Dnevnik 20.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD * NASLOVI

Politika 2 Poslanici dimili pod ki{obranima

SREDA 20. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22875 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVOSADSKI UNIVERZITET DOBIJA TEHNOLO[KI PARK

Ekonomija 4 Svi se spremaju da potro{e Telekom?

DR@AVA I DROGA

Poqoprivreda

Partnerstvom protiv narkomanije

6 Ministar Milosavqevi} uvozi pogre{no mleko

Novi Sad 9 Ombudsman ve} zatrpan predmetima

Vojvodina 11 Vr{~ani se otimaju za nema~ku platu

Crna 12 U Srbiji kazne najstro`e, problem je primena

Jo{ ki{e

Najvi{a temperatura 12° S

str. 15

Posao za 1.000 mladih in`ewera

SUBOTICA

str. 15

Obilaznica se zaglibila u ki{i

str. 4

T E M A „ D N E V N I K A ” : KAKO PARTIJSKI PRVACI „REKREIRAJU” SVOJE KARIJERE U UPRAVAMA SPORTSKIH KLUBOVA

U NOVOSADSKOM OKRU@NOM ZATVORU

[trajk gla|u, reketirawe, otkaz stra`arima

str. 13

SPORT

str. 3

BROJ ZAPOSLENIH U SRBIJI TEK ZA TRI GODINE MO@E BITI KAO PRE KRIZE

Uz svakog radnika po jedan penzioner str. 5 str. 16 – 20

FS SRBIJE O ANTI]EVOJ TU@BI Foto: F. Baki}

ODBOJKA[ICE NE RAZMI[QAJU O MEDAQAMA U JAPANU

Politi~ari mawe {teto~ine od kriminalaca?

„NOVOSADSKA JESEN” NA SPENSU

TOTENHEM LOVI INTER U LIGI [AMPIONA

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Cve}em protiv oktobarskog sivila

str. 7

2

POLITIKA

sreda20.oktobar2010.

DNEVNIK

Da~i}: Bez licitirawa o naru~iocima nereda Ministar policije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da }e istraga o organizatorima i nalogodavcima nasiqa navija~a u \enovi uskoro biti zavr{ena i pozvao javnost da do tada ne licitira o tome ko je wihov naru~ilac.“Policijske i bezbedonosne slu`be rade svoj deo posla. Pozivam da se prestane sa licitirawem po medijima ko je naru~io i {ta, dok se zvani~na istraga ne zavr{i, a to }e biti uskoro“, rekao je Da~i}. Ministar policije je novinarima u Palati Srbija rekao da pisawe medija o tome ko je naru~ilac divqawa navija~a u \enovi nisu dobra ni sa bezbednosnog aspekta onih za koje se

„sumwa ili pretpostavqa da su policiji dali takve informacije“, jer to ugro`ava wihovu bezbednost. On je ukazao da je potrebno mnogo br`e procesiurati one protiv kojih policija pokrene postupke, te izrazio nadu da }e sudovi {to pre resavati te slu~ajeve.

Na pitawe novinara da li je ta~no da izdava~ka ku}a organizacije „Obraz“ {tampa kwigu o prevenciji kriminala za Policijsku akademiju, Da~i} je rekao da }e to pitawe postaviti nadle`nima u toj visokoj obrazovnoj ustanovi koja funkcioni{e u okviru policije. „To je pitawe za Akademiju i ja }u ga posta-

viti toj ustanovi „, rekao je on.

Ministar je dodao da je to pitawe za ceo MUP, jer je, kako je objasnio, potrebno voditi ra~una sa kim se sara|uje u svim oblastima kako to ne bi proizvelo politi~ke konsekvence, a naro~ito ako je u pitawu neko ko se bavi kriminalom. Da~i} je rekao da je u konkretnom slu~aju u pitawu privatno vlasni{tvo, da je vlasnik Mladen Obradovi} uhap{en zato {to je kod wega prona|en materijal koji je predstavqao poziv na nasiqe nad u~esnicima Parade ponosa, dodaju}i da pretpostavqa da je ta {tamparija {tampala i za druge klijente.

PREMIJER CVETKOVI] PROGNOZIRA

Srbija u EU posle 2014. godine Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} ocenio je ju~e da bi Srbija u periodu od 2014. do 2016. godine mogla da postane ~lanica Evropske unije.Otvaraju}i dvodnevnu Konferenciju o finansijama i investicijama u jugoisto~noj Evropi, u organizaciji magazina Juromani, Cvetkovi} nije precizirao kada }e ta~no Srbija u}i u EU, ali je naveo da }e to sigurno biti posle isteka mandata aktuelne vlade. On je naglasio da je va`no da u Srbiju uvedemo evropske sisteme i standarde.

SRPSKO-RUSKI ODNOSI

^vr{}e vojno povezivawe Vojska Srbije i Oru`ane snage Ruske federacije nameravaju da unaprede me|usobne odnose za {ta postoji prostor i obostrani interes, najavili su ju~e u Beogradu na~elnik General{taba Vojske Srbije general potpukovnik Miloje Mileti} i na~elnik General{taba Oru`anih snaga Ruske federacije general armije Nikolaj Makarenko. U posledwih nekoliko godina razvoj vojnih odnosa Srbije i Rusije nije pratio razvoj odnosa u ostalim oblastima i o~ekujem da poseta da novi ton na{oj vojnoj saradwi i doprinese ~vr{}em povezivawu na vojnom planu, rekao je Mileti} u zajedni~kom obra}awu sa Makarovim.

Makarov je rekao da je u posledwih desetak godina do{lo je do „pauze“ u odnosima, koju bi trebalo nadoknaditi. Vojno tehni~ka saradwa se razvija, ali nedovoqno, ocenio je Makarov, koji je pomenuo mogu}nost modernizacije tehnike nabavqene sa ruskog podru~ja, kao i wene isporuke.

AMERI^KI ANALITI^ARI O NAMA

Dramati~an napredak Srbije Srbija je ostvarila dramati~an napredak u oblasti demokratije, gra|anskog dru{tva, u reformama ekonomije i pravosu|a, ocenili su u~esnici panela „Deset godina napretka na Balkanu“, odr`anog u nema~kom „Mar{alovom fondu“, preneo je „Glas Amerike“.

– U oblasti demokratije, ekonomskim reformama, {to je najva`nije – reformi pravosu|a, gra|anskom dru{tvu, to su mo`da najdramati~niji koraci koje je bilo koja zemqa regiona preduzela u proteklih deset godina i sasvim je ispravno {to Srbija danas tra`i dodatne korake ka prijemu u EU –

istakao je zamenik pomo}nika dr`avnog sekretara za Evropu i Evroaziju Tom Kantrimen. – Kao {to je sekretarka Klinton rekla, mi podr`avamo evropsku opredeqenost Srbije. Danas je to zemqa politi~ki i ekonomski orijentisana ka budu}nosti.

Analiti~ar Martin Slecinger u svom izlagawu se kriti~ki osvrnuo na ameri~ku politiku prema Balkanu, uz ocenu da je Srbiji, kojoj se sada pripisuju zasluge za demokratski razvoj, bila pripisana nesrazmerno velika krivica za balkanske ratove devedesetih godina pro{log veka.

Kacin: Sti`u kritike Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da }e u predstoje}im izve{tajima o napretku Srbije ka ~lanstvu u EU, koje }e izneti Evropska komisija i Evropski parlament, Srbiji biti upu}ene kritike na ra~un reforme pravosu|a, neotpo~iwawa procesa restitucije, situa-

cije u Sanxaku i stawa u srpskim medijima.

– O~igledno je da su neke stvari jednostavno nezavr{ene pa je zato normalno da se to i konstatuje u izve{taju Evropske komisije, a i u izve{taju koji }u ja dostaviti Evropskom parlamentu po~etkom novembra – rekao je Kacin u intervjuu za Radio „Slobodna Evropa“.

POSLANI^KE TEME

Nazdravqe Poslanici Skup{tine Srbije zavr{ili su ju~e raspravu o predlo`enim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj za{titi i Odluke o planu razvoja zdravstvene za{tite Srbije.

Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} tvrdi da }e usvajawem novih re{ewa svi zdravstveni radnici i drugi zaposleni u zdravstvenim ustanovama mo}i da obavqaju dopunski rad do tre}ine punog radnog vremena. On je dodao da }e to mo}i da ~ine pod uslovom da se ne ugro`ava rad zdravstvene organizacije u kojoj su ve} zaposleni.

Obrazla`u}i predlog odluke o planu razvoja zdravstvene za{tite, Milosavqevi} je naveo da je ciq wenog usvajawa unapre|ewe zdravqa stanovni{tva Srbije, kao i poboq{awe kva-

liteta `ivota i odr`ivost sistema zdravstvene za{tite. Ministar je ukazao na to da su me|u ciqevima zdravstvene politike i pravi~an i jednak pristup zdravstvenoj za{titi svih gra|ana Srbije, kao i unapre|ewe takve za{tite ugro`enih populacija.

Parlament danas prekida teku}u sednicu da bi raspravqao o izmenama Krivi~nog zakonika, kojima treba da se obezbedi rigoroznije ka`wavawe izgrednika, nakon nereda 10. oktobra tokom „Parade ponosa“ u Beogradu i divqawa na{ih navija~a u \enovi.

Gde su evri Lider NS-a Velimir Ili} je, uz opasku da se ovih dana „manipuli{e u javnosti novcem od prodaje Telekoma i daju velika obe}awa“, pitao ministra privrede Mla|ana Dinki}a kako su potro{ene pare „Mobtela“ i da li je ta~no da je odlaze}a Vlada Vojislava Ko{tunice ostavila u buxetu 1,6 mili-

jardu evra, a od uvo|ewa tre}eg mobilnog operatera VIP 300 miliona. Tvrde}i da je od prodaje Robnih ku}a „Beograd“ ostalo 360 miliona evra, Ili} je pitao kako je potro{eno ta ukupno 2,26 milijarda evra koje je ostavila pro{la vlada, izra`avaju}i sumwu da je novac oti{ao na izbornu kampawu.

(Ne)vera u re~ Poslanik LDP-a Zoran Ostoji} ocenio je da postoje nejasno}e u vezi s odlukom Vlade Srbije da proda 51 odsto kapitala kompanije Telekom „Srbija“, i zapitao koliko }e akcija Telekoma dobiti gra|ani Srbije.

– Kakve su to izjave ministara da moramo da im verujemo na re~ da }e ovoga puta uraditi ono {to su obe}avali? Znamo kakve su bile prethodne dve Ko{tuni~ine vlade, rasipni~ke, da smo do{li u probleme s MMF-om, a ni ova

sada{wa nije ni{ta boqa. Sve ovo iskustvo nas u~i da se mo`da sprema, ne bih rekao velika pqa~ka, ve} da ono {to se pri~a u kamapwi, kao 1.000 evra od besplatnih akcija, ne}e ni da se ostvari – sumwa Ostoji}.

Zamla}ivawe [ef poslani~ke grupe Demokratske stranke Srbije Milo{ Aligrudi} zatra`io je odgovore na pitawa koliko lica je privedeno u vezi s doga|ajima od 10. oktobra u Beogradu, protiv koliko je pokrenut krivi~ni postupak i za koja krivi~na dela, kakva je starosna struktura tih lica i koliko ima maloletnih me|u wima.

– Morali bismo da dobijemo ove informacije da ne bi bilo daqeg zamla}ivawa javnosti o ovom pitawu i odgovornosti za doga|aje 10. oktobra jer se zna da organizator najvi{e odgovara, da onaj ko mu pru`a punu podr{ku tako|e odgovara, kao i da oni koji vr{e izgrede treba da odgovaraju – objasnio je Aligrudi}, tra`e}i odgovor „barem u slede}ih 48 sati“.

Krojewe buyeta Administrativni odbor razmatra}e radnu verziju nacrta skup{tinskog buxeta za 2011. godinu.

Ova diskusija bi}e ujedno i priprema za pregovore s Ministarstvom finansija.Zakon o Narodnoj skup{tini, koji je usvojen krajem februara, predvi|a da Skup-

{tina Srbije samostalno utvr|uje svoj buxet i raspola`e svojim novcem. Me|utim, skup{tinski buxet je i daqe sastavni deo republi~ke kase. Jedina novena je {to Vlada Srbije ne mo`e bez saglasnosti predsednika Skup{tine Srbije da obustavi, odlo`i ili

ograni~i izvr{avawe skup{tinskog buxeta. Skup{tinska kasa kroji se u dogovoru s Ministarstvom finansija. No, u slu~aju da ne postoji saglasnost Vlade i parlamenta, u buxet za narednu godinu ugra|uje se verzija za koju se zala`e Skup{tina.

Mediji „protiv” poslanika Predstavnici sedme sile odigrali su sino} prijateqsku utakmicu u malom fudbalu protiv parlamentaraca. Kako su uo~i me~a istakle obe strane, nije va`an rezultat ve} ciq ovog susreta – promocija

fer-pleja i podr{ka borbi protiv nasiqa u sportu.

Voqu za nadmetawem s predstavnicima medija pokazali su poslanici ZES-a, Liste za Sanxak, DSS-a, SRS-a i SPS-a.

S. Stankovi}

PARLAMENT OD JU^E RIGOROZNO PROTIV PU[EWA

Poslanici dimili pod ki{obranima U srpskom parlamentu ju~e je bilo „opsadno“ stawe, nakon {to je stupila na snagu op{ta zabrana pu{ewa, i to u oba skup{tinska zdawa, kako u Domu na Trgu Nikole Pa{i}a, tako i u zdawu u Ulici kraqa Milana. Pu{ewe je zabraweno ne samo u sali i kancelarijama ve} i u hodnicima, liftovima, toaletima, novinarskoj sobi, ~ak i u bifeu i skup{tinskom restoranu. Na „stara, dobra veremena“ u kafe-sali podse}ala je samo sada ve} neva`e}a nalepnica „mesto za pu{ewe“, koju je neko zaboravio da skine sa zida.

Zbog velikog interesovawa medija za to da li parlamentarci po{tuju zakon koji su usvojili, na najve}oj „muci“ bio je generalni sekretar parlamenta Veqko Odalovi}, od koga su ekipe zahtevale odborewe da slikaju restoran.

– Ma, ne mogu vam dozvoliti da jurite qude s kamerom – obja{wavao je Odalovi} onima koji su uporno od wega tra`ili da dozvoli kamerama pristup, van uobi~ajene mar{rute.

ca koje je propisao Zakon o zabrani pu{ewa su 5.000 dinara, za pravna lica od 500.000 do milion dinara, a za odgovorno lice od 30.000 do 50.000 dinara. To je mo`da i razlog {to u danu najezde novinara parlamentarci nisu `eleli da Skup{tini „nabace“ milion~e duga zbog nepo{tovawa propisa.

U parlamentu od ju~e funkcioni{e tim kontrolora koji treba da „osmatraju“ i „love“ neposlu{ne pu{a~e. Me|u wi-

weno, a sprema~ice su ju~e dobile dodatno uputstvo da uklone svaku pepeqaru koja se potkrade u bilo kojoj prostoriji.

Gra|ani koji su prolazili pored parlamenta mogli su da vide najstrastvenije pu{a~e kako stoje na glavnom ulazu ispred velike piksle s cigaretom u ruci, iako je u Beogradu ceo bogovetni dan ki{a lila kao iz kabla. Po{to na ulazu iz Kosovske ulice nema nadstre{nice, zaposleni i novinari koji

Ne da Janko Odalovi}, kome }e stizati prijave protiv onih koji poku{aju da u Skup{tini zapale cigaretu, obja{wava da je zakon „vrlo jasan i veoma rigorozan i da predvi|a da u ustanovama poput Skup{tine Srbije nije ostavqena nikakva mogu}nost za pu{ewe“.

U danu kada je stupilo na snagu uputstvo o sprovo|ewu zabrane pu{ewa, u parlamentu je

boravio i ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}, „brane}i“ zakone iz svog resora. Da li zbog prisustva ministra ili ne, tek, na startu sesije pojavilo se nekoliko poslanika-pu{a~a: vi|eni su dvoje iz LDP-a, a kamere su zabele`ile i jednu poslanicu SRS-a, koji su zapalili cigaretu uz kafu, da bi ubrzo zatim svi odustali od „slatkog dima“. Kazne za fizi~ka li-

Iako je bilo onih koji su tvrdili da je „lako potpredsednici Skup{tine Gordani ^omi} kada u klubu ima dve terase“, poslanici DS-a tvrde da niko od wih nije zapalio cigaretu.

– Ma nema {anse, Janko Veselinovi} je zagri`eni nepu{a~, on to nikome ne bi dozovolio! – rekao nam je polu{aqivo jedan poslanik DS-a. ma su na~elnici odeqewa za zaposlene, a {efovi poslani~kih grupa za parlamentarce. Zidovi po zgradi parlamenta oblepqeni su informacijama o tome da je pu{ewe strogo zabra-

nisu mogli da odole cigareti „dimili“ su ispod ki{obrana.

– Za sada sam se juna~ki dr`ala i nisam pu{ila, ali }u posetiti predwi ili sporedni ulaz parlamenta, tako da postoji mo-

gu}nost da se mo`da pewemo po skelama i pu{imo na otvorenom – slikovito je iznela probleme pu{a~a poslanica NS-a Aleksnadra Jankovi}.

Na izlazu iz parlamenta novinari su sreli Zorana [amija (DSS) i Suzanu Grubje{i} (G17 plus), koji su krenuli da zapale cigaretu. Ispred vrata je ve}i deo dana proveo i poslanik SRS-a Zoran Krasi}. Dru{tvo mu je pravio SPS-ovac Milisav Petronijevi}.

– Oti|ite do kafi}a prekoputa. Sada }e kvorum biti u „Ajs baru“ – {aqivo su nam rekli pojedini poslanici.

U LDP-u tvrde da u wihovom klubu odavno nema pu{ewa jer je lider te stranke ^edomir Jovanovi}, koji je i predsednik Odbora za ekologiju, pu{a~e „izbacio“ na hodnik, a sada im je i ta mogu}nost ukinuta. U LSV-u su nam rekli da niko od pet poslanika te stranke ne pu{i, a da ve} vi{e od pola godine u wihovim prostorijama nema pepqara.

S. Stankovi}

KAKO PARTIJSKI PRVACI „REKREIRAJU“ SVOJE KARIJERE U UPRAVAMA SPORTSKIH KLUBOVA

Politi~ari mawe {teto~ine od kriminalaca?

Ministarka samo pika loptu

Oni se samo loptaju

– I ako misle da to tako treba da ostane, onda to ba{ ne govori dobro o tim politi~arima, i, po mom mi{qewu, za Srbiju je porazno – dodao je Goati u razgovoru za “Dnevnik”.

Nakon nasiqa u Beogradu tokom „Parade ponosa“, a onda i na utakmici Srbija–Italija u \enovi, potpredsednik PUPS-a Milan Krkobabi} javno je pozvao srpske politi~are da pre bilo kakve kritike nasiqa i huligana napuste te klubove u ~ijim su upravama aktivni, i tako ih, kako je naveo, “li{e svoje za{tite”.

Zamenik gradona~elnika Beograda smatra da ~elni qudi iz politike, sedewem u upravama klubova, direktno ko~e primenu zakona.

Duli}: Mo`e se i bez mene Po pokrajinskom sekretaru za sport i omladinu Modestu Duli}u (DS), nije nu`no da politi~ari budu u sportskim upravama.

On za na{ list ka`e da je bio predsednik Rva~kog saveza Srbije i da je wegov motiv za obavqawe te funkcije bio da svojim uticajem pomogne tom olimpijskom sportu.

– Sada nisam ni u jednoj upravi, ali poma`em na isti na~in kao {to sam i pre dok sam bio predsednik Saveza. Tako da, u principu, politi~ari mogu pomo}i sportu bez obzira na to da li su u upravi ili nisu – ka`e on.

Ipak, Duli} nagla{ava da on ne mo`e da pozove politi~are da iza|u iz uprava klubova jer, smatra, ne kr{e zakon, koji i ne defini{e da li politi~ari mogu biti i sportski funkcioneri.

– Ali, neka procene mogu li i mimo toga pomo}i klubu – dodao je on.

Komentari{u}i stav ministra policije i lidera SPS-a “politi~ari ili kriminalci – {ta je boqe?”, Duli} je rekao da kriminalci svakako ne smeju da budu u upravama klubova, a da dr`ava ima na~ina da kontroli{e rad sportskih organizacija, primewuju}i Zakon o sportu koji je uveo mehanizam wihovog nadzora.

3

BRANKO RU@I] (SPS)

TEMA „DNEVNIKA”

Trebaju li politi~ari sportskim klubovima i za{to oni tako rado sede u wihovim upravama i ostaju tamo ~ak i posle takva dva skandala koja su Srbiju, nakon divqawa wenih fudbalskih navija~a u \enovi i Beogradu, za samo dva dana ponovo dovela u udarne svetske vesti? Ministar policije Ivica Da~i} poku{ao je da novinarima objasni svoj stav da predstavnici dr`ave treba da budu u sportskim upravama pitawem: “[ta je ve}a {teta, da klubove vode politi~ari ili qudi iz ’belih kwiga’ organizovanog kriminala”(?!) Me|utim, ako je ovako kad politi~ari sede u klubovima i ako je to tako dobro, ka`e prof. dr Vladimir Goati, onda gore ne mo`e da bude!

sreda20.oktobar2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

Dr Goati, koji vodi nevladinu organizaciju „Transparentnost“, smatra da je poziv da politi~ari iza|u iz klubova dobar, ali zakasneo.

– Na taj poziv }e se politi~ari, koji su u tim “Augijevim

`uju i potencijalni su bira~i. Podr{ku koja im sti`e od te mase Goati opisuje kao koncentri~ne krugove koji idu od onih pravih navija~a pa do vrha, koji je, kako ka`e, upleten i verovatno povezan s mnogim ne ba{ legalnim poslovima.

Naravno, ima tu i one simboli~ne podr{ke za ~lanstvo u upravi, poput gratis ulaznica za VIPlo`e.

– Me|utim, toliko je taj deo na{eg javnog `ivota zatrovan aferama, ba{ zahvaquju}i vo|ama navija~a a vezano s qudima iz politike, i toliko je tu mnogo sumwivih stvari koje vidi i obi~an ~ovek – dovoqno je da bude pismen – da razumni politi~ari ne bi trebalo ni da budu u takvom miqeu. Recimo, protiv izvesnih

Ru`i}: Ostajem dok sam koristan Izme|u ostalih, politi~ari u sportskim upravama su: ministar Petar [kundri} (SPS, predsednik Sportskog dru{tva „Crvena zvezda“), narodni poslanik Branko Ru`i} (SPS, FK „Partizan“), poslanik i predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} (DS, FSS), ministar Rasim Qaji} (SDP, FK „Novi Pazar“), poslanik Aleksandar Grmu{a (DS, KK „Novi Sad“)...

Ru`i} je izjavio da politi~ari koji su u rukovodstvima klubova ne pru`aju za{titu huliganima i da nemaju uticaj na rad pravosudnih organa. On je dodao da }e ostati u upravi FK „Partizan“ – „dok mogu da budem od koristi“. {talama”, sasvim hladno oglu{iti i ostati, u ime svoje qubavi prema klubu, u rukovodstvima fudbalskih klubova – ka`e Goati.

Na svoj na~in, to je potvrdio vicepremijer Da~i}, lider SPS-a, koji smatra da dr`ava, “makar kroz politi~are“ treba da bude prisutna u sportskim klubovima, ali i da snosi odgovornost za wihovo funkcionisawe. Rekao je da je on u jednom periodu bio ~elnik FK „Palilulac“ i da je tada bio okru`en kriminalcima, a onda opet zapitao: „Je l’ to normalnije nego da, npr. direktor policije bude u upravi nekog kluba ili sportske organizacije?“ Po Goatijevim re~ima, osim qubavi prema sportu, razlozi zbog kojih politi~ari sede u sportskim upravama su u masi, desetinama hiqada qudi koji se kroz sport emotivno anga-

osoba se ve} {est ili sedam godina vodi krivi~ni postupak u vezi s prodajom fudbalera i tu se apsolutno ne napreduje – podse}a Goati.

Pravdawe politi~ara da `ele da deluju preventivno time {to }e biti u upravi sportskih klubova za prof. Goatija je infantilno: – Da su delovali preventivno, te “Augijeve {tale” ne bi ni nastale. Dakle, nisu uspeli da deluju preventivno i najve}u uslugu Srbiji bi u~inili da se iz toga povuku – ka`e on.

Te{ko je verovati da }e se politi~ari povu}i iz klubova: „Ne verujem da su tako naivni“, dodaje Goati. Ipak, da se tako ne{to desi, smatra, bila bi dovoqna jedna jedina re~ strana~kog lidera, i to onog s vrha, kako ka`e – “partijskog imperatora”.

S. Nikoli}

Nije bilo zvani~nih razgovora o rekonstrukciji [ef poslani~ke grupe SPS–JS-a Branko Ru`i} izjavio je ju~e da do sada nije bilo zvani~nih razgovora na temu rekonstrukcije Vlade Srbije, niti da je upu}ena bilo kakva zvani~na inicijativa.

– Zvani~nih razgovora na tu temu jo{ uvek nije bilo, a Socijalisti~ka partija Srbije je spremna da razgovara i o tome – rekao je Ru`i} novinarima u Domu Narodne skup{tine, i dodao da je va`no da se vidi sadr`aj tog predloga.

– Ukoliko predlog bude prihvatqiv svima u vladaju}oj ve}ini, nema razloga da se o wemu ne razgovara i ne postigne dogovor, ako potreba za takvom rekonstrukcijom postoji. Ru`i} je podsetio na to da je to „ko zna koji put inicirawe teme koja je legitimna, ali da smawewe broja ministarstava ne mora automatski zna~iti i efikasniji

rad Vlade niti smawewe tro{kova“. Predsednik Srbije Boris Tadi} rekao je u intervjuu „Politici“ da }e o smeni nekih ministara, odnosno rekonstrukciji Vlade, biti re~i posle Skup{tine DS-a, ~iji je lider, koja }e biti odr`ana do kraja godine, i na kojoj }e biti razmotreno na koji na~in Vlada mo`e iskoristiti vreme preostalo do kraja mandata.

REKLI SU

Pajti}: Protokol brine o poklonima Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} ka`e da Slu`ba protokola vodi ra~una o svim poklonima koje od stranih delegacija dobijaju funkcioneri Pokrajinske vlade. Po wegovim re~ima, takav na~in postupawa s poklonima nije ni{ta novo i aktuelna pokrajinska administracija nasledila ga je odranije.

Na pitawe kako pokrajinski funkcioneri postupaju ukoliko dobiju poziv na ru~ak ili ve~eru, predsednik Pokrajinske vlade je rekao Beti da se do sada niko iz Vlade nije na{ao u situaciji da ga neko tre}i vodi na ru~ak ili ve~eru.

[abi}: Dobijamo olovke i kalendare Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoqub [abi} rekao je Beti da on i wegova slu`ba po{tuju Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kada je re~ o poklonima. „Moram da naglasim da primamo samo sitnije poklone, poput olovaka, kalendara i rokovnika, ~ija vrednost ne prelazi pet odsto prose~ne plate, pa u tom smislu i nemamo potrebe za registrom“, naveo je on. Dodao je da je primio i niz priznawa ~ija materijalna vrednost prelazi zakonom odre|enu vrednost, i da se ona ~uvaju u slu`benim prostorijama.

Kosti}: Za srpski parlament preduze}a Privredna komora Srbije pokrenu}e inicijativu za formirawe srpskog parlamenta preduze}a po ugledu na Evropski parlament preduze}a (EPP). Postojawe takve institucije trebalo bi da omogu}i predsedniku PKS-a da prisustvuje sednicama Vlade na kojima se raspravqa o privrednim problemima. Predstavnik Srbije na zasedawu EPP-a koje je odr`ano 14. oktobra u Briselu, vlasnik „MK-komerca“ Miodrag Kosti} je konstatovao da bi to bila idealna institucija za obe strane jer bi to olak{alo kreirawe privrednog ambijenta. Kosti} je ukazao na to da predstavnici evropskih preduze}a za~u|uju}e mnogo znaju o Srbiji, mnogo vi{e od wihovih politi~ara, i veoma su zainteresovani za to da ona {to pre postane deo EU.

4

EKONOMIJA

sreda20.oktobar2010.

BANKE U SRBIJI ODOBRILE 1.678 MILIJARDI DINARA KREDITA

Gra|ani se zadu`uju da vrate dugove

Ukupna zadu`enost privrede i gra|ana na kraju septembra ove godine iznosila je 1.678 milijardi dinara, {to je neznatno pove}awe u odnosu na avgust. Gra|ani

– Te{ko je dati dugoro~nu prognozu o tome {ta }e se de{avati s kreditima koji kasne jer je u posledwih nekoliko meseci docwa stalno rasla.

DNEVNIK

U PETAK U NOVOM SADU VELIKI SINDIKALNI PROTEST

Radnici dr`avi posledwa rupa na svirali Posle Kru{evca i Bora, tre}i sindikalni protest zbog predloga Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu bi}e u Novom Sadu, u petak, 23. oktobra, u 14 ~asova na Trgu slobode.

Novi Sad je spreman za protest, re~eno je ju~e u susretu s novinarima u Gradskom ve}u Saveza samostalnih sindikata Novog Sada, i nagla{eno da nezadovoqstvo nije prisutno samo kod nas ve} da i Evropa gori od radni~kog gneva, ne samo zbog reformi u penzijskom sistemu ve} uop{te zbog sve lo{ijeg polo`aja zaposlenih.

U na{em slu~aju, naveo je izme|u ostalog predsednik SSSS-a Qubisav Orbovi}, stanadard gra|ana je 30 odsto ni`i zbog kursa dinara u odnosu na evro, izgubqeno je oko 200.000 radnih mesta, nema najave o`ivqavawa proizvodwe a svakodnevno sti`u najave o novim otpu-

{tawima. Po wegovim re~ima, predlo`ena regulativa o penzijama nije doneta u socijalnom dijalogu, a sindikat nije nezadovoqan samo zbog toga ve}, izme|u ostalog, i zato {to se produ`ava radni vek za `ene i predvi|a nov na~in uskla|ivawa penzija.

– Predlog zakona je perfidan jer je tek za dve godine, dakle posle republi~kih izbora, od 2012, predvideo da penzije po~nu da padaju, prvo za ~etvrtinu, a kasnije i vi{e – naveo je Orbovi}, dodaju}i da je ~ak 1,4 milion penzionera ovih dana primilo 5.000 dinara pomo}i, dakle ve} `ivi na ivici egzistencije.

Sindikalni lider je naglasio da protesti ne}e prestati, ve} da je slede}i u Beogradu, ukoliko Vlada ne prihvati socijalni dijalog.

– Od 26. oktobra po~e}emo akciju za prikupqawe 100.000 potpisa da se predlo`ena regu-

lativa povu~e iz skup{tinske proceudre i u tome sindikat o~ekuje podr{ku zaposlenih, nezaposlenih, studenata i penzionera – naglasio je Orbovi}, dodaju}i da “samostalci” koji proteste organizuju s drugim sindikatima ovoga puta planiraju da idu do kraja i sru{e Vladu, ako vlast bude gluva.

Z. Deli}

DANAS TENDER ZA PRODAJU DOMA]EG OPERATERA MOBILNE TELEFONIJE

su najvi{e podizali kredite za refinansirawe, koji su u septembru porasli 3,2 posto u odnosu na avgust i iznosili 47,2 milijarde dinara, pokazuju podaci Udru`ewa banaka Srbije.

Gotovinski, potro{a~ki i stambeni krediti porasli su u septembru po jedan procentni

Stawe u privredi nije dobro.

Uz veliku nelikvidnost te{ko je o~ekivati poboq{awe naplate u privredi – rekao je Dugali}, dodaju}i da je ipak ohrabruju}i podatak da je pad docwe zaustavqen.

Dug po stanovniku u Srbiji na kraju juna iznosio je 679 evra,

Dug po stanovniku u Srbiji na kraju juna iznosio 679 evra, {to je najni`e u regionu. U Crnoj Gori svaki gra|anin duguje 1.378 evra, u BiH 711, a u Hrvatskoj 3.652 evra poen u odnosu na prethodni mesec. Po podacima UBS-a, docwa preduze}a u otplati kredita je blago opala, sa 14,6 na 14,3 odsto u pro{lom mesecu.

Generalni sekretar UBS-a Veroqub Dugali} ocenio je ju~e da je u ovom trenutku dobro {to je zaustavqen stalni pad docwe, ali je napomenuo da je jo{ prerano govoriti o stabilizaciji finansijskog sistema privrede.

{to je najni`e u regionu. U Crnoj Gori svaki gra|anin duguje 1.378 evra, u BiH 711, a u Hrvatskoj 3.652 evra.

Dugali} je ocenio da treba zadr`ati kredite u privredi koje subvencioni{e dr`ava.

– Ispravan je potez dr`ave da nastavi da subvencioni{e kredite privredi – rekao je Dugali}.

D. Vujo{evi}

RADOVI NA IPSILON KRAKU STOJE

Suboti~ka obilaznica zaglavila se u ki{i Na gradili{tu obilaznice oko Subotice, poznatije kao ipsilon-krak, ma{ine danima ne rade! Ki{a i lo{e vreme ove godine usporili su izvo|a~e radova iz firme “Borovica” u gradwi, tako da jo{ uvek nije stavqen prvi sloj asfalta, iako je rok za zavr{etak 1. januar 2011. godine. Iako je gradili{te pusto, u “Borovici” ka`u da radovi teku po utvr|enoj dinamici.

Po~etak asfaltirawa o~ekuje se za nedequ dana.

– Priprema terena za asfaltirawe je zavr{ena i sada ~ekamo postavqawe prvog asfaltnog sloja. Osim lo{eg vremena, imali smo problem da gradimo put prema idejnom projektu. Bez obzira na to, verujemo da }e radovi biti zavr{eni u roku – ka`e koordinator projekta iz firme “Borovica” Dragan Jakovqevi}.

Izgradwa obilaznice je za Suboticu jedan od najva`nijih infrastrukturnih projekata jer }e wime posle svih ovih godina biti izme{ten me|unarodni sa-

obra}aj koji ide kroz sam centar grada. Re~ je o saobra}ajnom pravcu koji vodi od Ma|arske, odnosno Evrope, prema istoku, i ide od Kelebije kroz Suboticu.

Gradwa ipsilon-kraka je zapo~eta jo{ 1990. godine, i ostalo je da se izgradi 22,5 kilometra.

Prilikom posledwe posete zvani~nika nadle`nih ministarstava re~eno je da }e obilaznica biti zavr{ena do 1. januara 2011. godine.

– Meni nije bitno kada }e obilaznica biti zavr{ena. ^ekam je 25 godina i da li }e to biti 1. januar, 15. januar ili 25. januar naredne godine sasvim je svejedno. Bitno je da se obilaznica izgradi – rekao je gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}.

Svi nadle`ni ministri su sigurni u to da }e se do 1. januara 2011. godine provozati izgra|enom obilaznicom, ali ako se nastavi ovim tempom, pitawe je da li }e putari ispo{tovati rok.

A. A.

Svi se spremaju da potro{e Telekom?

Tender za prodaju 51 odsto kapitala kompanije Telekom “Srbija” bi}e objavqen danas, i to i u londonskom “Fajnen{el tajmsu”, a prijave za u~e{}e na tom tenderu prima}e se do 26. novembra, potvr|eno je u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono dru{tvo.

Ministarka Jasna Mati} izjavila je da }e “Telekom” biti prodat najranije po~etkom idu}e godine i da za preuzimawe ve}inskog paketa akcija tog preduze}a o~ekuje interesovawe tri do pet telekomunikacionih kompanija. Ona je kazala da }e cena zavisiti od interesovawa kupaca, da su procene da }e 1,4 milijardu evra biti “u okolini realnosti”, kao i da }e Vlada Srbije sigurno odrediti minimalnu cenu ispod koje ta kompanija ne}e biti prodata.

– Do sada je bilo vi{e zainteresovanih kompanija za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma “Srbija” i postoje velike {anse da u tom procesu, uz “Doj~e telekom” i Telekom “Austrija”, u~estvuje i “Frans telekom” – rekla je ministarka.

U doma}oj javnosti se proteklih dana spekulisalo i o tome da su za u~e{}e na tenderu za prodaju ve}inskog udela u kapitalu Telekoma zainteresovani i nacionalni operateri iz Turske, Egipta i [vedske, ali se oni za sada tim povodom nisu javno ogla{avali.

Zemqa EMU

Valuta evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

103,909

106,03

108,469

103,591

Po odluci o prenosu akcija Telekoma “Srbija” bez naknade, koja je objavqena u najnovijem broju “Slu`benog glasnika”, pravo na akcije tog preduze}a steklo je 4.820.414 gra|ana i 35.752 sada{wih i nekad zaposlenih u tom preduze}u. Kapital za sticawe prava na prenos besplatnih akcija gra|ana koji su upisani u evidenciju iznosi 15 odsto ukupnog broja akcija Telekoma koji se prenosi nosiocima prava s vlasni~kog ra~una Republike Srbije.

– Kompanija Telekom “Srbija” ima dobre poslovne pokazateqe i prilikom prodaje ve}inskog paketa ne bi trebalo da se ide ispod cene od 1,4 milijardu evra – rekao je potpredsednik Vlade Mla|an Dinkci}, i dodao da o~ekuje da do prole}a naredne godine ta transakcija bude zavr{ena.

Fond za razvoj Vojvodine, na ju~era{woj sednici kojom je predsedavao predsednik UO i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, odobrio je 53 kredita namewena poqoprivredi, privredi, izvozu i skladi{tima, saop{tila je Pokrajinska vlada. Ukupna vrednost odobrenih kredita je 203 miliona dinara.

Na osnovu konkursa za dugoro~no kreditirawe razvojnih programa i projekata u obla-

sti privrede odobreno je 14 kredita, vrednih 62 miliona dinara, a u poqoprivredi 37 kredita ukupno vrednih 52,5 miliona.

Na konkursu za dodelu kratkoro~nih kredita za finansirawe izvoza odobren je jedan kredit od deset miliona dinara, dok je UO Fonda odobrio je i prva dva kredita na osnovu novog konkursa za dugoro~no kreditirawe izgradwe, adaptacije i opremawa skladi-

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

UTP Bela Crkva, Bela Crkva

20,23

208

4.160

Metal, Kawi`a

20,01

2.789

320.735

Politika, Beograd

7,84

110

1.870

AMS Osigurawe, Beograd

5,32

1.050

10.500

4,47 Promena %

18.803 Cena

4.563.356 Promet

2.850

60.834.892

25.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,33

914

425.105

Agrobanka, Beograd

-1,40

6.976

302.038

Imlek, Beograd

-1,34

1.908

372.061

Univerzal banka, Beograd

-4,00

4.800

24.000

Soja protein, Be~ej

2,41

679

844.459

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.850

64.750

Privredna banka, Beograd

0,15

660

660.000

Tigar, Pirot

2,01

559

67.100

Meser Tehnogas, Beograd

1,92

4.892

58.708

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,77

3.300

287.100

844.459

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.529

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

2,00

509

344.329

415

8.300

Ravnica, Bajmok

-11,04

290

1.450

Autoprevoz, ^a~ak

-10,26

700

30.800

75,1505

76,879

73,422

Kanada

dolar

1

73,2064

74,7004

76,4185

72,9823

Danska

kruna

1

13,9286

14,2129

14,5398

13,886

Norve{ka

kruna

1

12,7396

12,9996

13,2986

12,7006

[vedska

kruna

1

11,1974

11,4259

11,6887

11,1631

NIS, Novi Sad

-0,21

478

5.735.712

[vajcarska

franak

1

77,6833

79,2687

81,0919

77,4455

Galad, Kikinda

0,00

400

1.600.000

120,942

123,724

118,16

SAD

dolar

1

74,6099

76,1325

77,8835

74,3815

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 10. 2010. godine

Soja protein, Be~ej

-9,52

380

22.800

-8,89 Promena %

820 Cena

64.780 Promet

2,41

679

Promet

0,00

73,6475

118,523

Cena

3,30

-11,89

David Paji} Daka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

Sloga, Perlez

Biqur, Ni{

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

1

1

{nog prostora u oblasti poqoprivrednoprehrambene proizvodwe, vredna 80 miliona dinara.

Najvi{e poqoprivrednih kredita odobreno je u oblasti ratarstva, sto~arstva i vo}arstva, i to u Sremu i ju`noj Ba~koj. Od kredita namewenih privredi najvi{e ih je iz sektora prehrambene proizvodwe, tako|e u Ju`noba~kom okrugu.

BELEX 15 (610,90 0,41)

Promet

dolar

funta

18. 10. 2010.

1.284,89161

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Australija

V. Britanija

On je ju~e naveo da }e premijeru Mirku Cvetkovi}u predlo`iti poseban buxetski fond gde }e se sliti novac od prodaje Telekoma i gde }e se jasno videti u kojem iznosu i za koje namene se on tro{i.

Tom predlogu , me|utim, protivi se ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Wen predlog je da se

Poqoprivredi 200 miliona kredita

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Besplatne akcije za 4,8 miliona gra|ana

novac umeri u buxet kako bi se jasno videlo na {ta se novac tro{i.

Kada je re~ o ceni, Dinki} je podsetio na to da je privatizacioni savetnik “Siti grupa” predlo`io da se ide na prodaju ve}inskog paketa jer }e se na taj na~in pojaviti ve}a konkurencija prilikom kupovine, i najavio da }e, u slu~aju da se pojavi vi{e zainteresovanih, biti organizovana javna aukcija kao u slu~aju prodaje “Mobtela”, gde “veruje da mo`e da se ostvari jo{ ve}a cena”.

Iz Vlade Srbije poru~uju i da novac od Telekoma sigurno ne}e biti potro{en kao onaj od “Mobtela” i da }e prioritet biti zvar{etak autoputa i drugi zna~ajni infrastrukturni projekti. Da li }e obe}awa biti ispo{tovana, ostaje da se vidi, ali je sigurno da }e biti mnogo onih koji ra~unaju na pare od Telekoma. Tim pre {to je Telekom jedan od posledwih “komada porodi~nog srebra” koje je ostalo za prodaju i krpqewe rupa u sve praznijoj dr`avnoj kasi.

E. D.

Mlekara, Subotica

3,35

1.602

496.620

Veterinarski zavod, Subotica

2,00

509

344.329

Svi iznosi su dati u dinarima

OPTIMIZAM PREMIJERA MIRKA CVETKOVI]A

Dogodine }emo porasti tri posto Premijer Mirko Cvetkovi} je izjavio da bi rast bruto doma}eg proizvoda slede}e godine trebalo da bude oko tri posto ako ovogodi{wi ostane na prog-

nozoranom 1,5 procentu. Pove}a li se do kraja godine planirani BDP, idu}e godine mo`e se o~ekivati da on bude i ve}i od tri posto, izjavio je Cvetkovi} ju-

ministarstava, rekao je Cvetkovi}.

– S Me|unarodnim monetarnim fondom je ve} dogovoreno da deo novca bude potro{en na pomo} siroma{nima i na ostala socijalna davawa, ukupno {est do sedam milijardi dinara – rekao je Cvetkovi}. – O raspodeli drugog dela novca dogovori}e se ministri, bez pomo}i MMF-a.

Najvi{e novca od te sume bi}e izdvojeno za subvencije u privredi, opremu i plate u policiji i na transfere op{tinama i gradovima.

Premijer je najavio da }e rebalans biti usagla{en u narednih nekoliko dana, ali da }e se na usvajawe verovatno sa~ekati nekoliko nedeqa, dok ga ne odobri i MMF. Konferencija “Juromani”, o finansijama i investicijama u

[o{ki}: Inflacija probija plan Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} izjavio je ju~e da }e inflacija do kraja godine, najverovetnije, biti ne{to iznad planiranog nivoa od osam posto, ukazuju}i na to da je na wen rast u teku}oj godini najvi{e uticao rast cena hrane.

– Rast cena poqoprivrednih proizvoda prene}e se na inflaciju i u narednoj godini, tako da se tek u junu i julu 2011. o~ekuje wen pad i kretawe u planiranim okvirima od 4,5 plus-minus 1,5 odsto – rekao je [o{ki} na konferenciji za novinare. ~e, na otvarawu konferencije “Juromani”.

– Bitno je naglasiti da je pad BDP-a pad 2009. bio oko 2,8 odsto, pa se s ovogodi{wim rastom Srbija ne mo`e vratiti na nivo iz 2008. To }e se dogoditi tek 2011. godine – rekao je Cvetkovi}.

Dr`ava }e rebalansom buxeta imati dodatnih 16 milijardi dinara, koje }e mo}i da rasporedi na rashode, i jo{ nekoliko milijardi, koje ne}e dobiti rebalansom ve} iz u{tede nekih

Jugoisto~noj Evropi, odr`ana je u Beogradu uz u~e{}e vi{e od 300 bankara, privrednika i zvani~nika iz dvadesetak dr`ava.

Glavne teme bile su odgovor na ekonomsku krizu u regionu i zoni evra, stawe u bankarstvu i finansijama i upravqawu kompanijama.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je da moramo da dovedemo potpuno nove fabrike, poput “Fijata”, “Jure”, “Panasonika”...

E. Dn.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda20.oktobar2010.

5

TEK ZA TRI GODINE BROJ ZAPOSLENIH KAO PRE KRIZE

U Srbiji ima gotovo isto radnika i penzionera Penzijski sistem Srbije je neodr`iv i rizi~an, a poseban problem je i rastu}i broj penzionera, poru~ili su ~elnici Me|unarodnog monetarnog fonda u Srbiji Albert Jeger i Bogdan Lisovolik. Kao poseban problem i alarm isti~u da je broj penzionera i registrovanih zaposlenih u Srbiji gotovo isti pa prakti~no svaki radnik koji pla}a doprinose mora da deli svoj dohodak s penzionerom i preko doprinosa za penzije i kroz poreze.

Ako bi tro{kovi Srbije za penzije i daqe rasli, mogli bi gurnuti ekonomiju i buxet u dva za~arana kruga. Prvo, ve}a izdvajawa za penzije }e zahtevati ve}e doprinose i poreze, {to bi ugrozilo rast i zapo{qavawe u zvani~nom sektoru i izazalo pritisak da se opet pove}aju porezi i doprinosi, upozorili su predstavnici MMF-a. Isto upozorewe ve} nekoliko godina upu}uju na{i ekonomisti, koji stalno u prvi plan isti~u da se s gotovo izjedna~enim brojem zaposlenih i penzionera ne mo`e i}i napred.

I ne samo to ve} i da }e vrlo brzo do}i trenutak kada }e broj penzionera “presko~iti” broj onih koji zvani~no rade jer takve situacije u pojedinim delovima dr`ave ve} postoje. Naime, u nekoliko op{tina u Srbiji ve} vi{e od pet godina broj penzionera je ve}i od broja zaposlenih jer su zbog privatizacija, koje su se na kraju neslavno zavr{ile, radnici slati na Biro rada, a odatle u penziju i tako se ~uvao socijalni mir ne pitaju}i za cenu.

Cena olakog penzionisawa zarad o~uvawa socijalnog mira i obezbe|ivawa radnicima bilo kakvih prihoda nije odmah do{la na naplatu, ali se od lane vra}a kao bumerang. Ekonomisti tvrde da }e

se tek videti koliko ko{ta i ~ime se mora platiti na~in privatizacije koji je u velikom delu podrazumevao da radnici dobijaju otkaze, zatim nov~ane nadoknade od dr`ave, a potom postoju penzioneri i opet idu na dr`avne jasle.

imalo 2.019.468. Ve} 2007. godine stalni posao imalo je 2.000.600 radnika da bi naredne, 2008. godine, re{ewe o radu imalo 1.992.904 zaposlena. U godinu krize, 2009, Srbija je u{la s 1.910.913 zaoslenih, da bi u prvoj

Na 100 zaposlenih – 85 penzionera i 41 nezaposlen Ekonomista Miroslav Zdravkovi} izra~unao je da u Srbiji na 100 zaposlenih, ne ra~unaju}i poqoprivrednike, imamo 85 penzionera i 41 nezaposleno lice.

– Podatak o 85 penzionera na 100 zaposlenih prosek je od 99 penzionera na zaposlene u centralnoj Srbiji, 91 u ostatku Vojvodine, 60 u Beogradu i 48 u Novom Sadu. Isto tako, 41 nezaposlen na 100 zaposlena rezultat je 58 nezaposlena u centralnoj Srbiji, 49 u ostatku Vojvodine, 21 u Novom Sadu i 17 u Beogradu – objasnio je Zdravkovi}.

Broj zaposlenih u Srbiji po~eo je znatnije da opada od 2005. godine. U toku 2008. pad zaposlenosti se stabilizovao, dok je pro{la donela wen znatan pad.

Podaci Republi~kog zavoda za statistiku pokazuju da je 2005. godine zvani~no bilo zaposleno 2.067.429 radnika, 2006. posao je

polovini ove godine do{la do 1.811.018 radnika.

U biltenu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe stoji podatak da je u januaru ove godine u Srbiji bilo zaposleno 1.850.871, a u julu 1.811.018 radnika. To zna~i da je za sedam meseci broj zaposlenih, barem po zvani~noj statistici,

mawi za 39.853 radnika. U isto vreme broj penzionera, biv{ih zaposlenih, samostalaca, poqoprivrednika i vojinih, ne{to je mawi od 1,7 milion, odnosno razlika izme|u onih koji rade i pla}aju doprinose i onih koji koriste penziju je samo ne{to vi{e od 100.000 u korist radnika. Veliko je pitawe ne}e li upravo naredna tri meseca poni{titi i tu razliku, s obzirom na to da }e svi koji mogu po`uriti da odu u penziju pre usvajawa novog zakona o penzijskom i invalidskom i osigurawu, ali i da mnogi privrednici najavquju novi talas otkaza.

Analiza sektorske zaposlenosti u istra`ivawu, objavqena u posledwem broju ~asopisa “Kvartalni monitor”, ukazuje na to da je zaposlenost u poqoprivredi prevelika a u industriji premalena u pore|ewu sa zemqama sli~nog nivoa ekonomske aktivnosti. Ukazuje se na to da promene u strukturi zaposlenosti idu u `eqenom smeru, ali usporenim intenzitetom.

Po dobijenim prora~unima, industrijska zaposlenost bi trebalo da se pove}a za blizu 170.000 radnika do 2020. godine, odnosno gotovo za ~etvrtinu, dok bi u~e{}e zaposlenih u industriji u ukupnoj zaposlenosti trebalo da poraste sa sada{wih 24,2 odsto na 26,4 odsto za deset godina. Drugim re~ima, pod uslovom da se sklope sve kockice iz projekcije, da bi Srbija do{la na nivo zaposlenosti koji je imala 2008. godine, godinu pre ekonomske krize, treba da pro|e jo{ tri godine. Me|utim, ni povratak u 2008. godinu i ne{to mawe od dva miliona zaposlenih nisu dovoqna garancija da }e ~ak i umawene penzije mo}i redovno da se ispla}uju iz buxeta Srbije s dotacijama mawim od postoje}ih.

Q. Male{evi}

6

POQOPRIVREDA

sreda20.oktobar2010.

DNEVNIK

MINISTAR IZRA^UNAO DA ]E LITAR IZ INOSTRANSTVA KO[TATI 100 ILI 110 DINARA

Milosavqevi} uvozi pogre{no mleko Vlada jo{ nije donela odluku o uvozu mleka, ali da }e ga dozvoliti – sve je izvesnije. Ako ga ne}emo uvoziti, vaqda ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} ne bi ra~unao koliko }e mleko “od preko” ko{tati.

Me|utim, ako dr`ava nesta{icu bude le~ila po wegovim receptima, ne}e biti vajde jer }e litar uvoznog mleka, kako je Milosavqevi} izra~unao, stajati izme|u 100 i 110 dinara, {to je dvadesetak dinara vi{e od cene doma}eg. Ko }e u Srbiji kupovati mleko za 110 dinara?

Ministar i mlekari, izgleda, i daqe se igraju gluvih telefona jer on govori o ceni uvoznog gotovog mleka, a najve}e mlekare uporno ponavqaju da je re{ewe problema nesta{ice bescarinski uvoz sirovine koja nedostaje. U tom slu~aju mleko bi u prodavnicama ko{talo kao doma}e jer je otkupna cena u ze-

mqama EU iz kojih bi se uvozilo sirovo od 27 do 32 evrocenta, ka`e za na{ list generalni direktor “Imleka” Slobodan Petrovi}.

Kako je “Dnevnik” ve} pisao, o~ekuje se da Vlada, mo`da ve} na sutra{woj sednici, donese

bi po`ar na ovom tr`i{tu ugasilo pet do sedam miliona litara mleka, a uvozilo bi se iz zemaqa EU, recimo Holandije i Nema~ke, jer okru`ewe tako|e kuburi sa sirovinom.

– Slobodan uvoz ne mora biti trajno re{ewe. Mo`e se ogra-

Pove}ati premije Slobodan Petrovi} nagla{ava da bi uvoz mleka bez carina bio samo kratkotrajno re{ewe i da je neophodno da se pove}aju premije proizvo|a~ima. Od 1. januara ove godine premije su sa 4,5 pale na 1,5 dinar po litru, dok su cene energenata i sto~ne hrane porasle. “Zahvaquju}i” tome, seqaci su izgubili interes da mleko predaju mlekarama, zbog ~ega je ono po~elo da zavr{ava u sivim tokovima, odnosno u siru i kajmaku koji se prodaju na pijacama, upozoravaju stru~waci. odluku o interventnom uvozu, dakle, bez carine i prelevmana, a taj bi posao prepustila na{im najve}im mlekarama. Petrovi} je za na{ list rekao da

ni~iti, recimo, na mesec dana, tek da se tr`i{te popuni i nesta{ica zaustavi jer se u novembru i decembru o~ekuje redovna snabdevenost. Pet milio-

na litara mleka je, recimo, nedeqna proizvodwa “Imleka” – obja{wava Petrovi}, dodaju}i da trenutno mlekarama u sastavu “Salforda” nedostaje oko 15 odsto sirovine.

U svakom slu~aju, Milosavqevi} je kazao da uvoz ne bi ugrozio doma}e proizvo|a~e niti ih „motivisao“ da podignu

cene jer ne bi bile uvezene velike koli~ine ve} samo one koje bi smawile trenutnu nesta{icu. On je podsetio na to da }e odluka o tome da li }e uvoz mleka biti neophodan biti doneta za nekoliko dana, ali je istakao i da je ciq nedavno donete uredbe, kojom se odre|uje obim proizvodwe mleka, da se pomogne

doma}im proizvo|a~ima da stabilizuju proizvodwu. Podsetimo, Vlada je 30. septembra donela uredbu po kojoj mlekare najmawe 40 odsto dnevne proizvodwe moraju da plasiraju kroz pasterizovano i dugotrajno mleko, ali to o~igledno nije napunilo rafove.

Ministar trgovine je naveo da je pad proizvodwe sirovog mleka posledica nedovoqnog agrarnog buxeta, koji je mawi nego u zemqama u regionu, a subvencije za sto~arsku proizvodwu su suvi{e male, {to }e buxetom za narednu godinu morati da bude ispravqeno. On je dodao da je u januaru od proizvo|a~a otkupqeno 68 miliona litara sirovog mleka, u martu i aprilu 70 miliona litara, a u septembru samo 57 miliona, {to zna~i da sada nedostaje oko 18 do 20 odsto potrebnih koli~ina.

S. Glu{~evi}

OPTIMALAN ROK PROLAZI, SETVA NIKUD S MESTA

Odli~an rod soje U Sremu je proletos sojom zasejano 21.500 hektara, a kako je Tanjugu izjavio sekretar Udru`ewa za agrar Regionalne privredne komore Vladimir Vlaovi}, do sada je `etva obavqena na vi{e od 90 odsto povr{ina.

Prinosi te uqarice su izuzetno dobri i u proseku su oko 3,4 tone po hektaru. To je ~ak 40 posto vi{e nego lane i znatno je iznad vi{egodi{weg proseka.

Najboqi prinosi su u staropazova~koj op{tini, gde su dostigli oko ~etiri tone po jedinici povr{ine. Soja se u toj op{tini prostirala na 1.300 hektara. Vrlo dobri prinosi su i u in|ijskoj, rumskoj, mitrova~koj i {idskoj op{tini, a dosta su slabiji u pe}ina~koj i iri{koj.

Ra~una se da }e vi{e od 80 odsto soje proizvedene u Sremu biti isporu~eno kompaniji “Viktorija grupa”, dok }e ostale koli~ine poqoprivrednici zadr`ati za spravqawe sto~ne hrane.

Zasejano tek 20 odsto p{enice Danas isti~e optimalni, stru~waci vele onaj naju`i, rok za setvu p{enice, a zasejana je tek na deset do 20 odsto povr{ina, {to je zabriwavaju}e. Setva }e se, o~ito, preneti na kraj ovog meseca i na novembar, a u tom }e slu~aju prinosi biti ni`i. Ako ratari u wivama budu i novembru, pad prinosa zapravo }e biti drasti~an, upozoravaju stru~waci za strna `ita.

Po re~ima dr Miroslava Male{evi}a s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, setva kasni jer je kasnila berba kukuruza, ali i zato {to paori kalkuli{u. Vi{e im se, naime, isplati da se klip prosu{i na wivi nego da se opterete visokim tro{kovima su{ewa.

Ovaj stru~wak apeluje na ratare da seju iskqu~ivo deklarisano seme, kojeg, kako ka`e, ima sa-

RUSKI INSPEKTORI U SRBIJI

Pod lupom mleko i meso za izvoz

Federalna slu`ba za veterinarsku i fitosanitarnu inspekciju Rusije po~iwe, sa srpskim kolegama, dvonedeqnu kontrolu u firmama koje izvoze u tu zemqu.

Kako je saop{tila Ruska Federalna slu`ba za veterinarsku i fitosanitarnu inspekciju, u skladu sa ranije postignutim sporazumima sa veterinarskim slu`bama Srbije i Australije, po~ela je dvonedeqna zajedni~ka kontrola u wihovim preduze}ima koja izvoze u Rusiju meso i mleko.

U Srbiji }e biti provereno 17 takvih firmi, od kojih 10 za proizvodwu mleka, dok }e u Australiji inspekcija biti obavqena u sedam preduze}a, od kojih su tri mlekare i ~etiri proizvo|a~a mesa, prenela je agencija Interfaks.

Ruski inspektori u Srbiji }e kontrolisati stawe proizvodnih objekata i veterinarsko-sanitarne uslove proizvodwe. Po re~ima sekretara za agrar pri Privrednoj komori Srbije Milana Prostrana nakon ove posete }e se otkloniti barijere koje smo dosad imali kada je re~ o izvozu mesa, mleka i wihovih prera|evina na rusko tr`i{te.

On napomiwe da je potencijal za izvoz hrane na ovo tr`i{te ogroman, ali su zahtevi vrlo strogi. Ugovor o sobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom sklopqen je u junu pro{le godine, a Srbija je tek u februaru ove godine potpisala sporazume za izvoz proizvoda biqnog porekla, nakon sertifikacije hlafwa~a i pra}ewa upotrebe pesticida. Sada je na red do{lo sertificirawe klanica i mlekara.

S. G.

Ako ratari u wivama budu i u novembru, pad prinosa bi}e drasti~an, upozoravaju stru~waci svim dovoqno u svim ovda{wim semenskim ku}ama, ali je potra`wa za wim i daqe slaba.

– Iako je trenutno p{enica na ceni, ratari nemaju dovoqno gotovog novca da bez zadu`ivawa

kupe repromaterijal za setvu – isti~e Male{evi}, uz ocenu da bi paorima sada dobrodo{la finansijska pomo}, recimo, mlinova, trgovaca ili, pak, nadle`nih organa, koji su zainteresovani za

kupovinu roda p{enice za narednu godinu.

Ipak, procewuje se da }e u Vojvodini hlebnim `itom sigurno biti posejano 300.000 hektara.

Setva strnih `ita dobrano kasni i u Sremu, gde bi ove jeseni trebalo da se obavi na oko 54.000 hektara (50.000 hektara p{enice, a ostalo ozimog je~ma), saop{tila je Regionalna privredna komora, ukazuju}i, me|utim, na to da taj va`an posao u agraru kasni.

Uslovi su u ovom trenutku idelani, poru~uju stru~waci, me|utim, p{enicom je zasejano tek ne{to vi{e od 3.000 hektara, a taj posao je najdaqe odmakao u in|ijskoj op{tini, gde je zasejano oko 1.000 hektara, {to ~ini samo 13 odsto planiranih povr{ina. Ozimi je~am do sada je zasejan na ne{to mawe od 1.000 hektara.

S. G.

DONACIJA „DELTA AGRARA”

Jabuke „Kraqici Mariji”

“Delta agrar grupa” uru~ila je donaciju od pola tone jabuka Humanitarnom centru „Kraqica Marija“ u Novom Sadu. Jabuke sorte „zlatni deli{es“ proizvedene su u “Deltinom” vo}waku u ^elarevu.

Humanitarni centar „Kraqica Marija“ bavi se pru`awem pomo}i marginalizovanim dru{tvenim grupama, najsiroma{nijim slojevima stanovni{tva i osobama o kojima nema ko da brine po izlasku iz Sigurne ku}e ili prihvatnog centra. Pomo} ovog centra koristi vi{e od 170 porodica iz Novog Sada i okolnih mesta, od ~ega neke broje i po devet ~lanova.

„DAN DUVANA” U BOGARA[U, KOD SENTE

Zabrinutost za sudbinu `utog lista Na manifestaciji “Dan duvana”, u nedequ u Bogara{u, kod Sente, kompanija “Japan tobako interne{enel” (JTI) nagradila je najboqe proizvo|a~e duvana tipa “berlej”. Plakete i nov~ane nagrade od 25.000 dinara pripale Atili Milutinovi}u iz Oroma za najvi{e proizvedenog `utog lista – vi{e od 14 tona, i I{tva-

nizawu duvana i veselilo, ali je bila prisutna i velika doza zabrinutosti za budu}nost proizvodwe.

Doma}ini iz mesne zajednice “Ba~ka”, koja objediwuje oko 600 `iteqa ovog naseqa i okolnih sala{a, uz podr{ku op{tine Senta, JTI-ja i drugih sponzora, potrudili su se da ugoste sve u~esnike,

[ampioni u nizawu duvana Atraktivna su bila nadmetawa u ma{inskom i ru~nom nizawu duvana. U ma{inskom nizawu duvana pobedio je @olt Kere{i iz Novog Orahova, a drugo i tre}e mesto osvojili su Laslo Bata i Atila Laslo iz Bogara{a. U ru~nom nizawu lista najboqa je bila Eva Fabrik iz Torwo{a, ispred Etelke Berke{ i Otilije Bata iz Bogara{a, dok su u nizawu uz pomo} motalice najuspe{nije bile sve takmi~arke iz Kevea Monika He|i, [ara Mago i Piro{ka He|i. Wima su uz diplome pripale i robne nagrade u sredstvima za proizvodwu duvana. nu Bezdanu iz Tele~ke za najboqi kvalitet “berleja” isporu~enog iz pro{le berbe Fabrici duvana JTI u Senti.

Berba duvana je pri kraju pa su me{tani Bogara{a, jednog od sela na severu Ba~ke gde se “berlej” tradicionalno gaji, dobro uspeva i ve}ini me{tana obezbe|uje egzistenciju, utemeqili priredbu na kojoj se takmi~ilo u

me|u kojima su bili i gosti iz bratskih mesta iz Ma|arske i Hrvatske.

Prilikom dodele nagrada najboqim proizvo|a~ima savetnik za proizvodwu duvana u JTI-ju u Senti Vojin Guzina rekao je da ta kompanija podr`ava protivqewe Grupacije proizvo|a~a i prera|iva~a duvana predlo`enoj zabrani kori{}ewa aroma i drugih

aditiva u proizvodwi duvanskih proizvoda.

– Mi u JTI-ju verujemo da bi Vlada Srbije, zajedno s ostalim zemqama u svetu koje su strate{ki orijentisane ka proizvodwi duvana, trebalo da preduzme korake kojima bi za{titila svoje interese i suprotstavila se uvo|ewu ovakve zabrane – ka`e Guzina.

Proizo|a~i “berleja” nadaju se da }e dr`ava preduzeti aktivnosti da za{titi proizvodwu duvana.

– Proizvo|a~i iz Bogara{a pridru`ili su se peticiji protiv zabrane upotrebe aroma i dodatnih aditiva u proizvodwi duvan-

skih proizvoda jer bi to potpuno ugrozilo na{ opstanak. Od uzgoja duvana `ivimo i strepimo kakva nas budu}nost ~eka – napomiwe Jovan Grujin iz Bogara{a.

– Moja porodica se bavi uzgojem “berleja” 25 godina i od toga `ivimo. Ulo`ili smo mnogo, uzeli smo i kredite da bismo mogli pratiti najsavremeniju tehnologiju proizvodwe. Ako bismo morali prekinuti proizvodwu, ne znam od ~ega bismo vratili kredite jer smo se specijalizovali za “berlej” i uzgajamo ga na {est hektara – ne skriva zabrinutost {ampion u proizvodwi “berleja” Atila Milutinovi}.

M. Mitrovi}

Pismeni ispit za taksiste

Upis novih ~lanova u „Sowu” Kulturno – umetni~ko dru{tvo “Sowa Marinkovi}” Univerziteta u Novom Sadu organizuje upis novih ~lanova za slede}e sekcije: folklorni ansambl, narodni orkestar, tambura{ki orkestar, me{oviti hor, akademsko pozori{te i de~je pozori{te.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona 450 – 798 i 458 – 022 ili do}i li~no na Fakultet tehni~kih nauka, Ulica dr Vladimira Peri}a – Valtera 3.

I. D.

Pismeni deo ispita o poznavawu grada, namewenog voza~ima taksi vozila, odr`a}e se 9. novembra u zgradi Skup{tine grada, u Ulici @arka Zrewanina 2.

Ispit poznavawa grada i propisa koji reguli{u taksi prevoz po~iwe u 15.30 ~asova a, kako ka`u iz Komisije za polagawe ispita, obave{tewa u vezi

sa ispitom kao i formulari za podno{ewe prijava za polagawe mogu se preuzeti na portirnici Skup{tine. Prijave se podnose sekretaru Komisije, u Gradskoj upravi za saobra}aj i puteve koja se nalazi u zgradi Skup{tine grada, na drugom spratu u kancelariji broj 39. Sekretar }e primati prijave od 13 do 14 ~asova.

J. Z.

Novosadska sreda20.oktobar2010.

Od slede}eg meseca skupqi KDS Mese~na pretplata za sugra|ane koji koriste usluge KDS-a, od 1. novembra }e poskupeti i iznosi}e 895 dinara.

Kako ka`u u pomenutom preduze}u korekcija cene }e uslediti zbog novih uslova poslovawa na tr`i{tu i ve}ih tro{kova odr`avawe sistema. Zbog autorskih naknada za redistribuciju TV programa u uvo|ewa novih kanala, kako ka`u, pove}awe je neizbe`no.

B. M.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Papirni `ivot propisa Mnogi u ovom gradu smatraju da propisi postoje da bi se kr{ili, pa se tako i pona{aju. Razne grupe Novosa|ana na razne na~ine kr{e gradska pravila, a me|u wima su i neki vlasnici pasa.

Iako postoji strogo propisana gradska odluka da psi ne mogu da se vode bez povoca i korpe, da moraju da se izvode na mesta za istr~avawe predvi|ena iskqu~ivo za pse, mnogi vlasnici svoje qubimce {etaju po gradu bez ovih rekvizita. Neki ih ~ak puste i same u jutarwu {etwu da obave nu`du i da se promuvaju malo po kvartu, jer pojedince mrzi da ustaju iz kreveta. Sve to i ne mora da napravi veliki problem, ali {ta kada se opasne rase pasa {etaju pod mlitavom kontrolom svojih gazda?

Pit bulovi su zabraweni, a opasne pse (bul terijeri, staford terijeri, ameri~ki staford terijeri, mini bul terijeri, pit bul terijeri...) na povocu mogu da {etaju samo punoletni uz uslov da psu stave korpu.Ko god {eta gradom vi{e od proseka vidi da to ponekad nije tako.

Komunalna inspekcija ima pune ruke posla, ali ipak ne mo`e sve nesavesne da pohvata, jer {ta je pet-{est inspektora na one vlasnike koji bahatim pona{awem iritiraju i inspekciju i gra|ane, posebno one s malom decom. Zato se o~ekuje da komunalna policija - kad se pojavi na ulicama - s mnogo ve}im ovla{}ewima od sada{we inspekcije pojedince nau~i redu i tome da propisi postoje da se po{tuju.

Q. Nato{evi}

Deo Rumena~ke bez vode Zbog radova na vodovodnoj mre`i danas }e bez vode biti Rumana~ka ulica od Bulevara Ja{e Tomi}a do Bulevara kraqa Petra. Vode ne}e biti od 10 do 12 sati.

Z. Ml.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7 do 8.30 sati povremeno Trifkovi}ev trg od broja 2 do 6, Svetozara Mileti}a od 21 do 37, od 8 do 9.30 sati povremeno Bulevar Mihajla Pupina 20 i Ulica I. Vu~eti}a 3, od 9 do 10.15 sati Ulica @.

Vasiqevi}a od 2 do 8, od 9 do 11 sati Ulica bra}e Ribnikar 17, 29, 31 i 33. ^ortanovci: od 8.30 do 12.30 sati deo Nadkara{a prema prodavnici “Nina”, Mali raj u Nadkara{u, deo Nadka-

ra{a prema putu Novi Sad – Beograd, vikend naseqa Banstol, In|ijski breg, Kraqev breg, Sredwi breg, Venerin breg i Borov gaj. Sremski Karlovci: od 12 do 13 sati Stra`ilovo, E{ikovac i Dudara. Susek: od 8.30 do 12.30 sati deo vikend naseqa Koru{ka. Sremska Kamenica: od 8 do 13 sati Artiqevo, Popovica, Glavica i deo Paragova, od crkve prema Iri{kom vencu.

V REMEPLOV

Mileti} do~ekan bakqadom Posle tri i po godine robijawa u zloglasnoj tvr|avi Vac, u Novi Sad se 20. oktobra 1871. vratio Svetozar Mileti}, najugledniji srpski politi~ar. Do~ekalo ga je vi{e hiqada qudi. Prema obi~aju, prire|ena mu je velika bakqada.

Ugarski ministar unutra{wih poslova zabranio je weno odr`avawe, ali je gradona~elnik Stefan Branova~ki zvani~no odbio da ga poslu{a. Upozorio je ministra da se bakqada na novosadskim ulicama mo`e zaustaviti samo velikom silom, a on je nema. Ako bi je

Foto: F. Baki}

„NOVOSADSKA JESEN” NA SPENSU

Cve}em protiv oktobarskog sivila Tradicionalna ekolo{ka manifestacija “Novosadska jesen” po~ela je ju~e na prvom spratu Spensa, gde }e 160 izlaga~a predstaviti svoje proizvode.

Pod sloganom “Posadi drvo za zelenije sutra”, i ove godine, kao i prethodnih {est, zadatak manifestacije je da probudi svest kod gra|ana o va`nosti zelenila.

Pored neizbe`ne izlo`be cve}a, sadnica i opreme za hortikulturu, posetioci }e imati priliku da izaberu proizvode zdrave hrane i meda, kao i da

u`ivaju u rukotvorinama starih i umetni~kih zanata.

- Novina je da }e na {tandu Pokreta gorana, koji se nalazi ispred Gradske kafane, tim pejza`nih arhitekata davati bes-

Ciq manifestacije je podsticawe ekolo{kog duha Novosa|ana platne savete sugra|anima kako da preurede svoje dvori{te, kao i ideje za ure|ewe {kolskih dvori{ta – rekla je iz ove organizacije Du{ica Milenkovi}.

ki izlo`eno na {tandu, na poklon }e dobiti ri~ikleto, redak primerak bicikla napravqenog od recikliranih limenki.

Pored izlo`benog karaktera, manifestacija }e prirediti i razne edukativne radionice za osnovce, koji }e u~iti kako se sadi i neguje drvo.

Zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} koji je sve~ano otvorio “Novosadsku jesen” istakao je zna~aj manifestacije, koja podsti~e ekolo{ki duh kod sugra|ana. “Novosadska jesen” traja}e do 23. oktobra, a organizator je Pokret gorana, uz podr{ku Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine.

I. D.

SUBOTA DOVODI „VINSKI LAVIRINT” NA TVR\AVU

U katakombama bo`anski nektar i muzika Manifestacija „Vinski lavirint“, na kojoj }e posetioci mo}i da u`ivaju u vi{e od 200 vina iz {est zemaqa okru`ewa po~e}e u subotu 23. oktobra u 17 ~asova u podzemnim vojnim galerijama Petrovaradinske tvr|ave, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji za novinare. Nakon uspeha pro{logodi{weg „Vinskog lavirinta“, udru`ewe „Interfest“ u sa-

- Posetioci }e imati priliku da u bajkovitom ambijentu podzemnih vojnih galerija, za ovu priliku specijalno osvetqenim , uz muziku tambura{a, pro{etaju ~itavom trasom renoviranih podzemnih hodnika u du`ini od 1200 metara. [etwa kroz podzemqe bi}e interesantna, jer }e posetioci na putu od ulaza ispod Petrovaradin-

Mo}i }e da se u`iva u vi{e od 200 vina iz {est zemaqa, {eta}e se trasom renoviranih podzemnih hodnika, dugom 1.200 metara. Bi}e tu i tambura{i, mladi u kostimima s kraja 18. veka, kustosi Muzeja grada

i imao, poru~io je Branova~ki, on je ne bi primenio.

N. C.

Veliku pa`wu posetioca zaslu`io je i {tand Fonda za povra}aj i recikla`u limenki “Recan”, koji je organizovao nagradnu igru. U~esnik koji pogodi koliko je limen-

radwi s Turisti~kom organizacijom Novog Sada, Muzejom grada i Srpskim narodnim pozori{tem, organizuje i ovogodi{wu promociju vina i podzemnih galerija, najavila je direktorka „Interfesta“ Nata{a Budisavqevi}.

skog sata, do izlaza, koji se nalazi iza zgrade Muzeja grada, mo}i da zastanu u sobama gde ih o~ekuju vinari, tambura{i i kustosi. Na putu }e sretati mladi}e i devojke obu~ene u kostime s kraja 18. veka, a stalna

S ju~era{we konferencije za {tampu

izlo`ba u podzemqu omogu}i}e im da se upoznaju da istorijom katakombi i wihovom nekada{wom namenom- rekla je jo{ Nata{a Budisavqevi}.

U ~etiri sobe, koje su me|usobno udaqene udaqene i po nekoliko stotina metara, bi}e raspore|eno 30 odabranih vinarija, te }e

Foto: B. Lu~i}

svaka vinska soba imati pri~u za sebe. Ulaznice, ~a{e i vau~ere za degustaciju za „vinski lavirint“ posetioci mogu da kupe na ulazu (ispod Sata). Cena ulaznice je 200 dinara, cena degustacione ~a{e 150 a vau~eri za degustaciju su 50 dinara.

N. Vukovi}

Predavawe u Platoneumu Predavawe „Biofizika citoskeletalnih motor-proteina“, koje }e odr`ati dopisni ~lan SANU-a Miqko Satari}, odr`a}e se danas u 18 sati u sve~anoj sali Platoneuma, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Ovo predavawe pomogao je Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj.

M. K.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda20.oktobar2010.

DNEVNIK

JU^E U DOMU ZDRAVQA

Po~ela vakcinacija protiv sezonskog gripa

Foto: R. Hayi}

KAD STARO SMETA NOVOM

Bacawe sme}a horogom Inovaciju u odlagawu sme}a u centru grada predstavqaju dva u kadru parkirana podzemna kontejnera koji po svim kvalitetima zamewuju ~etiri standardna.

Ovi kontejneri znatno }e unaprediti odlagawe sme}a u samom

centru, najavi{e inovatori.

Ono {to nisu sada dobro prora~unali jeste da se tim podzemnim ne mo`e pri}i, zato {to „starija zelena bra}a“ blokiraju prilaz onima koji `ele da koriste podzemne kontejnere.

N. V.

U Novi Sad }e ove zime sti}i 14.500 doza vakcina protiv gripa, od ~ega }e Dom zdravqa dobiti 13.000 komada. U prvoj turi isporuke u ovu ustanovu stiglo je 6.240 jednodoznih vakcina, pa je imunizacija protiv sezonskog gripa po~ela ve} ju~e.

Vakcinacija se posebno preporu~uje osobama starijim od 65 godina, obolelima od kardiovaskularnih oboqewa, dijabetesa, cisti~ne fibroze, hroni~nih resporatornih bolesti i hroni~ne upale bubrega, osobama oslabqenog imuniteta i osobama izlo`enim pove}anom riziku od infekcije u okviru zanimawa, kao {to je medicinsko osobqe, jer bi ovim kategorijama stanovni{tva oboqevawe od gripa izazvalo komplikacije osnovne bolesti, koje bi mogle da ugrozi wihov `ivot.

Vakcinu mogu da prime i deca starosti od {est do 36 meseci, koja nisu prethodno bila inficirana ili vakcinisana protiv influence – gripa, ali u dve doze. S tim da drugu dozu treba da prime 30 dana nakon prve doze.

Wima se daje polovina doze, odnosno vakcina od 0,25 miligrama. Deca od tre}e godine i navi{e primaju dozu za odrasle, odnosno vakcinu od 0,5 ml. Vakcinu treba primiti pre po~etka sezone gripa ili prema zahtevima epidemiolo{ke procene.

Svi gra|ani koji imaju potrebu da prime vakcinu, treba da se jave svom izabranom lekaru, a vakcinu ne smeju da prime osobe koje u trenutku vakcinacije imaju povi{enu temperaturu ili neko akutno oboqewe. Tako|e se ne sme primewivati u slu~aju preosetqivosti na neku od komponenti vakcine. Vakcina se mo`e davati u isto vreme s drugim vakcinama, ali na dva razli~ita mesta ubrizgavawa.

Kod ove vakcine mogu}i su propratni efekti u vidu lokalnog bola, crvenila, otoka, koji brzo nestaju. Nakon vakcinacije mo`e se dogoditi da osoba ima simptome sli~ne gripu – povi{enu temperaturu, glavoboqu, groznicu, kowuktivitis ili da oseti bolove u mi{i}ima, ali su ti simptomi krakotrajni.

I. Brcan

POSLEDWA [ANSA ZA „ZVEZDA FILM”

Ste~aj ako propadne aukcija Posle ~etiri neuspe{na poku{aja, ukoliko preostale bioskopske sale „Zvezda filma“ ne budu privatizovane ni krajem meseca, na aukciji zakazanoj za 29. oktobar, najverovatnije ne}e biti novih aukcija i preduze}e }e oti}i pod ste~aj, javio je ju~e „Radio 021“.

Nakon {to su iz ponude izuzeti bioskopi „Jadran“ i „Letwa ba{ta“, a Mala sala „Arene“ prodata sudskim putem, na aukciji }e se na}i samo bioskopi u „Reks“ centru i Futogu, kao i stara oprema.

Lazar Soki} iz „Zvezda filma“ je rekao da procewena vrednost „Zvezda filma“ iznosi preko ~etiri miliona dinara i da, po wegovim informacijama, za sada nema ozbiqnijih kupaca; te da, ukoliko ih ni ne bude, najverovatnije ne}e biti raspisana nova aukcija nego }e uslediti ste~aj preduze}a.

N. H.

ZAVR[ENA PARCELACIJA DELA DOKE I ^ERATA U KARLOVCIMA

Devet placeva ~eka vlasnike

Projekat parcelacije dela naseqa Doka, podru~ja oko ^eratskog grobqa i vodorezervoara na ^eratu u Sremskim Karlovcima je zavr{en i uskoro }e biti predat Republi~kom geodetskom zavodu na obradu. Kako saznajemo u op{tinskom Odeqewu za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te, projekat obuhvata parcele 710/35, 711/1 i 2288/1, ne{to ve}e povr{ine od ~etiri hektara i one su u ovom postupku podeqene na 30 mawih. Od toga je 23 nameweno porodi~nom stanovawu, s tim {to je 14 izgra|eno, odnosno na wima su ve} podignuti objekti, ali bespravno. Ostalih devet parcela su neizgra|ene i one }e, kada op{tina bude donela takvu odluku, biti prodate.

Predvi|eno je da pet parcela budu javne povr{ine. One }e biti iskori{}ene za puteve, zalene povr{ine i gradwu trafostanice.

Za preostale dve nije definitivno utvr|ena namena i to }e biti

u~iweno kada i drugi projekat parcelacije tog podru~ja bude gotov.

Zavr{etkom ovog posla kona~no su ste~eni uslovi da objekti, koji su na 14 parcela nelegalno sagra|eni, budu legalizovani. Prema re~ima na~elnice Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te Du{anke Jawu{i}, ti objekti se nalaze u postupku legalizacije i sad preostaje samo da neposrednom pogodbom po tr`i{nim cenama zemqi{e bude dato vlasnicima, odnosno da budu sklopqeni ugovori o kori{}ewu gra|evinskog zemqi{ta.

Nakon dono{ewa dva plana detaqne regulacije koja obuhvataju to podru~je u Sremskim Karlovcima, nedostajalo je samo da se obavi parcelacija, pa da ve}ina prepreka za legalizaciju bude otklowena. Postupak je potvrdio da ima i slobodnih parcela koje }e mo}i da idu u promet.

Z. Ml.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Kova~ sopstvene sudbine” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Laguna”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge ponedeqkom, sredom i petkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13

do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Homo Faber” autora Maksa Fri{a.

Re~ izdava~a: “Proslavqeni roman {vajcarskog pisca Maksa Fri{a „Homo Faber“ usredsre|uje se na dramati~an poku{aj lika okarakterisanog kao homo faber (na

latinskom – ~ovek kova~ svoje sudbine) da protekle doga|aje shvati i objasni na osnovu uloge pomo}u koje je izgradio svoj odnos prema svetu: ~ovek delatnik mo`e sam da upravqa svojim `ivotom. Opredeqewe za tehniku, na profesionalnom planu, i za sama~ki `ivot, na privatnom, zna~ilo je za Valtera Fabera zatvarawe u okvire sistema koji mu je stvarao ose}aj da gospodari sobom i nudio ne samo pouzdan zaklon u odnosu na stihijnost sada{wosti, ve} i izvesne garancije za budu}nost. No mada je izabrana uloga delovala bezbedno, wena slaba strana, o kojoj nije vodio ra~una, bila je pro{lost. Kroz susret sa mladom Sabet glavni junak se zapravo suo~ava sa svojom pro{lo{}u koju je nastojao da apstrahuje. Na {irem planu romana, to je susret sveta tehnike i slepog poverewa u ~iwenice – sa mitskim i sudbinskim. Ishod tog susreta, izme|u ostalog, ve} i izboru imena i prezimena glavnog junaka daje ironijski prizvuk.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

N. V.

ZAKON O ZA[TITI OD DUVANSKOG DIMA POD LUPOM UGOSTITEQA

Kafeyije odlu~uju o pu{ewu Udru`ewe ugostiteqa Novog Sada planira da 25. oktobra organizuje tribinu povodom stupawa na snagu Zakona o za{titi stanovni{tva od duvanskog dima. Prema re~ima predsednika Udru`ewa Mirlosava Dotli}a skup }e biti u Master centru na Novosadskom sajmu ali nije jo{ odre|ena satnica odr`avawa. Zna se da }e o regulativi kafexije upoznati predstavnici iz Ministarstva zdravaqa.

Zakon o za{titi od duvanskog dima po~iwe da se primewuje od 11. novembra do kada bi ugostiteqi trebalo da se opredele da li }e se u lokalima pu{titi ili }e biti nepu{a~ka mesta.

Regulativa ka`e da lokali ve}i od 80 kvadrata moraju da ima-

ju jasne oznake za koga je prostor namewen. Odnosno, mora biti podeqen prostor tako da nepu{a~ki deo bude bar polovina

^ITAOCI PI[U SMS

ukupnog prostora lokala i da je bli`i vratima za izlaz.

Vlasnici mawih lokala, dakle onih mawih od 80 kvadrata

tako|e treba da se opredele, ali samo u smislu da li }e u kafi}ima biti dozovqeno ili zabraweno pu{ewe.

Dotli} ka`e da }e regulativa o za{titi stanovni{tva od duvanskog dima sigurno uticati na pad promet, „jer smo pu{a~ka nacija“ pa }e gostima te{ko pasti sedewe za kafanskim stolom bez cigarete.

S druge strane vlasnik kafi}a „Kuba Libre“ Nikola Bubawa ka`e da se opredelio da mu kafi} bude pu{a~ki, jer mu lokal ne prelazi 80 kvadrata. Na pitawe {ta }e s gostima koji ne pu{e, odgovorio je da su nepu{a~i verovatno i ranije dolazili, pa im to ne}e biti smetwa da dolaze i ubudu}e. Z. Deli}

065/47-66-452

Malo li je 7,5 miliona pingvina Pre neko ve~e, u „Nacionalnom dnevniku“ na tv „Pink“, reko{e kako }e Mla|an Dinki}, kao osvedo~eni po{tovalac prirode i turizma, pokloniti ZOO vrtu u Jagodini nekoliko foka! U nastavku te vesti reko{e, kako }e Dragan Markovi} - Palma, gradona~elnik Jagodine i narodni poslanik u Skup{tini Srbije, zamoliti Mla|ana Dinki}a, da im do kraja godine obezbedi i nekoliko pingvina! Sude}i po cenama ogreva i ostalih energenata, ove zime }e cela Srbija biti pretrpana „pingvinima“, pa }e gosin. Palma biti u prilici da i sam bira pingvine do mile voqe !

063/1050... *** Pa da li politi~ari ne vide da narod nema hleba da jede??

063/7244... *** Od toliko praznih lokala u centru, postavqaju kontejner za mewa~nicu.

064/1202... *** Huligani koji su pravili haos u Beogradu i Italiji nisu sirotiwa ve} dobro stoje}i, ili ih je neko dobro platio? Znam dosta dobre dece koja ne rade, ili rade za malo para, pa nisu huligani.

Nije wima kriva dr`ava. Ja bih huliganima naplatila tu {tetu koju su napravili, pa da vidim da

li bi ponovo lomili i palili.

Novosa|anka 063/7606... *** Sve pohvale „Dnevniku“ za izvanredan feqton Vidosava Stevanovi}a! Posebno mi se svi|a ~etvrti deo u kojem nas autor vra}a u nezaboravne devedesete i navodi kusturi~inu antologijsku

{wakiwa do`ivqava nesvesticu. Pada u kupatilu oblivena hladnim znojem. Proveravam da nije povre|ena. Sme{tam je u sede}i polo`aj i prime}ujem da je komunikativna. Ipak pozivam 94, svestan da u istom trenutku neka ekipa HP vodi bitku za ne~iji

re~enicu „Sve }e wih Slobo srediti“! Nije lo{e ponekad se prisetiti i takvih gadosti i odvratnosti, jer pam}ewe je dragocena osobina qudskog roda i ne treba ga zanemarivati!

064/0499... *** Nedeqa 17. 10. 2010. - 10 sati pre podne. Osamdesetogodi-

`ivot. Dobijam odgovor da }e medicinska slu`ba sti}i. I bi tako. Mladi qudi od struke proveravaju sve, od SUK do EKG potpuno profesionalno posve}eni pacijentkiwi. Svaka ~ast doktorki Vawi Bo{kovi} i mladom kolegi, pogotovo {to sam saznao da svega

4 mobilne ekipe opslu`uju ~itav Novi Sad. 064/4615... *** Kona~no da se mi gra|ani iskreno i lekovito nasmejemo.

Naravno, bi}e tako sve dok Ivan Ivanovi} ne stekne status da mu Boba @ivojinovi} po~ne doturati }ebad.

064/3078... *** U ~etvrtak saznadoh da penzionerski bonus ne}e ~ekati rebalans buxeta. U petak javi{e da je isplata u subotu, a ve} u nedequ ostadoh bez kinte?! Penzioner Petko 064/4615... *** Kolporteri rade 10 sati dnevno, {to je 300 sati mese~no, a u obra~unu plate dobiju minimalac i pi{e da su radili 160 sati. Gde su inspekcije??

063/7244... *** Sla`em se sa ~itaocem 064/1765... da je legalizacija prevara. Ministar Duli} obe}ao 500 evra po ku}i, a u ZIG-u mi izra~unali 10.400 za 100 kvadrata, 20 puta vi{e od obe}anog. U istoj smo dr`avi, veli~ina gradova ista, a u Ni{u, u prvoj zoni legalizacija 600 dinara po kvadratu, a ovde 6.700 dinara, 14.000 dinara preko 50 kvadrata. Niska cena je po{tena, u skladu sa ministarskim obe}awem, a novosadska nemogu}a i nepo{tena.

064/5760...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda20.oktobar2010.

9

ZA[TITNIK GRA\ANA ALEKSANDAR GRUJI] APELUJE NA BR@I RAD GRADSKIH UPRAVA

Ombudsman ve} zatrpan predmetima Za{titnik gra|ana Aleksandar Gruji}, iako je na raspolagawu Novosa|anima tek ne{to vi{e od nedequ dana, uveliko ima pune ruke posla. Do sada se na adresu Vojvo|anskih brigada 17, gde se nalazi kancelarija gradskog ombudsmana, javilo vi{e od {ezdeset sugra|ana koji smatraju da upravo on mo`e re{iti

dokumentaciju ili da su prema{ili rokove i sli~no. Sa druge strane, do|u qudi i ~isto da se ispri~aju i da sa nama podele svoju muku. Kada ih pitamo na ~iji rad se `ale, ne znaju da ka`u ali im bude lak{e {to su sa

Gra|ani su se dosad `alili na JKP „Informatika“, probleme sa legalizacijom, „Radosno detiwstvo“... s tim {to se ispostavilo da su ~esto svesni svojih prava, ali ne i obaveza probleme iz prili~no {irokog opusa. Neki su se obratili na pravo mesto, me|utim, ima i onih kojima funkcija za{titnika gra|ana nije najjasnija.

- Uglavnom nam sti`u pritu`be na rad javnih preduze}a. @ale se qudi na obra~un naplate JKP „Informatika“ ili imaju problem sa legalizacijom za koju je zadu`ena Uprava za urbanizam, ili su `albe upu}ene na ra~un „Radosnog detiwstva“.

Sve ove ustanove i preduze}a su u na{oj nadle`nosti, to jest poqe na{eg delovawa, ali ~esto se desi da nakon {to saslu{amo i drugu stranu shvatimo da su gra|ani svesni svojih prava ali ne i obaveza, da imaju nepotpunu

nekim popri~ali i {to ih je taj neko saslu{ao - obja{wava Gruji} za „Dnevnik“.

Foto: R. Hayi} Kako ka`e gradski Aleksandar Gruji} ombudsman, jedan od glavnih ciPo wegovim re~ima, gra|ani qeva ali i izazova je skra}ewe ~esto brkaju nadle`nost gradupravnog postupka re{avawa skog i republi~kog ombudsmana, predmeta, odnosno unapre|ewe pa do|u da se `ale na rad organa rada uprave. Me|utim, da bi se republi~ke uprave. U tom sluto desilo potrebno je mewati ~aju, bivaju upu}eni na repuZakon o upravnom postupku. bli~kog za{titnika gra|ana - Kada kontaktiramo gradsku Sa{u Jankovi}a.

Upravu za urbanizam, na primer, - Obara}aju se sa primedbama ka`u nam da imaju 37.000 zahteva na postupak dobijawa dr`ai 14 zaposlenih, a rokovi za revqanstva, li~nih karti i paso{avawe predmeta su 30 ili 60 {a. Tu su i problemi koje redana. Nama je ciq da se upravo {ava Penzijsko-invalidski ovaj period skrati - ka}e Grufond a ne mi, tako da smo u tim ji}. slu~ajevima mi posrednici ili

KAD TOPLANA „SEVER” BUDE KORISTILA I ENERGIJU IZ TE-TO

Delu grada sledi boqe grejawe Toplana „Sever“ tokom leta spojena je na glavnu razdelnu stanicu i time sa TE-TO, nakon 30 godina. Iz Toplane su najavili da }e time biti omogu}eno kvalitetnije grejawe u delu grada koji ova toplana, sme{tena kraj @elezni~ke stanice pokriva: deo izme|u ulica Novosadskog sajma i Bulevara Ja{e Tomi}a i izme|u Bulevara oslobo|ewa i ulica Hajduk Veqkove i Rumena~ke.

Me|utim, da bi toplana „Sever“ koristila energiju iz TETO, potrebno je izgraditi i cirkularno postrojewe, {to }e bi-

ti posao u prvoj fazi rekonstrukcije ove toplane, u okviru koje }e biti izgra|ena i nova trafo stanica. U drugoj fazi posla bi}e izgra|ena dva kotla od po 58 megavata snage, od kojih }e jedan mo}i da koristi i alternativni energent u slu~aju nestanka gasa. Planirana je i iz-

gradwa rezervoara za mazut od 1.000 kubika.

Glavni projekat za pro{irewe toplane „Sever“ zavr{en je, iazbran je izvo|a~ radova u prvoj fazi posla, a u toku je pribavqawe potrebnih dozvola i odobrewa. Novac za ovu investiciju „Toplana“ je nabavila kroz kredit nema~ke banke za obnovu i razvoj KfW, vredan 10 miliona evra.

Kako se navodi iz Toplane, rekonstrukcijom cirkularnih postrojewa re{i}e se hidrauli~ki problemi toplane „Sever“, a time i toplana „Jug“ i „Istok“, ~ime }e

se smawiti broj havarija i wima izazvanih zastoja, dok }e biti omogu}eno i boqe iskori{}ewe mogu}nosti TE-TO. Za gra|ane ova investicija zna~i, ka`u u Toplani, da }e imati sigurnije i kvalitetnije grejawe, uz mogu}nost prikqu~ewa novih zgrada na sistem S. Krsti} daqinskog grejawa.

POVODOM GODI[WICE OSLOBO\EWA GRADA

Predavawe u Novosadskom klubu

Povodom 66 godina od oslobo|ewa grada, danas }e u Novosadskom klubu govoriti direktor Istorijskog arhiva grada Bogoqub Savin. Doga|aj po~iwe u 18 sati u Zmaj Jovinoj 3/1. M. K. U SVE^ANOJ SALI MATICE SRPSKE

Ve~e solo pesme „Ve~e solo pesme“ naziv je koncerta koji }e danas u 19 sati biti odr`an u sve~anoj sali Matice srpske. Nastupi}e sopran Gordana Gavrilovi} i bariton Vladimri Dini} u klavirskoj pratwi Tatjane Drobni.

Z. Ml.

medijatori. Objasnimo im kome treba da se obrate i {ta treba da u~ine kako bi re{ili dato pitawe. U slu~ajevima mobinga, mi mo`emo da reagujemo kada su u pitawu lokalni organi a kada se zlostavqawe radnika de{ava u privatnim preduze}ima, sud i poverenik za ravnopravnost su prave adrese - dodaje Gruji}.

U kancelariji se pored ombudsmana nalaze jo{ i zamenik i ~etiri zaposlena pravnika.

Kako ka`e Gruji}, ovaj obim predmeta za sada mogu da re{e qih {estoro, no plan je da se kancelarija pro{iri i da postoje osobe koje se bave posebno pravima `ena, de~jim pravima ili pitawima rodne ravnopravnosti.

- Slede}e nedeqe bi trebalo da potpi{emo Sporazum o saradwi i me|usobnom pru`awu pomo}i sa Kancelarijom pokrajinskog ombudsmana. Jo{ uvek nismo dobijali predmete sa tog nivoa jer je dogovor da se prvo mi ovde uhodamo pa da onda rasporedimo predmete - ka`e Gruji}.

Kancelarija gradskog ombudsmana ima u planu pokretawe projekta medijske promocije ove institucije, u okviru koje }e posetiti i mesne zajednice oklonih mesta i upoznati gra|ane sa radom i nedle`nostima za{titnika gra|ana.

J. Zdjelarevi}

Foto: R. Hayi}

ALEKSANDAR JOVANOVI] I ZAPOSLENI U UPRAVI DALI KRV

Humanost ~uva `ivot U ju~era{woj akciji dobrovoqnog davawa krvi u zgradi Skup{tine grada vi{e od 30 zaposlenih u Gradskoj upravi dalo je krv, a me|u wima je bio i predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi}, koji je istakao da to nije samo human gest, ve} i gra|anska obaveza.

- Svako ko mo`e da da krv, trebalo bi to da uradi, jer svi dobro

znamo da za nekog ovakav postupak zna~i `ivot - kazao je Jovanovi}.

- Kada bi svaka zdrava osoba za `ivota dala krv ~etiri do pet puta, krvi vi{e ne bi nedostajalo.

Aktiv dobrovoqnih davalaca krvi i humanitaraca Gradske uprave zajedno sa Zavodom za transfuziju krvi dva do tri puta godi{we organizuje ovakve akcije.

Z. Ml.

SUTRA U KARLOVCIMA

U Patrijar{ijskom dvoru dve izlo`be Izlo`ba „Manastiri Fru{ke gore“ autora Svetozara Paji}a i „U pohode Svetoj gori fru{kogorskoj“ Mi{e Nikolovskog bi}e predstavqene sutra u sve~anoj sali Partijar{ijskog dvora u Sremskim Karlovcima. Otvarawe dve postavke zakazano je za 19 ~asova, a govori}e episkop sremski Vasilije.

Z. D.

PLANOVI SPC „VOJVODINA” NAKON POSTAVQEWA QIQANE ]ULIBRK ZA V.D. DIREKTORA

I {tedwa i gradwa otvorenog bazena Pre gotovo mesec dana na mesto v.d. direktora Spensa do{la je Qiqana ]ulibrk nakon {to je nekada{wi direktor Zvonimir Kaprocki podneo ostavku. Iako malo vremena pro{lo od wenog postavqawa na pomenutu funkciju ]ulibrk za „Devnik“ ka`e da je potpuno sagledala stawe u preduze}u i da ono, na`alost, nije sjajno.

- Finansijski lo{e stojimo a na to je prevashodno uticala ekonomska kriza koja poga|a na{e korisnike, pa tako i Spens. Tu ne mislim samo na zakupce ve} i na odr`avawe koncerata i raznih druge sadr`aje. Uveli smo rigorozne mere {tedwe - nagla{ava ]ulibrk.

Dodaje da je postignut dogovor sa „Novosadskom toplanom“ o isplati starog duga na 12 mese~nih rata, sporazum sa „Elektrovojvodinom“ o izmirivawu duga za struju tako|e na rate, kao i dogovor oko izmirivawa obaveza prema „^isto}i“.

U proteklom periodu dosta se pri~alo kako sve vi{e poslovnih lokala na Spensu zvrje prazni a Qiqana ]ulibrk ka`e da se situacija popravqa.

- Dolaze hladniji dani i to je vreme kada je pose}enost Spensa ve}a. Sti`u i zahtevi za izdavawe praznih lokala, kojih ima desetak u prizemqu i na prvom spratu, pa o~ekujem da }e oni uskoro biti izdati. Tako|e, „Parking servisu“

Qiqana ]ulibrk

smo predo~ili predlog o beneficiranom parkirawu oko Spensa, ta~nije `equ da se u okolini centra parkirawe napla}uje samo do

Kaprockog, a tu pre svega mislimo na po~etak izgradwe otvorenog bazena, oni se nastavqaju. Podse}amo da se gradwa tog bazena ~eka ravno tri decenije. Tender za iz-

U Spensu o~ekuju da s „Projektomonta`om” u Beogradu ugovor potpi{u u toku naredne nedeqe i da prva faza posla na otvorenom bazenu, koju finansira Ministarstvo omladine i sporta, po~ne do 15. novembra 16 ~asova. Ovo potez bi opredelio vi{e sugra|ana da dolaze na Spens - isti~e ]ulibrk. [to se ti~e projekata koji su najavqivani za mandata direktora

vo|a~a posla je zavr{en i posao je pripao „Projektomonta`i“ iz Beograda. U Spensu o~ekuju da }e s tom firmom ugovor biti potpisan u toku naredne nedeqe i da }e prva

U ORGANIZACIJI DE^JEG KULTURNOG CENTRA

Nove radionice za darovite De~ji kulturni centar u Ulici Mite Ru`i}a 1, pripremio je za mali{ane starosti od tri do 14 godina nove termine za probne radionice. Ciq ovih radionica je otkrivawe li~nih afiniteta i talenata, a one su besplatne.

Danas od 17.30 do 18.45 sati za decu od ~etiri do 12 godina bi}e uprili~ena radionica primewene umetnosti “Oh ta ma{ta”, od 19 do 20 sati za decu od {est do

12 godina je foto radionica. Sutra od 17 do 18 sati za decu od pet do 12 godina odr`a}e se cirkuske ve{tine, od 18 do 19 sati za decu od {est do 12 godina joga za decu, a od 19.20 do 20.30 sati za decu od pet do 12 godina pozori{na radionica “ I mali glumac je glumac”.

U petak od 16.30 do 17.30 sati za decu od {est do 14 godina odr`a}e se {ahovska radionica, od

17.30 do 18.45 sati radionica primewene umetnosti, od 19 do 19.45 sati za decu od ~etiri do 13 godina Muzi~ka kutijica, a od 19.45 do 20.30 za decu od ~etiri do 12 godina De~ji hor. U subotu od 10 do 12 sati za decu od osam do 14 godina odr`a}e se filmska radionica ”Film i ja”. Audicija za De~ji gradski hor odr`a}e se tako|e u subotu od 17 do 20 sati.

M. K.

faza posla, koju finansira Ministarstvo omladine i sporta, po~eti najkasnije do 15. novembra. Pomenuti posao treba da traje najvi{e 75 dana, a predvi|awa su da bi druga faza izgradwe, koju finansira Grad, mogla da krene sa prvim lepim danima naredne godine. [to se ti~e zaposlenih Qiqana ]ulibrk ka`e da uskoro o~ekuju da dobiju „zeleno svetlo“ od Grada kako bi se realizovao kolektivni ugovor sa sindikatom preduze}a, koji podrazumeva i socijalni program. Ovo bi trebalo da se desi do Nove godine, a tada bi radnicima trebalo da se ponude stimulativne otpremnine.

B. Markovi}

Predstava „Jare u mleku” Predstava „Jare u mleku“ u re`iji Borisa Lije{evi}a bi}e odigrana danas od 20 sati u velikoj sali Pozori{ta mladih. Glavne uloge tuma~e Ivan \uri} i Ervin Haximurtezi}, a pored wih nastupaju: Dejan [arkovi}, Marija Mitrovi}, Marina Zubi}-Cinkocki, Vera Hr}an-Ostoji}, Ratko Radivojevi}, Sa{a Latinovi}, Slobodan Ninkovi}, Dragan Zori} i Jelica Gligorin.

Z. Ml.

sreda20.oktobar2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Kako da dresirate svoga zmaja“ (18), „Qubav na daqinu“ (19.30), „Po~etak“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Kabos mora umreti“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Pera Dobrinovi}”: „Timon Atiwanin“ (19.30) Pozori{te mladih, velika sala: „Jare u mleku“ (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e, 18. oktobra, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Marina Jawi} iz Novog Sada, Emilija Luka~ iz Ka}a, Danka Uzelac iz Kru{edola, Andrijana Savanovi}, Sla|ana Repaji} i Marija Kova~evi} iz Futoga, Barbara Mitreski iz Mokrina, Jasmina E}imovi} iz Kukujevaca, Jasmina Petkov iz Gardinovaca, Borislava Mileusni} iz Ba~ke Palanke, Nevenka Bajagi} iz Mo{orina, Irena Lazarevi} iz Oxaka i Mirjana Ember iz Temerina, DE^AKE: Dragana Ban~i, Tijana Soldat, Marija Kqaji}, Jelena Vrtikapa, Tijana Strikovi} iz Novog Sada, Milica Petrovi} iz Budisave, Jelena Mihaqevi} iz Ba~ke Palanke, Daniela Malinovi} iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milo{ Danila Pavkov (1933) u 10.30 sati, Laslo Jano{a Terek (1927) u 11.15, \uja Petka Doj~inovi} (1944) u 12 – ispra}aj, Qubica Vukadina Veli~kovi} (1927) u 12.45, Katica Andrije Bradari} (1937) u 13.30, Zoran Nikole Veselinovi} (1961) u 14.15 i Nikola Milana Fan (1984) u 15 ~asova.

Na Alma{kom gorbqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Mileva Aleksandra Raki} (1923) u 13 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

BA^KA PALANKA: Kraqevina Holandija donirala je nov feribot nazvan „Golubica”, zamenu za dosada{wu brodicu koja saobra}a Dunavom i povezuje Vukovar i Ba~, odnosno Hrvatsku i Srbiju. Feribot je trebalo da zaplovi 16. oktobra, ali je ve}

nekoliko dana usidren u vukovarskoj luci. Nadle`ni u Vukovaru ka`u da je glavni problem nedostatak para za pla}awe PDV. Vrednost feribota je milion evra, a za porez je potrebno

uplatiti 230.000 evra - novac koji Vukovar nema, pa se o~ekuje da }e taj iznos biti obezbe|en iz dr`avne kase.

Veza izme|u dve varo{i na obalama Dunava postojala je decenijama, a bila je prekinuta u vreme rata na prostorima biv{e Jugoslavije. Grani~ni prelaz preko reke obnovqen je pre nekoliko godina, jer qudi sa jedne i druge obale imaju rodbinu i prijateqe na drugoj strani, kao i imovinu, ku}e, wive, sala{e... Na feribotu }e raditi tri radnika, a kapetana i jednog mornara obezbedi}e Vukovar, dok }e Ba~ zaposliti jo{ jednog mornara koga }e i pla}ati. Feribot je {irine {est, a du`ine 16 metara. Mo}i }e da primi tridesetak putnika i ~etiri automobila.

M. Sy.

JU^E U TOVARI[EVU

Po~ela gasifikacija TOVARI[EVO: Skromnom sve~ano{}u u Tovari{evu je po~ela gasifikacija sela sa oko 3.000 stanovnika.

Ovo je po~etak realizacije ugovora koji su potpisali Op{tina Ba~ka Palanka i DP „Novi Sad – gas”, a kojim je predvi|eno da za nekoliko go-

dina budu gasifikovana sva naseqena mesta u ovoj op{tini. Grad Ba~ka Palanaka gasifikovan je jo{ pre dve decenije, a do sada gasifikacija je zavr{ena u ^elarevu, Ne{tinu i Vizi}u. Pored Tovari{eva u narednim godinama prirodni gas bi trebalo da stigne i u Obrovac, Kara|or|evo, Mladenovo, Novu Gajdobru, Gajdobru, Silba{, Despotovo, Pivnice i Parage.

M. Sy.

Ostala na poslu, a oti{la u penziju ZREWANIN: Zaposleni u zrewaninskoj Slu`bi za katastar i nepokretnosti Republi~kog geodetskog zavoda, na ~elu sa na~elnicom Erikom Va{tag, nisu suo~eni samo sa brojnim obavezama zbog promene u evidentirawu vlasni{tva nad nepokretnom imovinom, odnosno preseqewem ovog posla iz sudova u wihov resor. Nad glavom im vise i velike gu`ve i gun|awa nezaadovoqnih gra|ana, ali i optu`be da se u ovoj slu`bi de{avaju pomalo ~udne stvari. Mo`da najvi{e „bode o~i” informacija koja odre|eno vreme kru`i zrewaninskom ~ar{ijom, a to je da u pomenutoj slu`bi i daqe radi jedna pravnica, iako je u me|uvremenu oti{la u penziju. A, na birou za nezaposlene, u isto vreme, ~ak 37 diplomiranih pravnika ~eka na posao.

Po saznawima „Dnevnika”, penzionisana slu`benica (ime poznato redakciji) zauzela je mesto predsednice jedne od ko-

ovom momentu i nemogu}e na}i drugo re{ewe. Uslov je, naime, da predsednik mora biti ne samo pravnik po struci, ve} i da ima pravosudni ispit i odre|eno radno iskustvo. Nadle`ni u slu`bi vele da takvog za sada nisu na{li. Uz to, predsednik komisije se postavqa na odre|eno vreme i sa wim se ne zakqu~uje ugovor o radu na neodre|eno vreme.

I oni koji dolaze kod predsednika op{tine ^edomira @ivkovi}a za pomo}, wih devet od deset tra`e da im omogu}i zaposlewe u presti`noj nema~koj kompaniji stranih kompanija u na{ Tehnolo{ki park. Nove perspektive }e otvoriti i aerodrom, za koji se zala`emo da dobije me|unarodni status. Znam da su gra|ani u te-

Mali{anima obnovqeno deset igrali{ta

Sve~ani program ju~e u centralnom kawi{kom zabavi{tu

dodelila Kawi`i pravo da organizuje va{are, odnosno da postane varo{ica.

Sve~ana sednica SO Kawi`a na kojoj }e biti dodeqene op{tinske nagrade „Pro urbe” bi}e odr`ana danas, u 10 ~asova, a sata kasnije u 11,15 sati, u holu Gradske ku}e je

otvarawe Drugog festivala meda.

Uve~e u sportskoj hali „Bawe Kawi`a” je koncert poznatog ma|arskog {ansowera srpskog porekla Zorana Stevanovi}a za koji su besplatne ulaznice razgrabqene jo{ pre dve nedeqe.

M. Mr.

{koj situaciji, nemaju gde da zarade za `ivot i sasvim mi je jasno {to svi od mene tra`e da im pomognem da na|u posao – isti~e @ivkovi}

- Postavqawe sada{we predsednice komisije je po zakonu i uz po{tovawe svih propisa. Mi bismo bez we bili u velikom problemu - poru~uju iz mesne Slu`be za katastar.

Na sve glasnije zamerke gra|ana da na {alterima katastra neki plate i idu preko reda, dok sirotiwa mora da ~eka u nedogled, ovde odgovaraju da je uredbom Vlade Srbije dozvoqeno da se neki predmeti obra|uju po hitnom postupku, ali se u tom slu~aju pla}a duplo ve}a naknada.

- Tim potezom svi su dobili i redovi su mnogo mawi. Nikako se ne mo`e re}i da su bogati u prednosti u odnosu na siroma{ne. Naime, hitni zahtevi uglavnom slede usled nemara gra|ana koji na vreme ne pribavqaju dokumentaciju.

Taj nemar se na na{em {alteru ili pla}a, ili se zbog wega mora ~ekati na uslugu - odgovaraju na prozivke u Slu`bi za katastar. @. Balaban

Vodovod izme|u Subotice i Pali}a

Vr{~ani se otimaju za nema~ku platu

PO^ELA PROSLAVA DANA OP[TINE KAWI@A

KAWI@A: Sve~anom predajom obnovqenih de~ijih igrali{ta u Pred{kolskoj ustanovi „Poletarac” ju~e je po~ela proslava Dana op{tine Kawi`a. Na sve~anosti uprili~enoj u centralnom zabavi{tu u Kawi`i direktorka ustanove Iboja Veselinov je istakla da su zahvaquju}i ulagawu iz buxeta, od preko dva miliona dinara, ovom prilikom obnovqena igrali{ta u deset objekata na podru~ju op{tine. O zna~aju brige o najmla|ima govorio je i predsednik op{tine Mihaq Wila{, a zbog ki{e mali{ani su pod krovom zabavi{ta priredili prigodan program.

Na brdu Bergel kraj Tre{wevca, sve~anost je odr`ana kraj spomen obele`ja Prvoj sen}anskoj bici od 20. oktobra 1689. godine, kada je ovaj kraj oslobo|en od Turaka i proslavqa se kao kao praznik op{tine. Na ovom mestu se svake godine dodaje po jedna nova spomen plo~a sa zna~ajnim datumima iz istorije Kawi`e, a ovog puta spomen plo~om je ozna~ena 1751. godina, kada je Marija Terezija

misija koja proverava postupak izlagawa katastra nepokretnosti za svaku katastarsku op{tinu. Ona je, navodno, na tom mestu ostala na insistirawe Republi~kog geodetskog zavoda, a u ovda{woj slu`bi podr`ali su takvu odluku. Nadle`ni u Slu`bi za katastar i nepokretnosti obja{wavaju da wihova starija koleginica, ne samo da odli~no obavqa posao, ve} je u

U POGONU KORPORACIJE „FRENESIJUS” U VR[CU

VR[AC: Kada se pro~ulo da }e nema~ka korporacija „Fresenius Medikal Care”, vode}i svetski proizvo|a~ opreme i potro{nog materijala za dijalizu, pro{iriti proizvodwu i zaposliti krajem novembra novih 160 radnika, za posao u ovoj uspe{noj firmi konkurisalo je preko 1.500 Vr{~ana, nadaju}i se dobroj zaradi. I oni koji dolaze kod predsednika op{tine ^edomira @ivkovi}a za pomo}, wih devet od deset tra`e da im omogu}i zaposlewe u presti`noj nema~koj kompaniji.

- Broj nezaposlenih ve} du`e od decenije varira od sedam do osam hiqada. Ne ~udi zainteresovanost za novu liniju „Fresenijusa”, jer su mogu}nosti zarade i radni uslovi iznad proseka. Na{ prioritet jeste Tehnolo{ki park u kojem na prole}e po~iwe izgradwa novih pogona u kojima bi posao trebalo da na|e dve hiqade Vr{~ana. Prioritet dajemo farmaceutskoj industriji – ka`e @ivkovi}. - Jedini na~in da re{imo ovaj problem jeste da privu~emo {to ve}i broj uspe{nih

11

SLU@BA ZA KATASTAR NA METI NEZADOVOQNIH GRA\ANA

VUKOVAR NEMA NOVCA ZA POKLON HOLANDSKE VLADE

Trajekt Ba~–Vukovar ~eka pare iz dr`avne kase

sreda20.oktobar2010.

Rekao je i da op{tina ne mo`e da uti~e na poslodavce, ali se nada da }e rukovodstva vr{a~kih firmi na}i re{ewe da se sveop{ta kriza prebrodi. Lokalna samouprava trudi se da poslodavcima objasni koliko je bitno da zadr`i zaposlene, iako na wihove odluke ne mo`e da se uti~e.

Generalni direktor FMC Srbija Predrag Vrani} isti~e da im je u 2011. godini ciq da u novom pogonu proizvedu 5,7 miliona artero-venskih setova, od kojih }e 5,15 miliona, u vrednosti od 20 miliona evra, i}i za izvoz. Ulagawa u ove kapacitete su oko 750 hiqada evra.

Nova linija bi}e montirana u tri smene, isti~e direktor proizvodwe u ovoj fabrici Vojislav Bugarski i to je po svoj prilici veliki doprinos „Freseniusa” u smawewu nezaposlenosti u gradu pod kulom.

- U slu~aju pove}awa kapaciteta, u ovoj fabrici naredne godine bi posao moglo da dobije jo{ 50 radnika – isti~e Bugarski.

R. Jovanovi}

SUBOTICA: Marija B. koja `ivi na Pali}u ka`e da ~eka jedva izgradwu magistralnog voda koji }e da pove`e Pali} i Suboticu, jer }e im voda za pi}e biti kvalitetnija. Ona se godinama bavim turizmom, a zahvaquju}i novom vodovodu mo}i }e da poboq{a turisti~ku uslugu.

Vodovodne cevi }e biti postavqene u du`ini od tri kilometra, i radi}e se u dve faze, od Segedinskog puta kod Megamarketa „Rodi}” do Velikog Radanovca, i u okolini Horgo{kog puta. Vrednost radova iznosi 22 miliona dinara, a rok za zavr{etak je novembar.

- Dobili smo od slova~ke vlade cevi kao donaciju za magistralni vod , dok je Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine izdvojio preostali novac za zavr{etak projekta.

Izgradwom voda }e se pospe{iti turizam na Pali}u, i opremiti industrijska zona kod nekada{we Prve kasarne. To je i uslov za razvoj severnog i ju`nog kompleksa Bawe Pali} - obja{wava {ef za investicije JKP „Vodovod i kanalizacija” Goran Mijatovi}.

Gradili{te je obi{ao i gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}.

A. A.

SINDIKAT NEZADOVOQAN STAWEM U „PIJACAMA I PARKINZIMA”

Lepo vaspitawe izgovor za polnu diskriminaciju ZREWANIN: Zalud v.d. direktora JKP „Pijace i parkinzi” Borivoj Doroslova~ki poku{ava da uti{a nezadovoqstvo radnika u ovom preduze}u, koje je kulminiralo dok se na wegovom ~elu nalazio \or|e Radu, sada odbornik G17 Plus u Skup{tini grada Zrewanina. Samostalni sindikat firme nije zadovoqan ni sada{wim prvim ~ovekom „Pijaca i parkinga”, {to mu je i otvoreno poru~io posle nedavnog sindikalnog sastanka. Sindikalci su Doroslova~kom uputili nekoliko zahteva, ali za sada je neizvesno da li }e oni biti i ispuweni.

Prvi je da se zaposlenima koji kontroli{u naplatu parkirawa putem SMS-a bude ispla}en terenski dodatak od 100 dinara po radnom danu. U Samostalnom sindikatu ka`u da je, ukoliko u planu i programu preduze}a ne postoji novac za ovu namenu, potrebno preduzeti odgovaraju}e mere protiv onoga ko je to propustio da u~ini.

Sindikalcima smeta i povla~ewe inkasantkiwa sa ulica i raspore|ivawe po naplatnim ku}icama jer smatraju da je na taj na~in u~iwena polna diskriminacija.

- Pojedine radnice bivaju primqene za rad na ulici, kao kontrolorke pla}awa parkirawa vozila, a posle odre|enog vremena upu}uju se u ku}ice, pod izgovorom da su mu{karci xentlme-

Doroslova~kom se spo~itava i da je nastavio praksu iz prethodnog perioda kada se nije po{tovala stru~na sprema zaposlenih. Naime, na rukovode}a mesta, kako tvrde sindikalci, postavqaju se osobe

Li~ni rat?

Uprava JKP „Pijace i parkinzi”, kako ona na ~elu sa \or|em Raduom, tako i ova sa Borivojem Doroslova~kim, smatra da su ~lanovi sindikata zloupotrebqeni od strane predsednika @ike @ivadinovi}a. ^esto se ovde mo`e ~uti da @ivadinovi} vodi svoj li~ni rat protiv direktora firme koji su ga nasledili na ovoj funkciji. Sada{wi predsednik Samostalnog sindikata, naime, bio je direktor „Pijaca i parkinga” pre nekoliko godina, u vreme dok je u Zrewaninu bila prinudna uprava i kada je gradom vladao DSS sa partnerima. ni i da }e oni preuzeti wihova radna mesta na otvorenom. Smatramo da pol zaposlenog ne mo`e biti argument za odre|ivawe ko }e biti raspore|en za rad u zatvorenom. Mislimo da smo jedina firma u Srbiji koja tako postupa. To se mora promeniti kako bi se obezbedila polna ravnopravnost, {to je i zakonska obaveza poslodavca – veli predsednik Samostalnog sindikata u JKP „Pijace i parkinzi” @ika @ivadinovi}.

koje imaju ni`i stepen spreme od podre|enih, {to je nedopustivo. „Isto tako, u odeqewu pijaca niste ispravili organizacionu {emu, kako ste obe}ali, po kojoj su u istoj ravni elektri~ar i diplomirani ekonomista {to je, prizna}ete, neprirodno. Tim pre {to ste i vi {kolovan ~ovek i diplomirani ekonomista, pa ne biste smeli da dozvolite da politika i privatne veze budu ispred struke”, poru~ili su Doroslova~kom iz sindikata. @. Balaban

CRNA HRONIKA

sreda20.oktobar2010.

TU@ILAC ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL MIQKO RADISAVQEVI]

Utvrditi ko finansira huligane – Tu`ila{tvo za organzovani kriminal }e ispitati povezanost huligana i ekstremnih navija~kih grupa s organizovanim kriminalom – izjavio je ju~e Tanjugu tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} u pauzi konferencije zemaqa potpisnica Konvencije UN za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koja se odr`ava u Be~u. – Potrebno je, pre svega, utvrditi ko finansira, i s kojim motivom, ove nasilnike koji po na~inima svog delovawa sve vi{e li~e na uli~ne bande.

Radisavqevi} je napomenuo da je tom prilikom s italijanskim tu`iocem u Nacio-

nalnoj direkciji za borbu protiv mafije Pjetrom Grasom analizirao pro{lonedeqni doga|aj u \enovi u vezi s fudbalskom utakmicom izme|u reprezentacija Srbije i Italije kada su srpski huligani, koji su se predstavqali kao navija~i srpske reprezentacije, izazvali velike nerede.

S italijanskim kolegom je, kako je napomenuo, razgovarao i o krivi~nim postupcima koji se vode u Srbiji i Italiji protiv pripadnika vi{e me|unarodnih organizovanih kriminalnih grupa, a me|u kojima su najzna~ajnije one koje se bave trgovinom narkoticima.

Tu`ilac se susreo i s predstavnicima delegacija Meksika i Brazila, s kojima je razgovarao o iskustvima Srbije i ovih zemaqa u borbi protiv organizovanog kriminala. Po wegovim re~ima, delegacije Brazila i Meksika su iskazale posebnu zainteresovanost za iskustva i rezultate rada srpskog tu`ila{tva za organizovani kriminal na oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, za kori{}ewa posebnih dokaznih radwi i za{titi u~esnika krivi~nog postupka, a dogovoreni su i konkretni vidovi saradwe.

PRAVNI OKVIR U BORBI PROTIV NASIQA

U Srbiji kazne najstro`e, problem je primena Deset dana od „Parade ponosa“ i osam dana od huliganstva u \enovi, Srbija neverovatno podse}a na pro{logodi{wi septembar kada se dogodio tragi~ni slu~aj „Taton“. Dr`ava je sko~ila na noge i toliko pripretila nasiqu i wenim akterima da su mnogi ozbiqno poverovali da je do{ao kraj razularenim masama i ru{ila~kim hordama. I tada su u kratkom roku, kao {to se to i sada predla`e i ~ini, usledile izmene tri zakona (o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama, Krivi~nog zakonika i Zakona o prekr{ajima), kojima su po{trene zatvorske kazne i pove}ane nov~ane.

Srbija ve} sedam godina ima Zakon o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama, ali wegovo postojawe u proteklim godinama nije dovelo do smawewa broja huliganskih ispada na stadionima i u drugim sportskim objektima.

– Ovo {to se desilo pokazalo je staru tezu da je zakone mnogo lak{e doneti nego ih pravilno i dosledno primeniti. Svedoci smo, u stvari, i toga da taj na{ zakon, koji je dobar i usgla{en s evropskim standardima, ne daje nikakve rezultate jer je wegova primena veoma lo{a, a pre svega zbog toga {to organi pravosu|a vrlo sporo procesuiraju te slu~ajeve i, prakti~no, gotovo da niko nije odgovarao krivi~no ve} samo prekr{ajno – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ mr Dejan [uput iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu koji se ve} du`e bavi pravnim okvirom u borbi protiv nasiqa na sportskim priredbama kod nas i u evropskim dr`avama, a autor je i posebne publikacije „Sankcionisawe dopinga u sportu“.

Na{ sagovornik podse}a na neka istra`ivawa, koja je radio Institut za uporedno pravo, a koja su pokazala da su krivi~nosudski postupci ekstremno spori u odnosu na praksu drugih zemaqa, a kaznena politika sudova suvi{e blaga.

Tako je utvr|eno da svaki sedmi slu~aj u srpskom krivi~nom pravosu|u traje du`e od ~etiri godine od trenutka podno{ewa prijave do trenutka pra-

c m y

12

DNEVNIK

U AKCIJI „ATLANTIDA” UHAP[ENO VI[E STRANIH DR@AVQANA

Otkriveno nezakonito internet kockawe u Srbiji U akciji „Atlantida“ prvi put u Srbiji otkriven je „nezakoniti virtuelni kockarski grad“, a vi{e stranih dr`avqana uhap{eno je zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}enog organizovawa igara na sre}u putem interneta, saop{tio je ju~e MUP Srbije.

Osumwi~eni su bez ovla{}ewa Dr`avne lutrije Srbije i Uprave Ministarstva finansija za igre na sre}u, pomo}u svoje ra~unarske opreme i sajtova www.gowildcasino.com i www.casionolitan.com, putem interneta organizovali on-lajn kockawe na teritoriji Srbije. Oni su omogu}ili ve}em broju lica iz dr`ava Evrope i Amerike da se kockaju i pola`u uloge putem elektronskih transfera prema of-{or destinacijama, da bi potom novac podizali i prenosili u Srbiju radi daqeg ulagawa u nelegalan posao.

Kako je navedeno u saop{tewu, radi se o veoma popularnim sajtovima koji su poznati igra~ima {irom sveta, a dosad nije bilo poznato gde se nalaze wihovi „tvorci“.

Pretresom prostorija utvr|eno je da su ove sajtove osumwi~eni odr`avali pod firmom preduze}a „Rock it services d.o.o“., u kojem je organizovana i onlajn podr{ka igra~ima. Prilikom akcije privremeno je oduzeta i ve}a koli~ina opreme: ra~unari, opti~ki kompakt-diskovi, USB-memorije i druga oprema koja je slu`ila u ove svrhe, navedeno je u saop{tewu MUP-a.

Akciju su izveli pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Beogradu i Odeqewem za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala.

(Tanjug)

SPOR OKO ODUZIMAWA DELA LEGIJINE VILE

Odbrana }e imati i nove predloge

vosna`nosti presude. Primer Engleske, koji se ovih dana u medijima mnogo eksploati{e kao pozitivan u gu{ewu huliganskog pona{awa, pogotovo na fudbalskim terenima, pokazuje da ti postupci traju od dva sata do dva dana. Retko nedequ dana, ali ne du`e od toga.

Mada su ve}im delom engleska re{ewa uneta i u na{e propise, postoji jedna zabluda u javnosti: da se engleski model temeqi iskqu~ivo na o{trim zakonskim kaznama i ni na ~emu drugom. Kad malo detaqnije pogledamo engleski model, kao zatvorske kazne krajwa mera izri~u se onima koji izvr{e odre|ena krivi~na dela, ali uspe{nost tog modela je, u stvari, u merama prevencije, ali i za{titnim merama koje su izri~u uz osude.

– U Engleskoj sudovi dosledno zabrawuje huliganima da uop{te odlaze na stadione, a policija, koja ima listu s imenima, u dane kad se odr`avaju utakmice, spre~ava ih, privodi ih u policijske stanice gde imaju uslove da sede i gledaju utakmice preko televizije.

Prosto su onemogu}eni da odu na stadion i da naprave nerede.

Sud u Engleskoj zabrawuje huliganima da napuste zemqu u

Crne brojke navija~kih strasti Usled navija~kih sukoba, u toku 2005. godine ~etiri osobe izgubile su `ivot, i to u~enik Marko Radovanovi} ispred sredwe {kole u Obrenovcu, Bojan Maji} u vozu u Beogradu, Radovan Milo{evi} na ulici u Obrenovcu, Golub Balevi} u autobusu na Novom Beogradu. U 2006. dve osobe su smrtno stradale u sukobu navija~kih grupa. Kada su na jednoj strani bili navija~i FK „Crvena zvezda i „Rad“ a s druge FK „Partizan“ i „Zemun“, no`em je ubijen Petar Sedlak. Iste godine, u unapred zakazanoj tu~i „Zvezdinih“ i „Partizanovih“ navija~a ubijen je Aleksandar Pani}.

Tokom 2007. nije bilo poginulih, ali je zato 15. aprila 2008. u zakazanoj tu~i navija~a FK „Vojvodina“ i „Partizan“ u Futogu, pucwima iz vatrenog oru`ja ubijen navija~ novosadskih „crveno-belih“ Dejan Dimitrijevi}. Francuskog navija~a Brisa Tatona su pretukli 17. septembra 2009. na Obili}evom vencu u Beogradu uo~i fudbalske utakmice izme|u „Partizana“ i francuskog „Tuluza“. Od posledica batinawa Taton je preminuo 29. septembra te godine.

Komplikovana naplata kazni Po oceni Dejana [uputa, ni nov~ano ka`wavawe kod nas ne bi imalo mnogo efekta. Naplata tih kazni je prili~no spora i komplikovana, pa bi mo`da bilo vi{e efekta od primene alternativnih krivi~nih sankcija, kao {to su dru{tveno koristan rad ili zabrana odlaska na sportska takmi~ewa.

Ali, ne treba ka`wavati samo izgrednika ve} i organizatore. Sportski klubovi i pojedina udru`ewa navija~a moraju trpeti sankcije. Na kraju, pokazalo se da su sankcije UEFA-e, kao {to su oduzimawe bodova, registrovawe utakmice kao izgubqene ili zabrana igrawa pred svojom publikom, mnogo delotvornije. Pre nekoliko godina neki na{i fudbalski klubovi bili su ka`weni zbog nemira i navija~i su se odmah smirili jer im nije interes da ne gledaju utakmice, pa su ponekad te alternativne sankcije mnogo delotvornije od kazne zatvora. onim danima kada Engleska igra me|unarodne utakmice.

Na primer, kad Engleska igra utakmicu s Nema~kom, svi evidentirani huligani koji su ve} osu|ivani bi}e zaustavqeni na granicama Engleske i, ne da ne}e mo}i da odu direktno u Nema~ku nego ne mogu uop{te da iza|u iz zemqe i da odu u Francusku ili Holandiju pa iz we u Nema~ku. Zna~i, tim danima im je zabraweno da napu{taju zemqu. Takva re{ewa su, po mom mi{qewu, najefikasnija jer time vi le~ite uzroke, a ne posledicu – ka`e [uput.

Da je srpski antijunak s fantomkom iz \enove kojim slu~ajem osu|en za neko od krivi~nih dela za nasilni~ko pona{awe, ostao bi na doma}em terenu i ne bi stigao do Italije. I na{ zakon, poput engleskog, predvi|a izricawe mere zabrane odlaska na sportske priredbe, ali ta mera kod nas jo{ nije izricana pravosna`no.

Koliko je srpski Zakon o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama stro`i od sli~nih u okru`ewu?

– S obzirom na to da je donet pre sedam godina i da ni posle prve dve godine wegove primene nije bilo rezultata, dr`ava je pani~no reagovala pod pre-

singom lo{ih doga|aja, tu~a, ubijawa navija~a i svega ostalog, pa je u dva ili tri navrata poo{travala kazne tako da smo do{li do toga da je na{ zakon formalno najstro`i zakon na svetu. Po{to je sada aktuelan slu~aj iz \enove, srpskom antijunaku }e se suditi u Italiji i, po wihovim propisima, najve}a kazna koja bi mu mogla biti izre~ena je pet godina zatvora. Da je to uradio u Srbiji i da se dosledno primeni srpski zakon i doka`e da je on kolovo|a te grupe, mogla bi mu biti izre~ena kazna od 12 godina zatvora. To govori o tome da je na{ zakon suvi{e represivan na papiru, a u primeni je najliberalniji i tu treba na}i neku meru da sudovi izri~u odgovaraju}e kazne i za{titne mere. Jer ako se sve svede na o{tru kaznenu politiku, ne}emo imati dobre rezultate, le~i}emo posledice a ne uzroke – ka`e Dejan [uput.

Ko }e u ovoj utakmici pobediti – dr`ava ili nasilnici?

– Siguran odgovor na to pitawe te{ko je dati. Ali, ako se nastavi dosada{wa praksa da postupci tako dugo traju, da se izri~u minimalne kazne, da se ~esto okre}e glava od problema, onda }e se sve ovo sigurno ponoviti, mo`da ~ak i eskalirati – ka`e [uput.

Vesna Savi}

Pred Specijalnim sudom u Beogradu, u ponovqenom postupku povodom zahteva Tu`ila{tva da se biv{em komandantu sada rasformiranog JSO-a Miloradu Ulemeku Legiji, pravosna`no osu|enom na po 40 godina zatvora u ~etiri postupka, trajno oduzme stan povr{ine 178 kvadrata – polovina ku}e na Ceraku u Beogradu, zbog sumwe da je ste~en novcem “proisteklim iz niza krivi~nih dela”, a {to osu|eni u potpunosti odbacuje, po najavama koje se ~uju iz odbrane, moglo bi biti obuhva}eno vi{e od desetine dokaznih predloga.

Ulemekov branilac advokat Slobodan Milivojevi} ka`e da }e odbrana blagovremeno za glavno ro~i{te pripremiti i nove predloge, uz desetak rani-

we postupka, te iznete ocene u re{ewu da se „u `albi odbrane osnovano osporava pravilnost utvr|enog ~iweni~nog stawa“.

– Odbrana se nada da Tu`ila{tvo, a i sud, ne mogu na dosada{wi na~in prilaziti re{avawu ovog problema i dono{ewu odluke. Sva krivi~na dela koja se Ulemeku stavqaju na teret su iz 2000. godine ili iz kasnijeg perioda, a stan je kupqen 1998. godine. O ~emu je re~? Da li to zna~i da Ulemeku to treba oduzeti po{to-poto? – ka`e Milivojevi}.

Po wegovim re~ima, „odbrani je neshvatqivo“ to {to je osu|enom Ulemeku, koji izdr`ava kaznu u „zatvoru u zatvoru“ u po`areva~koj „Zabeli“, u ponedeqak, na pripremnom ro~i{tu koje je odr`ano u sudnici pri

Sporni deo Ulemekove ku}e

jih koji su, kako navodi, isticani u prethodnom postupku, kao i `albom koju je Apelacioni sud u Beogradu uva`io i ukinuo prvostepeno sudsko re{ewe kojim je bio usvojen zahtev Tu`ila{tva.

Apelacioni sud u Beogradu je u odluci od 27. jula naveo da je odbrana „osu|enog Milorada Ulemeka tokom postupka isticala da je u re{avawu wegovog stambenog pitawa i dobijawa predmetnog stana osu|eni slu`bi Dr`avne bezbednosti ustupio svoj stan u Ulici Qutice Bogdana 2 u Beogradu, a slu`ba wemu na wegov `iro-ra~un kod Kapital banke iz sredstava SUC-a uplatila iznos od 374.409 nema~kih maraka, za koji je nesporno da je na ime kupoprodajne cene stana upla}en na ra~un ’Stankom korporacije AD Beograd’“. S tim u vezi, Apelacioni sud je u svom re{ewu naveo da je „prvostepeni sud morao da utvrdi da li je osu|eni Ulemek ustupio svom poslodavcu stan u Ulici Qutice Bogdana”.

Advokat Milivojevi} navodi da bi ranije isticani predlozi odbrane trebalo da budu izvedeni shodno odluci drugostepenog sud kojom je nalo`eno ponavqa-

beogradskom Centralnom zatvoru, obra}awe sudu bilo omogu}eno samo putem video-linka.

– Postupak za oduzimawe imovine okrivqenom je prakti~no neki hibrid i krivi~nog i parni~nog postupka. Kako onda da se u takvom postupku upotrebqava video-link, pa nije Ulemek svedok, ve} okrivqeni, u odnosu na koga se tra`i oduzimawe imovine. Ako je procena da postoje bezbednosni rizici wegovog dovo|ewa u sudnicu u Beograd, neka se postupak omogu}i u zatvoru u Po`arevcu. Tako|e, tra`io sam od suda da mi se protuma~e neke odredbe ZKP-a, iako su imperativne – nema prava nadzora nad razgovorom koji advokat obavqa s klijentom.

Zna~i, nema ni audio ni videonadzora. Ina~e, ta obaveza ne poti~e samo iz doma}eg zakonodavstva ve} i iz me|unarodnih konvencija. Me|utim, u zatvoru u Po`arevcu, gde je Ulemek, nama su postavili neprobojno staklo i interfon – navodi Milivojevi}, postavqaju}i pitawe kako u takvim uslovima da za s klijentom obavi neophodne pripreme sudski postupak.

J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

SRBIJA I CRNA GORA ]E 2. NOVEMBRA POTPISATI SPORAZUM O ME\USOBNOJ RAZMENI OKRIVQENIH

[ari}evi saradnici prvi na listi za izru~ewe Sporazum o me|usobnom izru~ewu okrivqenih, koji }e ministri pravde Srbije i Crne Gore potpisati 2. novembra, po~e}e da se primewuje odmah pa bi se tako, ve} po~etkom idu}eg meseca, prvi dr`avqani susednih republika mogli na}i na optu`eni~kim klupama u Beogradu i Podgorici.

grupe odbeglog Darka [ari}a, za koje se veruje da su u toj dr`avi.

Neki od wih su i hap{eni po srpskim poternicama ali nisu mogli biti izru~eni zbog ustavnih prepreka u Crnoj Gori koje su u me|uvremenu otklowene. To su jedan od najbli`ih [ari}evih saradnika Goran Sokovi}, zatim Bjelopo-

Goran Sokovi} (levo) i Dejan [ekularac

Po podacima oba ministarstva, Crna Gora u ovom trenutku potra`uje 75 dr`avqana Srbije, a Srbija 15 iz Crne Gore.

Prvi }e se na srpskoj listi po`eqnih za izru~ewe iz Crne Gore, po najavama iz Tu`ila{tva i Ministarstva pravde, na}i osumwi~eni pripadnici kriminalne

qac Dejan [ekularac i Beranci Dra{ko Vukovi} i Boris Laban.

Mediji spekuli{u o tome da se u Crnoj Gori kriju i Darko [ari}, kao i pripadnik wegove grupe Darko To{i}, ali to iz susedne dr`ave nije nikad potvr|eno.

Da se od srpske pravde kriju u Crnoj Gori veruje se i za Bogoqu-

RASVETQENA RAZBOJNI[TVA U VETERNIKU

Policija zadr`ala petoricu Policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati petorici Veterni~ana, osumwi~enih da su, od maja do oktobra ove godine, izvr{ili jedno ili vi{e krivi~nih dela razbojni{tva.

Milan L. (1989) i Dejan A. (1991) terete se da su, maskirani „fantomkama“, uz pretwu pi{toqem, opqa~kali vi{e prodavnica u Veterniku, a Dejan X. (1990) da ih je vozio prilikom izvr{ewa krivi~nih dela. Za jedno razbojni{tvo osumwi~eni su Nikola \. (1990) i Slobodan R. (1990), saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Sva petorica }e, u zakonskom roku, biti privedena na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu.

M. V.

PRESUDA VI[EG SUDA U ZREWANINU ZBOG DILOVAWA DROGE

Diler taksisti nudio heroin

U zrewaninskom Vi{em sudu, prvostepenom nepravosna`nom presudom, ogla{en je krivim Vaso K. (31) iz Kikinde, zbog krivi~nih dela neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet narkotika i omogu}avawa u`ivawa opojnih droga. Wemu je izre~ena jedinstvena kazna zatvora od tri godine i {est meseci.

Istom presudom, zbog po~iwenog krivi~nog dela omogu}avawa u`ivawa opojnih droga, Vojislav S. (31), tako|e Kikin|anin, osu|en je na dve godine zatvora.

Kako je utvr|eno u sudskom postupku, Vaso K. je tokom 2007. i po~etkom 2008. godine u Kikindi nudio na prodaju opojne droge kanabis i heroin, tako {to je zakazivao

susret telefonom. A 16. januara 2008. godine, na putu Novi Sad – Kikinda, u taksiju je nudio voza~u heroin na konzum.

Istog dana u Kikindi davao je tamo{wem u`ivaocu heroin ubrizgavawem {pricem u venu.

Sutradan je istom u`ivaocu dao na u`ivawe heroin u ~etiri paketi}a-pisamca i deset kapsula “tramadola”. Osim toga, utvr|eno je da je u svom stanu dr`ao gram heroina, 110 kapsula leka “tramadol” i 11 “bromazepama”, {to mu je istog dana oduzeto u pretresu.

Vojislav S. je 16. januara u Kikindi, primio Vasu K. i wegovu devojku G. S. u svoju ku}u da bi u dva sata no}u, uz iglu i {pric, svi konzumirali heroin. @. B.

UDES NA PUTU RUSKO SELO – KIKINDA

^etvoro povre|enih zbog sletawa U saobra}ajnoj nezgodi koja se dogodila na putu Rusko Selo – Kikinda povre|ena su ~etiri lica. Te{ke telesne povrede zadobio je voza~ Ile{ P. (1979) i suvoza~ Predrag M. (1976), dok su lak{e povre|eni putnici u vozilu Sini{a P. (1983) i @eqko N. (1967), svi iz Ruskog Sela.

Nesre}a se dogodila prekju~e oko 17.25 ~asova kada je putni~ko motorno vozilo kojim je upravqao Ile{ P., usled neprilago|ene brzine kretawa, sletelo s puta. U ovoj nezgodi pri~iwena je samo mawa materijalna {teta, saop{teno je iz Policijske uprave u Kikindi.

M. Mr.

ba Kari}a i Dragana Maksimovi}a – Maku, kao i mnoge druge begunce, ali wihovo hap{ewe i izru~ewe ne zavisi od potpisivawa, ve} od voqe za primenom sporazuma i hap{ewem koje bi rezultiralo i wihovim izru~ewem Srbiji.

Prvi na listi transfera u Crnu Goru bi mogao biti Kristijan Gondi, osumwi~en za svirepo ubistvo nema~kog dr`avqanina Kristijana Doj~lendera u Budvi 2005. godine.

Crna Gora bi od srpskih vlasti mogla zahtevati da uhapsi i izru~i i Bo{ka Bojovi}a, Du{ka Bakra~a, Milorada Ivanovi}a i Radoja Radunovi}a, optu`ene za deportaciju bosanskih izbeglica 1992. godine, protiv kojih se vodi postupak u podgori~kom vi{em sudu. Osim wih, izvesno je i potra`ivawe izru~ewa Predraga Strugara, optu`enog u slu~aju ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva u Kalu|erskom Lazu, 1999. godine.

Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} izjavila je u Be~u da }e sporazum s Crnom Gorom o me|usobnom izru~ivawu gra|ana biti jo{ jedan korak u aktivnijoj reginalnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Po wenim re~ima, bitan preduslov za realizaciju sporazuma je da dr`ave imaju izra`enu voqu da organizovanom kriminalu stanu na put.

(Tanjug)

sreda20.oktobar2010.

13

U NOVOSADSKOM OKRU@NOM ZATVORU

Zbog reketa ~etvorici robija{a „Zabele”, trojici stra`ara otkaz Odeqewe za operativnobezbednosne poslove Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Ministarstva pravde je u protekla dva meseca u saradwi s Policijskom upravom u Novom Sadu, radilo na prikupqawu operativnih podataka.

Kao rezultat toga, ~etiri osu|ena lica, koja su reketirala ostale osu|enike, preme{tena su u 7. paviqon Kazneno-popravnog zavoda „Zabela“ kod Po`arevca, a tri pripadnika slu`be obezbe|ewa udaqena su s posla, saop{{tila je ju~e ju~e Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

Pripadnici PU u Novom Sadu nastavqaju daqi rad na ovom slu~aju.

Doru~ak ju~e odbilo 80 pritvorenika Oko 80 pritvorenih lica u Okru`nom zatvoru u Novom Sadu odbilo je ju~e da primi doru~ak koji se priprema u zatvorskoj kuhiwi, navode}i kao razlog nezadovoqstvo zbog dugotrajnog pritvora kao i, po wihovom mi{qewu, visoke kazne zatvora koje izri~u sudovi u Novom Sadu, saop{tila je Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

Bezbednosna situacija u Okru`nom zatvoru u Novom Sadu je stabilna i nema nikakvog naru{avawa reda i mira.

Uprava Okru`nog zatvora u Novom Sadu razgovara s pritvorenicima koji odbijaju da uzmu hranu s linije, a tokom ju~era{weg dana s wima je razgovorao i predsednik Okru`nog suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu.

M. V.

U NOVOM SADU OSU\ENA MIRJANA STANKOVI]

Za poku{aj ubistva mu`evqeve qubavnice tri godine Novosa|anka Mirjana Stankovi} (1956) osu|ena je ju~e na najni`u kaznu koja se mo`e izre}i za poku{aj ubistva. Ve}e Vi{eg suda, kojim je predsedavala sudija Zlata Rodi}-Kne`evi}, ve} posle dva pretresa, koja su trajala mawe od tri sata, izreklo je optu`enoj, uva`avaju}i sve osobito olak{avaju}e okolnosti, tri godine zatvora zbog poku{aja ubistva no`em sugra|anke Slavice G. po~iwenog 23. jula ove godine. Okrivqenoj se optu`nicom pripisuje da je tog dana oko podneva u ugostiteqskom lokalu „Ket“ na Klisi o{te}enu jednom ubola no`em u bok i tako povredila u vitalni organ osobu za koju je du`e slutila da je u vezi s wenim mu`em Savom Stankovi}em. Posle izricawa presude, optu`ena je pu{tena iz pritvora.

U zavr{noj re~i zamenice novosadskog vi{eg tu`ioca re~eno je da svi dokazi ukazuju na to da je krivi~no delo koje se stavqa na teret optu`enoj po~iweno sa svim elementima tog dela i da je okrivqena u trenutku ~iwewa dela bila ura~unqiva, a da je amnezija koja se spomiwe u zapisnicima i nalazima nastala posle po~iwenog dela, i to, po re~ima ve{taka, kao potiskivawe iz svesti. Tu`ila-

{tvo je ostalo pri tvrdwi da je delo dokazano.

Branilac optu`ene Dragoqub Martinovi}, koji je naglasio da ne `eli da se igra pravne

stavka da je moja brawenica poku{ala da li{i o{te}enu `ivota. Ona je krenula da ih prona|e i da doka`e da mu` Sava ne govori istinu o vanbra~noj ve-

Palata pravde u Novom Sadu

teorije, potvrdio je da je ubod zadat, ali i napomenuo da nije do kraja rasvetqen doga|aj koji je Mirjani napravio pakao od `ivota.

– Ne radi se o krivi~nom delu poku{aja ubivstva – ustvrdio je advokat Martinovi}. – Smatram da ne stoji pretpo-

zi. Wena namera je bila da se obra~una sa svojim suprugom, a ne s o{te}enom. Ako je i postojao umi{qaj, onda je to bilo usmereno ka mu`u. Ona mora da plati dug dr`avi pravednom kaznom. Ali, ima niz olak{avaju}ih okolnosti. Nije osu|ivana, porodi~na je osoba, treba uzeti

u obzir wenu dob, kajawe, stav prema doga|aju i zato tra`im blagu kaznu koja bi joj omogu}ila da se vrati i funkcioni{e u dru{tvu, ona je profesor i pedagog. Tako|e, nagla{avam da je optu`ena o{te}enu, koja se, uzgred, izjasnila da se ne pridru`uje krivi~nom gowewu optu`ene, u potpunosti obe{tetila za materijalnu i nematerijalnu {tetu.

Na kraju ju~era{weg glavnog pretresa okrivqena Mirjana Stankovi} izjavila je da je nameravala da se razvede od mu`a mirno, i to tako „da se ne iznosi praqav ve{ iz ku}e“, ali da se on posledwe godine nije pona{ao normalno.

– Nikad nisam imala nameru da nekog poverdim. @rtva sam jer sam htela da za{titim porodicu. U ku}i mi je bio haos, a moj dosada{wi `ivot je u svemu bio ispravan i dobro sam vaspitala na{u decu – kazala je optu`ena pred ve}em pre izricawa presude.

Branilac optu`ene advokat Martinovi} najavio je mogu}nost da se ovo delo, posle `albe Apelacionom sudu, prekvalifikuje na krivi~no delo nano{ewa te{kih telesnih povereda i da bi taj sud u tom slu~aju imao mogu}nost da izrekne znatno bla`u kaznu.

M. Vuja~i}

OPTU@NI PREDLOG PROTIV ZREWANINCA DARKA [.

TU^A U ZREWANINSKOM LOKALU „KOD SI[KETA“

Zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog protiv Darka [. (43) iz Zrewanina.

Kako se navodi u optu`nom aktu, on je 9. jula minule godine, u ve~erwim satima, radi sopstvene upotrebe u torbici dr`ao 2,41 grama marihuane, upakovane u tri ru~no napravqene cigarete i dve najlon kesice.

Kod wega je na|en i amfetamin, i to prilikom policijskog pretresa automobila marke „ford“ kojim je upravqao, na magistralnom putu izme|u Zrewanina i Novog Sada, kod raskrsnice za Aradac. @. B.

Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Zrewaninaca Milana M. (24) i Milo{a P. (25), zbog sumwe da su naneli te{ke telesne povrede sugra|aninu N. B. Wih dvojica se terete da su 22. decembra pro{le godine, oko 23.30 ~asa, u zrewaninskom ugostiteqskom objektu „Kod Si{keta“ u Skadarskoj ulici, nakon verbalne prepirke, fizi~ki nasrnuli na o{te}enog. Kada su N. B. i maloletni I. M. po{li iz lokala, Milan i Milo{ su pri{li ovom prvom i nekoliko puta ga pesnicama udarili po glavi i telu. Od serije udaraca on je pao na trosed a zatim i na pod. Napada~i su i tada nastavili da ga pesni~e i {utiraju, a u tom napadu N. B. je zadobio prelom nosnih kostiju. @. B.

Droga otkrivena u kolima

S troseda na pod

sreda20.oktobar2010.

REPORTA@E

c m y

14

DNEVNIK

POSLE MAJ^INE SMRTI, DE^AKA \OR\A STOJKOVA NAPUSTILI I OTAC I ZDRAVQE

Montrealski Srbi oku}ili male Rome u ^oki Desetogodi{wi \or|e Stojkov i wegova sestra Katarina iz ^oke, zajedno sa svojom tetkom Katicom Dimovi}, koja im je odre|ena za privremenog starateqa, najzad su dobili pristojan krov nad glavom, zahvaquju}i humanitarnoj akciji koju su me|u Srbima u Montrealu vodili Gordana Pucar-Udovi~i} i wen suprug Milo{, uz pomo} SPC. Za nesre}nu sudbinu dece iz romske porodice koja su ostala bez roditeqskog starawa Gordana je saznala iz „Dnevnika“ pa je me|u na{im qudima sugra|anima prikupila novac od kojeg je mali{anima kupqena ku}a.

Dobrotvorka je nedavno boravila u ^oki i uverila se u to da je prilog iskori{}en kako vaqa, jer se zna gde je utro{en svaki dinar.

– Dirnula me je pri~a o malom \or|u i odmah slede}eg jutra oti{la sam kod na{eg paroha @ivorada Suboti}a. Ina~e, pod okriqem na{e crkve do sada smo organizovali mnogo humanitarnih akcija – pri~a Gordana, rodom iz Nove Pazove, koja u Kanadi s porodicom `ivi ve} dve decenije.

Pravoslavni hram Svete trojice, koji se nalazi u elitnom

\or|u u pomo}, uvidela je da za decu treba u~initi ne{to vi{e.

Sve{tenik Suboti}, videv{i koliko je Gordana motivisana da pomogne deci, odmah je sazvao telefonsku sednicu Crkvenog odbora i ubrzo je prire|ena donatorska ve~era za na{e montrealske familije.

– Nisam imala iskustva u organizovawu takvih susreta jer sam na wima do tada u~estvovala samo kao donator.

Strepela sam, pokazalo se – neopravdano, kakav }e biti odziv, ali na{i qudi su uvek spremni da pomognu kad je potrebno. Vesna mi je iz ^oke poslala i fotografije dece, koje sam pokazivala gostima i wih 70 je dalo svoje priloge. Sutra su se javqali i druGordana Pucar-Udovi~i} i wen {ti}enik gi iz kom{iluka koji nisu stigli na ve~eru zbog obaveza ili nisu bili obaje u prvi mah pomislila da za ve{teni, pa su naknadno posla\or|a skupe neku vrstu de~jeg li priloge. U svakom detetu vidodatka. Me|utim, nakon razgodim ~oveka, pa verujem da }e vora s Vesnom Bawac, predsed\or|e i Katarina sve {to je za nicom ~okanskog KUD-a „Sveti wih u~iweno znati da iskoriste Sava“, koje je prvo priteklo delu Montreala, matica je koja se okupqa gotovo 4.000 Srba, koliko ih je u ovoj kanadskoj metropoli. Gordana obja{wava da

PRE^ANSKA LEKSIKA

U

svoje doba najluksuzniji izum koji se kotrqa, a vuku ga najmawe dve, nekad i ~etiri kowske snage. Prva zaprega s nekom vrstom amortizera, a {to je najva`nije – krovom. Napravqena tako da budu {to udobnija, dakle s feder-sicem, i to ne jednim, za ko~ija{a, ve} i za putnike. Zlatno doba su hintovi do`iveli po~etkom 19. veka, usavr{avawem tad revolucionarnih kola, ko~ije, izmi{qene u ma|arskom gradi}u Ko~, negde kod \era. Lako su dobri majstori snimili te novotarije i ko~ija je bukvalno optr~ala svet, mnogo mawe kloparaju}i od dotada{wih tarnica, taqiga, laskola i ostalih naprava sa ~etiri dr-

vena to~ka. Sad se ovim imenom zove svako luksuzno vozilo, od pravih zapre`nih kola, do mo}nih autobusa i luksuznih automobila. A da se niko, recimo u SAD, ne seti Ko~a.

No, nepravedno je kritikovati Amerikance zbog kola svih vrsta. Onako muwevito prakti~ni, usavr{ili su hintove, pretvaraju}i ih u ~uvene po{tanske, potom putni~ke ko~ije, a ako su bile upola tako udobne, brze i sigurne kao {to smo gledali u vesternima, onda su tamo{wi kolari samo za po{tovawe. Ameri~ki hintovi imaju nekoliko varijanti – klasi~nu, sli~nu evropskoj, dakle udobna pokrivena kola za ~etiri osobe, teretnu, te{ko vozilo za mnogo qudi i robe, i najlak{u – ami{ki bagi, dvokolice s rakunicama, kao na{e ~eze. Najve}u ulogu u ameri~koj istoriji su odigrala te{ka kola kojima su pioniri osvajali Za-

Hintov ili koliko je velika istorijska uloga pokrivenih kola pad (nazvan neopravdano “ divqi”, jer je pre wihovog dolaska bio skroz pitom). To je onaj ~uveni vagon, koji }e posle, opet, dati ime svemu na ~etiri to~ka, pre svega sanduku za `eleznice, pa }e ta re~ postati i oznaka te`ine od 10.000 kila, i jo{ koje~ega. Vagon je ameri~kim doseqenicima bio vozilo, ku}a, spavaonica, a u slu~aju napada Indijanaca ili bandita, kola pore|ana u krug su se pretvarala u tvr|avu.

No, vagon, kao i wemu sli~na kotrqaju}a naprava, tako te{ka i velika, bio je u stvari isto {to i obi~na, mada dobro istesana i sastavqena, kola – s arwevima. Dakle, pokrivena navo{tenim platnom, pravim {atorom na drvenim (kasnije metalnim) polukru`nim dr`a~ima, zaglavqenim nekako u lotre. Samo su maltene svaka ameri~ka kola imala arweve, Evropqani se nisu tako brzo oporavqali od gladi i ratova, niti bogatili tako brzo kao Ameri da bi masovno posedovali arweve. A mo`da im i nisu toliko trebali, ipak su mawe vremena provodili na putevima.

Arwevi su “nosioci” i jedne od najva`nijih uloga u kapitalnom delu “Pop ]ira i pop Spira”. Da je nekim slu~ajem u selu bilo bar dvoje kola s arwevima, ne bi wih dvojica morala da se voze u Temi{var na vi|ewe s vladikom pod istim

{atorom, ne bi pop Oluja u ^eneju zamenio onaj Spirin izbijeni zub kowskim, ne bi ni{ta bilo kao {to Sremac tvrdi da je bilo. Anka Obrenovi}, prva Srpkiwa koja je vodila dnevnik, maltene na svakoj stranici, ili svakoj drugoj, zapisuje da je po wu, sestru ili majku, do{ao hintov da ih vozi u goste, {etwu ili na daleki put.

Sinovica kwaza Milo{a, na`alost, nije nijednom opisala “intov” (tako se tad zvao u Srbiji), ali je sigurno izazivao veliku pa`wu jer je }erka gospodar-Jevrema bila “prva liga” {to bi se sad reklo. Imala je prva pravi krevet ju`no od Save i Dunava (ostali su spavali na jastucima ili slami), svirala klavir, pa, eto, vodila i dnevnik, na`alost, samo kratko, koliko se zna. Otmene `ene su uvek volele hintove, bile su ~uvene {etwe lepotica, pravih i ocvalih, po Be~koj {umi u pokrivenim kolima, a i danas engleska kraqica za najve}ih parada sedi u pravom hintovu, istina, najsjajnijem koji se mo`e zamisliti.

Novosadski, a i drugi fijakeristi, vozili su natkrivene i pokrivene ko~ije, zvane fijaker, {to je blizak rod hintovu. Krov je {titio mu{terije od sunca, ki{e, snega ili ih jednostavno skrivao, a jedna pri~a govori i za{to: Do{ao Lala jedared u varo{ – a bio je ba{ jedan od dobro potko`enih – pa pitao fijakeristu da li bi hteo da ga odveze do “Gambrinusa” (imao tamo ve~eru s nekim lovcima), a ko~ija{ }e mu {apatom: Brzo se pewi! A za{to {ap}e{? – upita Lala.

Da nas ne ~uje kow, okrene se i vidi kako si debeo – objasni mu ko~ija{.

Da, i ko~ija{ se zove po ko~iji, mada kowe tera kamyijom i kajasima.

Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju / Divani o re~ima“, u izdawu „Tiskog cveta“, mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin“ kod novosadske Ribqe pijace)

na najboqi na~in – nepopravqivi je optimista Gordana.

A sve je po~elo pre osam meseci, kad su ~lanovi KUD-a „Sveti Sava“ iz ^oke priredili humanitarni koncert da bi prikupili novac da pristojno obuku i opreme siroma{nog de~aka pred te`ak operativni zahvat. Koncert je prerastao okvire koji su mu namenili pokreta~i. Ina~e, \or|u i Katarini je majka umrla pre dve godine, a otac, koji `ivi u Novom Be~eju, ih je zanemario, ostavio ih ujaku u ^oki, koji je invalid i `ivi u veoma skromnim uslovima. Na redovnom lekarskom pregledu \or|u je otkrivena nepravilnost u radu srca, zbog ~ega se brzo zamarao, nije mogao da tr~i i igra se s vr{wacima, pa su specijalisti pregledom ustanovili da je neophodna operacija u Beogradu.

U humanu akciju ukqu~ili su osnovci i prosvetari O[ „Jovan Popovi}“ u ^oki, organizovawem prodajne izlo`be u~eni~kih crte`a.

– Gordana, koja je ~itala ~lanak o humanom gestu na{eg dru{tva, javila nam se iz Montreala ba{ kad smo \or|a pripre-

Mali{ani s dobrotvorima

mali za odlazak na operaciju.

Ponudila nam je pomo}, koju smo prihvatili i ne znaju}i kolika je suma. A ona je animirala na{e iseqenika i poslala 4.613 evra.

Po{to je posle operacije \or|e trebalo da se vrati u ku}u s nehumanim uslovima za `ivot, re{ili smo da ga oku}imo – pri~a Vesna Bawac.

U ^oki je, ina~e, dosta praznih ku}a koje se prodaju po pristupa~nim cenama, pa je odlu~eno da se jedna kupi za \or|a i Katarinu. Odabrana je godinama

bila prazna, ima ~etiri sobe, kuhiwu, kupatilo, ekonomsko dvori{te i prate}e objekte. Od para pristiglih iz Montreala pla}ena je 3.600 evra, a ~okanski advokat Isidor Lazi} je besplatno obavio sve pravne formalnosti. Od ostatka novca kupqen je materijal, a dobrovoqnim radom ~lanova KUD-a ku}a je popravqena, okre~ena, ofarbana, opremqena novim name{tajem i temeqno je sre|eno kupatilo.

Milorad Mitrovi}

Primila se u Apatinu Rebra~ina „Ru`a” Osim ~uvene bawe Junakovi}, „Zelene glave”, budu}eg velnes i spa centra, ~ije se otvarawe o~ekuje na prole}e, te brojnih kampova i privatnih kona~i{ta, Apatin uskoro treba da dobije nove turisti~-

NBA legenda po drugi put u zavi~aju

ko-sportske sadra`aje. Najavio je to proslavqeni ko{arka{ki as @eqko Rebra~a, koji nakon izgradwe restorana “Plava ru`a” na Dunavcu kod gradske pla`e, vrednog miliona evra, nastavqa da ula`e u

sredinu iz koje je potekao. Wegovo pismo o namerama op{tinska vlada je jednoglasno prihvatila.

“S obzirom na to da sam svoj `ivotni put po~eo na ovda{wim terenima, odlu~io sam da po zavr{enoj karijeri tu nastavim da `ivim i radim.

Kako sam ve} ranije izgradio restoran, za realizaciju zamisli je neophodno da mi omogu}ite da u|em u posed ili, pak, steknem pravo kori{}ewa dela zemqi{ta uz obalu Dunava”, napisao je, izme|u ostalog, Rebra~a.

On planira da tu izgradi sojenice, gde bi mogao da primi oko 60 gostiju, te dva ko{arka{ka terena i jedan teniski. „Time bih stvorio preduslov za formirawe sportsko-rekreacionog centra, u okviru wega organizovao sopstveni ko{arka{ki kamp za sve uzraste, kao i druge srodne sportove. Mogao bih da prenesem svoje ste~eno znawe i iskustvo mladima, ali i organizujem im niz drugih edukativnih aktivnosti“, precizirao je legendarni “Bananamen”.

Da obavi ceo posao, osnovao je on i firmu “Blue view”. Apatinci mnogo veruju svom zemqaku, zahvalni {to personal wegove “Plave ru`e” odr`ava i vi{e decenija zapu{teni „{trand“. J. Prel~ec

IN\IJAC DRAGAN PEJOVI] TELEFONOM JURIO RASEJANOG VLASNIKA ZLATA

Po{tar vratio porodi~no blago Dok je uve~e zavr{alim Draganu. Mogao je vao inventar svoje pomirne du{e sve to zadrpodnevne smene, Dragan `ati za sebe, otkud bih Pejovi}, slu`benik maznao gde sam “posejao” le po{tanske ekspozikesicu. Sre}om ima jo{ ture u In|iji, primepo{tenih qudi, a na{ tio je na pultu papirnu Dragan je pravi primer kesicu, uzeo da je baci u – zahvalan je ~ika Vukakantu za sme}e i silno {in. se iznenadio. Unutra su A Draganu o~igledno bili zlatnik, prsten i neprijatno dok slu{a privezak, o~igledno netolike pohvale: ~ija porodi~na uspome– Nije mi ni sekund na, koju je vlasnik zabopalo na pamet to zadrravio. Pejovi} je ve} `im, `uqalo bi me i sutradan prelistao sve progonilo ceo `ivot. platne naloge od ju~e i Mun}an }e od sada svoje po~eo zvati jednu po Vuka{in Mun}an zahvalan mladom, po{tenom kom{iji zlato ~uvati kod ku}e, a jednu stranku da proveri ko je ca iskliznula i ostala na pultu. mene ne}e gristi savest – ka`e ostao bez svog zlata. Koli~inski Nemam dovoqno re~i da zahvaon.

S. Bojevi} mo`da ne basnoslovno vrednog, ali nekome sigurno dragog.

– Hteo sam ja da to uradim odmah, ali je ve} je bilo suvi{e kasno da qude uznemiravam – kao da se pravda pri~a Dragan.

Penzioner Vuka{in Mun}an te ve~eri je mirno sedeo s porodicom, nije ni pomi{qao da mu je nov~anik lak{i nego {to je bio kad je odlazio od ku}e. Kada je sutra Pejovi} okrenuo telefon porodice Mun}an, javio se Vuka{inov sin, koji se odmah setio da je wegov otac bio u po{ti, kao i da u nov~aniku ~uva porodi~ne relikvije.

– Vaqda sam se spetqao kad sam iz nov~anika vadio telefonski ra~un i novac, pa mi je kesi-

DRU[TVO

DNEVNIK NOVOSADSKI UNIVERZITET DOBIJA TEHNOLO[KI PARK, UZDANICU PRIVREDNOG RAZVOJA

Umesto pametnih qudi, da izvozimo pametne proizvode Do kraja 2012. Univerzitet u Novom Sadu dobi}e dve izvanredno velike investicije - novu centralnu zgradu Univerziteta i najsavremeniji tehnolo{ki park. Protokol o wihovoj izgradwi potpisali su ju~e u Vladi Vojvodine: ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar \eli}, predsednik Vlade Vojvodine i UO Fonda za kapitalna

stak u narednim godinama i da na taj na~in stavimo Srbiju, Novi Sad, Vojvodinu na svetsku mapu tehnologije. Ova zgrada TP-a, koja }e izgledati aman onako kao izgledaju zgrade MITa i na Harvardu, gde sam studirao, pokaza}e svetu da mi gradimo institucije koje }e da uvrste Srbiju u rang visokorazvijenih zemaqa u domenu tehnologije u

Foto: N. Stojanovi}

ulagawa APV Bojan Pajti}, pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi}, rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Veskovi}, dekan Fakulteta tehni~kih nauka Ilija ]osi} i direktor JUP „Istra`ivawe i razvoj“ iz Beograda Darko \uki}. Potpisivawu protokola prethodila je prezentacija projekta tehnolo{kog parka, koji su izradili stru~waci s FTN-a, a ovaj savremeni kompleks na ~ak 30.000 kvadrata, s 20.000 kvadrata korisnog prostora, bi}e izgra|en na mestu sada{we (stare i derutne) zgrade TMD-a, na uglu

21. veku. Dosta je bilo retorike, ovo su konkretni potezi i veoma jasna poruka na{im in`ewerima, studentima, tehnolo{kim preduzetnicima, privrednicima i me|unarodnim partnerima da je Srbija shvatila poruku i da }e se na ovaj na~in boriti protiv odliva mozgova i izgra|ivati tehnolo{ku ekonomijunaglasio je Bo`idar \eli}, najavquju}i po~etak izgradwe TPa za prole}e.

Ukazuju}i da kqu~ne re~i na Novosadskom univerzitetu moraju biti preduzetni{tvo i inovativnost, rektor Veskovi} je objasnio da mlade qude treba

Radno mesto za 1.000 mladih in`ewera - Tehnolo{ki park anga`ova}e do hiqadu mladih in`ewera, visokoobrazovanih qudi i istra`iva~a, {to se nastavqa na dosada{we napore profesora i saradnika FTN-a, koji su osnovali 58 kompanija i u wima anga`ovali ~ak oko 2.000 in`ewera. Nema budu}nosti i razvoja bez razvoja novih tenologija, bez preuzimawa znawa, bez ulagawa u fakultetski obrazovane qude, koji daqe mogu predstavqati sna`an zamajac napretku na{e privrede i zbog toga 2012. o~ekujemo novi bum u razvoju visokih tehnologija kod nas- rekao je Bojan Pajti}, porede}i ove investicije na Univerzitetu- ukupno 20,5 miliona evra za TP i oko 8,5 miliona evra za centralnu zgradu UNS-a - s onim kapitalnim u zdravstvu i infrastrukturi: Urgentnim centrom Vojvodine i na Koridoru 10.

Bulevara cara Lazara i Fru{kogorske, na obodu univerzitetskog kampusa, koja pripada FTN-u.

- Nova zgrada bi}e tehnolo{ki kampus Univerziteta u Novom Sadu, a ova investicija, 15 miliona od Ministarstva nauke i ~etiri miliona evra iz sopstvenih sredstava FTN-a, te prethodnih pet miliona evra Grada, Univerziteta i Pokrajine, pravi je odgovor na odliv mozgova. Umesto da izvozimo pametne qude, da po~nemo da izvozimo pametne proizvode. Tehnolo{ki park omogu}i}e da se formiraju nove tehnolo{ke kompanije, wih je ve} nekoliko i o~ekujemo da ih bude bar pede-

nau~iti da ula`u u sopstveni razvoj, ali i u privredni razvoj i na{eg regiona i {ire i konstatrovao da odliv mozgova ne mo`emo potpuno zaustaviti, ali zato mo`emo da preokrenemo pri~u i postignemo dinami~ku ravnote`u, odnosno „cirkulaciju mozgova“.

- Sad je potpuno jasno da }e kroz dve godine istra`iva~ki kapaciteti u Pokrajini izgledati sasvim druga~ije, a tome ne}e doprineti samo ove dve kapitalne investicije na Univerzitetu, ve} i projekti koji to prate, a upravo ovih dana potpisano je novih 47 me|unarodnih projekata- istakao je Dragoslav Petrovi} .

V. ^eki}

sreda20.oktobar2010.

NACIONALNA KONFERENCIJA PROJEKTA INSADA

Partnerstvom obuzdati narkomaniju U Skup{tini APV Vojvodine ju~e je odr`ana Nacionalna konferencija projekta Implementacija nacionalne strategije protiv zloupotrebe droga (INSADA) „Partnerstvo za zdravqe“.

Konferenciju su organizovali Ministarstvo zdravqa, Ministarstvo prosvete i gradska uprava Novog Sada. Projekat INSADA zapo~et je u maju 2009. godine da bi se pru`ila podr{ka Ministarstvu zdravqa u primeni Nacionalne strategije za borbu protiv zloupotrebe droga, koju je usvojila Vlada Srbije. Za taj projekat EU je izdvojila 1,5 milion evra, traja}e 18 meseci i fokusira se na osmi{qavawe i pru`awe podr{ke sistemima i strukturama koji rade na smawewu potra`we za drogama, oja~avawe kapaciteta Ministarstva zdravqa za implementaciju strategije o drogama i na pru`awe pomo}i tom ministarstvu u pripremi i realizaciji kampawe za borbu protiv zloupotrebe droga.

U~esnike konferencije pozdravio je {ef Delegacije EU u Srbiji ambasador Vensan De`er, koji je istakao zna~aj sa~iwavawa Nacionalne strategije protiv zloupotrebe droga, dodaju}i da je bez daqih akcija i rada na implementaciji strategije posao samo na po~etku. Koordinacija delovawa od presudnog je zna~aja za uspeh akcije, kako unutar Srbije, tako i s me|unarodnim organizacijama.

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} je istakao da je grad jasno odredio svoj put u

Ministar i sekretarka

partnerstvu koje ima za ciq borbu protiv zloupotrebe droga. Bavqewe uzrocima i prevencijom a ne samo le~ewem posledica postavqeno je kao ciq gradske uprave. Dve gradske uprave imaju

U poseti gimnaziji

u svojoj nadle`nosti i ovaj problem, obrazvovana je i kancelarija za borbu protiv droge, donet je prvi akcioni plan borbe i organizovano niz akcija koje imaju za ciq edukaciju i borbu protiv zloupotrebe narkotika.

– Samo koordinacijom delovawa svih segmenata dru{tva mo}i }e se do}i do rezultata – istakao je prof. dr Obradovi}. – Projekat koji u sklopu Nacionalne strategije realizuje prosveta, pod nazivom „Zajedni~ko u~ewe

kroz akciju“, oslawa se na povezanost i delovawe {kole, porodice i lokalne samouprave, a ciq nam je da postane deo redovnih {kolskih aktivnosti.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa dr Peri{a Simonovi} je istakao da je me|u pet principa Nacionalne strategije najzna~ajniji onaj koji govori o koordinisanom delovawu svih institucija, organizacija i uprava.

Sam podatak da imamo oko 25.000 intravenskih narkomana, ili da je vi{e od 15 odsto u~enika sredwih {kola bar jednom do{lo u kontakt s drogom, dovoqno govori o problemu i o tome da je potrebna permanentna aktivnost koju vaqa sprovoditi strpqivo ali odlu~no – istakao je dr Simonovi}.

Potpredsednica Vlade APV i pokrajinska sekretarka za informisawe Ana Tomanova-Makanova iznela je podatak je ~ak 98 odsto sredwo{kolaca izjavilo da zna gde mo`e da kupi drogu, {to je pora`avaju}i podatak. Dana{wa deca su dobro informisana o svemu, ali s obzirom na to porodica, kao i celo dru{tvo, prolazi kroz transformacije, kroz koordinaciona tela vaqa im organizovati slobodne aktivnosti.

Na konferenciji su se predstavili partneri projekta INSADA na temu uvo|ewa novog nastavnog programa „Kreativni rad s decom na prevenciji psihoaktivnih supstanci – Tvoje znawe mewa sve“ iz Ni{a, Kragujevca, Beograda i Novog Sada.

J. Barbuzan

^etiri potencijalne `rtve trgovine qudima @rtava u oblasti trgovine qudima ima sve vi{e. Kako isti~e Zoran Jankov iz Policijske uprave Kikinda `rtve upadaju u zamku trgovaca qudima naj~e{}e putem oglasa koji pru`aju laku zaradu u inostranstvu.

- Naj~e{}e se nudi laka zarada i obezbe|en sme{taj i to je znak za uzbunu, jer laka zarada ne postoji – ka`e Zoran Jankov, glavni policijski inspektor, {ef Odseka pograni~ne policije, za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima Po-

licijske uprave Kikinda. Oni koji ipak odlu~e da se jave, treba da budu oprezni, da provere ko stoji iza toga, da se posavetuju s porodicom, advokatom ili policijom. Posledwi registrovan slu~aj na teritoriji Policijska uprava Kikinda dogodio se krajem 2008. godine. Tada je podneto sedam krivi~nih prijava.

-U pitawu je bila seksualna eksploatacija. Sedmoro ~lanova jedne porodice iskori{}avalo je jednu devojku. Prisiqavali su je

da se bavi prostitucijom, dnevno je imala i 25 klijenata, i to je trajalo tri godine. Sve se doga|alo u Subotici i Novom Sadu. Kada je `rtva uspela da se izvu~e iz toga, usledila je otmica pod pretwom, ali smo mi uspeli da je spre~imo, da spasimo `rtvu i smestimo je u sigurnu ku}u. Izvr{ioci su dobili visoke kazne – ka`e Jankov. Na podru~ju Policijske uprave Kikinda ove godine registrovane su ~etiri potencijalne `rtve, na ivici da upadnu u lanac trgovine qudima.

PROTEST NOVINARA NEDEQNIKA „ZREWANIN“ PRED SUDOM

Presudama prete opstanku lista Zaposleni u regionalnom nedeqniku „Zrewanin“ protestovali su ju~e ispred zrewaninske Palate pravde, iskazuju}i nezadovoqstvo i zabrinutost zbog u~estalih sudskih presuda kojima se najtira`niji lokalni nedeqnik u Srbiji ka`wava nov~anim globama. Posledwu takvu presudu potvrdio je Apelacioni sud u Novom Sadu, i po woj list i wegov direktor i urednik Dalibor Bubwevi} moraju da plate kaznu od 300.000 dinara zbog povrede prava li~nosti jedne zrewaninske familije, ~iji ~lan je ubijen pre nekoliko meseci nedaleko od ku}nog praga. Podr{ku novinarima „Zrewanina“ ju~e su pru`ile i kolege iz ostalih medija,

kao i predstavnici pojedinih stranaka i udru`ewa.

- Okupqawem `elimo da uka`emo da kao javni delatnici imamo problem u ure|ivawu novina, jer postoji o~igledan nesklad sudske prakse i standarda novinarske profesije. Izlo`eni smo ~estim sudskim procesima i trenutno se protiv nas vode tri parnice i dve privatne krivi~ne tu`be za klevetu – uvredu. Ako ovome dodamo da su lokalni i regionalni mediji sve vi{e izlo`eni pritiscima razli~itih centara mo}i, mo`emo zakqu~iti da novinari u sredinama van Beograda nemaju ba{ najboqu perspektivu – poru~io je ju~e Dalibor Bubwevi}.

Obuka za lokalne lidere

{kole, s ciqem da zajedno uka`u na probleme s kojima se ovda{wa omladina svakodnevno susre}e.

SYLP je, ina~e, program razmene u~enika sa SAD, namewen sred-

Foto: N. Stojanovi}

Ministar prosvete prof. dr @arko Obradovi} istakao je da je zloupotreba droge jedno od najve}in zala savremenog dru{tva pa je me|unarodna zajednice ovom problemu dala strate{ki zna~aj.

U sklopu nacionalne konferencije, {ef Delegacije EU u Srbiji Vensan De`er, ministar @arko Obradovi}, dr Peri{a Simonovi} i gradona~elnik Novog Sada Pavli~i} posetili su Gimnaziju „Svetozar Markovi}“ u Novom Sadu. U~enici pet novosadskih osnovnih {kola ukqu~enih u projekat INSADA priredili su im prezentaciju svojih radova na temu borbe protiv narkomanije.

SREDWO[KOLCI SE VRATILI IZ AMERIKE

Posle jednomese~nog boravka u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, 35 u~esnika Programa za mlade lidere (SYLP), vratilo se ovih dana u Srbiju. Ovogodi{wi SYLP okupio je 67 u~esnika iz Zrewanina, Kikinde, Blaca, Sokobawe, Smedereva i beogradskih op{tina Savski venac, Obrenovac i Palilula. Oni su tokom posete Lujvilu, Portlandu i Hantsvilu imali priliku da se upoznaju s ameri~kim {kolstvom i kulturom, ali i da poka`u svoja znawa i sposobnosti u raznim tematskim projektima. Zahvaquju}i postignutim rezultatima, dodeqena im je finansijska i logisti~ka pomo} da bi sli~ne akcije mogli sprovesti u lokalnim zajednicama u Srbiji. U tome }e im pomo}i Kancelarije za mlade i

15

wo{kolcima i odraslima koji s wima rade, a sprovodi se u saradwi s World Learningom iz Va{ingtona i Gra|anskim inicijativama iz Beograda. Finansijsku podr-

{ku pru`ilo je Odeqewe za obrazovawe i kulturu Stejt dipartmenta. Program, koji je akademski i interaktivan, odvija se pod geslom: „Idi i vidi – vrati se i podeli”, i razvija razli~ite liderske ve{tine u~esnika. Tradicija je da oni iskustva ste~ena u Americi predstavqaju vr{wacima u svojoj lokalnoj zajednici.

Prvu grupu u~esnika SYLP-a iz Zrewanina ~ine Dajana Davidov, Andrea Ko~i{, Katarina Vu~eti}, Vuka{in Uzelac, Ferenc Buko{a, Mihajlo Kopawa, Milana Kosti}, Jovana Beki} i Ivana Brankovi}, dok }e u drugoj razmeni biti Ana Simin, Milan Jovi}, Vera Furtula i Nera Vlaisavqevi}. @. B.

On je ukazao na to da ekonomsko iznurivawe zbog smawewa buxeta ogla{iva~a i pad tira`a umawuju manevarski prostor redakcijama i ja~aju autocenzuru kod urednika i novinara.

- Po{tujemo odluke pravosu|a i smatramo da sud treba da {titi sprovo|ewe zakona u Srbiji, ali podse}amo da mediji jesu i treba da budu kontrolor demokrati~nosti tog istog dru{tva. Ukoliko se nastavi postoje}a praksa da se urednici i javna glasila ekspresno ka`wavaju, pitawe je da li }emo biti u stawu da sprovodimo ustavom definisane nadle`nosti – istakao je Bubwevi}. Izrazio je i bojazan da bi ovakve presude protiv

medija mogle izazvati lavinu tu`bi i da neko u tome mo`e prepoznati vid biznisa, u kome se spajaju dva ciqa – li~no boga}ewe i pritisak na novinare.

- Ako `elite nekoga da uni{tite, onda treba da mu oduzmete novac. Ako taj neko nema para, nema izbora. A, kad nema izbora, nema ni slobode – zakqu~io je Bubwevi}.

Ina~e, u posledwem broju „Zrewanina“ gotovo svi tekstovi {tampani su bez navo|ewa punih imena i prezimena sagovornika.

Tako|e, ju~e je pred Palatom pravde deqeno izdawe lista sa potpuno praznim stranama. @. Balaban

VESTI De~ji dodatak danas, roditeqski sutra Isplata de~jeg dodatka za septembar po~e}e danas, saop{tilo je Ministarstva rada i socijalne politike. U saop{tewu se dodaje da }e isplata roditeqskog dodatka po~eti sutra.

^ista~ica dobija spomenik ^ista~ici ulica Leposavi Milovanovi}, koja je letos umrla u 75. godini, bi}e do kraja godine podignut spomenik u gradskom parku u Gorwem Milanovcu. Ideju da se `eni koja je radni vek provela u Javnom komunalnom preduze}u, a posle

penzionisawa 18 godina bez naknade ~istila gradski park, podigne spomenik izneo je umetnik Branko Dimitrijevi}.

Podr`ali su je vajari iz toga kraja, lokalna samouprava, privrednici i gra|ani.

Lepa Milovanovi} se od metle nije odvajala do posledweg dana `ivota, govore}i da joj je to hleb. Wen dugogodi{wi {ef Dragan Mileti} ka`e da ni kao penzioner nije mogla da ne radi, a spomenik woj u ~ast bi}e spomenik svim ~ista~ima ulica u svetu, na koje niko ne obra}a pa`wu. Predsednik Skup{tine op{tine Mihajilo Vu~eti} rekao je da }e administrativni poslovi brzo biti zavr{eni i da }e spomenik biti postavqen na ulasku u gradski park.

SPORT

sreda20.oktobar2010.

ZORAN TERZI] UO^I SVETSKOG PRVENSTVA U JAPANU

Ne razmi{qamo o medaqama Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} izjavio je da `eli da ekipa odigra {to boqe na Svetskom prvenstvu u Japanu. Reprezentacija Srbije u ~etvrtak putuje u Kinu gde }e se pripremati za Svetsko prvenstvo do 27. oktobra.

- Na{a o~ekivawa su ista kao i pro{li put, mada su o~ekivawa javnosti mnogo ve}a. @elimo da odigramo najboqe {to mo`emo, da poka`emo da smo prava ekipa, a ne da razmi{qamo o medaqama - rekao je Terzi} na konferenciji za novinare.

Prema wegovim re~ima, na Svetskom prvenstvu igra}e reprezentacije Rusije, Brazila, SAD i Italije, koje sa pravom pretenduju na medaqe.

- @elimo da poku{amo da ostvarimo najboqi mogu}i plasman i da ostanemo na Svetskom prvenstvu do posledweg dana.

Razmi{qa}emo o utakmicama onako kako budu dolazile - rekao je Terzi}.

On je dodao da }e posledwe dane priprema za Svetsko prvenstvo iskoristiti za prijateqske me~eve sa Kinom, kako bi se odbojka{ice podsetila na koji na~in igraju azijske ekipe. Srbija }e se na Svetskom prvenstvu takmi~iti u Grupi A u Tokiju sa selekcijama Japana, Poqske, Perua, Argentine i Kostarike.

Kapiten reprezentacije Srbije Jelena Nikoli} istakla je da se ekipa ne zadovoqava osred-

borili plasman u tre}oj rundi kvalifikacija za EP 2011.

Sastavi {e{ira: Prvi {e{ir: ^e{ka, Austrija, Poqska, Francuska.

Drugi {e{ir: Srbija, Bugarska, Rusija i jedan od {est pobednika grupa druge runde kvalifikacija (Slovenija, Finska, Slova~ka, Nema~ka, Italija, Portugalija).

Tre}i {e{ir: ~etiri pobednika druge runde kvalifikacija (Slovenija, Finska, Slova~ka, Nema~ka, Italija, Portugalija). ^etvrti {e{ir: Belgija, Turska, Estonija i jedan od {est pobednika grupa druge runde kvalifikacija (Slovenija, Finska, Slova~ka, Nema~ka, Italija, Portugalija).

Kopawa predsednik Svetske zone

Jelena Nikoli} i Zoran Terzi}

wim plasmanom i da `eli da ponovi uspeh sa pro{log Svetskog prvenstva. @enska reprezentacija je na SP 2006. godine osvojila bronzanu medaqu.

- Volela bih da od prve utakmice odigramo najboqe {to mo`emo i da stvorimo dobru atmosferu koja }e nas nositi do kraja prvenstva. Mislim da su

on mo}i da se takmi~i od jula 2011. godine.

Merit, zlatni sa OI u Pekingu 2008. godine i sa SP u Berlinu godinu dana kasnije, anti-doping komisiji objasnio je da se nedozvoqeni steroid "dehidroepiandrosteron" na{ao u wegovoj krvi zato {to je koristio preparat za poboq{avawe potencije pod nazivom "extenze" i da mu je `ao {to mu je profesionalna karijera ugro`ena zbog privatnih problema. Sudije u oktobru 2009. godine nisu bile preterano impresionirane Meritovim (24) tegobama, pa su mu dodelile dvogodi{wu zabranu bavqewa atletikom, koju je on prihvatio. Godinu dana kasnije, dobio je "nagradno" od tri meseca, tako da bi zata{kan rivalitet izme|u wega i jo{ jednog Amerikanca Xeremija Vorinera uskoro mogao da o`ivi.

- Saznawe da sam bio pozitivan na doping testu zbog toga {to sam koristio proizvod zbog privatnih problema je

Boqe vreme Vorinera Posle ~etiri godine suverene vladavine Vorinera (26), od OI u Atini 2004. godine, gde je osvojio zlato, preko SP u Helsinkiju 2005. i Osaki 2007. godine, Merit je kona~no pobedio starijeg zemqaka u Pekingu. I godinu dana kasnije u Berlinu. Zajedno, osvojili su sve mogu}e zlatne medaqe u {tafetama 4 h 400 metara, a mnogo puta trkali su se i na mitinzima Zlatne, odnosno od skoro Dijamantske lige. Merit jeste preuzeo primat u periodu od 2008. godine do suspenzije, ali Voriner i daqe ima boqe vreme (43,45 sekundi naspram 43,75 sekundi). Voriner je tre}i najbr`i svih vremena na 400 metara, iza Majkla Xonsona i Ba~a Rejnoldsa, dok je Merit i daqe peti. Ipak, uskoro bi mogli da dobiju novog rivala, koji bi mogao sve da ih po~isti i to u liku najboqeg ikada na 100 i 200 metara, senzaciju sa Jamajke Useina Bolta. On je jo{ ranije najavio da bi, s obzirom da je ostvario skoro sve {to je zacrtao na 100 i 200 metara, mogao da se prebaci na 400 metara i oproba se u skoku u daq. usledilo posle priznawa da se nedozvoqeni steroid nalazio u preparatu za poboq{awe potencije. Problemi privatne prirode, kako ih je sam nazvao, ko{tali su olimpijskog i svetskog {ampiona na 400 metara bavqewa atletikom prvobitno na dve godine. Ipak, ove nedeqe stigla je vest da je La{onu Meritu ubla`ena kazna za tri meseca, tako da }e

@reb za EP sutra u Pragu

PRIZNAWE ZA [S VOJVODINE

[ampion pao zbog potencije

La{on Merit

VESTI IZ CEV-a

@reb za 27. Evropsko Prvenstvo za odbojka{e koje }e se odigrati od 10. do 18. septembra 2011. godine u ^e{koj i Austriji, obavi}e se sutra u Pra{kom dvorcu Hrad~ani. Me~evi }e se igrati u Pragu, Karlovim Varima, Be~u i Insbruku, a `reb }e biti odr`an od 10 ~asova.

Srbija }e biti u drugom {e{iru s Bugarskom, Rusijom i jo{ jednom selekcijom, pobednikom druge runde kvalifikacija.

Direktan plasman na 27. EP 2011. izborili su Austrija, ^e{ka, Srbija, Poqska, Francuska, Bugarska i Rusija. Slovenija, Finska, Slova~ka, Nema~ka, Italija i Portugalija osvojili su prva mesta na turnirima druge runde kvalifikacija, dok su Belgija, Turska i Estonija iz-

I TO SE DOGA\A

A tleti~ar La{on Merit prvobitno je bio ka`wen sa dve godine suspenzije zbog pada na doping kontroli, ali mu je kazna umawena za tri meseca. Pomilovawe je mo`da

DNEVNIK

c m y

16

deprimiraju}e. Ruke su mi vezane - rekao je pre godinu dana Merit, koji se kasnije izvinio svima. - Nadam se da }e mi moji sponzori, prijateqi, porodica i svi qudi u sportu oprostiti {to sam napravio budalu od sebe i na~inio ovako egoisti~nu gre{ku. Svaka kazna koju dobijem nije ni{ta u pore|ewu sa stidom i poni`ewem koje ose}am u sebi.

Poqska i Japan dobri rivali u grupi, ali verujem da mo`emo da se plasiramo u drugi krug - rekla je Nikoli}eva.

Jedna od najboqih odbojka{ica Srbije Maja Ogwenovi} naglasila je da je nezahvalno govoriti o prognozama.

- Imali smo naporne pripreme. Posledwi turnir u Italiji

pokazao je da mo`emo ravnopravno da igramo sa ekipama kakve su Rusija ili Italija. Zato o~ekujem da osvojimo jedno od prva tri mesta u grupi i da se plasiramo u nastavak takmi~ewa - rekla je Ogwenovi}eva.

Svetsko prvenstvo bi}e odr`ano od 29. oktobra do 14. novembra.

PRVA LIGA

Zrewaninski tu{ Proleter – Radni~ki (Bg) 5:2 ZREWANIN: Hala sportova Medison.

Gledalaca: 100. Sudije: Dawi i Buqov~i} (Subotica).

Rezultati po kategorijama: do 55kg Markovi} 1:0 (bez borbe), 60kg Do{en 0:1 (bez borbe), do

\or|e Miolski (desno)

66 kg Gecin–De{in 1:0, do 74 kg Fijat–Dev~i} 1:0, do 84 kg Vule{evi}–Duki} 0:1, do 96 kg Miolski–Karaji} 1:0 (tu{ u 2.rundi), Mijatov–Kova~evi} 1:0 (tu{ u prvoj rundi).

Zrewaninci su kao {to se i o~ekivalo opravdali ulogu favorita i bez ve}ih problema do{li do pobede u duelu s Beogra-

|anima pred svojom publikom 5:2. Bio je ovo jedan od onih me~eva u kojim je doma}i trener Bojan Mijatov mogao malo da prome{a karte u te`im kategorijama, a da opet ne ugrozi ono primarno - pobedu. Najzanimqivija borba bila je do 74 kilograma u kojoj je te{kom mukom Fijat savladao sna`nog Dev~i}a i tako doneo Proleteru kqu~ni poen. Tu{evima Miolskog i Mijatova na brilijantan na~in ekipa iz grada na Begeju zavr{ila je me~ i najavila pohod na novu pobedu u narednom kolu protiv ekipe Sente.

- O~ekivali smo ubedqivu pobedu, u ovom trenutku mnogo smo ja~i od Radni~kog koji je podmladio svoj tim. Na{e ambicije da u|emo u plej–of ovom pobedom su i definitivno ostvarene, pa sada `elimo da i u Senti nastavimo uspe{nu seriju rezultata – istakao je iskusni \or|e Miolski.

N. Jowev

Miroslav Kopawa, predsednik [ahovskog saveza Vojvodine i potpredsednik [ahovskog saveza Srbije izabran je za predsednika Svetske {ahovske zone 1.5. On je za ovu funkciju imenovan na 81. kongresu svetske {ahovske organizacije FIDE koji je odr`an tokom 39. {ahovske olimpijade u Hanti Mansijsku u Rusiji. Svetskoj {ahovskoj zoni 1.5 pripadaju slede}e zemqe: Jermenija, Gr~ka, Turska, Crna Gora , Albanija, Gruzija, Kipar, Malta i Srbija. Miroslav Kopawa je kao predsednik zone 1.5 i ~lan

Borda FIDE (Svetske {ahovske organizacije).

U istom periodu u Hanti Mansijsku odr`an je i prvi sastanak Borda Evropske {ahovske Unije na kome je novosa|anka Sava Stoisavqevi}, glavni sudija 39. {ahovske olimpijade u Hanti Mansijsku, prvi sudija iz Srbije i prva `ena u istoriji {aha na toj poziciji, imenovana za generalnog sekretara ECU. Na istom sastanku je Bord Evropske {ahovske Unije doneo odluku da sedi{te ove organizacije u narednom periodu bude u Beogradu.

U OKVIRU „OKTOBARSKIH SVE^ANOSTI”

Turnir u Rumi

[ahovski klub Sloven iz Rume u saradwi sa Odeqewem za dru{tvene delatnosti op{tine Ruma i Savezom sportova op{tine Ruma, a pod pokroviteqstvom OO SPS Ruma, u okviru oktobarskih sve~anosti, u subotu, 23. oktobra 2010. godine u 10 ~asova organizuje tradicionalni, deveti po redu, vikend turnir “Oslobo|ewe Rume 2010“.

Turnir se igra u sve~anoj sali Sredwe poqoprivredno prehrambene {kole “Stevan Petrovi} - Brile“ u Rumi, Vuka Karaxi}a 70. Igra se po [vajcarskom sistemu u 9 kola po FIDE pravilima za ubrzani {ah uz kompjutersko parovawe.

Tempo igre je 15 minuta po igra~u za celu partiju. Upisnina iznosi 200 dinara koje su oslobo|eni velemajstori, internacionalni majstori, `ene i omladinci. Svaki u~esnik je du`an da ponese jednu {ahovsku garnituru standardne veli~ine i jedan ispravan {ahovski ~asovnik.

Prva nagrada na turniru je 20.000 dinara. Nagradni fond je oko 90.000 dinara. Predvi|eno je deset redovnih nagrada i specijalne nagrade za najboqe plasiranu `enu, omladinca, veterana i doma}e igra~e. Prijave i informacije na telefon 069 476 53 50 (Dragan Te{i}).

B. D.

TROFEJ ZREWANINA 2010.

U znaku doma}ina i Novosa|ana U organizaciji Karate kluba Zrewanin, u Hali sportova „Medison“ odr`ano je takmi~ewe pod nazivom „Trofej Zrewanina 2010“. Posle vi{e od deset godina, najstariji i najuspe{niji karate klub u gradu na Begeju opet je dobio svoj turnir na kome je prvi put u~estvovalo blizu 200 takmi~ara iz preko 30 klubova.

Ceremoniju otvarawa uveli~ale su ~lanice plesnog studija „Fri dens“, kao i sportisti sa posebnim potrebama Igor Tomi} i Svetlana Radosavqev, koji su demonstrirali svoje ~etvorogodi{we karate ume}e ste~eno uz ve`be po specijalnom programu za osobe sa smet-

wama u razvoju. Takmi~ewe je, ina~e, otvorio Milan Kova~evi}, predsednik Karate saveza sredweg Banata i na{ internacionalni sudija sa najvi{im zvawem.

U generalnom plasmanu, izuzimaju}i ekipu doma}ina koja je osvojila 27 medaqa (pet zlatnih, osam srebrnih i 14 bronzanih), najuspe{niji klubovi bili su Naftagas Novi Sad sa tri zlatne, dve srebrne i ~etiri bronzane medaqe, zatim Mava{i iz Novog Sada sa bilansom od tri zlatne i dve srebrne medaqe, a tre}e mesto u generalnom plasmanu osvojila je ekipa CBS iz Bele Crkve sa dva zlatna, jednim srebrnim i jednim bronzanim odli~jem. @. B.

NOVOBE^EJCI ZABLISTALI: Klub borila~kih sportova Jedinstvo iz Novog Be~eja bio je najsupe{niji na Prvenstvu Vojvodine u kung fu-u, odr`anom u novobe~ejskoj Hali sportova.U sandi, disciplini kung fua u kojoj su dozvoqeni kik boks udarci i xudo zahvati, ume}e je pokazalo 70 takmi~ara iz 15 klubova, a Novobe~ejci su ovom prilikom pokazali nadmo} nad ostalim u~esnicima. Izborili su ~etiri zlatne, i po jednu srebrnu i bronzanu medaqu. Zlatna odli~ja osvojili su: Ferenc Kormawo{ (1994, u kategoriji do 45 kilograma), Goran Ol}an (1995, do 48 kg), Sawa Radin (1991, do 60 kg) i Milan Rakita (1996, do 39 kg). Srebrnu medaqu na prvenstvu osvojio je Miroslav Rakita (1999, do 28 kg), a bronzanu Milan Sudarski (1992, do 65 kg). @. B.

SPORT

c m y

DNEVNIK

PREDSEDNIK PARTIZANA DRAGAN \URI]

Ve~iti derbi bez publike Predsednik FK Partizan Dragan \uri} poru~io je, posredstvom novinara koji u Bragi prate crno-bele, da wegov tim pristaje da igra ve~iti derbi sa Crvenom zvezdom ove subote samo ukoliko na stadionu ne bude publike!

- Igra}emo derbi, pod uslovom da tribine budu prazne - rekao je \uri}.

U ponedeqak, posle sastanka predstavnika Crvene zvezde, MUP-a i Zajednice superlige, do{lo se do zakqu~ka da postoje uslovi da utakmica visokog rizika ipak bude odigrana u subotu, od 13 ili 14 ~asova, uz prisustvo publike, ali je kona~na odluka odlo`ena za danas ili sutra, kada se Uprava Partizana vrati iz Portugala.

- Svi su videli {ta se dogodilo u \enovi. Mi samo `elimo da se takve scene ne ponove i da na{i igra~i budu bezbedni. Nismo za odlagawe derbija. Ho}emo da kao pro{le sezone odemo na wihov stadion i da ih pobedimo.

Ipak, smatramo da bi bilo najboqe da se me~ odigra bez prisustva publike. Jedan qudski `ivot va`niji je od derbija i svih utakmica. Iskreno re~eno, verujem da nije realno da se derbi odigra u prisustvu navija~a.

Pre puta rekli ste da imate saznawa da }e utakmica biti prekinuta?

- Postoje pri~e da }e i ta utakmica biti prekinuta i takve informacije stigle su do mene. Kada se danima pred \enovu pri~alo o istoj stvari, svi su okretali glavu, smatrali da se tako ne{to ne mo`e dogoditi...

Zar }emo opet da se pravimo gluvi i slepi?! Dr`avni organi da}e kona~nu re~.

Da li }e Partizan odgovarati za pona{awe svojih navija~a,

Dragan \uri}

ukoliko derbi ipak bude odigran u subotu sa prisustvom publike?

- Moramo da prihvatimo odogovrnost. Ali, bezbedonosne garancije }emo dati onda kada budemo organizatori me~a, {to sada tra`imo od kom{ija. Da se nije dogodila \enova, ni~eg od ovog ne bi bilo. Tamo smo imali poku{aj klasi~nog lin~a golmana Partizana.

Tomislav Karaxi} nije otkrio imena nalogodavaca incidenata u \enovi.

- Pa ne o~ekujete vaqda da ja ka`em?

Jeste li upoznati s pisawem {vajcarskog “Blika”?

- Nisam video taj ~lanak i ne bih da komentari{em - ogradio se \uri} od navoda {vajcarskog lista da je Vladan Luki} nalogodavac nereda u \enovi.

Iz Partizana su jo{ ranije tra`ili pismene garancije za bezbednost svih ~lanova svog kluba, potpisanu i od predstavnika Crvene zvezde, MUP i FSS. Nezvani~no, u Crvenoj zvezdi nisu spremni na takav potez, jer prema proceni tima iz Qutice Bogdana to nikada ranije nije bio slu~aj.

PROMENA NA KLUPI IN\IJE

Nikoli} umesto Rai~evi}a Fudbaleri In|ije su na dosada{wih osam kola Super lige osvojili isto toliko bodova.

Debitanti u najkvalitetnijem rangu takmi~ewa su, naime, na startu jesewe sezone imali izu-

Sa{a Nikoli}

zetno te`ak raspored, gostovali su Partizanu pa do~ekali Crvenu Zvezdu, najtrofejnije srpske klubove, tako da je osvajawe {est bodova u naredna dva me~a, protiv Hajduka u gostima i Jagodine pred vernim simpatizerima oceweno kao solidan uspeh.

Na`alost, zeleno-beli su posle toga, protiv OFK Beograda, BSK-a, Rada i Javora, ukwi`ili svega dva boda, {to je po oceni navija~a i ~elnika kluba ipak premalo da bi se obezbedio opstanak u elitnoj konkurenciji pa je ceh, o~ekivano, platio {ef stru~nog {taba. Upravni odbor je, na sastanku odr`anom 18. oktobra, razre{io du`nosti Mom~ila Rai~evi}a, a umesto wega, u konkurenciji nekoliko kandidata, izabrao Sa{u Nikoli}a koji je ve} stupio na du`nost pa }e protiv Borca u ^a~ku debitovati na klupi in|ijskog superliga{a.

Da. Vi}enti}

FIORENTINA GUBI STRPQEWE

Ultimatum Mihajlovi}u Srpski trener na klupi fudbalera Fiorentine Sini{a Mihajlovi} ima jo{ jednu {ansu pre nego {to dobije otkaz, prenose italijanski mediji. Fiorentina naredne subote na svom terenu do~ekuje Bari i ukoliko quba~asti ne trijumfuju, Mihajlovi} }e dobiti otkaz.

Ekipa iz Firence se posle sedam kola u Seriji A nalazi na posledwem mestu sa samo pet bodova (pobeda, dva remija i ~etiri poraza). Sini{a Mihajlovi} je tokom trenerske karijere bio pomo}nik Robertu Man}iniju u Interu, a samostalno je predvodio Bolowu i Kataniju.

Sini{a Mihajlovi}

sreda20.oktobar2010.

17

DANAS PREOSTALIH OSAM UTAKMICA TRE]EG KOLA LIGE [AMPIONA

Totenhem lovi Inter U novoj sezoni Inter igra daleko ispod o~ekivawa, verovatno je promena trenere i ne{to druga~iji stil igre sputao “azuro–nere”, pa je me~ s Totehemom u tre}em kolu Lige fudbalskih {ampiona nai{ao da Milanezi najzad slo`e kockice i da zaigraju onako kako je zamislio Rafa Benitez.

- Znao sam da }e biti problema, ali sam verovao da }e se igra~i lak{e adaptirati na ne{to druga~iji stil igre – obja{wava Rafa Benitez, trener Intera. U su{tini se ni{ta nije promenilo, ali se ipak ose}a u igri neka nesigurnost. Nadam se da }e me~ s Totenhemom biti prekretnica i da }emo najzad zaigrati kako to od nas navija~i o~ekuju.

S odbranom nismo ni imali problema, na ~ega ukazuju samo tri primqena gola u Seriji A, ali u napadu jo{ ne{to {kripi.

Totenhem mirno o~ekuje gostovawe na San Siru. Plan Londonaca je da se na|u u osmini finala Lige {ampiona, a za sada dobro guraju.

- Dobro poznajem Rafu, znam da }e Inter od prvog minuta napasti – ka`e Heri Rednap menexer Totenhema. - Poku{a}emo ne{to ~vr{}om igrom da zaustavimo rivala na sredini tere-

Rafa Benitez i Heri Rednap

na i onda iz kontri da ugrozimo @ulio Cezara. I bod bi za nas puno zna~io.

Dana{wi program Grupa Inter - Totenhem Tvente - Verder 1. Inter 2 2. Totenhem 2 3. Tvente 2 4. Verder 2

0 0 1 1

(20.45) (20.45) 6:2 4 6:3 4 3:6 1 2:6 1

Grupa C Man~ester j. - Bursaspor Renxers - Valensija 1. Man~ester j.

2 1 1 0 2. Renxers 2 1 1 0 3. Valensija 2 1 0 1 4. Bursaspor 2 0 0 2

(20.45) (20.45) 1:0 4 1:0 4 4:1 3 0:5 0

0 1 1 2

(20.45) (20.45) 4:1 6 2.1 3 2:2 3 1:5 0

Grupa D Barselona - Kopengahen Panatinaikos - Rubin 1. Kopenhagen 2 2 0 2. Barselona 2 1 1 3. Rubin 2 0 1 4. Panatinaikos 2 0 0

(20.45) (20.45) 3:0 6 6:2 4 1:2 1 1:7 0

A 1 1 0 0

1 1 1 1

Grupa B Olimpik (L) - Benfika [alke - Hapoel (TA) 1. Olimpik (L) 2 2 0 2. [alke 2 1 0 3. Benfika 2 1 0 4. Hapoel (TA) 2 0 0

0 0 1 2

Drugi engleski tim Man~ester junajted u ovom trenutku vi{e je zaokupqen novim ugovorom Runija nego utakmicom s Bursasporom. Navodno, Runi je odbio novi ugovor te`ak 54 miliona funti i na zimu namerava da se preseli na Pirinejsko ostvrvo.

- Ne}u ni re~ o Runiju – qutito je grmeo menexer Aleks Ferguson na konferenciji za novinare. – U ovom trenutku nas jedino interesuje samo me~ s Bursasporom. Imamo kadrovskih problema, Gigs je povre|en, kao {to vidite, Runi nije fokusiran na igru, a ni Ferdinand nije fit.

Nama je ovo me~ odluke, ako pobedimo, u daqem takmi~ewu mo-

}i }emo da igramo mnogo slobodnije. Problema oko sastava ima i trener Barselone Pepe Gvardiola, jer glavni organizator igre ]avi nije izdr`ao do kraja me~ s Valensijom (2:1).

- Imam bolove u Ahilovoj tetivi – obja{wava ]avi. – Doktori mi preporu~uju da se odmorim, te{ko se zagrevam , a onda je opet sve u redu dok se ne zamorim. Vaqda }u izdr`ati sezonu.

Bi}e zanimqivo i u Glazgovu gde Renxers do~ekuje Valensiju.

- Nama je ovo me~ sezone – uverava menaxer Renxersa Valter Smit. - Ako pobedimo, prakti~no }emo obezbediti drugo mesto u grupi, {to bi za nas predstavqalo ogroman uspeh.

G. Kova~

RADOMIR ANTI] ODGOVARAO NA PITAWA ^ITALACA EL MUNDA

Niko ne `eli da re{i problem Biv{i selektor Srbije Radomir Anti} odgovarao je na pitawa ~italaca {panskog lista „El Mundo“, u kojima je istakao da ocewuje da }e pobediti na sudu u sporu sa FSS. Prenosimo delove intervjua. z Za{to ste smeweni sa mesta selektora Srbije?

- Predsednik Karaxi} je odlu~io da jednostrano raskine ugovor sa mnom, pa sam ja re{io da branim svoja prava. Nadam se od-

luci suda u moju korist. Spreman sam za novi posao, ali fudbal je vi{e od posla. Ne `urim, ali mogu mnogo da pomognem. Biti van fudbala je za mene gotovo greh. z Koji problemi posledwih godinu dana uni{tavaju srpski fudbal?

- Ne treba porediti doga|awa s me~a protiv Novog Zelanda i onog u \enovi. Situacija u srpskom fudbalu je mnogo komplikovanija.

Niko ne `eli da re{i problem.

z Koji su talentovani fudbaleri iz isto~ne Evrope?

- Postoji nekoliko odli~nih fudbalera. Vezista Partizana Petrovi} se isti~e, ima mnogo fudbalskih i qudskih kvaliteta. z Svi su iznena|eni odli~nim rezultatima Crne Gore u kvalifikacijama za EURO 2012 (tri pobede i remi s Engleskom na Vembliju).

POVODOM TU@BE BIV[EG SELEKTORA

Oglasio se FS Srbije Fudbalski savez Srbije, posle najpre neta~nih izjava ("Sportski `urnal" od 9. oktobra 2010), a zatim i otvorenih napada ("El Mundo deportivo" od 18. oktobra 2010), od strane biv{eg selektora "A" reprezentacije Srbije Radomira Anti}a `eli da obavesti javnost o istini i merama koje }e preduzeti na putu za{tite sopstvenih prava.

Anti}eva izjava u "Sportskom `urnalu" pomenutog dana da nije podneo tu`bu protiv FS Srbije - citat: "Ni{ta ja nisam predao. Samo znam da ta Karaxi}eva pri~a ne pije vodu. Dosta mi je vi{e svega...", je neistina. Naime, samo dva dana po saznawu da je FS Srbije s wim raskinuo saradwu Radomir Anti} je preko advokata, a u pitawu je advokatska kancelarija iz Nema~ke, podneo tu`bu protiv na{eg Saveza, Arbitra`nom sudu za sport u Lozani. Osnovni zahtev biv{eg selektora

jeste naplata finansijskih sredstava. Radomir Anti} je tu`bu podneo 20. septembra ove godine.

FS Srbije je od starta kvalitetno analizirao svaki u~iweni korak u ciqu dono{ewa odluke. Po saznawu da je Anti} podneo tu`bu, sastavili smo izuzetno kvalitetan advokatski tim u kojem se nalaze eminentni stru~waci iz Srbije i inostranstva. U ovom trenutku, FS Srbije je koncentrisan na informacije iz Lozane po pitawu da li je Arbitra`ni sud za sport nadle`an za postupawe po tu`bi biv{eg selektora, zatim na pripremu odgovaraju}e i kompletne dokumentacije u slu~aju da to bude potrebno, kao i na podno{ewe protiv tu`be instanci koja je oglasi nadle`nom. O svim narednim potezima od strane na{eg Saveza pravovremeno }emo obavestiti kompletnu javnost.

Radomir Anti}

- Crna Gora je napravila 2-3 pozitivna rezultata.To je odli~no, ali s tim se ne mogu prikriti problemi koji postoje i u drugim zemqama. z Anti} ne bi prihvatio posao selektora Hrvatske i Bosne i Hercegovine?

- U ovoj temi su bitna i ose}awa. Mislim da Radomir Anti} ne bi prihvatio taj izazov – rekao je, izme|u ostalog, Anti}, a preostali deo pitawa odnosio se prevashodno na {panski fudbal.

^ELNICI FSS POSETILI SEDI[TE UEFA

Slu~aj \enova u centru pa`we Delegacija Fudbalskog saveza Srbije predvo|ena predsednikom Tomislavom Karaxi}em, a u kojoj su bili i potpredsednik Ivan ]urkovi} i generalni sekretar Zoran Lakovi}, prisustvovala je u ponedeqak sve~anosti otvarawa nove administrativne ku}e UEFA "La Klerijer". Ovo moderno i lepo zdawe nalazi se u blizini evropske ku}e fudbala u Nionu, a ~elnici UEFA iskoristili su priliku da okupe ~elnike 53 evropska nacionalna saveza.

Naravno, delegacija FSS boravak u sedi{tu UEFA iskoristila je i za obavqawe niza razgovora na zna~ajnim instancama, a na temu prekinute utakmice Italija-Srbija 12. oktobra u \enovi u okviru Grupe C kvalifikacija za Prvenstvo Evrope 2012. Do ponedeqka, 25. oktobra, FSS }e u UEFA dostaviti sopstveni izve{taj o doga|awima iz \enove, potkrpqen kompletnom dokumentacijom o ura|enom na organizacionom planu za taj me~, dok }e

sednica Kontrolne i disciplinske komisije UEFA biti odr`ana u petak, 29. oktobra (dan kasnije od ranije najavqenog datuma).

Epilozi obavqenih razgovora i konsultacija svakako spadaju u domen poslovne tajne i po{tovawa pregovara~ke kulture, isti~e se na sajtu FSS, pa osnovni zakqu~ci ne mogu biti javno prezentirani.

U svakom slu~aju, zajedni~ka ocena ~lanova delegacije na{eg Saveza je da je poseta

Nionu bila vrlo korisna, uspostavqeni dijalozi veoma konstruktivni i izra`ava se uverewe u pozitivne rezultate preuzete inicijative. U ovom trenutku, prioritet je stvarawe kvalitetnog, detaqno sastavqenog i jasno definisanog izve{taja o svemu {to je vi|eno u \enovi, {to bi trebalo da predstavqa jake argumente koji }e se na}i pred ~lanovima Kontrolne i disciplinske komisije UEFA. Z. R.

18

SPORT

sreda20.oktobar2010.

DNEVNIK

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (PRVI RAZRED)

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Pretili, a nadigrani

[umari precizniji

Dowi Petrovci – OFK Kraqevci 3:1 (1:0) DOWI PETROVCI: Stadion Dowih Petrovaca, gledalaca 120, sudija Bla`on (Ruma). Strelci: Peji} u 17, D. Mudri} u 77. i Mati} u 88. za Dowe Petrovce, ^vorkov u 63. za OFK Kraqevce. @uti kartoni: Velebit, Se~anski Nikoli}, Zaki} (Dowi Petrovci), Viloti} (OFK Kraqevci).

DOWI PETROVCI: Velebit 7, Nikoli} 7 (N. Oparu{i} ), Se~anski 7, Zaki} 7, P. Zekanovi} 7, [a{a 7 (B. Oparu{i} ), Peji} 9, A. Mudri} 7, Ivkovi} 7, D. Mudri} 8, Mati} 9 ([iqkovi} 7).

OFK KRAQEVCI: Mo{i} 5 (Joki} 8), Dragutinovi} 7, ^vorkov 7, Z. Milovanovi} 6, M. Milovanovi} 6, B. Jovanovi} 6 (Veselinovi} 6), Mladenovi} 7, Laskovi} 7 (G. Alempi} 6), Viloti} 6, Gaji} 6, Rikanovi} 7.

Gosti iz Kraqevaca su najavqivali i pobedu, ali su nadigrani.

G. Zaki}

Sremac (D) – PSK Putinci 0:3 (0:0) DOBRINCI: Stadion Sremca, gledalaca 100, sudija Veselinovi} (Ruma). Strelci: Gwatovi} dva i Al~akovi}. @uti karton: Z. A{}eri} (Sremac).

SREMAC: Simixi}, Z. A{}eri}, Dupor, Radojev, Gagi}, Spasojevi}, Balind, ^esti}, Maleti}, Solarevi}, Nenadi}.

PSK PUTINCI: Majki}, Stamenkovi}, Bara}, Latas, Stankovi}, Arbutina, Karanovi}, Ili}, Stojanovi}, Gwatovi}, Gligori} (Al~akovi}).

V. Vukomanovi}

Hrtkovci – Jedinstvo (P) 1:1 (1:0) HRTKOVCI: Stadion Hrtkovaca, gledalaca 100, sudija Vrani} (Ruma).Strelci:Nikoli} u 42. za Hrtkovci, @akula u 60. za Jedinstvo.@uti kartoni:Savi}, Kozar, Zuber (Hrtkovci), Kuzmanovi} (Jedinstvo). Crveni karton: [opalovi} (Hrtkovci).

HRTKOVCI: ^i~a, Ugr~i}, Zuber, Mandi}, Kozar, [opalovi}, Raji}, Savi}, Nikoli} (Novak), Radovi}, ^esti}.

JEDINSTVO: Der, G. Petrovi}, Kuzmanovi}, I. Stojanovi}, Maxar, Despotovi} (Milo-

{evi}), Crnkovi}, @akula, B.Stojanovi}, A{}eri}, Kuli}.

N. Ugr~i}

Grani~ar – Kru{edol 5:0 (2:0) GRABOVCI: Stadion Grani~ara, gledalaca 50, sudija \oki} (Ruma). Strelci: S. \or|i} u 20, Taborovi} u 33, Karda{ u 57, Milovanovi} u 63. i M.Samarxi} u 67. minutu.

GRANI^AR: @. Nov~i} -, S. Jovanovi} 8, M.\or|i} 8, M. Samarxi} 8, Kosti} 8, \.Samarxi} 8, Karda{ 8, S. \or|i} 8, B. Jovi} 8, Taborovi} 9, Milovanovi} 8 (Mla|enovi}, Ilija Jovanovi}, Ivan Jovanovi}).

KRU[EDOL: Pardovicki 7, Baji} 6, Bre~ko 5, \oki} 6, Qepoja 5, Radulovi} 5, Vukojevi} 6, Anti} 5, Peri} 5, Zeki} 5, Babi} 5.

S. Radulovi}

Jedinstvo – Fru{ka gora 0:0 RUMA: Stadion na Barunovcu, gledalaca 150, sudija Sremac (Ruma). @uti kartoni: Opa~i}, Rako{ (Jedinstvo), Cikota (Fru{ka gora).

JEDINSTVO: Rogi} 7, A. Babi} 6, Grbi} 6, Joki} 6, Opa~i} 6, Maleti} 6, Raji} 6, Jovi} 6 (V. Bo`i}), Plav{i} 6, S. Sabo 6 (Sudar), Rako{ 6 (Mili}).

FRU[KA GORA: Radivojevi} 7, Qubi~i} 6, \api} 6, Arsenovi} 6, Qubi{i} 6, Grubje{i} 6, Kadar 6 (Cikota), Jovi} 6, Nedi} 6 (Pavlovi}), Filipovi} 6 (Milinkovi}), Radi} 6.

U gradskom derbiju doma}ini su vi{e `eleli pobedu ali su osvojili bod. Gosti su se orjentisali na odbranu i osujetili plan Jedinstva da tri boda ostanu na Barunovcu .D. Jovanovi}

Rudar – Fru{kogorac 3:1 (0:1) VRDNIK: Stadion Rudara, gledalaca 220, sudija Svetlana Bili} (Ruma). Strelci: Gruji} u 49. i 59. i Gerbec u 78. za Rudar, Vojnovi} u 20. za Fru{kogorac. @uti kartoni: Andrin (Rudar), P. Vasi}, Vojnovi} (Fru{kogorac).

RUDAR: Jovanovi} 7, Mrvi~in 7, [mit 7, Gruji} 8, Mili~evi} 7 (Q. Boji} 7), M. Boji} 8,

DOBRINCI: Sremac –PSK Putinci 0:3, RUMA: Jedinstvo –Fru{ka gora 0:0, DOWI PETROVCI: Dowi Petrovci – OFK Kraqevci 3:1, VRDNIK: Rudar – Fru{kogorac 3:1, GRABOVCI: Grani~ar – Kru{edol 5:0, HRTKOVCI: Hrtkovci – Jedinstvo (P) 1:1, NIKINCI: Polet – Napredak 5:2.

1. Rudar 9 2. Jedinstvo(P)9 3. Dowi Pet. 9 4. Grani~ar 9 5. Polet 9 6. OFK Kraq. 9 7. Kru{edol 9 8. Jedinstvo(R) 9 9. Fr. gora 9 10. Hrtkovci 9 11. Fru{kog.

9 12. Napredak 9 13. PSK 9 14. Sremac (D) 9

7 6 5 5 4 4 4 4 2 3 3 1 1 1

2 2 2 0 2 2 2 1 5 2 2 2 1 1

0 1 2 4 3 3 3 4 2 4 4 6 7 7

25:7 11:6 19:6 14:11 19:15 11:9 11:17 11:9 14:11 17:18 13:17 9:27 11:22 5:17

23 20 17 15 14 14 14 13 11 11 11 5 4 4

Stri~evi} 7, V. Petrovi} 7, Gerbec 8, Grabi} 8, Andrin7.

FRU[KOGORAC: M. Jovanovi} 8, ]irkovi} 7 (]iri} 6), Obrenovi} 7, Baji} 6 (Vein 7), Pavlovi} 7, @. Jovanovi} 6, Stojkovi} 7, Vojnovi} 7, S.Draga{ 6, P. Vasi} 6, Pavi} 7.

U nastavku kao da je neka druga ekipa doma}ina istr~ala na teren. Igralo se {ampionski, a na kraju je gost dobro pro{ao, iako je u prvom poluvremenu bio mnogo boqi rival.

S. Krsti}

Polet – Napredak 5:2 (3:1) NIKINCI: Stadion Poleta, gledalaca 70, sudija Krmar (Ruma).

Strelci: Liki} u 14. i 32, Bo`i} u 29. i 52. i Jugovi} u 63. za Polet, Vu~eti} u 44. i Bo`i} u 60. @uti kartoni: Bo`i}, Qubinkovi} (Polet), Beukovi}, Bojkov, Neboj{a Vi{wi} (Napredak).

POLET: Dardi} 7, Dragi}evi} 7, Petrovi} 7, Marjanovi} 7, Liki} 8, Tiringer 7, Qubinkovi} 7, Cvijanovi} 7 (Stevanovi} 7), Jugovi} 7, Jovi} 7 (Nonkovi} 7), Bo`i} 7 (Mari} 7).

NAPREDAK: Krni} 6, Vu~eti} 6, Beukovi} 6, Miqkovi} 5, Vrani} 5, Bojkov 5, Lazi} 6, M.Vi{wi} 6, Mihajlik 6, Bo`i} 6 (S. Vi{wi} 6), Neboj{a Vi{wi} 7 (Nikola Vi{wi} 6).

Otvorena i veoma borbena utakmica. Napada~i doma}ih, da su samo malo bili spretniji, mogli su mre`u gostiju da napune do vrha.

Z. Kolyi}

OP[TINSKA LIGA RUMA IRIG (DRUGI RAZRED)

Pobedili s desetoricom Borac (ST) – Mladost (B) 1:3 (1:1) STEJANOVCI: Stadion Borca, gledalaca 50, sudija Krmar (Ruma). Strelci: Jovanovi} u 32. za Borac, Qubinkovi} u 30, B. Bo`i~kovi} u 67. i M. Bo`i~kovi} u 80. za Mladost. @uti kartoni: [evi} (Borac), Aleksi}, Veselinovi} (Mladost). Crveni karton: S. Petrovi} (Borac).

BORAC: [evi} 6, B. Utvi} 6, S. Petrovi} 6, Luki} 6 ([krbi} 6), Jovanovi} 7, I. Utvi} 6 (Maksimovi} 6), M. Jefti} 5, Horo{kovi} 6 (@. Ninkovi} 6), D. Jefti} 6, Stepanovi} 6, M. Jankovi} 6.

MLADOST: Veselinovi} 7, M. Bo`i~kovi} 7, Bo`i} 7, Kukoq 7, B. Krivo{i} 7, N. Ko{uti} 8, Slep~evi} 8, Aleksi} 8, Qubinkovi} 7, B. Bo`i~kovi} 9.

Gosti su doputovali sa samo deset igra~a i posle boqe igre slavili. D. Jefti} nije iskoristio penal za Borac. [utnuo je loptu pored gola. M. Jankovi}

Vojvodina – Car Uro{ 1:1 (0:0) NERADIN: Stadion Vojvodine, gledalaca 50, sudija Jovi~i} (Irig). Strelci: Patrik u 48. za Vojvodinu, Basara u 62. za Car Uro{. @uti kartoni: D. Ivani} (Vojvodina), Nedi} (Car Uro{).

VOJVODINA: Marjanovi} 8, Mandi} 8, M. Radovanovi} 8, Pe-

trovi} 8, B. Ivani} 8, Lazarevi} 8, D. Ivani} 8, Vu~ini} 9, B. Radovanovi} 7, Patrik 8, Jovi~i} 7.

CAR URO[: Petru{ 7, Markovi} 7, M. Jovanovi} 7, Stojanovi} 6, J. Joci} 7, Nedi} 7, Pavlovi} 7, Basara 8, L. Jovanovi} 7, Radowa 8, Popovi} 7.

Dobra igra obe ekipe, a ko na~an rezultat je realan.

S. Jankovi}

Borac – Mladost (P) 2:1 (1:0) KLENAK: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: Samarxi} u 3. i Mati} u 86. za Borac, Baki} u 80. za Mladost. @uti kartoni: Mati}, Golubovi} ( Borac), D. Suboti}, Cvijetinovi} (Mladost).

BORAC: M. Milenkovi} 6, Ranki} 6, Vujaklija 6 (Damjanovi}), @ivkovi} 6 (Sto{evski 6), S. Ili} 6, Kula~in 6, Jovi} 6, Golubovi} 6, Samarxi} 7, Mati} 7, B. Milenkovi} 6.

MLADOST: D. Bognar 7, An|i} 6 (Vasi} ), M. Bognar 7, D. Suboti} 6, Baki} 7, Cvijetinovi} 6, N. Panteli} 6, Milin 6, D. Panteli} 6, Orlovi} 6, Raj~evi} 6.

Klen~ani su u{li u me~ opu{teno i za malo da izgube bodove.

Z. Tomi}

NERADIN: Vojvodina – Car Uro{ 1:1, RIVICA: Planinac – 27. oktobar (odlo`eno), KLENAK: Borac – Mladost (P) 2:1, STEJANOVCI: Borac –Mladost (B) 1:3. Sloga iz Vogwa je bila slobodna.

1. Borac (K) 2. Mladost (B) 3. Sloga (V) 4. Car Uro{ 5. Mladost (P) 6. Vojvodina 7. Planinac 8. 27. oktobar 9. Borac (ST)

6 7 5 5 6 7 5 5 6

5 5 4 3 2 1 1 1 1

1 0 1 1 1 2 0 0 0

0 2 0 1 3 4 4 4 5

21:2 20:11 23:6 15:6 13:10 8:17 6:18 10:24 6:28

16 15 13 10 7 5 3 3 3

OP[TINSKA LIGA [ID

GIBARAC: Sin|eli} – OFK Biki} 3:1, BINGULA: OFK Bingula – Grani~ar 3:4, MOLOVIN: Omladinac – Jedinstvo (Q) 1:5, BERKASOVO: Sremac – Bratstvo 0:1, ILINCI: Borac – Napredak 0:2, BATROVCI: Omladinac – Jedinstvo (M) 2:1, [ID: Jednota – Ba~inci Sloga 2:0.

1. Jedinstvo(Q)9 2. Omladinac(B)9 3. Bratstvo 9 4. Napredak 9 5. Jednota 9 6. Ba~inci Sl. 9 7. Sin|eli} 9 8. Borac (I) 9 9. OFK Biki} 9 10. Grani~ar 9 11. OFK Bingula 9 12. Omladinac 9 13. Sremac 9 14. Jedinst. (M) 9

8 7 6 5 5 5 5 4 4 4 4 1 1 0

0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 0 1 0 1

1 2 3 3 3 3 4 4 4 4 5 7 8 8

34:12 21:12 27:15 28:15 24:11 21:11 13:8 17:11 19:21 16:20 23:26 11:43 8:32 7:34

24 21 18 16 16 16 15 13 13 13 12 4 3 1

Lovac – [umar 0:2 (0:1) KARLOV^I]: Stadion Lovca, gledalaca 120, sudija Ne{kovi} (Prhovo). Strelac: M. Mitrovi} u 39. i 55. @uti kartoni: Ostoji}, Arsi} (Lovac).

LOVAC: Samarxi} – (Arsi} 7), P. \ali} 7, \or|evi} 7, Z. Devrwa 7, Masal 7 (Kosani}), Ostoji} 7(Radosavqevi} ), A. \ali} 7, \. Devrwa 7, Popovi} 7, M. Maksimovi} 7, Kova~evi} 7.

[UMAR: Jela~a 7, Z.Mili~evi} 7, Dupor 7, Ranisavqevi} 7, M. Mitrovi} 8, Jovi~i} 6, Mati} 6, D. Lazi} 6, Kova~evi} 7, Obradovi} 7, Ne{kovi} 7.

Doma}ini su pravili {anse i proma{ivali. Gosti su iz dve {anse postigli dva gola i osvojili bodove. M. Klin~arevi}

Srem – Grani~ar 3:1(2:0) SREMSKI MIHAQEVCI: Stadion Srema, gledalaca 50, sudija Jovanovi} (Dowi Tovarnik). Strelci: Mili} u 10. i 38. i Bajlovi} u 55. za Srem, Zori} u 89. za Grani~ar. @uti kartoni: Mari~i} (Srem), Raki}, Zori}, Dra`i} (Grani~ar). Crveni karton: Velimir (Grani~ar).

SREM: Ko{uti} 9, Vukomanovi} 8, Gaji} 8, Mari~i} 7 (Rogi}), Mili} 8, Dragosavac 7 (Mati}), Nenad Vesi} 7, Babi} 7, Nemawa Vesi} 8, Gruji~i} 8 ( Bo{kovi}), Bajlovi} 8.

GRANI^AR: Z. Orlovi} 5, ^avi} 5, Raki} 5, S. Jovanovi} 5, Dra`i} 5, Miroslav Nikoli} 5, G. Jovanovi} 5, Velimir 5, Milo{ Nikoli} 5, Zori} 5, Markovi} 5.

Doma}in je bio nadmo}niji i boqi tokom cele utakmice, a gosti iz Obre`a mogu biti zadovoqni kona~nim rezultatom. @. Jovanovi}

Napredak – Popinci 2:1 (1:1) POPINCI: Stadion seoski, gledalaca 200, sudija Orlovi} (Obre`). Strelci: Bogojevi} u 11.

i Dobrikovi} u 86. za Napredak, Jovi} u 24. (iz penala) za Popince. @uti kartoni: Be`anovi}, Blanu{a, B. Jovanovi} (Napredak), I. Gojkovi} (Popinci).

NAPREDAK: S. Marjanovi} 8, Blanu{a 8 (Maksimovi} 8), Kokanovi} 8, B. Jovanovi} 8, Banova~ki 8, Ugarkovi} 9, M. Jovanovi} 8, Be`anovi} 8, M. Marjanovi} 8, Dobrikovi} 8 (Opa~i}), Bogojevi} 8.

POPINCI: Jovanovi} 6, [arec 5, Mu{kiwa 6, Ninkovi} 5, Krasni}i 6, Baki} 6, ^vorkov 6 (I. Gojkovi} ), Jovi~i} 5, Stoj~evi} 5, Sirixanski 6, Pejovi} 5.

Silovita i mo}na igra Napretka. Pobeda je mogla biti i ubedqivija u fer igri. Q. Opa~i}

OFK Bresta~ – Sremac (De~) 1:1 (0:0) BRESTA^: Stadion OFK Bresta~a, gledalaca 50, sudija Petrovi} (Popinci). Strelci: G. Krwulac u 55. za OFK Bresta~, Macavara u 90. za Sremac. @uti kartoni: G. Krwulac (OFK Bresta~), Macavara (Sremac).

OFK BRESTA^: Paliku}a 7, V. Glu{ac 7, Petkovi} 7 (Vu~kovi}), S. Krwulac 7, Nikolov 7 (M. Lazi}), Sretkovi} 7, D. Kova~evi} 8, D. Glu{ac 7, Strahiwa Mladenovi} 7, G. Krwulac 7, B. Kova~evi} 7 (Ili}).

SREMAC: Vuka{inovi} 7, Juri{i} 6, Macavara 7, Vuleti} 6, M. @ivanovi} 7, D. Mijatovi} 6, T. Mijatovi} 7, Pe{i} 6, B.Kresojevi} 6, Jovanovi} 6 (Medi}), Bezbradica 7.

M. Subotin

Kameni – Sloven 1:2 (1:0) A[AWA: Stadion Kamenog, gledalaca 50, sudija Petrovi} (Pe}inci). Strelci: Cveji} za Kameni, Z. Vidakov i ^izmi} za Sloven. @uti kartoni: Lazi}, Radoj~i} (Kameni).

KAMENI: Tri{i} 7, Nani} 6, Lazi} 6, M. Balaban 7,

DOWI TOVARNIK: Sloboda – Vitez 0:1, KARLOV^I]: Lovac –[umar 0:2, A[AWA: Kameni – Sloven 1:2, SREMSKI MIHAQEVCI: Srem – Grani~ar 3:1, POPINCI: Napredak – Popinci 2:1, BRESTA^: OFK Bresta~ – Sremac (De~) 1:1. Mladost iz Prhova je bila slobodna.

1. [umar 8 2. Sremac (De~)9 3. Popinci 9 4. OFK Bresta~8 5. Sloven 8 6. Sloboda 9 7. Napredak 8 8. Mladost(P) 8 9. Srem 8 10. Kameni 8 11. Grani~ar 8 12. Vitez 8 13. Lovac 9

7 6 6 5 6 5 3 3 3 2 1 1 1

0 1 0 3 0 0 1 1 1 1 1 1 0

1 2 3 0 2 4 4 4 4 5 6 6 8

26:5 22:11 21:11 15:7 14:6 18:17 20:19 16:15 11:14 15:26 9:19 4:26 15:31

21 19 18 18 18 15 10 10 10 7 4 4 3

S. Balaban 7 (Jovanovi}), Vu~evac 8, Radoj~i} 6, Draga{ 6 (U. Vasi} ), Cveji} 7, Skorupan 7, [mit 6.

SLOVEN: Vol~evski 6, B. \. ^iki} 6, S. B.^iki} 6, Bosan~i} 7, M. Gmizi} 6, Kari} 7, Vukin 7, N. ^iki} 6, Nenadov 6, Mitrovi} 6, Z. Vidakov 7 (^izmi} 7).

V. Tri{i}

Sloboda – Vitez 0:1 (0:1) DOWI TOVARNIK: Stadion Slobode, gledalaca 50, sudija Grozdani} (Ogar). Strelac: Ristivojevi} u 29. @uti kartoni: Teodorovi} (Sloboda), Kne`evi}, Vra~evi}, Mili~evi} (Vitez).

SLOBODA: G. Spasojevi}, Brankovi}, Simi}, Teodorovi}, Zori}, N. Spasojevi}, Kosti}, Veselinovi}, Vrani}, Mirilov, Gruji~i}.

VITEZ: Mili~evi}, Ne{kovi}, Cuci}, Mudrini}, Vra~evi}, Kne`evi`}, Obradovi}, Pale`evi}, Babi}, Ristivojevi}, Damjanovi}.

Gosti su bili boqi ba{ za postignuti gol Ristivojevi}a.

B. Kari}

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

Sudija nije video penal Sremac (J) – Zmaj 1:2 (0:1) JARAK: Stadion Sremca, gledalaca 70, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: S. Simovqevi} u 46. za Sremac, Gospovi} u 44. i \uki} u 70. za Zmaj. @uti kartoni: Zuber, M. Gvoka, Mocowa, Boji} (Sremac), Vuga (Zmaj). Crveni karton: Zuber (Sremac).

SREMAC: Vu~enovi} 7, N. Gvoka 6, M. Gvoka 6, Plav{i} 6, Mataruga 6, @ivanovi} 6, Boji} 7, Mocowa 6 (Boro|i), S. Simovqevi} 7, Zuber 7, Mari~i} 6 (Rankovi}, A. Petrovi}).

ZMAJ: Savi} 8, Vuga 6, Ogwenovi} 7, Vu~enovi} 7, R. Sretenovi} 7, Jovi} 6 (Stani} ), Babi} 8, Gospovi} 8, A. Sretenovi} 7, Stanisavqevi} 7, \uri} 7 (Bugarski ).

Kod rezultata 1:1 sudija Novakovi} nije svirao o~igledan penal za Sremac.

D. Cuki}

Grani~ar – Budu}nost 2:1 (1:0) KUZMIN: Stadion Grani~ara, gledalaca 100, sudija Radovanovi} (La}arak). Strelci: Poli} u 41. i 73. za Grani~ar, Sav~i} u 48. (autogol) za Budu}nost. @uti kartoni: Adamovi}, Veselinovi} (Grani~ar), Luki}, S. \uki} (Budu}nost). Crveni karton: M. Petrovi} (Budu}nost).

GRANI^AR: Stevi} 8, Vasili} 7, Simi} 7, Kotarli} 8, Veselinovi} 8, Sav~i} 7(Bogosavqevi} 7), Danilovi} 7, Makivi} 7(Ze~evi}), Radulovi} 7(Gruji}), Adamovi} 7, Poli} 8.

BUDU]NOST: D.^upi} 6, Jesereti} 6(^elikovi} ), Bo`jakovi} 7, V.Simeunovi} 7, S.^upi} 7, V.Petrovi} 7, Tufegd`i} 7(Markovi}), \uki} 7, M.Petrovi} 6, Luki} 7, Rogo 7.

Veoma zna~ajna i zaslu`ena pobeda Kuzminaca nad odli~nim gostima.

R. Papri}

Mitros – Sloboda 0:2 (0:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion Mitrosa, gledalaca 50, sudija Ili} (Sremska Mitrovica). Strelci: Milutinovi} u 35. i Stanojevi} u 72. minutu.

MITROS: Mr{i} 6, Tomi} 6, Alimanovi} 5 (Torma 6), Pani} 5 (Mijatovi} 5), Reli} 5, Kne`evi} 5, Lazi} 6 (Luki} 5), Tubi} 5, Simi} 5, Cvjeti} 5, Ivkovi} 5.

SLOBODA: S. Popovi} 8, @egarac 8, Stanojevi} 8 (Radovanovi} 8), M. Popovi} 8, Nedeqkovi} 8, G.Malenkovi} 8, Milutinovi} 9, Lu~i} 8, Zmijanac 8 (Damjanovi} 8), A. Brkovi} 8, M. Malenkovi} 8.

Vladimir Milutinovi} je bio nere{iva enigma za doma}u odbranu.

S. Nedeqkovi}

Sloga (^) – Borac (M) 2:1 (1:1) ^ALMA: Stadion Sloge, gledalaca 100, sudija Vasili} (Sremska Mitrovica). Strelci: Petkovi} u 39. i Majstorovi} u 70. za Slogu, R. Male{evi} u 25. za Borac. @uti kartoni: Juri{i}, Igwati} (Sloga), Alimpi}, R. Male{evi} (Borac).

SLOGA: \oki} 8, Vetmi} 7 (Vukmir 7), Cvjeti} 7, Draganovi} 7, Majstorovi} 8, Ra|evi} 7 (^orak 7), Petkovi} 8, Zec 7 (Igwati} 7), Sekuli} 8, Filipovi} 7, Juri{i} 7.

KUZMIN: Grani~ar – Budu}nost 2:1, SREMSKA MITROVICA: Mkitros – Sloboda 0:2, JARAK: Sremac –Zmaj 1:2, MAN\ELOS: Fru{kogorac – Borac (VR) 2:1, ^ALMA: Sloga – Borac (M) 2:1.

1. Borac (M) 2. Mitros 3. Sloga (^) 4. Budu}nost 5. Zmaj 6. Fru{kog.

7. Grani~ar (K) 8. Sloboda 9. Sremac (J) 10. Borac (VR)

8 8 8 7 8 8 8 8 8 7

6 4 4 4 4 4 3 2 2 1

1 2 1 1 0 0 2 3 0 0

1 2 3 2 4 4 3 3 6 6

25:8 17:10 16:13 13:10 17:15 17:21 11:18 18:25 14:16 11:24

19 14 13 13 12 12 11 9 6 3

BORAC: Jandri} 7, Alimpi} 5, Mati} 6, ^ukvas 5, Joveli} 6, R. Male{evi} 5, Kopli} 6, M. Male{evi} 6, [umarski 6 ([ar~evi} 5), M. Jankovi} 5, @ili} 5.

N. Topi}

Fru{kogorac – Borac (VR) 2:1 (0:1) MAN\ELOS: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Mihajlovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: \ori} u 78. i Todi} u 85. za Fru{kogorac, Jovanovi} u 30. za Borac. @uti kartoni: \ori}, Bojan Vukojevi}, Stoj~i}, Maslari}. Leki} (Fru{kogorac), Jovanovi} (Borac).

FRU[KOGORAC: J. Grabi} 7, Stoj~i} 6, Bojan Vukojevi} 5, Todi} 6, Roqi} 6, Leki} 7, Mitrovi} 7 (Ko~i} 6), Maslari} 6, Malba{i} 6, \ori} 7 (S. Vukojevi} 7), D. Grabi} 5.

BORAC: Bo{wak 8, Nikoli} 6, J. Peri} 7, Kozomara 7, Klincov 6, Cerovac 6, B. Peri} 6, Kova~evi} 6, Dejanovi} 6, Jovanovi} 7, Mitrovi} 6.

S. Roqi}

c m y

DNEVNIK

PRVA MU[KA KSV LIGA

Mladost ~uva vrh Oyaci - Mladost (BJ) 73:83 (20:23, 16:28, 23:18, 14:14)

OXACI: ]ur~ija, Gaxi}, Zari}, Virovac 11, Japunxi} 5, \uri~i}, Golubovi} 8, Stojanovi} 4, Miqkovi}, Ostrogonac 8, Zeqkovi} 25, Genal 12.

MLADOST TELETEHNIKA: Jovi{i} 18, Lackovi}, Macura 11, Kokanovi} 16, Skoka 14, Macan 14, Pantovi}, Draga{ 4, Rako~evi}, Danilovi}.

Ko{arka{i Mladosti Teletehnike iz Ba~kog Jarka nanizali su na derbi gostovawu u Oxacima sedmu uzastopnu pobedu i jedini su tim s maksimalnim u~inkom u ligi. Predvo|eni Jovi{i}em i Kokanovi}em Jara~ani su u drugoj ~etvtrini slomili otpor ekipe iz Oxaka i mirno me~ priveli kraju, te im naneli premijerni poraz u sezoni.

Nova Pazova - Novi Sad MT 92:62 (21:15, 31:21, 22:12, 18:14)

SPORT

sreda20.oktobar2010.

NOVICA VELI^KOVI], IGRA^ REALA, U NEMILOSTI TRENERA MESINE

[ta jo{ da vam ka`em?

Ko{arka{ki reprezentativac Srbije Novica Veli~kovi} mo`da ima razloga da bude zadovoqan finansijskim odredbama ugovora kojeg je pro{le godine potpisao s Realom, ali prostor koji dobija u igri slavnog kluba - sigurno nije razlog za odu{evqewe. Italijanski stru~wak Etore Mesina, upravo ~ovek koji je `eleo u Madridu biv{eg igra~a Partizana, jednostavno Novici daje priliku "na ka{i~icu", {to sigurno ne odgovara renomeu i kvalitetu sjajnog krilnog centra.

Mo`da je rano za prognoze, ali po~etak sezone najavquje jo{ jed-

nu godinu za zaborav kada je u pitawu Real, najtrofejniji klub Evrope, ka`e se u tekstu na sajtu kosarka.rs. "Kraqevi}i" su, dodu{e, uspeli da po~nu ACB ligu s tri pobede, ali te{ki porazi od Barselone u Superkupu [panije (55:89) i Olimpijakosa na evroliga{koj premijeri (66:82), pokazuju da Mesinin tim nije u stawu da se suprotstavi najja~im ekipama u Evropi. Upravo zato ~udi status Novice Veli~kovi}a kojem je slavni Italijan, uprkos brojnim mawkavostima u igri ekipe, odredio minuta`u pukog epizodiste. Veli~kovi} je, naime, igra~ koji ume da pokrene tim, da svojim odnosom prema

Dunav (SB) - Merdijana (NS) 83:75 (19:19, 28:23, 17:15, 19:18) MERIDIJANA (NOVI SAD): Pisarov, Ajdukovi} 6, Dr~a, Zari} 3, Mitrovi}, ^ovi} 9, Mati} 12, [i{ovi}, Davidovac 14, Ron~evi} 14, Stani} 17.

Radni~ki (K) - Stara Pazova 45:70 (15:17, 8:19, 8:17, 14:17) RADNI^KI (KOVIN): Milovanovi} 1, Petkovi}, Bo`i}, Lakovi} 10, Rui} 7, P. Grujevi} 14, Stojanovi}, Milo{evi} 12, M. Grujevi} 7, Nestorovi}, Jakovqevi} 4, Kostovi}.

STARA PAZOVA: ^obanovi} 8, Vere{, Bojani} 10, ]ur~i} 3, Ma{i} 10, N. Mirkovi}, Petrovi} 14, Gruji} 4, Ivani{ 12, V. Mirkovi} 3, Puleti}, Ma`ureta 6.

Veternik - Topola 72:55 (25:7, 19:15, 11:19, 17:14) VETERNIK: Srebro 7, Lopi~i}, Vlaji} 16, Saji} 14, IsakovKova~evi}, Petrovski 11, Ninkovi} 2, Beqanski 15, Prentovi} 4, Spasi} 2, Vukovi}, Stojanovi}.

TOPOLA: Vigwevi}, Savi} 12, Vejinovi} 6, Ra{uo 2, \ur|evi}, Topalov 10, Martinovi} 5, Prqa 8, Bo{kovi} 2, Hini} 9, Gruba~, [egrt.

DRUGA MU[KA KSV LIGA

Akademci vode}i Hajduk (K) - Akademik 68:75 (14:16, 17:20, 20:18, 17:21) HAJDUK (K): Nogavica 10, Vladeti} 21, Vojinovi}, Borovi} 4, Raketi} 12, [quki}, [krbi} 4, Juri{in 4, Pjeva~ 11, Davidovi}, Tomi}, Ivani} 2.

AKADEMIK: Jezdi}, [eguqev 1, Jani}ijevi}, Fatorini 2, Dun|erski, Andri} 13, Stani} 22, Vuji}, @dero 15, Andri} 7, Vu~i} 15.

Pobedom u Kuli ko{arka{i Akademika zauzeli su prvo mesto na tabeli posle tri odigrana kola.

Iako je Hajduk bio ravnopravan takmac tokom ~itavog me~a, nekoliko bravura Stani}a i Vu~i}a bile su dovoqne Srbobrancima da osvoje dva boda.

Ruma - Partizan 71:65 (16:19, 12:10, 20:17, 23:19) RUMA: Bawac, Laki}, Mirkajlovi} 13, [andorov 10, Mati} 14, Bo`i}, Kraj~inovi} 9, Ze~evi} 6, Rama~ 12, Isakovi} 7, Odak, Jakovqevi}.

PARTIZAN: Tomas 4, Jandri} 18, Smiqi} 7, Ple~ko 2, Zec 10, Opojevi}, Mi}i} 6, Kreko 8, Grahovac 8, Smiqani} 2.

Boqom igrom u drugom poluvremenu ko{arka{i Rume slavili su nad Partizanom iz [ida koji ove sezone jo{ ne zna za trijumf.

Dinamo - Sveti \or|e 81:75 (23:13, 23:19, 20:24, 15:19) DINAMO (P): Cakovi} 4, Doskovi} 19, Ludo{ki 8, Jev|eni} 9, Sekuli}, Uzon 2, [timac 3, Stankovi} 13, Babi} 10, Veskovi} 13, @ivanovi}, Radenkovi}.

SVETI \OR\E: Ple}a{ 2, ^ilo} 13, Podkowak 6, Aramba{i}, Lazarevi} 15, Bosni} 3,

Uzelac, Boqac 15, Martinovi} 15, Marinkovi} 2, Vigwevi} 4, Samarxija.

U derbiju tre}eg kola Pan~evci su imali vi{e kvaliteta i posle odli~ne igre u prvoj deonici me~a prakti~no re{ili pitawe pobednika za dosada{wi maksimalni u~inak.

Krajina Grme~ - Srem 75:74 (19:12, 22:29, 20:17, 14:16) KRAJINA GRME^: Ra{kov 5, Liwa~ki 14, Vukowanski, Blanu{a 4, N. Ugr~i} 1, Radulovi} 7, [krbi} 18, \uki} 6, Po~u~a 2, [evi} 6, M. Ugr~i} 12.

SREM: Tomi}, Mijatovi}, Gurdeqevi}, Pejakovi}, Joki}, \urak 17, Ili} 13, Kne`evi} 4, Petkovi}, Dragovi}, Mir~eta 6, Axi} 6.

Pripremio: M. Risti}

Etore Mesina i Novica Veli~kovi}

Partizan dovodi Yejmsa Yista?

Ko{arka{ki klub Partizan veoma je blizu dovo|ewa krilnog centra, a radi se o Amerikancu Xejmsu Xistu, koji je bio u trening kampu San Antonio Sparsa. Xist (24) je univerzitetsku karijeru proveo u Merilendu, a kao 58. pik na draftu izabran je 2008. godine od strane San Antonija.

Ipak, nije uspeo da se nametne u tom klubu pa je krenuo u Evro-

pu. Igrao je u italijanskoj Bijeli, a pro{lu sezonu proveo je u ruskom timu Lokomotiva iz Kubana, gde je prose~no bele`io 11,4 poena i 4,5 skokova po utakmici. Tokom kolex karijere na Merilendu Xejms Xist je prose~no postizao 15,9 poena, 7,9 skokova i 1,4 asistencija po me~u. Ovog leta bio je u trening kampu San Antonija ali nije uspeo da se izbori sa konkurencijom.

Andri} vodi Grke Legenda jugoslovenskog vaterpola Dragan Andri} imenovan je za novog selektora reprezentacije Gr~ke. Biv{i jugoslovenski reprezentativac, igra~ Partizana, i osvaja~ dve zlatne olimpijske medaqe sa reprezentacijom nekada{we zajedni~ke dr`ave, godinama radi u Gr~koj, pa su ~elnici tamo{weg vaterpola ocenili da ima dovoqno znawa i informacija da bi mogao da sedne na klupu Helena. Dosada{wi selektor Tasos Dubas platio je ceh lo{em nastupu Gr~ke na nedavnom Evropskom prvenstvu u Zagrebu, a prvi zadatak Andri}a bi}e da kroz kvalifikacije obezbedi plasman Gr~ke na naredni {ampionat Evrope u Ajndhovenu.

- Spreman sam na te`ak i naporan rad, a sve u ciqu plasmana na Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Ve} devet godina sam u Gr~koj i dra-

DANAS I SUTRA ME^EVI 1. KOLA EVROLIGE

Pivari u Qubqani Danas GRUPA A: Himki - Prokom GRUPA B: Virtus - Brose Baskets GRUPA C: Fenerbah~e - Lijetuvos Ritas GRUPA D: Olimpija - Efes Pilsen

go mi je {to je Savez prepoznao moj rad i dao mi priliku.

Ovo je veliki izazov za mene i ogromna odgovornost. Pred nama je te`ak i dug put, mnogo rada. Ono {to je ovoj ekipi potrebno jeste iskustvo, samopouzdawe i dobra atmosfera rekao je Andri}.

Tokom ovih devet godina u Gr~koj, Andri} je bio trener Glifade, Hiosa, gde je proveo {est, a potom je pre{ao u Panatinaikos. Kao igra~ ~itavu deceniju nosio je kapicu Partizana (1979-1989), igrao je u Italiji (Peskara), potom u [paniji za Kataluwu. Sa reprezentacijom biv{e Jugoslavije dva puta je osvajao zlatnu olimpijsku medaqu (1984. godine u Los An|elesu i 1988. godine u Seulu), a dva puta je bio i svetski prvak. Kao trener Kataluwe je 1995. godine osvojio Kup {ampiona. Potom je bio selektor Japana. Andri} je ro|en u Hrvatskoj, ali ima srpsko dr`avqanstvo.

(18).

(21).

(19.15).

(20.45).

Sutra GRUPA A: @algiris - Partizan MTS (18.45), Kaha Laboral - Makabi (20.30).

GRUPA B: Unikaha - [arloa (20.45).

GRUPA C: Barselona - Cibona (20.45), Montepaski - [ole (21).

GRUPA D: CSKA - Armani yins (18.15), Valensija - Panatinaikos (20.45).

U ponedeqak odigrano - GRUPA B: Olimpijakos - Real 82:66.

igri motivi{e ostale, ali Mesina o~igledno to ne prepoznaje.

U ponedeqak, u Pireju, na otvarawu sezone u Evroligi, odigrao je srpski reprezentativac samo 4 minuta i 7 sekundi. Prethodno, u ACB ligi, tako|e je imao vi{e nego skromnu minuta`u: 5,22 minuta u me~u s Bilbaom, 9,25 protiv Manrese i 4,18 minuta u gradskom derbiju s Estudijantesom.

Mesina ~esto eksperimenti{e s Veli~kovi}em na poziciji krila umesto krilnog centra i "zaboravqa" na na{eg asa u situacijama kada wegov tim debelo zaostaje i potrebna mu je energija i sve`ina, dodaje sajt kosarka.rs.

Veli~kovi}ev status u Realu se iz nepoznatih razloga promenio od februara ove godine. Do tada je momak iz Zemuna igrao oko 25 minuta po me~u, uz prose~an u~inak od 13 poena i 5 skokova, {to je odli~an skor za debitantsku sezonu. Tada se dogodio preokret i, odjednom, Mesina mu je spustio minuta`u na mawe od 17 minuta po utakmici, a od po~etka ove sezone Novica je u rotaciji negde blizu mla|anog Crnogorca Nikole Miroti}a, koji se tek probija u prvi tim Reala!?

NOVA PAZOVA: Bebi}, velemir 3, Me|o 5, Perin 11, Vu~enovi} 7, Miqanovi} 23, Borovi} 14, Krneta 6, Mileti} 4, Kne`evi} 10, I. Medi} 7, M. Medi} 2.

NOVI SAD MT: Jovanovi} 10, Turawanin 5, Petrovi}, ^ampera 10, Jorini} 7, Vasi}, Zekovi} 13, Jankovi}, Vuji~i} 3, Meri}, [}eki} 14.

Pazov~ani su za sada najozbiqniji kandidati za vi{i rang uz Mladost iz Ba~kog Jarka i opravdali su ulogu favorita u me~u s nejakim Novim Sadom MT. Dominirali su od po~etka od kraja susreta i krajwih 30 razlike je realan odnos snaga na parketu.

DUNAV (STARI BANOVCI): Luki}, Aleksi} 9, Glumac 11, Markovi} 10, Majstorovi} 19, Milenovi}, Nikoli} 1, Godak, Vasi} 13, Raja~i} 8, Mileti} 12.

19

Veli~kovi}a su gr~ke kolege posle me~a u Pireju otvoreno pitale {ta misli o svom statusu u ekipi. On je odgovorio: - Ne znam za{to sam igrao samo ~etiri minuta, iskreno - ne znam. Nisam povre|en, dobro se ose}am, ali trener je tako odlu~io. ^ekao sam {ansu na klupi, bio sam spreman, ali nisam dobio priliku. [ta jo{ da vam ka`em?

Mesina je nekoliko puta krajem pro{le i po~etkom ove sezone odbio razgovor na temu minuta`e Veli~kovi}a, uz obrazlo`ewe da nikome, osim ~elnicima Reala, nije du`an da obja{wava za{to neko igra ili ne igra dovoqno. Naravno, to je trenerovo pravo i odluka, ali ~udi i stav rukovodstva "kraqevskog kluba" koje je usluge Veli~kovi}a skupo platilo, a sada ga navija~i naj~e{}e vide kako sedi na klupi. Van svake sumwe je da Novica-ubica zaslu`uje mnogo ve}i prostor u posrnuloj ekipi Reala, ali je, posle svega, te{ko poverovati da }e Mesina mewati odluku koju je doneo. [tetu, usu|ujemo se da tvrdimo, trpi samo Real.

Pripremio: A. Predojevi}

Jasikevi~ijus ne}e ku}i Slavni Litvanac [arunas Jasikevi~ijus ipak je odbio ponudu Lijetuvos Ritasa i ne}e ponovo nositi dres kluba iz Viqnusa u kojem je igrao u sezoni 1998/1999. Iskusni plejmejker je dugo razmi{qao, ali nije prihvatio uslove litvanskog {ampiona kojeg je nedavno preuzeo na{ stru~wak Aleksandar Trifunovi}.

Generalni menaxer kluba Jonas Vainauskas ka`e da je Lijetuvos Ritas odmah stupio u pregovore sa dvojicom drugih kandidata za mesto plejmejkera, ali za lokalne medije nije `eleo da otkrije wihova imena.

Jasikevi~ijus je bez ugovora od letos kada Panatinaikos nije `eleo da mu ponudi produ`etak saradwe.

Meyik prodao akcije u Lejkersima Legendarni ameri~ki ko{arka{ Irvin Mexik Xonson prodao je svoje akcije u Los An|eles Lejkersima, prenose ameri~ki mediji. Xonson je svoj udeo u klubu iz "grada an|ela" prodao doktoru Patriku Sun[jongu, ali }e i pored toga ostati potpredsednik kluba.

Novi vlasnik akcija "jezerxija" Sun-[jong je ~uveni svetski hirurg i biotehnolog, a wegovo bogatstvo se procewuje na oko pet i po milijardi dolara po ~emu je 46. najbogatiji ~ovek na planeti. Pre kupovine akcija Lejkersa, imao je sezonsku kartu u lo`i "Stejpls centra".

- Bio je to veoma pametan potez Mexika Xonsona. Dobio je ponudu koju nije mogao da odbije - rekao je novinarima Xonsonov agent Lon Rosen.

- @elim da ovim putem poru~im svim navija~ima Lejkersa da ovaj potez ni u jednom trenutku ne dovodiu pitawe moju qubav prema klubu. I daqe }u biti u potpunosti posve}en uspesima

Meyik Yonson

Lejkersa - rekao je Mexik Xonson.

Vrednost kluba iz Los An|elesa procewuje se na oko 600 miliona dolara, a Xonson je svoj udeo prodao za ne{to vi{e od 27 miliona "zelenih nov~anica".

Ameri~ki mediji prenose informaciju da }e Mexik Xonson najverovatnije ulo`iti novac u neki drugi NBA tim.

DANA[WI RUKOMETNI PROGRAM Superliga za mu{karce - VRAWE: Vrawe - Crvena zvezda (19), LAZAREVAC: Kolubara - Partizan (19.30), [ABAC: Metaloplastika - Smederevo (19).

Druga mu{ka liga, sever - @ABAQ: Hajduk - Radni~ki ([) (19), ADA: Potisje Pleteks - Apatin (19), KA]: Titel XD - Ruma (18), JABUKA: Jabuka - Sombor (20), IN\IJA: @e-

lezni~ar - @SK (18.30), NOVI SAD: Radni~ki Cement - RKS (18.30, Slana bara), FUTOG: Metalac AV - Banatski Karlovac (19.30), JA[A TOMI]: Hercegovina - Jedinstvo (18).

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda20.oktobar2010.

PRAVILA IGRE

Zavr{en potez Na brzopoteznom kvalifikacionom turniru za Masters 2010, pro{log ponedeqka, u Novom Sadu, desio se slu~aj koji zaslu`uje komentar: Igra~, nazovimo ga MJ, uzeo je posledwu figuru protivnika, tj. pe{aka, postavio je sopstvenu figuru (topa) na to novo poqe, ispustio tu figuru iz ruke i nakon toga mu pada zastavica.

Nastaje rasprava da li je potez zavr{en? Ako je potez zavr{en, partija je remi, ako nije – MJ je izgubio. Evo {ta ka`u pravila: 4.6) Kada je figura kao legalan potez ili kao deo legalnog poteza ostavqena na plo~i, ona ne mo`e biti pomerena na drugo poqe u istom potezu. Tada je potez zavr{en. Potez je zavr{en kada su svi relevantni zahtevi iz ~lana 3. ispuweni (Pravila o kretawu figura).

4.6a) U slu~aju uzimawa, kada je uzeta figura skinuta sa {ahovske table i kada je igra~, postavio sopstvenu figuru na to novo poqe.

Ali, da ne bi bilo sve tako jednostavno Pravila imaju jo{ jednu definiciju zavr{etka poteza: 6.7a) U toku partije svaki igra~ }e, odigrav{i svoj potez na {ahovskoj tabli, zaustaviti svoj sat i pokrenuti protivnikov. Smatra se da wegov potez nije zavr{en sve dok tako ne u~ini, osim ako se tim potezom partija zavr{ava (vidi ~lan 5.1a, 5.2a, 5.2b, 5.2c i 9.6). Zna~i, u isto vreme priznaje se da jedan isti odigrani potez mo`e biti i zavr{en, ali i da ne mora! Smatra se da je zavr{en ako je dat mat, ako je nastao pat ili “mrtva pozicija”, ali JEDINO nije zavr{en ako ima vremensku kontrolu za broj odigranih poteza u odre|enom periodu partije. I to je u redu! Dakle, potez je zavr{en u smislu ~lana 4.6 Pravila igre, i po{to nema vremensku kontrolu za broj odigranih poteza u odre|enom periodu partije, nakon pada zastavice, potrebno je doneti odluku o ishodu na osnovu ~lana 6.9): - ”Igra~ gubi partiju ako ne odigra propisani broj poteza, ili sve svoje poteze, u dodeqenom vremenu, osim u slu~aju primene odredbi jednog od ~lanova 5,1(a), (b), 5.2(a), (b), (c). Me|utim, partija je remi, ako je pozicija takva da igra~ (kome je pala zastavica) ne mo`e biti matiran bilo kojom serijom legalnih poteza”.

Usput i da pojasnimo {ta je to “mrtva pozicija”. ^lan 5.2b) glasi: Partija je zavr{ena remijem kad se pojavi pozicija u kojoj ni jedan ni drugi igra~ ne mogu matirati protivni~kog kraqa bilo kakvim nizom legalnih poteza. Ka`e se da je partija zavr{ena “mrtvom pozicijom”. Time se partija odmah zavr{ava. U trenutku pada zastavice, pored kraqa, MJ ima kraqa i topa a protivnik samo kraqa (tj. jednostrano mrtvu poziciju). Zna~i, od tog trenutka, fudbalski re~eno, igra se na jedan gol. Da MJ nije imao topa nastala bi u partiji “mrtva pozicija” i time bi se partija odmah zavr{ila remijem. Ne mo`e se igra~ kazniti gubitkom partije zbog toga {to (jednostrano) ima materijal za dobitak. Ovo je tipi~an primer za analogno presu|ivawe jer Pravila {aha ne mogu obuhvatiti sve situacije koje mogu nastati za vreme igre. Prema tome, ishod partije je - remi.

B. Dankovi}

INTERVJU

BO@IDAR KRA^UNOV, PREDSEDNIK [K „KOVA^ICA”

ANALIZIRANE PARTIJE

Tradicija od 78 godina Biv{i, sada{wi, Pobednik Vojvo|anske lige grupe Banat je [K „Kova~ica“.

Tim povodom razgovaramo sa alfom i omegom kluba Bo`idarom Kra~unovim. Popularni Bo`a igra za klub neprekidno od 1974. godine, a od 1985. do danas je i predsednik kluba. z ^estitamo na plasmanu u Drugu ligu Srbije. To je veliki uspeh za svaki klub, pogotovo za amaterski, kakav je va{. Recite nam ne{to vi{e o istorijatu kluba.

- “Kova~ica” je klub sa dugom tradicijom. Osnovan 15. januara1932. godine pod imenom „Slavija“ a 1987. mewamo ime u [K „Kova~ica“. Klub je bio pobednik op{tinske lige Kova~ica 1974, dva puta je bio i pobednik me|uop{tinske lige Opovo Kova~ica - Pan~evo (1980. i 1987.), tri puta je bio pobednik Ju`nobanatske lige (1996, 1999. i 2006. godine). Od 2007. godine klub se nalazi u samom vrhu Vojvo|anske lige, grupa Banat, da bi ove godine, kao kruna uspeha, postao prvak lige i prvi put u istoriji se plasirao u Drugu ligu Srbije, grupa Vojvodina. z Ko je doprineo tom uspehu?

- Igra~i koji su igrali ove godine su sve sami majstorski kandidati: Bo`idar Kra~unov, Milan Luketa, Mi{o Farka{, Dragan Erski, Pavel Kri`ov, Zoran Borkovi}, Jan Barto{, Jaroslav Koren, omladinac Nenad Tomin i omladinka Ksenija Tomin koja ima titulu `enskog nacionalnog majstora. Pored ovih igra~a aktivni su i kategornici: @eqislav Hore{, @ano Petrak, Rastislav U{iak, @arko Vladi}, Pavel Ja{ko, Jan Vilia~ik i omladinci Mihael Farka{ i Jaroslav Vilia~ik. Najuspe{niji igra~i u ligi

budu}i

Performans simpati~nog Karlsena koji je po~eo da pada na Olimpijadi u KantiMansijsku nastavio se i u Bilbaou. Najpre mu je Kramnik pokazao ko je bio eks{ampion sveta, a u drugom kolu Anand - ko je sada{wi.

Pou~no za budu}eg {ampiona.

Kramnik–Karlsen Damina indijka

Novi drugoliga{i: {ahisti Kova~ice

ove godine su: Ksenija Tomin sa 10 (11), Dragan Erski 8 (10), Bo`idar Kra~unov 7 (11) i Mi{o Farka{ sa 6,5 (11) poena. Od 2001. godine biramo {ahistu godine. Taj epitet do sada su poneli: Bo`idar Kra~unov 3 puta (2005, 2006. i 2009.), Janko Koren 3 puta (2004, 2007. i 2008.), Milan Luketa 2 puta (2002. i 2003.) i Mi{o Farka{ (2001.), koji ima i najve}i rejting od na{ih igra~a. z Kako stojite sa prostorijama?

- Delimo sudbinu mnogih {ahovskih klubova. [K „Kova~ica“ nema svoje prostorije pa smo tako igrali u raznim prostorijama: u Vatrogasnom domu, u kafani „[angaj“, u zgradi biv{eg komiteta, u lova~kom domu, u sportskom centru, u omladinskoj sali, u hotelu „Park“, i u raznim privatnim prostorijama. Od februara 2006. dobili smo na kori{}ewe do sada najboqe prostorije u svojoj dugoj istoriji, u mesnoj zajednici Kova~ica (veliku i malu salu), koju koristimo do danas.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

[to{ta lepo i pou~no Pitali nekog funkcionera koliko mu vremena treba da bi pripremio dvo~asovni govor.

Ka`e im on – mo`e smesta da ga odr`i. A ako bi govor morao da potraje najvi{e pola sata? E, onda bi mi za pripremu, ka`e, trebalo bar dva dana. A za govor od samo pet minuta? Auh, pa za to bih morao da se pripremam barem nedequ dana!

Takav je slu~aj i ovde. Rubrika koju sam pripremio lake ruke – ispala je preduga, pa }e morati da sa~eka boqe dane. U me|uvremenu, evo {ta sam tokom vi{ednevne istra`iva~ke pripreme izvukao za “mojih pet minuta”.

Prvi nalaz – to vam je pri~a o pe{aku koji je besomu~nim laktawem uspeo da ostvari muwevitu karijeru – i svoj san o pretvorawu u damu. Zbilo se to u susretu [lehter – Perlic (Karlsbad, 1911.): 1.d4 d5 2.c4 c6 Sf3 Sf6 4.e3 Lf5 5.Db3 Db6 6.c:d5 D:b3 7.a:b3 L:b1 8.d:c6 Le4

PROBLEM BR. 307

Beli daje mat u dva poteza L. Kubbel Deutsche Schachzeitung, 1909.

Crni prosto u`iva! Em je izvukao lovca na povr{inu, em

brani pe{aka na b7, em bi u slu~aju 9.c7 igrao hladno 9…Sc6. Ali – ima tu jedno veliko ALI, mo}no kao nekada Muhamed Ali, koje crnoga smesta nokautira: 9.T:a7! T:a7 10.c7! “Zbogom jarane - odoh ja u dike!”

Nalaz drugi. Brzo ka`ite, u narednoj poziciji na dijagramu, koji }e prvi potez belog – da ga odvede do pobede?

E, pa prevarili ste se! To nije 1.Kc3! ^uli ste za izreku: preko pre~e – naokolo bli`e.

Naime, na 1.Kc3 sledi a3! i ostatak je pesma – “Okreni-obrni spasao se crni!” Me|utim, posle iznena|uju}eg, paradoksalnog poteza: 1.Kb1!! sledi numera: “Ovaj }e reli – dobiti beli!”

Analize posledica oba prva koraka belog kraqa – prepu{tamo vama, jer za wih ovde vi{e nema mesta… a ni vremena, po`urio je da zavr{i dana{wu lekciju Dragoslav Andri} u “[koli za male i velike pacere”.

^ETVRTFINALE PRVENSTVA NOVOG SADA

Aleksandar Mladenovi} prvi

Re{ewe problema br. 306 (L. Kubbel, Basler Nachrichten, 1909.) sa pozicijom: beli – Kh7, Da1, Ta4, Lf2, Se4; crni – Kf4, pe{ak f6; je 1.Dh1! Na 1…Kg4 (Kg5) sledi 2.Dh4 mat. Na 1…Ke5 sledi 2.Lg3 mat. Na 1…f5 sledi 2.Sg3 mat.

DNEVNIK

U Novosadskom {ah klubu zavr{eno je ~etvrtfinale 80. prvenstva grada. U~estvovalo je 30 igra~a sa rejtingom ispod 2000. Posle devet odigranih kola Alekdandar Mladenovi} zauzeo je prvo mesto i osvojio titulu majstorskog kandidata isto kao i Ivan Banovi} na drugom mestu.

Prva desetorica plasirala su se za polufinale grada.

Plasman: 1. Aleksandar Mladenovi} 6,5, 2-7. Ivan Banovi}, Dejan Vu~kovi}, Slavko Stanojevi}, Tihomir Pu{ka{, Tomislav [krivanko, Nedeqko Utje{anovi} 6, 8-10. Tomislav Bu~an~i}, Strahiwa \urni}, Jovo Petovi} 5,5, 11-14. Darko Ukropina, Marko Joci}, Rexep Ali{i}, Milo{ Je}inac 5, 15-18. Bla`o \urni}, Slobodan @ivan~evi}, Branislav [obot, Lazar @ivkov 4,5, 19-21. Janko Salamun, Milan Popovi}, Marija Stojanovi}-Medar 4, 22-26. Petar Borba{, Nenad Deli}, Momir Ilin~i}, Damjan Cvetanovi}, Zdravko Jakovqevi} 3,5, 27. Sini{a Mikala~ki 3, 28. Jovan Deli} 2,5, 29. Du{an Ilij} 2, Branislav Dobri} 1 poen.

z Sada mo`ete da organizujete i turnire.

- I u ranijim uslovima smo organizovali turnire kao {to su otvoreno prvenstvo Kova~ice, otvoreno prvenstvo op{tine i otvoreno ubrzano prvenstvo Kova~ice. z Vas i va{e kolege iz kluba sretali smo ~esto po festivalima.

- Klub u~estvuje na raznim takmi~ewima. Bio je u~esnik na 22 me|unarodna {ahovska festivala na kojima je osvojio pet medaqa: 1982. godine Pula - bronzana medaqa, 1986. Pula - srebrna medaqa, 1987. Pula bronzana medaqa, 1997. Ulciw - bronzana medaqa, 1999. Herceg Novi - bronzana medaqa.

Redovno u~estvujemo na kup takmi~ewu [S Vojvodine, ponekad i sa vi{e ekipa. Od zapa`enijih rezultata u kupu Vojvodine izdvajamo 1992. godinu kada smo se plasirali me|u 16 ekipa, a eliminisani smo od N[K-a. 2008. i 2010. godine plasirali smo se u Finale kupa Vojvodine.

B. Dankovi}

MASTERS FINALE U BILBAU

Kramnik pobednik

U Bilbau ([panija) zavr{eno je Masters finale za 2010. godinu. Dve startne pobede bilo su dovoqne biv{em {ampionu sveta Vladimiru Kramniku da trijumfuje na turniru. Po jednu pobedu imaju sada{wi svetski {ampion Vi{vanatan Anand i (po mnogima, budu}i) Magnus Karlsen, ali je Magnus do`iveo i dva poraza. Isto toliko poraza imao je i posledwi na tabeli, naturalizovani [panac, Aleksej [irov ali je odlu~uju}i bio poraz protiv Karlsena. Radi stimulisawa borbenije igre sistem ra~unawa bodova bio je tri poena za pobedu, jedan za remi. U obra~unu rejtinga Kramnik je osvojio novih 11 poena, Anand 4, dok su izgubili Karlsen 9 i [irov 5 poena.

Plasman: 1. Kramnik 10, 2.

Anand 8, 3. Karlsen 6, [irov 4 boda.

CUGER DRUGOLIGA[A

Najbr`i Imre Balog U Somboru je odigran otvoreni brzopotezni turnir za u~esnike Druge lige Srbije i goste.

Posle zanimqivih borbi u 11 kola ubedqivo je pobedio Imre Balog iz Ma|arske, ~lan Somborskog [K. Bilo je osam nagrada za mu{karce i tri za `ene. Specijalnu nagradu za najboqe plasiranu {ahistkiwu, lepu {ahovsku garnituru, dar Kaise komerc iz Beograda, dobila je Elena Bori}.

Plasman: 1. Balog 9,5, 2-3. M. Roganovi}, Jovi} 8, 4-6. Solodovni~enko, Miranovi}, Radlova~ki 7,5, 7-11. Na| He|e{i, V.V. Kosti}, Sekuli}, Pletl, Ma{trapovi} 7, 12-13. [trbac, Elena Bori} 6,5, 14-20. Markovi}, Govedarica, Elez, V. Joti}, Dimitrijevi}, Radovi}, Milovan Ratkovi} 6, 21-24. Remecki, Miqan Ostoji}, Tan~ik, @ivanovi} 5,5, 25-29. N. ^abarkapa, Z. Joti}, Tovilovi}, Miloje Ratkovi}, Svetlana Stojadinov 5, itd.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 Ima ve} nekoliko godina kako Karlsen igra Daminu indijku.

4.g3 La6 5.Da4 Lb7 6.Lg2 c5 7.d:c5 b:c5 8.0–0 Le7 9.Sc3 0–0 10.Td1 Db6 11.Lf4 Td8 12.Tab1 h6 13.Db5N Oba igra~a slede partiju KramnikBakro (Dortmund, 2009). Karlsen ne misli da je Kramnik u odnosu na pomenutu partiju ovaj potez poboq{ao plan belog; mo`da je to o~ekivao u kasnijoj fazi igre: 13.a3 a5 14.Db5 D:b5 15.c:b5 d5 16.Se5 g5 17.Le3 Sbd7 18.Sc6 L:c6 19.b:c6 Se5 20.Sa4 S:c6 21.L:c5 L:c5 22.S:c5 Tab8

23.e4 d:e4 24.T:d8+ T:d8 25.S:e4 S:e4 26.L:e4 Sd4 27.Kg2 Sb3 28.Lc2 Tb8 29.L:b3 T:b3 30.Tc1 remi.

13...Lc6 14.D:b6 a:b6 15.b3 Poku{ajem da se dobije pe{ak sa 15.Lc7 Tc8 16.L:b6? beli bi izgubio lovca posle 16...Ta6.

15...g5? Ukoliko je crni `eleo da otera belog lovca sa jakog poqa, morao je najpre da odigra 15…d6, zatvaraju}i dijagonalu belog: 16.a4 g5 17.Lc1 Se4 i crni stoji dobro.

16.L:b8! Kramnik je mogao da izmeni lovca za lovca manevrom Lc7-Ld6, ali i ova izmena za kowa je jasna: kow bi lako dospeo do b4 koji bi pomogao planu crnog da sprovede d5. Beli je ovim spre~io da se to dogodi.

16...Ta:b8 17.Se5 L:g2 18.K:g2 Tbc8 Potez 18...d5 jo{ nije mogu} zbog 19.Sc6.

19.e4 d6 20.Sd3 Iako ovaj elasti~an i rezonski potez, koji omogu}uje potporu za poteze f4 ili d4, u su{tini je neprecizan jer omogu}ava crnom da iza|e iz “boksa”. Umesto toga trebalo je igrati 20.Sf3 pa na 20…g4 beli bi nakrivio kapu: 21.Se1 Sd7 22.f4!

20...Kf8?! Karlsen propu{ta {ansu da kona~no odigra 20...d5! i postigne ravnote`u.

Na 21.e5 (21.e:d5 e:d5 nije problem.) ide 21...Se8.

21.h3 Sd7 Propu{ta i drugu {ansu za 21...d5! 22.e:d5 e:d5 i crni bi bio OK. 22.f4 Sb8 23.Sa4 Sd7 24.Sf2 Ta8 25.Td2 Ta5 26.Sc3 Sb8 27.Tbd1 Sc6 28.Sb5 g:f4 29.g:f4 d5?! Crni je, naravno, odavno `eleo ovo da odigra ali sad je to u~inio u pogre{nom trenutku jer nije bilo vremena za to. Sada je bilo boqe 29…Sd4 30.S:d4 c:d4 31.T:d4 T:a2 32.e5 Lh4 33.T1d2 T:d2 34.T:d2 Ke7 35.Se4 d5.

30.e:d5 e:d5 31.c:d5 T:b5 32.d:c6 Tc8 33.Sg4 T:c6 34.Se5 Te6 35.Kf3 Ta5? Gre{ka. Na pres konferenciji, Kramnik je rekao da bi posle 35...Tb4 beli stajao jo{ uvek boqe, ali i da nema forsiranog dobitka.

36.Tg2! Beli je dobijen.

36...f6 37.Sc4 Ta7 38.f5 Tc6 39.a4 Tb7 40.Tg6 h5 41.Tdg1 Ke8

42.Se5! Najja~e. Pou~an prikaz lepote {aha.

42...Tc8 43.Tg8+ Lf8 44.Sg6 Tf7 Ako 44...Kf7 45.S:f8 T:f8 46.T8g7+ Ke8 47.T:b7.

45.Td1 Crni je u “cugcvangu” i u nekoliko poteza gubi figuru.

45…Tb8 46.Td6 h4 47.Th8 b5 48.a:b5 Ta8 (48...T:b5 49.Te6+ Kd8 50.S:f8) 49.Te6+ Kd7 50.Ta6 T:a6 (50...Tc8 51.Ta7+ Tc7 52.b6) 51.b:a6 1–0

Karlsen–Anand [panska partija 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Sf6 4.d3 Ovaj potez postao je glavni nastavak da se izbegnu principi Berlinske varijante. [ampion u tome je ove godine Nepomnia{~i sa ~etri partije, ali i drugi igra~i su ga sledili.

4...d6 5.0–0 Le7 6.c3 0–0 7.Sbd2 Ld7 8.Te1 Te8 9.Sf1 Lf8 10.La4 h6 11.Sg3 Se7 12.Lb3 Sg6 13.d4 c5 14.h3 Dc7 15.a4 a6 16.a5 c:d4 17.c:d4 e:d4 18.S:d4 d5 19.e:d5 T:e1+ 20.D:e1 Te8 21.Dc3 D:c3 22.b:c3 Te1+ 23.Kh2 Ld6 24.Sc2 Tf1 25.Le3 T:a1 26.S:a1 Le5 27.Ld4 L:d4 28.c:d4 Se7 29.Sc2 Sf:d5 30.Se4 b6 31.Se3 Ili 31.a:b6 S:b6 32.Sc5 Lb5 33.Sb7 Lc4 34.L:c4 S:c4 35.Kg3 a5 36.Kf3 a4 37.Ke4 sa jednakom pozicijom.

31...S:e3 32.a:b6 S3f5

33.Sc5?! Nije beli izgubio ba{ zbog ovog poteza ali taj ga stavqa na ivicu ponora. Potez 33.d5 bio je prostiji ali i boqi: 33...Lc8 34.g4 (34.d6? Sc6 35.g4 Sfd4 36.Lc4 a5 37.Sc5 Le6 i beli je u problemima jer crni kowi ~uvaju svoje pione dok }e belom a-pe{ak uskoro biti veliki problem) 34...Sd4 35.Sd6 Lb7 36.S:b7 S:b3 37.d6 Sc6 38.d7 a5 39.d8D+ S:d8 40.S:d8 Sc5 41.b7 Sd7 42.Sc6 a4 43.Se5 Sb8 44.Sc4 i pozicija je jednaka.

33...S:d4 34.b7 Sec6 35.La4 Le8 36.S:a6 Kf8 37.Kg3 Ke7

38.Kf4? Beli je imao na raspolagawu potez 38.Ld1! kojim je mogao da “pre`ivi”: 38...Kd6 39.Lh5 g6 40.Ld1 Ld7 41.h4 Le6 42.La4 Lc4 43.b8D+ S:b8 44.S:b8 Se2+ 45.Kh2 Sc3 46.Le8 i uprkos, naizgled, mu~noj poziciji kowa na b8 crni nema forsirani dobitak.

38...Se6+! Sad crni dobija.

39.Ke3 Sed8 40.L:c6 S:c6 41.h4 Kd6 42.g4 Ld7 43.g5 h:g5 44.h:g5 g6 45.f4 Le6 0–1 [ah-mat lista Prevod: B. Dankovi}

MRE@A

c m y

DNEVNIK

sreda20.oktobar2010.

21

Televizija u tri dimenzije Z

a{to bi neko uop{te `eleo da kupi 3D TV u trenutku kada pravog 3D sadr`aja nema ni na pomolu?

Ne brinite, nismo se neo~ekivano priklonili tehnofobima i tehnoskepticima, ali pored kom{ijskih pogleda punih zavisti, trebalo bi ipak da, dok stojite u redu za kupovinu, imate jo{ po neki argument...

Po~nimo od konstatacije da na tr`i{tu jo{ uvek postoji veoma malo 3D televizora. U igri je za sada samo {est vode}ih proizvo|a~a i ne mnogo ve}i broj modela. No, bez obzira na to {to je broj raspolo`ivih modela relativno mali, ono {to mo`e da vas ohrabri pri kupovini je ~iwenica da su se svi proizvo|a~i trudili da 3D modele opreme svim ostalim tehnolo{kim novitetima i inovacijama koji su im dostupni. Ako kupujete 3D TV, mo`ete da budete sigurni da su u wega spakovani krajwi dometi aktuelnih tehnologija.

Osnova stereoskopskog prikaza svodi se na slawe razli-

~itih slika levom i desnom oku, a sve tehnike koje su trenutno u upotrebi predvi|aju kori{}ewe nao~ara. Jedna od metoda je preklapawe dveju slika, a nao~ari imaju zadatak da filterima propuste slike do odgovaraju}eg oka.

LCD ili plazma ure|aji koje smo nabrojali (svi do jednog) koriste alternate-frame sequencing metod u kome se naizmeni~no prikazuju slike za levo i desno oko, a za gledawe se koriste nao~ari koje u istom ritmu „zatamwuju“ staklo ispred oka koje u tom trenutku ne treba da vidi sliku (shutter glasses). Mehanizam je zapravo prili~no jednostavan - u staklima se nalaze te~ni kristali, poput onih u LCD dispejima, a elektri~nim impulsima se pobu|uju da propu{taju ili zaustavqaju sliku.

Komplikacija je u tome {to kontrola mora da se poveri nekoj elektronici i {to zatvarawe o~iju mora da se sinhronizuje za prikazom ekrana.

Problem sinhronizacije se tu

ne zavr{ava, po{to zbog nedostatka standardizacije nije definisano kojim se redom slike emituju (da li ide najpre leva ili desna slika), pa su iste nao~ari od Panasonika i Samsunga unakrsno neupotrebqive, po{to zatvaraju suprotno oko od onog koje treba ({to bi rekli muzi~ari, „sviraju kontru“). Ne samo da 3D efekta nema, ve} i malo du`e gledawe u ovom re`imu mo`e da vam donese glavoboqu.

Ugradwa obi~nog invertera s prekida~em verovatno bi proizvela univerzalne nao~ari, a upravo takav proizvod o~ekujemo od dalekoisto~nih proizvo|a~a koji }e nezavisno nuditi ove proizvode.

Zbog problema, 3D {ater mehanizmi imaju veliki broj protivnika. Nemali broj wih ~esto pote`e i zdravstvene probleme. Tri-de gledawe zapravo ne mo`e da o{tetiti va{e o~i, ali postoji odre|eni procenat osoba koje zbog lewosti o~iju ne mogu da uo~e stereoskopski efekat, a naredni odre|eni procenat ga

ote`ano percipira (zbog ne{to mawe lewosti o~iju). Posledica mo`e biti glavoboqa ili nesvestica koje vam sigurno ne ginu ako poku{ate du`e da gledate 3D u „kontrafazi“.

U svakom slu~aju, ako 3D efekat ne primetite ili osetite zamor, glavoboqu ili nesvesticu, pametno bi bilo da odustanete.

Polarizacioni sistemi znatno re|e prouzrokuju ovakve tegobe, a ideal je 3D TV koji }e se gledati bez nao~ara.

Kori{}ewem mehanizama kao {to su paralaksna barijera i lentikularna so~iva (nanose se na ekran), ve} sada se prave 3D ekrani bez nao~ara. Samsungov prototip videli smo u Koreji, a kineska kompanija ve} nudi komercijalni model TD-42F (od 42 in~a) po ceni od oko 20.000 dolara. Kompanija Filips tako|e pravi profesionalne displeje na bazi svoje WOWvx tehnologije, a komercijalni modeli najavqeni su za 2011. godinu.

Voja Ga{i} Izvor: PC Press

Potvr|en sindrom informati~kog stresa varovi na ra~unaru, sporo pokretawe programa i ogor~ewe korisnika kada moraju da u pomo} pozovu informati~are izaziva sve ~e{}e „sindrom informati~kog stresa“, navodi se u novoj studiji. Studija je obuhvatila 1.000 kompjuterskih korisnika iz Severne Amerike u kojih je identifikovan sindrom informati~kog stresa. „Dana{wi korisnici, zavisnici od informatike, svakim su danom sve vi{e preplavqeni tehni~kim problemima i postaju sve uzrujaniji u svakodnevnom `ivotu“, tvrdi studija organizacije Saveta direktora marketinga, koja okupqa 4.500 direktora marketinga iz 70 zemaqa.

Taj stres nastaje zbog slo`enih i frustriraju}ih kva-

K

rova na kompjuterima, zbog zaraza kompjuterskim virusima i zbog dugih ~ekawa kako bi se ti problemi re{ili.

Me|u ispitanicima wih 94 posto izjavilo je da kompjutere moraju da koriste u svom poslu. Gotovo dve tre}ine ko-

risnika moralo je da pozove tehni~ara zbog pote{ko}a ili su patili od „sindroma informati~kog stresa“ u protekloj godini. „Ra~unari su postali toliko va`ni da su danas ma~ s dve o{trice“, isti~e Mari Fajngold, doktor koji je identifikovao novi sindrom. „Kada sve dobro funkcioni{e, kompjteri su sjajni. Ali, kad ne{to ne ide kako treba, odmah pani~imo i to je ono {to nazivam sindromom informati~kog stresa“, isti~e dr Fajngold.

Studija poziva stu~wake da prona|u na~ine kako da kompjutere u~ine mawim izvorom frustracije. Tehnolo{ki sektor mora „vi{e pa`we da posveti stresu i tegobama koje takve frustracije izazivaju kod korisnika“ kako bismo ih izle~ili, zakqu~uju autori.

Nevidqivi kompjuterski mi{ ausles” je nevidqivi kompjuterski mi{ koji je napravio student doktorskog studija Pranav Mistri na MIT-u, Institutu za tehnologiju u Masa~usetsu. Mi{, ili wegovo nepostojawe, kako govori i naziv (Mausles), kursor na ekranu monitora kontroli{e rukom, ali bez hardvera. Kako stoji na stranicama ovog studenta, mi{ je napravqen za samo 20 dolara. Sastoji se od infracrvenog (IR) laserskog

M

„Epl” usvaja najnovije ~ipove „Intela” ompanija „Epl” objavila je aktuelizaciju svoje palete prenosivih ra~unara za profesionalnu upotrebu „MekBuk Pro“.

Svi modeli tih ra~unara od 13 in~a sada su opremqeni procesorima „Intela“ „Kor 2 Duo“ od ~etiri gigabajta, a sadr`e i novi grafi~ki procesor „Nvidije“ „GeFors 320M“ i bateriju ~ija autonomija rada iznosi 10 ~asova.

Modeli od 15 i 17 in~a imaju „Intelove“ ~ipove „Kor“ i5” i “i7” i br`i su od wihovih prethodnika, do 3,33 gigaherca za monojezgarne zadatke.

Cena ra~unara od 13 in~a sa 2,4 gigaherca iznosi 1.149 evra, a od 17 in~a sa 2,53 gigaherca iznosi 2.249 evra.

K

snopa i infracrvene kamere.

IR laser i IR kamera ugra|eni su u kompjuter. Ova tehnologija mogla bi omogu}iti {iroki spektar interakcija izme|u korisnika i ra~unara.

Mi{ je ulazna jedinica na ra~unaru koja pokret ruke pretvara u pokret pokaziva~a na ekranu. Mi{ je izum Daglasa Engelbarta iz 1963. godine i deo je wegovog rada koji se bavio problemima qudskog povezivawa s kompjuterima na Istra`iva~-

kom institutu Stenford univerziteta. Naziv je dobio po tome {to izgleda kao mi{, a do danas se nije puno promenio.

Do danas je izumqeno i razvijeno mno{tvo tehnologija baziranih na pokretu, kao i multita~ tehnologija, koje slu`e kao alternativni na~ini interakcije s kompjuterom. Uprkos napretku u hardveru, klasi~ni mi{ sa dve tipke ostao je dominantan na~in na koji komuniciramo s ra~unarom.

Besplatan softver za elektronske kwige meri~ka kompanija „K-NFB riding teknoloxi“ lansirala je na tr`i{te besplatan softver za ~itawe elektronskih (e) kwiga - „blio“.

Radi se, kako su istakli u kompaniji K-NFB“, o najnaprednijoj, ali i fleksibilnoj, interaktivnoj i uverqivoj aplikaciji te vrste.

Aplikacija je izra|ena u saradwi sa ameri~kom kompanijom BT (Bejker & Tejlor), najve}im svet-

A

skim distributerom kwiga i sredstava za zabavu, besplatna je i mo`e se preuzeti za kori{}ewe na svim ure|ajima koji funkcioni{u pod operativnim sistemom „Vindouz“, dok }e se verzije za „iOS“, „Android“ i „Silverlajt“ uskoro pojaviti. Uporedo s objavqivawem aplikacije, otvorena je i wena mre`na prezentacija koja se nalazi na veb adresi www.blio.com.

„Samsung” predstavio „VajMaks 2” K

ompanija „Samsung ilektroniks“ je na izlo`bi elektronike - CEATEC (Cutting-edge IT & Electronics Comprehensive Exhibition) u Japanu, predstavio najnoviju verziju tehnologije izrade be`i~nih mre`a - „Mobajl VajMaks“ „VajMaks 2“. U „Samsungu“ navode da je „VajMaks 2“ efikasniji i br`i sistem u odnosu na prethodnu generaciju. „VajMaks“ prve generacije omogu}ava prenos podataka brzinama do 40 megabajta u sekundi. Probni „VajMaks 2“ sistem koristi „Samsungove“

mobilne „VajMaks“ bazne stanice, koje su ve} postavili ve}i davaoci te usluge.

Postoje}e „Samsungove“ mobilne „VajMaks“ bazne stanice mogu se nadograditi izmenom sistemskog softvera.

Pretplatnici }e, tako|e, kako se isti~e, ubrzo osetiti prednost nove tehnologije, jer ne moraju nadogra|ivati hardver kako bi se povezali na nove mre`e. „Samsung“ }e prve komercijalne proizvode, zasnovane na standardu „VajMaks 2“, predstaviti krajem 2011. godine.

Zara`enim ra~unarima zabraniti internet ako bi se spre~ilo daqwe {irewe kompujterskih virusa, trojanaca i sli~nih napasti, zara`enim ra~unarima trebalo bi se izvana onemogu}iti pristup internetu, predlog je jednog Majkrosoftovca zadu`enog za kompjutersku sigurnost. Za blokirawe pristupa internetu zara`enim ra~unarima bili bi zadu`eni pru`aoci usluga pristupa internetu.

Skot ^arni, potpredsednik Majkrosoftovog odeqewa zadu`enog za sigurnije kori{}ewe komputera, svoj predlog ukidawa pristupa internetu prona{ao je u modelu koji se standardno koristi u medicini.

K

- Kao {to se u stvarnom `ivotu izoluje osoba koja je zara`ena nekakvim virusom, tako bi trebalo da se postupa i sa zara`enim ra~unarima, izjavio je u na blogu Skot ^arni. - Stavqawe takvih kopmjutera u tzv. karantin od interneta zaustavilo bi daqe {irewe kompjuterske napasti.

Prema wegovom predlogu, za blokirawe pristupa internetu zara`enim ra~unarima bili bi zadu`eni pru`aoci usluga pristupa internetu.

Ovu ideju Skot ^arni je izneo na me|unarodnoj konferenciji posve}enoj sigurnosti koja se odr`ava u Berlinu.

Eksplorer gubi rat M

ajkrosoftov pretra`iva~ interneta Internet Eksplorer pao je prvi put ispod 50% tr`i{ta, obavila je firma “Stat kaunter”. Naime, Majkrosoftov IE pao je na 49.87% u septembru, dok je u avgustu imao 51,34% udela na svetskom tr`i{tu.

Ukupno je ove godine IE pao za 10 posto dok Guglov pretra`iva~ Krom nastavqa velikom brzinom da osvaja tr`i{ni kola~ , sko~iv{i s 3.69% tr`i{ta u septembru 2009. na ~ak 11.54% udela na tr`i{tu ove godine. S druge strane Mozila fajerfoks pretra`iva~ narastao je na 31% tr`i{ta. „Ovo je u svakom slu~aju prekretnica u ratovima internet pretra`iva~a“, rekao je Adan Ka-

len, glavni izvr{ni direktor “Stat kauntera”, dodav{i da je „samo dve godine ranije Internet Eksplorer dominirao svetskim tr`i{tem sa ~ak 67 posto udela“.

Naglasio je da je Majkrosoft s Evropskom komisijom postigao dogovor da od marta EU korisnicima ponudi izbor koji pretra`iva~ `ele da koriste, i to ga je mo`da spustilo na udeo ispod 50% tr`i{ta.

U Evropi je udeo Eksplorera pao s 46.44% u septembru pro{le godine na 40.26% u septembru ove godine. U Severnoj Americi IE se i daqe dr`i na iznad 50% udela, ta~nije, ima 52.3% tamo{weg tr`i{ta, a sledi ga Fajerfoks sa 27.21% i Krom sa 9.87 posto tr`i{ta.

22

KULTURA

sreda20.oktobar2010.

MIRKU DEMI]U „PROMETEJEVA” NAGRADA „DEJAN MEDAKOVI]”

Oma` dugom pam}ewu vi}” odaje priznawe jedinstveU nameri da zauvek sa~uva se}anom rukopisu Mirka Demi}a, kowe na dugogodi{weg, ekskluzivji je na veoma aktuelnu temu prenog autora i prijateqa Dejana pleta i paralela istorijskih, soMedakovi}a, IKA “Prometej” je cijalnih i etni~kih, ispisao nakon wegove smrti ustanovio traktat u kategoriji antimemoaistoimenu nagradu za memoarsku ra. Demi}eva jedinstvena kwiga prozu . Ju~e je saop{teno da je nastala je na belinama istorijtre}i dobitnik ovog priznawa skog i neistorijskog vremena, Mirko Demi}, kwi`evnik iz ostvariv{i tragi~nu paradigmu Kragujevca, koji je nagra|en za na{ih neslagawa i bratoubila~roman “Trezvewaci na pijanoj lakih sukoba. |i” (u podnaslovu-srpskohrvatski Nagradu “Dejan Medakovi}” Deroman) ovogodi{we izdawe zremi} }e primiti u januaru 2011. gowaninske “Agore”. @iri- u kome su bili Dra{ko dine, u okviru obele`avawa 21. roRe|ep, predsednik, Radovan Po|endana ”Prometeja”. Prethodni povi} i Jovan ]irilov , odluku dobitnici ove nagrade su Momo je doneo jednoglasno, kao oma` Mirko Demi} Kapor (“Ispovesti”, SKZ,2008.) i dugom pam}ewu. U obrazlo`ewu se, izme|u Miodrag B. Proti} (“Nojeva barka”, tre}i tom, ostalog, navodi da se nagradom “Dejan MedakoSKZ, 2009.).

R. Lotina

NAU^NI SKUP O AKADEMIKU MILANU BUDIMIRU, KLASI^NOM FILOLOGU

Zaboravqen gorostas Centar za mitolo{ke studije Srbije u Ra~i, uz podr{ku op{tine Mrkowi} Grad iz Republike Srpske, organizovao je nedavno u Mrkowi} Gradu nau~ni skup posve}en najve}em srpskom klasi~nom filologu akademiku Milanu Bidimiru.

Milan Budimir, crte` Milana Mileti}a

Milan Budimir je ro|en 2. novembra 1891. u Mrkowi} Gradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu, gimnaziju u Sarajevu, a studije klasi~ne filologije u Be~u, kod ~uvenih profesora Kre~mera i Rademahera, uz pomo} stipendije bosanske vlade kao najboqi me|u 800 maturanata. U Be~u je doktorirao 1920. i ve} slede}e godine je po~eo da radi na Filozofskom DANAS U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Javna rasprava o ~etiri zakona Posle vi{egodi{weg i{~ekivawa, javnosti su predstavqeni nacrti ~etiri va`na zakona koje predla`e republi~ko Ministarstvo kulture: Nacrt zakona o izdava{tvu, Nacrt zakona o bibliote~ko-informacionoj delatnosti, Nacrt zakona o staroj i retkoj bibliote~koj gra|i i Nacrt zakona o obaveznom primerku publikacija. Javna rasprava o ovim dokumentima odr`a}e se danas u Novom Sadu, u Gradskoj biblioteci , sa po~etkom u 12 ~asova. Okrugli stolovi na istu temu ve} su odr`ani u Ni{u i Kragujevcu, a rezime je planiran u Beogradu, tokom predstoje}eg 55. me|unarodnog sajma kwiga. U `eqi da sa sadr`inom ovih zakona upozna {to {iri krug qudi i da ~uje konstruktivne primedbe, Ministarstvo kulture poziva sve zainteresovane da danas do|u u Gradsku biblioteku. Nacrte }e predstaviti Predrag Blagojevi}, sekretar Ministarstva kulture, savetnici ministra kulture Zoran Hamovi} i Nikola [eatovi}, Sreten Ugri~i}, upravnik Narodne biblioteke Srbije i wegova zamenica Vesna Iwac-Malba{a, Vladimir Vodineli} i Sa{a Gajin.

R. L.

fakultetu u Beogradu. Za vreme okupacije 1942. je penzionisan, ali je vra}en na Fakultet posle rata 1945. Zajedno sa Petrom Skokom iz Zagreba bio je osniva~ Balkanskog instituta u Beogradu 1934. i ~asopisa „Revue Internationale des Études Balkaniques“. Posle rata bio je jedan od pokreta~a i urednika ~asopisa „@iva atnika“ u Skopqu , zajedno s Milo{em N. \uri}em i Anicom Savi} Rebac, kao i „Onomasti~kih priloga“ u SANU. Godine 1948. postao je dopisni, a 1951. redovni ~lan SANU, ~lan JAZU 1952, a ANUBIH 1969. kao i Makedonske akademije nauka.

Svestrana i interdisciplinarna nau~na delatnost Milana Budimira ukqu~ivala je klasi~ne jezike i klasi~ne kwi`evnosti, komparativne studije op{te, gr~ke, latinske i slovenske lingvistike, komparativnu istoriju religije i folklora, arheologiju, balkansku toponomastiku, vizantologiju, etnologiju, anti~ku i savremenu balkanologiju i etimologiju iz oblasti klasi~nih i drugih jezika (srpski, makedonski, albanski, ilirski). Objavio je preko 200 radova i 500 etimologija, uva`avanih svuda u svetu.

Ovogodi{wi skup o Milanu Budimiru otvorio je Zoran Tegeltija, na~elnik Op{tine Mrkowi} Grad, koji je dobio Povequ Centra za mitolo{ke studije Srbije iz Ra~e. Na otvarawu skupa govorio je generalni sekretar

Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske akademik Dragoqub Mirjani}, koji je istakao da Institut za istoriju i jezike radi na Enciklopediji Republike Srpske u kojoj }e zna~ajno mesto zauzeti i Milan Budimir kao jedan od vode}ih srpskih nau~nika u 20. veku. Na skupu je sudelovalo dvadesetak izlaga~a iz Srbije i Republike Srpske, ~iji su radovi objavqeni u Mitolo{kom zborniku broj 23. Na`alost, iako je Milan Budimir bio dugogodi{wi {ef Katedre za Klasi~ne studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, niko od ~lanova ove Katedre nije u~estvovao na ovom skupu. Pored potpisnika ovih redova, na skupu je podneo saop{tewe i mr Neboj{a Radenkovi}, koji radi doktorat o Budimiru na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Doma}ini su bili jako zadovoqni {to se Mrkowi} Grad makar malo odu`io svom najve}em sugra|anu, koji je vrlo rano izgubio vid, ali je decenijama bio sto`er humanisti~kih i balkanolo{kih nauka u tada{woj Jugoslaviji i mentor skoro svim profesorima klasi~ne filologije u Beogradu, Skopqu, Qubqani, Novom Sadu, Sarajevu i Zagrebu. I pored tolikih zasluga, kao da je suvi{e brzo zaboravqen, {to ne govori najlep{e o na{em odnosu prema zaslu`nim qudima.

Tokom ovogodi{weg skupa odr`ane su i promocije svih dosada{wih mitolo{kih zbornika i ostalih izdawa Centra za mitolo{ke studije Srbije u Ra~i, koja su poklowena gradskoj biblioteci u Mrkowi} Gradu.

Mr Svetozar Bo{kov

PRIZNAWE AUTORKI SERIJALA O HARIJU POTERU

Yoani Rouling Andersenova nagrada Autorka kwi`evnog serijala „Hari Poter“ Xoana Rouling primila je ju~e u danskom gradu Odenseu nagradu za literaturu „Hans Kristijan Andersen“, koja se dodequje prvi put. Priznawe se dodequje u saradwi Odensea, privatnog Komiteta za dodelu nagrade i izdava~ke ku}e Gilendal.Kako su saop{tili organizatori, nagrada je ustanovqena „kako bi se iskazala po~ast uticaju koji je Hans Kristijan Andersen imao na pisce u celom svetu, izborom dobitnika ~ije se kwi`evno ume}e mo`e vezati za Andersenovo ime i `ivotno delo kroz `anrovsku sli~nost ili pripoveda~ke kvalitete“.

Nagradu, koja se sastoji od bronzane skulpture labuda iz poznate bajke „Ru`no pa~e“ i 500.000 kruna (oko 67.000 evra), spisateqici je uru~ila danska princeza Mari, na sve~anosti u Koncertnoj sali Odensea, u neposrednoj blizini ku}e u kojoj je `iveo Andersen.

„Pri~e i likovi Hansa Kristijana Andersena su toliko duboko ukoreweni u na{em zajedni~kom se}awu da skoro za-

boravqamo da oni nikad nisu postojali i da nam ih je podario Andersen“, kazala je Xoana Rouling na ceremoniji i dodala da nagradu prima sa „velikom ponizno{}u i ponosom“.

DNEVNIK U IZDAWU „GEOPOETIKE”

Srpska proza u prevodu Izdava~ka ku}a „Geopoetika“ u Beogradu predstavila je ju~e izdawa romana Dragana Veliki}a i Slavoquba Stankovi}a u prevodu na engleski jezik, kao i tri kwige iz novopokrenute edicije „Objasni mi...“. Romani „Ruski prozor“ (The Ruchian Window) Dragana Veliki}a i „The Box“ Slavoquba Stevanovi}a objavqeni su u ediciji „Srpska proza u prevodu“, koja je pokrenuta pro{le godine. Do sada su u toj ediciji objavqeni engleski prevodi romana „Prequbnici“ Vide Ogwenovi}, „Hamam Balkanija“ Vladislava Bajca, „Komo“ Sr|ana Vaqarevi}a, „Fama o biciklistima“ Svetislava Basare i „Strah i wegov sluga“ Mirjane Novakovi}.

U planu je da do kraja godine budu objavqeni i prevodi romana „Sudbine i komentari“ Radoslava Petkovi}a, „Konstantinovo raskr{}e“ Dejana Stojiqkovi}a i „Kaja, Beograd i dobri Amerikanci“ Mirjane \ur|evi}, rekao je na promociji direktor „Geopoetike“ Vladislav Bajac.

Prema wegovim re~ima, edicija je do sada imala vi{e pozitivnih kritika u inostranstvu, a me-

|u wima su prikaz na sajtu ameri~kog izdava~a „Open Letter“ i tekstovi australijskog kwi`evnog kriti~ara Demijana Kelehera o pojedinim romanima iz edicije.

Bajac je naglasio da je ciq te edicije ne samo da predstavi savremenu srpsku prozu ~itaocima anglosaksonskog govornog pod-

osetiti tek za koju godinu. Bajac je naglasio da je veoma va`no da se srpska proza u kontinuitetu objavquje na engleskom jeziku, i to u kvalitetnim prevodima, a s wim su se slo`ili i pisci Dragan Veliki} i Slavoqub Stevanovi}, koji su ocenili da je objavqivawe wihovih dela na engle-

Problemi svakodnevnog `ivota U novopokrenutoj ediciji „Objasni mi...“, namewenoj ~itaocima uzrasta od 12 do 18 godina, objavqene su kwige „Klimatske promene (obja{wewe mojoj }erki)“ @an-Marka Jankovisija, „Razvod (obja{wen na{oj deci)“ Patrisije Lukas i Stefana Leroe i „Zapad (obja{wen svima)“ Ro`e-Pola Droe. Izvr{na urednica „Geopoetike“ Jasna Novakov Sibinovi} rekla je da }e u toj ediciji, preuzetoj od francuskog izdava~a, i ubudu}e biti objavqivani naslovi koji se ti~u raznih oblasti, prirodnih i dru{tvenih nauka, kao i raznih pitawa i problema iz svakodnevnog `ivota. ru~ja, nego da se, posredno, za dela srpskih autora zainteresuju i ~itaoci u drugim zemqama.

Za sada su za pojedine kwige iz edicije zainteresovani izdava~i iz Nema~ke i Slovenije, rekao je Bajac i dodao da }e se pravi rezultati tog izdava~kog poduhvata, koji je finansijski podr`alo Ministarstvo kulture Srbije,

skom odli~na prilika da dopru do ~italaca u drugim zemqama.

Kwige iz edicije „Srpska proza u prevodu“ predstavqaju se na me|unarodnim sajmovima kwiga, a na poklon ih dobijaju diplomatska predstavni{tva, slavisti~ki centri, katedre za srpski jezik, biblioteke i druge ustanove kulture {irom sveta.

U SUSRET ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU – „PSIHOPOLIS”

Od vaspitawa do psihodrame Novosadski „Psihopolis“ spreman je za predstoje}i 55. me|unarodni sajam kwiga u Beogradu, na kome se predstavqa ~etvrti put. Jedina srpska specijalizovana izdava~ka ku}a za popularnu psihologiju predstavi}e desetak novih naslova, uz ve} poznate, koji se godinama {tampaju u vi{e izdawa.

U takva hit izdawa ubrajaju se kwige psihoterapeuta Zorana Milivojevi}a (“Formule qubavi”, “Emocije”, “Mala kwiga za velike roditeqe” i “Igre koje igraju narkomani”). A noviteti su iz oblasti prakti~ne psihologije, vaspitawa, porodi~nih problema, pedagogije, psihodrame. Sva “Psihopolisova” izdawa objavquju se pod sloganom “Mesto gde i odrasli rastu”.

Me|u novitetima izdava~ je izdvojio priru~nik „Razvod, a {ta sa decom?“ Xuli Lin-Evans (u podnavslovu- Kako pomo}i deci da pre`ive rastavu i razvod). Kwiga nudi boqe razumevawe kako se deca ose}aju i pona{aju tokom razvoda ili rastave, kao i posle samog ~ina. Mnogi primeri iz `ivota i ove kwige, pokazuju da su deca prave `rtve- oni nisu tra`ili da budu rastrzani izme|u roditeqa koji se vi{e ne vole, niti da budu brojka u tu`noj statistici. A brojke govore da samo deset posto dece ima sa kim da razgovara kada im se porodica rastavqa.

Suzan Forvard i Kreg Bak su autori priru~nika „Toksi~no vaspitawe“ , a preporuka je tako|e u podnaslovu- Emocionalna detoksikacija odrasle dece i zbuwenih roditeqa. Naj~e{}i na~ini toksi~nog vaspitawa su zbuwivawe, preterano kontrolisawe, emocionalno iznu|ivawe. Autori navode da svi roditeqi gre{e ponekad, ali ima roditeqa ~ije je pona{awe stalno negativno. Ciq ove kwige je da se prona|e veza izme|u problema odraslih osoba sa na~inom na koji su bili vaspitani.

Priru~nik „Psihologija sre}e i dobrog `ivota-tri puta do ostrva sre}e“ napisale su zagreba~ke autorke Dubravka Miqkovi} i Majda Rijavec. Osnovna poruka je je da sre}an ili nesre}an `ivot nisu stvar sudbine, ve} izbora svakog pojedinca. Autorke nude odgovore na pitawa: {ta sre}a u stvari jeste, da li postoji formula sre}e, koji su tipi~ni mitovi o sre}i.

Kwiga Li Bauman i Sla|ane [trkaq Ivezi} „Bipolarni poreme}aj“, tako|e je priru~nik za samopomo}, a nudi savete kako da se `ivi boqe uprkos maniji i depresiji. Radmila ]ulibrk Radisavqevi} napisala je „Psihologiju dobrog odgoja“ kao vodi~ za roditeqe za decu do {este godine.

Nenad Suzi} je pedagog i sociolog, promoter modernih metoda u pedagogiji kojima je posvetio kwigu „Psiholo{ke i pedago{ke ra-

dionice“. On smatra da upravo igra i interakcija kroz radionice najvi{e aktiviraju potencijale na{eg mozga.

Zvonko Xoki} je poznati psihodramatski psihoterapeut, pionir psihodrame na jugoslovenskom prostoru i direktor Centra za humane relacije. Wegova kwiga „Mo} psihodrame“ najboqi je uvod u ovaj vid psihoterapije za psihodramati~are po~etnike i iskusne trenere i prakti~are, ali i za studente. Izdava~ nagla{ava kako }e {ira ~itala~ka publika preko sadr`aja u ovoj kwizi upotrebiti mo} „psihodramske magije“ u svom svakodnevnom `ivotu.

Gosti na sajamskom {tandu „ Psihopolisa“ }e, osim Zorana Milivojevi}a, biti i dr Nenad Suzi}, Radmila ]ulibrk -Radisavqevi} i go{}e iz Zagreba, Dubravka Miqkovi} i Majda Rijavec, go{}e iz Zagreba. Ovaj izdava~ najavquje sajamski popust od 30 posto na sva svoja izdawa.

R. Lotina

NOVA IZDAWA JEDNOG OD NA[IH NAJPREVO\ENIJIH AUTORA

Romani Zorana @ivkovi}a na nema~kom Nema~ki izdava~ „Dimon“ objavi}e pet romana srpskog pisca Zorana @ivkovi}a, koji }e biti predstavqeni u martu 2011. godine, na Me|unarodnom sajmu kwiga u Lajpcigu. U jednom tomu, pod naslovom „Nemogu}e pri~e“, bi}e objavqena dela „Vremenski darovi“, „Nemogu}i susreti“, „Sedam dodira muzike“, „Biblioteka“ i „Koraci kroz maglu“ saop{tio je autor. Prema wegovim re~ima, prvobitni plan nema~kog izdava~a bio je da kwige objavquje postepeno, svake godine po jednu, ali je plan promewen zbog najavqenog po~asnog gostovawa Srbije na lajpci{kom sajmu naredne godine. U Nema~koj su ve} objavqeni prevodi @ivkovi}evih romana „Skrivena kamera“ i „Posledwa kwiga“. „Te kwige su veoma dobro primqene, imale su vi{e od 60 prikaza u vode}im nema~kim novinama i

kwi`evnim ~asopisima. Po{to su objavqene kod uglednog izdava~a, preveli su ih vrsni prevodioci, {to je bitan preduslov za dobar prijem na ovom ogromnom tr`i{tu“, rekao je @ivkovi}.

Zoran @ivkovi} je me|u piscima koji su gostovali na nacionalnom {tandu Srbije na Sajmu kwiga u Frankfurtu. Pored wega, srpsku kwi`evnost su predstavqali Jelena Lengold, Qubica Arsi} i Dragan Veliki}. @ivkovi} je ocenio da je ovogodi{wi nastup Srbije u Frankfurtu, s obzirom na to da je re~ o maloj zemqi, s malim izdava~kim tr`i{tem, izuzetno dobro organizovan. „Mi smo mala zemqa i mali jezik, i ako nas ima na toj mapi svetske kwi`evnosti, ima nas u tragovima. To ne zna~i da ne treba da uradimo sve da nas ima vi{e. Bio sam na mnogim sajmovima na kojima je Srbija nastupala i

mogu da ka`em da je ovo jedno od na{ih reprezentativnijih izdawa“, rekao je @ivkovi}. Ovogodi{wi nacionalni nastup Srbije u Frankfurtu osmi{qen je sa ciqem da promovi{e srpsku kwi`evnost na nema~kom govornom podru~ju, ali i kao najava nastupa na lajpci{kom sajmu 2011. godine, na kojem }e Srbija biti zemqa po~asni gost.

Prema oceni Zorana @ivkovi}a, ono {to srpska kwi`evnost mo`e da ponudi ne samo nema~kim ~itaocima nego i svetu jesu teme koje nadilaze nacionalne probleme i istoriju. „Ne}u re}i da je recept pisati ovo {to ja pi{em da biste iza{li u svet, ali ja sam u svakom pogledu srpski pisac, iako se ne bavim velikim istorijskim temama, iako u mojim kwigama nema Turaka s kojima ratujemo“, zakqu~io je @ivkovi}.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

sreda20.oktobar2010.

23

SUSRETI: LUDOVIK [AVARO, SELEKTOR FILMSKOG FESTIVALA U KLERMON-FERANU

Panorama najboqeg iz celog sveta Sem {to je jedan od selektopri izboru filmova koji se prira, ~lan programskog odbora za kazuju na festivalu, Ludovik selekciju Labo Me|unarodnog [avaro ka`e: festivala kratkometra`nog - [to se ti~e selekcije ekspefilma u Klermon-Feranu rimentalnih ostvarewa Labo, za (Francuska), Ludovik [avaro, wu biramo filmove koji donose ina~e crta~ i grafi~ki dizajinovacije u nekom pogledu, da li ner, ima jo{ jedan izuzetan i je to na poqu naracije, forme prijatan posao - povremeno puili je u pitawu neka nova tehnotuje po svetu i predstavqa neke logija i wene kombinacije, uvek od filmova sa ovog festivala. tra`imo filmove, koliko god je Uverili smo se, proteklog vito mogu}e, koji sadr`e ne{to kenda u Multimedijalnom cen{to ranije nikada nije vi|eno. tru Akademije umetnosti u Novom Sadu, u wegov ista~an ukus i odli~an izbor filmova sa ovogodi{weg 32. izdawa festivala, tradicionalno odr`anog u prvoj polovini februara. [avaro je, dakle, jedan od promotera verovatno najuglednijeg svetskog festivala kratkometra`nih filmova (igranih, dokumentarnih, animiranih i eksperimentalnih) koji }e se i idu}e godine odr`ati od 4. do 12. februara, u gradu sme{tenom u jednoj dolini usred Francuske okru`enoj brdima vulkanskog porekla i industrijskim regionima. Klermon - Feran je poznata i kao sedi{te korporacije „Michelin“.

Sa svojih ne{to mawe od 150.000 stanovnika ima i pomenuti festival, na kojem, za sedam dana, bude i 140.000 gle- Ludovik [avaro dalaca.

Kada je re~ o me|unarodnoj i naSusrev{i se sa punom salom cionalnoj selekciji, po{to su studenata Akademije umetnosti, velike, trudimo se da odaberemo [avaro je odmah primetio - „isnajboqe iz svih regiona sveta. puweno do posledweg mesta kao Recimo, sa Balkana gledamo u Klermon - Feranu!“ filmove iz Hrvatske, SloveniOvom prilikom u dve ve~eri, je, Srbije... I te`imo da uzmemo gotovo dvosatnih programa, vinajboqe iz tog regiona. Ako tu deli smo ~etrnaest ostvarewa na|emo tri odli~na filma, u igranih, animiranih i eksperitakmi~arsku selekciju uzimamo mentalnih, mada striktna podesva tri. @eqa nam je da svake gola nije u svakom slu~aju bila dine damo panoramu onoga najboprimewiva. Vi|eni filmovi ne qeg {to se na poqu kratkomesamo da su bili zabavni ve} su tra`nog filma de{ava u svetu. nam ponudili reprezentativni O ugledu i presti`nosti feuvid u „idejna“ kretawa i pristivala, sem duge tradicije i menu novih tehnologija u delibrojnosti gledalaca, govori i ma darovitih autora posve}enih podatak o broju filmova svih svetu kratkog filma. O tome ka`anrova koji pristignu i na|u kvi se kriterijumi primewuju se u predselekciji.

- Ove godine, za slede}i 33. festival o~ekujemo oko 6.500 filmova koji }e sti}i na na{u adresu. Od toga, prikaza}emo 120 ili 130 ostvarewa.

Za autore to je velika {ansa.

Kada jednom tu budu prikazani ceo svet }e ih videti i bi}e im to podsticaj da na festival ponovo {aqu svoje filmove.

Pitali smo na{eg sagovornika {ta danas ovaj festival zna~i publici i profesionalcima i kako doprinosi opstanku filmskog medija.

- Sem {to gledaocima omogu}ava izuzetnu priliku za susret sa najrazli~itijim filmovma iz celog sveta, festival je i mesto okupqawa profesionalaca. U KlermonFeran u tih nedequ dana do|u gomile producenata, puno qudi iz sveta muzike, sveta filma, sa televizije...

Imaju sedam dana priliku da gledaju filmove razgovaraju i razmewuju utiske i ideje. Festivali i slu`e za to, da nedequ dana `ivite intenzivno i iz toga ne{to izvu~ete u profesionalnom smislu.

O tome kakav je daqi `ivot kratkometra`nih filmova prikazanih na ovom festivalu, [avaro ka`e: - Na{e programe vidi oko 140.000 gledalaca, a najboqe filmove sa festivala otkupquju televizije Kanal Arte i Kanal plus i oni ih kasnije distribuiraju. Pojave se nekada i filmovi koji do`ive ogroman uspeh, kao recimo “Versaj, leva obala, desna obala”, koji je na kraju stigao i do bioskopskih sala na redovan repertoar. Ina~e, mnogi veliki rediteqi i glumci koji su danas poznati u Francuskoj i svetu, svojevremeno su u~estvovali na festivalu u Klermon-Feranu jo{ kao po~etnici, a danas prave velike filmove V. Crwanski (Razgovor prevodila Kristina Kopriv{ek)

PREMIJERA FILMA „NEKE DRUGE PRI^E“

Senzibilitet nove generacije Omnibus „Neke druge pri~e“, koji se sastoji od pet pri~a mladih rediteqki iz zemaqa biv{e SFRJ, ima}e beogradsku premijeru ve~eras u multipleksu „Kolosej“.U filmu su u~estvovale mlade rediteqke Ana Marija Rosi iz Srbije, Hana Slak iz Slovenije, Ivona Juka iz Hrvatske, Ines Tanovi} iz Bosne i Hercegovine i Marija Xixeva iz Makedonije, a sve one, sem Slakove, su debitantkiwe.Projekat je zapo~eo pre pet godina.Inicijator i izvr{ni producent Nenad Duki}, uveren je da je „potrebno i mogu}e reani-

mirati kulturni prostor biv{e Jugoslavije i to na novim osnovama, onim koje ne bi bile optere}ene minulim ratovima“ Pri~e omnibusa odra`avaju senzibilitet nove generacije, wihove dileme, sumwe, nade, odnos prema aktuelnim problemima sa kojima se mladi qudi suo~avaju u svojim sredinama.Celinu filma objediwuje tema trudno}e, materinstva, ra|awa novog `ivota i to u svim mogu}im zna~ewima, a u pozadini svake od pri~a prikazani su teku}i politi~ki i socijalni problemi i zbivawa.

Foto: M. Polzovi}

SPEKTAKULARAN OPERSKI GALA KONCERT U SNP

Od Mocarta do Vagnera Vrlo zahtevnim i atraktivnim programom gala-koncerta solista, Hora i Orkestra Opere Srpskog narodnog pozori{ta na sceni „Jovan \or|evi}“ sve~ano je otvorena nova, jubilarna 150. sezona ove operske ku}e.

Kao {to je to ve} uobi~ajeno u ovakvim prilikama, odabrani izbor arija i operskih fragmenata predstavqao je svojevrsnu repertoarsku rekapitulaciju, prikazuju}i istovremeno zavidni izvo|a~ki potencijal ~lanova novosadskog operskog ansambla, a sude}i po odabranom repertoaru, tako|e i zna~ajne ambicije uprave Opere Srpskog narodnog pozori{ta.

Na programu gala koncerta na{ao se zanimqiv i vrlo raznovrstan repertoar popularnih i rado slu{anih operskih arija, od numera iz Mocartovog „Don \ovanija“, koje su upe~atqivo izveli tenor Sa{a [tuli}, bariton Vasa Stajki} i mlada sopranistkiwa iz Beograda Dragana Tomi}, preko arije Aide u ekspresivnom tuma~ewu Svitlane Dekar, tako|e i arije Radamesa iz istog dela u izvo|ewu Aleksandra Sa{e Petrovi}a, do vrlo zapa`enih i

uspe{nih interpretacija sopranistkiwe Laure Pavlovi}, koja je pevala ariju Vali iz istoimene opere A. Katalanija i dueta Amneris i Radamesa koji su pevali sopranistkiwa Valentina Milenkovi} i gost iz Zagreba, sjajni tenor Miqenko \uran. Uz pomenuta izvo|ewa, pa`wu publike privukla su i tuma~ewa dvaju popularnih fragmenata iz Bizeove opere „Karmen“: arije Eskamiqa, koju je pevao bariton Nikola Mijailovi} iz Beograda i kvinteta iz iste opere, koji su zajedni~ki izveli sopranistkiwe Maja Mijatovi}, Laura Pavlovi} i Jelena Kon~ar i tenori Branislav Cviji} i Igor Ksion`ik, kao i nastup tenora Sa{e [tuli}a sa arijom iz Bizeovih „Lovaca bisera“.

Ovo ve~e operskih arija donelo je i jednu vrlo interesantanu repertoarsku novinu, obuhvativ{i niz fragmenata iz operskih dela Riharda Vagnera, od dramati~ne Uvertire iz opere „Lutaju}i Holan|anin“, monologa Kraqa Markea iz „Tristana i Izolde“ u odmerenom i pro`ivqenom tuma~ewu Branislava Jati}a, do Volfra-

move pesme ve~erwoj zvezdi iz „Tanhojzera“ u izvo|ewu Atile Moku{a i poznatog Svadbenog hora iz „Loengrina“. Ovim izvo|ewima kao i tuma~ewima Mocartovih arija suvereno i sugestivno je dirigovala dirigentkiwa iz Nema~ke Kornelija Fon Kersenbrok, dok je u drugom delu programa dirigent bio mladi Aleksandar Koji}.

Gala-koncert je obuhvatio i nastupe Jelene Kon~ar sa arijom Mizete iz Pu~inijeve opere „Turandot“, Marine Pavlovi} Bara} sa arijom iz ^ileine „Adrijane de Lekuvrer“, Nikole Mijailovi}a sa monologom Jaga iz Verdijevog „Otela“, tako|e i scenu pod Kromima iz „Borisa Godunova“ Musorgskog u izvo|ewu Sa{e [tuli}a, Gorana Krnete i Hora Opere SNP. Prisutni posetioci su dugim aplauzima izvo|a~ima zahvalili na ovom lepom i zanimqivom muzi~kom doga|aju, a wihov srda~an odziv, kao i prizor prepunog gledali{ta velike dvorane SNP na svoj na~in govore o velikim o~ekivawima publike na po~etku nove operske sezone.

B. Hlo`an

U DOMA]IM BIOSKOPIMA

Film „[i{awe” najgledaniji Film „[i{awe“ rediteqa i scenariste Stevana Filipovi}a za desetak dana prikazivawa u beogradskim bioskopima videlo je 30.000 gledalaca, {to ga ~ini trenutno najgledanijim filmom u doma}im bioskopima, saop{tio je distributer „Tak“.Film o nasiqu me|u navija~ima, akcijama skinhedsa i dru{tvenim strukturama koje manipuli{u takvim grupama, prikazuje se u pet beogradskih bioskopa - „Takvudu“, „Ster sinemasu“, „Koloseju“, Domu sindikata i „Rodi“, kao i u podgori~kom „Ster sinema“. Ideja za film nastala je krajem 2006, a Filipovi} je scenario, zajedno sa Dimitrijem Vojnovim, napisao 2007.

Ugledni filmski kriti~ar Hrvatske Nenad Polimac, u „Ju-

tarwem listu“, ocenio je Filipovi}evo drugo ostvarewe kao vrlo dobro i atraktivno.

- Za razliku od na{ih ’Metastaza’, koji je `estoka socijalna drama, ’[i{awe’ je `anrovski dosta precizan film sa jasnom politi~kom porukom, {to ga dosta razlikuje od dosad najupe~atqivijih ostvarewa o skinhedsima, me|u kojima su ’Ameri~ka generacija Iks’ i ’Romper Stomper’, naveo je Polimac.

On je podsetio da prvi Filipovi}ev film „[ejtanov ratnik“ uglavnom nije distribuiran izvan Srbije zbog specifi~nog kulturolo{kog konteksta i primetio da za razliku od wega „[i{awe“ govori me|unarodno razumqivim jezikom. „Tako ne{to zasigurno se doga|a u Nema~koj,

^e{koj, pa i u Hrvatskoj“, napisao je hrvatski kriti~ar.

Polimac je primetio da su filmovi mla|ih redateqa - Filipovi}a, Uro{a Stojanovi}a, Mladena \or|evi}a, Sr|ana Spasojevi}a, Vladimira Peri{i}a i Nikole Le`aji}a, `anrovski krajwe razli~iti, ali svi sadr`e mnogo radikalnih ideja.To ih razlikuje, prema mi{qewu Polimca, od ostvarewa sredwe i starije generacije rediteqa koja, prema wegovim re~ima, „dr`i kulturni monopol“ „Odli~an odjek ‘[i{awa’ u bioskopima mo`da bi mogao doprineti u postizawu boqeg statusa „novog srpskog filma’, koji upravo stasava u trenutno najzanimqiviji filmski pokret u regiji“, zakqu~io je hrvatski filmski kriti~ar.

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Nanet Berstejn Scenario: Xef Latalipe Uloge: Dru Barimor, Xastin Long, Xejson Sudeikis, ^arli Dej, Kristina Aplgejt, Ron Livingston, Oliver Xekson Koen, Xim Gafigan

Qubav na daqinu

Sadr`aj

Re~ kritike

Tridesetogodi{wi momak Garet (Xastin Long) je upravo raskinuo sa devojkom. Isto ve~e, dok sedi sa drugovima u kafi}u, i nervira ih jer po obi~aju ne pati zbog odlaska neshva}ene lepojke, Garet ubrzo pored ma{ine sa video igricom upoznaje Erin (Dru Barimor).

Posle lakog flerta i provedene zajedni~ke no}i, oboje po`ele da se i daqe vi|aju, pa tako i ~ine. Veza dobija ozbiqne konture - Garet je vaqda prvi put stvarno zaqubqen, a i Erin je daleko od ravnodu{nosti. Me|utim, ona }e u Wujorku ostati samo {est nedeqa na praksi u jednom listu pa se vra}a u San Francisko da zavr{i studije `urnalistike. Garet koji radi u muzi~koj izdava~koj ku}i, s druge strane mora da ostane u Wujorku, pa novope~eni par odlu~uje da isproba vezu na daqinu...

Novinarstvu i novinskim ku}ama, kao {to znamo, ni u Americi ne ide ba{ najboqe, a ni muzi~koj industriji, ~ak ni tamo, ne cvetaju ru`e. Mada bi se od toga dale napraviti posebne ameri~ke pri~e, sazna}ete to, onako uzgred, u filmu „Qubav na daqinu“(Going the Distance) koji se bavi jednom od, mo`da najpotro{enijih filmskih tema: „momak sre}e devojku svog `ivota“. Na `alost upravo je taj tre}i segment pri~e bio glavni izazov za doskora{wu autorku dokumentarnih filmova Nanet Berstejn - kako krenuti od kli{ea i na~initi ne{to iole originalno i na svoj na~in `ivotno i okrepquju}e. Ispostavilo se da je takvu romanti~nu komediju, samo na prvi pogled, lako skockati. Raspolagala je Berstejnova sa obe}avaju}im glumcima, i na filmu, i privatno parom Barimor - Long, ali i ne{to, u detaqima, slabijim scenarijem. I desilo se ono {to je najmawe o~ekivala, qubavna hemija pomenutog para na velikom ekranu nema o~ekivanu aromu i uverqivost, dok je svaka scenaristi~ka oma{ka u replikama i postavci nekoliko sporednih, a nedopustivo papirnatih likova, toliko o~ita da ru{i svaku gledala~ku iluziju i veru u ono {to se vidi. Samo u va{em dobrom raspolo`ewu mo`e biti podno{qiv lo{ tajming smene humornog i nazovi dramati~kog, kao i dosada predvidivosti „Qubavi na daqinu“. ^ak i poku{aj da se ne{to slobodnijem re~nikom protagonista stvori utisak hrabrog nezavisnog filma, deluje obeshrabruju}e i ne popravqa ono {to se popraviti ne mo`e.

V. Crwanski

24

SVET

sreda20.oktobar2010.

DNEVNIK

POBUWENICI NAPALI PARLAMENT RUSKE REPUBLIKE ^E^ENIJE

UKRATKO Pucwi na Pentagon

Deset mrtvih u sukobu s napada~ima

VA[INGTON: Na Pentagon je ju~e u jutarnim satima ispaqeno pet metaka, zbog ~ega je zgrada u kojoj je sme{teno ameri~ko ministarstvo odbrane bila na kratko zatvorena, javqaju ameri~ki mediji.Nema izve{taja da je u tom incidentu iko povre|en a, kako se navodi, na zgradi je na~iwena minimalna {teta. Odmah po{to su se ~uli pucwi, ispaqeni kod ju`ne strane Pentagona, ne{to pre 5:00, sati svi ulazi u zgradu su bili zatvoreni, kao i sve stanice lokalnih autobusa i pristup parkirali{tima. Ta ograni~ewa ukinuta su posle 15 minuta, po{to istraga u kojoj su u~estvovale policija Pentagona i policija okruga Arlington, nije otkrila ni{ta sumwivo.

Oko jedan sat bio je zatvoren i pristup metro stanici Pentagon.

Predstavnik policije koja obezbe|uje Pentagon Kris Lejmen, izjavio je da se istraga usmerila na autoput I-395, koji prolazi pored zgrade. Obezbe|ewe Pentagona je zna~ajno pove}ano od incidenta 4. marta, kada je mentalno oboleli 36-godi{wi Xon Patrik Bedel otvorio vatru na kontrolni punkt i ranio dva pripadnika policije Pentagona. On je tada ubijen na licu mesta kada su policajci uzvratili vatru.

(Tanjug)

Optu`nica za pomo} Al Kaidi BERLIN: Nema~ko tu`ila{tvo je saop{tilo danas da je podiglo optu`nice protiv osam osoba zbog pomagawa Al Kaide i drugih teroristi~kih organizacija {irewem propagande preko interneta.Tu`ila{tvo je navelo da su optu`ene osobe, dr`avqani Nema~ke i Turske, ~lanovi nema~kog ogranka Globalnog islamisti~kog medijskog fronta za koji ka`u da ga je osnovao ~ovek osu|en na kaznu zatvora 2008. u Austriji.Ova osmorka je optu`ena za pomo} Al Kaidi, Al Kaidi u Iraku i Ansar Al Islamu, kao i za ~lanstvo u tim organizacijama.^etvoro wih su optu`eni i za poku{aj regrutovawa ~lanova ili pristalica Al Kaide u Iraku.

(Tanjug)

Sukob zbog deponija NAPUQ: Tenzije u gradi}u Terziwo, u okolini Napuqa, ne prestaju, po{to su se gra|ani, koji se protive kori{}ewu lokalne deponije, ponovo sukobili sa policijom, koja obezbe|uje dolazak kamiona sa sme}em. Policija je morala da upotrebi silu da bi ra{~istila put za dolazak kamiona sa sme}em, po{to su okupqeni me{tani prethodno po~eli da bacaju fla{e i kamewe na pripadnike reda, javila je agencija ANSA. (Tanjug)

GROZNI: Operacija snaga bezbednosti protiv pobuwenika koji su napali parlament u nemirnoj ruskoj republici ^e~eniji je okon~ana, a u sukobu je ubijeno oko deset qudi, izvestili su ruski mediji. ^e~enski predsednik Ramzan Kadirov izjavio je da su snage bezbednosti ubile sve napada~e.

Prema prvim izve{tajima, u okr{aju su poginula sva ~etvorica pobuwenika, ~etvorica policajaca i dvojica radnika obezbe|ewa, a raweno je oko deset policajaca, prenele su agencije, pozivaju}i se na izvore iz policije i ~e~enskog Ministarstva unutra{wih poslova. Jedna grupa napada~a postavila je eksplozivnu na-

pravu na ulazu u parlament u Groznom, dok su druge dve grupe uletele u zgradu i otvorile vatru na policiju i radnike obezbe|ewa, prenela je agencija RIA Novosti, pozivaju}i se na izvor iz policije Zamenik ~e~enskog ministra policije Roman Edilov odbacio je navode da su napada~i uzeli taoce.

Agencije su prenele da je bomba{ samoubica digao sebe u vazduh ispred kompleksa parlamenta u trenutku kada su poslanici dolazili na postao, dok su ostali napada~i upali u zgradu i otvorili vatru na policiju i radnike obezbe|ewa.

Pucwava se ~ula i iz kabineta predsednika parlamenta Dukuvaha Abdurahmanova. Na mesto napada

brzo su stigle specijalne snage policije i blokirale ~itav centar Groznog, a parlament je evakuisan. Ruski ministar policije Ra{id Nurgalijev odr`ao je u Groznom hitan sastanak s Kadirovim.

Ovo je drugi incident te vrste u proteklih nekoliko meseci u ^e~eniji. U avgustu, nekoliko bomba{a samoubica izvelo je napad u Centroju, rodnom selu proruskog predsednika Kadirova.

U ^e~eniji su vo|ena dva separtisti~ka rata devedesetih i po~etkom 2000-godina.U regionu je relativno mirno otkad je na vlasti Kadirov, biv{i pobuwenik koji je postao saveznik Kremqa.

(Tanjug)

[TRAJKOVI PARALI[U FRANCUSKU

Suzavcem protiv sredwo{kolaca PARIZ: Francuska je i ju~e bila paralisana {trajkovima, koji su se pro{irili na vazdu{ni, `elezni~ki i autobuski saobra}aj, rafinerije, benzinske stanice, po{te, banke, sredwe {kole... Francuska policija je ju~e upotrebila suzavac protiv sredwo{kolaca ko-

ji su, tokom protesta zbog najavqene reforme penzijskog sistema, bacali na policajce kamenice i zapalili automobil. Nekoliko stotina u~enika okupilo se ju~e ispred gimnazije u pariskom predgra|u Nanteru, zatvorene zbog ju~era{wih sukoba tokom {trajka.

Mladi su po~eli da bacaju na policajce kamenice, a policija je uzvratila sizavcem i blokirala pod-

ru~je, preneo je AP. Zasad nema izve{taja o eventualnim povre|enima ili uhap{enima.Pariski sredwo{kolci, koji su se pre dva dana prikqu~ili {trajka~ima, su palili gume i postavqali blokade pred {kolama u centru i u predgra|ima francuske prestonice.

Kamionxije su delimi~no blokirale puteve, vazdu{ni saobra}aj je smawen za 30 do 50 odsto, a svaka ~etvrta benzinska stanica u Francuskoj je bez goriva zbog obustave rada 12 rafinerija. U ponedeqak je u nekoliko gradova {irom Francuske bilo nereda i sukoba izme|u {trajka~a i policije. Blokada rafinerija i puteva, koju ve} nedequ dana odr`avaju kamionxije,

izazvala je nesta{icu goriva i oko 1.500 benzinskih pumpi ne radi.

Bez goriva je svaka ~etvrta pumpa u Francuskoj. U Parizu je te{ko do}i do dizela, a ozbiqna nesta{ica je u Bretawi, na severozapadu zemqe, navodi Bi-bi-si.

U Parizu je policija upotrebila suzavac protiv maskiranih demonstranata koji su o{tetili nekoliko autobuskih stanica i palili automobile. Francuzi `ele da vi{ednevnim {trajkovima poru~e senatu, uo~i glasawa o nacrtu zakona o reformi penzijskog sistema, da su protiv predloga da se starosna granica za odlazak u penziju podigne sa sada{wih 60 na 62 godine, kao i da se puna penzija ispla}uje tek kada penzioner napuni 67 godina. Bilo je planirano da se senat danas izjasni o tom nacrtu zakona, ali senatori levice su uspeli da se izbore da se glasawe odlo`i. Zasad je jedino poznato da se o reformi penzijskog sistema ne}e glasati pre ~etvrtka, a francuska {tampa prenosi da bi debata mogla da se produ`i i tokom vikenda.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izrazio je uverewe da }e senat do petka usvojiti zakon koji je on inicirao i od kojeg ne namerava da odustane po{to, kako je rekao smatra da je to jedini na~in da se spase penzijski sistem Francuske.

(Tanjug)

Nema~ki predsednik u Turskoj ANKARA: Nema~ki predsednik Kristijan Vulf, koji nalazi se u petodnevnoj zvani~noj poseti Turskoj, izjavio je turskoj {tampi da „Turci koji `ive u Nema~koj moraju da nau~e nema~ki jezik“.

Ne mo`emo zatvoriti o~i pred ~iwenicom da je imigracija u Nema~koj stvorila brojne probleme, a osnova za wihovo re{avawe je vezana s poznavawem nema~kog jezika, rekao je nema~ki predsednik u intervjuu turskom listu „Hurijet“, preneo je AP. U

Nema~koj `ivi oko tri miliona Turaka i nema~kih dr`avqana turskog porekla.

Poseta nema~kog predsednika Turskoj dolazi upravo u vreme rasprava u Nema~koj o procesu integrisawa miliona stranaca imigranata, navela je ameri~ka agencija. „Doj~e vele“ je preneo da je „poseta u znaku debate o islamu i sporne kandidature Turske za ulazak u Evropsku uniju“.

(Tanjug)

SAMIT VELIKE TROJKE U DOVILU

Strategija prema Iranu – pregovori, ali i sankcije DOVIL: U francuskom gradu Dovilu ju~e su odr`ane konsultacije francuskog predsednika Nikole Sarkozija, predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, i nema~ke kancelarke Angele Merkel. Na dnevnom redu trilateralnog sastanka su pitawa rusko-evropske saradwe u oblasti ekonomije i bezbednosti, kao i saradwa Rusije sa NATO, priprema za samit Grupe

Nema~ki kancelar je rekla da „Izrael i arapske zemqe treba da intenziviraju pregovara~i proces“, sa koji je rekla da „na`alost ne napreduje aktivno kako bi se htelo“.

Lideri Francuske, Rusije i Nema~ke pozvali su ju~e u zajedni~kom saop{tewu Iran da ispuwava zahteve Saveta bezbednosti UN i Me|unarodne agencije za atomsku

Neodre|eno stawe u Moldaviji Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da je za uspeh u re{avawu konflikta oko Pridwestrovqa potrebno da sve strane zauzmu konstruktivnu poziciju. „Uspeh ne zavisi samo od Rusije, nego i od Moldavije, od pozicije Pridwestrovqa, Rumunije i Evropske unije - svi oni treba da u~estvuju“, rekao je Medvedev posle samita. „u Moldaviji sada vlast u neodre|enom stawu“ i slede izbori.Kada se pojavi pregovara~ka strana koja ima odgovaraju}a ovla{}ewa, tada }e se i pojaviti „boqa {ansa za obnavqawe pregovara~kog procesa“, smatra Medvedev.

20, iransko nuklearno pitawe, javila je ruska agencija Itar-Tass.

Ovakve trilateralne konsultacije „velike trojke“ odr`avaju se posle petogodi{we pauze. Lideri Rusije, Francuske i Nema~ke podr`ali su ju~e direktne pregovore izme|u Izraela i Palestinaca i izrazili spremnost da pomognu u tom procesu. „[to se ti~e Bliskog istoka, tri zemqe podr`avaju direktne pregovore izme|u Izraelaca i Palestinaca i pozivaju obe strane da osiguraju uspeh tih pregovora u planiranim rokovima“, navedeno je u izjavi posle susreta.U izjavi se isti~e da su Francuska, Nema~ka i Rusija spremne da aktivno doprinose pregovorima, naro~ito uz mogu}nosti Evropske unije i bliskoisto~ne posredni~ke „~etvorke“, prenela je ruska agencija Itar-Tass.

energiju, isti~u}i da vrata dijaloga ostaju otvorena kako bi se prona{lo sporazumno re{ewe iranskog nuklearnog pitawa.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je, na zajedni~koj konferenciji za novinare nakon susreta sa Nikolom Sarkozijem i Angelom Merkel u Dovilu, rekao da }e tri zemqe slediti ranije usvojene principe. „Dogovorili smo se da }emo se pridr`avati tih pristupa koji su izra|eni. S jedne strane - to su sankcije, s druge - podstica}emo Iran na saradwu o svim pitawima“, rekao je Medvedev. Merkelova je kazala da je potrebno zadr`ati pritisak na Iran. Ukoliko Iran doka`e miroqubivi karakter svog nuklearnog programa, mi smo spremni da nastavimo saradwu sa wim“, rekla je nema~ka kancelarka.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ALEKSANDAR STUB [ef finske diplomatije Aleksandar Stub izjavio je da wegova zemqa odlu~no podr`ava pro{irewe EU, koje smatra kqu~nim faktorom uspeha Unije. Prema Stubovim re~ima, EU ima tri simultane strategije pro{irewa:Prva je na zapadnom Balkanu. Druga je strategija pro{irewa koja obuhvata Srbiju i Tursku. Tre}a je „lak{i slu~aj pro{irewa“ - Island, rekao je Stub.

ANGELA MERKEL U ju~era{wem izdawu „Fajnen{l tajmsa“ komentari{e izjavu Angele Merkel povodom tvrdwe da multikulturalni eksperiment u Nema~koj nije uspeo. Nema~ki kancelar ne `eli da zaustavi imigraciju, kao {to predla`e konzervativni premijer Bavarske Horst Zehofer, ve} tra`i da se vi{e radi na integraciji doseqenika u nema~ko dru{tvo, dodaje list.

UGO ^AVEZ Predsednik Venecuele Ugo ^avez ju~e je u Teheranu razgovara sa iranskim vo|ama o ja~awu saradwe u industrijama nafte, gasa i petrohemije dveju dr`ava. ^avez, koji se nalazi u svojoj devetoj poseti Iranu, pohvalio je veze Karakasa sa bliskoisto~nim saveznikom, rekav{i da su „jake i veoma, veoma duboke.“ UN su zavele sancije Teheranu zbog obijawa da prestane sa oboga}ivawem uranijuma.

OLUJNI VETROVI RAZARAJU OD INDONEZIJE DO GR^KE

„Megi” juri 225 kilometara na sat KAUAJAN, HANOJ, ATINA: U udaru takoprovinciji Pangasinan poginuli su majka ~e iz autobusa, dok se za ostalih 19 traga, zvanog supertajfuna Megi na severu Filii weno dvoje dece kada je drvo palo i ururekao je lokalni predstavnik policije. pina `ivot je izgubilo 10 qudi, a jaki {ilo im ku}u. U istoj provinciji poginuo Obilne padavine izazvale su poplave pquskovi ju~e su pogodili Manilu, dok se je ~ovek od udara groma. Najmawe devetoro {irom centralnog Vijetnama. Prema podatajfun kre}e u pravcu nove mete - ka juqudi je povre|eno prilikom pada drve}a, cima dr`avnog komiteta za oluje i popla`nom delu Kine. ve, poplavqeno je 200.000 ku}a dok je Tajfun Megi, iz najvi{e pete ka142.000 qudi moralo da napusti doUdar tajfuna na Kinu o~ekuje se u ~etvrtak. tegorije, sa vetrovima brzine do move.

250 kilometara na sat, pogodio je juVanredno stawe progla{eno je jukneske vlasti evakuisale su 140.000 qudi ~e ujutro sever Filipina, sa vetro~e i na ostrvu Hios na istoku Gr~ke iz ju`ne priobalne provincije Hainan vima koji su dostizali 225 kilomezbog poplava uzrokovanih jakim kitara na sat, prenela je agencija AP. {ama koje su usmrtile jednog ~oveTajfun je, potom, stigav{i do planina krovova ku}a ili od razbijenog stakla. Vika, saop{tile su lokalne vlasti.“Ovde nina severnom ostrvu Luzon, oslabio, nakon {e od 1.000 qudi primorano je da uto~i{te kada nisu pale ovako jake ki{e za tako ~ega je jutros stigao do Ju`nog kineskog potra`i u privremenim skloni{tima. kratko vreme“, rekao je za televiziju Net mora, a vetar duva brzinom od 175 kilomeNapori da se prona|e autobus sa 19 putgradona~elnik grada Hiosa Polidor Latara na sat. Udar tajfuna na Kinu o~ekuje nika koji je bujica odnela sa autoputa u mrinudis. Jedan stariji ~ovek prona|en je se u ~etvrtak, te su kineske vlasti evakuicentralnom Vijetnamu onemogu}eni su mrtav u svom automobilu zaglavqenom u sale 140.000 qudi iz ju`ne priobalne prozbog jakih re~nih struja, dok se broj `rtapoplavama, a lokalne slu`be za spa{avavincije Hainan. Oluja bi mogla da pogodi va poplava popeo na 41, saop{tili su nadwe saop{tile su da su primile stotine poi Vijetnam, koji se oporavqa od poplava u le`ni. Autobus koji je prekju~e putovao ziva qudi ~iji su podrumi i lokali poplakojima je poginula 41 osoba. iz centralnog dela zemqe ka glavnom gravqeni. Jake ki{e pale su u nedequ i poneU tajfunu Megi ju~e je u provinciji Kadu odnela je bujica sa poplavqenog autopudeqak u celoj Gr~koj, izme|u ostalog i u gajan `ivot izgubilo {estoro qudi, a u ta. Osamnaest putnika uspelo je da se izvuAtini.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

IZJAVA ZAMENIKA AMERI^KOG DR@AVNOG SEKRETARA FILIPA GORDONA

Zapadni Balkan kompletira Evropu VA[INGTON: Evropa ne}e biti kompletna dok sve zemqe zapadnog Balkana ne postanu ~lanice Evropske unije, izjavio je zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Filip Gordon.

"Stav SAD i EU je da Evropa ne}e biti dovr{ena dok sve zemqe zapadnog Balkana ne postanu punopravne ~lanice EU. Na{a politika prema tom regionu je u bliskoj koordinaciji sa EU", rekao je Gordon na predavawu u {koli za me|unardone studije univerziteta Xons Hopkins. On je ocenio da taj stepen saglasnosti Va{ingtona i Brisela o Balkanu predstavqa istinsku promenu.

"To je nekada bilo pitawe koje je delilo SAD i Evropu, ali sada radimo zajedno na sva-

Bramerc u BiH SARAJEVO: Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc razgovarao je ju~e sa glavnim tu`iocem Tu`ila{tva BIH Miloradom Bara{aninom o zajedni~kim naporima na procesuirawu predmeta ratnih zlo~ina, prenosi Fena, pozivaju}i se na saop{tewe tu`ila{tva BIH. Tu`ila{tvo BiH, kao i Tu`ila{tvo pri Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju imaju istu misiju -otkrivawe i krivi~no procesuirawe po~initeqa krivi~nih dela ratnog zlo~ina, u svom radu me|usobno sara|u, a wihova dobra saradwa }e biti nastavqena, navedeno je u saop{tewu. Sastanku je, kako se navodi, prisustvovala i zamenica glavnog tu`ioca BIH Vesna Budimir koja rukovodi Posebnim odeqewem za ratne zlo~ine u Sarajevu. Bramerc se u BiH, sastao i sa ~lanovima Predsedni{tva BiH, kao i s visokim predstavnikom Valentinom Inckom.

On je izjavio da }e naredne nedeqe boraviti u Zagrebu, a po~etkom novembra u Beogradu kako bi finalizirao izve{taj za Savet bezbednosti UN koji }e predstaviti u Wujorku po~etkom decembra.

(Tanjug)

kom koraku", dodao je Gordon, koji je pro{le nedeqe bio na Balkanu, zajedno sa ameri~kim

dr`avnim sekretarom Hilari Klinton. "O dijalogu Srbije i Kosova, o budu}nosti Bosne, o

putu Hrvatske u EU, o svemu tome blisko se konsultujemo sa Evropom", naveo je zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara.

Prema wegovim re~ima, ta intenzivna zajedni~ka diplomatija u posledwim mesecima pokazala je koliko su ameri~ka i evropska vizija bliske, {to je ne{to od su{tinskog zna~aja za zapadni Balkan.

Gordon je dodao da, u smislu {irewa evropske zone mira, prosperiteta i demokratije, rad na dovr{avawu Evrope nije zavr{en, i najupadqivije me|u sada{wim naporima administracije predsednika Baraka Obame je koliko tesno sara|uje sa Evropom na postizawu tog ciqa.

(Tanjug)

POSETA PREDSEDNIKA EVROPSKE UNIJE BALKANSKIM DR@AVAMA

Vizna liberalizacija i napredak

SARAJEVO: Predsednik Evrmo}i", kazao je Van Rompej, dodavindividulnog tretmana svake dropske unije Herman Van Rompej za{i da je ponu|en i napredak u vi`ave u procesu pristupawa Evrpo~eo je ju~e, dvodnevnu posetu znoj liberalizaciji onim dr`avaopskoj uniji. Predsednikov kabiZapadnom Balkanu kome je, kako je ma koje jo{ nisu na beloj {engen net je saop{tio da je Vujanovi} istakao uo~i balkanske turneje, listi. Predsednik EU je dodao da kazao da je ~lanovstvo Crne Gore mesto u "evropskoj ku}i". Glavna ipak jo{ dosta toga mora da se urau EU wen strate{ki dr`avni inporuka koju Rompej donosi je da je di i da su potrebne intenzivne reteres konstatuju}i punu posve}eEvropska unija otvorena za prijem forme u oblastima qudskih pranost dr`ave i dru{tva u celini dr`ava Zapadnog Balkana, ali da va, kao i da je neophodno nastaviti toj integraciji. Vujanovi} se zaEvropa ne `eli da hvalio Rompeju za uvozi balkanske U naredne dve godine je predvi|eno da ovaj region podr{ku i pomo} sukobe.

Crnoj Gori u we(Zapadni Balkan) dobije dve milijarde evra na Predvi|eno je noj evropskoj inosnovu finansijske pomo}i (Herman Van Rompej) tegraciji. da Van Rompej poseti, Crnu Goru Predsednik Makedoniju, Albaniju BiH i Sloborbu protiv korupcije i organicrnogorskog parlamenta Ranko veniju. On je u julu ve} boravio u zovanog kriminala. Van Rompej je Krivokapi} i predsednik Evropregionu, kada je posetio Beograd, dodao da je potrebno okon~ati saskog saveta Herman Van Rompej Zagreb, Qubqanu i Pri{tinu. Van radwu sa Ha{kim tribunalom da konstatovali su danas u PodgoriRompej je, pred novu balkansku turbi se zavr{io bolan istorijski ci da je {iroki konsenzus u Skupneju, rekao da }e EU na tom prostosukob. Po{to ga je na podgori~{tini Crne Gore o evropskim inru nastaviti da poma`e "demokrakom aerodromu do~ekao ministar tegracijama od velikog zna~aja za tiju, stabilnost, bezbednost i sloinostranih poslova Milan Ro}en, wen put ka Evropskoj uniji. Van bodu".

Rompej se u Podgorici najpre saRompej je u Podgorici boravio u "Evropa je posve}ena evropskoj stao sa predsednikom Crne Gore okviru svoje dvodnevne balkanske perspektivi Zapadnog Balkana i u Filipom Vujanovi}em. U razgovoturneje tokom koje }e posetiti i naredne dve godine je predvi|eno ru s crnogorskim predsednikom Makedoniju, Albaniju, a ranije juda ovaj region dobije dve milijarVan Rompej je istakao da }e Evr~e je razgovarao sa premijerom de evra na osnovu finansijske poopski savet istrajati na principu Milom \ukanovi}em.

(Tanjug)

HRVATSKA

Policija privela sedam lekara ZAGREB: Hrvatska policija uhapsila je ju~e sedam lekara specijalista, za koje sumwa da su po~inili ~ak 103 krivi~na dela, ukqu~uju}i i protivpravne prekide trudno}e. Lekari su obavqali prekide ne`eqenih trudno}a, sa kojima je, ina~e, sve bilo u redu, pa su za takve zahvate napla}ivali izme|u 1.000 i 2.500 kuna (136 do 340 evra) koje su zadr`avali za sebe, saop{tio je MUP. U lekarskoj dokumentaciji la`no su prikazivali abortuse kao medicinski opravdane zbog, navodne, patolo{ke trudno}e, pi{u}i fakture i napla}uju}i od Zavoda za zdravstveno osigurawe

(H@O), ~ime su ga o{tetili za zna~ajnu sumu novca. Jedan od lekara za svoje prisustvo poro|ajima tra`io od je od rodiqa po 500 evra.

Policija je do sada utvrdila da su petorica lekara iz Vara`dina, po jedan iz Koprivnice i Bjelovara. Policija navodi da postoji osnovana sumwa da su kao lekari-specijalisti po~inili krivi~na dela s ciqem sticawa protivpravne i nepripadaju}e imovinske koristi, ~ime su zloupotrebili polo`aj.Svi osumwi~eni bi}e izvedeni pred istra`nog sudiju u Vara`dinu, saop{tila je policija.

(Tanjug)

Bo{wakovi}: Pravosu|e je potpuno nezavisno ZAGREB: Hrvatski ministar pravde Dra`en Bo{wakovi} izjavio je danas da ima puno poverewe u hrvatske sudije, koje "svoje odluke donose nezavisno od bilo kakvog uticaja politike".

"Na pravosu|e ne uti~e, niti je poku{ao da uti~e potpredsednik Sabora Vladimir [eks, a garantujem da ni on, niti neko drugi, uti~e, ili poku{ava da uti~e, na rad pravosu|a koje je potpuno nezavisno", rekao je Bo{wakovi} na konferenciji za novinare, komentari{u}i najnovije optu`be na ra~un vladaju}e koalicije da uti~e na sudstvo.

Ministar je rekao da veruje da "hrvatske sudije bez ikakvog uticaja sude i donose odluke iskqu~ivo u sudnicama, bez ikakvih uticaja sa strane". Bo{wakovi} nije komentarisao izjave biv{eg vicepremijera Damira Polan~eca o [eksovom otvorenom uticaju na sudije Ustavnog suda kao i

prilikom dono{ewa pojedinih zakona.

"Hrvatske sudije su nezavisne, donose presude shodno zakonu, a svako ko smatra da je ne{to druga~ije, neka to doka`e", rekao je on i dodao da zbog aktuelnih doga|aja ne o~ekuje nikakve prepreke vezane uz zatvarawe poglavqa o sudstvu i qudskim pravima u pregovorima sa EU. Sudovi koji se bave organizovanim kriminalom i korupcijom osnovani su da bi se takva vrsta predmeta br`e re{avala, rekao je ministar na pitawe o brzini kojom se re{avaju predmeti vezani uz Polan~eca.

Na pitawe o radu vladine komisije za kompaniju INA, ~iji je bio ~lan, Bo{wakovi} je rekao da premijerka Jadranka Kosor, koja je tada bila vicepremijerka, nikad nije bila na sastancima komisije, a nije ni formalni ~lan te komisije.

(Tanjug)

Antisrpski protest desni~ara u Zagrebu ZAGREB: Ekstremno desni~arska Autohtona - Hrvatska stranka prava organizovala je ju~e u Zagrebu protestni skup ispred sedi{ta Srpskog kulturnog dru{tva "Prosvjeta", zbog delovawa Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i Srpskog narodnog vije}a (SNV) i pisawa nedeqnika "Novosti" ~iji je jedan primerak demonstrativno spaqen.

Pred zgradom se okupilo tridesetak qudi s transparentima i nekoliko hrvatskih zastava, od kojih dve ~ije je no{ewe zabraweno zbog grba koji po~iwe belim poqem, kao usta{ka, a bio je prisutan ve}i broj policajaca. [ef stranke Dra`en Keleminec je ocenio da Srbi u Hrvatskoj imaju ve}a prava od Hrvata.

"Onima koji su u ratu na ~etni~koj strani ratovali protiv Hrvatske i posle se vratili, obnavqaju se ku}e, daju stanovi za stambeno zbriwavawe, ispla}uju penzije i priznaje radni sta`", rekao je Keleminec. On smatra da se "ne smeju finansirati ~etni~ki listovi kao {to su 'Novosti'", ili podizati "~etni~ki spomenik" u Srbu i slaviti Tito, "koji nije na{ nego wihov".

Klemenc je kazao da aktualna vlada nije hrvatska ni HDZ-ova ve} SDSS-ova, dodaju}i da "problem Hrvatske nisu ni predsednik SNV Milorad Pupovac ni Srbi ve} bira~i koji daju glas strankama koje omogu}avaju koalicije s wima".

On je pozvao na ukidawe nedeqnika "Novosti" i prestanak finansirawa SNV i SDSS-a. [ef Hrvatskog nacionalnog fronta Ivan Veli~ko poru~io je da "ne dao bog da se Srbima ponovi 4, 5. i 6. avgust 1995, jer to onda ne}e biti oluja nego uragan".

Jozo Vukeli} je ocenio da "Srbi `ele Hrvatsku u ropstvu, a Hrvate u zatvorima, ili na strati{tima", ali i ponovio da "problem nisu Srbi, pa ni SDP za koji glasaju jugosloveni i komunisti", ve} HDZ za koji glasaju nacionalni nastrojeni qudi, a koji je isti kao SDP".

"Nema u Evropi stranke ~iji se stavovi toliko razliku od bira~kog tela", rekao je Vukeli}. Pisa-

Dra`en Keleminec

we nedeqnika "Novosti" i wihove nedavne naslovne strane, su, prema nekim mi{qewima, ismejavale rat i hrvatske snage, ali i izve{tavawe o pretwama koje su redakciji lista nedavno upu}ivane, bilo je tema skupa koji je zavr{io spaqivawem jednog primerka lista.

Usta{ke ikonografije nije bilo, a ~ulo se nekoliko povika "Spremni". Na transparentima je pisalo "Vukovar", "[kabrwa", "Stop poni`avawu Hrvatske".

U~esnici skupa pozvani su da potpi{u peticiju za ukidawe "Novosti", koju je organizovalo udru`ewe Nezavisni dragovoqci Hrvatski. Ostaje nejasno za{to su se u~esnici okupili ispred zgrade "Prosvjete", a ne ispred sedi{ta SNV, ili redakcije "Novosti".

(Tanjug)

sreda20.oktobar2010.

25

Nema~ka vratila ^asni krst manastira @i~a BERLIN: Nema~ka je ju~e vratila Srbiji zlatni ^asni krst manastira @i~e, koji je nestao u vihorima Drugog svetskog rata i zatim decenijama kao poklon nepoznatog nema~kog vojnika bio izlo`en u Muzeju katoli~ke biskupije u gradu Paderbornu.

Krst je na skupu u ambasadi Srbije u Berlinu vladiki `i~kom Hrizostomu uru~io nadbiskup katoli~ke biskupije Paderborna Hans-Jozef Beker. Primopredaji krsta prisustvovali su predstavnici Ministarstva inostranih poslova Nema~ke, crkveni velikodostojnici dveju zemaqa, me|u kojima je bio i vladika ba~ki Irinej i drugi predstavnici iz Srbije i Nema~ke.

Ovaj doga|aj, prvi takve vrste, kada je re~ o Srbiji i Nema~koj, istovremeno je, kako se ocewuje u diplomatskim krugovima u Berlinu, znak odre|enih promena u odnosima dveju zemaqa i srpsko-nema~ke crkvene i diplomatske aktivnosti, zahvaquju}i kojoj je blago vra}eno Srbiji. ^asni krst vra}en je manastiru @i~i, tamo gde je 1889. godine i bio postavqen, kao poklon kraqa Aleksandra Obrenovi}a.Kraq Aleksan-

dar Obrenovi} je povodom svog miropomazawa poklonio @i~i ovaj zlatni stoje}i ^asni krst, na metalnom postoqu, sa rezbarenim drvenim krstom unutra, filigranskim radom iz Prizrena.

Manastir @i~a, koji je sagra|en pre vi{e od osam vekova, bio je u Drugom svetskom ratu bombardovan. Godinu dana posle zavr{etka Drugog svetskog rata nepoznati nema~ki vojnik je, kao poklon Katoli~koj biskupiji u Paderbornu, predao Zlatni krst i onda je, jednog dana 1991. godine, sasvim slu~ajno, prilikom posete Eparhijskom muzeju u Paderbornu, blago otkrio tada{wi prota Srpske pravoslavne crkve i dugogodi{wi paroh u Dortmundu Tomislav Markovi}.

Desetak godina kasnije, 2003. godine, srpska crkva i srpska diplomatija su zapo~ele aktivnosti za povra}aj krsta. Kada je re~ o Nema~koj i vra}awu blaga koje su nacisti tokom Drugog svetskog rata zaplenili na poharanim podru~jima Evrope i sveta, u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu postoji jedno odeqewe koje se bavi tim pitawima.

(Tanjug)

Pukotine na omota~u reaktora Kozloduja SOFIJA: Tokom redovnog remonta bugarske nuklearne centrale Kozloduj prime}ene su pukotine na za{titnom omota~u jednog od reaktora ali tamno{we vlasti odbacuju opasnost od radijacije ili bilo kakav drugi rizik po qude ili ~ovekovu okolinu.

"Incident na nuklearnoj elektrani Kozloduj ne predstavqa rizik po zdravqe qudi ili energetski sistem, rekao je bugarski ministar za ekonomiju, energiju i turizam Traj~o Trajkov novinarima, prenosi bugarska novinska agencija BTA. Trajkov je iznenada obi{ao reaktor, tzv Jedinicu {est, tokom remonta rekav{i da je do{ao da vidi kako napre|uju ra-

dovi na redovnom godi{wem odrzavawu. Jedinica {est je zatvorena 17 septembra zbog remonta koji je trebalo da traje mesec dana.

Trajkov je rekao da su gre{ke na omota~u za{titne opreme uo~ene tokom pregleda sistema i da }e biti potrebno izme|u {est i osam meseci da se naprave novi delovi. Me|utim, ruski proizvo|a~ je obe}ao da }e reaktor mo}i da se pusti u rad za 15 dana.

Dogovreno je da se rezervni delovi po{aqu u Kozloduj, a prema planu, popravka reaktora bi bila zavr{ena za tri do ~etiri nedeqe. U me|uvremu izvoz elektri~ne energije }e biti ograni~en.

(Tanjug)

26

sreda20.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano.

Ta~na mera. Telefoni:064/143-3409 i 6419-439.

13036 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495.

13048 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa. Telefoni: 069/691-722 i 064/28-54782.

13056 DRVA, bukva - meterice 4000, izrezano i iscepano 4200, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8999-321, 061/19-60-888, 064/1387736.

13079 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 5000, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 5300 dinara. Telefon: 064/138-77-58, 064/138-77-36, 6/416020.

13080 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222859, 066/941-68-61.

13089 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara.

Telefoni: 062/968-14-88 i 062/96849-75.

13090

sreda20.oktobar2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Zoranu

Posledwi ro|aku

Milo{u Pavkovu

na{em

Kamenku Diwa{kom

od Bojketovih kolega iz agencije: Dace, Gorane, Dejana, ^ombeta i @areta.

Porodica Jovi}.

od porodice Popov: Vere, Biqane i Milana.

13153

13155

13161

Posledwi pozdrav An|elkinom sinu

Pro{lo je dugih 40 dana otkako nije sa nama na{

3 MIR BO@IJI

dr Petar Velimirovi}

Posledwi pozdrav

Zoran Veselinovi} Jeje

~ika Vasketu

pozdrav

27

Mi smo te voleli.

Zoranu Veselinovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo ~etrdesetodnevni pomen odr`ati u ~etvrtak, 21. oktobra 2010. godine, u 10 ~asova, u crkvi u Novim Ledincima.

Po~ivaj u miru dobri ~ove~e.

od osobqa restorana Klub Sowa.

Genta, Qubi{a, Qubica i baba Ivanka.

Jelica i Pera - \or|e Fujka.

13164

13152

13166

Porodica Velimirovi}.

Preminula je 16. oktobra na{a draga

13167

Posledwi pozdrav

DOO „OR“ iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

\uja Doj~inovi} Milica Pawkovi}

\uje Doj~inovi}

Zoranu Hvala ti prijateqstvu.

Neka ti je ve~na slava.

Sestra Koviqka, sestri} Zoran i sestri~ina Sawa sa porodicama.

od: \uke, Dragiwe, Oqe i Tamare.

13137

13141

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

U NOVOM SADU blizu Sajma izdajem stan 85m2 sa name{tenom kuhiwom. Cema 250 E. Kontakt telefon 062/63-48-41.

13005 IZDAJEM jednosoban prazan stan. Telefon: 062/164-3673. 13088

VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom.

13098 Informacije 063/47-57-65.

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke.

Telefon 064/3394-548.

11211

PRODAJEM useqiv poslovni apartman od 15.86m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta 1 i Bulevara Evrope. Idealan za kancelarije, frizerski salon, salon lepote... Informacije 063/47-57-65.

13099

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

12945 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330.

13009

PRIRODNI preparat protiv hemoroida {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Le~ewe - 7 dana, deda Rado{. Telefon: 037/490-797 i 064/240-55-49.

12651

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916.

11833 NA PRODAJU drva ekstra cena bukva, bagrem, harst i cer sa prevozom. Telefoni: 061/6740173, 064/144-25-33.

12978

Kamenku Diwa{kom od Komlo{ \ure sa porodicom.

na

Ona je na{la snage da u najte`im trenucima te{ke bolesti pru`i nam stru~nu i moralnu podr{ku.

iskrenom

Ve~no }e to pamtiti Zita.

Zahvalni tim iz firme: Marko, Zita i Iboja.

13168

13165

Posledwi pozdrav kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. oktobra preminula na{a mila mati, svekrva, baka i prabaka

Nedeqka Vlaovi}

Zoranu

ro|. Kolarov

od Novaka Nikola{eva sa porodicom.

Sahrana drage na{e pokojnice je u ~etvrtak, 21. 10.

2010. godine, u 13 sati, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: sinovi Qubi{a i Jovan, snaje Anica i Verica, unuk Lazar, unuka Ivana, praunuci Veliki i Mali Milo{.

13140

13162

13138

Dana 18. 10. 2010. godine, preminuo je na{ voqeni i najboqi tata i deda na svetu

Umrla je moja voqena tetka

Milo{ Pavkov Radovan Cveji}

Katarina - Crna Ertl

1927 - 2010. „Ko }e nas do vrata da prati i osmehom da do~eka...”

Ispra}aj je 21. 10. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji sinovi Zoran i Dragan sa porodicama.

13180

Dragi deda, uvek }u te ~uvati u svom se}awu i beskrajno voleti.

Tvoja unuka Ivana sa porodicom Mujezinovi}.

13139

1915 - 2010.

Sahrana je u ~etvrtak, 21. 10. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. ^eda Popovi}, Iqa i Vesna.

13169

28

^ITUQE

sreda20.oktobar2010.

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi

DNEVNIK

Tu`nim srcem javqamo da je 17. 10. 2010. godine preminuo na{ dragi i voqeni otac i suprug

Zoran Veselinovi}

Terek J. Laslo

Zoranu Veselinovi}u

1961 - 2010.

Sahrana je danas, 20. 10. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana je danas, 20. 10. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni tvoji najmiliji: supruga Margita i }erke Emilija i Smiqana sa porodicama.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima: Ivana, Tamara i Nada.

13119

13106

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. oktobra preminula na{a supruga, majka i baka

dragom

Po~ivaj u miru.

od porodice Aramba{i}.

O`alo{}eni: suprug @ivota, k}erka Qiqa, zet Mirko i unuka Tijana.

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

Zoranu Veselinovi}u

Zoranu Veselinovi}u

Sahrana je danas, 20. 10. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tawa i Du{ko.

Po~ivaj u miru.

13117

dragoj

13112

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Posledwi pozdrav voqenom sestri}u

1927 - 2010.

pozdrav

od: tetke Vere, tetka Lacike, brata Alena i snaje Xeni.

Zoranu Veselinovi}u

Qubica Veli~kovi}

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav voqenom sestri}u

13107

Tvoji drugari: Dule, Tawa, Genta, Dane, Lepi, Kecman, Dragi{a, ^erkez, Sr|an, Joca, @ika, Mihajla, Du{an, Sloba, Vrabac, Cvik, Ivara, Ke|a, Nikica, Bixa, Popovi}, Dule, Stiv, Paja, [e{um, Murta, Oqa, Le{ke, [iqa, Crveni Brane, Baja, Dudarin, Mo{a i Cuca.

Posledwi pozdrav dragoj baki

Da je srce kamen, puklo bi, i krv da je reka stala bi...

13102

Posledwi pozdrav

13105

Qubici Veli~kovi}

Qubici Veli~kovi}

Kom{ije iz Rumena~ke 161.

od: Mire, Dragice i Josipa sa porodicama.

13118

13116

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. oktobra u 82-oj godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav bratu i sestri}u

dragom

Zorane

Zoranu Veselinovi}u

Brate moj jedini, {to nas ostavi?

Neka te an|eli ~uvaju. od: Desimira, Marije i Mladena.

Voli te sestra Zorica, sestri}i Zoran i Bobo i zet Dragan.

13108

13100

Posledwi pozdrav dragom drugu

Zorane, sine moj jedini, kome majku bolnu ostavi?

Zoranu Veselinovi}u od: ujaka Bate i bra}e Sa{e i Miroslava ^apo.

13125

Vasilije - Vaske Cvetkovi} te ostavio da za wim ve~no tuguju: supruga Ivanka, sin Bane, unuka Selena, snaha Ildika, svastika Dragica.

Sahrana je 21. 10. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~na mu slava i hvala na dobroti kojom nas je okru`ivao.

Najdra`e majkino ~edo, neka te an|eli ~uvaju.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage kume

Zoranu Veselinovi}u Po~ivaj u miru.

Tvoji drugovi: Ke|a, Grabus, Krca, Boske Xale, Bela, [iqa, Le{ke, ^erkez, Mila i Gu{i}.

Neute{na majka An|elka.

13111

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 67. godini preminula na{a draga

Posledwi pozdrav dragom drugu

Zoran Veselinovi}

13109

13103

Posledwi pozdrav

Ujak moj...

Ne mogu prihvatiti bolnu istinu da te vi{e nema...

Zoranu Veselinovi}u

Po~ivaj u miru.

\uja Doj~inovi} Ispra}aj je danas, 20. 10. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

\uje Doj~inovi}

Tvoji drugovi: Boske, Pera, [ile, \oka, [koda, Cvik, ^ombe, Steva, Crni, Plavi, Lepi Dragan, Iva i ]eva.

A bio si mi sve. Kako daqe bez tebe, ujkane moj??? @u`a, Nada, Vlada i Bojana.

Voli te tvoj sestri} Zoran.

od Nadinih koleginica sa posla, vrti} „Neven“.

Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni sin Milan.

13095

Zoran Veselinovi}

Zoranu Veselinovi}u

13096

13110

13104

13101

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Po{tovanom i dragom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

POMEN

sreda20.oktobar2010.

Navr{ava se 40 dana od smrti na{eg voqenog

Dubravka Oros

DVOGODI[WI POMEN

29

DVOGODI[WI POMEN

20. 10. 2009 - 20. 10. 2010.

Spokojno spavaj, a mi }emo te uvek voleti i ~uvati od zaborava.

Tvoji: koleginice i kolege perionice - Instituta u Sr. Kamenici.

13114

Posledwi pozdrav

Gojku Sari}u

Zoranu

od: Stanojke, Verice, Stevice, Igora i Tijane.

Bo{ko, Milica, Mirjana i dr Biqana Lazovi}.

13127

13130

Posledwi pozdrav

\uji Doj~inovi}

20. 10. 2008 - 20. 10. 2010.

Sa velikom qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

U subotu, 23. 10. 2010. godine, u 10 ~asova, Gradsko grobqe u Novom Sadu bi}e jo{ jedno mesto okupqawa onih koji te i daqe neizmerno vole. @ivot s tobom bio je najve}a sre}a, najlep{a pesma, `ivot bez tebe najve}a osuda.

od Milanovih drugara iz 8b razreda Osnovne {kole „\or|e Nato{evi}“.

Neute{ni: majka, otac, sestra, zet i mnogobrojna porodica.

13132

13126

Tvoji: supruga Jovanka, sin Dragan, snaja Nada i unuka Jovana.

\uji Doj~inovi}

S qubavqu, porodica.

12641

13076

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Sa puno qubavi i sve ve}eg bola, ~uvaju Te od zaborava tvoji: Milo{, Du{an i Mira.

Ne}u vas se se}ati jer vas nikada ne}u zaboraviti.

Zauvek si u na{im srcima i mislima.

[E S NA E S TOGOD I[WI POME N

Dr Stanko Rwak

JEDNOGODI[WI POMEN 31. 10. 2009 - 23. 10. 2010.

\uji Doj~inovi}

Milan Radujko

2008 - 2010.

1982 - 2010.

Osta}e{ u uspomeni kao vedar prijateq.

Posledwi pozdrav Milanovoj mami

Nikola Purti}

Milana Trifunovi}a

Kamenku Diwa{kom

Mirjana Velhner.

13113

13097

Posledwi pozdrav dragom tati

Predragu Drakuli}u Neci

od Pe|e Petrova sa mamom i tatom.

Bojana s majkom Nevenkom.

Praznina je velika, re~i malo da iska`emo koliko je `ivot sa tobom bio lep{i i lak{i. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti i qubav koja }e ve~no trajati u mom `ivotu.

Poseti}emo wegovu ku}u u 11 ~asova.

Tvoja Mara.

13122

13151

13143

Mojoj dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a najdra`a majka i sestra

Milo{u Pavkovu

od }erke Olgice sa porodicom.

Gojku

od: Marije, Branka i Mi}e sa porodicom.

13124

\uji

\uji Doj~inovi}

S tugom tvoje koleginice i kolege: Jelena, Qiqa, Mira, Desa, Saja, Ida, Joca, Nada, Dragica, Seka i Dragiwa.

posledwi pozdrav, Soka.

13149

13148

3

Posledwi pozdrav dragom tati

Katica Bradari}

13091

POMEN

ro|. Balog 10. 3. 1937 - 8. 10. 2010. preminula u 73. godini. Sahrana je, 20. 10. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sinovi Ferenc i Mihaq sa porodicama i sestre Olga i Verona sa porodicama.

13059

Milo{u Pavkovu SEDMOGODI[WI POMEN

Dana, 18. oktobra u 88. godini preminula je na{a majka i baka

Svetozar Arsenin Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 20. 10. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

20. 10. 1994 - 20. 10. 2010.

Sa qubavqu i po{tovawem, porodica Arsenin.

O`alo{}eni sin Danilo sa porodicom.

13120

13123

20. 10. 2009 - 20. 10. 2010.

Posledwi pozdrav

Mita Gojkovi} advokat 20. 10. 2003 - 20. 10. 2010.

Mileva Raki} 1923 - 2010.

Sahrana je danas, 20. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}eni: unuk Slobodan, sin Aleksandar i }erka Jovanka Raki}.

13147

S qubavqu koja ne prolazi, s tugom koja ne jewava, ~uvamo te u na{im srcima.

Porodica Gojkovi}.

Julka Panti} Zoranu od Bojketovih drugara: @eqe, Baji}a, Tau{ana, Blizanaca, Dekija, Miqana, Gavre, Pere, ]i}mija i Bejata.

Draga moja mama, za ovih godinu dana shvatila sam {ta je bol, tuga i nemo}. Ne mogu da Te vratim, a stalno mi nedostaje{.

Tvoja }erka Duda, zet Brane i unuci Nikola i Milan.

13025 13134

13121

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 01.25

TV PROGRAM

sreda20.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Bajko kviz Vesti Ples no stres Daleko u nama Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Celer Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop - kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Akademskih pet minuta Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Sne`ni ep, film Preokret

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 07.25 08.00 09.00 09.20 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.55 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Tin in Bila jenom jedna nedeqa Situacije Oko sveta Sajam infonet Beli luk i papri~ica Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Travel Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo

Plavi krug U novom izdawu emisije bi}e predstavqena kwiga sociologa i redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Qubinka Pu{i}a “Grad bez lica”. Moto ove kwige je re~enica: “Novi Sad je jedini grad koji se gradi ru{ewem”.

Autorka: Miqana Maglovski (RTV 1, 22.35)

06.30 07.00 07.50 08.15 08.40 09.10 09.35 10.20 10.35 10.58 11.20 12.05 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.10 00.05

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Zvrk Pitam se, pitam Kad zazvoni Present Transplantacije Ru~ak na lepe o~i Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi Dokolica Vesti (ma|) Makedonsko sonce Svedok istorije: Dani koji su potresli svet Koncert evropskog studentskog kamernog orkestra 2. deo Bajko kviz Ra~unica Dobro ve~e Vojvodino (rom) Razgovor s povodom-portret TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Nazovimo stvari pravim imenom, film Svedok istorije: Dani koji su potresli svet TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 12.30 13.10 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Evo nas kod vas Fan ingli{ Put za Ejvonli Dok. program NS klinci Ubistva u Midsomeru [esto pitawe Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti NS popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Hrana i vino Drum Vitra` Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsomeru

10.00 Ful Tilt poker 11.00 Evroliga: Olimpijakos – Real Madrid 13.00 Barsa TV: Barselona–Valensija 15.00 Fudbal mondijal magazin 15.30 Ajay TV 16.00 Bajern TV: Bajern–Hanover 18.00 Evroliga: Kimki–Prokom 20.00 Grand Pri 20.45 Evroliga: Olimpija–Efes 22.30 Pregled NHL 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Evroliga: Fenerbah~e–Lijetuvos

08.00 09.00 09.55 10.26 11.00 12.00 12.15 12.30 12.38 13.35 15.00 15.10 15.53 17.00 17.20 17.45 18.25 19.02 19.30 19.50

Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Trag Rokovnik Kapri Dnevnik Sport plus Evronet Porodica Soprano Fudbal: Liga {ampiona Vesti Ekskluzivno Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa

FUDBAL: LIGA [AMPIONA

Inter–Totenhem

(RTS 1, 20.40) 20.40 Fudbal: Liga {ampiona, Inter - Totenhem, prenos 1. poluvremena 21.31 Fudbal: Liga {ampiona, sportski program 21.45 Fudbal: Liga {ampiona, Inter - Totenhem, prenos 2. poluvremena 22.40 Fudbal: Liga {ampiona, sportski program 00.30 Porodica Soprano 01.41 Sta`isti 02.02 No}ni bioskop: ^arobnica, film

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 12.30 14.30 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.00 00.00 00.25 00.40 01.40 02.40 03.40 04.50 05.45

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Film: ^ovek bomba Sve za qubav ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survivor-portreti Hiqadu i jedna no} Paklena kuhiwa Film: Hladno i mra~no Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Seks i grad Sve za qubav ^ari Tri Hil

DNEVNIK

c m y

30

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.27 07.33 07.45 07.58 08.18 08.25 08.56 09.28 10.00 10.30 10.59 11.28 11.54 12.29 12.57 13.56 14.27 14.59 15.22 15.33 16.00 16.50 17.01 17.15 17.43 17.51 18.03 18.35 18.41 18.54 19.12 19.32 20.00 20.25 20.45 21.10 22.08 00.25 00.56 01.20 02.18

[umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Telmo i Tula, mali kuvari Klinika Vet Seskperti Animalia Interfejs TV mre`a Evropa i Srbi Muzika starog sveta Kloe Henslip, violina Likovna kolonija RTS - Izgubqeni orden, vajar \or|e Jovanovi} Trezor Klinika Vet Seksperti Animalia Jedna slika jedna pri~a Tehnologija danas Ovo je Srbija Pogled: Mi{a Obradovi} Priru~nik za neupu}ene Nauka 2010 Enciklopedija Iza naslova Nisomnija [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Telmo i aatula, mali kuvar U svetu Fudbal: Liga {ampiona Beokult Kapri @ena francuskog poru~nika, film Sav taj ples Tehnologija danas Trezor Fudbal: Liga {ampiona, Intern - Totenhem (r)

@ena francuskog poru~nika U ovom filmu isprepletane su dve pri~e koje glume isti glumci. Jedna se zbiva u viktorijanskoj, a druga u dana{woj Engleskoj. U viktorijanskoj pri~i londonski yentlmen ^arls putuje u mali grad na morskoj obali kako bi zaprosio Ernestinu, }erku uglednog industrijalca.

Uloge: Meril Strip, Yeremi Ajrons Re`ija: Karel Rajs (RTS 2, 22.08)

07.00 07.30 08.40 10.10 11.10 11.30 12.00 12.30 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 17.00 17.55 18.00 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.30

Otvoreni studio Vesti Top {op Simpsonovi Milica na kvadrat Top {op Vesti u 12 Top {op Vesti u 14 Milica na kvadrat² Otvoreni studio Dok. program Mental NCIS OPtvoreni studio Vesti Simpsonovi Milica na kvadrat Surovi svet Otvoreni studio Film: Crveni ugao Red i zakon - Odeqewe za specijalne `rtve 00.15 Otvoreni studio 00.30 Milica na kvadrat² 01.00 Film: Gde je Marlou

Robin Rajt

Kako ubiti kom{ijinog psa Piter Mekgoven je srame`qivi pisac pozori{nih komada koji pati od nesanice.

Pre desetak godina bio je poznat po hitovima koji su nailazili na pozitivne kritike i veliki odziv publike. Me|utim, u posledwe vreme, prate ga samo neuspesi.

Uloge: Kenet Brana, Robin Rajt, Lin Redgrejv Re`ija: Majkl Kalesniko (B92, 23.35) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Film: Pogled niz reku 14.00 Najja~i ostaju 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 17.45 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 19.35 Pingvini s Madagaskara 20.00 Najja~i ostaju 21.00 Film: Televizor 23.05 Vesti B92 23.35 Film: Kako ubiti kom{ijinog psa 01.30 Zloglasni atentati, dok. program 02.00 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Valentina Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Trenutak istine Farma Film: Sudwi dan Siti Film: Prqavi poslovi

05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.00 20.00 20.55

Jutarwi program Do neba Nodi Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Kalamiti Yejn Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film: Opusto{eni kawon Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal: 2. svetski rat Jelena Vesti

Ana [ain

Karaoke {ou Uz atraktivnu voditeqku, biv{u misicu Anu [ain, u klubu Stefan Braun peva}e kako poznati tako i oni koji to jo{ nisu postali.

(Hepi, 22.30) 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 01.30 02.00 02.30 04.30

Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Man vs Woman Karaoke {ou Stefan Braun Zvezdana kapija SG-1 Riko{et I to je `ivot Man vs Woman Karaoke Stefan Braun Film: Opusto{eni kawon Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Lajv {ot, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus

08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda20.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Deril Hana

Lovci na oluje Meteorolog Lea Kaplan, koja je videla smrt roditeqa stradalih u uraganu, bori se kako bi spre~ila novu tragediju. Kre}e u borbu protiv uragana Lesli, a pridru`uje joj se Rajan, privla~an, ali umi{qen novinar.

Uloge: Deril Hana, Dilan Nil, Kristin ^etelejn, Teri ^en, Gvajniti Vol{ Re`ija: Yory Mendeluk (Nova TV, 23.40) 07.10 07.25 07.40 07.50 08.20 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 22.25 23.25 23.40 01.15 01.45 02.15 03.40

Bumba Graditeq Bob Fifi Rori Pepa Mini kviz Dona Barbara Slomqeno srce IN magazin Najboqe godine Dona Barbara Slomqeno srce Vesti Nove TV Slomqeno srce IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Periferija siti Ve~erwe vesti Lovci na oluje, film Seks i grad Bra~ne vode Smrtonosna zavera, film Ezo TV, tarot {ou

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00

Veliki nau~nici Qubavni problemi Lov na Careve krstarice Jovanka Orleanka 42 na~ina da se ubije Hitler Impresionisti Rat na Arktiku Rimsko carstvo Lovci na naciste [openovim stopama Faraoni koji su izgradili Egipat Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka Gra|evinska ~udesa: Zaboravqeni kineski grad Heroji, kult i kuhiwa U moru vatre Mumija koja je do{la iz leda Lovci na naciste [openovim stopama Faraoni koji su izgradili Egipat

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Obra~un u kazino kabareu Kvigli Gospodin Prose~ni Oliver Tvist Balti~ka oluja Jedinstveni Liland Nole {ou Goli skandal Smrtonosni poziv

06.00 07.45 09.25 09.55 11.50

Edvard Makaze Trka do ve{ti~je planine Holivud na snimawu Porodica Seviy Kajzer ^ifs u`ivo na Eland Roudu Lekcije iz ~okolade Vegas za dvoje Beli lovac, crno srce Posledwa prilika za Harvija Gejmer Ikarus Bra}a Blum Ku}na zabava Zub i kanya Gejmer

13.20 15.00 16.40 18.30 20.05 21.40 23.10 01.00 02.45 04.20

07.00 09.07 10.15 11.05 11.15 12.00 12.11 12.16 12.34 13.20 14.18 15.00 15.40 16.15 17.35 18.17 18.30 19.08 19.30 20.15 20.55 22.30 23.10 00.00 00.40 01.30 02.15 02.30

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik Sport TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Re~ i `ivot Luda ku}a Indeks Hrvatska u`ivo 8. sprat, talk {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik prirodne plavu{e Dnevnik Stipe u gostima Hrvatska kinoteka: U raqama `ivota, film Dnevnik 3 Drugi format Galaktika Hitna slu`ba 24 Nove avanture stare Kristine Opra {ou

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red Dijagnoza ubistvo Mirna luka

06.55 08.55 10.10 11.15 11.35 13.00 14.00 14.45 15.35 17.20 18.30 18.55 20.00 21.30 22.30 23.20 00.20 00.35 02.10 03.10 03.50

RTL ritam zona - Retro Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv 1001 no} Kobra 11 Heroji iz strasti An|eo i vrag Klon Bibin svet Vesti Ekskluziv 1001 no} Kosti Put osvete Zaboravqeni slu~aj Vesti Poverqivo, film Astro {ou Najgori neprijateq Zaboravqeni slu~aj

SERIJA

Kosti

Meri Lin Rajskub

SERIJA

24

Huyis zapreti FBI-u ratom ako se ne sklone sa wegovog poseda, ali brza reakcija od strane Tonija i Mosa otkriva gde bi se moglo nalaziti biolo{ko oru`je koje tra`e...

Uloge: Kifer Saterlend, Robert Karlajl, Gil Belous, Yon Vojt, Meri Lin Rajskub, Yanin Garofalo, ^eri Yons, Karlos Bernard, Yejms Morison (HRT 2, 23.25) 07.55 08.25 08.47 09.32 10.00 13.30 14.15 15.00 16.45 17.30 17.55 18.30 19.00 19.47 19.56 20.25 20.35 22.35 23.25 00.10 00.20 00.40 01.05 01.55

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Galaktika [kolski program Je prefére qu’on rest amis, film Veronika Mars Moja `ena i deca e-Hrvatska @upanijska panorama Overlend 4, dok. serija Hit dana Putne bele`nice: Indija, dok. serija Fudbal, LP - emisija Fudbal, LP Fudbal, LP - emisija 24 Dnevnik prirodne plavu{e Nove avanture stare Kristine Dr`avnik novog kova Plavci Kineska pla`a

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

Hladnokrvno Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Izgubqeni svet Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Studio [andon Kraqevi novca Majstori horora Glineni golubovi Povratak u izgubqeni svet Zamena

06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Slovo srama Gospo|a Sofel Lova do krova Hvata~ pacova Dobre namere Pla~qivko Dim Povratak u `ivot Nezavisni Heteroseksualac 1 Heteroseksual 2

Prodavac automobila prona|en je na dnu klisure. Teorija da ga je ubio pad odba~ena je kada wegovo telo po~ne da pokazuje ~udne znakove raspadawa u laboratoriji...

Uloge: Emili De{anel, Dejvid Boreanaz, Ti Yej Tajni, Erik Milegan, Tamara Tejlor, John Frensis Dilej, Mihaela Konlin Re`ija: Beri Yozefson (RTL, 21.30)

Emili De{anel

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi?

Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Gra|evinci LA-a Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to rade?

Pre`ivqavawe Uni{tavawe!

Drvose~e iz mo~vare Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.35 09.00 09.30 15.00 16.00 17.00 19.00 19.10 19.40 19.45 20.45 20.50 22.20 22.25 22.35 23.10 23.50 01.00

Fudbal Svi sportovi Tenis Brzina Brzina Tenis Fudbal Olimpijske igre Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Svi sportovi Jedrewe Svi sportovi Tenis Fudbal

Ratne igre umesto qubavi u krevetu beogradski intelektualci u~estvuju u imali posledice, a \ogo slavu disidenta i pribojkotu Slovenije, prila`u}i ritualne znawa?“ Na sudu se nastavila komedija naravi. `rtve. Nema vi{e privatnosti i tajni, Tu`ilac je ponovio optu`be, svedoci ranija sve je nagla{eno bu~no, scena za prikazivawe svedo~ewa, a \ogo se branio da u spornim stihopatriotizma je svuda – kafana, ulica, premijera, vima nije mislio na Tita. I danas mislim da je ve~era s prijateqima. „Ove zime ne}emo na skigovorio istinu. Mre`e straha i konformizma – jawe u Sloveniju“. „Mi vi{e ne pijemo slovena~koje je prestareli re`im ispleo u svim slojevika vina“. Kakva lucidna svest o svom mestu u svema dru{tva – nametale su takvo javno pona{awe: tu prilikom skijawa! I vinima koja sme{ piti. govoriti jedno, misliti drugo, raditi tre}e.

Sutra }e se ta duboka politi~ka lucidnost pro\ogo je osu|en na dve godine, a u zatvoru proveo {iriti na deterxente, fri`idere i fenove. Intri meseca: kwi`evne organizacije su prvi i telektualci su postali glas bezvoqne, idiotiposledwi put iskazale solidarnost s jednim zovane mase. I neumorno ponavqaju teze o komunisti~kom vla{}u poni`enoj i opqa~kanoj srpskoj naciji kojoj treba vratiti {to joj pripada ? predaju}i ih u ruke agresivnoj grupi komunista-patriota koja uspe{no u~vr{}uje tu istu vlast. Ne ti~e ih se logika, izabrali su poslu{nost koja ih osloba|a odgovornosti, me{aju se iskqu~ivo sa sebi sli~nima i od toga su jo{ sli~niji. *** „Slu~aj \ogo“ dogodio se dok bejah u Srpskoj kwi`evnoj zadruzi. „Prosveta“ se slavno izbrukala. Nametao se zakqu~ak: od Lo{om kwigom \ogo stekao titulu disidenta pisaca je te{ko o~ekivati hrabrost, doslednost svojim ~lanom. Digli smo galamu, a li~no sam u odbrani principa slobode javne re~i i obi~nu predvodio delegaciju kod predsednika Predsedkolegijalnost. I me|u pijanim dor}olskim moni{tva i \ogo se na{ao na slobodi, slavan, polerima ima vi{e solidarnosti i drugarstva. Kr{tovan i za{ti}en. wevi}, zet mo}ne politi~ke porodice, nije bio *** zadovoqan mestom zamenika glavnog urednika Bespartijski pluralizam je odba~en kao pro„Prosvete“: imao je jo{ svega tri-~etiri dobro jekat i pre{lo se na partijski pluralizam. pla}ena mesta, ali ih je i daqe skupqao kao dete Sloba-Sloboda je osnovao svoju partiju. Po brbexeve i ~ekao priliku da ukloni glavnog uredzini kojom se dokopala ogromne imovine pretnika Xaxi}a, inteligentnog kriti~ara i slabog hodne jedine partije, vidi se da je dugo pripre~oveka. U kwizi „Vunena vremena“ prona{ao je mana. Zove se Es-Pe-Es. To je vaqda taj „potrenekoliko sumwivih stihova i odmah otr~ao kod sni krik narodne du{e” koji sawa Danojli}. svog druga Mitevi}a na televiziju. Kakav poUmesto petokrake, wen simbol je crvena ru`a. U klon za dvojicu bezobzirnih dripaca! Iste je vetu partiju se prepisuje ve}ina ~lanova doju~era~eri u „Dnevniku“ pro~itan napad na kwigu „ko{we partije, vaqda se tako obavqa i nevidqiva ja prqa Titov lik i delo“ ~istka onih koji sumwaju i zatra`ena kazna za „odi potajna regrutacija odgovorne“. Partijska ogra- U „slu~aju \ogo” silno se izbrukala lu~nih i nemilosrdnih iz nizacija „Prosvete“ je ve} drugih e{alona. Jer, u „Prosveta”, ali i kwi`evnici. sutra osudila autora, SKS-u bilo je liberala, I me|u pijanim dor}olskim kwigu i tra`ila {to i veumerenih, naklowenih demolerima ima vi{e solidarnosti mokratiji, sela bra}a s televizije. razumnih, Uz dodatak: kwiga je magaskepti~nih, nenacionalii drugarstva cionirana. Gradski komista – i za wih nema mesta tet je (na ~elu je bio Sa{a u novoj partiji. Ali Mira Gligorijevi}, isto~nosrbijanski komunista s Markovi}, supruga novog predsednika nove parglavom figurina iz Lepenskog vira), ponovio tije, poma`e osnivawu SK / PJ, generalske parsve ve} re~eno i dodao ~ega se setio. Niko sem tije, i sedi u wenom glavnom odboru. U tome neKrwevi}a i recenzenata nije ~itao \ogovo soma kontradiktornog. Privilegovani ili vido~iwenije, a kwige vi{e nije bilo. „Titov lik i viti mogu biti ~lanovi obe partije, naro~ito delo“ branili su lewi, nesposobni i polupismeako su u dobrim odnosima s bra~nim parom s Deni, pa se raspao pre dr`ave koju je stvorio, ostadiwa. U bra~nom krevetu oni se, umesto qubavviv{i za sobom naviku na kult i potrebu za wim. nih, igraju partijskih i ratnih igara.

Tu`ilac je podigao tu`bu, a postupak ni{ta Slo`na je dvostruka igra tog naopakog bra~nije moglo zaustaviti osim naredba s vrha. Ali nog para: Jugoslaviju razaraju i spremaju se da vrha vi{e nije bilo, po~ivao je u Ku}i cve}a. otmu od we sve {to im je potrebno. Ili tako isIstra`ni sudija pozvao je urednike „Prosvete“ puwavaju neki zavet koji su jedno drugome dali koji su imali veze s objavqivawem „Vunenih jo{ kad ih niko nije poznavao? „Ti }e{ biti vremena“. Svi su pri~ali isto: spornih pesama predsednik Jugoslavije, a ja pored tebe, na vlanije bilo u rukopisu koji su prihvatili i predasti koliko i u posteqi. Dr`ava }e pripadati teli u {tampu, \ogo ih je zamenio u tehni~koj rebi, tj. meni”. „U redu, maco“. Posle takvog dijadakciji ili u {tampariji. Koju godinu kasnije – loga treba da sledi mlakuwavi poqubac dvoje bio sam tad generalni direktor „Prosvete“ – erotski uga{enih. Nekada sam, tek upola se {atroje od ~etvoro urednika mi je u poverewu sale}i, tvrdio da se brak najboqe odr`ava ako suop{tilo da su time hteli za{tititi sebe, ku}u pru`nici imaju isti porok. Oni ho}e vlast. I i \oga. „Kwiga nije vaqala. Za{to bismo svi ve} je imaju.

I

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda20.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

20. oktobar 2010.

OVAN 21.3-19.4.

Neke skrivene i nepredvi|ene okolnosti }e vas poprili~no uznemiriti. Ne dajte se iznervirati i nemojte reagovati na prvu loptu. Pribli`avate se odre|enim re{ewima, ali budite racionalni, a ne nepromi{qeni. Ovo je veoma uspe{an period za vas. Zvani~ni susreti i poslovi.

VAGA 23.9- 23.10.

Obratite danas pa`wu na odnos s izvr{iocima, pogotovo u privatnom poslu. Mnogo toga zavisi od trenutka i momenta. Neko bi mogao preterati, {to vam se ne bi dopalo. Izgleda da ste skloni dr`awu po strani, rezervisano i oprezno, bez naglih poteza i reakcija.

BIK 20.4-20.5.

Preko prijateqa ostvarujete boqe rezultate i kontakte pa zadr`ite osmeh na licu i prijatno raspolo`ewe. Entuzijazam je ne{to {to se prenosi, a izgleda da vam ba{ to nedostaje. Pogledajte partnera i nau~ite lekciju kako se grabi i kako se radi. Odmarajte se vi{e.

[KORPION Razre{avate sve {to vam je bitno, i 24.10- 23.11. to pod sre}nim okolnostima. Ako ste planitrali da putujete, krenite! Ako ste pred potpisivawem nekog ugovora, nemojte odugovla~iti. Iskoristite {anse dok ih jo{ imate, dok postoje. Vi{ak impulsivne energije vas mo`e ko{tati.

BLIZANCI Sreda je Merkurov dan, va{ dan, pa se 21.5- 21.6. sasvim spretno i sre}no mo`ete prona}i u wemu. Podlo`ni ste tu|im uticajima, pogotovo ako ih ocenite kao kulturne i na nivou, obostrano korisne i zanimqive, s konkretnim sadr`ajem. Partner je u optimisti~koj fazi.

STRELAC Avanturizam u punom zamahu vas nosi 24.11- 21.12. u nepoznatom pravcu. Pitawe je koliko ste svesni rizika. Odgovor je negativan.

Ali, {ansa je pozitivna, {to je va`nije.

Putovawe je korisno i uspe{no pa vas ni{ta ne mo`e zadr`ati u jednom mestu. @enske strasti.

RAK 22.6-22.7.

Buran i uzbudqiv dan za vas. Ono {to ste planirali se ne}e ostvariti onako kako ste mislili, a ono {to niste }e se opokazati u novom svetlu. Tek, preokreti i promene svih vrsta. Lako je mogu}a avantura koja ne}e potrajati, uzbudqivo putovawe ili susret. Strasti.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Budite prisutni u svom domu kada vam do|u gosti ili se de{ava ne{to {to zaslu`uje va{u pa`wu. Ukoliko ure|ujete svoju ku}u ili se selite, u~inite to {to efikasnije i br`e. Pazite koga primate u stan. Sve u svemu, povedite ra~una o uku}anima i nekretninama. Vesti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

Povedite ra~una o tome kako se ophodite s onom drugom stranom koja vam je suprotstavqena. Na poslovnim sastancima ili javnim skupovima imajte strpqewa i razumevawa za ubrzane i rizi~ne izjave i poteze koji dopiru do vas.

Ostanite stalo`eni i utemeqeni, svoji.

RIBE 20.2-20.3.

Dani prolaze, situacije jo{ vi{e i br`e, dok ste izgleda jedino vi ona stabilna figura koje sve to povezuje i daje pravac i smisao. Nemate potrebe da brinete jer opstajete pod bilo kakvim okolnostima, stabilno i neumoqivo. Uostalom, i u tome je va{a snaga. Pa`qivo u saobra}aju.

Poslovna situacija kulminira svojim neizvesnim i nepredvidivim doga|ajima.

Budite dosledni, ali i prilagodqivi novim uslovima i promenama. Neko }e otkazati, neko drugi zakazati, neko raditi, neko odustati. Nemojte se previ{e zanositi, niti baviti tu|im problemima.

Danas ste neuhvatqivi i nezaustavqivi, nemirni i slobodni. Kre}ite se, budite fizi~ki aktivni, putujte, sastan~ite, radite kampawski. Ubla`ite pritisak koji na vas vr{e poneki odnekud i postavite svoje granice. Ne morate preterivati ni u ~emu, ~ak i kada se to od vas o~ekuje.

TRI^-TRA^

Opasna Tajra V REMENSKA

PROGNOZA

POSLE

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

9

Sombor

9

Kikinda

9

Vrbas

10

B. Palanka

10

Zrewanin

10

S. Mitrovica 11 Ruma

11

Pan~evo

11

Vr{ac

12

Srbija Beograd

11

Kragujevac

14

K. Mitrovica 18 Ni{

17

PODNE KI { A

Evropa

NOVI SAD: Ujutru ve}inom suvo, a od sredine dana novo naobla~ewe sa ki{om. Vetar slab, ujutru jugozapadni, a po podne umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 7 do 10 stepeni Celzijusa.

VOJVODINA: Dolazi do novog naobla~ewa sa ki{om koje zahvata najpre sever Vojvodine, a sredinom dana i jug. Vetar pre podne slab, a po podne umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 5, a maksimalna 12 stepeni na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Dolazi do novog naobla~ewa sa ki{om koje zahvata najpre sever Srbije. Pre podne }e u centralnim i ju`nim predelima biti sun~anih intervala, po podne ki{a zahvata i centralne predele, a jug Srbije tek uve~e. Na severu hladno, na jugu toplije. Vetar na jugu slab jugozapadni, a na severu po podne umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 5, a maksimalna 18 stepeni na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak zahla|ewe sa prolaznom ki{om ujutru, a na planinama sa snegom. U petak i za vikend sun~ano, ali sa slabim jutarwim mrazevima uz porast dnevne temperature. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren, a u ponedeqak i poja~an jugoisto~ni vetar. U ponedeqak naobla~ewe, a u utorak zahla|ewe sa ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike nepovoqno }e uticati na sve hroni~ne bolesnike. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i razdra`qivost. Izuzetan oprez se preporu~uje u saobra}aju.

Madrid

21

Rim

21

London

8

Cirih

6

Berlin

9

Be~

10

Var{ava

9

Kijev

12

Moskva

4

Oslo

5

Manekenku i voditeqku Tajru Benks tu`i `ena iz Xorxije Beverli Meklendon jer je wenoj }erki staroj 15 godina nanesena „nepopravqiva {teta” nakon {to se pojavila u emisiji „Tajra {ou” u kojoj su tema bili tinejxeri zavisnici od seksa.

Beverlina }erka se sama javila na oglas emisije Tajre Benks, u kome su jasno tra`eni tinejxeri koji imaju problem sa zavisno{}u od seksa. Devojka se iskrala iz ku}e, a produkcija joj je platila dolazak i hotel u Wujorku, gde se snima „Tajra {ou”.

Meklendonova tvrdi da je mislila da joj je }erka kidnapovana i da je prijavila policiji wen nestanak. Me|utim, devoj~ica se vratila posle dva dana prepuna utisaka sa snimawa emisije. Majka tu`i Tajru Benks i kompaniju „Vorner bros” za tri miliona dolara.

VIC DANA Pita prijateq prijateqa: - [ta bismo mi bili kad bih ja spavao sa tvojom `enom?

- Bili bismo kvit!

SUDOKU

St. Peterburg 4 Atina

23

Pariz

10

Minhen

7

Budimpe{ta

9

Stokholm

6

9

4 5

6

1

9

2

9

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

117 (-2)

Slankamen

241 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

183 (-4)

Zemun

295 (-10)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

316 (-4)

Smederevo

468 (-16)

Ba~. Palanka 184 (-4) Novi Sad

190 (-4)

Tendencija stagnacije

9 5 3 1 7 4 2 8 6 TISA

3

SAVA

N. Kne`evac

188 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

246 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

238 (-3)

NERA

Hetin

96 (-40)

-22 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 190 (-10) Beograd

4

8

8 7

1 8 4 9 6 2 5 3 7

2

Kusi}

5 38 (0)

6 2 7 5 3 8 9 4 1 7 4 2 6 9 3 1 5 8

243 (-13)

4

Tendencija stagnacije

3

4

8

1

5 1 8 2 4 7 6 9 3

1

6

3 9 6 8 1 5 7 2 4 8 6 1 3 5 9 4 7 2

3

8

5 5

2

8

2

4 3 9 7 2 6 8 1 5 2 7 5 4 8 1 3 6 9 Re{ewe iz pro{log broja