Dnevnik 20.septembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 20. SEPTEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23203 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : BO RI SLAV STE FA NO VI], [EF BE O GRAD SKOG PRE GO VA RA^ KOG TI MA

NASLOVI

Politika

Re {e wa za se ver do sta vqe na EU

3 Vojvodina dobija puteve drugog reda, ali ne i `eleznicu

Ekonomija 4 Kome odgovara propast „Fidelinke”

Tre}e doba

str. 2

6 Smrt penzionera neproverena glasina

MO GU LI NA [I TAJ KU NI PLA ]A TI VE ]E PO RE ZE, KAO AME RI^ KI I FRAN CU SKI

Novi Sad

Sa mo bo ga ta {i u Srbiji ku ka ju

7 Dvanaest murala krasi}e grad 8 Stanovnici keja zdraviji od drugih 9 Ma`urani}evoj nov asfalt i novo lice

str. 5

Vojvodina

VA TRE NI OB RA ^UN U SREM SKOM SE LU JA RAK, KOD RU ME

Tro je te {ko po vre |e no u puc wa vi

11 Povratak lepim i tu`nim uspomenama 11 (Ne) isplati se renovirawe odmarali{ta

str. 12

Dru{tvo 14 @eqa za pa`wom uz minimalnu {tetu 14 Temeq za daqe obrazovawe

Kultura 15 Stra`ilovska pesni~ka energija

Zahla|ewe i ki{ovito

ZA VR [EN NO VI MOST NA KO RI DO RU 10, OTVA RA WE 30. SEP TEM BRA

U BE O GRA DU DO ^E KA NI [AM PI O NI: Od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je pro sla vi la je ju ~e ti tu lu {am pi o na Evro pe is pred Skup {ti ne Be o gra da, sa oko 6.000 na vi ja ~a i qu bi te qa ovog spor ta. Po vi ci ma „Sr bi ja, Sr bi ja!”, „[am pi o ni!” i ve li kim apla u zom po zdra vqe ni su pr va ci Evro pe. Re pre zen ta tiv ci su se na bal ko nu Skup {ti ne po ja vi li 15 mi nu ta ka sni je ne go {to je pred vi |e no jer su na pu tu od ho te la vi {e pu ta mo ra li da se za u sta ve i ra du ju se sa na vi ja ~i ma ko ji su is ko ri sti li pri li ku da po zdra ve {am pi o ne Evro pe.

str. 16 i 17

Najvi{a temperatura 21° S

UV zra~ewe 1

„Be {ka” pre {la pre ko Du na va str. 4 De ca tre ni ra ju, a nov ~a ni ci ka li ra ju RO DI TE QI SVE VI [E IZ DVA JA JU ZA VAN NA STAV NE AK TIV NO STI

str. 9 str. 16 – 24

SPORT

n NOLE MESEC DANA BEZ TENISA

n @EQKU OBRADOVI]U NIKAD DOSTA TROFEJA

n IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

2

utorak20.septembar2011.

POLiTikA

\e li}: Sr bi ja Ne }e bi ti su sre ta o~e ku je sta tus Ta di}–Ta ~i kan di da ta – Sr bi ja ima ve o ma sna `nu kan di da tu ru i o~e ku je mo da 12. ok to bra Evrop ska ko mi si ja pre po ru ~i da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop koj uni ji – iz ja vio je ju ~e u Bri se lu pot pred se nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} po sle sa stan ka s evrop skim ko me sa rom za pro {i re we [te fa nom Fi le om. \e li} je no vi na ri ma re kao da }e Sr bi ja, u ne de qa ma ko je do la ze, ulo `i ti do dat ne na po re da to mi {qe we bu de ta kvo da se u we mu po me ne i po ~e tak pre go vo ra za ula zak u EU. – To je mno go te `i is hod u ovom tre nut ku, ali }e mo ulo `i ti do dat ne na po re da da mo sve mo gu }e

ar gu men te Evrp skoj ko mi si ji i ze mqa ma ~la ni ca ma da se uz sta tus kan di da ta pre po ru ~i i po ~i wa we pre go vo ra za ula zak u EU – re kao je on. \e li} je na gla sio da je na sa stan ku s Fi le om kon sta to va no da je Sr bi ja na pra vi la ve li ki na pre dak u na sto ja wu da do bi je sta tus kan di da ta do kra ja ove go di ne. Po we go vim re ~i ma, ve o ma je bit no to {to je oce we no da je Sr bi ja na pra vi la po mak u re for mi pra vo su |a, bor bi pro tiv ko rup ci je i usva ja wu kqu~ nih za ko na iz evrop ske agen de. \e li} je na gla sio da je u na red nim ne de qa ma neo p hod no re {i ti pi ta we pred sta vqa wa Ko so va u re gi o nal nim fo ru mi ma.

Ka bi net pred sed ni ka Sr bi je ka te go ri~ no je de man to vao {pe ku la ci je pri {tin ske {tam pe o mo gu }em su sre tu pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a sa ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem na mar gi na ma za se da wa Ge ne ral ne skup {ti ne UN u Wu jor ku, ove sed mi ce. „Ne po sto ji ni ka kva mo gu} nost da se de si su sret pred sed ni ka Ta di }a sa Ha {i mom Ta ~i jem.

Ni ti }e bi ti ta kvog sa stan ka, ni ti je pla ni ran, ni ti po sto ji mo gu} nost da do we ga do |e”, re ~e no je Ta njug u u Ka bi ne tu pred sed ni ka Sr bi je.

U Ka bi ne tu is ti ~u da je pra va adre sa za pro na la `e we re {e wa za se ver Ko so va di ja log Be o gra da i Pri {ti ne, uz po sre do va we Evrop ske uni je.

Pri {tin ski list „Ze ri” pre neo je da nas da bi Ta ~i i pred sed nik Ta di} mo gli u Wu jor ku da po stig nu spo ra zum za se ver Ko so va.

Ta di} }e su tra pri su stvo va ti otva ra wu ge ne ral ne de ba te 66.

Ge ne ral ne skup {ti ne UN. Pred sed nik Sr bi je }e, po tom, pri su stvo va ti zva ni~ nom ru~ ku, ko ji pri re |u je ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun.Na kon to ga, Ta di} }e bi ti gost tra di ci o nal nog pri je ma, ko ji pri re |u je pred sed nik Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Ba rak Oba ma.

Vi so ka pred stav ni ca Evrop ske uni je Ke trin E{ton o~e ku je da }e se u Wu jor ku sa sta ti sa pred sed ni kom Sr bi je, ka ko bi s wim raz mo tri la ak tu el nu si tu a- ci ju na se ve ru Ko so va, sa op {te no je u Bri se lu.

Kfor iz he li kop te ra ba cao let ke Kfor je ju ~e oko 15 ~a so va iz he li kop te ra iz ba cio let ke iz nad Ko sov ske Mi tro vi ce na ko ji ma na en gle skom i srp skom je zi ku pi {e da pri zna je mir ne pro te ste ali da su blo ka de pu te va ne za ko ni te. Blo ka de pu te va ni su pri hva tqiv na ~in za iz ra `a va we pro te sta, pi {e Kfor na let ku, i do da je da su blo ka de pu te va ne za ko ni te i sto ga „ne spa da ju u mi ran i de mo krat ski ~in”. U let ku se na vo di da blo ka de pu te va pred sta vqa ju opa snost za sve u van red nim si tu a ci ja ma jer ne }e bi ti mo gu }e da po mo} stig ne do onih ko ji ma je po treb na. „U skla du s Re zo lu ci jom 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN, Kfor je od go vo ran za po nov no obez be |i va we slo bo de kre ta wa”, pi {e na let ku be le bo je sa zna kom Kfo ra.

Pret hod no su se pred stav ni ci Sr ba i Kfo ra do go vo ri li da

INTERVJU

se voj ni ci sklo ne s pu ta Ko sov ska Mi tro vi ca – Zu bin Po tok, u se lu Jag we ni ca, gde su ju ~e uju tro po ku {a li da po sta ve kon trol ni punkt.

Voj ni ci Kfo ra kon tro li sa li su ju ~e uju tro sva vo zi la na tom de lu pu ta, ali se u znak pro te sta oku pio ve }i broj Sr ba i blo ki rao kon voj Kfo ra.

S ko man dan tom ne ma~ koaustrij skog kon tin gen ta Kla u- som Gla bom raz go va rao je pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} i do go vo re no je da se voj ni ci po vu ku s tog de la pu ta, ali da osta nu na de lu pu ta ka al ban skom se lu ^a bra.

Ri sti} je no vi na ri ma po sle do go vo ra re kao da }e me {ta ni po {to va ti do go vo re no, ali da se Kfo ru „ne mo `e uvek ve ro va ti” jer do go vor mo `e va `i ti sa mo do sle de }e ko man de ko ju oni do bi ju iz cen tra le.

Na uli ca ma Ko sov ske Mi tro vi ce ju ~e su pro test nu vo `wu odr `a li rad ni ci jed nog od naj ve }ih auto pre vo zni ka sa se ve ra Ko so va „Ko smet pre vo za”. Oni su za tra `i li da im se omo gu }i

pra vo na rad i slo bo du kre ta wa, is ti ~u }i da tom pro test nom vo `wom po dr `a va ju zah te ve svo jih su na rod ni ka ko ji se pro ti ve us po sta vqa wu ca ri ne na pre la zi ma Ja ri we i Br wak.

BORISLAV STEFANOVI], [EF BEOGRADSKOG PREGOVARA^KOG TIMA

 Dva prelaza na severu Pokrajine nazvali ste „ostrvima iluzija“. [ta ste mislili pod tim?

– To je re al na si tu a ci ja – da po sto je dva izo lo va na ostr va od 200 do 400 kva drat nih me ta ra gde se de qu di ko ji ma tu ni je me sto i po me |u na rod nom pra vu i po me |u na rod nim spo ra zu mi ma, ko ji ne vr {e ni ka kvu funk ci ju i ne mo gu da je vr {e. To slu `i za ilu zi ju u Pri {ti ni da ima ju ne ka kvu kon tro lu, a ne ma ju je. Da kle, ako to {to sam opi sao ni je ilu zi ja, on da ne znam {ta je ste.  Postoji li opasnost da i daqi pregovori i dogovori pod EU patronartom budu zloupotrebqeni jer Euleks, iako je trebalo, nije ostao neutralan i svrstao se uz Pri{tinu mimo dogovorenog?

– To je ste opa snost ko ja stal no po sto ji. Mi smo s mno go ve re

pOslani^ke teme

Uz dr `a ni o svim te ma ma Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je okon ~a li su ju ~e ras pra vu o svim ta~ ka ma dne vog re da sed ni ce za po ~e te 12. sep tem bra, da bi da nas ot po ~e li no vu se si ju na ~i jem dnev nom re du su pred lo zi za ko na o jav noj svo ji ni i o re sti tu ci ji. Re sor ni od bor za fi nan si je po dr `ao je ju ~e ove pro pi se u na ~e lu pre ne go {to su po sla ni ci ima li uvid u amand ma ne ko je je usvo ji la Vla da Sr bi je. Za ni mqi vo je to {to su na oba za ko na re zer ve ima le stran ke vla sti: LSV ni je gla sao u oba slu ~a ja, SVM je bio uz dr `an ka da je re~ o za ko nu o jav noj svo ji ni, a po sla ni ci SPS-a i G17 plus u gla sa wu o re sti tu ci ji.

Pred stav nik LDP-a ni je pri su -

stvo vao ju ~e ra {woj sed ni ci Od bo ra.

Sle de }a sed ni ca Skup {ti ne bi }e po sve }e na re ba lan su re pu bli~ kog bu xe ta za ovu go di nu. Iako se

spe ku li sa lo ti me da po sto ji oba ve za pre ma MMF-u da re ba lans mo ra bi ti usvo jen do kra ja ovog me se ca, o ovom do ku men tu }e se ras pra vqa ti na re dov nom za se da wu, po ~et kom ok to bra.

Ko pri ma sud sku po {tu

Re {e wa za se ver do sta vqe na EU – Te {ko je o~e ki va ti da se u Bri se lu 28. sep tem bra s Pri {ti nom raz go va ra o stru ji i te le ko mu ni ka ci ja ma dok po sto ji ova kri za na se ve ru Ko so va i Me to hi je. Sr bi ja ima re {e wa i EU smo do sta vi li pred log. Za wih ima mo po dr {ku na {ih gra |a na na se ve ru Po kra ji ne, bez ob zi ra na ne ke po ku {a je iz Be o gra da da se to je din stvo na ru {i i da se {a qu po gre {ne po ru ke pred stav ni ci ma lo kal nih vla sti da ne tre ba da sa ra |u ju sa svo jom sop stve nom dr `a vom. Si gu ran sam u to da im to ne }e us pe ti – iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik“ {ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi}, oce wu ju }i da je Pri {ti na sa da ka da su u pi ta wu Ja ri we i Br wak „na ostr vi ma ilu zi ja svog su ve re ni te ta“.  Da li mislite da }e Pri{tina u Briselu prihvatiti dijalog o prelazima Jariwe i Brwak i {ta }e biti su{tina tog susreta?

– Ako po sto ji do voq no ra zu ma Pri {ti na }e to pri hva ti ti 28. sep tem bra, ako ne ta da, mi smo sprem ni za di ja log bi lo ka da i na bi lo ko jem me stu. Ka ko sa da stva ri sto je, za Pri {ti nu ta te ma ne do la zi u ob zir jer ve ru ju da je to ras pra va o wi ho vom su ve re ni te tu, {to ni je ta~ no, kao {to je ta~ no da o ovim pre la zi ma ni ka da ni je raz go va ra no jer oni ima ju svo ju spe ci fi~ nost, po seb nost, ko ja je po tvr |e na od lu ka ma SB UN i Pla nom u {est ta ~a ka ge ne ral nog se kre ta ra UN Ban Ki-mu na. Neo p hod no je da EU od go vo ri na na {u ini ci ja ti vu i da nam omo gu }i da se kroz do go vor iza |e iz ove si tu a ci je, a mi smo sprem ni bi lo ka da.

dnevnik

iako pun pro ble ma, ipak da je re zul ta te, a ovo {to je sa da Pri {ti na ura di la, uz po mo} Eulek sa i Kfo ra, je jo{ je dan po ku {aj da se taj pre go va ra~ ki pro ces pod ri je jer oni su {tin ski ne `e le da ima ju do go vor, ve} da sve ura de jed no stra no. Za nas je to pot pu no ne pri hva tqi vo i te {ko }e i Evro pa mo }i da ob ja sni ta kav prin cip po stu pa wa.

To je vr lo opa sna po ru ka i gla si da sve se mo `e ura di ti jed no stra no pa da se on da raz go va ra.  Ima li izlaza za Srbiju?

– Ima, ali je ve o ma uzak. Mo ra mo pro }i kroz we ga ka ko zna mo i ume mo. Okru `e ni svim ovim ne ga tiv nim is ho di ma mo ra mo iza bra ti naj bo qi iz laz u da tim okol no sti ma. Ovo ni je bor ba sr cem ve} gla vom, i u woj u{li u pre go va ra~ ki pro ces i se do bi ja ono {to se mo `e, a ne di ja log s Pri {ti nom. @e li mo ono {to se pri `eq ku je. da ga na sta vi mo, ali mi slim da  [ta vam ka`u Srbi sa seje te {ko o~e ki va ti da 28. sep vera, postoji li opasnost od tem bra raz go va ra mo o stru ji i egzodusa i kakve su im namete le ko mu ni ka ci ja ma dok ima mo re? ovu kri zu. Euleks je na ru {io – Uvek po sto je raz ne opa sno svoj sta tu sno ne u tral ni man dat, sti i mi slim da je naj bit ni je u asi sti rao je Pri ovom tre nut ku {ti ni i sa da po ku iz be }i na ru {a {a va da to oprav da Ovo nije borba srcem va we je din stva. ne ka kvom, ka ko oni Sr bi ho }e da ve} glavom, i u woj to zo vu, „im ple - se dobija ono {to se osta nu u svo jim men ta ci jom do go mo vi ma i na mo`e, a ne ono {to do vo ra“. Im ple men svo joj ze mqi i se pri`eqkuje ta ci ja do go vo ra ap sprem ni su na to so lut no ni je te ma da na mi ran na di ja lo ga. Im ple ~in bra ne svo je men ta ci ju mo `e po ku {a va ti le gi tim ne in te re se. I to ni je Pri {ti na, a ako oni ima ju me pro blem, ali ono {to oni tra `e |u sob ni do go vor, to ne zna ~i da su od go vo ri, kon kret ni iz la zak bi lo ko ima do go vor s na ma. iz kri ze. Sr bi sa se ve ra tra `e Euleks je, da kle, do zvo lio i po re {e we i dr `a va je po nu di la dr `ao jed no stra nu ak ci ju Pri op ci je da se na |e re {e we i na {ti ne. Mi tra `i mo da se vra ti sta vi }e mo na por no da ra di mo. mo u pre go va ra~ ki pro ces, ko ji, D. Milivojevi}

U to ku ras pra ve o no vim re {e wi ma za ko na o par ni~ nom po stup ku, opo zi ci o ne stran ke uglav nom sma tra ju da su ne pri me wi va u prak si i ne uva `a va ju re al nost, dok LDP na ja vqu je po dr {ku ovom za ko nu. Po sla nik NS-a Sr |an Spa so je vi} je, iz me |u osta log, tra `io da se oba ve {te we ne koj stran ci u spo ru ako se ne uru ~i li~ no, mo ra na }i na ogla snoj ta bli su da, a ne na vra ti ma sta na ili pro sto ri ja prav nog li ca.

– Sma tra mo da bi ta kvim re {e wem, ka ko je pred lo `e no, mo glo na sta ti mno go zlo u po tre ba. Mo `e se de si ti da ta kvu sud sku po {tu ne ko ni ka da ne pri mi jer ne ko mo `e da je ski ne s vra ta – is ta kao je Spa so je vi}.

Po sla nik SNS-a Ve ro qub Ar si} pro ti vio se re {e wu da se do sta vqa we po {te u par ni~ nom po stup ku oba vqa i na rad nom me stu i da mo `e da je pri mi ko le ga ko ji tu ra di.

– Obi~ no ko le ge ko je ra de na istom rad nom me stu ima ju od re |e ni su kob jer svi `e le da se pri bli `e {e fu, sprem ni su sva {ta da ura de, ve ruj te mi. I ja sam pre ne ki dan dr `ao u ru ka ma od re |e na ano nim na pi sma ko ja su upu }e na dr `av nim or ga ni ma. Ka da sam to ~i tao, to je bi la jed na od naj od vrat ni jih stva ri ko je sam vi deo u `i vo tu. I vi ho }e te da ta kvi qu di pri ma ju pi sme na oba ve {te wa od su do va u ime svo jih ko le ga? – za pi tao je Ar si}.

Za {ti ta po slov ne taj ne Par la men tar ci su ju ~e raz ma tra li i pred log za ko na ko jim se uvo di za {ti ta po slov ne taj ne u svim obla sti ma pri vred nog po slo va wa i na u~ no i stra `i va~ kog ra da od ne lo jal ne kon ku ren ci je.

Po slov nom taj nom sma tra se bi lo ko ja in for ma ci ja ko ja ima ili mo `e da ima ko mer ci jal nu vred nost i ~i jim sa op {ta va wem bi se mo gla

na ne ti {te ta fi zi~ kom ili prav nom li cu.

Kao po slov na taj na mo gu se {ti ti ti in for ma ci je kao {to su fi nan sij ski, eko nom ski, po slov ni, na u~ ni, teh ni~ ki, teh no lo {ki pro iz vod ni po da ci, stu di je, re zul ta ti is tra `i va wa, raz li ~i te for mu le, cr te `i, pla no vi, pro jek ti, pro to ti po vi, ko do vi, mo de li, pro gra mi, me to de, teh ni ke, oba ve {te wa ili uput stva in ter nog ka rak te ra.

Kao po slov na taj na ne mo gu se {ti ti in for ma ci je ra di pri kri va wa kri vi~ nog de la, pre ko ra ~e wa ovla {}e wa ili zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

Pri med be opo zi ci je Po sla ni ci su te ku }u sed ni cu za po ~e li 9. sep tem bra, a u do sa da {wem to ku su ras pra vqa li o za kon skim re {e wi ma o kri vi~ nom po stup ku, o par ni~ nom po stup ku, o za {ti ti po slov ne taj ne, kao i o na kna da ma za rad u Na ci o nal nom sa ve tu za vi so ko obra zo va we i u Ko mi si ji za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta. Naj vi {e pri med bi u ras pra vi o amand ma ni ma na pred lo `e na re {e wa o za {ti ti po slov ne za {ti te iz ne li su po sla ni ci SRS i DSS. Ra di ka li su mi {qe wa da }e wi ho vim usva ja wem bi ti stvo ren pro stor za zlo u po tre be i da za kon ne }e bi ti pri me wiv u Sr bi ji. „Kad ~i ta mo ove pred lo ge za ko na mi sli mo da `i vi mo na ne kom dru gom me stu, gde qu di nor mal no `i ve, a ne u Sr bi ji”, re kla je Vje -

ri ca Ra de ta iz te stran ke. DSS se sla `e sa pred la ga ~em da je za kon po tre ban, ali sma tra da pred lo `e na re {e wa tre ba da bu du po vu ~e na iz pro ce du re, jer ne }e do pri ne ti spre ~a va wu kr {e wa po slov ne taj ne. Oni su pred lo `i li da za kon za {ti ti ne sa mo in for ma ci ju ko ja ima ko mer ci jal nu vred nost, ve} i bez bed no snu i na u~ nu.

Na pred wa ci su amand ma nom tra `i li bri sa we od red be pre ma ko joj na zah tev li ca pro tiv ko ga je pod ne ta tu `ba zbog po vre de po slov ne taj ne ili po kre nut po stu pak za od re |i va we pri vre me ne me re, od no sno za obez be |e we do ka za, sud mo `e na te ret tu `i o ca da od re di od go va ra ju }i nov ~ca ni iz nos kao sred stvo obez be |e wa u slu ~a ju neo sno va no sti zah te va.

S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

KO JI PO KRA JIN SKI AMAND MA NI ]E DA NAS U]I U SKUP [TIN SKU PRO CE DU RU

Voj vo di na do bi ja pu te ve drugog reda, ali ne i `e le zni cu Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e „voj vo |an ske” amand ma ne na Pred log za ko na o jav noj svo ji ni ko ji se od no se na pu te ve dru gog re da, ka nal sku mre `u, po je di ne objek te u ino stran stvu i na objek te ko ji su gra |e ni sred stvi ma za ka pi tal ne in ve sti ci je. Na te le fon skoj sed ni ci Vla de, odr `a noj ju ~e po pod ne, uvo je ni su i amand ma ni na za kon ska re {e wa o re sti tu ci ji. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} re kao je Ta nju gu da je usvo je no ukup no dva de se tak amand ma na na oba za kon ska pred lo ga i da su oni upu }e ni Skup {ti ni Sr bi je. „Od amand ma na ko ji su do bi je ni od Vla de Voj vo di ne usvo je ni su oni ko ji se od no se na pu te ve dru gog re da, ka nal sku mre `u, objek te u ino stran stvu na ko ji ma ima ju pra vo ko ri {}e wa i na objek te ko ji su gra |e ni bu xet skim sred stvi ma, od no sno iz ka pi tal nih in ve sti ci ja”, na veo je Ra do sa vqe vi}.

On je re kao da ni je pri hva }en amand man ko ji se od no si na zah tev da po kra ji na ima pra vo jav ne svo ji ne na objek ti ma `e le zni~ ke in fra struk tu re re gi o nal nog i lo kal nog zna ~a ja na te ri to ri ji AP Voj vo di ne. On je uka zao da ta ko |e ni je pri hva }e na for mu la ci ja „da pred u ze }a ko ja u pot pu no sti oba vqa ju svo ju de lat nost na te ri to ri ji Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne bu du u we noj svo ji ni”. „Sma tra mo da je ta de fi ni ci ja u`a od one ko ja po sto ji u za ko nu”, ob ja snio je Ra do sa vqe vi} i do dao da je od te ide je i voj vo |an ska ad mi ni stra ci ja u raz go vo ri ma usme no od u sta la.

On je pre ci zi rao da usvo je ni amand ma ni de fi ni {u da pu te vi dru gog re da, ko ji se na la ze na te ri to ri ji AP Voj vo di ne, mo gu bi ti u we noj svo ji ni, a da op {tin ski i ne ka te go ri sa ni pu te vi, ukqu ~u ju }i i uli ce, mo gu bi ti u svo ji ni

auto nom ne po kra ji ne, dok pri rod na bo gat stva mo gu bi ti sa mo u svo ji ni Re pu bli ke Sr bi je”, do dao je Ra do sa vqe vi}.

On je oce nio da se amand ma ni ma ko je je Vla da Sr bi je usvo ji la do dat no po boq {a va pred lo `e ni za kon, po {to se de taq ni je pro pi su je ko ja imo vi na mo -

Ina ~e, ju ~e pre pod ne uo~i sed ni ce Vla de Sr bi je na ko joj se od lu ~i va lo o pri hva ta wu voj vo |an skih amand ma na, re pu bli~ ki po sla ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra po ru ~i li su da ne }e od u sta ti od zah te va da Voj vo di na, osim de la jav nih pu te va i ka nal ske mre `e, do bi je i deo `e le zni~ ke in fra struk tu re i da }e od pri hva ta wa tih zah te va za vi si ti wi ho va po dr {ka pred lo `e nom za ko nu o jav noj

utorak20.septembar2011.

3

HO ]E LI DU PLE FUN KCI JE BI TI TE MA DA NA [WE SED NI CE MAN DAT NOG OD BO RA PO KRA JIN SKE SKUP [TI NE

Ostav ke jo{ pu tu ju u Agen ci ju

Od bor Skup {ti ne Voj vo di ne za ad mi ni stra tiv na i man dat na pi ta wa za ka zao je za da nas sed ni cu, ali su de }i po na ja vi pred lo `e nog dnev nog re da, pi ta we je da li }e raz ma tra ti ostav ke voj vo |an skih po sla ni ka ko ji su u su ko bu in te re sa zbog du plih fun cki ja. Za sa da je pred lo `en dnev ni red s jed nom ta~ kom – utvr |i va we skup {tin skog bu xe ta za sle de }u go di nu.

tu je pre sta nak wi ho vih man da ta, a pred sed nik Skup {ti ne u ro ku od 30 da na ras pi su je do pun ske iz bo re u iz bor noj je di ni ci iz ko je je po sla nik iza bran, sem ako je do re dov nih iz bo ra osta lo ma we od {est me se ci, na la `u pro pi si.

U jav no sti je ra ni je bi lo na ja va da }e se man da ta u Skup {ti ni Voj vo di ne od re }i „ne ko li ko po sla ni ka”, me |u ko ji ma je na vod no i gra do na ~el nik No vog Sa da Igor

Pro {le ne de qe je iz voj vo |an ske vla de na ja vqe no da su ko pi je ostav ki 19 po sla ni ka, uz po je di na~ na oba ve {te wa o to me za ko ju su se funk ci ju opre de li li, upu }e ne Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je i nad le `nim or ga ni ma pred ko ji ma se po kre }e pro ce du ra za wi ho vo raz re {e we.

Do ju ~e, te ostav ke i oba ve {te wa po sla ni ka ni su sti gli u Agen ci ju za bor bu pro tiv ko rup ci je,

Pa vli ~i}, ali o to me jo{ ne ma zva ni~ nih po tvr da.

Pred sed ni ci op {ti na In |i je, Srem ski Kar lov ci, Go ran Je {i} i Mi len ko Fi li po vi} jav nost su jo{ po ~et kom av gu sta oba ve sti li o to me da su pod ne li ostav ke na svo je po sla ni~ ke funk ci je u Skup {ti ni Voj vo di ne. Pre wih se po sla ni~ kog man da ta od re kao dr `av ni se kre tar u Re pu bli~ koj vla di Jo vi ca Zar ku la iz Vr {ca.

Li der SVM I{tvan Pa stor de man to vao je na vo de pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Bo `i da ra \e li }a da je s tom par ti jom po stig nut do go vor o usva ja wu za ko na o jav noj svo ji ni i za ko na o re ha bi li ta ci ji i o re sti tu ci ji

lo kal ne sa mo u pra ve. „Pred vi |e no je da ka nal ska mre `a, ko ja je do plov nog pu ta, a na la zi se na te ri to ri ji po kra ji ne, bu de we no vla sni {tvo. Ta ko |e, sva imo vi na ko ja se na la zi u ino stran stvu i ze mqa ma biv {e Ju go sla vi je, a na ko ju pra vo ko ri {}e wa ima ju lo kal na sa mo u pra va ili auto nom na po kra ji na, mo `e bi ti u svo ji ni tih je di ni ca”, uka zao je Ra do sa vqe vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, usvo je no je i ne ko li ko amad ma na ko ji se ti ~u bo qeg de fi ni sa wa, od no sno pro {i re wa li ste imo vi ne ko ja mo `e bi ti u vla sni {tvu auto nom ne po kra ji ne i lo kal ne sa mo u pra ve, kao na pri mer one ko ja je gra |e na iz ka pi tal nih in ve sti ci ja. „Raz dvo je na je i de fi ni ci ja do ba ra od op {teg in te re sa i do ba ra u op {toj upo tre bi, gde je pred vi |e no da i jed na i dru ga mo gu bi ti u svo ji ni lo kal ne sa mo u pra ve ili

`e bi ti u vla sni {tvu auto nom ne po kra ji ne i lo kal ne sa mo u pra ve, a ko ja mo ra osta ti u vla sni {tvu re pu bli ke.

Pod se ti mo, Vla da Voj vo di ne utvr di la je ove pred lo ge pre de se tak da na, a po {to su pret hod no u Vla di Sr bi je od bi je ne we ne su ge sti je za do pu nu na cr ta za ko na o jav noj svo ji ni, ko je su, ina ~e, sro ~e ne 26. av gu sta, u to ku jav ne ras pra ve o ovom ak tu. U Ne ma wi noj 11 ipak su kra jem pro {le ne de qe pri sta li na to da se po za ba ve voj vo |an skim amand ma ni ma, a po {to je Po kra jin ska vla da za tra `i la van red nu sed ni cu Skup {ti ne Voj vo di ne. Ta skup {tin ska se si ja, me |u tim, ni je odr `a na zbog skan da lo zne po li ti~ ke op struk ci je za ko ju jo{ ni ko ni je od go va rao.

Ume sto u po kra jin skom par la men tu, do go vor o amand ma ni ma po stig nut je na ni vou Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de, od no sno wi ho vih ~el ni ka Bo ja na Paj ti }a i Mir ka Cvet ko vi }a.

svo ji ni. „Za Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra od kqu~ ne je va `no sti da se stvo re svo jin sko prav ne pret po stav ke za in fra struk tur ni raz voj Voj vo di ne, i to u po gle du put ne, `e le zni~ ke i ka nal ske mre `e”, sa op {te no je iz SVM-a.

A li der te stran ke I{tvan Pa stor de man to vao je, pak, na vo de pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Bo `i da ra \e li }a da je s tom par ti jom po stig nut do go vor o usva ja wu za ko na o jav noj svo ji ni i za ko na o re ha bi li ta ci ji i o re sti tu ci ji. „^i we ni ca je da ni ti su sa Sa ve zom voj vo |an skih Ma |a ra vo |e ni ko a li ci o ni raz go vo ri u ve zi s tim za ko ni ma, ni ti je Vla da po sla la svo je mi {qe we o pri hva ta wu na {ih amand ma na Skup {ti ni Sr bi je”, na veo je Pa stor u pi sa noj iz ja vi za me di je. Do dao je da „ni po red ogrom nog pri ti ska”, SVM ne }e od u sta ti od svo jih zah te va u po gle du jav ne svo ji ne, ni ti od zah te va za bri sa we prin ci pa ko lek tiv ne kri vi ce iz svih za ko na ko je Skup {ti na Sr bi je do no si.

B. D. S.

Suk ce si ja na Pe toj ave ni ji Ras pra va o po de li luk su znog sta na u Wu jor ku ko ji su ko ri sti le di plo ma te biv {e SFRJ, za ka za na je za da nas u Sa ra je vu. Na re dov nom sa sta na ku Ko mi si je za suk ce si ju, pred stav ni ci Sr bi je i su sed nih ze ma qa raz ma tra }e {ta se do sa da ura di lo i ko ji su na red ni ko ra ci. Spo ran stan se na la zi na Park ave ni ji, u naj sku pqem de lu gra da, a pro ce wen je na 20 mi li o na do la ra. Pr vo tre ba po sti }i do go vor i an ga `o va ti kom pa ni ju ko ja }e obez be di ti pro da ju tog sta na jer }e tek na kon pro da je sve re pu bli ke, pre -

ma kvo ta ma, bi ti na mi re ne u re al nom iz no su, ka `e ge ne ral ni se kre tar Mi ni star stva spoq nih po slo va i ovla {}e ni pred stav nik Sr bi je u pro ce su suk ce si je Vla di mir ]ur gus.

- Tre ba da se do go vo ri mo ko ja bi to bi la kom pa ni ja ili agen ci ja ko joj bi se po ve rio po sao. Ni ko od od nas po je di na~ no ne bi mo gao to da ra di, po {to su ame ri~ ki za ko ni u ve zi sa otu |e wem do sta kom pli ko va ni - ka `e ]ur gus. On oce wu je da smo na do brom pu tu da po stig ne mo do go vor, jer ni ko me ne od -

go va ra da taj obje kat sto ji pra zan. Ka ko is ti ~e, stan ima zna ~aj nu vred nost, ko ja bi svim suk ce so ri ma po mo gla da obez be de ade kvat ne objek te za sa da {wu di plo mat sku mre `u. O~e ku je ko rek tan od nos u~e sni ka jer je do sa da {wa sa rad wa bi la do bra.

- Ima mo ne ka otvo re na pi ta wa, ali ona ne na ru {a va ju sam pro ces. Na ma je va `no da po ka `e mo do bru vo qu u tom pro ce su jer je ~i we ni ca da je ve} go di na ma taj pro ces u za sto ju, {to objek tiv no ni Sr bi ji ni dru gim re pu bli ka ma ni je od go va ra lo - re kao je on.

REKLI SU

Kr ko ba bi}: Ko po nu di naj vi {e

Go a ti: Oprost gre ho va

Pred sed nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je u Ni {u da do sa da {wa ko a li ci ja SPS–JS–PUPS-a, ka da je re~ o iz la sku na par la men tar ne iz bo re ima pri o ri tet, ali i da }e part ner PUPS-a u pred iz bor noj ko a li ci ji bi ti „onaj ko bu de po nu dio naj po voq ni je uslo ve sa rad we„.

– Ako se ne {to po re me ti u na {oj do sa da {woj ko a li ci ji, on da }e part ner bi ti ne ko dru gi, ili ne }e bi ti ni ko, pa }e mo sa mi na cr tu – ka zao je Kr ko ba bi} no vi na ri ma pred po ~e tak tri bi ne te par ti je o ak tu el noj po li ti~ koj si tu a ci ji u Sr bi ji.

On je do dao da „onaj ko bu de po nu dio naj po voq ni je uslo ve sa rad we, taj }e bi ti part ner PUPS-a u pred zi bor noj ko a li ci ji„.

– Da li }e mo u}i u ko a li ci ju, to ne za vi si sa mo od nas, to za vi si od svih na {ih ko a li ci o nih part ne ra i dru gih – re kao je Kr ko ba bi}.

On je ka zao da se PUPS, kao dr `a vo tvor na po li ti~ ka par ti ja, pri pre ma i ospo so bqa va da iza |e na iz bo re „re lak si ra no, sa mo stal no„. On je na po me nuo da u PUPS-u se bi ne po sta vqa ju pi ta we pre la ska do we gra ni ce od pet od sto na iz bo ri ma.

– Na ja va da dr `av ni re vi zo ri ove go di ne ne }e ula zi ti u po li ti~ ke par ti je zna ~i da su par ti je, kao naj mo} ni ji ge ne ra to ri ko rup ci je u dru {tvu, do bi le oprost gre ho va – iz ja vio je ju ~e pred sed nik or ga ni za ci je „Tran spa rent nost Sr bi ja„ (TS) Vla di mir Go a ti na kon fe ren ci ji za no vi na re. – Is pa da da su kod nas par ti je naj ~ed ni ji, naj ~i sti ji seg ment po li ti~ kog `i vo ta, {to bi, ako bi smo to re kli ne ko me sa stra ne, iza zva lo sal vu sme ha.

Go a ti je do dao da na po ~et ku dru gog de la go di ne u Sr bi ji, ka da je re~ o bor bi pro tiv ko rup ci je, ne ma ni {ta no vo jer i da qe po sto ji „ogro man jaz iz me |u iz u zet no am bi ci o znih ci qe va i iz u zet no mr {a vih ostva re wa”, {to je ve o ma lo {e za Sr bi ju jer je naj o zbiq ni ji i naj te `i test za dr `a vu na pu tu evro in te gra ci ja upra vo bor ba pro tiv ko rup ci je.

– To zah te va si ste mat ske, sin hro ni zo va ne na po re i de lo va we na ono {to do sa da ni smo ni ta kli – na po li ti~ ku ko rup ci ju – na gla sio je pred sed nik TS-a, i do dao da su po li ti~ ke par ti je iden ti fi ko va ne kao naj mo} ni ji ge ne ra tor ko rup ci je u de mo krat skim dru {tvi ma.

Pet ko vi}: Pre i spi ta ti Sta tut Voj vo di ne De mo krat ska stran ka Sr bi je po zdra vi la je od lu ku Ustav nog su da da raz mo tri ustav nost po je di nih od red bi Sta tu ta Voj vo di ne da bi se utvr di lo da li je u skla du s Usta vom Sr bi je.

– Sta tut Voj vo di ne je prav ni do ku ment, ko ji mo `e po sto ja ti je di no ako je u skla du s Usta vom Sr bi je – iz ja vio je port pa rol DSS-a Pe tar Pet ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je do dao da je Ustav ni sud Sr bi je je di ni me ro do van da od lu ~i o to me da li je Sta tut, ko ji je usvo jen, u skla du ili su prot no sti s Usta vom i da je to pi ta we od „ogrom ne dr `av ne va `no sti”.

U Ustav nom su du Sr bi je bi kra jem sep tem bra, ka ko je ra ni je na ja vqe no, tre ba lo da bu de odr `a na jav na ras pra va o spor nim pi ta wi ma ustav no sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti Voj vo di ne, a oce na ustav no sti tog za ko na je u pla nu ra da su da za pe riod sep tem bar–de cem bar 2011. go di ne.

Po stu pak za oce nu ustav no sti i za ko ni to sti Sta tu ta Voj vo di ne je u to ku a, ka ko je ob ja {we no, „od lu ka u ovom pred me tu uslo vqe na je pret hod nom od lu kom Ustav nog su da o ustav no sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne”.

Ka ko Ba ja to vi} sti `e na dva me sta Pro gram ski di rek tor „Tran spa rent nost Sr bi ja” Ne ma wa Ne na di} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da, uz pu no po {to va we pre ma fi zi~ kim i in te lek tu al nim spo sob no sti ma na rod nog po sla ni ka i di rek to ra „Sr bi ja ga sa” Du {a na Ba ja to vi }a, ne shva ta ka ko je mo gu }e da on stig ne da oba vqa dve ta ko va `ne funk ci je.

Di rek tor tog NVO-a Vla di mir Go a ti re kao je da su na {i po li ti ~a ri ta kvi da bi, ka da bi ih ne ko upi tao, ve ro vat no re kli da su spo sob ni da oba vqa ju „ne dve, ne go pet pu ta po dve funk ci je”.

– To su sve re ne san sne li~ no sti. Wi ma ni {ta ne sme ta da je dan dan pro jek tu ju he li kop ter, dru gi dan da sli ka ju Mo na Li zu a po sle da pra ve na crt za ne ko utvr |e we... Mi smo ’pu ni’ ta kvih li~ no sti, sa mo ih ne pre po zna je mo – re kao je Go a ti.

Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} iz ja vi la je 14. sep tem bra da Ba ja to vi} ni je u su ko bu in te re sa. Po we nim re ~i ma, to bi bio slu ~aj da ga je za di rek to ra „Sr bi ja ga sa” iza brao par la ment. Ne na di}, pak, sma tra da bi Ba ja to vi} bio u su ko bu in te re sa ka da bi se do no sio ne ki za kon ko ji se ti ~e „Sr bi ja ga sa”, ali da ina ~e to ne mo ra da bu de slu ~aj jer Skup {ti na ne ma bit ne raz li ~i te in te re se od tog JP-a. re ~e no je „Dnev ni ku” u toj agen ci ji.

Ostav ke po sla ni ka ko ji su, ka ko se tvr di u vla da ju }oj ko a li ci ji, od lu ~i li da se od rek nu po sla ni~ ke funk ci je, naj pre raz ma tra nad le `ni man dat ni od bor Skup {ti ne Voj vo di ne. Po tom par la ment na pr voj na red noj sed ni ci kon sta -

Osta li po sla ni ci, do ukup nog bro ja od 19, svoj su kob in te re sa tre ba lo bi da re {e pred lo kal nim skup {ti na ma. U su prot nom, o~e ku je se da }e Agen ci ja pro tiv wih po kre nu ti po stu pak, ~i ji kraj wi do met je pre po ru ka za raz re {e we, uz obi qe ro ko va za `al be.

S. N.

NS: Gra |e vi nar stvo u ma ka za ma Gra |e vi nar stvo u Sr bi ji je u te {koj si tu a ci ji jer dr `a va vo di ne ra zum nu po li ti ku po vla |i va wa stra nim gra |e vin skim kom pa ni ja ma i ra znim ban kam, oce nio je di rek tor No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi}, na vo de }i da je Vla di na po li ti ka pre ma ovoj gra ni „ne pri ja teq ska”. Bo ro vi}, u pi sa noj iz ja vi, ka `e da Vla da bez po go vo ra is pu wa va ul ti ma tiv ni stav me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja o uslo vi ma na me |u na rod nim dr `av nim ten de ri ma da se eli mi ni {u do ma }e gra |e vin ske kom pa ni je i sve du na po di zvo |a ~e. To tre ba tre nut no pro me ni ti, po ru ~u je Bo ro vi}.

Po we go vim re ~i ma, gra na ko ja mo `e bi ti oki da~ op {teg in ve sti ci o nog bu ma i pri vred nog ra sta u ma ka za ma je Vla di nih dis kri mi na tor nih od lu ka u oda bi ru iz vo |a ~a na dr `av nim ten de ri ma i stra nih ze le na {kih ba na ka. U ne do stat ku do ma }ih ba na ka, stra ne ban ke u Sr bi ji di `u ka ma te na ni vo ne za be le `en u Evro pi, uz la `ni iz go vor ne po voq nog kre dit nog rej tin ga Sr bi je, {to do vo di do ne stan ka ove ne ka da mo} ne srp ske gra ne, oce nio je Bo ro vi}.

4

ekonomija

utorak20.septembar2011.

ZA VR [EN NO VI MOST NA KO RI DO RU 10, OTVA RA WE 30. SEP TEM BRA

„Be {ka” pre {la pre ko Du na va – Izgradwa novog mosta preko Dunava kod Be{ke je zavr{ena i most }e biti ukqu~en u saobra}aj 30. septembra – izjavio je zamenik direktora projekta iz austrijske „Alpine” Slo bo dan Mi tro vi} Tanjugu. – Na ju`noj obali je izgra|en i pristupni put dug 1,6 kilometar, a na severnoj obali }e asfaltirawe po~eti danas.

da – rekao je Mitrovi}, navode}i da novi most ima centralni raspon nad rekom duga~ak 210 metara.

U novi most je ugra|eno 67.000 kubika betona, 50 kilometara kablova za prednaprezawe, 10.000 tona armature, najkvalitetnije dilatacije iz [vajcarske i drugi savremeni materijali. U izgradwi je, po

dnevnik

RAD NI CI SU BO TI^ KE KOM PA NI JE SPRE MA JU PRO TE STE

Ko me od go va ra pro past „Fi de lin ke” Radnici suboti~ke „Fidelinke„, ali i kompanije koje su ponudile plan wene reorganizacije, iznena|eni su i zate~eni odlukom Privrednog suda u Subotici koji je odbio dopuweni plan reorganizacije firme.

Me|u radnicima ju~e je vladala primetna neverica i strah da }e „Fidelinka„ do`iveti potpuni krah. Zaposleni su podsetili i na to da su spremni i na proteste ukoliko se uskore ne na|e re{ewe za ovu kompaniju.

Predstavnici kompanije „Mineko„ AG ka`u da su iz novina saznali da je sud odbio wihov korigovani plan reorganizacije „Fidelinke„. „Veoma smo neprijatno iznena|eni ovom neo~ekivanom odlukom ste~ajnog sudije kojom se selektivno tuma~i proces od pokretawa ste~aja do danas“, na-

vodi se u saop{tewu „Minekoa” AG. „Ulo`ili smo napor i nismo {tedeli sredstva na izradi re{ewa za izlaz ’Fidelinke’ iz ste~aja. Anga`ovali smo konsultantske ku}e i proceniteqe i do{li do kvalitetnog re{ewa koje koristi svim stranama. Po Zakonu o ste~aju, taj plan je trebalo da razmotre poverioci“, dodaje se u saop{tewu. U „Minekou” AG tvrde i da je plan uzeo u obzir za{titu svih poverilaca i postavio pretpostavke za oporavak „Fidelinke„. Ta firma je postavila pitawe u ~ijem je interesu bankrot, za{to su poverioci zaobi|eni u ste~ajnoj proceduri i najavila da }e podneti `albu Vi{em privrednom sudu.

Da podsetimo, ste~ajni sudija Privrednog suda u Subotici

Ilo na Sta ji} odbila je dopuweni plan reorganizacije suboti~ke „Fidelinke„ koji su podnele kompanije „Mineko„ iz [vajcarske i „Mov bray system„ s Devi~anskih ostrva. Po wenim re~ima, plan je odbijen jer sadr`i neizvesne ~iwenice i doga|aje te zahtevi revizorske ku}e „Dil in`ewering„ nisu decidirano ispuweni. Na plan reorganizacije i Odbor poverilaca, kao i ste~ajni uprav-

nik, imao je ozbiqne primedbe, koje su se odnosile na neodre|ene nov~ane pozajmice i na~in predvi|ene dokapitalizacije.

Odluka suda jo{ nije pravosna`na jer kompanije koje su podnele plan reorganizacije imaju pravo `albe Privrednom sudu u Beogradu.

Kompanija „Fidelinka„ oti{la je u ste~aj zbog blokade od preko 600 miliona dinara. Po re~ima ste~ajnog upravnika, od prijavqenih 5,5 milijardi dinara potra`ivawa prihva}eno je samo 2,15 milijarde, a celokupna aktiva kompanije je pod hipotekom.

Nakon {to je mati~na kompanija oti{la u ste~aj, u istom statusu na{lo se i deset povezanih preduze}a, {to je dovelo do potpunog ga{ewa `itomlinske industrije u Subotici.

ZA KON O RA DU ME WA ]E ILI OVA VLA DA ILI NE KA NO VA

Ugo vo re na vred nost ra do va za iz grad wu no vog mo sta iz no si 33,7 mi li o na evra, {to fi nan si ra Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD), ali }e zbog na knad nih ra do va ko na~ na ce na tek bi ti po zna ta Most na Koridoru 10 nazvan „Blizanac”, jer je izgra|en na mawe od pet metara od starog mosta kod Be{ke, duga~ak je 2.205 metara i u mostogradwi predstavqa posledwu re~ tehnike, isti~u u „Alpini”.

Stari most, koji }e se i daqe koristiti, izgra|en je 1975. godine i u to doba je bio najdu`i most u Evropi i svetski rekoder u „betonskim prednapregnutim kontinualnim gredama”, a projektovao ga je in`ewer Branko @e`eq. Taj most je bio duga~ak 2,5 kilometra, ali je tokom NATO-ovog bombardovawa jedan wegov deo sru{en pa je skra}en na 2.205 metara, koliko je duga~ak i novi most.

– Ta dva mosta zajedno najve}i su trenutno mostovi na Dunavu i jo{ uvek su u samom vrhu u sistemu prednapregnutih gre-

wegovim re~ima, primewena najnovija tehnologija, na primer svi {ipovi u reci su obele`avani GPS-sistemom, modelsko ispitivawe temeqa u reci obavqeno je u Institutu „Jaroslav ^erni„, a kori{}ene su i dve najnovije skele za gradwu i satelitski snimci radara za utvr|ivawe razmera klizi{ta.

– „Alpina” treba da zavr{i i rekonstrukciju starog mosta s pristupnim putevima pa }e posle otvarawa novog mosta za saobra}aj, stari biti u odre|enom periodu zatvoren zbog radova – rekao je on.

Ugovorena vrednost radova za izgradwu novog mosta iznosi 33,7 miliona evra, {to finansira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), ali }e zbog naknadnih radova kona~na cena tek biti poznata.

ZA PO SLE NI U „NI TEK SU” RA DI JE UZI MA JU OT PREM NI NU

U „Be ne ton” ne }e 80 od sto rad ni ka Oko 80 odsto radnika raskinulo je radni odnos u „Niteksu„ i podiglo otpremnine od po 300 evra po godini sta`a, a 89 radnika se izjasnilo da `eli da nastavi rad u „Benetonu”, koji je kupio ni{ku tekstilnu fabriku.

– „Beneton„ }e listu primqenih radnika koji su prethodno pro{li test ista}i do kraja ove godine – rekao je ju~e predsednik Upravnog odbora te fabrike Zo ran To {i} Tanjugu. – Za 300 evra po godini sta`a prijavio se 351 radnik, a 83 radnika je na Tr`i{tu rada i wima je ispla}eno po 306.000 dinara uz pravo na mese~nu nadoknadu koja iznosi 60 odsto od republi~ke prose~ne zarade.

Po deset prose~nih zarada obezbe|eno je za 104 radnika „Niteksa”. Grupa radnika „Niteksa”

vi{e puta je protestovala ispred kapije te fabrike jer su stekli uslove za penziju, ali zbog nepovezanog sta`a ne mogu da ostvare to svoje pravo. To{i} je rekao da ima 26 takvih radnika i da se Vlada obavezala na to da }e im povezati radni sta`.

– Wima je radni sta` povezan za period 2005–2009. godina, a ostala je 2010. godina i deo 2011, {to }e biti ispuweno – rekao je To{i}.

Industrija tekstila „Niteks” je fabrika koja }e posle formalnopravne procedure biti i fakti~ki uga{ena. U naredne ~etiri godine „Beneton” }e zaposliti, kako je ranije najavqeno, oko 2.700 radnika, a dr`ava je odobrila subvencije za svako novo radno mesto od po 9.000 evra.

Od zvo ni lo mu} ka ma s du plim ot prem ni na ma?

Mu}kama s duplim otpremninama je izgleda odzvonilo. Sve je izvesnije da }e Zakon o radu uskoro biti promewen, a jedna od kqu~nih izmena, oko koje se ve} mesecima lome kopqa, su otpremnine. Zakon o radu garantuje otpremnine za one koji izgube posao, ali nakon wegovih izmena one bi mogle biti obra~unavane i ispla}ivane sasvim druga~ije nego do sada, a to zna~i da }e najverovatnije biti ukinute duple otpremnine. Sada se moglo uz otpremninu oti}i iz jedne dr`avne kompanije i zaposliti u drugoj, bilo dr`avnoj, bilo privatnoj firmi, pa i wu napustiti uz dobru otpremninu i to za kompletan radni sta`. Nije mali broj onih koji su tokom prethodnih desetak godina na ovaj na~in, uz partijske veze i korupcijske kanale, sele}i se iz dr`avne firme u drugu dr`avnu firmu, dobro profitirali. Sada je ovom „biznisu” najverovatnije do{ao kraj.

Povodom najavqenih izmena Zakona o radu oglasio se ministar rada Ra sim Qa ji}, obja{wavaju}i da je ciq izmena „ukidawe duplih otpremnina“.

Izmene Zakona o radu predvi|aju da zaposleni dobijaju otpremninu samo za godine provedene kod posledweg poslodavca, umesto za ukupan sta`. Qaji} obja{wava da ako neko radi 20 godina u jednoj firmi pa ga proglase tehnolo{kim vi{kom, on mora da dobije otpremninu od svoje firme.

– Kada se zaposli u drugoj firmi i radi, na primer, pet godina, pa postane vi{ak, ovo drugo predu-

Rad na neo d re |e no vreme ^ini se da }e se kopqa lomiti oko predloga MMF-a da se umesto godine, rad na odre|eno vreme ugovara na tri godine jer je to za sindikate neprihvatqivo.

Orbovi} ka`e da je to u potpunosti neprihvatqivo jer je, po wegovim re~ima, godina dosta dug period da se vidi da li je neko dobar radnik.

– Ono {to se sada predla`e je fakti~ki uvo|ewe fleksibilnog zapo{qavawa – rekao je Orbovi}.

Najvi{e radnika na odre|eno, i to svaki drugi, zaposleno je u privatnom sektoru. O wihovom statusu i obra~unu otpremnina Vlada ima mesec i po dana da se usaglasi sa sindikatima i poslodavcima. ze}e mu ne}e pla}ati otpremninu za prethodnih 25 godina, ve} samo za pet, koliko je proveo u wemu.

Ukoliko ste sporazumno oti{li iz prve firme i niste uzeli otpremninu, slede}i poslodavac }e vam odrediti otpremninu za ceo sta` – ka`e on.

Dakle, navodi Qaji}, „otpremnine se ne ukidaju ve} se sistem ure|uje tako da ne mo`e dva puta da se tra`i otpremnina po istom osnovu „.

Efekat ovih izmena trebalo bi da bude podsticaj da poslodavci uposle starije radnike bez straha

da }e wihov eventualni odlazak iz firme biti suvi{e skup zbog ranije ostvarenog sta`a.

Aktuelna vlada mewa}e Zakon o radu samo ukoliko za to dobije podr{ku sindikata i poslodavaca.

U suprotnom, ponovio je Qaji} i ju~e nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta, najavqene izmene }e sa~ekati neku drugu vladu.

– Nismo u obavezi prema MMFu niti bilo kome drugome da ove izmene usvojimo. Jedina obaveza je da o tome razgovaramo u Socijalno-ekonomskom savetu. Ako se socijalni partneri slo`e, i}i }emo s wima pred Vladu i parlament.

Ukoliko to nije slu~aj, one }e ~ekati na neku drugu vladu – navodi on.

Za sindikate ovakav model jeste prihvatqiv, ali uz male izmene.

– Posledwi poslodavac kod kojeg radite, ako ranije niste dobijali otpremninu, du`an je da isplati za ceo period koji ste radili – rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Qu bi sav Or bo vi}.

Svaki sedmi nezaposleni stariji je od 55 godina i ova mera trebalo bi da pomogne wihovom br`em zapo{qavawu – jer upravo oni imaju najdu`i sta`, ocewuju poslodavci.

– Poslodavci u ovakvim okolnostima prosto ne `ele da do|u u situaciju da nekome moraju da pla}aju 20 ili 30 godina nekog prethodnog sta`a, ako su kod wih radili posledwih nekoliko godina – rekao je predsednik Unije poslodavaca Ne boj {a Ata nac ko vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Inst. za tr`. istra`ivawa, BG

20,00

432

35.424

Lu~i} Prigrevica, Novi Sad

20,00

360

1.440

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

1,66

5.500

1.095.050

Blagoje Kosti}, Pirot

1,33

1.216

440.192

0,53 Promena %

188 Cena

263.764 Promet

Napred Razvoj, Beograd

-19,63

8.950

Napred GP, Beograd

-11,82

Planinka, Kur{umlija ^a~anska banka, ^a~ak

Metalservis, Smederevo Pet akcija s najve}im padom

Po{tanska {tedionica, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (588,50 -1,93) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-2,35

705

20.392.595

AIK banka, Ni{

-4,43

2.007

521.771

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.130

78.810

Imlek, Beograd

0,09

2.150

9.810.252

Energoprojekt holding, Beograd

-6,18

516

129.055

26.850

Soja protein, Be~ej

-1,27

620

516.195

1.940

38.800

Agrobanka, Beograd

0,00

5.250

0,00

-10,76

11.607

46.428

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,47

469

295.098

-7,90

11.000

154.000

Jubmes banka, Beograd

-0,29

13.949

139.490

-6,25 Promena %

15.000 Cena

45.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.804

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.500

0,00

-2,35

705

20.392.595

Tigar, Pirot

0,00

699

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Agroseme, Kikinda

0,00

1.000

2.973.000

0,00

1.803

0,00

Sila, Stara Moravica

0,00

600

974.400

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.982

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

394

0,00

Jedinstvo, Kikinda

0,00

300

532.200

Soja protein, Be~ej

-1,27

620

516.195

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak20.septembar2011.

5

RE ALA N PAD PRI HO DA

Dr `a va sla bo ku pi do pri no se

FIR ME SE ZA TVA RA JU I PRE LA ZE DA RA DE NA CR NO

Realan nivo prihoda od doprinosa u Srbiji u prvih sedam meseci ove godine mawi je {est odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Nominalni rast doprinosa u posmatranom periodu iznosio je 6,3 posto, objavqeno je u najnovijem broju Biltenu javnih finansija. Tokom 2010. godine, po odluci Vlade, transferisano je 25,7 milijardi di na ra na ime po ve zi va wa radnog sta`a radnicima kojima u odre|enom periodu nisu upla}ivani doprinosi za penzijsko-invalidsko osigurawe.

U Sr bi ji 746.000 ne za po sle nih – U avgustu ove godine na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe bilo je 746.000 nezaposlenih – izjavila je ju~e zamenica direktora NSZ-a Da ni ca Va si qe vi}.

Ona je, na skupu u Narodnoj banci Srbije na temu „Za{to nas je toliko nezaposlenih?„ ukazala na to da se ovi podaci razlikuju od podataka Republi~kog zavoda za statistiku ~ije se analize zasnivaju na anketi o radnoj snazi.

Ti podaci, ukazala je ona, realniji su jer se na evidenciji NSZa vode i qudi koji su zaposleni, a koji su na spiskovima prisutni radi ostvarivawa odre|enih prava. Tako je, naglasila je Danica Vasiqevi}, posledwa anketa, koja je ra|ena u aprilu ove godine, pokazala da je u Srbiji nezaposleno 650.000 osoba, a da je stopa nezaposlenosti iznosila 22,2 od-

sto, {to je vi{e u odnosu na prethodnu anketu ra|enu u oktobru pro{le godine, kada je iznosila 19,2 odsto.

– Za{to je do{lo do pove}awa nezaposlenosti u ovom periodu za nas je nepoznanica, a jedna od pretpostavki je da je dosta qudi

ski problem koji zahteva restrukturirawe cele privrede i javnog sektora, ali i reformu sistema obrazovawa. Kao izazovi u narednom periodu za pove}awe zaposlenosti, navedeni su i politi~ka nestabilnost u zemqi prouzrokovana de{avawima na Kosovu i Me-

Iza zo vi u na red nom pe ri o du za po ve }a we za po sle no sti su po li ti~ ka ne sta bil nost u ze mqi pro u zro ko va na de {a va wi ma na Ko so vu i Me to hi ji, lo {a po slov na kli ma... zatvorilo svoja preduze}a i pre{lo u sivu zonu poslovawa – navela je ona.

Prisutni na skupu kritikovali su mere zapo{qavawa koje se primewuju u dr`avi, navode}i da su one kratkog daha i nagla{avaju}i da je nezaposlenost sistem-

tohiji, lo{a poslovna klima, smawewe tra`we na izvoznim tr`i{tima Srbije i nemogu}nost preduze}a da se izbore sa skupim kreditima.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vi do sa va Xa gi} ukazala je na to da je radi pove}awa

broja zaposlenih neophodno smawiti poreska optere}ewa privrednika, kao i neporeska davawa.

Porezi i doprinosi na zarade su jedno od optere}ewa privrednika, podsetila je ona postavqaju}i pitawe za{to se nije u{lo u poresku reformu kada su privrednici

pro{le godine „i te kako” podr`ali biv{u ministarku finansija Di a nu Dra gu ti no vi} za weno sprovo|ewe.

– Re{avawem dela po dela pitawa poreske politike, ima}emo polovi~ne rezultate – poru~ila je Vidosava Xagi}.

MO GU LI NA [I TAJ KU NI PLA ]A TI VE ]E PO RE ZE, KAO AME RI^ KI I FRAN CU SKI

Ove godine, zakqu~no s krajem jula, transferisano je tri milijarde dinara po istom osnovu. Doprinosi koje upla}uju osiguranici samostalnih delatnosti nominalno su vi{i 0,8 posto, dok su doprinosi upla}eni za PIO poqoprivrednika nominalno 10,7 posto vi{i u odnosu na isti period lane.

Doprinosi za PIO zaposlenih nominalno su ni`i 2,8 odsto, dok doprinosi za zdravstveno osigurawe i osigurawe od nezaposlenosti nominalno rastu po stopama od 5,2 posto, odnosno 7,2.

Fi skal ni sa vet ~i ta re ba lans ^lan Fi skal nog sa ve ta Ni ko la Al ti par ma kov izjavio je ju~e da }e Savet uraditi analizu rebalansa buxeta za 2011. godinu za desetak dana i nakon toga je predstaviti javnosti.

– Obaveza Fiskalnog saveta po Zakonu o buxetskom sistemu je da u roku od 15 dana nakon {to rebalans buxeta do|e u skup{tinsku proceduru uradi svoju nezavisnu analizu tog predloga i mi }emo u slede}ih desetak dana ispuniti tu zakonsku obavezu – re kao je Al ti par ma kov za Tanjug.

On je dodao da }e, osim detaq ne ana li ze re ba lan sa, biti ura|eno i vi|ewe fiskalnih kretawa do kraja godine.

– Ova analiza }e se na}i na sajtu fi skal ni sa vet.rs i bi}e pro sle |e na svim me di ji ma, dan ili dva od trenutka preda je po sla ni ci ma u Skup {tini Srbije – rekao je Altiparmakov.

Sa mo bo ga ta {i kod nas ku ka ju da su si ro ma {ni Pre nekoliko dana Srbija je dobila rebalans buxeta. Minus za teku}u godinu pove}an je 22 milijarde dinara. Obja{wewe smo znali jo{ i ranije: tro{kovi su ve}i, prihodi mawi. Ceo aran`man je ve} dogovoren s Me|unarodnim monetranim fondom pa se vest koja je objavqena u petak i o~ekivala. Postoji li drugi na~in da se rupa popuni ili je novi dug jedino {to nam preostaje? Ko bi u ovom trenutku mogao da nam pomogne? Bogati, naravno. Ali, za razliku od veoma imu}nih Francuza koji su se sami ponudili da pla}aju ve}e porez i Amerikanaca koje na to ovih dana inspiri{e predsednik Ba rak Oba ma, kod nas na tom poqu vlada mrtvo more. Utrkivawa nema, a postavqa se i pitawe gde `ive na{i bogata{i. Jer ve}ini onih koji ovde rade i prezime im se zvar{ava na „i}” kompanija su registrovali na Kipru. Razlozi su iskqu~ivo poreski, odnosno tamo se preko „of-{or” poslovawa pla}aju mnogo mawi nameti.

Koliko je u ovom slu~aju pri~a o oporezivawu bogatih realna?

Da li bismo lak{e prebodili krizna vremena kada bi im dr`ava vi{e zavukla ruku i xep?

– Doneti propis po kojem bi se uveo dodatni porez za one koje smatramo bogatima je lak{i deo posla – ka`e poreski stru~wak \er| Pap. – Pitawe je, me|utim, da li dr`ava takav propis `eli da sprovede. Da li su oni koji ga donose spremni na to? ^ak i poreski oblik koji se najlak{e napla}uje zahteva veliko anga`ovawe poreske administracije. Ukoliko bi ona bila spremna na to, moglo bi se razmisliti o tome. U suprtnom, sve bi se moglo pretvoriti u debakl kakva smo videli kod naplate „ekstraprofita”.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

98,5334

100,5443

102,8568

98,2318

Australija

dolar

1

73,7471

75,2521

76,9829

73,5213

Kanada

dolar

1

73,2481

74,7430

76,4621

73,0239

Danska

kruna

1

13,2281

13,4981

13,8086

13,1876

Norve{ka

kruna

1

12,7849

13,0458

13,3459

12,7457

[vedska

kruna

1

10,7661

10,9858

11,2385

10,7331

[vajcarska

franak

1

81,7162

83,3839

85,3017

81,4661

V. Britanija

funta

1

113,2177

115,5283

118,1855

112,8711

SAD

dolar

1

72,1275

73,5995

75,2923

71,9067

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 9. 2011. godine

Ova ko ne mo `e Ne bi bilo lo{e da krpqewe rupa u zakonu i efikasna naplata krene i kod nas. Me|utim, najgore bi bilo da dobijemo zakon ili uredbu po kojoj bi se pri~alo o velikim brojkama kada se usvaja a koja bi se zavr{ila malim kada se primeni, poput onog o ekstraprofitu. Isto tako, jasno je da sada{wa situacija kada su u pitawu bogati nije odr`iva. Ne{to se mora mewati.

Zna~i, jednostavan poreski oblik koji bi administracija najlak{e mogla primeniti, mogao bi dopuniti dr`avnu kasu, naravno, ukoliko bi neko krenuo da pi{e takav zakon.

Tu se, svakako, postavqa i pitawe koliko su bogati spremni na to da se povinuju takvom zakonu a koliko da ga izvrdaju. Jo{ u novembru na wihovu savest apelovao je predsednik Bo ris Ta di} i rekao da Vlada treba dodatno da oporezuje najve}e bogata{e da bismo svi lak{e podneli teret krize. Veoma imu}ni su ostali ledeni. Podr{ke nije bilo, a u Ministarstvu finansija se tada nije pripremao propis koji bi

imao takav ciq. Najbogatiji u Srbiji su tada objasnili da ne treba da pla}aju ve}e poreze. Zo ran Dra ku li} je primetio da sebe ne smatra bogatim te da }e to postati tek kada i uslovi rada u Srbiji budu kao u razvijenim zemqama.

S tim se danas sla`e i Pe tar Ma ti je vi}, vlasnik klani~arske industirje koja se zove po wegovom prezimenu, a koji je nedavno kupio tr`ni centar „Bazar” u srcu Novog Sada.

– Mislim da dodatno oporezivawe nije dobra ideja. Pa, kada bi se skupila sva imovina bogatih Srba koji su ovde registrovani, ne bi to bilo dovoqno ni da se

isplate penzije za jedan mesec – ka`e on. – Znam za ideju koju su ponudili biznismeni iz razvijenih zemaqa. Wihovo poslovawe i na{e se veoma razlikuje. Oni ve} vekovima posluju u stabilnom privrednom ambijentu, a nas izjeda siva ekonomija. Iznikli smo na razvalinama stare socijalisti~ke ekonomije za koju mnogi jo{ smatraju da je bila boqa. [to se ti~e velikih bogatih kompanija, one uglavnom nisu u vlasni{tvu na{ih qudi – pogledajte pivare, duvansku industriju. Trudimo se da budemo odgovorni za 2.500 qudi koji su kod nas zaposleni i da im obezbedimo redovne plate od kojih se mo`e `iveti. Zajednicu poma`emo donatorskim akcijama, mi smo nedavno kupili deset inkubatora za bebe za novosadsku Betaniju. To je najvi{e {to se mo`e.

Na „Forbsovoj„ listi bogata{a, gde je kriterujum suma od milijardu dolara, na{ih nema. Prvi je meksikanac Kar los Slim koji je svoje 74 milijarde zaradio u industriji telekomunikacija.

Pri~alo se da }e kupiti na{ Telekom, ali od interesovawa daqe nije odmakao. Francuski bogata{i su velikodu{no ponudili da pla}aju ve}i porez, a ima}e {ta i da se oporezuje jer je najbogatija „Forbsova” `ena Li li jan Be tan kur, naslednica kozmeti~ke ku}e „Loreal” ba{ iz te zemqe. [to se ti~e Srbije, izgleda da su kao, i ve}ina nas, siroti i na{i bogata{i. Ipak, ne{to bismo od onoga {to se sada doga|a u svetu mogli i mi primeniti. Predsednik SAD je predlo`o da se ukinu rupe u zakonu koje gra|anima koji zara|uju preko milion dolara omogu}avaju da te sume prijave kao kapitalnu dobit i time sebi prepolove porez.

D. Vu jo {e vi}

„FI JAT AUTO MO BI LI SR BI JA”

Usko ro no vi auto?

– U fabrici „Fijat automobili Srbija” (FAS) u Kragujevcu u narednih mesec dana, u novoj prozvodnoj hali, s traka }e si}i prve {koqke za novi model automobila. Proizvodwa novog modela u Kragujevcu je dogovorena ugovorom izme|u italijanskog „Fijata„ i Vlade Srbije – izjavio je ju~e Tanjugu koordinator za saradwu s tom fabrikom u ime grada Kragujevca Ne boj {a Zdrav ko vi}.

– Prva proizvodna hala u fa bri ci „Fi jat auto mo bi li Srbija„ bi}e kompletirana u narednih mesec dana i s we }e si}i prve {koqke za novi model automobila koji }e se proizvoditi u dve verzije, s pet i

se dam se di {ta – re kao je Zdravkovi}, koji je i zamenik gradona~elnika Kragujevca.

On je dodao da }e „dobavqa~i koji su po~eli izgradwu pogona u Gro{nici kao i oni budu}i koji }e ih graditi, proizvoditi sve vitalne komponente za novi model automobila, kako je i predvi|eno strate{kim ugovorom izme|u ’Fijata’ i dr`ave Srbije”.

– Sem motora i sklopa motora s mewa~em koji }e dolaziti iz Italije, svi ostali delovi }e se proizvoditi u Kragujevcu i u drugim gradovima Srbiji – naglasio je Zdravkovi}, koji se nedavno vratio iz Italije gde je, kako je rekao, posetio najsavremeniju „Fijatovu„ fabriku u mestu Kazino a sastao se i s gradona~elnikom Torina i predstavnicima ~etrdesetak „Fijatovih„ kooperantskih firmi.

Spor no uki da we Upra ve za jav ne na bav ke Strategija o javnim nabavkama predvi|a niz novih i dobrih re{ewa, ali je najava ukidawa Uprave za javne nabavke „sporna” i ne bi donela ni{ta dobro, rekli su ju~e u „Transparentnosti Srbija„.

Finansijski direktor „Transparentnosti„ Da ni lo Pe jo vi} je na konferenciji za novinare rekao da strategija ima dobrih strana, a posebno dono{ewe novog zakona o javnim nabavkama.

Po wegovim re~ima, najava ukidawa Uprave za javne nabavke i to da bi nova agencija za centralizovane nabavke preuzela wen deo ovla{}ewa i deo zadataka je „sporna”.

– To je dosta sporna najava, s obzirom na to da se nagla{ava potreba ja~awa institucija za javne nabavke, a sredi{wa je Uprava za javne nabavke – rekao je Pejovi}, i dodao da je „dosta ~udno re{ewe da se ona ukida, pogotovo sada kada prave i ozbiqne kontrole i daqe nema”. – U ovom trenutku i u ovom stepenu razvoja institucija javnih nabavki ukidawe Uprave ne bi donelo ni{ta dobro.

Predsednik „Transparentnosti Srbija„ Vla di mir Go a ti je naveo da je Uprava za javne nabavke vi{e puta doprinela tome da neki koji su radili mimo propisa do|u pod

udar zakona. On je rekao i da za sve nove institucije koje se formiraju postoje odre|eni tro{kovi, kao i da im je potrebno tri do pet godina da se uhodaju.

Pejovi} je, govore}i i dobrim re{ewima strategije, naveo da su me|u wima pojednostvaqewe ispuwewa uslova ponu|a~a, smawe-

we konkursne dokumentacije, te da se predvi|a i pilot-projekat za realizaciju ideje o elektronskim javnim nabavkama... On je rekao da treba podr`ati formirawe tela za centralizovane javne nabavke, i to ne samo na nacionalnom nego i na eventualno lokalnom, odnosno regionalnom nivou. Me|utim, podvukao je Pejovi}, broj nabavki koje je mogu}e centralizovati nije ve}i od tri do ~etiri odsto od ukupne wihove vrednosti tako da ne treba o~ekivati „neku revoluciju” kada je re~ o centralizaciji javnih nabavki.

6

TRe]e dOBA

utorak20.septembar2011.

dnevnik

U SRBIJI MRTVI I NAKON SAHRANE IZDR@AVAJU „ZABORAVNE” POTOMKE

Smrt pen zi o ne ra ne pro ve re na gla si na Vi {e od tre }i ne pen zi o ne ra u Sr bi ji iz dr `a va ce lu svo ju po ro di cu, u ko joj je sve vi {e ne za po sle nih ali i onih ko ji ra de a ne pri ma ju pla te. Za to je smrt pen zo ne ra ~e sto za bli `we ne sa mo bol zbog gu bit ka naj mi li jeg ve} i ne sta nak i tog je di nog me se~ nog pri ho da. To je, pro ce wu je se, naj ~e {}i uzrok {to po ro di ca, iako na to za kon ski ima oba ve zu, Fon du PIO ne pri ja vqu je smrt hra ni te qa i na sta vqa da pri ma pen zi ju sve dok je “ne uhva te”, sve sno ri zi ku ju }i da za to i kri vi~ no od go va ra.

Za kon o PIO pred vi deo je da se za sva kog pre mi nu log pen zi o ne ra po ro di ci is pla }u je na kna da po greb nih tro {ko va, ko ja je tre nut no 35.163 di na ra za biv {e za po sle ne, 34.414 za sa mo stal ce i 13.844 di na ra za pa o re “u ostav ci”. Tim nov cem po ro di ca mo `e po kri ti osnov ne tro {ko ve ku po vi ne opre me za po koj ni ka i uobi ~a je na je prak sa da se iza bra nom po greb nom pred u ze }u da po sled wi ~ek pen zi o ne ra i oni bu du ti ko ji od Fon da PIO re fun di ra ju tro {ko ve pa po ro di ca ne mo ra da ide na {al ter i na knad no tra `i no vac. Ta ko dr `a va na sto ji i da po mog ne po ro di ci u tim emo tiv no stre snim tre nu ci ma i we na oba ve ze tre ba da se tu za vr {i. Je di no {to na kon smr ti pen zi o ne ra osta je je ste even tu al no jo{ ne ka za o sta -

la pen zi ja ko ju na sled ni ci mo gu po di }i tek kad pro |e osta vin ska ras pra va, a sud od re di ko od na sled ni ka sti ~e pra vo na za o sta la pri ma wa pen zi o ne ra.

No, u prak si se do ga |a da i, sem {to se na pla te po greb ni tro {ko vi, na kon smr ti pen zi o ner ne bu de “od ja vqen” sa spi ska naj sta ri jih pa se na sta vqa re dov na is pla ta pen zi je ko ju po di `e ne ko iz po ro di ce ili onaj ko se sta rao o pen zi o ne ru. Fond PIO po tvr |u ju da to ni je ret kost, we go va prav na slu `ba ne ma zva ni~ nu evi den ci ju o bro ju ta kvih slu ~a je va, ali na po mi we da, kad se oni ot kri ju, sle di stro go de fi ni sa na pro ce du ra o zlo u po tre bi. Di rek tor ka sek to ra za od no se s jav no {}u Je li ca Ti mo ti je vi} na vo di da je za kon ska oba ve za nad le `nih ma ti ~a ra u op {ti na ma da oba ve ste Fond PIO o smr ti pen zi o ne ra da bi se ob u sta vi la is pla ta pen zi ja, a ako fi li ja le ova kvo oba -

za rad se be pri ja ve smrt pen zi o ne ra, iz va de umr li cu i na pla te tro {ko ve sa hra wi va wa i po wi ma bi Fond PIO mo gao zna ti ima li zlo u po tre ba ili ne.

No, ka ko ima i onih ko ji or ga ni zu ju sa hra nu mi mo po greb nih pred u ze }a, mo gu} nost zlo u po tre ba je ve }a jer ne ko od ~la no va po ro di ce mo ra li~ no da ode na {al ter Fon da PIO i pod ne se zah tev za na kna du po greb nih tro {ko va ali i da kod ma ti ~a ra tra `i iz vod iz kwi ge umr lih.

Mno gi to u~i ni tek na kon ne ko -

ve {te we s va lid nim do ka zi ma o smr ti ne do bi ju, is pla ta se na sta vqa.

Ma da je ne spor no da ima zlo u po tre ba, ipak je na sta vak is pla te pen zi je i po sle smr ti pen zi o -

^e ko vi (mo `da) u su bo tu?

Is pla ta dru gog de la av gu stov ske pen zi je mo gla bi po ~e ti u su bo tu, 24. sep tem bra, za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na, dok oni ko ji svo je pri na dle `no sti pri ma ju do sta vom na ku} nu adre su po {ta ra tre ba da o~e ku ju u po ne de qak.

Me |u tim, uko li ko ne bu de obez be |e no do voq no nov ca, is pla ta po ~i we tek u uto rak, 27. sep tem bra, za sve ko ri sni ke.

Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

PREDLO@ENI REBALANS BUYETA JEDINO GARANTUJE REDOVNE PENZIJE

Ni Kr ko ba bi} vi {e ne zi da po vi {i ce

ve sti ci ja, te {ko je o~e ki va ti da Po pred lo `e nom re ba lan su mo glo bi ti je dva 1,5 po sto. Upra }e za po sle ni u jav nom sek to ru i bu xe ta, ko ji je usvo ji la Vla da vo to li ko pro sto ra je i osta lo pen zi o ne ri, ma ko li ko sva koj Sr bi je, ni je ugro `e na re dov na ako se Vla da dr `i Za ko na o bu vla sti kao si gur ni gla sa ~i bi li is pla ta pen zi ja do kra ja go di ne. xet skom si ste mu jer po we mu, za va `ni, ovo ga pu ta sa mo za to {to ^e ko vi }e sti za ti re dov no dva ce lu ovu go di nu pla ni ra no je po je pred iz bor na go di na do bi ti pu ta me se~ no jer je no vac za to ve }a we pla ta u jav nom sek to ru – vi {e od za cr ta nog a za pra vo i je obez be |en. I vi ce pre mi jer Jo pa i pen zi ja jer su one za we ga di no mo gu }eg. No, ne bi bi lo ~u van Kr ko ba bi} je po ru ~io da di rekt no ve za ne – od de set po do ni da ipak do bi ju vi {e od 1,5 pen zi o ne ri ne ma ju raz lo ga za sto. A pro te klih osam me se ci po sto jer je na sa mom po bri gu, ali sa da ~et ku ove vla sti, no vem ni je prog no zi rao Na po~etku Cvetkovi}evog mandata, bra 2008, usle di lo van ko li ko }e bi ti pred sto je }e re PUPS, bez kojeg Vlada nije mogla opstati, red no po ve }a we pen zi ja od de set po sto, i to kad dov no uskla |i va izgurao je vanredno pove}awe penzija je eko nom ska kri za ve} we pen zi ja. od deset posto, mada je kriza ve} stigla u sti gla u Sr bi ji, a svi su Iako je re ba Srbiju a svi su znali da }e to dr`avu zna li da }e to dr `a vu lan som za tra `e no na red nih go di na sku po ~ak vi {e nov ca narednih godina skupo ko{tati ko {ta ti. Ali, pop {to ne go {to je po mi je to bi la ce na ko ja se wa no u raz go vo ru mo ra la pla ti ti da bi Cvet ko vi} s MMF-om, a na po sla ni ci ma za po sle ni u jav nom sek to ru i sa sta vio ka bi net, ni ovog pu ta Skup {ti ne Sr bi je je da to odo pen zi o ne ri u po jed nom van red ne tre ba is kqu ~i ti mo gu} nost bre, ne ma ni na go ve {ta ja o to me nom i re dov nom uskla |i va wu, ja da PUPS, bez ~i je po dr {ke Vla da bi na red no re dov no uskla |i nu a ra i apri la, ve} su do bi li vi da ne mo `e, za tra `i da po ve }a va we pen zi ja, ko je je po za ko nu 1. {ak od 8,5 pro ce na ta. Da li }e se we pen zi ja bu de ve }e jer im je ja ok to bra, mo glo znat ni je po ve }a in fla ci ja i pad BDP-a ume sto sno da pen zi o ne ri s po sto je }im ti pri ma wa naj sta ri jih. Na i me, we go vog ra sta “uklo pi ti” u taj pri ma wi ma te {ko sa sta vqa ju sve ra ~u ni ce – a osta lo je ne po re sto {to je od za cr ta nog za kraj s kra jem, a po ve }a we od 1,5 zna to jo{ sa mo ko li ki }e in 2011. pla ni ra no ili }e dr `a va po sto s ko jim tre ba da pro ve du fla ci ja i bru to dru {tve ni pro ipak mo ra ti do dat no da odre {i na red nih {est me se ci do no si im iz vod bi ti na kra ju ovog me se ca ke su, tek }e se vi de ti. No, ka ko sa mo ne ko li ko vek ni hle ba vi {e ko ji ula zi u onih {est ko ji se je i sam re ba lans pra vqen tek da me se~ no. uzi ma ju kao osno vi ca za uskla |i se pri ve de kra ju go di na, i to uz va we – po ka zu ju da bi po ve }a we od ri ca wa od mno gih va `nih in Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

Sr cu vi {e pri jaju sa la te ne go ~var ci U po znim go di na ma pro ble me sa pro blem sa sr cem u ro ku od dve go sr ~a nim bo le sti ma, po go to vu in di ne po sle ot pu {ta wa iz bol ni ce, fark tom mi o kar da, znat no mo `e me |u tim, oni ~i ja je je lov nik bio pred u pre di ti i od lo `i ti me di te ran ski na ~in is hra ne, za kqu ~ak je ne dav nog is tra `i va we na u~ ni ka Atin skog uni ver zi te ta.

Pro fe sor ka dr Kri sti na Kri zo hu i wen tim pra ti li su zdrav stve no sta we 1.000 pa ci je na ta ko ji su pre `i ve li in farkt ili ima li jak bol u gru di ma to kom mi ro va wu i po tom pod op te re }e wem. Oni su ran gi ra ni na ska li od 0 do 55 na osno vu to ga ko li ko je du u skla du s tra di ci jom me di te ran ske ku hi we. A ona je bo ga ta vo }em, po vr }em, ukqu ~u ju - Me di te ran ski me ni od la `e in farkt }i i ma hu na sto, ora {a stim plo do pre vas hod no me di te ran ski, ima li vi ma, biq nim uqi ma, po sni jim su 31 od sto ma wi ri zik da do `i ve mle~ nim pro iz vo di ma, in te gral no vi in farkt ili bol u gru di ma nim `i ta ri ca ma i ri bom. Go to vo pr vih me sec da na po ski da wu bo le po lo vi na pa ci je na ta ima la je ne ki sni~ ke pi xa me. Ta ko |e su bi li pod

50 od sto ma wim ri zi kom od onih ko ji su se naj ma we pri dr `a va li me di te ran skog me ni ja da do `i ve ne ku no vi ne pri jat nost sa sr cem u ro ku od go di nu da na i go to vo 40 od sto ma wim da to do `i ve u ro ku od dve go di ne na kon {to su okon ~a li bol ni~ ko le ~e we.

Za sva ki do dat ni poen na „me di te ran skoj ska li”, ri zik pa ci je na ta od no vih sr ~a nih pro ble ma se sma wi vao 12 od sto. Osim to ga, kod pa ci je na ta ko ji su se naj vi {e dr `a li me di te ran skog re `i ma is hra ne, re gi stro van je naj ma wi ri zik da sr ce ne pum pa krv pu nim ka pa ci te tom ili od {tet nih struk tu ral nih pro me na na sr ~a nom tki vu. Ka da je raz mo tren uti caj po je di na~ nih kom po nen ti me di te ran ske is hra ne, usta no vqe no je da je sma we we ri zi ka od po no vqe nih pro ble ma sa sr cem is kqu ~i vo za slu ga sa la ta i po vr }a uop {te, te ora {a stih plo do va.

J. Barbuzan

ne ra re zul tat ne zna wa ili slu ~aj nih gre {a ka. Jer, go to vo sve po greb ne slu `be se pro sto “oti ma ju” oko or ga ni zo va wa sa hra ne pen zi o ne ra, a za to je po tre ban sa mo po sled wi ~ek i ni {ta vi {e, ko ji u {to kra }em ro ku is po sta vqa ju Fon du PIO uz zah tev za re fun da ci ju tro {ko va i to tre ba da je do voq no da Fond za u sta vi da qu is pla tu pen zi ja.

Osim to ga, po greb na pred u ze }a pre u zi ma ju na se be oba ve zu i da oba ve ste ma ti ~ar ske slu `be i po ro di ci obez be de umr li cu jer je i ona ura ~u na ta u ce nu uslu ga ko ju na pla }u ju po ro di ci. Da kle, po greb na pred u ze }a su ta ko ja

li ce jo{ za `i vo ta pen zi o ne ra ima lo ovla {}e we da ras po la `e we go vim te ku }im ra ~u nom. I ban ke ko je ima ju pot pi sa ne ugo vo re s Fon dom PIO oba ve zne su da ga oba ve ste ako se na ra ~u nu pen zi o ne ra ne ostva ru je pro met u po sled wih {est me se ci, tj. ako se on ni je li~ no po ja vio na {al te ru go di nu da na pa u we go vo ime pen zi ju po di `e ne ko dru gi.

Ina ~e, svi PIO fon do vi eks-JU re pu bli ka, pa i ne kih dru gih evrop skih dr `a va, zah te va ju od pen zi o ne ra, na {ih dr `a -

Naj~e{}e se pre}utkuje smrt penzionera preminulog u stara~kom domu ili zatvoru, a mesecima, nekad ~ak i godinama, to uspevaju bli`wi koji su jo{ za `ivota imali ovla{}ewe da raspola`u wegovim teku}im ra~unom li ko me se ci, a bi lo je pri me ra – i go di na, a za to vre me po di `u pen zi ju pre mi nu log, prav da ju }i se da im je to je di ni pri hod. Kad prav na slu `ba Fon da PIO utvr di da je po ro di ca pre }u ta la smrt pen zi o ne ra i na sta vi la da pri ma pen zi ju, ona ne sa mo da ima oba ve zu da do bi je ni no vac vra ti ve} se wo me ba vi i sud.

Ka ko ka `u u Fon du PIO, naj ~e {}a se pre }ut ku je smrt pen zi o ne ra pre mi nu lih u sta ra~ kom do mu ili za tvo ru ili kad je ne ko

vqa na, da po ~et kom sva ke go di ne do sta ve ove re nu po tvr du da su `i vi. Wu iz da je na{ Fond i ta ko se pro ve ra va da li je pen zi o ner jo{ `iv ili ne ko dru gi ume sto we ga pri ma pen zi ju a da dr `a va ko ja mu je {a qe o to me ni je oba ve {te na. Ov da {wi Fond od na {ih pen zi o ne ra ta kvu po tvr du ne tra `i jer po sto ji evi den ci ja, ali i po red we da ne ki uspe va ju da du go “kri ju” smrt pen zi o ne ra.

Qubinka Male{evi}

BIV[I [EF PROTOKOLA SOMBORSKE GRADSKE UPRAVE I DAQE RADI U DVE SMENE

Le pe va ro {ke pri ~e en ci klo pe di je ko ja ho da ^ud na je ta no vi nar ska le wost! Kad god mi, ~lan ka ra di, za tre ba ne ki po da tak iz isto ri je Som bo ra, ume sto da kao na vod no ozbiq na per so na odem do Grad s kog ar h i v a, na u ~ n og ode q e w a me s ne bi b li o t e k e „Kar lo Bi je lic ki” ili Mu ze ja, ja to „baj pa su jem”: dig nem te le fon i na zo vem pro fe so ra Mi la na Voj no vi }a, ko ji me ra to s i q a vla s ti t og ne z na w a o~as po sla. S osme hom pri de.

Od mir nog de tiw stva u Ma lom Be o gra du, se lu so lun skih do b ro v o q a c a na sre d o k ra } i Su bo ti ce i Ba~ ke To po le, pa kla kroz ko ji je pro {ao kao de t e – ro b i j a{ zlo g la s nog [ar v a r a, pre k o me t a l o s tru gar skog za na ta do ka te dre za so ci o lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du, u `i vo tu ovog Som bor ca ima do voq no ma te ri jal za ozbi qan „ro manre ku”. Sve we go ve bi o graf ske fak te, ipak, zna re la tiv no ma lo od bez broj onih ko ji ma je Mi lan ulep {ao bo ra vak u pre sto ni ci za pad ne Ba~ ke, u ~i joj je va ro {koj upra vi do pen zi o ni sa wa 2004, ra dio kao {ef pro to ko la. Ve }i ni qu di pro fe sor je da le ko po zna ti ji kao ~o vek ko ji naj lep {e pri ~a o svom gra du. Ne ma slu `be ne de le ga ci je, grup ne i po je di na~ ne tu ri sti~ ke vi zi te ko joj on kao ho d a j u } a en c i k lo p e d i j a ni j e „odr ` ao slo v o” o ne g da w oj sla vi va ro {koj. Od gran di o znog Aj z en h u t o v og plat n a „Bit ka kod Sen te”, pre ko `u pa n ij s kog i dru g ih, po m e n a vred nih, zda wa do slav nih li~ no sti i do ga |a ja ko ji su opre de qi va li sud bi nu Som bo ra i Som bo ra ca, ne ma od Voj no vi }a bo q eg po z na v a o c a. On ta k o ume { no „vo d i” po s e t i t e q e Som bo ra kroz ko ri do re isto ri je, da ne ma go to vo ni jed nog ~o ve ka ko ji je po se tio Som bor a da se, i go di na ma ka sni je, pri li kom slu ~aj nog su sre ta s bi lo ko jim Som bor cem na ne kom od me ri di ja na sve ta, ra ze ne `e no ne se ti: „Bio je u Som bo ru je dan go spo din Mi lan, ta ko je le po pri ~ao o Som bo ru.”

– Ta~ no na 65. ro |en dan sam do bio re {e we za pen zi ju, ko je sam `eq n o i{ ~ e k ao, ali ne {to sam bio umo ran od sve ga {to mi je pre ko le |a pre {lo.

Od la zak u pen zi ju ~o ve ku mo `e da pad ne te {ko sa mo ako ga

do ~ e k a ne p ri p re m qen. A ja sam se, imam ose }aj, po la `i vo ta pri pre mao za dan kad }u mo }i da se ba vim is kqu ~i vo stva ri ma ko je vo lim – osme hu je se Mi l an, dok {par t a m o som b or s kom glav n om Uli c om kra qa Pe tra Pr vog, us put po -

te rom „iza {ao na kraj”. Ne mi ru je Mi lan ni sad pa iako ga iz gra da i Tu ri sti~ ke usta no ve go to vo sva ki dan zo vu da svo jom pri ~ om naj v er z i r a n i j eg som bor skog hi sto ri ka go sti ma ulep {a bo ra vak, spre ma no ve dve kwi ge ko ji ma je te ma na -

Pro fe sor Mi lan Voj no vi} i gost Austra li ja nac

ka zu ju }i go stu iz Austra li je zna me ni to sti gra da.

Ve} kao ~o vek iz slu `be nog pro to ko la Mi lan je mo rao ~e sto da ofi ci jel ne go ste upo zna je sa svo jim gra dom pa je ova „slu `ba” po ste pe no pre {la u strast pre t o ~ e n u to k om po sled we dve de ce ni je u ne ke od naj lep {ih kwi ga o Som bo ru.

We go va strast za is tra `i va wi ma lo kal ne isto ri je ne po zna je pre pre ke pa mu u bli bli o gra fi ji sto ji i ne ko li ko di gi t al n ih pre z en t a c i j a gra d a, zbog ko jih je dav no i s kom pju -

rav no – Som bor. Ne pro pu {ta Voj n o v i} ni j ed n u iz l o ` bu, pro m o c i j u kwi g a, sa s tan k e Udru `e wa gra |a na „Moj Som bor” ko je se ba vi ne go va wem va ro {kih tra di ci ja, ako ne ma ni ka kvih do ga |a ja u gra du oba ve zno sva ko ve ~e ma kar pro {e ta po Glav nom so ka ku, mno go ~i ta pa mu, uz ra do sti vi {e stru k og de d e, te { ko osta j e vre me na a bo ga mi i raz lo ga, za de pre si ju i „cr ne mi sli”. Sta me no ga zi osmu de ce ni ju, ka ko sam ka `e, is pu we nog `i vo ta.

M. Miqenovi}

Ak ci je do bro voq nog da va wa kr vi

NA LI MA NU I U ZMAJ OG WE NA VU KA

Pre da va wa za di ja be ti ~a re Pre da va we „Di ja be tes i stres” bi }e odr `a no su tra u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes, ko je se na la zi u objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, u Zmaj Og we na Vu ka 19. O krv nom pri ti sku kod di ja be ti ~a ra bi }e pri re |e no pre da va we u ~e tvr tak u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes na Li ma nu, Bu le var ca ra La za ra 75.

I. D.

Mo bil na eki pa Za vo da za tran sfu zi ju kr vi pri ku pqa }e krv da nas od 9 do 12 ~a so va u Ma ster cen tru na saj mu u sa li 1, a su tra u isto vre me u Skup {ti ni gra da, dok }e dru ga eki pa pri ku pqa ti krv u „In for ma ti ci”.

Za po sle ni u „Te le ko mu” do bro voq no }e po klo ni ti svo ju krv su tra od 7.45 do 10 ~a so va.

U ~e tvr tak }e mo bil na eki pa pri ku pqa ti krv u “Elek tro voj vo di ni” od 7.30 do 10 ~a so -

va, a u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi odr `a }e se ak ci ja da va wa kr vi ma tu ra na ta iz Ma {in ske {ko le.

Gra |a ni mo gu da ti krv sva kog rad nog da na od 7 do 14 ~a so va, utor kom od 7.30 do 18.30 i sa mo pr ve su bo te u me se cu od 8 do 12 ~a so va, u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi u Uli ci haj duk Veq ko va 9a.

I. D.

Novosadska utorak20.septembar2011.

Ve tar kao ogle da lo

N

po gradu, o~i budu “pune” posledica bahatosti onih kojima je grad vi{e kanta za otpatke, a tek usput mesto `ivqewa.

Sva{ta iza|e na videlo kada jak vetar duva novosadkim ulicama, posebno naravi mnogih me|u nama. Vetar poka`e kako je ta pomenuta kultura prakti~no sli~na Potemkinovim selima. Fijuk ne mari ni za qudske ni za stilske figure, niti za sliku koju se trudimo da o~uvamo, pa podigne razne kese, papire i ostalu prqav{inu, koja krasi gradske ulice i trgove.

Q. Nato{evi}

Bez vo de dve uli ce Zbog ra do va na sa na ci ji ha va ri je bez vo de }e osta ti `i te qi Uli ce Ste va na De ja no va i de la Uli ce Sve to za ra ]o ro vi }a od 10 do 14 ~a so va. Ka ko je u to ku is pi ra we vo do vod ne mre `e u \or |a Ta ba ko vi }a i Ge ri Ka ro qa u do ma }in stvi ma ovih uli ca ose ti }e se lo kal ni pad pri ti ska i bla `e za mu }e we vo de. Zbog ra do va „Elek tro di stri bu ci je” bez vo de }e bi ti na se qe Ko viq od 9 do 11 ~a so va.

A. L.

Pank kon cert u CK13 Kon cert pank ben do va “Sving aters” i “Red ju nion” odr `a }e se ve ~e ras u 21 ~as u Omla din skom cen tru CK13, Voj vo de Bo jov }a 13.

Ce na na dan kon cer ta je 1.000 di na ra.

N. K.

V remeploV

Re ka mle ka Do ma }a {tam pa je 20. sep tem bra 1954. ob ja vi la da je u no vo sad skoj cen tral noj mle ka ri ostva re na rad na po be da, zna ~aj na za mle kar stvo i ce lu in du stri ju u Ju go sla vi ji. U woj je, pu nih {est me se ci, bez ika kvog pre ki da, ra di la auto mat ska ma {i na za pra we fla {a za mle ko. Kon stru i sa li su je in `i we ri fa bri ke po -

Obu ka za po pi si va ~e odr `a }e se u me snim za jed ni ca ma, pre ma ras po re du ko ji se na la zi u me snim za jed ni ca ma u ko ji ma su pri ja ve pre da te. Obu ka }e se odr `a ti od sre de do pet ka od 9 ~a so va. Kan di da ti tre ba da po ne su li~ ne kar te, fo to gra -

fi ju i uve re we o ne ka `wa va wu, uko li ko to ni su ve} pre d a l i ko m i s i j i. In struk to ri za po pis ko ji se na la ze na ko na~ noj li sti in struk to ra spi sak punk to va mo gu na }i u me snim za jed ni ca ma.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani su poznati „hvalisavci” po pitawu kulture, ~esto vole da pri~aju kako je Novi Sad naj~istiji grad u dr`avi, kako je progla{en za grad kulture... Novosadski je i}i u bioskop, crveneti od stida, a ne od besa, ne znati za kletvu, zavi~ajni kompleks i ne`eqene goste, napisano je pre nepunu deceniju. Da li je “samo” to novosadski?

Nije, jer lice grada ima i nali~je. ^im dune vetar on rastera sme}e koje su neki sugra|ani bacali gde stignu, samo ne tamo gde treba. Pa kad (vetar) sve to zakovitla

Po pi si va ~i na tro dnev noj obu ci

qo pri vred nih ma {i na „Zmaj” iz Ze mu na, a stru~ wa ci Re pu bli~ kog in sti tu ta za mle kar stvo, Be o grad skog uni ver zi te ta i nad le `nog srp skog mi ni star stva odo bri li su iz ra du ove ma {i ne u bro ju ko ji }e od re di ti sa me mle ka re. Ta ko je ot klo we no usko gr lo u pro iz vod wi mle ka za {i ro ko tr `i {te.

N. C.

Dva na est mu ra la kra si }e grad Ak ci ja „No vi Sad-grad mu ra la”u ko joj }e bi ti osli ka no 12 mu ra la na lo ka ci ja ma u u`em de lu cen tra, po ~e la je ju ~e za vr {et kom pr vog u pro la zu Mi lo {a Ha xi }a iz me |u mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” i Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Ovaj pro je kat je po kre nu lo udru `e we gra |a na “ No va ta~ ka kul tu re”, a pr vi mu ral ozna ~a va qud sko pra vo na slo bo du iz ra `a va wa.

-Ovo je fu zi ja li kov ne i mu zi~ ke umet no sti. Not ni si stem u bo ji na mu ra lu pred sta vqa mu zi~ ku umet nost, dok dr ve }e ko je je cr no be lo pred sta vqa si vi lo ko je se mo `e obo ji ti kul tu rom.

Po en ta je da sa mo tre ba po kre nu ti ini ci ja ti vu i po ka za ti `e qu za kul tu rom i sve mo `e da se ulep {a - ka `e ~la ni ca ove gru pe Vi {wa Kne `e vi}.

Za vr {e tak pr vog mu ra la ju ~e je po se tio i pred sed nik Skup {ti ne gra da No vog Sa da Alek san dar Jo va no vi}.

- Pro te klih ne sa mo go di na, ne go i de ce ni ja u No vom Sa du sve je vi {e gra fi ta ko ji po kri va ju na {e fa sa de. Ve li ki je pro blem {to su to uglav nom gra fi ti mr `we i ne tr pe qi vo -

sti na ra snoj, ver skoj ili na ci o nal noj osno vi. Da nas je pri su tan kon cept da kroz mu ra le ulep {a mo ono {to pret hod no ni je bi lo to li ko pri vla~ no, da kroz sa dr `aj pred sta vi mo ne -

{to dru go, a to je u ovom slu ~a ju pro mo ci ja qud skih pra va.

Ide ja je da se po ka `e da gra fit mo `e da ima dru gu ulo gu, da {a qe ne ku po zi tiv nu po ru ku. Mi lim da je do bro da mla di qu di

kroz vid umet no sti ko ji se na zi va strit art po ku {a ju da u grad une su ne {to {to je ur ba no, ne {to {to je deo kul tu re - re kao je Jo va no vi}.

Tekst i fo to: A. Varga

RA DO VI PO ^E LI JU ^E, NA STA VA TE ^E PO PLA NU

[i ri se {ko la „Ko sta Trif ko vi}” Ra do vi na pro {i re wu osnov ne {ko le „Ko sta Trif ko vi}” po ~e li su ju ~e, a za za vr {e tak pr ve fa ze, a pre ma ugo vo ru oni bi tre ba lo da bu du go to vi za 20 da na.

Na do grad wa {ko le je deo pro jek ta s ko jim je Mi ni star stvo pro sve te kon ku ri sa lo i do bi lo za jam od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Di rek tor {ko le Mi lan Spa so je vi} ka `e za „Dnev nik“ da su iz vo |a ~i iz „Best grad we” na pra vi li sve ka ko bi se po {to va li bez bed no sni uslo vi za vre me na sta ve.

- Sve te ~e po pla nu, maj sto ri su ve} bi li u {ko li, ka ko bi po ra di li na gru bim ra do vi ma, a od ju ~e je po ~e lo i zva ni~ no pro {i re we {ko le. Po {to se na do gra |u je pot pu no no vo kri lo, ne }e se re me ti ti uobi ~a je ne ak tiv no sti, ali po sto ji mo gu} nost da se deo ~a so va i pro du `e ni bo ra vak odr `a va ju u su te re nu {ko le. \a ci i da qe ima ju svoj ulaz u {ko lu, dok }e slu `be ni bi ti ne {to skra }en - is ti ~e Spa so je vi} i do da je da u ovom pe ri o du za po sle ni ne }e ima ti par king is pred {ko le.

Fo to: S. [u {we vi}

Uz 12 novih u~ionica i jo{ tri koje }e biti dobijene rekonstrukcijom starog dela zgrade, svaki }e predmet imati svoj kabinet Po {to }e ra do vi tra ja ti 120 da na, na sta va se uop {te ne }e re me ti ti ti, jer ka ko je pla ni ra no pri pa ja we no vog sa sta rim de lom {ko le tre ba lo bi da bu de u ja nu -

a ru, a ta da su de ca na zim skom ras pu stu.

- Ovom do grad wom }e mo do bi ti pro stor ko ji nam je neo p ho dan i {ko la }e pr vi put po sle 44 go -

di ne do bi ti pra vu zbor ni cu – re kao je Spa so je vi}.

Na kon {to {ko la bu de pro {i re na s 12 no vih u~i o ni ca i jo{ tri ko je }e bi ti do bi je ne re kon struk ci jom sta rog de la zgra de, sva ki }e pred met ima ti svoj ka bi net, a mo }i }e i da fi zi~ ki odvo je ni `e od vi {ih raz r e d a. Osim u~i o n i c a i zbor ni ce {ko la }e po ra sti za kan ce la ri je psi ho lo {ke i pe da go {ke slu `be, u~i o ni cu za zdrav stve nu za {ti tu u~e ni ka i vi {e na men sku sa lu.

- Sem fi zi~ kog {i re wa ovom do grad wom }e mo bi ti u mo gu} no sti da do dat no una pre di mo kva li tet na sta ve. Imaj te u vi du da je ova {ko la gra |e na za 600 |a ka, ve} 1985. go di ne ih je ima la 700. Po sled wi put je bi la do gra |i va na 2006. go di ne, ali to ni je bi lo do voq no jer {ko lu „Ko sta Trif ko vi}“ po ha |a sve vi {e u~e ni ka iz ra znih de lo va gra da i sa da bro ji mo 946 |a ka – is ti ~e na{ sa go vor nik.

Q. Na to {e vi}

Kon ce rt u Si na go gi Kon cert Sim fo nij skog or ke stra Srp skog na rod nog po zo ri {ta i Ba wa lu~ ke fil har mo ni je „Mo sto vi mu zi ke” odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Si na go gi, Je vrej ska 11. Ula zni ce po ce ni od 200 do 600 di na ra mo gu se na ba vi ti na {tan du kwi `a re „Qu bi te qi kwi ge” na Po zo ri {nom tr gu, kao i je dan sat pre kon cer ta u Si na go gi.

A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 9 ~a so va Cen tral no gro bqe. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 13 ~a so va Kar lo va~ ki vi no gra di, Sred wi Ma tej i deo vi kend na se qa Ka ra{. Ko viq: od 9 do 11 ~a so va ri bar sko na se qe Su bo ti}.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak20.septembar2011.

SLAVQE U GIMNAZIJI „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”

Obe le `a va we dva ju bi le ja

Gim na zi ja „Jo van Jo va no vi} Zmaj” ve ~e ras u 20 ~a so va u sve ~a noj sa li obe le `a va 280 go di na od osni va wa Srp skola tin ske gim na zi je epi sko pa ba~ kog Vi sa ri o na Pa vlo vi }a, pr ve gim na zi je u Sr ba, i 270 go di na od osni va wa Du hov ne aka de mi je Di o ni si ja No va ko vi }a, ~i ju tra di ci ju ba {ti ni ova gim na zi ja. Na sve ~a noj

aka de mi ji ko ja }e se odr `a ti ovim po vo dom go vo ri }e pro to je rej Vla di mir Vu ka si no vi} uz pri go dan pro gram ho ra gim na zi je.

U ~e tvr tak u 10 ~a so va odr `a }e se pa ra stos svi ma oni ma ko ji su u~i li ili su se u~i li u ovoj gim na zi ji u por ti Sa bor ne cr kve.

A. Va.

JU^E U KULTURNOM CENTRU

No vo sad ska te le vi zi ja pro sla vi la ro |en dan No vo sad ska te le vi zi ja, od no sno Jav no pred u ze }e Grad ski in for ma tiv ni cen tar Apo lo, ju ~e je u Kul tur nom cen tru u Ka to li~ koj por ti obe le `i lo 11. go di {wi cu emi to va wa. Ugo dan kok tel upri li ~en je za po slov ne part ne re, sa rad ni ke, po li ti ~a re, ali i pred stav ni ke dru gih me dij skih ku }a.

Di rek tor No vo sad ske te le vi zi je Ra do van Jek ni} is ko ri stio je ovu pri li ku da se za hva li svi ma ko ji su u~e stvo va li u stva ra wu ove me dij ske ku }e, ali i da na ja vi no vu pro gram sku {e mu, ko ja }e, po we -

mu, po ve }a ti kva li tet pro gra ma.

- U ova kvim tr nu ci ma qu di obi~ no go vo re o pro {lo sti i pro {lim us pe si ma, ali bi ja hteo da sa mo gle da mo u bu du} nost i da se tru di mo da po boq {a mo pro gram i jo{ vi {e bu de mo u slu `bi gra |a na i gra |an ki No vog Sa da. Pri pre mi li smo no vi kon cept za je sen, to jest uve li smo no vi ju tar wi pro gram, a bi }e i vi {e po li ti~ kih, ali i ser vi snih emi si ja. Do sa da smo bi li grad sko pred u ze }e, ali }e mo sa da po sta ti pra va te le vi zi ja - re kao je Jek ni}.

G. ^.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Po sled wi voz iz Hi ro {i me” na dar Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Po sled wi voz iz Hi ro {i me“ ^ar lsa Pe le gri na, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Pi ta we da li je uop {te tre ba lo ba ci ti atom ske bom be na Hi ro {i mu i Na ga sa ki pred met je za ne ko dru go vre me i o we mu tre ba da po le mi {u ne ki dru gi qu di.

Ovo je jed no stav no pri ~a o to me {ta se pod bom ba ma do go di lo qu di ma i pred me ti ma. Ce la ova pri ~a po sve }e na je ta nu {noj na di da ni ko ni ka da vi {e ne }e umre ti ta kvom smr }u.

A. V.

Do |i te na ma ra ton Po pu lar ni No vo sad ski ma ra ton ove go di ne odr `a va se 9. ok to bra, 19. put uza stop no. O~e ku je se u~e {}e pre ko 400 tr ka ~a iz ze mqe i okru `e wa, dok }e u pra te }im u~e stvo va ti pre ko 2.000 tak mi ~a ra svih uz ra sta. No vo sad ski ma ra ton je ~lan Svet skog udru `e wa ma ra to na (AIMS) i sa mim tim je to kom ce le go di ne pri su tan u svet skim spe ci ja li zo va nim ~a so pi si ma, a od lu kom Grad skog ve }a Gra da No vog Sa da od 24. fe bru a ra ove go di ne je uvr {ten u ma ni fe sta ci je od in te re sa za grad No vi Sad.

^ITAOCI PI[U SMS

dnevnik

REZULTATI AKCIJE „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

Sta nov ni ci ke ja zdra vi ji od dru gih U 17. ak ci ji „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” odr `a noj u su bo tu na Ke ju is pred Spo me ni ka `r tva ma ra ci je, zdra vqe je bes plat no pr o ve ri lo pre ko 520 sta nov ni ka ovog de la gra da. Re zul ta ti su po ka za li da je zdrav stve no sta we me {ta na ovog de la gra da bo qe u od no su na ve }i nu

sta nov ni ka iz dru gih me snih za jed ni ca.

La bo ra to rij ske ana li ze je ura di lo 450 po se ti la ca, od ko jih je 64 ima lo po vi {e ne vre do sti {e }e ra u kr vi, 74 je ima lo vi {i ho le ste rol, a 70 po vi {e ne vred no sti tri gli ce ri da u kr vi.

Te `i nu i vi si nu pr o ve ri lo je

520 po se ti la ca , a EKG mo ni to ring wih 405 sta nov ni ka, od ko jih je de vet po sla to iza bra nom le ka ru zbog re zul ta ta ko ji od stu pa ju od nor ma le.

Pri t i s ak je iz m e r i l o 450 qu di, a wih 27 ima lo je po vi {e ne vred no sti. Za sa mo pre gled doj ke edu ko va no je 105 po -

se ti teq ki ak ci je, mla de `e je pre kon tro li sa lo 96 sta nov ni ka, od ko ji je je dan upu }en na hi r ur g i j u, a je d an po s e t i l ac tre ba da pra ti svo je mla de`.

Gu sti nu ko sti ju pr o ve ri lo je 100 qu di, a kod de vet wih je utvr |e na oste o ro po za.

I. D.

ZA JU^ERA[WI PROBLEM U AMBULANTI NA LIMANU RE[EWE PREDSTOJE]A DIGITALIZACIJA

Po sled wi kvar rend ge na?

Rend gen apa rat u am bu lan ti na Li ma nu ju ~e ni je ra dio, jer se u ju tar wim ~a so vi ma po kva ri la ko mo ra za raz vi ja we fil mo va.

Iz Do ma zdra vqa ka `u da su ser vi se ri od mah do {li ka ko bi uklo ni li kvar, a hit ne slu ~a je ve su upu ti li u dru ge am bu lan te (u Zmaj Og we na Vu ka i na No vo na se qe), gde se ra di rend gen di jag -

in sti tu te u Srem skoj Ka me ni ci i Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, na sni ma we u Dom zdra vqa do la ze i osi gu ra ni ci Ju `no ba~ kog okru ga, pa ci jen ti iz „Sig na la” i iz Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta.

To je raz log zbog ko jeg ra di o lo zi i RTG teh ni ~a ri

Uju ta ro se po kva ri la ko mo ra za raz vi ja we fil mo va, ser vi se ri od mah do {li da uklo ne kvar, hit ni slu ~a je vi upu }e ni u dru ge am bu lan te… no sti ka, dok su osta li pa ci jen ti za ka za ni za na red ni dan.

S ob zi rom na ve li ki pri ti sak na ovo ode qe we, po red {est stal no za po sle nih ra di o lo ga, ove go di ne su an ga `o va na jo{ tri na od re |e no vre me, a iz Do ma zdra vqa ka `u da se na da ju sko rom i traj nom re {e wu ovog pro ble ma, ka da le ka ri za vr {e spe ci ja li za ci ju.

Osim sta nov ni ka No vog Sa da i pre do pe ra tiv nih pri pre ma za sve

ra de vi {e od pro pi sa nih nor mi. Pret hod ne go di ne ura |e no je 25.694 rend gen sni ma wa, od to ga oko tri hi qa de ma mo gra fi ja i 20.000 UZ pre gle da.

Ove je se ni pla ni ra na je di gi ta li za ci ja po sto je }e ana log ne rend gen opre me, ~i me }e se ostva ri ti ve li ka u{te da u po tro {nom ma te ri ja lu, u smi slu fil mo va i pa pi ra, kao i efi ka snost

i u{te da vre me na. Le ka ri }e ima ti mo gu} nost sla wa di gi tal nih sni ma ka na vi {e ni voe zdrav stve ne za {ti te elek tron skom po {tom. Ta mo der ni za ci ja je ve o ma zna ~aj na zbog to ga {to }e zra ~e we pa ci je na ta i me di cin skog oso bqa bi ti ma we za

oko 30 od sto. Ceo rad ni pro ces }e se od vi ja ti na ra ~u na ru uz mo men tal nu ko mu ni ka ci ju bez pa pi ra, for mu la ra, fil mo va i ~e ka wa. Da kle, kva ro vi po put ju ~e ra {weg od la ze u pro {lost, a pa ci jen ti ne }e mo ra ti ~e ka ti na rend gen sni ma we.

OBELE@AVAWE STO GODINA JAVNOG PREVOZA U GRADU

Sve ~a na aka de mi ja, iz lo `ba i mo no gra fi ja Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad” na red ne sed ni ce po ~i we s pro sla vom obe le `a va wa jed nog ve ka jav nog pre vo za u No vom Sa du. Na{ grad je re dak, ako ne i je di ni ko ji mo `e da se po hva li da pu nih sto ti nu go di na u kon ti nu i te tu ima jav ni i or ga ni zov ni pre voz put ni ka. Ovaj ju bi lej, ka zao je di rek tor Bra ni slav Bo ga ro {ki, obe le `i }e se sim bo li~ no i skrom no,jer eko nom ske pri li ke ni su da se raz ba ci je i ar ~i no vac.

Di rek tor Bo ga ro {ki je ka zao da }e bi ti po ~a {}e ni i put ni ci, ali ju ~e u su sre tu s no vi na ri ma ni je ot krio na ko ji na ~in, osim {to je spo me nuo da }e iz ne na |e we za put ni ke bi ti pri re |e no 30. sep tem bra.Taj da tum se uzi ma kao zva ni ~an po ~e tak, ka da je da le ke 1911. go di ne pu {ten u rad pr vi tram vaj.

Sve ~a na aka de mi ja pla ni ra na je ta ko |e 30. sep tem bra u Grad skoj ku -

}i, gde }e bi ti po zva ni svi ko ji su za slu `ni za raz voj jav nog pre vo za put ni ka u No vom Sa du. Bi }e pri re |e na i fo to iz lo `ba u cen tru gra da i bi ti iz lo `e no ne ko li ko auto bu sa, od na sta ri jih do auto bu sa ko ji ma se sa da pre vo ze No vo sa |a ni.

Po vo dom sto ti nu go di na jav nog

pre vo za iz {tam pe tre ba da iza |e mo no gra fi ja u ko joj }e na 150 stra na, uz 150 fo to gra fi ja bi ti pred sta vqen raz voj pred u ze }a i jav nog pre vo za.

Grad ski pre vo znik da nas ima 2.000 po la za ka dnev no, a to kom da na de si se da bu de ot ka zan tek je dan ili ni je dan po la zak. ^ak 67 od sto put ni ka se pre vo zi bez pre se da wa. Dnev no auto bu si ma pre ve ze mal te ne ceo No vi Sad, oko 300.000 put ni ka. Di rek tor Bo ga ro {ki je po seb no na gla sio da ni su pro fi ta bil no pred u ze }e i da vi {e od 90 od sto pri ho da ostva re od pro da je ka ra ta. Uz to,

direk tor je skre nuo pa `wu da tre }i nu ko ri sni ka grad skog pre vo zni ka ~i ne put ni ci ko ji ima ju pra vo na bes pla tan pre voz. To su pen zi o- ne ri sta ri ji od 65 go di na s pen zi jom is pod pro se~ ne.

Bo ga ro {ki je na veo da su im se fi nan si je znat no po pra vi le od uvo |e wa kon tro le ka ra ta i ula ska put ni ka na pr va auto bu ska vra ta.

Po seb no je is ta kao da ima ju 700 vo za ~a od ko jih je dnev no za vo la nom wih 450.

- Mi smo pred u ze }e sa naj ~vr {}om di sci pli nom, vo di mo ra ~u na o sva kom put ni ku i to vo za ~i zna ju i ta ko se i po na {a ju. Ako put ni ci ima ju pri med be na wi hov rad ne ka nam to ja ve. Ni je do bro da put ni ci pr vo o kr {e wu rad ne di sci pli ne oba ve {ta va ju me di je. Grad ski pre vo znik tre ba da im je pr va adre sa skre nu uo je pa `wu Bo ga ro {ki.

Z. Deli}

065/47-66-452

Li man tri raz ro van i pe ska pun Mo lim in for ma ci ju, ka da }e se za vr {i ti ra do vi na vre lo vo du - Li man 3? Od 2. av gu sta se „in ha li ra mo” pe skom i ne ma mo gde da se par ki ra mo, uz svo str pqe we, ma lo nam se odu `i lo. Po zdrav.

064/1701... * * * @e lim upo zna ti go spo di na Vi slav skog, ve li kog ~o ve ka i go spo di na odu {e vqa va me svo jom emi si jom „Kon tra na pad”. Ako `e li, nek me na zo ve na 061 2240853 , da mu ka `em hva la {to ra di ta kve emi si je, da je su per vo di teq, eh da ima sva ki dan emi si ju. Hva la Sa va !

061/2240... * * * Po {to va ni go spo di ne Pa vli ~i }u, pro {e taj te se Kra ji {kom uli com u Pe tro va ra di nu da vi di te ko li ko su bez bed na na {a de ca, |a ci i ro di te qi ko ji vo de de cu u {ko lu i vr ti}, mi ~e ka mo pe {a~ ku sta zu, a Vas po zi va mo !

063/1027... * * * Da li se to ko mu nal ci igra ju sa pi ja ~a ri ma ko ji pro da ju ro bu

na par kin gu od po {te pa do pi ja ce?

064/1202... * * * Po pi ta wu sub ven ci ja u pred {kol stvu u APV-e. Dok u Pan ~e vu ne ma do voq no me sta u vr ti }i ma za oko 300 de ce, jer su gru pe 24/26 za kon ski ogra ni ~e ne ili dok u Su bo ti ci od pri vat nih ku }a adap ti ra ju i pra ve vr ti }e, do tle u No vom Sa du va `e dru gi za ko ni, re ci mo pri mi sve, uzmi sub ven ci je i na pra vi gru pe od 42 de ce.

064/2491... * * * Da li je ovaj na rod, a pr ven stve no vlast, sve sna gde sr qa?

Evro pa, Evro pa, a da li }e Evro pa op sta ti ta ko uje di we na? E, ne }e! Ako ni je op sta la Ju go sla vi ja, ta ko le pa ze mqa sa za jed ni~ kom voj skom i za jed ni~ kom va lu tom, e ne }e ni Evro pa u ko joj je je dan od dr `av ni ka Ber lu sko ni ili ti Sar ko zi. Da kle {ta }e nam Evro pa?

063/479...

* * * Mo gla bi “^i sto }a,“ da obra ti pa `wu ka ko iz gle da ju bok so vi za kon tej ne re. Pr qa vi, smr dqi vi, iz vor za ra ze. Mo gli bi da ih ope ru ne kim sred stvom.

Ko mu nal na po li ci ja bi mo gla da ka `wa va one ko ji te bok so ve ko ri ste kao to a le te, one ko je raz ba cu ju sme }e iz kon tej ne ra. E No vi Sa de, bi }e{ jo{ ma lo Smr dqi vi Sad. 064/1849... * * * Za {to se Spe ci jal na bol ni ca za re u ma ti zam ne pri po ji Cen tru za re ha bi li ta ci ju u Kli ni~ koj bol ni ci i iz po kra jin skih fon do va do zi da jo{ je dan sprat u re ha bi li ta ci o nom? Ov de u spe ci jal noj bol ni ci uslo vi su gro zni, a ne }e bi ti bo qi ni po sle ovih po prav ki.

064/2859... * * * S’ ob zi rom na iz ja vu pred sed ni ka PUPS-a Jo va na Kr ko ba bi }a da }e u ko a li ci ju sa oni ma ko ji po nu de „naj vi {e”, lo gi~ no je

da }e im glav ni part ner i da qe bi ti MMF. O ce ni ova kvog di la, gla vu }e raz bi ja ti i na {a de ca ko ja se jo{ ni su ni ro di la!

064/4615... * * * Usred mra ka, u tu ne lu, is pre ~i se maj mun u `u tom ode lu!

064/4615... * * * Sa la ta ra je iz gu bqe na, al’ ne mar’te Sr bi! Do |i te kod nas na Ku pu si ja du da utvr di mo gra di vo!!! Mla di Go ran i Bor ko 064/4615... * * * Apro po pra vi la ili ko dek sa po na {a wa mo gao bi i gra do na ~el nik da se ukqu ~i. Na rav no da tre ba pro {i ri ti na sva jav na i ko mu nal na pred u ze }a (ne sa mo na „Stan” i one pri vat ni ke). To zna ~i ako uvo di mo pri vat ni ke, kao jav na pred u ze }a ko mu nal na, tre ba li bi upo sli ti i ka pa ci te te i pri vat nih pred {kol skih usta no va.^a rob na for mu la op stan ka i ko dek sa za sve isto va `i.

064/2491...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak20.septembar2011.

9

PO SLE KRA \A NA GRO BQI MA U VE TER NI KU I FU TO GU

Lo po vi od ne li, pla ti }e „Li sje” U JKP „Li sje” ju ~e ni su ima li ni {ta no vo da ka `u po vo dom kra |e na ve ter ni~ kom gro bqu i u Do wem no vom gro bqu u Fu to gu ka da su ne po zna ti po ~i ni o ci u no }i iz me |u pet ka i su bo te oskr na vi li 16 grob nih me s ta, po k rav { i me s in g a n e lan ce oko grob ni ca, is ~u pa li va ze, ba kar ne al ke i ogra de oko spo me ni ka.

- [te ta se jo{ pro ce wu je i o tro {ku fir me tre ba da se na -

dok na di po ro di ca ma - re kli su u po greb nom pred u ze }u.

Ova dva gro bqa su pr vi put me ta lo po va, jer je do sa da van -

i na Al ma {kom gr bqu, ka da su po ru {i li zid sa uli~ ne stra ne da bi mo gli da u|u u gro bqe.

- Naj bo qi lek da se kra |e ne de -

Sa mo eks pre sno de lo va we po li ci je do pri ne lo bi da se kra |e ne po na vqa ju na gro bqi ma, sma tra di rek tor „Li sja” Sr bo qub Bub we vi} da l i m a me t a bi l o naj v i { e Grad sko gro bqe. Do du {e, pre ne ko li ko me se ci ope ri sa li su

{a va ju je da po li ci ja uhap si po ~i ni o ce od mah, za dan dva, a ne po sle po la, ili go di ne da na. Da sam

isled nik znao bih {ta da ra dim po ru ~io je di rek tor „Li sja” Sr bo qub Bub we vi}, po na va ju }i da je ne mo gu }e po sta vi ti vi deo nad zor na iz u zet no ve li ki pro stor.

- Ni je lek ni po ja ~an rad ~u var ske slu `be, jer to zna ~i za po {qa va we no ve rad ne sna ge.

Sa mo eks pre sno de lo va we po li ci je do pri ne lo bi da se kra |e ne po na vqa ju na gro bqi ma - sma tra Bub we vi}.

Z. De li}

GRAD U VE LI KI PO SAO U PE TRO VA RA DI NU ULA @E 90 MI LI O NA DINARA

Ma `u ra ni }e voj nov as falt i no vo li ce As fal ti ra we pr ve de o ni ce Ma `u ra - kroz po ja ~a no odr `a va we, mo gu o~e ki va ti mi smo sa da vo di li ra ~u na uglav nom o sa o ni }e ve uli ce u du `i ni od oko 500 me ta - i sre |i va we dru gih uli ca. bra }a ju - re kla je De ja no vi}. ra ob i {ao je ju ~e gra do na ~el nik Igor Zbog ve li ke de ni ve la ci je te re na i Dru gi deo Ma `u ra ni }e ve uli ce, ko ji Pa vli ~i}. Na ovoj de o ni ci iz prav ca bro ji oko dva de se tak ku }a, ni je u{ao u pro pri stu pa po sto je }im objek ti ma u Ma `u Uli ce Din ka [i mu no vi }a za vr {e ni su je kat ob no ve, ali }e stru~ na slu `ba Za vo ra ni }e voj uli ci oform qe na su dva pa ra ra do vi na vo do vod noj mre `i, iz me {te no da za iz grad wu gra da, po re ~i ma za me ni ka lel na ko lo vo za u du `i ni od oko 200 me je {est ban de ra, a u to ku je i ta ra, a pro jekt nim re {e wem iz g rad w a no v og jav n og osve pla ni ra no je da se iz gra di nov Uli ca do bi ja ki lo me tar i po as fal ta, tqe wa. ko lo voz i pe {a~ ka sta za {i ri tro to a ra, a ra di }e se i no va jav na ra sve ta ne 1,6 me ta ra. Sliv ni ci za od - Uli ca }e bi ti as fal ti ra na u i at mos fer ska ka na li za ci ja. Gra do na ~el nik vod wa va we bi }e po sta vqe ni uz du `i ni od ki lo me tar i po, {to ni `u ivi cu ko lo vo za i pri kqu }e ob u hva ti ti i tro to a re, a ura Pa vli ~i} o~e ku je da po sao bu de za vr {en ~e ni na {ah to ve no vo pro jek to di }e se no va jav na ra sve ta i at za me sec da na va ne ka na li za ci je. Ra do ve na mos fer ska ka na li za ci ja. O~e ku grad wi sa o bra }aj nih po vr {i na jem da }e ra do vi bi ti go to vi u iz vo di „Put-in vest” iz Srem ske Ka me ni na red nih me sec da na. Re~ je o jed noj od ve di rek to ra ovog pred u ze }a Mir ja ne De ja no ce, ugo vo re na vred nost in ve sti ci je je }ih in ve sti ci ja za grad, a si gur no o naj ve vi}, iza }i u su sret i ovim sta nov ni ci ma. sko ro 90 mi li o na di na ra, a rok za za vr }oj u Pe tro va ra di nu - re kao je Pa vli ~i}, - Raz log za {to u pro je kat ni je u{ao {e tak ra do va je 88 da na.

A. L. na ja viv {i ka ko gra |a ni Pe tro va ra di na, ovaj deo uli ce je {to je to sle pa uli ca, a

RO DI TE QI SVE VI [E IZ DVA JA JU ZA VAN NA STAV NE AK TIV NO STI

De ca tre ni ra ju, a nov ~a ni ci ka li ra ju Ma da sko ro sve osnov ne {ko le or ga ni zu ju bes plat ne do dat ne van na stav ne ak tiv no sti, od fud ba la i ko {ar ke, do ba le ta, fol klo ra, kur se va fo to gra fi je i svi ra wa raz li ~i tih in stru me na ta, ve }i na ro di te qa svo je ma li {a ne, ipak, {a qe na pri vat ne ~a so ve i kur se ve, ko ji su ve o ma sku pi. Po sled wih go di na naj po pu lar ni je su {ko le stra nih je zi ka, ma da su u na sta vu uve de na dva oba ve zna stra na je zi ka. Ta ko |e, sve vi {e de ce po ha |a raz li ~i te kur se ve glu me, sli ka wa, xez ba le ta..., a ne tre ba za bo ra vi ti i broj ne {ko le spor ta.

Da ro di te qi po ne kad pre te ru ju go vo ri i ~i we ni ca da de cu ve} s ~e ti ri ili pet go di na upi su ju na raz ne ak tiv no sti - naj ~e {}e na en gle ski, ba le ti} ili {ko li cu spor ta. Ovo na rav no ni je ni ma la stav ka u ku} nom bu xe tu, jer za pri vat nu {ko lu en gle skog je zi ka tre ba iz dvo ji ti me se~ no oko 40 evra. [ko la pli va wa sta je 2.000 hi qa de di na ra, a {ko li ce spor ta od 1.500 do 2.500 u za vi sno sti gde se or ga ni zu ju. Mno ge de voj ~i ce bi `e le le jed nog da na da po sta nu ma ne ken ke, pa ih ro di te qi ne ret ko upi su ju na raz ne kur se ve ma ne ken stva, ko ji me se~ no ta ko |e sta ju oko 2.000 di na ra. Na rav no tu ni je kraj tro {ko vi ma, jer da bi se ne ko ba vio spor tom ili i{ao na ba let po treb na mu je opre ma ili ko sti mi, a za tim i ko ti za ci je za tak mi ~e wa. Po -

{to iz ge ne ra ci je u ge ne ra ci ju ma li {a ni sve ra ni je kre }u u van {kol ske ak tiv no sti i u PU „Ra do sno de tiw stvo” se na kon oba ve zne „na sta ve” or ga ni zu ju raz ne {ko li ce za de cu ko ja po ha |a ju vr ti }e. Ce ne u od no su na pri vat ne {ko le su znat no jef -

de cu, po seb no ako ona jo{ idu u vr ti}.

- Ne mam ni {ta pro tiv da de te po ha |a jed nu van {kol sku ak tiv nost. Me |u tim, ne ki ro di te qi pre te ru ju, pa de ci u {est go di na na tr pa ju to li ko oba ve za da ono ne ma vre me na da za igru - is ti ~e

ti ni je, pa ta ko ro di te qi tre ba za stra ni je zik da iz dvo je od 1.100 do 2.000 di na ra, za {ko li cu spor ta 1.000, a to li ko sta je i ba let, li kov na ili no vi nar ska ra di o ni ca. Di rek tor PU „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} ob ja {wa va da ne bi tre ba lo pre te ra no op te re }i va ti

sa go vor nik i sma tra da }e sva ka ko ka da kre nu u {ko lu ima ti pre gr{t oba ve za.

Ka da se uzme u ob zir da }e ma me i ta te po red me se~ nih ~la na ri na, pla ti ti i sport sku opre mu, ko ja je oba ve zna u ve }i ni spor to va, taj iz da tak ni je ni ma lo na i van.

Ce ne, u za vi sno sti od spor ta va ri ra ju, ta ko da za opre mu ma log fud ba le ra ili fud ba ler ke tre ba iz dvo ji ti od 3.500 do 10.000 di na ra za ko pa~ ke i od 1.000 di na ra za fud bal sku lop tu, dok na pri mer ki mo no za xu do ili ka ra te ko {ta oko 5.000 di na ra. Kao naj sku pqi, ali tre nut no i naj po pu lar ni ji sport, iz dva ja se te nis jer za naj o snov ni ju opre mu tre ba iz dvo ji ti jed nu ili dve me se~ ne pla te. Pro se~ ni re ke ti se mo gu ku pi ti za ne ko li ko hi qa da, dok ce na onih naj kva li tet ni jih ne ide is pod 10.000 di na ra, jo{ ka da se na to do da ju pa ti ke, tor ba i lop ti ce ja sno je da ovaj sport i da qe re zer vi san za one sa ma lo du bqim xe pom.

Ma ri ja Bo {wa ko vi}, ~i ji sin ide u dru gi raz red osnov ne {ko le i ove go di ne se upi sao u {ko lu fud ba la, ka `e da su iz da ci ve li ki, ali da }e se za sport uvek na }i.

- De te je tra `i lo da ga upi {e mo na fud bal, ve ro vat no za to {to do sta we go vih dru ga ra tre ni ra, pa smo mo ra li ma lo da se „sti sne mo” sa nov cem, ali za wih je ovo kri ti~ no do ba u ko jem se jed no stav no mo ra ju ba vi ti spor tom. Od opre me je ve} imao sve, ta ko da smo je di no mo ra li ku pi ti ko pa~ ke ko je ni su ba{ naj jef ti ni je, ali smo sad mir ni bar go di nu, dve - re kla je Bo {wa ko vi}.

Q. Na. - G. ^.

GRAD WA KRU @NOG TO KA U VE TER NI KU

Ok to bar otva ra okru glu ras kr sni cu Kru `na ras kr sni ca u cen tru Ve ter ni ka tre ba la bi da bu de go to va u to ku sle de }eg me se ca, a vred nost po me nu tog po sla je oko 60 mi li o na di na ra. Ta ko }e se ve} po sto je }im kru `nim to ko vi ma, na uglu Bu le va ra Evro pe i Kor ne li ja Stan ko vi }a i Bu le va ra Evro pe i Ru me na~ kog pu ta, pri dru `i ti i kru `ni tok u Ve ter ni ku na uglu No vo sad skog pu ta, Kra qa Pe tra Pr vog i Kra qa Alek san dra.

Pred vi |e no je da se u kru `nu ras kr sni cu ula zi iz pet pra va ca (No vo sad ski put, Kra qa pe tra Pr vog, Kra qa Alek san dra, Omla din ske i uli ce iz prav ca gro bqa).

Spoq ni krug ras kr sni ce je 60 me ta ra, sa dve sa o bra }aj ne tra ke u kru gu od osam me ta ra. Za si gur no snu vo `wu kroz kru `ni tok pred vi |en je si gur no sni pr sten od ka me ne koc ke {i ri ne oko dva me tra.

Ulaz u kru `nu ras kr sni cu sa No vo sad skog pu ta ima }e dve sa o bra }aj ne tra ke iz oba prav ca, dok }e osta li ula zi u ras kr sni cu ima ti jed nu.

U {i rem sek to ru ras kr sni ce po sto je auto bu ska sta ja li {ta, pe -

{a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze i pe {a~ ki pre la zi. Po me nu ta in fra struk tu ra se iz grad wom kru `ne ras kr sni ce me wa, a se ma fo ri se uki da ju i skla wa ju. U sek to ru ras kr sni ce po sto je i dva auto bu ska sta ja li {ta na No vo sad skom pu tu iz oba prav ca. Iz prav ca Be ge ~a ka No vom Sa du auto bu sko sta ja li {te }e se za dr `a ti, s tim {to }e se po sto je }i ko lo voz pre svu }i no vim slo jem as fal ta. Iz gra di }e se i no vo auto bu sko sta ja li {te iz prav ca No vog Sa da ka Be ge ~u.

Ta ko |e, u zo ni ras kr sni ce }e se iz gra di ti no vi pe {a~ ki pre la zi, pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze. Na me stu bu du }e kru `ne ras kr sni ce sa le ve stra ne pu ta No vi Sad – Fu tog pred vi |e no je iz me {ta we, re kon struk ci ja i za {ti ta po sto je }eg ma gi stral nog vo do vo da No vi Sad – Ve ter nik – Fu tog. Po red to ga, u sek to ru ras kr sni ce po sto je i dru ge in sta la ci je ka na li za ci je, ga sa, te le fo na, stru je i op ti ke ko je je po treb no za {ti ti ti i iz me sti ti.

B. M.

U DP „NO VI SAD – GAS” IS TI ^U

No vo sa |a ni du `ni 300 mi li o na Sva ko dnev no se sa ga sne mre `e is kqu ~i iz me |u 200 i 300 po tro {a ~a zbog ne iz mi re nih oba ve za. No vo sa |a ni za gas du gu ju vi {e od 300 mi li o na di na ra, a u pred u ze }u „No vi Sad - Gas” is ti ~u da bi taj dug mo gao da bu de jo{ ve }i, zbog na ja vqe nog po sku pqe wa uo~i no ve grej ne se zo -

ne. Ovaj dug je ve }i nom iz ka te go ri je {i ro ke po tro {we, jer je pla te `na mo} do ma }in sta va na ni skom ni vou, ka `u u GP „No vi Sad - Gas”.Ko ri sni ci ma ko ji ne mo gu da iz mi re dug za gas u ce lo sti odo bra va }e se pla }a we na ra te, kao {to je bio slu ~aj i pret hod nih go di na.

N. H.

KO MU NAL NA PO LI CI JA ZA TR PA NA @AL BA MA

Kad kom {i je ne vo le pa pa ga je… @i vot u zgra da ma nima lo ni je lak, po seb no od ka da su gra |a ni strikt no tre ba da se pro dr `a va ju ku} nog re da i od ka da je osno va na ko mu nal na po li ci ja, ko ja do vo di u red ovu sfe ru `i vo ta. Ni je la ko ni sa „te {kim” kom {i ja ma ko ji ma sme ta bu ka ko ja do pi re iz kom {ij skih sta no va, cvr kut pa pa ga ja ili pla~ be be! Po je di nim su gra |a ni ma sme ta ka da ne ko u su sed nom sta nu pu {ta vo du, zo vu ko mu nal nu po li ci ju i ako qu di u sta nu iz nad wi ho vog ho da ju u klom pa ma... Na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac ob ja {wa va za na{ list da iz la ze na te ren zbog sva ke pri ja ve, a de {a va se da na po je di nim adre sa ma in ter ve ni {u ne ko li ko pu ta.

- Ka da do |e mo na te ren is po sta vi se da sa mo kom {i je ko je su nas zva le ~u ju bu ku u sta nu. Me |u tim, ima i si tu a ci ja ka da stvar no gla sna mu zi ka i ga la ma su sta na ri ma uz ne mi ri va od mor. Ta kvom po na {a wu pri be ga va ju mla |i su gra |a ni - is ti ~e sa go vor nik.

Ipak, u ovoj obla sti se po ja vio pro blem, a to je {to ve }i na gra |a na ne zna ka da tre ba da po zo ve ko mu nal nu po li ci ju , a ka da MUP. Na i me, ka da se pro blem po ja vi na uli ci, ako ne ko vi ~e, sva |a se, raz bi ja, lo mi ili uop {te ome ta jav ni mir, po zi va se MUP na broj 92 ili na broj sta ni ce sa pro dru~ ja sa ko jeg zo ve.

- Mi se ba vi mo kon tro lom ku} nog re da u stam be nim zgra da ma i

in ter ve ni {e mo ka da ne ko od gra |a na re me ti taj red. Zbog gla sne mu zi ke, ra da ku} nih apa ra ta, po ja ~a nog te le vi zo ra, ra di ja, ko ri {}e wa usi si va ~a usred no }i ili pak bu {e wa zi do va u neo d go va ra ju }e vre me, gra |a ni ima ju za kon sko pra vo da se `a le i po zo vu ko mu nal nu po li ci ju. Ku} ni apa ra ti mo gu bi ti gla sni tek to li ko da ne pre ma {e sob nu ja ~i nu zvu ka. Sta na ri sva ke stam be ne zgra de mo ra ju se po na {a ti ta ko da ne re me te vre me od mo ra. Uko li ko ne ko pak ome ta kom {i je, oni tre ba da po zo vu na{ kol cen tar, u ko jem de `ur na eki pa ra di 24 sa ta - ka `e Ra do va nac.

Ko mu nal ni po li ca jac ili in spek tor mo `e da na pla ti fi zi~ kom li cu ka znu od 2.500 do 25.000 di na ra ako ne po sto ji plo ~i ca sa pre zi me nom na vra ti ma, ako u hod ni ku dr `i stva ri ili ogrev, ako tre se te pih sa pro zo ra, te ra se ili bal ko na, ako dr `i cve }e ko je ni je obez be |e no od pa da ili ga ta ko po li va da vo da cu ri na fa sa du ili pro la zni ke... Ka zne za skup {ti ne sta na ra iz no se od 25.000 do 100.000 di na ra (ako ne is tak nu spi sak svih sta na ra, ne bri nu o odr `a va wu lif ta i in sta la ci ja...), dok su ka zne od 50.000 do 500.000 di na ra pred vi |e ne za pred u ze }a ko ja bri nu o zgra da ma, a, re ci mo, ne po sta ve uput stvo o na ~i nu pri ja ve kva ra i dru ge in for ma ci je o opre mi u zgra di.

Q. Na to {e vi}

^as isto ri je u Si na go gi Ra di o ni ca „Da se ni kad ne za bo ra vi, Ho lo ka ust, da se ni kad ne po no vi”, odr `a }e se u ~e tvr tak u 19.30 ~a so va u Si na go gi. Ovo dru `e we, u vi du ~a sa isto ri je i mu zi~ kog, or ga ni zu je Je vrej ska op {ti na sa ci qem po ve }a wa to le ran ci je, bor be pro tiv agre si je i an ti se mi ti zma. J. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak20.septembar2011.

c m y

10

DNEVNIK

ХРТКОВАЧКИ РИМЉАНИ НИ ПО СУНЦУ НИСУ ПОСУСТАЛИ

Хлеба и игара за госте и домаће ХРТКОВЦИ: Другу годину заредом, у центру сремског села Хртковаца одржани су „Римски дани”. Организатори су манифестацију назвали „Фестивал добре воље - Гомолава центар света”. Ове године уведен је обичај да једна земља буде гост, да представи културни и привредни потенцијал. Организатори су се одлучили да ове године земља гост фестивала буде Руска Федерација. Тако је тродневна манифестација отворена у петак касно увече, на- Хртковчани тврде да имају најбољу реплику римске двоколице кон готово сат и по закашњења, ра, а у име удружења „Римски даИзгледа да је жеља организатоотварањем Дана руске уметно- ни“, званично отвори овогоди- ра да се Гомолава отргне од забости. Манифестацију је отворио шњу хртковачку манифестацију. рава остала једино на речима, јер директор „Аерофлота” у Србији Хртковачки Римљани, у пратњи организованог одласка до тамо Глаб В. Тропинин, а у суботу „весталки” у, како сами наводе, није било, нити иједног предавацео дан су бесплатно приказива- најбољој реплици римске двоко- ча који би изнео неку од чињенини руски филмови. лице коју је Србија икада имала, ца на ту тему. Остали су хртковачки Римљани само на оној старој „хлеба и игара”. Тако су организовали такмичење у кувању свињског котлића на коме је своје умеће показало тридесетак екипа из целе Војводине. Трочлани мађарско- српски жири, предвођен аматерским куваром Ненадом Чкоњевићем, након дужег већања, одлучио је да је најбољи свињски котлић скувала екипа Асоцијације „Војвођанска трпеза”, која је као награду добила чувено гомолавско прасе пуњено сувим шљивама, кајсијама, грожђем и смоквама. Друго место заузела је комшијска екипа из Платичева, док су трећи били Сенћани. Гомолавско прасе чували и ратници Након проглашења победниПо сунцу и без икаквог хлада, отворили су „Римске дане“, на- ка, журка, уз рок обраде виолинаоружани стрпљењем, посетио- кон чега су се, на импровизованој нисте Александра Штукеља, ци су чекали да организатор бини, смењивале фолклорне гру- потрајала је дуго у ноћ. Живко Рајаковић у улози Цеза- пе и тамбураши. Ј. Антић

DaNas U NOVI saD BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.10), „[trumpfovi” (11.30, 12, 14.05, 16.20,18.10), „Kako se re{iti {efa?” (20, 22), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05, 20.10), „^uvar zoolo{kog vrta” (12.05, 14 16.05), „Ne pla{i se mraka” (22.35), „Leri Kraun” (20.25), „Posledwa ekskurzija 5” (22.45), „Lo{a u~iteqica” (18.30, 20.30, 22.30), „Automobili 2” (11, 13.15, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.20, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (18, 20.30) Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21) KCNS „Udaqeno predgra|e” (19 i 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova do ponedeqka u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ta ma ra Sto {i}, Ma ria Tri sa, Bran ka Sa mar xi}, Slo bo dan ka Ra din, Da ni e la Son ti}, Bo ja na Ili}, Qu bo mir ka Ga li}, Ti ja na Po po vi, Ma ri ja na Ga lo vi} i Smiq ka Iva ne `a iz Novog Sada, Rad mi la Be ni} i Ma ri ja Kqa ji} iz Ba~ke Palanke, Ja go da To ro vi} iz \ur|eva, Iva na Te o fa no vi} iz Petrovi}a, Je le na Bur mu xi ja i Dan ka Te pi} iz Petrovaradina, Ana ma ri ja Ka pur iz Sremske Kamenice, Alek san dra Ja no {i iz Ba~kog Gradi{ta, Ma ri ja na Vra we{ i Mar gi ta Fer ka{ iz Futoga i Iva na Di ni} iz Ka}a, DE^AKE: Mi li ca Vu ko sa vo vi}, Ne ve na \u ki}, Rad mi la Pa pri ca Mi li drag, Zo ri ca To di}, Sa wa Jo vi}, Da ni ca Ran cim ger Ra di}, Oli ve ra Le va kov, Ma ri na Gru ji}, Bi qa na Zo ri}, Ele o no ra Ker tes iz Novog Sada, Sa ne la Kr sti} i Sla vi ca Ko va ~e vi} iz Ba~ke Palanke, Ve sna Ko va ~e vi} iz Nove Pazove, Alek san dra Mi {kov iz Bege~a, Ka ta ri na Ki{ iz Titela, Sa wa Mi ri} iz Petrovaradina, Bo `i ca Straj ni} iz ^uruga, Iza be la Rac iz Be~eja, Be lin da [u ma no vi} iz Sremske Kamenice, Kla u di ja Tot iz Bogojeva, Dra ga na Mi ja no vi} iz Lov}enca, Ta ma ra Jo va no vi} iz Ada{evaca i Iva na Le ki} iz Tovari{eva.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Tihomir Trajka Milenkovi} (urna) (1926) u 10.30 ~asova, Mom~ilo Joksima Baj~eta (1949) u 11.15, Katica Lazara Mari~evi} (1931) u 12 ~asova, Kosta Dime Nikoli} (1922) u 12.45, Katica Slavka Oti} (1922) u 13.30, An|elko Milana Milovanovi} (1936) u 14.15, Zorica Milorada Brzak (1961) u 15 ~asova, Qubica Milo{a Steji}-Marinkovi} (1948) u 15.45 ~asova.

Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 11 ~asova bi}e sahrawena Marija Dragoslava Pe{i} (1925). Na Tranyamentu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Stoja Stojana Ostoji} (1918) u 13 ~asova.

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Посредовањем до улагача

КРУШЧИЋ: Домаћинства у Крушчићу имаће прилику да се ускоро прикључе на гас, јер су у овом насељеном месту у општини Кула у току радови на изградњи дистрибутивне гасне мреже која ће бити постављена у дужини од око 20 километара. Инвеститор овог посла је Јавно предузеће „Србијагас”, док је извођач радова предузеће „Бобар” из Бешке. Цена прикључка на гас је 84.000 динара, уз попуст од 20 одсто за домаћинства која се пријаве док траје изградња мреже, а крајњи рок за завршетак радова је до половине октобра. М. Кк.

АПАТИН: Општинско веће дало је сагласност за закључење уговора о пословној сарадњи између општине Апатин и Међународног савеза кластера Тиса-ИТСА. Уговор је везан за посредовање и проналажење инвеститора за изградњу Робно-транспортног центра у Апатину. Апатинска општина, како је образложено на седници, по овом уговору нема никаквих финансијских обавеза док се Међународни савез кластера обавезује да ће до краја године обезбедити најмање два инвеститора са којима ће се закључити уговор о изградњи Робнотраспортног центра, а у току године најмање три инвеститора. Након годину дана донеће се одлука о продужењу или раскидању уговора.

На седници је закључено да се оствари сарадња са Међународном финансијском корпорацијомИФЦ. Светска банка је прихватила да финансира студију изводљивости пројекта изградње и функционисања луке Апатин. Та студија би коштала 85.000 долара, од чега би Светска банка обезбедила 65.000 а општина 15.000 долара, у две рате. Прва рата се плаћа по потписивању уговора а друга уколико се утврди изводљивост пројекта. Уколико пројекат буде скупљи ту разлику ће платити Светска банка. Део који би требала платити општина може се тражити и од Покрајинске владе. Уколико би Међународна финансијска корпорација финансирала студију изводљивости, она би у сваком случају имала већу тежину него да је ради неко други, образложено је на седници Општинског већа.

ДЕЧЈЕ ЛЕТОВАЛИШТЕ У ДОБРОТИ ЗАВАДИЛО ДЕМОКРАТЕ И НАПРЕДЊАКЕ

(Не) исплати се реновирање одмаралишта

Шта је било с депозитом Колико год да кошта обнова одмаралишта у Доброти, коју ће користити зрењанинска деца, то је вишеструко мање од све материјалне штете и срамоте коју је нанео бивши градоначелник, окривљен пред судовима због злоупотребе положаја. Нова градска власт, на челу са др Милетом Михајловим, и данас плаћа дугове из његових мутних работа, а егзактан пример је 250.000 евра које је потрошио, никога не питајући, од депозита уплаћеног за одмаралиште у Доброти, наводи се у саопштењу зрењанинских демократа. Доброти, иначе, Зрењанин је успео да врати у своје власништво, упркос изгубљеном судском спору који је уследио након што је поништен конкурс о давању одмаралишта у закуп на 50 година, који је својевремено расписала локална

Стипендије за студенте ЗРЕЊАНИН: Први и једини приватни хуманитарни фонд у Зрењанину, „Љиља и Милка Мијатов“, у сарадњи са Градском народном библиотеком „Жарко Зрењанин“ и локалном радио станицом „Зрењанин“, расписао је јавни позив за доделу стипендија успешним студентима за школску 2011/12. годину. Право учешћа на јавном позиву, који је отворен до краја недеље, имају студенти других и виших година студија државних универзитета који су током школовања остварили просечну оцену најмање 8,5. Потребно је, такође, да имају пребивалиште на територији града Зрењанина најмање пет година. И ове године биће стипендирано шесторо студената, по двоје са београдског, новосадског и зрењанинског факултета. Месечна стипендија је 5.000 динара по студенту, а годишње ће бити исплаћено девет стипендија. Уз пријаве, које се шаљу на адресу зрењанинске библиотеке, потребно је доставити и уверење о просечној оцени током студија и потврду о пребивалишту. Ж. Б.

11

АПАТИН ЗАКЉУЧУЈЕ УГОВОР СА САВЕЗОМ КЛАСТЕРА ТИСА–ИТСА

Гас стиже у Крушчић

ЗРЕЊАНИН: Дечје одмаралиште у Доброти, општина Котор, у власништву града Зрењанина, још је једно питање које је завадило зрењанинске демократе и напредњаке. Чим се градоначелник Милета Михајлов, крајем минулог месеца, вратио из Црне Горе, у коју је отпутовао одлуком Градског већа, како би на лицу места проценио у каквом је стању поменуто летовалиште, започела су страначка препуцавања. Зграду у

utorak20.septembar2011.

власт на челу са тадашњим градоначелником Гораном Кнежевићем. Наиме, Дирекција за имовину Републике Србије 2008. године није одобрила такву намеру града. По повратку из Црне Горе, Михајлов је рапортирао зрењанинској јавности да је објекат у Доброти запуштен и да га је потребно темељно реновирати, како би могао поново да се користи.

- Примила нас је градоначелница Котора, добили смо сву документацију, и власнички лист за ту имовину града Зрењанина. Предочена су нам и дуговања по основу неплаћеног пореза, известио је Михајлов и подсетио да је одмаралиште у Доброти деценијама служило зрењанинској деци, уз напомену да ће опет, јер локална самоуправа нема намеру да га отуђи, нити да га изда у закуп. Није прошло дуго, а огласио се Градски одбор Српске напредне странке, тачније његов потпредседник др Предраг Матејин, који је најаву реконструкције одмаралишта назвао „звуком опасне намере да се зарад политичког маркетинга повуку крајње нерационални потези”.

- Пре него што у Доброти сахрани огроман буџетски новац за реконструкцију одмаралишта, а затим и за његово текуће одржавање, градоначелник би требало да се упозна са бар две постојеће студије економске исплативости, тачније речено неисплативости улагања у то одмаралиште. Студије су урадиле стручне службе града и јавних предузећа током претходних десетак година, па је заиста

чудно што градоначелник за њих не зна, или их не уважава. Математика каже да је боље дати Доброту у закуп, а од добијеног новца финансирати летовања зрењанинске деце, на пример, у Грчкој, него трошити огроман новац за рекон-

Осим одмаралишта у Доброти, град је пре Горана Кнежевића имао и одмаралишта на Бледу, Крањској Гори, Промајни, Врњачкој Бањи и Поречу, којих више нема, а нема ни новца од њихове продаје. Све је то дана-

Платили грешку бивше власти Градоначелник Милета Михајлов је подсетио да је претходна градска власт, на челу са Гораном Кнежевићем, покушала да нелегално изда одмаралиште у Доброти, али Републичка дирекција за имовину није дала сагласност за то.

- Град је од заинтересованог закупца тада добио аванс од 25 милиона динара, а уговор са њим није никад потписан јер није било сагласности Дирекције за имовину. Уплаћени аванс је претходна власт ненаменски и незаконито потрошила. Након тужбе црногорског предузећа које је уплатило аванс, град је 2010. године вратио тај дуг, односно уплатио 25 милиона динара. Дакле, локална самоуправа је вратила новац и, сасвим логично, сада жели да се стара о својој имовини и врати је у функцију - нагласио је Михајлов и истакао да не разуме предлог СНС да деца иду на летовање у Грчку кад Зрењанин може да поврати своја летовалишта. струкцију и одржавање објекта у Црној Гори - поручио је Матејин, очито желећи да оправда одлуку првог човека зрењанинских напредњака и бившег градоначелника Горана Кнежевића који је летовалиште у Доброти дао у закуп. Мада је до сада углавном немо прелазила преко бројних оптужби СНС, Демократска странка је овог пута одлучила да жестоко узврати. Наводећи да је у граду, после вишегодишњег управљања Горана Кнежевића, „данашњег идола Српске напредне странке”, остала рупа у градској каси, ДС је истакао да ће дугове још дуго морати да враћају сви грађани Зрењанина.

шњи председник СНС успео да прода. На жалост, тим средствима нити је направљена нека нова школа, неки нови вртић у Зрењанину, а нити је реконструисано одмаралиште у Доброти. У неуспелом покушају да нелегално отуђи и одмаралиште у Доброти, данашњи лидер СНС-а Горан Кнежевић је спречен, јер су се у међувремену у Србији почели мало више поштовати закони, по којима је управо он, оптужен за нелегалне радње, и стигао пред суд, наведено је у саопштењу за јавност зрењанинског огранка ДС. Ж. Балабан

ПРОСЛАВА У ОСТОЈИЋЕВУ

Сло жни у жи во ту, ра ду и сла вљу ОСТО ЈИ ЋЕ ВО: Про сла ву Да на се ла и Да на Основ не шко ле „Др Ти хо мир Осто јић” ме шта ни Осто ји ће ва, се вер но ба нат ског се ла у чо кан ској оп шти ни, за по че ли су ми ну лог ви кен да, иако је ло кал на сла ва Ма ла го спо ји на су тра. У До му омла ди не пред ста ви ли су се ан сам бли ов да -

оку пу су би ле и ку ли нар ске еки пе ко је су се так ми чи ле у ку ва њу па су ља у ко тли ћи ма, а жи те љи Осто ји ће ва и њи хо ви го сти ни су про пу шта ли при ли ку да ужи ва ју и у во жњи фи ја ке ри ма.

- Ма лу го спо ји ну као пра зник се ла при хва ти ли су сви ме шта ни без раз ли ке да ли су срп ске, ма -

Победничка екипа кулинара КК „Нонијус”

шњих кул тур но-умет нич ких дру шта ва ко ји не гу ју срп ски, ма ђар ски и пољ ски фол клор и ме лос, би ло је и спорт ских так ми че ња, али нај жи вље је би ло у не де љу на Ва ша ри шту. Уз уче сни ке ре дов ног роб ног ва ша ра на

ђар ске или пољ ске на ци о нал но сти. Ов де љу ди раз ли чи тих на ци о нал но сти од у век жи ве у сло зи, као до бре ком ши је и уз ве ли ко ме ђу соб но ува жа ва ње. Сло жни смо у жи во ту, ра ду и сла вљу - ка же пред сед ник Са ве та МЗ

Осто ји ће во и ди рек тор шко ле Антоније Цицмил. На Ва ша ри шту, у кон ку рен ци ј и 21 еки п е, пре ма оце н и струч ног жи ри ја ко јим су ру ко во ди ли Имре Ес Сабо из Гор њег Бре га и Владан Суботин из Са на да, нај бо љи па суљ ску ва ли су чла но ви ме сног Ко њич ког клу ба „Но ни јус” Бела Прикадиновић и Емил Цепера. Дру го ме сто при па ло је еки пи Сто но те ни ског клу ба „Сло га”, ко ју је пред во ди ла мла да Каролина Шивег, а тре ће Ерики Репецки из Ја зо ва.

- Ка да се у бо гра чу спо је до бар па суљ, ди мље не бут ки це, ко ле ни це, шпиц ре бра, ко ба си це и шун ка, шар га ре па, зе лен и бе ли лук и дру ги за чи ни, па се све крч ка три и по са та, не ма уку сни јег спе ци ја ли те та - ка же Ђуро Вучковић, ко ји је ван кон ку рен ци је па суљ за го сте при пре мао у ве ли ким бо гра чи ма. Лов ци ме сног дру штва „Је лен” Предраг Тепавац, Тихомир Шећеров и Бранислав Будовалчев ви ше пре фе ри ра ју пе че ње ко је се окре та ло на ра жњу, док су се за по сла сти цу по бри ну ле чла ни це Ак ти ва же на „Ор хи де ја” Милка Ковач, Илона Кенђур и дру ге ко је су пе кле па ла чин ке. Текст и фото: М. Митровић

Обе ле жен па трон Епар хи је бач ке СОМ БОР: У при су ству мно штва пра во слав но ве ру ју ћих Сом бо ра ца, ју че је обе ле жен па трон Епар хи је бач ке, хри шћан ски пра зник у спо мен чу да све тог ар хан ге ла Ми ха и ла у Хо ни. Све ту ар хи је реј ску ли тур ги ју, одр жа ну на Све то ђур ђев ском тр гу, уз са слу же ње вла ди ке бач ког др Иринеја Буловића и вла ди ке је гар ског Порфирија, пред во дио је вла ди ка врањ ски Пахоми-

је, а њој је по ред ве ли ког бро ја Сом бо ра ца при су ство вао и це ло куп ни клир Епар хи је бач ке. Пра во слав на свет ко ви на, ка кву Сом бор одав но ни је ви део, одр жа на је у овом гра ду из ме ђу оста лог и због чи ње ни це да је нај ве ћи град ски пра во слав ни храм по све ћен све том Ге ор ги ју упра во ове го ди не обе ле жио 250 го ди на од из град ње и осве ће ња. М. Мћ

ЧЛАНОВИ НЕМАЧКОГ УДРУЖЕЊА ДО АПАТИНА СТИГЛИ БРОДОМ

Повратак лепим и тужним успоменама АПАТИН: На пристан код Апатина јуче је пристао први брод који је довезао некадашње Апатинце који сада живе у Немачкој, Аустрији, Америци Канади и другим земљама. Путовање је названо „Апатинска дунавска премијера, трагом предака до старе домовине”, а домаћини у Апатину су Скупштина општине, Туристичка организација и Удружење „Адам Беренц”. За време 12-дневног путовања у Апатину ће боравити четири дана. На броду

На обали Дунава госте је дочекао и поздравио председник општине Апатин др Живорад Смиљанић, изразивши уверење да ће на апатинском пристану застати још многи бродови и да ће гости са собом понети лепе успомене.

- Ово је трећи пут да боравим у Апатину и увек сам лепо дочекана. Сваки пут одлазимо и код људи који живе у нашој некадашњој кући. Штета је само што смо у годинама живота када мање мислимо на пу-

Дочек гостију на апатинском пристану

је било 136 путника од којих је више од стотину некадашњих Апатинаца, док су остали путници родом из Раткова, Бача и других војвођанских места.

- На ово путовање кренули смо како би се подсетили на претке који су се пре скоро три века населили овде. Многи од путника су овде провели своје детињство и сада су после шест-седам деценија поново са својим школским друговима. Верујем да је ово само почетак и да ћемо имати прилике да још много тога заједно урадимо - рекао је организатор и председник удружења Апатинаца у Немачкој Антон Роди.

товања, рекла је нам је Росина Кахлер, рођена Бекер.

- Имао сам лепо детињство у Апатину. Све до 1943. године сваког лета за време распсуста са родитељима сам путовао Дунавом до Регенсберга или до Румуније, а у јануару 1944. као шеснаестогодишњи дечак сам интерниран и три године сам радио у рудницима на југу Србије. У Немачку сам се одселио 1955. Моји све то нису преживели, а нити су они, јер нису били војници, нити ми, деца, нисмо били криви нити људи који овде живе и нема ружних сећања, све је то сада историја - рекао је Јохан Бекер. Ј. Прелчец

Хуманост на „Бербанским данима” ПАЛИЋ: Током викенда у Суботици је одржана традиционална манифестација посвећена грожђу и вину 22. „Бербански дани“. Поред изложбе воћа и вина, посетиоци су имали прилику да погледају и пробају производе од меда, домаћу храну, воће и поврће, да погледају Улицу старих заната и да присуствују предавањима о вину и пољопривреди. Пудар године Хусар Золтан, из винарије „Звонко Богдан“, приликом церемонијала витезова вина „Арена Забаткиензис“, истакао је да је време ишло на руку винарима и добром роду грожђа.

- „Бербански дани“ су једна од манифестација која истиче плодове земље као богатсво овог краја - рекао је градоначелник Саша Вучинић, на отварању манифестације „Бербански дани 2011“. Део манифестаје „Бербански дани“ је и акција „Плодови хуманости“ коју по 14. пут организују су-

ботички ротаријанци. По традицији, продавали су пљескавице и кобасице, воду, пиво и сокове. Ротаријаци очекују проход од милиона динара, који ће бити намењени за помоћ младима Суботице и образовним, васпитним и здравственим установама. А. А.

utorak20.septembar2011.

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU PO TVR DIO PRE SU DU ZRE WA NIN SKOG VI [EG SU DA

Zbog he ro i na ~e tvo ri ci 22 go di ne ro bi je Vi {i sud u Zre wa ni nu ogla sio je kri vi ma No vi cu P., Ne na da P. i Mi la na V., svi iz Zre wa ni na, po {to je do ka za no da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, dok je Ti ho mir P. osu |en zbog kri vi~ nog de la omo gu }a va wa u`i va wa opoj nih dro ga.

No vi ca P. i Ne nad P. osu |e ni su na ka zne za tvo ra od po se dam go di na, Mi lan V. }e iza za tvor skih re {e ta ka pro ve sti {est go di na, dok je Ti ho mi ru P. iz re ~e na dvo go di {wa ro bi ja. Pre su du zre wa nin skog Vi {eg su da po tvr dio je Ape la ci o ni sud u No vom Sa du.

Vi { e jav n o tu ` i l a { tvo u Zre wa ni nu, ko je je za stu pa lo op tu `ni cu pro tiv ~e tvo ri ce Zre wa ni na ca, sa op {ti lo je ju ~e da su No vi ca, Ne nad i Mi lan od kra ja 2009. do 19. ma ja 2010. go di ne u Zre wa ni nu, u gru p i, ra d i pro d a j e, neo v la {}e no ku po va li i dr `a li he roin. Dro gu su za tim pre pro da va li lo kal nim nar ko ma ni ma po 500, 1.000 i 2.000 di na ra, za vi sno od ko li ~i ne.

Ti ho mir P., s dru ge stra ne, pro gla {en je kri vim jer je od 2009. do ma ja pro {le go di ne po je din ci ma omo gu }a vao da ko ri ste he roin. @. B.

U ZRE WA NI NU OP TU @EN MLA DI] IZ RAV NOG TO PO LOV CA

Pret wa ma iz nu dio 3.000 evra?

Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Dra gi {e V. (25) iz Rav nog To po lov ca zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo iz nu de.

Ka ko se po do zre va, on je od ju la 2009. do 16. fe bru a ra 2010. go di ne u Zre wa ni nu, u na me ri da

se bi pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist, pre tio o{te }e noj O. D. da }e je ubi ti i da }e na u di ti we noj de ci uko li ko mu ne bu de da va la de vi zne iz no se ko je bi od we zah te vao. Upla {e na za svoj `i vot, `r tva mu je u vi {e na vra ta pre da la ukup no 3.000 evra. @. B.

NA SI QE U PO RO DI CI U ELE MI RU

Kroz pro zor, pa na `e nu Pro tiv Zre wa nin ca T. ^.

(24) zre w a n in s ko Osnov n o jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log, a na te ret mu se sta vqa da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci.

Ka ko se na vo di u op tu `nom ak tu Tu `i la {tva, ovaj mla di} je 3. ju na i 2. sep tem bra 2010. go di ne u Ele mi ru ugro `a vao spo koj s tvo i te le s ni in te gri tet su pru ge T. S. iz tog se la. Pr vo je 3. ju na u{ao u ku }u u ko joj je o{te }e na `i ve la s maj kom i de te tom, za tim je `e nu uhva tio za nad -

lak ti cu i gur nuo je na re gal, po s le ~e g a je ona iz g u b i l a rav no te `u i pa la na pod.

Po tom je 2. sep tem bra oko osam sa ti, po no vo do {ao do ku }e o{te }e ne, raz bio pro zor na so bi u ko joj je o{te }e na bi la s de te tom, a on da ga na sil no otvo rio i u{ao kroz we ga, ma da je T. S. po ku {a va la da ga spre ~i u to me. T. ^. je za pre tio su pru zi da }e je ubi ti ako bu de bi la s bi lo ko jim dru gim mu {kar cem, ili ako wi ho vo de te bu de `i ve lo s ne kim dru gim, us put je vre |a ju }i. @. B.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

12

VA TRE NI OB RA ^UN U SREM SKOM SE LU JA RAK, KOD RU ME

Tro je te {ko po vre |e nih u puc wa vi U puc wa vi u ugo sti teq skom objek tu „Kon ti nen tal” u se lu Ja rak kod Ru me tri oso be su te {ko po vre |e ne, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va.

Osno va no se sum wa da je pre kju ~e, oko tri sa ta u ugo sti teq skom objek tu „Kon ti nen tal” @ar ko M. (28) iz Srem ske Mi tro vi ce pu cao u svo je su gra |a ne Jo va na N. (30), Dra ga na C. (31) i Bran ka S. (29) i na neo im te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot, na vo di se u sa op {te wu. Po vre |e ni su ho spi ta li zo va ni u Op {toj bol ni ci u Srem skoj Mi tro vi ci i u te {kom su sta wu.

Puc wa vi je pret ho di la sva |a i tu ~a po vre |e nih sa @ar kom M. i Dar kom F. iz Srem ske Mi tro vi ce, po sle ko je je Dar ko F. is pa lio je dan hi tac u va zduh, a @ar ko M. vi {e hi ta ca u wih.

Po li ci ja in ten ziv no tra ga za osum wi ~e ni ma ko ji su s li ca me sta po be gli auto mo bi lom mar ke „si troen”, a ko ji su na o ru `a ni i sklo ni pru `a wu ot po ra, na vo di se u sa op {te wu.

Vla snik re sto ra na \or |e Ra di vo je vi}, ko ji dr `i „Kon ti nen tal“ kao no} ni bar ve} 22 go di ne, ka `e da mu je ovo pr va tu ~a ko ja se do go di la u ka fa ni.

E. D.

Ob ra ~un se od i grao u re sto ra nu „Kon ti nen tal”

MI LO[ PE TRO VI] SU RO VO UBI JEN U SVO JOJ KU ]I U NO VOM KNE @EV CU

Sta rac na |en u kre ve tu raz bi je ne gla ve pre kri ve ne ja stu kom Mi lo{ Pe tro vi} (1936) iz No vog Kne `ev ca ubi jen je u svo joj ku }i u Uli ci Uro {a ^o ba no va 30 u no }i iz me |u su bo te i ne de qe, 17. i 18. sep tem bra. Iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di ju ~e je sa mo {tu ro sa op {te no da ki kind ska i no vok ne `e va~ ka po li ci je in ten ziv no ra de na pro na la `e wu li ca ko je je Pe tro vi }u na ne lo te {ke te le sne po vre de od ko jih je pre mi nuo.

Za krat ko vre me na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve Ki kin da ovo je

{eg jav nog tu `i la {tva u Zre wa ni nu oba vi la su di ja Osnov nog su da Ki kin da Sla vi ca Be se de{ u pri su stvu tu `i o ca Osnov nog jav nog tu `i la {tva Ki kin da Mir ka Ga {o vi }a i ope ra ti va ca po li ci je.

Ra di ob duk ci je ko je je na lo `e na te lo ubi je nog pre ba ~e no je na In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du.

Iz iz vo ra bli skih is tra zi sa zna je mo da je sta rac naj ve ro vat ni je usmr }en ne kim tu pim pred me -

do bro sla ga li i po po tre bi i is po ma ga li.

– Ra dio sam u dvo ri {tu u ne de qu pre pod ne na po kri va wu {ta le za jed no sa star cem La zom Stan ~i }em i po zna ni kom Ti bo rom Hor va tom – sve do ~i Do bri vo je Di mo vi}. – Ka da je ve} od ju tri lo, po sle 10 sa ti, bi lo mi je ~ud no {to kom {i je ne ma na po qu jer je ra no usta jao i ve} do tog do ba od la zio u pro dav ni cu i se bi sku vao ru ~ak.

Ula zna vra ta su bi la pri tvo re na,

OP TU @EN VO ZA^ IZ SE^ WA

Pi jan na le teo na de voj ~i cu Zbog sum we da je po ~i nio te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, od no sno da je iza zvao sa o bra }aj nu ne zgo du u ko joj je te {ko po v re | e n a jed n a ma l o let n a oso b a, zre w a n in s ko Osnov n o jav n o tu ` i l a { tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro t iv Mi l o { a P. (38) iz Se~ wa.

We mu se sta vqa na te ret da je 30. ma ja 2010. go di ne, oko 20.10 ~a so va, u Se~ wu, pod dej stvom al ko ho la od ~ak 4,067 pro mi la, {to se ka te go ri {e

kao sta we te {kog pi jan stva, upra vqao auto mo bi lom mar ke “opel ka det”. Kre tao se Uli com Vla d e To m a n o v i } a, iz prav ca cen tra ka pe ri fe ri ji se la, pa je, na spram ku} nog bro j a 53, iz g u b io kon t ro l u nad vo zi lom. Pre {ao je na le vu stra nu ko lo vo za i na le teo na bi cikl ko jim je upra vqa la osmo go di {wa P. P. iz Se~ wa.

Usled kon tak ta, de voj ~i ca je pa la na ban ki nu i tom pri li kom za do bi la te {ke po vre de gla ve. @. B.

BE O GRA \A NIN OSUM WI ^EN DA JE VA RAO GRA \A NE

La `ni me nayer TV „Pink”

Be o grad ska po li ci ja uhap si la je Mir ka D. zbog sum we da je va rao gra |a ne pred sta vqa ju }i se kao me na xer TV „Pink„, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je. „Mir ko D. (27) je u Be o gra du i okol nim gra do vi ma na sum ce bi rao po ro di~ ne ku }e i sta no ve, pred sta vqao se kao me na xer TV ’Pink’ i go vo rio im da su sre} ni do bit ni ci na grad ne igre”, na vo di po li ci ja. O{te }e ni ma je po sta vqao la ko pi ta we a po sle ta~ nog od go vo ra kao na gra du uru ~i vao im je ru~ ni ~a sov nik, fik sni te le fon ili ma sa `er. „Po uru ~e noj pr voj na gra di, o{te }e ni ma je sa op {ta vao da su po ten ci jal ni do bit ni ci glav ne na gra de, LCD-te le vi zo ra, a da bi je osvo ji li, mo ra ju da pla te sa mo PDV od 7.000 di na ra, i da }e taj no vac bi ti upla }en kao po mo} Kra qe vu”, ka `e se u sa op {te wu.

Ka da bi pri sta li, Mir ko D. je uzi mao no vac i li~ ne po dat ke, uz obe }a we da }e we gov ko le ga su tra dan do ne ti te le vi zor.

Po li ci ja je po zva la o{te }e ne u ovoj pre va ri da se ja ve Po li cij skoj sta ni ci Groc ka, ka `e se u sa op {te wu.

(Fo Net)

Kom {i ja Do bri vo je Di mo vi}: Ula zna vra ta bi la su pri tvo re na

ve} dru go ubi stvo star ca jer je pret hod no jo{ ne ra sve tqe no ubi stvo Ma }a {a Sa boa (1931) po ~i we no u Mo lu, op {ti na Ada. Zlo ~i ni u No vom Kne `ev cu i Mo lu, sem ko in ci den ci je da su `r tve star ci, naj ve ro vat ni je ni su ni ~im po ve za ni.

Oba ubi je na star ca pro na |e na su u kre ve tu u svo jim ku }a ma, a po ono me {to se zna, ubi stva su po ~i we na na sli ~an na ~in, pri ~e mu je ka rak te ri sti~ no da se po ~i ni o ci ni su ba{ mo gli mno go ovaj di li jer je pre de set da na ubi je ni `i teq Mo la pri mao po qo pri vred nu pen zi ju od oko 9.000 di na ra me se~ no, dok je ubi je ni No vok ne `ev ~a nin rom ske na ci o nal no sti do bi jao so ci jal nu po mo}.

Be `i vot no te lo star ca u ne de qu oko 11 sa ti pro na {ao je pr vi kom {i ja, ko me je bi lo sum wi vo to {to on ni je u to ku pre po dne va iz la zio iz ku }e. Sta rac je pro na |en u kre ve tu raz bi je ne gla ve. Uvi |aj je po ovla {}e wu Vi {eg su da i Vi -

Ku }a u ko joj je po ~i wen zlo ~in u No vom Kne `ev cu

tom udar ci ma u gla vu jer je pro na |en s po lo mqe nim ko sti ma lo ba we, ~e o ne i ja go di~ ne ko sti. Po mi we se da bi mo tiv ovog zlo ~i na mo glo bi ti ko ri sto qu bqe.

Po sve do ~e wu kom {i ja sta rac je ve} du go go di na po sle `e ni ne smr ti `i veo sam i bio je pri li~ no vi ta lan, do du {e sr ~a ni bo le snik i ast ma ti ~ar, o se bi se sam bri nuo, ma da je u No vom Kne `ev cu imao rod bi ne. Pr vi kom {i ja Do bri vo je Di mo vi}, ko ji je pro na {ao ubi je nog star ca, pri ~a da ov de s po ro di com `i vi ve} de set go di na i da su se s Pe tro vi }em

na wi ma ni je bi lo ka tan ca pa sam mi slio da je kom {i ja u ku }i. Jo{ ma lo smo ra di li i po tom do ru~ ko va li, pa sam sa `e nom Mi le nom i de com ostao kod ku }e. Ma lo mi je bi lo ~ud no {to kom {i je ta ko du go ne ma, pro {ao sam tu da ne {to pre 11 sa ti i s uli ce po ku {ao da ga do zo vem. Po {to se ni je oda zi vao, pro vi rio sam i vi deo da go ri sve tlo, {to mi je bi lo neo bi~ no jer se ta ko ne {to po da nu ni ka da ni je de {a va lo.

Di mo vi} pri ~a da su ula zna vra ta bi la sa mo pri tvo re na, ali da su osta la unu tar ku }e bi la {i rom

Na tra gu ubi ci u Mo lu?

Po li ci ja in ten ziv no tra ga za ubi com Ma }a {a Sa boa (1931) iz Mo la ko ji je u no }i iz me |u 8. i 9. sep tem bra ubi jen u svo joj skrom noj ku }i u Uli ci [an do ra Pe te fi ja 69. On je pro na |en mr tav u kre ve tu, usmr }en ta ko |e tu pim pred me tom.

Po sa zna wi ma iz po li cij skih iz vo ra, po ~i ni lac je osta vio do sta vid nih tra go va. Ne zva ni~ no sa zna je mo da se sa mo ~e ka DNK ana li za ko ja }e ot kri ti ubi cu.

otvo re na, te da je kom {i ju na {ao da le `i u kre ve tu gla ve pre kri ve ne per ja nim ja stu kom i ne kim }e be tom. Ka ko ni je da vao zna ko ve `i vo ta, po di gav {i ja stuk Di mo vi} je vi deo da je iz u bi jan.

– Pre stra vio sam se i po pla {io, ja stuk mi je is pao iz ru ku.

Od mah sam otr ~ao kod kom {i je oda kle smo oba ve sti li Po li ci ju i Hit nu po mo}, ko ji su ubr zo sti gli – do da je Di mo vi}.

On se pri se }a da ga je u no }i ka da se do go dio zlo ~in oko 2.30 sa ta pro bu dio jak la ve` pa sa, te da je iz la zio da obi |e dvo ri {te, pla {e }i se da ne ko ne ukra de ko we jer do uli ce ne ma ogra de i dvo ri {te ni je obez be |e no.

– Ob i {ao sam dvo ri {te i bio na uli ci, ke ro vi su la ja li i kod me ne i u kom {i lu ku, ali ni sam ni kog vi deo pa sam se vra tio u ku }u i le gao, a uju tru smo ot po ~e li po sao. Ne znam ko bi mo gao na u di ti i di }i ru ku na sta rog kom {i ju. Ko li ko znam, ni kom se ni je za me rio. ^e sto smo na po qu na uli ci se de li, pri ~a li, {a li li se i pi li ka fu. Do de set sa ti uvek je se bi sam sku vao. Is po ma ga li smo se me |u sob no, ne dav no smo za jed no kre ~i li we go vu ku }u. Bio je po kre tan, od la zio na pi ja cu, pra tio te le vi zij ski pro gram, i ko li ko znam, ni je imao ni {ta vred no, even tu al no ne {to ma lo nov ca, ne ve ru jem da je mo gao mno go u{te de ti. Mo `da je ne ko mi slio da ima pa ra pa ga je zbog to ga ubio. Jo{ sam pod uti skom stra {nog pri zo ra, ko ji sam za te kao ka da sam ot krio kom {i ji no li ce pre kri ve no ja stu kom – is pri ~ao je za „Dnev nik” Di mo vi}.

Ku }a ju ~e je bi la obez be |e na po li cij skom tra kom i za kqu ~a na. Is pred ula znih vra ta je sa mo usa mqen po ku wen star ~ev cr ni ver ni pas Mu ja. Ka ko smo sa zna li od kom {i je Di mo vi }a, psa je pre ne de qu da na iz gle da ne ko tro vao pa su ga pret hod nih da na le ~i li, a Di mo vi }u je ta ko |e ne stao je dan od pa sa kog ni je us peo da pro na |e pa sum wa da je otro van.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

PO @AR U ^AN TA VIR SKOM PRED U ZE ]U „GE BI” BEZ TE @IH PO SLE DI CA

Go re li ele va to ri za tran sport so je U pred u ze }u „Ge bi” u ^an ta vi ru u ne de qu po sle pod ne iz bio je po `ar –za pa li li su se ele va to ri za tran sport so je.

Ka ko sa zna je mo, pri li kom tran spor ta so je stva ra se pi qe vi na, a ele va to ri su od gu me i

du ga~ ki de set me ta ra. Pro stor iz gle da po put tu ne la i tu je iz bio po `ar ko ji, po re ~i ma va tro ga sa ca, ni je bio opa san po oko li nu.

Su bo ti~ ki va tro ga sci su od mah iza {li na te ren i lo ka li zo va li po `ar, ko ji ni je bio

ve }ih raz me ra. Pla men je za hva tio i 40 kva dra ta kro va objek ta. Iz pred u ze }a je iz la zio cr ni, gu sti dim, ali to je uobi ~a je no kod ova kvih slu ~a je va, ka `u va tro ga sci.

A. A.

crna hronika

dnevnik

utorak20.septembar2011.

13

ADVOKAT PORODICE \IN\I] SR\A POPOVI] TVRDI DA JE OPTU@ENI MILO[ SIMOVI] OZNA^IO NEBOJ[U ^OVI]A KAO NARU^IOCA UBISTVA PREMIJERA

^o vi}: Po po vi} re kao Si mo vi }u {ta da ka `e

Biv {i pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ne boj {a ^o vi} od ba cio je ju ~e kao be smi sli cu i in si nu a ci ju tvrd wu da je on na ru ~io ubi stvo pred sed ni ka Vla de Sr bi je Zo ra na \in |i }a.

– Naj go re je od go va ra ti na be smi sle ne pri ~e i in si nu a ci je. Ako je to za i sta iz ja vio advo kat Sr |a Po po vi}, on da je sa svim iz ve sno da je on Mi lo {u Si mo vi }u re kao da to ka `e. Po sle sve ga {to sam do `i veo s De ja nom Mi len ko vi }em Bag zi jem, pa i ovo ga sa da, ne mam vi {e {ta da ka `em na tu te mu – re kao je ^o vi} agen ci ji Be ta.

– ^o vek ko ga je Mi lo{ Si mo vi} na veo pod na dim kom ]o ki, a ko ji je na vod no na ru ~io ubi stvo pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a, je biv {i pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ne boj {a ^o vi} – iz ja vio je ju ~e advo kat po ro di ce

Sr |a Po po vi}

\in |i} Sr |a Po po vi} pod go ri~ kom ra di ju „An te na M„. – Si mo vi }ev is kaz je jo{ uvek pot pu no neo d re |en. Ja mi slim da je va `no {to je on po sve do ~io da je Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kr mi nal is pri ~ao ko je

Mi lo{ Si mo vi}

sve bio uple ten u aten tat, ko je znao, ko je na ru ~i vao.

Na pi ta we na ko ga se od no se na dim ci ]o ra vi i ]o ki, Po po vi} je od go vo ri da je Si mo vi} „ja sno ob ja snio da se ra di o ^o vi }u”.

Ne boj {a ^o vi}

Be o grad ski dnev nik „Blic„ ob ja vio je ju ~e da je Si mo vi} pre go di nu i po dao pi sa nu iz ja vu Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal u ko joj je kao na ru ~i o ca \in |i }e vog ubi stva na veo ~o ve ka iz vla sti s na dim ci ma

]o ra vi i ]o ki i da je u tom is ka zu na veo ime i pre zi me tog ~o ve ka. „...Oti {ao sam na Ce rak u ku }u kod Me ke ra (Mi lo ra da Ule me ka Le gi je) da vi dim {ta tre ba. Bio sam s bra tom Alek san drom. U{li smo u dvo ri {te, tu je bio ne ko od obez be |e wa i od ve li su nas iza ku }e u sa lon za go ste. Pi tao nas je {ta ima, a ge sti ku la ci jom po ka zao na do wi deo uve ta da tre ba da se ura di \in |a, od no sno pred sed nik Vla de, Zo ran \in |i}„, na veo je Si mo vi} u is ka zu ko ji je ob ja vio „Blic„. „Uzeo je no vi nu i pre cr tao je sli ku pre mi je ra. Re kao je da je bio na sa stan ku i da mu to tra `i ]o ki, {to me ni, a ni Aci, ta da taj na di mak ni {ta ni je zna ~io, pa smo ga pi ta li o ko me se ra di. Re kao je ]o ra vi, i po red sli ke na pi sao ime i pre zi me ono ga ko je

na ru ~io aten tat”, na veo je Si mo vi}.

Si mo vi} je pro {le ne de qe dva da na iz no sio od bra nu pred Spe ci jal nim su dom na po no vqe nom su |e wu za ubi stvo \in |i }a, ali je od bio da go vo ri o de ta qi ma, uz na ja vu da }e o po za di ni ubi stva go vo ri ti na po seb nom su |e wu za ko je je si gu ran da }e bi ti odr `a no.

Si m o v i} je pra v o s na ` no osu | en na 30 go d i n a za t vo r a za u~e s tvo v a w e u ubi s tvu \in | i } a, a sud mu je odo b rio po n o v qe n o su | e w e jer mu je su | e n o u od s u s tvu. Mi l o{ Si m o v i} je uhap { en 10. ju n a pro { le go d i n e ~im je pre {ao gra n i c u i u{ao u Sr b i j u iz Hr v at s ke, po { to je dva da na pre to g a u Za g re b u hi c em iz pi { to q a te { ko ra n io Sret k a Ka l i n i } a, s ko j im se za j ed n o skri v ao.

BIV[I MINISTAR SCG PRVOSLAV DAVINI], KOME SE SUDI U AFERI „SATELIT”, OPTU@UJE LIDERA UJEDIWENIH REGIONA SRBIJE

Foto: S. [u{wevi}

Din ki} pre go va rao s Izra el ci ma o is pu we wu ugo vo ra

JU^E UJUTRU UZBUNA U NOVOM SADU

La `na do ja va o bom bi na Mo stu slo bo de Sa o bra }aj pre ko no vo sad skog Mo sta slo bo de ju ~e uju tro je bio oko sat u pre ki du na kon {to je oko 6.30 ~a so va po li cij ska is po sta va u Pe tro va ra di nu do bi la do ja vu te le fo nom da je na ovom objek tu pod met nu ta bom ba. Pro -

tiv di ver zi o nim pre gle dom utvr |e no je da je re~ o la `nom oba ve {te wu. Po li ci ja ra di na iden ti fi ko va wu oso be ko ja se ne sla no na {a li la i pre sve ga po re me ti la gra |a ne u wi ho vim oba ve za ma.

M. V.

JU^E U NOVOSADSKOM STUDENTSKOM GRADU

Po vre |en po li ca jac na sku te ru Sa o bra }a jac no vo sad ske po li ci je A. A. (1983) lak {e je po vre |en vo ze }i sku ter ju ~e oko 13 sa ti na uglu uli ca dr Si me Mi lo {e vi }a i dr Ili je \u ri ~i }a, kod Vi {e po slov ne {ko le u stu dent skom gra du u No vom Sa du.

Mo to ci kli sta se su da rio s „re no om klio„ no vo sad skih re -

gi star skih ozna ka, za ~i jim je upra vqa ~em bi la jed na de voj ka.

Ona ni je po vre |e na, a po svoj pri li ci u tom tre nut ku hte la je da par ki ra auto mo bil.

Po li ca jac je pre ve zen u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne gde je vi {e sa ti po tra ja lo utvr |i va we po vre da, sa zna je mo ne zva ni~ no.

M. V.

SERIJA PRIJAVA PROTIV VOZA^A IZ BA^KE PALANKE

Ve} mno go gre {an be `ao ko li ma kroz cr ve na sve tla

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ugqe {e B. (1980) iz Ba~ ke Pa len ke pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ na de la ugro `a va wa jav nog sa o bra }a ja i ome ta wa ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po sla.

Pa tro la sa o bra }aj ne po li ci je je u pe tak, 16. sep tem bra, na No vo sad skom pu tu po ku {a la da za u sta vi „re no” ko jim je upra vqao Ugqe {a zbog sum we da je tim vo zi lom 7. ju na u No vom Sa du iza zvao sa o bra }aj nu ne zgo du u ko joj su tri oso be lak {e po vre |e ne, a za tim po be gao s li ca me sta. Na kon {to se osum wi ~e ni ni je za u sta vio na znak po li ci je, pa tro la ga je su sti gla i za u sta vi la na Bu le va ru voj vo de Ste pe, ali je on pri li kom hva ta wa pru `ao ot por.

Ugqe {a B. se te re ti da je u be `a wu od po li ci je, osim po me nu tog kri vi~ nog de la ome ta wa slu `be nog li ca, po ~i nio i niz pre kr {a ja iz Za ko na o bez bed no sti u sa o bra }a ju, i to ne po stu pa we na znak po li cij skog slu `be ni ka da se za u sta vi, na sil ni~ ku vo `wu (pro la zak kroz cr ve no sve tlo na vi {e ras kr sni ca), vo `wu za vre me tra ja wa za {tit ne me re za bra ne upra vqa wa auto mo bi lom, a ta ko |e mu je va `nost vo za~ ke do zvo le is te kla vi {e od {est me se ci.

Zbog tih pre kr {a ja po li ci ja je pro tiv Ugqe {e pod ne la pri ja vu i on je pri ve den nad le `nom su di ji, dok su na ve de ne kri vi~ ne pri ja ve pod ne te u re dov nom po stup ku, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

Pr vi osnov ni sud u Be o gra du od lo `io je za 6. de cem bar po ~e tak su |e wa u afe ri “sa te lit” biv {em mi ni stru od bra ne sa da ne po sto je }e za jed ni ce SCG Pr vo sla vu Da vi ni }u, ko me op tu `ni ca na te ret sta vqa da je 4. ju na 2005. u Pa ri zu pot pi sao ugo vor s izra el skom fir mom „Imix set“ o za ku pu {pi jun skog sa te li ta vre dan 45 mi li o na evra, te mu se tim u ve zi pri pi su je kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

Pod se ti mo, spor ni ugo vor ni je re a li zo van, ali su Izra el ci po kre nu li ar bi tra `ni po stu pak u Pa ri zu pro tiv Sr bi je ko ja ga je iz gu bi la i ko na~ nom od lu kom ar bi tra `e na lo `e no joj je da izra el skoj stra ni pla ti od {te tu od 36 mi li o na evra.

Op tu `e ni Da vi ni}, ko ji tvr di da ju na 2005. „uop {te ni je pot pi sao oba ve zu ju }i do ku ment“, za tra `io je ju ~e od su da da se pri ba ve do ku men ta Sa ve ta mi ni sta ra ta da {we za jed ni ce SCG kao i dru ga do ku men ta ci ja, da bi se, ka ko je na veo, „ra sve tli lo ka ko se Sr bi ja na {la u po stup ku ar bi tra `e kao tu `e na od izra el ske stra ne“.

Pre ci zi rao je da „u ve zi s te mom o ugo vo ru uop {te ni je bi la in vol vi ra na Vla da Sr bi je ve} is kqu ~i vo Sa vet mi ni sta ra SCG“.

We go va od bra na in si sti ra na to me da je za jed ni ca SCG po sto ja la u vre me re le vant no za pred met op tu `be i ju ~e su pred su dom is ti ca li „da je i sve ono {to je sle di lo na kon ju na 2005. ta ko |e re le vant no za ko na ~an za kqu ~ak u ovoj prav noj stva ri“.

– Bez tra `e ne do ku men ta ci je ne mo gu da shva tim od ~e ga tre ba da se bra nim, {ta od bra na tre ba da do ka zu je, jer je po stup kom pro tiv me ne ob u hva }en je dan izo lo va ni seg ment – ka zao je Da vi ni}.

On je re kao da su od do ku men ta ci je ko ju su ra ni je tra `i li on i we go vi bra ni o ci, „su du do sta vqe ni re zi mei po je di nih pre pri ~a nih do ku me na ta iz ar bi tra `e i ne kih dru gih va `nih do ku men ta, a po je din ci ko ji su sa ~i wa va li te re zi mee su da li svo je su bjek tiv no mi {qe we o to me {ta ta do ku men ta sa dr `e“.

– Mi slim da je te {ko vo di ti po stu pak na osno vu pre pri ~a nih do ku me na ta. Ni je do sta vqe na do ku men ta ci ja s ar bi tra `e gde se ras pra vqa lo o to me da li je ugo -

vor za kqu ~en ili ni je – na veo je Da vi ni}, i po no vo za tra `io pri ba vqa we obim ne do ku men ta ci je iz ar bi tra `nog po stup ka.

Me |u do ku men ti ma ko ji bi tre ba lo da se pri ba ve, Da vi ni} je po me nuo za pi sni ke sa sed ni ca nad le `nih sa ve znih or ga na sa da ne po sto je }e sa ve zne dr `a ve pre 4. ju na 2005. go di ne, kao i od lu ku Sa -

rao u izra el skoj am ba sa di o is pu we wu tog ugo vo ra s pred stav ni ci ma Izra e la ca, iako za to ni je imao ni ka kva man dat u ime Sa ve ta mi ni sta ra SCG. Mi ne ma mo po tvr du da je to za i sta ta ko, ali u do ku men ta ci ji iz ar bi tra `e se ka `e da je Din ki} ini ci rao raz go vo re s izra el skom stra nom i na vo dio da }e taj ugo vor, za ko ji ja

Pr vo slav Da vi ni}

URS: O~ekivana odbrana la`ima Uje di we ni re gi o ni Sr bi je ju ~e su sa op {ti li da je bi lo o~e ki va no da }e se biv {i mi ni star od bra ne SCG Pr vo slav Da vi ni} bra ni ti la `i ma i da }e na pa sti pred sed ni ka URS-a Mla |a na Din ki }a, ko ji je, ka ko se na vo di, raz ot krio we go ve mal ver za ci je. „Bi lo je o~e ki va no da }e Da vi ni} la `i ma na pa sti ono ga ko ji ga je ot krio u mal ver za ci ja ma i sme nio. Da vi ni} se sa da ne i sti na ma bra ni na su du i skre }e pa `wu jav no sti s glav nog pro ble ma ko ji je uzrok ce le afe re „sa te lit„. To je neo vla {}e no pot pi si va we ugo vo ra s Izra el ci ma – bez sa zna wa i odo bre wa Vla de”, sa op {tio je URS. URS u sa op {te wu na vo di da je Tu `i la {tvo upra vo to ju ~e i na gla si lo i za tra `i lo da bu du do sta vqe ni is kqu ~i vo oni do ku men ti i do ka zi ko ji se od no se na rad we do tre nut ka za kqu ~e wa spor nog ugo vo ra, dok svi do ga |a ji po sle pot pi si va wa spor nog ugo vo ra ni su pred met po stup ka.

(Tanjug) ve ta mi ni sta ra SCG od 17. ja nu a- ra 2006. go di ne o to me, ka ko je re kao, da „ni je za kqu ~en ugo vor s Izra el ci ma“.

– Po treb no je da se pri ba ve i za pi sni ci sa sed ni ca Vla de Sr bi je od no vem bra 2005. kao i mar ta-apri la 2006. go di ne. Mi smo iz do ku men ta ci je s ar bi tra `e sa zna li, a re~ je o tvrd wi izra el ske stra ne, da je u no vem bru 2005. go di ne ta da {wi mi ni star u Vla di Sr bi je Mla |an Din ki} pre go va -

ka `em da ni je po sto jao, bi ti re a- li zo van – is ti ~e Pr vo slav Da vi ni}.

Ne ka da {wi mi ni star od bra ne SCG na gla {a va da je do ku men ta ci ja iz ar bi tra `e ve o ma va `na za we go vu od bra nu jer je, po toj do ku men ta ci ji, izra el ska stra na sma tra la na osno vu tih raz go vo ra da je po sto ja we ugo vo ra po tvr |e no.

Po treb no je da se pri ba ve za pi sni ci o sed ni ca ma Vla de Sr bi je iz re le vant nog pe ri o da da bi se

vi de lo da li je Vla da da la sa gla snost Din ki }u da u|e u te raz go vo re.

– Po po da ci ma iz ar bi tra `e, pet pr vo kla snih prav ni ka s na {e stra ne do ka zi va lo je da do ku ment ko ji je bio pred met ar bi tra `e ni je oba ve zu ju }i ugo vor. Sve ga dvo ji ca sve do ka, od ko jih je je dan pred stav nik izra el ske fir me, a dru gi sve dok je je dan pro fe sor iz Sr bi je, su, su prot no to me, tvr di li da je ugo vor pot pi san – na veo je Da vi ni}.

On je ta ko |e pred lo `io da sud za tra `i i niz dru gih do ku men ta, is ti ~u }i da od bra na ne ma mo gu} nost da ih pri ba vi jer je re~ o do ku men ta ci ji s ozna kom taj no sti.

– Pred la `em da se pri ba vi i do ku men ta ci ja ve za na za do pis ko ji je u ja nu a ru ili fe bru a ru 2006. go di ne iz ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a upu }en Vla di Sr bi je, u ko jem je iz net ka te go ri ~an stav da ugo vor ne po sto ji, te se na vo di da su se po ja vi le in for ma ci je da se vo de ne ki raz go vo ri o ne kom kom pen za ci o nom po slu, a da ne po sto ji ni ka kav ugo vor – ka zao je pred su dom Da vi ni}.

Op tu `e ni je i ju ~e pred lo `io da se pri ba ve re le vant ni do pi si biv {eg am ba sa do ra Sr bi je u Izra e lu Mi le ta Isa ko va. Da vi ni} je do dao da }e, uko li ko tra `e na do ku men ta ci ja ne bu de pri ba vqe na, on i we go vi bra ni o ci od lu ~i ti da li }e uop {te u}i u po stu pak iz la ga wa od bra ne na osno vu de li mi~ ne do ku men ta ci je u ve zi s op tu `bom za pot pi si va we na vod nog ugo vo ra.

– Me |u tim, i ako se kre ne od te ze op tu `be da je ugo vor pot pi san i da je na sta la {te ta od 45 mi li o na evra, po sta vqa se pi ta we gde je ta {te ta. Ni ko ni je pla tio 45 mi li o na evra. Ar bi tra `a je sma wi la tu ta ko zva nu {te tu na 36 mi li o na evra. Po po da ci ma do stup nim jav no sti, u me |u vre me nu je pre go vo ri ma s Izra el ci ma po stig nut do go vor o kom pen za ci o- nom po slu od 27 mi li o na evra, kroz ko ji je do bi je na al ter na tiv na teh no lo gi ja sli~ ne na me ne kao sa te lit ska ko ja pru `a iste po dat ke, a pre ne ko li ko da na je mi ni star Da ~i} otvo rio naj mo der ni ji cen tar na Bal ka nu – ka zao je Pr vo slav Da vi ni}.

J. Jakovqevi}

dRU[TvO

utorak20.septembar2011.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN NA UDARU HAKERA

SVE^ANI PRIJEM BRUCO[A NA UNS-u VE] OD SUBOTE

Do bro do {li ca po le tar ci ma FTN-a u se dam sme na [kol ska go di na na fa kul te ti ma i vi so kim stru kov nim {ko la ma, po pra vi lu (od no sno po Za ko nu o vi so kom obra zo va wu) po ~i we 1. ok to bra i tra je 12 ka len dar skih me se ci, a mo `e se de li ti na dva se me stra od po 15 ne de qa, tri tri me stra od po 10 ne de qa... Na sta va pr vo kre }e za stu den te pr ve go di ne, a za wi ho ve ko le ge s vi {ih go di na stu di ja ne de qu, dve ka sni je, kad se za vr {i is pit ni rok u ko jem mno gi tek i stek nu uslov za upis i u na red nu go di nu stu di ja. S ob zi rom

dnevnik

c m y

14

sta tus. Sve ~a ni pri jem bru co {a pr vi or ga ni zu je Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, pa }e ve} u su bo tu, 24. sep tem bra, a s ob zi rom da je ovaj fa kul tet upi sao bez ma lo 1.700 bru co {a (!) su sre ti de ka na i {e fo va de part ma na s naj mla |im aka dem ci ma or ga ni zu je se u ~ak se dam sme na (pr va po ~i we u 8.30 sa ti, a po sled wa u 13.30), u am fi te a tri ma A-1 i A2, ko ji su la ne po ne li ime na na {ih ve li kih na u~ ni ka Ni ko le Te sle, od no sno Mi lu ti na Mi lan ko vi }a. Na sta va za aka dem -

@e qa za pa `wom uz mi ni mal nu {te tu Ne po zna ta gru pa ko ja se pot pi sa la kao al ban ski, od no sno ko sov ski ha ke ri, obo ri la je sajt om bud sma na Voj vo di ne i na we mu osta vi la al ban ska obe le` ja. Ka ko su iz kan ce la ri je Om bud sma na na ve li, upad se de sio 18. sep tem bra, a po me nu ta gru pa je na saj tu osta vi la i po ru ke mr `we pro tiv Sr bi je, Ma ke do ni je, Gr~ ke, Ru si je i [pa ni je.

Slu ~aj je pri ja vqen Ode qe wu za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal MUP-a Sr bi je. Sajt Po kra jin skog om bud sma na ni je bio funk ci o na lan ju ~e u pre po dnev nim ~a so vi ma da bi ve} oko po dne va bio do stu pan po se ti o ci ma.

Ve ro vat no ista gru pa us pe la je da obo ri ju ~e i sajt ma na sti ra Stu de ni ca www.ma na stir stu de ni ca.org.rs. Sajt ni je bio funk ci o na lan ju ~e u to ku da na. Na zva ni~ noj veb pre zen ta ci ji ma na sti ra Stu de ni ce al ban ski ha ke ri su na lo {em en gle skom je zi ku po ru ~i li da }e Mi tro vi ca za u vek osta ti deo Ko so va.

“Vi ste ro bo vi i za u vek }e te osta ti na {i ro bo vi. @ao nam je {to ste sve iz gu bi li...ha, ha, ha....

Ne bri ni te, `i vot te ~e da qe. Po -

ru ka za vas srp ske gu bit ni ke... po zva ni ste da bu de te na {i ro bo vi... ha, ha, ha...”, na pi sa li su ha ke ri na toj in ter net stra ni ci.

U ne ra zu mqi voj po ru ci po mi we se 20.000 si lo va nih `e na, a na sa mom kra ju se ka `e „Ko ka `e da je igra za vr {e na, ona tek po ~i we!”.

Ovo su tek ne ki u ni zu oba ra wa do ma }ih saj to va od stra ne ra znih ha ker skih gru pa, ko je se ve }i nom

po zi va ju na Ko so vo. Ta ko su u fe bru a ru na pa li sajt Po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti - www.po ve re nik.org.rs i osta vi li po ru ku na al ban skom je zi ku. Po ru ka je gla si la: „Ko so vo je al ban sko”. Ha ker ska gru pa ko ja se ta da pot pi sa la sa „UAH - Crew„ (Uni ted Al ba nia Hac kers) po sta vi la je is pod te po ru ke da tum, 17. fe bru ar 2008. go di ne, dan ka da su ko sov ski Al ban ci usvo ji li de kla ra ci ju o ne za vi sno sti Ko so va. Pro {le go -

di ne na pa li su sajt Uje di we nih re gi o na Sr bi je, Ra dio-te le vi zi je Sr bi je, Me dij skog cen tra iz Ni {a, kao i dru ge zna ~aj ne in ter net por ta le. Ne {to sko ri ji do ga |aj je oba ra we saj ta ne deq ni ka “No vi ma ga zin” (www.no vi ma ga zin.rs) u ma ju ove go di ne, gde je po sta vqe na po ru ka na al ban skom “Ko so vo je al ban sko”. Na saj tu tog ne deq ni ka po sta vqen je lo go sa za sta vom Al ba ni je i na zi vom ha ker ske gru pe “Uje di we ni al ban ski ha ke ri - saj ber rat ni ci”.

One spo so bqe ni su bi li i por ta li Mi ni star stva po qo pri vre de i SPC, kao i sajt Ra {ko-pri zren ske epar hi je.

In ter net stru~ wa ci su, ina ~e, mi {qe wa da na ova kve na pa de ne tre ba re a go va ti i da va ti im pro sto ra u me di ji ma. Slo bo dan Mar ko vi} iz mi ni star stva za te le ko mu ni ka ci je sma tra da su ha ker ski na pa di na saj to ve kao is pi si va we gra fi ta. Pre ma we go vim re ~i ma na pad na saj to ve dr `av nih i jav nih in sti tu ci ja ne {to je {to do bi ja pu bli ci tet. Me dij ska pa `wa mo ti vi {e ih da to po no vo ~i ne.

P. Klai}

PRED[KOLSKO ZNAWE ZA SVU DECU

Te meq za da qe obra zo va we na to da ove go di ne 1. ok to bar pa da u su bo tu, na sta va u 2011/12. za bru co {e uglav nom po ~i we od po ne deq ka, 3. ok to bra, ali naj mla |i stu den ti o to me kad }e star to va ti oba ve zno tre ba da se ras pi ta ju na fa kul te tu ili vi so koj stru kov noj {ko li ~i ji su in deks ste kli.

ske po le tar ce na FTN-u star tu je ve} u po ne de qak, 26. sep tem bra.

Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet, ko ji je upi sao go to vo 900 bru co {a, sve ~a no }e ih do ~e ka ti 30. sep tem bra, u 9, 10.30 i 12 ~a so va, u am fi te a tru “Mi haj lo Pu pin”. Na Me di cin skom

Budu}i in`eweri o{tre matematiku Po sled wih ne ko li ko go di na sva ka ge ne ra ci ja bru co {a FTNa ve} po lo vi nom sep tem bra kre ne na oba ve znu na sta vu, ali ne iz pred me ta pr ve go di ne stu di ja, ve} pri prem nu iz ma te ma ti ke, ka ko bi oja ~a li zna we iz na u ke kqu~ ne za in `e wer ske stru ke. Ta ko su i ovo go di {wi bru co {i na ma te ma ti ku kre nu li jo{ od 12. sep tem bra. Po de qe ni su po stu dij skim pro gra mi ma i u dve gru pe, pa je pr va pe to dnev nu na sta vu za vr {i la 16. sep tem bra, a dru ga je star to va la ju ~e i za vr {i }e u pe tak, 23. sep tem bra. Ka ko “Dnev nik” sa zna je na FTN-u, na ove ma te ma ti~ ke pri pre me ide oko 80 od sto bru co {a i za do voq ni su {to im je omo gu }e no da se pri pre me za bo qi start na stu di ja ma. Oni ko ji ne do la ze ili su od li~ ni ma te ma ti ~a ri, ili ima ju ne ki dru gi oprav dan raz log za to, kao {to je, re ci mo, jo{ neo be zbe |en sme {taj u No vom Sa du.

Fa kul te ti Uni ver zi te ta u No vom Sa du tra di ci o nal no svo jim bru co {i ma pri re |u ju sve ~a ni pri jem ili sve ~a ni ~as, da ih po zdra ve de ka ni i pro fe so ri, sta ri ji stu den ti i upo zna ju ih s pra vi li ma i re `i mom “bo low skih” stu di ja da ne bi bi lo iz ne na |e nih {to ve} u pr vom, ja nu ar skom is pit nom ro ku va qa is po la ga ti ako ne sve, ono bar ve }i nu pred me ta iz zim skog se me stra, jer od do brog star ta sve za vi si, a na ro ~i to bu xet ski

fa kul te tu na sta va za bru co {e po ~e }e tra di ci o nal nim sve ~a nim ~a som, 3. i 4. ok to bra, u za vi sno sti od stu dij skog pro gra ma (ras po red je na veb saj tu MFa). Fi lo zof ski fa kul tet, gde je ~ak 18 raz li ~i tih stu dij skih gru pa, za ovo go di {wu ge ne ra ci ju stu de na ta pri jem }e upri li ~i ti 10. ok to bra, u 10 sa ti, na sva kom od od se ka, a na sta va na ovom fa kul te tu po ~i we 11. ok to bra za sve go di ne stu di ja.

V. ^eki}

Mi ni star stvo pro sve te Sr bi je i De le ga ci ja Evrop ske uni je u Sr bi ji spro ve {}e za jed ni~ ki pro je kat “Una pre |e we pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa u Sr bi ji”, ko ji ima za ciq una pre |e we uslu ga u obla sti pred {kol skog vas pi ta wa {i re wem do stup no sti za svu de cu, a po seb no de cu iz ose tqi vih gru pa.

Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da se u od no su na 2003. go di nu, ka da je pred {kol sko obra zo va we po ha |a lo 32 od sto de ce, ove go di ne taj broj po ve }an na sko ro 50 od sto.

- Zna ~a jan do pri nos ima i uvo |e we oba ve znog pri prem nog pred {kol skog pro gra ma za svu de cu u go di ni pred po la zak u {kol sku go di nu. Od {kol ske 2006/2007. go di ne pri prem ni

pred {kol ski pro gram ko ji tra je ~e ti ri sa ta dnev no po stao je oba ve zan za svu de cu, a od 2009. go di ne we go vo tra ja we je pro du `e no sa {est na de vet me se ci - re kao je mi ni star. Pre ma we go vim re ~i ma, po ha |a we ovog pro gra ma je bes plat no u usta no va ma ~i ji je osni va~ Re pu bli ka, do da ju }i da je or ga ni zo va we pri prem nog pred {kol skog pro gra ma do bi lo i 59 pri vat nih pred {kol skih usta no va: - Pro je kat se na osno vu jav nog po zi va Mi ni star stva re a li zu je u 15 op {ti na, ko je }e do bi ti objek te i pre vo zna sred stva neo p hod na za rad i ostva ri va we pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa.

Pr vi sa vet nik i {ef sek to ra u De le ga ci ji EU u Sr bi ji Jo lan da San Ho se re kla je da je EU obez be di la 3,75 mi li o na evra za ovaj pro je kat.

- Za EU naj va `ni je je da se una pre di obra zo va we i da ono bu de kva li tet no. Pred {kol sko obra zo va we je va `no jer pred sta vqa te meq za da qe obra zo va we - iz ja vi la je Ho se. Pre ma we nim re ~i ma, neo p hod no je obez be di ti da i de ca iz naj u da qe ni jih me sta, kao i de ca rom ske na ci o nal no sti, po ha |a ju pred {kol sko obra zo va we: - @e li mo da i naj si ro ma {ni ji, kao i Ro mi po ha |a ju pred {kol ski pro gram. Zbog to ga }e mo do kra ja go di ne is po ru ~i ti kom bi vo zi la i auto bu se ko ja }e de cu pre vo zi ti.

Vred nost pro jek ta je pet mi li o na evra, od ~e ga EU u~e stvu je sa 3,75 mi li o na, dok }e osta tak obez be di ti lo kal ne sa mo u pra ve u ko ji ma }e se pro je kat spro vo di ti.

KAKO POPRAVITI ZGRADU POQOPRIVREDNE [KOLE U ZREWANINU

Za jed ni~ kim ula ga wem do no vih u~i o ni ca Sa na ci ja zgra de Po qo pri vred ne {ko le u Zre wa ni nu u ko joj je pro {lo go di {wim re {e wem gra |e vin ske in spek ci je za bra we no odr `a va we na sta ve zbog opa sno sti po `i vot i zdra vqe |a ka i na stav nog oso bqa, bi la je jed na od te ma raz go vo ra pri li kom po se te po mo} ni ka mi ni stra pro sve te i na u ke, pro fe so ra dr Ti bo ra Sa boa, gra du na Be ge ju. Objek ti Po qo pri vred ne {ko le iz gra |e ni su dav ne 1874. go di ne i u ve o ma su lo {em sta wu. Ne do sta ci na wi ma na sta li su usled du go go di {we vla ge u zi do vi ma, do tra ja lih ta va ni ca, pro zo ra i fa sa da, o{te }e nih kon struk tiv nih ele me na ta i sta rih i tru lih olu ka.

- Pri ~a li smo o Po qo pri vred noj {ko li, u sve tlu pri pre ma bu xe ta za 2012. go di nu i o to me na ko ji na ~in Re pu bli ka, u sa rad wi sa Po kra ji nom i Gra dom, mo `e da se ukqu ~i u re {a va we tog pi ta wa – iz ve stio je Sa bo, dok je gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov pri znao da je ovo jed no od go ru }ih pro ble ma gra da. Mi haj lov je na veo da je bi lo re ~i o mo gu} no sti ma da se pro blem re {i za jed ni~ kim ula ga wem i iz ra zio na du da }e do to ga i do }i.

U~e ni ci Po qo pri vred ne {ko le, da pod se ti mo, la ne su si lom pri li ka pre se qe ni u sta ru Me di cin sku {ko lu, iz ko je su pret hod no |a ci te obra zov ne usta no ve pre se -

qe ni u no vo i zgra |e ni obje kat u na se qu Ba gqa{. Grad wa no ve Me di cin ske {ko le, ina ~e, za po ~e ta je ba{ zbog to ga {to u sta rom zda wu ni su po sto ja li nor mal ni uslo vi za odr `a va we {kol skih ~a so va. Da kle, ono {to jed nim |a ci ma ni je va qa lo, dru gi ma je sa da po slu `i lo, ma kar i pri vre me no, dok nad le `ni ne do |u do ko na~ nog re {e wa.

Na sa stan ku, odr `a nom u de ka na tu zre wa nin skog Teh ni~ kog fa kul te ta „Mi haj lo Pu pin“, bi lo je re ~i i o pro me na ma ko je su u ovoj aka dem skoj usta no vi usle di le po do la sku no vog de ka na - prof. dr Mi la na Pa vlo vi }a.

- Zre wa nin je kon ku ri sao za do bi ja we sred sta va za opre ma we fa -

kul te ta, u iz no su od 25.000 evra, i o~e ku je mo da }e taj no vac bi ti is pla }en u na red nih ne ko li ko me se ci – is ta kao je Sa bo i na ja vio za po lo vi nu ok to bra no vu rad nu po se tu Zre wa ni nu, od no sno or ga ni za ci ju pre da va wa na te mu raz vo ja na u ke u Sr bi ji to kom po sled we de ce ni je.

De kan Mi lan Pa vlo vi} je iz ra zio o~e ki va we da }e ovaj sa sta nak do pri ne ti una pre |e wu ko mu ni ka ci je iz me |u zre wa nin skog fa kul te ta i Mi ni star stva pro sve te i na u ke i da }e po mo} nik mi ni stra, ina ~e ro |e ni Zre wa ni nac, bi ti spre man da se do dat no an ga `u je oko po mo }i svom gra du. @. Balaban

VESTI Sku pqi le ko vi Po tro {a~ ke ce ne le ko va po ra sle su u ju lu za 0,6 od sto, a u pe ri o du ja nu ar-maj ukup no 5,9 od sto, {to je re zul tat pri me ne Vla di ne od lu ke o naj vi {im ce na ma le ko va ko ji se iz da ju na re cept, po ka zu je ana li za Mi ni star stva tr go vi ne i po qo pri vre de. Ostva re ni rast ce na le ko va u ma ju ove go di ne re zul tat je nat pro se~ nog ra sta ce na le ko va, ko ji se iz da ju bez re cep ta - anal ge ti ka, an ti pi re ti ka, ka pi za nos i vi ta mi na C, u ra spo nu od 0,5 do 2,9 od sto.

Vla da je u no vem bru pro {le go di ne do ne la i Pra vil nik o li sti le ko va ko ji se pro pi su ju i iz da ju na te ret sred sta va oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa, ko ji je Uprav ni od bor Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we do neo u fe bru a ru ove go di ne, kao i ra sta ce na le ko va, ko ji se iz da ju bez re cep ta, a ko je se slo bod no for mi ra ju.

Po boq {a ni uslo vi za Pa ra du po no sa Op {ti uslo vi za odr `a va we Pa ra de po no sa su bo qi ne go pro te klih go di na, ali we i da qe ne bi bi lo bez po mo }i dr `av nih or ga na, oce ni li su ju ~e u No vom Sa du or ga ni za to ri te ma ni fe sta ci je i po no vi li da }e ona bi ti odr `a na 2. ok to bra, ka ko je i pla ni ra no. Vre me po ~et ka jo{ uvek se

ne zna, kao ni kon kret na tra sa, {to za vi si od ko na~ nog do go vo ra s po li ci jom, re kli su or ga ni za to ri.

- Uslo vi za odr `a va we pa ra de su bo qi ne go ra ni je, ma we je ne ga tiv nih gra fi ta, pro tiv ni ci su ume re ni ji u is ka zi ma, a pro ce wu je mo da }e i bez bed nost bi ti na vi {em ni vou. Ni ko u vla sti i vo de }im stran ka ma ni je nas ube |i vao da od u sta ne mo, {ta vi {e od svih smo do bi li ver bal nu po dr {ku na gla sio je Go ran Mi le ti} iz or ga ni za ci o nog od bo ra Pa ra de.

Bo go slo vi ja po no vo u Pri zre nu U Pri zren je zva ni~ no vra }e na i po sle dva na est go di na iz be gli {tva po ~e }e sa ra dom ob no vqe na Bo go slo vi ja “Sve ti Ki ri lo i Me to di je“. Sve ~a nim upi som pr ve ge ne ra ci je bu du }ih bo go slo va, ko me pri su stvu ju vla di ka ra {ko pri zren ski Te o do si je, pro fe so ri bo go slo vi je, |a ci i wi ho vi ro di te qi sve ~a no se ob na vqa rad jed ne od naj po zna ti jih srp skih pro svet nih usta no va ~i je je pri vre me no se di {te do sa da na la zi lo u Ni {u, iz ve {ta va Fo Net. U re kon stru i sa nom sta rom de lu kom plek sa Bo go slo vi je ko ji je za du `bi na Si me An dre je vi }a Igu ma no va bi }e sme {te ni |a ci i pro fe so ri i za wih su u pot pu no sti obez be |e ni svi uslo vi za rad i sme {taj.

ULO VQEN IZ U ZET NO VRE DAN JE LEN: Na teritoriji Lovno-{umskog gazdinstva „Vojvodina{ume Sombor“, koje posluje u okviru JP „Vojvodina{ume“, 10. septembra 2011. u lovi{tu „Kozara“ Ba~ki Mono{tor ulovqen je jelen ~iji je trofej ocewen sa 243,45 CIC poena! Ovo je drugi po trofejnoj vrednosti jelen ikada odstreqen u Srbiji. Ulovio ga je lovac - turista iz Italije.

J. Pap

kultura

dnevnik

utorak20.septembar2011.

15

ПОЧЕО „МЕСЕЦ СРПСКЕ КУЛТУРЕ” У МАЂАРСКОЈ

Чувари идентитета и добрих односа ”Месец српске културе” у Мађарској ове године траје од 16. септембра до 14. октобра, а свечано отвараwе било је у просторијама Српског културног центра у будимпештанској улици Нођмезе, уз присуство угледних гостију из јавног, културног, образовног, политичког живота и свештенства Мађарске и Србије. О бивствоваwу српске маwине у Мађарској говорио је председник самоуправе Срба у овој земqи Qубомир Алексов, док су о очуваwу идентитета и унапређеwу добросуседских односа говорили министар вера и дијаспоре Републике Србије Срђан Срећковић и заменик државног секретара Министарства за државну управу и правосуђе Мађарске (под чију надлежност припада и ресор маwина) Чаба Латроци. Већ прве вечери дупке пуна сала Српског позоришта уживала је у изведбама Малог хора Српске основне школе и гим-

назије „Никола Тесла” из Будимпеште под управом Оливере Младеновић Мунишић, бриqантним гласовним могућно-

стима сестара близнакиwа Лане и Таре Вујановић и Бранке Башић које су певале изворне народне песме из Србије, односно српске изворне песме из Мађарске. Драмски уметник Јосо Маториц рецитовао је стихове песме „Стара вода”, аутора Петра Милошевића на српском и мађарском језику, а музички блок припао је дуету Мирко Милошевић - Криштоф

Сатмари, на клавиру и тенор саксофону. Премијерно вече „Месеца српске кутуре” у Мађарској заокружено је отвараwем изложбе у галерији позоришта, академских сликарки Снежане Давидовић из Куле и Агнеш С. Варге из Будимпеште, уз гитарску пратwу Бојана Алексића, победника „Гитаријаде у Сивцу”. Према речима директора Културног и документационог центра Срба у Мађарској, професора Милана Ђурића, све до 16. октобра заинтересованима ће бити понуђен изразито богат и квалитетан програм на различитим локацијама међу којима су још: Српски клуб и Батаw ска двојезична школа, биоскоп „Верешмарти”, Српска основна школа и гимназија „Никола Тесла”, Текелијанум...све до свечаног затвараwа чији ће домаћин бити Амбасада Републике Србије у Будимпешти. С. Савић

С јучерашњег свечаног затварања Бранковог кола

Фото: С. Шушњевић

ЗАВРШЕНО 40. БРАНКОВО КОЛО

Стражиловска песничка енергија У Kарловачкој гимназији јуче је свечано затворено јубиларно 40. Бранково коло које је трајало десет дана у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Ова манифестација , у славу поезије и Бранка Радичевића, који је у овој, најстаријој српској гимназији ђаковао од 1835. до 1841. године, окупила је неколико стотина уметника , а највише песника. Централна тема свих програма ове године је била „Српско песништво 20. века“.

-Бранково коло је изнедрило врхунски уметнички квалитет и показало нови сјај и свежину јединствене мисије оличене у златоносној стражиловској линији певања, нагласио је директор БК, песник Ненад Грујичић. Континуитет од четири деценије говори о богатству и капацитету коренског амблема српске поезије, уметности, културе и духовности у симбиози са савременим светским вредностима. Изузетан одјек на јубиларном 40. Бранковом колу изазвали су „Златни пресеци“ нове антологије „Срп-

ски песници двадесетог века“, која је најава пројекта БК наредне године под називом ‘’Антологија српске поезије – од Бранка наовамо (1847- 2000)’’. Театар поезије Бранковог кола и песници уживо представили су раскошну лепезу српског песничког језика који припада самом врху културе европских народа. У последњем ‘’Златном пресеку’’ српских песника 20. века, јуче је представљена поезија Миодрага Павловића, Боре Радовића, Ивана Гађанског, Матије Бећковића, Ранка Рисојевића, Пере Зупца, Рајка Петрова Нога, Стевана Тонтића, Владимира Копицла, Драгана Лакићевића, Ивана Негришорца и Драгослава Дедовића. Поезију антологијских песника су казивали Тихомир Станић, Бошко Петров и Кармен Антић, а своју песму говорио је Перо Зубац. Потом су наступили млади пијанисти Оливера Томашевић и Владимир Шовљански, који су извели композиције Шопена и Исидора Бајића.

Нову свежину овој манифестацији донели су талентовани ђаци трију гимназија: Карловачке, „Змај Јовине“ и Гимназије ‘’Лаза Костић’’ из Новог Сада, који су учествовали у програмима, речено је на јучерашњој свечаности . На јубиларном БК, награде ‘’Стражилово’’ уручене су Маји Станојевић, Жељку Пржуљу, Душану Кресовићу и Ивану Деспотовићу. Међународна награда ‘’Бранко Радичевић’’ додељена је британској песникињи Керол Ен Дафи, која није могла да дође. Њена књига песама ‘’Светске жене’’, у преводу Милене Борић на српски језик, појавила се управо на јубиларном Бранковом колу где је и промовисана. Гости БК, сем бројних домаћих, били су и инострани песници Николај Бајтов (Русија), Џејмс Сатерленд Смит (Енглеска) Агњешка Сиска (Пољска) Мариус Келару (Румунија), Исмаил Бандора (Јордан), Димитрис Сотакис (Грчка) и Миле Стојић (Босна и Херцеговина). Р. Лотина

У БРЕМЕНУ ИЗЛОЖБА ПРИНТОВА НОВОСАДСКОГ УМЕТНИКА

„Храна у контексту” Андреја Тишме Глумци Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаза с осмехом у нову сезону

Фото: Б. Лучић

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ СПРЕМНО ЗА НОВУ СЕЗОНУ

Узбудљиви сусрети редитеља и ансамбла Како то најчешће бива у Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз, и први овосезонски сусрет с новинарима приређен је на необичан начин – дружењем с ансамблом и управом, и фотографисањем за интернет сајт. Ни званични део протокола није трпео, па је предочено

о једном од најцењенијих мађарских драмских дела 19. века које је код његовог аутора за инспирацију имало и Шекспиров „Сан летње ноћи“. У најави Новосадског позоришта стоји да је „Чонгор и Тинда“ спој класике и авантуре у којој се испитује је ли љубав основни

Три у једном Традиционално, 11. годину заредом, почетак сезоне у Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз означиће Драмско такмичење мађарских војвођанских писаца које се одржава сутра. Писац Иштван Беседеш, глумац Роберт Ленард и драматург Ката Ђармати на основу новинских наслова извучених из шешира за један дан написаће три драме које ће потом режирати Габор Нађпал, Ђерђ Видовски и редитељ изненађења. Премијере су, такође, сутра! да публику ового цењеног позоришта ове године очекује потрага за смислом, за миром, за средиштем светлости која гори, како на ту потрагу одговара источњачка мудрост. Како ће на њу одговорити четири редитеља позвана да на сцену поставе два класика и две бајке, остаје да се види. Прво је планирано да средином новембра премијерно буде изведена представа „Чонгор и Тинда“ Михаља Верешмартија, у режији Ђерђа Херњака. Реч је

смисао постојања или је суштина свега у моћи, знању или новцу. Друга овосезонска премијера требало би да се одржи почетком фебруара, а избор је пао на комад „Мара/ Сад“ и редитеља Андраша Урбана којем ће ово бити прва режија у Новосадском позоришту. Знајући непредвидивост и луцидност Андраша Урбана, као и вишеслојност Вајсовог дела у којем постоје бројне могућности провокативних интерпретација, про-

јекат „Мара/ Сад“ већ изазива знатижељу. У Новосадском позоришту наредне сезоне режираће и један гостујући редитељ из Мађарске. Реч је о Ђерђу Видовском који је каријеру почео као теоретичар, а данас добар део своје креативности посвећује младима с којима најчешће и ради. Видовски ће у другој половини сезоне, наредне године, режирати представу „Фани и Александар“, по мотивима истоименог филма Ингмара Бергмана. Још један узбудљив сусрет у Новосадском позоришту одиграће се на крају сезоне, када ће на представи после седам година као редитељ поново радити Кинга Мезеи, некада и сама члан ансамбла. Кинга Мезеи је претходних година радила у Будимпешти, а у Нови Сад се враћа да режира представу „Бержијан и Дедики“ Ервина Лазара. „Бержијан и Дедики“ су збирка прича за децу познатог мађарског аутора од које се очекује да на специфичан поетски начин Кинге Мезеи оживи као маштовита и вишезначна представа о магичној енергији и победи над мраком. И. Бурић

У немачком граду Бремену, сутра се у две галерије: Вили Ихон (Vil la Ic hon) и Градској библиотеци (Stad tbi bli ot hek), отвара самостална изложба новосадског мултимедијалног уметника и ликовног критичара Андреја Тишме. Двадесет принтова, дужине од по два метра, који носе заједнички наслов „Храна у контексту”, први пут ће бити изложени у јавности, а приликом отварања ће бити прика-

зана и два Тишмина видео рада на исту тему. Сви радови су посвећени деградацији положаја хране у савременој цивилизацији, која је од некада култно-обреднг статуса спала на индустријски

и конзумеристички продукт, често предмет хиперпродукције и бацања. На отварању изложбе говориће директори обе установе, а отвориће је угледни ликовни критичар Јирген Вајхард (Dr. Jürgen Weichardt). Дан након отварања Андреј Тишма ће у оба простора приликом вођења публике кроз поставке одржати предавање о својој уметности. Изложба ће трајати до 25. октобра.

ОД СУТРА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Фестивал „Ухвати са мном овај дан” Током ове седмице, од 21. до 25. септембра, у Културном центру Новог Сада трајаће програм овогодишњег, деветог по реду филмског фестивала „Ухвати са мном овај дан“ који ће публици представити изабране филмове домаћих и страних аутора, који се баве животом и активностима особа са инвалидитетом. Уз пројекције поменутих филмова, фестивалски програм ће укључити и бројне пратеће програме: сусрете са ауторима, трибине и разговоре, филмске радионице, изложбе и друге ликовне садржаје у којима ће учествовати и особе са инвалидитетом. Ова манифестација која се одржава од 2003. године, а чији је циљ упознавање јавности са проблемима и достигнућима особа

са инвалидитетом, као и пружање подршке ауторима који се баве оваквим темама и приказивање њихових кинематографских остварења, у свом овогодишњем издању обухвата пројекције фимова аутора из Србије и из иностранства. Свечано отварање фестивала одржаће се сутра 18.00 часова у Културном центру Новог Сада, када ће бити отворена изложба слика Бориса Хрњака из Новог Жедника и приређене пројекције награђених филмова са прошле манифестације. Наредног дана у просторијама КЦНС биће представљен рад Филмског студија „Ноелтан“ из Потенце у Италији, пројект „Сервиси подршке – корак ка самосталном животу“ а такође ће бити одржана и трибина са темом „Приказ инва-

лидитета на европском филму“, уз пројекције филмова са фестивала на Палићу. Од 23. до 25. септембра у кино сали Културног центра са почетком у 17.00 часова биће приређене пројекције овогодишње такмичарске селекције филмова домаћих и страних аутора из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и из Италије. Организатори фестивала су ЕДИТ центар и Креативно афирмативна радионица „Парнас“ из Новог Сада у сарадњи са бројним партнерским организацијама из читаве Србије. Фестивал су подржали Министарство рада и социјалне политике, Управа за културу града Новог Сада и Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију. Б. Х.

utorak20.septembar2011.

\okovi} pauzira mesec dana Naj bo qem te ni se ru sve ta usta no vqe no na pr snu }e me |u re bar nog mi {i }a, zbog ~e ga }e mo ra ti da na pra vi pa u zu od ~e ti ri ne de qe, a to su utvr di li le ka ri po sle de taq ne ana li ze po vre de. Fi zi o te ra pe ut Mi qan Ama no vi} is ti ~e da je neo p hod no da pro |e me sec da na ka ko bi se No vak u pot pu no sti opo ra vio i bio

spre man na mak si mal ne na po re. \o ko vi} je po sle pre da je du e la Del Po tru u Are ni iz ja vio da je pr ve bo lo ve ose tio jo{ na star tu US Ope na, a da je pro tiv Ra fa e la Na da la is pro vo ci rao po vre du.

No le tvr di da po vre da, zbog ko je je bio pri nu |en da pre da po lu fi nal ni duel Dej vis ku pa, ni je ta ko ozbiq na kao {to se ~i ni lo u pr vi mah.

- Po vre da ni je ta ko te {ka kao {to smo mi sli li. Ra di se o de li mi~ nom na pr snu }u mi {i }a ko je zah te va mi ro va we - re kao je \o ko vi}.

Pr vi te ni ser sve ta i osva ja~ tri gren slem tur ni ra ove se zo ne i ~e ti ri u ka ri je ri, na gla sio je da ova po vre da do vo di u pi ta we

Po bed nik US ope na je u {a li re kao da je to kom fi nal ne od boj ka {ke utak mi ce u ko joj je Sr bi ja osvo ji la ti tu lu evrop skog {am pi o na „ve ro vat no po gor {ao po vre du”.

- To li ko sam sko ~io kod po sled weg po e na da sam si gur no is te gao mi {i} jo{ vi {e. Tra `i }u za to od od boj ka {a da mi na dok na de {te tu - re kao je u {a li na{ naj bo qi te ni ser.

On je na gla sio da je odu {e vqen us pe si ma ko je ni `e srp ski sport u po sled we vre me.

- Odu {e vqen sam jer srp ski sport do `i vqa va naj lep {e da ne u svo joj isto ri ji - re kao je \o ko vi} i do dao da je Sr bi ja „re al no na ci ja tim skih spor to va”.

Janko i Viktor kom{ije rer ([vaj car ska) 8.380, 4. En di Ma rej (V. Bri ta ni ja) 7.165, 5.

Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.200, 6.

Ro bin So der ling ([ved ska) 3.770, 7. Mar di Fi{ (SAD) 2.820, 8. Gael Mon fis (Fran cu ska) 2.780, 9. To ma{ Ber dih (^e {ka) 2.775, 10. @o Vil frid Con ga (Fran cu ska) 2.710... 16.

Vik tor Tro ic ki (Sr bi ja) 1.935, 17. Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 1.870.

VTA LISTA

ODBOJKA[I SRBIJE POSLE DESET GODINA OPET NAJBOQI U EVROPI

Uspeh mimo svih o~ekivawa Ka da se pro {le go di ne, po sle osvo je ne bron za ne me da qe na Svet skom pr ven stvu u Ita li j i, od na c i o n al n og dre s a opro stio Ni ko la Gr bi}, mno gi su pred vi |a li kraj zlat ne ere srp s ke mu { ke od b oj k e.

Mno go to ga i{lo je ne ver nim To ma ma u pri log. Po sle ne ko li ko uspe {nih go di na u Svet skoj li gi, ove go di ne or lo vi ni su sti gli do fi nal nog tur ni r a. Pri ~ a l o se o na g lom pod mla |i va wu i ne mo gu} no sti iz na la `e wa re {e wa za for mi ra we re sek ta bil nog ti ma za Evrop sko pr ven stvo u Austri ji i ^e koj.

A {ta se de si lo?

Od boj ka {i Sr bi je, po sle de set go di na, po pe li su se na vrh po bed ni~ kog po sto qa, iza se be osta v iv { i svet s ki pri z na t e si le u igri pre ko mre `e, Ita li ju, Poq sku, Ru si ju, Bu gar sku ... Jo{ jed no zlat no od li~ je utka no je u isto rij ske sport ske ux be ni ke i na to me }e se za sni va ti kon cept ra da za bu du }e ge ne ra ci je.

Ni j e bi l o te { ko na { im mom ci ma da se pla si ra ju u ~e tvrt f i n a l e. Ne { to sla b i j a gru pa is kri sta li sa la je Ko la ko vi }e ve iza bra ni ke za jed ne od fa vo ri ta pr ven stva, a po be da nad uvek ne u god nom Fran cu skom na ja vi la je put u vi si ne.

Ta ko su or lo vi do {li do po lu fi na la sa sa mo dva is pu {te na

U vrhu bez promene Sve te ni ser ke ran gi ra ne u pr vih 20 na li sti naj bo qih i da qe su na po zi ci ja ma od pro {le ne de qe. Je le na Jan ko vi} je 12, Ana Iva no vi} 20. a Bo ja na Jo va nov ski 56.

Li sta: 1. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 9335, 2. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 6226, 3. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 6055, 4.

Ve ra Zvo nar jo va (Ru si ja) 5920, 5.

Na Li (Ki na) 5870, 6. Pe tra Kvi to va (^e {ka) 5530, 7. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5380, 8.

Fran ~e ska Skja vo ne (Ita li ja) 4775, 9. Kim Klaj sters (Bel gi ja) 4501, 10. Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 4225, 11. An drea Pet ko vi} (Ne ma~ ka) 4025, 12. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 3270... 20. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 2415... 56. Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 1083.

Rafa najavio kraj saradwe sa stricem Ra fael Na dal na ja vio je kraj sa rad we sa stri cem To ni jem, ko ji ga je i uveo u svet te ni sa.

- Ni ka da ne zna te {ta mo `e da se de si u bu du} no sti. Do {lo je vre me da raz mi {qam o sve mu, a sa da imam da le ko vi {e go di na i mo gu da mu ka `em ne ke stva ri, ko je ra ni je mo `da ni sam smeo.

Ako qu di iz van po ro di ce po~ nu da mi su ge ri {u iste stva ri kao i To ni, on da je to za bri wa va ju }e.

On ima i tro je de ce o ko ji ma bi vi {e tre ba lo da bri ne, ne go o

dnevnik

we go vo u~e {}e na tur ni ri ma u Pe kin gu (po ~i we 3. ok to bra) i [an ga ju (9. ok to bar).

- Na dam se ipak, da }u se do ta da opo ra vi ti. U sva kom slu ~a ju , ne }u ri zi ko va ti da qe po gor {a we po vre de i zbog to ga je za sa da te {ko pred vi de ti ko li ko }u pa u- zi ra ti - re kao je \o ko vi} i do dao da se ni ka da do sa da „ni je su o ~a vao sa ova kvom vr stom po vre de”.

ATP LISTA

No vak \o ko vi} i da qe je ube dqi vo pr vi na svet skoj rang li sti sa 14.720 po e na. Jan ko Tip sa re vi} za be le `io je pad od ~e ti ri po zi ci je u od no su na pro {lo ne deq nu li stu, pa je sa da na 17. me stu. Vik tor Tro ic ki je jed no me sto iz nad Tip sa re vi }a, gde je bio i pro {log po ne deq ka.

Li sta: 1. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 14.720, 2. Ra fael Na dal ([pa ni ja) 10.620, 3. Ro xer Fe de -

SPORT

c m y

16

me ni. Iako sam ge ne ral no za do vo qan ka ko sam igrao po sled wih go di na, ne mo gu da bu dem za do vo qan ne kim me ~e vi ma ove go di ne, tu pre sve ga mi slim na du e le sa No va kom \o ko vi }em. Tre nut no mi je on mo ti va ci ja da igram jo{ bo qe - re kao je Na dal.

To ni Na dal je Ra fin tre ner od we go ve 12. go di ne, a sa sa mo ~e ti ri ga je pr vi put od veo na te ni ski te ren, iako mu je pre to ga glav na pre o ku pa ci ja bio fud bal.

se ta u ~e ti ri su sre ta, a za ula zak u fi na le mo ra li su da pre sko ~e do mi nat nu Ru si ju, tre nut n o naj b o q u se l ek c i j u na sve tu (osva ja ~a Svet ske li ge) i us pe li su. Pred vo |e ni Iva nom Miq ko vi }em, svoj mak si mum su pru `i li ~e sto ospo ra va ni na {i pr ma ~i ser vi sa Ni -

ko la Ko va ~e vi} i Mi lo{ Ni ki}, zlat ni par sred wih blo ke ra Mar ko Pod ra {~a nin – Dra gan Stan ko vi}, a teh ni ~ar Vla do Pet ko vi} i li be ro Ni ko la Ro si} do na li su po seb nu di men zi ju u igri na {e re pre zen ta ci je.

A fi na le, me~ za pam } e w e... Sa dru g e stra ne mre `e Ita li ja ni re {e ni da na pra ve ~u do i vra te se u evrop s ki vrh po s le ne ko li ko go di na po sta. Sve su po ku {a li azu ri, do bro su igra li, La s ko, Zaj c ev, Tra vi ca i osta li. Bi li su re spek ta bi lan pro tiv nik or lo vi ma, ali sve bi bi l o po wih u re du da Kol ko vi} ni je imao skri ve ne ke ~ e v e u ru k a v u.

Igra ~i s ma lom mi nu ta `om, qu di od za dat ka, Mi l an Ra { i}, Mi haj lo Mi ti} i po seb no Mi lo{ Ter zi} obe le `i li su fi nal ni me~. Ra {i} je do bro ser vi rao i imao jed n u do b ru od b ra n u ko ja je na {oj re pre zen ta ci ja po mo gla u za vr {ni ci ~e tvr tog se ta fi nal nog me ~a, a Ter zi} je as ser vi si ma na set lop ti u tre }em, a po tom i na me~ lop ti u ~e tvr tom se tu do neo to li ko `e qe no zla to. Ita li ja ni su us pe li sa mo da osvo je uvod ni set, ali za vi {e ni su ima li

sna ge. Na `a lost po wih, pro te sti i ner vo za ne do no se po e ne, jer bi u tom slu ~a ju si gur no do {li do evro tro na.

Le po je bi lo gle da ti od boj ka {e Sr bi je u Be ~u. Osvo je no je dru go zla to na evrop skim

pr ven svi ma (pr vo je uze la na {a naj t ro f ej n i j a ge n e r a c i j a 2001. go di ne u Ostra vi), a sve u kup no ovo je de ve to od li~ je za Sr b i j u na naj k va l i t et n i j im smo tra ma Sta rog kon ti nen ta, a Ivan Miq ko vi} je je di ni na{ od boj ka{ ko ji je u~e stvo vao u osva ja wu oba naj sjaj ni ja od li~ ja.

Sa da su da me na po te zu. Za ne ko li ko da na po ~i we Evrop sko pr ven stvo za od boj ka {i ce u Sr bi ji i Ita li ji, a po sle osva ja wa bron za ne me da qe u svet skom Gran pri ju, ka da su bi le naj bo qa pla si ra na evrop ska eki pa, ima na de da }e mo }i da se do mog nu jo{ jed nog od li~ ja i na sta ve uspe {nu `e tvu me d a q a srp s ke od b oj k e na evrop skom i svet skom ni vou.

M. Risti}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak20.septembar2011.

17

ZLAT NI OD BOJ KA [I DO PU TO VA LI U SR BI JU

Igra mo za dr `a vu, gr b i za sta vu Evrop ski {am pi o ni, od boj ka {i Sr bi je sti gli su ju ~e ne {to po sle po dne va u Be o grad, gde su ih na aero dro mu „Ni ko la Te sla„ do ~e ka li na vi ja ~i, rod bi na, ali i tru ba ~i. Naj bo qi od boj ka{ Evro pe Ivan Miq ko vi} ta da je po zvao sve one ko ji su na bi lo ko ji na ~in osta li du `ni {am pi o ni ma da ih po zdra ve is pred Skup {ti ne Be o gra da.

- Ka da smo osvo ji li zla to na Olim pij skim igra ma u Sid ne ju 2000. go di ne ni smo ima li pri li ke da sla vi mo sa na ro dom. Go di nu da na ka sni je ka da smo uze li evrop sku ti tu lu ima li smo do ~ek, a sa da je ova mla da ge ne ra ci ja us pe la da po no vi taj uspeh - re kao je Miq ko vi} i pod se tio na zlat ne aso ve iz 2001. go di ne Ni ko lu i Va wu Gr bi }a, Vu jo vi }a i dru ge.

MVP {am pi o na ta Evro pe u Be ~u opet se za hva lio ko {ar ka -

{i ma, ko ji su ne u spe hom na EP u Li tva ni ji otvo ri li me dij ski pro stor od boj ka {i ma.

- Na rav no da `a lim zbog wi ho vog re zul ta ta, ali otvo ri li su nam pro stor. I{li smo iz utak mi ce u utak mi cu i kao ka pi ten, pr vi me |u jed na ki ma, ka `em da je ovo isto rij ski uspeh, jo{ ve }i od onog pr vi put jer je ostva ren sa mla dom i re la tiv no ne is ku snom eki pom.

Miq ko vi} je is ko ri stio pri li ku i da se do tak ne i te {kih te ma.

- Opet smo dr `a vu ba ci li u tro {ak jer smo za slu `i li nov ~a ne na gra de, ko je su pro pi sa ne pra vil ni ci ma. Eto, sta }e mo u red jer jo{ ni {ta ni smo do bi li ni za bron zu sa SP pro {le go di ne. Me |u tim, mo ram da na gla sim da ne igra mo za no vac, ne go za dr `a vu, grb, za sta vu. Grb i za sta va ni su sa mo na dre su, ne go u sr cu - za kqu ~io je Miq ko vi}

i do bio gro mo gla san i dug apla uz od svih pri sut nih.

Naj bo qi blo ker Evro pe Mar ko Pod ra {~a nin is ta kao je va `nost osva ja wa zlat ne me da qe.

- Do sta me da qa smo osvo ji li pret hod nih go di na, ali ni jed na ni je bi la zlat na. Uo~i fi na la re kao sam da bi ih sve me wao za zla to. Hva la svi ma ko ji su bi li uz nas. Us pe li smo, pre sve ga za hva qu ju }i na {em ve li kom sr cu i ko lek ti vu - re kao je Pod ra {~a nin.

Naj bo qi pri ma~ Evro pe Ni ko la Ko va ~e vi} is ko ri stio je pri li ku da se jo{ jed nom za hva li srp skim na vi ja ~i ma.

- Hva la pu bli ci u Be ~u ko ja nas je bo dri la od sa mog po ~et ka. [to se ti ~e igre, do sta eki pa je na te re nu iz gle da lo mo} ni je od nas, ali mi smo ima li naj ve }e sr ce i naj ve }u hra brost.

Za to smo ov de gde smo - po ru ~io je Ko va ~e vi}.

SLO BO DAN MI LO [E VI], GE NE RAL NI SE KRE TAR OSS

[am pi o ni }e do bi ti no vac Ge ne ral ni se kre tar Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je (OSS) Slo bo dan Mi lo {e vi} (na sli ci sa se lek to rom Igo rem Ko la ko vi }em) obe }ao je da }e {am pi o ni Evro pe do bi ti no vac ko ji su na te re nu za slu `i li.

- Qu bav uvek ima jed nu do zu gor ~i ne i za to raz u mem Miq ko vi }e ve re ~i. Ali, {to se ti ~e nov ca, ovaj sa vez ni kad ni kom ni je ostao du `an,

pa ne }e ni sa da pre ma wi ma. Na da mo se da }e i svi dru gi srp ski spor ti sti po sti za ti ova kve uspe he jer je evi dent no da to na ro du ne {to zna ~i - re kao je Mi lo {e vi}, kao od go vor na iz ja vu Iva na Miq ko vi }a ko jom je on pod se tio da od boj ka {i jo{ ni su do bi li ni nov ~a nu na gra du za bron za nu me da qu na Svet skom pr ven stvu pro {le go di ne.

Se lek tor Igor Ko la ko vi} ta ko |e je apo stro fi rao ener gi ju ko ju je tim do bio od na vi ja ~a u Austri ji.

- Qu di ko ji ta mo `i ve i ra de svo jim op ti mi zmom da li su

nam po treb nu ener gi ju. Bi li su ve }i op ti mi sti od nas, wi hov ro d o q u b i v i in s tikt se uve }a vao i pri mio kod nas.

Uo~i pu ta ma lo ko od nas je sa wao o po bed ni~ kom po sto qu, a

ni ko o zla tu - re kao je Ko la ko vi}.

Od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je osvo ji la je ti tu lu {am pi o na Evro pe po {to je u fi na lu sa vla da la Ita li ju sa 3:1.

18

sport

utorak20.septembar2011.

dnevnik

SREMSKA LIGA

DRUGA SREMSKA LIGA

Ma~vanski derbi doma}inu

Hrtkovci se crveneli

Zeka Buquba{a - Podriwe 2:1 (1:1) RAV WE: Stadion Zeke Buquba{e, gledalaca 300, sudija Daki} (Vi to jev ci).

Strelci: Zabla}anski u 15. i Z. Ivi} u 90. za Zeku Buquba{u, Vitas u 14. za Podriwe. @uti kartoni: Romandi}, Vukovi}, Z. Ivi} (Zeka Buquba{a). Crveni karton: Ostoji} (Podriwe).

ZE KA BU QU BA [A: Ugqe{i} 8, Romandi} 8, Mijajlovi} 8, Stoki} 8, Vukovi} 6, Ban~evi} 8, Martinovi} 8 (D. R. \onli} 8), D. A. \onli} 8 (Vasi} 8), Maksimovi} 8 (Savinovi} 8), Z. Ivi} 8, Zabla}anski 8.

POD RI WE: Spasojevi} 8, Ra do va no vi} 7, Gr {i} 6 (Ostoji} 6), Jeremi} 7, Petri} 7, Vu~i} 6, Jefti} 8, Vitorovi} 7, Pani} 6 (Gospovi} 6), Todorovi} 6 (Simi} 6), Vitas 8.

U ma~vanskom derbiju vi|en je dobar fudbal. Poveli su gosti preko Vitasa, a samo minut kasnije Zabla}anski je izjedna~io. U nadoknadi vremena Z. Ivi} je glavom zakucao loptu iza le|a Spasojevi}a i svom ti mu do neo za slu `e nu pobedu.

B. \onli}

Borac Sloga Mil{ped - Hajduk (B) 1:1 (1:1) KRWE[EVCI: Stadion Borca Sloge Mil{ped, gledalaca 100, sudija Teo Softi} (Ba~inci). Strelci: Pejovi} u 1. za Borac Slogu Mil{pede, Lazarac u 38. za Hajduk. @uti kartoni:^obanovi}, Pejovi}, Kundak (Borac Sloga Mil{ped), Muti} (Hajduk). Crveni kartoni: Kelebuda (Borac Sloga Mil{ped), Glavatovi} (Hajduk).

BO RAC SLO GA MIL [PED: Nikoli} 7, Voki} 5, Savi} 6 (Stefanovi} 5), Glamo~ak 6, Kundak 5, ^obanovi} 6, Bogunovi} 8, Kamberi 7, Mitrovi} 6, Lazi} 7, Pejovi} 7.

HAJ DUK: Simovi} 7, Brki} 6, Glavatovi} 6, Trtica 7, @.

Mitrovi} 6, Lazarac 8, Muti} 7, Peji} 6, Pani} 6, Jagodi} 6, M.Mitrovi} 7.

Brzonogi Pejovi} je uspeo ve} u 1. minutu da umakne gostuju}oj odbrani i da dovede doma}ine u vo|stvo. Od tog trenutka, pa sve do kraja Be{~ani su bili boqi tim, ali nisu imali sre}e, odneli su samo jedan bod.

D. Trifunovi}

Hajduk (V) - [umar 2:0 (2:0) VI[WI]EVO: Stadion Hajduka, gledalaca 300, sudija Bazi} (Be{ka). Strelac: Stevanovi} u 11. i 45. minutu. @uti kartoni: Vojislav Jankovi}, M. Zari}, Stani{i} (Hajduk), Obradovi} ([umar).

HAJ DUK: Toma{evi} 8, Vojislav Jankovi} 9, [apri} 8, Bakajli} 8, M. Zari} 8, Pavi} 8, Veteha 8 (Vladislav Jankovi} 8), Stani{i} 8 (Runti} 8), Stevanovi} 9, \.

Zari} 8, Gruji~i} 8.

[U MAR: Rogi} 8, Z. Mili~evi} 8 (Vesi} 7), Dra`i} 8, Kova~evi} 7, Mitrovi} 7, Teodorovi} 7, Obradovi} 7, Mati} 7, G. Mili~evi} 7, Vra~evi} 7, Vu~kovi} 7.

Z. Raki}

Hajduk ([) - Jadran 1:0 (0:0) [IMANOVCI: Stadion Hajduka, gledalaca 200, sudija Jovan~evi} ([id). Strelac: \or|evi} u 89. @uti kartoni: Kresojevi}, Krstovi}, Vuka{inovi} (Hajduk), Bulatovi}(Jadran).

HAJ DUK: Vuka{inovi} 7, Mijatovi} 7, Georgijevi} 7 (Kelebuda 7), \or|evi} 8, Grba~i} 7, Milovanovi} 7, Vagi} 7, Kresojevi} 7, Trajkovi} 7, Babi} 7, Krstovi} 7.

JA DRAN: G. Kova~evi} 7, Bo{wakovi} – (Dudi} 7), Vukajlovi} 6, J. Koj~inovi} 7 (Kosti} 6), Bulatovi} 6, Ra{i} 6 (Mraovi} 6), I. Milakovi} 6, P. Milakovi} 6, Samac 7, Savi} 7, D. Peki} 6.

Z. Muji}

Rudar - Grani~ar 0:3 (0:2) VRDNIK: Stadion Rudara, gledalaca 200, sudija Bogavac( In|ija). Strelac: Deraji} u 8,

39. i 73. minutu. @uti kartoni: Gruji}, Le`akov, Cvjeti} (Rudar), Carevi}, Ranisavqevi}, Skakavac (Grani~ar). Crveni karton: Avramovi} (Rudar).

RU DAR: Avramovi} 6, Kolarevi} 7, Ninkovi} 5(Bre~ko 7), Gruji} 6, Mrvi~in 6, Ba~i} 6, Vodra~ek 6, Gerbec 6 (Le`akov 7), Cvjeti} 6, Stri~evi} 7, Santra~ 6.

GRA NI ^AR: Ili} 8, Antunovi} 8, Ranisavqevi} 7, Skakavac 8 (Markovi} 7), Vukmir 7, Carevi} 8 (Savi} 7), Raji} 8, Kon~ar 7, Ugqe{i} 8, Deraji} 9, Erak 8.

Raspolo`eni gosti iz Ada{evaca lako su savladali doma}ine.Uvek su ka`wavali proma{aje doma}e navale.Istakao se trostruki strelac Milo{ Deraji}. Vrdni~ani nisu bili zadovoqni su|ewem Bogavca, a iskqu~en je i trener Cilin{ek.

S. Krsti}

Sloven - Mladost 3:1 (1:0) RUMA: Stadion Slovena, gledalaca 300, sudija Stojanov (In|ija). Strelci: Spasojevi} u 45. i Milo{evi} u 51. i 72. za Sloven, a Pa`in u 81. za Mladost. @uti kartoni: Spasojevi}, Milo{evi} (Sloven), Vuj~i} (Mladost).

U Irigu ~ekali doma}ina U Irigu nije bilo utakmice. Gosti iz La}arka (LSK) su doputovali, do{li su delegat sudije, ali fudbalera Radni~kog nigde, ni od korova.

M. Jovi~i} SLO VEN: Vujakovi} 7, Raki} 7, Milo{evi} 8, Lazi} 7, Marinkovi} 7, ^upeqi} 7, Gre~ 7 (An|eli} 7), Mili~i} 7 (Ne`i} 7), Spasojevi} 7 (Alimpi} 7), Berowa 7, Stupar 7.

MLA D OST: Tra vi ca 7, Plav{i} 6, [tuli} 6, Trajkovi} 6 (Gruji~i} 6), Seqimi 6, Isailovi} 6, Rado{evi} 6, Ra-

VI [WI ]E VO: Haj duk - [u mar 2:0, VI TO JEV CI: Par ti zan - Sre mac 4:2, [I MA NOV CI: Haj duk - Ja dran 1:0, VRD NIK: Ru dar - Gra ni ~ar 0:3, KR WE [EV CI: Bo rac Slo ga Mil {ped - Haj duk (B) 1:1, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a -Pod ri we 2:1, RU MA: Slo ven - Mla dost 3:1, IRIG: Rad ni~ ki - LSK (ni je igra no).

1. Gra ni ~ar 6 2. Haj duk (B) 6 3. Slo ven 6 4. Haj duk (V) 6 5. LSK 5 6. Pod ri we 6 7. Par ti zan 6 8. Rad ni~ ki (I) 5 9. Mla dost 6 10. Haj duk ([) 6 11. Ze ka Bu q.

6 12. Sre mac 6 13. Ru dar 6 14. [u mar 6 15. Bo rac Slo ga 6 16. Ja dran 6

5 4 4 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0

0 2 0 1 1 3 2 2 2 1 1 2 2 1 4 2

1 0 2 2 1 1 2 1 2 3 3 3 3 4 2 4

13:1 12:1 20:9 9:5 9:6 10:6 9:8 8:7 9:9 5:8 7:11 6:12 3:12 4:10 9:20 1:9

15 14 12 10 10 9 8 8 8 7 7 5 5 4 4 2

danovi} 6 (Pa`in 6), Radosavqevi} 6 (Mati} 6), Savi} 6, Vuj~i} 6.

Imali su doma}ini prilika, dosta i proma{ivali, ali raspolo`eni Spasojevi} i Milo{evi} omogu}ili su Slovenu da stigne do zaslu`ene pobede.

Kod rezultata 2:0 Berowa je sa penala pogodio stativu.

B. Rokni}

Partizan - Sremac 4:2 (3:1) VITOJEVCI: Stadion Partizana, gledalaca 50, sudija Dobri} (Jarak). Strelci: Mili} u 12. i D. Markovi} u 21, 32. i 46. za Partizan, Rajak u 29. i Gruji} u 51. za Sremac. @uti kartoni: Mileti}, Todorovi} (Partizan), Kova~evi} (Sremac).

PAR TI ZAN: Bo{kovi} 7, Mileti} 7, \or|i} 7, M. Markovi} 7, M. Petrovi} 7, Mili} 8, Petkovi} 7 (Bogdanovi} 7), Radovi} 7, D. Markovi} 9 (\ura{evi}), V. Petrovi} 7, Topxagi} 7 (Todorovi} 7).

SRE MAC: Uzelac 7, Kova~evi} 7, Rosi} 7, Perin 7, Skopqak 7, ^ortanova~ki 7 (Radivojevi} ), Pavkovi} 7, Abaxija 7, Kolarov 7 (I. Gruji} 7), D. Gruji} 7, Rajak 8.

M. Latkovi}

Pola sata gostima, sat Gibar~anima Sin|eli} - OFK Ba~inci 4:2 (2:2)

Napredak - Jedinstvo (M) 1:0 (1:0) VA[ICA: Stadion Napretka, gledalaca 300, sudija Durakovi} ([id). Strelac: \a~anin u 44. @uti kartoni: Luji}, V. Petrovi}, Jastrebi}, N. Petrovi} (Napredak), Simi}, Vurdeqa (Jedinstvo). Crveni karton: P. Petrovi} (Napredak).

NA PRE DAK: M. Dobrojevi} 8, Jastrebi} 8, P. Petrovi} 8, \a~anin 9, Luji} 8, Kula~anin 8 (D. Dobrojevi} 8), V. Petrovi} 8 (Savi} 7), Mladenovi} 8, Krtini} 8, Novakovi} 8, N. Petrovi} 8 (Ivkovi} 7).

JE DIN STVO: Luki} 7, Ivanovi} 7, Spasojevi} 7, Simi} 7, Grbatini} 7, Vuji} 7, Jovi} 7 (Savi} 7), Vucowa 7, Stanoj~i} 7, Jawatovi} 7 (Jovanovi} 7), Vurdeqa 7.

Derbi kola opravdao je o~ekivawa. Igralo se dobro i borbeno. Doma}ini, iako, su rano ostali sa igra~em mawe, u 32. iskqu~en je P.Petrovi}, bili su boqi rival i zaslu`eno su slavili.Pobedonosni gol postigao je Zoran \a~anin Mamija lepim i preciznim {utem sa oko 25 metara.

D. Dobrojevi}

wanin (Morovi}). Strelci: Si~ u 35. i Luka~ u 88. minutu.

OMLA DI NAC: Preradovi} 8, Bukor 7, [inka 7, Breki} 7, Si~ 7, ]ulibrk 7 (N. Jovi~i} ), Laki} 8, Luka~ 8, M. Jovi~i} 7 (Koh ), Miki} 9, Simi} 8.

GRA NI ^AR: Cvijanovi} 7, Arapovi} 6, Riki} 6, Stevi} 6, Vukovi} 6, Sekuli} 6, Sremac 6, Z. Jovi} 6, D. Juro{evi} 6, S. Juro{evi} 6, Danilovi} 6.

D. Nikoli}

Sremac - Jednota 0:4 (0:3)

BIKI] DO: Stadion OFK Biki}a, gledalaca 100, sudija Mati} ([id). Strelci: Vranov u 18. i 60, Dobri} u 22. i 75, Rado{evi} u 42. i Mrvaqevi} u 49. za OFK Biki}, Paji} u 20. za OFK Bingulu. @uti kartoni: Gledi} (OFK Biki}), Ruman, Suhawi (OFK Bingula).

OFK BI KI]: Bugarski 7, Tesli} 7 (Solakovi} 7), Gledi} 7 (Majher 7), Ceti} 8, Basrak 7, Rado{evi} 7, Geordin i 8, Mari} 7, Vranov 8, Mr vaqevi} 8, Dobri} 9 (Malivuk 7).

OFK BIN GU LA: Suhawi 7, Kramar 7, Ruman 6, Farka{ 6, Pali} 6, Kora} 7, Lovas 6 (Babeqa 6), ]osi} 8, Rai} 7, Jankovi} 6 (Stankovi} 6), Paji} 7.

D. Hnatko

BERKASOVO: Stadion Sremca, gledalaca 50, sudija Mar~eti} (Gibarac). Strelci: Bodo u 23, 28. i 73. i Bogdanovi} u 43. minutu.

SRE MAC: Ugrenovi}, S. Milankovi}, N. ^alina, Novak (Parenta), A. Milankovi}, M. ^alina, Ostoji}, Bala{}ak, Jan~i}, Kurbalija, Rajkovac.

JED NO TA: Milanovi}, N. Kotarli}, Mijatovi} (Danguzov), R. Kotarli} ([olaja), Jovanovi}, Rali}, Bogdanovi}, Dujakovi}, Bodo, Dupaq (Milanovi}), Arsenovi}.

Laka pobeda gostiju. Doma}i nisu mogli pru`iti ve}i otpor daleko spremnijoj ekipi iz [ida.

D. Lazor

Omladinac - Grani~ar 2:0 (1:0) MOLOVIN: Stadion Omladinca, gledalaca 100, sudija Ba-

OFK Biki} - OFK Bingula 6:1 (3:1)

Borac - Fru{kogorac 2:1 (1:1) ILINCI: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: [arkanovi} u 19. i Krwaji} u 70. za Borac, Zec u 15. za Fru{kogorac.

HRTKOVCI: Stadion Hrtkovaca, gledalaca 150, sudija Samac (Sremska Mitrovica).

Strelci: Nikoli} u 15, Me|ed u 53. i [urjan u 85. @uti karton: Cvjetinovi} (@elezni~ar). Crveni kartoni: Brkqa~a , Nikoli} (Hrtkovci), Kne`evi}, Golubovi} (@elezni~ar).

HRT KOV CI: ^i~a, Mandi} (Ugr~i}), [urjan, Mitrovi}, Vukmanovi}, Radovi}, Manojlovi}, Brkqa~a, Nikoli}, Savi} (Kr wa ji}), Mi {~e vi} (Me|ed). @E LE ZNI ^AR: Strajni}, Milovanovi}, Krwi} (Crnomarkovi}), Pa{i}, Mar~eti}, Rakar (Kupre{anin), Cvjetino vi}, Mi {~e vi}, Jo vi ~i}, Golubovi}, Kne`evi}.

Te{ka, ali zaslu`ena pobeda Hrtkov~ana.U 52. minutu Kne`evi} udara namerno Brkqa~u, nastala je op{ta gu`va, a nakon dva minuta prekida, Samac je pokazao ~etiri crvena kartona.

N. Ugr~i}

Dowi Petrovci - Grani~ar (K) 0:0 DOWI PETROVCI: Stadion Dowih Petrovaca, gledalaca 100, sudija Rilak (In|ija). @uti kartoni: Zekanovi}, N. Oparu{i} (Dowi Petrovci), Vukovi}, Danilovi} (Grani~ar).

DO WI PE TROV CI: Tomi} 7, Nikoli} 6, Zekanovi} 7, Se~anski 7, B. Oparu{i} 6, Devrwa 6 (]ali} 6), Marjanovi} 6 (Bosni}), [a{a 6 (Mati} 6), Ivkovi} 6, Miqkovi} 6, N. Oparu{i} 6.

GRA NI ^AR: Jovi} 7, Vasili} 6, Simi} 6 (Adamovi} 6), Danilovi} 6, Milinkovi} 6 (B ogosavqevi} 6), Koji~ki 6, Luka~ 6, Vukovi} 6, Todi} 6, Rudi} 6 (Ze~evi} 6), Drmanovi} 6.

Doma}ini su upisali pobedu unapred i mislili su samo o tome koliko }e gost da primi golova. Kuzminci su zaslu`eno odneli bod.

G. Zaki}

Jedinstvo - Podunavac 1:0 (0:0)

OP[TINSKA LIGA [ID

GIBARAC: Stadion Sin|eli}a, gledalaca 50, sudija Papi{ta ([id). Strelci: [arac u 15, Vudrak u 41. i Poznanovi} u 48. i 89. za Sin|eli}, a Cuper u 4. i Junuzovi} u 33. minutu za OFK Ba~ince. @uti karton: Barjaktarevi} (OFK Ba~inci).

SIN \E LI]: Mrkowi} 8, \eki} 8, Stojanovi} 8, Savi} 8 (Poznanovi} 9), Kova~evi} 8, Vudak 8, Drenovac 8, Gubi} 8, Stojakovi} 8 (Toma{evi} 8), [arac 7, Mileti} 8.

OFK BA ^IN CI: Barjakarevi} 7, ^avi} 7, Lazarov 7, Kalini} 7, Gruji~i} 7 (Mili} 7), Ili} 7, Junuzovi} 7, Bla`anovi} 7, Milinkovi} 7, Ga~i} 7, Cuper 7 (Dujkovi} 7).

Ba~in~ani su poveli sa 2:0 u prvih tridesetak minuta. Doma}ini su potom krenuli u op{tu ofanzivu i do kraja utakmice, prema {ansama, gosti su jo{ i dobro pro{li.

D. Vukas

Hrtkovci - @elezni~ar 3:0 (1:0)

VA [I CA: Na pre dak - Je din stvo (M) 1:0, ILIN CI: Bo rac Fru {ko go rac 2:1, BI KI] DO: OFK Bi ki} - OFK Bin gu la 6:1, GI BA RAC: Sin |e li} - OFK Ba ~in ci 4:2, BER KA SO VO: Sre mac - Jed no ta 0:4, MO LO VIN: Omla di nac - Gra ni ~ar 2:0. Omla di nac iz Ba tro va ca i Je din stvo iz Qu be bi li su slo bod ni.

1. Na pre dak 6 2. OFK Bi ki} 6 3. Jed no ta 7 4. Je din. (M) 5 5. Sin |e li} 6 6. OFK Ba ~in ci 7 7. Omla d. (B) 6 8. Je din. (Q) 5 9. Omla d. (M) 6 10. Bo rac 6 11. Gra ni ~ar 7 12. Fru {ko g.

5 13. OFK Bin gu la 6 14. Sre mac 6

6 4 4 4 4 3 2 2 2 2 2 1 1 0

0 2 2 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 1

0 0 1 1 2 4 3 2 3 3 4 4 5 5

14:5 21:5 14:7 21:2 16:9 14:11 12:12 11:11 6:9 6:11 10:19 4:11 4:24 3:21

18 14 14 12 12 9 7 7 7 7 7 3 3 1

@uti kartoni: Simeunovi} ( Borac), Galija{ (Fru{kogorac). Crveni karton: Amanovi} (Fru{kogorac).

BO RAC: Simi} 7, Peji} 7, [arkanovi} 7, Naranxi} 8, Sarap 7, Simeunovi} 7, Savi} 8, Krwaji} 7, Stoj{i} 7 (Benkovi}), I. Filipovi} 7, D.Filipovi} 7.

FRU [KO GO RAC: Vorkapi} 7, Galija{ 6, Amanovi} 6, Marti} 7, Adamovi} 7, Jovanovi} 7 (Zec 7), Vuk{i} 7 (Hr~ek 7), Damjanovi} 7, Zec 7, Kova~evi} 6, Jano{evi} 7.

Najboqi pojedinac na utakmici bio je Aleksandar Naranxi}. Sve doma}e akcije i{le su preko wega. Krwaji} je postigao retko lep gol. [utirao je sa 20 metara i pogodio same ra{qe.

R. Naranyi}

PLATI^EVO: Stadion Jedinstva, gledalaca 150, sudija Popovi} (La}arak). Strelac: Kuli} u 48. minutu. @uti kartoni: Zuber, Vu~kovi}, Raji} (Jedinstvo), B. Gojkovi}, Stefanovi}, Nikoli}, Jovanovi} (Podunavac).

JE DIN STVO: Der 8, Mitrovi} 8, Stoji} 8, G.Petrovi} 8, Bosiqkov 8, Raji} 8, Despotovi} 7, Crnkovi} 7 (Simi} 6), Zuber 7, Vu~kovi} 7, Kuli} 8.

PO DU NA VAC: Tutu{ 7, Radakovi} 6 (Nikoli} 6), Kotur 6, B. Gojkovi} 6, Quboja 7, I. Gojkovi} 6, Stefanovi} 6, Krivo{ija 6 (Simi} 6), Miqu{ 6 (Novoselac 6), Pejinovi} 6, Jovanovi} 6.

Doma}i su bili boqi rival i stvorili su vi{e {ansi, a samo jednu je iskoristio Kuli} posle uspelog solo prodora.

S. Brankovi}

Borac - Sloga Borac 2:1 (1:0) MARTINCI: Stadion Borca, gledalaca 400, sudija Radin (Ba~inci). Strelci: Latinovi} u 41. i R. Male{evi} u 66. za Borac, Sokolov u 69. za Slogu Borac. @uti kartoni: M. Male{evi}, Latinovi} (Borac), Sokolov, B. Lep{anovi} (Sloga Borac).

Iako slaba, igra Marti~ana ipak je bila dovoqna za tri boda. Jedva su dali dva gola jer gosti nisu imali pravog golmana.

R. Me|edovi}

OFK Bresta~ - Popinci 0:1 (0:0) BRE STA^: Stadion OFK Bresta~a, gledalaca 100, sudija Miji} (Prhovo). Strelac:

DO WI PE TROV CI: Do wi Pe trov ci - Gra ni ~ar (K) 0:0, SA LA[ NO ]AJ SKI: Bu du} nost - Slo ven 3:2, GRA BOV CI: Gra ni ~ar - Qu ko vo 1:1, HRT KOV CI: Hrt kov ci - @e le zni ~ar 3:0, MAR TIN CI: Bo rac - Slo ga Bo rac 2:1, BRE STA^: OFK Bre sta~ - Po pin ci 0:1, PLA TI ^E VO: Je din stvo - Po du na vac 1:0.

1. Po pin ci 2. Bo rac (M) 3. Do wi Pe tr.

4. Qu ko vo 5. Bu du} nost 6. Gra ni ~ar (G) 7. Gra ni ~ar (K) 8. Hrt kov ci 9. Po du na vac 10. Je din. (P) 11. Slo ven 12. Slo ga Bo rac 13. @e le zni ~ar 14. OFK Bre st.

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

4 4 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0

1 0 2 1 0 2 2 0 0 2 1 0 0 1

0 7:3 13 1 15:7 12 0 12:2 11 1 8:6 10 2 7:4 9 1 11:6 8 1 8:4 8 3 8:10 6 3 8:11 6 2 7:11 5 3 7:8 4 4 7:13 3 4 3:15 3 4 7:15 1

Ivani{ u 65. @uti kartoni: Savi}, V. Glu{ac (OFK Bresta~).

OFK BRE STA^: Paliku}a, D. Glu{ac, Petkovi} (Kne`evi}), ^ejovi}, V. Glu{ac, Savi}, Kova~evi}, Stefan Mladenovi}, Strahiwa Mladenovi}, V. Krwulac, G. Krwulac (Srzi}).

PO P IN C I: Stan ko vi}, Nedimovi}, Z. Peji}, Baki}, Novi}, Pejovi}, Ivani{, R. Peji}, Tica, Backovi} (Petkovi}), Vuleti}.

Gosti iz Popinaca, taman, su bili boqi za taj jedan gol koji je postigao Ivani{.

M. Subotin

Grani~ar (G) - Qukovo 1:1 (0:0) GRABOVCI: Stadion Grani~ara, gledalaca 150, sudija Mari} (Sremska Mitrovica).

Strelci: Marjanovi} u 48. za Grani~ar, \ilas u 86. za Qukovo. @uti kartoni: B. Jovi}, Lozi} (Grani~ar), Luka~, Bursa} (Qukovo). Crveni kartoni: Krsti} (Grani~ar), Dubaji} (Qukovo).

GRA N I ^ AR: Nov ~i} 5, M.Samarxi} 6, Kosti} 6, B. Jovi} 7 (Rahar 6), Marjanovi} 7, \.Samarxi} 7, Novakovi} 7, \or|i} 7, M. Jovi} 6, Lozi} 7 (Karda{ 6), Milovanovi} 6 (Taborovi} 6).

QU K O V O: Mi lo {e vi} 8, Pavi} 6, Luka~ 6, Stepanovi} 6(Dr~a 6), Miladinovi} 6, Pa|an 7, \ilas 7, Bitarih 6, Bjeqac 7, Bursa} 7, Dubaji} 7.

Igralo se otvoreno na obe strane. Doma}ini su imali vi{e {ansi, ali odli~ni golman gostiju Milo{evi} u nekoliko navrata sigurnim interven ci ja ma uspe {no je ~u vao svoju mre`u.

D. Samaryi}

Budu}nost - Sloven 3:2 (0:1) SALA[ NO]AJSKI: Stadion Bu du} no sti, gle da la ca 150, su di ja Le ki} (Vrd nik).

Strelci: Parmakovi} u 67. i G. Simeunovi} u 80. i 85. za Budu}nost, a Bosan~i} u 35. i 70. minutu za Sloven. @uti kartoni: Radosavqevi}, G. Simeunovi} (Budu}nost), B. ^iki}, Gmizi} (Sloven).

BU D U] N OST: Jef ti} 6, Jeserti} 6 (D. \uki} 8), Mihajlovi} 7, V. Simeunovi} 7, Radosavqevi} 8, Gruji} 7, Vu~enovi} 7 (Petrovi} ), ^upi} 7, Parmakovi} 8, Rogo 7, Tufegxi} 7 (G.Simeunovi} 8).

SLO V EN: Ko {u ti} 9, B.^iki} 7 (Petrovi} 7), Ma`i} 6 (D. Mitrovi} 7), Vukin 8, Kari} 8, Gruji} 6, Markovi} 7, N. ^iki} 5, Bosan~i} 8, N. Mitrovi} 6 (Gmizi} 6), Peri{i} 7.

Gosti su se na po~etku susreta pokazali kao puno opasniji. Bosan~i} je u 35. postavio rezultat poluvremena. U fini{u efikasna igra doma}ih rezultirala je golovima G.Si me u no vi }a i ko na~ nom pobedom nad stvarno dobrim rivalom.

M. Simi}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak20.septembar2011.

OP [TIN SKA LI GA TI TEL–@A BAQ

VOJ VO \AN SKA LI GA – ZA PAD

Li der se mu ~io

Mi trov ~a ni da le ko od ma kli

Obi li} - Mi le ti} 0:3 (0:0) VI LO VO: Igrali{te Obili}a, gledalaca oko 200, sudija Vasli} (Titel), strelci: Dorosl~ova~ki u 76. i Kovanu{i} u 86. i 90. minutu. @uti kartoni: Ruli} i D. Li{i} (Mileti}).

OBI LI]: Kokanovi} 6, P. Pani} 6. Danko Pani} 6 Dragi{i} 6 Babi} 6, \uri} 7, T. Pani} 7, Dopbri} 5, \urkovi} 6, W. Pani} 6, I. Pani} 6, Petkovi} 6.

MI LE TI]: Petkovi} 8, Nestorovi} 7, Petrovi} 7, Ruli} 7, Romi} 7, Bagi} 7, Klaji} 7, Rogi} 7, Bawac 8, Jovanovi} 7, Doroslova~ki 7, D. Li{i} 7 (Kovanu{i}).

Lider se dugo mu~io u Vilovu, Obili} je sve do fini{a me~a uspeo da dr`i rezultatsku neizvesnost, tek ulaskom Kovanu{i}a me~ je re{en. U posledwih petnastak minuta igra~i Mileti}a igrali su sjano i postigli tri gola.

S. Tri vu no vi}

Slo ga - Ti tel 0:3 (0:1) LOK: Igrali{te na Sigetu, gledalaca 100, sudija: ]ulum ([ajka{). Strelci: Jelin u 34. (iz penala) Miladinovi} u 79. i Hucki u 83. minutu. @uti kartoni: Mi}in i Barna (Sloga).

SLO GA: Vi{wi} 6, Mu~i 6 (Ma|ar), Barna 6, Ahmetovi} 6, Mladenovi} 6, Kraguqevi} 5 (Gavari}), Mi}in 6 (Jurlina), Milojevi} 6, Nikoli} 6, Makivi} 6, Crn~evi} 5.

TI TEL: \uri~i} 7, Hucki 7, Mra~ajac 7 (Kova~ 6), L. Paji} 7, Pani} 7, [oli} 7, Kuqa 7, Jelin 7, Tot 7 ([u{a), Cetewi 7, Miladinovi} 7.

Op{tinski derbi zaslu`eno je pripao boqim i spremnijim Titeqanima. Doma}i su parirali dok su imali snage. Prvi gol po-

@ABAQ: @SK - Hajduk (Gardinovci) 10:0, LOK: Sloga Titel 0:3, GOSPO\INCI: Jedinstvo - Hajduk (^urug) 6:0, VILOVO: Obili} - Mileti} (Mo{orin) 0:3.

1. Mileti} 2. Titel 3. @SK 4. Jedinstvo 5. Hajduk (^) 6. Sloga 7. Obili} 8. Hajduk (G)

4 4 4 4 4 4 4 4

4 4 3 2 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 2 3 4 4

20:3 12 17:3 12 25:3 9 15:12 6 8:16 6 6:14 3 0:19 0 1:22 0

stignut je iz opravdano dosu|enog penala. U samom fini{u najpre je Miladinovi} udvostru~io vo|stvo, da bi Hucki u 83. minutu u gu`vi pred golom bio najspretniji. @. M.

Je din stvo (G) - Haj duk (^) 6:0 (2:0) GO SPO \IN CI: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Geli} (\ur|evo), strelci: R.M. Tepi} u 36. Jovanovi} u 44. 48. i 83. i R.B. Tepi} u 50. i 81. minutu. @uti kartoni: Panti}, Krmpot (Jedinstvo).

JE DIN STVO: Jorgi} 7, Krmpot 7 (Peji} 7), Panti} 7, Popov@ikeli} 7, Bubwevi} 7, Dimi} 7 (R.B. Tepi} 8), Kele~ 7, Vrba{ki 7. R.M. Tepi} 8, Jovanovi} 9, \or|evi} 7 (Zori} 8).

HAJ DUK: Q. [ari} 5, Jockov 5, Sre}kov 6, Majski 5, M. [ari} 5, Davidovac 5, Maksimovi} 5, Samolovac 6, Zec 5, Sankovi} 5.

Fudbaleri Jedinstva torpedovali su ^uru`ane. Seriju golova otvorio je R.B. Tepi} u 36. minutu kada je iz slobodnog udarca savladao nesigurnog [ari}a.

D. K.

POTI SKA LI GA

\a lin ci mak si mal ni Haj duk - Gra ni ~ar 1:3 (1:0) POD LO KAW: Igrali{te Hajduka, gledalaca 50. Sudija: Ateqevi} (Martono{). Strelci: Bawac za Hajduk, a T. Dabevski, Jan~i} i Trivi} za Grani~ar.

HAJ DUK: D. Radakovi}, A. Petrovi}, ^okolov, Pap, Feher, Marta, Laji}, R. Radakovi}, ]iri}, D. Petrovi}, Bawac.

GRA NI ^AR: Mioqevi}, Jan~i}, Popovi}, Belan~i}, Igwatov, R. Dabevski, Ne|i}, T. Dabevski, Trivi}, Ugri, Popov.

Doma}a ekipa u Podlokawu bila je tvrd orah za lidera iz \ale, naro~ito u prvom delu kada je Banajc iz kontre sam izi{ao pred golmana Mioqevi}a i zatresao mre`u. Ko zna kakav bi bio ishod da Bawac prvi vo|stvu nije prokockao idealnu priliku i da se u posledwem minutu prvog dela nije povredio golman doma}ih D. Radakovi}. Na gol je morao stati

HORGO[: Horgo{ Higlo Trome|a (Majdan) 8:3, PADEJ: Tisa - Radni~ki Gladiolus (Torwo{) 2:0, SRPSKI KRSTUR: Jedinstvo - [ampion Olimpija (Orom) 2:0, BANATSKO ARAN\ELOVO: Slavija - Sloga (Ostoji}evo) 1:3, PODLOKAW: Hajduk - Grani~ar (\ala) 1:3.

1. Grani~ar 2. Tisa 3. Sloga 4. Radni~ki G. 5. Horgo{ H. 6. Hajduk 7. Jedinstvo 8. Trome|a 9. Slavija 10. [ampion O.

3 3 3 3 2 3 3 3 3 2

3 2 2 1 1 1 1 1 0 0

0 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 8:1 0 6:1 0 5:2 2 12:6 0 10:5 2 5:6 2 2:5 2 6:18 3 3:8 2 0:5

9 7 7 4 4 3 3 3 0 0

Marta, a doma}a ekipa ostala sa igra~em mawe jer nije imala nikog na klupi. U drugom poluvremenu \alinci su prikazali boqu igru.

M. M.

MFL BE ^EJ–VR BAS–SR BO BRAN

Op {tin ski der bi Rav no sel ci ma Iskra – Pro le ter 3:5 (0:4) KU CU RA: Igrali{te Iskre, gledalaca oko 100, sudija \urovi} (Savino Selo). Strelci: Waradi u 47, Krainovi} 77, Damir Guba{ 89. (iz penala) za Iskru, a Novi}evi} u 8. i 11, Gruji} u 22. i 45. (iz penala), Jovanovi} u 80. za Proleter. @uti kartoni: Gajdo{, Waradi (Iskra). Crveni karton Vajagi} (Iskra).

ISKRA: Stupar, Kolesar (Eri), @ivkovi} (Rado{evi}), Duki}, Vajagi}, Gajdo{, Waradi, Damjan Guba{, Samo~eta (Nikoli}), Damir Guba{, Krainovi}.

PRO LE TER: Miricki, Malinovi}, Zori}, Ne{kovi} (Todorovi}), Savi}, Puziga}a, Cvetanovi} (Gotovac), Jovanovi}, Novi}evi} (Vel.Koji~i}), Gruji}, Vlad. Koji~i}.

Ravnoselci su ve} do 25. minuta re{ili op{tinski derbi u svoju korist. U nastavku igre su

Napredak – Be~ej Old Gold 2:1, Iskra – Proleter 3:5, Mladost Radost – Budu}nost 1:0. Mladost – Vojvodina odlo`eno za 28. septembar.

Slobodno je bilo Jedinstvo.

1. Proleter 2. Mlad. Rad. 3. Be~ej O. G. 4. Napredak 5. Budu}nost 6. Vojvodina 7. Mladost 8. Iskra 9. Jedinstvo

4 3 4 4 4 2 3 3 3

3 3 3 2 2 1 0 0 0

1 0 0 1 0 0 0 0 0

0 12:5 10 0 7:0 9 1 7:2 9 1 7:8 7 2 12:7 6 1 4:3 3 3 0:5 0 3 6:14 0 3 0:9 0

se opustili, {to su Kucurani sa igra~em mawe iskoristili i smawili razliku na dva gola. U 22. minutu Gruji} je sa oko 25 metara snajperskom precizno{}u u evro stilu o~istio pau~inu gorweg desnog ugla Stuparovog gola.

L. Ki{

Rad ni~ ki (SM) - Bu du} nost 3:0 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 200, sudija Radi} (Novi Sad). Strelci: Vasiqevi} u 43. i 69. i Skorupan u 86. minutu. @uti kartoni: Miji} (Radni~ki), Pu|a, Bukvi} (Budu}nost).

RAD NI^ KI: Reli} 7, Stevi} 7, Bosan~i} 7 (Boji}), Ivi} 7 (Proki} 7), Radovanovi} 8, Ninkovi} 7, Risti} 7, [ijan 7 (Miji}), Vasiqevi} 8, Skorupan 8, Savinovi} 7.

BU DU] NOST: Lugowa 5, B. Srdi} 5 (Vejinovi} ), M. Srdi} 6, Majki} 6, Novak 6, Pu|a 6, [e{um 6, Bubalo 6, Mari} 5 (Grbi} 6), Bukvi} 6, Baji} 5 (Kajtes 6).

Tvrda i neizvesna utakmica starih rivala. U 43.minutu Mitrov~ani su do{li u vo|stvo.

Lukavi Vasiqevi} je prevario odbranu gostiju i sa nekih 12 metara savladao iznena|enog Lugowu.

U nastavku boqa igra doma}ina. Igrao se 69. minut. Skorupan je sve sam uradio, obi{ao M. Srdi}a, potom idealno centrirao, a Vasiqevi} glavom s desetak metara pogodio mre`u gostiju. Kona~an rezultat postavio je Skorupan. On je {utem iz slobodnog udarca s 25 metara jo{ jednom matirao Lugowu.

B. Rok ni}

vqevi} 7, Vuji~i} 8, Duki} 7, Dragani} 6 (Erceg), Dragin 7, Ogrizovi} 7, [estovi} 6, Kukoq 7, Nagli} 7.

SLO GA: Staj~i} 7, Zoranovi} 6, Rai~evi} 6, ^obanovi} 7, Pendo 6, Mirkovi} 6, Simqanovi} 6 (Jovanovi} 6), \or|evi} 7, Pova`an 6 (Cvetkovi} 6), Simeunovi} 7, Vukoli} 6 (Ivkovi} ).

Ve} u 6. minutu nakon odli~nog centar{uta Nagli}a, Kukoq je glavom doveo doma}e u vo|stvo. U nastavku utakmice Staropazov~ani napadaju, ali bez neke realizacije. Odmah na po~etku nastavka nakon prodora Dragina, lopta je do{la do Nagli}a, koji sa peterca lako loptu {aqe u mre`u. Kona~an rezultat postavio je Dragin posle opravdano dosu|enog penala.

M. Bzov ski

In deks - Mla dost (BP) 0:0 NO VI SAD: \a~ko igrali{te, gledalaca oko 250, sudija: Jojki} (Vrbas). @uti kartoni: Savi} (Indeks), Kobilarov (Mladost).

(Ba~ka Palanka), strelci: V. Dobrijevi} u 30. Malacko u 66.

Martin u 73. i Svrkota u 76. minutu. @uti kartoni: Perovi} (Polet), a Cveti} (Jugovi}).

PO LET: @ivkovi}-, Rako~evi} 7, V. Dobrijevi} 8, Perovi} 8, B. Dobrijevi} 7, Isajlovi} 7, Josovi} 7, Svrkota 7 (Papovi} 7), Martin 7 (Vuka{inovi}-), [egan 7 i Malacko 7 (Komazec).

JU GO VI]: Mladenovi} 5, Antoni} 5 (Mirkovi} 5), Geli} 6, Miqani} 6,Grozdi} 5, \uri} 5 ( \eki}-), Sukara 6, Plav{i} 6 (Laki}-), Cveti} 7, Mili} 6,Terzi} 5.

Fudbaleri Poleta su ubdqivo pobedili dobru ekipu iz Ka}a. Doma}i su krenuli boja`qivo i u prvim minutima napadi nisu bili tako konkretni, da bi nakon pola ~asa igre Vladimir Dobrijevi} izvanrednim {utem sa preko 25 metara savladao golmana gostiju.

U drugom poluvreme fudbaleri Poleta su u{li znatno odlu~nije i konstantnim napadima ugro`avali gol gostiju, {to im se isplatilo, jer Malacko u 66 minutu postigao drugi gol.

Je din stvo - Slo ga 3:0 (1:0) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija Bla`on (Ruma). Strelci: Kukoq u 6, Nagli} u 47. i Dragin u 58. (iz penala). @uti karton: Dragani} (Jedinstvo).

JE DIN STVO: Vorkapi} 7, Maho 6 (Malobabi} 7), Berisa-

GRAD SKI LI GA SU BO TI CA \ur|in - Solid 0:0, Mala Bosna - Du{an Silni 1:0, @ednik - Zrinski 4:0, Hajduk Udarnik 2:1, Bratstvo - Poqoprivrednik 2:3, Lokomotiva Elektrovojvodina 0:1.

1. @ednik 2. Elektrov.

3. Udarnik 4. Hajduk 5. Lokomotiva 6. Poqopriv.

7. D. Silni 8. Bratstvo 9. Zrinski 10. M. Bosna 11. \ur|in 12. Solid

4 4 4 4 4 4 3 4 4 4 3 4

4 4 3 3 2 1 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 2 1

0 0 1 1 2 2 2 2 3 3 1 3

23:3 12 10:1 12 14:4 9 9:7 9 9:8 6 11:12 4 3:5 3 5:9 3 3:12 3 4:18 3 4:6 2 2:10 1

SREMSKA MITROVICA: Radni~ki-Budu}nost 3:0, TURIJA: Mladost-Prvi maj 3:3, ZMAJEVO: Obili}-Ba~ka (BP) 0:0, NOVI BANOVCI: Omladinac-Borac 1:1, STANI[I]: Stani{i}-Crvena zvezda 1:0, SIVAC: Polet-Jugovi} 4:0, NOVI SAD: Indeks-Mladost (BP) 0:0, STARA PAZOVA: Jedinstvo-Sloga 3:0.

1. Rad. (SM) 5 2. Jedinstvo 5 3. Mladost(T) 5 4. Stani{i} 5 5. Mladost(BP) 5 6. Borac 5 7. Indeks 5 8. Polet 5 9. Prvi maj 5 10. Omladinac 5 11. C. zvezda 5 12. Obili} 5 13. Sloga 5 14. Jugovi} 5 15. Budu}nost 5 16. Ba~ka (BP) 5

5 2 2 2 1 2 1 2 2 1 2 1 1 1 1 0

0 2 2 2 4 1 4 1 1 3 0 2 1 1 1 2

0 13:3 1 7:3 1 9:7 1 6:7 0 5:3 2 6:5 0 3:2 2 8:8 2 6:7 1 7:7 3 7:7 2 6:10 3 7:11 3 8:13 3 2:7 3 2:6

15 8 8 8 7 7 7 7 7 6 6 5 4 4 4 2

~ani za nijansu imali vi{e inicijative. Borbeni gosti su veoma namu~ili doma}u ekipu koja je stvorila vi{e idealnih prilika. Vredno je ista}i odli~no su|ewe sudijske trojke iz Stare Pazove.

L. Ki{

Sta ni {i} – Cr ve na zve zda 1:0 (0:0)

Omla di nac - Bo rac 1:1 (0:0) NO VI BA NOV CI: Stadion Omladinca, gledalaca 300, sudija Aleksi} (Vrbas). Strelci: M. Luki} u 54. za Omladinac, S. Papri} ju 92. minutu za Borac. @uti kartoni: Stefanovi}, Mirosavqevi}, ]eran (Omladinac), Ili} (Borac).

OMLA DI NAC: Jagodi} 7, G. Luki} 7 (N. Kova~evi} 7), Savi} 7, M. Luki} 7, Stoisavqevi} 7, Mirosavqevi} 7, ]eran 7, Xepina 7 (Cvijanovi} 7), Milovanovi} 7 (Gr~i} 7), Stefanovi} 7, Haka~ 7.

BO RAC: Dragi} 7, Ili} 7, Dobrwac 7, S. Papri} 7, A. Papri} 7, Gostoji} 7 (Dubroja 7), Miri} 7 (Gaji} 7), Nikoli} 7 (Vujadinovi} 7), Kukoq 7, Mitrovi} 7.

Doma}in je bio boqi rival i imao je vi{e zrelih {ansi. Poveli su doma}ini posle velike gu`ve pred golom Dragi}a. Najboqe se sna{ao M. Luki}. Gosti su izjedna~ili, kada se niko nije nadao. U nadoknadi vremena S. Papri} je {utirao sa oko 35 metara, a lopta je iznenadila Jagodi}a i na{la se iza wegovih le|a.

G. Dra go qi}

19

Va zdu {ni duel pred go lom Pe trov ~a na

IN DEKS: Buzaxija 7, Staki} 6 (Salkai 7), Kragovi} 7, Savi} 6, ]orovi} 7, Bojovi} 7, Stani} 6 (Powevi} 6), Nedi} 7, Amixi} 6, Guberini} 6 (Spiridonovi}), Vujanovi} 6.

MLA DOST: Fej|i 7, Pupavac 7, Jaku{ 7, Erak 7, Kobilarov 7, Alavawa 6, O`vat 6 (Staki} 6), Kawa 6, Kokanovi} 5, Zbu}novi} 6 (Tatqak), Pavlis 6.

Gosti su zatvorili sve prilaze golu Indeksa i zaslu`eno osvojili bod. Te{ko je bilo pro}i pored zgusnute odbrane gostiju i doma}in je imao svega nekoliko {uteva na gol. Centarfor Indeksa Vujanovi} bio je usamqen u napadu.

M. Ko va ~e vi}

Po let - Ju go vi} 4:0 (1:0) SI VAC: Stadion Poleta, gledalaca 120.Sudija: Pupac

Foto: S. [u{wevi}

Do kraja Siv~ani su postigli jo{ dva gola. \. Bo ja ni}

Obi li} - Ba~ ka (BP) 0:0 ZMA JE VO: Stadion u rekreacionom centru, gledalaca oko 200, Sudija: In|i} (Stara Pazova ). @uti kartoni: Mili}evi}, Divjak, @uti} (Obili}), Erak, Stojni}, Romi} (Ba~ka).

OBI LI]: Atlagi} 7, M. Kobilarov 7, Beli} 6 (Stojanovi} -), N. Ili} 8, ]etkovi} 7, @uti}, @ivojnov 7, M. Ili} 7 (Krsti} -), Divjak 8, N. Kobilarov 8, Mili}evi} 6.

BA^ KA: Romi} 7, Vigwevi} 7, Jovanovi} 7 (Avramovi} -), Erak 7 (Gajdobranski 6), Jefti} 7, Radevi} 8, Kozomora 7, La}arak 8, Stojni} 7, Duki} 7, Mari} 6 (Medenica 6).

Obostrano borbena, veoma dinami~na igra u kojoj su Zmajev-

STA NI [I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 200,sudija: Milanovi} (Sremska Mitrovica), strelac: Dragi~evi} u 54. minutu (iz jedanaesterca. @uti kartoni: G. Jagodi} Kurixa, Dragi~evi}, Ilija [ari}, Cveti~anin (Stani{i}), Ratkovi} (Crvena Zvezda) STA NI [I]: Igor [ari} 7, Josi} 7, (Vukadinovi} 7), Kutina 7 (Bobanac 7), Ilija [ari} 8, G. Jagodi} Kurixa 7, Jawi} 8, Terzija 7, A. Jagodi} Kurixa 7, Vra~ari} 7 , Dragi~evi} 7,(Cveti~anin -), Kurixa 8.

CR VE NA ZVE ZDA: Vuki} 7 , Tri{i} 7, Tadi} 6, Ra{iovan 8, ^oli} 6, Vukasovi} 7, (Subotin 6), Ra|en 6, (Ostoji} 6), Ratkovi} 7 (Kara} -) , \or|evi} 8, Pekez 7, Gordani} 7.

Dva razli~ita poluvremena, u kojem je drugo mnogo boqe. Jedini pogodak postigao je Dragi~evi} iz jedanaesterca, nakon faula nad najboqim pojedincom utakmice Jawi}em.

M. Jo vi }e vi}

KVA LI TET NE LI GE MLA \IH KA TE GO RI JA FSV Omla din ci

Kadeti

Pioniri

Hajduk - Banat 2:1, Radni~ki (NP) - Spartak Zlatibor voda 1:4, Novi Sad - Radni~ki (S) 1:1, ^SK Pi va ra Srem 1:1, Ka bel - Do wi Srem 0:0, Indeks - Omladinac 2:0.

In|ija - Ba~ka 4:1, Vr{ac - Dinamo 0:1, Kikinda - Crvenka 0:3, Ba~ka Topola - Vojvodina 0:1, Be~ej Old gold - Hajduk 0:2, Radni~ki (S) - ^SK Pivara 0:2, Spartak Zlatibor voda - Novi Sad 3:0, Banat - Radni~ki (NP) 7:2.

In|ija - Ba~ka 3:1, Vr{ac - Dinamo 0:3, Kikinda - Crvenka 2:0, Ba~ka Topola - Vojvodina 0:5, Be~ej Old gold - Hajduk 2:1, Radni~ki (S) - ^SK Pivara 0:2, Spartak Zlatibor voda - Novi Sad 1:0, Banat - Radni~ki (NP) 2:0.

1. ^SK Pivara 2. Banat 3. Hajduk 4. Rad.(S) 5. Indeks 6. Novi Sad 7. Srem 8. Slavija 9. D. Srem(-1) 10. Kabel 11. Spartak ZV 12. Rad.(NP) 13. Omladinac

1. ^SK Pivara 6 2. Hajduk 6 3. Vojvodina 6 4. Crvenka 6 5. Banat 6 6. Spartak (V 6 7. Novi Sad 6 8. Rad. (S) 6 9. In|ija 6 10. Dinamo 6 11. Radni~ki (NP)6 12. B. Topola 6 13. Be~ej 6 14. Vr{ac 6 15. Ba~ka (BP) 6 16. Kikinda 6

1. Vojvodina 2. ^SK Pivara 3. Spartak ZV 4. Banat 5. Dinamo 6. Novi Sad 7. B. Topola 8. Kikinda 9. Ba~ka(BP) 10. Rad.(S) 11. Be~ej 12. In|ija 13. Hajduk 14. Vr{ac 15. Crvenka 16. Rad.(NP)

5 6 6 6 5 5 6 5 6 5 6 5 6

4 4 3 2 3 2 2 2 2 1 1 1 1

1 1 1 3 0 2 2 1 1 2 1 1 0

0 19:1 13 1 12:4 13 2 6:5 10 1 8:6 9 2 5:5 9 1 4:3 8 2 9:9 8 2 5:5 7 3 5:7 6 2 4:6 5 4 6:9 4 3 11:16 4 5 4:22 3

6 6 5 5 4 3 3 3 2 2 1 1 1 0 0 0

0 0 1 0 1 2 2 2 1 0 1 0 0 1 1 0

0 0 0 1 1 1 1 1 3 4 4 5 5 5 5 6

23:1 19:2 11:3 13:6 18:7 15:5 15:7 8:6 8:7 6:11 6:14 5:10 1:19 4:13 3:21 2:25

18 18 16 15 13 11 11 11 7 6 4 3 3 1 1 0

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 6 5 4 4 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0

0 0 1 2 1 1 0 2 0 0 0 2 0 0 0 1

0 0 0 0 1 2 3 2 4 4 4 3 5 5 5 5

44:2 23:5 25:2 12:4 13:11 14:5 8:14 8:14 11:17 4:15 10:25 7:10 4:13 3:17 8:27 2:15

18 18 16 14 13 10 9 8 6 6 6 5 3 3 3 1

20

sport

utorak20.septembar2011.

dnevnik

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Pre o kret u fi ni {u Obili} – Ba~ka 1901 1:2 (0:0) NO VI KNE @E VAC: Stadion Obili}a, gledalaca 150. Sudija: B. Eror (Pan~evo).

Strelci: Igwatov u 58. za Obili}, a Vojni} Zeli} u 83. (iz jedanaesterca) i Tre{wi} u 86. minutu za Ba~ku 1901. @uti kartoni: Zivlak, Brki} (Obili}), Nikuto-

RAD NI^ KI: Nem~ev 7, Juhas 7, Trkuqa 7, Radulovi} 7, Zaki} 7, Xajski 7, Su~evi} 6 (Stankovi}), Dubak 7, Obradovi} (Srdi} 6), Miji} 6 (Petrovi} 6), Markoski 7.

SLO GA: Mitrovi} 7, O. ]ulibrk 7, \ur|evi} 7, Ostoji} 7, Stupar 7 (Petrovi}), Trifunac 8, Ga-

Gol man Gor ja nac (Ba~ ka) ni je us peo da za u sta vi {ut Ig wa to va (Obi li})

vi} i Ilovac (Ba~ka 1901). Crveni karton: Simi} (Obili}) u 83. minutu.

OBI LI]: Brki} 7, [oklova~ki 6 (Tolma~ 6), ^eleketi} 6, Onhaus 7, M. Luka~ 7, Zivlak 6, Simi} 6, \uki} 7, Mraki} 6 (Jevti} – ), Miladinov 6 (Jan~i} -), Igwatov 7.

BA^ KA 1901: Gorjanac 7, D. Luka~ 7 (Ubert -), Vi{wi} 7 (\ereg -), Vasi} 7, Markovi} 7, Rajkova~a 7, Godar 6 (Vojni} Zeli} 7), Soviq 7, Tre{wi} 8, Nikutovi} 7, Ilovac 7.

Posle prili~no anemi~nog prvog poluvremena Obili} je u 58. minutu do{ao u vo|stvo.Sini{a Igwatov uspe{no krunisao akciju u kojoj mu je asistirao Novica Simi}. Igwatov je sa 12 metara pogodio levi dowi ugao., Do preokreta je do{lo u fini{ utakmice koji je pripao lideru iz Subotice.

U 83.minutu usledilo je izjedna~ewe iz penala, koji je skrivio Simi} oboriv{i u punom naletu Dragana Tre{wi}a, a siguran realizator bio je Sa{a Vojni} Zeli}. Simi} je zbog penala i pocrveneo, pa je doma}a ekipa ostala sa igra~em mawe, {to je agilnija ekipa gostiju uspela da pretvori u pobedu. U 86. minutu durgi put je kapitulirao golman Obili}a.

Posle {uta Vasi}a loptu odbijenu od stative sa 16 metara Tre{wi} je pogodio desni gorwi ugao.

M. Mitrovi}

Budu}nost – Jedinstvo (NB) 2:0 (2:0) SRP SKA CR WA: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 300, sudija: Milanovi} (Pan~evo). Strelci: Radin u 14. i Nini} u 32. minutu. @uti kartoni: Antin (Budu}nost), a Ivan~ev i Male{ (Jedinstvo).

BU DU] NOST: ]irkovi} 8, Grban 7, Vasiqevi} 8, Antin 8 (Prpa 7), \ukanovi} 7, Topalov 7, Radi{i} 7, Nini} 7 (Manojlovi}), Popov 7, Ili} 7, Radin 8 (Trwanov).

JE DIN STVO: Nem~ev 8, Ivan~ev 6, Lisica 7, [kero 7, Stankovi} 6, Nikoli} 7 (Drqa~a 6), Male{ 7, Vasi~in 7, Milosavqev 6 (Bioglavin), Radi{i} 7, Balaba 6 ([ijanovi} 7).

U otvorenoj i korektnoj igri doma}i su imali vi{e prilika, a u 14. minutu Antin je dubinskom loptom prona{ao @eqka Radina, koji je uhvatio volej i s 20 metara pogodio suprotan ugao Nem~eva.

Gosti su imali priliku, ali se istakao mladi golman doma}ih Slavko ]irkovi}, a onda u 32. minutu Nini} je iznenadnim {utem s 18 metara po zemqi pogodio ugao.

Imali su doma}i jo{ prilika, a gosti su pogodili stativu.

Radni~ki (ZR) – Sloga 0:1 (0:0) ZRE WA NIN: Igrali{te „kraj Skrobare”, gledalaca 200, sudija: Zari} (Subotica). Strelac: Trifunac u 54. minutu. @uti kartoni: Xajski, Stankovi} (Radni~ki), a Trifunac, Mono{tori, Sloboda.

vrilovi} 7 (\. ]ulibrk), Stepan~ev 7, Mati} 7 (Aramba{i}), Fu~ak 7, Mono{tori 7.

Po~etak je obe}avao dobru utakmicu, doma}i su imali inicijativu u 21. minutu Su~evi} idealnu priliku nije realizovao, da bi Xajski pogodio pre~ku. A onda dobar {ut Stupara zaustavio je Nem~ev. U nastavku utakmice u 54. minutu u {esnaestercu loptu je primio Trifunac i iz okreta pogodio mre`u. Do kraja susreta Zrewaninci su imali inicijativu.

Radni~ki (B) – Proleter 1:5 (1:2) BAJ MOK: Stadion Radni~kog, gledalaca 100, sudija: Ivani{evi} (Ba~ka Topola). Strelci: Maravi} u 4. (iz penala) za Radni~ki, a Ili} u 15. Mikovi} u 25. \or|evi} u 52. i 72. Suqagi} u 55. minutu za Proleter. @uti kartoni: Popovi}, Stani{i}, Maravi}, V. Kopunovi}, Tatalovi} (Radni~ki), a Ili}, \or|evi}, Teofilovi} i Mikovi} (Proleter).

RAD NI^ KI: Stojanovi} 6, Stani{i} 6 (Jawi}), Ra|enovi} 6 (\or|evi}), Tatalovi} 6, Kopunovi} 6, Popovi} 6, Maravi} 6, Vu~kovi} 6, Tomi} 6, Radulovi} 6, Ba~i} 6 (A. Kopunovi} 6).

PRO LE TER: S. Luki} 7, Ili} 7, Nikoli} 7, Teofilovi} 6, Mikovi} 7, D. Luki} 7, Milivojev 6 (S. Ivanovi}), D. Ivanovi} 7, Raki} 6 (Raji}), Suqagi} 7 (^opa), \or|evi} 8.

Iznena|eqe u Bajmoku, Radni~ki je poveo posle penala, a strelac je bio Maravi}. Samo posle desetak minuta igra Ili} je posle gre{ke golmana Stojanovi}a izjedna~io, a Mikovi} je u 25. minutu preokrenuo rezultat.

U drugom delu Bajmo~ani su napadali,a gosti su iz kontri postizali golove.

St. Stojiqkovi}

Kozara – Borac 1:1 (1:1) BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Stadion Kozare, gledalaca 200, sudija Naranxi} (Zrewanin), strelci: Kovrlija u 27. za Kozaru, a Makarun u 44. minutu za Borac. @uti kartoni: Zeqkovi}, ]eran, Kovrlija (Kozara), Jovanovi}, Ma{i}, Mr~i}, Perovanovi} (Borac).

KO ZA RA: Atlagi} 7, Anu{i} 6 (Buni} 6), D. Kitanovi} 6, Mesaro{ 7, Laki} 6, B. Buni} 6, Zeqkovi} 6 (Pepi} 6), ]eran 7, Kitanovi} 6 (Reqi} 7), Kovrlija 7, Misi} 7.

BO RAC: Mr~i} 7, Jovanovi} 6 (Topi} -), Ma{i} 6, Poqak 6, Miti} 6, ]irkovi} 7, Klabec 7 (Vukadinovi} 6), Petkovi} 7, Stanisavqevi} 6, Spasi} 6 (Perovanovi} -), Makarun 7.

U 27. minutu doma}in je poveo pogotkom Kovrlije koji je sa 20 metara dobijenu loptu od Misi}a poslao iza le|a gostuju}eg golmana. U 44. minutu doma}i igra~i zastali su ispred svog kaznenog prostora o~ekuju}i da sudija dosuti prekr{aj u wihovu korist, {to je iskoristio iskusni Rade Makarun, uleteo je u kazneni prostor

PAN ^E VO: Di na mo – Je din stvo (Ba nat sko Ka ra |or |e vo) 2:0, BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra – Bo rac (Star ~e vo) 1:1, NO VI KNE @E VAC: Obi li} – Ba~ ka 1901 (Su bo ti ca) 1:2, ADA: AFK – Voj vo di na (No vo Mi lo {e vo) 2:0, PA ^IR: Ba~ ka – Ko lo ni ja (Ko vin) 0:1, ZRE WA NIN: Rad ni~ ki – Slo bo da (No vi Ko zar ci) 0:1, SRP SKA CR WA: Bu du} nost – Je din stvo (No vi Be ~ej) 2:0, BAJ MOK: Rad ni~ ki – Pro le ter (Ba nat ski Kar lo vac) 1:5.

1. Ba~ ka (S) 5 4 1 0 12:3 13 2. Ko lo ni ja 5 4 1 0 11:3 13 3. Jed. (NB) 5 4 0 1 9:4 12 4. Pro le ter 5 3 2 0 13:3 11 5. Slo bo da 5 3 1 1 6:3 10 6. Bo rac 5 3 1 1 12:10 10 7. Rad. (B) 5 2 2 1 7:5 8 8. Di na mo 5 2 1 2 6:4 7 9. Ko za ra 5 2 1 2 4:5 7 10. Bu du} nost 5 2 0 3 8:9 6 11. Jed. (BK) 5 1 2 2 6:6 5 12. AFK 5 1 1 3 5:6 4 13. Obi li} 5 1 0 4 3:13 3 14. Rad. (ZR) 5 0 2 3 1:6 2 15. Ba~ ka (P) 5 0 1 4 4:16 1 16. Voj vo di na 5 0 0 5 3:14 0

Kozare i lob udarcem savladao golmana Atlagi}a. U 83. minutu je stvorena gu`va ispred golmana Borca, ali igra~i Kozare nisu uspevali da izbliza loptu smeste u mre`u.

M. S.

Ba~ka (P) – Kolonija 0:1 (0:0) PA ^IR: Stadion Ba~ke, gledalaca 150, sudija: Luki} (Zrewanin). Strelac: Vel~anovi} u 66. minutu (iz penala). @uti kartoni: Lazarevi}, Vukovi} (Ba~ka), a Ili}, Pu{ica, Radenkovi}, Vel~anovi} i Lakovi} (Kolonija).

BA^ KA: Zari} 7, S. Petrovi} 6, Bala`i} 7, Polovina 6, Vukovi} 6, Lazarevi} 6, Luki} 6, Rama~ 6 (Kitanovi} 6), Horvat 7 ([icar 6), R. Petrovi} 7, Maravi} 6 (Andra{i} 6).

KO LO NI JA: Rado{evi} 8, Filipov 7 (I. Lakovi} 6), A. Lakovi} 7, Bo`in 7, Radenkovi} 7, Ili} 6, Zlatkovi} 7, Kova~evi} 6 (Ki{), Vel~anovi} 8, Anti} 6 (Pu{ica 6), Delibla}anin 7.

Bila je to dinami~na utakmica.U 35. minutu Horvat je pogodio stativu, par minuta kasnije gosti su imali {ansu, ali se golman Zari} istakao.

U nastavku doma}i su napadali,a u 66. minutu sudija je dosudioje penal za goste, kada je Vukovi} sru{io Kova~evi}a izvan kaznenog prostora, {to je i odlu~ilo pobednika.

St. Stojiqkovi}

Dinamo – Jedinstvo (BK) 2:0 (1:0)

PAN ^E VO: Stadion: Dinama, gledalaca: 400. Sudija: Andreji} (Bela Crkva). Strelci: Kova~evi} u 22, Raki} u 80 minutu.

DI NA MO: Krsti} 7, Raki} 7, Andonovski 7 ([topuq 7), Kra~unov 7, Arbutina 7 (Popovi} 7), Lazi} 7, Nikolov 7, D. Peri} 8, Milo{evi} 7, Pe{terac 7, Pavlovi} 7, Kova~evi} 8 (Me~avin -).

JE DIN STVO: Medi} 6, Milankovi} 6, Stanojevi} 6, Deli} 7, Martinovi} 7, Kova~evi} 6, Novak 7, Ajdari} 6 (Krasi} 6), Babi} 6, \akovi} 6, Na|alin 6 (Vukovi} 6).

Od po~etka igra~i „brzog voza“ stvarali su prilike, a prvi pogodak su postigli u 22. minutu kada je posle centar{uta Arbutine, Kova~evi} savladao gostuju}eg golmana. Posle vo|stva doma}i igra~i nastavili su sa dobrom igrom i stvarali prilike i tek u 80 minutu posle dobrog izvedenog kornera Raki} je glavom po drugi put savladao Medi}a.

B. Stojkovski

MFL ALIBUNAR – PLANDI[TE VE LI KI GAJ: Agro ba nat – Na pre dak 3:0, KU PI NIK: Kra ji na – Gra ni ~ar 4:0, BA RI CE: Ba ri ce – Voj vo di na 2:2, MAR GI TA: Slo ga – Ja no {ik 5:0. Slo bod na je bi la eki pa Ba na ta.

1. Slo ga 3 2 0 1 14:3 6 2. Gra ni ~ar 3 2 0 1 7:5 6 3. Ja no {ik 3 2 0 1 5:7 6 4. Voj vo di na 3 1 2 0 9:6 5 5. Kra ji na 2 1 1 0 6:2 4 6. Ba nat 2 1 0 1 3:2 3 7. Agro ba nat 3 1 0 2 5:8 3 8. Ba ri ce 2 0 1 1 3:5 1 9. Na pre dak 3 0 0 3 2:16 0

Re vi ja pro ma {a ja Omladinac – Grani~ar (G) 2:0 (1:0) BU KO VAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija Mari~i} (Sombor), strelac S. \ur|ev u 8. i 48. minutu. @uti kartoni: Divjak, Raj{i} (Omladinac), \or|evi}, Petri~evi}, Zori}, Timar, Skrobowa (Grani~ar).

OMLA DI NAC: Dubravac. N. Miji}, Andrekovi} (\uri{i}), Divjak, Sl. \ur|ev, Leri}, Nem. Miji} (Komu{anac), Dujmovi}, Si. \ur|ev, Vlaisavqevi}, Jankovi} (Raj{i}).

GRA NI ^AR: Nikoli}, Stoj~i}, Petri~evi}, M. Mandi}, Prekrajac, Mi{kovi} (Vujinovi}), Zori}, O`bolt ([}eki}), Skrobowa, Timar, \or|evi}.

Gosti su priredili pravu reviju proma{aja, prosto je neshvatqivo kakve {anse nisu iskoristili. Za sve propuste stigla je kazna preko golgetera Omladinca Sini{e \ur|eva koji je iz dve prilike postigao dva gola.

Borac – Crvenka 3:1 (2:0) BA^ KI GRA ^AC: Igrali{te Borca, gledalaca 80, sudija B. Marijanovi} (Sombor), strelci: Gute{a u 8. B. Veselinovi} u 19. ^ankovi} u 69. za Borac, Kon~ar u 89. minutu za Crvenku. @uti kartoni: B. Veselinovi}, Mrdaq, Babi}, Mitrovi}, Lazi}, Krneta (Borac).

BO RAC: Vajagi} 7, Mrdaq 7, Krsti} 7, ^ankovi} 8, Dautovi} 7, Mitrovi} 8, D. Veselinovi} 7, Joki} 7 (Krneta 7), Gute{a 8 (Babi} -), Lazi} 7, B. Veselinovi} 8 (Obradovi} -).

CR VEN KA: Na| 5, Vidari} – (Kon~ar 7), Dragovi} 6, ^iko{ 6, Latinovi} 7, Bata 6 (Martinovi} -), Ko~i} 7, Radulovi} 7, Ili} 6, Suboti} 6, \ur|evi} 6 (Matija{evi} -).

Tokom ~itavog susreta doma}in je imao inicijativu i zaslu`eno je pobedio. Najboqi pojedinac na utakmici bio je Bojan Veselinovi}.

A. ^i~i}

Kordun – Polet 4:2 (1:1) KQA JI ]E VO: Igrali{te Korduna, gledalaca 150, sudija Kekovi} (Crvenka), stelci: Kova~i} u 24. i 61. Kne`evi} u 65. (iz penala), Stokrpa u 87. za Kordun, a Stojiqkovi} u 39. i Jov~i} u 72. minu-

tu za Polet. @uti kartoni: Karas (Kordun), Bogdanovi} (Polet).

KOR DUN: Korolija, Pavlovi}, @ivkovi} (Rajkovi}), Cime{a, Muti}, Kr{i}, Grujin, Zori}, Kova~i} (Stokrpa), Kne`evi}, Zavo|a (Karas).

PO LET: Ivanovi}, Gal, Aleksi}, Stankovi}, Markovi}, Jovanovi} (A. Cvetkovi}), Jov~i}, Popovi}, Stojiqkovi}, Bogdanovi} (M. Cvetkovi}), Stanojkovi}.

U borbenoj i kvalitetnoj utakmici doma}i su slavili zaslu`enu pobedu. Gol odluke je pao iz opravdano dosu|enog jedanaesterca.

J. Dukat

BSK – Zadrugar 2:0 (1:0) BA^ KI BRE STO VAC: Igrali{te BSK-a, gledalaca 200, sudija Deli} (Kula), strelci: ^uqak u 35. i D. Stani} u 85. minutu (iz penala). @uti kartoni: N. Bo`i} (BSK), Mile Stojanovi}, Ran~i} (Zadrugar).

BSK: Keki} 7, Bagi} 7 (Kne`evi} -), M. Bo`i} 7, Popovi} 8, Milo{evi} 8, N. Bo`i} 7, Kora} 7 (S. Stani} -), Orsi} 8, Divqak 7, D. Stani} 8, ^uqak 8 (Lon~ar -).

ZA DRU GAR: Ran|elovi} 8, Vukovi} 7, Mile Stojanovi} 8, Paji} 7, Brankovi} 7, Ran~i} 7, Radusin 7, Mili}evi} 7, Dondi} 7, Pjevi} 7, Stankovi} 7, Milan Stojanovi} -.

Op{tinski derbi doneo je otvorenu i dobru igru. Ekipa BSK-a zaslu`eno je osvojila bodove. Gosti su imali svoje {anse koje su ostale neiskori{}ene.

A. ^i~i}

Kula – Sloga 0:0 KU LA: Igrali{te na Gederu, gledalaca 100. Sudija: Mitrovi} ( Oxaci). @uti kartoni: An|elkovi} i Na| (Kula), a Kiti}, V. Berlekovi} i S. Berlekovi} ( Sloga).

KU LA: Kalini} 8, An|elkovi} 7, Na| 6, Kardo{ 7, Milo{evi} 7 ( Bodi{ -), Bo`ovi} 6 ( Radovi} -), Vuja~i} 7, Vojnovi} 7, Bukejlovi} 7, Kukoq 6, i Vukovi} 6.

SLO GA: Smoqanovi} 8, Kiti} 6, Baki} 6, Kne`evi} 7, Mra~ina 7, Batolo 6, ( S. Berlekovi} -), Cvjeti~anin 6 ( Kova~ 6 ), Bogunovi} 7, Ninkovi} 6, V. Berlekovi} 6 i Pustaji} 6.

Nedostajali su golovi pa da derbi dobije visoku ocenu. A

BA^ KI BRE STO VAC: BSK – Za dru gar (Srp ski Mi le ti} ) 2:0, KRU [^I]: Mla dost – Pri gre vi ca 2:1, KQA JI ]E VO: Kor dun – Po let (Ka ra vu ko vo) 4:2, DE RO WE: Omla di nac – Haj duk (Sta par) 2:3, RI \I CA: Gra ni ~ar – @AK (Som bor) 4:0, BA^ KI GRA ^AC: Bo rac – Cr ven ka 3:1, BU KO VAC: Omla di nac – Gra ni ~ar (Ga ko vo) 2:0, KU LA: Ku la – Slo ga (^o no pqa) 0:0.

1. BSK 6 5 0 1 13:5 15 2. Slo ga 6 4 1 1 8:3 13 3. Haj duk 6 3 3 0 11:8 12 4. Gra ni ~ar (G) 6 4 0 2 10:8 12 5. Ku la 6 3 1 2 12:8 10 6. Kor dun 6 3 0 3 15:11 9 7. Omlad.(D) 6 3 0 3 9:11 9 8. Gra ni ~ar (R) 6 2 2 2 13:12 8 9. Pri gre vi ca 6 2 2 2 7:6 8 10. Po let 6 2 1 3 15:13 7 11. Cr ven ka 6 2 1 3 10:13 7 12. Omlad.(B) 6 2 1 3 8:13 7 13. Mla dost 6 2 1 3 7:12 7 14. Bo rac 6 2 0 4 12:10 6 15. Za dru gar 6 1 1 4 5:11 4 16. @AK 6 0 2 4 2:13 2

{to ih nije bilo najzaslu`niji su golmani. Doma}i Jovica Kalini} je dvadesetak minuta pre kraja uspeo da sa~uva svoj gol nakon sjajne kontre gostiju, koju je udarcem zavr{io Ninkovi}, dok je golman gostiju Bo{ko Smoqanovi} potom skinuo zicere Na|u i Bukejlovi}u. \. Bojani}

Grani~ar (R) – @AK 4:0 (3:0) RI \I CA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 150, sudija Luki} (Sombor), stelci: [veqo u 5. Baqak u 13. Mil. Gwatovi} u 32. i 84. minutu (oba iz penala). @uti kartoni: Milo{ Gwatovi}, Marko Gwatovi}, Ko`ul, [veqo, Brala (Grani~ar), Drezgi}, M. Halas, Jawi} (@AK).

GRA NI ^AR: \ur|evi}, Brala, Oluji}, Vukas, Baqak, Lali}, Milo{ Gwatovi}, Bajaji (Mi{kovi}), Simi}, [veqo (Dobre), Marko Gwatovi}, Ko`ul @AK: Kozlina, Radusin, M. Halas, Dubi}, Drezgi} (Daji}), Sazdani}, Klaji} (Jawi}), Raci}-Beri}, R. Halas (Ma|inanin), Kova~evi}, Hocieslavski.

Grani~ar je sa lako}om savladao `elezni~are, a pitawe je bilo sa kojom razlikom }e slaviti pobedu. Nemo} gostiju najboqe ilustruje podatak da je Dubi} proma{io i penal.

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA

Od lu ka za se dam mi nu ta [ikara – Dunav 3:0 (0:0) SOM BOR: Igrali{te [ikare, gledalaca 100, sduija Sina (Kula), strelci: Grahovac u 50. i 55.

Kesegi} u 57. minutu @uti kartoni: Joka ([ikara), Forgi}, T. Peri{ki} (Dunav) [I KA RA: Cari}, Trbojevi}, Kesegi}, Elez, [kori}, Sekuli}, Ivanovi} (Miji}), Joka, Grahovac (Dudukovi}), Bandobranski, Ba~i} (Topalov).

DU NAV: Ivkov, Ili}, S. Peri{ki} (Bala`), D. Peri{ki}, Kati}, T. Peri{ki}, Golub, Forgi}, Pra{talo, Anti}, Grabor (Ba{a). [ikara je sigurno osvojila bodove, odluka o pobedniku pala je u vremenskom intervalu od svega sedam minuta, toliko je bilo potrebno da doma}i tri puta savladaju golmana Ivkova.

J. D.

OFK Mladost (A) – Rusin 3:0 (1:0) APA TIN: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija: [antor (Sombor). Strelci: Jano u 30, Todorovi} u 58, Petrovi} u 86. minutu. @uti karton: Jano (OFK Mladost) MLA DOST: Mudrini}, Deli}, ^oni}, Todorovi}, Vujin, Divjak, ( R. Jelisavac ), Petrovi}, Mar~eta, ( B. Jelisavac ), Jano, Rapaji}, ( Uzelac ), Marin.

RU SIN: M. Na|, [anta, B. Oroz, Krznar, (Bodnar), Hardi, Kr{i}, ^ernak, Rama~, D. Na|, Ba. Oroz, Batri~evi}.

Nova pobeda biv{eg superliga{a iz Apatina. Mladi igra~i trenera Slobodana Ba~i}a, iz utak-

micu u utakmicu dobijaju sigurnost i iskustvo.

M. Jovi}evi}

Metalac – Terekve{ 2:1 (1:0) SOM BOR: Igral{te @AK-a, gledalaca 100, sudija Ivani{evi} (Oxaci), strelc: Stojisavqevi} u 7. Nikoli} u 71. za Metalac, a Radoj~i} u 83. minutu za Terekve{. @uti kartoni: Stojisavqevi} (Metalac), Quboqev (Terekve{).

ME TA LAC: Wegomir, Mari~i}, Ran~i}, Jovanovi}, Mijanovi} (Tordi), Burgi} (Nikoli}), Mijatovi}, Vukas, Stojisavqevi}, Vukovi}, Komazec (Juki}).

TE RE KVE[: Bo`i}, Rakas, Quboqev, Gal, Kraj~i}, Eri}, G. Grmu{a (Radujko), Grmu{a, Pvajli} (Rapaji}), Levnaji}, Radoj~i}.

Obe ekipe su imale idealne {anse da zatresu protivni~ku mre`u, ali redovno su ostale neiskori{}ene. Svi golovi su pali iz kontri. Pripremio: J. Dukat

MFL BA^KA PALANKA – DRUGI RAZRED BO \A NI: Sla vi ja – Na {a zve zda (Sil ba{) 1:0, PLAV NA: Slo ga – La bud wa ~a (Vaj ska) 2:2, VI ZI]: Bo rac – Ba~ ki Haj duk (Ba~ ko No vo Se lo) 2:4, MA LI BA^: Mla dost – Ne {tin (Ne {tin) 4:0.

1. Sla vi ja 3 3 0 0 8:2 9 2. Mla dost 3 2 0 1 8:2 6 3. B. Haj duk 3 2 0 1 11:8 6 4. Bo rac 3 2 0 1 8:7 6 5. La bud wa ~a 3 1 1 1 7:4 4 6. Ne {tin 3 1 0 2 4:9 3 7. Slo ga 3 0 1 2 4:9 1 8. N. zve zda (-1) 3 0 0 3 0:9 -1

SOM BOR: [i ka ra – Du nav (Ba~ ki Mo no {tor) 3:0, SOM BOR: Me ta lac – Te re kve{ (Svi lo je vo) 2:1, RAS TI NA: Ras ti na – Pa no ni ja (La li}) 0:1, APA TIN: OFK Mla dost – Ru sin (Ru ski Kr stur) 3:0, RI BA RE VO: Je din stvo – Rad ni~ ki (Rat ko vo) 2:5, SON TA: Di na mo – Alek sa [an ti} 1:2, LI PAR: Li par – Oya ci 3:0.

1. Mla dost 5 5 0 0 19:1 15 2. Pa no ni ja 5 4 0 1 12:1 12 3. Li par 5 4 0 1 15:5 12 4. Rad ni~ ki 5 3 1 1 11:8 10 5. Me ta lac 5 3 0 2 12:8 9 6. A. [an ti} 5 3 0 2 12:13 9 7. [i ka ra 5 2 2 1 7:7 8 8. Oya ci 5 2 1 2 3:6 7 9. Te re kve{ 5 2 0 3 11:8 6 10. Ru sin 5 1 2 2 3:10 5 11. Je din stvo 5 1 0 4 6:19 3 12. Du nav 5 1 0 4 5:18 3 13. Ras ti na 5 0 2 3 2:5 2 14. Di na mo 5 0 0 5 3:12 0

MFL BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED BA^: Tvr |a va – Kul pin (Kul pin) 5:0, BA^ KA PA LAN KA: Kri la Kra ji ne – Bo rac (Ob ro vac) 1:2, GLO @AN: Bu du} nost – So ko (No va Gaj do bra) 2:0, KA RA \OR \E VO: Ka ra |or |e vo – Kri vaw (Se len ~a) 3:0, MA GLI]: Ma gli} – Voj vo di na (To va ri {e vo) 3:4, PA RA GE: Bu du} nost – Ba~ ka (De spo to vo) 5:1.

1. Voj vo di na 4 4 0 0 15:5 12 2. Bu du} . (P) 4 4 0 0 11:1 12 3. Tvr |a va 4 3 0 1 14:2 9 4. Bu du}. (G) 4 2 1 1 5:4 7 5. Kul pin 4 2 1 1 8:8 7 6. Kr. Kra ji ne 4 2 0 2 7:5 6 7. Ka ra |or |. 4 2 0 2 4:9 6 8. Ba~ ka 4 1 1 2 5:8 4 9. Bo rac 4 1 1 2 4:11 4 10. So ko 4 1 0 3 4:7 3 11. Ma gli} 4 0 0 4 3:10 0 12. Kri vaw 4 0 0 4 1:11 0

NO VO SAD SKA LI GA

c m y

sport

dnevnik

21

utorak20.septembar2011.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Do bro poq ci za u sta vi li \ur |ev ~a ne Se ni o ri

Ba~ ka (\) - Stu je ska 0:1 (0:0)

Sta ni {i} po sti `e vo de }i gol za Mla dost

Gr ba vi ca pri ja No vo sa |a ni ma Mla dost - Fru {ko go rac 3:0 (1:0) NO VI SAD: Igrali{te Mladosti, gledalaca 200, sudija: ili} (Futog). Strelci: Stani{i} u 4.

Stojanovi} u 66. i Milija{evi} u 70. minutu. @uti kartoni: Popovi} i Joksimovi} (Fru{kogorac).

MLA DOST: Ivani{evi} 8, Bawanin 7, Staji} 9, Stojanovi} 8, Stani{i} 8 (Sladi} 7), B. Samarxija 7, Brki} 7, V. Samarxija 7, Dragi~evi} 7 (Mitkovi}), Bor~i} 7, Hajdukovi} 7 (Milija{evi} 7).

FRU [KO GO RAC: Stanti} 6, Fele| 7, Drewovski 6, Perovi} 6, Kukuruzovi} 6, Davidovi} 6, Poipovi} 6, Male{evi} 6, ^emeriki} 6 (Joksimovi} 6), Luki} 6 (Stani}), Trivunovi} 6 (Nu`di} 6).

Mladost je iskoristila grbavicu i ubedqivo pobedila solidne goste iz Sremske Kamenice.Stojanovi} je u 4. minutu izveo slobodan udarac sa desne strane u buketu pred golom Stani{i} je glavom smestio loptu pod pre~ku. gosti su dobro igrali do {esnaesterca, tu ih je ~ekao neprelazni Staji} i sigurni Ivani{evi}.

U 66. minutu Stojanovi} je iz slobodnog udarca pove}ao na 2:0.

Nekoliko minuta kasnije rezervista Milija{evi} je iskosa sa desne strane pogodio suprotnu stativu od koje se lopta odbila u mre`u.

D. Iva ni}

Sre mac - Fr. par ti zan 1:2 (0:1) ^E RE VI]: Igrali{te Sremca, gledalaca oko 100, sudija: Stoji} (Novi Sad). Strelci: Miqkovi} u 50. za Sremac, a ^ergi} u 36.

Kantar u 79. minutu za Fru{kogorski partizan. @uti kartoni: Bogdan (Sremac), a Bukvi} (Fru{kogorski partizan).

SRE MAC: Simi} 7, Akmaxi} 6, Kozarov 6 (Josipovi} 6), \. Da{i} 7, Pavlovi} 7 (Krakanovi} 6), Radovan 7, Stojkovi} 7, Adamek 6 (Bogdan 6), Miqkovi} 7, @. Da{i} 6.

FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: Vrawe{ 7, Devi} 8, [imulija 7, B. Vukovi} 7 (Tolma{ 6), Naranxi} 7 (Kantar 7), Makini} 7, ^ergi} 8, M. Vukovi} 7 (Kudri} 6), @ivkovi} 7, Bukvi} 7, Peri} 7.

Fudbaleri Sremca bili su bili mo`da i boqi, ali povreda \or|a Ta{i}a na po~etku drugog poluvremena sve je promenulo. Doma}a ekipa je ostala sa 10 igra~a, {to su gosti znali da iskoriste.

B. Star ~e vi}

^e nej - @e le zni ~ar 0:1 (0:0) ^E NEJ: Igrali{te ^eneja, gledalaca 50, sudija: A}imovi} (Veternik). Strelac: Burai u 73. minutu. @uti kartoni: Kova~evi}, Salonski, Kuburi} i Maleti} (^enej). ^E NEJ: Mili} 6, Bo`i} 6, Kova~evi} 6, Zeqkovi} 7, Maleti} 6, Milo{ev 6 (Mojsilovi} 6), Kuburi} 6, Vilotijevi} 6 (Rogi}), Ja}imovski 6, Salonski 6 (Ostoji} 6). @E LE ZNI ^AR: Bali~evi} 7, Burai 7, Rekanovi} 6, Stoji~i} 6 (Paro{ki), Ostojin 7, Deli} 7, Gvozdenovi} 6 (Aleksi} 6), Matkovi} 7 (Radi}), Krwaji} 6, Grubje{i} 6, Guzina 7.

U utakmici koja }e se zbog slabe igre brzo zaboraviti fudbaleri @elezni~ara sre}no su do{li do bodova. Gol odluke postigao je Sr|an Burai, mada se ~ini da je on uputio centar{ut u kazneni prostor koji je zbog slabe koncentra-

NO VI SAD: Mla dost - Fru {ko go rac 3:0, BA NO [TOR: Pro le ter Par ti zan 2:1, SREM SKI KAR LOV CI: Ba~ ka - TSK 0:5, ^E RE VI]: Sre mac - Fru {ko gor ski par ti zan 1:2, KI SA^: Ta tra - Vi no gra dar 0:2, RA KO VAC: Bo rac - Fu tog 0:6, BU DI SA VA: Di na mo - Si rig 2:1, ^E NEJ: ^e nej - @e le zni ~ar 0:1.

1. Mla dost 2. TSK 3. Fu tog 4. Di na mo 5. @e le zni ~ar 6. Fr. par ti zan 7. Vi no gra dar 8. Sre mac 9. Si rig 10. Fru {kog.

11. Par ti zan 12. ^e nej 13. Ta tra 14. Ba~ ka 15. Pro le ter 16. Bo rac (-1)

5 5 5 5 5 5 4 4 5 5 5 5 5 4 5 5

5 4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0

0 0 0 1 1 0 1 1 0 0 0 1 1 0 0 0

0 1 1 1 1 2 1 2 3 3 3 3 3 3 4 5

14:4 19:2 19:8 12:7 5:3 7:8 7:5 11:10 12:8 11:9 11:13 6:10 2:8 5:13 2:17 4:22

15 12 12 10 10 9 7 7 6 6 6 4 4 3 3 1

cije golman Mili} propustio i lopta je odsela u mre`i. Jedino vredno pomena osim gola je i udarac Zeqkovi}a, koga je golman Bali~evi} uspeo da ukroti.

M. Po po vi}

\UR \E VO: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 300, sudija: Kantar (Ba~ka Palanka). Strelac: Tom~i} u 59. minutu. @uti kartoni: Vujovi} i ]ur~i} (Ba~ka), a Rodi} i Zorzi} (Sutjeska).

BA^ KA: Mari} 6, ]ur~i} 6, Samolovac 6, Erdeqan 7, Kalajxi} 7, Leti} 6 (Todi} 7), Luki} 6 (S. Trivunovi} 7), Vujovi} 6, Ru`i} 6, M. Trivunovi} 6, D. Trivunovi} 6 (Mati} 7).

SU TJE SKA: Bo{wak 8, @ugi} 7, Potkozara 7, Drin~i} 7, Kosti} 6, Rodi} 6, Lopu{ina 7 (Jaki} 7), Cicmil 7, Mirkovi} 7, Tom~i} 8, Zorzi} 7.

Da su \u|ev~anima Ba~kopoqci neugodan rival pokazao je i ovaj susret. U prvom poluvremenu doma}i su dominirali, ali u wihovim redovima nije bilo raspolo`enog strelca, a i golman Bo{wak je ~inio ~uda. U 59. minutu Tom~i} je iznenadio golmana Mari}a. U fini{u utakmice i pored slabe igre doma}i su imali priliku da do|u do boda, jer je sudija Kantar dosudio penal, me|utim najiskusniji u redovima Ba~ke Ru`i} je umesto mre`e pogodio stativu.

M. Po.

Sla vi ja (NS) - Vr bas 1:1 (1:0) NO VI SAD: Igrali{te Slavije, gledalaca 150, sudija Petrovi} ([ajka{), strelci: Licemberger u 2. za Slaviju, a D. Vasiqevi} u 75. minutu za Vrbas. @uti kartoni: Da{i}, Avdulovi}, Vukov (Slavija), Pekovi}, S. Vasiqevi}, Klisari} (Vrbas). Crveni karton: Resanovi} (Vrbas).

JE DIN STVO: \uri} 7, Lalovi} 7, Zerdo 8, Vuleti} 7, Saveqev 7, \eki} 6, Vidakovi} 6 (Duba~ki}), Jovanovi} 6, Anu{i} 6, Mekterovi} 6, Male{evi} ([otra 6).

OMLA DI NAC: Zeqkovi} 7, Maksimovi} 7, Tomi} 7, Peceq 7, Avdi} 7, Drobac 6, Bodowi 6 (Ferati), Radovanovi} 6, @ivkovi} 6 (V. Samarxi}), ^eli} 7, ^olovi} 6 (N. Samarxi}).

Najve}i krivci {to je do{lo do podele bodova su doma}i napada~i koji su propustili nekoliko prilika, a i golman Zeqkovi} je bio na visini zadatka.

Na kraju utakmice doma}i su uputili kritike na su|ewe Stani{i}a koji ih je po wihovoj proceni o{tetio za dva kaznena udarca.

M. Po.

OFK Sta ri grad - Sr bo bran 0:0 BA^ KA PA LAN KA: Stadion Starog grada, gledalaca 150, sudija: Cvrkota (Novi Sad). @uti kartoni: Lali} (Stari grad), a Brankov, Popovi}, Hodonicki (Srbobran).

OFK STA RI GRAD: Kne`evi} 7, Bogunovi} 6 (Bukvi} 6), Trifunovi} 7, Mustafovi} 7, Isakov 6, Hajti} 7, Markovi} 6, @ivi} 6, @ivkovi} 6 (Bo`in), Serdar 7, Radi} 6 (Lali} 6).

SR BO BRAN: Jovanovi} 7, Holo 6, To{i} 6, Hodonicki 6, Popovi} 7, Stankov 6 (Ikra{ev), Perendi} 6, Glenxa 7, Novakovi} 6, Vujanovi} 6, Brankov 6 (Romi}).

Ni posle petog prvenstvenog kola Ba~kopalan~ani nisu postigli gol. Najizglednije prili-

200, sudija: Bem (Novi Sad).

Strelci: Fu~kovi} u 2. 43. i 52. (iz penala) Pavlica u 53. Spasi} u 60. i Jovanovi} u 89. za Petrovaradin, a Jankovi} u 15. i 23. minutu za Stra`ilovo Milan.

PE TRO VA RA DIN: Plav{i} 7, Belu`i} 7, Ikoni} 6 (Jakari}), Stajin 7, Kerkez 7, Jovanovi} 7, Spaji} 7, Spasi} 8, Radulovi} 6 (Lali} 7), Vu~kovi} 8 (Todorovi} 7), Pavlica 7.

STRA @I LO VO MI LAN: B.Smiqani} 6, Skular 6 (Gruji~i}), Kne`evi} 6, B. Jankovi} 6 (Vuleti}), [arac 6, Veselinovi} 6, ^ekovi} 6, Mecing 6, Bani}evi} 6, Z.Smiqani} 6, S. Jankovi} 7.

Prvo poluvreme zavr{eno je nere{enim rezultatom, uz puno gre{aka na obe strane. U nastavku fizi~ki spremniji doma}ini su dodali gas i zaslu`eno trijumfovali.

M. Po.

Bo rac - Me ta lac AV 3:0 (1:0) [AJ KA[: Stadion Borca, gledalaca oko 300, sudija: Ninkov (Novi Sad), strelci: [vedi} u 30. Vidovi} u 65. i Nemawa Stanojevi} (iz penala) u 74. minutu. @uti kartoni: Stanojevi}, Radi} (Borac), Berowa, Latinovi} i Bo{kovi} (Metalac MV).

BO RAC: [ovqanski 7, Radi} 7, D. Ris 7, Stanojevi} 7, Zec 7, B. Ris 8, Nemawa Stanojevi} 7, M. Ris 7 (Vidovi} 7), Veselinovi} 7 (Panteli} 7), [vedi} 8 (Milanovi} 7), D. Rogi} 7.

ME TA LAC AV: Jeli~i} 6, Berowa 6, Bubuq 6, Bo{kovi} 6,

Ta tra - Vi no gra dar 0:2 (0:0) KI SA^: Igrali{te Tatre, gledalaca 100, sudija: Vukadinov (Novi Sad). Strelci: Milenkovi} u 65. i Gazivoda u 88. minutu.

TA TRA: Muha 7, Jambrih 6 ([vowa 6, Kulik 7), Srnka 6 (Fun}ik 6), Vargec 7, Kosi} 7, Bagwar 7, Kavran 7, Konstantinov 7, O`vat 6, Grijak 6, Vukovi} 6.

VI NO GRA DAR: Erbez 7, Popovi} 7, Gavri} 6 (Srdi} 6), Radi{i} 7, Vu~i} 7, Topalovi} 7, Arsenijevi} 7 (Petri} 6), Gazivoda 7, Milenovi} 8 (Nikoli}), Ba{i} 7, Nedimovi} 7.

U prvom poluvremenu doma}i su propustili tri stopostotne prilike. Kazna je stigla u 65. minutu, Milenovi} je pobegao po levoj strani i preciznim udarcem iskosa pogodio ra{qe.U fini{u utakmice Grijak je sa pet metara glavnom proma{io prazan gol, ali ve} u slede}em protivnapadu gosti su re{ili sve dileme.

P. Pa lik

Di na mo - Si rig 2:1 (1:0) BU DI SA VA: Stadion „Mala Grbavica”, gledalaca 200, sudija: Milanovi} (Novi Sad), strelci: Milo{ Mitri} u 4. i Predrag Pa}uk u 30. za Dinamo, a Milorad A{}eri} (autogol) u 81. minutu za OFK Sirig. @uti kartoni: V. Mitri}, Vasi}, A{}eri} (Dinamo), Gajica, D. Kozomora (Sirig).

DI NA MO: Sabo 8. Perduh 7, Petkovi} 7, Srdi} 8, A{}eri} 8, Joki} 8, Pa}uk 8, V. Mitri} 7 (Vasi} 7), M. Mitri} 7, Ne. Tepi} 7 (Zdravkovi} 7), Ste. Mi{ki} 8 (Stojanovi} ).

OFK SI RIG: Staji} 6, M. Rati} 6, Rosi} 6, Gajica 6, Dragoqevi} 6, Peri} 7, \eki} 7, U. Kozomora 6 ( D. Kozomora 7), [obot 7, Bjelogrli} 6 (od Peri{i} 7), Muqaji} 6 ( Dimitrijevi} 7).

U vrlo zanimqivoj i sadr`anoj fudbalskoj predstavi koja po kvalitetu prevazilazi ovaj stepen takmi~ewa, oslabqeni „lavovi sa Male Grbavice”, bez pet standardnih igra~a, zaslu`eno su zavladali Siri`ane. najboqu ekipu sa kojom su se sastali u dosada{wem toku prvenstva.

U nadoknadi vremena Siri`ani su propustili kolosalnu priliku.

M. Gr bi}

Gu `va pred go lom Kar lov ~a na

SLA VI JA: Vojinovi} 7, Da{i} 7, Vazovi} 7, ^olovi} 7 (Pantovi} 7), An|i} 7, Avdulovi} 7, Vukov 7 (Kern 6), Licemberger 7, \oki} 6, \ogovi} 7, ^i~i} 6 (Rako~evi} 6).

VR BAS: Jovi~i} 7, Pekovi} 7 (Novakov 7), Jurkovi} 6, Resanovi} 6, \uki} 7 (S. Vasiqevi} 7), Jeli} 7, Bulatovi} 6, Kraq 6, Klisari} 7, Tepav~evi} 7 (Durutovi} 7), D. Vasiqevi} 7.

Odli~no je ekipa sa Salajke otvorila me~, jer je gotovo iz prvog ozbiqnijeg napada stigla do vo|stva. Mogli su doma}i da pove}aju rezultat, ali su ^i~i} i \ogovi} bili neefikasni. Nisu se predavali ni Vrba{ani pa je goste za izjedna~ewe spre~ila pre~ka. U nastavku su Vrba{ani krenuli u napad. Iskusni Dra`en Vasiqevi} doneo je svom timu bod u gu`vi se na{ao na pravom mestu.

M. Po.

Je din stvo - Omla di nac 0:0 RU MEN KA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija: Stani{i} (Ba~ka Palanka). @uti kartoni: \uri}, Mekterovi} (Jedinstvo), a Peceq, Radovanovi}, ^evi}, Maksimovi}, Avdi} (Omladinac). Crveni kartoni: Mekterovi} (Jedinstvo), a Pavlis (Omladinac, igra~ sa klupe).

Fo to: S. [u {we vi}

ke da zatresu mre`u gostiju iz Srbobrana imali su Isakov u 42. i Bukvi} u 85. minutu utakmice.

Isakov je sa svega 5-6 metara {utirao kao golu, ali je golman Jovanovi} uspeo da zaustavi wegov {ut. Najizgledniju priliku imao je Bukvi} kada je sa 7-8 metara {utirao preko gola.

M. \. Kre me no vi}

Pe tro va ra din - Stra `i lo vo Mi lan 6:2 (2:2) PE TRO VA RA DIN: Igrali{te Petrovaradina, gledalaca

Latinovi} 6, Ardali} 6, Stanojkovi} 6, Mihajlo Berowa 6 ([akuqica 6), Vukovi} 6 (Mandi} 6), Lazendi} 6 i Mari} 6.

Fudbaleri Borca su u predivnom ambijentu pred velikim brojem gledalaca, pobedili veoma dobru ekipu Metalca MV iz Futoga i tako, nakon lo{eg starta, uhvatili zamah za daqi tok takmi~ewa.

N. D. Tu raj li}

Her ce go vac - [aj ka{ 2:2 (0:1) GAJ DO BRA: Stadion Hercegovca, gledalaca 150, sudija: Ke-

Pi o ni ri

Ka de ti

Mla dost(T) - Pro le ter1:1, Slo ga ^SK Pi va ra 4:2, Mla dost Ra dost - Sla vi ja 6:2, Ve ter nik - Vr bas 1:5, Ce ment Ju go vi} 4:4, Obi li} - TSK 4:3, In deks Mla dost (BP) 2:1, Tvr |a va - Cr ve na zve zda 0:5.

Mla dost(T) - Pro le ter 0:7, Slo ga ^SK Pi va ra 1:2, Mla dost Ra dost - Sla vi ja 1:1, Ve ter nik - Vr bas 2:2, Ce ment Ju go vi} 3:2, Obi li} - TSK 5:1, In deks Mla dost (BP) 2:1, Tvr |a va - Cr ve na zve zda 3:0.

1. Vr bas 4 2. C. zve zda 4 3. In deks 4 4. Slo ga 4 5. ^SK Pi va ra 4 6. TSK 4 7. Ve ter nik 4 8. Obi li} 4 9. Ce ment 3 10. Pro le ter 4 11. Mla dost(T) 4 12. Ju go vi} 4 13. Mla dost(BP) 4 14. Mla dost R. 4 15. Sla vi ja 4 16. Tvr |a va 4

1. Pro le ter 4 2. In deks 4 3. Ve ter nik 4 4. Ce ment 3 5. ^SK Pi va ra 4 6. Slo ga 4 7. Obi li} 4 8. Tvr |a va 4 9. Ju go vi} 4 10. Vr bas 4 11. Mla dost R. 4 12. Sla vi ja 4 13. Mla dost(T) 4 14. Mla dost(BP) 4 15. C. zve zda 4 16. TSK 3

4 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

0 1 0 0 1 0 0 0 2 2 1 1 0 0 0 0

0 0 1 1 1 1 2 2 0 1 2 2 3 3 4 4

40:1 12 11:2 10 26:4 9 15:9 9 8:5 7 8:5 6 6:8 6 8:11 6 8:6 5 3:15 5 6:8 4 7:10 4 8:9 3 6:22 3 2:18 0 9:29 0

4 4 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 2 1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1 0

0 26:1 12 0 18:2 12 0 10:5 8 0 7:5 7 1 8:7 7 2 8:4 6 2 9:6 6 2 5:6 6 2 9:9 4 2 7:13 4 2 2:10 4 2 2:11 4 2 4:19 4 3 5:6 3 3 5:12 1 3 1:10 0

[AJ KA[: Bo rac - Me ta lac AV 3:0, NO VI SAD: Sla vi ja - Vr bas 2:1, PIV NI CE: Sla vi ja (P) - Ka bel 2:2, \UR \E VO: Ba~ ka - Su tje ska (BDP) 0:1, RU MEN KA: Je din stvo - Omla di nac 0:0, GAJ DO BRA- Her ce go vac - [aj ka{ 2:2, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din Stra `i lo vo Mi lan 6:2, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Sr bo bran 0:0.

1. Ka bel 5 2. Ba~ ka (\) 5 3. Bo rac ([) 5 4. Su tje ska 5 5. Vr bas 5 6. Sr bo bran 5 7. Je din stvo (R) 5 8. Pe tro va ra . 5 9. Sla vi ja (NS) 5 10. [aj ka{ 5 11. Her ce go vac 5 12. Me ta lac AV 5 13. Omla di nac 5 14. Sla vi ja (P) 5 15. Sta ri grad 5 16. Stra`. M. 5

4 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 2 1 1 0 0

0 1 1 0 2 2 1 1 1 1 3 0 2 1 2 2

1 1 1 2 1 1 2 2 2 2 1 3 2 3 3 3

8:2 12 16:2 10 6:7 10 12:10 9 12:4 8 11:3 8 13:11 7 10:3 7 8:10 7 8:10 7 4:5 6 4:10 6 7:3 5 8:2 4 0:5 2 5:20 2

Omla din ci Bo rac ([) - Me ta lac AV 0:2, Sla vi ja (NS) - Vr bas 4:0, Sla vi ja (Piv.) - Ka bel 1:4, Ba~ ka (\ur|.) - Stu je ska (BDP) 2:3, Je din stvo (Rum.) - Omla di nac 1:3, Her ce go vac - [aj ka{ 0:1, Sta ri grad (BP) - Sr bo bran 1:4.

1. Sr bo bran 5 2. Omla di nac 5 3. Su tje ska 5 4. Me ta lac AV 5 5. [aj ka{ 5 6. Sla vi ja (NS) 5 7. Bo rac ([) 5 8. Ka bel 5 9. Vr bas 5 10. Pe trov.

4 11. Her ce go vac 4 12. Ba~ ka (\) 4 13. Sta ri grad 5 14. Je din stvo 4 15. Sla vi ja (P) 4

5 4 4 3 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 0

0 1 0 2 0 0 1 0 1 1 0 0 0 0 0

0 0 1 0 2 2 2 3 3 2 3 3 4 3 4

21:6 15:8 13:8 9:3 20/:7 16:4 12:12 8:16 9:12 3:7 4:5 6:12 5:11 10:23 2:19

15 13 12 11 9 9 7 6 4 4 3 3 3 3 0

xa (Novi Sad). Strelci: G. Siv~evi} u 73. i Ra~i} u 86. za Hercegovac, a Igra~ev u 33. i ]uk u 51. minutu za [ajka{. @uti kartoni: Vujovi}, G. Siv~evi} (Hercegovac), a Mihajlovi}, Igra~ev, Spasojevi}, Stojanov ([ajka{).

HER CE GO VAC: Baq 7, Babi} 7, Horvati} 6 (S. Hrwez 7), D. Trivunovi} 6, M. Hrwez 7, G. Siv~evi} 7, R. Trivunovi} (Mir~eti} 6), Zelen 7, Ra~i} 7, \or|evi} 7 (Gruba~i} 7), Vujovi} 7.

[AJ KA[: Subi} 7, Milovan~ev 7, Mihajlovi} 6, Hajder 7, Stojanov 7, Mari} 7, Radoj~i} 6, Lazi} 7 (Maquri}), Igra~ev 7 (Spasojevi}), ]uk 7, Kotuqa~ 7 (To{i}).

Horvati} je u 13. minutu s bele ta~ke {utirao pored leve stative golmana Subi}a. U 33. minutu gosti iz Koviqa su poveli. Igra~ev je sa tri metra pogodio desni dowi ugao golmana Baqa. U 51. minutu napada~ gostiju ]uk je s dva metra pogodio desni ugao i doneo svom timu lepo vo|stvo. Na 2:1 smawio je Goran Siv~evi}, koji je nakon kornera preciznim udarcem pogodio desni ugao. Kona~an rezultat postavio je Ra~i} sjajnim lob udarcem s 15 metara.

M. \. Kre me no vi}

Sla vi ja (P) - Ka bel 1:2 (0:1) PIV NI CE: Stadion Slavije, gledalaca 250, sudija: Reqi} (Vrbas). Strelci: Santra~ u 77. za Slaviju, a Pupovac u 9. i 66. minutu za Kabel. @uti kartoni: Mrkowi}, Kotiv, Mi{i}, Nimet (Slavija), a [arenac, Brkqa~a, Perovi} (Kabel).

SLA VI JA: Drobwak, \.

Cimbaqevi}, Vuka{inovi} (Zaskalicki), Mrkowi}, Mi{i}, Kirti, Nimet (Mili}), Kotiv, R. Cimbaqevi}, Santra~, Babi} (Milec).

KA BEL: Galovi}, Krsti}, Okiqevi} (Qubi~i}), Malixan, [arenac, Beri}, Brkqa~a, Pupovac, ^epi}, Sekuli} (Ninkovi}), Perovi} (Petrovi}).

Bila je to prose~na utakmica, gosti su igrali toliko-koliko im je bilo za pobedu. Utakmicu je re{io najboqi pojedinac ovog susreta Pupovac koji je ve} u 9. minutu pobegao svom ~uvaru po desnoj strani i pored golmana Drobwaka loptu poslao u suprotan ugao. Drugi gol je bio jo{ lep{i.Pupovac je pre{ao dvojicu igra~a doma}ih i iz mrtvog ugla iznenadio golmana.

Po~asni pogodak je postigao Santra~.

J. [u ster

22

sport

utorak20.septembar2011.

Druga ju`nobanatska – liga Istok VRA ^EV GAJ: Bo rac - Vi no gra dar (Gu du ri ca) 3:1 (pre kid u 82. mi nu tu, go sti na pa li su di ju), PA VLI[: Cr ve na zve zda - Je din stvo (Vlaj ko vac) 2:1, KRU [^I CA: Ra tar - Ka ra{ (Ku {tiq) 0:0, BA NAT SKI SO KO LAC: So lu nac - Haj du ~i ca 0:8, DO BRI CA: Do bri ca - Pot po raw 4:0, KU SI]: [e vac - Ka ra{ (Ja se no vo) 0:0, ALI BU NAR: Bu du} nost Ba nat (Du pqa ja) 7:0, VE LI KO SRE DI [TE: Bo rac - Du nav (Ba nat ska Pa lan ka) 6:1. Slo bo dan je bio Hu dak ([u {a ra).

1. Do bri ca 2. C. zve zda 3. Je din stvo 4. Haj du ~i ca 5. Ka ra{ (K) 6. Ka ra{ (J) 7. Ra tar 8. Bu du} nost 9. Bo rac (VG) 10. Bo rac (VS) 11. [e vac 12. Du nav 13. Vi no gra dar 14. Pot po raw 15. Haj duk 16. Ba nat 17. So lu nac

7 7 6 7 6 7 7 6 7 6 6 7 6 7 6 7 7

6 5 5 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1

0 2 0 2 2 2 1 1 1 0 2 1 0 0 1 1 0

1 0 1 2 1 2 3 2 3 3 2 4 4 5 4 5 6

20:4 24:10 11:6 16:6 12:7 11:12 14:9 15:12 12:10 16:11 5:5 11:20 10:12 6:16 7:13 9:32 8:26

18 17 15 11 11 11 10 10 10 9 8 7 6 6 4 4 3

Dru ga ju `no ba nat ska liga – Za pad

MRA MO RAK: Pro le ter - @e le zni ~ar (Pan ~e vo) 1:6, KA ^A RE VO: Je din stvo Ste vi} - Bo rac (Plo ~i ca) 7:1, DE LI BLA TO: Omla di nac - Pla vi Du nav (Sko re no vac) 0:1, BA VA NI [TE: BSK - Po be da (Sa mo{) 3:1, IVA NO VO: Stre la - Mla dost (Voj lo vi ca) 0:0, OPO VO: Omla di nac Voj vo di na (Cre pa ja) 0:5, GLO GOW: Glo gow - Uni rea (Uzdin) 2:0, DO LO VO: Do lo vo - Bu du} nost (Ba nat ski Bre sto vac) 0:2.

1. Voj vo di na 2. Pl. Du nav 3. Jed. Ste vi} 4. Bu du} nost 5. @e le zni ~ar 6. Pro le ter 7. Mla dost 8. Glo gow 9. Omlad. (B) 10. Stre la 11. Uni rea 12. Bo rac 13. Do lo vo 14. BSK 15. Omlad.(O) 16. Po be da

5 5 5 5 5 5 5 4 5 5 5 5 5 5 4 5

4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 0

0 2 1 1 0 2 2 1 1 1 0 0 0 0 0 1

1 0 1 1 2 1 1 1 2 2 3 3 4 4 3 4

20:6 7:2 25:7 9:2 15:4 11:9 8:6 6:7 8:10 4:8 9:9 6:13 5:10 5:14 2:12 2:23

Grad ska li ga Zre wa nin – Is tok

12 11 10 10 9 8 8 7 7 7 6 6 3 3 3 1

ZRE WA NIN: Grad nu li ca Be~ ke rek - Pro le ter (Ne uz di na) 3:3, LA ZA RE VO: Zla ti ca - Slo ga (Jar ko vac) 7:0, JA [A TO MI]: Rad ni~ ki Rad ni~ ki (Su tje ska) 0:0. Slo bo dan je bio @FK Ba nat (Zre wa nin).

1. Rad. (S) 3 2 1 0 4:1 7 2. @FK Ba nat 2 2 0 0 4:1 6 3. Zla ti ca 3 1 1 1 10:4 4 4. Grad. Be~ ke r. 3 1 1 1 5:6 4 5. Rad.(JT) 2 0 2 0 3:3 2 6. Pro le ter 2 0 1 1 4:5 1 7. Slo ga 3 0 0 3 0:10 0

Grad ska li ga Zre wa nin – Za pad

^EN TA: Ba nat - Je din stvo (E~ ka) 2:0, BO TO[: Omla di nac - Mla dost (Be lo bla to) 6:0, FAR KA @DIN: Ta mi{ - Le hel (Mu `qa) 0:3. Slo go dan je bio iz Mi haj lo va.

1. Le hel 2. MSK 3. Omla di nac 4. Ba nat 5. Ta mi{ 6. Je din stvo 7. Mla dost

3 2 3 3 2 2 3

3 2 2 2 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 2 2 3

9:0 7:0 8:3 5:6 1:4 0:4 2:14

9 6 6 6 0 0 0

dnevnik

PORU^NA LIGA ZREWANIN

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Mar ko Vu ko je za po be du

Bile}anin - Mladost (BD) 2:0 (0:0) SE ^AW: Igrali{te „kod Tami{a”, gledalaca 200, sudija: Si~ (@iti{te). Strelac: M. Vukoje u 70. i 83. minutu. @uti kartoni: Mijatovi}, Kravaru{i} (Mladost BD).

BI LE ]A NIN: P. Varadinac 7, Dragi} 7 (Markovi} 6), Br~i} 7, Papi} 7, P. Vukoje 7, Rogan 7, Lazi} 7, Todorovi} 7, Gruba~i} 6 (M. Vukoje 8), Vu~kovi} 7, N. Varadinac 6 (Uqarevi}).

MLA DOST: S. Piva~ 8, Krivo{ija 7, B. Piva~ 6, Mijatovi} 7, Mitri} 6, Zijaji} 7 (Zagorac), Avramovi} 7, Kravaru{i} 6 (Smiqani}), Xemajlovski 6, Gavrani} 6, Iveti} 6.

Doma}i su bili boqi, ali nadmo}nost su rezultirali tek kada je u igru u{ao Marko Vukoje. U 70. minutu loptu je prihvatio u {esnaestercu, i iz okreta {utirao pod pre~ku. U 83. minutu pro{ao po levoj strani i onda ga|ao „kiflom” i lobovao golmana.

Potisje - Crvena zvezda (VS) 2:3 (1:3) KNI ]A NIN: Igrali{te „kraj Bikare”, gledalaca 200, sudija: Mesaro{ (Banatski Dvor). Strelci: Stojkovi} u 28. i 67. za Potisje, a Karanovi} u 4. Jovanovi} u 19. \or|evi} u 24. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Petrovi}, Anti} i D. Milovac (Potisje), a ]ur~i} i Radulovi} (Crvena zvezda).

PO TI SJE: Kurte{an 6, Stojkovi} 8, Dimitrijevi} 5 (Joci} 6), Stojanovi} 6, Bala` 6, Petrovi} 6, V. Milovac 7, Marinkovi} 6, Anti} 6, Mihajlovi} 6, Stankovi} 6 (D. Milovac 6).

CR VE NA ZVE ZDA: Gli{i} 6, Ceko 6, Miju{ 5 (Radulovi} 6), \.

Popovi} 7, Kla} 7, Li~ina 7, Jovanovi} 7, ]ur~i} 6, Karanovi} 6, D. Popovi} 6, \or|evi} 7.

Samo {to je susret po~eo Karanovi} je pro{ao kroz odbranu gostiju i lako poentirao. Da bi Jovanovi} povratnu loptu u 19. minutu smestio u mre`u Kurte`ana, a u 24. minutu \or|evi} je sam pro{ao sam po desnoj strani i pogodio. Inicijativa doma}ih je krunisana pogotkom Dalibora Stojkovi}a u 28. minutu, kada je odbijenu loptu poslao u mre`u gostiju.` U nastavku susreta doma}i su uspeli samo ubla`iti poraz, a imali su bezbroj prilika.

Mladost (L) – Crvena zvezda (RS) 2:2 (2:1) LU KI ]E VO: Stadion SC Mladost, gledalaca 100, sudija: Zekowa (Kikinda). Strelci: Palana~ki u 16. Milanovi} u 64. za Mladost, a ^eki} u 11. Mujki} u 54.

minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Mi}evi}, Mati}, Palana~ki, Adamovi} (Mladost), a Simi}, ^eki}, Kewalo (Crvena zvezda).

MLA DOST: Kandi} 8, Stefanov (Stani{i} 6), Arsi} 6, Joksimovi} 7, Milanovi} 7, Tomin 6 (Spasojevi}), Mi}evi} 7, Stani} 6, Mi{i} 6 (Adamovi}), Mati} 6, Palana~ki 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Radovanovi} 7, ^eki} 7 (Krxalin), Klasni} 7, Bilbija 7, Marjanovi} 7, Novakovi} 6, Mujki} 7, Simi} 7, Nikoli} 6 (\oli} 7), Cvijan 6 (Ili} 7), Kewalo 7.

Doma}i su bili boqi u prvom delu i zaslu`eno su stigli do prednosti nad gostima iz Ruskog Sela. U nastavku susreta apsolutna dominacija gostiju, da bi Mujki} u 54. minutu izjedna~io. Bezbroj {ansi su gosti propustili, a najzrelija je bila u 75. minutu, ali je {ut Novakovi}a sa bele ta~ke oti{ao nebu pod oblake.

Naftagas (B) – Krajina 0:4 (0:1) BO KA: Stadion „Sveti Nikola”, gledalaca 200, sudija: Jerinki} (Kikinda). Strelci: D. Stoisavqevi} u 39. Stoji} u 50. Karanovi} u 60. \. Novakovi} u 67. minutu. @uti kartoni: Lukini}, Dologu{in, @erajin, Obrkne`ev (Naftagas), a \. Novakovi} (Krajina).

NAF TA GAS: Markov 6, Manger 5, Dologu{in 5, Ba{a 5, Lukini} 6, Kusturi} 5 (Pilip), Obrkne`ev 6, @eraji} 5 (^olakovi}), Miki} 5, Stojanovi} 5 (Ka{lik), Tri{i} 6.

KRA JI NA: Poznanovi} 7, M. Novakovi} 7, Triki} 7, Zori} 7 (Bogunovi}), Tawga 8, S. Stoisavqevi} 8, Grmu{a 8, Vigwevi} 7 (Kova~evi}), D. Stoisavqevi} 7 (Karanovi} 7), Stoji} 8, \. Novakovi} 7.

Imali su doma}i inicijativu, ali su gosti kontrama re{ili me~.

OFK Gradnulica – Rusanda 3:2 (1:1) ZRE WA NIN: Igrali{te OFK Gradnulice, gledalaca 200, sudija: Toma{ev (Zrewanin). Strelci: Novakov u 32. (iz penala) Kne`evi} u 47. Martinovi} u 80. za OFK Gradnulicu, a Eremi} u 5. Cveti} u 84. minutu za Rusandu. @uti kartoni: Kne`evi}, Grbu{i}, Grbi} (OFK Gradnulica), a [argin (Rusanda).

OFK GRAD NU LI CA: Palfi 7, Milojevi} 7 (]utkovi}), Obradovi} 6, Novakov 6, Gavri} 6, Kne`evi} 7, Kandi} 6

Li der po to pqen za 18 mi nu ta Tisa - Baj{a 3:0 (3:0)

SE ^AW: Bi le }a nin - Mla dost (Ba nat ski De spo to vac) 2:0, KNI ]A NIN: Po ti sje - Cr ve na zve zda (Voj vo da Ste pa) 2:3, LU KI ]E VO: Mla dost - Cr ve na zve zda (Ru sko Se lo) 2:2, @I TI [TE: Be gej - OFK Klek 8:0, ZRE WA NIN: OFK Grad nu li ca - Ru san da (Me len ci) 3:2, BO KA: Naf ta gas - Kra ji na (Kra ji {nik) 0:4, ALEK SAN DRO VO: Bo rac - Voj vo di na (Per lez) 3:0, ELE MIR: Naf ta gas - Bo rac (Zre wa nin) 3:0.

1. Bi le }a nin 5 2. Grad nu li ca 5 3. Bo rac (A) 5 4. Kra ji na 5 5. C. zve zda (RS)5 6. C. zve zda (VS)5 7. Be gej 5 8. Po ti sje 5 9. Bo rac (ZR) 5 10. Naf ta gas (E)5 11. Voj vo di na 5 12. Mla dost (L) 5 13. Ru san da 5 14. Naf ta gas (B)5 15. OFK Klek 5 16. Mla dost (BD)5

5 4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0

0 1 0 1 1 0 1 1 1 0 0 2 1 0 1 0

0 0 1 1 1 2 2 2 2 3 3 2 3 4 4 5

19:4 14:5 11:2 13:4 14:7 9:12 15:4 9:9 6:7 7:9 6:10 7:13 7:14 5:12 5:21 1:15

15 13 12 10 10 9 7 7 7 6 6 5 4 3 1 0

(To{i} 7), Grbu{i} 7, Martinovi} 7, Grbi} 7 (Turinski), Vu~eti} 7.

RU SAN DA: Mi. Kuru~ev 7, \uri} 6, [argin 6, Raki} 6 (Stankovi}), Marinac 7, N. Kuru~ev 6 (Lon~arski), Eremi} 6 (Stojkov), Mi{kovi} 6, Ma. Kuru~ev 7, Radi{i} 7, Cveti} 6.

U otvorenoj igri mladi Melen~ani su bili boqi u prvom delu. Da bi u nastavku iskusniji sastav doma}ih znala~ki stigao do zaslu`enog trijufa.

Naftagas (E) Borac (ZR) 3:0 (1:0) ELE MIR: Igrali{te „Crveni dom”, gledalaca 300, sudija: Krstovi} (Zlatica). Strelci: R. Dabi} u 12. (iz penala) Pra{~evi} u 62. Raca u 84. minutu. @uti kartoni: Barawi, Pra{~evi}, R. Dabi}, Galin (Naftagas), a \ulinac, \or|evi}, Jeli} (Borac).

NAF TA GAS: Radulovi} 7, Bjeli} 6 (Skuban 7), Pra{~evi} 7, Grabunxija 8, Barawi 7, Titin 7, R. Dabi} 7, Stepanov 6, Galin 6 (Filipovi}), Raca 8, D. Dabi} 6 (Andi}).

BO RAC: \or|evi} 7, Stana}ev 6, Bo`i} 7, Gruji} 6, Mijatov 6 (Radojev 6), \ulinac 6, Jeli} 6 (Lazi} 6), Mikala~ki 6, Pavlovi} 6, Proti} 6 (Ru`i}), Mili}evi} 7.

Doma}i su imali vi{e {ansi.

U 12. minutu oboren je Raca, a Radovan Dabi} je s bele ta~ke doneo prednost doma}inu. U nastavku susreta lep prodor Pra{~evi}a zavr{io je pogotkom, da bi u 84. minutu posle kornera Stevica Raca iz voleja loptu poslao pod pre~ku.

Pri pre mio:S. M. Petrovi}

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

Bo sni} za pr vo me sto Slavija – Mladost 1:0 (1:0) KO VA ^I CA: Stadion: Slavije, gledalaca: 250. Sudija: Feren~ek (B.Crkva). Strelac: Bosni} u 11. minutu. @. kartoni: Hil, Gvozdenovi} (Slavija), Balog (Mladost).

SLA VI JA: Krivoku}a 7, ^erwo{ 7, Nestorovski 7, Gvozdenovi} 6 (Bire{ -), \urkoski 6, Hil 7, Mihalek 7, Bosni} 6 (Barto{ 6), @olnaj 6 (Valovec 6), S.Duda{ 6, V. Duda{ 6.

MLA DOST: Popovi} 6, Petkovi} 6 (Balog 6), Staji} 7, Maksimovi} 6, Krsti} 7, Guran 7, Brajovi} 6, Petrovi} 6, Petrov 6 (Obradovi} 6), @ivanovi} 7, Luki} 6 ( Bo{kovi} 6).

B. St.

Partizan (U) – Borac 0:3 (0:2) UQ MA: Igrali{te Partizana, gledalaca 200, sudija: Drami}anin (Star~evo). Strelci: Ro{uq u 16.

24. Tomi} u 50. minutu. @uti kartoni: Beqin, Popov, Jezdimirovi}, Buli} (Partizan), a Pajevi}, Zekanovi}, Ro{uq, Milovac (Borac).

PAR TI ZAN: Gojkov 6, Popov 6 (Pobra), Beqin 6 (Hot), Jezdimirovi} 6, Domi{qan 5, Buli} 6,

Ivanovi} 6, Vojinov 6, Stojanovi} 7, Stefanovi} 6 (Jovanovi}), Ostoji} 6.

BO RAC: Antanasijevi} 7, Pajevi} 7, Bojkovi} 7, Krsti} 7, Mladenovi} 7, Jovanovski 7, Kodi} 8, Zekanovi} 7 (Milovac 7), Tomin 7, Ro{uq 8 (Matkovi}), Mitrovi} 7 (]iri} 7).

BAK – Partizan (G) 3:0 (1:0) BE LA CR KVA: Stadion BAKa, gledalaca 250, sudija: Mosnak (Jermenovci). Strelci: Radulov u 22. Mijuca u 61. i Marila u 73. minutu. @uti kartoni: D. @ivkovi} (BAK), a Nenadov, Fri~ (Partizan). Crveni kartoni: Bawa{, Uzelac (Partizan).

BAK: Zagorac, Juga 7, Mijuca 7 (M. An|eli} 7), Vitomirov 7, [upi} 7, Radulov 8, Marila 7 (Stojanov 7), Nedi} 7, D. @ivkovi} 7, D. An|eli} 7, P. @ivkovi} 7 (Markovi} 7).

PAR TI ZAN: Ardeqan 6, Vukadinovi} 5 (Andreji} 6), Bawa{ 5, Uzelac 5, Petri} 7, Zlatanovi} 7, \uki} 6, Kana~ki 7, Nena-

do 6, Pirkov (Fri~ 6), Ili} 6 (Ede{).

Sloga (P) Vr{ac junajted 1:0 (0:0) PLAN DI [TE: Igrali{te Sloge, gledalaca 500, sudija: Dimitrijevi} (Pan~evo). Strelac: N. Stanojlovi} u 50. minutu. @uti kartoni: Boka Milojevi} (Vr{ac).

Crveni karton: Mun}an (Vr{ac).

SLO GA: Stojanovski 7, Jankovi} 7, Trewgovski7, Stefanovski 7, Bala} 7, ^e~ari} 7, Omorac 7 (Balog 7), Mu{esku 7, Vukomanovi} 7 (Pavlov 7), N. Stanojlovi} 8 (^abilovski), A. Stanojlovi} 7.

VR [A CJU NAJ TED: Ili} 7, Munxi} 7, Ro{uq 7, Mun}an 6, Moski} 6, Bir|an 7, Jovanov 7, Kirkov 7, Mom~ilovi} 7, Tanasijevi} 6 (Boka Milojevi} 6), Nik{i} 6.

Sloga (BNS) – Vulturul 3:1 (3:0) BA NAT SKO NO VO SE LO: Igrali{te Sloge, gledalaca 300, sudija: Radulov (Vra~ev Gaj).

Strelci: Obradovi} u 8. i 12. Jak{i} u 20. za Slogu, a [ajin u 60. mi-

Slo ga - Vr {ac Ju naj ted (Vr {ac) 1:0, BAK - Par ti zan (Gaj) 3:0, Slo ga - Vul tu rul (Gre be nac) 3:1, Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (Ba ran da) 1:2, Par ti zan - Bo rac (Sa ku le) 0:3, Spar tak Ju go sla vi ja (Ja bu ka) 0:4, Tem po Po let (Iz bi {te) 0:1, Sla vi ja - Mla dost (Omo qi ca) 1:0.

1. Sla vi ja 5 4 0 1 10:4 12 2. Rad. (K) 5 3 1 1 16:6 10 3. Bo rac 5 3 1 1 8:2 10 4. Slo ga (BNS) 5 3 1 1 10:8 10 5. Vul tu rul 5 3 1 1 6:4 10 6. Mla dost 5 3 0 2 17:8 9 7. Ju go sla vi ja 5 2 2 1 12:11 8 8. Vr {ac j.

5 2 1 2 4:3 7 9. Rad. (B) 5 2 1 2 6:6 7 10. BAK 5 2 0 3 7:5 6 11. Slo ga (P) 5 2 0 3 5:9 6 12. Po let 5 2 0 3 6:11 6 13. Par ti zan (U) 5 1 1 3 8:12 4 14. Par ti zan (G) 5 1 1 3 3:7 4 15. Tem po 5 1 1 3 5:10 4 16. Spar tak 5 0 1 4 2:19 1

nutu Vulturul. @uti kartoni: [arac, Bogojevi}, Jak{i}, Perla{ (Sloga), a Nikoli} (Vulturul).

SLO GA: M. Milanovi} 8, Andi} 7, [arac 7, Bogojevi} 7, Rusuloj 7 (Lazarevi}), Obradovi} 8, Jak{i} 7, Jovi} 7 (Zec 6), Kalkan 7 (Topi}), D. Milanovi} 7, Perla{ 7.

VUL TU RUL: Anti} 7, Popa 6, Paji} 6, Nikoli} 6 (Sekuli}), Timotijevi} 7, Jovanovi} 6, Bogi} 6, Mazaran 6, Dolinga 6 (Terzi}), Beatura 6, [ajin 8.

S. S. P.

ADOR JAN: Igrali{te Tise, gledalaca 150. Sudija: Vu~kovi} (Pali}). Strelci: ^. Z. Bor{o{ u 1, Sabado{ u 12. i 18. minutu. @uti karton: Budai (Baj{a).

TI SA: Bo{wak 7 (Ko~i{ 7), R. Bagi, Taka~ 8, Tandari 8, ^. Z. Bor{o{ 8, Radosav~evi} 8, Sabado{ 8 (Kermeci -), Ivanovi} 8, Balint 7, Kara~owi 7, Rafai 7.

BAJ [A: Rak 6, Tanka 7, Curnovi} 6 (Krupqanin 6), Budai 7, Safet Duqahi 6, Resanovi} 6, Rekecki 7, Nerac 6 (Senad Duqahi 6), Dra{kovi} 6, Bra{wo 7, Mar~eti} 6 (O~ena{ 6).

Ekipa Tise predvo|ena trenerom Dragoqubom Qiqkom potopila je goste iz Baj{e. Za 18. minuta golman Rak tri puta kapitulirao.

Mre`u gostiju ve} u 1.minutu na~eo je mladi brzonogi ^aba Z. Bor{o{, a potom je u dva navrata svoje realizatorske sposobnosti potvrdio iskusni Atila Sabado{. Gosti iz Baj{e jednostavno nisu uspevali da prokr~e put kroz zgusnutu odbranu Tise.

M. Mitrovi}

Proleter – Subotica 2:1 (1:1) WE GO [E VO: Igrali{te Proletera, gledalaca 200, sudija: Zivlak (Novi Kne`evac). Strelci: Jokanovi} u 9. i Gu{i} u 60. za Proleter, a Dr~evi} u 24. minutu za Suboticu. @uti kartoni: Radi} (Proleter), a Dr~evi} (Subotica).

PRO LE TER: \or|evi} 7, ]ulibrk 7, Grgi} 7, Jokanovi} 8 (Gu{i} 8), Radi} 8, Panovi} 8, ^voro 7 (Medakovi} 8), Davidovi} 8, ^eh 7 (Matkovi} 8), Krvavac 8, \isalov 7.

SU BO TI CA: Tasi} 7, Zolnaji} 6, Nik{i} 7, Tomi{i} 7, Stanimirovi} 8, Jak{i} 7, Andri} 6, Tikvicki 6 (Taka~ 7), Dr~evi} 8, Aran~i} 7, Mihalxi} 7.

St. St.

Potisje – ^antavir 1:2 (0:0) KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 150. Sudija: G. Zeli} (Pa~ir). Strelci: Feher u 86. (iz jedanaesterca), Majoro{ u 54. i 59. minutu za ^antavir. @uti karto-

Po ti sje - ^an ta vir 1:2, Ba~ ka Ta van kut 3:1, Ja dran - Slo bo da 3:1, Pa no ni ja - ^o ka 3:0, Ti sa - Baj {a 3:0, Vi no gra dar - We go{ 2:2, Pro le ter - Su bo ti ca 2:1, Kri va ja Pre po rod 5:2.

1. Baj {a 6 4 1 1 16:6 13 2. Kri va ja 6 4 1 1 15:8 13 3. Ti sa 6 4 1 1 10:5 13 4. Ba~ ka 6 3 1 2 17:13 10 5. Pre po rod 6 3 1 2 14:13 10 6. Pro le ter 6 3 1 2 9:10 10 7. Ta van kut 6 3 0 3 10:8 9 8. ^an ta vir 6 3 0 3 10:9 9 9. We go{ 6 2 2 2 10:12 8 10. Pa no ni ja 6 2 1 3 10:7 7 11. Po ti sje 6 2 1 3 7:9 7 12. Slo bo da 6 2 1 3 9:12 7 13. Ja dran 6 2 1 3 10:16 7 14. Su bo ti ca 6 2 0 4 11:12 6 15. ^o ka 6 2 0 4 6:16 6 16. Vi no gra dar 6 0 2 4 7:15 2

ni: Feher, Terzin, Vesleinov (Potisje), Blinka, Bakurek, Ki{dadara, F. Sabo (^antavir). Crveni karton: K. Sabo (Potisje) u 89. minutu.

PO TI SJE: Bohata 6, Tezin 6, Sabo 6, Feher 7, @ivkov 6, Veselinov 6, Tesli} 6 (Salma 6), Apro 6, Savi} 6, Niki~i} 6, Buza 6 (Balgo 6). ^AN TA VIR: Malba{i} 7, F. Sabo 7, Se~ 6 (Bakurek 6), Ke~enovi} 7, Laslo 7, Homoqa 6, Ki{dadara 7, Papdi 7, Kozma 6 (Blinka 6), Kelemen 6 (\ur~ik 6), Majoro{ 8.

M. Mr.

Krivaja – Preporod 5:2 (3:1) KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 150, sudija Raukovi} (Subotica), strelci: A. Majki} u 3. Vujaklija u 25. Nedi} u 43. 56. i 78. za Krivaju, Kopunovi} u 30. Pani} u 90. minutu za Preporod. @uti kartoni: Lazi}, Zagorac (Krivaja). Crveni kartoni: A. Majki} (Krivaja), Brati} (Preporod).

KRI VA JA: Veselinovi} 7, Mihaqevi} 7 (Zagorac 7), A. Majki} 8, M. Majki} 8, Dikli} 8, Pani} 8, Plav{i} 8 (Oreq 8), Lazi} 7, Vujaklija 7, Jablan 7 (Tot -), Nedi} 9.

PRE PO ROD: U. Kova~ 5, Grabe` 5, Terzija 5, M. Kova~ 5, [imi} 6, Maksimovi} 5 (]iri} 5), Damjanovi} 6, Kopunovi} 6, Grbi} 5 (Pani} 6), Grubor 5, Brati} 5. S. St.

MFL KIKINDA NOVI BE^EJ

Kar to ni ja da @AK - Borac 0:2 (0:1) KI KIN DA: Stadion na Va{ari{tu, gledalaca 200, sudija: Stojanovi} (Kikinda). Strelci: Dudej u 22. i Spahi} u 88. minutu. @uti kartoni: An|eli}, Horvat, Fu~ak, Kolari}, Mutavxi} (@AK), a Spahi}, Mladenovi}, Mili}ev i [ugi} (Borac). Crveni kartoni: Zari}, Blanu{a i Fu~ak i trener @AK-a \ur|evi} (@AK). @AK: An|eli}, Gruji} (Fu~ak), Blanu{a, Horvat, Zari}, Tanackov (Stojanovi}), Stankovi} (Kolari}), Mutavxi}, Barbat, Rankov, Va`i}.

BO RAC: Batan~ev, [ibul, Mladenovi} (Rajin), Mili}ev, Raki} (Markov), [ugi} (Mirkov), Dudej, ^eleketi}, Spahi}, Be~agul, Vaskovi}.

M. S.

Jedinstvo – 2. oktobar 4:1 (1:0) BO ^AR: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija: Kova~evi} (Kikinda). Strelci: Vuji} u 26.

Rockov u 75. i 84. i ^ubrilo u 91. za Jedinstvo, a Te{i} u 54. minutu za 2. oktobar. @uti karton: Te{i} (2. oktobar).

JE DIN STVO: Milo{ev, Mirkov, Do{en, Penavski, Ko{ni~ar (^ubrilo), Male{, Vuji}, Adamovi} (Berbakov), Minakovi}, Drobac, Rockov.

2. OK TO BAR: Veskov, Rigo, Mici}, Teodosin, Kontri}, Bibin, Vioglavin, Oxi}, Ili~i}, Bo{kov, Te{i}.

M. S.

Napredak – Vojvodina 1:1 (0:0) RU SKO SE LO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca, 100, sudija Zekowa (Kikinda), strelci: A. Petrovi} u 65. za Napredak, a M. Ga-

MO KRIN: De li ja - Po let (Na ko vo) 0:2, BO ^AR: Je din stvo - 2. ok to bar (Ku ma ne) 4:1, RU SKO SE LO: Na pre dak (Ba nat ska To po la) - Voj vo di na (Ba {aid) 1:1, KI KIN DA: @AK - Bo rac (I|o{) 0:2.

1. Je din stvo 3 3 0 0 10:2 9 2. Po let 3 3 0 0 4:0 9 3. Bo rac 3 1 1 1 5:6 4 4. @AK 3 1 0 2 5:4 3 5. 2. ok to bar 3 1 0 2 3:6 3 6. Voj vo di na 3 0 2 1 2:4 2 7. Na pre dak 3 0 2 1 4:8 2 8. De li ja 3 0 1 2 2:5 1

vri} u 80. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Grbi} (Napredak), T. Jakovqev, G. Popov (Vojvodina).

Crveni karton: R. Jakovqev (Vojvodina).

NA PRE DAK: Barta, ]iri}, Grbi}, N. Vojnovi}, Koldanov, Petrovi}, Todorov, Fener, Pani}, M. Vojnovi}, Nikoli}.

VOJ VO DI NA: A. Gavri}, R. Jakovqev, D. Popov, Kiurski, M. Gavri}, G. Popov, [o{i}, T. Jakovqev, V. Gavri}, Gruji}, Qubinkovi}.

M. Ra~i}

MFL @iti{te – Nova Crwa RAV NI TO PO LO VAC: Omla di nac Be ga (No vi Ite bej) 4:2, BA NAT SKI DVOR: Bu du} nost - Pro le ter (Me |a) 1:1, HE TIN: Te re kve{ - 1. ok to bar (Srp ski Ite bej) 1:1, BA NAT SKO VI [WI ]E VO: Po let - Ro ham (No va Cr wa) 1:1, TOR DA: Olim pi ja - Na pre dak (^e ste reg) 1:2.

1. Na pre dak 3 3 0 0 17:3 9 2. Pro le ter 3 2 1 0 11:3 7 3. Olim pi ja 3 2 0 1 9:4 6 4. Omla di nac 3 2 0 1 7:10 6 5. 1. ok to bar 3 1 1 1 6:5 4 6. Bu du} nost 3 1 1 1 5:5 4 7. Te re kve{ 3 1 1 1 5:7 4 8. Ro ham 3 0 1 2 2:6 1 9. Po let 3 0 1 2 4:14 1 10. Be ga 3 0 0 3 3:12 0

SPORT

c m y

dnevnik

FSS }e da nas pu sti ti u pro da ju ula zni ce za pred sto je }u kva li fi ka ci o nu utak mi cu za pla sman na EP iz me |u Sr bi je i Ita li je, ko ja }e bi ti od i gra na na Sta di o nu Cr ve ne zve zde 7. ok to bra ( 20.45). ^el ni ci FSS su od lu ~i li da ce ne ula zni ca bu du iste kao i za utak mi cu Sr bi ja - Fran cu ska, ko ja je od i gra na 9. sep tem bra 2009. go di ne. Ve ru ju }i da su rej tin zi na {ih pro tiv ni ka i zna ~a ji du e la isto vet ni, od re |e ne su sle de }e ce ne ula zni ca: Se ver i Jug: 700, Is tok sa stra na: 1.500,

da ji od po ne deq ka, 3. ok to bra, do ~e tvrt ka, 6. ok to bra.

Na osno vu ve} opi sa nih po ja ~a nih me ra bez bed no sti od lu ~e no je da }e jed na oso ba mo }i da ku pi mak si mal no ~e ti ri ula zni ce.

Sva ki ku pac, bez ob zi ra na ko ji se od po me nu ta tri na ~i na ku po vi ne od lu ~i, mo ra }e da do sta vi li~ ne po dat ke - ime, pre zi me i broj li~ ne kar te. Ta ko |e, iz raz lo ga bez bed no sti, od lu ~e no je da se {tam pa ma wi broj ula zni ca od pu nog ka pa ci te ta Sta di o na.

Na dan utak mi ce bi }e or ga ni zo va na po seb na pro ce du ra i kon tro la pri la ska i ula ska na sta -

STRATE[KI SASTANAK UEFA NA KIPRU

Platini predsedava U ki par skom gra du Li ma so lu }e da nas i su tra bi ti odr `an go di {wi stra te {ki sa sta nak u or ga ni za ci ji UEFA. Sku pom }e pred se da va ti Mi {el Pla ti ni, pred sed nik UEFA, a pri sut ni }e bi ti svi pred sed ni ci i ge ne ral ni se kre ta ri evrop skih or ga ni za ci je. FSS }e pred sta vqa ti pred sed nik To mi slav Ka ra xi} i ge ne ral ni se kre tar Zo ran La ko vi}.

Na dnev nom re du bi }e niz ve o ma va `nih te ma, po put sport skopo li ti~ kih pi ta wa, ka len da ra tak mi ~e wa u or ga ni za ci ji UEFA. Ali, raz ma tra }e se i si stem tak mi ~e wa u mla |im ka te go ri ja ma i dru gim seg men ti ma fud ba la, kao i od no si ko ji vla da ju iz me |u klu bo va, li ga i igra ~a.

Po za vr {et ku ovog sku pa u Li ma so lu }e bi ti odr `an i sa sta nak Iz vr {nog ko mi te ta UEFA. Z. R. Is tok cen tar: 2.000, Za pad sa stra na: 2.000 i Za pad cen tar: 2.500 di na ra.

Ta ko |e, ~el ni ci na {e or ga ni za ci je su od lu ~i li da deo pri ho da od ula zni ca po klo ne u hu ma ni tar ne svr he. Deo nov ca bi }e upu }en ka {est na rod nih ku hi wa na Ko so vu i Me to hi ji, u ko ji ma se sva ko dnev no hra ni 1.800 naj si ro ma {ni jih qu di iz en kla va, kao i 80 de ce iz osnov nih {ko la. Ova ak ci ja bi }e spro ve de na u sa rad wi sa Epar hi jom ra {ko-pri zren skom i Ko sov skome to hij skom, a ve ru ju da }e ti me bar ma lo po mo }i na {em na ro du ko ji `i vi u ju `noj srp skoj po kra ji ni.

U ci qu stva ra wa jed na kih uslo va za sve na vi ja ~e, FS S je od lu ~io da ula zni ce od da nas bu du u pro da ji sa mo pu tem in ter ne ta i po zi vom te le fo nam kol-cen tra. Za pro da ju na bla gaj na ma Sta di o na Cr ve ne zve zde osta vqen je ma wi broj ula zni ca, ko je }e bi ti u pro -

dion. Pre gled ula zni ca bi }e vr {en na sva kom od pri la znih pr ste no va i pri laz sta di o nu bi }e omo gu }en is kqu ~i vo vla sni ci ma ula zni ca. Na sa mom sta di o nu je in sta li ra na po sled wa ge ne ra ci ja si ste ma za kon tro lu ula zni ca. Sva ka ula zni ca sa dr `i je din stve ni barkod i sa wom se na sta dion mo `e u}i smao jed nom. Sva ka zlo u po tre ba i po ku {aj fal si fi ko va wa bi }e za kon ski pro ce su i ra ni.

FS S pod se }a jav nost da su na {a or ga ni za ci ja i A re pre zen ta ci ja i da qe pod uslov nom ka znom UEFA i ape lu je na sve na vi ja ~e da fer, ko rekt nim i sport skim po na {a wem, po {to va wem svih ak te ra igre i ukup nim uti skom po ka `e mo se u {i rim evrop skim i svet skim raz me ra ma na naj lep {i mo gu }i na ~in. FSS }e u na red nim da ni ma jo{ de taq ni je oba ve sti ti jav nost o svim va `nim pi ta wi ma iz do me na bez bed no sti i or ga ni za ci je utak mi ce.

Z. Rangelov

EVROPSKO PRVENSTVO U ASAUT SAVATEU

Srbiji devet medaqa Re pre zen ta ci ja Sr bi je je na Evrop skom pr ven stvu u asa ut sa va teu, odr `a nom u ita li jan skom gra du \e no vi, osvo ji la dve zlat ne, tri sre br ne i ~e ti ri bron za ne me da qe i pla si ra la se na dru gu po zi ci ju. Ovo je iz u ze tan uspeh na {eg ti ma ko ji je po ka zao vr hun sku teh ni ku i fer-plej, {to mu je do ne lo ~e stit ke pu bli ke i pred stav ni ka dru gih na ci o nal nih ti mo va.

Bron za ne me da qe uze li su Igor [i vo qic ki do 70 ki lo gra ma ( Sir mi jum, Srem ska Mi tro vi ca), Qu bo mir ^e sti} do 80 ki lo gra ma ( Ru ma), Mi ro slav Oxi} do 75 ki lo gra ma i Go ran Baj {an ski pre ko 85 ki lo gra ma ( Voj vo di na, No vi Sad).

Do me da qe ni su us pe li da do |u Sre} ko Pa le `e vi} do 85 ki lo gra ma ( „Go ran Osto ji}”, Be o grad) i

Sa va te re pre zen ta ci ja Sr bi je u \e no vi

Zlat ne me da qe osvo ji li su Iva na Po pa di} do 52 ki lo gra ma ( Ba nat, Zre wa nin) i Si ni {a Zeq ko vi} do 60 ki lo gra ma (Voj vo di na, No vi Sad). Sr bre ne me da qe osvo ji li su Sr |an Na dr qan ski do 56 ki lo gra ma (Klub bo ri la~ kih spor to va No vi Sad), Mi li ca Ne deq ko vi} do 56 ki lo gra ma i Dar ko Kne `e vi} do 65 ki lo gra ma (obo je Voj vo di na, No vi Sad).

San dra Ze ki} do 60 ki lo gra ma ( Voj vo di na, No vi Sad). Na EP su bi li se lek tor Mi o drag Ra ki} iz Ru me i tre ne ri Slo bo dan Po pov iz Zre wa ni na i De jan Ga vri lo vi} iz Be o gra da, kao i su di ja Ma ja Oxi} iz No vog Sa da i Dar ko Gru ji} iz Ru me. Po kro vi teq na stu pa na {eg ti ma bi lo je Mi ni star tvo omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je.

23

UZ ZAVR[ETAK NIKAD DU@EG EVROBASKETA U LITVANIJI

ZA DUEL SRBIJA–ITALIJA

Karte u prodaji

utorak20.septembar2011.

Srbija se vratila u pro{lost Naj bo qi ko {ar ka {i [pa ni je od bra ni li su ti tu lu evrop skog {am pi o na, me da qe su uze le i se lek ci je Fran cu ske (sre bro) i Ru si je (bron za).

Olim pij ske vi ze ove ri li su [pan ci i Fran cu zi, a za iste }e se, idu }e go di ne u Lon do nu na kva li fi ka ci o nom tur ni ru, bo ri ti i Ru si ja, istin ska sen za ci ja Pr ven stva - Ma ke do ni ja, Li tva ni ja i Gr~ ka. To je, u glav nim cr ta ma, re zul tat ski re zi me za vr {e nog Evro ba ske ta, ko ji je pu nih 19 da na tra jao u Li tva ni ji. Na osno vu vi |e nog, iz ne na |e wa ni je bi lo, jer naj bo qi ti mo vi su pro na {li svo ja me sta u ko na~ nom ras ple tu. Sr bi je, na na {u `a lost, me |u naj bo qi ma ni je bi lo. Pri pa lo joj je osmo me sto, osta la je da le ko od vr ha, ni je ostva ri la ni am bi ci je igra ~a, ali ni `e qe svo jih raz o ~a ra nih na vi ja ~a. Ne }e na {ih ko {ar ka {a, da kle, bi ti na Olim pi ja di u Lon do nu 2012. go di ne, a mo ra }e da igra ju i kva li fi ka ci je za na red no pr ven stvo Evro pe, ko je }e se 2013. go di ne igra ti u Slo ve ni ji.

ma. I bi lo je ta ko. Iako ni su bli sta li, Ne nad Kr sti} i dru `i na do bi li su sve na ve de ne me ~e ve i sti gli do ~e tvrt fi na la.

Osta lo se zna - usle di li su po ra zi od Ru si je, pa u me ~u za raz i gra va wa za pla sman na 5. i 6. me sto (i kva li fi ka ci o ni tur nir za olim pij sku vi zu) od Gr~ ke, pa od Slo ve na ca u pot pu no

ne prav de u po lu fi nal noj utak mi ci na Mun do ba ske tu u Tur skoj. Ve ro va li smo (a za {to ne bi?) da je Sr bi ja po no vo u sa mom vr hu evrop skog i svet skog ba ske ta i da smo do bi li ge ne ra ci ju spo sob nu da du go ta mo op sta ne. Ali... Li tva ni ja nam je po ka za la da su to bi la sa mo le pa sa wa re wa i, evo, vra ti smo se

NBA zve zde bi le u ti mo vi ma [pa n i j e, Fran c u s ke, Ru s i j e, Ne ma~ ke, Slo ve ni je... ne shva tqi vo je da u srp skom dr `av nom ti mu opet ni su svi oni ko ji igra~ kim ume }em to za slu `u ju. Ako bra }a Ga sol, No vic ki, Par ker i osta le me ga zve zde da na {we ko {ar ke ima ju i `e qu i vo qu da po mog nu svo jim

Pet pobeda i {est poraza Naj lak {e je, na rav no, bi ti ge ne ral po sle bit ke i pri ~a ti {ta bi bi lo-da je bi lo. Bra ni li su u Li tva ni ji iza bra ni ci se lek to ra Iv ko vi }a sre bro iz Poq ske i ugled ko ji su ob no vi li u po sled we dve-tri go di ne, ali ni su us pe li da se iz bo re sa so bom sa mi ma, po vre da ma, ri va li ma... Za {to nam se do go di lo da na tur ni ru ostva ri mo pet po be da i ~ak {est po ra za, po sao je se lek to ra Iv ko vi }a i stru ke da oce ne i bi }e za ni mqi vo pro ~i ta ti wi hov iz ve {taj i ana li zu.

Evi dent no je da su or lo vi raz o ~a ra li re zul ta tom, ali, bu di mo is kre ni, jo{ vi {e igra ma ko je ni su bi le na ni vou eki pe ko ja je ima la vi so ke am bi ci je.

Fi ba Evro pa je na ~i ni la, po na ma, ne u spe {an eks pe ri ment s pro {i re wem li ste u~e sni ka Evro ba ske ta na 24 re pre zen ta ci je. Prak ti~ no, pr ven stvo se igra lo iz dva de la ko ji ni su ima li pre mno go to ga za jed ni~ kog. Po sle pr vog de la, ka da su na pra vqe ne dve no ve gru pe, uop {te vi {e ni su bi li bit ni re zul ta ti do ta da po stig nu ti, ve} su eki pe ima le pri li ku da kal ku li {u i bi ra ju ri va le u ~e tvrt fi na lu. Na pri me ru na {e se lek ci je to je bi lo vi dqi vo: i pre pr ven stva zna lo se da }e nam, pre sa me za vr {ni ce, kqu~ ni bi ti me ~e vi s Ita li ja ni ma, Nem ci ma i, ve ro va lo se, Tur ci -

Naj bo qa pe torka: Kir len ko, Me kej leb, Par ker, Na va ro i Pau Ga sol

ire le vat noj utak mi ci. Na da mo se da su se „se de gla ve” evrop ske ko {ar ke uve ri le u be smi sle nost si ste ma ko ji su pro ba li u Li tva ni ji i da }e se evro ba ske ti vra ti ti for mu li sa 16 eki pa na za vr {nom tur ni ru.

Po sle lo {ih pla sma na 2003. go di ne u [ved skoj (6. me sto), na Evro ba ske tu 2005. go di ne u na {oj ze mqi (is pa li u ~e tvrt fi na lu), a po seb no u [pa ni ji 2007. go di ne (is pa li, bez po be de, po sle grup ne fa ze), ko {ar ka {ka Sr bi ja kre nu la je is po ~et ka, me sto se lek to ra pri hva tio je Du {an Iv ko vi}, na {e naj ve }e tre ner sko ime ka da je dr `av ni tim u pi ta wu. Na pra vqen je am bi ci o zan pro gram u ko jem je olim pij ska vi za za Lon don bi la pri mar ni ciq. O me da qa ma ni ko ni je pri ~ao, raz go va ra no je sa mo o for mi ra wu mla de eki pe i stva ra wu od go va ra ju }ih uslo va ko ji }e za po sle di cu ima ti na stup Sr bi je na naj ve }oj smo tri spor ta 2012. go di ne.

ta mo gde smo bi li i po sle Evro ba ske ta u [pa ni ji pre ~e ti ri go di ne.

KSS ima no vu gar ni tu ru qu di ko ji su na vla sti. Iako im ni je ni ma lo la ko, od pred sed ni ka Dra ga na \i la sa i pod pred sed ni ka, dve ko {ar ka {ke le gen de ka kve je su De jan Bo di ro ga i De jan To ma {e vi}, o~e ku je mo ko li ko da nas pr ve re ak ci je i plan {ta nam da qe va qa ~i ni ti. Ma ka ko da je tu `no to {to nas u Lon do nu ne }e bi ti (kao, uosta lom, {to nas ni je bi lo ni u Pe kin gu 2008. go di ne), ko {ar ka {ki ru ko vo di o ci ne ma ju pu no vre me na za ak ci ju i ne tre ba pre mno go ~e ka ti ne ka kvo sle ga we pra {i ne. Ve} idu }e go di ne po ~e }e kva li fi ka ci je za EP 2013. go di ne, tre ba vi de ti {ta i ka ko va qa u}i u wih. Sr bi ja je ste na ko {ar ka {koj niz br di ci, ko la tre ba za u sta vi ti pre ne go {to ih po ne se iner ci ja i pre ne go {to bu de ka sno, a ko~ ni ce ot ka `u.

Kako i {ta daqe

Gasol, Novicki, Parker...

Le po je, da ka ko, bi lo ka da su ve} u pr voj ak ci ji, u le to 2009. go di ne, Iv ko vi} i we go vi mom ci osvo ji li sre bro na EP u Poq skoj, a go di nu da na ka sni je bi li ~e tvr ti na sve tu po sle one

I, da, jo{ ne {to tre ba ja sno i gla sno re }i: u si tu a ci ji ka da je ve }i na re pre zen ta ci ja u Li tva ni ju sti gla s naj ja ~im mo gu }im sa sta vi ma, ka da su go to vo sve evrop ske (i ne sa mo one)

se lek ci ja ma, zbog ~e ga to ni je slu ~aj i s na {om? Ne ma mo mi, bu di mo is kre ni, igra ~e tog ka li bra, ali ima mo mo ma ka ko ji bi mo gli da po ja ~a ju kon ku ren ci ju i una pre de na {u igru. Mi sli m o na Igo r a Ra k o ~ e v i } a, Mi ro sla va Ra du qi cu i Dar ka Mi li ~i }a. Upra vo to bi, po na ma, tre bao da bu de osnov ni za da tak ~el ni ka sa ve za da sa svi ma po raz go va ra ju i pro na |u na ~in da i or lo vi na kon ti nen tal n im sku p o v i m a igra j u sa svim adu ti ma.

O po je di na~ nom u~in ku na {ih mla di }a ne }e mo ovog pu ta.

Se lek tor Iv ko vi} }e, to zna mo, da t i svo j e vi | e w e sve g a onog {to se u pret hod nom ci klu su de {a va lo, sa mim tim i svo je vi |e we de ba kla u Li tva ni ji, a na ma osta je da `a li mo {to smo, evo, po sle kra }eg uz le t a, opet pa l i u pri z e m qe evrop ske ko {ar ke i {to nam po n o v o sle d i mu k o t r p an rad ka ko bi iz we ga kre nu li ka vi {im spra to vi ma. Vra ti li smo se u pro {lost, ali, ka ko ume da ka `e Du {ko Vu jo {e vi}, je dan od tre ner skih stu bo va srp ske ko {ar ke, ve li ki su sa mo oni ti mo vi ko ji se po sle pa da br zo po dig nu. Ima li srp ska ko {ar ka sna ge za to?

A. Predojevi}

BLIC INTERVJU: @EQKO OBRADOVI]

Uvek imam motiv Po sle ne ko li ko go di na gost No vog Sa da bio je @eq ko Ob ra do vi}, osmo stru ki tre ner ski {am pion Evro pe. Sa svo jim Pa na ti na i ko som igrao je u ve li koj sa li Spen sa pri ja teq sku utak mi cu s Voj vo di nom Sr bi ja gas i bi lo je to svo je vr sno otva ra we no ve ko {ar ka {ke se zo ne u naj ve }em voj vo |an skom gra du. PAO je po be dio sa 82:71, {to se i o~e ki va lo od ak tu el nog evrop skog pr va ka, ko ji je, iako ne kom ple tan, u No vom Sa du pred sta vio le pu zbir ku istin skih zve zda, po put le gen dar nog Di ja man ti di sa, pa Ba ti sta, Car ca ri sa, Sa toa, Lo ga na...

- Uvek se ra du jem ka da do |em u No vi Sad - re kao je na po ~et ku blic-in ter vjua 51-go di {wi ^a ~a nin. - Pa na ti na i kos ni ka da ne od bi ja po zi ve za pri ja teq ske pro ve re u pri prem noj fa zi, a po seb no to ne ~i ni ka da su oni hu ma ni tar nog ka rak te ra kao {to je bio ovaj no vo sad ski.

Pred va ma je se zo na u ko joj bra ni te pu no to ga, po ~ev od evrop ske ti tu le. S ka kvim sna ga ma do ~e ku je te no vi po ~e tak?

- Ima mo do sta no vih igra ~a, ne ki su na pu sti li na {e re do ve, kao {to su Ni ko las i Fo cis - ob ja snio je Ob ra do vi}. - Sva kog

@eq ko Ob ra do vi}

le ta ima pro me na u sa sta vu i on da kre }e mo od po ~et ka, ka ko bi no vaj li je {to pre

shva ti le u ka kav su to klub do {li. Sre }an sam {to su osta li Di ja man ti dis i Ba tist, kao i Car ca ris, ko ji do bro zna ju {ta PAO je ste i na ka kvim po stu la ti ma po ~i va.

Umno go me mi olak {a va ju po sao, ali, ipak, tre ba sklo pi ti sve koc ki ce i u}i u no vu se zo nu u ko joj, ka ko re ko ste, Pa na ti na i kos opet stre mi ka vr ho vi ma.

Oda kle vam, @eq ko, no vi iza zo vi? Sve ste osvo ji li, re kor der ste po bro ju ti tu la, a opet vam u o~i ma vi di mo sjaj i „~i ta mo” `e qu da se sa iza zo vi ma uhva ti te u ko {tac.

- Ja sam ~o vek ko {ar ke i vo lim iza zo ve o ko ji ma go vo ri te. Ne raz mi {qam na taj na ~in {ta sam sve osvo jio ili ka ko za me ne ne po sto je no va is ku {e wa. Obo `a vam po sao ko jim se ba vim, obo `a vam i ovaj sport i naj sre} ni ji sam ~o vek ka da se na |em na tre nin gu u sa li. Sva ki no vi dan nu di no ve iza zo ve i ja se s wi ma su o ~a vam, ali im se i ra du jem.

Ka kvi su am bi ci je Pa na ti na i ko sa u no voj se zo ni?

- Kao i uvek - naj vi {e! - is ta kao je @eq ko Ob ra do vi}.

A. Predojevi}

24

sport

utorak20.septembar2011.

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

Su per li ga (m)

@abaqci vaqano startovali @SK - Her ce go vi na 30:22 (13:6) @ABAQ: Sport ska ha la, gle da la ca oko 200, su di je: Man di} i Ko va ~i} (No vi Sad). Sed mer ci: @SK 5 (4), Her ce go vi na 6 (3), is kqu ~e wa: @SK 12, Her ce go vi na 10 mi nu ta. @SK: Po li}, Ke zi ja 2, Tr ni ni}, Bo sni} 1, Im bro wev, Mi ja to vi} 1, Mi lu ti no vi}, Jo va no vi}, Mar ko vi} 3, Smo qan 7, Vu ~i} 3, Ra doj ~i} 10, Bo ja ni} 1, Ar se ni}.

HER CE GO VI NA: Ga ~i no vi}, Ba {aj li} 6, Mi la di nov 6, A}i mo vi} 2, ^i zma {ev 4, Pe {ut, Sa vo vi}, \u ri {i} 1, Zu bac 3, Pa re `a nin, Ber ta.

Da su am bi ci je @a ba qa ca sam vrh ta be le ni su bi le bez osno va po tvr dio je su sret na star tu pr ven stva pro tiv go sti ju iz Se~ wa.

Do ma }in je od sa mog po ~et ka ozbiq no u{ao u ovu utak mi cu, pa je po bed nik bio od lu ~en ve} do po lu vre me na.

U dru gom de lu go sti su us pe li da us po sta ve rav no te `u, ali ni u jed nom mo men tu ni su ugro zi li si gur no i ube dqi vo vo| stvo do ma }i na.

Mla |a ni Lu ka Ar se ni} na go lu, uz od bra we na tri sed mer ca, bio je naj i stak nu ti ji po je di nac ovog su sre ta. U sa sta vu po bed ni ka efik sno {}u su se is ta kli Ra doj ~i} i Smo qan. Go sti su svo je naj bo qe igra ~e ima li u ka pi te nu Da li bo ru Mi la di no vu i Pa {aj li }u. P. Bun da lo

Me ta lac AV – Je din stvo (K) 32:29 (18:16) FUTOG: Dom spor to va, gle da la ca 50, su di je: Pe {i} i Ra do je vi} (Cr ven ka). Sed mer ci: Me ta lac AV 2 (2), Je din stvo 6 (3), is kqu ~e wa: Me ta lac AV 16, Je din stvo 12 mi nu ta.

ME TA LAC ASKO VI DAK: Gra ji} 4, Ili} 3, Ra di} 4, Voj vo di} 3, To ja gi} 3, \u ki} 5, Ja wi} 9 (2), Pe tro vi}, Pri bi ~e vi}, Ma noj lo vi}, Glo di}, Uru ka lo, Zo ri}, Kor ~ok 1.

JE DIN STVO: Mi ta nov ski, Mi la no vi}, ^u bri lo 1, Cvet ko vi} 3, Da ki} 2, Xo ki}, Di mi tri jev ski 5, Sre te no vi} 4 (1), Nin kov 5, Bre ti, Jov ~i}, Cvet ko vi} 6 (2), Gro za 3.

Ru ko me ta {i Me tal ca i ma lo broj na pu bli ka ve ro vat no }e tek sre di nom pr ven stva shva ti ti te `i nu osvo je nih bo do va pro tiv go -

sti ju iz Ka ~a re va. Ba nat ski cr nobe li su si gur no me |u ru ko met no naj {ko lo va ni jim eki pa ma u ovoj li gi, ali je i ovo ga pu ta po be di la he mi ja, fu to {ko sr ce i hra brost tre ne ra @eq ka Vu ja kli je.

Je di na za mer ka go sti ma iz Ka ~a re va je ta {to ni su do kra ja igra li ru ko met ne go su po ~e li sa gru bo sti ma, {to je su dij ski par iz Cr ven ke bla go vre me no spre ~io i jo{ jed nom do ka zao da ni su ne za slu `e -

Vla di mir Jo vi} (Rad ni~ ki)

no ste kli grb mla dih evrop skih su di ja. Od su di li su a da ni jed na stra na ni je ima la za mer ki. J. Ga li}

Rad ni~ ki (NS) – Haj duk 41:30 (23:14) NOVI SAD: Sport ski cen tar Sla na ba ra, gle da la ca 100, su di je: Ra da ko vi} i Bak maz (No vi Sad).

Sed mer ci: Rad ni~ ki 3 (3), Haj duk 5 (4), is kqu ~e wa: Rad ni~ ki 18, Haj duk 10 mi nu ta.

RAD NI^ KI: Jo va no vi}, Stra `i vuk 4, M. Ste va no vi} 5, Ili} 4, Be qi} 2, Mi }o vi} 8, Ra ni to vi} 1, Jo vi} 4, Gra ho vac 7, Jo lo vi}, Vi {wi}, Po ~ek, Kan di} 6, I. Ste va no vi}.

HAJ DUK: Ge re, Vuj kov 2, Vje {ti ca 4, Ka ra}, Obre no vi} 1, An drin 2, Ili} 1, Be ~e jac 1, Spa so jev 11, Vr go vi} 6, Vu ko vac 2, Ra da no vi}.

No vo sa |a ni su bez ve }ih pro ble ma ube le `i li pr ve pr ven stve ne bo do ve u me ~u sa ^u ru `a ni ma. Od po ~et ka mno go is ku sni ji sa stav do ma }i na ste kao je pred nost i odr `a vao ga je do kra ja su sre ta, ne do zvo liv {i go sti ma, u ~i jem sa sta vu je po lo vi na igra ~a ima la is pod osam na est go di na, da im ma kar pri pre te. P. B.

Ba nat ski Kar lo vac – Rad ni~ ki ([) 30:24 (15:7) JABUKA: Sport ska ha la, gle da la ca 250, su di ja: D. Ban ~ov (Pan ~e vo) i D. Ivan kov (Star ~e vo). Sed mer ci: Ba nat ski Kar lo vac 5 (2), Rad ni~ ki 3 (2), is kqu ~e wa: Ba nat ski Kar lo vac 12, Rad ni~ ki 8 mi nu ta.

BA NAT SKI KAR LO VAC: Ili}, Mr vo{, Xa ma tov ski 1, Jak {i}, ]ir ko vi} 2, Ve ki} 3, Bu ji}, Le ki} 1, Be ge ni {i} 2, Jo ki}, Spa si} 3, \e ki} 11, Ara nu to vi} 2, Jo ki} (12 od bra na), Mla de no vi} (6 od bra na).

RAD NI^ KI: Ma ti}, Jo vi} 1, Hru bik 1, Mal ko vi} 6, Go li} 1, Per nar 6, Gr ~i}, Jan ko vi} 1, Gr ba ti ni}, Kli su ri} 1, Ger ber (10 od bra na), Pi li po vi}, Sa vi}, \er ~an 7.

U kva li tet noj utak mi ci, eki pa Kar lov ~a na ni je do zvo li la go sti ma iz [i da da ni jed nog tre nut ka ugro ze vo| stvo. Do ma }in je igrao od lu~ nu i u 40. mi nu tu imao pred nost od ~ak 12 go lo va, ~i me je sva ka pri ~a o iz ne na |e wu bi la su vi {na.

R. Jo va no vi}

Som bo re lek tro – Ti tel YD 27:24 (14:11) SOMBOR: Ha la Mo ston ga, gle da la ca 200, su di je: Triv ko vi} i Mi lo sa vqe vi} ( oba Be {ka ), Is kqu ~e wa: Som bo re lek tro 16, Ti tel XD 10 mi nu ta, sed mer ci:Som bo re lek tro 2(1), Ti tel X 3(1).

SOM BO RE LEK TRO: Ra ~i}, Ko ji}, Dra {ko vi} 2(1), Pen ze{ 1, Ni ko li} 8, Uru ka lo, Be sla} 2,Bu la to vi} 7, Kon stan ti no vi}, Tr bo je vi}, Gar di jan 6, Bo {ko vi} 1, Do bri je vi}.

TI TEL XON DIR: Se le {i 1, Ba log, \u ri} 1, Pa tri {kov 2, Iv ko vi} 6 (1), Kur te{ 3, Mi li ~i}, Da ni lo vi} 1, Ko va~ 4, To do ro vi}, Mar ja no vi} 6, Voj no vi}.

Od li~ na par ti ja mla de eki pe iz gra da ze le ni la. Po ~eo je do ma }in si lo vi to 9:1, da bi go sti iz Ti te la sma wi li na tri raz li ke na po lu vre me nu.Sli~ no je bi lo i u dru gom po lu vre me nu, da bi na kra ju do ma }in sla vio s tri go la raz li ke M. J.

DRUGA @ENSKA LIGA– SEVER

Silne Kikin|anke Ki kin da II - Di na mo 42:31 (27:15) KIKINDA: SC Je ze ro, gle da la ca 250, su di je: Bog da no vi} (No vi Sad), Sa vi} (Ka}). Sed mer ci: Ki kin da 5 (5), Di na mo 2 (2), is kqu ~e wa: Ki kin da 18, Di na mo 10 mi nu ta.

Cr ve ni kar ton: @iv kov (Ki kin da).

KI KIN DA II: Rad no vi}, So le {a 1, Be lo{, @iv kov 2, Mi tro vi} 9, Mi haj lov, M. Ag ba ba 14 (4), Veq ko vi} 2, Vu ~e ti}, Ar da la 7, Pa vlo vi} 5, Axi}, Ko mqe ni} 2 (1), Alek si}.

DI NA MO: Axi ba ba, Raj ko vi} 5, Vu ka {i no vi}, Ra doj ~in 7, @iv ko vi} 3, Stje pa no vi} 3, No va kov 1, Fi li po vi}, Ni ~ev ski 11 (2), Kon ti}, Ga lic ki 1.

Ru ko me ta {i ce Ki kin de vi so kim re zul ta tom, u der bi me ~u, sa vla da li su pan ~e va~ ki Di na mo i na star tu da le na zna we ri va li ma da su fa vo rit ki we za osva ja wem pr vog me sta. Go {}e iz Pan ~e va ni su mo gle da pro na |u pra vu za {ti tu za svoj gol od ras po lo `e ne Ma ri je Ag ba be, po tom Ar da le i Mi tro vi -

}e ve ko je su go to vo iz svih po zi ci ja po ga |a le ciq. U po ra `e noj eki pi is ta kla se Ni }ev ska sa 11 po go da ka.

M. S.

Ra van grad – Spar tak 26:21 (12:8 ) SOMBOR: Ha la Mo ston ga, gle da la ca 150. Su di je: Zo ri} (Apa tin), Ra ~i} (Cr ven ka). Is kqu ~e wa: Ra van grad 18 , Spar tak 16 mi nu ta. Sed mer ci: Ra van grad 5 (5), Spar tak 4 (4) RA VAN GRAD: Ju ri}, An dri} 1, Ban do bran ski 5, Ze li} 1, Aj vaz 3, M. Abu to vi}, S. Abu to vi} , Pe ji} 7, (5), La zi}, Ko lun xi} 6, A. [ko ru ~ak 2, Va gi}, Su dar 1.

SPAR TAK: Ha rold. Ru din ski 1, Ba {i}, Pal ko vi}, Ni mak 3, Ma rin ko vi} 1, Sa va no vi} 3, Ha rah 3, Mak si mo vi} 4, A. Be re{ 5, Ma ha lik, B. Be re{ 1, M. Be re{.

Mla da eki pa Ra van gra da od i gra la je do bru ru ko met nu par ti ju i za slu `e no sla vi la u me ~u sa Su bo ti ~an ka ma.

M. J.

Apa tin – Rad ni~ ki (B) 17:27 (5:10) APATIN: Sa la O[ „ @ar ko Zre wa nin“,gle da la ca 80, su di je: Dun kler (Som bor), Mar ti no vi} (No vi Sad). Is kqu ~e wa: Apa tin 10, Rad ni~ ki 6 mi nu ta (cr ve ni kar ton Cve ti }a nin). Sed mer ci Apa tin 2(0), Rad ni~ ki 6(0) APA TIN: Bur sa},.Du ba ji} 4, Axi}, Sto i sa vqe vi} 3, Lo vri} 2, Cve ti }a nin, Lo vre 2, Ba la}, Ja ko vqe vi}, La ki} 4, Ma rin ko vi} 2.

RAD NI^ KI: Xa vi} 1, Ko ki} 1, Tum bas 1, Pe tri} 3, Alek si} 7, @ig mond, Ko men da 3, Ko sa no vi}, Rot flug, Haj nal 1. Sa ka~ 7, Tot 3, Fa ra go Do ma }e ru ko me ta {i ce odr `a va le su re zul tat sku rav no te `u sa mo u pr vih de se tak mi nu ta, da bi na kon to ga go {}e sve pre u ze le u svo je ru ke i bez pro ble ma po be di le.

M. J.

FI NA LE SVET SKOG KU PA U VROC LA VU

Streqa~ka elita na okupu Fi na le Svet skog ku pa u stre qa {tvu po ~i we da nas u poq skom gra du Vroc la vu i tra ja }e do pet ka. Za fi na le Svet skog ku pa kva li fi ko va lo se po 10 tak mi ~a ra u sva koj di sci pli ni. Me |u naj bo qim svet skim strel ci ma na stu pi -

}e i tro je Sr ba, Ne ma wa Mi ro sa vqev, An dri ja Zla ti} i Zo ra na Aru no vi}. Na {i strel ci su su ove go di ne osvo ji li osam me da qa na ~e ti ri tak mi ~e wa Svet skog ku pa.

Mi ro sa vqev i Zla ti} }e ga |a ti u dve di sci pli ne (MK pu {ka 60

dnevnik

le `e }i i MK pu {ka tro stav, od no sno MK i va zdu {ni pi {toq), a Aru no vi }e va sa mo va zdu {nim pi {to qem. Da nas }e na va tre nu li ni ju Mi ro sa vqev Zla ti} ma lo ka li bar skim pi {to qem (osnov ni deo u 10.30, fi na le u 14).

G. M.

Obi li} - Voj vo di na 26:34 Ju go. Uni met - Par ti zan 29:30 C. zve zda - Ko lu ba ra 29:27 Me ta lo p. - Sme de re vo 33:22 PKB - Na i sus 35:32 Di na mo - Po `a re vac 30:22 Rad ni~ ki - Ru dar 27:23 Vra we - Cr ven ka od go |e no U sle de }em ko lu (24/25.sep tem bra) sa sta ju se: Voj vo di na - PKB, Cr ve na zve zda - Ju go vi} Uni met, Cr ven ka - Me ta lo pla sti ka, Ko lu ba ra - Sme de re vo, Po `a re vac - Rad ni~ ki, Na i sus - Di na mo, Par ti zan - Obi li}, Ru dar - Vra we (od lo `e no).

Dru ga li ga (m) Po ti s. Ple teks – Apa t. 27:40 Ja bu ka – Dal ma ti nac 38:31 Me ta lac AV – Je din.

32:29 Rad ni~ ki (NS) – Haj duk 41:30 Som bor – Ti tel YD 27:24 B. Kar lo v. – Rad ni~. ([) 30:24 @SK – Her ce go vi na 30:22

Dru ga li ga (`) Ja bu ka 95 – Mla dost Srem – Te me rin Le hel – Spar tak (D) Ra van g. – Spar tak (S) Rad ni~ ki (K) – Vr bas Apa tin – Rad ni~ ki (B) Ki kin da 2 – Pan ~e vo

31:33 20:27 25:26 26:21 23:32 17:27 42:31

Pr va voj vo |an ska li ga (m) Si vac 69 - Haj duk 44:28 Kqa ji }e vo - Je din stvo 24:32 Rad ni~ ki - Cr ven ka 32:29 PIK Pri gre v. - V. Ste pa 25:26 Obi li} - Sla vi ja 19:26 Ki kin da - B. Pa lan ka 22:31 Vla di mi r. - Pu tin ci 33:24 Gra fi ~ar - La vo vi 16:25 1. Je din stvo (NB)2 2 2. Sla vi ja 2 2 3. V. Ste pa 2 2 4. B. Pa lan ka 2 2 5. Si vac 69 2 1 6. Vla di mir. 1 1 7. La vo vi 1 1 8. Cr ven ka 2 1 9. Gra fi ~ar 2 1 10. Rad ni~ ki 2 1 11. Pu tin ci 2 0 12. Ki kin da 2 0 13. Obi li} 2 0 14. Pri gre vi ca 2 0 15. Kqa ji }e vo 2 0 16. Haj duk 2 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 1 0 0 1 1 1 1 1 2 2 2 2

79:48 61:36 61:46 58:46 68:54 33:24 25:16 56:54 42:49 53:64 48:57 46:55 43:53 42:61 46:59 52:91

4 4 4 4 2 2 2 2 2 2 1 1 0 0 0 0

Pr va voj vo |an ska li ga (`) To po la - Mi le ti} Slo ven - Je din stvo(E) Ja dran Li der - Obi li} Do lo vo - @e qa Ru sin - Cre pa ja Mla dost - Uni rea 1. Slo ven 2. Do lo vo 3. Uni rea 4. Ja dran-L. 5. To po la 6. Mla dost 7. @e qa 8. Ru sin 9. Mi le ti} 10. Je din stvo 11. Obi li} 12. Cre pa ja

2 2 2 2 1 1 2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0

0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 2 2

33:27 26:14 22:15 36:16 22:20 34:32

59:33 60:37 68:54 47:41 33:27 34:32 42:51 44:56 46:52 33:45 44:45 41:46

4 4 2 2 2 2 2 2 1 1 0 0

EP JU NI O RA U RI JE CI

Srbija peta Va ter po li sti Sr bi je kao pe ti za vr {i li su EP ju ni o ra u Ri je ci.

U po sled woj utak mi ci na {a se lek ci ja je po be di la od li~ nu eki pu Ma |ar ske 10:9 (3:3, 3:1, 2:2, 2:3). Go lo ve su po sti gli Go gov 4, Man di} 3, Ili} 2 i Mak si mo vi}. Sr bi ja je ta ko za vr {i la tak mi ~e we bez me da qe, ali sa od li~ nim bi lan som od pet po be da i jed nim po ra zom u ~e tvrt fi na lu od [pa ni je.

Sr bi ja je na pr ven stvu Evro pe za 1994. go di {te igra la u sa sta vu: Mi lan Vi to ro vi} ( Voj vo di na, 1996) , Ma te ja Asa no vi} (Par ti zan 1995), Mi lo{ Mak si mo vi} (Par ti zan 1994) , Alek san dar We go van (Be o grad, 1994) , Ni ko la Ra du lo vi} (Par ti zan 1995), Ste fan Ili} (Par ti zan 1995), Du {an Man di} (Par ti zan, 1994), Mar ko Ma noj lo vi} (Par ti zan 1996), Di mi tri je Ob ra do vi} (Par ti zan 1994) , Dra {ko Go gov (Par ti zan 1995) , Og wen Sto ja no vi} (Par ti zan 1996) , Mi haj lo Re pa no vi} (Par ti zan 1995) i La zar Do bo `a nov (Be ~e jac 1995).

FEQTON

37

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Sve la`i predsednika ^ifsa ovu utak mi cu od i gra mo za tre ne Pre ne go {to sam iza {ao na ra, ali ja kao da sam to ose tio u te ren ni jed na vu vu ze la se ni je ~u wi ho vom po na {a wu i `e qi. Jer, la. Ni sam mo gao da ve ru jem. Ta eki pa ko ja je de lo va la po ma lo kav ta jac na sta di o nu, a na we mu upla {e no, na te ren je iza {la pre ko 50.000 qu di. O ~e mu se ra pu na sa mo po u zda wa i ve re u se be. di? Ka da sam iza {ao kao da je ne Re kli su je dan dru go me da }e od ko dao znak. O|ed nom su se ogla i gra ti ona ko ka ko sam im re kao. si le sve vu vu ze le iza mo jih le |a.

Pr vi put sam pri pre mio eki pu Ni sam znao da li oni to tru be u ka ko da od i gra pr o tiv pr o tiv ni znak ne go do va wa ili u znak po dr ka, tak ti~ ki. I oni to pri hva te. {ke. U~i ni lo mi se kao da je kre U pr vom po lu vre me nu vo di mo 1:0. nu la jed na po jed na, ali sve su Ni ka da Kaj zer ~ifs ni je bio ta star to va le o|ed nom. Za jed no. U ko nad mo }an nad Orlan do pi rat mag no ve wu mi je si nu lo kr oz gla si ma kao ta da. Bio sam i na klu pi vu, bez ob zi ra ko li ko me to bu de ri va la i znam o ~e mu pri ~am. ka sni je ko {ta lo u `i vo tu, kre Utak mi ca na „Elis par ku” je za nu }u pre ma na vi ja ~i ma Orlan do vr {e na 1:1. Da li smo se bi auto pi rat sa i po zdra vi }u ih na na ~in gol i mo `da je to i naj pra ved ni ji ka ko sam ih uvek po zdra vqao. is hod. U{ao sam po sle utak mi ce Dok sam bio tre ner wi ho vog klu u svla ~i o ni cu i ose tio da mi je ba. Vu vu ze le su pra vi le ne sno snu pao, ne ka men sa sr ca, ne go ste na. bu ku. Po di gao sam ru ku, ste gao Naj zad je utak mi ca za vr {e na i pe sni cu i po zdra vio na vi ja ~e naj zad }e pre sta ti da se pri ~a o Pi rat sa. O|ed nom su svi sko ~i to me. Ne }e vi {e bi ti te ten zi je li sa svo jih me sta da po zdra ve ko ja je stvo re na pred utak mi cu. biv {eg tre ne ra vo qe nog klu ba.

Pre `i veo sam i sa ~u vao tra di Ostao sam ska me wen. Sve sam ci ju ne po be di vo sti na „Elis par o~e ki vao, da ~u jem sva ko ja ke po ku”. vi ke, uvre de. Sa mo ne ovo. Po no Ni smo ne {to sjaj no od i gra li vo sam se okre nuo pre ma wi ma i tri po sled we utak mi ce. Je di no po slao po qu bac. smo raz bi li Ma ris burg i iz gu bi Sa da je tre ba lo pre }i go to vo li smo po sled wu utak mi cu u Pre po lo vi nu te re na i do }i bli zu ~if so vih na vi ja ~a.

Sa da, ka da sam po di gao Pi rat so ve na vi ja ~e, o~e ki vao sam su prot nu re ak ci ju s dru ge stra ne sta di o na.

Po put ono ga, za {to si do la zio ov de? Ti nam ne tre ba{. Ti si tre ner Pi rat sa... Mar{ iz klu ba. Vra ti se ta mo gde si bio. Sva {ta mi je pr o la zi lo kr oz gla vu i sva {ta sam o~e ki vao. Sti gao sam do cen tral nog kru ga.

Dr `ao sam gla vu us - Ne po be div Elis par ku to ri ji. To ni je bi lo ni {ta bit no prav no. Na ra me ni ma, iako ni sam ni ti zna ~aj no, jer te utak mi ce znao gde je. Uz tu tri bi nu se za ni su bi le va `ne. Pr o {ao je onaj gre va ju mo ji igra ~i. Ba cim, kra „pr ob ni rad” i mi tre ba da sed ne ji~ kom oka, po gled pre ma wi ma, a mo da se do go vo ri mo oko uslo va oni sto je. Kao, is te `u se. A po ugo vo ra. gle di im upe re ni u tri bi nu. ^e Po zo ve me pred sed nik klu ba i ka ju da vi de re ak ci ju na vi ja ~a. mi sed ne mo je dan pre ko pu ta dru Ka da sam do {ao na kraj kru ga, na go ga. Na pra vio ~o vek spi sak i to sre di ni sta di o na, po dig nem ru ke po pri li ~an. pre ma na vi ja ~i ma ^if sa i za tap - Zna{, ko u~, mi smo ne za do vo {em. Kao da apla u di ram. Sko ~i qi tvo jim ra dom. Ne za do voq ni li su na vi ja ~i. Po ~e lo je skan di smo ka ko se od no si{ pre ma svo ra we a vu vu ze le jo{ ja ~e da svi jim asi sten ti ma. Ti ne pra ti{ ra ju. Ska me nio sam se dru gi put. utak mi ce dru gog ti ma. Ne ma{ Ko {u qa mo kra, zno jim se. Ma ne ni ka kvu sa rad wu sa dok to rom, ne znam ka ko da to opi {em, kad su vo di{ ra ~u na o po vre |e nim mi i ga }e bi le mo kre. Ne mo gu da igra ~i ma, da je{ igra ~i ma slo ve ru jem svo jim o~i ma. Ne mo gu da bod ne da ne. Ti ni si sa sta vio iz ve ru jem svo jim ~u li ma. Ne mo gu ve {taj... ({to je ta~ no, jer to ni da ve ru jem ni ~e mu {to se do ga |a. je ni tra `e no od me ne).

Re al no je da bar jed na stra na dru Do go vor je bio da po sle utak ga ~i je re a gu je. mi ce ne da jem iz ve {ta je, ne go ka Iz la zim na te ren. Sre }em se s da se za vr {i se zo na da na pi {em pred sed ni kom klu ba, a on mi ka ko osta je, ko ide, {ta nam tre ba i `e: {ta su nam am bi ci je sle de }e se - Ko sta, ova kvu re ak ci ju ni ja zo ne. Sve se to de {a va dan na kon ni sam o~e ki vao. Da ti ovo pri re po sled we utak mi ce, a ja sam spre de na vi ja ~i Orlan da, pa ^if sa. mio iz ve {taj ko ji mi je u ko li ma.

Ti si, Ko sta, po be dio da nas.

Sto ji to na pi sa no, jer o~e ki vao Osta vi sa da to, ide mo da igra mo sam sa sta nak par da na po sle za vr utak mi cu. {e nog pr ven stva, da do ne sem pa Ceo sta dion se uz bur kao i kre pi re ko je sam pri pre mio i da nuo je onaj ~u ve ni mek si~ ki ta po~ ne mo, da ana li zi ra mo. O~e las. Pr vo s jed ne stra ne, a on da su ki vao sam ta kvu vr stu sa stan ka, a ga pri hva ti li svi. Vu vu ze le zu je ne ovaj ad hok. Bio sam u {o ku. kao hi qa de ro je va p~e la. Ne mo Ne mo gu da ve ru jem da ~o vek to `e{ sam se be da ~u je{, a ka mo li go vo ri? ne kog dru gog.

E, sa da }u ja re }i {ta od sve ga Vra }a mo se po sle za gre va wa i to ga {to je on iz neo ni je la`. Sa opet mo ram da pr o |em po red na mo }u re }i {ta je isti na. Po {to vi ja ~a Orlan do pi rat sa. Ova ci smo ima li i dru gi tim ja sam sa je i da qe i sa te stra ne. Ali, sta vqao eki pu, ali ni sam se deo onaj pr vi udar je pr o {ao. Sa da je na klu pi. ^ak sam i oba vqao iz sve mno go lak {e. Igra ~i su iza me ne. Od de vet utak mi ca ko li ko {li na te ren, kre nu la je igra, a je od i grao dru gi tim bio sam na ja ni sam bio sve stan da je utak osam. Sa mo na jed noj ni sam bio, mi ca po ~e la. To li ko su sna `ne jer je pr vi tim igrao utak mi cu bi le te im pre si je, taj do `i vqaj istog da na. Sa asi sten tom sam vi ko ji te pot pu no is pu ni i za tre {e ne go u do brim od no si ma. ^e nu tak kao da me uda qio s me sta sto smo se de li i pri ~a li o igra do ga |a ja. Raz mi {qam o iz la sku ~i ma, ka ko je ko, da li je po vre mo ma ka iz svla ~i o ni ce ko ji su |en, ima li ne ki pr o blem. S dok po ~e li sa mi se be da bo dre i da to rom se vi |am sva ki dan i uvek jed ni dru gi ma go vo re, ma mo `e pre po ~et ka tre nin ga u|em u we mo mi to. Mo `e mo da se no si mo s go vu ordi na ci ju. Pi tam ga ka kve Pi rat si ma i da ih po be di mo. su po vre de?

Ni sam ~uo da su re kli, aj de da

SUTRA: I u Ga ni tre ner bez pla te Kwi gu mo `e te ku pi ti u kwi `a ra ma ili je po ru ~i ti na te le fon: 063/54 12 34

svet

dnevnik

U Austri ji pao sneg BE^: U vi{im predelima na zapadu i jugu Austrije je pao sneg uzrokovan zahla|ewem koje je temperaturu spustilo i do 15 stepeni, a u planinskim predelima sne`ni pokriva~ je visok i do 25 centimetara.

Sneg je u nedequ uve~e pao u pokrajinama Salcburg, Tirol, Koru{ka i [tajerska na visinama do 600 metara. Temperatura {irom zemqe je pala za izme|u deset do 15 stepeni Celzijusovih.

Na planinama u Salcburgu, sne`ni pokriva~ na Rudolf{ite, koji se nalaze na 2.300 metara nadmorske visine, dostigao je 25 centimetara.Tako|e, i na Sonbliku sne`ni pokriva~ je dostigao 20 centimetara.Usled snega do{lo je i do problema

IRAN Pre va ra ve ka TE HE RAN: Vlasti Irana su uhapsile 19 osumwi~enih za u~e{}e u bankarskoj proneveri od 2,6 milijardi dolara koja, kako je ukazao iranski dr`avni tu`ilac Golam Hosein Mohseni Exeji, predstavqa najve}u finansijsku prevaru u istoriji te islamske republike.

Nekoliko iranskih dnevnih listova, ukqu~uju}i proreformski dnevnik „[arg”, navelo je izjavu tu`ioca da predstoje nova hap{ewa. Iranski parlament je pozvao ministra finansija i guvernera centralne banke te zemqe da razmotre taj slu~aj finansijske korupcije, prenela je agencija AP. Iranski zvani~nici navode da su u okviru te prevare kori{}eni falsifikovani dokumenti kako bi se dobili krediti u jednoj od vode}ih iranskih finansijskih institucija radi kupovine imovine, ukqu~uju}i velike kompanije u vlasni{tvu dr`ave kao {to je jedna od najve}ih iranskih ~eli~ana „Huzestan stil kompani”.

(Ta njug)

Obe {e ni zbog dro ge TE HE RAN: U Iranu su obe{ene 22 osobe, osu|ene za krijum~arewe droge, {to je najnovije masovno pogubqewe u dr`avi u kojoj ima najvi{e smrtnih kazni na svetu, objavili su ju~e iranski listovi. Smrtne presude ve{awem izvr{ene su u nedequ u dva iranska zatvora - Evin u Teheranu i Raxai [ahru, u neposrednoj blizini prestonice, prenela je agencija Rojters. Amnesti Interna{ional navodi da je Iran druga zemqa u svetu, posle Kine, po broju izvr{enih pogubqewa.Zvani~ni Teheran odbacuje kritike na ra~un svog pravosudnog sistema. Kroz Iran vodi glavni tranzitni narko put krijum~arewa droge iz susednog Avganistana, gde se proizvede vi{e od 90 odsto svetske ponude opijuma.

(Ta njug)

u saobra}aju, a na Grosgloknerhoalpen{trase uvedena je obaveza kori{}ewa lanaca za teretna vozila, kao i na putevima Rad{tetertauern i Ka~berg.

Drve}a koja su se polomila usled te`ine snega koji je napadao blokirao je delove puta na Pasturn{trase. Prvi put nakon leta u Salcburgu je izre~eno upozorewe od sne`nih lavina za ~itavu pokrajinu. Sneg koji je napadao tokom ptrpto{le no}i napravio je problem u `elezni~kom saobra}aju.

Putnici brzog voza iz Salcburga za Klagenfurt ostali su zarobqeni na pruzi u oblasti Angertal kod Bad Hofgastajna, jer su drve}a koja su se lomila pala na dalekovod.

(Ta njug)

Ze mqo tres u In di ji 6,9 ste pe ni WU DEL HI: U sna`nom zemqotresu koji je pogodio severoistok Indije poginulo je najmawe 50 qudi, a veliki broj je povre|en, dok spasila~ke ekipe i daqe izvla~e tela iz ru{evina. Zemqotres, ja~ine 6,9 stepeni Rihterove skale, po go dio je u nedequ uve~e region u bli zi ni grani ce s Nepa lom, u kojem veliki broj qudi `ivi u zaba~enim podru~jima, pa je spasila~kim ekipama bilo potrebno dosta vremena da stignu do `rtava. [ef indijske policije Xasbir Sing rekao je ju~e da je 25 qudi izgubilo `ivot u severoisto~noj dr`avi Sikim, a jo{ 11 je stradalo u susednim indijskim dr`avama Biharu i Zapadnom Bengalu.

Agencija Sinhua je javila da je u Nepalu poginulo sedam qudi, a na Tibetu jo{ sedam, preneo je AP.Ve}ina `rtava stradala je kada su se wihove ku}e uru{ile od siline zemqotresa.

Me|u poginulima je troje qudi

na koje se sru{io zid britanske ambasade u Katmanduu.U pro{losti su u tom regionu zabele`ena dva sna`na zemqotresa 1897. i 1950. godine.

(Ta njug)

Sa vez Tur ske i Egip ta AN KA RA: Turska `eli da formira savez sa reformisanim Egiptom, ~ime }e se stvoriti nova demokratska osovina mo}i na Bliskom istoku, izjavio je turski {ef diplomatije Ahmet Davutoglu. „To je ono {to `elimo. To ne}e biti osovina ni protiv jedne zemqe - ni Izraela, ni Irana, niti ijedne druge zemqe, ve} }e to biti osovina demokratije, prave demokratije”, kazao je Davutoglu u intervjuu za „Wujork tajms”.”To }e biti osovina demokratije dve najve}e dr`ave u regionu,

od severa do juga, od Crnog mora pa sve do doline Nila u Sudanu”, istakao je {ef turske diplomatije. „Pojedinci mo`da misle da se Egipat i Turska takmi~e.

Ne. To je na{a strate{ka odluka. @elimo jak Egipat sada”, naglasio je Davutoglu. On je, tako|e, rekao da }e se ulagawe Turske u Egipat sa 1,5 milijardi dolara u roku od dve godine pove}ati na pet milijardi dolara, isti~u}i da je „za demokratiju, potrebna sna`na privreda”.

(Ta njug)

utorak20.septembar2011.

25

Po pla ve od ne le vi {e od 380 `i vo ta u Ki ni i Pa ki sta nu PE K ING, ISLA M A B AD: Poplave i klizi{ta u posledwih dva, tri dana u Kini, odnele su gotovo 40 qudskih `ivota i primorale na evakuaciju vi{e od 300.000 qudi, dok je ne mawe od 342 qudi izgubilo `ivot u posledwa dva meseca u Pakistanu u poplavama koje su uni {ti le leti nu i ugro zi le vi{e od sedam miliona Pakistanaca.

U severozapadnoj kineskoj provinciji [anksi, najmawe 20 qudi je izgubilo `ivot i 22 se vodi kao nestalo, navelo je kinesko ministarstvo za civilne poslove na svom sajtu.Od wih 20, 17 je `ivot izgubilo po{to su obilne ki{e izazvale klizi{ta i zemqa zatrpala nekoliko radionica u provincijskoj prestonici Ksian.

U susednoj kineskoj provinciji Henan, poplave su odnele najmawe {est qudskih `ivota i uzrokovale zaustavqawe glavnih `elezni~kih linija, dok je jo{ 13 qudi izgubilo `ivot u jugozapad-

noj pokrajni Se~uan, a vi{e od 300.000 qudi je evakuisano iz grada Guangan. U susednom Pakistanu, ne mawe od 342 qudi je izgubilo `ivot u poplavama u posledwa dva meseca.

(Ta njug)

ARAPSKO PROLE]E

U Je me nu ubi je no 20 qu di, a ra we no 50 SA NA: Jemenske bezbednosne snage ubile su ju~e u Sani 20 osoba, me|u kojima dvoje dece, dan nakon {to je u prestonici najmawe 26 qudi ubijeno, a stotine povre|eno tokom demonstracija na kojima je zatra`eno hitno povla~ewe predsednika Alija Abdulaha Saleha sa vlasti. „Dvadeset qudi, ukqu~uju}i dvoje dece i tri odmetnuta vojnika”, ubijeni su u Sani, izjavio je lekar gradske bolnice. Prema re~ima o~evidaca, demonstrante su ga|ali snajperisti raspore|eni na krovovima ku}a, kao i snage bezbednosti, koje su kori-

stile i te{ko naoru`awe. Raweno je oko 50 qudi.

U me|uvremenu, u Jemen su stigli izaslanik Ujediwenih nacija Xamal Benomar i ~elnik Saveta za saradwu zalivskih zemaqa, general Abdulatif al-Zajani, kako bi sa Salehom razgovarali o predlogu za transfer vlasti na wegovog zamenika Abdrabuha Hadija. Jemenska vlada je osudila i izrazila `aqewe zbog pekju~era{weg nasiqa nad demonstrantima u Sani.

Ministar spoqnih poslova Abu Bakr al-Kurbi je pred Savetom UN za qudska prava izjavio da }e vlada da istra`i i uhapsi odgovorne za nasiqe.

(Ta njug)

Ga da fi uhap sio fran cu ske i bri tan ske pla }e ni ke TRI PO LI: Snage odane Moameru Gadafiju ga|aju raketama i minobaca~kim granatama polo`aje na koje su se povukle snage lojalne novim libijskom vlastima posle neuspelih napada na brdovito upori{te Gadafijevih pristalica u Bani Validu, na oko 150 kilometara jugoisto~no od Tripolija.

Vatri sa zemqe bio je izlo`en i turski vojni transportni avion koji je izbacivao humanitarnu pomo} stanovnicima opkoqenog Bani Valida, javila je ju~e turska agencija Anadolija. Incident se dogodio u subotu kada je pucano sa zemqe na jedan od dva turska transportna aviona C-130 koj su padobranima izbacivali pomo} stanovni{tvu, izvestili su novinari koji su bili u avionu.

Borci koji sebe nazivaju revolucionarima, danima su bezuspe{no pokusavali da zauzmu to dobro braweno mesto koje su borci iz plemena Varfala, glavnom osloncu vladavini Gadafija, dobro utvrdili i {tite ga te{kim naoru`awe. „O~ekivali smo ovu vrstu otpora od Gadafijevih snaga, ali sam mislio da mo`emo da ih savladamo”,

ka`e Mohanad Bendala, doktor koji se brine o rawenim borcima u poqskoj bolnici bolnici montiranoj van grada.

Gadafijev portparol Musa Ibrahim je ju~e saop{tio da je u Bani Validu uhva}eno 17 „pla}enika”, me|u kojima su francuski i britanski „tehni~ki stru~waci”, preneo je Rojters.”Grupa je zarobqena u Bani Validu i u woj je 17 pla}enika”, rekao je on sirijskoj televiziji „Al-Rai” i dodao da je re~ o „tehni~kim ekspertima”.”Ve}ina wih su Francuzi, jedna od wih je iz azijske zemqe koja nije poznata, dvojica su iz Engleske i jedan iz Katara”, kazao je Ibrahim.

NATO i zvani~nici iz Francuske i Velike Britanije negirali su u nedequ izve{taje sirijske televizije da su Gadafijeve pristalice zarobile pripadnike NATO-a.

Borbe se vode i oko rodnog mesta Gadafija, Sirta na obali Mediterana. Pod pora`enim re`imom je i mesto Sabha stotinama kilometara u ju`noj pustiwi, a ima ih jo{ sli~nih u pustiwi kao {to su Houn i Zalah.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VAL DIS ZA TLERS Proruski Centar sloge, koji je na vanrednim parlamentarnim izborima u Letoniji, osvojio najvi{e glasova, zapo~eo je ju~e iza zatvorenih vrata pregovore o mogu}nosti formirawa koalicije sa drugoplasiranom Reformskom partijom biv{eg predsednika Valdisa Zatlersa.

Centar ima 31 od 100 poslani~kih mesta, a Zatlersova Reformska partija 22 mandata.

VE NE SA RED GREJV Britanska glumica, oskarovka Venesa Redgrejv do{la je na barikade kako bi dala podr{ku stanovnicima divqeg naseqa kod Londona u kome `ivi 88 porodica, a ~ije raseqavawe je ju~e trebalo da po~ene. Stanovnici Dejl Farma, divqeg naseqa na 50 kilometara isto~no od Londona, napravili su skeletnu kulu od balvana, kako bi spre~ili policiju i sudske izvr{iteqe.

ABDU LAH GUL Turski predsednik Abdulah Gul zapo~eo je ju~e vi{ednevnu posetu Nema~koj tokom koje }e na dnevnom redu biti bilaterala, odnosi Turske i Evropske unije i teme vezane za intergraciju Turaka u nema~ko dru{tvo, a mediji ocewuju da bi i napetosti izme|u Turske i Izraela mogle da budu jedna od tema na dnevnom redu. Gul }e se sutra susresti s kancelarkom Merkel.

Eko lo {ki re sto ran na to~ ko vi ma LOS AN \E LES: Kamioni sa kojih se prodaje hrana u posledwe vreme sve su prisutniji na ulicama ve}ih gradova u SAD. Za prodavce koji nude sve od sve`eg povr}a do brze hrane pa ~ak i gurmanskih jela, kamioni su jeftin na~in poslovawa, a tro{kovi su samo deli} onoga {to bi ih ko{talo kada bi `eleli da otvore restoran.

“Zeleni kamion” ili bistro na to~kovima funkcioni{e po ekolo{ki odr`ivom principu, a prodaje i hranu koja se pravi na isti na~in.

“Ciq je da organska hrana svima bude dostupna i priu{tiva”, izjavio je za „Glas Amerike” Mi~el Kolier, jedan od osniva~a “Zelenog kamiona”.

Sve {to se nalazi u jelovniku napravqeno je od organske hrane proizvedene na lokalnim farmama udaqenim ne vi{e od 160 kilometara od ovog mesta. Na primer, popularni vegetarijan-

ski burger napravqen je od organskog povr}a, a preliven kremastim doma}im sosom.

“Za{to organska? Zato {to je to po{tovawe prema onome {to nam daje `ivot. Majka Zemqa nam daje `ivot”, rekao je on.

Slogan ove firme glasi “Le~imo planetu, obrok po obrok”, {to osim hrane, podrazumeva i kamione. Ovi restorani na to~-

kovima umesto benzina, koriste bio-gorivo i uqe za kuvawe, koje je ve} iskori{}eno za pravqewe hrane.

Na predwem delu kamiona nalaze se kazani za |ubre koje je biorazgradqivo, drugim re~ima pokretno |ubrivo. Me{ano |ubrivo se zatim {aqe farmerima, koji proizvode hranu za prodaju sa kamiona. Pribor za jelo,

posu|e i ambala`a mogu ili da se recikliraju ili su biorazgradqivi. Objekti u kojima se svakodnevno priprema hrana rade na solarnu energiju.

Ekolo{ki aspekt “Zelenih kamiona” nai{ao je na veliko odobravawe mu{terija. Kompanija je po~ela poslovawe pre vi{e od pet godina kada se Kolier, biv{i maneken i glumac, udru`io sa Kamom Miselijem, biv{im bankarom sa Volstrita.

Obojica su bili vrlo zainteresovani za ekologiju i `eleli su da postanu aktivni u za{titi prirodne sredine i da u~ine ne{to {to }e na{u planetu u~initi zdravijom za budu}e generacije. Tako je nastao “Zeleni kamion”. U tre}oj godini poslovawa, “Zeleni kamion” po~eo je da ostvaruje profit, a firma danas ima pet kamiona: tri u Los An|elesu, jedan u San Dijegu i jedan u Wujorku.

(Ta njug)

balkan

utorak20.septembar2011.

dnevnik

c m y

26

U So fi ji otvo ren mu zej ko mu ni zma SO F I J A: Vi {e od dve decenije posle pada komunizma, u Bugarskoj je ju~e otvoren prvi muzej dr`avne propagandne umetnosti tog vremena, prenele su agencije.

Muzej socijalisti~ke umetno sti u So fi ji ima 77 skulptura, 60 slika i 25 mawih komada plastike koje su izme|u 1945. i 1989. godine radili najpoznatiji skulptori i slikari tog doba.

Mahom naruxbina re`ima i kori{}ena u propagandne svr he, ko lek ci ja sa dr `i brojne statue u punoj veli~ini, biste, glave i portrete osniva~a Sovjetskog saveza Vladimira Lewina, kao i prvog komunisti~kog lidera bugarske Georgija Dimitrova i dugogodi{weg diktatora Todora @ivkova.

Dru ga de la glo ri fi ku ju `ivot radne klase i partizanski pokret koji je doneo komunizam u Bugarsku 1944. „Bilo je krajwe vreme da se ta era smesti tamo gde joj je i mesto - u muzej”, rekao je

ministar kulture Vezdi Ra{idov na otvarawu muzeja.

Zaposleni u muzeju kolekci ju su pri ku pqa li idu }i „od grada do grada, skladi{ta do skladi{ta i podruma do podruma poku{avaju}i da prona|u sve {to nije istopqeno”, dodao je Ra{idov i izrazio nadu da }e kolekcija sa godinama biti jo{ ve}a.

Broj ne ka me ne i bron za ne skulpture, slike, statue, cr-

vene zvezde i simboli srpa i ~eki}a ukra{avali su gradske trgove i kqu~ne zgrade {i rom Bu gar ske to kom 45 go di na vla da vi ne ko mu ni sta.

Posle pada @ivkova 1989. godine, polako su sklowene i mnoge su uni{tene. Wihovo izlagawe trebalo bi da postaje jedna od najve}ih turisti~kih atrakcija Sofije, kako za strance tako i za mlade Bugare koji nisu `iveli u komunizmu, ocenio je ministar finansija Simeon \ankov.

(Ta njug)

Sva |a Ki pra i Tur ske zbog ga sa AN KA RA: Turska je ju~e pozvala vladu Republike Kipar da odmah obustavi zajedni~ko istra`ivawe nalazi{ta gasa u vodama severnog Kipra koji Tur ci sma tra ju te ri to ri jom nezavisnom od gr~kog dela Kipra.Ankara je upozorila da bi turski vojni brodovi mogli da doprate turske istra`iva~ke brodove u taj deo Mediterana ukoliko radovi koje Kiprani izvode zajedno sa teksa{kom kompanijom „Nobl enerxi” ne budu odmah prekinuti, prenele su agencije.

Turski ministar energetike Taner Jildiz istakao je da

su to, prema planu razgrani~ewa, na moru teritorijalne vode severnog Kipra i da bi turske naftne kompanije mogle da do|u tamo.

“Ho}emo da gr~ki Kiprani momentalno zaustave radove sa Noblom”, rekao je Jildiz novinarima u Ankari. On je naglasio da su istra`iva~ki radovi koje je pokrenula Republika Kipar „provokacija” i da prirodna bogatstva pripadaju obema zajednicama. Zvani~na Nikozija, uprkos upozorewima Turske, najavila je da }e zapo~eti istra`ivawa nalazi{ta ugqovodonika narednih dana.

(Ta njug)

Hr vat ska

Oluj no ne vre me u Hr vat skoj i BiH

ZA GREB, BA WA LU KA: Nakon vi{enedeqne paklene vru}ine u vi{e hrvatskih gradova, posebno na podru~ju zapadne Istre, od prepro{le no}i besni olujno nevreme koje obara stabla i elektri~ne stubove zbog ~ega su neka mesta ostajala bez struje. Olujno nevreme zahvatilo je zapadnije delove Istre, jak vetar i obilna ki{a ote`avali su saobra}aj, a dogodilo se i vi{e saobra}ajnih nezgoda. Najvi{e problema s ki{om imali su stanovnici Umaga i Pore~a.

U nedequ uve~e u Pore~u se zbog jakog vetra nasukala jedrilica s dvoje Italijana koji, sre}om, nisu povre|eni. Prema prognozi hidrometerologa ova sedmica donosi ki{u i drasti~an pad temperature. Pore~ani su ostali bez telefonske linije, a o{te}ena je i jedna monta`na trgovina hleba. Mar~ane, Vodwana i Buje su dva sata bili bez elektri~ne energije, stanovnici Buj{tine su struju dobili tek ju~e, javili su hrvatski mediji.

Odroni kamewa i zemqe predstavqali su opasnost na istarskim putevima, posebno kod petqe Lupoglav, lokalnom putu kod sela Kresini, nedaleko od @miwa i u Plominu. Sna`an je vetar ru{io i stabla koja su tako|e ote`avala promet. Nevreme u Roviwu, kako se navodi, sre}om nije napravilo ve}u materijalnu {tetu. Velika ki{a pada u Rijeci gde je poplavqeno vi{e podruma, a na ostrvu Rabu u svega nekoliko minuta je palo vi{e od 100 litara vode po kva-

Ni zak vo do staj ote `a va plo vid bu Du na vom SO FI JA, BU KU RE[T: Plodvidba Dunavom obustavqena je u Bugarskoj na neodre|eno vreme zbog niskog vodostaja, saop{tile su tamo{we vlasti dok je nekoliko ukrajinskih teretnih brodova s gazom preko dva metra do daqeg ukotvqeno u Rumuniji zbog nemogu}nosti plovidbe, prenele su agencije.

U bugarskim lukama Vidin, Lom i Orjahovo trenutno nema brodova, ali neki brodovi su u ponedeqak zaustavqani u odre|enim delovima Dunava sa vi{im vodostajem kako bi sa~ekali poboq{awe situacije. Uslovi plovidbe delovima Dunava kroz Bugarsku, Rumuniju i Ma|arsku za sada se ne popravqaju, a stru~waci ne mogu da predvide kada }e nivo vode prestati da pada, prenosi bugarska agencija BTA. „Gotovo svi brodovi koji putuju Dunavom }e zable`iti gubitke, ali boqe je da pristanu nego da rizikuju da budu nasukani”, rekao je Qudmil Ivanov iz kancelarije Pomorske slu`be u Lomu.

Nivo vode u Vidinu je opao za pet santimetara od nedeqe i trenut-

IS TRA GA U SLU ^A JU SA NA DER

Bi zni smen pre ba ci vao mi to za Sa na de ra ZA GREB: U o~ekivawu podizawa druge optu`nice protiv biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera u slu~aju prodaje naftne kompanije Ina ma|arskom MOL-u isplivali su na povr{inu detaqi istrage, koji opisuju kako je Sanader primao mito.

Vlasnik petrohemijskog kombinata Dioki Robert Je`i} u~estvovao je u prebacivawu pet miliona evra, polovine mita koje je Sanader dobio od ma|arske kompanije MOL da im prepusti upravqa~ka prava u hrvatskoj naftnoj kompaniji Ro bert Je `i} Ina, pi{e “Jutarwi list”.

Je`i} koji se nalazi pod istrazuje preko svoje {vajcarske komgom u vi{e korupciona{kih afepanije „Ksenoplast & {iping ra, izjavio je istra`iteqima KanAG”, a kad je Sanaderu rekao da bi celarije za suzbijawe korupcije i tro{kovi mogli biti i 20-ak poorganizovanog kriminala da ga je sto od ukupnog iznosa, Sanader je krajem 2008. nakon jednog sastanka rekao da se potrudi da budu {to u Vladi Sanader zaustavio i pimawi. tao da li bi mu mogao organizovaJe`i} je izjavio, a {to je i poti primawe ve}eg nov~anog iznosa tvr|eno uvidom u slu`benu evikoji je trebalo da mu bude ispladenciju ulazaka i izlazaka u sedi}en. {te vlade, da je Sanadera 26. maja Nakon dva do tri meseca Sana2009. posetio {ef uprave MOL-a der mu je rekao da treba {to pre @olt Hernadi protiv kojeg se taorganizovati prijem 10 miliona ko|e vodi istraga zbog slu~aja mievra, koje MOL treba da mu isplata. Je`i} je tog dana do{ao Sanatiti za neke konsultantske usluderu i rekao mu da realizacija ge. Je`i} je pristao da to organitransfera novca ne ide o~ekiva-

Ba wa lu ka

nom brzinom, nakon ~ega je Sanader ponovo pozvao Hernadija i obavio s wim kratak razgovor.

Savetni~ki ugovori s Je`i}evom kompanijom u [vajcarskoj na osnovu kojih su usledile isplate provizija sklopqeni svega sedam dana kasnije, 3. i 4. juna 2009. godine. Polovina tog iznosa, odnosno pet miliona evra, legla je na ra~un Ksenoplasta u nekoliko tran{i sredinom juna, a Sanader do hap{ewa u decembru te godine nije preuzeo nijedan cent od tog iznosa. Me|utim, Je`i} u svom iskazu tvrdi da Sanader nije dirao taj novac iz tehni~kih razloga jer se u [vajcarskoj evidentira svaka isplata ve}e od 10.000 evra ako se ne zna namena.

Je`i} je zajedno sa Sanaderom pod istragom u slu~ajevima povla{}ene prodaje struje Hrvatske elektroprivrede Diokiju, malverzacijama sa zamqi{tem u koje je bio ume{an i Janaf (jadranski naftovod) i finansirawe blindiranog BMW-a vrednog 600.000 evra. Je`i}ev iskaz bio je osnova da Kancelarija pokrene istragu vezanu uz MOL. (Ta njug)

\ur |u

no iznosi 30 santimetara, a u Novom Selu samo 55 santimetara, prenosi BTA. Rumunske vlasti su u me|uvremenu saop{tile da je nekoliko ukrajinskih brodova koji nose ~eli~ne proizvode, ugaq i drugu robu usidreno u blizini luke \ur|u i da ~ekaju da se nivo vode podigne po{to im je trenutno plovidba onemogu}ena.

„Vododstaj Dunava u \ur|u je opao za 47 cm i nastavqa da pada {to zna~i da brodovi s gazom dubqim od 1.60 m ne mogu da plove i nalaze se usidreni u blizini luke”, izjavio je portparol te luke Liviu Georgiu agenciji A|erpres. Ovako nizak vodostaj zabele`en je u \ur|u pre pet godina, navela je agencija.

(Ta njug)

dratnom metru, {to je bilo dovoqno da poplavi stari grad Rab. Dve `ene su ju~e povre|ene kada je u centru Bawaluke, zbog jakog vetra, palo stablo platana, a potom i dva stabla u nasequ Obili}evo. Svedoci su naveli da je stablo platana te`e povredilo jednu stariju `enu.

Bawalu~ke „Nezavisne novine” su prenele da je jedna `ena preba~ena u bolnicu, dok je drugoj lekarska pomo} ukazana na licu mesta.

(Ta njug) VI KI LIKS

Po vra tak SAD na Bal kan POD GO RI CA: Bez Amerike mo`da ne bi bilo Crne Gore, rekao je {ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en senatorima SAD koji su krajem maja 2009. godine boravili u Crnoj Gori, izra`avaju}i zahvalnost Crne Gore na pomo}i i podr{ci koju ona dobija od Va{ingtona, navodi se u depe{i koju je tada{wi ambasador Roderik Mur uputio Stejt dipartmentu.

Depe{a koju objavquje Vikiliks opisuje tok odvojenih razgovora senatora Benda`mina Kardina, {efa delegacije u kojoj su bili i senatorka Barbara Mikulski i senator Roxer Viker sa predsednikom dr`ave Filipom Vujanovi}em, {efom parlamenta Rankom Krivokapi}em i Ro}enom.

Vujanovi} i Ro}en su zatra`ili nastavak podr{ke za integraciju Crne Gore u NATO, a Ro}en je ponovio da }e Crna Gora uspostaviti diplomatske odnose sa Kosovom. Na sastanku sa {efom crnogorske diplomatije navodi se da se Ro}en zahvalio senatorima za „ameri~ki povratak na Balkan“ - aludiraju}i na tada{we posete potpredsednika Xozefa Bajdena i zamenika dr`avnog sekretara Xejmsa Stajnberga.

(Ta njug)

VU JA NO VI] O CR NO GOR SKOJ HIM NI

Ide o lo {ki su kob pre ko sim bo la POD GO RI CA: Izjava Filipa Vujanovi}a da pola himne slu{a sa zadovoqstvom, a pola po slu`benoj du`nosti izazvala je veliku pa`wu javnosti u Crnoj Gori, a kritike su stigle od pojedinaca i nevladinih organizacija koji ga kritikuju i tra`e da se predsednik izvini naciji.

U isto vreme zamenik predsednika opozicione Nove srpske demokratije Goran Danilovi} pozdravio je Vujanovi}ev stav o himni i smatra da bi predsednik trebalo da inicira promene dr`avnih simbola u delu teksta himne. „Rekao bih da se radi o pristojnom i civilizovanom stavu predsednika dr`ave. Bilo bi zaista zastra{uju}e i da predsednik Crne Gore - koja po~iva na antifa{isti~koj tradiciji nema nelagodu pred pomi{qu da imamo kao deo politi~kog kompromisa himnu koju je napisao ~ovek koji je osu|en za ratne zlo~ine”, kazao je Danilovi}.

Danilovi} je dodao i da ‘’nikoga ne zanima da li su ti stihovi lepi’’ ali treba podsetiti javnost da je Nema~ka nakon Drugog svetskog rata morala da odustane od dela svojih simboola i himne, samo zato {to su ih nacisti zloupotrijebili. Crnogorska kulturna mre`a (CKM)

najo{trije osu|uje Vujanovi}ev stav o himni i poziva ga da se izvini svim gra|anima Crne Gore. „Cene}i instituciju Predsednika dr`ave smatramo da izjava koju je dao nema nimalo pomirqiv ton, po ~emu je do sada gospodin Vujanovi} bio prepoznatqiv u javnosti. Zakon o dr`avnim simbo-

Fi lip Vu ja no vi}

lima i Danu dr`avnosti je potpisao isti Vujanovi}, tako da je tada - 2004. godine trebao razmi{qati da li da ga potpi{e ili vrati na dodatnu korekciju”, navodi se u saop{tewu me`e. Podse}a se da ovo, kako se navodi, nije prvi put da Vujanovi}, svesno ili ne, svojim izjavama nanosi {tetu indetitetu

Crne Gore. Predsednik Dukqanske akademije nauka i umetnosti Bo`idar Nikoli} smatra da takva izjava ne prili~i jednom dr`avniku i potvr|uje wegovo, kako ka`e, koketirawe sa opozicijom. „Wegovo pona{awe, ina~e, sa stanovi{ta po{tovawa dr`avnih simbola, na neki na~in odudara od svih dr`avnika sveta. Wegovo koketirawe sa opozicijom da nema zastave, nema himne ili ima pola himne itd... potvr|uje ova wegova izjava”.

Crnogorski kwi`evnik Milorad Popovi} oceno je da Vujanovi} izjavama o crkvi i dr`avnim simbolima, koje se razlikuju od stavova dela Demokratske partije socijalista (DPS), priprema teren za mogu}e pravqewe novog politi~kog bloka. Popovi} je rekao da se ne radi o igri izme|u Vujanovi}a i lidera DPS Mila \ukanovi}a koja bi se politi~ki mogla racionalizovati, ve} „dubqem ideolo{kom sukobu”.

“Nizom tendencioznih i kontinuiranih izjava u vezi sa crkvom, ulogom Srbije u regionu, smatra Popovi}, Vujanovi} tra`i neku sredwu liniju, ra~unaju}i na podr{ku prosrpske opozicije koja nema svoga lidera i Beograda.

(Ta njug)

dnevnik

OGLASil ^iTUQe

27

utorak20.septembar2011.

KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume.

Dolazimo.

Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00.

37370

Posdledwi pozdrav kumi

Sa tugom se opra{tamo od tebe draga na{a

Posledwi pozdrav

Zorici

Zorice Ostaje se}awe i uspomena na divan deo `ivota koji smo proveli dru`e}i se sa tobom.

od porodica: Stoji}, Golubovi} i Marjanovi}.

Nevenka i Ilija \urica, Beba, Ivan, Stefan i Nemawa Vu~kovi}, Miroslav i Tawa \urica.

37827

37804

Posledwi tetki

Posledwi pozdrav

pozdrav

voqenoj

Zorici

od kumova: Laze i Nene Sre}kov sa porodicom iz ^ikaga.

IZ DA JEM luksuzno name{ten jednosoban stan ugao Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma. Telefon 036/765-36-32.

37286 IZ DA JEM lepo name{ten jednosoban stan u ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 063/765-3632.

37750 IZ DA JEM garsoweru 27m2, u ulici Kraqevi}a Marka 17. Potpuno opremqena: klima, fri`ider, ve{ ma{ina, kablovska.... Cena 150 eura. Telefon 063/56-33-55.

37757 IZ DA JEM garsoweru kod Sajma, nova komforna, lepo name{tena.

Cena 130 eura+depozit. Na du`e mo`e dogovor.

Telefon 063/536-423.

37772

Zorici Brzak

Porodice: Kri`ani}, Milo{ev i Sentivanac, [ari}.

37809

Posledwi pozdrav dragoj

^I STIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

37133 KU PU JEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33943, 063/84-85-495.

37134 GRO @\E, rizling i `upqanka, za vino i rakiju.

Sremski Karlovci. Telefon 063/520-777.

37717

Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima.

37828

U tvom srcu je bilo mesta i qubavi za sve nas a u na{im posle tvoje smrti velika praznina i bol.

Posledwi pozdrav kumi

Zorici

od Nade i Lepe Nikoli}.

37820

Zorici Brzak Zorica Brzak

O`alo{}eni: stric Rada, strina Beba, brat Sa{a, An|elka i Dejan.

Porodica Godunc - Glavi}.

Zauvek u na{im srcima.

Tvoji Breki}i.

37807

37829

37823

Posledwi pozdrav prijateqici

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

37726 POD BU [I VA WE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32373

Katici Oti}

Bilo je lepo imati te za prijateqa.

Osta}e{ uvek u na{im mislima.

dragoj

Posledwi pozdrav

Zorica Brzak Iskreno sau~e{}e porodici Brzak.

Zorici Brzak

Zorici Brzak

Pliva~ki klub „Novi Sad�.

Porodica Stupar.

37803

37826

od porodice Kamasi.

37831

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj priji

Zorici Brzak Zoko na{a, tvoj vedri duh }emo ~uvati u srcima i ve~no pamtiti sve lepe trenutke koje smo s tobom proveli.

Tvoje kom{ije: Sava, Dragana, Katarina i Todor \urica.

37802

Zorici Brzak od porodice \uki~in: Slobodana, Olge, Borisa i deda Sredoja.

37819

28

^iTUQe l POMeni

utorak20.septembar2011.

Savet MZ „Salajka” i organizacioni odbor „Salaja~ke ve~eri” iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{e drage

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Uvek }emo te se se}ati, onako jake, vedre i nasmejane kakva si uvek i bila.

Zorice Posledwi pozdrav od wenih prijateqa.

Mrvica, Milo{ i Kristina.

Posledwi pozdrav voqenoj snaji

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenoj }erki

Vi{wi Anti} Veri Obradovi}

od porodica: Brzak, Stevi}, Poqakov, Tubi} i Krsti}.

Veri Obradovi}

od: Zorice, Radeta i Nikole Obradovi}.

od porodica: Kopawa i Vidanovi}.

37792

37798

Neka joj je ve~na slava i hvala.

37801

37813

Zoko moja,

Posledwi pozdrav

Zorici Brzak

Zorici

dnevnik

37797

3

na{oj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Dragoj majci i babi

ro|. Prelevi} Bol u srcu i du{i, sa qubavqu koju smrt ne prekida, ostavila si neizbrisiv trag u na{im srcima.

O`alo{}eni: otac Marko, bra}a Milo{ i Nemawa, tetke Koviqka, Branka i Mila.

37753

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji

Zorica Osta}e ve~na tuga i se}awe na moju kumu i najve}eg prijateqa.

Vole te tvoji kumovi: Sla|ana, Jovica, Milica, Jovana, Ne{a, Sava i Goca Alavawa.

Posledwi sestri

pozdrav

Katici Mari}evi}

Zorici Brzak

Dever Sa{a sa suprugom Sa{kom, stric Zoran i strina Delija.

37808

37805

dragoj

Dana, 19. 9. 2011. godine je prestalo da kuca srce jedne plemenite du{e a to je du{a na{e drage i voqene sinovice

Kolege Kipovci, s tugom se opra{taju od svoga dragog

Posledwi pozdrav tetki i babi

3

ve~an ti `ivotu.

pomen

u

ro|. Popovi}

Posledwi pozdrav i neka u miru po~iva.

37789

3 Sa bolom i tugom opra{tamo se od na{e voqene }erke

od Slobodana Laki}a.

Va{i: Slavko, Vida, Omer i Pavle.

37783

37794

37764

POMEN U utorak, 20. 9. 2011. godine navr{ava se 5 godina od kada nas je napustio na{ suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav svojoj dragoj i nezaboravqenoj supruzi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Zorica Brzak

Qubici Marinkovi} Bubi

An|elko Milovanovi}

Zorice Brzak

\or|e Plav{i}

1948 - 2011.

Ostajemo neute{ni za svo vreme ovog sveta. @ive}e ve~no u na{im srcima.

31. 8. 1942 - 20. 9. 2006.

Sahrana je danas, 20. 9. 2011. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Boban i porodica.

Sahrana }e se obaviti 20. 9.

2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

37817

37818

Majka Qubica i otac Milorad ^onki}.

37815

Mom~ilu Baj~eti

Neka Vas u ti{ini prati na{a qubav ja~a od zaborava.

ve~nom

37816

Posledwi pozdrav

Katici Oti}

Baje

37806

Posledwi pozdrav od porodice Stanimirovi}.

Posledwi pozdrav kolegi

Qubqena slu{kiwa Gospodwa,

Porodica Plav{i}.

od kom{ija iz Ul. Nade`de Petrovi} br. 7.

37761

37814

Tvoji: stric To{a i strina Stanka Brzak.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima, sa velikom tugom i bolom se rastajemo od tebe.

Gordana i Aleksandra Bekvalac.

37784

Tvoja Ceca i brat Steva.

Zorici Brzak

O`alo{}ena porodica: sinovi Mirko i Du{ko sa familijom.

37791

Zorice

Osta}e{ u na{em srcu do kraja na{eg `ivota.

Sahrana je obavqena 19. 9. 2011. godine, na grobqu u Futogu.

Tu`na srca se opra{tamo od tebe, jer smrt je ja~a od `ivota, ali ne i od se}awa, i zato te nikada ne}emo zaboraviti.

O`alo{}eni: sin Zoran, snaja Mirjana, unuk Svetislav i unuka Sandra.

Zorice Brzak

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

1929 - 2011.

od svekra Save i svekrve Dragice Brzak.

Zorici Brzak ro|. ^onki}

Svojoj dragoj majci nikad pre`aqenoj posledwi pozdrav.

Zorici

Neka te an|eli ~uvaju.

Zauvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Vi{wi Anti}

Ranko Drqa~a

37796

Ve~no `ivi{ se}awima.

u

Tvoji najmiliji.

37786

Draga na{a

na{im

37727

1936 - 2011.

O`alo{}ena porodica.

POMEN

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je prerano u 51. godini napustila na{a draga majka i supruga

20. 9. 1997 - 20. 9. 2011.

Zorica Brzak

Du{an Preradovi}

U ovim te{kim trenucima svaka re~ je mala, da bi opisala na{u tugu i bol.

Sahrana je danas, 20. 9. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu.

Neute{ni: suprug Dragoqub, sinovi Jovan i Sava, k}erka Dragana, snaja Natalija, unuka Lena.

Godina za godinom prolazi, ali ne i tuga i se}awe na tebe.

Zauvek si me|u nama.

Posledwi pozdrav na{em penzioneru

Zorice bila si na{ ponos, na{a snaga i na{a qubav. U trenu si oti{la od nas, preseliv{i se me|u an|ele.

Ve~no }emo te voleti i uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji: brat Slavko, snaja Mira, brati}i Sa{a i Milan sa porodicama.

37787

37785

Ana i Milica.

37741

Ranku Drqa~i od zaposlenih u Privrednom dru{tvu za odr`avawe i za{titu objekata i ugostiteqstvo „Odr`avawe i usluge” d.o.o. Novi Sad. 348/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

Zoki Ivona

Zoki Ivona

1999 - 2002.

1999 - 2002.

Na pola du{e `ivim ja, na pola srca `ivim ja i nau~im godinama da sve je u meni prazno i da nema vi{e {ta da se pokida. I tako mi je svaki dan.

Noco, u na{im srcima si ve~no.

Qubavi moja, voli te tvoja mama.

Baji

Posledwi pozdrav

POMEN

Zokiju

Kosta Nikoli}

Vole te tvoje seke i keka.

Du{ka, Sla|a, Stana, Slavica, Nada, Zoki, Sloba, Jova, Dragan i Quba.

37566

37781

Sahrana milog nam pokojnika je danas, 20. 9. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u 12.30 ~asova.

O`alo{}ene porodice: Nikoli} i Blanarik.

od: kuma Dovle, kume Dragane i kume Zorke.

37769

SE]AWE

PETNAESTOGODI[WI POMEN

iz Lipara 1932 - 1996.

Preminuo je u 89. godini na{ dragi otac, deda, pradeda i svekar

Majka Marija, otac @ivko i sestra Zorica.

37776

Posledwi pozdrav dragoj snaji i strinici

Posledwi pozdrav

Zoki Ivona

Danas se navr{ava tu`nih trinaest godina od kad nisi sa nama.

Vreme prolazi, a tuga i bol su sve ve}i.

37770

Posledwi pozdrav

Dari Stanojev

Dari Stanojev

1999 - 2002.

Noco, volimo te kao {to smo te uvek voleli.

Po dobroti te pamtimo, s ponosom pomiwemo s qubavqu te u srcu ~uvamo.

29

@arko Stojanovi}

37567

Mirko Pavlovi}

utorak20.septembar2011.

Posle duge i te{ke bolesti prestalo je da kuca plemenito srce na{e drage snaje i ujne.

Po~ivaj u ve~nom miru!

Osta}e{ u na{im se}awima.

Mom~ilu Baj~eti

Baka Nena i deda Vinko.

Tvoji najmiliji.

37584

37565

Preminula je na{a mama, majka i baba

Posledwi pozdrav dragoj mami i ta{ti

od zaposlenih i penzionera TE-TO NOVI SAD.

Ponosni smo {to smo te imali, a beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Zaova Radmila i zet Mi{a sa decom.

O`alo{}ena snajka Mara sa decom Ru`icom i Sofijom sa porodicama.

37779

37778

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a

347/P

Katica Oti}

Katici Oti}

Uspomenu na wu ~uva}e weni: }erka Vera, unu~ad Biqana, Maja i Dragan i praunuk Filip.

37754

Vera Obradovi}

3

od }erke Danice i zeta Paje.

1932 - 2011.

Sahrana je u sredu, 21. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u u Novom Sadu.

Uz neizrecivu tugu opra{tamo se od na{eg dragog

O`alo{}eni: sin Miroslav, unuci Vladimir i Nemawa i snaha Jasmina.

37773

37756

Preminula je na{a

SE]AWE na na{eg dragog supruga, oca i dedu

Mom~ila Baj~ete dipl. el. in`.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 20. septembra 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Katica Oti}

Ranka Kqaji}a

ro|ena Popovi} Sahrana je danas, 20. 9. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erke Vera i Danica, zet Paja, unu~ad i praunu~e.

O`alo{}eni: supruga Sowa, }erke Milica i Slavica, unuk Jovan, bra}a Slobodan i Doj~ilo, sestre Milka i Borika i zet Sa{a.

„Du{a mu pitomo zamiri{e ko masliwaci posle ki{e i misli{: gotovo!

Nema ga vi{e a on i daqe u vetru di{e.�

Porodica.

37755

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i ta{ta

20. 9. 2007 - 20. 9. 2011.

37774

3

37656

SE]AWE 1925 - 1989.

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

Katica Mari}evi}

Mom~ilu Baj~eti

Sahrana je danas, 20. 9. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Nevena sa porodicom.

37759

Miladin Gvozdenov

dipl. el. in`.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Neka ti je laka zemqa.

Tvoji najmiliji.

Porodice: Lazarevi}, Vulovi}, Prodanovi} i Aleksi}.

37775

37762

tv program

utorak20.septembar2011.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Један на један 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.07 Кад зазвони 10.35 Франк Рива 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.15 Нови таблоид 13.45 Музички програм 14.00 Вести 14.05 Урбана џунгла 14.35 Музички програм 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Без упута 16.00 Франк Рива 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.05 Историја француске обавештајне слу-бе време боре 1940-1960, док. серија 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Страначка хроника 23.25 Брат, филм, 2. део 01.05 Један на један 01.35 Музички програм - етно

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Освета Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести За корак испред Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.40 09.55 10.02 10.30 11.00 11.04 12.00 12.15 12.30 12.38 13.20 15.15 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.13 23.35 23.50 00.38 00.48 01.17 03.14 03.45 04.18 04.42 05.49

Марина Фратуцан

Радар Екипа нове емисије „Радар” истражује како је Војводина од некада најразвијеније регије бивше Југославије, према подацима националног Завода за статистику, постала најнеразвијенији регион Србије. Шта се десило са војвођанским путевима, пругама, канализационим мрежама, фабрикама и млиновима? ... Ауторка: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00)

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.30 14.35 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 00.00

Кухињица – мађ. Концерт Слободна тема Колико се познајемо, квиз Дунав заувк, док. програм Концерт у Новосадској синагоги Еко Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Дадиља Ана Здраво живо Десило се Слободна тема Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Брат, филм, 1. део Дадиља Ана ТВ Продаја

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.45 12.00 12.05 12.40 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Одељење за убиства Вести Витраж Дунавска салетла Вести Пороци Агро дан Вести Године пролазе Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Новосадске вертикале Спринт Вести Пороци Неон сити Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Одељење за убиства Објектив Пороци Неон сити Године пролазе

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига: Сандерленд - Стоук 12.45 Бајерн ТВ: Шалке – Бајерн 14.30 Шампионат: Ипсвич – Ковентри 16.15 Руска лига 16.45 Белгијска лига 17.45 Швајцарска лига 19.00 Дејвис куп 20.00 Карлинг куп 20.45 Карлинг куп: Лидс – Манчестер јунајтед 22.45 Португалска лига 23.15 Белгијска лига 00.45 Ајакс ТВ 01.00 Преглед Премијер лиге

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 23.30 23.55 00.10

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Вести Вратите ми младост Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Песак Иво Џиме, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре, инфо Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Породично благо Лепа села лепо горе, филм Дневник Злочиначки умови Евронет Зелена трава Ноћни биоскоп: Збогом, Бафана, филм Казнени простор Око магазин Квадратура круга Породично благо Верски календар

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Када лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Прича о нама Експлозив Ексклузив Трачара

Мишел Фајфер

Прича о нама Кети и Бен Џордан су добростојећи припадници лосанђелеске средње класе који се могу похвалити успешним каријерама и златном децом. Али оно чиме се не могу похвалити јесте њихов брак, који је након 15 година дошао до тачке у којој супружници готово не комуницирају једно с другим... Улоге: Брус Вилис, Мишел Фајфер, Роб Рајнер, Рита Вилсон Режија: Роб Рајнер (Прва, 21.15)

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 06.02 07.02 07.39 07.45 07.50 08.04 08.28 08.38 09.11 10.11

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Кажи ми,кажи!пинг понг Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Енциклопедија за радознале Искон живота Све боје живота

Јасминка де Пузол де Сен-Фар

Одгонетање

06.00 Стјуардесе 06.50 Сунђер Боб Коцкалоне 07.25 Би-Би-Си на Б92: Животиња ми је спасила живот 08.10 Доме, слатки доме 09.00 Вести Б92 09.35 Топ шоп 10.00 Смртоносних 60 10.20 Сунђер Боб Коцкалоне 10.45 Пингвини с Мадагаскара 11.10 Трнавчевићи у дивљини 12.05 Топ шоп 12.30 Стјуардесе 13.20 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.00 Филм: Чикаго 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 17.50 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Братска крв 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 23.55 Филм: Краљ свих губитника

Трагом новог, допуњеног издања узбудљиве аутобиографске књиге српског хирурга др Теодора Божина „Од кројачке игле до хируршког ножа”, коју је приредила његова кћи Јасминка де Пузол де Сен-Фар, рођена Божин, а поводом даривања његове интелектуалне заоставштине (списа, фотографија, диплома). (РТС 2, 22.25) 10.42 11.09 11.39 12.09 12.48 13.00 13.59 14.31 15.30 16.00 16.40 17.12 18.06 18.38 18.44 18.49 19.03 19.27 19.37 19.44 20.00 20.30 21.00 21.56 22.25 22.51 23.18 23.45 00.19 01.15 01.44

Ад либитум Траг Грађанин Ремек дела руске музике Верски календар Трезор Енциклопедија за радознале Искон живота Моравске приче Време је за бебе Еко фајл Породица Сопрано Гарави сокак Мунзи Кажи ми, кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Датум Верски календар ТВ мрежа Други век Породица Сопрано Живот са музиком Одгонетање Либела Хроника 45. Битефа Индекси - 40 година касније Трезор Моравске приче Време је за бебе

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 С.О.С.

08.45 Милица² 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Кајман 14.00 Вести 14.30 С.О.С.

15.00 Породица Серано 16.30 Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Исплата 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Плава вода, бела смрт

dnevnik

c m y

30

Алек Болдвин

Краљ свих губитника Када би лоша срећа ходала у људском облику, звала би се Берни Лутс. Средовечни Берни ради у касину у Лас Вегасу, а посао му је да доноси лошу срећу великим добитницима. Улоге: Вилијам Х. Мејси, Алек Болдвин, Марија Бело Режија: Вејн Крејмер (Б92, 23.55)

06.00 Краљица југа 07.00 Добро јутро 10.00 У сосу 10.30 Амиџи шоу 12.00 Наслеђе једне даме 13.00 Краљица југа 14.00 Сестре 15.00 Породични обрачун, квиз 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.15 Тријумф љубави 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Гојковићи 20.30 Курсаџије 21.00 Мултимилионер 22.00 Добро вече, Србијо 23.00 Наслеђе једне даме 00.00 Ноћ у јуну 01.00 Лас Вегас 02.00 Филм: Збогом, љубавниче 04.00 Филм: Закон оружја

Миријам Галего

СЕРИЈА

Црвени орао Серија која вас на тренутак враћа у 17. век. Након терора које претрпи једно село и убиства супруге локалног учитеља, догађаји крећу у потпуно другом правцу. Појављује се заштитник Црвени орао, који штити слабије, открива дворске интриге и тајне организације. Улоге: Давид Ханер, Хавијер Гутије, Пепе Аниорте, Миријам Галего (Хепи, 23.00) 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.55 10.00 10.20 10.30 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.55 14.00 14.50 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.00 21.30 23.00 23.55 00.00 00.50

Чаробњак магичне фруле Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Вести Авантуре малог Пере Дино ратник Југио Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Винкс Сирене Квизић Пресовање Вести Луде године Тагарт Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести На звезданом путу Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Црвени орао Вести Картел Малдиви – Више од игре…

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak20.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

КА КО СУ ПАР ТИ ЗАН КЕ ПО СТА ЈА ЛЕ ГРА ЂАН КЕ

Пи ше: Ивана Пантелић 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Највећи губитник Новац на јеловнику Уштедети купујући Потомство Др Џи Л.А. Инк Новац на јеловнику

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00

Варвари Терија Џонса Заборављене поплаве Вајат Ерп Смрт леденог човека Домаћица број 49. У крупном кадру Ко си заправо ти? Тајм тим година X Колонија Рим није изграђен за један дан К.С. Луис Силверадо Прави Казино ројал Један дан у борби Египат Тајм тим година X Колонија Рим није изграђен за један дан

18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Бик који седи Нортфорк Догодило се на данашњи дан Пи Несреће се дешавају Сестре Еротски филмови

Се стре Пре ле па ма не кен ка Да ни јел упо зна је згод ног мом ка то ком кви за на Мен хет ну, ко ји је по том вра ћа ку ћи. Сле де ћег да на, ње на ком ши ни ца Грејс, ло к ал на но ви нар к а, при су ству је кр во про ли ћу у Да ни је ли ном ста ну. Али ни ко јој не ве ру је... Уло ге: Мар гот Ки дер, Џе ни фер Салт, Чарлс Дур нинг Ре жи ја: Бра јан де Пал ма (Си не ма ни ја, 22.00)

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Свет за себе, док. серија Деби Тревис преуређује Дневник Господарица твога срца Све ће бити добро Међу нама Алиса, слушај своје срце Научна петица Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Све у 7, квиз Мирис кише на Балкану Отворено Дневник 3 Циклус европског филма: Живот у ружичастом, филм 01.56 Жица 02.51 Без трага

07.00 09.07 10.10 11.08 12.00 12.31 13.20 14.20 14.53 15.38 16.25 17.44 18.34 19.30 20.13 21.10 22.10 23.05 23.41

06.00 07.25 08.55 10.25 12.25 13.35 16.15 18.20 20.05 21.40 22.05 23.35 01.30 02.50 04.25

Џеси Стоне: Без кајања Истините приче Фантастични господин Фокс Добро јутро, Вијетнаме Милдред Пирс Аватар Гвоздени човек 2 Срце од мастила Кони и Карла Аватар: Стварање Пандоре Добро дошли у Зомбиленд Фајтер Изгубљени дечаци: Жеђ Салт (2010) Основно образовање

Неш Бриџиз Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Ургентни центар Филм: Завештање страха Филм: Живи један пут, умри двапут

05.45 06.20 07.05 09.15 10.55 12.00 12.30 13.25 14.15 16.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.45 23.30 23.45 01.20 02.20 03.50

РТЛ данас Драгон Бол З Кобра 11 1001 ноћ Врата раја Ексклузив таблоид Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист Пут освете РТЛ Вести 11. сат Астро шоу Хаваји 5-О РТЛ данас

СЕ РИ ЈА

Ма ри он Ко ти лар

Жи вот у ру жи ча стом Ма ла Едит ни је ро ђе на под срет ном зве здом: мај ка јој је улич на пе ва чи ца ко ја сав но вац тро ши на ал ко хол, отац је цир ку ски акро ба та, а ба ка јој во ди јав ну ку ћу. С два де се так го ди на, она ра ди на Мон мар ту као улич на пе ва чи ца. По сле ан га жма на у ло кал ном клу бу ње на ка ри је ра кре ће пре ма зве зда ма... Уло ге: Ма ри он Ко ти лар, Сил ви ја Те студ, Па скал Гре го ри, Ема ну ел Се ни јер, ЖанПол Ру ве, Же рар Де па ди је Ре жи ја: Оли ви ер Да хан (ХРТ 1, 23.41)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.30 12.15 12.30 13.00 14.30 14.55 15.20 15.55 16.05 16.20 16.50 17.10 18.00 18.20 18.35 19.10 19.35 20.05 22.15 23.00 23.55 00.40 01.05

Мар гот Ки дер

08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10

07.00 08.00 09.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 23.20

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.40 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ. Истраге Младог Месеца Школски сат Олујни свет Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Призма Фотографија у Хрватској Обртник партнер Бигфут: Незабораван сусрет, филм Х2О Едгемонт Школски сат Наврх језика Цртана серија Мала ТВ Аладинове пустоловине Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Црна кутија: Трговање људима Цртана серија Гаража Шта жене воле, филм Без трага Жица Специјална јединица Прикраћени Складиште 13

Повратак у будућност Породични пас Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Торнадо Хари и Хендерсонови Породични пас Невероватне приче Земља 2 Ајкула Сиквест

Преваранти Трчи Рони трчи И то је рокенрол Како сам упознао Сару Пирати из Пензанса Момци Анђелин пепео Тајанствени странац Зерофилија Лезбијке ухваћене на делу Младе, влажне и напаљене

Мен та лист Ка ли фор ниј ски ис тра жни би ро ис тра жу је уби ство бив шег ро би ја ша Хен ри ја Да ла, ко ји је од слу жио де вет го ди на за си ло ва ње и уби ство те је не дав но пу штен на сло бо ду због ДНК до ка за ко ји је об ја вљен у ње го ву ко рист. Џејн ве ру је да је Дал био крив... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти (РТЛ, 20.50)

Ро бин Тју ни

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Аута по мери Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Какав алат! Бионичка технологија Људских руку дело – Азије Тачка пуцања Разоткривање митова Какав алат! Бионичка технологија

08.30 09.30 14.00 17.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 23.15 23.45 00.45 01.15

Фудбал Бициклизам Бициклизам Билијар Фудбал Фудбал Бокс Бокс Аутомобилизам Аутомобилизам Мотоспортови Трке коња Сви спортови

И у рају КП – пакао

П

р ва зе маљ ска кон фе рен ци ја АФЖЈ-а ни је сов ност АФЖ-а би ла по сле ди ца по ли ти ке КПЈ до н е л а пре к рет н и ц у у ци љ е в и ма или ко ја је кра јем ра та на сто ја ла да при ку пи што ве про гра му еман ци па ци је же на у пар ти зан - ћу на род ну по др шку за ус по ста вља ње но вог ре ском по кре ту, или у на ста ју ћој со ци ја ли стич кој жи ма. др жа ви. Ипак, том при ли ком је ство ре на пр ва Та ко је, по зва нич ним по да ци ма, око че твр ти ма сов на ју го сло вен ска жен ска по ли тич ка ор га - не укуп ног бро ја же на Вој во ди не, укљу чу ју ћи и ни за ци ја ко ја ће има ти ве ли ку уло гу у исто ри ји при пад ни це оних ма њи на ко је су би ле ли стом по сле рат не еман ци па ци је же на. О ак тив но сти ма не на кло ње не НОВ-у, фор мал но би ло у члан ству АФЖ-а то ком ра та, али и о па три јар хал ним по - АФЖ-а. Тре ба на по ме ну ти да је 1944. фор ми ра ро дич ним од но си ма го во ри Не вен ка Пе трић. на и жен ска рав но гор ска ор га ни за ци ја, под на зи „Да би се ор га ни зо ва ле же не, оне се ни шта не вом Ју го сло вен ска ор га ни за ци ја рав но гор ки (ЈУ пи та ју. Њој ако ка же муж да мо ра да оде, она ће О РА). За да так ове ор га ни за ци је био је да из гра до ћи. Ако он ка же да се не сла же, он да не мо же ди мре жу сек ци ја и удру же ња уз по моћ опе ра до ћи. По ли ти ка је увек би ла глав на! На прет ход - тив них је ди ни ца Ју го сло вен ске вој ске у отаџ би ној сед ни ци На род ног фрон т а би се са з ва л а сед н и ц а АФЖ-а. На гла ша ва но је да су сед ни це на ме ње не са мо же на ма, али да су ту мо гли до ћи и му шкар ци ако же ле, и до ла зи ли су у ма њем бро ју. Од же на, углав ном су до ла зи ле по ко ја удо ви ца и оне ко је су у ку ћ и во д и л е реч. До ла зи ле су не ке и с му же ви ма, али уз ње гов прет ход н и при ста нак. На сед ни ца ма се при сут ни ма го во ри ло о то ме да же не ни ка да ни су има ле ни ка ква пра ва у дру ш тву, иако у до ма ћин ству до п ри н о с е као и му ш ки чла н о в и. Циљ је био по ли - Ти то и већ ни ци Ав но ја из Хр ват ске: тек по ко ја... тич ки, по ми ња ла се Фран цу ска ре во лу ци ја, ње не иде је, марк си стич - ни (ЈВО). Осим ства ра ња са ни тет ских је ди ни ца, ки по крет. Оне су раз у ме ле да са да не ма ју ни ка - чла ни це ЈУ О РА-е има ле су за да так да по ди жу квих пра ва, а од са да ће, као, има ти. Циљ је да им на ци о нал ну свест код од ра слих и код де це, а је се по диг не свест, да же на при хва ти да је она дан од нај ва жни јих би ла је „се стрин ска“ по моћ лич ност и да од лу чу је у до ма ћин ству. Же не ра - вој ни ци ма као и „хра бро др жа ње пред не при ја ђа ју де цу, во де до ма ћин ство, на кра ју су и рад - те љем“. Мо же мо за кљу чи ти да, за раз ли ку од ни ци на њи ви и са сто ком. Же не су уче ство ва ле АФЖ-а, ко ји је не сум њи во имао слич не за дат ке на тим сед ни ца ма та ко што ка да је реч о ак тив но сти ма у би узи ма ле реч и при ча ле о ра ту али је ве ли ки део по све Че твр ти на Вој во ђанки, свом жи во ту. По што су би ле ћи вао опи с ме њ а ва њ у же н а, не пи сме не, ни су би ле у ста ор г а н и з о ва њ у кур с е ва из укљу чу ју ћи и при пад ни це њу да рас пра вља ју о ши рим обла сти кул ту ре и по ли ти ке, ма њи на ко је су би ле те ма ма. Вре ме ном су сед ни це рад ЈУ О РА-е се сво дио ис не на кло ње не НОВ-у, има ле ефек та и на њих се до кљу чи во на по моћ бор ци ма фор м ал н о је би л а ла зи ло сло бод ни је. По што су (му шкар ци ма) и на уло гу до у члан ству АФЖ-а сед н и ц е на ј а в љи ва н е уна бре мај ке и гра ђан ке. Бар ба ра пред, сви су жу ри ли да ра ни Ви зин гер за кљу чу је да су же је на м и р е по с ло ве, по м у зу не у НОВ-у пред с та в ља л е кра ве да би се са ста ли у шест ча со ва. До ла зи ли дру штве ни обје кат, да су би ле ли ше не лич не су у гру па ма, због мра ка, ипак је то ди вљи на! За - ини ци ја ти ве, док су њи хо ве уло ге де фи ни са не од ни мљи во је са со ци о ло шког гле ди шта пра ти ти вој них и по ли тич ких ру ко во ди ла ца, му шка ра ца. ка ко се раз ви ја ла са мо свест о вла сти тој вред но - За раз ли ку од ње, пар тиј ска исто ри о гра фи ја и сти, по ти ски ва на још од сред њег ве ка до до ла ска не ке ка сни је аутор ке сма тра ли су да је пар ти зан пар ти зан ског по кре та...“ ке у рат во ди ла ви со ка са мо свест и те жња за Ан ти фа ши стич ко ве ће же на је то ком ра та по - еман ци па ци јом. че ло да ства ра ор га ни за ци ју ши ром зе мље. До Ан т ро по ло шки ња Све тла на Слап шак та ко ђе кра ја 1943. го ди не ши ром Ср би је ор га ни зо ва ни је раз ма т ра ла фе но мен пар ти зан ке: „Успех ју го су окру жни, сре ски и оп штин ски од бо ри. У Ср - сло вен ског пар ти зан ског по кре т а био је све би ји АФЖ је по стао ма сов на ор га ни за ци ја, ко јој стран: обез бе ђе на је жен ска рад на сна га у по за је до 1944. у Вој во ди ни за ме ра на чак пре ве ли ка ди ни и об но ви зе мље по сле ра т а, жен ска рат са мо стал ност. Став да је АФЖ су ви ше са мо ста - нич ка сна га на фрон ту, по ли тич ка сна га ко ја је лан про ве ја вао је то ком 1944. и у зва нич ној пре - по др жа ва ла по бед нич ку иде о ло ги ју. Из ну т ра, у пи сци ЦК КПЈ. Та ко је у пи сму ЦК КП Хр ват ске на ро ду же на, ство ри ла се но ва са мо свест да је упу ће ном АФЖ-у за ме ре на сла ба ве за с На род - да нас по т реб но још мно го ка пи т а ли стич ке по но о сло бо ди лач ким по кре том и пар тиј ском ор га - хле пе и па т ри јар хал не осве те да се она озбиљ ни за ци јом. Ипак, тре ба ис та ћи да је упра во ма - ни је сма њи„. Књи гу Ива не Пан те лић „ПАР ТИ ЗАН КЕ КАО ГРА ЂАН КЕ” у из да њу „Ево лу те” из Бе о града мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2621–204 или и-меј ла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak20.septembar2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ди ван дан за вас, од да нас па на да ље. Ула ском ва шег Мар са у ва тре ни знак Ла ва по пра ви ће вам се ра со пло же ње, а и си ту а ци ја у ко јој сте. Има ће те ви ше во ље и сна ге за све.

BIK 20.4-20.5.

Ак тив ни ји сте у свом до му, би ло да не што ра ди те у ве зи с по слом или ре кон стру и ше те ку ћу, при пре ма те се за зи му, ан га жу је те око уку ћа на. Па зи те ко га при ме те у свој дом. Љу бав ни од нос ће ожи ве ти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. septembar 2011.

Ни сте ни спо кој ни ни си гур ни шта би сте и ка ко би сте. Под ло жни сте ту ђим ути ца ји ма, што мо же би ти до бро, али не мо ра да зна чи. Ат мос фе ра на рад ном ме сту се сми ру је а сам по сао стаг ни ра.

Рас тр за ни сте на раз не стра не, са стан чи те, пла ни ра те, ком би ну је те све и сва шта, мо гућ но сти и об ма не, што се све укуп но не мо же на зва ти ста бил ном си т у а ци јом за по сао. Ма ње ана ли зи рај те.

Од да нас па на да ље по ста је те енер гич ни ји и ак тив ни ји на лич ном пла ну. У ваш знак је умар ши рао бог ра та, Марс и до нео вам по тре бу за кон крет ним ци ље ви ма, сна гу да их ре а ли зу је те и успех.

Уто рак ће про те ћи ха о тич но, али ће те се ви ипак до ста до бро сна ла зи ти у тим про мен љи вим окол но сти ма. Ра чу нај те на не до след ност у ка ри је ри. Но, мо же те се осло ни ти на ста ри је и ис ку сни је.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

По не кад вам окол но сти и осо бе ко је вас окру жу ју де лу ју јед но лич но и за мор но. Ме ђу тим, ових да на мо же те оства ри ти до бру ко ми ни ка ци ју с не ким да ле ко, у ино стран ству, мо же те пу то ва ти и про спе ри ра ти.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Сти че се ути сак да се парт нер по на ша не у ра чун љи во и по ма ло ин фан тил но. Су тра ће већ би ти бо ље. У кон та ти ма с по слов ним кли јен ти ма или при ја те љи ма бу ди те без оп те ре ће ња. Све је мо гу ће.

Му дре од лу ке и ве шта сред ства су пре по руч љи ви и нео п ход ни да би сте са чу ва ли ни во и углед, успех. Љу бав ни од нос се по ла ко вра ћа у не ку нор ма лу ко ја се те ме љи на на ви ка ма и ру ти ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Тај на љу бав бу ди но ве стра сти. По треб ни су вам си гур ност и по ве ре ње у од но су, али и све жи на, мла да лач ки ри зи ци и ви сок ни во по што ва ња. У ка ри је ри ће те се ви ше ан га жо ва ти и бо ри ти.

За но си те се ле пим ства ри ма и иде а ли ма, али, ни су сви око вас та ко и то ли ко до бро на мер ни, ал тру и сти и са о се ћај ни. Има те скло ност за умет ност и по тре бу да по ма же те дра гим би ћи ма. Сма ње ни при хо ди.

Парт нер ски од нос вас оку пи ра јер је дра га осо ба пре у зе ла на се бе мно ге оба ве зе, пла но ве и ор га ни за ци је ра зних до га ђа ја, су сре та, у ко ји ма и ви тре ба да уче ству је те. Бу ди те па мет ни и ело квент ни.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Кејџ је бесмртни крвопија

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

19

Sombor

19

Kikinda

21

Vrbas

20

B. Palanka

20

Zrewanin

21

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

20

Vr{ac

20

Srbija Beograd

21

Kragujevac

22

K. Mitrovica 23 Ni{

23

На И-беју се за милион долара продаје фотографија човека из америчког грађанског рата који невероватно личи на глумца Ни ко ла с а Кеј џа. Продавац фотографије нашалио се да је Кејџ у ствари бесмртна крвопија. Фотографија потиче из 1860. године на којој је човек који изгледа баш као 47-годишњи глумац. Њена почетна цена је милион долара, а продавац Џек Морд који ју је ставио на продају тврди да је фотографија аутентична и да је на њој човек који је живео за време америчког грађанског рата.

- Ова фотографија је доказ да Николас Кејџ није само холивудска звезда већ и вампир који ће „умрети” с неких 70 година, а затим се опет млад указати

PROGNOZA

Evropa

и Кишовито

Madrid

НОВИ САД: Знатно хладније и кишовито време. Ветар у скретању на умерен северни и северозападни. Притисак испод нормаRim ле. Јутарња температура 18, а максимална 20 степени.

London ВОЈВОДИНА: Знатно хладније и кишовито време. Ветар у скретању на умерен северни и северозападни. Јутарња температуCirih ра 14 , а максимална 21 степен.

Berlin СРБИЈА: Знатно хладније и кишовито време уз грмљавину, а Be~ на западу и југозападу ће бити и обилнијих падавина. Ветар у скретању с југоисточног на умерен северни и северозападни. ПриVar{ava тисак испод нормале. Јутарња температура 14, а максимална 26 Kijev степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду свеже и већиMoskva ном облачно, у централним и јужним пределима с кишом повремеOslo но. У другој половини идуће седмице сунчаније и топлије време, али више неће бити врућих дана.

St. Peterburg БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Нагла промена времена након проласка хладног фронта условиће неповољну биометеоролошку ситуацију за хроничне болеснике. Опрез се посебно саветује кардио и цереброваскуларним болесницима и астматичарима. Од метеоропатских реакција најизраженији ће бити главобоља, болови у костима и зглобовима и нерасположење. У саобраћају је неопходна максимална пажња.

29 25 17 18 20 12 18

на неком другом крају света - нашалио се колекционар Морд. Продавац је фотографију нашао на задњој страници одбаченог албума портрета особа погинулих у америчком рату, али једино фотографија човека који личи на Кејџа није потписана па се не зна ко је та особа. А мистика је тим још већа!

VIC DANA До шао ком ши ја код Пи ро ћан ца, а сун це пр жи. Сав мо кар сед не по ред Пи ро ћан ца, ко ји му ка же: - Ком шо, мо же осве же ње?

- Мо же, ка ко не мо же!

- Же но, отво ри про зор - вик не Пи ро ћа нац

22 18 15 15

Atina

30

Pariz

21

Minhen

17

Budimpe{ta

22

Stokholm

17

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-12 (-5)

Slankamen

121 (-5)

Ja{a Tomi}

Apatin

35 (-9)

Zemun

208 (1)

Bogojevo

37 (-7)

Pan~evo

242 (2)

Smederevo

438 (-2)

Ba~. Palanka 70 (-10) Novi Sad

64 (-7)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

180 (5)

S. Mitrovica

10 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (1)

Beograd

164 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

329 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

110 (-2)

NERA

Hetin

66 (-6)

TISA

-16 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja