Dnevnik 20.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 20. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23593 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

USVO JE NA URED BA O MI NI MAL NIM I MAK SI MAL NIM CE NA MA TO PLOT NE ENER GI JE

Dr`ava obuzdava cene grejawa str. 4

UdrU@e w e sa m o s tal n ih za n a t li j a i tU r i s ti^ k a or g a n i z a c i j a noVog sada

IVI CA DA ^I] I HA [IM TA ^I RAZ GO VA RA LI U BRI SE LU

„Koliko je Kosovo wegovo, toliko je i moje”

Foto: R. Hayi}

str. 2

U DS-u UTVR \E NE KVO TE ZA GLA SA WE NA IZ BOR NOJ SKUP [TI NI STRAN KE

„Etno ku}a” puna suvenira

O lideru DS-a odlu~uju delegati iz centralne Srbije

s tr . 7

str. 3

STA RI DU GO VI BLO KI RA LI RA ^UN MI NI STAR STVA PO QO PRI VRE DE

Dr`ava nama para da isplati paorske subvencije?

Evropska prestonica kulture i daqe ciq str. 9

str. 6 NASLOVI

U OSNOV NOM SU DU U NO VOM SA DU PO ^EO PO STU PAK PRO TIV LI DE RA LSV-a

Ekonomija

^anak dao izjavu sudiji, Da~a se nije pojavio ZA VR [E NO SU \E WE ZA „ZRE WA NIN SKU AFE RU”

Presuda Goranu Kne`evi}u prvog novembra str. 13

str. 14 – 18

SPORT

NOVI SAD NI JE OD U STAO OD PRE STI @NE NO MI NA CI JE

4 Srpski regioni najsiroma{niji u Evropi 5 Kad dinar luta, privreda se izgubi

Poqoprivreda 6 Iz {est srpskih {e}erana 360.000 tona {e}era

Novi Sad 9 Skup{tina grada nagradila projektante ure|ewa keja

Crna 13 Ponovo sudovi u Ba~koj Palanci, Vrbasu i Be~eju

Mihoqsko leto n TIPSAREVI] SVE BLI@I LONDONU

n VUKOVI] OKUPQA NAJBOQE RUKOMETA[E

n VOJVO\ANSKI DERBI U NOVOM SADU

Najvi{a temperatura 26 °S

POLiTikA

subota20.oktobar2012.

IVI CA DA ^I] I HA [IM TA ^I RAZ GO VA RA LI U BRI SE LU

REAGOVAWA

Ta di}: Ne ma re {e wa za Ko so vo bez EU Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} iz ja vio je si no} da je do bro {to je do {lo do su sre ta pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja kod vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton. On je za RTS do dao da se na da da po sle ju ~e ra {weg su sre ta ne ko raz u me {to se on ru ko vao s Ta ~i jem na „Kro a ci ja sa mi tu„ u Du brov ni ku u ju lu ove go di ne. Ta di} je po no vio i da Sr bi ja pi ta we Ko so va ne mo `e da re {i bez EU i ako ni je na pu tu evro in te gra ci ja.

Gru bje {i}: Da ~i} je hra bar Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Su za na Gru bje {i} iz ja vi la je da je troj ni sa sta nak u Bri se lu do kaz sprem no sti ak tu el ne Vla de Sr bi je na di ja log i re {a va we pro ble ma. – Po {to smo mi pred lo `i li po li ti~ ki di ja log na naj vi {em ni vou, uz po dr {ku EU, su sret s Ta ~i jem je bio o~e ki van – re kla

je Su za na Gru bje {i} za Ta njug . – Da ~i} je hra bar, za raz li ku od we go vih pret hod ni ka. – Ne ki su se s Ta ~i jem vi |a li na kon si la ska s vla sti, a Da ~i} na po ~et ku man da ta – pod se ti la je ona, i uka za la na to da to „go vo ri o sprem no sti ove vla de na di ja log i o na me ri da se pro ble mi re {a va ju”.

Ru ì}: Pre mi jer pre u zeo pu nu od go vor nost – Pre m i j er Ivi c a Da ~ i} pre u zeo je pu nu od go vor nost, po ka zao ozbiq nost dr à ve ka da je re~ o re {e wu ko sov skog pro ble ma i sprem nost da po~ ne raz go vo re – iz ja vio je ju ~e {ef po sla ni~ kog klu ba So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Bran ko Ru ì} Ta njug u. – Da ~i} je od la skom u Bri sel, na raz go vor s vi s o k om {e f i c om evrop s ke di p lo m a t i j e Ke t rin E{ton, gde se sreo i s ko sov skim pre mi j e r om Ha { i m om Ta ~ i j em, po ka zao sprem nost da se na sta vi di ja log.

On je pod se tio na to da je de le ga ci ja Sr bi je i 2006. go di ne raz go va ra la s pred stav ni ci ma Pri {ti ne, a da je pre to ga raz go va ra la i s de le ga ci jom u Ram bu jeu. Ru ì} je, me |u tim na gla sio i da je Da ~i} uo~i od la ska na taj sa sta nak pod vu kao da Sr bi ja ni ka da ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va. – Dr àv ni vrh se opre de lio da Da ~i} bu de {ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom i on je spre man da pre u zme tu od go vor nost, ~i me po ka zu je od lu~ nost i hra brost ka da je naj te è – re kao je Ru ì}.

DSS: Po gre {no i {tet no De mo krat ska stran ka Sr bi je ne za do voq na je {to se pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} u Bri se lu su sreo s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem jer sma tra da to pred sta vqa na ru {a va we srp skih dr àv nih i na ci o nal nih in te re sa. – Po gre {no i {tet no je raz go va ra ti s Ta ~i jem jer to pred sta vqa na ru {a va we srp skih dr àv nih i na ci o nal nih in tre sa – re kao je Ta njug u port pa rol DSS-a Pe tar Pet ko vi}. Za DSS je to, ka ko je is ta kao, pot pu no ne pri hva tqiv su sret, bu du }i da je pro tiv Ta ~i ja 2008. go di ne pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog naj te èg kri vi~ nog de la – pod ri va wa ustav nog po ret ka Sr bi je.

Jo va no vi}: Po treb ni kon kret ni re zul ta ti Su sret pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja pod okri qem Evrop ske uni je bi }e po zi ti van do ga |aj ako se ti me ko na~ no „smi ri vi {e go di {we tra u mi ra we jav no sti i ba vqe we pe ri fer nim ele men ti ma bu du }ih pre go vo ra”, iz ja vio je ju ~e pred sed nik LDP-a ^e do mir Jo va no vi}. – Sr bi ma i Al ban ci ma, Sr bi ji i Ko so vu je po tre ban traj ni mir, a qu di ma po li ti ka ko ja }e obez be -

dnevnik

di ti da ko na~ no jed na ge ne ra ci ja pro ì vi ì vot bez ra ta i su ko ba – re kao je Jo va no vi} Ta njug u. On je do dao da je zbog to ga pre sud no da su sret ne bu de pra }en „neo d go vor nim po na {a wem dr àv nih zva ni~ ni ka i ne kim no vim po ku {a jem da se do ga |aj u Bri se lu kom pen zu je an ti e vrop skom ili na ci o na li sti~ kom kam pa wom za unu tra {wu upo tre bu, kao {to je do sa da bio slu ~aj u sli~ nim si tu a ci ja ma”.

Si mi}: Sa sta nak }e smi ri ti ten zi je s Bri se lom Pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Pre drag Si mi} iz ja vio je da }e su sret pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja, ako ni {ta dru go, smi ri ti ten zi je Be o gra da i Bri se la i kri zu u wi ho vom od no su. Si mi} je u iz ja vi Ta njug u oce nio da }e sa sta nak u Bri se lu iza zva ti do sta kon tra verz nih re ak ci ja, a da ni Da ~i }a u Be o gra du, ni Ta ~i ja u Pri {ti ni zbog to ga ne }e „do ~e ka ti apla u zi ma”. – Mi slim da je po sle sa stan ka naj za do voq ni ja Ke trin E{ton jer }e ima ti ne {to da po ka `e na do de li No be lo ve na gra de za mir. [to se ti ~e Ta ~i ja, ni sam si gu ran da }e ga sa ~e ka ti apla u zi, Da ~i }a si gur no ne }e u Be o gra du – re kao je Si mi}. On sma tra da bi bi lo bo qe da je do troj nog sa stan ka do {lo po sle plat for me, ko ju, ka `e, Be o grad jo{ uvek ne ma.

„Ko li ko je Ko so vo we go vo, to li ko je i mo je” Pre m i j er Sr b i j e Ivi ca Da ~i} i ko sov ski pre m i j er Ha { im Ta ~i su sre li su se ju ~e u Bri se lu za istim sto lom, za jed no s vi so kom {e fi com evrop ske di plo m a t i j e Ke t rin E{ton, ko j a se, kao {to je ra ni je na ja vi la, li~ no an ga `o va la u po ku {a ju una pre |e wa di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. Vi so ka pred stav ni ca EU sa o p { ti l a je po pod ne da je na za jed ni~ kom sa stan ku s pred sed ni kom Vla de Sr bi je i ko sov skim pre mi je rom po stig nu ta sa gla snost da se di ja log na sta vi i da su se Da ~i} i Ta ~i oba ve za li da ra de za jed no. Ona je na ja vi la da }e do na red nog sa stan ka do }i usko ro. „Na kon odvo je nih su sre ta, pred se da va la sam za jed ni~ kim sa stan kom u mo joj kan ce la ri ji, ko ji je pro te kao u do broj i kon s truk t iv n oj at m os f e r i. Slo `i li smo se da se di ja log dve stra ne o nor ma li za ci ji na sta vi i obo ji ca su se oba ve za l a da }e ra d i t i za j ed n o.

Sma tra mo da je vre me da se po stig ne isto rij ski do go vor. Sprem ni smo za raz go vo re ~ak i o ko na~ nom sta tu su Ko so va i Me to hi je (Ivi ca Da ~i}) ble me, a to }e i Sr bi ju i Ko so v o pri b li ` i t i Evro p i”, oce wu je Ke trin E{ton. Za jed ni~ ki sa sta nak E{to no ve s Da ~i }em i Ta ~i jem –

Ni je bi lo isto rij skog ru ko va wa Pre mi jer Da ~i} je za B-92 re kao da na sa stan ku u Bri se lu „ni je do {lo do isto rij skog ru ko va wa” kao i da je te ma sa stan ka „bio do go vor o di ja lo gu”. On je na veo i da je srp ska stra na sprem na da pre go va ra i o kon kret nim pro ble mi ma. – Sprem ni smo za raz go vo re o po lo `a ju srp skog na ro da, za {ti ti cr kve ne ba {ti ne, rat nim zlo ~i ni ma, tr go vi ni or ga ni ma, ne sta lim li ci ma, srp skoj imo vi ni i po vrat ku iz be glih na Ko so vo i Me to hi ju – na veo je Da ~i}.

skim pre m i j e r om Ha { i m om Ta ~ i j em da je do g o v o r e n o da je neo p h od n o ostva r i t i vi dqiv na p re d ak od n o s a i da je za t ra ` io da ne bu d e jed n o stra n ih po t e z a dok tra j u pre go v o r i. – Sma tra mo da je vre me da se po stig ne isto rij ski do go vor. Sprem ni smo za raz go vo re ~ak i o ko na~ nom sta tu su

Vu lin: Svi smo zna li – Troj ni sa sta nak Da ~i}–Ta ~i– E{to no va ni je iz ne na |e we za ~la no ve Vla de – iz ja vio je {ef Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne. – Mi smo ozbiq na ze mqa, svi sa stan ci pre mi je ra i plat for ma za raz go vo re se usva ja ju na Vla di, ta ko da smo mi svi zna li za da na {wi sa sta nak. Vu lin je u Dnev ni ku RTV-a ot krio kao „eks klu zi vu” da su ~ak i pred stav ni ci Sr ba s Ko so va zna li da }e se Da ~i} ju ~e u Bri se lu sa sta ti i s pre mi je rom Ko so va Ha {i mom Ta ~i jem.

Zna~ ke Da ~i} je na gla sio da to kom su sre ta ni je bi lo dr `av nih sim bo la. – Ja sam no sio svo ju zna~ ku, a i Ta ~i je no sio ne ku zna~ ku, ali mo ja je bi la ve }a – pri me tio je on. Usko ro }e mo se po no vo sre sti”, na vo di se u sa op {te wu vi so ke pred stav ni ce. Ona je ta ko |e re kla da ~vr sto ve ru je u to da je di ja log u in te re su obe stra ne. „We gov ciq je da se po boq {a `i vot na ro da i da im se po mog ne da re {e pro -

~i ja je glav na te ma bi lo una pre |e we di ja lo ga – usle dio je po s le odvo j e n ih su s re t a E{ton–Da ~i} i E{ton–Ta ~i. Pre m i j er Sr b i j e Ivi c a Da ~ i} re k ao je po s le sa s tan ka s vi s o k om pred s tav n i c om EU Ke t rin E{ton i ko s ov -

|e we di ja lo ga s Pri {ti n om. Pre m i j er je re kao da sle di sed ni ca dr `av nog ru ko vod stva Sr bi je na ko joj }e bi ti utvr | e n a plat f or m a za di ja log u ko jem }e, ka k o is t i ~ e, bi t i otvo re ne sve te me – od pri m e n e do sa d a po stig n u t ih spo r a z u m a, te l e k o m u n i k a c i j a i ener ge ti ke pa do po li ti~ kih pi ta wa. On se osvr nuo na ~i we ni cu da se sa stao sa ~o ve kom ko ji je u iz ve {ta ju Sa ve ta Evro pe osum wi ~en za tr go vi nu or ga ni ma Sr ba na Ko so vu, is ta kav {i da kao pre mi jer mo ra da u~e stvu je u di ja lo gu. – Ja sam mu re kao da, ko li ko je Ko so vo we go vo, to li ko je i mo je. Ja sam ro |en na Ko so vu – na veo je Da ~i}, i na gla sio da je Ta ~i ja pod se tio na to da je bio vo |a pa ra voj ne for ma ci je „Oslo bo d i l a~ k a voj s ka Ko s o v a”, ali je i do dao da je Ta ~i u~e stvo vao i u ra zo go vo ri ma u Ram bu jeu, kao i u pre go vo ri ma u Be ~u. – U ve zi s pa ra lel nim struk tu ra ma Ta ~i ju sam re kao da je ne ta ko dav no i on bio deo jed ne pa ra lel ne struk tu re tj. for ma ci je. Da ~i} je jo{ jed nom po no vio da ni ko ne tre ba da mu za me ri na u~e {}u u da na {wem

Ko so va i Me to hi je – is ta kao je Da ~i}. Pred sed nik Vla de Sr bi je je na ja vio da }e u no vem bru bi ti odr `an sle de }i sa sta nak, do ka da }e ru ko vod stvo Sr bi je pri pre mi ti plat for mu za vo -

di ja lo gu jer je, ka ko je re kao, kad je tre ba lo, i „ra to vao” pro tiv Ta ~i ja. – Sad je vre me da se raz go va ra i da se tra `e re {e wa u obo stra nom in te re su – is ta kao je on.

Vu ka di no vi}: Srp ska vlast pre {la jo{ jed nu cr ve nu li ni ju Ana li ti ~ar \or |e Vu ka di no vi} iz ja vio je ju ~e da je su sre tom pred sed ni ka Vla de Sr bi je i ko sov skog pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja srp ska vlast o~i gled -

no pre {la jo{ jed nu cr ve nu li ni ju i „pod pri nu dom pro gu ta la jed nu od ve }ih `a ba”. On je do dao da je, me |u tim, ma we ja sno da li je to sa mo jo{ je dan u ni zu be smi sle nih

ustu pa ka Be o gra da u o~e ki va wu uz vrat nog ustup ka Bri se la ili Pri {ti ne za „tu `a bu, jed nu od ve }ih, ko ju su Da ~i} i zva ni~ ni Be o grad bi li pri nu |e ni da pro gu ta ju”.

Vej vo da: Isto rij ski su sret Pot pred sed nik ne ma~ kog Mar {a lo vog fon da Ivan Vej vo da oce nio je da je za jed ni~ ki sa sta nak vi so ke pred stav ni ce Evrop ske uni je Ke trin E{ton, pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i pre mi je ra Ko so va Ha {i ma Ta ~i ja u Bri se lu iz u zet no va `an sa sta nak i u ne kom smi slu za slu `u je i epi tet isto rij skog. „Ako po gle dam una -

zad, u ovih de se tak go di na stal no se ~e kao taj tre nu tak ka da do la zi do po ~et ka re {a va wa jed nog pro ble ma ko ji ko ~i Sr bi ju u we nom na pret ku. Ne mi slim da je ovo sa mo je dan pro to ko lar ni su sret da bi se po ka za la do bra vo qa ne go da je to po ~e tak”, re kao je Vej vo da za Ra dio Slo bod na Evro pa.

TVIT CRTICA

To min {e sna e ste rac Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} okon ~ao je svo ju rad nu ne de qu na „Tvi te ru“ jed nom re ~e ni com: „Ni je va `no ko se kao po je di nac po ka `e do bro, ako ceo tim ni je us pe {an. To je kao utak mi ca gde je dan igra~ igra do bro, a dru gi tim po be di„.

Ru ku ju se, ru ku ju Po s la n ik LSV-a u voj vo | an s kom par l a m en tu Alek s an d ar Mar ton kon s ta tu j e na laj n i: „Na { a kla s i k a. Ne } e{ Vla s i j a, do b i j e{ Ru g o vu. Ne } e{ Ru g o v u, do b i j e{ Ta ~ i j a. Sle d e ru ko v a w a“. A LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ka `e: „Ako se ru ko vao s Ta ~i jem, on da je to do sa da naj hra bri ji po tez u po li ti~ kom `i vo tu Ivi ce Da ~i }a. Ja uvek ce nim hra brost„

Pod ri va we i osta lo Ne sla `e se sva ko s ak ci jom Pkre ta „Dve ri“. No vi nar Pe |a Va si qe vi} po ru ~u je s „Tvi te ra“: „Zah tev da se uki ne Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na de lu je mi kao ak ci ja pod ri va wa ustav nog po ret ka...„

Ho }e, ho }e Pi ta wa sti `u i na adre su mi ni stra pra vo su |a. Si ni {a La |e vi} ga pi ta: „Da li }e ne ko od go va ra ti zbog lo {e re for me pra vo su |a?” Mi ni star }e krat ko: „Na rav no da ho }e!„

Ko vo li iste li ko ve Kan di dat za pred sed ni ka DS-a Bra ni mir Ku zma no vi} pod vla ~i: ‎ ”Mi slim da bi bi lo do bro za

Sr bi ju da u Ustav uve de da pred sed nik po li ti~ ke par ti je mo è te bi ti naj vi {e u dva man da ta i da po sle to ga ne mo è te bi ti pred sed nik ni jed ne dru ge po li ti~ ke par ti je. Ve ru jem da se svi gra |a ni Sr bi je sla ù s tim”. Na opa sku „tvi te ra {a„: „Da se Ustav ba vi ure |i va wem po li ti~ kih par ti ja? Za i sta bi zar no. Ka kve to ima ve ze s iz bo ri ma u DS-u?„, Ku zma no vi} ob ja {wa va: „Re ~e no u jed noj emi si ji za bav nog ka rak te ra da bi se is ta kla sli ka ko li ko je Sr bi ji do sta istih li ko va ko ji 20 g. vo de stran ke„.

@e ne, `e ne Na me dij ski na pis: „@e ne zbog Vu ~i }a na va li le u SNS?!„ ~la ni ca DS-a Emi na Ko va ~e vi} ima svoj ko men tar: „Aha ha ha ha ha ha ha ha ha! :-D @e ne, `e ne :-D„

Kraq si... „Tvi te ra {i„ zna ju i vre men ske zo ne. Ta ko su „ulo vi li“ pred se da va ju }eg UN, eks {e fa di plo -

ma ti je Vu ka Je re mi }a: „Gde si, Vu ~e, za {to ’tvi tu je{’ u rad no vre me! Zna mo za vre men sku raz li ku! <3„ Je re mi} „re fe ri {e“ fa no vi ma: „Pa u za za ru ~ak...„ Na apel „tvi te ra {a„ ko ji se pot pi su je kao @MimiKraljMamba: „Pi{i nam, Vu~e, pi{i nam fratello“, Jeremi} odgovara: „HAHAHA! Kraq si...„

Zovem se Teofil Dramatur{kiwa Miwa Bogavac obja{wava kako motivi{e samu sebe: „Kad mi se omakne da napi{em pametnu kolumnu, zovem sebe Teofil i vodim se na ru~ak. :)„

Patriotska plata Direktor Beogradske filhamonije Ivan Tasovac postavqa na lajni „nezgodna” pitawa: „Izvinite, da li se neko se}a kolika ono be{e plata Sini{e Mihajlovi}a? Znam da je patriotska, ali sam zaboravio cifru. Hvala„. S. St.

politika

dnevnik

U DS-u UTVR\ENE KVOTE ZA GLASAWE NA IZBORNOJ SKUP[TINI STRANKE

O lideru DS-a odlu~uju delegati iz centralne Srbije O tome ko }e nakon 10. novembra voditi Demokratsku stranku odlu~iva}e 3.197 delagata koje }e uglavnom imenovati lokalni odbori te stranke. Najvi{e delagata ima}e odbori stranke iz centralne Srbije, koji }e, po kvotama koje je ju~e utvrdio Organizacioni odbor za pripremu izborne skup{tine DS-a, imati ve}inu, odnosno 55 odsto predstavnika. Slede vojvo|anski odbori s 24 odsto, dok }e beogradske demokrate imati 15 odsto delagata, a odbori s Kosova {est odsto. Kako je na{em listu potvrdio predsendik Izvr{nog odbora pokrajinske organizacije DS-a Stra hi wa Si mo vi}, odbore iz centralne Srbije i s Kosova predstavqa}e ukupno 1.761 delegat, Vojvodinu 756, a Beograd 528. Tako|e, po 76 delegata imenova}e stran~ki Forum èna i Demokratska omladina. On je kazao i da su lokalni odbori stranke iz Vojvodine prethodno izjasnili o podr{ci predsendi~kim kandidatima, te da je ~ak 43 od ukupno 45 organizacija podràlo kandidaturu Dra ga na \i la sa za lidersku poziciju. Jedino su, kako kaè, odbori iz Sremske Mitrovice i Sombora podràli kandidaturu Bo ri sa Ta di }a, s tim {to je somborski odbor dao podr{ku i Bo ja nu Paj ti }u za potpredsedni~-

ko mesto. Pajti}a su za tu kandidaturu podr`ali ina~e i svi odbori u Vojvodini koji su stali uz \ilasa.

Simovi} je ocenio i da takvo raspolo`ewe lokalnih organizacija stranke nedvosmisleno

stav PO DS-a u pogledu predsto je }e iz bor ne skup {ti ne potpuno je jasan i odra`ava stav ogromne ve}ine op{tin-

skih i gradskih odbora stranke u Vojvodini – rekao nam je Simovi}.

Od bo re iz cen tral ne Sr bi je i s Ko so va pred sta vqa }e 1.761 de le gat, Voj vo di nu 756, a Be o grad 528. Po 76 de le ga ta ime no va }e strana ~ki Fo rum `e na i De mo krat ska omla di na odra`ava i stav Pokrajinskog odbora DS-a, koji se, pak, o kandidaturama nije formalno izja{wavao jer i nema mogu}nost da sam odre|uje kandidate za izbornu skup{tinu. – Iako u procesu kandidovawa ne u~estvujemo formalno,

On je kazao da su kriterijumi za utvr|ivawe kvota za izbornu skup{tinu bili izborni rezultat na parlamentarnim izborima, broj odbornika koji je DS osvojio u lokalnim skup{tinama, broj ~lanova stranke u pojedinim op{tinama i broj pla}e-

nih ~lanarina. A na osnovu utvr|enih kvota lokalni odbori DSa odredi}e i ko }e ih predstavqati na izbornoj skup{tini. Po odluci Organizacionog odbora strana~ke skup{tine, delegati }e 10. novembra glasati na glasa~kim listi}ima a ne elektronski, zbog problema koji su se pojavili u prethodnom procesu glasawa na skup{tini DS-a. Odlu~eno je tako|e i da se na glasa~kom mestu postave sigurnosna vrata da bi se onemogu}ilo uno{ewe elektronskih ure|aja, poput mobilnog telefona, kojima bi mogao biti snimqen glasa~ki listi}, ~ime bi se naru{ila tajnost glasawa. Ne}e biti dozvoqeno ni da se nepopuweni listi} iznosi s bira~kog mesta, ve} }e delegatima biti prepu{teno da ga ubace u glasa~ku kutiju ili da ga pocepaju pred izbornom komisijom. Jedinu zvani~nu kandidaturu za predsednika DS-a do sada je podneo predsednik beogradske op{tine Vra~ar Bra ni slav Ku zma no vi}, a najavqena je i kandidatura biv{eg funkcionera te stranke Zo ra na @iv ko vi }a. Me|utim, favoriti za lidersku poziciju su aktuelni predsednik stranke Boris Tadi} i wegov zamenik Dragan \ilas, koji je i beogradski gradona~elnik. B. D. Savi}

subota20 .oktobar2012.

VLADIN „FALKON” POKVARIO SE U EMIRATIMA

[eik vratio Vu~i}a i Dinki}a Avion Vlade Srbije „falkon”, kojim je delegacija Srbije otputovala u Ujediwene Arapske Emirate, pokvario se prilikom dolaska u tu zemqu, a zbog nemogu}nosti da se kvar brzo otkloni, delegacija }e se vratiti avionom {eika Mu ha me da bin Za je da al Na hja na, re~eno je Tanjugu u kabinetu prvog potpredsednika Vlade. Delegaciju Vlade Srbije u dvodnevnoj poseti predvodili su prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Alek san dar Vu ~i} i ministar finansija i privrede Mla |an Din ki}, koji su sa {eikom Emirata razgovarali o saradwi u oblasti odbrane i unapre|ewu ekonomskih odnosa dveju zemaqa. ^lanovi dveju delegacije razgovarali su u Abu Dabiju o mogu}nostima plasmana srpskog oru`ja i municije Ujediwenim Arapskim Emiratima, zajedni~kim projektima za razvoj i proizvodwu

raketnih sistema i supersoni~nih trena`nih aviona. Kako je Tanjugu potvr|eno u kabinetu prvog potpredsednika Vlade, pre dva dana pilot Vladinog aviona „falkon”, nakon sletawa u Abu Dabi, ~lanovima srpske delegacije rekao je da postoji problem s elektronikom letelice, kao i da je najverovatnije u pitawu kvar autopilota. Popravka letelice zapo~ela je Dubaiju, gde je avion poslat po{to u glavnom gradu Emirata ne postoji servis za tu vrstu aviona. Delovi za avion su stigli tek ju~e, tako da je neizvesno kada }e Vladin avion poleteti. Iz kabineta vicepremijera re~eno je da je Vu~i} zbog obaveza u zemqi zamolio {eika Muhameda bin Zajeda al Nahjana da srpskoj delegaciji ustupi svoj avion, {to je {eik prihvatio.

REKLI SU

Dra{kovi}: Srbija mora da dobije svog De Gola – Srbija treba da krene u normalizaciju odnosa s Kosovom i da s wim uspostavi najte{we svestrane odnose – od kulturnih do ekonomskih, ali ne mora formalno da prizna nezavisnsot i po{aqe ambasadora u Pri{tinu – smatra predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra {ko vi}. On je, gostuju}i u emisiji „Ho}u da znam” TV B-92, naglasio da je u „najve}em interesu Srbije da shvati {ta ne moè, a {ta jedino moè uraditi – a to je da prihvati svih sedam uslova EU i krene u naj{iru normalizaciju odnosa Srbije i Kosova”. – Mislim da Srbija mora da dobije svog De Gola. Ne znam da li ga ima, ali joj je potreban onaj ko }e re}i da prihvata nestatusni deo Ahtisarijevog plana kao osnov za daqe pregovore. Onaj ko to uradi zaduìo bi Srbiju i izveo iz slepe ulice. Srbija nam je na umoru – rekao je Dra{kovi}. On je naglasio da Srbija ima pravo da pomaè i finasijski Srbe na Kosovu, ali transparentno, da se zna ko {ta dobije, „a ne da narod gladuje, a da milijarde evra zavr{avaju u xepovima lopova i na Kosovu i u Beogradu”.

ekonomija

subota20.oktobar2012.

dnevnik

SRP SKI RE GI O NI NA DNU JO[ JED NE EVROP SKE LI STE

[u ma di ja, Voj vo di na i osta li me|u naj si ro ma {ni jima u Evro pi Da zvani~na evropska statistika uzima u obzir i Srbiju, pokazalo bi se da su na{i regioni najsiroma{niji mereno bruto doma}im proizvodom po glavi stanovnika. Me|u 280 regiona u Evropi dva posledwa mesta zauzeli bi region [umadija i zapadna Srbija, te ju`na i isto~na Srbija, a ni Vojvodina ne bi stajala mnogo boqe, ka`e za „Dnevnik” urednik portala „Makroekonomija” Mi ro slav Zdrav ko vi} koji je u podatke iz „Eurostatovog” ovogodi{weg izve{taja o evropskim regionima ubacio i na{e. Prema wegovim re~ima, izme|u Vojvodine, koja je u evropskoj tabeli na 274. mestu, to jest {esta je odpozadi, i dva najgora, tako|e na{a, smestila su se tri bugarska i jedan rumunski region. Ina~e, Srbija je u ovom merewu podeqena na ~etiri regiona, a najboqe od wih

stoji region Beograda, koji je zauzeo 238. mesto. – Tu je re~ o dvocifrenom rangirawu, {to zna~i da je dr`ava podeqena na regione koji imaju raspon od 800.000 do tri miliona stanovnika – obja{wava Zdravkovi}. – Tako Srbija ima ~etiri regiona,

}eg proizvoda. Pretposledwa, [umadija i zapadna Srbija, je na 25 odsto proseka Evrope, dok je Vojvodina na 35 odsto. Do izbijawa krize, to jest u 2008. godini, cela Srbija je imala rast u odnosu na EU s nekih 32 odsto evropskog proseka na 38 odsto. I onda smo krenuli da to-

Da le ko od ma kli Od biv{ih republika SFRJ na evropskoj tabeli najboqe stoji region zapadna Slovenija, koja je sa 105 posto evropskog proseka razvijenosti na 98. od 280 mesta. Druga je severozapadna Hrvatska, koja je na 199. mestu, Crna Gora je na 266, a iznad Vojvodine je i Makedonija, koja je na 273. poziciji. od kojih su dva na samom dnu tabele. Trocifreno rangirawe je na nivou okruga, odnosno oblasti. Najgori od svih, region ju`na i isto~na Srbija, po kupovnoj snazi je na 23 odsto evropskog proseka bruto doma-

kakve efekte svetske krize. Tako|e, sve vreme ima pozitivnu stopa rasta, a mi evo imamo drugi minus u ovoj godini. Kada se posmatraju oblasti, tako|e ne stojimo dobro, s tim {to je uo~qivo da najve}i gradovi, poput Novog Sada, iska~u iz te sumorne slike. U toj tabeli ima 1.338 mesta, a na posledwa dva nismo mi ve}

nemo jer je kod nas sada ve}i prose~an pad BDP-a ve}i nego u Evropi. Na`alost, u velikoj verovatno}i je da }e Albanija biti razvijenija od Srbije za dve-tri godine jer ima rastu}i ciklus i nije osetila ni-

USVO JE NA URED BA O MI NI MAL NIM I MAK SI MAL NIM CE NA MA TO PLOT NE ENER GI JE

OGOR ^E WE ZBOG NO VE SI STE MA TI ZA CI JE U CR VE NA^ KOJ FA BRI CI

„Ja fa” pro iz vo di i keks i ni sko kva li fi ko va ne rad ni ke? Po novoj sistematizaciji, veliki broj visokokvalifikovanih i kvalifikovanih radnika u crvena~koj Fabrici keksa „Jafa“ postao je niskokvalifikovan. Po tvrdwama koje dolaze iz Samostalnog sindikata Srbije koji odskora zastupa interese ve}ine radnika u crvena~koj kekasri, oko 100 zaposlenih je potpisalo novi Aneks ugovora o radu po kojem su sada NKV radnici! Predsednica sindikata u „Jafi“ Zo ri ca Me di} isti~e da je novoj sistematizaciji prethodio Program re{avawa tehnolo{kog vi{ka. – Polovinom ove godine objavqen je spisak tehnolo{kog vi{ka, na kojem se na{lo oko 60 radnika. Ipak, svi koji su progla{eni za tehnolo{ki vi{ak ostali su na istim radnim mestima, kojima je poslodavac samo promenio naziv. Niko nam do danas nije ponudio obja{wewe po kojim kriterijumima, primera radi, poslove elektri~ara ili bravara moè obavqati neko bez kvalifikacije – rekla je Zorica Medi}, i dodala da su radnici Aneks ugovora o radu koji im je poslodavac ponudio na potpis, a kojim pristaju na to da su NKV radnici, potpisali u strahu od otkaza, ali im zakon dozvoqava pravo na àlbu. Tako|e, me|u zaposlenima se moè ~uti da su takav ugovor potpisali i radnici s fakultetskom diplomom!

„Rad ni ci se ose }a ju po ni `e ni ma”

Predsednik Slobodnog sindikata Srbije u kulskoj op{tini Vla do Su vaj xi} nagla{ava da je rukovodstvo „Jafe“ povuklo taj potez da bi izbeglo Poseban kolektivni ugovor za delatnost poqoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i

Dr `a va ob u zda va ce ne gre ja wa

vlasnik se odlu~io na kr{ewe zakona – tvrdi Suvajxi}. S druge strane, menaxerka za upravqawe qudskim resursima Mi li ca \or |e vi} kaè da je nova sitematizacija ura|ena u ciqu rasta trì{ta kompanije i u skladu sa zakonom. – Tokom celog procesa sistematizacije bili su prisutni predstavnici Inspekcije rada i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe koji su potvrdili da je sve ura|eno po zakonu – rekla je Milica \or|evi}. – Spisak tehnolo{kog vi{ka je bio samo pravna forma da bismo reorganizovali poslove u skladu s novim uslovima. Niko nije ostao bez posla, niti dobio nepovoqnije uslove rada. Ona je dodala da je prose~na zarada u „Jafi“ iznad republi~kog proseka, kao i da su ukupna izdvajawa za plate nakon sistematizacije pove}ana. – Menaxmnet fabrike je bio i u stalnoj komunikaciji s radnicima i predstavnicima sindikata pa mi je veoma ào {to su sada nezadovoqni. Na{a vrata su im uvek otvorena za razgovor – napomenula je Milica \or|evi}. Ina~e, crvena~ka keksara je privatizovana 2002. godine, kada je ve}inski vlasnik postala kiparska firma „Kapa star“ LTD. Danas je „Jafa“ d. o. o. pod kontrolom „Kapa grupe“. M. Ke ko vi}

Predsednica Sindikata u „Jafi“ Zorica Medi} isti~e da radnici te fabrike ve} deset godina rade bez pla}enog prekovremenog i smenskog rada, kao i bez regresa i toplih obroka. – Ipak, svesni smo da su pro{la vremena kada su radnici „Jafe“ bili me|u najboqe pla}enima u SFRJ i jedino {to smo traìli je da se ispo{tuje novi kolektivni ugovor, {to bi zaposlenima u ku}ne buxete donelo izme|u 7.000 i 10.000 dinara vi{e. Umesto toga, radnici se ose}aju dodatno poniènima jer im je poslodavac stavio do znawa da ih moè zameniti neko doveden s ulice – ogor~ena je Zorica Medi}. vodoprivrede, koji je stupio na snagu pro{le godine. – Ugovor radnicima u tim oblastima, izme|u ostalog, garantuje i pove}awe zarada izme|u 7.000 i 10.000 dinara. Da bi izbegao pove}awe izdataka za plate, ve}inski

Makedonci. Svejedno, veoma smo im blizu pa je, recimo, ju`na i isto~na Srbija na 1.333. mestu. U tom merewu najboqe od svih oblasti u Srbiji pro{ao je Novi Sad, izdvojen iz Vojvodine. Naime, on se sa 66,8 odsto proseka EU nalazi na 1.047. mestu, dok je Beograd sa 64 odsto na 1.082. poziciji. Vojvodina bez Novog Sada je na 1.314. mestu i

stala je 27 na tek odsto evropskog proseka bruto doma}eg proizvoda po kupovnoj snazi. – Kada bi se i na{i dvocifreni regioni razbili na trocifrene, imali bismo skok jezgra Beograda iznad granice nerazvijenosti (vi{e od 75 odsto) uz iznadprose~ni rang za oko 500-600 mesta. Nasuprot jezgru Beograda, razdvajawe regiona na oblasti i Vojvodine i centralne Srbije dodatno bi u~inilo sliku tu`nom i ru`nom: Vr{ac, Subotica, Kragujevac i Ni{ bi odsko~ili, ali bi zato na dnu liste bilo petnaestak ostalih oblasti iz Vojvodine i centralne Srbije - ukazuje Zdravkovi}. Pomenimo da Slovenija ima najmawe odstupawe u razvijenosti glavnog grada u odnosu na ostatak teritorije u pore|ewu tih podataka biv{ih jugoslovenskih republika. S. Glu {~e vi}

Uredbom o minimalnim i maksimalnim cenama toplotne energije Vlada Srbije }e smawiti velike razlike u cenama grejawa koje sada postoje me|u toplanama i obezbediti stabilno snabdevawe stanovni{tva i privrede, saop{teno je iz Vlade Srbije. Tako|e, bi}e smawene i velike razlike koje trenutno postoje izme|u cena grejawa za gra|ane i za privredu, tako {to }e taj odnos biti 1:1,5, najavile su na zajedni~koj konferenciji za novinare ministarka energetike Zo ra na Mi haj lo vi} i ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Ve ri ca Ka la no vi}. Cene propisane Uredbom, zavisno od vrste energenta, po kvadratnom metru za gas iznose od 61,07 do 91,07 dinara, mazut od 83,35 do 113,35 dinara, ugaq od 52,45 do 82,45 dinara, a za biomasu od 73,5 do 103,5 dinara. Uredba koju je Vlada Srbije usvojila, stupi}e na snagu nekoliko dana po objavqivawu u „Slu`benom glasniku„ i va`i}e tokom ove grejne sezone. Po re~ima Verice Kalanovi}, sada je prose~na cena grejawa po kvadratnom metru za doma}instva 80,56 dinara, a za privredu 202,76. Ona je rekla da 58 op{tina u Srbiji ima sistem daqinskog grejawa i da ve}ina od tih toplana ne snabdeva ni uredno, ni kvalitetno, da se situacija od grada do grada bitno razlikuje, a da toplane greju vi{e od 307.000 stanova i oko 22.000 privrednih subjekata. Po wenim re~ima, razlike u ceni su velike jer je u Malom Zvorniku cena grejawa stambenog prostora 14,43 dinara po kvadratnom me-

tru, a u Oxacima 180 dinara, dok je grejawe poslovnog prostora u Obrenovcu 58,12 dinara po kvadratu, a u Prijepoqu 536 dinara. Ona je naglasila da odnos cena grejawa za gra|ane i privredu u pojedinim gradovima prelazi 1:4, te da to ne moè biti politika dràve ako èli da stvori povoqne uslove za poslovawe.

Ministarka energetike Zorana Mihajlovi} je naglasila da su obaveze toplana trenutno oko 22,6 milijarde dinara, a da Robnim rezervama duguju 42.400 tona mazuta. Kako je kazala, Uredba ostavqa mogu}nost op{tinama da subvencioni{u cene grejawa za najugro`enije, i dodala je da do sada 15 toplana nije to ~inilo, a 43 jeste, me|u kojima su tri subvencionisale vi{e od polovine cene energenata. Ministarka energetike je rekla da je ciq dono{ewe ove uredbe da se obezbedi da Srbija bude energetski bezbedna, da toplane budu modernizovane i efikasnije i da mogu pokriti svoje tro{kove ili ~ak i zaraditi. Po wenim re~ima, posle dono{ewa Uredbe pre}i }e se na sistemske mere i preporu~iti toplanama da u odre|enom roku po~nu da mere toplotnu energiju po utro{ku. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

111,4304

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,7045

116,3197

111,0893

Australija

dolar

88,3037

90,1058

92,1782

88,0334

Kanada

dolar

86,5143

88,2799

90,3103

86,2495

Danska

kruna

14,9348

15,2396

15,5901

14,8891

Norve{ka

kruna

15,1158

15,4243

15,7791

15,0695

[vedska

kruna

12,9833

13,2483

13,5530

12,9436

[vajcarska

franak

92,1370

94,0173

96,1797

91,8549

V. Britanija

funta

136,8588

139,6518

142,8638

136,4398

SAD

dolar

85,2501

86,9899

88,9907

84,9891

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (440,58 0,37)

Srbijaprojekt, Beograd

20,00

600

118.200

BIP u restrukturirawu, Beograd

12,90

350

AIK banka, Ni{

-0,74

1.350

328.019

Trgovina 22, Kragujevac

12,00

1.400

56.000

NIS, Novi Sad

0,16

628

3.477.409

9,38

700

9.800

Imlek, Beograd

-0,13

3.006

2.660.486

9,23 Promena %

1.053 Cena

74.760 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,57

525

253.050

Komercijalna banka, Beograd

Po{tanska {tedionica, Beograd

-16,31

18.160

2.324.480

9,23

1.053

74.760

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Projektomonta`a, Beograd

-16,10

2.600

15.600

0,24

421

286.865

-2,83

446

260.018

Soja protein, Be~ej

-2,83

446

260.018

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.200

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,90

1.650

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Dunav osigurawe, Beograd Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej Tigar, Pirot Metalac, Gorwi Milanovac Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,83 -0,90 Promena %

215 1.650 Cena

30.100 1.650 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

@itosrem, In|ija

0,00

2.750

4.895.000

NIS, Novi Sad

0,16

628

3.477.409

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.352

0,00

2.129.018

Tigar, Pirot

-1,83

215

30.100

Veterinarski zavod, Subotica

-0,25

404

2.129.018

Veterinarski zavod, Subotica

-0,25

404

Soja protein, Be~ej

-2,83

446

260.018

Pobeda holding, Petrovaradin

1,45

210

111.510

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

KO LI KO USPO NI I PA DO VI KUR SA UTI ^U NA IZ VO ZNI KE

Kad di na r lu ta, pri vre da se iz gu bi Dinar se prethodnih decenija survavao u ponore i dizao do nebesa koje nismo mogli ni naslutiti. Ve} smo se naslu{ali pri~a o tome da kada dinar ja~a, izvoznici gube jer im opada konkuretnost a uvoznicima cvetaju ruè jer zbog jakog dinara uvozna roba pojeftini. Istina je, me|utim, na sredini. Doma}i privrednici, bilo da su okrenuti spoqnom ili unutra{wem trì{tu, i te kako zavise od evra. Jer, kod nas se sve ra~una u toj valuti. Zato su se sve prednosti koje moè doneti dinar izgubile Kako su se sna{li prethodnih meseci, koji su za doma}u valuti bili prili~no turbulentni? Pred vikend dinar se zaustavio na 112,46 za evro po sredwem kursu Narodne banke. Bio je 1,1 odsto u padu u odnosu na prethodni dan. Cele ove godine, do 20. oktobra, oslabio je prema evru osam procenata

rektora Srbije To pli ca Spa so je vi}. – Odnosno, ako nam je NBS odredio ciqanu inflaciju na pet posto, onda treba toli-

He ying kao spas Ima li u Srbiji privrednika koje se ne ti~e kurs? Malo: to su oni koji su se uspustili u hexing, odnosno s bankom sklopili terminski ugovor o kupovini i prodaji deviza. Oni unapred znaju po kojem kursu prodaju i kupuju. – Na taj na~in obezbe|uje se sigurnost plasmana – obja{wava Ne boj {a Pan te li}, koji je u Vojvo|anskoj banci zaduèn za investiciono bankarstvo. – Naàlost, u Srbiji je broj onih koji su se osigurali na takav na~in u domenu statisti~ke gre{ke. Ra~unica i kurs tu zavise od sume koja se na taj na~in obezbe|uje i roka. Oni koji su se obezbedili, letos su pla}ali 115-116 dinara evro i kada mu je vrednost na kursnim listama bila 118. S podatkom da je hexing koristan slaè se i Spasojevi}. Ali smatra da }e s mawim amplitudama dinara i rastom cena i uvoznicima i izvoznicima i bankarima biti daleko lak{e da se na|u u ra~unici oko hexovawa i svi obzebede bar deo toliko èqene sigurnosti. Dok se to ne dogodi, ostaje im da gledaju u kursnu listu ba{ kao {to poqoprivrednici gledaju u nebo. Ho}e li pasti dinar ili ki{a? – Iskreno re~eno, privrednici se mogu sna}i i uskladiti poslovawe s kursom kada se on kre}e u rasponu od najvi{e pet{est odsto – kaè predsednik Udruèwa korporativnih di-

ka i da bude. Ako se to ostvari, izvesno je da }e tu negde biti i pad i rast doma}e valute pa }e i privrednici imati, ako ne preciznu, a ono pouzdanu ra~unicu. U slu~aju kada inflacija, kao

OD 23. DO 25. OK TO BRA NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

In ve sticije i ener ge ti ka

Me|unarodni sajam „Investekspo”, u okviru kojeg }e se predstaviti izlaga~i na Sajmu investicija i biti odr`ani Dani energetike, odr`a}e se na Novosadskom sajmu od 23. do 25. oktobra, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare na Novosadskom sajmu. Kako se o~ekuje, manifestaciju }e otvo-

riti predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti}. Po re~ima generalnog direktora Novosadskog sajma Go ra na Va si }a, na Sajmu investicija nastupi}e vi{e od 50 u~esnika, lokalnih samouprava iz na{e zemqe i regiona, a bi}e predstavqni investicioni projekti koji bi trebalo da doprinesu ubrzanom privrednom razvoju. Bi}e odr`an i Prvi dunavski biznis-forum, koji traje 23. i 24. oktobra, a ciq je da omogu}i poslovno povezivawe i umre`avawe privrednih komora, lokalnih samouprava i poslovnih asocijacija po-

dunavskih zemaqa, uti~e na povezivawe privednika Vojvodine i Srbije s 18 zemaqa podunavskog regiona i defini{e daqu budu}nost dunavske regionalne politike i strategije, kao i ja~awe pozicija privreda Vojvodine i Srbije ka procesima evrointegracija i regionalne saradwe. Na manifestaciji Dani energetike, koji se odràvaju pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, predstavi}e se relevantne institucije, privrednici i stru~waci iz energetskog sektora. Po re~ima pokrajinske sekretarke za energetiku i mineralne sirovine Na ta {e Ba ji}-Pa vi }e vi}, razgovara}e se o najaktuelnijim pitawima iz oblasti energetike, investirawu u energetski sektor, mogu}nostima kori{}ewa obnovqivih izvora energije i pove}awu energetske efikasnosti. Tokom te manifestacije bi}e odràno niz stru~nih skupova, a izdvajaju se konferencija „Potencijali investirawa u energetiku”, koja }e biti odràna 23. oktobra, kao i 6. me|unarodni forum o obnovqivim izvorima energije – „Energetski izazovi Srbije 2020–30–50”, koji je planiran za 25. oktobar. D. Mla |e no vi}

sada kod nas, prelazi 12 posto, te{ko bilo ko od privrednika moè sklopiti projekat po kojem bi poslovao pozitivno. To vaì kako za uvoz, tako i za izvoz. Ve}ina na{ih izvoznika uvozi repromaterijal i dobar deo ra~unice je u evrima. Uvoznici se pla{e naglih skokova i padova pa ni wima nije lako da formiraju cenu i obezbede sigurnost poslovawa. Sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka, kada je kod nas ve}ina kredita bila u dinarima, mogli smo slabqewem dinara obezbediti ve}u konkurentnost izvoznicima. Danas su na{a zaduèwa u privredi mahom indeksirana, zato kod slabqewa doma}e valute pada samo cena radne snage. To pomaè izvoznicima, ali ne daje presudnu prednost. Da bismo ja~ali izvoz, morali bismo da razvijamo preduzetni~ki duh, konkurentnost... Sa Spasojevi}em se slaè i menaxerka kancelarije Udruèwa izvoznika Srbije Iva na Pe tro vi}: – Za izvoznike je bitnije da je kurs stabilan i realan nego da li je „visok” ili „nizak” – kaè ona. – Izvoznike vi{e potresa naglo ja~awe doma}e valute. Prilikom prodaje na strano trì{te nemogu}e je napraviti za{titnu cenu proizvoda. Mi konkuri{emo proizvo|a~ima iz celog sveta koji svoje ponude daju u stranim valutama, a naj~e{}e u evrima, tako da izvoznici direktno zavise od monetarne politike. Ako dinar nekontrolisano ja~a, ugroèna je zarada ve} ugovorenih i ura|enih poslova. Ukoliko je rok pla}awa predvi|en na vi{e od 90 dana, moè se desiti da kurs pojede celu zaradu. U takvim monetarnim okolnostima boqe }e pro}i oni koji uspeju da robu naplate avansno, ali to se retko doga|a. D. Vu jo {e vi}

„Ful gar” za po {qa va Zre wa nin ce Ita li jan ska fir ma „Fulgar ist”, koja posluje u zrewaninskoj Industrijskoj zoni „Bagqa{„, dogradi}e proizvodne objekte, uve}ati proizvodwu i zaposliti nove radnike. Ta italijanska kompanija za proizvodwu sinteti~kih prediva objavila je da }e uz po sto je }u ha lu od 13.500 kvadratnih metara, sagraditi novi objekat od 9.000 kvadrata, ~ime }e kapaciteti kompanije u Zrewa ni nu bi ti uve }a ni 40 posto. – Deo postoje}e opreme premesti}emo u novosagra|eni prostor, a u wemu }e biti i magacin. Na taj na~in u staroj hali dobi}emo mesto za instalirawe novih linija za upredawe i namotavawe – izjavio je direk tor fir me „Ful gar ist” Adol fo Kar lo Pe ro si. U „Ful ga ru” tre nut no ima 115 zaposlenih, a po wegovim re~ima, u novim pogonima }e biti uposleno jo{ 60 radnika. – Ako sve bude i{lo po planu, novi objekat bi u optimalnim uslovima trebalo da bude zavr{en do februara ili marta – naveo je Perosi.

subota20.oktobar2012.

POQOPRivRedA

subota20.oktobar2012.

@ito miruje na berzi Po zavr{etku dràvnog otkupa, kukuruz je profunkcionisao na realnom trì{tu, i to po cenama koje su znatno ispod otkupne cene koju je ponudila dràva, navodi se u izve{taju o ovonedeqnom poslovawu na Produktnoj berzi. „Sva ko je do ~e kao ’svo jih pet minuta’. Dràva je ne{to ve }om ce nom za re la tiv no kratko vreme popunila svoje rezerve, a tra`wa je po zavr{etku otkupa kona~no mogla u ponudi da na|e ne{to povoqniju cenu na berzanskom trì{tu„, navodi se u izve{taju. „Iz vo zni ci pri èq ku ju dve vesti: pad dinarske cene na berzanskom trì{tu i rast kursa evra na deviznom trì{tu. Povla~ewem kukuruza u izvoz definitivno }e se ugroziti doma}i bilansi, a to nas opet vra}a na trì{te sa skupim kukurzom„. Cena se kretala u rasponu od 26 din/kg, bez PDV-a, pa do 25,10 din/kg, s tendencijom pada u toku nedeqe, dok je prose~na cena trgovawa iznosila 27,72 din/kg (25,67 bez PDV-a), {to je prakti~no na istom nivou kao i prethodne. Ce na p{e ni ce stag ni ra. Tom ro bom tr go va lo se na Berzi po jedinstvenoj ceni od 29,70 din/kg (27,50 bez PDV-a). Po sle du èg vre me na, pr vi put se u toku jedne nedeqe nije tr go va lo ro ba ma iz so ja kompleksa. Za te robe izvoz je za bra wen, a uvo zne ca ri ne skinute. Moè se o~ekivati da se u narednom periodu na berzanskom trì{tu pojavi i soja iz uvoza. Trgovalo se jo{ samo suncokretovom sa~mom s 33% proteina, i to po 35,47 din/kg (30,06 bez PDV-a), i semenskom p{e ni com po 43,20 din/kg (40 bez PDV-a).

STA RI DU GO VI BLO KI RA LI RA ^UN MI NI STAR STVA PO QO PRI VRE DE

Dr`ava nama para da isplati paorske subvencije? Od silne pri~e da }e poqoprivrednici dobiti sve obe}ane subvencije i najve}u pomo} do sada moglo bi vrlo lako da bude – ni{ta. Naime, Ministarstvo poqoprivrede ju~e je saop{tilo da mu je ra~un blokiran, i to zbog dugova koje su napravili prethodni ministri. Dok se tra`e krivci, za seqake je to najmawe va`no u ovom trenutku jer se sve de{ava u jeku najve}eg jeseweg posla u wivama, kada su pare najpotrebnije. Elem, nagomilani stari dugovi u Ministarstvu poqoprivrede stigli su na naplatu i blokirali ra~un pa je dovedena u pitawe isplata subvencija poqoprivrednicima i normalan rad svih slu`bi Ministarstva, saop{teno je ju~e. „Biv{i ministar Sa {a Dra gin, ali i wegov naslednik Du {an Pe tro vi}, ostavili su dugove koji se prinudno napla}uju blokadom ra~una Ministarstva poqoprivrede”, isti~e se u saop{tewu. Kako je upozoreno, subvencije poqoprivrednicima koje je usvojila aktuelna Vlada Srbije, a najve}e su u posledwih 25 godina, kasne, i zbog toga postoji bojazan da jesewa setva ne}e mo}i da se sprovede po planu. Ministarstvo poqoprivrede je na osnovu prinudne naplate duga po sudskim re{ewima od po~etka godine do danas ukupno platilo 1,2 milijardu dinara, a ju~e je na naplatu stigao i novi iznos od 204 miliona. „Naplata tako velikih dugova u kratkom roku putem iznenadnih blokada ra~una Ministarstva remeti normalno poslovawe i usvojene planove, a pre svega isplatu subvencija koje su

Fi nan si je tvrde da blo ka de ne ma Isplata subvencija za poqoprivredu vr{i se sa posebnog ra~una za isplatu subvencija, koji nije blokiran, a isplata sredstva po izvr{nim re{ewima po osnovu prinudne naplate je sa ra~una buxeta Republike Srbije, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu finansija i privrede. Kako je obja{weno, sredstva za subvencije ne mogu biti predmet blokade, i to prema Zakonu o platnom prometu (~lan 48, stav {est). „U toku 2012. godine izvr{eno je 1.137.061.235,36 dinara ka Ministarstvu poqoprivrede. Na dan 19.10.2012. godine obaveze po nalozima iz prinudne naplate (sa kamatom, tro{kovima i tarifom Narodne banke Srbije) iznose 208.564.535,26 dinara”, navode u Ministarstvu. obe}ane poqoprivrednicima i koje je Vlada Srbije usvojila u ciqu podizawa poqoprivredne proizvodwe na{e zemqe”, upozorili su u Ministarstvu. Kako je precizirano, 2008. godine, na osnovu Uredbe o isplati sredstava nekomercijalnim gazdinstvima, Ministarstvo je trebalo da isplati po 40.000 dinara

U SEN ]AN SKOJ TE–TO OBA VQE NO DVE TRE ]I NE KAM PA WE

Iz {est srpskih {e}erana 360.000 tona {e}era – U Srbiji }e se, procewuje se, u ovoj kampawi u {est {e}erana proizvesti 360.000 tona {e}era, {to bi trebalo da u velikoj meri zadovoqi potrebe {e}erana da izvezu {e}er i ostvare izvoznu kvotu prema EU, a tako|e i da zadovoqe doma}e tr`i{te – ka`e za „Dnevnik” generalna direktorka sen}anske {e}erane TE-TO Te o- do ra De ak. – Na{e su procene da doma}e potrebe nisu vi{e 220.000 tona ili 200.000 tona, koliko smo

se deklarisali prethodnih godina jer usled krize imamo smawewe potro{we {e}era pa bi proizvedena koli~ina {e}era trebalo da zadovoqi potrebe na{ih potro{a~a. Me|utim, da nije do{lo do zabrane izvoza {e}erne repe, na{a zemqa bi bila u izuzetno te{koj situaciji i velikim problemima u snabdevawu doma}eg trì{ta {e}erom. Ina~e, u sen}anskoj fabrici je za prvih 50 dana kampawe ura|eno oko dve tre}ine posla jer je proizvedneo 48.182 tone {e}era. Teodora Deak kaè da }e kampawa trajati jo{ dvadesetak dana i da }e biti zavr{ena do 10. novembra. U Fabrici {e}era TE-TO, koja je u ve}inskom vlasni{tvu Italijana, napomiwu da se te{ko postiù dogovori za {e}ernu repu ~ija proizvodwa je na vojvo|anskim poqima ugovorena za potrebe {e}erana u Hrvatskoj, s obzirom na to da su ti proizvo|a~i ostvarili znatno vi{u cenu.

dnevnik

– Uspeli smo da kupimo {e}ernu repu s hiqadu hektara i jedino mogu da kaèm da se dogovori s proizvo|a~ima te{ko postiù – dodaje Teodora Deak. Ona predo~ava da }e ova kampawa biti jedna od najkra}ih i najteìh u istoriji fabrike zbog smawewa prinosa u proizvodwi {e}erne repe usled su{e, kao i zbog neodgovaraju}eg kvaliteta repe s tehnolo{kog aspekta.

`avaju preradu. Nezavidna je i situaciju na tr`i{tu repe jer, sem {to su proizvo|a~i repe u veoma te{koj situaciji, usled smawewa prinosa soje, suncokreta, kukuruza i drugih ratarskih kultura, u nekoj panici {ta }e biti s repom i po kojoj ceni }e biti ispla}ena obilaze {e}erane, ispituju}i uslove pod kojim mogu isporu~iti rod. To je i normalno, ali na neki na~in stvara konfuziju jer {e}erane neke proizvo|a~e ra~unaju vi{e puta pa se stvara utisak da }emo imati vi{e {e}erne repe nego {to je stvarno ima – predo~ava Teodora Deak. U sen}anskoj fabrici o~ekuju da }e u ovoj kampawi preraditi oko 540.000 tona slatkog korena i proizvesti 77.000 {e}era. Od po~etka kampawe prose~na digestija {e}erne repe sa sirovinskog podru~ja sen}anske {e}erane je 17,3 odsto, na po~etku kampawe je ne~isto}a bila zadovoqavaju}a, ali s padavinama bilo je isporuka repe i s ne~isto}om od 50 procenata.

Ras po de qe na hr vat ska re pa – Od {e}erne repe s 10.000 hektara, koliko je bilo ugovoreno za {e}erane u Hrvatskoj, Kompanija „Sunoko” }e u svojim {e}eranama preraditi rod s oko 5.000 hektara – potvrdio je za na{ list generalni direktor mr Qu bi {a Ra den ko vi}, napomiwu}i da je repa koja zbog zabrane izvoza ne mo`e da se isporu~uje u Hrvatsku, na neki na~in podeqena izme|u na{ih {e}erana. – Ne mogu da ka`em po kojoj ceni se preuzima ta repa – rekao je Radenkovi}. – Osim smawewa prinosa usled su{e, ima pote{ko}a s tehnolo{kog aspekta jer je iz ovogodi{we repe te{ko izlu~iti {e}er po{to je repa proizvedena u su{nim uslovima jako tvrda pa je pove}an udeo suve materije i ne{e}erovine, {to prouzrokuje ve}u proizvodwu melase. Digestija je dobra. S druge strane, ima pojave trule repe, koja je karakteristi~na u situacijama kada imamo visoke dnevne temperature i dugotrajnu su{u koje ote-

Sen}anska fabrika je na po~etku kampawe ukinula sistem premirawa vezan za prinos, s obzirom na to da je bilo izvesno da }e vrlo mali broj proizvo|a~a dosti}i prinos ve}i od 40 tona po hektaru, pa je utvr|ena osnovna otkupna cena od 4,30 dinara po kilogramu repe JUS-kvaliteta. – Po~eli smo isplatu repe isporu~ene u septembru i kontinuirano }emo izmirivati obaveze prema proizvo|a~ima – ka`e Teodora Deak. M. Mi tro vi}

poqoprivrednicima, ali se po nalogu ministra Sa{e Dragina ispla}ivalo upola mawe, odnosno 20.000 dinara po gazdinstvu. „Posle toga, taj problem nije re{io ni ministar Du{an Petrovi} pa se danas obavqa prinudna naplata dugovawa. I ne samo to, napla}uje se i velika svota novca sudskih tro{kova i advokatskih

usluga koji slede po donetim sudskim re{ewima”, istaknuto je u saop{tewu Ministarstva. Ministarstvo je procenilo da }e ukupan iznos prinudnih izvr{ewa dosti}i dodatnu 1,5 do dve milijarde dinara tokom 2013. godine, {to }e u pravom smislu re~i blokirati normalan rad Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Biv{i ministar poqoprivrede Du{an Petrovi} ocenio je ju~e da su problemi koji trenutno postoje u isplati obaveza tog ministarstva pre svega posledica lo{eg planirawa rebalansa buxeta za 2012. godinu. Petrovi} je precizirao da su prenete obaveze za 2011. u 2012. po osnovu subvencija od 14.000 dinara iznosile ~ak 4,3 milijarde dinara, a da je prilikom izrade predloga buxeta za 2012. Ministarstvo poqoprivrede planiralo sredstva za isplatu ovih dugovawa nekomercijalnim gazdinstvima, {to se vidi iz obrazlo`ewa Zakona o buxetu. Prema wegovim re~ima, zbog vanrednih izdataka od ~ak 2,4 milijarde dinara, obaveze prema nekomercijalnim gazdinstvima nisu mogle da budu izvr{ene pre rebalansa buxeta za 2012. Pomenimo, ovih dana se spekulisalo i o novom sistemu podsticaja za poqoprivredu koji je najavqen iz Ministarstva. Naime, u javnost je procurila vest da }e subvencije s 12.000 dinara po hektaru pasti na 7.000, dok }e proizvo|a~i mleka imati iste premije kakve su im obezbe|ene rebalansom buxeta, odnosno sedam dinara po litru mleka. S. Glu {~e vi}

Od EBRD 400 miliona – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je ove godine za Srbiju predvidela buxet izme|u 350 i 400 miliona evra – iz ja vio je no vi di rek tor EBRD-a za Srbiju Ma teo Pa tro ne. On je na konferenciji o prehrambenoj industriji kazao da }e EBRD naredne tri godine za Srbiju godi{we izdvajati po 400 miliona evra. Patrone je podsetio na to da je EBRD u Srbiji aktivan od 2001. godine, kao i da je kumulativan iznos investicija oko 3,2 milijarde evra, od ~ega je 50 odsto ulo`eno u privatni sektor, a preostalih 50 odsto u javni.

On je precizirao da je milijardu evra uloèno u infrastruk tu ru, od no sno pre voz, oko 500 miliona u energetski sektor i oko 1,5 milijarda u preduze}a i finansijski sektor, od ~ega polovina – 750 miliona evra u prehrambenu industriju. Patrone je ukazao i na to da je EBRD u posledwe tri godine u 53 operacije uloìo 1,6 milijardu evra, dodaju}i da je ciq te banke u Srbiji sli~an kao i u drugim zemqama – odrìvi uslovi za poslovawe i dobra praksa upravqawa. On je rekao i da je u 2011. do{lo do promene fokusa jer je 60 odsto kapitala oti{lo u privatni sektor, kao i da }e taj trend biti nastavqen.

Be~ejskom sajmu boqe u Temerinu Lane ro|ena ideja da Be~ej vremenom izraste u sajamski grad propala je relativno brzo! Istina, odr`ana su u roku godinu dana ~etiri sajamska skupa vezana za poqoprivredu, ali je iz manifestacije u manifestaciju bila evidentna disharmonija lokalne samouprave i organizatora ba~kogradi{tanske firme „Farming“. - Posledwa manifestacija, Drugi me|unarodni jesewi sajam poqoprivrede u Be~eju, je i posledwa aktivnost ovog profila moje firme u gradu kraj Tise, zapo~eo je svoje vi|ewe ~itave situacije vlasnik organizatora i direktor manifestacije „Be~ejski sajmovi“ Da vor Bo {ko vi}. - Me|utim, to ne zna~i da odustajem od ideje da organizujem atraktivne manifestacije u slu`bi razvoja poqoprivrede. Uz konsultaciju sa izlaga~ima, koji su, tako|e, bili iznena|eni nezainteresovano{}u qudi iz lokalne samouprave, do{li smo do zakqu~ka da sve treba izmestiti u neku drugu sredinu. Op{tina Temerin nam je ponu-

Da li je ovakva slika u Be~eju pro{lost?

dila najpovoqniju lokaciju i uslove, pa }e se ve} naredni Setveni sajam sredinom januara odr`ati u Temerinu, gde selimo ~itav projekat Sajamski grad. Podse}awa radi, projekat „Be~ej sajamski grad“ je u prvom godi{wem ciklusu imao tri manifestacije. Tokom septembra pro{le godine odr`an je premijerni Me|unarodni jesewi poqoprivredni sajam, u januaru ove godine organi-

zovan je Setveni sajam, a martovskim Sajmom poqomehanizacije zavr{en je sezonski ciklus. Bilo kako bilo, Be~ej je jo{ jednu ozbiqnu {ansu za promovisawe, ne samo poqoprivrede, olako propustio. Ili nije, ako lokalna samouprava smatra da je ideja „Be~ej sajamski grad“ dovoqno atraktivna i da su organizaciono sposobni da je sami realizuju u kontinuitetu. V. Jan kov

ZA DRU GA RI U OYA CI MA JO[ NE MO GU DO ZE MQI [TA

Zadru`ne wive zakorovqene u odborni~kim klupama Protesti zadrugara iz Ratkova, Srpskog Mileti}a i Ba~kog Brestovca i nakon zakazane 40. sednice Skup{tine op{tine Oxaci, jo{ nisu dobili konkretan odgovor. Zahtevi i protesti se odnose na povra}aj imovine koja je bila u vlasni{tvu za dru ga na kon 1. ju la 1953. godine, a koja je statusnim ili drugim promenama preneta na druge korisnike koji nisu zadruge. Upornost zadrugara da se wihov problem stavi na dnevni red skup{tinskog zasedawa urodila je plodom, ali, na `alost prisutnih ~etrdesetak zadrugara, predsednik SO Mi lo{ Pej ~i} morao je odlo`iti sednicu zbog nedostatka kvoruma.

Umesto prisustva odbornika, stiglo je saop{tewe koje je Pej~i} pro~itao pred prisutnim odbornicima, a koje je poslala vladaju}a ve}ina u toj op{tini, pozivaju}i se na nedavno usvojenu Deklaraciju o zadru`noj imovini. Taj dokument, naime, govori o podr{ci zahtevima zadrugara, a u wemu se zahteva od dr`avnih organa da se ispitaju sve ~iwenice u vezi s privatizacijom te tri zadruge. Odborni~ke grupe vladaju}e koalicije tako|e su se izjasnile da nema razloga da sednica SO Oxaci, na temu zbog koje je zakazana, uop{te bude odr`ana. Osim negodovawa odbornika opozicije, jo{ burnije su reagovali prisutni predstavnici za-

drugara iz Ratkova, Srpskog Mileti}a i Ba~kog Brestovca. Vidno nezadovoqni takvim raspletom doga|aja na sednici, otvoreno su izra`avali bes prema rukovodstvu op{tine Oxaci. – Ovo je jo{ jedna igranka op{tinske vlasti u Oxacima, ne postoji nijedan razlog zbog ~ega bi trebalo odlagati dono{ewe re{ewa u prvom stepenu o vra}awu zadru`ne imovine – rekao je predstavnik zadrugara iz Ratkova Ne nad Ili}. – O~igledno je da postoji pritisak unutar vladaju}e koalicije, {to se vidi i po tome {to su u nekoliko navrata u okviru Odeqewa za urbanizam mewani pojedinci koji je trebalo da donesu takvo re{ewe. S. Mi ler

V remeploV

Bur na sud bi na mo sta Most kra qe vi }a To mi sla va, iz gra |en 1928. iz me |u No vog Sa da i Pe tro va ra di na, je dan od naj lep {ih na ce lom to ku Du na va, ju go slo ven ska voj ska di gla je u va zduh na po ~et ku april skog ra ta 1941, da bi ote `a la pro dor ne ma~ ke voj ske sa se ve ra ze mqe. Oku pa tor ska ar mi ja ga je ka ko-ta ko po pra vi la, da bi tran spor to va la svo je tru pe i iz vla ~i la ru de i hra nu iz Ju go sla -

Be splat ni gi ne ko lo {ki pre gle di

U BI BLI O TE CI OD 22. DO 25. OK TO BRA

^la na ri na upo la cene

vi je, ali i sru {i la 20. ok to bra 1944, ka da je be à la. No ve dr àv ne vla sti su za sa mo 160 da na iz gra di le pri vre me ni pon ton ski most, da bi po sle ne ko li ko me se ci pu sti la u sa o bra }aj no vi è le zni~ ki most. Za we ga je iz da ta upo treb na do zvo la na de set go di na. Me |u tim, most je ko ri {}en pu ne 53 go di ne, dok ni je sru {en NA TO bom bar do va wem 1999. N. C.

Grad ska bi bli o te ka od 22. do 25. ok to bra da je po pust od 50 od sto pri li kom upi sa, a po vo dom Me se ca kwi ge. Ce na go di {we ~la na ri ne sa po pu stom za od ra sle ko ri sni ke je 250, a za de cu 150 di na ra. I. D.

„Po be di mo rak zna wem” je ak ci ja ko ju or ga ni zu je La jons klub „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn”, a u ko joj }e gra |a ni mo }i da se in for mi {u o kar ci no mu doj ke i gr li }a ma te ri ce, a è ne }e ima ti pri li ku da za ka ù 40 bes plat nih ul tra zvu ka doj ki i gi ne ko lo {kih pre gle da. Ak ci ja }e se odr à ti da nas od 11 do 13 ~a so va is pred „Ba za ra”, „Mer ka to ra” i is pred Li man ske pi ja ce. Na te tri lo ka ci je sa ve te i in for ma ci je No vo sa |a ni ma de li }e ~la ni ce „La jons klu ba” sa eki pa ma u ko ji ma se na la zi po je dan le kar. „La jons klub” je osno van pro {le go di ne, kao èn ski klub, ko je ~i ni 20 hu ma nih è na, ko je su vr lo uspe {ne u svo jim pro fe si ja ma, a svo jim ra dom i an ga ò va wem u klu bu te è una pre |e wu lo kal ne za jed ni ce i dru {tva u ce li ni. I. D.

Novosadska subota20.oktobar2012.

„RO GAQ”, ^E TVR TI PUT

Ku li nar ske ~a ro li je na Spen su Tra di ci o nal ni su sret voj vo |an skih ku li nar skih, et no i tu ri sti~ kih ma ni fe sta ci ja „Ro gaq”, ~e tvr ti po re du, odr `a }e se da nas od 10.30 ~a so va u Sport kosm i po slov nom cen tru „Voj vo di na”. [tan do vi }e bi ti po sta vqe ni is pred Grad ske ka fa ne na pr vom spra tu. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kad je sen {i {a

ri ~u o po sku pqe wi ma naj bo qe bi bi lo po ~e ti od to ga {ta sve ni je po sku pe lo. Lak {e je za na bra ja we, a tre ba se po tru di ti da bar ova ju tar wa ka fa kli zne {to lak {e. A ni je la ko, ce na to ple vo de je osta la na istom, ako to ne kog mo `e da ute {i, jer po mo }i pu no ne }e, gre ja we ska ~e 14 od sto, a na do ve zu ju se po sku -

pqe wa u grad skom pre vo zu i „î sto }i”. I pi ta we je do kle }e ta vo da mi ro va ti. Gra |a ni kod nas ima ju vaq da “naj vi {u svest u Evro pi”, ako ne i {i re. [to je ì vot te ì, ti ho va we je sve ve }e. Mi smo sa sud bi nom “na ti” a al he mi ja ì vo ta re wa nam je po ro di~ no zna we, ko je ì vi s ko le na na ko le no. A. Latas

Fo to: R. Hayi}

„ET NO KU ]A” PU NA SU VE NI RA

Sta ri za na ti u sr cu gra da Udru è we sa mo stal nih za na tli ja i Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja gra da ju ~e su pred sta vi li su ve nir sku po nu du „Et no ku }e” na Po zo ri {nom tr gu, u sr cu gra da. Pred sed nik Udru è wa za na tli ja No vog Sa da Slav ko No va ko vi} is ta kao je da je ovo zna ~aj no za tu ri sti~ ku po nu du i o~u va we za nat ske umet no sti i ve {ti na. Udru è we }e in si sti ra ti na pro me na ma u {kol stvu, ka ko bi po sto ja li

{ko lo va ni i ser ti fi ko va ni maj sto ri za na ta. - O~e ku je mo da do bi je mo za kon o za nat stvu ko jim }e mo de fi ni sa ti {ta je to za na tli ja, ko je {ko le mo ra da ima, za vr {e ne prak se, a na kon to ga tre ba da po la `e u za nat skoj ko mo ri maj stor ski is pit ka ko bi do bio za nat ski ser ti fi kat - pre do ~io je No va ko vi}. Udru `e we za na tli ja pro jek ti ma pod u ~a va

NOVOSADSKI VODI^

OD 1. NO VEM BRA

Za gre ja we po kva dra tu 105,85 di na ra

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

sa mo za po {qa va wu i otva ra wu po ro di~ nih fir mi i pri ja vi se tro stru ko vi {e za in te re so va nih od bro ja pred vi |e nog kon kur som. U to ku su do go vo ri s Gra dom da se „Et no ku }a” po sta vi na jo{ ne ko li ko me sta. Svi rao je tam bu ra {ki or ke star an sam bla „Vi la” a de gu sti ra no je vi no vi na ri je „[u kac” iz Srem ske Ka me ni ce”. I. D.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Pi sa li smo da je Grad sko ve }e pre kju ~e odo bri lo po sku pqe we ce ne gre ja wa „No vo sad skoj to pla ni” za 13,94 pro ce na ta i ta od lu ka }e po ~e ti da se pri me wu je od 1. no vem bra. Gre ja we }e po kva dra tu za jed no sa PDV-om ko {ta ti 105,85 di na ra za stam be ne po tro {a ~e. Ured bom o mi ni mal nim i mak si mal nim ce na ma to plot ne ener gi je ko ju je Vla da Sr bi je usvo ji la pro pi sa ne su naj ni `e i naj vi {e ce ne gre ja wa po me tru kva drat nom za sva ki ener gent. Ured ba }e stu pi ti na sna gu na kon ob ja vqi va wa u slu -

`be nom gla si ku. Ovom me rom sma wi }e se ve li ke raz li ke u ce na ma gre ja wa me |u to pla na ma i obez be di ti sta bil no snab de va we sta nov ni {tva i pri vre de. Ce ne (bez PDV-a) pro pi sa ne Ured bom su za gas od 61,07 do 91,07 di na ra po me tru kva drat nom, za ma zut od 83,35 do 113,35 di na ra, za ugaq od 52,45 do 82,45 di na ra i za bi o ma su od 73,5 do 103,5 di na ra. Po {to „No vo sad ska to pla na” u svom ra du, ka za li su nam u tom pred u ze }u, kom bi nu je gas i ma zut u kal ku la ci ju ce ne ko ju }e su gra -

|a ni pla }a ti ula ze ce ne oba ener gen ta. Pre ma no voj Ured bi mak si mal na ce na gre ja wa po kva dra tu za pri rod ni gas sa PDV-om iz no si 98,35 di na ra, a za ma zut 122,41 di nar. U „To pla ni” su nam re kli da jo{ uvek ni su do bi li zva ni~ ne in struk ci je po pi ta wu ovog do ku men ta, ali da oni pri li kom iz ra ~u na va wa kraj we ce ne mo ra ju da uzmu u ob zir ce ne oba ener gen ta ko ja ko ri ste. Do da li su i da je po ve }e we ce na ura |e no po va `e }oj za kon skoj re gu la ti vi. B. M.

STI GLA SEP TEM BAR SKA PLA TA

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

^i sta ~i ne }e {traj ko va ti

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Sin di kat u JKP „^i sto }a” ot ka zao je ju ~e ge ne ral ni {trajk za ka zan za uto rak 23. ok to bar, po {to je u ~e tvr tak ka sno po pod ne na ra ~u ne rad ni ka upla }e na ce la sep tem bar ska za ra da. Po vod za za ka zi va we {traj ka bi lo je upra vo ka {we we sep tem bar ske pla te, akon ta ci je i de la za ra de. Sin di kat o~e ku je da }e pred u ze }e iz mir ti i osta le oba ve ze. Z. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota20.oktobar2012.

U CR VE NOM KR STU KAR LO VA CA

Po klon pa `we za naj mla |e Crveni krst Sremskih Karlovaca priredio je povodom Svetskog dana borbe protiv siroma{tva dru`ewe sa najmla|im korisnicima narodne kuhiwe i decom sa posebnim potrebama u svojim prostorijama, u Pupinovoj 16. Dru`ewu su prisustvovali i predstavnici Modne konfekcije „Panteks” iz Sremskih Karlovaca, ~ija direktorka Mi le na Xo dan je uru~ila Crvenom krstu poklon u vidu artikala iz proizvodnog programa firme. Na ovom skupu moglo se ~uti kako je karlova~ki Crveni krst Svetski dan borbe protiv siroma{tva ove godine do~ekan s ve}im brojem porodica kojima je potrebna pomo}. - Sve ~e{}e se Crvenom krstu za pomo} obra}aju porodice sa ma-

lom decom, {to ranije nije bio slu~aj - rekao je potpredsednik Crvenog krsta Bra ni slav San ~a nin. - Nekada su takve porodice uspevale da zarade za `ivot rade}i povremene poslove. Generalno gledaju}i, suo~eni smo sa ~iwenicom da se starosna granica korisnika svih vidova socijalne pomo}i pomera nagore. Stari i bolesni, vi{e~lane porodice, nezaposleni i osobe sa invaliditetom su oni koje siroma{tvo najvi{e poga|a. Podsetio je da tokom cele godine traje akcija prikupqawa polovne garderobe i da oni koji `ele da poklone ode}u, mogu svakog radnog dana do 15 sati to da u~ine u Domu Crvenog krsta, u Pupinovj 16. Z. Ml.

DNEVNIK

APEL UDRU @E WA „KOM [I JA”

Re ci kla à po ma è Svra ti {tu Akcija “Pomozi reciklaòm novosadsko Svrati{te za decu ulice”, koja je organizovana kako bi se prikupila sredstva za unutra{we ure|ewe Svrati{ta, predstavqena je ju~e u MZ “Bistrica”. Novosa|ani, koji èle da se prikqu~e akciji, mogu staru pet ambalaù, limenke, elektri~ne ili elektronske ure|aje da poklone Udruèwu gra|ana “Kom{ija”, koje }e ovaj otpad proslediti na reciklaù, a deo prihoda i}i }e Svrati{tu. Prva od akcija, karaoke ùrka, odràna je u “Radio kafeu”, a predsednik Udruèwa “Kom{ija” Sve to zar Jo vi ~i} istakao je da su rezultati i vi{e nego zadovoqavaju}i. - Na karaoke ùrci bilo je dosta mladih qudi, koji su se odazvali na poziv i prilogom pomogli Svrati{tu. Ovo je ekolo{ko-humanitar-

na akcija, koja }e biti nastavqena i u ostalim mesnim zajednicama na teritoriji grada i prigradskih naseqa - objasnio je Jovi~i}.

stali deo bi}e obezbe|en donacijom od reciklaè. - Planirali smo da osveìmo prostorije, u kojima se nalazimo od februara 2010. godine. Ovo ure|ewe deci svrati{ta zna~i}e mnogo, jer }emo im priu{titi bar malo prijatniji ambijent, u kojem moraju da borave sve dok se ne izgradi Svrati{te za wih - rekla je Jak{i}. Jovi~i} je pozvao sve Novosa|ane da se prikqu~e akciji i na reciklaù donesu stari elektronski ili elektri~ni otpad, ali i ode}u, obu}u, hranu, {kolski pribor i sredstva za higijenu. Sugra|ani, koji ne mogu da donesu otpad, mogu ga prijaviti na broj telefona 064/ 310 13 15, a ~lanovi Udruèwa }e po otpad do}i na ku}nu adresu. N. R.

Po re~ima supervizorke novosadskog Svrati{ta za decu Ani te Jak {i} sakupqena je polovina navca za kupovinu farbe, a preo-

AGO NI JA KU PO VI NE GRAD SKOG ZE MQI [TA

Pla ce vi pla }e ni, pa od u ze ti Iako su kupili odre|ene posede, odnosno zemqi{te od Grada, trojica Novosa|ana ostala su bez wih, zbog nea`urnosti administracije. Tako|e, ostali su i bez novca koji su za ove placeve dali Zavodu za izgradwu grada (ZIG), a u pitawu je {teta od vi{e desetina hiqada evra, pra}ena ose}ajem nepravde. Jedan od o{te}enih, Bra ni slav Jo ci}, kupio je plac 19. juna na javnoj licitaciji ZIG-a. Mesec dana kasnije potpisao je ugovor o kupovini placa na Salajci i platio depozit 430.000 dinara. - Nakon {to sam isplatio celokupan iznos, 1. avgusta, sedam dana kasnije zvali su me i rekli - gospodine, moramo da vam oduzmemo plac. Bukvalno su me obmanuli i pozvali da do|em i isplatim preostalih milion i 700.000 dinara rekao je Joci} navode}i da je wemu, ali i jo{ dvojici gra|ana koji

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 14, 15.45), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 13.50, 15.40), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.05), „Hotel Transilvanija” (18.45), „Led” (20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45), „Ubica iz budu}nosti” (20.10, 22.25), „Jelena, Katarina, Marija” (22.30), Kids fest (od 10.15 do 18.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Je li bilo kne`eve ve~ere” (19.30) Pozori{te mladih velika sala „Mala sirena” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Qi qa na Sa vi}-Bla go je vi} iz Srbobrana (dve devoj~ice), DEVOJ^ICE: Bi qa na Ne gru, Na da Ra di voj ~e vi}, Me vli de Kra sni }i i Dra ga na Pi li po vi} iz Novog Sada, Da ni ca Jo va no vi} iz Be{ke, Rad mi la Zo ri} iz Temerina, Mi li ca [ik man-Bo bak i Va len ti na Bo ro{ iz Ba~ke Palanke i So wa Ne di mo vi} iz Veternika, DE^AKE: Ga ni me ta Axaj, Kse ni ja Go ~i}, San dra Be li}, Iva na Ra do ji ~i}, Se wa Sta vri} i Gor da na Bo {ko vi} iz Novog Sada, Qud mi la Ma |a rov iz Futoga, Vlat ka Pe kez iz Siriga, Qi qa na Svi lar iz In|ije i Bo ja na Jo va no vi} iz Ka}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Sava Dragutina Babi} (1936) u 9.45 sati, Branka Nikole Jorgi} (1945) u 10.30, Milo{ Selimira Petrovi} (1946) u 11.15, Nikola Veqka Kuruzovi} (2004) u 12, Jusuf Mahmuta Buzaqko (1928) u 12.45, Izmir Emru{a Plavc (1978) u 13.30, Bla` Tomislava Uji~i} (1959) u 14.15, Janko Janka Dudok (1934) u 15 i Vitomir @arka Mr|anov (1936) u 15.45 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Zoran Borislava Popovicki (1949) u 13 ~asova.

su potvrdili da je javno nadmetawe obavqeno 11. maja i 19, juna, a da je 6. jula Skup{tina grada donela re{ewa o otu|ewu gra|evinskog zemqi{ta koja su u skladu sa Odlukom o otu|ewu i davawu u zakup. Odluka Ustavnog suda stupi-

U ZIG ka`u da }e zemqi{te kupcima biti vra}eno ve} naredne nedeqe, na sednici gradskog parlamenta, odnosno, mo}i }e da u|u u posed svojih parcela, ili }e im, ukoliko `ele, novac biti vra}en nom jula, odnosno dve nedeqe pre nego {to je Joci} uplatio novac na ra~un ZIG-a. Prema wegovim re~ima, ista situacija bila je i sa trgovinskim lancem „Lidl”, ali su oni nesmetano odlukom Skup{tine grada dobili zemqi{te koje su platili, dok se ostali nisu na{li na dnevnom redu. U ZIG

la je na snagu 18. jula, uz navo|ewe da odluka Skup{tine grada nije u saglnosti sa Zakonom o planirawu i izgradwi. Ipak, prema najavama iz ZIG-a, svima koji su se na{li u ovom problemu, zemqi{te }e biti vra}eno ve} naredne nedeqe na sednici gradskog parlamenta.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

su kupili placeve u Veterniku i Rumenki, zemqi{te oduzeto zbog odluke Ustavnog suda. Ova odluka je zaustavila celokupan postupak otu|ewa gra|evinskog zemqi{ta, a objavqena je u Slu`benom glasniku jo{ sredi-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

- U saradwi sa gradskim slu`bama pripremqena su nova re{ewa uskla|ena sa Zakonom o planirawu i izgradwi, koja }e omogu}iti da se ova neprijatna situacija razre{i ve} na slede}oj sednici. Tako }e kupci mo}i da ostvare svoja prava i u|u u posed svojih parcela, ili da im novac bude vra}en ukoliko su podneli zahtev za poni{taj re{ewa o otu|ewu gra|evinskog zemqi{ta naveli su u ovom preduze}u. Ipak, Joci} kaè da planira da rasproda sve {to ima u Srbiji i da ode iz zemqe. Umesto zemqi{ta voleo bi da mu se vrati uloèni novac, jer ne èli da mu se nakon nekog vremena pojavi neko i da mu, zbog tu|e gre{ke, oduzme i plac i ku}u koju je planirao da sagradi na wemu. Ne}e tuìti ZIG, jer nema nameru da drugi, odnosno wegovi sugra|ani pla}aju sudske tro{kove. A. J.

065/47-66-452

Zi ma sti è, a uli ce ro {a ve Za koji dan zatvori}e se i asfaltna baza (ako uop{te i radi), a gradske i prigradske ulice pune rupa jo{ od pro{le zime. Stvarno se (i pored 6 milijardi, koje grad ima) ni{ta ne radi. 064/3007... *** Treba smeniti Da~i}a jer je dozvolio registraciju vozila latinicom! 064/3007... *** A {ta je sa ambulantom u Futogu??? 060/1433.. *** Pozivamo ministarku zdravqa da se uveri kako izgleda ~ekawe za laboratoriju poliklinike KCV. Takav haos posledica je prebacivawa obaveza primarne za{tite na sekundarne ustanove. Laboratorije domova zdravqa stoje neuposlene, iako su dobro opremqene. A pacijenti nek pate. 064/2859... *** Da~i}u svaka ti ~ast, svaka re~ ti je na mestu! Samo tako nastavi, ne daj mo}nicima da nas maltretiraju! Ne daj da pro|emo ko Gr~ka, nije ta Evropa ba{ takva blagodet! 063/4797... *** Maca se àli {to nije postao direktor Pozori{ta mladih u Novom Sadu, kaè spre~ili ga novinari. U Novom Sadu ima i

gra|ana, koji ga pamte kako se prosta~i, psuje.. Zar takav lik da vodi instituciju kulture u na{em gradu?! Neka svoje kvalitete ponudi nekom drugom gradu. 063/5878... *** Da li }e samo politi~ari odlu~ivati o ulasku u Evropu ili }e se pitati i narod, koji ba{ i nije lud za ulaskom u Evropsku uniju? 063/4797..

ne od kako je zavr{ena zgrada, gazdu uhapsili, pa sad grad ne zavr{ava posao, a gra|ani po pra{ini i blatu. Sramota 063/5197.. *** Ko ovde koga la`e i zamajava? Gde su ti Futo`ani, koji nas zastupaju u gradu, da pritisnu nadle`ne da ve} jednom otvore tu ambulantu? Dokle }e ovaj silni svet da putuje u Bege~, Veternik... Ko }e nama nadoknaditi

*** „Prequbnici“ na TV Pinku, a „Luda ku}a“ na TV Ko{ava, jedna emisija lep{a od druge, al nebitno, o ukusima ne vredi raspravqati, ali obe TV stanice imaju nacionalnu frekvenciju, mislite o tome! 064/3020... *** [ta je sa postavqawem trotoara na uglu ulica [afarikovaWego{eva. Pro{lo je tri godi-

tro{kove putovawa? Ovo je sramota {ta radite od 30.000 stanovnika. 060/1433... *** Da li }e se neko od komunalne policije ili inspekcija pozabaviti kra|om velikog broja behaton kocki oko fontane i {ahtova u Katoli~koj porti? [to pre, dok neko dete ne polomi noge. 063/5197...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

SKUP[TINA GRADA ODLU^ILA O DOBITNICIMA OKTOBARSKE NAGRADE I NOVEMBARSKE POVEQE

Rad do neo naj vi {a pri zna wa

Najvi{a gradska priznawa, Oktobarska nagrada i Novembarska poveqa, dodeqena su danas na sve~anoj sednici Skup{tine Grada. Oktobarska nagrada dodeqena je direktoru Osnovne {kole „Kosta Trifkovi}„ Mi la nu Spa so je vi }u, vi{em nau~nom saradniku i muzejskom savetniku Muzeja Vojvodine dr Dra gu We go va nu i projektantima ure|ewa Keja Ve sni Pa vi }e vi}, Ma ri ni Se ku li}, Ja nu Pa `it na ju, Dra ga ni Miq ko vi} i Du {ku Pi li po vi }u. Novembarska poveqa ove godine je pripala policijskom slu`beniku Odreda novosadske @andarmerije De ja nu Obre no vi }u i predsedniku Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti Grada Novog Sada mr Ra di vo ju Mra ~e vi }u. Ovogodi{wi laureati nagrade }e biti uru~ene u utorak, 23. oktobra u Sve~anoj sali Gradske ku}e. Nov~ani deo za Oktobarske nagrade iznosi 115 hiqada dinara. Milanu Spasojevi}u Oktobarska nagrada pripala je zbog dugogodi{weg zalagawa i rezultata postignutuh na unapre|ewu vaspitno-obrazovanog rada, ~ime je

doprineo ugledu i afirmaciji O[ „Kosta Trifkovi}„. Dr Dragu Wegovanu visoko gradsko priznawe dodeqeno je za celokupni nau~no-istra`iva~ki, muzeolo{ki, publicisti~ki i javni rad, i poseban doprinos nauci i kul-

}u za izuzetne zasluge u oblasti zdravstvene za{tite i humanitarnih aktivnosti na edukaciji i prevenciji radi ranog otkrivawa i spre~avawa dijabetesa, a povodom jubilarne 50. godi{wice osnivawa Dru{tva za borbu

Fo to: N. Sto ja no vi}

turi Novog Sada, dok je grupi projektanata ure|ewa Keja Oktobarska nagrada dodeqena za izuzetno zajedni~ko ostvarewe na ure|ewu ovog dela grada, kojim je unapre|en `ivotni prostor gra|ana funkcionalno i u estetski. Novembarska poveqa pripala je Dejanu Obrenovi}u za hrabrost i plemenitost u spasavawu qudskog `ivota 13. aprila 2012. godine, na Varadinskom mostu u Novom Sadu, kada je iskazao vrhunsku profesionalnost i obu~enost, dok je isto priznawe dodeqeno mr Radivoju Mra~evi-

protiv {e}erne bolesti Novog Sada. Oktobarska nagrada dodequje se povodom 23. oktobra, dana oslobo|ewa Novog Sada u Drugom svetskom ratu, a Novembarska poveqa povodom obele`avawa 9. novembra 1918. godine, dana kada je srpska vojska oslobodila Novi Sad, i 25. novembra iste godine, kada je Velika Narodna Skup{tina Srba, Buwevaca i drugih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe, donela Odluku o prisajediwewu Vojvodine Kraqevini Srbiji. B. Markovi}

GRAD NIJE ODUSTAO OD PRESTI@NE NOMINACIJE

Evrop ska pre sto ni ca kul tu re i da qe ciq Trka za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine se nastavaqa i od we se ne}e odustati tvrde gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi}, predsednik Skup{tine grada Si ni {a Se vi} i ~lanica Gradskog ve}a za kulturu Mi lan ka Br ki}. Ovo je odgovor na natipise u pojedinim medijima da se od kandidature odustalo i saop{tewe Lige socijaldemokrata Vojvodine u kom se tra`i odgovor za{to gradski ~elnici propu{taju da lobiraju za ovu stvar. U saop{tewu iz kabineta gradona~elnika ka`e se da Organizacioni odbor za realizaciju inicijative da se Grad kandiduje za Evropsku kulturnu prestonicu U VELIKOJ SALI SPENSA 8. NOVEMBRA

Koncert Ace Lu kasa Koncert Alek san dra Vuk sa no vi }a, poznatijeg kao Aca Lu kas, odr`a}e se 8. novembra u Velikoj dvorani Spensa sa po~etkom u 21 sat, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji za novinare odr`anoj u „Pres media centru”. Ovaj koncert je i promocija najnovijeg albuma koji }e se uskoro na}i u prodaji. Koncert }e trajati 2 sata, a kao predgrupa nastupi}e novosadska peva~ica Ma ri na Vi sko vi}. - Meni je sjajno u Novom Sadu. Atmosfera i na pro{logodi{wem koncertu je bila super, mada se uvek lepo provedem, gde god da gostujem, bio to Spens ili neki od klubova - rekao je ju~e Aca Lukas. Karte za koncert su u prodaji i ko{taju od 1.200 do 1.500 dinara, a mogu se kupiti na biletarnici Spensa. N. P.

Pre da va we o no vi nar stvu Prvo u nizu predavawa Fakulteta za evropske pravno-politi~ke studije, karijerno orijentacionog karaktera na temu „Biti ... novinar”, odr`a}e se u ponedeqak 22. oktobra u 12 ~asova u amfiteatru Fakulteta, Ulica Narodnog fronta 53. Gost predava~ je poznati kwi`evnik i novinar \or |e Ran deq. G. ^.

kulture 2020. godine na ~elu sa An dre jom Bur sa }em ima potpunu podr{ku Grada i punu autonomiju u aktivnostima za realizaciju inicijative. Odbor je obrazovan u junu 2011. godine, a Brki} nema nikakvu informaciju da je on odustao od namere da se Novi Sad kandiduje za tu presti`nu nominaciju. - Smatram da Novi Sad treba da se kandiduje jer ima sve potrebne elemente. Da li }emo uspeti u svojoj nameri, pored nas, zavisi i od dr`ave, odnosno koliko }emo se svi zajedno uspeti pribli`iti Evropi - rekao je Sevi}. Po najavi iz saop{tewa kabineta gradona~elnika tro~lana

delegacija Grada koju }e, pored Brki}eve i Bursa}a, ~initi i direktor Kulturnog centra An drej Faj geq otputova}e u sredu, 24. oktobra, u Maribor, gde }e se sresti i sa gospo|om En Bran~ od koje }e saznati detaqe o onome {to se od Grada Novog Sada o~ekuje u predstoje}oj kandidaturi. U Briselu je dogovoreno da prestonice kulture 2020. budu gradovi iz Irske, Hrvatske i jedne od zemaqa koje su kandidati za EU, gde spada i Srbija. Ovim je otvorena velika {ansa da Novi Sad ili Beograd dobiju ovu po~asnu titulu, pri ~emu bi se kona~an izbor gradova obavio 2014. godine. A. L.

„INFORMATIKA” U SEPTEMBRU ^ASTILA SAVESNE

Bes plat ne ko mu na li je za 1.260 do ma }in sta va U septembru je “Informatika” ~astila 1.260 doma}instava koja redovno pla}aju komunalije, pa za pruène usluge ne moraju da plate ni dinar. Na ra~unima pi{e- nula. Minimalan broj bodova bio je 724. Nadamo se da }e ova akcija nastaviti da ìvi a podse}amo da je Odlukom Grada od septembra 2009. re{eno da oni koji redovno izmiruju dug za pruène komunalne jedan mese~ni komunalni ra~un ne moraju da plate. Od novembra 2009. kada je nagra|eno prvih 600 doma}instava, svakog slede}eg meseca prilikom obrade priznanica, ran-

girali su se i drugi sugra|ani, te je u samo prvoj fazi akcije vi{e od 7.000 doma}instava oslobo|eno pla}awa jednog mese~nog ra~una. âst od grada do sada je dobilo oko 26.000 sugra|ana. Planirano je da akcija traje {to duè kako bi preduze}e nagradilo {to vi{e korisnika. Budu}i da je u Novom Sadu godi{wa naplativost ra~una preko 90 posto Grad moè da funkcioni{e i da pla}a ne samo teku}e tro{kove, nego i da ulaè u infrastrukturu. Mese~no izme|u 600 i 1200 porodica dobije besplatan ra~un i to je postalo praksa. Q. Na.

NA [ALTERIMA ELEKTRODISTRIBUCIJE

Jo{ da nas pla }a we uz po pust Rok za pla}awe ra~una za potro{enu struju isti~e danas. Iz Elektrodistribucije “Novi Sad” podse}aju kupce da se pla}awem ra~una u roku mogu ostvariti popusti, a neplati{e }e biti iskqu~ivane sa mreè. [alteri Elektrodistribucije danas rade od 8 do 12 ~asova. Sugra|ani, kojima bude iskqu~ena struja a èle da se ponovo poveù na mreù moraju platiti dug u celosti, kao i naknadu za ponovno prikqu~ewe. Kupci iz kategorije doma}instva, koji imaju trofazni merni ure|aj, ovu naknadu mora}e da plate 1.884 dinara, dok }e potro{a~i sa monofaznim mernim ure|ajem morati da izdvoje 1.256 dinara. Potro{a~i iz kategorije privreda za ponovno prikqu~ewe mora}e da plate 4.285 dinara. N. R.

subota20.oktobar2012.

Sti è „No vo sad ska je sen” Ekolo{ka manifestacija „Novosadska jesen” bi}e sve~eno otvorena 23. oktobra u 11 ~asova i traja}e do 27. oktobra, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare. I ovog puta bi}e organizovana tradicionalana izlo`ba cve}a, sadnica i opreme za ure|ewe vrta, izlo`ba meda i zdravstveno bezbedne hrane, suvenira, rukotvorina i starih zanata. Ima}emo i veliki broj predavawa, tribina, radionica i okruglih stolova koji }e se baviti aktuelnim temama iz oblasti za{tite ìvotne sredine - rekla je koordinatorka manifestacije Je le na Ra doj ~i}. Manifestacija }e se odràti je u holu na prvom spratu Spensa. Izlo`be su prodajnog karaktera i bi}e otvorene za posetioce svakog dana od 8 do 20 ~asova, a ulaz je besplatan. V. T.

U GRADSKOM SAOBRA]AJNOM PREDUZE]U

Vo za ~i ve `ba li kro }e we va tre

Voza~i u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad” ju~e su u krugu preduze}a odràli brzinske ve`be u ga{ewu poàra u organizaciji Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva, koje pri gradskom prevozniku postoji od 1975 godine. Ve{tine i znawe u ga{ewu poàra pokazalo je 12 ekipa, a pod

budnim okom predstavnika Vatrogasnog saveza Novog Sada. Voza~i ~esto moraju da iza|u iz autobusa da bi pomogli drugim voza~ima u borbi protiv vatre. Od Nove godine do sada imali su dvadesetak intervencija posle kojih su im bili zahvalni i putnici i vlasnici automobila. Z. D.

dnevnik

vOJvOdinA

subota20.oktobar2012.

ПРОСЛАВА ДАНА ОПШТИНЕ КАЊИЖА

Почело Фестивалом меда

Старт дефилеа у парку

ПОДРШКА ИНВАЛИДИМА РЕЧИМА И ДЕЛОМ

Право на живот и срећу

СТАРА ПАЗОВА: Осми „Дефиле пријатељства“ у Старој Пазови, који организују Друштво за афирмацију инвалида „Феникс“ из Старе Пазове и Удружење параплегичара „Фрушка Гора-Срем“, као манифестацију која има за циљ да покаже повезаност особа са инвалидитетом и сметњама у развоју са свим другим грађанима, показао је да општина Стара Пазова подршку особама са посебним потребама пружа и на делу, а не само на речима. У организацији „Дефилеа пријатељства“ подржали су их, као и претходних година, локална самоуправа, МЗ Стара Пазова, све основне школе и специјална школа у Старој Пазови, те ПУ“Полетарац“, Дом здравља „Др Јован Јовановић Змај“, КУД „Бранко Радичевић“, Коло српских сестара, Удружење слепих и слабовидих из Инђије, медији. У старопазовачком парку, одакле дефиле традиционално креће, учеснике је, у име организатора, поздравила председница „Феникса“ Јелица Деспот.Учеснике дефилеа је поздра-

вио и председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић, нагласивши да ова шетња пријатељства треба још једном да покаже да сви имамо једнака права на живот и срећу. О правима на живот и срећу деце са посебним потребама и одраслих инвалидних особа, певали су и рецитовали на српском и словачком предшколци „Полетарца“, основци школа „Пинки“, „Јанко Чмелик“ и „Симеон Араницки“, победнице недавно одржаног мини-тини феста, игром све зачинила дечја група КУД „Бранко Радичевић“, а посебно потресан је био наступ деце са посебним потребама школе „Антон Скала„. Дефилеу пријатељства су се придружили и познати кувар Саша Мишић и хармоникаш Мића Костић. Председник Удружења параплегичара „Фрушка Гора-Срем“, које окупља чланство из пазовачке и инђијске општине Горан Рајковић, захвалио је посебно општини Стара Пазова. А. Мали

КАЊИЖА: Прослава штанду Друштва „Шапа„ заинДана општине Кањижа потересовани могу усвојити кућчела је јуче отварањем ченог љубимца, који нема влатвртог Фестивала меда, косника. Свечана академија поји је у приређен холу Градводом Дана општине, на којој ске куће у организацију ће бити уручене годишње опУдружења пчелара „Некштинске награде „Про урбе„ тар„, уз дегустацију меда. одржаће се данас у суботу у 16 Пчелари производе прикасати у Дому уметности, а венци зују и у оквиру вашара руће потом бити положени на котворина у парку у центру спомен обележје на Рибарском града. Поводом празника тргу у Кањижи, најстаријем депомен и полагање венаца лу града, чије уређење је упрауприличен је на спомен во завршено. Поред осталих обележју крај Трешњевца. Дегустација меда у холу кањишке Градске куће културно-забавних садржаја Као Дан општине Кањижа обележа- конкурс под називом „Усвоји ме„, приређених поводом празника, вева се датум прве Сенћанске битке који је поводом Светског дана живо- черас од 20 сати на концетру у 20.октобар 1686. године и ослобађа- тиња расписало кањишко Друштво спортској хали „Бање Кањижа„ нања ових крајева од Турака. за заштиту животиња „Шапа„. Да- ступају Тибор Кочиш и Адриен У холу Дома уметности уприличе- нас, у парку испред Градске куће, у Секереш из Мађарске. на је изложба радова пристиглих на оквиру вашара рукотворина, на Текст и фото: М. Митровић

Млади су акција

БЕЧЕЈ: Канцеларија за младе општине Бечеј активно се укључила у кампању „Млади су акција!“, коју је покренуло Министарство омладине и спорта у партнерству са канцеларијама за младе широм Србије. Координатор бечејске КЗМ Дане Мандић представио је новинарима троје успешних суграђана, који су спорт одабрали за квалитетно провођење слободног времена и најавио нове акције кроз представљање спортских клубова међу основцима и средњошколцима. У кампању су се укључили двострука државна и светска јуниорска шампионка у кик боксу Милена Швоња, кошаркаш Владимир Радић и фуд- Секе, Швоња, Мандић и Радић на промоцији балер Тамаш Секе, који су говорили о свом по- пред новинарима имању спорта, досадашњој каријери, плановима за будућност, а онда су искористили прилику да активношћу у слободном времену, кроз спорт или укажу вршњацима на потребу бављења физичком рекреацију. В. Јанков

СУСРЕТ ГАСТРО, ЕТНО И ТУРИСТИЧКИХ ПРИРЕДБИ

У понуди кобасице, сарма, колачи... НОВИ САД: У Нови Сад данас стижу на промоцију успешне етно, гастрономске и туристичке приредбе, које се одржавају у Војводини. - Они ће по четврти пут у програму „Рогља” показати сву лепоту стваралаштва на многим пољима - од припреме јела, везова до песме и игре – каже Јелена Крстић, директор ове манифестације, коју су подржали Покрајински секретаријати за пољопривреду и привреду. - Свих 50 излагача са око 300 учесника, чији долазак смо материјално помогли, заслужују похвале за оно што су урадили током године. На „Рогаљ” долазе да би се дружили и договарали међусобну сарадњу. НВО „Агропрофит”, која је организатор „Рогља”, има припремљене предлоге за побољшање програма манифестације, а поготово за њихову медијску промоцију. Почетак вишесатног програма најавиће виртуоз Миодраг Мунћан из Иђоша, коме је бубањ буре, гајдаш Максим Мудринић из Сивца и тамбурашки оркестар „Панонски морнари” из Новог Сада. Промотивни концерт тамбураша почиње у 10,30 часова, а свечано отварање је у 11 часова. У току забавног и уметничког програма,

биће представљени сви учесници и уручена признања организацијама и појединцима за рад у минулој сезони. На „Рогљу” ће данас за програм бити две бине. Главна је у централном делу, код Градске кафане и друга у „Винском сокаку”, недалеко од Куглане. Данас ће бити основана и прва женска пчеларска задруга „Матица”, а на трибини „Село у новинама – новине у селу” разговараће се о животу и раду на селу. За добро расположење су задужена културно уметничка друштва „Завичај” из Ирига, „Десанка Максимовић” из Хртковаца, „Стеван Мокрањац” и „Свети Сава” из Каћа, као и фолклор Дома културе из Сивца и Мужље. Међу излагачима своје умеће приказаће

удружења и активи жена из Руменке, Иђоша, Кисача, Нових Козараца, Банатског Карађорђева, Кикинде, Банатског Великог Села, Зрењанина, Раковца, Врдника и Ирига. Посетиоце ће угостити са органском салатом и наш најуспешнији произвођач Влада Возар из Кисача. Посебан жири, од стотину узорака вина, одобраће само два најпиткија – црвено и бело. Своје винске квалитете показаће следећи учесници „винског сокака”: подруми „Ачански“ из Баноштора и „Шукац“ из Сремске Каменице, Пољопривредни факултет у Новом Саду - Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, произвођачи вина Ђорђе Малешевић из Ирига и Михајло Путица из Добродола, потом винарије „Мачков подрум“ из Ирига, „Бисерно“ из Чуруга, „Аџић“ из Чортановци, „Алекс“ из Новог Сада, Бенишек Веселиновић из Сремских Карловаца, Винотека „Фрушкогорје“ из Ирига, Подрум вина Василија Думедаша из Визића, као и гости из Хрватске (Илок) Винарија „Диониз“ и ОПГ „Барбарић“. Вина ће бити за дегустацију и продају. В. Х.

Је ле о све ће ње у хра му Све ти Ге ор ги је ТЕ МЕ РИН: Срп ска пра во слав на цр кве на оп шти на у Те ме ри ну по зи ва све вер ни ке да узму уче шћа у Све тој тај ни Је ле о све ће ња, ко ја ће се одр жа ти у Све то ге о ри јев ском хра му у Те ме ри ну да нас, у 19 ча со ва. Све та тај на Је ле о све ће ња, уз слу же ње се дам све ште ни ка – окре пљу је, сна жи и ле чи ка да се жи вот чо ве чи ји на ђе у не во љи и опа сно сти од бо ле сти и не мо ћи. Циљ ове све те тај не је опра шта ње гре хо ва и по вра так здра вља обо ле лом. Сви вер ни ко ји бу ду уче ство ва ли у све тој тај ни мо гу до не ти спи сак са име ни ма уку ћа на, бра шно, уље и ви но за бла го слов. М.Ми.

Све ча ни кон церт цр кве ног хо ра БЕ ЧЕЈ: Цр кве на оп шти на у Бе че ју ор га ни зу је су тра, од 18 са ти, у хра му Све ти ве ли ко му че ник Ге ор ги је, Све ча ни кон церт, по во дом де це ни је и по, од ка ко је об но вљен рад исто и ме ног Цр кве ног хо ра. По ред до ма ћи на, чи ји је од не дав но хо ро во ђа про фе сор ка му зи ке у бе чеј ској Гим на зи ји Ве сна Смај ло вић, ве че ра шњу све ча ност уве ли ча ће Де чи ји цр кве ни хор, под вођ ством Сен ке Јо ва но вић, Хор ри мо ка то лич ке цр кве по све ће не Ве ли кој Го спо ји ни у Бе че ју „Schola Cantorum“ са ди ри ген том Оти л и ј ом Ште фа н и г а и Хор срп ске пра во слав не цр кве, при хра му Ваз не се ње Го спод ње у Су бо ти ци „Све ти Ро ман-Ме лод“ са Дра га ном Ни ко лић у уло зи ди ри ген та. В. Ј.

Дунавски полумаратон АПАТИН: Апатин је данас домаћин 17. Асикс Дунавског полумаратона, у оквиру којег ће се одржати 3. међународно војно првенство, под окриљем Међународног савета за војне спортове, Прво првенство Војске Србије и отворено првенство Војводине за ветеране у полумаратону.До сада је пријавчљено 300 такмичара из

Америје, Холандије, Бугарске, Македоније, Црбне Горе, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Чешке, Мађарске и Србије. Треће Апатин ЦИСМ регионално војно првенство окупиће ове године такмичаре оружаних снага Холандије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Босне и Херцеговине и Србије.

Јуче је у центру Апатина одржана церемонија отварања 3.Апатин ЦИСМ првнества, а након тога је председник апатинске општине др Живорад Смиљанић приредио пријем за учеснике у здању Скупштине општине. Дунавски полумаратон почиње данас у 11 часова, испред бање „Јунаковић“. Ј. П.

ОКТОБАРСКА НАГРАДА ГРАДА СОМБОРА

Овогодишњи лауреат Јанош Панда СОМБОР: Овогодишња Октобарска награда Града Сомбора, одлуком за то надлежне варошке комисије и Градског већа, одлази у руке Јаноша Панде, оснивача и тренера Кајакашког клуба „Дунав“ у Бездану. Панда је, поред тренерске функције у безданском кајакашком клубу уједно и селектортренер наше националне женске репрезентације у кајаку, која је на овогодишњим летњим Олимпијским играма у Лондону у својим редовима имала чак четири изданка Пандине школе веслања, из које долази и члан мушког че-

тверца Ервин Холперт, као пети веслач, српски такмичар на ОИ 2012. Од оснивања КК „Дунав“ Бездан, 1984. године, под будним оком Јаноша Панде, преко 700 деце свих узраста, научило је да весла, а за то време њих 50 се овенчало титулама државних, европских и светских шампиона у свим узрасним категоријама. Јаношу Панди ће Октобарска награда бити уручена на свечаној академији, посвећеној Дану ослобођења, 21. октобра, у сомборском Народном позоришту. М. Мћ

Владе Дивац и Јанош Панда

ТРЕЋА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА У ШИДУ

Педесет предлога одлука чека седницу СО

ШИД: Председник општине Шид Никола Васић одржао је трећу седницу Општинског већа, са маратонским дневним редом од педесет тачака, о којима ће коначну одлуку дати одборници на наредној седници СО Шид. Занимљив је, свакако, предлог за изградњу хелиодрома, у којем стоји да ће бити лоциран на делу садашњег Вашаришта. Разрешена је досадашња и именована нова Комисија за доделу стипендија. Предложене су и друге комисије, као што је она за спровођење јавног надметања за давање државног пољопривредног земљишта у закуп, а затим Комисија за доделу општинских признања. За директорку Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“, на наредни конкурс Славица Варничић је поднела молбу, која је усвојена и тако се она

поново налази на радном месту директора у наредне четири године. Разрешен је дужности досадашњи директор Дома здравља Шид, а на то радно место именован је в.д. директор специјалиста ОРЛ др Крсто Куреш, рекордер у броју прегледаних пацијената, који, за годину дана, прегледа више од половине укупног броја становника шидске општине. На захтев Српске православне цркве Кнез Лазар у Шиду, која је последњих дана прикупила средства од приложника архимандрита Гаврила и почела изградњу крова цркве (а да би се тај посао завршио, потребно је нешто мало више од милион динара) чланови Општинског већа одредили су три стотине хиљада динара помоћи овој светињи. Петиција становника улице Војислава Илића наишла је на раз-

умевање Општинског већа, па је дат предлог Одлуке да теретна возила, која иду из правца Вашице, неће имати дозволу уласка у ту улицу, већ ће продужити до Карађорђеве улице и ту скренути лево. Д. Савичин

dRU[TvO

dnevnik

subota20.oktobar2012.

ZLOUPOTREBA VISOKIH TEHNOLOGIJA I VISOKO OBRAZOVAWE

„Bube u uhu” izjedo{e znawe Be ì~ ne bu bi ce; Bu bi ce za is pit; Bu bi ce za po la ga we is pi ta; Be ì~ ne bu bi ce – pro da ja–iz najm qi va we–ser vis; [pi jun ska opre ma: bu bi ce, ori gi nal Nokia LPS5; Bu bi ce iz u zet no ma lih di men zi ja i ana tom skog ob li ka, pa ih je ne mo gu }e pri me ti ti unu tar uha (ce na 2,5 evra); Blu tut na o ~a re plus bu bi ca; Ka me ra-olov ka za is pi te... A kad do |e is pit ni rok, zbog te vi so ke teh no lo gi je sve ~e {}e i le ka ri ima ju po sla, va de }i iz u{i ju „rev no snih” stu de na ta za gla vqe ne „bu bi ce”. Da kle, kad „le we bu be” za rad pre pi si va wa na is pi tu pre vi {e du bo ko u uvo ugu ra ju ovu teh no lo {ku no vo ta ri ju, naj ~e {}e si li kon sku (i ana tom sku, ka ko se re kla mi ra), pa ni ka ko sa mi, a ni uz po mo} pri ja te qa, ne mo gu da je iz vu ku, po mo} po tra è u zdrav stve nim usta no va ma. Ka ko je na po sled woj sed ni ci Se na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du re kao rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, pre no se }i in for ma ci ju iz pr ve ru ke iz ne tu na Sa ve tu UNS-a, u vre me is pit nih ro ko va broj ta kvih in ter ven ci ja na Kli ni ci za bo le sti uva, gr la i no sa KCV-a dra sti~ no je po ve }an. îm su ti stu den ti upu }e ni u spe ci ja li sti~ ku kli ni ku, zna ~i da su u pi ta wu kom pli ko va ni ji slu ~a je vi ko ji ma ni je mo gla bi ti pru è na od go va ra ju }a po mo} u am bu lan ta ma. No ve teh no lo gi je i ma te ri ja li na pre du ju iz da na u dan, ali,

~i ni se, i broj onih ko ji ih zlo u po tre bqa va ju, u ovom slu ~a ju za pre pi si va we na is pi ti ma. Sa mo pu tem „Gugl„ pre tra `i va ~a mo `e se do }i do mno go broj nih po nu da za ure |a je i opre mu po put na ve de nih (ko ja je, na rav no, le gal na), ali je ret ko ko od pro da va ca, ili iz najm qi va ~a na svom saj tu is ta kao na po me nu da ko ri snik sno si od go vor nost za even tu al nu zlo u po tre bu tih pro iz vo da. Zlo u po tre ba sve ga i sva ~e ga sta ra je ko li ko i ~o ve ~an stvo pa je, na rav no, pri sut na i u ko ri {}e wu ove {pi jun ske, ali i pre pi si va~ ke opre me. Zlo u po tre ba u po to we svr he je pre sve ga eti~ ko pi ta we, i od sa mog po je din ca za vi si da li }e ika da, ni ka da ili tek po ne kad po seg nu ti za tim oru |em pre va re, sva ka ko ne do stoj nim ne ko ga ko je upi sao stu di je i pre fe ri ra da bu de aka dem ski gra |a nin i stru~ wak za ne ku oblast. Sa vre me na „re sav ska {ko la” funk ci o ni {e ta ko da stu dent ku pi ili iz naj mi bu bi cu, str pa je u uvo, sa kri je mi kro fon ~e, od no sno mo bil ni (ako ga asi stent ili na stav nik ne uhva ti na de lu) is pod ma ji ce, ko {u qe, ot {a pu }e pi ta wa dru ga ru–lo gi sti ~a ru ko ji mu ta~ ne od go vo re dik ti ra

SRBIJA MORA JO[ MNOGO DA RADI NA ZA[TITI RAVNOPRAVNOSTI

Dr`avni vrh da osudi svaku pojavu mr`we Am ba sa dor EU u Sr bi ji Ven san De `er iz ja vio je ju ~e na otva ra wu me |u na rod ne kon fe ren ci je “Me di ji i rav no prav nost”, ko ju je or ga ni zo va la Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti, da je uo~en zna ~a jan na pre dak Sr bi je u obla sti za {ti te rav no prav no sti ka da je za ko no dav stvo u pi ta wu. - Sr bi ja je Usta vom za ga ran to va la po {to va we svih qud skih pra va i u me |u vre me nu je ra ti fi ko va la niz me |u na rod nih spo ra zu ma i do ku me na ta. Po ka zan je na pre dak u pri me ni tih pra va, na ro ~i to ka da se ra -

Mobilizacija progresivnih snaga Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} re kla je da Sr bi ja ima no ve za ko ne ko ji tre ti ra ju rav no prav nost, ali su oni sa mo `e qa, dok od qu di za vi si ho }e li se spro ve sti u de lo. - Po treb na je {i ro ka mo bi li za ci ja svih pro gre siv nih sna ga u Sr bi ji na su zbi ja wu dis kri mi na ci je. @e li mo dru {tvo istin ske a ne for mal ne jed na ko sti, ko je uva `a va raz li ~i tost – is ta kla je Pe tru {i}, na po me nuv {i da je ulo ga me di ja kqu~ na u tom pro ce su jer bez wih ni ne za vi sne in sti tu ci je po put Po ve re ni ce, ni su vi dqi ve.

di o zlo ~i ni ma iz mr `we. Ali tu uvek po sto ji ono “me |u tim”. To se od no si na pri me nu za ko na. Go vor mr `we je u Sr bi ji ite ka ko pri su tan. Na mo men te ~ak mo `e mo re }i da se po ja ~a va. Po sto ji mno go mi sli i na me ra ko je pod ra zu me va ju mr `wu pre ma ma win skim gru pa ma, a ti me bi smo mo ra li mno go o{tri je da se po za ba vi mo – re kao je De `er. Am ba sa dor EU se osvr nuo i na ra si sti~ ke is pa de pu bli ke u

Kru {ev cu na utak mi ci Sr bi ja En gle ska. On ka è da ta kvi do ga |a ji ne bi sme li da se de {a va ju, a pa ra lel no bi mo ra li da se od vi ja ju na po ri u svim seg men ti ma da bi se ta kva de {a va wa is ko re ni la. - Mo ra mo ima ti ~vr stu i sna `nu re ak ci ju sa naj vi {eg vr ha vla sti na ova kve do ga |a je. Da bi smo mo gli da ka è mo da se osu da iz vr ha vla sti de {a va mo ra mo ima ti i re ak ci ju pra vo su |a, pa da na sa mom kra ju sud skog pro ce sa ima mo ~vr stu, ne dvo smi sle nu i neo bo ri vu pre su du zlo ~i na – is ta kao je De èr. Pot pred sed ni ca Vla de za evrop ske in te gra ci je Su za na Gru bje {i}, ko ja je otvo ri la skup “Me di ji i rav no prav nost”, re kla je da je Sr bi ja od 2005. do 2010. go di ne, pre ma oce na ma evrop skih in sti tu ci ja na ~i ni la zna ~a jan na pre dak. - Za ko no dav ni okvir je uve li ko uskla |en sa evrop skim, osno va ne su in sti tu ci je Po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja, om bud sma na i po ve re ni ce za za {ti tu rav no prav no sti. Wih gra |a ni pre po zna ju i ve ru ju im. To, me |u tim, ni je do voq no jer rav no prav nost zah te va kon stant nu bri gu – re kla je Gru bje {i }e va. Pre ma we nim re ~i ma pri su stvo rom ske de ce u pred {kol skim usta no va ma udvo stru ~i lo se za pet go di na. Upis de ce u {ko lu po peo se sa 66 na 91 pro ce nat, smrt nost je pre po lo vqe na, a 99 od sto Rom ki wa iz ne for mal nih na se qa se po ro di u bol ni ca ma. - Me |u tim, uslo vi ì vo ta Ro ma su da le ko od pro se ka ve }in skog na ro da i po red vid nog po boq {a wa. Po lo àj è na je ta ko |e po pra vqen. Sa da ima mo 84 è ne u Par la men tu {to je 34 od sto po sla ni ka. Ima li smo pr vu è nu ko ja je ko man do va la po li cij skim sna ga ma u mi rov noj mi si ji na Ha i ti ju. Pr va ge ne ra ci ja è na ofi ci ra pre u ze la je svo je du `no sti, ali se è ne i da qe ose }a ju mno go ma we bez bed ne ne go mu {kar ci - re kla je Gru bje {i}. P. Klai}

wi va wa i pre va re od stra ne stu de na ta, na ro ~i to pri me nom sa vre me nih audio-vi zu el nih teh no lo gi ja. ^la no vi aka dem ske za jed ni ce ne sme ju omo gu }a va ti i to le ri sa ti pre pi si va we, kao i dru ge ob li ke ob ma wi va wa i pre va re stu de na ta kod pro ve re zna wa„. Iako je ko ri {}e we „bu bi ca”, mo bil nih te le fo na, „blu tu ta„, olo va ka ili na o ~a ra s mi kro ka me rom i dr. uze lo ma ha, ~i ni se,

sre }om, da ve }i na stu de na ta u~i i istin ski è li da stek ne i sa vla da raz li ~i ta no va zna wa i ve {ti ne, te i da ~i stog obra za iza |e na is pit. Ako i ne po lo è, bar po {te no pad nu i sprem ni su da usta nu, od no sno bo qe na u ~e za sle de }i rok. Ne ki od wih po tvr |u ju da su iz istog pred me ta i vi {e pu ta pa da li ali da ni kad ni su po seg nu li za „bu bi com”, iako oko wih na is pi tu se de sve sa mi „in sek ti„, ka ko u àr go nu i s

I mi detektor za trku imamo

pre ko „bu bi ce„, {to }e re }i u pe ro. ê sto „po la ga~” ne pla ti sa mo „bu bi cu” ve} i uslu gu „{ap ta ~u„. Kad ne kom jed nom pro |e da po lo ì is pit a da se ux be ni ka ni je la tio, naj ~e {}e po sta je za vi snik od ne u ~e wa, od no sno od „bu bi ~a re wa”. Iako ta ne ~a sna ra bo ta mo è bi ti i opa sna jer, ako pre pi si va ~a uhva te na de lu (za vi sno i ko li ko pu ta), sle du ju di sci plin ske ka zne, od ko jih je naj ri go ro zni ja is kqu ~e we s fa kul te ta do go di nu da na. Tu pro ble ma ti ku re gu li {u fa kul tet ski di sci plin ski pra vil ni ci, a u Ko dek su pro fe si o nal ne eti ke Uni ve zi te ta u No vom Sa du, u de lu po sve }e nom od go vor no sti stu de na ta, iz me |u osta log pi {e: „Mo ral no je ne pri hva tqiv sva ki ob lik ob ma -

Ozbiq nu i do sled nu bor bu pro tiv pre pi si va wa na is pi ti ma pre vi {e go di na po veo je Fa kul tet teh ni~ kih na u ka. Ta ko je 2007. go di ne gru pa we go vih mla dih is tra ì va ~a, s Mi lo {em Slan ka men cem na ~e lu, na pra vi la de tek tor za ot kri va we za bra we ne be ì~ ne ko mu ni ka ci je MD-100. Taj ure |aj ma lih di men zi ja mo è ot kri ti ak tiv nost mo bil nog te le fo na i be ì~ nih ko mu ni ka ci ja na uda qe no sti do 60 me ta ra i lo ka ci ju ne do zvo qe ne ko mu ni ka ci, da kle, bi ti od ve li ke ko ri sti ne sa mo u spre ~a va wu pre pi si va wa na is pi ti ma ve} i u za tvo ri ma, ban ka ma, na aero dro mi ma... Ka da smo pre kju ~e pi ta li doc. dr Mi lo {a Slan ka men ca, s Ka te dre za elek tro ni ku FTN-a, ka ko stva ri sa da sto je i ni je li, mo `da, pre pi si va~ ka opre ma „pre va zi {la” de tek tor, od go vo rio je da, na rav no, elek tro in è we ri s FTN-a to ni su do pu sti li, te da su ure |aj stal no una pre |i va li. Ta ko su na pra vi li MD-150, a sad i naj no vi ji UD-100, pro fe si o nal ni uni ver zal ni de tek tor be ì~ ne ko mu ni ka ci je, ko ji po se du je de vet ni voa de tek ci je mo bil nih te le fo na, „bu bi ca”, be ì~ nih te le fo na, vo ki-to ki ja itd. Ure |aj je pro jek to van od kva li tet nih elek tron skih kom po nen ti (za tr ì {te EU). Iako ko {ta sve ga 180 evra, ta kve ure |a je, jo{ od 2007. ni su ku pi li ~ak ni svi fa kul te ti u sa sta vu UNSa, a i ne ki ko ji su ih ku pi li, ne ko ri ste ih sa mo za to {to ni su za du ì li ne ko ga da bri ne o de tek to ru pa mu ni je za me we na ba te ri ja! Slan ka me nac is ti ~e da naj bo qu kon tro lu ne do zvo qe nih be ì~ nih ko mu ni ka ci ja spro vo di Prav ni fa kul tet UNS-a.

pre zi rom na zi va ju ko ri sni ke „bu bi ca”. Ve ro vat no da ne ma na stav ni ka ko ji bar jed nom ni je ot krio ta kve pre pi si va ~e. Ne ki ma od pro fe so ra i na usme nom is pi tu po ja vqi va li su se stu den ti s „bu bom u uhu”. O ta kvim is ku stvi ma pri ~a lo nam je ne ko li ko du go go di {wih re dov nih pro fe so ra Uni ver zi te ta u No vom Sa du, po tvr |u ju }i da je ta kva pod va la ipak te {ko iz vo di va. Je dan od ta kvih pri me ra je stu dent ko ji, po {to je iz vu kao pi ta we s ka te dre, kre }e ka svom me stu i okre nut le |i ma pro fe so ru na glas ~i ta: „Pr vo pi ta we ko je sam do bio je...”, kao on ve} kre nuo da od go va ra, a u stva ri dik ti ra pi ta we svo joj spoq noj ve zi. To mu je ujed no bi lo sve {to je re kao pre ne go {to ga je pro fe sor uda qio s is pi ta. De kan Me di cin skog fa kul te ta prof. dr Ni ko la Gru ji}, re dov ni pro fe sor fi zi o lo gi je, ka è da ni ka da ne pi ta ta ko {to }e stu de na ta pu sti ti da ux be ni~ ki iz ver gla od go vor. – Uvek di va ni mo, jer se ta ko stu dent opu sti, a ja la ga no ot kri vam ko li ko zna iz fi zi o lo gi je; bi va lo je i da se ne ko po à li ka ko ne {to {to pi tam ni je we go vo pi ta we. E, pa ne }e we mu u in dek su pi sa ti da je, re ci mo, po lo ìo eri tro ci te, ve} fi zi o- lo gi ju – ka è Gru ji}, i ob ja {wa va da je pri ta kvom di ja lo gu na is pi tu ujed no ne mo gu }e da ne kom po mog ne „bu bi ca”. V. êki}

TRA@EWE POSLA JE – POSAO

Mladi preferiraju onlajn kurseve Kan ce la ri ja za mla de u Zre wa ni nu bi la je ak tiv na po sled wih da na -u~e stvo va la je na Saj mu za po {qa va wa, odr à nom u sre du u ha li “Me di son”, a dan ka sni je u sa li Grad skog ve }a pred sta vi la je kam pa wu “Mla di su ak ci ja” ko ju spro vo di u part ner stvu sa Mi ni star stvom omla di ne i spor ta. Na Saj mu za po {qa va wa ova Kan ce la ri ja pre do ~i la je mo gu} no sti za osna ì va we omla di na ca u pro ce su ak tiv nog tra è wa po sla ili pri oda bi ru da qeg obra zo va wa, od no sno za ni ma wa, ko je nu di u sklo pu pro gra ma pro fe si o nal ne ori jen ta ci je i ka ri jer nog vo |e wa, in for mi sa wa i sa ve to va wa. - Kao {to smo i o~e ki va li, ve li ka je za in te re so va nost mla dih za ova kav ne for mal ni vid HLAS QU DU OBE LE@IO JUBILEJ: Ne deq nik slo va~ ke na ci o nal ne ma wi ne u Voj vo di ni „Hlas qu du” ju ~e je obe le ìo 68. go di na po sto ja wa i uru ~io na gra de naj bo qim no vi na ri ma li sta u pret hod noj go di ni. La u e ra ti su Oto Filip, Ana La za re vi} i Qu bi ca Sikorova. Pro sla vi su pri su stvo va li i pro fe so ri sa ùr na li sti ke Fi lo zof skog fa kul te ta sa Uni v er z i t e t a Ko m en s ki iz Bra ti sla ve. Di rek tor ~a so pi sa Samuel @iak iz ja vio je da je ovaj ju bi lej ve o ma va àn jer je u na {oj ze mqi ve o ma ret ko da jed ne no vi ne tra ju to li ki niz go di na i da je po no san {to „Hlas qu du” ima du gu tra di ci ju. - Pre ì ve li smo za ove go di ne i te {ka i le pa vre me na, ne ka da smo iz la zi li jed nom ne deq no, a po po tre bi i ne ko li ko pu ta. Ciq ma win skih no vi na ili ma ga zi na je da sa ~u va ju kul tu re raz li ~i tih na ro da ko ji ì ve u Voj vo di ni. Na dam se da }e se u bu du} no sti po ja ~a ti

obra zo va wa i za omla din ski ak ti vi zam uop {te. Po seb no in te re so va we pri sut ni su po ka za li za on lajn kur se ve ko ji se mo gu po ha |a ti pu tem in ter net por ta la, na en gle skom je zi ku, na kon obu ke “Tra `e we po sla je po sao”.

ri ja za mla de - re kla je sa vet ni ca za ka ri je ru i pro fe si o nal nu ori jen ta ci ju Ta tja na Pr pi}. S dru ge stra ne, kam pa wa “Mla di su ak ci ja” pro mo vi {e kva li tet no pro vo |e we slo bod nog vre me na i zdra ve sti lo ve

Kam pa wa „Mla di su ak ci ja” pro mo vi {e kva li tet no pro vo |e we slo bod nog vre me na i zdra ve sti lo ve ì vo ta U vre me nu vi so ke sto pe ne za po sle no sti, ka kva je kod nas, neo p hod no je kon stant no ra di ti na se bi i osna ì va ti svo je ka pa ci te te, a je dan od na ~i na za to je ula ga we u svo ja zna wa i ve {ti ne pu tem obu ka i edu ka ci ja ko je pru à Kan ce la -

`i vo ta, {to, po re ~i ma ko or di na to ra zre wa nin ske Kan ce la ri je za mla de Dar ka Traj lo va, i je su vo de }i ci qe vi Na ci o nal ne stra te gi je za mla de i Lo kal nog ak ci o nog pla na za mla de u Zre wa ni nu. Ta tja na Pr pi} je do da la da se, pre ma sta ti sti ci, u Sr -

sa rad wa sa me di ji ma, ka ko u Slo va~ koj, ta ko i u Sr bi ji - na veo je @i ak.

^a so pis je po kre nut 1944. go di ne kao or gan Na rod nog fron ta Voj vo di ne i do 1967. go di ne

bi ji tek sva ko pe to de te ba vi spor tom. - Ten den ci ja ba vqe wa spor tom je u opa da wu, iako sport pred sta vqa pre ven ci ju ri zi~ nog po na {a wa, po put nar ko ma ni je i al ko ho li zma, i va `an je ne sa mo za fi zi~ ko, ne go i za men tal no zdra vqe - na gla si la je Pr pi }e va. Pro mo vi {u }i ovu kam pa wu, me di ji ma su se, osim Traj lo va i Pr pi }e ve, obra ti li i ge ne ral ni se kre tar Sport skog sa ve za gra da Zre wa ni na Sr |an Bo ga ro {ki i spor ti sti – od boj ka {i ca @eq ka Pu {i}, ru ko me ta{ Slo bo dan Di mi tri}, rva~ Ni ko la Mar ko vi}, sto no te ni ser Ili ja Maj sto ro vi} i ~la ni ca Nin |u cu klu ba “Bu |in kan” Bi qa na Ta pa vi~ ki. @. Balaban

Fo to: R. Ha yi}

iz la zio je u Ba~ kom Pe trov cu, ka da se re dak ci ja i {tam pa ri ja se le u No vi Sad. G. ^.

crna hronika

subota20.oktobar2012.

NA STA VAK PO LI CIJ SKE AK CI JE „MO RA VA”

OSUM WI ^E NA DVO JI CA NO VO SA \A NA

Kra li iz „ju ga”, pa po be gli „kraj sle rom” No vo sa |a ni Ru dolf T. (25) i Hans M. (48) pri ve de ni su zbog osno va ne sum we da su obi li tri auto m o b i l a mar k e „ju g o” i ukra li aku mu la to re, a po tom po k u { a l i da po b eg n u svo j im „kraj sle rom”, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

Po li caj ci su osum wi ~e ne uhva ti li ne po sred no po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la. In ten ziv no se utvr |u je ukup na kri mi nal na od go vor nost Ru dol fa T. i Han sa M., pro tiv ko jih }e bi ti pod ne te kri vi~ ne pri ja ve za te {ke kra |e, do da je se u sa op {te wu. M. B.

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV DVO JI CE SU BO TI ^A NA

Mi gra n ti u ko li ma

Su bo ti~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Su bo ti ci pro tiv Ma ri ja T. (1992) i Ti ho -

mi ra H. (1981), obo ji ca iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di.

Po sto ji osnov sum we da je Ti ho mir H. an ga `o vao Ma ri ja T. da za nov ~a nu na kna du pre ve ze stra ne mi gran te do gra ni ce da bi ile gal no pre {li u Ma |ar sku, pi {e u sa op {te wu su bo ti~ ke po li ci je. Po li cij ski slu `be ni ci su u put ni~ kom auto mo bi lu, ko jim je upra vqao Ma rio T., za te kli dva av ga ni stan ska i pet pa ki stan skih dr `a vqa na ko ji ne za ko ni to bo ra ve u Re pu bli ci Sr bi ji i oni su u pre kr {aj nom po stup ku ka `we ni ka zna ma za tvo ra. Ma ri ja T. i Ti ho mi ra H. sa slu {a }e is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

PRE SU DA @U PA NIJ SKOG SU DA U [I BE NI KU

Pa ra vi wi 40 go di na ro bi je Dra gan Pa ra vi wa, ko me se u @u pa nij skom su du u [i be ni ku su di lo za te {ko ubi stvo i po ku {aj si lo va wa 17 - go di {we Dr ni {an ke An to ni je Bi li} i za jo{ je dan po ku {aj si lo va wa, ju ~e je pro gla {en kri vim i osu |en na 40 go di na za tvo ra, {to je naj du `a za ko nom pred vi |e na ka zna. Po obra zlo `e wu pre su de, Pa ra vi wa je do bio {est go di na za tvo ra za po ku {aj si lo va wa An to ni je Bi li}, za we no ubi stvo je do bio 35 go di na, a pet go -

da je An to ni ja po sled wi put vi |e na. Su |e we je, na zah tev po ro di ce ne sta le An to ni je, bi lo za tvo re no za jav nost, a sud o~i to ni je po ve ro vao Pa ra vi wi nom is ka zu da ni je kriv i da mu je sve na pa ko va no. Bi li }e vi su tra ì li od we ga da ka è gde je wen le{ pa da mu opro ste, ali on je od bio da i{ta ka è. An to ni ja Bi li} po sled wi je put vi |e na 7. ju na 2011. ka da je na mo stu na re ci î ko li u Dr -

dnevnik

Tro ji ci li si ce zbog dro ge Sme de rev ska po li ci ja je u na stav ku ak ci je „Mo ra va” uhap si la tri li ca osum wi ~e na za kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod w e i sta vqa w a u pro met dro ge, neo vla {}e nog dr `a wa dro ge i ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve. Uhap {e ni su Igor I. (29) iz Be o gra da, Mi qan P. (29) i Pe -

tar M. (23) iz Sme de re va, dok je Igor B. (28) iz Ve li ke Pla ne sa slu {an i pu {ten ku }i. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, sme de rev ska po li ci ja je u sa rad wi s ko le ga ma iz Po li cij ske upra ve Be o grad, pre se kla na No vom Be o g ra du po k u {aj Igo ra I. da pro da de set gra ma opoj ne dro ge „spid”. On je osum wi ~en da je or ga ni zo vao pre pro da ju te dro ge ta ko {to ju je

pro da vao Mi qa nu P., ko ji ju je do no sio u Sme de re vo i pre pro da vao ~e tvo ri ci stal nih ku pa ca, me |u ko ji ma je i Pe tar M., ko ji je „spid” da qe pre pro da vao svo jim stal nim kup ci ma, ko jih je imao vi {e od 15. Igor I. je osum wi ~en i da je, u jed nom sta nu u Pan ~e vu, pro iz vo dio ma ri hu a nu u la bo ra to rij ski kon tro li sa nim uslo vi ma, u ~e mu mu je po ma gao Igor

B., ko ji je bio za du `en za za li va we i kon tro lu kli mat skih uslo va. U na ve de noj ak ci ji, sme de rev ska po li ci ja je za ple ni la 400 gra ma „spi da”, ve }u ko li ~i nu ra znih ta ble ta za „mik so va we”, 75 me ta ka, je dan pi {toq CZ 7,62 mm TT, 16.860 di na ra, 100 evra, 26 do la ra i mo bil ne te le fo ne. (Ta njug)

SEN ]AN SKA PO LI CI JA RAZ RE [I LA SE RI JU KRA \A U TOR WO [U

Pro val ni ci od no se sve {to mo gu po ne ti Po li ci ja u Sen ti ra sve tli la je vi {e kri vi~ nih de la kra |a i te {kih kra |a po ~i we nih od kra ja av gu sta ove go di ne na te ri to ri ji me sne za jed ni ce Tor wo{ i pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv 15 li ca iz Tor wo {a i Sen te. Oni su osum wi ~e ni da su po je di na~ no ili za jed no s jo{ ne ko li ko li ca iz vr {i li kra |e i te {ke kra |e ko ji ma su o{te }e ni ma pri ~i ni li {te tu ve }u od 300.000 di na ra. Pri ja ve su pod ne te pro tiv Ati le K. (1975), Igo ra K. (1988), Da li bo ra K. (1988), ^a be K. (1972), Ka ro qa K. (1979), @ol ta K. (1993), Ti bo ra K. (1956), Ti bo ra K. (1986), Ja no {a P. (1976), I{tva na K. (1991), Da ni je la K. (1991) i Lo ran da R. (1990) iz Tor wo {a, Kri sti ja na H. (1988), Mar to na P. (1993) i La jo {a P. (1984) iz Sen te. Osum wi ~e ni se te re te da su, ko ri ste }i po de san alat i fi zi~ ku si lu, pro va qi va li u ku }e, vi ken di ce, na pu {te ne objek te i ugo sti teq ske lo ka le, a ta ko |e i upa da li u dvo ri {ta, oda kle su od no si li sve {to su na {li. Pro val ni ci su od no si li raz ne se kun dar ne si ro vi ne, ala te, de lo ve ma {i na, p{e ni cu, su vo me so, al ko hol na pi }a, no vac i dru go, a uze li su i jed nu va zdu {nu pu {ku. Ni je sa mo pod ru~ je Tor wo {a na uda ru pro val ni ka. Oko 150 ne za do voq nih vla sni ka vi ken di ca i vo} wa ka i dru gih gra |a na sa zbo ra u Sen ti uka za li su na sve u~e sta li je kra |e na wi ho vim ima wi ma u po te si ma Pa na i Ma ko{ u ata ru Sen te. Sa zbo ra su za tra `i li da se za {ti -

ti wi ho va imo vi na, ini ci ra ju }i i iz me nu od red be za ko na ko jim su sa da o{te }e ni pri mo ra ni na to da pri vat nim tu `ba ma go ne pre stup ni ke za na dok na du {te te is pod 15.000 di na ra. Oni se pri dru `u ju ve} po kre nu tim ini ci ja ti va ma da u po gle du vred no sti {te te za kon bu de iz me wen, ta ko {to bi se pre stup ni ci go ni li po slu `be noj du `no sti za {te te vred ne i is pod 3.000 di na ra, ili ~ak s „nul tom to le ran ci jom”.

Tor wo{

Dra gan To do ro vi}

Gra |a ni, ~i ja je imo vi na ~e sto na me ti pro val ni ka, iz ra zi li su sprem nost i da se vo lon ter ski an ga `u ju da bi za {ti ti li svo ja ima wa od ~e stih upa da pre stup ni ka. Ko man dir Po li cij ske sta ni ce Sen ta Dra gan To do ro vi} na gla {a va da je za su zbi ja we u~e sta lih kra |a u ata ru neo p hod na te {wa sa rad wa po li ci je, lo kal ne sa mo u -

pra ve, po qo ~u var ske slu `be i gra |a na. Po po da ci ma PS-a Sen ta za pr vih de vet me se ci ove go di ne, na pod ru~ ju te op {ti ne re gi stro va no je 139 sit nih kra |a, {to je po ve }a we za pe ti nu u od no su na isti pe riod la ne, a ra sve tqe no je sve ga 16 ovih kri vi~ nih de la. Ko man dir To do ro vi} na gla {a va da su na pod ru~ ju sen }an ske op {ti ne upra vo ra sve tqe ni vi {e pro val nih kra |a u ku }e, ali i od no {e we agre ga ta iz tra fo-sta ni ca „Elek tro di stri bu ci je„. – Pro blem u raz re {a va wu u~e sta lih kra |a je i u to me {to se pre stup ni ci br zo oslo ba |a ju ple na pa je te {ko obez be di ti do ka ze – pre do ~a va To do ro vi}. – Kra du sve {to mo gu da po ne su od pred me ta od me ta la, olu ke, ko li ca, mo to kul ti va -

to re, pum pe za vo du, elek tro mo to re, ka blo ve, ala te, al ko hol na pi }a i dru gu ro bu ko ju za tek nu u vi ken di ca ma i na sa la {i ma, pa ~ak i se ku dr ve }e u vo} wa ci ma. U PS-u Sen ta za pr vih de vet me se ci ove go di ne je ukup no re gi stro va no 21 od sto ma we kri vi~ nih de la ne go u istom pe ri o du la ne, me |u tim, zbog u~e sta lih sit nih kra |a u po sled we vre me, stvo re na je ten zi ja kod gra |a na. Re gi stro va no je 188 kra |a i te {kih kra |a, a ka ko na vo di To do ro vi}, ni ka da ni je bi lo to li ko hva ta wa pre stup ni ka na de lu kao u ovoj go di ni jer su u 13 slu ~a je va za te ~e ni na li cu me sta, a wi ho vo hva ta we je do pri ne lo da se ra sve tle i dru ge kra |e i kri vi~ na de la po ~i we na na ovom pod ru~ ju. M. Mi tro vi}

SU \E WE U HA GU BIV [EM PRED SED NI KU REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

Ya ku la: Ha yi} bio pro tiv su `i vo ta s Hr va ti ma

Dra gan Pa ra vi wa (u srdini)

di na do su |e no mu je za po ku {aj si lo va wa Ma ri ne Da mjan u ju nu 2010. go di ne kod Omi {a. Iz re ~e na mu je je din stve na ka zna od 40 go di na za tvo ra. Po {to pre su da ni je pra vo sna `na, Pa ra vi wa ima pra vo `al be. Na kon {to je su di ja Ni ves Ni ko lac pro ~i ta la pre su du, Pa ra vi wa je gla sno pro te sto vao, re kav {i da je „Ja se no vac bio po {te ni ji” i da je pre su du pot pi sao To mi slav Ka ra mar ko, biv {i mi ni star unu tra {wih po slo va. Na iz ri ca we pre su de do {la je An to ni ji na se stra Ana, u prat wi advo ka ta Vin ka Qu bi ~i }a. Iako ni na kon vi {e me se~ ne in ten ziv ne po tra ge ni je na |en wen le{, u Pa ra vi wi nom ka mi o nu na |e ne su An to ni ji ne vla si i krv, a lo ka ci je wi ho vih mo bil nih te le fo na po kla pa le su se ve }i deo 7. ju na 2011, da na ka -

Fo to: „Ve ~er wi list”

ni {u u{la u Pa ra vi win ka mion. Pa ra vi wa je, po sle vi {e ne deq ne po tra ge, uhap {en na pod ru~ ju Srp ca u BiH, a u po li ci ji u Ba wa lu ci je pri znao ubi stvo. Kra jem ju la pro {le go di ne pre ba ~en je u Hr vat sku, gde je bio u {i ben skom za tvo ru. Op tu `ni ca pro tiv we ga po dig nu ta je 21. no vem bra pro {le go di ne, a u woj je po me nut i po ku {aj si lo va wa Ma ri ne Da mjan. Pa ra vi wa je zi mus od ve den u BiH, gde je mu je na su du u Is to~ nom Sa ra je vu iz re ~e na pra vo sna `na pre su da od dve go di ne i de set me se ci za tvo ra za po ku {aj si lo va wa 2002. na Ja ho ri ni. Na kon to ga, u fe bru a ru ove go di ne, vra }en je u Hr vat sku, pri ~e mu ni je pri hva }en zah tev Sr bi je da joj se Pa ra vi wa iz ru ~i ra di od slu `e wa ka zne od ~e ti ri go di na i pet me se ci za tvo ra zbog si lo va wa. (Ta njug)

Sve dok op tu `be Veq ko Xa ku la re kao na su |e wu biv {em pred sed ni ku Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne Go ra nu Ha xi }u pred Tri bu na lom u Ha gu da je Ha xi} 1992. go di ne bio pro tiv su ì vo ta Sr ba i Hr va ta i po vrat ka hr vat skog sta nov ni {tva u Re pu bli ku Srp sku Kra ji nu. Ha xi} (54) je u 14 ta ~a ka op tu èn za pro gon, is tre bqe we i ubi stva ne sr ba, za tva ra we, mu ~e we, okrut no po stu pa we i ne hu ma na de la, de por ta ci ju i pri sil no pre me {ta we, bez ob zir no ra za ra we na se qa, uni {ta va we kul tur nih i ver skih obje ka ta i pqa~ ku. – Zva ni~ na po li ti ka RSK-a bi la je da se Hr va ti ne mo gu vra ti ti u RSK, uz stal ni iz go vor da za to ni su stvo re ni uslo vi. Ni je se do zvo qa vao ni po vra tak Sr ba na te ri to ri je pod hr vat skom kon tro lom. Ha xi} ni je bio ni za po vra tak Hr va ta, ni za po vra tak Sr ba, ni za za jed ni~ ki ì vot – re kao je Xa ku la, ko ji je 1992. go di ne bio pot pred sed nik Vla de RSK-a, pre no si RTS. Prem da je „jav no za go va rao” spro vo |e we Ven so vog mi rov nog pla na, ko jim je po ~et kom 1992. okon ~an su kob u Hr vat skoj, Ha xi}, po Xa ku li nim re ~i ma, ni je bio spre man na to da taj plan pot pu no spro ve de. – Ha xi} ni je hteo da spro ve de de mi li ta ri za ci ju, kao pred u slov za sve osta lo. RSK ni je bi la de mi li ta ri zo va na. I za po vra tak iz be gli ca, pred vi |en pla nom, stal no

se go vo ri lo da ne po sto je uslo vi, ali se ti uslo vi ni su ni stva ra li – ka zao je sve dok. Xa ku la je opi sao su sret s Ha xi }em i @eq kom Ra `na to vi }em Ar ka nom u Er du tu, u pro le }e 1992. go di ne. – Ha xi} me je po zvao u kan ce la ri ju i pi tao: „Bra te Veq ko, je l’

Sve do ~e }i o de lo va wu op tu `e nog kao vr hov nog ko man dan ta voj ske RSK-a, Xa ku la je iz ja vio da je, kra jem ja nu a ra 1993. go di ne po sle hr vat skog na pa da na Ma sle ni cu, na re dio ten kov ski na pad na Gra di {ku i Nov sku. – Ten ko vi voj ske RSK-a u to vre me su bi li pod kon tro lom Un -

Veq ko Ya ku la

isti na da ti za go va ra{ su `i vot s Hr va ti ma?„ Ar kan me je pri li~ no upe ~a tqi vo po gle dao, pa sam re kao da to ni je isti na. Ha xi} je po no vio pi ta we, a ja isti od go vor. Ni sam bio do voq no hra bar da ka `em isti nu. Pla {io sam se po sle di ca jer je Ar kan bio do sta o{tar pre ma oni ma ko ji ni su de li li we go vu vi zi ju srp stva – is pri ~ao je Xa ku la.

pro fo ra, u skla du s Ven so vim pla nom – na zna ~io je sve dok. – Ja sam po zvao ko man dan ta voj ske RSK-a ge ne ra la Mi le ta No va ko vi }a i pi tao {ta se do ga |a. On mi je re kao da „ima svog vr hov nog ko man dan ta i da iz vr {a va we go va na re |e wa”. Po tom sam raz go va rao s Ha xi }em i pi tao ga za {to je to na re dio. Od go vo rio je da smo mi u Za pad noj Sla vo ni ji u okru `e wu

usta {kih sna ga ko je }e nas sva ki ~as na pa sti. Re kao sam mu da te opa sno sti ne ma, {to su mi re kli i ofi ci ri Un pro fo ra i na {i lo kal ni ko man dan ti. Ka ko je re kao sve dok, Ha xi} je pri stao na to da po vu ~e na re |e we o ten kov skom na pa du na gra do ve u Za pad noj Sla vo ni ji, ali se ista si tu a ci ja „po no vi la tri pu ta za dva da na”. – Na kra ju je Ha xi} tra ìo da mi to pot pi {e mo i pre u zme mo od go vor nost za svo ju bez bed nost. Ni smo hte li da kr {i mo Ven sov plan pa smo pot pi sa li iz ja vu da ne ma opa sno sti i po sla li mu je. Ta da {wi ko man dant Unp fo ro ra u Za pad noj Sla vo ni ji ge ne ral Za ba le ta ga ran to vao je da }e nas, u slu ~a ju na pa da, bra ni ti, ali sa mo ako ne po kre ne mo ten ko ve iz skla di {ta UN – na veo je Xa ku la. Xa ku la je iz ja vio da je 1993. bio op tu èn za iz da ju za to {to je pot pi sao Da ru var ski spo ra zum s vla sti ma Hr vat ske u ci qu sma wi va wa na pe to sti i da je zbog to ga bio uhap {en i za tvo ren ne ko li ko me se ci. Su |e we Ha xi }u, po sled we pred Tri bu na lom, po ~e lo je 16. ok to bra. Ha xi} je po sled wi, 161. op tu è ni, u pri tvo ru Tri bu na la u She ve nin ge nu. Po sle sed mo go di {weg skri va wa, vla sti Sr bi je uhap si le su ga 19. ju la 2011. go di ne na Fru {koj go ri, a 22. ju la je pre ba ~en u pri tvor Tri bu na la u She ve nin ge nu.

crna hronika

dnevnik ZAVR[ENO SU\EWE ZA „ZREWANINSKU AFERU”

Pre su da Go ra nu Kne è vi }u 1. no vem bra Specijalni sud u Beogradu }e 1. novembra objaviti presudu biv{em gradona~elniku Zrewanina Go ra nu Kne è vi }u, aktuelnom ministru poqoprivede, kome se optu`nicom za period predvo|ewa zrewaninske administracije od 2006. do 2008. pripisuju zloupotrebe s jo{ dvadeset okrivqenih, u vezi s pojedinim postupcima javnih nabavki i davawa investitorima u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Prethodno je ju~e pred sude}im ve}em, kojem predsedava sudija Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, okon~ano izlagawe zavr{nih re~i. Sudu su se tre}eg dana posledweg termina, posle advokata odbrane, obratili i svi okrivqeni, pridruìv{i se izlagawima svojih branilaca koji su zatraìli osloba|uju}u presudu. Svi okrivqeni su, odbacuju}i optu`be, navodili da izvedeni dokazi potvr|uju wihovu odbranu – “da nisu po~inili krivi~na dela niti bilo {ta nezakonito”.

Go ran Kne `e vi}

Mnogi okrivqeni su pomiwali odbranu Gorana Kne`evi}a koji je tvrdio da “nije uradio ni{ta od onoga {to mu optu`ba pripisuje te da je proces protiv wega montirala Demokratska stranka, ~iji je i on visoki funkcioner bio u to vreme, odnosno deo vrha stranke, a da bi ga diskreditovali i sklonili s politi~ke scene zbog politi~kog koncepcijskog sukoba”. – Smatram da sam se bez razloga na{ao u kovitlacu tih doga|aja – rekao je ju~e u zavr{noj re~i optu`eni \or |e Ma ti}, navode}i da «nije kriv i da se nikad nije ni desio doga|aj koji se u optu`nici u vezi s wim opisuje». Okrivqeni Ugqe {a Gr gur, vlasnik agencije za fizi~kotehni~ko obezbe|ewe «„Gvozden»„ iz Novog Sada, i u zavr{noj re~i energi~no je odbacio optu`be da je wegova agencija pojedine poslove obezbe|ewa za op{tinu Zrewanin dobila mimo propisa, kao i da je imala vi{e nepravilnosti u poslovawu.

– Sve sam ~asno i odgovorno radio. Moja agencija «„Gvozden„» je ostala o{te}ena jer mi za pruène usluge obezbe|ewa Turisti~ka organizacija Zrewanina do danas duguje – kazao je Grgur. Isti~u}i da «optu`nica ne stoji», Grgur je tvrdio da nije kriv i da bi «ponovo sve uradio isto » jer je poslovao ~estito, predano i po zakonu i pomagao mnogim qudima. – Mislim da je napravqena velika nepravda, ne samo meni i mojoj porodici, ve} i qudima koji su radili u agenciji. Uni{tena mi je firma koja je radila 20 godina – rekao je Grgur. Obra}aju}i se s najve}im po{tovawem sudijama, Grgur je naglasio da je « sudsko ve}e bilo jedina svetla ta~ka pravde za wega u ovom postupku.» – Svaku va{u odluku }u ispo{tovati – kazao je Grgur. Optu`nicom su obuhva}eni biv{i funkcioneri zrewaninske administracije: nekada{wi gradona~elnik Goran Kneèvi}, koordinator u oblasti privrede i rada javnih preduze}a op{tine Zrewanin Ivan De vi}, na~elnik Odeqewa za urbanizam Ni ko la Ha las, na~elnik Odeqewa za finansije Da vid Dim ki}, predsednik tenderske komisije u Zrewaninu Bra ti slav To mi}, direktor Turisti~ke organizacije Zrewanin Mi lan Mi lo {ev, direktor Direkcije za izgradwu grada Zrewanina La slo Fuks, Bo ì dar \u ri ca i Mi lo rad Po no} ko. Okrivqeni su i advokat iz Zrewanina \or|e Mati}, tada{wi vlasnik firme „Autobanat“ Mi le Jer ko vi}, vlasnik agencije za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe „Gvozden„ iz Novog Sada Ugqe{a Grgur, biv{i radnici agencije Ma ri ja na [a re nac i Vla dan Ra ci} te preduzetnik Bran ko Sav ko vi}, Mi le Un ~a nin, Ran ko Ba bo vi}, Mi lo rad Smiq ko vi}, Mla den @iv ko vi}, Mi lo{ Ba `dar i Dra gan \or |e vi}. U optu`nici Tuìla{tva za organizovani kriminal se navodi sumwa da su „okrivqeni u periodu 2006–2008. godine, kao ~lanovi organizovane kriminalne grupe, zloupotrebili svoje slu`bene poloàje“. Tuìla{tvo navodi da je „davawe u zakup zemqi{ta vr{eno suprotno odredbama Zakona o planirawu i izgradwi, te da je op{tini Zrewanin pri~iwena {teta u iznosu od najmawe 150.000.000 dinara“. Tuìla{tvo je u zavr{noj re~i predloìlo sudu da svim okrivqenima izrekne osu|uju}u presudu. J. J.

subota20.oktobar2012.

U OSNOVNOM SUDU U NOVOM SADU PO^EO POSTUPAK PROTIV LIDERA LSV

^a nak dao iz ja vu su di ji, Da ~a se ni je po ja vio

Ne nad ^a nak s advo ka tom do la zi na su |e we

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne nad â nak (1959) ju~e je pred istra`nim sudijom Osnovnog suda u Novom Sadu saslu{an povodom tu~e koja se desila krajem septembra u novosadskoj kafani „Tako je su|eno” u kojoj je pretu~en Pa vle Le {a no vi} iz Beograda. Nenad ânak je u zgradu novosadskog suda do{ao u pratwi advokata Mi la na \u ki }a, a saslu{awe je trajalo dvadesetak minuta. Po izlasku iz suda, ânak i wegov branilac nisu ko-

Fo to: N. Sto ja no vi}

mentarisali po~etak ovog postupka, uz obrazloèwe da im zakon ne dozvoqava da govore o procesu koji je u toku. Osim ânka, ju~e je pred sudom trebalo da svedo~e gosti, konobari, muzi~ari, vlasnik kafane Da ni lo Iko di no vi} i Sa ra â nak, }erka Nenadovog brata zbog koje je, navodno, i do{lo do incidenta, ali su se ju~e pred sudom pojavila samo dvojica konobara, dok biv{i vaterpolista i ânkova bratanica nisu do{li pa je sud wihova svedo~ewa odloìo do daqeg.

Portparolka novosadskog Osnovnog suda Bi qa na La zi} izjavila je da pozvani svedoci, s prebivali{tem u Novom Sadu, nisu saslu{ani zbog zahteva zastupnika o{te}enog Pavla Le{anovi}a da i oni prisustvuju saslu{awu, i dodala da }e datum saslu{awa tih svedoka biti odre|en naknadno. – O{te}eni Pavle Le{anovi} i svedoci s prebivali{tem u Beogradu bi}e saslu{ani 25. oktobra i to je sve {to za sada mo`emo da saop{timo s obzi-

Fo to: F. Ba ki}

rom na to da je postupak u toku – rekla je Biqana Lazi}. Incident se dogodio 23. septembra, dva sata iza pono}i ispred kafane „Tako je su|eno” u Petrovaradinu, a nekoliko dana posle ^anak je javno priznao da je tukao Le{anovi}a. Nedugo zatim, Nenad ^anak je podneo ostavku na mesto poslanika u republi~kom parlamentu, nezadovoqan {to ta institucija nije stala u wegovu za{titu i tako se odrekao poslani~kog imuniteta. N. Perkovi}

Po no vo su do vi u Vr ba su, Ba~ koj Pa lan ci i Be ~e ju – Novosadski Osnovni sud je preglomazan jer ima deset sudskih jedinica, {to je najve}i broj u zemqi, i pokriva Ju`noba~ki okrug, a nije lako kontrolisati rad u tolikom wiho vom bro ju u ak tiv no sti u van par ni~ nom ode qe wu. On funkcioni{e u 12 odvojenih zgrada. Odlukom Ustavnog suda nam je ovih dana na posao vra}eno 11 sudija, sada ih imamo ukupno 115 – kazao je ju~e za „Dnevnik” vr{ilac funkcije predsednika tog suda Vi do je Mi tri}. – Rasporedili smo ih gledaju}i pri tom da ih vratimo u materije u kojima su bili. On je podsetio na to da je osnovana radna grupa s ciqem da se formira nova mre`a sudova. Intencija je da se odre|e nom bro ju biv {ih su do va vrati taj status, s tim {to }e to svakako biti mawe nego pre reforme zapo~ete 1. januara 2010. godine. – Zna~i, status ne}e biti vra}an automatski, nego samo tamo gde se nakon tri godine

Vi do je Mi tri}

i Titelu, ili da se u tim mesti ma or ga ni zu ju ta ko zva ni sudski dani, {to je predvi|eno sudskim poslovnikom, a {to bi svim gra|anima poboq{alo dostupnost sudskoj pravdi uz isto vre me no sma we we tro -

Ma krou deset i po go di na za tvo ra stitui{u i daju im zara|eni novac. Izet Ha bi bo vi} i Sla vi {a Vi do je vi} su osu|eni na jedinstvene kazne zatvora od po sedam godina, Sa mel [kri jeq na pet godina i deset meseci, a Fa ik Cu cak na tri godine zatvora. Sev di ja Mar ki {i} je osu|ena na kaznu zatvora od dve godine i sedam meseci, a Cuckova supruga Na da Stoj ko vi} na tri godine. Sud je utvrdio da je Cuckova grupa od 2003. godine do avgusta 2008. godine u Beogradu i Novom Pazaru, zloupotrebom te{kih prilika, vrbovala, prevozila i dr`ala radi eksploatacije kroz prostituciju {est `ena. (Tanjug)

Ka fa na is pred ko je se do go dio in ci dent

V. F. PREDSEDNIKA NOVOSADSKOG OSNOVNOG SUDA VIDOJE MITRI]

PRESUDA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Sa fet Cu cak (48), zvani Sa jo Ita li jan, iz Beograda pravosna`no je osu|en na deset i po godina zatvora zbog iskori{}avawa `ena za prostituciju od 2003. do 2008. godine, dok su ~lanovi wegove grupe dobili od dve godine i sedam meseci do sedam godina zatvora. Apelaconi sud u Beogradu potvrdio je presudu beogradskog Vi{eg suda kojom su Cucak i wegovi saradnici osu|eni zbog krivi~nog dela trgovine qudima, objavqeno je na sajtu tog suda. Cucak, invalid bez obe noge, osu|en je kao vo|a kriminalne grupe koja je varala siroma{ne `ene, a potom ih uz silu i pretwu primoravala na to da se pro-

Zgra da su da u Be ~e ju

ukazalo da ima potrebe. U tom smislu je Osnovni sud u Novom Sadu dao svoj predlog da se formiraju sudovi u Ba~koj Palanci, Vrbasu i Be~eju. Tako|e, predlo`ili smo, radi {to ve }eg ras te re }e wa no vo sad skog Osnovnog suda, da ti sudovi ima ju sud ske je di ni ce, a predlo`ili smo i da se razmotri ukidawe nekih sudskih jedinica, poput onih u Beo~inu

{kova u pravosu|u. O~ekujemo da predlog bude okvirno prihva}en, i to bi prili~no rasteretilo novi sud - obja{wava Mitri}. Po wegovoj oceni, opravdano je da Ba~ka Palanka ima svoj sud. Tamo ima dosta predmeta u radu. Isto va`i i za Vrbas, a {to se ti~e Be~eja, on nema mnogo predameta u radu, ali ukoliko bi se za taj sud ve-

zale neke sudske jedinice, a imaju}i u vidu udaqenost tog mesta od Novog Sada a uz to i stav tog stanovni{tva da je na tom podru~ju gotovo polovina gra|ana ma|arske nacionalnosti, Mitri} smatra da bi bilo opravdano da i tamo postoji sud. - Iako su spomiwani razni bliski datumi, to bi trebalo da profunkcioni{e verovatno najkasnije do po~etka slede}e godine, {to bi uticalo na efikasnost rada. U svakom slu~aju, o~ekujemo da broj sudova bude mawi nego pre reforme, odnosno od pretpro{le godine, ali ve}i u odnosu na onaj koji sada imamo. Ne o~ekujem da }e tro{kovi biti ve}i od sada{wih, naprotiv. Sudije }e mawe putovati, jer se o~ekuje da }e se mahom uposliti sudije iz tih mesta - isti~e Mitri}. Na{ sagovornik iznosi da je u brojnim raspravama o pravosu|u pomiwana bojazan da postoji mogu}nost da u mawim mestima poznanstva ~ine opasnost po objektivnost u dono{ewu presude. – Ja mogu o tome samo da napomenem da je sudija du`an da bude nepristrasan i da je polo`io za kle tvu. Ne do bi ja se mnogo time ako on ne radi u svom mestu, kad je re~ o naklowenosti. I do sada smo organizovali slu`bu tako da nam sudije {to mawe putuju i u sudskim jedinicama radili su oni koji stanuju u tom mestu ili

blizu wega – navodi Mitri}. Va`no je podsetiti na to da }e se tamo gde se formira sud, krivi~ni predmeti koji su se do sada radili samo u sedi{tu no vo sad skog Osnov nog su da, raditi u tim mestima, tako da ne}e morati da putuju ni okrivqeni, ni advokati, ni ostali u~esnici u postupku. Ali, vaqa napomenuti da }e ti sudovi dobiti svoje uprave, pa }e sedi{te novosadskog Osnovnog suda biti rastere}enije i ima}e zna~ajno mawe obaveza kad je re~ o upravnim stvarima. - Te{ko je organizovati rad u prevelikom sudu s deset sudskih jedinica i nije lako pratiti i biti odgovoran za sve to. Sudska uprava je bila veoma optere}ena, radili smo do uve~e ono {to je nekad radilo {est uprava op{tinskih sudova kaè Mitri}. Po wemu, da bi se obezbedila efikasnost, mo`da treba mewati procesne zakone: – I radi se na tome, oni se stalno usavra{avaju i mewaju u ciqu toga da se postupak ubrza i tu treba traìti na~ine da se poboq{a efikasnost rada suda. Tro{i}e se i mawe vremena na putovawa, a ne samo novca, samim tim smatram da }e ti budu}i sudovi biti efikasniji – navodi Mitri}. – Mi u krivi~noj oblasti u novosadskom Osnovnom sudu imamo zadovoqavaju}i broj predmeta u odnosu na broj sudija: prosek predmeta po sudiji u prvostepenom postupku je oko 160, {to je broj koji omogu}ava sudijama efikasan rad. S takvim zaduèwem ne moèmo se àliti na stawe u toj oblasti. U parnicama je bilo vi{e predmeta, ali sada, kada su se vratile sudije koje su ponovo stupile na funkciju, i tu }emo posti}i zavidnu situaciju kad je re~ o broju predmeta po sudiji. Na primer, broj predmeta po sudiji u Beogradu, po mojim saznawima, bio je mnogo ve}i. Na po~etku reforme, po zvani~nim pokazateqima, u prestonici su istra`ne sudije imale i po 1.000 predmeta u radu, pa se svakako ~ini da je s takvim brojem predmeta gotovo nemogu}e raditi, tako da je moralo da do|e do nekih promena. M. Vuja~i}

SPORT

subota20.oktobar2012.

dnevnik

SPARTAK ZLATIBOR VODA GOSTUJE SMEDEREVU

JELEN SUPERLIGA – 9. KOLO

Za na sta vak ni za

Du ga pa u za iz me |u dva pr ven stve na ko la go di la je fud ba le ri ma Spar tak Zla ti bor vo de. Ve li ka po be da pro tiv Cr ve ne zve zde je za bo ra vqe na, igra ~i su se od mo ri li po sle te {ke i uspe {ne se ri je utak mi ca, a sve je sprem no da se niz do brih re zul ta ta na sta vi i na go sto va wu u Sme de re vu. – Sme dre vo se na la zi ta mo gde smo mi bi li pre ~e ti ri ko la, na za ~e qu ta be le. Ipak, pro me ni li su tre ne ra, to ~e sto de lu je po zi tiv no na eki pu i ve ru jem da su an ga `o va li sve sna ge u na me ri da za be le `e pr vu po be du u se zo ni. Iako smo mi svi za jed no ura di li mno go to ga do brog u pro te klih ne ko li ko ne de qa, ne ma mo pra va na gre {ku, ne

BE O GRAD: Rad - Par ti zan (Are na sport 1, 12.30) IVA WI CA: Ja vor - Slo bo da Po int (14.30) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - OFK Be o grad (14.30) NI[: Rad ni~ ki - Ja go di na (14.30) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Do wi Srem (14.30) SME DE RE VO: Sme de re vo - Spar tak ZV (14.30) NO VI SAD: Voj vo di na - Haj duk (19.00) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - BSK Bor ~a (19.00)

Vla di mir Ver me zo vi}

NA BAWICI MEGDAN DELE RAD I PARTIZAN

Ver me zo vi} hva li gra |e vi na re Fud ba le ri Par ti za na go stu ju Ra du, obe eki pe su u sjaj noj for mi pa se o~e ku je i do bra utak mi ca.Tre ner cr no- be lih Vla di mir Ver me zo vi} }e mo }i da ra ~u na na sve ras po lo `i ve sna ge, s ozb zi rom da su se svi re pre zen ta tiv ci vra ti li zdra vi.

Gol ge ter Su bo ti ~a na \or |e De spo to vi}

sme bi ti opu {ta wa. Dva-tri lo {i ja re zul ta ta bi vr lo la ko mo gla da nas do ve du u ne zgod nu si tu a ci ju – ka `e tre ner Pe tar Kur }u bi} i do da je:– Kar to ni su iz ti ma uda qi li Mar ka Ada mo vi }a, pro ble me sa po vre da ma ima li su u me |u vre me nu No va ko vi} i Po pa ra. Obo ji ca su se opo ra vi li, dok to ri po tvr |u ju da je No va ko vi} spre man za utak mi cu, dok je Po pa ra u me |u vre me nu za ra dio bo gi we, ta ko da mu pred sto ji pa u za od naj ma we tri ne de qe. N. S.

- Vi de }e mo ko ju }e mo eki pu su prot sta vi ti gra |e vi na ri ma, sva ka ko naj bo qu u ovom tre nut ku, jer ako ho }e mo da sa vla da mo od li~ ni Rad mo ra mo s na ja ~om po sta vom – re kao je Ver me zo vi}. Par ti zan je u se ri ji od {est uza stop nih po be da, s tim {to

Po dr {ka Mi haj lo vi }u Vla di mir Ver me zo vi} sma tra da jav nost i na vi ja ~i mo ra ju da pru `e pu nu po dr {ku se lek to ru Si ni {i Mi haj lo vi }u da za vr {i za po ~e ti po sao u na ci o nal nom ti mu. - Ne svi |a mi se ko li ko ima ru `nih na pi sa u ve zi Mi haj lo vi }a. Do pre me sec da na svi su ga di za li u ne be sa, a sa da is pa de da ni {ta ne va qa. Tre ba mu pru `i ti po dr {ku jer ni {ta jo{ ni je iz gu bqe no. Ne mi slim da smo ve} sa da osta li bez Mun di ja la, na pra vio je ra di kal ne re zo ve u re pre zen ta ci ji i tre ba ga pu sti ti da za vr {i za po ~e ti po sao - re kao je Ver me zo vi}. Kao je di ni, uslov no re ~e no Mi haj lo vi }ev mi nus, Ver me zo vi} je na veo su kob sa Bra ni sla vom Iva no vi }em i Alek san drom Ko la ro vim. - To je je di no {to mi se ne do pa da, ali ve ru jem, da }e oni to re {i ti me |u so bom, kao od go vor ni qu di - na gla sio je Ver me zo vi}.

se do brom for mom mo gu po hva li ti i do ma }i ni ma log be o grad skog der bi ja. - Rad je na ma tra di ci o nal no ~vrst ri val, ma ko ji bio na ta be li. Ve} ne ko vre me ima ju sjaj nu ge ne ra ci ju i sna `an su ko lek tiv. Pro {le go di ne ima li su re zul tat ska po sr ta wa, ali ka ko se na klu pu vra tio Mar ko Ni ko li} ima ju niz do brih par ti ja. Bi }e to ve o ma te `ak duel za nas. Gra |e vi na ri su na Ma ra ka ni pro tiv Cr ve ne zve zde igra li ne re {e no 2:2. - Da, to je sa mo po ka za teq o ka kvom se ti mu ra di. Uko li ko im osta vi{ su vi {e pro sto ra oni to ve {to ka `wa va ju. Ali, ja sam op ti mi sta, kroz evrop ska tak mi ~e wa na {i igra ~i su na vi kli na igra we sre da - su bo ta, pa ve ru jem da re pre zen ta tiv ne oba ve ze ni su na wih osta vi le tra ga - is ta kao je Ver me zo vi}. I. Lazarevi}

1. Par ti zan 8 7 0 1 27:6 21 2. Cr ve na zve zda 8 6 1 1 16:10 19 3. Rad 8 5 2 1 13:6 17 4. Ja go di na 8 5 1 2 8:4 16 5. Voj vo di na 8 3 4 1 5:5 13 6. No vi Pa zar 8 3 3 2 12:8 12 7. Do wi Srem 8 3 2 3 8:8 11 8. Rad ni~ ki (N) 8 3 2 3 12:14 11 9. Slo bo da Po int 8 3 2 3 11:15 11 10. Ja vor 8 3 0 5 12:8 9 11. BSK 8 3 0 5 7:18 9 12. Spar tak ZV 8 2 2 4 11:11 8 13. Haj duk 8 1 2 5 6:12 5 14. OFK Be o grad 8 1 2 5 6:12 5 15. Rad ni~ ki (K) 8 0 5 3 5:12 5 16. Sme de re vo 8 0 4 4 4:13 4 U sle de }em ko lu (27/28.ok to bra) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Ja vor, KU LA: Haj duk - Spar tak ZV, NO VI SAD: Do wi Srem - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Sme de re vo, JA GO DI NA: Ja go di na - Rad ni~ ki 1923, BE O GRAD: OFK Be o grad - Rad ni~ ki (N), Par ti zan - No vi Pa zar, U@I CE: Slo bo da Po int - Rad.

Gi bral tar ne mo è u FI FA Pred sed nik Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) Jo zef Sep Bla ter iz ja vio je da ta or ga ni za ci ja ne }e u svo je ~lan stvo pri mi ti Gi bral tar, upr kos ne dav noj od lu ci Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) da biv {u {pan sku po kra ji nu, ko ja je pod pro tek to ra tom Ve li ke Bri ta ni je, pri mi u pri vre me no ~lan stvo. Bla ter je po sle sa stan ka sa pred sed ni kom {pan skog Vr hov nog sa ve ta za sport Mi ge lom Kar de na lom na gla sio da ne ma ni {ta od ula ska Gi bral ta ra u FI FA, po {to ni je u pi ta wu ne za vi sna dr à va pri zna ta od stra ne Uje di we nih na ci ja. Po istom kri te ri ju mu ni ko sov ski sa vez ne mo è da bu de ~lan UEFA i FI FA. Gi bral tar je od 1830. go di ne pod bri tan skom kru nom, a è li da se iz bo re za sa mo sta lan sta tus u UEFA i FI FA, pre sve ga ka ko bi mo gao da do bi ja ju fi nan sij ske do na ci je za raz voj fud ba la.

ZVEZDA DO^EKUJE BSK BEZ BAJKOVI]A I LAZOVI]A

Po vra tak u po bed ni~ ku se ri ju Dvo ne deq na pa u za u pr ven stvu do ne kle je amo rti zo va la po tre se u ta bo ru cr ve no- be lih na kon ube dqi vog po ra za od Spar ta ka. Ve ~e ras na Ma ra ka nu (19) sti è eki pa BSK-a. - Naj ja ~i uti sak je onaj po sled wi, a na{ je bio lo{. Zbog to ga è li mo da se vra ti mo na po bed ni~ ki ko lo sek i sa ne str pqe wem o~e ku je mo utak mi cu. Ra du je mo se du e lu na na {em sta di o nu, po sle se ri je go sto va wa. Pre dah nam je ko ri stio da se raz bi stre mi sli. Pre tr pe li smo do sta za slu è nih kri ti ke. Ve ru jem u eki pu i pra vu re ak ci ju na te re nu - re kao je tre ner Alek san dar Jan ko vi}. î ni se da je Zve zda bez pra ve igre sa ku pqa la vred no bo do ve, sve do okr {a ja pro tiv Spar ta ka. - Uvek je re zul tat naj bit ni ji, a se dam ve za nih trij mu fa je do bar skor. Po raz ni je smeo da se do go dio, ali mo ra mo sad bi ti ja ~i, bo qi i sprem ni ji. Do bra igra bez re zul ta ta ni {ta ne zna ~i. Do pa lo mi se ka ko su mom ci tre ni ra li, sva ko }e da ti mak si mum I ja se na dam da }e se koc ki ce po klo pi ti, da }e re zul ta te pra ti tit i kva li tet na igra - uz vra tio je Jan ko vi}. Sve gla sni je su pri ~e da }e se stan dard ni gol man Bo ban Baj ko vi} pre se li ti na klu pu, a {an su do bi ti Alek san dar Ki rov ski (21). - Ne mam obi ~aj da ot kri vam sa stav ti ma no vi na ri ma. Oba vio sam raz go vor sa gol ma ni ma, ni je ne ka dra ma ti~ na pro me na. Baj ko vi} je u pa du for me, pri li ku do bi ja Ki rov ski. Ro ta ci ja }e bi ti do kra ja po lu se zo ne, sve dok ka sni je ne for mi ra mo stan dard nu po sta vu. Ta kve stva ri su nor mal ne u fud ba lu i ne tre ba im pri dav ti ve li ki zna ~aj. Ki rov ski je ra dio sa ve sno, po zi ti van je mo mak, ovo je pod ste rek za

Alek san dar Ki rov ski ~u va Zve zdin gol

we ga. Baj ko vi} }e ve `ba ti po mo di fi ko va nom pro gra mu ka ko bi se {to pre vra tio u pre po zna tqi vu for mu - obra zlo `io je svo ju od lu ku Jan ko vi}. U sa stvu ne }e bi ti ni po vre |e nog re pre zen ta tiv ca Dar ka La zo vi }a. - Ni {ta ne pre pu {ta mo slu ~a ju, u fa zi je re ha bi li ta ci je,

ali to ni je po da tak ko ji bi mo gao da se od ra zi na re zul tat me ~a. Po {tu je mo BSK ko ji ga ji ati pi ~an fud bal za ove pro sto re, {to je za po hva lu. Mak si mal no smo mo bil ni i re {e ni da otvo ri mo no vu po bed ni~ ku se ri ju u na stav ku se zo ne - is ta kao je Jan ko vi}. Z. Rangelov

SPORT

dnevnik

subota20.oktobar2012.

VOJVO\ANSKI DERBI NA „KARA\OR\U”: VOJVODINA–HAJDUK (19)

Vig we vi} pri pre mio iz ne na |e wa

Ku qa ni ma bod pu na ka pa Fud b a l e r i Haj d u ka su va qa no is ko ri sti li pa u zu i ve ru ju da }e bi ti do bar ri val Voj vo di ni u No vom Sa du. - Ja pr vi put u~e stvu jem u voj vo |an skom der bi ju, a na {e o~e ki va we je stan dard no, kao i za utak mi ce sa osta lim ri va li ma - da osva ja mo {to vi {e bo do va. Iz sva ke utak mi ce ka da iza |e mo ne po ra è ni za do voq ni smo, po seb no ka da bi osvo ji li bod na go sto va wu Voj v o d i n i. Me | u t im, to ne zna ~i da }e mo igra ti ku ka vi~ ki. Na pro tiv, ga ran tu jem da se ne }e mo za tvo ri ti, ko do |e na utak mi cu vi de }e ka ko }e m o igra t i - ka ` e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. Stra teg Haj du ka ~e sto ima obi ~aj da ka è da ga pro tiv nik ne za ni ma, ve} pre sve ga ono {to }e pru ì ti we go va eki pa. - To mo `da de lu je pre po tent no, ali je ta ko. Me ne kao ~o ve ka i kao tre ne ra, pre sve ga, in te re su je mo ja eki pa i ka ko }e ona igra ti. Na rav no, mo è mo da ana li zi ra mo pro tiv ni ka i pri ~a mo o we mu, ali ja se ne tru dim pre vi {e oko to ga, ve} se tru dim da mi igra mo {to bo qe. Me ne sa mo Haj d uk in t e r e s u j e, ka k o na utak mi ci sa Voj vo di nom ta ko i na svim osta lim utak mi ca ma, jer ako mi bu de mo pra vi mo ` e m o da na p ra v i m o ne k o iz ne na |e we. Pro sto je ne mo gu }e da ni ste ana li zi ra li do bre i lo {e stra ne Voj vo di ne? - Je sam, ali ne op te re }u jem se tim. Na vi kao sam i kao igra~ i kao tre ner da gle dam svo ja po sla, da za vi sim sa mo od se be i to je po me ni je di ni

is pra van put - sma tra Mi la no vi}. [to se ti ~e igra~ kog ka dra, tro ji ca su van stro ja (Je ri ni}, Mi lu ti no vi} i Cr no gla vac) dok su osta li sprem ni i or n i za voj v o | an s ki der bi.Pret po stav ka je da bi Haj duk mo gao da na stu pi u ovom

Je dan od za ni mqi vi jih dvo bo ja 9. ko la Je len Su per li ge pra ti }e gle da o ci u No vom Sa du, gde }e sna ge od me ri ti sta ri znan ci i voj vo |an ski ri va li Voj vo di na i Haj duk iz Ku le. O~e ku je se da }e tri bi ne sta di o na „Ka ra |or |e“ bi ti so lid -

for me, pre ci zni je za is prav ke uo~e nih sla bo sti u igri u pr vom de lu pr ven stva, na ro ~i to na po qu re a li za ci je. Da pod se ti mo, u osam pret hod nih utak mi ca strel ci su sa mo pet pu ta sa vla da li pro tiv ni~ ke gol ma ne i to je ono ~i me na -

Ne ma wa Bil bi ja (u sredini) u ak ci ji

sa s ta v u: Bra}, Cvet k o v i}, Ko v a ~ e v i}, Bu l a t o v i}, La li}, Ob r o v ac, Ada m o v i}, Stoj ko vi}, Ve se li no vi}, Se ku li} i ]o vin. \. Bojani}

no po pu we ne i da }e pri sut ni vi de ti do bar fud bal. Ba rem ta kve na ja ve sti `u iz oba ta bo ra. Voj vo di na je pa u zu is ko ri sti la za po pra vqa we ni voa fi zi~ ke pri pre me, ali i kon so li da ci ju

vi ja ~i, kao ni stru~ ni {tab cr ve no-be lih ni ka ko ne mo gu da bu du za do voq ni. [ef stru ke Ne boj {a Vig we vi} tvr di da je pu no to ga ura |e no u pro te kle dve ne de qe, a pri ja teq ska utak mi ca s Osi je kom

da je mu za pra vo, po {to su na pa da ~i tri pu ta ma ti ra li gol ma ne hr vat skog pr vo li ga {a. -U utak mi cu ula zi mo kao fa vo ri ti – re kao je Vig we vi} na kon fe ren ci ji za me di je na ko joj je na ja vqen da na {wi su sret. – Ima mo kva li tet ni ji tim i ube |en sam da }e se na te re nu la ko uo~i ti na {a ve li ka è qa za po be dom. Tri jumf bi nam ulio do dat no sa mo po u zda we pred ne ko li ko utak mi ca ko je }e mo, u pr ven stvu i Ku pu Sr bi je, od i gra ti u rit mu su bo ta – sre da. U eki pi je to kom pret hod nog pe ri o da vla da la od li~ na at mos fe ra i o~e ku jem da to pre ne se mo i na te ren. Zna mo da nam ne }e bi ti la ko u du e lu s Ku qa ni ma, jer }e fud ba le ri Haj du ka do }i iz u zet no mo ti vi san. Ipak, uz ve li ku è qu svih igra ~a, o~e ku jem da }e mo pru ì ti kva li tet nu par ti ju i odu ì ti se gle da o ci ma. Za tim ne }e kon ku ri sa ti po vre |e ni \or |e Jo ki}, re kon va le scen ti Mar ko Po le ta no vi} i Ne boj {a Ko so vi}, kao ni Pe tar [ku le ti}, ko jeg o~e ku je ka zna zbog in ci den ta u utak mi ci s Osi je kom. Osta li igra ~i bi }e tre ne ru na ras po la ga wu. - Ima mo ma wih pro ble ma zbog po vre da ko je ste na ve li, ali po se du je mo do vo qan broj kva li tet nih igra ~a ko ji kon ku ri {u za sa stav. Imam jed nu di le mu ka da je start nih je da na est fud ba le ra u pi ta wu i ona se od no si na to da li }e kao zad wi ve zni utak mi cu po ~e ti Ra do ja ili A|u ru. Uz to, bi }e ne kih no vi na u na {oj igri, od no sno pro me ne po zi ci ja ne kim igra ~i ma, u {ta }e gle da o ci mo }i da se uve re. Je dan od igra ~a od ko jih se o~e ku ju go lo vi bi }e i mla di re pre zen ta ti vac BiH Ne ma wa Bil bi ja. U du e lu s Osi je ~a ni ma jed nom se

upi sao u li stu stre la ca, a na vi ja ~i Voj vo di ne s pra vom od we ga ~e ka ju da i u do ma }em pr ven stvu po~ ne da tre se mre `e u se ri ji. - Sprem ni smo za dvo boj s Ku qa ni ma, jer je iza nas pe riod od 15 da na ve o ma do brog ra da – re kao je

„Da sta ne mo na lop tu, okre ni mo se spor tu” Pri li kom ula ska na sta dion „Ka ra |or |e“, pu bli ci }e da nas bi ti po de qen le tak ko ji pro mo vi {e ak ci ju no vo sad skog MUP-a pod na zi vom „Da sta ne mo na lop tu, okre ni mo se spor tu“. U let ku se upo zo ra va na to {ta je na si qe u spor tu, ka ko se ono efi ka sno iz be ga va i ko je su sve po sle di ce ko je so bom po vla ~e in ci den ti ko ji se pra ve na sport skim bo ri li {ti ma. Ciq ak ci je je da se na sta di o ni ma i u ha la ma stvo re sport ski i fer uslo vi za ne sme ta no tak mi ~e we. Bil bi ja. – Mi slim da smo fa vo ri ti u ovom me ~u i bi }e nam po treb no da po no vi mo iz da we ka kvo smo pri ka za li u du e lu s Osi je kom. Po zi vam i na vi ja ~e da bu du uz nas i da se za jed no ra du je mo na {oj do broj igri i po be di. Do sa da su Voj vo di na i Haj duk od i gra li 43 zva ni~ ne utak mi ce i u wi ma su No vo sa |a ni ima li mno go vi {e uspe ha. Cr ve no-be li su sla vi li u 25 me ~e va, 13 pu ta du e li su za vr{ {a va ni bez po bed ni ka, a Ku qa ni su se ra do va li sa mo u pet na vra ta. Gol raz li ka iz no si 58:26 u ko rist no vo sad skog su per li ga {a. A. Predojevi}

SPORT

subota20.oktobar2012.

dnevnik

TAM NO PU TI IGRA ^I NA [IH KLU BO VA JE DIN STVE NI

TUR NIR U BE ^U

Sr bi ni su ra si sti mladih reprezentacija Srbije i Tamnoputi fudbaleEngleske? ri koji su igrali ili Dovoqno je pogledati broj igraju u Srbiji kaù da tamnoputih fudbalera koji su nnisu, niti imaju proosili dresove raznih klubova u blema zbog boje koè. Kada je pre Srbiji i izvu}i zakqu~ak na ovo deset godina prvi put do{ao u pitawe. Ili, pak, pomenuti Srbiju, nigerijski fudbaler Obiora Odita nije mogao ni da primere fudbalera iz Azije, a pretpostavi da }e jednog dana po- ima i takvih ili ih je bilo (se}ate se Kineza \ia i Liu?). stati „srpski zet„. Nekada{wi Pa, najboqi strelac svih fudbaler Javora i Partizana maja ove godine oènio je student- prvenstava Srbije od wenog kiwu iz Velikog Gradi{ta Duwu osamostaqewa, dakle od 2006. godine je Lamin Dijara, Viduqevi}. Odita je samo jedan od mnogobrojnih tamnoputih fudbalera koji su igrali ili igraju u Srbiji, a kojima ne samo da nije falila dlaka sa glave, nego su igrawem u ovoj zemqi stekli popularnost, afirmisali se, neki od wih prona{li qubav svog ìvota. Mondo je kontaktirao jo{ jednog nigerijskog fudbalera koji hleb zara|uje u Srbiji, ba{ u Ivawici, u Javoru. Ifeani Viktor Owilo je ove sezone jedan od najistaknutijih igra~a Javora. Daje golove, ulazi u {anse i pitawe je dana kada }e Lamin Dijara i Obiora Odita na}i neki novi, bogatiji klub. Owilo je ve} n- Senegalac! Da li bi Dijara ti ekoliko godina u Srbiji i zna uspeo da ga je u Srbiji do~ekivala neprijateqska atmosfera? srpski jezik. Te{ko. Dijara je jedan od - Ovde mi je dobro, nemam nikakvih problema, sve je u redu - najve}ih qubimaca navija~a Partizana posledwe decenije, kaè Owilo. Na pitawe da li je nekad negde ~ovek koji je ovde stekao mnogo u Srbiji imao problema zbog boje prijateqa, ~ak i pokrenuo svoj sportski sajt. I ne samo qubimac koè, odgovorio je odre~no. - Ne, mo`da samo jednom p- navija~a Partizana, ve} i rilikom, ne{to malo, ali u pr- saigra~a, jer je uvek bio spreman na {alu, podizao je atmosferu. incipu ne, nisam imao problema. - Upoznat sam sa de{avawima Nasmejao se na pitawe da li }e utakmici mladih i on, mo`da, poput Odite, posta- na reprezentacija Srbije i ti srpski zet: - Haha, ne znam, stvarno, nikad Engleske. To su sitni incidenti ne zna{ {ta }e biti u ìvotu, m- i de{avaju se svuda. Smatram da Srbi nisu rasisti. Dugo godina o`da. Owilo kaè da bi voleo da j- sam ìveo u Beogradu i igrao za ednog dana igra u nekoj jakoj veliki klub, ali nikada nisam ligi u Evropi. @eqa mu je uprav- imao problem takve vrste. Upravo iz tog razloga sam o Premijer liga Engleske. Da li je rasizam problem u odlu~io da ostanem da ìvim u Srbiji. Da je suprotno, ne da ne Srbiji i da li su Srbi rasisti, kako se sada op{irno pi{e u e- bih planirao budu}nost u takvoj ngleskim medijima posle incid- dràvi ve} bi gledao da je {to pre napustim. Qudi su uvek bili enata u Kru{evcu na utakmici

prijatni prema meni i gde god da sam oti{ao niko nije pravio problem zbog moje boje koè. Uostalom, poznat je rivalitet izme|u Partizana i Crvene zvezde i netrpeqivost me|u navija~ima. Navija~i crveno-belih me ne pamte po dobru, ali me nikada nisu vre|ali na rasnoj osnovi”, rekao je Dijara. Mnogi drugi tamnoputi fudbaleri su prolazili kroz Partizan (Ifeani Emeghara, Va{ington da Silva, Aleksis Ngambi), sada je tu Medo Kamara, a jedan od wih je dobio i „titulu” doktora. Almami Moreira je ostavio dubok trag u Partizanu, a koliko su ga voleli navija~i kluba sa Top~iderskog brda govori i podatak da su mu dali „ve~ni” nadimak: „Dr Mo”. Moreira je sada igra~ Vojvodine, ali je wegov prvi dolazak u Humsku, sa novim klubom, protekao u sjajnoj atmosferi. Navija~i Partizana su mu aplaudirali, pokazivali transparente sa porukama: „Dobrodo{ao ku}i, Dr Mo”. U Vojvodini, osim Moreire, igraju jo{ tri tamnoputa igra~a - Naemeka A|uru, Serìwo Grin i Abubakar Oumaru. Kamerunac Oumaru je qubimac navija~a Vojvodine i jedan od wenih najboqih igra~a. Bio je u Crvenoj zvezdi, OFK Beogradu, da bi potpunu afirmaciju stekao u novosadskom klubu. Upravo ~iwenica da je igra~ki stasavao i napredovao u Srbiji ne ide u prilog tezama koje raspaquju engleski mediji posle incidenata u Kru{evcu. Crvena zvezda je, tako|e, imala nekoliko tamnoputih fudbalera: Li Adi, Kristijan Borha, Segundo Kastiqo, Aval Isah, Ibrahim Gaj. Sada je u Zvezdi Natanijel Asamoa. - Nikada za svo vreme koliko sam u Srbiji nisam osetio nijedan problem zbog svoje boje koè, naprotiv, imam utisak da je srpski narod izuzetno gostoqubiv i da sam prihva}en sjajno izjavio je Asamoa. Brazilac Mende{ Kadu je se nasmejao na pitawe i, odmahuju}i rukom, rekao: - Ma, ja sam, brate Srbin! Ma, kakvi problemi, pa ìveo sam u Crnoj Gori, sad u Srbiji. (Mondo)

NO VI SAD DO MA ]IN BA NA TU

Po be da za zlat nu sre di nu Poraz u gradskom derbiju svima u Novom Sadu te{ko je pao. Kanarinci su o~ekivali da uz evidentan uspon forme mogu ostvariti povoqan rezultat, s kojim bi uhvatili prikqu~ak ka zlatnoj sredini. Uz golmana Darka Risti}a, najboqi utisak ostavio je napada~ Nenad Nedeqkovi}, ali mu se nije posre}ilo da savlada Jeli}a. Danas na Detelinaru sti`e ekipa Banata. - Kasno smo se okupili pa su u prvim kolima izostali o~ekivani rezultati. Sada je sasvim boqa slika, polako sve dolazi na svoje

mesto. Protiv Proletera izostala je i sportska sre}a neophodna da ostvarimo povoqan rezultat. Nadam se da }emo u me~u sa Banatom obradovati navija~e, koji su uz nas i kada nam ne ide kao èlimo - kaè Nedeqkovi}. Va{oj ekipi je ishod ove utakmice od velike va`nosti. - Meni Banat kao ekipa leì, jer sam im ranije davao golove, u posledwa tri susreta ~ak ~etiri puta sam im poga|ao mreù. Za nas je ova utakmica presudna za prikqu~ak ekipama u sredini tabele.

KA DE TI FK PO TI SJE PA RI RA LI SPAR TA KU ZV: Za razliku od seniorske ekipe fudbalera Potisja iz Kawi`e koja tavori na posledwem mestu u Podru~noj ligi Subotica, kadeti ovog kluba su posle

Znam da }emo dati maksimum i kako se to ka`e izginuti na terenu. Banat igra promenqivo i nezahvalno je obe}avati sigurnu pobedu, s tim {to ja verujem da }emo osvojiti sva tri boda. Mi smo u situaciji da nemamo prava na gre{ku na svom terenu i sve osim na{e pobede li~no smatram da }e biti neuspeh - istakao je Nedeqkovi}, kome ne pada napamet da propusti utakmicu i pored povrede ruke. Utakmica 14.30 ~asova na Detelinari po~iwe u 14.30 ~asova. I. Gru bor

prvih devet kola u ovom prvenstvu jedini sa maksimalnim u~inkom od devet pobeda me|u vr{wacima iz istog ranga i lideri na tabeli sa 27 bodova. Izme|u dva prvenstvena kola, kadeti Potisja su ugostili vr-

Danas se bori za finale: Janko Tipsarevi}

Jan ko sku pqa bo do ve za Lon don Janko Tipsarevi} u nameri da se dokopa finala Masters serije u Londonu vredno skupqa ATP bodove u Be~u. Ju~e je bio nadomak pobede nad slovena~kim teniserom Aqazom Bedeneom, kada mu je 89. igra~ ATP liste predao me~ pri rezultatu 6:2, 4:2, posle 63 minuta igre. Janko protiv 23-godi{weg Bedenea nije imao nikakvih problema da zabele`i drugu pobedu, nakon {to je u prvom kolu bio slobodan. U me|uvremenu je nadigrao Estonca Ernestsa Gulbisa (6:3, 6:4), a Bedene mu nije nijed-

nom ugrozio servis dok se nije povukao s terena. Janko je riternima do{ao do tri brejka iz pet brejk lopti i tako sigurno kora~ao ka pobedi koja vredi 90 ATP poena i 20.070 evra. Ukoliko danas od 13.30 izbori i finale, Tipsarevi} }e do}i do 150 ATP bodova i 46.280 evra na turniru gde titula vredi 250 bodova i 87.870 evra. Janko nije igrao u Be~u od 2009. godine, pa tako ne brani poene za ATP listu, dok je u ATP trci za London trenutno na devetom mestu sa 2.900 bodova (ra~unaju}i ve} osvojenih 90 u Be~u). Ispred

wega je @o-Vilfred Conga (3.295), a iza wega su i daqe u igri Nikolas Almagro (2.425), Ri{ar Gaske (2.370), itd. U Londonu, do kojeg su na programu jo{ turniri u Bazelu i Parizu, igra}e osam najboqih igra~a u 2012. godini, ali s obzirom na to da }e zbog povrede 99 odsto izostati Rafael Nadal, postoje realne {anse da Tipsarevi} kao deveti u trci u|e u `reb direktno, a ne kao pro{le godine kroz zamenu za povre|enog Endija Mareja. Tokom ove sezone Tipsarevi} je osvojio turnir u [tutgartu, a igrao finala u Ga{tadu i ^enaju.

VTA TUR NIR U MO SKVI

Ani srp sko ~e tvrt fi na le Ana Ivanovi} igra}e u poluje sa 3:0, {to se ispostavilo finalu turnira u Moskvi. Na kao velika zaliha, a do kraja putu do ~etiri najboqe plasisusreta Doloncovoj je dozvolirane na Kupu Kremqa Ivanovi}eva je eliminisala zemqakiwu Vesnu Dolonc rezultatom 6:4, 6:1, posle 65 minuta igre. Dolonc, koja je sjajno igrala u Moskvi, odli~no je zapo~ela i ~etvrtfinalni duel, napraviv{i brejk na startu, ali je iskusnija i boqe plasirana Ivanovi}eva brzo vratila me~ na „svoj kolesek”. Ana je povela sa 3:1, {to je bio kqu~ni korak, a DoAna Ivanovi} lonc je nakon toga nastavila da je „juri”, uhvatila je la da osvoji svega jedan gem. prikqu~ak na 4:5, a onda je na U polufinalu Ana Ivanovi} svoj servis propustila {ansu }e odmeriti snage sa Samantom da stigne do izjedna~ewa. Stosur, koja je bila boqa od U nastavku duela Ivanovi}e- Klare Zakopalove - 6:1, 6:3. va je odigrala `estoko, povela Ana i Australijanka, koja je

{wake superliga{a Spartak Zlatibor vode iz Subotice i dobro im parirali, jer su pora`eni s 3:4, ali su u prvom poluvremenu vodili 3:1. Trener kadeta Potisja Rudolf Bohata i rukovodstvo veruju da budu}-

deveta na svetu i prvi nosilac u Moskvi, do sada su odigrale ~etiri duela i svaka od wih odnela je po dve pobede. Posledwi put sastale su se jo{ 2009. na turniru u Los An|elesu, gde je tri jum fo va la Stosur. Ana je na turniru u Moskvi do sada nastupa la sa mo jed nom 2008. i zabele`ila je poraz u prvom duelu, u drugom kolu od Dominike Cibulkove, jer je u prvoj rundi bila slobodna. Stosur je, s druge strane, igrala dva puta na Kupu Kremqa, 2005. i 2006. i oba puta, tako|e, je eliminisana u drugom kolu. Turnir u Moskvi igra se za nagradni fond od 740.000 dolara, a pobednici }e pripasti 470 VTA bo do va i ~ek na 122.000 dolara.

nost kluba po~iva na ovoj odli~noj generaciji, ako uspeju da je odr`e na okupu u narednom periodu, jer nekolicina najistaknutijih igra~a iz podmlatka ve} nastupa i za seniorsku postavu. M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

subota20.oktobar2012.

ZA PRED STO JE ]E KVA LI FI KA CI O NE ME ^E VE ZA EP

Se lek tor Vu ko vi} ob ja vio spi sak

LI GA [AM PI O NA

Voj vo di na u Ka za wu, ve ~i ti do ma }i ni Tre } e ko l o Li g e {am pi o na za ve tar po li ste na pro gra mu je da nas. Od tri srp ska pred stav ni ka, Cr ve na zve zda i Par ti zan Raj faj zen igra ju kod ku }e, dok Voj vo di na go stu je u Ru si ji. Zve zda u B gru pi do ~e ku je na ba ze nu „11. april„ eki pu fran cu skog Mon pe qea (17, TV B92). Iza bra ni ci De ja na Sa vi }a u pr vom ko lu su po ra è ni od du bro va~ kog Ju ga, a on da su ube dqi vo nad i gra li {vaj c ar s ki Kroj c lin g en, u ovom du e lu ne }e igra ti cen tar Du {ko Pi je tlo vi} (pa u zi ra me sec da na zbog po vre de), a ro vit je i Bo ris Va pen ski. - @e li mo da po be dim pred do ma }om pu bli kom i da pru ì mo {to bo qu igru. S eki pom Mon pe qea mo è mo da se nad me } e m o. Ma d a se jo{ uvek uigra va mo, po sle sva kog me ~a se vi di po mak u od no su na po ~e tak se zo ne - re kao je Ni ko la Ra |en. Par ti zan Raj faj zen na Ba wi ci do ~e ku je ru mun sku Ora deu (19, RTS2). Iako ru mun ski tim na pr vi po gled iz gle da kao lak plen, ipak ga ne tre ba pot ce ni ti. Iza bra ni ci Vla di m i r a Vu j a s i n o v i } a su u

Pro gram A grupa: Vu qag me ni (Gr~ ka) - [ur man (Ho lan di ja), Li ga mus Tbi li si (Gru zi ja) Spar tak Vol go grad (Ru si ja), Eger (Ma |ar ska) - Vas po ’98 Ha no ver (Ne ma~ ka). B grupa: Jug (Hr vat ska) Kroj clin gen ([vaj car ska), Cr ve na zve zda (Sr bi ja) Mon pe qe (Fran cu ska) (17, B92). Slo bo dan je Olim pi ja kos (Gr~ ka). C grupa: Bar se lo ne ta ([pa ni ja) - Mar seq (Fran cu ska), Sin tez Ka zaw (Ru si ja) - Voj vo di na (Sr bi ja) (15 po na {em). Slo bod na je Bre {a (Ita li ja). D grupa: Par ti zan Raj faj zen (Sr bi ja) - Ora dea (Ru mu ni ja) (19, RTS2), Ga la ta sa raj (Tur ska) - [pan dau 04 (Ne ma~ ka). Slo bo dan je Se ged (Ma |ar ska). do m a } em pr v en s tvu. Naj v e } u ko rist ima ju igra ~i i klub tre ba lo da u~i ni na por da sa ~u va ovaj tim u na red ne tri go di n e. Za d o v o q an sam ka k o mom ci ra de u po sled wa dva me -

Pr vo ti mac Voj vo di ne Mi lo{ Mak si mo vi}

pret hod na dva ko la za be le ì li re mi pro tiv Ga la ta sa ra ja i po be du pro tiv [pan da ua. - Od nas se o~e ku je da osvo ji mo bo d o v e u na { em ba z e n u. Ora dea mo è da bu de ne zgo dan ri val, ali ve ru jem da sve za vi si od nas. Pod mla |e ni sa stav Par t i z a n a ima ve l i k u per spek ti vu i mo è da le ko da do gu ra - sma tra je dan od naj i sku sni jih u re do vi ma cr no - be lih Ste fan Mi tro vi}. Voj vo di na go stu je u Ka za wu, gde }e sna ge od me ri ti sa eki pom Sin te za (15~ po na {em vre me nu). Iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a su u pr va dva ko la pre tr pe li po ra ze od Bre {e i Bar se lo ne te i sa da se na da ju da bi do pr vih bo do va mo gli u Ka za wu. Za Sin tez od ove se zo ne na stu pa i ne ka da {wi igra~ Voj vo di na i Par ti za na Mar ko ]uk, ko ji je i naj bo qi stre lac eki pe. - Voj vo di na se kao eki pa na la zi na pre kret ni ci, na {im mla dim igra ~i ma mno go zna ~e me ~e vi u Li gi {am pi o na i u

Fo to: F. Ba ki}

se ca i kao i u sva kom du e lu i u ovom }u od wih tra ì ti da se bo r e i is k o r i s te {an s u da stva ra ju osno vu za svo je ka ri je re - re kao je Sta no je vi}. Cen tar Ne ma wa Ubo vi} ve ru je u do bru igru svog ti ma. - Ima osci la ci ja u na {oj igri {to se vi de lo i u Li gi {am pi o na i u pr ven stvu, ali to je i nor mal no za mla du eki pu. Do bro tre ni ra mo i u sva ki duel ula zi mo mak si mal no, a ta ko }e bi ti i protv Sin te za. Ru si su is ku sni, o~e ku jem tvr du utak mi cu sa pu no pre sin ga sa wi ho ve stra ne. Da }e mo sve od se be, tru di }e mo se da is po {tu je mo do go vo re iz svla ~i o- ni ce i da even tu al no iz ne na di m o do m a } i n a - is t a k ao je Ubo vi}, a Mi lo{ Mak smo vi} do dao:- Ide mo u Ka zaw da se bo ri mo i da pro ba mo da odr ì mo vi sok ni vo kon cen tra ci je to kom ~i ta vog me ~a. Ve ru jem da mo è mo do pr ve po be de u Li gi {am pi o na - op ti mi sta je Mak si mo vi}. G. Ma le no vi}

Se lek tor mu {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} ob ja vio je {i ri spi sak igra ~a za pred sto je }i start kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Dan skoj 2014. Na we mu se na la zi 28 igra ~a, kan di da ta za sa stav za me ~e ve sa re pre zen ta ci ja ma Ru si je ( 31. ok to bra u Ni {u) i Bo sne i Her ce go vi ne ( 4. no vem bra u Sa ra je vu). ^e tvr ti u~e snik gru pe je re pre zen ta ci ja Austri je. Oku pqa we re pre zen ta ti va ca je 28. ok to bra u Be o gra du, po sle ~e ga }e usle di ti put u Ni{. Na spi sku su, gol ma ni: Dar ko Sta ni} (Me ta lurg, Ma ke do ni ja), Dra gan Mar ja nac (BSV Bern, [vaj car ska), Stra hi wa Mi li} (Var dar PRO, Ma ke do ni ja), Mi ha i lo Ra do va no vi} (Par ti zan), le va kri la: Ivan Nik ~e vi} (Vi sla Plok, Poq ska), Ne ma wa Ili} (Par ti zan), Fi lip Mar ja no vi} (Me ta lo pla sti ka), de sna kri la: Raj ko Pro da no vi} (PIK Se ged, Ma |ar ska), Dar ko \u ki} (@e le zni ~ar 1949), Mi tar Mar kez

(Go pin gen, Ne ma~ ka), pi vo ti: Alem To ski} (Ce qe Pi vo var na, Slo ve ni ja), Rast ko Stoj ko vi} (Vi ve Tar gi Ki el ce, Poq ska), Bo jan Be qan ski (Go pin gen), Mi ja ji lo Mar se ni} (Par ti zan), le vi be ko vi: @ar ko [e {um (Le ven, Ne ma~ ka), Ni ko la Ma noj lo vi} (Ko per, Slo ve i ja), Mo mir Rni} (Go pin gen), Mi lo{ Dra ga{ (Me ta lo pla sti ka), Dra {ko Ne na di} (Gra no qers, [pa ni ja), sred wi be ko vi: Pe tar Ne na di{ (Vi sla Plok), Ne nad Vu~ ko vi} (Mel sun gen, Ne ma~ ka), Uro{ Mi tro vi} (Par ti zan), Mar ko Kr sman ~i} (Al pla Hart, Austri ja), Lu ka Mi tro vi} (Al borg, Dan ska), de sni be ko vi: Mar ko Vu jin (Kil, Ne ma~ ka), Ivan Stan ko vi} (Kre tej, Fra cu ska), Ne ma wa Ze le no vi} (Ce qe Pi vo var na) i Qu bo mr Jo {i} (Voj vo di na). Po dve naj bo qe se lek ci je iz sva ke gru pe iz bo ri }e pla sman na EHF Euro 2014, kao i naj bo qa tre }e pla si ra na eki pa, a di rekt no se pla si ra la Dan ska kao do ma }in.

RE VAN[ 2. KO LA EHF KU PA: BA LA TON FI RED KSE – VOJ VO DI NA

Od bra na na is pi tu Ru ko me ta {i Voj vo di ne ve ~e ras So li dar nost na Ba la to ni igra ju re van{ utak mi cu dru gog ko la EHF ku pa (18~). U RK Voj vo di na po seb no su za hval ni pred sed ni ku FK Voj vo di Do ma }in im je eki pa Ba la ton fi na i SD Voj vo di na Rat ku Bu to ro vi }u zbog le pog ge sta da im ustu red, ko ju su na svom te re nu sa vla pi auto bus za put u Ma |ar sku. da li sa 29:25. Zna ~i, No vo sa |a ni - Na re van{ utak mi cu pu tu je mo auto bu som FK Voj vo di na. Go ima ju pred nost od ~e ti ri go la, spo din Bu to ro vi} nam je za i sta iza {ao u su sret. Na taj na ~in po {to je i do voq no i ma lu da se pro ko zna ko ji put po ka zan je pri mer sa rad we i so li dar no sti klu bo |e u na red ni krug. va iz cr ve no - be le po ro di ce - is ta kao je di rek tor ru ko me ta {a - Is tro {i li smo se igra wem u Dar ko Jev ti}. rit mu su bo ta - sre da. U Ma |ar sku pu tu je mo bez Mi lo {a Ba ri {i }a ( zbog cr ve nog kar to na za ra dio su spen zi ju) i Bra ni sla va Ra di {i }a, ko ji jo{ ni je sa ni rao po vre du.Te ren na ko me }e mo igra ti va ì za naj te ì go sti ma u Ma |ar skoj, pu bli ka je broj na i ve o ma bu~ na. Ne tra ì mo una pred ali bi za even tu al ni ne u speh, ali je ~i we ni ca da }e ko na ~an re zul tat dvo me ~a umno go me za vi si ti i od su dij skog kri te ri ju ma.Ako sve de mo me~ na is pod 50 go lo va mi slim da ima mo re al nu {an su da pro |e mo da qe. Eki pa je sta bil na o ~e mu go vo ri i po da tak da smo u {est utak mi ca pri ma li pro se~ no 23 go la, a to opet zna ~i da je od bra na do sa da igra la na vi so kom ni vou re kao je uo~i pu ta tre Po pov i Jo {i} is pred go la Ba la ton fi re da na me~u u No vom Sa du ner \or |e ]ir ko vi}. Us pe {an opo ra vak de snog be ka ro la u Ko stol cu hra bre za is hod - Do bro smo ana li zi ra li gre Qu bo mi ra Jo {i }a i we go va sjaj na su sre ta u Ma |ar skoj. {ke iz pr ve utak mi ce. Ide mo na po be du i uve ren sam da je ka pi tal od ~e ti ri go la do vo qan da pro |e Ni {ta od do go vo ra mo u tre }e ko lo. Ma |a ri igra ju Sport ski di rek tor Dar ko Jev ti} iz ra zio je à qe we neo ~e ki va ~vr {}i ru ko met ne go {to se igra nim ge stom ma |ar skog klu ba da re van{ utak mi ci ne mo è da pri su kod nas, o ~e mu mo ra mo da vo di mo stvu je no vo sad ska na vi ja~ ka gru pa Fir ma, o ~e mu je oba ve {te na i ra ~u na. Od star ta }e mo kre nu ti EHF. si lo vi to i ako ne bu de pa do va u - Raz o ~a ra ni smo ova kvim ge stom do ma }i na ko ji je upr kos do go vo na {ij igri ve ru jem da }e mo se mi ru o re ci pro te tu do la ska na vi ja ~a to pre kr {io i na taj na ~in nas ra do va ti - op ti mi sta je Jo {i}. sta vio u re van {u u pod re |e ni po lo àj. Ako nam je ikad bi la po treb No vo sad ski tim ima zna ~aj nu na po mo} na vi ja ~a to je bi lo sa da. Na pr voj utak mi ci u na {em gra du pred nost iz pr vog me ~a, ali da bi bi la su 54 ma |ar ska na vi ja ~a i 12 ~la no va upra ve. Za i sta ne raz u mem pro {ao u na red ni krug od bra na }e za {to na {i na vi ja ~i ni su mo gli da bu du uz nas na re van me ~u - pi ta mo ra ti da po lo ì te àk is pit. se Jev ti}. Ako bu de uspe {na ra do va }e se Vo {a i we ne pri sta li ce. I. Gru bor

Awa Stu par, uzda ni ca Voj vo di ne

ADRI JA TIK LI GA: VOJ VO DI NA DO MA ]IN MLA DOM KRA JI [NI KU

Ne ma fa vo ri ta

Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne da nas u okvi ru 5. ko la Adrij a tik li ge do ~e ku je eki pu Mla dog kra ji {ni ka. No vo sa |an ke su pret hod nog vi ken da po ra `e ne u Be o gra du od li de ra Par ti zan Ga le ni ke (81:64), dok su Ba wa lu ~an ke, u ~i jim re do vi ma na stu pa biv {a ko {ar ka {i ca cr ve no - be lih Mi la na @i va di no vi}, ube dqi vo sa vla da le tu zlan sku Slo bo du - 75:50. Go {}e sva ka ko do la ze u No vi sad s po bed ni~ kim am bi ci ja ma, auzda ni ce tre ne ra Zo ra na Mi ke {a, po red @i va di no vi }e ve, su Je le na Ve li no vi}, Dra go sla va @a ku la i Ma ri na Mar ko vi}.No vo sa |an ke se uzda ju se u do ma }i te ren i tim ski duh, a do la skom Na ta {e Ivan ~e vi} i Awe Stu par eki pa je do bi la na kva li te tu. Prog no za oko po bed ni ka je ne za hval na, ~i ni se da iz ra zi tog fa vo ri ta ne ma, s tim {to po klo ni ci ma `en ske ko {ar ke sle di za ni mqi va utak mi ca u ma loj dvo ra ni Spen sa od 18 ~a so va. I. G. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS U SME DE RE VU

Pre su di }e kva li tet

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa da nas go stu ju u Sme de re vu. No vo sa |a ni su sla vi li u pr va dva pr ven stve na ko la Pr ve li ge, dok su Sme de rev ci oba du e la iz gu bi li, pa su cr ve no - be li ma kar na osno vu to ga fa vo ri ti. U Vo {i od te ulo ge ne be `e, ali je pr vo ti mac Dra gan Ze ko vi} i opre zan. - Bi }e to te {ka utak mi ca za nas. Ni ka ko ne sme ju da nas za va ra ju dva po ra za ri va la, Sme de rev ci igra ju ~vr sto to kom svih 40 mi nu ta i u svom sa sta vu ima ju is ku sne igra ~e, ko ji su ve} ne ko li ko go di na za jed no. Mi mo ra mo od pr vog tre nut ka da kre ne mo naj bo qe {to mo `e mo i mi slim da u tom slu ~a -

RAZ I [LI SE JU GO VI] UNI MET I TRE NER SVE TO ZAR JO VO VI]

Vr go vi} pre la zno re {e we Sve to zar Jo vo vi} vi {e ni je tre ner ru ko me ta {a Ju go vi} Uni me ta. To je od lu ka Uprav nog na kon ana li ze sla bog star ta ne be sko pla vih (~e ti ri po ra za:Vr bas, Voj vo di na, Za je ~ar i Cr ve na zve zda i jed nog re mi ja, Cr ven ka), {to je naj sla bi ji re zul tat u po sled woj de ce ni ji. - Ru ko vod stvo klu ba je bi lo pri nu |e no da re a gu je, jer smo uvi de li da eki pa sve du bqe to ne. U pot pu no sti smo bi li za do voq ni ra dom tre ne ra Jo vo vi }a, a {to to ni je ma te ri ja li zo va no ni smo zna li da ob ja sni mo. O~i to da je ne {to ne do sta ja lo, a mi u klu bu ni smo us pe li da do ku ~i mo o ~e mu se tu za pra vo ra di. ^i ni se kao da Jo vo vi} ni je us peo da u|e u psi hu eki pe, ili igra ~i ni su ose }a li we go vu ru ko met nu fi lo zo fi ju. I sam Jo vo vi} je sve stan ne za hval ne si tu a ci je u ko joj se klub na {ao,

ta ko da smo do go vo ri li spo ra zum ni ras kid ugo vo ra – po ja snio je od lu ku UO di rek tor Dra gan Vr go vi}.

Dra gan Vr go vi}

Dok ne od lu~i ko }e se sti na klu pu Ju go vi }a, upra va je po ve ri la di rek to ru Vr go vi }u da pred vo di eki pu u na red ne dve sed mi ce, od no sno do pa u ze u pr ven stvu (EHF sed mi ca, 29. ok to bar – 4. no vem bar).

- Ve} smo u{li u po tra gu za no vim tre ne rom. UO je raz ma trao ne ke va ri jan te, a naj bli `i du go ro~ nom re {e wu su Du {an Mir ko vi} i Go ran Kur te{, ko ji su ve} ra ni je pred vo di li eki pu Ju go vi }a. Na rav no, mo `da }e se po ja vi ti jo{ ko ji kan di dat, ali je naj va `ni je da pi ta we tre ne ra re {i mo {to pre. Ve ~e ras Ju go vi} go stu je u La za rev cu, gde ga o~e ku je kva li tet na eki pa Ko lu ba re. - Ra di se o sta bil nom i is ku snom li ga {u i ne ma di le me da je do ma }in fa vo rit. Na dam se da }e ova pro me na uti ca ti po zi tiv no na eki pu, da }e do ne ti ne {to na bo qe. Na me ni je da po ku {am da mak si mal no mo bi li {em igra ~e da od i gra ju {to bo qe.A za ko li ko }e to bi ti do voq no za i sta je ne za hval no na ga |a ti – re kao je di rek tor u pri vre me noj ulo zi tre ne ra Dra gan Vr go vi}. J. Ga li}

Dra gan Ze ko vi}

ju pi ta we po bed ni ka se ne bi po sta vqa lo - re kao je Ze ko vi}. Tre ner Si ni {a Ma ti} do bro po zna je na ~in igra wa Sme de re va ca. - Sme de re vo ima do bru eki pu. Od i gra li smo s wi ma tre ning utak mi cu i je dva ih po be di li. For si ra ju zon sku od bra nu, za ko ju mo ra mo da na |e mo re {e we. Bez sum we da ima mo kva li tet ni ji ti ma i da se od nas o~e ku je no va po be da, me |u tim, ni je kva li tet uvek pre su dan fak tor. Iz utak mi ce u utak mi cu po di `e mo for mu, po ~e li su da tre ni ra ju Ive qa i \u mi}, a po vre |e nih i bo le snih ne ma mo. Ide mo da po be di mo, ma da nam ne }e bi ti ni ma lo la ko. Ne u go dan je to te ren, Sme de rev ci ima ju sjaj nu i mno go broj nu pu bli ku i u~i ni }e sve da se u du e lu sa na ma is ku pe za start ne po ra ze na gla sio je Ma ti}. M. Pa vlo vi}

sport

subota20.oktobar2012.

dnevnik

I Zre wa nin do bio De ~i ju atle ti ku U Zrewaninu je potpisan ugovor o sprovo|ewu projekta De~ija atletika sa lokalnim atletskim klubom Proleter. Gradona~elnik Ivan Bo{wak je napravio prijem za predstavnike ASS (Slobodan Brankovi} i Sne`ana Pajki}) i AK Prolter (Vojislav Ni}etin, Mladen Gruji} i Mirjana Gruji}). Gradona~elnik je tom prilikom istakao kako mu je izuzetna ~ast da je ba{ Zrewanin jedan od 10 gradova koji }e sprovesti ovaj projekat, posebno imaju}i u vidu {to taj grad voli atletiku. Rukovodstvo grada planira da u narednom periodu re{i infrastrukturne probleme atletike ulagawem sredstava u atletsku stazu. - De~ija atletika je dugoro~an projekat koji obuhvata decu uzrasta od prvog do ~etvrtog razreda osnovne {kole. ASS je donirao opremu koja je potpuno

prilago|ena ovom uzrastu i pomo}u koje }e deca zavoleti sport, pre svega atletiku. Grad Ni{ je, uz Zrewanin, drugi grad u Srbiji u kome je Savez potpisao ugovor sa lokalnim klubom i gde }e se krenuti u realizaciju. Savez je pored opreme donirao klubu 100.000 dinara kako bi projekat bio besplatan za sve roditeqe. O~ekujemo da u slede}oj godini i lokalna vlast podrì De~iju atletiku i zajedno da u~inimo projekat odrìvim. Ina~e, vrlo je bitno napomenuti da je De~ija atletika u vlasni{tvu Me|unarodne svetske federacije, koja je i pokroviteq samog projekta - rekao je Slobodan Brankovi}. Sneàna Pajki} je dodala da je Zrewanin ve} izrodio {ampione i da se nada da }e dobiti u bliòj budu}nosti atletsku stazu.

SU TRA U BE ^E JU

Ka sa~ ki dan Kowi~ki klub Potisje iz Be~eja organizova}e sutra kasa~ki dan na hipodromu kraj Radarske stanice. Na programu }e biti pet kasa~kih trka i jedna galopska ovda{wih grla. Od predsednika kluba Save Vojnovi}a saznali smo da se o~ekuje u~e{}e preko 50 kasa~a iz ve}ine vojvo|anskih klubova. Start prve trke zakazan je za 14 sati i cena ulaznice s od{tampanim programom trka ko{ta 150 dinara. Za razliku od ranijih godina, kada su odr`avana po dva kasa~ka dana, ove godine }e sutra{we okupqawe na be~ejskom hipodromu biti prvo takmi~arsko. V. J.

MI NI STAR STVO PO MA @E KLU BO VI MA

Naj bo qi ma 36 mi li o na Mi ni star ka omla di ne i sporta Alisa Mari} potpisala je ugovor vredan 36 miliona di na ra sa pred stav ni ci ma granskih sportskih saveza. U pi ta wu je po mo} klu bo vi ma u~e sni ci ma Li ge {am pi o na. Mari} je naglasila da je ovaj ugovor deo {ire akcije ~iji je ciq da promovi{e vrhunski sport me|u {kolskom omladinom. Pomo} odlazi Rukometnom savezu Srbije i Partizanu, Odbojka{kom savezu Srbije i mu{kom i `enskom pogonu Crvene zvezde, Vaterpolo savezu Srbije i Partizanu, Crvenoj zvezdi i Vojvodini, Ko{arka{kom savezu Srbije i

Partizanu i Teniskom savezu Srbije. - @elimo da vrhunski sport na velika vrata u|e u {kole rekla je ministarka i dodala da }e u tom ciqu sportisti obilaziti {kole {irom Srbije. Mari} je napomenula da nema budu}nosti vrhunskog sporta bez razvoja {kolskog. Predsednik Rukometnog saveza Srbije Velibor Marjanovi} pohvalio je anga`ivawe re sor nog mi ni star stva na pro mo ci ji vr hun skog spor ta me|u omladinom. - Iskreno re~eno, {kolski sport je do sada, izuzev u od-

MMA BO RAC BO JAN VE LI^ KO VI] NA TE [KOM IS PI TU

sada{woj karijeri. Re~ je o veom nepredvidivom protivniku, s tim {to ja èlim da po ka èm ka ko ni sam do bio slu~ajno priliku da se borim protiv wega - kaè mladi Novosa|anin. Popularni Veli u karijeri ima {est me~eva i isto toliko pobeda i ~vrsto veruje da }e u Tivoliju zabeleìti i sedmi trijum. Ina~e, Veli~kovi} je student na PMF u Novom Sadu. Prvak je Vojvodine u kik boksu i tre}i na prvenstvu Srbije, pobednik je Va tre nog rin ga u Sr bi ji i svetski prvak u kombat greplingu 2011. M. B.

Bo jan Ve li~ ko vi}

Sed mo ro na {ih ga |a za glo bu se Me|unarodnu sezonu srp ski strel ci po ~i wu u~e {}em u finalu Svetskog kupa od 22. do 27. ok to bra u Bangkoku u Tajlandu. Kako je istakao v.d. selektora Goran Maksimovi}, sa sedam strelaca ovo je najmasov ni je u~e {}e na pre sti `nom takmi~ewu u istoriji na {eg stre qa {tva: pi {to qem }e ga|ati Zorana Arunovi}, Ja sna [e ka ri}, Da mir Mikec i Andrija Zlati}, a pu{kom Ivana Maksimovi}, An drea Ar so vi} i Ne ma wa Mirosavqev.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NOVI SAD: Novi Sad - Banat, LUÂNI: Mladost Vo`dovac, MLADENOVAC: Mladenovac - Borac, BEOGRAD: Beànija Kolubara, ZAJEÂR: Timok - Proleter, U@ICE: Jedinstvo Putevi - Radni~ki (NP), BEOGRAD: ûkari~ki Me ta lac, KRU [E VAC: Na pre dak Sloga. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok - BAJMOK: Radni~ki - Ba~ka 1901, KOVIN: Kolonija - Jedinstvo (BK), VR[AC: Vr{ac - Sloboda (NK), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Proleter (BK), ADA: AFK - Zadrugar, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Bile}anin; KIKINDA: Kikinda - Radni~ki (K). Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad - SIVAC: Polet - Budu}nost (M), RUMA: Prvi maj - Omladinac, SRBOBRAN: Srbobran - Mladost (BP), ERDEVIK: Sloga - Mladost (T), KA]: Jugovi} - Stani{i}, BA^KA PALANKA: Ba~ka Hajduk (B), NOVI SAD: Crvena zvezda - Crvenka. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - VETERNIK: Veternik - Sutjeska, BA^: Tvr|ava - Vrbas, FUTOG: Metalac - Hercegovac. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Grad ska li ga No vog Sa da - NOVI SAD: Slavija - Tatra, @elezni~ar Vinogradar. Utakmice po~iwu u 15 sati.

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga STARA PAZOVA: Jedinstvo - @elezni~ar (L) (19), BEOGRAD: Vizura - Ko-

lubara (18), PANÊVO: Dinamo TENT (19). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga PO@AREVAC: Mladi radnik - Spartak (Q) (19). Pr va èn ska li ga - FUTOG: Futog Radni~ki (K) (16), BEOGRAD: Po{tar MD Zrewanin (19), LAZAREVAC: Lazarevac - Crnokosa (18), KRAGUJEVAC: Kraguj - Obili} (19), GORWI MILANOVAC: Takovo - Radni~ki (B) (20). Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Dunav volej - Mladenovac (20), PANÊVO: Borac - Topli~anin (17), KLEK: Klek Srbija{ume - Sloven (19), BEOGRAD: Obili} - Smederevo (19), LEPOSAVI]: Kosovska Mitrovica - Jedinstvo (SP) (17). Dru ga èn ska li ga - se ver - NOVI SAD: NS volej tim - Vrbas (18), NOVI BANOVCI: Omladinac - Dunav (19). Dru ga mu {ka li ga - se ver - FUTOG: Futog - In|ija (20), NOVI SAD: Novi Sad - Vojvodina NS seme 2 (17), KOVIN: Bavani{te - Srem iton (20), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Vrbas (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - @ABAQ: @abaq - Varadin BMG 2 (13.45), SREMSKI KARLOVCI: VST Partizan (15). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - SUBOTICA: NIS Spartak 2 - Turija (13), BA^KA PALANKA: Merkur CVS (15.30), KULA: Hajduk - Volejstars (16). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem - SREMSKA MITROVICA: Mitrovica - Prvi tempo (18), Iton Srem-tempo 2 - Radinci (20), [ID: Maks - Mladost Ekspans (19). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - @ITI[TE: @iti{te - Hercegovina

(17), ZREWANIN: MD Zrewanin 2 Koral (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - Sirig (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - MAGLI]: Magli} 1953 - Kikinda (18), TURIJA: Mladost - Mladost (BP) (19), SUBOTICA: Spartak 2 - Merkur (11). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - jug RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina Sloven 2 (18).

Ko {ar ka ABA li ga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Solnok (17), SPLIT: Split - MZT Skopqe (20.30). Adri a tik èn ska li ga - NOVI SAD: Vojvodina - Mladi Kraji{nik (18), NOVI GRAD: Sloboda - êlik (19). Pr va mu {ka li ga Sr bi je - VR[AC: Vr{ac - Borac (18), NI[: Konstantin Mega Vizura (20), SMEDEREVO: Smederevo - Vojvodina Srbijagas (17), JAGODINA: Jagodina - Tami{ (17), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Radni~ki FMP (16), KRAQEVO: Sloga - OKK Beograd (19.30), U@ICE: Sloboda - Metalac (19). Dru ga mu {ka li ga Sr bi je - KOSJERI]: Crnokosa - Spartak (19), FUTOG: Meridiana - Napredak (K) (18), IN\IJA: @elezni~ar - Proleter Naftagas (17), VELIKA PLANA: Plana - Mladost (Z) (19), BEOGRAD: Beovuk - Morava (20). Pr va mu {ka li ga - se ver - NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Vojvodina Srbijagas MT (17), OXACI: Oxaci - Topola (19), TEMERIN: Mladost - Vrbas (16.30), SREMSKA MITROVICA: Srem - Dunav (20), NOVI BEÊJ: Jedin-

sport. A vrh se ne mo`e dose}i bez rada u klubovima - rekao je Milo{evi}. On je na gla sio da sva ki sportski savez, ba{ kao dr`ava, treba da stvori uslove za razvoj vrhunskog sporta. Pot pred sed nik Ko {ar ka {kog saveza Srbije Dejan Toma{evi} ocenio je da je briga mi ni star stva za vr hun ski sport najvredniji deo ~itave akcije, dok je generalni direktor nacionalnog Teniskog saveza Du{an Orlandi} istakao da je Ministarstvo omladi ne i spor ta oaza u ko joj sportisti u svakom trenutku mogu da se obrate za pomo}.

FI NA LE SVET SKOG KU PA

Ju ri {am pi on ski po jas Je dan od naj per spektivnijih srpskih MMA bo ra ca Bo jan Veli~kovi} sutra }e u slovena~koj hali Tivoli imati priliku da napravi veliki korak u karijeri, 23-godi {wi No vo sa |a nin bo ri }e se u okviru WFC 17 priredbe za pojas {ampiona sredwe kate go ri je (do 84 ki lo gra ma) protiv vrlo neugodnog Svetlozara Savova. Ve li~ ko vi} is ti ~e da je spremniji nego ikada. - Iza mene su tri meseca napornog rada, a nadam se da }u plodove treninga pokazati u ovom me~u . Svetlozar je svakako najve}i izazov u mojoj do-

bojci, bio zapostavqen. Ulagawe u mlade je isto {to i ulagawe u budu}nost celokupnog sporta - rekao je Marjanovi}. Predsednik Vaterpolo saveza Srbije Velibor Sovrovi} je naglasio da je {kolski sport osnov budu}nosti sporta uop{te. Generalni sekretar Odbojkaskog saveza Srbije Slobodan Milo{evi} istakao je da je akcija Ministarstva sporta da pomogne klubovima od izuzetnog zna~aja. - Neophodno je promovisati ono {to najvi{e vredi u na{em dru{tvu, a to je vrhunski

stvo - Veternik (19), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Akademik (18). Dru ga `en ska li ga - se ver - SUBOTICA: Spartak - Kovin (19.30).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - ZAJEÂR: Zaje~ar - Rudar (17), LAZAREVAC: Kolubara - Jugovi} Unimet (19.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - PKB (20.30), NI[: @elezni~ar 1949 - Napredak (17.30). Su per li ga za da me - IN\IJA: @elezni~ar - Kwaz Milo{ (19.30), NI[: Naisa - Nopal (19.30), JAGODINA: Jagodina - Radni~ki (19.39) Pr va mu {ka li ga, se ver - KIKINDA: Crvena zvezda - Lavovi (20), SOMBOR: Somborelektro - Metalac (19), ZREWANIN: Proleter Agroìv - Nova Pazova (18), @ABAQ: @SK - Dinamo (19). Pr va èn ska li ga, se ver - ZREWANIN: Mladost - Spartak (16), SREMSKA MITROVICA: Srem - Kikinda (15). Dru ga mu {ka li ga, se ver - @ABAQ: Hajduk - Jedinstvo (NB) (17), RI\ICA: Dalmatinac - Potisje Pleteks (20), NOVI SAD: Radni~ki (NS) - Jabuka (16). Dru ga èn ska li ga, se ver - SOMBOR: Ravangrad - Laki (19.30), Dru ga èn ska li ga, se ver - SUBOTICA: Spartak - Unirea (15), RUMA: Sloven - Vrbas (13.30), MO[ORIN: Mileti} - @eqa (15), FEKETI]: Jadran Obili} (16).

Va ter po lo Pr va A li ga - BEOGRAD: Singidunum - Bawica, odlo`eni me~ 3. kola (19.30).

Strel ci }e idu }e go di ne putovati po svetu i ga|ati na osam svetskih kupova (po ~etiri pu{kom i pi{toqem i ~etiri na glinene golubove). U ga|awu glinenih golubova Svetski kupovi su u Akapulku (Mek si ko), El Ainu (UAR), Nikoziji (Kipar) i Granadi. Finale Svetskog kupa idu}e godine pu{kom i pi{toqem je od 6. do 12. oktobra u Minhenu, dok }e se za kristalne globuse ISSF strelci na glinene golubove boriti u Abu Dabiju (UAE) od 21. do 19. oktobra.

Pri zna we Du da {u Savez za {kolski sport i olimpijsko vaspitawe APV Vojvodine je na svojoj redovnoj sednici za predsednika izabaro na{eg atletskog olimpijsca Mihaila Duda{a.

Mi hail Du da{

Tim povodom Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu u ~estitki povopdom ovog izbora je izme|u ostalog rekao: Imaju}i u vidu da je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu definisao kao jedan od kqu~nih prioriteta upravo razvoj i unapre|ewe {kolskog sporta na teritoriji AP Vojvodine i da je ve} u toku izrada Nacrta Strategije razvoja {kolskog sporta na teritoriji Vojvodine, verujemo da }emo u novom sazivu Saveza za {kolski sport imati prave partnere i promotere ove Strategije, ka`e se izme|u ostalog .

kultura

dnevnik

СУТРА ПОЧИЊЕ 57. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Седмица лепих речи У Београду сутра почиње највећа културна манифестација у земљи и региону- 57. међународни сајам књига. Слоган овогодишњег сајма је „Од А до Ш“, а главна тема, „Знакови будућности“. Пријављено је око 800 излагача из двадесетак земаља региона и света , а највише домаћих. Сајам ће трајати до 28. октобра. Као и претходних година, издавачи су се потрудили да да током сајамских дана омогуће сусрете аутора и читалаца, а предвиђен је читав низ промоција, округлих столова, изложби, као и акција прикупљања књига за најсиромашније народне библиотеке у Србији. Мађарска, земља почасни гост 57. међународног сајма књига , најављује гостовање младих писаца, а сем књижевних програма, предвиђени су музички, филмски и гастрономски. Домаћини су предвидели посебне програме за два породична дана, а то су 22. и 23. октобар, као и за школски дан, 25. октобар. цена појединачне улазнице биће 250 динара, за групне посете-150, а породична карта ће коштати 600 динара. Оранизатори су најавили да ће сајамске капије сутра бити творене за посетиоце већ од 10 часова, а свечано отварање заказано је за 18 часова. Београдски саам књига отвориће две књижевнице:Ноеми Сечи из Мађарске, овогодишњег почасног госта и Радмила Лазић из Србије. Р. Л.

НОВА ДРАМСКА ПРЕДСТАВА У СНП-у: „ГАЛЕБ” У РЕЖИЈИ ТОМИЈА ЈАНЕЖИЧА

Студенти и професори у Чеховљевим ликовима Ближи се премијера у СНП-у дугоочекиване представе “Галеб” Чехова у режији Томија Јанежича, који је пре неколико година у овом театру режирао “Находа Симеона”, вишенаграђиваног на Стеријином позорју. Представа “Галеб” ће премијерно бити изведена 26. октобра на сцени “Пера Добриновић” СНП-а, након укупно 18 месеци припрема радионичарског типа. Потекла из рада са студентима на постдипломским студијама глуме, ова представа ће, већ сада се може рећи, остати упамћена по много чему. Јер, куриозитет ове представе није само начин рада, већ и то што у њој глуме заједно сту-

представи, с паузама, али континуирано, током годину дана. Комад “Галеб” само је подстакао идеју о овој врсти рада, како напомиње Јанежич, додајући да се није радило само на причи, или на ликовима, темама из тог комада, него и на многим личним, уметничким, креативним, глумачким питањима која, уосталом, сам Чеховљев комад поставља. - Студенти су са мном радили на сценама из “Галеба” више од пола године, и јако интензивно су ушли у тај рад. Када су то видели њихови професори, и када сам предложио да то радимо, заправо су у самом старту имали мало

Томи Јанежич

денти и професори, али и њено трајање од око шест сати. У представи учествују: Јасна Ђуричић (Ирина Николајевна Аркадина), Филип Ђурић (Константин Гаврилович Трепљев – Костја), Душан Јакишић (Петар Николајевич Сорин), Милица Јаневски (Нина Михајловна Заречна), Денеш Дебреи (Илија Афанасијевич Шамрајев), Драгиња Вогањац (Полина Андрејевна), Ивана Вуковић (Марија Илинићна Маша), Борис Лијешевић (Борис Алексејевич Тригорин), Борис Исаковић (Јевгеније Алексејевич Дорн – Доктор), Димитрије Динић (Семјон Семјонович Медведенко, радник), Јован Живановић, Милица Трифуновић, Тијана Марковић и Душан Мамула. Све је почело када је Томи Јанежич добио позив да предаје на мастер студијама на Академији уметности у Новом Саду. Радећи са студентима Јасне Ђуричић, Јанежич се одушевио и, како каже за наш лист, “ухватио” себе како размишља да би нека подела могла да се направи из тога. Одлучио је да то реализује, али кроз другачију врсту креативног процеса. Тако се кренуло у рад на

фрке, јер је млада екипа, с том свежином и непосредношћу, постављала другачије стандарде, неку преданост и ентизујазам, који су ретки у конвенцоналном позоришту. Намерно сам у то укључио професоре с Академије са којима сам у прошлости радио, и Јасну Ђуричић и Бориса Исаковића, Денеша Дебреија и Бориса Лијешевића, тако да нас има пет професора и готово цела студентска класа Јасне Ђуричић – наводи Јанежич и истиче да су млади глумци језгро ове представе, без којих не би ни било представе. “Галеб” је и комад о позоришту, глумачкој судбини, и судбини уметника, подсећа Јанежич и указује да у овом комаду постоје врло различити ставови о томе шта је уметност и шта би она требало да буде. - Ставови, мишљења, предрасуде, искуства, о статусу уметника у друштву. Ту је идеја славе, с друге стране третирање уметника као боема, а с треће питање какво је некада било позориште и глумци, па скривене жеље да се постане уметник, писац, глумац. Готово свако би у неком смислу могао да се пронађе у том комаду.

Занимљива је веза креативности и заљубљености у овом комаду, за који Чехов каже да у њему има на тоне љубави – напомиње Јанежич. - Трећа ствар је динамика односа која постоји међу људима. Однос мајке и сина који је у првом плану, али и цела серија разних породичних и ванпородичних односа који су врло животни и комплексни у томе. Јако је узбудљиво улазити у активну креативну анализу тих односа и стварати их. Ја сам тај комад већ радио пре 13 година, касније са студентима у Словенији, Хрватској и Србији, јер је веома инспиративан. Нема краја у бављењу том причом. Отуда и драматург ове представе Катја Легин у својој белешци указује да се “први чин представе ’врти’ око теме позоришта и уметности, други је везан за тему заљубливања, фантазије и снова. У трећем чину се као тема појављују предмети, поседовање предмета и људи, третирање другог као предмет. Док се четврти чин бави питањем судбине и /или случајности и томе како одлуке и догађаји утичу на живот појединца.” О трајању ове представе Јанежић каже да се спонтано дошло до тога. - Ми смо доста брзо схватили да ће то можда дуго трајати. Већ у фебруару, када смо почели да зовемо неке људе на пробе, схватили смо да само први чин дуго траје и да ће све то да потраје. Нисмо знали да ли да представу играмо више дана, и у неком тренутку смо одлучили да то траје – каже Јанежич. - Та четири чина су четири различите целине, не само у причи, садржају, атмосфери, него у самом позоришном поступку. Ствар траје негде обично 6 до 7 сати, пошто је иза сваког дела пауза, а оне су мало понекад дуже, јер се мења сцена. Некако се то претвори у вишесатно дружење. Али, досад се нико није жалио да је то предуго, што је и нама врло интересантно. Ова представа већ сада изазива доста интересовања и Јанежичу је драго због тога, јер се сви учесници представе радују да поделе тај рад. Каже да и сам има жељу да позове људе који су му драги да дођу на представу, што је ретко раније радио, а сада има осећај као да их зове у госте. И ту изгледа и није крај дружења редитеља Јанежича и глумаца у Новом Саду, бар не засад. Јер, треба завршити и филм који је сниман током рада на представи, тако да, што се тога тиче, како каже Јанежич, није завршена прича, а постоји велика жеља да се у неком облику све ово настави. Наташа Пејчић

subota20.oktobar2012.

ИЗЛОЖБА НАШЕГ ФОТОРЕПОРТЕРА СЛОБОДАНА ШУШЊЕВИЋА У НОВОСАДСКОЈ КЊИЖАРИ „БУЛЕВАР БУКС”

Учаурена љубав У књижари „Булевар букс“ у Новом Саду синоћ је отворена изложба „Дневниковог“ фоторепортера Слободана Шушњевића. Изложба носи назив „Дванаест амбијената на фотографије Слободана Шушњевића“, а представља први пут интегрално повезане Шушњевићеве фотографије са музиком Бошка Буте названом „Тишина шкољке“, која је и настала тако што је Бута био инспирисан Шушњевићевим радовима. На њима су главни мотив заиста биле шкољке, обојене, а касније, као резултат нове интеракције, и организоване у различитим сценама – ситуацијама које означавају нешто или некога лично блиског ауторима. Слободан Шушњевић није један од малобројних фоторепортера који знају да направе и самосталне изложбе, јер то у његовом случају нема везе једно с другим. Прецизније, када излаже, Слободан Шушњевић се труди да од својих фотографија, или разних других специфично креираних материјала, начини пре свега атмосферу, а тек онда и визуелно уметничко дело у центру те атмосфере. Са шкољкама каже да се „играо“ крајем деведесетих, почетком двехиљадитих, читајући Хармса. Чинило му се да људи, попут шкољки које је бојио, затварају у кућице, учауравају, иако њихова природа показује могућност бесконачне спирале. Иначе, од 2009. и изложбе у „Изби“, његов креативни мото и коцепт је „Људи, љубав!“, инспирисан графитом непознатог аутора.

- „Љубав“ је реч која се не изговара често, а чини се још мање осећа, јер је ограничена великом количином садржаја небитног за живот. Данас, кад се нечији креативни рад оцењује лајком на фејсу и иде се „даље“, желео сам да окупим људе да седну и 37 минута посвете на-

нашао заједнички језик и у уметничкој апстракцији. Бута, наиме, је велики заговорник визуелне музике и/ или опредмећеног звука, како је написао у позиву на изложбу. Куриозитет „Дванаест амбијената на фотографије Слободана Шушњевића“, изложби која ће у

Бркови у култури Као специфичан фоторепортер, Слободан Шушњевић је познат и у својој матичној кући „Дневник“, где се многи посетиоци чуде оплемењујућим ликовним садржајима на ходнику око трећег спрата, израђеним у техници „гумицом по прљавштини“. Хит је, ипак, инсталација „Бркови Лазе Костића“, која се чува у Културној рубрици. ма, али и себи – објашњава Шушњевић. Бошко Бута као човек задужен за звук у некадашњој Радионици драмског програма Радио-телевизије Војводина, а данас за преносе концерата, приватно је одувек волео да експериментише, па је осим што му је колега, са Шушњевићем про-

књижари „Булевар букс“ бити отворена током наредне недеље, биће то што ће свака слика имати свој ку-ар код за андроид апликацију, путем којег ће моћи да се преслушају све појединачне нумере „Тишине шкољке“ Бошка Буте. И. Бурић Фото: Б. Лучић

svet

subota20.oktobar2012.

LI DE RI EU OBE ]A LI LI^ NU OD GO VO RNOST PO SLE DO BI JA WA „NO BE LA”

UKRATKO

Ka ko po tro {i ti mi lion evra na gra de

Sa mo u bi la~ ki na pad TE HE RAN: Bom ba{-sa mo u bi ca raz neo se ju ~e is pred xa mi je na ju gu Ira na, usmr tiv {i jed nu oso bu, po {to mu voj ni ci ni su do zvo li li da u|e u zgra du pu nu ver ni ka. Na pa da~ je ak ti vi rao po jas sa eks plo zi vom ne ko li ko sto ti n a me t a r a is p red xa m i j e Imam Hu sein u gra du ^a ba har, usmr tiv {i jed nog i ra niv {i dru gog pri pad ni ka pa ra voj ne for ma ci je Ba six. ^a ba har se na la zi u pro vin ci ji Si stan-Ba lu ki stan, bli zu pa ki stan ske gra ni ce, na vo di Roj ters.

Ka pe tan ku ka vi ca RIM: Na kon sve do ~e wa ka pe ta na Fran ~e ska Ske ti na da je sa ~u vao ì vo te put ni ka u no }i bro do lo ma „Ko ste kon kor di je”, ka da je po gi nu lo 32 qu di, stru~ wa ci su ju ~e ne gi ra li we go ve tvrd we. Ske ti no je de taq no pre pri ~ao ka kva je na r e | e w a da v ao ne p o s red n o pre i na kon ude sa bro da, bra ne }i ma ne var ko ji je na re dio po {to je „Ko sta kon kor di ja” uda ri la u gre ben i na su ka la se. On da je „spu stio brod ska si dra da za dr è brod u sta bil nom sta wu i spre ~e ga od za no {e wa ude sno” ka ko bi se brod uda qio od oba le, re kao je on tvr de }i da je de lo vao „ka ko bi dao do voq no vre me na put ni ci ma da na pu ste brod”, na vo di AFP. Pi ta we da li je Ka pe tan ku ka vi ca, ka ko je Ske ti no do bio na di mak na kon {to je na pu s tio brod pre eva k u a c i j e svih put ni ka, u~i nio sve ka ko bi sma wio broj po ten ci jal nih `r ta va, sa da je te ma è sto ke de ba te me |u advo ka ti ma i eks per ti ma. Ju ~e se za vr {a va pre li mi nar no iz no {e we do ka za u slu ~a ju bro da „Ko sta kon kor di ja”, ko je je po ~e lo u po ne de qak u su du u To ska ni.

Po gi nu li sva to vi KA BUL: Naj ma we 15 oso ba, me |u ko ji ma ve }i nom `e ne i de ca, po gi nu lo je ju ~e ka da je mi ni bus ko jim su se upu ti li na pro sla vu ven ~a wa na le teo na bom bu na se ve ru Av ga ni sta na, sa op {ti la je po li ci ja. U eks plo zi ji je ra we no jo{ 18 oso ba. „Sve `r tve su ci vi li, ve }i nom `e ne i de ca”, iz ja vio je port pa rol po li ci je u pro vin ci ji Balk, [ir Xan Du ra ni, pre ne le su agen ci je. Ni je po zna to da li je ta gru pa qu di bi la ci qa na me ta.

BRI SEL: Li de ri Evrop ske uni je obe }a li su „li~ nu od go vor nost” da bi osi gu ra li „na pre dak i pro spe ri tet” u Evro pi kao od go vor na pro {lo ne deq nu No be lo vu na gra du ko ju je EU do bi la za mir. „Na gra da pred sta vqa ~ast”, na ve lo je 27 li de ra EU u na cr tu sa op {te wa u ko ji je imao uvid AFP, a ko ji je usvo jen ju ~e u za vr {ni ci dvo dnev nog sa mi ta EU. U vre me ne si gur no sti, ovo pri zna we za sve ono {to je po stig nu to u pro {lo sti, pred sta vqa sna `an apel za stva ra we bez bed ni je i ja ~e Evro pe za na red nu ge ne ra ci ju, na ve de no je u sa op {te wu. Pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom pej po zvao je ju ~e svih 27 li de ra da ot pu tu ju u Oslo na do de lu No be lo ve na gra de za mir. Pre ma pro to ko lu, na gra da }e bi ti uru ~e na van Rom pe ju, pred sed ni ku Evrop ske ko mi si je @o zeu Ma nu e lu Ba ro zu i pred sed ni ku Evrop skog par la men ta Mar ti nu [ul cu.

Uko li ko do pu tu ju u Oslo 10. de cem bra, li de ri EU }e bi ti u pu bli ci. Oni tre ba i da od lu ~e {ta

Herman van Rompej

}e ura di ti sa go to vo mi lion evra ko je }e do bi ti. Pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom pej iz ja vio je da je 27 ~la ni ca EU po sti -

glo do go vor o usva ja wu za kon skog okvi ra do kra ja ove go di ne ko jim bi Evrop ska cen tral na ban ka do bi la nad le `nost za nad gle da we ban kar skog sek to ra. „Sa da ka da je do go vo ren, je din stve ni me ha ni zam nad gle da wa ve ro vat no mo è stu pi ti na sna gu u 2013”, re kao je Van Rom pej na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle go to vo 10 sa ti pre go vo ra. Zva ni~ ni ci Fran cu ske i EU su iz ja vi li da }e svih 6.000 ba na ka u re gi o nu za jed ni~ ke va lu te po ste pe no do 2014. do spe ti pod nad zor ECB, po ~ev od ba na ka ko je su do bi le dr àv nu po mo}, za tim ve li kih me |u na rod nih in sti tu ci ja. Ve }i deo sva ko dnev nog nad zo ra bi }e pre net na na ci o nal na te la, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Ne ma~ ka kan ce lar ka An gel Mer kel je uka za la da bi è le la da pro |e vi {e vre me na pre ne go {to me ha ni zam je din stve nog nad zo ra ba na ka u pot pu no sti stu pi na sna gu.

JEMEN

Dva na pa da na voj nu ba zu usmr ti la 13 voj ni ka SA NA: U dva na pa da Al Ka i de na voj nu ba zu u ju `nom Je me nu po gi nu lo je 13 voj ni ka i isti broj te ro -

Napada~i stigli u vojnom vozilu do baze

ri sta, ja vqa ju voj ni iz vo ri. U pr vom, bom ba {kom, na pa du na ba zu, dvo ji ca te ro ri sta ob u ~e ni u voj ne uni for me pro {li su u voj nom vo zi lu do kam pa 115. bri ga de gde su de to ni ra li eks plo ziv. Po gi nu lo je 10 voj ni ka, a 15 je ra we no. Vr lo br zo usle dio je no vi na pad, ovog pu ta sa mo ra. U su ko bu su pgo i nu la tri voj ni ka i 11 te ro ri sta. Voj na ba za ko ja je bi la na me ti na la zi se u [a kri u pro vin ci ji Abjan, gde su SAD prek si no} iz ve le ne ko li ko na pa da bes pi lot nih le te li ca, a pre ma naj no vi jim in for ma ci ja ma u wi ma je ubi je no se dam pri pad ni ka Al Ka i de. Voj no vo zi lo ko jim su do {li na pa da ~i je deo opre me ko ji je Al Ka i da za ple ni la 2011. go di ne, u tre nut ku ka da je pod kon tro lom dr `a la vi {e me sta u pro vin ci ji Abjan. Je men ska voj ska je u ju nu pre u ze la kon tro lu nad tim me sti ma.

VELIKA BRITANIJA

Pro te sti zbog me ra {ted we LON DON: De sti ne hi qa da qu - ne ma do vo qan broj (rad nih) sa ti da di pro te sto va }e da nas u Bri ta ni ji sa sta ve kraj s kra jem, a pla te su ma pro tiv na ja vqe nih vla di nih me ra we sva ko ga me se ca u po sled we tri {ted we, a nad le `ni stra hu ju od ne - go di ne”, iz ja vio je ge ne ral ni se re da Pre ma na vo di ma bri tan skog kre tar TUC-a Bren den Ber ber. sin di ka ta Kon gre sa sin di ka ta tr go vi ne (TUC), qu di {i rom ze mqe }e u~e stvo va ti na su bot wem mar {u cen trom Lon do na pod na zi vom „Odr ì va bu du} nost”, a sli~ ni pro te sti }e bi ti or ga ni zo va ni i u Gla zgo vu i Bel fa stu, pre neo je Roj ters. „î we ni ce po ka zu ju da me re {ted we ni su do ne le è qe ni re zul tat. Vi {e od 2,5 mi li o na qu di je bez po sla, tri mi li o na Pro{logodi{we demonstracije

U mar tu pro {le go di ne oko 250.000 qu di pro te sto va lo je u Lon do nu u or ga ni za ci ji TUC-a, ali je pro test po stao na si lan i po li ci ja je ta da uhap si la oko 200 qu di. Port pa rol TUC-a iz ja vio je da oni ne `e le da se ta ko ne {to po no vi u su bo tu, ma da su anar hi sti~ ke i ra di kal ne gru pe na ja vi le na svo jim veb saj to vi ma da }e u~e stvo va ti u pro te stu. Po ~et kom me se ca bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron je upo zo rio Bri tan ce na „bol ne od lu ke” ko je su pred wi ma i po no vio da ne }e od u sta ti od me ra {ted we.

dnevnik

EKS-JU

Pri ja ve pro tiv la `nih Sre bre ni ~a na BA WA LU KA: Pred sed nik Re Pra vi pro blem pred sta vqa pod me pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik ta we ne za vi snog kan di da ta za na na ja vio je kri vi~ ne pri ja ve pro ~el ni ka op {ti ne Sre bre ni ca Ra tiv svih oso ba ko je do ji ce Rat kov ca, su svo je pre bi va zbog ko ga su se ra su li {te pri ja vi le u li srp ski gla so vi, Sre bre ni ci pre {to je do ve lo u pi odr `a va wa lo kal ta we po be du kan di nih iz bo ra 7. ok to da ta „Ko a li ci je za bra, a od ja vi le se Re pu bli ku Srp sku” ne po sred no ili ne Ve sne Ko ~e vi}, is ko li ko da na na kon ta kao je Do dik. wih. Pre ma po da Da je u Sre bre ni ci ma MUP-a Re pu ci bi lo ne pra vil bli ke Srp ske, od no sti to kom iz bo ra iz bo ra do ju ~e iz po tvr di lo je i po re gi stra Sre bre nov no bro ja we gla ni ce od ja vqe no je Milorad Dodik so va u Glav nom cen 349 oso ba. tru za bro ja we u Sa „Pro tiv svih }e bi ti pod ne ta ra je vu. Na se dam bi ra~ kih me sta u kri vi~ na pri ja va za pre va ru. toj op {ti ni utvr |e na su zna ~aj na MUP RS sa da pro ve ra va ko se pri od stu pa wa ma hom u ko rist bo ja vio dva me se ca pre iz bo ra, ko od {wa~ kih par ti ja, ko ji ma je pri pi ja vio, a ko }e se od ja vi ti za {est sa no ne ko li ko sto ti na gla so va za me se ci”, re kao je Do dik za Ra dioko je je, ka ko se na vo di, utvr |e no da te le vi zi ju Re pu bli ke Srp ske. su ne po sto je }i.

Ukra li gvo zde ni most BR^ KO: Obi~ no su {ah to vi, li mo vi i se kun dar ne si ro vi ne na me ti lo po va ko ji se ba ve pro da jom me ta la. Me |u tim, u Br~ kom je prek si no} ukra den - gvo zde ni most te àk ne ko li ko to na, ko ji je pre mo {}a vao po tok Zo vi ~i ca u br ~an skom pri grad skom na se qu Di zda ru {a, ja vqa por tal „klix.ba”. Kra |a je, naj ve ro vat ni je, iz vr {e na to kom no }i. Pre ma tra go vi ma ko ji su osta li na ze mqi mo è se za kqu ~i ti da su kra dqiv ci od vi li za vrt we za ve zi va we gvo zde ne kon struk ci je za be ton ske stu bo ve. Na kon to ga su kom plet nu gvo zde nu kon struk ci ju od ve zli u prav cu naj bi èg as falt nog pu ta. Zej ne ba Pa -

{a li}, na ~i jem po se du je iz vr {e na kra |a, ka è da je do {la u wi vu i pri me ti la da ne ma mo sta. Od mah je po zva la po li ci ju, ko ja je iz vr {i la uvi |aj na li cu me sta i po ~e la is tra gu. Most je ko ri sti lo vi {e po ro di ca ko je su pre la zi le na dru gu stra nu sa po qo pri vred nom me ha ni za ci jom ra di ob ra de ze mqe. Zej ne ba ka è da su most na po to ku, ko ji de li we no ima we na po la, sa gra di li ona i mu` osam de se tih go di na pro {log ve ka dok je ra di la na è qe zni ci. Ona sma tra da sa ma vred nost mo sta ni je ono li ka ko li ki je zna ~aj on imao pri ob ra di ze mqe Spa ha li }a.

Bo {kov ski op tu èn i za ubi stvo, iz vr {i o ci Sr bi SKO PQE: Biv {i ma ke don ski mi ni star unu tra {wih po slo va Qu be Bo {kov ski op tu èn je za po ma ga we ubi stva dvo ji ce mu {ka ra ca u jed nom re sto ra nu u Sko pqu 2001, dok su po ~i ni o ci tog zlo ~i na tro ji ca srp skih dr à vqa na, pi {e Bal kan in sajt. Bo {kov ski, ko ji je i biv {i ha {ki op tu è nik, op tu èn je sa jo{ 14 oso ba za pla ni ra we, eg ze ku ci ju i pri kri va we ubi stva Mar ja na Tu {ev skog i Ki ri la Ja ne va. U vre me zlo ~i na, on je bio mi ni star unu tra {wih po slo va i, pre ma op tu `ni ci, znao je da }e Tu {ev ski bi ti ubi jen i ni {ta ni je u~i nio da spre ~i taj zlo ~in. U op tu `ni ci Kri vi~ nog su da u Sko pqu na ve de no je da su „di rekt ni iz vr {i o ci” dvo stru kog ubi stva tro ji ca srp skih

dr à vqa na, a dvo ji cu od te tro ji ce tra ì, ta ko |e, i Ha {ki tri bu nal za zlo ~i ne po ~i we ne to kom ra ta u BiH, na vo di „Bal kan in sajt”. Po red Bo {kov skog i tro ji ce Sr ba, svi osta li op tu è ni za ovaj zlo ~in su ak tiv ni ili biv {i po li caj ci, ko ji su na vod no u~e stvo va li u or ga ni za ci ji. Ka ko pi {e ma ke don ski „Dnev nik”, do ubi stva Tu {ev skog i we go vog pri ja te qa Ja ne va do {lo je zbog su ko ba s Bo {kov skim. Ka ko na vo di taj list, re~ je o ne su gla si ca ma zbog po de le ple na u za jed ni~ koj uce ni jed nog po zna tog ma ke don skog bi zni sme na. Bo {kov ski se na la zi na iz dr à va wu sed mo go di {we za tvor ske ka zne zbog ne le gal nog fi nan si ra wa iz bor ne kam pa we.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI @OZE MANUEL BAROZO Pred sed nik Evrop ske ko mi si je @o ze Ma nuel Ba ro zo re kao je da su „Uza jam no ko ri sni od no si sa Ki nom pri o ri tet za EU i ki ne ski pro spe ri tet, ali isto vre me no i za osta tak sve ta. EU je ve} naj ve }i tr go vin ski part ner Ki ne, a Ki ne zi su dru gi i naj br `e ras tu }i part ne ri. Ipak, jo{ ima pro sto ra za do dat ne ak ci je, na ro ~i to u po gle du uslu ga i in ve sti ci ja”, do dao je on.

AHMET DAVUTOGLU Tur ska je po zva la za va |e ne stra ne u Si ri ji da pre ki nu su ko be to kom ~e tvo ro dnev nog mu sli man skog pra zni ka Kur ban-baj ra ma, ko ji po ~i ne 26. ok to bra Mi ni star spoq nih po slo va Tur ske Ah met Da vu to glu iz ja vio je da i si rij ske sna ge i po bu we ni ci tre ba da okon ~a ju na si qe „bar za vre me ~e tvo ro dnev nog pra zni ka” i da ciq bu de na sta vak pri mir ja.

BIL KLINTON Biv {i pred sed nik SAD Bil Klin ton i po zna ti pe va~ Brus Spring stin ukqu ~i li su se u kam pa wu kan di da ta de mo kra ta za pred sed ni ka, Ba ra ka Oba me. Klin ton je re kao da je Oba ma po mo gao gra |a ni ma Ame ri ke i da sa da oni we mu tre ba da po mog nu. „ Ni je sve sre |e no, ali se sa da od lu ~u je put ko jim }e se ubu du }e i}i da bi se eko no mi ja po pra vi la”, re kao je Klin ton.

BIV [I PRE MI JER ITA LI JE NA SU \E WU U MI LA NU

Ber lu sko ni: Ni je bi lo „bun ga bun ga” ùr ki MI LA NO: Pred su dom u Mi la nu biv {i ita li jan ski pre mi jer Sil vio Ber lu sko ni ne gi rao je da je imao sek su al ne od no se s ma lo let nom pro sti tut kom, is ta kav {i da ni je zlo u po tre bio po lo àj ni ti je vr {io pri ti sak na po li ci ju. Biv {i ita li jan ski pre mi jer, ko ji je ne dav no pro sla vio svoj 76. ro |en dan je iza brao ta ko zva no spo nat no obra }a we su du, ka ko bi iz be gao sve do ~e we u okvi ru ko jeg bi mo rao da od go va ra na pi ta wa tu ì la {tva i to bez po mo }i we go vih advo ka ta. Pre ma na vo di ma op tu `ni ce, Ber lu sko ni je de se tak pu ta pla tio sek su al ne uslu ge mla doj ma ro kan skoj igra ~i ci Ka ri mi el Ma rug, po zna ti joj kao „Ru bi kra dqi vi ca sr ca”, ka da je ima la 17 go di na. Biv {i ita li jan ski pre mi jer je, Silvio Berluskoni pred sudom ta ko |e, op tu èn da je zlo u po tre bio po lo àj ti me {to je re kao po li ci ji da je oslo bo - 24 go di ne, kao {to je sa ma re kla”, iz ja vio je di, ka da je u ma ju 2010. go di ne uhap {e na zbog Ber lu sko ni na su |e wu. Ber lu sko ni je do dao da sit ne kra |e, na vo di AFP. na ùr ka ma ko je je pri re |i vao u svo joj vi li „Ni ka da ni sam imao in tim ne od no se bi lo bli zu Mi la na „ni ka da ni je bi lo sce na sek su al ko je vr ste sa wom. Bio sam si gu ran da je ima la ne pri ro de”.

„Bun ga bun ga” ùr ke bi le su sa mo vic ko ji sam pri ~ao i ko ji je {tam pa po sle pre u ze la”, is ta kao je biv {i pre mi jer. Mno ge go {}e na we go vim ùr ka ma re kle su da je „bun ga, bun ga” ne ka vr sta ple sa u kri lu ko ji je Ber lu sko ni vo leo. Go vo re }i o slu ~a ju ka da je te le fo nom po zvao po li cij sku sta ni cu u Mi la nu po sle hap {e wa El Ma ru go ve, Ber lu sko ni je re kao da ni ka da ni je vr {io pri ti sak na mi lan sku po li ci ju. Ber lu sko ni je re kao da je hteo da iz beg ne di plo mat ski in ci dent za to {to je mi slio da je ona ne }a ka egi pat skog pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka. Uko li ko bu de pro gla {en kri vim za na vo |e we ma lo let ni ce na pro sti tu ci ju, Ber lu sko ni ri zi ku je za tvor sku ka znu do tri go di ne, a ako se utvr di da je ste zlo up tre bio slu `be ni po lo àj, mo gao bi da u za tvo ru pro ve de i do 12 go di na. Su |e we Ber lu sko ni ju je po ~e lo u apri lu 2011. go di ne i bi lo je je dan od po sled wih u ni zu skan da la ko ji su u no vem bru pro {le go di ne do ve li do we go vog pa da.

dnevnik

OGLASi

subota20.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

subota20.oktobar2012.

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dnevnik

dra gom

Oba ve {ta vam rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la mo ja dra ga tet ka

PRO DA JEM pa si ran {i pak i dre wi nu (ka {a) za pri pre ma we xe ma. Re cept + do sta va na adre su. Te le fon 061/68-55333, 022/462-345. 61534 IZ DA JEM na me {ten dvo so ban stan 38m2, Ul. Pa ri ske ko mu ne 30, No vi Sad. Te le fon: 063/712-0080. 62369

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 60940

PRO DA JEM ili iz da jem nov, luks opre mqen stan 197m2 + ga ra `a, u mir nom de lu gra da. Te le fon 065/90-89-070. 62301

PRO DA JEM pla ce ve u Sta rim Le din ci ma, ukwi è ne, do zvo qe na grad wa, as falt ni put, cen tar se la, auto bus, stru ja, vo da, te le fon, gas. Te le fo ni: 063/507-097, 021/2977-565. 62575 PRO DA JEM u No vom Sa du, na Te le pu, po la ku }e (pot kro vqe) po se ban ulaz, ga ra à. Te le fon 021/842-894. 62445 PRO DA JEM plac 20 ari na Be ge~ koj ja mi, mo è i po la, do zvo qe na grad wa, stru ja 100m od pla ca. Po voq no. Te le fon 898-307. 62013 KU ]A kom for na sa po mo} nim objek tom, po god na za ve li ku fa mi li ju, ze mqi {te oko 900m, do we Saj lo vo. Te le fon 0631258455. 62459 PRO DA JEM ku }u u B. Pe trov cu na po vr {i ni 7a 180m2 ku }a, ha la za pro iz vod wu me tli. Iza ku }e ora ni ca 40a. Te le fon 781-242. 62032 PRO DA JEM plac na Be ge~ koj ja mi, 20 ari bra wen od vo de, do zvo qe na grad wa, stru ja. Po voq no. Te le fon 898-307. 62472 GRA \E VIN SKA PAR CE LA 20ari u Pe tro va ra di nu za sto va ri {te, skla di {te, pro iz vod ni po gon, zgra du ili po ro di~ nu ku }u. Bu ko va~ ki put 3c. Te le fon 063/547-782. 62109 FRU [KA GO RA, Ali be go vac, pla ce vi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 ide al ni za sve na me ne, put, stru ja, 8km od No vog Sa da. Te le fon 064/28861-71. 62436

PRI ROD NI PRE PA RAT pro tiv he mo ro i da, is ku stvom pre ko 12 go di na eli mi ni sa ni za 7 da na, is pi tan u na rod noj slu `bi u Be o gra du, Ra do{. Tel. 064/240-55-49, 032/490797. 62348

TRA @IM sa rad ni ke za pro da ju ro be u kan ce la ri ji. Te le fon 063/514-406. 62019 PO TREB NA mla |a `e na za po mo} de voj ci u ko li ci ma za stal no. Sle di do go vor. Te le fon: 6396-521. 62398

KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002. 61698 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 62483

1928 - 2012. Sa hra na je u po ne de qak, 22. 10. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

od po ro di ca [qa pi} i La za re vi}.

Ga bri e la Er bez sa po ro di com. 62663

62672

62680

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Po sled wi po zdrav po {to va noj ku mi.

Po sled wi po zdrav ~i ka

Vi to mi ru Mr |a no vu Iva na Bo le sni kov sa po ro di com. 62677

Bla` Uj ~i} Ma ri ja Pe ri {i}

Na{ dra gi

Se }a wa su le pa, uspo me ne ve~ ne i ka da ih ne ko ima i ra do ih se se }a, to je znak da pro te klo vre me ni je pro te klo uza lud.

Vi to mi ru Mr |a no vu

Mi lan i Oli ka Ke {eq.

od po ro di ce Ku bu ri} i od Sne `a ne sa po ro di com.

62674

62669

od po ro di ce Vig we vi}.

Tu `nim sr cem ja vqa mo da je u 77. go di ni pre mi nuo na{

Po sled wi po zdrav dra gom

Ma ri ja Pe ri {i}

Vi to mi ru Mr |a no vu Vi ti

62679

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Sa {a

Po sled wi po zdrav

uvek }e mo te se se }a ti.

Tvo ji ku mo vi Ko zar ski.

62660

Ni ko li

Ste van Te la rov

od: dru ga ra, u~i te qi ce i ro di te qa iz ode le wa II 2 O.[. „@ar ko Zre wa nin”.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Bla `u Uj ~i }u

od po ro di ce Kra gi}.

od: Ta tja ne Uj ~i}, Oli ve re i Qu bi ce Sa vi}.

62673

62670

O`a lo {}e na po ro di ca Te la rov. 62678

Po sled wi po zdrav

T R O G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

Vi to mi ru Mr |a no vu

Sa hra na }e se oba vi ti 20. 10. 2012. go di ne, u 14 sa ti, na gro bqu, u Be ge ~u.

62665

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi, ta {ti, ba ki i pra ba ki

De jan Te wi Jo{ uvek mi sli mo da je ovo ru `an san. Da ni pro la ze, a tu ga je sve ve }a. Te {ko je no si ti bol za to bom, jo{ ve }a `i ve ti bez te be.

Ra do van Zec Mi lo rad Le ki} Da nas se na vr {a va ju 3 tu `ne go di ne od kad ni si sa na ma. Za u vek }e{ bi ti u na {im mi sli ma i sr ci ma.

22. 9. 1955 - 27. 10. 2009. Da nas, 20. ok to bra, u 10 sa ti da je mo po men na {em dra gom ta ti i su pru gu. Oku pi }e mo se kod tvo je ve~ ne ku }e, za li ti je su za ma i oki ti ti cve }em. Vo qe ni osta ju za u vek u na {im sr ci ma. Tvo je: }er ke Ja smi na, Ma ri ja na i su pru ga Qu bi ca.

Ani Oze bek Ani Oze bek dra goj ma mi, ta {ti, ba ki i pra ba ki od }er ke Ma ri ce sa po ro di com.

62676

62682

62668

Tvo ji naj mi li ji. od }er ke Ve sne sa po ro di com. 62667

62655

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav

Da ni ca [a re nac 2005 - 2012.

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451409. 58595

Dra ga na {a tet ka Ma ri ja ra do }e mo te se se }a ti i ~u va ti uspo me nu na te be, s qu ba vqu.

Tvo je Sne `a na i Na zi fa sa po ro di ca ma.

Tvo ja po ro di ca.

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62353 VO DO IN STA LA TER SKO KE RA MI ^AR SKO iz vo |e we ra do va. Te le fon 064/15-88035. 62496

Ma ri ja Pe ri {i}

Pro {lo je se dam go di na tu `nih i bol nih bez te be, ali bi }e{ uvek pri sut na u na {im sr ci ma i mi sli ma, ne iz mer no vo qe na i po {to va na. Tvo ji: Mi lo van i Mi lan. 62685

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi, ta {ti, ba ki i pra ba ki

Bla `u Uj ~i }u od ku mo va, pri ja te qa i dru go va iz „Slo `ne bra }e”: Raj ka i Ma ri je, dr De ki ja i dr So we, De da Mra za, Zla te, To mi ce, Pro fe \or |a, Jo ve, Hej zi ja, Sret ka, La ze, Bra ne ta Pe {i }a, Mi la na Cu pa re, Pe }an ca, Kar so na, @eq ka-Vu~ ka, Tri {e, Ba ne ta Stan ko vi }a, Pi }u ke, Zo ra na Pi lo ta, Sto le ta, Ra ke, Mi le ta Ka se, Dra ga na Qu bin ca, Mi la na Gip sa ra, Ci ge, Ma rin ka i Mi le ta [}o pi }a. 62675

Ani Oze bek od: }er ki Ve sne i Ma ri ce sa po ro di ca ma. Sa hra na mi le nam po koj ni ce oba vi }e se u su bo tu, 20. 10. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu, u No vim Le din ci ma. O`a lo {}e na po ro di ca. 62666

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom dru gu i pri ja te qu.

Po sled wi po zdrav ze tu

subota20.oktobar2012.

P O M E N

Iako je pro {lo to li ko vre me na osta li su sa na ma

Da nas, 20. 10. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du odr `a }e mo go di {wi po men na {em vo qe nom

Bla`u Uj~i}u

Milan Milak

Ako je smrt ja ~a od `i vo ta, ni je ja ~a od na {eg za bo ra va. Slobodan Popovi} sa porodicom.

O`a lo {}e na Zora Libri}.

62653

62651

Po sled wi pri ja te qu

Po sled wi po zdrav ze tu

po zdrav

Lazar Dobrosavqev

Zora Dobrosavqev

1920 - 2007.

1924 - 2008.

Mi{i Zelenovi}u

Si no vi: Svetozar i Milan Dobrosavqev sa porodicama.

Bio si na{ po kre ta~ i po dr {ka u sve mu, bes kraj no nam ne do sta je{. Vo li mo te.... S qu ba vqu i tu gom, tvo ja porodica.

62629

dra gom

62584

P O M E N

S E ] A W E

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Milena

Bla`u Uj~i}u Ne ka da sa to bom ve se li, sa da bez te be tu `ni. Po ~i vaj u mi ru!

2009 - 2012.

Marko Markovi} Qubinka Marlog

2008 - 2012.

ro|. Ra{kovi} Uspo me nu na vas ~u va ju: po ro di ce La}arak i Mi{kov.

od po ro di ca: Petrovski i Loli}.

Po ro di ca Risti}: Marela, Dejan i Marija.

Dra ga na {a, mi sli mo na te be i ne do sta je{ nam. Tvo ji najmiliji.

IN MEMORIAM

Pu no go di na je pro {lo bez te be, ali u na {im mi sli ma i sr cu uvek si sa na ma, na{ mi li i dra gi ta ta i su prug

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Zoran Popovicki

po go di la nas je ve li ka bol. Sve re ~i po sta le su su vi {ne. Uvek }e mo se se }a ti tvo jih krup nih, sjaj nih oki ca i na sme ja nog li ka.

Na vr {a va ju se tri go di ne od ka da me je za u vek na pu stio moj vo qe ni brat

Zoranu Popovickom Andrija Juri{i}

Po ro di ce: Gutovi}, @iki}, Tatalovi} i Labovi}.

S po {to va wem tvo ji najmiliji.

62652

62648

62656

Dra gi ta ta, de da...

Svetozar Jevri}

Sa ne iz mer nom tu gom i dra gim se }a wi ma na da ne ka da nas je oba si pao svo jom qu ba vqu, pa `wom i raz u me va wem, traj nu uspo me nu na we ga ~u va tu `na se stra Qiqana Jawevi} - Muti} sa porodicom.

Pro |e go di na pri ja te qu moj, a kao da je pro {lo de set.

Nevenka Grlica Dra ga Ne no, ni ka da te za bo ra vi ti ne }e mo. Sa qu ba vqu i ve li kom tu gom ~u va mo te u na {im sr ci ma.

Martin.

62662

62657

62643

Nevena sa Na|om i Ogwenom.

Se stra Zora i zet Nikola.

62639

62640

Po sled wi po zdrav na {em ta ti

Po sled wi po zdrav dra gom

Tvo ja se stra Veselka, zet @ivko i se stri~ ne Marina i Ivana.

Po sled wi po zdrav na {em ze tu

Bla`u Uj~i}u Ta ti ce na{ na pu stio si nas ta ko ra no... Po stao si na {a naj sjaj ni ja zve zda na ne bu. Zna mo da }e{ nas ~u va ti i pa zi ti ma gde bio...

hva la ti za svu qu bav ko ju si nam dao, `i ve }e{ za u vek u na ma...

]er ka Dragana, zet Ninoslav, unu ci Lena, Nina, Danilo, Stefan i Strahiwa.

Vo qe ni moj je di ni bra te, u pre ve li kom bo lu i tu zi opra {tam se od te be...

Uvek si bio {me ker i ta kvog }e mo te i pam ti ti.

62647

Vito

Zoran - Zoki Jawevi}

62630

Po sled wi po zdrav na {em uji i de da-uji

Nikola

Sa po {to va wem Stojan ^atalov i po ro di ca Stojkov.

Tvo ji najmiliji.

62637

Dra gi

1929 - 1975.

Sreten Mandi}

â snim ì vo tom i ve li kim sr cem za slu ìo si na {e ve~ no po {to va we.

62628

62649

62650

Umro je na{ pri ja teq i de ka

Mladen La}arak

Bla`u Uj~i}u

2002 - 2012.

Sa{i

Ujak Qubi{a, se stra Nata{a i brat Dragan.

Anabela i An|ela. 62641

62642

S E ] A W E

Opra {ta mo se od

Po sled wi po zdrav bra tu

Da na 22. ok to bra na vr {i }e se ~e tr na est go di na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Bla`u

Vitomir Mr|anov Vita

Vitomira Mr|anova

Bio si na {a sna ga, qu bav i po dr {ka. To }e{ za u vek osta ti u na {im sr ci ma. Vo le te tvo ji: Vladanka, Dragana, Biqana, Ivana, Ivan, Lena, Nina i Daki. Is pra }aj na {eg vo qe nog }e se oba vi ti da nas, 20. 10. 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. 62661

osniva~a firme â&#x20AC;&#x17E;Dizajnâ&#x20AC;? na {eg dra gog maj sto ra.

od ta {te Ankice i ta sta Ivana Libri}a.

Zoranu Popovickom Vjekoslav ^uka 1932 - 1998. S tu gom i po {to va wem uspo me nu na te be ~u va tvo ja porodica.

Zaposleni iz firme.

62646

62638

62631

od: Veli~kovi} Branislava i Jugoslava sa porodicom.

62633

^iTUQe l POMeni

subota20.oktobar2012.

Vo qe na maj ka, ba ka i pra ba ka - na {a na na

G O D I [ W I P O M E N na {oj vo qe noj su pru zi, maj ci i ba ki

dnevnik

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {oj dra goj su pru zi, maj ci i ba ki.

Milovan Bogunovi}

Stanisavi Lukovi} ro|. Raili}

Desanka Vasi} Nana pet na est go di na ì vi u na {im naj lep {im uspo me na ma. Hva la joj za svu qu bav, po `r tvo va we i ì vot nu mu drost ko ji ma nam je ì vot u~i ni la lep {im.

obe le ì }e mo da nas, 20. 10. 2012. go di ne, u 10 ~a so va. Vre me ni je ubla ì lo na {u bol, ali nas je na u ~i lo ka ko da ì vi mo sa wim. Vo li mo te. Tvo ji: su prug Mirko, sin Milenko i }er ka Radmila sa porodicama.

Nevenka Grlica S qu ba vqu za u vek ~u va mo tvoj dra gi lik i osmeh u sr cu i ni ka da ga ne }e mo za bo ra vi ti.

Du{an Grkovi}

iz Futoga

Po no sni smo {to si bio deo na {eg `i vo ta. Za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

@i vi{ u na {im sr ci ma, u naj lep {im uspo me na ma, uvek vo qen i ni kad za bo ra vqen.

Tvoja porodicaâ&#x20AC;Ś

Su pru ga Milka, }e r ka Nada i sin Nenad sa porodicama.

62525

62612

S po {to va wem, qu ba vqu i ve li kom za hval no {}u da va }e mo joj pa ra stos 20. ok to bra, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

T U @ N O S E ] A W E

18. 10. 1972 - 18. 10. 2012.

Po men }e se odr `a ti u su bo tu, 20. 10. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu.

P O M E N Pro {lo je se dam go di na od smr ti mog vo qe nog si na

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e se 20. 10. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu oda ti 40-dnev ni po men

62532

Se dam je go di na od kad smo tra gi~ no iz gu bi li na {eg dra gog oca i su pru ga

Tvo ji najmiliji.

Po ro di ce Miki} i Plan~ak. 62604

62554

P O M E N

S E ] A W E na na {e dra ge ro di te qe.

Vase Miloradova Dok ì vi mo mi, ì ve }e{ ti, An |e lu na{ ne pre à qe ni.

62551

ro|. Cucak ro|. 1962.

Milosava

1946 - 2011. S qu ba vqu i po no som ~u va mo uspo me nu na te be.

1980 - 2012. O`a lo {}e ne po ro di ce: Todevski i Cucak.

Supruga, sin i }erka sa porodicama. 62586

Za to bom tu gu ju: Anka, Lazar i Jelena.

Tvo ja ma ma Anica i deca.

Sawi Todevski Milan Brdar

Vasu Miloradova

Novosel

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

na {em

20. 10. 1994 - 20. 10. 2012.

1990 - 2012.

Mno go nam ne do sta je te. Si no vi Veqo, @eqko i }er ka Milijana sa porodicama. 62516

62523

Po sled wi po zdrav oda jem svo joj dra goj ma mi

P O M E N

Rade

62585

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo da nas je po sle du ge i te {ke bo le sti za u vek na pu stio na{ dra gi

Dr Stanko Rwak

Bla`u Uj~i}u

Go di ne pro la ze, qu bav i bol ni kad. Tvo ji: Milo{, Du{an i Mira.

od po ro di ce Luki}.

62598

Po sled wi po zdrav ku mu

Darinki Bara}

P O M E N

Zoran Popovicki

ro|. 1922.

Da na 24. ok to bra na vr {a va se pet go di na od ka ko sa na ma ni je na {a naj mi li ja

1949 - 2012.

~i ji }e lik i da qe `i ve ti sam nom. Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 22. 10. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. Wen sin Kaica.

Sa hra na je da nas, 20. ok to bra 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu. O`a lo {}e ni: su pru ga Mirjana, }er ke Radmila i Bojana i zet Teodoros.

62619

Sa tu gom se opra {ta mo od na {e naj dra `e ma me i ba ke

62601

62625

Bla`u Vesna Dra`i} 1961 - 2007.

D E V E T O G O D I [ W I P O M E N

od: Katarine, Nenada i Mirka.

Ta ta Mile, sin Dragan, brat Dragan, Edita i ostala rodbina.

62606

62573

P O M E N Pro {la je jed na tu `na go di na bez na {e ma me

Darinke Bara} ko ja nam je ne se bi~ no po da ri la mno ge go di ne svog `i vo ta. Osta }e nam u traj nom se }a wu.

We ni: k}i Qiqana, zet Mirko i unu ci Stanislav i Una.

Mita Gojkovi} advokat 2003 - 2012. Vre me ne u mit no pro la zi. Znao si ko li ko smo te vo le li a ni ka da ne }e{ sa zna ti ko li ko nam ne do sta je{.

Smiqe ]iri} Cane Po ro di ca Gojkovi}.

62613

62521

na {e qu ba vi, sve tlo sti i sna ge. Hva la joj {to nas je na u ~i la da ce ni mo pra ve vred no sti. Hva la joj za sre }u i op ti mi zam ko ji je {i ri la... Po men }e mo obe le `i ti da nas, 20. 10. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. We ni naj mi li ji: Rade i Marina sa porodicama. 62570

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Da nas, 20. ok to bra na vr {a va se ~e tr deset da na od ka ko nas je iz ne na da na pu sti la na {a dra ga i vo qe na

P O M E N Da na, 20. 10. 2012. go di ne na vr {a va se 12 go di na od ka ko nas je na pu sti la na {a

subota20.oktobar2012.

P O M E N

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom

Bol no se }a we na te be si ne

Mi qan ^u bra no vi}

Goj ku Fin xa no vi }u

Ra do sla va Ga vri lo vi}

Ol ga Su {ac

iz Kru {e do la

We ni naj mi li ji ve~ no }e `a li ti za wom.

Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti: brat @i ki ca, sna ja Je li ca, Dra ga na, Ili ja, Ba ta i Ma ja.

Po ro di ce: Su {ac i Jo vi ~i}.

62438

22. 10. 2009 - 22. 10. 2012.

obe le `i }e mo da nas, 20. 10. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu, u Ve ter ni ku. S tu gom i po {to va wem we go vi naj mi li ji: su pru ga Sto ja, si no vi Raj ko i Zo ran, sna ja Qi qa na, unu ka Mil ka sa su pru gom Go ra nom i pra u nu ka ma, unuk De jan, brat Mi ko i si no vi ca Iva.

Ve li ki bun tov ni de ~ak ple me ni te du {e, pre se lio se pre tri go di ne u ve~ nost. Sva kog da na sve vi {e i bol no ne do sta ju mi we gov osmeh, za gr qaj i re ~i: â&#x20AC;&#x17E;Ka ko si ma mu {ka?â&#x20AC;? I da qe }u ~e ka ti da do |e. Oku pi }e mo se oko we go ve ve~ ne ku }e da nas, 20. 10. 2012. go di ne, u 11 ~a so va.

62434

62399

Da na 20. ok to bra 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu da }e mo go di {wi po men na {em dra gom

Alek san dar Ba to ri Sa {a 20. 10. 1993 - 20. 10. 2012.

Vo le te: ma ma, ta ta i se stra.

62385

P O M E N

18. 10. 2007 - 18. 10. 2012.

G O D I [ W I P O M E N Ne u te {na ma ma Ci ca.

62393

B O L N O S E ] A W E

@ar ku Ma ri }u

Mi ro sla vu Fi li po vi }u

obe le `i }e mo u ne de qu, 21. 10. 2012. go di ne, pa ra sto som u 11 ~a so va, u cr kvi, na ^e ne ju. Sa tu gom i po {to va wem uspo me nu na we ga ~u va po ro di ca. We go vi: su pru ga Ve ra, sin Ra di voj, sna ha Ve ra i unu ci Du {an, Mi lo{ i Ste fan.

@i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma. Sa po no som i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na te be. Tvo je }e r ka Ma ri ja na i su pru ga Mi ra. 62552

Pro {lo je po la go di ne od kad nas je osta vio na{ vo qe ni

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

iz ^e ne ja Pet go di na od ka ko mog ta te sa na ma ne ma, pet go di na ~e znem da ga za gr lim ru ka ma obe ma. We go vi: sin Zdrav ko, snaha Na da Ob ra do vi}, unu ka Mir ja na Mi ja to vi} sa po ro di com i unu ka Ka ta Jo vi} sa po ro di com.

1940 - 2011.

62453

Jo van Z. Ob ra do vi}

61850

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Mar ko Ho lik

1992 - 2012.

Na vr {a va se ~e tr de set tu `nih da na od ka da ni je sa na ma na{ dra gi sin, otac, su prug, brat, sve kar i de da

Dra gi Mar ko, vre me pro la zi, ali bol za to bom ni ka da.

Vo le te tvo ji naj mi li ji. 62512

Mom ~i lo Jan dri} 28. 10. 2011 - 20. 10. 2012. Bio si na {a naj ve }a qu bav i sna ga, a te `e i od sa me smr ti je `i vot bez te be. Da nas, 20. ok to bra, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu po se ti }e mo tvo ju ve~ nu ku }u. Se }a we na te be osta }e ve~ no u na {im sr ci ma. Tvo ji: su pru ga Jo ka, sin Ro do qub, sna ja Dra gi ca, unu ci Ma ja i Sa {a.

Du {an Zec

\u ka Ja bla nov

Po men }e se odr `a ti u su bo tu, 20. 10. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Da nas, 20. ok to bra 2012. go di ne, u 11 ~a so va, odr `a }e mo pa ra stos na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du na {oj vo qe noj

We go vi naj mi li ji.

62473

62548

1936 - 2011.

Tvo ja se stra Ne ven ka.

Dra go van - Dra gan Bo to {ki

62433

P O M E N

Na vr {a va se pet na est go di na od ka ko nas je iz ne na da na pu stio na{ mi li

Da na, 11. ok to bra 2012. go di ne na vr {i lo se {e sna est go di na ot ka ko sa na ma ni je na {a dra ga

Od ka da te ne ma ni {ta vi {e ni je kao pre. Da ni pro la ze, a bol ne je wa va. Ve~ no }e{ `i ve ti u mom se }a wu.

Po men }e se odr `a ti da nas, 20. 10. 2012. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Pro {la je tu `na go di na od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni

Mi li ci Far kov Aran |us

Tvo ji naj mi li ji.

Bi la si i osta je{ iz vor na {e sna ge, qu ba vi i po {to va wa. U mi ru i spo ko ju bdi i da qe nad na ma. S mo li tvom i ve rom u Vas kr se we - vo li mo te. Tvo ji naj mi li ji.

62599

62513

Du {an Zec

Vla di mir Da ki} Ana Tu ran ski

1969 - 1997.

ro|. Gom bar Vre me ne mo `e da ubla `i bol i tu gu. Sa po no som i qu ba vqu ~u va mo te u sr cu. Tvo ji naj mi li ji. 62506

U ne de qu, 21. ok to bra 2012. go di ne na vr {i }e se go di na da na od smr ti na {eg dra gog

S qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na we nu do bro tu i ple me ni tost.

G O D I [ W I P O M E N

1936 - 2011.

Pro {la je go di na od kad vi {e ni je sa na ma na {a dra ga su pru ga, maj ka i sve kr va

Tu ga se ne me ri re ~i ma, su za ma, ni vre me nom, ve} pra zni nom ko ja je osta la za to bom. Mno go nam ne do sta je{.

We ni naj mi li ji.

Su pru ga Mi qa, sin Mi lo rad i }er ka Mir ja na sa po ro di ca ma.

62486

62432

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom su pru gu i ocu

@iv ka Ma le ti} 1940 - 2011. Vre me pro la zi, a tu ga i bol u sr cu ve~ no osta ju.

Ivan ka Laj ter

Ve li mi ru Ja ko vqe vi }u

Alek san dra Jan ~u ri }a Ace Uspo me nu na we ga ~u va ju we go vi naj mi li ji: su pru ga Sto jan ka, sin Sa va, unuk Sr |an i pra u nu ka Ka ta ri na. 62493

15. 1. 1929 - 20. 10. 2011.

obe le `i }e mo u ne de qu, 21. 10. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na No vom gro bqu, u Fu to gu. S tu gom i po {to va wem, we go vi naj mi li ji. 62440

O`a lo {}e ni: su prug @ar ko, sin Sve to zar i sna ja Sve tla na.

Pro {la je go di na.

Se }a te se tvo ja Se ka. 62491

62457

07.00 08.00 08.05 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.30 20.05 21.40 21.50 22.00 22.35 00.10 01.00

Кухињица Вести Зелено, волим те, зелено Програм за децу и младе Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Здравље пре свега Улични свирачи 2012. Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Пет малих прасића Прсте да полижеш ТВ Дневник Валандер: Пета жена Државни посао Двоугао Војвођански дневник Филмска премијера: Један на један, филм Поаро Валандер

Анет Стувелбек

Један на један Млади Пер је брутално претучен у једном насељу на периферији Копенхагена. Нађен је како лежи без свести и донет у болницу у коми. Његову мајку гризе савест што је инсистирала да наставе да живе унутар имигрантске заједнице... Улоге: Мохамед ал-Бакиер, Џој К. Петерсен, Анет Стувелбек Режија: Анет К. Олесен (РТВ 1, 22.35)

06.15 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.25 15.00 15.50 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

tv program

subota20.oktobar2012.

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Урбана џунгла, емисија на мађар..са титл.на српском Кристен Мицхелле Њебстер Биографије Зелено, волим те зелено-квиз ФЛУОШ 2012. Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Урбана џунгла (мађ) ВИВЕ 2012. (мађ) Сећање на Марија дел Монака ТВ Продаја

07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Глас Америке Е ТВ Буди родитељ Филм Екоњуз Перископ Без цензуре Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Милунка Савић

Квадратура круга Тридесеторо туђе деце ишколовала је о свом трошку жена пред којом су мирно стајали француски генерали, руски официри и пред којом су постројавани читави пукови. То је жена са највише одликовања у историји ратовања - Милунка Савић, српска хероина. Аутор: Бранко Станковић (РТС 1, 18.28)

06.30 07.00 07.30 10.20 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

Документарни програм Зозонци Серијски програм Како се каже Азбука родитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Филм Вести Серијски програм Вести Витраж Бели мантил Конак Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Конак Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Филм

07.00 Мото ГП Малезија – Квалификације Мото 3 10.00 Евролига: Ефес – Олимпијакос 11.30 Руска лига: Ањи - Спартак М 13.15 СК студио 14.30 АТП Москва 1/2 Финале 17.00 ВТА Луксембург 1/2 Финале 19.45 Холандска лига: Рода – Твенте 21.45 Одбојка, Серија А1: Лубе Масерата – Копра Пјаченза 23.30 Преглед Евролига 00.15 Премијер лига, голови

Зрно по зрно Најновије издање емисије „Зрно по зрно” доноси вам извештај са седнице штаба за ванредне ситуације Средњебанатског Управног округа, сазнаћете и да ли је Савез ватрогасаца имало пуно посла са гашењем пољске ватре ове године, а видећете и прилог из Пољопривредне извештајне службе. (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Лајв шот, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.33 13.00 13.15 13.30 14.05 14.50 15.00 15.50 15.53 16.50 18.28 18.58 19.30 20.05 21.13 23.27 23.31 01.52

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Александар Илић...као сав нормалан свет Вести Сва та равница Бибилиотекар, филм (сви) Квадратура круга Слагалица,квиз Дневник Сва та равница Пола века Бонда: Само за твоје очи, филм Вести Били смо војници, филм Ви и Мира Адања Полак

ФУДБАЛСКА УТАКМИЦА

Црвена звезда – БСК (Прва, 19.00) 06.00 08.15 09.45 10.15 13.00 14.00 15.00 15.45 17.45 18.45 19.00 21.00 22.00 00.15 02.15

Рањено срце Домаћин Евро пулс Филм: Коначна одлука Радна акција Домаћине, ожени се Жене Филм: Главни Галилео Вести Фудбалска утакмица: Црвена звезда - БСК Први глас Србије Филм: Путник 57 Филм: Мамац Лас Вегас

dnevnik

06.02 Датум 06.06 Верски календар 06.15 Бразде 07.02 ТВ лица: Зафир Хаџиманов... као сав нормалан свет 07.51 Велики је свет 08.19 Бернард 08.23 Вејбалу 08.42 Руске бајке 08.55 Зујалица 09.19 Датум 09.23 Верски календар 09.32 Верски мозаик Србије 10.27 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.12 Свет здравља 12.41 Верски календар 12.50 Моја лепа Србија 13.24 Грађанин 13.57 Лети, лети песмо моја мила 14.26 Као мехур од сапунице 15.08 Београд-вечити град 15.54 Твоје песме, моји снови 16.46 Рукометна фантазија 17.00 Вреле гуме 17.30 Медаље заувек 17.54 Ватерполо: Лен лига шампиона, Партизан-Орадеа, пренос 19.05 Најлепше песме Русије, гала концерт поводом Дана ослобођења Београда

Стефан Митровић

ВАТЕРПОЛО: ЛЕН ЛИГА ШАМПИОНА

Партизан–Орадеа (РТС 2, 17.54) 21.06 Потрошачки саветник 21.30 Свет спорта 22.00 На прву лопту 22.31 Балкански ратови 23.25 Пинк Мартин 00.13 Вреле гуме 00.43 Ватерполо: Лен лига шампиона, Партизан-Орадеа 01.44 Београд-вечити град 02.23 Најлепше песме Русије 04.23 Као мехур од сапунице 05.05 Потрошачки саветник 05.28 Клиника вет

06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.00 04.30

Маратон Здравље и Ви Филм: Последња оаза Топ шоп Филм: Сезона мира у Паризу Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Слике живота Улови трофеј Мајсторски Мирослав Лазански Еурека Филм: Мување Филм: Озлоглашена Бети Пејџ Еротска серија Филм: Последња оаза Домаћа музика Филм: Мување

05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15

ВАТЕРПОЛО: ЛИГА ШАМПИОНА

Црвена звезда – Монпеље (Б92, 17.00)

18.30 19.15 21.15 00.05 00.40 01.00 03.00

Цртани филм Добра земља Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Филм: 48 сати Вести Спортски преглед Ватерполо: Лига Шампиона: Црвена звезда - Монпеље, пренос Вести Филм: Троја Филм: Џони Инглиш Вести Б92 Спортски преглед Филм: Врелина града Укључење у Б92 Инфо

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.10 04.00 05.45

Добро јутро Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Бурдуш Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда У рингу Филм: Зечица на колеџу Филм: Заљубљени поротник Филм: Кобна потера Филм: Зечица на колеџу

07.45 08.10 09.10 09.40 10.50 11.00 11.35 14.10 16.00 16.35 17.00

13.40 13.55 14.00 16.30 16.45 16.55 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 23.30 00.10 01.00 02.15 03.15 03.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Сребрна крила 2 – Ватрени торњеви, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Љубавни сигнали Моја Србија Телемастер Ноћ у кући моје мајке, филм Голи живот Позајми ми ауто Беверли Хилс Звездана капија – Атлантис Луда кућа Позајми ми ауто Моја Србија Ноћ у кући моје мајке, филм

Оља Бећковић

Ноћ у кући моје мајке Прича о љубави двоје младих у контексту југословенске стварности, њеног друштвеног и државног расула. У тренутку распада једне идеологије и трагања за новим егзистенцијалним и моралним вредностима друштва, двоје младих покушавају да освоје простор за своју срећу. Улоге: Игор Первић, Зумрета Ибрахимовић, Оља Бећковић, Љубиша Самарџић, Фарук Беголи Режија: Жарко Драгојевић (Хепи, 19.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota20.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 07.40 Богата млада, сиромашна млада 08.35 Венчаница из снова 09.00 Мајами инк 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Проблематичне будуће мајке 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Четири венчања - Америка 15.25 Велике ромске свадбе 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Дечији рођендани за памћење 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Нова нада посластичара 20.25 Стручњак за торте 20.55 Зависници 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Моја мама била је мушкарац 23.40 Мајами инк 00.40 Стручњак за торте

08.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 12.00 Када су Мавари владали Европом 14.00 Завођење у граду. како је настао шопинг 16.00 Вакцина која је одјекнула светом 17.30 Сведок. са балкона собе 306. 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Све Кенедијеве жене 20.00 Теорије завере 21.00 Синатра – мрачна звезда 22.00 Живо оружје 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Спасавање Титаника

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Нојева барка Рука смрти Дијаманти Диши дубоко Хладни играч Мрак филм 3 Опчињени Еротски филм Еротски филм

Хладни играч У класичном казину у Лас Вегасу, највећи коцкарски баксуз скида клетву са себе када се заљубљује, на велико згражавање свог шефа. Он је најбаксузнији човек у вегасу, његова лоша срећа је заразна, што користи његов шеф, како би малерисао игру великих коцкарских магова... Улоге: Вилијам Мејси, Марија Бело, Алек Болдвин Режија: Вејн Крамер (Синеманија, 18.00)

06.00 08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00

Винона Рајдер

Мале жене Четири сестре Мач - продорна Џо, нежна и крхка Бет, заводљива Мег и маштовита Ејми, живе у породичној кућици заједно с мајком. Како им је отац мобилисан, њих четири проводе дане с мајком помажући јој. Дане прекраћују игроказима које саме смишљају. Улоге: Винона Рајдер, Клер Дејнс, Сузан Сарандон, Кристијан Бејл, Кирстен Дунст, Габриел Бирн Режија: Гилијан Армстронг (ХРТ 1, 20.19) 08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Хангман‘с Кнот, филм 09.35 Јеловници изгубљеног времена 10.14 Кућни љубимци 10.48 65 година „Влаховића” 11.20 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.37 Ветерани мира 13.25 Духовни изазови 13.58 Призма 14.45 Меркатска династија 1, док. серија 15.17 Репортери 16.11 Еко зона 17.23 Одмори се, заслужио си 18.07 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.19 Мале жене, филм 22.25 Дневник 3 23.05 Виши инспектор Банкс 00.46 Филмски маратон: Хотел од милион долара, филм 02.43 Филмски маратон: Звезда ће рњ осцњари кући, филм 04.20 Филмски маратон: Долар за мртве

07.12 07.27 07.41 08.05 08.48 09.21 09.49 11.15 11.18 12.00 13.04 13.37 14.11 15.51 16.25 17.45 17.55 19.30 20.00 21.06 23.07 23.51 00.16 00.59 01.40

Марија Бело

06.00 07.30 08.50 10.20 12.05 13.00 14.50 16.25 17.40 20.05 22.00 23.25 01.00 02.40 04.10

Осмоза Џонс Генерација самаца Неспокојни Аутостоперски водич кроз галаксију Редакција, еп. 5 Тор Боље сутра Ол-стар Супермен Ратни коњ Само га доведи Свештеник Лоша учитељица Луда вожња Дебељуца Само га доведи

Поштар Пат Аладинове пустоловине Пипи Дуга Чарапа Мерлин Мала ТВ Телетабис Оси и Тед, филм Наврх језика Брилијантин Чувари здравља КС аутомагазин 4 зида Звезде ће те одвести кући, филм Позитивно Ватерполо, Лига првака: Југ Крензлинген, пренос Рукомет, ЛП (М): Загреб ЦО Барселона Интерспорт, емисија Рукомет, ЛП (М): Загреб ЦО Барселона Интерспорт, пренос Рукомет, ЛП (М): Загреб ЦО Барселона Интерспорт, емисија Маријине, док. филм Ветар у мрежи, филм Репортери Музички специјал 24 Злочинци у оделима Дхарма и Грег

07.30 Срамота 09.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 10.30 Зојин тајни живот 12.00 Убиство у затворском дворишту 14.00 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 15.30 Нешто позајмљено нешто плаво 17.30 Снајпериста 3 19.00 Биографија - Ејми Вајнхаус 20.00 Павиљон жена 22.00 Дубоко у Прерији 00.00 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00

Бат 21 Плава лагуна Стела Били Елиот Елмове авантуре у земљи гунђања Друмска кафана 21 грам Бог је велики, ја сам сићушна Еротски филм

07.30 08.35 09.10 09.55 12.30 14.40 15.40 16.15 17.15 18.30 19.10 20.00 22.30 00.30 02.30

Филм: Суперолуја у Сијетлу Филм: Парадокс Све по закону Монк Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм: премијера: Откако те нема Плаве крви Филм: Мегапиране Филм: Чаробна младост Ерика

Галилео Училица Бибин свет Тајна мог успеха, филм Мекхалеова морнарица, филм Будва на пјени од мора Бибин свет Језикова јуха Смртоносних 60 РТЛ Данас Галилео Умри мушки, филм Хаос, филм Змајева шака, филм Астро шоу

Хаос Полицијски ветеран Квентин Конерс уопште није усхићен када за партнера добије новака Шејна јер сада, на кон толи ко годи на слу жбе, са собом има почетника који мора још пуно да научи... Улоге: Џејсон Статам, Рајан Филипе, Весли Снајпс, Хенри Черни, Џастин Вадел, Џесика Стин Режија: Тони Ђиглио (РТЛ, 22.30)

Џејсон Статам

09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 16.45 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

08.30 09.15 10.15 11.00 15.00 16.00 21.30 23.00 00.30

Чудовишта из реке Врхунско градитељство Људских руку дело Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави Екстремне експлозије X-машине Како се прави? Трговци Краљеви аукција Најстрожије чуване тајне Америке Најбољи остају Сам у дивљини Краљеви аукција Најстрожије чуване тајне Америке

Аутомобилизам Билијар Тенис Тенис Аутомобилизам Билијар Уметничко клизање Уметничко клизање Билијар

Љу ди ај ку ле на тр жи шту

а ви ла се иде ја да је пра вље ње ства ри ис под ча - ни ти Ин ди је. Сма тра ли су их ро ман тич ним ис по ста сти љу ди ма за пад них де мо кра ти ја те тре ба те жи - ва ма гло ба ли за ци је. Тре ба ло је да бу ду из вор ствар не ти раз во ју услу жних де лат но сти, што је, да ка ко, екс пан зи је ко ја је За па ду би ла нео п ход на да би се под ра зу ме ва ло ма сив ну екс пан зи ју фи нан сиј ских одр жао стал ни на пре дак. услу га. Не ке де мо кра ти је, по пут Ве ли ке Бри та ни је и Сва ко ко би се ма ло па жљи ви је уду био у то, схва САД, по жу ри ле су у том сме ру. Дру ге, као Не мач ка, тио би да ни јед на од њих не ће по ста ти озбиљ но тр успе шно су одо ле ле ис ку ше њу. Тре ће, као Аустра ли - жи ште за за пад не про из во де. И ки не ски и ин диј ски ја и Ка на да, иако ра де на то ме да се при кло не но во - ли де ри зна ли су да ће се, чим за пад но усме ре на гло на ста лом трен ду, по ста ле су још за ви сни је од ста ро - ба ли за ци ја кре не по злу, мо ра ти окре ну ти до ма ћим мод не роб не при вре де. Углав ном, ис по ста ви ло се да тр жи шти ма као уто чи шти ма вла сти тог раз во ја. На је то обе ћа но уса вр ше ње би ло бек ство од сло же но - ро чи то су Ки не зи би ли убе ђе ни, још од са мог по чет сти тр го вач ке ствар но сти. А све је то би ло пра ће но ка, у то да ће гло ба ли за ци ја ома ну ти. У раз го во ри ма про тив реч ним и ни по да шта ва ју ћим дис кур сом о за - с ки не ским ли де ри ма и зва нич ни ци ма при ме тио сам пад ним рад ни ци ма. Они су би ли не до вољ но обра зо - ја сно ћу с ко јом они гло ба ли стич ку по ли ти ку са гле да ва ни, те су оба вља ли сла бо пла ће не по сло ве осу ђе не на не ста нак, или обра зо ва ни, али пре ви ше пла ће ни, мно го ви ше не го рад ни ци у Ази ји, те осу ђе ни да оста ну без по сла. У ме ђу вре ме ну, огро ман број тих љу ди – и обра зо ва них и нео бра зо ва них – пре ба чен је на по сло ве услу жне де лат но сти, за ко је го то во и да ни је по треб но обра зо ва ње, ко ји су сла бо пла ће ни и не си гур ни. Као дру го, би ло је пред ви ђе но да гло ба ли стич ки по крет омо гу ћи лич ну сло бо ду без пре се да на. Но, до вео је до бес при мер не без бед но сне кон тро ле, и то мно го пре 11. сеп тем бра. Ка ко се рад ни ци пре ба цу ју у сек тор услу га, та ко се сад сва ки њи хов по сту пак и реч сни ма у име ко ри снич ке услу ге. Бри тан ци, на род ко ји, исто риј ски гле да но, осе ћа ве ро ват но нај ве ћу од бој ност пре ма над зо ру, тре нут но су за пад на по пу ла ци ја ко ју нај ви ше над зи ру без бед - Кинеска привреда решила да плови својим темпом но сним ка ме ра ма. Оста ле де мо кра ти је жур но им се ва ју у кон тек сту про те клих 150 го ди на. Они зна ју да при кљу чу ју. Го то во се ша ље по ру ка сле де ће са др жи - је За пад отво рен за тр го ви ну са мо док од то га има ко не: не мо ра те да се пла ши те тр жи шта већ љу ди (као ри сти. Ни тре нут ка ду же. И за и ста, од но си су за да тр жи шта ни су љу ди). Све то под у пи ре и псе у до - хлад не ли чим за пад не вла де сво јим би ра чи ма ви ше дар ви нов ска иде ја да, ако се јаз из ме ђу бо га тих и си - ни су мо гле оправ да ти тр го вин ски де ба ланс Ис то ка и ро ма шних про ду бљу је, то ће на те ра ти си ро ма шне да За па да. Али ни ко на За па ду ни је слу шао ки не ске и ин се ви ше тру де. Про шло је 30 го ди на, а јаз је све ду бљи. То је на ро чи то не при јат но за зе мље по пут Ка на - диј ске ли де ре. Обе зе мље су ја сно и гла сно са оп де, Аустра ли је и Но вог Зе лан да, ко је су од у век би ле шти ле да, с об зи ром на не под но шљив ни во до ма ћег си ро ма штва, не мо гу отво из у зет но по све ће не иде ји ри ти сво је те ри то ри је за рав но прав но сти, ва жни јој Бри тан ци, на род ко ји, исто риј ски не ре гу ли с а ну ме ђу на род од свих кон це па та кла се. гледано, осећа вероватно највећу ну ак тив ност а да не иза зо Ши ром За па да све сно пре ву по тре се код ку ће. За то не бре га ва мо по у ке на ших одбојност према надзору, тренутно је ки не ска вла да 2005. де мо крат ских си сте ма ко ји су западна популација највише пред ста ви ла план о Пет нам по ру чу ју да рав но прав контролисана безбедносним екви ли бри ју ма да би за на дру штва ви ше про спе ка ме ра ма. А оста ле де мо кра ти је шти ти ла сво је гра ђа не од ри ра ју. Бри тан ски со ци о е журно им се прикључују не ста бил но сти отво ре них ко но ми ста Ри чард Вил кин тр жи шта. И по ста ви ла 25 сон об ја вио је 2005. сту ди ју у ко јој је убе дљи во до ка зао да је тај прин цип да нас ре пе ра за др жав ну слу жбу да би се спре чи ло по гор ис прав ни ји не го икад. Сва ко по ре ђе ње, ста ти стич ко ша ње со ци јал не и еко ло шке ка та стро фе. А пре ми или не ко дру го, по ка за ло је да су рав но прав на дру - јер Вен Ђи ја-бао ре као да „бр зи ну фло те не од ре ђу штва уисти ну на пред ни ја. Ла ко ћа с ко јом је он то до - је брод ко ји пло ви нај бр же већ онај ко ји пло ви нај ка зао је дан је од по ка за те ља да је гло ба ли за ци ја на спо ри је“. За то се ин диј ска вла да пр во усред сре ди из ди са ју. Те две чуд не по сле ди це гло ба ли за ци је го - ла на опа сно сти тог ја за и да нас је „нај ве ћи свет ски во ре нам да је зик гло ба ли стич ке иде о ло ги је, од са - за го вор ник ан ти дам пин га“. По гло ба ли стич кој те о мог по чет ка, ни је имао ве зе са ствар но шћу гло ба ли - ри ји, дам пинг се углав ном сма тра де лом свет ске кон ку рен ци је а ан ти дам пинг при ту жбе об ли ком стич ке по ли ти ке. Ако по гле да те ка ко су се гло ба ли стич ки ли де ри про тек ци о ни зма. У ма ње те о риј ском све ту, дам од но си ли пре ма Ки ни и Ин ди ји то ком про те кле де - пинг је ста ро мод ни на чин игра ња ви шко ви ма. По це ни је, њи хо во по на ша ње учи ни ће вам се пот пу но сле ди ца је де ста би ли за ци ја пра вед не тр го ви не и, бе сми сле ним. Спо ља гле да но, они су свим си ла ма на ро чи то, де ста би ли за ци ја до ма ћих тр жи шта дру на сто ја ли да ин те гри шу те две зе мље у гло бал ни тр - шта ва осе тљи вих због огром них еко ном ских раз ли го вин ски си стем ин ду стриј ских про из во да, док се ка ко ја их од ли ку ју. И за то ће др жа ве по пут Ин ди За пад ус пи њао ка ви шим ни во и ма ин ду стри је услу - је, шта год да чи не са соп стве ним из во зом, ура ди ти жних де лат но сти. У ствар но сти, уоп ште ни је би ло све што је у њи хо вој мо ћи да од би ју дам пинг ко ји по ку ша ја да се раз у ме чи ње нич но ста ње ни Ки не, до ла зи из ва на. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Аутомобилизам (Еуроспорт, 08.30)

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota20.oktobar2012.

dnevnik

20. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Снажан осећај љубави према некоме издалека могао би вас погодити данас. То може бити особа с којом сте професионално повезани. Ако је та привлачност романтичне природе, та особа вероватно гаји иста осећања према вама.

BIK 20.4-20.5.

Љубав и страст можда су вам на уму данас. Ако тренутно нисте у вези, можда сте привучени неком особом преко посла, зато се препоручује мало опреза. Предложите пословни ручак или вечеру да бисте видели у којем правцу ће тај однос да иде.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ако нисте у вези, можда ћете бити у потрази за љубавним партнером данас. Ако ипак имате партнера, могуће је да размишљате о томе да подигнете вашу везу на виши ниво. Ако сте у браку, могуће је да размишљате о потомству. Да ли сте размишљали о томе да усвојите кућног љубимца? Ако јесте, данас је одличан дан да одете до склоништа и пронађете одговарајућу животињу за себе.

Неко кога веома волите могао би вам донети инспирацију за креативне активности неке врсте. Можда напишете песму или поему о вашем пријатељу, нацртате или насликате портрет или скувате посебан оброк.

Наредни друштвени догађај који планирате да организујете у свом дому може инспирисати неко мање сређивање куће данас. Могуће је да се одлучите за фарбање, нову биљку или слику.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Могли бисте данас добити малу суму новца, вероватно захваљујући напорима особе женског пола. Можда сте на то чекали већ дуго, зато очекујте да ћете се осећати много лакше. Данашња енергија донеће вам добру срећу и успех. Могле би се појавити нове могућности за побољшање статуса и прихода. У могућности сте да у исто време направите и нова пријатељства.

Данас би ваша машта требало слободно да тече. Могуће је да ћете то каналисати у креативан рад или ћете доћи до неких генијалних начина да унапредите своје пословне интересе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Порука пуна љубави могла би вам стићи данас од особе женског пола, вероватно ваше мајке. Ако је то писмо, можда ће бити написано на неколико страна. Ако је телефонски позив, разговор би могао потрајати веома дуго.

Данас ћете се можда састати с познаницом коју знате кроз неку групу. До краја дана та особа може од повременог познаника постати ваш веран пријатељ.

Немојте се изненадити ако осетите велику наклоност према некоме кога сте упознали на послу. То ће вероватно бити само пријатељска наклоност, али не би било чудно ни да буде мало више од тога.

TRI^-TRA^

Кад деда види Кејт Аптон… V REMENSKA

PROGNOZA

МихољСКо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Niш

Evropa

лето

НО ВИ САД: Сунчано и врло топло за ово доба године. Дуваће умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 10 степени, а максимална 25. ВОЈ ВО ДИ НА: Јутро свеже, у Срему понегде магла. Током дана свугде сунчано и врло топло за ово доба године. Дуваће слаб до умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 7 до 14 степени, а максимална од 24 до 26 подеока Целзијуса. СР БИ ЈА: Ујутру свеже, а на западу и југу Србије понегде магла. Понегде на западу Србије магла се може задржати и током преподнева. Током дана сунчано и врло топло за ово доба године. Дуваће слаб до умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 4 до 14 степени, а максимална од 22 степена у Тимочкој Крајини до 28 степени у Лозници и Ваљеву. Прогноза за Србију у наредним данима: И наредних дана слично време - јутра свежа, а током дана претежно сунчано и топло за ово доба године, уз мало ниже дневне температуре, али и даље изнад просека. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Биометеоролошка ситуација има повољан утицај на хронично оболеле, изузев срчаних и психичких болесника, који могу осетити благе тегобе. У пределима с маглом у јутарњим сатима известан опрез саветује се астматичарима. Препоручује се придржавање савета лекара и адекватно одевање, у складу са очекиваним дневним ходом температуре ваздуха.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 13 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ке јт Аптон (20) и играч бејзбола Џа ст ин Верла нд ер (29) су у вези, што се можда не би сазнало да његов деда Р ичард није проговорио у медијима. На питање како је Џастин, поносни деда је похвалио његову каријеру у Тајгерсима из Детроита, а затим наставио о његовом приватном животу, иако га нико није питао. - Излази с неком Кејт Аптон, манекенком која је била на насловној страни „Спортс илустрејтида„. Нисам је још упознао, али видео сам слике, девојка је заиста прелепа - рекао је деда. - Леп су пар, пошто је и мој унук лепотан. Свака девојка би била пресрећна да буде с њим у вези. Аптонова не прича о свом приватном животу, па се није знало да има љубавну везу. Са Џастином се упознала на снимању једне рекламе.

VIC DANA – Шта би више волео, Лало: жену лепотицу која се швалера, или ругобу која би ти била верна – пита Панта Лалу. – Лепотицу – каже Лала – па било шта било. – А швалери, Лало? – Боље је торту јести са свима нег помије сам!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

144 (-15)

Slankamen

216 (8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

226 (-6)

Zemun

260 (6)

Bogojevo

215 (4)

Panчevo

280 (8)

Baч. Palanka

215 (6)

Smederevo

452 (-2)

Novi Sad

190 (6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

148 (-6)

S. Mitrovica

76 (22)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (-1)

Beograd

203 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

200 (6)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-86 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV