Dnevnik 20.novembar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 20. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23264 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

S T A T I S T I K A N E K A D A N E L A @ E : ZA[TO JE U ZEMQI SRBIJI DR@AVA NAJPRIVLA^NIJI POSLODAVAC

Od 400.000 otkaza – samo 650 u dr`avnoj administraciji!?

str. 4

DU[AN BAJATOVI] UPOZORAVA DA SRBIJA SEBI NE SME DA DOZVOLI POLITI^KU NESTABILNOST

NASLOVI

Izlaz je u vladi DS-SNS-SPS

„Ko sov ske de kla ra ci je ni do sa da ni {ta ni su raz re {a va le. Ali smo wi ma bar ma ni fe sto va li ne ka kvo po li ti~ ko je din stvo. Sa da, me |u tim, ne ma ni to ga”, ka `e za „Dnev nik” pot pred sed nik SPS-a Du {an Ba ja to vi}. Po we go vim re ~i ma, u ovom mo men tu od go vor nost za ko sov sko pi ta we mo ra da po ne se ce lo kup -

INTERVJU NEDEQE

Du{ko Gojkovi}

str. 7

Teofil Pan~i}

na ak tu el na srp ska po li ti~ ka eli ta, i po zi ci o na i opo zi ci o na. A ne da se be `i od te od go vor no sti. „Sr bi ja se bi ne sme da do zvo li po li ti~ ku ne sta bil nost, po {to bi di rekt na po sle di ca no ve ne sta bil no sti bi la so ci jal na eks plo zi ja, u to sam pot pu no si gu ran”, upo zo rio je pot pred sed nik so cija li sta. str. 2

PO^IWE MASTERS KUP U LONDONU ATP lista

Dvadeset novembara kasnije

1 Novak \okovi} (SRB)

Vojislav Stanimirovi}

A

3 Endi Marej

pobede/porazi u 2011.

5 David Ferer

(VB)

7 Toma{ Berdih

([PA)

(^E[)

Srbi brane interes Vukovara

Aleksandar Fati}

56 12

69 4

Za sve je kriv pola-~ovek pola-slon

Bora Oti} Nebrigi}i

56 17

51 21

Melburn, US open, London, Sinsinati, Peking* Ouklend, Vimbldon, Bankok, Tokio, Akapulko Dubai, Majami, [angaj *(osvojeni turniri u 2011) Indian Vels, Rim \okovi}u, koji je 2008. pobedio na zavr{nom mastersu, Beograd, Madrid, turnir u Londonu bi}e prilika da zaokru`i savr{enu sezonu Montreal 2 Rafael Nadal

([PA)

4 Royer Federer ([VA)

6 @o-Vilfrid (FRA) Conga

8 Mardi Fi{

(SAD)

B

T E M A „ D N E V N I K A ” : KAKO SU NESTALI VELIKI GRA\EVINSKI GIGANTI

Posle Tita slabo cene neimare

str. 4

BRANISLAV LE^I]

66 13

Seobe su na{ usud

str. 8

Sumaglica Najvi{a temperatura 8°S

59 12

Roland Garos, Monte Karlo, Barselona polufinale 26. novembar

52 22

Doha, Bazel, Pariz

43 22

Mec, Be~

Atlanta

od 20. do 25. novembra se igra po grupama

pobednik Grupe A – drugi u Grupi B pobednik Grupe B – drugi u Grupi A

i} l ej ov da k ar a o N M \

str.16

Novak \okovi} Rafael Nadal Endi Marej Royer Federer David Ferer @o-Vilfrid Conga Toma{ Berdih Mardi Fi{

13-16 16-13 4-6

F

e

r de

FINALE 27. novembar

er F

er

er

r Be

di

h

i{ F

no up Uk

6-4

10-14

6-4

4-5

7-1

7-0

53-44

13-5

17-8

13-4

6-2

10-3

7-1

82-36

8-6

5-3

5-1

1-3

4-4

32-36

11-0

6-3

10-4

6-1

61-43

1-1

5-2

4-4

21-42

0-1

1-0

13-23

0-1

14-34

5-13

14-10 8-17

6-8

4-13

3-5

5-4

2-6

1-5

3-6

1-1

1-7

3-10

3-1

4-10

2-5

1-0

0-7

1-7

4-4

1-6

4-4

0-1

4-6

a ng Co

0-11

1-0

11-29

2

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

CITATI

„

Vlast }e svim mogu}im sredstvima spre~avati promene i braniti svoje pozicije, da bi nastavila da pqa~ka i iz straha od odgovornosti za ono {to je do sada u~inila. Mi ne}emo revan{izam, ali }e oni koji su otimali morati da odgovaraju

”

Aleksandar Vu~i}, zamenik predsednika SnS

Da~i}: Jo{ uvek deo Srbije

Penzionisan prvi ~ovek VS

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je u Kru {ev cu da Sr bi sa se ve ra Ko so va ne ma ju raz lo ga za pro gla {e we ne za vi sno sti, jer su jo{ uvek deo Sr bi je. Ko men ta ri {u }i iz ja vu dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ve ra Iva no vi }a da se Sr bi sa se ve ra Ko so va pri pre ma ju na taj ~in, Da ~i} je ka zao da je to „od raz ~i we ni ce da Sr bi ne `e le da `i ve na Ko so vu i Me to hi ji”. Za me nik pred sed ni ka Vla de je ka zao da je ide ja o po de li Ko so va re {e we, ali da su taj we gov stav mno gi kri ti ko va li. „Ide ja o po de li Ko so va ~u je se i u Ame ri ci, i ne ma raz lo ga da bu de je res u Sr bi ji”, re kao je Da ~i}, ko me je u Kru {ev cu uru ~e no pri zna we Po ve qa mi ra i to le ran ci je za {i re we ide a la mi ra Aso ci ja ci je za kul tu ru mi ra i to le ran ci je u tom gra du.

Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} do neo je 10. no vem bra Ukaz o pre stan ku pro fe si o nal ne voj ne slu `be ge ne ra lu Mi lo ju Mi le ti }u, na ~el ni ku Ge ne ral {ta ba, jer je is pu nio sve za kon ske uslo ve za od la zak u pen zi ju. „Ukaz je 16. no vem bra iz Voj nog ka bi ne ta pro sle |en ka Ka bi ne tu mi ni stra od bra ne, ra di sa op {ta va wa Uka za pred sed ni ka Re pu bli ke”, na vo di se u do pi su iz Ka bi ne ta pred sed ni ka Ta di }a. Od red ba ma Za ko na o Voj sci Sr bi je pro pi sa no je da „pro fe si o nal nom voj nom li cu slu `ba u voj sci pre sta je raz re {e wem, na osno vu ak ta o pre stan ku pro fe si o nal ne voj ne slu `be”. No vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je (VS) mo gao bi da bu de ko man dant Kop ne ne voj ske Qu bi {a Di ko vi}, pre ne li su ju ~e be o grad ski me di ji.

POGLED IZ LEPOSAVI]A: BRANKO NINI]

Nezavisnost samo ako budemo morali!

D

r `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za KiM Oli ver Iva no vi} iz ja vio je, uo~i su tra {weg na stav ka di ja lo ga pre go va ra~ kih ti mo va Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu, da ne is kqu ~u je mo gu} nost da Sr bi sa se ve ra Ko sme ta pro gla se ne za vi snost tog de la Po kra ji ne uko li ko Za pad bu de i da qe in si sti rao na im ple men ta ci ji do go vo ra o ca rin skim pe ~a ti ma i dru gim pi ta wi ma u ko rist Pri {ti ne.

Pred sed nik op {ti ne Le po sa vi} Bran ko Ni ni} (DS) po tvr dio je tu mo gu} nost, ali je do dao i da ve ru je da Sr bi sa se ve ra KiM ne }e bi ti pri nu |e ni da po vu ku ta kav po tez.

– O~e ku je mo da }e se do go vo ri ma i pre go vo ri ma re {i ti na {e pi ta we, na rav no u skla du sa Usta vom i za ko ni ma Sr bi je.

Ali ako do to ga ne do |e, sve op ci je su otvo re ne, pa ta ko i pro gla {e we ne za vi sno sti u ne kom tre nut ku mo `e do }i u ob zir – ka `e Ni ni} za „Dnev nik”. l Zar takav korak ne bi bio opasan za Srbe koji `ive ju`no od Ibra?

– Ne ma sum we da bi bio opa san, jer bi al ban ska stra na ta kav na{ ko rak ve ro vat no po ku {a la da „na pla ti” na na {im su na rod ni ci ma. Ipak, naj i- skre ni je se na dam da }e se pro blem re {i ti i bez po tre be za tim ko ra kom i da }e mo osta ti i op sta ti na ovim pro sto ri ma kao gra |a ni dr `a ve Sr bi je.

Me |u tim, mo ram da po no vim da su, ako ne do |e do re {e wa u tom prav cu, sve kar te otvo re ne i da }e mo re a go va ti ona ko ka ko sma tra mo da je naj bo qe, na rav no u skla du sa Usta vom Sr bi je. l Dosta su o{trih re~i va{e kolege, predsednici

preostale tri op{tine na severu KiM, uputile na ra~un Borislava Stefanovi}a, kao da on sa predstavnicima Pri{tine razgovara na svoju ruku?

– Prst je ste uprt u we ga, jer je on {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da, ali na rav no da je ja sno da on ni ti vo di po li ti ku dr `a ve, ni ti do go vor po sti `e sa mo stal no, ve} u kon sul ta ci -

Nini}: Ima manipulacija

ja ma sa pred sed ni kom Ta di }em i Vla dom Sr bi je, od ko jih je i ime no van. Ali mo ra te i nas raz u me ti: Sr bi se bo je da ad mi ni stra tiv ne li ni je ne po sta nu gra ni~ ni pre la zi i da se na se ve ru Ko so va ne us po sta ve in sti tu ci je tzv. ko sov ske vla de.

I na da mo se da }e go spo din Ste fa no vi}, u okvi ru svo jih ovla {}e wa, po sti }i ta kav do go vor ko ji ne }e bi ti na na {u {te tu. l Na sednici Odbora za KiM ne dvo smi sle no ste upozoreni da kao predsedni ci op {ti na sa se ve ra Kosova nemate pravo veta na odluke Vlade Srbije i

da dogovori postignuti u Briselu moraju biti sprovedeni ~ak i ako vam se ne svide?

– Ni je to pi ta we svi |a wa ili ne svi |a wa, ve} to ga da se na da mo da }e svi aran `ma ni ko ji se do go vo re bi ti u skla du sa Usta vom Sr bi je i za ko ni ma na {e dr `a ve. Da kle, je di ne in sti tu ci je na se ve ru Ko so va ko j e mi pri z na j e m o i ko j e, uosta lom, mo `e mo pri zna va ti je s u in s ti t u c i j e Re p u b li k e Sr bi je. I o~e ku je mo da }e u tom smi slu bi ti i re {e wa do ko jih }e se do }i u Bri se lu. S dru g e stra n e, tre b a bi t i iskren pa pri zna ti da po vre me no i na se ve ru KiM ima op struk ci je po te za na {ih vla sti, jer se po vla |u je oni ma ko ji bi na ne vo qi ko sov skih Sr ba ra do da do bi ju po ne ki po li ti~ ki poen. l Sve se otvorenije govori o tome da pojedine politi~ke stranke ponovo manipuli{u kosovskim Srbima i na javnoj politi~koj sceni, ali i kroz strana~ke organizacije na KiM? – Ma ni pu la ci je, na `a lost, ima, jer ne ki o~i gled no ne shva ta ju da je na{ je di ni i is kqu ~i vi ciq op sta nak na ovim pro sto ri ma, a ne pod me ta we no ge ak tu el noj vla di ka ko Sr bi ja ne bi 9. de cem bra do bi la sta tus kan di da ta za ula zak u EU. Me |u tim, po je di ne par ti je sve otvo re ni je ube |u ju gra |a ne se ve ra Ko so va ka ko nas na {a dr `a va osta vqa zbog Evro pe. I za to se naj i skre ni je na dam da }e mo tog 9. de cem bra do bi ti sta tus kan di da ta, te da }e i re {a va we na {eg pi ta wa po sle to ga bi ti mno go re lak si ra ni je. n Miroslav Staji}

U SUSRET 9. DECEMBRU: NEPROZIRNO DR@AWE BERLINA

Umereni optimizam za nema~ko „da” o~i 9. de cem bra, ka da }e se u Bri se lu gla sa ti o kan di da tu ri Sr bi je, po li ti~ ke ve sti iz Ber li na su {tu re i bez kon kret nog “za” ili “pro tiv”, a ono {to bi mo glo na ve sti na ume re ni op ti mi zam je ste da Bun de stag za sa da ne pla ni ra po seb nu de ba tu o Sr bi ji i da }e ne ma~ ka vla da do po sled weg mo men ta osta vi ti Sr bi ji {an su da is pu ni ono {to se od we tra `i.

“Ne ma~ ka vla da }e do kra ja osta vi ti Sr bi ji {an su da to do ka `e”, re kao je Ta nju gu spoq no po li ti~ ki port pa rol po sla ni~ kog klu ba u Bun de sta gu ne ma~ kih li be ra la Raj ner [ti ner, od go va ra ju }i na pi ta we da li je vla da u Ber li nu ve} do ne la od lu ku o to me ka ko }e 9. de cem bra gla sa ti.

Ne ma~ ka, kao naj mo} ni ja si la EU je, bez ob zi ra na sve po li ti~ ke raz li ke iz me |u Be o gra da i Ber li na, va `i la kao naj ~vr {}a ta~ ka oslon ca Sr bi je na pu tu ka EU, ali si tu a ci ja, po sle le to {we po se te kan ce lar ke An ge le Mer kel, iz gle da, ipak, dru ga ~i ja. Mer ke lo va, po zna ta kao po li ti ~ar ja snih re ~i i ja ke vo qe, za ko ju po sle pro {lo ne deq nog kon gre sa we ne par ti je {tam pa pi {e da ni ka da ni je bi la ta ko ja ka, po sta vi la je le tos Be o gra du ra di kal ne uslo ve. Ne ma~ ki Bun de stag }e 23. no vem bra za se da ti i, pre ma ak tu el nim na ja va ma, ras pra -

INTERVJU

DU[AN BAJATOVI] POTPREDSEDNIK

Izlaz je u vladi ro te kle sed mi ce je pred na rod nim po sla ni ci ma tre ba lo da se na |e no va de kla ra ci ja o Ko so vu, ali na kon vi {e dnev nih kon sul ta ci ja i o{trih po li ti~ kih ras pra va ~ak i unu tar vla da ju }e ko a li ci je, taj do ku ment ne sa mo da ni je sti gao u Skup {ti nu Sr bi je, ve} je pot pu no ne po zna ta we go va da qa sud bi na: ni je, na i me, ja sno da li Vla da jo{ uvek po ku {a va da pro na |e for mu la ci je ko je bi do bi le po dr {ku ve }i ne u par la men tu, ili je od de kla ra ci je pot pu no od u sta la.

– Da se raz u me mo: ko sov ske de kla ra ci je ni do sa da ni {ta ni su raz re {a va le. Ali smo wi ma bar ma ni fe sto va li ne ka kvo po li ti~ ko je din stvo. Sa da, me |u tim, ne ma ni to ga. Al ban ci taj pro blem ne ma ju: oni su i po li ti~ ki i na ci o nal no ho mo ge ni u po gle du svo jih zah te va pre ma me |u na rod noj za jed ni ci i u na stu pu pre ma Sr bi ji. Iz me |u osta log i za to ovaj mo me nat na pro sto zah te va je din stvo i prag ma ti~ nost srp ske po li ti~ ke eli te – ka `e za „Dnev nik” pot pred sed nik SPS-a Du {an Ba ja to vi}. l Da li Vlada Srbije jo{ uvek ima ve}inu u parlamentu za politiku koju vodi prema Kosovu?

– Ako bi smo gle da li ofi ci jel ne sta vo ve stra na ka i iz wih iz bri sa li dnev nu po li ti ku, Vla da Sr bi je ima ve }i nu, i to ube dqi vu, za ak tu el nu ko sov sku po li ti ku. Ali tu do la zi mo do tog na {eg stran ~a re wa, u ko jem par ti je za rad bo qeg po stot ka na iz bo ri ma, za rad bro ja gla so va ko je o~e ku ju od ci qa nog de la bi ra~ kog te la, ne `e le da po de le od go vor nost. Naj lak {e je po na {a ti se po mo de lu „pa ni smo mi od lu ~i va li, vi di ru ke”. Ka ko ni ste? Pa ni je Sr bi ja do {la do zi da zbog ak tu el nog {e fa dr `a ve i ak tu el ne vla de, ne go za hva qu ju }i svim vla da ma u po sled wih de set go di na, ali i oni ma od pre 5. ok to bra. I ni ko tu ne mo `e bi ti am ne sti ran, ni Ko {tu ni ca, ni Ni ko li}, ni [e {eq, ni Mi lo {e vi}, ni DS ni SPS, ni ko. I za to u ovom mo men tu od go vor nost za ko sov sko pi ta we mo ra da po ne se ce lo kup na ak tu el na srp ska po li ti~ ka

P

eli ta, i po zi ci o na i opo zi ci o na. A ne da se be `i od te od go vor no sti ili od lu ke pre va qu je na le |a gra |a na, {to je po li ti ~a ri ma uvek naj lak {e. A, ne: eli ta mo ra da sti sne pe tqu i, ko li ko god da je to bo le lo, gle da u bu du} nost Sr bi je. Ili }e Sr bi ja tu bu du} nost iz gu bi ti. l I {ta sad?

– Mo ra mo da raz u me mo po zi ci ju u ko joj je Sr bi ja. Ho }e mo u EU, gde su 22 ~la ni ce pri zna le ko sov sku ne za vi snost. [ta god mi pri ~a li, ja sno je da }e oni tra `i ti po {to va we svog po li ti~ kog sta va, pri ~e mu }e se raz li ko va ti sa mo ce lo fan u ko ji }e taj zah tev bi ti upa ko van. S dru ge stra ne, Sr bi ja ne bi bi la dr `a va ka da ne bi bra ni la pra vo ko je objek tiv no ima ka da je re~ o KiM, pri ~e mu su re sur si za tu od bra nu ve o ma, ve o ma li mi ti ra -

l Zna~i li to da je ponovo predizborna matematika va`nija od dr`ave?

– Na `a lost. Ube dqi va ve }i na stra na ka za go va ra po li ti ku „i Ko so vo i EU”, ali na ci o nal nog kon sen zu sa ne ma ni o KiM ni o Evro pi. Na pro tiv, od te sil ne bri ge za evrop sku bu du} nost, a po go to vo za bu du} nost Ko so va i Me to hi je, is pa da da je mno go bit ni je ka kav }e im stran ka ostva ri ti uspeh na na red nim iz bo ri ma. U pi ta wu je ve o ma opa sno po na {a we, ko je bi na kra ju mo glo da nas do ve de do po zi ci je „ni Ko so vo ni EU”. I sve to je ne ko do bro vi deo. Iz me |u osta log i Ha {im Ta ~i. Za to su i kre nu li da nas uda re sa da, ka da je ulog naj ve }i i ka da pret po sta vqa ju da se od Sr bi je naj vi {e mo `e do bi ti. A kao od go vor mi na sta vqa mo da, ume sto je din -

[ta nam donosi Aleksej Miler l Prvi ~ovek „Gasproma” Aleksej Miler dolazi sutra u Srbiju. S kojim ga temama do~ekujete?

– Mno go je va `ni je {ta on do no si srp skoj eko nom skoj sce ni.

Sa pred sed ni kom Ta di }em }e Mi ler sa svim iz ve sno raz go va ra ti o to me ka ko na pre du ju ru ske in ve sti ci je u NIS-u, kao i o „Ju `nom to ku”, ne u smi slu we go vog do vo |e wa u pi ta we, ve} na pro tiv, ka ko bi se da la ja sna po tvr da da je s tim pro jek tom sve u re du. [to se ti ~e raz go vo ra „Sr bi ja ga sa” i „Ga spro ma”, na rav no da }e ce na ga sa bi ti u pr vom pla nu, jer je ona pre vi so ka. Po sto ji po nu da ru ske stra ne da se pot pi {e de se to go di {wi ugo vor, ko ji bi omo gu }io ko rek ci ju te ce ne na ni `e za vi {e od de set pro ce na ta, ali ka ko taj aran `man ni je bez ri zi ka, nu `no je da se de taq no pro |e kroz sve we go ve ele men te. Ta ko |e, ako se pri ~a o pre u zi ma wu oba ve ze da }e mo i na red nih de set go di na ku po va ti ru ski gas, on da te ma mo ra bi ti i ko je jo{ to be ne fi te no si, po red ni `e ce ne. A tu u pr vom re du mi slim na pot pu no ak ti vi ra we pan ~e va~ ke Azo ta re i Pe tro he mi je, ki kind skog MSK, te po go ne u Lo zni ci i [ap cu, gde je osnov ni ener gent gas, kao i na ula ga we u ter mo e lek tra ne-to pla ne na gas od po 450 me ga va ta u No vom Sa du, Be o gra du, Pan ~e vu i Ni {u. U sva kom slu ~a ju, po se ta Alek se ja Mi le ra pred sta vqa naj bo qi uvod u za o kru `e we raz go vo ra o stra te {kom par ner stvu Ru si je i Sr bi je. ni. I u ta kvim okol no sti ma te {ko je iz mi sli ti ~a rob ni {ta pi} ko jim se mo `e raz ve za ti ko sov ski ~vor ta ko da re {e we bu de za do vo qa va ju }e u na ci o nal nom, me |u na rod nom i unu tra {we po li ti~ kom smi slu. A ne ma mo ni ma~. Ni je da nas ni kom na po li ti~ koj sce ni la ko da sa op {ti tu isti nu. Ali je vi {e no `a lo sno {to se ko sov sko pi ta we pre tvo ri lo u pred iz bor ni ulog.

stva, de mon stri ra mo na ci o nal no neo d go vor no dnev no po li ti~ ko stran ~a re we. l Posledwih se dana gra|anima sve otvorenije {aqu poruke da „ne}e biti smak sveta ako 9. decembra ne dobijemo kandidaturu” – I ja iskre no mi slim da ne }e bi ti smak sve ta, ali ta ko |e i da za Sr bi ju ne bi bi lo do bro da ne do bi je mo kan di da tu ru. Ne

SANU PROSLAVILA 170. GODINA POSTOJAWA

Tadi}: Predvodnica prosve}enosti Ni ko ne `e li Srp sku aka de mi ju na u ka i umet no sti (SA NU) u slu `bi dnev ne po li ti ke, ni ti kao ar bi tra me |u in te re si ma ko ji ni su u do me nu naj vi {e in si stu ci je srp skog dru {tva u obla sti na u~ nog i umet ni~ kog stva ra la {tva, iz ja vio je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} na pro sla vi 170. go di {wi ce SA NU. Wen in te gri tet, sa mo stal nost i sta bil nost, kao ini ci ja to ra no vih spo zna ja i ide ja, bit ni su za po kre ta we pro gra ma zna ~aj nih za na u ku, kul tu ru i obra zo va we, re kao je Ta di}.

Ta di} je is ta kao da Sr bi ja ne `e li da {ko lu je mla de is tra `i va ~e za dru ge, „bo ga ti je od nas”, ve} da u ze mqi za wih stvo ri rad ne, `i vot ne uslo ve i per spek ti vu. „@e lim da vam ~e sti tam ovaj iz u ze tan ju bi lej i iz ra zim `e qu da Aka de mi ja i da qe bu de pred vod nik pro sve }e no sti, zna wa, kul tur nog i isto rij skog iden ti te ta svih gra |a na Sr bi je”, na gla sio je Ta di}.

Pred sed nik SA NU Ni ko la Haj din je pod se tio da se u pro {lo sti vo di la bor ba da li }e Aka de mi ja bi ti na u~ na ili i na u~ na i pro svet na usta no va. “Sma tra mo da su pro sve ta i pro sve }i va we osnov ni za da tak Aka de mi je, da ana li zi ra i iz u ~a va pro svet ne pro ble me na na u~ noj osno vi”, na gla sio je Haj din. Mno go va `ni ji za da tak Aka de mi je pre ma dru {tvu, sma tra Haj din, sa sto ji se u shva ta wu da je sva ki pro blem ko ji za o ku pqa dru {tvo i na rod u isto vre me i pro blem Aka de mi je. “Aka de mi ja tim pro ble mi ma mo `e i tre ba da pri la zi po la ze }i od na u~ nih ~i we ni ca, bez ika kvih pri me sa ma ka ko se one na zi va le”, re kao je Haj din.

Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} re kao je da su iz dva ja wa Sr bi je za na u ku ove go di ne po ve }a na sa 0,3 na 0,65 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, dok raz vi je ne ze mqe u isto vre me za to ula `u od dva do tri od sto BDP-a.

U

crna hronika U^ESTALE LA@NE DOJAVE SREDWO[KOLACA

Ba{ se napodmetali “bombi” Rajner [tiner: Ostavqamo Srbiji {ansu

vqa ti o Cr noj Go ri i stra te gi ji in te gra ci je Za pad nog Bal ka na u EU. Ne ma~ ki po li ti ~a ri ka `u i da da qe va `i za kqu ~ak Bun de sta ga od 8. ok to bra pro {le go di ne.

Ta da su sve par la men tar ne frak ci je da le jed no gla snu po dr {ku Sr bi ji na pu tu ka EU, uz na gla sak da pre po ~et ka pre go vo ra o ~lan stvu, mo ra bi ti ja sno pre po zna tqiv na pre dak u od no su na re {e we jo{ otvo re nih bi la te ral nih pi ta wa sa Ko so vom.

Dvo ji ca u~e ni ka Gim na zi je Be ~ej te re te se kri vi~ nom pri ja vom da su pre kju ~e bi li vi nov ni ci iza zi va wa pa ni ke i ne re da kao i la `nog uz bu wi va wa da je u {ko li pod met nu ta eks plo ziv na na pra va ko ja }e bi ti ak ti vi ra na da qin skim pu tem. Po li ci ja je ubr zo iden ti fi ko va la osum wi ~e ne, se da ma na e sto go di {wa ke iz Be ~e ja i ^u ru ga, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Ope ra tiv nom ra dom na kon ra sve tqe va wa i la `nih do ja va o po sta vqe nim bom ba ma u no vo sad skoj He mij skoj {ko li „Pa vle Sa vi}„ dan ra ni je, za {ta je okri vqe no ~e tvo ro sred wo {ko la ca, a o ~e mu je „Dnev nik„ ve} pi sao, ta ko |e su ot kri ve ni tvor ci la `ne do ja ve 3. no vem bra u Eko nom skoj {ko li „Dr Ra di voj Uva li}„ u Ba~ koj Pa lan ci.

Na i me, dvo ji ca u~e ni ka po me nu te {ko le, {e sna e sto go di {wak iz tog

me sta i go di nu mla |i sred wo {ko lac iz ^e la re va, te re te se da su one mo gu }i li na sta vu ta ko {to su te le fon skim po zi vom de `ur noj slu `bi po li ci je la `no pri ja vi li da je u wi ho voj {ko li po sta vqe na bom ba.

Pro tiv wih sle di pri ja va u re dov nom po stup ku, ko jom im se pri pi su je iza zi va we pa ni ke i ne re da.

Ina ~e, za ovo kri vi~ no de lo za pre }e na je ka zna do tri go di ne za tvo ra.

M. V.

nedeqa20.novembar2011.

c m y

dnevnik

SOCIJALISTA I PRVI ^OVEK „SRBIJAGASA”

KARMA KOMA

DS-SNS-SPS

bi bilo dobro ne samo zbog me|unarodnog polo`aja, lo{e poruke investitorima, nego i zbog na{ih unutra{wih odnosa. Jer, Srbija sebi ne sme da dozvoli politi~ku nestabilnost, po{to bi direktna posledica nove nestabilnosti bila socijalna eksplozija, u to sam potpuno siguran. Ina~e, Evropa je nama va`na kako bi nam pomogla, ali ona ne re{ava probleme. Za wih se moramo pobrinuti sami. Pa nije EU mesto u kojem va`i „lezi lebe da te jedem, di`’ se }ebe da ja legnem”.

Dakle, nama su va`na evropska pravila igre, od demokratskih, ekonomskih, pravnih, socijalnih, finansijskih... sve kako bi se Srbija uredila kao savremena demokratska dr`ava, sa ~vrstim pravnim poretkom i savremeno definisanim pravima i slobodama. Sve je to proces i zato u EU treba „po`uriti polako”, a ne okrenuti se i oti}i – gde? l Da li bi politi~ku stabilnost o kojoj govorite donelo stvarawe „velike koalicije” demokrata i napredwaka?

– Do sada su u analizama uglavnom svi videli dva bloka: jedan koji ~ini otprilike sada{wa vladaju}a koalicija, bez URS-a sa pridodatim LDP-om; i drugi koji predvodi SNS – s tim {to nisam siguran da napredwaci mogu da se dogovore sa DSSom i SRS-om, a bi}e da nisu sigurni ni oni. Me|utim, uveren sam u to da se na odre|enim nivoima razgovaralo i o toj „velikoj koaliciji”, premda treba biti realan pa re}i da je to najverovatnije posledwa opcija i za DS i za SNS. Naime, iako bi zajedno verovatno imale komotnu ve}inu u Skup{tini, te{ko da bi bili ostvareni rezultati koje bi teoretski ta koalicija mogla da da, jer bi se, kad god zagusti, te stranke pona{ale kao dva ovna na brvnu. l A da li je mogu}a trojna koalicija DS-SNS-SPS? – Prerano je o tome govoriti.

Problem aktuelne vlade je {to je sastavqena od velikog broja stranaka, ~esto suprotstavqenih politi~kih, ideolo{kih, ekonomskih... koncepcija. A sve su te stranke tra`ile svoje. To je kao rezultat davalo vlast koja

3

je pravila previ{e kompromisa i realno je bila skupa – i politi~ki, ali i ekonomski gledano, jer nije efikasno re{avala probleme. Zato bi se, po meni, u ovim okolnostima mo`da zaista kao najboqe re{ewe za Srbiju mogla pokazati vlada koju bi posle izbora formirali DS i SNS uz u~e{}e SPS-a kao svojevrsnog katalizatora, koji bi smirivao tenzije me|u velikim partnerima. Ta vlada bi mogala da bude put za izlazak iz nacionalne i ekonomske krize, a izvesno je da bi otklonila i pretwe od politi~ke nestabilnosti.

Ali takav rasplet pre svega zavisi od voqe dve najve}e stranke da li su spremne da najpre me|usobno podele odgovornost, te da li `ele da vide nas kao tre}eg partnera koji bi, kada zatreba, mogao da preuzme ulogu arbitra.

U svakom slu~aju, SPS je neko s kim u budu}nosti ozbiqno treba ra~unati. Jer, i ako ne budemo deo nove vlade, bili bismo najve}a opoziciona stranka, a sve ono {to }e se de{avati u dru{tvu pogodova}e dobro utemeqenoj socijalisti~koj partiji. n Miroslav Staji}

P

Dvadeset novembara kasnije

re la zim di ja go nal no be Ja se, eto, mo `da i ne bih se Odan de, iz te ze mqe ko ja je o grad ski Trg Re pu bli ke, tio te okru gle no vem bar ske go ima la bi ti skra }e nom ba rem za net svo jim po slo vi ma, di {wi ce, op hr van svo jim bri za udo ve, pi {em i {a qem ove sum wa ma i sno vi ma; ta mo, kod ga ma i za ma jan svo jim `e qa ma, re do ve u mo ju ta ko |e za le |e nu Ko wa, ne ki qu di sto je i }u te, ali @e ne u cr nom tu su da se Otax bi nu, u ono dru go, a isto slu {a ju }i ne ku ti hu, fu ne ral se te i da se se }a ju za sve nas li ce mo je ga je zi ka, pa sa da, nu mu zi ku. Pri zor za pra vo ve} ono ga {to ne bi smo sme li ume ova ko od su tan od ku }e, ne vi po sve ati pi ~an za to me sto, ti da za bo ra vi mo, jer nas se dim, ne ~u jem i ne znam za pra ko je je odav no el do ra do i OK ti ~e, na ne ki su mo ran na ~in, vo ko se i ka ko, osim one {a ~i ko ral sva ko vr snih bu ka ~a i jo{ i mno go vi {e i ne u te {ni je ce qu di na onom tr gu be o grad gla snih, na por nih te be slo ve ne go {to se ti ~e onih ko ji su skom, jav no se tio i se }a te snih i be smi sle nih za mla ta. ta mo, u tom gra du, bi va li sa dva de se te go di {wi ce jed no ga To o ~e mu du mam u pret hod noj bi lo ko je stra ne i u bi lo ko jem da na na kon ko jeg ni ko od nas re ~e ni ci za pra vo mi u svest svoj stvu. Jer, {ta su ta mo svi ni je po stao bo qim ~o ve kom. do pi re tek ka sni je, a ta da, u „pri sut ni“ ra di li ako ne jed nu Pri ro da tog se }a wa ta mo, tre nut ku rad we, `ur no ga zim po ka znu ve `bu u ime nas „od ono li ko ko li ko ga uop {te ima, pre ko Tr ga, iz dri lo van ve} na sut nih“, ko ji smo im to do pu ne mo `e ne bi ti bit no dru ga ne ku vr stu kom bi na ci je od boj sti li sa mim tim {to im to ni ~i jom od one ko ja do mi ni ra ov no sti i opre za. Na slu }u jem tek smo za bra ni li, {to ih u to me de gde sam is pi su ju }i ove re ne kim kra ji~ kom sve sti da u ni smo spre ~i li? do ve. Jer, po be de tu ne ma, a ni to me sku pu ima ne ~e ga neo bi~ Su tra dan kre }em, opet ne ~a sno ga po ra za, ne go tek mu ke nog, da je zvu~ na i vi zu el na vi kim svo jim po slom, na iz gled i sra mo te, uto li ko ja ~e {to bra ci ja ko ju oda {i qe od ne ke bar ne du `no mir no dop skim, u vam ni da nas – ili: na ro ~i to dru ga ~i je sor te, ko ja ne pri pa ze mqu Hr vat sku, onu od ko je je da nas – ni ko od svih onih mu da do mi nant nom „`an ru“ tog te 1991. go di ne ima lo osta ti dro no sa ca, sta rih i no vih, ne me sta, odav no kid na po va nog od sa mo ono {to joj se mi lo sti vo ume ob ja sni ti ~e mu je sve ono svo je po ma lo pa te ti~ ne, a opet pre pu sti iz ne kih voj nih i ci ta mo, {to je uvr hu ni lo jed nog dra ge „slo bo dar ske“ di men zi je vil nih {ta bo va be o grad skih; a tu rob nog no vem bar skog da na, iz de ve de se tih. ima lo slu `i ti?

Ipak, pro mi nem ^e mu osim to me da Ni k o od tih mu d ro n o s a c a ta d a { wih ni j e pre ko po plo ~a ne se na sva ko ga ko po vr {i ne i na - umeo da ti ob ja sni, na nor mal nom i qud skom zna za stid ne iz ve sta vim svo jim srp skom, ko je to ta mo i od ko ga oslo bo |en, i tri vo use li to ose pu tem, da bih ka ko li tek iz gle da rop stvo, ako bi slo bo da }a we, kom bi no va no tek ka sni je sa po sve ma {wom ima la iz gle da ti ova ko? I ka kva je to uop {te sa brao dva i dva, i ne mo }i, onom ko ja slo bo da u ko joj ne ma me sta za bar po lo vi nu se sva li na te be shva tio da su ti tog sa `ga nog Vu ko va ra, a da ni ona dru ga qu di ta mo ko me ka da se sti di{ za mo ri ra li dva de rad ne ~e ga {to te po lo vi na za pra vo ne zna {ta bi po ~e la sa se tu go di {wi cu se na sva ki na ~in wom i u woj? pa da Vu ko va ra, ti ~e i na sva ki te kao svo je vr snog na ~in obre me wu je, na stra nog vr hun ca ka ni bal skog na ra di ju u auto mo bi lu ko ji je a da le ko si od mo }i da to za u- ra ta iz 1991, pa da ko ji je ta da zdi za le |e nom sla von skom sta vi{. na ovim ge o graf skim stra na rav ni com sa mo je dan re fren: Ko ta da ni je po ~eo da se sti ma u ~i jem je sim bo li~ kom sre Vu ko var, Vu ko var, Vu ko var... di, ve ro vat no ni ka sni je ni je di {tu ba{ taj ne sre} ni glav ni Obe le `a va ta ze mqa, ko ja je i za pa tio to ose }a we. Ko je na be o grad ski trg imao bi ti na mo ja ze mqa jer ne mo `e ne ka ta kvom is ku {e wu iz dr `ao, taj zi van „oslo ba |a wem“, iako ni ze mqa ko ja je ne ka da u mom `i je kan da po stao imun i eto ga, ko od tih eg zal ti ra nih mu dro vo tu bi la mo jom pre sta ti da do da na da na {wih, bez bri `no no sa ca ta da {wih ni je umeo da bu de mo ja za to {to je ne ko ta ho da sve tom pro zra ~an i lak, i ti ob ja sni, na nor mal nom i mo ta ko od lu ~io, taj ne sre} ni ni {ta mu ni je stra no jer mu ni qud skom srp skom, ko je to ta ju bi lej ona ko ka ko zna, ume i {ta ni je stra {no. A opet, ni je mo i od ko ga oslo bo |en, i ka ko mo `e, i ka ko joj ve} di ri gu ju da mu mo `e{ za vi de ti na toj li tek iz gle da rop stvo, ako bi po li ti~ ke i me dij ske eli te we la ko }i, ni je da bi se me wao s slo bo da ima la iz gle da ti ova ne, a ta kve se eli te na ovim na wim; po gle daj kroz we ga, i vi ko? I ka kva je to uop {te slo {im {i ri na ma i du `i na ma ni de }e{ da je to la ko }a pra zni bo da u ko joj ne ma me sta za bar ka da ne sa sto je od naj bo qih, ne, a to pra zno qud sko Ni {ta u po lo vi nu tog sa `ga nog Vu ko va ne go od naj gla sni jih. U zlim sre di {tu bi }a je naj te `e no si ra, a da ni ona dru ga po lo vi na vre me ni ma i od naj be zob zir ni ti, to Ni {ta je sav te ret i ~e za pra vo ne zna {ta bi po ~e la jih, o ~e mu sve ve} zna mo, ako mer ovog sve ta. sa wom i u woj? i{ta zna mo. n Teofil Pan~i}

ZA SADA BEZ VE]E PODR[KE VOJVO\ANSKIH POLITI^ARA INICIJATIVI ^EDOMIRA JOVANOVI]A, VUKA DRA[KOVI]A, @ARKA KORA]A...

LDP: Bez preokreta, nema ni moderne APV dok ~elnici Liberallucije 1244 i po{tovawe donetreba da mewa politiku prema no-demokratske partitih odluka me|unarodne zajedKosovu, Miji} ka`e da je polije koja je sto`er novonice. tika “i Kosovo i Evropa” – doformiranog politi~kog PoPredsednik Politi~kog sa{la u }orsokak. kreta za preokret, a u kojem su veta LDP-a Du{an Miji} ka`e – To se videlo i posledwih se na{li i Srpski pokret obda, uprkos porukama nekih pomeseci. Prakti~ni rezultat te nove, Socijaldemokratska uniliti~kih aktera iz Vojvodine, politike je „ni Kosovo ni ja, te nekoliko nevladinih orLiberalno-demokratska partiEvropa“. A to zna~i da nema ni ganizacija i javnih li~nosti, ja ipak ra~una na {iroku podrmoderne Vojvodine. Oni koji tvrde da wihova inicijativa u {ku Preokretu u Pokrajini. jo{ uvek zastupaju tu politiku Srbiji nailazi na de fakto spre~asve ve}u podr{ku, vaju Srbiju u dobi~ini se da je ona izojawu statusa kanstala na ina~e libedidata – ocenio je Pred nama je otvorena persektiva ralnijoj vojvo|ansagovornik „Dnevda postanemo ~lanica Evropske unije. skoj politi~koj scenika”.

I u tom smislu neophodno je napraviti ni. Naime, nedavna Miji} je najavio napor da steknemo staus kandidata poruka lidera Lige da }e 26. novembra ve} 9. decembra socijaldemokrata biti organizovano Vojvodine Nenada potpisivawe de(Du{an Miji}) ^anka da Vlada Srklaracije za Preobije u ovom trenutku kret u Novom Saipak ne treba da medu, napomiwu}i da wa politiku prema Kosovu, mo– Ra~unamo na neke vojvo|an- je ta inicijativa, kako je naveo, `da je mnoge iznenadila, ali je ske stranake, kao i na ve}inu nastala zbog dramati~nog trei otklonila dileme oko toga da mawinskih stranaka i nevladinutka u kojem Srbija nalazi. li }e se LSV prikqu~iti ini- nih organizacija iz Vojvodine.

– Deklaracija je nastala u dicijativi za Preokret.

Desetine javnih li~nosti iz jalogu {ireg kruga qudi i pred– Ovog trenutka Vlada mora Vojvodine su ve} potpisale ili stavqa zajedni~ki minimum koda ostane dosledna svojoj poli- }e potpisati 26. novembra deji je neophodan da se napravi tici prema Kosovu jer ako bi je klarciju za Preokret. Svako ko preokret i napusti pora`ena sada mewala, to bi zna~ilo da je `eli da se prikqu~i je dobropolitika koja kontinuirano bila pogre{na. A ako je bila do{ao, ne samo potpisom deklaproizvodi stagnaciju, siromapogre{na, onda se to moralo racije za preokret, ve} i svojim {tvo i nesporazum sa na{im suvideti i ranije. Drugim re~i- ukupnim delovawem. A posebno sedima i celim svetom. Pred ma, me|unarodna zajednica je na mawine, koje jesu na{a Evropa nama je otvorena perspektiva potezu, a ne Vlada Srbije – sma- – izjavio je Miji} za „Dnevnik“. da postanemo ~lanica EU. I u tra ^anak, dodaju}i da je, po weKomentrai{u}i nedavnu ocetom smislu neophodno je napramu, su{tina te politike ponu lidera LSV Nenada ^anka viti napor da steknemo status {tovawe qudskih prava, Rezoda Vlada Srbije danas ipak ne kandidata ve} 9. decembra – is-

I

ti~e predsednik Politi~kog saveta LDP-a.

On je dodao i da je inicijativa za preokret neophodna i da ima specifi~nu te`inu, jer dolazi u momentu kada je Evropska komisija dala preporuku za kandidaturu Srbije, dok su „antievropske snage uradile sve da do kandidature ne do|e“: – Srbi na severu Kosova su samo puki instrument u wihovoj nameri. Pokret za preokret je pokazao da u Srbiji postoje snage koje `ele promene i prikqu~ewe EU. I to ne samo zbog fondova, ve} i zbog vrednosti na kojima Unija po~iva. EU je sigurno na{a najboqa opcija i garant je za ostvarivawe onih vrednosti za koje se, izgleda, neki samo deklarativno zala`u.

U LDP-u veruju da gra|ani razumeju neophodnost promene politike kako bi Srbija postala deo najrazvijenije zajednice zemaqa, a upravo povla~ewe deklaracije o Kosovu u Skup{tini Srbije smatraju prvim velikim uspehom Preokreta.

– Samo odustajawe od deklaracije ipak nije dovoqno jer vlast i daqe manipuli{e qudima ponavqaju}i „i Kosovo i Evropa”, dok ispod stola {vercuje i staru retoriku i novi dogovor sa Pri{tinom – poru~uje, me|utim, lider LDP-a ^edomir Jovanovi}. Jer, kako je naveo, zahtev Preokreta vlastima

Du{an Miji}: Politika „i Kosovo i EU” do{la je u }orsokak

u Srebiji jeste “saop{titi istinu, skloniti qude s barikada, na osnovama Ahtisarijevog plana po~eti dijalog o {irewu prava za Srbe u oblasti

samouprave, nadle`nosti pravosu|a, razvoja privrede u srpskim sredinama, finansijska pomo} Srbije”. n Branka Dragovi} Savi}

4

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

S T A T I S T I K A N E K A D A N E L A @ E : ZA[TO JE U ZEMQI SRBIJI NAJPRIVLA^NIJI

Od 400.000 otkaza – dobile dr`avne e }i na uspe {nih srp skih pri vred ni ka uve re na je da bi Sr bi ja bi la na sli~ nom eko nom skom ni vou na ko jem je da nas i da ni je svet ske eko nom ske kri ze, jer tran zi ci o ni ha os i tu ma ra we u pro na la sku na ~i na za po sta vqa we pri vre de na zdra ve no ge tra je pet pu ta du `e ne go {to nas je svet ska po {ast za hva ti la. Na i me, dve de ce ni je Sr bi ja je u eko nom skoj kri zi a, ako je ve ro va ti stru~ wa ci ma, iz we sko ro iza }i ne }e. Jer, no va svet ska sti `e, po ne ki ma je ve} tu, a dr `a va, ko ja pro jek tu je da joj pri vred ni rast za ce lu na red nu go di nu bu de 1,5 od sto BDP-a, ne mo `e ra ~u na ti na opo ra vak, ni ti mo `e iz be }i do dat no sma we we pla ta i spre ~i ti no ve ot ka ze. Po go to vo ako se zna da se broj za po sle nih sko ro iz jed na~ nio sa bro jem pen zi o ne ra i da sva ki ot kaz ko ji }e usle di ti mo `e do ve sti do sta vqa wa zna ka jed na ko sti iz me |u onih ko ji ra de i onih ko ji su od ra di li rad ni vek i ~e ka ju svo je re dov ne me se~ ne pri na dle `no sti.

Pre ma po da ci ma sin di ka ta, sa mo od 2000. go di ne do da nas broj za po sle nih u Sr bi ji sma wen je za 520.000. De le ga ci ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da po ~et kom ove go di ne za pa wi la je srp ske vla sti, ali i iste te sin di ka te, po dat kom da je od po ~et ka svet ske eko nom ske kri ze, da kle od kra ja 2008, pa do po ~et ka 2011. bez po sla osta lo 400.000 rad ni ka. Na i me, sin di ka ti su sve do ta da ima li svo ju pro ce nu o ot ka zi ma u po sled we dve go di ne i po mi wa li su naj vi {e 260.000 uga {e nih rad nih me sta. Da kle, MMF je na ne ki na ~in – a mno gi su sklo ni ji da ve ru ju we mu ne go na {oj sta ti sti ci – do {ao do “do dat nih” 140.000 za ko je smo br `e bo qe smi sli li da su to za pra vo oni ko ji su ra di li na cr no u gra |e vi nar stvu, ugo sti teq stvu, tu ri zmu… No, bez ob zi ra na ne mu {to i na da sve ru gob no ob ja {we we “vi {ka” ot ka za, ni ko iz Sr bi je se ni je ni usu dio da ospo ri iz re ~e nu broj ku od 400.000 uga {e nih rad nih me sta za dve go di ne kri ze.

Da zlo bu de ve }e, sko ro svi ot ka zi usle di li su u pri vre di, jer je broj onih ko ji su osta li bez rad nom me sta u dr `av nom apa ra tu i jav nom sek to ru mi ni ma lan,

V

ZA[TO JE VLADA SRBIJE DOBILA @ESTOKE KRITIKE ZBOG NA^INA NA KOJI SE BORI PROTIV KORUPCIJE

Za sve je kriv pola-~ovek pola-slon S

tal ni ko or di na tor UN u ka pa ci tet. Pa u woj, me |u 44 za po Sr bi ji Vi li jam In fan te sle na, ne ma ni jed nog kri mi no lo ga, neo bi~ no je o{tro sre di - ni jed nog kri vi ~a ra, ni jed nog eti nom sed mi ce kri ti ko vao Vla du Sr - ~a ra. [to je jo{ pro ble ma ti~ ni je, bi je zbog iz o stan ka zna ~aj nih re - sti ~e se uti sak da Agen ci ja i ne te zul ta ta u bor bi pro tiv ko rup ci je, `i da taj ka pa ci tet raz vi je, ne go ali to ni je iz ne na di lo prof. dr sma tra da je we na for ma cij ska po Alek san dra Fa ti }a, di rek to ra zi ci ja u struk tu ri srp skih in sti Cen tra za bez bed no sne stu di je. Jer, tu ci ja ne ka vr sta za me ne za stru~ stru~ na jav nost u Sr bi ji odav no nost. Na `a lost, po ka za lo se da kod ima za mer ki i na pri stup dr `a ve nas for mom i da qe ili za ma gqu ju tom ogrom nom pro ble mu, a po go to - kru ci jal na pi ta wa, ili se wom ma vo na rad Agen ci je za bor bu pro tiv {e pred iz bo re – na vo di dr Fa ti}. ko rup ci je.

Sa go vor nik „Dnev ni ka” se, ina – Rak ra na vla di ne bor be pro tiv ~e, sla `e sa oce na ma da su sve do sa ko rup ci je le `i u dva pro ble ma. da {we „ak ci je” Agen ci je za bor bu Pr vi je da se ig no ri {e sve {to je pro tiv ko rup ci je, od „lo va” na ve} ura |e no. Dru gi pro blem je da pred sed ni ke op {ti na ko ji su isto se stal no, upor no i do sled no iz be - vre me no bi li i po sla ni ci, pa do ga va stru ka; ume sto to ga se oku pqa ak tu el ne pro ziv ke SNS-a i URS-a, slu `be ni~ ki ka dar pred sta vqa tek pu u ra znim ko mi si ja ma ko za ma zi va we ko je bi tre ba lo da su Kod nas se formom o~i ju jav no sti. eks pert ske, i le gi sto ji vi {e i daqe ili zamagquju na ~– i Po ti mi {u po lu pe ~e ni na ka ko u jav krucijalna pitawa, i ~e sto sme {ni tek nom mwe wu na pra ili se wom ma{e sto vi an ti ko rup cij vi ti di ver zi ju, pa skih stra te gi ja pot da gra |a ni ne raz pred izbore pi si ma „{i ro ke ba (Aleksandar Fati}) mi {qa ju o su ze” ~u ve nih jav nih {tin skim stva ri po sle ni ka op {te ma. Agen ci ja se te prak se – ka `e nam dr o ret ski ba vi pi ta Fa ti}. wi ma ko ja su u we noj nad le `no sti, Pod se }a ju }i na po ~e tak si stem - ali ne onim kru ci jal nim, ve} me ske bor be pro tiv ko rup ci je na kon dij ski i po li ti~ ki pro pul ziv nim, de mo krat skih pro me na, on na vo di a ko ja su u su {ti ni tri vi jal na. I da je ras pra va o for mi ra wu an ti - na taj na ~in po ku {a va da is pu ni ko rup cij ske agen ci je za po ~e la vre me i jav ni pro stor i ta ko ubr zo po for mi ra wu ka bi ne ta Zo - oprav da svo je po sto ja we. Dru gim ra na \in |i }a. U to vre me je an ti - re ~i ma, ona u ovom tre nut ku ne ko rup ci ji ski tim Vla de Sr bi je de - slu `i ni ~e mu za i sta ko ri snom u lo vao pri Mi ni star stvu fi nan si - bor bi pro tiv ko rup ci je! – tvr di ja, na ~i jem je ~e lu bio Bo `i dar di rek tor Cen tra za bez bed no sne \e li}. stu di je.

– \in |i }e va vla da je do sta to ga Sli~ na je si tu a ci ja bi la i u Hr ura di la u smi slu me |u na rod nih vat skoj, sve dok Evrop ska uni ja ni in te gra ci ja i pri stu pa wa kon - je od lu~ no pre se kla i re kla da ta kret nim me ha ni zmi ma za su prot - ko vi {e ne mo `e, a re zul tat je to sta vqa we ko rup ci ji. Ta da smo da se do bar deo po li ti~ kog esta ima li i de ba tu ka ko tre ba da iz - bli {men ta na {ao iza re {e ta ka u gle da an ti ko rup cij ska agen ci ja i Re me tin cu, dok }e dru gi pla ti ti is kri sta li sa le su se dve op ci je: ce nu na iz bo ri ma. ili da to bu de sa ve to dav no te lo, – Evrop ska uni ja nam je do sa da ili da for mi ra mo ozbiq nu in sti - na po qu bor be pro tiv ko rup ci je tu ci ju sa iz vr {nim ovla {}e wi ma, gle da la kroz pr ste, jer je ce ni la da na lik oni ma u Sin ga pu ru ili je ov de po li ti~ ka po la ri za ci ja Hong kon gu. Nas ne ko li ko se za la - ipak opa sni ji pro blem – na vo di dr ga lo za tu dru gu op ci ju, ko ja je na Fa ti}. – Me |u tim, sa da od mno gih kra ju pri hva }e na i na tim te me qi - evrop skih po li ti ~a ra mo `e mo ~u ma je pri pre mqen pred log za ko na, ti isto vet nu re ~e ni cu: na ma je sa da da bi ga pr va vla da Vo ji sla va Ko - pot pu no sve jed no ko ja }e od dve vo {tu ni ce po vu kla iz par la men ta i de }e op ci je po be di ti. I mi slim da na kra ju smo kao re zul tat do bi li su upra vo to uslo vi u ko ji ma oni to {to sa da ima mo: sa svim dru ga - mo gu da kre nu sa po sta vqa wem ~i ju Agen ci ju, ne ku vr stu po la-~o - ozbiq ni jih pi ta wa na te mu ko rup ve ka po la-slo na, mit sko bi }e iz ci je vla sti, ali i ko rup ci je opo zi du bi na za ko ~e ne srp ske tran zi ci je ci je. Uosta lom, ni je slu ~aj no da je – na vo di pro fe sor Fa ti} ko or di na tor UN kri ti ko vao Vla Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, du Sr bi je, kao i {to se pred stav ve} sa me in ge ren ci je Agen ci je, po - nik EU Ven san De `er ozbiq no za put vo |e wa imo vin skog re gi stra, ka ~io sa pre mi je rom Cvet ko vi }em da va wa mi {qe wa o mo gu }em kon - zbog na me re da se uki ne Upra va za flik tu in te re sa po je di nih funk - jav ne na bav ke. Zbog sve ga to ga me ci ne ra ili po sled wih da na pro ce - na kra ju ne bi za ~u di lo, na pro tiv, wi va wa da li je ne ka stran ka za po - da po sle iz bo ra An ti ko rup cij ska ~e la kam pa wu pre kam pa we – sve su agen ci ja u ovoj for mi bu de uki nu to ne iz vr {ni po slo vi ko ji, za pra - ta, te da se for mi ra pot pu no no va vo, uo{te ne na pa da ju sa mu su {ti nu struk tu ra ili da se po sto je }a ra di ko rup ci je u Sr bi ji. kal no pro me ni. I ne bi me iz ne na – Agen ci ja se na kra ju iz ro di la u di lo da se za tra `i od go vor nost za svo ju su prot nost: Ne ma ne ka na ro ne ~i we we u svim tim or ga ni ma za ~i ta ovla {}e wa, ali se ba vi bor bu pro tiv ko rup ci je. stru~ nim po slo vi ma za ko je ne ma n Mi ro slav Sta ji}

od no sno da le ko ma wi ~ak i od pla ni ra nog. Na i me, na po ~et ku eko nom ske kri ze Vla da Sr bi je je pred lo `i la, a po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je usvo ji li, Za kon o ogra ni ~e wu bro ja za po sle nih u ad mi ni stra ci ji, ko jim se broj za po sle nih ima sma wi ti za 10 od sto – da kle, za oko 3.400 rad ni ka. Od ta da do da nas bez po sla je osta lo sa mo 670(!?) ~i nov ni ka, od ko jih

– a na dru goj u{u {kan i si gur ni jav ni sek tor, on da je sa svim lo gi~ no {to se u Sr bi ji od ukup no 1,75 mi li o na za po sle nih sva ki ~e tvr ti “udo mio” u dr `av nu slu `bu. I {to nam svi ne za po sle ni ma {ta ju da ra de za dr `a vu, ko ja se po ka za je ve} go di na ma kao naj bo qi ga zda. Jer jed no stav no da je ka pom i {a kom, i kad ra di{ i ka da na po slu sa mo ~i ta{ no vi ne.

se 180 `a li lo na od lu ku a na po sao je vra }e no wih 25.

Za ot pre mi nu 629 slu `be ni ka is pla }e no je iz dr `av ne ka se 350.893.311 di na ra (!!!!!), ni su osta li za ko nu ti ni za jed nu ne is pla }e nu pla tu i ured no im je upla }i van pen zi o ni sta`. Za raz li ku od wih, ogrom na ve }i na od pre ko 399.000 ot pu {te nih pro iz vod nih rad ni ka mo ra la je da ode bez ika kve ot pre mi ne, sa to va rom ne is pla }e nih za ra da i pri de ne po ve za nim sta `om, jer wi ho ve ga zde go di na ma ni su iz mi ri va le do pri no se.

U si tu a ci ji ka da je su na jed noj stra ni ma sov ni ot ka zi u pri vat nom sek to ru – u ko jem je i ina ~e pla ta zna ~aj no ma wa i gde rad ni ci ne ma ju ni ka kvu ni si gur nost ni ga ran ci ju da }e za dr `a ti rad no me stu

Kod dr `a ve su pla te si gur ne, si gur nost rad nog me sta je da le ko ve }a od one ko ja po sto ji kod pri vat ni ka, ured no se po ve zu je sta`, upla }u ju zdrav stve ni do pri no si, kra }e je efek tiv no rad no vre me, do bi ja ju se ra zni bo nu si, ju bi lar ne na gra de, va ri ja bi le, sti mu lan si… Na {a isti na, a za wu eko nom skog pro kri }a ne ma ni ti }e ga u ta kvom od no su sna ga sko ro bi ti, je ste da ~e tvr ti na rad ni ka da nas u Sr bi ji `i vi od dr `a ve. U od no su na evrop ski pro sek, srp ski jav ni sek tor upo {qa va tri pu ta vi {e rad ni ke. Sa mo ovaj po da tak do vo qan je da po ka `e za {to smo na evrop skom eko nom skom dnu, ali i da iz we ga ne }e mo iza }i dok san i `e qa svih bu de sa mo da `i ve od dr `a ve – ali ne i da za i sta ra de za wu.

T E M A „ D N E V N I K A ” : KAKO SU NESTALI VELIKI GRA\EVINSKI GIGANTI

Posle Tita slabo cene neimare

ako je srp sko gra |e vi nar stvo u~e stvo va lo s vi {e od 60 od sto u ne ka da {wem ju go slo ven skom, ko je je po sle Dru gog svet skog ra ta ze mqu po di glo iz pe pe la, a {i rom pla ne te iz gra di lo broj ne gra |e vi ne na go to vo svim kon ti nen ti ma – od vo do tor we va i bra na, do ho te la, sta no va i pu te va, da nas je ova pri vred na gra na u na {oj ze mqi ne na ko le ni ma, ne go je go to vo ne ma. Ve li ki gi gan ti su ne sta li, mno gi su u ste ~a ju ili pred po ni {ta va wem ne u spe le pri va ti za ci je, pro iz vo |a ~i gra |e vin skog ma te ri ja la po la ko ga se pe }i, a oni {to ka ko-ta ko ra de, uglav nom su za po sle ni kod stra nih kom pa ni ja kao po di zvo |a ~i, ali u vla sti toj ze mqi. I dok ovi po sled wi tek pre `i vqa va ju, a o pri vred nom raz vo ju ne ma ni re ~i, jo{ uvek ni je za vr {en ni glav ni put ni Ko ri dor 10; o `e le zni~ kom se vi {e ni ne go vo ri, a Ko ri dor 7 (Du nav) i ta ko zva ni Ko ri dor 11 su vi {e u sno vi ma ne go ja vi.

Pred sed nik Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti i do a jen srp skog gra |e vi nar stva Ni ko la Haj din iz ja vio je ovih da na da bi Sr bi ja mo gla da vra ti sta ru sla vu u gra |e vi nar stvu i po no vo po sta ne vo de }a evrop ska ze mqa u toj obla sti. No, on je isto vre me no i upo zo rio da bez in fra struk tur nog raz vo ja ne ma pra vog na pret ka ze mqe i da se to po seb no od no si na iz grad wu sa o bra }aj ne in fra struk tu re – auto pu te va, mo sto va, tu ne la...

To su biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke odav no shva ti le, ta ko da da nas, pre ma re ~i ma pro fe so ra Sa o bra }aj nog fa kul te ta Mi la na Vu ja ni }a, Slo ve ni ja ima 640 ki lo me ta ra auto pu te va, Hr vat ska 1.240, a ube dqi vo naj ve }a Sr bi ja – sve ga 600 ki lo me ta ra, ko ji ni su pri de kom ple ti ra ni. [ta se do go di lo sa srp skim gra |e vi nar stvom ko je je osam de se tih go di na do no si lo ze mqi oko 2,5 mi li jar de do la ra s ino stra nih gra di li {ta ({to da nas vre di bar 12 do 13 mi li jar di ze le nih nov ~a ni ca) i ko je je sa mo u Be o gra du za po {qa va lo oko 100.000 rad ni ka – u „Kom gar pu” je ne ka da ra di lo do 11.000 qu di, „Ra du „ 7.000, ko li ko i „Trud be ni ku”, „ Ener go pro jek tu” oko 5.500...?

Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja -

I

la u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da su sve ve li ke in ve sti ci o ne ra do ve po Ira ku, Li bi ji, Ru si ji, Ju `noj Ame ri ci i Afri ci re a li zo va li iz vo |a ~i iz na {e ze mqe ko ji su bi li spe ci ja li zo va ni za po je di ne vr ste po sla. Od po zna ti jih fir mi iz tog vre me na u Hr vat skoj je bi lo ne ko li ko kom pa ni ja: “Hi dro e lek tra”, “Teh ni ka”, “Lav ~e vi}” iz Spli ta i “In du stro grad wa”. U Bo sni –„Ko za ra”, „Vra ni ca” i „Ener go in vest”. Slo ven ci su uglav nom is po ru ~i va li opre mu i bi le je ja ke fir me „Pi o nir” iz No vog Me sta i „Slo ve ni ja ce ste”, iako im je ni sko grad wu pre -

Doma}i resursi Go ran Ro di} ka `e da nam ne bi tre ba li to li ki kre di ti za iz grad wu pu te va ka da bi smo ko ri sti li do ma }e re sur se, od do ma }e opre me i rad ne sna ge, do ka me no lo ma i as falt nih ba za.

A ka da se ra de ve li ki po slo vi u ino starnstvu, Ro di} ka `e da nas pr vo pi ta ju da li ima mo ospo so bqe ne fir me da ra de po sao od po ~et ka do kra ja: pro jek to va we, nad zor, iz grad wa... Xa be do bri stru~ wa ci ako ne ma or ga ni za ci je, ga rant nog fon da i raz voj ne ban ke, ko ju tre ba da stvo ri dr `a va.

Uosta lom, ka te go ri ~an je na{ sa go vor nik, dr `a va ako mo `e gra |a ni ma da ga ran tu je {ted wu do 50.000 evra, mo `e i gra |e vin ci ma do 250 mi li o na evra za po slo ve vred ne mi li jar de.

te `no ra di la srp ska ope ra ti va, kao {to „Pla num”, „Mo sto grad wa”, „Ener go pro jekt”, „Rat ko Mi tro vi}”.

Te {ko je raz u me ti da je biv {a Ju go sla vi ja, ko ja je ima la oko 20 mi li o na sta nov ni ka raz vi la ta kvu gra |e vin sku ope ra ti vu ko ja je na ino gra di li {ti ma ostva ri va la dva na est pu ta vi {e do la ra od jed ne Tur ske (Ju go sla vi ja – 2,5 mi li jar de do la ra, Tur ska 200 mi li o na do la ra), a da da nas ta evro a zij ska ze mqa ostva ru je 140 pu ta ve }i de vi zni pri hod od Sr bi je (oni 28 mi li jar di do la ra, mi

oko 200 mi li o na). Ako za ne ma ri mo de ve de se te go di ne sank ci ja, bom bar do va wa i kri ze u Sr bi ji, ipak, ne ja sno je za {to gra |e vi na ni je bo qe tre ti ra na po sled wih 11 go di na.

Ro di} ka `e da ka da god je Jo sip Broz plo vio po sve tu, so bom je vo dio ve li ku eki pu qu di ko ji su na li cu me sta ugo va ra li po slo ve. Mno ge ze mqe su nas, za hva qu ju }i upra vo Ti tu, obe ru~ ke pri hva ta le, po seb no ne svr sta ne, ali ta da su na {i ne i ma ri ima li i re fe ren ce i ga ran ci je ja ke „Be o ban ke„. U me |u dr `av nim po slo vi ma ma lo se ra di lo za ke{, uglav nom se do pre ma la naf ta i raz ne ru de ko je su re ek sper to va ne za ze mqe Za pad ne Evro pe.

I na {i pred sed ni ci su po sle de mo krat skih pro me na ho do ~a sti li po sve tu, od Ki ne do Ru si je i da qe, raz go va ra li s broj nim dr `av ni ci ma, ti po va li na u~e {}e u no vim po slo vi ma od Bra zi la do Ka zah sta na i Azer bej xa na i ugo va ra li kre di te za iz grad wu Sr bi je. Ali, ma lo vaj de je bi lo od tih pri ~a, pa smo tu gde smo. Ro di} ob ja {wa va da je to za to {to su na kqu~ nim me sti ma po gre {ni qu di, {to su fir me osla bqe ne i pro pa le, za hva qu ju }i lo {oj pri va ti za ci ji i ukup noj ne bri zi dr `a ve.

Na{ sa go vor nik na vo di pri mer Slo ve ni je i Hr vat ske, ko je su 90 od sto in fra struk tu re iz gra di le za po {qa va ju }i vla sti te fir me. I oni su do `i ve li ne ku vr stu pri va ti za ci je, ma lo su se tran sfor mi sa li, ali su i jed ni i dru gi sa ~u va li svo ju ope ra ti vu. Dr `a va je sta la iza wih i da va la im ve li ke re fe rent ne po slo ve. A ako gra |e vin ci ima ju re fe ren ce i ban ke ko je ih pra te, on da ima ju i po sao i bu du} nost.

U kom {i lu ku se fir me ni su pri va ti zo va le sa mo zbog imo vi ne, ne go se gle da lo una pred da se osta ne u po slu. Kod nas su, pak, broj ne pu tar ske fir me oku pqe ne u NI BENS gru pi do ve de ne su na ivi cu ste ~a ja, a na ka rad na je bi la pri va ti za ci ja i u „Kom gra pu” i „Ra du”. Na {a ope ra ti va je, ka `e Ro di}, sa se ~e na jer dr `a va ni je vi de la zlat nu ko ku u obla sti gra |e vi nar stva, iako su, po red po qo pri vre de, gra |e vin ska in du stri ja i gra |e vi nar -

c m y

dnevnik PO SAO U AD MI NI STRA CI JI

samo 650 }ate Da ne voa bu de ve }a, u pe ti ni srp skih op {ti na rad no me sto jo{ je di no ima ju za po sle ni u jav nom sek to ru, od no sno da ni je dr `av nog po sla bi le bi to lo kal ne sa mo u pra ve bez ijed nog za po sle nog a sa ogrom nim bro jem ne za po sle nih i pen zi o ne ra. Jer, pri vat ni ci su od ne raz vi je nih op {ti na dav no di gli ru ke i ve }i na wih oti {la je u ve }e gra do ve jer su i dr `av ne sti nu la ci je da ula `u u wih ve }e i si gur ni je pa sa mim tim i ne ma ko da za po {qa va pro iz vod ne rad ni ke. Ne ka da ja ki in du strij ski kom plek si su dav no za tvo re ni, a ono ma lo pre o sta lih na kon pri va ti za ci je sve lo je broj rad ni ka na mi ni mum, ta ko da su ce le va ro {i ce osta le bez za po sle nih jer je, po pra vi lu, ve }i na sta nov ni ka ra di la u pro iz vod wi.

Oni ko ji ni su na vre me us pe li da se “pre {al ta ju” i pre ba ce se iz pro iz vod we u jav ni sek tor pre ko ra zno ra znih par tij skih li sta – da nas su na tr `i {tu ra da.

Za otpreminu 629 slu`benika ispla}eno je iz dr`avne kase 350.893.311 dinara (!!!!!)

Na i me, is ku stvo go vo ri da se ve} go di na ma naj bo qi po slo vi, da kle oni dr `av ni, do bi ja ju pre ko ve ze i da odav no par tij ska kwi `i ca za me wu je po {te no ste ~e ne di plo me, zna we i is ku stvo. Pro ce ne su, re ci mo, da je vi {e od 50 od sto slu `be ni ka u dr `av nim fir ma ma po sao do bi lo pre ko ve ze. Ono {to, pre ma ana li zi In fo stu da, mo `e da iz ne na di, je ste po da tak da se i u do ma }im pri vat nim fir ma ma u ~ak 39 od sto slu ~a je va do po sla do la zi ta ko |e pre ko ve ze, dok u stra nim kom pa ni ja ma ~e tvr ti na no vo za po sle nih do bi ja rad nu kwi `i cu za hva qu ju }i pre po ru ci – ma da je tu par tij ska pri pad nost mno go ma we bit na i od lu ~u ju }a u za dr `a va wu rad nog me sta.

Elem, ot kaz je ota kaz ma gde bio i ni kog ne bi ra do va lo – ni ti je to i~i ja `e qa – da bez po sla osta ju sa mo oni iz jav nog sek to ra. Uosta lom, ni ti bi to iz vu klo Sr bi ju iz kri ze u ko joj se na la zi. Ali, sa svim je si gur no da bi, da je od nos dru ga ~i ji od ovog ko ji je ste, od no sno da je mno go vi {e pro iz vod nih rad ni ka od onih ko ji `i ve na ra ~un dr `a ve, i eko nom ska si tu a ci ja bi la bo qa. Jer, ako se za i sta do go di ono {to stru~ wa ci prog no zi ra ju i pri vat ni ci na sta ve da za tva ra ju fir me i ga se rad na me sta, iova ko te san i pre na pet bu xet bi }e jo{ ma wi. A ta da nam je kar ta u jed nom prav cu ~e ki ra na. n Qubinka Male{evi}

nedeqa20.novembar2011.

5

S U S R E T I : RA DO VAN \U RI ^IN, STO ^AR IZ SA NA DA

Dr`ava da agraru poma`e seqa~kom logikom o ro di ca Ra do va na \u ri ~i na vod wom mle ka, te ta ko Su bo ti~ koj svo je kqu se – ka te go ri ~an je \u ri iz Sa na da po sve }e na je go ve mle ka ri sva ko dnev no is po ru ~u ju ~in. dar stvu, a to vu ju na di i pro vi {e od 200 li ta ra mle ka.

On ta ko |e pri me }u je da na ce ne iz vod wi mle ka pod re |e na je ra tar – Obi~ no nas pi ta ju ko li ko kra - in pu ta ko je ku pu je sve vi {e uti ca ja ska pro iz vod wa na 106 hek ta ra. U va po je de hra ne, ko li ko da je mle ka ima ju i kre ta wa na svet skom tr `i sta ji po ro di ce \u ri ~in je u to vu 60 ili ko li ki je pri rast kod to va ju na - {tu: ju na di, 20 kra va mu za ra, 10 ste o nih di u od no su na utro {e nu hra nu. Mi – ^im na ber zi po sku pi ba rel ju ni ca i 15 te la di, ta ko da po hek ta sve uspe va mo da ura di mo sa mi i ima - naf te u Ame ri ci, od mah nam se za ru ob ra di ve po vr {i ne ima ju po gr mo sop stve nu ra ~u ni cu. Zna mo {ta ra ~u na va, a mi za ce ne na {ih pro lo krup ne sto ke {to se ukla pa u do nam va qa ra di ti, sa mo bi nam tre - iz vo da ne ma mo ni ka da ga ran ci je, ma }e i svet ske agrar ne stan dar de, ali ne i ra ~u ni ca ka da se pod vu ~e cr ta za trud po ro di ce ko ja se od ne dav no po de li la u dva re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva, po {to se i sin Mi lo rad (20) po za vr {et ku auto me ha ni ~ar skog za na ta opre de lio za eg zi sten ci ju u po qo pri vre di.

– Sto ~a ri su ne kad i bo qe `i ve li – kon sta tu je Ra do van \u ri ~in. – Sa da ga ran ci ju za ce nu me sa ne ma mo. Ima li smo sub ven ci je za tov ju na di, pa su uki nu te. ^u di me i za {to je do zvo qen iz voz te la di, a ne sa mo me sa i go to vih pro iz vo da.

Ili, ako ve} ne }e ili ne mo gu da iz vo ze me so i pre ra |e vi ne, bar da na ino stra no tr `i {te pro da ju uto vqe nu ju nad ko ja je sprem na za pre ra du. Te lad je i ova ko sku pa za sta vqa - Ra do van \u ri ~in: Sto ~a ri ma ume sto re gre si ra nog ve {ta ka tre ba go ri vo we u tov, a ako se bu de iz vo - za |u bre we wi va staj wa kom zi la bi }e jo{ sku pqa, pa ume sto da ba lo obez be di ti ve }u si gur nost da pa je te {ko iz vo di ti ra ~u ni cu da iz vo zi mo me so, mi }e mo ga jo{ vi {e bi smo mo gli da ula `e mo, {to mo ra li smo u plu su ili mi nu su. Sto ku uvo zi ti, i to mno go lo {i jeg kva li - bi ti za da tak dr `a ve. je di n o is p o r u ~ u j e mo na k up c i ma, te ta ne go {to ga mi pro iz ve de mo.

No, po Ra do va no vim re ~i ma, ono jer oni od mah kod pre u zi ma wa ro bu Ra do van ve li da ra ~u ni cu ne sta - {to se u po sled we vre me ra di – ni - pla }a ju u go to vi ni. Kla ni ~a ri ka vqa na pa pir, jer bi ih mo `da di gi - je ono pra vo. da do |u, od mah ra ~u na ju rand man i tron od vra }ao od ono ga ~i me se fa – To je kao ka da ko ba si ce tre ba da obe }a ju pla }a we u ro ku od me sec mi li ja ba vi. Te le od 140 ki lo gra ma, na pra vi te bez me sa. Tre ba lo bi da na, ali ni kad ne zna{ {ta te ~e ko je se sta vqa u tov, do sa da se pla - obez be di ti vi {e si gur no sti na ma ka do is pla te. Ni ko se ne oba zi re }a lo 500 evra, a sa da zbog iz vo za pro iz vo |a ~i ma. Kod me ra za una - da li se po me ri kurs evra i na{ ima te ne den ci ju ra sta. Ki lo gram pre |e we agra ra, pa i sto ~ar stva, trud obez vre di, a na ma se uvek oba `i ve va ge tov nih ju na di je ovih da - dr `a va mo ra i}i se qa~ kom lo gi - ve ze ve zu ju za evro. Kla ni ca mo `e na oko dva evra. To vom ju na di \u ri - kom, a ne po se za ti za uvo zom i kre - do ta da da pro me ni vla sni ka ili da ~i ni se, ina ~e, ba ve ve} de ce ni ja ma di ti ma i i}i na ru ku tr go va~ kim pro pad ne, pa da skroz osta ne mo i ima ju is ku stva, a ba ve se i pro iz lo bi ji ma. Tre ba se uzda ti u se i u krat kih ru ka va.

P

\u ri ~i ni se ju ku ku ruz, lu cer ku, sun co kret, ne {to so je i p{e ni ce, ta ko da obez be |u ju sto~ nu hra nu za sop stve nu pro iz vod wu. Ne ki od ra tar skih pro iz vo da, po put sun co kre ta i so je, me wa ju se za sun co kre to vu i so ji nu sa~ mu, ili ih, uko li ko pa ri te ti ni su po voq ni, pri pre ma sam. Ta kav je sa da slu ~aj sa so jom, jer se za ki lo gram is po ru ~e ne so je nu di 20 do 30 od sto ma we so ji ne sa~ me, pa se je sor tu ko ja se ne mo ra do ra |i va ti u fa bri ci, ta ko da je sam me qe i di rekt no me {a u sto~ nu hra nu.

– Do sa da smo sva ula ga wa za una pre |e we sto ~ar ske pro iz vod we uvek obez be |i va li sop stve nim di na rom, bez kre di ta. U sop stve noj re `i ji upra vo smo za po ~e li grad wu vi {e na men skog objek ta po vr {i ne 600 kva drat nih me ta ra, ko ji }e slu `i ti za tov ju na di i sme {taj me ha ni za i cje, ali mo }i }e da se pri la go di i za dru ge po tre be – pre do ~a va \u ri ~in.

Na{ sa go vor nik je ne za do vo qan sa da {wim si ste mom sub ven ci ja, pre sve ga {to se kao po pra vi lu ka sni sa do no {e we me ra i pri li kom is pla ta iz dr `av ne ka se, a uka zu je da ima i ne lo gi~ nih, kao {to su one ko je se da ju za upo tre bu mi ne ral nih |u bri va.

– Po treb no je da imam ra ~u ne za utro {ak mi ne ral nih |u bri va u iz no su od 9.000 di na ra po hek ta ru da bih ostva rio sub ven ci ju od 6.000 di na ra, na ko ju tre ba ~e ka ti, a na dru goj stra ni, kao sto ~ar, ne mam uop {te po tre bu za to li kom upo tre bom ve {ta ka. Ne deq no iz sta ja sa pre ko so ti nu gr la krup ne sto ke imam tri va go na staj wa ka i sva ke go di ne |u brim 30 hek ta ra ora ni ce. Ali za iz vo `e we staj wa ka na wi ve utro {i se do sta naf te, ta ko da bih, ume sto sub ven ci je za ve {ta~ ko |u bri vo, imao vi {e po tre be za re gre si ra wem go ri va, pa bi ne ko ko bri ne o po qo pri vre di mo rao i o to me vo di ti ra ~u na. n Milorad Mitrovi}

USKO RO PO ^I WE PRI ME NA ZA KO NA O ZA [TI TI KO RI SNI KA FI NAN SIJ SKIH USLU GA

I banke }e sada boleti glava a kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga je jo{ od le tos de `ur na te ma, a gu ver ner NBS De jan [o {ki} je na ja vio da }e ve} 5. de cem bra, ka da po ~i we we go va pri me na, po ~e ti i kon tro la po slov nih ba na ka. Su per vi zo ri, da kle, kre }u kroz dve sed mi ce, a za ne po {to va we no vog pro pi sa pred vi |e ne su ka zne od po la mi li o na pa do tri mi li o na di na ra. No vi za kon do net je, pod se ti mo, u skla du s di rek ti vom Evrop ske uni je, pa }e srp ski kli jen ti do bi ti od li~ nu za {ti tu.

Naj va `ni ja no vi na je da }e ga {e we ra ~u na, iz da va we po tvr de o to me kao i o za tvo re nom kre di tu – bi ti bes plat ni. Uki da ju se i na kna de za po di za we di na ra i de vi za; ta ko |e, ban ke za no ve kre di te s pro me wi vom ka ma tom ne }e sme ti da na pla }u ju na kna du kod pre vre me ne ot pla te. Za zaj mo ve s fik snom ka ma tom ta na kna da, pak, ne sme da bu de ve} od je dan od sto.

Svi ob ra ~u ni za no ve zaj mo ve i li zing na kna de i}i }e po sred wem kur su NBS. Kli jent ima pra vo da od u sta ne od ve} za kqu ~e nog ugo vo ra o kre di tu, do zvo qe nom mi nu su, ko ri {}e wu kre dit ne kar ti ce, ugo vo ru o fi nan sij skom li zin gu ili fi nan sij ske po god be dru ge vr ste u ro ku od 14 da na od za kqu ~e wa ugo vo ra, bez na vo |e wa raz lo ga za od u sta nak.

Ban ke i li zing kom pa ni je }e mo ra ti kli jen ti ma da po nu de na uvid na crt ugo vo ra, i mo }i }e da pro me ne ugo vo re nu fik snu ka ma tu sa mo uz sa gla snost ko ri sni ka. Ka ma ta mo ra bi ti ja sno od re di va a ne mo `e se uskla |i va ti s pa ra me tri ma ko ji su una pred po zna ti i od re di vi, kod {te de we i kod svih vr sta po zaj mi ca, kao {to su re fe rent ne sto pe, euri bor itd. Ugo vo ri za po slo ve na ko je se ovo od no si a ~i ja je ot pla ta u to ku, kao i {ted wa, mo ra ju se usa gla si ti sa ovim pra vi li ma.

Z

Broz je sa svakog svog putovawa doneo i novi posao

stvo je di ni na{ ne to de vi zni iz vo znik ko ji do no si po slo ve i ve zu je uz se be ogrom nu pro iz vod wu. Me |u tim, ka te go ri ~an je sa go vor nik „Dnev ni ka”, „pri va ti za ci ju su vo di le ne zna li ce i ona je oti {la po gre {nim pu tem, upro pa stiv {i svet ski pre po zna tqi ve fir me”.

Od sta rih fir mi ko je bi mo gle da vra te sta ru sla vu osta li su „Mo sto grad wa”, „Ener go pro jekt”, „Pla num” i „Hi dro teh ni ka-Hi dro e ner ge ti ka” ko ja jo{ `i vi i ra di pr ven stve no u Al `i ru i Tu ni su. To prak ti~ no zna ~i da je srp ska ope ra ti va sve de na na par hi qa da rad ni ka ko ji bi mo gli da bu du per ja ni ca u ino stran stvu, ali uz po mo} dr `a ve, a ne kao pre pet-{est go di na ka da je upra vo dr `a va one mo gu }i la da na {i do bi ju iz grad wu no vog mo sta kod Be {ke, jer su na {e fir me bi le u blo ka di za 100 mi li o na. A, gle iro ni je, pod se }a Ro di}, dr `a va im je du go va la – 200 mi li o na.

I ta ko su stran ci do bi li po sao. n Ranka Dautovi}

U ob ra ~un efek tiv ne ka mat ne sto pe ubu du }e }e ula zi ti i tro {ko vi dru gih uslu ga ve za nih za kre dit, a ko je je do sa da naj ~e {}e sno sio kli jent, po put tro {ko va upi sa ho po te ke, fik sne pro vi zi je na ime na kna de za ob ra du zah te va i sli~ no. O to me da li ban ka ri po {tu ju no vi ne kli jen ti }e bi ti re dov no oba ve {ta va ni, a NBS }e ob ja vqi va ti i koje su ku }e pre kr {i le pra vi la.

I ka ko su se ban ka ri s tim sna {li?

Naj vi {e pri med bi bi lo je na mo gu} nost kli jen ta da od u sta ne od ve} sklo pqe nog aran `ma na i na pra vi la ko ja re gu li {u gu bi tak kar ti ce. Ipak, za no ve uslo ve ~lan Iz vr {nog od bo ra So si je te `e ne ral ban ke Mi ro slav Re bi} ka `e da su o~e ki va ni: – Ve }i nu stav ki ko je Za kon re gu li {e mi smo ima li i ra ni je ugra |e ne u

Iz me |u za {ti te i kri mi na la Od red be Za ko na po ko me u slu ~a ju gu bit ka ili kra |e kar ti ce ko ri snik pla }a sa mo 150 evra, bez ob zi ra ko li ko je nov ca s kar ti ce po tro {e no, naj vi {e je iz ner vi ra la ban ka re jer sma tra ju da se ta ko otva ra put zlo u po tre ba ma.

Pri me na te od red be star tu je po ~et kom 2012. Ban ke se pro tiv to ga bo re ta ko {to raz me wu ju po dat ke o ne po u zda nim kli jen ti ma.

U Od bo ru za ban kar stvo i osi gu ra we Pri vre de ko mo re Sr bi je raz ma tra ju da pred lo `e do no {e we po seb nog za ko na o plat nim kar ti ca ma – Mi u toj obla sti ne ma mo za o kru `en si stem – ka `e se kre tar Od bo ra Bra ni sla va @u ni}. – Zlo u po tre ba u ovoj obla sti ima u ce lom sve tu, pa su kod nas ~ak uve de na i no va kri vi~ na de la, ali po ka za lo se da to ni je do voq no. Za to ~e sto dr `i mo se mi na re za za po sle ne u tu `i la {tvi ma i pra vo su |u da bi raz u me li tu ma te ri ju i oba ve {ta va mo ih o tren do vi ma u sve tu.

Pred ban ka ri ma je ta ko ve} me se ci ma pre o bi man po sao ko ji sa da pri vo de kra ju. Jer ugo vo ra po ko ji ma se pra va i oba ve ze ostva ru ju, a ko ji su u to ku, ima mno go. Po da ci Kre dit nog bi roa Sr bi je go vo re da je sa mo ugo vo ra o kre di tu sa sta nov ni {tvom kod nas 1,25 mi li o na, kao i da ima 6,5 mi li o na par ti ja te ku }ih ra ~u na. Gru be pro ce ne go vo re da mo `da 70 i 80 od sto ovih aran `a na ban ka ri do pe tog idu }eg me se ca mo ra ju da uskla de.

na {u po slov nu po li ti ku. Re ci mo, ista vr sta kur sa pri pu {ta wu kre di ta kli jen tu i na pla te ra ta. Naj vi {e po sla ima }e mo u ve zi {ted we. Ka da kli jen tu is tek ne ugo vor a on se ne po ja vi na {a le tru, mi smo tu par ti ju auto mat ski re o ro ~a va li po naj pov qni jim uslo vi ma ko ji su va `i li u tom tre nut ku. Sa da }e mo o to me kli jen ta oba ve {ta va ti. U po je di nim ugo vo ri ma o kre di tu s fik snom ka ma tom mi smo na ve li da }e se ona uskla |i va ti sa ta ri fa ma ban ke, a sa da }e mo je sa mo pre to ~i ti u ~i sto

fik snu. Kod kre di ta s pro me wi vom ka ma tom ne }e bi ti pro me na, jer smo i pre do no {e wa Za ko na taj deo re gu li sa li na isto ve tan na ~in.

S od red ba ma o ka ma ta ma naj vi {e po sla ima ju i u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne, ka ko nam je po tvr dio di rek tor sek to ra za po slo ve sa sta nov ni {tvom Go ran Ra duj ko: – Mi smo ka ma te za zaj mo ve s va ri ja bil nom ka ma tom od re di li u skla du sa za ko nom, a kod fik snih smo osta vi li mo gu} nost ko rek ci je. To je bi la ne ka vr sta pre ven tiv ne kla u zu le, ali ona sa da ne }e vi {e bi ti u ugo vo ri ma i pred vi |e na fik sna ka ma ta osta je ka kva je ste do kra ja ot pla te. Isti na, mi to pra vo da je me wa mo u skla du s po li ti kom ban ke ni ka da ni smo ni ko ri sti li. Tek, sve te re vi zi je smo ve} ura di li. Ma wih ko rek ci ja je bi lo i kod {ted we. Na i me, na kon is te ka oro ~e wa, ako kli jent ni je na vra tio u ban ku, mi smo ulog vo di li kao par ti ju po vi |e wu. Me |u tim, od 5. de cem bra }e kli jent 15 da na una pred do bi ja ti oba ve {te we da oro ~e we is ti ~e i ko li ka je no va sto pa, pa }e mo }i da do |e u ban ku i od lu ~i ka ko `e li da ras po la `e nov cem. Uko li ko ne do |e, mi }e mo ulog po no vo oro ~i ti.

Ra duj ko sma tra da gra |a ni ne }e ko ri sti ti pre vi {e mo gu} nost da ras ki da ju ugo vor o kre di tu i dru gim po slo vi ma ko ji su ve} sklo pqe ni. Re ci mo, odo bra va we zaj ma ni je jed no stav no, zah te va pri li~ nu pa pi ro lo gi ju, pa se ni ko s tim ne }e igra ti. Do to ga }e do la zi ti u spe ci fi~ nim si tu a ci ja ma ka da, re ci mo, ne ko u me |u vre me nu osta ne bez po sla. Ipak, za gra |a ne je naj bit ni je da i ubu du }e pa `qi vo ~i ta ju ugo vo re, jer to je kom plek sna ma te ri ja i ne mo `e se raz u me ti na pr vi po gled.

– U sva kom slu ~a ju, mi slim da }e za kon do ne ti po {te ni ju kon ku ren ci ju na na {e tr `i {te – ka `e Ra duj ko. n Du{anka Vujo{evi}

6

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

SVE JE VI [E TU @BI PRO TIV FIR MI I PO SLO DA VA CA ZBOG NE IS PLA ]E NIH

Va pi mo za „su do vi ma ran zi ci o na re ci kla `a zna ~aj nog de la biv {ih sa mo u pra vqa ~a u na jam nu rad nu sna gu, ot pu {ta wa, ma sov ni ste ~a je vi i li kvi da ci je biv {ih dru {tve nih pred u ze }a, fir me na ru bu ban krot stva, mo bing, ne is pla }e ne za ra de i do pri no si i dru ge te {ke mu ke, te ra ju hi qa de rad ni ka u Sr bi ji da pra va iz rad nog od no sa is te ru ju pred su do vi ma. Ode qe wi ma za rad ne spo ro ve pri osnov nim su do vi ma u Sr bi ji go di {we otu da sti `e od ne ko li ko sto ti na pa do ne ko li ko hi qa da tu `bi pro tiv fir mi i po slo da va ca, iako je po zna to da po stup ci uglav nom tra ju go di na ma, kao i da su broj ni slu ~a je vi sti gli do Evrop skog su da za qud ska pra va u Stra zbu ru.

Po da ci Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta (ASNS) i dru gih sin di kal nih or ga ni za ci ja ka zu ju da se naj vi {e rad nih spro va po kre }e zbog ne za ko ni tih ot ka za, ne is pla }e nih za ra da, ne pla }e nog pre ko vre me nog ra da i is pla te mi ni mal nih za ra da is pod za kon skog mi ni mu ma, ne spro vo |e wa me ra bez bed no sti i zdra vqa na ra du, mo bin ga i ne po {to va wa sin di kal nih pra va.

Stru~ wa ci u obla sti rad nog pra va, kao i sin di ka ti i sa mi rad ni ci, uka zu ju da bi po stu pak rad nih spo ro va tre ba lo u~i ni ti efi ka sni jim.

Pred sed ni ca Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta Ran ka Sa vi} is ti ~e da taj sin di kat uvek po ku {a va da iz beg ne sud ske spo ro ve jer su sku pi i du go traj ni, ali da to ni je mo gu }e u svim slu ~a je vi ma.

Ide se, kad za to ima osno va, i na me di ja ci ju kod Agen ci je za mir no re {a va we spo ro va. ASNS je u ovoj go di ni, ka `e na {a sa go vor ni ca, imao oko 260 zah te va svo jih ~la no va za za {ti tu od ra znih vr sta ne za ko ni to sti po slo da va ca pre ma rad ni ci ma.

Po we nim re ~i ma, taj sin di kat je prav nom in ter ven ci jom kod po slo dav ca u 175 slu ~a je va us peo da vra ti svo je ~la no ve na po sao, a 57 su vra }e ni na po sao re {e wem in spek ci je ra da. U 279 slu ~a je va sin di kal nim ak ti vi sti ma je pru `e na za {ti ta od pri ti ska, op struk ci je ra da i ra znih vr sta dis kri mi na ci je, a pod ne to je i pet kri vi~ nih pri ja va zbog spre ~a va wa sin di kal nog de lo va wa.

– Po kre nu li smo i je dan broj spo ro va zbog mo bin ga, ali za sad ni je dan ni je pre su |en. Ima mo ve li ki broj iz vr {nih pre su da u

T

KRI MI NAL CI U RE GI O NU ^U VA JU BRAT STVO I JE DIN STVO KAO ZE NI CU OKA

Za kri mo se SFRJ jo{ uvek po sto ji e r et k a hap { e w a na { ih sta je ve li ki pro blem be gun ci ma – iz g red n i k a raz l i ~ i t ih ka `e ovaj is ku sni po li ca jac. fe l a, od naj b ru t al n i j ih Po we go vim re ~i ma, broj na hap ubi ca do naj per fid ni jih pre va ra - {e wa go vo re im da No vi Sad ni je na ta, ot kri va la su nam, po red osta - mu dar iz bor za skri va we: log, i to da su svo ja uto ~i {ta i ja – Ta ko smo, iz me |u osta lih, po red ta ke pro na la zi li u ze mqa ma re gi - na ve de nih dr `a vaq na Hr vat ske, ot o na, pa bi to mo glo po tvr di ti di - kri li i uhap si li Bo ri sla va Ta sov jag no zu da je od po koj ne Ju go sla vi je ca (28) iz Tre bi wa ko ji je is pred pre `i ve lo sa mo brat stvo i je din - di sko te ke u tom gra du ubio Kr sti stvo kri mi na la ca. I da ga ~u va ju vo ja Mi jo vi }a i ra nio tro ji cu we kao ze ni cu oka svog. U No vom Sa du go vih po za ni ka. Pri li kom li {e wa je, re ci mo, ove go di ne u apri lu slo bo de kod we ga je pro na |en pi uhap {en Mla den ^a ji} na osno vu {toq „glok„ i mu ni ci ja. Ta ko |e, me |u na rod ne po ter ni ce zbog ro bi - pro {le go di ne do li jao je Mar ko ja wa za ubi stvo po ~i we no na te ri - Ma {a no vi} (28) sa Ce ti wa, uhap to ri ji Hr vat ske. U voj vo |an skoj {en pod sum wom da je jo{ 2005. go pre sto ni ci je, ta ko |e na osno vu di ne na Ce ti wu ubio uja ka Mir ka me | u n a r od n e po t er n i c e, li { en Usko ko vi }a. Sta no vao je u iz najm slo b o d e i hr v at s ki dr ` a v qa n in qe nom sta nu sa `e nom i de te tom...

Ne ma li je broj slu ~a je va da na {i Mi le Emi no vi} za ko ji mu su kom {i je ve} iz ve sno vre me tra ga le gra |a ni, po sle iz vr {e nog kri vi~ zbog sum we da je deo or ga ni zo va ne nih de la, be `e u Bo snu gde mo gu da u|u sa mo s li~ nom kar tom, a do gra kri mi nal ne gru pe.

– Qu di ma s one stra ne za ko na je ni ce se br zo sti `e. Jo{ je u se }a wu slu ~ aj ka d a je po s le tro s tru k og ne pri ja teq po li ci ja, a ne qu di dru gih na ci o nal no sti. Ne za ni ma ju ubi stva mla di }a iz Her ceg No vog ih pra vi la i de {a va wa u dru {tvu, po ~i we nog auto mat skom pu {kom u No vom Sa du, Mi lan Mat ko vi} (19) ve} ona wi ho va. Svi su oni u is toj slu `bi. Kad za br qa ju, be `e kod iz Ve ter ni ka auto mo bil osta vio u dru go va, a ne kod uja ka i stri ~e va – Srem skoj Ka me ni ci i do mo gao se ka `e za „Dnev nik” do bro upu }e ni BiH ~i je dr `a vqantsvo ima, gde se stru~ w ak MUP-a za ovu oblast i pre dao.

U Evro pi se jav no go vo ri lo ove kri mi na la. de ce ni je o „kraj we ne pred vi di voj On ob ja {wa va da se kri mo si iz re g i o n a upo z na j u, pa ne r et k o i ju go ma fi ji” kao jed noj od naj na si li n i j ih kri m i zdru `e u ze mqa ma nal nih or ga ni za za pad ne Evro pe. ci ja. Po mi {qe – Za wih se Ju Vi {e ne ma po de la na wu ho l and s kog go s la v i j a ni j e ras pa la. Na pri - „na {e i va {e kri mi nal ce” k r i m i n o l o g a – po sta li su za jed ni~ ki Evar t a Hol d er mer, kad {a q u ber ga, wu pre sve ukra d e n a vo z i l a (Ivi ca Da ~i}) ga ~i ne Al ban ci s iz Evro pe za Ru Ko s me t a i ju g a si ju, u ban da ma su Sr bi, Bo san ci, Cr no gor ci, Hr va - Sr bi je, po tom srp ski de lin kven ti, ti... Udru `u ju se od Bar se lo ne i Ro mi iz be gli ce, Bo {wa ci iz San Mar se ja do Ha ga i Ro ter da ma, i xa ka... Lon don ski advo kat \o va ni svu d a za j ed n i~ k i funk c i o n i { u. di Ste fa no je svo je vre me no tvr dio Ipak, naj ~e {}e su Al ban ci na jed - da su Sr bi i Al ban ci naj o pa sni ji noj stra ni, a osta li na dru goj. Sa - kri m i n al c i u ze m qa m a za p ad n e kri va ju se u re gi o nu i ve o ma po ma - Evro pe. Oni na vod no kon tro li {u `u. Pa i Dar ko [a ri} je na vod no tr go vi nu dro gom, qu di ma, iz vo de vi |an u okol nim ze mqa ma po sle raz boj ni~ ke pqa~ ke i ba ve se pla po kre ta wa po te re, pre ne go {to mu }e nim li kvi da ci ja ma.

Po li ci je iz na {eg re gi o na sve se iz gu bio trag. A se ti mo se da se @eq ko Mi la no vi} „Ga vra”, okri - vi {e su sto ga upu }e ne na me |u sob nu vqen zbog ubi stva Ive Pu ka ni }a, ope ra tiv nu sa rad wu i raz me nu ope skri vao u Hr vat skoj, kao i Mi lo{ ra tiv nih po da ta ka, pa je la ne mi ni Si mo vi} i Sret ko Ka li ni}, okri - star po li ci je Ivi ca Da ~i} pred lo vqe ni za u~e stvo va we u ubi stvu `io for mi ra we re gi o nal nog cen pre mi je ra \in |i }a, ko ji su se ta mo tra za pri ku pqa we ope ra tiv nih po da ta ka o or ga ni zo va nom kri mi na lu kri li pre ko se dam go di na – na vo di i te ro ri zmu, da bi ne dav no pred lo na{ sa go vor nik `io, po uzo ru na EU, ras pi si va we Ina ~e, ni je zgo reg pod se ti ti da re gi o nal nih po ter ni ca. je upra vo Ka li ni} pr vi hr vat ski – Svi zna mo da ne po sto ji ni jed na dr ` a v qa n in ko j i je iz r u ~ en na ozbiq n a gru p a u or g a n i z o v a n om osno vu spo ra zu ma iz me |u Sr bi je i kri mi na lu ko ja u svom sa sta vu ne ma Hr vat ske.

Vi so ko ran gi ra ni ru ko vo di lac u pri pad ni ke go to vo svih na ro da iz no v o s ad s koj Po l i c ij s koj upra v i dr `a va biv {e Ju go sla vi je – re kao ob ja {wa va za na{ list da u No vi je mi ni star. – Na `a lost, do sa da Sad svra }a ju „bez bed no sno in te re - na {e dr `a ve sa ra |i va le su is kqu sant na li ca” iz ce log re gi o na, pa i ~i vo pre ko In ter po la {to bi tre iz Al ba ni je, ali da i „na {i„ od la - ba lo pro me ni ti ako `e li mo da bu de m o uspe { ni j i u bor b i pro t iv ze ta mo ra di skla pa wa do go vo ra.

– O~i gled no je, ka da je re~ o bek - kri mi na la. Cen tar za ope ra tiv nu stvi ma, da ima ju oslo nac ov de, po - sa rad wu i raz me nu ope ra tiv nih po zna ni ke i dru go ve, po ne kad sa ro - da ta ka bi tre ba lo pot pu no da za `i vi i da, re ci mo, hr vat ska po li bi je, ali ne ki do la ze i na svo ju ru ku pa se sa mi sna la ze, iz najm qu ju ci j a pre u z me nad z or nad na { im kri ma nal ci ma ka da pre |u na tu te sta no ve, na da ju }i se da ne }e bi ti ri to ri ju i obr nu to. Mi ne ma mo ot kri ve ni. De si se da do |u s po ro {ta da kri je mo, vi {e ne ma po de la di com. Ipak, kad po beg ne{ i na ka na “na {e i va {e kri mi nal ce” – po ~i{ se ne ko me na vrat, mo ra{ da sta li su za jed ni~ ki. raz mi {qa{ i od ~e ga }e{ da `i vi{. No vac po la ko ne sta je i to po n Mi {a Vu ja ~i}

N

Za tr pa na i ape la ci ja Gor da na Vu ko vi}, port pa rol ka Pr vog osnov nog su da u Be o gra du, ina ~e naj ve }eg u re gi o nal nim raz me ra ma, ka `e za na{ list da sta ti sti ka Ode qe wa rad nih spo ro va tog su da u to ku pro {le i ove go di ne be le `i ukup no 22.000 pred me ta. Iz sa mog pra vo su |a se ~u je da su ve o ma op te re }e na i ode qe wa za rad ne spo ro ve Ape la ci o nih su do va, ko ji ma sti `u hi qa de `al bi pro tiv pre su da ni `ih su do va. Po po da ci ma ko je je do bio “Dnev nik”, Ode qe we rad nih spo ro va Ape la ci o nog su da u Be o gra du, naj ve }eg `al be nog su da u dr `a vi, od po ~et ka ove go di ne do sre di ne no vem bra be le `i u ra du ukup no 8.071 pred me ta iz pro ble ma ti ke rad nog od no sa.

– Za ne pu nih je da na est me se ci u Ode qe wu rad nih spo ro va je pri mqe no 4.952 no vih pred me ta dok je 3.119 ne re {e nih pre ne to iz 2010. go di ne – ka `e za „Dnev nik” Mir ja na Pi qi}, ko or di na tor ka za me di je tog su da.

Sta ti sti~ ki po da ci, na po mi we na {a sa go vor ni ca, po ka zu ju da je za pro te klih de set i po me se ci pri mqe no 860 pred me ta vi {e ne go u ce loj 2010. go di ni. Na po ~et ku ja nu a ra 2011, sva ki od ukup no 12 su di ja tog ode qe wa imao je pro se~ no u ra du 260 pred me ta, a sa da ima po 306, ma da je ~ak 4.392 re {e no za ne pu nih je da na est me se ci. Po jav no do stup nim po da ci ma, Ode qe we za rad ne spo ro ve Ape la ci o nog su da u No vom Sa du s ukup no de vet su di ja, u to ku pro {le go di ne je re {i lo 4.195 pred me ta rad nih spo ro va. U ovoj go di ni je star to va lo s 1.420 pred me ta, a ve} do mar ta sti glo je jo{ 777. Ni je, me |u tim, po zna to ko li ki je uku pan broj ova kvih spo ro va pred svim su do vi ma, ni ti ko li ko je ukup no (biv {ih) rad ni ka wi ma ob u hva }e no. rad nim spo ro vi ma, {to je, ina ~e, u Sr bi ji ve li ki pro blem, jer su rad ni ci ma sov no tu `i li za ne is pla }e ne za ra de i sa da su do bi -

li te pre su de. To je ve li ki pro blem za fir me jer su im ra ~u ni blo ki ra ni upra vo zbog is pla te po tra `i va wa rad ni ka. Re ci mo, sa -

OD GO VOR NOST ZA IZ RE ^E NO NA DRU [TVE NIM MRE @A MA

^i ji su na {i tvi to vi? i ni star Oli ver Du li} iza zvao je ne dav no ne ga tiv ne re ak ci je u jav no sti, za pro me nu zbog Tvi te ra, ka da se na we go vom na lo gu na toj dru {tve noj mre `i po ja vio tvit „Ode Lu is, ode i Ga da fi. Lo {a go di na za qu de u ha qi na ma, ne ka se pri ~u va Bo ki 13.“. U pi ta wu je, do du {e, bi la mi sao jed nog dru gog po zna tog tvi te ra {a, ko ju je mi ni star sa mo pro sle dio svo joj ar mi ji od bli zu 3.000 pra ti la ca. Naj pre je tvr dio da je po sre di bi la br zo ple tost, da bi ka sni je, iz ra `a va ju }i `a qe we, od go vor nost za klik na op ci ju „ret we et“ pre ba cio na svog sa rad ni ka. Ta kvu ver zi ju mi ni star Du li} po no vio je i na „Tvi to ma ni ji“, re gi o nal nom sku pu tvi te ra {a ko ji je pro te kle ne de qe odr `an u Be o gra du, gde je bio u~e snik pa ne la o po li ti ~a ri ma ko ji ko ri ste Tvi ter.

Ova tvi te ra {ka epi zo da mi ni stra `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa do bi la je pu bli ci tet za hva qu ju }i no vi na ri ma jed nog be o grad skog li sta, ko ji su ti me po tvr di li da pra }e we ak tiv no sti jav nih li~ no sti na dru {tve nim mre `a ma sve vi {e po sta je deo prak se do ma }ih `ur na li sta. Kao iz vor in for ma ci ja, u ~e mu pred wa ~e one iz ka te go ri je tri vi jal nih, Fej sbuk je za sa da ne pri ko sno ven, no sve ve }a pa `wa po kla wa se i Tvi te ru. Evo, po sto ji li i je dan tvit No va ka \o ko vi }a ko ji sport ski no vi na ri ni su s ne skri ve nim uz bu |e wem pre to ~i li u vest?

Onog tre nut ka ka da se is pi {e i po tom emi tu je, tvit po sta je svo je vr sno jav no do bro, ma ko li ko qu di da ga je vi de lo. A to se ni kad ne mo `e pred vi de ti. Sto ga su po je di ni go vor ni ci na Tvi to ma ni ji s pra vom upo zo ri li da se od go vor nost za tvi to va nu mi sao na toj dru {tve noj mre `i - pod ra zu me va. Pe va~ @eq ko Jok si mo vi} je zbog svog ko men ta ra na Tvi te ru o `i ri ju „Pr vog gla sa Sr bi je“ iza zvao bur nu re ak ci ju u estrad nom mi qeu, a pri sut nim tvi to ma ni ja ci ma sa ve to vao je da iz be ga va ju na knad no tu ma ~e we sop stve nih tvi to va. Dru gim re ~i ma – i sta vo va. Isti na, Jok si mo vi }u je to do ne lo sa mo do dat ni pu bli ci tet, no no vi nar ka Ma ja Uze lac je, re ci mo, ima la sa svim dru ga ~i je is ku stvo

M

zbog sta va iz ne tog u tvi tu: za vr {i la je na in for ma tiv nom raz go vo ru u po li ci ji, pod sum wom da je ti me {to je na Tvi te ru pro su la ~a {u `u ~i za pra vo upu ti la „di rekt nu pret wu“ vla sni ku jed nog be o grad skog klu ba.

Ne za o bi la zan me |u istin skim svet skim „se le bri ti ji ma“, ko li ko i me |u naj pro mi nen ti ji ma u svet skoj po li ti~ koj ka sti, Tvi ter se da nas sma tra i ve o ma nu `nom i dra go ce nom no vi nar skim ala tom.

Po ne ki ma, to je oti {lo pre da le ko, pa

otu da ukor ko ji je agen ci ja Aso {i ej tid pres upu ti la svo jim no vi na ri ma ko ji su ve sti po ~e li da ob ja vqu ju naj pre na Tvi te ru, pa tek on da na agen cij skom ti ke ru.

Me |u „obi~ nim“ qu di ma, a to su na gla {a va li i pa ne li sti na Tvi to ma ni ji, Tvi ter se ce ni zbog br zi ne, ne po sred no sti i, pre sve ga, ne mo gu} no sti da se na du `e sta ze ne ko la `no iz da je. Ako vam tre ba ne ka in for ma ci ja o naj ra zli ~i ti jim stva ri ma, mo `e te re dom po zi va ti sve svo je pri ja te qe, a mo `e te pi ta we po sta vi ti na Tvi te ru: tu se uvek na |e ne ko, znan ili ne znan, ko se raz u me u va{ pro blem i spre man je da po mog ne. Ko na~ no, Tvi ter je, ka ko to ka `e ve} le gen dar ni slo gan, me sto na ko jem je mo gu }e sre sti qu de ko ji bi bi li ide al ni {kol ski dru go vi, ali, avaj, to ni su bi li. One s ko ji ma smo i{li u {ko lu za to ima mo na Fej sbu ku.

Na kon pr ve go di ne od ka da je kre nu la we go va eks pan zi ja u Sr bi ji, a to je bio po vod za odr `a va we be o grad skog sku pa, po je di ni tvi te ra {i po ~e li su na svo joj ko `i da uvi |a ju da je pri ~a o slo bo di ko -

ju Tvi ter ~i ni mo gu }om, kao uosta lom i in ter net, ipak ogra ni ~e na, ako ne i pre ce we na. Na mar gi na ma kon fe ren ci je se, na i me, pu no go vo ri lo o to me ko li ko je ne sa mo jav nim li~ no sti ma ve} i oni ma ko ji su eg zi sten ci jal no ve za ni za od re |e ne kom pa ni je pa ~ak i dr `av ne in sti tu ci je, pri li~ no su `e na slo bo da iz ra `a va wa u od no su na osta le, obi~ ne tvi te ra {e.

Oni ma ko ji ma je na to dis kret no ve} skre nu ta pa `wa, raz mi {qa ju o otva ra wu al ter na tiv nih na lo ga, no i sa mi su sve sni da }e ti me sa mo upa sti u mo re ano nim nih, uglav nom {i fro va nih na lo ga, {to bi im da va lo vi {e slo bo de u iz ra `a va wu, ali bi bez pre po zna tqi vog i uva `a va nog iden ti te ta ko ji su do ju ~e ima li, wi hov kre di bi li tet na Tvi te ru bio ve o ma upi tan. Ka mo on da iskre nost i otvo re nost u ko mu ni ka cij s dru gi ma?

Do ma }i no vi na ri ko ji su na Tvi te ru, s dru ge stra ne, jo{ ni su u{li u fa zu ka da bi mo ra li da stro go vo de ra ~u na o svom ce lo kup nom tvit-opu su, {to pre sve ga tre ba pri pi sa ti ov da {wim me di ji ma ko ji jo{ ni su na ade kva tan na ~in spo zna li Tvi ter: po je din ci ko ji se is ti ~u u uspe {nom ko ri {}e wu Tvi te ra pod jed na ko kao iz vo ra in for ma ci ja, ali i za wi ho vo pla si ra we - obi~ ni su iz u ze ci ko ji po tvr |u ju ne ta ko im pre siv nu di jag no zu o od no su me di ja pre ma Tvi te ru, pa i dru gim dru {tve nim mre `a ma. S dru ge stra ne, no vi na ri u SAD, gde ko ri {}e we Tvi te ra ~ak sve vi {e slu `i za sa mo pro mo ci ju na te me qu kre di bi li te ta in for ma ci ja ko je pro no se, su o ~a va ju se s ogra ni ~e wi ma. Ve} po mi wa na agen ci ja Aso {i ej tid pres ta ko je ne dav no svo jim no vi na ri ma pre do ~i la do pu nu ve} po sto je }eg uput stva za ko ri {}e we dru {tve nih mre `a (!), gde ja sno sto ji da no vi na ri AP mo ra ju da bu du iz u zet no opre zni pri pro sle |i va wu tu |ih tvi to va, jer bi neo pre znost u pre no {e wu tu |ih, a pri tom spor nih sta vo va, mo gla da se la ko pro tu ma ~i kao stav ne sa mo tog no vi na ra, ve} i sa me ku }e.

Tu pri ~e o to me ka ko je te le fon za krat ko bio ustu pqen ne kom dru gom, ne pro la ze ta ko la ko. n De nis Ko lunyi ja

c m y

dnevnik ZARADA, LA@NIH STE^AJEVA, MOBINGA...

dobrih qudi”

da je iz tog raz lo ga blo ki ran ra ~un „IMR-a“, a to je slu ~aj i u „Jum ku“ i u dru gim fa bri ka ma ko je su u re struk tu ri ra wu. S tim u ve zi po kre }e se dru go pi ta we: {ta }e se de si ti s tim fir ma ma kad mi li on ske su me stig nu na na pla tu? Da li je to i de fi ni ti van kraj tih fir mi i da li }e se ti rad ni ci ikad na pla ti ti – ob ja {wa va Ran ka Sa vi}.

Upo zo ra va ju }i da pro ble me rad ni ka u Sr bi ji ge ne ri {u i broj ni ste ~a je vi, me |u ko ji ma ima i sum wi vih, na {a sa go vor ni ca po ru ~u je da bi dr `av ne ini sti tu ci je, me |u ko ji ma i pra vo su |e, tre ba lo ener gi~ ni je da ot kri va ju i spre ~a va ju vla sni ke fir mi u ta ka vim na me ra ma.

– Ni je po kre nut ni je dan po stu pak zbog zlo u po tre ba u ve zi sa ste ~a jem, ma da je sin di kat uka zi vao i na ta kva de {a va wa i tra `i li smo da se to me sta ne na kraj – ka `e Ran ka Sa vi} pred sed ni ca ASNS, do da ju }i da je ovaj sin di kat, u sklo pu ini ci ja ti ve za do no {e we

za ko na o za {ti ti rad ni ka, pod neo pred log da se i kod nas osnu ju su do vi za rad ne spro ve po zi va ju }i se na su se de u re gi o nu, me |u ko ji ma i na Hr vat sku, ko ja je for mi ra we rad nog su da pred vi de la u Za gre bu, a po ~e tak we go vog ra da 1. ja nu a ra sle de }e go di ne.

Je dan od do bro oba ve {te nih iz vo ra „Dnev ni ka“ ka `e da su rad ni su do vi u Slo ve ni ji pra vi pri mer efi ka sno sti, te da su ge ne ral no is ku stva dr `a va ko je ima ju rad ne su do ve po voq na. Ali, to za vi si i od to ga ko li ko dr `a va za i sta ozbiq no shva ta si tu a- ci ju. Kao je dan od raz lo ga du go traj nih po stu pa ka u Sr bi ji, ovaj na{ sa go vor nik vi di pre vas hod no u pro pi sma.

– Za kon o par ni~ nom po stup ku je uveo pra vi la ko ja su po svo joj pri ro di ta kva da kom pli ku ju po stu pak. Sam te ret do ka zi va wa je na tu `i la~ koj stra ni, na ko joj se re dov no u rad nim spo ro vi ma po ja vqu je za po sle ni, uglav nom onaj ko ji je ostao bez po sla i ko ji ne ma mo gu} no sti do ka zi va wa – uka zu je iz vor „Dnev ni ka”.

Su pro tan pri mer je, ve li, kod Za ko na o spre ~a va wu zlo sta vqa wa na ra du, od no sno mo bin ga, ko ji glav ni te ret do ka zi va wa pre ba cu je na tu `e nu stra nu, od no sno na po slo dav ca, {to pru `a na du da }e ta vr sta po stu pa ka ipak bi ti eks pe di tiv ni ja.

– Ve ro va li ili ne, kad je re~ o mo bin gu, Sr bi ja je, iako je ka sno uve la pro pi se o to me, ve} po sta la svet ski po zna ta, i u{la je u te o ri ju o mo bin gu po ta ko zva nom so ci jal nom mo bin gu ko ji je na stao upra vo ov de. Na pri mer, ~e sta si tu ci ja kod pri va ti za ci je i pro da je pred u ze }a pri vat ni ci ma, je ste da Agen ci ja za pri va ti za ci ju za kqu ~u je ku po pro daj ne ugo vo re, gde je jed na od kla u zu la da se naj ma we dve go di ne za po sle ni ne sme ju ot pu {ta ti po osno vu teh no lo {kog vi {ka. Po sle di ca je da se u te dve

go di ne {i ka ni ra ju rad ni ci na sva ki mo gu }i na ~in, i pri me wu ju sve vr ste mo bin ga da bi oni sa mi na pu sti li pred u ze }e. To je na zva no so ci jal nim mo bin gom i kao ta kvo je u{lo u te o ri ju – za pa `a na{ sa go vor nik.

Me |u tim, za su zbi ja we te po ja ve ni je do voq no da se sa mo pra vo su |e bo ri, ve} je po treb na mno go {i ra dru {tve na ak ci ja i ja ~a or ga ni za ci ja sin di kal nih aso ci ja ci ja na re pu bli~ kom ni vou. Osim to ga, re {e we je i efi ka sni ji po stu pak u par ni ca ma iz rad nih od no sa i wi ho vo ubr za we. To do no si vi {e stru ku ko rist dru {tvu, jer bi se sma wio i broj pred stav ki Evrop skom su du za qud ska pra va (ESQP) zbog du gih su |e wa. Na i me, su du u Stra zbu ru sve vi {e sti `u i pred stav ke rad ni ka biv {ih dru {tve nih fir mi po vo dom ne mo gu} no sti da zbog ste ~a ja i li kvi da ci je na pla te svo ja ne iz mi re na po tra `i va wa, a pre su da ma ko je je do sad u wi ho vu ko rist do neo ESQP, oba ve ze se pre ba cu ju na dr `a vu.

U prav ni~ kim kru go vi ma se, u okvi ru te me rad nog za ko no da stva, ra do is ti ~e da broj ne ze mqe sve tu ima ju rad ne su do ve, a da su do mi nant na ~e ti ri si ste ma za {i te pra va iz rad nog od no sa: bri tan ski, fran cu ski, ne ma~ ki i {ved ski. Na Sta rom kon ti nen tu rad ni su do vi ima ju tra di ci ju dva ve ka.

Naj sta ri ji, ko ji su mno gi ma bi li uzor, na sta li su u Fran cu skoj po ~et kom 19. ve ka, pod na zi vom “sa ve ti pra ved nih qu di”. U wi ma ni je bi lo pred stav ni ka pro fe si o nal nih su di ja, ve} sa mo rad ni ka i po slo da va ca. U kru go vi ma do ma }ih sin di ka li sta ~e sto se po ten ci ra da je i Sr bi ja jo{ po ~et kom 20. ve ka ima la “su do ve do brih qu di” – rad ne su do ve ko ji su za ko nom iz 1910. go di ne bi li pred vi |e ni u sva kom me stu ko je je ima lo in du stri ju. n Jaska Jakovqevi}

INTERVJU NEDEQE

nedeqa20.novembar2011.

7

DU[KO GOJKOVI], MUZI^AR

Moj ton – moja du{a K

a `e da mu je to kom Dru gog svet skog ra ta i po sle, ka da su ko mu ni sti od lu ~i va li {ta }e mo da mi sli mo i ra di mo, po taj no svi ra we xe za bi lo je di no me sto na kom se ose }ao slo bod no. „Tu ko me sar ni je mo gao da mi ka `e {ta da svi ram i ka ko.

Ve li ki deo xe za je im pro vi za ci ja, {ta ti od to ga na pra vi{. To je slo bo da, ka da sva ko na svoj na ~in iz ra `a va ono {to ~u je i ose }a”, pri ~a nam le gen da xez tru be Du {ko Goj ko vi}. Pri znav {i mu da nas je pre ne ko li ko go di na jed nim je di nim ti him to nom ubo u sr ce, od ~e ga se i da nas je `i mo, re kao nam je: „U to me je taj na – da pro na |e{ no tu ko ja }e ti pro me ni ti `i vot.„ Pre tri da na na stu pio je sa svo jim kvin te tom u Srp skom na rod nom po zo ri {tu pred dva pra zna se di {ta, u okvi ru No vo sad skog cez fe sti va la, a naj vi {e mu se do pa la no vo sad ska mla da pu bli ka i fan ta sti ~an pri jem. – Jed nom ka da do |u, po sle stal no do la ze.

Iz gle da da je to edu ka ci ja, pre ko ce le go di ne o to me se pi {e, po sto ji kon cer ti.... Ka da mu zi ~ar do pre do mla dih, ka da na li cu vi dim raz u me va we, to je taj fan ta sti ~an od go vor ko ji tra `im, ot kri va nam vre me {ni, ali vi tal ni Goj ko vi} kog smo pr vo pi ta li za {to u pe sma ma po sve }u je to li ko pa `we qud skoj du {i?

– Zo vem se Du {an, mo `da tu ima ne {to...(smeh).

Ka da u|e{ jed nom u xez, ose }a{ da je mu zi ka na ~in `i vqe wa. Ni je sa mo teh ni ka, ne go ti kao umet nik tre ba da se iz ra zi{, a to do la zi iz sto ma ka, sr ca, gla ve – sve za jed no. I tu se ose }a raz li ka, ima ti svoj ton, svoj je zik. To je ve li ka stvar. l Va{ ton je va{a du{a?

– Je ste. Du va~ ki in stru ment se raz li ku je od `i ~a nih. Usta, va zduh, na ~in iz ra `a va wa. Svi ra we je pri ~a, kao kad ~o vek go vo ri. Ako ja sno go vo ri{, on da te i slu {a lac raz u me. l Da li ste rawivi kada otvorite du{u na sceni?

– Tu je ve li ku ulo gu igra kon cen tra ci ja. Va `no je ono {to iz la zi iz mog in stru men ta, ta esen ci ja. Ja sam iza, moj ego je ne bi tan. Ni sam ra wiv, ali ka da svi ram ba la de, ti he kom po zi ci je, pad fla {e ili pu -

Svako dobro mo`e boqe Pret hod ni gost „in ter vjua ne de qe” Vi to mir Si mur di} pi tao je „na ne vi |e no” Du {ka Goj ko vi }a ko ji bi pro fe si o na lan uspeh vo leo da po no vi?

– Po no vo bih sni mio ono {to sam ra dio pre 30, 40 go di na. Na plo ~i ko ja je u me |u vre me nu po sta la kla sik, „Svin ging Ma ke do nia”, pr vi put sam upo tre bio bal kan xez, moj pr vi eks pe ri ment! Re kao sam ta da, „ili }e bi ti od li~ na, ili ka ta stro fa”. Da mo gu, po no vo bih je od svi rao, jer znam da bih je ura dio bo qe. ca we si ja li ce mo `e da mi za sme ta. Ipak, go di na ma sam se is tre ni rao. l Kako vi ose}ate esenciju na{eg dru{tva?

– Bal kan ska tra di ci ja pod ra zu me va uti ca ja sa svih stra na, kao bo san ski lo nac. Na {i qu di ima ju taj sev dah, ne ku ro man ti ku. Mo `da su i na {i ge ni ta kvi, na sta li pod uti ca jem raz li ~i tih kul tu ra i mu zi ke. l Magija i prokletstvo Balkana – qudska toplina i prolivawe krvi?

– Ima ju Ame ri kan ci iz raz „to pay the dues„, ne {to kao „pla ti ti svoj po rez„. Kad si mlad mu zi ~ar, tre ba pro }i sve te {ko }e, ne ma ti lo ve, gde da spa va{, ne zna ti je zik. Sve te te {ko }e ne sta ju ka da u|e{ u do bar sa stav. Pre to ga tre ba da bu de{ spre man, do |e{ na taj ni vo. Tre ba pro }i sve te {ko }e i osta ti na pu tu na kom si po ~eo. Ot pri li ke je ta kvo i na {e dru {tvo. l Mora li Balkan uvek `iveti u krajnostima?

– To li ko du go se ka ta stro fe de {a va ju da se ~o vek za pi ta da li }e i za sto go di na bi ti bo qe Sred wi sta le`, ovi {to gfla sa jau za psho pa te, a wih je ve }i na, opet }e bu da lu da iza be ru, pa pa met na ma wi na ne }e do }i do iz ra `a ja. l Ne krivite srpsku publiku {to je ve}inski neobrazovana?

– Ka da je po ~e la ka ta stro fa, mla |a ge ne ra ci ju ni je ima la gde da ~u je xez. Ne mo `e{ da ih okri vi{.

Ako slu {a{ sa mo jed nu stvar, is pod po ja sa, naj jef ti ni ju, naj pro le ter ski ju mu zi ku, ka ta stro fu, ki~.....pod tim uti ca jem ne ma kri vi ce. Kri ve su ra dio sta ni ce, te le vi zi ja i pro dav ci di sko va. l [ta su vas nau~ili Dejvis, Gilespi, Rolins..?

– Imao sam sre }e da bu dem na pra vom me stu u pra vo vre me. Ta da sam bio u Wu jor ku i svi rao po ce loj Evro pi. I on da gle da{ maj sto ra, pa pri ~a{ s wim pri vat no....To su qu di ko ji su po sle ve li kih po te {ko }a do {li na svoj put i po sti gli vr hun ski ste pen mu zi~ kog iz ra `a ja. Od ra sli su i kao qu di, i ka rak te ri. Ka da mi pro go vo re par is kre nih re ~i, vi di{ da zna{ o ~e mu pri ~a ju. To ni je {ou bi znis. l Velik ~ovek je onaj ko od trwa do zvezda sa~uva dobrotu?

– Je ste. Tu i ta da se kri sta li {e, na kog do sta go di na. Ume }e i ka rak ter tu uvek idu za jed no. l Da li je va{a burna porodi~na pri~a, seqewa, emigracije, streqawe oca...uticala na va{ izraz?

– Ne znam da li uti ~u na mu zi ku, ali o`iq ci na du {i osta ju. Ne ki tra go vi. Re ci mo, mi svi ra mo kao stu den ti, Spa sa Mi lu ti no vi} je imao ne ki sa stav, i ja kao mlad tru ba~ s wi ma. Do bi je mo an ga `man u ne koj za pad noj am ba sa di i su tra od mah – sa slu {a va we. I to osta vqa trag, ima{ 19, 20 go di na, a ne ki ko me sar te sa slu {a va dva sa ta. l Da li vam se ti o`iqci nekada na nastupu provuku kroz trubu?

– Ja to ne mo gu opi sa ti, ve ro vat no da je ta ko. Sve osta vqa trag, {ta si pro `i vo i do `i veo, i to se iz ra `a va u xe zu. Kao {to re koh, „pay the dues„... l Vi ste s obe strane trube, va{a radost i patwa?

– Je sam. A i moj men ta li tet, ro man ti ~ar sam. Za me ne je agre siv na mu zi ka ne ga tiv na. l Kako izbegavate zamke patetike?

– Ako svi ra{ xez, to je po zi tiv no, pa da u pa te ti ku i de pre si ju uglav nom ne ma. Mo `da kod ^e ta Bej ke ra, ko ji je imao pro ble me s dro gom, imao te `ak `i vot, pa tio... kod we ga ima tih me lan ho li~ nih ose }a wa, ni je mo gao da sa kri je svo je o`iq ke. U xe zu oni is pli va ju, ne ma fo li ra wa. l Gde smo mi kao dru{tvo kada nas je toliko zabolela smrt Petra Kraqa, simbola svega onoga {to nam o~ajni~ki nedostaje?

– Bal kan... Pro {li smo to li ko ra to va, re vo lu ci ja, oku pa ci ja, to u na ro du osta vqa trag. Po sto ji iz re ka „ka da pe sak u|e u {koq ku, wu to bo li i da bi ga izo lo va la pe sak po sta je bi ser„. Pu no qu di je oti {lo u svet i pr vi su u ono me {ta ra de. Kad su pro {le ka ta stro fe, naj bo qi su iza {li na po qe. Kao kod {koq ke. l Ali mudra mawina i daqe }uti?

– To je ste. To li ko je bi lo po te {ko }a da se qu di pla {e. Ko ima kli ker, in te lek tu al ci ko ji bi tre ba li da usta nu i ka `u, to li ko su upla {e ni zbog te ro ra da }u te. Sto ti na ma go di na va `i lo je pra vi lo da ako usta ne{ i ka `e{ ne {to pa met no, dru gi }e te po vu }i na dno – ili }ut wa, ili za tvor. Ima qu di ko ji upr kos to me ra de {ta `e le i go vo re, kao i ja kroz mu zi ku, ali su iuzu ze ci. Po vu ku te na wi hov ni vo, ili u za tvor, ili te skra te za gla vu da bio iste vi si ne kao oni. l Kako se zove to zrno koje natera ~oveka da ipak progovori?

– Pr kos i hra brost. Pu no je pa met nih, ali ne ma ju uslo va da se raz vi ju, kao u be lom sve tu. Za to i da qe od la ze. l Kako racionalizujete odliv mozgova?

– To je ve li ka kri vi ca qu di ko je bi ra mo, po li ti ~a ra, pred sed ni ka, mi ni sta ra...Oni su is pod ni voa.

Pa met ni qu di bi pro me ni la uslo ve mla |oj ge ne ra ci ji da osta ne. l Da li smo krivi mi {to smo im to dozvolili?

– Je smo, ta ko je. Bio je Ti to, pa Mi lo {e vi}... sve psi ho pa ti. Qu di ko ji ima ju ego, ho }e da bu du {e fo vi, a mi gla sa mo za wih. Na wi ho voj stra ni voj ska i po li ci ja, kao bo di gar di, a na rod upla {en, ne sme da ka `e. l Rekli ste „xez je porodica”, a mi...?

Ima aneg do ta...Rat u Ju go sla vi ji, zva li me Ita li ja ni. Re kli su mi da sam most iz me |u za pa da i is to ka, da na pra vim je dan sa stav iz bal kan skih kra je va za kon cert u Mi la nu. Po zo vem Ma |a ra To ni ja La ka tu {a, iz Za gre ba Sil vi ja Gloj na ri}.....Kre {o Re me ta bas – sto je }e ova ci je po sle tre }e nu me re. Kad bi svi bi li mu zi ~a ri – ra ta ne bi bi lo. Po sle do la zi mo u ho tel, ka `u mi ko le ge „kad ~u ju u Za gre bu da sam svi rao sa Sr bi nom...”, a ja , „i me ne }e u Be o gra du pi ta ti {to svi ram s Hr va ti ma...” l Dakle, re{ewe je opet – qubav?

– Ne mo ra ni qu bav. Re spekt! n Igor Mihaqevi}

8

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

S U S R E T I : BRA NI SLAV LE ^I], VUK ISA KO VI^ U „SE O BA MA” SNP-a

Jo{ uvek lutamo izme|u ~e`we i razo~arewa e {ko da je ko mo gao pred vi de ti da }e dram ski sto `er ju bi lar ne se zo ne Srp skog na rod nog po zo ri {ta, „Se o be” Mi lo {a Cr wan skoj u dra ma ti za ci ji i re `i ji Vi de Og we no vi}, bi ti to li ko ak tu e lan, a re ~i Vu ka Isa ko vi ~a, ko ga u pred sta vi igra Bra ni slav Le ~i} – Ta mo. Vi di{ li. Ta mo je Ro si ja! Ta mo. Ta mo az poj du!” – bol no `i vot ne.

Sve do ~e li „Se o be” o na ma sa mi ma vi {e no {to bi smo mi to i vo le li i `e le li – pi ta li smo Le ~i }a u pa u zi jed ne od za vr {nih pro ba?

– Sva ka ko. Cr wan ski je, pi {u }i o srp skom pu ku u austro u gar skoj voj sci, za pra vo pi sao o pro ble mu ko ji se stal no pro vla ~i kroz na {u isto ri ju. Kad je rat, bo ri mo se i gi ne mo ju na~ ki, da bi smo u mi ru bi li u sta wu sve da iz gu bi mo. Za to su se ob e na {a kon stan ta. Ili smo ote ra ni, ili smo ne pri la go |e ni, ili od la zi mo jer mi sli mo da }e mo na ne kom dru gom me stu ima ti ve }e {an se. Sla bi smo. Pre u ze li su nas ve li ki i od lu ~u ju o na ma. I za to nas i kod Cr wan skog pra te dva mo ti va: ~e `wa za maj kom Ru si jom, od no sno za ne kim ve li kim i sna `nim ko }e nas za {ti ti u ve li kom bal kan skom mli nu ko ji ne pre sta no me qe na {e na ci o nal no bi }e; i raz o ~a re we, jer se ideal i re al nost dra ma ti~ no raz li ku ju. Ali i we go va je po ru ka da sva ta ne sre }a ko ja nam se de {a va la, i sve te na {e za blu de, ukqu ~u ju }i i pro }ar da nu isto ri ju, tre ba da bu du na {e na dah nu }e, a ne raz log za po to no }e, apa ti ju, se o bu...

Ipak, mi smo, kao i Isa ko vi ~i, po no vo iz me |u Be ~a i Ru si je...

– To je sa mo za to {to mi na to pri sta je mo, za to {to se na {a eli ta li stom po na {a kao da je u pu kov ni -

T

ja ma ve li kih si la. I us put jo{ lu ta.

Zna ~i li to da sad za pra vo ni smo nig de..?

– Mno go je po de la, mno go gre {a ka, mno go za blu da da bi smo pre ko no }i ozdra vi li, ali ni sam fa ta li sta, jer sve u evo lu ci ji po la ko do la zi na svo je. Ipak, mi to mo ra mo da ubr za mo. Su vi {e smo vre me na iz gu bi li, a otre `we we ide spo ro, na go mi la li su se qut wa i bes. A da nas je naj po treb ni ja mu drost Mi lo {e va: ka ko uz po mo} ve li kih ostva ri ti svoj in te res. Me |u tim, ako taj in te res ne ar ti ku li {e mo, ako sve i da qe bu de pod re |e no odr `a wu po li -

ti~ ke i taj kun ske oli gar hi je, bez ob zi ra na to {ta }e bi ti s dru {tvom, on da }e mo do `i ve ti jo{ je dan ve li ki isto rij ski po raz. Kraj we je sto ga vre me da upo sta vi mo ver ti kal nu vred no snu hi je rar hi ju, da se kva li tet pre po zna i pod sti ~e, a ne da se oni ko ji ima ju mo} po na {a ju kao spa hi je i po ro bqa va ju i pqa~ ka ju ro |e ni na rod. Jer ni ko nas bo qe ne }e uni {ti ti do nas sa mih. Pa pri ~a o Evro pi ne pred sta vqa iz laz sam po se bi, ve} je to sa bi ra we is ku stve nih po ten ci ja la sta bil no de mo krat skih ze ma qa i ci vi li za cij skih pra vi la ko ja u wi -

Pre mi je ra 24. no vem bra „Se o be” }e pre mi jer no bi ti iz ve de ne na Sce ni „Pe ra Do bri no vi}” u ~e tvr tak, 24. no vem bra. Glu ma~ ki an sambl pred vo de Ne boj {a Du ga li}, Isi do ra Mi ni}, Ma ri ja Me de ni ca, Bra ni slav Le ~i}, Ju go slav Kraj nov, Ne nad Pe }i nar, Ra do je ^u pi}, Alek san dar Ga ji nov, Mi lo van Fi li po vi}... Sce no gra fi ju pot pi su je Mi o drag Ta ba~ ki, ko sti me Qi qa na Dra go vi}, dok je mu zi ku kom po no vao Zo ran Eri}.

[ O R O M

S

ma vla da ju. Na pro sto, neo p hod no je da se eman ci pu je mo, i taj na por mo ra bi ti glav ni za da tak svih u dru {tvu: po li ti ~a ra, no vi na ra, glu ma ca... Da kle, pri o ri tet ni za da tak in te lek tu al nog i du hov nog po ten ci ja la ove ze mqe je da de fi ni {e na ci o nal ni i dru {tve ni ciq, ali zre lo, ozbiq no, uva `a va ju }i sve ono {to da nas pred sta vqa, u sim bo li~ kom smi slu, rat za op sta nak.

Te ma „Se o ba” su i tra ge di je ko je se ra |a ju iz su ko ba li~ nog i na ci o nal nog...

– Ne mo `e bi ti sre }an na cion ako su mu po je din ci ne sre} ni. A ne ma sre }e po je din ca bez mi ra, bla go sta wa i – qu ba vi. Jer ne ma te na ci je ko ja mo `e ra sti i raz vi ja ti se sa mo kao pu ki ko lek ti vi tet. Na `a lost, mno go je tra ge di ja osta lo iza nas pod fir mom ve li kih re ~i. Ali to {to smo ipak pre `i ve li i po red

B O R O M

Nebrigi}i

Ra de tri maj sto ra na nad vo `wa ku, ra de tri sve tla na se ma fo ru, ra di ra di jo u li mu zi ni al ni ko ne spo mi we u ve sti ma da je ve li ka gu `va oj otac je i u ono do ba, kad je hteo da ko men ta ri {e lo {e po ja ve u dru {tvu, ko ri stio sa mo dva iz ra za. Ni je se raz ba ci vao ne po treb nim uvo di ma, tu ma ~e wi ma, obra zlo `e wi ma i ku po vi nom usme nog ili pi sa nog pro sto ra. Umeo je to la ko i jed no stav no da ob ja sni s jed nom ili u dve re ~i, vaq da sam ih za to i upam tio: ne bri gi }i i alaj be go va sla ma. Oti {ao je dav no, pre dvo ci fre no go di na, na Mi hoq dan da mu Mi hoq sko le to va zda tra je. Sko ro pa da to li ko du go ni sam vi {e ni ~uo ta dva iz ra za.

Pu no je bi lo pre vi ra wa, tu `a ka wa, de qe wa i se le wa, ra to va i sva to va, no vih usta va i za sta va, no vih je zi ka da zbu ni mo ame ri~ ke taj ne slu `be ko ji ma je tre ba lo sko ro dva de set go di na da shva te da im ne tre ba 5-6 pre vo di la ca za ovo {to ~u ju na na {im i su sed nim pro sto ri ma. Ve ro vat no smo zbog no vo na sta lih si tu a ci ja i raz li ka i pre sta li da spo mi we mo i ko ri sti mo iz ra ze ne bri gi }i i alaj be go va sla ma. Evo, ne ka bu de po onoj „da se ku ma ne uvre di“ pre u zi mam po ro di~ nu od go vor nost i op tu `i }u svog oca da je on kriv {to se ode vi {e ta ko ne di va ni. Nek se na sme je ako od go re ~i ta no vi ne, i ov de su mu bi le „krat ke ru ke“ bo qe je vi deo iz da qe.

Raz li ~i ta su tu ma ~e wa i hi po te ze o na stan ku iz ra za „Alaj be go va sla ma“ ali ga se we go vi ze mqa ci ne se }e ju i nig de ni je za pi sa no da je Alaj beg po sto jao i ~i je je

svih tih stra da wa no si ne ku zdra vu i do bru po ru ku, ge net sku, qud sku, `i vot nu. Mno {tvo je u na {em na ro du pa met nih i ta len to va nih, i od go vor nost na ci o nal ne eli te je da tu do bru i zdra vu po ru ku sta vi u pr vi plan, a ne da je te ra od se be, od nas, od Sr bi je. Na ma je za to nu `an su {tin ski pre po rod, pre o kret, za o kret, ne sa mo u po li ti ci, ne go su {tin ski, u du hu, per cep ci ji, hi je rar hi ji vred no sti. Da vi {e ne bu de ne ga tiv no bi ti deo ove za jed ni ce, dru {tva ko je se zo ve Sr bi ja, ve} na pro tiv, da se i oni ma ko ji ni su deo na ci o na do pa da ka ko Sr bi ja zra ~i, ka ko raz mi {qa, ka ko se po na {a, ka kve re zul ta te ostva ru je.

Vuk Isa ko vi~ u jed nom tre nut ku ka `e: „Sve je uza lud no, prah je sve, smert, su je ta su jet stva, pra zne re ~i, a kad se umi re, umi re se ko pas i kow... Du {e ne ma, kao {to ni Bo ga ne ma... `i vi mo uza lud... prah, smert, pra zne re ~i”...

– Da, Vuk go vo ri s po zi ci je raz o ~a ra nog, iz ne ve re nog ~o ve ka, a ta kvih ni je ma lo. Kroz na {u isto ri ju je go to vo sva ko vre me do no si lo pli mu ova kvih ose }a wa. Mno go qu di je i da nas raz o ~a ra no i po treb na je za i sta ja ka ve ra i ja ko sam po u zda we da bi smo us pe li da op sta ne mo. Jer, sve {to me ne ubi, to me oja ~a. Uosta lom, uvek vam osta je li~ ni iz bor.

Ipak, u de mo krat skom dru {tvu u 21. ve ku ja bih po `e leo da taj li~ ni iz bor ne bu de is kqu ~i vo pi ta we za sa mo }u ~e ti ri zi da, ne go da to pi ta we po sta vi mo, ali i na we ga da mo od go vor, ko lek tiv nom ener gi jom ko ja nas iz ovog gli ba u ko jem smo za te ~e ni mo `e iz vu }i. Ni ko ne tra `i ku le i gra do ve, ve} sa mo fer od nos, mi ni mal no po {to va we qud skog do sto jan stva. I ta da ima mo {an se da pre `i vi mo ovaj atak na na{ na cion u vre me nu i pro sto ru ko ji se sa da i ov de de {a va. n Mi ro slav Sta ji}

ve re bio. Ko mot no mo `e mo opet da ga svo ja ta mo i da ar ~i mo iz raz na sva ki sat, ko prog no zu vre me na na kra ju ve sti.

I{li smo u Be o grad, pre par da na, po slom, na rav no. ^a skom smo sti gli do na plat ne ram pe na auto pu tu, ~a skom ku sur do bi li i ~a skom smo u red kod Ba taj ni ce sta li. Ta mo se na ula zak u Be o grad ~e ka u mi ru i do sto jan stve no. Je dan ki lo me tar smo pre {li (auto mo bi lom) za da va i po sa ta. Uma lo da se spo ji ko lo na, da bu de mo ko sva to vi, mla da na ula zu u Be o grad a na koq ~e na iz la zu iz No vog Sa da. Ve li ki sva to vi, al mu zi ka ka sni, ne mo `e du da pri |u od gu `ve. Svi iz ko lo ne kri ve

u li mu zi ni al ni ko ne spo mi we u ve sti ma da je ve li ka gu `va. Pro |u jed ne, pro |u dru ge ve sti, pro |u i tre }e, ja vqa ra di jo da }e bi ti lad no, da je po sku pe lo ne {to u du }a nu, da se vlast bo ri da nam svi ma bu de bo qe, pre go va ra ju i do go va ra ju se, pla ni ra ju i in ve sti ra ju.

Bi }e zdra vo le po kad opra vi du taj nad vo `wak, on da }e na rod, ko bu deo teo, ~a skom mo }i tu da. Ja sam ih ve} opra vio par pu ta, dok smo ~e ka li. Ne ma ni po li ci je ni wi nog sin di ka ta, ne ma ni kog sem se ma fo ra. Na mi gu je na nas so tim we go vim ze le nim okom, kad god na mig ne pro |e je dan ka mion il stig nu da se iz mi go qe

M

Umalo da se spoji kolona, da budemo ko svatovi...

vra to ve proz pro zo re, ne ki iza |u no ge da pro teg nu, da smo zna li {ta nas ~e ka mo gli smo i tor bu po ne ti na put, da ne dan gu bi mo i da se mal ko pri va ti mo.

Kom ple tan sa o bra }aj sa auto pu ta skre }u stru~ wa ci pre nad vo `wa ka kod Ba taj ni ce i pre u sme ra va ju na se ma for. Oda tle, ko pre `i vi, mo `e da bi ra kud mu je dra go: le vo u Ze mun, de sno u Ba taj ni cu a pra vo za Be o grad, auto pu tem, ko i pre tri sa ta. Sve ta mo fun ci o ni {e ca kom-pa kom. Ra de tri maj sto ra na nad vo `wa ku, ra de tri sve tla na se ma fo ru, ra di ra di jo

dva-tri auto mo bi la. On dak i on po cr ve ni pa pu {ta one ko ji idu sta rim pu tem, ta mo di je fraj i ne ma pu ta ri ne. On dak opet na mig ne pa po me ri ko lo nu ~e ti ripet me ta ra bli `e pre sto ni ci i ta ko re dom, ajd la ga no, zim ski dan do pod ne. Se ma for ra di ka ko mu je za po ve |e no, ni ko mu ni je na re dio da du `e dr `i ze le no na mi gi va we, on bez na re |e wa ne sme ni {ta da me wa a i ne ume, se ma fo ri ne ma ju ni pa met ni du {u, ra de ono {to im se ka `e.

Vra }a mo se za No vi Sad to isto ve ~e, ko lo na jo{ uvek sto ji i str pqi vo ~e ka ju,

sad bi ve} i po ga ~a ri sti gli do se ma fo ra, da su sva to vi a ne cir kus. ^u jem po sle od qu di ko ji su ta mo i{li pre nas da se ta ko ~e ka ve} sko ro ne de qu da na, mo `da i du `e, al ni ko od mo jih dru ga ra ra ni je ni je na i {ao na no vo na sta lu si tu a ci ju pa ne mo `e da sve do ~i.

Vi {e me je iz ne na di lo {to ni ko od wih ni je ko men ta ri sao ne bri gu o qu di ma, u~e sni ci ma u sa o bra }a ju, ko ji ko ri ste br zu sa o bra }aj ni cu na ko joj su ured no pla ti li dru ma ri nu a ne ~e ka ri nu.

Li ~i lo mi je ovo na ono to tal no po mra ~e we sun ca od pre pet na e stak go di na, kad se na rod za vu kao u ku }e, po dru me, pod jor ga ne i }e bad i kad je `mu rio na rod ka ko mu je ja vio ra di jo i ka ko su sa ve to va li, da ~u va na rod o~i, da ne gle da ju ko je ku da, opa sno je. Ne ka sva ko gle da svo ja po sla, nek se ma ne svet po mra ~e wa.

Sad ~u jem da sti dqi vo u ve sti ma spo mi wu da je ta mo sa o bra }aj jo{ uvek pre u sme ren, al su sti dqi vi da spo me nu ~e ka we i gu `vu. Mo `da svet opet ~u va o~i pa gle da ju svo ja po sla.

Dok smo ~e ka li u ko lo ni, vi dim da je na wi vi po red pu ta bi lo sla me, osta la sa mo ne u zo ra na str wi ka. Da je osta la i ko ja ba la, da je ra za stre mo tu da, pa pre ko sla me da {u {ka mo, ma kar {to ni je ori gi nal Alaj be go va. Ova ko, sa mo str wi ka oko lo, li ~i na na {u bra du ko ja nam je iz ra sla dok smo bi li u str pqi voj i ta ri fi ra noj ko lo ni.

Pred la `em ko le ga ma no vi na ri ma da uvr ste no vu (pri vre me nu) ru bri ku u iz ve {ta ji ma o sta wu na pu te vi ma. Uz ve} uobi ~a je ne in for ma ci je o sa o bra }a ju i ~e ka wu na gra ni~ nim pre la zi ma, da do da ju i ~e ka we na ula zak u Be o grad: „Vo zi la se na ula sku u Be o grad za dr `a va ju u pro se ku oko dva sa ta, na li ci ma vo za ~a ne ma gri ma sa i iz ra za ne go do va wa, mo to ri le po ra de, stru~ wa ci se na da ju da }e ra do vi na pu tu bi ti za vr {e ni pre ro ka ta ko da ni jed no vo zi lo ni vo za~ ne pro ku va ju sle de }eg le ta, kad uda re vru }i ne. @e li mo vam sre }an put i ugod nu vo `wu, osta ni te uz nas“. On da sle di mu zi ka, ko {to je u pro gra mu i pred vi |e no. Ra dio ne ra dio, svi ra ti ra di jo. Se ma for ra di, ke re la ju a ka ra va ni (ipak) pro la ze. Sa mo da nas opet ne za o bi |u, ko za Olim pi ja du u Gr~ koj, br `e im je Mle~ nim pu tem ne go ovim na {im slam na tim. n Bo ra Oti}

„Rekvijem za Srbiju”, jun 1997.

U MU ZE JU SA OTVO RE NA

Za zavol

e jed nom se u isto ri ji po ka za lo d lu ci je br zo i{ ~e znu ili se u re nov no do la zi, pre zru i za bo ra osta je, je su za pra vo sa mi spo me ni ci re vo ju no ve qu de, ge ne ra ci je da ih ak tu a li zu re }i i za ra do ve umet ni~ ke gru pe „Mag n Mi ro sla va Nu ne ta Po po vi }a, ~i je ra do v u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di n spek tiv ne iz lo `be pod na zi vom @i ve l gra fi jom, vi deo-ra do vi ma, fak si mi l ise~ ci ma iz no vi na itd. u Mu ze ju sa vr Voj vo di ne do ku men to va ni su ra do vi gru p sve do ~an stva re ak ci je dr `av nih in sti tu jav no sti tog vre me na.

Mi ro slav Nu ne Po po vi} je svo jim ume man si ma i ak ci ja ma po stao pre te ~a ne n Ot por ko ji je to kom gra |an skih pro te st di ne od i grao kqu~ nu ulo gu u pr vom na n da {wem auto ri tar nom re `i mu, a i ka s tog re `i ma. Nu ne Po po vi} je kao pr vi mal ne umet ni~ ke aka de mi je Vu ji ce Re {i je Ki si }a, Tra di ci ja avan gar de, u umet ni {ao da spro ve de kqu~ nu te zu aka de mi je: ji od umetnosti!, od no sno te zu da u aut mu gra |a ni naj pre mo ra ju po li ti~ ki da s on da da is ku se umet nost u we nom pu nom Ma ko li ko na iz gled umet ni ci u ne k oslo bo |e ni po li ti~ kih pred ra su da i ta uvek pri sut ni, skri ve ni kao vi rus u te ve }i ne umet ni ka i ~e sto osta ju u tom te l re. Gra ni ce se po sta vqa ju unu tar sa me um je, unu tar tra di ci je jav nog dru {tve nog d ca. Oni ko ji su tu gra ni cu pre la zi li od b mo od dr `a ve i we nih in sti tu ci ja i usta {ta va i esna fa umet ni ka. Umet ni ci su n skom pro sto ru u ve }i ni slu ~a je va, vo |e n sa mi se bi po sta vqa li gra ni cu slo bo de ra `a va wu, pre sve ga za to {to su od dr ` po sred nu ili po sred nu po mo}: pri li ko ot ku pa de la, ho no ra ra od `i ri ra wa i dr se pro na la ze za umet ni ke. Ako se ta kva p ko li ko ge ne ra ci ja, on da strah od pro go po sta ju deo umet ni ko vog uku sa i we go vih fe ren ci ja. (Ne ko bi ov de pre po znao is jed ni ce, do brog ko mu ni stu, pra vog pa tri Iako je kri ti ka si ste ma u umet ni~ ki do zvo qe na, od vi ja la se na mar gi na ma jav n `nim, spe ci ja li zo va nim ~a so pi si ma, u u ni ka, na za tvo re nim sim po zi ju mi ma i se |u na rod nim su sre ti ma gde kri ti ka ne do do spe va u do mi cil ne kul tu re, ili ako b sred stvi ma ma sov ne ko mu ni ka ci je bi la la vi nom tek sto va ~u va ra po ret ka.

Za {to bi dis kurs umet no sti mo rao da po li ti ke i ide o lo gi je, kao da se 1996. go po vi}. Po li ti ka da nas ko lo ni zu je `i vo ga umet nost este ti zu je. Utva re po li ti~ kog oku pi ra le su i ge ta, pod ze mqa, ka ta kom be, u ko ji ma bi umet ni ci, kao ne ka da, mo gli da se izo lu ju u ne ka kvu slo bod nu ubo gost. Ta je ubo gost, po sred stvom te le vi zij skih ka me ra po sta la eks klu ziv nost, a ta mo gde je eks klu ziv nost, ta mo je i vlast, mo}, ma ni pu la ci ja, kon tro nost vi {e ne od la zi u i ne do la zi iz un {wa umet nost u Sr bi ji je ste umet nost u tra `e wu azi la.

Ako je je zik vla sni {tvo ide o lo gi je, ` ti vla sni kom ta kvog je zi ka, `e lim ga kven ca ma, ka `e hr vat ski umet nik Mla ula ze }i, sa mom for mu la ci jom `e qe u je z ji je uvek ta mo gde smo do voq no hra br Ostva riv {i svo ju `e qu – u ne ko li ko na nih per for man sa – Mi ro slav Nu ne Po p na pred: se le }i je sa mar gi ne in te re so va w nog (u da tom tre nut ku, po li ti~ kog `i vo go ve, pro sto re is pred in sti tu ci ja, on um }om od stvar nog `i vo ta. Ko ri ste }i dis k dis kurs sa naj ve }om kon cen tra ci jom eg zi ci jal ne sim bo li ke, u eks trem no po li ti ne po sred no po za vr {et ku naj ve }eg po li po sle Dru gog svet skog ra ta na ovim pr se~ nog gra |an skog pro te sta), Mi ro slav ru je, neo ~e ki va no i spek ta ku lar no, po

N

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

U P O T R E B A @ I V O T A

Ma lo pu to va we u gra |an sku Evro pu

l Srbima na severu Kosova bli`i je Sibir nego Beograd. l Ako su {qive srpski brend, {to su {ipci na ve}oj ceni?

l Ministar za sudiju, sudija za predmet: povuci, potegni – i{~upa se Marko.

NAOPA^KE

Ono {to naizgled jednostavnim performansima: javnom razbijawu televizora ispred zgrade RTS-a, bi~evawu (egzorcirawu) Narodne biblioteke, desetominutnom }utawu (izjavi sau~e{}a) ispred zgrade SANU-a, ga|awu pokvarea be`i od diskursa nim jajima Gradske skup{tine, isporuci zaklane sviweodine zapitao Poporuke predsedniku dr`ave – daje snagu i multiplikuje ot br`e nego {to zna~ewa, jeste izuzetno precizno pogo|en trenutak, provokativnost i skandaloznost, a pre svega rizik, sa velikim R; zatim, neponovqi@ivot je vost (opetovawe) Popovi}evih performansa koja po~iva na neponovqivosti va`niji od politi~kog trenutka, date situacije, na umetnosti neponovqivom herojstvu. U wima u~estvuje veliki deo politi~ke i umetni~ola. Najboqa umetke javnosti, policija, sud, odbrana, tu`ilac, mediji, doman der gro un da. Dana}i i strani. U svakom od navedenih performansa o~ekivau begu, umetnost u na sankcija za prekr{aj, pravna i moralna, izuzetno je visoka, naro~ito ako mwewe ne stane na stranu umetnika. `e lim i ja po sta Ali na sre}u, Popovi} je svojim rad wa ma, poput ^arlija mi sli ti s kon se ^aplina, naprosto primoravao da ga zavole. aden Stilinovi}, Pa {ta se danas promenilo, u odnosu na devedesete, mozik ideologije kogli smo zajedno sa Jovanom Despotovi}em i Miroslavom ri da ga u~itamo.

Nunetom Popovi}em da se na otvarawu izlo`be @i ve la aizgled jednostavslo bo da! zapitamo. Odgovor je – ni{ta, ili malo toga, sapovi} ~ini korak mo je borba umetnika odsudnija jer je dru{tveni zalog vewa u sredi{te jav}i; ishodi borbe umetnika i dru{tva su fatalniji po ota), na ulice, trumetnika, nego nekada; ne zara~unavaju se revolucionarne metnost ~ini – vezasluge, po{to su revolucije pro{le; dru{tvena mimikurs politike kao krija je ja~a a mawa solidarnost umetnika itd.

Ipak, stvoren je jedan obrazac umetni~kog, ispotavilo istencijalne i soizovanom dru{tvu, se i politi~kog delovawa (Otpor). Pa iako je taj obrazac iti~kog spektakla sada zaboravqen, skrajnut, on ~eka da ga neko upotrebi, rostorima (trome- da bi umetnost opet trijumfovala, ne nad `ivotom, ve} u v Popovi} pro{i- `ivotu. odru~je umetni~ke n Ne nad Mi lo {e vi}

l Marko je slu~aj za sebe.

Vi niste za nas.

Nune i „Magnet”: „Anarhija”, oktobar 1997.

Ili ja Mar ko vi}

prakse na, dotad, umetni~ki nezahva}enu Realnost. Na katastrofi~nu dru{tvenu i politi~ku stvarnost umetnik odgovara katastrofi~nim modelom umetnosti – intelektualno-kriti~kom anarhijom. Wegovi performansi uspevaju da isprovociraju i umetni~ku i politi~ku javnost.

Sve se to doga|alo u dru{tvu u kojem je ulica tek postajala pozornica. Otvorenoj brutalnosti dr`avnog aparata represije, Popovi} odgovara, za ovda{wu umetni~ku tradiciju, brutalnim performansima. Veliki gestovi umetnosti u dvadesetom veku marginalne i lokalne paradigme su sme{tali u centar, a vrednost umetni~kog rada po Arturu Dantou zavisi od locirawa i vrednovawa kontrasta izme|u sveta umetnosti i realnog sveta.

l Kosovo je srpska kolevka.

U woj je deda quqao oca.

a {to smo le li Nu ne ta

etni~kim perforenasilnog pokreta ta 1996. i 1997. gono{ewu poraza tasnije, u svrgavawu diplomac neforin Tuci}a i Ostoi~koj praksi poku`i vot je va `ni toritarnom sistese oslobode pa tek zna~ewu. koj kulturi bili abua, oni su gotovo elu umetnosti kod lu do kraja karijemetni~ke tradicidelovawa pojedinbacivani su, ne saanova, ve} i od druna eks-jugoslovenni konformizmom, u umetni~kom iz`ave o~ekivali neom zapo{qavawa, rugih poslova koji praksa ponovi u neona i autocenzura h umetni~kih prespravnog ~lana zaiotu itd.) im praksama bila nosti, u malotirauskom krugu umeteminarima, na medospeva ili te{ko bi se i pojavila u bi brzo pokopana

e znam za{to (ili znam, ali to sebi ne znam ili ne}u da objasnim), zam faferice prikqu~uje na elektri~nu krv. Od tada wegova {iva}a mamo`da je to zbog Danila Ki{a (1935–1989), ili zbog ki{e i magle, {ina peva na struju. bez Ki{a, ali kad god mi odnegde uleti odrednica gra |an ska Evro Na rastanku pitam (s pogledom na ku}u i travwak s cve}em): “A ko je scepa, prvo mi padaju na pamet, ako je to pamet, dve stvari: “sna`na metalna nograf ovog prelepog dvori{ta?”» konstrukcija od livenog gvo`|a, sli~na lukovima `elezni~kih mostova”, “Na{a snaja Du{anka!” re~e An|elka Markovi}. “Snajino je dvori{te, {iva}a ma{ina singerica (THE SINGER MANFG. CO – TRADE MARK) iz cve}e i trava, a moja je kuhiwa i ostalo po ku}i... Ja nekad ka`em: Lep je Ki{ovog romana “Ba{ta, pepeo”, i golubarnici (i golubari) iz strogo kon[id, al’ meni `ao moje Rume! A moja snaja: ’Da nisi do{la ovamo, ja se ne trolisnih hiperralisti~kih novela i romana pra{kog boema, golubara i bi udala za Dragana!’” pivopije “Kod zlatnog tigra” Bohumila Hrabala (1914–1997). I kada sam se Be{e to jedna od najure|enijih ku}a koje sam video na svojim putovawima na plo~nicima Kara|or|evog {ora u [idu, posledwem korzou na kontinenpo kontinentu Sremu, s dvori{tem kao ogledalom visoke estetske intelitu Sremu, raspitivao po kafanskim ba{tama i du}anima za {idskog golugencije. Otelotvorewe reda, mere i stila. Travwak s “obi~nom” negovanom bara Sretu Gegi}a, i s tim u vezi s ulice bio upu}en na ajnfort kapiju oblitravom, sejanom (i dosejavanom), rekao bih, premda ne iskqu~ujem ni mini`we ku}e penzionisanog {najdera Milovana Markovi}a, ~oveka koji “odmalnu verovatno}u da su je izrezanu u zemqanim kai{ima doneli s neke berli~no poznaje Gegi}a”, i ~iji je sin Dragan golubar po krilatoj liniji “sakasova~ke ledine, poprskan si}u{nim divqim paricama kao s kapqama ra|ivao sa Gegi}em”, ma{io sam se za kvaku prezimewakove kapije s ~udnim mleka, {armantan u superiornoj skromnosti i `ivahnoj prirodnosti utiuzbu|ewem. I, naravno, premda ne znaju}i {ta me i ko me o~ekuje u toj {najska kojim na pre~ac osvaja – travwak koji je tu da se po wemu gazi i vaqa – dersko-golubarskoj manufakturi, bilo je dovoqno da znam da su u tim zidopotpuno rastere}en od onog krutog, sterilnog geometrizma savr{enih “envima Ki{ova sin ge ri ca i Hrabalov go lu bar nik, pa da sam siguran da sam gleskih” travwaka. Nenametqivo je estetizovan s nekoliko jednostavnih kroz taj ajnfort zapravo u{ao u gra|ansku Evropu. Moju Evropu. perewaka, “rusti~nih” aran`mana postrojenih u liniji pored sne`no belog U ku}i `ive: {najder Milovan Markovi}, ro|en u Va{ici, vitez od igle i konca, i wegova supruga i d« esna {najderska ruka An|elka, ro|. Qubinkovi}, rodom iz ~uvenog nevidqivog sela Bu|anovaca, wihov sin Dragan, golubar, wegova supruga Du{anka, rodom iz Berkasova, i wihovi sinovi Du{an i Milovan. Oti{li na Zlatibor. I An|elkin stric Ugqe{a Qubinkovi}, subotar, duboko religiozni ~ovek od malena u invalidskim kolicima, strastveni ~italac i brilijantni tuma~ Biblije, o kome se Markovi}i staraju jo{ dok su `iveli u nevidqivim Bu|anovcima. U ku}i ne `ive: }erka Nada, udata u Australiji (Melburn), wen suprug i wihovih troje dece Dragana, Milan i Milo{. Dragana ima Duwu. I oni su ovde, obilaze kolima bawe po Srbiji. [najder Markovi} (za sto lom na te ra si): “Ja sam vam, Markovi}u, celog `ivota bio {najder na to~kovima. Prodavo sam robu po va{arima i pijacama. I dobro je bilo, ne dobro, nego odli~no! Prvo sam dr`o radwu u Rumi, a kad smo {ezdesetih do{li u [id i od trgovca Kroti}a kupili staru ku}u na mestu ove sada{we – ovu sam ku}u sazido od igle i konca! – {najderaj sam dr`o do ulice... Moja An|elka, pomo}nici i {egrti {iju, a ja iznajmim kowsku zapregu, robu slo`im pod ciradu, ako udari ki{a, i ko~ija{ i ja – se}am se ~ika Save Tomi}a i deda Mide – uve~e krenemo iz Rume, polagano, klaj-klaj, truckamo se na mese~ini makadamom preko Iriga i Venca, pa u Kamenicu dole... Zora svi}e, dan se beli, a mi s kowima na pijaci u Beo~inu! Pa, kad radni~ka klasa navali da kupuje pantalone... A-jao! Posle sam po va{arima robu vozio svojim autom.” [najder Markovi}, zamoqen od [u{wevi}a za [najder Milovan Markovi}: „Singerice su bez premca, savr{ene {iva}e ma{ine!” Fo to: S. [u {we vi} malu fotografsku simulaciju, seda za svoju stogodi{wu {iva}u ma{inu, skoro savr{eno i takore}i (a tako i ne re}i) nebo~nog zida visoke kom{ijske zgrade, k « ao s nekakvim “saksijama” na travi uni{tivo stvorewe svoje mehani~ke rase od livenog gvo`|a i kaqenog ~eod kru`no obrazovanih kamenih par~adi oko stru~aka limun`utih glavi~alika s hromiranom crnom navlakom (osutom “tankim finim quspicama”, stih kadifica i pahuqi~aste vilinske vre`e. Na tepihu travwaka, u wegoprimetio bi Ki{), postavqenu pored zastakqenog zida {najderskog kutka vom sredi{tu, tri qupke i duhovite aplikacije: lati~asti crveni cvetovi na krajwoj ta~ki otvorenog gonka duga~ke dvori{ne zgrade. Prstima leve od plastike i lutkica ovce, zabodeni na {tapi}ima u zeleno krzno. {ake, jednim uve`banim, suptilnim, “`enskim” pokretom, maestro Marko^esma izvedena u vertikali o{trih ivica od ozidanog kamena kre~waka vi} podvla~i platno pod komplikovani mehanizam s iglom i koncem, pos “grubim” fugnama, i pored ~esme, s jedne strane: metla oslowena na {priravnava polo`enom {akom i jagodicama prstiju ivi~nu liniju na mesingacani stub gonka, i s druge strane, `uta kantica za zalivawe cve}a i dve bonoj plo~i u`qebqenoj u drveno meso ugla~ane radne povr{ine i dlanom dece sa hemikalijama za za{titu i prehrawivawe. Mo}an, ~vornovat i izuvisne {ake pokre}e mali gvozdeni to~ak na debelom vratu stare, dobre, Sin jan ~okot ~etrdesetogodi{we loze izrastao je visoko pored sredi{weg ge ro ve mehanike... Ali, gle sad zapleta! To nije singerica. stuba poplo~anog, besprekorno ure|enog gonka moderno osmi{qene z« grade “Ne, nije singerica”, re~e {najder Markovi}, “ovo je nema~ka faferiu produ`etku ku}e, s kro{wom razvedenom levo i desno u visini oluka, ca. Niste ~uli? Isto tako odli~na ma{ina! Radi kao singerica! Imo sam spojenom i upletenom du` nastre{nice sa lisnatim vre`ama rasko{ne pui singerice – singerice su bez premca, savr{ene ma{ine! – a ovu staru fazavice. Koren ~okota, nalik kowskom kopitu, “« obrezan” je betonskom plofericu sam, eto, zadr`o, da se na|e...” ~om dvori{nog parkinga i – zakucajmo oko za ovaj neodqivi prizor! – u« kra“Teo unuk da je prodam”, re~e {najderova `ena An|elka, “pa da wemu dam {en s tri stru~ka ru`i~aste kadifice; jo{ jedan znak da je visoka estetpare... E, reko, ne mo`e! Fafericu ne dam! Meni dobro do|e da skratim ska inteligencija, koja stoji iza mudre i jednostavne lepote ovog {naj der pantalone. Rekla sam mojima, deco, kad umrem fafericu ne smete {est neskog dvori{ta, vodila ra~una o svakom, pa i najsitnijem detaqu. deqa prodavati, dok mi se du{a ne smiri!”

Na betonskoj plo~i: dve velike saksije od pe~ene gline u`qebqene u Posledwa {iva}a ma{ina {najdera Markovi}a, faferica (kako joj “« violinske kqu~eve” rama od gvo`|a, jedna prazna (pa i ona s dramaturtepaju pripadnici {najderskog bratstva), s jedva ~itqivim, oquskanim {kim opravdawem), druga sva ogrozdana qubi~astim `eravicama potunije. fabri~kim amblemom proizvo|a~a (AFF) na crnoj glavi mehanizma, po- I pove}i, neobra|eni kamen s dva prislowena {qunka kao s dva gu{~ija sledwa od {est-sedam {iva}ih sprava, koliko ih je za vi{e od ~etrdeset jajta. Pored (kom{ijskog) zida: kratka rundela, vi{e kao aplikacija, s ragodina baratawa sa iglom i koncem promenio ovaj zanatlija starinskog znobojnim glavi~astim kadificima kao s bro{evima i, me|u wima, diskroja u sada ve} svojoj odavno uspavanoj {najderskoj manufakturi ({to u kretne peru{ke paprati. Izme|u predweg i zadweg dvori{ta, na frontu radwi u Rumi, a {to u radwi u [idu), {ila je ve} “najmawe pedeset godi- tamnozelene metalne ograde s kamenim podzidom i fugnama izvu~enim po na”, kada ju je Markovi} davno, davno, kupio u Rumi od neimenovanog linijama kamena, ispod gradonosnog oblaka puzavice razapete po `i~anom {najdera u devetom krugu `ivota, a starac je, pak, prema sopstvenim reramu i kao slavoluk zao{ijane preko unutra{we kapije, oka~eno be{e u ~ima, doti~nu fafericu kupio kada je bio mladi {najder. “Nemica” je u liniji {est saksija sa {est vatrenocrvenih mlazeva surfinije. svojoj izvornoj verziji pokretana na no`ni pogon, ritmi~kim pritisciI, s druge strane ograde, vizura nove bele ekonomske zgrade modernog dima stopala na gvozdenu pedalu i prenosom energije preko poluge, osovizajna i, nasuprot we, arhai~na i pomalo za~udna gra|evina, da{~ana vertina i kai{a na veliki `elezni to~ak sa zrakastim paocima. [najder kala s dvoslivnim krovom. Golubarnik! I u golubarniku eskadrila od sto Markovi}, zanatlija u punoj snazi, koji je ve} tada uo~io mawkavosti fasupersoni~nih pernatih aviona. Gugu~u u `ici. I ~ekaju Dragana Markoferi~inog mehanizma na no`ni pogon, tek {to je te{ku ma{inu instavi}a da doleti sa Zlatibora. A u ku}i {iva}a ma{ina faferica, radi kao lirao u svojoj radwi, tada jo{ u Rumi, odra{ravquje “vi{ak delova”, singerica! Savr{eno. u~vr{}uje glavu na debelu hrastovu plo~u, koju je sam izrezao, i mehanin @eq ko Mar ko vi}

N

AVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE A IZLO@BA „@IVELA SLOBODA”

da vrednosti revoeakciji, koja nemiave a da ono {to olucije koji ~ekauju. To bi se moglo net” i wenog vo|u, ve mo`emo videti ne u okviru retrola slo bo da!. Fotolima dokumenata, remene umetnosti pe „Magnet”, kao i ucija i umetni~ke

9

U

z pla vu {ta fe tu sa zve zdi ca ma i za sta vom Evrop ske uni je, Poq ska je na star tu svog pred se da va wa Evrop skom uni jom do bi la od ma |ar skih par la men ta ra ca i po klon - bu re od 160 li ta ra to kaj skog vi na. [i roj jav no sti je u ovom ~a su ma we bit no ko li ko je „to kaj ca” za vi {e od ~e ti ri i po me se ca pred se da va wa Uni jom po pi je no na broj nim mi ni star skim i eks pert skim sa stan ci ma u Var {a vi, Vroc la vu, Po zna wu, Kra ko vu, pa i Bri se lu, ali se s pra vom pi ta ka kav je u~i nak ova ~la ni ca EU po sti gla za vre me dr `a wa evrop ske {ta fe te na svom tlu.

Ako se ima ju u vi du tri kqu~ na pri o ri te ta ko je je od re di la - raz voj, bez bed nost i otvo re nost Evro pe za da qe pro {i re we, mo ra se pri zna ti da ih se sve ovo vre me pri dr `a va la i po dr `a va la, ali je do sa da {wi uspeh (ostao je jo{ ceo de cem bar), ipak, po lo vi ~an. Za ta kav skor „kri va” je uglav nom pro to ko lar na ulo ga ro ti ra ju }ih kor mi la ra Uni je, ali pre sve ga sve ko li ka kri za, po oce ni ne ma~ ke kan ce lar ke, za Evro pu naj te `a od Dru gog svet skog ra ta.

po ru ~i la da se Sr bi ji do de li da tum kan di da ta, a Cr noj Go ri po ~e tak pre go vo ra, pro cu reo je u jav nost.

Poq ska, kao pred se da va ju }a Uni jom, obe }a la je da }e u~i ni ti sve da Ru mu nij i Bu gar ska u|u u „{en gen”.

Me |u tim, do do go vo ra ni je do {lo ni na ok to bar skom sa mi tu EU. Var {a va je pred lo `i la kom pro mis u vi du „dvo ste pe nog“ uvo |e wa Ru mu ni je i Bu gar ske u zo nu, pri ~e mu bi se pr vo „otvo ri le“ va zdu {ne i po mor ske gra ni ce, dok bi se o otva ra wu kop ne nih gra ni~ nih pre la za raz go va ra lo to kom sle de }e go di ne. Ho lan di ja je i sa da pro tiv ula ska Bu gar ske i Ru mu ni je u {en gen zo nu, zbog ko rup ci je i pre ko gra ni~ nog kri mi na la, dok je Fin ska omek {a la svoj stav. Od lu ~i la je da po dr `i kom pro mi sni fran cu sko-ne ma~ ki pred log po ko jem bi va zdu {ne gra ni ce bi le otvo re ne u mar tu, a kop ne ne u ju lu idu }e go di ne.

Poq ska je ra di bez bed no sti, nu di la da se {to bo qe obez be di naj pro ble ma ti~ ni ja spoq na gra ni ca EU, ona u Gr~ koj, pre ko ko je go di {we u|e 150.000 ne le gal nih iz be gli ca. Dru gi pred log je bio da se oko Uni -

An ge le Mer kel je ove sed mi ce na kon gre su svo je par ti je u Laj pci gu bi la kon kret na - evro kri za ni je ni iz bli za sa vla da na, di sci pli no va we unu tar Uni je pre sve ga evro zo ne }e se na sta vi ti, ali da no va vre me na ne zna ~e ma we, ne go vi {e Evro pe.

Var {a va ni je od u sta la od na me re da eli mi ni {e umor po je di nih ~la ni ca od da qeg pro {i re wa pa }e poq sko pred sed ni {tvo EU in si sti ra ti da {e fo vi dr `a va i vla da Uni je na sa mi tu 9. de cem bra ipak od lu ~u ju o kan di da tu ri Sr bi je, iako ne ke ze mqe `e le da se to pi ta we od lo `i. To je ovog no vem bra iz ja vio u Bri se lu Ar tur Ha ra zim, di rek tor Od se ka za Evro pu u poq skom mi ni star stvu spoq nih po slo va. „Ve ru jem da }e Sa vet ipak od lu ~i va ti u de cem bru”, re kao je Ha ra zim, ob ja sniv {i da }e o to me naj pre raz go va ra ti mi ni stri spoq nih po slo va ~la ni ca EU ko ji tre ba da se sa sta nu 5. de cem bra, a da }e ko na~ nu od lu ku do ne ti {e fo vi dr `a va i vla da 9. de cem bra.

Ha ra zim je po tvr dio da je za Poq sku pi ta we pro {i re wa EU i da qe je dan od pri o ri te ta, ali je pri znao da osta lih 26 ~la ni ca Sa ve ta o pro {i re wu ne ma iste sta vo ve. „Na{ po sao je da ra di mo sa onim ze mqa ma ko je su po ovom pi ta wu jo{ uvek skep ti~ ne”, re kao je Ha ra zim.

On je ovo iz ja vio osvr }u }i se na ne zva ni~ ni do ku ment Ne ma~ ke i Fran cu ske u ko jem su te dve ze mqe za tra `i le da se ko na~ na od lu ka o kan di da tu ri Sr bi je i od re |i va we da tu ma pre go vo ra Cr noj Go ri od lo `i za sle de }u go di nu. Taj do ku ment, sa sta vqen pre ne go {to je Evrop ska ko mi si ja 12. ok to bra pre -

je stvo ri tzv. pri ja teq ska zo na ze ma qa ko je }e sa ra |i va ti u za u sta vqa wu {ver ca qu di i nar ko ti ka i da se u tu zo nu, po red Bal ka na ko ji ve} sa ra |u je, ukqu ~e i biv {e so vjet ske re pu bli ke iz pro gra ma Is to~ no part ner stvo.Ali je i na tom pla nu, ma lo u~i we no.

Me }u tim, za raz li ku od skep ti ka ko ji su sve broj ni ji na sta rom kon ti nen tu, poq ska vla da i gra |a ni su iz ra zi to evro fil ski na stro je ni i na da ju se da }e us pe ti da stvo re no vi ta las op ti mi zma u evrop skim po slo vi ma. Sta ti sti~ ki po da ci po tvr |u ju da 74 od sto Po qa ka po dr `a va pro {i re we EU na Za pad ni Bal kan, dok ni vo po dr {ke za ovo u ~i ta voj EU iz no si 47 pro ce na ta.

Za {e sto me se~ no pred se da va we Uni jom, Var {a va je iz bu xe ta iz dvo ji la 110 mi li o na evra. Me |u tim, u Poq skoj se otvo re no go vo ri o pred no sti ma ko je je ima la za {est go di na ~lan stva u EU. Poq ska je do bi la 21,4 mi li jar de evra, na kon {to je u za jed ni~ ku evrop sku bla gaj nu upla ti la 16,7 mi li jar di evra. Pre ko do ta ci ja i ra znih pro gra ma pri mi la je 38,1 mi li jar du evra, sa op {ti lo je poq sko Mi ni star stvo spoq nih po slo va. Taj no vac je u poq skoj pri vre di, od wih se is pla }u ju i sub ven ci je ze mqo rad ni ci ma, a do kra ja 2013. bi za hva qu ju }i nov cu iz evrop skih fon do va, tre ba la da bu de iz gra |e na i mo der ni zo va na po lo vi na po treb ne sa o bra }aj ne in fra struk tu re. Mi ni star stvo u iz ve {ta ju oce wu je da je ~lan stvo u EU bi lo za Poq sku ~vr sto si dro u vre me svet ske eko nom ske kri ze i da joj je po mo glo da je di na u Uni ji ne za pad ne u re ce si ju. n Vesna Savi}

otklawawe umora

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Od bor Evrop skog par la men ta za ustav na pi ta wa kra jem je ne de qe u Stra zbu ru jed no gla sno pri hva tio ko deks po na {a wa evro par la men ta ra ca, ko ji iz ri ~i to za bra wu je pri ma we nov ~a nih na gra da za uti caj na do no {e we od lu ka i re gu li {e pi ta we po klo na. O tom no vom pra vil ni ku EP }e gla sa ti na ple nar noj sed ni ci 1. de cem bra u Bri se lu, a on bi se po ~eo pri me wi va ti od ja nu a ra 2012. go di ne.

Ta ko }e po sla ni ci Evrop skog par la men ta ubu du }e, ka ko bi se iz be gao mo gu }i su kob in te re sa, mo ra ti da pri ja ve sve pri ho de od pla }e nih ak tiv no sti iz van EP, ali i sve dru ge funk ci je ko je oba vqa ju. Pra vil nik ta ko |e sa dr `i iz ri ~i tu od red bu o za bra ni pri ma wa na kna de u za me nu za uti caj na par la men tar ne od lu ke, de fi ni {e de lo va we biv {ih evro par la men ta ra ca kao lo bi sta, te utvr |u je da ~lan EP mo ra od bi ti sva ki dar ~i ja vred nost pre la zi 150 evra. „Pra vil nik po ka zu je od lu~ nost svih ~la no va EP da osi gu ra ju pu nu tran spa rent nost u oba vqa wu svo je du `no sti”, re kao je pred sed nik EP Jer `i Bu sek. Pro pi sa ne su, ina ~e, i sank ci je, a naj te `a je pri vre me na za bra na oba vqa wa po sla ni~ kih ak tiv no sti

B

i ci kli sti~ ka tu ra uz Du nav, ko ju je pro {la od Bu dim pe {te do Be o gra da, bi la je za wu ne po no vqi vo is ku stvo, ali i do bar pri mer sa rad we vla da u Be o gra du i Ber li nu na iz grad wi bi ci kli sti~ ke sta ze u Po du nav skom re gi o nu – ta ko je ob ja sni la Jo ha na Bri ge man iz ne ma~ kog Sa ve znog mi ni star stva za eko nom sku sa rad wu i raz voj (BMC) u Ber li nu gru pi od 30 stu de na ta iz Sr bi je (od ko jih se dam iz No vog Sa da) ko ji se upra vo na la ze na dvo ne deq nom pro gra mu „Do bro do {li u Ne ma~ ku 2011“ , a gde su se ob re li pre ko mo sta Evrop skog po kre ta u Sr bi ji i ba var ske ne vla di ne or ga ni za ci je Baj host. Na {i stu den ti ima ju zgu snu tu li stu upo zna va wa s mo gu} no sti ma ko je im se nu de za sti pen di ra we, u~e we je zi ka, upis na ma ster pro gra me i prak su u ne ma~ kim kom pa ni ja ma, a to kom ru te po Ne ma~ koj upri li ~e ni su im su sre ti s pred stav ni ci ma Evrop skog po kre ta mla dih, eks per ti ma Za du `bi ne Fri drih Ebert i Fon da Kon rad Ade na u er, sa sa rad ni ci ma ne ma~ kih pred stav ni ka u Evrop skoj ko mi si ji, pred stav ni ci ma Fon da Fri dri ha Noj ma na (te ma: po li ti~ ka edu ka ci ja i sti pen di je), Fon da Hajn ri ha Be la, Uni ver zi te ta u Re gen zbur gu i Uni ver zi te ta Er lan gen - Nir nberg, po tom Stra {eg cen tra u Min he nu...

Opi su ju }i na ~in na ko ji se tro {i no vac ne ma~ kih po re skih pla ti {a, Bri ge man je na ve la da Mi ni star stvo ima go di {wi bu xet od 6,2 mi li jar de evra, kao i da

pro me nu po li ti~ kih i eko nom skih uslo va. Dru gim ze mqa ma part ne ri ma uka zu je se {an sa da se me wa ju uz po dr {ku BMC-a na mno gim pod ru~ ji ma, ali pre sve ga s ob zi rom na wi ho ve in di vi du al ne po tre be. Ta ko su se Sr bi ja i Ne ma~ ka do go vo ri le da za jed no ra de na po di za wu ni voa jav ne in fra struk tu re (fi nan si ra wem pro jek ta do grad we i re kon struk ci je cen tral nog gre ja wa u No vom Sa du), na pro gra mi ma raz vo ja de mo kra ti je, re for me ad mi ni stra ci je, de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je.

Pre ma Bri ge man, uspe {ne pri ~e u Sr bi ji bi le su im ple men ta ci ja po re skog si ste ma, kao i to {to je po ~ev od 2004. do {lo 300 mla dih stu de na ta na prak su u ne ma~ ke kom pa ni je u tra ja wu od 3 do 6 me se ci, „po pu lar nu“ i na da qe. Naj ~e {}i su do la sci na prak su u Doj ~e ve le, Dajm ler, AEG i niz dru gih po zna tih – li sta u~e sni ka i kom pa ni ja je du ga~ ka i od sli ka va za in te re so va nost mla dih da pro du be i pre tre su svo je zna we.

Sve vi {e je i sti pen di sta pre ko Pro gra ma Zo ran \in |i}, i za pra vo ne po sto ji ni je dan ja ~i pro gram raz me ne stu de na ta iz Sr bi je od BMC-ovog. Va `nu ulo gu u sve mu to me ima i Ben gro, in sti tu ci ja ko ja se ba vi po ve zi va wem „onih s ide jom“ sa fi nan si ja ma BMC-a.

Po sto ji mo gu} nost i ko fi nan si ra wa pro je ka ta, pa se tre }i na wih re a li zu je za jed ni~ kim fi nan si ra wem.

Za Baj host, me |u tim, pre ma re ~i ma Ma rian Mu re ko ja je u toj or ga ni za ci ji za du `e na za sti pen di ra we i

Na ruti evropske odgovorNosti

se ta sred stva usme ra va ju pre ko ra znih or ga ni za ci ja u struk tur ne re for me i gra na we raz voj nih po li ti ka po je di nih ze ma qa: kroz pro jek te za ~i stu ener gi ju i vo du, o~u va we pri rod ne oko li ne (na pri mer, ukla wa we ot pa da, ali tu je, na rav no, i pro mo vi sa we bi ci kli zma), u pro iz vod wu zdra ve hra ne i zdrav stve nu za {ti tu, obra zo va we i na u ku – i sve to za jed no po tom se po no vo uli va u ve li ku te mu evrop skih in te gra ci ja.

Ne ma~ ka je, elem, to kom 50-tak go di na od osni va wa tog mi ni star stva, u 130 ze ma qa po kre nu la na hi qa de pro je ka ta ko ji se spro vo de uz sa rad wu s or ga ni za ci ja ma na te re nu a fi nan si ra ih ne ma~ ka vla da – i je dva da po sto ji bi lo ko ja dru ga ze mqa u sve tu ko ja je to li ko ak tiv na i an ga `o va na. Fi nan sij ski do pri nos ne ma~ ke vla de Sr bi ji, re ci mo, od 2000. do 2010. go di ne bio je 970 mi li o na evra, a u 2011. bi, pre ma pro gra mi ma ko ji su u to ku, tre ba lo da bu de ve }i od 122 mi li o na. Glav ni ciq ne ma~ ke sa rad we s dru gim ze mqa ma je mi ran de mo krat ski raz voj re gi o na, po sti za we po li ti~ ke sta bil no sti kroz eko nom ske re for me i mo gu} nost raz me ne is ku sta va. Na ro ~i to ubr za we te po li ti ke usle di lo je po sle 2000, ot ka ko je i ne ka da {wa Is to~ na Ne ma~ ka pro {la kroz sli ~an pro ces tran sfor ma ci je: te meq nu

pro jek te, a ko ja se sna `no an ga `u je u sa rad wi s na {im stu den ti ma, glav ni ciq ni je sa mo da se ra di s oni ma ko ji be le `e naj vi {e ni voe stru~ ne kva li fi ka ci je, ne go i s mla dim qu di ma sve snim od go vor no sti za dru {tvo u ko me `i ve. Ta ko je, re ci mo, u gru pi za Ne ma~ ku bi lo ne ko li ko ~la no va „Mla dih is tra `i va ~a Sr bi je“ ko ji su u~e stvo va li u ~i {}e wu gra do va od Tur ske pa do Por tu ga la. To je ti pi~ no ne ma~ ki do pri nos evrop skom pri bli `a va wu: fa vo ri zo va we i ne go va we „eli te od go vor no sti“ ko ja bi ima la uti caj na pri li ke u svo jim ze mqa ma iz per spek ti ve evrop skih in te gra ci ja. Pred log jed nog na {eg aka dem ca BMC-u bio je da svo ju po li ti ku sa rad we sa Sr bi jom po ja ~a pro gra mi ma spro vo |e wa za ko na me |u ko ji ma ima do brih ali se ne pri me wu ju. Re ci mo, ob u ~a va wem re vi zo ra, kon tro le jav nih fi nan si ja i vla sti. Dru gog je za ni ma lo da li bi se even tu al no od BMC-a mo gla o~e ki va ti fi nan sij ska po dr {ka ne ka da iz be glim po du nav skim [va ba ma od ko jih su se ne ki od lu ~i li da za tra `e u Ka }u i dru gde u Voj vo di ni ku }e ili ima wa ko ja su im bi la od u ze ta, a ko ja bi po Za ko nu o re sti tu ci ji tre ba lo da im bu du vra }e ni. Usle dio je la kon ski od go vor: „Ne“. n Reqa Kne`evi}

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

11

mra^na Strana VrloG noVoG SVeta ajnoviji bilans zlo~ina u Nema~koj vrtoglavo raste: militantne }elije desnih terorista tokom 20-tak godina od 1990, izvr{ile su 182 pogubqewa stranaca i nema~kih dr`avqawa turskog porekla, a na sve to Slu`ba za za{titu ustava je okretala glavu na drugu stranu. Ta je slu`ba ({to je drugo ime za tajnu dr`avnu po-

N

Sle pi lo za te ro ri zam mi li tant nih de Sni ^a ra u ne ma^ koj

liciju Nema~ke) u najmawu ruku «stalno potcewivala spremnost za nasiqe desnih terorista, a weni dou{nici, tzv.

D-qudi, ~esto su lavirali izme|u legalnosti i politi~kog kriminala: policija ih je dr`ala kao informatore, pa je i nedavno uhap{ena Beate ^epe iz trojke ubica, bila dou{nica nadle`nih organa u Tiringiji!

Kr va ve ru ke Hi tle ro vih fa no va Postoje i indicije da su pripadnici troje nacista», a to nije bilo mogu}e bez zma“» – najmawe 182. Trio iz Jene, prema ove sive zone novcem koji su dobijali od strukture koja ih je podr`avala. podacima koje je „Tages{pigel“ dobio od dr`avnih slu`benika finansirali proSavezna dr`avna bezbednost (BND) je, bezbednosnih krugova, planirao je i napapagandu radikalne desnice, kako je saopnavodno, znala ~ak i da je osniva~ tajne de na politi~are, islamske i turske orga{tio medijima Hans Kristijan [trobe}elije terorista bio upravo Tino Brant, nizacije. le iz Zelenih, ~elnik Odbora Bundestapotpredsednik pokrajinske organizacije U Nema~koj se sada polemi{e kako to ga za kontrolu tajnih slu`bi. Na koncu NPD u Tiringiji. Pod imenom Oto, on je da desni ekstremizam nije bio tema: kada konca vi{e se nije moglo razlikovati da grupi ubica („«sekcija Jena“») iz tajnog su letos goreli automobili i `elezni~ki li D-qudi rade u interesu dr`ave ili fonda dr`avne policije dao krajem devevodovi politi~ari su spekulisali o n « ovoj politi~ke partije neonacista, „Frakciji Crvene armije“» i radiNacionaldemokratske partije kalno levi~arskim motivima. KaTek posle razbijawa tajne teroristi~ke Nema~ke (NPD) koja, ina~e, ko je bilo mogu}e da su policija, potpuno legalno deluje. Tajna dr`avna bezbednost, politi~ari, }elije, prvi put su funkcioneri vladaju}e tajnih slu`bi bila je da se vi{e mediji – potcewivali desni teroCDU progovorili i o desnom ekstremizmu. bavi mafijom, trgovinom droge, rizam, uprkos krvavom tragu od levim ekstremistima i radi- Vlada u Berlinu sada vadi kestewe iz vatre i mo`da dve stotine `rtava i hiqatra`i da se ubrza istra`ni postupak kalnim islamistima, a da se de povre|enih od ponovnog ujedi„«mrki“ tragovi neonacisti~kih wewa Nema~ke, kako u isto~nom zlo~ina» ozna~avaju samo kao tako i u zapadnom delu zemqe – ko«“pojedina~ni slu~ajevi“. Kada bi se obdesetih 200.000 nema~kih maraka (100.000 ji je zapravo najvi{e pretio ~itavom drureli na sudu, neonacisti su ka`wavani evra). Trojka je izvr{ila ~ak 10 ubistava {tvu? To poga|a poverewe u institucije. pre svega zbog no{ewa zabrawenih simi 14 pqa~ki banki i – ostala neprime}eAngela Merkel sada govori o bruci za bola. Tako je izrasla ~itava nova generana 13 godina! Kako i ne bi ostali neviNema~ku, {to je ta~no ali i nedovoqno. cija desnih ekstremista koji su na demondqivi ako se zna da je jedan biv{i pripadPitawe je {ta da se radi s populisti~kim stracijama nosili crne zastave sa simbonik Slu`be za za{titu ustava u mladosti, nacionalizmom NPD-a koja sedi u nekim lima nalik svastici, a svoju organizacidok je pripadao desnim ekstremistima, pokrajinskim parlamentima u zemqi, a ju nazivali „«slobodna mre`a“. I kleli nazivan “« mali Hitler“», ali provere za koja je i te kako uticala da aveti pro{lose svom najvi{em {efu – Adolfu Hitleprijem u Slu`bu nisu ukazale da ima „«mrsti po~nu da di`u glavu. Upravo suprotru. ka ube|ewa“»! U stanu jednog „ustavobranino, posle nasilnih ekscesa 90-tih, kada su Tek posle razbijawa tajne teroristi~teqa“ prona|en je i primerak Hitlerovog goreli stanovi i pansioni s turskim poke }elije, prvi put su funkcioneri vla„«Majn kampfa“» jo{ 2006. ali nije bilo porodicama i po~ela da se {iri mr`wa predaju}e CDU progovorili i o desnom ekstvr|eno da je povezan s atentatorima „Nama strancima koja je bila obele`ena netremizmu. Vlada u Berlinu sada vadi kecionalsocijalisti~kog podzemqa“ kako je skrivenim rasisti~kim ose}awima, vodistewe iz vatre i tra`i da se ubrza istrasebe nazivala banda terorista. la se rasprava koja je dovela do ograni~a`ni postupak. O~ekuje se reforma SluKrajwi ciq ekstremnih desni~ara bio vawa prava na azil. Nasuprot tome, NPD `be za za{titu ustava i osnivawe nove, a je da se izazovu gra|anski nemiri, k « ona~koja se u me|uvremenu neprijateqski odSekcija za odbranu od terorizma u obaveno re{i „tursko pitawe“ i imigranti iznosila prema ustavu, a u brojnim sukobi{tajnoj slu`bi BND dobila je specijalbace iz Nema~ke. Prema istra`noj komima s policijom pokazala da je spremna na na ovla{}ewa da sprovede istragu prosiji Bundestaga neprestano je, me|utim, u nasiqe – 2003. je ipak pre`ivela u Savetiv „svojih“. Jer, kako to da je po policinadle`nim slu`bama umawivan i falsiznom ustavnom sudu inicijativu za zabraji i slu`bama, trojka koja je po~inila fikovan bilans `rtava desnog terora. Po nu. Sada se od suda u Karlsrueu zahteva da niz teroristi~kih zlo~ina i pqa~ki banavodima „Cajta“ radi se o 147 mrtvih od obnovi postupak zbog jasne veze te partinaka, jo{ 1998. „«u zemqu propala“? Danas 1990. do danas, a prema tvrdwama nevladije s ekstremistima. se tvrdi da je u Tiringiji «svako poznavao ne organizacije “« Hrabro protiv neonacin Reqa Kne`evi}

Sram na iSto ri ja be[ ^a []a: ame ri^ ka kri mi nal na bi o me di cin Ska prak Sa

„Qud ski {kart” kao ma te ri jal za is tra `i va we acisti~ki doktor Mengele izgleda i nije bio tako usamqen: ameri~ki nau~nici su zarazili na stotine gvatamalanskih zarobqenika, psihijatrijskih pacijenata i prostitutki kako bi prou~avali efekte pencilina, potvr|eno je na nedavno odr`anoj panel diskusiji u Sjediwenim Dr`avama.

Najmawe 83. Gvatemalaca je umrlo nedugo nakon {to su namerno inficirani sifilisom i gonorejom tokom 40-ih godina pro{log veka, prema nalazima predsedni~ke komisije Va{ingtona.

Nau~nici su na “qudskom {kartu” poku{avali da odrede da li penicilin mo`e da spre~i infekciju, ali wihovo istra`ivawe nije urodilo nikakvom nau~no korisnom informacijom i ti rezultati su dugo bili skrivani, sve dok ih nije otkrila Suzan Reverbi, profesorka na Vesli kolexu.

Vlada SAD je priznala jo{ u oktobru pro{le godine da su takva biomedicinska istra`ivawa izvedena, da bi potom usledila odluka ameri~kog predsednika Baraka Obame da osnuje istra`nu komisiju o tome {ta su to sve ameri~ki nau~nici u~inili qudima - pokusnim kuni}ima. Dr`avna sekretarka i sekretarka Ministarstva zdravqa, Hilari Klinton i Ketlin Sibelius, izvinile su se povodom tog slu~aja u ime vlade SAD, a {efica komisije, Ejmi Gutman, nazvala ga je “sramnim delom medicinske istorije”. Predsedni~ka Komisija za ispitivawe bioeti~kih pitawa je navela da je oko 5.500 Gvatemalaca u~estvovalo u ispitivawima izme|u 1946. i 1948. godine. Od tog broja, oko 1.300 qudi je bilo namerno zara`eno polno prenosivim bolestima, a od te grupe je samo 700 wih bilo podvrgnuto nekoj vrsti le~ewa.

N

Po dokumentima koje je komisija prou~avala, najmawe 83 qudskih zamoraca je umrlo do kraja 1953. godine. “Svi ukqu~eni u studiju nisu pokazali minimalno po{tovawe za qudska prava i moral prilikom izvo|ewa istra`ivawa”, rekla je dr Gutman, dodav{i da su pojedinci koji su stajali iza studije krivi po razli~itim osnovama. Finalni izve{taj Komisije o~ekuje se u decembru, a na taj na~in ameri~ka vlast `eli da se “osigura da se takve stvari vi{e nikada ne dese”. Predsednik Gvatemale Alvaro Kolom ocenio je da je re~ zlo~inima protiv ~ove~nosti, a po~etkom ove godine grupa Gvatemalaca koji su bili inficirani i wihovi ro|aci su objavili da }e tu`iti SAD.

eugenetike “oslobodi” Sjediwene Dr`ave siroma{nih, bolesnih, kriminalu sklonih, a pre svega obojenih `iteqa po~etkom 20. veka. U mnogim dr`avama SAD bilo je tada velikih socijalnih problema: siroma{ne izbeglice opsedale su zemqu koja je punom parom ulazila u novo industrijsko doba. Oko 17 miliona qudi iz Starog sveta je nahrupilo izme|u 1890. i 1920. na Isto~nu obalu, nekoliko desetina hiqada Azijata je do{lo na Zapadnu, da bi ju`nu granicu pritiskale mase Latinosa.

Mnogi do{qaci su uskoro krenuli trbuhom za kruhom u skitwu po celoj zemqi. Etablirani starosedeoci, nau~nici, ekonomisti i lekari, ose}ali su

„rat pro tiv sla bi }a” U Sjediwenim Dr`avama je u prvoj polovini 20. veka oko 60.000 qudi, mu{karaca i `ena, ve}inom siroma{nih i obojenih, prinu|eno da u|e u “eksperimentalnu grupu” i nasilno je sterilisano, {to je poslu`ilo i kao podstrek za ne~ove~ne programe nacista. Na osnovu eugenetskih zakona, oko 60.000 ovakvih qudi, mu{karaca i `ena, sterilisali su ameri~ki lekari – presecawem semenovoda ili jajovoda i odstrawivawem materice. Iako je takva praksa ustanovqena jo{ po~etkom pro{log veka, u Americi je ~ak i do sedamdesetih godina bilo sli~nih slu~ajeva.

Razmere ovog medicinskog zlo~ina opisao je ameri~ki publicista Edvin Blek u svojoj kwizi na 550 strana “Rat protiv slabi}a“. Uz pomo} saradnika, Blek je sakupio preko 50.000 dokumenata iz ameri~kih i evropskih arhiva, dnevnike, sudska i bolni~ka akta o qudima pogo|enim tom praksom.

Ali ovaj slu~aj nije usamqen u sramnoj istoriji be{~a{}a biomedicinske prakse eksperimentisawa qudima: moda problemati~ne bioetike po~ivala je na jo{ problemati~nijoj biopolitici i rasisti~koj ideologiji ne samo u nacisti~koj Nema~koj, nego i u samim Sjediwenim Dr`avama. Sve je po~elo kada je klika uticajnih i uglednih Amerikanaca do{la na pomisao da uz pomo}

taj demografski haos kao izazov protiv kojeg su se branili la`nim nau~nim tezama. Vode}i geneti~ar Lotrop Studart pisao je da “SAD moraju da nasele i izgrade severwaci“ jer je nastupila invazija “qudskih hordi iz alpskih zemaqa i Sredozemqa“ i “azijatskih elemenata Levantinaca i Jevreja“.

Eugenetske ideje nai{le su na plodno tlo. Glavni organizator

prou~avawa “zakona i ograni~ewa nasle|a” bio je sin jednog wujor{kog maklera – ^arls Devenport, apsolvent elitnog univerziteta Harvard. On je sagradio laboratoriju u Vi{oj bruklinskoj {koli i od we napravio eugeneti~ki centar. Devenport je postavio izri~ito rasisti~ke ciqeve svoje eugenetike: “U ovoj zemqi imamo te{ke probleme s crncima – rasom ~iji je duhovni razvoj daleko zaostao iza Kavka`ana“, pisao je, i preporu~ivao “momentalan izvoz crne rase“!

Tvrdio je i da }e belci “pod navalom crne, mrke i `ute rase jo{ tra`iti azil na Novom Zelandu“.

Okupqena elita eugeneti~ara oko “Ameri~ke pastirske organizacije“ ABA (Ame ri can Bre e ders As so ci a tion) u jednom svom dokumentu tvrdi se da je “odabir najboqih qudi“ mogu} poput – selektirawa goveda! Prva skup{tina ABA odr`ana je 1903. kada je ustanovqen i eugenetski komitet. Ve} u prvom izve{taju komitet tra`i novac, oko 100 miliona dolara godi{we, radi pretrage “najmawe dva miliona siroma{nih, bolesnih, slaboumnih i kriminalnih elemenata“.

Ciq: “su{ewe `ile degenerisanog }elijskog materijala“. Pisci izve{taja ra~unaju da se desetini Amerikanaca mora “uskratiti pravo na razmno`avawe“ ({to se u to vreme odnosilo na oko 10 miliona stanovnika).

Taj mamutski zadatak Devenport je poverio “Eugenetskom birou za snimawe“ (ERO) u luci Kold spring, na ~ijem ~elu je ustoli~io seoskog u~iteqa Harija Laflina iz Misurija. ERO je skupqao i sre|ivao podatke o poreklu qudi.

Leta 1910. Devenport i Laflin su poslali prve upitnike {irom zemqe. Odabrali su zatvore i ludnice, bolnice i {kole za sle-

pe i gluve, tra`ili su qude s uro|enim poreme}ajima. Za pregnu}a “pastira” bilo je puno zainteresovanih donatora, uticajnih i bogatih qudi, a ubrzo su i elitni univerziteti u zemqi kao {to su Kolumbija, Kornel i Braun prihvatili “potpuno rasisti~ku ideologiju“, pi{e Edvin Blek u svojoj kwizi. Na Harvardu, Prinstonu i Jelu razvijana su merewa intelektualnih sposobnosti, po kojima je od 70 do 80 odsto crnoputih i Jevreja progla{avano – idiotima!? Uskoro se mogao ~uti i slogan: “Pojedini Amerikanci su ro|eni samo da bi bili na teretu celog dru{tva“.

Potom je usledila potraga za takvim “primercima“: po sirotiwskim kvartovima i predgra|ima, {kolama i zatvorima. Posle hap{ewa, poslali bi ih na medicinska istra`ivawa. “Dijagnoze” su brzo padale: pometen, slep, slabouman, epilepti~an, ili pak: bedan, nemoralan... Posle utvr|ivawa “kvara“, predlagana je zabrana reprodukcije. Tako su obrazovane kolonije sterilizovanih koji su tamo dospeli bez ikakve vlastite saglasnosti.

Akcija nije bila nelegalna: prva dr`ava koja je zakonom predvidela eugenetski prinudnu sterilizaciju bila je Indijana 1907. Jo{ 32 dr`ave su sledile taj primer!

Laflinov uticaj nije se ograni~io samo na Ameriku. Taj model su kasnije preuzeli Hitlero-

vi higijeni~ari rase (u Nema~koj je oko 350.000 qudi prinudno sterilizovano), {to je potom otvorilo {irom vrata Mengeleovim istra`ivawima u logorima u prvoj polovini 40-tih, koja na hiqade qudi - zamoraca nije pre`ivelo. Lafalin je za doprinos nacionalsocijalisti~koj praksi i nagra|en 1936. godine u Hajdelbergu doktorskom titulom, a ni on nije ostao du`an Hitlerovoj bratiji – prikazivao je nacisti~ke propagandne filmove o ~i{}ewu rase u klubovima u Wujorku, Wu Xersiju, socijalnim radnicima u Konektikatu... Ali stav ameri~ke javnosti o eugenetici naglo se promenio tokom Drugog svetskog rata, i ERO je zatvoren.

Me|utim, ~ak ni saznawe o zlo~inima Mengelea i su|ewe nacisti~kim mu~iteqima koji su delovali pod maskom nauke, nije omelo ameri~ke lekare da i daqe preduzimaju prinudnu sterilizaciju {irom zemqe. Jo{ sedamdesetih godina u SAD stotine Indijanki je sterilisano uklawawem materice, pod vidom programa za obu~avawe ginekologa. Tek nedavno je u Severnoj Karolini je osporen zakon po kome se pod odre|enim uslovima, predvi|a prinudna sterilizacija. “Slu~aj Gvatemala”, me|utim, ukazuje da se ameri~ka kriminalna biomedicina {irila i van “qudskog parka” Sjediwenih Dr`ava. n E. N. L.

nedeqa20.novembar2011.

o me mo ra tiv nim oku pqa wem u Vu ko va ru je obe le `e na 20. go di {wi ce pa da gra da na kon tro me se~ ne op sa de je di ni ca JNA i srp skih do bro vo qa ca. Na kon pri god nog pro gra ma, u~e sni ci sku pa su se u Ko lo ni se }a wa upu ti li od Op {te bol ni ce do Me mo ri jal nog gro bqa `r ta va Do mo vin skog ra ta, gde su po lo `i li ven ce i cve }e, te pa li li sve }e u spo men na sve po gi nu le u ob ra ni Vu ko va ra.

– Vu ko var je ste sim bol stra da wa, to se ne mo `e po re }i. I o~e ki va lo se da }e ju bi lar na go d i { wi c a pa d a gra d a bi t i obe le `e na na po se ban na ~in – ka `e za „Dnev nik” pred sed nik Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke Vo ji slav Sta ni mi ro vi}.  Ocene su da je me|unaci o nal na mr `wa osnov na

K

c m y

12

INTERVJU

dnevnik

VOJISLAV STANIMIROVI], PREDSEDNIK SDSS-a

Srbi brane interes Vukovara

prepreka za razvoj i napredak Vukovara?

– Ap so lut no! Mr `wa ko ja se uvi ja u oblan du „ne mo `e mo za bo ra vi ti” pri sut na je na sva kom ko ra ku. I po seb no je iz ra `e na to kom ova kvih „ob qet ni~ k ih” da n a. Na ` a l ost, ne spor no je da je u Vu ko va ru stra dao ve li ki broj i ci vi la i na o ru `a nih qu di s jed ne i dru ge stra ne, i ve ro vat no je vre men -

General Ra{eta: Opsada bila gre{ka Pro ce wu je se da je vi {e od 50.000 qu di iz svih kra je va Hr vat ske, ali i ino stran stva, po ho di lo Vu ko var na 20. go di {wi cu pa da gra da. Ge ne ral biv {e JNA i glav ni pre go va ra~ s hr vat skim vla sti ma za vre me ra ta 1991. go di ne, An dri ja Ra {e ta, iz ja vio je da je tro me se~ na op sa da Vu ko va ra bi la gre {ka. „To je bi la tak ti~ ka po gre {ka. Tre ba lo je uda ra ti na dru ge gra do ve, a Vu ko var bi kad-tad pao„, re kao je Ra {e ta no vi na ru Hr vat ske te le vi zi je.

Po we go vim re ~i ma, po gre {na je bi la pro ce na da }e se slo mom Vu ko va ra raz re {i ti pi ta we u Hr vat skoj. Na pi ta wu o li kvi da ci ji za ro bqe ni ka na Ov ~a ri, ge ne ral biv {e JNA je ka zao da ni je znao za to, ali da to „tre ba da osu di sva ki tre zven i pa me tan ~o vek„. Ina ~e, po vo dom go di {wi ce pa da Vu ko va ra sve }e su pa qe ne i u Be o gra du, a u sa mom gra du po ~ast `r tva ma oda li su pred stav ni ci „@e na u cr nom” i Fon da za hu ma ni tar no pra vo.

ska dis tan ca od dve de ce ni je ne do voq na da bi se mo glo do }i do iskre n og po m i r e w a. Za t o ov de Sr bi i Hr va ti i `i ve jed ni po red dru gih.  U kojoj meri politi~ke stranke dodatno pothrawuju tu podeqenost?

– Po ten ci ra we po de la pri sut no je ov de kon stant no u ma woj ili ve }oj me ri, ali se sa da jo{ 20. go di {wi ca pa da Vu ko va ra po klo pi la sa zva ni~ nim po ~et kom kam pa we pred gla sa we, ko ji }e u Hr vat skoj bi ti odr `a no 4. de cem bra, pa je sve otvo r e n o is k o r i { }e n o i za sla we pred iz bor nih po ru ka. A pri to me je svo je vr stan pa ra doks da }e prak ti~ no sa mo srp ska za jed ni ca bra ni ti na tim iz bo ri ma in te re se Vu ko va ra, jer u ~i ta voj iz bor noj je di ni ci ima te sa mo tro je qu di na li sta m a ve l i k ih stra n a k a: na HDZ-ovoj dvo je, ali do sta ni sko ran gi ra nih, a na SDP-ovoj sa mo jed nog. To naj bo qe sve do ~i da se u Za gre bu ne ra ~u na na ro ~i to na Vu ko var, osim ka da ga tre ba zlo u po tre bi ti.  Kako je na odnose Srba i Hr va ta u Vu ko va ru uti cao pro {lo go di {wi Ta di }ev odlazak na Ov~aru?

– Tu po se tu smo po zdra vi li, jer re~ je o ve li kom ge stu i za Sr bi ju i za nas ko ji ov de `i vi mo. Na `a lost, ni je se na kon to ga pu no {ta pro me ni lo na bo qe. Ve }i na de sni ~ar ski ori jen ti sa nih Hr va ta i ta da je mi sli la da to {to je Ta di} ura dio ni je do voq no, a ka sni je su i ne ki po te zi hr vat skih vla sti – po put po zdra va pre mi jer ke Ja dran ke Ko sor ge ne ra li ma osu |e nim u Ha gu, ili za ko na do ne tom u Sa bo ru ko jim se sma tra ju ni { tav n im od r e | e n i prav n i

ak ti SFRJ i Sr bi je – od no se ko ji su na kon Ta di }e ve po se te ka k o-ta k o kre n u l i uz l a z nom li ni jom, vra ti li ne ko li ko ko ra ka na zad.  Vukovar je do rata slovio za jedan od najbogatijih gradova u biv{oj Jugoslaviji. Kako je danas `iveti u wemu?

– Vu ko var je, za pra vo, bio me |u tri naj bo ga ti ja gra da u SFRJ, a da nas je me |u si ro ma {ni ji ma u Hr vat skoj. Vla da ve li ka ne za po sle nost, jer mno gi pro iz vod ni ka pa ci te ti stra da li su u ra tu, a i oni ko ji ni su, da nas je dva da ra de, ako uop {te ra de. U stva ri, eko nom ski po ka za te qi su ne u po re di vi u od no su na pred rat no sta we. U ob no vu Vu ko va ra, po go to vo u in fra s truk t u r u i stam b e n e objek te, je ste ulo `e no do sta nov ca, od no sno ne mo `e mo bi ti ne po {te ni pa tvr di ti da je u dru gim gra do vi ma pu no bo qe.

Ali Vu ko var je u osno vi ipak ne ka ko skraj nut, mo `da i zbog to ga {to je u we mu ostao da `i vi, ka ko to ka `u de sni ~a ri, „pre ve lik broj Sr ba”.  Koliko se Srba vratilo u Vukovar tokom posledwe decenije?

– U Vu ko var se ne vra }a pu no Sr ba jer oni ko ji su `e le li ov de da osta nu, ni su ni od la zi li.

Uosta lom, dok su Sr bi bi li pri nu |e ni da na pu ste dru ge de lo ve Hr vat ske – zbog pret wi, iz stra ha... na ma je ov de u sklo pu pro gra ma mir ne re in te gra ci je je di ni ma pru `e na {an sa da bi ra mo „oti }i ili osta ti”.

I ko se opre de lio da osta ne, ostao je. Ipak, ~i we ni ca je ste da je sam grad Vu ko var pre ra ta imao oko 42.000 sta nov ni ka, a sa da se vo di da u we mu `i vi

35.000 sta n ov n i k a, ma da nas re al no ima sve ga 25.000.  Kakva su o~ekivawa Srba u Hrvat skoj od pred sto je }ih par la men tar nih iz bo ra?

– ^i we ni ca je da te { ko ostva r u j e m o svo ja pra va, i da qe smo dis k ri m i n i s a ni. Ali na {i qu di, po go to vo oni ko ji su jo{ uvek kao iz be gli c e u Sr b i j i i BiH, ni su sve sni da je put u to me da {to vi {e kao za jed ni ca po li ti~ ki oja ~a mo.

Jer, {to mi bu de mo po li ti~ ki uti caj ni ji, {to bu de mo ja ~i u Sa bo ru i pri sut ni ji u Vla di RH, ko god da na k on iz b o r a for mi ra vlast, lak {e }e mo mo }i da otva ra mo, pa i na naj bo qi na ~ in re { a v a m o, jo{ uvek spor na pi ta wa: po vra }aj i ot kup sta no va, ne is pla }e ne pen zi je, ne ke te me iz obla sti rad nih od no sa...  Na ko li ko man da ta SDSS objektivno ra~una?

– Iako to ni smo `e le li, na iz bo re iz la zi mo po si ste mu ma win ske kvo te gde }e mo si gur no po t vr d i t i tri za s tup n i~ k a man d a t a. Jer mi smo je d i n a ozbiq n a srp s ka po l i t i~ k a stran ka, dok se dru gi ja vqa ju od iz bo ra do iz bo ra. Ipak, sma tra mo da su bi la bo qa re {e wa pred vi |e na iz me na ma Ustav nog za ko na, ko ji je ka sni je Ustav ni sud ospo rio, i to za to {to bi na {i qu di slo bod ni je mo gli iz la zi ti na gla sa we. Na i me, pre ma tim pro me na ma na {a bi

li sta bi la na istom gla sa~ kom li sti }u sa osta lim, ali to ne kom ni je od go va ra lo, pa sa da onaj ko `e li da gla sa za SDSS mo ra na bi ra li {tu da se iz ja sni da pri pa da srp skoj ma wi ni i da za tra `i po se ban gla sa~ ki li sti}. Ipak, u 9. iz bor noj je di ni ci, ko ja ob u hva ta [i ben sko-knin sku, Za dar sku i Li~ ko-sew sku `u pa ni ju, i gde sta ti sti~ ki ima oko 47.000 Sr ba a re al no ih ima oko 37.000 – jer je de se tak hi qa da qu di uze lo do ku men ta ali se ni je vra ti lo – iz la zi mo i na gra |an skoj li sti. I mi sli mo da ta mo mo `e mo da osi gu ra mo jo{ je dan man dat, po go to vo jer je no si lac li ste prof. dr Slo bo dan Uze lac, do sa da {wi pot pred sed nik Vla de RH. A ta na {a ~e ti ri man da ta mo gla bi na kra ju pre su di ti ko }e u Hr vat skoj na red ne ~e ti ri go di ne bi ti vlast. n Miroslav Staji}

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : PREDIZbORNA HRVATSKA

Ko }e kome vaditi kola iz blata red iz bor na kam pa wa za par la men tar ne iz bo re u Hr vat skoj je i slu `be no kre nu la. To ne zna ~i da kan di da ti s pri ja vqe nih 285 stra na~ kih i 28 ne za vi snih li sta ni su ve} ne ko vre me u pu nom pred iz bor nom po go nu. No, ko li kato li ka ute ha bi ra ~i ma je {to kam pa wa ovog pu ta ne }e tra ja ti du go – ve} 4. de cem bra iz la zi se na bi ra li {ta i Hr vat ska do bi ja no vu vlast. Ba rem se ta ko ve }i na na da.

No, uz to li ko kan di da ta (za 151 me sto u Sa bo ru nad me }e ih se 4.382), od ko jih mno gi i ni su vi {e od klov no va, kroz me di je jo{ op te re }e ne sta rim (lo {im) za ko nom o pra }e wu iz bo ra do bi ra ~a te {ko da }e se pro bi ti po treb ne in for ma ci je. Upr kos sve mu, ovi iz bo ri ipak do no se pro me ne, pa je shod no to me i kam pa wa pod ve }om lu pom. To ga su sve sni svi, pa je je dan od vo |a Ku ku ri ku ko a li ci je, HNS-ov pred sed nik Ra di mir ^a ~i}, u Va ra `di nu na pred iz bor nom sku pu mr tav-hla dan iz ja vio: ako ne gla sa te za nas, sa mi va di te ko la iz bla ta. Bez o bra zno? Isti ni to? U da na {woj pri vred noj si tu a ci ji bez o bra zno je na ba ci va ti se sud bi na ma ne za po sle nih, pot pla }e nih za po tre be kam pa we. Ne mo ral no je raz ba ci va ti se mi li o ni ma iz ra znih fon do va, cr nih i be lih, za raz li ~i te ma ni pu la ci je i pri vat nu kam pa wu. A ko li ko }e bi ti isti ni te ^a ~i }e ve re ~i, vi de }e se ve} za dve sed mi ce. Do tad: ma {ta mo `e sva {ta. Ku ku ri ku }e se, ta ko, u kam pa wi osla wa ti na tren dov ske no vo ta ri je, vo zi ka }e se u eko-auto mo bi lu (do ni ra nom)... s bi ra ~i ma ~e tu ju na Fej su, Tvi te ru i vi deo-kon fe ren ci ja ma. Kam pa wu im ra de na gra |i va ni di zaj ne ri, tim je uigran. Jo{ da pre ki nu kle tvu pi ja nih gra do na ~el ni ka, mo gli bi mir ni je bro ja ti fo te qe u bu du }im mi ni star stvi ma.

Ja dran ka Ko sor od lu ~i la se, pak, na „re tro“ kam pa wu, od no sno po vra tak Tu| ma nu i stra na~ kim vred no sti ma iz do ba pr vog pred sed ni ka. Vi {e od to ga, osim iz li za ne man tre o bor bi pro tiv ko rup ci je i ni je joj osta lo. Ve }i na naj va `ni jih funk ci o ne ra HDZ-a (biv {ih i sa da {wih) je u pri tvo ru, ili su bi li ta mo, ili su pod is tra gom kao osum wi ~e ni ili sve do ci. [ta vi {e, ce la stran ka je pod is tra gom zbog ko rup ci je! Da kle, jed no stav nom ma te ma -

P

ti kom, man tra o bor bi pro tiv ko rup ci je br zo pa da u vo du, a za jed no s wom i po sled wih de se tak go di na HDZ-ova de lo va wa.

Pre o sta je Tu| ma nov lik i de lo, ko ji sa da ve} pre la zi u zo nu mi to va i le gen di, pa je shod no to me Ko sor iz vu kla ne ko li ko po li ti~ kih le gen di. Biv {eg naj bli `eg sa rad ni ka Ivi ce Ra ~a na Zdrav ka Tom ca, ko ji je po sled wih go di na do `i veo pot pu ni ide o lo {ki i du hov ni pre o bra `aj. Le vi ~ar je po stao ne sa mo kon zer va ti van, ve} i du bo ko re li gi o zan, do te me re da su ga mno gi pre sta li shva ta ti ozbiq no. A da upot pu ni „tu| ma nov ski brend“, Ko sor je

~et ka kam pa we i te ka ko iz ne na di la. Ko a li ci ja s Ke ru mom mo `da je naj ve }e iz ne na |e we za sad, iako ni je uop {te pri jat no. [ta }e to kon kret no do ne ti HDZ-u ni je ba{ pot pu no ja sno, no Ke ru mu i we go voj bla go re ~e no ne u gla |e noj se stri sme {i se me sto u Sa bo ru.

Od re |e nih {an si za pro laz ima ju bi ra ~i ma ma we in te re sant ne stran ke po put HSLS-a, ~i ji je pred sed nik Da rin ko Ko sor iz za bo ra va vra tio Dra `e na Bu di {u, ili HSS-a, ko ji je do sad dr `ao sve }u HDZ-u i to je je di no po ~e mu }e se pam ti ti ti wi hov do pri nos po sled we ~e ti ri go -

„Kukuriku” protiv HDZ-a: Zoran Milanovi} vs. Jadranka Kosor

na go vo ri la i go di na ma uvre |e nog Mi ro sla va Tu| ma na (ko ji i fi zi~ ki ne ve ro vat no li ~i na oca) da joj se pri dru `i. No, HDZ sa da ima ve }ih pro ble ma od no vog man da ta na vla sti. ^e ti ri go di ne ni je dug pe riod, ta man ko li ko tre ba da se stran ka pre stro ji, ba ci u za bo rav afe re, is tra ge, ne ga tiv nu kar mu. Sli~ no je bi lo i 2000. go di ne, ka da se HDZ oslo ba |ao te re ta Tu| ma no ve ere i iz ra zi to lo {eg vo |e wa dr `a ve. Ko sor do du {e na ja vqu je iz ne na |e wa na dan par la men tar nih iz bo ra, iako je ne voq ne hr vat ske bi ra ~e ve} i pre po -

di ne. Oni }e svo ju {an su ve ro vat no tra `i ti u po sti zbor nim ko a li ci ja ma. Ja dran ki Ko sor ra ~u ne u Sla vo ni ji i te ka ko mr si Gla va {ev HDSSB, ko ji go to vo si gur no osva ja Sla vo ni ju. Osu |e ni rat ni zlo ~i nac ko ji slu `i ka znu u BiH, ~ak je i iza re {e ta ka us peo da zbu ni hr vat ski prav ni si stem, svo jim zah te vom da bu de no si lac li sta za svo ju stran ku.

Na Sa bor je za pu cao i „va{ ~o vek“, ka ko se pred sta vqa (pod pi ar pa li com ne ka da {weg re `im skog ~o ve ka Ne na da Ivan ko vi }a) za gre ba~ ki gra do na ~el nik Mi lan

Ban di}. On je sa svo jom man trom – za su ka ti ru ka ve i de la ti – ve} do ja dio i bo gu i vra gu, no s go di na ma je iz gra dio sa svim fi nu gla sa~ ku mre `u, u~vr {}e nu uslu ga ma na ra ~un za gre ba~ kih po re skih ob ve zni ka. Pred nost za gre ba~ ke fo te qe Ban di} obil no ko ri sti, na pri mer za bi ra we naj bo qih me sta za pla ka te, ili da tu ma za skup na Tr gu ba na Je la ~i }a, ko ji je svi ma vr hu nac kam pa we. Se bi je do de lio naj bo qi da tum, tri da na pre iz bo ra... U ka te go ri ju ne zvi snih li sta ubra ja se i ne ko li ko vr lo kva li tet nih qu di, po put don Iva na Gru bi {i }a i Qu be Jur ~i }a, ko je bi bi lo olak {a we vi de ti u Sa bo ru. Na `a lost, pre ma sa da {wim po da ci ma, ma te ma ti ka ne }e igra ti u wi ho vu ko rist.

Do pra ga se ne }e pro bi ti i ce lo br do aut saj de ra oku pqe nih u mno go broj ne no ve stran ~i ce, po put Gla sa Ra zu ma, Ne za vi sne li ste opor tu ni sta (NLO), Agen de mla dih de mo kra ta i sli~ no. Re dom su to mla |i qu di, ko ji ma }e se kam pa wa svo di ti na de lo va we na Fej sbu ku, a ne ki od wih su jav no sti po zna ti po po vre me nim po lu po li ti~ kim is pa di ma, po put Iva na Per na ra, sa mo pro zva nog or ga ni za to ra tzv. Fej sbuk pro te sta pro tiv Vla de. U po li ti ku su, ta ko |e, ba ca ju i vo |e se qa~ kih pro te sta. Tu je i pe va~ Si ni {a Vu co, ko ji se ve} ra ni je kan di di ro vao za Sa bor, a svo jim bi ra ~i ma obe }a va jag we ti nu za sve i le ga li za ci ju pro sti tu ci je. Svi ma wi ma za jed ni~ ko je du bo ko raz o ~a ra we u sve do sa da {we po li ti~ ke op ci je, pri ~e mu su, kao i ve }i na hr vat skih bi ra ~a, lo {e vo| stvo dr `a ve ose ti li i na svo joj ko `i. No, jed na ko ta ko, 99 po sto wih jav no sti ne nu de ama ba{ ni ka kvu al ter na ti vu. Uglav nom su po li ti~ ki ne pi sme ni, po ne ki i pot pu no iz gu bqe ni u vre me nu i pro sto ru, a na pa me ti im je tek mo gu} nost vi so ke sa bor ske pla te.

Pri ~a se ta ko i na ovim iz bo ri ma svo di na su mor ni „le vi-de sni, kri vi-pra vi“ ples sta rih pro fe si o na la ca i no vih ama te ra.

On da }e pred iz bor ne pla ka te za me ni ti bo `i} ni ukra si, a ko }e ko me va di ti ko la iz bla ta, vi de }e se vr lo br zo. n Ana Dasovi}

NE ]E BROJ: Rad nik u jed noj fa bri ci u SAD do bio je ot kaz zbog to ga {to je od bio da no si na lep ni cu na ko joj je pi sa lo „666”, iz stra ha da bi bio osu |en na ve ~i to pro klet stvo. ^o vek je tvr dio da bi no {e wem te na lep ni ce pre kr {io sop stve na uve re wa, na {ta mu je od go vo re no da to sa mo zna ~i da su mu uve re wa „sme {na”. Ubr zo je bio su spen do van, a po tom je do bio i ot kaz.

E, sad je pre sa vio ta bak i tu `io svo ju biv {u fir mu.

NE MA JU POJ MA: Jed no is tra `i va we je po ka za lo da dve tre }i ne Bri ta na ca ne zna ni jed nu je di nu re~ na stra nom je zi ku, a pe ti na ni je si gur na {ta zna ~i fran cu ska re~ „bon `ur” (do bar dan). Re zul ta ti stu di je po tvr |u ju ra ni ja sa zna wa da se Bri tan ci i ne tru de da ulo `e na por i na u ~e par stra nih re ~i ni ka da pu tu ju u ino stran stvo.

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

est da je gotovo 22.000 kosovskih Srba zatra`ilo za{titu Rusije jer je „srpska dr`ava slaba“, odjeknula je u javnosti prili~no neugodno. Iz Moskve je, me|utim, ekspresno stigao jedini mogu}i odgovor: list „Komersant“ je prokomentarisao da je to nemogu}e, jer bi Rusija pokvarila odnose sa Zapadom. „Komersant“ se pomalo i ~udi zbog vapaja kosovskih Srba.

U doma}oj javnosti tema se raspravqa svakodnevno i mnogi „kremqolozi“ nastoje da doku~e {ta se krije iza zahteva kosovskih Srba: o~aj, neznawe, naivnost ili politi~ka manipulacija? Kakogod, to }e ostati samo jo{ jedan pucaw u prazno i potvrda neizdr`qivog polo`aja srpskog `ivqa na Kosovu s jedne strane i nemo}i srpske dr`ave i wene politi~ke elite s druge.

Ruski zvani~nici u svom reagovawu tako|e okoli{aju da ka`u istinu, pa nude „re{ewa“ koja se ne mogu uzeti u obzir – govori o preseqewu kosovskih Srba „od Baltika do Severne Koreje“. Zapravo, Srbija nije ba{ toliko prenaseqena da nema mesta i za kosovske Srbe: veliki broj Srba iz Hrvatske i BiH drugih krajeva zahva}enih ratom, na{ao je 90-tih uto~i{te {irom Srbije. Kumanovski mir i Rezolucija 1244 nisu za{titili Srbe na Kosovu, da bi priznavawe nezavisnost Kosova samo dolili uqe na vatru. O~igledno je da su ~lanice NATO jo{ prilikom intervencije protiv Jugoslavije planirale stvarawe nezavisnog Kosova. Tada nisu razmi{qale o evropskim integracijama i zna~aju me|ususedskih odnosa – Kumanovski mir i ostala dokumenta su im bili samo neophodni polukorak da bi se zaustavio rat. Priznawe nezavisnosti Kosova sada ote`ava rad Euleksa i daqe {irewe evropskih integracija. ^ak i kada bi Francuzi, Nemci ili Britanci u sastavu Euleksa hteli da budu korektni, svakodnevno su pred prinudom da sprovode politiku svojih zemaqa i pona{aju se prema Kosovu kao prema nezavisnoj dr`avi, ne uva`avaju}i dokumenata Saveta bezbednosti (SB) UN koja tra`e za{titu ogwi{ta srpskog mawinskog `ivqa.

V

P O S T F E S T U M : VAPAJ KA MOSKVI ODRAZ O^AJA, ZABLUDA ILI MANIPULACIJA KOSOVSKIM SRBIMA

Ogra ni ~e na (po)mo} „maj ke Ru si je” Govoriti o preseqewu Srba je spoqne politike svake zemqe zaRuska ekonomija zasnovana je na uprkos tome u svakom pogledu visi od stabilnosti unutra{wih izvozu sirovina i kao takva veoma kontraproduktivno. Moskvi je prilika. SSSR se, izme|u osta- je rawiva na kretawe cena energilak{e da nudi preseqewe nego da log, raspao i zato {to ekonomija je. Polovina naftne proizvodwe javno prizna da je wena me|una- „crvene imperije“ nije mogla da i tre}ina proizvodwe gasa ide u rodna mo} ograni~ena. Ruski nosi breme i teret politike eks- izvoz. Na inostranom tr`i{tu predstavnik u SB se u vreme Bo- panzionizma i hegemonizma koja Rusija prodaje ~ak 60 odsto proizrisa Jeqcina uzdr`ao od glasawa je vo|ena u Kremqu. Dana{wa voda od crnog metala, od 50 do 70 kada su ~lanice NATO odlu~ile spoqna politika Moskve, pak, pr- odsto obojenih metala, i 80 odsto da 1999. godine bombarduju SR Ju- venstveno je u slu`bi unutra- proizvodwe mineralnih |ubriva. goslaviju. Posle sklapawa mira, {weg razvoja Rusije.

Kriza u industrijskim zemqama Rusi su iznenada prvi stigli na pri{tinski aerodrom, da bi se isto tako iznenada definitivno povukli s balkanskih prostora.

Takvo pona{awe Moskve mo`e se objasniti jedino trenutnim odnosom snaga u svetu. Oni koji tra`e za{titu Rusije i koji koriste davno prevazi|enu floskulu „nas i Rusa 200 miliona“ moraju da shvate da je dana{wa Rusija u svemu upola mawa od nekada{weg SSSRa. Te{ko da }e neko u Moskvi priznati da je Rusija izgubila hladni rat, ali je ~iwenica da se sistem SSSR 90-tih potpuno uru{io. Dana{wa Rusija u tranziciji u najboqem slu- [ta }e Srbi „od Baltika do Severne Koreje” ~aju mo`e biti deo ~etvorke proU velikoj zemqi kakva je Rusi- povratno uti~e na rezultate izvosperitetnih ekonomija sveta, za- ja i reforme i tranzicija traju za tako {to smawuje cene ili pojedno sa Kinom, Indijom i Brazi- du`e nego kod malih zemaqa. Na ruxbine. Ipak, bruto industrijlom. Ali i u tom okviru ona je na prvi pogled novo ure|ewe Rusije ska proizvodwa Rusije danas je za~equ. Na po~etku svetske eko- li~i na me{avinu nespojivih ele- raste na godi{wem nivou oko 4 nomske krize, 2009. godine kine- menata: oligarhije, demokratije, procenta, a za razliku od mnogih ska privreda je bele`ila rast od autokratizma i populizma. U ta- razvijenih zemaqa, Rusija ima ni8,3 procenata, indijska od 6,5, dok kvom sistemu vlast je veoma per- zak javni dug od svega 10 posto u je ruska bila 8 procenata – u padu. sonalizovana. Biv{i i verovatno odnosu na doma}i bruto proizvod.

Lider SPO Vuk Dra{kovi} je budu}i predsednik Vladimir Pu- Postoje ra~unice da }e ukoliko nedavno ta~no konstatovao da Ru- tin koristi sve pomenute elemen- idu}e godine cena nafte padne na sija ima sjajnu spoqnu politiku te i uspe{no balansira izme|u 50 dolara po barelu, ruska prikoja se zasniva na izbegavawu su- svetske krize i ameri~kih plano- vreda u}i u recesiju. Da bi rast koba sa Zapadom i stvarawu {to va o „uobli~avawu“ sveta u ime proizvodwe ostao na dana{wem boqe klime za sprovo|ewe unu- demokratije. Putin je shvatio da nivou od 4 procenta, cena nafte tra{wih reformi. Oduvek je va- Zapad ~ini sve da anulira ener- mora biti iznad 60 dolara po ba`ilo pravilo da efikasnost getsku prednost Rusije. relu.

PUT OKO SVETA

agra|ena 330. godine, dogra|ena 537. s namerom da bi se prevazi{ao Solomonov hram, bazilika posve}ena svetoj Sofiji u Carigradu – Konstantinopoqu, bila je sredi{te vizantijske duhovne civilizacije i vaseqenske patrijar{ije. Uz wu je bila carska palata, tako|e hipodrom kao va`an objekat za to vreme, a pod wom ogromna cisterna za snabdevawe pitkom vodom. U woj je slu`ilo {est stotina klirika raznog ranga. Za vreme vlasti krsta{a, {ezdesetak godina u 13. veku bila je katoli~ki hram, potom ponovo pravoslavan, a od 1454. xamija. U vreme Ataturka postaje 1935. muzej, a taj status ima i danas. Kao svetsko kulturno nasle|e pod za{titom je Uneska.

Nakon pretvarawa istoimenog hrama u Nikeji (Izniku) u xamiju, u svetu raste bojazan da se ista sudbina planira, a zasad ne saop{tava, i carigradskoj Ajasofiji. Potpredsednik turske vlade Bulent Arink, koji je sproveo pretvarawe u Nikeji, navodno je po~etkom novembra obi{ao carigradski hram u kome se neprestano ne{to renovira, obe}av{i da }e isto i tamo sprovesti. O tome je izvestio jedan list uz Bakua (Azerbejxan), {to su preneli brojni evropski mediji – ali nijedan turski. U me|uvremenu nije bilo nikakvih sli~nih najava, mada je poja~ana neizvesnost ostala.

Da neki muslimani `ele da Ajasofija postane xamija, da se nikada nisu pomirila sa tim da je muzej zameraju}i Ataturku, poznato je. S vremena na vreme zahtevaju wen povratak, posebno pred bajramske praznike. Sigurni su da }e se “kad - tad” ostvariti wihov san.

S druge strane, posledwih godina su poja~ani zahtevi nekih grupa koje nemaju zvani~-

S PREDSEDNIK: Ruski vojnici }e ubudu}e igrati badminton u ciqu poboq{awa borbenosti u svojim redovima, slede}i tako primer predsednika Dmitrija Medvedeva. Rusko ministarstvo odbrane slede}e godine kupiti oko 10.000 reketa i na desetine hiqada loptica za badminton, a prvi koji }e po~eti da treniraju badminton bi}e ruski snajperisti. Navodno, ovaj sport ne}e biti obavezan za sve u ruskoj vojsci. Aha.

STOP GOLA]IMA: Savezni sud [vajcarske doneo je odluku kojom se kantonima daje pravo da izri~u kazne qudima koji kroz {vajcarske Ape planinare goli ili da zabrane ovaj sport. Sud je time potvrdio prethodnu odluku kantona Apencel Auseroden prema kojoj je jedan 47-godi{wi goli planinar bio osu|en na nov~anu kaznu od 100 franaka.

Ruska ekonomija ima jo{ dve rawive ta~ke: inflaciju i izno{ewe kapitala iz zemqe. Vlasti preduzimaju odgovaraju}e mere kako bi dr`ale inflaciju u visini planiranih 7,5 odsto. Ipak, to je najve}a stopa u grupi 20 najrazvijenijih zemaqa sveta. Postoji i dosta razloga za nesigurnost doma}eg i stranog kapitala u Rusiji.

Stranci su do sada najvi{e investirali u energetiku, proizvodwu hrane, ma{insku i hemijsku industriju, trgovinu i transport, i to u evropskom delu Rusije. Samo jedna petina stranih investicija je plasirana iza Urala, gde su sme{tena prirodna bogatstva i gde je kapital najneophodniji.

Iz svega ovoga jasnije je da odnosi Srbije i Rusije imaju smislao samo ukoliko obe strane {ire svoju saradwu i partnerstvo ne samo me|usobno nego i sa Evropskom unijom i razvijenim Zapadom. Srbija je premala da bi s Rusijom pravila bilo kakav savez protiv ameri~kih interesa na Balkanu. Zao{travawe odnosa izme|u Rusije i Zapada tako|e ne ide na ruku Srbiji. Jedina realna politika je partnerstvo sa Zapadom radi konsolidacije unutra{wih prilika – od razvoja demokratije i pravne dr`ave, do ja~awa privrede. Istorija poznaje razna savezni{tva izme|u velikih zemaqa i mawih vangrani~nih teritorija, ali to je u su{tini uvek bio nekakav kolonijalni odnos. Upravo zbog toga je neshvatqivo da ba{ oni koji najvi{e insistiraju na teritorijalnom i nacionalnom integritetu, predla`u svrstavawe Srbije u interesnu sferu Rusije. n Pe tar To mi}

13

VESTI

Uhap {en Ga da fi jev sin Se if al-Islam Seif al-Islam Gadafi, sin ubijenog libijskog vo|e Muamera Gadafija za kojim je Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu raspisao poternicu, uhap{en je na jugu Libije.

Ministra pravde Mohameda alAlagija odbio je da navede bilo kakve druge detaqe, ve} je samo podsetio na to da je Me|unarodni krivi~ni sud jo{ 27. jula izdao naloge za hap{ewe ovog Gadafijevog sina.

Ko a li ci o na vla da u Tu ni su U Tunisu je formirana koaliciona vlada koju ~ine tri stranke, a premijersku funkciju dobi}e Hamadi Xebali iz partije Islamist Enahda. Prema koalicionom sporazumu, za predsednika dr`ave bi}e imenovan Samir Ben Amor iz Kongresa za Republiku, dok }e predsednik parlamenta biti lider levog centra Etakatol (Deomokratskog foruma za radnike i slobode) Monsef Marzuki. Dogovor tri stranke trabalo bi da bude potvr|en sutra na prvom zasedawu nove skup{tine. Svi lideri stranaka koje }e ~initi budu}u vladu imaju iza sebe dugu istoriju borbe protiv svrgnutog re`ima Bena Alija. Tako je budu}i premijer Hamadi Xebali proveo 16 godina u zatvoru, dok je Marzuki bio na 10 godina proteran iz zemqe.

CARIgRADSKA AJASOfIJA IPAK (Ne)]e POStAtI YAMIJA

Ata tur ka ni je la ko po ga zi ti nu podr{ku, da muzej povrate u crkvu. Amerikanac gr~kog porekla Kris Spiru ve} desetak godina vodi “Savet za oslobo|ewe Svete Sofije”, smatraju}i da je ona “zarobqena” ve} pet i po vekova i da je treba vratiti u krilo pravoslavqa.

Pitawe je stiglo i do ameri~kog kongresnog odeqewa za

podr`ati ameri~ki politi~ari. Preko interneta svako mo`e biti sapotpisnik zahteva.

Tra`io je podr{ku na mnogim stranama, ponegde je i dobio, recimo od jerusalimskog patrijarha ili od solunskog mitropolita.

Tamo gde bi bilo najva`nije da bude podr`an – odbijen

Monumentalno zdawe od 1935. ima status muzeja

qudska prava, s obrazlo`ewem da se radio o “majci crkvi svih hri{}ana”. Odluka politi~ara je izostala. Spiru nije ~ovek bez uticaja, zna~ajan bio je u~esnik u izbornim kampawama Ximija Kartera, Ala Gora, Hilari Klinton.

Godinama vodi akciju prikupqawa potpisa. Spiru se posebno nada da }e ga kad sakupi nekoliko miliona potpisa,

je. Carigradski i vaseqenski patrijarh Vatolomej ga je ne samo zamolio da obustavi aktivnosti, ve} zatra`io da i ne dolazi u Carigrad. Patrijarh smatra da je plan potpuno neostvariv, da samo iritira i provocira Turke koji su i tako osetqivi na sve {to ima gr~ku konotaciju.

Reakcije sveta na “prenamenu” Ajasofije u Nikeji u xami-

ju pre dve nedeqe, me|utim, nije bilo. U me|uvremenu slu~aj vi{e niko ne pomiwe. Izvori u Carigradu, do kojih se mo`e sti}i, tvrde da se isto kod wih ne}e desiti. Slu~aji se ne mogu porediti, ka`u oni. Carigradska Ajasofija ima me|unarodni status koji je pod za{titom organizacija koje su osnovale Ujediwene nacije. Turska vlada takvih namera nema, ona ima na umu da bi to negativno delovalo na wene odnose sa Amerikom i Evropskom unijom, kojoj `eli da pristupi. Sigurno i Rusija ne bi ostala nema.

Vlasti u Ankari gde god mogu izlaze u susret zahtevima muslimana, {to pokazuje i primer Nikeje, ~ime ugro`avaju sekularne postulate postavqene od Ataturka, osniva~a savremene Turske. Analiti~ari ipak smatraju da se u ovome ne}e oti}i toliko daleko da oja~a islamski fundamentalizam, koji sada u arapskom svetu do`ivqava zamah. Takvima Ajasofija nije objekat do kojeg im je stalo, jer su u woj mawem obimu sa~uvane hri{}anske dekoracije, freske i mozaici, {to im veoma smeta. Otuda, islamski fanatici dosad nisu postavili zahtev da Ajasofija bude ponovo xamija. To tra`e nostalgi~ari za osmanskom imperijom, od Persije do Be~a. I pored toga, pribojavawe hri{}ana ostaje. n @i vi ca Tu ci}

nedeqa20.novembar2011.

dnevnik

c m y

14

UMET NI^ KO DO TE RI VA WE

Eh, da se Te sla e ku }a film ska atrak ci ja pod ime nom „Ano ni mus“ (u re `i ji pro ve re neg blok ba ster xi je Ro lan da Eme ri ha) iza zi va raz li ~i te kri ti ~ar ske re ak ci je, od po hva la do po ku da. Pa ra lel no s me dij skom pra {i nom u stru~ nim kru go vi ma, film je iza zvao, ~i ni se, jo{ ve }u pa `wu {i re kul tur ne jav no sti ko ja, pak, re a gu je jed no du {no ali – ne ga tiv no. Mo `e se go vo ri ti o ste pe ni ma u okvi ru mi nu sa, ko ji se kre }u od po zi va na ig no ri sa we do otvo re ne ne tr pe qi vo sti i pre zre wa. Uzrok ove re ak ci je je te za oko ko je se film vr ti, a ko ja se svo di na tvrd wu da naj ve }i dra ma ti ~ar svih vre me na, [ek spir, ni je autor de la ko ja mu se pri pi su ju ve} je sa mo pa ra van iza ko ga se krio pra vi pi sac ge ni jal nih po zo ri {nih ko ma da ko ji ma se kla wa ju sve ge ne ra ci je {i rom sve ta – ime nom Edvard de Ver, 17. lord od Oks for da. Na rav no, film je uz po mo} kom pju ter ski ge ne ri sa nih sce na, bli sta va re kon struk ci ja sred we ve kov ne En gle ske. Uz do da tak za ~i na taj ne qu bav ne ve ze kra qi ce Eli za be te i po me nu tog lor da od Oks for da, sva ka ko mo `e da pri vu ~e zna ti `eq nu pu bli ku. [ek spi ri jan ska in tri ga jo{ jed na je udi ca za hva ta we gle da la ca, a i ne ga tiv ni odi jum ko ji pra ti film je do bro do {la re kla ma.

Ide ja da [ek spir ni je na pi sao de la ko ja mu se pri pi su ju ni je no va i pe ri o di~ no se vra }a u `i `u in te re so va wa jav no sti.

Te meq ove in tri ge je sum wa da je ne mo gu }e da je je dan obi ~an glu mac ko ji je `i veo bur nim, ne u red nim `i vo tom, mo gao da na pi {e to li ki broj sjaj nih dra ma. Do sa da je iden ti fi ko va no vi {e kan di da ta za autor stvo [ek spi ro vih de la – od pi sa ca Be na Xon so na ili Kri sto fe ra Mar lo ua, do fi lo zo fa Fren si sa Bej ko na, od no sno te ze da je [ek spir u stva ri jed no ime za vi {e auto ra ko ji su pi sa li po -

T

T R E N D R A P O R T : FRA JE RI IZ GU BQE NI U MOD NOJ TRAN ZI CI JI

Tri ko ta `a i kr zno, do bit na kom bi na ci ja N

e znam da li je to bo `i ji bla go slov ili mu ka neo pe va na, tek se }am se vre me na u ko jem su za naj bo qe fra je re va `i li oni ko ji su `en ska sr ca osva ja li pa me }u, {ar mom, ta len tom, du ho vi to {}u ili ne kom dru gom, da nas bi se mo glo re }i vi te {kom, oso bi nom. U ta, sa da ve} dav no s vi ho rom i ko {a vom pro hu ja la vre me na, te {ko da je ne ka de voj ka raz mi {qa la o to me ko li ko mo mak ima pa ra i ko ja ko la vo zi; xa ba mu sve to ako je do sa dan i bu da la, po go to vo ako se ima u vi du (ka pi ra le su to one bez pro ble ma) da u tim „krh kim” go di na ma ni je bi lo {an se da je sam us peo ne {to od sve ga to ga da stek ne. Sto ga je to {to su we go vi ro di te qi even tu al no bi li imu} ni ji, ma lo ko ja „pred rat na” de voj ka uzi ma la u raz ma tra we kao je dan od kva li te ta po ten ci jal nog prin ca. O to me ka ko bi se u to vre me ko ti ra li fra je ri ko ji sa de voj ka ma raz me wu ju

kre mi ce, isi sa va ju sa lo, de le ter mi ne za de pi la ci ju i iz vla ~e pra me no ve iz li {no je i i go vo ri ti.

Da nas, na kon br zin skih tran zi ci o nih kur se va iz ra zno ra znih ko rekt no sti, ko je pra ti si stem vred no sti u na sta ja wu, sve do ci smo ne kih no vih, mo glo bi se re }i „pre o- kre nu tih” fra je ra, to li ko po gu bqe nih u vre me nu i pro sto ru da te {ko da i sa mi sa so bom mo gu da iza |u na kraj, a ka mo li da se usu de da kre nu u osva ja we sr ca ne ke mla de da me. Mu ~e se oni do voq no i bez to ga i te {ko je ova ko na br zi nu usta no vi ti ko me je od wih te -

`e; da li ma lo broj nim pre `i ve lim „bal ka ni ku si ma” ko ji od bi ja ju da se re {e vi {ka dla ka i sa la za rad u da na {wa vre me na „pri hva tqi vog” imi xa, mo `da u kom bi no va wu tren di bo ja i bi ra wu naj bo qe po ma de po gu bqe nim me tro sek su al ci ma ili, pak, va zda glad nim ma no rek si ~a ri ma, op sed nu tim po tra gom za sa vr {e nom di je tom, uz po mo} ko je }e ko na~ no mo }i da u`i va ju u de vo ja~ kom stru ku. Ka da se sve to uzme u ob zir, od no sno, ka da ma lo raz mo tri mo iza zo ve pred ko ji ma se mo der ni fra je ri na la ze – pr va gru pa sva ko dnev no po me ra gra ni ce u ko li ~i ni po pi je nog pi va i bro ju ci ni~ nih ko men ta ra ko je ona ko za va qe ni u ka fa ni upu }u ju na ra ~un iz gle da de vo ja ka ko ji ma se ne usu |u ju da pri |u, dru ga ovih da na, ako je su di ti po naj no vi jim iz ve {ta ji ma sa mod nih pi sta, mu ku mu ~i sa oda bi rom naj bo qe (ka ko ka `u, u skla du sa ras po lo `e wem i odev nom kom bi na ci -

jom) ni jan se la ka za nok te, dok iz glad ne li mom ci iz tre }e ka te go ri je ula `u mak si mal ne na po re da bi na tom mi ni mu mu une tih ka lo ri ja na pro sto po sto ja li, ja sno je da te {ko ne ko me od wih osta ne sna ge i za osva ja~ ke po ho de, ko ji bi od wih zah te va li do dat ne na po re, po put, re ci mo, da pro ~i ta ju ne ku do bru kwi gu. Za to da nas te {ko da je za ne ko ga iz ne na |e we ~i we ni ca da su fra je ri ko ji za vo de po e zi jom i div nim pi smi ma/po ru ka ma iz u mr la vr sta. Ume sto wih do bi li smo dve no ve ka te go ri je za vod ni ka: one ko ji ve ru ju da je za

osva ja we `en skog sr ca do voq no da jed no stav no po sto je i dru ge ko ji ma je je di ni „kva li tet” po kret na i ne po kret na imo vi na – skup auto mo bil i zlat na kar ti ca.

Ovi pr vi – le pi, do te ra ni i za teg nu ti – od svo je iza bra ni ce o~e ku ju da, ona ko „mu {ki” i lu da od sre }e {to je ba{ wu iz dvo jio iz go mi le obo `a va teq ki ko je bi sve da le da bu du sa ta ko do brim fra je rom, na se be pre u zme svu od go vor nost za op sta nak ve ze, dok se o~e ki va wa ovih dru gih svo de na to da de voj ka ko ju „po se du ju” bu de po |ed na ko re pre zen ta tiv na u dru {tvu kao i naj no vi ji mo del wi ho vog ~e tvo ro to~ ka {a.

Ako bi smo sve ovo pre ve li na je zik mo de, si tu a ci ja je sle de }a: s jed ne stra ne ima mo „mo hi kan ce” ko ji se opi ru pro me na ma i naj ~e {}e iz gle da ju ne u red no i za pu {te no za po lu de ti (ili ne gle da ti), a sa dru ge „le po ta ne”, ~i ji staj ling, vi {e je ne go o~i gled no, pot pi su je ma ma ili de voj ka. Ra za pe tom iz me |u te dve kraj no sti, mo der nom je mu {kar cu iz gle da naj te `e da bu de sa mo sve stan i svoj na svo me; da me |u kr pi ca ma ko je mu sto je na ras po la ga wu pro na |e kom bi na ci ju ko ja mu naj bo qe pri sta je i u ko joj se naj bo qe ose }a. Ume sto to ga, ve }i na bi ra jed no od dva mo gu }a naj lak {a (i uglav nom naj ne sre} ni ja) re {e wa – od u sta ja we ili pot pu no ig no ri sa we sva ke pri ~e o mo di, od no sno, pu ko ko pi ra we ne ke od po nu |e nih odev nih kom bi na ci ja u ko ji ma pa ra di ra ju sa vre me ni trend se te ri – pe va ~i, fud ba le ri i po li ti ~a ri.

A bi ti svoj, bar u mod nom smi slu, i ni je ne ka na u ka. Iz se zo ne u se zo nu u tom smi slu naj bo qi mu {ki pri ja teq su do bre far ke, ne ko li ko ko {u qa i ma ji ca, do bar xem per, duks, sa ko i ci pe le, od no sno, pa ti ke. Isto ta ko, je dan od mod nih ever gri no va je i man til, ap so lut ni mod ni fa vo rit sva ke je se ni. Naj po zna ti ji su sva ka ko oni iz mod ne ku }e „Bar be ri”, no ne }e te po gre {i ti ni ako se od lu ~i te za ne ki jef ti ni ji mo del. Va `no je sa mo da je kroj do bar i ma te ri jal kva li te tan. Va `na je na po me na da se ovaj odev ni pred met ne ku pu je sva ke go di ne, te slo bod no po tro {i te i ne ki di nar vi {e, jer }e te ima ti sa svim do voq no vre me na da svo ju in ve sti ci ju ot pla ti te.

Jo{ jed na od stva ri ko ja bi vam ove je se ni i zi me mo gla bi ti od po mo }i je ste i tri ko ta `a. We ne pred no sti su broj ne: to pla je, no si va i mo der na, a pri tom i po |ed na ko po god na ka ko za dnev ne, ta ko i za ve ~er we kom bi na ci je. U igri je sve – od ne {to ve }ih xem pe ra, pre ko {a lo va i ru ka vi ca, pa do ka pa. [to se xem pe ra ti ~e, ide a lan su iz bor za pri pad ni ke ja ~eg po la ko ji vo le da se obla ~e slo je vi to, za ~e ga su po seb no po god ni mo de li na kop ~a we. Kao i pret hod ne se zo ne, ove je se ni i zi me vr lo su {ik ple te ni pr slu ci na kop ~a we svih du `i na i kro je va, a ne za o bi la zan de taq je i kr zno. Do vo qan je tek ko ma di} ovog luk su za, pa ma kar tek i u ne kom de ta qu, ka ko bi ste isto vre me no iz gle da li mo der no, ele gant no i ap so lut no sprem no za hlad ne zim ske da ne. n Ja sna Bu du mi ro vi}

je di ne ko ma de. O ovoj su te mi is pi sa ne broj ne ras pra ve, a ko na~ nog od go vo ra jo{ uvek ne ma. „Ano ni mus“, da kle, ni je iz u ze tan po ovoj in tri gi, ~ak je i pi sac iz sen ke, lord od Oks for da, u ne kim kwi ga ma ve} uzi man u ob zir kao po ten ci jal ni osum wi ~e ni; ono {to je ste no vo (a sta ro) je po kre ta we pri ~e u vre me nu u ko me su sa dr `a ji za sno va ni na te o ri ja ma za ve re kon stant no ak tu el ni. Otu da ni je ~u do {to film mno gi ma bu di se }a wa na slav nu kwi gu (i film) „Da Vin ~i jev kod“ kao, u ovoj umet ni~ koj bran {i, naj ku rent ni ju ro bu po sled wih de ce ni ja XX ve ka.

Na rav no, po {to se umet nost osla wa na re al nost ali je i do pu wa va ili me wa, de la ko ja pro ble ma ti zu ju ne ke tre nut ke isto ri je i pre o bli ku ju ih, stva ra na su i ima la ma we ili vi {e uspe ha kod pu bli ke to kom dru ge po lo vi ne pro {log ve ka. Se ti mo se (bez)broj nih kwi ga i fil mo va ko ji su se ba vi li taj nom aten ta ta na pred sed ni ka Ke ne di ja, su ge ri {u }i raz li ~i te za ve re ko je su sta ja le iz tog ~i na. Na te re nu aten ta ta (ovog pu ta na ge ne ra la De Go la) tre ba se pod se ti ti i ro ma na „[a kal“ Fre de ri ka For saj ta (ta ~an na slov je „Dan {a ka la“), po ko me su sni mqe na i dva fil ma (ma da je dru gi sa mo na ka zni pro iz vod naj ni `e ka te go ri je). Do gra |i va wem isto ri je ba vi se, na pri mer, i ro man „Ber kut“ Xo ze fa Hej vu da u ko me ru ski oba ve {taj ci pre sti `u ame ri~ ke pa, po sle

uz bu dqi ve jur wa ve, hva ta ju `i vog Hi tle ra (ko ji be `i iz op ko qe nog Ber li na) i do vo de ga Sta qi nu ko ji ga za tva ra u po drum i ta mo, u vi se }em ka ve zu, ~u va kao tro fej da bi, pred svo ju smrt, na re dio da taj na bu de li kvi di ra na i za zi da na. Ta ko je jed na si va ta~ ka isto ri je do bi la svoj

na sta vak ko ji mo `e bi ti atrak ti van sa vre me noj pu bli ci.

S dru ge stra ne, pre lom ni tre nu ci isto ri je pri vla ~i li su i ma mi li auto re da ih pro mi {qa ju i na dru ga ~i ji na ~in – ta ko {to }e se za pi ta ti {ta bi bi lo da se ne {to ni je de si lo ona ko ka ko se de si lo. Na te me qu ta kvih za ple ta na stao je ~i tav po d`a nr na u~ ne fan ta sti ke po znat kao „al ter na tiv ne isto ri je“. Ta ko je Kejt Ro berts u ro ma -

ZEMAQSKI DANI TEKU

P

Bal kan ska pra vi la

r vo }e na iz bo re Hr va ti, pa tek po sle oni ko ji naj vi {e li ~e na wih. Vla da „Sa na de ro ve re zer ve“ Ja dran ke Ko sor }e ve ro vat no do `i ve ti naj te `i po raz u krat koj ali uspe {noj isto ri ji HDZ (An te To mi} je dav no ot krio da ta skra }e ni ca za pra vo zna ~i: „Hr vat ska de mo krat ska za jeb ni ca“) i sa mo se na Bal ka nu mo `e de si ti da ona ipak do ~e ka kraj man da ta. Sud bi na joj je me |u tim u ru ka ma gla sa ~a i na iz bo ri ma za wih ne }e gla sa ti ni 20 od sto Hr va ta. ^ak ni te prog no ze i go to vo si gu ran is hod ni kad ne }e na te ra ti li de ra opo zi ci je Zo ra na Mi la no vi }a da iz ja vi: „KAD mi po be di mo, KAD mi pre u zme mo vlast, KAD ja bu dem pre mi jer“. Naj da qe do kle Zo ki, pr vi ~o vek ko a li ci je Ku ku ri ku, i dan da nas ide je: „AKO ja bu dem pre mi jer... ta ko ne {to ne }e bi ti do zvo qe no.“ Je l vam to li ~i na ne kog? Na na {e ra di ka le? Pa na na {e ra di ka le ne li ~e vi {e ~ak ni ra di ka li. Ono ma lo {to ih je osta lo oko Zo ra na To do ro vi }a kao da se tr glo i uozbi qi lo, ne li ~e na one sta re, se be ne ka da {we, „ni bar ma lo“, ali za to na wih ne ka da {we li ~e sa mo oni ko ji vi {e ni su wi ni.

To ma i Aca. A Aca na ro ~i to, jer se ~ak i To ma ma lo uti {ao.

Ve ro vat no je i sam se bi do sa dio onim za i sta ne za bo rav nim, a ve ~i tim po la ga wi ma za kle tve za pred sed ni ka Sr bi je, kad mu se od ne kud u~i ni lo da se to ra di u Cr kvi sv. Mar ka na Ta {maj da nu, pa jo{ i sa ru kom na Sve tom pi smu... da, mo ra bi ti da je i sam se bi do sa dio, jer kad je to sa mo na ma do sa di lo bi lo, a hte li smo da po cr ka mo od mu ke i od sra mo te, u we go vo ime da po cr ka mo {to nas ta ko bru ka, jer ne ma ni {li fa ni pa me ti da shva ti ko li ko nas ti me bru ka.

KAD ja bu dem, KAD ja bu dem, ne ma ni onog jed nog, je di nog, ma kar sim bo li~ nog, kur to a znog AKO. A re ~i su ~u do, re ~i su iz da ji ce, re ~i mo gu i da ubo du, da ope ku, pa i da ugu {e...

Do ~im }e Aca Vu ~i} bi ti gra do na ~el nik na {eg glav nog gra da Be o gra da, te dvo mi li on ske pre sto ni ce na {e - bez rad nog is ku stva u ne kom kon kret nom po slu. Ako se jo{ ne ko, sred ove epo he kon zu me ri zma i do bo {ar skog re kla mi ra wa (mar ke tin ga!) sve ga {to ide „u se, na se i po da se“, uop {te i se }a {ta je to pro iz vod na i stva ra la~ ka de lat nost, a ne ta la sa we i br bo ta we. Ni je Aca, do du {e, ar hi tek ta, ni eko no mi sta, ni gra |e vin ski in `e wer, ali je za to pod Slo bom bio mi ni star in for mi sa wa. To je zbog is ku stva u no vi nar stvu. E sad, ni je ba{ on li~ no ni kad bio no vi nar, al bi la je ma ma, pa mu je

ona po ne kad pri ~a la aneg do te sa po sla.

Ali lak {e bi mi ne ka ko bi lo da opet bu de mi ni star „za ne {to, bi lo {ta i ma kar {ta“, ne go gra do na ~el nik. Ako mi ni star mo `e da bu de Ve qa Ili}, onaj {to naj vi {e vo li da tu ~e no vi na re po TV stu di ji ma, ako onaj mi ni star za ru dar stvo i ener ge ti ku mo `e da se pre me sti za mi ni stra ve ra jer vo li da pe va u cr kve nom ho ru, ako Mr ko wa mo `e da pri zna da ni kad ni je ~uo za po de lu vla sti na iz vr {nu, za ko no dav nu i sud sku, pa nek bu de i Aca Vu ~i}. Bio je i Ker tes, pa smo, eto, i da nas `i vi i zdra vi, tj. ka ko ko, pre `i ve }e mo mi i Vu ~i }a.

Ako nam mi ni stri naj ~e {}e ni su nad le `ni, tj. stru~ ni za re sor ko ji (tre ba da) vo de, ako ve} ni su pre te ra no obra zo va ni ni di plo mat ski vas pi ta ni, ako su pro sta ci sa pi ja~ nim, na rod skim bu ra zer skim to nom i `ar go nom, {ta je te {ko ono me ko ih po sta vqa da im bar odr `i ma lo krat ki ple sni te ~aj skri va wa pra zi lu ka ko ji im iz du pe ta vi ri i ~i {}e wa sa la {ar skog bla ta sa „gu ~i je vih“ ci pe la od 200300 evra. Mo gli bi uz pod re zi va we nok ti ju i se ~e we dla ka iz no sa i u{i ju mo `da na br zi nu da im do {ap nu da je }u ta we zla to. Pa ~ak i da je ovo ~e mu su na ~e lu – sad po no vo prav na dr `a va. Tj. dr `a va.

Ako je. Ako ni je, on da taj kra tak kurs mo `da mo `e i da iz o sta ne. Pa da Mr ko wi} ko men ta ri {e od lu ke ne za vi snog sud stva, ~ak i one naj va `ni je, osu du ge ne ral nog di rek to ra RTV Sr bi je Dra go qu ba Mi la no vi }a na de set go di na za tvo ra zbog ubi stva iz ne ha ta. Mi ni star se ne sla `e. Moj ko le ga Ju go slav ]o si} se za pre pa sti pa mu ka `e da je pre su da pra vo sna `na i da on, je dan va `an mi ni star iz iz vr {ne vla sti, ne ma pra vo da je ta ko ko men ta ri {e, a do Mr ke to i ne do pi re. On je pre pod ne mi ni star, a po pod ne, {to bi re ko ^o la, tj. Bran ko Ra di ~e vi} „pje vam da wu, pje vam no }u, pje vam se le {to god ho }u...“ Tre ba im jed no stav no za pu {i ti usta, pa met ni ji su kad }u te. Re }i im, re ci mo: „Mr ko, mi zna mo da ovo ni kad ni je bi la prav na dr `a va, tj. dr `a va uop {te, al mo `da to ne ko u Evro pi ne zna, pa ne moj sa mo i ti ti me ma ha ti. [to da im skre }e mo pa `wu. U ku }i obe {e nog ne go vo ri o ko nop cu! Ako se udu be u na {u su {ti nu, ni kad nas ne }e u Evro pu pri mi ti. Na {a {an sa je sa mo da se ne pri met no pro vu ~e mo.“ n \or |e Ran deq

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

15

ISTORIJE

vratio u BG nu „Pa va ne“ raz vio te zu po ko joj ve li ka {pan ska ar ma da ni je uni {te na, od no sno kra qi ca Eli za be ta I ni je us pe la da ot klo ni opa snost za svo ju ze mqu, pa je En gle ska po ro bqe na i osta tak we ne isto ri je (a sa mim tim i isto ri je sve ta) pot pu no je dru ga ~i ji ne go onaj ko ji zna mo. Broj ne su kwi ge (i fil mo vi) u ko ji ma se sa gle da va raz voj sve ta po sle II svet skog ra ta u

ko me su Ne ma~ ka i Ja pan po be di li. Me |u naj sjaj ni je pri me re ova kvih za mi sli spa da ju ro man „^o vek u vi so kom dvor cu“ Fi li pa Di ka (o Ame ri ci pod oku pa ci jom Ja pa na) i „Otax bi na“ Ro ber ta He ri sa (o pro spe ri te tu po bed ni~ kog Tre }eg raj ha.

U ro ma nu i fil mu „Mom ci iz Bra zi la“ po bed ni ci u ra tu je su oni ko je zna mo, ali de ca-klo no vi Adol fa Hi tle ra na ja va su po vrat ka mra~ nih si la. Fan ta zma go rij ska igra ri ja Vla di mi ra So ro ki na „Pla vo sa lo“ vra }a kroz klo no ve u `i vot Hi tle ra, Mu so li ni ja i Sta qi na i

vr ti no vi krug po ten ci jal ne opa sno sti za svet. Al ter na tiv nom isto ri jom ov da {wih pro sto ra, na mir no dop ski ji na ~in, ba vi se i ro man „^o vek ko ji je ubio Te slu“ Go ra na Skro bo we. U toj dru ga ~i joj isto ri ji Sr bi ja je za hva qu }i po vrat ku Ni ko le Te sle u Be o grad po sta la svet ska si la, Pr vi svet ski rat se ni je de sio, Ame ri ka je i da qe po de qe na na Se ver i Jug...

Isto ri ja i we ne taj ne sva ka ko pri vla ~e umet ni ke ko ji u svo jim de li ma po ku {a va ju da pro nik nu u ne po zna to. Po ne kad su wi ho vi pro iz vo di pot pu no tri vi jal ni i na me we ni jed no krat noj po tro {wi, u re |im slu ~a je vi ma pu bli ka do bi ja dvo stru ko za do voq stvo – uspe {nu umet ni~ ku tvo re vi nu i in te lek tu al nu za go net kuod go net ku. A sa svim iz u zet no de {a va se da umet ni ci u svo jim de li ma uka `u isto ri ~a ri ma na sa svim dru ga ~i je od go vo re za ko je se is po sta vi da su ta~ ni. Ta kav je slu ~aj sa stri pom ko ji je slu deo ar he o lo ge: @a ko bo vom „Taj nom ve li ke pi ra mi de“ u ko me we go vi ju na ci, pro fe sor Mor ti mer i ka pe tan Blejk, u obla sti Gi ze ot kri va ju pod zem ne pro sto ri je Ke op so ve pi ra mi de od no sno taj ni pro laz u te lu mi sti~ ne sfin ge. Strip je po ~et kom 1950-tih iza {ao u ma ga zi nu „Tin tin“ i odu {e vio ~i ta o ce a egip to lo ge za te kao i zbu nio jer su sma tra li da je oblast Gi ze pot pu no is tra `e na.

Ipak, mno gi ma crv sum we (iza zvan stri pom) ni je dao mi ra i dve go di ne po ob ja vqi va wu stri pa u pod no` ju Ke op so ve pi ra mi de is ko pa na je sa vr {e no o~u va na sun ~e va bar ka na me we na pu to va wu fa ra o na na dru gi svet!

Ed gar P. @a kob je za svoj za plet ko ri stio stru~ nu li te ra tu ru ali i He ro do to ve za pi se, da bi, ko na~ no, sve na do gra dio svo jom ma {tom za ko ju se is po sta vi lo da je vo di la u do brom prav cu. Ta ko je umet nost raz ot kri la isto ri ju pre svih stru~ wa ka i ar he o lo ga, do ka zu ju }i da ume da bu de ve }a od `i vo ta. n Ili ja Ba ki}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Stezawe kai{a, al’ po na{ki

Z

na~i, dileme nema. Kriza nam, svojom dugom rukom iz Brisela i sa Vol Strita kuca na vrata i svi segmenti na{eg demokratskog dru{tva, pored bu|ewa optimizma, moraju da se pozabave i merama {tedwe, da tako re~em racionalizacije resursa.

Na{e unutra{we rezerve moraju se maksimalno operacionalizovati i to, majkane moj, iskqu~ivo kroz institucije sistema. Saglasan!

Samo kako, bre ? Gde da odse~em da bi mog’o da zakrpim ? I to jo{ u ozra~ju predstoje}ih izbora. Zamisli da dirnem u penzionere? K’o bi `iv pre{ao cenzus da im kojim slu~ajem postavi{ komunalne policajce pored kontejnera. Pa to bi {ki~alo i do neba bi se deralo! [ta, da mo`da ukinem narodne kujne!? Kako, kad postoje samo na papiru? Ili, sakloni bo`e, da nateram sve ove mu~enike koji zidaju skromne {estospratne zgrade na poqo-zemqi{tu da ipak uplate neku crkavicu na ime gra|evinske dozvole u buyet varo{i mi? Pa ko bi onda prepoznao moje vizionarstvo i mudrost u rukovo|ewu i isprsio se za donaciju.

Nema druge, nego ipak po~eti s rezovima tamo gde najvi{e boli, zna~i kod mojih sigurnih glasova. Kao prva dra kon ska me ra {ted we u mo jim ediktima dominira bezobrazno pona{awe u na{oj op{tinskoj upravi i sledstveno tome zabrana higijeni~arkama da ubudu}e snabdevaju papirom toalete u varo{koj ku}i. ’Ajd {to to svaka {u{umiga misli da mo`e da mi se unere|uje na radnom mestu, ve} to po~elo da krade i vu~e rolne troslojnog „perfeksa“ ku}i.

Posle me jo{ prozivaju zbog reprezentacije a ne pitaju se oklen toliki tro{kovi za tariguz. Najboqe bi bilo neko olupano lon~e kraj ~u~avca staviti, pa kome smeta... Druga mera: odmah ukloniti sve grejalice iz kancelarija! Obucite se, gospodo, vi{eslojno, pa ne}e biti hladno. A i stranke, na koje se stalno `alite, tad }e vam br`e izlaziti iz ofisa.

Kultura.

Nije im dosta {to primaju plate, 25 stepeni Celzijusa u hodnicima i zimi i leti, pa bi jo{ i da ar~e narodne i dr`avne pare na neke projekte, izlo`be, predstave? [ta ima{ tu da glumi{, boqe sedi gde si i }uti dok kriza ne pro|e. K’o i ovi komunalci, brate. [ta wima fali da sednu kad zapadne sneg i ~ekaju da se otopi. One studentske stipendije odmah sve ukinuti. Po{aqe{ ga da ne{to nau~i, a on odmah po~ne ne{to da protestuje, buni se, ne vaqa mu dr`ava, samo nam ru{i ugled u svetu. A ovamo, kad zavr{i fakultet, ne bi ga Bog sveti naterao na javne radove. Samo kad znaju da mi poturaju indekse pod nos, kobajagi ne mogu s doktorskim diplomama da ~iste zelene povr{ine. Ma nemoj? [ta meni fali, kao da ja nisam {est meseci gulio klupu u Kumrovcu i bio ma{inbravar k’o i drug Stari, pa vi’{ dokle sam lepqewem plakata dogurao. Mo`e ova zemqa i bez takvih k’o {to ste vi.

Ma zapravo, krenuo sam ja prvo od sebe, jer ti je li~ni primer najboqi primer! U ve} dve godine starom slu`benom „audiju“ {ofer vi{e ne sme svako malo da mewa bo~ice sa auto-parfemom jer stvarno ne vidim {ta fali jelkicama. Evo, vi{e ni Yek Denijels za kabinet ne naru~ujem, nego kako ispraznimo koju fla{u po{aqem vozilo u Vu~je kod ro|e – {to kru{ku pe~e da ti pamet stane. Do kraja mandata ne}u sebi da ispla}ujem ni cipelcug, gradsku autobusku kartu. Ionako stanujem iz }o{ka op{tine, pa nek narod vidi da mi ni{ta nije te{ko kad je wegov benefit u pitawu. Obustavio sam i nabavku novogodi{wih andrmoqa, {ta ima da se rasipamo olovkama i notesima, pa i ko treba i ko ne, ar~i ime i brend na{eg grada. Ovako, lepo kupi{ dva-tri „roleksa“, desetak „manualki“, pokloni{ tamo-gde-treba i zavr{i{ pos’o ! Takva vremena do{la, mora da se {tedi. n Alek sa pl. Ade to vi}

Ibrahimovi} u Novom Sadu na opro{taju Sini{e Mihajlovi}a

Foto: F. Baki}

NAJ^ITANIJA KWIGA U ITALIJI: „JA SAM ZLATAN”

Ne ka~i se s kopa~kom br. 47 ao uver ti ra za okr {aj Mi la na i Bar se lo ne 25. no vem bra na San Si ru u pe tom ko lu gru pe H Li ge {am pi o na, u iz da wu naj ve }e {ved ske iz da va~ ke ku }e „Al bert Bo ni ers For lag”, iza {la je kwi ga „Jag ar Zla tan” ili „Ja sam Zla tan” ko ju je pro sla vqe ni fud ba ler Zla tan Ibra hi mo vi} na pi sao sa {ved skim no vi na rom Da vi dom La ger kran com. A pre to ga je da ni ma bi la na ja vqi va na u svim svet skim i re gi o nal nim me di ji ma, kao auto bi o gra fi ja jed nog od naj bo qih na pa da ~a da na {wi ce „ko ja }e ot kri ti ce lu isti nu o we go vom `i vo tu”.

A „bi se ri„ ko ji su se uo~i ob ja vqi va wa Ibra hi mo vi }e ve `i vot ne pri ~e pre u zi ma li su iz {ved skih ta blo i da AC Expressen i Aftonbladet i pre vo di li na sve svet ske je zi ke. A po seb no su za ni ma we, ra zu mqi vo, iza zi va li de ta qi o we go voj srx bi, tu zi, be su, za vi sti i bo lu u Bar se lo ni iz ko je je oti {ao po sle go di nu da na, i to – u Mi lan. Ma sni na slo vi su bi li: „Zve zda Mi la na Zla tan Ibra hi mo vi} ot krio je u svo joj auto bi o gra fi ji da je za vre me igra wa u Bar se lo ni pot pu no iz gu bio kon tro lu i da je u li ce pso vao tre ne ra Pe pea Gvar di o lu zbog is pa da wa u po lu fi na lu Li ge {am pi o na od In ter a”.

U svo joj auto bi o gra fi ji Ibra hi mo vi}, iz me |u osta log, op tu `u je Gvar di o lu da se bo jao ta da {weg tre ne ra In ter a Mu ri wa. „Vi kao sam na we ga: Ne ma{ mu da! I ve ro vat no go re stva ri od to ga. Re kao sam mu da se ’usrao’ Mu ri wa i da ide do |a vo la. Bio sam pot pu no van se be”. Na pa da~ {ved ske re pre zen ta ci je ni je pro pu stio ni da ko ju pro zbo ri na ra ~un biv {ih klup skih ko le ga Me si ja, ]a vi ja i Ini je ste. „At mos fe ra u svla ~i o ni ci Bar se lo ne bi la je pre ti ha za me ne. Me si, ]a vi i Ini je sta uvek su se po ko ra va li svim na re |e wi ma bez pri go vo ra. Bi li su kao {ko lar ci. Ja ni sam ta kav”.

Ha? Ne ~i ni se ba{ kao ugo dan ~o vek, taj naj bo qi pla }e ni {ved ski fud ba ler u isto ri ji, je dan od naj bo qih na pa da ~a sve ta Zla tan Ibra hi mo vi}, gol ge ter s ko pa~ kom broj 47. Po go to vo ako se na slov we go ve auto bi o gra fi je „Ja sam Zla tan” u sport skim tek sto vi ma po ja {wa va aneg do tom ko ji ka `e da se Ibra hi mo vi}, pre {av {i iz ma log Mal mea u ve li ki Ajaks, u svla ~i o ni ci no vim sa i gra ~i ma pred sta vqao re ~i ma: „]ao de~ ki, ja sam Zla tan! A ko ji k... ste vi?” Bi lo mu je ta da sve ga 20 go di na.

Mal me je na we go voj pro da ji Ho lan |a ni ma za ra dio 7,8 mi li o na evra. U ta kvim okol no sti ma mo `da za i sta ne tre ba toj cr ti ci iz we go vog `i vo ta da va ti va `no sti. Ali, ipak, ona kao da upot pu wa va sli ku o „dr~ nom {ved skom de te tu ci gan skog li ca i ju go slo ven skog po re kla”... U Ajak su su ga op tu `i va li da je na mer no po vre dio sa i gra ~a ko ji mu se na {ao na pu tu. Skan da li zo vao je Ita li ju od la skom iz Ju ven tu sa u In ter. Ne ko li ko pr ven sta va ka sni je od le teo je pre ma Bar se lo ni, ali ga je iza ugla ~e ka la jo{ jed na dra ma ti~ na sce na i po vra tak u Mi la no, ovog pu ta u cr ve no-cr nom dre su”.

Ipak, auto bi o gra fi ja ot kri va ne sa mo Zla ta na, ne go i svet u ko jem se od vi ja we gov `i vot - od skrom nog de tiw stva u so ci jal nim zgra da ma na pe ri fe ri ji Mal mea do raz me tqi vih ko `nih fo te qa u svla ~i o ni ca ma Mi la na. Od dru {tva de ce si ro ma {nih imi gra na ta do gla mu ro znih naj bo ga ti jih fud bal skih zve zda.

I upra vo je na ta dva po la – od tr wa do zve zda – po de qe na i pri ~a o pr vih tri de set go di na u `i vo tu Zla ta na Ibra hi mo vi }a.

K

Zla ta no va maj ka Jur ka Gra vi} ro |e na je u Pr ko su, na se qu u za dar skom za le |u. S na vr {e nih osam na est go di na od la zi u Ne ma~ ku tr bu hom za kru hom, a po sle se se li u Mal me. Ceo `i vot na por no ra di kao ~i sta ~i ca. U Mal meu se uda je za ne kog Ani }a iz Kru {e va, ali ubr zo se i ra sta je. A on da 1977. upo zna je bo san skog ga star baj te ra, folk pe va ~a [e fi ka Ibra hi mo vi }a, ko ji je do {ao iz Bje qi ne u [ved sku ta ko |e tra `e }i po sao. U bra ku su Ibra hi mo vi }i do bi li }er ku Sel mu, a za tim 3. ok to bra 1981. go di ne i si na Zla ta na. Pri dru `u je im se i po lu brat Sap ko iz o~e vog pr vog bra ka, ko ji se do se lio iz Bje qi ne. Ka sni je se Jur ka i [e fik raz vo de, a Zla ta no va maj ka se po no vo uda je te on do bi ja i dve po lu se stre, Mo ni ku i Vi o le tu.

Po ro di ca Ibra hi mo vi} sme sti la se u na se qe Ro sen gard, ge to na pe ri fe ri ji Mal mea, ko ji je za do se qe ni ke 60-ih go di na iz gra di la {ved ska Vla da. Ka da za pe ti ro |en dan Zla tan na po klon do bi ja svo je pr ve te ni ske pa ti ke, ku pqe ne na ras pro da ji, ku }i do la zi sa mo na je lo i spa va we. Na uli ci iz me |u tih op {tin skih zgra da s Ma ke don cem Go ra nom i Bu ga ri nom Ga ge om, svo jim naj bo qim pri ja te qi ma, po ceo dan igra fud bal. S osam go di na po ~i we tre ni ra fud bal, a sa de set ga pri me }u je Ha sib Kli ~i}, biv {i fud ba ler iz Bo san skog No vog, i osta je za pa wen we go vim ta len tom. Sle de }e tri go di ne Ibra hi mo vi} }e tre ni ra ti u NK Bal kan, is po sta vi grad skog klu ba Mal me, u ko me je upra vo Kli ~i} tre ner. Zla tan }e ubr zo i za {ved ske uslo ve bi ti ati pi~ no vi sok fud ba ler, jer iz ra sta do 1,95 m, ali isto ta ko se iz tih ama ter skih da na pam te i we go va na gla na rav i, re klo bi se, te `ak ka rak ter. Ne sre }a za one na ko je bi se Ibra oko mio bi lo je i to {to je ve} s de set go di na imao cr ni po jas u te kvon du!

Bez ijed ne kru ne na kna de, grad ski fud bal ski klub Mal me uzi ma 1994.

Ibra hi mo vi }a i on po sle osnov ne {ko le od lu ~u je: Fud bal je we go va fur ka!

Uosta lom, na jed noj utak mi ci gde we go -

Ibra hi mo vi} je 2003. vo zio For mu lu 3000 u Ma |ar skoj, a u we go voj zbir ci auto mo bi la ime na su o~e ki va na: por {e ka jen, fe ra ri 360, BMV iks 5...

Iz Am ster da ma 2004. Ibra od la zi u To ri no, u Ju ven tus, ko ji za taj tran sfer pla }a 16 mi li o na evra. Ipak, Ita li ja ni, lu di za fud ba lom, ni su lu di za Ibra hi mo vi }em. Ne pra {ta ju mu gol ko ji je, igra ju }i za [ved sku, pe tom dao re pre zen ta ci ji Ita li je! Jer iz ba cio ih je tim ~a rob nim go lom iz ~e tvrt fi na la Evrop skog pr ven stva u fud ba lu 2004. Ali ka da je u svo joj pr voj go di ni u Se ri ji A Ibra po sti gao 16 go lo va u 35 utak mi ca, ot kra vio je na vi ja ~e Ju ven tu sa. No, wi ho vu qu bav usko ro pre ki da ve li ka ko rup ci o na {ka afe ra ita li jan skog fud ba la, u ko joj Ju ven tus sud ski bi va iz ba ~en u Se ri ju B. I Ibra hi mo vi} od la zi u Mi la no, gde od ga zde Mo ra ti ja do bi ja 25 mi li o na evra za ~e tvo ro go di {wi ugo vor s In ter om. Ka da je le ta 2010. na pu stio Bar se lo nu po sle sa mo go di nu da na na Kamp nou, tran sfer vre dan 46 mi li o na evra po ka zao se pro ma {e nim i za klub i za we ga. U

„Do|i sa sestrom da vidi{ ko je gej” Ibra hi mo vi} i ina ~e ni je qu bi teq no vi na ra, ali ka da su evrop ski me di ji la ne po lu de li za fo to gra fi jom na ko joj na par kin gu pr sno is pre pli }e svo ju ru ku sa ta da {wim sa i gra ~em Pi ke om, pro bu dio se sav we gov bur ni tem pe ra ment. [pan skoj te le vi zij skoj no vi nar ki ta da je, na pi ta we „da li je gej?”, od go vo rio ti pi~ no mu {ki: „Do |i sa se strom da ti po ka `em ko je gej!” S ob zi rom da je Pi ke, ne du go pre ne go {to se ta fo to gra fi ja po ja vi la u jav no sti, pro gla {en naj sek si pil ni jim mu {kar cem Ka ta lo ni je – uosta lom, za veo je i za no snu [a ki ru – {pan ski, pa i dru gi evrop ski no vi na ri, ipak su na sta vi li da se ze za ju u sti lu da ih uop {e ne ~u di {ta se on da i Ibra za we ga za pa lio! vi gu be 5:0 on ula zi u igru i da je 8 go lo va!

Pr vi ve li ki tran sfer mu se sme {io ve} 1999, ali je od bio po nu du lon don skog Ar se na la, ko ji mu je ve} na me nio dres s nat pi som „Zla tan 9” na le |i ma. Tek 2001. na pu {ta Mal me, fud bal ski klub i grad u ko jem je od ra stao, za i grao i upo znao su pru gu He le nu Se ger s ko jom ima dvo je de ce - Mak si mi li ja na i Vin sen ta. He le na je, ina ~e, od we ga sta ri ja pu nih je da na est go di na! I pri to me je jo{ i di plo mi ra na eko no mist ki wa.

Iz Mal mea se Ibra hi mo vi} se li u Am ster dam, u Ajaks. I ve} tad je po stao naj pla }e ni ji {ved ski fud ba ler svih vre me na: Ajaks je Mal meu za Ibru pla tio ~ak 7,8 mi li o na evra. U Ajak su se dru `i s ]i vu om, s Van der Var tom se tu ~e, a s Egip }a ni nom po zna tim pod na dim kom Mi do de li strast pre ma auto mo bi li ma.

auto bi o gra fi ji „Ja sam Zla tan” Ibra hi mo vi} ot kri va da je ve} imao do go vor s Real om, ali je Bar se lo na pri sta la da ga pro da Mi la nu za „sa mo” 25 mi li o na evra – za to da bi po sva ku ce nu iz be gla we gov pre la zak kod naj ve }eg kon ku ren ta.

I ta ko, na kon be lo-cr nog dre sa Ju ven tu sa, pa pla vo-cr nog dre sa In ter a, da nas Ibra igra za cr ve no-cr ni dres Mi la na.

U od li~ noj je for mi iako su no vi na ri ne ta ko dav no pi sa li da opet raz mi {qa da za vr {i ka ri je ru. Ali, pre to ga ga si gur no ~e ka su sret ko ji }e ima ti sa svim dru go zna ~e we sa da, ka da je po zna to da je u auto bi o gra fi ji so~ no iz vre |ao svo je biv {e sa i gra ~e iz Bar se lo ne. Uosta lom, kwi ga „Ja sam Zla tan” iza {la je sa mo ne ko li ko da na pred okr {aj ve li ka na na San Si ru. Mi sli te li da je to slu ~aj no?

E. P. H.

SPORT

nedeqa20.novembar2011.

dnevnik

c m y

16

DA NAS PO ^I WE ZAVR[NI MA STERS

Kru na se zo ne u Lon do nu Kada bi se turnir kalibra i formata Mastersa u Londonu igrao sredinom godine, taj turnir sigurno bi bio najja~i u sezoni. Ovako, ve}ina igra~a je iscrpqena, neki se mu~e sa povredama, pa }e fizi~ka spremnost vi{e nego ikada ranije odre|ivati kona~ni ishod.

Uprkos tome, moramo sa zadovoqstvom da zakqu~imo da nas od danas u Londonu ~ekaju okr{aji osmorice najboqih tenisera u 2011. godini, a igra se i masters dublova, gde Lodra i Zimowi} o~ekuju puno. [ta mo`emo da o~ekujemo.

Novak \okovi} prvi je teniser sveta i u Londonu }e `eleti da na trijumfalan na~in okon~a jednu od najuspe{nijih sezona u istoriji tenisa (10 titula,

ukqu~uju}i tri na Grend slem turnirima). Me|utim, od US opena Novak je optere}en povredama, prvo me|urebarnih mi{i}a a zatim i ramena, pa igra daleko od nivoa koji je odr`avao u najve}em delu teku}e godine. Od Dejvis kupa u~estvovao je na samo dva turnira – u Bazelu je izgubio u polufinalu od Keija Ni{ikorija, a u Parizu je predao ~etvrtfinalni okr{aj @oVilfredu Congi. Brojni stru~waci, poput Nikole Pili}a, vide \okovi}a kao prvog favorita u Londonu ukoliko bude potpuno spreman. Novak je na svom Fejsbuk profilu napisao da nije imao problema sa ramenom tokom dva treninga u prestonici Velike Britanije, {to je veoma dobar znak.

\okovi} ka`e da ne ose}a nikakav pritisak u pogledu rezultata.

- Ne ose}am se obaveznim da osvojim turnir kako bih sezonu u~inio savr{enom, ali da}u sve od sebe da na pravi na~in okon~am godinu.

Endi Mari jedan je od glavnih favorita za titulu – delom zbog dobre forme u kojoj se nalazi, a delom zbog ~iwenice da nema trofej sa zavr{nog turnira, {to bi trebalo dodatno da ga motivi{e. Masters je Marijeva prilika da poka`e da je sazreo i da }e slede}e godine napokon osvojiti Grend slem trofej. Uz to, ima}e i gledaoce na svojoj strani, {to }e biti pred nost, za raz li ku od Vimbldona kada ogromni pri-

No vak \o ko vi} - stvar no naj bo qi Nole je posle Vimbldona zaseo na ~elnu poziciju liste najboqih tenisera sveta, nakon {to je napravio niz od 41 pobede zaredom. On je tako stigao na korak od rekorda Xona Mekinroa, koji je 1984. na startu sezone zabele`io skor 42-0. \okovi} je u 2011. ostvario u~inak od 69 pobeda i svega ~etiri poraza, osvojiv{i i pet titula na turni- No vak \o ko vi} rima Masters serije. [vajcarac Roxer Federer je sedmi put u proteklih osam godina dobio nagradu za sportsko pona{awe, a progla{en je i za najomiqenijeg igra~a me|u qubiteqima tenisa, ispred \okovi}a i [panca Rafaela Nadala.

Nagrada za humanitarni rad je pripala Nadalu, zahvaquju}i radu wegove fondacije koja poma `e si ro ma {noj de ci.

Ka na |a nin Mi lo{ Ra o ni} je pre ma oce ni ATP igra ~a pro gla {en za tenisera u usponu, dok je Huan Martin del Potro najuspe {ni ji po vrat nik.

Aleksu Bogomolovu ju ni o ru pri pa la je nagrada za tenisera koji je najvi{e napredovao ove sezone. On je 2010. zavr{io kao 166. na svetu, a sada je dogurao do 33. mesta na ATP listi.

U konkurenciji dublova za najboqe su progla{eni Amerikanci, bra}a Bob i Majk Brajan.

Fe de rer: Ma rej osva jao kad ni je bi lo nas Petostruki osvaja~ Mastersa Roxer Federer izjavio je da nije impresioniran serijom od tri titule Endija Marija u Aziji (Bangkok, Tokio i [angaj).

- Ne `elim da mu oduzimama bilo {ta, ali da li je turneja po Aziji bila jaka ove godine? Nisam ba{ siguran. Novak nije bio tamo, ja nisam bio tamo, a Rafa je rano ispao u [angaju. Ali Mari je zaigrao vrlo dobro posle poraza od Kevina Andersona u Montrealu u avgustu. Ne zaboravite u kakvoj je tada bio situaciji.

Roxer misli da Marej vi{e nema psiholo{ku prepreku na Grend slem turnirima.

- Mislim da je pro{ao tu prepreku: „Ah, nisam osvojio Grend slem„, koja ga je mu~ila pre vi{e od godinu i po dana.

Mislim da je sada opu{teniji jer je pro{ao kroz uspone i padove i zna kako da se nosi sa wima. Oduvek sam mislio da ima kvalitet da osvoji GS turnir i mislim da }e biti dobar u 2012. godini.

Federer smatra da ove godine na Mastersu u Londonu nema izrazitih favorita.

- Turnir }e biti veoma interesantan – mislim da su prva ~etvorica na listi favoriti, ali igra~i od petog do osmog mesta imaju kkvalitet da naprave iznena|ewe i do|u

godine nadoknadi trijumfom na Mastersu.

- Voleo bih da osvojim {estu titulu ovde. Ranije sam imao mnogo uspe{nih zavr{etaka sezone, a ovo je jo{ jedan posle

Ro yer Fe de rer i En di Ma rej

do finala. Dobri su igra~i, mogu da pobede svakoga. Obe grupe su jednake i svi mogu da pobede. [vajcarac }e `eleti da bol zbog nedostatka GS titule ove

trijumfa u Bazelu i Parizu.

Ovde branim trofej i mislim da imam {ansu da pobedni~ki okon~am godinu - rekao je Federer, koji se u prvom kolu sastaje sa Congom.

A gru pa No vak \o ko vi} En di Ma rej Da vid Fe rer To ma{ Be drih

B gru pa Ra fael Na dal Ro yer Fe de rer @o Vil frid Con ga Mar di Fi{

Da nas 13.15: Mir wi, Ne st or Bo pa na, Ku re {i (dubl) 15.00: Fe de rer - Con ga 19.15: Lo dra, Zi mo wi} Fir sten berg, Mat kov ski 21.00: Na dal - Fi{

tisak javnosti maltene elimini{e sve dobre strane doma}e publike.

Roxer Federer glavni je kandidat za titulu u Londonu. Napokon je do~ekao svojih ’pet minuta’ ove sezone, igra briqantno i osvojio je trofeje u Bazelu i Parizu. U prestonici Francuske igrao je kao u danima kada je bio najboqi na svetu, {to je potvrdio i Toma{ Berdih rekav{i da „imamo starog Roxera“.

Najve}a nepoznanica trenutno je Rafael Nadal. Postojale su informacije da }e [panac propustiti zavr{ni turnir, ali on je ipak odlu~io da poku{a da osvoji jedan od retkih trofeja koji mu nedostaju. Rafael iza sebe ima sezonu u kojoj je retko gubio od ikoga osim Novaka \okovi}a. Potvrdio je vladavinu na Rolan Garosu i bio je vice{ampion na Vimbldonu i US openu.

Nadal nije igrao jo{ od turnira u [angaju, kada je ispao od Florijana Majera u tre}em kolu.

Zi ki na Olim pi ja di sa Jan kom i Anom Najboqi dubl igra~ Srbije planira da slede}e godine u Londonu nastupa u igri mu{kih parova i miksu. Nenad Zimowi} se priprema za Masters kup u Londonu, zavr{ni turnir sezone, gde }e sa Majklom Qodrom braniti svoju „polovinu titule” osvojene pro{le godine sa Danielom Nestorom. Najboqi dubl igra~ Srbije razmi{qa i o slede}eoj sezoni i nastupu na Olimpijskim igrama.

Zimowi} je otkrio da }e u Londonu igrati u dve konkurencije - mu{kom dublu i miksu.

- Sve je ve} dogovoreno. Ja }u u mu{kom dublu igrati sa Jankom Tipsarevi}em, a Novak \okovi} sa Viktorom Troickim - rekao je Zimowi}.

Kada je o me{ovitom dublu re~ i tu je postignut na~elni dogovor.

- Ja sam se dogovorio sa Anom Ivanovi}em o nastupu na Olimpijadi, ali ne znam kakva je situacija sa Jankom i Jelenom Jankovi}em, koji su tako|e rekli da planiraju da zajedno u~estvuju na Olimpijadi.

Problem mo`e da nastane zbog ~iwenice da }e u Londonu igrati samo 16 mikseva, maksimum dva iz jedne zemqe.

Dra gan Stan ko vi} u na pa du na ar gen tin ski blok

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [E

Neo p hod na ozbiq nost Aktuelni Evropski prvaci, odbojka{i Srbije, za drugog protivnika na Svertskom kupu u Japanu ima}e selekciju Poqske. Uvek neugodan protivnik, koji sada nije toliko jak protivnik kako {to je bio proteklih godina, ne}e imati {ta da izgubi, pa je zato za na{e momke najva`nije da me~u pristupe s maksimalnom ozbiqno{}u.

Svetski kup je nemilosrdno takmi~ewe, pa treba skupiti sve „garantovane” bodova koji posle 11 me~eva mogu da budu presudni. Posle Poqske na{e orlove o~ekuje susret s neugodnim Iranom koji }e tako|e hteti da skine skalp renomiranom protivniku.

- Kva li tet ni ji smo i od Poqske i od Irana, u krajwem slu ~a ju ima mo Miq ko vi }a i evropsku titulu u xepu koja nam daje dodatni elan, ali to moramo da potvrdimo na terenu. Poqska nije na najvi{em nivou, {to je dobro za nas, ali bez obzira ko nam je protivnik, u Japan smo do{li po olimpijsku vizu pa moramo da budemo uvek na visini zadatka. Sve od nas zavisi, a dobro smo pripremqeni, tako da ne sumwam u pobede u naredna dva susreta - rekao je na{ sredwi bloker Dragan Stankovi}.

Srbija }e u Japanu igrati sa sam jednim liberom, pa je velika odgovornost na Nikoli Rosi}u.

Da nas

A gru pa Ku ba – Iran Sr bi ja – Poq ska Ar gen ti na – Ja pan

(3) (7) (10,20)

B gru pa Ita li ja – Egi pat Bra zil – SAD Ru si ja – Ki na

(3) (7) (10,20)

Su tra

A gru pa Sr bi ja – Iran Poq ska – Ar gen ti na Ku ba – Ja pan

(3) (7) (10,20)

B gru pa Ki na – Egi pat Bra zil – Ita li ja SAD – Ru si ja

(3) (7) (10,20)

Ipak, pokazao je popularni Roske da mo`e da bude najboqi kad je to najpotrebnije.

- Svi razmi{qamo jednako, samo o Londonu. Mo`da je rano govoriti o prva tri mesta, jer je konkurencija zaista kvalitetna, a raspored igrawa neumoqiv. Ipak, od prvaka Evrope se o~ekuje da prika`e sve najboqe, a siguran sam da imamo kvalitet za to. Dr`i nas raspolo`ewe sa prvenstva Evrope, pa }emo sigurno u svakom me~u pru`iti maksimum i nadamo se da }emo izboriti jedno od prva tri mesta koja vode na Olimpijadu - rekao je Rosi}.

M. Ri sti}

Od boj ka {i ca ma jo{ dve {an se Najboqe odbojka{ice Srbije ima}e jo{ dve prilike da obezbede „vizu” za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine.U maju 2012. bi}e organizovana dva turnira - u Turskoj i Japanu.

Srbija, Turska, Nema~ka, Poqska, Rusija, Hrvatska, Bugarska i Holandija igra}e na turniru Evropskih kvalifikacija za Olimpijadu, od 1. do 7. maja u Istanbulu. Osam reprezentacija bi}e podeqeno u dve

grupe, a po dve ekipe }e izboriti plasman u polufinale. Plasman na Olimpijske igre izbori}e samo pobednik turnira.

Na drugom, Interkontinentalnom turniru, koji }e se odigrati od 19. do 27. maja u Japanu, Evropu }e predstavqati dve najboqeplasirane ekipe na FIVB rang listi koje se nisu plasirale na OI. To su Srbija i Rusija, ukoliko ne trijumfuju na turniru u Turskoj.

Pre mi nuo Du {an Po po vi} U Ma|arskoj je u petak `ivot izgubio Du{an Popovi}, biv{i reprezentativac, jedan od najboqih centara na{eg vaterpola. Du{an Popovi}, popularni „Pop”, ro|en je 15. juna 1970. godine. Ponikao je u Partizanu sa kojim je ostvario vrhunske rezultate. U sezoni 1990/91. na me|unarodnoj sceni odvojio je Kup kupova i Superkup. Igrao je jo{ u Be~eju i italijanskim klubovima. Sa Posilipom je osvojio Kup {ampiona 1997. godine.

Za reprezentaciju je odigrao 132 utakmice i postigao 117 golova. Bio je otkrovewe prvenstva sveta u Pertu 1991. godine kada je tada{wa Jugoslavija osvojila zlato. Bio je u sastavu reprezentacije koja je iste godine bila najboqa na EP u Atini.

Po ukidawu sankcija zbog povreda zadobijenih u saobra}ajnoj nesre}i nije igrao na EP u Seviqi. U januaru 1998.

igrao je za reprezentaciju koja je osvojila tre}e mesto na SP u Pertu. Kod seniora je na FINA Kupu 1989. osvojio zlato, 1991. u Barseloni srebro.

Pored Atine 1991. bio je u ekipi koja je dve godine ranije u Bonu bila druga. U juniorskoj konkurenciji je na svim takmi~ewima osvojio zlatnu medaqu.

Po zavr{etku karijere bavio se trenerskim poslom. Datum i mesto sahrane bi}e naknadno saop{teni.

SPORT

c m y

dnevnik

JE LEN SU PER LI GA NOVI SAD: Vojvodina - Smederevo SUBOTICA: Spartak ZV - Javor BEOGRAD: Partizan - Borac U@ICE: Sloboda Point - Metalac BEOGRAD: OFK Beograd - Radni~ki 1923 JAGODINA: Jagodina - Crvena zvezda Da nas KULA: Hajduk - Novi Pazar BEOGRAD: Rad - BSK 1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Radni~ki 1923 4. Sloboda 5. Vojvodina 6. Jagodina 7. Spartak ZV 8. Hajduk 9. OFK Beograd 10. Rad 11. BSK Bor~a 12. Javor 13. Smederevo 14. Borac 15. Novi Pazar 16. Metalac

12 12 12 12 12 12 12 11 12 11 11 12 12 12 11 12

11 9 6 6 5 5 4 4 4 3 3 3 3 1 1 0

0 2 6 4 6 3 6 3 1 3 3 2 1 4 4 4

2:0 1:0 5:1 4:1 1:3 1:3

(1:0) (1:0) (2:1) (2:1) (0:0) (1:1) (13) (13)

1 1 0 2 1 4 2 4 7 5 5 7 8 7 6 8

28:5 25:7 20:9 18:12 21:8 14:11 11:11 10:14 13:19 13:9 7:13 6:14 7:16 5:17 5:20 6:24

33 29 24 22 21 18 18 15 13 12 12 11 10 7 7 4

U slede}em kolu (26/27.novembra) sastaju se: IVAWICA: Javor - Hajduk, SMEDEREVO: Smederevo - Spartak ZV, BEOGRAD: BSK Bor~a - Vojvodina, ^A^AK: Borac - Rad, BEOGRAD: Crvena zvezda - Partizan, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Jagodina, LU^ANI: Metalac - OFK Beograd, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Sloboda Point.

Zve zda se pro bu di la Ja go di na - Cr ve na zve zda 1: 3 (1:1) JA GO DI NA: Grad ski sta dion, gle da la ca: 9.000, su di ja: Jo va ne ti} (U`i ce). Strel ci: Mu drin ski u 20. mi nu tu za Ja go di nu, a Ka lu |e ro vi} u 25, Mi ki} u 62. i Evan dro (iz pe na la) u 78. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu.

JA GO DI NA: [i mi}, Du ki}, Pro ti}, Ili}, Go gi}, To mi}, Stoj kov (Stoj ko vi}), Ko sti}, So ja no vi} (Ko va ~e vi}), Ar se ni je vi}, Mu drin ski (\e ni}).

dro je iz veo slo bo dan uda rac sa de sne stra ne, upu tio je cen tar {ut u sr ce {e sna e ster ca do ma }i na, a naj sna la `qi vi ji je bio An dri ja Ka lu |e ro vi}.

U dru gom po lu vre me nu vi |e na je sa svim dru ga ~i ja sli ka. Iako je Ro bert Pro si ne~ ki na po lu vre me nu mo rao da iz vr {i i tre }u iz me nu, jer se i Ste v an Re q i} po v re d io (ustu pio me sto Ni ko li Pet ko vi }u), Zve zda je u na stav ku po ka za la ka kvu igru tre ba da

Ra dost fud ba le ra Cr ve ne zve zde po sle po got ka Mi ki }a

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi}, Adi, Vi lo ti} (La zo vi}), Re qi} (Re qi}), Mi ki}, Ko va ~e v i} (Mi j a i l o v i}), Di m i tri je vi}, Evan dro, Ve {o vi}, Bor ha, Ka lu |e ro vi}.

Pr vo po lu vre me bi lo je za za bo rav, {to zbog ne pre vi {e kva li tet nog fud ba la na te re nu ja go din skog sta di o na. Lo {e je po ~e lo po Cr ve nu zve zdu, jer se ve} u pe tom mi nu tu na kon jed nog du e la po vre dio ka pi ten Ne nad Ko va ~e vi}. Ja go di na se opre de li la za od bra nu svog go l a, ko r i s te } i sva k u pri li ku za brz kon tra na pad.

Cr v e n a zve z da ni j e us p e l a ozbiq no da za pre ti gol ma nu [i mi }u, ali za to na dru goj stra ni je su Ja go din ci. Igrao se 20. mi nut ka da je na kon po lu-kon tre lop ta do {la do Ar se ni je vi }a ko ji je cen tri rao na pe te rac ka Mu drin skom, a na pa da~ Ja go di ne se bo qe sna {ao od Vi lo ti }a i gla vom us peo da sa vla da Baj ko vi }a i do ne se pred nost do ma }i nu.

Cr ve no-be li su ipak na vre me sti gli do iz jed na ~e wa, sa mo pet mi nu ta ka sni je. Evan -

ima tim ko ji pre ten du je na pr vo me sto. Ja go di na je u pot pu no sti na te ra na da se bra ni, a znat n o ras p o l o ` e n i j a igra ve z nog re d a re z ul t i r a l a je znat nom bro ju stvo re nih pri li ka, od ko jih su ne ke pre tvo re ne u go lo ve. ^i we ni ca je da je ula zak Dar ka La zo vi }a u pot pu no sti uneo `i vost i sve `i nu u Zve zdi ne re do ve.

Zve zda je bi la sve bo qa, gol je vi sio u va zdu hu, a 62. mi nut do neo je cr ve no-be li ma na gra du za od li~ nu par ti ju u na stav ku. Mi ki} i La zo vi} su od i gra li du pli pas pri li kom ko jeg su iz ba ci li ne ko li ko igra ~ a Ja g o d i n e, de s ni bek Cr ve ne zve zde se na {ao u sto po stot noj pri li ci, i ru tin ski je us peo da sa vla da gol ma na Ja go di ne sa ne ko li ko me ta ra. Zve zda je na kon to ga smi ri la igru, ali je i da qe bi la iz u zet no opa sna, i vi de lo se da Ja go di na fi zi~ ki ne mo `e vi {e da pa ri ra fud ba le ri ma u cr ve no-be lim dre so vi ma. U 78. mi nu tu – pe nal za Zve zdu.

Re a li za tor naj stro `e ka zne bio je Evan dro.

nedeqa20.novembar2011.

17

Pam ti }e se sa mo po be da Voj vo di na - Sme de re vo 2:0 (1:0) NO VI SAD: Sta dion Ka ra |or |e, gle da la ca 1000, su di ja: Kr sti} (Be o grad).

Strel ci: Ili} u 12. i Ste va no vi} u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Me re ba {vi li i Abu ba kar (Voj vo di na), a Bra {a nac, Br ko vi} i Tru ji} (Sme de re vo).

VOJ VO DI NA: Su pi} 7, Vu li ~e vi} 6, Bran ko vi} 6, A|u ru 6, Moj sov 7, Traj ko vi} 7, Ili} 7 (Bo jo vi}), Qu bin ko vi} 6 (Me do je vi} 7), Me re ba {vi li 7, [ku le ti} 6 (Ste va no vi} 7), Abu ba kar 6.

SME DE RE VO: Ran ko vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 6, ]e ran 6, Ada mo vi} 6, Bra na {a nac 6 (Je re ni}), Br ko vi} 6, Bo qe vi} 6, Sto ja no vi} 6 (Vu ~i ni}), Mi o vi} 6, Kr~ ma re vi} 6, Ko va ~e vi} 6 (Tru ji}).

Fud ba le ri Voj vo di ne po hlad nom vre me nu i ma gli upi sa li su na svoj sal do tri pla ni ra na bo da. Utak mi ca pro tiv Sme de re va pam ti }e se sa mo po tri jum fu ju cr ve no - be lih.

Pr vi su pri pre ti li go sti, ko ji su u 9. mi nu tu, pre ko Ne ma we Ada mo vi }a iz ve li je dan opa san na let, ali we gov {ut sa ne kih 16 me ta ra Su pi} od bra nio i iz bio u kor ner. Sa mo tri mi nu ta ka sni je, Voj vo di na je po ve la. Kor ner sa le ve stra ne iz veo je Me re ba {vi li, ko ji je na pr voj sta ti vi ga |ao vi so kog Moj so va, a ovaj je lop tu gla vom pre ba cio do Bra ne Ili }a ko ji se na {ao na sa mo dva-tri me tra od go la Ran ko vi }a i }u {nuo lop tu u mre `u.

U~i ni lo se ta da da je to na ja va do bre fud bal ske ve ~e ri, ali su o~e ki va wa {to se gle da la ca ti -

~e osta la iz ne ve re na.

U 26. mi nu tu Abu ba kar se iz bo rio za jed nu lop tu na sa moj gol aut li ni ji i {u ti rao iz mr tvog ugla, ali je po go dio sa mo spoq ni deo mre `e.

Isti igra~ je u 30. mi nu tu imao sto po stot nu {an su. Do bio je jed nu du bin sku lop tu od Me re ba {vi li ja i iz bio pot pu no sam pred gol ma na Sme de re va. Me |u tim, Ran ko vi} je us peo da od bra ni we gov {ut, ali se tam no pu ti na pa da~ No vo sa |a na iz bo rio za lop tu, do dao je [ku le ti }u, a ovaj po go dio gol go sti ju. Me |u tim, su di ja Kr sti} oce nio je da je Abu ba kar na pra vio pre kr {aj, ta ko da je gol Bra na Ili} po a sti `e vo de }i po go dak za Voj vo di nu Foto: F. Baki} po ni {ten.

Do kra ja po lu vre me na vi de li `i li smo da je u 52. mi nu tu pr vu I ka da se ~i ni lo da }e su sret smo jo{ jed nu od li~ nu pri li ku pri li ku za cr ve no-be le imao za vr {i ti mi ni mal nom po be dom za Voj vo di nu, ka da je po sle kor - [ku le ti} ko ji je {u ti rao po red Voj vo di ne, No vo sa |a ni su po ne ra Me re ba {vi li ja, Bra na go la. Tek u 56. mi nu tu vi de li sti gli dru gi gol. Vla di mir Ili} sti gao do lop te, okre nuo smo po lu {an su za go ste ka da je Bran ko vi} od li~ no je cen tri svog ~u va ra, od li~ no {u ti rao ]e ran iz iz gled ne po zi ci je ve o - rao sa le ve stra ne, a u sr cu {e ali se na pu tu lop ti ka mre `i ma lo {e {u ti rao. sna e ster ca sjaj no je sko ~io Mi is pre ~i la sta ti va.

Bra na Ili} jeu 70. mi nu tu iz - ro slav Ste va no vi} i gla vom, uz U na stav ku Voj vo di na je po ku - bio sam pred gol ma na Ran ko vi - po mo} sta ti ve po sta vio ko na ~an {a va la da smi re nom i ru tin - }a, mo gao je da bi ra u ko ji ugao re zul tat. Mo gla je do du {e Voj skom igrom stig ne do po zi ci ja }e da {u ti ra, a us peo je sa mo da vo di na jo{ jed nom da ma ti ra da ugro zi gol Sme de re va, ali su po go di ~u va ra mre `e i iz bo ri Ran ko vi }a, ali se Me do je vi} po i go sti ose ti li da ni su bez {an - kor ner. U 81. mi nu tu Bo jo vi} se sle jed ne gu `ve ni je naj bo qe se i tru di li su se da kon trom na {ao u ve o ma do broj pri li ci, sna {ao pred go lom Sme de re va stig nu do iz jed na ~e wa. To im ni - ali ni je us peo do bro da za hva ti ca. je po la zi lo za ru kom, a za be le - lop tu.

A. Pre do je vi}

Va qak u pe toj br zi ni Par ti zan - Bo rac 5:1 (2:1) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 1000, su di ja: San tra~ (Pa vli{). Strel ci: To mi} u 16. i 77. Mar ko vi} u 33. Vu ki} u 65. i Mla de no vi} (auto gol) u 85. za Par ti zan, a Ra di vo je vi} u 41. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar to ni: Miq ko vi} (Par ti zan), a Ma sla}, Mla d e n o v i}, Ra d i v o j e v i} (Bo rac).

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Miq ko vi} 6, Rni} 6, Iva nov 6, La zev ski 7, Ka ma ra 7, To mi} 8, Vu ki} 7, Ili} 7 (Ba bo vi} 6), Mar ko vi} 7, [}e po vi} 7.

BO RAC: Mi lo je vi} 6, Ig wa to vi} 6, Kra si} 5 (Spi rov ski 5), Ma sla} 5, Mla de no vi} 5, Pro da no vi} 5, Ra di vo je vi} 6 (Kne `e vi} 5), To ma {e vi} 5, Zo }e vi} 6 (Jo va no vi} 5), Du wi} 5, Se pu ja 5.

Fud b a l e r i Par t i z a n a ru tin ski su sa vla da li Bo rac.

Naj za slu `ni ji za tri jumf cr no-be lih bi li su ove je se ni wi ho vi naj bo qi igra ~i Ne ma wa To mi} i La zar Mar ko vi}. ^a ~a ni su u me~ u{li bez naj bo qeg igra ~a Da mja no vi }a, ko jeg je tre ner Pe ro vi} od ma rao za du e le u ko ji ma je Bo rac imao vi {e {an si za po be du.

Par ti zan je od star ta pre u zeo ini ci ja ti vu, i ve} u pr vom na pa du mo gao do go la. La zev ski je {u ti rao, a lop ta za ma lo oti {la pre ko pre~ ke. Ne {to ka sni je po ku {ao je Ka ma ra, Ili} je pro me nio pra vac lop ti, ali je Mi lo je vi} bio na me stu. Je di nu pra vu {an su Bo rac je imao u 11. mi nu tu. Na pe ter cu je za hva tio Se pu ja, ali ga |ao sla bo, po red go la.

Od mah po tom Mar ko vi} je po go dio sta ti vu. [am pion je po veo u 15. mi nu tu. To mi} je iz slo bod nog udar ca sa 17 me ta ra pre ba cio `i v i zid i po g o d io bli ` i ugao. U 28. mi nu tu [}e po vi} je bio u {an si. [u ti rao je ali sla bo pra vo u na ru~ je Mi lo je vi }a. U 33. mi nu tu Mar ko vi} je pro i grao Vu ki }a, a ovaj je la k o po g o d io mre ` u. Na d u Bor cu da je Ra di vo je vi} go lom u 41. mi nu tu, na kon cen tar {u ta Zo }e vi }a.

U na stav ku me ~a Par ti zan je po sti gao jo{ tri go la. Naj pre je Vu k i} na do d a v a w e Mar k o v i } a, po t om To m i} efekt nim udar cem, a ta~ ku na sve to sta v qa Mla d e n o v i}, auto go lom u 85.mi nu tu.

I. La za re vi}

Si mo vi} ob ra do vao Su bo ti ~a ne Spar tak Zla ti bor vo da – Ja vor 1:0 (1:0) SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca: oko 350. Su di ja: Gru ji} (Ni{), strel ci: Si mo vi} u 27. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi ri}, ^o vi} (Spar tak Zla ti bor vo da), Vi di} (Ja vor).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, Ste va no vi} 7 (81.

No va ko vi}), Bra ti} 6, Ota {e vi} 6, Jok si mo vi} 6, Si mo vi} 7, [a rac 6 (46. Mi lan ko vi} 7), Mi ri} 6, Tor bi ca 7, ^o vi} 6, No sko vi} 7 (66. De spo to vi} 6).

JA VOR: Ni ko li} 6, Mi lin ko vi} 6, Mi lo vi} 6, Vla {i} 6, Mom ~i lo vi} 6, Sta ni sa vqe vi} 7 (90.

Osto ji}), Lu ko vi} 6, Vi di} 6 (75.

Sa li ho vi}), Eli o mar 6, Ja ki mov ski 6 (62. Mi {i} 6), Ve qo vi} 6.

Po sle du ge pa u ze fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de ra do va li su se u Su bo ti ci. Fud bal ski mi ni ma lac i bra vu ra Slo bo da na Si mo vi }a bi li su do voq ni da go lu bo vi osvo je tri bo da u du e lu pro tiv ne u god ne eki pe Ja vo ra. ^im je lop ta kre nu la sa cen tra Spar tak je sti gao do pr ve pri li ke. Kom bi no va li su Tor bi ca i No sko vi}, a {an su je do bio [a rac ko ji lop tu po slao pra vo u ru ke Ni ko li }a. Uz vra ti li su i go sti pet mi nu ta ka sni je, Sta ni sa vqe vi} je pro {ao po le voj stra ni,

pro na {ao Eli o ma ra ko ji lop tu pa qe pre ko go la.

Usle dio je pe riod igre u ko me ni je bi lo le pih fud bal skih po te za, ni ti ak ci ja ko je obe }a va ju. Na obe stra ne je ne do sta ja lo je agil ni je igre po je di na ca, a mu ~e we je pre ki nuo Slo bo dan Si mo vi} u 27. mi nu tu. Jo{ jed nom je po ka zao da imam sja jan {ut i ose }aj za igru.

Pri me tio je uspa va nog Ni ko li }a i sa tri de se tak me ta ra po slao lop tu u mre `u. Imao je ubr zo do bru pri li ku i Tor bi ca, a po tom su se ra do va li i go sti, lop tu je u gol po slao Ve qo vi} po sle kor ne ra, ali je po go dak po ni {ten zbog ra ni je svi ra nog pre kra {aj. Mo gli su go sti do iz jed na ~e wa u 44. mi nu tu, Ja ki mov ski je iz veo slo bo dan uda rac, Vla {i} je bio na lop ti, ali je Alek si} kraj wim na po ri ma in ter ve ni sao, skre nuo lop tu pr vo do sta ti ve, a po sle i do kor ne ra.

Spar tak je kon tro li sao igru u dru gom po lu vre me nu, a pr vu vred nu pri li ku imao je Ne ma wa ^o vi} u 62. mi nu tu, na kon asi sten ci je Mi lan ko vi }a. Go sti su tra `i li put do bo da, a po be du Spar ta ka ~u vao je Alek si}, ko ji je bio ne sa vla div po sle slo bod nog udar ca Vla {i }a, a po tom je bio do bar i kod po ku {a ja Vi di }a.

N. S.

HAJ DUK DO ^E KU JE NO VI PA ZAR

@e qe pre to ~i ti u re al nost Pa u zu u pr ven stvu Ku qa ni su is k o r i s ti l i da po j a ~ a j u rad, ali i da kroz pri ja teq ske utak mi ce pro ve re for mu igra ~a. Me |u tim, ni je sve {ti ma lo jer su se po vre di li igra ~i,a pro tiv Spar tak Zla ti bor vo de ~ak osam igra ~a je „is ko ~i lo” me |u wi ma svi {to pe ri.

Ko li ko je to ga ura |e no naj bo qe }e se vi de ti u su sre tu sa No vim Pa za rom. Ka kav okr {aj va qa o~e ki va ti?

- Pred na ma je utak mi ca ko ja se ne }e raz li ko va ti od pret hod nih ko je smo od i gra li na do ma }em te re nu, utak mi ca u ko joj mi ima mo im pe ra tiv po -

be de, ima mo i `e qu za do brim re zul ta tom i osva ja wem tri bo da, ali i sve sni te `i ne za dat ka ko ji nas ~e ka. Za pro tiv ni ka ima mo eki pu ko ja se bo ri za op sta nak i sva ki bod joj je iz u zet no va `an, eki pu ko ja je u po sled wih pet utak mi ca ~e ti ri re mi zi ra la, pa smo sve sni da }e to bi ti ne iz ve sna bor ba za sva ki pe daq te re na, ali se na dam da }e ovo ga pu ta i na{ mo tiv i `e qa i do ma }i te ren pre su di ti u na {u ko rist – is ti ~e tre ner Pe tar Kur }u bi}.

Ka ko tu ne spor nu `e qu za po be dom pre to ~i ti u re al nost?

- U po sled wih ne ko li ko utak mi ca igra mo sve agre siv ni je, na pa da~ ki, sa `e qom da po stig ne mo gol i da po be di mo. De fan zi vu mo ra mo bes pre kor no ura di ti, uda qi ti Pa zar ce {to da qe od na {eg go la, a on da di sci pli no va nom i str pqi vom igrom, ali sa iz ra `e nom `e qom za po sti za wem go la i ve li kom do zom agre siv no sti pra vi ti {an se. -re cept je stra te ga Haj du ka Pe tra Kur }u bi }a.

Ka da je igra~ ki sa stav Haj du ka u pi ta wu ima pro ble ma. [to per Jo va no vi}, ko ji je bio stan dar dan u ne ko li ko pret hod nih utak mi ca, zbog po vre de je

bio od su tan ne de qu da na i we gov na stup je pod zna kom pi ta wa, a i Bu ba lo se jo{ uvek ni je opo ra vio. Do bra vest je da se u kon ku ren ci ju za tim vra }a ju Muj dra gi} i Ra gi po vi} ko ji su od ra di li pa u zu zbog kar to na, te se ~i ni da Haj duk ne }e ima ti sla bi ji tim od onog ko ji je u Su bo ti ci osvo jio bod. Tre ba lo bi o~e ki va ti da }e su sret pro tiv No vog Pa za ra Haj duk po ~e ti u sa sta vu: Bra}, Pa u qe vi}, Fej sa, Muj dra gi}, Jo va no vi} (La li}), Ra gi po vi}, Vu ja kli ja, Mak si mo vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i ]o vin. \. Bo ja ni}

18

sport

nedeqa20.novembar2011.

dnevnik

PR VA LI GA SR BI JA

@dr wa i @akula za pobedu Rad ni~ ki (S) - Mla de no vac 2:1 (1:0) SOM BOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 300, su di ja: Spa si} (Sur du li ca). Strel ci: @dr wa u 41. i 49. za Rad ni~ ki, a Ka {i} u 72. mi nu tu (iz pe na la) za Mla de no vac. @u ti kar to ni: Pe tre{, To ma no vi}, Da bi}, @dr wa (Rad ni~ ki), a Kr sto ni je vi}, Pav ko vi}, Pa ni}, Kr sti} (Mla de no vac). Cr ve ni kar ton: Kr sto ni je vi} (Mla de no vac) u 90. mi nu tu.

ivi ce ka zne nog pro sto ra, @dr wa je za hva tio vo le jem i po go dio le vi gor wi ugao Lu ki }a. Go sti su mo gli da sma we re zul tat u 63. mi nu tu, ka da je Kr sto ni je vi} gla vom tu kao sa tri me ta ra, ali je to @a ku la od bra nio. U 72. mi nu tu na sce nu je po no vo stu pio po mo} ni su di ja Jan ko vi}, ko ji je su dar iz me |u dva fud ba le ra bez lop te oka rak te ri sao kao o pe nal iz ko jeg je

@dr wa po sti `e dru gi gol za Som bor ce

RAD NI^ KI: @a ku la 8, Pe tre{ 7 (Ta na si}), \u li} 7, Ve se li no vi} 6, Da bi} 7, To ma no vi} 6, Ze li} 7, Mar ja no vi} 6 (Mi li}), @dr wa 7 (Ko ji}), Re sa no vi} 6, Be li} 6.

MLA DE NO VAC: Lu ki} 6, Sta men ko vi} 6, Mak si mo vi} 6, Ka {i} 7, Pa ni} 7, Kr sti} 6, Pan ti} 6, Pa u no vi} 6 (Ni ko li}), Pav ko vi} 7 (An |el ko vi}), Ba ko vi} 6 (Ma te ji}), Kr sto ni je vi} 7.

U ve o ma bor be noj, za ni mqi voj i kra we ne iz ve snoj utak mi ci, Rad ni~ ki je naj zad osvo jio ~i tav plen.

U 34. mi nu tu Re sa no vi} je imao {an su, sa sve ga dva me ta ra ni je po go dio mre `u. U 41. mi nu tu Som bor ci su po ve li, na kon cen tar {u ta stvo ri la se gu `va u ka zne nom pro sto ru Mla de nov ca, @dr wa je {u ti rao, lop ta se od bi la od Mak si mo vi }a u mre `u.

Po ~et kom na stav ka do ma }i su iz ve li ne ko li ko kor ne ra, od bra na Mla de nov ca je iz bi la lot pu sa

Fo to: I. Jan ko vi}

Mla de no vac sma wio re zul tat. U fi ni {u su sre ta br zo no gi Kr sto ni je vi} opet je bio o~i u o~i sa gol ma nom, {u ti rao je sa sve ga pet me ta ra ve o ma sna `no, ali @a ku la je po no vo po tvr dio da ima sjaj ne re flek se.

J. Du kat

Sin |e li} - Do wi Srem 0:0 NI[: Sta dion @e le zni ~a ra, gle da la ca 450, su di ja: Ne deq ko vi} (Ja go di na), `u ti kar to ni: Mar ko vi} (Sin |e li}), Zeq ko (Do wi Srem) SIN \E LI]: Jo vi} -, Stoj ko vi} 6, Mar ko vi} 6, Mar kov 6, D. Ste fa no vi} 7, Ri sti} 6 (od 82. Ve li~ ko vi} -), \or |e vi} 6, Ko la re vi} 7, Va si li} 5, S. Ste fa no vi} 5, Ko sti} 6 (od 82. Mi lo{ Stan ko vi} -).

DO WI SREM: Star ~e vi} 8, La ki }e vi} 6, Pr qe vi} 7, La ki}Pe {i} 7, Jo si mov 6, Jan ko vi} 6,

PRO LE TER @E LI NA STA VAK SE RI JE

Strel ci na is pi tu Ko na~ no je ~e ta sa Sla ne ba re za po se la po zi ci ju ko ja joj po kva li te ti ma i pri pa da. Po be dom nad Ba na tom, iz bri sa li su kik se ve na star tu pr ven stva ka da su kod ku }e iz gu bi li od Sre ma i Mla dog rad ni ka. Ka pi ten Bran ko @i gi} pred da na {wi okr {aj s Na pret kom o~e ku je ove ru bo do va iz Zre wa ni na.

- U{li smo u pra vi ri tam.To kom ne de qe do bro smo ana li zi ra li igru pro tiv ni ka, sve sni smo da je naj te `e do bi ti ve} upi sa ne bo do ve.

Sve sni smo ulo ga ko ji do no si ovaj su sret,za to ni {ta ne }e mo pre pu sti ti slu ~a ju. Igra mo sa eki pom ko ja je po sti gla naj ma we go lo va. - ka `e sta me ni @i gi}, bit na ka ri ka od bra ne Sla no ba ra ca. - Na pa {}e mo ih, jer sa mo ta kvim pri stu pom mo `e mo se na da ti naj bo qem. U sva kom slu ~a ju glav ni te ret na pu tu tre ba pod ne ti sred wi red i na va la ko ja je u po sled wim su sre ti ma bi la efi ka sna.

Kao i su sret sa Ba na tom ta ko i da na {wi me~ tre ner Ne nad La la to vi} i Mo mir De sni ca zbog ka zni pra ti }e iz gle da li {ta. M. Po.

In |i ja - Rad ni~ ki (N) 2:1 (2:0)

^or da {i} 6, Jo va no vi} 5 (od 57.

Mar ko vi} 6), To {i} 6 (od 87. Ra di {i} -), Pet ko vi} 5, Zeq ko 6 (od 62. [u {war 5.

Ni u pe toj uza stop noj utak mi ci Sin |e li} ni je upi sao po be du. Po sle tro dnev nog {traj ka od i grao je an ga `o va no pro tiv so lid nih Pe }in ~a na, ali re a li za ci ja je jo{ jed nom bi la o~aj na.\or |e vi} je, u 17. mi nu tu, bio u pri li ci, za hva tio je lop tu gla vom i oti {la je pre ko go la. De set mi nu ta ka sni je, Du {an Ko la re vi} je ide al no upo slio Ste va na Ste fa no vi }a, ko ji je neo me tan, sa 17 me ta ra, {u ti rao lo {e.

Do wi Srem je pr vi put za pre tio mi nut ka sni je, po sle kon tra na pa da Bra ni slav To {i} se na {ao u {an si, a Ko la re vi} je sti gao da blo ki ra {ut. Le vi ca Mar ka Ko sti }a sev nu la je u 38. mi nu tu, ali si gur ni Star ~e vi} iz ba cio je lop tu u kor ner.

Pred od la zak na od mor Pe }in ~a ni su du go kom bi no va li, u pri li ci se na {ao Go ran Jan ko vi}, ras pa lio je to pov ski, a lop ta je oti {la po red sta ti ve. U naj zre li joj {an si „or li }a� \or |e vi} je ne u god no {u ti rao sa 18 me ta ra, Star ~e vi} je od bio lop tu, a S. Ste fa no vi} je sa tri me tra po go dio spoq ni deo mre `e.

Ma we uz bu |e wa u dru gom de lu.

M. Gi jev ski

Ka na rin ci lo ve kr ti ce Do spu {ta wa za ve se na pr vo li ga {ke fud bal ske te re ne i zim ske pa u ze, eki pu Nop vog Sa da o~e ku je jo{ dve utak mi ce, da nas u La za rev cu pro tiv Ko lu ba re i na red nog vi ken da duel sa Sin |e li }em na De te li na ri. Tre ner No vog Sa da Jo sif Ili} o~e ku je ne iz ve snu utak mi cu i pri `eq ku je osva ja we ma kar jed nog bod na te {kom go sto va wu: - Pro pu {te ne pri li ke u Som bo ru i po me ni dva iz gu bqe na bo da na De te li na ri pro tiv Be `a ni je, na te ra li su nas da bo do ve ko je smo is pu sti li kod ku }e po ku {a mo da na dok na di mo na go sto va wu u La za rev cu. Bi }e te {ko, iako je do ma }in u pa du for me. Pro tiv Ko lu ba re ne mo `e mo da ra ~u na mo na ^e ko vi }a, La za rev skog, Tin to ra i Fi li po vi }a (upa la te ti va), pa }e {an su do bi ti igra ~i ko ju su ma we igra li ove je se ni. U tim se vra }a Ba la ba no vi}.- ka zao je Ili}. [to se ti ~e tra di ci je, po sled we tri se zo ne, oba ri va la su sla vi la po tri pu ta, stim {to su `u to pla vi do bi li po sled we tri utak mi ce. Da li ~e ta sa De te li na re ima sna ge i ume }a da po no vi do bru igru na lik onoj iz pro {lo se zon skog me ~a ka da su sla vi li 3:1 i ta ko na sta vi ni sku osta je da se vi di.

I. Gru bor

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal

Ko {ar ka

Voj vo |an ska li ga Is tok - SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Ko lo ni ja, STAR ^E VO: Bo rac - Slo bo da (NK), PA ^IR: Ba~ ka Rad ni~ ki (Z).

Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad MLA DE NO VO: Bu du} nost Bo rac (NS), TU RI JA: Mla dost - Slo ga (E).

Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - NO VI SAD: Ka bel - Omla di n ac (10 ~a s o v a), [AJ KA[: Bo rac - Stra `i lo vo Mi lan, PIV NI CE: Sla vi ja - Sta r i Grad, \UR \ E V O: Ba~ ka 1923 - Pe tro va ra din, RU MEN KA: Je din stvo - Her ce go vac.

Utak mi ce po ~i wu u 13.30.

Grad ska li ga No vog Sa da RA KO VAC: Bo rac - Par ti zan, BU DI SA VA: Di na mo - Ta tra, ^E NEJ: ^e nej - Sre mac, SI RIG: Si rig - Mla dost, FU TOG: Fu tog - Pro le ter, LE DIN CI: Vi no gra dar - Fru {ko go rac.

Sve utak mi ce po ~i wu u 13.

Pr va A `en ska li ga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (18), LO ZNI CA: Lo zni ca - Pro le ter (17).

Pr va B mu {ka li ga - SU BO TI CA: Spar tak - Rad ni~ ki Stu dent (17.30), [A BAC: [a bac Rad ni~ ki (O) (12.30).

Pr va B `en ska li ga - PA RA ]IN: pa ra }in - Sr bo bran Re a hem (13, SI VAC: Si vac - Qu bo vi ja (13), BOR: Bor - ba sket Stars (16), KRA QE VO: Kra qe vo - Ra di voj Ko ra} MT (16).

Pr va srp ska mu {ka li ga - se ver - SR BO BRAN: Aka de mik To po la (20).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce PO @A RE VAC: Po `a re vac Na i sus (19).

Pr va mu {ka li ga - NO VA PA Z O V A: No v a Pa z o v a Vr bas (20), NO VI BE GRAD: No v i Be o g rad - Pro l e t er Agro `iv (19.30), JA GO DI NA: Ja go di na - Cr ve na zve zda (19).

In |ij ci pre sli {a li li de ra

Dru ga mu {ka li ga, se ver ADA: Po ti sje Ple teks - Ti tel XD (18), JA BU KA: Ja bu ka - Rad ni~ ki ([) (19), RI \I CA: Dal ma ti nac - Haj duk (18).

Dru ga `en ska li ga, se ver KO VIN: Rad ni~ ki - Apa tin (18), KI KIN DA: Mla dost Spar tak (D) (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Pa lan ka - Rad ni~ ki (19.30), FU TOG: Sla vi ja - Kqa ji }e vo (16), Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - BU DI SA VA: Mi le ti} Obi li} (13.30), RU MA: Slo ven - @e qa (19),

Od boj ka Dru ga `en ska li ga- se ver - RU MA: Ru ma - Ba~ ki zmaj (17), KI KIN DA: Ki 0230 - Pr vi tem po (14.30).

Dru ga mu {ka li ga - se ver - NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 2 RFU (13.40), NO VA PA ZO VA: Mla dost Eks pans - Par ti zan (17).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - NO VI SAD: No vi Sad 2 - Tu ri ja (12.45), Voj vo di na 2 Fu tog vest (18).

IN \I JA: Sta dion kod `e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 500, su di ja: \o ki} (U`i ce).

Strel ci: Di mi trov u 35. (iz pe na la) i Vu ko ji ~i} u 45. za In |i ju, a Mi len ko vi} u 71. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti ka r to ni: Jak {i}, Tom ~i} i Ja ga wac (In |i ja), a N. Sta men ko vi}, Doj ki}, Pej ~i}, Mi len ko vi} i Jo va no vi} (Rad ni~ ki). Cr ve ni ka r ton: Jak {i} (In |i ja).

IN \ I J A: Di z da r e v i} 9, Ro di} 7, Vu ja sin 8 (An tu nov 7), Jak {i} 7, Ko la rov 8, Tom ~i} 9, Ko sti} 7, Cvet ko vi} 8, Ke ki} 7 (Ja ga wac 7), Vu ko ji ~i} 7 (@i va no vi} 7), Di mi trov 7.

RAD N I^ K I: Va s ko v i} 8, N. Sta men ko vi} 6, Doj ki} 7, Mi le ki} 7, Pa u no vi} 7, Pej ~i} 7, B. Sta men ko vi} 6 (Sto {ko vi} 6), Mi ti} 7, Mi len ko vi} 7, Man ~i} 7, Jo va no vi} 6.

Fud ba le ri In |i je su na ne li po raz li de ru iako su igra li od 39. mi nu tu s igra ~em ma we. [to per ze le no-be lih Jak {i} je za ra dio dru gi `u ti ka r ton, pa je mo rao u svla ~i o ni cu. Me |u tim, we go vi sa i gra ~i us pe li su u po sled wem na pa du pr vog po lu vre me na da du pli -

ra ju re zul tat sku pred nost i na kra ju stig nu do zna ~aj nih bo do va. Vo de }i gol do ma }i ni su po sti gli u 35. mi nu tu.

Bek ni {kog ti ma N. Sta men ko vi} je neo pra znim star tom sru {io Vu ko ji ~i }a, a Di mi trov udar cem sa be le ta~ ke ob ra do vao sa i gra ~e i na vi ja ~e. Pred nost ze le no-be lih du pli ra na je u 45. mi nu tu. Vu ja sin je iz veo slo bo dan uda rac sa 35 me ta ra, is ko sa sa de sne stra n e, ne k o od go s tu j u } ih igra ~a je za sme tao svom ~u va ru mre `e pa je lop ta za vr {i la iza we go vih le |a. Na sta vak utak mi ce ta ko |e je do neo pre vi {e uz bu |e wa. Rad ni~ ki je pre u zeo te ren sku ini ci ja ti vu, ali je isto vre me no otvo rio pri la ze sop stve nom go lu, pa je In |i ja ima la ne ko li ko pri li ka da po ve }a pred nost. Va sko vi} je ta da iz van red no bra nio, a we go vi sa i gra ~i su sa mo u 71. mi nu tu us pe li da ubla `e po raz. Mi len ko vi} je opa lio lop tu i sa 35 me ta ra, ona je okr znu la pre~ ku i od se la u mre `i do ma }eg ti ma. Ima li su go sti jo{ jed na uda rac u pre~ ku u 79. mi nu tu, ali je ima ju }i u vi du ukup ne po voq -

In |i ja - Rad ni~ ki (N) 2:1 ^u ka ri~ ki - Ba nat 1:1 Rad ni~ ki (S) - Mla de no vac 2:1 Be `a ni ja - Slo ga 2:0 Sin |e li} - Do wi Srem 0:0 Te le op tik - Mla dost (L) 0:1 Da nas Srem - Mla di rad nik (13) Pro le ter - Na pre dak (13) Ko lu ba ra - No vi Sad (13)

1. Rad ni~ ki (N)16 9 3 4 23:15 30 2. Te le op tik 16 8 4 4 24:9 28 3. Do wi Srem 16 7 6 3 15:6 27 4. Ko lu ba ra 15 8 1 6 17:17 25 5. Be `a ni ja 16 5 9 2 12:6 24 6. Ba nat 16 6 6 4 17:13 24 7. Slo ga (K) 16 7 3 6 15:15 24 8. Pro le ter 15 8 0 7 15:16 24 9. No vi Sad 15 6 4 5 18:17 22 10. Mla de no vac16 6 4 6 22:24 22 11. In |i ja 16 6 3 7 20:21 21 12. Mla dost (L)16 5 6 5 11:12 21 13. Rad ni~ ki (S)16 4 6 6 11:16 18 14. Sin |e li} 16 4 4 8 18:22 16 15. M. rad nik 15 4 4 7 12:16 16 16. Srem 15 2 8 5 14:17 14 17. Na pre dak 15 2 8 5 7:13 14 18. ^u ka ri~ ki 16 2 5 9 15:31 11 U sle de }em ko lu (26/27.no vem bra) sa sta ju se: No vi Sad - Sin |e li}, Do wi Srem - Te le op tik, Mla dost (L) Srem, Slo ga (K) - Ko lu ba ra, Mla de no vac - Be `a ni ja, Ba nat - Rad ni~ ki (S), Na pre dak - ^u ka ri~ ki, Rad ni~ ki (N) Pro le ter, Mla di rad nik - In |i ja.

ne pri li ke do ma }a eki pa tre ba la za be le `i ti ube dqi vi ju po be du.

Da. Vi }en ti}

c m y

dnevnik

SPORT

PRE MI JER LI GA

Si ti i Ar se nal na sta vqa ju da ga ze Man ~e ster si ti i Ar se nal na sta vi li su sa se ri ja ma po be da i po sle me ~e va 12. ko la Pre mi jer li ge. Li der Si ti je do 11. uza stop ne po be de sti gao sa 3:1 pro tiv tre }e pla si ra nog Wu ka sla, dok je Ar se nal go lo vi ma Van Per si ja sla vio u No ri ~u i uhva tio pri kqu ~ak sa li de ri ma. Ma lo iz ne na |e we na pra vio je Kvins Park Ren xers ko ji je sa 3:2 sla vio na ne zgod nih „Bri ta ni ji” pro tiv Sto u ka, Ever ton je nad i grao Vul vse 2:1, kao i VBA eki pu Bol to na, Vi gan i Blek burn su igra li 3:3, a go lo va ni je

Mer te sa ke ra i sa vla dao [~en snog. Me |u tim, u na stav ku je gost iz Lon do na us peo da pre o kre ne i sla vi. U 26. mi nu tu Van Per si ni je imao te `ak po sao po {to je sa mo po sta vio no gu na pe ter cu na kon od li~ ne asi sten ci je Vol ko ta sa de sne stra ne.

Ko na ~an re zul tat po sta vqen je u 59. mi nu tu. Aleks Song je ovo ga pu ta bio asi stent, a Ho lan |a nin je sjaj nim po te zom pre ba cio gol ma na No ri ~a. Ar se nal na kon ovog tri jum fa ima 22 bo da i po peo se na {e sto me sto na ta be li, dok je No ri~ ostao na de ve toj

Fudbaleri Masn~ester sitija slave Balotelija

bi lo u du e lu San der len da i Fu la ma.

Tim Ar se na Ven ge ra na sta vio je ta ko sjaj nu se ri ju po {to mu je ovo bio {e sti uza stop ni tri jumf u Pre mi jer li gi. Po no vo je u cen tru pa `we bio mo `da u ovom tre nut ku i naj bo qi na pa da~ sve ta Ro bin van Per si. Ho lan |a nin je bio stre lac oba go la svo je eki pe, pa je sa da ukup no po sti gao 13 go lo va na 12 du e la u Pre mi jer li gi. Ni je sve po ~e lo od li~ no po Ar se nal, po {to je No ri~ po veo u 17. mi nu tu ka da je Mo ri son is ko ri stio gre {ku

po zi ci ji sa de vet bo do va ma we.

Re zul ta ti: No ri~ - Ar se nal 1:2 (Mo ri son 17 - Van Per si 26, 59), Ever ton – Vul ver hemp ton 2:1 (Xa gel ka 44, Bejns 83 – Hunt 37p), Man ~e ster si ti – Wu kasl 3:1 (Ba lo te li 41, Ri ~ards 44, Agu e ro 72p – Go sling 89), Vi gan – Blek burn 3:3 (Go mes 7, Kol dvel 31, Kru sat 88 – Ja ku bu 2, Oile 60), Sto uk si ti – KPR 2:3 (Vol ters 8, [o u kros 64 –Hel gu son 22, 54, Jang 44), VBA – Bol ton 2:1 (To mas 16, Long 56 – Kla sni} 21p), San der lend – Fu lam 0:0, Svonsi - Man~ester junajted 0:1.

BUN DES LI GA

Bo ru si ja de kla si ra la Ver der Bo ru si ja iz Men he glad ba ha pro {le se zo ne je je dva iz bo ri la op sta nak u Bun de sli gi. Ove se zo ne, eki pa iz Men he glad ba ha je dan je od kan di da ta za ti tu lu!

U jed nom od der bi me ~e va 13. ko la Bun de sli ge, Bo ru si ja je de kla si ra la Ver der 5:0, uz tri go la Mar ka Roj sa. Bio je to duel, do ovog ko la, tre }e pla si ra ne

Ber lin ci su do bi li po sled wa ~e ti ri me ~a na sta di o nu Fraj bur ga i za ma lo da do bi ju {e sti. Vo di la je Her ta 2:0, a Raj zin ger je bio ~o vek spa sa za Fraj burg. Iz jed na ~u ju }i gol dao je u po sled wim tre nu ci ma me ~a.

Dvo stru ki stre lac u da na {wim me ~ e v i m a Bun d e s li g e

Marko Rojs

(Ver der) i ~e tvr to pla si ra ne eki pe (Men he glad bah), ali na te re nu je iz gle da lo kao da je Ver der tim iz do weg de la ta be le. Za ni mqi vo, u du e lu ove dve eki pe uvek ima mno go go lo va (5+). Ta ko je pro {le se zo ne bi lo 4:1 za Ver der, a u ra ni ja dva me ~a 3:2 i 4:3 za Bo ru si ju.

Ube dqiv je bio i [al ke pro tiv Nir nber ga - 4:0, a dvo stru ki stre lac je bio Klas Jan Hun te lar. Na sta vqe na je cr na tra di ci ja Nir nber ga u Gel zen kir he nu gde ni je po be dio jo{ od 1993. go di ne. [al ke je po tvr dio vr lo do bru for mu, jer u po sled wa ~e ti ri ko la ne ma po raz.

Her ta vo li da igra pro tiv Fraj bur ga na we go vom te re nu.

bio je i Ha san „Bra ca” Sa li ha mi d`i} za Volf sburg ko ji je po be dio Ha no ver 4:1 i sa ta tri bo da kre nuo ka sre di ni ta be le.

RE ZUL TA TI 13. KO LA: Kajzerslautern - Bajer 0:2 (0:0), Borusija Menhengladbah Verder 5:0 (3:0) (Herman 16’, Rojs 23’, 38’, 52’, Arango 53’), Frajburg - Herta 2:2 (0:2) (Rajzinger 61’, 90’ - Ramos 20’, Nimajer 45’), Volfsburg Hanover 4:1 (2:1) (Salihamid`i} 22’, 36’, Kris 55’ Madlung 74’ [ulc 43’), [alke - Nirnberg 4:0 (2:0) (Huntelar 13’, 66’, Raul 39’, Holtbi 87’), Bajern - Dortmund 0:1, (danas) [tutgart - Augsburg (15.30), Hamburg SV - Hofenhajm (17.30).

19

nedeqa20.novembar2011.

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Pa zo v~a ni je se wi pr va ci Rad ni~ ki (NP) - Mla dost (BJ) 2:1 (1:1) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 300, su di ja: Je re mi} (Be o grad).

Strel ci: ^e pr wa u 20. i Ro mi} u 56. za Rad ni~ ki, a Jo va no vi} u 40. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: Rni} (Rad ni~ ki), a Bu de ~e vi}, Vi {e kru na i Ko zo mo ra (Mla dost).

RAD NI^ KI: Uro {e vi} 6, Sa ra ~e vi} 7, Sto ja no vi} 7 (Ga ji}), Za go ra 6, Ili} 6 (Ro mi} 8), Pa vlo vi} 7, Isa i lo vi} 6, Ba ji} 6, Rni} 7, Bo {ko vi} 7, ^e pr wa 8.

MLA DOST: Dri ni} 7, Sto ja no vi} 6, S. Ra ti} 6, Ba bi} 6, N. Ra ti} 7, Ra do ja 7, Ko zo mo ra 6, Bu de ~e vi} 6, Gra ho vac 6, Jo va no vi} 7, Vi {e kru na 6 (Ubo vi}).

Do ma }i su ima li vi {e od igre, ~e {}e su na pa da li, ali je ~vr sta od bra na Mla do sti uspe va la da sa ~u va svoj gol. Rad ni~ ki je do {ao u vo| stvo po sle ak ci je Ro mi }a ko ji je uba cio lop tu u {e sna e ste rac Mla do sti, ^e pr wa je bio naj br `i i kroz mno go no gu po go dio je gol Dri ni }a. Go sti su us pe li da iz jed na ~e na kon slo bod nog udar ca, ko ji je pre ci zno iz veo Jo va no vi}. U dru gom po lu vre me nu Rad ni~ ki po ja ~a va tem po, i po sle ne ko li ko pri li ka Ro mi} je u 56. mi nu tu sa oko 18 me ta ra po go dio le vi gol ma nov ugao. Mla dost je na sto ja la da iz jed na ~i, pa po ku {a va da pre ko kon tri ugro zi gol Rad ni~ kog. Ovom po be dom Rad ni~ ki je obez be dio ti tu lu je se weg pr va ka Srp ske li ge gru pe Voj vo di ne.

J. Vu ko vi}

u 28. i Rat ko vi} u 82. mi nu tu za Za dru gar. @u ti kar to ni: Ko si} (Slo ga), a Ba ko{, Rat ko vi}, Mi lo vac, ]ir ko vi} (Za dru gar).

SLO GA: Jor gi} 7, Bub we vi} 7, Kli su ra 7 (Ek me ~i}), San ko vi} 5, Sta no jev 8, To mi} 7, Ko si} 7 (Si mi}), Su vaj xi} 7, De sni ca 7, Mi jin 9, Uze lac 8.

ZA DRU GAR: \u ri} 6, Vor gi} 7, Ja wa nin 6, Vi di} 6, Rat ko vi} 7, ]ir ko vi} 7, Rud ni~ ki 6 (Pe rut ka), \o ki} 6, Ba ko{ 6, Mi lo vac 7, Mar gi} 7.

Go sti iz La za re va bez tre ne ra i sa mo jed nim re zer vnim igra ~em pre ko Du {a na ]ir ko vi }a pri re di li su hla dan tu{ Te me rin ci ma. Vo| stvo go sti ju ini ci ra lo je ta las na pa da Slo ge, pa je u 40. mi nu tu Kli su ra uz dr mao pre~ ku.

Po ~et kom na stav ka Ni ko la Uze lac je iz veo slo bo dan uda rac, dok je is ku sni in ter na ci o na lac Sve -

vi si ni za dat ka. Sa mo {to je kre nu lo dru go po lu vre me Ce men ta {i kre }u agre siv ni je, a plod to ga je efek tan gol Ra do va na Se la ko vi }a. Pre to ga De jan Mi li ~e vi} maj stor ski upo slio Se la ko vi }a ko ji je ru tin ski po slao lop tu po red no mo} nog gol ma na go sti ju. Do kra ja utak mi ce bi lo je {an si s jed ne i dru ge stra ne, me |u tim od bra ne su se pred sta vi le u ~vr stom iz da wu.

B. Star ~e vi}

Ve ter nik - Ba~ ka To po la 0:1 (0:1) NO VI SAD: FC Ve ter nik, gle da la ca 100, su di ja: Cve ti ~a nin (Vr {ac). Stre lac: M. Stan ko vi} u 26. mi nu tu. @u ti kar to ni: [vo wa, Ka li nov i Mar ko vi}, Sta ni {i}, D. Stan ko vi} i Ma zi} (Ba~ ka To po la).

Tek sti lac Ites - Sen ta 2:0 (0:0) OYACI: Sta dion Tek stil ca, gle da la ca 100, su di ja: Jo so vi} (Vr bas). Strel ci: Gru ji} u 70. (auto gol) i Ste va no vi} u 84. mi nu tu. @u ti kar to ni: Me di} (Tek sti lac), a Far ka{, Kur tu {i} (Sen ta).

TEK STI LAC ITES: Ig wa to vi} 7, Kr {i} 8, Isma i li 7 (Ar si} 7), D. Vu ko vi} 7, Top ~a gi} 8, Me di} 7, Ka u rin 6 (Ste va no vi} 8), Triv ko vi} 7 (Ne deq ko vi}), Ma ra{ 7, Pa u no vi} 8, Ma ki} 7.

SEN TA: M. Vu ko brat 7, Far ka{ 7, Be sla} 6, \e ri 6, Cvet ko vi} 7, Gru ji} 7, Voj vo di} 6, Po pov 7, Kur tu {i} 6 (Ra ji ~e vi} 7), \u ki} 7 (D. Vu ko brat 7), Va sin 6.

U od li~ noj fud bal skoj pred sta vi Tek sti lac je sti gao do dra go ce nih bo do va. U pr vih 45 mi nu ta do ma }i tim je imao ne ko li ko po voq nih pri li ka ko je ni je us peo da is ko ri sti. Vi |e na je do pa dqi va igra, ali bez po go da ka. U na stav ku me ~a tre ner do ma }ih Tri vo Ili} je ume sto Alek san dra Ka u ri na uveo Mar ka Ste va no vi }a, mom ka ko ji je uneo mno go `i vo sti. Ste va no vi} je bio i ujed no naj bo qi po je di nac ovog su ste ta. U~e stva vao je u ak ci ja ma kod oba po got ka Tek stil ca. U 70. mi nu tu na kon cen tar {u ta Ste va no vi }a neo pre zan je bio {to per go sti ju Gru ji}, ko ji je sa vla dao sop stve nog gol ma na Mar ka Vu ko bra ta. Go stu ju }i tim je na kon pri mqe nog po got ka imao bla gu te ren sku ini ci ja ti vu. U 80. mi nu tu go sti iz Sen te su ima li dve ko lo sal ne {an se, ko je ni su is ko ri sti li. Ka zna je sti gla u 84. mi nu tu ka da je naj bo qi ak ter utak mi ce Mar ko Ste va no vi} iz ne na dio gol ma na Vu ko bra ta.

S. Jo vin

Slo ga - Za dru gar 3:2 (0:1) TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 150, su di ja: Mi ja i lo vi} (Vr {ac). Strel ci: Mi jin u 49. 60. i 77. za Slo gu, a ]ir ko vi}

Du{an Mijin (Sloga)

to zar Mi jin udar cem gla vom ma ti rao gol ma na \u ri }a. Isti ak te ri bi li su u glav nim ulo ga ma 11 mi nu ta ka sni je, ka da je ne u mor ni Uze lac cen tri rao, a ras po lo `e ni Mi jin na ni {a nio do wi ugao.

Ho ke ja{ u ko pa~ ka ma Sve to zar Mi jin po sle le pe kom bi na ci je Uzel ca i De sni ce, u 77. mi nu tu po ve }ao je ka pi tal. Osmi po raz Za dru ga ra na go sto va wi ma ubla `io je Si ni {a Rat ko vi}, po {to je ka pi ten Vor gi} iz veo kor ner.

M. Me ni }a nin

Ce ment - Ki kin da 1:0 (0:0) BE O ^IN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca oko 150, su di ja: Pa pri ca (No va Pa zo va). Stre lac: Se la ko vi} u 48. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi lo vi}, Ga {pa re vi} (Ce ment), a Ka va ri}, Ba bi} (Ki kin da).

CE MENT: ]e to je vi} 7, Ga {pa re vi} 7, Tr bo vi} 7, Ki{ 7, Mi lo vi} 7, \e ri} 7, Xa ri} 8 (Lu ka ja), Mi li }e vi} 8, Po le ta no vi} 8 (^o li}), Ra ki} 8, Se la ko vi} 9 (Ili}).

KI KIN DA: @iv kov 7, Me ji} 7, Be lu ec 7, Ka va ri} 7, Ba bi} 7 (Jan ko vi} 6), Plav {i} 8, Ku bu ro vi} 6 (^o lak 6), Ive ti} 6 (Cr n o m ar k o v i}), Ge c i} 7, Spa hi} 7, Ma li no vi} 7.

Ce m en t a { i su ko n a~ n o ukwi `i li bo do ve pred svo jim na vi ja ~i ma, i ti me po tvr di li da se ra di o mla doj i ta len to va noj eki pi ko ju pred vo di is ku sni Go ran Xa ri}. U pr vom de lu bi lo je {an si s jed ne i dru ge stra ne, ali su gol ma ni bi li na

Gol Stan ko vi }a me |u naj lep {i ma Gol biv {eg ka pi te na fud bal ske De ja na Stan ko vi }a u me ~u Li ge {am pi o na In ter - [al ke na la zi se u iz bo ru za na gra du Fe renc Pu {ka{, ko ja se do de qu je strel cu naj lep {eg go la.

U kon ku ren ci ji sa Stan ko vi }en na la ze se jo{ Me si, Lo pez,

Ru ni, Dos San tos, Go mes, De Ku l ar Ibra h i m o v i} i jed n a fud ba ler ka, Ame i kan ka He dr Oraj li.

Gla sa we za naj lep {i gol tra je do 5. de cem bra, a po bed nik }e bi ti pro gla {en 9. ja nu a ra 2012. go di ne.

VE TER NIK VI SKOL: An dri ja {e vi} 6 (V. Be ~e li} 7), S. Be ~e li} 7, Bje la jac 6, Dra go je vi} 7, [vo wa 7, Sli jep ~e vi} 6 (Fa ber 6), Ka li nov 6, Mar ko vi} 6, @i gi} 6, Ba bi} 6, Ki ti} 6 (Se dlar 7).

BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, Sa mar xi ja 8, Sta ni {i} 8, \u ka no vi} 7, M. Stan ko vi} 8 (Mi lo va no vi}), Bo jo vi} 7, D. Stan ko vi} 7, Ve se li no vi} 7, Ma zi} 7 (Jo ve ti}), Mar ti no vi} 6 (Re kec ki).

Eki pa iz Ba~ ke To po le je u der bi ju za ~e qa od ne la za slu `e no ceo plen. Ima li su do ma }i pri li ku da do |u u vo| stvo ka da je Ka lo nov cen tri rao, a @i gi} bio ne pre ci zan. To je bi lo sve {to su do ma }i u~i ni li na ovoj utak mi ci. U 26. mi nu tu Ve dran Bje la jac vra tio je lop tu gol ma nu An dri ja {e vi }u ko ji je okle vao, pa je naj bo qi u re do vi ma To pol ~a na, Mi lo{ Stan ko vi} pri hva tio lop tu i po slao je u mre `u.

Ni ula sci Fa be ra, a po tom i Se dla ra ni su mno go uti ca li da do ma }i ozbiq ni je ugro ze Kro ni }a. Ima li su To pol ~a ni jo{ dve ide al ne pri li ke, ko je je sa i gra ~ i m a pri p re m io Mi l o{ Stan ko vi}. Ali, oba pu ta Sr |an \u ka no vi} ni je us peo da sa vla da re zer vnog gol ma na Vla du Be ~e li }a.

M. Po.

Pa li} - Do li na 4:0 (2:0) STA RA PA ZO VA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 50, su di ja: Ga l i} (Srem s ka Mi t ro v i c a).

Strel ci: Pa vlo vi} u 9. Di mi}

Ve ter nik - Ba~ ka To po la 0:1 Tek sti lac Ites - Sen ta 2:0 Ce ment - Ki kin da 1:0 Slo ga (T) - Za dru gar 3:2 Rad ni~ ki (NP) - Mla dost (BJ) 2:1 Pa li} - Do li na 4:0 Rad ni~ ki ([) - Vr {ac 2:1 Da nas Du nav - ^SK Pi va ra (13)

1. Rad ni~ . (NP)14 2. ^SK 13 3. Rad ni~. ([) 14 4. Tek sti lac 14 5. Sen ta 14 6. Ce ment 14 7. Mla dost (BJ) 14 8. Ki kin da 14 9. Pa li} 14 10. Du nav 13 11. Slo ga (T) 14 12. Do li na 14 13. Ve ter nik 14 14. B. To po la 14 15. Vr {ac 14 16. Za dru gar 14

10 9 7 6 6 6 6 6 5 6 5 5 4 4 4 4

4 0 1 3 2 5 4 4 3 5 3 5 2 6 2 6 4 5 1 6 2 7 2 7 3 7 3 7 0 10 0 10

24:8 18:10 16:14 16:12 19:20 14:15 19:13 18:21 20:15 15:17 15:18 14:23 22:20 9:13 10:18 19:31

34 28 23 22 21 21 20 20 19 19 17 17 15 15 12 12

U sle de }em ko lu (26/27.no vem bra) sa sta ju se: Vr {ac - Ve ter nik Vi skol, Do li na - Rad ni~ ki ([), ^SK Pi va ra - Pa li}, Mla dost (BJ) - Du nav, Za dru gar - Rad ni~ ki (NP), Ki kin da - Slo ga (T), Sen ta - Ce ment, Ba~ ka To po la - Tek sti lac Ites.

u 42. Var ga u 70. i Pan te li} u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sto ja no vi}, Cvet ko vi} (Pa li}), a Mi la {i no vi} (Do li na).

PA LI]: A. Jo va no vi}, Ho xi} 7, An ti} 7, Cvet ko vi} 7 (Pan te li} 7), Sto ja no vi} 7, Sa ve ti} 7, Di mi} 8, Trip ko vi} 7 (Plav {i} 7), Var ga 8 (S. Jo va no vi} 7), Pa vlo vi} 8.

DO L I N A: Alek s i} 6, ^i `ik 6, Mi la {i no vi} 6, Ne do vi} 6, O`e go vi} 6, Iva ni {e vi} 6, \o ko vi} 6, Ne du ~i} 6, Nin kov 6, Pa ji} 6, Sa mar xi ja 6.

Pa li }a ni su do {li do po be de la ko jer je eki pa Do li ne ovo ga pu ta igra la ve o ma sla bo.

Do ma }i ni su ve} u 9. mi nu tu za tre sli mre `u pre ko Pa vlo vi }a. Tri mi nu ta pred kraj pr vog po l u v re m e n a Di m i} po v i s io re zul tat. U na stav ku igre bio je sa mo je dan tim, cr no-be li su igra li sve bo qe ipo sti gli jo{ dva po got ka. St. Sto jiq ko vi}

Rad ni~ ki ([) - Vr {ac 2:1 (0:1) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 100, su di ja: Pa {tar (Su bo ti ca). Strel ci: Ne di} u 48. i Gru mi} u 72. za Rad ni~ ki, a Ran kov u 40. mi nu tu za Vr {ac. @u ti kar ton: Ne di} (Rad ni~ ki), a N. Pe tro vi} i Mo to rov (Vr {ac).

RAD NI^ KI: Vu ja si no vi} 7, Kr ne ta 7, Pe tro vi} 7 (Pe ro vi}), Bje lo{ 8, Ba ni} 7, Si mi ki} 8, Zec 7, Gru mi} 7, \o ki} 7, Ne di} 8, ]i ri} 7 (Sto jiq ko vi}), VR [AC: [a ra nov 8, Mo to rov 8, Be qin 7, Raj da 7, Ran kov 8, Ba bi} 8, Kr we vi} 7, Po pov 7, N. Pe tro vi} 7, Si ja ~i} 7, D. Pe tro vi} 7.

Ma gla i hlad no vre me ni su ome li fud ba le re Rad ni~ kog iako su u pr vom de lu Vr {~a ni po ve li. U 40. mi nu tu po kre tqi vi Pe ri ca Ran kov po sle do bre kom bi na ci je sa vla dao gol ma na Vu ja si no vi }a.U na stav ku su sre ta sa svim dru ga pri ~a. [i |a ni vaq da op ~iw ni ma glom, ata ko va li su na gol iz van red nog gol ma na Slo bo da na [a ra no va. To tal na ofan zi va re zul ti ra la je po got kom Ne di }a. Ma lo za tim Ne nad Gru mi} je epim go lom za vr {io je se wu fud bal sku se zo nu u [i du. Ak te ri ovog su sre ta za slu `u ju sve ~e stit ke za pri ka za nu igru.

M. ]ur ~i}

Voj vo |an ska li ga Za pad Ba~ ka (BP) - Cr ve na zve zda 3:3, Pr vi maj - Ju go vi} 2:1, Rad ni~ ki (SM) - Mla dost (BP) 3:0, Obi li} - Je din stvo 1:3, Omla di nac (NB) - In deks 2:1, Sta ni {i} - Po let (S) 2:1.

Voj vo |an ska li ga Is tok Je din stvo (BK) - Voj vo di na (NM) 2:1, Di na mo - Je din stvo (NB) 2:1, Ko za ra - Pro le ter 0:0, Obi li} - Rad ni~ ki (B) 0:6, AFK - Bu du} nost (SC) 1:1.

20

sport

nedeqa20.novembar2011.

KUP KAR PA TA

ABA LI GA

Poraz crno-belih u La{kom Zla to rog - Par ti zan 72:62 (23:18, 10:12, 14:14, 25:18) LA[KO: Gradska dvorana. Gledalaca: 500. Sudije: Herceg (Hrvatska), Vovk (Hrvatska), Jovani} (BiH).

ZLATOROG: [kifi} 5, Brodnik 7, L. Lapornik 6, Nikoli}, Pani} 20, Vujasinovi} 20, Omi} 6, M. Lapornik, Dimec, Atanackovi} 2, Mali, ^ohadarevi} 6.

PARTIZAN MTS: Lo 4, Kecman 3, Raduqica 12, Jaramaz, Lu~i} 12, Milosavqevi} 7, Kati} 7, Bo`i}, ^akarevi} 2, \eki} 3, An|u{i} 8, Pekovi} 4.

Ko{arka{i Partizana pora`eni su iznena|uju}e u 8. kolu ABA lige u La{kom od ekipe Zlatoroga 72:62. Crno-beli su u kompletnom sastavu sigurno kvalitetniji od slovena~kog tima, ali ih je odmarawe Ejsija Loa i Nikole Pekovi}a do 32. minuta skupo ko{talo u me~u 8. kola ABA lige. Trener Vlade Jovanovi} odlu~io je da u susretu sa „fewera{em” odmori dvojicu igra~a, Loa i Pekovi}a, koji su u dosada{wem toku sezone podneli najve}i teret, ali se ispostavilo da ostatak tima nije bio spreman da odgovori na izazov.

Sa ve ti Jo va no vi }a s klu pe ni su po mo gli

Jovanovi} je po~etkom ~etvrte ~etvrtine, pri vo|stvu Zlatoroga od 51:46, odlu~io da uvede Loa i Pekovi}a istovremeno, ali su kola tek onda kre nu la niz br do. \e ki} je proma{io, Jovanovi} je smatrao da je to bilo pod faulom, protestovao i dobio tehni~ku gre{ku. Pani} je pogodio dva slobodna bacawa, a Brodnik jo{ tri, po{to ga je pri {utu faulirao ^akarevi} - 56:46.

Zatim je Peko vi} napravio

Radni~ki slavio u Pioniru Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki 79:84 (24:27, 23:15, 17:20, 15:22) BEOGRAD: Hala Pionir, gledalaca: 3000, sudije: Do`ai (Hrvatska), [pendl (Slovenija) i Majki} (Slovenija).

CRVENA ZVEZDA: ^ovi} 2, Cvetkovi}, Ili}, Lazi} 10, Nedovi}, Le{i} 14, Suboti} 14, Nikoli} 3, Morison 4, Milutinovi} 16, B. Popovi} 11, P. Petrovi} 5.

RADNI^KI: Sinovec 10, Lu~i} 3, Milosavqevi}, Simon 18, Markovi} 6, Bir~evi} 10, Skot 28, Mijatovi} 7, Stoja~i}, Baki} 2.

Od starta Radni~ki je kontrolisao rezultat, ali je najve}u prednost imao polovinom perioda kada je poveo 17:11. Doma}i se brzo vra}aju i izjedna~uju poenima dva Popovi}a i ^ovi}a, ali Sajmon i Mar{al odr`avaju prednost Kragujev~ana (23:17). Radni~ki sti`e do 27:24 na prvoj pauzi. Radni~ki sti~e devet poena prednosti u 15 minutu po{to Baki} poga|a slo-

bodno bacawe za 35:26. Kragujev~ani odr`avaju prednost jo{ nekoliko minuta, ali potom crveno-beli zahvaquju}i osam poena Save Le{i}a prave seriju 10:0 i preokre}u rezultat na 40:39.

Ovo vra}a samopouzdawe Pe{i}evim igra~ima koji nastavqaju u istom ritmu te odlaze na poluvreme sa pet poena prednosti (47:42). Zvezda je u{la u sjajan ritam te je posle poena Morisona, Markovi}a i trojke Milutinovi}a povela sa 57:49. Me|utim, Skot Smit sa pet poena vra}a Radni~ki na minus dva (59:57), a posle nove mini serije oba tima, Zvezda u posledwu ~ertrvrtinu ulazi sa ko{em prednosti..

Usledila je izuzetno uzudqiva zavr{nica, ekipe su se smewivale u vo|stvu, a Zvezda nije uspela da u 19 sekundi sprovede zamisli Pe{i}a te je Radni~ki stigao do lopte i penalom Sinoveca stigao do povede.

faul u napadu, a odli~ni Daniel Vujasinovi} povisio na 58:46. Bilo je jasno da }e se crno-beli te{ko izvu}i. Poku{ali su u fini{u ne{to da urade „na silu”, Pekovi} je u svom stilu realizovao dva napada pod ko{em, ali su u toj fazi utakmice i on i Lo, a i svi ostali bili daleko od `eqenog ritma. Igra~i Zlatoro ga uspe va li su da iz nu de prekr{aje i sa linije penala rutinski privedu posao kraju.

VR[AC: Dvorana Milenijum, gledalaca 1.500, sudije: Rute{i} (Crna Gora), Milojevi} (Makedonija), Vu~kovi} (Slovenija).

HEMOFARM [TADA: Dangubi} 8, Lambi}, Mara{ 14 (4-4), Krsti}, Mitrovi} 7 (1-1), Ota{evi} 2, Gagi}, [utalo 9 (2-2), Savovi} 19 (9-7), Panti} 7 (4-4), Jeremi} 7 (4-1), Ne{ovi} 2 (6-2).

[IROKI: Vladovi} 8 (6-6), Planini} 12 (4-2), Ramqak 15 (65), Pilipi} 6 (3-2), Naleti} 4 (2-1), Balinovac, Ter{i} 2, Butorac, Novak, [aki} 12 (5-5), Bara} 7, Kolins 4.

Vr{~ani su fakti~ki re{ili u posledwih dvadesetak sekundi i to sa linije slobodnih bacawa, jer 16 sekundi pred kraj nakon poena Pilepi}a na semaforu je bilo (71:70). Boris Savovi} je bio precizan sa linije slobodnih bacawa i u penal zavr{nici iz ~etiri poku{aja pogodio je tri puta, {to je Vr{anima bilo dovoqno za trijumf.

J. Tur ko a ne

Krsta{i zaustavili crveno-bele BKK Rad ni~ ki - Voj vo di na Sr bi ja gas 79:76 (28:19, 19:23, 15:22, 17:12) i prvi poraz izabranika trenera Mati}a.Odluka je pala pred kraj me~a jer su doma}i odigrali dosta smirenije.

Gosti su serijom 6:0 otvorili utakmicu, ali je vo|stvo gostiju dalo impuls Beogra|a ni ma ko ji su kre nu li u ofanzivu. Velika borba, po`rtvovawe za svaku loptu, motivacija i agresivnost su bili recept za vo|stvo protiv lidera u prvih 20 minuta.

U tom delu igre vi|eno je i nekoliko poteza koji se mogu vi de ti sa mo na evro li ga {kim me~evima. Sve su to re`i ra li do ma }i po ~ev od Marka Bolti}a koji je u jednoj akciji u letu fintirao dvo ji cu i sjaj no po lo `io.

Najve}u prednost, od 13 poena, Radni~ki je imao u drugom periodu. I u tom silnom naletu Radni~kog igra~i Sini{e Mati}a su pokazali da ni-

Pale i Ma|arice Ma |ar ska – Sr bi ja 33:37 (17:22) TURNU SEVERIN: Hala „Polivalenta“, gledalaca oko 500, sudije: Vasile i Marijan.

MA\ARSKA: Zaci 5, Juhas 3, Kuzanski 11, Kova~i}, Ince 3, Bulat 1, Sabo 2, Danski, Soc 2, Bosi 1, Kere{, Poaneta, Howak 4, M. Kova~ Tomori 1, A. Kova~, Sipra.

SRBIJA: @ivkovi}, To{ovi}, Ka~arevi}, Popovi} I, Nikoli} 1, Krpe` 4, Dmitrovi} 9, Damwanovi} 8, Vu~kovi}, Eri} 1, Pop Lazi} 3, Lukovi}, Cviji} 3, ^ovi}, Jawi}, Ni{avi} 5, Li{}evi} 3, Barto{i}. @enska rukometna reprezentacija Srbije ostvarila je i drugu pobedu na „Kupu Karpata” po{to je u drugom kolu savla da la Ma |ar sku sa 37:33 (22:17). Srpkiwe su od po~etka do kraja utakmice bile u vo|stvu, a najve}a prednost iznosila je „plus osam”, sredinom drugog poluvremena. Prethodno, Srbija je u prvom kolu sa-

su slu~ajno na ~elu KLS-a, sveli su rezultatski zaostatak na samo pet poena. Pre odlaska na odmor sudija je pode lio teh ni~ ke tre ne ri ma Nikoli}u i Mati}u zbog prigovora.

U nastavku igralo se sporije, najvi{e su kori{}eni pozicioni napadi, Vojvodina je na polovini tre}eg perioda izjedna~ila i u posledwu deonicu u{la sa dva poena prednosti - 62:60. Krsta{i se u fini{u, no{eni na krilima publike i trojkama Slobodana Lali}a, odvajaju na plus sedam, dva mi nu ta pre kra ja.

Dragan Zekovi} je poenima iz reketa smawio prednost doma}ina na minus tri ali to je bio posledwi trzaj gostiju.

Uz odli~nu odbranu, pametno su doma}i sa~uvali prednost i ostvarili veliku pobedu.

S. R.

1. Srbija 2. Rumunija 3. Ma|arska 4. Makedonija

Katarina Krpe`

vla da la Ma ke do ni ju sa 41:20 (20:9), pa }e danas od 12 ~asova za prvo mesto na turniru boriti protiv selekcije doma}ina Rumunije.

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 0

74:55 68:51 68:70 36:76

4 2 2 0

Eri} i drugarice su od samog starta nametnule visok ritam protiv renomiranog protivnika. Srpska reprezentacija je tokom ~itavog me~a bila u vo|stvu, a sredinom drugog poluvremena, razlika je iznosila i velikih osam golova.

- Ponovo smo dobro igrali, a devojke su ispunile sve zadatke.

Igrali smo kolektivno u oba pravca, bili boqi svih 60 minuta i mogu biti veoma zadovoqan. Zadovoqile su i igrom u odbrani, {to me posebno raduje. @ao mi je {to se Olivera To{ovi} povredila na zagrevawu i nije mogla da pomogne. Ipak, i ostali ~uvari mre`e su bili dobri uz pomo} odli~ne odbrane. - rekao je posle me~a selektor Bo{kovi}.

U drugoj utakmici Rumunija je savladala Makedoniju s 35:16 (13:8).

DER BI SU PER LI GE PRI PAO KA ]A NI MA

Po notama Lali}a i Jo{i}a Me ta lo pla sti ka - Ju go vi} Uni met 24:26 (11:15) [A BAC: Ha la [a ba~ ke gim na zi je, gle da la ca: 1.000.

Hemofarm - [iroki 74:70 (21:15, 20:21, 16:19, 17:15)

PR VA MU [KA LI GA

BEOGRAD: SC „[umice”, gledalaca: 700, sudije: Vojinovi} (Novi Sad), Dimovski (Kraqevo), Milojevi} (Kru{evac).

BKK RADNI^KI: Micovi}, Osmorokovi} 2, Tomi} 3, Petroni} 5, Rakowac, Bolti} 14, Ili} 3, Kitanovi} 11, Petrovi} 17, Ga~i} 8, Mijovi}, Lali} 16.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Milo{evi} 15, Ku`eta 6, Kesi}, Markovi}, Petkovi}, Stoja~i} 2, [e{lija, Kalini} 12, Buni} 15, \umi}, Zekovi} 19, Vujo{evi} 7.

U derbi susretu 8.kola Ko{arka{ke lige Srbije, ekipa Radni~kog je u [umicama savladali Vojvodinu Srbijagas 79:76 posle velike borbe i smirenije igre u zavr{nici derbija. Bila je ovo {esta pobeda krsta{a nakon koje su sa trona svrgnuli crveno - bele,

dnevnik

Bo jan Pe ro vi}

Zvezde zara|uju i tokom lokauta Najboqi igra~i NBA lige nastavili su da zara|uju milione, iako sezona zbog lokauta nije po~ela i postoje izgledne {anse da bude otkazana. ^asopis „Forbs”, prenosi kako }e NBA zvezde, igrale ko{arku ili ne, zaraditi veliku sumu novca snimawem reklama i drugim aktivnostima van terena.

Najvi{e koristi od marketinga ima}e „superstar” Majamija Lebron D`ejms, koji }e zaraditi 33 miliona dolara, {to je duplo vi{e od wegove godi{we plate.

Bek Los An|eles Lejkersa Kobi Brajant ove sezone trebalo je da dobije rekordnih 25,2 miliona dolara, ali }e i ukoliko ne postigne ko{ zaraditi tri miliona vi{e. Sa druge strane, sve ve}i broj igra~a pronalazi anga`mane {irom sveta i ne ~eka da do|e do dogovora izme|u vlasnika klubova i predstavnika igra~a.

NBA sezona trebalo je da po~ne 2. novembra, ali lokaut nije prekinut jer dve strane nekoliko puta nisu uspele da se dogovore oko kolektivnog ugovora.

Sudije: Vuki}evi} i Dragomiro vi} (Be o grad). Sed mer ci: Metaloplastika 3 (1), Jugovi} 3 (1).

Is kqu ~e wa: Me ta lo pla sti ka 6, Jugovi} 4 minuta.

ME TA LO PLA STIKA: Raj~i} (4 odbrane), Karanovi} 1, @ivanovi} 1, Aleksi}, Kre~ko vi}, Ve jin, Mar ja no vi} 6, Draga{ 4 (1), Meduri} 2, Markovi} 2, Gruj ~i} 1, M. Mi tro vi} 3, L. Mi tro vi} 4, Ob ra do vi}, No va ko vi}, Arsi} (16 odbra na, 2 sed mer ca).

JUGOVI]: Kukobat (2 odbrane), Lali} 7, Vasi} 5, [ip ka 3, Kan ka ra{ 2, Radakovi} 2, Vukdragovi} 1, Tra var 1, Vr go vi}, Jo{i} 5 (1), Ste jin, Vu ~i }e vi}, Raki}, Perovi} (14 odbrana).

Ova ekipa Jugovi}a je za velika dela. Posle Crvene zvezde, u gosti-

ma, Ka}ani su porazili jo{ jednog aspiranta u borbi za {ampionsku titulu, Metaloplastiku. Od 10. minuta susre ta Ka }a ni su pre u ze li inicijativu i dr`ali rezultatsko vo|stvo, koje je dosezalo ~ak do pet golova. Sjajno otkrovewe u liku Marka Vasi }a, stan dard no ubo ji ti Mirko Lali} i Qubomir Jo{i}, te hrabra, sr~ana i odva`na odbrana Ka}ana, na ~elu s golmanom Perovi}em, obele`ili su ovu veliku pobedu.

Samo sredinom drugog poluvremena [ap~ani su se primakli na gol prednosti (prvi put u 40, a drugi put u 55. minu tu), ali su ne besko pla vi prevazi{li trenutke krize, ponovo se odlepili na tri gola (22:19) i utakmicu pobedonosno priveli kraju.

Sve se mo`e kad se stisne petqa i poka`e ono {to mladi i sjajno obu~eni igra~i poseduju u svom rukometnom repertoaru. Jugovi} Unimet je u [apcu bio nepobediv. Ali, isto tako, o~igledno je to da je momke Slavka Novakovi}a su sti gao umor od non-stop igrawa u na{oj i regionalnoj SEHA ligi, pa su sino} bili bleda senka igara sa po~etka prvenstva.

J. Ga li}

Uhap{en potpredsednik Turske fudbalske federacije Turska policija je uhapsila potpredsednika Turske fudbalske federacije (TFF) Goksela Gumulsdaga, pod optu`bom za name{tawe rezultata utakmica. Policija je zvani~nika TFF pre saslu{awa odvela u bolnicu na medicinske preglede.

Letos je oko 30 qudi uhap{eno pod sumwom da su name{tali me~eve u turskoj prvoj i drugoj ligi. Me|u uhap{enima je bio i predsednik Fenerbah~ea Aziz Jildirim, kao i dvojica ~lanova uprave Be{ikta{a. TFF je zbog istrage o ume{anosti u kurupciju zabranila Fenerbah~eu u~e{}e u Ligi {ampiona, a wegovo mesto je zauzeo drugoplasirani Trabzonspor.

RO NAL DO TVR DI

Real mo`e do trofeja L[ Kristijano Ronaldo rekao je da veruje da Real Madrid mo`e da osvoji Ligu {ampiona ove sezone. [panski gigant je ve} obezbedio plasman u drugu fazu po{to nakon ~etiri me~a ima maksimalnih 12 bodova. Sjajni Portugalac dodao je da ima mnogo ekipa koje mogu da predstavqaju opasnost po Real, ali smatra da je wegov tim spreman da osvoji trofej na koji ~eka od 2002. godine.

- Real je uvek favorit za trofej, ali tako|e znamo da }e biti

veoma te{ko uraditit to. Mislim das mo ipak sposobni da to uradimo. [to se ti~e protivnika, oni su uvek isti: ^elsi, Barselona, MAn~ester junajted, Milan, Inter i Bajern Minhen.

Portugalac, koji je u Real do{ao 2009. godine, zadovoqan je trenutnom ekipom.

- Ovo je verovatno najboqi Real Madrid od kad sam do{ao u klub, ali da bi to potvrdili mora}emo da osvajamo trofeje. Nadam se da mo`emo da nastavimo da igramo ovako.

Novosadska DAnAS U grADU poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Jo van \or |e vi}” No vo sad ski yez fe sti val (20.00) po zo ri {te mla dih ma la sa la „Ma la si re na„ (11).

BIoSKopI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15, 18.15), „Po no} u Pa ri zu” (18, 20.10), „Be smrt ni ci” (16, 18.10, 20.15, 22.35), „Rat nik” (17.10, 22.10), „Slu `av ke” (19.45), „Kung fu pan da 2 3D” (11.15), „Auto mo bi li „ (11, 13), „Yo ni In gli{: po no vo ro |en” (15.05), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (13.15, 14.15, 15.15), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.05), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20, 22.25).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma”

V remeploV

Advo ka ti do bi li do bre oce ne Gu ver ner Voj vod stva Sr bi je i Ta mi {kog Ba na ta, grof Jo han Ko ro ni ni, po slao je Ma gi stra tu 20. no vem bra 1852. spi sak advo ka ta ko ji su mo li li rad nu do zvo lu. Za tra `io je da o sva kom do bi je oba ve {te we o wi ho vom po li ti~ kom po na {a wu u pro {lo sti, na ro ~i to za vre me Ve li ke bu ne 1848. Gra do ne ~el nik Gri go ri je Jov {i}, i sam advo kat, od go vo rio je da je Jo `ef [i mi} bio po bu we ni~ ki gra do na ~el nik i zdu {no slu `io pe {tan sku vla du. Ali, li~ no „ni je su gra |a ni ma vr {io ni ka kve gro zo te”.

Za ~e tvo ri cu je iz ja vio da ne zna {ta su ra di li i ka kvi su bi li, dok je na hva lio dr `a we svih osta lih advo ka ta, a svi do jed nog su Sr bi. Me |u wi ma su bi li Sve to zar Mi le ti} i Jo van Su bo ti}.

N. C.

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU^E NA TRGU SLOBODE U AKCIJI „SRCEM PROTIV NASIQA”

Pu {te no sto ba lo na s po ru ka ma mi ra Ak ci ja „Sr cem pro tiv na si qa” po sve }e na pro mo ci ji mi ra, to le ran ci je i ne na si qa odr `a na je ju ~e na Tr gu slo bo de. U okvi ru ak ci je pu {te no je 100 ba lo na sa po ru ka ma mi ra, odr `an jav ni ~as ple sa, ~i ta ni su ~lan ci ob ja vqe ni u no vi na ma u pro te klih go di nu da na o de lin kven ci ji mla dih, a hor iz Be o ~i na iz veo je pe sme po sve }e ne ne na si qu. Gra |a ni su ima li mo gu} nost da osta vqa ju po ru ke mi ra i da pred la `u me re i ak tiv no sti za sma we we na si qa me |u mla di ma.

- Ak ci ja je deo pro jek ta „Ko ma di} ko ji ne do sta je” ko jim se udru `u ju {ko le, kan ce la ri je za mla de i ne vla di ne or ga ni za ci je u bor bi pro tiv na si qa i pro mo ci ji to le ran ci je. U~e ni ci ko je su pro ga mu „[ko la bez na si qa” u svo joj lo kal noj za jed ni ci po ku {a va ju da or ga ni zu ju raz ne do ga |a je i za in tri gi ra ju

Igra o ni ca u Mu ze ju Voj vo di ne Kre a tiv na igra o ni ca na te mu „Ri ma ska voj ska u Voj vo di ni” bi }e odr `a na da nas u 11 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35.

Na me we na je de ci uz ra sta od 5 do 10 go di na na ko joj }e se go vo ri ti o Rim skoj voj si, a de ca }e pra vi ti i {le mo ve teh ni kom pa pir ma {ea.

G. ^.

mla de qu de i na ve du ih da raz mi {qa ju o na si qu i bu du ak tiv ni u we go vom su zbi ja wu. Ne sme mo da do zvo li mo da se ne ke stva ri de {a va ju po red nas, a da mi ne uti ~e mo na wih, na si qe mo ra mo pri ja vi ti, ne sme mo sa mo }u ta ti.

Ova kvim po kre ti ma kre i ra mo jed nu do bru sre di nu, jed nu do bru gru pu mla dih qu di ko ja }e da ra di na tom po qu u bu du} no sti - re kla je ko or di na tor UNI CEF-ovog pro gra ma za mla de Je le na Za je ga no vi} Ja ko vqe vi}.

U pro jek tu su u~e stvo va li u~e ni ci iz sred wih {ko la iz No vog Sa da i go sti iz Be o ~i na, Su bo ti ce i Be o gra d a, sa r ad n i c i pro g ra m a

Fo to:F. Ba ki}

nedeqa20.novembar2011.

hronika

„[ko la bez na si qa”, kan ce la ri ja za mla de No vi Sad, Or ga ni za ci ja kre a tiv nog oku pqa wa „OKO” iz Be o gra da, Cen -

tar za omla din ski rad, Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu i UNI CEF Sr bi ja.

A. Varga

KAKO BI PO[IQKA BEZBEDNO STIGLA U PRAVE RUKE

San du ~i }i mo ra ju bi ti is prav ni Iako je Za ko nom o po {tan skim uslu ga ma pro pi sa no uvo |e we no vih san du ~i }a, No vo sa |a ni se i da qe ne pri dr `a va ju ove oba ve ze.

Sa mo u pri vat nim do ma }in stvi ma u gra du ne do sta je 3.270 ovih ku ti ja, {to uve li ko ote `a va po sao po {ta ri ma. Osim to ga, wi ho vu sva ko dnev nu de lat nost re me te i ne is prav ni san du ~i }i, ko jih ima 4.446, kao i neo be le `e ne ku ti je za pi sma, ko jih je naj vi {e i wi hov broj do se `e 14.321. Po {tar Ili ja De spo tov ka `e da upra vo iz ovih raz lo ga ne mo gu da ra de svoj po sao u pot pu no sti i po {iq ku do sta ve na bez be dan na ~in.

- Ti me {to ni su po sta vi li san du ~e, su gra |a ni sa mi se bi stva ra ju do dat nu oba ve zu, jer mi po {iq ku ne mo `e mo da osta vi mo, ne go pi {e mo uput ni cu, a on da oni mo ra ju u po {tu po to. U po je di nim, sta rim zgra da ma san du ~i }i su po sta vqe ni od mah po red vra ta sta no va, pa po {ta ri mo ra ju da se pe wu na sva ki sprat da bi ured no do sta vi li po {iq ku, {to je za mor no - ka `e De spo tov.

Ka ko bi po ve }a la kva li tet do sta ve po {iq ki Po {ta je po ~et kom me se ca No vo sa |a ni ma, ko ji se ne pri dr `a va ju po me nu tog Za ko na, sla la oba ve {te wa u ko ji ma im je uka zi va la na gre {ke. Ta ko su mno gi u svo jim san du ~i }i ma ili zgra da ma mo gli na }i fla jer pu tem ko jeg ih je ovo pred u ze }e in for mi sa lo i pod se ti lo na oba ve zu po se do va wa i odr `a va wa kov ~e `i }a za pi sma, kao i o zna ~a ju pra vil nog obe le ` a v a - wa.

Iz ovog pred u ze }a ka `u da }e do dat nim an ga `o va wem po {ta ra i da qe pri ku pqa ti po dat ke o sta wu san du ~i }a. Pre ma wi ho vim re ~i ma, su gra |a ni bi tre ba li ovu ak ci ju da shva te do bro na mer no, jer je u in te re su svih da po {iq ka stig ne u ru ke pri ma o ca na vre me i bez o{te }e wa.

Iako su gra |a ne zbu wu je gla si na da svi mo ra ju ima ti iste san du ~i }e, iz Po {te ka `u da ne po sto ji oba ve za za uni for mi sa wem. Nad le `ni iz ovog pred u ze }a is ti ~u da

je je di no bit no da su gra |a ni ima ju pra vil no obe le `e no san du ~e ko je je po sta vqe no na pri stu pa~ nom i bez bed nom me stu, ko je }e omo gu }i ti si gur no uru ~e we po {iq ki.

Pre ma teh ni~ kim uslo vi ma, ko je je pro pi sa la Re pu bli~ ka agen c i j a za po {tan s ki sa o bra }aj, san du ~e mo ra ima ti vra tan ca sa bra vom, otvor za uba ci va we po {iq ke, ko ji mo ra ima ti „~e {aq” za si gur nost po {iq ke od n e o v l a { } e n o g pri stu pa, kao i okvir za ozna ~a va we vla sni ka, ali mo ra ju i po ma te ri ja lu iz ra de i di men zi ja ma bi ti od go va ra ju }i. Ta ko |e, ove ku ti je mo ra ju bi ti po sta vqe ne na vi si ni ko ja omo gu }a va ne sme ta no uba ci va we. Su gra |a ni, ko ji svo je san du ~i }e ni su pri la go di li ovom pro pi su, mo ra }e to da ura de u na red ne ~e ti ri go di ne.

N. Radman

Pla ka ti u Kul tur nom cen tru Iz l o ` ba pla k a t a Iva n a Mi {i }a iz Kra gu jev ca, bi }e otvo re na u uto rak u 20 ~a so va u klu b u „Tri b i n a mla d ih” Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Mi {i} se ba vi gra fi~ kim di zaj nom, a iz lo `ba se mo `e po gle da ti do 5. de cem bra.

G. ^.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci „Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

22

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa20.novembar2011.

dnevnik

PO SLE IN CI DEN TA U O[ „DE SAN KA MAK SI MO VI]” U FU TO GU

^i ji je sta ford uje dao osnov ce?

Ro di teq jed nog od de ~a ka ko jeg je u pre kju ~e ra {woj jur wa vi po hod ni ku Osnov ne {ko le „De san ka Mak si mo vi}„ u Fu to gu ujeo pas Alek san dar Po pa di}, ka `e za „Dnev nik” da im se jo{ ni ko iz {ko le ni je obra tio, no da je po sle pre spa va ne no }i, ipak naj bit ni je da su de ca do bro.

- Ka ko de ca tvr de, pas je pr vo ujeo jed nog de ~a ka u dvo ri {tu, ko ji je po tom po be gao u {ko lu. Ku ~e je kre nu lo za wim i ta ko se na {lo unu tra gde je na pa lo jo{ ne ko li ko ma li {a na - ka `e Po pa di}. Na ja -

vio je i za je de ni~ ku tu `bu ro di te qa pro tiv {ko le, pr ven stve no iz ner vi ran, jer se ni ko iz te usta no ve ni je udo sto jio ni da ih oba ve sti o in ci den tu, ni ti je de cu od veo do am bu lan te, ne go su to u~i ni li dru gi u~e ni ci.

S ob zi rom da je pas ra se ame ri~ ki sta ford pret po sta vqa se da ni je lu ta li ca, ve} je ne ma rom vla sni ka do speo u {kol sko dvo ri {te. Da li je i ka da pas po be gao ve ro vat no se ne }e utvr di ti do po ja ve mo gu }eg vla sni ka. Iz Pa ste ro vog za vo da, gde se pas tre nut no

na la zi pod vrg nut is pi ti va wu ka ko bi se sa zna lo da li je obo leo od be sni la, ni smo us pe li sa zna ti da li se mo gu }i vla snik i po ja vio.

Ako se ni ko ne po ja vi, de ca }e mo ra ti bi ti pod vrg nu ta de taq ni jim pre gle di ma u ci qu spre ~a va wa mo gu }e za ra ze be sni lom.

S dru ge stra ne, u dvo ri {te ove osnov ne {ko le, zbog sta re ogra de ko ja je uvek otvo re na, mo `e da u|e ko god ho }e, pa ta ko po re ~i ma ro di te qa ~i ja de ca idu u wu, ~e sto se de {a va da ula ze psi u po tra zi za hra nom. Ka ko je mo gu }e da je pas

u{e tao u zgra du, od zva ni~ ni ka iz ove usta no ve ni smo ni ju ~e mo gli sa zna ti, jer se di rek tor Slo bo dan Ege qa ni je ja vqao na mo bil ni te le fon.

Ka ko ova ra sa po pra vil ni ku o na ~i nu dr `a wa pa sa mo `e pred sta vqa ti opa snost po oko li nu, mo gu da ih iz vo de sa mo pu no let ni gra |a ni, i to uz br wi cu i na po vod cu. Vla snik mo ra da obez be di da pas bu de obe le `en mi kro ~i pom i da ga dr `i u pro sto ru iz kog ne mo `e da po beg ne.

A. L.

U SUSRET LO KAL NIM IZ BO RI MA

Pred No vo sa |a ni ma si ja set li sta

AM BI CI O ZNI PLA NO VI “^I STO ]E”

Pod zem ni kon tej ne ri po kri }e grad Po ugle du na svet ske me tro po le i na{ grad je po ~eo da do bi ja pod zem ne kon tej ne re, a pla ni ra no je da se to kom sle de }e go di ne on po kri je s 500 no vih. Za ovu go di nu u pla nu je da se po sta vi 40 kon tej ne ra, za ~i ju na bav ku je „^i sto }a” iz dvo ji la 20.000.000 di na ra. Po sta vqe no je 24 pod ze mih kon tej ne ra za od la ga we sme }a u u`em cen tru gra da, a ve} po ~e to kom na red ne go di ne, ~im se za vr {i po stu pak jav ne na bav ke, „^i sto }a”po ~i we da ugra |u je 120 pod zem nih kon tej ne ra na dru gim lo ka ci ja ma, uglav nom kod jav nih in sti tu ci ja.

- S ob zi rom da je ten der ras pi san pre me sec da na, dok se po nu de otvo re i sa ~e ka mo za kon ski rok za `al be do }i }e i kraj go di ne. Ta ko da o~e ku je mo da }e no vih 120 kon tej ne ra sti }i sre di nom ja nu a ra, na kon ~e ga }e po ~e ti i wi ho va ugrad wa. Za sa da ne mo gu da ka `em ta~ ne lo ka ci je, jer se to ra di u do go vo ru sa ZIG-om, Urba ni zmom i “Grad skim ze le ni lom”. Jed no je si gur no, pla ni ra se po kri va we ~i ta vog gra da i Pe tro va ra di na u zo ni zgra da ka `e za na{ list {e fi ca slu `be mar ke tin ga Mi li ca Vla is a vqe vi}. Na po mi we da }e se za po ~e tak

Po ~e t kom na red ne go di ne, ~im se za vr {i po stu pak jav ne na bav ke, „^i sto }a” po ~i we da ugra |u je 120 pod zem nih kon tej ne ra, uglav nom kod jav nih in sti tu ci ja ovi kon tej ne ri po sta vqa ti oko {ko la, vr ti }a, do mo va zdra vqa, ka ko bi te usta no ve bi le bez sme }a u oko li ni.

Pr va dva ta kva spre mi {ta za sme }e po sta vqe na su u sep tem bru pr o {le go di ne u Uli ci Mo de ne, a s wi ma je za po ~e lo po kri va we u`eg cen ta ra gra da. To kom ju la po sta vqe no je jo{ 18 pod zem nih kon tej ne ra na dva me sta u Uli ci Ili je Og wa no vi }a, na dve lo ka ci je na

Trif ko vi }e vom tr gu, na tri lo ka ci je na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, u Uli ci Jo va na \or |e vi }a iza zgra de Ba no vi ne i kod zgra de Srp skog na rod nog po zo ri {ta. U ok to bru je po sta vqe no {est pod zem nih kon tej ne ra na Tr gu Ma ri je Tran da fil, u Pa {i }e voj i Ma sa ri ko voj uli ci. U ovom pred u ze }u sma tra ju da }e pod zem ni kon tej ne ri do pri ne ti bo qoj hi gi je ni grad skih uli ca. Pr o je kat je, pre ma wi ho vim re -

~i ma, u po ~et ku sku pqi, ali je na du `i rok bo qe i jef ti ni je re {e we.

- Na{ ciq je da ova kve pod zem ne kon tej ne re po sta vi mo svu da po gra du, jer }e oni po red svo je efi ka sno sti, do pri ne ti i lep {em iz gle du gra da – ka `e Vla i sa vqe vi }e va.

U pod zem nom de lu kon tej ne ra na la zi se ne pro pu sna vre }a, dok je na po vr {i ni spoq no ku }i {te s otvo rom za uba ci va we ot pa da. Uz od la ga we ot pa da na ovaj na ~in, vi {e ne }e bi ti ru `nih sli ka ra su tog i is pre tu ra nog sme }a, kao ni ne pri jat nih mi ri sa. U je dan pod zem ni kon tej ner sta je sme }a ko li ko i u ~e ti ri kla si~ na ko ji se na la ze na na {im uli ca ma ili u ~e tr de set kla si~ nih kan ti za sme }e ko je se ko ri ste u in di vi du al nom ti pu sta no va wa. “^i sto }a” je {tam pa la i pr o- spek te za gra |a ne na ko ji ma je ob ja {we no {ta su to pod zem ni kon tej ne ri i zbog ~e ga su bo qi od ovih ko ji se sa da ko ri ste. Va qa pod se ti ti da je ko mu nal na svest po je di nih gra |a na jo{ uvek na ni skom ni vou, jer su us pe li za krat ko vre me da za pa le ne ko li ko ovih no vih kon tej ne ra u cen tru.

Q. Na to {e vi}

PRI JEM NI PUNKT ZA STRAN CE S KRU ZE RA TRE NUT NO ZA TVO REN

S ide jom da se na Du na vu na pra vi in for ma tiv ni iz log i pri jem ni punkt za tu ri ste ko ji kru ze ri ma pri sti `u u No vi Sad, na Be o grad skom ke ju je, po ~et kom ju la ove go di ne, otvo re na Su ve nir ni ca. Za ovu go di nu rad no vre me Su ve nir ni ce je ve} za vr {e no, jer je pred vi |e no da ona bu de u funk ci ji sa mo to kom let we se zo ne, od apri la do kra ja ok to bra, ka da je i se zo na tu ri sti~ kih bro do va. Na no vo sad ski pri stan Du na vom do plo vi oko 500 bro do va, ko ji do ve du oko 40.000 stra na ca, za to se ova naj po pu la ri ja re ka na sve tu i sma tra ve li kom tu ri sti~ kom {an som.

- Su ve nir ni ca na Ke ju je otvo re na u okvi ru pr jek ta USAID-a

„O`i vqa va we oba le Du na va”, me |u tim ak tiv no sti ve za ne za is ko ri {}a va we po ten ci ja la Du na va ne za vr {a va ju se i na to me tre ba jo{ ra di ti - is ta kla je di rek tor ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da Ja dran ka Be qan Ba la ban.

Po is kr ca va wu tu ri sta s ve li kih re~ nih kru ze ra sle di obi la zak vi {e de sti na ci ja ka ko bi se stran ci upo zna li s kul tur nim, isto rij skim i ar hi tek ton skim na sle |em No vog Sa da. Ta ko su im, na pri mer, na ras po la ga wu sta ro je zgro gra da, obi la zak mu ze ja, Sa bor ne cr kve, ku }e Mi le ve Ma ri} Ajn {tajn... Za ta kvom vr stom iz le ta po sto ji in te re so va we ve} go di na ma. Me |u tim, ono {to ~e sto osta ne ne po se -

}e no, a {to bi bi lo in te re sant no zna ti `eq nim po se ti o ci ma, je ste Pe tro va ra din ska tvr |a va.

- Tu ri sti ko ji pri sti `u kru ze ri ma uglav nom su sta ri ji i uko li ko im ne obez be di te pre voz do Tvr |a ve, jer je za wih je ve o ma na por no da idu pe {ke ta mo, taj zna ~aj ni deo gra da ne bu de vi |en - ka za la je Be qan Ba la ban do da ju }i da je neo p hod no na }i ne ko re {e we ka ko bi im se omo gu }i lo da se pop nu do Tvr |a ve, jer je pra va {te ta ne obi }i pod zem ne voj ne gle ri je ko je su i jed na od vo -

Foto: B. Lu~i}

Su ve nir ni ca na Ke ju od ma ra do le ta

de }ih tu ri sti~ kih atrak ci ja No vog Sa da.

U sa rad wi sa tu ro per te ri ma, TONS }e ubu du }e gle da ti da or ga ni zu je tu re raz gle da wa gra da, ukqu ~u ju }i i Pe tro va ra din sku tvr |a vu.

I. D.

LO PO VI UZI MA JU NAD GROB NE UKRA SE, VA ZE, KAN DI LA, CVE ]E…

Na gro bqu ~ak i ma {i ne kra du Sve su ~e {}e kra |e na gro bqi ma, a one, na rav no, emo tiv no uz ne mi ra va ju rod bi nu po koj ni ka .„Li sje„ko je se sta ra o gro bqi ma kra |e na `a lost ne mo `e da za u sta vi. Na Grad skom gro bqu po vr {i ne 110 he ka ra ne mo gu }e je po sta vi ti vi deo nad zor, kom pleks Ka to li~ kog gro bqa se pro sti re na se dam hek ta ra, Al ma {ko je ve li ko pet i po hek ta ra. ...Ukup no po greb no pred u ze }e se bri ne o 140 hek ta ra gro bqan skog pro sto ra ob ja {wa va iz Slu `be za in for mi sa we „ Li sja„ Sla vi ca Zeq ko vi}.

Pre ma we nim re ~i ma po ro di ce ne ka da ni ne pri ja ve kra |u, a cve }e se naj ~e {}e kra de, za tim kan di la, nad grob ni ukra si...

- Ove go di ne je iz ko lum ba ri ju ma na Grad skom gro bqu ukra de no 18 va za, la ne je sa istog me sta od ne to ~ak 40 me sin ga nih va za. Na Grad skom

gro bqu za be le `e na je i pro val na kra |a, ka da su ne po zna ti otu |i li vi {e od 30 ra znih ma {i na iz sto lar ske ra di o ni ce „Li sja”. Sa Cen tral nog gro bqa u Fu to gu ukra de su rad ne ma {i ne iz ka pe le, a sa ~e ti ri grob na me sta va ze i al ke sa nad grob nih plo ~a. Na ve ter ni~ kom gro bqu su ove go di ne ukra de ni me sin ga ni ukra si i va ze sa 16 gro bo va - is ti ~e Zeq ko vi}. „Li sje” je, ka `e Zeq ko vi}, sve sno da kra |e uz ne mi ra va ju po ro di ce po koj ni ka, ali na gla {a va, da kra |e ni su ta ko ~e ste kao pre tri go di ne.

- Pred u ze }e sve ~i ni da sta ne na put van da li ma. Me |u tim, put od ot kri va wa po ~i ni o ca do na dok na de {te te je ve o ma dug - pri me }u je Zeq ko vi} i na gla {a va da po li ci ja ima va `nu ulo gu u su zbi ja wu kra |a. Ka `e da su sva gro bqa ogra |e na, da se zi mi za kqu ~a va ju u 20 ~a so va,

le ti u 18 ~a so va, da na Grad skom i Ka to li~ kom gro bqu po sto ji ~u var ska slu `ba 24 ~a sa, a na ovom pr vom i vi deo nad zor u jed nom (ma wem) de lu.

- Du gi pr sti na |u put da na pra ve {te tu. Za to se nad grob na obe le` ja ili spo me ni ci mo gu osi gu ra ti u osi gu ra va ju }im dru {tvi ma. Osi gu ra we se is pla }u je za o{te }e ne ili uni {te ne spo me ni ke bez ob zi ra na to {ta je raz log o{te }e wa.

Ipak ma lo qu di osi gu ra va spo me ni ke. Raz log je ve ro vat no {to qu di ne raz mi {qa ju o mo gu} no sti te vr ste ne pri jat no sti, ba{ na gro bqu - na gla {a va Zeq ko vi}. Do da je da”Li sje” po kri va {te tu je di no ako rad ni ci pred u ze }a ili fir ma ko ju an ga `u ju o{te ti ne {to na spo me ni ku. U su prot nom, is ti ~e, {te tu pla }a ju srod ni ci.

Z. De li}

Da tum lo kal nih iz bo ra jo{ uvek ni je od re |en, a po li ti~ ke stran ke se uve li ko pri pre ma ju za ovaj do ga |aj. Ka ko stva ri sad sto je, gla sa we za no vo sad sku Skup {ti nu nas o~e ku je na pro le }e za kad se pred vi |a ju i iz bo ri na re pu bli~ kom i po kra jin skom ni vou. Do ta da }e do sta vo de Du na vom pro te }i, ali ne ke stva ri se ve} sad na zi ru, pa i sa si gur no {}u zna ju.

Ta ko se i ovog pu ta gra do na ~el ni ci ne }e bi ra ti di rekt nim pu tem, kao {to je pr vi i za sad po sled wi put bi lo 2004. go di ne.

Bu du }eg gra do na ~el ni ka kao i {to je slu ~aj sa sa da {wim, iza bra }e Skup {ti na gra da iz re do va od bor ni ka i to taj nim gla sa wem, {to par ti je ne }e spre ~i ti da u pred iz bor noj kam pa wi is ti ~u svo je kan di da te. Kan di da te za od bor ni ke mo }i }e da pred la `u po li ti~ ke sran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na ~i je iz bor ne li ste svo jim pot pi si ma po dr `i naj ma we 30 bi ra ~a po pred lo gu za sva kog kan di da ta na iz bor noj li sti. S tim da pred la ga~ mo ra na iz bor noj li sti ima ti naj ma we jed nu tre }i nu kan di da ta od ukup nog bro ja od bor ni ka ko ji se bi ra. To zna ~i da iz bor na li sta za grad ski par la ment mo ra da ima naj ma we 26 kan di da ta i da je po treb no sa ku pi ti 780 pot pi sa.

Na pro {lim lo kal nim iz bo ri ma su gra |a ni su mo gli da bi ra ju iz me |u 16 op ci ja dok su 2004. go di ne za o kru `i va li iz me |u 31 po nu |e ne po li ti~ ke va ri jan te. S ob zi rom da je u Sr bi ji tre nut no re gi stro va na 81 po li ti~ ka par ti ja, da }e do sta wih na stu pi ti u ko a li ci ji i da se ne }e sve utr ki va ti za grad ski par la ment, na gla sa~ kom li sti }u }e se na }i sred wa vred nost od pret hod na dva gla sa wa.

U od no su na iz bo re 2008. go di ne, na red ne go di ne na gla sa~ kom

li sti }u ne }e bi ti No vo sad ske par ti je ko ja je po sta la Voj vo |an ska, ni ti Gru pe gra |a na „Ma ja Goj ko vi}” ko ja je pre ra sla u Na rod nu par ti ju i na stu pi }e u sklo pu Uje di we nih re gi o na Sr bi je. Ujed no G17 plus ne }e bi ti na li sti De mo krat ske stran ke.

Na lo kal nim iz bo ri ma se ve ro vat no ne }e po ja vi ti i Na rod ni

SPS pod ba cio, Ma ja iz ne na di la Za ne ke je pre ~e ti ri go di ne bi lo iz ne na |e we {to SPS ni je pre {ao cen zus i stao na kvo ti 4,51, s osvo je nih oko 8.000 gla so va. Ta ko |e, mno gi su se iz ne na di li od li~ nom sko ku Ma je Goj ko vi} ko ja je sti gla do 13.500 gla so va. So ci ja li sti su ta da kon sta to va li da im je do sta gla so va od ne la upra vo ne ka da {wa gra do na ~el ni ca, ali i li sta Udru `e nih pen zi o ne ra, ko ju su gla sa ~i me {a li sa ko a li ci jom SPS - JSPUPS.

po kret za No vi Sad - Ra da Ma rin kov, Ur ba ni po kret, Evrop ska sna ga Voj vo di ne - Pro spe ri tet - Mi ro slav Mr nu {tik Mi ki ca, Kri zni {tab - pet do 12 i Voj vo di na je sna ga Sr bi je, ko ji su sku pa pre ~e ti ri go di ne je dva sa ku pi li oko 3.000 gla so va. Naj ve }a no vi na na iz bo ri ma bi }e Srp ska na pred na stran ka.

Pre ~e ti ri go di ne gla sa lo je vi {e od 60 od sto No vo sa |a na dok je 2004. go di ne ta ci fra je dva bi la 37,2 od sto. Sa mo {est par ti ja i ko a li ci ja je oba pu ta us pe lo da pre |e cen zus, iako je on 2004. go di ne iz no sio tri, a sad je pet od sto.

D. Ig wi}

PRO TEST U ZMAJ JO VI NOJ ULI CI

Ak ti vi sti re kli ne iz grad wi zo o lo {kog vr ta Ak ti vi sti Udru `e wa „Pri ja te qi `i vo ti wa u Sr bi ji”, ne ki od wih su bi li za tvo re ni u ka ve ze, oku pi li su se ju ~e u 12 ~a so va u Zmaj Jo vi noj uli ci ka ko bi pro te sto va li pro tiv otva ra wa zo o lo {kog vr ta u No vom Sa du. Pri ja te qi `i vo ti wa tvr de ka ko iz grad wa ne bi do pri ne la edu ka ci ji de ce i gra |a na o `i vo tu i pri rod nom po na {a wu `i vo ti wa, ve} bi po sla lo po ru -

ku ka ko je u re du za tva ra ti ih i ko ri sti ti kao iz lo `be ne pri mer ke. Ka ko ka `u, upr kos bri zi za `i vo ti we, zo o lo {ki vr to vi ni su stvar na uto ~i {ta ili si mu li ra na pri rod na sta ni {ta, ve} u stvar no sti pred sta vqa ju do `i vot no za to ~e ni {tvo za `i vo ti we u ko ji ma im je od u ze ta sva ka mo gu} nost za pri rod no po na {a we.

A. Va.

SAHRANE Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas u 13 sati }e biti sahrawena Kata Ivana @ivanovi} (1931).

dnevnik

oglasi

GO SPO \A situirana 55 godina sa firmom u Novom Sadu `eli upoznati slobodnog gospodina do 65 godina koji je spreman na prijateqstvo, ne`nost i zajedni~ki posao. Telefon 061/6219-501.

41691 GO SPO \A 55 godina kulturna, dru{tvena, simpati~na upoznala bi kulturnog, iskrenog gospodina do 66 godina po mogu}stvu inostranog penzionera. Telefon 061/62-19-501.

41692 GO SPO DIN 52 godine radi u inostranstvu upoznao bi gospo|u do 60 godina koja bi `ivela s wim u inostranstvu. Telefon 061/6219-501.

41693 MU [KA RAC 49 godina situiran, `eli poznanstvo slobodne `ene do 58 godina, `eqnu pa`we, ne`nosti, milovawa i razumevawa. Telefon 061/62-19501.

41694

BR ZO I PO VOQ NO vr{imo usluge legalizacije. Besplatni saveti i pomo} u vezi sa izgradwom i legalizacijom. Telefon 061/727-01-97.

41695 @E NA, 57 godina `eli upoznati mu{karca do 65 godina, slobodnog, nezavisnog radi dru`ewa i mogu}eg braka. Telefon: 061/6219501.

41696 SI TU I RA NA zaposlena gospo|a, 54 godine, `elela bi da upozna, mo`e i penzionera, do 66 godina slobodnog, situiranog. Telefon 061/6219-501.

41697 GO SPO \A 54 god. situirana, korektnog stava prema `ivotu, `eli upoznati slobodnog gospodina {armantnog, pedantnog moe i iz inostranstva. Telefon 061-62-19-501.

41698 GO SPO DIN 50 godina, iz inostranstva upoznao bi gospo|u do 45 godina iskqu~ivo radi braka. Telefon 061/6219-501. 41699 PEN ZI O NER KA, 62. godine lepog izgleda upoznala bi penzionera situiranog do 70 godina, Novi Sad i bli`a okolina.

Telefon 061/6219-501.

41700 ^O VEK, 65 godina, ozbiqan, prijatnog izgleda tra`i simpati~nu `enu od 60 - 62. godine radi dru`ewa i mogu}eg braka. Telefon: 503-344.

41802

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca” . Telefon 063/301-975, 063/370-787.

41676

^A SO VI engleskog jezika za osnovce. Telefon 021/63-02-971.

41315 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura.

Povoqno. Telefoni: 021/6367482, 063/471-644.

41421 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

41564 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

41565 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

41845

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

41566

IZ DA JEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor.

Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497.

40875 IZ DA JEM dvosoban name{ten komforan stan (50m2) u lepom i mirnom kraju ul. Omladinskog pokreta, zaposlednom paru, na du`e vreme.Telefon 064/1432643.

41464 IZ DA JEM povoqno uli~ni name{ten jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom, Podbara.

Telefon 521-362, 064/236-280-9.

41616 IZ DA JEM prazan stan u Pasterovoj 45m2 130E II sprat. Telefon 064/8195-048, 6311-150.41634 IZ DA JEM prazan jednosoban stan, Novi Sad, Balzakova. Telefon 021/6330-803, 064/8362767.

41745 IZ DA JEM garsoweru - nova, name{tena kod Ribqe pijace.

Telefon 021/895-256.

41749

nedeqa20.novembar2011.

IZ DA JEM stan 34m2, Ul. Do`a \er|a br. 8. Telefon 021/845916, 064/3177-927.

41288 IZ DA JEM garsoweru u Novom Sadu, Ul. Ilije Bir~anina, drugi sprat, lift, cena dogovor.

Telefon: 064/4111634, 065/6088846.

41535 BU LE VAR OSLO BO \E WA, kod Dnevnika, nov, dvosoban, kompletno opremqen stan, 56m2. Telefon 064/11-47-741.

41578 IZ DA JEM nov neuseqavan jednoiposoban komforan stan sa opremqenom kuhiwom u Ul. Bra}e Grulovi} u Novom Sadu.

Telefon: 065/5534246, 065/4748056.

41640 PO VOQ NO izdajem jednosobni, dvori{ni, name{ten stan u blizini centra.

Telefon 021/466-367, 064/3047-832, 064/1217-214.

41648 IZ DA JEM prazan dvosoban stan u Vr{a~koj ulici, cena 100E. Telefoni: 063/225-919, 064/44-75-004.

41651 U BLI ZI NI CEN TRA izdajem name{tenu sobu u trosobnom stanu bez gazde. Telefon 454093, 063/504-508.

41667 IZ DA JEM jednosoban stan prazan, Bulevar K.P I 64, drugi sprat br.8. Novi Sad. Telefon 6416785.

41673 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, kod Sajma. Telefoni: 021/444258, 064/111-35-61.

41719 TE LEP, odmah useqiva garsowera, name{tena, grejkawe na struju. Telefon: 424-790 i 063/822-3168.

41778 IZ DA JEM name{ten stan 47m2, Bul. oslobo|ewa 107, kod Spens-a. Telefon 063/7298033.

41785 IZ DA JEM povoqno na du`e trosoban name{ten stan u strogom centru grada. Telefoni: 6431917, 062/1601529.

41817 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

41823 IZ DA JE MO na Novom bulevaru prazan jednoiposoban stan za 130E. Odmah useqiv. Telefon 6447-622.

41831 IZ DA JEM prazan klasi~an dvosoban stan 50m2 na Bulevaru oslobo|ewa kod Stadiona za 160E. telefon 063/540-165.

41836 IZ DA JEM dvoiposoban komforan stan sa gara`om u naju`em centru grada. Pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/74-00-209.

41858 IZ DA JEM kod Socijalnog name{ten dvoiposoban stan 57m2, sva bela tehnika, slobodan od 01.decembra. Telefon 063/8117331.

544834 IZ DA JEM jednoiposoban 30m2, strogi centar, Modene, V sprat sa liftom, kompletno name{ten, renoviran, centralno grejawe, lepa terasa sa pogledom na trg 180 evra. Telefon 063/517-846.

544824

PO TRE BAN jednoiposoban lep stan do 200E. kod medicinskog fakulteta.Potra`wa stanova za izdavawe, stanodavcima bespletno. Telefon 021/6621-797, 063/598-463.

41560 PO TREB NI ~etvorosobni i ve}i luks opremqeni stanovi za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533.

41820 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 41821 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 1000 e. Telefon 063/519-533.

41822

KU PU JEM stan u Novom Sadu bez posrednika do 25.000E. Telefon 490-042.

40756 HIT NO bez posrednika, kupujem nov mawi 2.5 soban, 2.0 soban stan. Telefon 069/5531-383.

41869 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

544357

23

TRA @I MO hitno za poznatog kupca trosoban na Limanu II ili III u boqim zgradama. Pozovite!!! Telefon 021/6363-307.

544851 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

544835 PRO DA JEM veoma povoqno stan na IV spratu 80m2 u strogom centru grada u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/47-5765.

41851

GAR SO WE RA, 16m2 prizemqe u novoj zgradi, Somborski bulevar. Cena 16.000 evra. Telefon 064/100-45-75.

41723 GAR SO WE RA, 29m2 - 26.000 evra, u novoj zgradi, terasa, 1. sprat, upotrebna dozvola, od investitora. Telefon 064/100-4575. Somborski bulevar.

41725 PRO DA JEM garsoweru 15.500 evra u Novom Sadu. Telefon 063/598-878.

41761 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru u Gunduli}evoj, novogradwa, 20m2, cena 19.800E. Telefoni: 065/472-2408, 021/4722408.

41814 PRO DA JEM novu ukwi`enu garsoweru na prvom spratu u J. ^melika za 29.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

41833 HIT NO prodajemo odmah useqivu garsoweru 24m2 kod Sajma, 25.000.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

41835 PRO DA JEM jednosoban stan 42m2 u Petrovaradinu, blok VIII. Telefon 062/97-55-810.

41741 PRO DA JEM jednosoban stan, 46m2, 550E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0105.

41763 PRO DA JEM ukwi`en, useqiv stan na Grbavici, ugao Danila Ki{a i B. oslobo|ewa, 40n2, cena 40.800E. Telefoni: 065/4722408, 021/4722408.

41815 PRO DA JE MO nov ukwi`en jednosoban stan 36m2 na Bulevaru Cara Lazara. telefon 6447622.

41825 JED NO SO BAN 37m2, na Bulevaru Kraqa Petra, peti sprat, lift, ukwi`en, cena 34000. Telefon: 060/0557924, 060/4183223.

41847 KO STE [O KI CE, 29m2, novo, odli~na garsowera, 29.000E. Odmah useqivo! Telefoni: 522177, 064/215-60-90.

544433 NO VA - useqiva garsowera blizu centra 28m2, 2. sprat, terasa, cena 29.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

544415 GAR SO WE RA - 22m2, useqiva odmah, ukwi`ena, gradila Budu}nost, terasa, CG, cena 22.500E. Telefoni: 064/8236618, 021/66-14-200.

544417 HIT NO!!!! Kraqevi}a Marka 22m2, useqiv, ukwi`en, CG, stan u zgradi, cena 23.000E. Telefoni: 064/823-6621, 542-779, www.avenia-nekretnine.com.

544418 NO VA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 33.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09.

544429 NO VA DE TE LI NA RA, odli~na ukwi`ena garsowera, 22.500.

Gradila „Budu}nost”. Telefoni: 522-177, 064/25-18-752. 544430 STA RA DE TE LI NA RA, 19m217.500E. Odmah useqiva. Potkrovqe. Name{tena. Preko puta Tozine {kole. Telefoni: 522-177, 063/441-663.

544431 GR BA VI CA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici, 25.950, nova zgrada gleda na dvori{te, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

544870 PRO DA JE MO novu garsoweru u zgradi koja upravo useqava kod Sajma i Stanice, 26m2, lift, terasa, ima povrat PDVa, cena 30.850, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1001865.

Tel. 451-318, 523-193.

544871 EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwi`ena garsowera, III sprat, cena 30.900. Telefon 6366952,www.bomil.rs.

544358 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti” mawa ukwi`ena garsowera, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

544359

24

nedeqa20.novembar2011.

oglasi LI MAN DVA klasi~an stan 40m2 na petom spratu sa liftom, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

544837

KOD „MI NA KVE”, prodajem noviju ukwi`enu garsoweru, cena 20.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544360 KOD RI BQE PI JA CE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544361 CA RA DU [A NA, ukwi`ena garsowera na III spratu za 29.700.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544362 GAR SO WE RA u zgradi, ukwi`ena, u blizini @. stanice, odmah useqiva, 22m2, centralno grejawe, cena: 23.700E. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 544349 HIT NO – nova odmah useqiva garsowera, 26m2, terasa, lift, kvalitetna zgrada, cena sa PDV-om: 30.900E. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

544350 VI [E STA NO VA u centru Novog Sada, garsowere, jednoiposobni i dvosobni name{teni stanovi. Telefon 064/20-19-004, www.so lis-ne kret ni ne.com.

544322 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, 24m2, cena 34.100 evra, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520-231, ({ifra:14220), www.so lis-ne kret ni ne.com.

544327 EKS KLU ZIV NA prodaja ukwi`ene garsowere, Ulica Cara Du{ana, uli~no orijentisana, na prvom spratu, sa liftom i terasom, cena 32.000 evra.

Pogledajte skicu i fotografije na www.so lis-ne kret ni ne.com. ({ifra:21999).

Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231.

544328 BU LE VAR EVRO PE - 24m2, brzo useqiva garsowera, odvojena kuhiwa, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 28.500E. Telefoni: 064/823-6621 021/542-779. 544410 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva nova GA 29m2, Somborski bulevar-bli`e Limanu, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, upotrebna dozvola, cena samo 26.900! Telefoni: 021/425653, 063/536-212.

544917 LI MAN III, fasadna cigla, ukwi`en jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Telefon 6624-218.

544918 RI BQA PI JA CA, ukwi`en jednosoban stan 36m2, klasi~an raspored. Telefon 6624-218.

544919 NOV, odmah useqiv stan od 28m2 u Ulici Heroja Pinkija.

Uredni papiri. Hitno i povoqno, 23.000E. Telefon 063/7759121.

544894 PRO DA JEM nov, odmah useqiv, jednosoban stan od 28m2, III sprat, lift, terasa. Cena 27.000E. Telefon 063/510-604.

544895

CEN TAR, blizina Spensa, Mileta Jak{i}a, ukwi`en, mawi jednosoban stan od 25m2. Pogodno i za kancelarijski prostor.

Telefon 063/108-8017.

544896 NO VI BU LE VAR 28m2 III sprat „Zoned” useqivo 33000 evra.

Telefoni: 423-208, 063/111-4142.

544923 U NO VOJ ZGRA DI, {iri centar, 28m2 na II spratu, cena 29.000, {ifra 1001476, kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com. Tel. 451-318, 523193.

544869 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

544395 PRO DA JEM jednosoban stan, mogu}e je prepraviti ga u jednoiposoban. Na Limanu 4, povr{ine 38m2, ukwi`en, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta, kod Univereksporta. Cena veoma povoqna!!!

Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:21295), www.so lis-ne kret ni ne.com.

544329 KLA SI ^AN jednosoban stan na Novom nasequ-[onsi, Ul. Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orijentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e i kreditni kupac. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.so lis-ne kret ni ne.com.

544330 OD MAH USE QIV, ukwi`en jednosoban stan 29m2, pored satelitske pijace, {kole Ul. S. Mom~ilovi}a, kompletno renoviran. Cena 26.200 evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra:21781), www.so lis-ne kret ni ne.com.

544331 UKWI @EN jednosoban stan u mansardi, 32m2, zgrada stara 5 godina u blizini Bulevara oslobo|ewa, lift, centralno gradsko grejawe, cena: 30.900E. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 544351 NA NO VOM NA SE QU jednosoban stan, 28m2, na tre}em spratu, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom, 27.000. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1001897.

544872 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA, 44m2, jednosoban stan sa pogledom na stadion Vojvodine i Bulevar. Cena 39.900, ukwi`en, lift, terasa. Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 544873 UKWI @EN 40m2, jednosoban, mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena 33.000E. Telefoni: 064/8236610, 021/542-779, ww.ave nia-ne kret ni ne.com.

544424 NO VA DE TE LI NA RA, odmah useqiv jednosoban stan, povrat PDV, 33.000E. Telefoni: 522177, 064/215-60-90.

544427 NO VO NA SE QE lep jednosoban stan 38m2, ukwi`en, ima terasu, u blizini {kole i vrti}a.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

544836

PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi, 450E/m2. Brzo gotov. Telefon 063/598-878.

41762 HIT NO prodajemo jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. Useqiv odmah. Telefon 6447-622, 063/540-165.

41824 PRO DA JE MO lep jednoiposoban 43m2 stan blizu @. stanice za 46.000 sa PDV, odmah useqiv. telefon 6447-622, 063/540-165.

41834 PE TRO VA RA DIN - stan 48m2, nov, useqiv, 3. sprat, lift, terasa, parking, cena 870E/m2. Telefon 063/585-076.

41839 JED NO I PO SO BAN 42m2, N. Detelinara, IV sprat, terasa, lift, 43.250 i mogu}nost povrata PDV-a. Telefoni: 060/0557924, 060/41832-23.

41848 HIT NO prodajemo jednoiposoban stan na Limanu I. Telefon 064/6729857.

41860 PRO DA JEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu cena dogovor.

Telefon 061/7222928.

38626 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar oslbo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en. Telefon 064/128-4749.

41656 PRO DA JEM bez agencija dvosoban stan, 65m2, na Novom nasequ, useqiv i ukwi`en sa dve terase. Telefon 064/26-86-727.

41732 PRO DA JEM dvosoban stan u novogradwi, useqiv, kod sajma, 53m2, cena 46.500E. Telefoni: 065/4722408, 021/4722408. 41813 PRO DA JE MO dvosoban stan na Detelinari kod Robne ku}e za 38.500. Ima terasu i odmah useqiv. Telefon 6447-622.

41826 PRO DA JEM dvosoban stan 66m2, Kej `rtava racije 4. Telefon 064/244-62-58.

41855 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2, zgrada novija za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

544838 GR BA VI CA u Tolstojevoj jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, useqiv. Telefoni: 528137, 063/538-166.

544839 NO VI JI jednoiposoban 42m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, nije posledwi, lep i funkcionalan stan, gradsko grejewe, ugradni plakari, terasa 45.000. Telefon 063/517846.

544825 NOV jednoiposoban 35m2, Podbara, Bele wive, III sprat, odvojena kuhiwa i trpezarija, kvalitetna gradwa i oprema, centralno gradsko grejawe, upotrebna dozvola 36.000.

Telefon 063/517-846.

544826 BU LE VAR EVRO PE - blize Limanu - jednoiposoban 31m2, perfektan raspored, neprolazne sobe, brzo useqiv, 3. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om 36.500 evra. Telefoni: 064/8236618, 021/424-963.

544413 U [I REM CEN TRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwi`enoj zgradi, 46.350, odmah useqiv. www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000221. Tel. 451-318, 523-193.

544875 GR BA VI CA!!! Odli~an noviji stan u odli~noj zgradi od 48m2 jako lepog rasporeda sa terasom.

Pozovite!!!

Telefon 063/86-80-335.

544855 HIT NO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwi`en za 39.500.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

544841 UKWI @EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 34m2, prvi sprat, lift, terasa, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena: 36.050E. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

544353 BU LE VAR, kod @. stanice, ukwi`en 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/742-2180.

544363

NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwi`en noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544364 NO VI BU LE VAR, nov 1.5 stan odli~nog rasporeda, sa odvojenom kuhiwom, cena 38.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544365 CEN TAR - [afarikova ulica, 1.5-soban stan sa terasom, III sprat, odvojena kuhiwa, 37m2.

Telefoni: 063/7726-845, 021/520231, ({ifra:21595), www.so lisne kret ni ne.com.

544332 NA TE LE PU, uz Somborski bulevar, izuzetan mali jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, u novoj zgradi, visoko prizemqe, dvori{no orijentisan. Telefoni: 065/20-10-013, 021/427277, ({ifra:22062), www.so lisne kret ni ne.com.

544333 PRO DA JEM jednoiposoban stan 34m2 u nadogradwi, pored O[ „Svetozar Markovi}-Toza”, brzo useqiv, cena 26.100 evra.

Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra:20555), www.so lis-ne kret ni ne.com.

544334 LI MAN IV, Ive Andri}a 40m2, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 41.200. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

544396 \OR \A NIK [I ]A JO HA NA, 54m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv 47.300 slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

544397 NO VA DE TE LI NA RA 37m2, jednoiposoban, 2. sprat, odmah useqiv, ukwi`en, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena 39.150 evra. Telefoni: 064/8236618, 021/6614-200, www.ave niane kret ni ne.com.

544407 [I RI CEN TAR, ukwi`en 1.5 stan od 41m2 na I spratu, cena 42.200.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

544369 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti” ukwi`en noviji stan na II spratu u pe{a~koj zoni, cena 45.500. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

544374 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na IV spratu sa liftom, cena 50.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

544372 JO VA NA HRA NI LO VI ]A ukwi`en 1.5-soban stan, II sprat, 43.000 evra. Telefoni: 528-599, 063/111-8085.

544926 SA JAM, Janka Veselinovi}a, noviji, ukwi`en mawi jednoiposoban stan od 32m2. Lift, terasa. Cena 33.700E. Telefon 063/692-917.

544897 NO VO NA SE QE, Stevana Hristi}a, 48m2, jednoiposoban ukwi`en stan. Lift, terasa.

Hitno i povoqno! 39.500E. Telefon 063/510-604.

544898 HIT NO! Odmah useqiv JIS 36m2, Somborski bulevar, bli`e Limanima, II sprat, lift, terasa, nov, dvori{na strana, odvojena kuhiwa, upotrebna dozvola, sa PDV-om cena 37.000!

Telefoni: 021/6616-324, 063/536212.

544913

dnevnik HIT NO! Odmah useqiv JIS 34m2, 500m od Somborskog bulevara, II sprat, nov, terasa, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, ekstra kvalitet, upotrebna dozvola, cena 28.000! Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212.

544914 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv stan 40m2, Liman III, [ekspirova, lift, terasa, odvojena kuhiwa, sre|en, ukwi`en, pogled na F. goru, cena 41.900.

Telefoni: 021/6616-324, 063/536212.

544908 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv JIS 45m2, J. ^melika, III sprat, lift, terasa, nov, bez ulagawa, ekstra kvalitetna zgrada, cg, ukwi`en, cena 44.900!

Telefoni: 021/425-653, 063/536212.

544909 HIT NO! Odmah useqiv DS 43m2, Cara Du{ana, III sprat, terasa, luksuzan, dvori{na strana, nov, neuseqavan, parking u dvori{tu, cg, pvc, hrastov parket, cena 50.900! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

544910 HIT NA PRO DA JA! Odli~an DS 45m2, Temerinska, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 46.500. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212.

544911 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 47m2, Satelit, II sprat, terasa, dvori{na strana, ukwi`en, cena samo 36.000. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212.

544915 LI MAN I, ukwi`en dvosoban stan 49m2, cena - 41.200. Telefon 6624-218.

544920 LI MAN IV, ukwi`en, odli~an, komforan dvosoban stan od 54m2. Lift, terasa. Vrlo povoqno! Telefon 063/777-6233.

544899 U BLI ZI NI @E LE ZNI^ KE STA NI CE na prodaju komforan dvosoban stan od 69m2, I sprat, lepa terasa, novija gradwa. Samo 45.000E. Telefon 063/108-8017.

544900 NO VO NA SE QE, Ulica Ka}e Dejanovi}, dvosoban stan na drugom spratu, 59m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 51.500. Tel. 451318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 544880 U MI LE TI ]E VOJ ULI CI u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en, prazan, useqiv. Tel. 451-318, 523-193. www.ne k ret n i n e-moj d om.com, {ifra 1000193.

544881 NA FU TO [KOM PU TU dvosoban stan, 48m2, na prvom spratu ukwi`en, renoviran, cena 37.000. Tel. 451-318, 523-193. www.ne kret ni ne-moj dom.com 544882 KOD SUP-a u Bra}e Jovandi} dvosoban stan 51m2, sre|en, ukwi`en, 49.500, {ifra 1000694. www.ne kret ni ne-mo jom.com. Tel. 451-318, 523-193.

544883 VOJ VO DE [U PQIK CA 53m2 u zgradi pred useqewem, nov dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom koja ima prozor, cena 1.130 evra /m2 sa PDV-om. Tel. 451-318, 523-193. www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1001067.

544884 CEN TAR 51m2+terasa nov dvosoban stan 46.300 evra. Telefoni: 528-599, 063/111-8085.

544924

NO VO SAD SKOG SAJ MA 47m2, II sprat, ukwi`en, bzo useqiv, zgrada iz 2002. godine. Telefoni: 423-208, 063/111-4142.

544925 LI MAN, ukwi`en 2.0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

544373 DE TE LI NA RA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

544375 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE prodajem ukwi`en 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 43.500. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs.

544376 NO VO NA SE QE, [onsi, prodajem odli~an ukwi`en i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544370 NO VA DE TE LI NA RA, nov ukwi`en stan od 52,5m2 na IV spratu sa liftom, cena 52.500.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544371 NOV – odmah useqiv dvosoban stan u strogom centru, 46m2, terasa, lift, cena sa PDV-om: 51.500E. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

544355 UKWI @EN 50m2, useqiv, dvosoban stan, klasi~an raspored, odvojena kuhiwa, terasa, isto~na strana, CG, sre|en, bez ulagawa, cena 36.000E. Telefoni: 064/823-6601 021/6614-200.

544408 DVO SO BAN 49m2, brzo useqiv, 3. sprat od 5 spratova, lift, terasa, CG, sendvi~ zid-gradwa, isto~na strana cena sa PDV-om 47.950E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610.

544411 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

544398 MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs- Telefoni: 444-107, 6337853.

544399 LI MAN IV 52m2, odli~an dvosoban, lift, terasa, ukwi`en, zgrada od fasadne cigle 46.400 slike na www.tref ne kret ni ne.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

544400 DE TE LI NA RA 53m2, klasi~an dvosoban bez ulagawa, dvostran, ukwi`en, dve terase 38.500.

Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

544401 NO VA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 44m2 dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 46.350. Telefoni: 444107, 633-7853.

544402 NO VA DE TE LI NA RA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra.

Pozvati! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.so lis-ne kret ni ne.com. 544335 GR BA VI CA, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 48m2 na I spratu, potrebno renovirawe, cena 42.200.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

544366

oglasi

dnevnik

SO CI JAL NO, noviji ukwi`en stan, u kvalitetnoj zgradi 47m2, cena 52.750. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544367 CEN TAR, 2.0 ukwi`en stan od 51m2, na I spratu, cena 55.000 Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544368 DVO SO BAN ukwi`en stan u novijoj kvalitetnoj zgradi na Novoj Detelinari, terasa, lift, 44m2, cena: 46.350E. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 544352 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500. Telefoni8 528-137, 661-2262. 544843 KOD SU DA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwi`en zgodan i za kancelariju!!!

Telefon 063/868-03-35.

544852 STA NI CA!!! Odli~an kompletno sre|en dvosoban stan od 48m2 ni`e spratnosti. Hitno i povoqno!!! Pozovite 021/6363307.

544853 NOV dvosoban stan na Limanu III od 65m2 na drugom spratu u ekstra zgradi!!!

Telefon 063/86-80-335.

544854 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban, ekskluzivna prodaja, „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

544865 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwi`en, okrenut ka istoku, cena 53.500. Tel. 451-318, 523193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com 544876 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban, 44m2, na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor Moj Dom, pozovite! Tel. 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com 544877 BU LE VAR kod Lutrije 60m2 dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, CG, cena 52.600E, mo`e dogovor. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

544406 HIT NO!!!!! 53m2 dvosoban, mogu} dvoiposoban, useqiv, ukwi`en, @elezni~ka stanica, terasa, sre|en, cena 47.400E. Telefoni: 064/823-6621, 021/661-4200.

544416 @. STA NI CA 50m2, dvosoban, renoviran, neprolazne sobe, dvostrano orjentisan, terasa, CG, ukwi`en, odmah useqiv, cena 46.400E. Telefoni: 064/8236621, 6614-200.

544419 SRE \EN 51m2, Molijerova ul., renovirano kupatilo, dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, CG. Cena 42.200. Telefoni: 064/823-6618, 021/424-963.

544422 UKWI @EN - zgrada stara 5 godina, useqiv odmah, dvosoban, 52m2, 2. sprat, terasa, ekstra raspored. Cena 43.800 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542779.

544423 HIT NO prodajem konforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwi`en, 49.000. Telefon 063/517-846.

544827 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten 45.000. Telefon 063/517-846.

544828 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba, lepa terasa, dvori{na strana, 45.500. Telefon 063/517-846.

544829

NOV dvosoban 53m2, ugao Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma, „Aleksandar” III sprat, gleda na dvori{te, prvoklasna gradwa i oprema, useqiv 65.000.

Telefon 063/517-846.

544830 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 46.400. Telefoni: 528-137, 661-2262.

544840 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwi`en stan, 64m263.000E. Telefoni: 063/780-9909, 522-177.

544428 BE O GRAD, Dor}ol, 53m2, dvosoban, II, CG, lift, u izgradwi, direktno od investitora, 104.000. Telefon: 063/112-5689.

41373

[EK SPI RO VA dvoiposoban, 66m2, 1. sprat, kod Limanskog parka, renoviran, dvori{no orijentisan, 66.000E, fiksno, nije agencija. Telefon 064/9109065.

41659 STRO GI CEN TAR, 75m2 dvoiposobani, IV sprat bez lifta, 1200E/m2, bez posrednika, Telefon 063/754-3917, izme|u 19 -20 ~asova.

41760 PRO DA JE MO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon 6447622.

41828 PRO DA JE MO dvoiposoban ukwi`en stan na drugom spratu u ]irpanovoj ulici. Uz stan se mo`e kupiti i gara`a. Telefon 6447-622.

41829 DVO I PO SO BAN sa gara`om kod Sajma 64m2, ~etvrti sprat, lift, ukwi`en, cena 57.500.

Telefon: 064/1143-730, 060/4183223.

41846 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000.

Telefon: 063/5020-25.

41701 EKS TRA raspored 54m2 dvoiposoban, Bulevar Evrope, 1. sprat, terasa, CG, useqivo, mo`e kredit, cena sa PDV-om 58.500E. Telefoni: 064/8236621, 542-779.

544425 MI [E DI MI TRI JE VI ]A, 55m2, IV sprat, DIS, ukwi`en, noviji-62.500E. Telefoni: 526622, 063/780-9909.

544432 HIT NO!! 62m2 dvoiposoban, perfektan raspored, ju`na strana, nov, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena 63.800E. Telefoni: 064/8236610, 021/542-779.

544420 KOD STA NI CE Ul. Kraqevi}a Marka, 51m2, na III spratu, lift, terasa, ukwi`en u funkciji dvoiposobnog, cena 46.500.

Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1001310, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com 544878 NO VO NA SE QE, 55m2, na tre}em spratu, cena 50.500. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 544879 DU [A NA VA SI QE VA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

544842 LI MAN TRI dvoiposoban stan 66m2, odli~nog rasporeda, veoma korektan, peti sprat, lift.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

544846 BE RI SLA VA BE RI ]A originalan dvoiposoban stan 64m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, cena odli~na, pozovite.

Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

544847

OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna - 42.000 evra. Telefoni: 065/20-19-013, 021/520231, ({ifra:21285), www.so lisne kret ni ne.com.

544336 OD LI ^AN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Kuhiwa odvojena, sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:21847), www.so lis-ne kret ni ne.com.

544338 HIT NA PRO DA JA, noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija, ukwi`en, 61m2 samo 54.100 evra. Telefoni: 065/20-19-010, 021/520-231, ({ifra 10193), www.so lis-ne kret ni ne.com.

544339 HIT NO!!!! 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 49.500E. Telefoni: 064/8236601, 021/66-14-200.

544409 „ABC” CEN TAR, ukwi`en originalno 2.5 stan od 53m2, odli~nog rasporeda, cena 50.000.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544377 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

544378 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 59.800.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

544380 NO VI BU LE VAR, odli~an nov i odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, cena 56.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

544382 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

544384 CEN TAR, ukwi`en 2.5 stan na I spratu, cena 72.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544385 CEN TAR - Ribqa pijaca, I sprat, 60m2, cena 56.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085.

544927 GUN DU LI ]E VA 2.5-soban odmah useqiv 60m2, ukwi`en 56.500 evra. Telefoni: 528-599, 063/111-4142.

544928 KOD STA NI CE u novoj, ukwi`enoj zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54.500. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001914.

544885 U BO RE PRO DA NO VI ]A dvoiposoban stan 67m2 na tre}em spratu, cena 66.000. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1001854 544886 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije dvoiposoban stan 60m2 za renovirawe, lift, terasa, ukwi`en, cena 49.900. Tel. 451-318, 523193. ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com 544887 NA LI MA NU III u Balzakovoj ulici 66m2 na drugom spratu, ukwi`en, 61.000, terasa. Tel. 451-318, 523-193. Hitno. Ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 544888 BU DU] NOST, ukwi`en dvoiposoban stan 66m2, odli~an raspored, bez ulagawa. Telefon 6624-218.

544921

EKS KLU ZI VAN DIS 43 m2, kod Doma zdravqa Zmaj Ogwena Vuka, II sprat, terasa, dvori{na strana, klima, sig. vrata, jakuzi, odv. kuhiwa, sp. sobe po 10m2!

Ukwi`en, cena 56.300. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

544912 NOV, odmah useqiv dvoiposoban stan od 70m2 sa terasom.

Uredna dokumentacija. Cena 65.000E. Povrat PDV-a! Telefon 063/510-604.

544902 BU LE VAR OSLO BO \E WA, vojna zgrada, ukwi`en, odli~an dvoiposoban stan od 71m2. 5 sprat, lift, terasa. Odmah useqiv. Cena 1000E/m2. Telefon 060/621-1685.

544903 AVI JA CI JA, hitna prodaja ukwi`enog dvoiposobnog stana od 72m2, I sprat, lift, terasa.

Odli~an raspored. Povoqno, 57.000E. Telefon 063/775-9121.

544904 SA JAM, Stevana Mokrawca, ukwi`en, prazan, odmah useqiv dvoiposoban stan od 75m2 u odli~nom stawu. I sprat, lift, terasa. 69.000E. Telefon 063/692917.

544905 STRA @I LOV SKA ULI CA, izuzetno komforan trosoban salonski stan od 100m2. I sprat, dva kupatila. Renoviran. Ekstra cena 93.000E! Telefon 063/692-917.

544906 HIT NO!!! Odmah useqiv TS 74 m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e od 17m2! Cena 68.600. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

544916 OD LI ^AN trosoban stan na limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 69.000. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000629. Tel. 451-318, 523-193 063/532-243.

544889 KLA SI ^AN trosoban stan kod Stanice 70m2, ukwi`en, odvojena kuhiwa, cena 57.500, kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com. Tel. 451-318, 523193.

544890 KOD SAJ MA ukwi`en stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet renoviran, prazan, useqiv, cena 68.000. Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com 544891 HIT NO!!! Grbavica, nov, ukwi`en, odmah useqiv stan od 86m2 za samo 51.500E. Pozovite 060/621-1685.

544901 LI MAN kod Doma zdravqa nova zgrada 88m2 stan, cena 91.000.

Telefoni: 423-208, 036/111-4142.

544929 @. STA NI CA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

544383 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

544379 MAK SI MA GOR KOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwi`en, odmah useqiv, dve terase, dvostran 72.100 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 6337853.

544403

nedeqa20.novembar2011.

NOV – odmah useqiv trosoban stan u blizini centra, 72m2, terasa, redovan sprat - nije dupleks, cena sa PDV-om: 61.800E. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 544354 LI MAN jako lep, odmah useqiv trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

544844 LI MAN TRI kod Nisove zgrade trosoban stan 71m2 na tre}em spratu, ukwi`en . Telefoni: 528-137, 661-2262.

544845 TRO SO BAN, Liman II – Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa, „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

544864 GR BA VI CA 70m2 - ukwi`en, useqiv, trosoban, lift, terasa, CG, cena 61.300E. Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200, www.ave nia-ne kret ni ne.com.

544421 POT PU NO nov trosoban 75m2, Heroja Pinkija, I sprat, prvoklasna gradwa i oprema, upotrebna dozvola, useqiv po isplati 69.500. Telefon 063/517846.

544831 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Telefon 063/517-846.

544832

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, I sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046.

41747 PRO DA JE MO luksuzan petosoban stan od 105m2 u Danila Ki{a. Dva kupatila i dve terase.

Dogovor. Telefon 6447-622, 063/540-165.

41832 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/8150622.

41677 PRO DA JE MO troiposoban ukwi`en stan na Limanu tri za 86.000. Odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165.

41827

25

LI MAN TRI izuzetno lepog originalnog rasporeda troiposoban stan 80m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528137, 063/538-166.

544849 KOD LI MAN SKOG PAR KA!!!

Originalan troiposoban stan od 89m2 dvostran, ukwi`en. Pozovite!!! Telefoni: 021/6363307, 063/86-80-335.

544857 CEN TAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213.

544858 LI MAN III, troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, odli~an raspored, kod limanskog parka.

Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

544404 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

544390 UKWI @EN, 77m2, troiposoban stan na Limanu, preure|en od dvoiposobnog, prvi sprat, terasa, lift, cena: 73.750E. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 544356 LI MAN 3, prodajem ukwi`en 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/82883-77, www.bo mil.rs.

544386 IZ U ZET NA ponuda ukwi`enog, troiposobnog stana od 70m2 na Limanu II za samo 59.000E. Lift, terasa, hitno! Telefon 063/777-6233.

544907 BU DU] NOST, Nova Detelinara, ukwi`en ~etvorosoban stan 86m2, ni`a spratnost, bez ulagawa. Telefon 6624-218.

544922 CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna, pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com 544892 HIT NO prodajemo salonski stan u centru 143m2 na prvi spratu, ukwi`en, cena 105.000.

Tel. 523-193 451-318, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com 544893 GR BA VI CA 4-soban stan 135m2+terasa ukwi`en, dogovor o prodaji ili zameni. Telefoni: 528-599, 063/111-4124.

544930 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 94m2, cena 72.500 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544387 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544388 GR BAV CA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

544389 HIT NO !!!!! Ekstra gradwa 86m2, nov odmah useqiv ~etvorosoban stan, 3. sprat, terasa, lift, mo`e na kredit, cena 54.600E. Telefoni: 064/823-6604 021/424-963.

544412 STRA @I LOV SKA 100m2 prvi sprat, salonski, dobra zgrada 103.000. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

544405

26

nedeqa20.novembar2011.

POVOQNO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.solis-nekretnine.com.

544340 BULEVAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate!

Telefon 064/2003-103, www.solisnekretnine.com.

544341 VELIKI, porodi~an stan 92m2, sa gara`om, ~etvorosoban, dve terase, ukwi`en i dobro odr`avan, cena samo 103.000 evra. Pogledajte na{ sajt. Telefoni: 065/20-19-010, 021/520-231, ({ifra:21774), www.solis-nekretnine.com.

544342 KATOLI^KA PORTA, strogi centar, 154m2, nov ukwi`en ~etvorosoban stan, terasa 45m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu. Telefoni: 064/134-04-59, 021/520-231, ({ifra:20196), www.solis-nekretnine.com.

544343 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!!

Nov!!! Telefon 063/500-213.

544859 GRBAVICA!!! Potpuno nesvakida{wi ekstra sre|en stan od 112m2, dupleks. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80335.

544860 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 063/86-80335.

544861 ^ETVOROSOBAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno, „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

544862 LIMAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262.

544850 CENTAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

544848 CENTAR!!! Salonski stan od 112m2 u odli~nom stawu sa lepom terasom, ukwi`en, hitno!!!

Telefon 063/500-213.

544856 NOV ~etvorosoban dupleks 86m2, iza Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, lepa terasa, puno opreme ostaje, Hitno! 67.000. Telefon 063/517-846.

544833

KUPUJEMO poqoprivredno zemqi{te 50h. garsoweru, jednosoban 25.000E. dvosoban 45.000E. trosoban 55.000E. ku}u za 18.000E. vikendicu do 6000E. Telefon 021/6621-797, 063/598463.

41561 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494367.

40843

SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

41523 KLISA 2 spojena placa, Rumenka, ku}a 2 stana, sala{, ^enej sa 3,5 jutara zemqe i 8000 malina.

Telefon 021/6621-797, 063/598463.

41559 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

41664 PRODAJEM ili izdajem ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105.

41764 NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215.

41783 PETROVARADIN - stare ukwi`ene ku}e za renovirawe i gotove prazne novije na dobroj lokaciji. telefon 063/152-0521.

41838 PRODAJEMO lepu ku}u na ^ardaku od 180m2 sa placem od 1.000m2. Ku}a ima gara`u, eta`no grejawe. Telefon 6447-622, 063/540-165.

41830 KOMFORNU ku}u, 120m2 u ^eneju prodajem ili mewam za stan. Plac 1.350m2, prate}i objekti, ukwi`ena. Telefon 063/766-77-93.

41508 VRDNIK, ravan plac od 1.200m2 - 6.000m2 u komadu, posle 19 ~asova, telefon 061/654-5-668, 021/310-57-46.

41156 PLAC, Sr. Kamenica ul. Vojvode Mi{i}a br.33, dozvoqeno P+1+Pk, 40% izgra|enosti, cena 26.000. Telefoni 063/1289797.

41837 PRODAJEM 2 ha zemqe na Banstolu, 2 jutra u Karlovcima, oranica 7.000 jutroi vikendicu komfornu Banstol - 12.000E. Telefon 064/0438702.

41849 PRODAJEM placeve u Petrovaradinu asfalt, struja, voda, gas, 10E/m2 i na Popovici 15e/m2. Mo`e i neka zamena. Telefon 064/146-5474.

41850 PRODAJEM placeve u Veterniku produ`etak [kolske ulice, kao i 3 ha zemqi{ta u istom potezu - namena za malu privredu. Telefon 069/1-893-486. 41661 PRODAJEM jutro zemqe u Futogu pravo vlasni{tva, ukwi`eno 1/1 cena 2e m2 i plac od 1000 m2 ogra|en za vikendicu 6e. m2. Telefon 063/514-558. 41799 HITNO!!!! 89m2 stambeno-ku}a, plac 360m2, ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena 36.000 evra. Telefoni: 064/8236621, 021/542-779, www.avenia-nekretnine.com.

544414

oglasi l ^iTUQe

ADAMOVI]EVO NASEQE, ku}a u zoni porodi~nog stanovawa, na placu povr{ine 600m2.

Mo`e i gradwa ekskluzivne vile sa 4 stana... za sve potrebne informacije pozovite 064/2003103.

544326 TELEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na.

Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs.

544393 NOVI SAD, Slana Bara, ukwi`ena ku}a 215m2, plac 480m298,000E. Nije fiksno. Prizemqe+Sprat, fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do centra grada. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa. Telefoni: 065/5454-038, 526-622.

544426 VILA u okolini Cara Du{ana.

Telefoni: 423-208, 065/57-27527.

544931 ADICE 60m2 ku}a odli~nog rasporeda, plac 520m2 legalizovana, 62.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085.

544932 FUTOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs.

Telefon 063/828-83-77.

544392 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

544394 KU]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2 + 60m2, hitno cena 55.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

544863 U KAMENICI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 55.000.

Tel. 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com 544866 UKWI@ENA, novija spratna ku}a na prelepom mestu u Rakovcu, sa pogledom na Dunav i ceo Novi Sad. Stambena povr{ina 102m2 na ravnom placu od 720m2, zasa|en vo}em. Potrebna minimalna ulagawa, cena 38.000 evra.

Telefon 060/018-94-22.

544325 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete.

Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

544324 \UR\EVA^KO - MO[ORINSKI ATAR, 14 hektara poqoprivrednog zemqi{ta.

Hitna prodaja. Telefoni: 526622, 064/215-60-90.

544434 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod `elezni~ke stanice.

Mo`e i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75.

41905

IZDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene. Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791, 064/27-80-303.

41583 IZDAJEM ili prodajem uli~ni lokal 29m2 pogodan i za kancelariju - Ul. Starine Novaka Detelinara. Telefon: 021/6319186 ili 064/362-78-62.

41709 KANCELARIJSKI PROSTOR od 50m2 u strogom centru.

Visoki parter, CG, interfon, parking. Mese~no 200E. Telefon 062/291-829.

41765 JEVREJSKA ULICA - izdajem poslovni prostor. Telefon: 025/422-893.

41781 PRODAJEM stovari{te kod Najlon pijace, gradsko gra|evinsko zemqi{te, struja, voda, gas. Telefon 063/500-081.

41283

BEZ POSREDNIKA prodajem lokal 27m2 na Bulevaru kraqa Petra Prvog. Telefon 021/6215338.

41658 LOKAL u centru grada 19m2 kompletno opremqen u Prezidentovoj zgradi.

Telefon 063/47-57-65.

41852 LOKAL u centru grada 16m2 kompletno opremqen u Prezindentovoj zgradi.

Telefon 063/47-57-65.

41853 NOVI SAD, lokal u Cara Lazara 102, lokal. 38m2-43,000E. Odmah useqiv! Telefoni: 522177. 064/5454-038.

544435 INVESTITOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m.

Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com 544867 NA [ONSIJU razra|en lokal sa kompletnom opremom za hemijsku ~istionu, 55m2, uli~ni, opremu mo`ete videti na sajtu www.nekretnine-mojdom.com {ifra 8000012. Tel. 451-318, 523193.

544868 NA BULEVARU EVROPE u novoj zgradi sa upotrebnom dozvolom, 31m2 korisne i 46m2 podne povr{ine, kombinacija redovnih i krovnih pozora, cena 24.300. Tel. 451-318, 523-193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com, {ifa 100110. 544874 GRBAVICA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000. Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs.

544391

PRODAJEM gara`u 20.5 km.

Lasla Gala 28. Telefon 063/8878-302 i 063/209-661.

41472 PRODAJEM suterensku gara`u sa daqinskim otvarawem u @elezni~koj ulici. Telefon 066/957-59-37.

41569

KUPUJEM sve vrste automobila. Mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Isplata maksimalna na licu mesta. Telefoni: 064/3377695, 063/170-6171, 824-611.

40819 UPUJEM auta novija - starija do 4000E. Mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 822-714, 063/7081939.

40809 PRODAJEM ladu -rivu 1500/96, pak treger, gas, kuka, prikolica. Telefon 063/394-007.

41932

PE]I kamini, {poreti na drva veliki izbor, bela tehnika sa spoqnim o{te}ewem, veoma povoqno. Telefon 021/528822.

40667 PRODAJEM veliku termoakumulacionu pe}, 10.000 dinara.

Telefon 063/870-0573.

41660

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

41789 PRODAJEM tri komada Vitorog kreveta (nova) mahagonijum boje sa du{ekom. Telefon: 424790 i 063/8223168.

41777

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa.

Telefon 021/454-157, 063/540596.

40763 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industriskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

40770 JORGANXINICA, ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463-362.

40971 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63.

41134

dnevnik

KADE SERVIS, obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/54368-96.

41304 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 41630 KRE^EWE (30 - 35 din/m2) stolarija - tapete. Telefon 061/8810-398.

41770 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram.

Telefoni: 021/6500-736, 064/12099-46.

41782 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

41788 ROLETAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127-141.

41795 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta.

Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 i 15-19.

41797 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e, nema{teja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe resveta. Telefon 065/6824-398.

41844 MOLER - FARBAR radi moleraj, farbawe drvenarije i radijatora, leplewe tapeta. Telefon 6435-095.

41854 DIHTOVAWE prozora, vrata, fleksibilnim alu lajsnama, za{titite se od hladno}e, vetra, buke i vode. Telefon 062/367376, 064/261-3610.

41107

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

40691 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

40692

PRIMAM autoelektri~ara ili elektroni~ara sa iskustvom na putni~kim vozilima.

Tel~efon 063/130-5952.

40762 POTREBNA `ena za pomo} u ku}i. Telefon 735-715.

41579 POTREBNA radnica za kwigovodstvo i elektronsko pla}awe sa najmawe ekonomskom {kolom. Telefon 021/423-386 osim nedeqe.

41779 KU]NA NEGA, gerentolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge. 021/400-148.

41842 AGENCIJA za ~uvawe i brigu o deci u zavisnosti od uzrasta deteta nudimo: bebisiterke, dadiqe, guvernante, pomo} porodiqama. Telefon: 021/400-148.

41843

RASPRODAJA kwiga sa 50% popusta zbog zatavarawa kwi`are, Gimnazijska 2 kod Ribqe pijace.

41363 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

41490 KUPUJEM kwige, dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile.

41568 UGAQ Kostolac 5300 dinara, drva sa Fru{ke Gore, cepana i rezana, meka 2800 dinara, tvrda 3500 sa prevozom. Banovi} kocka 12.500 din. Su{eni vreoci 11.900 din. Telefon: 063/514-558 i 063/536-386.

41798 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:065/55-76902, 062/150-33-79, 065/55-51-675.

41819

Posledwi pozdrav

Borislavu Nakom~i}u od strine Mire sa porodicom.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 41220

OG-6

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. 11. 2011. godine preminuo moj suprug

PRODAJEM vo}ne sadnice, kajsije, tre{we, vi{wa, {qiva i ostalih vo}nih vrsta. Telefoni: 021/6619-236, 063/8351-900.

41368 HRANA za papagaje, glodare i golubove. ^ist i suv koki~ar kukuruz, `ito ~isto za koqivo.

Suncokret crni i {areni. Futo{ka pijaca, tezga 189. Telefon 064/317-6354. Jova.

41674

Borislav Nakom~i} PRIRODNI preparat protiv hemoroida i i{ijasa ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe sedam dana. Deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797.

41801

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 41629 PRODAJEM pi{toq C.Z. 9mm, cena 3000,00 din. (potrebna dozvola), revolever „Behola” 9mm, 5000,00 din, (potrebna dozvola).

Telefon 064/00-75-556.

41875

Sahrana je danas, 20. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ka}u.

O`alo{}ena supruga Mila.

OG-7

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo da je umrla na{a

Borislavu Nakom~i}u

1925 - 2011.

od sestre Stevanke, wene }erke Dare i sina Ilije.

Posledwi pozdrav baki

Zagorki Dragojlovi}

Ru`ica Dragojlovi}

Dana, 18. 11. 2011. prestalo je da kuca plemenito srce na{e majke

Ru`ici Stani}

Ru`ice Stani} ro|. 1925.

ro|. Mi}i}

Sahrana je 20. 11. 2011. godine, u 14 sati, u Bu|anovcima.

O`alo{}eni: sin \or|e, snaja Slavica i unuk Milo{.

od: brata Branislava, snaje Danice, Aleksandre, Dragana, Darje i unuke Milane.

od unuka Radojka i }erke Milice.

41948 OG-5

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

41931

POMEN Dana, 18. 11. 2011. godine navr{ile su se dve godine od kada sa nama nije na{a

Sa tugom i bolom opra{tamo se od drage i voqene prije

Posledwi pozdrav majki

Ru`i Dragojlovi} Borislavu Nakom~i}u

Jelena - Lela Stojanov

sa ve~nim se}awem i nezaboravnom tugom od: Gorana, Sne`e, Jovanke i Gordane.

Po~ivaj u miru, jer }e{ zauvek biti u na{im srcima.

Suprug Milan, sinovi Cvetica i Ivica sa porodicama.

Posledwi pozdrav i puno hvala za sre}no detiwstvo dragom ocu

SE]AWE Dragi na{

Ratko \eri}

Borislavu Nakom~i}u

13. 12. 1937 - 20. 11. 2009.

Sin Zoran i }erka Vesna sa porodicama.

Bezuslovnom qubavqu, istinskom blago{}u i dobrotom, iskrenim poverewem ispunio si moj, a oplemenio `ivot na{oj deci. ^eznemo za Tobom svakog trena i tugujemo beskrajno.

Tvoja Beba i }erke Vida i Mima sa porodicama.

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

Borislavu Nakom~i}u

41934

41949

41944

41945

Posledwi pozdrav snaji, jetrvi i strini

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Ru`i Dragojlovi}

od: devera Rastka, Seke, Gorana i Nenada.

41936

Ru`i Dragojlovi} od sina Perice sa porodicom.

O`alo{}ena sestra Dragica, zet Jovan, sestri~ine Borka i Ka}a sa porodicom.

tetka Zagi

od: sina Ratka, snaje Jagode i ostale mnogobrojne rodbine.

Preminula je moja mama i baka 18. 11. 2011. godine, u 80. godini.

Posledwi pozdrav mojoj dragoj priji

Zagi Dragojlovi}

iz Ka}a

Qubica Marin Vlaovi}

Ostavila si se}awe koje ne bledi i dobrotu koja se pamti, utehe nema, sa bolom `ivimo i ~uvamo te od zaborava.

Tvoji najmiliji: sestra Mira Kuvaqa, zet Mile i sestri} Radovan sa porodicom iz Ka}a.

Sahrana je 20. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na ka}kom grobqu u Ka}u.

O`alo{}eni: sin Luka, unuk Zoran sa porodicom iz Ka}a.

41939

41938

iz Ka}a

Ostajem sa predivnim se}awima na tebe.

Marija Do{en.

41958

41942

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

tetka Zagi

Zagi Dragojlovi}

Pamti}emo je po pa`wi i brizi za sve nas.

Duboki naklon za na~in na koji si `ivot s nama delila.

Hvala ti.

Jejine koleginice: Maja, Ceca i Mara.

Posledwi pozdrav mojoj sestri, {ogorici i tetki

od: sina Veqka, snaje Blagice, unuka Ratka, unuke Sne`ane i praunuka Marije i Tamare.

41943

S qubavqu i tugom, Mara i Mirko.

Posledwi pozdrav dragoj snajki

Posledwi pozdrav dragoj majci

Ru`ici Stani}

Posledwi pozdrav dragoj

41957

OG-1

Posledwi pozdrav mojoj majci

41953

Posledwi pozdrav dragoj

41935

od Petra Dragojlovi}a sa porodicom.

Ru`ici Stani}

Ru`ici Stani}

Zagorki Dragojlovi}

41965

Qubici Marin Vlaovi}

najboqoj

Nevena i Vlada \ermanov.

OG-3

Zagorki

Posledwi pozdrav mami na svetu

od: }erke Milene, zeta Daneta, unuke Jelene, unuka Mladena.

lekaru internisti

posledwi pozdrav od: sestre Grozde i sestri}a Vladimira i Milorada.

najboqoj

od: }erke Zdravke, zeta Stojana, unuka Dragana i unuke Milene i unuke Bojane i praunuke An|ele.

Posledwi pozdrav majci, svekrvi, baki i prabaki

Maturanti Mu{ke gimnazije u Novom Sadu generacija 1949. godine.

Posledwi pozdrav mami na svetu

Hvala ti za svu qubav i dobrotu koja se ne zaboravqa.

od: sina Jovana, Du{ice, unuka Biqane i Mirjane sa porodicama.

41758

dr Slavku Mileti}u

41941

41946

Ru`ici Stani}

na{em

OG-2

Dragom bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posledwi ispra}aj iz ku}e 20. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, a sahrana na Veterni~kom grobqu.

O`alo{}eni: sinovi Ratko, Veqko, }erke Milica, Zdravka, Milena.

Zagorke Dragojlovi}

41721

OG-4

27

nedeqa20.novembar2011.

^edo, Dragana, Na|a i Nina.

41956

1 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

41959

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

dragoj

Ani Lepki Ana Lepki Sahrana je 20. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki.

Tvoji najmiliji: suprug Vladimir, sin Ivan, snaja Bo`ana, unuke Ana i Marija.

41922

od porodica: Melnik, Stru`inski, Bobrek i Besermewi.

41923

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa20.novembar2011.

Tu`nim srcem javqamo da nas je na{ najdra`i

dnevnik

Tu`nim srcem obave{tavamo prijateqe i ro|ake da je preminula na{a draga mama, baka i ta{ta

Slavko Mileti}

Dana, 18. 11. 2011. godine me je napustila moja majka

Zora Danilovi} „Pandurov�

1931 - 2011. lekar - kardiolog

Kata @ivanovi}

ro|. Popovi}, iz Vogwa 1928 - 2011.

napustio 19. 11. 2011. godine. Opelo i ispra}aj na{eg najmilijeg je iz kapele na Uspenskom grobqu, u ponedeqak, 21. 11. 2011. godine, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Slobodanka, }erke Simonida i Milica sa supruzima Aleksandrom i Stefanom, unuci Reqa, Ana i Jelena.

Sahrana je u ponedeqak, 21. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uvek }e{ biti u na{im srcima, nikada te ne}e zaboraviti: Jelica, Danka, Milo{, Marko, Zorica, Jovan i Nova.

41955

41918

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 18. 11. 2011 god. u Beogradu preminuo na{ dragi

Miodrag Srem~ev

Posledwi pozdrav sestri i tetki

voqenoj

Zori

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Sahrana }e se obaviti u nedequ, 20. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Gorwem grobqu u Futogu Ve~no o`alo{}ena }erka Beba.

41924

Posledwi pozdrav i ve~ni pomen na{oj jetrvi i strini

Posledwi pozdrav strini

Kati @ivanovi}

tetka Zori

Kati @ivanovi}

1973 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 20. 11. 2011. godine, na grobqu u rodnoj Turiji, u 13 ~asova.

S qubavqu tvoji: otac Kamenko, sestra Jasmina, zet Vlada, sestri}i Lazar i Na|a.

od: Kaje, Brane, Daleta, Bate i Mirjane.

41952

Posledwi pozdrav

Posledwi strini

Miodragu Srem~evu

Kolege i prijateqi.

pozdrav

dragoj

od kom{ija, porodice Stojkovi}.

Veqa sa mamom Rankom, suprugom Brankom i sinovima Dragoqubom i Du{anom.

Cena, Vesna, Sne`a, Gane i Dragan.

41916

41925

41926

kuminoj

Posledwi pozdrav prijateqici

Opra{tamo se od Bebine mame

Kati

tetka Kate @ivanovi}

41919

Posledwi pozdrav na{oj dragoj ujni

Posledwi mami

pozdrav

baba Zori

Anici Lepki od Mirka, Vere i Dejana.

Zori

od Rade i Qube.

od Bose sa porodicom.

Ve~ni joj pomen.

Du{ica, Qubica, Ranko i Ga{a.

41954

41962

Posledwi pozdrav

3

41927

41928

41930

od bata Ige i seja Mire sa porodicama.

Posledwi mami

pozdrav

Bebinoj

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

41929

[ESTOMESE^NI POMEN

Mi{ku Srem~evu

Zori Danilovi} Pandur

voqenom suprugu i ocu

Sawa i Bo`a Markovi}.

41951

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula

Kati @ivanovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

od Ive i Milice.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

S qubavqu i po{tovawem, sestra Qubica i sestri}i Du{ko i \or|e.

Paja i Slavica.

41940

41907

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula na{a

tetka Kati

41921

Posledwi pozdrav strini

Posledwi pozdrav dragoj

Miletu Stoji}u obele`i}emo 20. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na Futo{kom dowem grobqu.

Uvek }e{ biti u na{im srcima voqen i nikad zaboravqen.

Qubica Vlaovi}

Lazar Nikoli}

Sahrana }e se obaviti 20. 11.

2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Sahrana }e se obaviti 21. 11.

2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena porodica.

Kati @ivanovi}

Ankici Maksimovi}

Nade`da Tren~evski Tvoja An|a, Maja, Boba i Zoran.

Sahrana je u ponedeqak, 21. 11.

2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od kumova Nikoli}a.

od Zorana i mojih roditeqa Nikole i Anke Maksimovi}.

41915

41917

Porodica Srdi}.

41961

41963

41914

41933

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi i prijatequ

pozdrav

drugu

Danas, 20. novembra navr{ava se godina od kako nije sa nama na{

nedeqa20.novembar2011.

SE]AWE

3

29

SE]AWE Bio si divno dete, vukovac, dobar student, omiqen i cewen profesor, uzoran brat, bo`anstven sin...

Opra{tamo se od na{eg strica, devera i dede

Branislavu Kosovi}u Crnom

dr Slavka Mileti}a Vladimir \isalov od porodice Kremenovi}.

Sne`ana Pi{tiwat

1931 - 2011.

profesor srpskog jezika 20. 11. 2003 - 20. 11. 2011.

iz Turije Molimo se da Gospod podari Rajsko naseqe voqenim na{im roditeqima.

Uvek }e te se se}ati tvoji: Bogdanka, Branka, Jovica, Vladimir i Nade`da.

41911

U tuzi: Severina, Aleksandra, Du{ica, Goran, Zara i Gala.

Bila si dobar drug... ostalo je samo se}awe na Tebe.

Sne`ana, Spomenka, Vida i Radmila.

41920

41891

41908

Sa dubokom tugom opra{tamo se od gospo|e

[ESTOMESE^NI POMEN

Dragan Jovanovi} Bata profesor 1977 - 2008. a onda, 23. novembra izgubili smo sve. Ostala je ogromna tuga, bol i praznina.

Tvoji: majka Qubica, otac Stojan i sestra Dragana.

41857

POMEN

Anki Nikolajevi} 1940 - 2011.

Milan Labus 2009.

Vreme }e i daqe prolaziti, a mi }emo ~uvati na{u qubav, se}awa i snove...

Qiqa, Bane i Goran.

Draga Kajo, pro{lo je {est dugih, najte`ih meseci.

Neizmerno nam nedostaje{.

Nedostaje nam tvoja qubav, tvoja dobrota, tvoja hrabrost, nedostaje nam tvoja snaga da poku{amo da nastavimo onako kako bi ti to volela.

Zauvek }e{ ostati sa nama.

Stojanka Sekuli} Cacka 1. 4. 1947 - 20. 11. 2003.

Nene Crevar

Branislav i Slobodan Mika{inovi}.

Tvoji najmiliji.

41527 41937

Navr{ava se tu`na godina od kako nas je ostavio na{ voqeni suprug, zet, brat i stric

DVOGODI[WI POMEN

41906

41950

DEVETOGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN

Tog dana kada si oti{la, stalo je sve. Samo `ivot neumitno prolazi, odnosi godine i donosi dane bez tebe, dane u kojima mi sve vi{e nedostaje moja majka moja najve}a mudrost, sigurnost i oslonac.

Volim te do neba majko, Jelena.

TU@NO SE]AWE

Atila Tot Slobodan \urovi}

Svetozar Baji}

^edomir Novakov

20. 11. 2009 - 20. 11. 2011.

Boris Ha|inac

Neka te u ti{ini ve~nog mira ~uva na{a beskrajna qubav i bol.

Sa puno qubavi u na{im srcima se}amo te se uvek.

Sa tugom u srcu uspomenu na wega ~uva, sestra Zora.

Sin Nikola i supruga Zlata.

41580 I daqe sa tugom i qubavqu, wegova porodica.

Tvoji: supruga Slavica, sin Branko i }erka Dragana sa porodicom.

41612

41516

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

1991 - 2011.

Pro{lo je dvadeset tu`nih godina otkako nisi sa nama.

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe.

Tvoji najmiliji: supruga Nada, sin Neboj{a }erka Nata{a sa porodicama.

41730

41859

POMEN Navr{ava se pet godina od kako nas je zauvek napustila na{a voqena supruga, majka i baba

OSMOGODI[WI POMEN

Dobrivoju Stoji}u Najdra`oj supruzi, majci i baki

Smiqa ^ovi}

Jelka Srdanov

Unuci, deca i suprug.

Dani i godine polako prolaze, ali ti si uvek u na{im srcima i mislima u trenucima sre}e i tuge.

Vole te tvoji: supruga Milevka, }erke Marica i Slavka sa porodicama.

41766

41809

1928 - 2011.

Datum i vreme sahrane bi}e naknadno objavqen.

Posledwi pozdrav, sin Stanko, }erka Anka, snaja Branislava, unuci Radoslav i Aleksandra.

Sa tugom do kraja, s qubavqu i po{tovawem ~uva}emo ve~nu uspomenu.

41912

DVOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj nam

Zagorki Dragojlovi}

POMEN

na{oj dragoj

ro|. Mi}i}

hvala za svu qubav i sve {to nam je nesebi~no pru`ila.

Ispra}aj je u Hramu Sv. Simeona Miroto~ivog u Veterniku, 20. 11. 2011. godine, u 14.30 ~asova.

Zauvek neute{ni: suprug Du{an, }erka Jelena i sin Blagoje sa porodicama.

Zorka Radakovi} ro|. Ka~avenda 21. 11. 2003 - 21. 11. 2011.

Smiqi Jadranki @upi} Porodice: Domijan i Jeleni}.

41960

41913

Majka Ana, ujaci Ivan, Mijo i Dane sa porodicama.

41862

Pro{lo je 8 godina od kako nisi sa nama, ali si sve pro{le godine u na{im srcima stalno prisutna, voqena i nezaboravna.

Suprug Dragan, sin Milan Radakovi} i }erka Du{anka Do{en.

41874

07.00 08.05 08.07 09.40 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.20 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.45

tv program

nedeqa20.novembar2011.

ТВ Баштина Стање на путевима Најлепше бајке света Колико се познајемо Кад зазвони Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник Не боли ме, филм Са музиком... „Гарави сокак” ТВ Дневник Из птичје перспективе Ток шок Војвођански дневник Спортска хроника Грување Из птичје перспективе Таблоид НС

Наташа Илић Јовановић и Александар Филиповић

Таблоид НС Гости емисије су: Тања Војтеховски, новинарка и пи-ар менаџерка, Јасна Кочијашевић и Илда Шаулић, певачице народне музике, Влада Мандић, спортиста и Горан Филиповић (српски Мајкл Џексон). Уредници и водитељи: Наташа Илић Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00)

06.40 Кухињица (мађ) 07.35 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 09.00 Концерт хора „Звончићи“ 09.30 Фаца 10.20 Концерт у Синагоги 10.45 Програм за децу (слов) 11.00 Буквар братимљења, док. емисија 11.30 Емисија за село (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Бразда (мађ) 13.30 Мађарска народна музика 14.00 Заједно 14.30 Стари занати, емисија на словачком са титл.на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Фолклор који живи (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Дотики (слов) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Живео живот, филм

08.00 08.30 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

08.10 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

ТВ Продаја Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Филмски програм: Почети из почетка Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Буди родитељ Дискавери Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Матадор Глас Америке

Цртани филм Спорт нетворк Док. програм Сокаче Неон сити Време је на мојој страни Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вести Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серија Вести Време је на мојој страни Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Док. програм Ево нас код вас Серија Објектив Инспектор Морс

07.30 Преглед Евролиге 10.00 Премијер лига: Свонси – Манчестер јунајтед 12.00 Украјинска лига: Зорја – Металист 14.15 Шампионат: Милвол – Бристол Сити 16.15 Најава дербија 17.00 Премијер лига: Челси – Ливерпул 19.15 АТП Мастерс куп Лондон, дублови 21.00 АТП Мастерс куп Лондон, сингл

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 12.35 13.00 13.15 14.00 14.41 14.55 15.05 15.50 15.54 16.54 17.30 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 22.10 00.00 00.19 02.00 02.06

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Балканском улицом: Михаило Миша Јанкетић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Вести Љубав и плес, филм Дневник Егзит Вести (03.00,04.00,05.00) Балканском улицом: Михаило Миша Јанкетић

Паулина Манов

СЕРИЈА

Цват липе на Балкану У покушају да избегне долазак још једних сустанара, Рики тражи помоћ од председника скупштине Југославије Моше Пијаде. Ту упознаје његову секретарицу Смиљку Костић, која зна пуковника Душана Антића још из партизанских дана. Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

08.45 09.50 11.00 13.00 14.00 15.40 17.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.30 01.30 02.30

Жене Галилео Филм: Поново у игри Став Србије Филм: Гас до даске Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Забрањено воће Кад лишће пада Изађи на црту Досије Став Србије Топ спид

Без цен зу ре Не дав ни про те сти око 300 осо ба са ин ва ли ди те том пред Вла дом Ре пу бли ке Ср би је по вод је за пи та ње: За што про те ству ју осо бе са ин ва ли ди те том? Го сти: Сте ван Лу ков њак, пред сед ник Са ве за па ра пле ги ча ра и ква дри па ра пле ги ча ра Вој во ди не, Ми ро слав Хо ма, члан пре го ва рач ког ти ма про те ста ис пред Вла де Ср би је, Љу бо Ра до вић, пред сед ник УО Удру же ња гра ђа на за це ре брал ну и де чи ју па ра ли зу „Сун це” и Је ле на Ко те вић, пред став ник Ми ни стар ства ра да и со ци јал не по ли ти ке Ср би је. (КТВ, 20.00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

dnevnik

c m y

30

07.00 07.30 08.00 10.30 11.00 11.35 12.05 15.00 17.15

Европа на делу Водич за родитеље Знање на поклон Кућне мајсторије Вести Б92 Штребери Филм: Валтер брани Сарајево АТП1000 Мастерс Лондон Наша мала клиника

Утисак недеље

Премил Петровић

Композитори САНУ 21. века На концерту у Коларчевој задужбини биће изведена дела композитора академика Дејана Деспића, Љубице Марић, Душана Радића, Властимира Трајковића, Ивана Јевтића и Исидоре Жебељан. Композиције ће извести Жебељан оркестар којим диригује Премил Петровић. (РТС 2, 20.00) 06.02 07.00 07.45 08.00 09.00 09.26 09.29 09.44 10.00 10.30 11.00 12.00 12.15 12.45 13.10 13.40 14.10 15.03

01.50 03.00 03.51

Музика за добро јутро Амен адјес(ми данас) Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете 2 Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР - Повратак: Косово Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Твоје песме моји снови Одбојка (ж): Светски куп, Србија - Аргентина, снимак Датум Верски календар Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Викенд Евронет Битлси у обради Леа Брауера Верски календар Изгубљена пирамида Композитори САНУ 21. века, пренос Суседи, филм Јелен топ десет Велика жетва на земљи Одбојка (ж): Светски куп, Србија - Аргентина Суседи Твоје песме моји снови Изгубљена пирамида

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00 04.00 04.30

ВОА Слике живота Маратон Универзум Топ шоп Филм: Злослутни медведићи Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица², специјал Вести Слике живота Откопчано Филм: Детињаста дадиља Вести Двоугао Кефалица Милица², специјал Слике живота Филм: Прогласите ме кривим Откопчано Филм: Хелрејзер 8 Филм: Детињаста дадиља Откопчано Милица², специјал Филм: Хелрејзер 8

16.44 16,51 17.04 17.30 18.00 18.26 18.50 19.00 20.00 21.39 23.00 23.50 00.43

Какве су шансе да Млађан Динкић после избора буде део власти? Шта може да обећа, што већ није обећано? Гости емисије су Млађан Динкић - председник УРС, Димитрије Боаров - новинар и Зоран Живковић бивши премијер. Ауторка: Оља Бећковић (Б92, 21.00)

Костас Мандилор

Зона несреће Зли доктор по имену др Ајронсајд покушава да развије извор геотермалне енергије и тиме изазива вулкански раскол испод Њујорка. Нико ни не сумња да је вулкан и даље испод Њујорка и да је питање времена када ће постати активан... Улоге: Костас Мандилор, Мајкл Ајронсајд, Александра Пол, Рон Селмурд Режија: Роберт Ли (Хепи, 16.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00

Оља Бећковић 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.30 00.00

Вести Б92 АТП1000 Мастерс Лондон Наша мала клиника Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Дивљи и жестоки – Настанак Ролингстонса 01.35 Укључење у Б92 Инфо

Добро јутро Филм: Успешни Џо Филм: Опасни траг Шопингхоличарке Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Шоу снова 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.00 3 х да 23.30 Поглед одоздо 00.30 Филм: Смех Мона Лизе 02.45 Филм: Слепи мишеви: Људска жетва 04.30 Филм: Успешни Џо

20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Острво с благом Срећна звезда – Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Филм: Зона несреће Телемастер Хепи микс Срећна звездица - Пст! Припреме Једна жеља једна песма Филм: Зона несреће Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00

Мали меда Чарли (Хепи, 09.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 ЕТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa20.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пи ше: Милан Живановић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Јединствене куће за одмор Мајами инк Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Породилиште Исповести сакупљача животиња Највећи губитник Уштедети купујући Аљаска са Саром Пејлин Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 09.00 Прича о сателитима 10.00 У потрази за Бетовеном 11.00 Хероји, култ и кухиња 12.00 Гладијатори: повратак међу живе 13.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 14.00 Дан када је умро Џемс Дин 15.00 Египат 16.00 Дневник скулптура 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 У потрази за Бетовеном 19.00 Потрага за Северозападним пролазом 20.00 Героуов закон 21.00 Импресионисти 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Египат 00.00 Дневник скулптура 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Црна Марија Бери Мандеј Осека Земља чуда Камелеон Хаос Врућа нација Успаљене детективке Голе лепотице

Бе ри Ман деј При ча по чи ње ка да се Бе ри про пу ди у бол ни ци са од стра ње ним те сти си ма. Да ствар бу де јос го ра, за очин ство га ту жи же на са ко је се Бе ри уоп ште не се ћа. Де вој ка га на пу шта, и жи вот му по ла ко кли зи из ру ку... Уло ге : Па трик Вил сон, Клои Ше ви њи, Мал колм Мек да у ел Ре жи ја : Крис ди Ари ен зо (Си не ма ни ја, 14.00)

Клои Ше ви њи

06.00 Истините приче 07.25 Дин Спенли 09.00 Као пас и мачка: Освета Кити Галор 10.20 Ледена стаза 11.55 Свадбена торта 13.25 Кад си у Риму 14.55 Драги Џоне 16.40 Као пас и мачка: Освета Кити Галор 18.00 Холивуд на снимању 18.30 Тилт 20.05 Секс и град 2 22.30 Права крв 23.30 У игри 01.35 Иза непријатељских линија 3 03.05 Секс и град 2 05.30 Холивуд на снимању

07.18 08.00 08.57 09.24 10.13 11.04 11.32 12.00 12.24 13.20 14.00 14.59 15.32 17.15 17.46 19.30 20.12 21.10 22.31 23.02 00.30 01.16 02.19 02.54 03.06

Мала ТВ Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Очеви и деца Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Очеви и деца Поаро У канцеларији Посебни додаци Скица за портрет Баштованка

08.30 09.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Закон и ред Све по закону Плаве крви Добра жена Филм: Женска школа Филм: Моби Дик Филм: Битка за Лос Анђелес Све по закону Хаваји Плаве крви Добра жена Симона

07.55 Поп Пикси, цртани 08.50 Ружа ветрова 10.50 Стани или ће моја мама пуцати, филм 12.35 Последњи провод, филм 14.45 Степ уп, филм 16.40 Дискавери: Преживети дивљину - Монтана, док. серија 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео, забавна 20.00 Бабилон А.Д, филм 21.50 ЦСИ Мајами 00.30 Астро шоу 01.30 РТЛ Данас 02.05 Брда имају очи, филм

Ба би лон А.Д.

Сло бо дан Ћу стић

Моћ ни кри ми на лац Гор ски унај мио је пла ће ни ка То ро па да до ве де ча сну се стру Ауро ру из ру ског са мо ста на у Њу јор ку. На пу ту до та мо, Ауро ра, ње на сти ће ни ца Ре бе ка и То роп ме та су број них пла ће ни к а ко ји же ле да угра бе Ауро ру... Уло ге: Же рар Де пар дје, Вин Ди зел, Ме ла ни Ти е ри, Ми шел Је ох Ре жи ја: Ма тју Ка со виц (РТЛ, 20.00)

Ку дуз Не где у Бо сни бив ши ро би јаш Ку дуз же ни се згод ном Ба де мом, при хва та ње ну де вој чи цу и по чи ње но ви жи вот. По сле по чет ног мир ног жи во та и сла га ња пар се уда ља ва због то га што је Ба де ма по че ла да ра ди као ко но ба ри ца у ло кал ној ка фа ни... Уло ге: Сло бо дан Ћу стић, Сне жа на Бог да но вић, Бо жо Бу ње вац, Бран ко Ђу рић, Му ста фа На да ре вић, Ива на Ле гин, Рад ми ла Жив ко вић Ре жи ја: Аде мир Ке но вић (ХРТ 2, 22.36) 08.01 Златна кинотека: Ромео и Јулија, филм 10.15 Библија 10.25 Загреб: Гркокатоличка литургија, пренос 12.05 ХГМ џез оркестар 13.30 Избори 2011. - представљања 15.23 е-Хрватска 16.01 Магазин фудбалске лиге првака 16.30 Избори 2011. - сучељавање 18.00 Олимп 18.45 Пливачки Митинг Младости, пренос 20.05 Циклус филмског спектакла: Ме ла ни Ти е ри Мост у Ремагену 22.01 Посебни додаци 22.36 Филмски бутик: Кудуз, филм 00.38 Улзанин препад, филм 02.19 Рукометна Лига шампиона (М): Камбери Савоие ХБ - CO Загреб, снимак 04.00 Ноћни музички програм 10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Опасан лов 13.40 Разоткривање митова 05.40 Долина светлости 14.35 Амерички чопери 07.20 Татини анђели 15.30 Аутомобили 16.25 Моћни бродови 08.45 Опседнута 17.20 Шокантни снимци 10.15 Правила опсесије преживљавања 11.50 Адвокат са плаже 18.15 Чудовишта из реке 13.15 Страх изнутра 19.10 Страствени риболовци 15.10 Заташкавање: Прича 20.05 Препродавци аутомобила Кларенса Брендлија 20.35 Благо на отпаду 17.00 Узбуна: Рубиконова завера 21.00 Сам у дивљини 18.30 Кад прошлост сустигне 21.55 Преживљавање удвоје 20.05 Права забрањена љубав 22.50 Тренуци ужаса 21.45 Засебан мир 23.45 Како извући живу главу 23.20 Одбрана домовине 00.40 Шокантни снимци 00.45 Протуве са трибина преживљавања 02.45 Џејнина кућа 01.40 Сам у дивљини 04.25 Девлин

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.30 00.00 02.00

Момак остаје на филму Плави сомот Животна прилика Сјај Ф/X – Убиство триком Помама за летећим тањирима Позајмљивачи Ф/X – Убиство триком 2. Жена француског поручника Момак остаје на филму Опклада Еротски сусрети

04.00 09.30 10.45 15.00 16.45 17.45 19.00 20.00 21.30 21.45 23.15 00.30 00.45

Аутомобилизам Уметничко клизање Крос-кантри скијање Уметничко клизање Аутомобилизам Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Бокс Мотоспортови Билијар Уметничко клизање Мотоспортови Крос-кантри скијање

Т

Је сен јед ног ла ва

о ком сом бор ских го ди на Ко стић је по ми - му по че от ка зи ва ти по слу шност. Спу сти се на шљао да по кре не „ка кав лист, и по ли тич ки зе мљу, а кад се по сле не ког вре ме на мо гао ди ћи, и књи жев ни, не ра ди ка ко ва но вог прав ца умео је по ла ко ићи. До шао је да ка же збо гом на или ста рог ’на че ла’, не го са мо да по ка жем ка ко ма и Но вом Са ду„, за бе ле жио је је дан при ја тељ. ми слим да тре ба уре ђи ва ти но ви не и вас пи та ва Ни су по мо гла сва на сто ја ња и ле ко ви др Си ти пу бли ку.” Уме сто све га, за сом бор ску „Сло - мо но ви ћа. Кра јем ок то бра 1910. њих дво ји ца су гу„ на пи сао је 1906. свој по след њи жур на ли - од с е ла у оми ље ном беч ком хо те лу „Кон ти нен стич ки текст с упе ча тљи вим на сло вом „Смак све та„. Иду ће го ди не до жи вља ва муч ки на пад чу ве ног пре да ва ча Бе о град ског уни вер зи те т а Бог да на По по ви ћа. Про фе сор је „при ти снуо пе ро„ јер га, по јед ној анег до ти, Ла за ни је при ме тио у про ла зу, ни ти се уч ти во ја вио, па је до вео у пи та ње чи тав ње гов пре во ди лач ки рад, по себ но „Ха мле та„. Ко стић мо ли Књи жев ни од бор Ма ти це срп ске да му до зво ли штам па ње од го во ра ути цај ном кри ти ча ру ко ји др жи ка те дру књи жев но сти: „Ја ни сам ни кад био бр зо рад, па ка ко да то по ста нем сад, уочи мо је 70. а без осет не ште те по вред ност по сла? Ка ко је на па дач пре гао до ка за ти да ја ни сам по до бан пре во ди ти Шек спи ра, ја ћу у том на пи су отво ри ти по ду жу ана ли зу ко јом бих мо гао од го во ри ти про фе со ру. Мој од го вор не би мо гао би ти ма њи од на па да ја ко ме има 24 стра не. Мој на па дач ни је ни шта мо гао до ка за ти, он са мо твр ди и го во ри екс ка те дра, са нај ви шег ме ста у срп ству. Ја не мам ка те дре и мо рам све до ка за ти чи ме се бра ним.” Но, уред ни штво Ма ти чи ног „Ле то пи са„ је од лу чи ло да не об ја вљу је по ле ми ке, уме сто то га по зи ва ју Ла зу на про сла ву по ла ве ка ње го вог ства ра ла штва, али из Сом бо ра но вем бра 1902. сти же кра так од го вор: „До бром Ла зи” и краљ Пе тар на одар по слао ве нац „Жао ми је што вам мо рам ја ви ти да бо лу јем, а и же на ми је бо ле сна, те вас мо лим да пред ло - тал„. Пре гле дао га је чу ве ни пре сто нич ки ин жи те од бо ру да се та свет ко ви на од ло жи до бо - тер ни ста про фе сор Нај с ер и од мах сме стио у са љег и здра ви јег вре ме на, ако Бог да.” на то ри јум. Си мо но вић бе ле жи да, кад је док тор По сле 11 го ди на бор бе за из во ђе ње опе рет ске до шао у ви зи ту, Ла зи је из не да ра ис пао „Сан дра ме „Гор да на„, ко ја се да нас штам па као ма те ре бож је„. Би ла је то јеф ти на, не у глед на „Уско ко ва љу ба„, Ко стић је до жи вео да у сом - књи жи ца, по пут та да шњих цр кве них ка лен да ра, бор ском по зо ри шту ви ди ње ну пре ми је ру. Ко - али с њом ће Ко стић оти ћи на дру ги свет. О ње сти ме је пла ти ла ње го ва вер на су пру га Ју ли ја на. го вом ле че њу и бо ле сти из ве шта ва ла је по вре Да се уисти ну тру дио око те дра ме ви ди се и из ме но са мо сом бор ска „Сло га„, ко ја је об ја ви ла и пре пи ске с те а тро ло гом Јо цом Са ви ћем, ко ји се пи смо Ву ка ши на Пе т ро ви ћа, бив шег ми ни стра афир ми сао у Не мач кој. Али он ни је смео да свом фи нан си ја: ди рек то ру ни спо ме не текст „Ла зу чу ва јед на се стра стра н ог ауто р а и стра н у ђа ко нист ки ња, вр ло са ве Чу ве ни, али су јет ни и при чу. сно ство ре ње. Она зна да је осве то љу би ви про фе сор Кад се већ до бро раз бо у ње ним ру ка ма жи вот чо лео и одр жао по смрт ни го ве ка ко ји при па да свом на Бе о град ског уни вер зи те та вор дра гом при ја те љу Си ми Бог дан По по вић, ома ло ва жио је ро ду, као ње гов ме зи мац. Ма та ву љу, сти гао је глас да ди и да се за ње ног па чи тав Ко сти ћев пре во ди лач ки Ви је ја ну а ра 1909. иза бран за ци јен та ин те ре су ју и прин опус, чак и „Ха мле та“, јер га, ре дов ног чла на Срп ске кра че ви срп ски, др жав ни ци и на вод но, Ла за јед ном ни је љев ске ака де ми је на у ка и књи жев ни ци.” умет но сти. Али Ла зи већ То је де вој ка ко јој ће Ла на ули ци „до вољ но уч ти во“ ни је би ло ни до че га, по себ за на пи та ње ода кле је, ко по здра вио! но ака д ем с ких по ч а с ти. сти ћев ски ка лам бур но до Ипак, не ко ли ко ме се ци пре ба ци ти: „Ви сте из Тро па а Ју ли ја ни не смр ти у ок то бру 1909, иза шле су му ја сам тро па„. С пред о се ћа њем бр зог кра ја, од са бра не пе сме у из да њу Ма ти це срп ске. мах по до ла ску у са на то ри јум на пи сао је свој те Остав ши сам у про стра ној ку ћи Па ла нач ких на ста мент. Од имо ви не вред не бли зу 30.000 кру на глав ном сом бор ском тр гу, по се ћи вао је гроб ни цу ни је за бо ра вио да део за ве шта ни Лен ки ном бра у ко ју ће убр зо ле ћи и па дао у не из ле чи ву де пре - ту, ина че пре бо га том Ге де о ну. си ју. Књи жев на кри ти ка го то во да га је от пи са ла, Пре ми нуо је у зо ру 9. де цем бра 1910, са мо не јав ност гру бо од гур ну ла а дра ги при ја те љи пот - ко ли ко са ти пре не го што му је у по се ту до шао пу но на пу сти ли. Је дан од рет ких, др Ра ди вој Си - при ја тељ Ми лан Са вић, ко ји је за пи сао: мо но вић, ме ђу тим, оста је уз Ко сти ћа до по след „Диг нем бе ли чар шав и по гле дам на шег дра гог њег да ха. Кад је по чео да се ја че бри не за сво је Ла зу. Ли це, сем по гру ше них бр ко ва, го то во исто ср це и ње го ву из др жљи вост, Си мо но вић по ку ша - као пре 50 го ди на, кад сам га пр ви пут ви део.” ва да по мог не са ве ти ма око обил не ве че ре: Ма да је то ком опе ла ко је је слу жи ло 11 све „Ба да ва сам Ла зи че сто го во рио да то не ва ља, ште ни ка па да ла ја ка ки ша, про стра ни трг пред да та ко чи не ла во ви, да са мо је ду уве че кад што ње го вом ку ћом је био пре пун све та. Одар је кра уло ве, али жи ве тек 20 го ди на. Од пре бо га те ве - сио и ве ли ки ве нац цр ве них и бе лих ка ме ли ја, на че ре до био је пре вре ме на оток је тре и де ге не ра - чи јим је тра ка ма пи са ло: „До бром Ла зи – краљ ци ју ср ца.” Пе тар„. При ли ком по след ње по се те Но вом Са ду, у бр зој шет њи око Пе тро ва ра дин ске твр ђа ве „ср це КРАЈ

Књи гу Ми ла на Жи ва но ви ћа „ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910”, у из да њу “Про ме те ја” и „Ти ског цве та” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 640 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa20.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је дан ка да мо же те ду же да спа ва те и да се из ле жа ва те у свом кре ве ти ћу. Бар до по дне ва не мо ра те из ла зи ти из пи џа ме. А за тим сле де ак тив но сти, све и да их не ће те. Кре а тив ни сте.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 20. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Вред ни сте и рад ни, ма да не мо ра те би ти и до вољ но мо ти ви са ни. Уко ли ко не што мај сто ри ше те, бу ди те спрем ни на не са свим до бар ис ход. Мо гу ћи су про бле ми у услу жним де лат но сти ма, са спре ма чи ца ма.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

До ла зи вам дру штво, по се та, го сти, или се игра те раз и гра но с уку ћа ни ма. Вре ме је да дан про ве де те са сво јом де цом, у игри или уче њу. Чу вај те се сплттки и и су ви ше ком пли ко ва них си ту а ци ја.

Ме сец је да нас у зе мља ном зна ку Де ви це, ал хе ми ча ра, па се по тру ди те да ство ри те жи ву или зла то. По ма ло сте кон фу зни и не са свим у ста њу да би ло шта ана ли зи ра те или при хва ти те. Ин ту и ци ја је ОК.

Ваш дан, дан Сун ца, про ве шће те у свом еле мен ту. Зар би дру га чи је и мо гло да бу де?! Жи вот ни је ни бај ка ни сан, али би по не кад мо гао би ти. Свет во ли по бед ни ке, па бу ди те на пре сто лу.

Од мо ри те се при ку пи те енер ги ју за но ве рад не оба ве зе ко је сле де. У ва шем зна ку је бор бе ни Марс ко ји вас мо ти ви ше и те ра у ак ци ју. Ипак, не мо ра те пре те ри ва ти. На ме ће те сво је од лу ке.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Уса ми те се и ме ди ти рај те, од ма рај те се. Не до зво ли те да вам дру ги по ква ре рас по ло же ње сво јим зах те ви ма и при ти сци ма. Не ке окол но сти вас уз не ми ра ва ју, а да их и не ви ди те ре ал но. Здра вље?

Мо же те се ан га жо ва ти у ве зи са сво јим при ја те љи ма, би ло да је у пи та њу са мо дру же ње или не ки вид по др шке, по мо ћи, у би ло ко јем сме ру. Не ко је спре ман да вас кон сул ту је и укљу чи у сво је по сло ва ње.

Ју пи тер се вра ћа на по чет ну по зи ци ју ма те ри јал ног и ма те ри ја ли стич ког зна ка Би ка, што је до бра си ту а ци је да сре ди те сво је фи нан си је и под ву че те цр ту. Ште ди те, уште ди те ко ли ко мо же те. Љу бав.

Тај ни су сре ти с дра гом осо бом, да ле ко од очи ју јав но сти, под срећ ним су окол но сти ма. Мо же те се опу сти ти та мо где вас ни ко не ви ди и не чу је. У осно ви сте ста бил ни, у сва ком по гле ду.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Дан за да ном ле ти, по пут хлад ног ве тра, па и то ма ло сун ца до бро до ђе. Но ва го ди на са мо што ни је, и већ мо же те по че ти ку по ви ну по кло на за уку ћа не и при ја те ље. Ни је пре у ра ње но.

Ви кенд вам је до нео и од нео ле пе при ли ке. Мо гу ће су сва ђе и уз бу дљи ви тре ну ци с парт не ром па ува жа вај те ту ђе зах те ве и же ље дра ге осо бе. Ипак је по ло ви на – по ло ви на ва ше љу ба ви. Ужи вај те.

TRI^-TRA^

Ипак развод V REMENSKA

PROGNOZA

СумаглИца

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

3

Sombor

3

Kikinda

3

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zreњanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Panчevo

2

Vrшac

2

Srbija Beograd

2

Kragujevac

4

K. Mitrovica 11 Niш

14

Evropa Madrid

14 NOVI SAD: Ujutru mraz i magla. U toku dana prohladno sa sumaRim 18 glicom. Vetar slab promenqiv. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4 stepena, a maksimalna oko 2.

London 13 VOJVODINA: Ujutru mraz i magla koja }e se zadr`ati ve}i deo dana i izdi}i u nisku obla~nost. uz hladno vreme. Na vrhu Fru{ke Cirih 9 gore sun~ano i toplo. Vetar slab isto~nih pravca ili promenqiv.

Berlin 6 Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -7 do -3, a maksimalne od -1 do 3 stepena.

4 Beч SRBIJA: Suvo sa jutarwim mrazevima i maglom. Usledi}e po2 Varшava rast temperature u sun~anim predelima, ali }e se na severu zadr`ati magla ili niska obla~ nost uz hladnije vreme. Na planinama Kijev 4 sun~ano i toplije. Vetar slab isto~ nih pravaca. Pritisak iznad norMoskva 1 male. Minimalne temperature od -10 do -2, a maksimalne od 8 do 14 stepeni, u oblastima sa maglom na severu Srbije od -2 do 2.

Oslo 3 Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom idu}e sedmice postepeno razila`ewe magle uz malo toplije vreme tokom da- St. Peterburg 1 na, ali }e i daqe biti oblasti sa celodnevnom maglom i hladnijim Atina 18 vremenom.

Pariz 14 BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Relativno Minhen 9 povoqna biometeorolo{ka situacija za ve}inu qudi. Ipak se izvestan oprez, pridr`avawe redovne terapije i adekvatno odevawe Budimpeшta 5 preporu~uju astmati~arima i kardiovaskularnim bolesnicima, naStokholm 7 ro~ito u jutarwim ~asovima.

По пу лар ни глу мач ки пар, Де ми Мур и Аштон Ку чер од лу чи ли су да окон ча ју свој, шест го ди на дуг, брак. Чи ни се да је Ашто но во не вер ство ипак би ло пре ви ше за 43-го ди шњу глу ми цу. На кон што је са зна ла да њен су пруг има афе ру с пу но мла ђом Са ром Ле ал, Де ми је по ку ша ла да спа се брак, али је на кра ју од лу чи ла да га окон ча.

- С ве ли ком ту гом и те шког ср ца сам од лу чи ла да окон чам свој ше сто го ди шњи брак с Ашто ном. Као же на, мај ка и су пру га, сма трам не ке вред но сти и за ве те све ти ма, те сам у том ду ху од лу чи ла да на ста вим да ље са сво јим жи во том. Ово је за ме не и мо ју по ро ди цу те шко вре ме, па за то тра жим са о се ћа ње и при ват ност ко ју би омо гу ћи ли би ло ко ме дру гом у ис тој си ту а ци ји - на пи са ла је Де ми у сво јој слу жбе ној из ја ви свим ме ди ји ма. Раз вод бра ка по твр дио је и Аштон и то пу тем Тви те ра: „За у век ћу це ни ти вре ме про ве де но с Де ми. Брак је нај те жа ствар на све ту и на жа лост по не кад про пад не.”

VIC DANA Срет ну се Му јо и Ха со на кон де сет го ди на.

- Ма где си ти, ку ћо ста ра, ни сам те ви део сто го ди на!

- Па ево ме, пу то вао ма ло по све ту, био ту и та мо, чак сам жи вео 2 го ди не у Лон до ну!

- Лон дон? Где ти је то?

- То ти је град у Ен гле ској, јед но 2.000 ки ло ме та ра од Са ра је ва.

- У јеб..., ко ја за бит!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-39 (-4)

Slankamen

94 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

12 (-6)

Zemun

185 (0)

Bogojevo

20 (-6)

Panчevo

220 (0)

Baч. Palanka

50 (-6)

Smederevo

416 (2)

Novi Sad

34 (-7)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

152 (1)

S. Mitrovica

17 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (0)

Beograd

137 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

81 (-7)

NERA

Hetin

96 (20)

TISA

32 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja