Dnevnik 20.oktobar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 20. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23233 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: DA LI JE IZA TRGOVA^KIH ROBNIH MARKI SKRIVENO DOVO\EWE KUPACA U ZABLUDU

Doma}e je u Srbiji tajlandsko, hrvatsko, italijansko... str. 6

SARADWA POKRAJINE I OLIMPIJSKOG KOMITETA NA RADOST ZREWANINCIMA

NASLOVI

Politika 3 Najvi{e decentralista u Vojvodini, najmawe u Beogradu

Ekonomija 5 Srbija 200 miliona evra od du`ni~kog ponora

Nov~anik 6 Opet poskupquju slatki{i, kozmetika...

Novi Sad 8 Sve vi{e obolelih od {uge

Vojvodina 11 Posrednici padaju u o~ajawe

PAJTI] I PAVLI^I] U [PANSKOJ FIRMI „VISKOFAN KOTEKS”, U NOVOM SADU

Divac Pomo} dr`ave otvorio teretanu i za jo{ 200 teren za ko{arku radnih mesta str. 12

str. 9

Dru{tvo 13 Devoj~ice na zavr{nom ispitu boqe od de~aka

Toplo, uve~e ki{a Najvi{a temperatura 20 °S

Foto: S. [u{wevi}

DOGOVOR O ZAKONU O REHABILITACIJI U VLADI SRBIJE, A AMBASADOR MA\ARSKE PORU^UJE

Nema veta za EU ako je SVM zadovoqan

str. 3

SINO] NA PE[A^KOM PRELAZU KOD NOVOSADSKE @ELEZNI^KE STANICE

Jedna `ena poginula, druga te{ko povre|ena

str. 14

SPORT

n PARTIZAN UZ POMO] PUBLIKE NA FAVORITA

str. 16 – 20

n SRBIJI TRI PLIVA^KE MEDAQE IZ MOSKVE

n ANA POBEDILA, BOJANA ISPALA

n VOJVODINA SIGURNA U KUPU SRBIJE

POLiTikA

~etvrtak20.oktobar2011.

dnevnik

SA STA NAK PRED STAV NI KA SR BA SA SE VE RA KO SO VA I KFO RA

Bez dogovora, barikade ostaju Pred stav ni ci srp skih op {ti na sa se ve ra Ko so va raz o ~a ra ni su is ho dom ju ~e ra {weg sa stan ka s Kfo rom i na ja vi li su da osta ju na ba ri ka da ma, ali da }e Kfo ru bi ti omo gu }e no snab de va we we go vih je di ni ca, uz kon tro lu gra |a na, ja vio je KiM ra dio. Pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra Ko so va i Kfor ni su se ju ~e u Zu bi nom Po to ku sa gla si li o to me da se omo gu }i slo bo da kre ta wa i pri pad ni ci ma Eulek sa, a sa sta nak je pre ki nut po {to je za me nik ko man dan ta Kfo ra Jo han Lu if na pu stio sa lu, na vo di taj ra dio. Pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} re kao je da pred sed ni ci op {ti na ni su ima li ovla {}e we skup {ti na op {ti na, zbog ~e ga i ni je bi lo od lu ke. Ri sti} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je na me ra Kfo ra bi la da se sa sta nak „mi ni ra”. – Pred stav ni ci Kfo ra Sr bi ma su po sta vi li ul ti ma tum

da se slo bo da kre ta wa obez be di za sva wi ho va vo zi la, kao i za mi si ju Eulek sa, o ~e mu do sa da ni je bi lo raz go vo ra – ka zao je Ri sti}. Raz go vo ru s Kfo rom pret ho di l a je za j ed n i~ k e sed n i c e skup {ti na op {ti na Zu bin Po tok, Zve ~an, Ko sov ska Mi tro vi ca i Le po sa vi}. Pred sed ni ci skup {ti na op {ti na is ta -

kli su da su se do go vo ri li da ba ri ka de na ma gi stral nim pu te vi ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je osta ju, ali }e Kfo ru bi t i omo g u } e n o snab d e v a w e we go vih je di ni ca u tom de lu Po kra ji ne uz kon tro lu od gra |a na. Pred sed nik SO Zu bin Po tok Ste van Bo `o vi} re kao je no vi na ri ma da usvo je ni za kqu~ ci ne zna ~e ukla wa we ba -

ri ka da ve} sa mo omo gu } a v a w e snab d e v a wa voj ni ka Kfo ra na se ve ru Ko so va. – Ovla { }u j e m o svo j e pred s ed n i k e op { ti n a da iz n a | u na ~ in i mo g u} n ost ka ko da voj ni ci bu du na vre me obez be |e ni svim po t reb n im sred s tvi m a – ob j a snio je on u iz ja vi no vi na ri ma. Po we go vim re ~i ma, pro l az voj n i k a }e bi ti kon tro li san od gra |a na, ta ko da }e ba ri ka de osta ti, i da je to je din stven stav od bor ni ka. Bo `o vi} je kon sta to vao da su ba ri ka de „na {e sred stvo bor be za na {a pra va“. Pred sed nik SO Zve ~an Do bro sav Do bri} je na gla sio da je osnov ni za kqu ~ak od bor ni ka ~e ti ri op {ti ne da se uklo ni uzrok za po sta vqa we ba ri ka da, a to je „pri su stvo ~i nov ni ka vla de ne pri zna tog Ko so va“. – Od bor ni ci tra `e da ih Kfor vra ti ka ko ih je i do veo. Ta da }e se uklo ni ti ba ri ka de – re kao je Do bri}.

Egere{i: Vojvodina ne odustaje od evropske politike – Vi {e od de ce ni je Voj vo di na je ne dvo smi sle no okre nu ta ka evrop skim vred no sti ma i od ta kve po li ti ke ne }e mo od u sta ti – is ta kao je pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i u raz go vo ru s de le ga ci jom Par ti je po li ti~ kih pro me na iz Ho lan di je ko ju je ju ~e pri mio. – Ono {to na {e gra |a ne naj vi {e mu ~i je lo{ `i vot ni stan dard i ne za po sle nost i za to du bo ko ve ru jem u to da, osim da qeg uvo |e wa evrop skih stan dar da, naj vi {e

mo ra mo da ra di mo upra vo na si stem skim re {e wi ma u bor bi pro tiv si ro ma {tva – do dao je Ege re {i, a pre neo we gov ka bi net. De le ga ci ju je pred vo dio biv {i du go go di {wi po sla nik Evrop skog par la men ta Lin dert van de Val iz Ho lan di je, sa op {tio je ka bi net. Ho land ski par la men tar ci, ka ko se na vo di, po seb no su bi li za in te re so va ni za ~i we ni cu da je Voj vo di na, sa {est slu -

`be nih je zi ka i vi {e od dva de set na ci o- nal nih za jed ni ca, je din stve no me sto na pod ru~ ju Evro pe. – Na {e naj ve }e bo gat stvo je su qu di ko ji u Voj vo di ni `i ve, {a ro li kost na {ih kul tur nih, na ci o nal nih i ver skih iden ti te ta i wi ho vo pro `i ma we. Zbog to ga se gr ~e vi to bo ri mo da spre ~i mo i pred u pre di mo i naj ma we na zna ke ko je vo de u sme ru re me }e wa ta kvog ko lo ri ta – na gla sio je Ege re {i. S. N.

PO NO VO SE ZA HUK TA VA PRI ^A O OBE LE @A VA WU BIV [IH LO GO RA STA JI ]E VO I BE GEJ CI

Uz optu`nicu i spomen-plo~a Zah tev ne vla di ne or ga ni za ci je “@e ne u cr nom”, upu }en lo kal noj sa mo u pra vi u Zre wa ni nu, da po dr ì ini ci ja ti vu za po sta vqa we spo men-plo ~e hr vat skim za ro bqe ni ci ma u biv {im lo go ri ma Sta ji }e vo i Be gej ci, po no vo je pro bu dio du ho ve u gra du na Be ge ju. Udru è we prav ni ka “Vu ko var 1991”, ko je oku pqa ne ka da {we lo go ra {e, pre dve go di ne je iz ra zi lo è qu da na tim me sti ma po sta vi spo men-obe le` ja u znak se }a wa na stra da le i mu ~e ne dr à vqa ne Hr vat ske ko je su, na te ri to ri ji su sed ne dr à ve, za ro bi li pri pad ni ci JNA. Re ak ci je ov da {we jav no sti bi le su bur ne, mno ge de sni ~ar ske or ga ni za ci je su tvr di le da ni ka kvih zlo ~i na u tim lo go ri ma ni je bi lo, i ~la no vi ma hr -

vat skog udru è wa, na po slet ku, ni je bi lo omo gu }e no da svoj na um spro ve du u de lo. Ali, ovih da na ogla si la se or ga ni za ci ja “@e ne u cr nom” i za tra ì la od od bor ni ka Skup {ti ne gra da Zre wa ni na i ~la no va Ko mi si je za utvr |i va we na zi va tr go va i uli ca da po dr è ini ci ja ti vu o is ti ca wu spo menobe le` ja ko ju su, u vi {e na vra ta, upu }i va le po ro di ce `r ta va, udru è wa pre ì ve lih lo go ra {a, kao i broj ne or ga ni za ci je ci vil nog dru {tva iz Sr bi je. “Zah tev je od bi jan pod raz li ~i tim iz go vo ri ma, ali ko ji sa svim si gur no ne do pri no se ugle du de mo krat skog, evrop skog i gra |an skog Zre wa ni na”, na vo di se u sa op {te wu, i do da je da je sa da pra vi tre nu tak da se taj ne do -

Op tu `ni ce Hr vat sko dr àv no tu ì la {tvo ustu pi lo je pre ne ko li ko da na Tu ì la {tvu za rat ne zlo ~i ne Sr bi je op tu `ni cu pro tiv biv {eg ge ne ra la i pot pu kov ni ka JNA Alek san dra Va si qe vi }a i Mi ro sla va @i va no vi }a zbog rat nog zlo ~i na pro tiv ci vi la i rat nih za ro bqe ni ka u srp skim lo go ri ma Be gej ci, Sta ji }e vo, Srem ska Mi tro vi ca, Ni{ i Sta ra Gra di {ka. Pe ro Ko va ~e vi} iz Udru è wa prav ni ka „Vu ko var 1991”, ko je je jo{ 2005. kri vi~ no pri ja vi lo dvo ji cu biv {ih ofi ci ra JNA, iz ja vio je da mu je dr àv ni tu ì lac Mla den Ba ji} po tvr dio da je op tu `ni ca po sla ta srp skom tu ì la {tvu za rat ne zlo ~i ne jer su dvo ji ca op tu è nih, ko ji su na pod ru~ ju Sr bi je, ne do stup ni hr vat skom pra vo su |u. Po op tu `ni ci, u srp skim lo go ri ma ubi je no je 19 za tvo re nih, ve }em bro ju na ne te su te {ke po vre de s traj nim fi zi~ kim i psi hi~ kim po sle di ca ma, a vi {e è na je si lo va no i sek su al no zlo sta vqa no. U is tra zi pro tiv dvo ji ce biv {ih vi so kih ofi ci ra JNA is pi ta no je 250 sve do ka, od ko jih su ve }i na rat ni za ro bqe ni ci, a is pi ta na su i li ca ko ja su s hr vat ske stra ne u~e stvo va la u pre go vo ri ma i raz me ni.

pu sti vi pro pust is pra vi jer se 18. no vem bra na vr {a va 20 go di na od pa da Vu ko va ra. “Istog da na osno van je i lo gor Sta ji }e vo. U lo go ri ma u Voj vo di ni ubi jen je ve }i broj hr vat skih rat nih za ro bqe ni ka, dok su osta li bi li iz lo `e ni ne ~o ve~ nom po stu pa wu, zbog ~e ga su mno gi od wih po sta li in va li di”, sa op {ti le su “@e ne u cr nom”. Po k ra j in s ki po s la n ik i {ef od bor ni~ ke gru pe Srp ske ra di kal ne stran ke u zre wa nin skom par la men tu Sa {a San to vac osu dio je ju ~e zah tev po me nu te or ga ni za ci je i po ru ~io da “ne ko me kao da ne od go va ra {to je Zre wa nin mir na sre di na, bez na ci o nal nih i ver skih ten zi ja i grad ko ji pred sta vqa pra vi pri mer ka ko je mo gu} su `i vot pri pad ni ka raz li ~i tih na ro da”.

– Kao i ra ni je, i sa da se na sta vqa iz no {e we gru bih ne i sti na – na gla sio je San to vac. – Jo{ je dan put na po mi we mo da u Be gej ci ma i Sta ji }e vu ni su bi li kon cen tra ci o ni lo go ri ve} sa bir ni cen tri za sve one ko ji su ra to va li u sklo pu hr vat skih pa ra voj nih je di ni ca u Vu ko va ru i u to ku su ko ba ogre {i li se o pra vi la ra to va wa, o za ko ne SFRJ, ali i o svo je su gra |a ne Sr be iz Vu ko va ra i oko li ne. Ako je isti na to {to se na vo di u pi smu, da su u tim cen tri ma mno gi ubi je ni a mno gi osta li in va li di usled tor tu re, ka ko da do sa da ni je re a go vao ni je dan dr `av ni or gan Hr vat ske, za {to je on da ~ak i Kar la del Pon te od ba ci la pri ja ve o ovim na vo di ma, a ni Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je ne ma po da ta ka o bi lo ka kvim zlo ~i ni ma u ovim cen tri ma. @. Ba la ban

poslani^ke teme

Ministri zaobi{li biolo{ko oru`je Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je okon ~a li su ju ~e ras pra vu o pred lo gu za ko na o uprav noj in spek ci ji. Po po dnev ni deo sed ni ce ni je odr `an jer ni ko od pred stav ni ka Vla de ni je imao vre me na da do |e u par la ment i bra ni pred lo `e ni za kon o za bra ni usa vr {a va wa, pro iz vod we i stva ra wa za li ha bak te ri o lo {kog i tok si~ kog oru` ja. Nad zor nad 28.000 su bje ka ta u Sr bi ji oba vqa da nas sa mo 18 in -

spek to ra, a to sta we bi }e pro me we no for mi ra wem uprav nog in spek to ra ta. Mi ni star za dr àv nu upra vu Mi lan Mar ko vi} je po ja snio da u su bjek te uprav ne kon tro le spa da ju hi qa du or ga na dr àv ne upra ve, Tu ì la {tva, je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve, 11.000 or ga na jav ne vla sti na ko je se pri me wu je Za kon o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja, 81 po li ti~ ka stran ka…

A Vojvodina? Po sla ni ci DSS-a i SRS-a su pro tiv do no {e wa tog za ko na, dok su po sla ni ci NS-a is ta kli da bi to bio do bar za kon da ni je pred lo `en u tre nut ku eko nom ske kri ze, bu du }i da zah te va no ve tro {ko ve. Funk ci o ner DSS-a Jo van Pa la li} is ta kao je ju ~e da je ovo “je dan iz u- zet no lo{ za kon, ko ji ni je po tre ban u ovom tre nut ku”. – Otvo ri li ste Pan ro di nu ku ti ju. Pra vi te no ve tro {ko ve. Kon tro li sa }e te lo kal ne sa mo u pra ve, su do ve, pred sed ni ka Re pu bli ke, Na rod nu skup {ti nu, ali pip nu ti Po kra ji nu Voj vo di nu ne sme te, to je ov de pro blem.

„Kriv” je Lon~ar Mi ni star Mi lan Mar ko vi} od go vo rio je da Mi ni star stvo ne bi pred la ga lo ovaj za kon da mi ni star u vre me vla sti DSS-a Zo ran Lon ~ar ni je na pi sao u Za ko nu o dr `av noj upra vi da se uprav na in spek ci ja ure |u je po seb nim za ko nom. – Ne bi ovi qu di se de li po red me ne da ih DSS ni je po sta vio za po mo} ni ke mi ni sta ra u vre me ka da je bio na vla sti. To li ko o po li ti za ci ji, daj te ma lo me re ka da kri ti ku je te – ape lo vao je Mar ko -

vi}. – Vi do bro zna te ka ko je re {e no pi ta we Voj vo di ne. Po sto ji Sta tut Voj vo di ne i Za kon o pre no su nad le `no sti. Po sta vqa te mi pi ta we na ko je i sa mi zna te od go vor. Ne mo gu sa da da pred lo `im za kon su pro tan Za ko nu o pre no su nad le `no sti i Sta tu tu. Rad ni od no si i po lo `a ji or ga na u AP Voj vo di ni ure |u ju se po kra jin skom od lu kom i to tra je, ako se ne va ram, od 2001. go di ne, ~ak je i si stem pla ta dru ga ~i ji ne go kod nas u re pu bli~ kim or ga ni ma.

Po{tovawe Na pred wa ci su ju ~e oce ni li da pred lo `e ni za kon o uprav noj in spek ci ji za slu `u je „sva ku po hva lu“. Po sla ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} je re kla da „odav no ni je bi lo za ko na ko ji je iza zvao to li ko po {to va we pre ma auto ru i Skup {ti ni“.

Veqa se naqutio Zbog ne do stat ka kvo ru ma ju ~e ni je odr `a na sed ni ca Od bo ra za sa o bra }aj i ve ze, na kon {to se ~el nik tog skup {tin skog te la, li der NS-a Ve li mir Ili} na qu tio na po sla ni ke vla sti. – Sa zi vam sed ni cu Od bo ra, va ma tre ba a ne me ni, a kvo ru ma

ne ma – vid no qut vi kao je Ili} u ho lu, dok je s dru ge stra ne tra jao pro test ra di ka la zbog po se te Me ri Vor lik. – Ne pa da mi na pa met da vas ~e kam sat vre me na, dok se ta po se ta za vr {i. S. Stan ko vi}

RA DI KA LI PRO TE STO VA LI ZBOG PO SE TE AMERI^KE AM BA SA DOR KE SKUP [TI NI

„Vidovdan” i „Srpska truba” za Meri Vorlik Sam vrh skup {tin skog obez be |e wa sta jao je na vra ti ma sa le skup {tin skog od bo ra, dok je tra jao sa sta nak par la men tar ne gru pe pri ja teq stva sa SAD i ame ri~ ke am ba sa dor ke u Be o gra du Me ri Vor lik. Dok su par la men tar ci raz me wi va li pro to ko lar ne re ~i s vi so kom go {}om, is pred vra ta su se ori le pe sme – him na „Bo `e pra ve“, “Vi dov dan“, „Srp ska se tru ba s Ko so va ~u je“, „Sprem’te se, sprem’te ~et ni ci“, ali i one po sve }e ne Vo ji sla vu [e {e qu... Iz vo |a ~i – po sla ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke, ko ji su se s tran spa ren ti ma oku pi li u ho lu, is pred vra ta, u znak pro te sta pro tiv SAD, ko ji “ s p r o v o d i zlo ~in nad srp skim na ro dom”. Is pi sa ne po ru ke na tran spa ren ti ma bi le su “Ubi ce, pre sta ni te da ubi ja te Sr be na Ko so vu i Me to hi ji”, “20 go di na zlo ~i na SAD nad Sr bi ma”, “De cu vam ne }e mo opro sti ti”, “Bla di Me ri” i “NA TO = zlo ~in”. Po ku {aj da u|u u sa lu spre ~i lo je skup {tin sko obez be |e we, ko je ni je “po kle klo” pred “pret wa ma” Vje ri ce Ra de te, ko ja je sa mo u ve re no re kla po li caj cu: ”Ni si ti ja ~i od me ne”. Pro test ra di ka la je tra jao dva de se tak mi nu ta, na kon ~e ga su

se mir no raz i {li, obra tiv {i se no vi na ri ma. Ka me re su uza lud no ~e ka le da za be le `e iz la zak Me ri Vor lik i pred sed ni ce par la men ta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} iz sa le, po {to, ka ko je to uobi ~a je no u vi so kim dr `av nim in sti tu ci ja ma, sve ~a ne sa le ima ju dvo ja vra ta. Na ta, dru ga vra ta, spro ve de ni su na po ~et ku i po je di ni ~la no vi gru pe pri ja teq stva, me |u ko ji ma {e fi ca gru pe ZES-a Na da Ko lun xi ja, po {to ni su mo gli da pro |u kroz za kr ~e ni hod nik.

Pred sed nik gru pe pri ja teq stva Vlaj ko Se ni} (URS) po sle sa stan ka je ob ja snio da je am ba sa dor ka SAD pri su stvo va la sve ~a noj sed ni ci, ko jom je obe le `e no 130 go di na bi la te ral nih od no sa s tom dr `a vom, te da ni je bio pla ni ran raz go vor o Ko so vu. U gru pu pri ja teq stva pri mqe ni su Alek san dra Jer kov (LSV) i Ja dran ka Jo vi {i} (DS), ta ko da je to sa da naj broj ni ja po sla ni~ ka gru pa pri ja teq stva sa 30 ~la no va. S. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

DO GO VOR U VLA DI SR BI JE O ZA KO NU O RE HA BI LI TA CI JI, A AM BA SA DOR MA \AR SKE PO RU ^U JE

Ne ma ve ta za EU ako je SVM za do vo qan Poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor izjavio je za „Dnevnik” da je na ju~era{wem sastanku s predstavnicima Vlade Srbije postignuto re{ewe o predlogu novog zakona o rehabilitaciji. Re{ewe, o kojem za sada ne èli da govori, pozdravio je, po Pastorovim re~ima, i ambasador Ma|arske u Srbiji Oskar Nikovic. O~ekuje se da }e ju~era{wi dogovor biti osnov za to da Ma|arska 9. decembra ipak ne stavi veto na kandidaturu Srbije za ~lanstvo u EU, kako su to, ina~e, najavili zvani~nici te zemqe, nezadovoqni srpskim Zakonom o restituciji. – Razgovarali smo o konkretnim re{ewima vezanim za predlog novog zakona o rehabilitaciji. O nekim detaqima ne bih jo{ èleo da kaèm bilo {ta zbog toga {to jo{ nemamo finalnu verziju nacrta zakona, ali mislim da smo postigli re{ewe – rekao je Balint Pastor nakon sastanka kojem je, po wegovim re~ima, prisustvovao predstavnik Vlade Srbije dràvni sekretar

u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. Pastor je naveo da bi predlog zakona o rehabilitaciji slede}e nedeqe trebalo da ide na sednicu Vlade Srbije.

svih ovih nedeqa – da se odgovornost mora individualizovati. Ratni zlo~inci i fa{isti, naravno, ne}e dobiti imovinu nazad, ali sva ostala lica ho}e – naveo je Pastor za na{ list.

Ho men: Po ~et kom ne de qe pred log za ko na – O~ekujemo da Vlada Srbije usvoji predlog zakona o rehabilitaciji po~etkom nedeqe, a po~etkom novembra sednicu Skup{tine na kojoj }e biti taj zakon – izjavio je ju~e dràvni sekretar Slobodan Homen. On je ukazao na to da je posle Drugog svetskog rata bilo slu~ajeva da su stanovnici ~itavog sela, ukqu~uju}i ène i decu, progla{avani za ratne zlo~ince. Naveo je da }e se zakonom o rehabilitaciji precizirati na koji na~in }e osobe koje su progla{ene za ratne zlo~ince i wihovi naslednici sudskim putem mo}i da traè rehabilitaciju. – O~ekujem da u prvoj polovini novembra bude donet zakon o rehabilitaciji kojim bi bilo precizirano ko su pripadnici okupacionih snaga koji nemaju prava na vra}awe imovine i uvaì ona argumentacija koju smo iznosili

On je kazao da je ambasador Ma|arske u Beogradu pozdravio dogovor, kao i da se ambasada ne}e ogla{avati dok ne vidi tekst zakona. – Ako je prihvatqivo za Ma|are, onda se mo`emo nadati da ne-

mamo nikakvog razloga da razmi{qamo o vetu u decembru na status kandidata Srbije za EU – rekao je ambasador Nikovic ju~e za TV B-92. Dràvni sekretar Goran Radosavqevi} iz Ministarstva finansija, koje je ranije pripremalo Zakon o restituciji, kaè da je u tom zakonu, u ~lanu 6, ostavqen „prostor” za vezu sa zakonom o rehabilitaciji. On je podsetio na to da je, i pre nego {to je donet Zakon o restituciji, najavqeno da }e akt o rehabilitaciji morati da bude izmewen, ali da je predlog tih izmena nedavno povu~en iz skup{tinske procedure. – Sada se detaqnije defini{e koji to pripadnici okupacionih snaga mogu pro}i kroz rehabilitaciju, kakva su posle wihova prava i obaveze itd. Zakon kaè da se onome ko pro|e kroz rehabilitaciju vra}aju gra|anska prava, a onda se upu}uje na Zakon o restituciji da mu se vrati i imovina. To }e biti precizirano u zakonu o rehabilitaciji – naveo je Radosavqevi} za „Dnevnik”. S. Ni ko li}

LI DER SPO-a VUK DRA [KO VI] ZA IZ ME NU DR @AV NE PO LI TI KE PRE MA KiM

Sve za Evropsku uniju – U izbornoj kampawi koja je pred nama SPO }e insistirati na tri programska ciqa: prvi je EU, drugi EU i tre}i EU, jer }e decentralizacija, regionalizacija, boqi standard, zapo{qavawe, borba protiv pqa~ke, otvarawe dosijea, demontirawe struktura starog poretka biti besmisleni i neostvarqivi ukoliko Srbiji u decembru ne bude potrvr|en status kandidata za ~lanstvo u EU – izjavio je ju~e u sedi{tu svoje stranke lider SPO-a Vuk Dra{kovi}. Kako se ~ulo u susretu s medijima, koji je organizovala postavka Gradskog odbora SPO-a Novog Sada, ta stranka tra`i izmenu dr`avne politike prema

Kosovu i Metohiji, uz punu za{titu „na{eg naroda i kulturno-istorijskog nasle|a na Kosovu i Metohiji“. Na pitawe „Dnevnika“ da li je iko od koalicionih partnera u vlasti pristao na izmenu dr`avne politike koju tra`i, a posebno predsednik Srbije i DS-a Boris Tadi}, Dra{kovi} nije odgovorio decidirano ni da ni ne. – Od 1990. godine je uvek bilo onako kako smo mi predlagali, posle mnogo muke, borba, `rtava. Ja se nadam da }e ova zemqa, ipak, ipak krenuti ka Evropi – uzvratio je Dra{kovi}.

Na na{e pitawe kako on i kako }e poslanici SPO-a reagovati na interpelaciju, koju je u Skup{tini Srbije pokrenuo SRS protiv ministra vera i dijaspore i potpredsednika SPO

Sr|ana Sre}kovi}a, tvrde}i da je zloupotrebio ministarski poloàj, Dra{kovi} je rekao da su u zahtevu radikala dve ~iwenice nesporene. – Prva je da im je ào {to me Milo{evi} nije ubio i druga je da im nimalo nije ào {to je poubijao one qude na Ibarskoj magistrali. E pa kada je to tako, mislim da na{i poslanici ne}e ni biti u sali kada oni budu ispoqavali te svoje àlosti i mr`wu – istakao je Dra{kovi}, uz opasku da ovome {to je rekao ne treba nikakav dodatak o radikalskim tvrdwama o ministru Sre}kovi}u. – Zar je ikada ono {to oni tvrde bilo ~iwenica? D. Mi li vo je vi}

JO VAN KR KO BA BI] OP TI MI STA

Dok je PUPS-a, bi }e pen zi ja Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je ju~e Tanjugu da su neta~ne tvrdwe da Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe za nekoliko meseci ne}e mo}i da ispla}uje penzije penzionerima. Ne – Sve pri~e i raznorazna naga|awa su rezultat neznawa ili zle namere da se pokoleba bi ra~ ko te lo par ti je pen zi o ne ra – PUPS-a. Dok postoji PUPS i u~estvuje u konstituisawu dr`avne politike, tako ne{to ni pod kakvim uslovima se ne}e desiti – rekao je Krkobabi}. – Pen-

zije u Srbiji }e pratiti kretawe zarada u javnom sektoru. To zna~i da }e biti pove}avane u istom procentu u kojem se pove}avaju plate u dr`avnom sektoru,

raspada koalicije i izlaska PUPS-a iz tog posla. On je naglasio da „izgleda da su neki potro{ili svoja olako data obe}awa pa im vi{e ne veruje ni wihovo bira~ko telo”. verujte im, jer oni koji su lagali ju~e, – Zato se sada okre}u socilaga}e i sutra jalno ugroènim kategorijama gra|ana kojih se sete samo pred nezavisno od toga koliki }e biti odnos izbore, najavquju}i katastrofu penziobroja zaposlenih prema broju penzionenera, a sa èqom da prikaù sebe kao spara. Iza ovog stava ~vrsto stoji PUPS i sioce. Ne verujte im, jer oni koji su lagaja kao wegov predsednik. Svaki poremeli ju~e, laga}e i sutra – zakqu~io je Kr}aj ovog stava bi bezuslovno doveo do kobabi}.

REKLI SU Mar ko vi}: [ta je ri zik

Po pov: Kad „od u mru” ro |e ni od ’45. do ’55.

Sre} ko vi}: Pun man dat Vla de

– Nikad ne}u dozvoliti da sve {to se radi u Jagodini u javnosti bude predstavqeno kao ru`na slika – izjavio je ju~e gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} povodom nezgode na gradskom stadionu, u kojoj je povre|eno 20 dece, istakav{i da je, uprkos tome, najva`nije da su povre|ena deca iza{la iz bolnice i da ve} od sutra mogu i}i u {kolu. On je istakao da Grad proteklih sedam godina naro~ito vodi ra~una o deci. Mo`e se re}i da je veliki rizik kada po{aqete decu 4. i 8. razreda osnovne {kole u Crnu Goru na letovawe i maturante srednih {kola na sedam dana na more u Gr~ku, sve to proteklih sedam godina radi ova lokalna samouprava, istakao je Markovi}. Tako|e, prema wegovim re~ima, rizik je i besplatno klizawe na gradskom klizali{tu ili je zloupotreba dece skijawe na Kopaoniku, o tro{ku grada ...

Eko no mi sta Zo ran Popov izjavio je ju~e da je Fond PIO u krizi iz dva razloga – lo{e demografske strukture sta nov ni {tva, ali i op{teg stawa u privredi. On je rekao da bi, i ako bi se dogodilo da tre nut no svi ne za po sleni po~nu da rade, Fond PIO morao da se sufinansira iz buxeta zbog velikog broja starih. Istakao je da }e se situacija donekle promeniti kada generacije ro|ene u „bebi bumu„, izme|u 1945. i 1955. godine, odumru prirodnom smr}u, ali se ogradio, istakav{i da bi najverovatnije i tada dr`ava morala da dotira Fond PIO, {to uostalom rade i druge zemqe EU. Popov je naglasio da dr`ava ne}e dozvoliti da propadne Fond za penzijskoinvalidsko osigurawe jer bi na taj na~in „propala” i ona sama.

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Sr|an Sre}kovi} izjavio je ju~e da }e izbori za parlament Srbije biti odràni u redovnom roku, i ocenio da bi prevremeni izlazak na birali{ta bio neodgovoran. – Ovo }e biti prva vlada izabrana posle petooktobarskih doga|awa koja }e ispuniti pun mandat, ~ime }emo poslati jasnu poruku i doma}oj i me|unarodnoj javnosti da smo izgradili stabilne institucije i da su dràvna politika i interes svakog pojedina~nog gra|anina iznad bilo kojeg strana~kog interesa – rekao je Sre}kovi}, koji je i ministar vera i dijaspore. Po wegovim re~ima, narednih nekoliko meseci do odràvawa izbora, pozitivna ocena EK-a i realno i{~ekivawe dobijawa statusa kandidata za ~lanstvo u EU, koji su nesumwivo ohrabrewe za potencijalne investitore, mora se iskoristiti.

~etvrtak20.oktobar2011.

KA KO GRA \A NI GLE DA JU NA PRO CES DE CEN TRA LI ZA CI JE I RE GI O NA LI ZA CI JE

Naj vi {e de cen tra li sta u Voj vo di ni, naj ma we u Be o gra du Decentralizaciju i regionalizaciju u Srbiji podràva 43 odsto gra|ana, od kojih je najve}i broj iz Vojvodine a najmawi iz Beograda, dok izme|u 35 i 40 odsto wih nema stav o tom pitawu, pokazali su rezultati istraìvawa javnog mwewa koje je ju~e prezentovala Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju a sproveo CeSID. U Vojvodini ta ideja ima podr{ku 26 odsto gra|ana i jo{ oko 32 odsto umerenih decentralista, u centralnoj Srbiji je decentralista ne{to mawe – 12 odsto, ali i jo{ 28 odsto umerenih. Me|utim, u Beogradu je svega osam odsto gra|ana za decentralizaciju, dok je umerenih decentralista 21 procenat. U Beogradu ima i najvi{e centralista, ta~no tre}ina, dok o decentralizaciji 38 odsto Beogra|ana uop{te nema stav. Gotovo isti procenat neodlu~nih je i u centralnoj Srbiji, u kojoj se wih 23 odsto izjasnilo kao centralisti ili umereni centralisti. U Vojvodini je, pak, centralista najmawe – 13 odsto, ali ima 29 odsto neopredeqenih. Profesorka Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Sneàna \or|evi} kazala je da je wu {okiralo saznawe da je samo osam odsto gra|ana Beograda sklono ja~awu decentralizacije. – Nemam obrazloèwe za to, posebno zbog toga {to je i sam grad

lizaciju, a 37 odsto wih nema stav. Formirawe novih regiona u Srbiji podràva tre}ina gra|ana, dok je onih koji smatraju da treba ukinuti sada{wu autonomiju 11 odsto. Programski direktor CeSIDa \or|e Vukovi} izjavio je da je istraìvawe pokazalo i da su gra|ani u najve}oj meri zainteresovani za ja~awe uloge op{tina i gradova, te da taj proces podràva gotovo polovina ispitanih, dok je

ne{to mawe wih sklono daqoj regionalizaciji. On je naveo i da se idejama decentralizacije i regionalizacije protivi petina gra|ana. On smatra i da visok procenat neopredeqenih nije neobi~an. Direktorka Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Nata{a ^orbi} istakla je da je ovo prvo istra`ivawe o decentralizaciji i regionalizaciji koje je sprovedeno na teritoriji cele Srbije, bez Kosova, te da }e ovi podaci biti osnova za daqe korake koji treba da dovedu do izrade nacionalne strategije za decentralizaciju. Ona je, me|utim, na-

Ne ma raz li ke iz me |u de mo kra ta i na pred wa ka Zanimqivo je i da u pogledu sklonosti prema procesu decentralizacije nema razlike me|u pristalicama najve}e vladaju}e partije – Demokratske stranke i najve}e opozicione partije – Srpske napredne stranke. Po ovom istraìvawu, me|u demokratama ima 13 odsto decentralista, a me|u napredwacima dva procenta vi{e, dok je broj umerenih decentralista u obe stranke 39 odsto. Jo{ je zanimqivije da je u DS-u vi{e onih koji su skloniji centralizaciji i kojih ukupno ima 15 odsto, dok u SNS-u centralista ima ~etiri odsto mawe. Najvi{e decentralista je me|u pristalicama URS-a, ~ak 53 odsto, a sledi LDP, koji ima 29 odsto pristalica sklonih decentralizaciji. U SPS-u takvih je 11 odsto, dok je ~etvrtina sklonija centralizmu. Najvi{e centralista ima me|u pristalicima DSS-a, ~ak 61 odsto, dok ih je u SRS-u 36 odsto. Beograd toliko centralizovan da na nivou gradskih op{tina nijedan posao ne moè da se obavi – istakla je ona. Profesorka \or|evi} je ocenila i da u procesu decentralizacije ni{ta ozbiqnije ne}e mo}i da se uradi bez promene vrednosnog sistema politi~ara u Srbiji. – Ve}ina na{ih politi~ara ima suzdràn ili pak negativan stav prema decentralizaciji. A politi~ka elita mora da iznese jasnu poruku da Srbija mora da se decentralizuje. I to teba da uradi i predsednik Srbije i svi ministri – kazala je Sneàna \or|evi}. Po ovom istraìvawu, sprovedenom na reprezentativnom uzorku od 1.000 punoletnih gra|ana Srbije, 11 odsto gra|ana ocenilo je i da je postoje}i nivo decentralizacije dovoqan, a mnogo vi{e gra|ana – 42 odsto – smatra da bi ga trebalo zna~ajno pove}ati, dok je svaki desti za sna`niju centra-

vela da se ne moè o~ekivati da taj dokument bude napisan u mandatu aktuelne vlade, po{to o tome jo{ nije postignut politi~ki konsenzus. – Logi~no je da ni javno mwewe nema jasno definisan stav o ovim procesima po{to se o tim pitawima nije odredila ni politi~ka elita, od koje se, zapravo, mogu ~uti opre~ni stavovi – ocenila je Nata{a ôrbi}. Dràvni sekretar u Ministarstvu za qudska prava, upravu i lokalnu samoupravu Du{ko Radakovi} izjavio je da se u anketi koja je ranije sprovedena u dràvnoj administraciji ve}ina ministarstava izjasnila da ne postoje mogu}nosti da se neke nadle`nosti spuste niìm nivoima vlasti. Tako|e, on je naveo i da se svega dvadesetak od oko 140 op{tina odazvalo toj anketi, odgovoriv{i koje nadle`nosti je spremno da prihvati. B. D. Sa vi}

Vu ~i}: Stran ke da se iz ja sne pre iz bo ra – Srpska napredna stranka }e pre izborne kampawe insistirati na tome da svi politi~ki ~inioci jasno kaù da li su za reìmske stranke ili su za promene – najavio je ju~e zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i}. On je na konferenciji za novinare rekao da je jasno za {ta je Demokratska stranka. – Mo`da }e nam za dva-tri dana biti jasno da su uz wih i socijalisti i Liberalno-demokratska partija. I onda }emo svim qudima re}i: ‘Ako ste za reìm, nema nikakve razlike izme|u DSa, SPS-a i LDP-a, slobodno glasajte za wih’ – rekao je on. – Mislimo da je to najpo{tenije da ne bude postizbornih prevara.

ekonomija

~etvrtak20.oktobar2011.

dnevnik

NIS SNI ZIO CE NU

Lo`-uqe 92 dinara

GRA \A NI SVE VI [E PRI GO VA RA JU NA RAD BA NA KA

Pqu{te `albe na kreditne mu}ke?

Naft na in du stri ja Sr bi je sni zi la je ve le pro daj ne ce ne lo`-uqa s 90,44 na 75,67 di na ra za li tar. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, to sni `e we }e se od ra zi ti i na

ma lo pro daj ne ce ne ta ko da }e li tar lo`-uqa ko {ta ti 92,11 di na ra na svim ben zin skim sta ni ca ma naj ve }e do ma }e naft ne kom pa ni je. Po oce ni NIS-a, sni `e we ce ne lo`-uqa u to ku grej ne se zo ne omo gu }i }e da se zna ~aj no po ve }a obim pro da je i pro me ta ovog de ri va ta.

Ko ri sni ci su od ja nu a ra do broj se od no si na kre di te – 54,3 nog du go va wa glav nog du `ni ka, sep tem bra upu ti li 820 pri go od sto, te ku }e ra ~u ne – 18,8 od - od no sno wi ho voj oba ve zi da iz vo ra na rad fi nan sij skih in sto i plat ne kar ti ce – 17,7 od - mi re dug, kao i ne mo gu} nost da sti tu ci ja, {to je 9,3 po sto vi {e sto. Gra |a ni su se naj vi {e à - se jem ci za me ne. ne go u istom pe ri o du 2010. go - li li na rad ~e ti ri ban ke – u Pri med bi je bi lo i na po te di ne, ob ja vio je ju ~e Cen tar Na - 38,8 od sto slu ~a je va. Naj vi {e {ko }e u ot pla ti kre di ta, ko ri rod ne ban ke Sr bi je za ko ri sni - pri med bi bi lo je na po ve }a we {}e we kre dit nih kar ti ca ili ke fi nan sij skih uslu ga. vi si ne ka mat nih sto pa na stam - do zvo qe nog pre ko ra ~e wa, kao i Od na ve de nog bro ja 76 ne mo gu} no sti re fi nan od sto od no si se na rad si ra wa du go va wa, kao i Na rad dru{tava za osigurawe ba na ka, a od ukup nog pro ble me pri pre vre me upu}ena su 173 prigovora, {to je bro ja pri go vo ra po stu noj ot pla ti kre di ta jer pak je za vr {en u 82 od 40 posto vi{e nego u istom periodu ban ke ni su pri hva ta le sto slu ~a je va, od ~e ga se da je to ura |e no ako ko pro{le godine 59 od sto od no si na neo ri sni ci pret hod no ni su sno va ne pri go vo re, a 41 pod ne li pi sa ni zah tev. od sto na osno va ne. Po zi tiv no be ne kre di te, kao i neo ba ve - Gra |a ni su se à li li i na ob ra je re {e no 44 od sto zah te va. U {ta va we o raz lo zi ma tog po ve - ~un ka ma te na dug po kre dit noj pr va tri tro me se~ ja te ku }e go - }a wa. Ta ko |e je mno go àl bi na kar ti ci, neo ba ve {ta va we o di ne na rad ba na ka su upu }e na ne bla go vre me no oba ve {ta va we uvo |e wu na kna de za odr à va we ukup no 622 pri go vo ra, a naj ve }i je ma ca o po sto ja wu ne iz mi re - ra ~u na i na pla }i va wu te na kna -

Stanove u Srbiji vi{e gotovo niko ne zida

Dr à va uda ri la kon tru Dvo stru ko si ro ma {tvo se nad vi lo nad gra |a ne bez sta na jer mu ku mu ~e i s vi so kim ce na ma i ni skim za ra da ma kao ve }i na, plus mo ra ju da pla }a ju ki ri ju, ko ju bi ra di je pre u sme ri li za ra tu vla sti tog sta na. Ali, dr à va je uda ri la kon tru i po ve }a la u~e {}e na sub ven ci o ni sa ne kre di te, ta ko da od no vo grad we za pod sta na re ne ma na de. Be o grad skih 2.500 sta no va ko ji se gra de po po voq ni jim ce na ma su kap vo de u mo ru pod sta nar skih po tre ba, ko ji se me re sto ti na ma hi qa da sta no va. Zbog to ga bes ku} ni ci sve ~e {}e tra è so bi ce ume sto sta no va, a od ra sla de ca se gu ra ju u ro di teq skim do mo vi ma i ~e ka ju da im ba ba umre pa da do bi ju vla sti ti ku tak. A u 21. ve ku! Ako po sma tra mo sta ti sti~ ke po dat ke za 2007, 2008. i 2009, broj iz gra |e nih sta no va je u pri li~ nom pa du: 2007. je za v r { e n o 11.848 stam b e n ih zgra da, od ko jih je 4.707 no vih,

a dve go di ne ka sni je 9.432, od no s no 3.537 no v ih. Od tih zgra da na ko lek tiv no sta no va we od no si se 67 obje ka ta iz gra |e nih u 2007, od ko jih je sa mo de vet no vih, dok je pre dve

ne bla go vre me ne is pla te na kna de {te te i od bi ja we is pla te ne spor nog de la. Na rad da va la ca fi nan sij skog li zin ga upu }e na su 22 pri go vo ra, ili 30 od sto ukup nog bro ja. Na rad dru {ta va za upra vqa we DPF upu }e na su dva pri go vo ra, dok je na osta le fi nan sij ske in sti tu ci je upu }en je dan pri go vor. E. Dn.

AME RI^ KA AM BA SA DOR KA ME RI VOR LIK

GRA \E VI NAR STVO NI KA KO DA IZ VU ^E GLA VU IZ PE SKA

Po u zda nih in for ma ci ja o to me ko li ko je ove go di ne iz gra |e n o sta n o v a ne m a. Sta ti sti~ ki po da ci ni s u sti g li ni za 2010, a ka m o l i za 2011, a oni ko je sta ti sti ka ob ra |u je ma lo su ve r o d o s toj n i jer, ka ko ka è se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo i in du stri j u gra | e v in s kog ma t e r i j a l a u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di}, ob ra | u j u se sa m o oni po d a c i ko j e ne k o pri j a v i, {to zna ~ i da mo è bi ti i ne pri j a v qe n ih gra | e vi na. Ta ko |e, ne zna ~i ni da su iz gra |e ne sve zgra de za ko je se iz da ju gra |e vin ske do zvo le. A i wi ma se ma ni pu li {e. Ro di} ka è da je u op ti ca ju in for ma ci ja da je u Be o gra du ove go di ne iz da to 600 do zvo la, a po u zda no zna da se ra di sa mo o ~e ti ri! Iz ve sno je da se gra di oko 2.500 sta no va na me stu ne ka da {we voj ne ka sar ne na Vo `dov cu, dok je u osta lim gra do vi ma uglav nom gra |e vin sko mr tvi lo. Od za vr {e nih sta no va mo è se go vo ri ti je di no o in di vi d u a l n oj stam b e n oj iz g rad wi, ko ja je pre skrom na u od no su na po tre be gra |a na za kro vom na gla vom i ka pa ci te te in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la i gra |e vin ske ope ra ti ve.

de i kad na ra ~u nu ne ma pa ra ili kad ni je ak ti van. Na rad dru {ta va za osi gu ra we upu }e na su 173 pri go vo ra, {to je 40 po sto vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Naj ve }i broj pri sti glih pri go vo ra od no si se na auto-od go vor nost – 55 od sto i osi gu ra we od ne zgo de – 16 od sto. Osi gu ra ni ci su se naj ~e {}e `a li li na vi si nu po nu |e ne na kna de {te te,

go di ne od ukup no 82 za vr {e ne gra |e vi ne 16 no v ih. Me | u t im, po kva dra tu ri se vi di da je re~ o ma wim objek ti ma, jer se kre }e od 9.000 do 15.000 kva d ra t a za no v o i zgra |e ne objek te. Po r a ` a v a j u } i su po d a c i za Voj v o d i nu, po ko j i m a su 2008. i 2009. iz gra |e n a tek po tri objek ta s oko 4.000 kva dra ta. Te {ko je do ku ~i ti za {to se u sta t i s ti~ k im ta b e la m a po j a v qu j u i kub ni me tri sta no va jer ako su pro pi sa n i stan d ar d i po ko ji ma se zi da, on da sva k i po v r { in s ki kva d rat ima istu ku bi ka ù u is toj vr sti obje ka ta. Je di no {to je le po vi de ti mi li on ske ci fre, ko j e, na ` a l ost, ma l o {ta go vo re. U 2010. je pla ni ra na iz grad wa oko 4.000 sta no va, a pro ce na je pre ne ta u ovu go di nu. Me |u tim, zna ju }i ko li ko su zi da ri zi da li ove gra |e vin ske se zo ne, o~i to je da se prog no za ni ove go di ne ne }e ostva ri ti. Ro di} ka è da to i ne tre ba da ~u di jer je zbog po o- {tre nih uslo va kre di ti ra wa ma lo i in ve sti to ra ko ji ula ù u sta no grad wu, i ku pa ca ko ji su kre dit no spo sob ni i ko ji mo gu da sa ku pe neo p hod no u~e {}e za za jam. R. Da u to vi}

SAD podr`avaju izgradwu rafinerije u Smederevu Am ba sa dor ka SAD u Be o gra du Me ri Vor lik iz ra zi la je ju ~e sprem nost ame ri~ ke am ba sa de u Sr bi ji da po dr `i kon zor ci jum „Ko mi ko over siz”, ~i ji su ak ci o na ri tri ame ri~ ke kom pa ni je, i da im po mog ne da pro je kat iz grad we ra fi ne ri je u Sme de re vu uspe. U iz ja vi Ta nju gu Vor li ko va je, pri li kom obi la ska Si gur ne ku }e u Sme de re vu, re kla da joj je po zna to da kon zor ci jum ima pla no ve da iz gra di ra fi ne ri ju u Sme de re vu

i da je am ba sa da SAD sprem na da po dr ì te kom pa ni je u pro jek tu i da im po mog ne na ko ji god na ~in je po treb no da pro je kat uspe. – Sna `no po dr à va mo i po dr à va }e mo sve odr ì ve pla no ve za in ve sti ra we ko je ame ri~ ke kom pa ni je ima ju u Sr bi ji. Svi u ame ri~ koj am ba sa di, mo je ko le ge i ja, vred no ra de da bi se oja ~a le tr go vin ske ve ze i in ve sti ci je iz me |u Sr bi je i SAD – re kla je Me ri Vor lik.

DRU [TVE NA OD GO VOR NOST KO MER CI JAL NE BAN KE

[tedwa je briga za budu}nost Ovo go di {wi Me sec {ted we Ko mer ci jal na ban ka ne }e obe le `i ti atrak tiv nom re klam nom kam pa wom. U ovoj ku }i su od lu ~i li da ve} ku pqe ni re klam ni pro stor ustu pe u do bro tvor ne svr he. Na taj na ~in `e le da uti ~u na po di za we sve sti jav no sti na bit ne pro ble me za jed ni ce. Wi ho va kam pa wa zva }e se „Me sec ula ga wa u bu du} nost“ i bi }e po sve }e na re al nim pro ble mi ma i po tre ba ma qu di. Wi ho ve re kla me ima }e dru ga ~i je po ru ke. Sve su ge sti je na tom po qu su do bro do {le. Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u be o grad skom „Me di ja cen tru„ za me nik pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra ove ku }e Dra gan San to vac re kao je da je za wih dru {tve na od go vor nost po sta la po slov na fi lo zo fi ja, od no sno da svo ju po slov nu fi lo zo fi ju gra de ta ko da sre di ni u ko joj po slu ju vra te deo za ra |e nog u skla du s po slov nim re zul ta ti ma

i eko nom skim mo gu} no sti ma. On je na ja vio da }e i po sle ove ak ci je ban ka bi ti ak tiv na u pro jek ti ma dru {tve ne od go vor no sti. @e le da i dru ge ko le ge pod stak nu da po mog nu svom okru è wu. Do sa da su po ma ga li de ci obo le loj od Ba te no ve bo le sti, u~e stvo va li u otva ra wu no vih rad nih me sta za è ne `r tve po ro di~ nog na si qa i po ma ga li de ci ome te noj u raz vo ju. A tu im je part ner bi la i ne ma~ ka or ga ni za ci ja „Help“. Iz vr {ni di rek tor Go ran Mi li }e vi} re kao je da je {ted wa bri ga za ula ga we u bu du} nost pa da i ovu wi ho vu ovo go di {wu kam pa wu tre ba ta ko shva ti ti. [to se ti ~e ka mat nih sto pa u Ne de qi {ted we, one }e i ove go di ne bi ti kon ci pi ra ne ta ko da pri vu ku no ve kli jen te i za dr è sta re, a za de vi zne ulo ge oro ~e ne na go di nu da na }e bi ti pet po sto. De vi zni ulo zi kod wih sa da iz no se 1,2 mi li jar de evra. D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

97,9238

99,9222

102,2204

97,6240

Australija

dolar

73,1211

74,6134

76,3295

72,8973

Kanada

dolar

70,1159

71,5468

73,1924

69,9012

Danska

kruna

13,1455

13,4138

13,7223

13,1053

Norve{ka

kruna

12,6417

12,8997

13,1964

12,6030

[vedska

kruna

10,7177

10,9364

11,1879

10,6849

[vajcarska

franak

79,1176

80,7322

82,5890

SAD

funta dolar

1 1

111,6832 70,9387

113,9624 72,3864

116,5835 74,0513

Cena

Promet

70,7215

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 10. 2011. godine

Naziv kompanije

1,06)

Promena %

Cena

Promet

19,91

518

2.590

SPIK Serija, Beograd

19,91

253

49.335

AIK banka, Ni{

1,69

2.050

8.003.439

Jugoprevoz Ugopromet, ^a~ak

19,82

272

13.600

NIS, Novi Sad

0,64

631

7.954.656

Dunav osigurawe, Beograd

17,84

1.090

Komercijalna banka, Beograd

9,60

2.033

12,00 Promena %

868 Cena

868 Promet

Imlek, Beograd

2,23

2.198

7.087.351

Energoprojekt industrija, BG

-8,28

1.550

155.000

Karneks, Vrbas

-8,11

1.700

Radijator, Zrewanin

-6,82

Energoprojekt holding, Beograd

Impol Seval, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

PIK Kovin, Kovin Vojvo|anskih top-pet akcija

Soja protein, Be~ej

1,06

570

4.806.116

Energoprojekt holding, Beograd

-6,68

461

141.913

51.000

Agrobanka, Beograd

-6,62

4.553

11.072.472

410

20.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

2,03

503

2.398.741

-6,68

461

141.913

Jubmes banka, Beograd

0,38

13.550

270.999

-6,67 Promena %

1.400 Cena

14.000 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.700

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.800

936.000

0,64

631

7.954.656

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,21

5.201

15.603

Alfa plam, Vrawe

78,8754 111,3413

BELEX 15 (558,15

Lu~i} Prigrevica, Novi Sad

NIS, Novi Sad V. Britanija

Promena %

Soja protein, Be~ej

1,06

570

4.806.116

0,00

7.300

0,00

Karneks, Vrbas

-8,11

1.700

51.000

Tigar, Pirot

1,53

599

5.990

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

1.800

39.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

390

0,00

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

0,00

300

38.400

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak20.oktobar2011.

Fo to: M. Ber ~ek

JAV NI DUG PO RAS TAO MI LI JAR DU EVRA ZA ME SEC DA NA I ZVO NI NA UZ BU NU

PO SLOV NI KLUB SLO VE NI JE I VOJ VO DI NE

De è la otvo re na za ula ga ~e iz Sr bi je Am ba sa dor Slo ve ni je u Be o gra vio je di rek tor VIP fon da za du Franc But po zvao je, na sa stan pri vla ~e we in ve sti ci ja u Voj vo ku Po slov nog klu ba Slo ve ni je i di nu Branislav Bugarski. – Iz Voj vo di ne u No vom Sa du, na ja ~a we ne kih dru gih ze ma qa sti gle su in pri vred nih ve za iz me |u we go ve ze ve sti ci je ve }e po obi mu, ali ih je mqe i Sr bi je. naj vi {e do {lo iz Slo ve ni je, ~ak – Iz u zet no smo za do voq ni {to 43 u po sled woj de ce ni ji. Slo ve je do {lo do pr ve ve li ke in ve sti na~ ke kom pa ni je su kroz wih u voj ci je iz Sr bi je u Slo ve ni ju, pre u zi vo |an sku pri vre du ulo ì le 565 ma we „Fruk ta la” od „Nek ta ra” iz mi li o na evra i za po sli le 7.700 Ba~ ke Pa lan ke. Otvo re ni smo za na {ih gra |a na. On je pod se tio na no va ula ga wa iz va {e ze mqe – re ~i we ni cu da su i u vre me biv {e kao je But na no vi za jed ni~ ke dr à ve na ri ma sed ni ci Slo ve ni ja i Voj Po slov nog klu ba „Tri glav osi gu ra we” vo di na ima le od bi lo po kro vi teq Slo ve ni je i Voj vo li~ ne pri vred ne di ne na No vo sad ve ze, na po me nuv se si je Po slov nog skom saj mu. {i da je, uz me |u klu ba Slo ve ni je Sed ni ci klu ba, sob na ula ga wa, i Voj vo di ne naj bit ni je da se osnov nog pre dve in ten zi vi ra sa go di ne po uzo ru na rad wa iz me |u ma lih i sred wih Slo ve na~ ki po slov ni klub ko ji u pred u ze }a. Be o gra du ra di ve} de se tak go di na, pri su stvo va lo je sto ti nak zva ni~ Po kro vi teq sku pa bi la je kom ni ka i po slov nih qu di, me |u wi ma pa ni ja „Tri glav osi gu ra we„, ~i ji i am ba sa dor Hr vat ske u Be o gra du je ge ne ral ni di rek tor Predrag @eqko Kupre{ak, pred sed nik Bobera pod se tio na du gu tra di ci ju Slo ve na~ kog po slov nog klu ba te ku }e na ov da {wem tr ì {tu. On Vladimir Krav~uk i po ~a sni kon je na veo da kom pa ni ja ima do bre zul Slo ve ni je u No vom Sa du Rajko re zul ta te u svim ob li ci ma osi gu Mari}. ra wa imo vi ne i li ca, ve o ma raz vi – Ni iz jed ne dru ge ze mqe ni je u je nu po slov nu mre ù i stal nu Voj vo di nu sti glo to li ko in ve sti - aùr nost, do stup nost i bri gu o in ci ja ko li ko iz Slo ve ni je – iz ja - te re si ma osi gu ra ni ka. V. ^v.

Sr bi ja 200 mi lio na evra od du `ni~ kog po no ra Ve} ne ko li ko go di na sti ù upo zo re wa da Sr bi ja sr qa u du go ve, ali to u vla sti ni je imao ko da ~u je i sa da smo sti gli tik do ivi ce vi so ke za du è no sti i mo gu }eg po no ra u ko ji je za pa la Gr ~a ka. Da bi smo pre {li opa sni cr tu, po treb no je da jav ni dug po ra ste jo{ sa mo 200 mi li o na evra, a s ob zi rom na sve pra zni ju dr àv nu ka su, pra zan pen zi o ni fond i to da se sle de }e go di ne pla ni ra de fi cit od naj ma we 3,5 od sto, ja sno je da sve mi ri {e na gr~ ko cve }e. Jav ni dug Sr bi je na kra ju sep tem bra iz no sio je 14,74 mi li jar di evra i bio je oko mi li jar du evra ve }i ne go u av gu stu. Ukup na za du è wa dr à ve ima la su udeo od 44,4 od sto u bru to do ma }em pro iz vo du, {to je go to vo na gra ni ci pro pi sa noj fi skal nim pra vi li ma. Po Za ko nu o bu xet skom si ste mu, jav ni dug je ogra ni ~en na 45 od sto BDPa. Ka da se sve ovo sa be re i odu zme, ja sno je da je Sr bi ja od pre za du è no sti uda qe na sa mo 0,6 od sto, ili oko 200 mi li o na evra. go di na Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pavle Petrovi} 2000. iz ja vio pre sa mo dve ne de qe da }e, ta da gro mo gla sno 2001. na ja vqe no i od vla sti hva 2002. qe no za du ì va we dr à ve iz da va wem evro ob ve zni ca 2003. na me |u na rod nom tr ì 2004. {tu, po ve }a ti jav ni dug na 43,5 od sto bru to do ma }eg 2005. pro iz vo da i pri bli ì ti 2006. se gor woj gra ni ci od 45 od sto BDP-a. Me |u tim, 2007. na {a vlast se tu ni je za dr 2008. à la ve} je pre ma {i la i prog no zu pro fe so ra Pe 2009. tro vi }a, na gu rav {i dug na 2010. 44,6 po sto BDP-a. De fi cit bu xe ta Sr bi je 2011. u sep tem bru je uve }an 2,97

ne go u av gu stu, dok su tro {ko vi za na bav ku ro be i uslu ga sma we ni s 3,67 mi li jar de di na ra na 2,52 mi li jar de. Ka pi tal ni iz da ci u sep tem bru su bi li 825 mi li o na di na ra, a u av gu stu 2,13 mi li jar de. [ta nas ~e ka ako se hit no ne uve de red u ar ~e we na rod nih pa ra ta ko |e je od va no po zna to. Vla da do go di ne mo ra da u{te di vi {e od dva od sto bru to do ma }eg pro iz vo -

Du pli ra na ra ta na ka ma te mi li jar de i iz no sio je 101,33 mi li jar du di na ra, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja. Ukup ni pri ho di bu xe ta za pr vih de vet me se ci bi li su 508,26 mi li jar di di na ra, a ras ho di 609,59 mi li jar di. Jav ni dug i BDP uku pan dug u~e {}e (milijardi evra) u BDP-u (%) 14,1

169,3

13,4

104,8

11,5

71,9

11,02

63,7

9,6

50,9

10,2

50,6

9,3

40,1

8,8

30,8

8,7

26,3

9,8

32,9

12,17

41,5

14,74

44,4

Re ba lan som ovo go di {weg bu xe ta, ko ji je pre kju ~e usvo jen u Skup {ti ni Sr bi je, pred vi |e ni su ras ho di od 850,1 mi li jar di i pri ho di od 707,34 mi li jar di, od no sno bu xet ski de fi cit od 142,7 mi li jar de di na ra. Naj ve }i pri hod bu xe ta u sep tem bru bio je od na pla te po re za na do da tu vred nost – 30,20 mi li jar di di na ra, {to je oko {est mi li jar di vi {e ne go u av gu stu. Ak ci ze su na pla }e ne u iz no su od 13,37 mi li jar di di na ra, ~e ti ri mi li jar de ma we ne go u av gu stu. Pri hod bu xe ta u sep tem bru po osno vu na pla te ca ri na bio je pri bli `no ko li ko i pret hod nog me se ca – 3,43 mi li jar de di na ra. Naj ve }i ras ho di bu xe ta u av gu stu bi li su za do ta ci je or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa – 23,78 mi li jar di, {to je oko mi li jar du di na ra vi {e ne go u av gu stu. Za pla te je is pla }e no 16,76 mi li jar di, ko li ko i pret hod nog me se ca. U sep tem bru su sma we ni ras ho di bu xe ta za sub ven ci je, na bav ku ro be i za ka pi tal ne iz dat ke, {to je pred vi |e no re ba lan som. Ras ho di za sub ven ci je iz no si li su 4,92 mi li jar de, {to je 1,23 mi li jar da ma we

Ka ko ra ste jav ni dug, ta ko ra stu i ra te na ka ma te ko je Sr bi ja mo ra da pla }a. Za ot pla tu ka ma ta u sep tem bru je po tro {e no 4,46 mi li jar de di na ra, od no sno 2,19 mi li jar de vi {e ne go pret hod nog me se ca. da, ili oko 80 mi li jar di di na ra, a Fi skal ni sa vet je upo zo rio na to da bi de fi cit bu xe ta ve }i od pla ni ra nog to li ko po ve }ao jav ni dug Sr bi je da vi {e ne bi mo gao da se fi nan si ra. Uka zu ju }i na raz me re pro ble ma s ko ji ma se ze mqa su o ~a va, prof. Pa vle Pe tro vi} je pre do ~io ra ~u ni cu po ko joj bi se jav ni dug, ~ak i ako se bu du po {to va la fi skal na pra vi la, otr gao kon tro li i ve} 2015. do sti gao 60 od sto BDP-a, uko li ko bi na red nih go di na sto pa ra sta BDP-a u Sr bi ji bi la dva, a ne tri po sto. – To je vr lo opa sno. Ta da ni ko ne }e hte ti da Sr bi ji po zaj mi no vac. To je po li ti ka krat kog da ha, ko ju bi me |u na rod na tr `i {ta br zo ka zni la, kao {to su ka zni la i mno go ozbiq ni je pri vre de Ir ske, Por tu ga la i Gr~ ke, a da la ozbiq na upo zo re wa [pa ni ji i Ita li ji – re kao je Pe tro vi}. D. U.

nOv^Anik

~etvrtak20.oktobar2011.

NAFTA[I TVRDE DA NISU EKSTRAPROFITERI

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

oko 66,5 odsto i da su naftne kompanije spremne na to da daju svoje „papire” na uvid da bi dokazale da ne mogu zaraditi mnogo novca u Srbiji. Marè za benzin i dizel po litru u maloprodaji trenutno iznose od pet do sedam dinara, izjavio je Obradovi}, i dodao da Srbija, posle Gr~ke, ima najskupqe gorivo od zemaqa u okruèwu, i u maloprodaji i u veleprodaji, zbog velikog zahvatawa dràve. – S druge strane, da je zadràn model odre|ivawa maksimalno dozvoqenih cena prema formuli koja je primewivana do decembra 2010. cene na pumpama bi sada mogle biti i deset dinara vi{e po litru – rekao je Obradovi}. On je naveo da bi cene goriva u Srbiji sigurno bile niè od sada{wih da se po~etak slobodnog formirawa cena nije poklopio s rastom cena naftnih derivata u regionu i da u dva navrata za {est meseci nisu pove}ane akcize. – Dràva je u javnosti iznosila velika o~ekivawa o smawivawu cena goriva na pumpama, a istovremeno je podigla akcize, dok je NIS i daqe previ{e dominantan na trì{tu – kazao je Obradovi}.

DA LI JE IZA TRGOVA^KIH ROBNIH MARKI SKRIVENO DOVO\EWE KUPACA U ZABLUDU

Do ma }e je u Sr bi ji taj land sko, hr vat sko, ita li jan sko...

Ne ma zgr ta wa pa ra na go ri vu?

– Nafta{i u Srbiji ne ostvaruju ekstraprofit, a trì{te naftnih derivata je 1. januara 2011. samo deklarativno liberalizovano – izjavio je predsednik Upravnog odbora Udruèwa naftnih kompanija Srbije Zo ran Ob ra do vi}. On je rekao novinarima da je Naftna industrija Srbije i daqe prisutna u ukupnom prometu derivata nafte na doma}em trì{tu s

dnevnik

Ve} je ustaqena praksa pojedinih trgova~kih lanaca koji posluju u na{oj zemqi da pod parolom „kupujmo doma}e” prodaju svoju robnu marku, a da se pri tom me|u tim artiklima nalazi tek zanemar qiv broj onih proizvedenih u Srbiji. Privatne robne marke, jeftinije i 30 ili 40 odsto od brendiranih, trend su svuda u svetu i dobro su do{le svima, a kamoli potro{a~ima koji `ive od srpskog proseka, ali u Srbiji su, o~ito, i paravan za kojekave trgova~ke igre. Recimo, neke se plasiraju kao doma}e iako mahom to nisu, pojedini

maloprodaje vapi za konkurencijom i ona treba da do|e, ali vaqalo bi ga pre toga pre~e{qati i videti {ta se krije iza pojedinih “doma}ih” robnih marki. Pred kraj meseca prvo }e se u beogradskim, a potom i u ostalim pro davni cama „Mak si ja” i „Tempa” po javi ti pro iz vo di privatne robne marke „365”, najavili su iz kompanije “Delez”. – Pri vatna rob na mar ka „365” razvijana je u saradwi s lo kal nim pro iz vo |a~i ma iz Belgije, Luksemburga, Gr~ke i Rumuni je. Uvo |ewem mar ke

artikala, u Srbiji se proizvodi 168, {to je 84,42 odsto. Uvoze se 23 artikala, odnosno 11,56 odsto, a osam artikala iz uvoza se pakuje kod nas. Iz Nacionalne organizacije potro{a~a (NOPS) poru~uju da kupci treba da otvore ~etvoro o~iju kada pazare robne marke. Trgova~ke robne marke naj-

U „Idei” }ute

Svako gura svoje – Svaki trgova~ki lanac bi trebalo, po nekom pre}utnom pravilu, da ima 60 odsto proizvoda doma}eg porekla, ali ne moè im se to spo~itavati ako ho}emo slobodu konkurencije. Ako nam je ciq da pustimo slobodu poslovawa, ne moète nekoga ograni~avati – kaè za „Dnevnik” ekonomista Dra go van Mi li }e vi}. Kako navodi, logi~no je o~ekivati da trgova~ke kompanije iz domicilnih zemaqa guraju svoje proizvo|a~e preko tih lanaca da prodaju robu na inostrano trì{te. – To je normalna stvar i vaqda samo mi to ne radimo. Recimo, kod Slovenaca i Hrvata je stepen ekonomskog patriotizma ve}i nego kod nas. A pitawe je i {ta je doma}i proizvod: da li je to “smoki”, “kwaz milo{”… – ukazuje na{ sagovornik. A kada je re~ o doma}im “sitnijim” proizvo|a~ima, oni }e svakako biti ugroèni jer }e ih progutati velike ribe, ocewuje on. takvi artikli koji se uvoze i pakuju ko zna gde ne zadovaqavaju kvalitet koji se pla}a… I do ma}i pro iz vo |a~i rob nih marki zbog toga su u problemu, a bi}e jo{ ugroèniji dolaskom ozbiqnih trgovinskih lanaca, koje donose svoje robne marke, proizvedene u inostranstvu. Naravno, srpsko trì{te

„365” na ovo trì{te pruà se prilika doma}im dobavqa~ima da sara|uju s nama i proizvode ne samo za srpsko trì{te ve} i za druga evropska na kojima posluje „Delez” – poru~ili su pre nekoliko dana iz belgijske kompanije. Kada kona~no u Srbiju do|e nema~ ki dis kontni lanac

U NOVEMBRU TRGOVCI SPREMAJU NOVE CENE

Opet po sku pqu ju slat ki {i, ko zme ti ka... Dok nam oni {to vode cenovnu i monetarnu politiku poru~uju da nemamo razloga za brigu kada je o cenama hrane re~, stiù nam nova poskupqewa. Trgovci ih najavquju za po~etak novembra. Pro{log meseca pojeftinilo je uqe, hleb i {e}er jer su dobrano pale i cene ìta i industrijskog biqa, ali sad }e opet navi{e oti}i slatki{i, smrznuto vo}e i povr}e, ali i ku}na hemija i kozmetika. Slatki{i }e poskupeti pet procenata, smrznuto vo}e i povr}e deset, a ku}na hemija i kozmetika od pet do deset posto. Trgovci poskupqewa pravdaju novim cenovnicima dobijenim od dobavqa~a, a oni – poskupqewem sirovina. Ministar Du {an Pe tro vi} ceni, pak, da u ovom trenutku situacija nije alarmantna te da resor poqoprivrede i trgovine svakodnevno analizira sve ~inioce koje uti~u na cene osnovnih namirnica. On je ponovio da }e dràva svim legalnim sredstvima spre~iti svako pove}a-

Hrana najvi{e sko~ila Proizvo|a~ke cene robe iz sektora poqoprivrede i ribarstva za prvih osam meseci 2011. bile su vi{e 21,5 posto u odnosu na isti period lane, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Proizvo|a~ke cene u poqoprivredi su od januara do avgusta bile vi{e 21,7 posto, u ratarstvu 28,1, sto~arstvu 20,8 i doma}oj preradi 45 posto. Pad cena zabeleèn je u vo}arstvu i vinogradarstvu – 15,3 odsto, i ribarstvu – 0,8 odsto. Najve}e poskupqewe u tom periodu – od 78,6 posto – evidentirano je kod krompira, dok je najvi{e pojeftinilo povr}e, i to 25,9 odsto. Cena ìta, kao grupe proizvoda, ve}a je 53,1 posto, i to p{enice 58,3 a kukuruza 61,5. Industrijsko biqe bilo je skupqe 0,9 posto, a pored pove}awa cene krompira, poskupeo je i pasuq – 17,8 posto. Cena vo}a za prvih osam meseci bila je 13,7 odsto nià u odnosu na isti period lane. Proizvo|a~ka cena stoke za klawe bila je vi{a 13,2 posto, i to goveda 20,2 odsto a sviwa 10,3 posto.

we cena tih namirnica koje nije utemeqeno na ekonomskim ~iniocima. Petrovi} je dodao da realni ekonomski ~inioci, kao {to su berzanska kolebawa cena razli~itih dobara, ne mogu biti bez uticaja na promenu cena navi{e ili nani`e. Guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki} uverava da }e u narednom periodu inflacija i daqe da pada, a tome }e prvenstveno doprineti stabilizacija cena hrane i usporen rast regulisanih cena. – Me|ugodi{wa inflacija merena indeksom potro{a~kih cena sa 14,7 posto, koliko je iznosila u aprilu, u septembru je smawena na 9,3 posto – naglasio je [o{ki} govore}i o projekcijama monetarne politike u funkciji ostvarewa makroekonomske stabilnosti. Iz trgovina podse}aju na to da su u oktobru ve} poskupeli kafa i smrznuto vo}e i povr}e – pet procenata, a sokovi, fla{irana voda i ostala bezalkoholna pi}a od tri od 15 procenata. S druge strane, {e}er je pojeftinio tri procenta, bra{no i testenine oko 15 procenata, a toliko je jeftinije i jestivo uqe. Krajem septembra pojeftinio je i hleb „sava”, za dva dinara, tako da sada vekna od 500 grama ko{ta do 44 dinara. S. G.

“Lidl” – a sude}i po tome {to su wegovi predstavnici ovde ve} obilazili placeve, to bi se moglo desiti u dogledno vreme – na na{em trì{tu }e se pojaviti i privatne robne marke ove kompanije, koja, ina~e, poslovnu po li ti ku zasni va na prodaji takvih proizvoda. Za sada, u nekim ovda{wim tr go vin skim ku}ama rob nom markom “pokriveni” su uglavnom doma}i proizvodi. U kompaniji „Merkator”, koja je prva na na{em trì{tu uvela trgova~ku marku, kaù da u ponudi imaju vi{e od 800 kvalitetnih proizvoda raspore|enih u deset linija. Proizvodi trgova~ke marke „merkator„ razvijaju se u saradwi s renomiranim doma}im i inostranim proizvo|a~ima da

bismo u svakom trenutku odgovorili na potrebe potro{a~a. Osnovni kriterijum za proizvo|a~e jeste odli~an kvalitet po povoqnoj ceni i ciq je da u na{im prodajnim objektima, u ponudi proizvoda na{e trgova~ke marke, bude zastupqeno sve vi {e ar ti kala lo kal nih proizvo|a~a, navode u ovoj kompaniji. „Merkator„ sara|uje s doma}im proizvo|a~ima u prehrambenoj industriji, me|u kojima su i „Crvenka„, „Silbo„, „Po li mark„, „Klas„, Ni {ka mlekara, „Fru{tuk”, „Zdravo organik”... Pro iz vo di ko ji pri padaju robnoj marki “ba{ ba{” novosadskog „Uni verek spor ta” u najve}em broju se proizvode u Srbiji. Kako nam je re~eno u ovoj kompaniji, od ukupno 199

U nekoliko navrata poku{avali smo da u kompaniji “Idea” dobijemo odgovor na pitawe koliko je u asortimanu robne marke „K-plus„ zastupqena roba iz Srbije i s koliko doma}ih proizvo|a~a ta trgova~ka ku}a posluje. Odgovor iz ove kompanije, koja je pre nekoliko godina u Srbiji krenula u èstoku marketin{ku kampawu “kupujmo doma}e”, nije nam, me|utim, stigao. ve}a su prevara i obmana potro{a~a u Srbiji. – Neophodno je da se inspekcija ozbiqno upusti u ovaj posao jer u mnogim slu~ajevima ne znamo kakav je kvalitet tih proizvoda, odakle ta roba stiè, gde se puni, pakuje. êsto je to paravan za nepostojawe potrebnih i zakonom propisanih standarda kvaliteta – poru~uje u razgovoru za “Dnevnik” predsednik NOPS-a Go ran Pa po vi}, navode}i, recimo, primer “Lidla” ~ija trgova~ka marka “funk ci o ni {e na pravi na ~in”. S. Glu{~evi}

AKO „AGROKOR” KUPI „MERKATOR”, NE]E IMATI MONOPOL U SRBIJI

Udru `e ni Slo ven ci i Hr va ti ja ki kao Bel gi jan ci

Vlasnik hrvatske kompanije „Agrokor„ Ivi ca To do ri} spreman je da plati gotovo 832 miliona evra za preuzimawe celog „Merkatora„, uprkos protivqewu svojih investitora i kreditora. Hrvatski mediji ukazuju na to da }e, ukoliko „Agrokor„, koji je i sada najve}a maloprodajna trgovina u regionu, kupi „Merkator„, postati novi regionalni lider koji bi imao 60.000 zaposlenih. „Agrokor„ bi, kako je najavqeno, s „Merkatorom„ bio vaàn igra~ i u evropskim razmerama, s vi{e od 2.500 trgovina i prometom koji je jo{ malo pa polovina hrvatskog dràvnog buxeta. Kako bi se to odrazilo na na{e trì{te, s obzirom na to da su i „Merkator„ i „Agrokor„, to jest Todori}eva „Idea„, prisutni u Srbiji? Ako se posmatra u~e{}e na maloprodajnom trì{tu u Srbiji, tu ne bi bilo ni{ta sporno jer slovena~ka kompanija, kao drugi najve}i trgovinski lanac u na{oj zemqi, zauzima oko deset odsto trì{nog u~e{}a, a hrvatska upola mawe. Po podacima Instituta ekonomskih nauka, me|u 30 najve}ih lanaca u Srbiji ubedqivi lider lane je bio „Delta–Maksi grupa„, sada{wi „Delez„, koji je imao gotovo 40 odsto srpskog trì{ta maloprodaje, {to je gotovo na granici koju dozvoqava Zakon o za{titi konkurencije. To zna~i da bi Komisija za za{titu konkurencije dala zeleno svetlo za slovena~ko-hrvatsko strate{ko povezivawe kada je u pitawu trì{no u~e{}e. Me|utim, u svakom slu~aju, spajawem „Rodi}a„ i „Merkatora”, s jedne strane, i „Idee„ s druge, slika srpske maloprodaje bila bi zna~ajno izmewena, u tom smislu {to bismo dobili dva giganta koji bi dr-

`ali srpsku maloprodaju. Naime, udru`eni, Slovenci i Hrvati bili bi ozbiqna konkurencija Belgijancima, tj. „Delezu„. Ukoliko bi do{lo do dugo najavqivane transakcije ova dva sistema, „Delez„, s

„Agrokora„, koja je postigla prihod od 40,16 milijardi. Pomenimo, svaki put do sada Todori}a je u preuzimawu „Merkatora„ spre~ila slovena~ka politika. Kako pi{u hrvatski mediji, otpor

S dugom – dve milijarde evra Po proceni „Agrokora„, preuzimawe „Merkatora„ ukupno ko{ta oko dve milijarde evra, kada se ra~una i dug tog trgovinskog lanca. Me|u ponu|a~ima, osim „Agrokora„, nema drugih trgovinskih lanaca, ali u ponude su se ukqu~ili investicioni fondovi koji nude od 150 do 170 evra po akciji „Merkatora„. „Maksijem„, „Ce-marketom„ i „Pekabetom„, s jedne strane, i „Agrokor„, s „Ideom„, „Merkatorom„ i „Rodi}em„ s druge, dr`ala bi, imaju}i u vidu wihov lawski prihod, vi{e od 80 odsto srpskog maloprodajnog tr`i{ta. Po podacima Instituta ekonomskih nauka, „Maksi sistem„, koji obuhvata i „Ce-market„ i „Pekabetu„, pro{le godine je ostvario prihod od 104,68 milijarde dinara, ili vi{e od milijardu evra. „Merkator„, uz „Rodi}”, u istom periodu imao je prihod od samo 47,18 milijardi dinara. Tre}a na spisku najve}ih trgovaca u Srbiji je „Idea„, brend u vlasni{tvu

Todori}u svaki je put bio toliko jak da su radije odga|ali prodaju „Merkatora„ i pu{tali da se wihov nacionalni ponos i daqe koprca u finansijskim problemima i nejasnoj vlasni~koj strukturi nego da ga predaju u ruke ‘najve}em hrvatskom tajkunu’. Slovena~ki politi~ari i sada se protive prodaji „Merkatora„ „Agrokoru„. Oni tvrde da }e „Agrokor„ istisnuti slovena~ke proizvode s „Merkatorovih„ polica i da }e forsirati hrvatske. Ali, ovoga puta ti argumenti blede pred ~iwenicom da slovena~ka privreda nikad nije lo{ije stajala. S. Glu{~evi}

Uklo we na di vqa de po ni ja u Ki sa ~u Rad ni ci „î sto }e” sa po treb nom me ha ni za ci jom uklo ni li su di vqu de po ni ju po red Lo va~ kog do ma, iza gro bqa u Ki sa ~u. Na Grad sku de po ni ju od ne to je oko 22.000 ku bi ka raz li ~i tog ot pa da. Po sao je oba vqen po na lo gu Ko mu nal ne in spek ci je, a iz ovog pred u ze }a ape lu ju na gra |a ne Ki sa ~a da se od go vor ni je po na {a ju pre ma okru è wu u ko me ì ve i da svoj ot pad od la ù u kan te i kon tej ne re. G. ^.

Ma li sa jam le pih stva ri

U SUBOTU U MZ „PODBARA”

Bes plat na pro ve ra zdra vqa Ak ci ja “Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no da pro ve re svo je zdrav stve no sta we, bi }e odr `a na u su bo tu 22. ok to bra u Me snoj za jed ni ci “Pod ba ra”, Ko sov ska uli ca 41. Tog da na, od 9 do 13 ~a so va, po se ti o ci }e mo }i da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de `e, na u ~e sa mo pre gled doj ke i pro ve re gu sti nu ko sti ju. I. D.

Novosadska ~etvrtak20.oktobar2011.

Ma li sa jam le pih stva ri, 14. po re du, odr `a }e se u ne de qu, 23. ok to bra, od 13 do 20 ~a so va, u ho lu Stu dija „M”, Ig wa ta Pa vla sa 3. Ra di se o saj mu ru ko tvo ri na na ko jem }e 55 iz la ga ~a pred sta vi ti svo je pro iz vo de: na kit od ra znih ma te ri ja la, gar de ro bu i mod ne do dat ke, tor b e, pri r od n u ko z me ti k u itd. Ulaz je bes pla tan. J. G.

To pla na o~i ta va bro ji la Rad ni ci No vo sad ske to pla ne od da nas }e o~i ta va ti sta we na to plot nim bro ji li ma i vo do me ri ma za to plu po tro {nu vo du za ok to bar. Iz ovog pred u ze }a mo le po tro {a ~e, po seb no sta na re u in di vi du al nim stam be nim zgra da ma, da omo gu }e ovla {}e nim li ci ma pri stup mer nim in stru men ti ma u pod sta ni ci. G. ^.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kri vu da vi pu te vi sre }e

ko ste se pitali odakle tolike gu`ve u gradu, sve vi{e automobila i qudi, odgovor je vrlo jasan. Broj~ano smo se pove}ali, a taj trend i daqe traje. Naime, prema jo{ nezvani~nim podacima novog popisa, Novi Sad zajedno sa Petrovaradinom ima 360.000 qudi, {to je za petinu vi{e nego na popisu 2002. godine. Uz to, Novi Sad je jedan od retkih gradova u Srbiji, pored Beograda, koji bele`i porast broja stanovnika, a za to postoji vi{e razloga. U obzir se mora uzeti i prirodni prira{taj jer je ~iwenica da je on ve}i nego u mawim mestima, ali najvi{e migracije qudi iz mawih i siroma{nijih sredina u ve}e gradove. Istina je da je na selu i u malim mestima lepo `iveti, ali je isto tako istina da mala mesta tapkaju u prazno, da u wima nema vi-

sokih {kola, kao i da posla nema ni za lek. I tako, kada se qudi zbog svega navedenog odlu~e da krenu u ve}i grad, gotovo uvek su im na umu samo Novi Sad i Beograd. Jer, u pomenutim gradovima nalazi se sve. Tu su {kole, ve}e mogu}nosti za bilo kakav posao i napredovawe, {to zna~i - za `ivot. Tu su i {anse, ali bogami i problemi. Pa tako, Novi Sad ima oko 30.000 nezaposlenih, a po proceni sindikata i ~ak 45.000 qudi koji fakti~ki rade na crno. Koliko je podstanara, zatim kreditno prezadu`enih, onih koji ~ekaju kanalizaciju… Kako god, svetla neona privla~e, wihovo lice uvek je ja~e od nali~ja. Mala mesta umiru, broj stanovika u ponekim gradovima raste. Dokle, ne znamo. B. Markovi}

U NOVOM SADU I KARLOVCIMA

Po pis jo{ da nas Rok za po pis sta nov ni {tva, do ma }in sta va i sta no va u Re pu bli ci Sr bi ji za vr {a va se ve ~e ras u 20 ~a so va. Gra |a ni No vog Sa da ko ji ni su po pi sa ni tre ba da do |u u MZ Pe tro va ra din u Uli cu ^aj kov skog 1a od 8 do 16 ~a so va, u MZ Ka} u Uli ci Kra qa Pe tra Pr vog 2 od 8 do 16 ~a so va ili u Grad sku ku }u od 8 do 20 ~a so va. Za sve do dat ne in for ma ci je gra |a ni se mo gu ja vi ti Po pi snoj ko mi si ji na te le fon 021/ 480 - 7800. Po pi sna ko mi si ja u Srem skim Kar lov ci ma od lu ~i la je da is ko ri sti mo gu} nost za pro du `e we po pi sa sta no vi {tva, pa }e ta ko

ovaj po sao u tom me stu bi ti za vr {en da nas u 20 sa ti. Ka ko sa zna je mo od pred sed ni ce ove ko mi si je Sa we Man di}, ju ~e ra {we i da na {we pro du è we ro ka mo gu da is ko ri ste gra |a ni Kar lo va ca ko ji se ni su u re gu lar nom ter mi nu po pi sa li. Je di ni uslov za to je ste da do |u u kan ce la ri ji po pi sne ko mi si je, u so bi 27 u Ma gi stra tu, gde od 8 do 20 nsa ti de ù ra ju ~la no vi tog te la. Sa so bom mo ra ju po ne ti ne ki do ku ment ko ji sa dr ì JMBG ka ko za se be, ta ko i za osta le ~la no ve do ma }in stva. Za do dat ne in for ma ci je tre ba po zva ti broj te le fo na 685-3039. G. ^. - Z. Ml.

Go di {wi pre gled lif to va In sti tut za za {ti tu na ra du da nas }e pre gle da ti 19 lif to va u Uli ci ca ra La za ra. Ra di }e se u zgra da ma na bro je vi ma 15, 19, 21, 47, 49, 48, 52, 56, 60, 62, 51, 53, 55, 57, 59, 65, 88 i 108. Re~ je o go di {woj kon tro li ko ju In sti tut ra di po na lo gu JKP „Stan”. Z. D.

V remeploV

[pi ju ni cin ka ri li re dom Sa mo u jed nom da nu, 20. ok to bra 1942. ma |ar ska po li ci ja je uhap si la de ve de se to ro No vo s a | a n a. Wih su vla s ti m a pri ja vi la dva do u {ni ka ko ji su se uba ci li u sko jev sku or ga ni z a c i j u u Pod b a r i.Oni su mar qi vo ra di li svoj pr qa vi po sao, pa se ubr zo u za tvo ru na {lo jo{ 190 gra |a na. Is po sta vi lo se da je sa mo wih oko tri d e s e t ak ne p o s red n o u~e -

stvo va lo u ne kom vi du na rod no oslo b o d i l a~ k e bor b e. Osta l i su sa m o otvo r e n o i neo pre zno go vo ri li {ta mi sle o ma |ar skoj dr `a vi, Hor ti ju i Hi tle ru...Ne ko li ko wih ubi je no je to kom is tra ge, je dan je obe {en, osta li su ka `we ni ro bi jom od ne ko li ko me se ci do do `i vot nog za tvo ra. De se tak wih je oslo bo |e no usled ne do stat ka do ka za. N. C.

Fo to: R. Ha yi}

AKUD „SOWA MARINKOVI]” IZNENADIO STUDENTE I PROFESORE

Fol klo ra {i raz i gra li Fi lo zof ski fa kul tet ^la no vi Aka dem skog kul tur no umet ni~ kog dru {tva „So wa Ma rin ko vi}” ju ~e su oko po dne va pri re di li iz ne na |e we svim stu den ti ma, pro fe so ri ma i osta li ma ko ji su se u to vre me za te kli na Fi lo zof skom fa kul te tu. Na i me, oni su, u okvi ru pro jek ta „Kultus” - me sec kul tu re na No vo sad skom uni ver zi te tu, odr `a li ne na ja vqe ni na stup u ho lu fa kul te ta i odu {e vi li sve pri sut ne. Iako su svi u pr vi mah sa ~u |e wem gle da li mom ke i

de voj ke u no {wa ma, kad je mu zi ka kre nu la, pu bli ka se ubr zo oku pi la i na kra ju ih is pra ti la apla u zi ma. Po {to je na fa kul te ti ma vre me pri ja va is pi ta, upi sa, a sa mim tim i ve li kih re do va, ovaj na stup je stu den te bar na krat ko ora spo lo `io. - Stvar no su me odu {e vi li i na sme ja li, jer sam sat vre me na ~e ka la u re du. Na po ~et ku ni sam zna la {ta se de {a va, ali ka da je mu zi ka po ~e la pri {la sam i vi -

de la dve de voj ke i dva mom ka ka ko igra ju. Mo `da bi ova vih do ga |a ja tre ba lo vi {e or ga ni zo va ti, ako ni {ta, bar ma lo da nam skre nu mi sli sa u~e wa i is pi ta - ka è Ma ri na Tri fu no vi}. Me na xer ovog pro jek ta Be ri slav Be ri} ka è da im je na me ra bi la da fol kor i na rod nu mu zi ku pri bli è stu den ti ma Uni ver zi te ta. - Da nas su iz ve de ne ru mun ske i ci gan ske pa rov ne igre iz Voj vo di ne ko je su, po red na {ih iga -

ra, u re dov nom re per to a ru. Od lu ~i li smo se za ova kav na stup da bi za in te re so va li i one ko ji mo `da ina ~e ne pra te ta kve kon cer te. Ciq nam je da pro mo vi {e mo mul ti kul tu ral nost, pa se tru di mo da uba ci mo na rod ne igre svih na ci o nal nih ma wi na u Voj vo di ni - ka `e Be ri}. Pro je kat „Kultus” tra je ceo ok to bar, a po red ova kvih na stu pa, or ga ni zo va ni su i kon cer ti na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a. G. ^etnik

POSEBNA „BIQKA” NI^E ISPRED SPENSA

Dr vo }e bes plat no pu ni ti mo bil ne Jav ni so lar ni pu wa~ mo bil nih te le fo na „stro u be ri dr vo” bi }e po sta vqen na pla tou is pred Spen sa, a su gra |a ni }e mo }i bes plat no da ga ko ri ste od utor ka 25. ok to bra. Rad ni ci ZIG-a ju ~e su po ~e li sa ure |e wem me sta na kom ovaj ure |aj tre ba da bu de po sta vqen.

ra i fo to a pa ra ta. Ta ko |e, bi }e do stup na i uslu ga ko ri {}e wa in ter ne ta - ka `e port pa rol ka „Elek tro voj vo di ne”, Alek san dra Jan ~i}-Ra ki ~e vi}. Ovu teh no lo {ku ino va ci ju osmi sli la je gru pa stu de na ta sa Be o grad skog uni ver zi te ta, a Sr -

Izum grupe studenata Beogradskog univerziteta „strouberi drvo” omogu}i}e nesmetano puwewe baterija mobilnih telefona, tablet ra~unara, muzi~kih plejera i fotoaparata, a bi}e dostupan i internet. Energiju }e dati sunce - Pred u ze }e „Elek tro voj vo di na” za jed no sa Za vo dom za iz grad wu gra da i „Stro u be ri ti mom” gra |a ni ma No vog Sa da, ali i put ni ci ma na mer ni ci ma po kla wa „stro u be ri dr vo”, ko je }e im omo gu }i ti da ne sme ta no na pu ne ba te ri je svo jih mo bil nih te le fo na, ta blet ra ~u na ra, mu zi~ kih ple je -

bi ji i sve tu pred sta vqen je u ok to bru pro {le go di ne, ka da je po sta vqen na grad skom tr gu u cen tru Obre nov ca. Pre ne ko li ko da na ovaj ure |ej je do bio Be o grad, a sa da je red do {ao i na No vi Sad. Ka ko sto ji u ob ja {we wu „Stro u be ri ti ma”, ure |aj do pu wu je ba te ri je ~i stom eko lo {kom ener gi -

Fo to: R. Ha yi}

jom ko ju da je sun ce, uz po mo} so lar nih pa ne la. - Ova ko }e se qu di ma na naj e fi ka sni ji na ~in ob ja sni ti pred no sti ~i stih iz vo ra ener gi je i ot klo ni ti za blu de da je

wi ho vo ko ri {}e we su vi {e ap strakt no za pro se~ nog gra |a ni na kao i da on ne mo `e da ima di rekt nu ko rist od wih - ka `u u „Stro u be ri ti mu”. J. Zdjelarevi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12.30 sa ti Bran ka Ba ji }a od po ~et ka do Uli ce Ili je Bir ~a ni na; od 8.30 do 13.30 deo na se qa Saj lo vo oivi ~en Ru me na~ kim pu tem, uli com Do we Saj lo vo, `e le zni~ kom pru gom, uli com Saj lo vo 31 i Ru me na~ kim putem 68 i 70; od 10 do 13 Sta no ja Sta no je vi }a od 4 do 10. ^e re vi}: od 9 do 11 deo vi kend na se qa Po to raw. Ko viq: od 8.30 do 12 deo

na se qa Ko viq od mli na pre ma auto pu tu TS „No vo ka bel”, TS „Pot ko zar je”, TS „Pa u ni} si los” i TS „Auto put”; od 8 do 13.30 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 9 do 13 deo vi kend na se qa Sa lak si je od tra fo sta ni ce pre ma No vom Sa du. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 18 po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak20.oktobar2011.

dnevnik

DRU @E WE NAJ MLA \IH I NAJ STA RI JIH KO RI SNI KA „KA RI TA SA”

Zim ni ca sma wi la jaz me |u ge ne ra ci ja ma

Fo to: B. Lu ~i}

KAM PA WA „OK TO BAR – ME SEC PRA VIL NE IS HRA NE”

De ca za bri nu ta za bu du} nost Sve ~a na ma ni fe sta ci ja po vo dom kam pa we „Ok to bar - me sec pra vil ne is hra ne” odr `a na je ju ~e u sve ~a noj sa li Grad ske ku }e i tom pri li kom su se cr te `i ma i pri red bom pred sta vi la de ca iz pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo”. De ci pred {kol skog i osnov no {kol skog uz ra sta ko ja su auto ri naj bo qih li kov nih i li te rar nih ra do va pri sti glih na kon kurs na te mu pra vil ne is hra ne, do de qe ne su na gra de. - Ono {to je za bri wa va ju }e je su li te rar ni ra do vi de ce iz sed mog i osmog raz re da ko ji ve} pri ~a ju o ne kim ozbiq nim te ma ma ko ji ma de ca ne bi tre ba lo da se ba ve. O~i gled no da je vre me ta kvo da i oni raz mi {qa ju i o eko nom skoj

kri zi i o ce ni hra ne, kao i we nom kva li te tu - re kao je ~lan Grad sog ve }a za zdrav stvo pro fe sor dr Alek san dar Ki raq. Kam pa wa „Ok to bar - me sec pra vil ne is hra ne” usme re na je na edu ka ci ju sta nov ni {tva o pra vil noj is hra ni, kao jed no od naj zna ~aj ni jih fak to ra u pre ve ni cji hro ni~ nih ne za ra znih bo le sti. Ciq ak tiv no sti u okvi ru kam pa we je in for mi sa we naj {i re po pu la ci je, a po seb no de ce i mla dih, kao i sti ca we zna wa, for mi ra we is prav nih sta vo va i po na {a wa po je di na ca u ve zi sa zdra vqem i pra vil nim nor ma ma u is hra ni. Or ga ni za to ri ak ci je je In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne pod po kro vi teq stvom Gra da No vog Sa da. A. Va.

U~e ni ci De ~ je ku }e „Mon te so ri” ju ~e su se dru `i li sa ba ka ma i de ka ma, ko ri sni ci ma dnev nog cen tra „Ka ri tas”, kroz ak ci ju pra vqe wa zim ni ce. Dva de se tak ma li {a na naj pre je iz ve lo pred sta vu, pe va lo i ple sa lo uz zvu ke pe sme „S one stra ne Du na va”, al ban skog fol klo ra i [a ki re za ko ri sni ke bo rav ka, a po tom su svi za jed no pra vi li tur {i ju za pred sto je }e zim ske da ne. Edi na (6) i Sa dik (4) pr vi put su se su sre li sa pra vqe wem zim ni ce i vid no su bi li uz bu |e ni, sma tra ju }i sve to za jed nu ve li ku igru. - Pro {li put smo pra vi li xem, a sa da sta vqa mo po vr }e u

na {e te gle. Za ni mqi vo je, jer se ta ko jo{ ni sam igra la. Ova ko }u mo }i da po ma èm i svo joj ba ki jed nog da na - ka za la je Edi na, dok je Sa dik po ka zi vao ka ko se pu ni te gla, sloj po sloj. Ka ko je ob ja sni la vas pi ta ~i ca iz „Mon te so ri ja” Fro zi na Va lek, ak ci ja je or ga ni zo va na sa ci qem da se pre mo sti jaz me |u ge ne ra ci ja ma i po ka è ka ko se je dan go di {wi po sao mo è pre tvo ri ti u lep na ~in ko mu ni ka ci je iz me |u de ce i oso ba tre }eg do ba. Na red no dru è we odr à }e se kra jem no vem bra ka da }e ma li {a ni pra vi ti bo ì} ne ~e stit ke i me de wa ke. A. J.

RE ZUL TA TI IS TRA @I VA WA IN STI TU TA ZA JAV NO ZDRA VQE

Sve vi {e obo le lih od {u ge Re spi ra tor ne in fek ci je su pret hod nog ve }a epi de mi ja ovog obo qe wa s pre ko 5.000 U gru pi pol nih bo le sti i da qe je vo de me se ca ~i ni le 85 od sto svih pri ja vqe nih obo le lih. Od pa ra zit ne za ra zne bo le sti, }a pol na in fek ci ja ge ni tal na hla mi di slu ~a je va za ra znih bo le sti, dok je broj obo {u ge, ko ja se ve zu je za si ro ma {tvo, pr ven - ja za, po tom sle de he pa ti ti si b i c, a re gi le lih od crev nih za ra znih bo le sti u znat stve no lo {u is hra nu i li~ nu hi gi je nu, obo - stro van je i po je dan slu ~aj go no re je, si nom pa du, re ~e no je na ju ~e ra {woj re dov noj le lo je 40 od sto vi {e oso ba ne go pret hod - fi li sa i AIDS-a. kon fe ren ci ji In sti tu ta za jav Iz me se ca u me sec ana li ze no zdra vqe Voj vo di ne. In sti tu ta za jav no zdra vqe Vo d a iz svih se d am jav n ih bu n a r a ne i p rav n a i Vo de }e di jag no ze su za pa qe wa Voj vo di ne po ka zu ju da je vo da stru~ wa ci sa ve tu ju da se ne ko ri sti za pi }e `dre la i kraj ni ka (strep to kok iz svih se dam jav nih bu na ra ni fa rin gi tis i ton zi li tis), a ne i prav na i stru~ wa ci sa ve na po me nu to je da bi tro va lent na se zon ska nog me se ca, ali pre ma re ~i ma dr Sve tla ne tu ju da se ne ko ri sti za pi }e. vak ci na tre ba lo do kra ja me se ca da bu de na Ili} si tu a ci ja ni je za bri wa va ju }a. [to se ti ~e kva li te ta va zdu ha, ono je ras po la ga wu u do mo vi ma zdra vqa. Broj obo - [u gu ka rak te ri {e ci kli~ no kre ta we, na za do vo qa va ju }em ni vou, osim {to je le lih od ov ~i jih bo gi wa, od ko jih naj ~e {}e sme wu ju se pe ri o di ka da je ova za ra zna bo - kon stant no pri sut na pra {i na, uka za la je obo qe va ju de ca pred {kol skog uz ra sta, za 33 lest u po ra stu i pa du. Ra ni je se pri pi si va - dr Mil ka Po po vi}. No vo sa |a ni ko ji sta od sto je ma wi ne go pro te klog me se ca. Re gi - la si ro ma {tvu, ali sa da se iden ti fi ku je i nu ju u Uli ci ca ra Du {a na naj vi {e su iz stro va na je i ma wa epi de mi ja za u {a ka, od u raz vi je nim ze mqa ma. U Voj vo di ni je u lo `e ni dnev noj i no} noj bu ci, jer je ta mo ko jih je obo le lo ~e ti ri No vo sa |a na, dok je sep tem bru pri ja vqe no 137 slu ~a je va obo le - iz me re na naj vi {a vred nost. u Fe de ra ci ji Bo sne i Her ce go vi ne u to ku lih od {u ge - ka `e Ili}. I. D.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Ge ne ra ci ja A” Da gla sa Ko plan da

Fo to: R. Ha yi}

MA NI FE STA CI JA „[TA SI JEO DA NAS, [TA ]E[ JE STI SU TRA”

Stu den ti u~i li o pra vil noj is hra ni Jav na ma ni fe sta ci ja „[ta si jeo da nas, {ta }e{ je sti su tra” pri re |e na je ju ~e is pred Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta, gde su stu den ti vo lon te ri „Ka fe sa ve to va li {ta” pro mo vi sa li pra vil nu i zdra vu is hra nu, a or ga ni zo va na je i mi ni-iz lo `ba na mir ni ca ko je tre ba ko ri sti ti u sva ko dnev noj is hra ni. Stu dent ski cen tar je de lio gaj bi ce vo }a stu den ti ma, a uko li ko bi ta~ no od go vo ri li na kviz pi ta wa o pra vil noj is hra ni do bi li su i ma ji cu na po klon.

Po se ti o ci ove jav ne ak ci je ima li su pri li ku da pro ve re svo ju vi si nu, te `i nu i in deks te le sne ma se, a po tom i da po pu ne an ke tu o svo jim na vi ka ma ka da je u pi ta wu is hra na. Na osno vu ju ~e ra {we an ke te, u ko joj je u~e stvo va lo 138 stu de na ta i stu dent ki wa, 40 od sto wih ima sva ko dnev nu fi zi~ ku ak tiv nost, ali sa mo tri od sto is pi ta nih re dov no kon tro li {e zdrav stve no sta we, zbog ne do stat ka vre me na ili sma tra ju da ni je po treb no. I. D.

Iz¬da¬va~ ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Ge ne ra ci ja A” Da gla sa Ko plan da u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. “Ge ne ra ci ja A” je ro man sme {ten u bli sku bu du} nost, u svet

gde su iz u mr le p~e le. Ubo de no je pe to ro qu di iz raz li ~i tih de lo va sve ta (SAD, Ka na da, [ri Lan ka, Fran cu ska, No vi Ze land). Na u~ ni ci ih izo lu ju po ku {a va ju }i da shva te ka ko i za {to se to do go di lo.Pe to ro ne po zna tih qu di zbli `a va se vi {e no {to su mo gli i da za mi sle. To je pod sta kao ha ri zma ti~ ni na u~ nik ko ji zna mno go vi {e ne go {to po ka zu je. U ovom ro ma nu Da glas Ko pland is tra `u je ko li ko pri ~a we pri ~a uti ~e na stvar nost u 21. ve ku i {ta se na la zi iz me |u mi le ni jum skog op ti mi zma i sva ko dnev ne apo ka lip ti~ ke pa ra no je. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

VESTI

„Stejy botls” u CK13 U or ga ni za ci ji Stu dent skog kul tur nog cen tra ve ~e ras u no vo sad skom klu bu CK13 svi ra ne ma~ ki pank-rok bend iz Frank fur ta „Stejx botls”. Kao pred gru pa na stu pi }e no vo sad ski Ba jo ne ti. Po ~e tak je u 20 ~a so va, a ce na ula zni ce je 400 di na ra. S. S.

Kon cer ti u Stu di ju M Ci klus kon cert nih pro gra ma „Gru va we u`i vo” na sta qa se su tra i pre ko su tra u Stu di ju M, u Uli ci Ig wa ta Pa vla sa 3. U pe tak }e svi ra ti no vo sad ski bend „Ger ni ka” i zre wa nin ski „Hajp”, dok }e dan ka sni je na stu pi ti „Su per kon fju `on” iz Ki kin de i „Tri som” iz Be o gra da. Ulaz na sve pro gra me je bes pla tan, a kon cer ti po ~i wu u 21 ~as. A. J.

Ko me di ja u „Ka me lo tu” Ve ~e stend ap ko me di je odr `a }e se u ne de qu u 21 ~as u piv ni ci „Ka me lot”, Uli ca Srem ska 9. Za ga ran to van smeh bi }e uz Ne {u Bri xi sa, Xo ni ja Fa zo ni ja, Sr |a na Din ~i }a, Ma ri a nu Aran |e lo vi} i mno ge dru ge. A. Va.

065/47-66-452

[ta bi s ka na li za ci jom u Bu di sa vi [ta se de {a va sa iz grad wom ka na li za ci o ne mre `e u Bu di sa vi, se lu sa tri od bor ni ka?? 064/6407...

jef ti ni je ne go u re gi o nu, a {to ne pri ~a ju ka ko da po ve }a ju pla te na ni vo pla ta kao u re gi o nu, na pri mer u Slo ve ni ji, gde obi -

* * * To se zo ve pqa~ ka! Na {al te ru jed ne ban ke u sklo pu SUP-a na pla }u ju naj ve }u pro vi zi ju, 240

* * * Za fud bal sku re pre zen ta ci ju mo gu igra ti sa mo igra ~i iz do ma }eg pr ven stva, jed nom ne deq no tre ning re pre zen ta ci je, sva ki put u dru gom me stu, u ino stran stvo ne mo `e igra~ ko ji ni je od i grao 15 utak mi ca za re pre zen ta ci ju, i da vi di{... 060/4200... * * * Ka ko le pa de voj ka mo `e na te le vi zi ji da re kla mi ra lek za le ~e we pro sta te? Tre ba gle da ti da li }e le ~e we ma te ri ce pre po ru ~i va ti mu {ka rac?! Ipak, tre ba lo bi da ne ki lek tor pre emi to va wa pre sli {a spi ke re ko ji lo {e ak cen ti ra ju raz ne re ~i. I jo{ mno go to ga. 064/4015... * * * Svi po li ti ~a ri pri ~a ju ka ko su ce ne ener ge na ta kod nas do sta

* * * Ku ka te na na {u po li ci ju, te ova kvi su, te ona kvi. Ta~ no je da ni sam ima la po sla s wi ma, ali ne {to sam za pa zi la. Gle dam se ri je, pa i tur ske. ^e sto ima po li ci je u wi ma. A oni su ta kvi da mi sr ce ode u pe te dok ih gle dam. A va ma? A to je sa mo TV se ri ja! 062/1217... * * * Vra }a ti imo vi nu onih ko ji su svo je kom {i je ubi ja li i ba ca li pod led?! Pa da li je to uslov po mi re wa dva na ro da? 063/8352...

~an rad nik ima oko 1.200 evra pla tu? Ne ka se ne va de na to da su „oni” u Evrop skoj uni ji, jer to ne ma ve ze ni sa po sku pqe wi ma kod nas, ni sa wi ho vim pla ta ma. Ne ka dig nu pr vo pla te na ne ki pri sto jan ni vo za nor ma lan `i vot, pa po sle nek di `u ce ne, ako ho }e. 063/8344...

di na ra za tri upla te, a u po {ti 100 di na ra. 064/2460... * * * Mo lim od go vor ne iz Op {ti ne @a baq da do |u da pre kon tro li {u stru ju u Lo va~ kom do mu u Ba~ kom Jar ku. 065/5503...

* * * Moj ma li unuk i we go vi vr {wa ci ne ma ju gre ja we u svo jim sta no vi ma u [u ma dij skoj 16, za to {to ne ko od sta na ra ne iz mi ru je dug To pla ni. Ina ~e, od pr vog da na use qe wa u zgra du pla }a se re dov no gre ja we - za smr za va we! Pre ma to me, „bri ga” di rek to ra To pla ne za gra |a ne No vog Sa da, vi {e mi li ~i na pred iz bor nu kam pa wu ne go na „me ko sr ce”. S’po {to va wem! 063/5230…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

PREDSEDNIK SKUP[TINE GRADA JOVANOVI] OBI[AO RADOVE U CENTRU

No ve ce vi le `u u Pa {i }e voj Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac ob i {li su ju ~e za vr {e tak ra do va na ob no vi vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e

}e na u pr vo bit no sta we za me sec da na. Jo va no vi} je is ta kao da ni je ne po zna to da je su ce vi u ve }i ni de lo va gra da sta re i do tra ja le, te mo li gra |a ne za str pqe we zbog ras ko pa nih uli ca.

- Iz bu xe ta gra da za ovo pred u ze }e iz dvo je no je ove go di ne oko 472 mi li o na di na ra, od to ga je 402 mi li o na na me we no za ka Fo to: N. Sto ja no vi}

Trenutne investicije vrede 300 miliona Tre nut no se u gra du i oko li ni re a li zu ju in ve sti ci je vred ne pre ko 300 mi li o na di na ra. Usko ro po ~i wu ra do vi na re kon struk ci ji vo do vod ne i iz grad wi i ob no vi ka na li za ci o ne mre `e vred ni oko 30 mi li o na di na ra. Ob no va vo do vo da ra di }e se u Uli ci dr Ili je \u ri ~i }a, Tran xa ment skoj, Dra gu ti na [en ka, Qer mon to voj i Og we na Pri ce… Iz grad wa ka na li za ci je bi }e u de lu Ba nij ske i u Tran xa ment skoj uli ci, a re kon struk ci ja u de lu Uli ce \ur |a Bran ko vi }a I u Bog da na Ga ra ban ti na. O~e ku je se po ~e tak ra do va na re kon struk ci ji ka na li za ci je na Li ma nu.

Radnici „Pu ta” pre te {traj kom upo zo re wa Za po sle ni u JKP “Put” u po ne d e q ak }e odr ` a t i {trajk upo zo re wa od 7 do 8 ~a so va kru gu fir me, uko li ko od mah ne po~ ne re {a va we pro ble ma u fir mi. Uz zah te ve ko ji se ti ~u se ma te ri jal nog po lo à ja rad ni ka sin di kat “Pu ta” po zi va gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a da pre du zme hit ne me re ka ko bi ova fir ma mo gla da qe nor mal no da po slu je. Sin di kat u sa op {te wu tra ì od osni va ~a - Gra da, di rek to r a i Uprav n og od b o r a da po~ nu da re {a va ju li kvid nost pred u ze }a i na |u re {e wa za pre kid do dat nog za du ì va wa kre di tom, li zin gom, kao i za pre kid vi {e me se~ ne ago ni je iza zva ne blo ka da ma ra ~u na i osnov nih sred sta va od stra ne po di zvo |a ~a. Od Gra da sin di kat “Pu ta” tra ì da ozbiq no

shva ti sin di kal no upo zre we, jer se ni zom go di na una zad sve sno i uz zna we osni va ~a ra di lo s gu bi ci ma i pre ko mer no za po {qa va la ma sa ne pro duk tiv ne rad ne sna ge. U pro te klom pe ri o du sin di kat “Pu ta” dva pu ta je na ja vqi vao {trajk upo zo re wa zbog ka {we wa za ra da, ali do {traj ka ni je do la zi lo, jer su pla te od mah sti za le. I u ju ~e ra {wem sa op {te wu sin di kat tra `i od po slo dav ca da se dr `i ~la no va 37., 47. i 48. Ko lek tiv nog ugo vo ra u is pla ti pla ta, put nih tro {ko va i da po ve }a za ra de za tri od sto za po sle ni ma ko ji ma to sle du je po Ak tu o pro ce ni ri zi ka. U Slu `bi za od no se s jav no {}u u „Pu tu”, re ~e no je da }e se da nas ogla si ti. Z. D.

Iz lo `ba pred me ta od mi ne ra la Jed no nev na iz lo `ba pred me ta od mi ne ra la i kri sta la „Biq ke, ì vo ti we i mi ne ra li” odr à }e se su tra od 11 do 18 ~a so va u kwi à ri Nublu, @ar ka Zre wa ni na 12. Iz lo `bu or ga ni zu je”Geo-Pan”, Dru {tvo qu bi te qa mi ne ra la, ste na i fo si la,a pri ka za ni pred me ti su iz wi ho ve pri vat ne zbir ke. D. G.

Deo Fu to ga bez vo de @e le zni~ ka uli ca u Fu to gu, od Gr me~ ke do in du strij ske zo ne i in du strij ska zo na, ne }e ima ti vo du da nas od 10 do 14 sa ti. Vo de ne }e bi ti zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. N. R.

VESTI Ni ko la Vuj ~i} u Grad skoj bi bli o te ci Kwi èv no ve ~e „Por tret pe sni ka” Ni ko le Vuj ~i }a odr à }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. O pe sni ku }e go vo ri ti Ivan Ne gri {o rac i \or |e De spi}, a sti ho ve }e ka zi va ti sam autor, ko ji je do bit nik na gra da „Mi ro slav An ti}”, „Bran ko Miq ko vi}”i „\u ra Jak {i}”. J. G.

Kre a tiv na ra di o ni ca Kre a tiv na ra di o ni ca „Me sec, zve zde, pla ne te i ko me te iz nad mo ga kro va” odr `a }e se u su bo tu od 10.30 do 13.00 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru, Mi te Ru `i }a 1. ^la na ri na je 150 di na ra, a de ca }e iz ra |i va ti ko me te od raz li ~i tih ma te ri ja la i pra vi ti sun ~ev si stem gra ta` teh ni kom. D. G.

Iz lo `ba u Ogran ku SA NU Iz lo `ba „Me di ci pro ar te” otva ra se da nas u 18 ~a so va u Ogran ku SA NU u No vom Sa du, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Iz lo `ba }e tra ja ti do 2. no vem bra, a or ga ni zu je se ve} dva de set go di na una zad. J. Z.

pi tal ne in ve sti ci je. Naj vi {e nov ca iz dvo je no je za ovu fir mu; pri me ra ra di pro {le go di ne iz nos je vre deo 302 mi li o na di na ra. Ka da se do da no vac ko ji je Vo do vod ulo ìo, to je ukup no 1,3 mi li o na - na gla sio je Jo va no vi}. Do dao je da je grad ska vlast od gra |a na pri mi la i pu no kri ti ka zbog po sku pqe wa vo de, ali i na gla sio da je taj no vac ulo èn u ob no vu vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre è, a ne u po ve }a -

we pla ta i za po {qa va we no vih rad ni ka. - Tre nut no se ra di 15 uli ca, a vo leo bih da se ra di 50. Me |u tim to je ne mo gu }e, jer ne ma pa ra. U vo do vod nu i ka na li za ci o nu mre `u se ni je ula ga lo 20 go di na a ovim ula ga wem po ku {a }e mo da vra ti mo sta ri sjaj gra du- re kao je Branko Bje la jac i do dao da je ovo pred u ze }e ulo `i lo 900 mi li o na di na ra. Q. Nato{evi}

SUTRA SVE^ANA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

Od lu ka o do bit ni ci ma grad skih pri zna wa Su tra }e bi ti odr `a na sve ~a na sed ni ca Skup {ti ne gra da na ko joj }e bi ti pro gla {e ni do bit ni ci Ok to bar ske na gra de, od no sno No vem bar ske po ve qe. Od ~e ti ri pred lo ga za ovo go di {wu No vem bar sku po ve qu, ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, usvo ji la je tri pred lo ga. Ve }i nom gla so va pri hva }e ni su pred lo zi za In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, „No vo sad sko po zo ri {te-Uj vi de ki sin haz” i Aka dem sko-kul tur ni umet ni~ ko dru {tvo „So wa Ma rin ko vi}”. Za Ok to bar sku na gra du

Ra do vi }e bi ti go to vi za de se tak da na, a ce la uli ca vra }e na u pr vo bit no sta we za me sec da na. Ce vi u ve }i ni de lo va gra da sta re i do tra ja le u Pa {i }e voj uli ci. Po sao je vre dan 30 mi li o na di na ra, a ra do vi }e bi ti go to vi kroz de se tak da na a ce la uli ca bi }e vra -

~etvrtak20.oktobar2011.

pred lo `en je va sku lar ni hi rurg KC Voj vo di ne u No vom Sa du prim. dr Jo van Pfau, di rek tor ka {ko le „Mi lan Pe tro vi}” mr Sla vi ca Mar ko vi}, a kao tre }i pred log je iz gla san Stu dent ski kul tur ni cen tar No vi Sad, na ini ci ja ti vu Ne za vi snog dru {ta no vi na ra Voj vo di ne. Ina ~e, na sed ni ci ko mi si je je utvr |e na i nov ~a na na gra da od sto hi qa da di na ra, ko ja je, ta ko |e, upu }e na grad skom par la men tu na usva ja we, a ko ja bi tre ba lo da bu de uru ~e na po je di na~ no sva kom do bit ni ku Ok to bar ske na gra de. Q. Na.

U MZ „Bi stri ca” slu {a ju gra |a ne Pred sed nik sa ve ta MZ „Bi stri ca” Ta tja na \u ri} i pred sed nik Ko mi si je za bez bed nost Bo ri slav Sta ji} po zi va ju gra |a ne da svo je `al be, pred lo ge i su ge sti je mo gu da do sta ve Ko mi si ji za bez bed nost MZ ve ~e ras od 18 do 19 ~a so va u pro sto ri ja ma MZ” Bi stri ca” , Bra }e Dro -

wak 11. U ci qu ne po sred ni je i bo qe sa rad we sa Sa ve tom MZ i po li cij skom is po sta vom „De te li na ra”, a za rad ot kla wa wa pro ble ma u obla sti bez bed no sti i si gur no sti u ovoj me snoj za jed ni ci, Ko mi si ja }e ra di ti sva kog 1. i 3. u me se cu. J. G.

PAJTI] I PAVLI^I] U “VISKOFAN KOTEKSU”, [PANSKOJ FIRMI

Po mo} dr `a ve za jo{ 200 rad nih me sta - Sa go to vo 500 za po sle nih i pro iz vo di ma ko ji u 95 po sto slu ~a je va svo je me sto na la ze u iz vo zu, fir ma “Vi sko fan Ko teks” ko ja pro iz vo di ve {ta~ ke omo ta ~e za me sno pre ra |i va~ ku in du stri ju, je dan je od naj ve }ih ula ga ~a u gra du. Dr `a va je pro {le go di ne u ok to bru od re di la 400.000 evra za pro {i ri va we pro iz vod we i za po {qa va we 200 no vih rad ni ka u ovoj fir mi, a no vac }e se ras po re |i va ti za vi sno od di na mi ke za po {qa va wa- re kao je ju ~e pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} u fir mi “Vi sko fan Ko teks”. Za jed no s wim fir mu u Uli ci Pri mor skoj 92 po se tio je i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} - Ni je pro {lo ni {est me se ci od ka da je ova ha la iz gra |e na i da su no vi qu di za po {qe ni. Grad je do neo od lu ku da sva ko ko in ve sti -

ra vi {e od mi lion evra i za po {qa va no ve qu de, ima mo gu} nost da mu odo bri mo po pust od 50 po sto kod ko mu nal nog opre ma wa. Bu le var Evro pe, ko ji }e pro la zi ti u ne po sre doj bli zi ni, jo{ je je dan

GLAVNI SAOBRA]AJNI INSPEKTOR MLADEN BA[I]

Tak si vo zi la le pa i ma to ra

Grad ska sa o bra }aj na in spek ci ja da }e fo re tak si sti ma jo{ ne de qu i po da ba `da re tak si me tre, a na kon to ga kre }u u kon tro lu. Na i me, po {to je Grad sko ve }e do ne lo od lu ku da naj ni à eko nom ska ce na u gra du bu de 40 di na ra start i 40 di na ra ki lo me tar, ni jed no udru è we vi {e ne }e mo }i da vo zi stran ke is pod te ce ne. Glav ni sa o bra } aj n i in s pek t or Mla d en Ba { i} ob ja {wa va za „Dnev nik” da }e tak si sti mo }i da dr è vi {e ce ne od 40 di na ra, ali one ne }e sme ti da bu du ma we. - Mi i da qe sva ko dnev no kon tro li {e mo tak si ste, ali jo{ uvek ni smo po ~e li da gle da mo da li su uskla di li ce ne, jer mno gi jo{ uvek ni su ba `da ri li ta ki me tre. Sa da kon tro li {e mo da li is pu wa va ju sve uslo ve da bi mo gli da vo ze tak si, kao i teh ni~ ku is prav nost vo zi la - ka è Ba {i} i do da je da }e za de se tak da na kon tro li sa ti i da li su ba `da ri li tak si me tre. Upi tan u ka kvom su sta wu vo zi la ka da je u pi ta wu teh ni~ ka is prav nost, sa go vor nik ka è da su sa da do sta lo {i ja vo zi la u od no su na pred hod ne go di ne. - Ka da je pro me we na Od lu ka gra da o uvo |e wu mo to ra euro 3 od no sno po me re na za mart 2013. go di ne, na uli ci su

po ~e la da se po ja vqu ju sta ra i lo {a ko la. Ona do du {e iz gle da ju le po, ali u pi ta wu je sa mo {min ka. Ipak, 2013. go di na ni je ta ko da le ko, pa }e se i ova oblast do ve sti u red - ka `e Ba {i}. Ge ne ral no gle da no, in spek to ri su ipak za do voq ni si tu a ci jom ve za nom za tak si ste, jer ka ko ka `e sa go vor nik si tu a ci ja je znat no bo qa u od no su na pred hod ni pe riod. - Tak si sti su sa da u mno go ma wem pre k r { a j u, jer ima j u le g i t i m a c i j e, pla }a ju po rez i ima ju re gi stro va ne rad we, na{ de ve to me se~ ni iz ve {taj po ka zu je da je mno go ma we ka `wa va wa ne go pro {le go di ne u ovo vre me - na vo di sa go vor nik. Pod se ti mo, tak si sti ve} go di na ma po ku {a va ju pre ko grad skih vla sti da sta nu na rep ne lo jal noj kon ku ren ci ji ko ja tak si ra po gra du, a iz dru gih je op {ti na. No vi Sad ima sop stve nu od lu ku o ko ri {}e wu tak si pre vo za, ko jom su pred vi |e ni stro gi uslo vi, ali pro blem je u to me {to isti slu ~aj ni je u su sed nim op {ti na ma. Na i me, Za kon do zvo qa va tak si sti ma iz dru gih op {i na da ra de i u No vom Sa du, {to do vo di do ne lo jal ne kon ku ren ci je i su ko ba me |u tak si sti ma. Q. Nato{evi}

ve li ki plus za na do la ze }e in ve sti ci je - re kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i}. Pri pro {i ri va wu pro iz vod nih ka pa ci te ta i za po {qa va wu no vih qu di pu nu lo gi sti~ ku i fi nan sij -

sku po dr {ku na ja vio je i pred sed nik Vla de APV Paj ti}, is ta kav {i da tre nut no u Voj vo di ni po sto ji “{est in ve sti ci o nih pro je ka ta {pan skih fir mi”. - Oko 55 mi li o na evra ulo `i le su u Po kra ji nu {pan ske kom pa ni je, a sa mo ova 45 mi li o na. To je sna `an sig nal dru gim {an skim in ve sti to ri ma da je ovo pod ru~ je atrak tiv no za ive sti ra we i za po {qa va we – do dao je Paj ti}. Rad ni ci u Vi sko fan ko tek su pro iz vo de ka lo ge ne, pla sti~ ne i ce lu lo zne omo ta ~e za me sno pre ra |i va~ ku in du stri ju, a ge ne ral ni di rek tor ove kom pa ni je Ho se An to nio Ka na les is ta kao je ka ko „pro iz vo de iz vo ze u go to vo 100 ze ma qa sve ta”, te da je po slo va wem u No vom Sa du za do vo qan. A. L.

KOMISIJA ZA NAZIVE ULICA I JAVNIH PREDUZE]A

Uli ca u Ve ter ni ku ~e ka ime

Uli ca u Ve ter ni ku, u ko joj `i vi Ne nad Mi qa to vi}, pri ~e ka }e sa do bi ja wem ime na, s ob zi rom na to da je sed ni ca Ko mi si je za na zi ve de lo va na se qe nih me sta i jav nih slu `bi ju ~e pre ki nu ta. Na i me, Mi qa to vi} je pod neo mol bu da we go va uli ca do bi je na ziv, ka ko bi mo gao svoj stam be ni obje kat da pri ja vi, s ob zi rom da je u pro ce su le ga li za ci je. ^la no vi Ko mi si je od lu ~i li su da ovu ta~ ku is pi ta ju na sle de }em sa stan ku, ko ji }e bi ti

na knad no utvr |en, po {to tre ba da se pro ve ri teh ni~ ko-prav na pro ble ma ti ka ovog slu ~a ja. Na ju ~e ra {woj sed ni ci do ne ta je od lu ka po ko joj }e se ~e ti ri ime na uvr sti ti u Fond za da va we na zi va uli ca ma. Ovo zna ~i da }e ne ki kra je vi gra da bi ti na zva ni po osni va ~u pr ve grad ske bol ni ce Alek san dru [os ber ge ru, glum cu Euge nu Ver be ru, arg he o lo gu Bog da nu Bruk ne ru i no vi na ru \or |u Fi {e ru. A. J.

U KARLOVCIMA SKUP IZ OBLASTI RADIOLOGIJE

Kom pju te ri zo va na to mo gra fi ja oku pi la stru~ wa ke [ko la kom pju te ri zo va ne to mo gra fi je, ko ja se odr `a va u or ga ni za cji Cen tra za kon ti nu i ra nu me di cin sku edu ka ci ju Me di cin skog fa kul te ta u No vom Sa du, otvo re na je u uto rak i tra ja }e do su bo te 22. ok to bra. Stru~ na pre da va wa, de ve te po re du [ko le, or ga ni zu ju se u kon gre snoj sa li ho te la “Du nav” u Srem skim Kar lov ci ma. Po la zni ke ove {ko le }e, pet rad nih da na, ob u ~a va ti vo de }i pro fe so ri i stru~ wa ci iz obla sti ra di o lo gi je iz Sr bi je, re gi o na i Evro pe. Ovo je de ve tu po re du {ko lu kom pju te ri zo va ne to mo gra fi je,

na ko joj u~e stvu je pre ko 40 po la zni ka iz re gi o na i de set pro fe so ra, na ~e lu s pro fe sor kom Sa wom Sto ja no vi}. An ga `o va li su se ka ko bi na sta va bi la ve o ma kva li tet na, iz ja vio je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq.^la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci prof. dr Sa wa Sto ja no vi} na gla si la je da raz voj me di ci ne kao i pri su stvo naj sa vre me ni jih vi {e sloj nih CT apa ra ta oba ve zu je ra di o lo ge na stal nu edu ka ci ju. I. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak20.oktobar2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (14.05, 16.05), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Ta luda qubav” (20.25), „Svi moji biv{i” (22.35), „Budi malo ja” (20.20, 22.40), „Kids fest” (12, 14, 16, 18), „Kids fest” 3D (11, 13, 15, 17), „^eli~na borba” (20), „Tri musketara” (16.10, 18.10, 19, 21.10, 23.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.10, 22.10), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.15, 20.15, 22.15), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15, 20.05)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” - „Zojkin stan„ (20.30) Po zo ri {te mla dih: mala sala „Ma~ak u ~izmama” (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ta tja na Bo {ko vi} i Be si ma Pi re va iz Novog Sada, Mil ka Bje qac iz Ba~ke Palanke, Na ta li ja Oro sla mo{ iz Be~eja, Ma ri ja na De {i} iz Ledinaca, DE^AKE: Iva na Sa mar xi}, Ma ri ja na Mu tav ~i e va, Na ta {a Sto ja no vi} i Alek san dra Mil no vi} iz Novog Sada, Sta ni sla va Sto {i} iz Jarkovaca, Oqa Kr ti ni}-]a li} iz Sremskih Karlovaca, Slo bo dan ka Je la ~i} iz Sombora, Kri sti na Ra di vo je vi} iz Veternika, Mir ja na Ba wac iz Temerina, An ki ca Mi li ~e vi} iz Rume, Ve ri ca Gru ji} iz @abqa, Di ja na Vuj ~i} iz Radi~evi}a i Sve tla na Tri fu no vi} iz Prwavora.

saHRaNE Na gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nikola Ivana ^obanovi} (1935) u 12 ~asova, Marija Petra Mare{ (1926) u 12.45, Sava Lazara Popi} (1938) u 13.30 ~asova, Zorka Ilije Pi}uri} (1936) u 14.15 i Mihajlo Bo`e Ili} (1929) u 15 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СРПСКО-МАЂАРСКА ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА

Традиција за будућност

АПАТИН: У овиру пројекта „Партнерски центар за кластере“, којИ је финансирала ЕУ из ИПА фондова за прекограничне сарадњу Србија-Мађарска, а са српске стране проводи га Отворени универзитет из Суботице, одржана је једнодневна радионица, под називом „Могућности сарадње мађарских и српских партнера у области туризма“. Поред бројних учесника из Мађарске, на овој радионици су са српске стране представљени пројекат „Традиција за будућност“ Општине Апатин као и два кластера – Кластер бањског туризма Војводине и Кластер „Сомборски салаши“. Презентација ИПА пројекта, који од фебруара ове године спроводи Општина Апатин заједно са партнерима са српске и хрватске стране, показала је обиље потенцијала које поседују чланови пројектног кла-

стера EcoRuralNET када је реч о руралном туризму и неговању традиције. Мађарски партнери су показали велики инерес за сарадњу, као и за размену искустава у области организације и промоције кластера. Ова је радионица имала два основна циља: боље упознавање и повезивање партнера за наредни позив у оквиру прекограничне сарадње Србија–Мађарска и планирање заједничких туристичких пакета за домаће туристе, као и потенцијалне туристе из трећих земаља. Са директором фестивала „Хунгарикум“ Золтаном Елекешом договорена је конкретна сарадња до краја године, која би у наредној години довела до заједничких наступа и промоција на сајмовима и фестивалима у Мађарској и Србији. Ј. П.

ДР ПРЕДРАГ МИЈИЋ НАКОН НАПУШТАЊА ФУНКЦИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ЧОКА

Мање администрације, више функционера ЧОКА: После седам година на дужности првог човека општине Чока, др Предраг Мијић из Демократске странке је поднео оставку, због сукоба интереса, јер је и покрајински посланик у Скупштини АП Војводине изабран по већинском систему. Без обзира што са функције одлази пре истека мандата, Мијић констатује да је ово прилика да на миру сумира учинак. Међу постигнутим резултатима истиче смањење броја запослених у општинској администрацији, али указује и на непотребно повећање броја функционера условљено функционисањем коалиционе власти.

Предраг Мијић

- Задовољан сам да је у овом периоду било доста инфраструктурних радова, поготово у оном периоду када су у пуном капацитету функционисали Национални инвестициони план Србије и Фонд за капитална улагања Војводине - каже Мијић. Незадовољан сам што нисмо имали новца да на озбиљнији начин помогнемо привреди и то је остало недоречено. Задовољан сам јер смо соци-

смо успели да значајно смањимо број радника у локалној самоуправи. То нам нико не верује, али подаци казују да смо са 62, када сам преузео дужност председника, тај број свели на 38, али ипак нисам задовољан што нисмо у довољној мери реформисали Општинску управу. Нисам стигао тиме да се бавим, јер сам мислио да је то посао стручних људи, пре свега начелника Општинске управе, да устроје процедуре и олакшају људима да остваре своје потребе на једном месту, када дођу у општинску администрацију, а не да се шетају од канцеларије до канцеларије - напомиње Мијић. Одлазећи председник чоканске општине предочава да су учињени значајни кораци да се обезбеде предуслови за привредни развој, али пре свега да је у овој вишенационалној средини остварена политичка стабилност. - Трзавица увек има, али били смо у стању да доносимо одлуке - наглашава Мијић. - Није било смењивања и нисмо имали великих међунационалних инцидената. Било је покушаја, али у политичком смислу нисмо у локалној самоуправи имали затегнутих односа због националне припадности, јер смо те дечије болести прерасли. Мијић је незадовољан што се кадровска политика сада води под великим страначким утицајем, а сагледава и позицију председника општине на коју је биран непосредно од грађана, а за овај мандат од стране одборника СО. - Мислим да је избор председника општине од стране грађана био бољи јер смо директно били бирани и имали смо другачији интегритет у односу на Скупштину општине. Постојала је могућност да нас неко смени, а да то није партијска централа, већ на

Немоћни посматрачи приватизације Предраг Мијић је незадовољан брзином и ефикасношћу приватизације у фирмама у Чоки. - Као председник општине, ја и укупна општинска администрација осећали смо се немоћно када се решавала судбина некада најзначајнијих предузећа у општини: Индустрије меса „Чока” и делова Пољопривредног комбината „Чока”, „Менте” у Падеју - каже др Мијић. јалну заштиту у нашој средини подигли на виши ниво, према утврђеној стартегији, пре свега у решавању потреба најмлађих, лица са посебним потребама и најстаријих суграђана. Поред тога, укључивањем у европске пројекте остварили смо додатне ефекте, јер су нам паре из европских фондова биле значајна подршка у односу на скромна и ограничена буџетска средства. Мијић сматра да је чоканска општина оспособљена да настави рад на европским пројектима, где ће се отворити још веће могућности добијањем статуса кандидата за ЕУ. - Добро смо припремљени за трку и са много већим општинама, мада

иницијативу грађана који су нас и бирали. Сада таква могућност не постоји. Једноставније сам решавао ствари са места директно изабраног председника општине. Тада смо имали мањи број функционера запослених у локалним самоуправама, у односу на ситуацију када сам изабран по другом моделу. Општини Чока нема потребе да има више од једног или два стално запослена функционера, а у форми коалиционе власти каква је настала на претходним изборима, нисмо могли да избегнемо упошљавање већег броја функционера, јер је свако од коалиционих партнера је хтео да нађе ухлебљење за своје кадрове. Текст и фото: М. Митровић

~etvrtak20.oktobar2011.

Stapar spreman za promociju

ПРЕДНОСТИ ПРЕТПРИСТУПНИХ ФОНДОВА ЕУ НА ЛОКАЛУ

Нови пут Баја-Сомбор на видику

СОМБОР: Омиљена тема заговорника сарадње односно стремљења Србије ка ЕУ, коришћење претприступних фондова, добила је у Сомбору још једну потврду оправданости. Представљен је заједнички пројекат мађарског града Баје и Сомбора, за који се очекује да ће се у потпуности финансирати из ЕУ фондова, а предвиђа изградњу пута између ова два, иначе братска, града. Цео пројекат изградње прекограничног пута бр. 51 Баја–Сомбор има за циљ побољшање кретања људи, робе и услуга, а израда пројектно-техничке до-

кументације, на тендеру, додељена је „Виа Инжењерингу”. Рок за израду пројекта пута је 7. новембар. Са сомборске стране ангажован је тим на изради пројекта пута бр. 51 у саставу: Саша Бошњак, Дамир Марковић, Милорад Мирковић, Михаел Плац. Координатор и менаџер Саша Бошњак представио је пројектантску кућу којој је додељен посао израде пројектно – техничке документације. Члан Градског већа и тима, Дамир Марковић, рекао је да је овај пројекат резултат опредељења Сомбора да развија

прекограничну и регионалну сарадњу користећи предприступне фондове Европске уније, чиме се омогућава и развој Града. Према његовим речима, Сомбору је одборено 20-ак пројеката, а пројекат изградње пута Баја – Сомбор је први пројекат из области инфраструктуре. Укупан буџет пројекта износи 1.703.837 евра, бесповратна средства су 1.448.261 евра при чему на партнере у Сомбору „одлази“ укупно 320.603 евра, од којих је учешће Града 48.000 евра, док су преосталих 272.000 бесповратна средства. М. Миљеновић

СТАПАР: Od prekosutra, obilaskom Stapara po~iwe prva u nizu promotivnih tura ka selima koja su na konkursu Dunavskog turisti~kog klastera „Istar 21” i Pokrajinskog sekretarijata za privredu u okviru projekta „Bogatstvo razli~itosti” izabrana za vojvo|anska sela spremna za turisti~ku promociju. Naime, od 45 sela koja su konkurisala na ovom projektu posle obilaska svih radni tim u kojem su u~estovali predstavnici klastera i pokrajinskih institucija, izabrano je 14 sela za koje se mo`e re}i da su najspremniji za turisti~ku promociju. Prvo selo, a ono je na proteklom Sajmu turizma i zvani~no dobilo priznawe da je spremno za turizam, koje se organizovano obilazi je Stapar kod Sombora. Q. M.

СЛАБА ПОТРАЖЊА ЗА НЕКРЕТНИНАМА У ЗРЕЊАНИНУ

Посредници падају у очајање

ЗРЕЊАНИН: Већ дуго промет некретнина у Зрењанину на најнижим је гранама. Мада су цене свих категорија станова пале и до 30 одсто у односу на период пре рецесије, истовремено је опао и промет кућа и станова. Уједно, доста инвеститора у индустрији, па и станоградњи, одустало је од пројеката који су били

су толико повољни и да је боље не ризиковати са њима. Власница агенције за промет некретнина „СМ гратис” Светлана Медић каже за „Дневник” да не памти гору ситуацију и да није могла изабрати лошији моменат да се почне самостално бавити овом делатношћу. Јер, Медићева је 23. маја ове године регистровала фирму, али се то показало као лош потез, бар за сада. - Пре четири године дошла сам у Зрењанин из Београда, где сам радила код приватника, бавећи се такође прометом некретнина, односно издавањем станова. Пре неколико месеци овде сам регистровала агенцију и почела са купопроМала тражња за скупим квадратима

пред реализацијом. По неким проценама агенција за трговину некретнинама, највећи проценат купаца нових станова грађених у последњих пар година били су млађи људи, који су свој први стан пазарили на кредит. Али, испоставило се и да банкарски кредити, чак и субвенционисани, ни-

дајом. Испоставило се да је стање катастрофално. С обзиром на искуство од пре четири године, када смо двоје колега и ја за шест месеци направили 10.000 евра промета агенцији, и када нисмо могли да постигнемо да идемо на терен и да се јављамо на телефон, сада дођем у ситуацију да проверавам да ли су ми огласи уопште и изашли у новинама - не крије разочарање Светлана Медић. Наша саговорница наглашава да огласи које даје у новинама буду публиковани понедељком, а да је до среде нико од заинтересованих за куповину стана и не позове. А, и осталим данима то се дешава заиста ретко. - Све ређе излазим на терен на позив клијената. Некретнине које имам у својој бази углавном су од познаника и пријатеља, па нисам у ситуацији да имам што и друге агенције. Можда је код њих ситуација боља, не знам, али сам да-

Инвеститори одустају

Светлана Медић има сазнања да инвеститори који су купили неке локације у намери да граде у Зрењанину, сада хоће да их продају. И она има клијента који жели да прода три јако добре локације, купљене пре неколико година. Човек живи у иностранству и не види никаквог интереса да на тим местима почне изградњу станова, како је раније планирао.

ИНВЕСТИТОРИ ИЗ ИТАЛИЈЕ У КИКИНДИ

Заинтересовани за пречишћавање воде

КИКИНДА: Фирме из Вићенце “Футура” и “Edil construcioni” желе да послују са Кикиндом. Представници ових двеју фирми састали су се чланом Општинског већа Браниславом Чолаком, начелником Општинске управе Бранком Љубојом, директорком ЈП “Дирекција за изградњу града” Едитом Дивковић и директором ЈКП “6.октобар” Миланом Караћем, са којима су разговарали о евентуалним улагањима. Фирма “Футура” бави се уклањањем отпада, прерадом пијаће и отпадних вода, те производњом енергије из биомасе. Фирма “Edil construcioni” има грађевинску делатност. - Власнику грађевинске фирме Антониу Калегару објаснили смо

да у улици Доситејевој, у строгом центру града, постоји градска гаража која је изграђена пре 22 године и никада није завршена нити стављена у употребу – каже Бранислав Чолак. – Разговарали смо и о дивљим гаражама у Микронасељу које треба уколнити. Кикинда има план изградње стамбено-пословног комплекса у Блоку Ц-2, а гостима из Италије представили смо и могућ-

ност улагања у некадашњу касарну. Ово је тек први разговор са представницима фирми из Вићенце тако да ће наредни кораци пооказати у ком правцу ће се развијати наша сарадња. Денис Балдан из фирме “Футура” саопштио је да је ово предузеће заинтересовано за извоз технологије из грађевине и екологије: „Сматрам да са општином Кикинда можемо заједнички радити на пројектима пречишћавања отпадних вода, паркинга и производње енергије чиме се иначе бавимо у Италији и Либији. Најинтересантнији ми је пројекат општине Кикинда везан за пречишћавање воде и мислим да би он мога да се конкретизује.” А. Ђ.

Плакат - порука против насиља над женама

БЕЧЕЈ: Изложба „Плакатима против насиља над женама” у симболичном термину „пет минута до 12 сати” биће отворена данас у галерији „Круг” у Бечеју. После низа војвођанских градова у којима је приказана, изложба ће остати у Бечеју до 26. октобра, затим се сели у Кикинду, Суботицу да би у Новом Саду била отворена на Међународни дан борбе против насиља над женама 25. новембра. Поставка је настала захваљујући сарадњи Завода за равноправност полова АП Војводине и Академије уметности у Новом Саду, као

рад 18 студената Одсека за ликовне уметности новосадске Академије. Изложбу прате радијски пакети на исту тему студената Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, који ће током трајања изложбе бити емитовани на локалном радију. Изложбу у Бечеју отвориће данас директорка Завода за равноправност полова АП Војводина Весна Шијачки и Јелена Бранков-Черевицки, чланица Комисије за унапређење родне равноправности општине Бечеј. В. Ј.

Светлана Медић

нас више него убеђена да нисам могла да нађем горе време да самостално започнем овај бизнис, каже Медићева и примећује да понуде и има, али да је потражња изузетно слаба. Као разлога слабог интересовања зрењанинских купаца она види то што људи немају довољно могућности да би подигли кредит. И субвенционисани кредити, сматра она, јако су се лоше одразили на промет. Требало би градити станове који ће у старту имати ниже цене од садашњих. Просек нових станова сада је 650 - 700 евра, а стари се могу наћи за 500 евра по квадрату објашњава власница агенције „СМ гратис”. Ж. Балабан

Врбас данас слави Дан општине ВРБАС: У Врбасу ће данас, низом свечаности и богатим културно-уметничким програмом, бити обележен Дан општине Врбас и Дан ослобођења. У оквиру програма биће одржана свечана седница Скупштине општине Врбас, затим у Ликовној галерији Културног центра за 13 часова заказано је отварање изложбе „Јесењи ликовни салон 2011“, док ће у 18 часова, у Музејској збирци бити одржана промоција књиге „Летопис основне школе у Врбасу од 1944. до 1951. године“, аутора Владимира Увалина. Такође, обележавајући Дан ослобођења, представници СУБНОР-а положиће венце на споменик палим борцима. На самом крају програма, поводом обележавања Дана општине Врбас, у 20 часова на тргу почеће М. Кк. концерт „ЈУ групе“.

~etvrtak20.oktobar2011.

vojvodina

dnevnik

c m y

ПРИВРЕДНИЦИ ПРОСЛАВИЛИ ТОМИНДАН

Успешни предузетници су ослонац друштва

НОВА ПАЗОВА: Томиндан, празник посвећен Светом апостолу Томи, први пут је ове године као крсну славу прославило Удружење привредника Нова Пазова, настављајући вишедеценијску традицију удружења занатлија у овој средини. У храму Свете Петке у Новој Пазови служена је вечерња литургија уз сечење славског колача, уз присуство привредника и њихових гости-

ју. На свечаној вечери председник Удружења привредника и кум славе Милисав Стикић, рече да је удружење у јуну основало 20 предузетника спремних на прве кораке у удруживању, а стигло се до 62 члана и наставиће се омасовљење, јер Нова Пазова има 280 предузећа и 830 занатских радњи, што је значајан привредни чинилац. Циљ организовања привредника, по речима Стикића, је успешније пословање, остваривање већег профита, запошљавања и бољег живота. Председник општине Стара Пазова

Горан Јовић, честитајући привредницима славу, рече да је поносан што је председник општине у којој има толико успешних предузетника. - У Србији кажу да је мотор привредног развоја Срем, у Привредној комори да је мотор привредног развоја региона општина Стара Пазова, јер је у њој запослена трећина укупног броја запослених у Срему, а у општини је мотор привредног развоја Нова Пазова - рекао је Јовић нагласивши да ће предузетници имати подршку локалне самоуправе и убудуће. На развој и златно доба занатства у овој средини подсетили су Мирко Вучетић, Петар Лађевић и Никола Клашњић, а Жарко Шакић, извршни директор за чланство Уније послодаваца Србије је слављеницима пожелео да следећу славу прославе као пуноправни чланови Уније послодаваца, јер је то право место за решавање проблема у сарадњи са влашћу и синдикатима. Милан Божић, председник Привредне коморе Срема је подсетио да ће управо у Новој Пазови 30.,31.октобра и 1.новембра бити одржан сајам привредника и позвао да се укључе у што већем броју у ову манифестацију. А. Мали

Концерт класичне гитаре

НОВИ БЕЧЕЈ: Асоцијација гитариста Војводине и Дом културе општине Нови Бечеј, организују сутра Вече класичне гитаре.У програму учествују ученици средње музичке школе „Исидир Бајић” из Новог Сада Андреј Бојовић, Исидора Корошец, Никола Коровљев и Марко Ивезић, који уче гитару у класи професора Александра Спасојевића, Живојина Кузмановића и Рашка Радовића. Концерт ће се одржати у Галерији Тиске академије акварела (ТАА), почеће у 19 сати, а улаз је слободан. М. К.

Улични баскет нa радост пролазника

Борилачки спортови за све узрасте

РЕЗУЛТАТ САРАДЊЕ ПОКРАЈИНЕ И ОЛИМПИЈСКОГ КОМИТЕТА

Владе Дивац отворио теретану и терен за кошарку

ЗРЕЊАНИН: Председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац и покрајински секретар за спорт и омладину Модест Дулић посетили су Зрењанин, и том приликом је наш кошаркашки ас, заједно са градоначелником Милетом Михајловим, свечано отворио нову теретану у Дому борилачких спортова. По речима Михајлова, у овај пројекат је уложено осам милиона динара, што је резултат сарадње Владе Војводине и Олимпијског ко-

митета Србије. Он се захвалио и Рвачком клубу „Пролетер”, јер је средства од партиципација које је добио на Европском првенству уложио у Дом борилачких спортова. - Препознали смо да је потребно улагање у рвачке и борилачке спортове, а Зрењанин је један од њихових центара. То је уједно и био разлог да се инвестира у објекат Дома – поручио је Дивац. Делегације Владе Војводине и Олимпијског комитета Србије су по-

том, заједно са представницима Зрењанина, обишли недавно реновирани кошаркашки терен у насељу Багљаш. Модест Дулић је нагласио да је и ово урађено захваљујући сарадњи Покрајине и Олимпијског комитета. - Та сарадња се наставља како бисмо помогли нашим спортистима пред Олимпијске игре у Лондону. Она подразумева финансирање спортиста и њихових активности, одласке на припремне квалификације и турнире и набавку опреме и

реквизита – изјавио је Дулић, додајући да је један од наредних пројеката оспособљавање сајамске хале у Новом Саду за потребе дворанске атлетике. Представници покрајинске Владе, града Зрењанина и Владе Дивац су, заједно са децом коју су затекли на кошаркашком терену, одиграли и партију уличног баскета, на задовољство радозналих грађана, који су се окупили да виде једног од најбољих српских кошаркаша. Ж. Балабан

РЕГИОНАЛНА ИЗЛОЖБА У БЕЧЕЈСКОМ МУЗЕЈУ

Богатство ручних радова

БЕЧЕЈ: Потврда онога шта све вредне руке жена у слободном времену могу да ураде може се видети на Трећој регионалној изложби ручних радова и рукотворина у Градском музеју Бечеј. Због разноврсности изложених предмета, од везених и хекланих столњака, преко гоблена, одевних предмета, накита од перлица, слика од пресоване сламе, до употребних предмета од дрвета, где машта нема граница, изложба је погодна и за едукацију основаца. На изложби је презентовано око 500 експоната 180 излагача из Бачке Тополе, Будисаве, Врбаса, Горњег Брега, Новог Бечеја, Новог Кнежевца, Сенте, Темерина, Фекетића и, наравно, Бечеја.

- Иако смо ми у читавом послу само партнери, јер је организатор КУД „Орион”, радује нас ентузијазам учесника изложбе и чињеница да су се ове године активно укључили и ученици с посебним потребама овдашње ШОСО „Братство”, рекла је в.д. директор Градског музеја Бечеј Бранислава Микић-Антонић. У име организатора на свечаном отварању изложбе бројне госте поздравили су председник КУД „Орион” Калман Пфау, у име Савеза љубитеља ручних радова Војводине Ержебет Шулц и Марија Молнар из секције за ручне радове организатора. Из-

Поједини експонати изазивали су дивљење

ложба ће бити доступна посетиоцима до В. Ј. 12. новембра.

dru[tvo

dnevnik DOMA]A BESPILOTNA LETELICA VINULA SE U NEBO

Us pe {an pr vi let „pe ga za” Na lik je tvo re vi na ma iz na u~ no fan ta sti~ nih fil mo va. Vi di da qe i s go to vo sto po stot nom si gur no {}u pre no si in for ma ci je u ko mand ni cen tar. Br za, pre ci zna i ele gant na, uglav nom ne vi dqi va le te li ca, pred sta vqa ve li ki oslo nac voj nih mi rov nih i rat nih ak ci ja. We no ime je „pe gaz 011“ i no vi je mo del bes pi lot ne le te li ce Voj no teh ni~ kog in sti tu ta. Sa mo ~e ti ri me se ca na kon {to je pre -

sni ma si tu a ci ju na te re nu i {a qe vi deo-sli ku ze maq skoj sta ni ci u re al nom vre me nu. „Pe gaz” ima mo tor od 43 kow ske sna ge, po kre }e ga dr ve na dvo kra ka eli sa, a trup i kri la su mu iz ra |e ni od kom po zit nih ma te ri ja la. Ras pon kri la je 6,34 me tra, du `i ne je 5,4 me tra a mak si mal na br zi na 200 ki lo me tra na sat. Mo `e da le ti do 3.000 me tra vi si ne, uz br zi nu kr sta re wa od 150 ki lo me ta ra na sat.

Bes pi lot na le te li ca „pe gaz 011” na saj mu

mi jer no pred sta vqen na be o- grad skom saj mu na o ru `a wa i voj ne opre me „Part ner 2011”, „pe gaz 011” je 4. ok to bra uspe {no oba vio pr vi let, sa op {te no je na saj tu In sti tu ta. Le te li ca je plod jed no i po go di {weg ra da stru~ wa ka VTI-ja. Deo je si ste ma bes pi lot ne le te li ce sred weg do le ta, ko ji ~i ne

Le te li ca za po le ta we i sle ta we mo è ko ri sti ti tvr de pod lo ge, be ton ske ili trav na te, du ì ne do 400 me ta ra, a za slu ~aj pri nud nog sle ta wa ima i pa do bran. Voj ska Sr bi je u na o ru à wu ima ma lu izra el sku bes pi lot nu le te li cu „or bi ter”, a usko ro se o~e ku je i uvo |e we u na o ru à we

U vazduhu moè da ostane do 12 sati, a ima operativni radijus od 100 kilometara. Ispod trupa letelice je prostor za sme{taj tereta, u koji se skladi{ti dnevna i no}na kamera, laserski obeleìva~ i laserski daqinomer, a alternativno moè nositi i radar tri le te li ce, no si vo sti po 40 kg ko ri snog te re ta, po kret na ze maq ska sta ni ca i lo gi sti~ ko vo zi lo. Ova bes pi lot na le te li ca raz vi ja na je od mar ta 2010. go di ne. U va zdu hu mo è da osta ne do 12 sa ti, a ima ope ra tiv ni ra di jus od 100 ki lo me ta ra. Is pod tru pa le te li ca ima pro stor za sme {taj te re ta u ko ji se skla di {ti dnev na i no} na ka me ra, la ser ski obe le ì va~ i la ser ski da qi no mer, a al ter na tiv no mo è no si ti i ra dar. Le te li ca

pr ve do ma }e ma le bes pi lot ne le te li ce „vra bac”, ta ko |e na pra vqe ne u Voj no teh ni~ kom in sti tu tu. Tre nut no je u ovoj usta no vi u raz vo ju sred wa iz vi |a~ ka bes pi lot na le te li ca IBL-2000. No vi mo del bes pi lot ne le te li ce „pe gaz 011” je pla ni ran kao ve li ki oslo nac Voj ske Sr bi je. Osim ~i sto voj ne pri me ne, on mo `e da ti i ve li ki do pri nos po li cij skim ak ci ja ma po tra ge i po te re, kao i u kon tro li dr `av ne gra ni ce. M. Bozokin

LGBT PROTEST

Do sta je! Ak ti vi sti Gej-strejt ali jan se, ko ji su pro te sto va li is pred Vla de Sr bi je zbog na pa da na A. @., de voj ku ko ja je no si la ma ji cu s ozna ka ma LGBT po pu la ci je, upu ti li su zah tev Vla di Sr bi je da pre du zme efi ka sne me re pro tiv na si qa nad ma win skim za jed ni ca ma. Od Vla de se zah te va da “ja sno, jav no i bez od la ga wa” osu di sva ki vid na si qa iza zva nog ra snom, na ci o nal nom ili ver skom ne tr pe qi vo {}u, kao i mi zo gi ni -

Da~i} posetio povre|enu devojku Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} po se tio je po vre |e nu de voj ku A. @. u Ur gent nom cen tru. On je iz ja vio da dr `a va ne }e to le ri sa ti na si qe i na pa de po bi lo ko jem osno vu. Za pro test pred Vla dom Sr bi je Da ~i} je re kao da je oprav dan jer pred sta vqa ge ne ral no pro ti vqe we na si qu i to le ri sa wu na si qa ko je po sto ji u dru {tvu.

jom i ho mo fo bi jom, po ru ~io je na pro te stu ak ti vi sta GSA La zar Pa vlo vi}. – Rad po li ci je i sud stva na slu ~a je vi ma na si qa i dis kri mi na ci je na osno vu sek su al ne pri pad no sti mo ra da po sta ne efi ka san – na gla sio je Pa vlo vi}. Na sku pu je pro ~i ta na po ru ka A. @, ko ja se na la zi na le ~e wu u Ur gent nom cen tru, u ko joj po vre |e na de voj ka pod se }a na to da je oso ba ko ja je no `em po ku {a la da je ubi je u cen tru Be o gra da pu {te na na slo bo du sa mo za to {to je ma lo let na. – Da se ni sam bra ni la i da je us peo da me ubi je, da li bi to bio raz log da mu se od re di pri tvor? – za pi ta la se A. @. Ak ti vi sti GSA su na sku pu pod na zi vom “Do sta je!” no si li tran spa ren te “Va {a po li ti ka – na {a krv”, “Na sil ni ke u ~e ti ri zi da”, “Ove ru ke ni su na sil ne”. Sku pu je pri su stvo va lo ne ko li ko sto ti na ak ti vi sta, a pro test su obez be |i va le ja ke sna ge po li ci je i @an dar me ri je pod opre mom za raz bi ja we de mon stra ci ja.

~etvrtak20.oktobar2011.

ANALIZA REZULTATA MALE MATURE

De voj ~i ce na za vr {nom is pi tu bo qe od de ~a ka Ka da iza |u iz osnov ne {ko le, |a ci u Sr bi ji ni su ba{ sjaj ni u gra ma ti ci, lek si ci i na rod nom i kwi èv nom je zi ku, ka da je ma ter wi je zik u pi ta wu, a ne bli sta ju ni iz al ge bre i funk ci ja, ka da je u pi ta wu ma te ma ti ka, po ka za la je ana li za za vr {nog is pi ta na kra ju oba ve znog {ko lo va wa, spro ve de nog pr vi put u na {oj ze mqi u ju nu. Na kon fe ren ci ji po sve }e noj ovom is pi tu, odr à noj ju ~e u Be o gra du, ~u lo se i da ovo go di {wa ge ne ra ci ja sred wo {kol skih pr va ka pro se~ no ~i ta i raz u me pro ~i ta no, kao i da im pi sa no iz ra à va we i zna we kwi èv no sti ne od stu pa od pro se ka. Na ma loj ma tu ri |a ci su po ka za li i pri stoj na zna wa iz ob ra de po da ta ka, bro je va i ope ra ci ja s wi ma, te iz ge o me tri je i me re wa. I ma da je ana li za re zul ta ta za vr {nog is pi ta po ka za la da ne po sto ji ve li ka raz li ka u po tig nu }i ma u~e ni ka u od no su na raz vi je nost op {ti ne u ko joj se {ko lu ju, ipak je pri me }en bla gi pad pro se~ nog po stig nu }a u~e ni ka iz sla bi je raz vi je nih op {ti na. In te re sant no je i da su de voj ~i ce bi le ne {to uspe {ni je od de ~a ka, i to na oba te sta, a na ro ~i to se raz li ka u ko rist de voj ~i ca pri me }u je na re zul ta ti ma te sta iz ma ter weg je zi ka. – Ana li za re zul ta ta za vr {nog is pi ta na kra ju osnov nog {ko lo va wa po mo }i }e nam pri me re wu kva li te ta na {eg obra zo va wa – re kao je di rek tor Za vo da za vred no va we kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa mr Dra gan Ba ni }e vi}. – Osim to ga, bi }e to i po uz dan in -

stru ment za sa mo vred no va we i vred no va we po stig nu }a sa mih obra zov nih usta no va. Po re ~i ma dr `av ne se kre tar ke u Mi ni star stvu pro sve te dr Tin de Ko va~-Ce ro vi}, za vr {ni is pi ti, i to ne sa mo na kra ju osnov ne {ko le ne go i na kra ju sred we, ko ji kod nas tek tre ba da se uve du, ko rak su na pu tu osi gu ra wa kva li te ta obra zo va wa. Na ovom pu tu {ko la ma }e si gur no po mo }i i iz ve {ta ji

ko je je sva ka po sle za vr {nog is pi ta do bi la: ovi iz ve {ta ji sa dr `e po dat ke o pro se~ nim po stig nu }i ma u~e ni ka {ko le, ali i op {ti ne i Re pu bli ke. Re zul ta ti u~e ni ka mo gu se pra ti ti i upo re |i va ti i po ode qe wi ma jed ne {ko le, ali i u od no su na oce ne ko je se u~e ni ci ima li iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke, {to ta ko |e mo `e bi ti zna ~aj no za po boq {a we ra da u osnov nim {ko la ma. Na gla siv {i

Gotovo svi polagali Po po da ci ma Mi ni star stva pro sve te, na ma lu ma tu ru iza {lo je 76.134 osma ka, {to je 98,26 od sto po pu la ci je. Od tog bro ja na ne kom od {est je zi ka na ci o nal nih za jed ni ca is pit je po la gao 3.761 u~e nik. Po sle is pi ta 68 od sto svr {e nih osma ka upi sa lo se u sred wu {ko lu i na smer na ko ji su naj vi {e `e le li.

da Evrop ska uni ja obra zo va wu pri da je ve li ki zna ~aj i mno go ula `e, ne sa mo u obra zo va we u ze mqa ma ~la ni ca ma ne go i u oni ma ko je su na pu tu da to po sta nu, pr va sa vet ni ca i {e fi ca sek to ra De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji Jo lan da San Ho ze na gla si la je da je ciq da za vr {ni is pi ti po sta nu mo der ni ji, eko no mi~ ni ji i pra ved ni ji da bi i u~e ni ci po sta li kom pe tent ni ji i raz vi li ana li ti~ ko mi {qe we. Di rek tor pro jek ta „Po dr {ka osi gu ra wu kva li te ta si ste ma za vr {nih is pi ta na na ci o nal nom ni vou u osnov nom i sred wem obra zo va wu“, ko ji Evrop ska uni ja u Sr bi ji fi nan si ra sa ~e ti ri mi li o na evra, Pi ter Mo gen sen re kao je da u Sr bi ji po sto je zna ~aj ni ka pa ci te ti za kva li tet no obra zo va we i da re zul ta te ana li ze za vr {nog is pi ta tre ba u pr vom re du u bu du} no sti ko ri sti ti da bi se oni ja ~a li. Na ovoj kon fe ren ci ji jo{ jed nom je re ~e no i da }e ovo go di {wa ge ne ra ci ja osma ka na za vr {nom is pi tu ima ti po lo vi nu po zna tih i po lo vi nu ne po zna tih pi ta wa na oba te sta, te da }e i oni, kao i wi ho vi pret hod ni ci, pred kraj {kol ske go di ne ima ti prob ni test. Po tvr |e no je i da }e se iz go di ne u go di nu broj ne po zna tih za da ta ka po ve }a va ti, dok svi ne bu du pred u~e ni ci ma pr vi put, te da }e se na red nih go di na, osim ova dva te sta, u ma lu ma tu ru uve sti i tre }i, s pi ta wi ma iz fi zi ke, he mi je, ge o gra fi je, bi o lo gi je i isto ri je. D. Deve~erski

TA^KA NA IZBOR DIREKTORA SEN]ANSKE GIMNAZIJE

Dvo stru ki ar {in za istu fo te qu Po sle vi {e od go di nu da na ra {o mo ni ja de naj zad je sta vqe na ta~ ka na iz bor di rek to ra Sen }an ske gim na zi je jer je po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce mr An dor De li pot pi sao sa gla snost na od lu ku [kol skog od bo ra o iz bo ru na to me sto pro fe sor ke ne ma~ kog Eve Uj ha zi iz Sen te. Od lu ci [kol skog od bo ra o iz bo ru Eve Uj ha zi, do ne toj po dr {kom

}an skoj gim na zi ji bi la je pro fe sor ka he mi je Il di ko Ma ri ja{, ko ju je [kol ski od bor u dva na vra ta bi rao uz za vid nu po dr {ku ve }i ne ~la no va ko lek ti va i mi ni mal nih pet gla so va ~la no va [kol skog od bo ra, me |u tim, ona ni ka ko ni je do bi ja la sa gla snost Na ci on al nog sa ve ta ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce ni po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va we.

U Subotici traè promenu Zakona o nacionalnim savetima Po mo} ni ca gra do na ~el ni ka Su bo ti ce za obra zo va we, kul tu ru i in for mi sa we Qu bi ca Ki se li~ ki na ja vi la je da }e Su bo ti ca tra ì ti hit nu pro me nu Za ko na o na ci o nal nim sa ve ti ma i pre i spi ti va we ustav no sti we go vih od red bi. – Po tom za ko nu, na pri mer u Su bo ti ci, u svim sred wim {ko la ma ko je je Ma |ar ski na ci o nal ni sa vet na veo kao od po seb nog zna ~a ja, za me sto di rek to ra mo gu se bi ra ti uglav nom ~la no vi SVM-a – na vo di Qu bi ca Ki se li~ ki. – Pro blem je u to me {to ni su iz ne ti kri te ri ju mi po ko ji ma ne ki na ci o nal ni sa vet mo è ne ku usta no vu pro gla si ti za od po seb nog zna ~a ja. Pod se }am na to da je na iz bo re za Ma |ar ski na ci o nal ni sa vet iza {lo 11.000 gra |a na Su bo ti ce, {to je ne gde oko 7,6 pro ce na ta. Mo è li ne ko s ta kvom po dr {kom iza se be uze ti ka drov sku po li ti ku ce lo kup nog sred weg obra zo va wa, bu du} nost na {eg gra da, jer su to de ca od 15 do 17 go di na, sve usta no ve kul tu re, a ako se zna da je u obra zov nim usta no va ma dve tre }i ne u~e ni ka ko ji se ne {ko lu ju na ma |ar skom je zi ku ne go na srp skom ili hr vat skom je zi ku? S. I. te sne ve }i ne, pet od de vet ~la no va, pret ho di la je i po dr {ka 38 od 61 za po sle nog u ko lek ti vu, ta ko |e i Na ci o nal nog sa ve ta ma |ar ske na ci o- nal ne ma wi ne, jer se na sta va u Sen }an skoj gim na zi ji odr à va na ma |ar skom i srp skom je zi ku. Pro tiv kan di dat ki wa Evi Uj ha zi za di rek tor sku fo te qu u Sen -

U po stup ku iz bo ra di rek to ra Sen }an ske gim na zi je op {tin ski ~el ni ci uka zi va li su na ne lo gi~ no sti, su prot sta vqa ju }i svo je ar gu men te od lu ka ma Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra i po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va we, zbog ko jih su od bi ja li da da ju sa gla snost na ime no va we il di ko Ma ri ja{. Po sle

Zda we Sen }an ske gim na zi je

sve ga, ogla sio se ju ~e pred sed nik SO La slo Rac Sa bo, oce wu ju }i da u spro ve de nom po stup ku Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra i Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we „ni su ba{ u pra vu“, ali da su se po vu kli i od u sta li od da qih spo re wa da se zbog to ga ne bi spu ta vao nor ma lan rad Sen }an ske gim na zi je. – U obra zlo `e wu od lu ke o sa gla sno sti Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we za ime no va we Eve Uj ha zi na zna ~e no je da je [kol ski od bor, ko ji je za se dao 15. sep tem bra, ko ri stio sa gla snost za wen iz bor od 22. sep tem bra. Do ga |a ju se, eto, ~ak i ne nor mal ne stva ri, da su ima li do ku ment da ti ran ne de qu da na ka sni je – sma tra Rac Sa bo. – Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra u pret hod nim slu ~a je vi ma ka da ni je da vao sa gla snost za iza bra nu kan di dat ki wu Il di ko Ma ri ja{,

na vo dio je kao raz log da ni je do bi la do vo qan broj gla so va ~la no va [kol skog od bo ra, ma da je i ona do bi ja la po dr {ku pet od de vet ~la no va. Na de lu je o~i to dvo stru ki ar {in za iz bor di rek to ra ove usta no ve jer ka da je iza bra na kan di dat ki wa ko ju po dr `a va ju, sa da je sve u re du, a u sve mu je pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec za ne ma rio i pri med bu i sud ski po stu pak ko ji je po kre nuo zbog ime no va wa ~la no va [kol skog od bo ra u Sen }an skoj gim na zi ji. Pred met je po wi ho voj tu `bi pred su dom i ne po sta vqa se pi ta we le gi tim no sti [kol skog od bo ra, ospo ra va ne ka da je bi ran dru gi kan di dat. Ovim oni ne da ne po {tu ju Za kon, ne go ne po {tu ju ni svo je od lu ke i stva ri ni su na svom me stu. M. Mitrovi}

VESTI Voj vo di na pla }a 69 stu de na ta u Bu ja nov cu Vla da Voj vo di ne je do ne la od lu ku da se iz po kra jin skog bu xe ta fi nan si ra upis na pr vu go di nu stu di ja 69 stu de na ta s ju ga Sr bi je. Bu du }i aka dem ski gra |a ni srp ske i al ban ske na ci o nal no sti }e stu di ra ti u Bu ja nov cu, gde je Eko nom ski fa kul tet u Su bo ti ci, kao deo No vo sad skog uni ver zi te ta, otvo rio is tu re no ode qe we. Re~ je o stu di ja ma iz obla sti mar ke tin ga, a na sta va }e se iz vo di ti na oba je zi ka. ^la no vi

Po kra jin ske vla de su kon sta to va li da od lu ka pred sta vqa, s jed ne stra ne, svo je vr sno pri zna we Uni ver zi te tu u No vom Sa du, a s dru ge je do pri nos sta bi li za ci ji pri li ka u tom de lu Sr bi je.

Tri sta hi qa da sta nov ni ka ma we – Pr vi pre li mi nar ni re zul ta ti po pi sa sta nov ni {tva i imo vi ne po ka zu ju da se u Sr bi ji od po pi sa 2002. go di ne broj sta nov ni ka sma wio za oko 300.000 – na gla sio je di rek tor Re pu bli~ -

kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi}. On je re kao je od ziv na po pis bio na za vid nom ni vou, po {to je po pi sa no vi {e od 7,4 mi li o na gra |a na. Po we go vim re ~i ma, ve li ka ve }i na Bo {wa ka u Ra {koj oglu {i la se o po ziv muf ti je Mu a me ra Zu kor li }a da boj ko tu ju po pis i po pre li mi nar nim re zul ta ti ma ma we od pet od sto gra |a na od bi lo je da se po pi {e. S dru ge stra ne, Al ban ci na ju gu Sr bi je, pre sve ga u op {ti ni Pre {e vo gde su u ap so lut noj ve }i ni, po slu {a li su po ziv svo jih po li ti~ kih pred stav ni ka i boj ko to va li po pis.

~etvrtak20.oktobar2011.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

UHAP[EN MLADI] IZ ZREWANINA

Li si ce zbog pqa~ ke ki ne ske rad we la la ke te le sne po vre de, i oteo joj oko 5.000 di na ra i mo bil ni te le fon. Ta ko |e se po do zre va da je Ne ma wa T. od 11. do 17. ok to bra po ku {ao kra |u tri auto mo bi la na ra znim lo ka ci ja ma u Zre wa ni nu, ta ko {to je po de snim pred me tom otva rao vra ta vo zi la i ki dao `i ce da bi star to vao mo tor. Me |u tim, u to me ni je uspe vao, na kon ~e ga je od u sta jao od svo je na me re. Ne ma wa T. je uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Zre wa ni nu. @. B.

DVOJICA MALOLETNIKA I JEDAN PUNOLETNIK UHAP[ENI U BE^EJU

Osum wi ~e ni za kra |u me sin ga i bron ze sa spo me ni ka Be ~ej ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je H. D. i ma lo let nog B. ^. iz Be ~e ja zbog ne dav ne kra |e pet bron za nih plo ~a s po sto qa spo me ni ka an ti fa -

op {ti ni Be ~ej, ja vi la je agen ci ja Sr na. Po li ci ja je kod T. V. ot kri la i po kra de na me sin ga na slo va s gro bqa ko ja su, ta ko |e, bi la neo {te }e na.

Fo to: S. [u {we vi}

Zre wa nin ska po li ci ja uhap si la je Ne ma wu T. (19) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio jed no raz boj ni {tvo i tri kri vi~ na de la te {ke kra |e u po ku {a ju. Ne ma wa T. se sum wi ~i da je 5. ok to bra ove go di ne, u po po dnev nim ~a so vi ma, s jed nim ma lo let nim li cem, ko je se te re ti da mu je ~u va lo stra `u, do {ao do pro dav ni ce ki ne ske ro be “Lui” u Uli ci Hu wa di Ja no {a u Zre wa ni nu. Ka ko je na ve de no u ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve, fi zi~ ki je na pao rad ni cu, ko ja je tom pri li kom za do bi -

SINO] NA PE[A^KOM PRELAZU KOD NOVOSADSKE @ELEZNI^KE STANICE

Jedna `e na po gi nu la, dru ga te {ko po vre |e na U sa o bra} noj ne sre }i si no}, oko 19 sa ti, na no vo sad skom Bu le va ru Ja {e To mi }a, kod @e le zni~ ke sta ni ce, po gi nu la je na li cu me sta ne i den ti fi ko va na `e na, a te {ko je po vre |e na No vo sa |an ka R. S. (1956). Pre ma pr vim sa zna wi ma, na wih je, dok su pre la zi le pe {a~ ki pre laz, na le teo cr -

ni ka bri o let „bmv” re gi star skih ta bli ca iz Bu dve. Na vod no, u vo zi lu su bi le dve oso be, a jed na od wih je od mah na kon ude sa ne sta la sa li ca me sta. Na me sto ne sre }e su iza {le su di je Osnov nog i Vi {eg su da, a po li ci ja je vi {e sa ti pre u sme ra va la sa o- bra }aj.

Pre ma re ~i ma ne kih o~e vi da ca, po sto ji mo gu} nost da je auto mo bil i{ao ve li kom br zi nom i ni je se za u sta vio is pred ze bre, kao vo zi lo u dru goj sa o bra }aj noj tra ci. Vi {e de ta qa o do ga |a ju o~e ku je mo da nas od po li ci je. M. V.

SU\EWE ZA UBISTVO JASNE KURTE[ U NOVOM SADU

Op tu `e nom sve u ma gli

{i sti~ koj bor bi na Tr gu oslo bo |e wa u tom gra du, a uhap {en je i ma lo let ni T. V. ko ji se te re ti da je po krao me sin ga na slo va s be ~ej skog Spo men-gro bqa `r ta va fa {i sti~ kog te ro ra. U dvo ri {tu ku }e de de jed nog od lo po va po li ci ja je na {la neo {te }e ne ukra de ne bron za ne plo ~e i vra ti la ih vla sni ku –

Po pr vim ne zva ni~ nim sa zna wi ma, osum wi ~e ni su pri zna li po li ci ji da su bron za ne plo ~e, kao i me sin ga na slo va na me ra va li da pro da ju kao lo mqe ni ple me ni ti me tal. Spo me nik an ti fa {i sti~ koj bor bi, kao i Spo men-gro bqe `r ta va fa {i zma u Be ~e ju uda qe ni su je dva sto ti nak me ta ra.

NA GRANI^NIM PRELAZIMA GRADINA I BA^KI BREG

Spre ~en po ku {aj {ver ca dro ge i ci ga re ta

Na gra ni~ nom pre la zu Gra di na, kon tro lom auto mo bi la mar ke „be-em-ve„, ne ma~ kih re gi star skih ozna ka, ko ji je na pu {tao Sr bi ju, pri li kom pre tre sa put ni ka ot kri ve na je ma wa ko li ~i na raz li ~i tih opoj nih dro ga, sa op {te no je ju ~e iz Upra ve ca ri na. Po sa op {te wu Ca ri ne, ne ma~ ka dr à vqan ka H. B. po ku {a la je da pro kri jum ~a ri 154 gra ma ma ri hu a ne u ke si ko ju je za le pi la za do wi deo le |a, a vo za~ D. R., ina ~e tur ski dr à vqa nin, 1,4 gram ko ka i na i 7,9 gra ma ha {i {a. Kod A. A., ta ko |e tur skog dr à vqa ni na, pro na |en je 1,2 gram ma ri hu a ne u ta ba ke ri umo tan u „ri zlu„. Na gra ni~ nom pre la zu Ba~ ki Breg ca ri ni ci su, ko ri ste }i

naj sa vre me ni je mo bil ne ske ne re, spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 300 bok so va ci ga re ta iz Sr bi je. De taq nom kon tro lom auto bu sa ko ji sa o bra }a na li ni ji Lo zni ca–Bre genc ot kri ve no je 3.000 pa kli ca ci ga re ta u pro sto ru za od mor vo za ~a, pr tqa `ni ku i u auto bu skoj pri ko li ci. Na ci ga re ta ma mar ki „marl bo ro”, „mem fis”, „da vi dof”, „iv”, „ka mel” i dru gim, bi le su srp ske ak ci zne mar ki ce. U sa op {te wu Upra ve ca ri na is ti ~e se da je naj sa vre me ni ja opre ma za kon tro lu ro be do pri ne la to me da se jo{ jed nom spre ~i po ku {aj kri jum ~a re wa ci ga re ta na gra ni~ nom pre la zu Ba~ ki Breg, kao {to je to u~i we no i u av gu stu. (Tanjug)

Pre mi nuo Pan ~e vac u „Za be li” Za tvo re nik Bo jan Jo va no vi} iz Do lo va, kod Pan ~e va, ko ji iz dr à va za tvor sku ka znu u KPZ Za be la, pre mi nuo je u uto rak, a le ka ri su kon sta to va li smrt kad su ga za tvor ski slu `be ni ci istog da na do ve zli u po à re va~ ku bol ni cu, sa zna je se ne zva ni~ no. Iz vo ri bli ski za tvor skim vla sti ma na vo de da je pre mi nu li Bo jan Jo va no vi} (31) slu ìo za tvor sku ka znu u 8. pa vi qo nu, na za tvor skoj eko no mi ji. Taj pa vi qon je po lu o tvo re nog i otvo re nog ti pa i u we mu se na la ze osu |e ni za lak {a de la i osu |e ni ci ko ji ma je za tvor ska ka zna pri kra ju, a svo jim do brim vla da wem su do bi li taj sta tus. Pre ma tvrd wa ma upu }e nih, po koj ni Jo va no vi} bo lo vao je od bron hi jal ne ast me pa se pret po sta vqa da je smrt na stu pi la kao po sle di ca bo le sti, ali }e ta ~an uzrok bi ti po tvr |en na kon ob duk ci je.

Glav ni pre tres za ubi stvo ê tvo ro go di {wa }er ki ca li la op tu è nog da se pri se ti Ja sne Kur te{ (45), po ~i we no u ovog razvde nog bra~ nog pa ra je u ne kih de ta qa. Za pe lo je pr vo ja n u a r u ove go d i n e u we n om tre nut ku zlo ~i na ve ro vat no spa - oko su di ji nog pi ta wa za {to je sta nu na no vo sad skom No vom va la po red maj ke u kre ve tu dok upla tio put no osi gu ra we (na na se qu, za ko je je osum wi ~en su is pa qi va ni smr to no sni hi ci. tri da na) u No vom Sa du ne ko li wen biv {i su prug Sa {a Ja }i Kao i na pret hod nom pre tre - ko sa ti na kon Ja sni nog ubi stva, mo vi} (39), ju ~e je na sta vqen su, op tu è ni Ja }i mo vi} je ju ~e pre be à wa u Ma |ar sku. sa s lu { wem sud s kog ve {ta ka pred ve }em Vi {eg su da ko jim je pred se da va la su di ja Zo ra Ja mu {a kov. Iz ve {ta ji o na vod nom le ~ e w u okri v qe n og iz Do ma zdra vqa u Ki kin di, dok je sta no vao u tom gra du po sle do la ska iz Trav ni ka u BiH 1992. go di ne, gde ima biv {u su pru gu i ma l o l et n og si n a, a pre pre se qe wa u No vi Sad, za tra è ni na red bom su da, ni su sti gli do po ~et ka ju ~e r a { weg glav n og pre tre sa. Oni bi mo gli bi ti od ve li ke va `no sti za na laz stal nih sud skih ve {ta ka ne u rop si hi ja tri je i sud s ke psi h o l o g i j e i, na rav no, za pre su du, pa je wi ho vo sa slu {a we u ko jem }e iz ne ti i obra zlo ì ti na la ze od lo è no za 2. no vem bar, na kon pri je ma po me nu te do ku men ta Sa {a Ja }i mo vi} op tu èn da je usmr tio Ja snu Kur te{ ci je. Pod se ti mo, op tu `ni com se ~e sto osta jao bez ja snog i br zog Ja }i mo vi} je u po ~et ku iz ja Ja }i mo vi }u sta vqa na te ret da od go va ra i se }ao se „frag men ta vio da je sreo jed nog biv {eg ko je iz vr {io kri vi~ na de la te iz me mo ri je„, i pri tom je ne ret - le gu iz obez be |e wa, a ka sni je je {kog ubi stva i ne do zvo qe nog ko ob ja {wa vao da je ne {to „ve - spo me nuo da je re~ o vi {e wih i no {e wa oru` ja. We mu se pri pi ro vat no ura dio na ne ki na ~in„ da su mu on ili oni aso ci ra li su je da je ovaj zlo ~in po ~i nio te da je do sta to ga re zul tat pod - is pred ban ke da tre ba da se osi na kon {to je iza {ao pi jan no }u sve sti, i da je u~i we no re flek - gu ra pre pu ta u ino stran stvo. s po sla rad ni ka obez be |e wa u sno i ne sve sno. – Mo ram da vas pod se stim da ma ga ci nu fir me kod Ka} kog mo Ka da pred sed ni ca ve }a su di ja sam, na à lost, ta da bio u al ko sta i po sle pe {a ~e wa do Ja sni Ja mu {a kov po ko ji put ni je do bi - ho li sa nom sta wu – ka zao je on. nog sta na u Uli ci Ste va na Hri la od go vor na kon kret no pi ta – Onaj ko je al ko ho li san ide sti }a 37. we, po vi {e nim gla som je za mo - da spa va. A vi to ni ste u~i ni li.

Po sle ubi stva uze li ste ta {nu, pa so{, spa ko va li stva ri i i{li ste tog ju tra da upla ti te put no osi gu ra we i ~e ka li da se otvo ri {al ter za to. To ne uka zu je na to da ste po pi li to li ko ko li ko ste nam re kli – na ve la je su di ja Ja mu {a kov. Ja }i mo vi} je na ovaj ko men tar za }u tao, pa on da re kao pred sed ni ci ve }a da mu po no vo for mu li {e pi ta we. Ipak, opet su iz o sta li ja sni od go vo ri. – Moj ciq je bio da {to pre odem u Ma |ar sku. Ne se }am se svog od no sa pre ma za po sle ni ma na osi gu ra wu – od go vo rio je na pi ta we su di je da li je tog ju tra, naj bla è re ~e no, bio aro gan tan pre ma za po sle ni ma u osi gu ra va ju u }oj ku }i. Na pi ta we za me ni ce vi {eg tu ì o ca Mir ja ne Vu ji ~i} ka ko je okri vqe ni pre neo pi {toq pre ko ca ri ne, on je ob ja snio: – Pre neo sam ga, po mom mi {qe wu, ne sve sno. Na la zio se u put noj tor bi. Sta vio sam ga u ta {nu. Znao sam da ga no sim. Sad to znam, ali ta da ni sam to ga bio sve stan. – Sve {to ste ura di li ob ja {wa va te kao re flek sno, pa i uzi ma we pa so {a, i to vam je me mo ri sa no u pod sve sti po va {im re ~i ma – oce ni la je pred sed ni ca Ja mu {a kov. – Ne znam za {to sam ga po neo. Mi slim da mi na gra ni ci ni su ni pre gle da li tor bu – od go vo rio je op tu è ni Sa {a Ja }i mo vi}. M. Vuja~i}

ZBOG NAVODNOG KRIJUM^AREWA 990 KILA KOKAINA NABAVQENOG U BRAZILU

ê tvr ta op tu `ni ca pro tiv [a ri }a – Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je ~e tvr tu op tu `ni cu pro tiv od be glog Dar ka [a ri }a, ko jom ga, za jed no s jo{ ~e tvo ro op tu è nih, te re ti za kri jum ~a re we 990 ki lo gra ma ko ka i na na ba vqe nog u Bra zi lu – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. Sum wa se da je ta ko li ~i na bi la deo od 2.174 to ne ko ka i na za ple we nog na bro du „Ma ui” u Uru gva ju 15. ok to bra 2009. go di ne, po sle ~e ga su usle di le ak ci je hap {e wa i kri vi~ ni po stup ci pro tiv [a ri }a i we go vih sa rad ni ka u Sr bi ji, Ita li ji, Slo ve ni ji, Bra zi lu i Uru gva ju. Po Ra di sa vqe vi }e vim re ~i ma, Tu ì la {tvo je pred lo ì lo da se [a ri }u, kao i Bo ja nu Sta noj ko vi }u, su di u od su stvu jer su u bek stvu i za wi ma je ras pi sa na

me |u na rod na po ter ni ca. Osim wih dvo ji ce, op tu `ni com su ob u hva }e ni Bo ban Sto jiq ko vi} i Alek san dra Mi {i} iz Vra wa, kao i Mar ko Da bo vi} iz Be o gra da, ko ji su uhap {e ni u apri lu. Ova gru pa se sum wi ~i da je u sep tem bru 2009. go di ne or ga ni zo va la pri mo pre da ju i tran sport 990 ki lo gra ma ko ka i na, ko ji je po lo vi nom ok to bra iste go di ne, kao deo ukup ne ko li ~i ne od 2.174 ki lo gra ma, za ple wen na jah ti „Ma ui” u Uru gva ju. Sto jiq ko vi} i Da bo vi} su, ra di or ga ni zo va wa ile gal nog pro me ta ko ka i na, u sep tem bru ot pu to va li pre ko Ati ne i Ri ma u Bra zil. Da bo vi} je tom pri li kom ko ri stio bri tan sku put nu is pra vu na ime Pe ter Ar nold, na ko joj je bi la we go va fo to gra fi ja, dok je Sto jiq ko vi} ko ri -

stio put nu is pra vu Slo va~ ke Re pu bli ke na svo je ime, s ob zi rom na to da je i wi hov dr `a vqa nin. Sto jiq ko vi} je u Slo va~ koj po se do vao stan ko ji su kao svo je pre bi va li {te pri ja vi li Dar ko [a ri} i Bo jan Sta noj ko vi}. Pr va hap {e wa po vo dom tog kri jum ~a re wa he ro i na iz vr {e na su 15. ok to bra 2009. go di ne, a u to ku je su |e we gru pi od 20 op tu `e nih, sa [a ri }em na ~e lu. Pre me sec da na na prav nu sna gu stu pi la je op tu `ni ca po dig nu ta zbog {ver ca 1,1 to ne ko ka i na u Bra zi lu, na ko joj su, osim Dar ka [a ri }a, i od be gli Pqe vqak Go ran So ko vi}, za tim @eq ko Vu ja no vi}, bra }a Mar ko i Mi lo{ Pan drc, Ra dan Ada mo vi}, Mi lo{ Ca ji}, Ni ko la Di mi tri je vi}, Mir ko Mi o dra go -

vi}, Alek san dar Mi o drag i Dar ko Ga zdi}. Tom op tu `ni com se te re te da su bi li deo kla na za du `e nog za na bav ku ko ka i na u Bra zi lu i da su dro gu na ba vqa li po 5.300 do 5.700 evra u ko li ~i na ma do 200 ki lo gra ma, a skla di {ti li su je u tri luk su zno opre mqe ne ku }e. Tu su od re |i va li kva li tet nar ko ti ka, po sle ~e ga bi ko kain pa ko va li u ba lo ne, uvi ja li u ce lo fan, sme {ta li u sport ske tor be i da qe tran spor to va li u Evro pu. [a ri }u i ne ko li ci ni srp skih advo ka ta i pri vred ni ka su di se u od su stvu i zbog pra wa nov ca ste ~e nog pre pro da jom ko ka i na, od no sno zbog uba ci va wa „pr qa vog nov ca” u le gal ne to ko ve ku po vi nom ni za pred u ze }a u pri va ti za ci ji, po qo pri vqed nih do ba ra, obje ka ta...

crna hronika

dnevnik PA QE WE STR WI [TA OVE JE SE NI SREM CI MA ZA DA JE VE LI KE MU KE

Za 15 da na 374 in ter ven ci je va tro ga sa ca Za de vet me se ci ove go di ne sta we na pod ru~ ju Sre ma bi lo je u gra ni ca ma nor ma le. Naj a lar mant ni je je, me |u tim, bi lo u Ode qe wu za van red ne si tu a ci je, jer je broj po `a ra za po sled wih tri me se ca go to vo u{e sto stru ~en, sa op {tio je ju ~e, na re dov noj kon fe ren ci ji za no vi na re, na ~el nik Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci Zoran Smaji}. - Pro se ~an broj po `a ra na te ri to ri ji Sre ma za me sec da na je iz me |u 60 i 80. U av gu stu ove go di ne va tro ga sne je di ni ce na te ri to ri ji Sre ma in ter ve ni sa le su 130 pu ta, u sep tem bru 274, dok je za pr vih pet na set da na ok to bra bi lo ~ak 374 in ter ven ci je, od no sno za pr vih de set da na ok to bra 218 i uglav nom su bi le na otvo re nom, od no sno ga si la su se za pa qe na str wi {ta. Naj kri ti~ ni ji dan bio je

hi qa da di na ra, dok prav na li ca pla }a ju i do mi lion di na ra ka znu. Do sa da smo pod ne li 40 pre kr {aj nih i ~e ti ri kri vi~ ne pri ja ve – is ta kao je na ~el nik Ode qe wa za van red ne si tu a ci je Stevan Peji}. Na ~el nik Pe ji} je do dao i to da je do sa da u po à ri ma stra da lo, po evi den ci ja ma ko ji ma oni ras po la ù, vi {e od 200 hek ta ra neo bra nog ku ku ru za, ali da je re al no sta we i pre ko 400 hek ta ra, jer ni su na svim po à ri ma va tro ga sci i in ter ve ni sa li. Pro ce we na {te ta iz no si bli zu 31 mi lion di na ra. Pre ma po da ci ma ko ji ma ras po la è Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca za de vet me se ci ove go di ne na te ri to ri ji Sre ma do go di lo se 958 sa o bra }aj nih ne zgo da, od no sno 18,26 pro ce na ta ma we ne go la ne, u ko ji ma je po gi nu lo 29 li ca, a 643 je po vre |e no, dok je u istom

[est va tro ga snih vo zi la sti è iz Ju `nog Vel sa - [te te ko je je i na {a slu `ba pre tr pe la su ja ko ve li ke. Na {a vo zi la ni su pla ni ra na za in ter ven ci je na wi va ma i ze mqa nom te re nu, ta ko da nam sa da sle di i tri ge ne ral ne po prav ke vo zi la, kao i re mont go to vo svih vo zi la, {to }e zah te va ti zna ~aj na sred stva i ve li ka ula ga wa. Ono {to nas sve ve se li je {to nam u po ne de qak sti è {est vo zi la iz Ju `nog Vel sa i 50 va tro ga sa ca ko ji }e do }i u pe to dnev nu po se tu Sre mu i bi }e sme {te ni u va tro ga snoj je di ni ci u Ru mi. Ovo }e bi ti pr vi kon ti gent vo zi la. Jo{ pet vo zi la }e sti }i do no ve go di ne, a isto to li ko }e sti }i i na red ne go di ne – ka zao je na ~el nik Ste van Pe ji}. 7. ok to bar, ka da je za be le è no ~ak 64 in ter ven ci je i ka da ni je dan va tro ga sac spa si lac na te ri to ri ji Sre ma ni je bio slo bo dan. Sre }a je da se in ter ve ni sa lo sa mo na za pa qe nim str wi {ti ma, jer da se do go dio po àr u ne koj stam be noj je di ni ci, mi ne bi ima li ni qud stva, ni opre me da in tr ve ni {e mo. Na {im za ko nom ka `wi vo je pa qe we na otvo re nom, a to zna ~i da sva ki po je di nac ko ji na mer no iza zo ve po àr pla }a ka znu od 10 do 30

pe ri o du pro {le go di ne po gi nu lo 21 li ce, a po vre |e no 634 li ca. - Naj ~e {}i uzro ci sa o bra }aj nih ne zgo da su i da qe vo `wa ne do zvo qe nom br zi nom, ne pro pi sno skre ta we i okre ta we, vo `wa pod uti ca jem al ko ho la i ne u stu pa we pr ven stva pro la za. Ma te ri jal na {te ta pri ~i we na kri vi~ nim de li ma pri vred nog kri mi na li te ta iz no si pre ko mi li jar du i 477 mi li o na di na ra – na gla sio je na ~el nik Sma ji}. J. An ti}

~etvrtak20.oktobar2011.

TU @I LA [TVO U NO VOM SA DU TE RE TI NO VI NA RE „NA CI O NAL NOG GRA \AN SKOG”

Op tu `ni ca za oda va we dr àv ne taj ne Glav nom i od go vor nom ured ni ku od sko ra uga {e nog dnev nog li sta „Na ci o nal ni gra |an ski” Miloradu Bojovi}u ju ~e je u no vo sad skom su du uru ~e na op tu `ni ca po ko joj se on i no vi nar ka ovog li sta Jelena Spasi} te re te za te {ko de lo oda va we dr àv ne taj ne. Osim to ga, op tu è ni su i za po ma ga we u istom de lu tre }em, N. N. li cu ~i ji iden ti tet dvo je no vi na ra ni su è le li da ot kri ju. To je ukrat ko epi log vi {e me se~ nog pri ti ska dr à ve na ovaj dnev ni list zbog ob ja vqi va wa iz ve {ta ja ozna ~e nog kao stro go po ver qiv. Na i me, u ju nu ove go di ne u „Na ci o nal nom gra |an skom” je ob ja vqe na ana li za iz ve {ta ja o tre nut nom sta wu od bra ne Re pu bli ke Sr bi je do ko jeg su do {li no vi na ri no vo sad skog li sta, {to je Tu ì la {tvo tre ti ra lo kao de lo oda va wa dr àv ne taj ne. Po re ~i ma Mi lo ra da Bo jo vi }a, u spor nom ~lan ku ni su iz ne ti de ci di ra ni po da ci ve} je ura |e na ana li za i oce na na {e od bra ne. – U tom do ku men tu se na la ze in for ma ci je ko je se ti ~u svih gra |a na Sr bi je jer svi ima mo pra vo da zna mo da Sr bi ja ni je sprem na za rat. Me |u tim, tu ni su na ve de ni ope ra tiv ni po da ci o for ma ci ja ma, na o ru à wu i sli~ nim stva ri ma, ko ji su {tin ski pred sta vqa ju dr àv nu taj nu – re kao je Bo jo vi} ju ~e za „Dnev nik”.

Mi lo rad Bo jo vi} (de sno) is pred no vo sad skog su da

}i }e da osu de i bi lo kog dru gog no vi na ra u Sr bi ji ka da im iz ne kog raz lo ga za sme ta – re kao je Bo jo vi}. Po re ~i ma advo ka ta Dragoquba Martinovi}a, ko ji za stu pa op tu è nog Bo jo vi }a, u op tu `ni ci se na vo di da je Bo jo vi} omo gu }io oda va we dr àv ne taj ne, od no sno da je pru ìo po mo} N. N. li cu ko je je do sta vi lo iz ve {taj na me wen po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je. – Po en ta ovog slu ~a ja je ste da je u „Na ci o nal nom gra |an skom”

Tu ì la {tvo je ve o ma za in te re so va no da do |e do in for ma ci je ko je po ver qi vi do ku ment do sta vio, zbog ~e ga je od bra na za sve do ke pred lo ì la svih 250 po sla ni ka Na rod ne skup {ti ne Sr bi je, ko ji ma je spor ni iz ve {taj bio na me wen (Advo kat Dra go qub Mar ti no vi}) – Po ta kvoj lo gi ci, no vi na re sa da mo gu op tu ì ti {to pi {u da Sr bi ja ni je sprem na za rat, a u ne kom na red nom slu ~a ju – zbog

Je le na Spa si}: Ni ka da ne }u pri sta ti na taj no su |e we No vi nar ka Je le na Spa si}, ko ja je ta ko |e op tu è na u ovom slu ~a ju, ogla si la se sa op {te wem ko je je pre ne lo Udru è we no vi na ra Sr bi je, u ko jem ka è da ne }e u~e stvo va ti u taj nom su |e wu ko je je pred vi |e no op tu `ni com. „Ni ka da ne }u pri sta ti na taj no su |e we. Mo gu da me hap se, da mi ra de {ta ho }e, ali mi si gur no taj no su di ti ne }e. U de mo krat skom dru {tvu no vi na ri ma ne mo gu taj no da su de, a po go to vo ako su ra di li u in te re su jav no sti, {to je i wi hov po sao„, na ve la je Je le na Spa si}. U sa op {te wu UNS-a se na vo di da je Je le na Spa si} o~e ki va la da pro tiv we bu de po dig nu ta op tu `ni ca, ali ne i da }e dr à va pro ga wa ti no vi na re da oda ju iz vo re jer je to su prot no evrop skim kon ven ci ja ma i pre su da ma Evrop skog su da za qud ska pra va u Stra zbu ru. Po we go vim re ~i ma, u ovom slu ~a ju ni je na uda ru sa mo dvo je no vi na ra „Gra |an skog” ve} slo bo da me di ja u Sr bi ji. – Ova op tu `ni ca do ka zu je da je de mo kra ti ja u Sr bi ji stre qa na jer, ako me ne osu de za to de lo ko je no vi nar ne mo è po ~i ni ti, mo -

ob ja vqen iz ve {taj ko ji na svom faj lu ima ozna ku „stro go po ver qi vo”, a u ko jem se ana li zi ra po ten ci jal od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, od no sno is ti ~e da je ona sla bo pri pre mqe na i da nam dr `a va ni je sprem na za rat – re kao je Mar ti no vi}.

ko je po ver qi vi do ku ment do sta vio i zbog ~e ga je od bra na za sve do ke pred lo `i la svih 250 po sla ni ka Na rod ne skup {ti ne Sr bi je, ko ji ma je spor ni iz ve {taj bio na me wen. – To }e bi ti ve o ma in te re sant no, ako sud po zo ve svih 250 na rod nih po sla ni ka u svoj stvu sve do ka da se iz ja sne o to me da li po zna ju op tu `e ne i da li je ne ko od wih Bo jo vi }u ili Je le ni Spa si} pro sle dio taj po ver qi vi akt – re kao je Mar ti no vi}. On je ka zao da po sto ji vi {e osno va za pri go vor op tu `ni ci, ali da ga ve ro vat no ne }e pod ne ti. – U ovom slu ~a ju ni je bi lo is tra ge, Bo jo vi} ni ka da ni je po zvan u sta tu su osum wi ~e nog ve} je sa mo dva pu ta raz go va rao s po li caj ci ma o ce lom slu ~a ju kao obi ~an gra |a nin. Me |u tim, mi slim da ne }e mo pri go va ra ti op tu `ni ci

to ga {to pi {u da `i vi mo lo {e, da su nam ma le pla te, da pro pa da ju fir me i sli~ no, {to su op {te po zna te ~i we ni ce – re ka je Mar ti no vi}. Po we go vim re ~i ma, Tu `i la {tvo je ve o ma za in te re so va no za to da do |e do in for ma ci je o to me

ve} }e mo in si sti ra ti na to me da su |e we u ovom slu ~a ju bu de jav no – re kao je advo kat Mar ti no vi}. Po dr {ku op tu è nim no vi na ri ma pru ì li su broj ni me di ji i no vi nar ske or ga ni za ci je, a ju ~e su se u znak pro te sta, pred no vo sad skim su dom po ja vi le ko le ge iz „Prav de” i „Po li ti ke”, no se }i tran spa ren te s nat pi som „Svi smo mi dr àv ni ne pri ja te qi”. Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je oce nio je da je po di za we op tu `ni ce pro tiv Je le ne Spa si} po tvr di lo da je slo bo da me di ja u Sr bi ji„alar mant no ugro è na”. „Po tez Tu ì la {tva ja sno od sli ka va ko li ko je sna àn po li ti~ ki pri ti sak ko ji se vr {i na me di je jer, ume sto da po kre ne pi ta we od go vor no sti dr àv nih funk ci o ne ra i slu `be ni ka za even tu al no oda va we taj ne, Tu ì la {tvo kri vi~ no go ni no vi nar ku ~i ja je oba ve za da gra |a ne upo zna s in for ma ci ja ma ko je su od jav nog zna ~a ja, op tu ù ju }i je pri tom da je ugro zi la bez bed nost ze mqe”, sto ji sa op {te wu Sa ve ta na ~i jem je ~e lu Verica N. Per ko vi} Bara}.

GLAV NI TU @I LAC HA [KOG TRI BU NA LA PO ^ET KOM IDU ]EG ME SE CA U BE O GRA DU NE SRE ]A U ZRE WA NI NU

Po gi nuo vo za~ kom bi ja U sa o bra }aj noj ne sre }i na ma gi stral nom pu tu M-7, Zre wa nindr `av na gra ni ca s Ru mu ni jom, jed na oso ba je iz gu bi la `i vot. Ne sre }a se do go di la ju ~e ne {to po sle 16 ~a so va kod bro do gra di li {ta „Be gej”, ka da su se, iz za sa da ne po zna tih raz lo ga,

su da ri li kom bi mar ke „fol ksva gen” be o grad skih ozna ka i ka mion u`i~ ke re gi stra ci je. Vo za~ kom bi ja je po gi nuo na li cu me sta, dok je vo za~ ka mi o na za do bio lak {e te le sne po vre de, ja vi la je si no} Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je.

ZA VR [NE RE ^I NA PO NO VQE NOM SU \E WU „ZE MUN CI MA” ZA UBI STVO PRE MIJE RA \IN \I ]A

Pre su da Si mo vi }u i Ka li ni }u u po ne de qak Pre su da ~la no vi ma „ze mun skog kla na” Milo{u Simovi}u i Sretku Kalini}u, op tu è nim za ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, bi }e iz re ~e na pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du u po ne de qak, 24. ok to bra. Si mo vi} je pret hod no, u za vr {noj re ~i na po no vqe nom su |e wu, re kao da je za tra ìo po na vqa we po stup ka jer je od 12. mar ta 2003. go di ne bio u bek stvu, ka ko je re kao, ne od za ko na ne go od „auto ri te ta na ru ~i la ca ubi stva”, ~i ja ime na ni je na veo. – Po red me ne i mog bra ta Aleksandra Simovi}a, je di no jo{ Milorad Ulemek zna pra vu isti nu o po li ti~ koj po za di ni ubi stva. Mo ja isti na ne od go va ra ni ko me u ovoj dr à vi. Na ru ~i o ci ne bi bi li ka `we ni i za -

to ni sam iz neo wi ho va ime na – re kao je Si mo vi}. Ka li ni} je u za vr {noj re ~i na veo da ne ma ve ze s ubi stvom pre mi je ra i da se pri dru ù je za vr {noj re ~i svog advo ka ta Slavka Petri}a. Spe ci jal no tu ì la {tvo pred lo ì lo je ju ~e u za vr {noj re ~i po tvr |i va we pra vo sna `ne pre su de ko jom su Mi lo{ Si mo vi} i Sret ko Ka li ni} osu |e ni na po 30 go di na za tvo ra zbog ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Za me nik tu ì o ca za or ga ni zo va ni kri mi nal Jovica Jovanovi} ka zao je da Tu ì la {tvo osta je pri za vr {noj re ~i ko ju je da lo u ra ni jem po stup ku, i da su na po no vqe nom su |e wu is pu we ni svi uslo vi da osta ne na sna zi pre su da od 23. ma ja 2007. go di ne. E. D.

Bra merc o~e ku je iz ve {taj o skri va wu Mla di }a

Glav ni tu ì lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bramerc iz ja vio je ju ~e u Ha gu da od vla sti Sr bi je po ~et kom no vem bra o~e ku je iz ve {taj o to me gde se ge ne ral Ratko Mladi} go di na ma krio i ko mu je po ma gao. – ê kam na pu ni iz ve {taj o to me prem da ve} ima mo ne ke iz ja ve. O~e ku jem da bu dem pot pu no oba ve {ten ka da bu dem u Be o gra du, po ~et kom no vem bra – re kao je Bra merc u raz go vo ru sa stra nim do pi sni ci ma u Ha gu. U po se tu Be o gra du, ka ko je re kao, tu ì lac }e do }i pre ne go {to pod ne se {e sto me se~ ni iz ve {taj Sa ve tu bez bed no sti UN.

Bra merc je na gla sio da è li da zna gde se Mla di} ta~ no krio po sled wih go di na „da bi smo zna li da li su ga oni ko ji su bi li za du è ni da ga tra è ozbiq no tra ì li ili ne”. Ka da bu de imao pot pu ne in for ma ci je o to me, Bra merc }e, ka ko je pod vu kao, mo }i da od go vo ri na ko men ta re „jed nog bro ja qu di” ko je ~u je, da je Mla di} „uhap {en po sle dva mo `da na uda ra, od ko jih je je dan bio re la tiv no krat ko pre hap {e wa” i da je bi lo kraj we vre me da se on iz ru ~i za to {to „da je umro, da va we Ha gu mr tvog Mla di }a ne bi ima lo isti po li ti~ ki efe kat kao da -

Je din stve na op tu `ni ca Bra merc je iz ja vio i da se ne }e à li ti na od lu ku pre tre snog ve }a da se Mla di }u su di u ob je di we nom po stup ku za to {to za to „ne ma osno va”. Tu ì la {tvo je pret hod no tra ì lo da se po stu pak raz dvo ji i da Mla di }u bu de pr vo su |e no po op tu `ni ci za ge no cid u Sre bre ni ci, a za tim po op tu `ba ma za pro gon ne sr ba {i rom BiH, gra na ti ra we Sa ra je va i uzi ma we oso bqa UN za ta o ce. Bra merc je na zna ~io da ne }e po no vo pod no si ti isti zah tev. Na zna ~io je da }e Tu ì la {tvo sa è ti op tu `ni cu pro tiv Mla di }a i da tre nut no tra ì naj bo qi na ~in za to, uz za dr à va we svih ta ~a ka i glav nih na vo da. Po tu ì o ~e vim re ~i ma, ciq je da su |e we Mla di }u ne tra je „~e ti ri-pet go di na”. Upo zo rio je na to da po sto ji ri zik od po gor {a wa Mla di }e vog zdrav stve nog sta wa i da Tu ì la {tvo – iako ne ma kon kret nih in for ma ci ja o zdra vqu op tu è nog – to ima u vi du ka da pla ni ra stra te gi ju za su |e we. Glav ni tu ì lac ka zao je da ne zna ka da }e su |e we Mla di }u po ~e ti, ali je iz ra zio na du da }e to bi ti pre sle de }eg le ta.

Ku }a u La za re vu u ko joj je uhap {en ko man dant VRS

va we sta rog ~o ve ka s ne kim zdrav stve nim pro ble mi ma”. – To su ko men ta ri ko je do bi jam, ja ne ka èm da je to mo je mi {qe we ili re al nost – na gla sio je Bra merc. Tu ì lac je pod se tio da je Mla di} „uhap {en na 70 ki lo me ta ra od Be o gra da, u ku }i svog ro |a ka ko ji no si isto pre zi me”. – To ve ro vat no ni je naj te è me sto gde se ne ko mo gao pro na }i i ve ro vat no ni je po sled we me sto na ko jem bih ja tra ìo be gun ca – pri me tio je Bra merc. Oda ju }i po no vo pri zna we ra du BIA-e i po li ti~ koj po dr {ci pred sed ni ka Sr bi je Borisa Tadi}a, za hva qu ju }i ko ji ma su Mla di}

i Goran Haxi} uhap {e ni, Bra merc je ka zao da ne do vo di u pi ta we wi ho ve do bre na me re, ali da „i da qe po sto ji vi {e zna ko va pi ta wa za {to je tra ja lo to li ko du go, a on to è li da zna”. Bra merc je ka zao i da se na da da }e Tu ì la {tvo za vr {i ti iz vo |e we do ka za pro tiv Radovana Karaxi}a, ko ji je op tu èn za iste zlo ~i ne kao Mla di}, u ma ju idu }e go di ne, u ro ku ko ji su od re di le su di je. Glav ni tu ì lac je na ja vio da }e do ka zni po stu pak o pro go nu ne sr ba {i rom BiH usko ro bi ti za vr {en, a da bi iz vo |e we do ka za o op tu `bi za ge no cid u Sre bre ni ci mo glo po ~e ti u no vem bru.

SPORT

~etvrtak20.oktobar2011.

dnevnik

c m y

EVRO LI GA: PAR TI ZAN DO MA ]IN TUR SKO M A NA DO LU EFESU U PI O NI RU (19)

Uz pu bli ku mo `e da pad ne fa vo rit U~e sni ci Evro li ge

Osva ja~ tri ple kru ne u pro {loj se zo ni i u~e snik Top 16 fa ze Evro li ge, Par ti zan m:ts ve ~e ras u Pi o ni ru (19 ~a so va) igra pre mi jer ni me~ 55. iz da wa naj ja ~eg klup skog tak mi ~e wa Sta rog kon ti nen ta, a ri val je eki pa Ana do lu Efe sa iz Is tan bu la.

Da na {wi pro gram Par ti zan m:ts - Ana do lu Efes (19), [ar lroa - Real Ma drid (20.30), Pa na ti na i kos - Uni ka ha (20.45), Ar ma ni - Ma ka bi Elek tra (20.45), Union Olim pi ja - Bar se lo na (20.45) i Bro se Ba sket - Za greb (21). Par ti zan }e igra ti u Gru pi C s ve li ka ni ma Ma ka bi jem i Real Ma dri dom, ali i sa Ana do lu Efe som i Ar ma ni jem, eki pa ma ko je su ovog le ta po tro {i le de se ti ne mi li o na evra na po ja ~a wa, kao i sa bel gij skim pr va kom, ko ji je do {ao iz kva li fi ka ci ja, eki pom [ar lroa. Pr vi pro tiv nik Par ti za na u Evro li gi po tro {io je mno go u ovom pre la znom ro ku i se zo nu po ~i we sko ro pot pu no iz no va. Efes je do veo 10 igra ~a i no vog tre ne ra, ne ka da {weg igra ~a i le gen du klu ba Ufu ka Sa ri xu. Po red NBA igra ~a Sa {e Vu ja ~i }a i Ir sa na Iqa so ve, eki pu su po ja ~a li i Du {ko Sa va no vi}, ~lan pr vog ti ma Evro li ge pro {le se zo ne, kao i per spek tiv ni hr vat ski cen tar Stan ko Ba ra}.Tu su i do ka za ni evro li ga {ki igra~ i ne ka da ~lan NBA Este ban Ba ti sta, za tim Er mal Ku ~o, Do gus Bal baj, kao i sta ro se de lac i za {tit ni znak klu ba Ke rem Tun ~e ri. Po vrh sve ga to ga, za vr {ni tur nir se ove se zo ne igra u Is tan bu lu. O am bi ci ja ma {am pi o na Sr bi je i kraj wim do me ti ma u no voj evro li ga {koj se zo ni tre ner Vla da Jo va no vi} je re kao:

Ma ~van igra No vo pe ~e ni ko {ar ka{ Par ti za na Mi lan Ma ~van na stu pi }e za cr no-be le pro tiv Ana do lu Efe sa. Ko {ar ka {ka fe de ra ci ja Izra e la po sla la je neo p hod ne pa pi re na vre me.

Gru pa A Be net Kan tu Bil bao ba sket Ka ha La bo ral Fe ner bah ~e Ul ker Olim pi ja kos Nan si

Gru pa C Ana do lu Efes Ma ka bi Elek tra Em po rio Ar ma ni Par ti zan m:ts Real Ma drid [ar lroa

Gru pa B CSKA Mo skva Bro se Ba sket Za greb Pa na ti na i kos Uni ka ha @al gi ris

Gru pa D Ase ko Pro kom Bar se lo na Ga la ta sa raj Mon te pa ski Si je na Uniks Ka zaw Union Olim pi ja

Sa stav Par ti za na m:ts 5. Ej si Lo 7. Du {an Kec man 8. Mi ro slav Ra du qi ca 10. Ne ma wa Ja ra maz 11. Vla di mir Lu ~i} 12. Dra gan Mi lo sa vqe vi} 13. Bog dan Bog da no vi} 14. Ra {ko Ka ti} 18. Ne ma wa Be {o vi} 19. Bra ni slav \e ki} 20. Pe tar Bo `i} 22. Mar ko ^a ka re vi} 33. Da ni lo An |u {i} 41. Ni ko la Pe ko vi} * Mi lan Ma ~van

Ni ko la Pe ko vi}, naj bo qi igra~ Par ti za na

- Ne }u da pre te ru jem, ali ne }u da bu dem ni ne po {ten pre ma qu di ma s ko ji ma ra dim i pre ma na vi ja ~i ma i da ka èm da }e mo pro }i u Top 16. Mi ima mo oba ve zu da do bi je mo sa mo [ar lroa i to ne pot ce wu ju }i wi hov kva li tet. Na rav no, ja ne tra ìm ali bi. Na {e an ga ò va we }e na dam se bi ti isto i na go sto va wi ma i kod ku }e,

ali uz na {u pu bli ku pro ba }e mo da bu de mo bo qi ne go {to je smo, a da li }e to bi ti do voq no - vi de }e mo. Be smi sle no je da pre ti mo eki pa ma u gru pi.Isto pri ~am od iz vla ~e wa gru pa pre tri me se ca. Na {a gru pa je si gur no naj ja ~a u Evro li gi, a sa da je jo{ ja ~a ne go {to je bi la ta da. Do go dio se lo ka ut a ve }i na NBA igra ~a za vr -

{i la je u na {oj gru pi - ob ja snio je Jo va no vi}. Ka pi ten Par ti za na Pre drag Bo ì} de li mi {qe we tre ne ra. - [ta da ka èm o kva li te tu pro tiv ni ka a da se ne zna do sa da. Ka da se uzmu u ob zir am bi ci je, bu xet, sva ka ko da je bre me fa vo ri ta na wi ma. Mi }e mo igra ti u skla du sa svo jim è qa ma i ci qe vi ma. U

na {oj ha li }e mo ima ti pred nost naj bo qe pu bli ke, a zna mo i ko je su nam am bi ci je - re kao je Bo `i}. I naj sta ri ji igra~ u re do vi ma cr no -be lih Du {an Kec man ulo gu fa vo ri ta pre pu {ta Efe su: - Am bi ci je su nam na ni vou na {ih re al nih mo gu} no sti. Ima mo naj ja ~u gru pu u ovoj fa zi, pa bi pla sman u Top 16 bio iz u ze tan uspeh. [to se ti ~e Efe sa, oni su se ove se zo ne zna ~aj no po ja ~a li i u kru gu su fa vo ri ta.Do sta eki pa ima bar po jed nog NBA igra ~a. I mi smo do bi li mno go do la skom Ni ko le Pe ko vi }a, ko ji je do neo ve li ki kva li tet - za kqu ~io je is ku sni Kec man. Ovo go di {we iz da we Evro li ge sva ka ko je u zna ku lo ka u ta i {traj ka igra ~a iz naj ja ~e li ge na sve tu NBA. Iako su sve evrop ske ze mqe uz dr ma ne eko nom skom kri zom, vla sni ci klu bo va ko ji igra ju naj ja ~e klup sko tak mi ~e we ni su `a li li no vac. Do kra ja lo ka u ta u NBA li gi u Evro pi }e igra ti Ki ri len ko, Fer nan des, Ga li na ri, Far mar, Pe ko vi}, Lo son, Ilja so -

bek kri lo cen tar kri lo kri lo kri lo bek cen tar cen tar kri lo bek kri lo kri lo cen tar cen tar

1.90 1.97 2.13 1.96 2.02 1.98 1.97 2.08 2.08 2.06 1.97 2.00 1.95 2.10 2.06

1985 1977 1988 1991 1989 1989 1992 1980 1992 1991 1978 1988 1991 1986 1990

va. O~e ki vao se i do la zak Ko bi ja Bra jan ta, ali do do go vo ra sa Vir tu som jo{ ni je do {lo. Ta ko je u Evro pu iz NBA pre ko le ta sti glo 22 igra ~a. Sve ovo na go ve {ta va ni kad ja ~u i kva li tet ni ju ko {ar ku na par ke ti ma {i rom Evro pe. Sr bi ju }e, osim Par ti za na, pred sta vqa ti 12 igra ~a i tri tre ne ra. Naj tro fej ni ji tre ner Evro pe @eq ko Ob ra do vi} vo di }e Pa na ti na i kos, se lek tror Du {an Iv ko vi} Olim pi ja kos, a Vla di mir An dro i} no vaj li ju Za greb. Srp ski re pre zen ta tiv ni dvo jac Kr sti} - Te o do si} bra ni }e bo je CSKA, Mar ko Ke {eq je u Olim pi ja ko su, Oli ver Ste vi} igra za Bil bao, Ne ma wa Bje li ca je ~lan Ka ha La bo ral, No vi ca Ve li~ ko vi} Re a la, Vla di mir Mi cov i Mar ko [}e ki} igra ju za Kan tu, Mi lo van Ra ko vi} za @al gi ris, Pre drag [u put je u Bam ber gu, Du {ko Sa va no vi} }e sa Efe som u pr vom ko lu go sto va ti u Be o gra du, a Ko sta Pe ro vi} je ~lan Bar se lo ne. I. Gru bor

Pre go vo ri ni kad du `i Vla sni ci NBA klu bo va i Udru ` e w e igra ~a 16 sa ti su pre go va ra li sa fe de ral nim me di ja to rom oko okon ~ a w a lo k a u ta. Sa sta nak je po ~eo u uto rak u 10 ~a so va uju tro po lo kal nom vre me nu i tra jao do dva

sa ta po sle po no }i, {to je du plo du `e od bi lo kog pret hod nog iz me |u dve stra ne. Obe stra ne na pu sti le su sa sta nak bez ko men ta ra na zah tev fe de ral nog me di ja to ra Xor xa Ko e na. O~e ku je se da se pre go vo ri na sta ve i da se na wi ma usa gla se re {e wa za pro ble me zbog ko jih ve}

110 da na ne funk ci o ni {e li ga, a ot ka za ne su i pr ve dve ne de qe tak mi ~e wa. Iako su raz go vo ri bi li du go traj ni o~e ku je se da oni bu du na sta vqe ni, to ne zna ~i da je u~i wen ozbi qan po mak u pre go vo ri ma, re kao je je dan od zva ni~ ni ka li ge. Lo ka ut u NBA li gi po ~eo je u ju nu po {to igra ~i i vla sni ci klu bo va ni su mo gli da se do g o vo r e oko f i n a n s i j s k i h uslo va no vog ko lek tiv nog ugo vo ra. Dva osnov n a pro ble ma su po de la pro fi ta li ge i od r e | i va w e mak si mal ne vi si ne sred sta va ko je je dan klub mo `e da odvo ji za pla }a we igra ~a. Obe stra ne su to kom po sled we run de pre go vo ra iz ra zi le sprem nost da svoj deo pri ho da ogra ni ~e na 53 pro cen ta. Ovo go di {wi pre kid u NBA li gi je pr vi od se zo ne 1998/99, ka da je zbog lo k a u ta se z o n a skra }e na na 50 utak mi ca u re gu lar nom de lu.

Bo ris Ba ki}

Ba ki} u Rad ni~ kom Biv {i ko {ar ka{ Par ti za na i Cr ve ne zve zde Bo ris Ba ki} pot pi sao je ugo vor sa kra gu je va~ kim Rad ni~ kim. Cr no gor ski re pre zen ta ti vac je sa ti mom Mi ro sla va Ni ko li }a do go vo rio sa rad wu do kra ja se zo ne. Ba ki} je po ni kao u pod go ri~ koj Bu du} no sti, za ko ju se jo{ kao ju ni or tak mi ~io u Ja dran skoj li gi 2003/2004. U to vre me va `io je za jed nog od naj per spek tiv ni jih ta le na ta u Evro pi. Po tom je bio igra~ be o grad skog Par ti za na, od 2004. do 2007. go di ne. Iz tog pe ri o da pam ti, ka ko je svo je vre me no iz ja vio, ~e ti ri

tro fe ja, tri ti tu le i Ja dran sku li gu, ali i gre ja we klu pe. Usle dio je pre la zak u Cr ve nu zve zdu (2007-2011), gde se afir mi sao kao igra~ ko ga kra si po `r tvo va nost na utak mi ca ma i na tre nin zi ma. U po sled woj se zo ni Ba ki} je bio ka pi ten cr ve no-be lih. Na kon po vre de ovaj iz u zet ni de fan zi vac je zbog opo rav ka iz o sta jao iz ve sno vre me sa utak mi ca. Uspe {no je za i grao u od lu ~u ju }im ko li ma i do pri neo u za vr {ni ci tak mi ~e wa da srp ski tim sa ~u va sta tus re gi o nal nog li ga {a.

SPORT

c m y

dnevnik

Ru bin u Lon do nu

Sr bi ja 23.

NOVOSADSKI PROLETER IZABRAO TRENERA

Po ve re we Ne na du La la to vi }u Br zo je upra va no vo sad skog fud bal skog pr vo li ga {a Pro le te ra na {la za me nu za tre ne ra Zo ra na Gpve da ri cu, ko ji je pod neo ostva ku.Po ve re we je uka za no mla dom i am bi ci o znom stru~ wa ku Ne na du La la to vi }u. No vi stra teg ti ma sa Sla ne ba re iza se be ima uspe {nu igra~ ku ka ri je ru u Cr ve noj zve zdi, [a htjo ru, Voflzbur gu i OFK Be o gra du. Kao tre ner sa A i B li cen com uspe {no je de bi to vao na klu pi pr vo li ga {a Sre ma iz Srem ske Mi tro vi ce, ko ga je u pro {loj se zo ni do veo do lu ke spa sa. Za raz li ku od Sre ma ca, ape ti ti Pro le te ra su vi sok pla sman na ta be li: - Sti gao sam u ve o ma kva li te tan i or ga ni zo van ko lek tiv ko ji ima do bar igra~ ki ka dar. [to se ti ~e pr ven stva, ima mo ve o ma te `ak ras po red ali }e mo u~i ni ti sve da

Ne nad La la to vi}

otvo re nom i na pa da~ kom igrom osvo ji mo {to vi {e bo do va, a u Ku pu am bi ci ja su nam pla sman u na red nu run du tak mi ~e wa - ka zao je La la to vi}. M. Popovi}

ALEKS FERGUSON O ME^U SA OCELULOM

Kar ton Vi di }u pre strog

Me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son re kao je da je cr ve ni kar ton bio pre stro ga ka zna za Ne ma wu Vi di }a u du e lu sa Oce lu lom. Fer gu son je, ipak, na gla sio da raz u me za {to se su di ja Fe liks Brih od lu ~io na ta kav po tez u du -

- Ne sma tram da smo ima li sre }e, bi li smo bo qi tim. Ima li smo ve }i po sed lop te i mno go smo se po pra vi li u dru gom po lu vre me nu, po seb no pre ko Na ni ja, An der so na i Ru ni ja. Oni su pro me ni li tok igre. Ni sam bio po seb no kon cen -

UEFA LIGA EVROPE

RANG-LISTA FIFA

Re pre zen ta ci ja Sr bi je na naj no vi joj rang li sti Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) za u zi ma 23. me sto. U od no su na pret hod nu li stu or lo vi su pa li za dve po zi ci je. Si gur no je da }e na ci o nal ni tim Sr bi je iz gu bi ti jo{ do sta po zi ci ja u na red nom pe ri o du zbog to ga {to se ni je pla si rao na EP u Poq skoj i Ukra ji ni. Naj ve }i na pre dak u od no su na pret hod ni me sec ostva ri la je Gr~ ka, ko ja se pro bi la na osmo me sto i sa da je na de o bi te po zi ci je sa Por tu ga lom, ko ji je imao pad za tri me sta. Me |u pr vih 20 naj ve }i po mak ima la je [ved ska, ko ja je sa da 14, a do pre me sec da na je za u zi ma la 25. me sto. Iz pr vih de set is pa la je Hr vat ska, ko ja je sa da 12, dok je pad za tri po zi ci je za be le `i la Fran cu ska, ko ja dr `i 15. me sto. FI FA rang li sta za 19. ok to bar: 1. (1) [pa ni ja 1.624, 2. (2) Ho lan di ja 1.425, 3. (3) Ne ma~ ka 1.352, 4. (4) Uru gvaj 1.230, 5. (7) Bra zil 1.114, 6. (6) Ita li ja 1.135, 7. (8) En gle ska 1.101, 8. (11) Gr~ ka 1.044, 8. (5) Por tu gal 1.044, 10. (10) Ar gen ti na 1030, 10. (17) Dan ska 1030... 23. (21) Sr bi ja 854...

~etvrtak20.oktobar2011.

Po sle tro ne deq ne pa u ze, na sta vqa se tak mi ~e we i u Li gi Evro pe. Naj za ni mqi vi ji me~ ko la igra se u Lon do nu, gde fud ba le ri To ten he ma do ~e ku ju ru ski Ru bin. I jed ni i dru gi ima ju iden ti ~an skor, sa vla da li su [a mrok i re mi zi ra li s PA OK-om. - @e li mo tro fej - ka te go ri ~an je tre ner To ten he ma He ri Red nap. - Ve} ne ko vre me smo da le ko od vo de }ih evrop skih klu bo va i to mo ra mo pro me ni ti. Po ja ~a li smo tim, Li ga Evro pe je pra vo tak mi ~e we za nas. Na da mo se da }e nas mi mo i }i po vre de igra ~a. Ru bin je pro {le go di ne igrao u Li gi {am pi o na, {to ne zna ~i da am bi ci je klu ba ni su ve li ke u ovom tak mi ~e wu. - Na{ ciq je da sva ke go di ne igra mo u Evro pi. Ima mo sjaj ne uslo ve i do bar tim - ob ja {wa va tre ner Ru bi na Kur ban Ber di jev. Ide mo ko rak po ko rak i na da mo se da }e mo za ko ju go di nu igra ti u ne kom od fi na la evrop skih klup skih tak mi ~e wa. Sa da nam je ciq de pre zi mi mo u Evro pi. Za ni mqiv okr {aj se igra u Udi na ma, gde Udi ne ze do ~e ku je Atle ti ko iz Ma dri da. - Ni smo ima li pu no sre }e do sa da u me ~e vi ma sa {pan skim

Duel Ga bi ja i Eka ko ka na utak mi ci Ren-Atle ti ko

klu bo vi ma - ka è tre ner Udi ne zea Fran ~e sko Gvi do lin. - I ovog pu ta }e mo ima ti te àk za da tak, ali se na dam da mo è mo do po be de. Atle ti ko je le tos pro me nuo go to vo ceo tim, jo{ uvek ne igra ka ko tre ba,a upra vo ne u i gra nost Ma dri |a na je na {a {an sa. Atle ti ko igra bo qe kod ku }e ne go u go sti ma.

Grupa A To ten hem - Ru bin PA OK - [a mrok 1. Ru bin 2. To ten hem 3. PA OK 4. [a mrok

2 2 2 2

1 1 0 0

1 1 2 0

Grupa D 0 0 0 2

(21.05) (21.05)

5:2 3:1 2:2 1:6

4 4 2 0

1. Stan dard 2. Ha no ver 3. Ko pen ha gen 4. Vor skla

2 2 2 2

1 1 1 0

1 1 0 0

0 0 1 2

Spor ting - Va slui Ci rih - La cio 1. Spor ting 2. Va slui 3. La cio 4. Ci rih

1. PSV 2. Le gi ja 3. Ra pid 4. Ha poel

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

2 0 0 0

0 2 1 1

0 0 1 1

4:1 4:4 3:5 2:4

6 2 1 1

Sto uk - Ma ka bi (TA) Di na mo (K) - Be {ik ta{

(21.05) (21.05)

Bil bao - Sal zburg Slo van - PS@

3:0 2:1 1:3 1:3

4 4 3 0

1. Sto uk 2. Be {ik ta{ 3. Di na mo (K) 4. Ma ka bi (TA)

2 2 2 2

1 1 0 0

1 0 2 1

1. AZ Alk mar2 2. Me ta list 3. Austri ja 4. Mal me

6 3 3 0

1. Bil bao 2. Sal zburg 3. PS@ 4. Slo van

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

1 2 2 2

1 1 1 0

05:2 1 0 0 1 0 2

4 3:2 3:3 2:6

(19) (19) 4 3 0

AEK Lar na ka - [al ke Ma ka bi (H) - Ste a ua 1. [al ke 2. Ma ka bi (H) 3. Ste a ua 4. AEK

0 1 0 1

Ma ri bor - Bra ga Klub Bri` - Bir min gem

(21.05) (21.05)

Ren - Sel tik Udi ne ze - Atle ti ko (M)

3:2 6:3 2:2 2:6

4 3 2 1

0 1 1 2

1. Klub Bri` 2. Bra ga 3. Bir min gem 4. Ma ri bor

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

6 3 3 0

1. Atle ti ko (M) 2. Udi ne ze 3. Ren 4. Sel tik

2 2 2 2

1 1 0 0

1 1 1 1

1 1 0 0

1 0 2 1

0 1 0 1

0 1 1 2

4:1 4:3 3:4 1:4

(19) (19)

Oden ze - Tven te Vi sla - Fu lam

(19) (19)

Lo ko mo ti va - AEK Ati na [turm - An der leht

6 3 3 0

Grupa I 4:1 4:3 3:3 1:5

2 2 2 2

3:1 2:3 1:1 1:1

(19) (19) 4 3 2 1

Grupa K

(21.05) (21.05)

Grupa F 4:1 3:3 2:3 2:4

Grupa J

Mal me - Me ta list AZ Alk mar - Austri ja

Grupa H

(21.05) (21.05)

Grupa C Ha poel (TA) - PSV Ra pid (B) - Le gi ja

2 2 2 2

Po sle od lu ke su da u Lo za ni, UEFA jo{ raz mi {qa {ta da ura di s eki pom Si o na, mo gu }e je da [vaj car ci igra ju ba{ u gru pi gde su Udi ne ze i Atle ti ko, jer su se Ma dri |a ni pla si ra li u li ga {ki deo tak mi ~e wa bez bor be. Mo gu }e je i da se Sion u tak mi ~e we ukqu ~e tek na pro le }e. G. K.

Grupa G (21.05) (21.05)

Grupa E

Grupa B Stan dard - Vor skla Ha no ver - Ko pen ha gen

Naj bo qi igra~ Atle ti ka je Ko lum bi jac Fal kao ko ji je pro {le go di ne s Por tom osdvo jio Li gu Evro pe. - Igra mo sve bo qe - tvr di Mi kael Fal kao. - Uve ren sam da }u i s Atle ti kom sti }i do fi na la u Li gi Evro pe. U do broj smo po zi ci ji, i bod nam je do vo qan u Udi na ma.

0 0 1 1

1. Tven te 2. Fu lam 3. Oden ze 4. Vi sla

2 2 2 2

1 1 1 0

1 1 0 0

0 0 1 2

5:2 3:1 3:3 2:7

(19) (19) 4 4 3 0

Grupa L 3:1 3:2 2:3 1:3

4 4 1 1

1. An der leht 2. [turm 3. Lo ko mo ti va 4. AEK Ati na

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

6:1 3:3 2:3 2:6

(18) (19) 6 3 3 0

KUQANI PREKINULI SERIJU PORAZA

Do bra par ti ja vra }a sa mo po u zda we Cr ve ni karton ka pi te nu Vi di }u

e lu u ko jem su cr ve ni |a vo li sla vi li sa 2:0, a Vi di} za ra dio is kqu ~e we u 66. mi nu tu, ka da je fa u li rao Gi ur gua. - Po gle dao sam sni mak i si gur no je da mu je sto pa lo vi so ko i raz u mem ka ko je to su di ja vi deo. Mo `da je dru ga ~i je u Ne ma~ koj, ali sma tram da je bi lo pre stro go, iako je ste za ka znu - re kao je Fer gu son. Fer gu son je, ta ko |e, ne gi rao na vo de da je Ju naj ted sla vio u Ru mu ni ji jer je imao sre }e. VE TE RA NI RFK NO VI SAD U GRAD SKOJ KU ]I: ^lan ve }a za du è na za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi} pri mio je, u Grad skoj ku }i, de le ga ci ju ve te ra na Rad ni~ kog fud bal skog klu ba No vi Sad po vo dom dvo stru kog ju bi le ja, 90 go di na od osni va wa klu ba i po la ve ka od pla sma na u Pr vu sa ve znu li gu. Na pri god nom pri je mu evo ci ra na su se }a wa na zlat nu ge ne ra ci ju klu ba sa no vo sad ske De te li na re, a go sti i do ma }in slo ì li su se da bi taj uspeh mo gao da se po no vi u sko ri joj bu du} no sti, ~i me mi grad No vi Sad po no vo imao dva su per li ga {ka ti ma, a qu bi te qi fud ba la pri li ku da uì va ju u grad skom der bi ju iz me |u Voj vo di ne i No vog Sa da. I. G. Fo to: B. Lu~i}

tri san u po lu vre me nu, ali sam znao {ta mo ram da ka `em svo jim igra ~i ma i na kra ju su oni to is po {to va li - is ta kao je Fer gu son. Tre ner Oce lu la Do ri nel Mun te a nu re kao je da we gov tim ni je imao sre }e, ali je in si sti rao da su we go vi iza bra ni ci bi li do sto jan pro tiv nik {am pi o nu En gle ske. - ^e sti tao sam svo jim igra ~i ma na wi ho voj igri. Ne kri vim ih uop {te jer su sa mo ni jan se od lu ~i le ko }e po be di ti - re kao je Mun te a nu.

Je su fud ba le ri Haj du ka u su sre tu 8. ko la s kra gu jev~ kim Rad ni~ kim pre ki nu li se ri ju po ra za ( tri uza stop na), ali ni su us pe li da osvo je ceo plen, ve} sa mo bod(0:0) bod.[ta ka `e ana li za stru~ nog {ta ba o do brim i lo {im stra na ma. Naj pre o lo {im. - Ma lo vi {e sam o~e ki vao u fa zi na pa da, bi li smo spo ri, bez i dej ni i bez pra vih in di vi du al nih i ko lek tiv nih re {e wa. Ne do sta ja lo nam je i vi {e agre si je i sa mo po u zda wa u tih 30 me ta ra pred ri va lo vim go lom, i s ob zi rom na deo igre u ko jem smo ima li ini ci ja ti -

vu i ne ke do bre si tu a ci je, ni {ta ni smo do ve li do kra ja i do kon kret nih {an si. Tim de lom ne mo gu bi ti za do vo qan jer sam o~e ki vao da u|e mo u tri- ~e ti ri {an se, ali za vr {ni pas je iz o stao - ka `e tre ner Pe tar Kur }u bi}. Stru~ ni {tab je za do vo qan igrom u de fan zi vi, po go to vo do za vr {nih pet na e stak mi nu ta, jer u pr vih 75 mi nu ta Rad ni~ ki, iako ima od li~ ne po je din ce, ni je pre tio. U fi ni {u su sre ta Haj duk je po ka zao ne do sta tak sa mo po u zda wa, pa je iz jed ne gre {ke Rad ni~ ki bio u pri li ci da po stig ne gol.

- @e leo bih da ubr za mo i po jed no sta vi mo igru po {to jo{ uvek ni je te~ na. Za to mo ra mo ubr za ti pas, uz to da za dr `i mo di sci pli nu i od go vor nost i da nam se uslov no re ~e no kri za u zad wih de se takpet na est mi nu ta ne de {a va. Ka ko vra ti ti sa mo po u zda we igra ~i ma? - Tre ba nam je dan do bar re zul tat, jed na do bra utak mi ca. Da bi to na pra vi li mo ra mo ja ko do bro da tre ni ra mo. Da kle, ne ma pu no fi lo zo fi je: rad, rad i sa mo rad. Mo ra mo da vra ti mo duh za jed ni {tva ko ji je, ~i ni mi se, ma lo po -

qu qan. Sti ~em uti sak da ne ki po je din ci sa da pre vi {e le po mi sle o se bi i da po ku {a va ju da se sta ve iz nad ko lek ti va. To mo ra mo eli mi ni sa ti i stvo ri ti zdrav ko lek tiv, bor ben i di sci pli no van i on da, uz ne ku do zu sre }e za ko ju se mo ra mo iz bo ri ti, ostva ri }e mo i do bar re zul tat. To je je di ni put da u|e mo u uspe {nu se ri ju - re cept je Pe tra Kur }u bi }a za re zul tat ski pre o kret. Mo `da je ve} na red ni su sret s Voj vo di nom u No vom Sa du pri li ka za to. \. Bojani}

sport

~etvrtak20.oktobar2011.

PROVERNA UTAKMICA

IZ FIORENTINE

Kordi} dvostruki strelac

Uprava podr`ala Mihajlovi}a

Vojvodina - Senta 4:1 (1:0) NOVI SAD: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca 100, su di ja: La bus (No vi Sad). Strel ci: Bo jo vi} u 37. No va ko vi} u 60. Kor di} u 86. i 89. za Voj vo di nu, a Ra din u 57. mi nu tu za Sen tu. VOJ VO DI NA: Ja no {e vi}, Smi qa ni}, Bran ko vi}, A|u ru, Frim pong, Ko va ~e vi}, Bil bi ja, No va ko vi}, Qu bin ko vi}, [ku le ti}, Bo jo vi}. Igra li su jo{: La zo vi}, Na sti}, Ka ran, \u ri}, Me re ba {vi li, Jao, Me leg, Kor di}. SEN TA: M. Vu ko brat, Far ka{, Ka ka{, Cvet ko vi}, Gru ji}, Voj vo di}, Jo vi}, Ra din, Po po vi}, Ra ji ~e vi}, D. Vu ko brat. Igra li su jo{: Bo di ro ga, \e ri, Be sla}, \u ki}, Va sin, Pan ka ri }an, Kur tu {i}.

dnevnik

Kom bi no va ni tim Voj vo di ne za be le `io je ube dqi vu po be du nad Sen tom, ali do ko na~ nih 4:1 ni je ba{ sti gao la ko. U pr vih 45 mi nu ta No vo sa |a ni su te ren sku ini ci ja ti vu is ko ri sti li sa mo za je dan po go dak. Do go di lo se to u 37. mi nu tu, ka da je na asi sten ci ju Bil bi je Bo jo vi} po go dio mre `u Sen }a na. U na stav ku su go sti iz jed na ~i li u 57. mi nu tu pre ko Ra di na, da bi ve} tri mi nu ta ka sni je No va ko vi} su per li ga {a do veo u vo| stvo - 2:1. U sa mom fi ni {u po le ta rac Kor di} je dva pu ta bio pre ci zan i ta ko bio naj za slu `ni ji za o~e ki va ni ube dqiv tri jumf Voj vo di ne. A. P.

Upra va Fi o ren ti ne jo{ jed nom je sa op {ti la da ima pot pu no po ve re we u tre ne ra Si ni {u Mi haj lo vi }a, ko ji se po sled wih da na su ~a va sa sve vi {e pro ble ma. Qu bi ~a sti ni su ima li o~e ki va no us pe {an start se zo ne, pa je po me di ji ma u Ita li ji ve} po ~e la da se pro vla ~i pri ~a o even tu al nom ot ka zu srp skom tre ne ru. - Ovo ni je pra vo vre me da su di mo o Mi haj lo vi }u. Ne mo è mo bi ti za do voq ni ne re {e nim re zul ta tom pro tiv ]e ze ne. Isto ta ko ne mo è ni tre ner. Mo ra mo po de li ti se zo nu u tri de la, a na gle od lu ke ne }e mo do no si ti dok se pr vi deo ne za vr {i - re kao je di rek tor San dro Men ku }i. Na kon {to su i igra ~i po dr à li srp skog stru~ wa ka, di rek tor je iz ra zio na du da }e stva ri po ~e ti da se raz vi ja ju u po zi tiv nom prav cu za qu bi ~a ste.

Sini{a Mihajlovi}

STIVEN YERARD OPET PREDVODI LIVERPUL

Sumwao sam u povratak Ka pi ten Li ver pu la Sti ven Xe rard iz ja vio je da je zbog po vre de bio za bri nut za po vra tak na te ren i da su mu po sled wih {est me se ci bi li naj te `i u ka ri je ri.

Leo Mesi

ti se raz ne mi sli vr zma ju po gla vi ka da se do go di ta ko ne {to - re kao je Xe rard. Xe rard je do dao da je pre ope ra ci je pre ska kao tre nin ge i do bi jao injek ci je ka ko bi igrao utak mi ce.

Xe rard je pre po ne po vre dio u no vem bru pro {le go di ne na pri ja teq skoj utak mi ci En gle ske i Fran cu ske. We gov opo ra vak je bio pla ni ran za po ~e tak Pre mi jer li ge, ali je zbog in fek -

LEO MESI KATEGORI^AN

Ne takmi~im se s Ronaldom Li o nel Me si je zva ni~ no naj bo qi fud ba ler sve ta, ali po re |e wa sa Kri sti ja nom Ro nal dom su i da qe kon stant na. Obo ji ci se bro je go lo vi, asi sten ci je, tro fe ji... A on da se sta vqa ju na tas i po re de. Bez di le me su Ar gen ti nac iz Bar se lo ne i Por tu ga lac iz Real Ma dri da ne pri ko sno ve ni u da -

na {wem fud ba lu, a Me si tvr di da ne è li da se po re di sa Ro nal dom. - Ne tak mi ~im se sa Ro nal dom iz ja vio je Li o nel Me si i do dao: Je di no {to è lim je da po ma èm svom ti mu da po be |u je. Ni ka da ni sam pra tio Ro nal da da bih se po re dio s wim i po sle po ku {a vao da stva ri ra dim bo qe od we ga.

On ta ko |e tvr di da ga ne op te re }u ju li~ ni re kor di, ni ti da ju ri naj bo qeg klup skog gol ge te ra u isto ri ji Ce za ra Ro dri ge za, ko ji je dao 235 go lo va. - [to vi {e go lo va dam, tim bo qe, ali ne da bih oba rao re kor de, ve} da eki pa po be |u je i osva ja ti tu le, {to mi je je di na `e qa - is ta kao je Li o nel Me si.

Bekam `eli na Olimpijadu En gle ski fud ba ler Dej vid Be kam iz ja vio je da mu je glav ni ciq u na stav ku ka ri je re u~e {}e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. go di ne. - Ni je mi va `no da li }u sle de }e se zo ne bi ti ~lan Los An |e les Ga lak si ja, ili Pa ri Sen @er me na, ve} da kon stant no igram - re kao je Be kam. T r i d e s e t { e s t o g o d i { w i igra~ na gla sio je da bi `e leo da osvo ji zlat nu me da qu za Ve li ku Bri ta ni ju. - Moj kraj wi ciq je da u gra du u ko jem sam od ra stao osvo jim zlat nu me da qu sa re pre zen ta ci jom Ve li ke Bri ta ni je - is ta kao je Be kam.

Stiven Yerard, kapiten Liverpula

- Znao sam da je po v re d a ozbiq ne pri ro de. Po ku {a vao sam da bu dem po zi ti van, ali mo ram da pri znam da je bi lo i tre nu ta ka ka da sam men tal no bio slo mqen. Nor mal no je da

1. Ba jern 2. Na po li 3. Man. si ti 4. Vi qa re al

3 3 3 3

2 1 1 0

1 2 1 0

0 0 1 3

5:1 4:2 3:4 1:6

7 5 4 1

Grupa B CSKA (M) - Trabzon 3:0 (1:0) (Dum bi ja u 29. i 86. i Ka u- na u 76.) Lil – Inter 0:1 (0:1) (Pa zi ni u 21.) 1. In ter 2. CSKA 3. Trab zon 4. Lil

3 3 3 3

2 1 1 0

0 1 1 2

1 1 1 1

4:3 7:5 2:4 3:4

6 4 4 2

ci j e pro p u s tio pr v ih se d am ko l a. Na te r en se ko n a~ n o vra tio pro {log vi ken da u du e lu Li ver pu la i Man ~e ster ju naj te da, ko ji je za vr {en re zul ta tom 1:1.

IZBORI U ARGENTINI

Nezamenqivi Grondona Du go go di {wi pred sed nik Ar gen tin ske fud bal ske aso ci ja ci je (AFA) Hu lio Gron do na po no vo je iza bran na tu funkcju, ko ju oba vqa bez pre ki da od 1979. go di ne. Gron do na, ko ji je jed no gla sno (46 gla so va) osvo jio de ve ti ~e tvo ro go di -

Dejvid Bekam

Grupa C Otelul - Man~ester j. 0:2 (0:0) (Ru ni u 64. i 90. oba iz pe na la) Bazel – Benfika 0:2 (0:1) (Bu e no Ce zar u 20. i Kar do zo 75.) 1. Ben fi ka 2. Man ~e ster j. 3. Ba zel 4. Ote lul

3 3 3 3

2 1 1 0

1 2 1 0

0 0 1 3

4:1 6:4 5:6 1:5

7 5 4 0

Grupa D Dinamo - Ajaks 0:2 (0:0) (Bo rig ter u 49. i Erik sen u 90.) Real - Olimpik (L) 4:0 (1:0) (Ben ze ma u 19. Ke di ra u 47. Ozil u 55. i Ser hio Ra mos u 81.) 1. Real (M) 2. Ajaks 3. Olim pik (L) 4. Di na mo

{wi man dat, bio je dan ra ni je op tu `en za pre va re i pra we nov ca. Osam de se to go di {weg Gron do nu je za skri va we oko 30 mi li o na do la ra u {vaj car skim ban ka ma op tu `io we gov ri val Kar los Avi la.

KVALIFIKACIJE KADETA ZA EP

LIGA [AMPIONA Grupa A Napoli - Bajern 1:1 (1:1) (Bad {tu ber auto gol u 39. za Na po li, a Kros u 2. za Ba jern) Man~ester siti – Viqareal 2:1 (1:1) (Mar ~e na auto gol u 43. i Agu er o u 93. za Man ~e ster, a Ka ni u 4. za Vi qa re al)

- Znao sam da je to {to ra dim lo {e. Blo ka de su de lo tvor ne za kra }i pe riod i tra ju dok se te lo ne po bu ni, a to se upra vo do go di lo me ni - is ta kao je Xe rard.

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 1 0

0 1 1 3

8:0 2:3 2:4 0:5

9 4 4 0

IN MEMORIAM

Ivkovi} doneo pobedu Srbiji Ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je za be le `i la je dru gu po be du u kva li fi ka ci ja ma za EP 2012, po {to je sa 2:1 (1:1) po be di la se lek ci ju Jer me ni je u Pe }in ci ma. Go sti su po ve li go lom Mi na sja na u 6. mi nu tu, a pre o kret i po be du Sr bi je do neo je Ni ko la Iv ko vi} po go ci ma u 33. i 60. mi nu tu. U dru gom du e lu Gru pe 9 Vels je sa vla dao Li tva ni ju sa 2:0 i ostva rio pr vi tri jumf. Me ~e vi tre }eg ko la igra }e se 22. ok to bra, Sr bi ja }e sa Vel som igra ti u Ja ko vu, a Li tva ni ja i Jer me ni ja }e se sa sta ti u Pe }in ci ma. Na{ na ci o nal ni tim je tre nut no pr vi na ta be li sa {est bo do va, a u dru gi krug kva li fi ka ci ja pla si ra }e se po dve pr vo pla si ra ne eki pe u gru pi. Iz sva ke od 13 kva li fi -

Stevan Stankov Yabrda

Gru pa 9, re zul ta ti, 1. ko lo: Sr bi ja – Li tva ni ja 2:0, Vels – Jer me ni ja 2:3. 2. ko lo: Sr bi ja – Jer me ni ja 2:1, Vels – Li tva ni ja 2:0. 1. Sr bi ja 2. Vels 3. Jer me ni ja 4. Li tva ni ja

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

4:1 4:3 4:4 0:4

6 3 3 0

ka ci o nih gru pa u dru gu run du }e se pla si ra ti po dva ti ma, te dve naj bo qe tre }e pla si ra ne eki pe. Iz osta lih gru pa, u dru gu run du ve} su se pla si ra li Ma |ar ska, Be lo ru si ja, Dan ska, Ita li ja, [ved ska, Gru zi ja, Ne ma~ ka, Al ba ni ja, Island i [vaj car ska. Pr ven stvo Evro pe za ka de te (igra ~e ro |e ne do 1995. go di ne) bi }e odr `a no 2012. u Slo ve ni ji.

Ka} ki OFK Ju go vi} ima svo je le gen de i svo je ne i ma re ko ji su za ovih 99 go di na po sto ja wa utka li se be u klup ski ì vot i raz voj. Pr vi i naj sta ri ji sin OFK Ju go vi} sva ka ko je Ste van Stan kov Xa br da. Sa 12 go di na do {ao je klub, u we mu ak tiv no igrao 40 go di na i po tom osno vu u{ao u ana le kao igra~ sa naj du ìm sta òm u naj sta ri jem sport skom ko lek ti vu u Ka }u. We g ov ne m e r iv do p ri n os raz v o j u OFK Ju go vi }a je ve zan za pe riod po sle Dru gog svet skog ra ta. Za sve ono {to je ura dio do de qe no mu je i naj ve }e klup sko pri zna we - do ì vot ni pred sed nik OFK Ju go vi }a. Ste van Stan kov bi }e sa hra wen da nas u 16 ~a so va na gro bqu u Ka }u.

c m y

dnevnik

SPORT

Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki pla si rao se u tre }e ko lo Ku pa Kre mqa po be dom pro tiv [pan ca Pe rea Ri be. Tro ic ki, ko ji u Mo skvi bra ni

sti. U na red nim ge mo vi ma ni je dan ni je imao ni pri li ku da pro tiv ni ku odu zme ser vis pa ni je bi lo brej ko va do de ve tog ge ma, ka da je Tro ic ki po veo sa 5:4, a po tom od ser vi rao za pr vi set.

Vik tor Tro ic ki bra ni ti tu lu ti tu lu osvo je nu pro {le go di ne, u pr vom me |u sob nom du e lu sa Ri bom sla vio je sa 6:4, 6:4. I Tro ic ki i Ri ba su si gur no u{li u me~ pa je u pr va ~e ti ri ge ma vi |e na sa mo jed na pri li ka za brejk, ko ju je imao srp ski te ni ser, ali ni je us peo da je is ko ri -

U dru gom se tu vi |e na je ista sli ka kao i na po ~et ku pr vog, obo ji ca su bi li si gur ni na svo jim ser vi si ma, sve dok Tro ic ki ni je do {ao do brej ka. Od ta da je po no vo pre u zeo kon tro lu i vr lo br zo pri veo me~ kra ju u svo ju ko rist.

Zvo nar je va pre ja ka za Bo ja nu Mla da srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski za vr {i la je u~e {}e na Ku pu Kre mqa ve} u dru gom ko lu po ra zom od do ma }e igra ~i ce Ve re Zvo nar je ve. Zvo nar je va, tre nut no pe ta te ni ser ka na sve tu, do tri jum fa je do {la sa 6:1, 6:1, po sle jed nog sa ta i jed nog mi nu ta igre. Bo ja na je od li~ no u{la u me~ i vr lo br zo, bez iz gu bqe nog po e na, po ve la sa 1:0, ali je Zvo nar je va od mah pre o kre nu la. Ru ski wa je pr vo osvo ji la si gu ran ser vis gem, da bi po tom na pra vi la brejk za vo| stvo od 2:1, a po tom na sta vi la u istom rit mu.

Naj ve } u bor b u Jo va n ov s ki i Zvo nar je va vo di le su u pe tom ge mu, ka da je srp ska te ni ser ka ima la ne ko li ko gem lop ti, ali ni je us pe la da ih is ko ri sti. Ru ski wa se do kra ja se ta na mu ~i la, ali je ipak do bi la set ve o ma ube dqi vo - 6:1. Iako je Jo va nov ski us pe la da na mu ~i Ru ski wu na po ~et ku dru gog se ta, Zvo nar je va je bi la ube dqi va, a srp ska te ni ser ka je tek u ~e tvr tom ge mu bi la si gur na pri svom ser vi su. Ipak, Zvo nar je va je na pra vi la jo{ jed nu se ri ju i do {la do tri jum fa po sle sa mo sat vre me na igre.

TUR NIR U LUK SEM BURGU

Ana po be di la U pr vom ko lu VTA tur ni ra u Luk sem bur gu srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} ipo be di la je Fran cu ski wu Vir `i ni Ra za no sa 7:6(2), 6:4 po sle 100 mi nu ta igre. U dru gom ko lu Iva no vi }e va igra sa Bri tan kom En Ke o ta vong ,ko ja je u pr vom ko lu po be di la do ma }u te ni ser ku Men di Mi ne lu sa 6:3, 1:6, 6:3.

No vak kan di dat za naj bo qeg No vak \o ko vi} na la zi se me |u kan di ta ti ma za naj bo qeg te ni se ra ika da na tur ni ru u Ba ze lu pre ma iz bo ru „Swiss history award“ i dnev nih li sto va „Manor“ i „Blick“. Sim bo li~ no, tro di men zi o nal na na gra da bi }e uru ~e na 1. 11. 2011. go di ne u Ba ze lu. Po red naj bo qeg svet skog te ni se ra, kan di da ti su i Pit Sam pras, Ro xer Fe de rer, Xon

Me kin ro, Bjern Borg, An dre Aga si, Xi mi Ko nors, Ivan Lendl, Mats Vi lan der, Bo ris Be ker, Ste fan Ed berg, Gi qer mo Vi qas, Ja nik Noa i Ili ja Na sta se. Or ga ni za to ri su od lu ~i li da qu bi te qi te ni sa od lu ~e ko me }e ovo pri zna we pri pa sti, a gla sa we se oba vqa na in ter net adre si www.historyaward.ch.

SVET SKI KUP U MO SKVI

KUP KRE MQA U MO SKVI

Tro ic ki bez pro ble ma

~etvrtak20.oktobar2011.

Sr bi ji zla to, sre bro i bron za Srp ski pli va~ Ste fan [o rak osvo jio je zlat nu me da qu na 1.500 me ta ra slo bod nim sti lom na Svet skom ku pu u Mo skvi sa vre me nom od 15:04,07 mi nu ta (831 FI NA bo do va). Uspeh na {eg pli va wa u ovoj di sci pli ni upot pu nio je Ve li mir Stje pa no vi} osva ja wem sre br nog od li~ ja s vre me nom od 15:06,83 (823). Bron za je pri pa la do ma }em pli va ~u Ni ko la ju Bu la ho vu (15:08,60, 819). Na{ naj bo qi pli va~ Mi lo rad â vi} osvo jio je jo{ jed nu bron za nu me da qu u Mo skvi. Po sle tre }eg me sta na 50 del fin, â vi} je na du plo du òj de o ni ci, ta ko |e, bio tre }i sa vre me nom 50,90 (864). Na{ pli va~ je u ovoj di sci pli ni us peo da nad ma {i olim pij skog {am pi o na Ame ri kan ca Maj kla Felp sa, ko ji je za u zeo tek pe to me sto (51,13, 852). Zla to je pri pa lo svet skom re kor de ru Ru su Ev ge ni ju Ko ro ti {ki nu (50,72, 873), a sre bro Ame ri kan cu Taj le ru Mek gi lu (50,86, 866). [o rak je dru gog da na pli vao u jo{ dve di sci pli ne, ali ni je us peo da se pla si ra u fi na le. Na 50 slo bod no je za u zeo 26. me -

sto (24,19, 590), a na 200 slo bod no je bio 35. (1:58,09). I Stje pa no vi} je po red „ma ra to na” dru gog da na pli vao u jo{ dve di sci pli ne, na 200 slo bod no je bio 15. (1:48,83, 761), a istu po zi ci ju za u zeo je i na 100 del fin (54,26, 713). Na 200 slo bod no je sla vio je svet ski re kor der Ne mac Pol Bi der man (1:43,15, 894) is pred Maj kla Felp sa (1:43,31, 889) i Ru sa Ni ki te Lo bin ce va (1:43,91, 874). Na 50 slo bod no sla vio je Ka na |a nin Brent Haj den (21,65, 824) is pred Austra li jan ca Emo na Sa li ve na (21,76, 811) i Ru sa Ni ki te Lo bin ce va (21,80, 807). Na {oj da mi u Mo skvi Mi ro sla vi Naj da nov ski ma lo je ne do sta ja lo da se pla i ra u fi na le na 100 slo bod no. Naj da nov ski je po de li la de ve to me sto sa Ru ski wom Na ta li jom Lov co vom sa vre me nom od 55,51 (775). Po be di la je Ame ri kan ka Me li sa Fren klin (52,80, 901) is pred Ne mi ce Da ni je le [raj ber (53,08, 887) i su na rot ki we Ali son [mit (53,13, 885). G. M.

Ste fan [o rak se u Mo skvi oki tio zla tom

NA PRE MI JE RI TRE ]EG KO LA MU [KE SU PER LI GE

Kra gu jev ~a ni i No vo sa |a ni igra ju der bi Tre nut ni li der na ta be li mu {ke od b oj k a { ke su per li ge Voj vo di na NS se me go stu je da nas Rad ni~ kom u Kra gu jev cu u pre mi jer nom su sre tu tre }eg ko la. No vo sa |a ni su s dve po be de u uvod nim ko li ma po ka za li kva li tet i uigra n ost, a sle d i im utak mi ca na tra di ci o nal no te {kom te re nu u Kra gu jev cu, kod eki pe ko ja je ne dav n o po j a ~ a n a i ujed n o oso ko qe na po be dom u pro {lom ko lu nad Rib ni com. Tra di ci o nal no ha la Je ze ro je te `ak te ren za sve go ste, ali Voj vo |a ni do bro po zna ju pro tiv ni ka i `e le na sta vak uspe {ne se ti je. - For m a ide uz l a z nom pu ta wom, od pri prem nog pe ri o da iz gu bi li smo sa mo je dan me~, od Slo ve na ca, ta ko da se po zi ti van men ta li tet po la ko gra di. Ima mo po ten ci jal, kva li tet i mla odst i ho }e mo da na s ta v i m o ni s ku po b e d a. Zna mo do sta o ri va lu, ne ma taj ni, do bro su ukom po - Alek san dar Ve se li no vi} na pa da blok Par ti za na no va na eki pa, ali }e mo ura di Alek s an d ar Ve s e l i n o v i } e ne bi smo do bi li taj set. Mo ra ti sve da tri jum fu je mo. Ne je da kle pod zna kom pi ta wa, mo mak si mal no da ula zi mo u zna mo ko li ko }e Ve se li no vi} ali je je dan od igra ~a ko ji od - sva ki set. Na da mo se do broj at bi ti spre man, po vre dio je ra - li~ no po zna je Kra gu jev ~a ne. mos fe ri, le poj utak mi ci, pra me, tre ni rao je sma we nim in - Tre ba da se usred sre di mo vom der bi ju. Imam apo te ku kod te zi te tom, ali ima mo do sta na svo ju igru, da bu de mo sve se be, na dam se da }u ko li koigra ~a ko ji mo gu da ga za me ne, vre me sprem ni jer vi de li smo to li ko mo }i da po mog nem eki kao {to je to od li~ no ura dio {ta se de {a va kad se opu sti pi - is ta kao je Ve se li no vi}. u pro {lom me ~u Mi lan Ka ti} mo, kao u tre }em se tu pro tiv Je dan od Sa la ti }e vih xo ke - re kao je tre ner Voj vo di ne @e le zni ~a ra. Da je s dru ge ra mo gao bi da bu de Mi lan Ka Ni ko la Sa la ti}. stra ne bi la ja ~a eki pa, mo `da ti}.

- Rad ni~ ki ima is ku snu eki pu ko ja zna da igra i da po be |u je. Si gur no }e bi ti za ni mqi va utak mi ca. @eq ni smo do k a z i v a w a i nad i g ra v a w a. Osci la ci je u igri su nor mal ne, ali se na dam da }e ih ne }e bi ti pu no i da }e mo i}i hra bro na bo do ve u Kra gu jev cu re kao je Ka ti}. M. Ri sti}

TRE NER TU KAO SU MO RVA ^E [TA POM ZA GOLF: Tre ner su mo rva ~a Ka su ga no do bio je di sci plin sko upo zo re we od Ja pan ske rva~ ke fe de ra ci je za to {to je pre tu kao tri svo ja tak mi ~a ra {ta pom za golf. Ka su ga no je mo rao da se po ja vi pred Ja pan skom rva~ kom fe de ra ci jom po {to je ot kri ve no da je uda rio tri svo ja rva ~a, ko ji ni su po slu {a li we go vu su ge sti ju da no se ki mo no ka da iz la ze u jav nost. Pre ma iz ve {ta ji ma ko je je pre ne la agen ci ja Kjo do, su mo rva ~i su do bi li udar ce po ab do me nu i le |i ma. Slo mqen {tap za golf pro na |en je u pro sto ri ja ma gde Ka su ga no vo di tre nin ge. ^e tr de set de ve to go di {wi Ka su ga no i sam je bio tak mi ~ar u su mo rva wu, a skan dal sa pre bi ja wem rva ~a sa mo je jo{ je dan u ni zu ko ji pro te klih go di na po tre sa ju taj tra di ci o nal ni ja pan ski sport.

sport

~etvrtak20.oktobar2011.

OTVORENO: NEBOJ[A ^OVI], PREDSEDNIK KK CRVENA ZVEZDA BEOGRAD

DRUGO KOLO KUPA SRBIJE

Si gur ni No vo sa |a ni @AK - Vojvodina 7:17 (0:3, 1:3, 3:7, 3:4) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero”, gledalaca 150, sudije: Bala`evi} (Subotica), Virijevi} (Zrewanin). Igra~ vi{e: @AK 8 (3), Vojvodina 9 (4). Peterci: @AK 1 (1). @AK: Arizanovi}, Ra|enovi} 1, Kiri}, Budurin, Trkuqa, Nosovi} 3, Jak{i}, Pavi}, ]iri}, Aleksi} 2 (1), Resovi} 1, Mar~eta, \apa. VOJ VO DI NA: Marinkovi}, Maksimovi} 1, Rou~, Vuksanovi} 3, Vasi} 1, Vapenski 5, Mat-

a na 2:0 pove}ao je Vuksanovi}, da bi u ovoj ~etvrtini svoj prvi od ukupno pet pogodaka postigao i Boris Vapenski. Druga ~etvrtina ovog zanimqivog me~a, odigranog pred oko 150 navija~a pripala je gostima, ali su se oni i propisno isproma{ivali, a je to posebno qutilo trenera Dejana Stano jevi }a. Tek u 12. minutu ovog susreta @AK je postigao svoj prvi pogodak, a strelac je bio Nosovi}. U tre}oj ~etvrtini postignuto je ~ak 10 pogodaka, jer se

Pe to stru ki stre lac Bo ris Va pen ski

kovi} 3, Ovuka, Ran|i}, Ubovi} 4, Cuki}, Mitrovi}. Posle poraza u prvom kolu Kupa Srbije u Beogradu od beogradskog Partizana, vaterpolisti novosadske Vojvodine zabele`ili su o~ekivanu pobedu protiv renomiranog sastava Kikin|ana 7:17. Novosa|ani u ovom me~u nisu nastupili u kompletnom sastavu. Vojvodini je ovo bila ujedno i posledwa priprema pred u~e{}e u Evroligi, jer ovog vikenda gostuje u Zagrebu ekipi Mladosti. Ve} u 1. minutu Novosa|ani su poveli pogotkom Matkovi}a,

Fo to: F. Ba ki}

igralo otvoreno, pa su tako strelci mogli da poka`u svoje ume}e. Tek u posledwoj ~etvrtini Vojvodina je usporila, pa je taj period igre re{ila s 4:3 za kona~nih 17:7. U pobedni~koj ekipi Novosa|ana istakli su se Vapenski sa pet i Ubovi} sa ~etiri gola, a u ekipi Kikin|ana uspe{an je bio Nosovi} sa tri pogodaka i gol man Ari zano vi} ko ji je imao nekoliko dobrih odbrana. M. Sekuli} Bawica - Partizan

dnevnik

2:20

Mo ra mo da bu de mo str pqi vi i bez eufo ri je Bilans nove Uprave sistema KK Crvena zvezda za prva dva meseca: angaòvan jedan od najboqih trenera Evrope, oformqen mlad, perspektivan tim, zabeleèna jedna pobeda i dva poraza u ABA ligi, otpisano tri od oko 14 miliona evra nasle|enog duga, a na pragu je i povra}aj zvani~nog grba, koji se godinama nalazi u jemstvu. Ove rezultate javnosti je predo~io prvi ~ovek crveno-belih Neboj{a ôvi}. - Crvena zvezda ima komplikovanu finansijsku situaciju, ra~un kluba, kao i sestrinskih firmi, je u blokadi od maja 2004. godine. Kad smo do{li, klub je imao dug od 14 miliona evra, a do sada smo regulisali dug od 2.946.796 evra - rekao je ôvi}. ôvi} je naveo i imena firmi, menaxera i ko{arka{a prema kojima su poravnati dugovi, a izme|u ostalih pomenuti su biv{i i budu}i sponzor Lukoil, zatim menaxeri Aca Ra{kovi} i Mi{ko Ra`natovi}, treneri Aleksandar Trifunovi} i Svetislav Pe{i} (otpisao 78.000 evra duga), ko{arka{i Boris Baki}, Elmedin Kikanovi}, Marko Ke{eq, Stefan Jelovac, Luka Dr~a, itd. - Pri~am ovo da bih od poverilaca zatraìo strpqewe i poverewe. êka nas pet godina u kojima }emo poku{ati potpuno realno da re{imo sve sporove, a negde }e, ve} sada mogu da kaèm, to biti svega pet ili deset odsto od traène sume, uz uvid u sve papire.

Niko ne be`i od obaveza Naveo je i da su ispla}ene plate svim zaposlenima za prethodnih 12 meseci, kao i da formirawe buxeta upu}uje na to da }e taj trend biti nastavqen i u teku}oj sezoni, iako je jako te{ko zatvoriti finansijsku konstrukciju.

- Niko nema za ciq da pobegne od obaveza, ali moramo da budemo realni... Jo{ nismo zatvorili ceo buxet i postoje problemi. Ipak, na dobrom smo putu da izmirimo sve obaveze. Posebno va`no ^ovi}u je pitawe grba kluba, koji se dugo nalazi pod zalogom. Predsednik crvenobelih naveo je da je sa firmama „Starluks Investments” i „Starluks Rilestejt” u poodmaklim pregovorima o povratku prava na originalni izgled grba, u obliku {tita. - Neprijatno sam se ose}ao kada sam do{ao u klub i kada sam shvatio da nam je grb u jemstvu. Vrlo brzo }emo vratiti grb i to je veoma va`no za nas. On je u op{irnom izlagawu rekao i to da je klub na dobrom putu da zatvori buxet neophodan za funkcionisawe prvog tima, kao i

da }e uskoro biti formiran Upravni odbor od 23 ~lana, u kojem }e biti i predstavnika navija~a, ali prevashodno sponzora i donatora. Skup{tina kluba na kojoj je potpisan sporazum o saradwi Crvene zvezde i FMP @eleznika i formiran tim Crvena zvezda Beograd odr`ana je 12. avgusta. Uskoro }e javnosti biti predstavqena i struktura ~lanova Upravnog odbora.

Svi }e biti zadovoqni - Veoma brzo kompletira}emo Upravni odbor, koji }e ~initi 23 ~lana, a koji ve} ~ine sedam ~lanova Predsedni{tva kluba, kao i ~etiri potpredsednika. Dakle, bi}e uvr{teno 12 novih ~lanova UO, me|u kojima }e biti sponzori, donatori, ali i biv{e legende kluba, kao i predstavnici navija-

In di ja sprem na za de bi

SPARTAK VOJPUT BEZ TRENERA

Sa vi} oti {ao

Organizatori Velike nagrade Indije izjavili su da su potpuno spremni za debi u kalendaru Formule 1, koji je zakazan za 30. oktobar. Staza je otvorena, a priliku da prvi kompletira krug na woj dobio je test voza~ Red Bula Nil \ani. Iako su mnogi bili skepti~ni po pitawu toga da li }e staza biti spremna na vreme, organizatori su otklonili sve sumwe i naglasili da se ne}e ponovo desiti ista slika kao na pro{logodi-

Posle poraza u Zrewaninu od Proletera, trener rukometa{a Spartaka Vojputa Aleksandar Savi} podneo je ostavku. - Odluku sam doneo iz porodi~nih razloga, a `elim malo i da se odmorim.Klubu se zahvaqujem na razumevawu - rekao je Savi}. Savi} je na klupi Spartaka od marta pro{le godine. S. St.

Ve li zar \e ri}

IZBORNA SKUP[TINA BSS

\e ri} osta je na ~e lu

PRI ZNA WE VU KU RA [O VI ]U, YUDO [AM PI O NU: Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne à na Sa maryi}-Mar ko vi} i wen po mo} nik Dra gan Ata na sov sa sta li su se sa ak tu el nim svet skim {am pi on om u kon ku ren ci ji ve li kih maj sto ra yudoa Vu kom Ra {o vi }em, ko ji je 27. av gu sta u Pa ri zu do bio naj vi {e pri zna we Svet ske aso ci ja ci je. U de le ga ci ji Uni ver zi tet skog yu do klu ba Stu dent su, po red Ra {o vi }a, bi li i po ~a sni pred sed nik Vuk Bo jo vi}, pred sed nik Ivan To do rov i tre ner prof. dr Zo ran ]ir ko vi}. Po red ovog pri zna wa, ko je je pred vi {e od 15.000 gle da la ca do de qe no yu do le gen di iz Sr bi je, Ra {o vi} je no si lac zva wa ve li kog {am pi o na i po ~a snog tre ne ra yu doa, a ove go di ne je od Sport skog sa ve za Be o gra da do bio i na gra du za ì vot no de lo. Mi ni star ka omla di ne i spor ta ~e sti ta la je Vu ku Ra {o vi }u na ova ko zna ~aj nom pri zna wu, a po tom za hva li la i Uni ver zi tet skom yu do klu bu Stu dent na po dr {ci i po mo }i Ra {o vi }u da iz go di ne u go di nu ostva ru je vr hun ske re zul ta te. - Yudo sa vez tre ba da bu de po no san {to je ra sad nik ova kvih {am pi o na i le gen di. Ima la sam za do voq stvo da gle dam Vu ka Ra {o vi }a ka ko ra di sa naj mla |i ma i da se uve rim sa ko li ko qu ba vi i pa `we on ovu ve {ti nu pre no si na ne ke bu du }e {am pi o ne - re kla je Sa mar yi}-Mar ko vi}, za hva liv {i yudo {am pi o nu na we go vom do pri no su za raz voj ovog spor ta, ali i pro mo ci ju na {e dr à ve i na {ih vred no sti u sve tu. Ak tu el ni evrop ski i svet ski {am pion za ve te ra ne is ta kao je ve li ke za slu ge mi ni star ke Sa maryi}-Mar ko vi} za na pre dak srp skog spor ta i we go ve bo qe po zi ci je u Sr bi ji i do dao: - Yudo mi je do neo mir sa sa mim so bom i omo gu }io mi da imam pri ja te qe {i rom sve ta. Dra go mi je {to je svet pre po znao kon ti nu i tet mo jih re zul ta ta i ta ko me uve rio da je sport naj bo qi na ~in {i re wa po zi tiv ne ener gi je i pri ja teq stva me |u qu di ma.

Tra `i str pqe we od po ve ri la ca i na vi ja ~a: Ne boj {a ^o vi}

~a, sa kojima imamo sjajan odnos i koje veoma po{tujemo. Uprkos startu od jedne pobede i dva poraza, ôvi} samo u superlativima pri~a o treneru Pe{i}u, za kojeg je siguran da }e postaviti sistem koji }e od crveno-belih napraviti dugoro~no stabilan tim, a ne tim za jednu sezonu. ôvi} isti~e da onaj ko nema jake ìvce ne treba da bude deo ovog projekta i uverava navija~e da }e na kraju svi biti zadovoqni radom trenera Pe{i}a. Pozvao je sve fanove da ispune Pionir i na utakmicama ABA lige, iako razume razloge zbog kojih deo navija~a bojkotuje regionalno takmi~ewe. No, ôvi} kaè da niko ne treba da bude tvrd u svojim stavovima, naro~ito onda kada {tetimo sami sebi. - Moramo da budemo strpqivi i ne sme da bude euforije. Ne mogu odmah da se promene stvari koje su se godinama nagomilavale - istakao je ôvi}, traè}i vreme za Pe{i}a i novoformirani tim, koji }e mo`da dobiti i neka poja~awa. Da li je to Igor Rako~evi}? Te{ko... ôvi} je rekao da je bilo razgovora, ali da Crvena zvezda nema novca da iza|e u susret Rako~evi}evim zahtevima, kao da ni ova uprava ne èli da pravi gre{ku nude}i sredstva koja u ovom trenutku nije spremna da obezbedi. ôvi} je jasno demantovao tra~eve da su Rako~evi}u nu|eni stanovi i splavovi i istakao da zna odakle to spinovawe dolazi. - Poja~awa }e biti ukoliko trener Pe{i} bude procenio da su neophodna i naravno ukoliko klub bude u situaciji da to i obezbedi. Verujte da se borimo i protiv toga {to su mnogi upoznati da dugujemo velikom broju biv{ih igra~a i sada nemaju poverewa da do|u - naveo je ôvi}.

Na Izbornoj skup{tini Bokserskog saveza Srbije Velizar \eri} ponovo je izabran za predsednika te organizacije. Za wegov izbor glasali su svi delegati koji su u trenutku izbora ostali u sali, dok je mawi deo iza{ao pre glasawa. Protivkandidat \eri}u bio je doskora{wi sportski direktor Saveza Tadija Ka~ar, koji nije bio zadovoqan kako je trajao tok Skup{tine i pred glasawe je uz zvi`duke napustio salu. - Na{ prvi zadatak je da vratimo slogu u boks. Da `ivimo kao jedna porodica i da kao dva krila bez kojih orlovi ne mogu da lete dostignemo visoke ciqeve. Moramo gledati u budu}nost, posvetiti se onim najmla|ima, jer su oni ti koji dolaze i koji }e plemenitu borila~ku ve{tinu vratiti na staze stare slave. Na struci i trenerima je da iznedre nekog novog Aleksandra Drenovka, koji }e Srbiju predstavqati na Olimpijskim igrama - istakao je \eri}. Uz izbor predsednika, izabran je i Upravni odbor koji }e ~initi predstavnici ~etiri regiona: Bo`idar Tadi}, Miladin @ugi}, Jovan Pani} i Milan Kosanovi}, a na predsedniku je da u narednom periodu saop{ti imena preostalih ~lanova.

{wim Igrama Komonvelta, koje su obele`ili problemi sa sportskim objektima. - Vozio sam na svim va`nijim stazama Formule 1 {irom sveta i ova pista u Indiji je jedan od najboqih - rekao je Narijan Kartikejan, prvi Indijac koji je vozio u {ampionatu, koji }e ove godine na premijeri u svojoj domovini braniti boje Hispanija rejsinga. Trka za Veliku nagradu Indije vozi se za deset dana, a priliku da upoznaju stazu voza~i }e imati od naredne srede.

IVICA KOSTELI], OSVAJA^ SVETSKOG KUPA

@e lim da osta nem na vr hu Aktuelni osvaja~ Svetskog kupa u skijawu Ivica Kosteli} rekao je da mu je ciq da u novoj sezoni ostane na vrhu. Nova sezona u elitnom takmi~ewu

te gde treba da napredujete - rekao je Kosteli} i dodao kakva su wegova o~ekivawa pred Zelden. Te{ko je predvideti, ali bio bih zadovoqan plasmanom me|u prvih 20.

i zdrav ne vidim razlog za{to ne bih imao uspe{nu sezonu - istakao je Kosteli}. - Uvek nastavqamo da u~imo, posebno na osnovu iskustva, ali treba da se napreduje i u tehnici. Mislim da je to

Opo ra vio se od po vre de: Ivi ca Ko ste li}

za skija{e startuje u nedequ veleslalomom u austrijskom Zeldenu. - Uvek ima ne{to posebno {to se vezuje za prvo takmi~ewe u sezoni, jer ne znate gde ste u odnosu na konkurenciju. Ali, to je prva prilika da se borite na stazi i zato je va`na, posebno u pogledu trka koje predstoje jer tako vidi-

Kosteli} je po osvajawu velikog Kristalnog globusa nai{ao na problem u pripremama za novu sezonu, po{to je morao na operaciju kolena. Ipak, hrvatski skija{ isti~e da je to sada iza wega i da jo{ uvek ima prostora za napredak na svim poqima. - Koleno mi je sada dobro. Ako uspem da ostanem u dobroj formi

kqu~na stvar, posebno u spustu i veleslalomu. To mo`da deluje kao mali korak svake godine, ali je veoma va`an. Na pitawe koji su mu ciqevi u novom izdawu Svetskom kupu, Kosteli} je rekao: - @eleo bih da ostanem na vrhu. Uz to, voleo bih da budem boqi u spustu i veleslalomu.

SveT POZnATiH

c m y

dnevnik

~etvrtak20.oktobar2011.

Кејт Мидлтон труд на С

амо пет месеци од спектакуларног венчања принц Вилијам и војвоткиња од Кембриџа, Кејт Мидлтон, очекују потомство. Према писању америчког издања таблоида Стар, Вилијам и Кејт постаће родитељи близанаца – дечака и девојчице.

Будући родитељи и више су него узбуђени због принова, а разлог више за славље је и чињеница да ће ово бити први близанци у краљевској породици икада. “Вилијам се, што због радости, што због олакшања, замало онесвестио када му је Кејт

Принц Вилијам

Краљевска свадба у Бутану У

Кејт Мидлтон

саопштила да је трудна”, открио је извор близак краљевском пару. Британска краљевска породица са великим олакшањем примила је вест да је Кејт у другом стању, будући да су се бојали да војвоткиња од Кембриџа не болује од поремећаја исхране. Пошто је након венчања видно изгубила на килажи, чланови породице забринули су се да Кејт нема сличну болест као и Вилијамова мајка, несрећно настрадала принцеза Дајана. Иако информација још увек није званично потврђена, амерички медији иду толико далеко да спекулишу ко ће, од нерођене деце, наследити престо. Наиме, по британском закону, наследник принца Вилијама биће дечак, без обзира на то да ли се девојчица роди пре њега.

з миришљаве штапиће и певање монаха, 31-годишњи краљ Бутана Јигме Хесар Магијел Вангчук оженио се 21-годишњом студенткињом Јетсун Пемом. Венчање је организовано у манастиру

из 17. века на Хималајима, специјано изабраном за ту прилику. Краљевина Бутан једна је од најудаљенијих и најизлованијих земаља на свету. После кратке церемоније прочишће-

Земља громовитог змаја Бутан се зове и Земљом громовитог змаја и познат је по свом индексу бруто националне среће, који мери благостање становника, а не економски развој.

ња, пар се прошетао руку под руку ка унутрашњем светилишту манастира, где је после сат благосиљања и молитви краљица села на престо. Краљ је дипломац Оксфорда и на власти је од 2008. године, важи за веома популарног владара у својој земљи. Краљица Јетсун Пемом ћерка је пилота, чувена по својој лепоти. Иако у Бутану телевизија постоји само од 1999. године, церемонија је преношена уживо а хиљаде људи обучених у традиционалну одећу живих боја стајало је испред манастира. Јасно је да ово венчање није праћено плантерним лудилом које је пратило венчање принца Вилијама и Кејт Мидлтон, али многи би се сложили да млада бутанска краљица лако може да парира лепоти Кејт Мидлтон. Венчање краља обезбедиће континуитет монархије за коју многи верују да помаже у јачању демократије у друштву.

АНКЕТА МАГАЗИНА „ВЕНИТИ ФЕР”

Принцеза Кејт и Карла Бруни најбоље обучене даме В

ојвоткиња од Кембриџа, принцеза Кејт, проглашена је за једну од најбоље обучених жена на свету у традиционалној анкети модног магазина „Венити фер“. За најбоље одевену жену

изабрана је супруга француског председника Николе Саркозија, бивша манекенкаКарла Бруни, на другој позицији је принцеза Моза из Катара, а на трећем управо принцеза Кејт.

Супруга принца Вилијама успела је да задиви модне уреднике својим одевним комбинацијама које је носи ла током недавне турнеје по Америци и Канади, иако је познато да

2. Шеика Моза Бинт Мосер, супруга краља Катара

1. Карла Бруни, супруга председника Француске Николе Саркозија

Кејт своју одећу углавном бира да купује у великим трговинским ланцима намењеним првенствено купцима средње класе. - Кејт је успела да опчини цео свет својим успешним

4. Андреа Делал, бивша манекенка, мајка четворо деце

3. Војвоткиња од Кембриџа, принцеза Кејт, супруга британског принца Вилијама

5. Кери Малиган, глумица позната по филму „Образовање”

комбиновањем високе моде и скупих одевних комада с модом за сваки дан и за свачији џеп - стоји у објашњењу уредништва, које је нарочито похвалило њену венчаницу, дизајнирану у модној кући „Александар Меквин“. Иначе, ово је први пут да се Кејт нашла на престижној листи „Венити фера“, док су је Британци већ прогласили

за нову модну икону и наследницу Лејди Ди, која је била позната као једна од најбоље обучених жена света и често је сарађивала с прес тижним мод ним кућама. Занимљиво је да се на листи нашла још једна новопечена принцеза, и то Шарлин од Монака, која се недавно удала за принца Алберта.

ekOLOGiJA

~etvrtak20.oktobar2011.

dnevnik

AK CI JA „O^I STI MO SR BI JU”

Divqe deponije ni~u kao pe~urke Kroz ak ci ju Mi ni star stva `i vot ne sre di ne Vla de Sr bi je „O~i sti mo Sr bi ju” gra |a ni i ove go di ne pri ja vqu ju lo ka ci ju za ~i {}e we de po ni ja po Sr bi ji. Sva sme tli {ta mo gu da se

pri ja ve pre ko saj ta ovog mi ni star stva - www.ocistimosrbiju.rs a nadle`ni tvrde da }e uz pomo} Ministarstva za lokalnu samoupravu i javnih komunalnih

Foto: F. Baki}

KON KURS „EKO LO GI ^AN DI ZAJN”

preduze}a o~istiti sve divqe deponije. Prve nedeqe akcije „Prijavite lokaciju za ~i{}ewe” prijavqeno je ukupno 68 smetli{ta {irom Srbije. Za pet dana o~i{}eno je sedam prijavqenih lokacija, a dve su jo{ u fazi ~i{}ewa. Od uklowenih smetli{ta, po dve lokacije su se nalazile na teritoriji Beograda, Zrewanina i Subotice, dok je o~i{}eno i jedno smetli{te u op{tini Poèga. Na teritoriji Beograda je prijavqeno najvi{e smetli{ta. Me|u beogradskim op{tinama prijavqene su: Obrenovac, Zvezdara, Novi Beograd, Vo`dovac, Zemun i Palilula. Pored toga, gra|ani su prijavili smetli{ta sa teritorije Poàrevca, Poège, Smedereva, Ni{a, Novog Kneèvca, ]uprije, Trstenika, Subotice, Novog Sada, Smederevske Palanke, Mionice, Kraqeva, Lebana, Aran|elovca,

Kladova, Zrewanina, @iti{ta, Novog Kneèvca, Bele Palanke, Rekovca, Pirota i Jagodine. Kako kaù u Ministarstvu, baza podataka, sa preporukama o prioritetima za ~i{}ewe, koristi}e se za daqe akcije uklawawa smetli{ta. Krajem svake sedmice, tako|e na sajtu akcije “O~istimo Srbiju”, bi}e dostupne statistike o broju prijavqenih i o~i{}enih lokacija. Na taj na~in, svi zainteresovani }e mo}i da prate konkretne mere koje se budu preduzimale od privaqivawa, do ~i{}ewa povr{ine koju su registrovali onlajn. Prema posledwim podacima u Srbiji je registrovano 2.300 lokacija koje treba o~istiti. Povr{ine ugroène otpadom bi}e registrovane na sajtu ili dru{tvenim mreàma. Ina~e, u akciji „O~istimo Srbiju” od 2009. godine do danas ukloweno je 56 odsto divqnih deponija u zemqi, ali mnoge su vrlo brzo ponovo nikle. Q. M.

NA RED NE NE DE QE

Dani energetike na Novosadskom sajmu Na red ne ne de qe, od 25. do 27.ok to bra, u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma odr `a }e se „Da ni ener ge ti ke”, u okvi ru ko jih }e bi ti {est na u~ no-stru~ nih sku po va po sve }e nih bi o ma si, pri rod nom ga su, ge o ter mal noj ener gi ji, ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je i ener get skoj efi ka sno sti. Po kra jin ski se kre ta ri jat za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne po kr nuo je ini ci ja ti vu da se, osim pro mo vi sa wa sek to ra u iz la ga~ kom de lu na saj mu Investekspo 2011, in ten zi vi ra ju i kon gre sne ak tiv no sti na Saj mu ener ge ti ke. Zbog to ga je pla ni ra no pro mo vi sa we energetskog sek to ra kroz Da ne ener ge ti ke. Po red na u~ nih i stru~ nih pre da va wa, bi }e pred sta ven i no vi Za kon o ene Q. M. ge ti ci.

SPE CI JAL NI RE ZER VA TI PRI RO DE U VOJ VO DI NI

Prva nagrada projektu „Bajk parking”

Pet bisera ekosistema

Pr va na gra da na kon kur su „Eko lo gi ~an di zajn”, ko ji su or ga ni zo va li kom pa ni ja „Ti gar“ i ma ga zin „Ku }a stil“, pri pa la je Mi la nu Mar ko vi }u i Uro {u Xu ni }u iz Stu di ja 2, za pro je kat „Bajk par king“. Dru go me sto de le Mi lan Ran ko vi} za pro je kat „ê {aq„, ko ji pred sta vqa sti li zo va ni dr à~ za bi ci kle i Ve sna Pe jo vi} i Je le na Mi lo je vi} iz stu di ja „Ka ko ko“ za ori gi nal no i sve è re {e we „Po klo pa ca {ah ti od gu me nog re ci kla ta”. Tre }a na gra da pri pa la je Iva ni Ra do va no vi} i Slo bo da nu Er skom za „Ska ka li {te”, od no sno no vi tip pro sto ra od re ci kli ra ne gu me, na me wen bez bed noj de~ joj igri. Na kon kurs „Eko lo gi ~an di zajn” pri sti glo je 26 ra do va ko ji za osnov ima ju no vu pri me nu ili di zajn pro iz vo da od re ci kli ra ne gu me. Pri iz bo ru naj bo qih, stru~ ni ì ri, ko ji su ~i ni li di rek tor i vla snik ~a so pi sa „Ku }a stil“ Edit To mi}, di plo mi ra ni in è wer ar hi tek tu re De jan Ba bo vi}, di rek tor „Ti gar Teh ni~ ke gu me“ Go ran Jo va no vi} i Qi qa na \u ki} di rek tor mar ke tin ga „Ti gar Trej da“, po seb no je imao u vi du pri men qi vost pro je ka ta sa teh ni~ ko-teh no lo {kog aspek ta, wi ho vu upo treb nu vred nost, ori gi nal nost i este ti ku. Kom pa ni ja „Ti gar“ je de ce ni ja ma po sve }e na raz vo ju mla dih i pre po zna va wu wi ho vih po tre ba, na ~e mu se za sni va i bu du} nost ove ze mqe - is ta kao je di rek tor kor po ra tiv nih ko mu ni ka ci ja u Ti gru a.d Sr |an Sto ja no vi}. - Osnov na ide ja kon kur sa bi la je da se kod mla dih po kre ne po zi ti van stav, en tu zi ja zam i am bi ci ja, da se pod stak nu na eko lo {ko raz mi {qa we, ka ko bi pred lo ì li {to ino va tiv ni ju upo tre bu pro iz vo da od re ci kli ra ne gu me. A. B.

Na pro te klom Saj mu eko lo gi je u No vom Sa du Jav no pred u ze }e „Voj vo di na {u me” pred sta vi lo je pet svo jih spe ci jal nih re zer va ta pri ro de: Gor we Po du na vqe, Obed sku ba ru, De li blat sku pe {~a ru, Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit i Ba gre ma ru. Spe ci jal ni re zer vat pri ro de Gor we Po du na vqe je dan je od du nav skih bi se ra Voj vo di ne i Sr bi je i pred sta vqa osta tak ne ka da {wih pro stra nih plav nih pre de la Po du na vqa. Ce lo pod ru~ je je slo `en mo za ik vo de nih i kop ne nih eko si ste ma, a naj ve }i deo po kri ven je kom plek si ma rit skih plav nih {u ma. Ova ko o~u va ni iz vor ni bi o to pi ret ko gde se mo gu srd sti ka ko u Sr bi ji tak ko i u Evro pi. Ceo re zer vat je zna ~a jan cen tar bi o di ver zi te ta, a deo ovog bo gat stva ogle da se i u pri su stvu 55 vr sta ri ba, 11 vr sta vo do ze ma ca, 9 vr sta gmi za va ca, 230 vr sta pti ca i 51 vr sta si sa ra, kao i ogro man broj bes ki~ me wa ka od ko jih se iz dva ja fa u na lep ti ra sa pre ko 60 vr sta dnev nih le po ta na.

Gor we Po du na vqe

na la zi se u ju `nom Sre mu. Naj ve }a vred nost pod ru~ ja ~i ni auten ti ~an splet mr tva ja, ba ra, oka na, mo ~var ne ve ge ta ci je, vla `nih li va da i {u ma sa iz u zet no

Me |u na rod ni zna ~aj i sta tus Jav no pred u ze }e „ Voj vo di na {u ma” upra vqa sa 16 za {ti }e nih pod ru~ ja na po vr {i ni od 70.454 hek ta ra, a ko ri snik je {u ma i {um skog ze mqi {ta u okvi ru jo{ se dam za {ti }e nih pod ru~ ja. Ukup na po vr {i na za {ti }e nih pod ru~ ja je 84.855 hek ta ra ili 65,7 od sto od ukup ne po vr {i ne „Voj vo di na {u ma”. Ukup na po vr {i na za {ti }e nih {u ma i {um skog ze mqi {ta je 62.715 hek ta ra ili 48,29 od sto , a u stro gom re `i mu za {ti te je 3.341 hek ta ra ili 2,6 od sto od ukup ne po vr {i ne ko jim upra vqa ovo pred u ze }e. Mno ga za {ti }e na pod ru~ ja ko ji ma upra vqa ju „ Voj vo di na {u me” ima ju me |u na rod ni zna ~aj i sta tus. Obed ska ba ra je jo{ od 19. ve ka po zna ta {i rom sve ta kroz pri ~e o ra ju za pti ce. Ne ka da ~u ve ni or ni to lo {ki re zer vat, a da nas spe ci jal ni ovaj pro stra ni mo ~var no-{um ski kom pleks

bo ga tim di ver zi te tom eko si ste ma i vr sta, po seb no onih ugro `e nih. Obed ska ba ra je jed no od ret kih jo{ o~u va nih plav nih rit skih pod ru~ ja sa spe ci fi~ no sti ma kao {to su sto let ne me -

{o vi te {u me hra sta lu `wa ka, ko lo ni je pti ca mo ~va ri ca i broj ne pri rod ne ret ko sti. U ju go i sto~ nom de lu Pa non ske ni zi je sme {ten je spe ci jal ni re zer vat pri ro de De li balt ska pe {~a ra. Elip sa sto pro stran stvo na oko 35.000 hek ta ra ob u hva ta naj ve }u pe {~a nu i le snu aku mu la ci ju u Evro pi i deo re ke Du nav. Kao po sled wa i naj ve }a oaza pe {~ar sko-step ske, {um ske i mo ~var ne ve ge ta ci je ko ja je ne ka da do mi ni ra la Pa non skom ni zi jom, ovaj re zer vat je je dan od naj va `ni jih cen ta ra bi o di ver zi te ta u Sr bi ji i Evro pi i naj zna ~aj ni je step sko pod ru~ je kod nas. Bo ga ta flo ra sa pre ko 900 vr sta, pod vr sta i va ri je te ta obi lu je ra ri te ti ma, re lik ti ma, en de mi ma i su ben de mi ma kao {to su ba nat ski bo `ur, pan ~i }ev pe len, {er pet, ba de mi}, pe {~ar sko smi qe i kle ka- je di ni sa mo ni kli ~e ti nar Pa non ske ni zi je.

Ko v iq s ko-pe t ro v a r a d in s ki rit pred sta vqa kom pleks bar sko-mo ~vr nih i {um skih eko si ste ma i na la zi se u ju go i sto~ noj Ba~ koj. Te meq ne vred no sti ovog pro sto ra su o~u va nost i ra zno vr snost iz vor nih oro graf skih i hi dro graf skih ob li ka ri to va ade, ru kav ci, ba re, mo ~va re, za tim o~u va nost i buj nost iz vor nih biq nih za jed ni ca ri to va {u me, li va de, tr sti ci i {e va ri i ra zno vr snost i bo gat stvo fa u ne ko ja je ogle da u 172 vr ste pti ca i 46 vr sta ri ba od ko jih su mno ge ret ke vr ste. Spe ci jal ni re zer vat pri ro de Ba gre ma ra na la zi se na pod ru~ ju op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka i je di no je sta ni {te biq ne vr ste ku kur jak na te ri to ri je na {e ze mqe. Ova vi {e go di {wa ra no pro le} na ge o fi ta iz po ri di ce qu ti }a je pri rod na ret kost i spa da u ka te go ri ju kraj we ugro `e nih vr sta u Sr bi ji. Q. Male{evi}

SA RAD WA DR @AV NOG I CI VIL NOG SEK TO RA

Dogovor kqu~ uspeha Neo p hod nost for mi ra wa or ga ni za ci o ne je di ni ce, od no sno ti ma u okvi ru Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa za sa rad wu sa or ga ni za ci ja ma ci vil nog dru {tva je dan je od kqu~ nih za kqu ~a ka o ko ji ma su se do go vo ri li u~e sni ci pa ne la ko ji je ne dav no or ga ni zo va la Ze le na ini ci ja ti va. Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Ivi ca Ra do vi} i po mo} nik mi ni stra Alek san dar Ve si} de le mi {qe we sa pred stav ni ci ma Ze le ne ini ci ja ti ve, mre è 22 or ga ni za ci je gra |an skog dru {tva, da je neo p hod no da se sa stan ci sa oso bom za du è nom u ime re sor nog mi ni star stva za ko mu ni ka ci ju sa or ga ni za ci ja ma ci vil nog dru {tva odr à va ju re dov no, od no sno kvar tal no, kao i da je po treb no da ko mu ni ka ci ja bu de ho ri zon tal na i ver ti kal na, od no sno da ob u hva ti in sti tu ci je na lo kal nom i na ci o nal nom ni vou. U~e sni ci pa ne la, kao i pri sut ni pred stav ni ci or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva ko ji de lu ju u obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne, slo ì li su se da sa rad wa re sor nog mi ni star stva i ci vil nog sek to ra mo ra bi ti efi ka sni ja, odr ì vi ja i kon ti nu ri a na, kao i da Me mo ran dum o sa rad wi ko ji je Mi ni star stvo ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa pot pi sa lo sa 112 or ga ni za ci ja gra |an skog dru {tva mo ra bi ti efi ka sni ji u pri me ni. Do go vre no je da pr vi sle de }i ko rak bu de sa sta nak Ta we Pe tro vi} iz Mla dih is tra ì va ~a Sr bi je i Ve ri ce ]ur ~i} - Pan te li}, sa mo stal ne sa vet ni ce u Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa ko je }e za jed ni~ ki ra di ti na raz ra di pred lo è nih me ha ni za ma za una pre dje we sa rad we. A. B.

PR VA CI BE ^EJ SKIH [KO LA SA DI LI DR VO GE NE RA CI JE

Novi, zeleni sjaj Goranskog parka Jed na po ma lo za bo ra vqe na tra di ci ja, po ko joj su Be ~ej ci go di na ma bi li pre po zna tqi vi, po no vo je za ì ve la u gra du kraj Ti se. U pi ta wu je or ga ni zo va na sad wa dr ve }a u Go ran skom par ku. U okvi ru De ~i je ne de qe, 16 ode qe wa pr vih raz re da be ~ej skih osnov nih {ko la sa di lo je sad ni ce tu je, ko je }e, kao dr vo svo je ge ne ra ci je, to kom {ko lo va wa ne go va ti. S ob zi rom na po lo àj par ka, ko ji je uda qen par sto ti na me ta ra od cen tra gra da i sa mo sto ti nak me ta ra od Ti se, po vr {i nu od oko 11,5 hek ta ra za jed no s ra sad ni kom i pre ko 80 vr sta ~e ti na ra, li {}a ra i ukra snog bi qa, ze le ni kom pleks pred sta vqa iz u ze tan bo ta ni~ ki re surs. Ka ko su ga de ce ni ja ma odr à va le vred ne ru ke ~la no va Po kre ta go ra na, pod stru~ nim nad zo rom idej nog tvor ca Mi haj la Mi {e Pe jo vi }a, sa svim

je ra zu mqi vo {to je do bio ime Go ran ski park. Da nas je te {ko za mi sli vo ka ko je pre vi {e od ~e ti ri de ce ni je iz gle dao pro stor na kom je sa da Go ran ski park. Na sip uz Ti su ni je bio sa da {wih ga ba ri ta, pa je u pro le }e pro stor, po pra vi lu, bio pla vqen. Rit ska ze mqa ni je bi la plod na i sve je li ~i lo na pra vu pu sta ru. To ni je obes hra bri lo go ra ne, ko ji su 1969. go di ne for mi ra li ra sad nik na po vr {i ni od 4,5 hek ta ra. Ubr zo se po vr {i na ra sad ni ka uve }a va la, a ka da su 1972. go di ne iz sop stve nog ra sad ni ka iz va |e ne sad ni ce i sad wom na kom {ij skom pro sto ru po sta vqe ne kon tu re no vog par ka sve se {i ri lo ne slu }e nom br zi nom i en tu zi ja zmom. Iz grad wom Go ran skog do ma s pra te }im sa dr `a ji ma, park u Be ~e ju je po stao je dan od naj lep {ih go ran skih par ko va u ne ka -

da {woj Ju go sla vi ji. Sva ka {ko la je ima la svo je par ce le, ko je su u~e ni ci to kom go di ne odr à va li. Ale ja so li dar no sti, u ko joj su dr ve }e sa di le raz ne de le ga ci je: dr àv ne, dru {tve no-po li ti~ ke, sport ske, {kol ske... bi la je ra do po se }i va na. Za hva qu ju }i vred nom ra du go ra na sve je bli sta lo. A on da je, kao i ~i ta vu dr à vu u ko joj se sve stva ra lo, za hva ti la le tar gi ja. Be ~ej ci su se i da qe di vi li svo joj „ze le noj oazi“, do vo di li go ste da ga vi de i pro {e ta ju par kom, ali je po ne sta lo rad nog en tu zi ja zma Po kre ta go ra na, sred sta va za odr à va we „oaze mi ra i ze le ni la“, pa je sve la ga no gu bi lo pre po zna tqiv sjaj. Na svu sre }u, Dru {tvo pri ja te qa de ce op {ti ne Be ~ej pri se ti lo se ~i ka Mi {e i we go vih ide ja, do bi lo po dr {ku od stra ne lo kal ne sa mo u pra ve i uz stru~ nu po -

Po no vo se ~u je rad ni `a gor de ~i ce u be ~ej skom Go ran skom par ku

mo} sa da {weg ru ko vo di o ca Ma je Mi ko vi}, po sle ni za go di na ti {i ne, po no vo se ~uo rad ni `a gor de ce. Sa |e wu dr ve }a ge ne ra ci je be ~ej skih pr va ~i }a pri su stvo -

va li su i pred {kol ci De ~i jeg vr ti }a „La bud Pe jo vi}“, ko je isti po sao, bar je ta ko obe }a no, ~e ka idu }e go di ne ka da po sta nu pr va ~i }i. V. Jan kov

~etvrtak20.oktobar2011.

c m y

kultura

dnevnik

СУТРА У СНП–у ПРАИЗВЕДБА ОПЕРЕ „МИЛЕВА”

(Не)могућност љубави, одбаченост и самоћа На сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта сутра у 19 часова премијерно ће бити изведена опера „Милева“ Александре Вребалов, по либрету Виде Огњеновић, под диригентским вођством Александра Којића и у режији Озрена Прохића. Овом праизведбом домаће опере, коју је СНП наручило од новосадске композиторке Александре Вребалов за прославу јубилеја, наша најстарија кућа обележиће 150 година постојања. Вида Огњеновић је либрето написала по својој драми „Милева Ајнштајн“, а тај текст је, уз дозволу ауторке, Александра Вребалов адаптирала према потребама оперског дела. И мада је пет, шест месеци компоновала ову оперу, како је објаснила на јучерашњој конференцији за новинаре, с почетком проба, када су на сцену ступили актери и дошао и редитељ, Александра Вребалов је, како је рекла, схватила до које мере компоновање није завршено. Она је већ од првих проба била ту непрестано, управо да би кроз процес припрема, кад год је требало, мењала и прилагођавала одређеПРИЗНАЊЕ „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ”

Награђен издавач из Бугарске Издавачка кућа „Сиела“ из Софије овогодишњи је добитник награде „Доситеј Обрадовић“ која се додељује страном издавачу за посебан допринос превођењу књижевног стваралаштва и представљању културе Србије. Награду пети пут додељују Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Међународни сајам књига у Београду и Министарство културе, информисања и информационог друштва. Жири у саставу Радомир Путник, председник, Зоран Хамовић, Гојко Божовић, Драган Великић и Сретан Угричић одлучио је да награду за 2011. додели кући „Сиела“ „на основу остварене издавачке делатности и посебне пажње усмерене ка делима српских писаца”. Награду, која се састоји од дипломе, златника са ликом Доситеја Обрадовића, обезбеђеног простора за излагање на Сајму књига у трајању од три године и помоћи министарства културе Србије у објављивању дела која афирмишку српску културу, биће уручена 24. октобра на Сајму књига.

не детаље. По њеној идеји, лик Милеве дат је кроз две улоге: Милеву јуниор и Милеву сениор. Опера приказује Милеву Марић Ајнштајн, девојку која се пуна очекивања и наде да ће успети да, иако је жена, оствари каријеру научнице као Марија Кири, и да ће бити срећна у вези са Албертом Ајнштајном, коју је Александра Вребалов увела у сопранској улози као Милеву јуниор, наспрам Милеве сениор, супруге, оптерећене болешћу у фамилији, одбачене од мужа у чијој је сенци остала и као научница. Ова прича, уз утисак да се у музичком смислу ради о изузетном и комплексном делу, заинтригирала је оперског и драмског редитеља Озрена Прохића, госта из Хрватске. - У овој опери постоји драматрушки концепт, који радњу дуплира с два лика Милеве мешајући тако драмске ситуације, и који је имао реперкусије и на музику исто као што је музика имала реперкусије на разбијање линеарног наратива. Напуштајући само биографску тему о Милеви, створена је структура која постаје апстрактнија, и али с друге

Фото: Б. Лучић

Крнета, Лаура Павловић и Славољуб Коцић. Лик Милеве јуниор Дарија Олајош Чизмић је описала као осећајну, пожртвовану, снажно заљубљену младу жену која свом вољеном Алберту Ајнштајну даје предност, и потом остаје у његовој сенци, за-

борављена и преварена. Дарија Олајош Чизмић први пут пева у модерној опери, као и Јелена Кончар, која је напоменула да њена улога болесне сестре Зорице певачки није нарочито захтевна, већ више интерпретативно, односно глумачки. Мецосопран Виолета Срећковић

ИЗЛОЖБА „СРПСКА ЦРКВЕНА УМЕТНОСТ У МАЂАРСКОЈ“ ЗА ДАН ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Континуирана брига о баштини Дан Галерије Матице српске (ГМС) која сутра обележава 164 године од оснивања, биће у знаку изложбе „Српска црквена уметност у Мађарској“. Изложба је резултат двогодишње сарадње са Музејом Српске православне епархије будимске у Сентандреји на пројекту заштите и промоције културног наслеђа Срба у Мађарској. Отварању заказаном за 18 часова, на којем је најављен министар културе, информисања и информационог друштва Републике Србије Предраг Марковић, претходиће излагање управнице Галерије Матице српске Тијане Палковљевић, а присутне ће поздравити и епископ будимски Лукијан. Након свечаног протокола, уследиће додела захвалница Клуба пријатеља ГМС. Како је на јучерашњој конференцији за медије рекла управница ГМС, Тијана Палковљевић, право је задовољство што је Дан Галерије посвећен теми која сведочи о континуитету вишедеценијске бриге о културној баштини Срба у Мађарској. Она је похвално истакла и залагање целог конзерваторског одељења, као и податак да у ГМС део дугорочне визије није само брига о матичном културном наслеђу, него и о баштини Срба у читавом региону. Сле-

ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНИХ ИЗВОЂАЧКИХ УМЕТНОСТИ „КОНДЕНЗ” ОД 21. ДО 25. ОКТОБРА У БЕОГРАДУ

Превазилажење логике неолибералног Савремене извођачке уметности тема су и четвртог „Конденз“ фестивала у Београду који организује Сервис за савремени плес „Станица“. „Конденз“ ће бити одржан од 21. до 25. октобра у „Магацину“, Битеф театру и Центру за културну деконтаминацију. Ове године београдско издање повезано је са скопским фестивалом „ЛокоМоушн“ (24-29. октобар) партнерске организације „Локомотива“, што је део концепта прилагођеног времену у којем се улоге уредника програма и позваних уметника непрестано мењају и умножавају, док се у естетском, па и политичком смислу, почиње да избегава један центар одлучивања. Како су то осмислиле такозване кустоскиње „Конденза“, Далија Аћин и Драгана Алфиревић, програм фестивала се састоји од четири унапред позване представе: „Рударство“ Родрига Собарза (Чиле), „Наводно“ Клемена Лајеа (Француска), „Eio“ Драгане Булут (Србија), Марије Барончее, Едуарда Габије (Румунија), „Мушкост“ Криса Лојенбергера (Швајцарска). Други део догађаја чиниће „Кустоски програм“, који су предложили сами учесници фестивала, уметници и теоретичари из Србије, Хрватске, Словеније, Румуније, Шведске, Француске, Швајцарске... У оквиру динамично осмишљеног „Кустоског програма“ учесници и посети-

стране и универзалнија – истакао је редитељ Прохић, додајући и да је ово прича која поставља и питање о могућности и немогућности љубави, и о самоћи. Он је похвалио и композиторку речима да ова музика није настала у лабораторији, није само одређени композиторски концепт, јер Александра Вребалов слуша шта се око ње догађа, тако да је њена музика настала, с дубоким промишљањем, из свега онога што нас окружује. И диригент Александар Којић је изразио уверење да ће ова опера наићи на позитиван одговор код публике, јер је изнад свега, универзална и веома свеобухватна, опера какву досад нисмо имали. У улози Милеве јуниор је Дарија Олајош Чизмић, Милева сениор је Виолета Срећковић, Алберт Aјнштајн је Владимир Андрић, гост из Београда, а у осталим улогама су Миљенко Ђуран, гост из Хрватске, Јелена Кончар, Бранислав Јатић, Марина Павловић Бараћ, Саша Штулић, Верица Пејић, Маја Мијатовић, Бранислав Цвијић, Игор Ксионжик, Жељко Р. Андрић, Горан

оци ће да се размрдавају на својеврсним радионицама покрета, дискутују на разноврсне теме као што је „Нацрт музеја изведбе“, хране на вегетеријанским закускама, срећући се очи у очи... Овај и овакав програм последица је активног промишања фестивала као места на којима се у кратком времену ствара и нестаје. У образложењу концепта четвртог „Конденза“, у „Станици“ кажу да су схватили да уметници већи део свог времена проводе путујући без стварне могућности да заиста утичу на локалне контексте, да нешто науче или проживе ново искуство. „У логици неолибералног капитализма, фестивали су постали места ‘тражења’ уметничких радова и ништа више“, наводи се у саопштењу. Кроз потребу да се створи простор за бољу комуникацију и настао је „двоструки“, отворени концепт који брише границе ауторитета, фестивала и територија. Осим што је са фестивалом у Скопљу део једне веће слике, „Конденз“ се ове године прикључио и програму „Београдска независна култура – На сопствени погон“, који ће од 25. октобра до 5. новембра да представи независне организације, културне центре и иницијативе у области културе и уметности у Београду, њихов потенцијал и изазове пред којима се налазе. И. Б.

дећи посао који је пред конзерваторима ГМС, тиче се обнове портрета из темишварске епархије.

НАЈУГЛЕДНИЈА НАГРАДА АНГЛОСАКСОНСКОГ ПОДРУЧЈА

Барнсу „Ман-Букер” Енглески писац Џулијан Барнс (65) добитник је најугледније књижевне награде англосаксонског подручја, Ман-Букер за 2011, за новелу „Осећај краја„ (The Sens of an Ending). Барнс је до сада већ три пута био у најужем избору за МанБукер који се додељује за најбољу књигу писцима из земаља Комонвелта и Републике Ирске и Зимбабвеа. Барнсу је припало признање које је једном приликом назвао „отменим бингом”. Букер му је промакао 1984. за „Флоберовог папагаја, 1988. за „ Енглеска, Енглеска, и 2005. за „Артура и Џорџа”. Председница жирија Стела Ремингтон је изјавила да су се „одлучили да награде новелу, дело има 150 страна, јер су закључили да је упркос краткоћи тако невероватно богато, концетровано, пуно информација да није довољно да се једном прочита да би се проникнуло у све финесе”. Барнс је веома популаран писац у Србији захваљујући издавачкој кући „Геопоетика” која је током протеклих десетак година објавила: „Флоберовог папагаја”, „Историју света у 10 1/2 поглавља”, „Љубав итд”, „Троје”, „Није то ништа страшно”, збирке прича „Сто од лимуновог дрвета” и „Пулс”.

Даниела Королија Црквењаков, која је предводила тим конзерватора ГМС на послу обнове црквених уметничких дела из Сентандреје, објаснила је да је фонд Музеја који ће убудуће имати сталну поставку прикупљен почетком седамдесетих, када је на њима и последњи пут рађено. Од тада 300 рестаурираних икона и богослужбених предмета, сада је Коста Вуковић одабрао 39 и то је фонд који чини изложбу „Српска црквена уметност у Мађарској“. Свако дело или серија поставке надовезује се на различит сегмент српског уметничког наслеђа, указујући на још недовољно проучена питања, као и на рад појединих мало познатих сликара или сликарских радионица. Изложбу прати публикација са текстовима о историјском и уметничком значају предмета и збирки из којих потичу, конзерваторским истраживањима и резултатима, као и каталогом изложених дела. Посебан сегмент изложбе „Српска црквена уметност у Мађарској“ чиниће представљање конзерваторско-рестаураторских радова, у форми документарног филма и стручних тумачења и предавања која ће током трајања изложбе (до 15. новембра) бити организована сваког петка у 18 часова. И. Бурић

пева улогу Милеве сениор, и по њеним речима, увођењем две улоге, Милеве, односно два гласа, Александра Вребалов је постигла да се на сцени види и чује зрелост овог лика. Две Милеве се појављују у истим сценама, као када стоје изнад колевке и певају успаванку, и у том тренутку, како је описала Виолета Срећковић, Ајнштајн схвата да заправо постоје две Милеве. Овде на сцени већ одомаћен и радо виђен, тенор Миљенко Ђуран изразио је велико задовољство што учествује у праизведни опере „Милева“, у свечаној прилици каква је прослава јубиларних 150 година СНП-а. Сценограф је Озрен Прохић, костимограф је Јасна Бадњаревић, за сценски покрет је задужена Лидија Радованов, дизајнер светла је Дени Шеснић из Хрватске, а звука Маринко Вукомановић, док је аутор видео радова познати концептуални уметник из Хрватске Иван Фактор. Након праизведбе у Новом Саду, опера „Милева“ имаће београдску премијеру 25. октобра на Бемусу. Н. Пејчић У „АРЕНИ СИНЕПЛЕКС”

Радивојевићев нови филм Нови филм Милоша Мише Радивојевића “Како су ме украли Немци” после београдске премијере, од вечерас почиње да се приказује у новосадском биоскопу „Арена синеплекс“. Алекс (52) је недовољно афирмисани писац који се бави поправљањем туђих текстова. Он је виталан, образован, даровит али помало и мизантроп. Једног дана у његов живот улази девојчица Роми (6). Алекс јој у неколико крупних флешбекова прича причу о свом детињству... To je прича о Рaдивојевићевом детињству и људима са којима је одрастао. Као дете, осећао се запостављеним од своје комунистичке породице па се о њему бринуо немачки официр, окупатор током Другог светског рата, али истовремено и једина особа која му је пружала љубав и топлину током детињства. Ова драма део је трилогије коју чине Радивојевићева претходна два остварења “Одбачен” и “Буђење из мртвих”. Филм “Како су ме украли Немци” освојио је бројне награде на фестивалима у Херцег Новом, Синема ситију у Новом Саду и у Сопоту.

У НОВОМ САДУ ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ АКТУЕЛНЕ МУЗИКЕ „ИНТЕРЗОН”

Емоције и танго За све љубитеље музике мимо главних токова, вечерас у 20 часова у Синагоги у Новом Саду почиње празник – Међународни фестивал актуелне музике „Интерзон“, на којем су се током претходне деценије потврђивале старе и откривале нове звезде алтернативног звука. Част и не увек најпријатнију обавезу да наступи прва, имаће Габријела Бенак, новосадска виолинисткиња. Након ње, звезде вечери су дуо Борис Ковач и Давид Јенгибарјан. Габријела Бенак је рођена 1980. године. Пре неколико година, након интензивног бављења класичном музиком, постала је чланица поп групе, баш у време када Габријела Бенак почиње да пише оригиналну музику. Најактуелнији јој балкански танго“ уместо очаја је соло пројекат под називом преферирао је плес, а „Сон„Лајф“, који укључује глас, вио- глајнс“ га је изабрао за један од лину и виолу. „Лајф“ се бави 50 најзначајнијих албума икад. емоцијама које је доживљавала Давид Јенгибарјан је рођен у разним фазама живота, од де- 1976. године у Јерменији и свитињства па до данас. ра хармонику. Оснивач је Триа Борис Ковач је добро познати Јенгибарјан који ствара фузију композитор, инструменталиста, аргентинског танга, танга Астопродуцент... Пише музику за ра Пјацоле и различитих жансаставе у којима насупа, али и рова фолк музике. Компоновао за позориште и филм. Ковачев је и музику за неколицину филмузички пројекат „Последњи мова. Какав су спој Ковач и Јен-

гибарјан остаје да се види и чује, а до тада је познато да им је заједничко географско порекло (Источна Европа) и љубав према медитеранским бојама и сентиментима. До краја „Интерзон“ фестивала, сутра и прекосутра у Новосадском новом театру и Позоришту младих, наступиће Катја Круз, „Полар бер“, Лимпе Фукс и Херард Херман, Трио Михаља Дреша. И. Б.

svet

~etvrtak20.oktobar2011.

dnevnik

Biv{i SSSR formira zonu slobodne trgovine

UKRATKO Predsednik kritikuje Berluskonija RIM: Predsednik Italije \or|o Napolitano pridruìo se ju~e op{tim kritikama na ra~un vlade premijera Silvija Berluskonija, izraziv{i „àqewe” zbog pomawkawa efikasne vladine akcije na podsticawu usporenog rasta italijanske ekonomije. Berluskoni je, uprkos pritisku italijanskog poslovnog sektora i Evropske centralne banke (ECB), vi{e puta odlagao dono{ewe mera za stimulisawe ekonomskog rasta koji koji stagnira ve} vi{e od jedne decenije, preneo je Rojters. Ta odlagawa, uzrokovana neslagawima u vladi desnog centra oko toga koje mere bi trebalo usvojiti, stavilo je tu tre}u po veli~ini ekonomiju u zoni evra u nemilost finansijskih trì{ta i pove}alo prinos na italijanske obveznice. „Ovo je trenutak koji zahteva sna`no i jasno preuzimawe odgovornosti, svih u vladi, kako bi ona bila kredibilnija i efikasnija.Ne mogu da pre}utim moje àqewe {to jo{ nisu stvoreni politi~ki uslovi za takav {iroki konsenzus”, rekao je Napolitano. (Ta njug)

Herman Kejn favorit republikanaca LAS VEGAS: Pretendenti za republikansku nominaciju na predsedni~kim izborima u SAD o{tro su tokom debate u Las Vegasu kritikovali novog favorita me|u wima Hermana Kejna zbog wegovog ekonomskog programa, u trenutku kada taj biznismen afroameri~kog porekla neo~ekivano dobija na popularnosti. Biv{i generalni direktor velikog lanca picerija najnoviji je fenomen izborne trke republikanaca za kandidata koji bi se na predsedni~kim izborima suprotstavio Baraku Obami, ocewuju agencije AP i AFP. Crnac u stranci koja nikada nije privla~ila Afroamerikance, Kejn je bez velikih {ansi u{ao u trku s biv{im guvernerom Masa~usetsa Mitom Romnijem, koji je do sada sa lako}om ostavqao u senci svoje rivale. Sve se to promenilo pre par sedmica, nakon {to je guverner Teksasa Rik Peri iznenada uspe{no po~eo trku ali ubrzo, nakon nekoliko vrlo bledih u~e{}a u debatama, odjednom naglo pao u anektama javnog mwewa. Republikanski kandidati su u Las Vegasu raspravqali o imigraciji, reformi zdravstva, privrednim i energetskim pitawima, a wihovi stavovi su tokom vrlo `u~ne i direktne rasprave, ~esto bili sasvim opre~ni. Prema anketi koju je sprovela TV mre`a Si-En-En, Mit Romni i daqe ima najvi{e {ansi da osvoji republikansku kandidaturu, ali se pokazalo da je Kejn „najomiqeniji” me|u Amerikancima.

TUR SKI KO MAN DO SI UPA LI U IRAK

Predsednik Gul najavquje veliku osvetu ANKARA: Turski komandosi su ju~e upali u severni Irak kako bi se tamo obra~unali sa kurdskim pobuwenicima. Turski remijer Tajip Erdogan i ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu otkazali su posete Kazahstanu odnosno Srbiji. Kurdski gerilci su prepro{le no}i ubili 24 turska vojnika u jugoisto~noj Anadoliji i ranili vi{e od 18 pripadnika turskih snaga bezbednosti. Ovo je bio jedan od najkrvavijih napada pripadnika zabrawene Radni~ke partije Kudistana (PKK), koja se godinama bori za autonomiju svoga naroda, dok je u Ankari optu`uju za terorizam i separatizam. PKK preuzeo je odgovornost za napad na pripadnike turske armije u jugoisto~noj Anadoliji. Predsednik Turske Abdulah Gul zapretio je kurdskim pobuwenicima „velikom osvetom”. U napadima komandosa i turske avijacije ju~e je ubijeno 15 kurdskih militanata.Turski komandosi su upali u Irak kako bi se tamo obra~unali s pripadnicima PKK, koja odatle

povremeno napada ciqeve u Turskoj. „Ova borba bi}e nastavqena sve dok se terorizam ne okon~a. One koji su napali na{e vojnike o~ekuje veliki osveta”, izjavio je predsednik Gul, prenele su lokalne TV

Uhap {e no 12 pri pad ni ka Al ka i de Pripadnici snaga bezbednosti Turske uhapsili su ju~e dvanaest lica koja osumwi~ena da imaju veze sa teroristi~kom grupom Al kaida. Me|u uhap{enima su i jedan Egip}anin i Uzbekistanac za koje se sumwa da su sa doma}im saradnicima poku{avali da regrutuju borce za Al kaidu u Avganistanu i Pakistanu. Pripadnici Al kaide su posledwih godina prisutni u Turskoj, {to potvr|uju povremena hap{ewa saradnika te teroristi~ke grupe. Policija je sredinom agusta li{ila slobode 14 pripadnika Al kaide koji su bili planirali da napadnu ameri~ku ambasadu u Ankari. stanice. Zvani~nici zasad ne saop{tavaju koliko je turskih komandosa upalo u susednu zemqu i jedino se saznaje da su oni u{li u Irak tri do ~etiri kilometra. Pretpostavqa se da bi to mogao da bude uvod u masovnu vojnu operaciju u severnom iraku, sli~nu onoj 2008. go-

AN KE TE O FRAN CU SKIM PRED SED NI^ KIM KAN DI DA TI MA

Oland bi ubedqivo pobedio Sarkozija PARIZ: Predsedni~ki kandidat socijalista Fransoa Oland ubedqivo bi pobedio {efa dr`ave Nikolu Sarkozija kada bi predsedni~ki izbori u Francuskoj bili odr`ani ovih dana, pokazuju rezultati ispitivawa javnog mwewa.Prema toj anketi, u prvom krugu nijedan kandidat ne bi dobio ve}inu glasova, a u drugi krug bi u{li Oland i Sarkozi, s tim Fran soa Oland {to bi kandidat Socijalisti~ke partije „glatko” pobedio sada{weg predsednika, po{to bi za Olanda glasalo 62 odsto Francuza, a za Sarkozija 38 odsto. U prvom krugu izbora, Oland bi dobio 35 odsto glasova, Sarkozi 25 odsto, a iza wih bi bili li-

dine, kada je intervenisalo oko deset hiqada vojnika.Prema procenama u Ankari u planinama severnog Iraka sada se krije dve do tri hiqade pripadnika PKK, koja se oru`jem decenijama bori za ve}a prava svog naroda u Turskoj. U tim

derka Nacionalnog fronta Marin Lepen sa 16 odsto glasova i Fransoa Beru iz Demokratskog pokreta sa devet odsto, navela je agencija CSA, koja je sprovela ispitivawe javnog mwewa.Olanda sada podr`ava sedam odsto vi{e gra|ana nego pro{log meseca, {to je dosad najboqi rejting socijalista pre izbora 2012. godine. Oko 65 odsto gra|ana smatra Olanda kandidatom levog centra, a svega 19 odsto misli da on pripada „~istoj levici”. Prema anketi koju je ju~e objavio „Pari ma~”, {est od 10 Francuza nada se da }e na izborima 2012. godine pobediti levica, a 36 odsto o~ekuje pobedu desnice. (Ta njug)

sukobima dosad je poginulo oko 40.000 vojnika, pobuwenika i civila. Turski parlament je po~etkom meseca usvojio rezoluciju po kojoj armija mo`e, kad oceni da je to potrebno, da upadne u severni Irak i da se tamo obra~una sa „kurdskim teroristima i separatistima”.

SANKT PETERBURG: RusiPutin je uo~i sastanka rekao ja, Ukrajina i jo{ {est biv{ih da je sporazum postignut posle sovjetskih republika iz Zajed- duge, ùstre i konstruktivne nice nezavisnih dràva (ZND) debate. Trgovinska razmena izpotpisale su sporazum o formi- me|u dràva ~lanica ZND, narawu zone slobodne trgovine, veo je Putin, porasla je 48 odsto saop{tio je rui iznosi vi{e od ski premijer 138 milijardi doTr go vin ska raz me na lara u prvoj poloVladimir Putin. Rusija, Ukrajina, vini ove godine. iz me |u dr à va Belorusija, Ka- ~la ni ca ZND po ra sla Ruski premijer je zahstan, Jermenipodsetio da je Ru48 posto i iz no si ja, Kirgistan, sija, kao i mnoge vi {e od 138 Moldavija, Taxibiv{e sovjetske kistan potpisali republike potpimi li jar di do la ra su u utorak sposala 1994. sporau pr voj po lo vi ni razum o zoni slozum o uspostavqaove go di ne bodne trgovine. wu zone slobodne (Vla di mir Pu tin) Azerbejxan, Uztrgovine, ali da bekistan i Turkga nije ratifikomenistan }e do vala. kraja godine razmotriti mogu}„Sude}i po indikatorima trnost pridruìvawa, istakao je govine u odsustvu sporazuma o Putin na konferenciji za novi- zoni slobodne trgovine, moglo nare posle sastanka {efova bi samo da se zamisli kakav bi vlada dràva ~lanica ZND u rast zabeleìla na{a trgovina Sankt Peterburgu, preneo je da je zona bila formirana”, doItar-Tass. dao je Putin. (Ta njug)

Vi{e od 90 `rtava nevremena SAN SALVADOR: Najmawe 91 osoba poginula je u poplavama i klizi{tima izazvanim jakim ki{ama, koje su u posledwih sedam dana pogodile Centralnu Ameriku, zbog ~ega su vlasti zemaqa u regionu proglasile vanredno stawe i zatra`ile me|unarodnu pomo}. Ki{e su o{tetile autoputeve, uru{ile mostove i preplavile na stotine ku}a, a do sada su vlasti Gvatemale, Salvadora i Nikaragve proglasile vanredno stawe,

preneo je AP. Direktor slu`be za civilnu za{titu u Salvadoru, Horhe Melendes, rekao je da se nevreme o~ekuje i narednih dana. Po wegovim re~ima, vlasti su evakuisale podru~je u blizine reke Lempa, koja je preplavila korito.Po podacima vlasti, 32 qudi poginulo je u Salvadoru, 34 u Gvatemali, 13 u Hondurasu, osam u Nikaragvi i ~etvoro u Kostariki.SAD, Meksiko, Tajvan i Svetska banka su ve} poslali pomo} Salvadoru. (Ta njug)

SAD zabrinute zbog osloba|awa Palestinaca VA[INGTON: Sjediwene Ameri~ke Dràve izrazile su zabrinutost zbog osloba|awa pojedinih palestinskih zarobqenika, posle dogovora o tome izme|u Izraela i palestinskog Hamasa. Iako su mnoge vlade u svetu saop{tile da }e razmena otvoriti put za nastavak mirovnih pregovora Izraela i Palestinaca, portparol Stejt departmenta Mark Toner rekao je da je za SAD „te{ko da kaù {to ona zna~i”, preneo je AFP. „O~igledno èlimo da vidimo konstruktivnu atmosferu izme|u dve strane, onu koja u kona~nom ishodu vodi ka direktnim pregovorima (Izraela i Palestinaca), to je na{ ciq”, rekao je Toner.Upitan da li nekada{wi zarobqenici predstavqaju pretwu ili SAD samo ulaù prigovor zbog wihovog osloba|awa, Toner je odgovorio „i jedno i drugo”.SAD su, kako je rekao, obavestile Izrael o svom stavu.

Gi lad [a lit oslo bo |en po sle pet go di na za to ~e ni {tva

Bela ku}a je istovremeno pozdravila ju~era{we osloba|awe izraelskog vojnika Gilada [alita koji je vi{e od pet godina proveo u zato~eni{tvu i izolaciji u pojasu Gaze. On je razmewen za 1.027 Palestinaca iz zatvora u Izraelu, od kojih je ju~e pu{teno 477 zatvorenika. Ostalih 550 trebalo bi da se na|e na slobodi u roku od dva meseca. Razmena zatvorenika izme|u Izraela i Hamasa, u

okviru koje je oslobo|en oteti izraelski vojnik Gilad [alit, pokazala je da izraelski premijer Bewamin Netanijahu nije zainteresovan za postizawe kompromisa koji bi doveo do napretka mirovnih pregovora sa Palestincima, navodi danas uvodni~ar „ Wujork tajmsa”. Grupa Palestinaca oslobo|enih iz izraelskih zatvora i odre|enih da budu proterani u inostranstvo, na osnovu dogovora o razmeni s Izraelom, po~eli su da stiù u zemqe doma}ine. Sirijski dràvni mediji su javili da je 16 oslobo|enih zatvorenika, ukqu~uju}i jednu ènu, stiglo ju~e u Damask, 15 biv{ih zatvorenika doputovalo je u katarski glavni grad Dohu, a ne{to ranije je 11 Palestinaca doputovalo u Tursku. Ukupno je proterano 40 Palestinaca, u uverewu da su suvi{e opasni da bi ìveli na domaku Izraela. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LE O POL DO LO PEZ Venecuelanski opozicionar Leopoldo Lopez izjavio je da ne}e odustati od namere da bude protivkandidat Ugo âvesu na izborima planiranim za slede}u godinu. Lopez je rekao da ne}e odustati uprkos odluci Vrhovnog suda da on moè da u~estvuje u izbornoj kampawi, ali da u slu~aju pobede ne bi mogao da preuzme funkciju {efa dràve zbog ranijih optu`bi za korupciju.

TRI STAN BA NON Francuska spisateqica Tristan Banon (32) izjavila je da }e odustati od poku{aja da biv{eg {efa MMF-a Dominika Stros-Kana izvede pred sud, po{to su tu`ioci zakqu~ili da je slu~aj silovawa za koji ga tereti zastareo. Francusko tu`ila{tvo je obustavilo istragu o tvrdwi Banonove o tome da je 30 godina stariji Stros-Kan poku{ao da je siluje 2003. godine.

HE DER MAJLS Biv{u `enu Pola Makartnija, Heder Majls tu`io je wen frizer, koji tvrdi da manekenka odbija da mu plati oko 80.000 dolara duga za wegove usluge. Frizer Dejvid Miramont, koji radi pod imenom Dejvid Pol, u svojoj tu`bi koju je ju~e podneo vi{em sudu u Los An|elesu tvrdi da je radio za Majlsovu od 2005. godine i da se wihova saradwa zavr{ila 2008. godine.

Uklo wen naj ve }i di vqi kamp u Bri ta ni ji LON DON: Policija u opremi za razbijawe demonstracija po~ela je ju~e uklawawe najve}eg divqeg kampa u Velikoj Britaniji, nagove{tavaju}i kraj jednodecenijske borbe sa kamperima koji tu godinama `ive i koji najavqu borbu za „svojih tri hektara do kraja”. Policajci su ju~e u zoru u{li na Dejl farmu, 50 kilometara isto~no od Londona, i `estoko se sukobili s wenim stanovnicima koji su ih ga|ali kamewem i drugim predmetima. Iz jedne prikolice kuqao je plamen. Proterivawe oko 400 stanovnika ilegalnog kampa „Dejl farm” Eseksu u blizini Basildona je kona~ni kraj jedne od „najspornije i najgor~e isplanirane sva|e u zemqi”, ocewuje britanska agencija Rojters. Poru{ena je ograda sa zadwe strane i sudski izvr{iteqi su po~eli da uni{tavaju nizak zid od cigala na ulazu, dok bageri spremno ~ekaju da po~nu s radom. Nekoliko demonstranata sa kapu-

qa~ama i improvizovanim ~ekaju na policiju na improvizovanim barikadama. Policija Eseksa navela je da je, za sada, upotrebila pendreke protiv dva demonstranata i da je jedna osoba uhap{ena. Lokalne vlasti

obrazlo`ile su iseqewe farme ~iwenicom da 86 porodica koje na woj `ive nemaju dozvolu za izgradwu ku}a, po{to je re~ o „zelenoj zoni” u kojoj gradwa nije dozvoqena. Lutalice, koje se nazivaju „irskim putnicima”, nomadska su gru-

pa sli~na po na~inu ìvota, ali etni~ki razli~ita od Roma. Oni su upad policije nazvali etni~kim ~i{}ewem. Sukob tiwa od 2001, kada su nomadi kupili i smestili se na zemqi{tu na kojem se nekada nalazio otpad. Stanovnici kampa iskoristili su sve pravne na~ine za spre~avawe iseqewa, ali ih sud nije podrào.Pro{log meseca Visoki sud Britanije izdao je nalog zaustavqawe uklawawe ilegalnog kampa posle masovnog protesta kome se prikqu~ila i poznata glumica i oskarovka Venesa Redgrejv i izvestilac Ujediwenih nacija, ali je borbi stanovnika mobilnih kamp ku}ica u Dejl farmi do{ao kraj kada su izgubili na kona~nom izricawu presude, pro{le nedeqe. Stanovnici tog divqeg kampa navode da je uklawewe Dejl farme naru{avawe wihovih qudskih prava i ciqawe na „ugroènu grupu ~iji se na~in ìvota ne poklapa sa mejnstrimom (uobi~ajenim)”.

balkan

dnevnik

~etvrtak20.oktobar2011.

DE SE TI NE HI QA DA GR KA [TRAJ KU JU ZBOG ME RA [TED WE

Po li ci ja upo tre bi la su za vac ATI NA: Policija u Atini je ju~e bila primorana da upotrebi suzavac kako bi rasterala grupu mladih demonstranta koji su na pripadnike snaga bezbednosti bacali zapaqive bombe. U najve}em talasu {trajkova koji je dosad zahvatio Gr~ku zbog mera {tedwe, prema prvim procenama, oko 70 hiqada demonstranata je danas „okupiralo” ulice i trgove Atine. Prema izve{tajima policije, na koje se pozivaju agencije, veliki protesti su organizovani u Solunu, Patrasu i Heraklionu na Kritu. Sindikati zaposlenih u javnom i privatnom sektoru su ju~e po~eli 48- ~asovni {trajk koji je prakti~no paralisao zemqu. Ovaj veliki protest je organizovan u isto vreme kada poslanici u parlamentu raspravqaju o novom pro-

gramu {tedwe u kome se predvi|a smawewe plata i penzija, pove}awe poreza kao i otpu{tawa vi{ka radnika i slu`benika. „Napred narode, sad ili nikad treba sru{iti vladu, MMF i EU” ; „Vlada mora pasti sada”, neki su

Rad na oba ve za za ko mu nal ce Vlada Gr~e odlu~ila je da u Atini uvede radnu obavezu za radnike gradske ~isto}e, koji ve} tri sedmice {trajkuju, zbog ~ega je glavni grad Gr~ke pretvoren u veliku deponiju. Prema procenama vladinih slu`bi, na ulicama Atine trenutno se nalazi oko 6.000 tona sme}a, pa preti velika opasnost po zdravqe gra|ana. Po{to su komunalci do sada odbacili sve pozive da se vrate na posao i po~nu da osnose sme}e, vlada je ju~e odlu~ila da posegne za posledwim sredstvom koje joj je ostalo i proglasila je civilnu mobilizaciju.

Jem stvo Sa na de ru ZA GREB: Ve} nekoliko dana ne smiruju se rasprave oko ponude {efa Sabora Luke Bebi}a da da garanciju za uslovno pu{tawe na slobodu biv{eg premijera Ive Sanadera. @ena Mirjana, nekoliko Sanaderovih prijateqa, me|u kojima i Bebi}, ponudili su 12,4 miliona kuna za koliko su bili spremni da zaloè imovinu, ali je sud to odbio, produìv{i Sanaderu zatvor za jo{ 60 dana. Brojnim kriti~arima Bebi}eve ponude koja je ocewena i kao svojevrsrtan pritisak na sudstvo, ju~e se prikqu~io i saborski poslanik Istarskog demokratskog sabora Damir Kajin. „Bebi}evo jemstvo Ivi Sanaderu je neshvatqivo. On je predsednik Hrvatskog sabora, dakle institucije, a institucija ne moè imati prijateqa”, rekao je Kajin. „Ako si spreman za nekog da da{ jednu ku}u, koliko si onda od tog drugog dobio ku}a. S druge strane, s pravnog aspekta, oko tog jamstva nije ni{ta sporno, a s politi~kog aspekta Luka Bebi} {aqe poruku da su svi u HDZ-u, od wega do Jadranke Kosor, sve dobili od Ive Sanadera”, rekao je Kajin. Saborski poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac ranije je rekao da „Bebi} nikad nije krio svoje prijateqstvo sa Sanaderom i da nikad nije krio ni da je spreman da zaloì i ugled, a i svoju imovinu, da bi pomogao Sanaderu da dokaè svoju nevinost u koju i sam Bebi} veruje”. Pupovac je rekao da je Bebi}ev potez bio o~ekivan, ali da je pitawe koliko je to spojivo s wegovom funkcijom predsednika Sabora. Sam Bebi} se branio da niko ne}e odlu~ivati ko je wegov prijateq. „Prijateqi se ocewuju u te{kim situacijama. Nekad je neko na vlasti pa ima sto prijateqa, a zapravo nema nijednog”, rekao je Bebi}. Mogu}nost garantovawa svojom imovinom da se neko pusti na slobodu predvi|ena je zakonom, rekao je Bebi} i dodao da wegova èqa da u~estvuje u prikupqawu kaucije nije kr{ewe zakona, ali ni Ustava po kome je svako nevin dok se ne dokaè da je kriv.

od transparenata koje nose okupqeni demionstranti. Sindikati najavquju jo{ masovnije mitinge. Po tradiciji, glavni protestni skup bi}e odr`an na centralnom atinskom trgu Sintagma, na kome se nalazi zdawe parlamenta u ko-

me je ve} po~ela debata o novim merama {tedwe. Po{to se strahuje od incidenata, u Atini i drugim ve}im mestima u zemqi preduzete su vanredne mere bezbednosti. Samo u prestonici anga`ovano je pet hiqada pripadnika snaga bezbednosti dok je dve hiqade u pripravnosti. U {trajku u~estvuje ve}ina profesionalnih grupa u zemqi dr`avni slu`benici, poreznici,

doktori, nastavnici, novinari, mornari, taksisti, trgovci, a kontrolori leta obustavili ju~e rad na 12 sati, {to }e znatno poremetiti raspored letova.To je, kako jeproceweno, najve}i prekid rada u posledwe dve godine otkako je izbila finansijsko-ekonomska kriza u Gr~koj, a u atmosferi koja je ve} naelektrisana. [trajk predvode sindikati privatnog sektora GSEE i javnog sektora ADEDY, koji imaju vi{e od dva miliona ~lanova.I novinari u Gr~koj su obustavili su rad, uo~i generalnog {trajka. Oko 2.000 novinara protestovalo je preksino} u centru Atine zbog najavqenih otpu{tawa, u vreme kada zvani~ni podaci pokazuju da je nezaposlenost porasla na 16,5 odsto, a vlada nastoji da obezbedi podr{ku za kqu~ni reformski zakon, preneo je AFP. „Posle dve godine kontinuirane {tedwe, nezaposlenost u medijskom sektoru iznosi 25 odsto i novi zakon je ubistven”, rekao je {ef atinskog sindikata novinara Dimitris Trimis. Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu je pozvao u parlamentu svoje socijaliste na „jedinstvo” i da „doka`u odgovornost” prilikom glasawa o novim merama {tedwe, koje je zakazano za ~etvrtak. (Ta njug-Fo Net)

KRI ZA U HR VAT SKOM PARLAMENTU

Rad na gru pa u Sa bo ru bez do go vo ra ZA GREB: Kriza u hrvatskom mawina, ali da se ne zna ho}e li re~ima Milanke Opa~i} iz SoSaboru nastavila se i ju~e jer biti vremena za to. cijaldemokratske partije (SDP), radna grupa vladaju}e ve}ine i “Insistira}emo samo na onom nema nikakvih novih rezultata. opozicije nije postigla dogovor, {to ima smisla”, rekao je. „Mi iz Kukuriku koalicije a izvesno je samo da }e biti usvoPremijerka Jadranka Kosor je smo ju~e na predsedni{tvu naprajen set evropskih zakona dok za- ponovila da HDZ ne}e odustati vili ustupak i predloìli da se kon o ni{tavnosti pravnih akata od zakona o ni{tavnosti. Zbog izglasa jo{ pet zakona plus deJNA, SFRJ i Srbije vezanih za odbijawa HDZ-a da prihvati kom- klaracija vezani uz Evropsku hrvatske vojnike nema {anse da promisni predlog opozicije da se uniju, kao i odluka o privremebude usvojen, ako HDZ ne obezbe- do kraja zasedawa ovog saziva sa- nom finansirawu i raspu{tawu di kvorum za glasawe. bora glasa o setu evropskih zako- Sabora. HDZ i daqe stoji na svoMilorad Pupovac iz Samostal- na, kao i odlukama o privreme- jim pozicijama, s wihove strane ne demokratske srpske stranke nom finansirawu i raspu{tawu kompromisa nema, pa nema ni nirekao je u saboru da kakvog dogovora”, naSD[ ne}e dati povela je ona. Mi sigurno ne}emo glasati i pomagati da se dr{ku zakonu o niVesna Pusi} iz do ne se za kon ko ji je {te tan za Hr vat sku, {tavnosti pravnih Hrvatske narodne za me|udràvne odnose i evropsku akata JNA, SFRJ i stranke izjavila je perspektivu (Milorad Pupovac) Srbije vezanih uz da daqih dogovora hrvatske vojnike. ne}e biti, ali da }e „Mi sigurno ne}emo glasati i Sabora, radna grupa u kojoj su opozicija ispo{tovati svoj komne}emo pomagati da se donese za- predstavnici vladaju}e ve}ine i promis. kon koji je {tetan za Hrvatsku, opozicije nije postigla dogovor. „Ciq sastanka trebalo je da {tetan za me|udràvne odnose i Iako je opoziciona Kukuriku bude dogovor da se kraj rada saevropsku perspektivu. Ako se na koalicija koja od pro{le sedmi- bora realizuje na pristojan natome bude insistiralo, to moè ce zbog verbalnog nasiqa nad ne- ~in. Mi se ne}emo dovoditi u poproizvesti ve}e {tete od samog kim svojim poslanicima bojkotu- ziciju da se daqe degradira inzakona”, rekao je Pupovac. On je rad sabora, u me|uvremenu po- stitucija i da stalno ulazimo i smatra da bi osim zakona za koje nudila da u~estvuje u glasawu za izlazimo iz dvorane”, rekla je je opozicija spremna da glasa, osam zakona, deklaracija i odlu- Pusi}eva. trebalo odraditi jo{ neke ka, HDZ inzistira da sabor norZa kvorum je potrebno 77 po„evropske” zakone koje vlada jo{ malno nastavi s radom i raspusti slanika - HDZ ih ima 65, pod treba da prosledi Saboru, kao i se 28. oktobra, kako bi se raspi- uslovom da i Bjanka Matkovi} zakon o odnosima Hrvatske s Hr- sali izbori za 4. decembra. koja je rodila pre 14 dana do|e na vatima van zemqe. Po re~ima HDZ-ovog predstav- glasawe, Hrvatska seqa~ka Pupovac je ocenio da bi sabor nika u radnoj grupi Andrije He- stranka ima {est, troje ih je netrebalo da se osvrne na odluku branga, Sabor nastavqa s radom zavisnih, a naga|a se o troje poUstavnog suda kojima se ukida do- do momenta kad }e se raspustiti slanika iz nacionalnih mawina. datno pravo glasa nacionalnih jer }e izvr{iti svoje obaveze. Po (Ta njug)

Izet be go vi} kri ti ku je Mi lo ra da Do di ka BE O GRAD: ^lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegovi} kritikovao je ju~e nedavne izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, zameraju}i mu da je ponovo na neprihvatqiv i uvredqiv na~in govorio o Bo{wacima i budu}nosti Bosne i Hercegovine. Izetbegovi} je, u otvorenom pismu upu}enom Radiju „Slobodna Evropa”, pozvao Dodika da prestane sa retorikom koja, kako je rekao, produ`ava agoniju cele zemqe i mo`e dovesti do novih sukoba sa nesagledivim posledicama.

„Pri~e o referendumima, o neodrìvosti BiH, nemogu}nosti suìvota, dràvi kao neuspelom eksperimentu me|unarodne zajednice, kontinuirano truju javni prostor i unose zebwu me|u qude u celoj zemqi”, poru~io je Izetbegovi}. „Uz mali napor politi~kih lidera BiH moè i}i napred, susti}i susede i uskoro postati ravnopravna, prosperitetna i kredibilna ~lanica Evropske unije. Budite motor, a ne ko~ni~ar procesa koji nemaju alternativu”, kazao je Izetbegovi}. (Ta njug)

Ru mu ni ja do ne la za kon o ra ket nom {ti tu BU KU RE[T: Vlada Rumunije odobrila je ju~e nacrt zakona koji omogu}ava postavqawe raketnih presreta~a na teritoriji te zemqe, u okviru ameri~kog sistema protivraketne odbrane. Rumunija i SAD su u septembru potpisale sporazum o instalirawu presreta~a u biv{oj vazdu-

hoplovnoj bazi Deveselu, blizu rumunske granice sa Bugarskom. Postavqawe raketnog {tita, kojem se protivi Rusija, usmereno je protiv pretwi raketa kratkog i sredweg dometa, pre svega iz Irana. Zakon koji je vlada odobrila mora ove godine biti usvojen u parlamentu. (Ta njug)

MAKEDONIJA

U Ko ~a ni ma ba bi ca za me ni la be be SKO PQE: U bolnici u makedonskom gradu Ko~ani, 120 kilometara jugoisto~no od Skopqa, zamewene su novoro|ene bebe, te je majka koja je rodila devoj~icu ku}i odnela mu{ko dete, i obrnuto. “Kada smo do{li ku}i iz bolnice videli smo da je beba zamewena. Kada smo pitali sestru u bolnici gde je na{a beba, ona je kazala da nam je dala bebu, ali mi smo videli i razli~ite brojeve na pelenama”, izjavio je za televiziju Kanal 5 otac zamewene devoj~ice. Druga porodica nije imala vremena da otkrije odmah zamenu, zato {to je majka leàla u bolnici gde se oporavqala od carskog reza i nije stigla da raspovije bebu. U bolnici su u trenutku zamene beba bila ~etiri novoro|en~eta: blizanci i mu{ko i ènsko dete.U bolnici su naveli da gre{ka nije bila namerna. „Nije cela bolnica kriva za ovo, sestra }e biti ka`wena”, kazao je rukovodilac odeqewa za aku{erstvo u bolnici u Ko~anima, Fonzi Jurikov. Roditeqi beba koje su zamewene ne ìve u istom gradu, tako da je mu{ka beba otputovala 70 kilometara daqe, u mesto Peh~evo.

BUGARSKA

Na iz bor nim li sta ma 272 biv {a {pi ju na SO FI JA: Bugarska Komisija za lustraciju saop{tila je da se me|u kandidatima za predsednike op{tinskih vlasi (kmet) na predstoje}im lokalnim izborima nalaze 272 saradnika biv{ih tajnih slu`bi. Komisija je u skladu sa zakonom proverila svih 8.144 kandidata registrovanih u op{tinskim izbornim komisijama, od kojih 1.747 nisu proveravani, jer su ro|eni posle juna 1973. godine, {to je granica za lustraciju. Saradnici biv{ih tajnih slu`bi bugarskog komunisti~kog re`ima ~ine tri odsto prijavqenih na izborima, {to je mawe nego predhodne lokalne izborne 2007. godine. Za funkcije lokalnih predsednika za nedeqne izbore najvi{e biv{ih {pi-

juna kanditovala je partija bugarskih Turaka „Pokret za prava i slobode”, (PPS) 50, socijalisti 41, a vladaju}i GERB (Ga|ani za evropski razvitak Bugarske) 35 biv{ih agenata. Na spisku se nalazi i neki aktuleni lokalni predsednici, koji su istakli candidature za novi mandate. Me|u kandidatima za gradona~elnika Sofije sa „karton~i}ima” su dva kandidata. Bugarska, u kojoj prema popisu iz februara ove godine `ivi 7,3 miliona stanovnika, podeqena je u 263 op{tine. Paralelno sa lokalnim, u Bugaskoj }e se u nedequ odr`ati i predsedni~ki izbori. Komisija je ranije saop{tila da su me|u 18 kandidata dvojica biv{ih {pijuna. (Ta njug)

Cr na Go ra pro da je po {tu POD GO RI CA: Vlada Crne Gore po~ela je pripremu pri va ti za ci je Po {te Cr ne Gore, a tender }e biti raspisan to kom na red ne go di ne, {to }e biti prvi slu~aj prodaje kqu~nog preduze}a u po{tanskoj delatnosti u regionu, ali i {ire. Pod go ri~ kim “Vi je sti ma” je iz Tenderske komisije koja je nedavno formirana, a na ~ijem se ~elu nalazi potpredsednik Vlade Vujica Lazovi}, saop{teno da je prvi korak u tom procesu transformacija Po{te iz dru{tva ograni~ene

odgovornosti u akcionarsko dru{tvo i da }e shodno tome morati da bude promewen i Statut, ali i kompletna dokumentacija. Vlada bi trebalo da potrebnu papirologiju u vezi sa tom transformacijom donese ve} po~etkom novembra. Paralelno s tim, prema informacijama “Vijesti”, i}i }e konkurs za izbor savetnika, koji }e utvrditi koji model privatizacije najvi{e odgovara preduze}u kakvo je Po{ta Crne Gore. Tom pri va ti za ci jom za o kru `i }e se pro da ja ne ka da -

{weg velikog preduze}a PTT Crne Gore, iz kojeg su nastali i Telekom, nekada{wi Monet, sada{wi T-Mobile. Iz PTT je izdvojen i Radio-difuzni centar, koji ostaje pod kontrolom dr`ave. Po{ta Crne Gore, kao najve}a i najmo}nija karika u po{tanskoj delatnosti, ima veliku infrastruktu ru, a upr kos eks pan zi ji elek tron skih ko mu ni ka ci ja, be le `i po zi tiv ne po slov ne rezultate i tokom posledwe dve krizne godine, prenela je RTV Crne Gore. (Fo Net)

porodica

~etvrtak20.oktobar2011.

Пет начина да постанете (и останете) супер родитељ

ишта лакше: игрице, дневник, дружење… осим бескрајне љубави коју им поклањамо, понекад су само ситнице потребне да све буде савршено. Кренимо редом.

Играјте видео игрице Тако је, и оне нечему служе. Показало се да мајке које играју игрице са својим синовима током игре лакше комуницирају са њима. Старија деца се, наиме, отварају за разговоре које би им можда било неугодно водити лицем у лице, а млађа уживају у томе да нешто науче свог родитеља, па њихов однос наизглед постаје равноправнији.

Водите дневник Када ствари постану хаотичне, узмите оловку и запишите шта се тачно и зашто догодило. Записивање оваквих догађаја помаже у каснијем решавању сличних проблема и праћењу развоја вашег детета.

Дружите се са својим пријатељима Каријера, кућни послови и деца не остављају много времена за вас, па тако ни ваше пријатеље. Но потрудите се да останете блиски ма колико се то тешко чинило. Осим што ћете сами бити задовољнији, имаће те прилику показати својој деци колико је пријатељство важно. Бити у контакту с пријатељима када су деца мала је најтеже, но тада вам они највише и требају. Стога, организујте тај ручак о којем сте причали, а касније прошетајте парком и попијте кафу.

Допустите свом детету да само доноси одлуке Деца воле носити шарене ствари, па ако то значи да желе да обуку ружичасту балетску хаљиницу, црвене хулахопке и зелену мајицу, допустите им то. Дозволите им да сами уреде своју собу, бирају одећу и књиге, тиме подстичете њихову индивидуалност и самосталност.

Научите им рећи „не” Родитељство осим пружања безуветне љубави захтева и чврсту руку. Уколико ваше дете има неразумне прохтеве, немојте му се устручавати забранити неке ствари. Иако им то у почетку неће бити драго, деца заправо воле ауторитет. При томе правила учините јасним и немојте одступати од њих.

Пубертет наступа све раније

лазак детета у пубертет често је стресно раздобље за родитеље. Можда сте ви уверени како ваш син или ћерка још нису на прагу адолесцентске доби, но истраживања су показала да данашња деца све раније и раније улазе у ово бунтовно раздобље. Док су још током 70-тих дечаци улазили просечно с 13 година у пубертет, данас је та граница помакнута – 12 година. Но, они и даље нису престигли девојчице, које посљедњих десетлећа све раније и раније почињу да сазревају. Данско истраживање показало је да девојчицама у

Европи просечно груди почињу да расту у доби од девет година и десет месеци. Током 19. столећа доб уласка у пубертет је била знатно старија. Просечно су девојчице почеле да сазревају тек у доби од 15 година.

„Ово истраживање показало је како имамо разлога за бригу. Наша деца су очигледно изложена негативним факторима, као што је џанк храна, загађење околине и мањак кретања”, објаснио је др Андерс

Џул са Универзитета у Копенхагену. У наставку је исти тим стручњака нагласио како се боје да рани улазак у пубертет са собом вуче и одређене здравствене ризике, попут ризика од оболевања од рака дојке и бројних срчаних болести. Наиме, девојчице су у пуно већој мери изложене хормону естрогену. А тренду ранијег сазревања прикључили су се и дечаци. Истраживање проведено од стране Седарс Синаи медикал центар у Лос Анђелесу, показало је како се граница од доби између 13 – 16 година, помакнула на 12 – 15 година, а стручњаци наводе сличне узроке. Гени, околина, прехрана, па чак и образовање наводе се као разлози ранијег ступања у пубертет. Но, научници нису могли да утврде које последице на здравље мушкараца има овај феномен. Ова истраживања су важна јер родитељима указују на степен развоја њихове деце. Све раније ступање у пубертет такође утиче и на васпитање деце као и понашање родитеља.

dnevnik

c m y

ЛОШЕ ВЕСТИ ЗА ПЛАСТИЧНЕ ЛЕПОТИЦЕ

Одбаците ботокс, природно је лепо М

ноге жене сматрају да је природно старење предивна ствар, док ће неке ипак посегнути за ботоксом или неким другим третманима како би изгладиле боре и изгледале млађе. Но, најновије истраживање направљено на Универзитету у Торонту је показало да оне жене које се нису умешале у природан процес старења заправо позитивније размишљају, изгледају задовољније, топлије и сретније, од оних које су то учиниле. Жене су биле подељене у две групе. У првој групи биле су жене с просеком година 18, а у другој жене с просеком година 70. Неке од њих су користиле ботокс, неке фејслифтинг, неке козметичке препарате, а неке су своју кожу излагале сунцу. Жене из обе групине затим су оцењивале једна другу на основу изгледа. Група у којој су биле старије жене биле су мање склоне оштром осуђивању оних које су користиле неке третмане за помлађивање за разлику од друге група жена, пуно млађих. Но, све учеснице истраживања сложиле су се у једном имале су боље мишљење о оним женама које нису користиле никакве третмане против старења. Као што смо много пута до сада могли видети, захваљујући многим холивудским глумицама, ботокс итекако може изменити израз лица. Због бора смеалица око устију и ситних бора око очију, жена може изгледати старије, али исто тако изгледа природније, позитивније и ‘топлије’. Наборано чело оставља утисак тужне или збуњене особе, али исто тако, ако не можемо уочити нити један од тих знакова на лицу, особа нам може изгледати хладно и без икаквих емоција. Недавна истраживања такође су показала да особе које користе ботокс имају мању способност да прочитају туђе емоције. ‘Један од начина на који можемо уочити туђе емоције је путем израза на њиховом лицу, а код особа којима је због ботокса на властитом лицу мимика поремећена, смањена је и могућност да читају туђе емоције’, објаснио је Давид Нил, професор психологије. Због друштвеног притиска, потражња за ботоксом и пластичним операцијама је у порасту и зато смо захвални женама попут Кејт Винслет, Рахел Вајс и Еме Томпсон које су основале удружење против естетске хирургије. ‘Дошло је до тога да свака жена која има

60 мора изгледати као да има 30, то је страшно и истинито’, рекла је једном приликом Ема Томпсон. Можемо разумети потребу људи да с годинама

изгледају млађе, али као што је ово најновије истраживање показало, можда је ипак важније изгледати природно и срећно.

Чини се да нас омиљени зачин заглупљује

ориштење већих количина соли и смањена телесна активност најгора су комбинација за мозак Ново истраживање показало је да нас кориштење соли може заглупити, пише shi ne.yahoo.com. То није први пут да се телесне активности повезују с бољим можданим функцијама, али конзумација соли можда би вам могла бити новост. Научници нису проучавали механизме на који нас со заглупљује, али су открили везу између седе-

лачког начина живота, високе потрошње натријума и смањења когнитивних функција. Ако волите сланију храну, а не волите да вежбате – одговор је да. Веза између соли и можданих функција није толико чврста, али су резултати студије Lon gi tu di nal Study on Nu tri tion and Suc cessful Aging показали јаку корелацију између уноса соли, ниске физичке активности и опадања можданих функција у познијим годинама. Чак и након што су у обзир узети други фактори попут образовања и прехрамбених навика. Истражитељи не тврде да је со сама по себи одговорна за ‘нагризање’ сиве твари, али је углавном виде као маркер који придоноси општем стању здравља. Натријум је повезан с крвним притиском, а многи сматрају да лоше утиече и на кости те опште здравље срца. Доказано је да узрокује висок крвни притисак. Али има и добрих вести, посебно за оне који су активни. Људи који вежбају су заштићени, без обзира на унос соли. Оно што је важно је одржавање кардиоваскуларног система, а користи од вежбе ће превагнути над било којим негативним учинком соли.

dnevnik

oglasi

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 39735 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 39736

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 39737

IZDAJEM ku}u u Zetskoj, sa centralnim grejawem, nova 100 m2. Telefoni: 021/504-690, 063/386-136, 064/25-10-929. 39330 IZDAJEM stan M. Anti}a 8, kod Izvr{nog ve}a, centar, name{ten, 22m2. Telefoni: 063/386-136, 064/25-10-929, 021/504-690. 39331 IZDAJEM ku}u sa garaòm u Veterniku, bliè Novom nasequ, ku}a na dva sprata, nova, nov name{tej i tehnika. Telefon 063/516-186. 39745 BULEVAR OSLOBO\EWA 73, dvosoban, nov, name{ten. Telefon 064/1147-741. 39597 IZDAJEM dvosoban stan 50m2 kod Sajma. Telefoni: 021/444258 i 064/111-35-61. 39809 DVE studentkiwe traè tre}u u trosobnom komfornom stanu kod bolnice, bez gazde, CG, telefon, 70E. Telefoni: 064/2389966, 021/522-139. 39618 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru, 180E. Telefon: 063-501-32. 39810 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu I, 200E. Telefon: 063/501-328. 39811

NOVA DETELINARA, zgrada „Budu}nosti„ ukwi`en noviji stan na II spratu, cena 48.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15001 LIMAN, ukwi`en, stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002

BULEVAR EVROPE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 32.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15003

~etvrtak20.oktobar2011.

GARSOWERA 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo, miran deo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10001

NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an ukwièn i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 48.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15004 @ELEZNI^KA STANICA, odli~an, ukwièn 2.0 stan od 51m2 u funkciji 2.5 stana po ceni od 46.350. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15005 NOVA DETELINARA, noviji ukwièn odmah useqiv 1.5 stan, cena 38.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15006 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, ukwièno, garaà, bez posrednika. Telefoni: 421-437 ili 063/534505. 10002 JEFTINO prodaje se jednoiposoban stan, komforan (predsobqe, dve sobe, kuhiwa, kupatilo) Liman 3. Telefon: 6367962. 39763

RADNI^KA ULICA, ukwièn, odmah useqiv 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 77.250. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 GRBAVICA, prodajem noviji ukwièn 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi „MG gradwa„, nije dupleks. Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs. 15008 @. STANICA, ukwièn 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15009 USEQIV dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, ukwièn, garaà. Kontakt: 421-437, 063/534-505. 10003

LIMAN 3, prodajem ukwi`en 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs. 15010 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15011 LIMAN,ukwi`en 3.5 stan od 92m2 na II spratu. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15012

PRODAJEM ku}u nova name{tena S. Pa{}ana 100 m2 ili mewam mo`e i za Rijeku. Telefon 063/386-136, 064/25-10-929, 021/504-690. 39332 PRODAJEM 39 ari wive kod magacina `elezni~ke stanice u Futogu, povoqno. Telefon: 064/130-32-16. 39627

PLAC u Rakovcu - Salaksije 8,47ari, pogled na Novi Sad, blizu puta, pored puta prolazi: voda, telefon, gas, kanalizacija. Telefon 064/48926-74. 39669

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10004

PRODAJEM suterensku gara`u sa daqinskim otvarawem u @eqezni~koj ulici, pitati. Telefon 064/1463-505. 39734

PRODAJEM ve{ ma{inu Beko 3 godina staru, cena 150E. Telefoni: 063/733-0284, 063/822-2084. 39758 PRODAJEM SONY televizor 72 ekran, 100 programa, TXT moderan, 50 eura. 3 skarta+~in~, gorewe ve{ ma{ina 65 evra. el. {poret. Telefon 063/774-61-29. 39787

MOLER- FARBAR - radi moleraj, farbawe drvenarije i radijatora, lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 39444 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 39742

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 38776 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 38777

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 39310

POTREBAN jedan mesar i jedan pomo}ni radnik za rad u klanici u Beo~inu. Telefoni: 063/500-418, 021/6275-241, 021/870-604. 39661 POTREBNA `ena iz Novog Sada za pomo} u ku}i. Telefon 062/8734-022. 39628

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak20.oktobar2011.

Po sled wi po zdrav An |el ki nom ocu

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 39273 KU PU JEM sta re auto mo bi le za ot pad, sta ro gvo `|e, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ve{ ma {i ne, {po re te, ~i stim ta va ne, po dru me. Te le fo ni: 064/9533-943, 063/84-85-495. 39274 KU PU JEM kwi ge: na ve li ko i ma lo. Ku} ne bi bli o te ke, li~ ne ko lek ci je... Te le fon 064/9945-002, Mi le. 39761

Da nas se na vr {a va 14 go di na od ka ko ni je sa na ma na {a

dnevnik

Po sled wi po zdrav Go ra no vom i Bo {ko vom ta ti

Po sled wi po zdrav

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

~i ka Mi {i Sa vi

ba ba Mi ka

od: we nih pri ja te qa Gor da ne, Zo ra na i Ma je.

Ni ko la ^o ba no vi}

~i ka Mi {i

We ni naj mi li ji.

od Mi ro sla va Lo ti ne sa po ro di com.

od Bo le to vih i Go ra no vih dru go va, Bran ka Plav {i }a i Mi le ta Ob ra do vi }a sa po ro di ca ma.

Sa hra na }e se oba vi ti da na, 20. 10. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e na po ro di ca.

39857

S tu gom se opra {tam od mo je se stre bli zna ki we ko ja je iz ne na da pre mi nu la.

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi, ba ki i se stri

Dr Ani ca Ras po po vi}

Ne ven ki Ba bi}

1947 - 2011. Sa hra na je oba vqe na 19. 10. 2011. go di ne, u Ti te lu. Ve~ no o`a lo {}en wen brat Vla da sa po ro di com.

od: }er ke De se Kan tar sa po ro di com i bra ta Dra go qu ba Vu ~e no vi }a sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav dra gom ~i ka

Po sled wi po zdrav

od: unu ka Bo ja na, Sa re i pra u nu ke Ka }e. od po ro di ce Mi glin ski.

39850

39858

Po sled wi po zdrav Bo le to vom i Go ra no vom ocu

Po sled wi po zdrav na {em

Mi haj lu Ili }u

Dra gom de ki

Sa hra na je 20. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, u Ru men ki, na Pra vo slav nom gro bqu.

Dra gan Goj ko vi}.

Po ro di ca Stu par.

O`a lo {}e na po ro di ca. 39859

39845

Po sled wi po zdrav

Mi haj lu Ili }u Mi {i

Po ro di ca Vu ke li}.

po sled wi po zdrav od So we sa po ro di com i tvo je Vi ki ce.

39821

39827

39835

de da Va si

Mi {i Ili }u

Naj dra `em te ~i

~i ka Mi {i

39838

39836

Po sled wi po zdrav dra gom

de da Va si

Sa hra na je u pe tak, 21. 10. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, u Ba~ kom Jar ku.

39860

39834

39851

Po sled wi po zdrav dru gu i pri ja te qu

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, de ve ru, stri cu i de di

Mir ku Gu ze ju

Ste va nu Stan ko vu iz Ka }a

Mi {i Ili }u Po no sna na sve {to si me u~io i bes kraj no tu `na {to Te vi {e ne ma, uvek }u se se }a ti Tvo je do bro te ko ju si mi po kla wao.

Me dan, Lon ~ar, Jo va De ja no vi}, Be za, Ko san, Ta di ja, Pe |a, Jo va Sa marxi ja, ]o sa, Jo va Ta nur xi}, Ba ne, Le pi Ra da, Ra le i Va sa Lu ~e.

od: bra ta Mi la, sna je Bu le, si nov ca Ba te, si no vi ce Da ne i Rad mi le sa de com.

39829

39831

39849

Hva la ti za sve {to si za svo je 92 go di ne u~i nio za nas.

Po sled wi po zdrav dra gom, du go go di {wem kom {i ji

Tvo ja unu ka Te o do ra.

39825

Mi {a Ili} Mi haj lu Ili }u Po sled wi po zdrav ve li kom pri ja te qu i ~o ve ku od \i ne i Pa ji ce Ve se li no vi}.

od po ro di ce Ne di}.

39848

Po sled wi pri ja te qu

dra gom

Sa vi Po pi }u

Ste van Stan kov Xa br da 1920 - 2011. Me sne or ga ni za ci je: Sta ro snih pen zio ne ra, In va li da ra da i Cr ve nog kr sta, Ka}.

Ivan Za vr ta nik sa po ro di com.

Do bri moj de da, ti si moj ju nak. Znam da ni si umro, ti to ne ume{. Vo qe ni ni kad ne umi ru. Hva la ti za sve div ne go di ne. @i ve }e{ u me ni dok po sto jim. Pu no te vo lim, tvo ja Iva na.

39817

39842

39847

Navr{ava se deset godina od kada nas je zauvek napustio na{ voqeni otac

po zdrav

Ste van Stan kov Xa br da

Po sled wi po zdrav po {to va nom ze tu

39814

Tu `na sr ca ja vqa mo da je 18. ok to bra u 92. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Mi haj lu Ili }u Bio si po nos svo joj de ci i uzor pri ja te qi ma. Pam ti }e mo Te po mno go broj nim qud skim vr li na ma ko je su Te kra si le.

Ste van Stan kov Xa br da Radosav Popovi}

Mi {i Ili }u Mi lan i Mi le na Voj vo di}.

Sa qubavqu te se se}amo i ~uvamo od zaborava. Tvoja deca sa porodicama. 39863

od Hr wak Veq ka sa po ro di com. 39833

39826

Sa hra na je da nas, 20. 10. 2011. go di ne, u 16 ~a so va, iz ka pe le na Ka} kom gro bqu. Po no sni smo {to smo te ima li. Ne ka ti je ve~ na sla va i hva la. O`a lo {}e ni: }er ke Ju li ja na i Mir ja na, ze to vi Ra do slav i Slo bo dan, unu ke Na ta {a, Iva na i Se le na i pra u nu ci. 39813

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci

~etvrtak20.oktobar2011.

Da na, 18. ok to bra 2011. go di ne za u vek nas je na pu stio na{ dra gi

Sa tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {e

Zor ke Pi }u ri}

Mi haj lu Ili }u

ro |e ne Bog da no vi}

Ma ri ji Ma re{ Sa po {to va wem i za hval no {}u, ak tiv ni i pen zi o ni sa ni rad ni ci Po li cij ske Upra ve No vi Sad.

Kom {i je iz zgra de Alek se [an ti }a br. 1.

Mi haj lo Ili} Po sled wi is pra }aj bi }e u ~e tvr tak, 20. ok to bra 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

59690/P

Sa hra na je da nas, 20. 10. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. Za u vek tvo ji: su prug Mi ko, }er ke Ta wa i Mi ra, unu ~ad Ne ma wa, Vuk {a i So fi ja i ze to vi Zo ran i Igor. 39789

39820

Po sled wi po zdrav

O`a lo {}e ni: si no vi Go ran i Bo {ko, sna je Mi la i Da ni ca i unu ka Te o do ra.

Dra goj

39812

Ma ri ja Ma re{ Ma ri ji Ma re{

Dra ga uj na, hva la ti za sve po dr {ke i ute he {to si mi pru `i la. Ne ka te an |e li ~u va ju.

od kom {i ni ce Ma ri je Stan ~i}.

Da nas je tvoj ro |en dan si ne.

Zo ri po sled wi po zdrav od: @iv ka, [te fi ce, Je le, Iva ne i Bo ri sa.

Le la Vu~ ko vi}, Bo le i Qi qa na.

39819

39790

39818

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u uto rak, 18. 10. 2011. go di ne umr la na {a

Alek san dar - Sa {a Ba to ri

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj, do broj i ple me ni toj

20. 10. 1973 - 20. 10. 1993 - 2011. Tu gu ju za to bom tvo ji ro di te qi, ma ma Eva. otac Mi {ka i se stra sa po ro di com. 39713

Ma ri ja Ma re{ Ba ka na mo ja, hva la ti na sve mu {to si me na u ~i la u `i vo tu. Po ~i vaj u mi ru i ne ka te an |e li ~u va ju. Vo lim te pu no.

Ma ri ja Ma re{

S E ] A W E

Tvo ja unu ka Jo va na i zet Ve dran.

Ba ta i Be ba sa po ro di ca ma.

39816

39815

Zor ki Pi }u ri}

Sa hra na je da nas, 20. 10. 2011. go di ne, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

od: we ne se stre Vin ke, Vo ji sla va, So we, La za ra, Sne `e i Zo ra na \ur |e vac. 39792

Rat ko Vu ko sa va

P O M E N Da na 20. 10. 2011. go di ne na vr {a va se 10 go di na od smr ti na {e dra ge

1914 - 20. 10. 1981. 1917 - 1999.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj me de noj ma mi, ba ki i pra ba ki

Su bo ti} iz Ru me S po {to va wem i za hval no {}u, }er ka Qi qa na i sin \or |e. 39806

Alek san dru - Sa {i Ma li vu ku An |i Pe na odr à }e se da nas, 20. ok to bra, 2011. le ta Go spod weg, u 10.30 ~a so va, na ê nej skom gro bqu. Oà lo {}e na po ro di ca.

ro|. Ada mo vi} Da nas u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, po se ti }e mo we nu ve~ nu ku }u. S qu ba vqu i po {to va wem ~u va }e mo uspo me nu na wu: su prug Di mi tri je, sin Mi lan sa po ro di com i }er ka @eq ka sa po ro di com.

Ne ka te u mi ru i spo ko ju pra ti na {a qu bav ja ~a od vre me na i za bo ra va. Po ro di ce Pe ri {i}.

39807

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Ne ven ke [o la ja

O S M O G O D I [ W I P O M E N

39740

39804

P O M E N

20. 10. 1994 - 20. 10. 2011.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Mi ta Goj ko vi} advo kat 2003 - 2011. Vre me ne do no si ni ute hu ni za bo rav. Tu ga je deo na {eg `i vo ta.

Mi lo va nu \o ki }u obe le ì }e mo 22. 10. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. Mi li na{, re ~i ma se ne mo è is ka za ti tu ga u na {im sr ci ma od ka da si nas iz ne na da na pu stio. Jo{ uvek mi sli mo da je sve sa mo ru àn san. Tvo je: Bran ka, Je le na i Sve tla na. 39797

Zor ki Pi }u ri}

dr Stan ko Rwak Vo qe n i ni kad za bo ra vqen...

Po ro di ca Goj ko vi}.

Po ro di ce: Vu ka di no vi}, Bog da no vi}, @iv ko vi}, \ur |e vac, Po pin i Sa mar xi}.

Tvo ji: Mi lo{, Du {an i Mi ra.

39794

Po do bru }e mo te pam ti ti, s qu ba vqu i po {to va wem spo mi wa ti.

39795

39828

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Живопис Прича о припаднику генерације која је своју адолесценцију живела под режимом Слободана Милошевића. Многи су, као и јунак приче, Леон Шурбановић, тада припадник скинхеда, кренули по оштрици хулиганства и криминала. Волшебним склопом околности, солидним темељем кућног васпитања, он проналази излаз и пут ка креативном поимању своје стварности. Уредник и сценариста: Бранислава Ковачевић (РТВ 1, 21.30) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.15 01.40

tv program

~etvrtak20.oktobar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Стање на путевима Здраво живо Вече са звездама Кухињица Вести Из нашег сокака Ток шок Вести Српски екран, емисија МТВ-а на срп. Урбана џунгла, емисија на мађарском са титовима на српском Вести за особе са оштећеним слухом Плаже 60-их Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Ослобођење Србије и битка за Београд Биоскоп: Бата Живојиновић Документ Живопис: Лендер Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Карнера највећи шампион, филм Један на један Концерт године ’99.

06.30 Кухињица, мађарска 07.00 Знање: 90 година Пастеровог завода у Новом Саду 08.00 Концерт године 09.00 Грување 09.55 Концерти са ЕГЗИТ-а 10.50 Слободна тема 11.20 Све(т) око нас 11.45 Емисија на мађарском 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска емисија 13.10 Интервју са Никовић Оскаром, амбасадором Републике Мађарске у Србији 14.15 Знање: 90 година Пастеровог завода у Новом Саду 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађарска 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Мајке знају најбоље, филм 23.20 ТВ Баштина: Митрополит Стефан Стратимировић

Глас Америке Панонско јутро Серија Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Тема недеље Бели лук и папричица Зелена патрола на делу Војвођанске вести У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Серија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Серија Дискавери

06.05 08.00 09.04 09.58 10.32 11.02 12.00 12.15 12.38 13.25 15.00 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.55 23.40 00.10 00.59 02.31 03.09 03.52 04.24 04.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отворена врата Сасвим природно Моја лепа Србија Моја велика одлука Дневник Спорт плус Злочиначки умови Дијаманти, филм Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Породично благо Универзални војник, филм Злочиначки умови Дневник Како спасити Грејс Ноћни биоскоп: Дијаманти, филм Отворена врата Гастрономад Око магазин Сасвим природно Породично благо

07.01 07.36 07.39 07.45 07.48 07.54 08.18 08.21 08.31 08.59 09.28 09.51

Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари 2 Змајева библиотека Учење путем интернета Приче о Фројду Великани

КОШАРКА: ЕВРОЛИГА

Партизан–Ефес

06.30 08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 11.45 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 15.05 15.45 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Интерна истрага Вести Спринт Славни парови Др Мартин Агро дан Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Ево нас код вас Пороци Агро дан Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Дунавска салетла Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Интерна истрага Објектив Др Мартин Неон сити Године пролазе

Ајакс ТВ ТВС Фудбал мондијал магазин Евролига Евролига: Уникс – Монтепаски АТП Москва 1/8 Финала Евролига Премијер лига Магазин Евролига: Олимпија – Барселона Евролига. Спироу – Реал Мадрид Лига шампиона: Барселона – Плзен 02.30 Евролига: Армани Џинс – Макаби

09.00 10.00 11.00 11.30 12.30 14.30 18.30 19.30 20.45 22.30 00.45

Ток шоу У овој емисији своје анегдоте причаће вам водитељка Анета Фараго, о свом првом пољупцу причаће чувени заводник на естради Ера Ојданић, Зорица Живановић–Стела ће вас овог пута слатко насмејати, а за добру музику побринуће се Марко Булат. (КТВ, 22.30) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

05.00 Бандини 05.55 Ексклузив 06.10 Експлозив 06.40 Аурора 07.35 Тајна старог моста 08.30 Дођи на вечеру 09.45 Бандини 11.00 Забрањено воће 12.00 1001 ноћ 13.00 Ексклузив 13.15 Вести

18.55 20.45 21.00 22.04 22.30 23.05 23.36 01.00 01.29 01.05 02.27 04.00 05.05 05.35

Играј фудбал, буди срећан Ратковачки Мурињо У свету Траг у простору Беокулт Трезор Змајева библиотека Учење путем интернета Приче о Фројду Великани Ликовна колонија РТС Породица Сопрано Кошарка: Евролига: Партизан - Ефес, спортски програм Кошарка: Евролига: Партизан - Ефес, пренос Обележавање 70. годишњице злочина у Крагујевцу, отварање изложбе, снимак Породица Сопрано Метрополис Контекст ТВ фељтон Одбојка: ПС, Раднички - Војводина НС семе, снимак Музички програм Трезор Одбојка: ПС, Раднички-Војводина НС семе Кошарка: Евролига, Партизан - Ефес (р) Одбојка: Пс, Раднички-Војводина НС семе (р) Место за нас Музички програм

Машан Лекић

Досије У првој епизоди „Мистерија Нишке тврђаве” представљена је крвава прича која је потресла све становника Ниша осамдесетих. Почетком тих година, на самој тврђави догодила се серија свирепих убистава. Жртве су касапљене и бацане са зидина. Аутор: Машан Лекић (Прва, 22.00) 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00 02.00

Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Радна акција Досије Кобра Експлозив Ексклузив Трачара Радна акција

06.10 Стјуардесе 07.00 Вести Б92 07.10 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Трнавчевићи у дивљини 08.00 Вести Б92 08.10 Топшоп 08.30 Све по списку 09.00 Вести Б92 09.35 Хоћу да знам 10.00 Топшоп 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 10.45 Пингвини с Мадагаскара 11.05 Трнавчевићи у дивљини 11.45 Топ шоп 12.00 Вести Б92 12.15 Филм: Убиство у Белој кући 14.05 Истражитељи из Мајамија 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.06 Лига Европе: Удинезе – Атлетико Мадрид, пренос 21.00 Лига Европе: Тотенхем – Рубин, пренос 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем? 23.40 Спортски преглед 00.00 Доушници 01.10 Саут Парк

(РТС 2, 18.55) 10.00 10.30 11.00 11.30 12.30 13.00 14.00 14.28 14.58 15.19 15.28 17.01 18.35

dnevnik

c m y

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Улови трофеј 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Балтичка олуја 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Вулкан 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Породица Адамс 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Вулкан

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Јелена Хелц

Граница Јован Марић, неуропсихијатар, како смо успели да сазнамо, причао је о свом раздвајању од породице, али и разводу с двоструко млађом Данијелом. После потресних исповести самохраних мајки, које никог нису оставиле равнодушним, Зорица Калановић, главни и одговорни уредник „Базара“ пред гледаоцима ће испричати своје планове да усвоји дете. Водитељка: Јелена Хелц (Хепи, 20.00) 08.00 Срећна звездица – Представљање Анђелина балерина Меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеори моћни камиони Вести Бакуган Авантура малог Пере Срећна звездица – Представљање 11.00 Метеори моћни камиони 11.10 Ноди 11.20 Меда Чарли 11.25 Торк 11.35 Хорселанд 11.55 Сабрина 12.20 Југио 12.45 Квизић 13.15 Пресовање 13.55 Вести 14.00 Звездана капија СГ-1 14.45 Телешоп 15.00 Црвени орао 16.10 Једна жеља једна песма 17.55 Телемастер 18.25 Насловна страна, квиз 19.00 Црвени орао 19.55 Вести 20.00 Граница 21.30 Мувиленд 21.55 Вести 22.00 Сузе Босфора 23.00 Звездана капија СГ-1 23.55 Вести 00.00 Црвени орао 00.55 Сузе Босфора 01.50 Звездана капија СГ-1 02.30 7 живота 08.15 08.25 08.35 09.00 09.15 09.25 09.55 10.00 10.20 10.45

Наташа Одаловић

Хоћу да знам Свакога јутра, од понедељка до четвртка, у емисији „Хоћу да знам“ Наташа Одаловић ће се бавити феноменима типичним за поднебље Србије: зашто се наша земља већ деценијима врти око истих питања из прошлости, какво смо друштво данас, а чему тежимо. (Б92, 09.35)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Брачни судија 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 48 сати свадба 22.00 Све за љубав 23.30 Немогућа мисија 00.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Филм: Краљеви Саут Бича 04.00 Филм: Сони

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak20.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Све о псима Велики пројекти Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк Посластичарски ас Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Др Џи Л.А. Инк Посластичарски ас Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.10 Путовања у далеке крајеве, док. серија 11.00 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.19 Све ће бити добро 14.18 Тренутак спознаје 14.53 Алиса, слушај своје срце 15.36 Док. филм 16.06 Фотографија у Хрватској 16.25 Хрватска уживо 17.41 8. спрат, ток шоу 18.31 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.13 Све у 7!, квиз 21.09 Битка за Вуковар, док. серија 21.56 Пола сата културе 22.30 Отворено 23.15 Дневник 3 23.56 Док. филм 01.15 Шаптач псима 02.04 Скица за портрет 02.59 Док. филм 03.28 Битка за Вуковар, док. серија

08.00 Прерафаелитско братство 09.00 Фараони који су изградили Египат 10.00 Господари рата 11.00 Азијске монархије 12.00 Животиње које су ушле у историју 13.00 Кутије Стенлија Кјубрика 14.00 Пирамиде смрти 15.00 Царство мора 16.00 Духовна музика 17.00 Прича о пољопривреди 18.00 Трамбо 19.30 У крупном кадру 20.00 Германска племена 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Истина о... 23.00 Царство мора 00.00 Духовна музика 01.00 Прича о пољопривреди

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Сати Матине У име правде Сугар хилл Траума После секса Еротски филм

Тра у ма Ка да се Бен про бу ди из ко ме, от кри ва да је ње го ва же на по ги ну ла у ауто мо бил ској не сре ћи. У по ку ша ју да об но ви свој жи вот на ла зи но ви по сао и но ви дом и упо зна је са са пре ле пом, мла дом ком ши ни цом Шар лот... Уло ге: Ко лин Фирт, Ме на Су ва ри Ре жи ја: Марк Еванс (Си не ма ни ја, 20.00)

Ме на Су ва ри

06.00 08.05 10.00 11.35 12.00 13.40 15.30 17.10 18.40 19.10 20.05 21.40 22.15 00.00 01.50 03.50

Шерлок Холмс Ослони се на мене Апартман за двоје Холивуд на снимању Златокоса и разбојник Породица чудака План Б Нова фаца Обдарен Борџије Тренер Ово не могу, али оно могу Мачета (2010) Отимачи 22 метка Мамут

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10 00.20 01.20 02.10 03.10

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Филм: Мегапитон против гатороида Филм: Моби Дик 2010 Пандури новајлије Пандури новајлије Ерика Домаћице из Њујорка

07.35 Кобра 11 09.30 ТВ продаја 10.30 Вечера за 5 11.25 Емператриз 11.55 Ексклузив таблоид 12.20 Емператриз 13.15 Крв није вода 14.10 Кобра 11 16.00 Ружа ветрова 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Менталист 22.35 ЦСИ Најбоље од Грисома 00.25 РТЛ Вести 00.40 ЦСИ Њујорк 02.20 Астро шоу 03.20 Менталист

Екс клу зив Та бли од Цр но тр жи ште мр тва ца у Хр ват ској. За бо ра ви те лоп ту, у мо ди је фри зби, смао су не ки од на сло ва ре по рта жа ко је вас че ка ју у Екс клу зив Та бло и ду, кроз ко ји ће вас про ве сти Еди та Ми си рић. (РТЛ, 18.00) Це зар Ми лан

Шап тач пси ма На тај ном за дат ку Це зар ис тра жу је уста но ве за ма сов ни уз гој па са окру га Лос Ан ђе лес и спа ша ва је да на ест па са ко је су уз га ји ва чи од ба ци ли као без вред не... (ХРТ 2, 17.04) 07.52 08.22 08.50 09.36 10.00

Мала ТВ Плесне ноте Школски сат Олујни свет Пренос седнице Хрватског сабора 13.31 Око глобуса 14.00 КС аутомагазин 14.32 Х2О Уз мало воде! 14.56Еџмонт 15.19 Школски сат 15.49 Кокице 16.04 Руперт 16.15 Мала ТВ 16.45 Поштар Пет 17.04 Шаптач псима 17.54 Обртник 18.00 Регионални дневник 18.21 Жупанијска панорама 18.45 Фудбал, Евролига - емисија 18.55 Фудбал, Евролига: Удинезе Атлетико Мадрид, пренос 20.45 Фудбал: Евролига - емисија 20.51 Фудбал: Евролига - емисија 21.00 Фудбал, Евролига: Тотенхем Рубин Казан, пренос 22.52 Фудбал: Евролига - емисија 23.15 Жица 00.11 Закон и ред 00.54 Моја породица 01.23 24 02.05 Ноћни музички програм

07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.10 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Фаџ Интермецо 1 Невероватне приче Земља Интермецо 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Отац Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Фаџ Невероватне приче Земља Хери и Хендерсонови Сиквест

08.00 Замишљени злочини 10.00 Купе де вил 12.00 Прича о сексу 14.00 У акцији 16.00 Бела палата 18.00 Један круг 20.00 Булевар звезда 22.30 Тајанствени странац 00.00 Девојка и дечко

Еди та Ми си рић

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? ФБИ Досије Ништа лично Изгубљени рај Отмица и спасавање Разоткривање митова ФБИ Досије

08.30 08.45 09.15 10.50 11.00 14.45 15.00 17.00 18.00 18.10 20.00 23.00 23.05 23.35 23.40 00.45

Сви спортови Фудбал Тенис Фудбал Тенис Фудбал Брзина Билијар Фудбал Тенис Борилачки спорт Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Тенис

Бу да ком ис ко ре ње на мо нар хи ја

а кро рез Жак-Лу ја Пе реа „Ко нач но за до во љен узи ма ле се би за пра во да де лу ју; с дру ге стра не, оне су чо век“ спа ја све иде ал не пред ста ве о но вом из по ли тич ког јав ног про сто ра би ле још сна жни је ис „му шкар цу“ Ре во лу ци је. За сцен ски оквир ти ски ва не и из ло же не ве ли ким ре пре си ја ма. По је ди не ода бра на је олу ја, ко ја ће се од мах по ву ћи јер то на - за го вор ни це жен ских пра ва, по пут Олим пи је де Гуж, го ве шта ва сун це ко је се про ма ља. На зе мљи ле жи су ги љо ти ни ра не или, као Те ро ињ де Ме ри кур, про др во у чи јој су кро шњи пле мић ки гр бо ви, кан ди ло гла ша ва не ду шев но бо ле сни ма и за тва ра не у изо ло ва и кра љев ска кру на, док је же зло по ло мље но. Му ња не уста но ве. Ни је слу чај но што је Фран цу ска, јед на од по га ђа кру ну и па ли гра не. Краљ, пр ви и дру ги ста - по след њих „кла сич них“ европ ских зе ма ља, тек 1944. леж, Ка то лич ка цр ква, сру ше ни су у не вре ме ну. же на ма да ла пра во гла са. По ли ти ка је и на се лу по ста ла по ту но му шки по Олу ја, му ња и наг мла дић су ме та фо ре вла да ви не при ро де, ко ју је до не ла Ре во лу ци ја. Олу ја је алу зи ја сао. Та ко је би ло са збо ро ви ма у Про ван си у пр вој на олу ју Те ро ра, удар му ње на по гу бље ње Лу ја XVI. по ло ви ни 19. ве ка, на ко ји ма су се ра ни је са ста ја ли Др во, ипак, не ру ши са мо олу ја већ и мла дић ко ји у де сни ци др жи бу дак, по тре бан да би се др во пот пу но укло ни ло. Ти ме се алу ди ра на пот пу но ис ко ре њи ва ње ста рог ре жи ма. Мла дић др жи бу дак као то ља гу, атри бут уоби ча је не му шке але го ри је на ро да, ко ја во ди по ре кло од Хер ку ла. Фи гу ра мла ди ћа са др жи мно ге еле мен те тра ди ци о нал не вер ске ико но гра фи је; на ли ку је Хри сту ко ји вас кр са ва. Мла дић сто ји на Зе мљи ној ку гли па не сим бо ли зу је са мо ре ге не ри са ну фран цу ску на ци ју већ и чо ве чан ство. Ње го во те ло је са вр ше не ле по те. Пре све га озна ча ва ап со лут ну кре по сност и по зи тив не осо би не, ко је кра се ре во лу ци о нар ног му шкар ца. Олим пи ја де Гуж је још то У оп штој јед на ко сти му шкар ци су ипак јед на ки ји ком Ре во лу ци је рас пра вља ла о то ме да ли је про гла ше ње људ ских и гра ђан ских же не и му шкар ци, али су по том же не ис кљу че не. пра ва у ствар но сти за пра во „де кла ра ци ја о пра ви ма Збо ро ви су пре тво ре ни у му шке ве че ри, на ко ји ма му шка ра ца и гра ђа на“. Јер, сло бо да же не ни је би ла се во ди ла се о ска по ли ти ка. До сре ди не 19. ве ка и иста као сло бо да му шкар ца, иако је она, нпр., у јед - мно ги од ра сли му шкар ци, због цен зу сног би рач ког ном кри вич ном по ступ ку има ла пра во на исте ме ре пра ва, би ли су ли ше ни пра ва уче шћа у до но ше њу за шти те. Дру ги члан Де кла ра ци је из 1789. по ста вља по ли тич ких од лу ка, али је у ве ћи ни европ ских зе ма као циљ сва ког по ли тич ког ује ди ње ња очу ва ње при - ља от при ли ке до 1900. уве де но оп ште пра во гла са род них и не за ста ри вих пра ва чо ве ка. Ме ђу њи ма су за све од ра сле му шкар це. За ми ли та ри за ци ју му шкар ца као су штин ског на ве де ни сло бо да, сво ји на, си гур ност и от пор тла че њу. Јед на по ли тич ко-пор но граф ска пер си фла жа еле мен та хе ге мо ни за ци је мо де ла му шко сти би ле су Де кла ра ци је о пра ви ма чо ве ка пре ци зно је из ра зи ла нео п ход не и вој не ре фор ме. Кључ но је би ло уво ђе јед но стра но му шко зна че ње „пра ва чо ве ка“: джи - ње оп ште вој не оба ве зе у ве ћи ни европ ских зе ма ља, у не ки ма, као у Фран цу ској, нов ски фа лус у ерек ци ји, на још пре 1800, а у не ки ма по три јум фал ним ко ли ма ис под сле као ре ак ци ја на вој ну над бал да хи на, у прат њи са ти За го вор ни цу жен ских пра ва рич но „очу ђе не“ по вор ке. Олим пи ју де Гуж ре во лу ци о нар на моћ На по ле о на. Оп шта вој на оба ве за у по чет ку ни је бит но По себ но су у то до ба би ле власт је ги љо ти ни ра ла, про ме ни ла му шкар це, али у оми ље не сце не смр ти из ан тич ке ми то ло ги је. Нај по зна - а Те ро ињ де Ме ри кур про гла си ла иде о ло шком по гле ду је сте. ду шев но бо ле сном и за тво ри ла. По ста ти вој ник би ло је ви ти ји при ме ри смр ти „ре во лу сок, оп шти, па три от ски циљ, ци о нар ног му че ни ка“ су Да Фран цу ска је ме ђу по след њим за ко ји је вре де ло жр тво ва ти ви до ве сли ке „Уби је ни Ма европ ским зе мља ма же на ма се и умре ти. ра„ и „Мр тви мла ди Жо зеф да ла пра во гла са тек 1944. Му шка рац 19. ве ка ни је Ба ра„. Њи хо ва смрт је ујед но тре ба ло да има ни ка квих и му че нич ка и хе рој ска. Она је би ла фо кус вој нич ког је зи ка, ко ји се раз ви јао у жен ских осо би на. Би ле су по треб не де це ни је да се ре во лу ци о нар ним ар ми ја ма, а по го то во под На по ле - вој ска и њен про фе си о нал ни пер со нал иден ти фи ку о но вим вођ ством. Му шкост, ко ја се пре но си ла и ју са за дат ком оп штег вас пи та ва ња му шко сти и да пре ко но вог вој нич ког је зи ка, увек је им пли ци ра ла га схва те озбиљ но. Ови аспек ти, раз ви је ни на не ову смрт као де ло спа се ња за сло бо ду на ци је. Му - мач ком и по го то во пру ском при ме ру, при ме њи ви су шка рац вој ник из до ба Ре во лу ци је до био је ме си јан - на ве ћи ну европ ских др жа ва у 19. ве ку, не за ви сно ске цр те, а На по ле он је ус пео да се бе пред ста ви као од то га да ли рас по ла жу са мо отад жбин ском или и ко ло ни јал ном ар ми јом. Вој ска као „шко ла му шке но вог спа си те ља. По ли тич ки про стор је од по зног 18. сто ле ћа би вао на ци је“ је оства ре на тек по сле 1860. с пр вим упут де фи ни сан као му шки, а фа ми ли јар ни, кућ ни као жен - стви ма офи ци ри ма за ду же ним за обу ку. Ар ми ја је ски – на осно ву за да та ка же на и му шка ра ца ко ји су, као шко ла би ла из над свих дру гих обра зов них и то бож, про ис ти ца ли из жен ске и му шке при ро де. Али вас пит них уста но ва. Сви мла ди му шкар ци про ла зи у ре во лу ци о нар ној Фран цу ској же не су се, с јед не ли су исту шко лу, че сто се го во ри ло да су сви раз стра не, сна жно про би ја ле у по ли тич ку јав ност, зах те - ви ја ли исте вр ли не, сти ца ли исту му шкост и пре но ва ле су свој удео у по ли тич ким гра ђан ским пра ви ма и си ли је у свој чи тав по то њи ци вил ни жи вот. Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450–2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak20.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По ста је те ја чи не го ика да. Због упли ва Ју пи те ра у ва шем зна ку, ко ји ула зи у са вез с не у мо љи вим и по ма ло опа сним Плу то ном, по ста је те фа тал ни у сва ком по гле ду. Нај ја чи сте ка да сте са ми!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. oktobar 2011.

Да нас је по вољ на астро ло шка си ту а ци ја да се по ја вљу је те у јав но сти јер де лу је те да ле ко си гур ни је и убе дљи ви је од мно гих. На тај на чин мо же те на мет ну ти сво је ста во ве, ци ље ве и зах те ве.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш Мер к ур у зна к у мрач не Шкор пи је, на та ко зва ном Изи ди ном пу ту, као у ту не лу, без све тла, по ста је ви ше ин ту и ти ван не го ра ци о на лан. Из гу би ли сте же љу за игром и окре ну ли се тран сфор ма ци ји.

Ме сец је упло вио у кра љев ски знак Ла ва па сте и са ми по ста ли не ка ко до сто јан стве ни и гла му ро зни. До те рај те се нај бо ље што мо же те јер та ко има те мно ге пред но сти на су ге стив ном ни воу.

Не ма ви ше ни про сто ра ни вре ме на за из бе га ва ње би ло че га, би ло ко га. Су о ча ва те се са зна чај ним осо ба ма на лич ном пла ну, а ти ме и кроз то – са са ми ма со бом. Ме ки сте и ја ки исто вре ме но.

Ка да сед не те за рад ни сто, ни ко вам ни је ра ван. А ка да хо да те и пу ту је те, по сла ра ди, осе ћа те се ве о ма до бро у сво јој ко жи. Узми те у об зир и не ке скри ве не си ту а ци је и су сре те. Озбиљ ност.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ула зи те у све бо љу си ту а ци ју, ка ко вре ме про ти че. Са рад ња с осо бом до ко је вам је ста ло је све успе шни ја. Не мој те би ти и су ви ше енер гич ни, већ са слу шај те и ува жи те са рад ни ке, кли јен те.

Од но си с ино стран ством су зна чај ни ових да на. По ве ди те ра чу на о на чи ну на ко ји са ра ђу је те, ви ше не го о са мом ци љу. Пу то ва ње је ва жни је од са ме ко нач не де сти на ци је. Без жур бе и адре на ли на.

Бу ди те оба зри ви у ре ша ва њу не крет ни на и све га што се од но си на туђ но вац јер би се мо гли по ка за ти про бле ми ко ји ће про из ве сти сва ђе. Ни је вре ме за но ве кре ди те, стр пи те се до сле де ће го ди не.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Про мен љи ве окол но сти су при сут не у ка ри је ри па и не ка жен ска би ћа ко ја ће их про во ци ра ти. Да кле, са мо ва ша до след ност оста је тра јан и су гу ран фак тор за бу дућ ност. По ве ди те ра чу на о сво јој де ци.

Парт нер је у остра шће ној и енер гич ној фа зи, ко ја пре ва зи ла зи ваш праг то ле ран ци је. Из бе га вај те су ко бе с дру гим осо ба ма, без об зи ра на то да ли сте бли ски или не. По ву ци те се и не ре а гуј те на иза зо ве.

У при ват ном по слу се ат мос фе ра за хук та ва и убр за ва. Не ко би вас мо гао угро зи ти, с на ме ром или без ње. Бу ди те му дри и по сма трај те си ту а ци је с дис тан це. Здрав стве но ста ње за слу жу је па жњу.

TRI^-TRA^

Ма ра ја по ка за ла бли зан це V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло, увече

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 20 Niш

Пе ва чи ца Ма ра ја Ке ри и њен су пруг Ник Ке нон уго сти ли су те ле ви зиј ску но ви нар ку Бар ба ру Вол терс у свом њу јор шком ста ну на Мен хет ну и све ту по ка за ли ше сто ме сеч не бли зан це. Шест ме се ци на кон ро ђе ња бли за на ца, си на Мо ро ка на и кће ри Мон ро, Ма ра ја је ма ли ша не из ве ла пред ка ме ре то ком сни ма ња еми си је Бар ба ре Вол терс. Еми си ја ће се у САД еми то ва ти овог пет ка. По зна ти пар је том при ли ком про го во рио о свом бра ку, про бле ми ма са за че ћем и ком пли ка ци ја ма то ком Ма ра ји не труд но ће. Ма ра ја је Бар ба ри от кри ла да је ја ко срећ на ма ма, те да сво је бли зан це од ми ља зо ве „Roc and Roe”. На пи та ње да ли ве ру је свом су пру гу, пе ва чи ца је за го нет но од го во ри ла: „По не кад”. Ник, ко ји је се део до ње то ком ин тер вјуа, ни је био им пре си о ни ран од го во ром.

VIC DANA

Evropa

С кишоМ

Madrid НО ВИ САД: То пло, али уз по сте пе но на о бла че ње, а уве че са ки шом по вре ме но. Ве тар нај пре ју жни и ју го и сточ ни, а по под не у скре Rim та њу на уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра London ту ра од 6 до 17 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: По сте пе но на о бла че ње за хва та се вер Вој во ди не, Cirih где ће по под не по че ти ки ша, а до кра ја да на и у оста лим пре де ли Berlin ма. Ве тар нај пре уме рен ју жни, а по под не у скре та њу на уме рен до Beч по ја чан се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 4 до 20 сте пе ни на ју гу Ба на та. Varшava СР БИ ЈА: Ре ла тив но то пло, али по под не уз на о бла че ње са ки Kijev шом на се ве ру Вој во ди не, а у но ћи ка пет ку ки ша и на за па ду зе мље и у цен трал ним пре де ли ма. Ве тар слаб до уме рен ју жни и ју го и сточ Moskva ни, а по под не на се ве ру Ср би је уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак Oslo ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -2 до 22 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так хлад ни је са ки - St. Peterburg шом. У су бо ту све же, на се ве ру су во, а у оста лим пре де ли ма мо гу ћа Atina сла ба ки ша. Од не де ље по сте пе но то пли је.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу ути ца ти на по ја ча ње те го ба код хро нич них бо ле сни ка. Ти пич не ме те о ро пат ске ре ак ци је услед при бли жа ва ња, а у се вер ним де ло ви ма и про ла ска хлад ног фрон та мо гу би ти из ра же не и у ја кој фор ми. Опре зно у са о бра ћа ју!

Pariz

21 21 12 8 11 11 9

Про да је Ла ла кром пир на пи ја ци. Ус пут до руч ку је: ре же хлеб, сла ни ну, па ра дајз... На и ђе јед на го спо ђа па пи та: - По што је кром пир? Ла ла пре ко за ло га ја од го во ри: - Пет на ест ди на ра - и на ста ви да је де. Не што ка сни је на и ђе дру га го спо ђа и та ко ђе пи та по што је кром пир. - Та, рекô сам већ је да ред - љу ти то ка за Ла ла.

12 9 9 9 22 12

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

278 (-42)

Slankamen

272 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

351 (-33)

Zemun

273 (6)

Bogojevo

317 (-20)

Panчevo

290 (4)

Smederevo

458 (4)

Baч. Palanka 309 (-8) Novi Sad

282 (2)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

146 (4)

S. Mitrovica

34 (6)

Tendencija stagnacije

Senta

218 (2)

Beograd

223 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

250 (1)

NERA

Hetin

62 (-4)

TISA

-21 (-1)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (2)

Reшeњe iz proшlog broja