Dnevnik 20.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 20. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23532 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NI KAD DU @I SPI SAK NA JA VQE NIH PO SKU PQE WA

[nic la sti gla do 600 di na ra, sle de bra {no, mle ko... str. 5

INTERVJU BRA NI SLAV BU GAR SKI, PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA ME \U RE GI O NAL NU SA RAD WU I LO KAL NU SA MO U PRA VU

Kan ce la ri ja APV u Bri se lu je in te res Sr bi je

str. 3

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Jawi}: @urba sa EU-datumom na {tetu Srbije 2 Vu~i}: Nastavak borbe protiv korupcije i kriminala

Ekonomija 4 Jesen sti`e, a s wom i novi dugovi

7 Sofra {irila radost i dobre vibracije 9 Po~iwe izrada {kolskih pokaznih karata

Vojvodina 10 Spomen-plo~a na mestu prvog ~okota

Crna 4 Kredit samo za pruge, ne za plate i penzije 5 U klanicama sve mawe mesa

11 Troje poginulo na reliju 11 „Panteri” uhap{eni u Be~u

BRA ZIL U NO VOM SA DU: Ma ni fe sta ci ja „Da ni Bra zi la” ju ~e je sve ~a no za vr {e na {et wom cen trom No vog Sa da kar nevals ke po vor ke ko ja je oku pi la u~e sni ke iz vi {e evrop skih ze ma qa. Ovaj, tre }i po re du fe sti val ko ji sla vi i pro mo vi {e bra zil sku kul tu ru, tra jao je tri da na i or ga ni zo van

je na vi {e lo ka ci ja u No vom Sa du. Kul tu ra Bra zi la pred sta vqe na je kroz raz li ~i te in ter ak tiv ne sa dr `a je, ra di o ni ce sam ba uda raq ki i sam ba ple sa, kao i spor ta ka pu e re, ko ji su vo di li is ku sni in struk to ri iz Bra zi la i Dan ske. A. J. Fo to: R. Ha yi}

RO DI TE QI KA SNO PRE PO ZNA JU DE CU ZA VI SNI KE

Kad pa `wa po pu sti...

str. 6

NAR KOBI ZNIS KON STAN TAN PRO BLEM NO VO SAD SKE PO LI CI JE

Skank i he roin na pr vom me stu

str. 11

Utvr |e ne gra ni ce Gi bral ta ra na Du na vu str. 7

str. 14 – 17

SPORT

n DOWI SREM VRA]A VERU U SRPSKI FUDBAL

TVR \A VA IS PU WA VA USLO VE DA PO STA NE SPO ME NIK OD NA CI O NAL NOG ZNA ^A JA

Toplije

n BRONZANA MEDAQA LON^AREVI]U I [QUKI]U

n \OKOVI] IZGUBIO OD FEDERERA U SINSINATIJU

Najvi{a temperatura 33 °S

POLiTikA

ponedeqak20.avgust2012.

Vu ~i}: Na sta vak bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la

ISTRA@IVAWE

Za evrop ske in te gra ci je 49 od sto gra |a na U~la we we Sr bi je u Evrop sku uni ju po dr à va 49 od sto gra |a na, a 25 od sto je pro tiv, po ka zu je is tra ì va we vla di ne Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je. Na re fe ren du mu sa pi ta wem „Da li po dr à va te u~la we we Sr bi je u EU?” 49 od sto gra |a na Sr bi je gla sa lo bi za, 25 od sto bi gla sa lo pro tiv, 19 od sto ne

Pot pred sed ni ca Vla de Suza na Grubje{i} je re kla da je po dr {ka evrop skim in te gra ci ja ma za be le `i la bla gi pad jer u pret hod nom pe ri o du ni je bi lo unu tra {wih re for mi, kao ni re zul ta ta ko je gra |a ni mo gu da ose te u sva ko dnev nom `i vo tu i do da la da Vla da mo ra ima ti no vi pri stup evro in te gra ci ja ma.

dnevnik

Pr v i pot p red s ed n ik Vla d e Sr b i j e Aleksandar Vu~i} iz ja vio je ju ~e, pred sed ni cu Bi roa za ko or di na ci ju slu `bi bez bed no sti da se kao re zul tat tog sa stan ka mo `e o~e ki va ti na sta vak za po ~e te ak ci je dr `a ve u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. Vu ~i}, ko ji je Ko or di na tor Bi roa, u iz ja vi Ta nju gu re kao je da slu ~aj Agro -

ban ke „ima ja ku sim bo li ku” i da se na tom slu ~a ju mo `e vi de ti ka ko je i na ko ji na ~in do {lo do pro pa da wa dr `a ve.On je na ja vio da ne }e bi ti po {te |en ni ti za {ti }en ni ko ko je bio ume {an u tu afe ru, bez ob zi ra o ko me je re~. Vu ~i} je re kao da }e se re zul ta ti ak ci je bor be pro tiv kor pu ci je i kri mi na la vi de ti i na red nih da na ali da o~e ku je da }e oni

bi ti ja sno vi dqi vi u na red nih me sec do dva da na. Po red Vu ~i }a sed ni ci, za ka za noj za da nas, na ko joj }e se raz go va ra ti o da qoj bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la i u okvi ru to ga i o slu ~a ju „Agro ban ke”, pri su stvo va }e i {e fo vi sve tri oba ve {taj ne slu `be, re pu bli~ ki jav ni tu `i lac i tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal, di rek tor po li ci je...

INTERVJU DU [AN JA WI] O PRED STO JE ]EM ZA SE DA WU SB UN, KO SOV SKOJ I EVROP SKOJ PO LI TI CI

@ur ba sa EU-da tu mom na {te tu Sr bi je bi gla sa lo, dok osam od sto ne zna {ta bi od go vo ri lo, re zul ta ti su pr vog ovo go di {weg is tra `i va wa „Evrop ska ori jen ta ci ja gra |a na Sr bi je - tren do vi”, ko j e je Kan c e l a r i j a za evrop ske in te gra ci je spro ve la kra jem ju na. An ke ta ra |e na pre ma stan dar du Euro ba ro me tra, u ko joj je u~e stvo va lo 1.034 is pi ta ni ka sta ri jih od 18 go di na, po ka zu je da je sa da {wi ni vo po dr {ke gra |a na EU za dva pro cen ta ma wi u od no su na pret hod no is tra `i va we, ali i da je tri pro cen ta ma we onih ko ji su pro tiv ~lan stva na {e ze mqe.

^lan stvo u EU bi za 41 od sto gra |a na bi la do bra stvar, 28 od sto sma tra da je to lo {e, a 31 od sto sma tra da to ni je ni do bra ni lo {a stvar, na vo di se u is tra `i va wu po sla tom me di ji ma. Me |u oni ma ko ji bi gla sa li pro tiv ~lan stva Sr bi je u EU, naj ve }i pro ce nat, od no sno wih 19 od sto, bi se na taj ko rak od lu ~i lo jer sma tra da ~lan stvo Sr bi ji ne bi do ne lo ni {ta do bro, 14 od sto gra |a na se pro ti vi ula sku Sr bi je u EU zbog „po li ti ke uslo vqa va wa, uce na i pri ti sa ka”, dok je 15 od sto onih ko ji ne zna ju, od no sno ne ma ju od go vor za {to bi gla sa li pro tiv.

Ko rup ci ja I da qe ve li ki broj gra |a na, 68 od sto, sma tra da bi re for me neo p hod ne za ula zak Sr bi je u EU tre ba lo spro vo di ti i da ni su uslov za ~lan stvo, ve} zbog nas sa mih, ra di stva ra wa bo qe Sr bi je. Ipak, uo~ qiv je pad bez u slov ne po dr {ke re for ma ma u od no su

na pret hod no is tra `i va we, ka da je ~ak 85 od sto gra |a na iz ra zi lo po zi ti van stav pre ma re form skim pro ce si ma. Naj vi {e gra |a na, ~ak 41 od sto, bor bu pro tiv ko rup ci je svr sta va me |u naj zna ~aj ni je i naj u ti caj ni je na wi hov sva ko dnev ni `i vot.

Ko so vo I po red to ga {to je opao pro ce nat onih ko ji sma tra ju da se Ko so vo po sta vqa kao glav ni uslov Sr bi ji za do bi ja we sta tu s a kan d i d a t a, naj v e } i broj gra |a na, 41 od sto, i da qe ovaj pro blem vi di kao glav nu pre -

pre ku kan di da tu ri. U skla du s tim, 61 od sto gra |a na raz u me va `nost ovog pi ta wa i sma tra da bi pro b le m e Be o g ra d a i Pri {ti ne tre ba lo sva ka ko re {a va ti, ne za vi sno od to ga da li to tra `i EU.

Bo qi `i vot Naj vi {e gra |a na sma tra da }e sta tus kan di da ta Sr bi ji do ne ti bo qi `i vot, no va rad na me sta (32 od sto) i pri stup evrop skim fon do vi ma (27 od sto), dok je zna ~aj no opao pro ce nat onih ko ji kan di da tu ru po ve zu ju sa vi {e ad mi ni stra tiv nih oba ve za, ve }im ce na ma i po re zi ma, {to je stav ko ji tre nut no ima tek 17 od sto gra |a na.

Kao glav n e fak t o r e ko j i ote `a va ju ula zak na {e ze mqe u EU, gra |a ni su na vo di li po li ti ku stal nog uslo vqa va wa EU (37.48 od sto) i ne spo sob nost do ma }eg ru ko vod stva (19.44 od sto), dok se sma wio broj gra |a na ko ji kao pre pre ke ~lan stvu vi de men ta li tet na {ih qu di i ne sprem nost na pro me nu (8,14 od sto).

- No va vlast ne tre ba da ù ri sa da tu mom za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu u EU, ni da otva ra od re |e na bez bed no sno-po li ti~ ka pi ta wa u pred sto je }em di ja lo gu sa Pri {ti nom, dok u me |u vre me nu na do bi je gra na ci je i po stig ne spo ra zum sa me |u na rod nom za jed ni com da }e do bi ti na dok na du za ono {to je ula ga la na Ko so vu i Me to hi ji. Na pri mer, ako Sr bi ja bu de is kqu ~e na iz pro iz vod we elek tri~ ne ener gi je na KiM, Al ba ni ja }e usko ~i ti. Za mi li jar de ko je je da la na KiM Sr bi ja mo ra da vu ~e mu dre po te ze i do bi je pra vo za iz grad wu bar jed ne ter mo e le tra ne. Ako se sa da ù ri sa do bi ja wem da tu ma, bez pro mi{qno sti, bi }e ve li ka {te ta za ze mqu, kao {to se za do bi ja we kan di da tu re sti glo do de fak to pri zna wa Ko so va- iz ja vio je u raz go vo ru za “Dnev nik” po li ti~ ki ana li ti ~ar Du{an Jawi}. Svo je oce ne Ja wi} iz no si u pred ve ~er je odr à va wa sa sta na ka Sa ve ta bez bed no sti UN o KiM na ko joj }e se uz srp skog pre mi je ra Ivicu Da~i}a, na }i i ko sov ski Ha{im Ta~i, ali i na ja ve na stav ka di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne ko ji }e se sa teh ni~ kog po di }i na vi {i, po li ti~ ki no vo, o~i to pred no vi iz ve {taj Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je. l [ta zna ~i ta „mu dra i pro mi {qe na„ po li ti ka ko ju dr à va tre ba da vo di? - U ovom tre nut ku se po sta vqa pi ta wa ka ko is pe gla ti de fak to pri zna we ne za vi sno sti Ko so va u pre go vo ri ma ko je je vo di la pred hod na vlast, u ko ji ma ni {ta ni je pri pa lo Sr bi ma. Uve de ne su na pri mer KS ta bli ce kao pri vre me no re {e we do kra ja go di ne, a on da sle de RSK, i qu di su pre ko wih na te ra ni da uz mi ma ju ko sov sko dr à vqan stvo, od no sno pri {tin ska do ku me na ta u ko ji ma im je, da ci ni zam bu de ve }i, upi sa no “Ko so va”. Ko god ima li~ nu kar tu mo è to da po ka è, ~ak i ne ki ~la no vi srp skog par la men ta.Upa li su u dvoj no dr à vqan stvo ko je ni je le ga li zo va no i to mo ra da bu de deo po li ti~ kog di ja lo ga. Ne -

ma~ ka je na met nu la pi ta we de lo va wa srp skih in sti tu ci ja, ali sa mo na Se ve ru KiM, jer sa ze mqa ma ko je su to po dr `a le, ve ru je da }e, ako se one ot ka ~e ta mo, sa me i{ ~e znu ti u osta lim de lo vi ma KiM. Da kle srp ske in sti tu ci je, ko je je Na ma~ ka na met nu la kao uslo va za do bi ja we da tu ma pre go vo ra, mo gu se o~e ki va ti kao pred met po li ti~ kog di ja lo ga. Mu dri je je sa da re }i da Sr bi ja ne od u sta je od

qem UN. Ho }e li se ta te ma otvo ri ti sa da u Wu jor ku? - Ne ve ru jem da }e to bi ti di rekt na te ma, ma da je mo gu }e da }e je ze mqe ko je po dr `a va ju Sr bi ju po sta vi ti. U ovom mo men tu uo~ qi vo je ne sla ga we iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da, oko ono ga {ta `e li Be o grad, i te {ko je re }i ko ji }e for mat raz go vo ra bi ti. Teh ni~ ki di ja log ni je spo ran i o~i to je da }e bi ti na vi {em ni -

Da ~i} i Ta ~i l Pr vi put SB UN }e se kao pre mi jer Sr bi je obra ti ti Ivi ca Da ~i}, ali }e tu bi ti i Ha {im Ta ~i? - Za ni mqo }e bi ti ka ko }e SB UN ime no va ti Ko so vo, i ka ko }e se po na {a ti Da ~i}, ako ne bu de zve zdi ce sa fu sno tom. Do go vor oko ta kvog pred sta vqa wa Ko so va va ì za re gi o nal ne sta stan ke, ne i UN. Ako se to do go di bi la bi to pr va pri me na re gi o nal ne for mu le i {i re, u sa moj Svet skoj or ga ni za ci ji .Vi de }e mo ka ko }e pot pi sa ti Ko so vo, i da li }e oba pred sed ni ka vla de se de ti u isto vre me za sto lom SB UN, {to do sa da ni je bio slu ~aj. Sve bi to bi li ku ri o zi te ti ovog wu jor {kog oku pqa wa. evrop ske per spek ti ve, ali da sa da ni smo sprem ni da pro gu ta mo sve {to se tra ì lo od Bo ri sa Ta di }a i pred hod ne vla sti. Pi ta we mu dro sti je, i da li }e bi ti od go vor ni ja po li ti ka ko ja }e po sti }i da EU da ne {to za uz vrat, jer sa da tu mom za pre go vo re ne da je pre vi {e, a za kan di da tu ru smo sti gli, kao {to re koh do de fak to pri zna va wa KiM. l Vrh ak tu el ne vla sti u jav nost iz la zi da in for ma ci jom da }e tra ì ti da se pred sto je }i pre go vo ri vo de pod okri -

vou, a oko we ga pred sto je do go vo ri Be o gra da, Pri {ti ne i Bri se la. Mo gu }e je da }e na SB UN ze mqae ko je po dr `a va ju Sr bi ju, pre sve ga Ru si ja, po sta vi ti to pi ta we. No, ne ve ru jem da }e do }i do ukqu ~e wa UN u di ja log, o`i vqa va wa Kon takt gru pe za Bal kan, jer na pro sto ni je re la no, ve} da }e se vo di ti pod okri qem EU. Kom pro mi sno re {e we bi lo bi da se Bri sel kon sul tu je sa pred stav ni ci ma UN, od no sno Ru si je i SAD u Svet skoj or ga ni za ci ji. Ne o~e ku je se da no vi ta las pre go vo -

ra do ve de do pro me ne Re zo lu ci je 1244 , a ukqu ~e we Uje di we nih na ci ja bi po ve }a lo ri zik od da qih spo ro va i blo ka da u SB UN. Pri tom bih is ta kao da UN mo ra ju jed nom do bi ti iz ve {taj Bri se la o vo |e nom di ja lo gu, a do sa da su se za o bi la zi le i Ge ne ral na skup {ti na i SB UN. l [ta o~e ku je te od ovog za se da wa na Ist Ri ve ru? - Obe le ì }e ga ku ri o zi te ti. Ovo je pr vi iz ve {taj ge ne ral nog se kre ta ra UN Ban Ki Muna Sa ve tu bez bed no sti u ko ja }e bi ti ukqu ~e na i we go va li~ na za pa à wa, ob zi rom da se po pr vi put i sam na {ao na te re nu, {to no si ve }i po li ti~ ki uti caj od pred hod nih. On }e da ti oce nu pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a i ge ne ral no po dr à ti sprem nost za na sta vak di ja lo ga. Osnov na ori jen ta ci ja je da i jed ni i dru gi na sta ve di ja log, i mir nim pu tem re {e pro ble me. I pra vi je mo me nat, jer se si tu a ci ja na Ko so vu i Me to hi ji lo mi, i ili }e bi ti di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, ili }e bi ti kre i ra na no va re al nost, na {ta nas upo zo ra va is ku stvo i sa et ni~ kim su ko bi ma, i sa Ko so vom. Ovaj put na Ist Ri ve ru ~u }e se iste po ru ke i ru skog i ame ri~ kog am ba sa do ra, na sta vak di ja lo ga, ne sa mo teh ni~ kog i pri me na do go vo re nog, ve} i we go vo po di za we na po li ti~ ki ni vo. Ki mun }e pri tom upu ti ti i kri ti ku na po na {a we KPS, {to je iza zva no ~i we ni com da je re a go vao par pu ta na ivi ci svo jih ovla {}e wa. Krit ki ka je pod strek nu ta i ~i we ni com da 12.sep tem bra ne }e bi ti do ne ta od lu ka {ta bi va po sle uki da wa Kan ce la ri je me |u na rod nog pred stav ni ka, i UN o~i to ho }e da oja ~a svo ju po zi ci ju. Ne ja sno je ko }e ime no va ti vi so ke tu ì o ce i su di je i na gle da ti rad KPS i UN }e po ku {a ti da oja ~a svo je pri su stvo, {to ni je re al no, ali je za o~e ki va ti da ru ski am ba sa dor po sta vi pi ta we nad gle da ne ne za vi sno sti i ne sprem nost ko sov skih in sti tu ci ja da de lu ju bez we. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Cvet ko Na rod ni po sla nik i pot pred sed nik DSS-a Miroslav Petkovi} ima ve o ma `i vo pi snu ana li zu po li ti~ ke si tu a ci je pri me we ne na obi~ nog ~o ve ka, ta mo gde stran ka ko joj pri pa da ni je na vla sti: „Kad se ma li ~o vek od 12 go di na vra ti sa ba ze na ku }i mno go ra ni je i sav ner vo zan, ona ko sa vra ta, uz vik ne ”Je.. ih kri mi rad!”, ja cve tam :-)“.

Ekva dor Ak tu el na si tu a ci ja oko po li ti~ kog azi la ko ji je Ekva dor po nu dio osni va ~u „Vi ki lik sa“ Xulijanu Aasan`u na ve la je po sla ni ka LDP-a Bojana \uri}a na mo ral ne di le me oko ta kvog ~i na: „Ekva dor - ta oaza slo bo de mi {qe wa i go vo ra u ko joj se za kri ti ku pred sed ni ka u no vi na ma osu |u je na za tvor ske ka zne“.

Ba sket Dok tra ju unu tar stra na~ ke bor be u DS-u to kom ko jih se ne ki sve vi {e dis tan ci ra ju od Borisa Tadi}a, ne ki dru -

gi, po put we go vog sa vet ni ka Neboj{e Krsti}a, su se iz gle da mo `da ma lo i pre vi {e po i sto ve ti li sa li de rom de mo kra ta i eks pred sed ni kom Re pu bli ke: „Ako ne koj no vi ni fa li pri ~a za su tra {wu na slov nu stra nu... i da nas sam igrao ba sket!“.

Le ga li za ci ja Pot pred sed ni ku DS-a Goranu Je{i }u se na ja va mi ni stra gra |e vi ne Veli mira Ili}a da }e omo gu }i ti sko ro pa bes plat nu le ga li za ci ju bes prav no po dig nu tih obje ka ta u~i ni la ve o ma za ni mqi vom i „mo ral nom“, zbog ~e ga se s pra vom za pi tao: „A {ta da ra di mo sa oni ma ko ji ni su kr {i li za kon i ured no su pla }a li sve oba ve ze na ime gra |e vin ske do zvo le?“.

Jat Po sla nik LDP-a Bojan \uri} ni je krio svo je ogor ~e we zbog na ~i na po slo va wa do ma }e avi o kom pa ni je: „Kre a tiv nost je kad pi lot Jat ka `e da re do van let ‘ka sni zbog kon so li da ci je

sa o bra }a ja’ ume sto ‘ne ma mo avion, od ra |u je mo ~ar te re’. Ali se za to i da qe {tam pa Jat re vi ja, naj sku pqi bes plat ni me se~ nik na sve tu, sim bol raz ba ci va wa dr `av nog gu bi ta {a“.

Ga }e Iz ja va pot pred sed ni ka DS-a Dragana \ilasa da „ovo ni je le to u ko jem DS tre ba da bu de u ku pa }im ga }a ma“ i da qe iza zi va {a qi ve ko men ta re, te je ta ko po li ti ~ar Drago Kova~evi} „za pre tio“ ova ko: „Ko ga od DS-ova ca pre po znam na pla ì, pa jo{ ako se raz go li tio, pri ja vqu jem \i la su :) Ho }e te bi ti na ci o nal na in sti tu ci ja u ku pa }im ga }a ma :))“. A po tom je pro nic qi vo do dao i ovo: „DS-ov ci bi se su tra ve} mo gli pre bro ja ti. Svi ko ji odu na bi lo ko ju pla ù su ‘ta di }ev ci‘. Ovi {to ap si ti ni ra ju gle de pla è ‘|i la sov ci‘”.

Ma cu ra To me se pri dru `io i Bojan \uri} iz LDP-a tvi tom: „Le po ka `e Nada Macura da se ko ri sti za {tit ni fak -

tor 30+... Em je zdra vo, em }e{ se lak {e pro vu }i po sle \i la so ve pro ziv ke.“. On sam o~i gled no ni je slu {ao Ma cu ru, zbog ~e ga je tvit nuo i ovo: „Ka `e mi pro da va ~i ca, dok ku pu jem ci ga re te, da sam po cr neo. Ona ko, ne ka ko pre kor no, \i la sov ka dar sto po sto“.

eSe So vac ^lan Glav nog od bo ra SPS-a Boris Mili}evi} se, usred Be o gra da, su sreo sa ne sva ki da {wim pri zo rom ko ji, iz gle da, ni ma lo ni je sme tao ve li kim „pa tri o ta ma“ iz ra zno ra znih or ga ni za ci ja ko je tvr de da se ba ve o~u va wem srp stva: „]e lav, is te to vi ra no 14ss88 na bi cep su, Ru dolf Hes ma ji ca. U Knez Mi haj lo voj. Xa ba su nam de do vi kr va ri li ga }e!“.

Pa ci fi zam Maja Sedlarevi} iz LSV-a je slo bod no la men ti ra la o to me ko li ko je, ka ko re ~e „na `a lost“, ve }i pa ci fi sta od osta lih: „Ne vo lim kon flik te. Po

pra vi lu se tru dim da ih okon ~am, iz u zet no ret ko ih ot po ~i wem. Na `a lost, go to vo uvek se po to me raz li ku jem od ve }i ne“.

NS=NY Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Maja Gojkovi} je ve o ma sli ko vi to ob ja sni la ko li ko vo li grad ko jem je pre ne ko li ko go di na bi la gra do na ~el ni ca: „Vo lim NS ko li ko K. Bred {ou NY“.

„Re struk tu i ra we” Po sla ni ku LDP-a Bojanu \uri}u se ni ka ko ne do pa da na ~in na ko ji dr à va po ku {a va da odr ì u ì vo tu fa bri ku Go {a iz Sme de rev ske Pa lan ke: „U srp skoj prak si, ’re struk tu i ra we’ je na ~in da se od lo ì i iz beg ne pri va ti za ci ja i za dr ì dru {tve na i pa ra dr àv na svo ji na“. Da qe ana li zi ra ju }i, \u ri} je do dao i ovu op ser va ci ju: „U 2011. Go {a, ko joj se da je jed no krat no ve {ta~ ko di sa we dr àv nim pa ra ma, na pra vi la je gu bi tak od sko ro tri mi li o na evra“. A. G.

politika

dnevnik

ponedeqak20.avgust2012.

INTERVJU BRA NI SLAV BU GAR SKI, PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA ME \U RE GI O NAL NU SA RAD WU I LO KAL NU SA MO U PRA VU

Kan ce la ri ja APV u Bri se lu je in te res Sr bi je Po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski iz ja vio je da }e i na kon od lu ke Ustav nog su da ko jom je ospo ren deo in ge ren ci ja APV, me |u ko ji ma je i pred stav ni {tvo Voj vo di ne u Bri se lu, ta po kra jin ska kan ce la ri ja na sta vi ti da ra di u se di {tu Evrop ske uni je. Bu gar ski je ka zao da to ne zna ~i i ne po {to va we od lu ke Ustav nog su da – u ko joj je, ina ~e, oce we no da pred stav ni {tva u ino stran stvu mo è osni va ti je di no dr à va – jer, ka ko je na veo, kan ce la ri ja Voj vo di ne ni je ni osno va na kao pred stav ni {tvo ve} kao is po sta va Po kra jin skog fon da za evrop ske po slo ve. – Od lu ka Ustav nog su da je ste ta ko for mu li sa na, ali ona ni ka ko ne mo è ima ti za po sle di cu da Voj vo di na ne bu de pred sta vqe na u Bri se lu – is ta kao je Bu gar ski, ko ji je, ina ~e, je dan od no vih ka dro va u Ba no vi ni iz De mo krat ske stran ke. – Na rav no da od lu ke Ustav nog su da po {tu je mo, ali po ku {a va mo da sa gle da mo ko ji su to in stru men ti ko ji nam ipak omo gu }a va ju da na sta vi mo da ra di mo to {to smo i do sad ra di li u in te re su gra |a na Voj vo di ne, a da, s dru ge stra ne, ne po vre |u je mo Ustav. Stvar no mo è da se stek ne uti sak da je ce la ta pro ble ma ti ka tre ti ra na kao da se stva ri de {a va ju u la bo ra to rij skim uslo vi ma. Pa, for mi ra we kan ce la -

ri je Voj vo di ne u Bri se lu, pred vi |e no Za ko nom o nad le `no sti ma i Sta tu tom APV, ni je vo |e no ide jom da mi kao po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ar ti ku li {e mo me |u na rod ne od no se i da uzi ma mo pre ro ga ti ve dr `a ve, ve} da za jed no s pred stav ni ci ma na ci o nal nog ni voa vla sti ra di mo na to me da Sr bi ja i Voj vo di na bu du uspe {ni je.

l A zar ni je ap surd no da se ras pra vqa o to me da li }e se ne {to zva ti pred stva ni {tvo ili kan ce la ri ja, i da li je to pre ro ga tiv dr à ve, a po seb no ako se ima u vi du da pred stav ni {tva u ino stran stvu otva ra ju i do ma }e kom pa ni je? – Sla èm se, ali to ni je pi ta we za me ne. Na rav no da voj vo |an ska kan ce la ri ja ne ugro à va Re pu bli ku Sr bi ju. Na pro tiv! Ali, o~i gled no je da u in te lek tu al noj eli ti po sto ji i dru ga ~i je mi {qe we. Ve ru jem da ipak po sto ji pro stor za di ja log s pred stav ni ci ma re pu bli~ ke vla sti i da mo è mo na }i re {e we. Kan ce la ri ja u Bri se lu za Voj vo di nu je je dan od vr lo bit nih in stru me na ta dru {tve noeko nom skog raz vo ja. Re~ je o re al nim sred stvi ma ko je tre ba da se obez be de iz evrop skih fon do va i mo ra mo bi ti {to sprem ni ji da taj no vac is ko ri sti mo da bi smo po pra vi li in fra struk tru. U tom po gle du, o~e ku jem da se

Voj vo di na tre ba da bu de ukqu ~e na u pre go vo re s EU l Pro {le go di ne je u pre po ru ka ma Evrop ske ko mi si je ta da {woj vla di Sr bi je su ge ri sa no da omo gu }i pred stav ni ci ma AP Voj vo di ne da se ukqu ~e u pro ces pre go vo ra s EU. Ka kva o~e ki va wa ima te u tom po gle du? – Mi slim da Voj vo di na tre ba da ima ulo gu u pro ce su pre go vo ra na {e dr `a ve o pri stu pa wu EU. I to }e sva ka ko bi ti jed na od te ma na {ih bu du }ih raz go vo ra s Re pu bli~ kom vla dom. Voj vo di na kao eko nom ski zna ~a jan re gion Sr bi je, s 38 od sto u~e {}a u iz vo zu i 45 od sto stra nih ula ga wa, i s dru gim od li ka ma, me |u ko ji ma je i mul ti kul tu ral nost – tre ba da bu de ukqu ~e na u na -

ci o nal ne ti mo ve za pre go vo re po po gla vqi ma. I mi }e mo sva ka ko da se pri pre ma mo za taj po sao. Voj vo di na, uosta lom, ima ve li ko is ku stvo u me |u re gi o nal noj sa rad wi, ko ja je va `na i za to da se pri bli `i i una pre di i sa rad wa na vi {em ni vou u ra znim obla sti ma. Voj vo di na da nas ima 27 pot pi sa nih me |u re gi o nal nih spo ra zu ma, a to je ko ri sno i za pro mo ci ju ce le ze mqe. Naj ve }i pro blem Sr bi je u pri vla ~e wu stra nih in ve sti ci ja i da qe je wen imix, ko ji jo{ no si te ret de ve de se tih go di na pro {log ve ka jer, iako je da nas taj imix ne {to bo qi, ne ke pred ra su de o na ma u sve tu jo{ po sto je.

ko mu ni ka ci ja s Re pu bli~ kom vla dom us po sta vi usko ro, ka ko o ospo re nim nad le `no sti ma u ovom re so ru, ta ko i u dru gim re so ri ma Vla de Voj vo di ne. l Mi sli te li da bi even tu al ni ne u speh tih raz go vo ra mo gao re zul ti ra ti for mi ra wem „auto no mi sti~ kog fron ta”, {to, ina ~e, ve} za go va ra ju ne ki po li ti~ ki ak te ri u Voj vo di ni ko ji su skep ti~ ni u od no su na re pu bli~ ku vlast jer je ~i ne stran ke ko je do sad ni su bi le sklo ne auto no mi ji Voj vo di ne? – Re al no, ne mo gu da pro ce nim da li mo è do }i do ta kvog ras ple ta. Ali, è lim da ve ru jem da su oni ko ji u~e stvu ju u re pu bli~ koj vla sti do voq no ozbiq ni i od go vor ni da sa gle da ju {ta su ta~ ke o ko ji ma tre ba da se do go vo ri mo na op {tu ko rist. Ni sam sklon za o {tra va wu si tu a ci je pre ne go {to je uop {te po ku {a no da se raz go va ra. Pot pu no je ja sno da smo svi mi sa gla sni u to me da je Voj vo di na deo Re pu bli ke Sr bi je, ali ima mo raz li ~i te po gle de na or ga ni za ci ju dr à ve, {to je pot pu no le gi tim no. I do zvo qe no je da sva ko ar ti ku li {e svoj po li ti~ ki in te res, ali na na ~in ko ji ne }e ugro zi ti de mo krat ske pro ce se u na {em dru {tvu. Li~ no sma tram da Voj vo di na tre ba da ima {to ve }i ni vo auto no mi je, kao i da de cen tra li zo va na dr à va ima mno go {i re mo gu} no sti raz vo ja. I ne mam ni {ta pro tiv to ga da se auto nom ne po kra ji ne for mi ra ju na te ri to ri ji ce le Sr bi je. l Mi sli te li da je ovo tre nu tak da se u di ja lo gu ko ji o~e ku je te iz me |u dva ni voa vla sti otvo ri i pi ta we ustav nih pro me na? – Ve ru jem da bi bi lo ko ri sno ako bi smo naj vi {i prav ni akt ze mqe upo do bi li s re al nim ì vo tom, od no sno da se ras te re ti mo pred ra su da i is ku sta va iz pro {lo sti ko ja nas op te re }u ju. Jed nom mo ra mo da se okre ne mo bu du} no sti i da se do go vo ri mo o to me ka ko na {a dr à va tre ba da iz gle da. B. D. Sa vi}

Voj vo |an ski klub: Voj vo di ni ni su vra }e na ustav na pra va Gra |an sko udru `e we Voj vo |an ski klub sa op {ti lo je ju ~e da, ni po sle 20 go di na od odr `a va wa Lon don ske mi rov ne kon fe ren ci je o biv {oj Ju go sla vi ji, Voj vo di ni ni su vra }e na ustav na pra va, ka ko je bi lo de fi ni sa no na tom sku pu. Gra |an ka ma i gra |a ni ma Voj vo di ne ne sa mo da ni su vra }e na ustav na pra va, ka ko su de fi ni sa na

Lon don skom kon fe ren ci jim, ve} su im us kra }e na i pra va u skla du sa ak tu el nim Usta vom Sr bi je, na ve de no je u sa op {te wu. Lon don ska mi rov na kon fe ren ci ja, ras pra vqa ju }i o biv {oj SFRJ, „kon sta to va la je ~i we ni~ no ustav no sta we i utvr di la da su po kra ji ne Ko so vo i Voj vo di na isto kao i {est re pu bli ka kon sti tu tiv ni ele -

ment ju go slo ven skog fe de ra li zma”, na vo di Voj vo |an ski klub i do da je da su da nas sve re pu bli ke sa mo stal ne dr `a ve, a Ko so vo se „bo ri za pri zna va we svo je ne za vi sno sti”. Je d i n o je pi t a w e Voj v o d i n e osta l o ustav no ne re {e no i otvo re no, kon sta tu je se u sa op {te wu.

REKLI SU

Po pov: Pre ve lik ri zik

Ago {ton: Za jed no za auto no mi ju

Pa stor: Pri la go di ti se

Alek san dar Po pov iz Cen tra za re gi o na li zam sma tra da no vo sad ski SNS ne mo è da se po mi ri da je „iz vi sio za vlast” i da cen tra la ne }e po dr à ti iz me ne zbog od no sa sa SPS. “Lo kal ni od bor vr {i pri ti sak na kraj we ne pri me ren na ~in. Ve} su utvr di li pa zar, sma tra li su da je to go to va stvar, pa su sa da ja ko ner vo zni {to im ni je do pa la vlast u No vom Sa du. Oni na ovaj na ~in è le da iz vr {e pri ti sak na cen tra lu, {to je u ne koj me ri ~ak i neo zbiq no”, re kao je Po pov za B92.On je do dao da ve ru je da od pro me ne struk tu re vla sti u No vom Sa du ne }e bi ti ni {ta, na {ta uka zu je po na {a we Ivi ce Da ~i }a, ali i to {to „ni lo kal ni SPS vi {e ne po dr à va tu ide ju, a ni na cen tral nom ni vou SNS se ne ur gi ra po tom pi ta wu”. „Ne ve ru jem da bi iko re ski rao da kva ri od no se sa ko a li ci o nim part ne rom na cen tral nom ni vou za to {to je ne ki lo kal ni od bor za tra ìo da se ne {to ura di sa mo da bi u{ao u vlast”, re kao je Po pov.

Pred sed nik De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma |a ra An dra{ Ago {ton iz ja vio je ju ~e da je stav DSVM da re {e we ni je u „klac ka wu iz me |u DS i vla sti”, ve} u za jed ni~ kom na stu pu voj vo |an skih ma |ar skih par ti ja u zah te va wu {i ro ke po li ti~ ke auto no mi je na na ci o nal noj osno vi. Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak ni kad ni je mo gao da kre ne u po li ti~ ku ak ci ju bez ma |ar skih par ti ja, pa se to mo glo o~e ki va ti i u slu ~a ju stva ra wa ta ko zva nog Voj vo |an skog fron ta, re kao je Ago {ton za por tal Voj vo di na”Pra va je sre }a da se u let we po li ti~ ke pre pir ke oko voj vo |an ske auto no mi je ni je ukqu ~io i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, {to je sa svim u re du”, re kao je Ago {ton.On je re kao da je „do bro {to SVM ni je za gri zao udi cu”, ali da to ni je do voq no i da voj vo |an skim Ma |a ri ma tre ba re }i da je „auto no mi ja Voj vo di ne bi la fa ta mor ga na i ka da je na iz gled funk ci o ni sa la za vre me Ve li ke Ju go sla vi je”.

To kom maj skih op {tih iz bo ra u Sr bi ji sve se pro me ni lo, a ono {to je kon stant no je rad Sa ve za voj v o | an s kih Ma | a r a u ci qu za stu pa wa in te re sa za j ed n i c e, iz j a v io je pred sed nik SVM I{tvan Pa stor na pro sla vi na ci o nal nog pra zni ka Ma |a ra Sve tog I{tva na. Pa stor je pre kju ~e na Pa li }u is ta kao da u da na {wim vre me ni ma „ne ma po li ti~ kih stra na ka sa ko ji ma se ne mo `e stva ra ti part ner stvo” i da toj si tu a ci ji tre ba da se pri la go de i voj vo |an ski Ma |a ri, „ina ~e }e ih zbri sa ti okol no sti”.”Sa ve zu voj vo |an skih Ma |a ra, uz jed na ku dis tan cu pre ma svi ma i ~u va ju }i svo ju sa mo stal nost, po treb ni su sa ve zni ci za ostva ri va we in te re sa za jed ni ce”, re kao je Pa stor. Pod se }a ju }i na tok iz bo ra u ma ju, Pa stor je is ta kao da je SVM po sti gao do bre re zul ta te i da je, na kon 16 go di na, u Skup {ti ni Sr bi je po no vo for mi ra na po sla ni~ ka gru pa SVM.

novi sad

Pa vli ~i}: Ra dim, ne mam ko men tar Gra do na ~el nik No vog Sa da i pred sed nik Grad skog od bo ra DS Igor Pa vli ~i} re kao je ju ~e Ta nju gu da ne ma ni ka kav ko men tar na ju ~e ra {wi istup Grad skog od bo ra SNS i da „ra di svoj po sao”. „Ne man ko men tar, ra dim svoj po sao za ko ji smo do bi li ve }in sko po ve re we No vo sa |a na”, krat ko je od go vo rio Pa vli ~i} za mo qen da

pro ko men ta ri {e na ja vu pred sed ni ka no vo sad skih na pred wa ka Mi lo {a Vu ~e vi }a da }e od Pred sed ni {tva SNS zah te va ti da is tra je na to me da SPS po {tu je ko a li ci o ni spo ra zum, pre ma ko me }e se na lo kal nom ni vou, gde god je to mo gu }e, for mi ra ti vlast po ugle du na re pu bli~ ki ni vo ili da o tom spo ra zu mu vrh stran ke po no vo gla sa.

Be `a nov: Raz go va ra }e mo Pred s ed n i c a od b or n i~ k e gru pe „Svi za No vi Sad” u no vo sad skom par la men tu i ~la ni ca Grad skog od bo ra SPO Bran ka Be `a nov iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu da je toj od bor ni~ koj gru pi naj bit ni ji kon cept ru ko vo |e wa gra dom.”O na {em kon cep tu ure |e wa i rav no mer nog raz vo ja gra da raz go va ra li smo s gra do na ~el ni kom Pa vli ~i }em, a usko ro }e mo raz go va ra ti i sa pred stav ni ci ma SNS, ali i s

pred stav ni ci ma dru gih stra na ka ko j e ima j u od b or n i k e u Skup { ti n i gra d a”, re k la je Be `a nov, is ti ~u }i da o~e ku je da }e u tim raz go vo ri ma po sti }i „vi sok ste pen sa gla sno sti ka ko bi ostva ri li svo je pro gram ske ci qe ve”. Od bor ni~ ku gru pu „Svi za No vi Sad” u Skup {ti ni Gra da No vog Sa da ~i ni {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske stran ke i tri od bor ni ka SPO.

Jer kov: Ne }e Da ~i} do zvo li ti Pred sed ni ca Skup {ti ne gra da No vog Sa da i port pa rol ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Je kov iz ja vi la je ju ~e da je à lo sno {to Srp ska na pred na stran ka ne mo è da pri hva ti iz bor ni po raz u No vom Sa du. Jer kov je, ko men ta ri {u }i ju ~e ra {wu na ja vu no vo sad skog odo bra SNS da }e za tra ì ti od ru ko vod stva stran ke da se po voo gla sa o ko al ci ji sa SPS, ka za la da su na pred wa ci „u vi {e na vra ta po ka za li da ne pre za ju ni od ~e ga”. Ona tvr di da SNS „ne pre za ni od ~e ga, ni od ku po -

vi ne od bor ni ka, ni od uce na”, {to se, ka ko je re kla, po ka za lo na de lu u Zre wa ni nu, a sa da „uce wu ju i svo je ko al ci o ne part ne re”. Jer kov je is ta kla da ve ru je SPS-u kao ko a li ci o nom part ne ru u gra du jer sma tra da je to stran ka ko ja dr `i do svo jih prin ci pa. „Si gur na sam da Ivi ca Da ~i} ne }e do zvo li ti ni na pred wa ci ma, ni bi lo ko me dru gom da ga uslo vqa va ju i da mu uce na ma kro je po lit ku stran ke”, na gla si la je ona.

SNS: Jer kov neo ba ve {te na i ci ni~ na Naj n o v i j e obra } a w e jav n o sti, „si lom pri li ka iza bra ne pred sed ni ce Skup {ti ne Gra da No v og Sa d a i mla d e la v i c e LSV” Alek san dre Jer kov, sma tra mo ili pot pu nim od su stvom re al no sti ili neo ba ve {te no {}u, pa ~ak i od re |e nom do zom ci ni zma, na ve de no je u sa op {te wu za jav nost Grad skog od bo ra SNS. Ovim sa op {te wem je ta stran ka re a go va la na we nu iz ja vu da „SNS ne mo `e da se po mi ri sa ~i we ni com da je iz gu bla vlast u No vom Sa du”. U sa op {te wu se na vo di da „ko a la ci ja oku pqe na oko SNS sa po no som is ti ~e da joj ni ka da dru {tvo ne }e pra vi ti gu bit ni~ ke stran ke po put LSV i DS, kao ni ~el ni qu di tih stra na ka” ko ji su „srp sku Ati nu u pro te kle ~e ti ri go di ne do ve li na ni vo osred we srp ske pa lan ke, bez ijed ne in ve sti ci je i iole ozbiq ni jeg pro jek ta, bi lo da do la zi iz na {e ze mqe, bi lo spo qa”. „Ume sto {to dr `i mo ral -

no-ide o lo {ko-po li ti~ ke pri di ke po bed ni~ koj Srp skoj na pred noj stran ci, bo qe bi joj bi lo da ob ja sni gra |a ni ma No vog Sa da ka ko je mo gu }e da se di u ko a li ci ji i ta ko se ~vr sto bo ri da joj ne iz mak ne udob nu fo te qu, s gra do na ~el ni kom Igo rom Pa vli ~i }em, za ko ga je tvr di la da je naj go ri i naj ne spo sob ni ji gra do na ~el nik u pre bo ga toj isto ri ji No vog Sa da”, ka `e se u sa op {te wu no vo sad skih na pred wa ka. Do da je se da je SNS sprem na da u naj sko ri je vre me, za jed no sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma, pre u zme ru ko vo |e we No vim Sa dom. Iz no vo sad skog od bo ra SNS po ru ~u ju da, i uko li ko ne do |e do spo ra zu ma ko jim bi se pre kom po na va la po li ti~ ka sce na u No vom Sa du, ta stran ka pri `eq ku je „no vo iz bor no ogle da we”, jer je, ka ko pi {e u sa op {te wu, sve sna da }e joj ne za u sta vqi vi ta las pro me na bi ti naj i skre ni ji sa ve znik.

Pa ro vi}: „Dve ri” po dr `a va ju zah tev na pred wa ka Od bor ni~ ka gru pa Gru pe gra |a na „Dve ri No vi Sad” u Skup {ti ni Gra da No vog Sa da po dr `a va zah tev pred sed ni ka Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo {a Vu ~e vi }a da se u naj kra }em ro ku iz vr {i sme na grad ske vla sti u No vom Sa du, iz ja vio je pred sed nik te od bor ni~ ke gru pe Mi ro slav Pa ro vi}. On je is ta kao da sva ki dan od la ga wa pra vqe wa no ve ve }i ne u grad skom par la men tu „da je {an su da se oja ~a auto no ma {ki blok”. „I mi po zi va mo SPS da po stu pi u skla du sa svo jim po li ti~ kim prin ci pi ma i da ne bu de ko~ ni ca sop stve ne jo gurt re vo -

lu ci je, po kre nu te pre 20 go di na, jer je da nas si tu a ci ja u No vom Sa du sli~ na kao pre 20 go di na”, re kao je Pa ro vi}. On je do dao da od so ci ja li sta o~e ku je da }e „pred u ze ti ko ra ke ko ji }e spre ~i ti da se pa ra ti zam u Voj vo di ni uzme ma ha”. Pa ro vi} sma tra da je neo p hod no da se {to pre pre kom po nu je vla da ju }a ve }i na u No vom Sa du, jer }e no va grad ska vlast, ka ko je re kao, s ob zi rom na to da se ra di o naj ve }em gra du u Po kra ji ni, bi ti spo na iz me |u Voj vo di ne i Re pu bli ke, jer su „u sa da {woj si tu a ci ji ve ze iz me |u Po kra ji ne i Re pu bli ke u pre ki du”.

ekonomija

ponedeqak20.avgust2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Tr go va lo se sa mo AIK ban kom

I tre }u sed mi cu za re dom do ma }e tr `i {te ak ci ja na sta vi lo je la ga ni opo ra vak, ali se te {ko mo `e go vo ri ti o sta bil nom tren du s ob zi rom da se ozbiq ni ji pro me ti na ve }i ni naj kva li tet ni jih ak ci ja od i gra va ju i da qe pri li~ no ne re dov no, oce wu ju ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. Uku pan pro met u pro te klih pet tr go va~ kih da na iz no sio je 4,3 mi li o na evra, a u ve li koj me ri bio je po sle di ca tr go va wa ak ci ja ma ni {ke AIK ban ke pot kraj ne de qe. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, do bio je na vred no sti 1,2 od sto, okon ~av {i ne de qu na ni vou

mi li o na di na ra uz skok ce ne od 4,4 od sto na ne deq nom ni vou. NIS je pot kraj ne de qe pre ska kao ni vo od 640 di na ra, pr vi put jo{ od po ~et ka ma ja, dok je ukup na po nu da ovih ak ci ja bi la na naj ni èm ni vou u te ku }oj go di ni, od sve ga ne ko li ko hi qa da ko ma da. Od li ~an skok od 10,5 pro ce na ta za be le ì la je naj ve }a do ma }a mle ka ra „Imlek” ko ja se kra jem ne de qe pri bli ì la ni vou od 2.700 di na ra. Ova kom pa ni ja je ne dav no sti ca la sop stve ne ak ci je na ko ti od 2.500 di na ra, da bi ubr zo po tom bi lo po ja ~a no in te re so va we ula ga ~a za

od 445,3 po e na. Od po ~et ka go di ak ci ja ma ove mle ka re ko ja je u ne ova kor pa naj li kvid ni jih ak pr v oj po l o v i n i go d i n e bi l a ci ja na tr ì {tu re gi stru je pad pred met pre go vo ra o pre u zi ma od 10,8 pro ce na ta. wu od stra ne ho land ske „Kam Ube dqi vo naj pro met ni ja har pi ne”. ti ja bi la je AIK ban ka i to pre Na kon pro {lo ne deq nih ve sve ga usled dve ve li ke tran sak li k ih pro m e t a, „Ener g o p ro ci je u pe tak u ko ji ma je is pro me jekt” je sti zao na do mak gra ni ce to va no po od 500 di na ra uz ne 100.000 ko ve l i k u tr g o v a~ k u Od po ~et ka go di ne ma da ovih ak t iv n ost, ali je ak ci ja. To sed mi cu ipak okon kor pi naj li kvid ni jih kom pro te - ak ci ja Be leks 15 pa la ~ao na ko ti od 470 klih pet tr di n a r a. Be ~ ej s ki je vred n ost za sko r o go va~ kih da „So ja pro tein” ko ji 11 pro ce na ta na AIK je je ula ga ~e raz o ~a o s t v a r i o rao re zu la ti ma po pro met od slo v a w a za pr v ih 290,1 mi lion di na ra, a gro ak {est me se ci, za dr ào se is pod tiv no sti je ostva re no po ce ni ni voa od 500 di na ra uz ne ve li od 1.408 di na ra. Po red ovih ve ki pro met. li kih tran sak ci ja, ak ci ja ma ove Aero d rom „Ni k o l a Te s la” ban ke tr gu je se u iz u zet no ni sre di nom sed mi ce iz ve stio je skom obi mu, a o~i ve }i ne ak ci o in v e s ti c i o n u jav n ost o dra na ra ove ban ke su upr te u o~e ki sti~ nom pa du do bi ti jo{ jed va nu pro da ju pa ke ta ak ci ja ko je nom po tvr div {i da po slov ni se na la ze u po se du gr~ ke ATE od nos sa na ci o nal nim avi o pre ban ke. Za sa da ne ma no vih in vo zni kom „Jat er vej zom” ozbiq for ma ci ja ko jom di na mi kom }e no op te re }u je bi lan se ove kom i}i ovaj pro ces na kon {to je u pa ni je. Ak ci je naj ve }e do ma }e ma ju ATE ob ja vio ten der za pro va zdu {ne lu ke pa le su sko ro da ju vi {e od 20 od sto ak ci ja ove {est pro ce na ta na 410 di na ra ni {ke ban ke. uz pri li~ no sla bu tra `wu na Osta le har ti je su bi le da le kon ob ja ve fi nan sij skih iz ve ko is pod ovog pro me ta. Tra di {ta ja za pr vih {est me se ci, ci o nal no naj pro met ni ja ak ci ja, uka z u j u ana l i t i ~ a r i Sin t e z a Naft na in du stri ja Sr bi je, za in vest gru pe. be le ì la je re a li za ci ju od 34,7 E. D.

Rast pri ho da „Vi pa” Kom pa ni ja „Vip mo bajl„ je to kom pr vih {est me se ci ove go di ne ostva ri la pri hod od 75,5 mi li o na evra, {to je rast od 15 od sto i di rek tan re zul tat po ve }a wa ko ri sni~ ke ba ze i mo bil nog sa o bra }a ja. Ka ko se na vo di u sa op {te wu kom pa ni je, to kom dru gog tro me se~ ja ove go di ne pri ho di su iz no si li 38,2 mi li o na evra. Do kra ja ju na {e sto me se~ na do bit pre ka ma te, amor ti za ci je i po re za ve }a je za 82,8 od sto do -

sti gav {i iz nos od 21,7 mi li o na evra, dok je to kom dru gog tro me se~ ja po ra sla do 11,4 mi li o na evra. U pr vih {est me se ci ove go di ne, broj Vi po vih ko ri sni ka po ve }an je za 12 od sto i iz no si vi {e od 1,6 mi li o na, dok tr `i {no u~e {}e iz no si 16,5 od sto. Di rek tor „Vip mo bajl„ An dre as Graf je oce nio da je sta bi lan rast kom pa ni je re zul tat kon ti nu i ra nog pri li va no vih ko ri sni ka, po go to vo u pri vat nom i po slov nom post pejd seg men tu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

115,9505

118,3168

121,0381

115,5955

Australija

dolar

98,3048

100,3110

102,6182

97,0038

Kanada

dolar

95,0803

97,0207

99,2522

94,7892

Danska

kruna

15,5705

15,8883

16,2537

15,5229

Norve{ka

kruna

15,7869

16,1091

16,4796

15,7386

[vedska

kruna

13,9942

14,2798

14,6082

13,9514

[vajcarska

franak

96,5128

98,4824

100,7475

96,2173

V. Britanija

funta

147,4072

150,4155

153,8751

146,9559

SAD

dolar

93,9099

95,8264

98,0304

93,6224

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 8. 2012. godine

dnevnik

UKO LI KO MO RA TE DA SE ZA DU @I TE, NAJ BO QE JE TO U^I NI TI U DI NA RI MA

Je sen sti è, a s wom i no vi du go vi Svi ko ji su ima li sre }e da ovo le to pro ve du na mo ru, pla ni ni ili ba wi ovih da na se vra }a ju ku }i i su sre }u sa no vim tro {ko vi ma. Po ~i we {kol ska go di na, tre ba sta vi ti zim ni cu „ma kar ma lo”, tu je jo{ i po ko ji ne pla }e ni ra ~un. Iste mu ke mu ~e i gra |a ne ko ji su se ovog le ta osve à va li na ne kim od grad skih ku pa li {ta ili u la vo ru. A ka da se sve de ra ~u ni ca ku} nog bu xe ta mno gi }e vi de ti da su kao i ce la dr à va: sko ro pa pred ban kro tom. Ipak, za raz li ku od nad le `nih iz Vla de Sr bi je oni ne mo gu da po zo vu u po mo} Me |u na rod ni mo ne tar ni fond. Osta ju, zna ~i, kre di ti, mi nus ili kar ti ca. Za kqu~ no sa ju nom gra |a ni Sr bi je du gu ju ban ka ma 602 mi li o na di na ra. A doc wa du è od 60 da na ne iz mi ri va wa oba ve za iz no si 4,2 od sto. Ni je dra ma ti~ no pa je iz ve sno da }e je sen ban ka ri ma do ne ti do sta po sla. Ali i ovog pu ta va ì sa vet ko ji slu {a mo ve} go di na ma. Uko li ko mo ra te da po dig ne te za jam on da je naj bo qe za du ù ti se u di na ri ma uz fik snu ka ma tu. Uko li ko kli jent pro ce ni da mo è u tre nut ku za du è wa da pla }a tu ra tu on da je iz ve sno da }e to mo }i da u~i ni do kra ja ot pla te. Za one ko ji su sprem ni da se za rad ne {to ni ìh tro {ko va za du è u evri ma osta je da na kra ju sva kog me se ca ka da do |e vre me pla }a wa ra te sa stra hom gle da ju u kurs nu li stu. Isti na di nar je po ~et kom ove sed mi ce ~ak oja ~ao, ali je ve}

Le ga li za ci ja sko ro ya be Bes prav no po dig nu ti objek ti u Sr bi ji mo }i }e da se le ga li zu ju po ve o ma po voq nim uslo vi ma, iz ja vio je mi ni star gra |e vi ne i ur ba ni zma Ve li mir Ili} na ja vqu ju }i da bi taj pro ces mo gao u pot pu no sti da se za vr {i u na red ne tri go di ne. „Le ga li za ci ja }e bi ti sko ro bes plat na”, ka zao je Ili} Ta nju gu ob ja sniv {i da }e se pla }a ti sa mo mi ni mal ni tro {ko vi za ad mi ni stra ci ju i ge o me tre i to na du go ro~ ne ra te. On je na gla sio da lo kal ne vla sti mo ra ju da shva te da le ga li za ci ja obje ka ta za wih ne mo è da bu de iz vor za ra de. Gra |a ni }e ka da le ga li zu ju objek te mo }i na osno vu wih da po dig nu kre di te, na pri mer za po di za we ener get ske efi ka sno sti, na veo je Ili}. Mi ni star je na gla sio da ce na le ga li za ci je zbog to ga mo ra da bu de ta kva da sva ki gra |a nin mo è da je pla ti upr kos te {koj eko nom skoj si tu a ci ji, za pre tiv {i da }e bi ti ru {e ni svi objek ti vla sni ka ko ji to ne bu du u~i ni li i po red ta ko po voq nih uslo va. „Objek ti ko ji ni su na tra si (auto pu ta) mo gu se le ga li zo va ti od mah i mi smo pred la ga li da vla snik sa pod ne tim zah te vom ne re {e nim du è od tri me se ca, a ni {ta ni je spor no, mo è po is te ku tog ro ga da po~ ne da gra di kao da ima gra |e vin sku do zvo lu”, re kao je Ili} do da ju }i da je ta ko u mno gim ze mqa ma. Vla sni ci objek ta ko ji ne bu du le ga li zo va ni na vre me, jer op {ti ne ne mo gu da spro ve du taj po sao, mo }i }e da se à le dru go ste pe nom te lu - ko mi si ji i uko li ko ona utvr di da je sve u re du, auto mat ski }e bi ti na lo è na le ga li za ci ja u naj kra }em ro ku, ob ja snio je on. U pro ce su le ga li za ci je, pre ma we go vim re ~i ma, ipak po sto ji je dan ve li ki pro blem - {to su se ne ka da ku po va le lo ka ci je od qu di ko ji su umr li jo{ pre 20 - 30 go di na, a osta li su ne re {e ni imo vin sko - prav ni od no si. Ti „po koj ni ci” sa da ima ju na de se ti ne na sled ni ka ko ji ni su za in te re so va ni da re {e spo ro ve, na veo je Ili}.

Mno gi gra |a ni na la ze se u is toj si tu a ci ji kao i ce la dr `a va: sko ro pred ban kro tom. Ipak, za raz li ku od Vla de Sr bi je oni ne mo gu da po zo vu u po mo} MMF pri we nom kra ju po no vo po ~eo pad. Ono {to je iz gle da lo kao pri vre me na sta bi li za ci ja do ma }e va lu te bi la je po sle di ca od lu ke Na rod ne ban ke Sr bi je o po ve }a wu u~e {}a di nar skog de la iz dva ja wa iz oba ve znih re zer vi ba na ka. To je po ve }a no sa 27 na 32 od sto od no sno sa 19 na 24 pro cen ta za vi sno od ro ka. Ta kva me ra uvek do ne se ja ~a we do mi cil ne va lu te pa je ta ko bi lo i kod nas, ali se ov de ve o ma br zo is to pi lo. Zna ~i da je ve} sa da iz ve sno da }e evro ra ta da ra ste, sa -

mo se jo{ ne mo `e sa pre ci zno {}u re }i ko li ko. Mno gi ne bi da se mu ~e sa kre di ti ma, for mu la ri ma, odo bre wi ma pa ra di je bi ra ju kre dit ne kar ti ce, {to je sku pqa po zaj mi ca na na {em tr `i {tu. Upo red ni po da ci po ka zu ju da se ka ma ta na kar ti ce kre }e od 19 do 31 od sto na go di {wem ni vou. Pa je za kli jen te ko ji }e po seg nu ti za ovom po zaj mi com naj bit ni je da se pre ne go {to da ju pla sti ku na pro vla ~e we kroz ter mi nal ras pi ta ju o ka ma ti i uslo vi ma. Sve vi {e

ba na ka nu di kar ti ce ti pa in stol ment. Kli jent ta ko tro {ak mo è po de li ti na vi {e me se~ nih ra ta tri,~e ti ri... Ta kva po zaj mi ca se is pla ti jer je rok pla }a wa kra }i ali su ra te ve }e. Pa uko li ko ku} ni bu xet to mo è da pod ne se ovo bi mo glo da bu de pri hva tqi vo re {e we. Po seb no kod ba na ka kod kojh je ka ma ta ni à. Mi nu se po te ku }em ra ~u nu ta ko |e tre ba iz be ga va ti jer su ka ma te ~ak i vi {e ne go one kod kar ti ca. A ka da se jed nom po tro {i pla ta una pred ja ko je te {ko po no vo do }i ma kar na po zi tiv nu nu lu. Ovu po zaj mi cu je naj ra ci o nal ni je ko ri sti ti dan-dva pre pla te i to ako se ba{ mo ra. Kod za du ì va we bi lo bi do bro po gle da ti li stu tro {ko va ko ju kli jent pa }a ban ci. Ban ka ri sve ~e {}e uvo de prak su da kli jent ko ji po di è kre dit pla }a osi gu ra we uko li ko osta ne bez po sla. Ovaj tro {ak ban ka ri ~e sto uba cu ju u su mu kre dit nog za du è wa pa ta ko kli jent sve vre me ot pla te pla }a ka ma tu i na ovu na kna du. Jef ti ni je je ovaj tro {ak pla ti ti od jed nom. Na kra ju ni je na od met pod se ti ti da se ove go di ne o~e ku je vi so ka sto pa in fla ci je kod nas od oko 10 od sto. Po na ja va ma po sku pqe wa lak {e bi bi lo na pra vi ti li stu onih ro ba i uslu ga ko je ne }e po sku pe ti ne go ono ga gde nam je vi {a ce na go to vo za ga ran to va na. Za to ni je lo {e po ù ri ti pa ku pi ti ono bez ~e ga se ne mo è. D. Vu jo {e vi}

PRED STAV NI CI RU SKIH @E LE ZNI CA STI @U U BE O GRAD

Kre dit sa mo za pru ge, ne za pla te i pen zi je Za su tra je na ja vqen su sret pred stav ni ka srp ske i ru ske `e le zni ce, ko ji }e raz go va ra ti o re a li za ci ji pro je ka ta ko ji se fi nan si ra ju iz kre di ta Ru ske Fe de ra ci je, a ru sku de le ga ci ju }e pred vo di ti pot pred sed nik Ru skih `e le zni ca Alek san dar Vla di mi ro vi~ Sal ta nov, sa op {tio je Me di ja cen tar „@e le zni ca Sr bi je”. Ciq

pred stav ni {tvo u Sr bi ji. Kao kqu~ ni pred u slov za pot pi si va we pr vog iz vo |a~ kog ugo vo ra s Ru si ma je usa gla {a va we ce na za pro je kat iz grad we i elek tri fi ka ci je dru gog ko lo se ka `e le zni~ ke pru ge Be o grad - Pan ~e vo, ali ima i niz dru gih po slo va ko je tre ba za vr {i ti. Su de }i po ovim ve sti ma iz „@e -

Be o grad – Pan ~e vo do kra ja go di ne Ru ska fir ma „Za ru be` stroj teh no lo gi ja” je jo{ sre di nom ma ja za kqu ~i la ugo vor sa sa o bra }aj nim in sti tu tom CIP o iz vo |e wu pro jekt nih ra do va i in è wer skih is tra ì va wa za do go vo re ne pro jek te na na {oj è le zni ci, ko ji }e se fa zno re a li zo va ti. U pr voj fa zi je pred vi |e na iz grad wa i elek tri fi ka ci ja dru gog ko lo se ka pru ge Be o grad - Pan ~e vo, re kon struk ci ja {est de o ni ca na Ko ri do ru 10 i na bav ka di zel mo tor nih vo zo va od ru ske kom pa ni je „Me tro va gon ma{„. Pla ni ra ni rok za vr {et ka ra do va na iz grad wi i mo der ni za ci ji dru gog ko lo se ka do Pan ~e va je kraj ove go di ne, a za vr {e tak re kon struk ci je de o ni ce na Ko ri do ru 10 Go lu bin ci - Ru ma je 1. mart 2013. je da se ubr za ju za jed ni~ ke ak tiv no sti na ovom po slu, ka ko bi se mo glo kre nu ti s ra do vi ma. Di rek tor Di rek ci je za in fra struk tu ru „@e le zni ca Sr bi je” Mi lan Mak si mo vi} iz ja vio je da }e no si lac ak tiv no sti na ot po ~i wa wu re a li za ci je pro je ka ta ko ji se fi nan si ra ju iz ru skog kre di ta bi ti ru ska fir ma „Za ru be` stroj teh no lo gi ja”, ko ja je re gi stro va la

le zni ca Sr bi je”, o~i to je da se od u sta lo od ide je da se deo kre di ta od 800 mi li o na do la ra kon ver tu je u bu xet sku po dr {ku, ko ju mo gu} nost je na ja vio mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}. To je upla {i lo sve ko ji se za la ù za mo der ni za ci ju è le zni ce, ko ja je osta la u sen ci drum skog ko ri do ra. Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} ka è da ve ru je da }e se

ru ski kre dit re a li zo va ti u skla du s ra ni jim pla nom: iz grad wa dru gog ko lo se ka Be o grad - Pan ~e vo, „Pro kop” i re ha bi li ta ci ja pru ge Be o grad - Bar. Tim pre {to je od ugo vo re ne mi li jar de do la ra jo{ za vre me pret hod ne vla de 200 mi li o na pre u sme re no u bu xet. Di rek tor „@e le zni ca Sr bi je” Mi lo van Mar ko vi} je jo{ pre ne -

ko li ko da na upo zo rio da Ru si ma ni je u in te re su da pa re idu u bu xet. Ka ko je ob ja snio, ra di se o me |u dr àv nom kre di tu za ko ji ka ma tu sub ven ci o ni {e wi ho va vla da, od no sno fi nan si ra po slo ve svo jih fir mi u ino stran stvu, a ka ko 70 od sto ra do va iz vo de ru ske fir me, wi ma je u in te re su da pa re bu du usme re ne u in fra struk tu ru. U kom pro cen tu }e u~e stvo va ti na {i rad ni ci na mo der ni za ci ji è le zni ce jo{ ni je pre ci zi ra no. Isto vre me no sti ù upo zo re wa da u ovom mo men tu pre vi so kog jav nog du ga ne bi tre ba lo da se pot pi su ju no vi kre dit ni ugo vo ri, dok se ne ura di de ta qan plan fi skal ne kon so li da ci je. Ali kre dit s Ru si ma je za kqu ~en jo{ ra ni je i sa mo tre ba da se sred stva po vu ku po pro jekt nom prin ci pu. Ina ~e, do go vo ri li su ga jo{ 2009. ta da {wi pred sed ni ci Sr bi je i Ru si je Bo ris Ta di} i Dmi trij Me dve dev. R. Da u to vi i}

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak20.avgust2012.

U klanicama sve mawe mesa [nicla stigla do 600 dinara, NIKAD DU@I SPISAK NAJAVQENIH POSKUPQEWA

Po nu da si ro vi ne za kla ni~ nu in du stri ju Sr bi je stal no se sma wu je, ce ne ì ve va ge ra stu, {to }e di rekt no uti ca ti na po sku pqe we me sa u pro dav ni ca ma, ka ù pro iz vo |a ~i i pre ra |i va ~i me sa. Oni su is ta kli da je, zbog ta kve si tu ci je, ne mi nov no po sku pqe we me sa u Sr bi ji naj ma we 20 pro ce na ta, iako je ve} u ju nu po sku pe lo bli zu 30 pro ce na ta. In du stri ji me sa „Ma ti je vi}” iz No vog Sa da sva ko dne ve no ne do sta je 300 do 400 svi wa u od no su na uobi ~a je ne dnev ne po tre be od oko 1.000 ko ma da, iz ja vio je za di rek tor agra ra pri toj kom pa ni ji Zo ran Ma ti je vi}.On je na po me nuo da je ce na to vqe ni ka ve} do sti gla 210 di na ra za ki lo gram i is ta kao da to mo ra pro u zro ko va ti i po sku pqe we me sa i me snih pre ra |e vi na. Ma ti je vi} sma tra da su u ovoj te {koj i ne iz ve snoj si tu a ci ji iza zva noj su {om ko ja je pro u zro ko va la ne do statk i po sku pqe we sto~ ne hra ne u bo qem po lo à ju oni od ga ji va ~i ko ji sa mi pro iz vo de ku ku ruz i dru gu hra nu za sto ku. Ima me |u tim i onih ko ji su bo je }i se da ne }e mo }i da ot hra ne pla ni ra ni broj to vqe ni ka pri nu |e ni da za kla we pro da ju pra si }e, pa i kr ma ~e, {to je do dat na opa snost za o~u va we sto~ nog fon da. Vla snik no vo sad ske me sa re „[trand” Du {an Sav ki} re kao je Ta nju gu da je za sop stve ne za li he ot ku pio oko 100 pra si }a, jer od ga ji va ~i ni su u mo gu} no sti da ih to ve do uz ra sta pr ve kla se, od 120 ki lo gra ma. On je do dao da je po nu da to vqe ni ka znat no sma we na kao i da je sa 195 di na ra po ki lo gra mu ì ve va ge pro {le ne de qe ce na sko ~i la na 205, a idu }e }e bi ti 210 di na ra. To }e do ve sti da ce na sviw skog bu ta u no vo sad skim pro dav ni ca ma ‘sko ~i’ bu de 620, 630 di na ra za ki lo gram.

Du go go di {wi pri vred nik u agr o bi zni su Mo mir Jo va no vi} re kao je da bi zbog iz u zet no te {kog sta wa u do ma }em sto ~ar stvu dr à va tre ba lo da {to pre pri tek ne u po mo}. Neo p hod no je an ga ò va ti dr àv ne re sur se i di rekt no fi nan sij ski po dr à ti sve sto ~a re, ka ko ma le ta ko i ve li ke, re gi stro va na i ne re gi stro va na ga zdin stva, sma tra Jo va no vi} ko ji je i do sko ra {wi pred sed nik gru pa ci je me sne in du stri je u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je (PKS). „Na taj na ~in }e se po mo }i lak {em pre va zi la è wu te {ke kri ze iza zva ne su {om, ali i omo gu }i ti da se o~u va do ma }i sto~ ni fond,

re kao je on i upo zo rio na po ja vu po ve }a nog kla wa kr ma ~a, {to pre ti da ugr o zi osnov no sta do u sto ~ar skoj pro iz vod wi. Zbog sli~ ne si tu a ci je na tr ì {ti ma u okru è wu i {i re tre ba lo bi o~e ki va ti po sku pqe wa sto~ ne hra ne, ì ve sto ke i me sa bar dve go di ne, na veo je Jo va no vi} i do dao da bi ve} tre ba lo de lo va ti pre ko Rob nih re zer vi. Za raz li ku od voj vo |an skih pro iz vo |a ~a i pre ra |i va ~a me sa me sna in du stri ja „Ju hor” iz Ja go di ne, ne ose }a ne sta {i cu si ro vi na. Ju hor” je deo „Del ta Agra ra” ima svo je fa r me svi wa i ju na di i „za o kru èn ci klus pro iz vod we”, iz ja vi la je sa vet nik ge ne ral nog di rek to ra „Ju ho ra” za pro iz vod wu Ne ve na Si mi}.

slede bra{no, mleko...

Je sen ni je ni po ~e la a prog no ze i upo zo r e w a po q o p ri vred ni ka da }e pr vi hlad ni ji da ni do ne ti astro nom ske ce ne na v a ` ni j ih na m ir ni ca ob i sti ni la su se i pre ne g o {to smo o~e ki va li. [to zbog su {e, {to zbog tan kog di na ra, {to zbog sku pih ener ge na ta, na pi ja ca ma i rad wa ma je - da se smr zne{. Naj sve ì ji pri m e r i enorm n og po sku pqe wa su me so - ki lo gram sviw skog bu ta do sti gao je ovih da na 600 di na ra, te pa suq ko ji je na pi ja ca m a do { ao do astro n om s kih 400 di na ra ki lo gram, a oti {lo je i bra { no, te s te n i n a... Spi s ak na mir ni ca ko je }e po sku pe ti do po ~et ka sep tem bra je, ~i ni se ni kad du ì. Na re du su za ~i ni, mle ko i si re vi, mi ne ral na vo da, me sni na re sci, smr znu to po v r } e, go t o v a je l a, pi l e } e pre r a | e v i n e, vi n a, pa r a d ajz sok, slat ki {i... Pre dva da na su, ka ko smo ~u li od vo de }ih tr go va ca u ze mqi, po sku pe li bra {no, te ste ni na i sos no vo sad skog „Da nu bi ju sa”, za 30, od no sno 15 od sto. Ovog pro iz vo |a ~a is pra ti }e i „Mit si des po int” ~i ja }e sve à te ste ni na su tra po sku pe ti 20 od sto, a su {e na 27 od sto. „@it ko” }e 20. av gu sta po di }i ce ne svo je te ste ni ne za 5,5 do 10 osto, a „Nelt-Neo plan ta” }e ko ri go va ti ce nov nik za go to va je la i to za 10 do 15 od sto. In te gral na bra {na, p{e ni~ no i ra è no, do ma }ih pro iz vo |a ~a, sko ~i }e 24 av gu sta za 5,2 do 10,9 od sto, na kon to ga i te ste ni ne od heq de...

KOJE SU PROFESIJE NAJCEWENIJE NA TR@I[TU RADA

Traè se i konobari i inèweri Ne za po sle nost je naj ve }i pro blem sa ko ji ma se Sr bi ja i osta tak sve ta tre nut no su o ~a va ju, ipak, za ne ke stru ke po sla na tr ì {tu ima. Iako sto pa ne za po sle no sti stal no ra ste, na po slo ve se ~e ka i po ne ko li ko go di na, sre }om, ima sek to ra u ko ji ma se po slo vi mo gu na }i re la tiv no br zo, a po sto je i pro gra ma ko ji ne za po sle ni ma omo gu }a va ju da po kre nu sop stve ni po sao. Vla di mir Mar ko vi}, iz agen ci je „La ko do po sla” ka è da su u ovom tre nut ku naj tra è ni ji po slo vi iz obla sti tu ri zma i ugo sti teq stva. „To su oso bqe za ka fi }e, ho te le, sve ono {to je ak tu el no za ovaj let wi pe riod. Ta ko |e, tra è ni su i in è we ri ma {in stva, me ta lur gi je, za tim me na xe ri, raz li ~i ti upra vqa~ ki ka dro vi,

te kwi go vo |e i eko no mi sti. To je tre nut no ka dar ko ji je do bro pla }en„, ka `e Mar ko vi}. Pre ma evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, oko 25.000 mla dih iz me |u 15 i 30 go -

di na ~e ka na po sao. Me |u wi ma su i oni sa za vr {e nim fa kul te tom. U pro se ku, na po sao se ~e ka oko tri go di ne i to sve u za vi sno sti od ste pe na stru~ ne spre me i vr ste za ni ma wa.

U Afriku izvozimo gume i ma{ine Do ma }e fir me u Afri ku iz vo ze obo je nu me ta lur gi ju, aku mu la to re, auto-gu me, po qo pri vred nu me ha ni za ci ju, gra |e vin ske ma {i ne, am ba la `u, le ko ve i hra nu. U Pri vred noj ko mo ri Sr bi je na vo de da su iz vo zne mo gu} no sti ogra ni ~e ne, ali da bi smo ne ke teh no lo gi je i pro iz vod ne li ni je mo gli da pre se li mo u afri~ ke ze mqe. Ne dav ne re vo lu ci je u Afri ci ni su bit no uti ca le na spoq no tr go vin sku sa rad wu Sr bi je sa tim ze mqa ma, pa je vred nost iz vo za i da qe iz me |u tri i pet od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. Po lu go di {wi iz ve {ta ji po ka zu ju da je po ve }an iz voz u Tu nis, Al `ir, Eti o pi ju i Ju `no a fri~ ku Re pu bli ku,

gde su na {e fir me na {le no va tr ì {ta. In du stri ja mo to ra Ra ko vi ca, pro {le go di ne iz ve zla je 300 trak to ra u Eti o pi ju a ove go di ne pla ni ra 10 pu ta ve }i iz voz. Do go vo re no je da u na red nih pet go di na iz ve zu 15.000 trak to ra a vred nost po sla je 17 mi li o na evra. I po red to ga {to je u re struk tu ri ra wu, IMR ima 750 stal no za po sle nih i jo{ 100 ho no ra ra ca ko ji re dov no pri ma ju pla tu, uglav nom za hva qu ju }i iz vo zu u Eti o pi ju i Egi pat. „Afri~ ko tr ì {te je ogro man po ten ci jal za Sr bi ju, po go to vo {to oni tra è re la tiv no jef ti ne pro iz vo de, ne ta ko kom pli ko va ne - {to na{ trak tor je ste”, ka è za

RTS di rek tor In du stri je mo to ra Ra ko vi ca Zo ran Ra do sa vqe vi}. I srp ska hra na na la zi svoj put do Afri ke. „Neo plan ta” je iz ve zla pr vih 60 to na kon zer vi ra nih me snih pre ra |e vi na u An go lu, a pri pre ma se i za iz voz u Ju `no a fri~ ku Re pu bli ku. „Pro blem je uskla |i va we ve te ri nar skih ser ti fi ka ta za iz voz na to tr `i {te. Po red Ju `no a fri~ ke re pu bli ke na sta vi }e mo {i re we po slov nih pro ce sa i na osta la tr `i {ta pod sa har skog re gi o na, gde Nelt ima svo ju di stri bu ci ju, kao {to je Mo zam bik, Ma la vi, Zam bi ja”, na vo di ko mer ci jal ni di rek tor Neo plan te Slo bo dan Va si li}.

Ode i uqe Za su tra su iz „In ve ja” na ja vi li po sku pqe we sun co kre to vog uqa za 6,5 od sto. Po me ni mo, sa da je li tra „vi ta la” 150,73 di na ra. „Mle ko pro duk to vi” jo gur ti, pa vla ke i mle ko }e poskupeti danas, i to za 2,7 do 5 od sto, po tom }e po sku pe ti i mle~ ni na ma zi i si re vi ovog pro iz vo |a ~a. Te `e ce nov ni ke spre ma ju i „Bam bi”, „Al ka - Zdra vo or ga nik” „Ne stle Adrij a tik” ... Pr vog da na sep tem bra mle ko i mle~ ni pro iz vo di „Mle ka re [a bac” }e oti }i za 1,9 do 11,4 od sto, ta ko |e i mi ne ral na vo da „Kwaz Mi lo{„, za 3,2 od sto... Me sne kon zer ve i smr znu to me so „Ti sa ko pa” po sku pe }e tri do pet od sto pr vog da na sep tem bra... Su de }i po na ja va ma ko je sti `u s wi va, iz obo ra, iz pre ra |i va~ ke in du stri je, na ovaj spi sak ne }e bi ti sta vqe na ta~ ka na red nog me se ca. Na pro tiv: iz Gru pa ci je me sne in du stri je pri Pri vred noj ko mo ri Sr bi je upo zo ra va ju da po sto ji re al na mo gu} nost da pro iz vod wa me sa, zbog de set ko va nih use va, to jest

sto~ ne hra ne, te zbog si ja set du go go di {wih pro ble ma zbog ko jih nam je sto ~ar stvo u bla tu, bu de do ve de na u pi ta we. ^ak i oni ko ji bu du ima li pa ra za me so, ne }e ima ti {ta da ku pe, upo zo ra va ju iz ove gru pa ci je. Pod se ti mo, u pro te kla dva me se ca, a na ro ~i to u ju lu, ce na so ji ne sa~ me je go to vo udvo stru ~e na, a 20 do 30 od sto su po sku pe li ku ku ruz i dru ge si ro vi ne za sto~ nu is hra nu. Uz ga ji va ~i svi wa u Sre mu sma tra ju da bi ce na `i ve me re to vqe ni ka tre ba lo da bu de po ve }a na sa sa da {wih 190 do 200 di na ra na 250 di na ra ki lo gram jer je bez

te ce ne ve o ma te {ko za sno va ti no vu pro iz v od w u. Mle k o i mle~ n i pro i z v o d i te {ko }e se odr à ti na ovo ni vou s ob zi rom na to da su lu cer k a, sla m a i sva hra na ko ja se ko ri sti za is hra nu go ve da u od no su na la ne dvo s tru k o sku p qe. Pri to me, hra ne ne ma do voq no. Ako nam mo è bi ti za ute hu, dr à va ka è da ima plan za smi ri va we tr ì {ta i za u sta vqa wa ra sta ce na. Mi ni star po qo p ri v re d e Go r an Kne è vi} iz ja vio je da }e Vla da in ter ve ni sa ti pre ko Di rek ci je za rob ne re zer ve ka ko bi spre ~ i l a po s ku p qe w a naj v a `ni j ih po q o p ri v red n o pre hram be ih pro iz vo da zbog su {e. Po we go voj oce ni pod hit no bi tre ba lo in ter ve ni sa ti po mo }u Rob nih re zer vi sto~ nom hra nom i go to vim pro iz vo di ma ka ko bi se uti ca lo na pod mi re we tra `we i odr à la sta bil nost ce na, me |u tim, za to je neo p hod no ze le no sve tlo Vla de. I mi ni star tr go vi ne Ra sim Qa ji} uve ra va da je naj va `ni ji za da tak ove dr à ve da obez be di bo qi ì vot gra |a ni ma, te da ne }e bi ti po sku pqe wa hle ba, po ve }a wa PDV-a na hra nu. - U ovom tre nut ku ne ma raz lo ga za po ve }a we ce ne hle ba, i ta ko }e osta ti si gur no do 30. sep t em b ra, dok je ured b a o ogra ni ~a va wu ma r ì na sna zi. Po sle }e mo vi de ti ka ko sto je bi lan si ì ta, a ~i we ni ca je da rod p{e ni ce ne }e bi ti na ni vou do ma }ih po tre ba, ka zao je Qa ji}. S. Glu{~evi}

MILAN GRUJI], GENERALNI DIREKTOR MLEKARE „SUBOTICA”

Suboti~ki jogurt na policama evropskih marketa Mle ka ra „Su bo ti ca„ je pr va do ma }a mle kar ska in du stri ja sa do zvo lom za iz voz u ze mqe Evrop ske Uni je. Wi ho vi jo gurt, sir i kaj mak se mo gu pro na }i na po li ca ma mar ke ta u Be ~u, Am ster da mu, Pa ri zu i osta lim evrop skim pre sto ni ca ma. Na kon {to je u no vem bru 2010. go di ne, Mle ka ra Su bo ti ca po sta la pr va mle ka ra u Sr bi ji sa do zvo lom za iz voz pro iz vo da na tr ì {te Evrop ske uni je, ovo pred u ze }e sva kog me se ca iz vo zi pet od sto svog pro me ta, od no sno 50 to na pro iz vo da na tr ì {te EU. Mi lan Gru ji}, ge ne ral ni di rek tor Mle ka re „Su bo ti ca„ za „Dnev nik„ ob ja {wa va da se pro iz vo di su bo ti~ ke mle ka re na evrop sko tr ì {te pla si ra ju pre ko di stri bu te ra.

Milan Gruji}

ni ma lo jed no sta van - po sto je broj ni zah te vi ko ji pret hod no mo ra ju bi ti is pu we ni. Po seb no smo po no sni {to smo pr vi u ze mqi do bi li do zvo lu za iz voz i {to na {i pro iz vo di da nas mo gu da se ku pe u svim ve }im gra do vi ma {i rom EU. Na po li ca ma mar ke ta u Austri ji, Ho lan di ji i Fran cu skoj mo gu se na }i su bo ti~ ki „Zdra vo„ jo gurt, kaj mak, pa vla ka, krem ma slac, be li sir, i da ne na bra jam vi {e. Da qi pre go vo ri su u to ku, te o~e ku je mo da }e mo od je se ni do dat no po ve }a ti ko Proizvodwa potpuno automatizovana li ~i ne pro da je na - U Slo ve ni ji smo po zi ci o ni tr `i {te Evrop ske uni je - ka `e ra ni u svim ve li kim lan ci ma, Gru ji}. po put „Mer ka to ra„, „Tu {a„, Po red iz vo zne do zvo le za EU, „[pa ra„... Mo ram da pri znam da Mle ka ra „Su bo ti ca„ is pu wa va pro ces do bi ja wa do zvo le za iz i dru ge vi so ke stan dar de, kao voz u ze mqe Evrop ske uni je ni je {to su: ISO 9001, HACCP,

BRC, Ha lal, ISO 14001 i IFS. Kom pa nij po slu je u sa sta vu „De njub fuds gru pe” ko ja je in ve sti ra la je u mo der ni za ci ju pro iz vod nih po go na, si ro vin sku ba zu i kva li tet si ro vog mle ka, auto ma ti za ci ju pro iz vod nih li ni ja, ras hlad ne ure |a je za tr go vin ske lan ce. - Za do bi ja we iz vo zni~ kog bro ja i vi so kih me |u na rod nih ser ti fi ka ta ulo `e no je pu no ra da i za la ga wa na sva kom ni vou, te u svim obla sti ma. Za hva qu ju }i ti mu stru~ wa ka ko ji je pre da no ra dio, ali i zna ~aj nim ula ga wi ma - u pro te klih osam go di na, od ka ko Mle ka ra Su bo ti ca po slu je u okvi ru si ste ma „Sal ford„, in ve sti ra no je u mo der ni za ci ju pro iz vod nih po go na, vi sok ste pen auto ma ti za ci je pro iz vod nih li ni ja, si ro vin sku ba zu i kva li tet si ro vog mle ka, do voz si ro vog mle ka i raz voz go to vih pro iz vo da, ras hlad ne ure |a je za tr go vin ske lan ce. Sve to je re zul ti ra lo po boq {a wem kva li te ta mle ka i po di za wem kva li te ta pro iz vo da. Za re a li za ci ju ovog ve li kog uspe ha neo p hod na je do sled na pri me na stan dar da EU – pro iz vod wa jo gur ta, mle ka i si ra u Mle ka ri Su bo ti ca se od vi ja pre ma naj zah tev ni jim me |u na rod nim stan dar di ma ob ja {wa va Gru ji} i do da je da se u sva kom ko ra ku pro iz vod nog pro ce sa vr {i se stro ga in ter na i eks ter na kon tro la zdrav stve ne i hi gi jen ske is prav no sti mle ka, ko ja obez be |u je pra }e we pro iz vo da u sva koj fa zi pro ce sa. Ser ti fi ka ti kva li te ta otva ra ju per spek ti vu iz vo za pro iz vo da u ze mqe Evrop ske uni je. S. Ir{evi}

dRU[TvO

ponedeqak20.avgust2012.

dnevnik

RO DI TE QI KA SNO PRE PO ZNA JU DE CU ZA VI SNI KE

Kad pa `wa po pu sti... Put od prvog uzimawa narkotika do potpune zavisnosti, kada je jedini izlaz ozbiqno i stru~no le~ewe, koje traì ne samo dovoqno snage i strpqewa zavisnika ve} i wegovih najbliìh, traje mawe od decenije i po. Jer, po podacima Instituta “Batut”, mladi u Srbiji eksperimentisawe psihoaktivnim supstancama zapo~iwu u proseku u 17. godini, opijate po~iwu da uzimaju u 21, dok se prvo intravensko uzimawe droge dogodi naj~e{}e u 24. godini. Ve} godinama se govori o tome da je potrebno osnivawe posebnih tela za prevenciju narkomanije. Podaci pokazuju da jedan zavisnik u svet droge uvodi druge iz svog okruèwa. Jedan narkoman tokom svoje “karijere” na drogu navu~e jo{ troje, a prevencijom, koja je jeftinija za dru{tvo od represi je, moè se mnogo vi{e posti}i. Naime, tim stru~waka policije ve} radi, mada samo u nekim sredinama, na prevenciji narkomanije, poku{avaju}i da u~enicima osnovnih i sredwih {kola objasni kuda ih vodi radoznalost u “isprobavawu” opijata. Da bi se tinejxeri na vreme edukovali, u preven ciju se ukqu~uju i roditeqi jer je jasno da je narkomanija jedan od najve}ih problema koji mogu sna }i porodicu. No, upravo je odziv

porodica na predavawa i razgovore o narkomaniji u ranoj mladosti nedovoqan jer su oni najslabija “karika” u toj pri~i. Kako obja{wava {ef Odseka za prevenciju narkomanije u Policijskoj upravi za Beograd, jedinoj te vrste u Srbiji, Lom be \o rij li jev ski, roditeqi zaneti karijerom, borbom za egzistenciju ili, jednostavno, nezainteresovani, slabo se odazivaju na predavawa. U svim porodicama, {to je vaqda odraz mentaliteta, obja{wava on, najvi{e snage i voqe za pomo} deci koja su krenula stranputicom pokazuju majke, dok o~evi izbegavaju da se suo~e s tim problemom. I iskustva bolnice za le~ewe zavisnosti, gde je u programu le~ewe pacijenata – koji je time {to je postao narkoman pokazao da nema snage da se sam odupre drogi – neophodno prisustvo bliskog srodnika, pokazuje da je u 97 odsto slu~ajevo neposrednu podr{ku pru`ila majka. Iskustva iz prakse pokazuju da roditeqi ~esto, ~ak i ako im se uka`e na problem, nalaze opravdawe i “nasedaju” na pri~e koje im wihova deca serviraju, ne shvataju}i ozbiqnost problema. Kao opravdawe, deca naj~e{}e nude pri~u da su “svi na ne~emu”, “uzimam samo ponekad”, “ne}u vi{e, samo sam probao”, “to vi{e ne ~i-

nim” i tome sli~no, a zapravo i daqe koriste opijate i to {to im roditeqi veruju i {to su spremni da se sa svima posva|aju uvereni da se to u wihovoj porodici ne mo`e dogoditi. Najte`e saznawe da im je dete narkoman upravo i podnose roditeqi koji su bili uvereni u to da ~ine sve kako treba i da wi-

Sa vet nik za ro di te qe Stru~waci su napravili “savetnik” za sve roditeqe tinejxe ra. U wemu se, izme|u ostalog, navodi da roditeqi moraju delovati preventivno, posvetiti vreme svom detetu, razgovarati s wim i uspostaviti odnos poverewa. Mora se obratiti pa`wa na to u kakvom se dru{tvu dete kre}e i da li je promenilo dru{tvo, treba da prate kako provodi slobodno vreme i da li mewa svoje svakodnevne navike. Mora se pratiti i fizi~ki izgled deteta – naglo slabqewe, bledilo ili crvene beowa~e, stalno curewe nosa, neodr`avawe li~ne higijene ukazuju na mogu}u narkomani ju. Ukoliko se otkrije da dete konzumira drogu, makar i povremeno, treba se odmah obratiti stru~wacima za pomo}. hovo dete nikada ne bi skrenulo s pravog puta. Oni odbijaju svaku pomisao da se dete promenilo i da je razlog u uzimawu psihoaktivnih supstanci. Spremniji su da ~udno i neobi~no pona{awe deteta pravdaju depresijom, neraspolo`ewem ili ushi}ewem nego da se ozbiqnije pozabave problemom i na startu otkriju {ta se zaista doga|a.

„VE SE LA bE gEJ SKA RE gA TA” PO DRU gI PUT U @I TI[TU

Be ge jom po no vo plo ve la |e Druga po redu “Vesela begejska regata” u @iti{tu bi}e odràna u subotu, 1. septembra, na kanalu Begej, u organizaciji Info centra ìti{tanske op{tine, Kancelarije za mlade, ekolo{kog udruèwa “Begej - Sveti \ura|”, Asocijacije za razvoj, Omladinske internacionalne komore Zrewanin i nauti~kog kluba “Klek”, a pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Naftne industrije Srbije i op{tine @iti{te. Skup plovila koja dolaze uzvodno, iz Zrewanina, Novog Sada i Beograda, planiran je na prevodnici u Kleku, gde je organizovano otvarawe kapija i prelazak ~amaca. Za plovila koja dolaze nizvodno, skup je planiran kod mosta u @iti{tu. Nakon prelaska prevodni ce u Kleku sve posade okupi}e se u @iti{tu, gde }e se prisutnima obratiti organizatori druge “Vesele begejske regate” i gosti iz

Rumunije. U~esnici regate }e ove godine plo viti 30 kilometara od Kleka i @iti{ta preko Torka, Novog Itebeja i Srpskog Itebeja, a ova avantura }e trajati pet sati. Regata iz @iti {ta kre}e oko 11 ~asova. - Ciq ovogodi{we regate je da se skrene pa`wa javnosti kako u sredwem Banatu, tako i u celoj Srbiji, na problem zaga|enosti kanala Begej. U toku regate bi}e organizovana akcija prikupqawa otpada iz vode, a na pojedinim mestima u reku }e biti pu{tena mla| {arana – obja{wava ~lan Op{tinskog ve}a u @iti{tu zadu`en za medijsku prezentaciju Bo jan Mar ~e ta.

Dok se ne spo je Te mi {var i Zre wa nin Po re~ima Mar~ete, zaqubqenike u reku Begej ovog puta o~ekuje duga i te{ka “plovidba”. Jer, izmuqavawe i ~i{}ewe korita, kao i ure|ewe samog priobaqa, velik je i skup posao: - Ali, prva regata je ostvarila svoj ciq. Stariji su se ponovo prisetili nekog davno zaboravqenog vremena kada la|e i ~amci nisu stajali na suvom, mla|i su upoznali Begej i Begej je upoznao wih, i svi zajedno dru`i}emo se, nadamo se jo{ dugo. Svake godine u sve boqoj atmosferi, s brojnijom posadom i sve ~istijim Begejom, sve dok jednog dana najzad ~ista i plovna reka i “Vesela begejska regata” ponovo ne spoje Temi{var i Zrewanin.

Kriminolog Zlat ko Ni ko li} dodaje da su deca po~ela i sve ve{tije da kriju od roditeqa da uzimaju narkotike, dodaju}i da roditeqi ina~e imaju sve mawe vremena da se posvete deci i da zato kasno i primete promene u wihovom pona{awu. Nikoli} isti~e da postoje i roditeqi koji se nadaju da

On podse}a da su lane, prvoj turisti~ko – ekolo{koj manifestaciji “Vesela begejska regata”, prethodile brojne ekolo{ke akcije na ure|ewu priobaqa, uklawawu otpada i pripremi terena za jesewu sadwu vrba. - Zajedni~kim naporom, nakon dugo vremena, na Begeju su ponovo zaplovile la|e od Srpskog Itebeja do @iti{ta. Na prvoj “Veseloj begejskoj regati” u~estvovalo je oko 15 razli~itih plovila sa preko 120 ~lanova posade i bar pet puta toliko qudi pored vode. Na svakom mostu, du` svakog naseqa, veselu dru`inu pozdravqali su me{tani okolnih sela, a posebno oni stariji, raduju}i se {to ponovo posle toliko godina vide `ivot na Begeju – kazao je Mar~eta i napomenuo da je Begej pokazao svoju lepotu i pored toga {to je vi{edecenijsko zaga|ivawe uzelo svoj danak. @. ba la ban

je uzimawe droge samo usputno i da }e ih pro}i, ali nisu svesni toga da se s tog puta tako lako ne vra}a i da je wihovom detetu potrebna pomo} svake vrste. Sociolog porodice An |el ka Mi li} smatra da roditeqi ~ija deca uzimaju drogu ~esto imaju ta kozvano reaktivno reagovawe. - To je kad je ne{to lo{e a vi ne}ete ni da ~ujete ni da vidite.

Kada je re~ o narkomaniji dece, neki roditeqi smatraju da, ako o tome ne pri~aju, to im se ne}e ni desiti. Dana{wi roditeqi su skloni i preteranoj za{titi dece. ^esto im popu{taju i tamo gde ne bi smeli. To je stav “bitno je da dete ima sve”, a ne vodi se ra~una o psihologiji deteta - objasnila je profesorka Mili}, dodaju}i da se roditeqi ne bave psihologijom dece jer nisu obrazovani za to, a neki su i nezainteresovani. No, i kada roditeqi poku{avaju da pomognu deci, bez obzira na to {to ona ~esto imaju i trideset godina, a rezultata nema ili je wihovo stradawe iz godine u godinu sve ve}e, oni “di`u” ruke od wih i ~esto ih se odri~u. Odlu~u-

ju se za to u fazi potpune nemo}i, posle dugogodi{we patwe, izuzet no jakog psihi~kog bola i nepostojawe bilo kakve pomo}i dru{tva. No, ni tada nisu spremni da priznaju da su u~inili mnogo propusta na samom po~etku posrtawa wihove dece i da su mnogo vi{e mogli uraditi tada nego kada je dete ve} postalo zavisnik i kora~a putem bez povratka. Iskustvo pokazuje da neki roditeqi sve do smrti svoje dece zbog prekomerne upotrebe opijata ne mogu da prihvate istinu da su propustili priliku da barem poku{aju da ih spasu, a kada se ve} dogodi ono najgore, ose}aju gri`u savesti koja ih prati do kraja `ivota. Q. Ma le {e vi}

MI NI STAR STVO ZDRA VQA PRI PRE MA NOR MA TIV ZA KA DRO VE

Ci vi li po no vo u voj nim bol ni ca ma? Ve} za nekoliko nedeqa civilnim pacijentima }e opet biti omogu}eno da se o tro{ku zdravstvenog osigurawa le~e u vojnim medicinskim ustanovama. Kako ka`u u Ministarstvu zdravqa, u toku je priprema normativa kojima }e biti odre|eno koliki je broj medicinskih sestara, lekara i drugih kadrova potreban za le~ewe civilnih osiguranika u vojnomedicinskim centrima u Srbiji. Ministarstvo zdravqa }e s tim predlogom upoznati i Sanitetsku upravu Ministarstva odbrane da bi se u narednih nekoliko nedeqa nastavilo le~ewe civilnih osiguranika u Ni{u, Novom Sadu i Beogradu. Vojnomedicinski centar „Novi Sad„ obave{ten je 3. jula da vi{e ne prima civilne pacijente o tro{ku zdravstvenog osigurawa, odnosno one koji nisu vojni osiguranici. Interesovawe civilnih pacijenata za le~ewe u toj ustanovi bilo je veliko jer tu

nema lista ~ekawa za brojnu dijagnostiku, le~ewe i operacije za koje su u civilnim zdravstvenim ustanovama te liste ponekad duge i nekoliko meseci. Nemogu}nost le~ewa civilnih pacijenata u Vojnoj bolnici u Novom Sadu ostavilo je poluprazne kapacitete te ustanove koja je polovinu kreveta mogla ustupiti civilnim pacijentima. Ina~e, ta vojna bolnica je 27. januara uvr{}ena u mreù zdravstvenih ustanova Srbije, {to je potvr|eno u „Slu`benom listu”. Kako kaè dràvni sekretar Ministarstva zdravqa Pe ri {a Si mo no vi}, predvi|a se da bi oko 60 posteqa u Novom Sadu, 100 u Ni{u i oko 400 u Beogradu moglo biti ustupqeno le~ewu civilnih pacijenata. Ciq je, kako je rekao, da se omogu}e boqe i kvalitetnije usluge i spre~i pove}awe tro{kova le~ewa. J. b.

„NI NA ME DI JA” RAZ VI LA APLI KA CI JU „BUZZ MONITOR”

Soft ver ko ji pra ti dru {tve ne mre è Novosadska kompanija „Nina medija” predstavila je po~etkom meseca za trì{te regiona revolucionaran program za pra}ewe dru{tvenih mreà. U pitawu je „Buzz monitor„, aplikacija koja korisnicima daje mogu}nost da do|u do informacija o pojmovima koji ih interesuju, a koji se pojavquju na dru{tvenim preàma poput „Fejsbuka„, „Tvitera„, u komentarima na vesti sa zvani~nih medijskih sajtova... Po re~ima direktora Dra ga na Ra di }a, „Ninamedija” je lider na srpskom trì{tu u presklipingu. – U sklopu klipinga razvijali smo prate}e servise: od analize sadràja pa do potrebe da se razvije poseban servis koji bi dopunio medijski volumen ({tampa, elektronski mediji) dru{tvenim mreàma. Tako smo po~etkom ove godine, u saradwi s partnerima, razvili ovaj softverski projekat, {to je bilo prili~no skupo i zahtevno – objasnio je Radi}. Po wegovim re~ima, „Buzz moni tor„ pretraùje sve socijalne mreè po zadatim kriterijumima, do dubine demografije. – Sada ve} moèmo da izdvojimo demografiju korisnika na socijalnim mreàma, odnosno da su nam poznati pol, starost, region... Sve {to se objavquje, a da sadrì kqu~nu re~ koju stavqamo u selekciju, ovaj softver izdvaja u realnom vremenu. Moè se videti koliko je komentara bilo na odre|enu kqu~nu temu, koliki uticaj imaju ti komentari u okviru mreè i jo{ mnogo analiti~kih podataka – kaè Radi}.

Sagovornik „Dnevnika” isti~e da se svaka promena u pretrazi arhivira i da nema bojazni da }e nestati. Kako se informaci ja pojavi na nekoj dru{tvenoj mre`i, tako biva arhivirana u „Ninamediji”. On ka`e da „Ninamedija” ne prodaje „Buzz monitor„ kao aplikaciju, ve} da kroz wu radi preskliping za klijente. Kuriozi -

– U softver je uba~en kompletan srpski re~nik, tako da su mogu}nosti pretrage velike. Ina~e, „Buzz monitor„ moè da prati sve na dru{tvenim mreàma: od imena pojedinca, koji ne mora biti medijski eksponiran, do velikih kompanija. Da smo ovaj softver imali pre izbora, on bi zna~ajno mewao svest. Slovenci su ve} zatraìli ekskluzivnu uslu-

Ka ko funk ci o ni {e „Buzz monitor„ na jednom mestu sabira sve komentare na dru{tvenim mreàma i medijskim sajtovima koji sadrè pojam, ime ili naziv zanimqiv klijentu. Kroz wega se vidi u kojem periodu se o biranom pojmu govorilo, na koji na~in... Softver, tako|e, obezbe|uje analizu sabranih podataka, ali daje i pregled po jedina~nih komentara pa je mogu}e imati uvid i u to ko i u kakvom kontekstu spomiwe traèni pojam. Klijenti koji ugovore kori{}ewe tog softvera dobijaju svoje korisni~ko ime i {ifru pa u svako doba, u realnom vremenu, mogu pratiti ono {to im je interesantno. tet je da je jedan od najnovijih klijenata ove kompanije i Vlada Srbije, za koju se radi svakodnevni pres-kliping. Tako }e preko „Buzz monitora„ oni mo}i u svako doba da vide kako se na dru{tvenim mreàma, ali i internet-portalima tradicionalnih medija, pomiwu wene aktivnosti, svaki ministar pojedina~no i drugi podaci koji ih za nimaju. Radi} kaè da }e softver uskoro mo}i da razvrstava komentare na pozitivne i negativ ne, te da }e klijenti „Ninamedije” mo}i da dobijaju obave{tewa na mobilni telefon ili i-mejl o tome.

gu za predsedni~kog kandidata Da ni la Tir ka, tako da }e softver pratiti sve o wemu, a Tirkov tim }e, za razliku od ostalih kandidata, imati uvid u sve {to se o wemu pri~a na socijalnim mreàma – kaè Radi}. „Ninamedija” do sada ima vi{e od 400 klijenta za koje radi preskliping, a me|u wima su, osim Vlade Srbije, gotovo cela autoindustrija, politi~ke stranke, farmaceutska industrija, nevladin sektor... Kompanija je klijentima u avgustu omogu}ila besplatno testirawe softvera pa se moè o~ekivati da }e mnogi od wih poèleti te usluge. P. Kla i}

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad 8 do 13 [angaj, pred u ze }a: „Put invest”, HGP, KK „Grani~ar” i benzinske stanice „Minut” i „Luk oil” na auto putu; Le dinci 8.30 do 12 deo vikend naseqa Liparije uz Beo~in ski put; Lug 8.30 do 10.30 celo naseqe: Grabovo 11.00 - 13.30 sati celo naseqe i Vile ravnel.

No se ba {ten ski ot pad

V remeploV

No vo sad ska pi ja ca pr vak u sku po }i List „Dnevnik” objavio je 20. avgusta 1956. rezultate istra`ivawa jugoslovenskog tr`i{ta koji su potvrdili ono {to su Novosa|ani iz dana u dan govorili: Novi Sad ima najskupqu zelenu pijacu u zemqi! Prose~ne cena paradajza iznosila 61 dinar, a u Qubqani 47 dinara. Kilogram krompira ko{tao je 27 dinara, dok su ga Qubqan~ani kupovali za 17, a

Beogra|ani za 22 dinara. U sezoni bostana, cena lubenice po kilogramu u Novom Sadu iznosila je 40, a u Splitu 30 dinara. Jabuke prve klase su u Mariboru prodavane su za 25 dinara, u Beogradu za 50, a u Novom Sadu za 70 dinara. I tako redom, bez izuzetka, novosadksa pijaca je bila prvak u skupo}i! N. C.

Radnici JKP „^isto}a” }e u ponedeqak odnositi ba{tenski otpad u naseqima Budisava, [angaj, Stepanovi}evo, Kisa~, Satelit i Banati} po pozivu, sutradan u Ka}u, dok }e se u sredu otpad odnosi u na seqima Rumenka, Sajlovo, Adice, Avijati~arsko na-

Novosadska ponedeqak20.avgust2012.

Pre da va we o kre a tiv nom pi sa wu

seqe i Grbavica, po pozivu. Gra|ani treba travu, grawe i sli~an otpad da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova, na istom mestu gde ostavqaju i kante za sme}e. Potrebno je da ba{tenski otpad bude upakovan u kese ili xakove, a grawe povezano u snopove. N.B.

Pre da va we „Kre a tiv no pisawe” bi}e odr`ano u ponedeqak, 20. avgusta u 18 ~a sova u ~itaonici Gradske biblioteke, u Dunavskoj 1. O ovoj temi }e govoriti prof. dr Merili Kaningam sa Univerziteta u Hjustonu. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U ZMAJ JOVINOJ JU^E OBELE@EN PO^ETAK RAMAZANSKOG BAJRAMA

So fra {i ri la ra dost i do bre vi bra ci je

Fo to: R. Ha yi}

TAKMI^EWE U VAJAWU U PESKU

De~ je skulp tu re ukra si le [trand Nakon tri godine pauze i odlagawa zbog lo{eg vremena, ju~e je na [trandu organizovano takmi~ewe za najmla|e Novosa|ane, „Vajawe u pesku”. Devoj~ice i de~aci uzrasta do 12 godina nadmetali su se u pravqewu skulptura od peska, a {trandaro{i su imali prilike da vide obale kraj Dunava „ukra{ene” raznim figurama. Ponajvi{e je bilo zamkova, tvr|ava i vojnih utvr|ewa, a mogla se na}i i koja morska sirena, crtani likovi, korwa~e i glava kowa. U~esni-

ci takmi~ewa bili su toliko ma{toviti da su mnogi od wih koristili i pomagala iz obli`wih kafi}a, poput salveta za zastave ili ka{i~ica za ograde i mostove, {tapi}e od sladole da za putne pravce u svojim utvr|ewima, a neki su se potrudili da iz Dunava izrone kamen~i}e i {koqke kako bi dodatno ukra sili svoja dela. Za animaciju mali{ana bio je zadu`en „Mini klub” koji je uprili~io interesantan program na centralnom platou. A. J.

Povodom velikog islamskog praznika, Ramazanskog bajrama, ju~e je, tre}u godinu zaredom, u centru uprili~ena Bajramska sofra. Za organizaciju je bio zadu`en Rijaset Islamske zajednice Srbije, Me{ihat srbijanski, muftijstvo vojvo|ansko, mexlis novosadski, koji je, ovom prilikom, napravio doga|aj „Ulica otvorenog srca”. Tako su Zmaj Jovinu ulicu ispunili zvuci muzike islamske zajednice, a gra|ani su imali prilike da probaju tradicionalna jela i kola~e. Kako je naveo glavni imam Mohamed efendija Zil ki}, ova akcija predstavqa poseban trenutak ne samo za pripadnike islamske, ve} i drugih zajednica. - Veoma mi je drago {to sam doma}in ovog skupa. Bajramska sofra je poziv upu}en ne samo Muslimanima ve} i svim gra|anima, sa kojima `elimo da podelimo radosti svih praznika svih verskih zajednica - rekao je

Fo to: R. Hayi}

Zilki} navode}i da u Novom Sadu ima oko 20.000 Muslimana. Prema re~ima muftije vojvo|anskog Mustafe Jusufspa-

hi }a, ju ~e ra {wi do ga |aj je imao za ciq {irewe dobrih vibracija i raspolo`ewa me |u kom{ijama.

- @elimo da pokaèmo na {oj deci kako treba se saìve sa gradom i to je poruka koju no se sve ve re, pa i na {a, islam ska. Ra do sni smo {to smo odgovorili isku{ewima koja smo imali, poput posta u ovakvim vrelim danima - kazao je Jusufspahi} dodaju}i da postoji plan da se inicira i ak ci ja „Uli ca bez glad nog kom{ije”. Bajramska sofra je sada ve} tradicionalna manifestacija kojom Islamska zajednica Sr bije obeleàva jedan, od dva, najve}a muslimanska praznika. Sa izlaskom Sunca ju~e je za mu sli man ske ver ni ke po ~eo trodnevni Ramazanski bajram, pra znik ko jim se za vr {a va tridesetodnevni ramazanskih post tokom kojeg su se vernici, od izlaska do zalaska Sunca, uzdràvali od jela i pi}a, gre{nih misli i dela. A. Jerini}

TVR\AVA ISPUWAVA USLOVE DA POSTANE SPOMENIK OD NACIONALNOG ZNA^AJA

Utvr |e ne gra ni ce Gi bral ta ra na Du na vu

Studija koju je sproveo Zavod za za{titu spomenika kulture Novog Sada omogu}ila je formulisawe predloga odluke da se Petrovaradinska tvr|ava prekategorizuje, odnosno da, umesto dosada{weg spomenika od velikog zna~aja, postane onaj od izuzetnog- nacionalnog. U Zavodu su rekli da }e se predlog na}i pred Vladom Republike Srbije koja }e donti odluku o promeni Zakona i budu}nosti ovog novosadskog dobra. Kako je objasnila autorka studije Slobodanka Babi}, studija je definisala ono {to Tvr|ava do sad nije imala wene granice i granice za{ti}ene okoline. - Petrovaradinska tvr|ava utvr|ena je 1948. godine kao spomenik od velikog zna~aja, a zakoni nisu tra`ili da se defini{u wene granice, {to je postalo obavezno prema zakonu iz 1994. godine. Taj zakon iziskuje da se utvrde ta~ne granice kulturnog dobra i wegove za{ti}ene okoline i zato je ova studija pokrenuta pre tri godine kako bi je u potpunosti formulisali kao kulturno dobro- rekla je Babi}. Na{a sagovornica je navela da se prostor definisao po

granicama katastarskih parcela, kako bi se ustanovilo {ta pripada kulturnom dobru, ali da je proces trajao dugo jer je do ku men ta ci ja iz katastra bila u veoma lo{em stawu i morala je biti digitalizovana. U Zavodu su napravili kartu Tvr|ave sa oko linom, digitalizovali je i formulisali tako da svaki komad zemqi{ta ima svoj katastarski broj i vlasni{tvo. - Odnedavno su nam postali dostupni prostori koje pre nismo mogli da obi|emo, jer su bili u vlasni{tvu Ministarstva odbrane. To je skoro 30 odsto prostora od ukupne povr{ine Tvr|ave koji su sad, po prvi put, valorizovani, fotografisani, opisani i dokumentovani. Tu spadaju kompeltan Vaser{tat, delovi Tranxamenta i zna~ajan

Fo to: S. [u {we vi}

deo Honverka - kazala je Slobodanka Babi}. Studija je obuhvatila i gra |u koja je prikupqana od 2005. godine kada je, zahvaquju}i Skup{tini grada, stvorena saradwa izme|u Istorijskog arhiva Novog Sada i Ratno-vojnog arhiva u Be~u. Ta dokumetacija je sistematizovana i napravqen je vremenski sled izgradwe Tvr|ave. Tako|e, obuhva}eni su i planovi iz 18. i 19. veka ovog spomenika i wegovih poje-

Neodràvawe – najve}a {teta [to se ti~e eventualne zabrane odràvawa manifestacija na Tvr|avi, ukoliko postane spomenik od nacionalnog zna~aja Slobodanka Babi} je rekla da je promocija grada i Tvr|ave uvek dobra, ali da se mora prona}i odgovaraju}i balans ovakvih sadràja. -Da bi se proverilo da li ne{to {teti Tvr|avi, treba sprovesti odre|ena ispitivawa tokom trajawa festivala ili manifestacije,

{to iziskuje nov~ana ulagawa. Mi, u Zavodu, dajemo uslov {ta se mora ~uvati i konstatujemo {tete, ali naàlost, najve}e su {tete od konstantnog neodràvawa, kao {to je to slu ~aj sa infrastukturom - objasnila je Slobodanka Babi} navode}i da je neophodno utvrditi nadle`nosti na Tvr|avi, odnosno da se moraju uskladiti èqe Grada i potrebe i mogu}nosti spomenika.

dina~nih objekata, {to do sad nije u~iweno, ali i gra|a iz svih ustanova kulture u Srbiji, kao {to su stare razglednice, fotografije i drugi dokumenti do kojih su istraìva~i mogli da do|u. Slobodanka Babi} nije mogla da kaè da li }e potencijalna prekategorizacija uticati na stavqawe Petrovaradiske tvr|ave na preliminarnu Uneskovu listu, jer „to zavisi od stava na{e dràve prema kulturnom nasle|u”. - Svaka dràva, potpisnica Uneskove deklaracije, ima pravo da kandiduje jedno kulturno dobro godi{we i o tome se odlu~uje na nacionalnom nivou. Uslovi koje to dobro mora da ispuni su strogi, a Upravni odbor pomenute organizacije uvek razmatra i to {ta preovla|uje na listi, a {ta je u mawem obimu zastupqeno - predo~ila je Babi}. A. Jerini}

ponedeqak20.avgust2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Oli ve ra ob ra do va la fa mi li ju Stoj kov Blizanci Da ria i Do ro tea - Zo ri ce i Goj ka Sa vi }a, Da ni lo i Sta {a - Oqe i Bo ri sla va Ste fa no vi }a, Ol ga i Li na - Sla |a ne i @i vo ji na Be li }a

Devoj~ice Le na - Alek san dre An dri} i Mi li vo ja Mak si }a, Lo re na - Alek san dre Ga }e i De ja na Mol na ra, Al ma - Alek san dre i Mak si ma Ru to vi }a, Ana - Alek san dre i To me Tu ra ja, Sa mi ra - Ame le Ah me ti, @e qa na - Ane i Mo mi ra Mar ~e te, Ele na - Ane i Ne na da Mr |e, Ma ri ja - An dree i Qu bo dra ga Mi {qe no vi }a, Ta wa - Bi qa ne i Igo ra Ha ran go zoa, Ste fa na - Bo `i ce Po po vi} i Go ra na Mi {ko va, Ne ve na - Bra ni sla ve i Bran ka Ne ne zi }a, Ja na - Va we i Da li bo ra Gr bi }a, An |e la - Ve sne Vu ~i} Osto ji} i San dria Vu ~i }a, Te o do ra - Ve sne i Ra de ta De spo to vi }a, Iva - Da ni je le i Go ra na Si mi }a, Ma {a - Da ni je le i Ne ma we Ku va qe, Du wa - Dra ga ne i Bra ni sla va Ste fa no vi }a, Sa ra - Dra ga ne i De ja na Se ku li }a, Awa - Dra ga ne [kr bi} i Ati le Am bru {a, So fi ja - Dra gi ce Put nik Je {i} i Zo ra na Je {i }a, Adri a na - Eve i Da ni la To mo vi }a, Ana - Iva ne i Va we Alek si }a, Mi li ca - Iva ne i Mi la na Kr sti }a, Na |a - Ja smi ne i Alek san dra La zi }a, Ni ko di na - Ja smi ne i \or |a Gvo zde no vi }a, Ane` ka - Ja sne Mac ko ve i Ja na Mac ko va, Ma ri ja - Je le ne Ga jin i Mi }e Ni ko li }a, Jo va na - Je le ne i Bran ka Mi tro vi }a, Sa ra - Je le ne i Mi lan ka Pro di }a, Sa ra - Je le ne i Oli ve ra Ter zi }a, Te o do ra - Ju li ja ne i Si me ^o vi }a, Pe tra - Jul ki ce Kal da ra{ i @eq ka Di mi }a, Ele -

na - Ka ta ri ne i Zo ra na Ko ji }a, Bar ba ra - Kla u di je [i po{ i Ro ber ta Far ka {a, Di mi tri ja Qi qa ne Sto {i} Ka nas i Pa ve la Ka na sa, La na Mag da le ne i Ven ~e Spi ro ske, Ili na - Ma je i Mi ro sla va Stoj ko vi }a, Adri ja na - Ma ri je i Go ra na Go li }a, Emi na - Ma ri je Mer da no vi} i Da mi ra Mer da no vi }a, Ina - Ma {e i Dra ga na Gvo zde no vi }a, Ma wa - Mi la ne [tu li} i Slav ka Man di }a, La na - Mi le ne i Da li bo ra \u ka no vi }a, Mi o na - Mi li ce i Zo ra na Ra ka no vi }a, Lej la - Mi li ce i Ro ber ta Rat, Oli ve ra - Mil ke i Vla di mi ra Stoj ko va, Ana sta si ja - Na de i Da ni la Ka va ri }a, Ma ri ja - Na ta {e @i va nov i De ja na Zam boa, Na |a - Ne deq ke i Vla di mi ra Gu bi ka, So fi ja - Oqe i Ne ma we Va si qe vi }a, He le na - Rad mi le i Bra ni sla va Be qan skog, Awa Rad mi le i Vla sti mi ra Ra di vo je vi }a, Dra ga na Ran ke i Go ra na Jo va no vi }a, Te o do ra - Sa bi ne i Jan ka Va |i ne, Sa ra - San dre i Zo ra na Sta ni }a, Ma ri ja - Sa ne le Kne è vi} Ja hi} i Bo ì da ra Kne è vi }a, Sla |a na - Sa we Ga le tin i Si ni {e Fren ca, Mi la na - Sa we i Bo {ka Mom ~i lo vi }a, Ni ko li na - Sve tla ne i Dra go ra da Jo {i }a, Ele na - Sla |a ne i Zo ra na Me da na, Na |a - Ta we i Zo ra na Ra i ~e vi }a, Ma ri ja - Ta tja ne i Zo ra na \u ri }a, Aria - Ti a ne i Igo ra Rat ko vi }a, Len ke - Tun de Ga jo i Pe te ra Ban koa.

Ven~ani Je le na Mi la nov i Mi lan Ili}, Je le na Ki jac i Vla di mir An ti}, Iva na Ja yi} i Mi lo{ Ri ka lo, Mir ja na Ko sti} i Mi lan Mi ja to vi}, Da ni e la Kolp i Mil{ Mal ba {a, Oli ve ra Spa si} i \or |e Be li}, Alek san dra Bi ~an ski i Dra gan Ni ko li, Je le na Po po vi} i Zo ran La zi}, Da ni je la Do stan i Ti bor Ge ba, Mi le na Mi ji} i Zo ran Mi la ko vi}, Su za na Pan ti} i Zo ran Jo va no vi}, Na ta {a Pan te li} i ra di vo je Di zda re vi}, Ma ja No va ko vi} i Uro{ Jan dri}, Iva na A}i mo vi} i Vla di mir Ra da no vi}, Mi li ca Ba ti ni ca i Dar ko Fi li pa{, Sve tla na Lu ki} i Jo van [to ko vac, Ma ri na [tr bac i Raj ko Aram ba {i}, Sa wa Br dar i Ne nad Sto ja no vi}, Mil ka Mi haj lo vi} i Ja go{ Pe ro vi}, Na ta {a Te {a no vi} i Bo jan Vu~ ko vi}, Bi qa na Pe trin i Mi lan Po qa~ ki.

Bran ka i Dra gan Ste pa nov s be bom Mar kom i }er kom Mi om

De~aci Te o dor - Adri ja ne i \or |a Isa i lo vi }a, Mi li ca - Alek san dre i Vla di mria Ga xi }a, Teo - Ana sta zie Bar log i La sla An dru {ka, Ma te - Ani ke i Zol ta na Er de qia, Ne boj {a - Ani ce i Vo ji sla va Kne `e vi }a, Lu ka - Bi qa ne i Da mi ra Ada mo vi }a, Sa bol~ - Mar te i Jo `e fa Na |a, Mar ko - Bi qa ne i Mir ka Ma rin ko vi }a, Ma ti ja - Bo ja ne i Da ria Qe po ja, La zar - Bo ja ne i Oli ve ra Mi tro vi }a, Aqo {a - Bor ja ne i Ne na da Ra do ni }a, Da ni lo - Bran ke Di ki} i Ive Ni ki }a, Mar ko - Bran ke i Dra ga na Ste pa no va, Veq ko - Bran ke i Mi o dra ga \a ji }a, Ne ma wa - Bran ki ce i Bo ja na [ar ca, Lu ka - Va le ri je i Jo va na Ga vri lo vi }a, Vu ka {in - Va we i Go ra na Sto ja no vi }a, Jo van - Va we Ne gu {e vi} i Zo ra na Bog da no vi }a, Dra gan - Ve sne i Sve to za ra Mi lo sa va, Va wa - Vi de i Zol ta na Jan ka, La zar - Gor da ne i Ni ko le ]o} ka loa, Stra hi wa - Di ne An dre ji}.Ma cut i Mi lo {a Ma cu ta, \or |e - Dra ga ne i Bo ja na Nin ko vi }a, Bra ni slav - Dra ga ne i Dar ka Si mi }a, Mi qan Pa vel - Dra ga ne i Pa ve la Su ro via, Ni ko la - Dra ga ne i Sa {e Jan dri }a, Stra hi wa - Dra ga ne i Slo bo da na Ma le {e va, Bo ris - \u li naz Grek, De jan - Eri ke i Zo ra na [ar gi na, Vuk @eq ke i Bo ja na Sto ja no vi }a, Ste fan - @eq ke i Bo ja na Kr sti }a, Mi ro slav - Zden ke i Mir ka \u rov ke, Fi lip - Zo ra ne Opla kan Pu dr qa i Zo ra na Pu dr qe, Vuk - Zo ri ce Ma ri} i Dra ga na Le {ta ri }a, Lu ka - Iva ne i Sr |a na Ve zma ra, Ma rio - Il di ke i Ti bo ra Pa la ti nu {a, Mak sim - Je le ne i Jo va na Du da {a, Ko sta - Je le ne i Ne boj {e Pa vlo va, Vuk - Je le ne Ni ko li} i Jo va na Ba {e vi }a, Pe tar - Jo -

va ne i Mi lo {a Bol ta, Du {an - Jo van ke i Ra {ka Ka ti }a, La zar - Ma je i Du {ka @u ji }a, Og wen Ma je i Ne na da Ste fa no vi }a, Ma te ja - Ma ri je Vi da no vi}-Ko pa we i Vla di mria Ko pa we, Va si li je Ma ri je i Mo mi la Vu ko ja, Igor - Ma ri ne i Alek san dra Igi }a, Mi haj lo - Ma ri ne i Mar ka Ni ko li }a, Og wen - Ma ri ne i Mi haj la Ivan ~e vi }a, Mla den - Mi la ne i Go ra na \or |e vi }a, Da vid - Mi la ne Nin kov i \or |a Mi ja to va, Va si li je - Mi la ne Paj ko vi} Me din i Da ni la Me di na, Ili ja - Mi li ce Pla ti {e i Vla de Pa vlo vi }a, Jo van - Mi re Kli sa ri} i Alek san dra Tri vu no vi }a, Dra gu tin - Mir ja ne i \or |a Gvo zde no vi }a, Ste fan - Na ta {e Ga li}-Ken |el i Zvo ni mi ra Ken |e la, Du {an - Na ta {e i Mi o dra ga Ag ba be, Uro{ - Ni ko li ne i Mi la na Be ro we, Vik tor - No e mi i â be Sa boa, Ni ko la - Oli ve re i @eq ka Kaj te sa, Te o dor - San dre i Sa {e Ve jin, Ra do van - Sa we i De ja na Kr sto ni {i }a, Ja kob - Sa we i Zlat ka Re pa no vi }a, Igor - Sa we i Ne na da Sto ja ko vi }a, Pe tar - Sve tla ne i Du {ka Va si qe vi }a, Pe tar - Si me u ne i Zo ra na Glu {ca, Ma te ja - Sla |a ne i Zdrav ka Mi lu ti no vi }a, Re qa Slo bo dan ke Stan ko vi}-Da vi dov i Mar ka Da vi do va, Ste fan - Sne à ne i Vla di mi ra Lu ki }a, Mi lo{ - Sne à ne i Vla di mi ra Slav ka, Go ran - Sne à ne i Mar ka Ste va no vi }a, Mi le Sne à ne Pe tro vi} i Mi le ta Jan ko vi }a, Vla da - Ste van ke Alek san dro vi} i @iv ka Alek san dro vi }a, De jan Su za ne i Pre dra ga Oka no vi }a, Aqo {a - Ta ma re i Bra ni sla va Mi lo {e vi }a, Og wen - Ta we Lu ki}, Bog dan- Bo ri sla ve i Vo ji sla va Zub ca.

Umrli

Mi li ca Ba ti ni ca i Dar ko Fi li pa{

Stan ko \u ri} (1942), Na di ca \u ri ~in (1932), Je le na Ja wi} ro|. Si mi} (1927), Mi o drag Jo va no vi} (1937), Mi li voj A|an ski (1923), Ofe li ja Bar di} Lind ner ro|. Bar di} (1919), Ti ho mir Ba sta (1968), Oli ve ra Be ker ro|. Ma ri} (1935), Mar ko Bo ì} (1923), Ste van Bo ì} (1945), Ma ri ca Bo ri {ev ro|. Sta ji} (1916), Ili ja Bu la to vi} (1931), Gi ze la Va {tag (1925), Ve ra Vra ~a ri} ro|. Ko va ~e vi} (1930), Ra din ka Ge ri} ro|. Vla jan kov (1955), Mi li na Gli go ri} ro|. Ma kov nik (1968), Sve to zar Gru bor (1953), @i va De spo to vi} (1953), Ili ja Do ma zet (1925), Sa va Du ki} ro|. Bje li} (1947), Sr bin ka @i va nov (1931), Mir ja na @iv ko vi} ro|. Jo nu zo vi} (1936), Zden ka @i vo ji no vi} ro|. Gom bo{ (1954), Zo ran Ili} (1968), Mi lan Ka }u rin (1943), Ar se ni je Ka ra xi} (1925), Sa va Ke ki} (1934), Mi ron Ko va~ (1931), Da rin ka Ko va ~e vi} ro|. So lar (1926), An |a Kor ma wo{ ro|. Lon ~ar (1942), Mi ra Ko si jer ro|. Sta ni sa vqe vi} (1922), Mi o drag Ma luc kov (1924), Je li sav ka Mar ko vi} (1932), Si meun Mi qi} (1939), Oli ve ra Mi len ko vi} Sol dat ro|. Mi len ko vi} (1974), Ru à Mi li} ro|. A~i} (1934), Slav ko Mir ko vi} (1942), Spa so je Nin kov} (1936), Da ni ca No va ko vi} ro|. Stan ko vi} (1929), @i van No va ko vi} (1921), Ma ri ja Pet ko vi} ro|. [li bar (1933), Mi len ko Pi sar (1960), Dra go mir Po pov (1937), Da rin ka Ra du kov ro|. Tri fu nov (1927), Ne do Ra u ko vi}

(1956), Ra sim Sa li je vi} (1932), Qu bi {a Ste va no vi} (1952), Ste van Ste pan ~ev (1934), Dra gi wa Stu par ro|. Mu dri} (1926), Bo ri slav Su bi} (1953), Sla vi ca Ta ka~ Dra go je vi} ro|. Ta ka~ (1966), An tal Tot (1950), Ne deq ka Uze lac ro|. Dra ku li} (1916), Ma ri ja Fa bian ro|. Hric (1931), Raj ~o Hri stov (1938), Ve ro na Cim bal ro|. Vi zi (1948), Mi le ^i ~a (1942), Iva na [a pi (1990), Zor ka [er kov ro|. Ke ri} (1933), Ra doj ka [i po {e vi} ro|. \or |e vi} (1935). UMR LI (PE TRO VA RA DIN): Ju li ja na Ca rin ro|. Mac ku qak (1934), Ve ra Bru ji} ro|. Gin gor (1934), Mi o drag Mi qu{ (1926), Xe bat Cu nev ski (1944). UMR LI (SREM SKA KA ME NI CA): Sta ni sla va \u ri} ro|. Ku zma no vi (1940), Sla vi ca Jo va no vi} ro|. Po pa ra (1959), Dra gan An dri ja {e vi} (1955), Na xi ja Baj ra mi ro|. Mu ri na (1934), Bra ni sla va Be ne `an ro|. Za ha ri} (1932), Ka ~eq Bi nar (1945), @iv ko Bu gar ski (1953), Mom ~i lo Gr bi} (1939), Rad mi la Da jin ro|. Po po vi} (1961), Jo van Da vi do vi} (1949), Slo bo dan Kri vo ka pi} (1946), Mi le Kr pan (1930), Ra din ka Mi trov ~an ro|. Mu {ic ki (1926), I{tvan Mol nar (1961), Ve se lin Ni ko li} (1964), Stan ko Po wa u {i} (1954), Jo sip Ri mac (1930), Vid Ru di} (1926), \or |e Stoj ko vi} (1953).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

OD DA NAS NA KI O SCI MA GRAD SKOG PRE VO ZNI KA

Po~iwe izrada {kolskih pokaznih karata Gradski prevoznik danas po~iwe da prima zahteve |aka osnovaca i sredwo{kolaca i studenata za izradu pokaznih karata, koje vaè tokom {kolske godine, od 1. septembra ove do 30. juna naredne godine. Formular zahteva za izradu karte moè se dobiti na svim prodajnim mestima Gradskog saobra}ajnog preduze}a, a moè se preuzeti i na veb stranici www.gspns.rs. Izrada pokazne karte ko{ta 650 dinara i na osnovu te pokazne karte |aci i studenti }e kupovati markice za prevoz po benificirnim cenama. Zahtevi se mogu predati od 6 do 20 ~asova, radnim danima i

prve subote u septembru na terminalima gradskog prevoznika kod Futo{ke pijace, na @elezni~koj stanici i u [afarikovoj ulici, kao i na prodajnim mestima u Temerinu od 8 do 15 ~asova i u Beo~inu od 8 do16 ~asova. Prilikom predaje zahteva treba da se plati izrada pokazne karte i preda overen formular od {kole, odnosno fakulteta, da je podnosilac zahteva redovan |ak, odnosno studnet, da se poka`e zdravstvena legitimacija ili li~na karta, radi provere identifikicije i preda fotografija veli~ine kao za li~nu kartu. Studenti kod sebe

moraju da imaju i overen indeks i fotokopiju li~ne karte. Pokazna karta bi}e gotova za dva dana od predaje zaheva, a mo}i }e da se preuzme na istom mestu gde je zahtev predat. Prilikom predaje dokumenata korisnik usluga gradskog prevoznka dobi}e identifikcioni broj sa kojim }e mo}i da podigne gotovu pokaznu kartu. Pravo na pokaznu kartu imaju u~enici osnovnih {kola koji nisu stariji od 16 godina i sredwo{kolci, ne stariji od 20 godina. Studenti }e pokaznu dobiti ako nisu stariji od 26 godina. Z. D.

PO LA ZAK U [KO LU VE LI KA PRO ME NA ZA DE CU, ALI I RO DI TE QE

Prvacima podr{ka najva`nija Povratak u {kolske klupe, po sle skoro tromese~nog raspusta, uvek je velika muka za sve u~enike, a posebno je te{ko prvacima koji dolaze u potpuno novu sredinu. Stru~waci upozoravaju da je najve}a odgovornost na roditeqima i nastavnicima, koji deci treba da olak{aju prve {kolske dane. Zato je na mnogim sajtovima osnovnih {kola postavqeno pismo rodite qima i uputstva za pripremu. Tu se ve} mogu na}i tekstovi za roditeqe budu}ih prvaka u kojima obi~no stoji stoji da je polazak deteta u prvi razred ozbiqna provera, ne samo deteta, ve} i roditeqa. Tada se vidi da li su roditeqi pravilno vaspitali svoje dete, da li su ga dobro pripremili, po{to polazak u {kolu mo`e za dete da bude jako stresan. - Koli~ina stresa i vreme potrebno da se dete prilagodi u novoj sredini mo`e se zna~ajno smawiti ako roditeqi na odgovaraju}i, pravilan na~in pripreme dete.

Va`no je da mali{anima pruè podr{ku i usmeravaju ih pravilno. U tome mu mogu pomo}i pred{kolski vaspita~, kako bi se olak{ao prelazak deteta iz pred{kolske ustanove u {kolu - navodi se na sajtu. Polazak u {kolu je zaista zna~ajan doìvqaj za dete. Od prvog utiska deteta u {koli moè da zavisi uspe{nost wegovog celokupnog daqweg {kolovawa, pa se moè smatrati i presudnim trenutkom za celi ìvot. Polaskom deteta u {kolu krug oko wega se {iri, a u~ewe polako postaje wegova osnovna aktivnost. Dete }e napredovati u {koli i lepo }e se ose}ati u dru{tvu svojih vr{waka ako

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.05), „Totalni opoziv” (17.40, 20, 22.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.10, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 19.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.20, 21.15), „Diktator” (16), „Nedodirqivi” (18.30), „^udesni Spajdermen” (13.35), „Pla}enici 2” (16.10, 18.15, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 20.10, 22.15), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Bran ko Raj ka A}i mo vi} (1932) u 10.30 ~a so va, @i van Vla di mi ra No va ko vi} (1921) u 11.15, \or |e Fra we Mi {ko vi} (1934) u 12, Bo ì dar Jo si pa Me {tro vi} (1954) u 13.30, Ste va na Pa vla Ra de vi} (1932) u 14.15, Ru ì ca Bo re â ra pi} (1986) u 15 i Fri da Mir ~e ti} u 15.45 ~a so va. Na Al ma {kom gro bqu bi }e sa hra we na Slav ka Sa ve Ti {ma (1933) u 15 ~so va. Na Ka to li~ kom gro bqu bi }e sa hra wen Fra wa Ma jor ~ik u 11 ~a so va.

kod wega formiramo pozitivan odnos prema {koli, obavezama koje ga ~ekaju, u~iteqici, prijateqima…

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

- Da bi dete boqe napredovalo, trebalo bi posetiti u~iteqicu ili u~iteqa kako bi ste mu ispri~ali ne{to o svom detetu i wegovim navikama iz vrti}a, a bilo bi dobro saznati {ta se o~ekuje od dece u prvom razredu. Roditeqi treba da razgovaraju sa mali{anima o razlici izme|u vrti}a i {kole, i naravno trebalo bi ih podsta}i da se ose}aju ponosnim {to kre}u u {kolu - isti~e se na sajtu. Roditeqi s kojima smo razgovarali, ka`u da im uop{te nije svejedno {to im deca kre}u u {kolu. - Moja }erka sada kre}e u prvi razred. I uhvatila me je ve}a panika nego wu. Najvi{e me pla{i kako }e uspeti ceo ~as da sedi i da prati {ta im govori u~iteqica. Nadam da }u pri~om uspeti da joj uka`em da {kola nije vrti} - is pri~ala nam je jedna majka. Q. Na to {e vi} Fo to: F. Ba ki}

ponedeqak20.avgust2012.

PO PIS PO QO PRI VRED NIH GA ZDIN STA VA NA POD RU^ JU GRA DA

Javilo se 1.300 kandidata za popisiva~e Na sajtu Grada, ali i Zavoda za statistiku Srbije objavqena je lista instruktora za popis poqoprivrednih gazdinstava na podru~ju op{tine Novi Sad i Petovaradina, a bi}e objavqena i preliminarna lista popisiva~a. Izabrni kandidati treba da potom pro|u pred test, a posle i obuku za rad na terenu.

data i na mestima gde su se zainteresovani za u~e{}e u popisu mogli prijaviti, u dve novosadske mesne zajednice „7. jul”i „Narodni heroji”, zatim u mesnim zajednicama u Petrovaradinu, Rumenki, Futogu i Ka}u. Popis u Srbiji po~iwe 1. oktobra i traje do 15. decembra. Posledwi put su se poqopri-

U Kar lov ce sti gla 21 pri ja va Za popisiva~e poqoprivrede u Srmskim Karlovcima prijavio se 21 kandidat, saznajemo u karlova~koj op{tini. Nakon {to budu oceweni i istekne rok za àlbe, bi}e objavqena lista onih koji su odabrani. Za popis poqoprivrede u Karlovcima potrebno je pet popisiva~a, od ~ega je jedan u rezervi. Za instruktora je ranije izabran Dejan Gluva~evi}, dok mu je Dejan Stefanovi} zamena. Z. Ml. - Za posao popisiva~a vladalo je veliko interesovawe, javilo se 1.300 zainteresovanih kandidata, a potrebno je 150 popisiva~a i 18 insturktora - kaè predsednik Komisije za popis za op{tinu Novi Sad i Petrovaradin, Sneàna Kneèvi}. Prema wenim re~ima u toku je provera dokumentacije kandidata, a traìlo se da su nezaposleni, da imaju fakultetsko obrazovawe i to prvenstveno poqoprivredni fakultet, da imaju iskustva u popisu ... Danas bi trebalo da budu objavqena imena kandi-

vredna gazdinstva popisivala 1960. godine, ali je to bio popis na podru~ju nekada{we SFRJ. U obrascima sa kojim }e se popisiva~i pojaviti kod paora na}i }e se niz pitawa u vezi sa gazdinstvom, zemqom koju poseduju i obra|uju, stablima vo}a, vrstama kultura, o grlima stoke, mehanizaciji... Kao baza podataka poslu`i}e pro{logodi{wi popis stanovni{tva, koji }e anketarima pomo}i da suze broj onih koji se bave poqoprivrednom proizvodwom. Z. De li}

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„[est stepeni - na{a budu}nost na toplijoj planeti” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „[est stepeni - na{a budu}nost na toplijoj planeti” Marka Laj nasa, o klimatskim promenama. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi `ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. J.

vOJvOdinA

ponedeqak20.avgust2012.

dnevnik

МАНИФЕСТАЦИЈА „ФРУШКА ГОРА – МАЈКА СВИХ ВИНОГРАДА – ПРОБУ У ЧАСТ”

Спомен плоча на месту првог чокота

Ускоро нова амбуланта

МАКАНОВА ПОСЕТИЛА ОПШТИНУ ВРБАС

Културна аутономија кроз сарадњу ВРБАС: Потпредседница Скупштие АП Војводине Ана Томанова Маканова посетила је општину Врбас где је заједно са председником врбаске општине др Жељком Видовићем, обишла Етно клуб „Отето од заборава“ у Куцури и амбуланту у изградњи у овом месту. Том приликом, Маканова је истакла да покрајинска администрација одржава редовне контакте са локалним самоуправама у Војводини, како би била у току са свим актуелним процесима и пројектима. Она је истакла да цени што општина Врбас „има

слуха за потребе етничких заједница и помаже им да сачувају свој идентитет, културу и језик“ и најавила успостављање сарадње између удружења жена русинске и словачке националне заједнице и учешће словачких удружења у великој хуманитарној акцији прикупљања помоћи за децу са посебним потребама. Када је реч о изградњи амбуланте у Куцури председник општине Видовић је истакао да се градња објекта приближава крају и ускоро ће бити предат на употребу грађанима. М. Кековић

Котлићи у Гају

ГАЈ: Током викенда у Гају је одржано друго по реду такмичење за назив најбољег кувара рибље чорбе. Манифестација „Гајачки котлић 2012“ почела је око 14 часова, када су се учесници скупили и кренули са прављењем овог специјалитета и трајало до 18 часова, када је уследило проглашење најбољих кувара. Прво место освојио је Миленко Крстић. Како би „Гајачки котлић“ свима остао у лепом памћењу, домаћице из овог банатског места потрудиле су се да дају допринос, спремивши бројне ђаконије. З. Дг.

ШУЉАМ: Под покровитељством Туристичке организације општине и града Сремска Митровица, у организацији кластера „Свети Димитрије“ и „Панонија Аграр ММ“ је одржана манифестација „Фрушка гора мајка свих винограда - Пробу у част“. На Шуљманској главици је постављена и откривена спомен плоча и биста, у част рођења овог римског императора. Спомен-плоча и биста се налазе на месту где је Маркус Аурелиус Пробус донео први чокот најквалитетније сорте грожђа и засадио га. Тако је ово место сачувано од заборава и подсећа да је даље ширење винове лозе у Европу и производња вина кренула баш из Срема. - Успешном сарадњом повезали смо градску управу и идејног творца свега овог и директора „Паноније аграра ММ“ Милорада Милошевића, па и саме мештане, да од овог историјског места на-

Откривање спомен-плоче

правимо нову туристичку дестинацију у Срему. У плану је да се изгради етно-село,

БЕЧЕЈСКИ МАЂАРИ ДВОДНЕВНОМ ФЕШТОМ ОБЕЛЕЖИЛИ СВЕТОГ ИШТВАНА

Нови хлеб освештан на тргу

БЕЧЕЈ: Житељи мађарске националности највећег потиског града у нас Бечеја пригодном дводневном фештом обележили су један од највећих празника свих Мађара Дан светог Иштвана, који је посве-

увео у хришћанство. Бечејци традиционално у то време обележавају и Дан новог хлеба, умешеног од брашна пшенице овогодишњег рода, па све поприма симболичан карактер с циљем да се новим хлебом

Регата Тамишом

ПАНЧЕВО: Сви који желе да учествују на трећој по реду Еко регати Тамиш, која ће бити одржана од 24. до 26. августа, могу да се пријаве, до 22. августа, а циљ регате је афирмација Иницијативе за враћање статуса пловног пута реци Тамиш, на потезу од ушћа у Дунав до Опова. Регаташи ће и ове године пловити ре-

ком Тамиш, заустављаће се у Јабуци, Глогоњу, Сефкерину и Опову, где ће се трудити да анимирају локално становништво и утичу на њихову свест о заштити вода слива реке Дунав и самог Тамиша. Последњег дана регате планиран је повратак у дужини свих 40 километара од Опова до Панчева. З. Дг.

Чин преламања новог хлеба пред Градском кућом у Бечеју

ћен оснивачу мађарске државе, првом крунисаном краљу наших северних суседа и постхумно проглашеном свецу, јер је пристигла паганска племена с Далеког истока

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

римски подрум вина, пешачке, бициклистичке и коњичке стазе - истакао је Никола Никшић, у име кластера „Свети Димитрије“. - Велико је задовољство да смо ми једни од првих гостију овде. Ово место отвара велики спектар туристичке понуде и ми желимо да наставимо ову сарадњу преко удружења винара, туристичких организација и сељачких господарстава - рекао је гост из Хрватске Мартин Божановић, у име Туристичке заједнице општине Нијемци. - Ова манифестација је само почетак сарадње излагача са наших простора и суседних комшија. Ово место када се заврши и када се изгради пружиће бројне могућности и за посетиоце и за нас произвођаче - рекао је Светозар Ивковић, у име куленара из Сремске Митровице. М. Марушић

започне нови берићетнији период. То је приликом поздравне беседе, пошто се захвалио амбасадору Мађарске у Србији Оскару Ницовићу,у што је нашао време да са су-

пругом увелича славље сународника у Бечеју, пожелео и председник општине Бечеј мр Вук Радојевић. Поздравну беседу на мађарском језику упутио је суграђанима председник Скупштине општине Бечеј Петер Кнези, а онда су обојица комаде освештеног новог хлеба послужили присутнима на свечаности испред Градске куће. У центру збивања било је, ипак, кулинарско такмичење. Укупно је 50 ватри потпаљено испод котлића, у којем се три сата крчкао говеђи перкелт. Епитет победника припао је тандему из Бечеја Ласло Киш – Карољ Ковач, друго место освојила је Позоришна група „Каринци Фриђеш“ из Бачког Петровог Села, а главни кувар био је Бела Мештер и треће место, као и лане, припало је Бечејцу Фрањи Варги, коме је асистент била Манцика Руминчик. Три првопласиране екипе окитиле су се медаљама одговарајућег сјаја, а робне награде добило је тридесетак екипа. В. Јанков

Нова капела у Руском Селу РУСКО СЕЛО: Епископ банатски го сподин Ни ка нор, освештао је капелу у Руском Селу. Tом чину су, поред већег броја верника, присуствовали председник општине Са во До бра нић и председник МЗ Руско Село Имре Ка бок.Капела је финансирана средствима Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу, ЈП „Дирекција за изградњу града“ и из Фонда од игара на срећу Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу. Средствима ме сног самодоприно са и добровољним радом и мештани Руског Села су дали пун допринос изградњи капела. Нова капела подигнута је и на католичком гробљу у Руском Селу Опремање обе капеле финансијски су помогли ме сна организација пензионера и Добровољно ватрогасно друштво.За из градњу капела на право славном и католичком гробљу у Руском Селу утрошено је 20 милиона динара. А. Ђ.

ОДРЖАН 12. ПЛИВАЧКИ МАРАТОН

Пливали млади и стари

АПАТИН: У организацији Пливачког триатлон клуба „Делфин“, у Апатину, на челу са Желимиром Марићем, успешно је одржан 12. по реду Дунавски маратон, а трка на 4.000 метара бодује се за КУП Србије. У првој трци за децу до 12 година, на 150 метара најбољи је био Лазар Дедић из Сомбора, међу девојчицама Каролина Хасноши из Бечеја, а такмичило се десеторо деце. Један више так- Најмлађи такмичари мичар био је у трци на хиљаду ме- година победници су Хасноши тара за децу до 14 година, а најбо- Тот Чонгар из Бечеја и Владислаље резултате имали су Бенце Бал- ва Дудаковић из Сомбора. зам из Бечеја и Сара Гојков из КаУ трци на 4.000 метара учењиже.У трци за децу старију од 14 ствовало је 44 такмичара у раз-

личитим категоријама, а прво место је освојио Бенце Балзам, другопласирани је такође Бечејац Тот Хасноши, а трећи је Валентин Беркаш из Суботице.У женској конкуренцији победиле су три сомборке Јована Дудаковић, Сања Галац и Бојана Дедић. У категорији деце од 15 до 19 година, победник је Хасноши Тот Чонгар, а међу девојчицама Бојана Дедић из Сомбора. У категорији од 20 до 24 године победник је Невен Бујић из Апатина у категорији од 25 до 34 године Гаши Хази и Апатинка Љиљана Бурсаћ.У категорији од 35 до 50 година Горан Телић и Жужана Рудић, док су у категорији такмичара старијих од 50 година победили Сретен Николин и Ливија Варга. Ј. П.

РЕГАТА МАЈКЕ АНГЕЛИНЕ

Шест сати уживања на води

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

КУПИНОВО: Преко 400 љубитеља пловидбе на шездесетак пловила узело је протеклог викенда у Купинову учешће на трећој по реду. Овогодишњи организатор Регате била је Агенција за развој општине Пећинци, а одржана је под покровитељством локалне самоу-

праве. Агенција за развој општине Пећинци је ове године први пут била организатор ове манифестације, а шесточасовна пловидба је протекла без проблема. Као и до сада, и ове године траса регате била је дуга 25 километара и пратила је такозвану потковицу, коју река Сава формира око Специјалног резервата природе Обедска Бара. Сви учесници су Уживање и добро расположење време максимално искористили за кампа Обедска бара, који су ове годружење и купање, а дежурне спа- дине дошли из Шпаније, Чешке, силачке и лекарске екипе нису Кореје, Француске и Турске, и који имале посла. Регати су се придру- ће, како су сами рекли, у своје зежили и учесници 15. међународ- мље понети само најлепше успоЈ. Антић ног волонтерског радно-еколошког мене из Срема.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak20.avgust2012.

SPRE ^EN PO KU [AJ PQA^ KE PO [TE U KUL PI NU

Kram pom ko pa li do se fa No vo sad ska po li ci ja u sa rad wi sa ko le ga ma iz Kru {ev ca, uhap si la je tri oso be ko je se sum wi ~e za po ku {aj pqa~ ke po {te u Kul pi nu kod No vog Sa da, a za ko je se sum wa da su iz vr {i li vi {e kra |a na te ri to ri ji Sr bi je. Ka ko je sa op {te no iz MUP-a, uhap {e ni su Sa {a M. (34) iz Kru {ev ca, Sta no je Z. (59) iz Ve ter ni ka i Baj ram [. (54) iz Pri zre na sa ne ma~ kim dr `a vqan stvom. Oni su osum wi ~e ni da su u no }i iz me |u 18. i 19. av gu sta iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke kra -

ka ta nac na za {tit noj re {et ki. Za tim su paj se rom otvo ri li ula zna vra ta i u{li u cen tra lu po {te, a na kon to ga Baj ram [. je po ku {ao kram pom da pro ko pa zid pro sto ri je gde se na la zi sef sa nov cem. U tom tre nut ku ih je no vo sad ska po li ci ja li {i la slo bo de. Po sto je sum we da je ova kri mi nal na gru pa iz vr {i la vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e na te ri to ri ji Re pu bli ke i rad na wi ho vom ra sve tqa va wu je u to ku. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni de `ur -

TRA GE DI JA NA AUTO-TR CI „TA RA 2012”

Tro je po gi nu lo na re li ju U ude su ko ji se do go dio ju ~e to kom me |u na rod ne brd ske tr ke „Ta ra 2012”, je dan od vo za ~a je iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, ule teo u pu bli ku i tom pri li kom usmr tio tro je qu di, dok je jo{ je dan gle da lac po vre |e no. Je dan od stra da lih je pre mi nuo na pu tu ka bol ni ci, dok je dru ga `r tva ovog ude sa pre mi nu la u uì~ koj bol ni ci. Ni ko la Tri {i} (30) iz Ba ji ne Ba {te pre mi nuo je na pu tu do bol ni ce, dok je ne {to ka sni je u uì~ koj bol ni ci po vre da ma pod le gao i Dra gi {a Ja ko vqe vi} iz Pe trov ca na Mla vi. Sa po vre da ma opa snim po ì vot u iz Uì ca za Be o grad je tran spor to va na Jo va na Tri {i} (27) iz Ba ji ne Ba {te, ali je i ona u po po dnev ni ~a so vi ma pod le gla po vre da ma u be o grad skom Ur gent nom cen tru. Ka ko je sa op {tio port pa rol Kli ni~ kog cen tra Sr bi je Dra go Jo va no vi}, Tri {i }e va je sa te {kim te le snim po vre da ma unu tra {wih or ga na i gla ve do ve ze na u Ur gent ni cen tar, gde je oko 18 ~a so va pre mi nu la, iako su le ka ri u~i ni li sve da je spa su Ste fan J. (17), sin na stra da log Dra gi {e Ja ko vqe vi }a, zbri nut u uì~ koj bol ni ci i na la zi se van ì vot ne opa sno sti. Me |u na rod na brd ska tr ka „Ta ra 2012” u ko joj je u~e stvo va lo oko 50 vo za ~a, pre ki nu ta je ka da je vo za~ Bra ni mir Si mi} iz Bi je qi ne iz gu bio kon tro lu nad auto mo bi lom i ule teo u pu bli ku.

Ne sre }a se do go di la u 12.30 ~a so va na oko 500 me ta ra od ci qa, kod Ja si ko vi ce. Vo za~ je u de snoj kri vi ni iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom i ule teo u pu bli ku ko ja ni je tre ba la da se na la zi na tom me stu. Or ga ni za tor tr ke Dra gan Si mi}, pred stav nik auto-klu ba „Bal kan” re kao je da je sve bi lo pred u ze to da se tr ka obez be di i da je

pu bli ka bi la uklo we na iz ne be zbed nih me sta, na ko ji ma je bio po ja ~an broj re da ra. -Pre ne go {to je tr ka pu {te na po me re ni su qu di, sve je na pra vqe no po ela bo ra tu, ta ko da mi is tra `u je mo zbog ~e ga je ne ko bio na tom me stu i iza }a }i }e mo ka sni je sa svim de ta qi ma u jav nost - re kao je Si mi}. E. D.

VE LI KA AK CI JA AUSTRIJ SKE PO LI CI JE

„Maj sto ri” opre mqe ni ala tom

|e u po ku {a ju na {te tu JP Po {ta, u Kul pi nu. Ka ko je sa op {ti la po li ci ja, wih tro ji ca su auto mo bi lom do {li do kul pin ske po {te, Sta no je Z. je ostao da ~u va stra `u, a Sa {a M. i Baj ram [. su pri {li vra ti ma sa bo~ ne stra ne i po mo }u ma ka za za ar ma tu ru pre se kli

nom is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du. Hap {e we su iz vr {i li po li cij ski slu `be ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a Sr bi je, Po li cij ske upra ve u No vom Sa du i u Kru {ev cu, u sa rad wi sa osnov nim tu `i o cem OJT u No vom Sa du. M. V.

„Pan te ri” uhap {e ni u Be ~u

Austrij ska po li ci ja uhap si la je {est srp skih dr à vqa na ko ji su osum wi ~e ni za pqa~ ku vi {e zla ta ra u Be ~u, sa op {te no je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Be ~u. Ju ~e ra {wim hap {e wem, ka ko je re ~e no, mo gla bi se ra sve tli ti se ri ja pqa~ ki zla ta ra, ko je se do vo de u ve zu sa „Pink Pan ter” NA KON PRI VO \E WA U NO VOM SA DU ban dom. Pu kov nik po li ci je Ro bert Klug re kao je da se osum wi ~e ni te re te za ukup no pet pqa~ ki zla ta ra od fe bru a ra ove go di ne. Po red pqa~ ke od su bo te, na ko In spek tor ra da Pe ra N. qe pri li kom kon tro le, ka da je joj je ban da „pa la”, po li ci ja osum (1968) iz No vog Sa da osum wi ~en uo~io ne ke ne pra vil no sti, zah za pri ma we mi ta ju ~e je pri ve te vao i pri mio mi to od 7.000 di - wi ~e ni ma pri pi su je dve pqa~ ke zla ta re - jed ne u 2.be~ kom okru gu den na sa slu {a we su di ji Vi {eg na ra od vla sni ka ka fi }a u Uli u fe bru a ru i mar tu, kao i jed nu su da, ali ni je iz neo od bra nu jer ci No vo sad skog saj ma. ni je bio psi hi~ ki spo so ban za Na da qe, sum wa se da je taj slu - pqa~ ku u 21.okru gu i da qu pro va lu u 21.okru gu. to, na kon ~e ga mu je od re |en `be nik, tra ìo od vla sni ka lo Po li ci ja sve te pqa~ ke pri pi pri tvor, iz ja vio je ju ~e za ka la svo tu od 6.000 di na ra za su je is toj ban di, jer su iz vo |e ne „Dnev nik” we gov bra ni lac sva ki me sec, da ne bi pod neo po sli~ noj me to di. advo kat Qu bo mir Apro. Ka ko je pre kr {aj nu pri ja vu, te da bi Uhap {e na su ~e ti ri pqa~ ka {a „Dnev nik” pi sao, okri vqe nom uni {tio za pi snik o oba vqe noj se pri pi su je da je pro te kle ne de kon tro li. M. V. i dva osum wi ~e na za pru à we lo -

In spek tor u pri tvo ru

go sti~ ke po dr {ke, ko ji su ko or di ni ra li de lo va we ban de, a ì ve u Be ~u. Hap {e we ni je bi lo ni ka kva slu ~aj nost, na gla sio je Klug, do da ju }i da su Sr bi na pra vi li gre {ku pri li kom or ga ni za ci je auto mo bi la za bek stvo. Po li ci ja je us pe la da u|e u trag na ba vqa ~u vo zi la, utvr di we go vo pre bi va li {e i pra ti ban du. Pqa~ ka u su bo tu, ka ko je na gla sio pu kov nik Ha nes Gul nbrajn, {ef Eko Ko bra je di ni ce u Be ~u, ni je se mo gla spre ~i ti, jer bi hap {e we u tom tre nut ku bi lo opa sno. Zbog to ga su pri pad ni ci Ko bri uhap si li dva osum wi ~e na u vo zi lu za bek stvo, a osta le u sta nu u ko me su se kri li. î we ni ca da se ra di o srp skim dr à vqa ni ma da la je po vod austrij skoj po li ci ji da osum wi ~e ne do ve de u ve zi sa „Pink Pan ter” ban dom, od no sno „â ~an skom ban dom„, ko je ve} du go za -

NAR KOBI ZNIS KON STAN TAN PRO BLEM NO VO SAD SKE PO LI CI JE

Skank i he roin na pr vom me stu - Na pod ru~ ju 12 op {ti na ju `ne Ba~ ke za ple we no je zna ~aj no vi {e ma ri hu a ne, ko ka i na i am fe ta mi na ove go di ne u od no su na pro {lu, ali va qa na po me nu ti da se na{ rad ne ba zi ra pr ven stve no na ko li ~i ni za ple we nih nar ko ti ka, ne go na bro ju oso ba ukqu ~e nih u te po slo ve i pre sve ga na wi ho vu za stu pqe nost na tom ile gal nom tr ì {tu- ka è za „Dnev nik„ {ef gru pe za su zbi ja we nar ko ma ni je u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Du {ko \u ki}. - Za ovih ne {to vi {e od se dam me se ci, za ple ni li smo pre ko 30 ki lo gra ma ma ri hu a ne, ve }im de lom „skan ka”, po 1.600 gra ma he ro i na i am fe ta mi na, bez ma lo to li ko ko ka i na, 270 gra ma ha {i {a i iz me |u osta log pre ko 2.500 raz li ~i tih ta ble ta ko je se na la ze na li sti opoj nih dro ga. U ovom pe ri o du za dr à no je 88 oso ba pod sum wom da su se ba vi le pro da jom raz li ~i tih vr sta opoj nih dro ga - ka è \u ki}. Pre ma we go vim re ~i ma, me |u wi ma je do sta onih ko ji su se pri li~ no ozbiq no ba vi li tim po slo vi ma. - Za ma we od me sec da na ras krin ka li smo dve gru pe sa ukup no de set li ca u ko ji ma se ne ki ~la no vi pri li~ no du go ba ve ovom vr stom kri mi na la i ve} su

ra ni je pro ce su ra ni. Ka da smo ne dav no li {i li slo bo de pe to ~la nu eki pu kod ko je je, mo `da na pr vi po gled, za te ~e no „skrom nih„ 160 gra ma he ro i na, u isto vre me po re me ti li smo di lo va we ma kar na jed no vre me, a ti qu di su du ì pe riod ozbiq no bi la pri sut ni u toj ra bo ti. Sa da, po sle sa slu {wa kod is tra `nog su di je, ovih pe to ro je sklo we no u izo la ci ju, ali ipak, ka da se po {a qe u za tvor jed na gru pa, vr lo br zo se po pu wa va upra `we ni pro stor na nar ko tr ì {tu - ka è na{ sa go vor nik. Pre ma we go vim re ~i ma ma ri hu a na je i da qe naj za stu pqe ni ja dro ga na na {em tr` {tu, a u po sled we vre me se be le è za ple ne ove dro ge iz u zet nog kva li te ta. -„Skank„ do la zi iz Cr ne Go re, sa Ko sme ta i iz dru gih kra je va, ali smo za tvo ri li i ne ke la bo ra to ri je za pro iz vod wu ovog opi ja ta na na {em pod ru~ ju, kao u ma ju ove go di ne u Pe tro va ra di nu - ka è \u ki} uz na po me nu da je po sle ma ri hu a ne naj za stu pqe ni ji he roin ko ji za so bom „vu ~e” i mno ga dru ga kri vi~ na de la kao {to su kra |e, raz boj ni {tva i sli~ no. Pre ma we go vim re ~i ma ce ne nar ko ti ka su ve} go di na ma pri li~ no sta bil ne, ali ma ri hu a ni je po ra sla.

- Ona se sa da pro da je po 1.000 di na ra za gram, he roin ma hom ide za 20 evra, a ko kain je sta na dard no 50 evra. Na rav no uvek na ce nu uti ~e kva li tet i ko li ~i na tih ma te ri ja. Kod za ple na ve o ma ~e sto na i |e mo na ma su za mik sa we. Za he roin se naj ~e {}e ko ri sti sme {a „pa ra ce ta mo la” i „ko fe i na”, a ni je ret kost da se ko ri sti u te svr he pra {ak pro tiv bo lo va ku pqen u apo te ka ma ili kom bi no va ni pra {ak - ob ja {wa va \u ki}. On ka è da naj vi {e za ple na u ovom okru gu je ste ura |e no u sa mom No vom Sa du kao naj ve }oj op {ti ni okru ga, ali da se opi ja ti re dov no za ti ~u i u ma wim me sti ma. - Ne mo è se go vo ri ti o ne kim à ri {ti ma u gra du, od no sno lo ka ci ja ma gde se naj vi {e mo è o~e ki va ti ku po pro da ja opi ja ta. Ra ni je je bi lo do sta to ga na De te li na ri i Li ma nu, ali sa da je sva ki deo gra da jed na ko iz lo èn ta kvim ak tiv no sti ma. Me |u okri vqe ni ma, ima do sta po vrat ni ka ba{ u ovim de li ma, ali ima onih ko ji se ba ve i dru gim vi do vi ma kri mi na la. Na pri mer, no vac ko ji za ra de di lo va wem po zajm qu ju pod ka ma tom ze le na {e wem. Sit ni di le ri su ~e sto i sa mi nar ko man ski za vi sni ci, deo „ro be” pro da ju, a ne {to osta vqa ju za se be. Ima i

pro da va ca nar ko ti ka ko ji se za du è pa i oni uzi ma ju no vac uz ka ma tu, ta ko da je ~e sto sve to po ve za no u krug - is ti ~e \u ki}. On tvr di da su pre u ve li ~a ne pri ~e ka ko ne ki di le ri i bo so vi i na kon od la ska u za tvor vo de po slo ve sa dro gom. -Mo gu da ka èm da po je di ni kri ma nal ci ni su za bo ra vqe ni od svo jih kom pa wo na na iz ve stan na ~in, ali ni ka ko se ne mo è go vo ri ti o to me da za tvo re ni ci or ga ni zu ju bi znis. Ne mo gu se kon tro li sa ti po slo vi sa one stra ne bra ve. Po ne kad, mo `da ni je ta pri ~a bez raz lo ga is pli va la, ali bi to pre sve ga mo glo da bu de pre u ve li ~a no. Mo `da su po je din ci „na pra vi li„ pa re pre od la ska u za tvor, pa jed no vre me od to ga mo gu da ne kog po ma ù i iz dr à va ju, ali to ni je ni pri bli `no ono me {to su ra di li na slo bo di -ka è na{ sa go vor nik. - Na kra ju, mo ram spo me nu ti da ne kad di le ri ima ju je dan ili dva pa ke ti }a za ko ji oni mo gu iz ja vi ti da su na me we ni za li~ nu upo tre bu. Na ma ni je naj va `ni je da ih u ta kvoj si tu a ci ji od mah uhap si mo i za dr ì mo ne go da do |e mo do iz vo ra te dro ge. Na rav no, u na {em po slu ja ko su va `ni do ka zi i zbog to ga su slu ~a je vi slo è ni i ~e sto du go tra ju - ka è \u ki}. M. Vu ja ~i}

stra {u ju zla ta re {i rom Austri je. Ban da pqa~ ka {a zla ta ra „Pink Pan ter” i da qe je ve o ma ak tiv na u Austri ji, pret po sta vqa po li ci ja, uka zu ju }i da su sa mo u pr voj po lo vi ni ove go di ne opqa~ ka ne 23 zla ta ra, {to je re kord, ima ju }i u vi du da je la ne {i rom ze mqe bi lo sve ga 19 pqa~ ki. Ban da, ~i ji su ~la no vi ka ko se pret po sta vqa sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, to jest Sr bi je i Cr ne Go re, uvek je ko rak is pred po li ci je, ko ja ne uspe va da joj u|e u trag, iako je pre ne ko li ko me se ci uhap si la ne ko li ko ~la no va. Kra jem ju na su in spek to ri iz Ne ma~ ke, [vaj car ske, Austri je i Sr bi je u Be ~u odr `a li sa sta nak na ko me su raz go vra li o me ra ma pro tiv ove ban de. Ta ko se u Austri ji vi {e pqa~ ki pri pi su ju sa ve li kom si gur no {}u „Pink Pan ter” ban di, a u Ne ma~ koj je ne dav no uhap {e no pet ~la no va.

-Oni su iz vi |a li i ci qe ve u [vaj car skoj i Be ~u. Ra ~u na mo s tim da ova ban da ima do 200 ~la no va”, re kao je Evald Eb ner, {ef od se ka za op {ti kri mi nal u Kri mi na li sti~ koj slu `bi austrij ske po li ci je. -Mla di qu di, ta ko zva ni voj ni ci, ko ji iz vo de pqa~ ke ne zna ju {e fo ve. Oni ~e sto bi va ju sa mo te le fon ski oba ve {te ni od or ga ni za to ra o ci qe vi ma . Po pra vi lu ra di se o „blic-pqa~ ka ma” na osno vu na lo ga - ob ja snio je Eb ner, do da ju }i da uhap {e ni ~la no vi ne da ju ni ka kve po dat ke o or ga ni za to ri ma pqa~ ki, ko ji iz vi |a ju zla ta re, iz najm qu ju so be i pre u zi ma ju plen. Me |u zla ta ri ma {i rom Austri je vla da ve li ki strah i oni in ve sti ra ju {e sto ci fre ne su me u obez be |i va wu svo jih obje ka ta, ka ko bi se osi gu ra li od pqa~ ki, ko je po ne kad bi va ju i bru tal ne. (Ta njug)

IN CI DENT U BU WE VA^ KOJ STRAN CI

Pre bi jen pred sed nik par ti je Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Iva nu S. (1989) i Jo si pu S. (1992) iz Su bo ti ce, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ka te le sna po vre da. Oni se te re te da su na kon kra }eg ver bal nog su ko ba, ju ~e oko 11.00 ~a so va, zbog ne ra {~i {}e nih imo vin sko-prav nih od no sa, u pro sto ri ja ma Hr vat sko-bu we va~ ko-{o ka~ ke stran ke na pa li pred sed ni ka ove stran ke Bla {ka T. (1960) i na ne li mu te {ke te le sne po vre de. Ivan S. i Jo sip S. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra -

`nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

PRI JA VE ZBOG ILE GA LA CA

[ver co va li Pa ki stan ce u Ma |ar sku Po li ci ja i tu ì la {tvo u Som bo ru pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv tro ji ce osum wi ~e nih zbog sum we da su ile gal no pre ba ci va li qu de pre ko gra ni ce. Mi lan L. (53) iz Sta ni {i }a, Sto jan D. (43) i Ne boj {a D. (18) iz Som bo ra i Da li bor M. (39) iz Su bo ti ce se te re te da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qen pre laz dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re we qu di. Sum wa se da je ova gru pa or ga ni zo va la pri hvat, sme {taj, pre voz i ile ga lan pre la zak dr àv ne gra ni ce sa Ma |ar skom za vi {e dr à vqa na Av ga ni sta na i Pa ki sta na. Protiv jo{ dva ~lana ove grupe p ol icija je r anije po dnela kri vi~ne pr ijave, s aop {tila je P oli cijska u prava Sombor. E. D.

reporta@e

ponedeqak20.avgust2012.

dnevnik

„TISKI DANI” TESTIRALI PECARO[E, KULINARE, PIVOPIJE, QUBITEQE [AMPITA I NARODNU VLAST U BE^EJU

ê din li be ral za ku vao ~or bu na pred wa ku Tre}i po redu, a prvi bez olujnih oblaka i ki{e. Takvi su bili „Tiski dani“, kojim se USR „[aran“ ukqu~uje u obeleàvawe Da na op{tine Be~ej – Dana ravnopravnosti. A nema boqe ravnopravnosti od onoga {to se tokom dva dana de{avalo u be~ejskom priobaqu Tise. Prvog dana su jedni kuvali ribqu ~orbu, drugi uìvali u degustaciji potiskog specijaliteta, tre}i se zabavqa li u brzom ispijawu piva, jedewu {ampite, krbawu ruku, nadvla~ewu konpca, ga|awu iz ribolova~ke pra}ke ili u prevrtawu veli ke traktorske gume... Drugog dana u centru pa`we bili su sportski ribolovci.

~ari kako da skuvaju ~orbu po meri ìrija ili upecaju {to vi{e ribe, a posetioci kako da do|u do {to ukusnijeg zalogaja ili uìvaju u izvla~ewu ribe iz vode. – Nije problem skuvati kvalitetnu ~orbu – jer ve}ina nas koji smo do{li to znamo da uradimo – ve} je daleko ve}i „kunst“ skuvati je po ukusu ìrija, po{to oni odlu~uju o tome ko }e osvojiti vrednu nagradu – rezonuje nadaleko poznati kulinar Janko Pin~er iz Bege~a. S takvom konstatacijom slaù se i wegovi sinovi Mi{a i Nenad, koji su imali svoje kotli}e, a i uspeha na prethodna dva kulinarska takmi~ewa u okviru „Ti-

Kunst je sku va ti po uku su `i ri ja

– Koliko god da smo umorni od napornog rada oko organizacije, pogotovo nabavke sredstava i postavqawa takmi~arskih mesta za 111 prijavqenih kulinara i 119 sportskih ribolovaca na tri razli~ite lokacije, kada se sve ovako lepo zavr{i, zaboravimo na muke koje smo imali – ka`e pred sednik Organizacionog odbora „Tiskih dana“ Predrag Stojkov. A obi~an posetilac, pa i takmi~ar, nijednog trenutka nije osetio muke organizatora. Oni su imali drugih problema – takmi-

skih dana“. Gotovo da nema pravog degustatora koji nije posetio {tand „{ampiona nad {ampionima“ Je{e Moldovanova iz Turije. Jer, tu se nije samo kuvala ~orba za ocewivawe ve} se i pekla riba iz Beqanske bare u tawira~i. Samo nekoliko koraka daqe, Dene{ Serda je stigao iz Novog Kneèvca s ribqim pqeskavicama za degustirawe i u banatskom blatu obloènim {aranom, koji se puna dva sata pekao na àru i onda uslast pojeo. Ne{to daqe je nova op{tinska ve}ina na delu pokaza-

^u ru {ka yo ra, ov ~e ti na kr~ ka na pet sa ti

la koliko su jedinstveni. Dalibor Keki} iz LDP-a kuvao je dve ~orbe, boqu qutu i onu drugu koju su mogli da jedu svi bira~i, a kusali su je predsednik op{tine napredwak mr Vuk Radojevi}, pri padnici SPO-a eks~lanovi SVMa, predstavnik DSVM-a... Bila je tu i brojna ekipa iz Kikinde, predvo|ena Du{anom Lukinim, ali se poseban miris {irio s dva {tanda be~ejske firme „Vasi} trejd„, gde je vlasnik Nedeqko Vasi} s prijateqima uz ribqu ~orbu pripremao i drugu hranu. – Svaka ~ast ribqoj ~orbi, koju je za nas kuvao Goran @ivoji novi}, ali imali smo mi jo{ dva specijaliteta. Za kolenice ispod sa~a bio je zaduèn Jovo Popovi}, a za „~uru{ku xoru“ Ilija Luki}, naravno, iz ûruga. Ukupno smo 100 kila sveèg mesa pripremili, {ezdesetak ov~ijeg i ~etrdesetak sviwskog u vidu kolenica. Kako su to kuvari pripremili pokazuju prazni ovali – opisao je gazda-Vasi} u~inak wegovih kulinara. Prolazili su posetioci, ali i brojni takmi~ari, pored velikog kotla u kojem se pripremala „~uru{ka xora“, ali nisu mogli punih pet sati ni{ta da vide, po{to je sve bilo pokriveno aluminijumskom folijom.

– Sve, sve, brate, ali „~uru{ka xora“... – hvalio je i posle petosatnog pripremawa Ilija Luki} svoj specijalitet. – Nema tu mnogo pri~e: sveè zaklana ovca se istranìra na ve}e komade, stavi u kazan i kr~ka pet sati. Posle toga ostaju samo kosti i prsti da se poliù. Na kraju, moramo dodati i re~ pobednika takmi~ewa, koji je uz epitet {ampiona „Zlatnog ko tli}a“ inkasirao nagradu od 112.000 dinara. – @iri je imao teàk zadatak. Jer, prvi uslov za dobru ribqu ~orbu je kvalitetna riba, a to je bio slu~aj u Be~eju – naglasio je Ante Maras iz Crvenke. Drugo mesto i ~ek na 27.000 dinara pripao je ekipi „MGM Plamen komapani„, ~iji je kuvar bio Nandor Palota{, dok je tre}e mesto i nov~anu nagradu od 17.000 dinara osvojila vlasnica poznate be~ejske ribarnice Sneàna Dragin. @iri je odredio, a organizator nagradio robnim nagradama, jo{ sedmoricu kulinara: Gorana Rackova, wegovog sugra |anina Jano{a Halea, Jevrema – Je{u Moldovanova iz Turije, Jo vana Bokuna iz Be~eja, Du{ana Lukina iz Kikinde, Janka Pin~era iz Bege~a i \or|a Skelexiju iz Temerina.

Po bed ni~ ki ko tli} An te Ma ra sa, te `ak 112.000 di na ra

broj u~esnika bio je i u brzom ispijawu piva, gde je najbrì bio Jan Kerenski iz Ba~kog Petrovca. Takmi~ewe u ga|awu ribolova~kom pra}kom je bilo ba{ interesantno. Ukupno 12 u~esnika nije imalo nijedan pogodak, ali je pobednikom progla{en Svetislav Rackov iz Kikinde jer je po oceni sudija bio najbliì ciqu. @e stoka borba vodila se me|u devetoricom odva`nih delija koji su prevrtali veliku traktorsku gumu. Na kraju su isti rezultat, po 14 okretawa, imali Nikola Stojkov i Aleksandar Surla, a kako su i posle baraà bili identi~ni, podelili su nagradu: pe~enog soma od pet kilograma.

Kad riba dobro grize Za razliku od prethodna dva ribolova~ka takmi~ewa u okviru „Tiskih dana“, ove godine je riba ba{ dobro grizla. Najuspe{ni ji su bili „maratonci“, koji su na Ribwaku punih 30 sati lovili {arane. Najve}eg, te{kog 9,4 kila, ulovio je Be~ejac @olt Bedleg, a najuspe{nija ekipa bila je „Vidre“ iz Temerina, ~iji su ~lanovi Joèf Luka~ i Erne Kurila upecali ~ak 114,52 kilograma {arana. U bu}kawu na Tisi pobedila je ekipa USR „Bratstvo„ iz Kawiè, u sastavu: Du{an Raki} iz Kawiè i Branislav Stankovi} iz [apca, ~iji je ulov teìo 12 kila, ali je najve}eg soma, te{kog 2,9 kilograma, upecao novokneèva~ki majstor za somove Peter Ujheqi. Ekipno u pecawu udicom na plo vak najuspe{nija je bila ekipa JMN TEAM iz Oxaka, a pojedina~no najboqi su bili Be~ejac Milan Sekuli} sa 7.180 grama upecane ribe u prvom sektoru, Du{an Lazi} iz Oxaka (7.140) u drugom i mla|i Sekuli}, Igor, s 8.120 grama ribe u tre}em sektoru, kome je pripalo i priznawe prvak piste. Nagrade su dodeqivane i u prate}im aktivnostima. U krbawu je bilo osmoro u~esnika, a pobedio je Norbert Hegedi{ iz Be~eja. U brzom jedewu {ampita bilo je 14, uglavnom mla|ih, u~esnika, a pobedni~ku tortu osvojila je Marjana Milovanov iz Be~eja. Isti

Na kraju, pod svetlo{}u reflektora, takmi~ilo se u nadvla~ewu konopca. Ukupno ~etiri ekipe, a {ampionska – „[aran“ – nije imala ozbiqnijeg rivala i „kolosima s Tise“ pripala je „u`ina“ u vidu pove}eg pe~enog praseta. Vlastimir Jankov

IGWATOVI]I IZ RATKOVA @IVE UZ BAKINU PENZIJU, TRI KOZE I DE^JI DODATAK

APATINAC ZOLTAN GOBOR, STRU^WAK BAVARSKOG INSTITUTA A NOVOSADSKI \AK, NAGRA\EN U VALENSIJI

Otac {e sto ro de ce spre mao ko fe re za Ja go di nu

Iz u meo ma {i nu ko ja pe we hmeq

Statistika govori da nam se broj stanovnika smawuje, uslovi ìvota postaju sve teì i mnogi mladi bra~ni parovi se ne odlu~uju na vi{e dece. Porodica Daliborke i Radoslava Igwatovi}a iz Ratkova prkosi toj statistici i sa svojih {estoro dece popravqa sliku u oxa~koj op{tini. Tu se broj stanovnika u posledwih deset godina smawio za vi{e od 4.500, a u Ratkovu za vi{e od 700. Radoslav Igwatovi} je sa svojom prvom ènom izrodio petoro dece: najstarijeg Dragoslava (de set godina), Svetislava (devet), Mariju (sedam), Nadu ({est) i Danicu (tri). Nakon toga usledio je razvod, a kasnije se Radoslav oènio sada{wom suprugom Daliborkom i pre ne{to vi{e od dva meseca rodila im se k}erka Jana, koja je dobila bakino ime. Ku}a puna sre}e i radosti sa {estoro dece. @ivot, naravno, teàk, po{to je Radoslav jo{ pre osam godina ostao bez posla, ali uprkos svemu, Igwatovi}i su sre}ni.

Dvomese~na be ba naj mla |a u do mu

snu majku koja nije èlela da se seli, ina~e bismo oti{li. Moja sada{wa supruga i ja dobili smo jo{ jednu k}erku, a nadamo se da }e nam krenuti i posao sa {tamparijom da moèmo da radimo i, naravno, boqe ìvimo.

Krstili decu istog dana Igwatovi}i su èleli da krste svoju decu onako kako nalaù obi~aji, tako da je sve {estoro istog dana kr{teno u mesnoj pra voslavnoj crkvi u Ratkovu. Taj sve~ani ~in obavio je sve{tenik Milan \uri}, a kumovi na kr{tewu bili su prijateqi Milena i Sini{a Bojani}. – Iako je posledwa decenija iz uzetno te{ka, moja prva èna i ja se nismo pla{ili i izrodili smo petoro dece – rekao nam je Rado slav. – Sva su ìva i zdrava i do bro napreduju. Od kada sam ostao bez posla, te{ko nam je, ali uz po mo} prijateqa, uspevamo da pre ìvimo. Sada{wa vlast u op{ti ni ba{ nema mnogo razumevawa za na{e te{ko}e, tako da sam hteo da se preselim u Jagodinu, gde je u tom pogledu mnogo boqa situacija. Nisam mogao napustiti bole -

Od trenutka kada je ostao bez posla, Radoslav ne uspeva da obez bedi redovne prihode, tako da je u domu Igwatovi }abesparica redo van „posetilac„. Skromni de~ji dodatak od 11.500 dinara za prva ~etiri deteta nedovoqan je za normalan `ivot jer za ostalu de cu, kako su im rekli, po zakonu ne maju pravo na de~ji dodatak. Veo ma ~udno i neverovatno, kao da je zakonom zabraweno imati vi{e dece od ~etvoro. Penzija baka Jane od 14.000 dinara malo poma`e, ali

je i to veoma skromno za ovu deveto~lanu porodicu. Uz ku}u imaju ba{tu koju obra|uju, a tako|e i vo}e, tako da ne moraju ba{ sve da kupuju. Mleko za decu daju tri koze koje gaje, tako da jedino u tome ne oskudevaju, a kozice su miqenice dece. Dragoslav i Svetislav su dobri u~enici, a od jeseni }e im se pridruìti i sestra Marija, dok se Nada sprema za pred{kolski boravak. Pripreme za to dodatni su problem za porodicu Igwatovi}, osim redovnih nevoqa oko tro{kova za struju i duga od gotovo 90.000 dinara. – Ne znam kako }u izmiriti dugovawe za struju. Iako sam sr~ani bolesnik s dve operacije, nastojim da radim kad god mi se ukaè prilika. Veoma mi je ào {to ne moèmo deci da obezbedimo uì nu u {koli – pri~a nam Radoslav. Mo `da je krajwe vreme da lokalna samouprava pomogne ovoj porodici da svoje {estoro dece mo è da odgaji onako kako je to potrebno, i da ona, vredna i izu zetno lepo vaspitana, imaju ìvot bar sli~an onom kojim ìve wiho vi vr{waci. Stevan Miler

Dr in`. Zoltan Gobor, ro|eni Apatinac koji ìvi u Frajsingu kod Minhena i radi u bavarskom Institutu za poqoprivrednu tehniku i sto~arstvo, dobio je nagradu za inovaciju i razvoj u oblasti agrotehnike na nedavnoj internacionalnoj konferenciji u Valensiji. Tamo je prezentovao najnovije rezultate iz projekta „Razvoj ure|aja za automatsko pri~vr{}ivawe ìca koje sluè kao potpora prilikom pewawa sadnica hmeqa u rasadima hmeqa„. Projekat se zasniva na patentiranoj ideji pronalaza~a Antona i Jozefa Solera, kao i Kristijana Hajligera, na osnovu koje je izra|en prototip ure|aja za hmeq. – Prototip je testiran na oko 12 hektara pod hmeqom i pri tom je uspe{no pri~vr{}eno vi{e od 50.000 potpornih ìca – kaè dr Gobor, s kojim razgovaramo u Apatinu, gde je bio u kratkoj po-

bra i marta, kada su temperature imaju i prakti~na iskustva. Rai ispod nule, optere}ewe radnido pose}ujem svoje profesore i ka je prili~no veliko i brzina kolege u Novom Sadu, gde sam do rada ograni~ena. Prva testirawa prototipa su pokazala da ta inovacija umnogome poboq{ava rad i sigurnost na poqima hmeqa. Po wegovim re~ima, ure|aj se montira na predwi utovariva~ traktora i omogu}uje pribli`no jednake performanse kao kada dva radnika ìcu ka~e manuelno. Zol tan Go bor u rod nom Apa ti nu Traktor se, obja{wava on, kre}e prose~nom brbio velika teoretska znawa bez zinom od 1,5 kilometar na sat i u kojih ne bih ni postigao sve ovo jednom ~asu obavi posao na 0,21 – kaè Gobor. do 0,23 hektara. Ro|en je pre 37 godina u Apa– Ova nagrada je zna~ajno pritinu, gde je zavr{io osnovnu znawe za rad na{eg tima, velika {kolu i gimnaziju. Diplomirao inspiracija i podje 2000. na Ma{inskom odseku sticaj. Odluka da FTN-a u Novom Sadu, radom u odem u Nema~ku nije oblasti automatizacije su{are bila laka, ali iskuza lekovito biqe. Magistarsku stva i poznanstva tezu na temu optimizacije pokoja sam stekao omostrojewa za tretman otpadnih gu}ila su mi da se voda Rafinerije nafte u Novom profili{em u Sadu odbranio je krajem 2004. oblasti poqopriAkademsku karijeru nastavio je vredne tehnike, koja na Institutu za poqoprivrednu je jedna od najpertehniku u Bonu, gde je i doktorispektivnijih i nosi rao. Sa svojom inovacijom iz velike izazove jer doktorske disertacije ve} je trenutne tehnike i u{ao u Top-10 FERCHAU Enginemetode poqopriering awards Inovation prise, a rad je vredne proizvodwe prezentovao u Nema~koj, [vedne}e mo}i da zadovoskoj, Francuskoj, Kini i HolanUre |aj zamewuje ru~ ni rad dva rad ni ka qe potrebe stanovdiji. seti. – Do sada su ih pri~vr{}ini{tva koje }e, po procenama Nakon iskustva u industriji, vala ru~no dva do tri sezonska stru~waka, do 2050. nadma{iti karijeru je nastavio u bavarskom radnika, iz korpe montirane na deset milijardi. Za re{avawe institutu kao rukovodilac tima predwi utovariva~ traktora, kompleksnih problema ovog tiza ma{instvo i konstrukcije i {to je poprili~no opasno u slupa danas se prevashodno traè tima za mehanizaciju poqopri~aju wenog izvrtawa. Tako|e, sistemski inèweri sa znawem vredne proizvodwe specijalnih uzimaju}i u obzir ergonomiju i u oblasti ma{instva, elektrokultura i povr}a. da se posao obavqa izme|u oktotehnike i informatike, a koji J. Prel~ec

kultura

dnevnik У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ” ЗБИРКА НАШЕГ НОБЕЛОВЦА

Најкраће приче и записи Иве Андрића Сјајну идеју да се 136 приповетки Иве Андрића групишу по темама, на коју су дошли добри зналци литературе окупљени око његове Задужбине,

наставио је уредник у „Лагуни„ Дејан Михаиловић који је одабрао и приредио књигу „Сусрет - најкрађе приче и записи Андрића”. НА БРИТАНСКОЈ ТОП-ЛИСТИ

Ријана на првом месту Певачица Ријана поново се са албумом ‘’Talk That Talk” нашла на првом месту британске топ 10 листе албума. Од када је изашао у новембру прошле године, албум се налазио на топ 40 листи 38 недеља, а два пута је био на првом месту. Одмах иза певачициног албума налази се План Б са албумом ‘’Ill Ma nors„, на трећем месту је Ma roon 5 и њихов албум ‘’Ove rex po sed‘’, док се на деветом месту налази албум певачице Адел ‘’21’’. Ријана је у најновијој епизоди емисије ‘’Next Chap ter‘’ (Ново поглавље) коју води Опра Винфри први пут говорила како се осећала након што је раскинула са Крисом Брауном када ју је он физички напао, пренеле су агенције.

Михаиловић је као уредник потписао током протекле две године осам књига Иве Андрића којима се „Лагуна„ укључила у обележавање пола века од додељивања Нобелове награде Андрићу и једног века од штампања његове прве књиге. Сада је овом колекцијом најкраћих прича и записа (као нацрта за веће прозне целине) Михаиловић започео у „Лагуни„ обележавање 120 година од рођења првог и јединог српског нобеловца. Већ се, са првом серијом, показало да су читаоци похрлили да купују тематски осмишљене збирке Андрићевих приповетки, које су сачинили стручњаци Андрићеве задужбине, који су и сада блиско сарађивали и помагали Михаиловићу да склопи ову нову хрестоматију кратких прозних тесктова, пре свега најкраћих прича које никада до сада нису биле сакупљене на једном месту. Неке од претходних збирки као што су „Београдске приче„ или „ Новеле о жени„ су биле више месеци на бестселер листама и доживеле су више издања и тако

се показало да класици „у новом и добром паковању„ могу да освоје нове генерације читалаца. Михаиловић, добар познавалац Андрића и уредничког заната, у напоменама уз „Сусрет„ тврди да се из већ објављених Андрићевих дела „може издвојити велик број ‘најкраћих‘ прича у данашњем књижевнотеоријском значењу тог термина”. Како је објаснио приређивач, текстови који су ушли у књигу преузети су или из Андрићевих објављених збирки прича или из записа објављених постхумно и обједињених у две књиге („Знакови поред пута„ и „Свеске„), или из песничке збирке „Немири„, односно лирике необјављене у посебном издању за живота („Лирика„). Подељен у две целине (најкраће приче и записи) избор потврђује, како је приметио Михаиловић „да је Андрић као радознао дух - упркос ‘модернистичким‘ предрасудама - разноврстан и авангардан писац”. За читаоце који „Знакове поред пута„ држе уз себе као ризницу мудрости ова нова књига пружа уз записе који се не могу сврстати ни у један књижевни жанр и савршене прозне минијатуре које како је написао Михаиловић „могу да пожеле многи савремени писци„. (Танјуг)

ЧЕ ТВР ТИ АЛ БУМ ТИ НЕЈ ЏЕР СКЕ ЗВЕ ЗДЕ

Но ве пе сме Теј лор Свифт Ти неј џер ска зве зда Теј лор Свифт об ја ви ће че твр ти сту диј ски ал бум под на зи вом ‘’Red‘’ 22. ок то бра, пре но си АП. Теј лор Свифт је ову вест об ја ви ла то ком раз го во ра са сво јим обо жа ва о ци ма пу тем ин тер не та. Ова 22-го ди шња пе ва чи ца је ра ди ла на но вом про јек ту две го ди не, а ал бум ће има ти 16 ну ме ра. То ком веб че та, Свиф то ва је из ве ла пр ви сингл са ал бу ма под на зи вом ‘’We Are Never Ever Getting Back Together’’. Ал бум Свиф то ве из 2010. го ди не под на зи вом ‘’Speak Now’’ про дат је у ви ше од ми ли он ко пи ја у пр вој не де љи из ла ска. Она је про -

ponedeqak20.avgust2012.

„КОМУНИТАС НА ИСПИТУ” НА „АВГУСТОВСКОМ ПЛЕСУ” У БЕРЛИНУ

Све зависи од публике Перформанс „Комунитас на испиту“ Ане Вујановић и Саше Асентића, вечерас ће бити изведен на фестивалу савременог плеса „Танц ин огуст“ у Берлину. Публика овог за савремене ауторе престижног фестивала биће у прилици да види и учествује у ономе што аутори називају хибридним јавним догађајем између позоришне представе,

жее: ‘Успон и пад, затим успон и поновни пад радничког самоуправљања‘, ‘Други‘ и ‘Тест колективне интелигенције‘. Перформанс се завршава отвореним форумом о искуству извођења и причама које су настале током њега“, записали су аутори, додајући да су приче и „социјална кореографија“ увек привремене, јер зависе од учесни-

вијању ЛАРП-а (лајв екшон рол плејинг) радио је Борис Радујко. „Тешко је говорити о нечему што се тек помаља на хоризонту нових театарских тенденција у којима се саучесништво у позоришном чину не посматра као револуција, него као природна супституција за класично, најчешће одвећ пасивно и досадно „учешће“ у

ка, односно саме публике. Тако свака изведба постаје јединствен догађај (епизода) у оквиру отворене серије чији се резултати не могу предвидети. „Комунитас на испиту“ је премијерно изведен крајем прошле сезоне у Српском народном позоришту, које је и један од сарадника на пројекту чију продукцију потписују „Пер.арт“ и „Теорија која хода“. Од бројних сарадника ту су још Оливера Ковачевић Црњански, Кристин де Шмет (кореографија), Наташа Мурге Савић и Синиша Илић (сценски простор), а на раз-

глумчевој патњи лика, односа, ситуације... У ово ново смо надасве гурнути, што је готово метафизичко искуство налик рођењу у којему бивамо поново измишљени. Тако смо у могућности не само да сазнамо принципе глуме, драме, спектакла, него и принципе властите осећајности, са нагласком на друштвено, колективно, могућности и жеље за уклапањем или иступањем, променом. Тај занос може далеко да одведе...“, написао је поводом премијере у СНП, критичар нашег листа Игор Бурић. К. Р.

Са премијере у СНП

кореографије, друштвене игре и хепенинга. „Комунитас на испиту“ се изводи у позоришту, али тако да реафирмише његову улогу у симболизацији друштвеног. „Сцена овде постаје место у јавном простору где грађани расправљају о битним друштвеним питањима и промишљају могућу будућност друштва. Изведба се заснива на принципима друштвених игара, отворених за учешће свих чланова публике. Тим поступком, публика је позвана да креира неколико фикционалних ситуација, развијајући и трансформишући понуђене си-

ПО БЕСТСЕЛЕРУ ЕЛ ЏЕЈМС

„Педесет нијанси – сива” кao мјузикл да ла ви ше од 22 ми ли о на ал бу ма то ком сво је ка ри је ре. Теј лор Свифт је нај по зна ти ја по хи то ви ма као што су ‘’You Belong With Me‘’ и ``Love Story.’’

Бестселер ауторке ЕЛ Џејмс „Педесет нијанси - сива„ преточен је у мјузикл, преносе британски медији. Љубитељи еротске трилогије, која је продата у преко 40 милиона примерака, сада ће уживо моћи да уживају у, како је најављено, „провокативном мјузиклу који ће гледаоце насмејати и натерати да поцрвене”. Мјузикл „Fifty Sha des! The Mu si cal„ премијерно ће бити изведен 22. августа у Единбургу, а продуценти обећавају „сексуално образовање за неколицину необавештених”.

Роман „Педесет нијанси - сива„ у Србији је објавила „Лагуна„ и прати младу и неискусну студенткињу која се заљубљује у мистериозног милијардера са садо-мазо склоностима. Захваљујући планетарној популарности романа, продаја композиција класичне музике које се помиње у романима, класика књижевности али и сексуалних играчака и помагала рекордно је скочила. На таласу те популарности уследио је и мјузикл који је продуцирао Маршал Кордел.

ВИШЕ ОД ЧЕТИРИ И ПО ВЕКА ОД РОЂЕЊА СЛАВНЕ ДУБРОВЧАНКЕ

Лепота и књижевни дар Цвијете Зузорић Ове године се навршава 460. годишњица рођења Цвијете Зузорић (1552-1648), према легендама, песникиње и једне од најлепших жена свог времена. О животу дубровачке ренесансне племкиње сазнаје се из различитих извора. Мада ништа из поетског опуса Цвијете Зузорић данас није сачувано, на основу посредних сведочанстава (похвале њених најстаријих биографа на рачун

Гундулић, Николете Растић, Јулије и Наде Бунић и других. Цвијета Зузорић је рођена у богатој дубровачкој грађанској породици 1552. године, као дете се преселила у Анкону, где је стекла “неко веће и за жене онога времена ретко знање“. Удала се 1570. за Бартоломеа Пешонија, потомка старе фирентинске племените лозе, и исте године се вратила у родни град, где

Удружење љубитеља уметности Дубровачка песникиња, симбол ренесансне културе града-републике, била је инспирација за драму необичног наслова “Све за љубав науке с мученицом Цвијете Зузорића” (1929). Аутор “комедије у пет чинова”, како је прецизно одређена у поднаслову, био је Никола Ђурић, отац значајног класичног филолога Милоша Н. Ђурића. О овом необичном комаду “са тезом”, опширнији осврт даје проф. др Злата Бојовић у својој студији “Стари Дубровник у српској књижевности” (2010). Помодна и драмски слаба, Ђурићева драма је, измакавши замисли аутора, прерасла у “духовно поклоњење старом Дубровнику”. Дело је настало у време када је Удружење пријатеља уметности основано у Београду (1922), а шест година касније добило свој Павиљон на Малом Калемегдану. На предлог једног од оснивача, Бранислава Нушића, и Удружење и Павиљон су понели име “Цвијета Зузорић”. Ђурићева драма је била позоришни прилог том догађају, док је сликар Марко Мурат Удружењу поклонио портрет Цвијете Зузорић. стваралачког дара), претпоставља се да је била цењена поетеса. Но, оно што је ову Дубровчанку нарочито одликовало, била је ванредна харизма, јер тешко је другачије објаснити чињеницу да је у сећању сачувана као “најсјајнија звезда интелектуално-уметничког сазвежђа”, сачињеног од списатељица и учених “дона“ дубровачких - Маре

јој је супруг добио место конзула Фиренце. Предузимљиви Италијан, осим дипломатијом, бавио се банкарством и трговином у новој средини. Време доласка Цвијете Зузорић поклапа се са привредним зенитом Дубровника, чији трговци су своје колоније расејали у ширем појасу копненог залеђа, а бродови бацали сидра у свим значајнијим лу-

кама света. Град је доживео свеобухватни препород бивајући магистрална раскрсница у пословном, дипломатском и културном животу између истока и запада. Њеном имену, лепоти и духу своје риме и дијалоге посвећују Торквато Тасо, Михо Моналди, Динко Златарић, Михо Бунић, Никола Гучетић. То песници чине и данас. Међу њима је и књижевник Луко Паљетак, који 2004. објављује књигу “Скровити врт” или, у поднаслову, “Дневник Цвијете Зузорић, племкиње дубровачке”. Подстакнут оним што се и данас о њој више слути него поуздано зна, Паљетак прати интимни и јавни живот Зузорићеве од њене 15. до 96. године. Више набачена скица но изоштрена слика, њена арабескна полуисповест прераста у “загонетне и меланхоличне солилоквије” писане мушким рукописом. Дневничке забелешке почивају на стиховима Дантеа, Петрарке и Аретина, као и мудростима Макијавелија, Кастиљонеа, Мирандоле, Монтења, за које Луко Паљетак верује да су чинили прво очеву, а онда и њену личну библиотеку. Положај жене у оновременом Дубровнику, Фиренци или другим кнежевинама у којима се кретала Цвијета Зузорић није се много разликовао. Оне су требале да буду само украс дома, добре супруге својим мужевима, а културна надградња била је тек једна од пожељних врлина. Због притиска конзервативне средине која није имала разумевања за слободни дух Цвијете, она и су-

Марко Мурат, Портрет Цвијете Зузорић

пруг су заувек напустили Дубровник 1583. и отишли у Анкону. Вероватно је сукоб са тадашњим дубровачким моћницима узроковао повратак у Италију и нестанак свих њених песама због којих су је славили и опевали многи. Ако је Мара Гундулић „вуковима, медведима и тигровима„ називала тадашње градске моћнике који су покушавали да умање вредност једне врло образоване жене која се са лакоћом кретала највишим фирентинским културним круговима, могуће је да ту лежи решење енигме Цвијете Зузорић и њених несталих стихова. Зна се да је умрла 1648. у Анкони, у дубокој старости и била сахрањена у цркви Сан Франческо ад Алто. На два њена сачувана портрета (којим се данас одриче аутентичност) може се видети све оно што је на Цвијети допуштено видети, тако да фасцинација има ослонац, а машта особу у којем једна реална биографија отвара просторе имагинарног. Као што Дубровник игра игру скривача са хроничарима из данашњих времена, тако се и Цвијета Зузорић поиграва са вековима и појављује се пред нама у све већој раскоши и лепоти. Остаје тајна откуд долази тај романтични занос с којим се креће у потрагу за њеним песмама, дневничким записима, детаљима из биографије. Као да су је малочас срели на Страдуну или шетали са њом по врту летњиковца породице Гучетић у Трстеном, једном од средишта културног живота ренесансног Дубровника. Синиша Ковачевић

sport

ponedeqak20.avgust2012.

POSLE NEUSPEHA REPREZENTACIJE U DUELU SA CRNOM GOROM

dnevnik

SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE I SENIORE U NEOLIMPIJSKIM DISCIPLINAMA

Neodgovorna igra odvela u poraz Se lek tor ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Du {an Iv ko vi} re kao je po sle po ra za od Cr ne Go re(71:73) u dru gom me ~u kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo da ne po sto je vi {e oprav da wa i da we go vi iza bra ni ci mo ra ju da po ka `u da li je su ili ni su tim. On je oce nio je da je igra u po sled wih pet mi nu ta pro tiv Cr ne Go re ne do pu sti va ~ak i za uli~ ni ni vo. -Osci la ci je u igri su je dan od kqu~ nih pro ble ma srp ske re pre zen ta ci je.Ima li smo mno go pro ble ma ko ji su mo `da oprav da ni, ali ne mam na me ru da prav dam bi lo ko ga. Ja sam spre man da pre u zmem od go vor nost za sla bu igru - re kao je se lek tor Iv ko vi} Sr bi ja je vo di la sa 13 raz li ke pet mi nu ta pre kra ja, a u fi ni -

Se lek tor je na po me nuo da ti mu ne do sta ju po vre |e ni igra ~i, ukqu ~u ju }i i ka pi te na Ne na da Kr sti }a. On je oce nio da je 11 pro ma {e nih pe na la, ko li ko su srp ski re pre zen ta tiv ci ima li na me ~u pro tiv Cr ne Go re, ne do pu sti vo mno go. - Pe na li su bi li is pod sva ke kri ti ke sa ova kvim ti mom i ova kvim {u te ri ma. Moj kri te ri jum je da mo ra da se po go di 75 od sto pe na la, ali da je dan tim pro ma {i 11, ne za mi sli vo je. Mi slim da je to pre sve ga stvar kon cen tra ci je - is ta kao je srp ski se lek tor. We gov ko le ga iz Cr ne Go re Lu ka Pa vi }e vi} ka zao je da je we gov tim na gra |en sre }om u za vr {ni ci zbog neo du sta ja wa. - ^e sti tam mom ti mu na iz van red nom za la ga wu i sjaj noj kon cen tra ci ji u naj va `ni jim de lo vi ma me ~a i is prav nom

Predsednik VSS Danko \uni}, Andrija [quki} i Igor Lon~arevi}

Bronzana medaqa Lon~arevi}u i [quki}u Ivanovi} trojkom s pola terena doneo Crnoj Gori pobedu

{u je iz gu bi la troj kom sa po la te re na. -To {to se de si lo ni je bi lo pi ta we sre }e. Jed no stav no, s ti mom ko ji ima mo, uz 13 raz li ke, van bo nu sa, ne sme mo da igra mo ta ko sla bo. Ovaj sport to ne tr pi. Ta ko ne igra ju ni uli ~a ri ka da se sku pe za ma li fud bal ili ‘tri na tri’... Jed no stav no, tre ba da se po ka è mo kao tim i re pre zen ta ci ja, da li je smo ili ni smo. Ne mo è vi {e da se pri ~a o ma le ru. Igra ~e tre ba po dr à ti, ali utak mi ce ne bi sme le da se gu be na ova kav na ~in.

igra wu, {to su bi li je di ni mo gu }i re cep ti da se Sr bi ja na pad ne i even tu al no do bi je u go sti ma. Mi slim da je ce la utak mi ca pro {la u na {em is tra ja va wu. Ka da su svi mi sli li da smo ot pi sa ni i da li je tu pi ta we da smo na {li pra vu pe tor ku ko ja ni je po su sta la ili je do ma }in po mi slio da je go to vo, ja ne znam, ali ~i we ni ca je da smo od bra nom za u sta vi li wi hov na pad i na {li na ~in da po go di mo ko{ sa cen tra i ta ko na gra |e ni zbog neo du sta ja wa - na gla sio je Pa vi }e vi}.

Sr bi ja je do {la i do dru ge me da qe na Svet skom pr ven stvu u ve sla wu u neo lim pij skim di sci pli na ma za ju ni o re i se ni o re, ko je je za vr {e no u Plov di vu. Po sle ~e tver ca sa kor mi la rom (Bo jan Do {qak, Alek san dar Ma rin kov ski, Alek san dar Be |ik, Alek sa Stan ko vi}, kor mi lar Ma te ja Jo {i}) bron za nom me da qom oki tio se i ju ni or ski dvo jac bez kor mi la ra Igor Lon ~a re vi}, An dri ja [qu ki}. U fi na lu ove di sci pli ne, gde su se ogle da li sa sta ri jim ve sla ~i ma bu du }i da su tek po ~e li da tro {e pr vu go di nu u ju ni or skoj kon ku ren ci ji, Lon ~a re vi} i [qu ki} su s vre me nom 6:50.99 za u ze li tre }e me sto i ta ko bri qan tan na stup u Bu gar skoj kru ni sa li od li~ jem. Zla to je osvo ji la

Ru mu ni ja (6:47.71), sre bro Gr~ ka (6:49.51), dok su iza na {ih mo ma ka osta le ve sla~ ke ve sle si le Ne ma~ ka (6:51.91), ê {ka (6:53.77) i Ma |ar ska (6:57.09). – ê sti tam mom ci ma na sjaj noj tr ci u fi na lu, kao i na iz da wi ma ko ja su po ka za li ce lim to kom {am pi o na ta. Ra di li su za ovo ce le go di ne, po go to vo ja ko po sled wih {est ne de qa, ve ro va li su u se be, svoj kva li tet i za slu è na na gra da je sti gla. Kao {to to obi~ no bi va, u fi na lu pre su di la je psi ho lo {ka sta bil nost. Ni su klo nu li du hom ni ka da su po sle pr vih 500 me ta ra gle da li u le |a go to vo svim ri va li ma. Dr à li su se do go vo re ne tak ti ke, bi li na vi so kom teh ni~ kom ni vou i na kra ju su us pe li da svoj neo spor ni kva li tet pre to ~e u me da qu – bio je pre za do vo qan

tre ner re pre zen ta ci je Alek san dar Iv ko vi}. – Pre sre }an sam. Osvo ji li smo me da qu ko ju smo, iskren da bu dem, o~e ki va li. Na vi so kom ni vou smo od ve sla li ce li {am pi o nat i do ka za li da je ~e tvr to me sto na Evrop skom pr ven stvu na Ble du bio sti caj ne po voq nih okol no sti bu du }i da sam se ja pred ovaj {am pi o nat raz bo leo pa ni smo mo gli da se pri pre ma mo ka ko smo pla ni ra li – ka zao je An dri ja [qu ki}. I Igor Lon ~a re vi} je bli stao od sre }e: – Ima li smo ma lu tre mu na star tu i svi su nam po be gli osim Ma |a ra. Us pe li smo da se na po lo vi ni tr ke pro bi je mo na ~e tvr to me sto i vi de li smo u tom tre nut ku da Nem ci po su sta ju. An dri ja je po di gao tem po na 500 me ta ra od ci -

qa, osta vi li smo Nem ce iza se be, u jed nom tre nut ku pre te kli i Gr ke, ali smo upr kos sjaj nom i ja kom fi ni {u pre pu sti li sre bro Gr ci ma. Bez ob zi ra na to pre za do vo qan sam u~in kom u Plov di vu. Dvo jac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e (Mi lo{ To mi}, Ne nad Ba bo vi}) za vr {io je tak mi ~e we na pe tom me stu u kon ku ren ci ji 21 po sa de. Ju ni or ski mu {ki dubl skul Vik tor Pi va~, Mar tin Ma~ ko vi} za vr {io je {am pi o nat na 11. me stu u kon ku ren ci ji ~ak 32 po sa de. Ju ni or ski osme rac (Qu bo mir Ga vri}, Dra gi {a Mi lo va no vi}, Ni ko la Kr lo vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la No va ko vi}, Zo ran Ra ji}, Mar ko Ri sti}, Uro{ Di mi tri je vi}, kor mi lar Mar ko Ar vai) u B fi na lu za u zeo je dru go me sto pa je tak mi ~e we za vr {io na 8. me stu.

DEJAN STANOJEVI] O NASTUPU VATERPOLISTA SRBIJE U LONDONU

Ve} smo se okrenuli slede}oj Olimpijadi De jan Sta no je vi}, tre ner va ter po li sta no vo sad ske Voj vo di ne je jo{ od 2007. go di ne u stru~ nom {ta bu re pre zen ta ci je Sr bi je i od ta da je ak tiv no u~e stvo vao u osva ja wu svih od li~ ja. Ni ska me da qa je im pre siv na, jer su srp ski va te po li sti, osim na Svet skom pr ve stvu u Mel bur nu 2007. ka da su bi li ~e tvr ti, na svim osta lim tak mi ~e wi ma osvo ji li ne ku od me da qa. Po sled wom, bron za nom, oki ti li su se na OI u Lon do nu. - Naj va `ni je je da smo u Lon do nu osvo ji li me da qu. Da li smo o~e ki va li vi {e od bron ze i da li smo mo glo bo qe? O~e ki va li smo vi {e i mo glo je bo qe. U spor tu je neo p hod no po sta vi ti naj vi {e ci qe ve, jer je to mo tiv ko ji te te ra da ra di{ vi {e i bo qe. Sva ka me da qa, na ro ~i to olim pij ska je ve li ki uspeh i za to ne ma me sta ne za do voq stvu. Za to bih ja jo{ jed nom ~e sti tam igra ~i ma na sve mu {to su ura di li u Lon do nu. Po ka za li su ka rak ter, vo qu, è qu i ve li ko sr ce, na ro ~i to u po sled wih pet mi nu ta su sre ta sa Cr nom Go rom za bron za no od li~ je. I iz ja va De ni sa [e fi ka po sle me ~a za tre }e me sto to naj re ~i ti je od sli ka va: „Bo ga mi sva ka vam ~ast, ovo mo è te sa mo vi”- ka è Sta no je vi}. l U javnosti se jo{ uvek go vori o su|ewu. Da li, mo`da,

na takav kriterijum su|ewa uti~e i ~iwenica da na{a reprezentacija na svakom takmi~ewu osvaja medaqu? - î w e n i c a da na sva k om tak m i ~ e w u osva j a m o od l i~ j a na ne ki na ~in op te re }u je osta le kon ku ren te. A da li po sto je ne ke re ì je van ba ze na, kroz su |e we ili ne ke dru ge stva ri, to ne znam i o to me ne mo gu da go vo rim. Ali, mi slim da kri te ri jum su |e wa ni je bio ujed na ~en. Si gur no je da po sto ji re spekt pre ma na ma i na {im re z ul t a t i m a i ve r o v at n o da ri va li na sve na ~i ne po ku {a va ju da pre ki nu na{ niz osva ja wa me da qa. l Koliko je pritisak na igra~e to {to se od wih uvek o~ekuje medaqa? - Mo ram da ka èm da su ne ka da o~e ki va wa da le ko od re al no sti i za to je sport to {to je ste. Pri ti sak se ose }ao, ali mi smo ga sa mi se bi na met nu li jo{ po sle Pe kin ga ka da smo na ja vi li da u Lon do nu ide mo na zla to. Mi smo s tim pri ti skom ra di li i ì ve li i i{li ka od li~ ju. To se ni je pro me ni lo ni po sle po lu fi na la ko je smo iz gu bi li od Ita li ja na. Sa sta nak po sle tog du e la za vr {en je re ~i ma da se mi u Sr bi ju ne vra }a mo bez me da qe i to smo i is po {to va li. Ve} se okre }e mo Ri ju s istim ci qem i ja ve ru jem da se bez tog

Dejan Stanojevi} (u sredini)

pri ti ska ne po sta je pra vi igra~ i da bez we ga ne ma pra ve eki pe. To je raz li ka iz me |u ve li kih ti mo va i onih ko ji to tek tre ba da po sta nu. l Na nekim takmi~ewima reprezentacija je na po~etku igrala slabije, a formu dostizala kako je takmi~ewe

odmicalo. U Londonu je situacija bila obrnuta. - Od i gra li smo utak mi ce u gru pi na vr hun skom ni vou, a po sle to ga smo pa li. Ve} su ura |e ne ne ke ana li ze, ali }e se ra di ti i po drob ni ja da vi di mo za {to se to de si lo. Je dan od raz lo ga je i ~i we ni ca {to je tak -

mi ~e we du go tra ja lo. U ~e tvrt fi na lu Austra li ja je pro tiv nas od i gra la naj bo qu par ti ju u pro te klih ne ko li ko go di na. l [ta je presudilo da u po sledwa ~etiri minuta duela sa Crnogorcima preokrenete rezultat? - To {to smo mi i ka da smo gu bi li tri raz li ke ~e ti ri mi nu ta pre kra ja utak mi ce ve ro va li da mo `e mo da se vra ti mo i pre o kre ne mo re zul tat. Ni su nas u to me ome la ni broj na is kqu ~e wa. l Da li je poredak prve tri reprezentacije u Londonu realan odnos snaga? - Po pri ka za nim igra ma u ovom tre nut ku re al no je bi lo da Sr bi ja i Hr vat ska igra ju u fi na lu, ali, eto, ni su. Ita li ja je igra la u fi na lu sa Hr va ti su u fi na lu sa Ita li ja ni ma ap so lut no do mi ni ra li. l Mnogi su u polufinalu videti Ma|are, {to se nije desilo. - Ka da smo do {li u Lon don re kao sam da }e Ma |a ri igra ti u po lu fi na lu s ob zir mo na igra~ ki kva li tet i ogrom no is ku stvo, i po gre {io sam. Mi slim da }e kod wih sme na ge ne ra ci ja osta vi ti po sle di ce, jer wi ho ve mla |e se lek ci je po sled wih de set go di na ni su osvo ji le ni jed nu me da qu. l Bili ste selektor omladinske reprezentacije na

Svetskom prvnstvu i videli ste i ostale timove. [ta mo`e od mla|ih igra~a da se o~ekuje na slede}im Olimpijskim igrama? - Iako }e u mno gim re pre zen ta ci ja ma do }i do sme ne ge ne ra ci ja, kva li tet pr vih pet eki pa ne }e se bit ni je pro me ni ti. One }e i da qe bi ti pre te den ti na od li~ ja. Uz to do }i }e i do pro me ne tre ne ra, od la ze Ke mew, Ru di}, iz gle da Agi l ar... Sve te pro m e n e igra ~a i tre ne ra do ve {}e ne mi nov no i do pro me ne kon cep ci je igre. l Da li se ne{to promenilo u vaterpolo igri izme|u Pekinga i Londona i {ta za vas kao trenera zna~i u~e{}e na jednoj takvoj smotri? - Va ter po lo je po stao br `i, za ni mqi vi ji i sa mno go ve }im bro jem go lo va ne go {to je to bio slu ~aj u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne. Ja sam li~ no za do vo qan, ba zen ni ka da ni je bio pu ni ji, ve} uju tru je pre ko tri hi qa de qu di po sma tra lo me ~e ve, a po sle pod ne je uvek bi lo sve pu no. Ta ko ni je bi lo do sa da. Za me ne je u~e {}e na Olim pij skim igra ma ve li ka ~ast. Za do vo qan sam i po no san {to sam pred sta vqao svo ju ze mqu u u~e stvo vao u osva ja wu me da qe - is ta kao je Sta no je vi}. G. Malenovi}

SPORT

dnevnik

ponedeqak20.avgust2012.

DOBRO IZDAWE VOJVODINE U SUBOTICI

Kva li te tom i za la ga wem do mno go va `nih bo do va Po sle ne re {e nog re zul ta ta u pr vom ko lu Su per li ge sa Sme de re vom (0:0), fud ba le ri Voj vo di ne sla vi li su u du e lu sa Spar ta kom Zla ti bor vo dom u Su bo ti ci s 1:0. Pri pre ma li su se no vo sad ski cr ve no- be li za voj vo |an ski okr {aj ce le sed mi ce, a {ef stru ke Zla to mir Za gor ~i} bio je pri li~ no sa mo u ve ren oko kraj weg is ho da. Gol vre dan tri bo da u 52. mi nu tu po sti gao je re pre zen ta ti vac BiH Mi ro slav Ste va no vi}. - Ova po be da mno go nam zna ~i na psi ho lo {kom pla nu - re kao je Za gor ~i}. - Tri bo da bi la su nam vi {e ne go po treb na, za slu `e no smo ih osvo ji li, jer smo ima li

sja jan pri stup igri, za la ga li se mak si mal no i po ka za li kva li tet. Do mi ni ra li smo te re nom to kom sko ro ce le utak mi ce, ali ima li smo i dva - tri pa da od po de se tak mi nu ta.Sve {to se do ga |a lo u ra ni jim su sre ti ma osta vi lo je tra ga na fud ba le re i naj va `ni je je bi lo da do bro u|u u utak mi cu. To se i do go di lo. Mom ci su po ka za li da ima ju kva li tet i `e qu, a naj bo qe po je din ce ne bih da iz dva jam, jer to ni ka da ne ~i nim. Svi za slu `u ju po hva le, s tim {to vi {e sta ja wa ne ma. U Su bo ti ci se po vre dio gol man Ne ma wa Su pi}, ne zgod no je do sko ~io i za bo le lo ga je jo{ ne za le ~e no ko le no. Ume sto we -

SUBOTI^ANI IMAJU ZA ^IM DA @ALE

Gre {ka sku po pla }e na Osta li su fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de bez bo do va u pr vom me ~u pred do ma }im na vi ja ~i ma. Ostao je go rak ukus kod svih pri sta li ca go lu bo va zbog na ~i na ka ko su po ra `e ni. Pro pu {te ne pri li ke i gre {ka u od bra ni bi li su, ka ko to ~e sto i bi va u fud ba lu, sa svim do voq ni da se osta ne pra znih {a ka, a da se no vo sad ski tim ra du je(1:0) â&#x20AC;&#x201C; Ne bih mo gao mno go da za me rim mo jim igra ~i ma na sa moj igri, jer je bi lo do sta di sci pli ne. Po seb no bih is ta kao po sled wih pet na e stak mi nu ta pr vog po lu vre me na ka da smo stvo ri li i dve-tri za i sta do bre pri li ke, a sa mo je ne do sta ja lo ma lo vi {e pa `we i kon cen tra ci je da stek ne mo pred nost. Da je to ga ta da bi lo, ve ru jem da bi i is hod utak mi ce bio dru ga ~i ji. Ono {to je pro blem je ste da nam se po na vqa ju gre {e ke, ka ko smo pri mi li pr vi gol u U`i cu, ta ko smo i ovaj od Voj vo di ne. Na {e re ak ci je u toj si tu a ci ji su bi le ne pri me re ne, pa ~ak i sme {ne za ovaj rang tak mi ~e wa. Ka da pri mi te ta kav gol, te {ko je vra ti ti se u utak mi cu â&#x20AC;&#x201C; re kao je po sle utak mi ce tre ner Su bo ti ~a na Zo ran Mi lin ko vi} i do dao:â&#x20AC;&#x201C; Iz pr va dva ko la iz la zi mo sa dva po ra za, to je si tu a ci ja ko ja si gur no ni je pri jat na. Ipak, ono {to je do bro je ste da sam ube |en da ima mo kva li tet, da do bro ra di mo i da }e to i do ne ti re zul ta te. N. S.

Fud ba le ri Spar ta ka ZV i Voj vo di ne od i gra li kva li tet nu utak mi cu u Su bo ti ci

ga, iz me |u sta ti va stao je is ku sni @a ku la i do bro oba vio svoj po sao. - [an su je do bi lo i ne ko li ko mo ma ka iz na {e {ko le fud ba la. Na {e opre de qe we je da for si ra mo mla de. Ti de ~a ci ne ma ju ni ka kav kom pleks, a po kva li te tu ko ji po se du ju za slu `u ju da za i gra ju. Na rav no, sve }e mo to po -

ste pe no ra di ti. Oni ima ju pre po zna ti qi vu igru. Raz go va ram stal no s wi ma, a naj va `ni je je to {to ima ju iz u zet nu po dr {ku sta ri jih klup skih dru ga ra, ko ji ima po ma `u i prak ti~ no i sa ve ti ma. Po tom se na{ sa go vor nik vra tio na duel sa Spar ta kom i po hva lio igru u de fan zi vi, do dav -

{i da je ba{ taj deo ti ma za u sta vio na me re ri va la. - Ve} smo se okre nu li sle de }oj utak mi ci, u ko joj do ~e ku je mo BSK iz Bor ~e. Bor ~a ni su od Par ti za na iz gu bi li sa 7:0, ali su za to po be di li u dru gom ko lu. Mi smo sa Sme de re vom kod ku }e igra li ne re {e no, a oni su kao do ma }i ni po ra `e ni od Ja vo ra

0:5. No vaj li ja u elit nom ste pe nu tak mi ~e wa Do wi Srem sa vla dao je {am pi on ski tim Par ti za na 2:1...To je fud bal i ni ko ga ne sme mo da pod ce ni mo. Ve ru jem da }e zbog ova kvih re zul ta ta i pu bli ke bi ti sve vi {e na sta di o ni ma - re kao je Zla to mir Za gor ~i}. M. Pavlovi}

sport

ponedeqak20.avgust2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

Je dva mi ni ma lac Senta - Radni~ki (SM) 1:0 (0:0) SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 350. Sudija: M. Jocovi} ( Vrbas). Strelac: Kaka{ u 72. minutu (iz jedanaesterca). @uti kartoni: Mara{ (Senta) i Soviq (Radni~ki). Crveni kartoni: Popov (Senta) i Reli} (Radni~ki). SENTA: @ivkov 8, Haben{us 7, Kaka{ 8, \eri 8, Jankovi} 7 (Sarapa 8), Boki} 8, Sekeru{ 7 (Malinovi} 8), Geci} 7 (Vasin 8), Mara{ 8, Spahi} 8. RADNI^KI: Reli} 7, Stevi} 7, Miji} 8, Soviq 8, Milo savqevi} 7, Ninkovi} 7, Risti} 7, Stani} 6 (Trbovac 7), Lackovi~ 7 (Proki} 7), Magli} 7 ([iviqicki -). Sen}ani su se propisno namu~ili protiv solidnih gostiju iz

Sremske Mitrovice. Prvo poluvreme je proteklo u ispitivawu snaga, bez izglednijih prilika. Gosti su u 68. minutu bili u prilici za vo|stvo, kada se Skorupan na{ao o~i u o~i sa golmanom doma}ih @ivkovim koji je na ~udesan na~in spasao mre`u. U 72.minutu po desnoj strani je pro{ao Kaka{, proigrav{i pred protivni~kim golom Spahi}a, koji je upeo da predribla golmana Reli}a, kome nije presostalo ni{ta drugo nego da ga obori, pa je sudija Jocovi} opravdano pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Kaka{, {to je Sen}anima done lo prvu radost u prvenstvu. M. Mitrovi}

Pre mi je ra raz o ~a ra la Jedinstvo - Pali} 0:1 (0:0) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija Spasi} (Novi Sad), strelac Matija{evi} u 52. minutu. @uti kartoni: Dragin, Igra~ (Jedinstvo), Slijep~evi}, Markovi}, Rajkova~a (Pali}). JEDINSTVO: L. Jovi{i} 7, G. Luki} 6 (Kne`evi} -), \. Luki} 7, Stegwaji} 6, [u{a 7, @akula 6, Dragin 6, Ogrizovi} 6, Stefanovi} 7, Pej~inovi} 6 (Glava~evi} ), Fabok 6 (Igra~ 6). PALI]: I}itovi} 7, Bjedov 6, Mezeji 8, Slijep~evi} 7, Jok{i} 7, Bogdan 6, Qubenovi} 6 (Jonbi} -), Markovi} 6, Matija{evi} 7, Rajkova~a 7, Tomi{i} 7. Doma}a premijera na srpskoliga{koj sceni donela je simpatizerima Jedinstva razo~arawe u igru koja }e se kratko pamtiti.

U prvom delu bila su samo dva ozbiqnija udarca prema golu, najpre je Pej~inovi} sa ivice {esnaesterca o{tro {utirao ali je proma{io gol, uzvratio je Rajkova~a prizemnim udarcem, ali je lopta zavr{ava put pored stative. U nastavku doma}i su svim silama poku{avali da do|u do vo|stva, ali smu{ena napada~ka formacija nije uspela takore}i ni{ta da uradi. Zabele`en je poku{aj Dragina s tim {to je wegov udarac sa desetak metara zavr{io u naru~ju sigurnog golmana gostiju. Gol je postignut posle grube gre{ke odbrane doma}ih, ta~nije Stegwaji}a koji je kratko vratio loptu do nogu Matija{evi}a, a ovaj savladao nemo}nog Jovi{i}a. M. Bzovski

Som bor ci sjaj no star to va li Radni~ki (S) - Dunav 2:0 (1:0) SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Utje{anovi} (Novi Sad), strelci: Hoscijeslavski u 42. i Ran~i} u 76. minutu. @uti kartoni: Faber, Hoscijeslavski, Bani}, Vukovi} (Radni~ki), Ka~ar (Dunav), RADNI^KI: [ari} 7, Veselinovi} 6, Baqak 7, Desnica 7, Bani} 7, Petre{ 7, Vukovi} 7 (Bujak -), Hoscijeslavski 8, Ran~i} 7 (Buli} -), Paunovi} 7, Faber 7. DUNAV: Vuli} 6, Jaguzovi} 6, Ka~ar 6 (Jovanovi} 6), Javorac 6, Luki} 7, \emajl 6 (Drqa~a -), Kokir 6 (Haska -), Antunov 6, Ili~i} 6, Jerkovi} 6, Zogovi} 6. Radni~ki je bio boqi tim tokom celog susreta i slavio sigurnu pobedu, koja je po razvoju doga|aja na terenu mogla da bude daleko ubedqivija. Ve} u 2. minutu ukazala se {ansa ispred Ran~i}a kakva se samo po`eleti mo`e, ali je {utirao pored gola. U 32. minutu Paunovi} je izveo korner, a Bani} je bio neprecizan. U 42. minutu najzad je doma}in poveo, Vukovi} je napravio pravi slalom u odbrani gostuju}e ekipe,

De taq iz su sre ta Rad ni~ ki - Du nav

uposlio je Hoscijelsavkog koji je bio precizan. Gosti su imali priliku preko Kokira, ali golman [ari} je bio siguran. U na-

SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 300, sudija Pantovi} (Ruma), strelac Trivkovi} u 48. minutu. @uti kartoni: Petrovi}, Nikoli} (Srem), Bursa} (Cement). SREM: Brkovi} 8, Mili} 7, Brankovi} 7, Vrawkovi} 7, Vi{kovi} 7, Petrovi} 6, Milo{evi} 6, [toki} 7, Vu~kovi} 6 (Arnautovi} ), Nikoli} 6 (Jeremi} -), Trivkovi} 8, Vasi} 7.

CEMENT: Suba{i} 7, Vukovi} 7, Bursa} 6, Ki{ 7, Milovi} 7, \evajac 6, Haxi} 6 (Jevti} ), Mili}evi} 6, Lukaja 7, Desnica 6, Ili} 6. Renomirani tim Srem startovao je uspe{no u ovom stepenu takmi~ewa. Istina, gosti su krenuli agresivno, ali su Sremci ubrzo uspostavili terensku ravnote`u. Igralo se izme|u kaznenog prostora sa izglednim prilikama sa

U ju`nobanatskom derbiju oba tima pruìla su tvrdu i zasluèno su pobedili bodo ve. Gosti iz Padine su imali prvu priliku u 29. minutu kada je Staj~i} {utirao preko gola. Samo dva minuta kasnije Staj~i} je sa 14 metara rezantnim {utem savladao doma }eg gol ma na. Fud ba le ri Dinama igrali su sa puno è-

qe i motivacije, a u 42. minutu Savanovi} je sa vi{e od 20 metara iskosa evro golom iz jedna~io. U nastvaku fudbaleri Doline su poku{avali da do|u do vo| stva, me |u tim u po sled wim minutima doma}i igra~ Kra~unov je imao dve izgledne prilike koje nije iskoristio. B. Stojkovski

Dok ni} pre su dio Te me rin ci ma Tekstilac - Sloga 1:0 (0:0) OYACI: Igrali{te Tekstil ca, gledalaca 300, sudija Pa{tar (Subotica), strelac Dokni} u 83. minutu. @uti kartoni: Risti}, Ili}, Kaurin, Danojevi}, Perovi} (Tekstilac), Suvajxi}, Kova~evi}, Samarxi} (Sloga). Crveni kartoni: Risti} (Tekstilac), trener ]iri} (Tekstilac).

TEKSTILAC: Andrija{evi} 7, Kr{i} 7, Risti} 7, Krznar 7, Dokni} 8, Ili} 7, Kaurin 8, Crwanski 7 (Perovi} 7), Peruni~i} 7, Josovi} 7 (Peci}), Danojevi} 8 (Stepan~ev -). SLOGA: Jorgi} 7, Suvajxi} 6, Radovanovi} 6, Kova~evi} 6, Stanojev 7, Joci} 7, Grahovac 6

(Samarxi} 6), Gureneni} 6, Baji} 7, Zuki} 7, Ze~evi} 6. Na otvarawu nove sezone Oxa ~ani su pobedom obradovali svoje verne navija~e. Objektiv no i od jedne i od druge ekipe se o~ekivalo mnogo vi{e na startu prvenstva. Tekstilac se `estoko suprotstavio ekipi iz Teme-

EVROPSKO PRVENSTVO ZA IGRA^E DO 18 GODINA

Or li }i ma bron za Srbija - Rusija 66:56 (20:20, 15:13, 17:12, 14:11) VIQ NUS: Hala sportova, gledalaca: 3.000. SRBIJA: Radi~e vi}, Pot 21, \ukanovi}, Rebi} 7, ^vorovi} 6, Kutle{i}, An |u{i} 6, M. Jankovi} 3, N. Jankovi} 2, Andri} 6, Risti}, [a li} 15. RUSIJA: Ka{in 2, Kre~e tov 10, Gankevi~ 1, Kulagin 11, Anaev 5, Alferov, Egorov 1, Inickij 7, Bogdanov, Desjatni kov, Karewin 7, Kawigin 12. Ko{arka{i Srbije do 18 go dina pobedili su Rusiju 66:56 u me~u za tre}e mesto na Evrop skom prvenstvu.Srbija ima sve tlu ko{arka{ku budu}nost. Posle kadeta, bronzanu medaqu

mre`u. Samo dva minuta kasnije Ran~i} je ponovo mogao da se upi{e u listu strelaca, ali je zamalo proma{io ciq. J. Dukat

Srem - Cement 1:0 (0:0)

Dinamo - Dolina 1:1 (1:1) Kra~unov 7, Peri} 7, Oègovi} 7 (Stankovi} -), Mili} 6 (Raki} 6), Popovi} 6, Andelovski 7, Savanovi} 7, Teofanov 7. DOLINA: Jefti} 7, Memovi} 6, îìk 7, Medu~i} 7, êtanovi} 6 (\okovi} -), Tripkovi} 7 ([alipurovi} -), Ivani{evi} 7, Ninkov 7, Staj~i} 7, Kova~evi} 6, îri} 6 (Spaskovski 6).

stavku se slika nije mewala. U 76. minutu postavqen je kona~an rezultat, nakon centar{uta Ismailija Ran~i} je glavom pogodio

Triv ko vi} glavom za ce men ti rao Be o ~in ce

Ba nat ski der bi bez po bed ni ka PAN Ê VO: Stadion Dinama, gledalaca 800, sudija Sarka (Vr{ac), strelci: Savanovi} u 42. za Dinamo, a Staj~i} u 31. minutu za Dolinu. @uti kartoni: Popovi}, Staji}, Stankovi}, Me{ovanovi} (Dinamo), îìk, Ninkov, [alipurovi} (Dolina). DINAMO: Majki} 7, Jankovi} 6 (Me{ovanovi} -), Staji} 7,

Fo to: V.Jan ko vi}

na EP osvojili su i ju niori. Iako su u borbi za fi na le {o kant no pora`eni od Litva nije, imali su na{i mla di }i do voq no vremena da se osve`e i motivi{u za duel sa Rusima. To su i us peli. Male ba}u{ke bile su dostojan ri- Lu ka An |u {i} u pro do ru val, ali nisu imale snagu da se u drugom poluvreza orli}e. Rusi su do kraja zamenu odupru naletu izabra - igrali ~vr{}e u odbrani, ali nika Dejana Mijatovi}a.Duel nedovoqno dobro da se vrate je bio tesan do tre}e deonice, u me~. kada je na{a selekcija po~e Najefikasniji u na{oj ekila sjajnu seriju. U 27. minutu pi bio je Stefan Pot sa 21 pobilo je 44:44, a ve} u 33. 61:45 stignutim poenom.

rina i zaslu`eno stigao do pobede. U ovom susretu bilo je ~ak deset javnih opomena. Kqu~ni momenat se dogodio u 83. minutu kada je nakon centar{uta sa desne strane Radivoj Dokni} matirao golmana Dokni}a i doneo radost svom timu. S. Jovin

[i |a ni ma bo do vi ^SK Pivara â&#x20AC;&#x201C; Radni~ki ([) 0:1 (0:1) ^E LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca 300, sudija: Pandurov (Zrewanin). Strelac: Mrkaji} u 35. minutu. @uti kartoni: [vowa, Krstanovi}, Dabi`qevi} (^SK Pivara), Vujasinovi} (Radni~ki). ^SK PIVARA: Tankosi} 7, Dangubi} 7, Jevi} 7 (Vukaqevi} -), Ili} 7, avakumovi} 7, [vowa 7, Ivkovi} 7 (Pupovac 6), Simi} 6 (Dabi`qevi} 7). Tepi} 6, Mari} 6, Krstanovi} 7. RADNI^KI: Vujasinovi} 7, Savinovi} 6, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Babi} 7, Zec 6, [ubert 7 (B.Mladenovi}), Nedi} 6 (Duki} 6), Mrkaji} 7 (Djoki} 6), Baqak 6, ]iri} 6. V. Vujanovi}

obe strane. U nastavku Mitrov~ani su zaigrali organizovanije i ve} u 48. minutu na naba~enu loptu spretno je reagovao Trivkovi} i glavom smestio loptu iza le|a golmana gostiju Suba{i}a. Beo~inci su se tada trgli, krenuli u napad, ali organizovanijom igrom doma}ini su sa~uvali svoju mre`u. R. Artukov

Srem - Ce ment ^SK - Rad ni~ ki ([) Je din stvo (SP) - Pa li} Tek sti lac - Slo ga (T) Mla dost (BJ) - Ba~ ka To po la Rad ni~ ki (S) - Du nav Di na mo (P) - Do li na Sen ta - Rad ni~ ki (SM)

1:0 0:1 0:1 1:0 0:0 2:0 1:1 1:0

U sle de }em ko lu (26. av gust) sa sta }e se: Ce ment - Rad ni~ ki (SM), Do li na - Sen ta, Du nav - Di na mo, Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (S), Slo ga (T) - Mla dost (BJ), Pa li} - Tek sti lac, Rad ni~ ki ([) Je din stvo (SP), Srem - ^SK.

Strel ci se is pro ma {i va li Mladost (BJ) - Ba~ka Topola 0:0 BA^ KI JA RAK: Stadion Livadica, gledalaca 500, sudija Paprica (Nova Pazova). @uti kartoni: Kozomora (Mladost), Todorovi}, Maslovara, Milovanovi} (Ba~ka Topola). MLADOST: Baji} 7, Vi{ekruna 7 (Sviti} -), S. Rati} 7, Ivani} 7, Kantar 7, M. Tomi} 7, Kozomora 7, Iki} 6 (Mudrini} 6), Popin 6, Vukanac 7 (Maksi} -), D. Tomi} 6. BA^KA TOPOLA: Kroni} 7, Dragi} 7, Veselinovi} 7, Cvetkovi} 7, Todorovi} 8, Vorkapi} 6, \ukanovi} 7, Titovi} 6 (Bojovi} ), Mezei 6 (Martinovi} -), Milovanovi} 6, Maslovara 7. [estu uzastopnu srpskoliga{ku sezonu fudbaleri Mladosti

po~eli su remijem protiv Ba~ke Topole. Ofanzivana formacija doma}ina rezultirala je serijom uzbu|ewa pred golom gostiju, ali strelci se nisu proslavili. Do odlaska na odmor Jara~ani su prokockali ~etiri odli~ne {anse i propustili priliku da kruni{u inicijativu. Kazna za proma{aje mogla je da stigne u 72. minutu kada je iskusni vezista Sr|an \ukanovi} uzdrmao pre~ku. Deset minuta pre kraja doma}i su propustili posledwi voz da stignu do `eqene pobede. Posle kornera golman Dejan Kroni} osujetio je poku{aj Marka Tomi}a, novajlije iz temerinske Sloge. M. Meni}anin

SPORT

dnevnik

ponedeqak20.avgust2012.

Do wi Srem vra }a ve ru u srp ski fud bal Pe har Fe de re ru MASTERS U SINSINATIJU

Se lo Pe }in ci u Sre mu uda qe no je 65 ki lo me ta ra od Be o gra da, ot pri li ke po la sa ta vo `we. Ima oko 3.000 sta nov ni ka. I fud bal ski klub ko ji je za ~e ti ri go di ne pre {ao ~e ti ri ste pe na tak mi ~e wa, a sa da je sen za ci o nal ni li der Je len Su per li ge, sa mak si mal nih {est bo do va iz dva ko la.Ako se po be -

Do weg Sre ma. [ta vi {e! Da bi ne ko bio o~a jan, po tre ban je ri val ko ji }e ga u~i ni ti ta kvim. - Ni je la ko po be di ti {am pi o na, ma ka ko da se on zo ve, ali po ka za li smo da i klub ka kav je Do wi Srem, iz me sta sa 3.000 sta nov ni ka, mo `e da po be di dva klu ba iz pre sto ni ce, naj pre OFK Be o grad, pa Par ti zan. To je ne {to {to mo `e da vra ti ve -

Fud ba le ri Do weg Sre ma pro sla vqa ju vo| stvo u me ~u s Par ti za nom Fo to: R. Ha yi}

da nad OFK Be o grad (1:0) mo è na zva ti i sple tom sre} nih okol no sti (ali, sa svim si gur no, za slu è na), on da tri jumf nad Par ti za nom(2:1) spa da u red pr vo pra zred nih iz ne na |e wa. Hra brom igrom, bez par do na i pre vi {e re spek ta, igra ~i Do weg Sre ma su po ka za li da u fud ba lu ne igra ju ni ime na, ni pa re, ve} sa mo zna we, sr ce, bor be nost. Ne de {a va se uvek da hra brost i sr ~a nost do bi ju na gra du na te re nu. Ali, Do wi Srem je do bio! Fud bal ska, ro man ti~ na pri ~a.Pod vig fud ba le ra Do weg Sre ma je uto li ko ve }i {to je po be da nad Par ti za nom iz vo je va na na tu |em te re nu, ko ji je sa mo no mi nal no do ma }i za eki pu iz Pe }i na ca. âk bi se mo glo re }i da je Par ti zan pre bio do ma }in na sta di o nu Voj vo di ne u No vom Sa du, jer de ce ni ja ma igra na tom te re nu. Ni to {to je Par ti zan bio o~a jan i bled ne uma wu je po be du

ru u srp ski fud bal, da fud bal u Sr bi ji kre }e pu tem ozdra vqe wa i na dam se da }e se na sta vi ti ovaj po zi tiv ni trend, da se po {ten rad is pla ti - re kao je za MON DO di rek tor FK Do wi Srem Dra gan De spo to vi}. Mno go je bi lo pri ~e oko to ga da li }e Do wi Srem ustu pi ti ( pro da ti) me sto u Su per li gi, da li }e se mo `da fu zi o ni sa ti. Sve te pri ~e pa le su u vo du ka da je Do wi Srem po ~eo da igra su per li ga {ki fud bal. Go li jat je pao pred Da vi dom. Bu xet Do weg Sre ma je naj ma wi u Su per li gi, uve ra va De spo to vi}, a igra ~i su pla }e ni, ot pri li ke, kao oni ko ji u naj ve }im klu bo vi ma va `e za dru gi e{a lon. - Ma, bu xet ni je naj bit ni ja stvar. Naj va `ni ja je or ga ni za ci ja klu ba, od nos qu di ko ji vo de klub i igra ~a, kao i od nos igra ~a pre ma klu bu, ozbil wost, rad. Ka da se sve to po klo pi on da i kva li tet do |e do iz ra `a ja. Ne -

ki ka ù da su ove dve po be de bi la sre }a, a ja ka èm da su iz vo je va ne vo qom, hte wem i zna wem. Go vo ri li su po je di ni da }e mo u Su per li gi za vr {i ti, mal te ne, sa dva osvo je na bo da, da }e mo se str mo gla vi ti, ali eto, vi di te da ni su bi li u pra vuka è di rek tor klu ba. De spo to vi} is ti ~e da je na pra vqen sta bi lan klub u ko jem po sto ji zdra va osno va i pri ~a. - Pra vi li smo klub na is kqu ~i vo sport skoj pri ~i i in te re su je nas sa mo te ren, igra, sport ski re zul tat. U pret hod ne ~e ti ri go di ne pro {ao je ~e ti ri ste pe na tak mi ~e wa. Od sa da {wih igra ~a po je di ni su igra li u tom ~e tvr tom ste pe nu, ve }i broj wih u tre }em ste pe nu, a go to vo svi u Pr voj li gi. Ima mo kom pakt nost, mla dost, zna we, kva li tet. Se }a te se da je bi lo pri ~a i kom bi na to ri ka oko to ga da li }e mo ustu pi ti me sto u Su per li gi, ko je smo za slu è no osvo ji li u Pr voj li gi. Kao {to sam i ra ni je go vo rio, to ni {ta ni je bi lo ta~ no i evo vi di te, bio sam u pra vu - re kao je De spo to vi}. Ni je ma la stvar po be di ti Par ti zan, pe to stru kog uza stop nog {am pi o na Sr bi je, tim ko ji je igrao kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na. Otud i pi ta we - da li }e igra ~i bi ti po seb no na gra |e ni? - Mi ima mo pra vil nik i svi igra ~i su upo zna ti sa we go vim od red ba ma. Po sto je pre mi je i na gra de za sve utak mi ce, ne sa mo za ovu. Ono {to je naj bit ni jer za Do wi Srem je ste ovo: ne pla }a mo naj vi {e, ali pla }a mo u dan, da kle sve {to se do go vo ri mo sa igra ~i ma to se is pu ni - is ti ~e De spo to vi}. Stre lac dru gog go la pro tiv Par ti za na Og wen Da mja no vi} ka è da je lep ose }aj ka da za tre se{ mre ù ve li kog ri va la. Po go to vo za we ga, jer je kao kli nac bio u Par ti za no voj {ko li. - Ovo je sen za ci ja i iz ne na |e we sa mo za qu de ko ji ne po zna ju Do wi Srem. Mi ve ru je mo u se be, u svoj kva li tet i zna li smo da mo è mo da pa ri ra mo i OFK Be o gra du i Par ti za nu. Ovo je na gra da za sav na{ trud ulo èn to kom pri pre ma- ka è Da mja no vi}, ko ji je ro dom iz Bo ga ti }a a ì vi u [ap cu, pa sva ki dan pu tu je do Pe }i na ca na tre nin ge (tre ba mu oko po la sa ta vo `we). I ni je je di ni, na rav no. Ve }i na igra ~a ì vi u Be o gra du, Ru mi...Upi tan da li je bi lo po seb nog sla vqa po sle po be de nad cr no-be li ma, Da mja no vi} je od go vo rio: „Ne, ne, ni je. Ima li smo za jed ni~ ku ve ~e ru, a po sle smo se svi raz i {li ku }a ma”. Fud ba le ri Do weg Sre ma ì ve lep fud bal ski san. Po sle dva ko la pr ven stve ne se zo ne Do wi Srem je li der. - Ni smo ovo o~e ki va li s ob zi rom na ras po red u pr va ~e ti ri ko la. Da nam je ne ko pre po ~et ka pr ven stva re kao da }e ova kav bi ti ras plet, ni ko mu ne bi ve ro vao. Ali, ove dve po be de nam mno go zna ~e i da }e nam do dat no sa mo pu zda we da ova ko na sta vi mo - re kao je Da mja no vi}.

HAJDUK UPISAO I DRUGU NULU

Ble da pro mo ci ja Fud ba le ri Haj du ka su pri re di li ne pri jat no iz ne na |e we svo jim pri sta li ca ma, jer su u dru gom ko lu, na pred sta vqa wu kul skoj pu bli ci, iz gu bi li od Rad ni~ kog iz Ni {a sa 1:2. Va qa re }i za slu è no, ne to li ko zbog su per i or ne igre go sti ju ko li ko zbog sop stve ne neo smi {qe ne i ble de igre. A, na ja vqi va na je po be da na pro mo ci ji! - ê sti tam Ni {li ja ma na za slu è noj po be di. U pr vom po lu vre me nu smo u pr vih dva de se tak mi nu ta kre nu li ka ko smo se do go vo ri li, ali nas je gol Rad ni~ kog pre se kao. Us pe li smo br zo da iz jed na ~i mo i on da u dru gom de lu od ono ga {to smo se u svla ~i o ni ci do go vo ri li bu kval no ni {ta ni smo spro ve li u de lo. Po sle dru gog go la Rad ni~ kog u{li smo u ha os i po ku {a li da ra di mo stva ri ko je objek tiv no ne mo è mo, ni je bi lo pre u zi ma wa od go vor no sti. Do sta stva ri u dru gom po lu vre me nu ni je funk ci o ni sa lo ta ko da smo Rad ni~ kom osta vi li si tu a ci ju da je iz kon tri i po lu kon tri mo gao jo{ ko ji put da nas ka zni. Ni je pri jat no, iz ove ko è se ne mo è, mo ra mo se okre nu ti na red nom pro tiv ni ku. Igra ~i su ima li è qu, ali su ~i ni se iz go re li u toj sil noj è qi da tri jum fu ju – re kao je

{e f stru~ nog {ta ba Haj du ka Ve li~ ka Ka pla no vi }a. I dok je u pr vom po lu vre me nu i bi lo na go ve {ta ja da Haj duk mo è do tri jum fa, u dru gom de lu ni {ta. - Na ma su Ni {li je da le gol a mi smo ima li ~e ti ri igra ~a iza lop te. U zad woj li ni ji, gde ima mo is ku sne igra ~e, po na vqa ju nam se ne ke stva ri ko je ne sme mo da do zvo li mo. Upra vo to je i bio do go vor u svla ~i o ni ci - ne do zvo li ti kon tra na pad. Svi su pod ba ci li i iz me ne ko je smo iz vr {i li ni su nam ni {ta do ne le.Ovo je bi lo vr lo, vr lo sla bo iz da we Haj du ka. Tre ba {to pre tra ì ti iz laz iz na sta le si tu ci je. - Mo ra mo hlad ne gla ve ana li zi ra ti si tu a ci ju i i}i ko rak po ko rak. Te {ko je ka da iz gu bi te na do ma }em te re nu, ali ba{ sa da ka da je te {ko mo ra se za pe ti iz pet nih ì la. Mo ra mo da qe, ne mo è mo da o~a ja va mo i da ~u pa mo ko su. Po ka za li smo u dve utak mi ce to {to smo po ka za li. No, to je ve} pro {lost, mo ra mo da gle da mo na pred – is ta kao je Ka pla no vi}. \. Bojani}

Ro xer Fe de rer osvo pr vi ser vis i la ga no je po tvr dio jio je ti tu lu na Ma brejk.\o ko vi} je bio pot pu no ster su u Sin si na ti ju de kon cen tri san na star tu, pa je po be div {i u fi na lu ve} po sle osam mi nu ta pr vi set No va ka \o ko vi }a sa ube dqi vih prak ti~ no re {en. \o ko vi} je 6:0, 7:6 (9:7). [vaj ca rac je od po - na pra vio dve dvo stru ke ser vis ~et ka do kra ja du e la do mi ni rao gre {ke i ta ko prak ti~ no po klo i na kra ju je neo ~e ki va no la ko nio ri va lu dru gi brejk. Sa dru ge sti gao do {e stog tro fe ja u 2012, stra ne, Fe de rer je bio u rit mu a 76. ukup no u ka ri je ri. od po ~et ka i la ko je do bi jao svo \o ko vi} je bio pot pu no od su - je ser vis ge mo ve. Do kra ja se ta tan to kom ve }eg de la me ~a, tek u dru gom se tu je za i grao ne {to bo qe, ali to je bi lo ne do voq no pro tiv ras po lo `e nog Fe de re ra.Srp ski te ni ser o~aj no se kre tao, lo {e je ser vi rao i do `i veo je naj u be dqi vi ji po raz u 28 me |u sob nih okr {a ja sa [vaj car cem. \o ko vi} je imao 12 vi ne ra i 23 gre {ke, a Fe de rer je sa dru ge stra ne uz 28 vi ne ra na pra vio sa mo 18 gre {a ka i to do voq no go vo ri ko li ko je bio do mi nan tan na ovom me ~u. Bi la je ovo 16. po be da Fe de re ra nad \o ko vi }em, a pr vi te ni ser sve ta se ovim tri jum fom do dat no u~vr stio na ~e lu ATP li ste po {to }e No vak \o ko vi} ~e sti ta Fe de re ru na po be di od da nas ima ti 12165 po e na (\o - Fe de rer je na pra vio jo{ je dan ko vi} 11270). brejk uz jo{ ne ko li ko po ~et ni~ No vak je lo {e po ~eo fi na le kih gre {a ka \o ko vi }a i do bio po {to je Fe de rer ve} u pr vom je pr vi set sa 6:0 po sle sa mo 20 ge mu us peo da ura di ono {to ni mi nu ta. ko ni je to kom ce log tur ni ra. Ne {to bo qe srp ski te ni ser \o ko vi} je sla bo ser vi rao u pr - za i grao je po ~et kom dru gog se ta vom ge mu, pa je Fe de rer is ko ri - iako je i da qe bio da le ko od stiv {i dru gu brejk {an su po veo svog ni voa. Sla bo se kre tao, de sa 1:0. Za raz li ku od No va ka, lo vao je bez voq no, ali je us peo [vaj ca rac je u svom pr vom ser da do bi je pr va dva ser vis ge ma u vis ge mu pro ma {io sa mo je dan dru gom se tu.\o ko vi} je ko li ko-

to li ko kon so li do vao svoj ser vis u dru gom se tu, ali ni ka ko ni je mo gao do brej ka.Tek u 11. ge mu dru gog se ta No vak je od i grao ne ko li ko ka rak te ri sti~ nih vi ne ra i obez be dio je ta ko tajbrejk. [vaj ca rac je od mah na star tu na pra vio je mi ni-brejk, ali No vak se vra tio i na pra viv {i dva ve za na mi ni-brej ka pre o kre nuo je na 4:3. Fe de rer je do

pr ve me~ lop te sti gao na 6:5 po sle dva ser vis vi ne ra, ali \o ko vi} se ni je pre dao i iz bo rio se za set lop tu (7:6).Ta da je srp ski te ni ser pro pu stio ve li ku {an su da iz jed na ~i, imao je dru gi ser vis Fe de re ra, ali je od i grao ne ko li ko plit kih uda ra ca. Fe de rer je svo ju dru gu me~ lop tu is ko ri stio i sa svim za slu `e no je do {ao do no vog tro fe ja u Sin si na ti ju.

NIS MERIDIJANA OPEN

Ti tu la [pan cu Go me zu He re ru [pa nac Kar los Go mez He re ra osvo jio je ITF te ni ski tur nir NIS Me ri di ja na open 2012, ko ji je odr `an na te re ni ma Sport skog klu ba Me ri di na u No vom Sa du. [e sti no si lac u fi na lu je sa vla dao tre }eg ko stu ra {a Sr bi na Mi qa na Ze ki }a sa 2:0, po se to vi ma 6:2, 6:2. Na pu tu do ti tu le [pa nac Kar los Go mez He re ra pr vo je po be dio Ita li ja na Lo ren ca Pa pa si de ra sa 6:4, 6:0, za tim na {eg Ne boj {u Pe ri }a sa 7:6, 5:7, 7:5. U ~e tvrt fi na lu je eli mi ni sao pr vog no si o ca tur ni ra Di nu Mar ka na po {to mu je Hr vat

pre dao me~ po sle re zul ta ta 6:2 i 3:1 za [pan ca. U po lu fi na lu je Go mez He re ra bio bo qi od Ita li ja na Ro ber ta Mar ko ra sa 6:4, 6:4. Mi qan Ze ki} je do fi na la pr vo sa vla dao ze mqa ka Bo ris ^on ki }a 3:6, 7:6, 6:1, za tim Fra wu Ras pu di }a iz BiH sa 6:3, 6:3. U ~e tvrt fi na lu je bio uspe {ni ji od Mar ka \o ko vi }a sa 6:2, 5:7, 6:3, a u po lu fi na lu od Iva na Bje li ce, dru gog no si o ca sa 3:6, 7:6, 7:6. Na grad ni fond tur ni ra bio je 10.000 do la ra. G. M.

EVROPSKO PRVENSTVO JUNIORKI

La ko sa Slo ven ka ma Srbija - Slovenija 3:0 (25:18, 25:14, 25:21) AN KA RA: Ha la „Ba {kent”, gle da la ca: 100, su di je: Ra pi sar da (Ita li ja), Gal (ê {ka). SR BI JA: Po po vi} 8, Mi tro vi}, Si mi}, Dra gu ti no vi} (l), Ku bu ra, Tr ni} 10, î ki riz 16, â nak, Bu {a 7, Mir ko vi} 2, Olu i}, Lu ki} 6. SLO VE NI JA: Mo ri 4, Blag ne 8, Ku {ar (l), Ku cej 6, Naj di}, Kolbl, Pla nin {ek 3, [~u ka 6, Pe tra no vi}, Mla kar 10, Fer linc, Lu ~as. Ju ni or ska èn ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je oprav da la je ulo gu fa vo ri ta u dru gom ko lu Evrop skog pr ven stva u Tur skoj i bez po mu ke mak si mal nim re zul ta tom sa vla da la Slo ve ni ju.

A grupa Bel gi ja - Slo va~ ka Tur ska - Fran cu ska Sr bi ja - Slo ve ni ja 1. Sr bi ja 2 2 2. Tur ska 2 2 3. Bel gi ja 2 1 4. Slo ve ni ja 2 1 5. Slo va~ ka 2 0 6. Fran cu ska 2 0

Ni ko li na Lu ki}

Na {e mla de la vi ce su kre nu le steg nu to i bi le su u za o stat ku (5:8) na po ~et ku su sre ta, ali

0 0 1 1 2 2

6:0 6:2 4:3 3:5 2:6 1:6

3:0 3:1 3:0 6 6 3 2 1 0

je on da za po ~e la wi ho va do mi na ci ja. La ga no su do bi le taj set, a ka da su u dru gom pe ri o du igre po ve le 10:2 bi lo je ja sno ko }e tri jum fo va ti. Do kra ja me ~a su iza bra ni ce se lek to ra Rat k a Pa v li ~ e v i } a od i g ra l e ras te re }e no i sti gle do mak si mal ne po be de. M. R.

VIP MASTERS TURNIR PRVENSTVA SRBIJE U NOVOM SADU

[e va ri ka i [ka ri} iz ne na di le Na ta {a [e va ri ka i Ni na [ka ri} u `en skoj, a Si ni {a An to ni} i Mar ko Ga le {ev u mu {koj kon ku ren ci ji osva ja ~i su pret po sled weg tur ni ra VIP ma sters tu ni ra bi~-vo lej Pr ven stva Sr bi je, ko je je ju ~e za vr {e no u No vom Sa du. Tre nut no naj bo qi pa ro vi do ma }e od boj ke na pe sku oprav da li su na slo ve fa vo ri ta i pla si ra li se u fi na le, a ni jan se su od lu ~i va le o bor ba ma za po bed ni~ ke pe ha re. Ni je bi lo iz ne na |e wa, po seb no u `en skoj kon ku ren ci ji. [e va ri ka i [ka ri} su po sle ve li ke bor be sa vla da le do sa da ne pri ko sno ve ni tim Egi}/Fraj to vi} u fi na lu 2:1 i osvo ji le no vo sad ski ma sters. Tre }e me sto pri pa lo je kom bi na ci ji Me dan -Ma ti}, ko ja je u ma lom fi na lu bi la bo qa od [e {e i Alek si}. U mu {koj kon ku ren ci ji igran je dvo stru ki si stem eli mi na ci ja, a do fi na la su, pre ma o~e ki va wu, do {li pa ro vi Ba sta/Te {i} i An to ni}/Ga le {ev. Naj kva li tet ni ji mu {ki pa ro vi u ovoj se zo ni su pri ka za li za vi dan kva li tet u fi na lu i po ka za li da su za -

slu `e no do {li do kra ja, a vi {e sna ge i zna wa ima li su An to ni} i Ga le {ev i pri gr li li pe har ma sters tur ni ra.Tre }e me sto pri pa lo je Mar ko vi }u i Jo vi }u, ko ji su u dva se ta bi li bo qi od Ko ma ti ne i [u lo ma ra. Re zul ta ti - `e ne (po lu fi na la): Egi}/Fraj to vi} Me dan/Ma ti} 2:0 (21:18, 21:10), [a ve ri ka/[ka ri} [e {a/Alek si} 2:0 (21:14, 21:6). Me~ za tre }e me sto: Me dan/Ma ti} - [e {a/Alek si} 2:1 (21:12, 18:21, 15:12). Fi na le: [e va ri ka/[ka ri} - Egi}/Fraj to vi} 2:1 (21:17, 10:21, 15:5) Mu {kar ci (po lu fi na la): An to ni}/Ga le {ev Mar ko vi}/Jo vi} 2:0 (21:8, 21:17), Ba sta/Te {i} - Ko ma ti na/[u lo mar 2:0 (21:12, 21:17). Me~ za tre }e me sto: Mar ko vi}/Jo vi} - Ko ma ti na/[o lu mar 2:0 (21:9, 21:8). Fi na le: An to ni}/Ga le {ev - Ba sta/Te {i} 2:1 (23:21, 18:21, 15:11). Fi nal ni tur nir Pr ven stva Sr bi je u bi~-vo le ju od i gra }e se od 31. av gu sta do 2. sep tem bra u Be o gra du. M. Risti}

svet

ponedeqak20.avgust2012.

AsAn@ pozvAo obAmu

Okon ~a ti lov na ve {ti ce LON DON: Osni va~ „Vi ki lik sa„ Xu li jan Asan` po ja vio se ju ~e u jav no sti pr vi put otkad je po tra ìo uto ~i {te u am ba sa di Ekva do ra u Lon do nu i po zvao je pred sed ni ka SAD Ba ra ka Oba mu da okon ~a lov na ve {ti ce pro tiv saj ta „Vi ki liks”. - Po zi vam pred sed ni ka Oba mu da u~i ni pra vu stvar, SAD mo ra ju od u sta ti od lo va na ve {ti ce pro tiv „Vi ki lik sa” -re kao je Asan` sa ma log bal ko na am ba sa de u ko ju je pre dva me se ca u{e tao i za tra ìo azil. Po red to ga, Austra li ja nac je u 10-mi nut nom go vo ru upo zo rio da Va {ing ton ri zi ku je da gur ne svet u do ba re pre si je no vi nar stva. - Ako je „Vi ki liks” u opa sno sti, u opa sno sti je i slo bo da iz ra à va wa i zdra vqe svih na {ih dru {ta va - ka zao je Asan`. Osni va~ „Vi ki lik sa” je ape lo vao na SAD i da oslo bo de Bre dli ja Me nin ga, ame ri~ kog voj ni ka ko ji je op tu èn da je do sta vqao in for ma ci je Vi ki lik su, ko ji ~e ka su |e we, pre neo je AP. Asan` je, po red to ga, za hva lio Ekva do ru, ~i je su mu vla sti u ~e tvr tak odo bri le azil. - Za hva qu jem pred sed ni ku Ekva do ra Ra fa e lu Ko rei na hra -

„Vi ki liks” pro tiv iz ru ~e wa „Vi ki liks” je po zvao [ved sku, ko ja è li da sa slu {a Xu li ja na Asan à u ve zi sa op tu `ba ma za sek su al ni na pad, da ga ran tu je da ne }e iz ru ~i ti wi ho vog osni va ~a Sje di we nim Dr à va ma. - To bi bi la do bra osno va za pre go vo re ko ji ma bi se na {ao iz laz iz ove si tu a ci je - re kao je agen ci ji AFP port pa rol Vi ki lik sa Kri stin Hrafnson. - Uko li ko bi {ved ske vla sti bez re zer vi sa op {ti le da Xu li jan ni ka da ne }e bi ti iz ru ~en iz [ved ske u SAD to bi bi la do bra ba za za pre go vo re o re {e wu ovog pi ta wa - do dao je Hrafnson.

bro sti ko ju je po ka zao ka da je raz mo trio moj zah tev za azil i odo brio ga - re kao je Asan` no vi na ri ma i ne ko li ci ni pri sta li ca ko ji su se oku pi li is pred am ba sa de. Na bal ko nu se pre Asan `a po ja vio je dan od we go vih advo ka ta, [pa nac Bal ta zar Gar son, po znat po po di za wu op tu `ni ce pro tiv

biv {eg ~i le an skog dik ta to ra Augu sta Pi no ~ea i po is tra ga ma pro tiv ba skij skih se pa ra ti sta i Al Ka i de. Gar son je, ka ko pre no si Itar-Tas s, ka zao da }e za stup ni ci Asan `o ve od bra ne pod ne ti tu `bu Me |u na rod nom su du UN uko li ko Bri ta ni ja ne do zvo li osni va ~u „Vi ki lik sa” da ot pu tu je u Ekva dor. Slav ni su di ja je re kao da Asan` ne iz be ga va su sret sa {ved skim pra vo su |em, ve} `e li da do bi je ga ran ci je da }e we go va pra va bi ti is po {to va na. - Te ga ran ci je do sa da ni su da te”, re kao je Gar son no vi na ri ma ko ji su se oku pi li is pred zgra de Ekva do ra u Lon do nu, ~e ka ju }i da se po ja vi Asan` -pre no si RIA No vo sti.

Gar son je, ta ko |e, re kao da we gov kli jent ima za kon sko i osnov n o pra v o na po l i t i~ k i azil, a da se pi ta we na pu {ta wa Bri ta ni je i od la ska u Ekva dor ne mo `e za vr {i ti dru ga ~i je ne go da va wem iz la zne do zvo le. Asan` se u am ba sa di ove ju `no a me ri~ ke ze mqe u Lon do nu na la zi od 19. ju na, ka ko bi iz be gao iz ru ~e we [ved skoj gde ga tra `e zbog sa slu {a wa ve za nog za op tu `be za sek su al ni na pad. On tvr di da su op tu `be pro tiv we ga po li ti~ ki mo ti vi sa ne i da je re~ o za ve ri ka ko bi ga Stok holm iz ru ~io Va {ing to nu zbog ob ja vqi va wa ve li kog bro ja po v er q i v ih di p lo m at s kih de pe {a. (Tanjug)

IZRAEL

SIRIJA

Le ci s po ru ka ma za gra |a ne DA MASK: Si rij ski he li kop te ri su iz nad se ver nog gra da Ale pa iz ba ci li let ke ko ji ma se gra |a ni po zi va ju da ne skri va ju po bu we ni ke, a pri pad ni ci Slo bod ne si rij ske voj ske upo zo ra va ju da ima ju jo{ sa mo jed nu {an su da se pre da ju.Na po je di nim le ci ma na vo di se da su to zva ni~ ne pro pu sni ce uz po mo} ko jih pri sta li ce po bu we ni ka mo gu da pre |u kon trol ne punk to ve sna ga bez bed no sti da bi se pre da li. - Pre ma oso bi ko ja ima ovu pro pu sni cu po stu pa }e se do bro i ona }e po no vo mo }i da bu de sa svo jom po ro di com na kon {to se spro ve du pro ve re - na vo di se na le ci ma.

Pu tem dru gih le ta ka po bu we ni ci ma se po ru ~u je da po lo è oru` je. - Va {a po sled wa {an sa da osta ne te ì vi je da od ba ci te oru` je, jer ne mo è te ni {ta da u~i ni te pro tiv si rij ske voj ske. Ne moj te da pro pu sti te ovu {an su, vra ti te se po ro di ci i pre sta ni te da ras pi ru je te mr `wu oko se be - gla si tekst na jed nom let ku. Gra |a ni naj ve }eg si rij skog gra da su ovim pu tem po zva ni da ne skri va ju „na o ru à ne te ro ri sti~ ke gru pe” i da im ne po ma ù da ubi ja ju wi hov na rod. Dva sa ta na kon {to su le ci iz ba ~e ni, he li kop te ri su se vra ti li i otvo ri li va tru na ne ko li ko cen tral nih de lo va gra da. P o b u w e n i c i kon tro li {u ve li ke de lo ve Ale pa, ko ji su iz lo è ni stal nim ten kov skim, va zdu {nim i snaj per skim na pa di ma, a ve} ne ko vre me se stra hu je od ve li ke ofan zi ve si rij ske voj ske na tr go vin ski cen tar ze mqe, na vo di AFP.

Na pa di na Pa le stin ce – te ro ri zam TEL AVIV: Izra el ski vi ce pre mi jer Mo {e Ja a lon iz ja vio je da je ne dav ni na pad Mo lo to vqe vim kok te lom na pa le stin ski tak si na Za pad noj oba li, u ko me je {e sto ro qu di ra we no, bio te ro ri sti~ ki na pad. On je ta ko |e osu dio na pad je vrej skih mla di }a na tro ji cu mla dih Pa le sti na ca u ~e tvr tak u Je ru sa li mu, u ko me je jed na oso ba za do bi la kri ti~ ne po vre de. Ja a lon, mi ni star za stra te {ke po slo ve, ka zao je da su ti na pa di „pot pu no ne pri hva tqi vi i sram ni” i da su u su prot no sti s je vrej skom eti kom i vred no sti ma.

Mo{e Jaalon

Ja a lon je na Tvi te ru oce nio da Iz rael ne mo `e da pri u {ti ta kav fe no men i da je du `nost iza bra nih zva ni~ ni ka da is ko ri ste sva sred stva na ras po la ga wu da osi gu ra ju da se ti gnu sni ak ti ne po no ve. - Ak ti mr `we po ~i we ni to kom vi ken da pro tiv Ara pa u Ju de ji i Sa ma ri ji (bi blij sko ime Za pad ne oba le) i u Je ru sa li mu ne mo gu se to le ri sa ti i pre ma wi ma se mo ra mo ~vr sto od no si ti - is ta kao je Ja a lon. Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu je u su bo tu obe }ao da }e po ~i ni o ci bi ti iz ve de ni pred li ce prav de u te le fon skom raz go vo ru s pa le stin skim pred sed ni kom Mah mu dom Aba som.Je dan de vet na e sto go di {wii Je vre jin iz Je ru sa li ma uhap {en je zbog sum we da je po ve zan sa na pa dom u tom gra du.Ga ra do na ~el nik Je ru sa li ma Nir Bar kat je osu dio „sva ki iz raz na si qa i ver bal ni i fi zi~ ki bi lo ko je stra ne”, iz ra ziv {i uve re we da }e po li ci ja uhap si ti na pa da ~e. Abas je za na pad na oku pi ra noj Za pad noj oba li op tu `io je vrej ske na se qe ni ke, is ta kav {i da se to do go di lo „is pred o~i ju izra el ske ar mi je ko ja ne ra di ni {ta da ih za u sta vi”. Na pad je osu dio i ame ri~ ki Stejt de part ment.

dnevnik

KINA

Pro test zbog po se te Ja pa na ca ostr vu PE KING: Ki na je ulo `i la o{tar pro test ja pan skoj am ba sa di u Pe kin gu zbog to ga {to su Ja pan ci po se ti li jed no ostr vo ko je se na la zi u cen tru du go traj nog te ri to ri jal nog spo ra dve ze mqe, sa op {ti lo je ki ne sko mi ni star stvo spoq wih po slo va. Mi ni star stvo je, ta ko |e, po no vo upu ti lo zah tev Ja pa nu da pre ki ne sa po stup ci ma ko ji ma na ru {a va te ri to ri jal ni su ve re ni tet Ki ne. De se tak pri pad ni ka jed ne de sni ~ar ske ja pan ske gru pe po sta vi lo je na ci o nal nu za sta vu na ostr vo u Is to~ nom ki ne skom mo ru do ko ga su do plo vi li u flo ti od 20 bro do va sa ak ti vi sti ma i po sla ni ci ma. To kio je pre ne ko li ko da na de por to vao pro ki ne ske de mon stran te ko ji su se is kr ca li na tom ostr vu u ar hi pe la gu ko ji je pod upra vom Ja pa na, ali Ki na tvr di da ima pra vo na we ga, na vo di AFP. - Ja pan ski de sni ~a ri su pre kr {i li te ri to ri jal ni su ve re ni tet

Ki ne. Mi ni star stvo spoq wih po slo va je ve} ulo `i lo o{tar pro test ja pan skoj am ba sa di u Ki ni i ape lo vao je na Ja pan da pre ki ne sa po stup ci ma ko ji ugro `a va ju te ri to ri jal ni su ve re ni tet Ki ne-na veo je port pa rol tog mi ni star stva Chin Gang. Spor oko tih ostr va je je dan od naj ve }ih pre pre ka na pu tu po boq {a wa od no sa iz me |u dva azij ska pri vred na di va, za jed no sa pi ta wi ma ko ja se od no se na ja pan sku voj nu oku pa ci ju de lo va Ki ne u Dru gom svet skom ra tu.

Evakuisano po la mi li o na qudi PE KING: Taj fun „Kai-tak” od neo je dva qud ska `i vo ta na ju gu Ki ne, jo{ dve oso be se su ne -

sta le, a 530.000 qu di je eva ku i sa no. Po gi nu li su iz ju `nog re gi o na Gu ang si, dok je u su sed noj pro vin ci ji Gu ang dong uni {te no 4.200 ku }a, na vo di AP. „Kai-tak” je po go dio ju go i stok Ki ne u pe tak, do no se }i obil nu ki {u i jak ve tar, br zi ne oko 136 ki lo me ta ra na sat. On bi, pre ma prog no za ma, tre ba lo da osla bi u trop sku de pre si ju i iz gu bi sna gu ka da do |e do ju go za pad ne Ki ne i se ver nog Vi jet na ma.

ITALIJA

Spa se ni imi gra n ti RIM: Bro do vi ita li jan ske voj ske i po li ci je spa si li su vi {e od 350 imi gra na ta sa dva bro da i do ve li ih do naj ju `ni jeg ita li jan skog ostr va Lam pe du ze.Zva ni~ ni ci obal ske stra è sa op {ti li su da je 231 oso ba iz pod sa har ske Afri ke plo vi la na ne be zbed nom dr ve nom bro du, a 126 Tu ni à na na la zi lo se u jed nom ~am cu.Imi gran ti su si no} do pre mqe ni do Lam pe du ze gde su za dr à ni u jed nom pri tvor skom cen tru, a da nas bi tre ba lo da is plo vi pr vi od ne ko li ko bro do va, ko ji ma }e imi gran ti bi ti pre ba ~e ni na Si ci li ju, ja vio je AP.Oni ko je ne ~e ka po sao i oni ko ji ne mo gu da do bi ju azil, bi }e vra }e ni u ma ti~ ne ze mqe.De se ti ne hi qa da ile gal nih imi gra na ta sva ke go di ne po ku {a va ju da se do mog nu ita li jan ske oba le na pu tu ka Evro pi.

pETA sTRAnA svETA

LI^NOSTI BA [AR ASAD Si rij ska dr `av na te le vi zi ja pri ka za la je sni mak pred sed ni ka Ba {a ra Asa da ka ko se mo li u xa mi ji u Da ma sku, {to je we go vo pr vo po ja vqi va we u jav no sti od bom bar do va wa pre sto ni ce u ko me su pro {log me se ca po gi nu li mi ni star od bra ne i jo{ tri vi so ka bez bed no sna zva ni~ ni ka. Asad se mo lio u po vo dom po ~et ka tro dnev nog Ra ma zan skog baj ram.

PA PA BE NE DIKT XVI Po gla var Ri mo ka to li~ ke cr kve pa pa Be ne dikt XVI sma tra da je po se ta pa tri jar ha mo skov skog i ce le Ru si je Ki ri la Poq skoj va àn do ga |aj, ko ji mo è da do ne se „do bre plo do ve”, ja vio je Ra dio Va ti kan. -To je va àn do ga |aj ko ji ja ~a na du u bu du} nostre kao je pa pa: -Sr da~ no po zdra vqam We go vu sve tost i sve pra vo slav ne ver ni ke.

HAJNC KRI STI JAN [TRA HE Li der naj u ti caj ni je opo zi ci o ne stran ke u Austri ji, Slo bo dar ske par ti je Hajnc-Kri sti jan [tra he za tra `io je {to hit ni je istu pa we Austri je iz evro zo ne, i pred lo `io for mi ra we no ve va lu tar ne uni je „ja ~ih pri vre da”. [tra he je iz ja vio da bi Austri ja, kao i [vaj car ska, tre ba lo da bu de ne za vi sna od cen tra li sti~ ke EU.

UZ BU DQI VA NO VA TE O RI JA O SLAV NOJ SLI CI

Da Vin ~i na sli kao sa mog se be na „Taj noj ve ~e ri”? LON DON: Isto ri ~a re umet no sti go di na ma je in te re so va lo ka ko za pra vo iz gle da Le o nar do da Vin ~i. Re ne san sni ge ni je ni je iza se be osta vio auto por tre te iz mla do sti, iako su stru~ wa ci du go vre me na sma tra li da je svoj lik ume tao i na svo ja plat na. Sa da, je dan stru~ wak ima uz bu dqi vu, no vu te o ri ju: Da Vin ~i je na sli kao sa mog se be, i to dva pu ta. na jed noj od naj po zna ti jih sli ka svih vre me na - „Taj noj ve ~e ri”. Ros King, autor me |u na rod nog best se le ra „Bru ne le ski je va ku po la”, ve ru je da je Le o nar do svoj lik is ko ri stio kao in spi ra ci ju za apo sto le To mu i Ja ko va Ze ve de je va na 500 go di na sta roj fre sci u Mi la nu. We gov do kaz de li mi~ no se za sni va na ma lo po zna toj pe smi iz 1490 -ih, vre me na ka da je Da Vin ~i ra dio na „Taj noj ve ~e ri”. Wen autor Ga spa ro Vi skon ti bio je pri ja teq umet ni ka i u pe smi se

na du ho vit na ~in pod sme va ne i me no va nom umet ni ku {to je svoj po tret umet nuo u sli ke, „i po red to ga {to je zgo dan”. Pri ~e o le po ti Da Vin ~i ja su osta le za be le `e ne jo{ od 16. ve ka i de la \or |a Va za ri ja ko ji je sli ka ra opi sao kao bi }e ko je je ne bo ob da ri lo le po tom i ta len -

tom. A, na fre sci To ma ima po dig nut prst u ge stu ko ji, ako je su di ti pre ma Da Vin ~i je vim sa vre me ni ci ma, li ~i na Le o nar dov. King ta ko |e uka zu je na cr te` cr ve nom kre dom, za ko ji se ve ru je da je por tret Da Vin ~i ja iz oko 1515. go di ne. Na por tre tu, ko ji je ura dio je dan od we go vih u~e ni ka, vi di se kla si~ no lep mu {ka rac sa gr~ kim no sem, ta la sa stom ko som i du gom bra dom ko ja je bi la ret kost za Ita li ja ne 15. ve ka. Na „Taj noj ve ~e ri” To ma, ko ji se di de sno od Hri sta, i Ja kov Ze ve de jev (dru gi s le va) pod se }a ju na taj lik - svo jim no se vi ma, ko som i bra dom. -Taj na ve ~e ra je je di no de lo ko je ni ko - ni la ik ni aka de mik - ni je po ku {ao da iden ti fi ku je kao Le o nar dov por tret - re kao je King bri tan skom li stu „In di pen dent”. Kin go vo naj no vi je is tra `i va we o Le o nar du i „Taj noj ve ~e ri” bi }e

ob ja vqe no kra jem av gu sta u Bri ta ni ji. Da nas je ma lo to ga osta lo o~u va no od Le o nar do vog ori gi nal nog mu ra la ko ji se na la zi u cr kvi San ta Ma ri ja de la Gra ci ja. Sli ka je pre ì ve la bom ba {ki na pad sa ve zni ka u Dru gom svet skom ra tu, na kon ~e ga su vla `ni zi do vi do ve li do pro pa da wa fre ske i spor nih re sta u ra ci ja. U svo joj kwi zi King na vo di da je pro na la è we Le o nar da na sli ka ma po sta lo omi qe na za ba va. On do da je da je naj po zna ti ji, ka ko se do sa da ve ro va lo, auto por tret umet ni ka cr ve nom olov kom za pra vo ura |en 1490-ih, ka da i „Taj na ve ~e ra” i da zbog to ga ne mo è bi ti re ~i o auto por tre tu. Stru~ wak za Da Vin ~i ja, ârls Ni kol sma tra da bi se od svih apo sto la Le o nar do naj vi {e iden ti fi ko vao sa Ne ver nim To mom, jer je „ve ro vao u po sta vqa we pi ta wa, ume sto u pri hva ta we ono ga {to mu qu di ka ù”. (Ta njug)

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak20.avgust2012.

Za ~im srce `udi

iko u ìvotu nema sve {to mu je potrebno i ono za ~im mu srce ùdi. Svim qudima ovog sveta treba ne{to zbog ~ega bi se radovali, jer ako nema radosti, nema ni èqe za ìvotom. Ra dost, sre }a, qu bav, prijateqstvo bez sva|a, sve je to ne{to za ~im srce ùdi. Qubav ponekad ne biva uzvra}ena, pa je to ne{to zbog ~ega patimo i tugujemo i èlimo da je ta osoba pored nas, jer jedino ona moè da nas ute{i. Sre}a je ne{to {to nemamo

uvek, {to jako poèlimo kada ima mo ne ki pro blem. Ka da smo zaqubqeni, a qubav nam je uzvra}ena, imamo i sre}u i radost, a kada ne bude uzvra|ena, onda nam srce ùdi za sre}om i ona nam nedostaje. Sre}a je u ìvotu jako bitna, nekada je imamo, a nekada ne. Kada smo tu`ni, na{a srca lutaju i tuguju, a onda silno poè li mo da nam se sre }a osmehne. Ona je potrebna i za brak. Neka deca su svakodnev no pod uticajem nasiqa, i oni èle da budu sre}ni bez bati-

na i sva|e. Kada smo tu`ni, potrebna nam je osoba kojoj moèmo sve da ispri~amo i koja moè da nas ute{i i oraspoloì. Kada to nemamo, onda tugu ~uvamo u sebi i gomilamo je u srcu. Svako mora da se bori za sebe i svoju sre}u, jer je ona najpotrebnija u ìvotu. Moramo slediti svoje srce i boriti se da ono {to mawe tuguje i ùdi za ne~im. Mi le na Veq ko vi}, VI II-1 O[ „Qu bi ca Ra do sa vqe vi} Na da” Za je ~ar

Sre}ni zeko Ka ta ri na Ku zma nov, I-3, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Zelene su trave podigle glave i ~ekaju ki{u kada }e pasti, da one mogu brzo porasti. Sa wima ~eka i zeko plavi, da bi se sakrio u toj travi. Ki{u ~eka i jedan cvet, pa da ulep{a na{ de~ji svet.

Ma ri ja Si ma ni}, II O[ „Ni ko la Te sla” se lo Pil ~i ca kod Zvor ni ka

Ma ri ja na Jo va no vi}, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

^udan je svet u meni kad sve po`uti i porumeni

Blago onom ko razume

ad udahnem duboko i otvorim o~i i srce, mogu svim ~ulima da osetim qubav, pomiri{em sve mirise sre}e i vidim boje jer svaka ima svoju pri~u i ose}awe. Kad je u meni belo, kao da su mi an|eli do{li. Tada ja }utim jer ih po{tujem. Bela boja kad je u meni i oko mene je sve belo: bele ku}e, belo nebo i ne vidim ni{ta, kao da spavam. Svuda mir.. A kad vidim ùtu i ja sam ùta, a svuda je samo sre}a i ja ska~em, tr~im, letim jer ùta je kao najboqi prijateq ,koji je uvek tu (za mene), da deli svoje tajne i sre}u sa mnom. Kada sam tu`na, ùta }e me razveseliti, a kada sam sre}na i ùti cvet }e se zadovoqno wihati. A kada sve u meni poplavi i ki{a padne, ja iza|em na ki{u, uìvam u tom xinovskom nebeskom vodopadu, tom daru prirode i zadovoqna sam {to sam i ja jedno bi}e na ovoj

plavoj planeti. Sawarim i ma{tam jer plava je kao veliko, ber{unasto more, na koje tiho legnem i sawamo zajedno. A onda do|e ruì~asta. I ja sam ruì~asta i ruà je ruì~asta i sve miri{e ruì~asto, opojno, toplo. I nebo je ruì~asto jer ja sam budna, a ipak kao da spavam, di{em duboko i otvaram o~i. Jer, ako sam ja ruì ~asta i moja qubav je ruì~asta. A ona je najsla|a kada se deli. I kad podelim tu svoju qubav, i on }e i wegova qubav, postati ruì~asti i slatki, kao majska ruà i zalazak sunca. I onda, kada zajedno otvorimo srca, oseti}emo beli mir, ùtu sre}u, plavi san i ruì~astu qubav, koja nikad ne prestaje. Stvarno je ~udan svet u meni, kad sve poùti i porumeni. Na |a Mi li vo jev, VII-1 Gim na zi ja „Jo van Jo va no vi} Zmaj” No vi Sad

srcu tuga, strah. U oku skrivena suza. Polomqeni leptir, prekrasnih boja, udara u zidove i traì put. Ne moè ga na}i. I nikada ne}e shvatiti za{to su mu nehotice slomili krila. A na licu osmeh, za{to re}i ose}awa kad ih niko ne razume. ûdan je put na koji nas Gospod stavqa. Moja porodica. Moja mala, divna, prelepa porodica, sre}na i vesela putovala je na more. Pesma koju smo veselo pevali zagu{ila se u nemilosrdne to~kove kamiona. Trenutak! Tre nutak koji mewa sve. Mog oca vi{e nema. Za trenutak je oti{ao od nas. I lekari

kaù da mene nisu oni spasili. Samo Bog (i mo`da tata koji ga je molio) me je vratio iz kome. A ìvot te~e daqe. Kao da se ni{ta nije desilo. Ponovo zraci miluju zemqu, radosna deca tr~e po stadionima, sne`ne pahuqe {kripe, na svakom prozoru bqe{tava jelka, svi se raduju, svi ìve u svojim porodicama. Za{to ba{ ja moram da ìvim od nesre}nog trenutka? Ne mogu da zaboravim, ne mogu da prebolim. Sa bratom hodam kao po talasima. Oni nas nose. Bol, tuga, nedostatak... samo je to prisutno. I u {koli, gradu, ulici, ku}i... Mama kaè bi}emo sre}ni, a o~i joj tu`ne, prazne, ruke bespomo}ne.

Prikrivam svoje emocije. Ni nastavnici, ni drugovi, ni wihovi roditeqi ne znaju kako se ose}am. Vide da sam se promenio, ali ne znaju za{to, jer ne èle da misle, da razumeju, jer ìve u svom sre}nom svetu. I kaèm, daleko bilo da razumeju. ûdan je put kojim nas Bog vodi. Nekome sre}an, nekome tuàn. A svima prolazan. Trudim se da razumem, da se izdignem iz ovozemaqskog sveta i shvatim ìvot. Ali, ne razumem. A, blago onom ko razume!? Vuk Pre bi ra ~e vi}, VIII-1 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Dve tajne Dve zvezdice male, na o~i mi pale, kao Sunce jarko bile su sjajne, iako su moje, ne znam wihove tajne.

Sa wa Gru ji}, V O[ „Bo {ko Pal ko vqe vi} Pin ki” Gr gu rev ci

Da ja na ^er ve na, IV-2, O[ „Qu de vit [tur”, Ki sa~

Nur To u a ti Drob wak, III raz red, O[ „Tu lip”, Tu nis

U~iteqica

ve godine }u zavr{iti ~etvrti razred. Sada se se}am svih lepih trenutaka ,u ove ~etiri godine {kolovawa, ali iznad svega, u najlep{em se}awu }e mi ostati moja draga u~iteqica. Moja u~iteqica se zove Branislava. Ona me je nau~ila da ~itam i pi{em, da volim {kolu, da je se ne pla{im i to je na mene ostavilo veliki utisak, kao kada me je mama u~ila prvim koracima. Uvek je prema mojim drugarima i meni bila pa`qiva, ali ne samo prema nama, nego i prema svima i zato je ona za mene najboqa u~iteqica. Bi}u mnogo tu`na kada se rastanem s u~iteqicom, ali }u zauvek pamtiti sve lepe trenutke koje sam provela sa wom. Ta ma ra Mi li}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak20.avgust2012.

ОД СЕП ТЕМ БРА НО ВИ ФИЛ МО ВИ У ДО МА ЋИМ БИ О СКО ПИ МА

Де ч ји, ак ци он и, хо рор и ко ме ди је То ком сеп т ем б ра у срп с ке би о ско пе сти жу деч ји фил мо ви „Хра бра Ме ри да„ и „Ме да„, ак ци о ни хо рор „При та је но зло: Осве та„, ко ме ди је „Гла сај те за ме не„ и „Ухва ти ри там 4: Ре волу ци ја„, на ја ви ли су до ма ћи ди стри бу те ри „Так„ и „Та ра маунт”. Је се њу се зо ну у до ма ћ им би о с ко п и ма 1. сеп тем бра отва ра но ви ани м и р а н и филм сту ди ја „Пик сар„, у ре жи ји Мар ка Ен д руј с а и Брен де Чеп ман, о пла хо в и тој ћер к и кра љ а Фер гу са ко ја ће се, у же љ и да са ма кро ј и свој жи вот, су про ста ви ти древ ном оби ча ју и иза зва ти ха о с у кра љев ству. Филм ће се при ка зи ва т и син х ро н и зо ван и ти тло ван, у 2Д и 3Д вер зи ји, а ју на ци ма су гла со ве по зај ми ли Ке ли Мек да у ел, од но сно Ми ле на Мо рав че вић, Би ли Ко но ли (Не над Ћи рић), Ема Том с он (Ве с на Стан ко вић), Ке вин Ме кид (Бра ни слав Пла ти ша), Крег Фер г у с он (Дра г ан Ву ј ић Вуј ке), Ро б и Кол т рејн (Сло бо дан Бе штић), Џу ли Вол терс (Го ри ца По по вић) и дру ги. Ко ме ди ја „Гла сај те за ме не„ Џе ја Ро у ча сти же у би о ско пе 6. сеп тем бра. По си ноп си су, за плет на ста је ка да ду го го ди шњи кон гре смен Кем Бреј ди (Вил

Фа рел) на пра ви ве ли ки јав ни ис пад, због че га, не по сред но пре по чет ка из бо ра, гру па бо га тих ди рек то ра про на ла зи су пар нич ког кан ди да та, на ив ног Мар ти ја Ха гин са (Зек Га ли фи а на кис), ди рек то ра ло кал ног ту ри стич ког цен тра. У по чет ку, Мар ти де лу је као по след њи из бор,

али, уз по др шку сво јих но вих до бро тво ра, су ро вог ме на џе ра кам па ње и уз по ро дич не ве зе у по ли ти ци, он по ста је так ми чар ко ји за да је гла во бо ље ха ри зма тич ном Ке му. „Ме да„ Се та Мек фар лан, са Мар ком Вал бер гом и Ми лом Ку нис у глав ним уло га ма, ко ме ди ја

је у ко јој се ком би ну је игра ни филм и ком пју тер ска ани ма ци ја. При чу Џо на Бе не та (Вал берг), ко ји мо ра да ре ши пи та ње во ље ног пли ша ног ме де ко ји је ожи вео као по сле ди ца деч је же ље и од та да од би ја да се одво ји од ње га, пу бли ка ће гле да ти од 13 сеп тем бра.

На ре пер то а ру до ма ћих би о ско па би ће и пе ти на ста вак ак ци о ног хо ро ра „При та је но зло„, од 13. сеп тем бра, и че твр ти део ко ме ди је „Ухва ти ри там„, од 20. сеп тем бра. У пе том де лу успе шне филм ске фран ши зе, ство ре не по узо ру на по пу лар ну игри цу, смр то но сни Т ви рус „Ам бре -

ла кор по ра ци је” на ста вља да пре тва ра ста нов ни штво у ле ги је кр во лоч них зом би ја. Је ди на на да људ ске ра се, Алис (Ми ла Јо во вић) про бу ди ће се у нај та јан стве ни јем де лу „Ам бре ла кор по ра ци је” и от кри ће но ве де та ље сво је ми сте ри о зне про шло сти. Филм је ре жи рао Пол В. С. Ан дер сон, а игра ју и Ми шел Ро дри гез, Шон Ро бертс, Ке вин Ду ранд. У фил му „Ухва ти ри там 4: Ре во лу ци ја„ Ско та Спи ра, Еми ли до ла зи у Ма ја ми с на ме ром да по ста не про фе си о нал на игра чи ца и убр зо се за љу бљу је у Шо на, во ђу пле сне тру пе. Ка да бо га ти би зни смен за пре ти да сру ши ме сто у ко ме је сме ште на Шо но ва тру па, Еми ли мо ра да их убе ди да сво је умет нич ке на сту пе пре тво ре у про тест. За 20. сеп тем бар би ла је на ја вље на и пре ми је ра дра ме „Ганг стер ски од ред„ Ру бе на Флај ше ра, у ко јој глав не уло ге игра ју Шон Пен, Ра јан Го слинг, Ема Сто ун, Џош Бро лин, Ник Нол ти, али је она од ло же на за иду ћу го ди ну по сле ма са кра на пре ми је ри по след њег Бет ме на у Ко ло ра ду ка да је 12 осо ба по ги ну ло. Сту дио „Вор нер брос„од лу чио је не дав но да из фил ма из ба ци спор ну сце ну уби ства у би о ско пу и од ло жи пре ми је ру за 11. ја ну ар.

dnevnik НА ФЕ СТИ ВА ЛУ ФИЛМ СКОГ СЦЕ НА РИ ЈА У ВР ЊАЧ КОЈ БА ЊИ

Пр ва на гра да за сце на рио фил му „Па ра да” Жи ри про те клог 36. Фе сти ва ла филм ског сце на ри ја у Вр њач кој Ба њи јед но гла сно је до де лио пр ву на гра ду за сце на рио фил му „Па ра да„ сце на ри сте Ср ђа на Дра го је ви ћа, ко ји је и ре жи рао ово оства ре ње. Дра го је вић се из дво јио сво јим сце на ри -

Ака де ми је умет но сти у Но вом Са ду. У са ста ву жи ри ја би ли су ре ди тељ Де јан Ка ра кла јић, ко ји је пред се да вао, Ра до мир Пут ник, сце на ри ста и књи жев ник, и мр Фе ти Да у то вић, про фе сор про дук ци је ФДУ.

јом ко јим је, пре ма оце ни жи ри ја, отво рио јед ну од нај бит ни јих те ма са вре ме ног жи во та, а то је пи та ње пра ва на раз ли чи тост. Дру га на гра да за сце на рио до де ље на је сце на ри ју фил ма „Смрт чо ве ка на Бал ка ну„, сце на ри сте Ми ро сла ва Мом чи ло ви ћа, а тре ћа сце на ри ју фил ма „Прак тич ни во дич кроз Бе о град са пе ва њем и пла ка њем„, сце на ри ста Бо ја на Ву ле ти ћа и Сте фа на Ар се ни је ви ћа. На гра да у се лек ци ји сту дент ских фил мо ва „Мла ди ла во ви„ до де ље на је фил му „Та ма ра„, по сце на ри ју и у ре жи ји Ива на Кне же ви ћа, сту ден та

Пре ма ре чи ма ор га ни за то ра 36. Фе сти ва ла филм ског сце на ри ја Ог ње на Рак че ви ћа, ове од лу ке до нео је жи ри на за вр шној сед ни ци, на кон што је про чи тао свих 12 сце на ри ја, и по сле гле да ња свих фил мо ва. Жи ри је оце нио да је ово го ди шњи Фе сти вал филм ског сце на ри ја у Вр њач кој Ба њи обо га ћен жан ро ви ма ко ји до са да ни су би ли за сту пље ни као и да је по ну ђе ни про грам сце на ри ја и фил мо ва исто вре ме но и пре сек ре флек са да на шњег вре ме на ко ји је обо га ћен и осла ња њем на ли те ра ту ру. (Тан југ)

ПРВИ ДЕО ЕПСКЕ ФАНТАЗИЈЕ О АВАНТУРАМА БИЛБА БАГИНСА НО ВИ ФИЛМ СПАЈ КА ЛИ ЈА НА ФЕ СТИ ВА ЛУ У ТО РОН ТУ

До ку мен та рац о Мај клу Џек со ну До ку мен тар ни филм „Бад 25”, по све ћен поп ико ни Мај клу Џек со ну, у ре жи ји аме рич ког ре ди те ља Спај ка Ли ја да ће по себ ну му зич ку но ту ово го ди шњем Ме ђу на род н ом филм с ком фе с ти ва л у у То рон ту. Ка ко пре н о с и АП, Ли ј е во оства ре ње, ко јим ће би ти обе ле же на 25-го ди шњи ца од об ја вљи ва ња чу ве ног Џек со но вог ал бу ма „Bad„, са др жи сним ке ко је је сам пе вач на пра вио као и ин тер вјуе са мно гим зве зда ма по пут Ма ра је Ке ри и Ше рил Кроу. Ор га ни за то ри фе сти ва ла су на ја ви ли да ће ма ни фе ста ци ју, ко ја тра је од 6. до 16. сеп тем бра, за тво ри ти филм „Song for Marion„ По ла Ен друа Ви ли јам са у ко јем бри т ан ска глу ми ца Ва не с а Ред грејв игра хор ску пе ва чи цу у тер ми нал ном ста њу бо ле сти. Ра ни је је са оп ште но да ће фе сти вал отво ри ти ак ци о ни филм о пу то ва њу кроз вре ме „Looper„ Ра ја на Џон со на, у ко јем глав не уло ге ту ма ч е Џо з еф Гор д он-Лу и т, Брус Ви лис и Еми ли Блант.

НО ВА УЛО ГА ЗВЕ ЗДЕ ВАМ ПИР СКОГ СЕ РИ ЈАЛА „СУ МРАК”

Ро берт Па тин сон као Ло ренс од Ара би је Зве зда вам пир ског се ри ја ла ‘’Су мрак‘’ Ро берт Па тин сон игра ће Ло рен са од Ара би је у фил му ‘’Кра љи ца пу сти ње‘’ (Queen of the Desert), пре но си сајт ‘’Ва ри етy’’. Глав на жен ска уло га тре ба ло би да при пад не На о ми Вотс, ко ја би ту ма чи ла лик бри тан ске спи са те љи це, по ли ти чар ке и шпи јун ке Гер тру де Бел. Филм се фо ку си ра на пе ри од док је Бел ра ди ла као пи сац, кар то граф и ар хе о лог у Ира ку и Јор да ну по чет ком 20. ве ка. То мас Едвард Ло ренс по зна ти ји као Ло ренс од Ара би је био је до бар при ја тељ Бе ло ве. На кон вам пир ског се ри ја ла ‘’Су мрак‘’ Па тин сон је ан га жо ван у фил мо ви ма по пут ‘’Во да за сло но ве‘’ и ‘’Ко смо по лис’’. Вот со ва је нај ви ше упам ће на по уло га ма у фил мо ви ма „21 грам„ и „Фер Игра”. Она са да за вр ша ва сни ма ње фил ма о по след ње две го ди не жи во та по кој не бри тан ске прин це зе Да ја не, у ко ме ту ма чи лик Леј ди Ди.

„Хобит” стиже у децембру Први део епске фантазије о авантурама Билба Багинса под називом ‘’Хобит: Неочекивано путовање‘’ (Hob bit: An Unex -

поврати изгубљено краљевство Патуљака, Еребор, из канџи страшног змаја Шмауга. Уз чаробњака, Гандалфа Сивог, при-

сон, а главне улоге тумаче Мартин Фримен, Кејт Бленчет, Бенедикт Камбербеч и Илајџа Вуд.

pec ted Jo ur ney) стиже у домаће биоскопре 13. децембра у 3Д технологији, саопштено је из дистрибутерске куће ‘’Так’’. Радња филма смештена је у Средњу земљу, 60 година пре “Господара прстенова”. Билбо креће у узбудљив подухват, да

дружује се дружини од 13 Патуљака, предвођених легендарним ратником, Торином Храстоштитом. Пут ће их одвести у Дивљину; кроз опустошене земље које су разорили Гоблини и Орци. Редитељ филма је добитник Оскара Питер Џек-

Редитељ Џексон недавно је потврдио да ће адаптација романа ‘’Хобит‘’ бити дефинитивно трилогија. Други део „Хобита„ требало би да буде приказан 2013. године. Трећи део биће приказан на лето 2014.

СТУ ДИО „УНИ ВЕР ЗАЛ” НА СТА ВЉА РАД НА ДРУ ГОМ ДЕ ЛУ ФИЛ МА

„Сне жа на и ло вац 2” по пла ну? Сту д ио „Уни вер з ал„ са о п штио је да ће на ста ви ти рад на дру гом де лу фил ма „Сне жа на и ло вац„ и по ред афе ре глав не глу м и ц е Кри с тен Стју а рт са ста р и ј им, оже њ е н им ре д и т е љем фил ма. Пот пред сед ни ца сту ди ја До на Лен гли у са оп ште њу за ме ди је на ве ла је да сту дио „тре нут но ис пи ту је све оп ци је за на ста вак фран ши зе„ и до да ла да су из ве шта ји о одла с ку Стју а р то ве „не и с ти нити”. Осра мо ће ну глу ми цу бра ни ла je и оска ров ка Џо ди Фо стер ко ја је 2001. го ди не са њом игра ла у фил му „Со ба па ни ке”. Фо сте ро ва је за „Деј ли бист„

на пи са ла есеј у ко ме је на па ла „гла ди ја тор ску кул ту ру по зна тих„ и ре кла да би она, да је да нас мла да глу ми ца, од у ста ла од ба вље ња тим по слом. „Да сам мо ра ла да од ра стем у овој ме диј ској кул ту ри, ми слим да не бих емо тив но пре жи ве ла„, на пи са ла је она. Аме рич ки та бло и ди про шлог ме се ца об ја ви ли су ин кри ми ни шу ће фо то гра фи је Стју ар то ве и Ру пер та Сен дер са, ко ји је оже њен, ду пло ста ри ји од зве зде фил мо ва „Су мрак„ и има дво је де це. Убр зо по том и ре ди тељ и глу ми ца, ко ја је у ве зи са сво јим парт не ром из „Су мра ка„ Ро бер том Па тин со ном,

јав но су се из ви ни ли због сво је ин ди скре ци је. И по ред то га, бу дућ ност дру гог де ла „Сне жа не и лов ца„ је не из ве сна. Филм је тре ба ло да бу де по че так фран ши зе, а за ра да од 389,3 ми ли о на до ла ра на бла гај на ма ши ром све та је, ка ко пре но си АП, обе ћа ва ла. Лист „Хо ли вуд ри пор тер„ по чет ком сед ми це пре нео је да ће се „Уни вер зал„ у дру гом де лу фил ма фо ку си ра ти на лик лов ца ко га глу ми Крис Хем сворт док се Стју ар то ва не ће ни по ја ви ти у на став ку.Сту дио је овај из ве штај де ман то вао али ни је же лео да ље да ко мен т а ри ше сво је пла но ве.

dnevnik

OGLASi

ponedeqak20.avgust2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

ponedeqak20.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj

Dragoj tetki i babi

Sla vi ci Ti {ma

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58645

Mil ki Mr ki}

58957

58958

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 58591 KU PU JEM aluminijum, alkap, gvo`|e, odvojene metale, otpadne automobile, plinske boce, odnosim sme}e, ~istim podrume, tavane, vr{im selidbe. Telefoni: 064/2754-137, 021/6539409. 58692 KU PU JEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 58889

Opra{tamo se od na{e drage prijateqice

Tu`nim srcem javqam da je moj dragi mu`

Mil ke Mr ki}

Ivan Bla `i}

mr. pxr u pen zi ji

1932 - 2012.

a na{em proti iskreno sau~e{}e. posledwi pozdrav od: Ba te, Sne `a ne, Du {an ke, Sve tla ne, Ni ko le, Je le ne i Mi li ce.

umro u 80. godini. Uvek }e biti samnom.

Wenu qubav, dobrotu i iskreno prijateqstvo ve~no }e pamtiti wene: De sa, Da na i Da ra.

Ve ra. Sahrana je 21. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

58954

58952

Umro je na{ dragi otac, svekar i deda

Posledwi pozdrav tetka

Posledwi pozdrav kom{iji

Mi lo{ i Ko sta Mi li} sa po ro di ca ma i ro di te qi ma.

Ivan Bla `i}

Mil ki Mr ki}

Dan ku Gr bi }u

Hvala mu za svu qubav. od porodice ]a to.

od: Mr ki} Ni ko le i Bo ri vo ja sa po ro di ca ma.

Mir ~e, Sne `a na i Sa {ka.

58943

58946

58951

^ETRDESETODNEVNI POMEN Na{ voqeni

Bo `a Us ti} Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kada vi{e nisi sa nama. Ve~no }e te pratiti na{a qubav, ja~a od zaborava.

Posledwi pozdrav dragoj

Slavki od porodica: Musulin, Prole i Popovi}.

Porodice Mi haj lo vi} i Min ~i}. 58944

58945

Preminula je na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

IZ DA JEM jednosoban 40m2 nename{ten stan u ul. [ekspirovoj kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063-534-276. 58292

Friderika Mir~eti} Sahrana je 20. avgusta, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 57272

Draga na{a, po~ivaj u miru a mi koji smo te voleli ~uva}emo uspomenu na tebe. Tvoji: Reqa, Milan, Biserka, Magdalena i Jasna. OG-1

Na{a dobra i draga tetka

Mil ka Mr ki} 1929 - 2012. preminula je 18. 8. 2012. god. Opro{taj od na{e drage Milke bi}e u ponedeqak, 20. 8. 2012. godine, u crkvi Sv. Simeona Miroto~ivog u Veterniku sa opelom u 14.15 ~asova i sahranom, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Na da i Ne nad. 58944

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak20.avgust2012.

Opra {ta mo se sa ve li kom tu gom i bo lom od

Po sled wi po zdrav na {oj

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je 18. av gu sta pre mi nuo na{ dra gi ta ta i su prug

Ru `i ce ^a ra pi} 24. 8. 1986 - 14. 8. 2012.

Ve li {a - Veq ko Le ko vi} Na {eg dra gog Ve li {u }e mo sa hra ni ti na Ka} kom gro bqu, u uto rak, 21. av gu sta, u 16 sa ti. O`a lo {}e ni: su pru ga Dra gi ca i }er ke Ja smi na i Sla |a na. Ne ka po ~i va u mi ru.

Sa hra na je da nas, 20. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: otac Bo ro, maj ka Je li ca, bra }a Alek san dar i Vla di mir, sna he Na da li na i Mi qa na, bra ti }i Adam i Emi li jan i mno go broj na rod bi na i pri ja te qi.

Po sled wi po zdrav po {to va nom i dra gom {o go ru i te ~i

Ve li {i Le ko vi }u Ve qi od po ro di ce Ver ki}: Sve ti sla va, Je li ce, Jo va ne i Sve tla ne.

Po sled wi vo qe noj

po zdrav

na {oj

Tvoj GRAF 41 sa raz red nom.

58956

Po sled wi po zdrav dra goj

Tu `nim sr cem ja vqa mo svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma da je u 56. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Ru `i ci

Ve li {i Le ko vi }u Ve qi od: ku mo va Sa we i Ma re ta i ku mi ce Ha ne.

od Ple men ke i Mi li ce Kur ja kov.

58960

od: Ve dra na, De ja na, Na de i La le.

Sti pan Ku jun xi} Sa hra na je da nas, 20. 8. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu, u Vr ba su.

Ne ka po ~i va u mi ru.

Se }a we na na {e {kol sko dru `e we osta }e za u vek u na {im sr ci ma.

58869

58962

Ru `i ci

58955

58947

58961

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi ci

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a vo qe na ma ma, ba ka i sve kr va

Iz ja ve sa u ~e {}a pri ma mo u ku }i à lo sti, Ul. Mi li vo ja ô ban skog br. 193 c, a po tom u ka pe li od 11 ~a so va. Oà lo {}e ni: su pru ga Vi do sa va, sin Ivan, otac Ja kov, brat Ivan sa po ro di com i osta la rod bi na.

Re ~i su su vi {ne, ka da ne ma ko da ih ~u je. Po ~i vaj u mi ru.

58959

Ru `i ci ^a ra pi}

Mir ja na Veq ko vi} 1934 - 2012. pre mi nu la 18. 8. 2012. go di ne. Is pra }aj dra ge po koj ni ce je na No vo sad skom gro bqu, u 9.45 ~a so va, 20. 8. 2012. go di ne, a sa hra na je 21. 8. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, u se lu Tem ska, kod Pi ro ta. O`a lo {}e ni sin Sve ta sa po ro di com.

An |e le moj,

Tvoj ve dri, na sme ja ni lik i zvon ki smeh, `i ve }e u na {im sr ci ma.

Ru `i ci Po sled wi po zdrav od sta na ra Bran ka Ba ji }a 72.

Tvo je mo ku San dra i Bi qa na.

58953

58942

58949

Ru `o

Mo je vo qe ne ba ke

Po sled wi po zdrav

Gde da na |em sna gu da pre bro dim ovaj dan du `i od vre me na i ve~ no sti, u ko me tre ba po sled wi put da te po qu bim, a to li ko te vo lim?

Ru `i ca ^a ra pi}

Slav ke

Za u vek si deo eki pe.

Tvo ja tet ka Ol ga i se stra San dra.

vi {e ne ma. Po sled wi po zdrav od unu ka Mi lo {a.

Tvo ji: ^mo, Dik si, Da da, Zo }a i Iva na.

58950

Ru `i ci ^a ra pi} Tvoj pre ra ni od la zak osta vio je ne iz mer nu tu gu u na {im sr ci ma. Ja dran ka i [a le.

58948

58939

58938

Po sled wi po zdrav

Dra ga

Na {a Ru |o,

Da na, 20. 8. 2012. na vr {a va se pet tu `nih go di na od ka da ni je sa na ma na {a

Ta ma ra Bog Te je uzeo se bi. Ali ni je Te uzeo iz na {ih sr ca. Oni ko ji se vo le i po {tu ju ni ka da ne umi ru. Tvo ji: sve kr va Mil ka, za o ve Rad mi la i Du {an ka sa po ro di ca ma. 58848

Ta ma ra Ko la ro vi} - Gran di}

Ru `i ca

1960 - 2007.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma, ne ka te An |e li ~u va ju. Na sta vi da se sme je{ sa wi ma kao {to si se uvek sme ja la dok si bi la sa na ma.

Ru `i ci

Po sto ji jed no me sto oda kle Te ni ko ne mo `e uze ti. To su na {a sr ca, u wi ma }e{ ve~ no `i ve ti. Ne ka Te u ti {i ni ve~ nog mi ra gre je na {a qu bav. Za u vek tvo ji: su prug Ra do van, }er ka Te o do ra i sin Bo {ko. 58847

od: tet ke, tet ka i Da ri ja.

58871

Pu no te vo le tvo ji dru ga ri: Ra da, [em sa, Tvi }a, Jo ka, Mi ra, Ni xa, Bu raz i Iva. 58937

tv program

ponedeqak20.avgust2012.

Ема Томпсон

СЕРИЈА

Анђели у Америци

07.30 Глас Америке 08.00 Панонско јутро 09.00 Лола 10.00 Фојлов рат 12.35 Буди родитељ 13.00 Улови трофеј 15.30 Војвођанске вести 16.00 Панонска хроника 17.00 Е ТВ 17.30 Војвођанске вести 18.00 Лола 19.00 Разговори о здрављу 20.00 Војвођанске вести 20.30 Без цензуре 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филмски програм 23.00 Панонска хроника 00.00 Глас Америке

Улоге: Мерил Стрип, Ал Паћино, Ема Томпсон, Патрик Вилсон, Џастин Кирк, Бен Шенкман Режија: Мајк Николс (РТВ 1, 20.05) 09.05 Кад зазвони: Хаковање 09.30 Зелени сат 10.10 Освајачи: Сулејман Величанствени, документарна серија 11.00 Комшилук, словачка серија 11.25 Кухињица 12.10 Бразде 13.05 Чари риболова 13.30 Хроника Славоније, Барање и западног Срема-независна продукција 14.05 Све(т) око нас, спољна политика-занимљивости 14.30 Политбиро, информативни програм 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Биографије: Џингис Кан 16.00 Велики природни спектакли 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук, словачка серија 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље 21.05 Вреди знати: Методе акупресуре 21.30 Живопис: Да буде светлост 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.-Мау Мау 23.05 Оперативци (Споокс) 23.55 Серија недеље: Анђели у Америци

07.00 Нови таблоид НС, забавни програм 07.50 Жене на селу: Креативна радионица у темерину (Б.Јарак), образовни прог. 08.35 Верски недељник 09.30 Путеви наде, емисија за избеглице 10.00 Баразда,емисија за пољопривреднике на мађарском 10.30 „Дуриндо 2012.“ – ВИИ део, мађарска народна музика 11.00 Урбана џунгла, документарна емисија на мађарском 11.30 Песничка кафана-Песма у породици, емисија на мађарском 12.00 Симфонијски оркестар (мађ) 12.30 Вести на мађарском 12.40 Под истим кровом, 17.емисија о европским интеграцијама 13.15 Повратак на село: Породица Ћуни, Руски Крстур, документарни програм 13.45 Дотики на словачком 16.15 Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин на румунском 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести на мађарском 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Наши дани на мађарском 21.00 Омладинска емисија на мађарском 21.30 Острво, филм 23.00 Чвориште вода, емисија ТВ баштине 23.30 Три сестре Ђеновићи, емисија ТВ баштине

08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.00 10.31 11.00 12.05 12.20 12.36 13.20 13.25 13.47 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 22.50 22.55 23.25 00.10 00.25 00.32 00.16

СЕРИЈА

Лола (Панонија, 18.00)

11.35 ЦИ 5 нови професионалци 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.05 Зове море 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.45 Сремски Карловци 19.00 Објектив 20.00 Спринт 20.30 Док. програм 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 ЦИ 5 нови професионалци

09.00 Шкотска лига: Дундее УТД – Дундее 10.45 Шпанска лига: Реал Мадрид – Валенсиа 12.30 АТП Мастерс Синсинати финале 14.30 Португалска лига: Бенфика – Брага 16.30 Мото ГП Индианаполис – Трка Мото 3 17.00 Мото ГП Индианаполис – Трка Мото 2 17.30 Мото ГП Индианаполис – Трка Мото ГП 18.30 Премијер лига њуз 18.45 Преглед Спанске лиге 19.45 Преглед Премијер лига 21.00 Премијер лига: Евертон – Манчестер Јунајтед 23.00 Преглед холандске лиге 00.00 Преглед Мото ГП 00.15 Премијер лига њуз 00.30 Преглед Премијер лига

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Камионџије Вести Лов и риболов Еко караван Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи РТС караван Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Без мушкараца, филм

Ово је Србија Овог лета туристичка сезона у Рибарској Бањи је знатно успешнија. Бања је остварила годишњи приход од преко милион евра, а дневно у њој борави преко две хиљаде гостију. Таквој посети и заради, како кажу, допринели су базени, велнес и спа центри. Сазнаћете зашто су у градској управи Зрењанина увели канцеларију за пријем и на који начин грађани могу надлежнима да изнесу конкретан проблем. Од платана и багремовог дрвета, осамдесетосмогодишњи Милан Филиповић из села Срезојевци код Чачка направио је аутомобил. Водитељка је Зорана Коршош-Николић. (РТС 1, 15.15)

Зорана Коршош-Николић

05.45 06.00 06.30 07.45 09.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00 01.30

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Бетмен: Почетак Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Десперадо Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

Здравствени водич Ова емисија садржи појединости о вакцинама и серумима, о захтевном производном процесу, о новим истраживањима и генским вакцинама. О тим темама говоре: проф. др Бранислав Тиодоровић, пуковник проф. др Милоје Чобељић и стручњаци Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак. Уредник серије је Борислава Николић. (РТС 2, 20.37) 06.02 06.58 07.15 07.21 07.31 07.58 08.04 08.10 08.15 08.21 08.50 09.18 09.40 09.46 09.55 10.26 11.04 11.35 12.06 12.38 13.01 14.00 14.29 14.57 15.19 15.48 16.38 17.10 18.05 18.40 19.10 20.00 20.37 21.06 22.01 23.49 01.05 02.00 02.28 03.18 03.50 04.37 05.07

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Шешир без дна Вечни сјај детињства Узбуна Датум Верски календар Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Од плочника до царичиног града Чело фест Еко глобал Трезор Шешир без дна Вечни сјај детињства Узбуна Закључано Сат Све боје живота Свилена тога Живот и каријера Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Здравствени водич Свилена тога Соул кухиња, филм Смак поново у Београду Трезор Закључано- Мила Алечковић Сат Све боје живота Верски мозаик Србије Ад либитум Смак поново у Београду

Слике живота Маратоон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Злочиначке намере Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Ерогена зона Ало, ало Филм: Футлуз Удовице Ало, ало Филм: Путовање до краја ноћи

dnevnik

06.40 Шљака 07.30 ББЦ на Б92: Откачена историја 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Енигма 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.05 Филм: Прљава игра 23.05 Вести 23.40 Спортски преглед 00.00 Увод у анатомију 00.55 Филм: Пожар на Амазону 02.30 Саут Парк 02.55 Нинџа ратници 03.45 Амерички топ-модел 04.35 Увод у анатомију 05.20 Укључење у Б92 Инфо

Сандра Булок

Пожар на Амазону Када познати еколог и борац за очување природне средине бива убијен у прашумама Амазона, препотентни форогограф и млада активисткиња из Сједињених Држава одлазе у Јужну Америку да открију ко је одговоран за његово убиство. Улоге: Сандра Булок, Крег Шефер Режија: Луис Љоса (Б92, 00.55)

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.30 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00 02.30 03.30

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Све за љубав Папарацо лов Тачно у подне- живо Академија дебелих- избацивање Национални дневник Кукавица Мале тајне Академија дебелих - уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица Смешно ћоше код Ђоше Академија дебелих - избацивање ВИП такмичара Филм: Варљиво лето Детективске приче Филм: Убиства из забаве Вештичарење Великик дан

Моћна чигра Није бацање чигре лако, посебно уколико су у питању такмичења. SWIRL борци укрштају своје вештине у бацању ових наизглед лаких играчки. Дечак који носи тајну победничког бацања, Тајгер, кроз игру развија веома племените и хумане особине. На челу тима који представља добро, Тајгер дели и знање које је добио од свог деке, великог мајстора, побеђујући зло. Научите да бацате чигру на прави начин уз јединствене јунаке. (Хепи, 11.00) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Балканска браћа, филм Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Ћирилица Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Ћирилица Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak20.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН – ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Стручњак за торте Затрпани Компулзивно гомилање Спасавање деце Ургентни центар Л.А. Инк Затрпани

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Игра сенки 11.00 Пољска битка за Британију 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Дан после дуге ноћи 14.00 Јелена Тројанска 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Ћелија 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Упознајте Римљане 20.00 Изгубљени древни градови 21.00 Ратници 22.00 Тајни рат 23.00 Царство мора 00.00 Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета 01.00 Древни доктори

Лов ци на зма је ве Ози Бу Филм: Збо гом оруж је Филм: Тан го ар ген ти но Филм: Али би Филм: Аме рич ка пи та Филм: На ци ја бр зе хра не Филм: Ан ђео чу вар Ерот ски филм: Ле по ти це и ти ра ни 01.00 Ерот ски филм: Не ве ро ват не де вој ке

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Аме рич ка пи та Џим, Оз, Финч и Ке вин су че ти ри при ја те ља ко ји скла па ју пакт да ће из гу би ти не ви ност до ма ту ре. То се ис по ста вља као ни ма ло лак за да так. Оз по чи ње да пе ва не би ли при ву као па жњу де во ја ка. Ке вин по к у ша ва да убе ди сво ју де вој ку да спа ва са њим... Уло ге: Џеј сон Бигс, Крис Клајн, То мас Јан Ни ко лас, Та ра Рид, Ме на Су ва ри Ре жи ја: Пол Вајс (Си не ма ни ја, 18.00)

Та ра Рид

06.00 07.40 09.30 11.30 11.55 13.35 15.25 17.00 18.30 20.05 21.05 22.35 00.20 02.00 02.50

Моја љубавна песма Ја сам број четири Друштвена мрежа Филмови и звезде ИВ Напад паука Дадиља Мекфи и велики прасак Девојка из планинске колибе Викинг Вики Рупа Редакција Осам минута Предатори Паклени план дружине чудака Прави секс Ђавоља суза

08.40 Добро јутро, Хрватска 09.11 Доме, слатки доме 10.16 Заволите свој дом 2, док. серија 11.02 Човекова планета, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.15 У походу на слободу, филм 15.10 Крш и море: Мало море, док. серија 16.10 Понос Раткајевих 17.25 Хрватска уживо 18.01 Азијске разгледнице: Поздрав из Делхија, док. серија 18.32 Лоза 19.24 Наврх језика 19.30 Дневник 20.10 ТВ Бинго 20.35 У крупном плану 21.40 Стипе у гостима 4 22.20 Дневник 3 23.10 Још једна година, филм 01.20 Секс и град 01.47 ЦСИ Мајами 02.27 Шаптачица духовима

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божић у великом стилу Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Наш први Божић Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Тешка мета Метеорска олуја Медијум

07.45 Езел 09.45 Кисмет - окови судбине 10.55 Кобра 11 13.10 Ексклузив таблоид 13.30 Крв није вода 14.25 Бибин свет 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Домаћице 20.50 Хаваји фајв-0 22.35 Одстрел 23.30 РТЛ вести 23.45 Одстрел 00.35 ЦСИ Мајами 01.20 Астро шоу 02.20 ЦСИ Мајами

СЕ РИ ЈА

Од стрел Мајкл Да глас

Вол стрит Бад Фокс је бер зов ни ме ше тар на Вол стри ту и има са мо јед ну же љу - да стиг не до вр ха. Да њу ра ди за сво ју фир му, углав ном на те ле фо ну, вр бу ју ћи но ве кли јен те, ну де ћи са ве те, ку пу ју ћи и про да ју ћи. У сло бод но вре ме на сто ји да до ђе до свог идо ла, бро ке ра Гор до на Ги коа... Уло ге: Мајкл Да глас, Чар ли Шин, Мар тин Шин, Де рил Ха на, Хал Хол брук Ре жи ја: Оли вер Стон (ХРТ 2, 21.00) 08.10 Жутокљунац 08.44 Амика за децу 09.08 Х2О Уз мало воде! 09.32 Кањон опасних игара за децу 10.00 Градић Вакавил, цртани 10.25 Љубав је чудна 10.55 Лоза 11.45 Веровања 12.14 Едгемонт 12.37 Обична клинка 13.00 Дарма и Грег 5 13.21 Пригушени цвркут, док. филм 14.07 Творци промене, док. филм 15.00 Залагаоница, док. серија 15.45 Плодови земље 16.35 Мењам свет: На рубу Хрватске 17.05 Идемо на пут с Гораном Милићем: Швајцарска и Аустрија 17.52 Фотографија у Хрватској 18.03 Сучево ново рухо 18.47 Нови клинци с Беверли Хилса 19.30 20пет, квиз 19.45 Гламурозне посластице, док. серија 20.15 Лажи ми 21.00 Волстрит, филм 23.05 ЦСИ Мајами 23.50 Мућке 4Б: До Хула и натраг 01.20 Битанге и принцезе 01.55 Шаптачица духовима 5 02.38 Ретровизор: Кет и Ким

06.00 Судњи дан: Прича Џона Листа 07.30 Последња дебата 09.00 Биографија - Ејми Вајнхаус 10.00 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 11.30 Последња дебата 13.00 Биографија - Хедер Локлир 14.00 Нинџа са Беверли Хилса 16.00 Кратак спој 2 17.30 Биографија - Ејми Вајнхаус 18.30 Последња дебата 20.00 Биографија - Хедер Локлир 21.00 Истеривачи духова 23.00 Шашави робијаши

08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Пеги Су се удаје Мистична пица Телма и Луиз Опчињена месецом Мапетовци освајају Менхетн Журба Поноћни каубој Обучена да убије Саме девојке Вруће девојке

По што што се ни је по ја вио на су ском са слу ша њу, од бе гли кри ми на лац за тра жи Мај кло ву по моћ ну де ћи ње му и Фи о ну ве ли ку сво ту но ва ца ка ко би му по мо гли да до ка же да ни је он ло пов ко ји је украо дра гу ље... Уло ге: Џе фри До но ван, Га бријел Ан вар, Брус Кемп бел, Ше рон Глес (РТЛ, 22.35)

Га бријел Ан вар

07.15 Опасан лов 08.10 Страствени риболов са Робсоном Грином 09.05 Разоткривање митова 10.00 Како то раде? 10.30 У делићу секунде 10.55 Преживљавање 11.50 Трговци аутомобилима 12.45 Аута по мери 13.40 Амерички чопери 14.35 Прљави послови 15.30 Разоткривање митова 16.25 Опасан лов 17.20 Страствени риболов са Робсоном Грином 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Како се прави? 19.40 Како то раде? 20.05 Преваранти на делу 21.00 Врхунски војник 21.55 Ништа лично 22.50 Страствени риболов са Робсоном Грином 23.45 Чудо да сам жив 00.40 Преваранти на делу

08.30 08.45 09.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.45 19.30 21.45 22.00 22.30 23.30 00.30

Мотоспортови Сви спортови Фудбал Фудбал Фудбал Скијашки скокови Бициклизам Бициклизам Фудбал Атлетика Сви спортови Рвање Рвање Бициклизам Атлетика

Бес кру пу ло зна ло кал на власт

а ло ше ви ћев ман дат по твр дио је Ве ри фи ка ци о ста вља ња на ци о нал не до ми на ци је. За хва љу ју ћи тим ни од бор На род не скуп шти не Кра ље ви не Ср ба, сво јим иде ја ма, Ла ло ше вић је иза бран за чла на Од бо Хр ва та и Сло ве на ца. И он је био члан тог од бо ра за екс про при ја ци ју ве ли ких по се да На род не скуп ра у име Ра ди кал не стран ке. На по зив сво јих стра нач шти не Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца. ких ко ле га, по сла ни ка На род не ра ди кал не стран ке, од Без об зи ра на ар гу ме на та ци ју ко ја је све до чи ла о лу чио је да при пре ми на црт за ко на о екс про при ја ци ји раз бо ри то сти про кла мо ва ног кон цеп та аграр не ре фор ве ли ких по се да и о но вом уре ђе њу агра них од но са. ме, из но ва је Ла ло ше вић кри ти ко ван да је тим на цр том Ла ло ше вић је озбиљ но при сту пио из ра ди за кон ског ис кљу чи ва ам би ци ја би ла да се очу ва ју ве ли ки зе мљи пред ло га. Прет ход ном ана ли зом је ука зао на то да су шни по се ди и оне мо гу ћи оства ре ње на ци о нал не иде је по сто је ћом ре фор мом нај те жи удар под не ла ве ли ка у Вој во ди ни. Ла ло ше ви ћев од го вор на та кве про зив ке има ња, без об зи ра на њи хов про дук ти ван, на ци о на лан би ла је при ли ка да ја сно по све до чи сво је на ме ре. Очу и по ро дич ни ка рак тер. Да би се спре чио раз вој об ли ка не смо тре не екс пло а та ци је, др жа ва је мо ра ла да уки не ко рум пир не и без об зир не ме сне ар гар не од бо ре и чи та ву ус по ста вље ну ад ми ни стра тив ну хи је рар хи ју пре ма вр ху др жав ног апа ра та. На кон тих раз ма тра ња, Ла ло ше вић је по ну дио за кон ски пред лог ко ји је ра су ло тре ба ло да за у ста ви. Тим пред ло гом он је нај пре де фи ни сао по се де ко ји ће се од у зе ти. По том је стао у од бра ну ве ли ких и про дук тив них по љо при вред них до ма ћин ста ва као не за о би ла зне те ко ви не Про бле ма тич на по де ла са вре ме не др жа ве. Сав тај про цес тре ба ло је да над гле да, и ти ме оне мо гу ћи зло ва ње ли квид но сти и тр жи шно кон ку рент не по љо при у по тре бе, Аграр ни суд, ко ји је имао пет чла но ва и био вре де ко ја мо же оства ри ти ви шак про из во да би ло је је од лу чу ју ћа ин сти ту ци ја ко ја спро во ди све у куп ну Ла ло ше ви ће во основ но ре ше ње. Та кав став је те ме аграр ну ре фор му. Од лу ке ко је је тај суд спро во дио до љио на раз ма тра њи ма европ ских и свет ских на уч ни ка но сио је Се нат. А ње га су чи ни ли и вла сни ци зе мље са – „мо дер них по бор ни ка аграр не ре фор ме„. Ла ло ше ви сред њим и ве ћи по се ди ма – из ће во ин си сти ра ње на то ме да зе над 50 хек та ра, као и бе зе мља ши мља бу де до де ље на они ма ко ји су „Вој во ђа ни су уве ре ни да вич ни ње ној об ра ди по сред но је или вла сни ци зе мљи шне пар це ле од два хек та ра или ма ње. их Бе о град во ли као и сво ју про зи ва ла сву нео д го вор ну по де Око сни ца та кве ре фор ме, по лу број ним аграр ним ко ло ни сти Шу ма ди ју, али не по зна је Ла ло ше ви ћу, уз по др шку моћ них ма из ру рал них кра је ва др жа ве њи хо во ста ње и њи хо ве ве ли ких по се да, би ла су ма ла и ко ји ни су, без об зи ра на њи хов по тре бе. Не во ље у сред ња по љо при вред на га здин од нос пре ма до би је ном по се ду, ства, ко ја су би ла не из бе жна по - Вој во ди ни су за и ста ве ли ке, мо гли оства ри ти по љо при вред не сле ди ца услов ног про це са аграр ви шко ве. Отуд не за до вољ ство али се она на да да ће не ре фор ме – ко ло ни за ци је. аграр них ин те ре се на та, ко ло ни Бе о г рад ис п и т а т и ‘’Срж це ле на ше аграр не ре фор ста и до бро во ља ца Ла ло ше ви ће све ње не ме тре ба да бу де до бра др жав на вим кон цеп том. По не кад је то не во ље и да ће по мо ћи’’ пре ла зи ло у лич ни ани мо зи тет, ко ло ни за ци ја. На ци о нал но ја ча ње по је ди них кра је ва, при ва ђа ње при че му та кав став, нај че шће, кул ту ри до вољ но не кул ти ви са ни је био по сле ди ца од го вор ног них пре де ла, ства ра ње рав но те же у по се дов ним од но при сту па већ рас па љи ве де ма го шке и кон тор верз не си ма, по ди за ње но вих управ них и еко ном ских сре ди кри ти ке. шта, снаб де ва ње зе мљом оскуд них зе мљо рад ни ка, Та кве окол но сти, у ко ји ма се и спро во ди ла аграр на ства ра ње но вих, здра вих, за да љи раз ви так спо соб них ре фор ма у Вој во ди ни, све до че, по Ла ло ше ви ћу, о бес по љо при вред них је ди ни ца; све то мо же нај бо ље да се кру пу ло зној ло кал ној вла сти чи ја је су шти на би ла соп по стиг не пу тем сми шље не ко ло ни за ци је’’. стве ни ин те рес. Ба ха тост та кве по ли ти ке, за ње га, би Та ква, од др жа ве од го вор но ко ор ди ни ра на ак ци ја, ла је од раз тре нут не по ли тич ке не смо тре но сти и про спро во ди ла би се и због ја ча ња на ци о нал не струк ту ре пу ста. Не ки вој во ђан ски ра ди ка ли су сма тра ли да је та ста нов ни штва Вој во ди не. На тај на чин из ве де на аграр Ла ло ше ви ће ва кри ти ка би ла нео прав да но упу ће на на ре фор ма и ко ло ни за ци ја, осим по ја ча ња на ци о нал слу жбе ни ци ма ко ји су до ла зи ли из Ср би је у Вој во ди не струк ту ре, мо ра ла је, по Ла ло ше ви ћу, да обез бе ди и ну уме сто глав ном про бле му – ко руп ци ји, ко јој су, до дат ни из вор ег зи стен ци је ин ду стриј ском и зе мљо осим слу жбе ни ка, а да би се оства ри ла, по треб ни и рад нич ком про ле те ри ја ту кроз мо гућ ност вла сни штва ста нов ни ци. Та ква кри ти ка је по сред но ука за ла на је над ма лим зе мљи шним пар це ла ма. На тај на чин би се дан мно го те жи про блем, а то је пре суд ни стра нач ки еко но ми ја и при вре да зе мље са чу ва ле од „уби тач них ути цај, иза ко јег нај че шће сто ји ауто ри тет ру ко вод по тре са и ве чи тих кри за„. Ту иде ју је Ла ло ше вић ства, али и кра ља, на це ло куп ну др жав ну по ли ти ку и осми слио у свом на цр ту и пред ло жио по сто ја ње рад на осно ву ко је се ства рао про стор за не пре су шан из нич ких ко ло ни ја. Со ци јал на ком по нен та тог на цр та је вор ко руп тив них ак тив но сти. Упр кос све му, на из глед би ла нај ма ње раз ра ђе на и уте ме ље на. Она се ру ко во ин фан тил но, али на ци о нал но до след но, Ла ло ше вић је ди ла иде јом нео п ход не ег зи стен ци јал не по мо ћи нај у пи сао ‘’Сви вој во ђа ни су уве ре ни да их Бе о град во ли гро же ни јим де ло ви ма ста нов ни штва, али је њен кон као и сво ју Шу ма ди ју, али не по зна је њи хо во ста ње и цепт био под ре ђен иде ји оп стан ка про дук тив но сти по њи хо ве по тре бе... Не во ље у Вој во ди ни су за и ста ве ли љо при вред не про из вод ње и иде ји де мо граф ске ре ке, али се она на да да ће Бе о град ис пи та ти све ње не струк ту ра ци је ста нов ни штва Вој во ди не у ко рист ус по не во ље и да ће по мо ћи’’.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak20.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Понедељак је, већ 20. август. Време када се људи враћају с годишњих одмора па можете очекивати директније сусрете и учесталије састанке.

BIK 20.4-20.5.

Пословна ситуација је генерално повољна, али се и сами морате потрудити да буде што је могуће боља. Повећање прихода долази с више страна.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

20. avgust 2012.

Све што радите треба да буде званично и транспарентно. Потпишите све уговоре и немојте се ослонити на поверење. Поштујте слово закона, и све ће бити ОК.

Данас је Месец упловио у ваздушни и правични знак Ваге па ћете се усагласити с опозицијом, с партнерима, нашавши заједничке интересе и решења.

Могли бисте ићи на краћи пут, било због посла или по својој жељи, приватно. Прво направите дугорочни план па тек онда крените да радите по њему.

Трошите новац, или се он некако сам од себе троши. Ових дана вам неће бити лако да будете рационални. Чувајте своје планове и послове.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Преосетљиви сте данас, интуитивни и читате знаке поред пута. Уколико имате несаницу, смирите се, не брините и смањите доживљај. Љубав је ОК.

Склони сте томе да удовољава те парт не ро вим потреба ма и стремљењима ради мира у кући. Али, ипак налазите начина да чините по своме.

Атмосфера у каријери је пома ло нестабилна и под променљивимоколностима. Како данас, тако и сутра. Наравно, вас ништа не може померити.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Данас и сутра вам није лако да се одлучите за било шта. Вагаће те на тасовима своје ваге, одмеравати аргументе за и против. Подложни сте утицајима.

Имате добре контакте с особама из ино стран ства, по гото во женским бићима. Можете много тога да се договорите, уговорите, путујете.

Прави сте сањар, који треба да оствари своје снове паметним од лукама и вештим средствима. Неко или нешто вас је опчинило, за вело, занело.

TRI^-TRA^

Ре пер ска ту ча V REMENSKA

Топлије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 32 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Ре пе ри Крис Браун и Дрејк ту же ни су за 16 ми ли о на до ла ра због ту че у клу бу „Грин ха ус” у Њу јор ку. Ком п а н и ј а „Ен т ер т ејн м ент ен тер прај зес”, ко ја је вла сник клу ба на во ди да је клуб де мо ли ран, а да су Бра ун, Дрејк и њи хо ве еки пе пот пу но иг но ри са ли сва си гур но сна пра ви ла и до ве ли све по с е ти о це у опа сност. Адво кат ком па ни је Ен дрју Милтенберг у ту жби на во ди и да „Грин ха ус” са да има про бле ме са про да јом фран ши зе дру гим клу бо ви ма ши ром Аме ри ке, и због то га гу би за ра ду. Бра ун и Дрејк се још увек се ни су огла си ли по во дом ту жбе.

PROGNOZA

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 15 stepeni, a maksimalna 33 stepena. VOJVODINA: Sun~ano i toplije. Vetar slab, promenqiv ili severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 12 do 15 stepeni, a maksimalna od 32 do 33 stepena. SRBIJA: Sun~ano i jo{ toplije. Vetar slab promenqiv ili severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 11 do 18 stepeni, a maksimalna od 31 do 34 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Sun~ano i sve toplije, uz velike vru}ine do kraja sedmice i temperaturu preko 35 stepeni, a ponegde i do 40 stepeni u ~etvrtak, petak i subotu. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zbog daqeg porasta maksimalne dnevne temperature vazduha savetuje se oprez osobama sa sr~anim tegobama, a svim hroni~nim bolesnicima umerene fizi~ke aktivnosti. Glavoboqa, razdra`qivost i poreme}aj sna mogu se javiti u vidu meteoropatskih reakcija. Neophodno je adekvatno odevawe i za{tita od UV zra~ewa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 16 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA - Шта мислиш, драга, какав ће бити наш син? - Исти као ти. - Како знаш? - Па, ето, бочица му је дража од сисе.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

20 (-13)

Slankamen

140 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

92 (-14)

Zemun

228 (-3)

Bogojevo

90 (-12)

Panчevo

248 (-2)

Smederevo

440 (2)

Baч. Palanka 126 (-12) Novi Sad

95 (-11)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

- (-)

S. Mitrovica

28 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (0)

Beograd

172 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

128 (-10)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

-52 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe iz proшlog broja