Dnevnik 20.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 20. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23172 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OD BOR VLA DE SR BI JE ZA PRI VRE DU I FI NAN SI JE USVOJIO NA CRT ZA KO NA O JAV NOJ SVO JI NI

Voj vo di ni imo vi ne koli ko nad le `no sti str. 3

JU^E U NOVOM SADU

INTERVJU LA SLO VAR GA, PRED SED NIK OD BO RA ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE SKUP [TI NE SR BI JE

Jo{ me sec da na da se is pu ne uslo vi za kan di da tu ru

Foto: F. Baki}

str. 2

Po~ele Univerzitetske sportske igre JP „SR BI JA GAS” I ZVA NI^ NO PRO SLE DI LO ZAH TEV ZA PO SKU PQE WE

Gas do bi ja i ce na cen tral nog gre ja wa str. 4

NASLOVI

Politika 2 Duple funkcije odlaze u septembru

Ekonomija 5 Ne}e biti pre~ice do boqeg `ivota

Poqoprivreda 6 Ko nije digao ruke od repe, dobro }e pro}i

PO ^E LA RE HA BI LI TA CI JA STA ROG PU TA NO VI SAD–BE O GRAD

Prijatnije

Najvi{a temperatura 31 °S

Ul tra zvu kom dro be be ton sku ma gi stra lu str. 4

UV zra~ewe 7-8

SPORT

str. 16 – 20

n VOJVODINA NA POBEDU U LU^ANImA

n ODBOJKA[ICE SRBIJE BLISTAJU

n JELENI GODI SINSINATI

n PE[I] PO DRUGI PUT U ZVEZDI

str. 19

Novi Sad 8 Pla`e divqe, u`ivawe besplatno

Vojvodina 11 Siroma{tvo vodi u nasiqe

Dru{tvo 14 Urgentni centar KCV zbrinuo 81.500 pacijenata

2

POLiTikA

subota20.avgust2011.

U USTAV NOM SU DU SR BI JE TVR DE DA SU ZA TR PA NI POSLOM I DA ZA TO KA SNE

An ge la Mer kel o Ko so vu i EU Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel u po ne de qak do la zi u pr vu zva ni~ nu po se tu Sr bi ji, a jed na od te ma sa sta na ka u Be o gra du bi }e Ko so vo, ali do sa da ni ko u Ber li nu ni je bio spre man da po tvr di da bi Mer ke lo va mo gla za tra `i ti ustup ke u re {a va wu ko sov skog pro ble ma, pre no si “Doj ~e ve le“.

– Raz go vo ri }e ob u hva ti ti bi la te ral na pi ta wa, ali bi }e re ~i i o me |u na rod nim te ma ma, po seb no o pri li ka ma u re gi o nu – re kao je port pa rol ne ma~ ke vla de [te fen Zaj bert.

Osim o Ko so vu, Mer ke lo va }e u Be o gra du s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em i pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em raz go va ra ti o pro ce su evrop skih in te gra ci ja. Port pa rol ne ma~ ke vla de ni je `e leo da go vo ri o sa dr `a ju raz go vo ra ko je }e An ge la Mer kel u Be o gra du vo di ti.

– Raz lo ga za stra ho va we ne ma, po se ta pred sta vqa in te re so va we za po zi ti van raz voj do ga |a ja u ovoj ze mqi – re kao je Zaj bert.

Kan ce lar ka Mer kel }e pre Be o gra da bo ra vi ti u Za gre bu, pre no si ne ma~ ka agen ci ja DPA, na vo de }i da }e ona do ma }i ni ma tom pri li kom ~e sti ta ti 20 go di na od sti ca wa ne za vi sno sti, a po seb no na za kqu ~i va wu pre go vo ra o ~lan stvu u EU. Osim naj vi {ih zva ni~ ni ka, Mer ke lo va }e u Be o gra du raz go va ra ti s Ru `i com \in |i}, udo vi com po koj nog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Mar ke lo vu }e u Be o gra du pra ti ti ve li ki tim zva ni~ ni ka i pri vred ni ka.

INTERVJU LA SLO VAR GA, PRED SED NIK OD BO RA ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE SKUP [TI NE SR BI JE

Jo{ me sec da na da se is pu ne uslo vi za kan di da tu ru Pred sed nik Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga iz ja vio je da vla sti u Sr bi ji ima ju na ras po la ga wu jo{ sa mo me sec da na da is pu ne pre u ze te oba ve ze iz evrop ske agen de da bi na je sen do bi la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. U in ter vjuu za “Dnev nik” on je ka zao da u tom ro ku mo ra ju da se usvo je za ko ni o re sti tu ci ji i o jav noj svo ji ni, kao i da se re {e otvo re na pi ta wa u di ja lo gu s Pri {ti nom oko ca rin skog pe ~a ta i u~e {}a pred stav ni ka Ko so va na re gi o nal nim fo ru mi ma.

– Evrop ska ko mi si ja }e se o na {em zah te vu za kan di da tu ru iz ja {wa va ti 12. ok to bra, a si gur no }e iz ve {taj bi ti pri pre mqen dve ne de qe pre tog da tu ma, ta ko da ima mo sa mo sep tem bar

Obi~ no bi va ta ko da se ostra {}e ne iz ja ve de {a va ju pre iz bo ra, a bu me rang sle di po sle wih da za vr {i mo taj po sao. Even tu al no, po sto ji jo{ do dat no vre me do de cem bar skog sa stan ka {e fo va evrop skih dr `a va i vla da, ko ji bi tre ba lo da da ju for mal ni od go vor. Me |u tim, ta od lu ka u de cem bru }e se do no si ti na osno vu mi {qe wa Evrop ske ko mi si je ko je }e bi ti za u ze to u ok to bru – ka zao je Var ga. l Mo `e li se na }i iz go vor uko li ko se te oba ve ze ne is pu ne, kao {to se sad po ku {a va kad je re~ o za sto ju di ja lo ga s Pri {ti nom?

– Sva ka ko da }e na }i iz go vor, ali ne ve ru jem bi on bio oprav dan. Ali, bi lo bi ogrom na {te ta da sa da pro pu sti mo do bi ja we

sta tu sa kan di da ta jer bi to zna ~i lo gu bi tak naj ma we go di nu da na, a mo `da ~ak i vi {e.

Na i me, uko li ko sad ne do bi je mo po zi ti van od go vor iz Bri se la, ta te ma mo gla bi bi ti sta vqe na na dnev ni red naj ra ni je kra jem sle de }e go di ne. A to bi sa so bom vu klo i no vo od la ga we, ali i do dat no pa da we po dr {ke jav nog mwe wa pro ce su evro i n t e g ra c i j a, te po ra stu evro skep ti ci zma, {to bi ima lo iz u zet no ne ga tiv ne po sle di ce kad je re~ o tra ja wu tog pro ce sa. l Za {to on da dr `av ni zva ni~ ni ci u cajt no tu obe lo da wu ju “no ve” uslo ve za do bi ja we sta tu sa kan di da ta, a ve za ne za sa rad wu s ko sov skim vla sti ma?

– Vi ce pre mi jer je o tim uslo vi ma pret hod no otvo re no go vo rio na po sled woj sed ni ci Od bo ra za evrop ske in te gra ci je kad je pre let we pa u ze pred sta vqao iz ve {taj o spro vo |e wu Ak ci o- nog pla na. Tad je ka zao da su ta~ ke 30 i 31 ve za ne za ca rin ske pe ~a te i u~e {}e pred stav ni ka Pri {ti ne na re gi o nal nim fo ru mi ma. Ti su uslo vi ja sno po sta vqe ni u Ak ci o nom pla nu na ~i je is pu we we se Vla da Sr bi je oba ve za la. l A ka ko jav nost mo `e tu ma ~i ti po na {a we dr `av nih zva ni~ ni ka ko ji se na kon is pu we wa “ha {ke oba ve ze” po -

na {a ju kao da su za te ~e ni sta vo vi ma Bri se la, pa ~ak tvr de da se Sr bi ji na me }e iz bor iz me |u Evro pe i Ko so va?

– ^i we ni ca je da su te po ru ke do sta kon fu zne. Na `a lost, po sled wih go di na bi li smo ~e sto u pri li ci da vi di mo da po li ti ~a ri ra di je pri ~a ju ono {to jav nost vo li da ~u je ne go ono {to bi stvar no bi lo u in te re su gra |a na Sr bi je. Ta ko i ove po ru ke idu u tom prav cu. Kad bi lo ko ji po li ti ~ar na vi so koj funk ci ji na ta kav na ~in na stu pa u jav no sti, to sva ka ko je ste pro blem jer za pra vo po ka zu je da mu je je di ni ciq da ube re po li ti~ ke po e ne, {to se ka sni je vra }a kao bu me rang. Me |u tim, obi~ no bi va ta ko da se ostra {}e ne iz ja ve de {a va ju pre iz bo ra, a bu me rang sle di po sle wih.

dnevnik

l Da li je to ono {to gra |a ni stvar no `e le da ~u ju, ili za pra vo na {i zva ni~ ni ci ti me po ku {a va ju da kre i ra ju jav no mwe we, ko je je da nas znat no evro skep ti~ ni je ne go uo~i po sled wih iz bo ra?

– Po dr {ka evrop skim in te gra ci ja ma u na {em jav nom mwe wu de fi ni tiv no je znat no opa la u od no su na pre tri po go di ne, kad su bi li po sled wi iz bo ri.

Na rav no da su to me do pri ne li mno gi iz po li ti~ ke eli te ko ji su ovih go di na u po gle du od bra ne dr `av nog su ve re ni te ta stva ra li at mos fe ru ko ja o~i gled no ni je bi la ute me qe na na re al nim pro ce na ma i okol no sti ma. Ta ko da po li ti ~a ri de fi ni tiv no uti ~u na jav no mwe we, ali ov de je pro blem u to me {to oni, pre sve ga, uti ~u ne ga tiv no. Wi ho ve po ru ke, na i me, o~i gled no ne po ve }a va ju po dr {ku evro in te gra ci ja ma ne go je sma wu ju. l Mo gu li se ta kve po ru ke prav da ti iz bor nom kam pa wom, ili je mo `da kan di da tu ra stvar no do ve de na u pi ta we?

– Mi slim da su u ovom tre nut ku {an se da do kra ja go di ne do bi je mo sta tus kan di da ta i da qe do bre, ali su isto ta ko ve o ma mi ni mal ne {an se da do bi je mo i da tum pre go vo ra. Me |u tim, ak tu el ne po li ti~ ke po ru ke si gur no ne do pri no se po zi tiv nom od go vo ru Bri se la jer wih pra te i evrop ski zva ni~ ni ci ko ji od lu ~u ju o na {oj kan di da tu ri. Ta ko |e, ni ~i we ni ca da i u jav no sti opa da po dr {ka EU ne ide u pri log sti ca wu kan di da tu re. To me da u de cem bru do bi je mo sta tus kan di da ta mo glo bi do pri ne ti to da se u na red nim ne de qa ma mak si mal no kon cen tri {e mo na is pu wa va we pre u ze tih oba ve za iz evrop ske agen de.

B. D. Sa vi}

Du ple funk ci je od la ze u sep tem bru?

Od lu ka Ustav nog su da o ne u stav no sti za kon ske od red be ko ja je ne po sred no iza bra nim funk ci o ne ri ma do pu {ta la da oba vqa ju dve i vi {e funk ci ja, usvo je na jo{ 7. ju la, mo gla bi stu pi ti na sna gu po lo vi nom sep tem bra, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u tom su du. Ob ja {we we za {to se to ni je do go di lo ra ni je – po ono me {to tvr de u Ustav nom su du – ni je u bi lo ka kvim in te re si ma, ve} je kraj we for mal ne pri ro de: sud je, tvr de, “za tr pan” raz li ~i tim pred me ti ma. Na i me, su di ja iz ve sti lac je na vre me sa ~i nio na crt od lu ke po ko joj ne po sred no iza bra ni funk ci o ner ne mo `e oba vqa ti dve i vi {e funk ci ja bez pret hod ne

3.000 ustav nih `al bi, a u ta kvoj si tu a ci ji ne mi nov ni su i “za sto ji” u od lu ~i va wu. Re dak ci o na ko mi si ja jed no stav no ne ma to li ku “pro pu snu mo}”, a ka ko je pre do ~e no Ta nju gu, mo ra da odr `i kva li tet ra da pa je za to i u ovom slu ~a ju do {lo do “pro bi ja wa” okvir nog ro ka.

Ko mi si ja bi tre ba lo da tekst pred lo ga od lu ke o ne spo ji vo sti “du plih funk ci ja” utvr di po ~et kom sep tem bra, {to zna ~i da bi po lo vi nom tog me se ca mo gla stu pi ti na sna gu. Po Po slov ni ku, su di ja iz ve sti lac tre ba da pri pre mi na crt tek sta od lu ke Ustav nog su da i da ga u ro ku od 15 da na do sta vi Re dak ci o noj ko mi si ji, ko ja

Vu ~e ti}: De {a va se Biv {i pred sed nik USS-a Slo bo dan Vu ~e ti} ob ja {wa va da utvr |i va we ko na~ nog tek sta od lu ke mo `e neo prav da no ka sni ti “uko li ko je su di ja iz ve sti lac kraj we ne a `u ran”, ali i ka da je Sud pre op te re }en i za vre me ko lek tiv nog od mo ra. Vu ~e ti} je na veo da se i u vre me ka da je on bio pred sed nik USS-a de {a va lo da ne ka od lu ka ne bu de ob ja vqe na u da tom ro ku, ali ni je mo gao da pre ci zi ra ko li ka su ta da bi la naj du `a pre ko ra ~e wa. Ka da je re~ o ob ja vqi va wu od lu ke o pre stan ku va `e wa iz u zet ka za “du ple funk ci je”, Vu ~e ti} ni je hteo da se ba vi spe ku la ci ja ma o to me zbog ~e ga ona jo{ ni je stu pi la na sna gu.

– Po svoj pri li ci, u ovom slu ~a ju, Sud ni je sti gao da za vr {i po sao pre let we pa u ze – re kao je on, i na gla sio da tre ba ima ti u vi du da je rad Ustav nog su da tim ski. pro ve re da li je u su ko bu in te re sa, ali od lu ka jo{ ni je pro {la Ko mi si ju za re dak tu ru, na ve li su za Ta njug u Ustav nom su du.

Po ne zva ni~ nom ob ja {we wu, Ko mi si ja za re dak tu ru je “za gu {e na” pred me ti ma pa pla ni ra na van red na sed ni ca ni je odr `a na pre av gu sta, ka da je na stu pi la let wa pa u za u ra du Su da. Zbog to ga od lu ka od 7. ju la jo{ ni je ob ja vqe na u “Slu `be nom gla sni ku” u uobi ~a je nom ro ku od 30 da na i jo{ ni je stu pi la na sna gu. U pri log ob ja {we wu u Su du su se po zva li na do ku men ta ci ju, iz ko je se vi di da je na dnev nom re du sed ni ca su da po 70, a po ne kad i do 130 pred me ta.

Sa mo u ju lu, na pri mer, u jed noj rad noj ne de qi odr `a ne su tri sed ni ce na ko ji ma se na {lo 336 pred me ta. Ko li ko je Sud “za tr pan” pred me ti ma go vo ri i po da tak da je sa mo u pr vih {est me se ci ove go di ne, do 30. ju na, pri mio bli zu

utvr |u je ko na ~an tekst od lu ke.

Ka da od lu ku pot pi si ma po tvr de pred sed nik ko mi si je i pred sed nik Ustav nog su da, ona se do sta vqa “Slu `be nom gla sni ku” na ob ja vqi va we, “po pra vi lu, u ro ku od 30 da na od da na od lu ~i va wa“. To zna ~i da Ustav ni sud for mal no ni je pre kr {io od red be vla sti tog Po slov ni ka o ra du ti me {to jo{ ni je ob ja vio od lu ku po ko joj vi {e ne }e bi ti iz u ze ta ka i ni ko ne }e mo }i da oba vqa vi {e funk ci ja bez pro ve re Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je da li je u su ko bu in te re sa.

Po slov nik o ra du Ustav nog su da do pu {ta “pro bi ja we” okvir nog ro ka od 30 da na, a, po ob ja {we wu prav nih stru~ wa ka, re~ je o ta ko zva nim “in struk ci o nim ro ko vi ma”, ko je sva ki sud na sto ji da po {tu je, ali mo `e i da “pre ko ra ~i” u slu ~a ju van red nih i oprav da nih okol no sti.

Svi ula zi na Ko so vu pod kon tro lom Kfo ra – Kfor kon tro li {e osam al ter na tiv nih put nih pra va ca na se ve ru Ko so va – re kao ko man dant Kfo ra Er hard Bi ler za mi t ro v i~ k i ra d io “Kon takt plus”.

– Si tu a ci ja na se ve ru Ko so va je sta bil ni ja ne go pre do go vo ra Kfo ra i Be o gra da – oce nio je Bi ler, re kav {i da me |u na rod ne sna ge kon tro li {u i osam al ter na tiv nih put nih pra va ca ko ji su, isto vre me no ne zva ni~ ni pre la zi na se ve ru Ko so va. – Po {to je sa da pre ko pre la za Ja ri we i Br wak one mo gu }e no kri jum ~a re we, ne }e mo do zvo li ti da se za to ko ri ste al ter na tiv ni pu te vi.

Isto vre me no, pri {tin ski me di ji ja vqa ju da je Kfor na

za {ti tu i sme {taj za tru pe ko je se ta mo na la ze.

„Ze ri”: Kfor kri ti ku je Re ye pi ja Pri {tin ski list “Ze ri“ pi {e da su zva ni~ ni ci Kfo ra tra `i li od ko sov skog mi ni stra unu tra {wih po slo va Baj ra ma Re xe pi ja da se uz dr `i od “o{trih” iz ja va o se ve ru ze mqe jer ri zi ku je da iza zo ve re ak ci je ta mo {wih Sr ba. Zva ni~ ni ci Kfo ra Re xe pi ja pro zi va ju zbog iz ja ve da }e na se ve ru Ko so va usko ro po ~e ti raz o ru `a va we i hap {e we kri mi na la ca. To je za “Ze ri“ ano nim no po tvr dio vi so ki funk ci o ner Kfo ra, ko ji ka `e da bi ta kve Re xe pi je ve iz ja ve mo gle is pro vo ci ra ti Sr be na se ve ru i de sta bi li zo va ti si tu a ci ju. punkt u Br wa ku po sta vio no ve be ton ske pre pre ke i mon ta `ne ku }i ce da bi obez be dio

Ne ma~ ki ge ne ral na ja vio je da }e po vla ~e we we go vih sna ga sa se ve ra za vi si ti od po boq -

{a wa bez bed no sne si tu a ci je na se ve ru i to ka di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne.

– Je dan od uslo va za sma we we sna ga je ste po boq {a we bez bed no sne si tu a ci je na se ve ru. Ko li ko }e to po tra ja ti te {ko je re }i i za vi si od po li ti ke i na pret ka pre go vo ra ko ji }e po ~e ti u sep tem bru - re kao je Bi ler za “Doj ~e ve le“, oce wu ju }i da di ja log ima {an se ako obe stra nu po ka `u vo qu za pri me nu po stig nu tog spo ra zu ma.

– Ne `e lim da spe ku li {em o is ho du, ali ve ru jem da je u po l i t i~ k om in t e r e s u obe stra ne da se br zo do |e do kom pro mi snih re {e wa – iz ja vio je Bi ler.

c m y

politika

dnevnik

subota20.avgust2011.

3

OD BOR VLA DE SR BI JE ZA PRI VRE DU I FI NAN SI JE USVOJIO NA CRT ZA KO NA O JAV NOJ SVO JI NI

Voj vo di ni imo vi ne koli ko nad le `no sti – Danas, po zakonu usvojenom devedesetih godina pro{log veka, sve je republi~ko i drugi nivoi vlasti imaju samo pravo kori{}ewa. Tamo gde postoji to pravo, u skladu s nadle`nostima Vojvodine to se prenosi na Pokrajinu.

Drugim re~ima, funkcionalni pristup u nacrtu ovog zakona zna~i da su one funkcije koje su prepoznate kao funkcije i nadle`nosti AP Vojvodine danas predmet zakona, delimi~no i finansirawa, a sutra }e biti i predmet imovine. Ni vi{e, ni mawe. Tako da je vodiqa {to se ti~e Vojvodine Ustav Srbije i Zakon o nadle`nostima Vojvodine.^uli smo ovih dana i neke druge stavove, i siguran sam da }emo ih ~uti i tokom javne rasprave, a ona i slu`i za to.

Samo mogu da ka`em da, ukoliko neko `eli vi{e imovine, verovatno }e `eleti da prelo`i izmene zakona, a mo`da i Ustava – izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Bo `i dar \e li}, odgovaraju}i na pitawe „Dnevnika“ {ta od imovine po nacrtu zakona o javnoj svojini s Republike prelazi na Pokrajinu.

{tini Srbije u redovnu proceduru, istovremeno sa zakonom o vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu.

– Na taj na~in }emo pokazati da se pitawe svojine u na{oj zemqi re{ava na sistemski na~in jer }e uz ove, do kraja godine biti usvojeni i zakoni o koncesijama, o privatno-javnim partnerstvima i o javnim nabavkama. Tako }e se ta~no znati ko ima kakvu svojinu, kako se upravqa i koji su odnosi privatne i javne, dr`avne svojine, ~ime se zaokru`uje element bitan za funkcionisawe demokratije, decentralizaciju, ali i privla~ewe investicija u Srbiju – konstatovao je vicepremijer.

On je podsetio na to da se zakon o javnoj svojini dugo o~ekivao i da je ve}a decentralizacija bila nepohodna dabi se „izbegao novi centar mo}i, koji bi obezvredio demokratiju“ i da bi se mnogo bo-

Ras pra va do go vo re na s Paj ti }em – Nacrt zakona }e imati {iroku raspravu i u ponedeqak }e se na}i na otvorenoj sednici Stalne konferencije op{tina i gradova. S gospodinom Bo ja nom Pa ti }em sam se dogovorio o raspravi u Novom Sadu, koju }emo imati s vojvo|anskom Vladom i Skup{tinom i razni stavovi }e se iskristalisati, ali }e se ona voditi i u mnogim drugim gradovima i op{tinama Srbije – rekao je \eli}.

Vicepremijer je ju~e, nakon {to je Odbor za privredu i finansije usvojio nacrt ovog zakona, novinarima u Vladi Srbije predstavio wegove osnove i zna~aj. On, kako je istakao \eli}, svojinu u Republici Srbiji defini{e na tri nivoa – republi~kom, pokrajinskom i lokalnom, a tekst je upu}en na javnu raspravu koja }e trajati do 31. avgusta. Nakon toga, u prvoj nedeqi septembra \eli} o~ekuje da Vlada usvoji nacrt i u vidu predloga zakona uputi Skup-

qe upravqalo u dr`avi, odnosno „da oni koji su izabrani na nivou Pokrajine, grada i op{tine imaju dovoqno mogu}nosti i efikasnosti u radu“.

– Prvo je donet Ustav 2006. godine, potom serija zakona, a pre svega onaj koji je uredio nadle`nosti AP Vojvodine. Ove godine, nakon zakona koji je obezbedio dovoqno novca za lokalni nivo, napokon imamo nacrt zakona koji }e zaokru`iti tu decentarlizaciju, dati joj pun `ivot, tako {to }e

vratiti imovinu gde joj je mesto, na nivo Pokrajine, grada, op{tine. To }e se uraditi tako da ono {to mora – ostane na republi~kom nivou, i tako }e biti – objasnio je \eli}.

On ka`e da zakon defini{e {ta je javna svojina, a rukovodi se funkcionalnim principom – da ono {to mora, i bude na dr`avnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Tako prirodna bogatstva Srbije, po \eli}evim re~ima, ne mogu biti privatizovana, a re~ je o mineralnim sirovinama, izvorima mineralne i termalne vode, prirodnim vodotocima i jezerima i „drugim dobrima odre|enim kao prirodna bogatstva i vlasni{tvo Republike Srbije“.

– Na prirodno bogatstvo se mo`e ste}i koncesija ili pravo kori{}ewa, ali se ne mo`e prodati i zakon jasno utvr|uje {ta se ni po koju cenu ne mo`e otu|iti iz svojine Republike – nagla{ava vicepremijer.

Zakon defini{e i dobra od op{teg interesa, poput poqoprivrednog zemqi{ta, {uma i {umskog zemqi{ta, vodozemqi{te, vodnih objekata u javnoj svojini, za{ti}enih privrednih dobara, kulturnih dobara u javnoj

Voj vo |an ske {u me Obja{wavaju}i funkcionalni princip, vicepremijer upu}uje na to da one zgrade i svojina koja je potrebna za izvr{ewe definisanih funkcija Pokrajine, grada i op{tine prelaze na taj nivo vlasti.

– Na primer, kada je Vojvodina u pitawu, {ume koje su potrebne za funkcionisawa „[uma Vojvodine“ }e biti u rukama Pokrajine. S druge strane, kada govorimo o autoputu, dr`avnom sistemu, poput `eleznice, gde se danas ide na konkurenciju evropskog tipa na nivou celog kontinenta, to }e ostati u dr`avnoj svojini – pojasnio je \eli}.

On ka`e da ovaj nacrt zakona predla`e da se ide u ozbiqnu reformu javnog sektora. Tako }e kao vlasnici mo}i da se ukwi`e nacionalna javna preduze}a od EPS-a, @TP-a i drugih, koja danas imaju „ve-

liki broj prava kori{}ewa na {irokoj imovini“ ili javnih komunalnih preduze}a, koja je osnovala Pokrajina, grad ili op{tina.

– Imovinu koju koriste mo}i }e da ukwi`e samo po odobrewu wihovog osniva~a. To zna~i da }e u slede}e dve godine @TP morati da doka`e Vladi Srbije koja imovina mu je potrebna za vr{ewe funkcije, a isto }e morati da uradi i EPS, kao i sva javna i komunalna preduze}a na lokalnom nivou – ka`e \eli}, uz opasku da }e zakonom uspeti da se smawi obim javnog sektora i izbegne situacija da JP i JKP imaju imovinu koja im nije potrebna. Na taj na~in }e “smawiti teret koji ona predstavqaju za gra|ane i privredu“. Tako }e se osloboditi i zemqi{ta i nekretnine za dodatno privla~ewe investicija i „eventualnu dodatnu privatizaciju“.

svojini, kao i dobara u op{toj upotrebi.

– Ona su namewena kori{}ewu svih, a radi se o javnim prugama, putevima, mostovima, tunelima, parkovima, grani~nim, administrativnim prelazima i drugom, i ona su u svojini Republike Srbije, izuzev ulica, trgova i javnih parkova koje }e biti na nivou lokalne samouprave. [to se ti~e dobara u op{toj upotrebi, jesu na nivou Republike, ali ono {to je unutar grada ili op{tine }e biti wihovo. Tu imamo izuzetak, poput „Gazele“, dakle ono {to je magistralni, autoput, ili dr`avni put prvog reda, a prolazi kroz gradove, osta}e u vlasni{tu dr`ave, kao izuzeci koje nala`e i zdrav razum – ka`e \eli}.

Vicepremijer je ustvrdio da je nacrtom zakona napravqena kop~a s restitucijom jer se po{tuju prava biv{ih vlasnika. Imovina bilo Pokrajine, grada, op{tine ili JP-a, koja je evidentirana po zakonu iz 2006. i koju potra`uju stari vlasnici ne}e se mo}i ukwi`iti sve dok Direkcija za restituciju ne odlu~i da li ona treba da se vrati ili ne.

Sva tehni~ka pitawa u ovom zakonskom nacrtu su re{ena, ali je ostalo da se re{i jo{ nekoliko politi~kih aspekata (Bo`idar \eli}) Odgovraju}i na pitawe novinara o tome da li je prilikom dono{ewa nacrta zakona o javnoj svojini postignut tehni~ki i politi~ki dogovor – s obzirom na to da je predsednik Radne grupe za izradu teksta Bo jan Ko stre{ u me|uvremenu rekao da ga nema oko velikih sistema – \eli} je kazao da su sva tehni~ka pitawa u ovom zakonskom nacrtu re{ena, ali je “ostalo da se re{i jo{ nekoliko politi~kih aspekata“. Kako se ~ulo, bio je upoznat s radom radne grupe jer je znao da }e ga braniti u ime Vlade Srbije, ali nije u~estvovao u izradi teksta.

– O~ekivao sam da ovaj nacrt do|e {to vi{e usagla{en sa stru~nog, ali i s politi~kog aspekta. ^u}e se razne izjave ovih dana, ali on je u stru~nom usagla{en, a za politi~ki – prepustio bih da se stavovi izraze tokom javne rasprave jer je mnogo boqe da oni ka`u {ta misle, a ne da ja komentari{em – rekao je \eli}.

On je izrazio nadu da }e prilikom rasprave o ovom zakonu u Skup{tini, za koju o~ekuje da }e biti veoma burna i da }e sve stranke mo}i da izraze svoj stav, biti obezbe|ena skup{tinska ve}ina za usvajawe zakona o javnoj svojini i vra}awe oduzete imovine.

Dra gan Mi li vo je vi}

REKLI SU [u ta no vac: Ne po sto ji ad hok re {e we

Bo ro vi}: Za {to sa mo u Be o gra du

Vu ~i}: Trik ak tu el ne vla sti

– Moramo biti svesni toga da ne postoji ad hok re{ewe za problem Kosova i, uz mudrost i viziju, trebalo bi da tra`imo saveznike da bismo do{li do kona~nog ciqa koji }e biti prihvatqiv za Srbiju – izjavio je ministar odbrane Srbije Dra gan [u ta no vac za “Novosti”, i dodao da su jedan od va`nih sagovornika Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. – Klima u Va{ingtonu polako se mewa, postoji boqe razumevawe situacije u kojoj je Srbija i Pri{tini se vi{e ne daje bezrezervna podr{ka, pogotovo ne za nasilne akcije.

Probleme moramo re{avati diplomatski.

Ne}e biti izbora Kosovo ili Evropa. [utanovac je istakao da nema nikakve dileme o tome da one zemqe koje su priznale Kosovo podr`avaju Pri{tinu da uspostavi svoj pravni sistem na celoj teritoriji. Ali, dodao je on, na~in na koji su to hteli da urade nema podr{ku me|unarodne zajednice.

Direktor Nove Srbije Bo ri slav Bo ro vi} izjavio je ju~e da ta stranka “Paradu ponosa“ “ignori{e”, kao i pro{le godine, i dodao da, po{tuju}i zakone o ravnopravnosti mawina, nema ni{ta protiv odr`avawa takvog doga|aja.

– Predla`emo da se ta “Parada ponosa“ odr`i na novom mostu, jednom simbolu i ponosu Beograda, gde }e biti lak{e obezbediti u~esnike parade – istakao je Borovi}. On je upitao i za{to bi samo Beograd imao privilegiju da se u wemu odr`ava “Parada ponosa“, i predlo`io da se odr`i u nekim “multietni~kim, evropejskim sredinama”, pomiwu}i Novi Pazar i Pri{tinu. Predlo`io bih De ja nu Ran |i }u iz Liberalno-demokratske partije da sa svojim partnerom muftijom Islamske zajednice u Srbiji Mu a me rom Zu kor li }em organizuje paradu u Novom Pazaru – izjavio je Borovi}.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} ocenio je ju~e da su neslagawa stranaka vladaju}e koalicije oko odr`avawa gej-parade u Beogradu “obi~an trik” aktuelne vlasti.

– Od toliko stotina hiqada nezaposlenih, otpu{tenih radnika, seqaka koji jedva krpe kraj s krajem i penzionera koji unucima ne mogu da kupe ~okoladu, oni su izvukli temu gej-parade – rekao je Vu~i} na strana~koj pres-konferenciji. – Tobo`e nam je gej-parada va`nija pri~a od parade nezaposlenih, otpu{tenih, penzionera i svih drugih osiroma{enih qudi u ovoj zemqi.

Ti wihovi trikovi, kako je rekao, postali su besmisleni: u wima je, tobo`e, jedan za za{titu qudskih prava, a javqa se i “vajni gradona~elnik”, koji }e da ka`e da nije za gej-paradu jer nije ni narod, pa }e, smatra Vu~i}, tako da stekne popularnost.

SVA \A U BE ^E JU

Kne zi: URS kriv za lo {e pri va ti za ci je Gradona~elnik Be~eja i funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara Pe ter Kne zi o{tro je kritikovao Ujediwene regione Srbije i lidera te stranke Mla |a na Din ki }a, koga je optu`io da je krivac za lo{u privatizaciju u Be~eju.

Knezi je za “Ma|ar so“ rekao da su politi~ari iz URS-a odgovorni za sudbinu 6.000 nezaposlenih u Be~eju, budu}i da Dinki} vi{e od deset godina u~estvuje u vlasti i da se i wemu mo`e zahvaliti na Zakonu o privatizaciji zbog kojeg “jedva da radi neka fabrika u Be~eju”. On je to kazao odgovara-

ju}i na optu`be URS-a, ~iji su aktivisti plakatima oblepili Be~ej. Na plakatima URS, “u ime svih gra|ana”, postavqa pitawa predstavnicima lokalne samouprave o nezaposlenosti u Be~eju. Gradona~elnik je rekao da su aktivisti URSa, lepe}i veliki broj plakata, “vandalski naru`ili zgrade u gradu”.

– Osim toga, sadr`ina tih plakata je neumesna i demago{ka – rekao je Knezi, i poru~io da zbog toga javno povla~i svoj potpis s peticije koju je ranije URS pokrenuo tra`e}i decentralizaciju Srbije.

Ma ra{: Ba ca we pra {i ne u o~i ^lan Predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije Slo bo dan Ma ra{ rekao je ju~e da je izjava predsednika op{tine Be~ej da je URS najodgovorniji za stawe u privredi te op{tine izbegavawe da se imenuju krivci za probleme u Be~eju i predstavqa najobi~nije bacawe pra{ine u o~i. Kako je istakao URS, Zakon o privatizaciji nije pisao Dinki}, a be~ejska preduze}a privatizovana su u vreme dok je resorni ministar bio Pre drag Bu ba lo.

– Mla |an Din ki} je, kao ministar ekonomije, insistirao na tome da se sporne i neuspe{ne privatizacije raskinu. Jedna od spornih privatizacija koja je upravo na Dinki}evo zalagawe raskinuta je i privatizacija PIK-a Be~ej – naveo je Mara{.

Po wegovim re~ima, URS-u nije potrebna podr{ka “bezidejnih i neefikasnih” gradona~elnika.

PARADA PONOSA

Da ~i}: Mo gu }i ozbiq ni in ci den ti – Bezbednosne procene ukazuju na to da na “Paradi ponosa” u Beogradu mo`e do}i do ozbiqnih incidenata – rekao je ju~e ministar policije Ivi ca Da ~i}.

On je ponovio da za odr`avawe “Parade ponosa” treba da postoji politi~ka odluka svih nadle`nih i da MUP mo`e dati samo bezbednosnu procenu, ne i kona~nu odluku o wenom odr`avawu.

– Policija mo`e i ho}e da obezbe|uje evenutalno odr`avawe “Parade ponosa“ – rekao je Da~i} u

Dowim Grbicama kod Kragujevca, gde je ju~e snimqena posledwa scena igranog filma i dramskog serijala “Led”. – S aspekta bezbednosti, re~ je o doga|aju na kojem mo`e do}i do ozbiqnih incidenata.

Reaguju}i na izjavu gradona~lenika Beograda Dra ga na \i la sa da je policija ta koja treba da ka`e da li, iz bezbednosnih razloga, “Parada ponosa” mo`e biti odr`ana ili ne, Da~i} je naveo da policija samo daje bezbednosnu procenu.

\i las: Ima mo mi ve }ih pro ble ma Gradona~elnik Beograda Dra gan \i las izjavio da Srbija ima ve}ih problema od odr`avawa “Parade ponosa“ i da on kao gradona~elnik nikad ne}e podr`ati bilo koju manifestaciju koja mo`e ugroziti bezbednost Beogra|ana.

– Ovo je zemqa u kojoj treba da se borimo za nova radna mesta, za prava na{e mawine na Kosovu koja su ugro`ena, ovo je danas zemqa u kojoj su neki qudi primorani na to da rade u stranim kompanijama za 17.000 dinara, a mi ve} danima slu{amo pri~e o tome ho}e li ’Gej-parada’ biti odr`ana ili ne – rekao je \ilas za Radio-televiziju Srbije.

On je kazao da nije sporno da li neka mawinska grupacija ima neko pravo ili ne jer je to definisano zakonom.

– Pitawe je da li se takva manifestacija mo`e odr`ati u Beogradu, a da ne budu ugro`ena materijalna dobra, pripadnici gej-populacije, policajci i gra|ani Beograda. Da li smo do{li do toga da oni mogu slobodno da {etaju, da ne budu u nekom improvizovanom kavezu kao pro{le godine, da ne bude ceo grad razoren? – rekao je \ilas.

Gradona~elnik Beograda je dodao da ne vidi taj pomak u dru{tvu za posledwu godinu.

– Policija je ta koja treba da ka`e da li se iz bezbednosnih razloga ta parada mo`e odr`ati ili ne.

Posao gradona~elnika podrazumeva za{titu qudi i materijalnih dobara i nikad ne}u podr`ati bilo koju manifestaciju koja ima opasnost da ugrozi bezbednost Beograda i Beogra|ana – rekao je \ilas.

4

ekonomija

subota20.avgust2011.

dnevnik

PO^ELA REHABILITACIJA STAROG PUTA NOVI SAD - BEOGRAD

Ul tra zvu kom dro be be ton sku ma gi stra lu Na magistralnom putu M-22.1 na deonici Glando{-In|ija u toku su geodetski radovi i deponovawe materijala neophodnog za rehabilitaciju kolovoza dugog 12 kilometara. Kako je za na{ list izjavio {ef projekta u Sektoru investicija Javnog preduze}a „Putevi Srbije” Ve li mir Ko pa wa, u planu je rehabilitacija kompletne deonice od Petrovaradina do Stare Pazove i ve} je ura|en glavni projekat, a radovi na prvoj deonici po~iwu slede}e nedeqe.

Rehabilitacija kolovoza dodeqena je na tenderu suboti~koj kompaniji „Vojput”, vrednost posla je oko 330 miliona dinara, a radovi se finansiraju iz kredita Svetske banke. Posao podrazumeva pro{irewe kolovoza za metar, koji }e po zavr{etku

rehabilitacije umesto {est biti {irok sedam metara, zatim drobqewe postoje}eg betonskog sloja i izradu novog sloja asfalta. Ugovoreni rok zavr{etka radova je ~etiri meseca, ali

titi i period smrzavawa, tako da se voza~i do prole}a mogu oprostiti s tom deonicom.

Sagovornik obja{wava da }e se postoje}e betonske plo~e najpre izdrobiti ultrazvukom,

taj posao, a oda }e se tako razbijeni beton dodatno usitniti vaqawem i zatim nasuti slojem sitnijeg kamena debqine 10 do 20 centimetara. Posle toga dolaze dva sloja asfalta.

Stara magistrala za Beograd spada me|u optere}enije putne pravce u putnoj mre`i Srbije s prose~no 9.000 vozila dnevno i predstavqa alternativni pravac autoputu E-75 Novi Sad Beograd. Kada po~nu radovi na starom putu, sva vozila }e se preusmeravati tako|e na alternativni pravac Ruma - Irig Iri{ki venac - Sremska Kamenica - Novi Sad, jer Kopawa ka`e da je tako boqe zbog sigurnosti voza~a, koje je nemogu}e kontrolisati da voze, na primer, 20 kilometara na ~as i da se gradi polovina po polovina

Tvrd kao beton Kopawa podse}a da je postoje}i stari put Novi Sad - Beograd gra|en jo{ 30-tih godina pro{log veka, {to zna~i da je star preko 80 godina, a sve te godine slu`io je saobra}aju. Beton je beton. Asfaltirana je jedino deonica iza Sremskih Karlovaca prema Glando{u. Sagovornik obja{wava da su retki betonski putevu u svetu, grade se jo{ u SAD-u i Nema~koj, te{ko ih je i izgraditi i odr`avati, jer kada pukne betonska plo~a, mora se cela mewati. Jedino aerodromske piste imaju betonsku konstrukciju. sve zavisi od vremenskih uslova.

Kako smo na pragu jeseni, ugovoreni izgradwu }e sigurno zahva-

takozvanom ultrazvu~nom gredom, odnosno savremenom ma{inom specijalno iznajmqenom za

Gas do bi ja i ce na cen tral nog gre ja wa

doma}instva ne}e mo}i da podnesu.

Naravno, eventualna promena cene gasa ne}e zaobi}i ni potro{a~e koji se greju preko da-

Skupqe grejawe ve} od oktobra?

Iako se za sada jo{ ne mo`e precizno re}i kada bi eventualno nove cene po~ele da va`e, verovatno bi to moglo da bude od 1. oktobra, jer je Agenciji za energetiku potrebno oko mesec dana za analizu zahteva o promeni cena gasa, koje }e, ukoliko budu bile usvojene, va`iti i za JP „Srbijagas” ali i ostala 34 distributera u Srbiji. Ukoliko Agencija za energetiku da pozitivan odgovor na zahtev za poskupqewe prirodnog gasa, on se prosle|uje Vladi Republike Srbije, koja daje kona~nu odluku o tome. qinskih sistema grejawa. Kao {to se i moglo o~ekivati, uz najavu pove}awa cene gasa treba o~ekivati i skupqi kvadrat grejawa preko toplana, {to je i

„Ba~ ka put” jo{ bez pla ta Radnici „Ba~kaputa” u sastavu Nibensa i pored obe}awa ministra za infrastrukturu i ener ge ti ku Mi l u t i n a Mr ko wi }a nisu do danas dobili zarade za vi{e meseci, pa

}e narednih dana zapo~eti aktiv no sti usme re ne pro tiv AIK banke i preduze}a „Borovica”, uprkos delovawu policije, saop{tio je Samostalni sindikat putara Srbije.

AIK banka koja je najve}i fi nan sij ski po ve ri lac Ni bens grupe i „Borovica”, koji treba da obezbede sredstva za isplatu zaostalih zarada, nastavqaju sa „me|usobnim sporewem i uzajam nim pre bacivawem odgovornosti”, ka`e se u saop{tewu. „Ako radni ci Ba~ ka puta ne mogu da rade ne}e ra di ti ni AIK ban ka niti Borovica”, na vo de predsednica Samostalnog sindi ka ta pu ta ra Sr bi je So w a Vu ka no vi} i predsednik Samostalnog sindikata „Ba~kapu ta” iz No vog Sa da, \u r o Tri vu no vi}.

energentom, najverovatnije morati da povise cenu grejawa, ali i da ne zna koliko }e to poskupqewe iznositi po{to }e to zavisiti od nivoa poskupqewa ga-

starstva za infrastrukturu da se put zatvori za saobra}aj dok traju radovi.

R. Dautovi}

Ba~ ka ma we zi da od Beograda, Ni {a Za je ~a ra...

sa. Po wegovim re~ima, ako gas drasti~no poskupi, onda }e i toplane morati da usaglase cene grejawa da bi mogle da funkcioni{u. Za sada su, rekao je Le~i}, samo dve toplane u Srbiji, koje odavno nisu mawale cenu, tra`ila poskupqewe.

Ukoliko gas poskupi, a da je to neophodno iz JP „Srbijagas” isti~u ve} du`e vremena, sledi novi udar na nov~anike potro{a~a. Ve} sad su mnogi nezadovoqni i spremni na proteste i iskazivawe gra|anske neposlu{nosti, smatraju}i da je i sada{wa cena kubika nerealno visoka i da je pove}awe cene neopravdano. Na koju }e stranu prevagnuti vaga, koja ve} mesecima stoji u mestu, zaista je te{ko predvideti, jer Vlada Republike Srbije, koja donosi kona~nu odluku treba da izmeri koja je {teta mawa i {ta je lak{e podneti. Pred wom je dilema - da li odobriti poskupqewe gasa, dodu{e ipak u zna~ajno mawem procentu nego {to bi, kako je Bajatovi} rekao, trebalo kada bi se samo gledali ekonomski parametri, i pove}ati izdatke gra|ana ili odugovla~iti i daqe i primoravati JP „Srbijagas” da se dodatno zadu`uje. Ipak, i to }e, vi{e puta je naglasio Bjaatovi}, morati neko da plati, a ako ne oni koji koriste gas, onda iz nekog drugog izvora, jer se gas mora platiti da bi ga bilo. Su{tinski, opet bi dug pla}ali gra|ani, ali svi.

D. Mla|enovi}

rekao predsednik Udru`ewa toplana Srbije Mi lo van Le ~i}.

On je istakao da }e u slu~aju poskupqewa gasa i toplane u Srbiji, koje se snabdevaju tim

kolovoza. Zbog relativno kratkog roka izgradwe, izvo|a~ radova je dobio saglasnost Mini-

U JUNU IZDATO ZA 11,7 POSTO VI[E GRA\EVINSKIH DOZVOLA

JP „SRBIJAGAS” I ZVANI^NO PROSLEDILO ZAHTEV ZA POSKUPQEWE

Posle vi{e meseci odlagawa, po svemu sude}i, poskupqewe prirodnog gasa je bli`e nego ranije i vi{e nije samo najava ve} je realno da bi se to i moglo desiti. Naime, JP „Srbijagas” je Agenciji za energetiku i zvani~no uputilo zahtev za poskupqewe cene gasa, a treba o~ekivati da }e gas biti skupqi za oko 15 odsto u proseku, dok bi za doma}instva on poskupeo izme|u 10 i 12 odsto, kako je nedavno i rekao generalni direktor JP „Srbijagas” Du {an Ba ja to vi}.

Dakle, ukoliko gas za doma}instva poskupi za 10 odsto, kubik bi umesto sada{wih 40 dinara u proseku ko{tao oko 48 dinara. To bi mese~ni ra~un za doma}instvo od 60 kvadratnih metara i potro{wu gasa od 300 kubnih metara pove}alo za gotovo 2.500 dinara, odnosno iznos bi s oko 12.000 dinara, bio oko 14.400 dinara. Da je to veliko optere}ewe za ku}ne buxete ne treba ni govoriti posebno ako se posmatra u svetlu prose~na zarade u Srbiji. Naime, od oko 35.000 dinara, koliko prose~no zara|uju gra|ani Srbije, iznos za mesec dana grejawa individualnih potro{a~a ve} optere}uje mese~ni prihod za vi{e od tre}ine, a uz vi{e cene bi}e sve bli`e polovini prose~ne mese~ne zarade. Budu}i da potro{a~i i sada{we ra~une te{ko pla}aju, ~ak i pored olak{ice i pla}awa u ratama, jasno je da }e nove cene i vi{i ra~uni biti zna~ajno optere}ewe koje mnoga

Fo to. F. Ba ki}

U junu ove godine u Srbiji je izdato 650 gra|evinskih dozvola, {to je za 11,7 odsto vi{e u odnosu na isti mesec 2010. godine, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Indeks predvi|ene vrednosti radova u junu 2011. ve}i je za 49,8 odsto nego u junu 2010.

Najve}a gra|evinska aktivnost, posmatrano po upravnim okruzima, zabele`ena je u Beogradu - 33,6 odsto od predvi|ene vrednosti novogradwe. Slede Zaje~arski okrug (22,9 odsto), Ni{avski okrug (8,8 odsto), Ju`noba~ki okrug (7,5 odsto). U~e{}a osta-

Pre ma bro ju do zvo la iz da tih u ju nu, pri ja vqe na je iz grad wa 1.487 sta no va, {to je za 48,8 po sto vi {e ne go u ju nu 2010. lih upravnih okruga kre}u se do 4,7 odsto.

Prema broju dozvola izdatih u junu, prijavqena je izgradwa 1.487 stanova, {to je za 48,8 odsto vi{e nego u junu 2010. Prose~na povr{ina stanova koji su prijavqeni za izgradwu iznosila je 69,1 metar kvadratni.

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 10,4 odsto bi}e gra|eno u zgradama sa jednim stanom, a wihova pro-

se~na povr{ina iznosi}e 121,3 metra kvadratna. U zgradama sa tri i vi{e stanova bi}e gra|eno 85,7 odsto stanova sa prose~nom povr{inom od 60,8 metra kvadratna. Prema vrsti gra|evina, u junu je izdato 78,2 odsto gra|evinskih dozvola za zgrade i 21,8 odsto za ostale gra|evine.

Kada je re~ o zgradama, 71,1 odsto izdatih dozvola odnosi se na stambene i 28,9 odsto na nestambene zgrade. Kod ostalih gra|evina, najve}i broj izdatih dozvola - 64,8 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i elektri~ne vodove. Predvi|ena vrednost radova novogradwe u junu iznosi 87,6 odsto od ukupne predvi|ene vrednosti radova.

18. 08. 2011.

1.324,09120

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (612,49 -3,44)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Privredna banka, Beograd

8,57

380

2.636.123

Go{a FOM, Smederevska Palanka

4,87

280

25.760

NIS, Novi Sad

-2,36

704

5.110.555

-7,99

2.165

2.573.254

-6,04

2.350

524.050

Imlek, Beograd

0,14

2.200

1.689.750

Energoprojekt holding, Beograd

-3,16

582

9.310

Soja protein, Be~ej

-2,56

610

1.193.378

Agrobanka, Beograd

-2,48

5.510

11.158

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,81

489

1.390.280

Jubmes banka, Beograd

0,00

12.760

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-4,92

2.011

40.210

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.550

0,00

Tigar, Pirot

0,00

680

376.040

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,87

2.100

6.300

Alfa plam, Vrawe

-0,02

8.000

360.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

395

395

Fabrika {e}era, Crvenka

3,75

4.150

20.750

AIK banka, Ni{

Mlekara, Subotica

2,52

1.138

68.280

Komercijalna banka, Beograd

Vital, Vrbas Pet akcija s najve}im padom

0,30 Promena %

1.359 Cena

271.800 Promet

Energoprojekt Entel, Beograd

-12,02

2.277

227.700

Usluga, Beograd

-12,00

1.320

5.280

Energoprojekt Visokogradwa, BG

-11,88

178

17.978

Lasta, Beograd

-10,00

270

6.210

AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,99 Promena %

2.165 Cena

2.573.254 Promet

NIS, Novi Sad

-2,36

704

5.110.555

Soja protein , Be~ej

-2,56

610

1.193.378

Jedinstvo , Kikinda

0,00

300

832.200

Vital , Vrbas

0,30

1.359

271.800

Ba~ka , @abaq

0,00

800

82.400

Svi iznosi su dati u dinarima

SI E PA RAS PI SA LA KON KURS

Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro m o c i j u iz v o z a Sr b i j e SI E PA ju ~e je ob ja vi la kon kurs za do de qi va we 39 mi li o na di na ra bes po vrat nog pod sti ca ja iz vo zni ci ma. Rok za pod no {e we pri ja va je 19. sep tem bar.

Na kon kur su SI E PA mo gu u~e stvo va ti pred u ze }a i udru `e wa ko ja pro iz vo de ili pru `a ju uslu ge u ener ge ti ci, gra |e vi nar stvu, re ci kla `i, idu -

strij skom i tek stil nom di zaj nu. Uslov je da su po zi tiv no po slo va li u 2009. i 2010. go di ni i da deo pri ho da ostva ru ju iz vo zom, da ni su u ste ~a ju ili li kvi da ci ji.

Pod sti caj iz bu xe ta iz vo zni ci }e mo }i da do bi ju za na stup na ino stra nim saj mo vi ma, otva r a w e pred s tav n i { tva u sve tu, po se te po ten ci jal nim no vim tr `i {ti ma, ser ti fi ka ci ju pro iz vo da.

Na pret h od n om kon k ur s u SI E PA naj vi {e nov ca fir me su do bi le za na stup na me |u na rod nim saj mo vi ma – 35 mi li o na di na ra, za tim za ser ti fi ka c i j u si s te m a upra v qa w a kva li te tom – 20 mi li o na, dok im je za ja ~a we mar ke tin ga do de qe no 17,5 mi li o na.

Ne }e bi ti pre ~i ce do bo qeg `i vo ta Na kon maj skog pot pi si va wa Me mo ran du ma s mi si jom MMF-a, u ko jem smo obe }a li da }e mo do kra ja ove go di ne, ali i u bu xe tu za na red nu, “skro ji ti” sve po me ri ko ja se od nas tra `i – a tra `i se ne {to {to se ni je mo glo ni za mno go du `e vre me spro ve sti, a ka mo li za ma we od go di nu da na ko li ko je ovoj vla sti osta lo do iz bo ra – no va run da raz go vo ra Sr bi je sa ~el ni ci ma ove me |u na rod ne fi nan sij ske or ga ni za ci je bi }e, sva je pri li ka, te {ka i kraj we ne iz ve sna.

Sr bi ja je od lu ~i la da na sta vi ara `man s MMF-om, a od lu ka je mo gla bi ti i dru ga ~i ja, {to bi mo glo zna ~i ti i da je sprem na da se po vi nu je we go vim pra vi li ma igre ko ja se znat no raz li ku ju od onih ko ja tre nut no va `e u ovoj dr `a vi i ko ja u mno gim seg men ti ma zna ~e do dat no ste za we ka i {a za obi~ ne smrt ni ke. No, po {to je pre Sr bi ji po tre ban MMF – jer ve} ne ko li ko go di na ga pri ma mo “iz pre do stro `no sti”, ma {ta to zna ~i lo – ne go mi wi ma, sa svim je lo gi~ no da se od srp ske stra ne i o~e ku je, ali i zah te va, da igra po wi ho voj mu zi ci i da “za bo ra vi” na pre ~i ce i iz i gra va we ono ga {to je do go vo re no i {to je do sa da ~e sto po ku {a va la da u~i ni.

Iako se kre a to ri eko nom ske po li ti ke u Sr bi ji za kli wu u to da se ~vr sto dr `e fi ska lih pra vi la i bu xet skog si ste ma ko ji je usa gla {en s MMF-om i da ne }e bi ti ni ka kvih od stu pa wa od to ga, ~i we ni ca je da su ve} na kon po la go di ne mo ra li da pri zna ju da su pri ho di ma wi od pla ni ra nih.

Ako je ve} ta ko, on da se ma wi pri liv nov ca u bu xet mo ra na dok na di ti s dru ge stra ne da bi se odr `a lo po sto je }e sta we a ne da bi se po ve }a va le pla te i pen zi je.

No, to je jed na stra na me da qe jer s dru ge stra ne sto ji za cr ta na oba ve za dr `a ve da 1. ok to bra po ve }a pla te i pen zi je u skla du s ra stom tro {ko va `i vo ta.

Da kle, od po ve }a wa pla ta u jav nom sek to ru, za ko je je di rekt no ve za no i po va }a we pen zi ja, dr `a va ni je od u sta la jer su to si gur ni gla sa ~i a ona im je po slo da vac.

Ko li ko to ko {ta

Ni je dr `a va ima la do voq no hra bro sti, ma da su se po re zni ci pro te klih ne de qa ras tr ~a li po Sr bi ji, ni da uve de u red re dov no pla }a we po re za i do pri no sa. Dok su na ja vqi va li stro ge kon tro le, u svim de lat no sti ma dra sti~ no se po ve }ao broj po slo da va ca ko ji ne pla }a ju do pri no se i po re ze, a

[est go di ne ago ni je „Klu za” Na kon go to vo {e sto go di {we ago ni je, rad ni ci Kon fek ci je „Kluz-Srem’ u Ru mi re {i li su deo pro ble ma ko ji su ih sna {li u ovom, ne ka da ve li kom, a da nas pot pu no pro pa lom pred u ze }u. Na i me, na ju ~e ra {wem sa stan ku s pred sed ni kom op {ti ne Ru ma Go ra nom Vu ko vi }em i pred sed ni kom SO Ne na dom Bo ro vi }em sa op {te no im je da je iz dej stvo va no da sta` za pred hod nih {est go di na bu de po ve zan.

– Za svih 2.300 rad ni ke „Klu za’ obez be |e no je po ve zi va we sta `a od 1. ja u na ra 2005. go di ne do 31. de cem bra 2010, {to }e omo gu }i ti da ve li ki deo vas ode u pen zi ju, a da deo ostva ri ma te ri jal nu po mo} Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we do is pu we wa uslo va za od la zak u pen zi ju – is ta kao je Vu ko vi}.

Ago ni ja rad ni ka „Klu za’ na sta la je ka da je pret hod ni vla snik \or |i ja Ni co vi}, vla snik fir me „Ir va Nic ko“, ko ja je ot ku pi la „Kluz” od dr `a ve, pre stao da is pla }u je pla te i upla }u je sta`, a pri to me na pra vio i ve li ka du go va wa ban ci i po ve ri o ci ma. Pi re -

us ban ci „Kluz” ukup no du gu je 24,4 mi li o na di na ra, ra ~u na ju }i u tu su mu ka ma te i sud ske tro {ko ve, a pret hod nom vla sni ku, od no sno fir mi „Ir va Nic ko“, 141 mi lion di na ra, od ~e ga je 108 mi li o na glav ni ca, a osta lo su ka ma te. „Kluz’ je pro ce wen na 44 mi lo na di na ra.

– Agen ci ja za pri va ti za ci ju je po kre nu la pro ce du ru za ste ~aj, ali smo mi taj po stu pak sto pi ra -

li do po ve zi va wa sta `a jer ste ~a jem ne bi mo glo bi ti re a li zo va no – na gla sio je pred sed nik rum skog par la men ta Bo ro vi}. – Ovim je is pra vqe na jed na ve li ka ne prav da. Do bra vest je i to {to je sa da {wi za ku pac „Klu za’ @ar ko Ko ji} po ka zao in te re so va we da ku pi „Kluz’ i is pla ti za o sta le pla te rad ni ci ma, ta ko da sa da po ~i we mo pre go vo re i na tu te mu.

J. A.

Tu `be u te le fo ni ma KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,2796

102,3261

104,6796

99,9726

Australija

dolar

1

72,6558

74,1386

75,8438

72,4334

Kanada

dolar

1

70,7191

72,1623

73,8220

70,5026

Danska

kruna

1

13,4569

13,7315

14,0473

13,4157

Norve{ka

kruna

1

12,7669

13,0275

13,3271

12,7279

[vedska

kruna

1

10,8463

11,0677

11,3223

10,8131

[vajcarska

franak

1

88,1346

89,9333

92,0018

87,8648

V. Britanija

funta

1

115,4629

117,8193

120,5291

115,1095

SAD

dolar

1

70,0766

71,5067

73,1514

69,8620

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 8. 2011. godine

upra vo po ve }a we po re za i re for ma Po re ske upra ve da bi ona uve la red i di sci pli nu bi lo je ne {to na {ta smo se u Me mo ran du mu iz ma ja oba ve za li. Ni smo u~i ni li ni {ta – a i to smo obe }a li – na iz me ni Za ko na o ra du a sve da bi smo po slo dav ci ma omo gu }i li jo{ jef ti ni ji rad nu sna gu ali ih i oba ve za li na re dov nost upla te

To kom pro te klih de set go di na, po pro ce na ma MMF-a, fi skal ni tro {ak ti pi~ ne pred iz bor ne go di ne u Sr bi ji bio je oko tri od sto BDP-a. To li ko ko {ta “{a re na la `a” ko ju gra |a ni Sr bi je pla }a ju dok se ne za tvo re bi ra~ ke ku ti je i dok na kon to ga ne shva te da ru pa u ko joj ve} go di na `i ve ima jo{ du bqe dno.

SPRE MA SE PRO DA JA RUM SKE FIR ME

Valuta

5

OD RE FOR MI U SR BI JI NI JE URA \E NO NI [TA, A OBE ]A WA PQU [TE

Gu ra we iz vo za s 39 mi li o na

Zemqa

subota20.avgust2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Kom pa ni ja „Te le nor” je ju ~e sa op {ti la da od Re pu b li~ k e agen c i j e za elek tron ske ko mu ni ka ci je (RA T EL) i Te l e k o m a „Sr bi ja” ni je tra `i la ve }e ce ne fik sne te le fo ni je.

– Ako Te le kom „Sr bi ja” ne `e li da po ve }a ce ne u fik snoj te le fo ni ji, ni ko ih ne te ra da to u~i ne.

Ako, pak, od lu ~e da ih po ve }a ju, to je opet sa mo wi ho va od lu ka, i u to ne tre ba uvla ~i ti „Te le nor” – ka zao je ge ne ral ni di rek tor „Te le no ra” u Sr bi ji Kjel Mor ten Jon sen.

~ak i ta ko ma lih po re za i do pri no sa.

Ni je se dr `a va usu di la, osim pro kla mo va ne od lu ke da }e se od na red ne go di ne pro fe si o na li zo va ti me nax ment jav nih pred u ze }a, da za po~ ne re for mu JP-a ko ja je, ka ko pi {e u Me mo ran du mu, pod ra zu me va la i da se ve li ki deo

wih pri pre mi za pri va ti za ci ju, ali i nad zi re od Mi ni star stva fi nan si ja i po sta vi gor wa gra ni ca za za ra de. Jer da smo to ura di li kao {to smo obe }a li, naj ve }i gu bi ta {i – a upra vo su ne ka od jav nih pred u ze }a to – ne bi ima li ba sno slov ne pla te a du bi o zu na pla }i va le iz bu xe ta i ta ko u we mu pra vi li jo{ ve }u „ru pu„.

Uz to tre ba do da ti da su jav na pred u ze }a – {to }e opet dr `a va mo ra ti pla ti ti iz bu xe ta – i naj ve }i du `ni ci pri vat nom sek to ru ko ji je upao u ta las ne li kvid no sti ko ji pla }a ju za po sle ni jer osta ju bez pla ta i po ne ko li ko me se ci.

Mno go je dru gih ne is pu we nih obe }a wa, od to ga da to kom le ta usvo ji mo dva va `na za ko na kao {to je re sti tu ci ja i jav na svo ji na – ma da ima na ja va da }e se to do go di ti na red nog me se ca – za po ~e tih pri pre ma za pri va ti za ci ju jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, pra vqe wa “spi ska” dr `a vih i dru {tve nih pred u ze }a ko ja mo gu op sta ti i za ko je ima na da a osta le li kvi di ra ti… Iz da na u dan sve je vi {e po ni {te nih pri va ti za ci ja, a Sr bi ja ne ma re {e we {ta s wi ma ni ti od go vor rad ni ci ma ko ji na uli ci tra `e svo ja pra va.

Svi srp ski po li ti ~a ri su sprem ni na to da gra |a ni ma nu de pre ~i cu do vi {eg `i vot nog stan dar da kroz ne re al na fi skal na obe }a wa, po seb no neo dr `i vo vi so ke pla te u jav nom sek to ru i pen zi je ili pre ni ske po re ze, i da pri hva ta ju oba ve ze od MMF-a za ko je ve ru ju da }e ih, dok su na vla sti, za o bi }i a ka da ne bu du, da }e dru gi mo ra ti da ih ostva ru ju.

Ova kva vr sta obe }a wa su po seb no pri mam wi va i ma mac za gla sa ~e u pred iz bor nim pe ri o di ma.

Q. Ma le {e vi}

RE STI TU CI JA JO[ ^E KA ZA KON

Naj bo qe re {e we za imo vi nu Je vre ja Vi ce pre mi jer Bo `i dar \e li} iz ja vio da }e se vlast u Sr bi ji pri li kom vra }a wa na ci o na li zo va ne imo vi ne po tru di ti da na |e naj bo qe re {e we za Je vre je. \e li} je prek si no} na jav noj ras pra vi u Ni {u re kao da }e se do bro pa zi ti na to da imo vi na ne bu de vra }e na oni ma ko ji su je od u ze li Je vre ji ma, ko ji zbog ho lo ka u sta naj ~e {}e ne ma ju za kon ske na sled ni ke.

Pred stav ni ca Je vrej ske op {ti ne Ni{ Ja sna ]i ri} ka za la je da na crt za ko na o re sti tu ci ji dis kri mi ni {e Je vre je jer se od no si na imo vi nu od u ze tu od 1945, dok je Je vre ji ma imo vi na od u ze ta jo{ 1941. \e li} je oce nio da je na crt za ko na o re sti tu ci ji va `an Sr bi ji da bi se iden ti fi ko va la kao de mo kra ti ja.

– Taj za kon je neo p ho dan, ne sa mo da bi smo is pra vi li isto rij sku ne prav du ve} da bi se Sr bi ja iden ti fi ko va la kao de mo kra ti ja, ali i zbog na {e eko no mi je, iz me |u osta log, i zbog to ga jer in ve sti to ri ne `e le da ku pu ju ma~ ku u xa ku – re kao je \e li}, i do dao da }e se tim za ko nom na pra vi ti skro man ali re a lan ko rak ka na ci o nal nom po mi re wu. \e li} je po no vio da je sup sti tu ci ja, ko ja se ~e sto po mi we kao na ~in re {a va wa po vrat ka od u ze te imo vi ne, pri vla~ na ide ja, ali da je te {ko iz vo di va.

BOR BA ZA TR @I [TE I DO BRU ZA RA DU

Ko sov ska bit ka bez srp skih kom pa ni ja?

U to ku je no va ko sov ska bit ka, ali ovaj put bez Sr ba – ta~ ni je, bez srp skih kom pa ni ja. Srp skim fir ma ma ko sov ske vla sti su uve le em bar go 20. ju la, a na na {e me sto od ta da po ku {a va ju da se uba ce sve ze mqe iz okru `e wa i svi ko ji ima ju pro stu eko nom sku ra ~u ni cu.

Ina ~e, naj va `ni ji part ne ri Ko so va u rob noj raz me ni, osim EU, do sa da su bi li Sr bi ja, Ma ke do ni ja i Tur ska.

U ovom tre nut ku, oko 700 bu gar skih fir mi pra vi pr ve ko ra ke za ula zak na tr `i {te Ko so va, ja vi li su bu gar ski me di ji. Bu gar ska de le ga ci ja, sa sta vqe na od po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, pred vo |e na mi ni strom po qo pri vre de Mi ro sla vom Naj de no vom, bo ra vi la je u sre du u Pri {ti ni, gde je raz ma tra la mo gu} nost iz vo za bu gar ske hra ne na Ko so vo.

Ko sov ski bi zni sme ni iz ja vi li su Bu gar skom na ci o nal nom ra di ju (BNR) da su za in te re so va ni za raz voj tr go vin skih od no sa sa svo jim ko le ga ma iz po qo pri vred nog sek to ra u Bu gar skoj, oce wu ju }i da Bu gar ska sa da ima re al nu {an su da u|e na ko sov sko tr `i {te i za ra |u je u tr go vi ni po qo pri vred nim pro iz vo di ma s Pri {ti nom bli zu 300 mi li o na evra go di {we.

Pre ne ko li ko da na u So fi ji je bo ra vi la pot pred sed ni ca ko sov ske vla de i mi ni star ka tr go vi ne i in du stri je Mi mo za Ku sa ri-Li qa, ko ja je bu gar skog mi ni stra po qo pri vre de oba ve sti la da su Ko so vu po treb ne `i ta ri ce, bra {no, uqe, kao i {e }er i kon di tor ski pro iz vo di.

Ro ba iz Hr vat ske, Slo ve ni je ili Ma |ar ske sve vi {e }e se do pre ma ti na tr `i {te Ko so va, ali je ona ipak sku pqa, ako ni zbog ~e ga dru gog, zbog tro {ko va tran spor ta. Ali ni ko ko na |e ma kar ma lo pro sto ra za osva ja we tr `i {ta od dva mi li o na po tro {a ~a sva ka ko ne }e od u sta ti.

Ro ba iz Sr bi je na Ko so vo ipak sti `e al ter na tiv nim prav ci ma, ali je ne sum wi vo da srp ska pri vre da tr pi ve li ku {te tu. Sr bi ja u~e stvu je s 20 do 25 od sto u ce lo kup nom ko sov skom uvo zu. U pr vih {est me se ci 2011. go di ne Sr bi ja je iz ve zla ro be za vi {e od 200 mi li o na evra, a uvoz je bio oko ~e ti ri mi li o na evra.

lu iz cen tral ne Sr bi je, prak ti~ no je sta la a pla sman ro ba je one mo gu }en, na vo di PKS. Uko li ko se u naj sko ri je vre me ne iz na |e na ~in za pre va zi la `e we na sta log za sto ja u pro me tu ro ba, pri vre da Ko so va }e pre tr pe ti traj ne po sle di ce, ko je }e se te {ko sa ni ra ti, oce ni la je Ko mo ra.

Pri vred na ko mo ra Sr bi je i Spoq no tr go vin ska ko mo ra BiH upu ti le su Se kre ta ri ja tu CEF TA za jed ni~ ko re a go va we na od lu ku sa mo pro gla {e nog Ko so va da uve de em bar go na ro bu iz cen tral ne Sr bi je i ca ri nu od de set po sto na ro bu iz BiH. Pr vi put od ka da je CEF TA for mi ra na, po kre }e se pro ce du ra ta kve vr ste. Me |u tim, za sa da ne ma na zna ka da bi CEF TA pro blem mo gla re {i ti.

Mno gi na gu bit ku Me |u fir ma ma ko je su is po ru ~i va le ro bu Ko so vu iz dva ja ju se: Elek tro pri vre da Sr bi je, „Po ti sje” iz Ka wi `e, NIS, „Kne `e vi} pe trol„, „Svi sla jon„, kru {e va~ ka „Me ri ma„, „Te tra pak pro dak{n” iz Be o gra da i ce men ta ra „Hol cim„.

Fir me ko je ima ju naj vi {e {te te od ne ca rin skih ba ri je ra jer su na ba vqa le ro bu s Ko so va su „@i to pre ra da DM” iz No vog Be ~e ja, kon cern „Far ma kom” iz [ap ca, Fa bri ka aku mu la to ra Som bor, „Bra dva plus” iz Srem skih Kar lo va ca, „Rud nap gru pa” iz Be o gra da, „Fo rest fud” iz Kru {ev ca i „Vu dlend im peks” iz Srem ske Mi tro vi ce, po ka zu ju po da ci PKS-a.

De fi cit te ku }eg plat nog bi lan sa na Ko so vu je 70 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da, a to zna ~i da ta mo pro iz vod wa go to vo i ne po sto ji.

Gu bi ci zbog blo ka de pro da je ro be srp skih fir mi na Ko so vu mo gu se me ri ti mi li o ni ma do la ra i wih }e kom pa ni je ko je su po go |e ne tom ne ca rin skom ba ri je rom te {ko mo }i da na dok na de, oce ni la je Pri vred na ko mo ra Sr bi je.

Pro iz vod wa na Ko so vu i Me to hi ji, za sno va na na re pro ma te ri ja -

Gu bi ci srp ske pri vre de, na no {e we {te te po tro {a ~i ma na Ko so vu i Me to hi ji i po ve }a we pla sma na ro be si vim ka na li ma ve} sa da su uo~ qi ve po sle di ce em bar ga, a uko li ko se si tu a ci ja {to pre ne re {i, {te te }e sva kao bi ti jo{ ve }e. Ba rem za srp ske kom pa ni je i sve one ko ji `i ve na Ko so vu jer da ro ba iz Sr b i j e ni j e naj j ef ti n i j a i, spram ce ne naj kva li tet ni ja, ne bi se to li ko ni do sa da ta mo pro da va la.

D. U.

6

poqoprivreda

subota20.avgust2011.

dnevnik

GRADI SE JO[ JEDNA FABRIKA UQA?

I Gr ci ce de zej tin u Sr bi ji

MALI PROMET NA PRODUKTNOJ BERZI

Ku ku ruz se dr `i na 21,5 di nar Na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du ovo ne deq ni pro met bio je sve ga 689 to na, ili 15,36 mi li o na di na ra, i to je naj ma wi za be le `en ne deq ni pro met u ovoj go di ni, sa op {ti la je ju ~e ta ber za.

Po bro ju za kqu ~e nih ku po pro daj nih ugo vo ra, tr go va we so jom je bi lo naj fre kvent ni je.

Pro se~ na ce na so je bi la je 34,63 di na ra ki lo gram, {to pred sta vqa pad od 2,83 od sto u od no su na pret hod nu ne de qu.

P{e ni com se tr go va lo po 18,42 di na ra ki lo gram, {to je 1,97 od sto ma we ne go pret hod ne ne de qe, a pro met je bio ve o ma ma li.

Pro se~ na ce na ovo ne deq nog tr go va wa ku ku ru zom bi la je 21,53 di nar ki lo gram, a to je 3,16 od sto ni `e od pro se~ ne ce ne tr go va wa u pret hod noj ne de qi.

In deks Pro dukt ne ber zeProdeks imao je vred nost 207,09 po e na, {to je 3,44 po e na ma we ne go pre se dam da na.

OD PIJACE DO PIJACE

Pra si }i 160 di na ra ki lo gram Na sto~ nim pi ja ca ma u Sr bi ji pro {le sed mi ce do mi nant na ce na pra sa di bi la je 160 di na ra ki lo gram, ob ja vqe no je u bil te nu Si ste ma tr `i {nih in for ma ci ja po qo pri vre de Sr bi je (STIPS).

Ce na pra sa di od 16 do 25 ki lo gra ma kre ta la se od 140 di na ra u Ni {u i Som bo ru do 180 u Pi ro tu i Zre wa ni nu. Pra sad te `i ne do 15 ki lo gra ma ko {ta la su od 140 di na ra u Som bo ru do 180 di na ra u Be o gra du, Pi ro tu i Za je ~a ru. Na sto~ noj pi ja ci u Obre nov cu u od no su na pret hod nu ne de qu po sku pe la su pra sad te le sne ma se do 15 kg, dok je to vqe ni -

ci ma ce na pa la. Po is toj ce ni su se mo gla pa za ri ti gr la od 80 do 120 kg i gr la te `a od 120 kg, kao i kr ma ~e za kla we.

To kom dru ge sed mi ce av gu sta u kla ni ca ma na pod ru~ ju Zre wa ni na i dru gih me sta Sred wo ba nat skog re gi o na, ot kup ne ce ne svi wa ni su se u ve li koj me ri pro me ni le.

STIPS na vo di da je za pro {lu ne de qu ka rak te ri sti~ no da je po nu da to vqe ni ka s far mi i ma wih ga zdin sta va na toj te ri to ri ji ko ja se ba ve uz go jem tov nih svi wa bi la bo qa u od no su na pret hod ni pe riod, me |u tim, obim ot ku pa bio je ne pro me wen. Pro da ja tov nih svi wa od vi ja la se po ce ni ko ja je va ri ra la od 120 do 140 din/kg. U kla ni ca ma na pod ru~ ju mo ra vi~ ko-zla ti bor skog re gi o na ot kup na ce na to vqe ni ka pr ve kla se kre ta la se od 130 do 140 din/kg u za vi sno sti od te le sne ma se.

Pro iz vo |a ~i ma li ne iz oko li ne Iva wi ce na ja vi li su za da nas u pod ne no vi pro test zbog ni ske ot kup ne ce ne ovog vo }a. Pred sed nik Udru `e wa „Vi la met„ Mi o drag Bog da no vi} ka `e za Ta njug da je wi hov osnov ni zah tev iz jed na ~a va we ot kup nih ce na na ni vou Sr bi je. Sa da se ma li na od pro iz vo |a ~a u oko li ni Ari qa po sle wi ho vog ne dav nog pro te sta, pre u zi ma po 100 di na ra ki lo gram, dok se svim osta lim ma -

li na ri ma nu di sa mo 75 do 80 di na ra.

– To je neo dr `i vo, za to se su tra od 12 ~a so va oku pqa mo u cen tru Iva wi ce i po tom, ovog pu ta auto mo bi li ma, kre }e mo pre ko Ari qa do Po `e ge, sa zah te vom nad le `ni ma da svi pro iz vo |a ~i ovog vo }a u Sr bi ji ima ju isti tret man. Do go vo ri li smo se i da pred stav ni ci ma li na ra iz svih kra je va Sr bi je do |u u ne de qu u Iva wi cu da se do go vo ri mo o da qim me ra ma – ka `e Bog da no vi}.

za po {qa va la 50 rad ni ka. Skup {ti na op {ti ne je, na osno vu od lu ke od bor ni ka, iz ra di la ela bo rat o oprav da no sti iz grad we ove fa bri ke, je di ne na pod ru~ ju [u ma di je i Po mo ra vqa, i upu ti la ga na odo bre we Vla di.

Ona je iz ra zi la na du da }e Vla da, „po sle za vr {e nih go di {wih od mo ra”, od lu ~i ti po voq no o ela bo ra tu jer se ra di o pro jek tu od „ve li kog eko nom skog zna ~a ja za op {ti nu i ovaj deo Sr bi je”. Za rad ove fa bri ke tre ba lo bi uz ga ja ti sun co kret na oko 4.500 hek ta ra.

[E]ERNA KAMPAWA PO^ELA I NA POQIMA I U FABRIKAMA

Ko ni je di gao ru ke od re pe, sa da }e do bro pro }i Kam pa wa va |e wa i pre ra de {e }e ra ne re pe je po ~e la, ka ko sa da stva ri sto je, re pe }e ove go di ne bi ti na 20.000 hek ta ra ma we ne go la n e, od n o s no iz m e | u 50.000 i 55.000 hek t a r a.

O~e ku je se pri nos do 50 to na po hek ta ru, a fa bri ke }e pro i z v e s ti oko 330.000 to na {e }e ra. [to se ce ne ti ~e, ko ni je di gao ru ke od {e }er ne re pe zbog law ske ni ske ot kup ne ce ne i ne ko rekt nog od no sa {e }e ra na, sa da }e do bro pro }i. Za ga ran to va na ce na za slat ki ko ren je 3,8 di na ra ki lo gram, a ra ta ri }e, uz sti mu la ci je, mo }i da „na gu ra ju” i 4,5 di na ra.

Spram law skih 2,5 do tri di na ra, to je do bro, me |u tim, sa da ima mo znat no ma we po vr {i ne pod ovom kul tu rom.

Kom pa ni ja „Su no ko“, u ~i jem sa sta vu po slu ju {e }e ra ne u Vr ba su, Pe }in ci ma i Ko va ~i ci, po ~e la je kam pa wu pre ra d e {e } er n e re p e, ko j a bi tre ba lo da tra je od 100 do 120 da na.

U vr ba sku {e }e ra nu „Ba~ ka“ sva ko dnev no pri sti `u ka mi o ni pu ni slat kog ko re na, a sa mo pr vog da na u fa bri ku je u{lo oko 2.000 to na ove si ro vi ne. Ina ~e, u ovoj {e }e ra ni ot kup na ce na re pe je 38 evra za to nu.

– Plan fa bri ke je da se pre ra di oko 600.000 to na {e }er ne re pe, {to je pri bli `no ko li ~i ni u pret hod noj go di ni. U

Za ga ran to va na ce na za slat ki ko ren je 3,8 di na ra ki lo gram, a pro {le go di ne je bi la od 2,5 do tri di na ra to ku sle de }e ne de qe zna }e mo ~i m e ras p o l a ` e m o, od n o s no ka kav je kva li tet re pe, ali o~e ku je mo pri nos od 50 to na po hek ta ru. Na si ro vin skom pod r u~ j u Fa b ri k e {e } e r a „Ba~ ka“ {e }er ne re pe ima na oko 12.000 hek ta ra – re kao je di rek tor Si ro vin skog sek to ra za Pro iz vod ni cen tar Vr bas kom pa ni je „Su no ko“ Ra de Mi qe vi}.

U pret hod noj go di ni „Su no ko“ je pro iz veo {e }er u ko li ~i ni ko ja pod mi ru je sto od sto

po t re b a srp s kog tr ` i { ta i omo gu }a va pod mi re we iz vo zne kvo t e. Go d i { wa pro i z v od w a {e }e ra u Sr bi ji je oko 450.000 do 500.000 to na, a iz vo zna kvo ta za Evrop sku uni ju iz Sr bi je je 180.000 to na.

Ina ~ e, u vr b a s kom, kul skom, sr bo bran skom i be ~ej skom ata r u, ko j i po k ri v a 140.000 hek ta ra ob ra di vog ze mqi {ta, {e }er ne re pe je po se ja no na oko 10.000 hek ta ra ora n i c a ma w e ne g o pro { le go di ne, ali ipak vi {e ne go

{to se o~e ki va lo. U ce loj Sr b i j i je pod {e } er n om re p om ne { to vi { e od 50.000 hek ta ra, {to je tre }i nu ma we ne go la ne. Je dan od raz lo ga za ova ko dra sti~ no sma we we je, ka `u po qo pri vred ni ci, taj {to je ka s no pred l o ` e n a ot kup n a ce n a. Osim to g a, pro iz vo |a ~i su bi li ne za do v oq n i pro { lo g o d i {wom ce nom pa su se ove go di ne uglav nom od lu ~i va li za se tvu ku ku ru za, p{e ni ce i so je.

– Ret ko ko ja za dru ga u vr ba skoj op {ti ni ima ugo vo ren ot kup {e }er ne re pe, {to do voq no go vo ri o to me ko li ko je sma we na we na pro iz vod wa. Vi de }e mo {ta do no si tr `i {te i da li }e bi ti do v oq n o slat k og ko r e n a, pa sa mim tim i {e }e ra – ka zao je Ju li jan Fej sa iz ze mqo rad ni~ ke za dru ge u Ku cu ri.

Ipak, po zna va o ci tr `i {ta ka `u da je pro {le go di ne pri nos slat kog ko re na bio re kor dan – 53 to ne po hek ta ru i da su osta le za li he ko je }e mo }i da na d o m e s te ovo g o d i { wi even tu al ni ma wak.

Ve }i na pro iz vo |a ~a i ot ku pqi va ~a je iz ne na |e na {to je kam pa wa pre ra de {e }er ne re pe ove go di ne po ~e la do sta ra ni je u od no su na pro {lu jer, ka ko ob ja {wa va ju, ve ge ta ci o ni vek ove biq ke je sto da na i ona tre ba s je se wim ki {a ma da do bi ja i na kva li te tu i na ki la `i.

M. Kekovi}

U NE[TINU VO]E NIKAD SLA\E

CENE I DAQE NISKE

Opet bu na ma li na ra

– Gr~ ka kom pa ni ja „Eko He las”, ko ja na me |u na rod nom auto pu tu Be o grad–Ni{ kod ]u pri je ima ben zin sku pum pu s osta lim sa dr `a ji ma, na me ra va da u tom gra du gra di fa bri ku sun co kre to vog uqa – iz ja vi la je Ta nju gu pred sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne ]u pri ja Kse ni ja Mi lo {e vi}.

– Fa bri ka ko ju bi „Eko He las” gra dio, bi la bi ka pa ci te ta 1,2 to nu uqa na sat, gra di la bi se u In du strij skoj zo ni, de lu gra da gde je bi la Fa bri ka {e }e ra, pre ra |i va la bi oko 30 to na sun co kre ta dnev no i

Kaj si je, {qi ve i kru {ke odo {e u ra ki ju Naj ve }u i naj po zna ti ju pri vat nu de sti le ri ju u Ne {ti nu ima Slav ko [kr bi} Bu co, a ovog le ta ima pu ne ru ke po sla.

Uslu `no pe ~e, tre nut no vo} ne ra ki je, ali i sam ima ve li ke po vr {i ne pod vi no gra di ma i vo} wa ci ma, a za svo ja vi na i ra ki je do bi jao je broj na pri zna wa u ze mqi i ino stran stvu.

– Ove go di ne vo }e je ro di lo kao ni ka da, a i naj sta ri ji ne pam te da je u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja ima lo to li ko sla sti – pri ~a [kr bi}. – Za mi sli te sa mo ka da {qi va da nas ima 12 pro ce na ta sla sti, a {qi vo vi ca bi tre ba lo da se pe ~e jo{ naj ma we tri ne de qe. Kaj si ja je po seb na pri ~a, a mno gi ma odr `a vam ko mi nu i pa zim je kao i svo ju. Uz ma li pro ce nat {e }e ra ko ji se mo ra da ti zbog vre wa kaj si ja ove go di ne da je re kord ne ko li ~i ne izu zu zet no kva li tet ne ra ki je.

Dva ve te ri na ra pe kla su ra ki ju u ovoj pe ca ri, a tvr de da su ostva ri li re kord ma da ne `e le da im se ob ja ve ime na jer se bo je

Vo }a ri ka `u da ot ku pqi va ~i za ki lo gram „vi qa mov ke” nu de 36 di na ra, a pro {le go di ne pla }a la se 63 da }e ih dru gi za dir ki va ti. Oni ko ji su bi li pri sut ni pri li kom pe ~e wa po tvr di li su nam da je od 270 li ta ra ko mi ne, ko li ko sta je u je dan od [kr bi }e vih ka -

za na, cu ri lo pro se~ no go to vo 50 li ta ra iz u zet no kva li tet ne kaj si je va ~e.

– Za do bru ra ki ju po treb no je pr ven stve no kva li tet no vo }e,

ali i ~i sti su do vi i re dov no, sva ko dnev no kon tro li sa we ko ma – na gla {a va [kr bi}. – Po treb no je re dov no me re we sla sti ko mi ne, sva ki dan se mo ra me {a ti i ne sme se do zvo li ti da se na po vr {i ni uhva ti po ga ~a.

Za do bru ra ki ju, od no sno kom, ne va `i na vi ka – ima vre me na!

Ne ma vre me na jer kad do |e vre me za si pa we u ka zan, to se mo ra ura di ti ba{ taj dan. Ta da ima ra ki je.

Ka ko sa da stva ri sto je, ra ki je }e, pr ven stve no zbog obil nog ro da, kva li te ta, ali na ro ~i to ne re {e nog ot ku pa i ni skih ce na, bi ti to li ko da }e mo }i da na pu ni ru ka vac Du na va na ~i joj oba li se i na la zi [kr bi }e va pe ca ra.

Vo }a ri nam ka `u da ot ku pqi va ~i za ki lo gram „vi qa mov ke” nu de ot kup nu ce nu od 36 di na ra, a pro {le go di ne pla }a la se 63.

Kao da se ne ko po i grao bro je vi ma pa ih za me nio na {te tu vo }a ra. Naj bo qe }e pro }i oni ko ji su iz gra di li ma le hlad wa ~e, do du {e wih ima, ali ma lo, pa }e i

ova iz u zet no kva li tet na kru {ka ve ro vat no naj vi {e bi ti pre ra |e na u ra ki ju.

– Pro ce wu jem da }u ove se zo ne, a u Ne {ti nu ima jo{ ra ki xi ni ca, uslu `no is pe }i od 35.000 do 40.000 li ta ra ra ki je od vo }a i gro `|a – prog no zi ra Bu co. – To me tre ba do da ti i mo je gro `|e, a imam oko 6.000 ~o ko ta i 3.000 sta ba la vo }a, kaj si ja, kru {a ka, {qi va, du wa... Ka da do |u ova ko rod ne vo} ne go di ne, a i gro `|e iz gle da od li~ no, qu di svoj trud naj ~e {}e pre tvo re u ra ki ju ko ja mo `e da sto ji i ~e ka ce nu. Tre nut no je naj sku pqa du wa, ko ja se pla }a 1.000 di na ra za li tar. Kaj si je va ~a i kru {ko va ~a „vi qa mov ka„, ba rem ko je se pe ku kod me ne, ko {ta ju 800 di na ra, a ra ki ja od me {a nih kru {a ka od 400 do 450 di na ra li tar. Lo zo va ~a od ham bur ga, a ona je mi ri {qa va na ovu sor tu gro `|a, pro da je se po 400 di na ra li tar, a ra ki je od be lih sor ti gro `|a, pr ven stve no ri zlin ga, kao i {qi vo vi ca, ko {ta ju 350 di na ra.

M. Suyum

Pe {a ~e we od Po po vi ce

VE^ERAS U CK13

Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Po po vi ce pre ko Kra qe ve sto li ce, Mo rin to va, La zi nog vi ra do Po po vi ce.

Sta za je du ga~ ka oko 18 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Zo ran Gr ~i} Gr ca. Po la zak je u 8 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 74 za Po po vi cu. Broj te le fo na za sve bli `e in for ma ci je je 063-543-681.

A. L.

Hu ma ni tar ni kon cert za Dar ju Ko sti} Hu ma ni tar ni ko cert za Dar ju Ko sti} - de voj ku ko ja vo li `i vot, odr `a }e se ve ~e ras u Omla din skom cen tru CK13, a na stu pa ju kan ta u tor Ni ko la Ne {ko vi} i bend „Mr ci ne”. Ulaz na kon cert, ko ji po ~i we u 21 ~as, je do bro tvor ni pri log.

Po red ovo ga, od 17 ~a so va u dvo ri {tu CK13 mo }i }e da se ~u je ro ka bi li mu zi ka, u okvi ru pro gra ma „Slu {a o ni ca”.

J. Z.

„TURA KROZ SRBIJU FIJAT 500 ITALIJA”

Fi }e su tra na Tr gu slo bo de U~e sni ci „Tu re kroz Sr bi ju Fi jat 500 Ita li ja” pred sta vi }e se No vo sa |a ni ma su tra u 10.30 sa ti na Tr gu slo bo de, a na kon pro gra ma ko ji tra je sat vre me na u~e sni ci }e kre nu ti u vo `wu po Sr bi ji. Ovaj ka ra van obi }i }e 15 me sta u na {oj ze mqi, a pr vi na kon No vog Sa da bi }e Vr {ac. To kom sed mo dnev nog pu to va wa qu bi te qi fi }a u`i va }e u je din stve nim pri rod -

Novosadska subota20.avgust2011.

D

Igra we va trom Uza lud po tro {e no vre me, ju ri se na ne ku stra nu gra da dok na ne koj dru goj ne ko za i sta mo `e bi ti u opa sno sti, onoj re al noj.

Isti na, po sto je iden ti fi ka to ri po zi va ko ji }e va tro ga sci ma omo gu }i ti da se na la `ne do ja ve ne oba zi ru, ali po en ta ne le `i u ta kvim spra va ma, ve} u ~i we ni ci da psi ho lo {ki sklop ne kih qu di stva ra u wi ma ilu zi ju da se mo gu po i gra va ti vre me nom i tu |im `i vo ti ma. To im je...mor bid ni ho bi?

A. Jerini}

DANAS U KULTURNOM CENTRU

Pre zen ta ci ja mu zi~ ke ra di o ni ce Jav na pre zen ta ci ja ra da mu zi~ ke ra di o ni ce „Kre a tiv ne re al no sti - evrop ski pro spe ri te ti i vi zi je” bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 ~a so va u Klu bu „Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra, u

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o ko ni ste? Do sad no vam je? Ili jed no stav no sa mo `e li te da na pa ko sti te ne ko me? Ta kvi po vre me no na zo vu 93 i pri ja ve la `nu uz bu nu, po `ar stvo ren sa mo u wi hovj gla vi. Da li po ne kad „pro {e ta ju„ va tro ga snu bri ga du po gra du? Zvuk si re ne, gu ma ko je {kri pe, auto mo bi la ko ji se skla wa ju u stra nu, pi ta wa ko ja se vr zma ju po gla va ma pro la zni ka „Gde sad go ri?”, sve te mi sli o~i to uz bu |u ju ovu vr stu so ci o pa ta. A on da, mo `da, do la zak na lo ka ci ju i ni {ta.

nim i kul tur nim bo gat stvi ma Sr bi je, obi la ze }i Po du na vqe, cen tral ne pla ni ne, sred wo ve kov ne tvr |a ve i pra vo slav ne ma na sti re. Tu ra je or ga ni zo va na kao vid po dr {ke srp skoj ba {ti ni i pro mo ci ja odr `i vog pri stu pa tu ri zmu, ali i na ~in da se obe le `i pri ja teq stvo sa Ita li jom kao i vek i po po sto ja wa ove dr `a ve.

N. R.

Ka to li~ koj por ti 5. Ra di o ni cu su od 18. do 20. av gu sta pri re |i va li [te van [ul ce, Pe ter Evald i Fe dor Ru {kuc. Ulaz je bes pla tan.

I. D.

PLA@E DIVQE, U@IVAWE BESPLATNO

Opu {te ni ri tam Ofi cir ca Bes plat no ku pa we, pe sak u hla d o v i n i, mi r is Du n a v a i igre u vo di do voq ne su No vo sa |a ni ma ko ji do la ze na Ofi ci rac da bi po be gli od grad ske vre ve i s pri ja te qi ma u`i va li. Pla `a ima i tu {e ve, ali ni su pri kqu ~e ni, ra di li su za vre me Eg zi ta i sa da su isqu ~e ni. Je dan od su gra |a na ko ga smo za te kli is ti ~e da se ra do ku pa na ovoj pla `i i da bi tu {e vi sa ~i stom vo dom mno go zna ~i li qu di ma ko ji go di na ma do la ze ov de.

- Iz be ga vam da od la zim na [trand jer je ta mo sve u{to gqe no, pla }a se ulaz, sku pi su i pi }e i hra na. Di vqe pla `e vi {e od go va ra ju mom uku su, at mos f e r a je opu { te n a i svi funk ci o ni {e mo kao je dan. Je di no {to nam ne do sta je na kon

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad u po ne de qak }e se od no si ti na Te le pu, a u uto rak u Ko vi qu, Kli si i Kli san skom bre gu. Tra vu, li {}e, gra we i osta li ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo -

jih ku }a do 6 ~a so va. Ba {ten ski ot pad tre ba da bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko ne mo `e dru ga ~i je.

A. L.

V remeploV

Tu {e vi ra di li sa mo za vre me „Eg zi ta”. Pla `a ima po seb nu at mos fe ru,de lu je kao da se svi po zna ju i dru `e. Ne ko li ko ka fi }a pi }e slu `i po sim bo li~ nim ce na ma iz la ska iz vo de je ste da se is tu {i ra mo - ka `e ovaj su gra |a nin.

Ova di vqa pla `a ima po seb nu at mos fe ru de lu je kao da se svi po zna ju i dru `e. Ne ko li ko ka fi }a pi }e slu `e po sim bo li~ nim ce na ma a po po dnev no dru `e we u wi ma ~e sto se pre tvo ri u

Mo gin na pra vio fi ja ker za Ti ta Mo gi ni su sta ra, raz gra na ta no vo sad ska po ro di ca ~i ji su pre ci, ba ve }i se sto ~ar stvom, do {li u Ba~ ku po ~et kom 18. ve ka. Je dan od Mo gi nih, Mla den, iz u ~io je ko va~ ki za nat, da bi ga ra de }i u „fren du”, ta~ ni je, u Be ~u i Bu dim pe {ti, pre tvo rio u svo je vr snu umet nost: u iz ra du spe ci jal nih pa rad nih ko la i

fi ja ke ra. Sa dvo ji com maj sto ra srod nih za na ta, u Te me rin skoj uli ci jo{ 1906. otvo rio je od go va ra ju }u ra di o ni cu, i u woj ne pre kid no ra de }i umro 20. av gu sta 1960. u 78 go di ni. We go va po sled wa ve li ka na rux bi na bio je fi ja ker po klo wen pred sed ni ku Ti tu 1951.

N. C.

`ur ke do ju tar wih sa ti. ^e sto se sku va ko tli} ili ras pa li ro {tiq. U jed nom od ka fi }a is ti ~u da su svi ko ji do la ze tu zbog za ba ve.

Ov de do la zim ve} 10 go di na i ovo mi je jed no od naj pri jat ni jih me sta na Du na vu. Vi ken dom

NA VELIKOM PLATOU [TRANDA

Pro tiv nar ko ma ni je uz sal su Mla di ko ji u~e stvu ju u pro jek tu „Stend ap No vi Sad” ve ~e ras }e od 20 ~a so va na ve li kom pla tou [tran da raz go va ra ti sa su gra |a ni ma i de li ti pro mo ma te ri jal na te mu bor be pro tiv nar ko ma ni je, pro mo ci je zdra vog na ~i na `i vo ta i spor ta, a sve to uz rit mo ve sal sa mu zi ke.

Po dr {ku pro jek tu pru `i }e ~la no vi ple snog klu ba „Ale gro”, ko ji }e svo jim kre a tiv nim na stu pi ma pro mo vi sa ti sport, re kre a ci ju i {i re we po zi tiv ne ener gi je.

J. Z.

je ve li ka gu `va, otvo re ni smo za dru `e we, pa upo zna mo do sta

qu di i at mos fe ra je fe n o m e n al n a is ti ~e je dan od re dov n ih po s e t i l a c a ove pla `e. -Qu di se le po za ba vqa ju: sta ri ji od ma ra ju na pe {ki ru, mla di igra ju od boj ku na pe sku, ne ki se kar ta ju, ima onih ko j i ~i t a j u kwi ge.

Gor da na Jo vi ~i} go di na ma do la zi na ovu pla `u: @i vim u Pe t ro v a r a d i n u i ~e sto sam ov de, opu {te no je i ne ma gu `ve. I ka da sam na pe sku ima hla do vi ne, pa ne mo ram da se pr `im na sun cu, kao kad odem na [trand, gde od vre log pe ska go re ta ba ni.

Iako je u pi ta wu di vqa pla `a oko li na je ~i sta, a sme }e ko je se na ku pi to kom da n a ku p a ~ i skla wa ju sa mi.

N. Radman Fo to: F. Baki}

VE^ERAS PROMOCIJA “DANA BRAZILA”

Cen tar u zna ku sam be Pro mo ci ja fe sti va la “Da ni Bra zi la”, ko ji }e bi ti odr `an od 25. do 27. av gu sta, odr `a }e se ve ~e ras od 19 ~a so va na vi {e me sta u gra du i ~i ni }e je iz lo `be, na stu pi i pre zen ta ci je. ^la no vi no vo sad ske {ko le sam be “Sam ban sa” u 18 ~a so va kre nu }e iz Du nav skog par ka kroz Du nav sku uli cu i Zmaj Jo vi nu uli cu do Tu ri sti~ kog in for ma tiv nog cen tra na Tr gu slo bo de, gde }e

u 19 ~a so va ima ti kra }i na stup. Na kon wih na stu pa ju no vo sad ski ka pu e ri sti iz “Sen za le”, a u 20 ~a so va u Ra dio ka feu otva ra se iz lo `ba cr te `a @i vo ji na Mi {ko va “Za spas ki {nih {u ma Ama zo ni je”. Ta ko |e, u iz lo gu TIC-a bi }e otvo re na ne sva ki da {wa iz lo `ba “Po gled na Bra zil” autor ke Bi qa ne Ra do je vi}. Iz lo `ba je otvo re na do 24. av gu sta.

A. J.

Tur nir u te ni su gla vom Me mo ri jal ni tur nir u te ni su gla vom „Vla di mir Fran ci {ko vi}” odr `a va se da nas i su tra na [tran du. Tak mi ~e we se or ga ni zu je u tri ka te go ri je: pi o ni ri do 15 go di na, ju ni o ri do 18 i se ni o ri sta ri ji od 19 go di na. Raz i gra va we je bi lo ju ~e, po sle ~e ga je od re |e no 16 se ni or skih i po osam eki pa iz mla |ih ka te go ri ja, ko je }e se bo ri ti za naj bo qi pla sman. Za sve u~e sni ke obez be |e ne su na gra de, a u~e {}e

je bes plat no. Tur nir za tva ra fi na le se ni o ra u ne de qu u 16.

30 ~a so va. Na gra de naj u spe {ni jim eki pa ma uru ~i }e fud bal ski stru~ wak Dra go qub Be kva lac.

Odr `a va we tur ni ra, uz glav nog spon zo ra, kom pa ni ju „Adi das” i ove go di ne po ma `u qu bi te qi te ni sa gla vom, a pr vi put po dr {ka je sti gla od Po kra ji ne i Gra da pre ko sek to ra nad le `nih za sport i omla di nu.

A. J.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

subota20.avgust2011.

ZA DECU IZ VI[E^LANIH PORODICA

Bes plat ne auto bu ske kar te Deca iz porodice s troje i vi{e dece i u ovoj {kolskoj godini imaju pravo na besplatne karte u gradskom i prigradskom saobra}aju, na osnovu preporuke gradona~elnika Novog Sada Igo ra Pa vli ~i }a. Ovim pravom obuhva}ena su i deca iz porodica s torje i vi{e dece do 18 godina starosti koja imaju prebivali{te na teritoriji Novog Sada, a koja su na redovnom {kolovawu u osnovnoj i sredwoj {koli, kao i deca iz porodica koja su raseqena s Kosova i Metohije, a imaju prebivali{te, odnosno boravi{te na teritoriji Novog Sada.

Obrazac zahteva za ostvarivawe besplatne karte mo`e se preuzeti u {alter sali Gradske ku}e, Trg slobode 1, ili na sajtu www.no vi sad.rs. Uz obrazac potrebno je prilo`iti fotokopiju li~ne karte - raseqeni~ke legitimacije za roditeqe, foto-

kopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu u porodici, a za punoletnu decu fotokopiju li~ne karte - raseqeni~ke legitimacije, fotokopiju obrasca JGSP - a overenog u {koli. Za decu koja su ostvarila pravo na besplatan prevoz u prethodnoj {kolskoj godini, treba prilo`iti samo fotokopiju obrasca JGSP - a overenog u {koli.

Zahtev se predaje u {alter sali Gradsek ku}e. Gradska uprava za socjalnu i de~ju za{titu, nakon utvr|ivawa ispuwenosti uslova za dobijawe besplatne karte, dostavqa spiskove u JGSP u roku od tri dana od prijema zahteva, radi izrade besplatnih karata.

Dodatne informacije mogu se dobiti u Gradskoj upravi za socijalnu i de~ju za{titu, @arka Zrewanina 2, a broj telefona je 4882 - 836.

I. D.

dnevnik

DOK „VODOVOD” BELE@I DOBIT, POTRO[A^I MEWAJU NAVIKE

Za li va we ba {ta iza {lo iz mo de U izve{taju dr`avnog revizora, osim razloga za podno{ewe prekr{ajnih prijava i preporuka da se funkcionisawe preduze}a uskladi sa zakonskom regulativom, stoji i da je “Vodvod i kanalizacija” zabele`ilo dobitak u 2010. godini, za razliku od 2009.

Tako je pre dve godine ovo preduze}e bilo na gubitku, od 359.315.000 dinara, dok je pro{le godine dobitak iznosio 135.473.000 dinara. Dra`vni revizor je u izve{taju naveo da je to posledica dva poskupqewa usluga od po 30 odsto u februaru i julu pro{le godine.

Me|utim, po podacim do kojih smo do{li, iako je voda poskupela potro{wa je i daqe skoro ista. Dodu{e, prime}uje se mawi pad, ali to je zanemarqivo, kao se uzme u obzir da je za dve godine cena vode prakti~no oti{la za 100 procenata navi{e. Izgleda

ipak da je mnogima koji su zalivali ba{te i dvori{ta tokom prole}a i leta 2009. godine takav obi~aj postao skup, jer je, na primer, razlika u potro{wi izme|u marta te godine i 2010. godine oko 150.000 kubika, a ovog marta se potro{ilo ~ak 350.000 kubika

mawe nego pre dve godine, ili 350 miliona litara mawe. Mada za jun i jul 2009. godine ne postoje podaci o isporu~enoj vodi, razlika izme|u juna ove i pro{le godine je 250.000 kubika, dok za naredni mesec ona iznosi oko 60.000 kubika.

Da li ovi pokazateqi govore o tome da Novosa|ani mewaju navike i da se prema potro{wi vode odnose racionalnije? Mo`da je jo{ rano za odgovor na ovo pitawe, ali evidentno je da je broj pritu`bi na mawi pritisak i nedostatak vode na obodima sistema mnogo mawi nego ranije.

Paralelno s ne{to mawom potro{wom, opao je i procenat naplate, ali i 80 odsto napla}enih ra~una i daqe je visok prosek za Srbiju. U isto vreme, zbog poskupqewa, kao {to smo naveli, “Vodovod” zara|uje vi{e novca, {to im, po navodima iz preduze}a, prvi put ove godine omogu}uje minimalno zadovoqavaju}i investicioni ciklus. Tako }e ove godine ulo`iti oko 900 miliona dinara sopstvenog i 400 miliona dinara gradskog novca u sistem, {to je ranije pedstavqao iznos koji se ulagao toS. K. kom nekoliko godina.

ZBOG NESVAKIDA[WEG PATENTA NA KLIMA-URE\AJU

Ba lon pun vo de tre snuo s „ne ba” Mada je pro{le godine Komunalna inspekcija po~ela da kontroli{e klime iz kojih voda kapqe po prolaznicima i fasadama, neki sugra|ani ne po{tuju pravila, ve} postavqa-

GRADI]E SE CENTAR ZA REKREACIJU OSOBA SA INVALIDITETOM

Dru `e we i opo ra vak uz vo du Projekat izgradwe rekreativno-inkluzivnog centra za osobe sa invaliditetom, u Primorskoj ulici bb, na obali kanala DTD iza “Neoplante”, po~eo je ure|ivawem piste za rekreaciju. Kako je objasnio predsednik upravnog odbora Centra za obuku i rekreaciju (UO COR) Sa va Straj ni} na pomenutoj lokaciji bi}e organizovane razne aktivnosti, a prostor ne}e biti namewen samo osobama sa invaliditetom, ve} }e podrazumevati inkluzivnu rekreaciju.

-Ovde }e biti postavqen kamp i bungalovi, mawe` i {tale za ~etiri grla - kowe i magare za terapijsko jahawe. Ima}emo centralni objekat za obuku na vodi i uz vodu, u~ionice u prirodi i prvo igrali{te sa opremom za osobe sa invaliditeom - opisao je plan Strajni}.

Prema planu i u saradwi sa jednim udru`ewem gra|ana iz Zagreba, ovde }e biti organizovane i dresure pasa-vodi~a za osobe o{te}enog vida i slabovide ~ija }e cena biti 1.000 evra, koje ina~e ko{taju oko 20.000. Tako|e, pomo} }e dati i “Klub `ena” iz

Beogarada, dok je grad Nori~ obe}ao donaciju u vidu plovila za osobe sa invaliditetom koji bi trebao sti}i do kraja godine.

Zavr{etak radova, ipak, nije poznat, jer za sad, finansije obezbe|uje samo Grad, {to nije dovoqno, po`alio se Strajni}.

On je dodao da je u planu i izgradwa pet mawih centara sli~nog tipa, koji }e se nalaziti uz kanalsku mre`u u Vojvodini.

Preduze}e “Vode Vojvodine”, koje podr`ava ovaj projekat, u saradwi sa Mladim istra`iva~ima Srbije, organizovalo je Me|unarodni volonterski kamp “Jegri~ka 2011”. U~esnici kampa radili su ju~e na ure|ewu piste za rekreaciju, seku}i stabla i ~iste}i prostor koje su COR-u obezbedile “Vode Vojvodine”. Predstavnica Odeqewa za brigu o za{ti}enim podru~jima Ti ja na Ra du lo vi} ovog preduze}a ka`e da su `eleli da podr`e aktivnosti za pomo} osobama sa invaliditetom i ujedno obele`e Godinu volontera, s obzirom na to da je 2011. progla{ena takvom od strane Ujediwenih nacija.

A. Jerini}

^ITAOCI PI[U SMS

ju priru~ne patente na ovim ure|ajima. Naime, kako nam je javila Novosa|anka Ju dit Sa bo, pre neki dan stanovnike Ulice Milo{a Crwanskog 4 i 6 probudio je veliki tresak kada je balon od pet litara vode, koji je kanapom bio vezan za spoqnu jedinicu klima ure|aja na {estom spratu, tresnuo na krov terase u prizemqu i zavr{io u ba{ti tog stana.

Kako je navela, kom{ija, vlasnik balona, ni-

Pre neki dan stanovnike Ulice Milo{a Crwanskog 4 i 6 probudio je veliki tresak je si{ao da vidi da li je neko povre|en ili je nastala neka {teta, ve} je postavio novi balon, ali, kako tvrdi Sabo, ovaj put nije zavezao ni kanap, pa trenutno pomenuti predmet visi na tawoj `ici. Iako je obavestila Komunalnu inspekcju, oni jo{ nisu iza{li na uvi|aj, ka`e ona.

Prema Odluci o ure|ewu grada, klime mogu da se postavqaju na osnovu uslova koje izdaje Zavod za urbanizam, i to tako da se obezbedi oticawe kondenzovane vode, da se ona ne razliva na druge povr{ine. Mnogi sugra|ani

nisu upoznati sa odlukom kojom se defini{e da se cev koja skupqa kondenzat mora vratiti u istu prostoriju koja se klimatizuje ili se odvodna cev mora sprovesti u oluk, tako da se voda ne sme izlivati na trotoar. Nesavesnima, koji ne po{tuju Odluku, inspektori izri~u mandatne kazne, ako se doka`e da je kondenzat stvarao bare po ulicama, prskao prolaznike ili ukoliko je ispu{tan na trotoar.

Mandatna kazna za fizi~ko lice je 2.500, za pravno 10.000 dinara, dok se prekr{ajne kazne kre}u do 25.000 za fizi~ko, do 250.000 za preduzetnike i do 500.000 dinara za pravna lica.

A. Jerini}

Igra li {te na Saj mi {tu osta je za pu {te no Izuzetno zapu{teno igrali{te za decu koje se nalazi izme|u ulica Hajduk Veqkove, Novosadskog sajma i Mi~urinove ove godine ne}e dobiti novo ruho, jer }e polovina novca planiranog za ovakva ulagawa biti preorijentisana na pripreme za Evropsko prvenstvo u rukometu. Naime, ovaj sportski kompleks nalazi se na gradskom zemqi{tu kojim

upravqa Spens i jedan je od najve}ih kompleksa na otvorenom u gradu, ali godinama nije ulagano u wega. Tako deca za igru imaju polomqene quqa{ke, uni{tenu raketu i ostale sprave za igru, a neke od wih su odavno prevazi|ene i neophodna je modernizacija terena. Ipak, planovi za obnovu mora}e da se odlo`e uprkos tome {to je za ovu godinu

izdvojeno 11 miliona dinara za rekonstrukciju kompleksa na Sajmi{tu. Direktor Spensa Bo ris Bar jak ta re vi} potvrdio je da }e se novac ulo`iti u Evropsko prvenstvo, s obzirom na to da je Novi Sad doma}in za polovinu utakmica. Podsetimo, prvenstvo u rukometu se odigrava u Srbiji od 15. do 29. januara 2012. godine.

A. J.

065/47-66-452

Am bro zi ja do bi la svo ju li va du U Veterniku nije uni{tena ambrozija. Imamo ~itave poqane, pogotovo uz kanal, iz koga se {ire razni mirisi, pogotovo uve~e. Za zaraslo gradsko zemqi{te ( za koje u Poqoprivrednom fakultetu dobro znaju) ka`u da bi ve} bio ka`wen vlasnik, da je kojim slu~ajem privatno. A i neko ko bi se usudio da uzurpira takvu parcelu, ogradi je i ure|uje, tako|e, bi bio ka`wen. Izvolite pro{etajte.

064/2660... *** A gradona~elnik misli da }e sa de~jim igrali{tima u drugi mandat. Lepo je to {to misli o deci, ali to se radi levom rukom i bez pompe, a krucijalne probleme na grba~u robova (pa mi vi{e nismo radnici).

064/1655... *** ^itam u „Dnevniku“ da su taksisti spremni da tu`e grad da im odobri pove}awe cena. Prvo, ja nisam taksista i ova cena mi sasvim odgovara i ako imam svoj auto, ali {to jeste jeste wihova cena je xabalesku tako da i ne moram da vozim svoj auto, posebno vikendom. Ali ja se se}am kada sam

~itao u „Dnevniku“ i slu{ao na radiju kada su Pavli~i} i Bubwevi} u duetu rekli kako su cene taksija preniske i da taksi ne treba da bude jeftiniji od GSP-a. A za{to su oni odjednom po~eli da `ale taksiste?

063/507... *** @elim da podr`im 064/6647 u zahtevu za mirnim snom. Naime, u Sremskoj Kamenici je svako ve~e prava kakofonija zvukova sa [tranda i Ribarca, od pono}i, pa do 4 ujutro od tre{tawa i basova odska~emo u krevetu. Zbog ~ega se zakoni ne odnose na vlasnike kafi}a i restorana i kome da se gra|ani obrate za pomo}?

063/8594... *** Svetska zdravstvena organizacija i woj sli~ne vrlo dobro znaju da je u naprednim zemqama strogo zabraweno tumarawe napu{tenih `ivotiwa.

Psi i ma~ke su ~ipovani, a vlasnici se ka`wavaju za “izgubqenu” `ivotiwu (bez protesta) tako da se po ulicama ne vide ni besni, a kamoli sterilisani ~etvorono{ci. Po{to smo za takve organizacije mi i ostale navedene zemqe tretirani kao

provincijalci i domoroci nama je dovoqna i strategija “uhvati-sterili{i-pusti” i nastavi da ih juri{ i ujeda{ po ulicama...Jer zubi im ostaju, a u zubima je i problem zar ne? Jedina”uteha” je {to ne}emo pobesneti, a za strah, bolove, tro{ak...niko te i ne pita. Bora.

064/0863... *** Predla`em da izdejstvujete stranicu dve u subotwem izdawu „Dnevnika“ za ro|ene bebe u prethodnoj nedeqi sa slikama beba u koloru i imenima roditeqa.To bi bila svima draga i simpati~na uspomena!

060/0220... *** Tadi}u, molim te, smeni Bajatovi}a. Da se vi{e ne {epuri. Osilio se na na{oj, a i tvojoj grba~i.

Hvala unapred u ime svih potro{a~a gasa!

064/1478... *** Otvoreni bazeni, Kej, novi bulevari, sve prazno, narod je rekao svoje. Novosa|anima se gade investicije politi~ara kao grade ne{to. Da je situacija dobra svi bi lepo pisali, a ovako...

061/6556...

*** ^itam: gas poskupquje 2.400 dinara mese~no po doma}instvu, a penzije oko 300 dinara. Neverovatno, ali istinito. Gde li nas sve ovo vodi??? Razmislimo i slo`imo se...

064/2928... *** Ne mogu da verujem da zakon to dozvoqava .... Ako gospo|a Cvetkovski voli toliko `ivotiwe, neka ide na selo, ima jeftinih ku}a, a qubimci }e u`ivati kako i dolikuje vrsti, a do re{ewa problema, iskreno sa`aqevam. Kom{ija 064/1901...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota20.avgust2011.

9

ANKETA [TA PO SLE ZAH TE VA „SR BI JA GA SA” ZA PO SKU PQE WE

Struja istiskuje gas

@I TE QI MA DE LA VE TER NI KA NE PO KO [E NA PAR CE LA ZA GOR ^A VA @I VOT

Nabujala ambrozija gu{i kom{ije Su gra |a ni iz Uli ca Pa vla Vu ji si }a i Zo ra na Rad mi lo vi }a u Ve ter ni ku po `a li li su se na {oj re dak ci ji da na ob li `noj par ce li u wi ho vom kom {i lu ku ra ste go mi la am bro zi je, ko ji ni ko ne ko si. Po {to je na pri vat nom po se du am bro zi ju tre ba da po se ~e vla skik pla ca ili ko ri snik ze mqi {ta, me |u tim, ka ko ka `u za

to ni ko ne ha je. Ve li bor [tu la, kom {i ja ko ji `i vi u bli zi ni ka `e da su vla snik po me nu tog pla ca tvr di da deo par ce le ko ji ni je po ko {en, a na ko me se na la zi am bro zi ja, ni je we gov. Ko rov i da qe ra ste i pred sta vqa pret wu po zdra vqe gra |a na.

- Na tom me stu pre iz ve snog vre me na oba vi li smo kon tro lu

po pri ja vi gra |a na i na kon to ga deo tog po pri li~ no ve li kog po te sa je po ko sio vla snik.. [to se ti ~e pre o sta log de la ko ji je pod am bro zi jom po sle na {e po sled we kon tro le, gra |a ni mo gu da o~e ku ju da }e i na toj po vr {i ni am bro zi ja bi ti uni {te na. Mi u po sled we vre me ima mo mo gu} nost, na osno vu Od lu ke o ure |e -

wu gra da da na pla ti mo man dat nu ka znu, ili u su prot nom pod ne se mo zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv onih ko ji ne ko se am bro zi ju, {to }e mo i u~i ni ti ako se ne po stu pi po na lo gu in spek ci je- re kao je glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev B. Mar ko vi}

„RA DO SNO DE TIW STVO“ NA JA VQU JE RA DO VE U RAD NI^ KOJ ULI CI

Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi} zah te vao je po sku pqe we ga sa u na red noj grej noj se zo ni. Gas, po tom zah te vu, tre ba da bu de sku pqi za 15 pro ce na ta. Pi ta li smo gra |a ne ka kvi su wi ho vi pla no vi za pred sto je }u zi mu, ho }e li na sta vi ti da se gre ju na gas, ili }e na }i ne ki dru gi na ~in da za gre ju ku }e.

Pe ra Osto jin, ve te ri nar ski teh ni ~ar: „Gre jao sam se na gas 30 go di na, ali od sa da vi {e ne }u.

Pre }i }u na grad sko gre ja we. Ovo po sku pqe we }e se ve o ma od ra zi ti na moj ku} ni bu xet. Ogor ~en sam, jer je ovo za i sta pre vi {e.”

sa mo ako je po treb no, a gle da }u i da se gre jem na stru ju jer je mno go po voq ni je.”

Ti bor Bod nar, ar hi tek ton ski teh ni ~ar: „Na sta vi }u da se gre jem na gas jer ne mam mo gu} no sti da pro me nim ceo grej ni si stem. Raz mi {qao sam o no vom na ~i nu gre ja wa, ali to iz i sku je no va fi nan sij ska sred stva ko ja ja ne mam. Zi mi su ina ~e ra ~u ni ve }i, a ovo }e jo{ do dat no da po ve }a tro {ko ve.”

Vrti} ni~e od septembra Po ~e tak iz grad wa no vog vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci ka sni, ali je iz ve stan i tre ba lo bi da po~ ne od sep tem bra, re kao je za „Dnev nik“ di rek tor Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo“ Bo ri slav Sa mar xi}. Glav ni pro je kat je za vr {en, a ka ko Sa mar xi}, ka `e ~e ka se jo{ sa mo sa gla -

snost pro tiv po `ar ne po li ci je za gra |e vin sku do zvo lu.

- Re al no, do zvo lu bi smo mo gli da do bi je mo za dve ne de qe, a za tim po ~i we grad wa po hit nom po stup ku. Ima mo obe }a wa od Gra da da }e pro na }i na ~in da, pre ko na {ih 90 mi li o na di na ra, do kra ja go di ne obez be di jo{ 145

mi li o na i iz fi nan si ra iz grad wu vr ti }a. Mo gu }e da vr ti} bu de i go tov do kra ja go di ne, a pot pu no opre mqen do ja nu a ra ili fe bru a ra – na ja vio je di rek tor ove usta no ve.

No vi vr ti} tre ba lo bi da pri mi oko 350 ma li {a na ko ji }e bi ti raz me {te ni u dva de se tak gru -

pa. Di rek tor „Ra do snog de tiw stva” je ra ni je iz ja vio ka ko je, u do go vo ru sa Gra dom, na pra vqen plan za grad wu jo{ ne ko li ko vr ti }a u gra du i pri grad skim na se qi ma, ali }e re a li za ci ja tih in ve sti ci ja za vi si ti od mo gu} no sti da se do bi ju po treb na sred stva.

A. V.

U MU ZE JU VOJ VO DI NE

Kurs crtawa i akvarela

[KO LA FOL KLO RA IZ VE TER NI KA U MA KE DO NI JI

„Veliko kolo” o~ara}e Ohrid De~ ja i od ra sla gru pa [ko le fol klo ra Udru `e wa „Ve li ko ko lo” iz Ve ter ni ka u~e stvo va }e na Me |u na rod nom fe sti va lu „Ohrid sko sun ce”, ko ji }e bi ti odr `an od 20. do 25. av gu sta u Ohri du. Za {est fe sti val skih da na na {u ze mqu, kao i deo we ne kul tur ne ba {ti ne pred sta vi }e tri fol klor ne gru pe, od ko jih jed nu sa ~i wa va ju de ca. Bi }e od i gra ne tri ko re o gra fi je, fol klo ri sti }e pe va ti i pe sme, a pro gram }e tra ja ti oko po la sa -

ta. De~ ja gru pa svo ju ze mqu pred sta vi }e sple tom pe sa ma i iga ra iz Sr bi je „Pro |i Mi le”, a od ra sli }e na stu pi ti sple tom pe sa ma i iga ra iz Voj vo di ne „Le pa Ne ra” i sple tom pe sa ma i iga ra iz Sr bi je „Haj po ve di ve se lo”. Ovo udru `e we na ohrid skom fe sti va lu u~e stvu je po dru gi put, s tim da je ove go di ne no vi na to {to }e na stu pa ti i de ca.

Udru `e we „Ve li ko ko lo” po sto ji od 2005. go di ne, a u {ko lu fol klo ra mo gu da se upi {u de ca

od 4 go di ne, kao i od ra sli od 15 go di na pa na da qe. Pro be se od vi ja ju dva pu ta ne deq no u vr ti }i ma „Zla to ko sa” u Ve ter ni ku i ob da ni {tu „Gu li ver” na No vom na se qu. Osim jav nih na stu pa, ovo udru `e we je i or ga ni za tor ili su or ga ni za tor Fe sti va la igre i mu zi ke „Zov rav ni ce” ko ji se odr `a va na [tran du, Voj vo di na fe sta na [tran du, Fe sti va la me da u Zmaj Jo vi noj uli ci i Saj ma p~e lar stva na Spen su.

N. R.

[ko la cr ta wa i akva re la bi }e or ga ni zo va na od 3. sep tem bra u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska uli ca 35. ^a so vi }e se od vi ja ti sva ke su bo te u pro sto ri ja ma Mu ze ja, a ka da to do zvo qa va ju vre men ske pri li ke, u atri ju mu Mu ze ja i Du nav skom par ku, u dva ter mi na: u 9 i 11 ~a so va. Ter min od 9 ~a so va bi }e re zer vi san za po ~et ni ke ko ji ma se pru `a mo gu} nost da sa vla da ju osno ve cr te `a, teh ni ke i teh no lo gi je iz ra de akva re la, dok }e u 11 ~a so va ~a so ve ima ti po la zni ke ko ji su sa vla da li osno ve iz vo |e wa akva rel teh ni ke. Pre da va ~i }e bi ti aka dem ski sli ka ri Bra ni slav Mar ko vi} i Vi {wa Sto ja no vi}. Ce na tro me se~ nog kur sa iz no si 9.000 di na ra. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na saj tu www.mu ze voj vo di ne.org.rs.

A. J. U SA LE TLI

Ve~eras „Yerser”, sutra „@ons”

Kon cert kvar te ta „Xer ser”odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Du nav skom par ku u okvi ru ma ni fe sta ci je „Du nav ska sa le tla”. Su tra }e, na is toj lo ka ci ji i u isto vre me na stu pi ti

Eduka centar i „Ajseka” u korist mladih Me |u na rod na stu dent ska or ga ni za ci ja „Aj sek” i edu ka tiv na usta no va Edu ka cen tar pot pi sa li su ugo vor o lo kal nom part ner stvu ka ko bi za jed no ra di li na usa vr {a va wu mla dih u No vom Sa du, na vo di se u sa op {te wu grad ske kan ce la ri je „Aj se ka”.

Pr vo ak tiv no u~e {}e Edu ka cen tra u okvi ru ovog part ner stva bi }e na pro jek tu „Bu di Svoj” ko ji }e bi ti re a li zo van na red nog me se ca ka da }e se

odr `a va ti ra di o ni ce za stu den te na te mu ak tiv nog u~e wa i ko mu ni ka ci je. Edu ka cen tar }e u ok to bru u~e stvo va ti i na pro jek tu „Aj sek ne de qa”, a part ner stvo ob u hva ta i u~e {}e na pro jek ti ma „Da ni ka ri je re” i „Agro Plus”. Po red ak tiv no sti na pro jek ti ma, Edu ka cen tar }e ra di ti i na una pre |e wu i edu ka ci ji ~la no va lo kal ne kan ce la ri je „Aj se ka” u No vom Sa du.

J. Z.

gru pa „@ons” i iz vo di }e fran cu ske pe sme.

U slu ~a ju ki {e do ga |a ji }e bi ti iz me {te ni iz par ka u Voj vo |an ski mu zej. Ulaz je slo bo dan. Or ga ni za tor je Udru `e we gra |a na “Art on vils”, a po kro vi teq Naft na in du stri ja Sr bi je.

A. J.

Mi le na Kec man, pen zi o ner ka: „Ra ni jih go di na sam se gre ja la na gas, ali od sa da }u na ka qe vu pe}, jer imam uslo ve za to, s ob zi rom da `i vim u ku }i. Gas }u ukqu ~i va ti

Ra de Ka men ko, pen zi o ner: „Ra do bih pre {ao na dru gi vid gre ja wa, ali ne mo gu to se bi da pri u {tim.

Po sku pqe we }e bi ti vi {e od 2.000 di na ra po do ma }in stvu, pa je mo ja al ter na ti va stru ja, a i mo ra }u da pri {te dim da bih iz be gao ve }e ra ~u ne.”

D. J. R. D.

UO^I JU BI LE JA GRAD SKOG PRE VO ZNI KA

U septembru izbor najboqeg plakata

Grad ski pre vo znik ni je jo{ iza brao naj bo qi rad na kon kur su za pla kat ka map we „Moj bus moj grad”.

U pred u ze }u sa zna je mo da }e ko mi si ja za se da ti po ~et kom sep tem bra .

Kon kurs je za tvo ren 15. ju la, a ob ja vqen je ra di oda bi ra naj bo qeg ra da po vo dom obe le `a va wa ve ka od po sto ja wa jav nog pre vo za u gra du.

Pr vi tram vaj kre nuo je u No vom

Sa du 30. sep tem bra 1911. go di ne, pa se taj da tum uzi ma kao zva ni ~an po ~e tak jav nog pre vo za.

To ga da na pla ni ra na je sve ~a na aka de mi ja, ali }e i pre we, kao i ka sni je do kra ja go di ne GSP ima ti pri red be u ~ast ju bi le ja. Pla ni ra no je da do kra ja go di ne, ako ne i pre, iza |e i mo no gra fi ja pred u ze }a.

Z. D.

PRO GRAM GA LE RI JE MA TI CE SRP SKE ZA NAJ MLA \E

„Kad porastem bi}u kustos”

Pro gram za naj mla |e „Kad po ra stem bi }u ku stos” bi }e re a li zo van od po ne deq ka 22. do 26. av gu sta u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. To kom pet da na, u ter mi nu od 10 do 13 ~a so va, od vi ja }e se ra di o ni ce

za de cu od tri do 12 go di na, a pri ja va je mo gu }a na broj te le fo na 4899-018. Na kra ju }e se do de qi va ti i di plo me za ma le ku sto se. Pro gram je sa stav ni deo No vo sad skog de ~i jeg le ta .

A. J.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota20.avgust2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (14), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (13.45), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.45), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (13), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika (22.25), „Planeta majmuna - po~etak” (20.15), „Green lantern” (22.15), „Kauboji i vanzemaqci” (20.10, 22.35), „[trumpfovi” (12.30, 14.45,15.40, 17, 17.50, 19.15, 20), „Kako se re{iti {efa?”

(16, 18.20, 20.20, 22.20), „Pingvini moga tate” (12.15, 14.15, 16.15, 18.15) Ja dran: „H men” (19), „8 minuta” (21.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: An |el ka Mol nar iz Vrbasa (de~ake), DEVOJ^ICE: Stan ka Bo {wak, Sta na Bu do {an, Je le na Is ti ja no vi}, Qum ni je Re xe paj, Ja smi na Na|, Dra ga na Ter zi}, Ju li ja na Or {i}, Bi qa na Dra {ko vi}, Ti ja na Do {e no vi} i Ma ja Bi ber xi} iz Novog Sada, Alek san dra Mi ku{ iz Beo~ina, Alek san dra Lo li} iz Sombora, Ja smi na Ko lek-[ulc iz ^elareva, Sla |a na Ke si} iz Ostoji}eva, Sa {ka Mi kle u{ iz ^uruga, Alek san dra Be le gi {an iz Titela i Dra ga na Mi tro vi} iz Veternika, DE^AKE: San dra An ti}, Ta tja na Tr bi}, Mir ja na Vu ki ~e vi}, Jo va na Mol do va nov i Ma ja Rat ko vi} iz Novog Sada, Ma ri ja Si na ni iz Titela, Gor da na Vla di} iz Ravnog Sela, Je le na Jo va no vi} iz Kisa~a, Na da Ku si} iz Sremske Kamenice i Na da Sa vi} iz Futoga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Zorka @arka Brankov (1937) u 10.30 ~asova, Peter Petera Gregorin (1965) u 11.15, Slavenka Marka Renduli} (1952) u 12, Branko \ure Petri} (1928) u 12.45, Du{an Veqka Slavni} (1932) u 13.30, Mane Mila Vrceq (1954) u 14.15 i Mara Nika Igwatov (1928) u 15 ~asova.

Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Persida Koste Petrovi} (1929) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovardinu bi}e sahraweni Zdravko Zdenka Per{aj (1937) u 13 i @arko Du{ana Ivanovi} (1924) u 15 ~asova.

c m y

10

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM&T RaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПО ЧИ ЊЕ ПРО ГРАМ ЗА ПРЕ ВЕН ЦИ ЈУ ЗА НЕ МА РИ ВА ЊА ДЕ ЦЕ

Сиромаштво води у насиље СТАРА ПАЗОВА: Установа социјалне заштите старопазовачке општине, Центар за социјални рад Стара Пазова се, поред редовног рада у складу са социјалном политиком Србије, доказала и у реализацији програма превенције, како када се ради о болестима зависности, тако и у заштити репродук-

Ве сна Тр бо вић

тивног здравља младих, а започети су и програми за спречавање насиља и заштиту жртава насиља, било да су у питању деца или одрасли.

- Од 1. септембра ове године Центар за социјални рад Стара Пазова ће започети нови пројекат у области бриге о деци, а ради се о превенцији занемаривања деце. Са овим пројектом су стручни тимови Центра конкурисали код Покра-

јинског секретаријата за социјалну политику и демографију и добили милион динара за рад у наредних шест месеци - каже директорка установе Ве сна Тр бо вић. - Јефтиније је и за државу и за локалну смаоуправу да делује превентивно, него да издваја огромна средства за збрињавање запуштене и напуштене деце у хранитељским породицама или домовима и за санирање тешких последица занемаривања деце. Незнање често доводи до конфликата и насиља, а што су потребе деце дуже и чешће занемарене, Центар за социјални рад има више посла и мора, ако се занемаривање дешава континуирано, да измести дете у хранитељску породицу или неку установу. Прошле године смо, пре рада на пројекту, регистровали 187 малишана у породицама са поремећеним односима. Сиромаштво је на првом месту, најчешће не раде један или оба родитеља, ту су болети зависности, најчешће алкохолизам, па све онда води у насиље, прекид комуникације. Пројекат „Превенција занемаривања деце“ треба да смањи број таквих проблема. Радиће се са родитељима у мањим групама, са по десетак породица које примају социјалну помоћ, у којима живи 1520 малишана. Наставиће се са развијањем мреже сарадника, од вртића и школа, преко Дома здравља, локалне самоуправе и медија и стручњаци очекују да се ефекти покажу у пракси А. Ма ли

СОМ БОР ПО МА ЖЕ ОЧУ ВА ЊУ БО ГАТ СТВА НА ЦИ О НАЛ НИХ КУЛ ТУ РА

Сеоским КУД по 25.000 динара

СОМБОР: На основу резултата недавно одржаног конкурса, јуче су градоначелник Сомбора Не ма ња Де лић и представници сомборских културно-уметничких друштава у насељеним местима, потписали уговоре о суфинансирању текућих расхода и издатака. Право на суфинансирање по основу конкурса остварило је 14 сеоских КУД – ова којима ће се из буџета Града, месечно дозначавати износ од 25.000 динара. Градоначелник Делић је, разговарајући са

ред тога, Сомбор као вишенационлана средина, на овај начин настоји да помогне у очувању богатства националних култура, које негују и чувају управо културно-уметничка друштва у нашим селима – рекао је сомборски биргермајстер Делић. Душан Секулић, представник КУД “Вук Караџић” који делује у Чонопљи, захвалио се на помоћи и нагласио да “многа друштва немају средстава да финансирају рад кореографа и других музичких сарадника”.

Пот пи си ва ње уго во ра

представницима сеоских културно-уметничких друштава, истакао да се приликом одлучивања о оваквом виду помоћи, имао у виду друштвени живот у селима.

-Криза је присутна у свим срединама и у свим сегментима друштва, а у селима посебно. Због тога су велике миграције из села, јер људи не виде разлог да остану у својим срединама. Надамо се да ће овај вид помоћи КУД-вима, који су у селима често и једини који се старају о култури и другим садржајима живота, допринети квалитетнијем раду - понадао се Делић. - По-

- Ова средства допринеће афирмацији рада наших друштава, а мислим да би и сеоске месне заједнице у овиру већ постојећих средстава са којима располажу, могле одређени износ наменити КУД – у. У Чонопљи сарађујемо са МЗ, али на жалост таква добра сарадња не постоји у свим селима – изнео је своја и искуства својих колега Секулић и додао да културно-уметничка друштва остварују добру сарадњу са градским Културним Центром “Лаза Костић”, где, како каже, долазе као у “своју кућу”. М. Ми ље но вић

Позив даваоцима крви НОВИ САД: Мобилне екипе Завода за трансфузију крви Нови Сад, радиће у понедељак, 22. августа у Чуругу, у просторијама КУД-а „Прело” од 8 до12 часова. У уторак, 23. августа мобилна екипа ће радити у МЗ Черевић од 8 до10, а наредног дана у исто време у амбуланти у Градиновцима. У просторијама Завода за трансфузију, крв ће дати полазници Центра за основну полицијску обуку у Сремској Каменици. У четвртак екипа борави у Бачком Петровцу, у просторијама Црвеног крста од 8 до12, а у петак је у ГСП-у на Футоском путу 46, од 11 до 13 сати. Добровољни даваоци крв могу дати сваког радног дана од 7 до14, уторком од 7 до 18.30 и само прве суботе у месецу од 8 до 12 часова, у просторијама Завода, Хајдук Вељкова 9а у Новом Саду.

subota20.avgust2011.

11

РАЗ РЕ ШЕН СПОР КО ЈИ ЈЕ БЛО КИ РАО КИ КИНД СКУ ДИ РЕК ЦИ ЈУ

Потпис на дуг од 44 милиона динара

КИКИНДА: У Привредном суду у Зрењанину председник Општине Кикинда Или ја Во ји но вић и директорка ЈП Дирекције за изградњу града Еди та Див ко вић потписали су споразум о судском поравнању са власником фирме „Кум” Зо ра ном Ја ко вље ви ћем. Према пресуди Привредног апелационог суда, Дирекција за изградњу града односно Општина Кикинда, фирми „Кум” дужна је 44 милиона динара. Фирма „Кум” је 2006. године била подизвођач радова фирми „Еурко” на изградњи депоније и са њом је убрзо након почетка радова раскинут уговор. Реч је о 38 хиљада кубика глине, од чега је 18 хиљада кубика „Еурко” платио „Куму”. Остало

је спорно 20.000 кубика глине, који нису уговорени нити са „Еурком” нити са Дирекцијом. На седници Скупштине општине, одржаној у среду, одборници су већином гласова изгласали одлуку о судском поравнању и обавезали потписнике.

- Потписали смо судско поравнање за које су гласали одборници на седници Скупштине општине. Прву рату од 30 милиона динара, уплатићемо одмах, тако да је реално очекивати да ће рачун Јавног предузећа Дирекције за изградњу града, бити одблокиран већ у понедељак, саопштио је Илија Војиновић.

- Поједине партије није интересовао дневни ред, него скупштински микрофон, констатовао је

Војиновић, осврнувши се на иступе одборника опозиције Вла ди ми ра Пу да ра који је за скупштинском говорницом тврдио да овакво судско поравање није правно могуће.

- Чим новац буде уплаћен на рачун фирме „Кум”, даје се налог суду да повуче извршну пресуду односно блокаду. Суд то шаље факсом у Крагујевац те очекујем да почетком наредне недеље рачун Дирекције буде на располагању, појаснила је Едита Дивковић. Остатак од 14 милиона динара биће исплаћен у три рате, које доспевају на наплату у октобру ове године, те јануару и фебруару 2012. године. А. Ђ.

ЗА ПО СЛЕ НИ У „УШЋУ” НЕ ПРИ ХВА ТА ЈУ НО ВОГ ДИ РЕК ТО РА

Без лиценце нема плате

БЕЛА ЦРКВА: Запослени у Предузећу за водопривреду „Ушће“ д.о.о. не прихватају именовање новог директора и како су рекли бориће се за своје предузеће свим средствима.До сада су у два наврата слали писмо у седиште Демократске странке у Београду и Новом Саду, покушавајући да скрену пажњу на неке поступке Општинског одбора у Белој Цркви који, како су навели, нарушавају углед странке. Демократској странци су се обратили зато што већину чланова Управног одбора чене њени чланови, који диктирају одлуке које нису у складу за Законом, Статутом предузеће и интересима предузећа. У прилогу дописа који су послали 27. јула, пре седнице Скупштине општине на којој су одборници потврдили спорну одлуку о именовању Ста ни сла ва Ми тро ви ћа за вршиоца дужности директора и нису прихватили кандидатуру досадашњег директора Ла ди сла ва Бу же ка, приложили су Записник са седнице Управног одбора, став свих петнаест запослених, у вези са спорном одлуком, меродавне оцене рада и стручности досадашњег директора и писмо које су претходно послали председнику белоцркванске Скупштине.

Ста ни слав Ми тро вић

Како на овај допис није било никакве реакције, пре два дана су послали и други упозоравајући апел руководству Демократске странке у Београду и Новом Саду, у којем скрећу пажњу да су одборници изманипулисани, да је Влада већ донела закључак који потврђује да су у праву и да морају истрајати на заштити интереса предузећа и радника. Одмах затим, упутили су и допис председнику Скупштине општине Бела Црква Ши ма ну Иро -

МЕ ЂУ НА РОД НИ СА ЈАМ ПРЕД У ЗЕТ НИ ШТВА ПО 12. ПУТ У ЗРЕ ЊА НИ НУ

У знаку безбедне хране ЗРЕЊАНИН: Овогодишњи Међународни сајам иновација, кооперација и предузетништва „Инокоп”, који ће по дванаести пут бити одржан у зрењанинској Хали спортова од 25. до 27. августа, биће посвећен производњи безбедне хране. Организатори овог сајма, на коме је до сада учествовало преко 1.700 излагача из земље и иностранства, јесу Регионална привредна комора Зрењанин и Опште удружење предузетника, у сарадњи са овдашњим Туристичким центром. На јучерашњој конференцији за новинаре, председник Општег удружења предузетника Ми ро слав Ђу рић казао је да ће на предстојећем сајму “Инокоп 2011” уче ствовати велики број предузетника, предузећа, банака, фондова, инвеститора и других по словних људи.

- Програмом је предвиђен и низ пратећих садржаја, попут семинара, округлих столова, презентација, тематских конференција, а очекујемо и посете званичника и пословних делегација из Србије и иностранства – рекао је Ђурић. Сајам ће у четвртак, 25. августа, свечано отворити потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за привреду Иштван Па стор, а након тога ће бити представљен учинак Покрајинске службе за запошљавање и зрењанинске филијале НСЗ у креирању нових радних места. Следећег дана програмом је замишљен стручни скуп о туризму у заштићеним природним добри-

ма Баната, а после тога и округли сто на тему “Безбедна храна – изазов, циљ и стратегија”. На досадашњих једанаест сајмова, под слоганом иновација, кооперација и предузетништва, у структури манифестације доминирали су производни послови са преко 85 одсто, док остатак пред-

стављају туристичке и услужне делатности. По организационој структури, учесници сајма махом су предузетници, мада учешће у значајној мери имају и велике компаније, удружења, агенције и представници старих заната. “Инокоп” је до сада посетило преко 22.000 људи из целе Србије и околних земаља, али и многобројне привредне делегације, државници, амбасадори и представници других република, региона и градова са којима Регионална привредна комора, град Зрењанин и читав Средњобанатски округ имају успешну привредну, културну и институционалну сарадњу. Ж. Б.

ви ћу, а у прилогу овог дописа, поред Статута предузећа и информација да је лице именовано за вршиоца дужности директора уједно и општински одборник и ликвидациони директор у предузећу, које је, како су навели, довео у неповољан положај. Послали су и изјаву Сло бо да на Хо ме на да је Влада пре месец дана донела закључак да директори и чланови управних и надзорних одбора морају бити искључиво стручна лица. Они, такође,

наводе да је на прошлој седници Скупштине одлуком већине одборника смењен и једини представник запослених и да је секретар дао „нестручно и некомпетентно тумачење“ у вези са лиценцом одговорног извођача радова хидротехничких објеката. Од председника белоцркваснске Скупштине запослени у Предузећу за водопривреду „Ушће“д.о.о. траже да се поново распише конкурс за избор директора, да се до окончања конкурса за вршиоца дужности именује неко од радника предузећа и да се у састава Управног одбора врати један од запослених. За понедељак су заказали састанак са Станиславом Митровићем, који уредно долази у предузеће, како би сазнали који су његови планови. Сви запослени су, како рекоше, сагласни да не одустају од својих захтева, јер избора баш и немају.

-На рачуну предузећа, по информацији добијеној од запослених, нема пара и ако у најкраћем року не добију руководиоца који има лиценцу, неће моћи да приме плату, чак ни за оне радове које су већ обавили. Оно што их је додатно изнервирало је појава неког младића, који упорно долази са папирима и како мисле очекује да добије запослење. М. Ви то ми ров

VESTI Игре без граница

БЕЧЕЈ: У оквиру Спортско – рекреативних дана највеће потиске општине, Бечејско удружење младих – БУМ и Канцеларија за младе општине Бечеј организовали су у атрактивном амбијенту комплекса отворенх базена ОСЦ „Младост“ манифестацију „Игре без граница“. Укупно девет трочланих екипа, у којој је једно место било резервисано за нежнији пол, такмичило се у једанаест дисциплина. Појединци су имали различите задатке у играма на сувом и у води, попут сакупљања балона, трке чамцима, скакање у џаковима, брзом једење палачинки, мачевање, гађање луком и стрелом... Регуларност такмичења пратио је члан нашег Удружења и сениорски државни репрезентативац у пливању Ча ба Си ла ђи Епитет победника припао је екипи по имену „БУМ“ у саставу: Би ља на Бо жић, Вик тор Кне же вић и Да ни јел Лон ча ре вић. Друго место освојила је екипа СДМ с такмичарима Ђор ђем Дра ги ним, Ма ри ном Ма тић и Ни ко лом Стој ко вим, а трећа је била екипа „Откачени“, чији су чланови били Ка та ри на Ра да но вић, Ал берт Си ла ђи и Ни ко ла Џи гур ски. Три првопласиране екипе добиле су на поклон робне пакете бројних спонзора, а остали захвалнице. В. Ј.

Јога Бонито

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Традиционални турнир у фудбалу на терену мањих димензија или „три на три“ по имену „Јога Бонито“ у организацији Удружења младих Бечеј – БУМ и ФК Бечеј 2008 имаће данас и сутра своје издање у Бачком Градишту. Овогодишњи серијал почео је пре месец дана турниром у Радичевићу, наставио се у Бачком Петровом Селу, сада се игра у Бачком Градишту.

- По четири првопласиране екипе са сваког од четири турнира иду у

финални турнир који ће се играти наредног викенда испред Градске куће у Бечеју. Победник турнира добиће 60 процената од уплаћених котизација по екипи, другопласирани ће инкасирати упола мањи износ, а преосталих 10 одсто припашће трећеплатираној екипи - каже у име организатора Де јан Ста но јев. В. Ј.

Изложба Маје Ћук РУМА: Данас ће у румском Културном центру бити отворена изложба слика Ма је Ћук. Отварање је заказано за 20 сати, а посетиоци ће моћи да погледају слике до 28. августа. Радно време галерије Културног центра је од 19 до 22 сата, а улаз је бесплатан. Ј. А.

Мумин у „Звону”

ЗРЕЊАНИН: У Позоришном клубу „Зелено звоно“ у Зрењанину, у недељу ће, од 21 сат, наступити музичар Ми лан Му мин у акустичној интерпретацији својих ауторских песама. Један од најпрепознатљивијих Новосађана деведесетих година 20. века Милан Мумин ове вечери ће извести највеће хитове, како популарних „Лавхантерса”, тако и ауторске песме са последњег соло пројекта „Moomin”. Ж. Б.

vojvodina

subota20.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ПУ НЕ РУ КЕ ПО СЛА ЗА КО МУ НАЛ НУ ПО ЛИ ЦИ ЈУ

За са да са мо опо ме не

СУ БО ТИ ЦА: Суботичка комунална полиција у првих двадесет дана рада је примила преко 500 позива грађана. За сада се опомињу прекршиоци градских одлука, али ускоро ће бити поднето неколико прекршајних пријава због кршење одлуке о радном времену угоститељских објеката. За сада Суботичани пријављују непокошене јавне површине под амброзијом, сакупљање паса луталица, продају робе на улици, буке из угоститељских објеката и слично.

- Конторлишемо све што се односи на кршење градских одлука, као и нарушавање јавног реда и мира. Ових дана имали смо посла око провере да ли продавци лубеница имају одобрење за заузимање пијачне површине. Поред тога, контролишемо да ли се поштује одлука о постављању реклама у центру, заузимање површина за летње баште, а ускоро ћемо почети и да проверамо да ли таксисти поштију одлуку о јединственом ценовнику. Грађани нам највише при-

јављују буку и псе луталице. Прве пријаве поднели смо против продаваца лубеница који нису имали одобрења, а сада их сви имају - рекао је комунални полицајац Ни ко ла Сан трач. Комунална полиција је почела да ради пре три недеље и 24 часа је на располагању грађанима. Раде у три смене и за сада је запослено 20 комуналних полицајаца. Грађани проблеме могу да пријаве на број телефона 024 626 988. А. А.

ПОТ ПИ САН УГО ВОР О ГА СИ ФИ КА ЦИ ЈИ ОП ШТИ НЕ ШИД

Ру па до ру пе, не ће ваљ да ни ко про па сти

МОСТ НА СТА РОЈ ТИ СИ У РАС ПА ДА ЊУ

Од говор ност на обе стра не ре ке БАЧ КО ГРА ДИ ШТЕ: Мост који повезује Бачко Градиште и Бисерно острво, одно сно катастарске општине Бечеј и Нови Бечеј у поодмаклој је фази распадања. Преко њега свакодневно пролазе пешаци, бициклисти, аутомобили па чак и трактори са приколицама и тешки камиони. Међутим, иако су дебеле даске на многим местима озбиљно попуцале због чега коловозна трака пре подсећа на сир од силних рупа, а у ништа бољем стању нису ни тешки метални колотрази, нема изгледа да ће скоро бити поправљан. Јавно комунално предузеће „Комуналац“ из Бечеја, које се стара о Парку природе „Стара Тиса“ на чијој је територији мост нема пара за његову реконструкцију, а у општинама Бечеј и Нови Бечеј још нема договора о томе колико ће ко платити за реконструкцију овог, некада понтонског моста, који је у послератним годинама подигла тадашња ЈНА. Он је још увек, формално, власништво Војске Србије, али последњих шест и по деценија војска се није старала о његовој функционалности већ, управо они који су га и највише користили,

општине Бечеј и Нови Бечеј. Недавно је грађевинска инспекција Бечеја излазила на мост. Утврдили су да је мост у веома лошем стању и изразили мишљење да би преко њега требало забранити саобраћај, управо као што и налаже саобраћајни знак из правца Бачког Градишта. Нажалост, нити ико контролише саобраћај преко моста, нити се спречава прелазак чак ни тешким камионима и тракторима. Народна изрека каже: „крчаг иде на воду док се не разбије“ али остаје питање ко ће бити одговоран уколико дође до неке несреће. Недавно је општинско веће Бечеја донело Закључак којим су задужили непознатог представника своје општине да иницира договор са колегом, не зна се којим, из Новог Бечеја, око реконструкције моста на Старој Тиси. Истим закључком Грађевинска инспекција је задужена да процени вредност и обим радова, те „да предложи трајно решење имовинско-правних односа Моста“ и о свему обаве сти Општинско веће Бечеја. Остаје само нада да „трајно решење“ неће доћи прекасно. Н. Јо ви че вић

ПО СЛЕ ОД У СТА ЈА ЊА „ТЕР МЕ ОЛИ МИ ЈЕ” ОД ГРАД ЊЕ НА ПА ЛИ ЋУ

Ма стер план че ка но ве ула га че

СУ БО ТИ ЦА: Све је спремно за нове инвеститоре на Палићу, тврде у локалној самоуправи. Сви су очекивали да ће словеначки инвеститор „Терме Олимиа” да изгради бању Палић, али он је, пре девет месеци, у последњем тренутку одустао. У предузећу д.о.о. „Парк Палић” истичу да је интересовање инвестиотра велико, али да због пословности не могу да говоре о именима заинтересованих фирми. Пре скоро месец дана, министар за животну средину, рударство и просторно планирање Оли вер Ду лић је, такође, најавио

- На Палићу се налазе две бушотине и једна се користи за грејање „Елит Палића” и Расадника ЈП „Палић Лудош”, а друга за термални базен. Уколико би све текло по плану на 380.000 хектара би било изграђено 47.000 квадратних метара простора, највише хотела и угоститељских објеката, што би обезбедило 1.700 лежаја, пет комплекса разних базена, затим 220 апартмана у вилама, плаже, пристаниште, голф терен, неколико традиционалних објеката као што су салаши и чарде, и многи други садржаји, рекао је Габрић.

Две бу шо ти не тер мал не во де на Па ли ћу

долазак инвеститора, али није презицирао о коме се ради.

- У протекле две године побољшана је инфраструктура на Палићу. Да би реализовали „Мастер план Палића” потребно је око 40 милиона евра. Ускоро се очекује и расписивање јавног позива за стратешког партнера. Због тајно сти пословних података не могу да кажем о којој се фирми ради, али има веома озбиљних кандидата - рекао је Ја смин Ше чић, председник Скупштине д.о.о. „Парк Палић”. Директор „Парк Палић” Го ран Га брић подсећа да регион Суботице и Палића лежи на термалној води:

Данас се више не користи термин бања. Углавном се граде спа и велнес центри за опуштање, али и лечење. Палић је некада био познато бањско лечилиште које је посећивала господа - право монденско летовалиште. Данас је градилиште, јер се реконструише Женски штранд, гради канализација, уређује Велики парк, а предузето је и неколико корака како би се побољшао квалитет језерске воде. Ускоро се очекује и представљање студије Института „Јарослав Черни”, на основу које би се одредила метода којом ће се измуљавати, односно санирати језеро Палић. А. А.

Но ва шан са за ин ду стриј ски раз вој

ШИД: Гасификација, на коју се у Шиду чека већ неколико година, практично је покренута тројним уговором који су минуле среде потписали председница шидске општине На т а ша Цвјет ко вић, представник извођача радова Конзорцијума КАП из Фиренце Еми лио Ми ке ле, и директор ЈП „Србијагас” Ду шан Ба ја то вић. Вредност овог уговора је прешла цифру од 16 милиона евра, али за Шид се овај посао не мери само сумом евра, већ се ради о улагању на које се ослањају планови за препород ове мале, пограничне општине, јер гасификацијом Шид добија нову шансу за индустријски развој, а становници виши квалитет живота. Захваливши се на указаном поверењу Емилио Микеле је изразио задовољство добијеним послом и обећао Шиђанима да ће учинити све што је могуће да се испоштује уговорено. Истичући стратешке предиспозиције Шида, директор ЈП „Србијагас” Душан Бајатовић је нагласио да ће се, поред великог посла гасификације, ангажовати и на проналажењу инвеститора који би радили у шидској индустријској зони. Инфраструктура у овој општини, по његовим речима, биће потпуно иста као што је у Београду, Инђији, Старој Пазови и другим градовима Републике Србије.

Пот пи си ва ње уго во ра о га си фи ка ци ји

- Снабдевање општине Шид природним гасом ићи ће гасоводом високог притиска за Сремску Митровицу и до Шида преостаје 44,5 километара. Предвиђени капацитет тог гасовода је 27.500 стандардних кубних метара на сат, од којих

22.000 припада шидској општини, а тај део посла урадиће „Србијагас”, објаснио је Душан Бајатовић.

- Радови ће почети октобра ове године, а цео посао гасификације општине Шид завршиће се 2013. године. Дистрибутивна мрежа у ду-

Мре жа до 13.200 ку ћа Регулисање притиска гаса предвиђено је у главној регулационој станици Кукујевци за источни део општине Шид из којег ће се снабдевати Бачинци, Ердевик, Бингула, Љуба (са 9.500 стандардних кубних метара на сат). Друга станица је у Шиду, и снабдеваће остала насеља са капацитетом од 18.000 стандардних кубних метара гаса на сат. Гасовод средњег притиска имаће дужину од 45,35 км, гасовод ниског притиска имаће дужину 27,60 км, а дистрибутивне гасне мреже су укупне дужине од 272, 865 км. Предвиђена је мрежа кућних гасних прикључака за сва насељена места дужине 132,130 км или 13.200 прикључака. Цена прикључака за домаћинства још није у потпуности дефинисана, а претпоставља се да ће се кретати око 600 евра.

жини 250 километара имаће челичне цеви на само 40 километара, а остатак мреже чиниће полиетиленске цеви, које се користе за довод гаса до домаћинстава. Гасификација самог града и осталих насељених места, без атрактивне индустријске зоне не би имала пословног смисла, констатовао је Бајатовић. Потписани уговор, председница општине Наташа Цвјетковић оценила је као прекретницу у развоју Шида, јер означава почетак радова на гасификацији свих 19 насељених места и прилику, с једне стране, за сваког становника ове општине који жели гас као енергент будућности у свом домаћинству, а са друге, гас ће дати значајну предност инфраструктури нове атрактивне индустријске зоне. Заменик председника општине Шид Ср ђан Ма ле ше вић и народни посланик Жељ ко Бре сто вач ки изразили су задовољство и очекивање да ће реализација уговореног што пре почети.

- Увођење течног гаса у домаћинства је предност и уштеда енергената за сваку грејну сезону. То значи да се мазут, дрва, угаљ неће више користити за грејање у основним школама. Гас штеди и струју или нафту, али највећа корист биће у отварању нових радних места, нагласио је Малешевић. Д. Са ви чин

КО МУ НАЛ ЦИ СЕ СПРЕ МА ЈУ ЗА „ДА НЕ ПИ ВА”

Хи ги је на на ви шем ни воу

ЗРЕ ЊА НИН: Комуналне службе у граду Зрењанину спремају се за традиционалну манифестацију “Дани пива” која ће бити одржана од 24. до 28. августа. ЈКП “Чистоћа и зеленило” најавило је јуче да ће ангажовати већи број радника који ће у току дана и ноћи, а нарочито по затварању пиварских штандова, интензивно чистити и прати улице у центру града, затим Житни трг, нови паркинг у Тиршовој и околним улицама..

-Поред радне снаге биће ангажовани и чистилица, трактор, камион, возило за одношење смећа, као и цистерне за прање улица. За ову прилику предузеће је обезбедило и довољан број контејнера. Већи број њих биће постављен на Житном тргу, паркингу на Превлаци и код Хале спортова, у којој ће се одржавати сајам предузетника “Inocoop”, и све контејнере празнићемо свакодневно. На Житном

тргу биће постављено и двадесет жичаних корпи за отпатке и оне ће бити пражњене два пута, и то у току дана и по завршетку рада штандова – истакла је директорка “Чистоће и зеленила” Би ља на Гли гић и додала да ће бити изнет и одређени број контејнера за ПЕТ амбалажу. За време прошлогодишње манифестације изношене су велике количине смећа. Радним данима између 40 – 50 кубика, а у дане викенда и до 70 кубних метара.

-Наш приоритет биће да се у граду одржи задовољавајући ниво чистоће. Након затварања “Дана пива”, радницима нашег предузећа биће потребно још два - три дана да детаљно очисте и доведу у првобитно стање главно место догађаја, као и централну градску зону, а имаће и доста посла око расклапања и уклањања монтажних објеката – казала је Глигићева. Ж. Б.

„Им пулс” пул си ра 24 са та днев но

БАЧ КА ПА ЛАН КА: На основу конкурса Радио дифузне агенције Радио „Импулс“ добио је дозволу да у наредних осам година емитује програм на територији Општине Бачка Паланка. Програм се емитује на фрекфенцији од 106 МХз, а преко отворене интернет странице чује се широм света. На тај начин поред општинског Јавног предузећа Радио БАП ова општина има још једну радио станицу.

- Реч је првенствено о музичком радију, а потрудили смо се да набавимо добар фундус квалитетне музике која је скупљана годинама – каже власник „Импулса“ Са ша Бор ко вић. – У томе су нам помогли бројни пријатељи и колеге из

других радио станица, па и сами наши суграђани. Емитује се искључиво забавна музика, а сматрам да се концепт кратких и брзих вести показао добар. Ово је комерцијални радио који ће се искључиво финансирати продајом огласног простора. Пратићемо сва дешавања у граду, а помагаћемо оне који се баве културом, уметношћу, народним стваралаштвом. Програм траје 24 часа, најављујемо све догађаје, а отворили смо интернет страницу и тиме омогућили свим Паланчанима који се налазе широм света, а таквих заиста има пуно, да нас чују и да на овај начин имају везу са родним крајем. М. Сџ

На гра да у две ка те го ри је

„Млад град” на ква драт

РУ МА: Награду „Млад град“ је ове године по други пут доделила невладина организација „Грађанске иницијативе“ у сарадњи са Министарством за омладину и спорт и Министарством за државну управу и локалну самоуправу. Награда је додељена у категорији за укупан допринос унапређењу положаја младих у локалној заједници, као и у категорији за допринос унапређења сарадње између локалне самоуправе и младих. Тиме је Рума постала једина општина која је награђена у две категорије.

- Признања су намењена локалним самоуправама које су нај-

више допринеле унапређењу положаја младих у локалној заједници. Ове награде за нас представљају признање за до садашњи рад и за велики допринос сарадњи између локалне самоуправе и младих – истакао је координатор румске Канцеларије за младе Го ран Ми хај ло вић. Награде су уручене у Београду у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у оквиру обележавања Међународног дана младих, а уручила их је министарка за омладину и спорт Републике Србије Сне жа на Са мар џић Мар ко вић. Ј. А.

Кон церт Па ме ле Киш

Па ме ла Киш

НО ВИ КНЕ ЖЕ ВАЦ: У организацији Народне библиотеке “Бранислав Нушић“ солистички концерт пред публиком у родном граду одржаће Па ме ла Киш (сопран), која ће се представити оперским аријама, у сали Позоришта у Новом Кнежевцу вечерас, од 20 сати. Гости ће јој бити Ми ли ца То мић (флаута), Ти меа Бар тош (хармоника), а корепетитор Кри сти на Ма те. Улаз је бесплатан. М. Мр.

dru[tvo

dnevnik

subota20.avgust2011.

OBELE@ENO 70 GODINA OD DEPORTACIJE ZREWANINSKIH JEVREJA

ZA DUGOVE^NOST (NI)SU ZADU@ENI GENI

Zlo koje se ne sme ponoviti Ko me mo ra ci jom na Ve li kom pe {a~ kom mo stu prek si no} je obe le `e na 70. go di {wi ca od pro go na Je vre ja iz ta da {weg Pe trov gra da, da nas Zre wa ni na.

Tom pri li kom pu {te ni su ven ci

u Be gej, ko jim su be~ ke re~ ki Je vre ji, 18. av gu sta 1941. go di ne, {le po vi ma de por to va ni u kon cen tra ci o ni lo gor “Saj mi {te” u Be o gra du. Ko me mo ra ci ji su pri su stvo va li pre `i ve li u~e sni ci ho lo ka u sta, pred stav ni ci Sa ve za je vrej skih op {ti na Sr bi je, Je vrej ske op {ti ne Zre wa nin, bi skup Ri mo ka to li~ ke cr kve u Zre wa ni nu Laslo Nemet, gra do na ~el nik Zre wa ni na Mileta Mihajlov i pred sed nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Marton.

– Oku pi li smo se na ovom me stu da obe le `i mo go di {wi cu jed nog od naj tu `ni jih do ga |a ja u isto ri ji Zre wa ni na – po ru ~io je

oku pqe ni ma zre wa nin ski lord mer Mi le ta Mi haj lov. – U sa mo jed nom da nu, pre se dam de set go di na, ne sta la je go to vo ce lo kup na je vrej ska po pu la ci ja na {eg gra da. Ovom re kom od ve de ni su za u -

vre me na oba ve zu ju sve nas, da na {we ge ne ra ci je, da ne do zvo li mo da se ne {to sli~ no ika da vi {e po no vi. Za to u sva koj pri li ci mo ra mo uka zi va ti na sve po jav ne ob li ke fa {i zma, ma gde se i u

Odmazda prema rodoqubima U gra du su, pod okri qem Ko mu ni sti~ ke par ti je Ju go sla vi je, for mi ra ne ile gal ne gru pe ko je su se su prot sta vqa le ne ma~ koj oku pa ci o noj vla sti. Iz ve de no je i vi {e di ver zant skih ak ci ja, na ko je su Nem ci od go vo ri li od ma zdom. Pr ve rat ne go di ne, 31. ju la, u zre wa nin skom na se qu Ba gqa{ je stre qa no 90 ro do qu ba, a 19. sep tem bra jo{ dva na est. U gra du su ot por pru `a le ma we di ver zant ske gru pe, a rat ne go di ne pro la zi le su bez zna ~aj ni jih voj nih dej sta va, sve do bor bi za oslo bo |e we. vek iz svo jih do mo va na {i su gra |a ni ~i ja je je di na kri vi ca bi la {to su pri pa da li je vrej skom na ro du. Zlo na ci zma, te naj mra~ ni je ide o lo gi je u qud skoj isto ri ji, i sva stra da wa i pat we iz tog

ko joj for mi po ja vqi va li. Sa mo na taj na ~in `r tve fa {i sti~ ke oku pa ci je i wi ho vo stra da we ne }e bi ti za bo ra vqe ni.

Je vre ji Zre wa ni na, ta da {weg Pe trov gra da, po re ~i ma

13

Mi haj lo va, bi li su po {to va ni gra |a ni, za na tli je, pri vred ni ci, le ka ri, advo ka ti, i zna ~aj no do pri no si li raz vo ju gra da u mno gim obla sti ma.

– Pr va `r tva fa {i sti~ ke oku pa ci je, pod se }am, bio je upra vo Je vre jin Vik tor Elek, osni va~ i vla snik ov da {we {e }e ra ne. Na kon tra gi~ nog 18. av gu sta 1941. go di ne, u gra du je osta lo sve ga 38 pri pad ni ka ovog na ro da – na gla sio je Mi haj lov.

Ne ma~ ke oku pa ci o ne tru pe u{le su 14. apri la 1941. u grad i od mah se oko mi le na Si na go gu, je di ni zna ~aj ni ji obje kat po ru {en u gra du to kom Dru gog svet skog ra ta. Vlast u Ba na tu ima li su do ma }i Nem ci – folk sdoj ~e ri – ko ji su kon fi sko va li je vrej sku imo vi nu i po ~e li hap {e wa Sr ba ro do qu ba. Gra du je vra }en na ziv Ve li ki Be~ ke rek i on je po stao se di {te oku pa ci o ne vla sti za Ba nat, sa zlo gla snom po li cij skom pre fek tu rom Ju ra ja [pi le ra i kon cen tra ci o nim lo go rom u da na {woj Uli ci ca ra Du {a na, kroz ko ji je, to kom dve go di ne po sto ja wa, pro {lo vi {e hi qa da qu di.

Gra |a ni je vrej ske na ci o nal no sti su 18. av gu sta 1941. ukr ca ni na de re gli je i Be ge jo od ve de ni u lo gor “Saj mi {te” u Be o gra du. U tom tran spor tu bi lo je vi {e od 3.000 Je vre ja iz Ba na ta ko ji su do ve de ni iz Be ~e ja i dru gih me sta na sa bir no me sto u Zre wa nin. Oda tle su od vo `e ni u Be o grad. Ba nat je ta ko po stao jed na od pr vih re gi ja u Evro pi ko ja je bi la „o~i {}e na“ od Je vre ja. Od ukup no 9.022 Je vre ja u Voj vo di ni, ho lo ka ust su pre `i ve le sve ga 482 oso be. @. Balaban

I stil `ivota odre|uje `ivotni vek ^e sto se mo `e ~u ti da je ne ko do `i veo sto tu a ceo `i vot je bio go ja zan, pu {io je, ni je se ba vio fi zi~ kom ak tiv no {}u ni ti je pa zio {ta i ko li ko je de. Is tra `i va we ko je je spro ve de no u SAD, ka ko se ~i ni, da lo je od go vor na pi ta we ka ko je mo gu }e upr kos ne zdra vom sti lu `i vo ta pre ma {i ti pro se~ ni `i vot ni vek: sto go di {wa ci naj ve ro vat ni je ima ju do dat ne ge ne du go ve~ no sti

sa mom vr hu po bro ju pu {a ~a, ne zdra vo se hra ni mo, ma lo se kre }e mo, na {e sta nov ni {tvo u ogrom nom bro ju pa ti od vi so kog krv nog pri ti ska, mno go je go ja znih... Sve su ovo fak to ri ri zi ka za na sta nak ma sov nih ne za ra znih bo le sti ko je su kod nas ve o ma ras pro stra we ne. Naj ve }e ubi ce na {eg sta nov ni {tva su bo le sti kr vo to ka, od ko jih umi re vi {e od 55 od sto od svih obo le lih,

Sto go di {wa ci naj ve ro vat ni je ima ju do dat ne ge ne du go ve~ no sti ko ji ih {ti te od {tet nog uti ca ja ne zdra vog na ~i na `i vo ta ko ji ih {ti te od {tet nog uti ca ja ne zdra vog na ~i na `i vo ta, po ka za lo je is tra `i va we ~i je re zul ta te je pre neo Ta njug.

Me |u tim, is tra `i va ~i su od mah upo zo ri li na to da za naj ve }i broj qu di zdrav stil `i vo ta je ste jed na od glav nih pre di spo zi ci ja za dug `i vot, po go to vo {to ni ko od nas ne zna da li po se du je gen du go ve~ no sti ili ne.

Ka ko `i ve i ko li ko su zdra vi gra |a ni Sr bi je mo `e se za kqu ~i ti, iz me |u osta log, i upo re |u ju }i po dat ke o du `i ni `i vo ta na {ih gra |a na i onih iz okol nih ze ma qa. Ta ko o~e ki va ne go di ne `i vo ta u Gr~ koj iz no se 75,8 za mu {kar ca, a za `e ne 81,1 go di nu, u Slo ve ni ji za mu {kar ce pre ko 72,8 go di na, a za `e ne 80,5 go di na.

U na {oj ze mqi za mu {kar ce je o~e ki va ni `i vot ni vek 69,7 a za `e ne 74,9 go di na. Ovi po da ci mo `da i ne ~u de jer smo na

tu mo ri, po vre de i tro va wa, bo le sti or ga na za va re we. Ra di se o bo le sti ma za ko je sa vre me na me di ci na ima do ka ze da se pre ven ci jom mo gu spre ~i ti ili od lo `i ti za ka sni je `i vot no do ba.

S po ra stom bro ja obo le lih i umr lih od ne za ra znih bo le sti su o ~a va se ceo svet. Da nas je na u~ no do ka za no {ta tre ba ~i ni ti da bi se ve} za ne ko li ko go di na pri me ne pro pi sa nog re cep ta do bi li pr vi re zul ta ti zdra vi jeg i du `eg `i vo ta. Fak to ri ri zi ka su po zna ti, oni se mo gu pre ven tiv nim ak ci ja ma ob u zda ti, a po po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, ko rist od ova kvih ak ci ja je {e sto stru ka. ^ak oko osam mi li o na qu di u sve tu go di {we mo `e se spa sti od bo le sti i umi ra wa od ne za ra znih bo le sti. Na na {em ni vou to zna ~i od 10.000 do 12.000 qu di.

J. B.

KOLIKO PACIJENATA ZAPRAVO ^EKA NA KARDIOHIRUR[KE INTERVENCIJE

Jedan bolesnik na tri liste Po {to u Sr bi ji ne po sto ji je din stve na li sta ~e ka wa za kar di o hi rur {ke in ter ven ci je, jav no sti se pre zen tu ju raz li ~i ti po da ci o to me ko li ko qu di ~e ka na te za hva te. Za to je Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we kre nuo u obi man i slo `en po sao for mi ra wa je din stve ne li ste ~e ka wa. Vi {e me se~ no pri ku pqa we in for ma ci ja do ve lo je do sa zna wa da je broj pa ci je na ta ko ji ~e ka ju na te ope ra ci je da le ko ma wi od 4.000, bro ja ko ji se naj ~e {}e na vo di u jav no sti.

Sa bi ra wem okvir nih po da ta ka nad le `nih zdrav stve nih in sti tu ci ja do {lo se do bro ja od oko 3.300.

Na i me, utvr |e no je da je 700 osi gu ra ni ka pri ja vqe no na vi {e li sta ~e ka wa. RZ ZO osi gu ra we je po slao

ven ci ju za pra vo ~e ka 1.653 pa ci jen ta.

Od to ga 1.310 osi gu ra ni ka se iz ja sni lo da `e li da osta ne na li sti u usta no vi u ko joj im je in di ko va na in ter ven ci ja, a 343 se iz ja sni lo da `e li na je din stve nu li stu ~e ka wa. Pre o sta li broj pa ci je na ta, wih 314, ili ni je `e le lo da od go vo ri ili s wi ma ni je ostva ren kon takt zbog pro me ne adre se ili bro ja te le fo na. Ka ko na vo de u RZ ZO-u, ovi po da ci ni su spor ni jer su osi gu ra ni ci pot pi -

Ana li zom od go vo ra na upit nik, po pu wa va wem iz ja ve u zdrav stve noj usta no vi i po je di na~ nim po zi va wem pa ci je na ta do {lo se do po da tka da na kar di o hi rur {ku in ter ven ci ju za pra vo ~e kaju 1.653 pa ci jen ta upit nik na 1.773 adre se osi gu ra ni ka s li sta ~e ka wa u zdrav stve nim usta no va ma, na ko ji je od go vo ri lo 384 pa ci jen ta i na osno vu to ga je utvr |e no da je od re |en broj pa ci je na ta bio pri ja vqen na vi {e li sta, a da je deo ve} zbri nut.

Ka ko ka `u u RZ ZO-u, ka da su ob ja vqe ni pr vi po da ci ko ji go vo re o znat no ma wem bro ju pa ci je na ta ko ji ~e ka ju na kar di o hi ru {ke in ter ven ci je, po je di ne in sti tu ci je su se ose ti le pro zva nim i bur no su re a go va le, a Za vod je jo{ jed nom de taq no pro ve rio po da ta ke. Ana li zom od go vo ra na upit nik, po pu wa va wem iz ja ve u zdrav stve noj usta no vi i po je di na~ nim po zi va wem pa ci je na ta do {lo se do po da tka da na kar di o hi ru {ku in ter -

sa li iz ja ve i zdrav stve na usta no va ih je une la na elek tron sku li stu.

– Od 343 osi gu ra ni ka ko ji su se opre de li li za je din stve nu li stu, 270 je ve} upu }e no u usta no ve u ko ji ma }e bi ti ope ri sa ni: u Kli ni~ ki cen tar Sr bi je 220, a u In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne 50 – ka `e di rek tor RZ ZO-a dr Aleksandar Vuksanovi}. – Oni }e bi ti ope ri sa ni do kra ja go di ne iako su bi li pla ni ra ni za 2012. i 2013. go di nu. Za sa da ni je po treb no an ga `o va we in sti tu ci ja ko je ra de kar di o hi rur {ke in ter ven ci je, a ni su u mre `i RZ ZO-a.

U po sled woj pro ve ri zdrav stve ne usta no ve su se vi {e an ga `o va le u for mi ra wu je din stve ne evi den -

ci je i a`u ri ra wu po da ta ka, ali po oce ni RZ ZO-a jo{ uvek ne do voq no. Do sa da {wim pre gle dom li sta, po RZ ZO-u, na oper ci ju ~e ka 1.967 osi gu ra ni ka, a po zdrav stve nim usta no va ma 2.449. Sa mo ukr {ta wem po da ta ka In sti tu ta za kar di o va sku lar nu hi rur gi ju „De di we“, Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne i VMA, utvr |e no je 212 osi gu ra ni ka ko ji su bi li evi den ti ra ni na dve, od no sno ~ak i tri li ste ~e ka wa.

Ka da je tra `e no da usta no ve do sta ve iz ja ve, do {lo se do po da tka da je na elek tron ske li ste za po sled wa tri me se ca une to go to vo 900 qu di, a da po sto je iz ja ve za ma we od 600. Ve li ki broj iz ja va bio je neo d go va ra ju }e po pu wen.

Na ne dav nom sa stan ku s pred stav ni ci ma kar di o hi rur {kih usta no va, RZ ZO je pre do ~io da svi pa ci jen ti, bez ob zi ra na to da li se ra di o hit nom slu ~a ju ili su s li ste ~e ka wa, mo ra ju ima ti po pu we nu iz ja va ko ja mo ra bi ti une ta i na elek tron sku li stu. Jed nom me se~ no obe for me }e se do sta vqa ti Fon du zdra stve nog osi gu ra wa.

Uko li ko se iz ja ve ne po kla pa ju u po da ci ma, Fond ne }e pla ti ti in ter ven ci ju, kao i on da kad pa ci jent ni je ski nut s li ste, a ope ri san je.

J. B.

dru[tvo / crna hronika

subota20.avgust2011.

dnevnik

c m y

14

SVE [TE NIK RE FOR MA TOR SKE CR KVE NA [AO UZ NE MI RU JU ]E PI SMO

Ne pi sme ne pret we ma |ar skom na ro du

Fo to: S. [u {we vi}

GO DI NU DA NA RA DA UR GENT NOG CEN TRA KLI NI^ KOG CEN TRA VOJ VO DI NE

Zbri nu to vi {e od 81.500 pa ci je na ta – Po kra jin ska vla da je u pro te kle ~e ti ri go di ne in ve sti ra la osam mi li jar di di na ra u zdrav stvo u Voj vo di ni, {to je in ve sti ci ja ka kva u ovoj obla sti u Po kra ji ni ni je u~i we na u ne ko li ko pro te klih de ce ni ja – iz ja vio je pred sed nik Po kra jin ske vla de dr Bo jan Paj ti} ko ji je ju ~e, po vo dom go di nu da na ra da Ur gent nog cen tra Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du, ob i {ao tu usta no vu i ~e sti tao za po sle ni ma na uspe hu po stig nu tom u ra du. – Naj za ma { ni j i po d u h vat u obla s ti zdrav stva je Ur gent ni cen tar KCV-a ko ji sla vi go di nu da na ra da, a u ko ji smo in ve sti ra li 3,7 mi li jar di di na ra. Sa za do voq stvom mo `e mo da ka `e mo da je ovo naj sa vre me ni ja zdrav stve na in sti tu ci ja u re gi o nu i pr v a me d i c in s ka usta n o v a u pot p u n o kom p ju t e r i z o v a n oj zgra di.

Ka ko je na gla sio, vi {e od 81.500 pa ci jen ta, ko li ko je za go di nu da na zbri nu to u Ur gent nom cen tru u pro te kloj go di ni, go vo ri ko li ko je bi lo oprav da no i va `no da se on iz gra di.

– Svo jom opre mqe no {}u Ur gent ni cen tar je se bi obez be -

dio ve o ma vi so ku me |u na rod nu re pu ta ci ju – is ta kao je dr Paj ti}. – Osim {to je naj ve }a na u~ no-na stav na ba za Me di cin skog fa kul te ta u No vom Sa du, on pred sta vqa na stav ni cen tar za ~i tav niz mul ti na ci o nal nih kom pa ni j a u obla s ti me d i c i n e, kao {to su “Si mens”, “Dre ger”... Me di cin ski

Sve { te n ik Re f or m a tor ske cr kve u Zre wa ni nu Nan dor Ki{ na {ao je u sre d u, u po { tan s kom san d u ~ e t u oka ~ e n om na dvo ri {noj ka pi ji pa ro hi je, pre te }e pi smo upu }e no ma |ar skom na ro du u Voj vo di ni. Od mah je o ovo me oba v e s tio zre w a n in s ku Po li cij sku upra vu i Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra, a za sa da se ne zna ko sto ji iza ovog pi sa ni ja. Ni je po zna to da li je u pi ta wu oso ba srp ske ili ma |ar ske na ci o nal no sti, da li je ma lo let nik ili ne ko sta ri ji od 18 go di na, ali je ja sno da se ra di o ne ko me ko je ne pi smen. Jer, po ru ka je pi sa na {tam pa nim slo vi ma, s broj nim gra ma ti~ kim gre {ka ma, a ~ak su i me {a na slo va iz srp skog i ma |ar skog pi sma. „Be `i te odav de do kle ima te vre me. Bi }e te ubi je ni. Idi te u Ma |ar sku„, gla si deo ove ne ve -

{to sro ~e ne pre te }e po ru ke, pra }e ne vul gar nim re ~i ma.

Ka ko sa zna je mo, na kon {to je sve {te nik Ki{ od neo pi smo u Po li cij sku upra vu, ori gi nal je za dr `an ta mo ra di is pi ti va wa

– Ur gent ni cen tar ne ra di bez pro ble ma jer i da qe ne ma mo do voq no za po sle nih pa funk ci o ni {e mo u te {kim uslo vi ma, na ba zi en tu zi ja zma svih za po sle nih ko ji ra de da le ko vi {e za istu pla tu – re kao je dr Da a {ko vi}. – Raz go va ra li smo s nad le `ni ma i is tra ja }e mo u zah te vu da se obez be de neo p hod -

Ur gent ni cen tar ne ra di bez pro ble ma, i da qe ne ma mo do voq no za po sle nih pa funk ci o ni {e mo u te {kim uslo vi ma, na ba zi en tu zi ja zma svih za po sle nih, ko ji ra de da le ko vi {e za istu pla tu (Dr Dragan Dra {ko vi}) stru~ wa ci iz SAD, Ne ma~ ke, Ita li je, Ho lan di je, Dan ske i Ukra j i n e do l a z i l i su na stru~ n o usa v r { a v a w e u Ur gent ni cen tar, {to go vo ri o to me ko li ko je on da le ko pre va zi {ao lo kal ne, re gi o nal ne, a re kao bih – i na ci o nal ne okvi re.

Di rek tor KCV-a prof. dr Dra gan Dra {ko vi} je is ta kao da }e za vr {et kom Ko ri do ra 10 Ur gent ni cen tar bi ti od po seb nog zna ~a ja s ob zi rom na po ve }an sa o bra }aj ni pro met.

Iz grad wa KCV-a ~e ka do ku men ta ci ju Po se ta dr Paj ti }a Ur gent nom cen tru bi la je pri li ka da se no vi na ri oba ve ste i o po ~et ku iz grad we la me la B i C, od no sno no ve zgra de Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. Na i me, po ~e tak iz grad we i re kon struk ci je ~e ti ri kli ni~ ka cen tra u Sr bi ji Mi ni star stvo zdra vqa na ja vqi va lo je u ne ko li ko na vra ta, ali do da nas ra do vi ni su po ~e li iako je Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj jo{ pre tri go di ne za ovaj pro je kat na {oj ze mqi odo bri la kre dit od 150 mi li o na evra.

– No vac za iz grad wu kli ni~ kih cen ta ra obez be |en je pre ne go {to je Po kra ji na obez be di la pa re za iz grad wu Ur gent nog cen tra, a do da nas ra do vi ni su kre nu li – re kao je dr Bo jan Paj ti}. – Kad bu de za vr {e na sva po treb na do ku men ta ci ja ko ju ra de stru~ wa ci ko je je iza bra lo Mi ni star stvo zdra vqa, sprem ni smo da part ner ski kre ne mo u iz grad wu la me la B i C, tim pre {to 25 mi li o na evra, ko li ko je od re |e no za za vr {e tak no ve zgra de Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, ni je do voq no. Po treb no je bar jo{ to li ko nov ca da bi se iz gra di le la me le B i C. – U od no su na osta le kli ni~ ke cen tre, KCV je pr vi za vr {io ma ster-plan i svu po treb nu do ku men ta ci ju za iz grad wu no ve zgra de i ~e ka mo da Mi ni star stvo zdra vqa ko na~ no po~ ne da gra di la me lu B i C – iz ja vio je di rek tor KCV-a prof. dr Dra gan Dra {ko vi}. – Fir me ko je je oda bra lo Mi ni star stvo zdra vqa ra de teh ni~ ko-teh no lo {ki pro je kat la me le B i C, ka da ga za vr {e, pred sto ji iz ra da de taq nih pro je ka ta, a za tim }e se kre nu ti u iz bor iz vo |a ~a ra do va. Mi smo osta li je di na ve li ka zdrav stve na usta no va u Voj vo di ni ko ja je pa vi qon skog ti pa.

ni ka dro vi, kao i da se obez be de ko e fi ci jen ti za pla te da bi za po sle ni u Ur gent nom cen tru ra di li u rav no prav nim uslo vim sa svim osta lim za po sle ni ma u zdrav stvu u Re pu bli ci.

Za go di nu da na u Ur gent nom cen tru KCV-a pre gle da no je 81.582 pa ci jen ta, od ~e ga je go to vo 4.000 pod vrg nu to ur gent nim hi rur {kim in ter ven ci ja ma. Naj vi {e in ter ven ci ja je ura |e no u do me nu ab do mi nal ne hi rur gi je (1.877), or to ped ske (823) i va sku lar ne (366). Ura |e no je vi {e od 114.800 la bo ra to rij skih pre gle da.

– Kroz hi rur {ko-tri ja `ne or di na ci je pro {lo je 56.000 pa cij na ta, {to je u od no s u na 2009. go di nu po ve }a we od 12 po sto, a po rast bro ja pa ci je na ta be le `i se i u dru gim gra na ma me di ci ne ko je ra de u okvi ru Ur gent nog cen tra – re kao je na ~el nik Ur gent nog cen tra dr Zo ran \er ma nov. – Od pa ci je na ta ko ji su pro {li kroz am bu lan te Ur gent nog cen tra na le ~e wu je za dr `a no de set od sto, {est od sto, ili oko 4.500, u sa mom Ur gent nom cen tru, a osta li pa ci jen ti u ne koj od kli ni ka Kli ni~ kog cen tra. Ske ner ra di pu nom pa rom i na we mu je ura |e no 7.872 pre gle da, ura |e no je i 12.500 ul tra zvu~ nih pre gle da i vi {e od 34.000 kla si~ nih ra di o graf skih pre gle da.

Ni je za ne mar qiv po da tak da smo us pe li da sma wi mo tro {ko ve na {eg ra da za 20 od sto, a da se pri tom ni je ni {ta iz gu bi lo na kva li te tu le ~e wa.

J. Bar bu zan

Ni je dan in va lid ne sme osta ti bez rad nog me sta Ni jed na za po sle na oso ba s in va li di te tom ne sme osta ti bez rad nog me sta, po ru ka je sa sa stan ka pred sed ni ka Vla de Sr bi je Mir ka Cvet ko vi }a i za me ni ka gra do na ~el ni ka Be o gra da Mi la na Kr ko ba bi }a.

U ime Udru `e wa pred u ze }a za ospo so bqa va we i za po {qa va we oso ba s in va li di te tom, rad ni ka za po sle nih u tim pred u ze }i ma, od ko jih su ne ki u~e sni ci vi {e me se~ nih uli~ nih pro te sta, Kr ko ba bi} je na ju ~e ra {wem sa -

stan ku s pre mi je rom za tra `io pred u zi ma we me ra ko je }e za ciq ima ti da sa ~u va ju po sto je }a pred u ze }a i po mog nu otva ra wu no vih. On je pre mi je ra upo znao i s lo {im sta wem u ko jem je 55 or ga ni za ci ja ko je za po {qa va ju oso be s in va li di te tom na te ri to ri ji Sr bi je, kao i s kon cep tom “So ci jal nog pred u zet ni {tva” ko ji pred sta vqa je di nu na du za za po {qa va we bli zu 20.000 oso ba s in va li di te tom, ko li ko ih ~e ka na po sao u Sr bi ji.

Sve{tenik Nandor Ki{ sa prete}om porukom

i is tra ge ko ja bi tre ba lo da do ve de do ono ga ko je od go vo ran za ova kve pret we. S ob zi rom na to da se pa ro hi ja na sve ga pe de se tak me ta ra od dva-tri ka fi }a, ali i pre ko pu ta Plan ko ve ba {te, u ko joj se ~e sto oku pqa ju mla di, mo gu }e je da je upra vo ne ko od omla di na ca hteo da upla {i su gra |a ne ma |ar ske na ci o nal no sti.

Ina ~e, Nan dor Ki{ od po ne deq ka do sre de ni je bio u Zre wa ni nu, ne go u Ja {i To mi }u, se lu u se ~aw skoj op {ti ni, u ko joj je or ga ni zo van kamp za ne go va we ma |ar skog je zi ka.

Ka da se vra tio u zre wa nin sku pa ro hi ju i pro ve rio po {tu, za te kao je pre te }e pi smo bez ko ver te.

On je iz ja vio da od 2006. go di ne, ka da su za be le `e ni iz ve sni in ci den ti, Re for ma tor skoj cr kvi ni su upu }i va ne pret we, ni ti je bi lo te le fon skih uz ne mi ra va wa i is pi si va wa uvre dqi vih gra fi ta. @. B.

Brej vi ku pro du `en pri tvor Nor ve {ki sud je ju ~e pro du `io za ~e ti ri ne de qe pri tvor An der su Be hrin gu Brej vi ku, ko ji je pri znao ubi stvo 77 qu di, i na lo `io da osum wi ~e ni osta ne u izo la ci ji. Okru `ni sud u Oslu oce nio je da Brej vik mo ra da osta ne u to tal noj izo la ci ji, de li mi~ no po {to je pro ce nio da po sto ji opa snost da }e po ku {a ti da ma ni pu li {e do ka zi ma i stu pi u kon takt s even tu al nim sa u ~e sni ci ma, pre neo je Aso {i je tid pres. Su di ja Hu go Abel set pri znao je da je Brej vik opi sao bo ra vak u izo la ci ji kao „do sa dan i mo no ton sa di sti~ ki me tod mu ~e wa”, ali je za kqu ~io da je ta kva vr sta pri tvo ra nu `na.

Na red no sa slu {a we Brej vi ka (32) za ka za no je za 19. sep tem bar. Brej vik se po ja vio pred su di ja ma iza za tvo re nih vra ta, pod sna `nim po li cij skim obez be |e wem. Eks trem ni de sni ~ar je pri znao da je 22. ju la ubio osam qu di bom bom pod met nu tom u vo zi lo is pred vla di ne kan ce la ri je u Oslu, a po tom iz va tre nog oru` ja ubio jo{ 69 qu di u

kam pu na obli `wem ostr vu Uto ji. Brej vik je iz ja vio da se ne ose }a kri vim po {to je ma sa kr, po we go vom uve re wu, bio nu `an za spas Nor ve {ke i Evro pe od na je zde mu sli ma na, kao i da bi se ka zni li po li ti ~a ri ko ji za go va ra ju mul ti kul tu ri zam.

We gov advo kat Ge jr Li pe stad ka zao je po sle 30-mi nut nog sa slu {a wa da Brej vik i da qe ne po ka zu je zna ke ka ja wa. Uko li ko

Pro da vao dro gu na gro bqu Po li cij ska upra va u Le skov cu sa op {ti la je ju ~e da je is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Le skov cu od re dio pri tvor do me sec D. D. (31) iz tog gra da zbog po sto ja wa osno va sum we da se ba vio neo vla {}e nom pro iz vod wom i sta vqa wem u pro met opoj nih dro ga. Sum wa se da je on 16. av gu sta ove go di ne uve ~e u Le skov cu, u bli zi ni „[pi taq skog gro bqa”, na osno vu pret hod nog do go vo ra, pro dao pa ket he ro i na M. \. (24) iz Le skov ca. Po li ci ja je pri li kom pre gle da D. D, ko ga je za u sta vi la u Uli ci Ni ko le Sko ba qi }a, pro na {la i od u ze la PVC-ke si cu s he ro i nom.

Po li ci ja je i pro tiv M. \. pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog po sto ja wa osno va sum we da se ba vio kri vi~ nim de lom neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

bu de pro gla {en kri vim po ta~ ka ma op tu `ni ce za te ro ri zam, Brej vik bi mo gao bi ti osu |en na 21 go di nu za tvo ra. AP na vo di da, ako po od slu `e wu za tvor ske ka zne bu de pro ce we no da i da qe pred sta vqa opa snost po jav nost, po sto ji al ter na tiv ni aran `man ko jim bi we gov bo ra vak iza re {e ta ka mo gao bi ti pro du `en na neo d re |e no vre me.

(Ta njug)

Puc wa va u Bu dvi U puc wa vi u Bu dvi ju ~e ra no uju tro te {ko je ra wen Du {an Ba no vi} (30), a po li ci ja tra ga za na pa da ~i ma, sa op {te no je iz cr no gor ske po li ci je. Ka ko se na vo di, na pa da ~i su sa ~e ka li Ba no vi }a is pred zgra de u bu dvan skom ne se qu La ze i is pa li li vi {e me ta ka na we ga, na kon ~e ga su po be gli. Na pa da ~i su pu ca li na Ba no vi }a dok je si la zio s mo to ra is pred zgra de u ko joj `i vi.

Po li ci ja je sa op {ti la da je Ba no vi} hit no pre ba ~en u ko tor sku bol ni cu i da je u kri ti~ nom sta wu. Ba no vi} se ba vi iz grad wom sta no va za tr `i {te.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

UHAP [E NA RAZ BOJ NI^ KA ^E TVOR KA KO JA JE DVE GO DI NE HA RA LA PO BE O GRAD SKIM BAN KA MA I PO [TA MA

Opqa~ ka li ~e tvrt mi li o na evra Be o grad ska po li ci ja uhap si la je ~e tvo ro ~la nu kri mi nal nu gru pu iz Ra ko vi ce, ko ja se sum wi ~i da je od 2009. go di ne na te ri to ri ji Be o gra da iz vr {i la se dam kri vi~ nih de la raz boj ni {tva u ban ka ma i po {ta ma, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. Raz boj ni ci su uhap {e ni pre kju ~e ne po sred no na kon pqa~ ke po {te u be o grad skom na se qu Vin ~a, na ve de no je u sa op {te wu u ko jem se is ti ~e da su li {e ni slo bo de Ma ne M. (21), Ste fan B. (21) i Bo jan J. (21), kao i, na knad no, Alek san dar [. (26).

Ma te ri jal na {te ta na sta la iz v r { e w em kri v i~ n ih de l a iz no si oko 250.000 evra, na vo di se u sa op {te wu, i is ti ~e da su pri li kom hap {e wa, u vo zi li ma „mer ce des” i „audi” ko ja su ko r i { }e n a za po s led w u pqa~ ku, pro na |e na dva pi {to qa, duk se ri ce, fan tom ke, ru -

ka vi ce i oko mi lion di na ra, no vac od net iz po {te.

Ta k o | e, pri l i k om pre t re s a sta n o v a, kod ~la n o v a kri m i n al n e gru pe pro na |e no je 200 gra ma ko ka i na kao i no vac pri ba vqen iz vr {e wem dru gih kri vi~ nih de la raz boj ni {tva, na ve de no je u sa op {te wu.

Na i me, osim naj no vi jeg raz boj ni {tva u Vin ~i, ko j u su u raz b oj n i c i pqa~ k a l i u ne k o l i k o na vra ta, sum wa se da je ova gru pa opqa~ ka la i eks p o z i t u r u Ko m er c i jal ne ban ke na ^u ka ri ci, u mar tu i ma ju ove go di ne, kao i po {tu u Ra ko vi ci te su ta ko ukup no opqa~ ka li oko ~e tvrt mi li o na evra.

Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni is -

Pre pro da vao he roin Po li ci ja je u na stav ku ak ci je „Mo ra va” pri ve la is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Vra wu Pre dra ga S. (33) iz tog gra da zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj ne dro ge. U ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Vra wu na ve de no je da se sum wa da je Pre drag S. to kom av gu sta ove go di ne neo vla {}e no na ba vqao he roin od ne po zna tog li ca.

Pre drag S. je taj he roin spre mao i pa ko vao u svo joj ku }i u Vra wu ra di da qe pro da je ve }em bro ju u`i va la ca na pod ru~ ju gra da. Pre drag S. je 17. av gu sta ove go di ne pro dao he roin Da li bo ru S. (33) iz Vra wa.

Na kon neo vla {}e ne ku po pro da je, po li ci ja je u ku }i Da li bo ra S. pro na {la 1,80 gram pra {ka ste sup stan ce za ko ju se pret po sta vqa da je he roin.

Po li ci ja je u ku }i Pre dra ga S. pro na {la 0,55 gra ma biq ne ma te ri je za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na.

Is tra `ni su di ja je Pre dra gu S. od re dio pri tvor do me sec da na. Istom kri vi~ nom pri ja vom je ob u hva }en i Da li bor S. zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

Ma lo let nik ka me no vao grad ski auto bus No vo sad ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da }e pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu pro tiv jed nog ma lo let ni ka jer je ka me nom po lo mio sta kla na auto bu su Jav nog grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad”.

Ma lo let nik iz pri grad skog me sta Ru men ka osum wi ~en je da je u sre du oko 22.40 ~a sa ka me nom po lo mio sta kla na grad skom auto bu su, u ko jem je u tom tre nut ku bi lo pe de se tak put ni ka, na vo di se u sa op {te wu. On se te re ti za kri vi~ no de lo

iza zi va wa op {te opa sno sti, pi {e u sa op {te wu.

Ta ko |e, do da je se i da po li ci ja is tra `u je, u po sled wih me sec da na u~e sta la, ka me no va wa ka mi o na u Ru men ki, ko je je nad le `no tu `i la {tvo okva li fi ko va lo kao uni {te we ili o{te }e we tu |e stva ri.

Po li ci ja je po zva la o{te }e ne da pod ne su pri vat ne kri vi~ ne pri ja ve, a sve de taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti po zi vom na 021/512–226.

E. D.

Alek san dar I. (1987) iz Ti te la i La slo V. (1978) iz No vog Sa da za te ~e ni su pre kju ~e oko 3 sa ta uju tro ka ko obi ja ju pro dav ni cu u Te me rin skoj uli ci. Ka ko je ju ~e sa op {te no iz no vo sad ske Po li cij ske upra ve, po li cij ska pa tro la ih je spre ~i la u iz vr {e wu kri vi~ nog de la i pro tiv wih }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va za te {ku kra |u.

E. D.

Pre pro da vao ko kain i spid tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du zbog vi {e kri vi~ nih de la raz boj ni {tva, neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga

i ne d o z vo q e n e pro i z v od w e, dr ` a w a, no { e w a i pro m e t a oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, na ve de no je u sa op {te wu.

E. D.

„Audi jem” te {ko po vre di li po li caj ca

ona oglu {i li i star to va la vo zi lo.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, osum wi ~e ni su ta da auto mo bi lom uda ri li u de sni bo~ ni deo po li cij ske ‘’ma ri ce“ i zad wim de lom uda ri li i od ba ci li jed nog od po li ca ja ca na ge pek. On je pao na as falt i za do bio te {ke te le sne po vre de, po sle ~e ga su osum wi ~e ni kre nu li u kon tra sme ru. Ra di upo -

15

Obi ja li pro dav ni cu

PRI VE DE NI OSUM WI ^E NI ZA NA PAD NA SLU @BE NO LI CE U BE O GRA DU

Fi lip B. (22) i Sa ri K. (21) iz Be o gra da pri ve de ni su zbog sum we da su iz vr {i l i kri vi~ n o de lo na pa da na slu `be no li ce u vr {e wu du `no sti ko je je tom pri li kom za do bi lo te {ke te le sne po vre de, sa op {te no je ju ~e iz Mi ni star stva unu tra {wih po s lo va. Pa tro l a po li cij ske sta ni ce Vo ` do vac prek s i no} oko 23.50 ~a so va, na uglu Usta ni~ ke uli ce i Ju `nog bu le va ra u Be o gra du pri me ti la je vo zi lo mar ke ‘’audi A3“ ko je se za u sta vi lo na se ma fo ru zbog cr ve nog sve tla, a ko je su na po sred no pre to ga po ku {a li da za u sta ve u Uli ci Vla di mi r a To ma n o vi } a is pred ben z in s ke pum p e ‘’Slap“ ra di kon tro le. Po li caj ci su iza {li iz vo zi la, pri {li ‘’audi ju“ i zah te va li od li ca da iza |u, na {ta su se

subota20.avgust2011.

zo re wa, od bi ja wa na pa da i spre ~a va wa bek stva, po li cij ski slu `be ni ci su is pa li li ne ko li ko hi ta ca iz slu `be nog po {to qa, naj pre u va zduh, a po {to se vo zi lo ni je za u sta vi lo, pu ca li su u to ~ak, na kon ~e ga je ‘’audi“ uda rio u sa o bra }aj ni znak i za u sta vio se.

Fi lip B. i Sa ri K. su po ku {a li da po beg nu, ali su ih po li cij ski slu `be ni ci su sti gli

i li {i li slo bo de, na kon ~e ga im je od re |e no po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti, na vo di se u sa op {te wu.

Po li cij ski sin di kat Sr bi je osu dio je ju ~e po vre |i va we ko le ge D. R., ko ji je za do bio te {ke te le sne po vre de to kom ove po li cij ske po te re.

– Ni ko ne mo `e da se ta ko ba ha to po na {a, oglu {u je o na red be po li ci je i uda ra ko li ma u po li caj ca i ni ko u dr `a vi ni je iz nad za ko na – re kao je pred sed nik PSS-a Veq ko Mi ja i lo vi}.

Pod se tiv {i na to da se ba ha to po na {a we pre ma po li ci ji ne de {a va pr vi put, Mi ja i lo vi} je po zvao pri pad ni ke po li ci je da u ova kvim si tu a ci ja ma ko ri ste sva za kon ska ovla {}e wa ko ja ima ju.

(Ta njug)

PO NO VQE NO SU \E WE RA MU [U HA RA DI NA JU PRED HA [KIM TRI BU NA LOM

Sve do ~e we Ka ba {i ja od lo `e no za po ne de qak

Sve do ~e we [ef }e ta Ka ba {i ja u po stup ku pro tiv biv {eg pre mi je ra Ko so va i li de ra Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va (OVK) Ra mu {a Ha ra di na ja ju ~e je od lo `e no, po {to sve dok „ni je bio u fi zi~ kom i psi hi~ kom sta wu” da se po ja vi pred su dom.

Ka ba {i }e se, pre ma od lu ci sud skog ve }a, po ja vi ti pred su dom u po ne de qak, u de vet sa ti.

Ka ba {i jev advo kat Majkl Kar na vas iz ja vio je da je we gov kli jent, ko ji se ju ~e ve} po ja vio pred su dom u odvo je nom pro ce su po {to je op tu `en za ne po {to va we su da, „fi zi~ ki i psi hi~ ki iz nu ren” i oce nio da ne bi bi lo u in te re su prav de da da nas bu de pri mo ran da da is kaz.

Kar na vas je na po me nuo da, zbog za~ k o q i c a u ho l and skom si ste mu, ni je bio u mo gu} no sti da se pre su |e wa Ha ra di na ju sa sta ne s kli jen tom ka ko bi ga pri pre mio za

sve do ~e we.Ka ba {i je uhap {en u Ho lan di ji i iz ru ~en Tri bu na lu zbog op tu `ni ce za ne po {to va we su da, a ju tros je, pri li kom pr vog po ja v qi v a w a pred Tri b u n a lom, od lo `io iz ja {wa va we o kri vi ci, po {to, ka ko je re kao, ni je sti gao da pro ~i ta op tu `ni cu, pa mu je na red no ro ~i {te za ka za no za 26. av gust.

Ka ba {i, je dan od kqu~ nih sve do ka u po stup ku pro tiv ne ka da {weg li de ra OVK, a ha {ko tu `i la {tvo je pro tiv we ga po di glo op tu `ni cu za to {to je 2007. go di ne od bio da, kao sve dok op tu `be, pred Tri bu na lom od go vo r i na pi t a w e pri l i k om sve do ~e wa u pr vo ste pe nom po stup ku pro tiv Ha ra di na ja.

Po no vqe no su |e we Ha ra di n a j u i sa o p t u ` e n i m a Idri z u Ba q a j u i La h i j u Bra hi ma ju po ~e lo je pre kju ~e pred Tri bu na lom uvod -

nim re ~i ma tu `i la {tva i od b ra n e. Ka b a { i, ko j i je bio stra `ar u lo go ru OVK u Ja bla ni ci, tre ba lo je, ka ko je na ja vqe no na ju ~e ra {wem ro ~i {tu, da se po ja vi kao sve dok u tom po stup ku.

Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj op tu `e ni su za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa na Ko so vu 1998. go di ne.

Pr vo ste pe no ve }e Tri bu na la oslo bo di lo je, u pr vo ste pe nom po stup ku, Ha ra di na ja i Ba qa ja, a osu di lo Bra hi ma ja na {est go di na za tvo ra. @al be no ve }e je, me |u tim, na lo `i lo da su |e we tro ji ci qu di bu de de li mi~ no po no vqe no, po {est od 37 ta ~a ka, uz obra zlo `e we da je to kom pro ce sa bi lo znat nih po te {ko }a u pri ba vqa wu is ka za sve do ka po {to su mno gi od wih, ka ko je na pi sa no u pre su di, na ve li strah kao raz log za ne po ja vqi va we pred su dom.

(Ta njug)

Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Dra ga nu T. (36) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Po sto ji osnov sum we da je Dra gan T. u du `em pe ri o du na ba vqao opoj nu dro gu, ko ju je pre pa ki vao u svom sta nu u ma we pa ke ti }e i

pro da vao u`i va o ci ma na te ri to ri ji Su bo ti ce.

Po li cij ski slu `be ni ci su pre tre som sta na Dra ga na T. pro na {li tri ke si ce opoj ne dro ge: ko ka i na, spi da i ma ri hu a ne, pi {e u sa op {te wu su bo ti~ ke po li ci je. Osum wi ~e ni Dra gan T. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci.

A. A.

Troj ka ukra la na kit i evre Ki kind ska po li ci ja ra sve tli la je te {ku kra |u ko ja se do go di la 11. av gu sta ove go di ne na {te tu M. T. iz Ki kin de, ko me je pri ~i we na ma te ri jal na {te ta od oko 200.000 di na ra. Pro tiv Sa ve J. (1988), Su a da J. (1989) i pet na e sto go di {weg ma lo let ni ka iz Ki kin de pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da su u no }i iz me |u 10. i 11. av gu sta ove go di ne pro va li li u ku }u o{te }e nog, iz vr {i li pre me ta ~i nu i od ne li ve }u ko li ~i nu zlat nog na ki ta i 800 evra.

M. Mr.

PRI JA VE ZA NA SI QE U PO RO DI CI

No ka u ti rao si na, {a ma rao }er ku A|an ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ra do va na J. (1968) iz Mo la zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. On je u dvo ri {tu ku }e za dao si nu uda rac ru kom u gla vu i te {ko ga po vre dio. I po li ci ja u Sen ti je

pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv \u re V. (1949) iz Sen te zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci.

Osum wi ~e ni je u po ro di~ noj ku }i dva pu ta o{a ma rio i pe sni com uda rio }er ku po gla vi i lak {e je po vre dio.

M. Mr.

Ma |a ri ca {ver co va la de fi ci tar ne le ko ve Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Sr bi je s Ma |ar skom Hor go{ spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa ve }e ko li ~i ne le ko va u ze mqu, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na Mi ni star stva fi nan si ja Sr bi je. Pre kr {aj je ot kri ven de taq nom kon tro lom auto mo bi la ma |ar skih re gi star skih ozna ka, ko ji se na {ao u ze le nom kon trol nom pro la zu, na me we nom oni ma ko ji ne ma ju ni {ta da pri ja ve ca rin skoj kon tro li, na vo di se u sa op {te wu, i is ti ~e da je 18. av gu sta na Hor go {u spre ~en po ku {a ja kri jum ~a re wa ve }e ko li ~i ne le ko va.

Ukup no 42 vr ste raz li ~i tih le ko va ko jih ili ne ma ili su de fi ci tar ni na do ma }em tr `i {tu po ku {a la je da pro kri jum ~a ri ma |ar ska dr `a vqan ka. Re~ je o le ko vi ma kao {to su „an dak sin”, „der mo va te”, „kreon”, „asto nin”, „li o re sal”, „so ta leks mi te”, „de la gil”, „ri vo tril”, „ni tro mint”,

„de po-me drol”, „zir tek”, „mi o flek sin”, „oli kard” „di tro pan”, „lu di o mil”, „da no val”, „om nik to kas”... Ma |ar ska dr `a vqan ka je

le ko ve sa kri la u ku ti ju de ter xen ta od de set ki lo gra ma, u pa ko va we so ko va u te tra pa ku, u ku ti ju is pod {tam pa ~a, u gaj bu is pod ja bu ka i iz me |u dva PVC-sto la na to va re na na krov auto mo bi la.

Pro tiv put ni ce ko ja je po ku {a la kri jum ~a re we po kre nut je pre kr {aj ni po stu pak pred nad le `nim su dom, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

Si lo va teq ko ri stio „Fej sbuk” Dva na e sto go di {wa u~e ni ca iz oko li ne Bi je log Po qa si lo va na je, a po li ci ja tra ga za na sil ni kom M. K., ko ji je ma lo let ni cu na ma mio pre ko „Fej sbu ka„. List „Vi je sti„ je ob ja vio da je su sre tu de voj ~i ce i na sil ni ka pret ho dio kon takt po sred stvom „Fej sbu ka„, gde se M. K. pred sta vio kao pet na e sto go di {wak. On je us peo da do go vo ri su sret s de voj ~i com u bli zi ni we ne ku }e, gde joj je za pre tio pi {to qem i si lo vao je, na vo di pod go ri~ ki dnev nik. De voj ~i ca je ne ko li ko da na }u ta la, a po tom je sve is pri ~a la ro di te qi ma.

Ka ko se na vo di, po li ci ja tra ga za M. K. ko ji je sta nov nik se la u bli zi ni gra ni ce Cr ne Go re sa Sr bi jom.

(Ta njug)

SPORT

subota20.avgust2011.

dnevnik

c m y

16

POSLE REMIJA PARTIZANA U DABLINU

Pro ma {a ji ko {ta li po be de

Pobe|uje i kada mu se ne igra: Novak \okovi}

TURNIR U SINSINATIJU

\o ko vi} ide ka no vom re kor du Prvi reket sveta Novak \okovi} nastavio je protiv [tepaneka (6:3, 6:3) seriju pobeda, a posle me~a priznao da mu se uop{te nije igralo. Nije lako Novaku \okovi}u da se motivi{e za okr{aje sa znatno slabijim protivnicima. Nekada to izgleda dobro, kao protiv Amerikanca Harisona, ali nekada je ba{ te{ko za gledawe.

Radek [tepanek u drugom setu se dva puta vra}ao iz brejk zaostatka (1:1, 3:3), da bi Novak smogao snage i pre svega koncentracije da osvoji naredna tri gema i privede me~ kraju.

- Bio je to spor, prili~no ru`an me~. Nai|e takav dan, kada ti se uop{te ne igra tenis... Me-

|utim, po{to ne volim da gubim, morao sam da pobedim. To ose}awe mi daje motiv i kada mi ne ide - rekao je Novak.

Wegov skor u 2011. godini sada je 55:1, ukqu~uju}i 31:0 u me~evima odigranim na tvrdoj podlozi. Prethodne no}i Novak se sastao u ~etvrtfinalu Sinsinatija s Francuzom Gaelom Monfisom, kojeg je pre sedam dana u Montrealu po~istio sa terena - 6:2, 6:1.

- O~ekujem da }e moj prvi servis boqe funkcionisati. Odigrao sam mnogo me~eva i normalno je da svi elementi moje igre nisu na 100 odsto. Va`no je imati ispravan stav, iza}i na teren u pozitivnom raspolo`ewu i bi}e sve u redu.

Je le na ot pi sa la Skja vo ne Jelena Jankovi} plasirala se me|u osam najboqih na jednom turniru, prvi put u posledwa tri meseca, po{to je u te{kom me~u savladala osmu teniserku sveta Fran~esku Skjavone, mada je imala odli~nu {ansu da zavr{i posao u dva seta i tako po{tedi sebe daqeg utro{ka energije.

Jelena je dobila prvi set (6:3) posle vo|stva od 4:0, dok je u drugom imala 5:4 i servirala za

- Protiv Fran~eske nikada nije lako, ona je jedan od najve}ih boraca na VTA Turu. Morala sam da dam sve od sebe, posebno u tre}em setu. Borila sam se za svaki poen i uspela da pobedim. Me~ je trajao vi{e od dva i po sata, tako da sam ba{ umorna - rekla je Jelena. ^etvrtfinale sa Kineskiwom [uaj Peng (15. na svetu) Jelena je igrala pro{le no}i (u 1

Mada proletos nije uspeo da izjedna~i najboqi start sezone u istoriji tenisa (Xon Mekinro 42-0), Novak bi, ako nastavi da pobe|uje ovim tempom, mogao da ugrozi drugi rekord prgavog Amerikanca, a to je skor 82-3 na nivou ~itave sezone.Ne}e biti nimalo jednostavno, ali Nole turnir po turnir ide ka tome.

Wegov procenat dobijenih me~eva (98,2) trenutno je iznad Mekinroovih 96,5 odsto.

Uostalom, evo {ta je o \okovi}evim rezultatima izjavio Rafael Nadal.

- Ovo {to on radi je jako, jako te{ko. Ima boqu sezonu nego {to sam ja imao 2008. Mo`ete samo da mu ~estitate - rekao je Nadal.

Fudbaleri Partizana blizu su plasmana u grupnu fazu Lige Evrope. Nere{eneo (1:1) sa [amrokom u Dablinu trebalo bi da bude dovoqno crno – belima da u Beogradu obezbede jo{ jednu jesen u drugom po redu klupskom takmi~ewu Starog kontinenta.

Razlika u klasi je bila vidqiva, a samo svojom indolentno{}u Beogra|ani su dozvolili da se pitawe ko prolazi daqe re{ava u na{oj prestonici. Ve} u prvom poluvremenu crno – beli su preko Tomi}a, Eduarda i u drugom Jovan~i}a mogli da otklone sve dileme, ali usledili su proma{aji koji su potom Ircima dali krila, na kraju i sasvim solidan rezultat. Partizan }e u Beogradu biti ja~i za navija~e, Vuki}a i Volkova i treba verovati da }e to biti dovoqno za rutinsku pobedu.

Manir na{ih ekipa da u Evropi ne igraju utakmice punim tempom svih 90 minuta ponovio se i Partizanu. Druga polovina drugog poluvremena apsolutno je pripala [amroku, koji je na kraju mogao i da pobedi.

- Ne razmem zaista {ta nam se desilo – ka`e trener Aleksandar Stanojevi}. – Imali smo igru, dali brzi gol, ali to nismo uspeli da materijalizujemo sa ubedqivom pobedom. Ma{ili smo ,,mrtve’’ {anse, pred kraj igrali i non{alatno, {to protivnik umalo nije skupo naplatio. U Beogradu moramo igrati maksimalno svih 90 minuta i ne dozvoliti [amroku ni grama nade.

Vladimir Jovan~i} razloge remija vidi u odsustvu Vuki}a i Volkova, kao i rovitosti Eduarda.

- Wih trojica nam puno zna~e pa smo mi ostali morali dodatno da radimo. @ao mi je propu{tene {anse, ali tada sam ve} bio iscrpqen i nisam mogao boqe da reagujem. Verujem da }e kvalitet ispli-

Vojislav Stankovi} u duelu sa Ircima

vati na me~u u Beogradu – rekao je Jovan~i}.

Odbrana Partizana slabo je reagovala kod izjedna~uju}eg gola [amroka. Mekkejb je kroz noge proturio noge Ivanovu, koji smatra da je Partizan sam kriv {to ve} u Dablinu nije izborio boqi rezultat.

- Proma{ene {anse ko{tale su nas pobede. Doma}in jeste bio agresivniji, ali smo mi bili konkretniji i to je trebalo da naplatimo. U revan{u se mi pitamo i verujem u ubedqiv trijumf – istakao je Ivanov.

Zadovoqan je posle me~a bio sportski direktor Mladen Kr-

ZVEZDA PROTIV RENA PRU@ILA SVOJ TRENUTNI MAKSIMUM

Pre ko li mi ta se ne mo `e Na{ najtrofejniji klub }e ponovo, ako se kroz nedequ dana u Bretawi ne dogodi sportsko ~udo, takmi~ewe na evropskoj pozornici okon~ati u avgustu. Na putu za LE, u plej-ofu, ispre~io se Ren koji je trijumfovao u prvom susretu u na{em glavnom gradu(2:1).

Fudbalska bajka na prepunoj Marakani trajala je tek ne{to vi{e od pola ~asa. Bilo je u tom periodu sve za pam}ewe, od impresivnog ambijenta koji je napravilo preko 50.000 gledalaca, do igre crveno- belih. Bili su hrabri da napadnu favorizovanog rivala, mudri i borbeni da mu ne dozvole da kro~i na wihovu polovinu terena, a kao vredna nagrada stiglo je zaslu`eno vo|stvo ve} u 17. minutu pogotkom Kadua iz penala.

- Mislim da su momci odigrali dobar me~, na tome im ~estitam.

Dominirali smo, imali jo{ prilika, ali nekoliko gre{aka koje smo napravili ispostavile su nam papren ceh. Nismo zaslu`ili poraz - smatra trener Prosine~ki.

Kobna je bila kontra gostiju, {to je wihovo najja~e oru`je, u fini{u prvog poluvremena. Neuhvatqivi Pitroipa umakao je odbrani Zvezde i obezbedio izjedna-

Duel zvezda{a Bruna Mezenga i Franciza Boje

~ewe. I to kao da je bio znak da se zami{qeni koncept igre crvenobelih raspline poput mehura od sapunice.

- Bila bi fantazija da smo ritam dr`ali svih 90 minuta, ali to je neomugu}e. Ekipa mora u datom trenutku da padne. Ren svake nedeqe ima me~eve ovako sna`nog intenziteta, jer im je takva liga.

Imaju iskustva, jer uvek za tri boda moraju da ulo`e maksimum, {to u na{im okvirima nije slu~aj- objasnio je Prosine~ki.

Ipak, starteg gostiju Frederik Antoneti, koji je iskreno pohvalio atmosferu na stadionu, je bez preterane filozofije otkrio element koji je presudno uticao na rezultat.

RE^ AKTERA

Pre su di lo is ku stvo

Jelena Jankovi}

pobedu. Pri rezultatu 30:30 uputila je odli~an servis, ali je Skjavone dobro reternirala i potom majstorskim lob udarcem stigla do 30:40. Jankovi}eva se iznervirala, izgubila taj gem, a onda i naredna dva, za izjedna~ewe na 1:1 u setovima.

Na{a igra~ica na{la se u psiholo{ki te{koj situaciji, ali je isplivala iz krize i posle velike borbe dobila dvostruku uzastopnu finalistkiwu Rolan Garosa ({ampionka 2010).

~as po centralnoevropskom vremenu), kada je na programu i me~ Novaka \okovi}a sa Gaelom Monfisom.

Xej Xej tukla je Peng u prvih {est me|usobnih okr{aja, ali je ova uzvratila 2009. godine u Pekingu i zimus na Australijan openu.

Ako pobedi, u polufinalu ide na Andreu Petkovi} ili Na|u Petrovu, dok su u drugom delu `reba parovi Zvonareva Hantuhova i [arapova - Stosur.

staji}. Pre svega rezultat je taj koji funkcionera crno – belih raduje pred revan{.

- Evropa nije Srbija, pa ni Partizan nije uvek favorit. Svaki me~ je posebna pri~a i bitno je da zna{ da se takmi~i{. Gleda se samo prolaz daqe i u tom smislu nisam nezadovoqan. Mo`da mi jesmo boqi i mo`da je trebalo da pobedimo, ali i [amrok ima svoju ra~unicu i zato je bitno da ostanemo prisebni. Sada smo mi doma}ini i verujem da }e tek sad na{ kvalitet do}i do izra`aja i da }emo rutinski slaviti – rekao je Krstaji}.

I. Lazarevi}

U taboru crveno- belih razumqiva je bila poti{tenost nakon poraza od Rena. Nakon sjajnog prvog poluvremena pojavila se nada da kapiten Kova~evi} i drugovi mo`da mogu i do trijumfa.

- Razo~arani smo, jer smo na{im gre{kama pomogli Renu da slavi. Krenuli smo na krilima publike kako treba, poremetio nas je izjedna~uju}i gol, u nevreme pred kraj poluvremena. U nastavku smo ostali bez snage. Fudbal je ~udna igra, nismo bez nade da je iznena|ewe u Renu mogu}e. Treba da budemo agresivni, da napadnemo, pa ako nam se i sportska sre}e osmehne...- ka`e Nenad Kova~evi}.

Veoma zapa`en je bio Du{ko To{i}, posebno u ofanzivnim dejstvima po levom boku.

- Presekao nas je gol Pitroipe, stali smo u nastavku. Nije re~ o fizi~koj spremi ekipe, ve} bogatom takmi~arskom iskustvu protivnika. Koliko samo u nogama imaju ovako zahtevnih duela. To je presudilo. Okre}emo se me~u protiv Javora.

Va`no je da ne bacimo olako sve u vodu, rad i kvalitet koji imamo, nakon bolnog poraza- smatra To{i}.

Milo{ Dimitrijevi} je u najavi utakmice tvrdio da je Zvezda boqi tim od Rena.

- Evropa ne pra{ta gre{ke- bio je kratak Mali ^ava.

U revan{u, 25. avgusta u Renu, Zvezda }e zbog kartona biti li{ena usluga rovitog Evandra.

- Bili smo fizi~ki ja~i...

I to je Zvezdin susret sa istinom. Nisu imali dovoqno daha da pariraju atletski besprekorno spremnoj i hitroj ekipi koja spada u red stabilnih francuskih prvoliga{a tek sredwe klase, ~ija vrednost igra~kog kadra sti`e do 90 milinoa evra, a transfer maestralnog reprezentativca Burkine Faso Xonatana Pitroipe bio je te`ak 7 miliona evra.

- Kad se brani{ mawe tr~i{, a Ren je ozbiqan i kvalitetan sastav koji je znao da dr`i loptu posle izjedna~ewa. Mi smo morali da jurimo gol i puno se tro{ili- objasnio je Prosine~ki.

Nema se {ta zameriti crveno-beloj ~eti koja je ulo`ila mnogo truda, pru`iv{i svoj trenutni maksimum. Preko limita se nije moglo, pa ~astan poraz spada u realno dostignu}e. Aktuelni kvalitet pogona kojim raspola`e Prosine~ki nije adekvatan za zapa`eniju rolu na me|unarodnom planu, proklamovane klupske ambicije i navija~ke `eqe. Silne emocije, svojstvene zvezda{kom duhu koji osloba|a enormnu pozitivnu energiju, nisu dovoqne za rezultatsku satisfakciju u Evropi. Nephodna su mnogo ve}a ulagawa u tim.

- Nisam od onih koji }e se lako predati. Ali, lagao bih ako ne ka`em da Ren ima vredan kapital uo~i revan{a, zavidnu prednost.

Trudi}emo se, poku{ati sve da minus nadoknadimo. Ako rano postignemo gol, me~ bi mogao da bude otvoren. Ali, ponovi}u, rival je ba{ ozbiqan, mada na Marakani, po meni, nije igrao dobro- zakqu~io je Robert Prosine~ki, pohvaliv{i navija~e koji su pru`ili ogromnu podr{ku sa tribina.

Z. Rangelov

SPORT

c m y

dnevnik

subota20.avgust2011.

VOJ VO DI NA NI [A NI PO BE DU U LU ^A NI MA

Di le ma na le vom bo ku

Pred nost Su pi }u I na ju~era{woj konferenciji za novinare Dejanu Vuki}evi}u postavqeno je pitawe u vezi s golmanima.

- Osetqivo je to pitawe.

Razgovarao sam s golmanima i s wihovim trenerom Todi}em u kojeg imam puno poverewe. Li~no, nisam video neku kardinalnu gre{ku zbog koje bi ve} sada sklonio Supi}a s gola. I wegov trener me je uverio da dobro radi, tako da je Supi} za sad u prednosti - rekao je Vuki}evi}.

- Za kratko vreme koliko sam ovde nisam mogao mnogo toga da promenim. Moje je bilo da u razgovoru s igra~ima poku{am da im vratim samopouzdawe i kroz ovih nekoliko treninga da sugeri{em kako bi to trebalo da igraju. Na{ ciq u Lu~anima bi}e da visokim presingom oduzmemo loptu, diktiramo igru, napadamo i tako pro-

Su bo ta NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Spar tak Zla ti bor vo da LU ^A NI: Me ta lac - Voj vo di na ^A ^AK: Bo rac - Sme de re vo BE O GRAD: OFK Be o grad - Ja go di na Ne de qa U@I CE: Slo bo da Po int Se voj no - Par ti zan KU LA: Haj duk - BSK BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja vor 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1

5:0 3:0 2:0 2:0 3:2 2:1 1:1 1:1 1:1 1:1 2:3 1:2 0:2 0:2 0:3 05

17 17.30 17.30 17.30 17.30 17 17.30 19 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

U sle de }em ko lu (27. av gu sta) sa sta }e se - NO VI SAD: Voj vo di na - No vi Pa zar, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - Me ta lac, JA GO DI NA: Ja go di na - Haj duk, BE O GRAD: Par ti zan - OFK Be o- grad, Rad - Slo bo da Po int Se voj no, BSK - Bo rac, IVA WI CA: Ja vor - Rad ni~ ki 1923, SME DE RE VO: Sme de re vo - Cr ve na zve zda.

Mi ro slav Vu li }e vi} za u ze }e me sto kraj de sne aut li ni je

bamo da pobedimo - uo~i polaska na put rekao je Vuki}evi}.

U pore|ewu s duelom iz prvog kola do}i }e sigurno do jedne izmene.

- Miroslav Vuli}evi} zauze}e svoje mesto uz desnu aut liniju.

Imao sam i dilemu u veznom redu, Mito{evi} ili Novakovi}, ali

sam odlu~io da Mito{evi} dobije prednost. Ostala mi je dilema u vezi s mestom levog bo~nog fudbalera. S obzirom na ofanzivu koju tra`im, mislim da se Brankovi} boqe snalazi od Pavlovi}a koji je boqi u defanzivnim zadacima. Nekim fudbalerima sam sugerisao da nisam zadovoqan u~in-

kom i odnosom prema igri. Za sada wihovo mesto nije ugro`eno, ali ukoliko ne pru`e u Lu~anima ono {to od wih o~ekujem promena }e biti ve} slede}e subote u me~u s Novim Pazarom - naglasio je Vuki}evi} i dodao da }e tek pauza u prvenstvu imati dovoqno vremena da zamisli sprovede u delo.

TRE NER ME TAL CA MI LAN \U RI ^I] O ME ^U S NO VO SA \A NI MA

Zna se: – Vo {a je fa vo rit Utisak je da je sve do pojave Zorana Milinkovi}a na klupi Vojvodine najvi{e simpatija kod navija~a novosadskih crveno-belih imao Milan \uri~i}, koji je u dva navrata bio {ef stru~nog {taba stare dame. Trenerski putevi odveli su \uri~i}a ovog leta u Gorwi Milanovac, a sudbina je htela da se ve} u drugom prvenstvenom kolu Jelen superlige wegov novi klub sastane s Vojvodinom. Taj duel na programu je danas, na stadionu Mladosti u Lu~anima.

Pozvali smo stoga Milana \uri~i}a i popri~ali s wim.

- @ivim u Gorwem Milanovcu, treniram s ekipom u ^a~ku, a igram u Lu~anima. Prizna}ete, nije mi lako, ali na prepreke sam se ve} navikao ranije – ka`e Milan \uri~i} i dodaje: - Zna se moj stav prema Vojvodini i jasno je da kod mene uo~i ovog susreta emocije posebno rade. Profesiona-

JE LEN SU PER LI GA – 1. KO LO

1. Par ti zan 2. Rad 3. Spar tak 4. Bo rac 5. Haj duk 6. Sme de re vo 7. Rad ni~ ki 8. Slo bo da 9. Ja go di na 10. Voj vo di na 11. OFK Be o grad 12. BSK 13. Ja vor 14. Cr ve na zve zda 15. Me ta lac 16. No vi Pa zar

Prema re~ima novog {efa stru~nog {taba Dejana Vuki}evi}a Vojvodina }e u Lu~anima, u me~u 2. kola Jelen superlige s Metalcem, igrati ofanzivno i agresivno od prvog minuta. Posle slabog rezultatskog starta u novoj sezoni, pobeda je nasu{na potreba, mada niko u redovima crveno-belih ne tvrdi da }e do we do}i lako.

17

Mi lan \u ri ~i}

lac sam i u~ini}u sve da tim koji predvodim bude boqi, ali sam svestan da }e to biti jako te{ko.

Vojvodina je slabo startovala u sezoni. Eliminisana je od Vaduca u Evropi, Radni~ki iz Kragujevca osvojio je bod u Novom Sadu, a potom je na klupi crveno-belih Ristovskog zamenio Vuki}evi}.

- Bez obzira na sve to {to se nabrojali, favorit je poznat- to je Vojvodina. Ona ima kvalitetne igra~e, tim koji se za nijansu promenio u odnosu na pro{lu sezonu i ne bi bilo umesno da pretimo.

Metalac je dobro igrao s Radom u Beogradu u prvom kolu, stvarao {anse, ali je glatko izgubio - 0:3.

- Podsetila me je ta utakmica na me~ kada sam prvi put sedeo na klupi Vojvodine, a igrali smo sa Zvezdom na Marakani. Svi su hvalili na{u igru, komentarisali proma{ene {anse, a na kraju je bilo 3:0 za Zvezdu.

[ta nedostaje da dobre igre budu preto~ene u pozitivne rezultate?

Gledali ste Vojvodinu u me~u s Kragujev~anima.

- Gledao sam i siguran sam da je to bio Vo{in slab dan. Metalac je, recimo, igrao bez petorice igra~a s Radom, wih dvojica - trojica bi}e u postavi za duel s Vojvodinom. E sad, da li }e to biti dovoqno za pozitivan rezultat, ostaje da se vidi.

U Vojvodini }e sve u~initi da pobede u Lu~anima. U minulom prvenstvu Vojvodina je kao gost, u Kragujevcu, pobedila golom Brane Ili}a.[ta je za Metalac dobar rezultat?

- Bod bi bio po meri. U ovom ~asu, kada jo{ stvaramo tim i igru, nere{en rezultat u me~u s Vojvodinom zadovoqio bi, verujem, sve u klubu – ka`e Milan \uri~i}, koji }e, nema sumwe, dobiti aplauz od navija~a Vojvodine.

S. Sa vi}

O dana{wem rivalu, novi {ef struke crveno-belih zna dovoqno.

- Metalac vodi trener koji odli~no poznaje i igra~e i organizaciju na{eg kluba, po{to je u dva navrata radio ovde. Nameri}emo se na dobro organizovanu ekipu, koja disciplinovano pokriva prostor, ali verujem da }e na{i igra~i svojim kvalitetom odneti prevagu - rekao je Vuki}evi}.

Povratnik u tim, novope~eni otac Miroslav Vuli}evi} kratko je poru~io: - Svesni smo da smo ispucali pravo na gre{ku. Zato nam nema

druge nego da damo sve od sebe da najzad obradujemo na{e verne navija~e.

Fudbaleri Vojvodine na put su krenuli ju~e u prepodnevnim ~asovima. U vreme odigravawa utakmice (17.30) ju~e su trenirali u Lu~anima, {to je jo{ jedan dokaz o tome koliki zna~aj pridaju duelu s Metalcem.

O~ekuje se da me~ po~nu: Supi}, Vuli}evi}, Trajkovi}, Mojsov, Pavlovi} (Brankovi}), Mito{evi}, Stevanovi}, Medojevi}, ^ovi}, Abubakar, Ili}.

S. Sa vi}

Bez Vi di }a na Ir ce i Fa ra ne Reprezentacija Srbije bi}e zna~ajno oslabqena u kqu~nim me~evima kvalifikacija za EURO 2012. Kapiten Junajteda bi}e mesec dana van terena.Povreda lista, koju je do`iveo na utakmici prvog kola Premijer lige protiv Vest Bromvi~a, ko{ta}e Nemawu Vidi}a ~etiri do pet nedeqa pauze. Lo{e vesti za sve navija~e orlova i Man~ester junajteda, saop{tio je menaxer prvaka Engleske ser Aleks Ferguson.

- Te{ko je davati prognoze kada se radi o povredama tog tipa, ali pauza }e sigurno biti du`a od dve nedeqe, kako smo u prvi mah mislili - rekao je Ferguson.

Ne ma wa Vi di}

DA NAS NA FUD BAL SKIM TE RE NI MA Pr va li ga Sr bi ja - NOVI SAD: Novi Sad - Mladost (L), ZREWANIN: Banat - Kolubara, IN\IJA: In|ija - Proleter, NI[: Radni~ki - Radni~ki (S), MLADENOVAC: Mladenovac - Sin|eli}, KRU[EVAC: Napredak - Be`anija, PO@AREVAC: Mladi radnik - ^ukari~ki.

Utakmice po~iwu u 17.30 ~asova.

Srp ska li ga Voj vo di na - OXACI: Tekstilac - Veternik Viskol, BEO^IN: Cement - Ba~ka Topola, TEMERIN: Sloga Senta, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Kikinda, PALI]: Pali} - Mladost (BJ), [ID: Radni~ki - ^SK Pivara, VR[AC: Vr{ac - Dolina.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok - PAN^EVO: Dinamo - Kolonija, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Sloboda (NK), NOVI KINE@EVAC: Obili} - Jedinstvo (NB), ADA: AFK - Proleter.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - BA^KA PALANKA: Ba~ka - Budu}nost (M), RUMA: Prvi maj - Borac (NS), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Crvena zvezda, ZMAJEVO: Obili} Mladost (BP), NOVI BANOVCI: Omladinac - Sloga (E), SIVAC: Polet - Indeks.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova Pod ru~ na li ga No vi Sad - VRBAS: Vrbas - Sutjeska, NOVI SAD: Slavija - [ajka{.

Utakmice po~iwu u 17 sati.

Grad ska li ga No vi Sad - NOVI SAD: Mladost - Futog.

Me~ po~iwe u 17 sati.

SPAR TAK ZLATIBOR VODA U KRA GU JEV CU

Sprem ni za nad i gra va we Da bi bodovi iz me~a sa Zvezdom dobili na zna~aju i te`ini fudbaleri Spartaka ZV bi trebalo da budu uspe{ni i na gostovawu u Kragujevcu. Znaju Suboti~ani da ne}e biti lako ostati nepora`en na ovom gostovawu, da }e ih do~ekati pun stadion i doma}in `eqan uspeha na debiju u elitnom dru{tvu.

- Ne mo`emo da ra~unamo na Stevanovi}a zbog povrede i Brati}a zbog crvenog kartona. Ostali igra~i su zdravi i spremni da odgovore zahtevima. Znam da nas ~eka ozbiqan protivnik, sposoban da svih devedeset minuta igra disciplinovano. Moji igra~i spremni su da daju sve od sebe, da se nadigravaju i izbore povoqan rezultat – rekao je Wegu{.

N. S.

Crveni |avoli ima}e u timu Rija Ferdinanda za derbi protiv Arsenala 28. avgusta, ali u ponedeqak ni on ne}e mo}i da nastupi u susretu sa Totenhemom.Selektor Srbije Vladimir Petrovi} u prijateqskom me~u sa Rusijom je isprobao tandem {topera Vidi} - Rajkovi}.Ostaje da se vidi ko }e po~etkom septembra igrati na gostovawu Severnoj Irskoj i kod ku}e protiv Farskih Ostrva, s obzirom na to da ni Neven Suboti} posle potresa mozga nije odigrao jo{ nijednu utakmicu za Borusiju.Ako se Suboti} ne oporavi, kao najozbiqniji kandidati name}u se Milan Bi{evac, Slobodan Rajkovi} (jo{ ~eka dozvolu da nastupi za ^elsi) i eventualno Branislav Ivanovi}, koji je zbog povrede presko~io me~ u Moskvi i prvo kolo Premijer lige.

NO VI SAD DO ^E KU JE LU ^AN SKU MLA DOST

Ka na rin ci na po prav nom Fudbaleri Novog Sada pora`eni su u premijernom me~u Prve lige od Teleoptika (1:2), a priliku za popravni na svojoj Detilinari imaju danas u me~u sa ekipom Mladosti iz Lu~ana.

Prva prvenstvena utakmica na doma}em terenu za novog {efa stru~nog {taba Josifa Ili}a i gotovo novu ekipu je svakako izazov i izaziva pa`wu poklonika fudbala u Novom Sadu i okolini. Kako kanarince u naredna dva kola o~ekuju gostovawa u Pe}incima i Sremskoj Mitrovici, dana{wi me~ im je od izuzetnog

zna~aja. Jedino povreda Dragana Kav~i}a donekle remetila planove i ambicije doma}ina.

- Iz poraza od Teleoptika izvukli smo pouke, a kroz treninge smo, verujem, uspeli da korigujemo neke nedostatke. O~ekuje nas duel protiv dobre i ~vrste ekipe Mladosti, kojoj je pobedom na otvarawu prvenstva(Dowi Srem, 1:0) sigurno dala krila, pa treba o~ekivati da }e i u Novom Sadu juri{ati na tri boda - rekao je Ili}.

Koliko }e se izostanak iskusnog Kav~i}a osetiti na terenu?

- Bi}e te{ko nadomestiti wegov izostanak, ali sam uveren da }e Raki}, Joci} i Balabanovi}, u zavisnosti od toga kome budem ukazano poverewe, kvalitetno odgovoriti na sve zahteve. Raduje {to su rekovalescenti Roksa i Ze~evi} spremni da poka`u svoje mogu}nosti i nije iskqu~eno da }e se na}i u sastavu za dana{wi susret - istakao je Ili}, uz opasku da je recept za pobedu agresivna i disciplinovana igra, uz maksimalnu anga`ovanost svih linija u timu.

Utakmica na Detelinari po~iwe u 17.30 ~asova.

I. Gru bor

18

sport

subota20.avgust2011.

DANAS U BE^EJU

Dru gi ka sa~ ki dan Ko wi~ ki klub Po ti sje iz Be ~e ja tra di ci o nal no se ukqu ~u je u omla din sko-sport ske da ne po vo dom Da na op {ti ne, pa }e se da nas od 15 sa ti na hi po dru mu kraj Ra dar ske sta ni ce odr `a ti dru gi ka sa~ ki dan ove se zo ne. Ula zni ce za da na {wu atrak tiv nu ma ni fe sta ci ju pro da ju se po ce ni od 150 di na ra, uz ko ji se do bi je kom ple tan pro gram tr ka sa sat ni com, ime ni ma gr la, od ga ji va ~a i vo za ~a sul ki.

- Pri ja vqe no je pe de se tak gr la u pet jed no pre `nih ka sa~ kih tr ka, o~e ku je mo da }e ov da {wi od ga ji va ~i pri ja vi ti jo{ de se tak ga lo pe ra u re vi jal noj ga lop skoj tr ci i na kra ju }e se odr `a ti tr ka dvo pre ga - re kao je pred sed nik klu ba Sa va Voj no vi}.

Ima ju }i u vi du po pu lar nost ko wi~ kog spor ta u Po ti sju, o~e ku je se da }e ne ko li ko hi qa da po se ti la ca bi ti uz sta zu na be ~ej skom hi po dru mu.

V. J.

Ru mu ni ulep {a li ju bi lej @AK - Temi{var 1:1 (0:1) KI KIN DA: Sta dion Va {a ri {te, gle da la ca 400, su di ja: Sto ja no vi} (Ki kin da). Strel ci: Bar bat u 60. za @AK, a Ni ko laj u 42. mi nu tu za Te mi {var. @AK: Ra doj ~i} (An |e li}), Za ri}, Gru ji}, Sa bo, Bo {wak, Ta nac kov, Hor vat, Mu tav xi}, Ra ji}, Ran kov, Va `i}. Igra li su jo{: Ko la ri}, Bar bat, Nin ko vi}, Sto ja no vi}, Jo ni}, Dra gan, Fu ~ak, Bla nu {a, Ada mov.

TE MI [VAR: Ra jin, Pur da, Ober {te re ken, Ti ga nak, K. Po pa, J. Po pa, Bor bar tan, Mo ruk, Ni ko laj, Pa ta {e sku, Te sku. Igra li su jo{: Ko sak, Ki la nu, Po be ga, Ge `in, ^o ba nu, Ko ra nu.

Pri ja teq skom me |u na rod nom utak mi com sa Te mi {va rom iz Ru mu ni je FK @AK obe le `io je 80 go di na po sto ja wa. Me~ je za vr {en ne re {e nim re zul ta tom, s tim {to do ma }in ni je is ko ri stio pe nal.

Od ak tiv nog igra wa opro stio se gol man Bra ni slav Ra doj ~i}, a do go vo re no je da Ki kin |a ni go stu ju u Te mi {va ru.

M. S.

dnevnik

SVETSKO PRVENSTVO U SEGEDINU

Mar ko Ti mi }e vi} i mu {ki ~e tve rac u Lon do nu Po sa da mu {kog ~e tver ca, u sa sta vu Mi len ko Zo ri}, Er vin Hol pert, Alek san dar Alek si} i De jan Ter zi}, kao i jed no se da{ Mar ko To mi }e vi}, dru gog da na Svet skog pr ven stva u Se ge di nu, ostva ri li su nor mu za Olim pi ja du u Lon do nu. Mom ci su u kva li fi ka ci ja ma tr ke K4 1.000 m bi li pe ti, sti gav {i na ciq u vre me nu 3:10,842. U bor bi za A fi na le i od la zak na OI, srp ska po sa da je u po lu fi na lu osvo ji la dru go me sto sti gav {i na ciq iza po sa de Ma |ar ske, a is pred ~e tver ca Ru mu ni je, sa vrem nom 3:06,422. Pla sma nom u A fi na le di sci pli ne K-4 1.000 m na {i mom ci su obez be di li od la zak na Olim pij ske igre. Srp ski ka jak po sle osam go di na ima }e pred stav ni ka u ka ja ku i ka nuu na Olim pij skim igra ma. Po sle uspe ha `en skog ~e tver ca, jo{ jed na srp ska po sa da od la zi u Lon don.

Mi len ko Zo ri}, Er vin Hol pert, Alek san dar Alek si} i De jan Ter zi}

Mar ko To mi }e vi}, naj bo qi jed no se da{ Sr bi je, osva ja wem {e s tog me s ta u fi n a l u K-1 1.000 m ostva rio je olim pij sku

nor mu. To mi }e vi} je sta zu od ki lo me tra pre {ao za 3:43,052 mi nu ta. Zlat nu me da qu u toj tr c i osvo j io je Ka n a | a n in

Mar ko To mi }e vi}

Adam van Ko e ver den, dru go pla si ra ni je bio [ve |a nin Gu staf son, a tre }i na ciq sti gao nor ve `a nin Lar sen.

Po sa da `en skog ~e tver ca, u sa sta vu Ni ko li na Mol do van, An to nia Pan da, An to ni ja Na| i Oli ve ra Mol do van, u A fi na l u di s ci p li n e K-4 500 m osvo ji la je de ve to me sto. Srp ska po sa da, ko ja je dan ra ni je obez be di la od la zak na OI u Lon don, za o sta la je za po bed ni kom tr ke po sa dom Ma |ar ske se dam se kun di. Na{ ~e tve rac pre ve slao je de o ni cu od 500 me ta ra u vre me nu 1 mi nut, 43 se kun de, 383 sto tin ke.

Re na ta Ku bik i Mar ta Ti bor, po sa da `en skog dvo se da u A fi n a l u di s ci p li n e K-2 1.000 m za u ze la je pe to me sto.

Sta zu od ki lo me tra de voj ke su pre ve sla le u vre me nu 3:58,126, za o stav {i za po bed ni ca ma, po sa dom Ne ma~ ke, za se dam se kud ni. Srp ski dvo jac u K-2 za `e ne na 500 me ta ra u sa sta vu Re na ta Ma jor-Ku bik i Mar ta Ti bor pla si rao se u B fi na le, po {to su po lu fi nal noj tr ci za u ze le {e sto me sto u vre me nu 1:55,276. Mi ro slav Mol nar je u

tr ci K-1 na 500 me ta ra iz bo rio pla sman u C fi na le jer je u ~e tvr toj po lu fi nal noj gru pi za u zeo osmo me sto u vre me nu 1:54,071.

Je d i n o Oli v e r a Mol d o v an ni je us pe la da se pla si ra u po lu fi na le u tr ci na K-1 na 500 me ta ra. Ona je u svo joj tr ci za u ze la po sled we, 7. me sto u vre me nu 2:32,354. Oli ve ra je {te de la sna gu za po po dnev nu fi nal nu tr ku K- 4 u ko joj na {i stru~ wa ci o~e ku ju mno go od ove sjaj ne ka ja ka {i ce.Isto vre me n o, u~e { }em u ovoj tr c i Oli ve ra Mol do van je sa ~u va la Sr bi ji me sto za do dat no kva li fi k a c i o n o tak m i ~ e w e za Olim p ij s ke igre u Lon d o n u 2012. Pre m a pro p o z i c i j a m a Me |u na rod ne ka ja ka {ke fe de ra c i j e (ICF) 70 pro c e n a t a kvo ta za Lon don se ostva ru je u Se ge di nu, dok }e pre o sta lih 30 me sta bi ti iz bo re no na kon ti nen tal nim pr ven stvi ma uo~i po ~et ka olim pij skih iga ra.

Pr ven stvo se na sta vqa da nas kva li fi ka ci ja ma i po lu fi nal nim tr ka ma na 200 m i fi n al n im nad m e t a w i m a na 500 m.

J. G.

PREDSTAVQEN SELEKTOR @ENSKE REPREZENTACIJE IM MEMORIAM

Mar ko Vuj ko vi} Pro {le ne de qe je u Su bo ti ci pre mi nuo jo{ je dan od ve li kih fud bal skih maj sto ra iz sta re Ju go sla v i j e,pr v o ti mac Spar ta ka i jo{ ne ko li ko pr vo li ga {kih klu bo va i olim pij ski re pre zen ta ti vac Mar ko Vuj ko vi} Be li. Ka ri je ru je po ~eo u rod noj Su bo ti ci, gde je za pr vi tim Spar ta ka za i grao sa 18 go di na i od ta da pa sve do we go vog od la ska na ve~ ni put za svo je su gra |a ne bio je –Be li.Ta ko je bi lo i za hi qa de na vi ja ~a Di na ma iz Pan ~e va i Par ti za va, u ko me je jed nu se zo nu pro veo sa ge ne ra ci jom Ba je vi }a i Vu ko ti }a. Put ga je od veo u Osi jek i Ri je ku gde je za tri go di ne do `i veo pu nu fud bal sku afir ma ci ju, uz Jo si pa Sko bla ra,Da mi ra De sni cu i Ni ki cu Cu kro va.

Ne mi ran duh od veo ga je u Ame ri ku gde je uz Vla di sla va Bo gi }e vi }a bio je dan od pr vih fud ba le ra sa ovih pro sto ra ko ji su Ame ri kan ce u~i li fud ba lu.Na kon za vr {et ka pe ~al bar skog `i vo ta vra tio se u rod nu Su bo ti cu u ko joj je za po ~eo tre ner sku i ka ri je ru fud bal skog su di je. Na `a lost, kob na bo lest,sa ko jom se go di na ma bo rio, odvo ji la ga je od ze le nog te re na ba{ on da ka da je mo gao mo `da i naj vi {e zna wa i is ku stva da pru `i mla dim igra ~i ma. Od sa da Be li je jo{ jed na le gen da su bo ti~ kog fud ba la o ko joj }e se pri ~a ti naj lep {e pri ~e.

Ma ri na Maq ko vi} kao ^er ~il No vi se lek tor `en ske ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Ma ri na maq ko vi} `e li da u na red ne ~e ti ri go di ne us po sta vi funk ci o na lan si stem u ko {ar ci. Obe }a va krv, znoj i su ze.

- Za ove ~e ti ri go di ne ho }u da us po sta vim si stem ko ji }e funk ci o ni sa ti... U pre vo du, obe }a vam krv, znoj i su ze - is ta kla je Maq ko vi} u Ku }i ko {ar ke.

Ma ri na Maq ko vi} ima 30 go di na, a u do sa da {woj tre ner skoj ka ri je ri osvo ji la je ve} ~e ti ri ti tu le pr va ka Sr bi je - po dve sa Par ti za nom i He mo far mom.

- U ovom tre nut ku ne mo gu jo{ da pri ~am o se ni or skoj re pre zen ta ci ji. Iz ne for mal nih raz go vo ra sam vi de la da ne }e bi ti pro ble ma za oda zi va we igra ~i ca na po zi ve. U re pre zen ta ci ju }e mo zva ti sa mo jed nom. To, na rav no, ne zna ~i da igra ~i ce ne }e mo }i oprav da no da bu du od sut ne. Ali,

Ana Jo ko vi}, Dra gan \i las i Ma ri na Maq ko vi}

to oprav da we }e mo ra ti da bu de mno go do bro - is ta kla je ona.

Maq ko vi }e va }e se lek tor re pre zen ta ci je bi ti do 30. sep tem bra 2015. go di ne, do ka da }e joj va `i ti ugo vor.Ona je na ve la i da je za do voq na {to je pred sed nik Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je Dra gan \i las po ka zao da `e li da raz vi ja `en sku ko {ar ku.

- Na pra vio je dva avan gard na po te za. Pr vi je to {to je za se lek to ra po sta vio oso bu `en skog po la, a dru gi da je po sao po ve rio ne ko me ko ima 30 go di na. Jed no stav no, to je bi la po nu da ko ja se ne od bi ja is ta ka la je Maq ko vi}, ko ja je i tre ner `en ske eki pe Par ti za na.

Dra gan \i las is ta kao je da je Ma ri na Maq ko vi} re zul ta ti ma u

po sled wih ne ko li ko se zo na za slu `i la funk ci ju se lek to ra.

- Sr bi ja ima ve li ki po ten ci jal, a ne ka da smo bi li i ve li ka si la u `en skoj ko {ar ci. @e li mo da {to vi {e de voj ~i ca po~ ne da tre ni ra ko {ar ku. Sprem ni smo i fi nan sij ski da po mog ne mo.

On je do dao i da je KSS pre po lo vio dug ko ji je ak tu el na gar ni tu ra qu di za te kla na kon iz bo ra.

- Us pe li smo da pre po lo vi mo dug od 1,3 mi li o na evra, a o~e ku je mo da }e mo u na red nom pe ri o du iz mi ri ti sve oba ve ze. Od je se ni 2012. mo }i }e mo i da ulo `i mo sred stva u raz voj srp ske ko {ar ke.

Pot pred sed ni ca KSS za du `e na za `en sku ko {ar ku Ana Jo ko vi} re kla je da su pred re pre zen ta ci jom ve o ma te {ke kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo, dok je o Ma ri ni Maq ko vi} re kla da je po sled wih go di na po ka za la da je na{ naj bo qi tre ner.

TURNIR „DARKO ^UKI]” U ZREWANINU

Sr bi ja i Cr na Go ra bez po ra za Ju ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je i Cr ne Go re do sa da ni su pre tr pe le ni je dan po raz na me |u na rod nom me mo ri jal nom va ter po lo tur ni ru “Dar ko ^u ki}”,na zre wa nin skom ba ze nu. U pr vom ko lu Sr bi ja je igra la ne re {e no sa Hr vat skom (7:7), dok su Cr no gor ci sa vla da li Ita li ja ne 14:9. Utak mi ca Ka na da – Gr~ ka za vr {e na je sko rom 8:16, a Ne ma~ ka – Ma |ar ska 11:15. U dru gom ko lu Sr bi ja je ube dqi vo po be di la eki pu Ne ma~ ke (9:2), Cr no gor ci su bi li bo qi od Hr va ta (7:6), Ita li ja ni su bo dov no nad ja ~a li Ka na |a ne (17:5), kao i Gr~ ka eki pu Ma |ar ske (14:6). U tre }em ko lu re zul ta ti su bi li sle de }i: Sr bi ja – Gr~ ka 11:6, Ka na da – Cr na Go ra 6:17, Hr vat ska – Ne ma~ ka 15:4 i Ma |ar ska – Ita li ja 13:19. Ju ~e su sna ge u ba ze nu od me ri le eki pe Cr ne Go re i Ne ma~ ke, Hr vat ske i Gr~ ke, Ka na de i Ma |ar ske, i Ita li je i Sr bi je.

Za u~e sni ke tur ni ra, ru ko vod stvo VK Pro le ter i gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov upri li ~i li su kok tel u pro sto ri ja ma Do ma u~e ni ka “An ge li na Ko ji} Gi na”, u ko me je i sme {ten deo tak mi ~a ra. Go sti iz ino stran stva ovom pri li kom iz ra zi li su za do voq stvo or ga ni za ci jom tur ni ra.Or ga ni za to ri ovog tak mi ~e wa, ko je }e tra ja ti do 21. av gu sta, su VS Sr bi je, grad Zre wa nin i VK Pro le ter, a ge ne ral ni po kro vi teq je “Jub mes ban ka”. @. Balaban

De taq sa me ~a Sr bi ja–Hr vat ska

\or |e Ga gi}

VR[^ANI SE POJA^AVAJU

Do {ao \or |e Ga gi}

KK He mo farm [ta da pot pi san je tro go di {wi ugo vor sa \or |em Ga gi }em (ro |en 28.

12.1990. go di ne) 210 san ti me tra vi so kim cen trom bar skog Mor na ra.

Tre ner @eq ko Lu ka ji} iz ja vio je po vo dom do la ska no vog igra ~a: - Ga gi} je do {ao na pro bu, za do vo qio je i evo po stao je na{ ~lan. Mlad je , am bi ci o zan i ve ru jem da uz do bar rad mo `e da sta sa u kva li te tr nog ko {ar ka {a - re kao je tre ner @eq ko Lu ka ji}.

Ga gi} je ro |en u Ben kov cu, `i vi u Be o gra du, a u Vr {ac je sti gao iz Ba ra.

- Dra go mi je {to }u ra di ti sa tre ne rom Lu ka ji }em ko ji da je {an su mla dim igra ~i ma i ve ru jem da }u do bi ti pri li ku da se afir mi {em u dre su He mo far ma. U Ba ru mi je bi lo za i sta le po, do sta smo po sti gli pod vo| stvom \or |i ja Pa vi }e vi }a - dru go me sto u Cr noj Go ri i bi li smo u~e sni ci faj nal- fo ra Bal kan ske li ge. Vr {ac mi se do pa da, a jo{ je bit ni je da igram do bro. Uro {a Pe tro vi }a znam jo{ iz pi o nir ske se lek ci je, igrao sam pro tiv Ma ra {a i Ota {e vi }a pa ve ru jem da }u se br zo uklo pi ti - re kao je Ga gi}. I. M. ^.

SPORT

c m y

dnevnik

TRE]I VIKEND GRAN PRIJA – L GRUPA

UNIVERZIJADA U KINI

Del fi ni u po lu fi na lu

Za ko rak bli `i fi nal nom tur ni ru

Kina – Srbija 3:14 (1:3, 1:3, 1:3, 0:5) [EN @ EN: Bazen Na ta to ri jum, gle da laca: 800, sudije: Vogel (Ma|arska) i Mekej (Kanada). Igra~ vi{e: Kina 8 (2), Srbija 8 (4).

KI NA: Vu, Jilog ^en, ^ufong @ang 1, Jiang, Juniong @ang, Pan 1, Dong, Jinghao ^en 1, Ksie, Li Li, Bin Li, Dong, Hvang.

SR BI JA: Mitrovi}, L. [apowi} 1, Matovi} 2, Vuksanovi}, Mili~i} 1, Vapenski 2, Ra{ovi} 1, Dedovi} 1, Ubovi} 3, Petkovi} 1, Filipovi} 1, A. [apowi} 1, @ivojinovi}.

Uni ver zi tet ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u va ter po lu

Japan – Srbija 0:3 (20:25, 22:25, 18:25) TO KI O: Hala Ariake koloseum, gledalaca 4.500, sudije: [ahmiri (Iran), Makias (Meksiko).

JA PAN: Nakemi~i, Take{ita 1, Jamamoto 8, Sano (l), Jamagu~i, Ivasaka 1, Araki 5, Kimura 10, [inabe, Ebata 10, Kano 2, Sakoda 1.

SR BI JA: Brako~evi} 21, Malagurski 9, Krsmanovi} 6, Male{evi}, Molnar 14, Antonijevi}, Vesovi}, Ogwenovi} 5, Nikoli}, Ninkovi}, Ra{i} 11, ]ebi} (l).

Odbojka{ice Srbije revan{irale su se Japankama za poraz u me~u pro{log vikenda i sa tri boda ostale u krugu kandidata za plasman na finalni turnir Gran prija. Na{e devojke su bila apsolutno dominatne i nisu dozvolile Japankama da se pitaju previ{e za ishod me~a. Terzi}eve izabranice su gre{kama odr`avale protivnika u igri, a kada je trebalo dodale bi gas i u zavr{nicama setova bile na maksimalnom nivou. Prijem servisa je solidno funkcionisao, tehni~arka Ogwenovi}eva je bila raspolo`ena, a blok je jo{ jednom bio prevaga na na{oj strani.

Po~etak susreta negovestio je rasplet. Srpkiwe su odr`avale Japan u egalu sve do 14:14, a onda je usledila serija 7:1 i beg na nedosti`nih 21:15. Na~ete su bile Japanke na{im solidnim blokom i ponekim as servisom, usledile su gre{ke tre}e repre-

Jedinstvena tabela Gran prija 1. Bra zil 2. Ru si ja 3. SAD 4. Ita li ja 5. SR BI JA 6. Ko re ja 7. Poq ska 8. Taj land 9. Ja pan 10. Ki na 11. Ku ba 12. Ar gen ti na 13. Ne ma~ ka 14. Dom. Rep. 15. Ka zah stan 16. Pe ru

Do mi ni kan. R. – Poq ska (9) Ki na – Ka zah stan (15.30)

0 1 1 1 2 2 3 3 3 3 6 5 6 6 7 7

21:2 20:4 19:5 19:10 18:8 15:11 15:10 14:11 12:11 13:11 11:18 7:19 7:18 7:20 2:21 0:21

21 19 17 16 16 13 13 12 12 11 6 4 4 3 1 0

Re zul ta ti I grupa Milena Ra{i} (levo) imala sjajnu rolu u me~u s Japanom

zentacije s pro{log Svetskog {ampionata, pa je Srbija (iako je imala ~ak osam gre{aka u prvom periodu igre) povela posle dosta ubedqive igre. Nije bilo slabog mesta u na{em timu, a osvojeni poeni bili su ravnomerno raspore|eni i svi puca~i bili su raspolo`eni.

Jovana Brako~evi} je gotovo sama igrala na startu drugog seta protiv Japana {to je bilo dovoqno samo za neizvesnost, a ka-

J grupa (Hongkong) Danas Ne ma~ ka – Pe ru SAD – Ita li ja

Sutra Do mi ni k. R. – Ka zah stan (11.30) Ki na – Poq ska (14)

7 6 6 6 5 5 4 4 4 4 1 2 1 1 0 0

da su se ukqu~ile Molnar (poeni i blokovi) i Ra{i} (as i blok) pobegle su plave na 22:18.

Malo su psihi~ki pale na{e devojke posle jedne sporne situacije, pa su i gre{ile, ali kada je trebalo, u zavr{nici, posledwa tri poena za dvosetovno vo|stvo osvojile su Molnar, Malagurski i Brako~evi}, a sve posle dobre igre u poqu. Iako su na{e i u drugom setu imale osam gre{aka, nisu dozvolile Japanu da

se razamhne i da prika`e ne{to od svoje prepoznatqive igre.

Vodio je Japan 10:8 u tre}em periodu i to je bilo sve za {ta su imale snage devojke iz Zemqe izlaze}eg sunca. Preko Brako~evi}eve i Molnarove preokrenule su Srpkiwe na 13:10, a malo zatim i na 16:12, a kada su osetile da mogu do maksimalne i veoma va`ne pobede, na{e devojke su odigrale predobro za ve} odavno uzdrmani Japan. Dobrim ser-

K grupa (Tajland) Danas

(7) (13)

Sutra SAD – Pe ru Ne ma~ ka – Ita li ja

KA DET KI WE U PO LU FI NA LU SVET SKOG PR VEN STVA: Od boj ka {ka `en ska re pre zen ta ci ja Sr bi je(na sli ci) da nas s Tur skom igra po lu fi nal ni su sret na ka det skom Svet skom pr ven stvu. Ni su ima le na {e klin ke sre }e na `re bu, ali ni do ma }in pr ven stva, jer }e se u bor bi za fi na le sa sta ti dve pr vo pla si ra ne eki pe iz ~e tvrt fi nal nih gru pa, a u dru gom su sre tu nad me ta }e se Poq ska i Ki na.

- Bi lo ko ji dru gi pro tiv nik bi nam si gur no vi {e od go va rao, jer su do ma }i ni ova kvih pr ven stva uvek ma lo po vla {}e ni, ali sve sni smo svo je ulo ge u po lu fi na lu i na {eg kva li te ta. U do broj

Bra zil – Ar gen ti na Ku ba – Taj land

(9) (11.30)

Ru si ja – Sr bi ja Ja pan – Ko re ja

(9) (11.30)

Sr bi ja – Ko re ja Ja pan – Ru si ja

Sutra (5) (7)

Ar gen ti na – Ku ba Bra zil – Taj land

L grupa (Japan) Danas (8) (11)

Sutra (8) (11)

Ka zah stan – Poq ska Ki na – Do mi ni kan ska R.

0:3 3:0

J grupa Ita li ja – Pe ru SAD – Ne ma~ ka

3:0 3:0

K grupa Ku ba – Bra zil Taj land – Ar gen ti na

0:3 3:0

L grupa Ru si ja – Ko re ja Ja pan – Sr bi ja

2:3 0:3

gre{ile svega devet, ali su zato Srpkiwe dominirale u bloku 11:2. Brako~evi} je ponovo bila zvezda na{eg napada i nadomestila je ne{to slabiji u~inak Malagurske, ali smo timskom igrom, veoma disciplinovanom i bez trzavica, do{li do va`na tri boda i nadomak smo plasmana na finalni turnir osmorice u kineski grad Makao (24. – 28. avgust).

M. Risti}

smo for mi, {to po tvr |u ju na {e pred sta ve u ~e tvrt fi na lu gde smo ima li sve tri po be de i mi slim da ima mo raz lo ga da bu de mo op ti mi sti. Ge ne ra ci ja pre nas je osvo ji la sre bro na Svet skom pr ven stvu i `e li mo da mi ni mal no po no vi mo taj uspeh - re kla je re pre zen ta tiv ka Ni ko li na Lu ki}.

U po sled wim me ~e vi ma ~e tvr fi nal nih gru pa Bra zil je iz ne na |u ju }e po ra `en od Ja pa na i ta ko se bra ni lac svet skog zla ta ni je pla si rao u po lu fi na le.

Pr vo po lu fi na le igra ju Tur ska i Sri ja od 17.30 ~a so va, a Poq ska i Ki na sa sta ju se od 20 ~a so va.

M. R.

Fo to: F. Ba ki}

pla si ra la se u po lu fi na le Igara, koje se odr`avaju u kine skom gra du [en `e nu.Iza branici Dejana Stanojevi}a u ~e tvrt fi na lu su sa vla da li Kinu 14:3. U polufinalu Srbija }e u nedequ igrati sa Makedonijom, koja je u ~etvrtfinalu savladala Japan 10:8. U re pre zen ta ci ji Ma ke do ni je, ina ~e, igra ju na {i Mi lo{ Marinkovi}, Uro{ Kalini} i Miroslav Ran|i}.

U duelu sa Kinezima na{i momci nisu imali ve}ih problema. Ve} posle prve dve tre}ine vodili su sa 6:2, a do kraja su samo uve}avali prednost.

Kinezi su uspelli da u prve tri ~e tvr ti ne Bra ni sla vu Mitrovi}u daju po jedan gol, a u po sled woj de o ni ci ni jed nom. Posle vo|stva od 9:3, na{i momci se nisu opustili ni u posledwoj ~etvrtini, kada su ~ak postigli jo{ pet golva za kona~nih 14:3.

G. M.

I grupa (Hongkong) Danas

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

visima pomerile su prijem Japana, blok je bio aktivan, a kontra napade su realizovale u visokom postotku. Jo{ {est poena u tre}em periodu pokloweno je Japankama, koje su za ceo me~ po-

Pro gram Branislav Mitrovi}

19

subota20.avgust2011.

U NO VOM SA DU PO ^E LE PR VE UNI VER ZI TET SKE SPORT SKE IGRE 2011 – ACEU: U orga ni za ci ji Uni ver zi te ta Edu kons iz Srem ske Ka me ni ce, ju ~e su u No vom Sa du po ~e le pr ve Uni ver zi tet ske sport ske igre 2011 - ACEU, pod slo ga nom „U zdra vom te lu zdra vo obra zo va we”. Ovaj do ga |aj pred sta vqa pr vi za jed ni ~i sport ski pr o je kat raz vi jen u okvi ru „Ali jan se uni ver zi te ta Cen tral ne i Is to~ ne Evro pe - ACEU“, ko ji }e u svo joj ini ci jal noj fa zi raz vo ja po ve za ti i da ti mo gu} nost una pre |e wu sa rad we 12 uni ver zi te ta iz de vet ze ma qa po me nu tog pod ru~ ja (Cr ne Go re, BiH, Ma ke do ni je, Slo va~ ke, Ru mu ni je, Ma |ar ske, Al ba ni je, Slo ve ni je i Sr bi je - Kra gu je va~ ki uni ver zi tet, Voj na aka de mi ja Be o grad, Edu kons i Uni ver zi tet u No vom Sa du).

Ma ni fe sta ci ju je otvo rio pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti}, a sve ~a no sti je pri su stvo vao i gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}.

- Ve li ki kom pli ment je za nas {to se pr ve Uni ver zi tet ske igre ove aso ci ja ci je uni ver zi te ta od i gra va ju u No vom Sa du, u Voj vo di ni i Sr bi ji. I kao {to je raz me na zna wa i teh no lo gi ja pred u slov za raz voj sva kog dru {tva, ta ko je i raz me na stu de na ta i orga ni zo va we ova kvih ma ni fe sta ci ja pred u slov za stva ra we kva li tet nog i mir nog su `i vo ta u bu du} no sti u ovom de lu Evro pe, jer da na {wi stu den ti su tra }e bi ti od ra sli qu di i od lu ~i va ti o sud bi ni i bu du} no sti svo jih gra do va, svo jih re gi ja, svo jih dr `a va. Ovo je jo{ jed na pri li ka da po sle Eg zi ta i Si ne ma si ti ja, uo~i fe sti va la Evro pa kan ta ta, po {a qe mo do bre ve sti iz na {eg gra da, na {e po kra ji ne iz na {e dr `a ve. Isto vre me no, ovo je pri li ka da mla dim qu di ma ka `e mo da se ba vqe we spor tom i te ka ko is pla ti, jer in ve sti ci ja u sport ske ak tiv no sti, in ve sti ci ja u se be i u svo je zdra vqe na kra ju do no si zdra vog i uspe {nog ~o ve ka u bu du} no sti - re kao je dr Bo jan Paj ti}.

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} iz ra zio je za do voq stvo {to se pr vo uni ver zi tet sko tak mi ~e we de {a va ba{ u No vom Sa du.

- Sr ce Gra da No vog Sa da pred sta vqa Uni ver zi tet i we go vi stu den ti. Mi smo grad sa naj vi {e obra zo va nih sta nov ni ka i zbog to ga je va `no da se ova kve ma ni fe sta ci je ~e {}e odr `a va ju. Na dam se da }e No vi Sad po ka za ti sve svo je po ten ci ja le ovim mla dim qu di ma i da }e mo se, kao i obi~ no, po ka za ti kao do bri do ma }i ni na gla sio je Pa vli ~i} i po `e leo mno go sport ske sre }e svim tak mi ~a ri ma.

Tak mi ~e we se od vi ja u ma lom fud ba lu, od boj ci na pe sku, uli~ noj ko {ar ci, atle ti ci i te ni su. Pr o gla {e we po bed ni ka i sve ~a na do de la pri zna wa pla ni ra na je za da nas od 20 ~a so va na pla tou no vo sad skog ku pa li {ta [trand.

J. G.

20

SPORT

subota20.avgust2011.

PRIPREME VOJVODINE NIS

FEQTON

Bi}e jo{ dolazaka Le to je do ne lo pre ko po t re b an od m or mla d oj ko { ar k a { koj eki pi no vo sad ske Voj vo di ne NIS, ko ja je pro {le se zo ne iz ne la ve li ki te ret na ne ja k im ple } i m a. Iza b ra n i c e tre n e r a Zo r a n a Mir k o v i } a, pla sma nom u po lu fi na le plej ofa i ~e tvrt fi na le na ci o nal nog Ku pa, is pu ni le su o~e ki va wa, a ka da se to me do da da je iz bo ri la 10. me sto na Ja dra nu, ~i me je sa ~u va la me sto Sr bi ji u re gi o nal noj li gi, on da ia me sta za do voq stvu.

Stru~ ni {tab (tre ner Zo ran Mir ko vi}, po mo} nik Mi lo r ad Se v li} i kon d i c i o n i tre n er Mar k o Mi l in k o v i}) oba vio je pro ziv ku igra ~i ca i kre nuo sa pri pre ma ma.

- Na pr vom oku pqa wu po ja vi lo se 15 ko {ar ka {i ca.Pla ni ra li smo da pri pre me oba vi mo

Na prozivci 15 igra~ica Zo ra nu Mir ko vi }u na pr vom tre nin gu oda zva lo se 15 ko {ar ka {i ca: La tin ka Du {a ni}, Va wa Mi lo {e vi}, Mi la na @i va di no vi}, Alek san dra ^a bar ka pa, Vla din ka Erak, Ti ja na \u ki}, Ka ta ri na Vu~ ko vi}, Da ni ca Pi per, Ma ri ja na ^or to, Alek san dra Vu ko vi}, Du wa Gve ro, Te o do ra Za go rac, Te o do ra Ma run ki}, Ta ma ra Ze ko vi} i Kse ni ja Ma xa re vi}. u No vom Sa du. Tre ni ra mo dva pu ta dnev no na \a~ kom igra li {tu, u te rat ni i u Spen su.Mo ram is ta }i da sam ve o ma za do vo qan u ka kvom su sta wu de voj ke do ~e ka le po ~e tak pri pre ma.

Od po ne de qak eki pi }e se pri kqu ~i ti naj no vi je po ja ~a we Ana Ra d o v i} iz be o g rad s kog Vo `dov ca, a o~e ku jem da }e se San dra Bo {ko vi} ak ti vi ra ti to kom de cem bra, even tu al no ja nu a ra - re kao je Mir ko vi} i do dao: - Ka da kom ple ti ra mo re do ve usle di }e i fi nal na gla zu ra i tem pi ra we for me. Ka ko bi smo {to sprem ni ji do ~e ka li start do ma }eg pr ven stva i Ja dran ske li ge u~e {}e mo na tri tur ni ra: u No vom Sa du (9.-11. sep t em b ar), Za g re b u (16.-18.

Dolasci i odlasci Za sa da je iz ve sno da su re do ve No vo sa |an ki na pu sti l e Na t a { a Kr w e t in (He mo farm [ta da), Du wa Lu ka~ i se stre Iva na i Ma ri ja Ter zi}. No va ime na su 21 - go di {wi kril ni cen tar Ana Ra do vi} (Vo `do vac), 18 - go di {wi bek Ana Ce li} (Spar tak), An dri ja na ]i r i} (Ka r a b ur m a) i Mi li ca Zo ri} (^e la re vo).

Tre nut no se pre go va ra sa ne k o l i k o ju n i o r s kih re pre zen ta tiv ki Sr bi je, a po tra ga }e bi ti za vr {e na ka da u No vi Sad stig nu i dve is k u s ne ko { ar k a { i c e na po z i c i j a m a or g a n i z a t o r a igre i cen tra. sep tem bar) i u ma |ar skom gra du Sek sa ru (23.-25. sep tem bar) sa op {tio je tre ner cr ve no -be lih.

Na pi ta we sa ka kvim se am bi ci ja ma ula zi u na red nu se zo nu, Mir ko vi} je od go vo rio: - Ci qe vi su pro spe ri tet mla dih igra ~i ca i sta bi li za ci ja klu ba na du `e sta ze. Si gur no da }e mo po ku {a ti da iz bo ri mo {to bo qi pla sman i do gu ra mo {to da qe na tri fron ta, ali jo{ je ra no go vo ri ti o to me. Sa da je naj bit ni je da na vre me se lek ti ra mo eki pu i kva li tet no se pri pre mi mo. U to ku su u pre go vi ri sa ne ko li ko ju ni or skih re pre zen ta tiv ki, ka ko bi smo stvo ri li ja ku ju ni or sku i ka det sku eki pu, ko je }e nam bi ti ba za za da qi rad i pro spe ri tet Voj vo di ne - is ta kao je Mir ko vi}.

I. Grubor

dnevnik

6

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Srpski jezik u „Ikoji klubu”

et je pro {ao uobi ~a je no. Go to vo ru tin ski.

Po zna ti ho tel i, na rav no, tak si. Ma lo sam se od mo rio i su tra dan, kao i sva ki gra |a nin na {e ze mqe, upu tim se u ju go slo ven sku am ba sa du.

Ni {ta se ni je pro me ni lo od mog pret hod nog bo rav ka ove de.

Iste fa ce, osim {to me je se kre ta ri ca Be ti upo zo ri la da ima mo no vog am ba sa do ra.

Ret ke su pri li ke da se li~ no upo zna te s am ba sa do rom. A hva la Bo gu, ja za dve go di ne upo znah dva. Ako je i ovaj isti kao pret hod ni, sve }e pro }i u for mal nom upo zna va wu. I to bi bi lo sve. Po neo sam ra ki ju, ko ju je pe kao moj otac Bo `a, jer red je da se ne {to po ne se kad se ide u po se tu. U|em u ka bi net am ba sa do ra.

Pre sta vim se, a on ka `e: - Ti ho mir Ne na di}, ali svi me zo vu Ba ta.

Gde }u am ba sa do ra mo je ze mqe zva ti Ba ta.

I jo{ u we go vom ka bi ne tu. Кako am ba sa do ra, ko jeg pr vi put vi dim, да oslo vqa vam fa mi li jar no, sa Ba to. To mo je vas pi ta we ne d o z v o q a v a .

Opu stio me Ba ta po sle ne ko li ko re ~e ni ca.

Za hva lio mi na ra ki ji i otvo rio dva de set go di na star vi ski.

Is pi tao me sve.

I ko sam, i {ta sam, {ta ra dim, ko li ko na me ra vam da osta nem, za {to ba{ u Ni ge ri ji, itd.

Po ka `em mu pro gram s ko jim sam do {ao, ob ja snim osnov nu za mi sao i on se odu {e vi.

- Da li si si gu ran da to mo `e da se iz ve de.

- Na rav no. Sve pi {e u pro gra mu i raz ra |e no je do naj sit ni jih de ta qa.

- Mo `e jo{ je dan vi ski?

- Vr lo ra do, ali me ni je do sta. Znam {ta me ve ~e ras ~e ka u „Iko ji klu bu„.

- A ti si ~lan „Iko ji klu ba„?

- Ne, ali svi mo ji pri ja te qi su ta mo. Po zna ju me svi od ko no ba ra do pred sed ni ka klu ba.

- Ја ve} du go po ku {a vam da se u~la nim u taj klub. Svi mi obe }a va ju, ali ni ka ko da ne ko ne {to kon kret no i ura di. Ni je no vac u pi ta wu. Na pri je mi ma svi me pi ta ju da li sam ~lan „Iko ji klu ba„.

- Ja }u te u~la ni ti za je dan dan. Sa mo spre mi pa re i fo to gra fi je.

Znam da mi ni je po ve ro vao, ali ja sam to za i sta mo gao. Ni sam od onih ko ji obe }a va ju ono {to zna ju da ne mo gu da ura de.

- Gde si se sme stio, pre ki nuo me je Ba ta u raz mi {qa wu.

- U Su ru le reu, od go vo rio sam, ma da ni sam bio si gu ran da zna gde je to, pa sam ob ja snio lo ka cij ski i `i vot no ka kav je to kraj.

Ustao je kao opa ren, po zvao svog vo za ~a Xo na i na re dio mu da me od ve ze do ho te la, da se ta mo oдјavim i sa sve stva ri ma pre se lim kod we ga. Ja u {o ku.

Ka kva ~ast. Pa to mi ni ro |e ni brat ne bi ura dio. A tek am ba sa dor. E, to je ve} bi lo iz sfe re ma {te.

U{ao sam u re zi den ci ju kao da ula zim u cr kvu. Jo{ ne mo gu da ve ru jem. Pop nem se u so bu.

Po gle dam. Ima sve: stru ja, vo da, er kon di{n ra di. Ma da li ja to sa wam? To se si gur no do ga |a ne kom dru gom. Vi di Ba ta da se ja tu ne {to sne bi vam. Od mah mi je re kao ka kva su pra vi la po na {a wa u re zi den ci jal noj zgra di i do neo vi ski da

L

Svetislav Pe{i}

Pe{i} po drugi put u Zvezdi

Cr ve na zve zda Be o grad do bi la je pr vo po ja ~a we po sle skla pa wa do go vo ra o sa rad wi Zve zde i FMP @e le zni ka.Una pred se, mir ne du {e, mo `e kon sta to va ti da }e to ujed no bi ti i naj ve }e po ja ~a we cr ve no-be lih ovog le ta!

Sve ti slav Pe {i} (28. av gu sta pu ni 62 go di ne) je pot pi sao dvo go di {wi ugo vor sa Cr ve nom zve zdom Be o grad, uz op ci ju pro du `et ka sa rad we na jo{ jed nu go di nu.Pro mo ci ja no vog {e fa stru~ nog {ta ba zakazana je za danas ta~no u podne, a Pe{i} }e se pripremama prvog tima, koji se nalazi na Zlatiboru, prikqu~iti u ponedeqak, objavqeno je na zvani~nom sajtu kluba.

Pe{i} je trenirao Zvezdu u sezoni 2008/09. i uspeo da ostvari respektabilne rezultate u svim takmi~ewima, a uz to je dao veliki doprinos individualnom razvoju Bjelice,

Ke{eqa, Tadije Dragi}evi}a, [timca...

Zvezda je u finalu plej-ofa naterala Partizan da odigra maksimalnih pet utakmica.

Isti rival bio je boqi u polufinalima Kupa Radivoja Kora}a, odnosno NLB lige.

Igrala je i Last 16 fazu Evrokupa.Navija~i }e u uvodnim kolima NLB lige 2011/12. imati dosta prilika da na delu vide novi tim pod vo|stvom Svetislava Pe{i}a.Crvena zvezda Beograd je doma}in ~ak pet puta u prvih {est kola, a gostuje samo ekipi Budu}nosti u drugom kolu. U Pionir }e redom dolaziti Hemofarm (8. oktobra), Olimpiju (15. oktobra), Cedevitu (22. oktobra), Zlatorog La{ko (29. oktobra) i Zagreb (5. novembra).

Makabi sti`e 3. decembra, dok je prvi ve~iti derbi u novoj sezoni na programu 24. decembra u okviru 13. kola.

Pe{i} je u trenerskoj karijeri osvojio sve {to je mogao, osim olimpijske medaqe.Ima zlato sa Svetskog prvenstva 2002. sa selekcijom SR Jugoslavije, evropske titule sa Jugoslavijom (2001) i Nema~kom (1993), kao i zlato sa juniorskog SP 1987. godine.Na klupskom nivou ima osvojenu Evroligu sa Barselonom, FIBA Evrokup sa \ironom, Kup Kora}a sa Albom, titule i nacionalne kupove biv{e SFR Jugoslavije, Nema~ke i [panije.Pro{le sezone je u kriznom momentu preuzeo ekipu Valensije i sa wom stao na pragu fajnal fora Evrolige.U periodu od 1967. do 1977. bio je igra~ Partizana i sarajevske Bosne, sa kojom je osvojio prvi Kup evropskih {ampiona za klubove SFRJ. Jedini je aktivni trener koji ima klupsku evropsku krunu i kao igra~ i kao trener.

@REB REGIONALNE LIGE

Na startu srpski derbi Qu bi te qi `en ske ko {ar ka na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je jo{ pam te pro {lo go di {wi ne sla van za vr {e tak Ja dran ske li ge, ka da je u po sled wi ~as pro me wen or ga ni za tor za vr {nog tur ni ra, do ma }in stvo je od u ze to

oba vqe no `re ba we za na red nu se zo nu, ko ja }e po ~e ti 8. ok to bra. Za vr {ni tur nir za ka zan je za 3. i 4. mar ta.

No va li ga bro ji 10 eki pa: Ce qe (Slo ve ni ja), Mla di Kra ji {nik, ^e lik, Slo bo da No vi

eki pe u~e stvu ju. Ve li ku `e qu da nam se pri kqu ~i imao je i ma |ar ski Pe ~uj i jo{ ne ke eki pe, ali su ro ko vi pro {li. Sve od lu ke smo do ne li jed no gla sno, {to je i te ka ko va `no, jer nam je `e qu da li ga funk ci o ni {e na za -

De taq iz pro {lo go di {weg du e la Voj vo di ne i Ce qa

Be o gra du i do de qe no [i be ni ku.Srp ski klu bo vi, na ~e lu sa {am {i o nom Par ti zan Ga le ni kom, pre u ze li su ini ci ja ti vu da se, uz od re |e ne pro me ne, osnu je no vo re gi o nal no tak mi ~e we, {to je i u~i we no, sa kan ce la ri jom u Be o gra du.

Tim po vo dom odr `an je sa sta nak pred stav ni ka 10 klu bo va i

Grad (BiH), Je din stvo (Cr na Go ra), Par ti zan, He mo farm, Voj vo di na NIS, Ra di voj Ko ra} i Vo `do vac (Sr bi ja).

Di rek tor tak mi ~e wa Sr bo bran Bran ko vi} sa op {tio je pla no ve za pred sto je }u se zo nu: - Od lu ~i li smo da kre ne mo u ovaj pro je kat na vre me po pred lo zi ma na ci o nal nih sa ve za ~i je

vid nom ni vou ka ko bi na red ne go di ne bi la broj ni ja za jo{ ne ko li ko kva li tet nih klu bo vare kao je Bran ko vi}.

U pr vom ko lu sa sta }e se: Par ti zan - He mo farm, Voj vo di na Ce qe, Je din stvo - ^e lik, Vo `do vac - Mla di Kra ji {nik, Ra di voj Ko ra} - Slo bo da No vi Grad.

I. Grubor

ma lo ot pu stim ko~ ni cu. I, bo ga mi, po mo glo je.

Za krat ko vre me to li ko smo se uigra li da ni je bi lo ni naj sit ni jeg pro ble ma. Ja sam ra dio do de set uve ~e, a Ba ta je na spa va we od la zio po la sa ta ka sni je.

Vra tio sam se jed ne ve ~e ri iz „Iko ji klu ba„ i do neo pot pi san for mu lar o ~lan stvu od stra ne svih ko ji omo gu }a va ju mo men tal no ~lan stvo u klu bu.

To se ret ko ra di. Go to vo ni ka da. Ali, eto, mo gu vaq da i ja ne {to da u~i nim za mog am ba sa do ra. Je ste da su me du go is pi ti va li o sve mu, ali ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma. Sti gao sam „ku }i„ za de se tak mi nu ta.

Ne mo gu da ve ru jem, jer obi~ no to tra je mno go du `e. Po ka zao sam Ba ti for mu lar, ob ja snio {ta tre ba da ra di, ko ja su pra vi la i ka da pre u zi ma kar ti cu.

Odu {e vio se. Kao da sam mu u~i nio ne znam {ta.

- E, sa da ide mo na pi }e u ho tel „Eko„. Ja ~a stim.

I spre man ~o vek za tren oka. Kao da je uz bu na.

Ba ta je pre u zeo na se be da u na red nih ne ko li ko da na po ku {a da raz go va ra s mi ni strom spor ta Ni ge ri je, a ja da pri pre mim sve {to je po treb no za za jed ni~ ki raz go vor. Da kle, su tra sva ko na svo je rad ne za dat ke.

Ka zim je, na rav no, ka snio, kao i moj ko n o b ar Mo z is.

Ali je na te r a s i ba z e n a „Iko ji klu ba„ bi lo pri jat no.

Dok sam se deo, sam, pri |e mi je dan go spo din i, ona ko, u {a li, oslo vi me sa Bil Klin ton. Vaq da ima mo ne ke sli~ no sti. Taj na di mak, pra tio me je sve vre m e bo r av k a u Afri ci. Na sme jao sam se i go s po d in sed n e za moj sto.

Po ru ~i pi }e i pred sta vi se kao biv {i mi ni star po qo pri vre de. Moj otac, Bo `a, je agro nom. Eto za jed ni~ ke te me. Vo li on Ju go sla vi ju, zna za Ti ta, ali ni je imao pri li ke da bu de u na {oj ze mqi. Le po smo se is pri ~a li. Na rav no, pi }e sam ja pla tio. Na ra stan ku re ~e mi da }e me do kra j a ne d e q e upo z na t i s pred sed ni kom Fud bal ske fe de r a c i j e Ni g e r i j e. Ka ` e, mno go sam mu sim pa ti ~an.

Ma daj, raz mi {qam. Ne pa lim se kao he po koc ka. Kud bi me od ve lo to ka da bih sva ko me ve ro vao.

Ka zim je upra vo sti gao ka da sam se po zdra vqao sa sim pa ti~ nim go spo di nom. Od mah me pi tao oda kle ga znam. Ob ja snio sam mu ka ko je do {lo do su sre ta, a on mi is pri ~a ko je bio do ti~ ni go spo din do pen zi o ni sa wa. Do bro, mi slim, ako je ta ko uti ca jan, vre di sa ~u va ti vi zit kar tu ko ju mi je osta vio. Mo `e za tre ba ti. Ka zim, sim pa ti ~an Ni ge ri jac, mu sli man, o`e wen i otac ~e tvo ro de ce, oku pi ran je je di no bi zni som. Vid no uz bu |en mo jim su sre tom s ve o ma uti caj nim go spo di nom, re ~e mi: - Ako ti je on to re kao, ta ko }e i bi ti. Vi de }e{.

SUTRA: ]askawe s predsednikom

kULTURA

c m y

dnevnik

subota20.avgust2011.

ДАНАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ ГЛУМАЧКИХ ОСТВАРЕЊА У НИШУ

СУТРА СЕ ОТВАРА ФЕСТИВАЛ „КАНТАТ НОВИ САД”

Десет филмова у конкуренцији

Недеља хорског певања

Фе сти вал глу мач ких оства ре ња до ма ћег игра ног фил ма све ча но ће би ти отво рен ве че рас на Лет њој по зор ни ци у ни шкој Твр ђа ви. Ни шка пу бли ка ће до кра ја фе сти ва ла, 24. ав гу ста, ви де ти 10 фил мо ва у зва нич ној кон ку рен ци ји.

би ће при ка зан и филм „Зду хач, зна чи аван ту ра„ Ми ло ра да Ми лин ко ви ћа. До кра ја фе сти ва ла би ће при ка за ни „Бе ли, бе ли свет„ Оле га Нов ко ви ћа, „Бе ли ла во ви” Ла за ра Ри стов ског, „Мон те ви део, Бог те ви део” Дра га на Бје ло гр ли ћа и „Ши -

за уку пан до при нос филм ској умет но сти. Од лу ку је до нео жи ри у са ста ву Не да Ар не рић, Ни ко ла Си мић и Дра ган Ни ко лић. На гра да „Она и Он„, ко ју нај по пу лар ни јем глу мач ком па ру, тра ди ци о нал но до де љу ју „Ве чер ње но во сти„, на осно ву гла со ва чи та ла ца

Прва Међународна недеља хорског певања „Кантат Нови Сад“ биће сутра отворена концертом у Католичкој порти. Ова манифестација, под покровитељством Европске асоцијације хорова – „Европа кантат“ и Града Новог Сада, у сарадњи са Музичком омладином Новог Сада, одржава се први пут у нашем граду, односно у Србији, а већ више деценија се одвија по градовима чланицама асоцијације „Европа кантат“. Фестивал ће сутра у 20 часова на Тргу слободе бити отворен премијерним извођењем кантате „Пехар“ (по тексту Мирослава

фестивала ће бити организовано пет радионица за мешовити хор с програмима: Медитације и сећања, Америчка духовна музика, Шоу хор, Музика јужнословенских националности, и Упознајте Стевана Ст. Мокрањца, највећег композитора хорске музике. Шеста је радионица за диригенте. Кроз ове радионице водиће диригенти Pe ter De jans, Марџори Малон, Двајт Џордан, Станко Шепић и Милоје Николић. Часови у радионицама ће се свакодневно одржавати током овог фестивала који траје до 27. августа. Поред радионица, програм фестивала укључује и пет

21

За уторак је у Католичкој порти најављен концерт „Кило, кило бенда и Малог Принца“ од 21.30 до 23 часа, а од 22 до 22.30 сата у Синагоги ће певати женски хор „Аглепта“ из Шпаније, а затим Панчевачко певачко друштво. У четвртак 25. августа у 19.45 сати у Католичкој порти ће наступити Инклузивни хор Исон из Новог Сада. Хор „Фленсборг“ с Исланда ће певати од 22 до 22.30 сата у Синагоги, а затим хор „Светозар Марковић“ из Новог Сада. Група „Осми дан“ наступа од 21.30 до 23 сата у Католичкој порти, а Театар „Џеп“ из Новог

Заз наступа 24. августа

Фестивал отвара „Мирис кише на Балкану”

Пр ве ве че ри фе сти ва ла глу ма ца ко ји се одр жа ва 46. пут би ће при ка зан филм „Ми рис ки ше на Бал ка ну” Љу би ше Са мар џи ћа, ко ји ће ве че рас про сла ви ти по ла ве ка ра да на фил му ка да се пр ви пут по ја вио у оства ре њу Срећ ка Веј ган да „Игре на ске ла ма“. Осим Са мар џи ће вог фил ма, ве че рас ће по тра ди ци ји би ти пре да ти кљу че ва гра да глум ци ма, а

ша ње„ Сте ва на Фи ли по ви ћа. На Лет њој по зор ни ци би ће при ка за ни и фил мо ви „Не при ја тељ” Де ја на Зе че ви ћа, „Се стре„ Вла ди ми ра Па ска ље ви ћа, „Ка ко су ме укра ли Нем ци„ Ми ше Ра ди во је ви ћа и „За јед но” Мла де на Ма ти че ви ћа. У по не де љак 22. ав гу ста у па у зи из ме ђу два фил ма глум цу Пе тру Бо жо ви ћу би ће уру че на ово го ди шња на гра да „Па вле Ву и сић„

„ТВ но во сти„, при па ла је Ра до шу Ба ји ћу и Љи ља ни Стје па но вић за уло ге у ТВ се ри ји „Се ло го ри, а ба ба се че шља”. На за тва ра њу фе сти ва ла глу ма ца би ће при ка зан до ку мен тар ни филм „Си не ма ко му ни сто„ Ми ле Ту рај лић ко ји се ба ви исто ри јом ју го сло вен ског фил ма у пе ри о ду по сле Дру гог свет ског ра та до рас па да Ју го сла ви је.

„ТИСКА АКАДЕМИЈА АКВАРЕЛА” ПО 16. ПУТ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Уметност која спаја четири земље Дом културе општине Нови Бечеј по шеснаести пут је домаћин ликовне колоније “Тиска академија акварела” која ће трајати до понедељка. Из године у годину у питомој банатској вароши окупљају се еминентни сликари да би, у атмосфери потпуне слободе изражавања, стварали дела без унапред задатих тема. Једини заједнички циљ је афирмација изворног акварела, као ликовне технике, што подразумева папир као подлогу, пигмент боје као материјал, и воду као медиј. Крајњи резултат тог рада је уметничко дело иза кога стоји аутор у пуној својој индивидуалности. Ове године, на 16. сазиву “Тиске академије акварела”, учесници су Милорад Маравић, Ђорђе Симић, Властимир Николић, Рајна Круљ, Дивна Стефановић Тилић, Александар Богдановић, Тибор Нађ, Виктор Зубко из Украјине, Едит Кишлоринц и Золтан Гроф из Мађар-

ске, и гости Тивадар Кошут и Јанош Месарош.

- Манифестација је од свог оснивања, 1996. у знатној мери обележила ликовни и културни идентитет Новог Бечеја, Војводине и Србије. Оснивачи ове ликовне колоније били су Здравко Мандић, Грујица Лазаревић, Милорад Миша Бербаков, Ђорђе Симић и Милорад Маравић, а њима се придружио и Властимир Николић, у то време најпознатији сликар у техници акварела. Сви они су својим неспорним уметничким ауторитетом омогућили висок ниво манифестације познате и препознатљиве у ликовном животу на простору наше земље – каже директорка новобечејског Дома културе Маријана Барачков. Ова установа поседује галерију “Тиске академије акварела” у којој је током целе године изложена стална поставка радова са протеклих коло-

У оквиру ове манифестације, популарна француска певачица Заз (Изабел Жофруа) ће приредити концерт у среду, 24. августа на Петроварадинској тврђави. За њен концерт ће 1.000 бесплатних улазница бити подељено младим људима који певају или волонтирају на фестивалу, уче и студирају музику и живе са њом. Информације о улазницама за овај концерт могу се добити на сајту www.gigstix.com Предгрупе на концерту Заз биће „The Young Swing Sextet“, „Шесто чуло“ и „sHpiritus mOvens“ који су на аудицији освојили највише гласова публике и стручног жирија. Њихов наступ на концерту Заз ће бити снимљен, а ЦД/ДВД концерта ове три предгрупе биће издат у промотивне, некомерцијалне сврхе.

Антића) Станка Шепића, затим Великом чочечком игром из опере „Коштана“ Петра Коњовића, а биће изведене и Три словенске игре Антоњина Дворжака. Дела ће извести Војвођански мешовити хор и Симфонијски оркестар „Кантат“, под диригентским вођством Станка Шепића. У 22 сата ће наступити хор „Vi va Vox“ из Земуна, са диригенткињом Јасмином Ловрен. Учесници „Кантат Нови Сад“ су љубитељи хорског певања свих узраста из Србије, више европских земаља и САД. Током

концерата на отвореном, на којима ће учесници Међународне недеље певања и публика певати заједно. Певање на отвореном ће бити организовано у Католичкој порти, сваке вечери од 20.30 до 21.30 сати. Поред тога, у програму фестивала за понедељак 22. август најављен је и наступ бенда „Милоћопезо“ у Католичкој порти у 21.30 сати, а у 22 часа у Синагоги ће певати академски хор „Лицеум“ из Крагујевца. Хор „Ха Амакин“ из Израела наступиће у 23 сата у Жупној цркви имена Маријина.

Сада извешће мјузикл „Дракула“ у 23 сата у сали Културног центра Новог Сада. За петак 26. август у Католичкој порти у 22 сата најављен је наступ полазника радионице Шоу хор, а након њих група „JEU NS“. Хор „Камара де Мерида“ из Венецуеле певаће од 23 до 23.30 часова у Синагоги, а након њих „Ха Амакин“ из Израела. Гала концерт радионица за крај ове манифестације најављен је за суботу 27.август у 20 сати у Католичкој порти. Н. Пејчић

нија. Дом културе располаже са фундусом од 180 радова насталих на овој колонији у протеклих петнаест година. Они су у власништву Дома културе и локалне самоуправе, и не могу се отуђивати.

- Од 2010. манифестација “Тиска академија акварела” има међународни карактер. Поред истакнутих сликара акварелиста из наше земље позивамо и уметнике из суседних земаља Мађарске и Румуније, као и из Украјине, односно држава којима протиче Тиса, река која нас спаја – истиче Маријана Барачков. Отварање изложбе радова насталих на 16. сазиву ликовне колоније је сутра у 20 часова у Дому културе општине Нови Бечеј. У сарадњи са културним центрима и галеријама, планиране су и изложбе у Темерину, Сенти, Сегедину, Чонграду и још неким румунским и украјинским градовима. Ж. Балабан

Стручни одбор Акaдемије филмске уметности и науке Србије до 31. августа донеће одлуку о српском кандидату за 84. награду Америчке филмске академије - Оскар, а у конкуренцији је седам филмова. Српски кандидат у категорији најбољи дугометражни играни филм на страном језику, биће изабран између остварења „Бели лавови”

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

У Штрумпфселу је почео још један весели дан. У току су припреме за прославу празника Плавог месеца. Док је велик Штрумпф заокупљен сагледавањем будућности, Трапа у жељи да буде од користи случајно у село доводи злог чаробњака Гаргамела. Овај почиње да прави ршум и свих 99 Штрумпфова и Штрумпфета се даје у бег. Мања група прeдвођенa Великим Штрумпфом кроз магични портал бежи од Гаргамела право у њујоршки Централ парк. Ту за њима стиже Гаргамел и његов мачак Азраел и почиње њихова заједничка авантура у свету људи...

Најлепше би било када бисмо за анимирано играни филм „Штрумпфови“ могли рећи само „штрумпфастично“. Мала плава човеколика бића (висине три јабуке) која су прво 1958. заживела у стрипу белгијског цртача Пејоа, да би током осамдесетих година прошлог века постали планетарни цртанофилмски тв хит, својом дуговечношћу и богатом историјом и пре свега шармом, то једноставно заслужују. Сви поклоници Штрупфова су се с разлогом радовали и овом остварењу од којег се можда и превише очекивало, па још у комбинацији компјутерске анимације и играног филма. Ипак, уплив играног од почетка делује сумњиво, делом указујући на редитељску скепсу спрам драмског потенцијала изворних цртаћа. Или је можда ово био експеримент у којем је требало да се види како се Штрупфови уклапају у стварни свет. У овом случају Госнел, познат као творац филмова о авантурама Скуби Дуа и комедије „Сам у кућу 3“, видео је прилику, да што је могуће више развије хуморни и акциони потенцијал приче у којој се Штрумпфовска борба за опстанак укршта са оном људском, у овом случају будућег оца и стручњака за рекламни дизајн који мора да удовољи хировитој шефици. Није тешко погодити, обезнањеном будућем татици, срце ће омекшати и u послу и љубави помоћи баш мали плави. Удружени они ће надмудрити и моћног, али трапавог Гаргамела. Невоља је само што пуно тога овде нагураног нити је посебно смешно нити оригинално, док за оживљавање оног познатог и очекиваног штрумпфшарма као да није ни било времена и места, а ни воље ни талента. Резултат је нажалост „нештрумпфастичан“ илити толико осредњи да се новим младим генерацијама Штрумпфови неће омилити, док старији у приказаном неће нарочито уживати. В. Црњански

Седам кандидата за Оскара Лазара Ристовског, „Бели, бели свет” Олега Новковића, „Мирис кише на Балкану” Љубише Самарџића, „Монтевидео, Бог те видео” Драгана Бјелогрлића, „Непријатељ” Дејана Зечевића, „Тилва Рош” Николе Лежаића и „Шишање” Стевана Филиповића. У Стручном одбору су редитељи Дарко Бајић, Вера Влајић,

Милан Јелић и Љубомир Радичевић, филмолози др Петар Волк и Божидар Зечевић, монтажер Јелена Ђокић, глумице Душица Жегарац, Радмила Живковић и Ружица Сокић, маскер Станислава Зарић, директор фотографије Милорад Јакшић Фанђо, композитор Корнелије Ковач, глумац Ирфан Менсур и критичар Милан Д. Шпичек.

REPERTOAR

Film

Штрумпфови

Режија: Раџа Госнел Сценарио: Ј. Дејвид Стим, Дејвид Н. Вајс, Џеј Шерик, Дејвид Рон, ликове креирао Пејо Улоге: Нил Патрик Херис, Џејма Мејс, Софија Вергара, Хенк Азарија, док су гласове ликовима позајмили Кети Пери, Џонатан Винтерс, Ален Каминг, Џорџ Лопез и други. У верзији синхронизованој на српски, учествовали су Драган Вујић Вујке (Гаргамел), Мина Лазаревић (Штрумпфета), Слободан Бода Нинковић (Велики Штрумпф), Милан Антонић (Кефало), Милан Тубић (Лицко/Грицко), Марко Марковић (Небојша), Слободан Стефановић (Трапа), Никола Булатовић (Мргуд).

22

svet

subota20.avgust2011.

NE PO ZNA TI PO ^I NI O CI, ^E TVR TU NO] ZA RE DOM, PA LI LI VO ZI LA

AVGANISTAN

Na pad na Bri tan ski sa vet u Ka bu lu KA BUL: Bomba{i samoubice izveli su ju~e rano ujutro napad na kancelarije Britanskog saveta i Ujediwenih nacija u prestonici Avganistana, Kabulu, i ubili najmawe devet osoba, dok je deset osoba povre|eno, prenosi Bi-Bi-Si. „Poginulo je osam avganistanskih policajaca i jedan strani vojnik”, izjavio je Mohamed Zahir, na~elnik odeqewa za kriminal kabulske policije, prenosi Rojters. Posle najmawe tri eksplozije, oko {est osoba je upalo u prostorije Britanskog saveta.

Snage NATO-a u Avganistanu i

dnevnik

britanska ambasada u Kabulu potvrdili su da su u blizini Britanskog saveta odjeknule dve eksplozije, a policija je saop{tila da se dva sata nakon wih dogodila tre}a, „veoma glasna eksplozija”, u blizini jedne sredwe {kole.

Avganistanske i me|unarodne snage vode borbu sa napada~ima.

Bi-Bi-Si prenosi, pozivaju}i se na policijske izvore, da se u zgradi Britanskog saveta nalazi jo{ osam do devet bomba{a samoubica.

Kancelarija UN nalazi se nedaleko od zgrade Britanskog saveta, a svetska organizacija jo{ nije iz-

dala saop{tewe o napadu. Talibani su poru~ili da su napad izveli povodom godi{wice nezavisnosti Avganistana od Velike Britanije 1919. godine, prenosi Bi-Bi-Si. Napadi u centru avganistanske prestonice usledili su mesec dana po{to je NATO predao bezbednosne du`nosti lokalnim snagama u nekoliko podru~ja {irom zemqe, u sklopu postepene predaje du`nosti koja treba da se okon~a do kraja 2014. godine.

Avganistanske snage zadu`ene su za bezbednost u Kabulu od 2008. godine.

Po `a ri u Ber li nu ne je wa va ju

BER LIN: ^etvrtu no} zaredom, nepoznate osobe su u Berlinu palile automobile.

U tom „pohodu” izgorelo je 11 automobila, saop{tila je nema~ka policija. Policija je poja~ala prisustvo na ulicama. Kako je saop{teno, jo{ uvek ne postoji trag koji bi vodio ka po~iniocima. Istraga nudi 5.000 evra nagrade za informaciju o po~iniocima.

Prve no}i u Berlinu je zapaqeno 11 automobila, druge 15, tre}e devet, a u no}i izme|u ~etvrtka i petka jo{ 11.

SIRIJA

Ubi je no 15 de mon stra na ta, no ve sank ci je EU DA MASK: Sirijske snage bezbednosti ubile su najmawe 15 demonstranata, koji su u velikom broju ju~e, posle molitve petkom, iza{li na ulice sirijskih gradova, tvrde aktivisti organizacija za za{titu qudskih prava. Samo dan ranije, sirijski predsednik Ba{ar al Asad, ~iju ostavku tra`e demonstranti, rekao je generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu da su wegove snage okon~ale operacije protiv civila, prenela je agencija AFP. Na ulice sirijskih gradova ju~e su, posle molitve, iza{le desetine hiqada qu-

di. Grupe za za{titu qudskih prava saop{tile su da je u ju`noj provinciji Dari ubijeno 11 qudi, me|u kojima jedan 11.godi{wi de~ak i 72.godi{wi starac, u central-

nom gradu Homsu troje qudi, a u Harasti, predgra|u Damaska, jedna osoba. Zvani~na sirijska agencija SANA optu`ila je, me|utim, „naoru`ane qude” za pucwavu i navela da su u Gabagebu ubijeni jedan policajac i jedan civil, dok je raweno {est pripadnika snaga bezbednosti. Prethodno je vi{e od 40 sirijskih grupa „revolucionarnog bloka” formiralo koaliciju” protiv Asadovog re`ima, dok me|unarodna zajednica tra`i Asadovu ostavku i uvo|ewe sankcija SB UN sirijskoj vladi. U Wujorku je visoki komesar UN za

qudska prava Navi Pilaj kazala da je od Saveta bezbednosti zatra`ila da istraga o navodnim zlo~inima protiv demonstranata tokom ~etvoromese~nih protesta bude predmet rada ha{kog Me|unarodnog krivi~nog suda.

Od po~etka nereda u Siriji, sredinom marta, poginulo je vi{e od 2.000 qudi. ^lanice EU - Velika Britanija, Francuska, Portugalija i Nema~ka - saop{tile su ju~e da }e zapo~eti izradu nacrta rezolucije Saveta bezbednosti UN, kojom je predvi|eno uvo|ewe sankcija Siriji.

Rusija i Turska su me|u retkim zemqama koje se protive takvim zahtevima.

Na meti berlinskih napada~a nisu samo skupi automobili, a jedna od `rtava bio je i Naim Mirta, poreklom iz Makedonije, ~iji je „mercedes”, star deset godina, tako|e, spaqen. „Ja sam jo{ i nato~io pun re zer vo ar go ri va”, re kao je Mirta nema~koj {tampi, navode}i da je on „sve drugo, samo ne bogatNema~ka {tampa ocewuje da su se po~inioci „ugledali” na vandale u Engleskoj.

Pred se da va ju }i sin di ka ta policije Rajner Vent pozvao

je gra|ane u pomo} pri otkrivawu po~inilaca. „Policija ne mo`e sama to srediti”, rekao je Vent i zahtevao boqu opremu za policijske slu`benike, izme|u ostalog, vi{e helikoptera i kamera za no}no snimawe, kao i „nula tolerancije” za one koji pale.

Analiti~ari veruju da paqewe automobila u Berlinu ima politi~ku pozadinu.

Mediji se pitaju da li je re~ o levom ili o desnom ekstremizmu.

NA PAD NA YAMI JU U PA KI STA NU

Po gi nu lo naj ma we 40 oso ba, a ra we no 110 PE [E VAR: Najmawe 40 osoba je poginulo i vi{e od 110 je raweno u samoubila~kom bomba{kom napadu na jednu xamiju na severozapadu Pakistana. Napad u oblasti Hiber, uz granicu Avganistana, naj`e{}i je posledwih meseci u Pakistanu. Bomba je eksplodirala kada su se stotine vernika okupile na molitvi petkom u Samoubila~ki napad xamiji Xamrud, 25 kilometara jugozapadno od Pe{avara. „Prema prvim informacijama, re~ je o samoubila~kom napadu”, rekao je lokalni zvani~nik Frans presu preciziraju}i da je bomba eksplodirala u unutra{wosti xamije. Pakistanske plemenske oblasti glavna su upori{ta talibanskih pobuwenika i boraca Al kaide. Pod pritiskom svog ameri~kog saveznika, pakistanska vojska je posledwih godina izvela nekoliko ofanziva protiv pobuwenika, i teroristi~kih napada je mawe, ali nasiqe nije prestalo.

Ga da fi be `i iz Li bi je u Tu nis?

TRI PO LI, @E NE VA: Moamer Gadafi se priprema da napusti Libiju i ode u izgnanstvo u Tunis, rekli su ameri~ki zvani~nici televiziji En-Bi-Si, pozivaju}i se na obave{tajne informacije. Isti zvani~nici nisu mogli da daju nijedan drugi detaq, poput uslova ili vremena Gadafijevog odlaska, navodi ova televizija.

Isti~e se i da ne postoji garancija da }e Gadafi zaista slediti taj plan. U Tripoliju je jutros o|eknulo najmawe sedam sna`nih eksplozija u blizini glavnog kompleksa libijskog lidera Gadafija Bab al-Azizija.

Tripoli od ju~e ujutro nadle}u avioni NATO-a. Stanovnici libijske prestonice rekli su AP-u da su se najmawe tri eksploziije ~ule na putu koji vodi do aerodroma, dok o~evici navode da su se na meti aviona Alijanse na{li centar Tripolija i isto~no predgra|e Taxura. Pobuwenici nastoje

da preseku linije snabdevawa Tripolija iz Tunisa na zapadu i Gadafijevog rodnog grada Sirta na istoku, a ju~e su saop{tili da su osvojili rafineriju u luci Zavijah, 40 kilometara zapadno od Tri-

polija, kao i grad Garijan, 80 kilometara ju`no. Me|unarodni komitet Crvenog krsta saop{tava da je „humanitarna situacija naglo pogor{ana” u nekoliko libijskih gradova, usled intenzivira-

Po gi nuo brat Mu se Ibra hi ma U vazdu{nim napadima NATO-a u no}i izme|u ~etvrtka i petka na Zaviju poginuo je i ro|eni brat portparola libijske vlade Muse Ibrahima. Vest o smrti mla|eg brata Musa Ibrahim je saznao dok je sa porodicom ve~erao u hotelu u kojem su sme{teni strani izve{ta~i. Hasan Ibrahim imao je 25 godina i bio je student. Prema re~ima jednog visokog neimenovanog libijskog zvani~nika, Ibrahim je s drugovima bio na glavnom trgu u Zaviji kada je NATO po~eo napad.

Eva ku a ci ja stra na ca Operacija evakuacije na hiqade stranaca iz Tripolija, prete`no Egip}ana, otpo~e}e narednih dana, verovatno preko mora, saop{tila je Organizacija za migracije. „Radimo na evakuaciji velikog broja emigranata u libijskoj prestonici, zarobqenih usled borbi na zapadnom frontu”, rekao je portparol te organizacije Xemini Pandija.

wa okr{aja izme|u snaga Moamera Gadafija i pobuwenika, prenela je agencija AFP. Komitet izra`ava duboku zabrinutost zbog porasta broja `rtava kao i zbog optu`bi da se zdravstveni objekti poput bolnica zloupotrebqavaju u oru`ane svrhe.

Libijski pobuwenici tvrde da napreduju u borbama i da su preuzeli kontrolu nad rafinerijom u strate{ki va`noj luci Zaviji, nedaleko od libijske prestonice.

Pobuwenici su od srede otvorili tri nova fronta - u Axajlatu na zapadu, zatim na istoku u AlHi{i na pola puta izme|u Misurate i Sirte, rodnog grada libijskog vo|e Muamera Gadafija, a tre}i front je otvoren u mestu Morzuk na saharskom jugozapadu.

Borbe se vode i u Bregi, a na istoku u Zaviji, 40 kilometara od Tripolija, gde se nalaze postrojewa velike rafinerije od koje za-

Glavni Zeleni trg u Tripoliju

visi snabdevawe libijskog re`ima naftom i gasom. Te informacije je, me|utim, Tripoli odbacio. „Bez ikakve sumwe, rafinerija u Zaviji je pod na{om kontrolom”, rekao je premijer Bagdadi Mahmudi novinarima u Tripoliju.

Svetske agencije prenose i da je libijski premijer izjavio da je do{lo vreme za neodlo`nan prekid vatre u zemqi i da je re{ewe suko-

ba mirnim putem mogu}e. „Spremni smo da zapo~nemo dijalog i da odmah stavimo ta~ku na krizu”, rekao je Mahmudi novinarima i dodao da je prethodnih dana bilo nekih „kontakata u iznala`ewu {to skorijeg politi~kog re{ewa”. „Ako ste za re{ewe mirnim putem, ima}ete narednih dana dobre vesti”, kazao je on, prenela je agencija AFP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PA PA BE NE DIKT XVI Papa Benedikt XVI pozvao je mlade katolike u [paniji da odole isku{ewu „pomodnih ideja” i da grade `ivot na solidnim temeqima. „Svi oni koji su voqni da slede pomodne ideje, oni nalaze uto~iste ovde i sada, zaboravqaju}i istinsku pravdu ili nalaze uto~iste u svojim mislima umesto da tragaju za jednostavnom istinom”, rekao je poglavar Rimokatoli~ke crkve.

JU LI JA TI MO [EN KO Brisel je zabrinut za zdravqe biv{e premijerke Ukrajine Julije Timo{enko koja se po`alila da se ne ose}a dobro i zatra`ila lekarski pregled. U Kijevu joj se sudi za zloupotrebu slu`benog polo`aja. „EU `eli da se obezbede blagovremen i profesionalni lekarski pregled i nega Timo{enkove”, rekao je Majkl Man, portparol visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton.

@O ZE MA NUEL BA RO ZO Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo izrazio je sau~e{}e porodicama i premijeru Belgije zbog pogibije petoro posetilaca muzi~kog festivala Pukelpop gde se usled oluje sru{ila bina. „U ime Evropske komisije izra`avam duboko sau~e{}e i saose}awe sa porodicama `rtava i nadu za brz oporavak povre|enih”, naveo je Barozo u pismu premijeru Belgije Ivu Letermu.

AV GU STOV SKI PU^, 20 GO DI NA PO SLE

Pu tin: Ras pad SSSR-a naj ve }a ge o po li ti~ ka ka ta stro fa 20. ve ka MO SKVA: Rusi, bez velikog entuketiranih ocewuje poku{aj dr`avzijazma, ju~e su obele`ili 20. gonog udara kao „tragi~an doga|aj di{wicu neuspelog prevrata prokoji je imao pogubne posledice”. tiv perestrojke Mihaila Gorba~oGotovo polovina ispitanika smava, posle koga je ubrzo usledio rastra da Rusija „ide u pogre{nom pad Sovjetskog Saveza. pravcu”, dok suprotno misli 27 odUz podr{ku {efa KGB-a Vladisto. mira Kriju~kova i ministra odbraMarginalizovan u Rusiji gde ga ne Dmitrija Jazova, 19. avgusta ve}ina wegovih sunarodnika sma1991. godine, antireformske snage tra odgovornim za raspad SSSR-a, uveravaju javnost da predsednik 80-godi{wi Gorba~ov izrazio je Gorba~ov, tada na odmoru na Kriove nedeqe nezadovoqstvo razvomu, „nije sposoban da vodi zemqu i jem zemqe, smatraju}i da se Rusija ispuwava predsedni~ke funkcije „vra}a unazad” u pogledu demokraiz zdravstvenih razloga”. Oni protije i da ja~aju siroma{tvo i socigla{avaju vanredno stawe, vra}aju jalna nepravda. cenzuru i dovode tenkove u Moskvu.

Mnogi Rusi dele mi{qewe preBoris Jeqcin zatim mobili{e snamijera Vladimira Putina koji Pred sed nik Ru ske Fe de ra ci je Bo ris Jeq cin ~i ta sa op {te we ge, uvodi policijski ~as i preuzima smatra da je raspad SSSR-a „najvepovodom vojnog udara, 19. avgusta 1991. komandu nad oru`anim snagama. }a geopoliti~ka katastrofa” 20.

Raspad Sovjetskog saveza zvani~no je prosta vidi pobedu demokratije, rezultat je isveka. U Rusiji nije najavqena nijedna zvani~gla{en u decembru 1991. godine. Sada, samo tra`ivawa koje je ove sedmice objavio nezana manifestacija povodom godi{wice neudeset odsto anketiranih Rusa u porazu pu~ivisni institut „Levada”. ^etrdeset odsto anspelog prevrata.

balkan

c m y

dnevnik

CR NA GO RA NA PRE O BRA @E WE

Po li cij ski kor don spre ~io li tur gi ju na Iva no vim ko ri ti ma POD GO RI CA: Crnogorska policija nije ju~e, kao i prethodnih godina, dozvolila ni sve{tenicima Mitropolije crnogorsko-primorske, ni kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), da u|u i slu`e liturgiju u crkvi Preobr`ewa gospodweg na Ivanovim koritima kod Cetiwa. Policijski kordon, postavqen ispred ulaza u crkvu, nikome nije dozvolio ulazak u taj verski objekat. Iz Mitropolije crnogorsko-primorske je saop{teno da je „dr`ava Crna Gora, na`alost, i ove godine pokazala nasiqe i nepravdu prema Pravoslavnoj crkvi”. „Sve{tenicima Mitropolije i vernom narodu je crnogorska policija zabranila ulaz u hram Hristovog Preobra`ewa na Ivanovim koritima i slu`ewe liturgije, koja je u toj crkvi decenijama slu`ena”, navodi se u saop{tewu Mitropolije crnogorsko-primorske.

Ukazuje se da je postupak policije protivpravan i mimo svake logike, jer se hram na Ivanovim koritima vodi kao vlasni{tvo

Policija „~uva” hram

Mitropolije. Isti~e se da je sve{tenstvo Mitropolije u tom hramu slu`ilo i u vremenu kada su retki pojedinci i familije u Crnoj Gori znali da postoji praznik Preobra`ewa i kada se on slavi.

U saop{tewu se dodaje da su svi sve{tenici kojima je ju~e ujutro zabrawen ulaz u hram „slobodni gra|ani Crne Gore koji su se uputili na svoje radno mesto, koje je i mesto vekovnog ispovedawa pravoslavne vere”, zagarantovanog i za{ti}enog Ustavom Crne Gore.

„Na ovaj postupak policije, za koji weni pripadnici nisu imali nikakvo pisano obrazlo`ewe, izuzev nejasnih usmenih tuma~ewa crkvenog `ivota i poretka” za crkvu potpuno neprihvatqivih, Pravni savet Mitropolije crnogorsko-primorske }e, u narednim danima, odgovoriti pravnom merom za{tite svoje imovine, slobode kretawa i veroispovedawa”, navodi se u saop{tewu.

Poglavar kanonski nepriznate CPC Mihailo pozvao je dr`avne

organe da re{e pitawe crkvene imovine, jer, kako je naveo, ~ija je crkva, toga je i dr`ava. „Ovo {to nam se de{ava nije zabele`eno nigde u Evropi, pa ni {ire, da domicilni narod ne mo`e da u|e u svoje crkve i manastire. Mislim da je ovo posledwi put da ovako obele`avamo Preobra`ewe”, kazao je on. Mihailo je ponovio da Srpska pravoslavna crkva, kako je naveo, pod okupacijom dr`i crnogorske crkve.

(Ta njug)

subota20.avgust2011.

23

Srp ski je zik ili boj kot na sta ve POD GO RI CA: Mre`a nevladinih organizacija i udru`ewa za za{titu srpskog jezika u Crnoj Gori poru~ila je ju~e da srpski jezik mora biti ravnopravan u obrazovnom sistemu Crne Gore ili }e uslediti bojkot nastave. Mre`a okupqa 30 NVO i udru`ewa ~iji je ciq o~uvawe srpskog jezika u Crnoj Gori. Na sastanku ~lanica Mre`e u Podgorici usvojena je Deklaracija o za{titi srpskog jezika, u kojoj se navodi da je srpska jezi~ka ve}ina u Crnoj Gori izlo`ena nevi|enim pritiscima od strane aktuelne crnogorske vlasti.

Predstavnik Udru`ewa Stop diskriminaciji Milosav Rako~evi} ukazao je da je, prema rezultatima popisa stanovni{tva, srpski jezik najzastupqeniji u Crnoj Gori. Tra`imo da srpski jezik bude potpuno ravnopravan, odnosno da bude slu`beni jezik u Crnoj Gori , rekao je on na konferenciji za novinare.

U Deklaraciji se, kako je Rako~evi} naveo, tra`i da se nastava obavqa na srpskom jeziku

za sve predmeta, bez uslovqavawa sa nekim drugim jezicima.

Tra`imo formirawe Saveta za sredwe i op{te obrazovawe i izradu nastavnog plana i programa i uxbenika na srpskom jeziku , kazao je Rako~evi}.

Po wegovim re~ima, kao jedino prelazno re{ewe za nastupaju}u {kolsku godinu predla`e se da se nastava odvija po starom programu, odnosno da se |acima omogu}i upisivawe srpskog jezika u {kolskim dnevnicima i svedo~anstvima. Ukoliko ovi na{i zahtevi ne budu prihva}eni, bi}emo prinu|eni na najnepopularniju meru, a to je masovni bojkot nastave, sve dok se na{i zahtevi ne ispune, naveo je Rako~evi}.

On o~ekuje da Deklaraciju podr`e svi gra|ani Crne Gore koji su se na popisu izjasnili da su Srbi ili da govore srpskim jezikom. O~ekujemo i da institucija sa najve}im ugledom u Crnoj Gori Mitropolija crnogorsko-primorska predvodi bojkot i spre~i diskriminaciju srpske jezi~ke zajednice , kazao je Rako~evi}.

MakEDONIJa

Vru }e pi smo Hi la ri Klin ton Po po skom

Ko je ko ga pso vao i ba cao ka me ni ce CE TI WE: Zvani~no glasilo Mitropolije crnogorsko-primorske Radio „Svetigora” javio je da su u trenutku kada je slu`en Akatist Preobra`ewu Hristovom, pristalice CPC probile kordon policije i da je tom prilikom kamenicom pogo|en u glavu Na~elnik Cetiwske policije Milo{ Radulovi}.

U izve{taju ovog Radija navodi se i da su nakon ovog incidenta pristalice CPC u{le u Crkvu i uz psovke i udarawa isterale sve{tenstvo SPC i okupqewe vernike.

Podgori~ka televizija „Elmag” javila je da je do incidenta do{lo nakon provokacija i nasilnog upada pristalica CPC-a dok je televizija „Vijesti” javila da su se pristalice Srpske pravoslavne

crkve zakqu~ale u crkvu i tako onemogu}ili da i ~elnik CPC Mira{ Dedei} odr`i liturgiju. „Predstavnici lokalne policije poku{ali su da smire situaciju, ali je prvo do{lo do verbalnih sukoba koji su prerasli u fizi~ki obra~un i kamenovawe pristalica dve crkve”, prenela je TV „Vijesti„.

U saop{tewu Uprave policije navodi se da nije uhap{en nijedan od u~esnika ovog incidenta, kao i da su u nemilim doga|ajima lak{e povre|ena tri slu`benika cetiwske policije. „O doga|aju je obave{ten Osnovni dr`avni tu`ilac na Cetiwu, a policija radi na identifikovawu osoba koja su policijskim slu`benicima nanela povrede”, saop{teno je iz Uprave poli-

cije. U saop{tewu se navodi i da su SPC – Mitropolija crnogorsko primorska i CPC ranije obavestili Ispostavu policije Cetiwe o nameri da u sredu, povodom verskog praznika, slu`e u osam odnosno u deset sati svetu liturgiju u hramu „Svetog preobra`ewa” na Ivanovim koritima. „Imaju}i u vidu ranije doga|aje kada je odnos dve crkve u pitawu, cetiwska policija je sino} od 20 sati obezbe|ivala hram, radi eventualnog spre~avawa naru{avawa javnog reda i mira. Jutros od sedam sati i deset minuta, na plato ispred hrama do{lo je deset sve{tenika SPC i vi{e desetina vernika, koji su u{li u hram gde je slu`ba po~ela. Nedugo potom, na plato u blizini hrama, po~eli su da se okupqaju vernici CPC, ko-

Pod go ri ca tra `i od SPC da vra ti imo vi nu POD GO RI CA: Direktor crnogorske Uprave za nekretnine Mi}o Orlandi} rekao je ju~e da Srpska pravoslavna crkva (SPC) mora da vrati, kako je naveo, nezakonito ste~enu imovinu u Crnoj Gori.

Dr`ava Crna Gora treba da vrati u svoje okriqe imovinu koju je uzurpirala i nasilno oduzela SPC 1918. godine, i da na~in wenog kori{}ewa re{i na dobrobit (kanonski nepriznate)

Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), kazao je Orlandi}.

Orlandi}, koji je i visoki funkcioner Socijaldemokratske partije, smatra da re{avawem pitawe crkvene imovine pravoslavnim vernicima ne mo`e biti uskra}eno nijedno versko pravo, ve} }e se samo uskratiti prava institucijama izvan Crne Gore, koja su stekli na nasilni i nezakonit na~in. On je „Pobjedi” kazao da je SPC u Crnu Goru do{la 1918. go-

dine i od tada, kako je naveo, traje wena uzurpacija celokupne crnogorske crkvene imovine. Svedoci smo da deo sve{tenika SPC, a i sam srpski patrijarh, misle da im je sve dopu{teno kada su Crna Gora i Crnogorci u pitawu. Crna Gora je obnovila svoju dr`avnost, re{ila pitawe imovine dinastije Petrovi} i sada treba i mo`e da re{i pitawe Crnogorske crkve, rekao je Orlandi}.

(Ta njug)

SLO VE NI JA PRE TI DA ]E TU @I TI HR VAT SKE FIR ME

Ko ba si ce raz do ra

QU BQA NA: Hrvatski proizvo|a~i mesa i mesnih proizvoda kao {to su „Gavrilovi}”, PIK „Vrbovec”, „Podravka” i drugi koji u svom asortimanu imaju i „krawske kobasice”, uskoro bi se mogli suo~iti sa zabranom proizvodwe, ako ne zatra`e i dobiju sertifikat iz Slovenije. Slovena~ko resorno ministarstvo }e ovih dana diplomatskim kanalima upozoriti nadle`ne hrvatske institucije da se u Hrvatskoj proizvodi i prodaje „krawska kobasica koja ni pribli`no nije krawska kobasica” pi{e qubqansko „Delo„, prenosi „Tportal„. List napomiwe da je od 2008. godine „krawska kobasica u Sloveniji za{ti}en geografski proizvod i da }e uskoro tako

biti za{ti}ena i na tr`i{tu EU. Povod za slovena~ku diplomatsku akciju je reklama jedne od vode}ih hrvatskih mesnih industrija, koju su slovena~ki turisti uo~ili na letovawu u Hrvatskoj, kao i otkri}e da se u hrvatskim trgovinama prodaju „krawske kobasice” bar jo{ dva hrvatska proizvo|a~a.

Boris Je`, direktor slovena~kog udru`ewa proizvo|a~a u oblasti mesne industrije, u sklopu koje su i proizvo|a~i „krawske kobasice”, u izjavi za „Delo” obja{wava da od aprila 2008. godine, kada je geografski za{ti}en taj proizvod, i doma}i proizvo|a~i mogu da prodaju samo „krawsku” koja ima nephodni sertifikat.

jih je oko 11 sati bilo oko pedeset”, navedeno je saop{tewu.

Uprava policije navodi da su policijski slu`benici, nakon {to je do{lo do narastawa tenzija i verbalnih duela „radi za{tite sve{tenstva i vernika SPC, preduzeli mere i radwe iz svoje nadle`nosti, u smislu postavqawa izme|u dve grupe gra|ana”. „Policijski slu`benici prema vernicima nisu preduzeli bilo kakve mere i radwe niti sredstva prinude, osim potiskivawa jedne i druge grupe. A sve u ciqu spre~avawa naru{avawa javnog reda i mira u ve}em obimu, ~ime je, iskqu~ivo profesionalim postupawem policije, spre~eno kulminirawe incidenta sa te`im posledicama”, navodi se u saop{tewu Uprave policije Crne Gore.

SKO PQE: U Makedoniji treba obezbediti jednaku pravdu za sve i po{tovawe qudskih prava, glavna je poruka u pismu dr`avnog sekretara SAD Hilari Klinton ministru spoqnih poslova Makedonije Nikoli Poposkom, upu}enom povodom wegovog imenovawa na ovu funkciju.

Pismo ju~e je objavilo nekoliko medija koji tvrde da je poslato jo{ pro{le nedeqe, ali nije prosle|eno medijima, nazivaju}i ga „vru}im pismom”, jer u wemu Klintonova izra`ava zabrinutost zbog aktuelnog stawa u Makedoniji. Glavne poruke u pismu su, kako prenose mediji, da Makedonija mora raditi na slobodi govora, po{tovawu qudskih prava i zamera se da ne postoju transparentnost i da se selektivno gone

Nikola Poposki

Hilari Klinton

osumwi~eni za odre|ena dela, da postoji problemati~na upotreba pritvora i da je vidqiva povezanost vlasti i sudija. „Promovisawe vladavine prava u Makedoniji, ukqu~uju}i i jednaku pravdu za sve i po{tovawe qudskih prava, u celosti ostaju prioritet SAD i ne{to {to je va`no za na{e daqe partnerstvo. Makedonija ja napravila zna~ajan napredak u proteklih 20 godina, ali, ipak, ostaju va`ni zadaci da bi se formirala stabilna, prosperitetna i multietni~ka demokratija”, navodi se u pismu Klintonove.

Ona je poru~ila da SAD, kao blizak prijateq i saveznik, podr`avaju makedonske integracije u EU i NATO i spremne su da pomognu stvarawu povoqne klime za napredak ekonomije u Makedoniji.

gr^ka

Ve ni ze los: Fi nan sij ska po mo} Gr~ koj ni je u pi ta wu ATI NA: Gr~ki ministar finansija Evangelos Venizelos je ju~e izjavio da te{ko postignuti dogovor evrozone od 21. jula, kojim je Gr~koj odobren drugi paket pomo}i od 109 milijardi evra, „nije u pitawu”. Nakon {to je Finska po~etkom nedeqe postigla dogovor sa gr~kim vlastima o kolateralu u zamenu za doprinos te zemqe fondu pomo}i Gr~koj, ju~e su jo{ ~etiri ~lanice zone evra - Holandija, Slovenija, Austrija i Slova~ka - tako|e zatra`ile gotovinu kao pokri}e za sredstva koja }e obezbediti Gr~koj, prenela je agencija AP. I pored toga {to sredstva koja na ime osigurawa svog dela pomo}i tra`i pomenutih pet zemaqa verovatno nisu dovoqno obimna da bi rezultovala potpunim krahom dogovora o pomo}i Gr~koj, moglo bi da do|e do rasta ukupnih tro{kova tog drugog paketa pomo}i, odobrenog na samitu evrozone 21. jula. Zahtevi pet zemaqa su tako|e razotkrili postojawe tenzija u evrozoni oko

Evangelos Venizelos

toga kako se izboriti sa du`ni~kom krizom, tokom koje je finansijska pomo} dosad odobrena Gr~koj, Irskoj i Portugaliji.

Venizelos je u intervjuu gr~koj radio stanici „Skaj” izjavio da dogovor postignut 21. jula „nije doveden u pitawe, zato {to je on od kqu~ne va`nosti za evrozonu” i dodao da se tu ne radi samo o wegovoj zemqi. „To je odluka ko-

ja se ti~e Gr~ke kao dela mnogo {ireg problema”, rekao je ministar. On je istakao da realizacija dogovora sa Finskom oko kolaterala zavisi od odobrewa ostalih ~lanica evrozone i da su Finci `eleli da dogovor iznesu u javnost, uprkos tome {to je zvani~na Atina `elela da sa~eka sa objavom dok se o tome ne izjasne ostale ~lanice zone evra.

24

MRe@A

subota20.avgust2011.

dnevnik

ЛГ ПРЕДСТАВИО НОВИ РАЧУНАР

Ултрапреносиви са широким углом гледања Ј

ужнокорејски произвођач рачунара ЛГ Електроникс, представио је средином прошле недеље нови модел ултрапреносивог рачунара који омогућава да више особа истовремено гледа слику на његовом екрану, из разичитих углова и без губитка на квалитету приказа. Ради се о моделу П220, ултрапреносивом рачунару са екраном од 31,8 цм (12, инча) заснованим на технологији окретања течних кристала у равни (In Pla ne Switching, IPS), која омогућава да се слика гледа под углом од 178 степени, односно такорећи потпуно постранце у односу на рачунар. ИПС је технологија израде ЛЦД панела коју је 1996. године развио Хитачи. Та технологија је решила проблеме малих видљивих пиксела и лоше репродукције боја. Назив потиче од чињенице да кристали у ћелији леже паралелно у равни панела, а када се на ћелију примени напон, кристали се окрећу за 90 степени и пропуштају светло кроз матрицу, док у пасивном стању затварају матрицу. Оригинална ИПС матрица је побољшана и из ње су изведене данашње матрице супер ИПС (S-IPS) и напредни супер ИПС (Advan ced Su per IPS, ASIPS). С-ИПС панели су побољшали велики недостатак старије ИПС технологије, веома спори одзив, и снизили време одзива са 25 милисекунди на мање од 16, тако да најнови-

ји С-ИПС и АС-ИПС панели имају приближно исту брзину одзива као и најбрже танкослојне увијене нематичке матрице (Twi sted Ne ma tic Film Ma trix). ИПС технологија пружа најбољи приказ боја (правих 8-бита, 16,7 ми-

лиона боја) и најбоље углове гледања (178/178 степени), тако да им је једина мана што приказују црну боју кад се монитор гледа са стране и кад је видљива ружичаста боја ко-

Биографија Стива Џобса у новембру

О

ни који нестрпљиво ишчекују да завире у свет Стива Џобса имају разлога за радовање - његова биографија биће објављена четири месеца раније.Биографија главног руководиоца и суоснивача компаније Епл (Ap ple), коју је

написао некадашњи главни уредник „Тајма” Волтер Ајзаксон, биће објављена 21. новембра у САД, а не како је првобитно било објављено 6. марта 2012, саопштила је издавачка кућа „Сајмон & Шустер” Књига „Стив Џобс: биографија” на 448 страна, је прва биографија коју је одобрио визионарски креатор уређаја као што су Мек, ајПод, ајФон и ајПед. Аутор биографије је, како је објавио амерички ланац књижара „Барнс & Нобл”, водио више од 40 разговора са Стивом Џобсом током периода од две године, као и интервјуе са више од 100 особа - његовим члановима породице, пријатељима, противницима, конкурентима и колегама. У „Барнсу и Ноблу” су истакли да је Џобс сарађивао на књизи, али да није тражио никакву контролу над садржајем, чак

ни право да га прочита пре објављивања, а да је подстицао како своје пријатеље, тако и непријатеље да слободно говоре о њему.

-Урадио сам доста ствари којима се не поносим, као што је начин на који сам се понео када ми је девојка остала у другом стању кад сам имао 23- преноси сајт најн то фајв Џобсове речи. „Али немам никакве костуре у орману који не смеју да изађу на видело”. Званични опис биографије каже да је то „хроника једног бурног живота и екстремно јаке личности креативног предузетника који је, захваљујући својој страсти за савршенством и грозничавом ентузијазму, извршио револуцију у шест различитих индустрија: персоналних рачунара, анимираних филмова, музике, телефона, таблет рачунара и дигиталног изда-

ваштва”. Књига у тврдом повезу коштаће 20,40 УСД и нема сумње да ће, баш као његови ајФонови и ајПедови, бити разграбљена брзином светлости. Извор: www.b92.net/teh no po lis

ја „избија“ из црне. Танак оквир екрана омогућио је да га ЛГ смести у кућиште у коме је некада био екран дијагонале 29,5 цм (11,6 инча). Димензије рачунара су 29,8 x 19,3 x 2,1 центиметара, а тежина око 1,3 килограма. Рачунар се испоручује у три боје – белој, ружичастој и плавој, све три са бисерним преливом. Резолуција екрана је 1366 x 768 пиксела, а за приказ слике је задужен Интелов графички чип ХД Графикс 3000. Од осталих хардверских карактеристика рачунара вреди поменути Интелов процесор Кори i3, 2 ГБ радне меморије и чврсти диск капацитета 250 ГБ. Истовремено са овом верзијом, ЛГ ће понудити и верзију са процесором Цоре и5, 4 ГБ радне меморије и чврстим диском од 320 ГБ. Као оперативни систем обе верзије користе 64-битну варијанту Мајкрософтовог виндоуса 7 ХП. ЛГ тврди да ће корисници модела П220 моћи да гледају до три филма пуне дужине са једним пуњењем батерије, али није навео ни капацитет батерије ни дужину трајања једног филма. Представници компаније саопштили су да ће се овај рачунар до краја месеца појавити у продаји у Јужној Кореји и Европи, али нису изнели више детаља о цени рачунара, као ни о почетку његове продаје у другим земљама. Извор:www.mi kro.rs

Пратите стварање Виндоуса 8 на Твитеру

М

ајкрософт је покренуо блог и профил на Твитеру како би и онлиајн заједница могла да прати развој новог оперативног система Виндоус 8. Председник Виндоуса Стивен Синофски написао је први пост на блогу Билдинг Виндоус 8, познат и као Б8.

- Још 2008. смо започели блог иградње Виндоуса 7 како бисмо свим заинтересованима понудили поуздане изворе блиске дизајнерима Виндоуса 7. Радећи на W7 научили смо неке велике лекције и стекли додатну одговорност према заједници- написао јеСинофски.

Нови блог ће бит доступан још ширем аудиторијуму, јер ће сви постови на енглеском језику у року од 48 часова бити преведени на „још неколико језика”. Тако ће људи из Мајкрософта моћи да добију што више различитих утисака од бројних крајњих корисника Виндоуса и да размењују идеје у току самог процеса стварања новог ОС-а. Твитер налог @Bu ild Win dows8 ће такође редовно бити ажуриран и обавештаваће следбенике о новим постовима на блогу. Извор: www.b92.net/teh no po lis

Велика Британија блокира приступ друштвеним мрежама?

О

длучна у својој намери да спречи евентуалне будуће немире, влада Велике Британије разматра могућност да домаћим корисницима блокира приступ друштвеним мрежама као што су Твитер и Фејсбук, али је тај предлог већ изазвао праву лавину критика. Друштвене мреже и поједине услуге на интернету, као што је БлекБери Месинџер, која корисницима мобилних телефона БлекБери омогућава слање тренутних порука, последњих су дана масовно коришћене за комуникацију међу демонстрантима. Та чињеница је навела Дејвида Камерона, председника британске владе, да поручи посланицима “да размотре оправданост одлуке о спречавању комуникације преко тих веб локација и услуга, у ситуацијама када је очигледно да их користе особе које се служе насиљем”. Сличне мере су у последње време већ предузеле владе Египта и Туниса, које су својим грађанима ограничиле приступ интернету како би савладале антивладине демонстрације. Камеронов предлог је изазвао бурне реакције група за заштиту грађанских права. “Невероватно је ако влада ово мисли озбиљно”, изјавили су, између осталих, представници организације Опен Рајтс Груп. Услуга БлекБери Месенџер доспела је у средиште дебате због своје популарности међу младим Британцима. Ради се о бесплатној шифрованој услузи за слање порука и ћаскање, коју су масовно користили демонстранти у Лондону и другим британским градовима. Немири и сукоби с полицијом у Лондону почели су 4. августа у градској четврти Тотенхем, а повод за насиље било је убиство младића који је, по званичној верзији догађаја, настрадао у међусобној пуцњави са полицијом. Прошле недеље, нереди су се проширили и на Бирмингем, други по величини

град у Великој Британији, као и на Манчестер, Ливерпул и Бристол. Лондонска полиција је саопштила да је до сада најмање 11 особа ухапшено и оптужено да користе Фејсбука за подстицање насиља.

Неки од њих су оптужени да су се хвалисали на Твитеру о свом учешћу у нередима. Тереза Меј, британска министарка унутрашњих послова, изјавила је да намерава да се састане с руководиоцима друштвених мрежа

Фејсбук и Твитер, као и челницима компаније Рисрч ин моушн (РИМ) која производи БлекБери уређаје, како би са њима договорила начин сарадње с полицијом. Супротно писању британских медија, представник за штампу изјавио је да “искључивање друштвених мрежа није предмет разматрања, зато што у овом моменту није реално”. Упркос изјавама председника владе и министарке унутрашњих послова, бројни посланици Конзервативне партије којој припадају и Камерон и Мејова, залажу се за оштрији наступ према демонстрантима. Један од њих је на Твитеру (!) поставио следећу поруку: ”Друштвене мреже нису тако важне као железничке и аутобуске станице или путеви и саобраћајнице. Ако привремено буду блокиране, то неће бити никаква штета”. “У овој ситуацији, нема доброг решења”, кажу неки стручњаци за питања грађанских слобода. “Ако демонстрантима буде блокиран приступ друштвеним мрежама, они ће пронаћи друге начине за комуникацију. Осим тога, постоји и оправдани страх да ће блокада друштвених мрежа бити злоупотребљена у политичке сврхе”, кажу ти стручњаци. Како у овој напетој ситуацији реагују руководиоци друштвених мрежа и компанија које нуде одређене услуге на интернету? Компанија РИМ саопштила је крајем прошле недеље да ће тесно сарађивати с представницима закона и прихватити све њихове сугестије. Руководиоци Фејсбука изјавили су да су неки записи на тој друштвеној мрежи који су садржали “веродостојне претње” уклоњени, као и да ће то бити чињено и убудуће. Осим тога, представници Фејсбука, Твитера и компаније РИМ изјавили су да ће на састанку са министарком Меј, усагласити заједничке мере које ће повећати безбедност корисника њихових мрежа и услуга. Извор: www.mi kro.rs

dnevnik

oglasi

subota20.avgust2011.

25

26

OGLASi l ^iTUQe

subota20.avgust2011.

dnevnik

POMEN

IZDAJEM jednosoban, komforan, nema{ten stan, Liman I N. Sad, neposredno pored fakulteta. Telefon 455-191.

35395 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Vase Staji}a 17. Telefon 062/611442.

35411 IZDAJE se dvosoban name{ten stan na Grbavici za studentkiwe bez prisustva gazdarice. Telefon 459-511.

35421 DVOSOBAN KOMFORAN stan blizu bolnice, telefon, kablovska, interfon, parking mesto. Za dve osobe 150 eura. Telefoni 371-346 i 066/371-346.

35427 BETANIJA 39m2 izdajem jednoiposoban stan name{ten, cg i parking mesto.

Cena 180e + depozit. Telefon 062/837-4805.

34262 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/XV kablovska, internet, cena 140e. Telefon 064/153-20-10.

34577 LIMAN I luksuzno name{ten dvosoban stan 58m2 sa pogledom na Dunav. 250E+ depozit. Telefon 063/51-1151.

35256 NAME[TEN jednosoban stan „komforan� za studente iz Vojvodine. Telefoni: 021/6363-964 i 063/8967-305.

35262 IZDAJEM lep jednosoban stan 37m2 komplet name{ten kod sajma, blizu medicinskog fakulteta, kuhiwa je odvojena, lift, CG, KTV. Telefon 063/837-8247.

35276 IZDAJEM jednoiposoban stan, kompletno name{ten, kablovska, klima, telefon.

Pogodan za studente. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500346, 060/500-3460.

35286 IZDAJEM garsoweru 32m2, kompletno name{tenasa dva le`aja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460.

35287 IZDAJEM dvoiposoban stan, kompletno name{ten, tri le`aja, kablovska, klima, internet, telefon.

Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23 Telefon 063/500346.

35290 IZDAJEM odmah useqiv name{ten dvosoban stan na Limanu IV. Telefon: 021/421-407 i 064/277-4931.

35390 IZDAJE SE dvosoban name{ten stan sa ve{ ma{inom, TV-om u ul. Pariske komune, blizu Medicinskog fakulteta.

Telefon 063/749-5586.

35396

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, placeva za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu gde je samo jedan vlasnik. Telefon 021/6621-797, 063/598-463.

35242

GARSOWERA na Somborskom bulevaru, 2. sprat, terasa, lift, upotrebna dozvola, od investitira sa PDV-om, 31m2, 32.600e.

Telefon 064/100-45-75.

34916

PRODAJEM hitno bez posrednika ukwi`en dvosoban stan 60m2 na Limanu IV, mogu}nost razli~itih kombinacija uz dogovor. Telefon: 021/421-407 i 064/2774931.

35389 1,5 SOBAN na Somborskom bulevaru, 2. sprat, terasa, lift, upotrebna dozvola, od investitora sa PDV-om, 35m2, 36.900e. Telefon 064/100-45-75.

34917 TELEP - 32m2 + 18m2 terasa - 24.500E. 40m2 + 20m2 + terasa - 29.500E. Telefon 021/541-948, 064/239-4331.

35430

SOWE MARINKOVI], salonac, 94m2 visokog partera + 13m2 suterena.

Jedistvena celina, dva ulaza, 138.000. Telefon 064/43-11-322.

33314 3,5 SOBAN, na Somborskom bulevaru, dupleks, 4. sprat, terasa, lift, upotrebna dozvola, od investitora sa PDV-om, 80m2, 49.900e.

Telefon 064/100-45-75.

34914

FRU[KA GORA Sremska Kamenica placevi 5h1.700m2, 7km od Novog Sada. Put, struja, lep pogled, cena 1m2 6evra. Telefon 069/18-26726.

34574 PLAC, 27 ari na Tranxamentu, panoramski pogled na grad, Fru{ku goru, tri kilometra od centra.

Dozvoqena gradwa. Telefon 064/22-87-731.

34797 MALA siroma{na porodica tra`i malu ku}u i plac jer smo na ulici. Telefon: 064/1630768.

35442 PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842894.

35344

IZDAJEM LOKAL od 22m2 sa izlogom, bila zlatara, u @elezni~koj 30. od 01.09.

Telefon 063/544-821.

35410

MA[INSKO ODGU[EWE kanalizacije, snimawe cevi, otkrivawe kvara, zamena, popravke i ugradwa novih.

Garancija, ra~un. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

35400 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

35447

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409.

23487

ISKUSNA osoba u negovawu starijih lica negovala bi stariju ili hendikepiranu osobu 24h. Telefon 063/865-51-84.

35355

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama dragi brat, stric i dever

Mane Vrceq Petko Kne`evi} Tuguju za tobom: brat Momir, Milica, Biqa, Ra{o i sestre Ranka i Miqa sa porodicama.

Zbogom na{a mila babika

Sahrana je 20. 8. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Srbija je izgubila velikog srpskog oficira.

O`alo{}eni: supruga Danica, sinovi Danko i Slobodan, snaja Sawa, unuci Ana i Marko.

Bra}a: Petar i @ivko i sestra Zorka.

35590

35586

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Mara Igwatov 1928 - 2011.

Persidi Petrovi} od: Biqe, Gorana i Simone.

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

35073 KUPUJEM plinske boce i prohromske cevi. Telefon 064/568-45-77.

35431

Obave{tavamo da je 18. 8. 2011. godine preminuo u 57. godini na{

Sahrana }e se obaviti dana 20. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni porodica.

35580

35584

POMEN Navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama na{a draga i voqena

Milena Turawanin ro|. Kruq 1958 - 2011.

Se}awe na tebe ~uva}emo zauvek u na{im srcima.

Pomen }emo odr`ati u nedequ, 21. 8. 2011. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Stepanovi}evu.

O`alo{}eni: suprug Nedeqko, }erke Dragana i Jelena sa porodicom, sestre Nada i Vesna sa porodicom.

35583

Zorka Brankov

A ni pozdravili se nismo.

Uvek }emo te tra`iti u tatinim i tetinim o~ima, a pronalaziti u na{im srcima.

Zoran Juri} Kurda Dragi na{, pro{la je godina od kako nisi sa nama.

Vole te tvoji Bobica i Ne{a.

35543

U srcima i mislima uspomenu na tebe ~uvaju tvoji prijateqi: Staja, Boban, Cole, Mive, Buca, Slobodan, Rale, Qube, Mirjana, Mare, Nata{a, Sova i @eqko.

35487

POMEN

Pro{lo je sedam dana od kako je iznenada preminuo na{

Zoran Pe{i}

Danilo - Wako (Vuji~in) Jovanovi}

^uvamo uspomenu na tebe i uvek te se rado se}amo.

Kada smrt rastavi bli`we, re~i gube svaki smisao, a srce nam ostaje skameweno.

Tvoje plemenito srce i dobra du{a u~inili su da te s ponosom pomiwemo i za tobom tugujemo.

Sava, Spomenka i Mario.

35585

Tvoj brat Momo sa porodicom.

35588

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj ujna Zori

Posledwi pozdrav Bobinoj mami

subota20.avgust2011.

Sa dubokim po{tovawem, danas u 10 sati obele`i}emo godi{wi pomen na{em voqenom

POMEN

27

POMEN U utorak, 6. 9. 2011. godine navr{i}e se godina dana od kako me je zauvek napustila moja draga majka

Milan Kure{evi}

Persidi Petrovi}

Zorki Brankov

od koleginica i kolega iz JP „Poslovni prostor”, u Novom Sadu.

Zoranu Pe{i}u

od: {ogora Marka Krwetina, Sne`ane Bojki} i Katice Petek sa porodicama.

Privilegija je i sre}a imati oca i supruga kao {to si ti.

Hvala za neizmernu qubav i dobrotu.

Tvoje Ivana i Beba.

Tvoji najmiliji: supruga Savica, sinovi Zlatko i Dejan, unuci Marko, Nikola, Mila, Nemawa, snaje Ema i Jovanka.

35519

35544

59646-P 35545

Pro{lo je {est meseci od kada nije sa nama na{ stric, deda i tast

Posledwi pozdrav

Navr{ava se pola godine od kada nisi sa nama, ali si stalno u na{im mislima.

POMEN Pet godina nije sa nama na{ mili i mnogo voqeni

Anica Mr|anov Uvek }u te u srcu nositi i misliti na tebe.

Tvoja }erka Ru`ica.

35546

POMEN

^ETRDESET DANA bez na{eg dragog

Danas, 20. 8. u 11 sati iza}i }emo na Gradsko grobqe i obele`iti ~etrdeset dana od smrti na{eg

Dragomir Atanackov

Panta Vukov

~ika Du{anu

19. 8. 2006 - 19. 8. 2011.

Pomen }e se odr`ati danas, 20. 8. 2011. godine, na Ka}kom grobqu.

Ve~no o`alo{}eni }erke Jelica i Vera sa porodciom.

Dragi moj Ba}a, mnogo nam nedostaje{! od Biserke i Gordane.

35478

Dana, 23. avgusta navr{ava se osam godina od kada nije sa nama na{ dragi

Uspomenu i stalno se}awe na tebe ~uvaju tvoja sestra \u|a i svi tvoji najmiliji.

35518

35593

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Petka Kne`evi}a

Mi}e

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

I se}awe je susret.

dragom

Porodice: Masli}, Zari}, Rakin i Axi}.

Prerano si nas napustio, oti{ao si iznenada i ostavio prazninu u na{im srcima.

Pamti}emo te, i uvek se se}ati tvoje dobrote, blage re~i i razumevawa.

Tvoja dela ostaju da `ive, a duh tvoj je ve~no u na{im mislima.

Neka ti je ve~na slava i hvala.

O`alo{}eni: supruga Branka, svastika Milanka, sin Miroslav, snaja Nata{a i unuci Marko i Katarina.

35527

35560

Marko Mileusni}

Zdravku Per{aju

Zori Brankov

23. 8. 2003 - 23. 8. 2011. @ivimo sa se}awem na tvoju dobrotu, ne`nost i plemenitost koje si nam nesebi~no pru`ao.

Vole te tvoji: Luka, Marko, Jovana, Sa{a, Ru`a i Goca.

35526

GODI[WI POMEN

Moj Milane, od porodice ^uri}: @arko, Vladan i Du{an sa porodicom.

od porodica Jager i Brki}.

35589

35538

pro{la je godina dana otkako me ostavi.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Tu`nog srca javqamo da je preminula na{a supruga, majka i baka

Zori Brankov od porodice Stanimirov Zage, \or|a i Paripovi} Biqane sa porodicama.

35572

Posledwi pozdrav

Milan Lutovac Miki 1995 - 2010.

Zorka Brankov 9. 7. 1937 - 18. 8. 2011.

Danas, 20. avgusta 2011. godine, navr{ava se godinu dana od tragi~ne pogibije, moga sina Milana. Tim povodom u 10 ~asova obele`i}u pomen na Gradskom grobqu.

Veliki gubitak i praznina nastaje u na{im `ivotima, a jedino }e se}awa na divne trenutke provedene zajedno mo}i da ubla`e tugu zbog ovog rastanka.

Sahrana na{e Zorke je danas, 20. 8. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Beskrajno tu`ni: suprug Ilija, sin Momir, }erka Bobana, snaja Nadica i unuci Boba i Neboj{a Brakov.

Zorki Brankov O`alo{}en otac Zoran. od Bobaninih kolega iz JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina”.

35542 59645-P

35563

28

^iTUQe l POMeni

subota20.avgust2011.

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 20. 8. 2011. godine, navr{ava se {est meseci od kako nas je iznenada i tiho napustila moja snaja i na{a ujna

POMEN

Danas se navr{avaju ~etiri tu`ne godine od prerane smrti drage

12. 7. 2011 - 20. 8. 2011.

Gizela Mi{kovi} S qubavqu je ~uvaju od zaborava: Sejka, Du{ka, Jelena i Branko.

Uz se}awe, qubav i po{tovawe tvoja sestra Mirjana sa porodicom.

Posledwi pozdrav

1960 - 2007.

Perside Petrovi}

Draga Ta{o, znala si koliko Te volimo, ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Vreme prolazi, tuga i bol ne prestaju. S ponosom Te pomiwemo, u srcima ~uvamo i s tugom `ivimo.

Zauvek tvoji: suprug Radovan, }erka Teodora i sin Bo{ko.

1929 - 2011.

Sahrana drage pokojnice }e biti 20. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu.

35567

35574

35484

35491

POLUGODI[WI POMEN Danas, 20. 8. 2011. godine, navr{ava se pola godine od kako nisi sa nama dragi na{

SE]AWE

SE]AWE na

Tuguju sa porodicom Brankov kumovi Grbi}i.

35553

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Sa tugom i bolom se}awe na Tebe ~uvaju: zaova Radmila sa decom.

Ponosni {to smo Te imali, a tu`ni {to nas prerano napusti.

35576

TU@NO SE]AWE

Zori Brankov

Smrt nije kraj qubavi jer voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole.

TU@NO SE]AWE

Biqana, Bane, Jovana i Milan.

Milan - Miki Lutovac

Tamaru

Ponosni smo na trenutke provedene sa tobom i zauvek }e sa nama ostati tvoj lik.

Tvoji: Biqana, Mi}a i Maja.

35569

na moju jedinu snajku

Zori Brankov

Zauvek nam ostaje{ u srcima i hvala ti za sve.

Zaova Du{anka sa porodicom.

35570

35554

Dragoj priji

Persida Petrovi}

Tamaru

Danilo Vukmirovi}u S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe i rado te se se}amo.

Neizmerno ti hvala za sve {to si u~inio za nas.

Tvoji najmiliji: supruga Stana, }erka Sne`ana i sin Dragan sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

na

Tamaru

tetka Zori

Dana 19. 8. 2011. godine prestalo je da kuca srce na{e drage majke, bake i prabake

Tamare Kolarovi} - Grandi}

Milan Nikoli} Bata ro|. Kara~owi iz Be~eja

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj majki i svekrvi

Persidi Petrovi}

Draga snajka, ve~no }e{ biti u na{im srcima jer voqeni nikada ne umiru.

Vreme prolazi, a tuga za tobom je ve~na.

Prija Sowa i Vladimir sa porodicom.

Tvoja svekrva Milka.

Vole te kumovi: Marko, Nikola i Dragan.

35562

35568

35561

Sa neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ mu` i otac

Pro{lo je {est meseci od dana kad nas je napustio moj brat blizanac i oti{ao u ve~nost

Du{an Slavni}

Milan Kure{evi}

od sina Bobe i snahe Nade.

35577 35564

Posledwi pozdrav dragoj sestri, svastiki i tetki

Zori Brankov Ako je tvoje vreme moralo da stane, na{a tuga za tobom ne}e. U nama ostaje trajno se}awe na tebe, tvoj blagi osmeh i tvoje veliko srce u kome je bilo mesta za sve nas.

Sestra Marica, zet \or|e, Dragan, Biqana i Bane sa decom.

35565

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

1932 - 2011.

1946 - 2011.

Sahrana je danas, 20. 8. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Mileva, }erke Qubica, Bo`ica, Jagoda i Stana sa porodicama.

Za `ivota si obi{ao pola sveta, svud si pro{ao ali si uvek ku}i dobro do{ao.

Predsednik pukovnik Moamer El Gadafi bi te rado do~ekao u svoje redove.

Brat blizanac Mi}o.

35566

35559

POMEN

3 Navr{ava se tu`na godina dana od kako nije sa nama na{ otac, svekar, tast i deda

Rada Grli}

Posledwi pozdrav

iz Koviqa Pomen }emo odr`ati danas, 20. 8. 2011. godine, na Gorwekoviqskom grobqu, u 10 sati.

O`alo{}eni: sinovi, }erka, snaje, zet i wegovi unuci Radoslav i \or|e.

35558

Danas, 20. 8. 2011. godine, u 10 sati dajemo pomen na{im dragim roditeqima.

Voja Prugi} Persidi Petrovi}

Zorki Brankov

od: Brankice, Sa{e, Awe i Leone.

od: Radmile, Milice i Sa{e sa porodicom.

35579

35578

Pro{lo je tu`nih sedam godina, nema dana da nisi sa nama.

Se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti, jer ve~no `ivi{ u na{im srcima.

Olga i Drago Arapovi}

Zori Brankov

2010 - 2011. od porodice Pobor.

Supruga Branka, sin \or|e, snaja Vesna i unuci Vojkan i Milica.

35555

35556

1986 - 2011.

Dragi na{i roditeqi, hvala za svu qubav koju ste nam pru`ili. Po~ivajte u miru.

Va{a zahvalna deca.

35552

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se polagawe urne dragog sina i brata

Pro{lo je dugih godinu dana od kad si nas napustio na{ najdra`i

Vaso Joki} obaviti danas u 11.15 sati, na Gradskom grobqu.

Okupqawe o`alo{}enih ispred kapele u 10.45 sati.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji }erke Kristina i Teodora, supruga Danijela, roditeqi An|a i Manojlo, sestre Savka, Joka i Svetlana sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

29

POMEN

Na{em dragom sinu, roditequ, suprugu i bratu

21. 8. 2007 - 21. 8. 2011.

Pavlu [uvakovi}u

1964 - 2010.

Gregorin Petera

subota20.avgust2011.

Dragoqub Bogovac Dragan

odr`a}emo 27. avgusta, u 10.30 sati, godi{wi pomen na Gradskom grobqu, u @abqu.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

Wegovi najmiliji.

34882

35405

35550

DVOGODI[WI POMEN dragom

35441

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana 20. avgusta 2011. godine navr{ava se 40 dana otkako nas je napustio na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

D V ANAE S TOG OD I[W I POM E N na{em sinu i bratu.

Danas se navr{avaju ~etiri godine tuge i bola za na{im voqenim

Radomiru Aranitovi}u Vreme prolazi, utehe nema jer smo te prerano izgubili.

Imao si veliko srce puno qubavi i nama ostaje ponos {to smo te takvog imali.

Znao si koliko te volimo a ne zna{ koliko nam nedostaje{. ]erka Sandra i supruga Du{ka.

Miroslav Te{i} Mika

Rajkom Zagorcem

prof. dr \or|e Ar{inov

1981 - 1999.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji najmiliji.

35428

35267

Mika, `ivi{ i `ive}e{ u na{im srcima, uvek voqen, nikad zaboravqen.

Tvoji: mama Milena, tata Ne|o i brat Maki.

JEDNOGODI[WI POMEN

Navr{ava se tu`nih 40 dana od smrti

Slobodanka Vasi} Boba

Koste Grbi}a

Sa ponosom i tugom trajno ~uvamo uspomenu na tebe.

Bol i praznina osta}e ve~no.

35416

35547

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

\or|e Jaki}

Jovanu Poguberovi}u dr Milo{ Tubi}

Nikada ga ne}e zaboraviti wegovi prijateqi.

18. 8. 2004 - 18. 8. 2011.

obele`i}emo danas, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

Tu`ni smo {to nisi sa nama, a sre}ni {to smo te imali.

Porodice Poguberovi} i Kecman.

S ponosom te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo uspomenu na Tebe.

Porodica.

35449 35317

Pro{lo je tu`nih 40 dana od kako nisi sa nama Porodice: Basari}, Stojanov, Vukmirovi}, Ga}a{, Trifu, Jovanov.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom

POMEN

Vreme prolazi, a praznina i bol u nama ostaju doveka.

Hvala ti za neizmernu qubav, pa`wu i dobrotu koju si nam podarila.

Najlep{a se}awa i tvoj lik ostaju u na{im srcima.

Milica, Slobodan, Radmila, Ivana, Bojana i Anastasija.

iz @abqa 1946 - 2011.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Dragica, }erke Sofija i Jelena, unu~ad Rajko, Marija i Aleksandra i zetovi Milan i Danijel.

35366

35226

POMEN Obave{tavamo rodbinu, poznanike i prijateqe da se navr{ava godinu dana od kako je preminuo

Posledwi pozdrav, s tugom i po{tovawem na{em dragom kom{iji

35549

Humski Rosa

POMEN Moja qubav je vama tiha molitva za mir u ve~nosti.

Milivoj ^obanski 1942 - 2011

Persida ^obanski ro|. Maletin 1983 - 2011.

O`alo{}ene porodice Hajdukovi} i Manojlovi}.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Draganu Dukari}u

Rajko Zagorac

potpukovniku u penziji

20. 8. 2001 - 20. 8. 2011.

Gojko Samarxi}

Navr{avaju se ~etiri godine od tvog odlaska, ali bol i tuga ne prolaze.

Danas, 20. 8. 2011. godine odr`a}emo pomen na grobqu, u Stepanovi}evu, u 10 ~asova.

Tvoja sestra Marija sa porodicom.

Uspomenu na wegov lik ~uvaju: supruga Mira, unuke Nata{a i Mirjana i snaja Brankica.

Stanari zgrade \or|a Nik{i}a Johana 12.

35275

33831

35358

obele`i}emo danas, 20. avgusta 2011. godine u 12 sati, na Pravoslavnom grobqu, u Subotici.

Na{a bol je ve~na: majka Vida, sestra Gordana i sestri~ina Bobana.

35440

POMEN

Dragan - Bata ^obanski

23. 8. 1991 - 23. 8. 2011.

35403

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom

Miodragu Poqaku 1934 - 2011.

Dana 12. avgusta 2011. preminuo je moj suprug

2007 - 2011.

Miqena ^obanski - Devi} 2005 - 2011.

Aleksandar Bojki} 2004 - 2011.

Vi ste moja misao, moje se}awe i moja tuga.

Gizela Mi{kovi} ro|. KarÄcsonyi

Vojin Jari}

obele`i}emo danas, 20. 8. 2011. godine, u 11 ~asova, na Be~ejskom grobqu.

Zauvek si sa nama u na{im srcima.

S qubavqu i po{tovawem!

Novaku Grbi}u

Miodrag (Stevan) Poqak

1979 - 2011.

1934 - 2011.

An|ele na{, uspomene na tebe `ive}e u nama zauvek.

Zora ^obanski - Bojki}.

Tvoja Zora, Dragana i Nina.

Tvoj suprug Slavko, sin Zoran i }erka Nata{a sa porodicom.

Tvoji: mama Mara, otac Steva, sestra Vesna sa porodicom i brat Jovan sa porodicom.

35418

35436

35393

35199

O`alo{}ena supruga Milanka.

Po `eqi pokojnika sahrana je obavqena u krugu porodice.

35359

07.20 07.35 07.45 08.05 08.08 08.55 09.10 09.35 10.00 10.30 10.55 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.00 19.00 19.30

tv program

subota20.avgust2011.

Неизбрисиви трагови Моја прича - Гордана Симић Јутарња гимнастика Стање на путевима Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Зврк Змајеве деције игре Питам се, питам Путеви наде Фестивал дечје тамбурашке песме: Лицидерско срце Вести Слободна тема Здраво живо Агро мозаик Еко - Пролеће на Фрушкој Без упута Петказање Полако па сигурно – квиз о познавању саобраћајних прописа ТВ Дневник Плес но стрес Штикла папуча Рачуница ТВ Дневник

Ружица Сокић

Пун месец над Београдом

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00

Музичко свитање Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Без цензуре

03.28 03.52 04.21 04.49 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Гастрономад Ексклузивно ТВ лица: Звонко Богдан... као сав нормалан свет Повратак отписаних Скупљачи шкољки, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Повратак отписаних Банде Њујорка, филм Жиголо, филм Ексклузивно ТВ лица... Звонко Богдан... као сав нормалан свет Гастрономад Квадратура круга Лети, лети песмо моја мила Повратак отписаних Верски календар

09.00 10.00 12.00 16.10 18.00 19.00 19.20 20.00 21.00 23.20 00.20

Домаћин Трачара Кобра Филм: Тесна кожа 3 1001 ноћ Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Случајно заљубљени Галилео Топ спид

06.05 08.00 09.06 11.04 12.37 13.00 13.15 13.35 14.15 15.07 15.58 16.55 18.29 19.01 19.30 20.05 21.06 00.10 01.52 02.40

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 14.00 14.50 15.00 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 00.00

Простор Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Војвођанске вести Ћаскање Наша земља Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Београд 1992. године. Да би се сакрио од ноћних мобилизација, млади лектор затражи премештај у трећу смену на место колеге који је убијен на фронту. Упознаје симпатичну старицу која, чувши да је он завршио књижевност, замоли младића да јој помогне у сређивању скупоцене кућне библиотеке. Улоге: Драган Бјелогрлић, Ружица Сокић, Раде Марковић, Велимир Бата Живојиновић Режија: Драган Кресоја (РТВ 1, 20.05) 20.05 Пун месец над Београдом, филм 22.00 Војвођански дневник 22.30 Дуел струна 23.25 Неизбрисиви трагови, док. филм 23.40 Моја прича - Гордана Симић 23.55 Четири усамљена оца, филм 01.30 Пун месец над Београдом, филм

06.45 07.35 08.00 09.00 10.00 11.35 12.30 12.40 13.35 14.35 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.00 23.15

Из нашег сокака Доколица ТВ Баштина Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Адам Шангала, филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Концерт Звонка Богдана Циклус филмова Клода Лелуша: Срећна Нова година, филм Бајко квиз Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече Војводини: Дан Св. Иштвана (мађ) Урбана џунгала на мађарском са титл. на српском Мађарска народна музика Војвођански фестивал класичне гитаре

11.00 Зоо хоби 11.30 Азбука родитељства 12.00 Породични спортић 12.30 Цртани филм 13.00 Ево нас код вас 14.00 Филм: Тристана 16.00 Др Мартин 17.00 Објектив 17.10 Авантуре Шерлока Холмса 18.00 7 НС дана 18.30 Дунавска салетла 19.00 Објектив 19.30 Квадрат вароши 20.00 Авантуре Шерлока Холмса 21.00 Др Мартин 22.00 Објектив 22.30 Лична грешка 23.00 7 НС дана 23.30 Док. програм

07.30 Најава Премијер лиге 09.30 Кошарка Суперкуп: Намчка – Белгија 11.15 Кошарка Суперкуп: Турска – Грчка 13.00 Премијер лига: Најава дербија 13.45 Премијер лига: Арсенал – Ливерпул 16.00 Премијер лига: Астон Вила – Блекбурн 18.00 Тенис Мастерс 19.00 АТП Мастерс Синсинати ½ Финала 23.00 Кошарка Суперкуп: Немачка – Грчка 00.45 Премијер лига: Сандерленд – Њукасл

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Мира Адања-Полак

Ексклузивно: Како то раде Швајцарци Швајцарци раде као сат. То се често чује. Тачни су, прецизни у свему што раде. Како су они организовали свој Парламент? Како се понашају чланови Парламента, како живе? Мира Адања-Полак обишла је села и видела како швајцарски сељак види свој посао, колико му држава помаже, чему уче децу већ од треће године... (РТС 1, 14.15)

Ванеса Меј

Ко сам ја: Ванеса Меј Са богатством вредним више од тридесет милиона фунти, Ванеса Меј је један од најуспешнијих британских музичара. Од најранијих дана, као чудо од детета, до гламура, славе и богатства, читав Ванесин живот обележила је музика. Најзаслужниа у развоју њене каријере била је њена мајка. (РТС 2, 15.58) 07.12 ТВ лица... Јелисавета Сека Саблић...као сав нормалан свет 08.01 Делта стејт 08.25 Бернард 08.28 Мали медвед Миша 08.52 У фраголанији 09.18 Шест савета како да постанеш најбољи фудбалер на свету, ЕБУ док. програм за децу 09.42 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.39 Време одлуке 12.55 Добродошли у Европу 13.19 Суседи 13.50 Лети, лети песмо моја мила 14.21 ТВ фељтон 14.54 Време телевизије 15.58 Ко сам ја 16.50 Вреле гуме 17.22 Тотал тенис 17.35 Одбојка спаја 17.51 Истините приче 18.40 Омладински оркестар Европске уније 19.21 Листоманија у Сенти 19.46 Живот после људи 20.35 Фестивал глумачких остварења домаћег играног филма филмски сусрети Ниш 2011. пренос отварања 21.22 Свет спорта 21.47 Јелен супер лига 22.13 Свет риболова 22.44 Велика руска колекција 23.26 Хроника фестивала Тврђава театар 23.55 Ратници Шаолина 00.54 Вреле гуме 01.24 Ко сам ја

06.30 Маратон 08.30 Сваштарица 09.00 Балканика у...

10.02 Улови трофеј 10.30 Филм: Преко ограде 13.00 Инфо 13.02 Фуснота 13.15 Мајсторски 13.30 Коферче 14.00 Вести 14.30 Кефалица 15.02 Шарено 16.00 Вести 16.05 Филм: Крај рата 18.00 Вести 18.30 Офис 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Из пакла 22.30 Откопчано 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Нека ђаво носи црнину 02.00 Филм: Крај рата

dnevnik

c m y

30

07.00 Знање на поклон 08.15 Топшоп 08.45 Водич за родитеље 09.10 Све о животињама 10.00 С.И.У. Тим зоо истраживача 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.20 Филм: Стан 12 16.00 Вести Б92 16.35 Филм: Мерлин 2 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Синсинати, полуфинала од 19.0502.00) 23.05 Вести Б92 23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Амрички психо 2 01.35 Ноћни филмски програм Филм: Пет углова Филм: Ледина Филм: Амерички психо 2

Амерички психо 2 Када пензионисани агхент ФБИ Роберт Старкман, који је водио и Бејтменов случај, почне да ради као професор криминологије на њеном факултету, Рејчел опсесивно жели да постане његова асистенткиња. Да би то остварила, одлучује да убије човека, за кога сумња да би могао да јој стоји на путу. Улоге: Мила Кунис, Вилијам Шетнер, Линди Бут, Робин Дун Режија: Морган Џ. Фримен (Б92, 00.00)

Мила Кунис

Небојша Глоговац

Спаситељ Џошуа је бивши амерички војни званичник који је отишао у Легију странаца када су његову жену Марију убили муслимански фундаменталисти у Паризу, и сад је плаћеник, ратујући у југословенском рату на страни Срба... Улоге: Денис Квејд, Наташа Нинковић, Сергеј Трифуновић, Љиљана Благојевић, Небојша Глоговац, Настасја Кински Режија: Предраг Антонијевић (Хепи, 20.30) 06.00 Јутарњи програм 08.00 Јутро на Малдивима 09.00 Абу, мали диносаурус 09.10 Мегаминималс 09.25 Ноди у земљи играчака 09.25 Анђелина балерина 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Хорсленд 10.25 Сирене 10.50 Југио 11.15 Бакуган 11.35 Мали играч Гоа 12.00 Пас Фландерових, филм 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Беверли Хилс, 90210.

14.50Ћирилица 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Малдиви – Микс 16.30 Малдиви – Под врелим сунцем 17.55 Телемастер 18.25 Пресовање 19.00 Изгубљене године 20.30 Спаситељ, филм 22.30 Малдиви – Преглед дана 23.00 Малдиви – Парти 01.00 Беверли Хилс, 90210.

02.00 Ћирилица 03.00 Изгубљене године 04.30 Лопови прве класе, филм

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Добро јутро Викендвизија (Не)могућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде Гранда Филм: Универзални војник: Повратак 01.00 Филм: Осумњичени 03.15 Филм: Убиства на степеништу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota20.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

5

FEQTON

31

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТИГАР МЕТОДОМ

Пи ше: Ејми Чуа 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Венчаница из снова Четири венчања Џон, Кејт и осморо деце Мајами инк Девојчице и дијадеме Аљаска са Саром Пејлин Медицинске аномалије Партнери у љубави и злочину Компулзивно гомилање Др Џи: Форензички патолог Смртоносне жене Партнери у љубави и злочину

08.00 Дикенсова Енглеска 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Све Кенедијеве жене 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 12.00 Александрова највећа битка 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Игра сенки 15.00 Героуов закон 16.00 Трамбо 17.30 Велике британске војсковође 18.00 Бити Мухамед Али 19.00 Ноћ сломљеног стакла 20.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Операција Холивуд 23.00 Героуов закон 00.00 Трамбо 01.30 Велике британске војсковође

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Гвоздени човек Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Путујуће приче Сијај, сијај, срећна звездо Време за женидбу Није него Дина Камелеон Шанса за љубав Еротски филм: Породичне секс афере

Ка ме ле он На к он пет го ди на од су ства, у Евро пи се из не на да по ја вљу је Ни ко лас, де чак ко ји је на вод но кид на по ван и ко га је по ро ди ца та ко ре ћи от пи са ла. Он се вра ћа ку ћи у Ба тон Ро уж, али ства ри ни на јед ној стра ни ни су као што су не кад би ле... Уло ге: Марк Анри Грондин, Фамке Јансен, Елен Баркин, Емили де Равин Ре жи ја : Жан Пол Салом (Синеманија, 20.00)

08.20 11.20 13.20 15.10 17.00 19.00 21.00 22.50

Том Круз

По след њи са му рај Раз о ча ран чи ње ни цом ка ко је вој ска у ко јој је слу жио без раз л о жно ма са кри ра л а Ин ди јан це, ка пе тан Неј тан Ол грин одао се ал ко хо лу и жи во та ри за ба вља ју ћи љу де на сај мо ви ма сво јим рат ним ве шти на ма и при ча ма. Уско ро му ну де по сао у Ја па ну... Уло ге: Том Круз, Кен Ватанабе, Тони Голдвин, Тимоти Спал, Којуки, Хиројуки Санада, Били Коноли Ре жи ја: Едвард Звик (ХРТ 1, 23.20)

08.00 Драгон бол 3 09.10 Врата раја 10.20 Дискавери: Без цензуре, док. серија 11.10 Данстон у хотелу, филм 12.35 Увек постоји нада, филм 14.30 Освета шмокљана 3: Нова генерација, филм 16.20 Творац љубави, филм 18.00 Звезде екстра: Деца славних 18.30 РТЛ Данас 19.05 Бибин свет 20.00 Флед, филм 21.45 Коначна одлука, филм 01.50 Астро шоу 02.50 РТЛ Данас 03.25 На смртоносној земљи, филм

Ко нач на од лу ка Те ро ри сти пре у зму кон тро лу над пре ко о ке ан ским ле том од Ати не до Ва шинг то на ка ко би има ли чи ме да пре го ва ра ју док тра же осло бо ђе ње свог за тво ре ног во ђе. Али оба ве штај ни струч њак Деј вид Грант сум ња у њи хо ве пра ве раз ло ге... Уло ге: Курт Расел, Стивен Сигал, Хале Бери. Џон Легизијамо Ре жи ја: Стјуарт Брејд (РТЛ, 21.45)

07.45 Кинотека - циклус класичног вестерна: Трагачи, филм 10.10 Кућни љубимци 10.45 Кад већ постоји планина, док. серија 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.18 Призма 13.05 Капри 14.00 Екумена 14.45 Јеловници изгубљеног времена 15.05 Златна кинотека: Луцкасти професор, филм 17.10 Евромагазин 17.45 Луис 19.30 Дневник 20.08 Капри 21.05 Фестивал далматинске шансоне Шибеник 23.20 Последњи самурај, филм 01.50 Фестивал далматинске шансоне Шибеник 02.10 Филмски маратон: Ван контроле, филм 04.15 Скица за портрет

08.25 08.50 09.15 09.35 10.00 10.25 10.55 11.10 12.05 14.10 14.40 15.55 16.25 18.10 19.55 20.11 21.07 22.00 23.35 00.35

На крају улице Жутокљунац Патак Фрка Приповедач Цртани филм Мајстори свирачи Спортске игре младих Ни да ни не Филмска матинеја: Грејсток Легенда о Тарзану, филм КС аутомагазин 32. ЕБУ фолк фестивал 4 зида Лондон: Предолимпијски турнир у кошарци: Хрватска Француска, прнеос Истриа Хандбал Куп 2011, пренос финала Цртани филм Из птичје перспективе, док. серија Оасис - душа и слава Мамутица Време је за џез Ноћни музички програм

Хале Бери

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Мегаградитељи Нови свет Људских руку дело X-машине Прототипи Борна кола браће Хау Аутомобили Хотрод шегрт Опасне зелене машине Како се прави? То могу и ја X-машине Изградња Олимпијског парка са Џонијем Смитом Прототипи Краљеви класичних аутомобила Амерички чопери У потрази за забавом Пресек машине Црно злато Америчке дрвосече

08.30 10.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Тенис Кануинг Тенис Ауто ГП Аутомобилизам Кануинг Бициклизам Тенис Најјачи човек Борилачки спорт Борилачки спорт Бициклизам Фудбал

19.10 20.05

Елен Баркин

06.00 07.45 09.20 10.55 12.25 13.25 15.05 16.40 18.10 20.05 21.45 23.35 00.30 02.10 03.55 05.30

Сам у кући 3 Спас је у пошти 1 Спас је у пошти 2 Случајност У2 360 уживо из Роуз Боула Наше породично венчање До неба Надарене руке Гран Торино Приватни животи Пипе Ли Ред (2010) Пацифик Гола истина Версо Месец Филмови и звезде ИИИ

Неш Бриџис Све по закону Филм: Савршен план Филм: Межа лажи Браћа и сестре Пандури новајлије Филм: Позајмљивачи Филм: Чаробна младост

07.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 00.30 02.05

Опсесија Америчка прича Ритуали дракуле Мичел Досије Дрезден Човек од папира Шиндлерова листа Замена Вапај невиних

08.00 Чаура 10.00 Чаура: Повратак 12.00 Пет асова 14.00 Лак за косу 16.00 Дони Дарко 18.00 Типично за Мери 20.00 Једина права ствар 22.00 Албино алигатор 00.00 Затворене куће 02.00 Мала

Не ма ни сла до ле да за чу до од де те та

С

о фи ји на пр ва три учи те ља кла ви ра ни су ми од код ку ће. Има ла сам и ја ча со ве кла ви ра као де те, али го ва ра ла. Ели на је би ла јед на ста ри ја стро га Бу мо ји ро ди те љи ни су има ли до вољ но нов ца да пла те гар ка. Но си ла је џа ка сте сук ње и до ко ле ни це, а до брог учи те ља па сам ве жба ла код ком ши ни це ко ја на пле ћи ма, бар је та ко из гле да ло, сву ту гу овог све та. би по не кад упри ли чи ла про да ју то ком мог ча са. Под Ње на за ми сао ча са је би ла у то ме да до ђе код нас и са мо јом кон тро лом, Со фи ја је ве жба ла нај ма ње сат и по ма сви ра јед но сат, док Со фи ја и ја се ди мо и слу ша мо сва ког да на, укљу чу ју ћи и ви кенд. Рад ним да ни ма ду то мал тре ти ра ње. По сле пр вог ча са, до шло ми је да се пло ду же. Тра жи ла сам да све упам ти, чак и ако то ни уби јем! Со фи ја се игра ла лут ка ма, а ја сам се пла ши ла је би ло нео п ход но, и ни кад јој ни сам да ла ни до лар као да ка жем Ели ни да то не ће ићи, стре пе ћи да се мо же ба ци ти на под и по че ти ту да на ри че. За то сам јој ре кла да смо уз бу ђе не што ће мо има ти још ча со ва и да ћу је зва ти уско ро. Ем Џеј је био нео бич но, сит но би ће с крат ком ко сом, жи ча ним ра мом за на о ча ре и прет ход ним рад ним ис ку ством у вој сци. Ни ка ко ни смо мо гли утвр ди ти да ли је Ем Џеј му шко или жен ско, али је То увек би ло у оде лу и с леп тир ма шном и ме ни се до па дао тај стро ги стил. Још у пр вом су сре ту, То нам је ре кло да је Со фи ја очи глед но му зич ки на да ре на, али, на жа лост, по сле три не де ље То не ста де. Јед ног да на, кад смо до шле на час, не ки не по зна ти љу ди су већ ста но ва ли у тој ку ћи, а и на ме штај је био про ме њен! Тре ћи учи тељ је био не ки Ри чард, џе зер с ме ким на гла ском и ши ро ким ку ко ви ма. При пр вом су сре ту, одр жао је Со фи ји и ме ни ду го пре да ва ње о то ме да је ва жно жи ве ти у са да шњем тре Под надзором мајке с којом је тешко уживати нут ку и сви ра ти за сво ју ду шу. За раз ли ку од кла сич них учи те ља кла ви ра, об ја шња вао је, на гра ду. Та ко смо про тут ња ле кроз се ри ју Су зу ки он не во ли књи ге ко је су дру ги пи са ли и пред ност да књи га. Дру ги ро ди те љи су обич но пре ла зи ли јед ну за је им про ви за ци ји. Твр дио је да у му зи ци не ма пра ви го ди ну да на, али сам је и да ље ми сли ла да спо ро на ла, да ни ко не ма пра ва да те кри ти ку је и да се умет пре ду је мо. Со фи ја ни је баш увек ужи ва ла што сам јој ност сви ра ња кла ви ра уни шта ва ко мер ци јал ним трен ја мај ка. Док је ве жба ла под мо јим над зо ром, зна ла до ви ма и кр во лоч ном кон ку рен ци јом. Јад ни чак – про сам, твр ди она, да из го во рим: сто му је не што фа ли ло! Као нај ста ри ја кћи ки не ских 1. О, бо же! По ста јеш све го ра! ими гра на та, не мам ја вре ме на за им про ви за ци ју и из 2. Бро јим до три и он да хо ћу му зи кал ност! ми шља ње соп стве них пра ви ла. Имам пре зи ме ко је 3. Ако сле де ћи пут не бу де са вр ше но, спа ли ћу ти тре ба да одр жим и ста ре ро ди те ље ко ји тре ба да се по све играч ке! но се. Ја во лим ја сне ци ље ве и ја сно мер љив успех. Ове пе да го шке ин струк ци је зву че ма ло екс трем За то ми се до пао Су зу ки ме тод уче ња. Има се дам но, али су ствар но би ле вр ло ефи ка сне! Со фи ја и ја књи га, сва ка де сет до пет на ест ком по зи ци ја, и мо ра се смо би ле ди ван спој. Ја сам има ла чвр ста уве ре ња и сви ра ти од ре ђе ним ре дом. Де ци ко ја вред но ве жба ју ви зи ју све тла на кра ју ту не ла, а она зре лост, стр до зво ли се да пре ђу на сле пље ње и ем па ти ју – осо де ћу за не де љу да на, док би не ко је је тре ба ло ме не До шло ми је да се уби јем на кон они ко ји не ве жба ју мо гу да од л и ку ј у, али ни су. пр вог ча са ко ји је Со фи ји др жа ла оста ти на ис тој и ме се ци ма, При хва ти ла је као чи ње на кра ју и од у ста ти. Али ни цу да, не са мо да јој учи те љи ца кла ви ра Ели на, вре дан ше сто го ди шњак мо же лим већ и знам шта је по ста ри ја стро га Бу гар ка, ко ја је же би ти на ви шем ни воу од за њу до бро, и по вла чи ла ше сна е сто го ди шња ка. Су - но си ла џа ка сте сук ње и до ко ле ни це, се кад сам би ла ло ше во зу ки ме тод је чу вен јер мо - а на пле ћи ма, бар је та ко из гле да ло, ље или из го ва ра ла не што же на пра ви ти „чу до од де увре дљи во, не при ме ре но. сву ту гу овог све та те та“. То се баш де си ло Со Кад јој је би ло де вет го ди фи ји. До ње не пе те го ди не на, Со фи ја је осво ји ла ло ко нач но смо се скра си ли с јед ном фан та стич ном на кал ну на гра ду за из во ђе ње Гри го вог „Леп ти ра“, ко став ни цом, Ми шел, ко ја је ра ди ла по Су зу ки ме то ду и ји тре ба да до ча ра ва ла ко ћу и без бри жност, али су има ла ве ли ки кла вир ски сту дио у Њу Хеј ве ну. Ви со ко по треб ни са ти и са ти му че нич ког ве жба ња да би за је це ни ла Со фи ји не спо соб но сти, али и ви ше од то га – и ста та ко и зву ча ло. код Со фи је је ус пе ла да про бу ди љу бав пре ма му зи ци. Ки не ски ро ди те љи од лич но зна ју да се не мо же Су зу ки ме тод је био са вр шен за Со фи ју. Учи ла је ужи ва ти у не че му све док се то до бро не са вла да. Да бр зо и успе ва ла ду го да одр жи кон цен тра ци ју. Има ла би се би ло шта на у чи ло, тре ба ра ди ти, а де ца ни кад не је и кул ту ро ло шку пред ност: ро ди те љи ве ћи не дру гих же ле да ра де па је не из мер но ва жно са вла да ти њи хов уче ни ка су би ли ли бе рал ни за пад ња ци, сла бе во ље и от пор. За то је по треб но да ро ди тељ бу де чврст јер де по пу стљи ви кад је тре ба ло ве жба ти. Се ћам се де вој чи - те ће се од у пи ра ти. Нај те же је у по чет ку, и ту ве ћи на це Об ри ко ја је мо ра ла днев но да ве жба по је дан ми нут за пад њач ких ро ди те ља по клек не. Ки не ском стра те ги за сва ку го ди ну ста ро сти, а тад је има ла се дам го ди на. јом се, пак, ства ра ма гич ни круг успе ха. За успех је Дру га де ца су до би ја ла сла до лед, ку по ве и „ле го„ коц - нео п ход но упор но ве жба ње, али се ме ха нич ко по на ке да би ве жба ла, а мно га би ла пот пу но по ште ђе на вља ње у Аме ри ци пот це њу је. Чим де те поч не да се ис рад ним да ни ма кад иду у шко лу. ти че у ма те ма ти ци, кла ви ру, ба ца њу ко пља или ба ле Основ на од ли ка Су зу ки ме то да је да ро ди тељ при - ту, по чи њу да га хва ле, да му се ди ве и де те је за до су ству је сва ком ча су, а за тим пра ти ка ко де те ве жба вољ но.

Књи гу „БОЈ НИ ПО КЛИЧ МАЈ КЕ ТИ ГРА” (из да вач: „Пси хо по лис”, Ма ти це срп ске 14, Но ви Сад) чи та о ци „Днев ни ка„, осим у књи жа ра ма, мо гу ку пи ти уз спе ци јал ни по пуст пу тем те ле фо на 021/ 473–6664 (рад ним да ном од 9 до 14) или и-меј ла: psihopolis@nscable.net i www.psihopolis.edu.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota20.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Диван дан за вас, у сваком погледу. Новац вам пристиже таман толико да можете комотно да га трошите. Угостићете и себе и драге особе, породицу, баш по свом укусу. Све вам паше.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. avgust 2011.

Овог викенда ћете успети да се опустите и уживате. Куповаћете неке лепе ствари, изазити и проводити се у пуном интензитету, решавати неке званичне ситуације. Острашћени сте. Успешни сте у свему.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Меркур вас збуњује. Нису вам јасни сви односи с другима па ни послови, тако да је најбоље да се држите старог савета: када не знате шта да радите, немојте ништа ни да чините.

Ношени сте позитивном енергијом, отвореног срца и намере, што вам доноси спонтане успехе и признања. Ко уме, и може! У љубави сте острашћени и директни, што се партнеру допада.

Једна али вредна женска особа вам улепшава и олакшава дан. Окружени сте изобиљем, у било којем смислу, али као да се колебате поводом неких планова и намера. Можете да путујете, у друштву.

Све док је ваш несташни Меркур ретроградан, а то је још наредних пет дана, на видику није ништа ново. Дакле, опустите се у датој ситуацији и без копрцања, немојте је додатно компликовати.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Неко или нешто вас напада или угрожава. Одолећете томе и истрајати у свом ставу, кроз време. Останите своји. Можете имати проблеме са законом и званичним папирима, уговорима и договорима.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Прилагодите своје жеље датим околностима и обавезама, да вам касније неко не би нешто пребацио. Викенд је време када имате више слободе и избора, што треба паметно потрошити.

Имате повољан уплив Месеца из земљаног знака Бика, што указује на стабилне емотивне односе и лепо проведено време. У партнерству и браку није све онако како изгледа на први поглед.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Неустрашиви сте, али ипак не довољно јаки, као што мислите и као што бисте волели да будете. Признајте старијима и искуснијима њихове заслуге и позиције, па се предајте. Што пре, то боље.

Поносни сте на своју независност, поготово у ситуацији када имате више простора и времена за себе. Неко вам долази у кућу и доноси вам нежне бриге и велико уживање. Маштовити сте.

Краће путовање с драгом особом је прави избор за овај викенд. Уколико ипак одлучите да се максимално одмарате и излежавате, ваша машта ће се побринути за све остало. Немојте претеривати!

TRI^-TRA^

Глу ма ни је за цео жи вот V REMENSKA

Иако је једна од најпопуларнијих глумица на свету, Ан ђе ли на Џо ли не крије да јој глумачки позив више није на првом ме сту. Сматра да по стоје ствари које су важније од каријере, а једна од њих је и породица.

- Не волим глуму као некада. Једина улога коју сада волим је улога мајке. Када Бред и ја будемо старији, намеравамо све мање да глумимо. Предуго сам у глумачком бизнису, и не желимо то да радим цео живот. Много је бољих ствари којима желимо да се по светимо, попут путовања – рекла је Анђелина, додајући да је дом тамо где се тренутно налази и да се осећа срећно без сталног пребивалишта. Анђелина Џоли сматра да су путовања најбољи начин на који можеш да васпиташ децу, те планира на путу да проведе остатак живота.

PROGNOZA

VIC DANA

Пријатније

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

31

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zrewanin

31

S. Mitrovica 31 Ruma

30

Pan~evo

31

Vr{ac

31

Srbija Beograd

32

Kragujevac

33

K. Mitrovica 34 Ni{

34

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Mало ниже и знатно пријатније температуре уз сунчане периодe и пролазну облачност. Ветар слаб источни и југоисточни.

Rim Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 18, а максиLondon мална око 30 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Мало ниже и знатно пријатније температуре уз сунCirih чане периоде и пролазну облачност, а само је понегде могућа појава Berlin краткотрајних пљускова. Ветар слаб до умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 16, а максимална 32 стеBe~ пена на југу.

Var{ava СР БИ ЈА: На северу мало ниже и знатно пријатније температуре, док на југу и даље остаје веома топло. Биће пуно сунчаних периода, на Kijev северу и западу уз пролазну облачност, а само је понегде могућа појаMoskva ва краткотрајних пљускова. Ветар слаб до умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 14, а максимална 35 Oslo степени на југу. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу мало нижа и St. Peterburg пријатнија температура. Идуће седмице сунчано и опет врло топло.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Услед утицаја фронта у северном делу земље хронични болесници могу осећати уобичајене тегобе. Главобоља и реуматски болови се очекују код осетљивих особа, а у јужним деловима земље код њих могу бити изражени замор и малаксалост.

38 31 24 28 21 35 20

На самртној постељи обраћа се баба унуку: - Желим да ти оставим фарму коју имам с великом вилом, три трактора, ергелом коња и свом осталом стоком, као и 3.567.456 долара. Одушевљени унук: - Супер! Нисам знао да имаш то све, а где се налази та фарма? Баба одговара: -На фejсбуку.

24 22 19 22 33

Pariz

25

Minhen

26

Budimpe{ta

28

Stokholm

18

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

191 (-6)

Slankamen

250 (-20)

Ja{a Tomi}

Apatin

252 (-12)

Zemun

271 (-20)

Bogojevo

231 (-12)

Pan~evo

292 (-12)

Smederevo

454 (-12)

Ba~. Palanka 236 (-16) Novi Sad

218 (-18)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

214 (-8)

S. Mitrovica

55 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

275 (-3)

Beograd

224 (-13)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

240 (-20)

NERA

Hetin

70 (2)

TISA

20 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

42 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja