Var{ava

23

Kijev

21

Moskva

17

Oslo

19

21

Atina

37 29

Minhen

26

Budimpe{ta

27

Stokholm

20

23

24

25

26

sreda

~etvrtak

19~ 05’

petak

subota

pre podne najboqe

nedeqa

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne veoma dobro

utorak

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

SUDOKU

St. Peterburg 18 Pariz

22

1 2

9

4

1

9

2

5

2

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

401 (-2)

Slankamen

416 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

476 (-2)

Zemun

396 (2)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

396 (0)

Smederevo

534 (-2)

Ba~. Palanka 405 (-6) Novi Sad

402 (-6)

Tendencija porasta i stagnacije

TISA

SAVA 266 (-7)

S. Mitrovica

88 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

303 (-7)

Beograd

336 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (-10)

Tendencija stagnacije

Titel

410 (-8)

NERA

-8 (-0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3 9 5 4 7 1 2 6 8

7

N. Kne`evac

Hetin

120 (38)

www.ribolovacki-magazin.co.rs

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

9

5

4

Kusi}

8

7 2 8 9 3 6 4 1 5 4 6 1 2 5 8 7 9 3

2

8 4 2 6 9 3 5 7 1

9

Tendencija opadawa i stagnacije

4

8 9

3

7

1 7 6 8 2 5 3 4 9

8

5 3 9 1 4 7 8 2 6 9 5 3 7 1 4 6 8 2

40 (-10)

6 8

7

8 4

6 1 7 5 8 2 9 3 4

1

6

2 8 4 3 6 9 1 5 7 Re{ewe iz pro{log broja