Dnevnik 20.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 20. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23294 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U NAJ BO GA TI JEM DE LU SR BI JE ZA TVO RE NO NAJ VI [E PRED U ZE ]A

Kri za i na me ti u Voj vo di ni uga si li 5.000 fir mi

str. 5

INTERVJU: BRAN KO RU @I], PRED SED NIK IO SPS-a

NASLOVI

Politika 3 Vojvodina i Bretawa ja~aju saradwu

Ja nu ar – me sec li der ske kom bi na to ri ke

Ekonomija 4 Milion kamiona ~eka Koridor 10 5 Svaki peti kredit s mukom se vra}a

Tre}e doba 6 [iweli ne bi da se me{aju s civilima

Novi Sad

str. 3

7 Istorijska gra|a u {est hiqada kvadrata 9 Zimske slu`be u niskom startu

NE MA^ KA KOM PA NI JA „ME LER” PRO [I RI LA PRO IZ VOD NE PO GO NE

str. 4

Foto: F. Baki}

Zre wa nin ci opre ma ju Evrop sku uni ju

Vojvodina 11 Do{le u firmu, pa nastavile {trajk

Dru{tvo BU LE VAR U MRA KU: No vo sad ski Bu le var oslo bo |e wa, ali i jo{ ne ke uli ce u gra du, ju ~e su to kom po po dne va osta li bez jav ne ra sve te. Oko po la sa ta je po ki {i i mra ku cen tral na grad ska sa o bra }aj ni ca de lo va la tmur no i sa bla sno, dok rad ni ci elek tro di stri bu ci je ni su ot klo ni li kvar. str. 7

PRE SE ^E NA JO[ JED NA VE ZA [VER CA GO RI VA NA DU NA VU

Uz 11.000 li ta ra di ze la, za ple we na i bar `a str. 14

PO LI CAJ CI I DA QE U [TRAJ KU

Sa le pra zne, do ku men ta sa mo za pri o ri te te str. 9

SPORT

n NOVOSA\ANI JURE ZLATNI SET

str. 16 – 21

n IVAN IVANI[EVI] PRVAK BALKANA n ARMANI (NE)KROJI SUDBINU PARTIZANU

13 Nastavnici pored bolni~kih kreveta

Crna 14 Za ubistvo biv{e supruge 30 godina

Bi}e snega

Najvi{a temperatura 2°S

POLiTikA

utorak20.decembar2011.

dnevnik

AN GE LA MER KEL U PRI [TI NI PO NO VI LA [TA O^E KU JE OD BE O GRA DA

Rob na raz me na, kon tro la pre la za i uki da we pa ra lel nih in sti tu ci ja Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel iz ja vi la je ju ~e u Pri {ti ni da o~e ku je od Sr bi je da za do bi ja we sta tu sa kan di da ta us po sta vi ra zum nu rob nu raz me nu s Ko so vom, kon tro lu nad pre la zi ma i da uki ne pa ra lel ne struk tu re. – U di rekt nim smo kon tak ti ma s Be o gra dom i Sr bi ji smo ja sno re kli da tre ba da us po sta vi ra zum nu rob nu raz me nu s Ko so vom, {to tre nut no ni je slu ~aj, da se us po sta vi kon tro la pre la za i uki nu par la le ne struk tu re – re kla je Mer ke lo va po sle su stre ta s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem na pri {tin skom aero dro mu. Ona je do da la da u Pri {ti ni ne `e li da go vo ri o to me {ta Sr bi ja tre ba da u~i ni, ve} da je ko sov skom pre mi je ru pre ne la {ta Pri {ti na tre ba da ura di. Ne za vi snost Ko so va je, po we nim re ~i ma, bi la ve li ki ko rak,

a sa da ko sov ska stra na mo ra de lo va ti od go vor no, u smi slu mir nog re {a va wa svih pro ble ma. Bit no je da ko sov ske vla sti sa ra |u ju s Eulek som, i to ne sa mo na pa pi ru, po ru ~i la je Mer ke -

Bog da no vi}: Ne boj ko tu jem Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} od ba cio je ju ~e tvrd we pred sed ni ka skup {tin skog Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju Qu bo mi ra Kra go vi }a da boj ku tu je rad tog od bo ra i da je to glav ni raz log zbog ~e ga je sed ni ca tog skup {tin skog te la od la ga na ne ko li ko pu ta. – Ni ka da ni sam boj ko to vao rad Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju, i to ne mo è bi ti raz log zbog ~e ga se sed ni ce tog te la ne odr à va ju – re kao je Bog da no vi} za Me |u na rod ni ra dio Sr bi ja. On sma tra da se Od bo rom za KiM ma ni pu li {e u dnev no po li ti~ ke svr he i da u to me pred wa ~e po je di ne, pre sve ga opo zi ci o ne, stran ke. Po we go voj oce ni, ciq je da se u jav no sti pri ka è da Vla da ne po {tu je Skup {ti nu ni wen Od bor za KiM. – To, jed no stav no, ni je ta~ no – re kao je Bog da no vi}, i pod se tio na to da Vla da Sr bi je jo{ ni je raz ma tra la iz ve {taj srp skog pre go va ra~ kog ti ma o di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. – Ni sam u~e stvo vao u pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne, a Vla da jo{ ni je raz ma tra la taj iz ve {taj, ta ko da ne mo gu da pri ~am o ne ~e mu o ~e mu ne mam kon kre tan stav.

lo va, ko ja je od Ta ~i ja do bi la uve ra va wa da }e ta ko i bi ti. [to se ti ~e si tu a ci je na se ve ru Ko so va po tre be no je, ka ko je do da la, da se pre sve ga us po sta ve „ra zum ni ob li ci” od no sa.

Ka da je re~ o di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, Mer ke lo va je is ta kla da je po treb no pri me ni ti do go vo re, i na ve la kao pri mer za jed ni~ ku ca rin sku kon tro lu, u ~i jem spro vo |e wu i ko sov ska stra na tre ba da da svoj do pri nos. – Ve ru je mo da de mo krat sko Ko so vo pred sta vqa do bar do pri nos mi ru u re gi o nu, a bu du} nost ce log re gi o na je u EU – po no vi la je Mer ke lo va, i do da la da je s Ta ~i jem raz go va ra la o to me ka ko se {to br `e mo `e do }i do tog ci qa. Ne m a~ k a kan c e l ar k a je pod vu kla da je va `no da Ko so vo po sta ne tran spa rent no i da us po sta vi vla da vi nu pra va. Mer ke lo va je do pu to va la u Pri {ti nu da bi ob i {la ne ma~ ke voj ni ke u sa sta vu Kfo ra, ko ji, ka ko je re kla, da ju bi tan do pri nos mi ru u re gi o nu.

OG WEN PRI BI ]E VI] O JU ^E RA [WOJ IZ JA VI AN GE LE MER KEL

No vi pri ti sci, sta ri uslo vi Biv {i am ba sa dor Sr bi je u Ne ma~ koj Og wen Pri bi }e vi} ka `e da iz ja vu kan ce lar ke An ge le Mer kel pri li kom po se te Pri {ti ni vi di kao po ja ~a ni pri ti sak na Be o grad. – Sa mo po na vqa we tih stva ri i opet po mi wa we srp skih in sti tu ci ja i po tre be za wi ho vim ras for mi ra wem na se ve ru Ko so va sva ka ko pred sta vqa pri ti sak na Sr bi ju i iz ve sno po di za we le stvi ce – iz ja vio je Pri bi }e vi}. On je ka zao da stavovi koje je Merkelova iznela nisu novi i da je o wima ve} govorila tokom posete Beogradu u avgustu, ali da je do{lo do izvesne zabune u javnosti o tome da li se ukidawe institucija Srbije na severu Kosova vezuje za kanidaturu ili ne. – Problem institucija Srba na severu Kosova bi}e te{ko o~ekivati da se re{i na na~in

kako to u ovom trenutku zahteva Berlin – rekao je Pribi}evi}, i dodao da to pitawe ostaje kao kqu~no pitawe u budu}im razgovorima Beograda i Pri{tine. On je dodao da je bitno to {to su zakqu~ci Saveta EU od 9. decembra zajedni~ki stav svih {efova dr`ava i vlada ~lanica EU, pa su sve dr`ave mnogo vi{e

obavezne da ih slede nego {to je to bio slu~aj sa zakqu~cima Evropske komisije. U tim zakqu~cima, dodao je Pribi}evi}, jasno je re~eno {ta se o~ekuje da Srbija uradi, a me|u navedenim uslovima nema zahteva da se ukinu takozvane „paralelne institucije” na severu Kosova.

Da ~i}: La tent na opa snost od te ro ri zma Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e po li ci ja to kom pred sto je }ih pra zni ka po ve }a ti me re bez bed no sti obje ka ta ko ji bi mo gli bi ti me ta te ro ri sti~ kih na pa da jer su ta kva upo zo re wa do bi je na od ame ri~ kih part ne ra. Da ~i} je re kao da je po li ci ja zbog opa sno sti da se te ro ri sti~ ke ak ci je pro {i re na pod ru~ je Sr bi je pro te klih go di na ima la vi sok ni vo nad zo ra nad ak tiv no sti ma eks tre mi sti~ kih gru pa jer ni je is kqu ~e no da me te te ro ri sti~ kih na pa da bu du i u Sr bi ji. – O~i gled no je da po sto ji la tent na opa snost od te ro ri zma na na {em pro sto ru – oce nio je Da ~i}, i do dao da je pro -

te klih go di na po sto ja la ten den ci ja da se s ovog pod ru~ ja re gru tu ju te ro ri sti, a na we mu

sad na ve ha bi je i eks tre mi sti~ ke gru pe „tre ba obra ti ti vi {e pa `we”.

mu s pred stav ni ci ma ame ri~ ke slu `be FBI i ko le ga ma iz Bo sne i Her ce go vi ne, a da se s

Po vra tak srp ske po li ci je na Ko so vo ne re a lan Od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra da li je re al no o~e ki va ti po vra tak pri pad ni ka srp ske po li ci je na Ko so vo, Da ~i} je ta kvu mo gu} nost od ba cio iako je po Re zo lu ci ji 1244 bi la pred vi |e na, re kav {i da „ne tre ba pod gre va ti la `ne na de”. – To bi bi lo is prav no i u skla du s Re zo lu ci jom 1244, ali mi slim da ni je mo gu }e spo ve sti u re al no sti – re kao je Da ~i}, ko ji je i li der SPS-a. On je do dao da Re zo lu ci ju 1244 sva ko shva ta na ni je bi lo te ro ri sti~ kih ak ci ja, ali u po sled we vre me u re gi o nu je bi lo ta kvih ak ci ja, pa

svoj na ~in pa je ~ak i Me |u na rod ni sud u Ha gu, do no se }i od lu ku o to me da je pro gla {e we ko sov ske ne za vi sno sti u skla du s tom Re zo lu ci jom, u~i nio prav ni iz u ze tak. – Mi, me |u tim, ni ka da ni smo re a li zo va li mo gu} nost da na Ko so vo vra ti mo oko hi qa du pri pad ni ka na {e po li ci je i dru gih sna ga, {to je Re zo lu ci ja pred vi de la, i za to ne ve ru jem da je to sa da mo gu }e – po no vio je Da ~i}.

Da ~i} je do dao da su pred stav ni ci MUP-a Sr bi je ne dav no ima li raz go vor na tu te -

pred stav ni ci ma Sa ra je va po se ban sa sta nak o~e ku je sle de }e ne de qe.

Liht: Psi ho za pra zne ~a {e Pred sed ni ca Spoq no po li ti~ kog sa ve ta MSP-a Sr bi je So wa Liht ka `e da Sr bi ja ni je od bi je na za kan di da tu ru u EU ve} je do bi la „ne ku vr stu uslov ne kan di da tu re”. Ona je u emi si ji „Ho }u da znam” B-92 re kla da ni ko u EU ni je za to da se Sr bi ji od bi je kan di da tu ra ve} sa mo da se od lo `i. So wa Liht o~e ku je da }e }e u mar tu bi ti pro ce wen na pre dak Sr bi je i da }e Evrop ski sa vet sa mo pre po ru ~i ti da se od lu ka do ne se bez po seb ne ras pra ve. – Za ni mqi vo da su svi na {i me di ji za kqu -

~i li da je Cr na Go ra do bi la uslov ni da tum, a da smo mi od bi je ni od kan di da tu re, i ta vr sta iz ve {ta va wa, ne sa mo me di ja je, po me ni, iz raz ~ud ne psi ho ze u ko joj Sr bi ja `i vi i ko ja me ne bri ne. To je psi ho za per ma nent ne pra zne ~a {e. Mi una pred tvr di mo da smo ne {to iz gu bi li iako de fak to to ni smo iz gu bi li. Ta~ no je da ni smo do bi li kan di da tu ru, ali nam ni ko ni je re kao vi ne }e te sa da do bi ti kan di da tu ru, ~e ka }e te ne ki sle de }i pe riod – re kla je So wa Liht. – Ge ne ral no, po li ti~ ka eli ta je, u ve li koj me ri, od go vor na za kon fu -

zi ju, ali ne sa mo to, Bilt i Fra ti ni s jed ne stra ne, ne ma~ ki stav s dru ge, Fran cu ska s tre }e, sta la uz Ne ma~ ku, ~u di mo se za {to. Ono {to je za nas bit no je da shva ti mo za {to je na ma ta evro in te gra ci ja va `na. Po ru ka ko ja se {a qe je da je da je Sr bi ja ozbiq na, sta bil na ze mqa, da joj EU da je ka di ta du ru, da do kra ja idu }e go di ne otva ra pre go vo re. Pred sed ni ca Spoq no po li ti~ kog sa ve ta je re kla da je ze mqa sa sta tu som kan di da ta „mno go ma we iz lo `e na opa sno sti ma da joj se do ve de u pi ta we bez vi zni re `im”.

poslani^ke teme

Dva gla sa ta mo-va mo Ras pra va o bu xe tu za na red nu go di nu tre ba lo bi da po~ ne na red nog po ne deq ka da bi se 29. de cem bra oba vi lo gla sa we o ovom kqu~ nom go di {wem do ku men tu. Stran ke vla da ju }e ko a li ci je uglav nom su se iz ja sni le da }e bu xet po dr `a ti, a ko na ~an stav jo{ uvek ni je sti gao iz SVM-a, ko ji u par la men tu bro ji ~e ti ri po sla ni ka. Bu xet se usva ja ap so lut nom ve }i nom, {to zna ~i gla som 126 par la men ta ra ca. Vla da ju }a ko a li ci ja bro ji 128 po sla ni ka pa bi joj, u slu ~a ju da SVM ot ka `e „qu bav“, ne do sta ja la dva gla sa. A u skup {tin skim klu pa ma se de upra vo dva ne za vi sna po sla ni ka – Jo van Da mja no vi} i Ve sna Pe {i}, ko je bi vla da ju }a ko a li ci ja mo gla „za mo li ti“ da joj pri tek nu u po mo}.

Pred lo `e nim bu xe tom ne }e bi ti za do voq ni ni sa mi par la men tar ci, bez ob zi ra na stra na~ ku pri pad nost, po {to se vi zi ja o to me ko li ko Skup {ti na tre ba da po tro {i u na red noj go di ni ne po du da ra s Vla di nim pred lo gom. Po vi |e wu iz vr {ne vla sti, Skup {ti ni }e bi ti do voq no 3,3 mi li jar de di na ra, {to je 1,4 mi li jar du vi {e ne go ove go di ne. Pre ne go {to je pred log bu xe ta sti gao pred po sla ni ke, u igri su bi le raz li ~i te ci fre. Ta ko je, po zah te vu or ga ni za ci o nih je di ni ca, bu xet tre ba lo da do stig ne 4,8 mi li jar de di na ra, po tom je Ad mi ni stra tiv ni od bor usvo jio pred log od 4,2 mi li jar de, na su prot pr vo bit noj Vla di noj po nu di od 2,8 mi li jar de.

Voj vo di na i agrar „te sti ra ju” bu yet Po sla ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra ju ~e su do bi li u ru ke pred lo è ni bu xet za na red nu go di nu. [ef klu ba ma wi na i funk ci o ner SVM-a Ba lint Pa stor tvr di za „Dnev nik“ da ni su jo{ uvek za u ze li ni ka kav zva ni ~an stav stran ke na tu te mu. – Sa da ana li zi ra mo bu xet. Po {to ima jo{ ne de qu da na do po ~et ka ras pra ve, mi slim da ne }e mo is tr ~a va ti sa sta vo vi ma, dok se Pred sed ni {tvo SVM-a ne od re di – uka zu je Pa stor. Na pi ta we da li im je dr àv ni se kre tar Du {an Ni ke zi} pre zen ti rao ci fre ve za ne za Voj vo di nu, Pa stor ka è da ni su „do tih de ta qa ana li zi ra li jer je ta da bu xet bio u fa zi na cr ta“. – Ali on je tvr dio da je bu xet u skla du s Usta vom, {to se ti ~e po zi ci ja Voj vo di ne. Re kli smo mu da nas in te re su je jo{ i da li }e bi ti is pla }e ne sub ven ci je po qo pri vred ni ci ma ko ji ima ju od 30 do 100 hek ta ra ze mqe, po {to im je le tos obe }a no da }e ih do bi ti do kra ja ja nu a ra sle de }e go di ne. Ni ke zi} je re kao da su te pa re pla ni ra ne, kao {to su pla ni ra ne i za subvne ci je za sle de }u go di nu. „Dnev nik“ je in te re so va lo i da li je SVM iz veo ne ku „svo ju“ ra ~u ni cu, {ta je to {to bi po me ri lu oba ve ze pre ma Voj vo di ni bi la ustav na ci fra za 2012. go di nu. – Za i sta to ni smo ra ~u na li jer ni smo mo gli zna ti ko li ki }e bi ti pri ho di i ras ho di. Za nas je bit no, kao i do sa da, da se de fi ni {u osnov ne pret po stav ke za eko nom ski raz voj Voj vo di ne. To }e mo ana li zi ra ti do na red nog po ne deq ka,

da vi di mo da li }e to bi ti omo gu }e no. Uko li ko ho }e, si gur no }e mo gla sa ti za bu xet.

Po vo dom di le me o to me ka ko se SVM ose }a u po zi ci ji ka da je je di na stran ka iz vla sti ko ja jo{ uvek ni je za u ze la stav o bu xe tu, Pa stor pod se }a na to da je ta ko bi lo i pret hod nih go di na i da to ni je ni {ta spe ci fi~ no. – A na{ stav je pred vi dqiv, kao {to je bio slu ~aj pret hod nih go di na, ka da je bu xet bio an ti voj vo |an ski, ka da je one mo gu }a vao raz voj Voj vo di ne, on da smo pod no si li amand ma ne i raz go va ra li s part ne ri ma da se oni usvo je. Ka da i na kon tih raz go vo ra ni smo mo gli da se do go vo ri mo, pre dve go di ne smo bi li pri nu |e ni na to da gla sa mo pro tiv. Ako bu de sve u re du u ve zi s Voj vo di nom i po qo pri vre de om, a to je na ne ki na ~in isto, on da }e mo si gur no po dr `a ti bu xet. Na ma ni je ciq da ne gla sa wem za bu xet iza zo ve mo de sta bi li za ci ju sa da ka da bi tre ba lo da se u~i ni sve za rad do bi ja wa kan di da tu re za ~lan stvo u EU. Ali, s dru ge stra ne, mi kao prin ci pi jel na stran ka ne mo `e mo od stu pi ti od sta vo va ko je smo za stu pa li od 2006. go di ne ka da je ovaj Ustav do net – pod vu kao je Pa stor.

No vo za du ì va we Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta na sta vqa ju da nas sed ni cu ras pra vom o tri za kon ska pred lo ga, ko ji ma se pred vi |a za du ì va we dr à ve u ukup nom iz no su od 83 mi li o na evra. Re~ je o za du ì va wu kod Ko mer ci jal ne ban ke u iz no su od 13 mi li o na evra u di nar skoj pro ti vred no sti za ku po vi nu zgra de „Aero in è we rin ga” i ra do ve na we nom re no vi ra wu za po tre be sme {ta ja Pr vog osnov nog su da. Po sla ni ci }e raz mo tri ti i pred log za du ì va wa od 45 mi li o na evra kod KfW-a iz Frank fur ta na Maj ni za pro gram re ha bi li ta ci je si ste ma da qin skog gre ja wa u Sr bi ji, i kod iste ban ke u iz no su od 25 mi li o na evra za pro gram vo do snab de va wa i ka na li za ci je u op {ti na ma sred we ve li ~i ne u Sr bi ji. Na te ku }oj sed ni ci, za po ~e toj 15. de cem bra, po sla ni ci raz ma tra ju 21 ta~ ku dnev nog re da. Osta lo je da ras pra vqa ju o ra ti fi ka ci ji {est me |u na rod nih spo ra zu ma, kao i o fi nan sij skim pla no vi ma Agen ci je za ener ge ti ku za ovu i na red nu go di nu.

Za bra na taj nih i pa ra voj nih udru `e wa Kao po sled wa ta~ ka dnev nog re da ove se si je pred po sla ni ci ma }e se na }i iz me ne i do pu ne za ko na o Ustav nom su du. Wi ma je pred vi |e no da ubu du }e ova sud ska in stan ca od lu ~u je kroz tri „or ga ni za ci o na“ ni voa. Naj va `ni je od lu ke i da qe se do no se na sed ni ca ma USS-a u pu nom sa sta vu, i to ve }i nom gla so va. To su me ri tor ne od lu ke u po stup ku oce wi va wa ustav no sti i za ko ni to sti, one ko je se od no se na za bra nu ra da po li ti~ ke stran ke, sin di kal ne or ga ni za ci je, udru `e wa gra |a na ili ver ske za jed ni ce, kao i od lu ke o po sto ja wu po vre de Usta va od pred sed ni ka Sr bi je. Sve dru ge od lu ke do no si }e ve li ko ve }e, na ~i jem ~e lu je pred sed -

nik USS-a i bro ji se dam su di ja, kao i ma lo ve }e, s tro je su di ja. Bi }e usta no vqe na dva ve li ka ve }a, a o bro ju ma lih ve }a bi }e do ne ta od lu ka za vi sno od go di {we po tre be. I ma lo i ve li ko ve }e mo ra }e od lu ke da do no se jed no gla sno, u su prot nom, pred met }e se mo ra ti na }i na sed ni ci USS-a u pu nom sa sta vu. U pred lo è nim iz me na ma do dat je no vi ~lan ko jim se pre ci zi ra da }e, u slu ~a ju zah te va za za bra nu taj nog ili pa ra voj nog udru è wa, USS svo jom od lu kom utvr di ti da je de lo va we ta kvog udru è wa za bra we no Usta vom. USS u tom slu ~a ju mo è od re di ti me re ko je su neo p hod ne da se spre ~i de lo va we taj nog ili pa ra voj nog udru è wa. S. Stan ko vi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

utorak20.decembar2011.

BRAN KO RU @I], PRED SED NIK IO SPS-a

Ja nu ar – me sec li der ske kom bi na to ri ke – O~ekujem da se buxet Srbije, ina~e najva`niji zakon u svakoj dràvi, i ove godine usvoji u minut do dvanaest, odnosno 29. ili 30. decembra, {to ne treba da bude na ~ast nama u parlamentu ve} Vladi Srbije koja, naàlost, zbog objektivnih okolnosti uvek u|e u docwu sa slawem ovog zakona. U svakom slu~aju, boqe je da po{aqu sadràjan i kvalitetan tekst, koji }e biti refleksija te`we ka makroekonomskoj stabilnosti, pa i ako se zakasni, nego da se brzopleto po{aqe predlog koji ne bi odisao interesom zadovoqewa svih javnih funkcija dràve Srbije – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ {ef poslani~kog kluba SPS–JS-a u republi~kom parlamentu i predsednik IO socijalista Bran ko Ru ì}. On ocewuje da, i ako bi se desilo da zbog zahteva vojvo|anskih stranaka vezanih za finansirawe Vojvodine buxet ne dobije ve}inu, to ne}e izazvati prevremene izbore. l Na ja vqu ju se kon sul ta ci je o iz bo ri ma i kom bi na to ri ci li de ra vla da ju }ih stra na ka na kon ja nu ar skih pra zni ka. Da li su ve} ot po ~e li ta kvi kon tak ti DS-a i SPS-a, s ob zi rom na to da ste de mo kra te pro gla si li stra te {kim part ne rom? – Naravno, u vi{e navrata su i predsednici stranaka Ivi ca Da ~i} i Bo ris Ta di} iskazali jasnu opredeqenost ka strate{kom

kojoj predizbornoj koaliciji u kojoj }e SPS biti nose}i stub. Ono {to }e gra|ani kao nosioci suvereniteta odlu~iti na birali{tima, naravno da }e odrediti postizborna opredeqewa svih aktera na politi~koj sceni, pa i SPS-a, zajedno s partnerima iz predizborne koalicije. U svakom slu~aju, opredeqenost nam je jasna – socijalno pravedna, ekonomski razvijena Srbija evropskih vrednosti, ali i ona koja }e insistirati na svojoj dr`avotvornoj orijentaciji. l Da li se qu qa „ m i n i - k o a l i c i j a “ SPS–PUPS–JS-a, s ob zi rom na to da je dan od part ne ra, pen zi o ner ska stran ka, sve vre me go vo ri i o mo gu} no sti sa mo stal nog iz la ska? – Ne bih se opredeqivao dok nadle`ni organi tih stranaka ne donesu odluke, a demokratsko pravo svake politi~ke partije je da opredequje svoj na~in bitisawa na politi~kom nebu. Jasno je da je SPS nose}i stub te koalicije i da je ona izdr`ala zub vremena, pozitivno uticala na mnoge dru{tvene procese, koji su se re{avali u mandatu ove vlade. Naravno da o~ekujem da se, osim JS-a, s kojim imamo odli~nu saradwu i partnerske odnose, i PUPS, s kojim je saradwa istog kvaliteta,

Da ~i }a za pre mi je ra l Uko li ko po be di va {a stra te {ka ko a li ci ja DS-a i SPS-a, u bi lo ko joj va ri jan ti iz la ska na iz bo ri ma, da li je li der so ci ja li sta vi |en za pre mi je ra? – Smatram da su gra|ani vrhovni politi~ki arbitar, ali i da je predsednik Da~i} svojim dosada{wim zalagawem, sposobno{}u, preuzimawem odgovornosti i hrabro{}u dokazao i pokazao koji su wegovi li~ni dometi, ali i dometi SPS-a. U interesu gra|ana Srbije je da jedan takav lider zauzme jednu od najodgovornijih pozicija u politi~kom estabili{mentu dr`ave. l Zna ~i, kan di da tu ra Da ~i }a za pre mi je ra? – To smo u vi{e navrata rekli i smatramo da nema ni{ta prirodnije od takvog predloga, ne zbog SPS-a, ve} zbog gra|ana, a uveren sam u to da ni politi~ki partneri, pa ~ak i neki oponenti, ne bi imali ni{ta protiv. partnerstvu, i ono nije mrtvo slovo na papiru, ve} daje rezultate u mandatu ove Vlade Srbije. Strate{ko partnerstvo je vi{edimenzionalno i po raspisivawu izbora imamo obavezu da donesemo odluku o tome na koji na~in, i u kojem formatu izlazimo na wih, dakle u

uskoro izjasni o svom na~inu u~e{}a na izborima. Spremni smo da nastavimo saradwu, a evidentno je da je SPS jedina vladaju}a politi~ka opcija koja je u vremenu trajawa ove vlade Srbije pokazala sposobnost, agilnost, odgovornost, i zahvaquju}i tome nam je po-

dignut rejting i utemeqenost u bira~kom telu Srbije. l U man da tu Vla de ko ji stal no po mi we te, da li je pao je dan od we nih stu bo va na ko jem je for mi ra na, a to je obe }a we gra |a ni ma – i EU i Ko so vo, od no sno i evrop ske in te gra ci je i za {ti ta na ci o nal nih in te re sa?

– Ni na koji na~in ne bih rekao da je ta politika pala, ve} da su izneverena o~ekivawa, ne zato {to su Vlada Srbije ili politi~ka elita bili neiskreni, ve} iskqu~ivo zbog neiskrene refleksije zbog te{ke politi~ke i ekonomske situacije u EU. Dakle, neiskrene refleksije i odgovora prema te`wama Srbija za ulazak u EU dolaze odatle. Stvari prosto treba nazvati pravim imenom i definisati {ta to EU zahteva od Srbije da bi dobila status kandidata za punopravno ~lanstvo. Videli smo da je to bila jedna epizoda, a siguran sam da }e ta serija koja se zove evropske integracije nastaviti svoje trajawe i, isto tako, da }e i budu}a vlada biti vlada kontinuteta u odnosu na jedan od strate{kih ciqeva Srbije, a to je ulazak u EU. Taj ciq ne sme biti ni na koji na~in pra}en odustajawem od na{e dràvotvorne orijentacije jer nas na to obavezuje i najvi{i pravni akt zemqe, a, naravno, i me|unarodni pravni poredak. Iako je 9. decembra ishod bio nezadovoqavaju}i, moramo da konstatujemo da smo svi, vrh dràve s predsednikom Republike, i vladaju}a koalicija, dakle i SPS, insistirali na onome za {ta nas neki iz opozicije kritikuju – istrajavawu na dràvotvornoj orijentaciji, uz te`wu da u|emo u EU. l Ho }e te li u is toj ko a li ci ji iza }i na re pu bli~ ke i po kra jin ske iz bo re? – Da, mi }emo imati krovnu, strate{ku koaliciju o kojoj }emo

se opredeliti po raspisivawu izbora. Dozvoli}emo, kao {to je ranije bio slu~aj, da se na lokalnom nivou na{a partijska rukovodstva opredele da je pro{ire, ili ~ak suze. [to se ti~e pokrajinske koalicije, nakon Pokrajinskog odbora }e i gradski odbori SPS-a zauzeti stav o na~inu izlaska na te izbore. l Ho }e te li, uz ve te ra ne, do da ti jo{ ne ko ga u tu „krov nu ko a li ci ju“? – Postoji mogu}nost da ona bude {ireg spektra, ali je preuraweno govoriti, mada se polako sla`e taj mozaik za dono{ewe odluke. l S ozi rom na sva pre pu ca va wa SNS-a i SPS-a o to me ko s ki me ni ka da ne bi bio u cen tral nohj vla sti, po sto ji li mo gu} nost da se u lo ka lu na |e te za jed no u iz bor noj tr ci? – Na ponovqenim izborima u Prijepoqu, ne u predizbornoj, ali u postizbornoj su se na{li i DS, SPS, SDPS i SNS. Ta koalicija je pre mesec dana pala. Ta

Ne moè nijedna stranka da kaè da ne}e sara|ivati u formirawu vlasti s nekom drugom jer i danas u lokalu imamo saradwu SRS-a, DS-a i SPS-a, zatim DS-a i SNS-a, pa URS-a i SRS-a opcija u lokalu sa SNS-om, po meni, nije realna, a o postizbornoj saradwi u lokalu je rano pri~ati i tu se radi o interesima gra|ana po lokalnimm samoupravama. Ne moè nijedna stranka da kaè da ne}e sara|ivati u formirawu vlasti s nekom drugom jer i danas u lokalu imamo saradwu SRS-a, DS-a i SPS-a, zatim DS-a i SNSa, pa URS-a i SRS-a, i u tom smislu ne treba me{ati strate{ki pravac profilisawa politike na centralnom nivou u odnosu na lokalni, koji zadovoqava primarne interese gra|ana koji tu ìve. l Osta je li mart za ras pi si va we, i ka ko se po mi we, 6. maj kao da tum odr à va wa iz bo ra? – To je krajwi datum koji figurira zbog Ustavom i zakonom definisanih pravila, ali moè se desiti da se izbori odigraju krajem aprila. U svakom slu~aju, o~ekujem ih u redovnom roku. Dra gan Mi li vo je vi}

Voj vo di na i Bre ta wa ja ~a ju sa rad wu U okviru budu}e regionalne saradwe Vojvodine i Bretawe, prednost }e biti data poqoprivredi i prehrambenoj industriji, privrednim grana po kojima su obe regije prepoznatqive, re~eno je ju~e u Novom Sadu prilikom potpisivawa memoranduma o razumevawu izme|u na{e pokrajine i tog francuskog regiona. Tim dokumentom, koji su potpisali predsednik Pokrajinske vlade Bo jan Paj ti} i potpredsednik Regionalnog ve}a Bretawe Mi {el Mo ren, predvi|eno je i ja~awe odnosa dveju regija i u turizmu, me|uuniverzitetskoj i kulturnoj saradwi, kao i u privla~ewu francuskih investicija. U tom pogledu je za Srbiju u celini veoma zna~ajno nedavno otvarawe Kancelarije Vojvodine u Briselu jer }e ta institucija, u neposrednim kontaktima s kancelarijom Bretawe u sedi{tu EU, omogu}iti efikasnije veze s budu}im investitorima, saglasili su se Pajti} i Moren.

REKLI SU Jo va no vi}: Hit na sed ni ca par la men ta Liberalno-demokratska partija zatra`ila je ju~e sednicu Skup{tine Srbije na kojoj bi se pre kraja godine razgovaralo o izazovima koji su pred Srbijom i „normalnom” ulasku u izbornu kampawu. Time bi se, kako je rekao lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi}, „poku{alo formulisawe politike koja bi spre~ila da naredni meseci budu finale propasti dru{tva u svakom smislu”. „Zemqa je bez ozbiqne parlamentarne rasprave o kqu~nim problemima osu|ena na sve nepodno{qivije pona{awe vlasti i li-

dera vladaju}e koalicije„. „Javnost se neprestano truje i zbuwuje iluzijama o novim crvenim linijama, carskim rezovima, prizivaju se Staqin i ^er~il, pri~a o modelu dve Nema~ke i uporno podme}e falsifikat da je Srbiji neko iz Evrope ispostavio nove uslove, a da su na{i lideri odbranili teritorijalni suverenitet na Kosovu, pozivawem na Rezoluciju 1244”, ocenio je Jovanovi}.

Pet ko vi}: Da se okre ne mo se bi Portparol DSS -a Pe tar Pet ko vi} izjavio je ju~e da je pravi momenat da se Srbija okrene sebi i svojim interesima i saop{ti Briselu da wen ciq nije ulazak u Evropsku uniju. Petkovi} je na konferenciji za novinare dodao da Srbiji na prvom mestu treba da bude wen razvoj, ali i da je potrebno da ekonomski sara|uje sa zemqama ~lanicama EU. – Ukoliko se Srbija ne okrene sebi, ukoliko wen ciq nije ona sama i wen razvoj, onda ne mo`emo na pravi na~in da branimo i {titimo svoje dr`avne i nacionalne

interese – naglasio je Petkovi}. On je ocenio da su posledice troipogodi{we politike da Evropa nema alternativu „vi{e nego porazne” i da se danas vidi da aktuelna vlast „kandidaturu pla}a teritorijom” i uspostavqa granicu sa svojom ju`nom pokrajinom. „Pitawe je da li bi ta tre}erazredna Evropska unija onda bila namewena Srbiji ukoliko uop{te dobije status kandidata „, naveo je portparol DSS-a.

ekonomija

utorak20.decembar2011.

dnevnik

NE MA^ KA KOM PA NI JA „ME LER” PRO [I RI LA PRO IZ VOD NE PO GO NE

Zre wa nin ci opre ma ju Evrop sku uni ju Ne ma~ ka kom pa ni ja “Me ler pro tek tiv si stem“, ko ja u zre wa nin skoj in du strij skoj zo ni “Ba gqa{” po slu je od 2004. go di ne, sve ~a no je ju ~e, u pri su stvu gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Mi le te Mi haj lo va i we go vog po mo} ni ka Pre dra ga Stan ko va, otvo ri la no vi pro iz vod ni deo, ~i me su pro {i re ni ka pa ci te ti ove fa bri ke za iz ra du za {tit ne i rad ne ode }e spe ci jal nih na me na, od no sno ba li sti~ ke opre me, uglav nom pan ci ra za voj sku i po li ci ju. Vred nost po sled we in ve sti ci je, ka ko je na veo di rek tor Zo ran Po po vi}, iz no si 300.000 evra, dok je “Me ler” do sa da ukup no ulo `io bli zu tri mi li o na evra u svo ju pro iz vod wu u Zre wa ni nu. Osim {to su stvo re ni uslo vi za po ve }a we pro iz vod nih ka pa ci te ta, no va in ve sti ci ja obez be di la je

i us po sta vqa we vi {e stru ke kon tro le kva li te ta u pro iz -

vod nom lan cu i pri me nu prin ci pa “Pro iz vod wa bez gre {ke”.

U sklo pu tog pro jek ta uspe {no je ovog me se ca za vr {e na pro ce na i ser ti fi ka ci ja uskla |e no sti po slo va wa i pro iz vod we sa stan dar di ma. – Po go ne smo pro {i ri li za 750 kva dra ta i u po sled wih {est me se ci za po sli li smo i ob u ~i li 50 no vih rad ni ka. Ovo pro {i re we ni je to li ko bi lo u funk ci ji po ve }a wa pro iz vod we, ko li ko u obez be |i va wu bo qih uslo va za rad za po sle nih, {to de man tu je pri ~e ko je su se pre iz ve snog vre me na po ja vqi va le u jav no sti – re kao je Po po vi}, i na gla sio da “Me ler” tre nut no za po {qa va 250 qu di, uglav nom `e na, i da se ce lo ku pan asor ti man ode }e za jav ne slu `be, Hit nu po mo}, voj sku i po li ci ju iz vo zi u ze mqe Evrop ske uni je. Do sa da se, ina ~e, o ovom spe ci ja li zo va nom tek stil nom ko -

POT PI SAN ME MO RAN DUM O SI GUR NI JEM TRAN SPOR TU

drum skog tran spor te ra s Upra vom ca ri na uz po mo} sa vre me ne in for ma ci o ne teh no lo gi je skra ti }e vre me ~e ka wa, ko je je mno ge pre vo zni ke skre ta lo s prav ca ko ji ide kroz Sr bi ju, upr kos to me {to je kra }i i po

ne ko li ko sto ti na ki lo me ta ra, i upu }i va lo na za o bi la zne sa o- bra }aj ni ce. Spo ra zu mom je po ve }an i ga rant ni ni vo s 50.000 do la ra na 60.000 evra, {to sve do ~i o ve }oj si gur no sti sa o bra }a ja u Sr bi ji. Na me ra je da se Sr bi ja {to je mo gu }e vi {e pri bli ì EU i da se re gion u~i ni pro spe ri tet ni jim. Ge ne ral ni se kre tar Me |u na rod ne uni je drum skih tran spor te ra Mar tin Mar mi ka è da ra ~u na na po boq {a we sa o- bra }a ja kroz Sr bi ju za to {to se 90 od sto ro be pre vo zi dru mom. Me |u tim, vo za ~i ma ka mi o na ni je do vo qan sa mo br ì pro laz kroz ca ri nu, à le se na vi so ke

ce ne pu ta ri ne, upr kos to me {to su one iz jed na ~e ne za do ma }e i stra ne re gi star ske ta bli ce, za tim na ve li ke tro {ko ve par ki ra wa i jo{ uvek ne kom ple ti ran tran se vrop ski sa o bra }aj ni Ko ri dor 10.

U Sr bi ji naj ve }a so lar na elek tra na na sve tu? Luk s em b ur { ka kom p a n i j a „Se cu rum equ ity part ners„ od lu ~i la je da is ko ri sti ener get ski po ten ci jal Sun ~e vog zra ~e wa, ko ji je u Sr bi ji tre }i nu ve }i ne go u sred woj Evro pi, i da sre di nom 2013. na ju gu ze mqe po~ ne iz grad wu naj ve }eg so lar nog par ka na sve tu, vred nog bli zu tri mi li jar de do la ra. Pla n i r a n o je da pa n e l i ukup ne in sta li sa ne sna ge 1.000 me ga va ta bu du po sta vqe ni na oko 3.000 hek ta ra, ta ko da }e bu du }a so lar na elek tra na bi ti dvo stru ko ve }a od sa da {weg svet skog li de ra – ka li for nij skog so lar nog par ka sna ge 500 me ga va ta. Si gur no je i da ova kav tip pro jek ta po sta vqa Re pu bli ku Sr bi ju na pr va me sta svet ske ener get ske ma pe. Na da q e, ve l i ~ i n a in v e s ti c i j e mo `e pri vu }i niz dru gih stra nih ula ga wa u sek tor ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, i ne sa mo

u taj sek tor, ka `u u kom pa ni ji a pre n o s i in t er n et-por t al „eKa p i j a.com”. Osim iz u z et n o po v oq n og ge o g raf s kog po l o `a ja, ko ji je od ve li kog zna ~a ja bu du }i da je ciq kom pa ni je „Se cu rum equ ity part ners” pr ven stve no iz voz elek tri~ ne ener gi je, va `no je na po me nu ti i da je u Sr bi ji in ten zi tet Sun ~e ve ra di ja ci je me |u naj ve }i ma u Evro pi. U po re |e wu s Ne ma~ kom, ze mqom ko ja je naj na pred ni ja u ovom sek to ru na svet skom ni vou, po ten ci jal je ve }i go to vo 40 po sto. Po pla no vi ma kom p a n i j e, re a l i z a c i j a ovog pro jek ta tre ba lo bi da po~ ne ve} od ja nu a ra sle de }e go di ne. Pro ce we no je da }e do bi ja we svih po treb nih do zvo la bi t i za v r { e n o do sre d i n e 2013, ka da bi tre ba lo da po~ ne iz grad wa so lar nog par ka i we go vo pri kqu ~e we na di stri bu tiv ni si stem, ko je bi se fa zno od vi ja lo do 2015. go di ne.

Drum ski tran spor te ri su za in te re so va ni za to da i ubu du }e sa se ve ra Evro pe na jug i ju go i stok kon t i n en t a pu t u j u kroz Sr bi ju jer je pu to va we kra }e

Cen tar kom pa ni je Po re ~i ma Zo ra na Po po vi }a, Zre wa nin bi u na red nih de set go di na tre ba lo da po sta ne glav ni evrop ski cen tar “Me le ra”. Do dao je da }e se, na kon po boq {a wa teh ni~ kih uslo va pro iz vod we, fo ku si ra ti na raz voj qud skih re sur sa, edu ka ci ju i stru~ no usa vr {a va we za po sle nih. (SIRV), ko ji je upo zo rio na to da se u zre wa nin skom po go nu kr {e pra va rad ni ka. Sin di kal ci su tvr di li da se rad ni ci `a le na ne re al ne nor me, neo d go va ra ju }e za ra de i po re me }e ne me |u qud ske od no se. SIRV je

pri ma ju pla te is pod mi ni mal ca, pro se~ na za ra da je oko 20.000 di na ra, a re gres i to pli obrok su iz u zet no ma li. U “Me le ru” su, me |u tim, de man to va li sve te na vo de. @. Ba la ban

Ha ke ri spre~eni u pqa~ ki

dor 4 kroz Ru mu ni ju i Bu gar sku, ot ka ko su ubr za ni ra do vi na iz grad wi mo sta iz me |u Vi di na i Ka la fa ta. Stru~ wa ci opo mi wu na to da bi, ako Ko ri dor 4

Od pu ta ri ne 300 mi li o na evra Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} ka `e da je va `no da Ko ri dor 10 za `i vi u na red ne dve go di ne i da oko mi lion ka mi o na ko ji {e ta ju Evro pom pre ma Tur skoj pro |u kroz na {u ze mqu i osta ve nam go di {we iz me |u 100 i 150 mi li o na evra, ~i me bi se udvo stru ~io ne to de vi zni pri liv od pu ta ri ne. Ve} da nas od pu ta ri ne in ka si ra mo oko 150 mi li o na evra go di {we, a ka da se iz gra de svi auto pu e tvi, o~e ku je se dvo stru ko vi {e nov ca. Mi ni star je iz ra ~u nao da }e, ka da se za vr {i i kom ple tan pu sti u sa o bra }aj, Ko ri dor 10 za de set go di na bi ti is pla }en.

ne ko li ko sto ti na ki lo me ta ra. Me |u tim, ako je tre ba lo ~e ti ri go di ne da se ubr za ko mu ni ka ci ja s ca ri ni ci ma, ko li ko }e tek tre ba ti za re {a va we osta lih pro b le m a? Ko r i d o r u 10 naj o zbiq ni je kon ku ri {e Ko ri -

sa op {tio i da po slo vod stvo ~e sto pri mo ra va za po sle ne da ra de pre ko vre me no i po 100 sa ti, a da “za bo ra vqa” to pri li kom ob ra ~u na pla ta. Ne ki rad ni ci, upo zo ra va li su u sin di ka tu,

PO ^E LA ZA ME NA BLO KI RA NIH KAR TI CA

Mi lion ka mi o na ~e ka Ko ri dor 10 Na kon ~e ti ri go di ne za jed ni~ kog ra da, Pri vred na ko mo ra Sr bi je, Upra va ca ri na i Me |u na rod na uni ja drum skih tran spor te ra pot pi sa li su Me mo ran dum o raz u me va wu, ko ji tre ba da do pri ne se na pret ku pri me ne sa vre me nih in for ma ci o nih teh no lo gi ja u po stup ku tran zi ta ro be i te ret nih vo zi la na ca rin skom pod ru~ ju u ze mqi, te bo qim i si gur ni jim uslo vi ma tran spor ta na gra ni~ nim pre la zi ma. Po oce ni eko no mi sta, Me mo ran dum }e do pri ne ti una pre |e wu tran spor ta ro be po Sr bi ji i ma wem za dr `a va wu na gra ni ca ma. Elek tron ska ko mu ni ka ci ja

lek ti vu, ko ji svu pro iz vod wu iz vo zi u Ne ma~ ku, ma lo zna lo u do ma }oj jav no sti. Pre ne ko li ko me se ci me nax ment se na {ao na uda ru Sin di ka ta in du strij skih rad ni ka Voj vo di ne

pred u hi tri Ko ri dor 10, Sr bi ja mo gla iz gu bi ti evrop ski tran zit. Iz grad wa Ko ri do ra 10 stal no se pro du à va. âk ni „Ko ri do ri Sr bi je” kao in ve sti tor ne kri ju ne za do voq stvo iz vo |a ~i ma ra do va na iz grad wi obi la zni ce oko Di mi trov gra da i de o- ni ce od Pi ro ta do bu gar ske gra ni ce, ko ja je po ve re na „Al pi ni„, jer po sao ne }e za vr {i ti u ugo vo re no vre me, do apri la sle de }e go di ne. Ta ko je mo gu }e da i po sled wi u ni zu da tih ro ko va za za vr {e tak Ko ri do ra, kraj 2013, ne bu de is po {to van. Ka sni i iz grad wa ju `nog kra ka ko ri do ra. Jo{ ni je za vr {en ni ten der za do sta vqa we po nu da, ~i ji rok je pro du èn do po lo vi ne ja nu a ra 2012, {to zna ~i da ne ma put nog Ko ri do ra do 2014. Drum ski tran spor te ri su za in te re so va ni za vo `wu kroz Sr bi ju pa se iz grad wa auto pu te va mo ra ubr za ti. R. Da u to vi}

Ban ke u Sr bi ji po ~e le su ju ~e da za me wu ju plat ne kar ti ce ko je su pre ven tiv no blo ki ra le zbog spre ~a va wa mo gu }ih zlo up tre ba jer je iz ve stan broj kar ti ca bio kom pro mi ti van. Kar ti ce je pro {le sed mi ce blo ki ra lo ne ko li ko naj ve }ih ba na ka u ze mqi, me |u wi ma Raj faj zen, Uni Kre dit, Ko mer ci jal na i Hi po Al pe-Adri ja. R a j f a j z e n ban ka je sa op {ti la da je, po sle pre ven tiv ne blo ka de od re |e nog bro ja plat nih kar ti ca, pr vu ko li ~i nu za me we nih kar ti ca kli jen ti ma uru ~i la ve} ju ~e, a za me nu svih blo ki ra nih kar ti ca mo gu o~e ki va ti u na red nih ne ko li ko da na. Kli -

Po vo dom ak tu el nog pro ble ma ko ji je na stao u ve zi s blo ka dom od re |e nog bro ja plat nih kar ti ca, Raj faj zen ban ka je skre nu la pa `wu na to da je pro blem re gi o nal nog ka rak te ra, jer su sli~ ne blo ka de ura |e ne i u ve li kom bro ju ze ma qa u okru `e wu – u Hr vat skoj, Bo sni i Her c e g o v i n i, Bu gar skoj, Ru mu ni ji i Ma |ar skoj. „U ovoj van red noj si tu a ci ji, ra di za {ti te in te re sa svo jih kli je na ta, Raj faj zen ban ka se od lu ~i la za p r o a k t i v a n pri stup te je me |u pr vim ban ka ma na lo kal nom tr `i {tu spro ve la hit nu si gur no snu me ru pri vre me ne blo ka de od re |e nog bro ja plat nih kar ti ca za ko je po sto ji sum wa da su

Ban ke u Sr bi ji po ~e le su ju ~e da za me wu ju plat ne kar ti ce ko je su pre ven tiv no blo ki ra le zbog spre ~a va wa mo gu }ih zlo up otre ba jer je iz ve stan broj kar ti ca bio kom pro mi to van jen ti ne }e sno si ti ni ka kve tro {ko ve za iz da va we no vih kar ti ca i bi }e li~ no in for mi sa ni o vre me nu pre u zi ma wa u eks po zi tu ra ma ban ke. Ta ban ka je obe lo da ni la, po vo dom pre ven tiv ne blo ka de od re |e nih plat nih kar ti ca, da se ne ra di o ha ker skom upa du u ban kar ski si stem, ve}, po in for ma ci ja ma do bi je nim od kar ti~ nih aso ci ja ci ja, po sto ji sum wa da je od re |e ni broj plat nih kar ti ca ugro `en usled mo gu }eg neo vla {}e nog pri stu pa ba za ma po da ta ka kod ser vis pro vaj de ra za Cen tral nu i Is to~ nu Evro pu.

po ten ci jal no ugro `e ne”, ka `u u toj ban ci. Pri vre me na blo ka da je u~i we na pre ven tiv no da bi se za {ti ti la sred stva kli je na ta na ra ~u ni ma kar ti ca dok se ne spro ve de wi ho va za me na. Po je di ne ban ke u Sr bi ji su u pe tak, 16. de cem bra, mno gim gra |a ni ma blo ki ra le plat ne kar ti ce ili po ja ~a le kon tro lu ko ri {}e wa, po sle na pa da ha ke ra na ba zu po da ta ka s kar ti ca. Re~ je o kar ti ca ma ko je su ko ri {}e ne u pro te klu go di nu da na za pla }a we u 11 ze ma qa Is to~ ne Evro pe, naj ve ro vat ni je na ben zin skim pum pa ma.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Polet a.d. , Novi Pazar

20,00%

1.680

5.040

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

19,97%

2.865

3.827.640

Jubmes banka a.d. , Beograd

5,04%

13.645

109.160

Imlek a.d. , Beograd

4,28%

2.265

11.589.550

4,17% Promena %

150 Cena

604.950 Promet

-5,26%

3.600

61.200

Stari grad a.d. , ^a~ak Pet akcija s najve}im padom Crvenka fabrika {e}era a.d.

BELEX 15 (491,36 Naziv kompanije

0,73)

Promena %

Cena

Promet

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00%

2.100

56.807.750

Imlek a.d. , Beograd

4,28%

2.265

11.589.550

Jubmes banka a.d. , Beograd

5,04%

13.645

109.160

Agrobanka a.d. , Beograd

-2,19%

3.619

28.951

Komercijalna banka a.d. , Beograd

3,17%

975

22.422

NIS a.d., Novi Sad

0,17%

606

5.942.761

Mlekara a.d. , Subotica

-4,17%

1.150

115.000

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,40%

497

1.173.220

Pekabeta a.d. , Beograd

-2,50%

7.800

296.400

Soja protein a.d. , Be~ej

3,13%

495

886.330

Energoprojekt holding a.d.

Agrobanka a.d. , Beograd Galenika Fitofarmacija a.d. Vojvo|anskih top-pet akcija Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola Ratar a.d. , Ja{a Tomi}

-2,19%

3.619

28.951

-0,55% Promena %

1.800 Cena

36.000 Promet

4,72%

377

37.710

AIK banka, Ni{

0,00

1.597

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

19,97%

2.865

3.827.640

0,00

5.007

0,00

0,00%

409

824.135

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.201

0,00

Tigar, Pirot

0,00

423

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

0,00

Mlekara a.d. , Subotica

-4,17%

1.150

115.000

Crvenka fabrika {e}era a.d.

-5,26%

3.600

61.200

Panteks a.d. , Sremski Karlovci

0,43%

1.400

47.600

Svi iznosi su dati u dinarima

DE FI CIT BU YE TA 122 MI LI JAR DE DI NA RA

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak20.decembar2011.

U NAJ BO GA TI JEM DE LU SR BI JE ZA TVO RE NO NAJ VI [E PRED U ZE ]A

Ra ste ma wak u dr `av noj ka si Buxetski deficit Srbije u prvih 11 meseci ove godine bio je 122,8 milijarde dinara, po{to su ostvareni prihodi od 627,8 milijardi, a rashodi su iznosili 750,6 milijardi, objavilo je Ministarstvo finansija. Od januara do novembra najve}i prihod ostvaren je od poreza na dodatu vrednost – 309,67 milijardi dinara, a slede prihodi od akciza s 135,29 milijardi.

Najve}i rashodi bili su za plate zaposlenima – 184,67 milijarde dinara, kao i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa – 251,32 milijardu. Buxetski prihodi su u novembru ostvareni u iznosu od 60,1 milijardi dinara. Poreski prihodi iznosili su 55,1 milijardi dinara, a neporeski 5,1 milijardi. Ostvarewe neporeskih prihoda vi{e od proseka uzrokovano je uplatom dobiti javnih preduze}a. Prihod po osnovu poreza na dohodak je zna~ajno ve}i u odnosu na oktobar budu}i da je u novembru najve}i prihod po osnovu poreza na prihode od kamate s obzirom na „Nedequ {tedwe” Najve}e stavke republi~kog buxeta predstavqaju isplata plata zaposlenima i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa, ~iji se najve}i deo odnosi na transfer Re pu bli~ kom fon du PIO namewenom za isplatu penzija. Rebalansom buxeta za 2011. go di nu pred vi |e ni su rashodi od 850,1 milijardi dinara, prihodi od 707,34 milijardi, odnosno buxetski deficit od 142,7 milijarde.

Kri za i na me ti u Voj vo di ni uga si li 5.000 fir mi U Vojvodini je u protekle dve godine uga{eno najvi{e firmi, ako se ima u vidu broj novosnovanih i onih na koje je stavqen katanac. Optere}ene dràvnim nametima koje gu{e firme i u ostatku zemqe, ovda{we su, naime, dodatno na udaru ve}ih nameta lokalnih samouprava, a danak su dale i zbog toga {to su, poznato je, Vojvo|ani najrevnosnije plati{e u zemqi i savesno izmiruju obaveze prema dràvi. Naime, po najnovijim podacima Unije poslodavaca Srbije, u Vojvodini je od 1. januara 2010. do 1. septembra ove godine uga{eno 10,5 posto vi{e privrednih dru{tava od ukupnog broja novosnovanih, dok taj procenat, kada je re~ o preduzetni~kim radwama, iznosi oko jedan posto. Koliko je to za Vojvodinu poraàvaju}i i alarmantan podatak najboqe pokazuje to {to je u istom periodu, recimo u Beogradu, uga{eno tek 3,4 odsto privrednih dru{tava. To je zapravo razlika izme|u broja uga{enih u odnosu na broj otvorenih, {to zna~i da se u Vojvodini u proteklih dvadeset meseci na stotinu otvorenih firmi gasilo – 115. Pore|ewa radi, u UPSu navode da je ta razlika u regionu ju`ne Srbije – 5,8 odsto. U UPS-u na vo de po dat ke zvani~ne statistike po kojima je u martu pro{le godine u Voj vo di ni bi lo 30.467 pri vrednih dru{tava, dok ih je u av gu stu 2011. bi lo 26.607. Ukupno, ra~unaju}i i preduzetnike, u martu pro{le godine Vojvodina je imala 89.635 preduze}a, dok ih je u avgustu ove godine bilo 84.439. Sliku upot pu wu je broj za po sle nih, kojih je u Vojvodini pro{le godine u martu bilo 493.185,

Jed nu tak su tri put na pla te – U Vojvodini se samo komunalne takse razlikuju i dvadeset puta od op{tine do op{tine – kaè Dragoslav Raji}. – Svaka lokalna samouprava uvodi takse za javnu rasvetu, pa za kori{}ewe javnih povr{ina, pa za kori{}ewe zelenih povr{ina... Svi gledaju samo kako da uzmu novac od privrednika pa mu jednu taksu, recimo ekolo{ku, napla}uju na republi~kom nivou, pa mu hara~ uzimaju lokalne samouprave... Ba{ u Vojvodini – po istom zakonu, po istom osnovu, napla}uju ekolo{ku, to jest taksu za o~uvawe ìvotne sredine, kao i naknadu za {ume. Tako je jedna ista naknada pla}ena trostuko, {to nema nigde nego kod nas. dok ih je u avgustu 2011. bilo 459.853, navode u UPS-u. – U Slova~koj je 2007. godine pala vlada zato {to je bilo jedan posto vi{e zatvornih nego otvorenih firmi. To je bilo ravno nacionalnoj katastrofi – kaè za „Dnevnik” Dra go slav Ra ji} iz Unije poslodvaca Srbije, uz ocenu da je to veliki gubitak i za lokalne samouprave i za Pokrajinu. U Vojvodini je mnogo firmi uga{eno, izme|u ostalog, i po novom Zakonu o automatskom ste~aju, nisu samo ga{ene iz redovnog poslovawa. Me|utim, preduze}a koja su ga{ena po

DE MAN TI O PO VLA ^E WU IZ BIV [E SFRJ

Hi po ban ka osta je u Sr bi ji Hipo Alpe-Adrija banka u Srbiji saop{tila je ju~e da su „tvrdwe u vezi s povla~ewem poslovawa sa srpskog trì{ta u potpunosti neta~ne”. Kako je navedeno, te informacije su se pojavile u medijima „zbog pogre{ne interpretacije izjave predsednika izvr{nog odbora Hipo Alpe-Adrija banke interne{enel Go tval da Kra ne bi te ra o budu}em poslovawu Hipo grupe u regionu biv{e Jugoslavije”. „Gospodin Kranebiter u svom intervjuu za austrijski magazin ‘Trend’ nije rekao da }e se Hipo grupa povla~iti iz zemaqa biv{e Jugoslavije jer je to u potpunosti neta~no”, ukazano je u saop{tewu. Ta~na informacija je da postoji strate{ki plan Hipo grupe da se, najkasnije do kraja 2014. godine, prona|e novi vlasnik, da bi se dràva Austrija, kao trenutni vlasnik, povukla s te pozicije. Region Jugoisto~ne Evrope predstavqa veoma vaàn deo poslovawa Hipo

grupe, zbog ~ega apsolutno ne postoje razlozi za povla~ewe s ove teritorije, navela je banka. Hipo Alpe-Adrija banka u Srbiji je ve} prolazila kroz proces promene vlasnika, {to ni na koji na~in nije negativno uticalo na uspe{no poslovawe na doma}em tr`i{tu. U 2012. godini je planiran nastavak {irewa mre`e filijala, pri ~emu }e biti otvoreno jo{ osam novih. Tako|e, Hipo AlpeAdrija banka }e tokom nastupa-

ju}eg perioda finansirati projekte nekoliko javnih institucija i nastavi}e da ulaè u projekte korporativne dru{tvene odgovornosti. Svi poslovni planovi banke su usmereni na daqi razvoj i ostvarivawe, kao i do sada, uspe{nih poslovnih rezultata. Hipo Alpe-Adrija banka posluje u Srbiji od 2002. godine. Prisutna je u 22 grada {irom Srbije, a do kraja godine je planirano pro{irewe poslovne mreè. Vlasnik Hipo Alpe-Adrija bank interne{enel, kao banke-matice, je stoprocentno dràva Austrija. „Hipo Alpe Adrija” posluje na trì{tima Austrije, Srbije, Italije, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Nema~ke, Bugarske, Makedonije i Ma|arske.

Bri sa we zbog PDV-a KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

99,7177

101,7528

104,0931

99,4125

Australija

dolar

76,0914

77,6443

79,4301

75,8585

Kanada

dolar

73,7176

75,2220

76,9521

73,4919

Danska

kruna

13,4125

13,6862

14,0010

13,3714

Norve{ka

kruna

12,8303

13,0921

13,3932

12,7910

[vedska

kruna

11,0430

11,2684

11,5276

11,0092

[vajcarska

franak

81,8030

83,4724

85,3923

81,5525

V. Britanija

funta

118,6975

121,1199

123,9057

118,3341

SAD

dolar

75,7251

77,2705

79,0477

75,4933

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 12. 2011. godine

Poreska uprava objavila je da }e po slu`benoj du`nosti iz evidencije za pla}awe poreza da dodatu vrednost obrisati poreske obveznike ako su u 2011. godini ostvarili ukupan promet mawi od dva miliona dinara. Dva miliona dinara je, ina~e, uspostavqena zakonska „granica” za pla}awe PDV-a, a u slu~aju da je promet mawi, propisano je da se pla}aju pau{ali. „S obzirom na to da su vam podaci o ukupnom prometu koji ste ostvarili u 2011. godini, dostupni pre saznawa Poreske uprave, potrebno je da sami utvrdite iznos va{eg ukupnog prometa ostvarenog u 2011. godini”, obavestila je Poreska uprava vlasnike preduze}a i preduzetni~kih radwi u Srbiji putem svog sajta.

automatizmu jer su bila u blokadi dve ili tri godine, samo je oko dva posto. – Za Vojvodinu je simptomati~no da su u posledwe dve godine, {to zbog pribli`avawa EU i uvo|ewa nove regulative, {to zbog ~iwenice da su se mnoge, pogotovo mawe razvijene op{tine na{le u problemu, zna~ajno podignute komunalne takse, to jest cene komunalnih usluga. Tro{kovi poslovawa dosta su ve}i na osnovu razli~itih taksa donetih na osnovu Zakona o za{titi `ivotne sredine, Zakona o bezbdnosti hrane..., s obzirom na to da u tim op{ti-

nama, na primer u Novom Sadu, Somboru i drugim, grad nije odvjao novac da pomogne preduze}ima pri uvo|ewu tih standarda. Jednostavno, ve}i broj firmi je zatvoren i veliki deo privrednika koji su imali male radwe, a koji su se bavili najosnovnijom uslu`nom delatno{}u, malim proizvodwama nije mogao podneti te tro{kove – obja{wava Raji}. – Vojvodina je, prosto, podru~je daleko bogatija nego neki drugi delovi Srbije, me|utim, problem je u ome {to su u Vojvodini nameti zna~ajno podignuti. U Temerinu su, recimo, takse ogromne, parking prostor je za privrednike pet{est puta skupqi, gas je u Vojvodini za privredne subjekte skupqi od 50 do 200 posto od op{tine do op{tine. Naàlost, logika optere}ivawa po principu „eto, bogatiji su pa hajde da uzmemo od wih”, pokazala se kao kontraproduktivna – kaè Raji}, navode}i da je u Beogradu ipak do{lo do smawewa taksi na nivo iz 2009. godine i da je, zahvaquju}i dobrom organizovawu privrede, rast tih ro{kova amortizovan. – Tako|e, u Vojvodini su èstoko napla}ivana autorska prava – navodi na{ sagovornik. – Na jugu Srbije tako|e ima besmislenih nameta, ali tamo je ekonomska situacija veoma te{ka pa se izbegavalo se da se ti nameti diù, dok su u Vojvodini listom podizani proteklih godina i doveli su do toga da se zatvarju male firme koje bi trebalo da su okosnica razvoja. Po wegovim re~ima, najve}i problemi, to jest najve}a optere}awa poslovawa za privrednike su u Temerinu, Subotici, Somboru, dok su najboqi uslovi u Kikindi. S. Glu {~e vi}

PART NER STVO S AUSTRI JAN CI MA

NIS i RAG tra è naf tu u Ma |ar koj Naftna industrija Srbije i austrij ska kom pa ni ja RAG potpisale su ju~e u Be~u sporazum o istraìvawu nafte i gasa u ju`nom delu Ma|arske. Ciq spo ra zu ma je da se udruè investicije i podele rizici u istraìvawu nafte i gasa, a NIS-u }e pripasti 50 odsto u budu}oj proizvodwi u oblasti Ki{kunhala{, zapadno od Segedina. Glav ni di rek tor RAG-a Mar kus Mi te re ger rekao je novinarima u hotelu „Sofitel„ da ne moè precizirati koliko ima nafte i gasa u navedenoj oblasti i da }e to mo}i da se ka è po sle pr vih probnih bu{otina slede}e godine, ali da na osnovu iskustva moè re}i da u tom podru~ju ima naftnih i gasnih resursa. Generalni direktor NIS-a Ki ril Krav ~en ko rekao je da je vrednost geolo{kih istraì va wa oko de set mi li o na evra koje }e uloìti NIS u Ma|arskoj, dok }e u narednih pet do sedam godina dve kompa ni je za jed no ulo ì ti sto miliona evra u ovaj projekat. Spo ra zum su pot pi sa li Krav~enko i izvr{ni direktori RAG-a Ma|arska Ernst Bur {vaj ger i Ka roq Var ga.

PRI VRE DA I GRA \A NI SVE VI [E KA SNE S OT PLA TOM ZAJ MO VA

Sva ki pe ti kre dit s mu kom se vra }a Ukupni (bruto) krediti bankarskog sektora s ka{wewem du`im od 90 dana na kraju tre}eg tromese~ja 2011. iznosili su 321,5 milijardu dinara i ~inili 18,8 odsto ukupno odobrenih (bruto) pozajmica, objavila je Narodna banka Srbije. Apsolutno i relativno pove}awe problemati~nih zajmova za 10,5 milijardi dinara je nastavqeno tokom tre}eg tromese~ja. To je za rezultat imalo pove}awe nivoa pokazateqa problemati~nih kredita od 0,2 procentna poena u pore|ewu s krajem prethodnog tromese~ja, navedeno je u izve{taju NBS-a o poslovawu banaka.

kriju” iz rezervi formiranih za procewene gubitke po svim plasmanima. Na kraju tre}eg tromese~ja 2011. pokazateq pokri}a problemati~nih kredita obra~unatom rezervom za procewene bilansne gubitke iznosio je 128,2 odsto. Sporiji rast iznosa problemati~nih kredita u odnosu na obra~unatu rezervu za procewene gubitke je rezulti-

nivou od 0,7 procentnih poena. Sektori s najve}im u~e{}em problemati~nih u ukupnim kreditima su poslovawe nekretninama – 32,4 odsto, poqoprivreda – 30,9 odsto, gra|evinarstvo – 27,8 odsto, prera|iva~ka industrija – 25,1 odsto, trgovina – 22,2 odsto i saobra}aj, hoteli/restorani, komunikacije – 16,1 odsto.

rao pove}awem pokri}a problemati~nih kredita za 1,1 procentni poen. Dostignuti nivo rezervi za procewene gubitke je i daqe na odgovaraju}em nivou koji omogu}ava minimizirawe negativnih efekata eventualnog pogor{awa kvaliteta aktive na adekvatnost kapitala bankarskog sektora. Ukupni problemati~ni krediti privredi, iskqu~uju}i javna preduze}a, na kraju tre}eg tromese~ja 2011. godine iznosili su 216,1 milijardi dinara. U odnosu na prethodno tromese~je problemati~ni plasmani privredi su pove}ani za 6,8 milijardi dinara. Wihovo u~e{}e u ukupno odobrenim kreditima toj kategoriji iznosi 24,4 odsto, {to predstavqa pove}awe na

Ukupan iznos problemati~nih kredita gra|ana na kraju tre}eg tromese~ja 2011. iznosio je 54,1 milijarde dinara pa su u odnosu na prethodno tromese~je pove}ani 2,4 milijarde. U~e{}e problemati~nih u ukupno odobrenim (bruto) kreditima fizi~kim licima iznosilo je na kraju tre}eg tromese~ja ove godine 9,5 odsto. Pove}awe u~e{}a kredita s docwom preko 90 dana je registrovano kod potro{a~kih kredita i stambene izgradwe. Za kategoriju plasmana odobrenih pozajmica po teku}im ra~unima (minusni saldo) u~e{}e je smaweno, dok je za kategorije kreditnih kartica i gotovinskih kredita ostalo gotovo nepromeweno u odnosu na prethodno tromese~je.

Po ve }a we u~e {}a kre di ta s doc wom pre ko 90 da na je re gi stro va no kod po tro {a~ kih kre di ta i stam be ne iz grad we Problemati~ni krediti privredi (javni i privatni sektor) s nivoom od 217,2 milijardi dinara sada ~ine 67,6 odsto ukupnih problemati~nih kredita. Tokom tre}eg tromese~ja problemati~ni zajmovi privredi predstavqali su kqu~ni faktor pove}awa ukupnog nivoa problemati~nih pozajmica, imaju}i u vidu da ~ine 70,3 odsto ukupnog pove}awa. Stanovni{tvo s nivoom od 43,4 milijarde dinara u~estvuje s 13,5 odsto u ukupnim problemati~nim kreditima i mo`e mu se pripisati 18,3 posto wihovog pove}awa. Zna~ajno u~e{}e problemati~nih kredita je neophodno dodatno posmatrati i kroz mogu}nost bankarskog sektora da ih u dovoqnoj meri „po-

utorak20.decembar2011.

^ek u pe tak ili su bo tu? Is pla ta dru gog de la no vem bar ske pen zi je za ko ri sni ke te ku }ih ra ~u na mo gla bi po ~e ti u pe tak ili su bo tu, dok ih oni ko ji ma pri na dle `no sti do no si po {tar mo gu o~e ki va ti tek od po ~e ka na red ne sed mi ce. Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

KU]NA NEGA – PRIVREDNA GRANA S NAJVE]IM RASTOM U SAD

Oba ma pla }a sva ki pre ko vre me ni sat Za po sle ni u obla sti ku} ne zdrav stve ne za {ti te SAD, ko ji pri pa da ju pri vred noj obla sti s naj ve }im ra stom u ovoj dr `a vi, do bi }e ga ran to va ni mi ni ma lac i pre ko vre me ne sa te, za hva qu ju }i no vim pra vi li ma ko je je Oba mi na ad mi ni stra ci ja pred sta vi la jav no sti pro {le sed mi ce. To }e zna ~aj no po pra vi ti so ci jal ni po lo `aj za go to vo dva mi li o na za po sle nih u obla sti ku} ne zdrav stve ne ne ge i za {ti -

glo je po ras tao, za jed no s na glim ra stom bro ja pen zi o ne ra ko ji bi ra ju ku} nu ne gu, ume sto bo rav ka u ne koj od in sti tu ci ja. Ka ko su po tre be za ku} nom ne gom ra sle, ta ko su se me wa li i obim i vr sta po sla. Da nas se zdrav stve ni rad ni ci za ku} nu ne gu sta ra ju o qu di ma s fi zi~ kim, raz voj nim i in te lek tu al nim te {ko }a ma, kao i o qu di ma s hro ni~ nim ili ter mi nal nim bo le sti ma, te je i wi ho va od go -

TRe]e dOBA

dnevnik

UDRU@EWE VOJNIH PENZIONERA SRBIJE ZABRINUTO ZA PRAVA SVOJIH ^LANOVA

[i we li ne bi da se me {a ju s ci vi li ma Ma da se ve} du go zna da }e od 1. ja nu a ra 2012. voj na li ca bi ti ukqu ~u ~e na u je din stve ni si stem pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa za jed no s ci vil nim osi gu ra ni ca ma, Udru è we voj nih pen zi o ne ra tek od ne dav no tra ì da se ta od lu ka od lo ì za jed nu ili dve go di ne. Na i me, iz me ne ma i do pu na ma Za ko na o PIO pred vi |e no je da po slo ve Fon da za so ci jal no osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka od 1. ja nu a ra na red ne go di ne pre u zme Re pu bli~ ki fond PIO. No, za kon pred vi |a da voj na li ca pen zi ju i da qe sti ~u uz be ne fi ci ra ni rad ni sta` i 2012. u pen zi ju od la ze kad na pu ne 53 go di ne i ~e ti ri me se ca ì vo ta i 20 go di na i osam me se ci sta à, od ~e ga naj ma we de set go di na i osam me se ci efekt no pro ve de nih na rad nim me sti ma na ko ji ma se ra ~u na be ne fi ci ra ni rad ni sta`. Za Udru è we ni je spor no to, ve}, ka ko je na ve de no u pi smu dr àv nim ~el ni ci ma ko je je pot pi sao pred sed nik SO VO-a Qubomir Dragawac, to {to Vla da ni je u za kon skom ro ku do ne la ured bu o obi mu i na ~i nu pre u zi ma wa imo vi ne, oba ve za i za po sle nih Fon da za SO VO od Fon da PIO ,tvr de }i da je do net sa mo na crt ak ta ko jim bi ta pi ta wa bi la ure |e na. – Re al na je opa snost da bi im pro vi zo va nom in te gra ci jom

Zadovoqni samo beneficiranim sta`om

fon do va, sa mo na te me qu usme nih i par ci jal nih do go vo ra ~i nov ni ka oba fon da ko ji su na tim po slo vi ma an ga `o va ni, mo glo do }i do {tet nih po sle di ca po oba fon da, ali i ostva ri va we pra va voj nih pen zi o ne ra, kao {to je za stoj u is pla ti pen zi ja i sli~ no – ob ja {wa va Dra ga wac. – Za tim, iz me we nim Za ko nom o PIO iz u ze ta su do spe la a ne iz mi re na nov ~a na po tra `i va wa voj nih pen zi o ne ra po osno vu ne is pla }e nog de la pri pa da ju }e pen zi je od 1. av gu sta 2004. do 30. no vem bra 2007. Vla da je ima la oba ve zu, po Za ko nu o VS, da to re {i do 31. mar ta 2008. ali to ni je u~i ni la ni do da nas. O{te -

}e ni voj ni pen zi o ne ri taj dug na pla }u ju pu tem su da, a na te ret Fon da za SO VO. In te gra ci jom fon do va pre is pla te du ga Fond za SO VO }e i da qe bi ti pa siv no le gi ti mi san u par ni ca ma a no vac za to ne }e ima ti pa }e pri nud ne na pla te bi ti vr {e ne na te ret Mi ni star stva od bra ne. Pod se }a ju voj ni pen zi o ne ri i na to da voj ne pen zi je ni su uskla |e ne s van red nim po ve }a wem od 11,06 po sto od 1. ja nu a ra 2008. u skla du s re {e wem Fon da PIO. Fond za SO VO je zah te ve za to uskla |i va we od bio kao neo sno va ne pa je vi {e hi qa da voj nih pen zi o ne ra i po vo dom to ga po kre nu lo par ni ce i uprav ne

spo ro ve ra di na kna de {te te, od no sno utvr |a va wa da li im to pra vo pri pa da. Do sa da ni je dan sud ni je raz ma trao pen zi o ner ske par ni ce. Pi ta ju voj ni pen zi o ne ri i {ta }e na kon 1. ja nu a ra bi ti sa Sta tu tom Fond za SO FO, te pra vil ni ci ma o ko ri {}e wu nov ca za po boq {a we ma te ri jal nog po lo à ja ko ri sni ka voj ne pen zi je bez sta na, re {a va wu stam be nih po tre ba ko ri sni ka, te na ~i nu ko ri {}e wa pa ra ko je se iz dva ja ju za opo ra vak. Na i me, oni tvr de da je oba ve za za ko no dav ca bi la da pri do no {e wu iz me na Za ko na o PIO ko jim se voj ni osi gu ra ni ci pri pa ju ci vil nim, ure di prav nu sud bi nu ovih pod za kon skih aka ta, od no sno da li oni ta ko |e pre sta ju da va è 1. ja nu a ra na red ne go di ne ili }e se i da qe pri me wi va ti i u ko jem obi mu. – To im pli ci ra opa snost uskla |i va wa ili su spen zi je wi ho vih pra va iz pen zij skog osi gu ra wa ili we go vog de la, {to bi re zul ti ra lo no vim ma sov nim par ni ca ma pro tiv Fon da SO VO, Mi ni star stva od bra ne i Fon da PIO. Za to pred la è mo da se po hit nom po stup ku do ne se za kon ko jim bi se in te gra ci ja Fon da SO VO u Re pu bli~ ki fond PIO od lo ì la – za kqu ~u je Dra ga wac. Qubinka Male{evi}

BE^EJKA JOVANKA JELI] I U 67. GODINI JE UVA@ENI ME\UNARODNI ATLETSKI SUDIJA

I mu `a je ume la da pre sli {a va Negovateqice dignute u rang bejbi-siterki

te ko ji po ma ù sta ri jim i in va lid nim qu di ma u oba vqa wu sva ko dnev nih za da ta ka, kao {to je uzi ma we le ko va, bri ga o ra na ma ili pri pre ma we obro ka. – Oni za slu ù ju da se s wi ma po stu pa pra vi~ no – re kao je pred sed nik Oba ma na ce re mo ni ji u Be loj ku }i, okru èn zdrav stve nim rad ni ci ma. – Oni za slu ù ju da bu du pla }e ni ade -

vor nost po ra sla. Ovi po slo vi po sta li su zna ~a jan deo ogrom ne, ras tu }e in du stri je te za slu `u ju osnov na rad ni~ ka pra va i za {ti tu u ko joj dru gi rad ni ci u~e stvu ju. Sin di ka ti is ti ~u da mal te ne po lo vi na rad ni ka za po sle nih u ku} noj ne zi `i vi is pod do we gra ni ce si ro ma {tva i pri ma ne ku vr stu so ci jal ne po mo }i. Go to vo tre -

Ame ri~ ki strah od sta re wa Vi {e ni je dan pen zi o ner u Evro pi, a ni SAD, ni je si gu ran da ga ~e ka bez bri `na sta rost jer je svet ska eko nom ska kri za ugro zi la i wi ho ve pri na dle `no sti. U ve }i ni ze ma qa Sta rog kon ti nen ta wi ho va is pla ta se ne do vo di u pi ta we, ali je sve du bqi jaz iz me |u ono ga {to je za pen zi je iz dva ja no i ono ga po treb nog za nor ma lan ì vot. Bu xe ti go to vo svih evrop skih dr à va su u ve li kom de fi ci tu i zbog so ci jal nih oba ve za, me |u ko ji ma su naj va `ni je pen zi je. Pen zij ske fon do ve pra zne de mo graf ski tren do vi jer pen zi o ne ri su sve du go ve~ ni ji, za po sle ni sve sta ri ji a no vih rad nih me sta je sve ma we. Zbog su mor nih di jag no za i prog no za stra hu ju i oni ko ji }e tek u pen zi ju. Strah je po stao, pr vi put po sle mno go de ce ni ja, sva ko dne vi ca i mno gih sre do ve~ nih Ame ri ka na ca ko ji gle da ju da na stra nu osta ve po ko ji do lar za cr ne da ne. Na po ~et ku glo bal ne re ce si je 2008. ~ak 46 od sto gra |a na SAD ko ji su bi li pred od la skom u pen zi ju ve ro va lo je da }e po za vr {et ku ka ri je re mo }i pri stoj no da ì ve, dok da nas ta ko mi sli upo la ma we. Naj ve }i pad po ve re wa za be le èn u po sled woj go di ni. Da u sta ro sti ne }e mo }i da po kri ju osnov ne ì vot ne tro {ko ve pla {i se 32 od sto Ame ri ka na ca, a da ne }e mo }i pla ti ti po treb nu zdrav stve nu za {ti tu 31 pro ce nat. Q. M. kvat no za uslu ge bez ko jih ve }i na sta ri jih Ame ri ka na ca ne bi mo gla da ì vi. Ovaj po tez ame ri~ ke ad mi ni stra ci je po sled wi je u ni zu ko ra ka ko jim Oba ma po ku {a va da pod stak ne eko no mi ju, po ma ù }i rad ni ci ma da ostva re svo ja pra va bez pro ce du re ko ja ukqu ~u je kon gre sne od lu ke. Rad ni ci ku} ne zdrav stve ne ne ge iz u ze ti su iz fe de ral nog bu xet skog si ste ma jo{ 1974, kad su pro gla {e ni za pra ti o ce sta ri jih i sta vqe ni u isti rang s bej bi-si ter ka ma, zbog vr ste po sla ko ji ukqu ~u je tek po vre me nu bri gu. Ipak, u po sled we vre me broj rad ni ka ko ji ovaj po sao oba vqa ju pu no rad no vre me na -

}i na rad ni ka su Afro a me ri kan ci, a vi {e od 90 od sto su `e ne. Re pu bli kan ci se pro ti ve ovoj od lu ci, is ti ~u }i da }e se Oba mi nim pla nom sma wi ti broj rad nih sa ti i po ve }a ti ce na sat ni ce, {to }e po go di ti upra vo one ko ji ma ova za {ti ta naj vi {e tre ba: sta ri je i si ro ma {ne qu de ko ji }e za istu uslu gu sa da pla }a ti vi {e. Ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja, ko ja o~e ku je na gli po rast bro ja qu di sta ri jih od 65 go di na u na red nim de ce ni ja ma, is ti ~e da }e ovim pla nom pri vu }i u ovu oblast za {ti te kva li fi ko va ne zdrav stve ne rad ni ke ko ji }e una pre di ti ku} nu ne gu do po treb nog ni voa. I. Vujanov

„La ko je te bi, ti uvek na |e{ ne ku za ni ma ci ju“, ~e sto Be ~e jac Du{an Jeli} ka è su pru zi Jovanki. I ne gre {i. A ko bi je bo qe po zna vao od we nog ì vot nog sa put ni ka! Sme {ka se ona na ta kve „pro vo ka ci je“ i te ra po svom. Kao pra va Ba na }an ka. Sve slu {a, ali ra di ka ko joj “pir ne u gla vu“. Po ge ni ma do ne tim iz Ele mi ra, ko ji je dav no na pu sti la. – Sve tri de ce ni je rad nog ve ka pro ve la sam u kon struk ci o nom bi rou „Fa di pa„, a ot ka ko sam se pen zi o ni sa la, 26. de cem bra }e bi ti 15 go di na, dan mi ni je ni {ta du ì. Opet sam se ja or ga ni zo va la. Sport mi je od de tiw stva, kad sam s 12 go di na za i gra la ru ko met, pri ra stao za sr ce. He kla we sam na u ~i la tek u 20, ali mi je ta ko |e re lak sa ci ja po me ri. U po sled we vre me ra dim i vez, po go to vo {a re ni s cvet nim mo ti vi ma, a i sli kam da bih se dru ì la. Ku va we sam na u ~i la tek kad sam se uda la. Dan je kra tak, a ì vot ni je do sa dan – u jed noj re ~e ni ci je sa è la svoj ha bi tus go spo |a Jo van ka. A na go di {wu iz lo `bu sli ka i ru~ nih ra do va me snog dru {tva „Pe te fi [an dor“ do ne la je pej sa è i he kla ni nad stol wak. – „Ma za we” je mo ja pr va i po sled wa za ni ma ci ja. Ra do sam sli ka la tem pe ra ma jo{ u osnov noj {ko li, a opet po ~e la po od la sku u pen zi ju, kad mi je, ne {to sta ri ja od me ne Katalin Holo „po sla la” na ma lu sli kar sku edu ka ci ju kod re no mi ra nog be ~ej skog sli ka ra Tibora [ipo{a. Evo, za ~as pro |e de ce ni ja, a sli ke uglav nom po kla wam rod bi ni i pri ja te qi ma. Iako je za ba nat sko se o sko de te ka sno

na u ~i la da he kla, to je Jo van ki, uz sport, od u ze lo naj vi {e vre me na. „Dru ko va la” je sve, od ma lih pod me ta ~a, pre ko nad stol wa ka do ve li kih stol wa ka i za ve sa. Do bi ja la na gra de, sti gla do dvo stru kog zva wa ve le maj sto ra na re no mi ra noj ma ni fe sta ci ji MIRK, osvo ji la je zlat nu me da qu na iz lo `bi u Bu dim pe {ti... – Taj pre di van stol wak od tan kog kon ca ra di la sam vi {e od {est me se ci. Sad je spa ko van i ~u vam ga. Je dan ne {to ve }i po klo ni la sam sna ji Sneàni kad je de ver i{ao po wu. Ra ni je sam ra di la ve }e ko ma de, ali se ne is pla ti. Qu di {e ta ju oko eks po na ta na ra znim iz lo `ba ma, di ve se, ali ne ma ju pa ra. Uz to, kad se na ta kav stol wak pro spe, re ci mo, ka fa, eto mu ke da se pe re i {tir ka. Za to, sad ra dim vi {e nad stol wa ke, prak ti~ ni ji su, a i mo è se na }i ku pac. Ne ra dim po na rux bi ni, ve} ono {to ja è lim. To ni su ge o me trij ski mo ti vi. Ra ni je sam ra di la go ble ne i ta pi se ri je, ali ot ka ko mi je vid ma lo osla bio, naj bi {e se bak }em {a re nim ve zom. U spor tu je Jo van ka, ma da usko ro pu ni 67 go di na, i da qe ak tiv na. Od de set Olim pi ja da rad ni ka Voj vo di ne u~e stvo va la je na se dam. Dva pu ta kao ru ko me ta {i ca, jed nom kao stre lac, a po dva pu ta bi la vo |a eki pe i su di ja. – Kad sam vi de la da po su sta jem za lop tom, u 37. go di ni sam se pre {al to va la na stre qa {tvo. Ka ko je moj Du {an 1960, kao sred wo {ko lac u Osi je ku i ~lan ta mo {we „Sla vo ni je„, bio ju ni or ski pr vak Ju go sla vi je u ba ca wu ku gle, po osni va wu Atlet -

„Dan je kratak, a `ivot nije dosadan”

skog klu ba „Be ~ej„ osam de se tih go di na on se ak ti vi rao. Pri pre ma ju }i se za su dij ski is pit, ja sam ga pre sli {a va la, a on mi jed nog tre na re ~e da ja bo qe znam od we ga i ukqu ~io me. On je pre stao da su di, a ja sam ve} de ce ni ju i po me |u na rod ni su di ja. U po sled we vre me mi je spe ci jal nost skok uvis – za kqu ~u je spi sak svo jih „za ni ma ci ja“ go spo |a Je li}. V. Jankov

KAKO LEKAR KA@E Or ga ni zam pa ti kad ne ma do voq no gvo `|a, a kao po sle di ca ja vqa se ma lo krv nost. Ali pa ti i ka da ga je pre vi {e, {to se od ra à va na po gor {a we re u ma to id nog ar tri ti sa i ubr za va za kre ~a va we krv nih su do va. Da kle, ~e sto je ma~ s dve o{tri ce. Ze mqa pro se~ no sa dr ì oko pet od sto gvo `|a, na ne kim me sti ma ga je i znat no ma we pa ga ni biq ke i ì vo ti we ne sa dr è. Mle ve wem ì ta ri ca od stra wu je se qu ska, {to do dat no uma wu je ko li ~i nu gvo `|a za vi {e od 70 pro ce na ta. Naj bo ga ti ji iz vor gvo `|a su in te gral na zr na p{e ni ce, zo bi, so ~i va, so je, a ima ga i u pa su qu, gra {ku, ora si ma, ba de mu, kaj si ji, su vom vo }u, ali i ze le nom po vr }u, kao {to je spa na}, bli tva, keq, cve -

I od vi {ka mo `e da za bo li kla, ali ga qud ski or ga ni zam oda tle te {ko ap sor bu je. Gvo `|e do bi je no iz me sa do ma }ih `i vo ti wa ili iz mo ra mno go vi {e od go va ra or ga ni zmu ne go ono iz bi qa ka. Naj vi {e ga ima u xi ge ri ci, ali je u woj i

Duvan i alkohol uni{tavaju gvo`|e

mno go ho le ste ro la pa ne tre ba da je pre ~e sto na tr pe zi. Na rav no, ne zna ~i da tre ba je sti mno go me sa i ma lo ili ni ma lo po vr }a, ve} na mir ni ce tre ba pra vil no kom bi no va ti. Ap sor bpci ja gvo `|a se po boq {a va i or ga ni zam ga bo qe is ko ri {}a va ako se uzi ma s vi ta mi nom C, li mun skom ki se li nom i fruk to zom. Oso be u po znim go di na ma ~e sto pa te od ane mi je. Osim uzi ma wa pre pa ra ta gvo `|a, ko je pro pi su je le kar, tre ba da u ta wi ru bu de vi {e in te gral nih `i ta ri ca, te pa su qa, gra {ka, so je, pa ra daj za... Na mir ni ce biq nog i `i vo tiw skog po re kla do bro je uzi ma ti s agru mi ma. Cr ni ~a je vi i

ka fa, kao i ci ga re te i al ko hol, uni {ta va ju gvo `|e pa wi ho ve ko li ~i ne tre ba sve sti na mi ni mum. Ali i iz be ga va ti hra nu i na pit ke ko ji sa dr è fos fa te iz br ze hra na i „ko la„ pi }a. Simp to mi ko ji uka zu ju na ma lo krv nost su ma lak sa lost, sla bost, ble di lo, zi mo gro `qi vost... Pro me ne se uo~a va ju i na je zi ku, ko si i nok ti ma. Da je za i sta u pi ta wu ane mi ja mo è se utvr di ti sa mo ana li zom kr vi. Sa mo i ni ci ja tiv no uzi ma we pre pa ra ta gvo `|a mo è od ve sti u dru gu kraj nost, kad vi {ak gvo `|a u or ga ni zmu iza zi va no ve zdrav stve ne pro ble me. J. Barbuzan

Deo Li ma na bez vo de Sta na ri uli ca Dr Si me Mi lo {e vi }a, od Uli ce Ili je \u ri ~i }a do Ji re ~e ko ve uli ce i Dr Va se Sa vi }a da nas }e bi ti bez vo de od 8 do 15 ~a so va. Ci ster ne s pit kom vo dom bi }e po -

sta vqe ne is pred Osnov ne {ko le „Jo van Po po vi}” i kod stu dent ske men ze. Vo de ne }e bi ti zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i, na ja vqe no je iz „Vo do vo da i ka na li za ci ja”. I. D.

Is kqu ~e wa stru je Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa; Fu tog: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa.

„No vo sad ska zi ma” na Spen su

Skup u ~ast Goj ka Ni ko li {a

Ma n i f e s ta c i j a „No v o s ad s ka zi ma”, od no sno iz lo `ba sta rih za n a t a, ru~ n ih ra d o v a, no v o g o di{wih i bo `i} nih ukra sa, ko zme ti ke, ~a je va, cve }a, sli ka i igra ~a ka po ~i we da nas i tra je do 30. de c em b ra na pr v om spra t u Spen sa. Ma n i f e s ta c i j a je otvo r e n a sva ki dan od 8 do 20 ~a so va. B. M.

Na u~ ni sa sta nak u ~ast 100 go di na od ro |e wa aka de mi ka Goj ka Ni ko li {a odr `a }e se da nas, u 12 ~a so va, u Sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. O ovom na rod nom he ro ju, ge ne ra lu i pi scu go vo ri }e aka de mik med. Vla di mir Jo ka no vi}, ak de mik Vla di mir Ka wuh i na ~el nik VMA u Be o gra du, ge ne ral Mar jan No va ko vi}. Or ga ni za to ri su Dru {tvo za isto ri ju zdrav stve ne kul tu re Voj vo di ne i Voj no-me di cin ska aka de mi ja. A. J.

Novosadska utorak20.decembar2011.

Pro mo ci ja kwi ge o ama te ri zmu Kwi ga „Umet nost iz qu ba vi Ama ter sko umet ni~ ko stva ra la {tvo u Voj vo di ni„ bi }e odr `a na su tra u 13 sa ti u ga le ri ji „Most„ Za vo da za kul tu ru Voj vo di ne. Autor je Jo van Jer kov, a o kwi zi }e go vo ri ti Mi ro slav Ra do wi}, Dra gan Sre} kov, re cen zent Sa vo Mu ~i ba bi} i ured nik Vla di mir Ris. Ga le ri ja „Most” na la zi se u Uli ci voj vo de Put ni ka 2. J. Z.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Grad objavio rat glodarima

e ma tog do ma }in stva u se lu, ko je se ni je su sre lo da ne po zva nim go sti ma po put mi {e va, pa co va i bu ba, ma da wih ima i u gra du. Da bi se ota ra si li tih {te to ~i na, ko je pre no se i za ra zne bo le sti, obi~ no se ku pu ju ra zni pre pa ra ti. Oni ko ji ne `e le sa mi da eks pe ri men ti {u zo vu rad ni ke iz «„Ci klo ni za ci je„» da im po mog nu. Do to ga do |e, ka da ove ga ma di na pra ve po pri li~ nu {te tu i ka da se na ko te, a to se po seb no od no si na bu ba {va be. Me |u tim, to me je do {ao kraj, jer }e No vi Sad ubu du }e, pr vi u Sr bi ji i u re gi o nu, ima ti naj mo der ni ji si stem za {ti te zdra vqa gra |a na od glo da ra, ka kav ko ri ste sa mo ne ki od naj u re |e ni jih gra do va u

za pad noj Evro pi. Re~ je o sen zor noj de ra ti za ci o noj sta ni ci sa da qin skim o~i ta va wem i od go va ra ju }im soft ve rom. Na i- me, ove sta ni ce }e «”Ci klo ni za ci ja”» po sta vqa ti u zgra da ma i do ma }in stvi ma. Sva ka de ra ti za ci o na sta ni ca bi }e opre mqe na sen zo rom i ka da glo dar u|e u wu, elek tro ni ka o~i ta va ak tiv nost i be `i~ nim pu tem {a qe sig nal u cen tar. Onog mo men ta ka da glo dar kro ~i u sta ni cu rad ni ci }e zna ti i od la zi }e da ga uni {te istog tre nut ka. Ova mo der na teh ni ka }e sva ka ko po sao olak {a ti i No vo sa |a ni ma i rad ni ci ma, pa osta je sa mo na da da }e ubu du} no ti bi ti ma we ne po `eq nih pod sta na ra u sta no vi ma. Q. Nato{evi}

DANAS U OKVIRU NOVOGODI[WEG PROGRAMA NOVI SAD SRCEM”

Ki }e we jel ki u Uli ci Mo de ne No vo go di {wi pro gram „No vi Sad sr cem” po sle jed no dnev ne pa u ze na sta vqa se da nas u 13 sa ti u Uli ci Mo de ne gde }e bi ti odr à na hu ma ni tar na ak ci ja Po kre ta go ra na No vog Sa da. No vo sad ski osnov ci, ko ji bu du u~e stvo va li u ovoj ak ci ji, tak mi ~i }e se u ki }e wu 25 jel ki, a se dam ve }ih jel ki bi }e oki }e no uz u~e {}e jav nih li~ no sti. Tom pri li kom }e ak ti vi sti Po kre ta go ra na No vog Sa da de li ti de ci u~e sni ci ma i oku pqe nim su gra |a ni ma bro {u re sa sa ve ti ma u ve zi ku po vi ne, odr à va wa i sa |e wa jel ki sa bu se nom, a po sim bo li~ noj ce ni }e se pro da va ti i ukra si od pri rod nog ma te ri ja la, dok }e no vac sa ku pqen na ovaj na ~in bi ti do ni ran u hu ma ni tar ne svr he. Na kon ki }e wa, jel ke sa bu se nom }e pre u ze ti sve osnov ne {ko le, pred {kol ske usta no ve kao i usta no ve sa po seb nim po tre ba ma ko je da ru je Grad ska upra va za za {ti tu ì vot ne sre di ne iz Eko

di na ra. Jel ke s bu se nom obez be di }e JKP „Grad sko ze le ni lo„. Osim ovih, bi }e oki }e na i ve li ka cen tral na jel ka, a kom pa ni ja „Nek tar” iz Ba~ ke Pa lan ke de li }e so ko ve. U slu ~a ju lo {eg vre me na ovaj deo pro gra ma odr `a }e se u Grad skoj ku }i.

Fo to: S. [u {we vi}

PRIPREMA SE TEREN ZA IZGRADWU NOVE ZGRADE ARHIVA

Isto rij ska gra |a u {est hi qa da kva dra ta No v a zgra d a Isto r ij s kog ar hi va gra da No vog Sa da tre ba lo bi da bu de za vr {e na do kra ja 2013. go di ne, a ra do ve u po ~et noj fa zi ju ~e su ob i {li gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i po m o} n ik di r ek t o r a „Po slov nog pro sto ra„ Sr |an Cr kve wa kov. Rad ni ci na par ce li u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 2a tre nut no na si pa ju {qu nak, pe sak i tu ca nik ka ko bi se sta bi li zo va lo tlo i te ren pri pre mio za iz grad wu. - Pr va fa za pod ra zu me va gru be gra |e vin ske ra do ve, po di za we be ton ske kon struk ci je, sta vqa we kro va, po sta vqa -

O~i ta va we to plot nih bro ji la Od 18 do 20 sa ti u Kul tur nom cen tru, u Ka to li~ koj por ti 5, de ca }e pra vi ti no vo go di {we ~e stit ke i ukra se. Cen tar na rod ne umet no sti i op {teg obra zo va wa Ma |a ra u Voj vo di ni na stu pi }e od 19 do 21 sat u Zmaj Jo vi noj i Du nav skoj uli ci. Na bi ni na Tr gu slo bo de u 20 sa ti svi ra }e gru pa „Ger ni ka” N. R.

V remeploV

Rad ni ci JKP „No vo sad ska to pla na” da nas po ~i wu da o~i ta v a j u sta w e na to p lot n im bro ji li ma za gre ja we i vo do me ri ma za to plu po tro {nu vo du za de cem bar, sa op {ta va ju iz ovog pred u ze }a. Po tro {a ~i, po seb no sta na ri u ku }a ma, tre ba da omo gu }e ovla {}e nim qu di ma pri stup mer nim in stru men ti ma u pod sta ni ci. A. L.

O pra vi ma ì vo ti wa Dru {tvo qu bi te qa cve }a i ze le ni la odr à }e sa sta nak da nas u 18 ~a so va na pr vom spra tu „Klu ba de le ga ta”, Uli ca Zmaj Jo vi na 3. O pra vi ma ì vo ti wa go vo ri }e Mo ni ka Bruk ner sa sa rad ni kom Da mi rom Or lo vi }em. Ulaz je slo bo dan. A. Va.

Za vr {en ~e tvr ti brod za Ru se U bro do gra di li {tu „No vi Sad” 20. de cem bra 1985, kr {ten je brod - gu ra~, na pra vqen za so vjet sku fir mu „Su dim port”. Ovo mo} no plo vi lo du `i ne 37 i {i ri ne 11 me ta ra, kao i ga zom od ne pu na dva me tra mo glo je da gu ra de se tak {le po va pod te re tom od

vi {e hi qa da to na. Brod je do bio ime po ru skom gra du he ro ju „Tu la” i bio ~e tvr ti ko ji je te go di ne pre dat istom na ru ~i o cu. Pred vi |en je za li nij sku plo vid bu Du na vom od Re gen zbur ga do Isma i le, na u{}u jed ne du nav ske del te u Cr no mo re. N. C.

we hi dro i zo la ci je i ure |e we pri la za objek tu. Ra do vi ko {ta ju 169 mi li o na di na ra i tre ba lo bi da bu du go to vi do po lo vi ne 2012. go di ne - ka `e Cr kve wa kov. Ka ko do da je, dru ga fa za ra do va pod ra zu me va za tva ra we objek ta, iz g rad w u zi do va i fa sa de, {to bi tre ba lo da bu de za vr {e no do po ~et ka 2013. go di ne. Do kra ja iste go di ne u po la nu je da se za vr {i i tre }a fa za ra do va ko ja pod ra zu me va ugrad wu in sta la ci ja i fi ne ra do ve unu tar objek ta. No va zgra da }e ima ti {est hi q a d a kva d rat n ih me t a r a,

ras po re |e nih na su te ren, pri ze mqe i dva spra ta. ^e ti ri hi qa de kva dra ta na me we no je de po i ma za ~u va we isto rij ske gra |e, a osta tak pro sto ra }e bi ti na me wen za kon zer va ci ju i re pa ra ci ju, sni ma we i pro u ~a va we gra |e. U je dan deo }e bi ti sme {te ne sa la za edu ka ci ju, bi bli o te ka, iz lo `be ni pro s tor, pro s to r i j e za pri jem stra na ka i kan ce la ri je. Obje kat }e bi ti opre mqen svim po treb nim in sta la ci ja ma, ukqu ~u ju }i i si stem za su vo ga {e we po `a ra, kom plet nu kli ma ti za ci ju i ven ti la ci ju, a kon to ro li sa }e se i mi -

kro kli mat ski uslo vi za ~u va we ar hiv ske gra |e. Gra |a Ar hi va go di na ma se na la zi u ne ko li ko sklo ni {ta i u sta roj zgra di Ar hi va na Pe t ro v a r a d in s koj tvr | a v i. Uslo vi za ~u va we ovih do ku me na ta su ne za do vo qa va ju }i po svim osno vi ma - sme {te ni su u objek te sta re 300 go di na ko ji ne ma ju odo go va ra ju }u hi do ri zo la ci ju i ter mo i zo la ci j u, ne po s to j i mo g u} n ost pra }e wa i uti ca ja na mi kro kli mat ske uslo ve, ni ti ade kvat n og si s te m a pro t iv p o `ar ne za {ti te. J. Zdjelarevi}

Jo{ da nas pri ja ve za „No} mu ze ja” Pri ja vqi va we za u~e {}e u ma ni fe sta ci ji „No} mu ze ja„ u No vom Sa du, ko ja }e bi ti odr à na 19. ma ja 2012. go di ne, mo è se oba vi ti jo{ da nas. De taq ne in for ma ci je o pri ja vqi va wu mo gu se na }i na adre si: www.visart.rs. Prijava bi trebalo da sadrì podatke o u~esniku i o programu. U ovogodi{woj „No}i muzeja„ realizovano je 100 sadràja na 50 mesta u gradu. Kao i prethodnih godina, organizator „No}i muzeja„ u Novom Sadu je Asocijacija za vizuelnu umetnost i kulturu „Visart”, koja sve aktivnosti u vezi sa organizacijom, koordinacijom i promocijom manifestacije na lokalnom nivou, uskla|uje sa nacionalnim koordinatorom „No}i muzeja„ u Srbiji – UPG „No} muzeja „iz Beograda. A. Va.

Fo to: F. Ba ki}

Bu le var pri vre me no bez ra sve te Jav na ra sve ta du` Bu le va ra oslo bo |e wa ju ~e ni je ra di la ne kih po la sa ta, od 16 do 16.30 ~a so va. Iz Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” su sa op {ti li da je u pi ta wu bio kvar, ta ko da je Bu le var ubr zo po no vo za sve tleo. U

ovom zim skom pe ri o du, ka da no} ve} oko 16 ~a so va za me ni dan, po treb na je uli~ na ra sve ta i zbog bo qe vi dqi vo sti u sa o bra }a ju, kao i zbog ose }a ja si gur no sti. Uz ki {u i hlad no }u, mra~ ne uli ce se ~i ne tmur no i je zi vo. I. D.

utorak20.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NOVOSADSKI SPORTISTI U [KOLI „MILAN PETROVI]”

No vo go di {wi pa ke ti }i za de ~i ju ra dost

JU^E U CRKVI SVETIH ]IRILA I METODIJA NA TELEPU

Re~ na flo ti la obe le `i la Sve tog Ni ko lu

Pripadnici Re~ne flotile u garnizonima u na{em gradu ju~e su tradicionalno obele`ili Svetog Nikolu, za{titnika moreplovaca, ribara, brodova i plovidbe. Sveti Nikola je jedna od naj~e{}ih slava kod Srba i ju~e se praznovala u mnogim domovima, ali i firmama, udru`ewima… Stare{ine, profesionalni vojnici, vojni name{tenici i pripadnici Flotile na ~elu sa komandantom kapetanom bojnog broda Ne boj {om Jok si mo vi }em i na~elnikom [taba kapetanom fregate Ven kom Me han xi skim, ju~e su u crkvi Svetih ]irila i

Metodija na Telepu prisustvovali svetoj liturgiji, gde je osve{tan slavski kola~ i koqivo. „Kako to obi~aji nala`u, dok su brodovi flotile mirovali usidreni u mati~nim dunavskim lukama, u crkvi Svetih ]irila i Metodija, su uz unakrsno se~ewe, lomqewe i celivawe slavskog kola~a, osve{tane slavske relikvije panonskih mornara„, obavestili su javnost u saop{tewu pripranici Re~ne flotile u garnizonima u Novom Sadu . Kako su naveli slava Sveti Nikola je obele`ena i u karasni „Aleksandar Beri}” i na svim brodovima Flotile. Z. D.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Si bir” Vla di mi ra Kec ma no vi }a Iz¬da¬va~ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrt-

kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa-

da u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Sibir” Vla di mi ra Kec ma no vi }a u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwiàri “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Novi roman Vladimira Kecmanovi}a staje uz wegove romane „Feliks” i „Top je bio vreo” koji su prethodnih godina bili me|u najzna~ajnijim kwièvnim pojavama. Sve tri Kecmanovi}eve kwige povezuje vreme krize vrednosti i raspada dràve i dru{tva na kraju pro{log veka. U „Sibiru”– naslov je aluzija na izgnanstvo Dostojevskog, a ne mesto radwe. Glavna junakiwa je mlada devojka koja se na{la zate~ena izme|u kriminala, srpskohrvatskog rata i policije. Dok se raspli}e pitawe ko joj je otac i kako se ona zatekla u svemu tome, u pozadini je wena ameri~ka romansa. [ta je ona i da li je zasluìla za sve {to joj se de{ava, da li wu spasavaju ili otimaju, da li se erotski zanosi ili je samo o~ajna? Da li je ona slika propasti ili bi}e koje zasluùje ne{to boqe? A. Va.

Uru ~e we na gra de „Ste van Pe {i}” Sve~ano uru~ewe nagrade „Stevan Pe{i}” za 2011. godinu piscu Mi le ti Pro da no vi }u za roman „Ultramarin” bi}e odr`ano ve~eras u 18 sati u biblioteci „Laza Kosti}” u Koviqu, Ulica Laze Kosti}a 42. U programu }e, osim autora, u~estvovati i Pe tar Vi |i kant, Mi lo{ Pan kov, Jo van Zi vlak, Vla di mir Gvo zden, Zo ran \e ri} i Dra gan Ko ji}. N. R.

NA MEDICINSKOM FAKULTETU

Tri bi ne o is hra ni Tribina „Izazovi ishrane 21. veka”, koja se organizuje u okviru festivala „Izazovi i istine o hrani”, bi}e odr`ana ve~eras u 20 sati u amfiteatru Medicinskog fakulteta, Ulica hajduk Veqkova 3. O razli~itom pogledu na sastav namirnica u ishrani diskutova}e dr Dra ga na Ba la} i lekarka prirodne medicine Ire ne Ba ret, a posetioci }e mo}i da ~uju preporuke za ishranu, koje }e im pomo}i u ja~awu imuniteta i prevenciji bolesti. Za ~etvrtak, 22. decembra u 18 sati zakazana je tribina „Istine i zamke genetske modifikacije”

na kojoj }e vode}i stru~waci sa na{eg podnebqa poku{ati da razbiju tabu o genetski modifikovanim organizmima (GMO), wihovoj upotrebi, zdravstvenoj bezbednosti i eventualnim posledicama na biosferu. Svoja iskustva u radu sa GMO prene}e ekspert UN za biolo{ku sigurnost dr Alek sej Ta ra sjev sa Instituta za biolo{ka istra`ivawa Beograd, prof. dr Mi o drag Di mi tri je vi} sa novosadskog Poqoprivrednog fakulteta i prof. dr Mi la din [e var lic sa Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu. N. R.

Udru`ewe novosadskih sportista „Borbom protiv nasiqa” uz klub tajlandskog boksa „Ronin” iz Veternika organizovali su humanitarni turnir u kik boksu, a deo prihoda su odvojili i kupili novogodi{we paketi}e za mali{ane iz [OSO „Milan Petrovi}”. Organizator turnira Mi {a Ba ~u lov rekao je da se organizacija „Borbom protiv nasiqa”, pored popularizacije borila~kih sportova, dosta bavi i humanitarnim radom, pa je tako za mali{a-

ne ovom prilikom kupqeno 30 novogodi{wih paketa. - Paketi}i su de~ija radost, ali se i svi mnogo boqe ose}amo kada vidimo veseqe na licima mali{ana. Ve} smo zapo~eli razgovore za daqu saradwu sa ovim momcima na temu sporta, zdravqa i nenasilne komunikacije, a to je nama uvek potrebno - istakla je direktorka {kole „Milan Petrovi}” Sla vi ca Mar ko vi}. B. M. Fo to: S. [u{wevi}

ODJAVQENIH FIRMI DUPLO VI[E NEGO PRIJAVQENIH

Tak se i ne lo jal na kon ku ren ci ja gu {e pred u ze }a Mala i sredwa preduze}a, okosnice razvoja svake ekonomije, najve}e su `rtve ekonomske krize, mo`e se zakqu~iti na osnovu podataka Regionalne privredne komore Novog Sada. Statistika ka`e da je u na{em gradu ove godine registrovano 676 preduze}a, a uga{eno duplo vi{e, ~ak 1.358. Lane je pak broj prijavqenih i onih koji su ugasili delatnost gotovo identi~an. Posao je registrovalo 807 privrednika, a wih 818 je ugasilo poslovawe. U 2011. godini najvi{e je firmi otvoreno za delatnost proizvodwe ostalih prehrambenih proizvoda, a najvi{e uga{eno nespecijalizovanih trgovina na veliko.

- Sektor malih i sredwih preduze}a gu{i nelojalna konkurencija, lo{i propisi i veliki porezi - ka`e Sla vi ca Br ki} iz Udru`ewa malih trgovaca Novog Sada, koje je ~lan Asocija-

do pet radnika. Prema wenim re~ima, ~im se delatnost prijavi odmah sti`u uplatnice. Iz iskustva nagla{ava da je posle svega {est dana od kako je prijavila posao na novoj adresi, stigla

Sta ti sti ka ka `e da je u na {em gra du ove go di ne re gi stro va no 676 pred u ze }a, a uga {e no du plo vi {e, ~ak 1.358 cije malih i sredwih preduze}a Srbije. Napomiwe da su mala i sredwa preduze}a glavni izvori za zapo{qavawe, jer obezbe|uju dve tre}ine radnih mesta u celom privrednom sektoru. Na primer, ~ak 34 odsto malih i sredwih preduze}a u Srbiji zapo{qava

uplatnica za kiriju. Nelogi~nost, nagla{ava ima i prilikom odre|ivawa visine kirije. - Ako se u lokalu registruje proizvodwa, kirija je skupqa 60 do 70 odsto, nego ako se, na primer, u objektu ne{to prodaje. Neke lokalne samouprave daju malim privrednicima povlastice,

me|utim u Novom Sadu to nije slu~aj .Ne samo {to za nas nema razumevawa gradska vlast, ve} nas gu{i i dra`va raznim taksama. Nedavno sam dobila da platim taksu za televizor. Obavestila sam da u radwi ne dr`im TV prijemnik, ali bez obzira na to, stigla je uplatnica za televizijsku pretplatu, u iznosu od pet stotina dinara - isti~e Brki}. Kako ka`e, lak{e je raditi u sivoj ekonomiji, nego imati prijavqeno preduze}e. Za to Brki} navodi primer da kazna za prodavce koji trguju na ulici iznosi 5.000 dinara, dok inspekcija sa 20.000 dinara ka`wava privredne subjekte ukoliko nemaju dozvolu za tendu. Z. Deli}

PRIMOPREDAJA GROBAQA U KARLOVCIMA DO KRAJA GODINE

Sa hra wi va we u ru ka ma „Be li la” od ja nu a ra Sva je prilika da }e Javno komunalno preduze}e „Belilo” u Sremskim Karlovcima u januaru preuzeti od privatnog preduze}a „Eko Srem„ brigu o grobqima i sahrawivawe. Ugovor po kom je ovo preduze}e taj isti posao po~elo da obavqa u Karlovcima pre 10 godina istekao je 14. decembra, ali }e zvani~na primopredaja biti do kraja godine, saznajemo u karlova~koj op{tini. To potvr|uju i u „Eko Sremu”, podse}aju}i da su u januaru 2002. godine startovali. Karlova~ka Skup{tina pre dve nedeqe donela je odluku o sahrawivawu i grobqima bli`e ure|uju}i ovu oblast. To je prva odlu-

^ITAOCI PI[U SMS

ka te vrste u ovom mestu, ako se izuzme ona po kojoj je svojevremeno „Eko Srem” od novosadskog „Lisja” preuzelo starawe o grobqima i sahrawivawe. Ovom odlukom se propisuje da se sahrawivawe posmrtnih ostataka obavqa iz kapele ili prostorije za ispra}aj na grobqu, {to bi trebalo da zna~i da }e lokalna samouprava uskoro uloìti pare u opremawe takvih objekata na grobqima, kako bi bili ispuweni osnovni uslovi da ta odredba moè da se ispo{tuje. Naime, osim êratskog, nijedno od ~etiri karlova~ka grobqa, nema odgovaraju}u kapelu, odnosno

prostorije za ispra}aj. Samo na êratskom grobqu postoji rashladna komora, a na ostalim, u objektima koji treba da sluè kao kapele, bespravno su useqene romske porodice. Lokalnu samoupravu u narednom periodu o~ekuje re{avawe ovog, ali i niza dru gih in fra struk tur nih pro ble ma na grobqima. U op{tni kaù da je sada va`no da primopredaja izme|u „Eko Srema” i „Belila” protekne u redu i da }e vremenom posvetiti pa`wu ostalim pitawima u vezi sa grobqima i sahrawivawem. Z. Ml.

065/47-66-452

Do pi ja ce uz po mo} ~a ma ca Grad i „Parking servis” najpre treba da urede parking kod Najlon pijace, pa onda napla}uju ili da iznajmquju ~amce kako bi qudi mogli iza}i iz kola! 063/8648... *** Bravo, bravo policijo! Kad se ho}e, sve se moè. Evo, kona~no, na {alterima za paso{e, LK, voza~ke i saobra}ajne dozvole uop{te nema gu`ve! Kako su to uspeli? Pa, lepo - {trajkuju!!! 063/5230… *** Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak protiv sedam stranaka... Zbog ~ega? Izvinte, ne znamo, jer ni Agenciji ni{ta nije ba{ jasno! Va`no je da pi{u prijavu po nare|ewu! A ko je na tapetu? Pa zna se! Ne}e vaqda biti vladaju}e stranke?! Ja bih predloìo Agenciji da pozovu u pomo} Komunalnu policiju, inspekcije, Ministarstvo za morski saobra}aj, RATEL... Predmet }e dobiti na teìni! U kilogramima! Jesam li mo`da ne{to zaboravio? 063/5230.. *** Srpski siti klub u Londonu poku{ava da pomogne, kako na-

{im gra|anima stru~wacima u Velikoj Britaniji tako i onima koji `ele da se vrate, ali tu je problem. Za{to ste oti{li, draga bra}o, kada smo se „mi ubijali” da Vas zadr`imo? Verovatno povratnike stru~wake ukoliko se i vrate ~eka i test pismenosti i test inteligencije. 060/0227... *** Policija {trajkuje zbog lo{e materijalne situacije, umesto da {trajkuje zbog svoje nedopustivo slabe efikasnosti. Posledwi primeri ovakve neefikasnosti policije su ataci sitnih i krupnih lopova na seoska gazdinstva, gde se pokrade

ili uni{ti ceo trud vrednih paora. Umesto brzog hvatawa i ka `wa va wa lo po va, po li ci ja sve ovo posmatra bez ikakve akcije ne shvataju}i da hvatawem lopova poboq{avaju i svoju situaciju. 063/5243.. *** Lepo {to sadite drve}e po novim bulevarima. Zaboravili ste da bi s malim ulagawima oplemenili prostor oko obdani{ta na Limanu sa desetak sadnica. Tu`no ogoqen! A kad planirate da pro{irite dvori{te {kole „Nikola Tesla” da se mo`e u}i iz ulice bo~no od Suboti~ke? Tako }e deca bi-

ti mawe ugroèna. I to pre nego {to prodate prostor za neku monstrum zgradu. 064/2859... *** U rubrici „Dobro jutro Novi Sa de” pod na slo vom „Bez kukwave nema re{ewa” data je lepa konstatacija sa mnogo pitawa u vezi ugroènosti Novosa|ana od strane no}nih lopova. [ta raditi? Pa, treba organizovati „gra|anske patrole” i obra~unati se sa lopovima u ci qu ~u va wa vla sti te imovine. A policija? Zar ona postoji?! 063/5230… *** „Na{a” KDS, kako oni sebe nazivaju, samovoqno je ukinula (Studio B, TV Novu, Lux TV, Travel, TVCG...) i jo{ nekoliko dobrih kanala od svog tog {unda koji su nam emitovali, a uvela jo{ ve}i {und nego {to smo ga do sad imali. Naravno, sve to za na{ novac uz drsko iskqu~ewe kon takt telefo na, svesni ogromnih pritu`bi, koje èle na ovakav na~in da izbegnu. Koja su prava nas korisnika koji èlimo kablovsku TV, ali ne ovog distributera??? 064/3385...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda20.decembar2011.

POLICAJCI I DAQE U [TRAJKU

Sa le pra zne, do ku men ta sa mo za pri o ri te te [trajk policajaca nastavqen je i ove nedeqe, pa }e sugra|ani i daqe imati pote{ko}a da do|u do li~nih dokumenata. U policiji od ju~e zvani~no odbijaju da registruju vozila javnim komunalnim preduze}ima. U Nezavi-

mo hitni slu~ajevi. U takve ne spada slu~aj kad neko izgubi li~nu kartu, osim ako nije u pitawu trudnica ili osoba sa invaliditetom. Mi{qewa gra|ana su podeqena kada je {trajk u pitawu. Novosa|anin Mar jan B.

kancelarije i beneficijama javnog sektora - kazao je ovaj gra|anin. - Sve je to politi~ka igranka u kojoj }e samo politi~ari profitirati. Dok je takvo stawe ne mogu podr`ati ovakvu odluku {trajka~a. Iva na \. smatra da je materijalna situacija uzrok {trajka, ali da je u pozadini svega je novi zakon o policiji, po kojem bi

putnih tro{kova i dnevnica, kao i jubilarnih nagrada i striktna primena posebnog kolektivnog ugovora za policijske slu`benike. Predsednik {trajka~kog odbora ovog sindikata De jan \u ki} rekao je da me|u ~lanstvom preovladava raspolo`ewe da se {trajk nastavi. Dodao je i da su predstavnici NSP upoznati sa

Na ~ekawu jo{ 11 vozila GSP-a? Gradsko saobra}ajno preduze}e uspelo je da registruje 11 vozila u subotu, jer je [trajka~ki odbor policije odlu~io da javna preduze}a budu u prioritetu policijskih su`benika. Me|utim, zbog ju~era{we radiklizacije {trajka, u policiji odbijaju da to ~ine ubudu}e. Tako GSP ima jo{ 11 vozila, kojima registracija isti~e u ~etvrtak 22. decembra, a registraciju ne}e mo}i produ`iti ukoliko {trajka~i ne promene odluku ili im se ne ispune zahtevi kako bi {trajk prestao.

snom sindikatu policije (NSP) ka`u da je to jedan od poteza radikalizacije {trajka kojih }e biti jo{, ukoliko vlast ne prihvati zahteve {trajka~a. Ju~e oko 13 ~asova, u {alter sali na Bulevaru oslobo|ewa 145 nije bilo nikog osim zaposlenih, a kako je kazala jedna od radnica, i daqe se primaju sa-

ogor~en je, jer ne mo`e da registruje automobil, ali i ~iwenicom da su ovo te{ka vremena za sve. - Imam prijateqicu koja u radwi radi za jedva 150 evra mese~no, neprijavqena, bez socijalnog i penzijskog, vu~e gajbe po ceo dan dok {alterski slu`benici u`ivaju u udobnosti

svi koji nisu u uniformi, postali „dr`avni” umesto „policijski” slu`benici, {to bi im uticalo na plate. - Da po~nu da {trajkuju ionako prepla}ene sudije i sudski slu`benici momentalno im bila ve}a plata. A za zdravstvo i policiju nema se para - navodi ova sugra|anka. ^lanovi Sindikata u {trajku su od 12. decembra, a osnovni zahtevi su isplata zaostalih

predlo gom mi ni stra unutra {wih poslova Ivi ce Da ~i }a o nastavku isplate materijalne pomo}i, ali da su je ocenili kao neodgovaraju}u, jer se ona odnosila samo na policajce, a NSP ne `eli da deli radnike. \uki} je potvrdio da }e se jo{ uvek po{tovati minimum procesa rada, koji se ti~e izdavawa dokumenata samo za prioritetne slu~ajeve. A. Jerini}

IZABRAN IZVO\A^ RADOVA, SVE SPREMNO ZA VELIKI POSAO

Usko ro kre }e iz grad wa vr ti }a u Rad ni~ koj Izgradwa vrti}a u Radni~koj ulici trebalo bi da po~ne do kraja ove, a o~ekuje se da }e biti zavr{en i opremwen do maja naredne godine, saznaje «“Dnevnik»“. Direktor Pred{kolske ustanove „ Radosno detiwstvo“ Bo ri slav Sa mar xi} ka`e da je izvo|a~ radova ve} izabran i da je re~ o preduze}u «“Dijagonala“», a da bi ovih dana trebalo, putem javnog konkursa, izabrati i nadzorni organ. Kada se to zavr{i, izgradwa mo`e da po~ne, a odmah zatim sledi raspisivawe kon-

kursa za nabavku opreme za vrti}. - Glavni projekat je odavno zavr{en, a ZIG je pripremio dokumentaciju oko vlasni{tva nad zemqi{tem. Izgradwa }e se platiti 120 miliona dinara iz buxeta grada. Moja o~ekivawa su da }e radovi po~eti pre Nove godine - ka`e Samarxi}. Prema wegovim re~ima, vrti} na ovoj lokaciji je potreban, po{to u ovom delu grada ve} godinama nije otvoren nijedan novi objekat, a porastao je broj dece.

Samarxi} ka`e da je trenutno na listi ~ekawa svega 200 malih Novosa|ana, a kada se ovaj vrti} sagradi lista }e biti potpuno uga{ena. U narednim godinama planirana je izgradwa jo{ nekoliko novih vrti}a, a prioritet ima objekat u Veterniku, koji bi se gradio neposredno pored O[ „Marija Trandafil”, za sme{taj 250 mali{ana. Vrednost radova procewena je na oko 50 miliona dinara, me|utim, trenutno nema para za ovu investiciju.

Plan je i da se naprave vrti}i u Ulici Bo{ka Buhe za sme{taj najmawe 240 dece, u Ulici Mileve Mari} za preko 300 mali{ana, a vrti} za isto toliko dece trebalo bi da bude i u Somborskoj ulici. Nadogradwa je re{ewe za vrti} u Ulici Stevana Hristi}a i u Ulici Jo`a Vlahovi} u Petrovaradinu i time bi se dobilo dodatnih 147 mesta za svaki vrti}, dok bi se pro{irewem vrti}a u Budisavi i Rumenci dobilo po jo{ 50 mesta. Q. Na.

U I[^EKIVAWU PRVOG SNEGA

Zim ske slu `be u ni skom star tu Meteorolozi prognoziraju da }e prvi sneg u Novom Sadu pasti danas. Kako kaù u preduze}u „Put” wihova zimska slu`ba prebaci}e se u drugi stepen pripravnosti, {to zna~i da }e u „niskom startu” biti 15 vozila i 30 radnika. Soli i magnezijum hlorida za posipawe po mostovima ima dovoqno, a savet voza~ima je da prilagode vo`wu uslovima na drumu i da poseduju zimsku opremu. Na punktu „Paragovo” Ba~ka puta, ~iji su radnici zaduèni za intervencije na sremskoj strani, kaù da su wihove ekipe u propravnosti 24 sata, da soli i rizle za drumove ima dovoqno,

U POSLEDWOJ OVOGODI[WOJ AKCIJI „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

Tre }i na pre gle da nih ima oste o po ro zu U ak ci ji „Otvo re na vra ta Doma zdravqa”, koja je u subotu odr`ana u Petrovaradinu, besplatno se pregledalo vi{e od 300 sta nov ni ka ovog na se qa. Rezultati pokazuju da tre}ina posetiteqki ima osteoporozu. Osnovne parametre krvne slike proverilo je 325 posetilaca ak ci je. Po vi {e ne vred no sti {e}era u krvi imao je 23, povi{en ho le ste rol ima lo je 43 gra|ana, a 50 wih je imalo povi{ene trigliceride u krvi. EKG monitoring uradilo je 214 me{tana, a 29 je imalo vrednosti koje odstupaju od normale, pa su po sla ti svom le ka ru. Pritisak je izmerilo 330 posetilaca, od kojih je 39 imalo povi{ene vrednosti. Za samopregled dojke edukovane su 52 posetiteqke, dok je besplatne preventivne mamografske preglede zakazalo je 10 `ena, a 12 i

USKORO U KARLOVCIMA

Na pro da ju de vet op {tin skih par ce la

NA NAJLON PIJACI

As fal ti ran pla to za pro da ju po lov ne ro be Nakon otvarawa rashladne hale na Najlon pijaci, {to je bila ovogodi{wa najve}a investicija „Tr`nice”, usledilo je asfaltirawe platoa na kojem se prodaje polovna roba. Gra|evinski radovi su zavr{eni, ostalo je jo{ samo da se dovr{i obele`avawe prodajnih mesta, kada ki{a malo popusti, potvrdio je za na{ list direktor ovog preduze}a Du {an Ba ji}. - Ne mo`emo da dozvolimo da prodavci polovne robe stoje u blatu, zato smo asfaltirali taj deo, kako bi oni dobili ~estit plato - kazao je Baji} dodaju}i da je asfaltirana povr{ina od 3.200 kvadratnih metara. Postavqena je ulazna rampa, ura|en veliki potporni zid od

preko 200 metara i ostavqen deo povr{ine namewen za ozelewavawe naredne godine. Tako|e, planira se postavqawe oko 10 do 15 tezgi za dr`awe ku}nih qubimaca, koji nedeqom budu glavna atrakcija za posetioce. Najlon pijaca je dobila i novu vagu od 60 tona, koja }e danas biti pode{ena i spremna za kori{}ewe. Sve popularnija i pose}enija Najlon pijaca je i prva pijaca u zemqi koja je dobila hladwa~u za skladi{tewe tona poqoprivrednih proizvoda. Trgovci }e tu mo}i da lageruju svoju robu, a „Tr`nica” se priprema za novu delatnost, a to je veletrgovina. I. D. Fo to: F. Baki}

Devet od 30 parcela, koje su pro{le godine formirane prilikom parcelacije, odnosno preparcelacije op{tinskog zemqi{ta u Sremskim Karlovcima, moglo bi uskoro biti predmet prodaje, saznajemo od predsednika karlova~ke op{tine Mi len ka Fi li po vi }a. Lokalna samouprava se, nakon {to joj je firma „Alegro” iz In|ije dostavila projekat parcelacije, obratila Poreskoj upravi zbog procene vrednosti tog zemqi{ta, kako zakon i nalaè. Po{to je pribavqena i procena trì{ne vrednosti parcela, sada je pitawe vremena kada }e one biti ponu|ene na prodaju. Taj postupak }e voditi komisija koju je imenovalo Op{tinsko ve}e. Re~ je o zemqi{tu koje se nalazi u delu naseqa poznatom kao êrat, ta~nije s obe strane êratske ulice. Ukupna vrednost tih parcela, po proceni Poreske uprave, je 9.162.000 dinara. Prema zakonu one mogu biti otu|ene javnim nadmetawem, ili prikupqawm ponuda, s tim {to

po~etna cena ne mo`e biti ispod tr`i{ne. Kada nadle`ni u op{tini odlu~e da pokrenu postupak du`ni su da oglase prodaju uz navo|ewe svih relevantnih podataka, od broja parcela i vili~ine, preko cena do namene.

kao i da konstantno prate vremensku prognozu. Radnici „îsto}e” }e i ove zime biti zaduèni za uklawawe snega sa pe{a~kih prelaza, staza, trotoara, trgova i platoa i posipawe soli po pe{a~kim zonama. Wihova zimska slu`ba broji 150 radnika koji su raspore|eni u tri smene, a na raspolagawu }e imati ~etiri auto~istilice, otvoreni kamion za transport soli, tri kamiona za odvoèwe snega, ~etiri traktora sa gura~ima i dve ma{ine za utovar snega. Kao i svake godine, na nekoliko mesta u gradu postavqene su „ùte kugle”, odnosno boksovi za so. B. M.

ku}e bez gra|evinske dozvole i wihovi vlasnici sada imaju priliku da neposrednom pogodbom sa op{tinom do|u u posed parcela na kojima su gradili, te da legalizuju gra|evine. Tri od sedam prostalih parcela namewe-

preventivne ginekolo{ke preglede. Ovo je bila 27. akcija i ujedno posledwa organizovana ove godine. - Sumiraju}i rezultate mo`emo da zakqu~imo da se, statisti~ki gledano u odnosu na prethodne godine, zdravstveno stawe na{ih sugra|ana ni je bitno izmenilo. [to se ti~e socijalnog aspekta, zahvaqju}i ovoj akciji mnogi, koji nisu mogli da overe zdravstvenu kwi`icu, bili su u prilici da provere svoje zdravstveno stawe kazao je ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Alek san dar Ki raq. Akciju sprovodi novosadski Dom zdravqa u saradwi sa Gradskom upravom za zdravstvo i Zavodom za hitnu medicinsku pomo}, a nastavi}e se i naredne godine. I. D.

Krat ki fil mo vi u CK13 Projekcija filmova koji su nastali u okviru projekta „Osnivawe medijske redakcije CK13” bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u Omladinskom centru CK13. Projekat je obuhvatao edukaciju u oblastima novinarstva i video produkcije, a mladi u~esnici su napravili tri kratka filma na temu obrazovawa, sa akcentom na studentske proteste i problem odliva mozgova. Projekciji filmova prisustvova}e autori sa kojima }e posetioci mo}i da diskutuju o temama kojima su se bavili. Ulaz je besplatan. J. Z.

O gqi va ma Voj vo di ne

Novac od prodaje bi}e usmeren na privo|ewe nameni lokaliteta na kom se parcele nalaze. Ina~e, ovom parcelacijom otvorena su vrata legalizaciji objekata bespravno podignutih na op{tinskom zemqi{tu. Na 14 od 30 parcela koje su ovom prilikom formirane, postoje

ne su formirawu puta, jedna za zelenu povr{inu, druga za gradwu trafostanice, tre}a turizmu i ugostiteqstvu . Za jednu nije utvr|ena namena i to }e biti u~iweno kada drugi projakat parcelacije tog podru~ja, koji je u pripremi, bude gotov. Z. Ml.

Rezultati projekta „Gqive Voj vo di ne- edu ka tiv ni pro gram” bi}e predstavqeni ve~eras u 18 sati u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, u Radni~koj 20. Posetioci }e mo}i da vide i plakate „Jestive i otrovne gqive Vojvodine”, a bi}e promovisana i kwiga „Gqive Srbije i Zapadnog Balkana” prof. dr Bra ni sla va Uzel ca. Projekat su finansirali Fond za za{titu `i vot ne sre di ne Re pu bli ke Srbije i Sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine AP Vojvodine. N. R.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak20.decembar2011.

DNEVNIK

c m y

ПРВА ПРЕДСТАВА ДЕЧЈЕГ АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА

„Чаробни напитак” за децу из Кајтасова БЕЛА ЦРКВА: Дечји ансамбл белоцркванског дечијег аматерског позоришта своју прву представу играо је у насељеном месту Кајтасово за предшколце и ученике Основне школе „Марко Стојановић”. Позориште је основано пре три месеца и ово је прва представа са којом наступају. За своје мале другаре премијерно су извели римејк представе „Чаробни напитак” коју су деведесетих година са својом групом припремали аутори текста и музике Никола Кастељанов и Јарослав Боднар. Глумачку екипу чине белоцрквански основци узраста од седам до четрнаест година, а представу је режирала професор у пензији Валентина Кастељанов, која је Белоцркванима позната по гимназијским представама које је радила пуних тридесет и пет година.

Наредних дана до Нове године, представу ће поред градске деце у Белој Цркви имати прилику да виде деца из насељених места Врачев Гај, Банатска Паланка, Дупљаја, Крушчица и Кусић. Једну представу ће играти у Центру

за културу за све суграђане, а по једну за децу из Дома за децу без родитељског старања „Вера Радивојевић” и за другаре из Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним лицима. М. В.

АНИТА ЂАРМАТИ ИЗ КИКИНДЕ НАЈБОЉИ МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧ

Сове ушаре у научном раду КИКИНДА: За научни рад на тему „Кикиндске шумске сове ушаре”, Анита Ђармати из осмог разреда Основне школе „Фејеш Клара”, освојила је прво место у Војводини, у категорији основаца. Анита је још у мају започела истраживање, уз подршку својих наставница. - Тема је била слободна, а ја сам одабрала да истражујем о совама ушарама, јер је мој град постао познат и јединствен у свету због ових корисних птица. Мој ментор је била наставница биологије Јудит Сабо, а помогла ми је и наставница мађарског језика Виолета Момић. Методски центар из Суботице расписао је конкурс за израду

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na: „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Uje`” (19.30) No vo sad sko po zo ri {te „Ala ba ma song” (19)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.30, 15.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Be smrt ni ci” (22.35), „Kung fu pan da 2 3D” (14), „Auto mo bi li 2” (12.50), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (10.50), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (17.45, 20.05), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12, 12.45, 13.50, 15.40, 16, 16.30, 18.20), „No va go di na u Wu jor ku” (17.30, 20, 22.25), „Ku }a sno va” (22.20), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (11.15, 12.50, 14.40, 16.20, 18.10)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Je le na Mi haj lo vi} iz Novog Sada (devo~ica i de~ak) i Bi qa na Vra we{ iz Veternika (devoj~ice), DEVOJÎCE: Mi re la Vra ne {e vi}, Dra ga na Bog da no vi}, Sa wa Pet ko vi}, Rad mi la Voj no vi}, Mi li ca Goj ko vi}, Mi ra Dra go sa vac i Va wa Ri sti} iz Novog Sada, Mil ka Ma li ni} iz Ba~a, San dra Slav ni} iz Be~eja, Jo va na Tu ca kov iz ûruga, Bo ja na \u ri} iz Vilova, \ur |i na Je li ~i} iz Futoga, Sne à na Pe jak iz Ba~ke Palanke, Bo ja na Mar ja no vi} iz In|ije i El vi ra Ca ni} iz Beo~ina, DEÂKE: Qi qa na Bla go je vi}, Ne ve na Dra {ko vi}- Mi haj lo vi}, Sa bri na Ibra im, Ar se na Isa ku, Te o do ra Di mi tri je vi} - Ko vin ~i}, Je le na Br sti na, Iva na [e vi}, Du brav ka \or |e vi}, So fi ja Ba no va~ ki, Ana Era ko vi}, Ta ja na Kra guq i Li di ja Bje li} iz Novog Sada, Sne à na Bog da nov iz \ur|eva, Bra ni sla va Pi li po vi} iz Ba~ke Palanke, Svje tla na To mi} -Pi li} iz Temerina, Dra ga na Po pov iz Be~eja, @u à na Jo à iz Ba~kog Mono{tora, Bi qa na Bu da kov iz Kikinde, Ma ja Jo va no vi} iz ôrtanovaca, Ta wa Joj ki}- Po lo vi na iz Sremske Kamenice, Ja vor ka Mi li} iz Petrovaradina i Mir ja na Mar ti nov iz ûruga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Slavka Radoslava Jojki} (1941) u 9.45 ~asova, Vasa Milete ]ulum (1959) u 10.30 - ispra}aj, Bogdan Lazara Stupar (1937) u 11.15, Milanka \or|a Cvetkovi} (1942) u 12, Jelena Andrije [amati} (1940) u 12.45, Nikola Andrije Grun~i} (1924) u 13.30, @ivana Mijodraga Burgi} (1938) u 14.15 i @ivan Stevana Vitomirov (1939) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Branko Mileta Uzelac (1925) u 13 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Frawa Frawe Varga (1928) u 13 ~asova.

Анита Ђармати

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

оригиналног истраживачког рада за све основце и средњошколце у Војводини. Конкурс под називом „Мрежа предмета” објављен је у часопису „Уј Кеп”. Конкурс се расписује сваке године како би талентована деца надограђивала своје способности и међусобно се надметала. Ученици чији се радови одаберу као најбољи треба и да одбране свој рад пред комисијом у чијем су саставу увек стручњаци из свих предмета. Рад Аните Ђармати обогаћен је и фотографијама сова ушара и околине Кикинде, које су урадили она, њен друг Флоријан Кристоф и њена менторка Јудит Сабо. А.Ђ.

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПОСКУПЕЛО ГРАДСКО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

Негодују власници гаража АПАТИН: Општинском одлуком градско грађевинско земљиште за гараже је скупље од пословног простора и станова. Накнада за коришћење грађевинског земљишта за гараже, у овој години, износи 300 динара годишње по квадратном метру, а за станове у истој зони 30 динара, или десет пута мање, стоји у решењу Одељења за привреду и финансије, Одсека за локалну пореску администрацију. Накнада за градско грађевинско земљиште за гараже је, у последње две године, поскупела више од три пута, а за станове скоро четири и по пута. По квадрату, накнада за гаражу је за прошлу годину износила 184, а за 2009. годину 97 динара. - За гаражу од 12,75 квадратних метара рачун је 3.825 динара, а за стан од 57,20 квадрата сам добио износ од 1.716 динара. Порез од овог земљишта пуни општински буџет, али су за нас изгледа гараже постале највећи луксуз, каже Мићо Ћулибрк, док Зоран Матић, додаје да су и пословни објекти јефтинији од гаража, иако се подразумева да они доносе приход, а гараже не.

Прошле године је око 60 станара у стамбеним зградама „есови” потписало петицију којом се тражи реално усклађивање цена градско грађевинског земљишта за гараже. - Предложићемо да се Одлука о грађевинском земљишту измени. Нелогичности на које грађани указују су евидентне, а стално повећање цена квадратног метра је превилик удар на џепове ионако осиромашених грађана, каже Жељко Рајчевић, из одборничке групе ДС. - Накнада по квадрату за гараже на сопственим парцелама је вишеструко нижа од накнаде по квадрату за гараже које су постављене на јавним површинама. Није исто поставити привремени или помоћни објекат, као што су гараже, на сопственој парцели или на јавној површини. Накнада за коришћење грађевинског земљишта за гаражу на сопственој парцели је чак 15 пута јефтинија, него накнада за гаражу која се налази на јавној површини - објаснио је Синиша Јовановић, руководилац Одељења за урбанизам и грађевинарство. У Пореском одељењу СО наводе да само поштују одлуке Скупштине општине. Ј. Прелчец

Награду поклонио школи НАКОВО: Годишња награда Накова, другу годину заредом, припала је проф. др Недељку Радловићу, једном од најпризнатијих педијатара гастро - ентеролога и председнику педијатара Србије. Награду је, на свечаности у Дому културе у Накову, познатом стручањку и редовном професору Медицинског факултета у Београду, уручио председник општине Илија Војиновић. Др Недељко Радловић је, захваљујући се на признању, истакао да му је ова награда, коју је добио од својих земљака, најдража, пошто су критеријуми људи са којима си живео и проводио младост, веома објективни. Новчани део награде овогодишњи лауерат поклонио је Основној школи „Петар Кочић„ у Накову. Свечаност су, као и прошле године, заједнички организовали Месна заједница и Удружење наковчана у Београду. А.Ђ.

Отворена врата Дечјег позоришта СУБОТИЦА: Након шест година чекања, симболичним пресецањем врпце, министар животне средине, просторног планирања и рударства др Оливер Дулић, представник покрајинског Секретаријата за културу Радослав Петковић и градоначеник Суботице Саша Вучинић, су грађанима и публици предали реновирану салу Дечјег позоришта у Суботици. На

новој и савременој сцени у позоришту, прво су наступиле балерине Плесног студија “Олена”, “Cre a ti ve stu dia”, балетски пар из школе “Раичевић”. Поред тога, публика је имала прилику да види младе плесаче у креацијама Андрее Ледењак, а премијерно је и изведена дечја представа на мађарском језику „Чаробњак из Оза„. С. И.

Јавна расправа о Нацрту буџета БЕЧЕЈ: Заинтересовани корисници општинског буџета, јавне установе и предузећа, али и остале привредне и друге организације, као и житељи бечејске општине током ове недеље имају прилику да се упознају с Нацртом општинског буџета за 2012. годину. Потребно је да отворе сајт: www.becej.rs и пред собом ће имати жељено штиво, које могу детаљно изанализирати, како би спремни учествовали у јавној расправи о буџету за наредну годину. Јавна расправа ће се одржати у петак, 23. децембра, с почетком у 17 сати у великој сали Градске куће. В. Ј.

Администрација по европским стандардима БАЧ: После 15 месеци обуке, окончан је пројекат „Унапређење капацитета Општине Бач“, који је рализован у сарадњи са градом Сомбором, као партнером, а финансирала га је ЕУ, са сто хиљада евра. Сертификате је добило 36 службеника општинске администрације у Бачу, а реч је о млађим кадровима са вишом и високом школом. Представници Сомбора истакли су да су своје искуство

пренели на колеге из Бача, јер су они међу првима у Србији подигли ниво знања градске администарације. Председник општине Бач мр Томислав Богуновић истакао је да је реализацијом овог пројекта подићи ниво административних и техничких капацитета, али и да је научено како се на важним пројектима бирају партнери. М. Сџ.

Новогодишњи концерт

БЕЧЕЈ: Традиционални Новогодишњи концерт ученика бечејске Музичке школе „Петар Коњовић“ одржаће се вечерас од 18 сати у Градском позоришту. Наступиће садашњи ученици, али и они који су наставили школовање у средњим музичким школама Новог Сада, Суботице и Ћуприје... На данашњем концерту чуће се звуци виолине, гитаре, клавира, тамбуре и хармонике, али и умеће ученика соло певања. Улаз је бесплатан. В. Ј.

utorak20.decembar2011.

ДО ДЕ ЛА ПРИ ЗНА ЊА „КА ПЕ ТАН МИ ША АНА СТА СИ ЈЕ ВИЋ”

Вред но ва ње пред у зет нич ког ства ра ла штва

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: До де ла при зна ња “Ка пе тан Ми ша Ана ста си је вић” за под руч је ко је по кри ва Ре ги о нал на при вред на ко мо ра Зре ња нин, би ће одр жа на да нас, у 11 са ти, у Хо те лу “Ти ски цвет” у Но вом Бе че ју. Том при ли ком све ча но ће би ти уру че на 24 при зна ња ис так ну тим пред у зе ћи ма, при вред ни ци ма и дру гим јав ним лич но сти ма и уста но ва ма, ко је се ис ти чу у раз во ју Сред њо ба нат ског окру га. -Ово, сво је вр сно оце њи ва ње и вред но ва ње пред у зет нич ког ства ра ла штва, ор га ни зу је се већ је да на е сту го ди ну, у окви ру про јек та “Пут ка вр ху”, са основ ном иде јом афир ма ци је при вред ног ства ра ла штва Ср би је. Но си о ци про јек та су “Ме диа Ин вент” и Фа кул тет тех нич ких на у ка из Но вог Са да, а струч ну по моћ у ње го вој ре а ли за ци ји пру жа ју ре ги о нал не при вред не ко мо ре, При вред на ко мо ра Вој во ди не и При вред на ко мо ра Ср би је – ре као је пред сед ник жи ри ја про фе сор др Или ја Ћо сић. Ово го ди шњи до бит ни ци на гра де су: “Агро жив” (нај бо ља ком па -

ни ја), Сред њо ба нат ски управ ни округ, на чел ни ца Та ња Ду ло вић (за раз вој не про јек те), ди рек тор ка ЈКП “Чи сто ћа и зе ле ни ло” Зре ња нин Би ља на Гли гић (нај же на у би зни су), ма ни фе ста ци ја “Ве ли ко го спо јин ски да ни” и пред сед ник

пред у зе ће “Ци мос – ФАМ” из Сеч ња (за уна пре ђе ње про из вод ње и при ме ну но вих тех но ло ги ја). Ме ђу ово го ди шњим на гра ђе ни ма су и Ин ду стри ја уља “Ди ја мант”, ди рек тор ка Сла ви ца Ке шељ (нај бо љи бренд у 2011. го ди ни), Сред ња

Пла ке та и злат ник При зна ње “Ка пе тан Ми ша Ана ста си је вић” са сто ји се од пла ке те и злат ни ка са ли ком Ка пе та на Ми ше - по зна тог срп ског тр гов ца и до бро тво ра из 19. ве ка. То је умет нич ко де ло ака дем ског ва ја ра из Бе о гра да Љу би ше Ман чи ћа. оп шти не Но ви Бе чеј Ми ли вој Вре ба лов (за ви со ке до ме те у уна пре ђе њу ту ри стич ке по ну де), оп шти на Но ва Цр ња, пред сед ник Пе ра Ми лан ков (нај бо ља ло кал на са мо у пра ва), ком па ни ја “Дрекслма јер” (нај у спе шни ја стра на ин ве сти ци ја), пред сед ник Ре ги о нал не при вред не ко мо ре Зре ња нин Ми лан Ра до ва но вић (за до при нос ре ги о нал ном раз во ју и ме ђу на род ној при вред ној са рад њи),

тех нич ка шко ла Зре ња нин, ди рек тор Ми лин ко Ба бић (за ква ли тет но обра зо ва ње мла дих), Дом здра вља Жи ти ште, ди рек тор др Га бор Ло ди (за уна пре ђе ње здрав стве не за шти те), ком па ни ја “Бе о хе ми ја” (за при ме ну но вих тех но ло ги ја у про из вод њи), Сто но те ни ски клуб “Ба нат” Зре ња нин (нај у спе шни ји спорт ски ко лек тив), вла сник фир ми “ББ трејд” и “ББ ком па ни” Дра го љуб Бје ло глав (нај ме на џер), Зе -

мљо рад нич ка за дру га “Гра ни чар” из Ко на ка (нај бо ља при ва ти за ци ја), Скуп шти на оп шти не Се чањ, пред сед ни ца Би ља на Са во вић (за афир ма ци ју жи во та мла дих и оста нак на се лу), За дру жни са вез Вој во ди не, пред сед ник Ра ди слав Јо ва нов (за афир ма ци ју за дру гар ства), пред у зе ће “Про мес” Но ви Бе чеј (за ква ли тет про из во да и услу га), Удру же ње же на “Вред не ру ке” Срп ски Ите беј (за не го ва ње ет но ства ра ла штва), Спе ци јал на бол ни ца за ре ха би ли та ци ју - Ба ња “Ру сан да” Ме лен ци (за уна пре ђе ње бањ ског ту ри зма), Хо тел “Ти ски цвет” Но ви Бе чеј (за ра зно вр сност и ква ли тет ту ри стич ке по ну де), Спе ци јал ни ре зер ват при ро де “Ста ри Бе геј - Цар ска ба ра” (за очу ва ње при ро де и за шти ту би о ло шке ра зно вр сно сти), до пи сник “Ве чер њих но во сти” Сло бо дан Па шић (за до при нос у раз во ју но ви нар ства и дру штве ну од го вор ност) и Ме сна за јед ни ца Клек (за раз вој и уна пре ђе ње жи во та у се о ским сре ди на ма). Ж. Ба ла бан

ИН СПЕК ЦИ ЈА РА ДА ВРА ТИ ЛА НА ПО САО ДВЕ РАД НИ ЦЕ „БУ ДУЋ НО СТИ”

До шле у фир му, па на ста ви ле штрајк

ЗРЕ ЊА НИН: Ин спек ци ја ра да на ло жи ла је над ле жни ма у зре ња нин ском Гра фич ком пред у зе ћу “Бу дућ ност” да се од ло жи из вр ше ње ре ше ња о от ка зу уго во ра о ра ду, ко ја су 16. но вем бра уру че на рад ни ца ма ове фир ме Ве ро ни ки Еге те и Рад ми ли Ва шаш. Њи ма је ди рек тор “Бу дућ но сти” Ми лен ко Ман дић уру чио от ка зе са мо дан на кон што су, за јед но са оста лим ко ле га ма, сту пи ле у ге не рал ни штрајк, зах те ва ју ћи ис пла ту се дам ово го ди шњих за ра да, за тим пут них тро шко ва ко је ни су до би ли од но вем бра 2009. го ди не, и ре гре са и то плог обро ка. Ин спек ци ја је у ре ше њу на ве ла да је до шло до очи глед не по вре де пра ва за по сле них и за то је по сло дав цу на ло жи ла да обе рад ни це вра ти на по сао до окон ча ња суд ског по ступ ка ко ји је по кре нут тим по во дом. -Адво кат Алек сан дар Осто јин и ја смо са ко ле ги ни ца ма Рад ми лом Ва шаш и Ве рон ком Еге те би ли у “Бу дућ но сти”, где су за при мље на ре ше ња ин спек ци је ра да, и по сло да вац је по сту пио по њи ма. Ко ле ги ни це су оста ле

Успела акција „И ја волим Врдник” ВРДНИК: Акцијом „И ја волим Врдник” изграђена је прилазна рампа за несметано кретање деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица, на Дому здравља у Врднику. Акција је започета још у марту, почетком потписивања петиције за изградњу прилаза, коју је потписало 400 грађана и грађанки, а подржали Удружење параплегичара Срема и Савез параплегичара и квадриплегичара Војводине. Покретачи акције, чланови Либерално-демократске Партије, овом акцијом хтели су да покрену локалне ресурсе ради унапређења услова живљења у Врднику. „У недостатку невладиних организација и грађанских организација на територији Општине Ириг, једина могућност организованог деловања је кроз политичке странке, али ова акција окупила је људе различите политичке припадности и показала да политичка размимоилажења нису препрека остварењу циља. Стога ову инцијативу у потпуности сматрамо грађанском иницијативом” наводи се у саопштењу за медије. Подршка за овај пројекат стигла је од низа установа, појединаца и друштвено одговорних предузетника. В. Х.

У штрај ку ви ше од ме сец да на

да ра де, од но сно да као чла но ви штрај кач ког од бо ра штрај ку ју до ис пу ње ња свих зах те ва пре да тих по сло дав цу – ре као је пред сед ник Син ди ка т а ин ду стриј ских рад ни ка Вој во ди не Зо ран Ере мић. Ина че, рад ни ци “Бу дућ но сти”, пред во ђе ни по ме ну тим син ди ка -

том, у ге не рал ном штрај ку су ви ше од ме сец да на. Штрај ка чи су, по тврд ња ма Ере ми ћа, до са да има ли са мо је дан са ста нак са по сло вод ством, на ко јем ни је ре шен ни је дан њи хов зах тев. За то вре ме, ка ко је на вео пред сед ник син ди кал не ор га ни за ци је у овој фир ми Ср ђан Су бић, из

по го на је из не то шест ма ши на за из ра ду ре ги стра то ра. Су бић је уве рен да је то учи ње но по на ло гу ве ћин ског вла сни ка. -За то ће мо под не ти кри вич ну при ја ву. От кад смо ушли у овај штрајк на ко ји смо би ли при мо ра ни јер ни смо при ми ли се дам пла та, ди рек тор је са мо јед ном, на по чет ку, са на ма пре го ва рао и до го во ра ни је би ло, јер нам је пре до че но да па ра не ма. Ње го во обра зло же ње је би ло да нов ца не ма због еко ном ске кри зе и прет ход них оба ве за. Пре ба цио нам је да смо сма њи ли про дук тив ност и да смо штрај ком оте ра ли куп це, иако је, пре штрај ка, штам па ри ја ра ди ла пу ном па ром. На ста вља мо штрајк и бор бу за сво ја пра ва, за ра ђе ни но вац и пра во на жи вот – по ру чио је Су бић. Ме наџ мент “Бу дућ но сти” за ви ше од ме сец да на од по чет ка штрај ка ни је се огла ша вао у јав но сти, ка ко би од го во рио на оп ту жбе штрај ка ча, али и пре до чио ка кви су пла но ви за бу дућ ност овог по ср ну лог пред у зе ћа, у ко ме је оста ло све га три на ест рад ни ка. Ж. Ба ла бан

ИЗРАЂУЈЕ СЕ СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ ЗА БИЗНИС ИНКУБАТОР

Пословни центар у некадашњој фабрици „Слога”

КИКИНДА: Општинско веће прихватило је предлог да започне израда Студије изводљивости оснивања, организације и функционисања Бизнис инкубатора. Како сазнајемо од члана Општинског већа Ненада Грбића, Бизнис инкубатор односно Пословни центар, налазиће се у Улици Краља Петра Првог у некадашњој фабрици „Слога“. -Циљ Бизнис инкубатора је подршка малим и средњим предузећима путем отварањем нових радних места. Уједно, на овај начин помоћи ћемо малим и средњим предузећима да опстану с обзиром на то да ове фирме најчешће пропадну у првим годинама пословања. Пословни цен-

тар поспешиће самозапошљавање, а основана предузећа имаће логистичку помоћ: обуку, савет, мониторинг, а пословни простор биће им доступан по бенефицираним ценама закупа - рекао је Грбић. У јануару је планирано расписивање јавне набавке за израду Студије изводљивости, која ће бити израђена по узору на оне у Европској унији. На овај начин биће омогућено да локална самоуправа конкурише за средства из европских фондова неопходних за адаптацију и реконструкцију некадашње фабрике. -Задатак Студије изводљивости јесте да да одговор на питање: Који је тип или профил Бизнис инкубато-

„Ромео и Јулија” прешли Тису

БЕЧЕЈ: Омладинска сцена позоришне групе ПААД из Новог Бечеја активно се укључила у предновогодишњу акцију „Осмех”, која се организује у комшијском Бечеју ради обезбеђења новогодишњих пакетића за децу породица слабијег материјалног стања највеће потиске општине. - Бечејци су летос имали прилику да под ведрим небом виде нашу представу „Ромео и Јулија”, коју је писац Бранко Милићевић - Коцкица прилагодио школском узрасту. Овога пута смо у истом дану одржали пет представа, прво у Бачком Петровом Селу, затим три у Бечеју и онда у Бачком Градишту. Драго нам је што су представе наишле на добар пријем код публике, али још више што смо на овај начин помогли да многа деца први пут добију новогодишње поклоне. Јер, приход од свих пет представа уплаћен је фонду за реализацију акције „Осмех”, рекао нам је вођа групе ПААД Саша Дујин. В. Ј.

ра неопходан Кикинди? Локалној самоуправи није циљ да отвори Пословни центар само да он постоји, већ такав центар који ће помоћи малим и средњим предузећима да опстану и пруже услуге које су у нашој општини неопходне. Да ли ће то бити испитивање тржишта, израда бизнис планова, књиговодствене услуге, знаћемо након израде Студије каже Грбић. Ненад Грбић сматра да је Кикинди неопходан комбиновани Пословни центар у којем ће један део бити производни, а други за маркетиншке и књиговодствене услуге. Уједно и објекат бивше фабрике „Слога“ на овај начин биће спасен од даљег пропадања. А.Ђ.

utorak20.decembar2011.

c m y

vojvodina

dnevnik

Божићни концерт у цркви Свете Ане

Наташа Ђукић и Сања Брусин Белош

УПОЗОРЕЊЕ ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

Повишена концентрација чађи у ваздуху КИКИНДА: Садржај неорганских материја у ваздуху протеклог месеца мерен је у Микронасељу и на мерном месту у Заводу за јавно здравље. Анализе су показале да у новембру сумпор-диоксида, азотних оксида и озона није било изнад граница дефинисаних уредбом -Мерење чађи у Заводу за јавно здравље у новембру показује да је током пет дана: 1, 13, 14, 15 , 16. и 17. новембра у ваздуху било чађи изнад дозвољених вредности. Почела је зимска сезона и ова мерења указују на то да наши суграђани користе чврсто гориво за загревање. Такође, у овом периоду се догодио акцидент у фабрици „Ливница-Цимос„, па је и то утицало на повећану концентрацију чађи - истакла је магистра фармацеутских наука Наташа Ђукић. Укупне таложне материје протеклог месеца нису прелазиле границе прописане Уредбом. Аероседименти су мерени на трима мерним местима: код Спортског центра „Језеро„, у Микронасељу и Заводу за јавно здравље. Киселе кише забележене су у Спортском центру „Језеро„ - пх вредност је 5,5, а на два места у самом граду вредности су шест и 6,5, што се не сматра повећаним вредностима. Честице које се таложе из ваздуха - суспендоване честице мерене су у новембру и новим апа-

ратима израђеним према стандардима Европске уније. Резултати показују, како каже Наташа Ђукић, да су вредности више од дозвољених прописаних граничних вредности. Највиша дозвољена вредност суспендовних честица је 120 микрограма по метру кубном, а током четири дана код Завода за јавно здравље и 14 дана у Микронасељу забележена је повећана концентрација честица које се таложе из ваздуха. - Суспендоване честице у ваздуху лоше утичу на здравље особа које имају проблема са дисајним органимана астматичаре, оболеле од хроничног бронхитиса или неких других. Чађ је скуп различитих једињења која се налазе у ваздуху. Састав чађи разликује се и, у зависности од састава, чађ може бити канцерогена и иритирајућа. Састав чађи се нигде не испитије и углавном је реч о угљоводоницма. Повећаних концентрација чађи у ваздуху није било годинама, а током протеклиог месеца највећа измерена концентрација је 91 у Микронасељу, а највиша дозвољена концентрација је 50 микрограма по метру кубном - истакла је начелница одељења хигијене и хумане екологије др Сања Брусин Белош Протеклог месеца концентрација цинка и осталих тешких метала била је у дозвољеним вредностима. А. Ђуран

БЕЛА ЦРКВА: Национални савет чешке националне мањине организовао је божићни концерт, који је одржан у цркви Свете Ане , а учествовали су врхунски музичари и оперски певачи Зорица Митев Војновић, Весна Јансенс, Елена Колтига, Биљана Солдо, Александар Пантелић и млади Белоцрквани Давор и Стефан Стехлик. На репертоару су се нашла дела великих мајстора озбиљне музике, Моцарта, Дворжака, Маснеа, Крајселра, као и српске божићне песме. На крају концерта сви солисти заједно извели су чувену

божићну песму „Тиха ноћ“, на бис „Џингл бел“. Концерту у пуној цркви Свете Ане су, поред Белоцрквана љубитеља ове врсте музике, присуствовали и конзул Републике Чешке у Београду Валерија Фулеова, председник Националног савета Чеха Штефан Клапечек са сарадницима, представници чешких удружења и представник Националног савета Немаца Миодраг Де Део Михајиловић. Публику у Белој Цркви очекује још један велики божићни концерт који је заказан за 23. децембар, а у коме учествују чла-

Леба, масти и паприке за 10 динара

БАЧКА ПАЛАНКА: За Бачку Паланку збиља важи изреку да 19. децембар, Светог Николу, пола домаћина слави као крсну славу, а друга половина иде на славу. Слично ће бити и 20. јануара, јер пуно домаћина слави Светог Јована, али скоро свима је славска трпеза скупа, мада ретко ко одустаје. Ових дана власници печењара имају пуне руке посла, јер свако воли да на столу има печеницу. Јуче је мирисало на све стране, а подоста њих искористило је да прасе или јагње испеку на ражњу у свом дворишту. Цене прасића и јагањаца мало су повећане, тако се килограм живе ваге прасетине креће од 160 – 170 динара у селима ове општине, а 180 – 200 у Бачкој Паланци. Килограм живе ваге јагањаца креће се од 200 до 220 динара, па се јагањци од 30 до 40 килограма ређе купују, а брже поједу, па је прасе-

тина чешћа на трпезама. Цена печења за заклано прасе или јагње, тежине 20 килограма са сечењем печења, креће се око 1.500 динара. Томе треба додати цену ветеринарског прегледа прасића на трихинелозу од 300 динара. Када се томе дода цена мочунга за славску супу, па млевено месо за сарму, све шпеције потребне за ситне колаче и торте, сокови, ракија, пиво, вино... Ко има, нешто дарива барем унучадима, а када се све сабере дође се до цифре између 200 и 300 евра. Овако рачунају они који још увек колико-толико кризи. Међутим, за оне који су без динара, домашљати трговци понудили су сиротињско решење. На главном паланачком шору већ неколико дана стоји понуда „парче хлеба, масти и паприке по 10 динара, а окрајак за пет динара“. Не жале се ни продавци ни купци. М. Суџум

деца из основне школе „Доситеј Обрадовића“. М. В.

ОД ДАНАС ЗАВРШНИ ДЕО ХУМАНИТАРНЕ АКЦИЈЕ „ОСМЕХ“ У БЕЧЕЈУ

Преко хиљаду пакетића чека децу

БЕЧЕЈ: Хуманитарна акција „Осмех“, коју су током скоро двомесечног рада реализовале удружене локалне организације највеће потиске општине, од данас ће изазвати осмех на лицима бројне деце из породица слабог материјалног стања на територији читаве бечејске општине. - Данас ће се пакетићи уручити деци у Радичевићу, сутра ће Деда Мраз прво стићи у Пољаницу, а онда ће у Дому културе у Дрљану делити пакетиће деци из тог насеља и суседног Милешева. Прекосутра од 17 сати бечејска деца ће у Градском позоришту преузети своје новогодишње поклоне, а у 18 сати ће пакетића добити и деца Бачког Градишта. Најзад, у петак, 23. децембра, од 16 сати у сали Месне заједнице новогодишње пакетиће преузеће и деца Бачког Петровог Села - пренеле су нам распоред додељивања пакетића у оквиру акције „Осмех“ активисткиње ЛПА за децу општине Бечеј Марија Лучев и Изабела Шормаз. Пакетиће добијају деца до 10 година старости. Многима ће бити први пут да добијају новогодишњи поклон. Знали су то организатори, па су с пуно ентузијазма реализовали акцију. И одзив донатора је био задовоља-

вајући, па ће пакетићи бити шаренолики и богати поклонима. - Деца се у оваквим приликама највише радују слаткишима, па смо сва новчана средства утрошили на куповину слаткиша. Било је и донатора који су нам доставили слаткише, али у пакетићама има и гардеробе, играчака, школског прибора... Деда Мраз је ове године био, баш, дарежљив. Неколико дана је овде у Центру за децу и младе било мобилно стање, јер је тре-

ЧОКА: Младим спортистима оболелим од шећерне болести који су поводом Светског дана дијабетеса учествовали у једнодневној акцији „Игром против дијабетеса„ Забавне школе фудбала у Чоки, предати су поклон пакети који поред фудбалских лопти, дресова и осталих спортских реквизита, садрже и савремене апарате за мерење шећера у крви. - Међу 120 девојчица и дечака узраста од седам до 14 година у

лидер „Забавне школе фудбала„ у Чоки Саша Дулка. Свечаном уручивању поклона присуствовала је директорка Дома здравља у Чоки, др Ибоља Леваи Сенеш, која је рекла да свакодневна физичка активност и вежбање смањују ризик од развијања дијабетеса. Директор КОЦ „Чока„ Ласло Кормањош каже да ће ова установа наставити финансирање „Забавне школе фудбала„ јер сваког лета окупља велики број деце и код њих раз-

Ваљало је минулих дана припремити преко хиљаду пакетића

Игром против дијабетеса

У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ СВИ СЛАВЕ СВ НИКОЛУ

нови националних удружења Срба, Чеха, Мађара и Немаца и

бало спаковали сву пристиглу робу. На крају смо припремили 1.050 пакетића, које ће Деда Мраз разнети деци - рекао је један од најагилнијих у овогодишњој акцији „Осмех“ Золтан Киш. Током двомесечне акције „Осмех“ било је различитих активности. На разним пунктовима у граду, банкама, продавницама, угоститељским објектима... постављене су биле кутије у којима се давао добровољни при-

лог. Власници кафића и клубова у Бечеју су организовали журке или концерте и сав приход од улазница уплаћен је у фонд поменуте акције. Ученички парламент средњошколаца је организовао одбојкашки турнир и том приликом сакупио одређена средства. Активисти Бечејског удружења младих БУМ су, без обзира на временске услове, на пијацама имали штандове, локална самоуправа је на разне начине припомогла, а занимљиво је да су, имеђу осталог, приложили 200 одштампаних календара који су „планули“ за један дан и сав приход слио се у фонд за „Осмех“. Многи појединци, али и организације, су и директно уплатили средства на рачун. - Преко рачуна је стигло око 157.000 динара, у кутијама по разним објектима сакупљено је преко 60.000 динара, на пијацама нових 20.000, са концерта групе „Ева Браун“ у Позоришном клубу 20.000 динара... Све у свему око 300.000 новчаних средстава смо сакупили - сазнали смо од председника БУМ Александра Ђекића. У свему је најважније да ће се, од данас до петка, измамити осмех на лицу бројне деце. Некима, на жалост, после дужег времена. В. Јанков

Освештана мала црква Цара Лазара

ШИД: У порти Цркве Светог Великомученика Цара Лазара у изградњи, уз благослов Владике сремског Василија, само за неколико дана, старешина цркве прота Ђорђе Марић, уз помоћ донатора, у порти је саградио малу дрвену цркву.У тој црквици јуче је Владика сремски Василије водио свету литургију, са шидПоклони најмлађим спортистима оболелим од дијабетеса у Чоки

„Забавној школи фудбала„ која се сваке године одржава у Чоки уз помоћ Канцеларије ове школе и Америчке амбасаде из Београда, ове године учествовала су и деца оболела од шећерне болести. Њима су уручени поклон пакети, дар Америчке амбасаде, кроз Пројекат који реализује Културно образовни центар из Чоке - каже

Фото: М. Митровић

вија жељу за бављење физичким активностима и дружењем. -Веома је важно да се и деца која су већ оболела, укључе у ове програме и ни једног тренутка се не осете запостављеном и неравноправним са другом децом - наглашава Кормањош. М. Митровић

ским свестенством. По завршетку литургије господин Василије освештао је овај мали божији храм. Отварањем црквице, уцињена је велика услуга старијим верницима, који више не морају ићи око један километар у саборну цркву Светог Николаја, у самом града. Д. С.

Божићни концерт хора Емануел

НОВИ БЕЧЕЈ: Римокатоличла црква и Дом култире општине Нови Бечеј, организују данас божићни концерт духовне музике „Тиха ноћ“, камерног хора „Емануел“ из Зрењанина, којим диригује Ема Конрад. Гости концерта су вароучитељи римокатоличке цркве Нови Бечеј, који ће са децом извести пастирске игре „Бетлехемес“. На програму концерта су дела старих мајстоа Демењиа, Фаркаша, Халмоша, Сотоа, Бритна, Грубера, Фисцхера и других. Концерт ће почети у 19 сати. М. К.

DRU[TVO

DneVnik OSNOVNA [KOLA „\OR\E NATO[EVI]” IMA ODEQEWE I U DE^JOJ BOLNICI U NOVOM SADU

Nastavnici pored bolni~kih kreveta Oko 3.000 osno va ca i sred wo {ko la ca iz Voj vo di ne go di {we vi {e od tri ne de qe pro ve de le è }i i le ~e }i se u De~ joj bol ni ci u No vom Sa du, a da za to vre me ne za o sta nu u sa vla da va wu {kol skog gra di va bri ne se pet na stav ni ka osnov ne {ko le „\or |e Na to {e vi}” iz No vog Sa da. – Na sta vu za de cu na bol ni~ kom le ~e wu na {a {ko la or ga ni zu je ve} tri de ce ni je – ka è di rek tor {ko le „\or |e Na to {e vi}” Ne deq ko \or |i}. – Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we odo brio je otva ra we ovog bol ni~ kog ode qe wa i u we mu sa da ima mo dva pro fe so ra raz red ne na sta ve i tri pro fe so ra kwi èv no sti. Ima mo i opre mqe nu bi bli o te ku s ra ~u na rom, u ko joj se odr à va na sta va za po kret nu de cu, dok oni ma ko ji ni su po kret ni na stav ni ci do la ze u bol ni~ ku so bu. Za sva ko de te pra vi se in di vi du al ni na stav ni plan i pro gram, oni se u bol ni -

ci i oce wu ju i te oce ne usva ja ju se na na stav ni~ kom ve }u. Na stav ni ci sa da ugla vom ra de s osnov ci ma, ali ko li ko sti ù i sa sred wo {kol ci ma, ma da to jo{ uvek ni je za kon ski re gu li sa no. Po re ~i ma Ne deq ka \or |i }a, iz Mi ni star stva pro sve te do bi li su obe }a we da }e im odo bri ti za po {qa va we jo{ dva ili tri u~i te qa i jed nog na stav ni ka ma te ma ti ke pa }e mo }i da obez be de na sta vu i |a ci ma ko ji iz bol ni ce odu na ku} no le ~e we i ko ji do sa da ni su ima li ovaj vid pe da go {ke po mo }i u sa vla da va wu gra di va. Ina ~e, u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke odr àn je pro {le ne de qe sa sta nak Udru è wa ro di te qa de ce obo le le od ra ka NUR DOR s po mo} ni kom mi ni stra @e li mi rom Po po vim i di rek to ri ma {ko la ko je }e or ga ni zo va ti na sta vu za svu de cu ko ja su na bol ni~ kom i ku} nom le ~e wu. Te ma sa stan ka bi la je no va za kon ska re gu la ti va ko ja se od no si

na u~e ni ke ko ji su zbog bo le sti spre ~e ni da re dov no po ha |a ju {ko lu. Po tvr |e no je re {e we da se Kli ni~ ki cen tri u Be o gra du, No vom Sa du, Kr gu jev cu i Ni {u po ve ù s po jed nom {ko lom sa svo je te ri to ri je i ta ko omo gu }e od go va ra ju }e obra zo va we de ci na bol ni~ kom le ~e wu. Ta ko |e je do go vo re no da {ko la „Dra gan Her cog“ iz Be o gra da bu de mo del-cen tar ko ji }e pru ì ti po dr {ku i kon sul tant ske uslu ge {ko la ma u Ni {u, Kra gu jev cu i No vom Sa du. – [ko la „Dra gan Her cog” u Be o gra du je spe ci fi~ na jer se ba vi sa mo obra zo va wem de ce na bol ni~ kom le ~e wu, a u Be o gra du ih go di {we bu de oko 3.400 – ka è Ne deq ko \or |i}. – U toj {ko li ima 26 za po sle nih i ima ju svoj mo del ra da, a na sa stan ku u Mi ni star stvu pro sve te do go vo re no je i da usko ro u woj bu du or ga ni zo va ni se mi na ri za na {e i na stav ni ke iz Ni {a i Kra gu jev ca, {to }e nam si gur no mno go po mo }i. D. Deve~erski

MUZIKA I SLIKE ZA PACIJENTE: No vo go di {wim kon cer tom Svetlane Palade i Aleksandar Dujin or ke stra i otva ra wem iz lo `be „Bez bo la u no vi ì vot”, In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci po è leo je ju ~e svo jim bo le sni ci ma kao i za po sle ni ma sre} ne pred sto je }e pra zni ke i no vu 2012. go di nu. Na iz lo `bi su pri ka za ni ra do vi 19 stu de na ta Aka de mi je umet no sti ko ji su u~e stvo va li na tre }em po re du kon kur su „Bez bo la u no vi ì vot”. Po bed ni ca ovo go di {weg kon kur sa je stu dent ki wa Ana Vidakovi}.

VESTI Tri prazni~na dana za Novu godinu Pred sto je }i no vo go di {wi pra zni ci u Sr bi ji pra zno va }e se tri da na, od no sno 1, 2. i 3. ja nu a ra 2012. go di ne. „Za ko nom o dr àv nim i dru gim pra zni ci ma u Sr bi ji pro pi sa no je da je No va go di na dr àv ni pra znik i da se pra znu je 1. i 2. ja nu a ra. Istim Za ko nom pred vi |e no je da se, uko li ko je dan od da na ka da se pra znu je dr àv ni pra znik pad ne u ne de qu, ne ra di pr vog na red nog rad nog da na„, na vo di se u sa op {te wu Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke. S ob zi rom na to da 1. i 2. ja nu ar 2012. go di ne pa da ju u ne de qu i po ne de qak, ne ra di se ni u uto rak, 3. ja nu a ra 2012. go di ne. Sa gla sno tom za ko nu, pr vi dan Bo ì }a – 7. ja nu ar, ver ski je pra znik i ne rad ni dan. Bo ì} 2012. go di ne pa da u su bo tu i pra znu je se taj dan.

Da~i}: Nema vi{e razloga za {trajk Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po no vio je ju ~e da u ovom tre nut ku vi {e ne ma raz lo ga za {trajk po li ci je, s ob zi rom na to da }e od 1. ja nu a ra bi ti pri me wi van Po se ban ko lek tiv ni ugo vor i da je bu xe tom za na red nu go di nu pla ni ra no vi {e nov ca za MUP. Po se ban ko lek tiv ni ugo vor je, ka ko je do dao, do bar na ~in za si stem sko re {e we pro ble ma, ko je pod ra zu me va da pra va pri pad ni ka po li ci je bu du iz jed na ~e na s pra vi ma osta lih za po sle nih u Sr bi ji.

– Po se ban ko lek tiv ni ugo vor do no si do bre stva ri po li ci ji i odva ja dr `av ne slu `be ni ke u Mi ni star stvu od po li ci je ko ja za dat ke iz vr {a va na te re nu i ko ja ima pra vo na be ne fi ci ran rad ni sta` – re kao je Da ~i}. Nov ca ni ka da ni je do voq no, na vo di mi ni star, ali ka `e da je u ovom tre nut ku eko nom ske kri ze sva ko po boq {a we u tom smi slu za po hva lu i da zbog to ga ne ma raz lo ga in si sti ra ti na da qem {traj ku.

Ko ispla}uje jubilarne nagrade? Mi ni star stva pro sve te i na u ke i fi nan si ja upo zo ri la su ju ~e na oba ve zu lo kal nih sa mo u pra va da do kra ja ove go di ne is pla te ju bi lar ne na gra de za 2009, 2010. i 2011. go di nu za po sle ni ma u osnov nim i sred wim {ko la ma u Sr bi ji. „Mi ni star stva po no vo uka zu ju na to da je u skla du sa stvo re nim prav nim i fi nan sij skim mo gu} no sti ma po treb no da sve lo kal ne sa mo u pra ve do kra ja ove 2011. go di ne is pla te ju bi lar ne na gra de za 2009, 2010. i 2011. go di nu svi ma ko ji su to pra vo ostva ri li ra dom u pro sve ti Sr bi je„, sa op {te no je iz Mi ni star stva pro sve te i na u ke. U sa op {te wu se is ti ~e da „uko li ko po sto je od re |e ni pro ble mi”, op {ti ne i gra do vi tre ba da oba ve ste Mi ni star stvo fi nan si ja da bi, ka ko je na ve de no, pro blem bio re {en.

Pogor{ane medijske slobode Ne za vi sno udru `e we no vi na ra sa op {ti lo je da se Sr bi ja, po is -

tra ì va wu “Eko no mist in te li xens ju ni ta”, od 167 ze ma qa, na {la na 64. me stu po in dek su de mo kra ti je, {to je za jed no me sto bo qe ne go 2010. go di ne, ali je oce we no da su u pro te kle tri go di ne po gor {a ne me dij ske slo bo de. NUNS u sa op {te wu na vo di da nad le `ni or ga ni Sr bi je mo ra ju da u~i ne vi {e na stva ra wu in sti tu ci o nal nog okvi ra ko ji bi ga ran to vao ve }i ste pen me dij ske slo bo de. Iz ra dom Me dij ske stra te gi je u~i wen je pr vi ko rak ka de mo kra ti za ci ji me dij skog pro sto ra, ali }e bez im ple men ta ci je tog do ku men ta, opre de qe wa me dij ske ko a li ci je i dr à ve, sa dr à na u stra te gi ji, osta ti sa mo pra zno slo vo na pa pi ru, pod se tio je pred sed nik NUNSa Vu ka {in Ob ra do vi}.

Od januara Zakon o mladima Za kon o mla di ma, ko ji tre ba da una pre di omla din ski sek tor i osi gu ra in sti tu ci o nal ni okvir za bri gu o mla di ma, ka ko na na ci o- nal nom, ta ko i na op {tin skom ni vou, po ~e }e da se pri me wu je od 16. ja nu a ra na red ne go di ne. Ta ko }e u Sr bi ji pr vi put bi ti otvo ren sa vet za mla de, ko ji }e ~i ni ti pred stav ni ci re le vant nih Vla di nih or ga na, ne vla di nog sek to ra, kan ce la ri je za mla de i dru gi. Osim to ga, Za kon o mla di ma do ne }e pro me ne u obla sti pri ja vqi va wa na kur se ve Mi ni star stva, fi nan si ra wa bu du }ih pro je ka ta kao i pra }e we ra da svih part ne ra ko ji spro vo de pro jek te omla din ske po li ti ke. Od 16. ja nu a ra 2012. go di ne po ~e }e upis u je din stve nu evi den ci ju udru `e wa mla dih, udru `e wa za mla de i wi ho vih sa ve za. Q. M.

utorak20.decembar2011.

IZABRANI LEKAR

Ma, ne fali wemu ni{ta! Uobi ~a je na ~e ka o ni ca Do ma zdra vqa u bi lo ko jem me stu {i rom na {e le pe ze mqe. Tek {to je pro {lo osam sa ti. Sve klu pe po sta vqe ne po red uz d u ` nog zi d a s pro z o r i m a (ko ji, na rav no, je dva da dih tu ju) za u ze te su. Za po se li su ih ra no ra ni o ci ko ji su bar sat vre me na ~e ka li da se u po la se d am otvo r e ka p i j e Do m a. Is pred vra ta tri le kar ske or d i n a c i j e gro z do v i qu d i, onih ko ji su sti gli ka sni je. Iza {al te ra dve me di cin ske se stre po slu ju, jed na sre |u je pa pi re za sto lom a dru ga po ku {a va da u pre tr pa ne pre gra de or ma na ude ne na ra mak kar t o n a. Rad n o vre m e n e je zva ni~ no po ~e lo pre pun sat ali ni {ta se ne de {a va: ni ko ne pro zi va pa ci jen te ko ji su pre me sec da na za ka za li pre gle de, ni ko ne uzi ma zdrav stve ne kwi ì ce ko je su pred pro zor {al te ra osta vi li pa ci jen ti ko ji se na da ju da }e ih le kar pre gle da ti uko li ko ne ko od za k a z a n ih ne do | e. Ipak, u tre } u ori d i n a c i j u ula ze li ca u be lim man ti li ma, sa ma ili u prat wi ne kog „ci vi la“. Ovaj po stu pak pra ti ti ho gun |a we. Ka {aq od je ku je sa svih stra na. Pa ci jen ti su re dom se do ko si, tek po ne ki kva ri taj pro sek. Svi u ru ka ma dr è ke se ~i ji se sa dr àj sa mo mo è na zre ti. Na sred woj klu pi se de dvo ji ca do b ro d r ` e } ih pen z i o n e r a. Je dan se oslo nio na svoj {tap i osma tra, a dru gi ~i ta no vi ne. Ko na~ no, bez ika kve na ja ve i bi lo ka kvog raz lo ga, me di cin s ka se s tra za {al t e r om ob ja vi da }e pro zva ti one za ka za ne za dok tor ku u pr voj or di na ci ji. Po~ ne da ~i ta, ali glas te {ko pro la zi kroz ru pu na sta klu pa oni naj bli ì {al te ru „pre vo de“ pro ~i ta na pre zi me na na ko ja se wi ho vi vla sni ci ured no ja vqa ju. Na ne ko li ko se ni ko ne oda zva. Isti po stu pak po no vi se i za dru ge le ka re. On da se stra sa spi sko vi ma ode u tre }u or di na ci ju, u ko joj je, o~i to, le kar ski zbor. Pen zi o ner ko ji je pre k i n uo ~i t a w e no v i n a klim ne su se du. – I vi kod dok tor ke? – Aha, na kon tro lu. I da mi pre pi {e le ko ve. Je ste da te {ko idem, ali mo ram. Ra ni je sam le ko ve ku po vao pri vat no. Ka zao mi sin da je ta ko bo qe. Kad god se vra tim od le ka ra, dva-tri da na sam bo le stan. Je ste da su le ko vi sku pi, ali bar ~u vam zdra vqe. Sa mo, sad vi {e ni u pri vat noj apo te ci ne mo è{ da ku pi{ sve le ko ve pa sam mo rao da do |em. Je l’ vi do la zi te re dov no? – Uglav nom. – Pa, ka ko sad ide sa ovim za ka zi va wem? Ne ma gu `ve? – Ka ko da ne ma? Uvek ima gu `ve. Stal no upa da ju „pa do bran ci„ i oni pre ko ve ze pa ti je xa ba {to si za ka zao. Mo `da do |e{ na red kad ti je za ka za no, a mo è{ i da ~e ka{ pa da ti ka ù da do |e{ su tra. Sva ki put je dru ga ~i je. – On da se ba{ i ni je mno go pro me ni lo. Se stra iza |e iz or di na ci je a za wom i le ka ri. Svi odu na svo ja rad na me sta. Pr vi pa ci jen ti bu du pro zva ni i ne ka ì vost ko na~ no u|e me |u one ko ji su pred vra ti ma. On da u ~e ka o ni cu stig ne ~o vek mla |ih go di na, za sta ne, pa ugle dav {i {al ter, po |e do we ga. Sa gne se do pro re za u sta klu. – Do bar dan. Hteo sam da pi tam. Tre ba lo bi da po pu nim ne ki obra zac za iza bra nog le ka ra, tra ì li su mi u fir mi. Je l’ to ov de? – Je ste. Ima te li kar ton? – Pa ne znam. Ni sam bio kod le ka ra ne kih pet-{est go di na.

Pen z i o n e r i na klu p i se zgle da ju. – Ka ko vam je pre zi me? U ko joj fir mi ra di te? ^o vek ka `e, a se stra ode do or ma na i po~ ne da pre ko pa va kar to ne. Utom pa ci jent ki wa

i sta nem u red za ne ku po tvr du. Ovo je pot pu no su ma nu to: fir ma upla ti zdrav stve no a ja ne mo gu da ove rim kwi `i cu jer ne mam iza bra nog le ka ra! Is pad ne da sam kriv {to sam zdrav i ne obi la zim le ka re

ko j a je za v r { i l a pre g led stig ne s hr pom pa pi ra. Se stra pre k i n e tra ` e w e, sed n e za sto i po~ ne da po pu wa va obra sce upu ta i re ce pa ta. Kad to za vr {i, vra ti se kar to ni ma. Ko na~ no od u sta ne: – Ne ma te kar ton. A kod kog le ka ra bi ste hte li da bu de te upi sa ni? – Ne znam. Ne po zna jem ni jed nog. Sve jed no je. Pen zi o ner sa {ta pom gur ne sa pat ni ka. – Sve jed no mu! Ma, ne fa li we mu ni {ta. Da je bo le stan, znao bi on ko mu tre ba. – Da, da, ba{ ta ko. Ja sam pro me nio tri-~e ti ri le ka ra a we mu sve jed no... ^o vek, ne oba zi ru }i se na ko men ta re, na sta vi: – Ni je mi va `no. Ni sam bo le stan. Daj te da to pot pi {em pa da mo gu da od ne sem po tvr du u fir mu. Bez we ne }u do bi ti mar ki cu za ove ru zdrav stve ne kwi `i ce. Ali ni se stra ne od u sta je: – Znam ja o ~e mu je re~. Ta mo na zi du ima te spi sak le ka ra pa oda be ri te ne kog. – Ali... – Slu {aj te, iz bor le ka ra je ozbiq na stvar! Taj le kar tre ba da bri ne o va {em zdra vqu go di na ma, vi mo ra te da ima te po ve re wa u we ga, on vam je sko ro kao ~lan po ro di ce. Sad vam sve to ni je va `no, a kad se raz bo li te pa do |e te kod le ka ra ko ji vam ne od go va ra, po ~e }e te da se bu ni te da su vam po tu ri li le ka ra i is pa {}e pro blem... – Ma, ne }u. Uosta lom, uvek mo gu da pro me nim le ka ra. – Ta~ no, ali on da taj le kar ima pro ble me jer u do si jeu pi {e da pa ci jent ni je za do vo qan we go vim ra dom. Za to vi sa mi oda be ri te le ka ra pa sa ~e kaj te da taj bu de slo bo dan i po raz go va raj te s wim. Ta ko }e te bi ti za do voq ni i on i vi. – E, do bro mu je re kla! – za kqu ~i pa ci jent ko ji je odav no pre bri nuo bri gu, oda brao le ka ra i sa da mir no ~e ka i ~i tuc ka no vi ne. – Ne go {ta! – po tvr di we gov sa pat nik, pr vo bo rac le kar skih ~e ka o ni ca. Po ten ci jal ni bi ra~ le ka ra osvr ne se na gu `vu oko se be. – Ovo ni je nor mal no! Ne mam ja vre me na da ~e kam. Iz gu bi }u ceo dan. Na po slu mi od bi ja ju sva ki sat od su stvo va wa. – [to ni ste do {li po sle po sla? – pi ta se stra. – Pa imam i ja pra vo da se od mo rim a ne da s po sla do |em

ne go ra dim. Ne mo gu da ve ru jem! – Ih, ka kav je to ~o vek ko ji ni je bo le stan? Sva ko me ne {to fa li sa mo {to on jo{ ne zna. A da ide kod le ka ra – znao bi – {ap ne onaj pa ci jent sa {ta pom. – Ma, jo{ je on mlad, ne zna gde je {u paq. On bi, kao, da ra di a ne da ~e ka! E pa, ba to, ima da ~e ka{ k’o be la la la. Ne ma kod nas ni {ta bez ~e ka wa! – Slu { aj t e – okre n e se {al te ru zdra vi ~o vek ko me da nas fa li je dan pa pir, a od ner vo ze mu ve} ska ~e pri ti sak. – Slu {aj te, ja sam pla tio do pri no se iz svo je pla te i ho }u da imam pra vo da, kad sam bo le stan, do |em kod bi lo kog le ka ra. – To, go spo di ne, ne }e mo }i. Za kon ka è da mo ra te da ima te iza bra nog le ka ra i – ta~ ka. Ako ga ne ma te, mo è te oti }i sa mo u Hit nu po mo}. Ne ma ve ze da li ste pla ti li zdrav stve no ili ni ste – mo ra te da iza be re te le ka ra. – Ko li do ne se ta kav za kon, taj ni je bio pri zdra voj pa me ti, taj je tre ba lo da se le ~i! – Go spo di ne, ja ne mam vre me na da se s va ma nad mu dru jem. Imam po sla pre ko gla ve. Uve li su nam da po pu wa va mo sil ne iz ve {ta je i sto dru gih po slo va. Za kon va ì za sve sta ri je od 18 go di na i ne ma iz u- ze ta ka. Ovo je obra zac, iza be ri te le ka ra ko ga ho }e te, po pu ni te ru bri ke i sa ~e kaj te red da vam dok tor pot pi {e. Ili do |i te dru gog da na kad je ma wa gu `va, ma da ta kvih da na ne ma. To je sve {to mo gu da vam ka èm – za kqu ~i se stra. – Ka k vog sve sve t a ima– Ume sto da po {tu je za kon, po pu ni pa pi re i sta ne u red, sve ne {to iz mi {qa i iz vo qe va – do da ~i ta lac no vi na. – Za to smo i do gu ra li dov de jer ni ko ne }e da slu {a kad im se ne {to na re di – po tvr di onaj sa {ta pom. On da obo ji ca uto nu u ti {i nu, si gur ni u svo je sta vo ve kao {to su si gur ni da }e ih pro zva ti pre ne go iz bi je pod ne. Do dat no su za do voq ni jer ima ne ko ga jo{ bed ni jeg od wih, ne ko ga ko ni le ka ra ni je iza brao i ko me tek pred sto je da ni i go di ne pri vi ka va wa na bes kraj ne re do ve pred sva ko ja kim me di cin skim vra ti ma i {al te ri ma. I bi im ne ka ko mi lo zbog wih sa mih dok su gle d a l i tog jad n i k a ona k o zbu w e n og i po g r b qe n og, s pra znim obra scem u ru ci. Ilija Baki}

utorak20.decembar2011.

ZBOG SUM WE DA JE JED NU DO MA ]U BAN KU O[TE TIO ZA 4,8 MI LI O NA EVRA

Pri tvor i is tra ga pro tiv di rek tora FK „No vi Pa zar” – Vi {i sud u Be o gra du od re dio je pri tvor do me sec da na i po kre nuo is tra gu pro tiv di rek to ra Fud bal skog klu ba „No vi Pa zar” Bo ja na Ra do va no vi }a (40) – iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu port pa rol ka su da Du {i ca Ri sti}. Ona je pre ci zi ra la da je Ra do va no vi }u pri tvor od re |en po sle sa slu {a wa kod is tra `nog su di je 15. de cem bra, zbog opa sno sti od bek stva, po na vqa wa kri vi~ nog de la, kao i bo ja zni da bi to kom is tra ge mo gao uti ca ti na sve do ke. – Pri tvor mu je od re |en i zbog po seb no te {kih okol no sti pod ko ji ma je de lo iz vr {e no i vi si ne za pre }e ne ka zne ko ja je vi {a od de set go di na – do da la je Du {i ca Ri sti}. Is tra ga je po kre nu ta zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre -

di, za ko je je mu pre ti ka zna do 12 go di na za tvo ra. Ra do va no vi} se te re ti da je od 2008. do 2011. go di ne o{te tio jed nu do ma }u ban ku za 4,8 mi li o na evra ta ko {to je, uz zah tev za do bi ja we in ve sti ci o nog kre di ta, pri lo `io fal si fi ko va nu gra |e vin sku i upo treb nu do zvo lu, zah tev za upis hi po te ke, re {e we o upi su hi po te ke i dru ga do ku men ta, na vod no iz da ta od Ka ta stra ne po kret no sti i be o grad skog Se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam i gra |e vin ske po slo ve. Ta ko je do veo u za blu du od go vor ne slu `be ni ke u o{te }e noj ban ci da je nad objek ti ma pred u ze }a „Bask pre sti`” u Be o gra du us po sta vqe na hi po te ka u ko rist ban ke, na kon ~e ga mu je odo bren kre dit od ukup no oko 4,8 mi li o na evra.

crna hronika

dnevnik

c m y

NO] NI IN CI DENT U JAN KO VOM MO STU, KRAJ ZRE WA NI NA

Pu ca no na ku }u pred sed ni ka Sa ve ta MZ Ne po zna ti po ~i ni lac, ili vi {e wih, pu cao je prek si no} iz va tre nog oru` ja na ku }u pred sed ni ka Sa ve ta me sne za jed ni ce Jan kov Most i po li ti~ ke stran ke Ali jan sa voj vo |an skih Ru mu na Vi o re la Be sua, u Ze mqo rad ni~ koj uli ci, u cen tru tog se la na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na. In ci dent se, po re ~i ma we go ve su pru ge Ide Be su, ko ja je je di na u to vre me bi la bud na, do go dio oko dva sa ta. Ona je bi la u pri ze mqu ku }e, dok su Vi o rel i wi hov dva de set pe to go di {wi sin spa va li u pro sto ri ja ma na spra tu. – Se de la sam u pri ze mqu, gle da la te le vi zi ju i he kla la. Bi lo je upa qe no sve tlo u so bi, a na pro zo ru, ko ji gle da na uli cu, ni su bi le spu {te ne ro let ne. U jed nom tre nut ku za ~u la sam pra sak. De lo va lo je kao da je pu kla pe tar da. To sam i po mi sli la, jer nam je ku }a u

cen tru se la, u bli zi ni ka fa ne, pa sam mi sli la da je ne ko od omla di ne ko ri stio pi ro teh ni ku – is pri ~a la je ju ~e za “Dnev nik” Ida Be su, biv {a rad ni ca Kul tur nog cen tra Zre wa ni na. Ali, ka da je pu klo sta klo na ku} nom pro zo ru, Ida je shva ti la da je u pi ta wu ne {to mno go ozbiq ni je od pe tar de. Uga si la je sve tlo i za le gla na pod. Ka `e da je ~u la vi {e hi ta ca, de vet ili de set, i da su ne ki za vr {i li na ne ko li ko de se ti na cen ti me ta ra od we ne gla ve. – Mu` se pro bu dio i si {ao dok je jo{ tra ja la puc wa va. Od mah po sle to ga po zva li smo po li ci ju ko ja je iza {la na li ce me sta i oba vi la uvi |aj. Pret po sta vqa mo da je na pa da~ pu cao di rekt no na na {u ku }u jer su i na fa sa di osta li tra go vi me ta ka. Jo{ ne mo `e mo se bi da do |e mo. Kao po ro di ca bi smo vo le li da zna mo – za {to? Ni ko me

Jan kov Most

ni {ta ni smo skri vi li i za i sta nam ne pa da na pa met {ta bi mo gao bi ti raz log ovog na pa da – na ve la je sa go vor ni ca “Dnev ni ka”. U Po li cij skoj upra vi u Zre wa ni nu ju ~e su na {em li stu po -

tvr di li da je slu ~aj pri ja vqen, uz na po me nu da je is tra ga u to ku i da se ra di na utvr |i va wu svih okol no sti ko je su do ve le do ovog do ga |a ja. @. B.

PRE SE ^E NA JO[ JED NA VE ZA [VER CA GO RI VA NA DU NA VU

Uz 11.000 li ta ra di ze la, za ple we na i bar `a Po li cij ska sta ni ca u No vom Kne `ev cu

MLA DI] U NO VOM KNE @EV CU TE RE TI SE ZA [EN LU ^E WE UZ STRIP TIZ

De mo li rao „Splen did” i ome tao po li ci ju Po li ci ja u No vom Kne èv cu pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mar ka B. (1992) iz No vog Kne èv ca, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la na sil ni~ kog po na {a wa i ome ta wa ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti. Osum wi ~e ni je 16. de cem bra ove go di ne oko ~e ti ri sa ta, u vid no pri pi tom sta wu, lo mio in ven tar, raz bio sta kla na vra ti ma i pro zo ri ma ugo sti teq skog objek ta „Splen did” u No vom Kne èv cu i ome tao po li cij sku pa tro lu u oba vqa wu po slo va bez bed no sti.

Lu pa pri li kom de mo li ra wa „Splen di da” ~u la se do Po li cij ske sta ni ce No vi Kne `e vac, ko ja je u is toj uli ci, pa je po li cij ska pa tro la iz i {la na in ter ven ci ju i ima la do sta mu ke da za u sta vi ovo {en lu ~e we. Ka ko sa zna je mo iz po li cij skih iz vo ra, po li caj ci su je dva us pe li da ob u zda ju osum wi ~e nog Mar ka B., ko ji je uz na sil ni~ ko po na {a we de mon stri ra no u sit ne sa te, u jed nom tre nut ku ~ak iz veo i strip tiz, a ka da je ob u zdan, po mo} mu je uka za na na ode qe wu no vok ne `e va~ ke bol ni ce. M. Mr.

PRO CES OP TU @E NOM ZA NA PAD NA PO LI CI JU U BE O GRA DU 2006. GO DI NE

No vo ve {ta ~e we Iva na Bog da no va Pr vi osnov ni sud u Be o gra du na lo ìo je ju ~e da se iz vr {i no vo ne u ro si hi ja trij sko ve {ta ~e we Iva na Bog da no va, op tu è nog za na pad na po li ci ju i u~e stvo va we u ma sov noj tu ~i uo~i ko {ar ka {ke utak mi ce „Par ti zan„ – „Cr ve na zve zda„ u Be o gra du 2006. go di ne. Sud }e na knad no od re ti ti in sti tu ci ju ko ja }e oba vi ti no vo ve {ta ~e we, na zah tev Pr vog osnov nog tu ì la {tva. U pr vom na la zu, ko je su oba vi li sud ski ve {ta ci Du {an Du wi}, spe ci ja li sta za sud sku me di ci nu, i Alek san dar Jo va no vi}, spe ci ja li sta za ne u rop si hi ja tri ju, oce we no je da je Bog da nov u tre nut ku in ci den ta bio pri vre me no ne u ra ~un qiv. Bog da no vqe vi advo ka ti pro ti vi li su se no vom ve {ta ~e wu, ali je sud ostao pri svo joj od lu ci. Sud je, ta ko |e, od bio pred log Bog da no vqe vog advo ka ta da mu se pri tvor uki ne ili za me ni ku} nim pri tvo rom uz elek tron ski nad zor. Bog da nov je u pri tvo ru od 24. ma ja, na kon de por ta ci je iz Ita li je, gde mu je za tvor ska ka zna od tri go di ne i tri me se ca za tvo ra zbog iza zi va wa ne re da na utak mi ci Sr bi ja–Ita li ja u ok to bru pro {le go di ne u \e no vi za me we na pro te ri va wem i za bra nom ula -

ska u ze mqe EU na red nih pet go di na. Pri tvor mu je od re |en zbog opa sno sti da bi mo gao po no vi ti kri vi~ no de lo.

Upra va ca ri na je ju ~e sa op {ti la da je na oba li Du na va kod Sme de re va pre ki nu to kri jum ~a re we go ri va s bro do va u tran zi tu. Ovom pri li kom za ple we no je 10.800 li ta ra di ze la i ru~ no iz ra |e na bar à s re zer vo a rom, du ga de set me ta ra. Po do la sku ca ri ni ka i po li ci je, {ver ce ri su se raz be à li po obli `wem ri bar skom na se qu. Pre sa mo ne ko li ko da na, na go to vo is toj lo ka ci ji, pri pad ni ci re~ ne je di ni ce Upra ve ca ri na spre ~i li su po ku {aj kri jum ~a re wa 5.000 li ta ra naf te, a zbog {ver ca je uhap {en srp ski dr à vqa nin, ko ji je ~am cem i spe ci jal nom bar òm za {verc go ri va, po ku {a vao da naf tu ski nu tu sa stra nog te ret nog bro da, pre ba ci na oba lu Du na va kod Sme de re va. Ovaj vid {ver ca go ri va na Du na vu kod nas je po ~eo jo{ u vre me sank ci ja i uz ne {to sma wen obim na sta vqen je do da nas. Upra va ca ri na je sa op {ti la da je to kom 2011. go di ne ot kri ve no ne ko li ko gru pa {ver ce ra go ri va na Du na vu i da je za ple we no oko 60 to na go ri va. Me |u tim, pro ce wu je se da je ovo sa mo si }u {ni deo ko li ~i ne ko ju kri jum ~a ri pro {ver cu ju jer se sma tra da se ve }i na wi -

va u ovom kra ju ob ra |u je upra vo go ri vom s Du na va. Sa ma ope ra ci ja {ver ca po ~i we ka da te ret ni brod sta ne da na tan ku je go ri vo na ne ku od sta ni ca na Du na vu, gde se naf ta pla }a po re gre si ra noj ce ni od 40 evro cen ti li tar. Ako ne us pe ju da deo go ri va uto ~e u svo je taj ne re zer vo a re, ~la no vi po sa da, uglav nom bu gar skih, mol dav skih, ukra jin skih, ma |ar skih i ru skih bro do -

va, kra du go ri vo iz brod skog tan ka i pro da ju ga na {im {ver ce ri ma. Ce na naf te „na vo di” je ve} 70 evro cen ti po li tru, {to omo gu }u je {ver ce ri ma s bro da od li~ nu za ra du, bez ob zi ra na to da li su je ku pi li ili ukra li s plo vi la. Ka da je do ma }i {ver ce ri pre ve zu do kop na, ce na naf te ska ~e na evro po li tru, {to od go va ra i se qa ci ma i ka mi on xi ja ma ko ji opet pro |u tri de se tak od sto

jef ti ni je ne go da je ku pe na na {im pum pa ma. Iako je za spro vo |e we ovog uno snog bi zni sa po treb na do bra lo gi sti ka, od fal si fi ko va wa brod skih do ku me na ta do ko or di na ci je s kri jum ~a ri ma ko ji pre u zi ma ju go ri vo, {ver ce ri se od li~ no sna la ze. Sva ka gru pa ima svo je spe ci jal no iz ra |e ne bar è-re zer vo a re, br ze ~am ce i ra dio-ve ze s po sa dom na bro du. Ta ko |e, ba rem dvo ji ca su za du è ni da ~u va ju stra ù i upo zo ra va ju o na i la sku re~ ne stra è, a po slom do ja vqi va ~a „ho no rar no” se ba ve i po je di ni ri ba ri. Pri ~e o srp skim re~ nim gu sa ri ma, ko je su se po ja vi le u ne kim stra nim me di ji ma, ma lo pre u ve li ~a va ju stvar no sta we na na {im re~ nim to ko vi ma, ali i u po li ci ji su po tvr di li da su {ver ce ri go ri va na Du na vu opa sni kri mi nal ci ko ji ne pre za ju ni od na si qa, a ~e sto su i do bro na o ru à ni. De lo va we ovih gru pa do sa da je za be le è no u Sme de re vu, Do wem Mi la nov cu, Sur du ku, Ba~ koj Pa lan ci, Sta rim Ba nov ci ma i No vom Sa du, dok se na Ve li koj Mo ra vi {ver cer ske bar è po ja vqu ju na sa mom u{}u u Du nav kod se la Du ba vi ca. N. Per ko vi}

NA KON [TO JE KO LI MA U LE SKOV CU PO VRE DIO @E NU

Po li ca jac se ubio na o ~i gled gra |a na Le sko va~ ki sa o bra }aj ni po li ca jac S. @. (34) ju ~e oko 15.10 ubio se hi cem iz slu `be nog pi {to qa jer je pret hod no van pe {a~ kog pre la za po vre dio jed nu su gra |an ku. Tra ge di ja se do go di la na le sko va~ kom Bu le va ru oslo bo |e wa. Sa o bra }aj ni po -

li ca jac se ubio na o ~i gled ko le ga, gra |a na i te le vi zij ske eki pe. Sa mo u bi stvu je pret ho di la sa o bra }aj na ne sre }a ko ju je, po re ~i ma o~e vi da ca, iza zvao ne sre} ni po li ca jac ta ko {to je auto mo bi lom „ju go” van pe {a~ -

kog pre la za uda rio jed nu `e nu, ko ja je u sve snom sta wu pre ve ze na u Ur gent ni cen tar le sko va~ ke bol ni ce. Po li ca jac je bio u auto mo bi lu na kon {to su we go ve ko le ge do {le na li ce me sta i dok je obe le `a va no me sto ne sre }e,

po li ca jac je iz vu kao pi {toq i ubio se, pu ca ju }i u gla vu. Te le vi zi ja ni je za be le `i la sam ~in ubi stva, ali je ste pre ne ra `e na li ca oku pqe nih qu di. U po li ci ji je re ~e no da po li ca jac ni je bio na du `no sti. E. D.

Strah od {i fre „F”

Ivan Bog da nov

Bog da no vu se su di za kri vi~ no de lo spre ~a va we slu `be nog li ca u oba vqa wu du `no sti u sti ca ju s na sil ni~ kim po na {a wem. Na po ~et ku su |e wa, kra jem ju na, Bog da nov je ne gi rao kri vi cu i iz ja vio da se uop {te ne se }a do ga |a ja. Na sta vak su |e wa za ka zan je za 1. fe bru ar 2012. go di ne. (Ta njug)

Sin di kat srp ske po li ci je (SSP) je s ne ve ri com i tu gom pri mio vest da je jo{ je dan po li ca jac od u zeo se bi ì vot. U sa op {te wu se sa à qe wem kon sta tu je da su ova kve ve sti odav no pre sta le da ih iz ne na |u ju jer go to vo sva kog me se ca is pra }a ju po jed nog mr tvog po li caj ca a re {e wa ne ma. Zbog to ga u ovom sin di ka tu oce wu ju da to odav no vi {e ni su iz dvo je ni pri me ri, ve} „epi de mi ja ko joj ne ma le ka„. „Ko re ni su i ci dal nog po na {a wa po li ca ja ca su ve o ma du bo ki i po ve za ni su s raz li ~i tim dru {tve nim i so ci o lo {kim fak to ri ma unu tar du {tve nog okru è wa, po ro di ce i rad nog me sta po li ca ja ca, a su i ci dal na

od lu ka je sa mo po sle di ca ve li kog na go mi la nog stre sa i ose }aj ne mo gu} no sti da se pro blem re {i. Zbog to ga je po treb na ve li ka po dr {ka po ro di ce, ko le ga i sta re {i na, ko ji bi mo ra li da pre po zna ju pro blem a ta kva li ca upu te na psi ho lo {ku po dr {ku, ko ja je u MUP to tal no ne funk ci o nal na„, is ti ~e se u sa op {e wu Sin di ka ta srp ske po li ci je. U jav no sti i po je di nim me di ji ma se mo gu pro na }i ko men ta ri da se u MUP-u za po {qa va ju qu di ko ji su du {ev no bo le sni ili la bil ni, {to je sa svim ne pri klad no i ne ta~ no. Kan di da ti za re do van pri jem u rad ni od nos u Mi ni star stvu unu tra {wih po -

slo va pod vr ga va ju se ri go ro znim le kar skim pre gle di ma a u slu `bu se pri ma ju is kqu ~i vo fi zi~ ki i du {ev no zdra ve oso be. I {ta nam se to ka sni je de {a va? „Sve ono {to se ka sni je de {a va sa za po sle ni ma je po sle di ca dru {tve nih i so ci jal nih pri li ka u ze mqi, po ro di ci i na rad nom me stu. Upra vo zbog to ga je neo p hod na do bra psi ho lo {ka po dr {ka, ka kvu ima ju pri pad ni ci po li ci je u raz vi je nim ze mqa ma sve ta„, stav je SSP-a. „Po li caj ci se su o ~a va ju s vi so kim ose }a jem od go vor no sti pre ma gra |a ni ma i dru {tvu, a ose }aj kri vi ce za gre {ku ili ne pa `wu je iz ra `e ni ji s ob zi rom na

to da su naj ~e {}e pod lu pom jav no sti i me di ja. Kon kre tan do ga |aj sa mo u bi stva je aku mu li ran stres, ose }aj gri `e sa ve sti, bez na |a, kri vi ce, o~a ja i stra ha od ne iz ve snog. Ako se po li ca jac sa stre som, ner vo zom i sli~ nim pro ble mi ma po `a li le ka ru ili psi ho lo gu, naj ~e {}e se do bi ja {i fra „F“, ko ja je uslov za pre pi si va we od go va ra ju }ih le ko va. Ve }i na sta re {i na ta kvom po li caj cu od u zi ma ju oru` je i vo za~ ku do zvo lu i osta vqa ju ga ne za {ti }e nog na ne mi lost kri mi na la ca, dok naj ~e {}e od osta lih ko le ga iz o sta je po dr {ka ko ja je u ta kvim si tu a ci ja ma pre sud na. M. B.

crna hronika

dnevnik

utorak20.decembar2011.

U ZRE WA NIN SKOM VI [EM SU DU OSU \EN GO RAN BO @I] IZ BO KE

Za ubistvo biv{e supruge 30 godina – U Vi{em sudu u Zrewaninu na 30 godina zatvora osu|en je Go ran Bo `i} (43) iz Boke, zbog ubistva biv{e supruge Sne`ane Popadi} (43) – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka tog suda Bra ni sla va Go li ja nin. Krivi~no delo te{kog ubistva desilo se 18. juna ove godine u 22.30 ~asova, posle verbalne prepirke u neka-

da{woj zajedni~koj ku}i, u Ulici @elezni~ka stanica bb. Posle prepirke, Boì} je Sneànu Popadi}, s kojom je ìveo od 1995. do decembra 2009. godine, tukao, vukao po podu, a zatim je oborio na krevet u spava}oj sobi i po~eo da je davi rukama, usled ~ega je do{lo do zatvarawa disajnih puteva i gu{ewa.

Ku }a u ko joj je ubi je na Sne `a na Po pa di}

NA STA VQE NA IS TRA GA O PO BU NI BIV [EG JSO-a PRE DE SET GO DI NA

U ATA RU IZ ME \U SEN TE I GOR WEG BRE GA

Lopovi poharali trafo-stanicu Sen}anska policija intenzivno radi na pronala`ewu lica koja su u nedequ u toku no}i, upotrebom podesnog alata, stavili van pogona trafo-stanicu izme|u Sente i Gorweg Brega. Po{to su iskqu~ili trafostanicu s napona, za sada nepoznati lopovi su potom iz raz-

vodnog ormana otu|ili osigura~e i kablove. Trafo-stanica se nalazi kraj regionalnog puta, a zbog drskosti lopova, kojima o~ito prepreku ne predstavqa ni visoki napon, sala{i u ovom delu atara Sente i Gorweg Brega, dok kvar nije otklowen, ostali su bez struje. M. Mr.

PO ^I WE PRO CES ZBOG [VER CA CI GA RE TA

Bajru{evi}eva i Kertes na optu`eni~koj klupi Su|ewe Bo ja ni Baj ru {e vi}, Mi ha qu Ker te su i jo{ trojici wihovih saradnika zbog {verca cigareta u Srbiji tokom devedesetih godina pro{log veka po~iwe danas pred Specijalnim sudom u Beogradu. Po optu`nici, Bojana Bajru{evi}, udovica Vladimira Ko-

i Batrovci, da se kontingenti pred u ze }a „Tref ren ta kar”, koje je vodila Bajru{evi}eva, pu{taju bez provere dokumentacije i pregleda robe. Bajru{evi}eva je, po optu`nici, s Petrovim, Prailovi}em i Jovan~i}em, falsifikovala poslovnu dokumentaciju – navodno, la`no su prikazivali da su uvezene cigarete platili vi{e od stvarne cene. Dokumentacija je falsifikovana i prikazivawem da su cigarete uvezene preko tri of-{or kompa ni je ko je je kon tro li sa la Bajru{evi}eva, da ti kontingenti samo prolaze kroz na{u zemqu za Ma|arsku, tvrdi Tu`i la {tvo za or ga ni zo va ni kriminal u optu`nici. Istraga protiv ove grupe pokrenuta je tokom 2007. godine, a za to vreme Bojana Bajru{evi} je bila van zemqe pa je za wom bila raspisana poternica. Me|utim, po{to je sud u martu naredne godine prihvatio weno jemstvo od 370.000 evra, koje je

Biv {i na~el nik Re so ra dr àv ne bez bed no sti od ja nu a ra 2001. go di ne do sre di ne no vembra iste go di ne Go r an Pe t ro vi}, sve do ~io je ju ~e u is tra `nom po stup ku ko ji je pred Spe ci jal nim su dom u Be o gradu po kre nut 22. sep tembra ove go di ne pro tiv osmo ri ce biv {ih pri pad ni ka sa da ras for mi ra ne Jedni ce za spe ci jal ne ope ra ci je (JSO) o po bu ni ili pro te stu te je di ni ce 8. no vembra 2001. go di ne. Go ran Pe tro vi} je me |u po sled wim sve do ci ma pred vi |e nim u ovoj is tra zi. Ka ko se spe ku li {e u do bro oba ve {tenim kru go vi ma, me |u do ka zi ma ko ji bi tre ba lo da bu du iz ve de ni u po stup ku je i iz ve {taj Vla di ne ko mi si je ko ja je for mi rana kra jem 2001. da utvr di ~i weni ce o do ga |a ju od 8. no vembra te go di ne. Is tra ga bi tre balo da ra svetli da li je iz la zak „cr venih beret ki“ na uli ce pre deset go di na bio „oru à na po buna“, kao {to sumwa Tu ì la -

Go ran Pe tro vi}

ru ~e ni Ha {kom tri buna lu“. Is tra ga je po kre nu ta pro tiv Ve s e l i n a Le ~ i } a, Mi } e Pe t ra k o v i } a, Dra g o s la v a Kr sma n o v i } a, Vla d i mi r a Po t i } a i Dra g i {e Ra d i } a. Po in for -

we gov na sled nik na toj funk ci ji od pr ve po lo vi ne 2001. go di ne Du {an Ma r i ~ i} Gu mar, kao i po mo} nik ko man dan ta Zve z dan Jo v a n o v i } a, ko ji je na la ze u za tvo ru po pre su da ma

„Cr ve ne be ret ke” is pred Cen tra „Sa va” pre de set go di na

{tvo, ili ono {to tvr di to me suprot sta vqe na te za da je to bio „mi ran pro test JSO-a zbog to ga {to je bio iz mani pu li san pri li kom hap {e wa svo jih biv {ih pri pad ni ka bra}e Ba no vi}, ko ju su po tom is po -

Bo ja na Baj ru {e vi}

va~evi}a, zvanog Tref, ozna~ena je kao organizatorka kriminalne grupe koja je, krijum~are wem ci ga re ta od 1996. do 2001. godine „zaradila” vi{e od 50 miliona maraka. Biv {i di rek tor Sa ve zne uprave carina Kertes je optu`en kao ~lan grupe i zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, kao i vlasnik {pedicije „[op” Va len tin Pe trov, i dvojica zaposlenih u tom preduze}u Mi o- drag Pra i lo vi} i Pre drag Jo van ~i}. Prvobitno su tokom istra`nog postupka kao organizatori te grupe bili ozna~eni Mi ra Mar ko vi} i Mar ko Mi lo {e vi}, ali, po{to nisu dostupni srpskim pravosudnim organima, postupak protiv wih je u prekidu, ali su poternice za wima i daqe na snazi. Marko Milo{evi} je navodno u posao sa {vercom cigareta u{ao s Vladimirom Kova~evi}em, da bi, posle wegovog ubistva, posao nastavila Bojana Baj ru {e vi}. Ka ko se sum wa, Kertes je, u dogovoru s Bajru{evi}evom, davao naloge radnicima Carine, na grani~nim prelazima Kelebija, Pre{evo

Svedo~io biv{i na~elnik DB-a Goran Petrovi}

ma ci ja ma obe lo da we nim u me di ji ma, svi su od ba ci li op tu `be. Ka ko je obe lo da we no, is tra gom su ob u hva }e ni i ne ka da {wi ko man dant biv {eg JSO-a Mi l o r ad Ule m ek Le g i j a, te

u pra vo sna `no okon ~a nim po stup ci ma. Specijalni tu`ilac Miq ko Ra di sa vqe vi} je u septembru ove godine izjavio da se lica obuhva}ena zahtevom za sprovo|ewe istrage „sumwi~e da su

sa sada pokojnim vo|om zemunskog klana Du{anom Spasojevi }em, or ga ni zo va li po bu nu JSO-a, u okviru koje je on otkazao poslu{nost i prekinuo sve veze s komandom, blokirao bazu Jedinice u Kuli, ispostavio zahteve za smenu ministra unutra{wih poslova, na~elnika Resora dràvne bezbednosti i wegovog zamenika, potom uz upotrebu borbenih vozila i naoruàwa blokirao autoput kod Vrbasa, a narednih dana to ponovio i blokadom autoputa kroz Beograd kod Centra ’Sava’, odbijaju}i istovremeno i nare|ewa da se Jedinica vrati u svoju bazu u Kuli“. U do sa da {woj is tra zi sa slu {an je ve li ki broj sve do ka. Shod no pred lo gu ko ji je Tu ì la {tvo iz ne lo u zah te vu za is tra gu, do sad su kao sve do ci saslu {a ni biv {i mi ni star po li ci je Du { an Mi h aj l o v i}, biv {i za me nik na ~el ni ka DBa Zo r an Mi j a t o v i}, ne ka da {wi {ef po sla ni~ ke gru pe DOS-a ê d o mir Jo v a n o v i}… Ina ~e, biv {i na ~el nik RDB-a Go ran Pe tro vi} i we gov za me nik Zo ran Mi ja to vi} ra ni je su vi {e pu ta u jav no sti go vo ri li o do ga |a ju od 8. no vembra 2001. go di ne kad je ta da {wi JSO tra ìo wi ho ve ostav ke ko je su i pod ne li, a o to me su sve do ~i li i u po je di nim sud skim pro ce si ma pro tiv Mi lo ra da Ule me ka Le gi je. Pre ne ko li ko go di na, pri li kom sve do ~e wa pred Spe ci jal nim su dom, Go ran Pe tro vi} je iz neo svo je mi {qe we o do ga |a ju od 8. no vembra 2001, negi ra ju }i da su pri pad ni ci JSO-a bi li neo ba ve {te ni pri li kom hap {e wa bra }e Ba no vi}. U ra ni jim iz ja va ma za jav nost Pe tro vi}, kao i Zo ran Mi ja to vi}, iz no sio je mi {qe we da je „i po sle do la ska Du {ka Ma ri ~i }a za ko man dan ta JSO-a, iz po za di ne naj ve }i uti caj na pri pad ni ke te jed ni ce i da qe imao Mi lo rad Ule mek Le gi ja, ko ji je ma ni pu li sao biv {im JSO-om“. E. D.

NA KON OBE ]A WA MI NI STRA DA ^I ]A DE VOJ CI IZ KRU [EV CA

Za vra}eni novac dobila posao u policiji

Mi haq Ker tes

ponudila preko advokata i povukao Interpolovu poternicu, ona se vratila u zemqu. Kertes je u oktobru odslu`io kaznu od 18 meseci zatvora, na koliko je osu|en u predmetu „Ibarska magistrala”. U me |u vre me nu je u Po seb nom ode qe wu Ker tes osu |en na osam godina zatvora zbog izno{ewa deviza na Kipar. Protiv wega su u toku i dva sudska postupka zbog navodnog {verca cigareta. (Ta njug)

Ma ri na Mo ra ~a nin, konobarica iz Kru{evca koja je nedavno u kafi}u u kojem je radila prona{la ve}u sumu novca i vratila je vlasniku, dobila je ju~e re{ewe o zaposlewu u Poli cij skoj upra vi Kru {e vac. Re{ewe joj je uru~io na~elnik kru {e va~ ke po li ci je Mi q an Pe tro vi}, koji je novinarima re kao da po li ci ja `e li da afirmi{e moral i po{tewe, te da je zbog toga Marina Mora~anin dobila posao na upravnim poslovima u PU Kru{evac. – Shodno obe}awu ministra unu tra {wih po slo va Ivi c e Da ~i }a, ju~e je Marini Mora~anin uru~ewo re{ewe o zaposlewu. Taj wen gest je veoma cewen u policiji i takve karak ter ne oso bi ne kod qu di

treba da se afirmi{u – rekao je na~elnik policije u Kru{evcu.

Ivi ca Da ~i} i Ma ri na Mo ra ~a nin

– Ovo vidim kao veliku {ansu za mene. Hvala na~elniku i ministru policije. Trudi}u se da

opravdam poverewe i da posao koji mi je poveren radim na najboqi na~in – rekla je Marina Mora~anin. Kada je pre mesec dana prona{la novac, novinari su dobili saop{tewe iz policije da je prona|eno 200.000 evra i 500.000 dinara, me|utim, u me|uvremenu se u medijima pojavila informacija da nije re~ o pomenutoj sumi, {to je ju~e na~elnik policije i potvrdio. – Policija je utvrdila identitet ~oveka kome je Marina vratila novac i utvrdila ta~an iznos novca, ali iz bezbednosnih razloga ne mo`emo otkriti nijednu od te dve informacije. Mi smo ustanovili da je Marina zaista vratila novac vlasniku, i to je najbitnije – rekao je Petrovi}. (Ta njug)

SPORT

utorak20.decembar2011.

SUPERLIGA[I ZAVR[ILI OVOGODI[WE TAKMI^EWE ZA BODOVE

UO^I EVROPSKOG PRVENSTVA

Der bi za ~i nio po lu se zo nu

Vu ko vi} skra tio spi sak Selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} objavio je skra}eni spisak igra~a za Evropsko prvenstvo, koje se odr`ava u Srbiji od 15. do 29. januara, a povodom prve faze priprema. Reprezentativci }e se okupiti 23. decembra u Novom Sadu gde }e

jan Beqanski, levi bekovi: Momir Ili}, Nenad Vu~kovi}, Momir Rni} i David Ra{i}, sredwi bekovi: @arko [e{um, Nikola Manojlovi}, Dalibor ^utura, Petar Nenadi} i Luka Mitrovi}, desni bekovi: Marko Vujin i Ivan Stankovi}.

Ve se lin Vu ko vi}

trenirati nekoliko dana, a 29. decembra odigra}e prijateqski me~ sa Rumunijom. Na spisku se nalazi 21 igra~ - golmani: Darko Stani}, Strahiwa Mili} i Dragan Marjanac, leva krila: Ivan Nik~evi} i Dobrivoje Markovi}, desna krila: Rajko Prodanovi} i Milo{ Kostadinovi}, pivoti: Alem Toski}, Rastko Stojkovi} i Bo-

U rad sa reprezentacijom bi}e ukqu~eni jo{ Savo Me{ter i Ivan Dimitrijevi}, dok su na spisku rezervi: levo krilo Jo`ef Holpert, levi bek Danimir ]urkovi}, desni bek Vuka{in Rajkovi}, sredwi bekovi Nemawa Pribak i Mladen Bojinovi}, kao i desna krila Milan \uki} i Slobodan Pavi}. J. G.

Ista meta isto rastojawe. Ovako bi ukratko mogao da glasi rezime superliga{kog derbiju u Novom Sadu izme|u Vojvodine i Partizana, u kome nakon 60 uzbudqivih i neizvesnih minuta nije bilo pobednika (26:26). Ono {to je obele`ilo praznik sporta u Spensu jeste najve}i broj gledalaca na jednoj rukometnoj utakmici doma}eg {ampionata. ^ini se da su zaqubqenici u ovu dinami~nu mu{ku igru, wih oko 3.500 hiqade, uz {iroki auditorijum pred tv ekranima, prepoznali trud uprave, stru~nog {taba i pre svih igra~a Vojvodine i svojim prisustvom nagradili momke u crveno - belim dresovima za sve {to su ostvarili u proteklih godinu dana, ~ime su se izdvojili kao najuspe{niji klub u Pokrajini. - Ogroman i mukotrpan rad i velika strast svih ~inilaca u klubu je i ovaj rezultata u derbiju. Mogu slobodno re}i da smo prezadovoqni na~inom na koji smo osvojili drugo mesto u prvom delu {ampionata, a ~iwenica da smo izborili prole}e u Evropi ovu polusezonu ~ini jednom najuspe{nijih u istoriji kluba. Uz sve to, uspeli smo da animiralo navija~e i qubiteqe rukometa, a najvrednije prizna-

Iza ru ko me ta {a Voj vo di ne je ve o ma uspe {na go di na

we na{e vizije razvoja kluba upravo je wihovo interesovawe za derbi s Partizanom, {to je najve}a poseta jednoj prvenstvenoj utakmici kod nas. Ostaje mala `al {to nismo uspeli da u fantasti~noj atmosferi sru{imo crno -bele, ali rezultatski tas je ~as vagao na crveno,

PRVA MU[KA LIGA SRBIJE

In |ij ci ni kad bo qi @elezni~ar - Bane 36:30 (22:16) IN \I JA: Sportska hala, gledalaca: 200. Sudije: Vu~i} i Obradovi} (obojica iz Zrewanina). Sedmerci: @elezni~ar 3 (2), Bane 2 (1). Iskqu~ewa: @elezni~ar 4, Bane 12 minuta. @E LE ZNI ÂR: Kozomara 3, Kuki}, Tavri} 4, Savi} 1, Radisavqevi} 6, Slijep~evi}, Duki} 3, [jakini} (1 odbrana), Bali} 3, Andeseli}, Kriànovski, Pavlovi}, Pe{i} 9, Jezdimirovi} (12 odbrana, 1 sedmerac), Pili} 7, Pernar. BA NE: Maksimovi} (2 odbrane), Paviovi} 7, Ze~evi~, Radovi}, Gluk~evi}, Bi{evac, Pavlovi} 4, Trbojevi}, ôrbi}, Ne. Stanoj~i} 6, Ni. Stasnoj~i} 6, Jovanovi} (11 odbrana), @upawac 7 (1), Popovi}, Mili}evi}. Ru ko me ta {i @e le zni ~a ra su jesewu polusezonu u Prvoj ligi Srbije zavr{ili pobe-

dom u me~u s Banetom, pa }e prezimiti na sedmoj poziciji. Odigrali su zeleno-beli jednu od najboqih utakmica u sada{wem rangu takmi~ewa, imali re zul tat sku pred nost od po~etka do kraja i dozvolili rivalu da samo tri puta izjedna~i- 1:1, 2:2 i 3:3, a posle toga su napravili razliku i zadràli je do isteka 60 minuta. Ru kom ta {i Ba ne ta su, istina, nekoliko puta stizali do minus ~etiri i to je bilo sve {to su mogli da u~ine protiv raspoloènijih doma}ina. Istakli su se u doma}em timu izvanredni ~uvar mreè Jezdimirovi}, svakako najboqi pojedinac susreta Ranisavqevi} i Tavri}, a @upawac, Ni. Stanoj~i} i golman Jovanovi} u sastavu Baneta. Su|ewe je bilo veoma dobro. Da. Vi}enti}

Superliga (M)

Prva liga (M)

Voj vo di na - Par ti zan Po `a re vac - Ju go vi} U. Me ta lo p. - Rad ni~ ki Na i sus - C. zve zda Ru dar - Obi li} Cr ven ka J. - PKB Sme de re vo - Di na mo Na pre dak - Ko lu ba ra 1. Par ti zan 13 2. Voj vo di na 13 3. Me ta lopl. 13 4. Rad ni~ ki 12 5. C. zve zda 12 6. Na pre dak 13 7. PKB 13 8. Ju go vi} 13 9. Ko lu ba ra 12 10. Ru dar 13 11. Na i sus 13 12. Po `a re vac12 13. Sme de re vo13 14. Di na mo 13 15. Cr ven ka 13 16. Obi li} 13

12 10 9 7 6 6 6 5 5 4 4 4 4 3 3 3

1 0 3 0 1 3 2 3 2 4 2 5 1 6 3 5 2 5 2 7 2 7 0 8 0 9 1 9 0 10 0 10

26:26 25:23 32:30 34:34 28:24 26:24 26:23 36:30

413:349 381:320 384:346 335:309 330:306 375:375 342:339 322:324 312:309 313:337 365:402 314:338 294:326 354:377 343:371 344:393

25 23 19 16 14 14 13 13 12 10 10 8 8 7 6 6

C. zve zda - Voj put Ja go di na - Vr bas K. M. Go ra - Pro le ter A. Za je ~ar - Pri boj Zla tar - N. Be o grad N. Pa zo va - N. Pa zar @e le zni ~ar - Ba ne R. 1. Za je ~ar 14 14 2. Voj put 14 10 3. Vr bas 14 10 4. Pri boj 14 8 5. Pro le ter 14 7 6. Zla tar 14 6 7. @e le zni ~ar14 6 8. Ba ne 14 6 12. N. Pa zo va 14 6 10. M. Go ra 14 5 11. N. Pa zar 14 5 12. C. zve zda 14 4 13. N. Be o grad 14 4 14. Mla dost 14 3 15. Ja go di na 14 2

dnevnik

c m y

0 0 1 3 1 3 1 5 1 6 3 5 2 6 1 7 0 8 1 8 1 8 2 8 1 9 1 10 2 10

25:25 28:31 29:28 37:27 30:29 31:29 36:30

449:339 411:331 398:390 329:333 363:339 423:424 385:377 376:367 384:429 416:414 368:406 351:379 377:393 311:364 360:416

28 21 21 17 15 15 14 13 12 11 11 10 9 7 6

ZA HVAL NOST VLA DI MI RU MAN DI ]U:Uo~i po ~et ka der bi ja upri li ~e na je ma la sve ~a nost: ka pi ten Voj vo di ne Ste van Po pov uru ~io je dres sa bro jem pet i za sta vi cu biv {em ka pi te nu, sa da ~la nu Par ti za na, Vla di mi ru Man di }u kao znak za hval no sti za sve {to je u~i nio za no vo sad ski klub.

NOR VE @AN KE SVET SKE [AM PI ON KE: @en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Nor ve {ke (na sli ci) osvo ji la je ti tu lu pr va ka sve ta po {to je u Sao Pa u lu u fi na lu sa vla da la se lek ci ju Fran cu ske 32:24 (19:13). Nor ve {ka je osvo ji la dru gu ti tu lu svet skog {am pi o na, na kon {to je taj uspeh ostva ri la 1999. go di ne, ka da je u fi na lu ta ko |e po be di la Fran cu sku. Isto vre me no, nor ve {ke ru ko me ta {i ce su po sle Dan ki wa tek dru ga re pre zen ta ci ja ko ja je ob je di ni la tri naj zna ~aj ni je ti tu le - svet skog (Bra zil 2011), olim pij skog (Pe king 2008) i evrop skog {am pi o na (Dan ska i Nor ve {ka 2010). Pret hod ne tri ti tu le pr va ka sve ta osva ja la je se lek ci ja Ru si je, ko ja je na kra ju ovo ga pr ven stva bi la tek {e sta. Skan di nav ke su u fi nal nom me ~u bi le ube dqi vo bo qe od re pre zen ta ci je Fran cu ske, a po bed nik se mo gao na slu ti ti ve} po sle pr vog po lu vre me na. Fran cu ski we su u fi na lu bi la rav no pra van ri val sa mo do sre di ne pr vog po lu vre me na, a on da su upa le u ri tam Nor ve {ke i spa sa ni je bi lo. Ko na ~an re zul tat 32:24 do voq no go vo ri o re al nom od no su sna ga u fi nal nom me ~u. Bron za nu me da qu osvo ji la je re pre zen ta ci ja [pa ni je, sa vla dav {i Dan sku 24:18. Sle de }e svet sko pr ven stvo odr `a }e se 2013. go di ne u Sr bi ji.

~as na crno da bi se na kraju, ipak, zavr{ilo miroqubivo. Ostaje nam da izvu~emo pouke iz ove utakmice za prole}ne izazove, ali podvla~im- skor od 10 pobeda i tri remija svakako predstavqa veliko i prijatno iznena|ewe za sve na su klubu kazao je direktor kluba Darko Javti} i dodao:- Sledi nam period u kome }emo svi dobro da se odmorimo i napunimo baterije, a onda opet sledi mukotrpan i ozbiqan rad i nova dokazivawa. [to se ti~e funkcionisawa kluba, radi}emo na daqoj stabilizaciji i ja~awu svih segmenata, pogotovo u finansijkom delu. Tu je i nama veoma drago takmi~ewe, nacionalni Kup u kome branimo titulu, a poku{a}emo da se plasiramo me|u osam najboqih timova u Kupu kupova. Sve u svemu, veliki izazovi nas o~ekuju u narednoj godini. ^ovek koji ima i mnogo razloga za zadovostvo, mladi stru~wak mr \or|e ]irkovi} ponosan je na po`rtvovanost svojih igra~a u derbiju. - Nemamo za ~im da `alimo. Interesovawe za utakmicu bilo je rekordno, u posledwih 20 godina na Spensu nikada nije bilo toliko publike na jednom rukometnom me~u i to je

Fo to: F. Ba ki}

svakako najve}e priznawe za ovaj tim. Svi u klubu smo ponosni kako smo odigrali duel sa Beogra|anima, a verujem da nismo ostali du`ni navija~ima, koji su imali priliku da gledaju pravi, fajterski rukomet. Uspeli smo da zamaskiramo povrede Bari{i}a i Milo{evi}a, pokazali da je odbrana kqu~ za uspeh, pritom smo us pe li da ob u zda mo efi ka snost rivala u granici koja nam je donela veliki bod. Partizan je pokazao da je zaista kvalitetan rival, da ima ve}i izbor igra~a i da zna kako se igraju velike utakmice. Sledi nam zimska pauza, igra~i }e odraditi jo{ dva tri treniga, a nakon toga }e dobiti slobodno. Start priprema za drugi deo prvenstva zakazan je za 9.januar - saop{tio je ]irkovi}. Na izmaku zaista beri}etne 2011. godine, u kojoj su rukometa{i Vojvodine osvojili Kup Srbije, u teku}em {ampionatu napravili sjajanu seriju bez poraza u 13.kola, ta~ka je stavqe na sjaj nom pred sta vom u derbiju i osvajawem vrednog boda. Boqe, realno gledaju}i, i nije se moglo. I.Grubor

Ko na ~an pla sman: 1. Nor ve {ka, 2. Fran cu ska, 3. [pa ni ja, 4. Dan ska, 5. Bra zil, 6. Ru si ja, 7. Hr vat ska, 8. An go la, 9. [ved ska, 10. Cr na Go ra, 11. Ko re ja, 12. Island, 13. Ru mu ni ja, 14. Ja pan, 15. Ho lan di ja, 16. Oba la Slo no va ~e, 17. Ne ma~ ka, 18. Tu nis, 19. Ka zah stan, 20. Uru gvaj, 21. Ki na, 22. Ku ba, 23. Ar gen ti na, 24. Austra li ja. J. G.

c m y

dnevnik

PRED TRA DI CI O NAL NI 49. DNEV NI KOV TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ka de ti is pu ni li kvo tu Iako pri ja ve za tra di ci o nal ni 49. Dnev ni kov tur nir u ma lom fud ba lu pri ma mo jo{ da nas i su tra, ka da }e se u Ka feu In dek so va tri bi na (12 sa ti) oba vi ti i `reb gru pa, ka de ti su ve} is pu ni li ko tu. Pri ja vqe no je ~ak 15 ti mo va u ovoj ka te go ri ji, a u kon ku ren ci ji pi o ni ra i mla |ih pi o ni ra za sa da ima po se dam eki pa, pa slo bod no mo `e mo re }i da }e tur nir naj mla |ih i ove go di ne bi ti iz u zet no kva li te tan i za ni mqiv. I ju ~e su sti za le pri ja ve pa su u~e {}e na tur ni ru, iz me |u osta lih, obez be di li Kam kom, Me ri di ja na, Agro mar ket eks port im port, No ma di, Er ker plus... Iz svih kra je va Voj vo di ne eki pe na ja vqu ju si gur no u~e {}e, {to ni je slu ~aj no jer ve} go di na ma na{ tur nir ima

sa li Spen sa, gde }e igra ~i ima ti mak si mal ne uslo ve za igru. I ove go di ne }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo jo{ da nas u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o-

SPORT

utorak20.decembar2011.

TRE NER PAR TI ZA NA OTI [AO NA OD MOR

Me si i Ro nal do po uku su Sta no je vi }a

Ka kve su ti mi sli, ta kav ti je ì Alek san dar Sta no je vi} do veo je ima to li ko go di na iako je Ri val do eki pu Par ti za na do ti tu le je se weg ime za po {to va we. To je bi la pr va vot. Da ima neo gra ni ~e ne mo gu} no pr va ka i oti {ao je na od mor, uz re ak ci ja, ali ka da se vi di ko li ko sti, ve ro vat no kao i svi na sve tu, opa sku da }e bi ti ne do stu pan do po - na vi ja ~a ga è li, on da mo ra o to me ne ma di le mu ko je igra ~e bi do veo u ~et ka zim skih pri pre ma, osim za da se raz go va ra. Me |u tim, mi ni Par ti zan. sport skog di rek to ra Mla de na Kr - smo mar ke ting klub ve} klub ko ji - Spo jio bih Me si ja i Ro nal da. sta ji }a. Pre ne go {to se za pu tio se za sni va na od re |e nim stra te gi Sta no je vi} pri zna je da ga se }a na uda qe nu de sti na ci ju Sta no je vi} ja ma. we ne slu ì do bro, pa ne mo è da je od go vo rio na broj na pi ta wa na Mo re i ra je ne dav no bo ra vio u se se ti pr ve Par ti za no ve utak mi vi ja ~a po sta vqe nih pre ko zva ni~ - Be o gra du gde po ha |a tre ner sku ce ko ju je gle dao sa tri bi na. nog klup skog saj ta. Ob ja snio je za - {ko lu. âr {i ja je od mah po ~e la da - Za pod se }a we mi slu ì \or |e {to Zve zdin sta dion vi {e ne na zi To mi}, ko ji pam ti sve da tu me. - uz va Ma ra ka nom, za tim i za {to je osmeh je re kao Sta no je vi} i ipak bio pro tiv do la ska Ri val da, od no vra tio film una zad. sno za {to je pro tiv po vrat ka Mo - Obi~ no smo i{li na Is tok… re i re, ~ak i ka da bi ta kva kom bi Ako ne ra ~u nam der bi je, pam tim na ci ja po sto ja la... ka da sam gle dao po be du nad split Ta ko |e, pri znao je da bi, po red skim Haj du kom od 3:0, a Go ran Ste atrak tiv nih klu bo va sa za pa da va no vi} dao gol iz pe na la. Evro pe, ra do ra dio i na Is to ku i Ne raz mi {qa o to me ko li ko }e po ja snio za {to mu ne sme ta ka da ga jo{ ti tu la osvo ji ti sa Par ti za po re de sa Alek som Fer gu so nom, a nom. ne do zvo qa va po vla ~e we pa ra le la - Ne ì vim u da le koj bu du} no iz me |u se be i Du {ka Vu jo {e vi }a i sti, raz mi {qam sa mo o su tra {wem {ta je po treb no da bi Par ti zan da nu. kre nuo sto pa ma Apo e la. Na vi ja ~i ga ~e sto po re de sa me Jed no od pi ta wa je bi lo „da li na xe rom Man ~e ster ju naj te da mo è da obe }a da sta dion u naj bli Alek som Fer gu so nom, ali i biv èm kom {i lu ku vi {e ne }e na zi va {im tre ne rom cr no-be lih ko {ar ti ime nom sta di o na iz Rio de @a ka {a, a sa da pred sed ni kom Sport ne i ra. skog dru {tva Par ti zan, Du {kom - Iz vi wa vam se na vi ja ~i ma. Ne Aleksandar Stanojevi} Vu jo {e vi }em. znam da li ste pri me ti li da u po - Fer gu so na ne ra ~u nam, jer ni je sled we vre me ko ri stim iz raz bru ji o we go vom po vrat ku u Hum sku na{, pa haj de da pri hva tim po re |e ‘sta dion naj ve }eg ri va la’. Gre - 1. we, a sa Du le tom Vu jo {e vi }em ne {im, kao i svi, ali po pra vqam se. - Neo zbiq no je pri ~a ti o ne ko do la zi u ob zir. Jo{ mno go to ga mo Vo di }u ra ~u na o to me. - is ta kao je me ko je oti {ao bez po zdra va ni ti ram da ura dim da bi uop {te mo gao Sta no je vi}. je to na ja vio. da do |em u si tu a ci ju da me s wim Ve li ka se pra {i na po di gla u do Ne u spe si u Evro pi s po ~et ka se po re de. ma }oj jav no sti po {to je me na xer zo ne omo gu }i li su Sta no je vi }u da O od la sku za sa da ne raz mi {qa, po nu dio slav nog Ri val da Par ti za - shva ti ne ke stva ri. ali... nu. Na vi ja ~i su ~ak pot pi si va li - Po sle ne u spe ha sam shva tio ko - Na rav no da imam è qu da jed pe ti ci ju za do vo |e we Bra zil ca. li ki je kri ti ~ar na vi ja~ Par ti za nog da na odem u ino stran stvo gde se - Ka da sam do bio in for ma ci ju, u na. Ali, po en ta je da br zo pra {ta. Momenat s pro{logodi{weg turnira Fo to: F. Ba ki} star tu sam od ba cio tu mo gu} nost. ide iz dva raz lo ga – da se za ra di Ka da pro |e od re |e ni pe riod, se }a ili da se ostva ri ne ka am bi ci ja, Neo zbiq no je do ve sti igra ~a za ko - se sa mo le pih stva ri. - re kao je naj ve }i na grad ni fond. I ove go di - ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je od no sno da se po ka è vred nost. ga ne zna te u ka kvom je sta wu i ko ji mla di stru~ wak i na do ve zao se: ne naj bo qi tim do bi }e 400.000 di - se mo gu do bi ti i na te le fon ski na ra. Nov ~a na na gra da pri pa {}e i broj: 021/480 - 6827. Eki pe se mo gu NO VO PO JA Â WE NA MA RA KA NI naj bo qem u kon ku ren ci ji ve te ra na. pri ja vi ti i pred `reb u sre du u Ka Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de, feu In dek so va tri bi na. a na gra di }e mo i naj bo qe po je din ce Za ka de te mo gu na stu pa ti igra ~i u svim ka te go ri ja ma. ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re Pr vi me ~e vi na tur ni ru igra }e 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re Cr ve na zve zda la ga no sla è ne Pri li~ no sa mo u ve re no je de lo - Znam da sam do {ao na in si sti se u ne de qu 25. de cem bra,a po tom ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. ki no vi mo za ik za pro le }e ali i vao mo mak ~i je ume }e je za pa zio i ra we tre ne ra Pro si ne~ kog i dra go sva ko dnev no u po po dnev nim ~a so - go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta bu du} nost. Re a li zu je se pro je kat biv {i se lek tor Vla di mir Pe mi je zbog to ga. Si gu ran sam da }u vi ma. Ako sve pro tek ne pre ma rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti ko ji je na ja vio pred sed nik klu ba tro vi}. - Ne }u ni {ta da obe }a od we ga mo }i mno go da na u ~im. Ja utvr |e nom pla nu fi nal ni me ~e vi igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju Vla dan Lu ki}, po vo dom re kon - vam, ali znam ko ji su ci qe vi. Ve sno je ka kav je igra~ bio, a mo ja po bi se igra li 8. ja nu a ra 2012. go di ne. 35 go di na. struk ci je ti ma ko jom ru ko vo di ru jem u se be. Uvek }u da gi nem za zi ci ja je iden ti~ na. Uz to o~e ku jem Sve utak mi ce }e se igra ti u ma loj da bu dem star ter u pred sto je }em G. K. tre ner Ro bert Pro si ne~ ki, a sa ovaj dres. Ako se ta ko bu de po na ak cen tom da se naj pre an ga ù ju {a la ce la eki pa, ne }e bi ti pro pe ri o du - za kqu ~io je Mi li vo je naj bo qi fud ba le ri sa ovih pro - ble ma. Do la zak u Zve zdu mi zna ~i vi}. sto ra. mno go, to je naj bo qi po tez u mom Mi li vo je vi} je ve} tre }e zim sko Ugo vor sa cr ve no- be li ma, tro i- ì vo tu. Ne bih da bu dem ne skro po ja ~a we cr ve no-be lih, po sle Mar po go di {wi, pot pi sao je Lu ka Mi - man, ali bi lo je i po nu da iz ino ka Pe ro vi }a i Fi li pa Mla de no vi li vo je vi}, mla di re pre zen ta ti vac, stran stva. Me |u tim, sve one su }a, a pro fe si o nal ne ugo vo re pot ve zi sta Ra da. sklo we ne ka da je sti gla ova iz pi sa li su i tro ji ca ta len to va nih Alek s an d ar Kri s ti} bi } e da wa. Za to su im neo p hod ni re - Ve li ka je ~ast no si ti dres Zve Zve zde. Do ne }u isto ono {to sam omla di na ca: Pe tar \u ri~ ko vi}, no vi tre ner Na pret ka.Biv {i zo vi i ra di kal ne pro me ne. zde. To sam sa wao od ma lih no gu. do neo Ra du, ko jem se ovom pri li Og wen Oè go vi} i Jo van Kr ne ta. {ef stru ke Cr ve ne zve zde po Pr va u ni zu bi }e po sta vqa Dra go mi je {to sam pot pi sao ugo kom za hva qu jem. Sve }e se vi de ti - Bi }e jo{ po ja ~a wa i po tru di ku {a }e da „uga si va tru” pod we no vog tre ne ra. Kri sti} je vor na Sve tog Ni ko lu, kr snu sla vu. na te re nu- po ru ~io je Mi li vo je }e mo se da is pu ni mo sve è qe tre Bag da lom. ve} po ~eo da ra di, kon tak ti rao Pre dve de ce ni je Sve ti Ni ko la je vi}. ne ra Pro si ne~ kog- po ru ~io je na Kru {e vqa ni ma ni je i{lo je je po ten ci jal na po ja ~a wa, za ka po mo gao Zve zdi da osvo ji evrop sku Ak tiv nu ulo gu u re a li za ci ji kra ju pred sed nik Zve zde,Vla dan se nas. Na 17 utak mi ca u Pr voj zao niz raz go vo ra... Sve u ci qu ti tu lu, pa se na dam da }u i ja po mo tran sfe ra imao je tre ner Pro si Lu ki}. li gi Sr bi je osvo ji li su isto po sta vqa wa pod lo ge za tre nu }i Zve zdi - is ta kao je Mi li vo je vi} ne~ ki, ko ji sma tra da mu je u na red O~e ku je se da usko ro na Ma ra ka to li ko bo do va i na la ze se na tak ka da bu de i zva ni~ no pre u- na ju ~e ra {woj pro mo ci ji, ka da je i nom pe ri o du neo p ho dan pro fil nu stig ne i tan dem Uì ~a na, Mak 15. me stu, od no sno u zo ni is pa zeo funk ci ju u Na pret ku. za du ìo dres sa bro jem 15. fud ba le ra ka kav je Mi li vo je vi}. si mo vi}- Ka sa li ca. Z.Ran ge lov

Mi li vo je vi} za Pro si ne~ kog

Kri sti} pre u zi ma Na pre dak

KAR LO VA^ KE FUD BAL SKE NA DE: Ma li {a ni, wih 56 od ~e ti ri do 10 go di na ko ji po ha |a ju [ko lu fud ba la „Stra `i lo vo -Mi lan” u Srem skim Kar lov ci ma pod bud nim okom du go go di {weg tre ne ra La sla [a gi ja, na gra |e ni su u ne de qu me da qa ma za re dov nost na tre nin zi ma, trud na te re nu, uspeh i za la ga we u {ko li, a oni ko ji su se po seb no is ta kli do bi li su jo{ lop te i fi gu ri ce fud ba le ra. Sve ~a nost je odr `a na u fi skul -

tur noj sa li Osnov ne {ko le „23. ok to bar” u pri su stvu pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Srem ski Kar lov ci Raj ka Ma rin ko vi }a, ru ko vod stva Fud bal skog klu ba „Stra `i lo vo-Mi lan”, spon zo ra Ne boj {e Gor di }a i ro di te qa. Po zdra vqa ju }i ih La slo [a gi je na gla sio da ma li {a ni, me }u ko ji ma je {est de voj ~i ca, ne igra ju utak mi ce, jer su za to pre ma li, ali za -

Me ni je bli à dru ga op ci ja, jer me no vac ne za ni ma. Vo leo bih da odem na Za pad ili na ne ku me |u sta ni cu, kao {to je Ru si ja, gde se mo è ste }i is ku stvo, a ~i ju li gu vo lim da gle dam. Di è ru ku za re gi o nal nu li gu. - To je moj li~ ni stav - da igra mo ja ke utak mi ce, ose ti mo no ve ten zi je… Na rav no, ako su u sport skim okvi ri ma. Upi tan je da li bi ras ki nuo ugo vor sa Par ti za nom uko li ko bi mu F[ po nu dio me sto se lek to ra. - U ovom tre nut ku je ne re al no pri ~a ti o to me. Ra no je za me ne, ali ne zbog krat kog sta à u tre ner skom po slu, jer ni ka da ni je ra no za se lek to ra. Taj po sao ili mo è{ da ra di{ ili ne mo è{. A ~ast je bi ti u bi lo ka kvim raz mi {qa wi ma ve za nim za me sto se lek to ra. Tvr di da ne ma ido la. - Vi {e sam vo leo da pra tim rad ko {ar ka {kih tre ne ra. Gle dao sam sva ku kon fe ren ci ju za me di je na {ih stru~ wa ka, na ro ~i to Du le ta (Vu jo {e vi }a). A {to se ti ~e stra nih, fud bal skih tre ne ra, ne mam fa vo ri ta. Par ti zan ni je osvo jio ni bod pro {le se zo ne u Li gi {am pi o na, a ki par ski Apoel se ove je se ni do mo gao osmi ne fi na la. S to ga, Sta no je vi }u je po sta vqe no pi ta we da li Par ti zan mo è da na ~i ni ta kav pod vig. - Mo è… Kad bu de u si tu a ci ji da ~e ti ri go di ne za dr ì istu eki pu. Sa Jo ve ti }em, Qa ji }em i To {i }em bi mo gao da ura di isto {to i Apoel. Ova ko je te {ko bi ti kon ku ren tan u Li gi {am pi o na ka da sva ke se zo ne pra vi mo no vi tim. - za kqu ~io je Alek san dar Sta no je vi}. (Mon do)

Uhap {e ni Do ni i Sar tor Biv {i ka pi ten Ata lan te iz Ber ga ma Kri sti ja no Do ni i ne ka da {wi igra~ mi lan skog In ter a i Ro me Lu i |i Sar tor na la ze se me |u 17 oso ba ko je su u Ita li ji uhap {e ne zbog ko rup ci je. Ka ko pre no si ita li jan ska no vin ska agen ci ja „An sa”, is tra ga je fo ku si ra na na ne ko li ko me ~e va Se ri je B u pro te kle dve se zo ne, od ko jih je na tri igra la Ata lan ta. Me |u uhap {e ni ma su i biv {i fud ba ler Se ri je B Ale san dro Zam pe ri ni i ak tiv ni igra ~i Kar lo \er va so ni iz Pja }en ce i fud ba ler Spe ci je Fi li po Ko ro bio. Ove go di ne u ju nu uhap {e no je 16 oso ba, a is tra gom je bio ob u hva }en i Do ni, ko me je iz re ~e na tro i po go di {wa za bra na ba vqe wa fud ba lom.

to u~e da ba ra ta ju lop tom, tr ~e, na vi ka va ju se na oba ve ze. To je ono, re kao je [a gi, {to je u wi ho vom uz ra stu vr lo va `no, kao {to je bit no i da bu du na gra |e ni ka da to za slu `e. U toj gru pi od 56 de ce, osmo ri ca de ~a ka za vre di la je do dat ne na gra de. To su Alek san dar Vi {i}, Ste fan Man di}, Ste van @i va nov, Uro{ ]i ko vi}, Mar ko Pa ro skaq,Slo bo dan Ka lu |e ro vi}, Te o dor Mal ba {a i Ste van Der di}. Z. Ml.

sport

utorak20.decembar2011.

dnevnik

IN \IJ CI DE VET BO DO VA ZA O STA JU ZA NI [LI JA MA

Po ja ~a wa i no vi tre ner za vi {i rang In |i ja je pred start pr ven stva u Pr voj fud bal skoj li gi pred po ~e tak pr ven stva va ì la za naj o zbiq ni jeg fa vo ri ta u bor bi za osva ja we ti tu le ali je je se wu se zo nu za vr {i la tek na de se tom me stu, pa su joj {an se da opet za i gra u naj kva li tet ni joj li gi sa da znat no ma we. Li der na ta be li Rad ni~ ki (Ni{) sa ku pio je, ~ak de vet bo do va vi {e od ze le no-be lih. A de bi ta nat u li gi Do wi Sem, sva ka ko naj pri jat ni je iz ne ne |e we pr ve eta pe {am pi o na ta, ima {est bo do va vi {e od in |ij skog klu ba. Me |u tim, In |ij ci, ipak, ni su bez iz gle da da stig ne do za cr ta nog ci qa. Te o ret ski sve kar te su otvo re ne po {to u pr vo li ga {koj kon ku ren ci ji sva ko sva kog mo è da po be di pa na ve de nu pred nost, se ri jom od ne ko li ko po be da, ze le no-be li mo gu sti }i i pre sti }i. Neo p hod no je, je di no, da se u pro le} noj se zo ni ne po no ve kik se vi iz pr ve eta pe pr ven stva. Oso bi to na su sre ti ma pred ver nim na vi ja ~i ma. - Ve za ne po be de u fi ni {u je se we se zo ne, pro tiv Rad ni~ kog (Ni{) na do ma }em te re nu i Mla dog rad ni ka u go sti ma vra ti le su nas u ì vot. [te ta je, je di no, {to je, tek po {to smo do sti gli è qe nu for mu, tak mi ~e we za bo do ve pri ve de no kra ju. Ali, {ta je tu je. Zim -

skih pre dah is ko ri sti }e mo da po ja ~a mo re do ve i iza be re mo {e fa stru~ nog {ta ba po {to smo dva ko la pre kra ja je se we se zo ne sa te ne rom Du {a nom Je vri }em spo ra zum no ras ki nu li sa rad wu. Ta~ no je da smo we go vim ra dom bi li za do voq ni ali su iz o sta li re zul ta ti, ima li smo pre vi {e re mi ja na do ma }em te re nu, ~ak i po raz pa je {ok te ra pi ja bi la pre ko po treb na. Ne spor no je, ta ko |e, da su i dru gi fak to ri ku mo va li sla bim re zul ta ti ma, pot pu no iz me wen igra~ ki ka dar u od no su na pret hod no su per li ga {ko iz da we, broj ne po vre de pa i ne do sta tak sport ske se }e. Ipak, mo ra li smo ne {to me wa ti. Igra ~i su tre nut no na od mo ru i di rek tor klu ba Pre drag Ko xo i ja ima mo pu ne ru ke po sla. Pre go va ra mo sa igra ~i ma i tre ne ri ma, za sa da nig de ne ù ri mo, vre me je is pred nas, pa }e mo na sto ja ti da pro na |e mo naj pri hva tqi vi ja re {e wa. êl ni ci klu ba i da qe pri èq ku ju po vra tak u su per li ga {ko dru {tvo, a na na ma je da ra ni je pla ni ra no u na stav ku pr ven stva ne ka ko i ostva ri mo. Na rav no, ne }e to bi ti ni ma lo la ko, ne ko li ko klu bo va ima iste ili sli~ ne am bi ci je ali sam op ti mi sta - is ta kao je sport ski di rek tor In |i je, De jan û ro vi}. Ze le no-be li su to kom pr vog de la pr ven stva osta li bez do sta

Ra dost fud ba le ra In |i je po sle vo de }eg go la u kup utak mi ci s Voj vo di nom

bo do va, ~ak i pred svo jim sim pa ti ze ri ma, ali su afir mi sa li ne ko li ko mla dih igra ~a. Di mi trov je od i grao sko ro sve utak mi ce i do ka zao da }e usko ro po sta ti oko sni ca ti ma. Du ba ji}, Kne `e vi}, An to ni}, Ja ga wac i Jo si fov ski ta ko |e na ja vqu ju uspe {ne ka ri je re, a Le ma ji} i Vu ja sin su pri ~a za se be. To kom je se ni na stu pa li su za se ni or ski ili omla din ski po gon ko ji se uspe {no tak mi ~i u naj kva li tet ni joj li gi s Voj vo di nom, Cr ve nom zve zdom, Par ti za nom. Le ma ji} je, {to je sva ka ko in te re sant no, kao ka pi ten pred vo dio omla din ski sa stav, a ka da je iz o sta jao Ko sti} bio je ka pi -

ten se ni or skog ti ma. Po red wih dvo ji ce, jo{ ne ko li ko wi ho vih vr {wa ka, pre osa lih Kri vo {i ja, kon ku ri sa }e usko ro za tim. - Bri ga o mla |im ka te go ri ja ma ni jed nog tre nut ka ni je za po sta vqe na. Pi o ni ri i ka de ti be le `e do bre re zul ta te u Kva lit tnoj li gi Voj vo di ne a ne ko li ko omla di na ca je, na po me nu to je, ve} bu du} nost klu ba. Tre nut no, ko li ko mi je po zna to, je di no Par ti zan ima vi {e mla dih ko ji kon ku ri {u, ~ak i igra ju, za se ni or sku eki pu, pa smo ra du sa mla di ma svi u klu bu pe za do voq ni - do dao je De jan ^u ro vi}. Da. Vi }en ti} TSK IZ TE ME RI NA JE SE WI PR VAK NO VO SAD SKE LI GE

Mi lo {e vi} vo di u vi {i rang

Alek san dar Ra ki}

CE MENT PO LU SE ZO NU ZA VR [IO NA DE O BI TRE ]EG ME STA

Maj sto ri za go sto va wa Je dan od naj sta ri jih srp sko li ga {a fud ba le ri Ce men ta iz Be o- ~i na, usko ro }e pro sla vi ti 100 go di na po sto ja wa, re dak ju bi lej za po {to va we. Ana li zi ra ju }i go di nu na iz ma ku ru ko vod stvo klu ba je oda lo ve li ko pri zna we stru~ nom {ta bu na ~i jem ~e lu je Zo ran Gru ji} i we go vi po mo} ni ci @eq ko Bla go je vi} i Mi la din Pu ra}. Ta ko |e je na gla {e no da ve li ki udeo oko for mi ra wa sta bil nog ti ma i an ga `o va wa mla dih per spek tiv nih igra ~a imao i sport ski di rek tor Bo jan Rad. U Ce men tu su za do voq ni je se wim u~in kom, de o bom tre }eg me sta sa Rad ni~ kim iz [i da. Be o ~in ci su osvo ji li 24 bo da, a {to je

in te re sant no eki pa Ce men ta je vi {e bo do va osvo ji la na go sto va wu (14) ne go ku }i (10). A da su igra li bo qe na te re nu kraj Ce men ta ra mo gli su se oki ti ti i je se wi om ti tu lom. Na rav no i tre ne ri su za do voq ni u~in kom. - Po ~e li smo pr ven stvo u iz me we nom sa sta vu. - ob ja {wa va tre ner Zo ran Gru ji}. - Bez ne ko li ci ne stan dard nih igra ~a ko ji su oti {li u dru ge klu bo ve, pa smo u ho du for mi ra li tim ko ji je sta sa vao kroz utak mi ce. Tu pre svih mi slim omla din ce Mar ka Po le ta no vi }a i De ja na Mi li }e vi}, is ta kli su se go lo vi ma i Alek san dar Gr ko vi}, Pe tar Ili} i Ra do van Se -

la ko vi}. Naj ve }i te ret iz ne li su naj i sku sni ji Go ran Xa ri}, Alek san dar Ra ki}, Mi qan Mi lo vi}, Gor dan \e ri}, Da ne Tr bo vi} kao i gol ma ni Mi lo{ Su ba {i} i Vo ji slav ]e to je vi}. Be o ~in ci ima ju mlad tim, ali i do bru {ko lu fud ba la. - Ono {to po seb no ra du je je da klub iz u zet no pu no ula `e u svo ju {ko lu, pa ta ko ve} ne ko li ko mla dih fud ba le ra ku ca na vra ta pr vog ti ma, a to su: Ni ko la Sa kan, Mi lo{ Pe tro vi}, Mi o drag Osto ji}, Bo jan \u ri}, Vla di mir Mi la di no vi}, i ako ova ko na sta ve sa ra dom pred wi ma je sve tla fud bal ska ka ri je ra. - za kqu ~io je Gru ji}. B. Star ~e vi}

SLO BO DA US PE LA DA KON SO LI DU JE TIM

Ko zar ~a ni sta li na no ge Na kon {to je Slo bo da iz No vih Ko za ra ca ne slav no za vr {i la se zo nu u Srp skoj fud bal skoj li gi Voj vo di na, gde se po pr vi put u svo joj bo ga toj isto ri ji na {la, zli je zi ci su tvr di li da }e do }i do ras pa da ovog sport skog ko lek ti va. Iako su bi li u te {koj fi nan sij skoj si tu a ci ji ma lo broj ni ~la no vi Upra ve klu ba su us pe li da za dr è kqu~ ne igra ~e ko ji su im bi li po treb ni, a us put us pe li da an ga ù ju ne ko li ko za i sta per spek tiv nih mla dih igra ~a iz oko li ne. Ova kva ori jen ta ci ja se na kra ju po ka za la ve o ma do bra, jer su No vo ko zar ~a ni us pe li da se zo nu za vr {e u sre di ni ta be le, a uz sve to ima li su i naj ve }i broj gle da la ca kao do ma }i ni, {to po ka zu je da fud bal po no vo ì vi u ovom se lu. Naj vi {e go lo va u dre su Slo bo de u je se wem de lu po sti gao je Sa {a Tri fu nac i to osam, dok su po dva go -

la da li Ga vri lo vi} i Ste pa nov, a po je dan Pe tro vi}, Fu }ak, Osto ji}, Ma ti}. Me |u tim, ono {to za bri wa va je to {to su No vo ko zar ~a na bi li su ne di sci pli no va ni, pa su ta ko wih 16 za ra di li 28 kar to na od ~e ga tri cr ve na. To kom je se weg de la pr ven stva za Slo bo du na stu pa lo je 22 igra ~a. Ni ko od wih ni je od i grao mak si mal ni broj utak mi ca, ali za to po 14 me ~e va ima ju Osto ji}, Ste pan ~ev i \ur |e vi}. Jed nom ma we dres pla vih iz No vih Ko za ra ca obla ~i li su: Ga vri lo vi}, Pe tro vi}, Ma ti}, Gru bor, Fu }ak. Da qe sle de: Tri fu nac (12), Stu par, Sto ja no vi}, Mi tro vi}, G. ]u li brk (10), Mo no {to ri (9), Mar ko vi} (8), Aram ba {i} (7), Xa pa, Pa ni} i \. ]u li brk (3), Pro ti} i Opa ~i} po je dan na stup. Ina ~e, Slo bo da je za be le `i la se dam po be da, dva re mi ja i {est po ra za uz gol raz li ku 16 da ta i 19 pri mqe na go la. M. Se ku li}

Po sle tri ne u spe {na po ku {a ja osva ja wa pr vog me sta, TSK iz Te me ri na je na do brom pu tu da iz bo ri po vra tak u No vo sad sku pod ru~ nu li gu. Do la skom za kor mi lo Dra ga na Mi lo {e vi }a, biv {eg gol ge te ra, po ~e le su da se sla ù koc ki ce è qe nog mo za i ka, pa Te me rin ci zi mu ju na ~e lu No vo sad ske li ge, sa 42 osvo je na bo da, uz sjaj nu gol-raz li ku 57:5. - Za do vo qan sam u~in kom, igra ~i su od go vor no is pu ni li za dat ke, ostva ri li smo 14 po be da, a je di ni po raz, upi sa li smo pro tiv no vo sad ske Mla do sti (0:1). Ima mo pet bo do va vi {e od No vo sa |a na, je di nog kon ku ren ta u bor bi za pla sman u vi {i rang, {to pred sta vqa od li ~an ka pi tal pred pro le} ne iza zo ve â&#x20AC;&#x201C; ka è Dra gan Mi lo {e vi}, tre ner Te me ri na ca. Ne ka da {wi voj vo |an ski li ga{, oslo nio se na sop stve ne sna ge, pa oko sni cu ti ma ~i ne igra ~i po ni kli u omla din skoj {ko li. - Igra~ ki ka dar osta je oku pu, po se du je kva li tet za ostva re we am bi ci ja pro kla mo va nih na po ~et ku tr ke, a pa pi re je uzeo sa mo na pa da~ Bo ris Bo {wa ko vi}. U pla nu je an ga ò va we tro ji ce igra ~a sa pod ru~ ja te me rin ske op {ti ne, ~i me bi smo stvo ri li jo{ ja ~i tim, spre man da se, u ne pro me we nom sa sta vu, rav no prav no bo ri za bo do ve i u vi {em ran gu. Naj vi {e me ~e va, od i gra li su Igor î pe, Mar ko Man di}, Sr |an Ro si} i Vla di mir La vr wa. Ko {ar ka {ki vi sok gol man Mom ~i lo Pet ko vi}, dru gu uza stop nu se zo nu, naj bo qi je ~u var mre è u li gi, dok je mla di Sr |an Ro si}, sa 9 go lo va, pr vi stre lac cr ve no-be lih. - In te re su je nas sa mo pr vo me sto, sve smo pod re di li tom ci qu i ve ru jem da }e mo, po sle uvod na ~e ti ri pro le} na ko la, uda ri ti pe ~at. Igra ~i su na vi kli na moj na ~in ra da, ni je bi lo osci la ci ja u igri i na do brom smo pu tu, da ob ra du je mo na vi ja ~e â&#x20AC;&#x201C; re kao je Dra gan Mi lo {e vi}, tre ner TSK-a. M. Me ni }a nin

CR VE NA ZVE ZDA ZA VR [I LA SE ZO NU U SRE DI NI TA BE LE

Ras po red adut No vo sa |a na Za vr {i la je no vo sad ska Cr ve na zve zda po lu se zo nu u Voj vo |an skoj fud bal skoj li gi, za pad na de ve tom me stu. Skor od {est po be da, je dan ne re {en re zul tat i osam po ra za uz po zi tiv nu gol raz li ku je u do me ni ma pred vi |e nog. Ka da je svo dio bi lans u~in ka igra~ kog ka dra tre ner Mi ro slav Gor da ni} i ne za o bi la zni sa rad nik Jo vo Vuk ~e vi}, osim pr ven stve nih na po me nuo je od li~ ne igre u Ku pu. Cr ve no be li bra ne pe har osvo jen pro {le go di ne. - Mo gli smo i mo ra li jo{ i bo qe, ali s ob zi rom da nam je za pla sman oko pe tog me sta ne do sta ja lo sa mo ne ko li ko bo do va, za do voq ni smo po stig nu tim. Uz po voq ni ji ras po red na pro le }e }e mo sve na -

Ni ko la \or |e vi} pr vi stre lac Naj i sku sni ji u re do vi ma Cr ve ne zve zde Ni ko la \or |e vi} naj bo qi je stre lac sa osam go lo va, Pe kez je po sti gao {est, Vu ka so vi} tri, Ra {i oan dva dok su po jed nom pre ci zni bi li Ava ku mo vi}, Ra |en, Sa vo vi} i Rat ko vi}. Le to {we po ja ~a we Ne ma wa \or |e vi} je uzeo is pi sni cu i ta len to va ni Mla den Vu ka so vi} je bli zu od la ska u re do ve ka na ri na ca. dok na di ti. I u po ra zi ma smo gra di li is ku stvo.Ne do sta ja la nam je i sport ska sre }a, a on da bi i u~i nak bio bo qi. Tre ba lo je do sta vre me na ra da da se sve po sta vi na pra vo me sto, jer smo u je se wu se zo nu u{li sa do sta no vih igra ~a. Mno gi od wih su stal no za po sle ni i su tu den ti, pa je bi lo do sta iz o sta na ka sa te nin ga {to je uti ca lo na na {e igre. - po ja {wa va Mi ro slav Gor da ni}. To kom je se ni za Cr ve nu zve zdu na stu pa la su 24 igra ~a, ni

je dan ne ma mak si ma lan broj na stu pa. - [to zbog kar to na i po vre da sa mo su Ra {i o van i Pe kez od i gra li 14 me ~e va. Je dan ma we ima ju Ava ku mo vi}, Gor da ni} i Ni ko la \or |e vi}, sle de gol man Vu ki}, Ce lin i Ra |en (12), Vu ka so vi}, Tri {i}, Sla do je vi}, Rat ko vi}, Mo ra ~a i Ka ra} (10), Ta di} (8), dok su osta li ima li epi zod ne ulo ge, me |u wi ma Sa vo vi}, ^o li}, Pe te, Su bo tin, Pet ko vi}, Vla o vi}, Alek si}, Jo va no vi} i Vi di}. Osim tr ke za bo do ve Cr ve na zve zda je od li~ no igra la i u Ku pu. - Ve o ma nam je bit no na {e naj ma sov ni je tak mi ~e we, ula skom u po lu fi na le Ku pa na te ri to ri ji gra da na ko rak smo od bra ne pe ha ra. Ne pot ce wu je mo ni ko ga ali ve ru je mo da smo u su sre ti ma sa pod ru~ nim li ga {em Je din stvom i ~la no vi ma grad ske li ge Vi no gra da rom i Si ri gom ve li ki fa vo ri ti, a s ob zi rom da na pro le }e uz po sto je }i igra~ ki ka dar i sa po ja ~a wi ma za ko je su za du `e ni pred sed nik Mi loj ko vi}, sport ski di rek tor Re pac i ~la no vi upra ve Ke xa i Ra |en i uz po sto je }i igra~ ki ka dar ima mo pu no pro sto ra za na pre dak. O~e ku jem da stig ne mo da za cr ta nog - op ti mi sta je stra teg Cr ve ne zve zde. M. Po.

SA LAJ ^A NI VI SO KO KO TI RA NI U PO DRU^ NOJ LI GI

Mla di }i oprav da li po ve re we Ne ka da tre }i klub u gra du Sla vi ja, ve} go di na ma ta vo ri u Pod ru~ noj fud bal skoj li gi No vi Sad. Mno go to ga se ni je se nas ni je pro me nu lo do du {e u fi ni {u se zo ne Sa laj ~a ni su na ni za li ne kol ko vred nih po be da i sti gli u po zi ci ju da s se sa ne ko li ko po pja ~a wa ukqu ~e u tr ku za pr vo me sto. Pod di ri gent skom pa li com tre ne ra Du {ka ]uq ka i we go vih sa rad ni ka sa rad ni ka Dra ga na Osto ji }a i Go ra na ]ur ka Sa laj ~a ni su pru ì li so lid ne par ti je. - S ma lo sre }e mo gli smo i bo qe - ka è tre ner Du {ko û qak. Tri re mi ja kod ku }e sa Vr ba som, Je din stvom i Sr bo bra nom od ne li su mno go bo do va. Deo to ga na dok na di li smo u go sti ma. Po be di li smo u \ur |e vu, od i gra li ne re {e no u [aj ka {u. Je di nu sla bu par ti ju pru ì li smo u Ste pa no vi }e vu i to na po ~et ku se zo ne. Ka li li smo se kroz me ~e ve, to kom let weg pre la znog ro ka do sta mla dih kva li tet nih igra ~a na pu sti lo je na {e re do ve. Na svu sre }u us pe li smo da sa ~u va mo kor stur ti ma i u ho du do ve li ne ko li ko igra ~a da na do me ste od la ske. U{li smo u tak mi ~e we s am bi ci jom da bu de mo pla si ra ni oko pe tog me sta, {to nam je i us pe lo. Naj va `ni je je da ni smo mno go za o sta li za Je din stvom, ko ja je za slu è no bi la naj bo qa u pret hod noj po lu se zo ni. Sa mo tri bo da maw ka da je nam za pra vo da u slu ~a ju ostan ka igra ~a i ne ko li ko no vja li ja se mo è mo ume {a ti u bor bu za pr vo me sto op ti mi sta je ]u qak. Eki pa sa Sa laj ke u{la je u po lu se zo nu sa re a la tiv no ma lim igra~ kim ka drom, sve ga 20 igra ~a na stu pa lo je za Sla vi ju.

Na 15 utak mi ca sla vi ja {i su ostva ri li se dam po be da, pet ne re {e nih re zul ta ta i tri po ra za. - Ni ko ni je od i grao sve utak mi ce, pa i tu mo `da le `i {to ni smo osvo ji li jo{ ko ji bod, a on da bi i pre za do voq ni oti {li

Omla din ska {ko la Upo re do sa pr vim ti mom i rad omla din ske {ko le bez ko jeg klub ne bi mo gao da funk ci o ni {e ozna ~en je kao od li~ nim. Za to su se po bri nu li tre ne ri Dr ~a, Vu kov, Vra ne {e vi} i Da {i}, kao i od li~ na {ko la fud ba la ko ju uspe {no vo di le gen da klu ba Dra gu trin La si ca. Sve ovo da je na du da }e klub u bu du} no sti iz ne dri ti pu no mla dih i do brih fud ba le ra. na za slu è nu pa u zu. Po 14 na stu pa ima ju An xi}, \o go vi}, Va zo vi}, \o ki}, Li cem ber ger i No go, me~ ma we î ~i}, ô lo vi}, Evi}, Da {i} (11), Vu kov (12), Av du lo vi} i Pan to vi} (10), Kern i Sta ni vuk (5), Vo la{ (8), Ra ko ~e vi} (2) i Lu ka~ je dan me~. Ve o ma sam za do vo qan re a li za ci jom î ~i }a, po ti gao je {est go lo va, a isto to li ko je pri pre mio sa i gra ~i ma, sle de \o ki} i Xo go vi} po ~e ti ri, Li cem ber ger tri, ô lo vi} i Da {i} dva, dok su No go i An xi} po jed nom sa vla da li pro tiv ni~ ke gol ma ne. Sve u sve mu iza nas je je sen za pu no op ti mi zma da na pro le }e po ku {a mo da vra ti mo sta ri sjaj Sla vi ji - op ti mi sta je tre ner Sa laj ~a na. M. Po po vi}

0:3 0:3 3:1 1:3 2:3

1. Spar tak 2. TENT 3. C. zve zda 4. Ko lu ba ra 5. Va ra din 6. Vi zu ra 7. Je din stvo 8. Di na mo 9. Rad ni~ ki 10. Voj vo di na

28 23 19 19 17 16 12 12 7 4

32:13 25:14 21:9 22:14 21:19 21:20 19:22 20:27 13:30 5:31

SU PER LI GA (M) @e le zni ~ar - Voj vo di na Rad ni~ kI (K) - Rib ni ca Klek - M. rad nik Spar tak (Q) - Par ti zan Je din stvo (SP) - C. zve zda 1. Rad ni~ ki 2. M. rad nik 3. Voj vo di na 4. C. zve zda 5. Spar tak 6. Par ti zan 7. Je din stvo 8. Rib ni ca 9. Klek 10. @e le zni ~ar

11 11 10 8 11 9 10 9 11 10

9 2 8 3 7 3 7 1 6 5 5 4 3 7 3 6 2 9 0 10

1:3 3:1 1:3 3:1 1:3 30:13 27:17 26:14 23:11 22:21 19:16 15:22 14:21 11:28 6:30

27 23 23 20 17 13 10 8 7 2

PR VA @EN SKA LI GA Stu dent - No vi Sad Po {tar - La za re vac Rad ni~ ki (K) - @e le zni ~ar (L) Je din stvo (SP) - Sme~ MD Zre wa nin - Klek Gim na zi ja lac - Cr no ko sa 1. Je din stvo 11 11 2. @e le zni ~ar 11 10 3. Cr no ko sa 11 9 4. Rad ni~ ki (K) 11 7 5. La za re vac 11 5 6. Po {tar 11 5 7. Zre wa nin 11 5 8. Sme~ 5 11 4 9. Stu dent 11 3 10. Klek S. 11 2 11. No vi Sad 11 3 12. Gim na ti ja lac 11 2

0 1 2 4 6 6 6 7 8 9 8 9

1:3 0:3 0:3 5 3:1 3:0 0:3

33:7 32:5 29:9 23:16 21:23 18:22 17:21 15:23 13:26 12:28 9:29 14:27

PR VA MU [KA LI GA

Spar tak (S) - Du nav vo lej No vi Sad - Bo rac No vi Pa zar - Obi li} Ja go di na - Ni{ Ste ri ja - VGSK \er dap - Sme de re vo 1. Spar tak (S) 11 2. Bo rac 11 3. Obi li} 11 4. N. Pa zar 11 5. \er dap 11 6. Ja go di na 11 7. Sme de re vo 11 8. D. vo lej 11 9. No vi Sad 11 10. Ni{ 11 11. VGSK 11 12. Ste ri ja 11

9 9 7 8 8 6 5 5 3 2 2 2

2 2 4 3 3 5 6 6 8 9 9 9

utorak20.decembar2011.

RE VAN[ ME^ ^E LENY KU PA: VOJ VO DI NA NS SE ME - AM [TE TEN (19)

SU PER LI GA (@)

Vi zu ra - Va ra din Voj vo di na - Ko lu ba ra NIS Spar . - Je dins . (U) TENT - C. zve zda Rad ni~ ki (B) - Di na mo (P) 11 10 1 11 7 4 8 6 2 10 6 4 11 6 5 10 5 5 10 4 6 11 4 7 11 3 8 11 1 10

c m y

SPORT

dnevnik

30:12 27:10 26:18 28:17 27:16 24:23 21:21 21:25 12:27 16:29 14:29 11:30

32 31 26 21 15 14 14 12 11 8 7 7

3:2 2:3 3:2 2:3 3:1 1:3 27 26 23 22 21 17 16 15 9 8 8 6

No vo sa |a ni ju re zlat ni set Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me ni su po tro {i li pre vi {e ener gi je u pr ven stve nom me ~u sa @e le zni ~a rom (3.0), {an su su do bi li i ne ki igra ~i s klu pe, pa po sto je svi pred u slo vi da od mor ni i sprem ni za i gra ju u re van{ me ~u dru gog ko la ê lenx ku pa. Vo {a je u pr vom me ~u u Austri ji po ra è na 1:3 i da bi pro {la u 3. ko lo po treb no je da naj pre po be dom iz bo ri zlat ni set, a on da i sla vi u na dok nad noj bor bi do 15 po e na. - Sve ono {to smo go vo ri li ra ni je ima li smo pri li ke da vi di mo i u Austri ji. Am {te ten ima eki pu sa sta vqe nu od is ku snih in ter na ci o na la ca, a ono {to je in te re sant no, a ni je ti pi~ no za austrij sku od boj ku, je ste to da ima ju do bre mla de igra ~e. U pi ta wu su Ihov ski i Gut man, ko ji su ina ~e igra li u dre su ju ni or ske eki pe pro {le go di ne na Me mo ri ja lu „Du {a na To ja gi }a” – pod se tio je sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri} i na sta vio: - Ri val je kva li te tan, no ne tre ba ga ni pre ce wi va ti, ni pot ce wi va ti. Tre ba da obra ti mo pa `wu ne ke si tu a ci je, ko je smo i ta mo ima li, a to su pri li ke u ko ji ma smo mo gli da re {i mo se to ve u svo ju ko rist i da po be di mo. Austri jan ci u re van {u mo gu da od i gra ju bo qe, jer su u pred no sti i ne }e ima ti pri ti sak, ali sma tram da Voj vo di na ima {an su da pro |e da qe, ako bu de od i gra la na ni vou svo jih mo gu} no sti. Tre ner Ni ko la Sa la ti} ve ru je da we gov tim mo è da od i gra bo qe ne go u Astri ji i da pro |e u na red ni krug. - O~e ku jem da mno go bo qe od i gra mo na do ma }em te re nu, mo ti -

Ka pi ten An dri ja Ge ri} ve ru je da Vo {a mo `e u na red ni krug

LI GA [AM PI O NA

Par ti zan ju ri pr ve bo do ve Tre ner od boj ka {a Par ti za na Mi lan \u ri ~i} i ka pi ten cr no-be lih Ni ko la Mi ja i lo vi} na ja vi li su da }e be o grad ski klub pro tiv {pan ske eki pe Kai Te ruel po ku {a ti da osvo ji pr ve bo do ve u Li gi {am pi o na. - Po ra sle su nam am bi ci je po sle pr vog me ~a u [pa ni ji. Igra li smo do bro i za to ve ru jem da mo è mo da ostva ri mo po vo qan re zul tat. Ne ma mo re zul tat ski pri ti sak pred ovu utak mi cu. Od nas se sa mo tra ì da uì va mo u igri i to }e mo i u~i ni ti - re kao je ka pi ten Par ti za na Ni ko la Mi ja i lo vi}.

Cr no-be li su pro {le ne de qe u tre }em ko lu C gru pe iz gu bi li u [pa ni ji od Kai Te ru e la po sle ~e ti ri se ta. - Do sta do bro smo od i gra li dru gi deo me ~a u [pa ni ji. Sa ta kvim pri stu pom mo `e mo da uzme mo bod, a mo `da i vi {e od to ga. Na {a eki pa je mla da i sklo na da po ne kad pra vi gre {ke, ali se na da mo do brom re zul ta tu u su tra {woj utak mi ci - na veo je tre ner Mi lan \u ri ~i}. Utak mi ca ~e tvr tog ko la C gru pe Li ge {am pi o na Par ti zan - Kai Te ruel igra se da nas od 18 sa ti u ha li [u mi ce.

Ivan Iva ni {e vi}

PR VEN STVO BAL KA NA

Iva ni {e vi} pr vak Naj bo qi srp ski {a hi sta Ivan Iva ni {e vi} osvo jio je ti tu lu pr va ka Bal ka na u Pod go ri ci. On je u po sled wem, de ve tom, ko lu sa vla dao ma ke don skog ve le maj sto ra Zvon ka Sta no jo skog u 30 po te za. Je di ni kon ku rent Iva ni {e vi }a, Ju li jan Ra dul ski iz Bu gar ske re mi zi rao s Traj kom Ne de vim iz Ma ke do ni je po sle 32 po vu ~e na po te za. Iva ni {e vi} je osvo jio 6,5 po e na, dok Ra dul ski ima po la po e na ma we. Za vr {nom tur ni ru u Pod go ri ci pret ho di lo je pet grandpri tur ni ra to kom 2011. go di ne za pla sman u fi na le, a ne ke od u~e sni ka od re di le su wi ho ve na ci o nal ne fe de ra ci je. Na pr vom grand-pri tur ni ru, ko ji }e se bo do va ti za fi na le 2012. go di ne u ^a~ ku, po be dio je in ter maj stor Jo van Ra dlo va~ ki iz Pan ~e va. Do sa da {wi pr va ci Bal ka na bi li su Bo jan Vu~ ko vi} iz Sr bi je 2009. go di ne u bu gar skom Ple ve nu i Kri sti jan Jo a nu iz Ru mu ni je 2010. go di ne u Be o gra du.

SREM SKO KAR LO VA^ KO STRA @I LO VO SE DAM OD SE DAM: Pret hod nu se zo nu srem sko kar lo va~ ku sport sku raz gled ni cu obo ji li su fud ba le ri Stra `i lo va Mi la na bli sta vim par ti ja ma u grad skoj li gi i pla sma nom u vi {i rang tak mi ~e wa.U pe ri o du iz me |u pro le }a i je se ni fud bal ski klub je stru~ no, igra~ ki, fi na sij ski i or ga ni za ci o no osi ro ma {io, ali je za to na kar lo va~ koj sport skoj sce ni u pr vi plan iza {ao Od boj ka {ki klub Stra `i lo vo, ~lan Pr ve voj vo |an ske li ge za pad, ~i ja je se ni o ska eki pa svih se dam pr ven stve nih utak mi ca re {i la u svo ju ko rist i s raz lo gom se {e pu ri na pr vom me stu kao je swi pr vak.

Pred sed nik klu ba Ra dan La ko vi} ula è iz u- zet ne na po re da obez be di ko li ko - to li ko va qa ne uslo ve za rad i tak mi ~e we, a {ef stru~ nog {ta ba Vla di mir Har do me qa i pr vi tre ner i igra~ Ste fan La ko vi} su stru~ nost i am bi ci o- znost po tvr di li mak si mal nim u~in kom eki pe u po lu se zo ni. Eki pu, ko ja je od se dam utak mi ca do bi la svih se dam i ko ja s pra vom ra ~u na da }e i na kra ju pr ven stva sa ~u va ti pr vo me sto, ~i ne: Ne ma wa To {i}, Dra gu tin Pi ù ri ca, Vla di mir An dri}, Ko sta La lo {e vi}, Mar ko Kne ì}, Mi lo{ Kre ji}, Alek san dar ]o ri}, Alek san dar Smu di}, Mir ko Jev ti}, Mi lan La zi}, Vla di mir Bum bi}, De jan Bla go je vi} i Ste fan La ko vi}. B.P.

vi sa ni je i an ga ò va ni je. Tre ba da ve ru je mo u se be i da u~i ni mo sve da pe ri o di na {e do bre igre mno go du è tra ju. Nor mal no je da bu de pa do va i gre {a ka, ali to mo ra mo sve sti na mi ni mum. Ve ru jem da je sve u na {im ru ka ma i da po se du je mo kva li tet za pro laz u na red no ko lo, a na dam se da }e mo ima ti i po dr {ku sa tri bi na – re kao je Sa la ti}. Is ku sni ka pi ten An dri ja Ge ri} ni je igrao pro tiv @e le zni ~a ra, do bio je pri li ku da od mo ri ka ko bi sve ì ji i sprem ni ji do ~e kao evrop ski me~. - Ovo pra vi lo sa zlat nim se tom sa da vi {e ide na ma na ru ku, jer ima mo pri li ku da se is ku pi mo. U uto rak je prak ti~ no naj va `ni ji me~ i bi lo ka kva po be da nas vo di do zlat nog se ta, u ko jem on da tre ba da se bo ri mo za op sta nak u Evro pi – iz ja vio je Ge ri}: Iskre no, ni sam za do vo qan pre sve ga svo jom igrom u Austri ji, a on da ni kom plet nim uti skom ko ji smo ta mo osta vi li. Ima li smo ve li ke {an se, a on da smo ula zi li u se ri je gre {a ka i da va li im la ke po e ne. Ta mo smo u dva se ta po ka za li da ka da nam kre nu lo {i pe ri o di da pre du go tra ju {to tre ba da pro me ni mo. Oni je su is ku sna i bor be na eki pa, ali i mi mo è mo mno go an ga ò va ni je i bo qe. Ve ru jem da mo è mo da po be di mo, a on da i da zlat ni set re {i mo u svo ju ko rist. Ima do sta re zer vi u na {oj igri, mi slim da ovi mom ci mo gu i za slu ù ju da idu da qe - is ta kao je Ge ri}. Utak mi ca Voj vo di na NS se me Am {te ten igra se ma loj sa li Spen sa od 19 ~a so va. M. R.

DA NAS PR VI ME ^E VI ^E TVR T F NA LA KU PA

Pan ~ev ke i Su bo ti ~an ke na star tu Od boj ka {i ce pan ~e va~ kog Di na ka i su bo ti~ kog Spar ta ka da nas }e za po ~e ti bor be u ~e trv tfi na lu Ku pa Sr bi je za od boj ka {e i od boj ka {i ce. Igra }e se po dva me ~a, a po bed ni ci }e se pla si ra ti na fi nal ni tur nir. U kon ku ren ci ji od boj ka {i ca sa sta }e se: Di na mo (P) - NIS Spar tak (da nas 18), Je din stvo (U) - Vi zu ra (su tra, 18.30), Ko lu ba ra - TENT (22. De cem bar, 18), Po {tar - Cr ve na zve zda (23. De cem bar, 20). Kod mu {ka ra ca sa sa ju se: Je din stvo (SP) - Par ti zan (22. De cem bar, 18), @e le zni ~ar - Voj vo di na NS se me (22. De cem bar, 19), Mla di rad nik - Cr ve na zve zda (23. De cem bar, 19), Rib ni ca - Rad ni~ ki (K) (24. De cem bar, 19). Ako po sle dva od i gra na su sre ta oba ti ma jed nom po be de, od lu ~i va }e set ko li~ nik, pa za tim poen ko li~ nik, a i ako ti pa ra me tri bu du jed na ki igra }e se zlat ni set. M. R.

sport

utorak20.decembar2011.

dnevnik

KO [AR KA [KI SE MA FOR ABA mu {ka li ga

Olimpija - Hemofarm Zagreb - Cibona Crvena zvezda - [iroki Budu}nost - Zlatorog Makabi - Helios Radni~ki - Krka Cedevita - Partizan 1. Cedevita 2. Makabi 3. Partizan 4. Budu}nost 5. Olimpija 6. Zagreb 7. Cibona 8. Radni~ki 9. [iroki 10. C. zvezda 11. Hemofarm 12. Krka 13. Zlatorog 14. Helios

80:75 82:77 83:72 81:75 94:56 82:75 75:57

12 10 2 1038:851 22 11 10 1 938:785 21 12 8 4 926:832 20 12 8 4 915:893 20 12 8 4 942:946 20 12 7 5 955:976 19 12 7 5 960:986 19 12 6 6 972:977 18 12 5 7 907:906 17 12 3 9 1003:1015 15 11 4 7 836:874 15 12 3 9 894:937 15 12 2 10 860:1009 14 12 2 10 842:996 14

M@RKL `en ska li ga

Vojvodina - M. Kraji{nik 59:66 Sloboda - Hemofarm 60:67 Radivoj Kora} - êlik 78:80 Budu}nost - Ceqe 48:77 Vo`dovac - Partizan G. odloèno 1. Partizan G. 10 10 11 8 2. êlik 3. Hemofarm 11 7 4. Ceqe 11 7 5. R. Kora} 11 7 10 6 6. Vo`dovac 7. Budu}nost 11 5 8. M. Kraji{nik 11 3 9. Vojvodina NIS11 1 10. Sloboda 11 0

0 3 4 4 4 4 6 8 10 11

858:664 799:755 771:674 819:752 807:776 671:662 720:788 765:759 695:776 654:953

20 19 18 18 18 16 16 14 12 11

Pr va A `en ska li ga

^elarevo - C. zvezda S. Pazova - Loznica Spartak - Beo~in Radni~ki - Vrbas M. Proleter - Student Jagodina - [abac 1. C. zvezda 2. Jagodina 3. Vrbas M. 4. [abac 5. Radni~ki 6. ^elarevo 7. Student 8. S. Pazova 9. Proleter 10. Spartak 11. Beo~in 12. Loznica

52:66 91:55 68:61 62:53 67:78 91:70

12 11 1 937:697 23 12 10 2 1006:905 20 12 9 3 877:846 21 12 7 5 864:842 19 12 6 6 825:782 18 12 6 6 789:815 18 12 5 7 796:826 17 12 4 8 894:885 16 12 4 8 827:880 16 12 4 8 769:865 16 12 3 9 805:907 15 12 3 9 763:902 15

Pr va B mu {ka li ga

Konstantin - Beovuk 80:74 Vojvodina - Jedinstvo 100:96 Mladost (^) - Viva Bas. 78:86 Spartak - Crnokosa 91:70 [abac - Mladost (Z) 94:70 Radni~ki (O) - Napredak 81:74 Radni~ki S. - Jagodina 70:74 1. Konstantin 2. Mladost (Z) 3. Jagodina 4. Radni~ki (O) 5. Spartak 6. Viva Basket 7. Mladost (^) 8. Crnokosa 9. Vojvodina 10. Napredak M. 11. [abac 12. Jedinstvo 13. Beovuk 14. Radni~ki S.

11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11

8 8 7 7 6 6 5 5 5 5 4 4 4 3

3 3 4 4 5 5 6 6 6 6 7 7 7 8

883:815 853:825 933:916 935:937 874:845 977:982 891:837 875:892 890:927 811:863 847:852 951:967 923:947 870:908

Pr va B `en ska li ga

Plej-of - @elezni~ar Para}in - Sivac

19 19 18 18 17 17 16 16 16 16 15 15 15 14

57:44 113:32

Bor - Moravac 99:30 Kraqevo - Qubovija 50:111 Basket St. - Srbobran R. 83:65 R. Kora} MT - Trep~a 20:0 (sr) 1. Basket St. 2. R. Kora} 3. Srbobran 4. Qubovija 5. Para}in 6. Plej-of 7. Bor 8. @elezni~ar 9. Moravac 10. Sivac 11. Kraqevo 12. Trep~a

12 11 1 11 10 1 11 10 1 11 9 2 11 7 4 11 7 4 11 5 6 11 4 7 11 3 8 10 3 7 10 2 8 22 0 22

931:504 696:408 743:466 748:475 686:574 552:600 659:566 503:642 427:756 392:648 379:637 0:440

23 21 21 20 18 18 16 15 14 13 11 0

Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver Akademik - Vojvod. S. MT Mladost T. - Radni~ki Meridijana - Topola Dunav - Velika Kikinda Oyaci - Veternik N. Pazova - Vrbas Srem - Stara Pazova 1. Srem 2. Meridijana 3. Mladost T. 4. St. Pazova 5. N. Pazova 6. Vojvod. S. MT 7. Akademik 8. Veternik 9. Vrbas 10. Oyaci 11. Topola 12. Dunav 13. Radni~ki 14. V. Kikinda

92:80 82:77 87:83 87:83 93:94 89:77 83:62

12 12 0 1060:892 24 12 11 1 1056:921 23 12 9 3 996:950 21 12 8 4 1043:922 20 12 7 5 956:916 19 12 6 6 1031:998 18 12 6 6 960:933 18 12 6 6 1036:1041 18 12 6 6 989:1013 18 12 4 8 918:967 16 12 4 8 888:953 16 12 3 9 944:1014 15 12 1 11 840:978 13 12 1 11 834:1053 13

Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver Vojka - Sveti \or|e 67:74 BNS - Apatin 76:74 Top - B. Palanka 20:0 Hajduk - Krajina Grme~ 88:65 Ruma - Futog Tehnomer 106:94 ^oka - Crvenka 83:71 Dinamo - Spartak MT 84:80 1. Hajduk 2. Dinamo 3. BNS 4. Ruma 5. Sv. \or|e 6. Spartak 7. Futog T. 8. Top 9. Vojka 10. Krajina G. 11. Apatin 12. Crvenka 13. ^oka 14. B. Palanka

I YUDO SE MI NAR I LE PA SE ]A WA: Na Fakultetu za fizi~ko vaspitawe u Novom Sadu, u organizaciji dr Slavka Obadova i YS Vojvodine, odr`an je seminar za licencirawe trenera, koji je dr`ao proslavqeni as Goran @uvela. @uvela je bio prvak Evrope 1974. godine, a osamdesetih godina se iz Hrvatske odselio u Australiju, gde je nastavio karijeru kao selektor yudo reprezentacije ove zemqe. Na seminaru je pokazao da je wegov xudo jo{ aktuelan, a posebno parterne tehnike i wegova specijalka „U}i-mata”. Sem edukativnog ka-

raktera, ovo je bila prilika da se @uvela sretne sa svojim velikim prijateqima iz tada{we reprezentacije Slavkom Obadovom, Momirom Lu~i}em i Pavlom Baj~eti}em(na slici) i jo{ nekolicinom saboraca iz tog vremena, te da evociraju uspomene sa zajedni~kih priprema, ali i `estokih borbi za titulu prvaka tada{we dr`ave, u te{koj kategoriji. [teta je {to se seminaru nije odazvao ve}i broj trenera i sudija, a posebno mla|ih, jer su imali {ta da vide i nau~e od starog asa yudo sporta.

14 12 2 1030:867 26 13 11 2 912:816 24 13 10 3 893:802 23 13 9 4 1030:912 22 13 9 4 914:827 22 13 8 5 969:884 21 13 8 5 919:853 21 13 6 7 859:840 19 13 6 7 885:886 19 13 6 7 853:903 19 13 5 8 882:905 18 13 4 9 870:931 17 13 4 9 876:946 17 26 0 26 0:520 0

He ba ju ni or ska li ga Vojvodina S. - Mladost Sloboda - C. zvezda BGD Hemofarm [. - Radni~ki Sloga - Kwa`evac Beovuk - Partizan MTS Mega Vizura - Zdravqe 1. Hemofarm [. 9 2. Vojvodina S. 9 3. C. zvezda BGD 9 4. Partizan MTS 9 5. Beovuk 9 9 6. Sloboda 7. Mladost 9 8. Radni~ki 9 9. Kwa`evac 9 10. Mega V. 8 11. Zdravqe 8 12. Sloga 9

9 8 7 6 6 4 3 3 2 2 2 1

0 1 2 3 3 5 6 6 7 6 6 8

71:67 67:100 93:65 73:62 75:73 sutra

835:661 776:649 769:645 718:600 764:748 595:718 698:717 592:649 674:752 679:717 545:652 638:775

18 17 16 15 15 13 12 12 11 10 10 10

TRE NER SKI SE MI NAR U SA VA TEU: U sali Savate kluba Yim Tonik na Spensu odr`an je trenerski seminar SS Srbije i SS Vojvodine. Predava~i u prvom delu seminara bili su dr Goran Kasum, profesor borewa na Fakultetu sporta i

fizi~kog vaspitawa u Beogradu i Dejan Gavrilovi}, sportski direktor SS Srbije. U drugom delu predava~i su bili selektor Miodrag Raki}, sportski direktor SS Vojvodine Miroslav Oxi} i nacionalni trener Slobodan Popov. Seminaru je prisu-

TRE ]E KO LO PR VEN STVA VOJ VO DI NE ZA PI O NIR KE

Ka wi àn ke nad i gra le Ki kin |an ke Na turniru 3.kola prvenstva Vojvodine za pionirke u ènskom fudbalu u Kawiì trijumfovala je ekipa @FK Metalmania iz Kawiè, koja je u okr{aju za prvo mesto nadigrala @FK Kikinda 2:0. Oba pogotka za Kawiànke postigla je Noemi Va{ koja je u dosada{wem delu prvenstva prvi strelac lige sa 13 pogodaka. Milana Kneèvi} iz tima Kikinde bila je najefikasnija na ovom turniru sa {est golova. Za 3.mesto êmpions (Subotica) je pogotkom Dajane Taka~ pobedio Novi Be~ej, a za 5.mesto Pan~evo je Ba~ku iz \ur|eva savladalo izvo|ewem penala 3:2 (1:1). Ekipa Kawiànki, koju predvodi trener Fan|o Vajda, je na putu do finala igrala nere{eno s ekipom êmpions iz Subotice 1:1 i pobedila Ba~ku iz \ur|eva 4:1. U sastavu Metalmanije su nastupile: Mi~ik, Va{, Vajda, Revid, Matovi}, Na|, Kermeci, Segi, Graca [oti, Bor{o{, Kova~ i Rekecki. Kikin|anke su, pod vo|stvom trenera Miklo{a Mono{torija, na putu do finala bile uspe{nije od Novog Be~eja 3:0 i Pan~eva 5:0, a u sastavu su bile: V. Dangubi}, Malijar, Cedler, Agbaba, D. Dangubi}, Zlatkovi}, Erbus, Kneèvi}, Ramaji i @drwa. U prvenstvu Vojvodine za pionirke u~estvuje {est ekipa. Posle tri kola na prvom mestu je Novi Be~ej sa 15 bodova, na 2. i 3.

Eki {a @FK Me tal ma nia iz Ka wi `e

mestu su Kikinda i Metalmania sa po 14, a zatim slede ^empions 11, Pan~evo 6 i Ba~-

ka 3 boda. Naredno kolo igra se 15.januara u Subotici. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

stvovalo 35 u~esnika iz 20 klubova i ovo je po~etak saradwe u odr`avawu edukativnih skupova izme|u SS Vojvodine i SS Srbije sa visoko{kolskim ustanovama za davawe licenci - dozvola za rad u skladu sa novim Zakonom o sportu.

KVA LI FI KA CI JE SE DAM NA ESTO GO DI [WA KA U KU PU SR BI JE

Du nav po to pio ri va le Polufinalni turnir kupa Srbije za vaterpoliste ro|ene 1995. godine i kasnije u Be~eju protekao je u znaku novosadskog Dunava. Savladali su momci trenera Marka Orlovi}a sve rivale i time izvadili vizu za finalni turnir. Jedini pravi rival bili su im doma}ini, ali su i wih u posledwoj utakmici trodnevnog turnira savladali sa 10:7. Novosa|ani su imali najve}i fond igra~a, ukupno 19, {to je vrlo bitno kada je turnirski sistem igrawa u pitawu, pa je i to, pored neospornog kvaliteta, presudilo. Evo i momaka koji }e predstavqati vojvo|anski vaterpolo na finalnom turniru: Milan Vitrovi}, Stevan Risti} (golmani), Marko Bukvi}, Strahiwa Voj~i}, Ivan Gvozdenovi}, Bogdan Grba, Mateja Dur|evi}, Borislav Jovanovi}, Rade Joksimovi}, Petar Kati}, Strahiwa Krivokapi}, \or|e Leki}, Ogwen Qubi~i}, Damjan Ogwenovi}, Aleksa Petrovski, Ilija Prekoga~i}, Neboj{a Tohoq, Radovan Tuve|i} i Boris [iman.

1. Dunav 2. Be~ejac 3. Spartak 4. Senta 5. Bawa Luka 6. Polet

5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 2 3 4 5

69:15 15 61:26 12 55:49 9 46:48 6 24:67 3 11:59 0

Doma}in Be~ejac je uspe{no organizovao trodnevni turnir, a tome su doprineli i delegirana lica od strane VSS. Delegat je bio Zvezdan Kapri{ iz Be~eja, a sudije Igor Virijevi}, Vuka{in Ni{avi} i Vladimir Petrovi} iz Zrewanina, te Zoran Dragin i Pavle Ki{ iz Novog Sada. Rezultati, prvo kolo: Be~ejac – Bawa Luka 21:3, Senta – Dunav 5:18, Spartak – Polet 21:3. Drugo kolo: Bawa Luka – Polet 6:2, Dunav – Spartak 11:5, Be~ejac – Senta 12:4. Tre}e kolo: Senta – Bawa Luka 14:5, Spartak – Be~ejac 8:10, Polet – Dunav 1:12. ^etvrto kolo: Bawa Luka – Dunav 2:21, Be~ejac - Polet 11:1, Senta – Spartak 11:12. Peto kolo: Spartak – Bawa Luka 9:8, Polet – Senta 4:9, Dunav – Be~ejac 10:7. V. Jan kov

c m y

sport

dnevnik

utorak20.decembar2011.

PREDSEDNIK PARTIZANA DANILOVI] SPU[TA TENZIJU

PREDSTAVQEN PROGRAM RAZVOJA SPORTA U NOVOM SADU DO 2014.

Ar ma ni (ne)kro ji sud bi nu

Po vra tak na sta ze uspe ha

Par ti zan je pro pu stio dve me~ lop te da obez be di {e sto uza stop no u~e {}e u Top 16 fa zi Evro li ge. Do ì veo je po ra ze na go sto va wi ma eki pi [ar lroa i Real Ma drid i sa da mo ra da sa vla da Ar ma ni u Pi o ni ru. Ta kva je ra ~u ni ca.Ali, pred sed nik cr no-be lih Pre drag Da ni lo vi} è li da spu sti ten zi ju. - Par ti zan je isu vi {e ve li ki klub da bi za vi sio od jed ne utak mi ce. Ma kar to bi lo i fi na le Ku pa {am pi o na! Sve je to sport, ni je pi ta we ì vo ta ili smr ti. Po go to vo po sle 10, 11 go di na ap so lut ne do mi na ci je, re kao je Da ni lo vi}. On sma tra da je eki pa Vla de Jo va no vi }a ve} na pra vi la ve li ki uspeh. - Utak mi ca ko ja je pred na ma je ste bit na, ali ovi mom ci su na pra vi li ve li ki uspeh sa mim tim {to su u ova ko te {koj gru pi do {li u po zi ci ju da sa mi od lu ~u ju o svo joj sud bi ni. Tre ba da bu du opu {te ni i ne do zvo le da ih pri ti sak spu ta. - is ta kao je Da ni lo vi} i do dao: - I po sle tog me ~a ì vot ide da qe, bez ob zi ra na po be du ili po raz ko ji su sa stav ni deo spor ta. Je di na wi ho va oba ve za je, a to oni vr lo do bro zna ju, da se stvar no bo re i da u tom mo men tu pru è mak si mum. Na rav no svi bi smo vo le li da tim iz Be o gra da jo{ jed nom bu de me |u 16 naj bo qih u Evro pi. Kad ka èm svi mi slim na na vi ja ~e Par ti za na, ali i qu de ko ji {i re gle da ju od na vi ja~ kih opre de qe CENTAR CRVENE ZVEZDE BRIQIRAO PROTIV [IROKOG

Po po vi} MVP ko la u ABA li gi Cr ve na zve zda Be o grad ko na~ no je po be di la u ABA ko {ar ka {koj li gi, a za to naj vi {e tre ba da za hva li is ku snom cen tru Pe tru Po po vi }u. On je u Pi o ni ru pro tiv [i ro kog imao uku pan in deks ko ri sno sti 38, ko ji je sku pio po sti gav {i 23 po e na, uz 14 sko ko va i {ut za dva od 64,3% (9/14).

Pe tar Po po vi}

Po po vi} je ujed no bio i naj bo qi ska ka~ ko la uz Ma ri ja Ka su na, ko ji je ta ko |e imao 14 uhva }e nih lop ti, dok je naj e fi ka sni ji bio Kru no slav Si mon s 29 po e na. Svo je ve ~e imao je i Sti ven Mar ko vi} ko ji je u po be di Rad ni~ kog za be le `io ~ak 16 asi sten ci ja. Tre nut no naj ko ri sni ji igra~ li ge je Bo ris Sa vo vi} iz He mo far ma s pro se~ nim in dek som ko ri sno sti 23,73. On je u 12. ko lu u po ra zu od Olim pi je po sti gao 18 po e na, uz 10 sko ko va i 4 asi sten ci je u Qu bqa ni. Sa vo vi} je ujed no i naj bo qi ska ka~ li ge s 12,73 sko ka po me ~u. Naj e fi ka sni ji igra~ ABA li ge je Dej vid Saj mon iz Rad ni~ kog s pro se~ no 20,58 po e na po me ~u, dok je Sti ven Mar ko vi} pr vi asi stent sa ~ak 8,9 pro i gra va wa po utak mi ci.

Pre drag Da ni lo vi}

wa. U sva kom slu ~a ju ovo }e bi ti jed na od utak mi ca ko ju }e mno gi igra ~i pam ti ti du go. U Pi o ni ru su ve} pa li ve li ka ni Ma ka bi i Real Ma drid, Ar ma ni je sa vla dan u go sti ma po sle spek ta ku lar nog pre o kre ta. - Se ti mo se iz vla ~e wa gru pa i re al nih pro ce na da bi u ta kvoj gru pi bi lo svet sko ~u do da pro |e mo u Top 16. Da nam je ne ko po nu dio da dva ko la pre kra ja pr ve fa ze ima mo dve po be de vi {e od Ar ma ni ja ili bi lo ko je dru ge eki pe, si gur no bi smo svi bez raz mi {qa wa pri hva ti li. Za to i ka `em da je ve li ki uspeh {to smo u si tu a ci ji da sa mi od lu ~u je mo o na {oj sud bi ni. U Be o gra du, pred na {im na vi ja ~i ma. Po go to vo u ova kvoj kon ku ren ci ji, sa ti mo vi ma od ko jih

je ve }i na ima la u svo jim re do vi ma NBA zve zde. Par ti zan u ~e tvr tak ne }e igra ti sa mo za se be. Jer, pro ce wu je se da bi pla sman u Top 16 do neo cr nobe li ma A li cen cu i pri li ku jo{ jed nom srp skom klu bu da igra u Evro li gi. - Bi lo bi le po. I ra ni jih go di na smo sto po sto bi li vi |e ni za A li cen cu, pa su je do bi ja li klu bo vi ko ji se pr vi put po ja qu ju u tak mi ~e wu. Kao {to je re ci mo bio slu ~aj sa Pro ko mom. Ne mam pre vi {e po ve re wa u to do de qi va we li cen ci. Bi lo bi le po da pro |e mo u Top 16, to bi bi la svo je vr sna na gra da igra ~i ma i stru~ nom {ta bu za do sa da {wi rad i re zul ta te ko je su po sti gli, kao i na vi ja ~i ma za po dr {ku ko ju su nam pru `a li. - za kqu ~io je Pre drag Da ni lo vi}.

PREDSEZONSKE UTAKMICE NBA LIGE

Odom de bi to vao – po ra zom Naj bo qi {e sti igra~ rel He ris. S dru ge stra ne is ta u NBA ko {ar ka {koj kli su se sa mo re zer vi sti Xej li gi pro {le se zo ne La Xej Re dik i Ra jan An der son sa mar Odom, de bi to vao je po 22 po e na, a An der son je imao pret hod ne no }i za Da i 8 sko ko va. Dvajt Ha u ard imao las Ma ve rik se, ko ji su je sa mo 5 po e na i 6 sko ko va za 30 po ra `e ni od Okla ho ma mi nu ta (2/9 {ut za dva po e na). Tan de ra sa 106:92. Po red Odo ma, Ra xon Ron do imao je 8 asi za ak tu el ne {ampi o ne de bi to va - sten ci ja uz 5 po e na i 4 ukra de li su i Del ton te Vest i Vins Kar - ne lop te u te snoj po be di Sel ter, dok su Dirk No vic ki i Xej - tik sa. Rej Alen je bio naj e fi son Kid osta li na klu pi. ka sni ji s 12 po e na, dok je 11 do U der bi ju ve ~e ri Ma ja mi Hit je raz b io Or l an d o Me xik 118:85 u du e lu ti mo va s Flo ri d e, dok su Bo ston Sel tik si sa vla d a l i To r on t o Rep tor se 76:75. Odom je Mev s e za 23 mi nu ta na te re nu za be le `io 14 po e na i se dam sko ko va i bio je me |u naj bo qi ma u ti mu, uz Do mi ni ka Xon sa i Ro dri ga Bu boa, ko ji su ima li po 17 po e na. Kar ter je uba cio de vet po e na, dok je Vest imao u~i nak od pet po e n a. Dirk No La mar Odom vic k i i Xej s on Kid ni su igra li. U po bed ni~ - dao Mar kiz Da ni jels. Ke vin kom ti mu, naj bo qi je bio Ke - Gar net je uba cio 9 po e na uz 7 vin Du rant sa 21 po e nom, pet sko ko va, dok je Xer mejn O’Nil sko ko va i dve asi sten ci je. do dao 8 po e na. Le bron Xejms pred vo dio je Rep tor se je pred vo dio An Ma ja mi s 19 po e na i 6 sko ko va, drea Bar wa ni sa 16 po e na i 9 dok su po 14 po sti gli Kris Bo{ sko ko va, dok je De mar De Ro zen i Dvejn Vejd ko ji je imao 4 sko - do dao 14 po e na. Ed Dej vis je ka i 5 asi sten ci ja. [e sna est imao “dabld-dabl“ s po 10 po e- po e na do dao je re zer vi sta Te na i sko ko va.

U pro sto ri ja ma Sport ske aso ci ja ci je No vog Sa da u Ma sa ri ko voj 25 pred sta vqen je Pro gram raz vo ja spor ta u No vom Sa du do 2014. go di ne. Ima ju }i u vi du zna ~aj plan skog raz vo ja spor ta SANS je po kre nuo ini ci ja ti vu za iz ra du Pro gra ma raz vo ja spor ta u No vom Sa du do 2014. go di ne. U ini ci ja ti vi je na gla {en ciq do no {e wa Pro gra ma, a u isto vre me de fi ni sa ni su i osnov ni za da ci i prav ci raz vo ja spor ta u Srp skoj Ati ni. Se kre tar rad ne gru pe ko ja je iz ra di la Pro gram Slo bo dan Kr ne ta is ta kao je da je za ovaj po sao bi la for mi ra na rad na gru pa od qu di iz SANS -a, grad skih struk tu ra, sport skih or ga ni za ci ja, spor ti sta, sport skih stru~ wa ka i me di ja. - Pod lo ga za iz ra du Pro gra ma bi la je Stra te gi ja raz vo ja spor ta u Re pu bli ci Sr bi ji do 2013, ana li za sta wa spor ta u AP Voj vo di ni, ko ju je ura dio Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu i

no vi Za kon o spor tu Re pu bli ke Sr bi je. Raz ma tra ni pro ble mi i mo gu} no sti da qeg raz vo ja: de ~i jeg, {kol skog, spor ta za sve, gran skih sa ve za, vr hun skog spor ta, sports oso ba s in va li di te tom, sport skih obje ka ta i ukqu ~e wa `e na u sport.

sta vi mo i sport se po la ko vra }a na star te sta ze uspe ha, a vra }a se i po ve re we spor ti sta i sport skih or ga ni za ci ja u SANS. Uvi |e na je neo p hod nost je din stev nog na stu pa u obez be |i va wu uslo va za {to bo qi na pre dak spor ta. Osta vre na je i sa rad wa sa svim in sti tu ci ja ma

Da nas iz bor spor ti ste SANS-a Iz bor naj bo qih spor ti sta, tre ne ra i eki pa u or ga ni za ci ji Sport ske aso ci ja ci je No vog Sa da i Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vog Sa da odr `a }e se da nas u Am fi te a tru Spen sa u 12 ~a so va. Po kro vi teq ma ni fe sti ci je je Grad No vi Sad, a na gra de naj bo qem spor ti sti i spor ti ski wi uru ~i }e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. Pred s ed n ik Skup { ti n e SANS-a Do bri vo je An to ni} je pod se tio na od li~ ne re zul ta te ko je su ove go di ne po sti gli no vo sad ski spor ti sti. - Pre ne ko li ko go di na je kon sta to va no da je sport u No vom Sa du u za sto ju u od no su na dru ge sre di ne. Us pe li smo da taj za stoj za u -

ko je u No vom Sa du bri nu o spor tu, po la ko se upo sta vqa i sa rad wa sa uspe {nim fir ma ma u gra du, a is ta kao bih i od li~ nu sa rad wu sa me di ji ma i za hva lio bih im se na to me ka ko su pra ti li no vo sad ske spor ti ste, klu bo ve, or ga ni za ci je i wi ho ve re zul ta te - re kao je Anto ni}. G. Malenovi}

No vic ki spor ti sta go di ne u Ne ma~ koj Ne ma~ ki ko {ar ka{ i ~lan NBA ti ma Da las Me ve rik sa Dirk No vic ki iza bran je za naj bo qeg spor ti stu Ne ma~ ke u 2011. go di ni. Ovo je pr vi put da epi tet naj bo qeg spor ti ste Ne ma~ ke osvo ji ko {ar ka{.

No vic ki je u iz bo ru 1.500 sport skih no vi na ra pre te kao dvo stru kog ak tu el nog {a mi o na sve ta u For mu li 1 Se ba sti ja na Fe te la. Kod `e na, naj bo qa spor tist ki wa je bi ja tlon ka Mag da le na Noj ner, ko joj je ovo dru go pri zna we po sle 2007.

U SUSRET BOKSERSKOM SPEKTAKLU U NOVOSADSKOM SPENSU

Bo rov ~a nin {i ri op ti mi zam Osta lo je jo{ tri da na do ve li kog bok ser skog spek ta kla u no vo sad skom Spen su. U pe tak (oko 23 ~a sa) qu bi te qi ple me ni te ve {ti ne ima }e pri li ku da u or ga ni za ci ji “Bal kan bok sin ga” pri su stvu ju pr voj od bra ni ti tu le {am pi o na Evro pe u ver zi ji VBO na {eg naj bo qeg bok se ra Ne na da Bo rov ~a ni na. Ri val u rin gu bi }e ne u god ni Ne mac Lars Bu holc, mo mak s ve o ma im pre siv nom ka ri je rom, u ko joj je na ni zao 22 po be de i sa mo ~e ti ri po ra za. Da spek takl bu de pot pun po tru di }e se i tri na {a bok se ra, ko ji }e u uvod nim bor ba ma (po ~i wu u 20 ~a so va) ima ti iz u ze tan is pit i ri va le ko ji pro sto te ra ju da sva ko pru `i svoj mak si mum. Mi lan Pi per ski u po lu sred woj ka te go ri ji bok su je pro tiv Mar se la Gir kea iz Ne ma~ke u {est run di, Zvje zdan Vi da ko vi} }e za pro tiv ni ka u po lu te {koj ka te go ri ji ima ti Ma |a ra Ga bo ra Za le ka (~e ti ri run de), dok u su per te {koj Ma ne Mar ~e ta }e u rin gu ima ti za ri va la ta ko |e Ma |a ra Vik to ra Si la i ja (~e ti ri run de). - Za i sta nam je dra go {to ste po ka za li ovo i ovo li ko in te re so va we za ovaj bok ser ski spek takl u no vo sad skom Spen su – re kao je Bo rov ~a nov me na xer Dar ko Po pi vo da. - Or ga ni za ci ja ove re vi je }e bi ti na vr hun skom ni vou, a po ve re na je is ku snoj mar ke tin {koj or ga ni za ci ji “Mar kons” iz No vog Sa da. Bi }e to pra vi bok ser ski spek takl i vr hun ske bor be ko je, si gur ni smo, ni ko ga u ha li, ali i

is pred TV pri jem ni ka, ne }e osta vi ti rav no du {nim. Tre ner Mi ro slav Bo rov ~a nin, ko ji je pri pre mao bok se re za ovaj spek takl, hva li svo je pu le ne. - Bi lo je pra vo za do voq stvo ra di ti s ovim mom ci ma, pre sve ga vr snim spor ti sti ma i pro fe si o nal ci ma. Mak si mal no su sprem ni za spek takl u No vom Sa du. Od ra |e na su tri mi kro ci klu sa, pr vo na Ja ho ri ni, pa u Vr wa~koj Ba wi. Za vr {ne pri pre me ra di mo u Za vo du za sport u Be o gra du gde smo do bi li mak si mal ne uslo ve. Pre o sta lo vre me is ko ri sti }e mo za tak ti~ko - psi ho lo {ke pri pre ma ma. Mom ci su sprem ni, mak si mal no mo ti vi sa ni i je dva ~e ka ju 23. de cem bar. Si gu ran sam da }e svi ostva ri ti po be de i da }e mo svi za jed no us pe ti u na sto ja wi ma da

[to se Ne na da ti ~e, on je spre man da od bra ni ti tu lu. Za ri va la ima po slo vi~no upor nog Nem ca Lar sa Bu hol ca. - Za hva qu jem se na pa `wi ko ju mi po sve }u je te, ne sa mo ovih me se ci i za ovaj me~, ve} i go di na, ko li ko ja u`i vam po dr {ku me di ja i bla go na klo nost u spor tu ko ji je jed no vre me po sr nuo, ali ko ji se vra }a na evrop sku, pa i svet sku ma pu. Me~ u No vom Sa du je mo ja pr va od bra na ti tu le. Pun sam op ti mi zma i u ring ula zim is kqu ~i vo s am bi ci jom da po be dim. Ne do zvo qa vam se bi da dru ga ~i je raz mi {qam. Pri pre mao sam se sa Mar ~e tom, Pi per skim i Vi da ko vi }em. Po seb no me ra du je to da je boks u mo di i da iz la zi na li stu naj in tere sant ni jih spor to va, ba{ kao ne kad. Me wa se imix ko ji je vla dao o bok se ri ma. To su nor mal ni, kul tur ni i obra zo va ni qu di - re kao je Ne nad i do dao: - Ana li zi rao sam svog pro tiv ni ka. Gle dao sam snim ke we go vih me ~e va ko je sam do bio. Ra ni je me ni je in te re so vao jer ni sam mo gao da pret po sta vim da }u pro tiv we ga bok so va ti. Do la zi iz kam pa Uve Go rec kog iz Ber li na, jed ne od vo de }ih {ko la bok sa u Ne ma~koj, a pu bli ka }e pri su stvo va ti pra vom ra tu u rin gu. Mno go se o~e ku je od ovog me ~a, a sa me pri pre me su bi le na por ne i du ge. Na dam se da po sle me ~a ne }u ovu od bra nu ti tu le svr sta ti u one te {ke, da }u ga po be di ti lak {e ne go {to o~e ku jem. Ali ova ko je bo qe ne go da ga pot ce nim, jer to ni ka da ni sam ra dio – na po me nuo je Bo rov ~a nin. J. G.

porodica

utorak20.decembar2011.

dnevnik

ТиНејџерСКа НОћНа мОра

до ђавола, моји родитељи су на Фејсбуку! Р

одитељи су нашли сасвим нови начин понижавања својих тинејџера: уместо некадашњег показивања слика из породичног албума, данас то чине остављањем порука на Фејс профилу своје деце. Ноћна мора сваког тинејџера су постали виртуелно зановетање и ‘падобрански’ коментари које мајке тако брутално остављају на њиховом ‘фејс зиду’, пише портал за одговорно родитељство Родитељски.инфо. Према АОЛ-овом истраживању, готово трећина адолесцената жели избацити родитеље из пописа ‘фејс френдова’, а готово их двоструко више избегава родитеље на најпопуларнијој друштвеној мрежи. Мајке су склоне објављивању неугодних детаља, попут мено-

паузе, а о којима њихова деца не желе знати ништа, каже Џејн Лајтенберг која је с пријатељицом Ериком Брукс Адикман отворила интернетску страницу ‘Доврага! Моји родитељи су на Фејсбуку‘. Страница дневно добива барем двадесетак притужби осрамоћених тинејџера којима родитељи на ‘фејсу’ остављају поруке попут ‘буди ми пријателјица, иако сам ти мајка’ или ‘промени слику јер тата мисли да си на овој пљунута Чер’. - Мајке се прикључују овој виртуалној заједници јер мисле да су због тога кол и једноставно желе бити део екипе, али не разумеју колико су заправо насртљиве – каже Лајтенберг. Млади сматрају да родитељи немају шта да раде на њиховом профилу, баш као што немају шта да раде у њиховој соби или на

суботњој забави, а негодовање се проширило и на друге сервисе. Тако се притужбе могу прочитати и на Твитеру, а спот под називом ‘Моја мама је на Фејсу’ на Јутјубу броји милионску гледаност. Можда су управо родитељи разлог замору због којег 20 посто тинејџера губи интерес за Фејсбук, како то показују он-лајн истраживања. Међу њима је 16 посто оних који као разлог наводе родитеље, док 14 посто мисли да је Фејсбук постао место за одрасле и старе људе. Више од 75% родитеља који су регистрирани на Фејбуку међу пријатељима имају децу, а доказано је и да се мајке чешће одлучују на такву врсту ‘праћења’ својих потомака. Мајке се на овај начин покушавају повезати са својом децом, а Фејбук је постао нова пупчана врпца – објашњава Брукс Адикман – но при том зановетају и вређају се уколико се у овој виртуелној заједници осете запостављенима.

зависност од технологије

ош 1960. године бихевиорални научници Бетy Харт и Тод Рисли открили да деца богатих родитеља боље разумеју прочитано него њихови вршњаци који имају родитеље с нижим примањима. Разлог је тај што су богати родитељи више разговарали с децом. Но, ова предност могла би се ускоро претворити у недостатак јер технологија све више одвлачи пажњу богатих родитеља који ту технологију могу да приуштите себи. Па тако и својој деци. Време које би требало посветити деци троши се уз технологију и разноврсне уређаје који су ‘окупирали’ њихове животе. У књизи добра школа: Како паметни родитељи могу ос тва рити да њихова деца доби-

ако се неке ствари подразумевају, ипак им свакодневно сведочимо, па некима треба подсетник. Неке наведене ставке посебно се односе на оне који се нађу у ситуацији да сами морају бринути о детету...

1. Напити се

2. пушити у просторији у којој је дете Ако желите да рескирате болести попут рака плућа, то је ваша одлука. Али, дете не сме бити жртва пасивног пушења. То је једноставно окрутно.

3. псовати

стављена комуникација између детета и родитеља”. Истраживања су недвосмислено показала да што се више с дететом разговара, оно показује бољу способност разумевања прочитаног. Укратко,

Вре ме пре хла да

играње детета ајфоном, уместо да се с њим разговара, ставиће дете у неповољнији положај кад је реч о учењу читања. „Мрзим игру „Бесна птица„, говори Тyре о тој популарној игри. „Нема ниједног разлога

им је захладнело, повећао се и број деце у чекаоницама педијатријских амбуланти. Како не бисте водили дете узалуд и ре скирали да покупи још који вирус, доно симо вам препоруке када је прави тренутак да одведете дете код лекара. Већ смо неколико недеља у сезони упала дисајних путева. Као и обично, деца која похађају јаслице и вртиће су најчешће изложена различитим узрочницима, најчешће је реч о вирусним инфекцијама, но уобичајено се јављају и бактеријске инфекције. Воденасти исцедак из но са, црвенило, сузење очију, суви кашаљ понекад попраћени мучнинама, повраћањем и проливом - најчешћи су знаци вирусне инфекције. Бол уха, грлобоља и хроптави болни кашаљ, чешће указују да је реч о бактеријској упали. Већином се јавља и повишена теле сна температура, која додатно забрињава родитеље.

због којег би је деца требала играти. Заиста сам забринута. Дете је зависно од слушања и изговарања речи које им проширују вокабулар, па ће играње свим тим уређајима спречити тај развој.”

Велике су шансе да ако псујете пред дететом и оно почне псовати. Некима је то можда слатко, али заправо није.

4. понашати се попут стриптизете Ако ваша кћи види како се заводљиво скидате, и она ће веројатно учинити исто. И немојте се чудити њезиним испадима кад буде имала 16.

5. Гледати реалитy шоу И ту мислимо било који реалитy шоу. Сетите се само посљедњег Биг Бротхера... Какав примјер деци, нема што.

6. Тући се Када говоримо о окршајима, нису ОК ни они вербални, а камоли физички. Ваше вас дете никада не би требало смиривати или стати између вас и друге одрасле особе. У противном, тај ће образац понашања пренети и изван куће.

7. дрогирати се И да, џоинт улази у ту категорију. Они су илегални с разлогом и ваше дете не би требало мислити да је то у реду.

8. Омаловажавати и непоштовати другог родитеља Слагали се ви или не с једним од дететових родитеља, није у реду доводити у питање њихов однос. Ако имате неки приговор, добро се побрините да дете није у близини када га изговарате. Поред свих ствари због којих то није добро, деца напад на родитеље схватају лично, као да сте их изговорили њима.

9. лагати У реду, знамо да сви понекад лажемо. Посебно својој деци. Али, када год је могуће, не лажите неком другом испред детета. Бит ће јако тешко научити дете искрености када види вас како лажете другим људима.

10. Сами себе омаловажавати Чак и ако нисте савршени, а нисте, вашем детету сте највећи узор и није добро ако из ваших уста чује да нисте довољно добри или сте овакви и онакви. Исто вреди и за децу, ако немате шта лепо да кажете, измислите нешто!

Ка да де те од ве сти код пе ди ја тра? Ка ко да про це ни те ка да је по треб но да за тра жи те ле кар ску по моћ?

десет ствари које не смете радити испред детета

Чини се једноставним, зар не? Али, подсетимо оне којима су детаљи мало мутни. Док ви бринете о детету, не бисте требали да пијете. Да, то се односи и на време док дете спава.

зашто је ајфон лош за развој деце ју образовање које заслужују новинарка Пег Тyре пише о томе како се деца данас играју направама као што су ајфон или ајпод, док њихови родитељи шаљу десетке мејлова, што приватних што пословних, због чега је „зау-

ТО Се пОдразумеВа, зар Не?

Начелно, најважнија је процена општег стања детета. Ако се чини клонулим (чак и када се снизи температура), ако се чини поспаним, бледим и ако убрзано дише, ако при томе напреже мишиће прсног коша, ако је изразито промукло, има дуготрајне нападе сувог кашља, одбија храну и течност, ако има високу температуру попраћеном тресавицом или осипом – потребно је неодложно затражити помоћ. Када је реч о дојенчади или о деци с хроничним болестима, појава температуре је довољан разлог за одлазак лекару. Ако је дете старије од године дана, ако нема хроничну болест и доброг је општег стања – тада се може причекати. Свакако треба пружити симптоматску терапију као што је снижавање температуре лековима и купкама у води, напајање, чишћење носа и спавање на лежају с повишеним узглављем.

ко дана и не препоручује се започињање антибиотске терапије у том период. Ако бол постаје све јача и учесталија, ако се јавља висока температура, исцедак из уха или ако је дете млађе од 12 месеци, треба обавити преглед у што краћем периоду.

упа ле ди сај них пу те ва Већина упала дисајних путева, вирусних и бактеријских, пролази спонтано. Педијатра треба посетити ако се јављају нови знаци болести (поготово ако је

пре вен ци ја

упа ле уха Уколико се дете пробуди усред ноћи и јавља се бол уха, треба му почистити нос (физиолошка отопина и капи за нос), дати му лек против болова (парацетамол, ибупрофен) и поставити да лежи на повишеном узглављу. У већини случајева бол ће се можда јавити 1-2 пута током наредних дана и тада ће престати. Већина упала уха спонтано се излечи у року од неколи-

уморно, апетит слаби) или ако су родитељи изразито забринути. Вирусне упале дисајних путева често захватају више чланова породице, тако да родитељи неретко и сами могу закључити када је реч о блажем облику болести, које могу сами збрињавати без помоћи здравствених раднике. Ипак, потребан је нарочит опрез када је реч о дојенчади, због њиховог незрелог имуног састава и релативно слабијих обрамбених могућности.

реч о неуобичајеним симптомима), ако се температура задржава 3-4 дана, ако се знаци упале дисајних путева појачавају (дете све више кашље, постаје

И на концу, најбоље је покушати спречити настанак упала дисајних путева. Избегавање простора у којима се окупља већи број деце и одраслих, простора са климатизацијом, смањиће се учесталост ових болести. Боравак на свежем ваздуху и кретање на отвореним просторима те избегавање прегрејавања просторија у којима боравимо, такође потпомажу природним механизмима одбране слузнице. С обзиром да се око 75% инфекција прено си рукама, темељно прање руку, заклањање уста приликом кијања и кашљања у прегиб лакта (тзв. кашљање у рукав) те коришћење папирних пешкира и марамица ће спречити ширење заразе.

kultura

c m y

dnevnik

utorak20.decembar2011.

ПРЕМИЈЕРА БАЛЕТА „КРЦКО ОРАШЧИЋ“ У СНП НАЈАВЉЕНА КАО СПЕКТАКЛ

Божићна бајка с речима музике кореографије, него и на плану сценографије и костима, што ће ову продукцију учинити атрактивном не само у време божићних и новогодишњих празника. - У стању смо да направимо велике продукције, јер то и јесте задатак националних театарских кућа! – задовољно је тврдио Милосављевић, подсећајући и на неколико претходних остварења као што су

Фото: Н.Брадоњић

- Нисмо имали дилему да ли желимо балет „Крцко Орашчић“, због његове приче и нисмо имали дилему да треба да буде премијерно изведен око Нове године. Имали смо дилему ко да га постави на нашу сцену, док нисмо срели Елдара Алијева, а сад сам сигуран да ни ту нисмо погрешили, јер је кореографија сјајна – изјавио је јуче управник Српског народног позо-

Задовољни и најмлађи У балету „Крцко Орашчић“ играчи су урадили огроман посао, у чему су сложни сви у СНП. Главне ликове тумачиће: Јелена ЛечићКолчерију/ Асука Маруо/ Ана Ђурић (Вила Шећера), Андреј Колчерију/ Такуја Сумитомо/ Ливбију Хар (Крцко принц), Милан Лазић/ Иван Ђерковић (Дроселмајер), Асука Маруо/ Теона Радановић/ Јелена Николић (Клара), Влад Молдован/ Такуја Сумитомо/ Бојан Раднов (Краљ мишева)... Директорка Балета Оливера Ковачевић-Црњански је посебно истакла улогу око 50 деце из Балетске школе и КУД „Сплет“ која уз подршку својих родитеља већ два месеца, пресрећна, учествују у креативном процесу, раде на сцени, упознају позориште иза кулиса и што је најважније – осећају задовољство плеса. ришта Александар Милосављевић, поводом премијере балета „Крцко Орашчић“ Петра Илича Чајковског, која ће бити одржана у петак, 23. децембра, у 19 часова. Балет ће затим бити игран и 27, 29. и 31. децембра. Кореограф и редитељ Елдар Алијев, по оцени управника СНП, био је захтеван не само на плану

„Зојкин стан“, „Милева“, „Сеобе“, због чега је посебно похвално апострофирао радионице СНП у којима је издржан темпо прављења амбициозних представа. Директорка Балета СНП, Оливера Ковачевић-Црњански, „Крцка Орашчића“ због своје музике цени као један од најзначајнијих и најлепших балета, а за Едгара Алије-

ва сматра да је успео да покрене потенцијале куће и да за плесаче учини да ураде чак и оно што нису ни знали да могу. Она је открила да су до Алијева дошли преко свог педагога Бахрама Јулдашева, што потврђује да имају добар тим који покушава да прати ансамбл и настави уметнички, али и образовни континуитет, због чега их очекује блистава премијера. Директорка Балета СНП је за то посебно захвална људима из технике на који-

ПРОГЛАШЕЊЕМ ПОБЕДНИКА ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ ВИДЕОМЕДЕЈА

Награда Сфинга финској ауторки Проглашењем победника прексиноћ је у Студију М у Новом Саду завршен 15. Међународни видео фестивал Видеомедеја. Након вишесатног разматрања радова из такмичарске селекције, међународни жири у

носно извесно несналажење изван трке за профитом у времену касног капитализма. Уз то, ауторка на врло суптилан начин деконструише стереотипе “савршеног” живота у скандинавским земљама. У свету где је

Из награђеног рада Нине Соуминен

саставу: Леила Топић, Зоран Бојовић и Чед Пакушевскиј, одлучио је да награду „Сфинга„ додели финској ауторки Нини Соуминен за рад „ A finnish fable“. Реч је о делу које, на изузетно духовит начин анализира идеју вишка слободног времена, од-

све прецизно уређено - људско биће је постало лутак. Такође, вреди узети у обзир и прожимање хумористичке музике и анимацијских поступака који у завршници дају забавно-смешан филм који храбро пропитује идеју слободног времена.

Награда “Богданка Познановић - за медијску инсталацију једногласно је припала раду Ричарда Викерса и Џејмса Филда “24-hours. in Tampere an interactive documentary” због партиципативног потенцијала дела те извесног омажа Дзиги Вертову и његовом “Човеку са филмском камером” у 21. веку. Члан жирија Зоран Бојовић специјално признање дао је раду Чарлса Фербенкса “Ирма“због одлично одабраног субјекта филмске радње. Члан жирија Чед Пакушевскиј похваљује рад Фејт Холанд “Ar tistic’s Statement” због субверзивног потенцијала рада унутар контекста видео фестивала. Чланица жирија Леила Топић даје специјално признање Нилу Ири Нидлеману за рад “Meeskeit” због горко слатке приче о односу који никада није постојао и који на крају укида сваку животну илузију.Због изузетно снажног аудио-визуелног потенцијала дела, жири заједнички додељује специјално признање белгијској уметници Анук де Кларк за њен рад “Ох”.

У СРПСКОЈ ЦРЊИ ЉУТИ ЗБОГ НОВЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ЂУРИН ШЕШИР”

Ко отима банатску традицију Сви се отимају о Ђуру Јакшића. Скорашња вест да су Фондација солидарности Србије и Кућа Ђуре Јакшића установили нову књижевну награду – под називом “Ђурин шешир” – за рукопис необјављене књиге песама, која ће први пут бити додељена у Београду последње недеље јуна 2012, изазвала је оштре реакције у општини Нова Црња. Познато је да Народна библиотека “Ђура Јакшић” у Српској Црњи, пограничном селу на територији ове средњобанатске општине, у оквиру манифестације “Дани Ђуре Јакшића – Липарске вечери” додељује и књижевну награду са Јакшићевим именом за најбољу песничку збирку на српском језику објављену у претходној години. До сада је било 27 лауреата, међу којима су и најзначајнија песничка имена.

- То је све доста чудно, као да неко жели да маргинализује нашу манифестацију и награду “Ђура Јакшић”, коју смо овог јуна доделили по 27. пут. Занимљиво је и то што ће новоустановљену награду додељивати последње недеље јуна, дакле у термину који се скоро поклапа са нашим – рекла је директорка библиотеке “Ђура Јакшић” Данијела Штевин. Из Фондације солидарности Србије и Куће Ђуре Јакшића нису објаснили због чега су се одлучили да убудуће додељују награду која, такође, носи име нашег славног песника, нити зашто ће то чинити у јуну када се ово признање, већ традиционално, уручује у Српској Црњи. Уместо тога, навели су пропозиције учешћа и нагласили да право да конкуришу имају сви аутори који пишу на

српском језику, и да рукопис необјављене књиге песама, у три примерка, могу послати поштом на адресу Кућа Ђуре Јакшића, Скадарска 34, Београд, најкасније до 31. марта идуће године. Награда се, иначе, састоји од објављивања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 примерака, плакете са ликом Ђуре Јакшића и уникатног шешира, ручно израђеног, по угледу на шешир песника родом из Српске Црње. О додели награде “Ђурин Шешир” одлучује трочлани жири, у саставу: Душан Стојковић, књижевник и књижевни критичар, Радивоје Марковић, уредник уметничких програма у Кући Ђуре Јакшића и Милош Јанковић, књижевник - испред Фондације солидарности Србије. Ж. Балабан

ма је у завршници посла увек највећи притисак. - Заблистаћемо у пуном сјају! – сигурна је била и Оливера Ковачевић-Црњански. Елдар Алијев је у Сједињеним Америчким Дражавама одакле и долази у Нови Сад, познат по својој кореографији за балет „Крцко Орашчић“ П. И. Чајковског, мислио је да ће се сви уплашити и разбежати када им покаже ди-види са оним што је урадио.

- Страха је било, али нико није побегао – задовољан је Алијев, који је каријеру почео у Балету „Киров“, наставио у Балету Бољшој театра и Аутралији, да би се на крају настанио у САД, и данас радећи широм планете. – Одушевљен сам ентузијазмом с којим смо радили, одушевљен сам и резултатом који је различити од моје првобитне идеје, старе већ 20 година и непримерене овом тренутку. Док год је кореограф жив, он ће да ме-

ња свој рад. Тешко је било задовољити ме, јер сам желео да пренесем читаву дугу осећања из музике Чајковског и надам се да сам коз покрет успео да пренесем део њеног богатства. Алијев је на јучерашњој конференцији за новинаре открио и то да „Крцка Орашчића“ у последње време раде његови асистенти, а да је овде до коначног резултата дошао кроз сарадњу са сценографкињом Олгом Ђурђевић и костимографкињом Мирјаном СтојановићМаурич. - Светска позоришта 31. децембра на репертоару имају или „Слепог миша“ или „Крцка Орашчића“ – рекао је диригент Микица Јевтић. – Мени је драго што је код нас реч о „Крцку Орашчићу“ јер је Чајковски писао бајке речима музике, а током школовања сам чешће ишао на балет, иако диригент не би требало да раздваја музичка или музичкосценска дела. Костимографкиња Мирјана Стојановић-Маурич је, такође, посведочила да су сви дали свој максимум, а да је креирање костима захтевало доста разговора, корекција и труда, јер визуелни део увек зависи од кореографске поставке. - Надам се да ће крајњи резултат бити добар, а знамо да може и много боље. Иако смо доста радили прековремено, време увек буде проблем – рекла је она. И. Бурић

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

„Пет капи сна” Милча Манчевског У Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду сутра у 19 часова отвара се изложба фотографских композиција Милча Манчевског, светски признатог и свакако најпознатијег македонског режисера. Изложба коју приређује Завод за културу Војводине носи назив: „Пет капи сна“. Изложба „Пет капи сна“ састоји се од 49 фотографских композиција, односно серија (или колажа, или монтаже) од по пет фотографија, и тако су изложене перцепцији. То није неслично филму, још мање сну, а није ни далеко од феноменолошке перцепције стварности чији се детаљи или целине увек изнова постављају на сталној поставци, изложби личног (о)сећања, где је једини посетилац сам уметник. Позив на изложбу фотографија Манчевског је позив у његов унутрашњи свет, у први јавни израз тог света. Поетско-визуелна клица која има моћ да се у будућности претвори у филм. Манчевски тврди да види експлозију визуелног у прозаичном моменту, а да његове фотографије живе само заједно У СОФИЈИ ОБЈАВЉЕН РОМАН ЛАСЛА БЛАШКОВИЋА

„Адамова јабучица” на бугарском Позната издавачка кућа „Ерго“ из Софије објавила је роман „Адамова јабучица“ Ласла Блашковића, ексклузивног писца „Архипелага“, саопштио је његов издавач. Блашковићев роман објављен је у едицији „Модерна европска проза“ у преводу Маргарите Дикове. Бугарски превод Блашковићеве књиге премијерно је представљен на управо завршеном Сајму књига у Софији. Бугарски издавач „Ерго“, познат по одличном избору књига савремених писаца, најавио је „Адамову јабучицу“ као „интригантну и очаравајућу књигу, која јасно приказује фрустрације, трауме и изазове савременог друштва“. Исти издавач намерава да током следеће године објави и бугарско издање Блашковићевог романа „Мадонин накит“. За роман „Адамова јабучица“ Блашковић је добио награду Српске академија наука и уметности из Фонда „Бранко Ћопић“ за најбољу књигу објављену на српском језику у 2005. години.

у композицији, као ноте у песми. Манчевски је до сада режирао четири играна филма: Пре кише (1994), Прашина (2001), Сенке (2007) и Мајке (2010) и преко 50 кратких. За своје филмско стваралаштво побрао је нека од највећих признања, као што су номинација за на-

граду Оскар Америчке академије за филм и Златни лав Венецијанског фестивала заједно са наградом публике и жирија ФИПРЕСЦИ. Спот за песму „Тенеси” групе „Арестед Девелопмент“, поред освојене МТВ награде за најбољи видео, налази се

на листи од 100 најбољих музичких спотова свих времена. Добитник је око 40 интернационалних филмских признања, његови филмови уврштени су у наставне програме филмских академија широм света. Приказани су на око 200 фестивала, а дистрибуирани у 50 земаља. Манчевски је шеф катедре за режију њујоршке ТИЧ уметничке академије, гост предавач на бројним универзитетима, кинотекама, музејима и уметничким установама широм света, члан Европске филмске академије и Америчког удружења филмских редитеља, члан и председник жирија светских филмских фестивала, члан ПЕН клуба, амбасадор културе Републике Македоније. Поред режије, Манчевски се као уметник активно изражава уметничком фотографијом, писањем и перформансом Изложбу ће отворити Јован Милинов Тоба, филмски сниматељ и професор на Академији уметности у Новом Саду, а поставка траје до 10. јануара.

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА НА ГРАЂЕНОГ НА ФЕСТИВАЛУУ ПУЛИ

Зечевићев „Непријатељ„ у Загребу У Загребу је прексиноћ у пуној дворани биоскопа „Европа„ премијерно приказан филм „Непријатељ„, српског режисера Дејана Зечевића, који је летос на филмском фестивалу у Пули добио две награде. „Свакако ми је драго да филм комуницира с публиком што смо видели у Пули, а надам се да ће тако бити у Загребу и у свим градовима где ће бити диструибуиран„, изјавио је Танјуг режисер Дејан Зечевић.„Нажалост, у последње време филмови у принципу немају гледаност у биоскопима, али надам се да ће се филм пробити до оних који би волели да га погледају „. Истичући интерес који је филм пробудио у целом региону, Зечевић је рекао да је то „врста филма од које смо се на први поглед мало уморили”. „Она из једне другачије перспективе прича о рату који сви желимо полако да заборавимо, али мислим да је више психо трилер или драма него ратни филм, па ће зато бити занимљив публици„, казао је Зечевић. И „Непријатељ„ и „Парада„ Срђана Драгојевића, који такође игра у

Загребу су српско-хрватске копродукције. „Зато се могу у неком смислу посматрати и као домаћи филмови. А довољно су различити да погоде различит сензибилитет публике„, рекао је Зечевић. Један од глумаца и продуцент за БиХ Тихомир Станић за Танјуг је изјавио да је задовољан пријемом филма који, како је рекао, има свој живот и добија много међународних награда. „Филм пролази и у Јужној Кореји и у Француској и на свим фестивалима где је био има добар пријем и сви га јако добро разумеју. Битно је да ће филм издржати пробу времена и да ће за 20, 30 година бити актуалан као и сада„, рекао је Станић. На десетак европских и светских фестивала освојио је до сада 18 признања, између осталог две награде на 58. Фестивалу играног филма у Пули, награду публике на Међународном фестивалу у Солуну и признање жирија на међународном фестивалу медитеранског филма у Монпељеу

svet

utorak20.decembar2011.

[trajk Ita li ja na zbog me ra {ted we

UKRATKO

Sa mit EU Ukra ji na KI JEV: Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je ju~e u Kijevu da }e pribliàvawe Ukrajine Evropskoj uniji zavisiti od, kako je istakao, „politi~kih okolnosti”, ciqaju}i na zatvarawe biv{e premijerke Julije Timo{enko. Govore}i na samitu EU-Ukrajina, Rompej je rekao da su obe strane zavr{ile pregovore o Sporazumu o pridruìvawu, ali da on ne moè da bude potpisan dok Ukrajina ne ispune odre|ene uslove. „@elimo da idemo korak daqe i potpi{emo i ratifikujemo Sporazum o pridruìvawu {to je pre mogu}e, ali to }e zavisiti od politi~kih okolnosti. Najvi{e smo zabrinuti zbog politi~ki motivisane pravde u Ukrajini, o }emu najboqe svedo~i su|ewe Juliji Timo{enko”, naveo je Rompej. Timo{enkova je osu|ena na sedam godina zatvora 11. oktobra ove godine zbog zloupotreba prilikom sklapawa energetskog ugovora sa Rusijom 2009. godine, presudom koju je Evropska unija ozna~ila kao politi~ki motivisanu. Wen dugogodi{wi rival, predsednik Ukrajine Viktor Janukovi~, demantovao je bilo kakvu ume{anost u taj slu~aj. (Ta njug)

Ru ska eko nom ska uni ja MO SKVA: Na sednici Vi{eg evroazijskog ekonomskog saveta ju~e je u Moskvi osnovana Evroazijska ekonomska komisija (EEK), koja ima ciq da vodi stvarawu Evroazijske ekonomske unije. U~esnici saveta, predsednici dr`ava jedinstvenog ekonomskog prostora - Rusije, Belorusije i Kazahstana, potpisali su dokumenta o formirawu EEK, prenela je ruska agencija RIA Novosti. „Osnovali smo Evroazijsku komisiju, {to je najozbiqniji korak ka formirawu Evroazijskog ekonomskog prostora, a zatim i stvarawa Evroazijske ekonomske unije”, istakao je predsednik Rusije Dmitrij Medevedev. Za predsednika EEK izabran je ruski ministar za industriju i trgovinu Viktor Hristenko, koji je u ruskoj vladi od 1997. godine. EEK }e biti osnovni organ uprave Evroazijskog ekonomskog prostora. Komisija }e tako|e biti nadnacionalni organ Evroazijske ekonomske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana. (Ta njug)

RIM: Hiqade dr`avnih sluzbenika {trajkovalo je ju~e {irom Italije protiv paketa novih poreskih i penzijskih reformi, koje su deo vladinih mera {tedwe. Jednodnevni {trajk je ote`ao rad bolnica, po{ta i vladinih kancelarija, ali su sindikati obezbedili rad bolni~kih hitnih slu`bi. U obra}awu prisutnima u Rimu, ispred italijanskog parlamenta, sindikalni lider Suzana Kamuso rekla je da su vladine mere {tedwe svalile nepravedno veliki teret na radni~ku klasu i penzionere, umesto da poga|aju poreske prevarante i bogate. „Nisu prihvatqive za radnike, nisu prihvatqive za penzionere, nisu prihvatqive za one koji se ve} bore da zavr{e mesec’’, rekla je Kamuso, prenela je agen-

cija AP. Ona je poru~ila Italijanskoj vladi da bi trebalo da „sa svojih stolica si|u i pridru`e se stvarnom svetu’’. Dowi dom italijanskog parlamenta pro{log petka je, sa 495 glasova „za” i 88 „protiv”, dao saglasnost paketu vladinih antikriznih mera, vrednom 30 milijardi evra. Premijer Italije Mario Monti stavio je na glasawe u parlament paket novih poreskih i penzijskih reformi, za koje je istakao da su kqu~ne da se doma}a privreda, tre}a po veli~ini u okviru evrozone, spasi od finansijske katastrofe. O~ekuje se da }e do petka o paketu mera {tedwe glasati i Senat, {to je posledwa prepreka za wegovo kona~no usvajawe. (Ta njug)

dnevnik

Pro test rad ni ka u Ka zah sta nu ASTA NA: Nekoliko hiqada Kazahstanaca demonstriralo je j~e zbog nasiqa kojem su pribegle vlasti tokom sukoba sa radnicima s naftnih platformi u oblasti Mangistau. Skoro 3.000 qudi, ukqu~uju}i radnike koji tra`e ve}u platu na platformama, okupilo se u regionalnom centru Aktau, zahtevaju}i od vlasti da povuku vojsku iz zapadnog grada @anaozena, u kojem je najmawe 15 qudi ubijeno tokom ~etvorodnevnih sukoba s policijom. Neredi su primorali kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva da proglasi vanredno stawe na 20 dana u tom gradu, koji je prakti~no odse~en od ostatka zemqe, po{to su prekinute telefonske veze, a na glavnoj saobra}ajnici vlasti su postavile punktove na kojima proveravaju li~na dokumenata gra|ana. Vanredno sta-

SE VER NA KO RE JA U DVO NE DEQ NOJ @A LO STI

Umro li der Se ver ne Ko re je Kim Yong Il PJON GJANG: Lider Severne Koreje Kim Dòng-Il preminuo je u 70. godini u Pjongjangu. Suze, o~aj i histerija na licima hiqada Korejaca. Uzrok smrti je, po re~ima Korejske televizije, sr~ani udar izazvan fizi~kim i psihi~kim premorom. Proveo je 14 godina na vlasti, koju je nasledio od oca Kim Il-Sunga. . Poznato je da je Kim Dòng-Il pre tri godine preìveo mo`dani udar. Nasledi}e ga tre}i sin, Kim Dòng-Un, koji je kao naslednik predstavqen jo{ septembra 2010. godine. Zvani~na verzija, koju je objavila televizija Severne Koreje, je da je Kim Dòng-Il preminuo

No vi li der Kim Yong Un

„u 08.30 ~asova 17. decembra, od mentalne i fizi~ke iscrpqenosti izazvane preteranim radom“. Kao uzrok navodi se sr~ani udar, koji je do`iveo dok je vozom putovao u okviru svojih redovnih aktivnosti. Sahrana u Pjongjangu zakazana je za 28. decembar, a period `alosti na celoj teritoriji Severne Koreje traje od 18. do 29. decembra. Vojska je na vest o smrti vrhovnog komandanta stavqena u stawe pripravnosti, {to je iz predostro`nosti istovremeno sprovedeno i u vojsci Ju`ne Koreje. Japanska vlada je tako|e zakazala vanredni sastanak, da bi pripremila reakciju na vest. Uprkos velikim prome-

nama u ostatku sveta tokom posledwih decenija, Severna Koreja ostala je naj~vr{}i bastion komunizma na planeti, u konstantnom sukobu variraju}eg intenziteta sa zapadnim silama. Kim Dòng- Na rod opla ku je Dra gog vo |u Il je nastavio politiku svog oca i 2002. stavio Severnu Koreju na zadrào zemqu u potpunoj izolacispisak ~lanica „Osovine zla“, ji, pa su podaci iz te zemqe retko protiv koje bi SAD trebalo da se dolazili do medija u ostatku sveta. bore, dok su sami Korejci 2006. i Tako i u ovom kriti~nom trenutku 2009. izvr{ili dve nuklearne prosve informacije dostupne su samo be, koje su {okirale javnost. zahvaquju}i nacionalnoj televiziSeverna Koreja je ju~e pozvala ji Severne Koreje – KCTV. 24 miliona svojih stanovnika da Oa`lo{}eni gra|ani Severne stanu iza Kim Xon Una dok tuguju Koreje su iza{li na ulice Pjonza vrhovnim vo|om Kim Xon gjanga kako bi odali po~ast premiIlom.Najmla|i sin pokojnog vo|e nulom vo|i Kim Xong Ilu. Korejkoji je progla{en „velikim nasledci pla~u i ostavqaju cve}e ispod nikom” i koji }e ve} na osnovu toga dìnovske statue Kim Il Sunga, gotovo sigurno da nastavi Kimovu oca Xong Ila. U zeqli se ni{ta dinastiju na ~elu tre}e generacije, nije promenilo ni kada je Kim ve}a je nepoznanica za svet od weDòng-Il nasledio oca, preuzevgovog koloritnog oca Kim Xong {i funkcije lidera i generalnog Ila. Xong Un je iz tre}eg braka sekretara KP Koreje, komandanta wegovog oca sa korejanskom plesavojske i na~elnika Vrhovnog save~icom, ro|enom u Japanu, Ko Jongta odbrane, dok je preminuli otac Hi, za koju se veruje da je umrla od ostao „ve~ni predsednik“. Umesto raka dojke 2004. prièqkivanog otopqewa odnosa Od 2010. propagandna ma{inerija „Dragi vo|a“ je nametnuo jo{ duSeverne Koreje je krenula da gradi bqu izolaciju, dok su {irom sveta oko Xong Una isti kult li~nosti kruìle pri~e o stravi~noj gladi, koji je pratio i wegovog oca i dedu koja je napala dràvu. Sve ve}i Kim Il Sunga, osniva~a i „ve~noga broj izbeglica potvr|ivao je te vo|u” Severne Koreje koji je umro pri~e, a i sama dràva bila je veo- 1994. Posledwih meseci u {tampi ma zainteresovana da u|e u proje nazivan generalom, po{to su pre gram „razoruàwe za pomo}“, koji koristili samo wegovu zvani~nu su im Amerikanci ponudili. Me- titulu zamenika {efa Centralne |utim, politi~ki odnosi bili su vojne komisije Radni~ke partije ledeni – Xorx Bu{ mla|i je jo{ Koreje.

we je primoralo radnike da „presele” protest u grad Aktau, gde je prisutan veliki broj pripadnika snaga za razbijawe demonstracija. Mnogi demonstranti drè u svojim rukama ispisanu poruku za vlast - „Ne pucajte na qude”. Iako je na protestu veliki broj radnika s naftnih platformi, eksploatacija nafte nije zaustavqena, jer pumpe rade na struju, preneo je AFP. Predsednik Nazarbajev je odbacio mogu}nost da su demonstracije politi~ke prirode, a u~esnike protesta je nazvao „huliganima”. Javni tuìlac Kazhstana je, u me|uvremenu, saop{tio da se „situacija u @anaoènu postepeno normalizuje”.Neredi su izbili u petak, na dan proslave 20. godi{wice nezavisnosti Kazahstana, nekada{we sovjetske republike bogate naftom. (Ta njug)

Pre vr nu la se naft na plat for ma Sa ha lin MO SKVA: Posle nesre}e kada se prevrnula ruska naftna platforma „Kolskaja” kod ostrva Sahalin u Ohotskom moru, tokom no}i su prona|ena tela 16 osoba, wih 14 je spaseno, dok se za jo{ 37 nestalih i daqe traga, saop{tili su jutros spasioci. Posada ledolomca „Magdan” koja u~estvuje u potrazi za nestalima saop{tila je da se usled jakog vetra tragawe pomerilo na jugozapad u odnosu na mesto nesre}e, kao i da se strahuje da ima jo{ mrtvih, prenosi Itar tass. Od 14 pre`ivelih troje se nalazi na brodu „Magdan”,

dok su ostali prevezeni helikopterima na kopno radi ukazivawa lekarske pomo}i. Naftna platforma se u nedequ prevrnula zbog oluje i potonula za samo dvadeset minuta u ledenim vodama kod ostrva Sahalin, na dalekom istoku Rusije. Nesre}a se dogodila 200 kilometara od obale Sahalina, dok je tegqa~ po olujnom vetru i na temperaturi od minus 17 stepeni Celzijusa vukao platformu od poluostrva Kam~atke.Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naredio je da se sprovede istraga o ovoj tragi~noj nesre}i. (Ta njug)

Iz rael oslo bo dio 550 za tvo re ni ka TEL AVIV: Izrael je oslobadio jo{ 550 palestinskih zatvorenika u okviru druge, kona~ne faze dogovora o razmeni sa Hamasom, na osnovu koga je u prvoj fazi, u oktobru, vra}en ku}i oteti izraelski vojnik Gilad [alit, posle vi{e od pet godina provedenih u zato~eni{tvu u pojasu Gaze. Autobusi s palestinskim zatvorenicima pro{li su preksino} kontrolni punkt prema Zapadnoj obali oko 21 sat po sredweevropskom vremenu. Nekoliko konvoja autobusa zatvorske slu`be, uz policijsku pratwu, sa zatvorenicima

stiglo je prethodno na grani~ne prelaze prema toj teritoriji i pojasu Gaze. Zatvorenici su posledwih nekoliko dana preme{teni u zatvor Ajalon u centralnom Izraelu. Niko od pu{tenih zatvorenika, ukqu~ujuhi i {est èna, nije bio osu|en na doìvotnu zatvorsku kaznu, niti za ubistvo. Ve}ina wih bi ionako bila oslobo|ena uskoro, za razliku od 477 oslobo|enih u prvoj fazi, od kojih su neki sluìli doìvotne robije zbog teroristi~kih napada, najkrvavijih u posledwoj deceniji. (Ta njug)

Ubi je ne jo{ tri oso be u cen tru Ka i ra KA I RO: Najmawe tri osobe su ju~e ubijene u centru Kaira, u sukobima snaga bezbednosti i demonstranata koji tra`e odlazak vojnog re`ima, ~ime je broj `rtava za protekla ~etiri dana porastao na 14, saop{tilo je egipatsko ministarstvo zdravqa. Lekari u poqskoj bolnici u centru Kaira su, me|utim, preneli da je u toku prepodneva {est demonstranata ubijeno iz vatrenog oru`ja. Najnoviji talas nasiqa u Kairu izbio je u petak ispred parlamenta i sedi{ta egipatske vlade, a u sli~nim sukobima, neposredno pre prvog kruga izbora u novembru, poginulo je vi{e od 40 qudi. Agencije prenose da, za sada, nije mogu}e proveriti ta~nost saop{tenih podataka oba izvora. Ministarstvo zdravqa je saop{tilo da je 201 osoba rawena u nedequ tokom nereda. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AH MET DA VU TO GLU Turski ministar Ahmet Davutoglu je izjavio da }e wegova zemqa povesti kampawu protiv „francuskog kolonijalizma”, ukoliko Pariz usvoji zakon na osnvu koga }e se ka`wavati oni koji demantuju postojawe genocida nad Jermenima koji je pre skoro sto godina izvr{en u Turskoj nad pripadnicima tog naroda. Davutoglu je rekao da treba „istra`iti francuske zloupotrebe u Africi”.

BRE DLI ME NING Poverqivi podaci prona|eni u ra~unaru vojnog obave{tajnog analiti~ara Bredlija Meninga identi~ni su sa onima koji su naknadno objavqeni na sajtu „Vikiliks”, izjavio je istra`iteq Dejvid [ejver, tre}eg dana saslu{awa pred vojnim sudom, koji treba da odlu~i da li }e se Meningu suditi zbog odavawa poverqivih dokumenata, preneo je ju~e Rojters.

AN SIN KLER Supruga nekada{weg direktora MMF-a Dominika Stros-Kana, An Sinkler najpopularnija je `ena u Francuskoj, prenele su danas agencije.U anketi koja je sprovedena za potrebe internet `enskog magazina „Terafemina’’, Sinkler je osvojila titulu „@ena godine’’ dobiv{i 25 posto glasova i ostaviv{i iza sebe sada{wu direktorku MMF-a Kristin Legard.

ê si se opra {ta ju od Ha ve la PRAG: Hiqade êha okupilo se ju~e da oda posledwu po~ast prvom predsedniku ê{ke Republike Vaclavu Havelu, ~iji je telo izloèno u kulturnom centru u centru Praga. Na opra{tawe od Havela koji }e biti sahrawen uz sve dràvne po~asti u petak, gra|ani dolaze spu{tenih glava sa ponekim cvetom u rukama, prenose svetske agencije. „Do{ao sam da se oprostim od ~oveka, ~ijoj hrabrosti sam se uvek divio”, rekao je vidno potresen urednik vi{e Havelovih kwiga, Jan Zelenka. Telo Havela izloèno je u kulturnom centru koji je on osnovao u nekada{woj crkvi, u neposrednoj blizini pozori{ta gde je debitovao kao dramski pisac. Biv{i predsednik ê{ke, nekada{wi disident i poznati pisac umro je u 75. godini. Zdravstveno stawe Havela, koji je bio strasan pu{ac i posle duèg le~ewa i izvan ê{ke 1996. „pobedio” rak plu}a, vidno se pogor{alo proteklih meseci. U martu ove godine, kada se

ponovo razboleo, Havel je morao da smawi svoj program rada i boravio je ~e{}e u vikendici na selu. Biv{i ~e{ski predsednik ove godine nije bio, zbog zdravstvenog stawa, u mogu}nosti da prisustvuje ni tra di ci o nal nom filmskom festivalu u Karlovim Varima, u julu. Ro|en je 1936. godine u Pragu u preduzetni~koj i intelektualnoj porodici kojoj je 1948. konfiskovana imovina. Zbog toga mu je komunisti~ki re`im zabranio da studira nakon zavr{ene sredwe {kole. To je razlog za{to je oti{ao u hemijsku laboratoriju, a potom dopisno zavr{io jo{ neke {kole. I pre politi~ke karijere bavio se pisawem i jo{ kao tinejxer je objavqivao drame, koje su izvo|ene i

na scenama u Srbiji i kada je bio zabrawen u domovini i donele mu me|unarodni ugled.Posle ulaska sovjetskih trupa u ^ehoslova~ku 1968. zabraweno je izvo|ewe wegovih drama i oduzet mu je paso{.Havel je bio jedan od kqu~nih qudi tokom Pli{ane revolucije 1989. i aktivan u~esnik u pokretu Pra{ko prole}e 1968, zbog ~ega je „stavqen pod prismotru” vlasti, a proveo je i ~etiri godina u zatvoru - od 1979. do 1983. Godine 1989, kada su demokrat-

ske promene zahvatile Evropu, Havel se ponovo ukqu~io u revolucionarno delovawe. Kao predsednik organizacije Civilni forum bio je jedan od onih sa kojima su komunisti morali da pregovaraju.Od 1989 . do 1992 bio je deveti predsednik êhoslova~ke, kada je podneo ostavku protive}i se podeli zemqe, a od 1993 . do 2003. bio je predsednik ê{ke Republike u dva mandata. U vreme wegovog mandata ê{ka je 1999. u{la u NATO. (Ta njug)

BALkAn

dnevnik

utorak20.decembar2011.

KONSTI TU TIV NA SED NI CA HRVATSKOG SA BO RA 22. DE CEM BRA

Pri mo pre da ja vla sti u pe tak ZA G REB: Pri m o p re d a j a vla sti iz me |u HDZ-a i Ku ku ri ku ko a li ci je odr `a }e se u pe tak, do go vo ri li su se ju ~e ~el ni qu di HDZ-a i So ci jal -

ne sed ni ce Sa bo ra u ~e tvr tak i po t vr | i v a w a vla d e,vla d a man da ta ra Zo ra na Mi la no vi }a u pe tak od mah pre |e u se di {te vla de u Ban ske dvo re.

Zo ran Mi la no vi} i Ja dran ka Ko sor

de mo krat ske par ti je kao naj ve }e par ti je ko a li ci je. Na kon sa stan ka u Sa bo ru, za tvo re nog za jav nost, na ko me su se usa gla {a va li po sled wi de ta qi o pri mo pre da ji vla sti do go vo re no je da po sle kon sti tu tiv -

Ta mo }e ih ~e ka ti do sa da {wa pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor ko ja }e Mi la no vi }u pre da ti kqu ~ e ve kan c e l a r i j e. Za pe tak je do go vo re na i pri mo pre da ja vla sti u svim mi ni star stvi ma gde }e do sa da {wi

mi ni stri do ~e ka ti svo je na sled ni ke. Ge n e r al n i se k re t ar SDP Igor Dra go van oce nio je da je vla da ju }a ko a li ci ja sprem na da na kon pri mo pre da je vla s ti pre u z me od g o vor nost u vla di i svim mi ni star stvi ma, dok je we gov ko le ga iz HDZ-a Bran ko Ba ~i} iz ja vio da u do g o v o r i m a ni j e bi lo pro ble ma. „Sa da {wi mi ni stri i pre mi jer ka na pra vi li su sve {to je tre ba lo, pre gle de i iz ve {ta je o sve mu onom {to je na pra vqe no”, re kao je Ba ~i}. Dra go van je na ja vio i da }e da nas o sed ni ci Sa bo ra u ~e tvr tak raz go va ra ti i s osta l im stran k a m a opo zi ci je. Kon sti tu tiv na sed ni ca sa bo ra odr `a }e se 22. de cem bra pre pod ne, dok }e se za taj dan po sle pod ne bi ti sa zva na van red na sed ni ca na ko joj }e se gla sa ti o po ve re wu no voj vla di. (Ta njug)

Iz ba na ka u Hr vat skoj po vu ~e no sto mi li o na evra ZA GREB: To kom no vem bra iz ba na ka u Hr vat skoj po vu ~e no je oko 715 mi li o na ku na (95,3 mi li lo na evra) {ted we. Oko 320 mi li o na ku na (42,67 mi li o na evra) iz ba na ka su po vu kle kom pa ni je, a sko ro iden ti ~an iz nos fi n an s ij s ke in sti tu ci je i dr `av ne in s ti t u c i j e. Iako „naj ner vo zni ji”, gra |a n i su iz ba n a k a izva di li tek 70 mi li o na ku na (9,33mi li o na evra) de po zi ta. Ma da ci fra od sko ro sto ti n u mi l i o n a evra zvu ~i mno go, ban ka r i po r u ~ u j u da je tre b a gle da ti kroz pri zmu ukup ne {ted we ko ja je kra jem ok to bra iz no si la 279,7 mi li jar di ku na (37,3 mi li jar de evra), od ~e ga je sko ro 215 mi li jar di ku na (28,67 mi l i o n a evra) bi l a oro ~e na {ted wa, pi {e Po slov ni dnev nik.

Dnev nik is ti ~e da je iz dve naj ve }e ban ke Pri vred ne i Za gre ba~ ka, obe u vla sni {tvu ita li jan skih ba na ka, po vu ~e no 40 od sto od ukup no po vu ~e nih sred sta va, dok su na de se ti ne

mi li o na ku na te {ke zah te ve za ra zro ~e wem mo ra le iz vr {i ti i osta le ban ke. „Sva ki put kad bi ve ~er we ve sti za vr {i le pi ta wem ho }e li evro pro pa sti, uju tro su nam

bUGARSKA

Ame ri kan ci ku pu ju ru sku teh ni ku SO FI JA: Ge ne ral bu gar ske re zer vne voj ske Ste fan Po pov pro dao je tri voj na he li kop te ra ru ske pro iz vod we ti pa Mi-24 Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma i us peo da za ra di iz me |u 25.000 i 30.000 do la ra po ko ma du, pi {u da nas bu gar ski me di ji. Po pov je, ka ko pre no se da qe me di ji, iz ja vio da je us peo da pro da he li kop te re Voj ske Bu gar ske za vi {e nov ca od onog ko ji je po tro {en za wih. On je ka zao i da ne zna za {ta }e Ame ri kan ci ko ri sti ti ove he li kop te re i do dao da vi {e ne }e tr go va ti ovom teh ni kom jer ne ma tr ì {ta za wih. Ge ne ral Po pov je pen zi o ni san iz bu gar ske ar mi je kao na ~el nik Voj no va zdu {nih si la. He li kop te re ko je je pro dao SAD-u Po pov je ku pio 2004. go di ne, za jed no sa jo{ pet voj nih he li kop te ra od fir me „Snab de va we i tr go vi na mi ni star stva od bra ne”. Mo to ri ve }i ne he li kop te ra ni su bi li funk ci o nal ni, ali usled po prav ke mo gli bi da se ko ri ste u voj ne, tran sport ne ili tu ri sti~ ke svr he, tvr de voj ni eks per ti za bu gar ske me di je. Pre ma wi ho vom mi {qe wu, SAD bi mo gle da ko ri ste ove he li kop te re i za obu ku pi lo ta za oba vqa we oba ve {taj nih mi si ja. U to ku po sled wih ne ko li ko go di na, ka ko pre no se me di ji, pro da ja ru ske voj ne opre me iz dr à va ~la ni ca ne ka da {weg Var {av skog do go vo ra be le ì rast. Me di ji pod se }a ju da je bu gar sko Mi ni star stvo od bra ne pre dva da na pro da lo 12 he li kop te ra ti pa Mi-17 i Mi-24 za vi {e od 12 mi li o na evra kom pa ni ja ma ko je ra de na Bli skom Is to ku i Se ver noj Afri ci. (Ta njug)

na {al te ri ma sta ja li qu di sa zah te vom za ras ki da we ugo vo rao {ted wi. Kad bi ve sti bi le po zi tiv ne, {ted wa bi se ve }im de lom vra ti la”, ci ti ra se iz ja va jed nog ban ka ra o no vem bar ski im do ga |a ji ma. Ko le ba we {ted we na sta lo je kao di rekt na po sle di ca ne sta bil no sti u Evro pi i sva ko dnev ne ner vo ze ho }e li Ne ma~ ka i Fran cu ska us pe ti da obez be de bu du} nost evra. Uz evro, top pi ta we bi lo je da li ita li jan skim ban ka ma pre ti opa snost zbog iz lo `e no sti dr `av nim ob ve zni ca ma Ita li je. Pi {e se i da je na va lu na {al te re iza zva la i li kvi da ci ja Kre do ban ke, od no sno iz ja ve iz Hr vat ske na rod ne ban ke da su jo{ ~e ti ri ma le ban ke pod lu pom ove cen tral ne fi nan sij ske usta no ve. (Ta njug)

Mu sta fa Ce ri}

Alek san dra Pan du re vi}

RI JA SET ISLAM SKE ZA JED NI CE BiH KRI TI KU JE DO DI KA ZA [O VI NI ZAM

Uve ze ni i do ma }i vi rus ne slo ge

SA RA JE VO: Ri ja set Islam ske za jed ni ce (IZ) u BiH pred lo `i }e am ba sa da ma mu sli man skih ze ma qa da us kra te go sto prim stvo pred sed ni ku Re pu bli ke Srp ske Mi lo ra du Do di ku i pro gla se ga per so nom non gra ta, sa op {tio je u ne de qu Ri ja set IZ u BiH. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Do dik u kon ti nu i te tu na ra ~un mu sli ma na upu }u je {o vi ni sti~ ke, ra si sti~ ke i iz ja ve ko je pod sti ~u mr `wu i is kri vqu ju ~i we ni ce. Pred se da va ju }a Ko mi si je za qud ska pra va i eti ku Par la men tar ne skup {ti ne BiH Alek san dra Pan du re vi} je oce ni la da sa op {te we Ri ja se ta pred sta vqa za stra {u ju }i go vor mr `we, {to je raz log da se svi u BiH du bo ko za bri nu. „I kroz ovo sa op {te we re is (Mu sta fa) Ce ri} se pro mo vi {e u aja to la ha, iz jed na ~a va ju }i se be sa IZ i po li ti kom bo {wa~ kih par ti ja. Ni ko u RS ne ma ni {ta pro tiv tra di ci je bo san skih mu sli ma na, ni ti se pla {i wi ho vih ver skih po gle da, ali svi u ovoj ze mqi,

i Sr bi i Bo {wa ci i Hr va ti, tre ba da se pla {e islam skog ra di ka li zma ko ji je ov de uve zen to kom ra ta i ko ji je pu stio ko re we”, ka za la je Pan du re vi }e va za ba wa lu~ ke „Ne za vi sne no vi ne”. List na vo di da ko men ta re po sla ni ka i de le ga te ko ji se ba ve qud skim pra vi ma i eti kom u BiH ni su us pe li da do bi ju, jer se ni su ja vqa li na te le fon - Ner mi na Ka pe ta no vi}, Ha lid Ge wac, Jo sip Mer xo i Mla den Ivan ko vi} Li ja no vi}.U sa op {te wu Ri ja se ta se na vo di da „ni je ret kost da Do dik Bo {wa ke tre ti ra kao bo san ske mu sli ma ne ili sa mo mu sli ma ne, {to pred sta vqa dr sko ne gi ra we wi ho vog na ci o nal nog iden ti te ta, a od ri ca we jed nom na ro du pu ni ne we go vog na ci o nal nog iden ti te ta u stva ri je o`i vqa va we po ra `e nih i od ba ~e nih ide o lo gi ja apart hej da i fa {i zma”. Do da je se da Do di ka u to me sle di pot pred sed nik SNSD-a i pred se da va ju }i Sa ve ta mi ni sta ra BiH Ni ko la [pi ri}. Ri ja set IZ BiH na vo di da se na ova kvo de lo va we

Na rod ne ku hi we u mo di i u Gr~ koj ATI NA: Te {ka fi nan sij ska i eko nom ska kri za u Gr~ koj do ve la je mno ge gra |a ne do si ro ma {tva, ka kvo se ne pam ti go di na ne po sred no po sle Dru gog svet skog ra ta, {to je uti ca lo i na po ve }a we bro ja bes ku} ni ka. Gra do na ~el nik Ati ne Jor gos Ka mi nis je iz ja vio dnev ni ku „Et nos” da se broj bes ku} ni ka u gra du po ve }ao za 20 pro ce na ta, a broj ko ri sni ka na rod ne ku hi we za 15 od sto. „Mi sva ke ne de qe {i rom ze mqe bes plat no po de li mo 250.000 obro ka gra |a ni ma ko je je po go di la eko nom ska kri za”,

na sta vi ti i u idu }oj go di ni i da }e sto pa ne za po sle no sti do sti }i 20 pro ce na ta. Na uda ru su pre svih mla di.To je iza zva lo ta las {traj ki o va ko ji se odr `a va ju go to vo sva ko dnev no. Pre ma zva ni~ nim po da ci ma, u Gr~ koj tre nut no ima 878.000 ne za po sle nih, ma da se ve ru je da je taj broj jo{ ve }i po {to evi den ci ja ni je pre ci zna. Po red jav nog sek to ra kri za je naj te `e po go di la po ro di~ ni bi znis, {to po tvr |u je sve ve }i broj za tvo re nih pro dav ni ca i za nat skih rad wi u Ati ni i dru gim gra do vi ma.

iz ja vio je Hri so sto mos Si mo ni dis, iz cr kve nog fon da za po mo} si ro ma {ni ma, pre no se no vin ske agen ci je. Na rod ne ku hi we za si ro ma {ne gra |a ne or ga ni zu ju i op {tin ske vla sti i Gr~ ka pra vo slav na cr kva. U Gr~ koj je, pre ma zva ni~ nim po da ci ma, za go di nu da na po sao iz gu bi lo 320.000 gra |a na. U vo de }im sin di ka ti ma upo zo ra va ju da }e se eko nom ska kri za

Pod pri ti skom me |u na rod ne „troj ke”(Evrop ska cen tral na ban ka, Me |u na rod ni mo ne tar ni fond i Evrop ska ko mi si ja) vla da je uve la ri go ro zne me re {ted we po sto je to je dan od pred u slo va za do bi ja we no vih kre di ta od fi nan sij skih in sti tu ci ja. Evrop ska uni ja je ne dav no odo bri la „pa ket” po mo }i Gr~ koj u iz no su 110 mi li jar di evra bez ko jih bi ze mqa ban kro ti ra la. (Ta njug)

Pri vi le go va ne pen zi je na uda ru ZA G REB: Svet ska ban ka po ru ~i la je da no va vlada Hr vat ske, ko ja bi tre ba lo da bu de for mi ra na ove sed mi ce, naj pre tre ba da raz mi sli ti o sma we wu pri vi le go va nih pen zi ja. Pre ma sta wu iz decem bra pro {le go di ne te pen zi je pri ma ~ak 177.000 qu di, a sko ro 70.000 pri vi le go va nih pen zij ha uspe va ~ak da „stig ne” pro se~ nu me se~ nu hr vat sku pla tu od 727 evra. Ka ko pi {e “No vi list” Hr vat ska tre ba da na sta vi re for mu pen zi o nog si ste ma, a na pr vom me stu sma wi pri vi le go va ne pen zi je, po de qe ne u 13 gru pa, ko je qu de od vra }a ju od rad ne ak tiv no sti, po ru ka je Svet ske ban ke. Re for ma je, ka ko je na ve de no, je dan od na ~i na za sma we we ra stu }eg maw ka u dr àv nom bu xe tu. Naj vi {e po vla {}e nih pen zi o ne ra, oko 107.000, do la zi iz re do va par ti zan skih bo ra ca, od no sno wi ho vih po ro di ca, kao i iz re do va biv {e JNA i sa ve znih i re pu bli~ kih or ga na. Naj vi {e nov ca odva ja se za sko ro 70.000 pen zi ja hr vat skih bo ra ca iz ra ta 90ih, jer su one vi so ke i po vi si ni sti ù pro se~ nu pla tu. Naj ve }e po je di na~ ne iz no se pri ma ju sa bor ski po sla ni ci i ~la no vi Hr vat ske aka de mi je na u ka i umet no sti. Wih je ma lo, ali pen zi je su im od pro se~ ne pla te ve }e za 65, od no sno 46 od sto. Svet ska ban ka je kri ti~ na pre ma pre ve li kom u~e {}u pri vi le go va nih pen zi ja, a naj kri ti~ ni ja je upra vo pre ma pen zi ja ma dr àv nih zva ni~ ni ka i ~la no va Aka de mi je jer sma tra da ne ma ja snog oprav da wa za pri vi le gi je za po sla ni ke, vla di ne zva ni~ ni ke, ustav ne su di je i aka de mi ke. „Wi ho vi po slo vi ni su to li ko ri skant ni da bi zah te va li pre vre me nu pen zi ju, a wi ho ve nat pro se~ ne pla te iona ko im omo gu }a va ju nat pro se~ ne pen zi je”, pri me }u je Svet ska ban ka u do ku men tu ko ji se ba vi mo gu} no sti ma za re for mu hr vat skog si ste ma pen zi ja. Ku ku ri ku ko a li ci ja na ja vi la je pre iz bo ra da }e uki nu ti pri vi le go va ne pen zi je za dr àv ne zva ni~ ni ke, ali da osta le pen zi je i so ci jal ne list. (Ta njug)

Do di ka i [pi ri }a ne bi sme lo gle da ti bla go naklno no, ve} da bi tre ba lo da re a gu je ci vi li zo va na do ma }a i me |u na rod na po li ti ka ka ko bi za u sta vi la „vi rus {o vi ni zma i fa {i zma”. „Ta kva po li ti ka pri pre ma no vi ge no cid i pro gon Bo {wa ka za to {to su mu sli ma ni, a sve ~la ni ce UN du `ne su da se bo re pro tiv ~i we wa ge no ci da i sve ga ono ga {to to me vo di”, na vo di se u sa op {te wu ko je je pre ne la mu sli man ska in for ma tiv na agen ci ja MI NA. U Ri ja se tu IZ BiH o~e ku ju da „re le vant ni po li ti~ ki fak to ri pre po zna ju, osu de i za u sta ve opa snu, de struk tiv nu i an ti qud sku po li ti ku Mi lo ra da Do di ka. Po seb no je va `no da to shva te u Be o gra du, jer wi ho vo pri ja teq stvo i po dr {ka Mi lo ra du Do di ku zna ~i sta ja we iza we go vih {o vi ni sti~ kih i ra si sti~ kih iz ja va i vre |a wa isla ma i mu sli ma na. Smr to no sni vi rus de struk ci je i zla mo ra bi ti izo lo van”, sa op {tio je Ri ja set Islam ske za jed ni ce BiH. (Ta njug)

Sa mo u bi stva zbog kri ze ATI NA-LON DON: U Gr~ koj je ove go di ne za be le èn re kor dan broj sa mo u bi sta va u Evro pi i stru~ wa ci sma tra ju da je to po sle di ca ne za pam }e ne eko nom ske kri ze u toj ze mqi. Ana li ti ~a ri oce wu ju da su ri go ro zne me re {ted we ko je pred u zi ma vla da i te {ka eko nom ska kri za pre sud no do pri ne li na glom po ra stu broj sa mo u bi sta va, pre no si lon don ski „Gar di jan”. Pre ma po da ci ma gr~ kog Mi ni star stva zdra vqa, 40 od sto vi {e Gr ka od u ze lo je se bi ì vot od ja nu a ra do mar ta ove go di ne ne go u istom pe ri o du 2010. U Gr~ koj je pre kri ze bio naj ni ì broj sa mo u bi sta va ili 1,8 na 100.000 sta nov ni ka. Sa da je taj broj sko ro udvo stru ~en i naj vi {i je na evrop skom kon ti nen tu, i po red to ga {to pra vo slav na cr kva u toj ze mqi us kra }u je ver ski ob red pri li kom sa hra ne oso ba ko je su di gle ru ku na se be. Pre ma po da ci ma mi ni star stva u po ra stu je i broj po ku {a ja sa mo u bi sta va. „Ni ka da ni je u pi ta wu sa mo je dan pro blem. Qu di ko ji pu tem te le fo na go vo re o na me ri da iz vr {e sa mo u bi stvo sko ro uvek po mi wu du go va wa, ne za po sle nost i strah od ot ka za”, re kla je Ele ni Bej ka ri, psi hi ja tar u ne vla di noj or ga ni za ci ji „Kli ma ka”, ko ja ima stal no otvo re nu te le fon sku li ni ju za po mo} oso ba ma sa na me ra ma da dig nu ru ku na se be . Ta ne vla di na or ga ni za ci ja je pre kri ze ima la u pro se ku de set po zi va dnev no, a sa da ih je de set pu ta vi {e. (Ta njug)

Slo ve ni ji pre ti re ce si ja QU BQA NA: Slo ve na~ ki dnev nik „De lo” u ko men ta ru na na slov noj stra ni ju ~e ra {weg iz da wa upo zo ra va da su pred slo ve na~ kom pri vre dom tmur na vre me na i da }e dru gi ta las eko nom ske kri ze, po svoj pri li ci, bi ti go ri od pr vog.Te {ko da }e Slo ve ni ja sle de }e go di ne za be le `i ti pri vred ni rast, na pro tiv, iz gle da da }e ako iz beg ne mo no vu re ce si ju, na kon ka ta stro fal nog ne ga tiv nog pri vred nog ra sta od osam od sto iz 2009, to }e bi ti so li dan uspeh, pi {e „De lo”. Za raz li ku od je se ni 2008, sa da je naj ma we po lo vi na eko no mi je skroz uni {te na kao re zul tat tro go di -

{weg kre dit nog slo ma, gu bi ta ka i ne do stat ka li kvid no sti. Ana li ti ~a ri upo zo ra va ju da }e se sto pa ne za po sle no sti pri bli ì ti bro ju od 120.000 qu di. Dr à va, od ko je se o~e ki va lo da po mog ne eko no mi ju „kej nzi jan skim me ra ma”, ta ko |e je u mno go go rem fi skal nom po lo à ju ne go pre tri go di ne. Po slov ni qu di i jav nost o~e ku ju da no va vla da ju }a eli ta do ne se uver qi ve me re ko je }e bi ti oprav da ne i ja sno obra zlo è ne, i ko je }e us pe ti da slo ve na~ ki „Ti ta nik” spa su od le de nih bre go va, pi {e „De lo” u tek stu pod na zi vom „Bez le de nih bre go va”. (Ta njug)

SveT POZnATiH

utorak20.decembar2011.

dnevnik

c m y

А д ел оборила р е к о рд Ејми В а ј н хаус

PAPARACO

лбум „21” британске певачице Адел сада је и званично напродаваније музичко издање у овом веку. Рекорд је до сада припадао албуму „Бацк То Блацк” Ејми Вајнхаус. Албум „21” је од објављивања у јануару ове године до сада продат у 3,4 милиона копија, а „Бек то блек„ у 3,3 милиона. Аделин албум је и 45 недеља међу пет најпродаванијих од чега је 18 седмица био најпродаванији албум на Острву. Поред Велике Британије „21” је и најпродаванији албум ове године у свету захваљујући чему је млада певачица номинована у шест категорија за престижну награду Греми. „Ово је била моја година и могу само рећи да сам почаствована. Ја сам направила албум, али ви сте омогућили да буде то што јесте„, изјавила је Адел.

Серена и Венус „на увце”

амнопуте сестре Вилијамс паузу у сезони искористиле су и да посете Италију, али и да уживају у ноћном животу. Америчке тенисерке Серена и Венус Вилијамс су биле у ноћном проводу у Милану. Једно од места где су се забавиле био је караоке бар, где су чак и саме запевале. Један од хитова вечери била је Мадонина песма „Лике а Праyер”. Венус и Серена су певале и ђускале до дуго у ноћ, иако су сутрадан имале међусобни меч.

Парис Хилтон

Жерар Депардје у филму о секс скандалу

лавни француски глумац играће у филму о Доминику Строс-Кану, пише филмска штампа. Депардје би требало да глуми бившег директора Међународног монетарног фонда (ММФ), којег је секс скандал коштао политичке каријере, пише француски „Експрес”. Строс-Кана је хотелска собарица оптужила за силовање у случају који је потресао јавност, а продуценти планирају „лабаву” адаптацију, односно Депардје би глумио лика чија би прича била оквирно заснована на том скандалу. Строс-Кан је иначе у августу ослобођен оптужби због недостатка кредибилитета наводне жртве. Режија и сценарио по-

Ријана

Стејси Киблер и Џорџ Клуни

50 Цент има формулу за савршено тело

верени су Абелу Ферари, познатом по филму „Зли поручник” из 1992. године.

И Дејвид Гета на Булевару славних Ј

едан од најпопуларнијих светских диско џокеја оставио је отиске дланова у цементу на Булевару славних у Холивуду. Као признање за допринос који је дао музичкој индустрији, Дејвид Гета је оставио отиске шака и стопала испред чувеног Кинеског театра. Популарни Француз је први ДЈ који је оставио своје отиске на једном од најпопуларнијих светских булевара где су своја имена недавно овековечили и глумци „Сумрак саге”, Роберт Патинсон, Кристен Стјуарт и Тејлор Лотнер, као и глумица Џенифер Анистон.

едан од најутицајнијих репера на планети уместо рада но новом албуму почео је да пише књигу о фитнесу. Књига „Формула 50: А 6- вик Тотал Боди Трансформејшн План” биће водич за стицање савршене кондиције и физичког изгледа, а неће бити запостављена ни здрава исхрана. „Желим да људима укажем на то да не треба много да би свој организам учинили здравим а тело лепим. Надам се да ћу успети бар мало да утичем на мењање нездравих навика.” Књига би требало да буде објављена почетком 2013. године, а славни репер је до сада објавио роман за тинејџере „Плаyграунд”, мемоаре „Фром Писиз то Бајт„ и водич о самопомоћи.

Анђелина и наши глумци на премијери Ф

илм „У земљи крви и меда” премијерно је приказан у Њујорку. Редитељски деби Анђелине Џоли подигао је велику „прашину„ још месецима пре премијере, а екипа филма коју чине глумци из региона поклонила се публици заједно са оскаровком. На премијери у њујоршкој Академији визуелних уметности били су и главни глумци Зана Марјановић и Горан Костић, Никола Ђуричко, Р-

аде Шербеџија, Горан Јевтић, Јелена Јованова, Алма Тервић, Бранко Ђурић и други. Главна глумица Зана „блистала је у дугој црвеној хаљини”, а Костић је био „елегантан у карираном оделу”, описује „Дејли мејл”. Филм ће у биоскопе широм света стићи 23. децембра, и то на два језика - енглеском и „српско-босанско-херцеговачко-хрватском”, како га је назвала светска штампа.

LekAR

dnevnik

Raz voj no vog le ka pro tiv po vi {e nog o~ nog pri ti ska om pa ni ja „Ni koks” i wen part ner „Ba u{&Lomb” zavr{ili su odabir pacijenata koji }e u~estvovati u 2b fazi ispitivawa leka za sni `e we o~ nog pri ti ska BOL-303259-X. Kako su preneli francuski mediji, BOL-303259X je sli~an”prostaglandinu F2-alfa” sa dvostru kim me ha ni zmom

dej stva. Is pi ti va we bi trebalo da bude zavr{eno krajem decembra, a prvi rezultati se o~ekuju tokom pr vog tro me se~ ja 2012. godine. Ispitivawe koje je u toku treba da omogu}i da se identifikuje najdelotvornija doza novog leka koju uve~e treba da koriste pacijenti oboleli od glaukoma ili sa problemom visokog o~(Tanjug) nog pritiska.

meri~ka Uprava za hranu i lekove (FDA) je po prvi put odobrila lek specijalno namewen osobama koje se bude usred no}i i

zna~aju fizi~ke aktivnosti za zdravqe danas se govori vi{e nego ikada, pa i pored toga preporuke u prevenciji masovnih nezaraznih bolesti od najmawe 30 minuta fizi~ke aktivnosti umerenog intenziteta tokom pet ili vi{e dana u nedeqi i/ili 20 minuta intenzivne fizi~ke aktivnosti tokom najmawe tri dana u nedeqi ne dosti`e zna~ajan procenat odraslih.

~ava odnosno odla`e nastanak brojnih oboqewa ili doprinosi wihovom le~ewu: gojaznosti, {e}erne bolesti, povi{enog krvnog pritiska, sr~anog i mo`danog udara, osteoporoze i osteoartritisa, nekih oblika malignih bolesti, depresije, anksioznosti, stresa, kao i rizi~nog pona{awa po seb no me|u de-

eki roditeqi nisu za vakcinaciju svoje dece protiv vari~ela pre svega zbog opasnosti od wenih sekundarnih efekata (groznica, osip), ali i wihovog globalnog negativnog stava prema vakcinama. Nedavno istra`ivawe objavqeno u ~asopisu „Pedijatrija” pokazalo je da {est odsto roditeqa nije za bilo kakvu preventivnu iwekciju, a neki me|u wima bi radije namerno podvrgli svoju decu zarazi radi sticawa otpornosti. Namerno podvrgavawe zara-

zi, kako bi organizam deteta stekao otpornost, odvija se tako {to roditeqi zaraènog deteta organizuju okupqawa kako bi se virus pro{irio i na drugu decu u kraju ~iji roditeqi èle da ona na taj na~in, preko zaraze, steknu otpornost. âk se, kako je otkriveno i {to jo{ vi{e zabriwava stru~wake, u prodaji u SAD nalaze razne lizalice, maramice i ode}a malih bolesnika koja se prodaje drugima da bi se zarazili.Ti „proizvodi” ~ak mogu da se kupe na Internetu. (Tanjug)

com i mladima (npr. upotreba duvana, alkohola, psihoaktivnih supstanci, ne pra vil na ishrana i nasiqe).

u slobodno vreme, iako nastava fizi~kog vaspitawa u {kolama zna~ajno doprinosi fizi~koj aktivnosti s obzirom da 92 odsto {kolske dece redovno poha|a ~asove fizi~kog. Trend fizi~ke neaktivnosti se pove}ava sa staro{}u, tako da samo tre}ina odraslog stanovni{tva ispuwava minimalne kriterijume za fizi~ku aktivnost u slobodno vreme. U vreme praznika i slava trpeze su pune masnih i slatkih

koliko se redovno prekora~uje dozvoqena doza „paracetamola”, leka koji se koristi za sniàvawe temperature i protiv bolova, moè do}i do wegovog veoma toksi~nog dejstva po jetru, pokazali su rezultati istraìvawa objavqenog u britanskom nau~nom ~asopisu BJCP. Nau~nici su do{li do tog zakqu~ka obaviv{i trogodi{we istraìvawe u odre|enim centrima za transplantaciju jetre u sedam evropskih zemaqa. Oni su ustanovili da je redovna prekomerna upotreba „paracetamola” opasnija, nego ukoliko se jednom desi masovnija intoksikacija. Maksimalna doza „pracetamola” koja dnevno sme da se unese iznosi ~etiri grama i to po jedan gram prilikom svakog uzimawa, izme|u ~ega treba da postoji razmak od ~etiri sata. (Tanjug)

rupa francuskih nau~nika pokazala je da autoimune bolesti veoma uspe{no mogu da se le~e jediwewem „interleukin 2” u mawim dozama. Nau~nici, ~iji su rezultati istraìvawa objavqeni u medicinskom ~asopisu NEJM, po{li su od hipoteze da kod svih autoimunih bolesti dolazi do nedostatka odre|enih belih krvnih zrnaca - regulacionih limfocita T („ubice” }elija raka i }eqa zaraènih virusima), tako da su pretpostavili da bi terapija „interleukinom 2” mogla da normalizuje nivo tih limfocita. Terapijom tim jediwewem, otkrivenim pre 30 godina koje podsti~e limfocite T i danas se koristi u ve}im dozama protiv raka bubrega i malignog melanoma (najzlo}udniji tumor koè i sluzokoà), nau~nici su pre svega uspeli da 10 pacijenata obolelih od retkog autoimunog oboqewa - upale krvnih sudova vezane za hepatitis C, izle~e primewuju}i jediwewe u malim dozama. Rezultati do kojih su do{li francuski nau~nici otvaraju put razvoju novih terapija protiv skoro svih autoimunih bolesti. (Tanjug)

Deca i mladi imaju ve}e potrebe za kretawem tako da svaki dan treba da budu najmawe 60 minuta fizi~ki aktivna. Zabriwava podatak da ~ak 60 odsto svetske populacije ne uspeva da ispuni ni minimalne uslove za adekvatnu fizi~ku aktivnost. Fizi~ka neaktivnost je jedan od glavnih faktora rizika koji doprinose velikom morbiditetu i mortalitetu masovnih nezaraznih bolesti. Na `alost, fizi~ki neaktivan stil `ivota postao je op{ti zdravstveni problem. Nedovoqna fizi~ka aktivnost je jedan od 10 vode}ih uzroka smrti, bolesti i nesposobnosti. Proceweno je da je fizi~ka neaktivnost uzrok oko dva miliona smrtnih ishoda godi{we. Fizi~ka aktivnost povoqno uti~e na zdravqe tako {to spre-

U analizi zdravstvenog stawa stanovni{tva Srbije iz 2006. godine podaci za Vojvodinu ukazuju da dve tre}ine dece i odraslih praktikuje sede}i na~in `ivota. Skoro polovina dece je fizi~ki neaktivna

etolerantnost ili preosetqivost na hranu prisutna je i kod osoba u tre}em ìvotnom dobu .Pojedinci su osetqivi na primer na laktozu, gluten ili ìtarice, jaja, soju kao i na pojedine aditive. Simptomi netolerantnosti na hranu su iritirana creva, migrena, ekcem ili iscrpqenost. Kako je sve ve}i broj qudi koji ne mogu da jedu svu hranu, u pojedinim zemqama prehrambena industrija poklawa veliku pa`wu proizvodwi specijalnih namirnica. Tako su Italija i Britanija po veli~ini vode}e evropsko trì{te za prehrambene proizvode bez glutena.I prodaja proizvoda bez laktoze posledwih godina je znatno porasla. Istraìvawe u Britaniji na uzorku od 8.000 pacijenata je pokazalo da je krompir dobro podno-

{qiv za one koji pate od netolerancije u ishrani. Naime, mawe od jedan odsto wih pokazalo je visok stepen netolerancije na krompir, a ~ak 99 odsto ispitanika dobro ga podnosi.Kako je udeo krompira u na{oj ishrani veliki, posebno zimi, kada je izbor povr}a suèn, qudima koji su osetqivi na pojedine sastojke u namirnicama preporu~uje se da ga {to ~e{}e imaju na trpezi. Me|u namirnicama koje su se pokazale kao pogodne u ishrani preosetqivih qudi su i grjp, na koji je netolerantno svega 0,44 odsto ispitanika, kajsija, jabuka, je~am i limun.Kako reakcija qudi na sastojke namirnica koje ne podnose mogu biti vrlo izraène, osim {to moraju da paze {ta jedu, propisuju im se i lekovi koje uzimaju doìvotno. J. B.

jela, a uz to zbog hladnih dana mawe se kre}emo. Slo bodno vreme uglavnom provodimo u ku}i, sede}i ispred televizora ili uz neku kwigu. Zato ne ~udi {to se kile prosto „lepe”, a ne retko laboratorijske analize pokazuju povi{ewe masno}a u krvi. Lekari savetuju da se sa redovnim fizi~kim aktivnostima ne prestaje ni tokom zime. J. B.

Do da tak is hra ni neo p ho dan za zdra vqe ma me i de te ta

Od krom pi ra ne bo li gla va

„Pa ra ce ta mol” {te tan po je tru

Le ~e we auto i mu nih bo le sti

Gen skom te ra pi jom pro tiv si de rupa ameri~kih nau~nika je, koriste}i gensku terapiju uspela da za{titi mi{eve od virusa HIV (side) posredstvom antitela.Naucnici na ~elu sa Dejvidom Baltimorom iz instituta CIT su genetski modifikovali „adenovirus” kojim su zarazili }elije mi{i}a i na taj na~in ubacili kodni DNK za antitela izolovana u krvi osoba zara`enih virusom HIV. DNK je onda ugra|en u genom mi{i}nih }elija gde je programirao proizvodwu antitela od strane tih }elija.Antitela su potom po~ela da se lu~e u krv. Nau~nici smatraju da bi taj pristup mogao da se primeni i na qude.Tretman klasi~nom vakcinom, koji se sastoji u kori{}ewu dezaktiviranog virusa HIV, dosad nije pokazao uspeh protiv tog virusa sposobnog da „kamuflira” ve}inu lako prepoznatqivih spoqnih struktura, „meta” antitela. (Tanjug)

La i~ ke me to de za va ri ce lu

Fi zi~ ka ak tiv nost ~u va zdra vqe

Spas za do bar san

ne mogu ponovo da zaspu. U FDA nagla{avaju da se „intermeco” mo`e uzeti samo ukoliko osobi preostaje najmawe jo{ ~etiri sata sna. Osim toga, ne sme se konzumirati ukoliko je osoba pila neko alkoholno pi}e ili koristila jo{ neko sredstvo protiv nesanice. Preporu~enom niskom dozom posti`e se da nakon bu|ewa u organizmu ne ostane suvi{e ovog leka jer bi to moglo da izazove sawivost i da nepovoqno uti~e na sposobnost upravqawa vozilom. (Tanjug)

utorak20.decembar2011.

ravilna ishrana i dovoqan unos svih hranqivih materija neophodnih za pravilan rast i razvoj ploda tokom trudno}e, a kasnije za pravilan razvoj deteta tokom perioda dojewa izuzetno je vaàn. Deficit folata, dovodi do nepravilnosti u razvoju nervnog sistema, srca i urinarnog trakta. Kako su istraìvawa pokazala, ve}ina èna hranom ne unosi dovoqne koli~ine ovog vitamina, te ga je neophodno uneti u vidu dodatka ishrani. Pojedina istraìvawa pokazuju da bi optimalni unos ovog vitamina trebalo da obuhvata i ~etiri do dvanaest nedeqa pre trudno}e, jer se na taj na~in stoprocentno spre~avaju mogu}e komplikacije i nepravilan rast i razvoj deteta. Svaka druga èna ima smawenu sposobnost pretvarawa folne kiseline u folate, a samim tim se suo~ava sa rizikom da tokom trudno}e do|e do pojave malformacija. Kada govorimo o ishrani vezanoj za prvu polovinu trudno}e, za koju je karakteristi~an intenzivan razvoj svih tkiva i organa ploda, potrebe u ishrani su prevasdhodno ve-

è potrebe za vitaminima i belan~evinama, a za drugu polovinu trudno}e koju karakteri{e rast bebe, dolaze i ve}e potrebe u kalorijama i drugim hranqivim materijama. Re{ewe nikako nije u prekomernoj konzumaciji hrane, odnosno ustaqenom mi{qewu da èna treba da jede za dvoje, jer na taj na~in dolazi do pove}awa teìne trudnice i komplikacija.Tako|e, nedovoqan unos hranqivih materija dovodi do toga da beba po~iwe da crpi „rezerve” hranqivih materija koje ima èna, zbog ~ega opet èna ima negativne posledice na zdravqe. Kompanija „Merk” je tokom drugog beogradskog forum „Fit i zdravqe mama” predstavila novi vitaminski preparat za trudnice i dojiqe koji svojom jedinstvenom formulom obezbe|uje optimalan unos folne kiseline neophodne za pravilan tok trudno}e i razvoj i rast ploda i bebe. Preparat sadrì aktivni oblik folne kiseline i devet vitamina i jod, neophodnih za pravilan rast i razvoj ploda i bebe. J. B.

utorak20.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

S neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i brat

dr Nikola Radoni} stomatolog iznenada preminuo u 59. godini `ivota. Sahrana }e se obaviti u sredu, 21. 12. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Qubica, k}erke Jovana i Milica i brat Sava. 43759

Posledwi tati

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav voqenom zetu

mom

Nikoli Radoni}u stomatologu

Nikoli Radoni}u

Hvala {to si svojom qubavqu i dobrotom ulep{ao na{e detiwstvo. Tvoje devoj~ice Milica i Jovana.

stomatologu od ta{te Kajke.

43760

Posledwi pozdrav dragom

STANODAVCI zainteresovani za izdavawe kvalitetnih stanova na dnevnoj/nedeqnoj bazi, javite se. Obezbe|ujemo goste i kompletnu organizaciju izdavawa Va{eg stana. Va{a zarada dvostruko ve}a. Telefon: 065/2562540. 43680

43761

Obave{tavamo prijateqe da je preminuo na{

Mihaq Kin~e{ 1927 - 2011.

Nikoli

Kom{ije iz Pitagorine 9.

Sahrana }e se obaviti dana, 21. 12. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

43758

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 43665

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 43517

SEDMODNEVNI POMEN

@ivku Manojlovi}u

Nikoli Grun~i}u

Bol i tuga se ne mere re~ima i vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Tvoja sestra Nada i sestri~ina Maja sa porodicom.

od: Bate, Katice i Goge sa porodicom.

43753

43756

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren. Eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 43655

KUPUJEM: kwige, predratne ~sopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 43405 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503

43755

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Posledwi pozdrav dragoj kumi

@ivana Burgi}

@ivani Burgi}

Posledwi pozdrav priji @ivki od: prije Stanke, Bore, Gordane i Sa{e sa porodicom.

Se}awe na tebe traja}e u na{im mislima. Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava. Porodica Bursa}.

43749

43752

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Du{anka ]ur~i}

utorak20.decembar2011.

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog doktora

Nikole Radoni}a

1930 - 2011. Ispra}aj je u sredu, 21. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu, suprug Vuka{in, }erke Qiqana i Mirjana i unuka Duwa.

Posledwi pozdrav dragom ocu, bratu i sinu

Varga Frawi

@ivku Manojlovi}u

Posledwi pozdrav Qiqinoj mami

Posledwi pozdrav Nemawinom ocu

Bogdanu Stuparu

od: Cuce, Nata{e i Verice.

od Nemawinih drugova jedrili~ara: Dude, Pe|e, Mla|e, Marka i Sr|ana.

43741

43736

379/P

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 87. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Du{anki ]ur~i}

Nikola Grun~i}

Kolektiv Novosadskog sajma. Porodice Borowac i Zec.

dragom

dr Nikoli Radoni}u

Zaposleni u Slu`bi stomatolo{ke zdravstvene za{tite.

43747

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Posledwi pozdrav prijatequ i drugaru

Sahrana je danas, 20. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od: sina Radovana, sestre Jawe sa porodicom i majke Jele.

O`alo{}ena porodica Grun~i}. 225/P

Posledwi prijatequ.

pozdrav

43746

43743

velikom

Dana, 15. 12. 2011. godine zauvek smo se oprostili od na{eg oca, brata i sina.

@ivko Manojlovi} 1948 - 2011.

Vasa ]ulum

U sredu, 21. decembra, u 10.30 sati odr`a}emo sedmodnevni pomen na grobqu u Mladenovu.

â&#x20AC;&#x17E;Nema vi{e druga mog moga druga jedinog nema vi{e, uzeo ga Bog...

]erka Jelena sa porodicom.

43735

Posledwi pozdrav na{em velikom prijatequ i kolegi

Preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

@ivan Vitomirov

Bogdanu Stuparu

1939 - 2011. Supruga Olga, }erke Sne`ana i Vera sa porodicama. Sahrana je danas, 20. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Bio si dobar i plemenit ~ovek. Uvek }emo te se se}ati, s po{tovawem. Tvoji drugovi: Laza, Miroqub, Ximi i ^aba s porodicama.

43739

POMEN

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom kom{iji

Bogdanu Stuparu Izuzetno po{tovani kom{ija. Imali smo te za iskrenog kom{iju, pravog prijateqa, sagovornika, dobrotvora. Razgovor sa tobom je bio pravo zadovoqstvo. Kom{ije iz zgrade u Ulici 7. Vojvo|anske brigade broj 3, iz Sremske Kamenice.

43734

43742

...s kim da tugu podelim gde si dru`e i sa kim...â&#x20AC;?

43714

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{a draga majka

Preminuo je moj dragi suprug

Vlada i Kata.

43744

TU@NO SE]AWE

@ivana Burgi}

Vesna Bawac ro|. @igi} 1963 - 1995. Uvek je sa nama. Mama, sestra, Jelisaveta, Sofija i wena Milana.

Varga Frawa

ro|ena Stankovi} 1938 - 2011.

Sahrana je danas, 20. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu.

preminula dana 18. 12. 2011. godine, u 73-oj godini. Sahrana je danas, 20. 12. 2011. godine, u 14.15, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Petar i Slavoqub, snaje @eqka i Ana, unuci Milica, Jovana i Petar.

Ve~no o`alo{}ena supruga Mara. 43740

Svetozar M. Jovi~i} 20. 12. 1986 - 20. 12. 2011.

43733

43699

TU@NO SE]AWE

20. 12. 1989 - 20. 12. 2011.

Posledwi pozdrav svom ocu

Opra{taju}i se od po{tovanog prijateqa

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

Vladi Crn~evi}u Jeca Jovi~i} ro|. Teodinov 9. 8. 2005 - 20. 12. 2011. Zauvek u na{im srcima i se}awu. Va{i najmiliji: Jakov, Nikola, Dragiwa i Stanko Vuji}. 43754

Mara Travar

Jeleni [amati}

Bogdana Stupara

Bolna je i te{ka istina da sa nama nije na{a voqena }erka i sestra. Utehe nema, zaborav ne postoji, a bol i tuga u na{im srcima `ive}e ve~no.

od }erke Zorice.

sau~estvujemo u bolu porodice Stupar.

]erke Biqana i Mirjana, zet @eqko i unuke: Tamara, Sowa, Ivana i Ana.

Porodica Bjeli}: Zdravko, Sofija i Branko.

Zauvek o`alo{}eni, weni najmiliji. 43510

43738

Sahrana je danas, 20. 12. 2011. godine, u 12.45, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

43727

43726

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.10 11.15 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 15.00 15.10 16.15 16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 18.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.35 01.00

tv program

utorak20.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Агро мозаик Вести Стање на путевима Кад зазвони Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Таблоид НС Здраво живо Вести Грување Вести за особе са оштећеним слухом Без упута о здрављу Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице и пренос доделе награде „Др Зоран Ђинђић“ Одбојка: Војводина - ХИПО (Аустрија), пренос утакмице Радар Војвођански дневник Политбиро-страначка хроника Брат, филм 1.део Један на један Бисерница Јанике Балажа 2011.

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре

Те ма не де ље (Панонија, 20.30) 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу И-вести Војвођанске вести Аналија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Сергеј Бодров

06.45 07.10 07.30 08.20 08.40 09.35 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.10 14.40 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 00.10

Кухињица (мађ) Здраво живо Ток шок ФЛУОШ 2011 - Последња вештица Колико се познајемо-квиз Нижњи Новгород Сећање на Марија Дел Монака Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) ТВ Баштина Зелени сат Свети Никола Чудотворац Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (ром) Несвесно, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

12.00 12.19 13.02 14.56 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.42 23.30 23.51 00.41 02.45 03.18 03.56 04.29 04.55 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Војници Квадратура круга Путопис Како живети једноставним животом Дневник Место злочина Пинк пантер, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Бела лађа Ма није он такав, филм Место злочина Дневник Посредник Ноћни биоскоп: Шта мучи Гилберта Грејпа, филм Војници Путопис Око магазин Квадратура круга Бела лађа Верски календар

Ма, ни је он та кав Ин те ли гент ни, обра зо ва ни, шар мант ни и опре зни Бо шко оста вља ути сак по у зда ног чо ве ка, али је за пра во пре ва рант ко ји се у град ској же ле зни ци удва ра и из ма мљу је но вац од уса мље них же на. Све ће кре ну ти на о па ко ка да сту пи у ве зу са се стром моћ ног тај ку на... Уло ге: Драган Бјелогрлић, Гордан Кичић, Зоран Цвијановић, Искра Брајовић Ре жи ја: Мирослав Петковић (РТС 1, 21.01)

Брат На кон де мо би ли са ња, Да ни ло Бо а ров, си тан ло пов и пре ва рант, од ла зи у Пе терс бург, код свог бра та Вик то ра, да би му овај по мо гао и на шао по сао. Брат му и по ма же, али та ко да за јед но „за ра ђу ју“ од пљач ки и кра ђа. На кон не ко ли ко „успе шних“ го ди на, бра ћа се по но во сре ћу, али ово га пу та у Аме ри ци... Уло ге: Сергеј Бодров, Виктор Сукхоруков, Светлана Писмиченко Ре жи ја: Алексеј Балабанов (РТВ 1, 23.00)

06.05 08.00 09.05 10.00 10.25 11.00

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 12.00 12.07 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Интерна истрага Вести Витраж Славни парови Вести Крајња сила Вести Године пролазе Вести Интерна истрага Вести Време је на мојој страни Вести Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Интерна истрага Објектив Крајња сила Године пролазе

10.00 Холандска лига: НАЦ – АЗ 12.00 Руска кошарка: Јенисеј – Спартак Приморје 13.45 Бајерн ТВ: Бајерн – Келн 15.30 Преглед Премијер лиге 16.30 Холандска лига 18.00 Клупски Светски куп: Ал Сад – Барселона 19.30 Ускијавање 20.00 Копа дел Реј 20.45 Премијер лига: Волвс – Норвич 22.00 Копа дел Реј: Севиља – Сан Рољуе 00.30 Премијер лига: Блекбурн – Болтон

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.30 Ноћни програм

06.59 07.33 07.39 07.45 08.06 08.28 08.34 09.04 10.01 10.30 11.00 11.29 12.00 12.30 13.00 14.00 14.05 14.35 15.51 16.29 16.56 17.54 18.58 19.25 20.00 21.50 22.48 23.21 23.31 23.55 00.18 00.36

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.40 18.45 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Слагалица Мунзи Ози бу Вич Јинг Јанг Број Енциклопедија за радознале Руска дивљина Све боје живота Мера за музику Траг Грађанин Чело Фест: СО РТС и Маја Богдановић свира Шостаковича Савремено тумачење српске историје Трезор Број Енциклопедија за радознале Руска дивљина Време је за бебе Еко менаџер Породица Сопрано Ја имам таленат ТВ мрежа Други век Иновације-корак даље Породица Сопрано Филозофија и....: Руђер Бошковић Историја науке Наука 2011. Либела И ја имам таленат Арсен Дедић поново у Београду

ВОА Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао С.О.С Милица² Слике живота Отворени студио Милица² Филм: Последњи час Вести С.О.С Породица Серано Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Милица² Доктор Хаус Иза вести Милица² Филм: Градско острво НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Има ли пилота у авиону

Искра Брајовић

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.10 22.10 23.30 00.30 01.00 01.15 02.15

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Аси 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Моје ново ја Домаћине, ожени се Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Моје ново ја Домаћине, ожени се

Џулијана Маргуилис

Град ско остр во Винс, гла ва јед не дис функ ци о нал не по ро ди це, ра ди као за твор ски чу вар ко ји у тај но сти ра ди на то ме да се афир ми ше као глу мац. У ме ђу вре ме ну, док Винс у тај но сти од ла зи на ча со ве глу ме, ње го ва ћер ка ра ди као стрип ти зе та, а син је оп сед нут њи хо вом по за ма шном ком ши ни цом. Уло ге: Енди Гарсија, Џулијана Маргулис, Алан Аркин, Емили Мортимер Ре жи ја: Рејмонд де Фелита (Авала, 20.45)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.30 12.10 13.50 14.45 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.00 23.40 00.00 00.05 00.35 01.35

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Филм: Ловац на главе Истражитељи из Мајамија Топшоп Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Десперадо Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Антонио Бандерас

Де спе ра до Му зи чар, по знат као Ма ри ја чи, до ла зи у по спа ни мек сич ки гра дић у по тра зи за не ми ло срд ним Бу чом, зло гла сним ди ле ром дро ге, чо ве ком од го вор ним за смрт ње го ве де вој ке. А Ма ри ја чи је же љан осве те! Уло ге: Антонио Бандерас, Селма Хајек Ре жи ја: Роберт Родригез (Б92, 21.00)

05.45 10.00 10.15 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.15 23.15 00.15 01.15 02.30 04.30

Добро јутро Скривена камера Звезде Гранда Градске вести Тајна љубав Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Наслеђе једне даме Гранд парада Мултимилионер Добро вече Србијо Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Филм: Поново мртав Филм: Траг

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак Малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање 09.40 Телешоп

Аница Добра

Жи вот са стри цем У дир љи вој емо тив ној при чи и аутен тич ном при ка зу по ли тич ки обо је них зби ва ња, по гле дај те ка ко је из гле дао Книн 1951. го ди не и при чу о та да шњем сред њо школ цу Мар ти ну ко ме је нео п ход на по моћ. Уло ге: Давор Јањић, Алма Прица, Миодраг Кривокапић, Бранислав Лечић, Аница Добра Ре жи ја: Крсто Папић (Хепи, 20.00) 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50

Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Вести Звездана капија СГ1 Неочекивани живот Вести Ћирилица Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Живот са стрицем, филм Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ1

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak20.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште Згоднија од ћерке Др Џи Л.А. Инк 24 сата у Ургентном центру

Најгори послови у историји Древни пластични хирурзи Пет америчких гиганата Кракатау – последњи дани Заборављена убиства Синатра – мрачна звезда Снимање рата Небески пут чаја Мистерије историје Експерименти на сопственој кожи Ловци на нацисте Дани катастрофе – терор на аеродрому Ко си заправо ти? Индокина Деца мумије Небески пут чаја Мистерије историје Експерименти на сопственој кожи

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља 2. Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља 3. Срећна породица Тајна манастирске ракије Секс - партијски непријатељ број један Бери Мандеј Кинси Несрећа Врућа нација Успаљене детективке

Бе ри Ман деј При ча по чи ње ка да се Бе ри про пу ди у бол ни ци са од стра ње ним те сти си ма. Да ствар бу де јос го ра, за очин ство га ту жи же на са ко је се Бе ри уоп ште не се ћа. Де вој ка га на пу шта, и жи вот му по ла ко кли зи из ру ку... Уло ге : Па трик Вил сон, Клои Ше ви њи, Мал колм Дек да у ел Ре жи ја : Крис ди Ари ен зо (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 08.57 10.11 10.59 11.12 12.00 12.31 13.17 14.09 14.45 15.11 16.00 16.50 18.01 18.50 19.30 20.08 21.04 21.30 22.15 23.05 23.45 01.35 02.59 04.00 04.25

06.00 08.20 10.20 12.05 14.05 16.05 18.10 20.05 21.35 23.10 02.55 04.30

Карате Кид Развод на француски начин Ванредне мере Ладy Гага Пресентс Хелбој Дволичност Сети ме се Лепота давања На ивици лудила Царство порока Војска палих анђела (2010) Нерођени

06.20 07.20 09.20 11.20 13.20 15.20 17.20 19.20 21.20 23.30

Меклаудове ћерке Убиства у Мидсамеру Филм: Заслепљујуће везе Филм: За љубав треба ризиковати Филм: Мистерије острва сенки - последњи Божић Убиства у Мидсамеру Филм: Ујка бак Филм: Удај се за мене Филм: Птица на жици Филм: Продаја невиности

08.05 Кобра 11 10.15 Ексклузив Таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Јуниор, филм 22.55 Рат за градоначелника, филм 01.00 РТЛ Вести 01.15 Умри мушки, филм 03.30 Астро шоу 04.30 РТЛ Данас

Ју ни ор

Клер Дејнс

Ро мео и Ју ли ја Два моћ на по ро дич на кла на Ве ро на Би ча, Мон те ге о ви и Ка пу ле ти, жи ве у ме ђу соб ном не при ја тељ ству. Мла ди Ро мео на ко сти ми ра ној за ба ви Ка пу ле то вих за љу би се у мла ду Ју ли ју... Уло ге: Ле о нар до Ди ка прио, Клер Дејнс, Џон Ле гу и за мо, Ха ролд Пе ри но, Пе те Пост ле твајт, Ми ри јам Мар го лос, Пол Сор ви но Ре жи ја: Баз Лур ман (ХРТ 2, 20.00) 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 11.30 12.30 14.35 15.00 15.25 16.00 16.10 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 20.00 22.05 23.45 00.45 01.30 02.10 02.40 03.20

Клои Ше ви њи

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Код Ане Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Међу нама Научна петица Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Одмори се, заслужио си Дневник Све у 7!, квиз То је Европа У Европи, док. серија Отворено Дневник 3 Циклус европског филма савремени румунски филм: Полицијски придев ЦСИ: Лас Вегас Жица Научна петица Луди од љубави

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Призма Глас домовине ТВ вести, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Наврх језика Руперт Мала ТВ Хеј, Кити Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Генерација Ипсилон Пипи Дуга Чарапа Гаража Ромео и Јулија, филм ЦСИ: Лас Вегас Жица Флахау: Светски скијашки куп - слалом (Ж), снимак Хитна служба Трава зелена Без трага Ноћни музички програм

06.00 Необичан пар: Поново заједно 07.30 Госпођица Лети и ја 09.15 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 11.15 Крађа 12.50 Зојин тајни живот 14.20 На златном језеру 16.00 Музика у крви 17.40 Одбрана домовине 19.10 Неухватљива истина 20.45 Дете беса 22.20 Ватрени обрачун В: Правда за једног 23.50 Необичан пар: Поново заједно 01.20 Госпођица Лети и ја 03.00 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 04.40 Мекгајвер: Пут до судњег дана

04.00 06.10 08.30 10.00 12.00 14.20 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Блаженство Соко и Снешко Белић У акцији Бела палата Хавана Муза Чаура Хотел Оаза Без срца Блаженство Између слаткица и мачкица Загреј ме

Док тор Хес за јед но с парт не ром Ар бо га стом ра ди на ре во лу ци о нар ној дро ги ко ја мо же да по мог не мај ка ма с про бле ми ма у труд но ћи.... Уло ге: Ар нолд Швар це не гер, Де ни Де Ви то, Ема Томп сон Ре жи ја: Иван Рајт ман (РТЛ, 21.00)

Де ни Де Ви то

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Како то раде? Желели сте да знате Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде? Желели сте да знате

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 16.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 23.15 01.15

Олимпијске игре Фудбал Сви спортови Билијар Биатлон Тенис Спуст на леду Фудбал Сви спортови Најјачи човек Бокс Мотоспортови Плес Сви спортови

Тре ба се и ту ћи због фа бри ка

ред сед ник По кра јин ског из вр шног ве ћа је упо - раз вој пре ра ђи вач ке ин ду стри је. Ти ме сте ви до би ли зо рио Кар де ља на то да се за две и по го ди не да ле ко ве ће шан се. У окви ру то га тре ба се и ту ћи за ин Пер спек тив ног пла на ФНРЈ, ин ве сти ци је у ин - ду стри ју.” Кар дељ је кри ти ко вао и ка рак тер оп штих ду стри ји оства ру ју у Фе де ра ци ји с 51, Ср би ји 44, а Вој - ин ве сти ци о них фон до ва, ко ји су цен тра ли зо ва ни. „Тај во ди ни тек с 28,3 од сто. А план Вој во ди не ни је исто си стем мо ра мо ме ња ти јер ће мо по ма ло до ла зи ти у не што и план сре за, ко ји је че сто по зби ру два-три пу та ку стаг на ци ју и за тва ра ти пер спек ти ву на шим љу ди ма. ве ћи не го уку пан по кра јин ски, ко ји је исто што и дру ги Ни је слу чај но да се сад, ре ци мо, чи та ва Ју го сла ви ја ба ре пу блич ки. О из вр ше њу пла на Вој во ди не Ти квиц ки ци ла на по љо при вре ду. Од Вој во ди не до Дал ма ци је и скеп тич но кон ста ту јео да се он у 1959. у од но су на Ју го сла ви ју и Ср би ју не ће мо ћи оства ри ти ни за пет го ди на. По себ но је кри ти чан пре ма из во ри ма ода кле се ин ду стри ја ре кон стру и ше. У ФНРЈ се она али мен ти ра из нов ца при вред них ор га ни за ци ја с 12,5 од сто, у Ср би ји са 14, а у Вој во ди ни с 21. „Да кле уче шће соп стве них сред ста ва је ско ро два пу та ве ће не го у ФНРЈ. До 1954. у ту ин ду стри ју ни је бу квал но ни у је дан обје кат ско ро ни шта ула га но, сем вр ло огра ни че них сред ста ва са мих при вред них ор га ни за ци ја или ко му на и сре зо ва. Те те шке про бле ме ово под руч је ни је мо гло све исто вре ме но да ре ша ва. Та мо где ови про бле ми ни су та ко кон ден зо ва ни, ни чу но ви ка па ци те ти пре ра ђи вач ке, ме тал не, гра ђе вин ске, Ви ше се ис пла ти у Ки кин ди „га ји ти„ гво жђе не го гро жђе дрв не и дру ге ин ду стри је, и то пот пу но мо дер ни, ко ји не са мо да по пу ња ва ју по тре бе Сло ве ни је. Сви, где год до ђеш, нај ви ше го во ре о по љо ју го сло вен ске про из вод ње или из во за већ и тех нич ком при вре ди и јер рас по де ла оста вља ипак ве ћа сред ства опре мље но шћу ту ку у ква ли те ту и це ни ко шта ња вр ло по љо при вре ди, ре гре си и дру ге фор ме омо гу ћу ју да се че сто про из во де ко је пла си ра на ша инд су три ја. Уз то, у у за дру га ма ство ре фон до ви ко ји ни су ауто мат ски ан га ве ли ком оби му пре о ри јен ти ше се чи тав низ вој них ка - жо ва ни, као у ин ду стри ји, па том си сте му рас по де ле у па ци те та за по тре бе по тро шње, че сто и гра на код нас по љо при вре ди има мо за хва ли ти у ве ли кој ме ри за не до ми нант них.“ ве ро ва тан по сто је ћи по лет. Не твр дим да сте ви кри ви Ти квиц ки је пра вио и па ра ле ле с раз во јем ужег под - што ни сте раз ви ли ин ду стри ју, али тре ба да у соп стве руч ја Ср би је јер је Ин ве сти ци о ни фонд у ру ка ма Ср би - не сла бо сти ва ше ин ду стри је ма ло ви ше за дре те.” је, ко ја од лу чу је о рас по де ли нов ца. Још је оце нио да су Ти квиц ки је до дао да су од Еко ном ског ин сти ту та сре ски фон до ви 1958. у ин ве сти ци ја ма у Вој во ди ни Ср би је до би ли сту ди ју о при вред ним про бле ми ма и уче ство ва ли са 72 од сто па ра, а на под руч ју уже Ср би - раз во ју Вој во ди не, ко ја ука зу је на ду бље узро ке ње ног је с 37. „По сто је ћу ин ду стри ју нам ни ко не ре ша ва, ни - за о ста ја ња. „До 1957. за про сту ре про дук ци ју основ ти се о њој бри не. При си ље ни смо да одва ја мо све ве ћа них ма те ри јал них фон до ва у Вој во ди ни тре ба ло да се сред ства за ње ну ре кон струк ци ју, а то ће ићи на уштрб уло жи 212,5 ми ли јар ди ди на ра. Уло же но је са мо 138. ула га ња у аграр.“ Пре се ље ње је про це ње но на 11 ми ли јар ди ди на ра. То Кар дељ је из ра зио раз у ме ва ње за про бле ме ста ре ин - је стра шан ефе кат. Вој во ди на ви ше не мо же да ћу ти.“ ду стри је, али био не што скеп тич ни ји у оце ни да су са - На од ре ђе не ко рек ци је еко ном ске по ли ти ке у Вој во ди мо објек тив ни раз ло зи узрок ни упо зо рио је и До роњ ски. У што је та ин ду стри ја у та квом по след ње две-три го ди не, на Пре не го што је до би ло ста њу. „Имам ути сак да сте у по ме нуо је, ко му не су и по ли оправ да ној ори јен та ци ји на по тич ки при ти ска не да пред ност по др шку Кар де ља, пред ло ге љо при вре ду ви ин ду стри ју пре у ин ве сти ра њу да ју ин ду стри Вој во ђа на ру ко вод ство Ср би је пу сти ли сти хи ји и са мој се би.“ ји, а не агра ру. Та ко је у Су бо је иг н о р и с а л о, с њи м а чак ни ј е Ти квиц ки је од го во рио да је ти ци уче шће ло кал них фо но ни по ле ми са ло, ни ти сма тра ло два у по љо при вре ди већ опа Вој во ди на за ин ве сти ци је из Ре пу блич ког ин ве сти ци о ног по треб ним да обра зло жи за што ло с 50 на 32 од сто, а у Ки кин фон да од 37 ми ли јар ди (за две ди су од лу чи ли да ин ве сти ра се не при хва та ју и по го ди не) до би ла са мо че ти ју у лив ни цу, а не у по љо при ри ми ли јар де, иако у бру то про вре ду јер се „код лив ни це с дук ту Ср би је уче ству је с 30 од сто сред ста ва. По ње му 800 ми ли о на ин ве сти ци ја, бру то про дукт по ве ћао за тре ба рас пра ви ти и „пи та ње ло ка ци је јед не ра фи не ри - че ти ри ми ли јар де“. је, ако се пра ви у ис точ ном де лу зе мље. Она тре ба да Раз го во ри вој во ђан ског ру ко вод ства с Ти том и Кар бу де у Вој во ди ни, ко ја рас по ла же с око 50 од сто си ро - де љем су ле га ли зо ва ли при вред не про бле ме Вој во ди не ви на, а из гле да да ће се обез бе ђи ва ти и свих 100 од сто на нај ви шем ју го сло вен ском ни воу. Ка ко су Вој во ђа ни јер је је ди ни енер гет ски из вор овог ре ги о на. То је и је - кри тич ки оце њи ва ли од нос Ре пу бли ке пре ма њи ма, по ди на мо гућ ност да се у овом де лу зе мље, осим пре - себ но рас по де лу нов ца из Ре пу блич ког ин ве сти ци о ног храм бе не ин нду стри је, раз ви је и хе миј ска„. фон да, овај Кар де љев став је био ви ше од обич не по ли Кар дељ при зна је да је „глав ни раз лог ни ских ула га - тич ке по др шке. До роњ ски је за бе ле жио да су ра ни је ња то што ни смо пред ви де ли до вољ но сред ста ва за пред ло зи Вој во ђа на иг но ри са ни, с њи ма чак ни је ни пре ра ђи вач ку ин ду стри ју, ко ја на ро чи то ов де до ла зи. У по ле ми са но, ни ти се сма тра ло за по треб но да се да овом пер спек тив ном пла ну мо ра би ти пред ви ђен бр жи обра зло же ње за што се не при хва та ју.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak20.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Партнерски однос је прави изазов. Драга особа се понаша готово фанатично, мада је тешко наслутити шта тачно хоће. Изгледа да су страсти пресудне. Ви сте и даље озбиљни и помало хадни, рационални, радни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 20. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Уторак вам неће бити наклоњен у потпуности. С неком женском особом се нећете сложити у потпуности. Али, ангажовање у свакодневним обавезама ће добро протећи. Контакти с иностранством.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Немојте све примати к срцу, поготово у послу. Будите дипломата и више слушајте друге, шта и како говоре и поручују. Поведите рачуна и о свом здравственом стању. Чувајте своје вредности. Месец је упловио у водени знак Шкорпије, што вам иде наруку, али, опрезно. Можете се ослонити на своју интуицију. У оном емотивном делу сте искључиви и преосетљиви. Подршка и разумевање пријатеља. Рад и само рад. Добро организујете сараднике, али је важно и лично ангажовање. Побољшање прихода с разних страна може се очекивати. Боље је да улажете у више мањих послова него у један велики. Говорите и размишљате на основу осећања и великих жеља, које не морају бити разложне и реалне. Зато поведите рачуна о томе да у комуникацији не претерате. У свом дому се можете опустити с укућанима.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација делује позитивно, чак и ако је дошло до неких званичних промена. Оглашавајте се ту и тамо, да се за вашу фирму чује и зна. То увек добро дође. Промењиво расположење. Изгледа као да сте отворени у потпуности, без резервног кеца у рукаву. За њим нема ни потребе јер су вам многи наклоњени. Само будите оптимиста са широким осмехом, и врата се отварају.

Пријатељи имају своје преокупације и проблеме, у које би вас могли увући много више но што бисте хтели. Добро је што нисте лаковерни, већ суздржани. Повећање прихода може бити дугорочно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Делујете сигурни у себе и оно што радите. Можете уређивати кућу и сређивати некретнине још извесно време јер, празници су на видику. Само веза која траје и вреди, по вама. Остало, не заслужује.

Славите своју независност, али још увек не на прави начин. Ускоро ће се ситуација и ваше расположење поправити, када дође љубав или нешто попут авантуре. Стабилни сте у свом дому. Уређујте га. Имате повољан утицај једне женске особе до које вам је стало. Могли бисте контактирате с неким у иностраству, или допустити себи неки вид разоноде, успеха, достигнућа, признања. Немирни сте.s

TRI^-TRA^

Скар лет има но вог деч ка V REMENSKA

Биће

Vojvodina Novi Sad

Скар лет Јо хан сон се од глумца Ра јан Реј нолд са развела пре годину дана, а за то време медији су је повезивали са мноштвом мушкараца из света шоубизниса. Прво је била у вези са Шо ном Пе ном, потом је, наводно, имала кратку и страствену авантуру с Џа сти ном Тим бер леј ком. Размењивала је нежности са звездом серије „Трећи камен од Сунца” и филма „Бетмен: Повратак тамног витеза” Џо зе фом гор дон-Ле ви том, а сада је у вези са гитаристом бенда „Трајбс” Де ном Вај том. Глумица и рокер из Велике Британије, упознали су се у Лондону док је снимала филм „Under The Skin”. Вест да су заједно, листу „Сандеј мирор” су открили Вајтови пријатељи: „У вези су неколико недеља и дивно им је”.

PROGNOZA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

Снега

Madrid НОВИ САД: Хладније са снегом. Крајем дана престанак падавина. Доћи ће до формирања мањег снежног покривача висине до 5 цм. Ветар Rim умерен северозападни. Притисак око нормале. Температура од -1 до 1 степен. London ВОЈВОДИНА: Хладније и облачно са снегом пре подне. Падавине Cirih престају средином дана на северу Војводине уз делимично разведравање, а поподне и у осталим крајевима. Ветар умерен северозападни. ПриBerlin тисак око нормале. Минимална температура -2, а максимална 2 степена. Beч СРБИЈА: Хладније и облачно са снегом. Доћи ће до формирања снежног покривача висине од 5 до 10 цм. На северу Војводине престанак паVarшava давина и делимично разведравање поподне. Ветар умерен северозападKijev ни. Притисак око нормале. Минимална температура -2, а максимална 3 степена. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У среду ујутру мраз и суво Oslo током дана, а у четвртак облачно са повременим снегом. Више падавина биће у централним и јужним пределима, а по Војводини врло мало. У пе- St. Peterburg так и за викенд ујутру мраз и мањи пораст дневне температуре уз пролаAtina зне падавине у суботу.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Временске прилике ће бити неповољне за све хроничне болеснике, а нарочито за кардио и церебро-васкуларне и реуматичаре. Максимална дневна температура ће бити у домену хладно, а осећај хладноће додатно појачан услед ветра.

11 11 8 1 2 3 2

VIC DANA У клубу мушкарац прилази девојци: - Опростите, желим нешто да вам кажем, али устручавам се... - Слободно реците. - Кад год се насмејете, пожелим да дођете код мене. - Охх, ви сте прави заводник! - Не, ја сам зубар.

2 0 -3 2 17

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

41 (-1)

Slankamen

168 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

92 (0)

Zemun

235 (13)

Tendencija stagnacije

Senta

253 (9)

Bogojevo

79 (1)

Panчevo

262 (8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

102 (6)

Smederevo

444 (10)

Titel

162 (12)

NERA

90 (6)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

Hetin

82 (-4)

TISA

58 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

198 (14) S. Mitrovica 129 (14)

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

190 (14)

54 (2)

Reшeњe iz proшlog broja