Dnevnik 21.januar 2009.

m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 21. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22607 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR@AVNI MEZIMCI U OGROMNIM DUGOVIMA, A TRA@E VE]E PLATE

Sto hiqada otkaza zbog javnih preduze}a

str. 4

U NOVOSADSKOM „RADOSNOM DETIWSTVU” PO^IWU DA BELE@E DOLAZAK DECE

INTERVJU

Upisali se, pa vrti} zaboravili

DU[AN ELEZOVI], PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

DS se ne sveti SVM-u str. 3 NASLOVI

Politika 2 Palma: Va`an je rezultat, forma nije bitna

Ekonomija

Vojvodina 11 Tastovo potkrovqe i dva kredita

Ekologija

4 Kao da je vladu udarila struja

Dru{tvo 6 Voza~ki ispit po starom do aprila

Novi Sad 7 Nastavqa se {trajk komunalaca

12 Orao ozdravio i poleteo

Crna 13 Mladi}a izbo s dva no`a

Sve se ~e{}e doga|a da decu upisanu u vrti}e Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” prili~an broj roditeqa uop{te ne dovodi u obdani{te, ve} mesto ~uvaju za kasnije. Zato je na kolegijumu „Radosnog detiwstva“ doneta odluka da se do aprila vodi evidencija dolaska dece.

Direktor te ustanove Borislav Samaryi} rekao je za „Dnevnik“ da }e to uraditi po uzoru na Beograd, jer ima dosta dece koja ne dolaze u vrti}e, a sa druge strane, postoji lista ~ekawa za upis.

Zato }e u aprilu, kada bude upis dece, roditeqi najverovatnije potpisivati nove ugovore s ovom ustanovom. U tim ugovorima }e jedna od stavki biti i ta da }e jedino lekarsko uverewe, ili godi{wi odmor roditeqa, mo}i da opravda izostanak.

str. 8

DVE TRAGEDIJE JU^E U VOJVODINI

NOVI BE^EJ: UGU[ILA SE DVOJICA ZREWANIN: NO@EM UBIO POZNANIKA str. 13

Slab sneg

SPORT

str. 15 – 19

Najvi{a temperatura 2 °S

JELENA PREBRODILA I DRUGO KOLO AUSTRALIJAN OPENA

NA[I RUKOMETA[I DANAS PROTIV EVROPSKIH PRVAKA DANACA

NOVOSADSKI GRADONA^ELNIK PAVLI^I] IZA[AO U SUSRET PENZIONERIMA

Svim starima yabe vozawe str. 7

~etvrtak21.januar2010.

AUSTRIJANCI I GRCI UTVR\UJU DANAS ZAJEDNI^KI NASTUP ZA ZAPADNI BALKAN

Atina se dr`i 2014, Be~ ne{to oprezniji Austrija i Gr~ka }e utana~iti stra spoqnih poslova [pindeledetaqe zajedni~ke inicijative o ger. pro{irewu EU na Zapadni BalAustrijanci, naime, vrlo dobro kan na dana{wem sastanku {efoznaju pozicije Nema~ke i jo{ neva diplomatija Mihaela [pindekih drugih ~lanica EU, poput Holegera i gr~kog dvojca Jorgosa Palandije, Belgije ili Danske koje pandreua i Dimitrosa Drucasa. su „alergi~ne“ na pomiwawe datuKako saznaje „Dnevnik“, izme|u ma. Stoga znaju i da svako takvo dve strane postoji samo jedna razinsistirawe mo`e da ima kontralika, a to je pristup prema koripruduktivan efekat na proces {}ewu i fiksirawu ciqnih datupro{irewa. ma evropskih integracija. Atina – U EU imamo negativno iskuje za superoptimisti~ki stav, obostvo sa davawem datuma za pro{ijen simbolikom stogodi{wice rewe. Me|utim, 2014. godina jeste po~etka Prvog svetskog rata, koji veoma simboli~na godina i simbose veoma svi|a politi~kim lidelika se ogleda u odnosima Austririma na Zapadnom Balkanu, dok je je i Srbije. Pre gotovo sto godina Be~ oprezniji oko datuma i presmo zapo~eli rat posle atentata u ferira da se govori o ispuwavawu Sarajevu a danas je Austrija me|u uslova uz generi~najve}im investiku formulu da }e torima u Srbiji i Ciq je da se u~ini sve dr`ave, osim neka vrsta wenog korak napred u Kosova, do 2020. advokata za {to godine postati odnosu na Solunsku br`e ~lanstvo u ~lanice EU. EU – ka`e za agendu iz 2003.

Inicijativa „Dnevnik“ portaili impuls za prorol austrijskog {irewe Unije, proizvod je poziministarstva spoqnih poslova tivnih koraka u procesu EU inteAleksandar [alenberg. gracija Srbije i Hrvatske, pre Gr~ko-austrijski „impuls“, svega, ali i stupawa na snagu Lisaina~e, ne}e biti preto~en u bonskog sporazuma i potrebe da se zvani~an dokument jer je wegov kreira atmosfere za {to obavezuprevashodni ciq zapravo da uveri ju}i re~nik deklaracije EU u ponovog visokog predstavnika EU gledu pro{irewa na Zapadni BalKetrin E{ton da pro{irewe na kan, koja bi tebalo da bude usvojeZapadni Balkan mora da bude me|u na na konferenciji posve}enoj retop prioritetima wenog rada. gionu u maju u Sarajevu. Ciq je da – Austrija je do sada sve inicise u~ini korak napred u odnosu na jative za Zapadni Balkan sprovoSolunsku agendu iz 2003. godine i dila sa kom{ijskim zemqama, a Salcbur{ku deklaraciju iz 2006. ovoga puta smo se odlu~ili za zagodine. Taj „impuls“ je, ina~e, ve} jedni~ki nastup sa Gr~kom jer se podr`ao {panski {ef diplomaizme|u na{e dve zemqe nalaze drtije Miguel Anhel Moratinos. `ave koje treba da postanu ~lani– Smatramo da bi sve dr`ave ce EU. Naravno, razlozi su i ekoZapadnog Balkana trebalo da ponomski jer je Gr~ka najve}i investanu ~lanice EU do kraja druge stitor u BJR Makedoniji a mi smo dekade ovog veka. Imamo nove u Srbiji i Hrvatskoj. Istovremeokolnosti koje su kreirale pono, u Gr~koj ima blizu milion Alvoqne uslove za pro{irewe na banaca a u Austriji imamo nekoZapadni Balkan i moramo da uhvaliko stotina hiqada Srba – naveo timo tu priliku u letu, bez okleje [alenberg dodatne razloge anvawa – pi{e u pripremqenom goga`mana Be~a i Atine. voru za Atinu austrijskog mini@eqko Panteli}

POLITIKA

DNEVNIK

c m y

2

POLITI^KI ODJECI INTERVENCIJE PREDSEDNIKA BORISA TADI]A NAKON KOJE JE VLADA ODLO@ILA NAJAVQENO POSKUPQEWE STRUJE

Palma: Va`an je rezultat, forma nije bitna Vlada Srbije odustaje od poskupqewa struje od 20 odsto u ovoj godini, a ne}e dozvoliti ni pove}awe plata u javnom sektoru, pa ni onima koji su zaposleni u EPS-u.

Ova vest o ceni struje je sigurno obradovala svakog gra|anina Srbije, ali do we je do{lo tek nakon {to je u svoj kabinet predsednik Boris Tadi} pozvao premijera Mirka Cvetkovi}a i wegove ministre i presekao ono {to je po mnogima trebalo da uradi Vlada. Jasno je da se nakon Tadi}eve intervencije odustalo od najavqenog poskupqewa, ali je to otvorilo i pitawe, koje je u nekim sli~nim situacijama ve} potezala opozicija, da li se {ef dr`ave ume{ao u poslove za koje nije nadle`an, odnosno da li okupqawe kod Tadi}a zapravo zna~i da Srbija nema premijera kako ga Ustav i zakon defini{u?

– Naravno da Srbija ima premijera – kategori~na je {efica poslani~kog kluba ZES i visoki funkcioner DS-a Nada Kulunxija, pri ~emu ukazuje na postojawe Nacionalnog saveta za socijalni dijalog, ~iji je ~lan i predsednik Republike. – Sednica Saveta je najavqena za dane koje su pred nama i to je bio prirodan proces re{avawa problema koji se pojavquje.

Jer, {trajkuju i tra`e pove}awe plata oni koji su zaposleni u preduze}u koje ima potpuni monopol, i ima prose~na primawa ve}a nego u Srbiji, a u isto vreme tra`e pove}awe cene struje. Dakle ovo je bio normalan proces u koji su ukqu~ene relevantne institucije koje treba da daju odgovor na to pitawe.

Na{a sagovornica tvrdi i da predsednik Tadi} nije za{ao u ingerencije Vlade, jer ona donosi “sve odluke za koje je zadu`ena”.

– Nadle`nosti predsednika Republike Boris Tadi} ni~im ne prekora~uje ovla{}ewa time {to zajedno sa Vladom traga za re{e-

Ili}: Sve u rukama predsednika Lider Nove Srbije Velimir Ili} smatra da je pitawe cene struje i pove}awa zarada u EPS-u trebalo da prese~e premijer, a ne predsednik. „Ovde se ~itava kampawa vodi samo za predsednika. Mi premijera i nemamo, ve} predsednika–premijera u jednoj li~nosti, koji mewa ministre, kritikuje, daje sugestije... Zamislite predsednika dr`ave koji vodi Savet za infrastruktu, pri~a o koridorima, autoputevima, {ta mo`e {ta a {ta ne da poskupi, {ta je realno {ta nerealno, o svemu. To stvari konfuziju da se vi{e ne zna {ta su ~ija ovla{}ewa. @ivimo u takvoj dr`avi u kojoj je Boris Tadi} preuzeo kompletne ingerecije i Vlade i ministara”, tvrdi lider Nove Srbije.

wem nekih problema koji mogu biti veoma ozbiqni. Ukoliko predsednik dr`ave ima kapacitet da pomogne u re{avawu problema, koji mogu na izgled da budu pitawe direktne nadle`nosti Vlade, mislim da je potpuno besmisleno postavqati pitawe da li on to treba da radi ili ne. Po meni se podrazumeva da svako ko ima kapacitet da re{i te`ak i ozbiqan problem ima obavezu da se ukqu~i u wegovo re{avawe, a ne da se razglaba o tome da li treba ili ne. To je ve{ta~ki nametnuta dilema kojom se, s jedne strane, poku{ava diskreditovati Vlada, a s druge strane se `eli diskreditovati predsednik – navodi Nada Kolunxija.

Upitana da li je ipak du`nost premijera bila da “postroji” ministre i re{i problem poskupqewa struje, Nada Kolunxija ukazuje da se ovde ne radi samo o tom poskupqewu, ve} da je “trebalo sagledati sve nijanse onoga {to se sada de{ava da bi dr`ava imala jasan odgovor”.

– Ne radi se ovde samo o korekciji cene, ve} o zahtevima na koje se ne mo`e pozitivno odgovoriti, o potrebi i obavezi dru{tva da smawi javnu potro{wu i istovre-

menom pritisku da se poskupqewem stvore uslovi za pove}awe zarada. To je slo`en problem i razmere koje poprima su takve da je bilo neophodno reagovati na vreme, {to je i bio razlog da se tra`ewe odgovara de{ava u konsultacijama s predsednikom Republike – obja{wava Nada Kolunxija.

Ona dodaje i da je sasvim mogu}e da iza aktuelnih socijalnih tenzija stoje neki politi~ki manevri.

– Ne iskqu~ujem mogu}nost da su neka od ovih navodno socijalnih nezadovoqstva kreirana iz politike, jer se bune oni koji najboqe stoje u dru{tvu. To su veliki sistemi koji mogu da ugroze i ekonomsku, i svaku drugu stabilnost dr`ave – upozorava Kulunxija.

I lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma smatra da je najva`nije to {to je na okupqawu kod predsednika Tadi}a napravqen dobar dogovor za gra|ane Srbije, a da je mawe bitno to ko je {ta predlo`io i ko je isko~io iz nadle`nosti.

– Odluka da struja ne poskupi je veoma dobra i gra|ani Srbije }e sigurno biti zadovoqni, jer ne mo`e da se pove}ava plata jednom korisniku buxeta, a da, na primer, 50 ostalih imaju plate i penzije iste kao i ranije – rekao nam je Markovi}.

Zamenik predsednika SRS Dragan Todorovi} ironi~no, pak, ka`e da je okupqawem premijera i ministara u svom kabinetu Boris Tadi} uradio “najboqi potez do sad”.

– Su{tinski je pokazao ono {to smo mi tvrdili sve vreme: da je on predsednik Vlade, a da Mirko Cvetkovi} tu samo figurira. Ovaj doga|aj samo potvrdio i otklonio sve dileme o tome da je {ef dr`ave istovremeno i premijer – tvrdi Todorovi}.

D. Milivojevi}

Tadi} ne ide u Zagreb Posle informacije iz Pri{tine da je Fatmir Sejdiu prihvatio poziv da prisustvuje inauguraciji novog predsednika Hrvatske izvesno je da predsednik Srbije Boris Tadi} ne}e tim povodom putovati 18. februara u Zagreb. Naime, portparol

predsednika Kosova Xavit Be}iri potvrdio je da }e Sejdiu prisustvovati inauguraciji Ive Josipovi}a. Pres slu`ba predsednika Srbije je Tanjugu potvrdila da Tadi} u tom slu~aju ne}e biti na inauguraciji novog {efa hrvatske dr`ave.

MINISTAR ^IPLI] RASPUSTIO NACIONALNI SAVET BUWEVACA

KOSOVO

Vrh u Wujorku Savet bezbednosti UN u petak }e razmotriti situaciju na Kosovu, na sednici na kojoj }e u~estvovati i predsednik Srbije Boris Tadi}. Pored Tadi}a, sednici }e prisustvovati i ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}.

Savet bezbednosti UN }e razmotriti najnoviji tromese~ni izve{taj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o situaciji na Kosovu u kojem se Srbija i Kosovo pozivaju da prona|u na~in da ostave po strani razmatrawe statusa i da se posvete nastavku regionalne saradwe.

Provokacije Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} ocenio je u Beogradu da “provokativne najave” o integraciji severnog dela Kosova u pri{tinske institucije ne doprinose smirivawu i stabilizaciji situacije koja je “ozbiqna i slo`ena”. “Provokativne najave ilegalnih institucija u Pri{tini kao i ilegalnih me|unarodnih organizacija poput takozvane Me|unarodne civilne kancelarije, ne{to je {to ne mo`e za posledicu imati smirivawe i stabilizaciju prilika na terenu”, izjavio je Jeremi} nakon razgovora sa ~e{kim kolegom Janom Kohutom, koji je ju~e bio u zvani~noj poseti Beogradu kako bi dao podr{ku evropskom putu Srbije.

Prinudna uprava uvedena zbog sva|e

Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} raspustio je u utorak Nacionalni savet Buwevaca i imenovao privremeni organ na ~elu sa nekada{wim ~lanom ovog tela Andrijom Peji}em.

Kako “Dnevnik” saznaje, inicijativa za raspu{tawe nacionalnog saveta Buwevaca stigla je iz Matice buweva~ke i wenog predsednika Ivana Sedlaka koji za na{ list ovu informaciju nije `eleo ni da potvrdi ni da demantuje.

Po wegovim re~ima, savet je raspu{ten jer se delovawem dosada{weg, krweg, kr{en zakon, te je ovim ~inom „uveden legitimitet u wegov rad”.

– Privremeni organ }e nastaviti da sastavqa poseban bira~ki spisak Buwevaca jer nam je ciq da budu}i nacionalni savet biramo direktno, kako bi se izbegli ovakvi problemi. Raspu{tawe je bilo neophodno kako bi prestala uzurpacija buweva~kog nacionalnog korpusa od strane pojedinaca – rekao nam je Sedlak.

Na drugoj strani, ~lan dosada{weg Nacionalnog saveta Buwevaca Mirko Baji} za “Dnevnik” ka`e da je potez ministra ^ipli}a posledica poku{aja da se opstrui{e rad Nacionalnog saveta Buwevaca, {to, tvrdi on, traje jo{ od letos kada je Zakon o nacionalnim savetima izglasan u Skup{tini Srbije.

– Povod za to je `eqa pojedinaca da se buweva~ki nacionalni savet onemogu}i da, po novom zakonu, formira bira~ke spiskove i da iz wih bira novi savet, ovog pu-

ta po Ustavu i zakonima ove dr`ave. Tako ne{to zna~ilo bi kona~no i zvani~no da buweva~ka nacija u Srbiji postoji. Poznato je da se Buwevcima osporava da budu posebna nacionalna mawina, s tim da se propagira da su Buwevci u stvari Hrvati – obja{wava Baji}. – Ovo je kulminacija doga|aja od letos kada je deo ~lanova Nacionalnog saveta dao ostavke. O svemu tome je ministar ^ipli} bio informisan i wegovo tuma~ewe je bilo da savet treba normalno da se nastavi rad. Mi smo to u~inili, ali sada kada je po~elo upisivawe u posebne bira~ke spiskove, ministar je doneo re{ewe da se savet raspu{ta jer, navodno, funkcioni{e mimo zakona zbog toga {to nema dovoqan broj ~lanova. Podse}am samo na to da to letos nije smetalo.

Baji} tvrdi da je odluka ministra nezakonita, odnosno da zakon ka`e kako, po raspu{tawu saveta, privremeni organ mo`e biti sastavqen samo od qudi koji su ~lanovi tog tela.

– Me|utim, ministar je imenovao ~etvoro qudi koji od letos nisu u na{em nacionalnom savetu i tako direktno prekr{io zakon – tvrdi Baji}. – Mi ne prihvatamo ovakvu wegovu odluku, jer je ona usmerena ka tome da se uru{i nacionalni korpus Buwevaca.

Kako smo saznali, ju~e je trebalo da do|e i do primopredaje prostorija, ali se to nije dogodilo.

Ministarstvo za qudska i mawinska prava nije se jo{ izja{wavalo o ovom slu~aju.

P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK

[ANDOR EGERE[I O ODNOSIMA S DS-om, ALI I UNUTAR SVM-a

~etvrtak21.januar2010.

INTERVJU

3

DU[AN ELEZOVI], PREDSEDNIK PO DS

Revan{izam nije put DS se ne sveti SVM-u

Predsednik Skup{tine Vojvodine i ~lan Saveta Saveza vojvo|anskih Ma|ara [andor Egere{i demantovao je da ima druga~ije stavove u odnosu na svog strana~kog {efa I{tvana Pastora kada je re~ o odnosima SVM-a s Demokratskom strankom.

– [to se ti~e situacije u Subotici, nemam niti druga~iju viziju, niti druga~ije mi{qewe od gospodina Pastora. Kada je, pak, re~ o pokrajini, moramo trezveno razmi{qati o slede}im potezima. Moje je mi{qewe da nemamo ozbiqniju alternativu u odnosu na onu da se zadr`i koalicija na nivou APV, a po mogu}nosti i u svim ostalim lokalnim samoupravama. Smatram da je SVM ozbiqna stranka, koja je i do sada pronalazila izlaz iz kriznih situacija, i stoga o~ekujem da }emo u skoroj budu}nosti na}i re{ewa s DS-om i za Suboticu, i za ostale lokalne samouprave, a naravno i za Pokrajinu – izjavio je Egere{i za „Dnevnik”.»

Komentari{u}i nedavno izre~en stav predsednika Skup{tine grada i Gradskog odbora Saveza vojvo|anskih Ma|ara Jenea Maglaija da }e trenutna kriza pokazati ko je u stranci z« arad foteqa», a ko iz iskrenih programskih uverewa, Egere{i je rekao da

poku{amo i u Subotici i u drugim sredinama, normalno uz po{tovawe interesa Saveza vojvo|anskih Ma|ara – naveo je predsednik pokrajinskog parlamenta.»

Kona~no, upitan kako vidi razvoj situacije u kojoj je DS u Subotici jasno demonstrirao i

Nemamo ozbiqniju alternativu u odnosu na onu da se zadr`i koalicija na nivou Vojvodine

SVM mora imati jasnu strategiju delovawa.

– O~ekujem da }e rukovodstvo na{e stranke u skoroj budu}nosti imati sednicu na kojoj }emo trezveno razgovarati i o mogu}im potezima i o mogu}im posledicama.

Li~no sam umereni optimista i smatram da moramo na}i re{ewa.

Ponavqam, mislim da je bitno da kao koalicioni partneri na pokrajinskom nivou na|emo zajedni~ki jezik sa DS-om, a da to isto

svoju mo} i nezainteresovanost za koaliciju sa SVM-om, a na vi{im nivoima za sada nema nikakvih signala da }e zapo~eti dijalog, [andor Egere{i je odgovorio da je „revan{izam u politici jako lo{ put”.

– Ja sam uvek za razgovore. Moramo ozbiqno razmi{qati i na sto staviti sve mogu}nosti i re{ewa za prevladavawe ove situacije – naveo je Egere{i, dodaju}i da o~ekuje da }e rukovodstva Saveza vojvo|anskih Ma|ara i Demokratske stranke vrlo brzo sesti za sto i ipak prona}i obostrano zadovoqavaju}a re{ewa.

Z. Romi}

Maglai tra`i vanrednu sednicu Skup{tine Subotice Predsednik Skup{tine Subotice Jene Maglai, koji je i predsednik gradske organizacije Saveza vojvo|anskih Ma|ara, poslao je ju~e slu`beni dopis gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u u kojem od wega tra`i hitno izja-

~lanova Gradskog ve}a Eve Kun Sabo, zadu`ene za zdravstvo, i \ule Ladockog, zadu`enog za me|unarodnu i regionalnu saradwu, kao i o razre{ewu du`nosti ~lana Gradskog ve}a Lasla Karaia, zadu`enog za pri-

Razlaz s Kasom?

Komentari{u}i nedavno izre~ene hvale Jo`efa Kase na ra~un predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadi}a kao „~oveka koji dr`i datu re~“, uz istovremene kritike na ra~un rukovodstva stranke ~iji je po~asni predsednik, Jene Maglai konstatovao je da je jaz izme|u Kase i SVM-a sve ve}i. „Vreme je da ovo rukovodstvo SVM-a vodi samostalnu politiku. Mislim da nije potrebno da nam neko daje savete sa strane i da nas usmerava. Kasa je 20 godina bio u prilici da povla~i poteze u Subotici. Sada je re~ o novim qudima koji mo`da razmi{qaju malo druga~ije. Mislim da bi ih trebalo pustiti da rade svoj posao. Ali svakako da nije dobar znak da po~asni predsednik stranke posredstvom medija kritikuje sada{weg predsednika i pojedine funkcionere, jer je to lo{ signal gra|anima, a nije dobro ni za onoga ko izri~e kritike“, poru~io je Maglai. {wewe vezano za sazivawe vanredne sednice gradskog parlamenta. Na toj sesiji bi se odlu~ivalo o neopozivoj ostavci

VESTI Sporazum SRS i Pravedne Rusije Srpska radikalna stranka i ruska partija Pravedna Rusija potpisa}e 28. januara u Moskvi sporazum o saradwi. Kako je najavqeno, sporazum }e potpisati {ef poslani~ke grupe Pravedne Rusije u dowem domu ruskog parlamenta, Dr`avne Dume Nikolaj Levi~ev i potpredsednik SRS Dragan Todorovi}.

Ru`i}: Zlo~in nema samo etni~ki prefiks [efovi poslani~kih grupa razgovara}e slede}e nedeqe o verzijama dve rezolucije kojima bi bili osu|eni genocid u Srebrenici i zlo~ini nad srpskim narodom po~iweni u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije tokom devedesetih. Osnovni ciq vladaju}e koalicije je da dokument dobije {to {iru podr{ku u parlamentu. [ef poslani~ke grupe Socijalisti~ke partije Srbije Branko Ru`i} izjavio je u tom kontekstu da je su{tina „u visokom stepenu svesti o nemilim doga|ajima koji treba da se potvrde u Skup{tini”. „Na{ stav je da je zlo~in univerzalan i ne treba da ima iskqu~ivo etni~ki prefiks”, poru~io je Ru`i}.

vredu i preduzetni{tvo, ina~e kadrova SVM-a.

Gradona~elnik Subotice i funkcioner DS-a Sa{a Vu~i-

ni} najavio je da }e inicirati razgovore sa Savezom vojvo|anskih Ma|ara, ali je dodao i da }e vanrednu sednicu Skup{tine grada zakazati tek posle konsultacija i sa spremnim predlozima za nove ~lanove Gradskog ve}a. On je pri tome potvrdio da jo{ nema pomaka u odnosima SVM-a i DS-a nakon sednice u ponedeqak kada su bez mandata u Gradskom ve}u ostala dva ~lana najve}e stranke vojvo|anskih Ma|ara.

– Razgovore sa predsednikom Gradskog odbora SVM inicira}u da bismo sagledali novonastalu situaciju. Ina~e, po propisima i Statutu grada du`an sam da predlo`im zamene za mesta za koja su ponu|ene ostavke.

No, moram prvo videti `eli li SVM uop{te da predlo`i nove ~lanove ve}a. Ako ne `eli, bi}e odr`ane konsultacije najpre unutar Koalicije „Za evropsku Suboticu”, a onda i sa svim strankama koje su zainteresovane – rekao je Vu~ini}.

Z. R.

Razlaz Demokratske stranke i Saveza vojvo|anskih Ma|ara u Subotici ne}e se odraziti na funkcionisawe koalicije na pokrajinskom nivou, uveren je predsednik PO DS-a Du{an Elezovi}.

– Ovo {to se dogodilo u Subotici samo je jedan od problema u na{im odnosima na lokalnom nivou, jer ne treba zaboraviti da je, recimo, SVM pre nekoliko meseci u Malom I|o{u preglasao DS i smenio na{eg predsednika Skup{tine op{tine, ~lanove op{tinskog ve}a i direktore javnih preduze}a. Me|utim, uveren sam u to da }emo posle sastanka sa predstavnicima SVM-a, koji }emo organizovati narednih dana, uspeti da te probleme prevazi|emo – ka`e Elezovi} za „Dnevnik”. z Suboti~ka opozicija je zatra`ila vanredne lokalne izbore, uz ocenu da je nemogu}e zamisliti lokalnu vlast u gradu u kome Ma|ari ~ine relativnu ve}inu bez wihovih politi~kih predstavnika?

– SVM nije nosilac ekskluzivnog prava da predstavqa celu ma|arsku zajednicu. Pripadnici ma|arske nacionalne zajednice su i u DS-u i u drugim strankama, i to ne samo kao aktivisti, nego i kao odbornici i poslanici u pokrajinskom i republi~kom parlamentu. Uostalom, upravo su iz Subotice na ve}inskim izborima za pokrajinski parlament izabrani kandidati iz DS-a, od kojih su neki i pripadnici ma|arske nacionalne zajednice.

Dakle, to {to SVM eventualno ne u~estvuje u radu neke lokalne samouprave ne zna~i da je time ma|arska nacionalna zajednica tamo nezastupqena. z U Savezu vojvo|anskih Ma|ara tvrde da su zbivawa u Su-

z U nedequ, 24. januara, bi}e odr`ani vanredni izbori u Oyacima. Demokratska stranka se opredelila da i u ovoj op{tini vodi kampawu od vrata do vrata?

– Mi smo jo{ 2007. doneli odluku da na pokrajinskom nivou komuniciramo direktno s bira~ima, jer nam je ciq da kroz razgovor s wima sagledamo {ta su problemi za svako naseqeno mesto i da zajedno s gra|anima do|emo do re{ewa tih problema.

Da je to mnogo boqe nego tro{ewe novca na skupe reklame, bilborde i plakate pokazuju rezultati koje smo od tada ostvarili na predsedni~kim, parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima. To je naro~ito izra`eno u posledwih godinu i po dana, gde je DS zabele`io ubedqive pobede na ponovqenim lokalnim izborima, od Rume, preko Kovina, pa do Vrbasa. Jer, ono {to preuzmemo kao obavezu, mi i ispuwavamo. I uveren sam u to da }e ~iwenica da smo u nekoliko navrata u posledwa tri meseca, koliko je DS u kampawi, razgovarali sa vi{e od 16.000 gra|ana op{tine Oxaci i sagledali {ta ih ti{ti, dati rezultat i da }emo na izborima 24. januara dobiti apsolutnu podr{ku za ono {to radimo i {to }emo da uradimo.

Pobeda nad radikalima nije upitna tome {ta rade napredwaci a {ta lideri ostalih partija.

– Gospodin Nikoli} i ja u Oxake dolazimo svojim kolima, tro{imo gorivo koje sami pla}amo, dok ostali funkcioneri svoje kampawe obavqaju novcem svih gra|ana jer koriste sredstva institucija vlasti u kojima su zapo-

ja boriti za op{tinsko kormilo.

Tako }e gra|ani, 24. januara, na 27 bira~kih mesta mo}i da biraju novu op{tinsku vlast, posle polugodi{we vladavine Privremenog organa vlasti. Oxa~ani }e mo}i da glasaju za: „Listu za evropsku Srbiju – DS – Boris Tadi}”, „G17 plus – Sne`ana Sedlar”, „SRS –

Ratkovo dobija kanalizaciju Op{tinu Oxaci su ju~e posetili predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti} i direktor Fonda za kapitalana ulagawa Mom~ilo Milovi}, koji su boravili u Srpskom Mileti}u i obi{li predvi|enu deonicu puta od tog mesta ka Ba~kom Brestovcu gde je u perspektivi planiran asfalt. Pajti} }e danas posetiti Ratkovo, gde je predvi|eno potpisivawe protokola o izgradwi kanalizacije. Nakon boravka u Ratkovu predvi|en je odlazak u Oxake gde je planirano potpisivawe protokola o izgradwi de~ijeg bazena i fiskulturne sale u Pred{kolskoj ustanovi “Poletarac”. Sredstva za finansirawe ovih radova bi}e obezbe|ena iz Fonda za kapitalna ulagawa sleni – ka`e Vu~i}. – Na{a du`nost je da obilazimo lokalne samouprave, ali ne na na~in na koji to rade Du{an Bajatovi}, Ivica Da~i} i svi funkcioneri Demokratske stranke.

Predizborna ti{ina u Oxacima po~iwe u pono}, a u nedequ }e se ukupno deset partija i koalici-

botici zapravo osveta DS-a za odluku poslanika SVM-a da ne glasaju za republi~ki buyet?

– Nikada nijedan predstavnik DS-a nije rekao da SVM treba da bude ka`wen ili ma {ta sli~no.

Na{ stav da je SVM neglasawem za republi~ki buxet ugrozio vladaju}u skup{tinsku ve}inu ali i aran`man sa Me|unarodnim monetarnim fondom, i to u trenutku kada je Srbiji ukinut vizni re`im i kada smo predali kandidaturu za ~lanstvo u EU. Tako|e, poslanici SVM-a nisu glasali ni za buxet Vojvodine, i to sve predstavqa ozbiqno kr{ewe koalicionog sporazuma. Ali to ne-

O~ekujemo podr{ku u Oyacima

SRPSKA NAPREDNA STRANKA ZATVARA PREDIZBORNU KAMPAWU U OYACIMA

Srpska napredna stranka zavr{i}e ve~eras, sve~anom konvencijom, predizbornu kampawu u Oxacima. Po re~ima zamenika predsednika stranke Aleksandra Vu~i}a, poruka koju }e on i lider SNS Tomislav Nikoli} preneti je da Oxaci i gra|ani te op{tine treba da idu napred.

– Prethodna op{tinska vlast, sada{wi privremeni organ, zajedno sa pokrajinskom i republi~kom vla{}u, pokazali su da lo{e rade svoj posao – rekao je za “Dnevnik” Vu~i}. – Od nekada ozbiqne i bogate op{tine, koja je mogla da se podi~i “Hipolom”, “Iteksom”, sna`nom poqoprivredom... do{la je na dno po privrednoj aktivnosti, a za to neko mora da snosi odgovornost.

Vu~i} ka`e da su Oxacima potrebne promene, te da je siguran da }e se Oxa~ani za te promene u nedequ i izjasniti. Na pitawe ho}e li SNS uspeti da pobedi SRS, budu}i da su Oxaci ~vrsto upori{te potowih, Vu~i} je rekao da se tako ne{to ne dovodi u pitawe. Govore}i o u~e{}u visokih partijskih funkcionera u lokalnim izborima, sagovornik „Dnevnika” je ocenio da postoji velika razlika u

SVM nije nosilac ekskluzivnog prava da predstavqa celu ma|arsku zajednicu

dr Vojislav [e{eq”, „DSS – dr Vojislav Ko{tunica”, „SNS – Tomislav Nikoli}”, Koaliciju SPS–PUPS–JS-a, Koaliciju „Srbija“, zatim „Novu Srbiju – Velimir Ili}”, „Romsku demokratsku stranku – Rajko Ranko Jovanovi}” i „Narodnu partiju – Maja Gojkovi}”.

P. K. – S. J.

ma nikakve veze sa problemima koje DS i SVM imaju u Subotici, Malom I|o{u i jo{ nekim mestima u Vojvodini, gde nesuglasica tako|e ima, mada nisu tako izra`ene. z Kqu~ni razlog zbog kojeg SVM nije glasao za republi~ki buyet bio je novac za Vojvodinu, uz upozorewe da pokrajina naprosto finansijski ne}e mo}i da izdr`i teret novih nadle`nosti, a da istovremeno ispuni i ustavnu obavezu o ulagawu u kapitalne projekte.

– Vlada Srbija je potpisala sporazum sa MMF-om u kome se precizno utvr|eni kqu~ni parametri, na temequ kojih su posle definisani i svi buxeti ni`ih organa vlasti – pokrajine, gradova i lokalnih samouprava. I odgovorno tvrdim da je 7 procenata namewenih APV, kako to predvi|a Ustav, obezbe|eno, a sve drugo {to je tra`io SVM predstavqalo je, ponavqam, kr{ewe aran`mana sa MMF-om. Dakle, ovde naprosto ne mo`emo da govorimo o tome da je Vojvodina na bilo koji na~in zakinuta. [to se, pak, ti~e finansirawa novih ingerencija APV, novac koji je za wih obezbe|ivan na republi~kom nivou sada }e, zajedno sa tim nadle`nostima, biti prenet na pokrajinu. Vojvodina, zna~i, ni u tom smislu ne}e biti o{te}ena, a uveren sam u to da }e kroz zakon o finansirawu nadle`nosti i zakon o imovini APV i lokalnih samouprava biti obezbe|eni svi instrumenti za normalno funkcionisawe pokrajinske administracije, kako to defini{u Ustav, novi Statut i Zakon o nadle`nostima. z Ako se zna da je usagla{avawe stavova unutar vladaju}e koalicije, povodom Statuta i Zakona o nadle`nostima, potrajalo vi{e od godinu dana, imali li bojazni da }e sli~no pro}i i zakoni o finansirawu i imovini?

– Razgovori o izradi tih zakona su po~eli, ovih }e dana biti intenzivirani i nadam se da }emo relativno brzo uspeti da do|emo do ta dva veoma va`na propisa.

Jer, najve}u prepreku, usvajawe Zakona o nadle`nostima i potvr|ivawe Statuta u republi~kom parlamentu, ostavili smo iza sebe, pa je za o~ekivati da ovi prate}i pravni akti, koji su ipak vi{e tehni~ko pitawe, budu doneti u najskorije vreme. Pogotovo jer bi se time stvorili uslovi da, ne samo Vojvodina, nego pre svega lokalne samouprave, raspola`u}i svojom imovinom, neuporedivo lak{e i efikasnije re{avaju svakodnevne probleme.

M. Staji}

REKLI SU

Nikoli}: Milion potpisa za vanredne izbore Srpska napredna stranka predala je ju~e Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu dokumentaciju za preregistraciju stranke. Predsednik SNS Tomislav Nikoli} kazao je novinarima da su napredwaci za godinu dana i ~etiri meseca, od kako su osnovani, uspeli da se nametnu kao predstavnici opozicije i dodao da je ube|en da }e na slede}im parlamentarnim izborima biti pobednici. “Mislim da }e to biti potpuno nova etapa u razvoju Srbije, novo vreme u kom }e Srbija krenuti napred”, kazao je Nikoli}. On je najavio i da }e Srpska napredna stranka krajem januara pokrenuti akciju za raspisivawe izbora u kojoj }e nastojati da prikupe milion potpisa gra|ana.

Dra{kovi}: Ili smo partneri, ili deo menija Bezuslovne evroatlantske integracije jedini su put da postanemo sna`na dr`ava, ocenio je lider SPO Vuk Dra{kovi}. „Srbija mora da se odlu~i ho}e li da bude ravnopravni partner sa najmo}nijim vojnim i politi~kim stolom savremenog sveta ili }emo biti deo menija. Sve odluke u NATO donose se konsenzusom. To zna~i da bi Srbija mogla da spre~i svaku odluku za koju bi procenila da je {tetna wenom dr`avnom ili nacionalnom razlogu. Strate{ki interes Srbije sa`eo bih samo u jednu re~enicu: moramo postati sna`na dr`ava. Sna`na ekonomski, politi~ki, vojno, po broju mo}nih saveznika u svetu. A ovaj ciq nala`e nu`nost br`eg kretawa ka NATO i EU”, zakqu~io je Dra{kovi}.

4

EKONOMIJA

~etvrtak21.januar2010.

DNEVNIK

VRZINO KOLO OKO PLATA U EPS-u I POSKUPQEWA

Kao da je vladu udarila struja Bura oko poskupqewa struje, zahteva radnika EPS-a da im se pove}aju plate i potom odustajawe vlade i ministara od ve}ine onoga {to su pri~ali pa i dogovorili, se ne sti{ava.

Elem, osim najave da ne}e biti pove}awa plata u javnom sektoru, sve dok traje ekonomska kriza, Vlada Srbije razmi{qa i da odustaje od poskupqewa struje od 20 odsto u ovoj godini. Uskoro bi trebalo da se defini{e koliko }e ta~no ove godine struja poskupeti, ali se pretpostavqa da }e se korekcija cene kretati oko deset odsto.

Vlada Srbije }e, najverovatnije, razmotriti finansijski plan Elektroprivrede Srbije za ovu godinu, po{to taj dokument jo{ nije odobrila. Naime, planom EPS-a je projektovana dobit za ovu godinu, a na osnovu koje je radnicima obe}an bonus. Poznavaoci, me|utim, ka`u da se ne}e odobriti pove}awe zarada radnicima u ovoj komapniji, mada je sa sindikatom i rukovodstvom 8. januara ove godine resorni ministar Petar [kundri} potpisao sporazum koji je predvideo pove}awe zarade iz planirane dobiti za 2009. godinu.

Mada Srbija ima najni`u cenu elektri~ne energije u regionu (4,5 evrocenti po ki-

lovat-satu) plate u EPS-u svakako nisu prose~ne. Prema statistici, prose~na neto u Srbiji lane je bila tek iznad 29.000 dinara, a u EPS-u je stigla na ~ak 51.146 dinara! Iz Vlade Srbije je stigla potvrda da se raspon

KOMIKO OIL DOSTAVIO PONUDU

Rafinerija ipak u Smederevu Kompanija Komiko oil ju~e je predala komisiji gradske

uprave Smedereva ponudu za izgradwu rafinerije nafte u Industrijskoj zoni Smedereva.

“Ukoliko lokalna samouprava prihvati ponudu Komiko oil }e rafineriju nafte Smederevo po~eti da gradi u septembru i zavr{i}e je u roku od 36 meseci”, izjavio je zamenik direktora te kompanije Radomir Radivojevi}. On je naveo da }e na izgradwi biti anga`ovano oko 2.200 gra|evinskih radnika i srpska preduze}a.

Radivojevi} je kazao da Komiko oil jo{ nije dobio energetsku dozvolu za rafineriju, ali naglasio je “veoma blizu”.

NEUSPELA PRIVATIZACIJA U KULI

Poni{tena prodaja Veterinarske stanice - Vlasni{tvo nad Veterinarskom stanicom u Kuli ponovo je preuzela dr`ava, nakon {to je pre par meseci Agencija za privatizaciju poni{tila ugovor sa Petrom Milisavqevi}em koji u septembru 2008. godine kupio kulsku Veterinarsku stanicu za 7,5 miliona dinara. Ugovor je poni{ten zbog neispuwavawa obaveza od strane kupca, a radnici su nezadovoqni izborom poverioca Akcijskog fonda koji je na to mesto postavio Nedeqka \oki} iz Sombora. Prema re~ima Stevana Romi}a, veterinara iz kulske stanice, Veterinarska stanica je u te{koj finansijskoj krizi i ne mo`e se o~ekivati da neko sa strane re{ava tu situaciju.

Mi sami najboqe znamo u kakvoj smo krizi. Biv{i gazda nam je ostavio samo dugove i tada smo se svi zaposleni dogovorili da uradimo sve {to mo`emo da povratimo firmu u normalno stawe. Svi su dali svoj maksimum i stvari su krenule naboqe i sada neko ho}e da nam nametne nekog ko }e upravqati

stanicom, ka`e Romi} kojeg su za poverioca fonda predlo`ili zaposleni u Veterinarskoj stanici, ali taj predlog nije prihva}en u Akcijskom fondu.

Prema wegovim re~ima zaposleni nisu primili plate deset meseci tokom kojih su nekoliko puta bili izigrani i sada su sumwi~avi prema svakom nametnutom re{ewu.

Zaposleni i sindikat u Veterinarskoj stanici ne}e prihvatiti ovo re{ewe i ukoliko se ono ne povu~e postoji mogu}nost da }emo stupiti u {trajk za nekoliko dana, ka`e Romi}. Ju~e je u Kuli odr`an i neformalni sastanak kojem su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, Veterinarske stanice i na~elnica Zapadnoba~kog Okruga, Qiqana Sokolova \oki}, ina~e supruga Nedeqka \oki}a, koji je postavqen za poverioca u kulskoj stanici. Prema re~ima Stevana Romi}a, kona~no re{ewe nije na|eno ve} je samo produ`en rok za re{evawe ovog problema.

N. Perkovi}

HLEB ZADOVOQAVAJU]EG KVALITETA

Svaka stota vekna lo{a

Du{an Pajki}, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede, kazao je ju~e da je hleb na tr`i{tu Srbije zadovoqavaju}eg kvaliteta jer samo 1,1 odsto konrolisanih uzoraka sadr`e {tetne materije koje uti~u na zdravqe qudi. „Ostali problemi koji su utvr|eni tokom akcijske kontrole proizvo|a~a hleba se uz malo voqe i novca mogu otkloniti“, kazao je Pajki} na konferenciji za {tam-

bruto zarada u JP EPS u pro{loj godini kretao od 34.250 dinara do ~ak 493.228 dinara!

Planom Elektroprivrede Srbije za 2009. godinu bio je planiran gubitak od 12 milijardi dinara, ali }e on biti od dve do tri milijarde dinara. Kako obja{wava prvi ~ovek EPS-a Dragomir Markovi} EPS je uspeo da osetno umawi svoje gubitke zahvaquju}i tome {to su osetno pove}ani prihodi, a smaweni tro{kovi. On ka`e da je smawena potro{wa, a time i uvoz struje, dok je izvoz zna~ajno pove}an, pa je sve to skupa popravilo finansijski stawe. Naime, izvoz struje u 2009. godini dostigao je oko 60 miliona evra.

Me|utim, jedan od ozbiqnijih problema sa kojim se EPS susre}e u posledwe vreme je i pad naplate za isporu~enu elektri~nu energiju. Potra`ivawa EPS-a za isporu~enu struju, na koja je EPS platio PDV, iznose oko 54 milijarde dinara. Procenat naplate trenutno je oko 90 procenata, rekao je Dragomir Markovi}. Na problem naplate jo{ vaqa dodati i kra|u struje i tehni~ke gubitke u distribucijama. Ukupni gubitak od kra|e elektri~ne energije je ravan proizvodwi jedne elektrane snage 300 do 400 megavata.

A. B.

pu. Svi uzorci na kojima je vr{eno testirawe, kako je rekao Pajki}, makrobiolo{ki su ispravni.

19. 1. 2010.

1.157,58127

KONFERENCIJA GRADOVA ZA POSKUPQEWE KOMUNALIJA

Neodr`ive cene grejawa

Stalna konferencija gradova i op{tina upozorila je da je lo{e stawe u velikom broju lokalnih toplana posledica kontrolisanih cena komunalnih usluga.

“Cene komunalnih usluga su ekonomski neodr`ive, zbog ~ega preduze}a koja se bave tom delatno{}u imaju gubitke, a gra|ani lo{e usluge”, navodi SKGO. Disparitet cena energenata i usluga javnih komunalnih preduze}a i pro{logodi{we smawewe transfernih sredstava gradovima i op{tinama onemogu}ili su lokalne samouprave da obezbede stabilan sistem finansirawa daqinskog grejawa. Prvi korak u

re{avawu nepovoqnog stawa u komunalnim preduze}ima treba da bude ukidawe uredbe po kojoj cene komunalnih usluga mogu rasti samo u skladu s rastom inflacije, navodi SKGO. Ta uredba propisuje da lokalna vlast ostaje bez isplata iz bud`eta ako jednostrano pove}a cene komunalnih usluga, bez ozbira na to {to je to poskupqewe izazvano rastom cena energenata.

SKGO se zalo`ila za dono{ewe strategije reforme javnih komunalnih preduze}a koja bi definisala formirawe cena wihovih usluga po principu pokri}a svih tro{kova poslovawa.

DR@AVNI MEZIMCI U OGROMNIM DUGOVIMA, A TRA@E VE]E PLATE

Zbog javnih preduze}a 100.000 radnika dobilo otkaz Proteklih {est mseci preko 1.200 dobrostojeih preduze}a dospelo je u blokadu zbog toga {to su im du`nici javna preduze}a i to ista ona koja danas tra`e poviicu plate, tvrdi Bo{ko Savkovi}, generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije i dodaje da trenutno od 110.300 preduze}a ~ak 70.040 je blokiranih.

On isti~e da je zbog toga posao izgubilo 100.000 qudi u protekloj godini .

- Svako ko se usudi da tra`i novac iz buxeta, a ~iji je polo`aj zasnovan na monopolu, tera dr`avu i sve kompanije koje pune republi~ku kasu direktno u bankrot. Pozva}emo sva preduze}a u Srbiji da obustave sve uplate ka svakom javnom preduze}u koje zloupotrebqava ekonomsku krizu i te{ku situaciju u kojoj smo za svoje sebi~ne interese. Vide}emo koliko }e onda ova preduze}a imati novca za plate i odakle }e podmiriti svoje apetite. Dosta je ove parazitske politike.

Ima}emo prvi organizovani bojkot onih koji rade i koji su ve} godinama `rtve neracionalne i kratkovide politike. Prilikom sastavqawa buxeta za ovu godinu niko nije pitao poslodavce koji

Preko 1.200 dobrostoje}ih preduze}a dospelo je u blokadu zbog toga {to su im du`nici javna preduze}a, i to ista ona koja danas tra`e povi{icu plate prete`no pune taj buxet za mi{qewe na {ta se novac tro{i.

Pri~amo o Evropi, a privreda se

u Srbiji tretira kao da smo u Africi. Ona postoji samo kada od we ne{to treba naplatiti, a

niti se za bilo {ta pita, niti se po{tuju wena prava - isti~e Savkovi}.

Ogor~eni zbog zahteva javnih preduze}a da podizawem plata vi{e stotina malih, sredwih i velikih preduze}a u Srbiji odlu~ili su da organizuju bojkot du`ni~kih javnih preduze}a kako bi, kako je zakqu~eno na sastanku, za{titili svoj kapital ali i prestali da budu “ `rtve neodgovorne politike pojedinaca i pojedinih institucija”.

Oni su slo`ni u oceni da vi{e ne}e }utati dok se wihovim novcem iz buxeta nadokna|uju gubici javnih preduze}a zbog ~ega su uputili javno upozorewe Vladi Srbije i javnim preduze}ima. U wemu oni isti~u da }e ukoliko vlast popusti pred zahtevima zaposlenih u javnim preduze}ima organizovati bojkot istih jer su oni prema wima veliki du`nici.

Poslodavci }e narednih dana potpisati me|usobni ugovor o bojkotu svakog javnog preduze}a koje ne pla}a svoje obaveze , a bi}e i kreiran veb sajt na kome }e svakodnevno biti objavqivano koja su to preduze}a najve}i dunici privatnim kompanijama.

Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Heba, Bujanovac

19,96

637

426.153

Tehnopromet, Beograd

19,79

339

3.390

MD - eks, Kragujevac

19,69

152

197.600

Mlekara, Subotica

4,28

950

950

2,71 Promena %

493 Cena

USP Vajfert, Pan~evo

-12,00

Ribokompleks, Uzdin Stra`evica, Bato~ina

Zlatna Kosa, Vr{ac Pet akcija s najve}im padom

Kqu~, Kladovo

BELEX 15 (685,12

Promet

Naziv kompanije

0,09%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,37

2.690

228.650

Komercijalna banka, Beograd

0,09

30.016

1.861.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,85

827

1.402.355

986 Promet

Agrobanka, Beograd

0,91

9.083

563.156

Univerzal banka, Beograd

0,10

7.007

1.023.000

8.518

8.518

Soja protein, Be~ej

1,15

1.059

40.242

-12,00

8.564

8.564

Imlek, Beograd

-1,49

1.452

127.696

-12,00

7.744

15.488

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.385

0,00

Metals banka, Novi Sad

-0,62

6.898

1.421.380

0,28

710

21.300

-11,97

1.081

1.081

-11,96 Promena %

832 Cena

99.840 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.100

0,00

E~ka, Lukino Selo

0,00

1.364

3.478.200

Tigar, Pirot

-0,39

763

40.422

Metals banka, Novi Sad

-0,62

6.898

1.421.380

Alfa plam, Vrawe

-0,11

8.290

16.580

-11,96

832

99.840

Telefonija, Beograd

-2,17

1.761

35.220

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

580

0,00

Dunav ortopedsko, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Dunav ortopedsko, Novi Sad Karneks, Vrbas

0,22

1.350

94.500

Agora, @abaq

0,00

200

86.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

GUVERNER RADOVAN JELA[I]

VLADA DANAS O POVE]AWU AKCIZA

Srbija iza{la iz krize

Skupqi alkohol, duvan, gorivo

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} izjavio da je, prema ekonomskim pokazateqima, Srbije iza{la iz krize, ali da }e gra|ani poboq{awe osetiti 2011.

Jela{i} je rekao da rast kreditne aktivnosti i verovatan privredni rast od 1,5 odsto ove godine ukazuju na to da je Srbija iza{la iz krize. “Konkretan boqitak za gra|ane najverovatnije }e do}i 2011, rekao je guverner na ekonomskom forumu Juromani u Be~u.

On je izjavio da postoji raskorak izme|u obe}awa i onog {to se u stvarnosti sprovodi.

“Ne o~ekujem da }e do}i do zna~ajnijeg pove}awa stalno zaposlenih pre kraja 2010, naveo je Jela-

Vlada Srbije danas treba da razmatra odluku o pove}awu akciza na naftne derivate, alkoholna pi}a i duvanske prera|evine, najverovatnije i Telenorovu ponudu od 1,05 miliona evra za dobijawe licence za drugog operatera fiksne telefonije.

Akcize na alkoholna pi}a treba da budu pove}ane 10,37 odsto, a na naftne derivate i duvanske prera|evine 1,58 odsto.

Ako Vlada donese odluku o pove}awu akciza, primena novih stopa po~e}e dan po objavqivawu u Slu`benom glasniku.

{i} i dodao da se rast zaposlenosti mo`e o~ekivati po~etkom 2011.

Guverner je kazao i da se 2010. i 2011. ne mo`e o~ekivati kreditni

dita jer su mnogo obazriviji, a tome je doprinelo i zamrzavawe zarada. “Rast kredita }e biti druga~iji nego do sada”, kazao je Jela{i} i precizirao da }e verovatno

Brani}emo kurs Guverner je istakao da su oscilacije kursa u Srbiji bile mawe nego u drugim zemqama regiona koje imaju fluktuiraju}i kurs. “NBS ima dovoqne devizne rezervama da obezbedi da te fluktuacije ne budu prevelike”, ka`e Jela{i}. bum koji je postojao od 2006. do 2008, isti~u}i da je godi{we pove}awe kreditnog portfeqa od 20 ili 30 odsto pro{lost. Gra|ani su u ve}oj meri smawili tra`wu kre-

biti mnogo mawe prekograni~nih kredita, ve} }e novac iz mati~ne banke i}i u banku-k}erku, koja }e ga plasirati lokalnom stanovi{tvu i privredi.

Radovan Jela{i} je ocenio da bi uvo|ewe evra pre ulaska Srbije u Evropsku uniju bio lo{ politi~ki znak. “Privreda bi imala mnogo drugih, nimalo mawih problema nego sad”, kazao je Jela{i}. “^im smo bli`e Briselu i Frankfurtu, odnosno Evrpskoj

KAD ZA[KRIPI, VLADA NAJAVI NOVI ZAKON O [TRAJKU

Dr`ava namera~ila da u}utka radnike

DANAS UREDBA O JEFTINIM KVADRATIMA

Temeq za 10.000 stanova

Vlada Srbije danas }e usvojiti uredbu o finansirawu gradwe jeftinih stanova i uredbu koja }e regulisati prenos prava kori{}ewa zemqi{ta u pravo svojine, najavio je ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli}.

“Od sutra traje konkurs za banke koje }e kreditno podr`ati i projektno finansirati gradwu 10.000 stanova u 2010. Predvi|emo da }emo tom akcijom pokrenuti gra|evinsku industriju i u wu uliti 350 do 400 miliona evra ove godine, rekazao je Duli} novinarima.

Ministar je s gradona~elnikom Beograda Draganom \ilasom obisao naseqe Kamendin u Zemun poqu, a u kojem se gradi 80 neprofitnih stanova za socijalno ugro`ene gra|ane. Siroma{niji gra|ani }e te stanove dobiti na kori{}ewe na pet godina, uz minimalnu mese~nu kiriju, a ugovor mogu da produ`e ako posle tog roka doka`u da se wihov status nije promenio.

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas najavio je da }e uskoro Gradsko ve}e raspisati i novi konkurs za dodelu 1.050 neprofitnih stanova za koji }e mo}i da konkuri{u socijalno ugro`eni gra|ani.

Plate zaposlenih u svim firmama gde je dr`ava ve}inski vlasnik i one u javnom sektoru osta}e i daqe zamrznute jednoglasni je zakqu~ak sa sastanka ~elnika vladaju}e koalicije, premijera srpske Vlade Mirka Cvetkovi}a i predsednika dr`ave Borisa Tadi}a.

Da bi se to ostvarilo Vlada Srbije mora}e prvo da poni{ti dogovor koji je ministar energetike Petar [kundri} po~etkom meseca potpisao sa sindikatom i rukovodstvom EPS-a a kojim je predvi|eno pove}awe zarade iz planirane dobiti . Da bi gra|ani shvatili koliko je vlast odlu~na da se pridr`ava ovakvog zakqu~ka najavqeno je i odlagawe poskupqewa struje od 20 odsto za ovu godini. Me|utim, to ne zna~i da struja uop{te ne}e poskupeti ve} samo da }e poskupqewe biti mawe od najavqenog. Da je vlast svesna da takav zakqu~ak ne}e pro}i tako jednostavno i }utke kod zaposlenih u javnim preduze}ima i javnom sektoru, a pogotovo ne kod EPS-a gde su ve} ra~unali na obe}ano pove}awe, svedo~i i najava ministara rada i socijalne politike Rasima Qaji}a da }e ve} u prvoj polovini ove godine biti usvojena tri zakona kojima }e biti regulisana oblast {trajkova, protesta i plata u javnom sektoru. Zakonom o {trajku, najavquje Qaji}, }e se regulisati i razdvojiti {ta je protest a {ta {trajk, zakonom o platama u javnom sektoru uredi}e se ta oblast tako {to }e se uvesti platni razredi i grupe - za isti posao postoja}e fiksni deo i deo koji zavisi od

Mawe obavezne rezerve

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Niko ni{ta ne po{tuje Letos je u strahu od najave vru}e radni~ke jeseni Vlada Srbije u paketu antikriznih mera donela i Uredbu o organizaciji {trajkova koja je imala za ciq ne da zabrani proteste ve} da odredi mesto gde radnici mogu da protestvuju kako ne bi druge ometali u obavqawu svakodnevnih obaveza. LOkalne samouprave po ovoj Uredbi dobile su zadatak da utvrde mesto za radni~ke protesta . Sindikati su odmah ovakvu odluku ocenili kao represivnu i protivustavnu i najavili da je ne}e po{tovati {to se iz {trajkova koji ovih dana potresaju Srbiju i pokazuje.

NO, ne samo da su sindikati odbili da po{tuju propisanu vladinu Uredbu ve} wu nisu sprovele ni lokalne samouprave jer se na prste jedne ruke mogu nabrojati one u kojima se ta~no zna gde se radnici smeju okupqati a gde ne. Najboqi dokaz za to je {trajk u Kur{umliji, Beogradu, Novom Sadu... rezultata rada, odgovornosti, znawa i doprinosa. Qaji} poru~uje i da }e sa socijalnim partnerima tra`iti konsenzus o izmenama i dopunama Zakona o radu tako {to bi se uveli fleksiISKORISTITI VOJVO\ANSKE RIBWAKE

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} najavio ju~e da }e uskoro biti revidirane odredbe Be~kog sporazuma, kojim su se banke obavezale da do kraja 2010. ne smawuju svoju “izlo`enost”, odnosno ukupnu sumu kredita odobrenih Srbiji.

“Formalno, Be~ki sporazum }e ostati na snazi, ali je vreme da se u praksi wegove odredbe, korak po korak, relaksiraju, kako bi se smawio mogu}i {ok 1. januara 2011. O tome }emo u drugoj polovini februara razgovarati i s Misijom Me|unarodnog monetarnog fonda, a potom i s bankama”, rekao je Jela{i}.

Zemqa

~etvrtak21.januar2010.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,2738

97,2182

99,4542

94,9822

Australija

dolar

1

61,4789

62,7336

64,1765

61,2907

Kanada

dolar

1

64,7856

66,1078

67,6283

64,5873

Danska

kruna

1

12,8003

13,0615

13,3619

12,7611

Norve{ka

kruna

1

11,6962

11,9349

12,2094

11,6604

[vedska

kruna

1

9,4372

9,6298

9,8513

9,4083

[vajcarska

franak

1

64,6056

65,9241

67,4404

64,4078

V. Britanija

funta

1

109,334

111,566

114,132

109

SAD

dolar

1

67,1416

68,5118

70,0876

66,936

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 1. 2010. godine

„E~ka” dobila 25 miliona

Ribarsko gazdinstvo “E~ka” iz Lukinog Sela dobilo je na konkursu Sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo 25 miliona dinara za rekonstrukciju ribwaka u ^enti. Direktor “E~ke” Nenad Radulovi} rekao je da su ova sredstva veoma zna~ajna za rekonstrukciju ribwaka, budu}i da u proteklih {est godina gazdinstvo nije dobilo bilo kakvu pomo}. Posle dolaska kompanije “Mirotin” u ribwak, u januaru 2008. godine, preduze}e je samo krenulo u rekonstrukciju, sa investicijom vrednom oko 12 miliona evra.

Radulovi} je dodao da je proizvodwa od tada pove}ana sa 1.000, na 3.500 tona ribe, koliko je bilo lane, i izrazio nadu da }e se ribwak “E~ka” vratiti na evropsko tr`i{te, s obzirom na to da su stvoreni preduslovi.

bilni oblici rada koji mogu smawiri rad na crno, neke izmene vezane za utvr|ivawe reprezentativnosti sindikata, za za{titu materinstva , ali i jo{ pone{to {to je iskrslo kao po-

treba kroz dosada{wu primenu zakona.

Dakle, sada kada su u~estali protesti i kada se {trajkovi svode na samo jedan jedini zahtev, a to su ve}e plate, dr`avi vaqa da napravi radno zakonodstvo koje bi omogu}ilo da se zaustave oni koji to tra`e po inerciji i koji su u prilici da svojim protestima ili {trajkovima parali{u celu dr`avu. Zakonom o {trajku koji se najavquje treba razdvojiti {ta je protest a {ta {trajk mada je to i do sada bilo jasno . Isto tako i prema sada{wim propisima jasno je gde se i kako mo`e {trajkovati i protestvovati, kao i pod kojim uslovima se javna preduze}a mogu odlu~iti na takav korak. Sasvim je druga pri~a {to se postoje}i propisi ne po{tuju i {to dr`ava ni{ta nije u~inila da se radnici toga pridr`avaju. S druge strane, dr`ava ni{ta nije u~inila ni da se po{tuju radni~ka prava da bi imala prava da ih tera da oni jednostrano ispuwavaju pravila pona{awa .

Ako vlast misli da }e “uterivawem” radnika u red i zabranom {trajkova kada za to postoje opravdani zahtevi re{iti probleme koji ovih dana mu~e zaposlene te{ko se vara. Nema re{ewa dok se kroji radno zakonodavstvo sa ciqem da u}utka i suzi radni~ka prava a dozvoli poslodavcima da rade {ta ho}e.

Re{ewe je u tome da svi izvr{avaju svoje obaveze a u tome dr`ava mora da predwa~i jer u wu gledaju i radnici i poslodavci .

Na kraju krajeva od we i zavise Q. Male{evi}

centralnoj banci, time je u odre|enoj meri neodgovorna i nepotrebna diskusija o uvo|ewu evra u Srbiju, po{to se zna kako treba zvani~no uvesti evro kao zakonsko sredstvo pla}awa. Ube|en sam u to da mi to mo`emo i moramo da uradimo”, naveo je Jela{i}.

VESTI Srbija du`na 10 milijardi Javni dug Srbije na kraju protekle godine bio je 9,85 milijarde evra, {to je 31,3 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP).

Na kraju novembra 2009. godine javni dug bio je 9,67 milijardi evra, {to zna~i da je tokom decembra pove}an za oko 170 miliona evra.

Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju pro{le godine bile su 8,46 milijardi evra, pri ~emu je unutra{wi dug bio 4,05 milijardi, a spoqni 4,41 milijardi evra, objavqeno je na sajtu Ministarstva finansija. Ukupne indirektne obaveze Srbije na kraju 2009. godine bile su 1,39 milijardi evra.

Na kraju 2008. godine javni dug bio je 8,78 milijardi evra, {to je bilo 25,6 odsto BDP-a.

Sve firme na sajtu Na sajtu Agencije za privredne registere (APR) www.apr.gov.rs od ju~e je dostupna baza podataka o finansijskim izve{tajima pravnih lica i preduzetnika koja je preuzeta od Narodne bake Srbije, saop{tio je APR. U saop{tewu se navodi da je na taj na~in APR po~ela sa davawem podataka iz Registra finansijskih izve{taja i podataka o bonitetu. Korisnici te podatke mogu naru~iti elektronskim putem - preko internet strane Agencije www.apr.gov.rs, u delu Finansijski izve{taji i bonitet, ili dostavqawem pisanog zahteva Agenciji, li~no ili po{tom. Sve detaqne informacije o vrstama i naru~ivawu usluga, kao i o visini naknade za pru`awe tih usluga dostupne su na zvani~noj internet strani Agencije.

NOVA GODINA S RADNICIMA NA ULICAMA

Za pola meseca 30 {trajkova U Srbije se trenutno odvija 11 {trajkova, jedan je zavr{en, a tri su najavi, izjavio je ju~e predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}.

“Od po~etka godine bilo je 30 {trajkova, dok je u prethodnoj godini bilo ne{to vi{e od 100 {trajkova”, rekao je on i naveo da je re~ uglavnom o {trajkovima “u preduze}ima gde je privatizacija propala”.

Orbovi} je kazao da je sindikat u svim tim slu~ajevima reagovao na vreme, pregovorima sa poslovodstvom, obave{tavawem Agencije za privatizaciju i nadle`nog ministarstva, ali da su, zbog propisa, koji omogu}avaju da se ugovor raskine tek nakon 14 ili 15 meseci, mnoge firme uni{tene.

On smatra da “{trajkovi u Srbiji nemaju politi~ku pozadinu, ve} je u pitawu veliko nezadovoqstvo radnika koji su ostali bez posla” i nemaju mogu}nosti da na|u novo zaposlewe.

Govore}i o zahtevima radnika javnih preduze}a za pove}awe zarada, on je naveo da “sindikat podr`ava taj zahtev ukliko se radi o pove}awu iz dobiti firme”, ali smatra da je zahtev “neprihvatqiv” ako se pove}awe o~ekuje iz buxeta ili od poskupqewa cena usluga, poput struje.

Orbovi} je zamerio i Vladi Srbije, odnosno ministrima, “odsustvo jedinstvenog stava po pitawu zahteva radnika za pove}awe plata u javnom sektoru”.

Protest u Kur{umliji ocenio je ne kao {trajk radnika dve firme, ve} protest ~itavog grada u kome ne radi nijedna firma.

6

DRU[TVO

~etvrtak21.januar2010.

DNEVNIK

DOKUMENTARAC „MISIJA HALIJARD” O SPASAVAWU AMERI^KIH PILOTA U SRBIJI

Krili ih ~etnici, partizani i narod Istina o srpskom narodu koji je tokom Drugog svetskog rata spasao vi{e od 1.000 savezni~kih pilota i ~lanova posade, posebno Amerikanaca, tema je dokumentarnog filma „Misija Halijard“, kog prate i dve TV epizode koje }e biti emitovane u okviru vojnopoliti~kog serijala „Integracije“. Direktor produkcije Evro–atlanske incijative Danijel [unter ka`e da }e materijal, snimqen u Dejtonu na skupu Udru`ewa ameri~kih vetarana, po Srbiji, BiH i RS, biti emitovan i na nacionalnoj TV mre`i.

skom ratu. Snimawe u SAD finansijski je omogu}ila ameri~ka ambasada u Beogradu, a kori{}eni su i materijali iz Nacionalnog arhiva u Va{ingtonu sa kojih je skinuta oznaka poverqivo i dr`avna tajna. Film govori o akcijama spa{avawa pilota u kojima su u~estvovali i partizani i ~etnici, ali i srpski narod, skrivaju}i ih po svojim domovima - rekao je [uter.

Po re~ima rediteqa filma Zlatka Stoilovi}a, snimawu je prethodio istra`iva~ki rad du`i od godinu dana, jer je trebalo na}i i pre`ivele Srbe iz tog

Odnos Srbije i SAD uglavnom srda~an Upore|uju}i de{avawa koja obra|uje film i novije odnosa Srbije i SAD, posebno NATO agresiju, ameri~ki vojni ata{e obja{wava: Kroz „Misiju Halijard“ mo`e se sagledati prava priroda tih odnosa, dok je ono {to se de{avalo proteklih 15-20 godina otklon od te prave tradicije.

Na na{e pitawe da li je ovaj film ura|en namenski, a wegovo prikazivawe vezano za vreme kad se u Srbiji otvara pri~a „NATO da ili ne“, Kapelo ka`e da film jeste o pro{losti „ali je i most za budu}nost“.

- Ovo je prvi dugometra`ni dokumentarni film o u~e{}u srpskog naroda u spa{avawu savezni~kih avijati~ara u II svet-

perioda na teritoriji Srbije i BiH, ali i u Americi kojima su pru`ili pomo} i spasili ih od Nemaca i usta{a.

Zajedni~ki portret vazduhoplovaca i doma}ina

- Na desetine okupqenih veterana i wihovih porodica u Dejtonu su pri~ali potresne pri~e iz kojih se vidi da nikada nisu zaboravili gostoprimstvo srpskog naroda - rekao je rediteq.

Jedan od ameri~kih pilota koga je ekipa filma slu~ajno prona{la je Vilijem Mekgi, koji se u kolicima pojavio sa svojom mnogo~lanom porodicom. U filmu, Mekgi govori kako ga je u `bunu u Bosni prona{ao jedan de~ak od 10-11 godina u vojni~-

koj uniformi, na teritoriji koju su kontrolisali partizani.

Tada upoznaje porodicu Kali~anin kod koje je na{ao spas, a na rastanku je od glave ku}e dobio vredan {vajcarski sat sa posvetom. Kali~anin ga je mewao za wegov ameri~ki, plasti~ni.

Mekgi govori o svojim lutawima sa partizanima kroz Bosnu, susretu sa Titom u Jajcu dok je mar{al izlazio iz crne limuzine, ~etni~kom i usta{kom okru`ewu i delovima koje su oni kontrolisali. Ekipa i pored

MNOGI YABA @URILI DA PREDUHITRE NOVI ZAKON O SAOBRA]AJU

Voza~ki ispit po starom do aprila Iako su mnogi gra|ani krajem pro{le godine `urili da {to pre upi{u auto-{kolu i polo`e voza~ki, kako ih ne bi zahvatio program novog Zakona o bezbednosti saobra}aja koji je stupio na snagu 10. decembra, budu}i {oferi ne treba previ{e da brinu, jer se Pravilnik za polagawe ispita o~ekuje tek krajem marta. Posle }e mo}i jo{ tri meseca da se obu~avaju po starom zakonu, ali }e ispit polagati po novom, uz tri dodatna ~asa.

Polaznici auto-{kola upisivali su se gde god je bilo mesta, ne pitaju}i za cenu, ni adresu, pa da su pojedini instruktori ve} ispunili fond ~asova za celu prvu polovinu ove godine. Kandida-

tima je nastava zgusnuta, pa nemaju dovoqno vremena da “svare” gradivo, {to svako nije dobro.

Po{to nisu znali od kad }e va`iti pravilnik, instruktori su udovaqali zahtevu kandidata da se {to pre upi{u u auto-{kolu.

No, sasvim je izvesno, potvr|eno je u Ministarstvu za infrastrukturu, koje je zajedno s MUP-om predlaga~ zakona, da pravilnik ne}e biti donet jo{ bar dva meseca, do kad se pola`e po starom. Ali, kako obja{wava Demir Haxi} iz resornog ministarstva, onaj ko u me|uvremenu polo`i samo teoriju, mogu da godinu dana posle toga pola`e prakti~ni deo ispita, uz dodatna tri ~asa teorije i prakse.

Pregled veterana dva puta godi{we od 2011.

Damir Okanovi} iz Komiteta za bezbednost saobra}aj ka`e da ima razloga za odlagawe dono{ewa ovog pravilnika. Trebalo je ostaviti dovoqno vremena za kvalitetne pripreme sprovo|ewa novog sistema obuke budu}ih vo-

za~a, koji podrazumeva ve}u odgovornost i auto-{kola, i polaznika. Odredba po kojoj vlasnici automobila starijih od 15 godina, treba da ih dva puta godi{we voze na tehni~ki pregled, va`i}e od po~etka 2011.

R. Dautovi}

KUPAC ODUSTAO OD PRIVATIZOVANE RADIO KULE I ULO@ENIH PARA

Oko frekvencije jo{ }e se }erati Krajem decembra Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor o privatizaciji Informativno-propagadnog centra Kula u ~ijem sklopu su Radio i list „Kulska komuna“, koji je pre dve godine kupio Dragan Jovanovi}, novinar i vlasnik druge lokalne radio stanice Radio „Zenita“. On je postao vlasnik IPC plativ{i oko 55.000 eura, ali je ugovor raskinut jer nije ispunio obaveze. Akcijski fond je imenovao \or|a Bojani}a, novinara Radio Kule, za svog poverioca u tom preduze}u, ali kako ga jo{ uvek nije formalno postavila Skup{tine akcionara, nije `eleo da komentari{e trenutno stawe u IPC-u.

Jovanovi}, sad ve} biv{i vla-

Biv{i gazda Dragan Jovanovi}

snik, obja{wava da je raskid ugovora bio obostran jer on nije izmirio obaveze, ali ni o~ekivao da }e imati toliko problema s preduze}em koje je kupio.

- Istina je da postoji dug prema radnicima nastao u periodu od kad je IPC privatizovan, ali mnogi drugi raniji su do{li na naplatu tek kad sam preuzeo firmu. Javili su se i ozbiqni administrativni problemi, kao recimo ~iwenica da preduze}e nije nikad registrovano za radiodifuznu delatnost, iako decenijama ima svoju stanicu. To je jedna velika prepreka za funkcionisawe Radio Kule, na koju nas konstatno opomiwu. Zato sam odlu~io sam da se povu~em

iako sam uplatio dve rate od po 11.000 evra za kupovinu i oprostio dug ovom preduze}u, koje je li~no meni dugovalo oko dva miliona dinara jo{ od pre desetak godina - obja{wava Jovanovi}.

Desetak zaposlnih tvrde da plate nisu primili godinu dana, ali da zbog lo{e situacije u firmi jo{ ranije je trebalo poni{titi privatizaciju. Najspornije je kome }e sad pripasti lokalna radio frekvencija, koju je RRA izdala na ime „Radio Zenita“, ali kao ve}inskog vlasnika Radio Kule. Zaposleni ka`u da frekvencija mora ostati wima, dok je Jovanovi} najavquje da }e o tome odlu~iti RRA do kraja meseca.

N. Perkovi}

Gazde ne}e invalide Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe registrovano je tek ne{to vi{e od 22.000 osoba s invaliditetom, {to je izuzetno malo jer se procewuje da ih Srbiji `ivi oko 800.000. Najbrojniji su ratni vojni (4.202) i invalidi rada

(10.908), a dosta je i onih kojima sistem socijalne sigurnosti „ne priznaje“ invalidnost (2.148) i te{ko nalaze posao. Da ostvare svoja prava treba da im pomognu i odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu invalidnih osoba koje se odno-

se na procenu wihove radne sposobnosti. Invalidi se suo~avaju i s otporom poslodavaca, koje novi zakon, osim obaveza, i finansijski stimuli{e na to da zapo{qavaju ovu kategorije gra|ana.

U aktivnu politike zapo{qavawa su ukqu~ene 4.664 in-

validne osobe, a od jula do septembra posao su na{le 82. NSZ je osnovao i centar koji, po principu „sve na jednom mestu“, osposobqavawa invalide, obu~ava ih kako da na|u i zadr`e zaposlewe, napreduju ili promene struku.

Potpukovnik Yon Kapelo

velikog truda nije uspela da na|e porodicu Kali~anin.

Sli~na su svedo~ewa i ostalih ameri~kih vazduhoplovaca koji su u srpskom uto~i{tu izbegli Nemce i usta{e. Re|aju se imena Artura Xilijana, Boba Vilsona, se}awa na prvi susret sa rakijom, za koju su mislili da je voda, a onda „shvatili da je to ne{to kao ameri~ki brendi“.

Rediteq filma ka`e da sa veteranima nisu razgovarali o NATO agresiji, ve} samo o akcijama spa{avawa i wihovom `i-

votu u srpskim porodicama. Taj veteran je sam pokrenuo pri~u o bombardovawu NATO i dao svoju ocenu. Upitan da li je kasno da se ovakav dokumentarac o jednoj istorijskoj istini pojavi tek nakon 65 godina, ~ovek koji je najzaslu`niji za wegovu realizaciju u Americi, vojni ata{e ambasade SAD u Beogradu, potpukovnik Xon Kapelo konstatovao je: „Za nas nikada nije kasno“.

- Bilo bi boqe da je to ranije ispri~ano. Mnogi ameri~ki veterani su to poku{ali da urade, kao i wihova organizacija koju su osnovali pedesetih. Sve avijati~are je spasao Dra`a Mihailovi} sa svojim jedinicama. Od tada do danas oni sara|uju sa ameri~kim kongresom, kako bi odali priznawe Srbiji u spa{avawu ameri~kih i savezni~kih pilota - rekao je Kapelo i podsetio da je tada{wi ameri~ki predsednik Truman 1947. odlikovao najvi{em odli~jem, koji jedan stranac mo`e da dobije, komandanta ravnogorskog pokreta Mihailovi}a. Dokumentarac nosi naziv po ~etni~koj akciji „Misija Halijard“, tokom koje su spasli najve}i broj savezni~kih pilota, wih 532.

D. Milivojevi}

Irinej: Mo`da patrijarh i odbije tron Vladika ni{ki Irinej ocenio je da od novog poglavara, ~iji izbor po~iwe sutra na zasedawu Svetog arhijerejskog sabora, ma ko to bio, ne treba o~ekivati promene u `ivotu i na~inu delovawa SPC, jer ona ima „svoje kanone, na~in `ivota i delovawa, a novi patrijarh mora da prihvati postoje}e stawe, jer on je prvi ~lan Sabora, ali ne i nosilac vlasti. Ono {to mo`e i treba da donese jesu li~ni pe~at i li~na nota wegove kulture, snala`qivosti i retorike“, rekao je Preosve}eni, koji je i ~lan Sinoda.

No, episkop ne iskqu~uje ni mogu}nost da se izabrani arhijerej zahvali i odbije Bogom mu dat patrijar{ki tron, ali je uveren da „crkvu Hristovu vodi duh sveti i sve se u woj de{ava po promisli i voqi bo`joj“.

On tako|e veruje da }e ustoli~ewe episkopa beogradsko karlova~kog i patrijarha srpskog biti obavqeno ve} u nedequ, iako, po Ustavu SPC, izborni sabor mo`e da traje dan, pet, pa i du`e, sve dok poglavar ne bude ustoli~en.

Vojvodina osniva svoj eko zavod i fond Vlada Vojvodine osnovala je ju~e pokrajinski Zavod i Fond za za{titu prirode i `ivotne sredine. Pokrajinski sekretar za ekologiju dr Slobodan Puzovi} ka`e su dono{ewem Zakona o za{titi prirode, koji je izglasan maja pro{le godine, stvoreni uslovi za stvarawe tih institucija i obrazlo`io kako se „wihovim formirawem pono-

vo stvaraju uslovi da pokrajinski organa sagledaju stawe u za{tite, razvoja i o~uvawa prirodnih vrednosti, kao i da se preduzmu i finansiraju adkevatne mere“.

Ina~e, Pokrajinski zavod za za{titu prirode je postojao od 1966. ali je tokom porioda sveop{te centralizacije sprovedene u Srbiji ukinut 1992.

U Mitrovici ne zara|uju 750.000 dinara Rektor Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici dr Zdravko Vito{evi} tvrdi da mese~ne zarade wegovih zaposlenih ne prema{uju 230.000 dinara i demantovao pojedine listove, kako pojedini profesori zarade i po 750.000. „Primawa rektora ili dekana fakulteta ne smeju pre}i

140.000 dinara, a uz uve}awe koje mu dr`ava dodequje od 50 odsto, najve}a plata je do 230.000. Sve drugo bilo bi protivzakonito“.

Vito{evi} nagla{ava da redovni predava~i Ekonomskog, U~iteqskog i Pravnog fakulteta sa svim dodacima imaju mese~nu platu koja nije iznad 160.000 dinara.

Sti`u porodi~ne naknade Isplata decembarskog materijalnog obezbe|ewa porodica, te dodataka za pomo} i negu drugog lica, po~iwe danas i predvi|ena je za sve korisnike kojima se ove prinadle`nosti upla}uju na teku}e ra~une ili dostavom na ku}ne adrese.

Ministarstvo za rad i socijalnu politiku najavilo je za sutra i isplata osnovnih primawa vojnih invalida i korisnika porodi~ne invalidnine za decembar pro{le godine.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] IZA[AO U SUSRET PENZIONERIMA

NAKON JEDNODNEVNE PAUZE

Svim starima besplatne karte

Pro{la slava, nastavqa se protest

Negodovawa penzionera povodom odluke gradskog prevoznika, donete na preporuku gradona~elnika Igora Pavli~i}a, da se pravo na povla{}eni prevoz u gradskom i priogradskom saobra}aju ove godine odobri samo penzionerima starijim od 65 godina, pod uslovom da primaju penziju mawu od prose~ne na podru~ju grada, su uspela.

Nakon prekju~era{weg zahteva Saveza penzionera Vojvodine upu}enog gradona~el-

Radnici javno-komunalnih preduze}a nastavi}e danas i sutra protest i u 15 ~asova okupi}e se ispred Gradske ku}e, kako bi izrazili svoje nezadovoqstvo zbog odluke grada o smawewu zarada. Taj vid protesta je ju~e izostao zbog crkvenog praznika Svetog Jovana.

Predsednik Sindikata u stambeno komunalnoj delatnosti Novog Sada Zoran Radosavqevi} ka`e da o~ekuje

niku da preispita tu odluku, iz wegovog kabineta je saop{teno da }e on iza}i u susret najstarijim sugra|anima.

U saop{tewu se navodi da }e Pavli~i} preporu~iti JGSP-u da stavi van snage svoju prethodnu odluku i donese novu na osnovu koje bi se odobrila izrada besplatnih markica za 2010. godinu Novosa|anima starijim od 65 godina, ne uslovqavaju}i to pravo visinom prose~ne penzije.

Z. Ml.

Novosadska ~etvrtak21.januar2010.

Park vi{e nije bauk

V

~e ovaj kvart jesu lepe, mirne i tihe ali su no}u izazivale, onako utonule u mrkli mrak, neprijatne asocijacije na tinejyerske „klasike“ iz filmskog serijala o Ulici brestova, a nakon prvog sumraka naro~ito nije bilo preporu~qivo zalaziti u park kod @elezni~ke stanice...

Ako ni{ta drugo, sada bar no}no istr~avawe ku}nog qubimaca vi{e ne}e biti jezovito iskustvo za `iteqe Bloka. Jeste mala pobeda, ali je znakovita; iako su ovla{}ewa mesne zajednice mala, pokazalo se da je ipak mogu}e artikulisati potrebe kom{iluka i sprovesti ih kroz mre`u gradskih institucija.

I. S.

U OBJEKTIMA „UNIVEREKSPORTA”

Potpisima protiv raka Centar za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravqa „Novi Sad“ pokre}e javnu kampawu prikupqawa potpisa podr{ke inicijativi Evropske asocijacije za borbu protiv grli}a materice, pod nazivom „Sve za wu“.

Na ovaj na~in apeluje se da se u {to vi{e zemaqa pokrenu konkretne preventivne mere protiv ove vrste raka.

Prikupqawe potpisa bi}e odr`ano od 10 do 12 ~asova danas i 25. januara, te sutra od 18 do 20 ~asova, u ~etiri marketa „Univereksporta“ - „Alba“, „021“ i objektima u ulicama Narodnog fronta i Cara Du{ana. Ovoj kampawi pridru`ili su se i Institut za javno zdravqe Vojvodine, Omladinski centar i Sredwa medicinska {kola „7. april“.

N. V.

V REMEPLOV

Koncertom pomogli jug Italije Ugarski Crveni krst je 21. januara 1909. u najve}em novosadskom hotelu priredio dobrotvorni koncert, veoma uspeo u umetni~kom, a jo{ vi{e u finansijskom pogledu. Te godine su u mnogim gradovima Evrope odr`avane razne priredbe u korist postradalih u velikom zemqotresu na jugu Italije, kada je poginulo vi{e od trideset hiqada qudi, a dva puta vi{e povre|eno. Na novosadskom koncertu nastupilo je vi{e velikih umetnika iz Austrougarske, a me|u wima i mlada Novosa|anka, violinistkiwa Vera, k}i lekara Aleksandra Kode, koja je studi-

mirno re{avawe spora sa komunalcima Milan \uki} ka`e da o~ekuje da se pregovori nastave danas i da }e Grad iza}i s novim modelom predloga, pomo}u koga bi trebalo da se prevazi|e nastali problem. Podse}amo, Sindikat tra`i da se plate vrate na lawski nivo, dok gradski oci istrajavaju u stavu da se li~ni dohoci smawe za deset odsto zbog krize.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

est da je tokom akcije „Ugasimo mrak za bezbedniji kvart“ savet Mesne zajednice „Omladinski pokret“ izdejstvovao da se u Bloku kod @elezni~ke stanice sredi javna rasveta, nije preterano odjeknula u novosadskoj javnosti, ~ija je pa`wa ovih dana prikovana za {trajk komunalaca. Me|utim, rezultat ove inicijtive direktno se ti~e svakodnevnog, ili boqe re~eno „svakono}nog“ `ivota petnaestak hiqada stanovnika, koliko po okvirnoj proceni ima ova mesna zajednica sme{tena izme|u Bulevara Oslobo|ewa i Ja{e Tomi}a i Rumena~ke i Ulice Kraqa Petra. Naime, ulice u drvoredima kojima se isti-

da se danas u centru grada okupi preko 2.000 komunalaca i da je mogu}e da se od nedeqe protest preseli ispred Skup{tine grada; ukoliko u me|uvremenu ne do|e do dogovora.

On je dodao i da se radnici u komunalnim preduze}ima trude da gra|ani Novog Sada budu {to mawe optere}eni i o{te}eni wihovim {trajkom. [ef pregovara~kog tima Grada za

rala na Konzervatorijumu u Budimpe{ti. Ulaznice za koncert su bile basnoslovno skupe, pa su u publici bili najbogatiji gra|ani. Me|u wima su

NASTAVQA SE [TRAJK KOMUNALACA

Ritam autobusa enigma?

Radnici javnih i javno komunalnih preduze}a i danas nastavqaju sa {trajkom uz propisani zakonski minimum rada a sugra|ane najvi{e zanima kako }e se u narednim danima to odraziti na funkcionisawe grada, sa akcentom na gradski prevoz i odno{ewe sme}a. U JGSP „Novi Sad“ deo radnika je u {trajku, ta~nije ~lanovi sindikata „Novi Sad 1911“, dok ostali zaposleni koji se nalaze u Samostalnom sindikatu i Sindikatu „Nezavisnost“ podr-

Neki rade punom parom Direktor preduze}a „Poslovni prostor“ Marko Cvijan kratko je, pre neki dan, rekao za “Dnevnik” da radnici u ovom preduze}u ne {trajkuju.

U “Vodovodu i kanalizaciji” su rekli da im je minimum rada isti kao i maksimum i da ne mogu dopustiti da gra|ani ostanu bez vode, niti da se ne popravqaju havarije. Tako da oko 650 zaposlenih i sindikati podr`avaju {trajk, ali je mali procenat onih koji u wemu u~estvuju.

Od 312 zaposlenih u “Toplani” u utorak su svi bili na poslu, dok je wih 227 potrebno za nesmetan rad daqinskog sistema grejawa. Prvog dana {trajka wih tridesetak se pridru`ilo protestu, a u preduze}u ka`u da Novosa|ani ne treba da se brinu za tople stanove. U Zavodu za izgradwu grada ka`u da rade redovno i da samo {trajkuje nekoliko radnika.

Republi~ki sindikat uz komunalce Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije podr`ava {trajk rad-

bili i partrijarh srpski Lukijan Bogdanovi} i vladike iz Novog Sada i Temi{vara, {to su sve novine u dr`avi posebno zabele`ile.

N. C.

`avaju zahteve kolega, ali nisu zvani~no stupili u {trajk.

Zbog toga se ne o~ekuju neke drasti~nije izmene u redovima vo`we, a u pomenutom preduze}u su dodali da }e od danas koristiti sve raspolo`ive resurse kako bi se saobra}aj u gradu odvijao uobi~ajeno, i kako sugra|ani ne bi trpeli. Kako smo saznali, mawih redukcija u toku dana }e biti ali to se ne}e odraziti na kompletno funkcionisawe prevoza u gradu. Me|utim, po informacijama iz Sindikata stambeno komunalnih delatnosti Novog Sada danas }e biti 150 autobuskih polazaka mawe, {to zna~i jedan mawe na svakoj liniji. [ta je od pomenutog ta~no i kako }e to izgledati u praksi, vide}emo danas.

U „^isto}i“ ka`u da je propisani minimum procesa rada i daqe na snazi, a imaju}i u vidu da je {trajk u{ao u ~etvrti dan i da su kontejneri u pojedinim delovima grada prepuni, radnici su ih ju~e ispraznili i pokupili sme}e oko wih. Me|utim, kako

nika u novosadskim javno komunalnim preduze}ima jer su, kako ka`u, wihovi opravdani zahtevi upu}eni osniva~u, Gradu.

Oni podr`avaju uspostavqawe socijalnog dijaloga i napomiwu da je otkazivawe kolektivnog ugovora prouzrokovalo opravdane proteste svih zaposlenih.

Oni dodaju da je neprihvatqivo, nezakonito i neustavno smawivawe li~nih primawa za deset procenata. Po wihovim re~ima, Vlada Srbije je nekima odobrila pove}awa plata pa zato, po wima, ne sme biti dvostrukih ar{ina.

B. M.

U JGSP-u ka`u da }e danas koristiti sve raspolo`ive resurse kako bi se prevoz odvijao uobi~ajeno.

Iz Sindikata stambeno komunalnih delatnosti poru~uju da }e biti 150 autobuskih polazaka mawe ka`u u ovom preduze}u, smaweni broj radnika onemogu}ava da se svo sme}e iz grada i prigradskih naseqa odnese.

Oni dodaju da }e radnici „^isto}e“ pokazati odgovornost prema poslu i da ne}e dozvoliti da nakupqeno sme}e ugrozi zdravqe gra|ana, naro~ito u situaciji epidemije gripa. Kontejneri koji pripadaju institucijama, ustanovama, preduze}ima, {kolama i vrti}ima redovno se prazne a tako }e biti za sve vreme trajawa {trajka. Kante za otpad su ju~e ispra`wene u svim delovima grada, prema redovnom planu, a sakupqawe sme}a i pra`wewe korpi za otpatke obavqa}e se smaweno, ali }e se nastojati da

sve korpe u gradu koje su prepune sme}em budu ispra`wene.

I u „Gradskom zelenilu“ traje {trajk, ali se na terenu svakodnevno nalazi 325 od 387 radnika, i kako ka`u u pomenutom preduze}u, minimum rada je po{tovan. Wihova zimska slu`ba je u pripravnosti, a u ponedeqak su dva puta izlazili na teren. Klizali{te na [trandu radi redovno kao i rasadnik na Futo{kom putu. Otvorene su i cve}are „Cvet“ i „Narcis“. Kako ka`u u „Parking servisu“ i wihovi radnici su se prikqu~ili {trajku ali je ispo{tovan minimum rada tako da se to ne odra`ava na wihov posao.

B. Markovi}

SNS: Javni interes podre|en strana~kom [trajk zaposlenih u javnim komunalnim preduze}ima posledica je licemerja aktuelnih gradskih vlasti koje su na po~etku mandata ukazivale da su ta preduze}a „pretrpana“ zaposlenima, ali su ipak zaposlile stotine novih radnika po partijskoj liniji, rekao je na ju~era{woj konferenciji za medije poverenik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Zoran Milo{evi}. On je ocenio da je dosada{wa nebriga vlasti za pora`avaju}e stawe u gradskim javnim preduze}ima dokaz da je javni interes i dobrobit gra|ana Novog Sada u potpunosti podre|en strana~kim interesima ~lanica vladaju}e koalicije.

- Partijsko kadrovawe kojim su na rukovode}a mesta do{li

profesionalno nekompetentni ali politi~ki podobni qudi dovelo je do toga da javna preduze}a vi{e nisu konkurentna ~ak ni u svojoj osnovnoj delatnosti - kazao je Milo{evi} navode}i da gradska javna komunalna preduze}a tokom pro{le godine na velikim radovima u Novom Sadu uglavnom nisu u~estvovala ~ak ni kao podizvo|a~i.

Gradski odbor SNS-a se nije decidno izjasnio o {trajku novosadskih komunalaca, ali je poverenik Zoran Milo{evi} kazao kako ta stranka podr`ava ozbiqan dijalog koji bi doveo do sre|ivawa stawa u javnim preduze}ima, {to podrazumeva da sa rukovode}ih mesta moraju oti}i nekompetentni qudi.

I. S.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak21.januar2010.

c m y

8

DNEVNIK

U „RADOSNOM DETIWSTVU” PO^IWU DA BELE@E DOLAZAK DECE

Upisali se, pa vrti} zaboravili Foto: F. Baki}

U ULICI @ARKA VASIQEVI]A

Izgorela kuhiwa U po`aru koji je izbio ju~e oko 15.30 sati u stanu u Ulici @arka Vasiqevi}a 2, kod Ribqe pijace, nije bilo povre|enih ali izgorele su stvari u kuhiwi, a ostale prostorije ispunio je dim. Kako smo nezvani~no saznali, u trosobnom stanu u prizemqu nije bilo nikog kada je planula vatra, a vlasnici su se u to vreme nalazili na slavi van Novog Sada.

Na intervenciju je iza{lo osam vatrogasaca u tri kamiona, koji su brzo lokalizovali po`ar. Mogu}e je da je vatru izazvao neki od kuhiwskih aparata ali, kako je za “Dnevnik” kazao komandir odeqewa u novosadskoj Vatrogasnoj brigadi Svetozar Gaji}, zvani~an uzrok po`ara }e utvrditi istraga.

M. V.

NOVOSADSKI KATASTAR I DAQE [TRAJKUJE

Rasplet na Vladi Srbije?

U novosadskom Katastru i daqe traje {trajk, na snazi je minimum procesa rada i obra|uju se samo najhitniji slu~ajevi, a sve zbog najave otpu{tawa oko 600 zaposlenih iz pomenute slu`be u celoj Srbiji. Predsednik sindikata Slu`be za katastar nepokretnosti u Novom Sadu Dragan \eri} ka`e da je wihov pregovara~ki tim u utorak bio u Beogradu, gde se sastao sa ministrom `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliverom Duli}em i wegovim po-

mo}nicima. Tom prilikom im je obe}ano da }e oni dati sve od sebe da se na dana{woj sednici Vlade Srbije potpi{e protokol radi re{avawa pomenutog problema i napravi novi pravilnik o sistematizaciji radnih mesta uz u~e{}e sindikata. \eri} je dodao i da je za sutra zakazan sastanak {trajka~kog odbora u Beogradu, kako bi se videlo da li je na Vladi postignut dogovor i {ta vaqa ~initi ukoliko se to ne desi.

B. M.

„Toplana” o~itava Radnici JKP “Novosadska toplana” od danas }e o~itavati stawa na toplotnim brojilima i vodomerima za toplu potro{nu vodu, za januar teku}e godine, saop{teno je iz ovog gradskog preduze}a. Uz to se mole potro{a~i, a posebno stanari u ku}ama, da ovla{}enim licima omogu}e pristup mernim instrumentima u podstanici.

S. T.

DANAS U AMERI^KOM KUTKU

Hilari Klinton u`ivo iz Va{ingtona Novosadski Ameri~ki kutak poziva sve zainteresovane da danas u 15.30 ~asova prisustvuju direktnom veb prenosu i panel diskusiji na temu “Internet sloboda”, na kojoj }e dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton predstaviti osnovno politi~ko gledi{te Amerike po pitawu internet sloboda u va{ingtonskom muzeju “Newseum”.

Kako je saop{teno, govor }e poslu`iti da se naglasi neophodnost i va`nost promocije i o~uvawa osnovnih vrednosti, kao {to su sloboda izra`avawa i okupqawa u svetu u kome se ta prava sve vi{e primewuju onlajn. Kako poru~uju iz Ameri~kog kutka, oni koji budu prisu-

stvovali prenosu bi}e u prilici da postavite pitawe u~esnicima panel diskusije. Vi{e informacija mo`e se dobiti na broju telefona 4722- 840, a Ameri~ki kutak se nalazi u Ulici Petra Drap{ina 3.

N. V.

Sve se u~estalije doga|a da decu upisanu u vrti}e Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” prili~an broj roditeqa uop{te ne dovodi u obdani{te, ve} mesta ~uvaju za kasnije. Zato je na kolegijumu „Radosnog detiwstva“ doneta odluka da se do aprila vodi evidencija dolaska dece. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} rekao je za „Dnevnik“ da }e to uraditi po uzoru na Beograd, jer ima dosta dece

laze nego {to izostaju, ili na vanredne situacije kao {to je grip, kada roditeqi zbog straha ne {aqu mali{ane. @elimo da spre~imo sada{wu pojavu kada mnogi roditeqi upi{u decu u vrti} i ~uvaju mesto pla}aju}i ga a pri tom se dete ni jednom za godinu dana nije pojavilo u grupici. Vaspita~ice pomenutu decu imaju na spisku, ali uop{te ne znaju kako izgledaju, niti znaju roditeqe. To nije po{teno prema

Prili~an broj roditeqa uop{te ne dovodi decu u obdani{te, ve} mesta ~uvaju za kasnije.

S druge strane, postoji prili~no duga lista ~ekawa za upis koja ne dolaze u vrti}e, a sa druge strane postoji lista ~ekawa za upis. Zato }e u aprilu, kada bude upis dece, roditeqi najverovatnije potpisivati potpuno nove ugovore sa ovom ustanovom. U tim ugovorima }e jedna od stavki biti i ta da }e jedino lekarsko uverewe, ili godi{wi odmor roditeqa mo}i da opravda izostanak.

- Ovo se, naravno, ne odnosi na da decu koja ipak ~e{}e do-

Fini{ira se javni toalet Radovi na rekonstrukciji, pro{irewu i dogradwi javnog toaleta u Ulici kraqa Aleksandra su u fini{u. U toku su radovi na postavqawu unutra{we instalacije za vodovod i kanalizaciju, dok je uvo|ewe grejawa ve} ura|eno.

Uporedo sa tim radnici “Stana”, preduze}a koje je izvo|a~ radova radova montiraju vodokotli}e a ubrzo }e pristupiti i lepqewu kerami~kih plo~ica.

Prostor budu}eg toaleta bi}e ve}i, primereniji i udobniji a wega }e mo}i da koriste i majke sa decom i osobe sa posebnim potrebama {to do sada nije bio slu~aj, ka`u u ZIG-u. Vrednost ove investicije je oko 12 miliona dinara.

B. P. P.

onim roditeqima ~ija su deca odbijena a vrti} im je preko neophodan – ka`e Samarxi}.

Na pitawe da li su grupe u vrti}ima prekora~ile propisane normative zbog prekobrojnog upisivawa dece, kako bi se {to vi{e smawile liste ~ekawa, Samarxi} je objasnio da je Ministarstvo prosvete i obrazovawa propisalo koliko dece mo`e da bude u grupicama, ali da uporedo sa tim postoji i

gradska odluka stara deset godina koja ka`e da u grupama mo`e da bude i 20 odsto vi{e mali{ana od normativa.

-U na{oj ustanovi kada se ovo sabere imamo 11 odsto grupa sa brojem dece koji je vi{i od normativa. Me|utim ako se u obzir uzme da je preko cele godine u svim vrti}ima dolaznost 70 odsto, to i nije neki problem, jer ne dolaze sva deca. Primera radi ima grupa u kojima je upisano tridesetoro dece, a preko godine konstantno dolazi ih izme|u

^ITAOCI PI[U SMS

20 i 24 – poja{wava na{ sagovornik.

Po Samarxi}evim re~ima nedopustivo velikih grupa u vrti}ima “Radosnog detiwstva” nema.

Grupe se formiraju u zavisnosti od uzrasta dece i veli~ine sobe u kojoj borave i u wima je od 18 do 30 mali{ana. Po zakonskom normativu u grupama u vrti}ima trebalo bi da bude oko 26 dece a u jaslenim oko 18 mali{ana. Sa 20 odsto vi{e upisa koje gradska odluka dopu{ta, grupa starijeg uzrasta podnosi do 30 dece.

A. Vidanovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Kontejneri miri{u na komunalni {trajk GSP ukida besplatne karte penzionerima sa penzijama ve}im od proseka a daje odbornicama besplatne. Pa namera je bila da penzioneri lak{e koriste prevoz, a ne da ~ekaju da kupe kartu i tako ometaju ulaz u bus. Ako ste ve} morali da poslu{ate gradona~elnika, bar ste trebali pomeriti granicu na 70 godina, pa svima dati besplatne. Pozdrav.

064/1901... *** Gospodo iz EPS-a, sramota je da tra`ite poskupqewe struje da bi vam se pove}ale plate, pa usput jo{ i {trajkujete. Zaboravili ste da struju pla}aju oni koji primaju minimalce i penzioneri kojima su penzije zamrznute. Va{ prosek je oko 50.000. Sram vas bilo.

063/7460... *** Gospodine Pavli~i}u, molim vas da sve te komunalce nezadovoqne platom otpustite pa neka idu u nadnicu. Nau~ili ih radikali na plate ve}e nego u zdravstvu i obrazovawu. Ima qudi `eqnih rada ali nisu bili radikali, pa ni blizu posla nisu mogli. Gospodine Pavli~i}u, to ste prvo trebali

da uradite - da “komunalce” o~istite.

064/0253... *** Koliko sme}a po gradu! Kakva sramota za Novi Sad. Ukoliko zaposleni u JKP nisu zadovoqni

{weg odmora, a za radno vreme niko ni ne pita...

064/1701... *** Da li mi gra|ani treba da pla}amo kamate zato {to DP Novi

li~nim dohotcima, neka daju otkaz i tra`e posao u privatnom sektoru! Rado }emo mi na wihova radna mesta i radi}emo za tako “male” plate. Niko ne ka`e da je ta plata dovoqna za `ivot ali mnogi od nas rade za minimalac, bez godi-

Sad-Gas nije dostavio ra~une za gas do 15. u mesecu? Mi nismo krivi {to oni {aqu ra~une preko neke brze po{te Siti mejla. E ba{ je brza, svaka ~ast kada im u gradu treba 10 dana da uru~e. Novosa|anka.

064/6976...

c m y

DNEVNIK

GERONTOLO[KI CENTAR PLANIRA ZGRADU U FUTOGU

Dementnima novo okriqe

Gerontolo{ki centar „Novi Sad“ ove godine planira ru{ewe stare zgrade u Futogu i izgradwu potpuno nove, u kojoj }e biti sme{tene dementne osobe, saznaje „Dnevnik“. Pomo}nica direktora u toj ustanovi Slavica Popovi} ka`e da je ova zgrada u sklopu doma za stare u Futogu i nalazi se u dvori{tu.

O~ekuju da }e gradwa, ako sve bude i{lo po planu, biti zavr{ena do kraja godine, a nakon toga sledi kupovina name{taja i opremawe objekta. Ve} je pribavqena projektna dokumentacija i tender je raspisan.

- Na mestu stare sagradi}emo novu zgradu, ali ne}e biti {irewa kapaciteta. I daqe }e mo}i da se primi oko 25 osoba, a tu }e biti sme{teni senilni, oni koji zaboravqaju da li su jeli, popili lek ili vi{e ne prepo-

znaju najbli`e. Zna~i nije re~ o du{evnim bolesnicima – ka`e Popovi}eva U Futogu traje i sanacija starog doma za stare i penzionere kako bi korisnici imali boqe uslove za `ivot. Ove godine }e se ulagati i u domove na Limanu i Novom nasequ, a renovira}e se kupatila i mewa}e roletne.... Govore}i o dnevnom Centru za besku}nike, na{a sagovornica ka`e da po tom pitawu ove godine ni{ta ne}e biti ura|eno, jer nema mogu}nosti.

- Dnevno kroz Centar za besku}nike pro|e 18 do 20 qudi.

Oni se tamo kupaju, {i{aju, dobiju topli obrok a ako im je iscepana garderoba dobiju polovnu. Problem je {to uvek kuburimo sa ~arapama, dowim ve{om i cipelama – obja{wava Popovi}eva.

Q. Nato{evi}

U SUBOTU U ORGANIZACIJI MEMORIJALNOG DRU[TVA „RACIJA 1942”

Na [trandu komemoracija `rtvama Memorijalno dru{tvo „Racija 1942“ u subotu 23. januara u 16 ~asova na [trandu odr`a}e komemorativni skup `rtvama Novosadske racije. Ovo dru{tvo podse}a da je tokom zloglasne racije u januaru 1942. godine na omiqenom kupali{tu Novosa|ana bilo masovno strati{te, ali da na toj lokaciji jo{ nije postavqeno adekvatno spomen - obele`je.

I. S.

NOVOSADSKA HRONIKA

Kwiga o usta{kim zlo~inima

Se}awe na tragediju izazvanu fa{izmom Komemoracija povodom 68. godi{wice novosadske racije, odr`a}e se danas u 13.30 sati ispred spomenika “Porodica” na Keju `rtava racije. Pored polagawa venaca na spomenik, u Dunav }e, kao i prethodnih godina, biti spu{ten venac sa broda Re~ne ratne flotile Vojske Srbije. Skupu }e prisustvovati predstavnici verskih zajednica, Grada i Pokrajine a vence }e polo`iti i predstavnici brojnih organizacija.

U ime Skup{tine Vojvodine vence }e polo`iti potpredsednici Martin Zloh i Sini{a Lazi}, a predsednik pokrajinskog parlamenta [andor Egere{i ju~e je u saop{tewu, po{to je spre~en da prisustvuje komemoraciji, naveo da }e racija zauvek slu`iti kao tragi~ni i neizbrisivi podsetnik na strahote fa{izma.

- Novosadska racija iz 1942. godine nikada ne sme da se zaboravi i zauvek treba da nam slu`i kao opomena na to do kakve tragedije dovode mr`wa, netrpeqivost i ideologije kakav je fa{izam. Zbog toga sam uveren da svi gra|ani AP Vojvodine du-

boko veruju u to da su promocija tolerancije, me|usobnog uva`avawa i po{tovawa, jedini put kojim `elimo da idemo – saop{tio je Egere{i.

Predsednik pokrajinske Skup{tine naglasio je da su 68.

Izdava~ka ku}a „Prometej“ i Malo istorijsko dru{tvo u Novom Sadu povodom obele`avawa 68. godi{wice racije, sutra u 12 ~asova u galeriji „Prometej“ organizuju promociju kwige „Akcija Viktora Tomi}a i po-

Omladina gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine polo`i}e danas u 14 ~asova vence na spomenik “Porodica” na Keju `rtava racije. Predstavnici G17 plus u~ini}e to u 12 ~asova. kretni preki sud u Sremu 1942. godine“, koju je priredio dr Drago Wegovan.

Kwiga se bavi zlo~inima koje je u Sremu tokom 1942. godine po~inio usta{ki pokretni preki sud. Tada je ubijeno oko {est hiqada qudi, me|u kojima i slikar Sava [umanovi}.

I. S.

9

DANAS KOMEMORACIJA POVODOM GODI[WICE NOVOSADSKE RACIJE

Stranke pola`u vence VESTI

~etvrtak21.januar2010.

Bez saobra}aja na keju Saobra}aj na Keju `rtava racije danas }e biti privremeno obustavqen od 12.45 do 15 ~asova, zbog obele`avawa godi{wice Novosadske racije. Bi}e zatvoren deo Keja od Trga neznanog junaka do Radni~ke ulice i deo Ulice Maksima Gorkog od Ulice Sowe Marinkovi} do Keja. Okupqawe gra|ana koji }e odati po~ast `rtvama predvi|eno je za 13.30 ~asova.

godina nakon racije Novi Sad i Vojvodina primer skladnog su`ivota, tolerancije i promocije evropskih vrednosti, a da o~uvawe tih vrednosti predstavqa dokaz da `rtve iz 1942. godine nisu uzalud izgubile `ivote i da je se}awe na wih duboko ukoreweno u na{e pam}ewe.

Novosadska racija koja je po~ela u {est sati 21. januara 1942. godine, bila je samo deo pogroma stanovni{tva u [ajka{koj i ju`noj Ba~koj. U naredna tri dana ubijeno je, po podacima iz „Enciklopedije Novog Sada“, najmawe 1.300 qudi, najvi{e Jevreja, Srba, zatim i Ma|ara, Rusa, Slovaka, Hrvata, Nemaca, Rusina, Slovenaca i Muslimana. Novosa|ani su ubijani u Mileti}evoj ulici, Rumena~koj, Antona ^ehova, Dunavskoj, na

Trifkovi}evom trgu, u kasarni Vojvode Bojovi}a, na Uspenskom grobqu, na igrali{tu NAK-a.

Najvi{e je gra|ana stradalo na [trandu, gde su ubijani i bacani pod led.

Iako su neki od krivaca ka`weni za ovaj zlo~in, mnogi su izbegli da ogovaraju za svoje postupke. Ipak, po~asni gra|anin Novog Sada direktor jerusalimske kancelarije Centra “Simon Vizental” dr Efraim Zurof 2006. godine u Budimpe{ti je prona{ao [andora Kepira, kojeg je ranije ma|arski sud osudio za u~etvovawe u raciji, ali je nakon nema~ke okupacije Ma|arske on rehabilitovan. Zurof je nedavno u Novom Sadu najavio da bi su|ewe optu`enom Kepiru trebalo uskoro da po~ne u Budimpe{ti.

S. Krsti}

~etvrtak21.januar2010.

VOJVODINA

c m y

10

ZREWANIN PRVI U VOJVODINI OBUKAO KOMUNALNE POLICAJCE

Pre uniforme obuka i ispit VELIKI SKUP SRBA S OBALA NERE

Na dve obale, a na istoj strani BELA CRKVA: Za krst ~asni u ledenu i nabujalu Neru kod Bele Crkve i ove godine sko~ili su momci iz Kluba za podvodne aktivnosti. Petorica mladi}a bila su pra}ena budnim okom dvojice ronilaca, a postovqen je i konopac preko reke zbog wihove sigurnosti. Ipak, i pored izuzetno te{koh uslova hrabro su plivali, a najbr`i i najspretniji bio je Dejan [ikari} i wemu je pripala ~ast da krst preda rumunskoj strani, vladiki temi{varskom Lukijanu. Okupqenom narodu sa obe strane reke srpske i rumunske, obratio

se osve{tavaju}i vodu reke Nere na Bogojavqewe vladika banatski Nikanor, kao i predsednik Saveza Srba u Rumuniji Svetozar Gvozdenovi}. Konzul Republike Srbije u Temi{varu Dragomir Radenkovi} pozdravio je sve pristutne u ime Generalnog konzulata Republike Srbije.

U ime me{tana sa belocrkvanske strane sve{tenstvo, goste i narod pozdravili su predsednik saveta mesne zajednice Vra~ev Gaj Steva Belodedi} i potpredsednik op{tine Roga~ Bogdan.

M. Vitomirov

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Milena Petrovi}, Vesna Pilipovi}, Sanela Markovi}, Dragana Kamberi, Mirjana Svetozarevi}, Marijana Nikoli} i Jelena Duki} iz Novog Sada, Tijana Novi~i} iz Crvenke, Zorica Vujkovi} iz Zmajeva i Sla|ana Pribi} iz Budisave, DE^AKE: Danijela Kuzmanovi}, Zorica Dimitrijev, Dejana Doro{ki, Marija Vuji~i}, Zagorka [ajn, Sawa Dudan i Helena Petrovi} iz Novog Sada, Dragana Kisel~i} iz Temerina, Irina Damjanovi} iz Plati~eva i Slobodanka Brzak iz [ajka{a.

ZREWANIN: Zrewanin je prvi grad u Vojvodini koji je dobio saglasnost na Predlog odluke o uniformi, vozilima, plovilima i opremi ovda{we komunalne policije. Saglasnost je gradona~elniku Mileti Mihajlovu ju~e uru~io dr`avni sekretar Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Du{ko Radakovi}.

- Ovo je po~etak primene Zakona o komunalnoj policiji.

Uskoro bi trebalo da po~ne

svoju du`nost obavqati u samom gradu, ali i okolnim selima.

- Preporuka je da to budu mla|i momci i devojke. Konkurs }e raspisati grad Zrewanin, a na{e ministarstvo ima

efikasna jer nije imala vaqane mehanizme kada je re~ o sankcionisawu prekr{aja. Komunalna policija, s druge strane, mo}i }e da legitimi{e gra|ane, napi{e im mandatnu kaznu ili da, u krajwem slu~aju,

Plavci u crnim ~izmama

O za{titi biqa BE^EJ: Resor poqoprivrede pri Op{tinskom ve}u Be~eju organizuje sutra obuku za poqoprivrednike, ~ija }e tematika biti za{tita biqa. Pored teoretskog dela, koji }e u ime Poqoprivredne stru~ne slu`be iz Vrbasa odr`ati Katarina Radoni}, u okviru obuke }e se sprovesti i prakti~an deo rada s prskalicama koje se koriste u primeni za{tite biqa.

- Skup je zakazan za 10 sati i namewen je svim poqoprivrednicima koji `ele da se edukuju.

Obuka je zakazana u velikoj Sali Gradske ku}e, jer verujemo da }e se znatan broj ratara odazvati na{em pozivu. Svi polaznici koji uspe{no savladaju obuku, dobi}e sertifikat priznat u evropskim okvirima - rekao je ~lan Op{tinskog ve}a Be~ej zadu`en za poqoprivredu Andra{ Boja.

V. J.

„Stripolis” za pohvalu

Prvi put je ju~e javno predstavqen izgled uniformi koje }e nositi komunalni policajci. Odelo }e biti plave, a ko{uqa bele boje. ^izme, rukavice i kai{ su crni. Na slu`benoj {apki nalazi}e se oznaka grada. obuka za pripadnike te slu`be, koja }e trajati 3,5 meseca. Za to vreme bi}e odr`ano 400 ~asova, polovinom }e biti obuhva}ena teorija, a drugom polovinom prakti~na obuka. Nakon toga kandidati }e polagati ispit. O~ekujemo da se u narednih nekoliko meseci zavr{i ovaj proces – rekao je Radakovi}.

Zakonom je precizirano da na 5.000 gra|ana svaki grad ili op{tina dobiju po jednog komunalnog policajca. Po tom kriterijumu, kako je ju~e istakla na~elnica Gradske uprave Aleksandra Odavi}-Mak, Zrewanin }e imati 26 pripadnika komunalne policije koji }e

DNEVNIK

obavezu da objavi kada }e po~eti obuka. Na osnovu konkursa, gradovi }e imati kandidate koji }e po}i na obuku. To ne zna~i da automatski postaju komunalni policajci, ve} }e pripadnici slu`be postati tek ukoliko polo`e zavr{ni ispit – objasnio je Radakovi}.

Mak Odavi} je napomenula da }e se slu`ba finansirati iz gradskog buxeta, dok je Radakovi} dodao da ona mora biti profitabilna kako bi opravdala svoje postojawe.

- Komunalna inspekcija se nije pokazala kao dovoqno

upotrebi silu i privede ih – podvukao je dr`avni sekretar i naglasio da pripadnici ne}e nositi oru`je.

Gradona~elnik Mihajlov je kazao da }e prvi zadatak komunalne policije u Zrenjaninu biti re{avawe problema divqih deponija.

- Pola`em velike nade u ovu slu`bu i ube|en sam da }e uvesti vi{e reda u na{e komunalne usluge – procenio je Mihajlov i dodao da }e centrala policije biti sme{tena u Gradskoj ku}i. @. Balaban

ZREWANIN: ^asopis za strip „Stripolis”, koji izdaje Kulturni centar Zrewanina, po izboru beogradskog NIN-a, uvr{ten je me|u deset najzna~ajnijih poduhvata u Srbiji u pro{logodi{woj strip produkciji.

Biraju}i izme|u vi{e stotina stripskih izdawa i aktivnosti u toj oblasti, kriti~ar uglednog nedeqnika Slobodan Ivkov, dodelio je zrewaninskom prvencu visoko {esto mesto na listi. „Stripolis”, ~asopis posve}en internacionalnom i autorskom stripu, autorski je projekat akademskog slikara Branka \uki}a. Na 130 stranica veoma kvalitetne {tampe izdawe Kulturnog centra omogu}ilo je ~itaocima da se upoznaju sa novim neobjavqenim stripovima 22 autora iz raznih krajeva sveta (Brazil, Belgija, Italija, ^e{ka, Poqska, Kanada, SAD ...) i na{e zemqe. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK PALANA^KA SKUP[TINA SMAWUJE BROJ FUNKCIONERA

Zamenik predsednika parlamenta volonter BA^KA PALANKA: Danas }e Op{tinsko ve}e u Ba~koj Palanci raspravqati i o smawewu broja funkcionera na stalnom radu u lokalnom parlamentu. Da bi se to uradilo Ve}e prvo mora da donese tri predloga odluke o izmenama postoje}ih odluka, a potom i predlog odluke o izmeni Statuta op{tine Ba~ka Palanka, pa da potom sve to prohvate odbornici lokalnog parlamenta na slede}oj sednici Skup{tine.

Op{tinski pravnici ka`u da je re~ o uskla|ivawu Statuta op{tine sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, odnosno po{tovawe ocene Ustavnog suda Srbije koji je ve} tri puta nalo`io lokalnim samoupravama koje imaju profesionalne zamenike predsednike skup{tina da to nije u skladu sa Zakonom, odnosno Ustavom i da moraju uskladiti op{tinske statute. Ta~nije, po oceni Ustavnog suda Srbije, ka`u u palana~koj op{tini, mo`e biti samo jedan za-

menik predsednika Skup{tine op{tine i to volonter. U Ba~koj Palanci ve} godinama zamenici su primali plate, odnosno bili su u stalnom radnom odnosu, a skoro 15 meseci ~ak dva zamenika primali su plate.

Sigurno je da }e op{tinska kasa na ovaj na~in u{tedeti novac, jer saznali smo, neto plate zamenika predsednika lokalnog parlamenta u Ba~koj Palanci bile su blizu 50.000 dinara. Kada se tome dodaju doprinosi i porezi, odnosno bruto iznos, sami gra|ani su izra~unali da su mimo predsednika Skup{tine, zamenici ko{tali poreske obveznike oko dva miliona dinara godi{we. Jedan volonter, koji }e biti zamenik predsednici Skup{tine Zdravki Milenkovi}, prima}e samo pau{al, verovatno sli~no kao i ~lanovi Op{tinskog ve}a koji nisu na stalnom radu, a to je znatno mawe nego bruto plate dvojice zamenika.

M. Suyum

IMOVINSKA KARTA GRADONA^ELNIKA SREMSKE MITROVICE IZAZIVA NEVERICU

Tastovo potkrovqe i dva kredita SREMSKA MITROVICA: U imovinskoj karti gradona~elnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovi}a, tridesettro-

Branislav Nedimovi}

godi{eg pravnika, pi{e da nema u{te|evine, nema privatni automobil, nema ku}e, nema stana, da sa suprugom- profesoricom srpskog jezika i jednogodi{wom }erkicom `ivi u potkrovqu ta{tove ku}e, da ne pla}a kiriju i da ima dva kredita, jedan od ~etiri, a drugi od osam hiqada evra. Mno-

gi mu, me|utim, ne veruju, pa spomiwu Nedimovi}eva dva poslani~ka mandata u poslani~koj grupi DSS-a, u Skup{tini Srbije i vi{e od godinu i po dana fotequ prvog ~oveka Sremske Mitrovice. ^ude se da za svo to vreme, sa visokom platom, nije uspeo da se finansijski potko`i.

- Imao sam u{te|evine oko 8.000 evra, ali sam to utro{io u sre|ivawe potkrovqa u tastovoj ku}i, gde `ivim sa suprugom i k}erkicom, a uskoro }e sti}i i prinova – sin. Moja gradona~elni~ka plata je 81.900 dinara, a supruga kao profesor u medicinskoj {koli prima 35.000. @ivim lepo, ne `alim se, nemam nikakvih dodatnih prihoda. Svu imovinu, ali i dugove prijavio sam Agenciji za borbu protiv korupcije. Ko mi ne veruje, neka proveri, to bar nije te{ko – pri~a Branislav Nedimovi}.

Branislav Nedimovi} nema ni glavoboqa zbog nagomilanih funkcija, jer onog trenutka kada je postao gradona~elnik Sremske Mitrovice, odrekao se poslani~kog mandata u Skup{tini Srbije.

S. Bojevi}

~etvrtak21.januar2010.

AKCIJA SEN]ANSKOG JP „ELGAS”

[irewe gasovoda uz jeftiniji prikqu~ak

SENTA: Javno preduze}e „Elgas” u Senti zapo~eo je veliku akciju pro{irewa gasifikacije doma}instava kojom }e obuhvatiti ~itavo podru~je grada, pri ~emu je zna~ajno pojeftinila cena prikqu~ka. U „Elgasu” o~ekuju da }e omogu}avawem povoqnijih uslova za prikqu~ewe na gasovodnu mre`u za godinu ili dve udvostru~iti broj korisnika. Prirodni gas u Senti sada koristi 1.714 doma}instava, a da bi motivisali Sen}ane da se prikqu~e na gasovodnu mre`u cena prikqu~ka je smawena sa 885 na 350 evra, odnosno na svega 40 odsto od dosada{we cene. U ovu cenu prikqu~ka, za koju u „Elgasu” tvrde da je najni`a u Srbiji, ura~unat je samo materijal za ugradwu.

Centar Sente

U „Elgasu” su oti{li i korak daqe da bi zainteresovali budu}e potro{a~e prirodnog gasa da se opredele za kori{}ewe ovog energenta. Tehni~ki direktor „Elgasa” @olt Na| Zambo i pravnik Milan Radowi} predstavili su i projekat prema kome je za ce-

nu od 1.480 evra doma}instvima uz porikqu~ak od gradske mre`e do merno-regulacionog ure|aja, unutra{wa gasna instalacija i montirawe gasnog kotla od 24 kilovata za centralno grejawe. U cenu je ura~unata i projektino-tehni~ka dokumentacija i sve neophodne saglasnosti.

Ovim ulagawem doma}instva za svoje potrebe mogu re{iti grejawe tople vode i centralnog grejawa. Za one koji nisu u mogu}nosti odmah da plate u aran`manu sa Metals bankom omogu}ena je ot-

POKRAJINSKI SEKRETAR MIROSLAV VASIN SA [TRAJKA^IMA „UNISAKA”

Obnova proizvodwe donosi re{ewe IN\IJA: Radnici in|ijskog „Unisaka”, koji {trajkuju zbog 16 neispla}enih plata, nepovezanog sta`a i nepla}nih obaveza prema socijalnom osigurawu, ju~e su razgovarali sa Pokrajinskim sekretarom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslavom Vasinim, koji je obe}ao da }e sve u~initi da se ovaj te`ak problem po~ne re{avati, da }e za ponedeqak zakazati sastanak sa vlasnikom Preduze}a za proizvodwu xakova „Unisak” u In|iji, da se razmotre sve mogu}nosti oko ovog slu~aja, ali prvenstveno da se vidi mo`e li se obnoviti proizvodwa u ovom pogonu, kako 65 radnika ne bi ostali bez posla.

Miroslav Vasin je u izjavi za novinare, ali i pred {trajka~ima na pru`nom prelazu, gde su radnici hteli da blokiraju prugu, rekao da je o {trajku saznao tek iz teksta u „Dnevniku”, da prethodno nije imao informacija o stawu u ovom kolektivu i da mu je zbog toga `ao, jer se moglo pre ne{to preduzeti.

- Nisam znao ni da je vlasnik „Univerzal holding”iz Beograda 30. decembra pokrenuo ste~ajni postupak Preduze}a za proizvodwu xakova „Unisak” i da je ve} zakazano i prvo ro~i{te. Poku{a}emo da razgovaramo sa vlasnikom, da vidimo kako bi se mogla obnoviti proizvodwa u ovom preduze}u. Ako postoji mogu}nost revitalizacije ovog pogona, onda bi analizirali sve mogu}nosti da se kolektivu pomogne, da dobavqa~i sa~ekaju sa svojim potra`ivawima, da se omogu}i pokre-

tawe proizvodwe, te da se postigne dogovor o radni~kim zahtevima- ka`e Miroslav Vasin.- Ako vlasnik ne}e da revitalizuje pogon i obnovi proizvodwu, onda moramo tra`iti na~ina da se radnicima pomogne, da se pove`e sta` i da vidimo kako im bar malo ubla`iti te{ko}e, izna}i na~ina da im se obezbedi pomo}, bar u visini jedne ili dve plate.

Upravo danas }u o svemu ovome obavestiti ministra Rasima Qaji}a, kako bi se i on ukqu~io u re{avawe ovog problema, jer, ra~unam da }emo u ponedeqak organizovati razgovor sa vlasnikom firme.

Posle sastanka sa [trajka~kim odborom u op{tini In|ija, kome je priasustvovao i zamenik predsednika op{tine In|ija Petar Filipovi}, Miroslav Vasin je i {trajka~ima objasnio {ta }e preduzeti da bi se ovaj slu~aj re-

{io. Na pru`nom prelazu, gde {trajkuje 65 radnika „Unisaka” policija jo{ uvek de`ura i ne dozvoqava da radnici iza|u na prugu Novi Sad – Beograd, obra}aju}i se {trajka~ima, Miroslav Vasin je, posle obja{wewa {ta }e sve poku{ati da uradi da im pomogne, naglasio: - Razumem da vam je veoma te{ko, ali me raduje da niste pravili ve}e probleme, da se pona{ate dostojanstveno i da tra`ite da se dogovorite i nastavite sa radom.

Radnici „Unisaka” nastavqaju {trajk i nije im, kako ka`e predsednik [trajka~kog odbora, Mile Matijevi}, jasno kako niko iz mati~nog preduze}a „Univerzal holding” iz Beograda nije do sada do{ao u in|iju da objasni {trajka~ima bilo {ta u vezi sa sudbinom wihovih zarada, ali i sudbinom preduze}a u kome su zaposleni.

S. Bojevi}

Delegacija be~ejskih boraca pola`e venac

KOMEMORACIJA BE^EJSKIM RODOQUBIMA

Cve}e kraj Zida smrti BE^EJ: Op{tinska organizacija Saveza boraca Be~ej organizovala je ju~e ispred spomen-obele`ja kod Zida smrti u centru grada komemoraciju povodom drugog streqawa be~ejskih rodoquba pre 68 godina, kada se ugasilo 11 mladih `ivota. Ovim su Be~ejci po~eli evocirawe tu`nih uspomena na krvavi januar 1942. godine.

Jer, 27. januara, na Savindan, odr`a}e se komemoracija i parastos `rtvama velike racije na spomen obele`ju kraj u{}a Kanala u Tisu, gde su fa{isti tokom trodnevne racije ubili i u ledenu Tisu bacili 226 nedu`nih `rtava srpske, jevrejske i romske nacionalnosti.

Ju~era{wi komemorativni skup po~eo je minutom }utawa, ~ime je odata po{ta stradalima u oba streqawa. Predsednik be~ejske bora~ke organizacije Gradimir Xigurski prigodnom besedom podsetio je na de{avawa od pre skoro sedam decenija, kada je u prvom streqawu 11. novembra 1941.

godine, po presudi Prekog suda fa{isti~kih hortijevaca, ubijeno 12, a ta~no 70 dana kasnije 11 mladih Be~ejaca.

Podse}awa radi, u prvom streqawu stradali su Borislav Vlajkov, Milan Gavri}, Svetozar Gavri}, @ivko Gagi}, Hove Gotfrid, Stevan Koji}, Isidor Mogin, Labud Pejovi}, Teodor Cvejanov, Ivan ]iri}, Vujica ^ipli} i Mom~ilo [aranovi}, a na Jovandan pre 68 godina ubijeni su Marko Gavri}, Milorad @ivkovPopov, I{tvan Na|, Mihajlo Ostoji}, Jano{ Re~o, Milorad Rus, Slavko Simin, Sever Stefanovi}, Jovan Crveni, Svetozar ^aleni} i Milan ^ipli}.

Ju~era{wa komemoracija zavr{ena je recitalom pesnika Jo`efa ^ernovi}a i polagawem venaca delegacija Op{tinske organizacije Saveza boraca Be~ej i Mesnog odbora Saveza boraca Ba~ko Gradi{te na spomen obele`je Zid smrti.

V. Jankov

11

Deca rokeri poma`u bolesnim vr{wacima BA^KA PALANKA: Na inicijativu u~enika [kole elektri~ne gitare „Presence” iz Ba~ke Palanke, a re~ je o mali{anima starosti od 10 do 15 godina `ivota, u ovom gradu je zakazan humanitarni rok koncert. Specifi~nost najavqene svirke je u tome {to }e izvo|a~i biti deca, a sav prihod bi}e namewen wihovim vr{wacima sa posebnim potrebama, odnosno bolesnim mali{anima.

- Ideja je potekla od malih muzi~ara, a Crveni krst kao krovna humanitarna organizacija u ovoj sredini, prihvatila je ideju i organizaciju rok koncerta – ka`e Branislav sekretat CK u Ba~koj Palanci Beli [obot. – Koncert }e biti odr`an 27. decembra, na Svetog Savu, u Osnovnoj {koli

„Desanka Maksmovi}”, a po~e}e u 19 ~asova. Planirano je da se proda 500 ulaznica, odnosno da sakupimo 100.000 dinara. Ciq je nabavka invalidskih kolica za desetogodi{weg Lazara Mom}i}evi}a, koji je oboleo od mi{i}ne distrofije, a to }e za wega puno za~iti u popravku kvaliteta `ivota. U isto vreme, planiramo da kupimo i jedan specijalizovani kompjuter namewen slepom detetu. Ukoliko putem donacija, a za sada ima dosta onih koji su platili, ili najavili uplatu novca, kupi}emo jo{ jedna invalidska kolica. Sve donacije mogu se uplatiti na teku}i ra~un - Crveni krst Ba~ka Palanka 165-9440-49.

M. Suyum

plata na 60 rata, odnosno na pet godina, pri ~emu mese~na rata iznosi ne{to vi{e od 3.000 dinara.

U „Elgasu” su najavili da }e ova povoqna akcija trajati do 1. avgusta, ali u zavisnosti od zainteresovanosti i raspolo`ivog materijala za ugradwu nastavi}e se i u drugoj polovini godine. Gradska gasovodna mre`a treba da se pro{iri na 75 odsto podru~ja grada.

Pro{le godine je pro{irena Arpadovom ulicom do obale Tise, a pro{iri}e se i na stambeni blok na Pesku i delu grada gde funkcioni{e daqinsko grejawe iz Fabrike {e}era TE-TO, tako da se i korisnici sve skupqeg grejawa mogu prera~unati da li im je isplativa preorijentacija na prirodni gas.

M. Mitrovi}

VESTI Zrepok prijateq lokalnoj vlasti ZREWANIN: Formirawe udru`ewa „Zrewaninski poslovni krug” (Zrepok) ne treba nikoga da ~udi, jer u situaciji kada krupni kapital nema partnera u lokalnoj vlasti, za o~ekivati je da se udru`i, kako bi poja~ao svoju pregovara~ku snagu, smatra ekonomski analiti~ar Dalibor Bubwevi}. Komentari{u}i pojavqivawe Zrepoka na lokalnoj sceni, Bubwevi} je u izjavi za „Dnevnik” podsetio da je Zrewanin bio u „vanrednom stawu” gotovo godinu dana zbog hap{ewa gradskih ~elnika, pa se uprava bavila sama sobom, a ne privrednicima i kreirawem poslovnog ambijenta pogodnog za ulagawe.

- Gradona~elnik Mileta Mihajlov }e u Zrepoku imati pre saveznike nego protivnike, jer se i sam bori sa oko{talom birokratskom strukturom. Setimo se samo da je Mihajlov bio na radnom mestu u prvih deset dana januara, za razliku od ve}ine ~inovnika koji su bili na godi{wem odmoru zasnovanom na „vezivawu” praznika – rekao je Bubwevi}.

Podsetimo, Zrepok je osnovala grupa vode}ih zrewaninskih privrednika koji su naglasili da ovo udru`eje treba da predstavqa poslovnu elitu koja }e biti uva`avana od strane lokalnih vlasti i stanovni{tva i koja }e biti sposobna da za{titi vlastite i bori se za zajedni~ke interese regiona. @. B.

Pripreme za akademiju i bal SENTA: Kamerna scena „Miroslav Anti}” i Zavi~ajna fondacija „Stevan Sremac” pripremaju se za proslavu Savindana. KS „Miroslav Anti}” u sen}anskom Domu kulture 26.januara u 19 ~asova prire|uje Svetosavsku akademiju, a ujedno }e proslaviti i krsnu slavu. Na Svetosavskoj akademiji besedu odr`a}e kwi`evnik \or|o Sladoje iz Novog Sada, u~estvovba}e istaknuta dramska umetnica Mira Bawac, a u bogatom programu nastupi}e jo{ hor, `enska peva~ka grupa i omladinski folklorni ansambl ZF „Stevan Sremac”, de~ija grupa i glumica KS „Miroslav Anti}”, Mirjana Savin, glumci Narodnog pozori{ta iz Kikinde i zavi~ajni istori~ar Petar Terzi}. M. Mr.

12

EKOLOGIJA

~etvrtak21.januar2010.

DNEVNIK

ZAHVAQUJU]I ZALAGAWU ORNITOLOGA I VETERINARA

Orao ozdravio i poleteo Ornitolozi Zavoda za za{titu prirode u Novom Sadu spasavaju retke ptice u prihvatili{tu zoolo{kog vrta na Pali}u i vra}aju ih u prirodu. Posledwi slu~aj orla belorepana, koga su {umari onemo}alog na-

malo spa{avawe, veoma je zna~ajno, po{to je belorepan izuzetno ugro`ena vrsta ptice, koja se nalazi na svetskoj Crvenoj listi.

- Ima slu~ajeva da nam staraoci iz za{ti}enih prirodnih

Belorepan izuzetno ugro`ena vrsta ptice, koja se nalazi na svetskoj Crvenoj listi {li u specijalnom rezervatu prirode Gorwe Podunavqe kod Apatina, posle tri meseca le~ewa, okon~an je letom ogromne ptice, koja se vratila u svoje prirodno stani{te, kako pravila nala`u u blizini mesta na kome je na|ena. Ovo, „naoko“ AKCIJA ZEMAQA NAJBOGATIJIH [UMAMA

Protiv bespravne se~e

Norve{ki premijer Jens Stoltenberg najavio je da }e vi{e zemaqa najbogatijih {umom osnovati grupu za borbu protiv bespravne se~e {uma. ^lanice grupe su zemqe u kojima se nalazi najve}i deo tropskih {uma, me|u kojima su Brazil, Indonezija, Gvajana, Gabon, Papua Nova-Gvineja.

Wihov ciq je saradwa i podr{ka merama za smawewe se~e {uma, uo~i konferencije o klimi koja je najavqena za kraj 2010. godine u Meksiku.

- Se~a {uma u zemqama u razvoju izaziva 17 odsto od ukupne emisije {tetnih gasova u svetu”, navodi norve{ki premijer Stoltenberg. - Mere za za{titu tropskih {uma mogle bi da doprinesu da se emisija {tetnih gasova smawi za tre}inu do 2020. godine i svakako bi bile “najzna~ajnije, najbr`e i najjeftinije”.

Norve{ka spada me|u zemqe koje se najo{trije bore protiv bespravne se~e {uma.

Na me|unarodnoj konferenciji u Kopenhagenu vlasti u Oslu su najavile da }e odmah odblokirati jednu milijardu dolara, od ukupno 3,5 milijarde dolara ukupne pomo}i koje su obe}ale SAD, Velika Britanija, Francuska, Australija i Japana, koja je namewena za borbu protiv bespravne se~e {uma.

(Beta/Ecotopia-AFP)

dobara javqaju da je neka od retkih vrsta ptica sa Crvene liste onemo}ala i ne mo`e da poleti -obja{wava ornitolog Zavoda Nikola Stojni}. - Uglavnom je re~ o polomqenim krilima. Tada je mogu}nost povratka ptice u {umu retka, jer i na-

kon imputirawa krila ptice ne mogu da polete, te trajno ostaju u prihvatili{tu na Pali}u.

Zbog toga za{titari smatraju da je slu~aj apatinskog orla belorepana zna~ajan, jer je nakon tri meseca le~ewa okon~an ponovnim letom ptice ka kro{wama starih stabala.

- Orao je u prihvatili{tu le~en od parazita koji su se uvukli u perje i napali telo. Za belorepana je tipi~no da mewa gnezda svake dve-tri godine upravo stoga jer je osetqiv na parazite koji se stvaraju u wegovim gnezdima, obja{wava Stojni}, sa kojim su u ekipi pu{tawu orla na slobodu bli iz Zavoda za za{titu prirode Oliver Fojkar, Marko Tuca-

ma“ Sombor i apatinski ornitolog Jovan Lakato{.

TRAGOM OTVORENOG PISMA EKO-UNIJE ZELENIH VOJVODINE

Stara Tisa je veliko slivno podru~je Visokom vodostaju i zamuqavawu Stare Tise kod Bisernog ostrva nije doprinelo pra`wewe jezera i ispu{tawe otpadnih i potro{nih voda iz be~ejskog Ribwaka, kako je u otvorenom pismu Eko-unije zelenih Vojvo-

liki oxak da ispumpa u reku Tisu vi{ak vode.

- Kao prvo, moram da naglasim da je jo{ u oktobru pro{le godine, prilikom rekonstrukcije brane na Tisi kod Novog Be~eja, do{lo do prekida visokonapon-

Crpna stanica Veliki oyak danono}no prebacije vi{ak vode u Tisu

dine naveo predsednik Goran Dolami}, ve} aktuelni hidrolo{ki uslovi u zimskom peridu i nemogu}nost crpne stanice Ve-

skog kabla, kojim se crpna stanica Veliki oxak napaja elektri~nom energijom i do danas, mada je u vi{e navrata bilo in-

EKOLO[KI CENTAR U SREMSKIM KARLOVCIMA OKUPQA MLADE

O prirodi ima ko da brine

Promocija priru~nika “Mala {kola aran`irawa cve}a” Pokreta gorana i volonterskog centra Vojvodine (PG VCV) odr`ana je krajem pro{le godine u Sremskim Karlovicma, u Ekolo{kom centru koji je od otvarawa pravo steci{te mladih. Priru~nik koje su potpisale Jasna Ma{irevi}-Atanackovi}, Olgica Marin~i}, Agnes Potkowak i Vesna Vider predstavqa rezultat {esnaestogodi{weg rada autorki sa osnovcima iz novosadskih {kola, tokom kog su blizu 2.900 mali{ana uputile u tajne ove primewene umetnosti, u okviru “Male {kole aran`irawa cve}a” PG VCV-a.

Vi{e stotina mladih iz zemqe i inostranstva i nekoliko desetina akcija u najkra}em bilans je aktivnosti PG VCV-a u Ekolo{kom centru u Sremskim Karlovcima tokom 2009. godine. Ono na {ta su u toj nevladinoj organizaciji posebno ponosni jeste upravo veliki broj mladih koji se svakodnevno okupqa u tom objektu, ali i onih koji su zahvaquju}i marqivosti aktivista u~estvovali u brojnim programima. Niz zna~ajnih ekolo{kih i drugih aktivnosti zapo~et

Orao belorepan ponovo leti

kov, Radmila [aki}, iz [umskog gazdinstva „Vojvodina{u-

je u aprilu, kada su u Ekolo{kom centru u Karlovcima boravili mladi Portugalci, koji su sa svojim doma}inima razmewivali iskustva iz oblasti za{tite `ivotne sredine. Volonteri PG VCV u~estvovali su i u opse`noj akciji ~i{}ewa Stra`ilova u aprilu, a u saradwi sa Nacionalnim par-

U nekoliko desetina akcija u~estvovalo je vi{e stotina mladih iz zemqe i inostranstva kom „Fru{ka gora“ ponovo su to najpoznatije fru{kogorsko izleti{te ure|ivali i tokom jeseni.

U junu su volonteri iz inostranstva u sklopu kampa „Arboretum“ koji je PK VCV organizovao ure|ivali Dvorsku ba{tu, a ovaj spomenik prirode su zajedno sa goranima jesenas ~istili i bankari iz Erste banke. Gorani su u prisustvu ministra `ivotne sredine Olivera Duli}a u Karlovcima obele`ili i Dan Dunava nizom radionica i programa, a nisu za-

boravili ni ptice. U okviru projketa „Mali ekolo{ki alarmi“ desetine ku}ica za ptice peva~ice i sove u{are su napravili i postavili na za to odre|ena mesta. Aktivisti PG VCV-a su u~estvovali i po{umqavawu ^erata u Karlovcima, na mestu gde je godinama bila deponija.

U Ekolo{kom centru mali Karlov~ani savladavali su tajne aran`irawa cve}a, odr`ana su jo{ dva volonterska kampa u organizaciji PG VGV-a. Ovaj objekat poslu`io je i za sme{taj u~esnicima drugih omladinskih kampova koji se tokom leta odr`avaju u Karlovicma kao {to su Letwa {kola crkvenog pojawa „Korneliju u spomen“ i Letwa {kola srpskog jezika, kulture i obi~aja.

To su samo neke aktivnosti odr`ane proteklih 12 meseci u Ekolo{kom centru u Karlovcima. O brojnim izlo`bama, seminarima, obukama da se ne govori. Tokom ove godine obnovqena je i fasada te zgrade koja je postala ku}a mladih zahvaquju}i donaciji nekada{weg |aka Karlova~ke gimnazije prof. dr Miodraga Radulova~kog iz Amerike.

Z. Ml.

tervencija, kvar nije otklowen - apostrofirao je direktor DTD “Sredwa Ba~ka” sa sedi{tem u Be~eju Svetozar Midi}. - U takvoj situaciji na{e pumpe za prebacivawe vi{ka vode u reku Tisu rade uz pomo} agregata na naftu smawenim kapacitetom. Ta~nije, kada su prikqu~ene na elektri~nu energiju, dve crpne pumpe imaju kapacitet od pet kubika u sekundi, a sada samo kubik u sekundi. Zna~i, za pet puta nam je smawen kapacitet i, uz to, imamo znatno uve}ane tro{kove. Dovoqno je da ka`em da dva na{a agregata tro{e 28 litara nafte na ~as i da ve} mesecima rade danono}no, onda je lako izra~unati u kakvim smo tro{kovima, s pet puta mawim efektom rada. Zato, s nestrpqewem ~ekamo da se otkloni kvar na brani i da nam crpne pumpe ponovo budu prikqu~ene na eletri~no napajawe, Ako se zna da jedan dan ima 86.400 sekundi, onda je jasno da

dve crpne pumpe, u sada{wim uslovima rada, dnevno isto toliko kubika vode prebace u Tisu. I kada bi Ribwak ispu{tao vodu iz svojih jezera, sva ta koli~ina bi bila izme{tena u Tisu. Me|utim, drugi je razlog visokom vodostaju u Staroj Tisi.

- Samo tokom decembra je bilo preko 80 litara po kvadratnom metru padavine, a ni januar nije bio bez ki{e. Treba znati da je Stara Tisa veliko slivno podru~je. Konkretno, potes be~ejskog Doweg rita ima oko 3.000 hektara, Biserno ostrvo 2.700 hektara, predeo iza vikend naseqa kod Ba~kog Gradi{ta prema ^urugu 750 hektara i sve se to sliva u Staru Tisu. Zatim, reka Tisa ima visok vodostaj i podzemnim tokom velika koli~ina vode sti`e u recipijent Stare Tise. Jer, kada je prese~en stari tok reke Tise, ostao je podzemni tok starog korita i voda pri visokom vodostaju itekako nalazi put do sada{we mrtvaje. To su stvari na koje ne mo`emo da uti~emo, ve} samo da se borimo koliko smo u mo}i. Bi}e nam znatno lak{e i jeftinije u toj borbi ako se otkloni kvar s visokonaponskim kablom na novobe~ejskoj brani i crpne pumpe ponovo po~nu da rade na elektri~ni pogon, zakqu~io je Svetozar Midi}.

V. Jankov

^ak i za evropske standarde ovo spa{avawe je zna~ajno jer je belorepan izuzetno retka ptica ~ija je poplacija vi{e nego ugro`ena. Procewuje se da su najvitalnija podru~ja za wegovo obitavawe u celoj Evropi upravo na poplavnoj dolini Dunava i prirodnoj celini koju ~ine „Gorwe Podunavqe“ u Srbiji, Nacionalni park „Kopa~ki rit“ u Hrvatskoj i „Gemenc“ u Ma|araskoj. U „Gorwem Podunavqu“ je kartirano 11 gnezda nad kojima se svake godine sprovodi monitoring. Koji je ta~an broj orlova belorepana u ovom podru~ju niko sa precizno{}u ne mo`e da tvrdi, jer belorepani imaju ~esto vi{e gnezda.

J. P. GLASILO „PANONSKA ZORA” POSTALO BILTEN EKOLOGA VOJVODINE

Po jedan broj za svako doba

Glasilo „Panonska zora“ izlazi ve} 17 godina i izdaje ga istoimeni zrewaninski ekolo{ki pokret.

Prvobitno zami{qen kao bilten zrewaninskih ekologa, pre nekoliko godina svoje aktivnosti i interesovawa pro{irio je na celokupan Sredwobanatski okrug. Odnedavno je „Panonska zora“ postao ~asopis ekologa Vojvodine, na {ta je wegov glavni i odgovorni urednik Vukoman Maksimovi} naro~ito ponosan.

- List izlazi tromese~no, ~etiri puta godi{we. Svako godi{we doba pra}eno je jednim brojem „Panonske zore“, u kome prikupqamo izve{taje o va`nim ekolo{kim zbivawima – veli Maksimovi} i izra`ava nadu da }e se sva vojvo|anska ekolo{ka udru`ewa ukqu~iti u daqe osmi{qavawe ~asopisa „Panonska zora“.

Posledwi, 59. broj, {tampan na 44 strane, donosi obiqe tekstova o de{avawima u Zrewaninu, Novom Be~eju, @iti{tu, ^oki, Novoj Crwi, Se~wu, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Vrbasu, Somboru i Ba~koj Palanci. Predstavqene su aktivnosti novobe~ejskog Ekolo{kog udru`ewa „Za ~istiju varo{“, kao i Eko pokreta „Begej – Sveti \ura|“ iz @iti{ta, koje je nedavno obele`ilo deceniju rada. ^lan Upravnog odbora pokreta „Beli bagrem“ iz Nove Crwe Nedeqko Lu~i} pozabavio se temom biogasa kao alternativnog goriva, dok je profesor Milorad Novakovi} pripremio tekst o drvetu kao gorivu i sirovini. @. B.

AKCIJA KAWI[KOG DRU[TVA „S TOBOM – ZA WIH”

Prikupili milion plasti~nih boca Aktivisti i ~lanovi Dru{va za pomo} i za{titu interesa mentalno i fizi~ki o{te}enih lica “S tobom - za wih” i {ti}enicima dnevnog boravka “Svetlosna barka” za tri godine uspeli su da prikupe milion plasti~nih boca radi recikla`e i na taj na~in su se ukqu~ili u akciju za{tite `ivotne sredine.

U organizovawu i sprovo|ewu akcije u kojoj je do sada prikpqeno 40 tona plasti~nih boca, animirani su i gra|ani, koji se navikavaju da plasti~ne boce ne bacaju sa ostalim ku}nim sme}em, nego ih odla`u u velike vre}e postavqene na 36 mesta u Kawi`i, Horgo{u, Martono{u i Tre{wevcu. Aktivista Dru{tva “S tobom - za wih” Re`e Lo{onc napomiwe da se plasti~ne boce prikupqaju na lokacijama gde su postavqawe improvizovanih kontejnera zahtevali gra|ani, vlasnici trgovinskih radwi i druge institucije.

U ovoj akciji u Kawi`i su spojili dva plemenita ciqa, potrebu da se u woj animiraju gra|ani radi pomo}i osobama sa invaliditetom i wihovo anga`ovawa, a tako-

Sa akcije prikupqawa plasti~ne ambala`e u Kawi`i

|e i da se za{titi `ivotna sredina. Uspe{nosti akcije doprinose entuzijazmom i volonterskim radom porodice Dukai, Varadi, Lo{onc, Ma~ai, Milutinov i druge, a potpomognuta je i od vi{e ovda{wih institucija, civilnih organizaicja, ugostiteqskih i trgovinskih radwi.

- Prikupqenih milion boca je pokazateq da zna~ajan deo grada Kawi`e se ukqu~uje u selektivno prikupqawe sme}a. Akcija se razmahnula pa je na neki na~in i

prerasla mogu}nosti na{eg Dru{tva, pa }e svakako biti zna~ajna realizacija novog programa lokalne samouprave u vezi selektrivnog prikupqawa otpada, koji obuhvata podru~je cele kawi{ke op{tine. Dru{tveni zna~aj akcije koju sprovodimo je daleko ve}i od skromnih sredstava od nekoliko hiqada dinara mese~no koja se ostvare i koriste se za delatnost Dru{tva za rad osoba sa invaliditetom - ka`e Lo{onc.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak21.januar2010.

13

JU^E PO PODNE TRAGEDIJA U NOVOBE^EJSKOM BRODOGRADILI[TU

Ugu{ila se dvojica radnika Od posledica gu{ewa plinom, stradali su Gabor Firi} (1981) iz Ba~kog Du{anova i Arpad \uri{ (1974) iz Subotice, dok je Nenad Guti} (55) iz Novog Be~eja lak{e povre|en, saznaje „Dnevnik“.

Nesre}a se dogodila oko 14 ~asova, dok su dvojica nastradalih boravila u koritu bar`e za prevoz te~nog naftnog gasa. Iako je bar`a bila prazna, verovatno su

ostaci plina, koji su zaostali u woj, bili kobni za dvojicu nastradalih radnika. Wih je poku{ao da spase Nenad Guti}, radnik iz Novog Be~eja, koji je i sam bio o{amu}en od {tetnih gasova, ali se nakon lekarske pomo}i oporavio i nalazi se kod ku}e. Razgovarali smo s wim telefonom i on je u izjavi za „Dnevnik“ rekao: - Vra}ao sam se s doru~ka, kada su radnici, koji su bili na

U BA^KOM MAGLI]U

Mladi} izboden s dva no`a Policija je ju~e ujutro oko {est sati uhapsila Aleksandra M. (1977) iz Ba~kog Magli}a pod sumwom da je naneo te{ke telesne povrede opasne po `ivot svom sugra|aninu Milo{u K. (1979). Krivi~na prijava tereti Aleksandra da je u svojoj ku}i posle sva|e s

Milo{em, s dva no`a tom mladi}u zadao nekoliko uboda u obe noge.

Milo{ je odvezen u Klini~ki centar Vojvodine, a policija je privela Aleksandra na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, saop{tila je novosadska Policijska uprava.

M. V.

UHAP[EN ZBOG PQA^KI U NOVOM SADU

Pazar odlazio uz masku i pi{toq Nikola S. (1991) iz Futoga li{en je slobode zbog sumwe da je u posledwih nedequ dana po~inio tri razbojni{tva u Novom Sadu. On se tereti da je maskiran uz pretwu pi{toqem

bar`i, vikali da se dvojica, koji se nalaze u utrobi, gu{e. Pohitao sam tamo, najpre bez maske, a zatim sam se vratio i stavio masku i u utrobi prona{ao jedno be`ivotno telo, koje sam poku{ao da iznesem kroz otvor.

Usput mi je spala maska, pa sam se i ja po~eo gu{iti. Ponovo sam nekako stavio masku, ali nisam uspeo sam da izvru~em nastradalog na bezbedno mesto. Na

kraju, ispostavilo se da su obojica nastradala ve} bili mrtvi kada sam ja poku{ao da im pomognem. Sada se ose}am dobro.

Jedino mi je `ao {to su mladi qudi nastradali.

Tela nastradalih radnika poslata su na obdukciju na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, gde }e se ta~no utvrditi uzrok wihove smrti.

Zl. Mari}

Pogon novobe~ejskog brodogradili{ta

TRAGI^AN SUKOB DVOJICE NAKON PIJANKE U ZREWANINU

No`em u poznanika usred dana Zrewaninska policija uhapsila je Slavka G. (26) iz Zrewanina zbog sumwe da je ju~e ubio sugra|anina i poznanika Marinka Rajli}a (33). Osumwi~enom je odre|ena mera zadr`avawa do 48 sati a, kako je saop{ti-

- Sedeli su za istim stolom s jo{ nekim qudima. Grlili su se, qubili, hvalili jedan drugog. Nisam uop{te primetio da su se sva|ali. A kad su iza{li... eto {ta se desilo. Pili su alkohol ali, koliko znam,

upoznat sa svim de{avawima u ovoj kafani koja, ina~e, va`i za okupqawe ni`ih slojeva dru{tva.

- Jedanput u dva-tri meseca radim ovde i, evo, desilo se ba{ sada. Ovde ranije nije bilo ni-

tvorske kazne a sada je dobio slobodan vikend.

- Dolazio je i pre odlaska u zatvor. Ovog drugog ne znam, ali mi se ~ini da se wih dvojica znaju od pre – kazao je na{ sagovornik.

oduzimao dnevni pazar u prodavnicama zajedno s Novosa|aninom Mi}om B. (1991) protiv kojeg }e biti podnesena krivi~na prijava u redovnom postupku.

M. V.

IZNUDA U NOVOM SADU

Osumwi~enom pritvor zbog BMV-a Zbog osnovane sumwe da je po~inio iznudu policija je privela na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji u Novom Sadu Beogra|anina Vojislava K. (1985). Okrivqenom se stavqa na teret da je jednom Novosa|aninu

oduzeo automobil BMV prete}i wemu i wegovoj porodici. Pripadnici MUP -a prona{li su oduzeto vozilo, koje }e biti vra}eno vlasniku. De`urni ista`ni sudija Vi{eg suda odredio je pritvor Vojislavu K. M. V.

Prodavnica „Aleksandra” u Martono{u

Foto: M. Mitrovi}

UHAP[EN SUBOTI^ANIN OSUMWI^EN ZA NASILNI[TVO U MARTONO[U

Prodava~ici razbio glavu zbog litre rakije Stipana P. (1988) iz Subotice kawi{ka policija je prona{la i li{ila slobode i uz krivi~nu prijavu privela istra`nom sudiji zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na {tetu U. T. (1986) iz Martono{a, op{tina Kawi`a.

Iz Policijske uprave u Kikindi saop{tneo je da je osum-

wi~eni 28. decembra pro{le godine, u ve~erwim ~asovima, u{ao u prodavnicu „Aleksandra“ u Martono{u, gde je, nakon kra}e rasprave, prodava~ici U. T. zadao vi{e udaraca praznom staklenom fla{om po glavi, ~ime joj je nanao lake telesne povrede. Napu{taju}i prodavnicu, osumwi~eni je odneo samo litru rakije.

M. Mr.

Prostorije KUD-a „Petefi”

la policija, u zakonskom roku, i uz krivi~nu prijavu, bi}e priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu.

Po navodima policije, zlo~in se dogodio oko 13,05 ~asova, u Petefijevoj ulici, u {irem centru Zrewanina. Slavko G. je pokojnom Rajli}u zadao vi{e uboda no`em. Od zadobijenih povreda `rtva je preminula na putu do Urgentnog centra. Na lice mesta iza{li su pripadnici kriminalisti~ke policije i istra`ni sudija Goran Zec, koji u tom trenutku nije mogao da saop{ti druge detaqe.

Kako „Dnevnik“ saznaje, Slavko i Marinko sedeli su kobnog popodneva u kafi}u koji se nalazi u prostorijama Kulturno–umetni~kog dru{tva „Petefi“ u istoimenoj ulici.

Tek posle izlaska iz kafane, wih dvojica su se verbalno sukobila, posle ~ega je Slavko izvadio no` i s vi{e uboda u predelu stomaka ubio poznanika. Razlog ovog zlo~ina jo{ uvek nije poznat. O~evici vele da ni{ta nije slutilo na tragediju.

Foto: @. Balaban

nisu bili ba{ preterano pijani – ispri~ao je ju~e novinarima {anker koji povremeno radi u pomenutoj kafani. Po wegovim re~ima, ju~e je zamewivao radnicu koja, ina~e, tu svakodnevno boravi. Zato nije

Nezvani~no smo saznali da je Slavko G. posle po~iwenog zlo~ina pobegao s lica mesta. Raweni Rajli} teturao se tridesetak metara, posle ~ega je pao na

Privedeni brojni gosti Posle ubistva pripadnici policije priveli su brojne goste kafane sme{tene u prostorijama KUD-a “Petefi”, gde su Slavko G. i Rajli} sedeli vi{e sati i dru`ili se, konzumiraju}i alkohol. Nakon policijskog uvi|aja, u kafani je ostao samo {anker. trotoar. Hitna pomo} je brzo stigla, ali na putu za Urgentni centar Rajli} je izdahnuo. Tako|e, moglo se ~uti da je i osumwi~eni za ubistvo stari poznanik zrewaninske policije i pravosu|a, a ne samo Rajli} koji je bio na odslu`ewu kazne. @. Balaban

Policija odvodi goste lokala

OKRIVQENI IZA BRAVE ZBOG RAZBOJNI[TVA U BE^EJU

Pripisuju mu 25 te{kih kra|a Be~ejska policija li{ila je slobode me{tanina Lazara J. (1973) zbog sumwe da je od oktobra pro{le godine u ovom gradu po~inio 25 te{kih kra|a. Lazaru se pripisuje da je no}u obijao radwe, kladionice, apoteke i jednu medicinsku laboratoriju. Iz tih objekata on je, uglavnom, uzimao novac, a robu oduzetu iz jedne

Staza kojom se teturao raweni Rajli}

kakvih incidenata. Zapravo, nije se ni sada desio, ubistvo se dogodilo napoqu, ispred lokala – kazao je {anker.

Pokojnika je, ka`e on, poznavao odranije i koliko zna Rajli} se nalazio na odslu`ewu za-

prodavnice prodao je u Novom Sadu, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave i dodaje da je u stanu osumwi~enog prona|en provalni~ki alat s rukavicama i „fantomkom“.

De`urni istra`ni sudija odredio je okrivqenom pritvor do 30 dana.

M. V.

NOVOKNE@EV^ANINU ODRE\ENO ZADR@AVAWE

Biv{em zetu ta{ta zatvorila kapiju Policijski slu`benici u Novom Kne`evcu odreidli su zadr`avawe Zoranu B. (1968) iz Novog Kne`evca zbog reme}ewa javnog reda i mira, drskim i bezobzirnim pona{awem.

Policija je saop{tila da se on tereti da je u utorak oko 19 ~asova u vidno alkoholisanom stawu do{ao do ku}e biv{e supruge i poku{ao iz dvori{ta da odveze wen automobil. U tome ga je spre~ila wena majka, zatvoriv{i dvori{nu kapiju.

M. Mr.

STARA PAZOVA

Pijan voza~ u zatvoru Saobra}ajna policija je u Staroj Pazovi, u rutinskoj kontroli saobra}aja, otkrila voza~a – dr`avqanina Bosne i Hercegovine, koji je upravqao vozilom „pe`o 406“ s 2,03 promila alkohola u organizmu.

Voza~ je priveden sudiji za prekr{aje u Staroj Pazovi, koji mu je izrekao kaznu od 20 dana zatvora i osam meseci zabrane upravqawem motornim vozilom. Posle presude voza~ je odmah upu}en na izdr`avawe kazne.

S. B.

14

KULTURA

~etvrtak21.januar2010.

DNEVNIK

PRIZNAWE ZA @IVOTNO DELO „DANA KOMEDIJE” U JAGODINI

Petar Kraq dobitnik „Zlatnog }urana”

Foto: F. Baki}

MINISTAR KULTURE NEBOJ[A BRADI] JU^E U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU

Podr{ka instituciji od nacionalnog zna~aja

Republi~ki ministar kulture Neboj{a Bradi} ju~e je u Novom Sadu posetio Srpsko narodno pozori{te i sa v. d. upravnika Aleksandrom Milosavqevi}em razgovarao o podr{ci koju ovo ministarstvo ima nameru da pru`i na{em najstarijem teatru u ovoj sezoni, ali i u narednoj, kada SNP obele`ava 150 godina od osnivawa.

- [to se ti~e 2010, sasvim je izvesno da }emo imati ne{to ve}a sredstva nego u 2009. i da }emo nastaviti s aktivnostima koje su podr{ka institucijama koliko i projektima u kulturi - napomenuo je ministar Bradi} ju~e u susretu s novinarima. - Posebno va`e projekti koji se u ovom trenutku name}u, a zapo~eli smo ih u pro{loj godini, i neki koje }emo raditi u oblasti za{tite. Godina kwige

nam je tako|e u fokusu, i predstavqawe srpske kulture u inostranstvu. Dakle, institucije kulture i u Vojvodini i u Srbiji ima}e veliku podr{ku Ministarstva kulture Srbije. Nastoja}emo da ta podr{ka bude dinami~na i da ne bude zastoja koliko je, sticajem odre|enih opravdanih okolnosti, dolazilo u toku pro{le turbulentne, na momente dramati~ne, godine.

Bradi} je dodao i da }e 2010. za ovo ministarstvo biti godina publike, da }e u woj zapo~eti wihov va`an projekat - godina kwige, koji }e trajati do 2011. Naredne godine se obele`ava i 150-godi{wica od osnivawa Srpskog narodnog pozori{ta, istakao je Bradi} i naveo da bi ve} u ovoj godini trebalo da po~nu pripreme za taj jubilej, o ~emu je tako|e bilo re~i

na ju~era{wem sastanku, kojem su prisustvovali i dr`avni sekretar Nadica Momirov kao i direktori umetni~kih jedinica SNP-a.

- Ve} nekoliko puta sam najavqivao da je na{ zadatak da predo~imo uverqive argumente koji }e biti dovoqno jasni i jaki da bi Ministarstvo kulture Srbije prepoznalo nas kao instituciju od nacionalnog zna~aja - napomenuo je v. d. upravnika SNP-a Aleksandar Milosavqevi}. - Drugi plan je da vidimo {ta su mogu}nosti. Mi }emo se truditi da ih u vrlo konstruktivnoj saradwi s Ministarstvom kulture Srbije maksimalno iskoristimo. Ako su to projekti, onda }emo ponuditi one koje je ministar Bradi} ve} sada markirao kao neku vrstu ciqa, ili mete koju treba ga|ati.

N. Pej~i}

Glumac Petar Kraq dobitnik je nagrade “Zlatni }uran” za `ivotno delo pozori{nog festivala najboqih komediografskih ostvarewa Srbije “Dani komedije”, izjavio je predsednik Upravnog odbora festivala Dobrica Mili}evi}. “Zlatni }uran”, najvi{e priznawe festivala, sastoji se od diplome, statuete }uran i nov~anog iznosa, a bi}e uru~en Kraqu 27. marta, posledweg dana 39. Dane komedije, na Svetski dana pozori{ta.

Odluka je bila jednoglasna, a u igri za nagradu bila su jo{ dva glumca, istakao je Mili}evi} i naveo da je Kraq “jedan od vode}ih srpskih glumaca danas”. Kraq je na “Danima komedije”, koje se u Jagodini odr`avaju od 1972, od

20. do 27. marta, tri puta nagra|en za glumu statuetom ]urana. Prvi put je nagradu dobio 1977. za ulogu Kapetana Ivuli}a u predstavi “Buzdovan” Ateqea 212. Istu nagradu je dobio za ulogu Sizifa u predstavi Ranka Marinkovi}a “Inspektorove spletke”Beogradskog dramskog pozori{ta 1979. i 2002. godine za ulogu Nikole Kosa u prestavi “Doktor [uster” Zvezdara teatra.

Nagrada “Zlatni }uran” za `ivotno delo ustanovqena je 2001. i do sada su je dobili glumci Miodrag Petrovi} ^kaqa, Danilo Bata Stojkovi}, Mira Bawac, Qubomir Ubavki} Pendula, Nikola Simi}, Olivera Markovi}, Bora Todorovi} i Vlastimir \uza Stojiqkovi}.

U GALERIJI MATICE SRPSKE REZIMIRANA 2009.

I NAJAVQEN PROGRAM ZA 2010.

Godina Paje Jovanovi}a U novu, 2010. godinu Galerija Matice srpske u{la je sa novim rukovodstvom i novim planovima i programima kojima se `eli prema{iti broj od 21 hiqade posetilaca u 2009, a tome }e svakako doprineti i izrada internet prezentacije na adresi www.galerijamaticesrpske.rs. Na radnom doru~ku sa novinarima, ju~e je tim zaposlenih na ~elu

GMS je u toku pro{le godine prezentovala i dela drugih institucija, kao {to je to bio slu~aj sa izlo`bom “Kraq Aleksandar I Kara|or|evi} i ruska emigracija” Bibliotekefonda “Rusko Zarube`je” iz Moskve i Ruskog doma iz Beograda, ili izlo`bom “Veoma va`na osoba” asocijacije “Per.Art” iz Novog Sada, “ON/

~in biti lajtmotiv rada ove institucije.

Restauratorsko-konzervatorsko odeqewe koje ove godine obele`ava 50 godina postojawa, u GMS je ne{to ~ime se ponose, a rukovoditeqka ovog odeqewa i pomo}nica upravnice Daniela Korolija-Crkvewakov je kao trenutno najva`nije navela projekte za{tite kulturnog nasle|a

ZAVR[EN FESTIVAL „KUSTENDORF” NA MOKROJ GORI

Pobednik film „Izgubqeni raj” Nagrada “Zlatno jaje” za najboqi film na 3. me|unarodnom festivalu Kustendorf pripala je kratkom igranom filmu “Izgubqeni raj” ~iji su autori Mihal Brezis i Oded Binun, u francusko-izraelskoj koprodukciji. “Srebrno jaje” dobio je ~e{ki kratki igrani film “Baba” Zuzane Kir{nerove [pidlove, a “Bronzano” tako|e kratki igrani film “Lernavan” iz Litvanije, u re`iji Marata Sargsjana iz Jermenije, dok je specijalno priznawe `irija pripalo bugarskom animiranom filmu “Bez kraja” Blagoja Kostova.

Sve~anim progla{ewem i uru~ewem nagrada preksino} je u Drvengradu zavr{en festival na kojem je od 13. januara u takmi~arskom programu prikazano 28 kratkometra`nih ostvarewa studenata filmskih akademija iz 18 zemaqa. Odluku je doneo `iri ~iji je predsednik bila autorka stripova i rediteqka Mar|an Satrapi, a ~lanovi filmska producentkiwa i

autorka Sara Drajver i producent Xonatan Vajsgal.

Osniva~ i direktor festivala, rediteq Emir Kusturica uru~io je diplome svim u~esnicima takmi~arskog programa i objavio da prva nagrada zna~i i mesec dana boravka u Drvengradu, radi pisawa scenarija za slede}i film. On je naglasio da je “ciq Kustendorfa da otkriva mlade talente me|u onima koji tek po~iwu da se bave filmom i jo{ nisu zatrovani komercijalnom produkcijom”.

“Nadam se da }emo uskoro videti mnoge od vas sa va{im prvim dugometra`nim filmovima, rekao je on, pozdravqen burnim aplauzom mladih u~esnika festivala i mnogobrojne publike. “Sre}an sam {to smo po tre}i put imali sedam neverovatnih dana i no}i dobrih filmova i muzike, divnih me|uqudskih odnosa, dru`ewa, komunikacije i qubavi”, izjavio je Kusturica.

SE]AWA NA VOJISLAVA DESPOTOVA

Gledaj sliku moje pesme Pre deset godina u Beogradu je umro Vojislav Despotov, jedan od najsvestranijih vojvo|anskih umetnika 20. veka. Wegovi prijateqi ga nisu zaboravili - okupili su se u Galeriji “Prometej” 19. ja-

moje pesme”. O Despotovu su preksino} govorili kwi`evnici Vladimir Kopicl, Du{ko Jakovqev i doma}in Zoran Kolunxija. Rekli su da je bio dobar ~ovek i sjajan multimedijalni umetnik

u Zrewaninu 19. januara je polo`eno cve}e.

Vojislav Despotov (1950-2000) je autor dvadesetak kwiga: Pisao je poeziju, romane, pri~e, eseje, radio i TV drame, kritike, prevodio

Deo stalne postavke umetnosti 20. veka

sa Tijanom Palkovqevi} i wenom pomo}nicom Danielom Korolijom-Crkvewakov, prezentovao ne samo ovo, nego je napravqen i pregled pro{le godine u kojoj su izdvojeni najva`niji projekti i programi, kao i vesti poput one da je ostalo jo{ samo da se renovira prizemqe, pa }e izlo`beni prostori Galerije Matice srpske (GMS) bqesnuti punim sjajem.

Na~elnica muzeolo{kog odeqewa Mirjana Brmbota okupqenim novinarima predo~ila je da su pro{le godine realizovane ~etiri izlo`be: “Poklon zbirka Marice Radoj~i}”, kojom se GMS zahvalila slikarki na zna~ajnom daru i po protokolu uzvratila Marici Radoj~i} na zna~ajnoj donaciji, “Evropski konteksti - Dobrovi}, [umanovi}, Kowovi}, [uput”, zasnovana na prou~avawu i prezentaciji dela iz galerijskog fonda, “Kopije pe~ata sa poveqa srpskih vladara i vlastele 13-17. veka iz zbirke Galerije Matice srpske” kojom je prikazan do sada neizlagani segment zbirke vajarstva i “Branko Radi~evi} - kult pesnika u srpskoj vizuelnoj kulturi krajem 19. veka”.

bez akta” i “Kqu~evi snova” Muzeja savremene umetnosti iz Beograda, “Mladi 2009” Fondacije “Ni{ Art” i Zavr{nom izlo`bom studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu. Tako|e, GMS se u 2009. pridru`ila i realizaciji niza izlo`bi van svoje ku}e.

Kustoskiwa za edukaciju Sne`ana Mi{i} podsetila je da }e obrazovne akcije za decu zapo~ete programom “Slike i zvuci - predstave muzi~kih in-

iz manastira Kru{edol i Srba iz Ma|arske, Sentandreje i Pe~uja.

U 2010. godini publiku i prijateqe GMS sa sigurno{}u o~ekuju izlo`be i katalozi “Predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a”, “Zografske ikone”, “Portreti stranih autora” i “Zbirka crte`a GMS”. Upravnica Tijana Palkovqevi} najavila je i nastavak saradwe s MSU Beograd, “Per, Art”, “Ni{ Art” i drugima. Izdava~ka delatnost

Dopune mobilijara i umetni~kog fonda Dotacijom Kluba “Rotari”, GMS je pro{le godine do{la do mobilnog pewa~a kojim je poboq{ana dostupnost postavki osobama s invaliditetom. Od investicija izdvaja se i ulagawe u upotpuwavawe fonda umetnosti 20. veka kojem su nakon kupovine pridru`ene slike “Koncert u poqu” Mladena Josi}a i “Ribari u ~amcu” Milenka D. \uri}a. strumenata na delima iz Galerije Matice srpske” koji je prezentovan na pro{logodi{woj No}i muzeja, biti nastavqen i ove godine programom “Bio jednom jedan slikar... “ posve}enom 150 godina od ro|ewa Paje Jovanovi}a ~ije }e lik i delo u 2010. na neki na-

bi}e anga`ovana oko stru~nih publikacija, ali i vodi~a kroz stalne postavke i zbirke, nastavi}e se i sa organizovawem skupova namewenih stru~nom usavr{avawu, a posebna ponuda bi}e “Galerijske pri~e” koje }e upotpuniti ponudu komunikacije s posetiocima.

I. Buri}

DODEQENA NAGRADA „POLITIKINOG ZABAVNIKA”

Najboqa kwiga „Jagor~evina i ostalo”

Sa izlo`be vizuelne poezije Vojislava Despotova u „Prometeju”

nuara, na dan wegove smrti na izlo`bi vizuelne poezije Vojislava Despotova “Nau~ena fantastika”.

Igrom slu~aja, Milan Nedovi} je u jednoj zaboravqenoj kutiji na{ao ove radove - jedan od najboqih primera nelinearnog pisma. Ba{ kao {to i ka`e jedan stih Despotova - “Gledaj sliku

koji je otvarao nove stvarala~ke prostore. Se}awa na wega nije dovr{eno, ono traje i razvija se.

Zbog toga se o~ekuju nova ~itawa i tuma~ewa Despotovqevih kwiga a u pripremi je i izvo|ewe drame “Krfski zabavnik” na sceni zrewaninskog pozori{ta. Na spomen plo~u wegove rodne ku}e

Foto: F. Baki}

sa slovena~kog, nema~kog i engleskog. Prevo|en je na svetske jezike zastupqen u doma}im i stranim antologijama poezije a primio je i mnoge ugledne kwi`evne nagrade.

Ure|ivao je nekoliko kwi`evnih ~asopisa a radio je kao dramaturg u Radio Novom Sadu.

R. Lotina

Kwi`evnom tandemu Mini S. \ur~in i Branislavu Ogwenovi}u dodeqena je rada “Politikinog zabavnika” za kwigu “Jagor~evina i ostalo”, kao najboqe delo za decu i omladinu objavqeno u 2009, odlu~io je ve}inom glasova `iri kojim je predsedavao Dragan Babi}, a ~lanovi su bili Borislav Stanojevi}, Vera Milankovi}, Pavle Min~i} i Petar Milatovi}.U naju`i izbor pored nagra|ene kwige `iri je uvrstio i “Sedmo kraqevstvo” Gordane Timotijev i “Tehno vilajet” Pavla Teofilovi}a.

Nagra|ena kwiga je, po oceni `irija, “ubedqiva revizija klasi~nih bajki namerna da propituje sumwive moralne vrednosti dana{weg vremena”. “Jagor~evi-

na i ostalo”, koju ~ine dve bajke, vi{e basni i tri kratke pri~e sa poukom, “upozorava nas na sve ono nad ~ime smo zabrinuti u veku koji tro{imo”.

Literarni tandem kome je pripala nagrada Minu \ur~in i Branislava Ogwenovi}a, deli 65 godina. Kako je u razgovoru za Tanjug saop{tio Ogwenovi}, on ima 87 godina dok wegova mlada ro|aka Mina ima 22, ali to im nije smetalo da udru`e snage i zajedni~ki napi{u kwigu.”Jagor~evina i ostalo” je nastajala polako i dugo, vi{e od godinu dana, kazao je Ogwenovi} i naveo da Mina studira muziku (violinu) na Akademiji umetno-

sti u Novom Sadu, a on je penzioner i `ivi u Beogradu.

c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak21.januar2010.

15

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Jelena lako, Troicki eliminisan Srpska teniserka Jelena Jankovi} pobedila je u Melburnu 87. teniserku sveta Kejti O’Brajan iz Velike Britanije sa 2:0 (6:2, 6:2) i plasirala se u tre}e kolo Otvorenog prvenstva Australije. Naredna protivnica 24-godi{we Jelene bi}e 30. nosilac Aqona

Bondarenko iz Ukrajine, koja je u drugom kolu, tako|e u dva seta, eliminisala 69. teniserku sveta Polonu Hercog iz Slova~ke sa 6:4, 7:5. Jankovi}evoj }e to biti 10. susret sa godinu dana starijom Ukrajinkom, koju je pobe|ivala na svim dosada{wim me~evima i

to uz samo jedan izgubqen set.

Posledwi wihov duel, me|utim, igrao se 2008. godine.

Jelena je ove sezone postavqena za osmog nosioca, dok je pro{le godina u Melburn stigla kao najboqa teniserka sveta, ali je ispala u ~etvrtom kolu. Isti rezultat pro{le sezone ostvarila je i na Rolan Garosu, a potom je igrala sve slabije, pa je na Vimbldonu takmi~ewe zavr{ila u tre}oj, a na Otvorenom prvenstvu SAD u drugoj rundi. Pretpro{la sezona bila je mnogo uspe{nija za najboqe rangiranu srpsku teniserku. U Melburnu je tada igrala polufinale, a na Otvorenom prvenstvu SAD i finalni me~.

Siguran start Zimowi}a i Nestora

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor plasirali su se u drugo kolo turnira na kome su postavqeni za druge nosioce. Zimowi} i Nestor su savladali doma}e takmi~are Semjuela Grota i Xejsona Kublera sa 2:0 (7:6, 6:3). Naredni protivnici srpsko-kanadskog tandema bi}e [panac Albert Montawes i Argentinac Martin Vasaqo Argueqo. Montawes i Argueqo su eliminisali Argentince Hosea Akakusa i Sebastijana Prijeta sa 2:0 (6:4, 6:4). Drugo kolo je pro{le sezone bilo kobno za Zimowi}a i Nestora, kasnije {ampione Vimbldona.

Jelena Jankovi}

Zimowi} je sa Nestorom osvajao i Rolan Garos, ali je najve}i uspeh na Otvorenom prvenstvu Australije ostvario jo{ 2001. godine, kada je igrao polufinale u tandemu sa sada penzionisanim Vejnom Artursom, tada i stanovnikom Melburna.

Takmi~ewe u dublu igrao je i Janko Tipsarevi}, koji je sa

Jen-Hsun Luom iz Tajvana izgubio od Britanaca Kolina Fleminga i Kena Skupskog sa 0:2 (5:7, 4:6).

Poraz Viktora Troickog Viktor Troicki izgubio je od 60. igra~a sveta Florijana Majera iz Nema~ke sa 1:3 (6:4,

Rafa Nadal sve boqi

Viktor Troicki

Branilac titule Rafael Nadal savladao je Slovaka Lukasa Lackog sa 3:0 (6:2, 6:2, 6:2) i ostvario devetu uzastopnu pobedu u Melburnu. Sedmi nosilac Endi Rodik iz SAD pobedio je Brazilca Toma`a Belu~ija sa sa 3:0 (6;3, 6:4, 6:4), a siguran je bio i 11. teniser sveta Fernando Gonsales iz ^ilea, koji je savladao Marsela Iqana iz Turske sa 3:0 (6:3, 6:4, 7:5). Xon Ajzner iz SAD je, tako|e sa 3:0 (6:3, 7:6, 7:5), eliminisao Luka Sorensona. Kazahstanac Jevgenij Koroqev je pomeo 21. nosioca ^eha Toma{a Berdiha (4:6, 4:6, 5:7). U tre}em kolu su jo{ trojica nosilaca, Stanislas Vavrinka (19), Filip Kol{rajber (27) i Ivan Qubi~i} (24). Huan Martin del Potro savladao je Amerikanca Xejmsa Blejka sa 3:2 – po setovima 6:4, 6:7 (3:7), 5:7, 6:3, 10:8. Endi Mari je brzo stigao do tre}e runde laganom pobedom nad Francuzom Markom @iskelom 3:0 – po setovima 6:1, 6:4, 6:3.

POLITIKA I SPORT

[ahar Per pod jakim obezbe|ewem nizacije „Australijanci za Palestinu“, na kojima je [ahar Per Izraelska teniserka [ahar Per ve} je navikla na ~iwenicu da prikazana u uniformi izraelske vojske, koju je teniserka zaista i se politika, ipak, me{a u sport. Perova, dodu{e, pre po~etka duslu`ila, po{to je to u wenoj zemqi obavezno. ela sa ^ehiwom Lusi Hradeckom, koju je u prvom kolu Otvorenog prvenstva Australije savladaIzraelskoj teniserki, koja je la sa 2:1 (6:7, 6:2, 6:1), nije ~ula u Melburnu postavqena za 29. spekulacije o navodnim protenosioca, pro{le godine je bilo stima protiv we, ali joj je sve i zabraweno u~e{}e na turniru bilo jasno kada je oko terena u Dubaiju gde }e ove sezone, za videla brojne kamera. mesec dana, igrati po{to su pri- Mogla sam da pretpostatisci me|unarodne zajednice na vim - kazala je [ahar Per na organizatore takmi~ewa urodi~ijim me~evima se ~esto pojali plodom. Svi ti problemi, mevquju zagovornici palestin|utim, ne uti~u na [ahar Per. - Trudim se samo da se konceske strane u sukobu sa Izraetri{em na tenis. Znam da se lom. zbog mene sprovode jake mere Ju~e ih, ipak, nije bilo, za obezbe|ewa i ose}am se zaista razliku od pro{lomese~nog bezbedno - istakla je 22-goditurnira u Ouklendu na Novom {wa Izraelka.

Zelandu gde je policija uhapMnogo oprezniji su izrealsila {est osoba, a stadion jedski politi~ari. nom prilikom bio i ispra- Kad god neko poku{a da u `wen zbog sumwive torbe. sport ume{a politiku mi se seDuel [ahar Per sa Hradectimo 1972. godine i masakra na kom u Melburnu zato je pratiOlimpijskim igrama - rekao je lo najmawe {est pripadnika ambasador Izraela u Australiobezbe|ewa u odelima i sluji Juval Rotem, podsetiv{i da {alicama koje su virile iz su Palestinci na Olimpijskim wihovih u{iju. Prisustvo taigrama u Minhenu ubili 11 kvih telohraniteqa izazvali izraelskih sportista. su plakati sa potpisom orga- [ahar Per, najboqa izraelska teniserka

4:6, 6:7, 1:6) u drugom kolu turnira. Troicki je tako u~e{}e na prvom grend slemu sezone i drugu godinu uzastopce zavr{io u drugoj rundi takmi~ewa. Ove sezone se, me|utim, vi{e o~ekivalo od 23-godi{weg Beogra|anina, koji je u Melburn stigao kao 29. nosilac, ali nije uspeo da ostvari svoj najboqi rezultat na nekom grend slem turniru.

Drugi reket Srbije je 2008. godine na Otvorenom prvenstvu SAD i 2009. na Vimbldonu stizao do tre}eg kola, dok na Australijan Openu nikada nije prolazio drugu rundu. ^inilo se da }e u toj nameri i uspeti posle prvog seta duela sa 26-godi{wim Majerom, ali je Nemac uspeo da izjedna~i, a potom i pre|e u vo|stvo. Majer je taj deo igre re{io u svoju korist sa ubedqivih 7:2 i slomio otpor favorizovanog Troickog, koji je posledwi set do tada izjedna~enog me~a izgubio za pola sata igre.

Ukupno je me~ trajao dva sata i 44 minuta, a Troicki bi uzrok poraza mogao da tra`i u velikom broju gre{aka (18) i lo{em drugom servisu, pri kome je osvojio samo 43 odsto poena naspram 62 odsto Florijana Majera.

Enanova izbacila Dementijevu Belgijanka @istin Enan plasirala se u tre}e kolo po{to je u maratonskom me~u pobedila petog favorita Elenu Dementijevu sa 7:5, 7:6 (6).

Enan, koja u Malburnu igra tek drugi turnir nakon povratka tenisu posle 18-mese~ne pauze, pobedila je Dementijevu posle dva sata i 50 minuta u klasiku u kojem je Ruskiwa imala velike prilike i u prvom i u drugom setu. Obe teniserke prikazale su fenomenalan napada~ki tenis tokom sjajna dva seta, a duel je vi{e li~io na finale po kvalitetu nego na drugo kolo. Da je Dementijeva trijumfovala to bi tako|e bilo zaslu`eno, ali Enan je u odlu~uju}im poenima bila smirenija i na kraju je pobedila. Protivnica Enan u narednom kolu bi}e Alisa Klejbanova koja je bila boqa Rumunke Sorane Kirstee. Kim

@istin Enan

Klejsters uspe{no je nastavila put ka osvajawu drugog uzastopnog grend slem turnira i savladala Tamarin Tanasugarn sa 2:0 (6:3, 6:3). Belgijska teniserka }e se u narednom kolu sastati sa 19. nosicem u Melburnu Na|om Petrovom iz Rusije, koja je eliminisala Kaju Kanepi, tako|e sa 2:0 (6:4, 6:4).

Plasman u tre}e kolo izborile jo{ Dinara Safina koja je pobedila Barbora Sahavovu Stricovu sa 2:0 (6:3, 6:4), a Kuzwecova je bez izgubqenog seta savladala Anastasiju Pavqu~enkovu (6:2, 6:2). Uspe{ne su bile i Alisa Klejbanova i Marija Kirilenko, kao i Francuskiwa Marion Bartoli, 11. nosilac, koja je eliminisala ^ehiwu Sandru Zahalovu sa 2:0 (6:4, 6:4) i utabala put ka mogu}em susretu sa Jelenom Jankovi} u ~etvrtom kolu.

SPORT

~etvrtak21.januar2010.

DNEVNIK

c m y

16

DEVETO EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E U AUSTRIJI DANAS SRBIJA IGRA S DANSKOM (20.15)

Brza igra i dobra odbrana recept za pobedu (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

LINC: Posle remija sa olimpijskim vice{ampionom Islandom (29:29) i slobodnog dana, rukometa{e Srbije na Evropskom prvenstvu u Austriji o~ekuje duel sa aktuelnim prvakom Starog kontinenta, selekcijom Danske. Sredwi bek orlova @arko [e{um ka`e da on i saigra~i nisu puno gledali selekciju Danaca.

- Videli smo samo desetak minuta utakmici Dansaka Austrija. Danska je vrhunska ekipa i igra jako brzo. Verujem da }emo igrati boqe nego protiv Islanda. Ako budemo uspeli da odigramo odbranu onako kako znamo, ~vrsto, mu{ki, mislim da to mo`e da bude velika prednost za nas. Utakmica sa Dancima na SP u Hrvatskoj ne mo`e da se ponovi. Mislim da iz tog duela mo`emo dosta da primenimo ovde. Brza igra i na{a odbrana mogu nam doneti toliko `eqeni trijumf - ka`e [e{um.

Uro{ Vilovski je istakao da su se Austrijanci dobro dr`ali u duelu sa Dancima, ali i da na{a ekipa treba da izvu~e pouke iz utakmice sa Islandom i da se {to nije bilo dobro ispravi u duelu sa evropskim prvacima.

- Za nijansku treba popraviti odbranu, a mnogo vi{e napad. Uz

anga`ovawe koje je bilo u me~u sa Islandom mo`emo da napravimo dobar rezultat. Naravno da nam je svima u glavama duel u Hrvatskoj i mislim da ta utamica mo`e da se desi i sada. Znamo kvalitete Hvida, Kristijansena, Morgensena... Atmosfera u ekipa je veoma dobra, samo da popravimo igru u napadu i sve }e biti kako treba - veruje stameni pivotmen.

Selektor Srbije Sead Hasanefendi} osvrnuo se na me~ sa Island, kao na duel sa Danskom.

- Po~etak utakmice sa Islandom nije izgledao najboqe. Posle, kako je me~ odmicao, sve je bilo boqe i boqe. Imali smo veliku pomo} golmana Darka Stani}a, ali gledamo kako da odbranu napravimo {to boqe za me~ sa Dancima. Moram da ka`em da smo igrali protiv jakog protivnika, olimpijskog viceprvaka, koji igra jako dobro prema napred.

Na{u igru smo bazirali na odbrani, ali kada protivnik igra jako brzo treba mu malo vremena da do|e u napad, morao sam ne{to da mewam. Tako sam od prvobitne izmene dva igra~a - odbrana - napad, odustao i mewao samo jednog.

Kqu~ malo lo{ije igre le`i u tome {to smo igrali sporije, {to smo neke duele jedan - na je-

SELEKTOR DANSKE ULRIK VILBEK

Bi}e te`e nego u Pore~u

Iako su Evropski prvaci Danci u prvom kolu Grupe B Evropskog prvenstva u Austriji sigurno upisali prve bodove protiv ekipe doma}ina (29:25), selektor Ulrik Vilbek je rekao je da je wegova ekipa odigrala te`ak duel.

- Nije bilo lako sa Austrijancima. Oni igraju na svom terenu, imaju podr{ku navija~a, trenirali su za ovo prvenstvo veoma naporno i krajwe su motivisani. Odigrali su dosta dobrih pripremnih utakmica. Drago mi je da smo slavili poprili~no sigurno.

Sada se okre}emo igri za bodove. Vreme je da se razmi{qa o drugoj rundi. Spremamo se za Srbiju.  Kako ste videli utakmicu izme|u Islanda i Srbije (29:29)?

- Kao i svaki selektor, ve} sam nekoliko puta odgledao snimak. Video sam utakmicu u kojoj je prvom poluvremenu Island odli~no odigrao, a on-

da drugo gde su Srbi sa ulaskom Vu~kovi}a i Stankovi}a podigli nivo i do{li do boda.

To je pokazateq da Srbija ima mnogo igra~a, koji mogu da igraju na vrhunskom nivou. To srpsku reprezentaciju ~ini veoma jakom i opasnom.  Pro{le godine nakon me~a u Pore~u na Svetskom prvenstvu, koji ste preokrenuli i re{ili u svoju korist nakon velikog minusa (38:39), izjavili ste da ste iznena|eni tako brzim povratkom Srbije na veliku scenu?

- Tako je. Mislim da je sada jo{ lo{ija situacija po va{e protivnike, jer je jo{ vi{e kvalitetnih igra~a u srpskom timu. Na Svetskom prvenstvu ih je bilo osam ili devet, koji su izneli ceo teret, a sada se novi selektor mo`e osloniti na 12, 14 imena, kao {to smo videli.  Kako savladati takav tim?

- Ne}u vam re}i....

„Dnevnik” u Austriji

Jovo Gali}

SPONZORI NA[EG IZVE[TA^A

Dana{wi program GRUPA A Ukrajina - Hrvatska Norve{ka - Rusija

(18.10) (20.10)

GRUPA B Austrija - Island Srbija - Danska

(18) (20.15)

A grupa Rusija - Ukrajina Hrvatska - Norve{ka

37:33 (21:16) 25:23 (11:10)

B grupa Danska - Austrija Srbija - Island

33:29 (17:5) 29:29 (11:15)

C grupa Nema~ka - Poqska [vedska - Slovenija

25:27 (8:12) 25:27 (13:7)

D grupa [panija - ^e{ka Francuska - Ma|arska

Momenat iz duela na{e reprezentacije sa Islan|anima

dan gubili. Imali smo neke akcije, ali niko nije i{ao ka golu da zapreti. Vrlo rano sam morao da mewam, Nenadi}a sam zamenio Markovi}em. Zamenio sam i uveo Vu~kovi}a, pa desnog beka Stankovi}a. Ulaskom ta tri igra~a i sa konstantno dobrim Stani}em dobili smo br`u igru i davali golove.

Na konstataciju da je Momir Ili} potpuno bio odse~en i nije pru`io igru koja se od wega o~ekuje, selektor je rekao: - Ili} je igra~ velike vrednosti i iskustva. On treba da bude igra~, koji kada ne mo`e da daje golove onda da ih drugima name{ta. Sigurno da je `eleo da na prvoj utakmici sve bude do-

bro. Ali, ponavqam, mi smo igrali jako sporo. Ipak smo uspeli da sa velikom borbom i zalagawem do|emo do nere{enog rezultata. ^mu se nadate u me~u sa Dancima?

- Danska je prvak Evrope. Ja mislim da oni nisu boqi od Islanda. Ako mi popravimo ne-

37:25 (17:10) 29:29 (16:16)

ke stvari imamo {ansu da pobedimo. To je tim ~iji igra~i nastupaju u velikim timovima Barseloni, Flensburgu... Me|utim, mislim da ne igraju ni{ta boqe nego Island. ^ak je Island po meni malo neugodniji, igraju ne{to specifi~nije.

Mi mo`emo, ako ponovimo igru iz drugog poluvremena i dr`imo nivo igre svih 60 minuta, da trijumfujemo. U to ~vrsto verujem istakao je Hasanefendi}.

Jovo Gali}

DARKO STANI] NAJBOQI NA[ POJEDINAC U ME^U SA ISLANDOM

Mo`emo i moramo boqe Sjajne odbrane Darka Stani}a tokom me~a sa Islandom, posebno odbraweni sedmerac na isteku 60. minuta, donele su veliki bod reprezentaciji Srbiji na startu Evropskog prvenstva u Austriji.

- Verovatno sam dobrim odbranama iznenadio. Za mene li~no ovo je bila lo{a utakmica na{e ekipe. Lo{e smo u{li, mogu da ka`em stra{no lo{e, sre}om smo se vratili.

Mislim da smo realno boqa ekipa od Islanda i nadam se da }emo pravu igru tek da poka`emo. Znam da smo ekipa koja posle lo{e igre slede}u utakmicu odigra odli~no, pa se zato s razlogom nadam da }emo protiv Danaca biti pravi - ka`e na{ junak u susretu sa Islandom.  Dokle }e golmani da nas vade?

- Odbrane golmana mogu da zavaraju i da saigra~i misle da je to- to. Me|utim, nije isto odbraniti 20 lopti iz polu{uteva i isto toliko zicera i te{kih {uteva.U prvom slu~aju saigra~i poma`u, u drugom tu ne{to ne vaqa. Mislim da smo svesni da smo utakmicu odigrali vrlo lo-

Mo`e li da ponovi partiju iz me~a sa Islandom: Darko Stani}

{e, kako u napadu tako i u odbrani, i da protiv Danaca moramo da imamo sasvim druga~iji pristup u odnosu na duel sa Islandom.  Mo`emo li boqe?

- Mo`e i mora boqe. Sad znamo gde smo gre{ili i uveren sam

da }e biti boqe. Koliko boqe?

Vide}emo...  Pro{le godine od Danaca smo primili 39 golova i izgubili.

- Nadam se da sada ne}emo primiti toliko golova, jer nam nije takav stil igre. Pro{le

[PANIJA OSTALA BEZ [TERBIKA: Golman rukometne reprezentacije [panije Arpad [terbik zavr{io je zbog povrede lista leve noge u~e{}e na {ampionatu Evrope. Nekada{wi ~uvar mre`e reprezentacije Srbije i Crne Gore ne}e po dobrom upamtiti debitantsko uce{~}e na velikim takmi~ewima pod zastavom [panije, po{to ga je ve} u susretu prvog kola protiv selekcije ^e{ke (37:25) zadesio maler. [terbik, koji brani boje Sijudad Reala, je ve} na po~etku utakmice osetio bolove u listu, a prvi lekarski pregledi ustanovili su da se radi o te`oj povredi, pa }e jedan od najboqih rukometnih golmana sveta ostatak prvenstva provesti kao posmatra~.

godine smo igrali puno br`e, otvorenije, zato smo i primali i postizali mnogo golova.Ne o~ekujem da }e pasti mnogo golova, a nadam se da }emo ovoga puta mi slaviti - istakao je Stani}.

Ministarka u Lincu Na poziv Rukometnog saveza Srbije, ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} boravi}e tri dana u Lincu, kako bi pratila utakmice raprezentacije. S obzirom na to da smo mi doma}ini slede}eg Evropskog prvenstva, koje }e biti odr`ano 2012. godine, ovo }e biti dobra prilika da se od tamo{wih organizatora dobiju sve neophodne informacije o organizaciji ovako va`nog takmi~ewa.

Pred odlazak na Ervopsko rukometno prvenstvo ministarka je izjavila da se kao i svaki gra|anin Srbije nada uspehu rukometne reprezentacije.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak21.januar2010.

PRVENSTVO HOKEJA[A

MR VOJISLAV MATI], ^LAN GRADSKOG VE]A ZADU@EN ZA SPORT

Spartak – Crvena zvezda 2:1 (0:1, 1:0, 0:0, produ`etak 1:0)

Zrewanin bio i ostao grad sportova

Nikoli} odlu~io pobednika SUBOTICA: Stadion malih sportova, gledalaca oko 200.

Sudije: Zlatko Evetovi}, Darko Popovi} i David Perduv (svi iz Subotice).

Strelci: ^ukovi} u 20. minutu za Crvenu zvezdu, Gergeq u 33. i Nikoli} u 65. minutu za Spartak.

SPARTAK: Vidakovi}, Vere{, Guzina, Fehervari, Daki}, Leckovi}, Zi|arevi}, Bo{wak, Ne{kovi}, Peter, Gergeq, Bursa}, Duli}, Bara{i}, Nikoli}, Proki}, Jankovi}, Rac, Ber, Plav{i}.

CRVENA ZVEZDA: Lukovi}, Fat, Pavlovi}, \oki}, ^ukovi}, Filipovi}, Rakovi}, Kori}, Lukovi}, Ra`natovi}, Mihajlovi}, Proti}, Vujinovi}, Andri}.

U`ivalo je oko 200 navija~a u hokeja{kom me~u izme|u Spartaka i Crvene zvezde. Sve ono zbog ~ega je hokej jedna od najatrktivnijih igara moglo je da se vidi u ovom duelu, neizvesnost, visoka tenzija, razmena udaraca (dozvoqenih i nedozvoqnih), napet produ`etak...

Prva tre}ina je po~ela {ansama na obe strane, a Spartak je imao dosta problema. Naime, sudija Evetovi} je bio nemilosrdan prema svojim sugra|anima, pa se na prste jedne ruke mogu izborijiti minuti u kojima je Spartak bio komple-

tan. Igrali su doma}i i sa dva igra~a mawe, a najboqe akcije su napravili i situacijama 4:5 u fini{u tre}ine. Prvo je Zi|arevi} propustio priliku da poentira iz penala, a potom je i Jankovi} lo{im {utem zabrqao sjanu akciju. Kao kazna je stigao gol Zvezde u posledwem minutu, a posle odbijenog paka i gu`ve pred golom Vidakovi}a ^ukovi} posti`e gol.

Tenzija je do{la do vrhunca u drugoj tre}ini. Sve o{triji startovi i provokacije su se zavr{ili tu~om. Imale su sudije pune ruke posla da smire zava|ene strane, a bilo je zaista `estoko. Ipak, ovo je bio ispusni ventil, a kada su se strasti smirile utakmica je nastavqena sa mnogo mawe tenzije, ali sa istom dozom neizvesnosti. Izjedna~uju}i gol za Spartak postigao je Gergeq, posle gre{ke Lukovi}a, a doma}i su imali jo{ nekoliko {ansi, pre svih Zi|arevi}.

Zavr{na deonica nije odlu~ila pobednika. Spartak je bio ne{to boqi tokom celih dvadeset minuta, dok su igra~i Crvene zvezde nekoliko puta opasno pripretili iz kontre.

Kako golova nije bilo, odluka je pala u produ`etku. Igra~ odluke bio je Nemawa Nikoli}, koji u posledwem minutu produ`etka posti`e lep gol za veliko slavqe Spartaka.

N. S.

Nekada rva~ svetskog glasa, a sada funkcioner u gradskoj upravi Zrewanina zadu`en za sport mr Vojislav Mati} je jedan od retkih koji je uspeo da posle profesionalne karijere, u kojoj nema ni jednu mrqu, sa toliko uspeha vodi brigu o sportistima i klubovima u gradu na Begeju. Wegov entuzijazam i predanost poslu u ovim te{kim vremenima za sport daje nadu da }e nekada vrhunski sportista postati i odli~an sportski radnik kakve Zrewanin i zaslu`uje.

- Pro{la godina bila je vrlo te{ka za sportiste u gradu na Begeju, jer se po prvi put dogodio negativan rebalans buxeta.

Od planiranih 52 miliona dinara 126 klubova za programske aktivnosti dobilo je samo 32 miliona, a da apsurd bude ve}i najboqi uspesi zrewaninskih sportista zabele`eni su upravo u 2009.godini – zapo~eo je pri~u mr Vojislav Mati}, prvi ~ovek sporta u gradu . – Pokrajina, Zrewanin i lokalna samouprava sportistima na{eg grada podarila je velelepni sportski objekat - novu halu sportova, sigurno najlep{u u Srbiji, a svakako i funkcionalnu za sve klubove.  [ta je ono {to biste posebno istakli od sportskih menifestacija u gradu na Begeju protekle godine?

- Bez preterivawa, ali sa toliko malo sredstava Zrewanin

Sve za sportiste: Vojislav Mati}

je sve u~inio da se svi na{i gosti i sportisti ose}aju prijatno, a takmi~ewa je bilo na pretek. Jedan deo Univerzijade, ta~nije turnir u `enskoj ko{arci odr`an je u novoj hali i Evropsko prvenstvo u rvawu za kadete, gde smo se pokazali kao izuzetni doma}ini. Odr`an je i svetski kup u ma~evawu, juniorski rva~ki memorijalni turnir „Darko Ni{avi}“, memorijalni pliva~ki miting „Miodrag Popov“, finale Kupa tolerancije. Odigrane su me|unarodne utakmice u rukometu, futsalu i odbojci, sve u svemu moramo biti zadovoqni.  Godina nikad lo{ija sa finansijske strane, ali zato

SUSRETI: MAKSA @IVKOV IZ ALIBUNARA

@ivot posvetio fudbalu Maksa @ivkov iz Alibunara ima 78 godina i bezmalo isto toliko je uz fudbal.

- Od kad znam za sebe obo`avam fudbal. Do odlaska u vojsku pomagao sam u klubu, kad sam se vratio izabrali su me u

upravu. Sada{wi klub Budu}nost je tri puta mewao ime i tri puta se selio. Igralo se tada na blatwavoj livadi,po ki{i, snegu i suncu. I{lo se na utakmice zapregom do Vladimirovca, Seleu{a, Ilanxe

Maksa @ivkov

i drugih sela, a do Banatskog Karlovca pe{ice.Od 1954. pa do pre dve godine bio sam na svim utakmicama i kada smo doma}inovali i kada smo gostovali. Ne samo radi u`ivawa, ve} i da se igra~ima na|em pri ruci. Od pripreme dresova, ~i{}ewa i prawa blawavih patika, potom kopa~ki, do ko{ewa i ure|ewa igrali{ta, kasnije stadiona i klupskih prostorija, sve sam radio i ni{ta mi nije bilo te{ko, sve sa voqom radio – sa setom pri~a ~ika Maksa o qubavi prema svom klubu i fudbalu.

Mewale su se uprave, igra~i, treneri, samo je Maksa uvek bio tu, i u tugama i u radostima.

- Bilo je nas nekolicina zanesewaka, sve smo davali za fudbal. Najsre}niji sam bio kada je Budu}nost ~ini mi se 1956. godine u{la u Banatsku ligu. Takvu radost nisam do`iveo ni pre ni posle toga.

Igrali smo sa ekipama iz Kikinde, Zrewanina, Vr{ca, Pan~eva i drugih gradova iz Srbije i Vojvodine, dolazili su nam u goste Crvena zvezda, Prtizan i drugi prvoliga{i.

I nismo bili lo{i. Ne mogu da ka`em, i danas se igra dobar fudbal, ali, ~ini mi se, nekad se igralo s vi{e emocija, srcem srca – smatra legenda alibunarskog i ju`nobanatskog fudbala.

Maksa je 50 i vi{e godina bio ~lan uprave Budu}nosti, dve godine su pro{le od kada vi{e nije me|u klupskim ~elnicima, ali utakmice ne propu{ta.I tako }e da bude, veli, dok ga noge slu`e.

R. Jovanovi}

ni Vukoli} je postao i vice{ampion Balkana, a u Superligi je u osam borbi ostvario sedam pobeda.

Za najboqu juniorku progla{ena je ~lanica Atletskog kluba Srem Marija Vu~enovi}, koja je pro{le godine na takmi~ewu u Italiji postigla najboqi evropski i drugi svetski juniorski rezultat u bacawu kopqa - 51,73 metra. Najboqi sportski kolektiv u protekloj godini bio je mitrova~ki Atletski klub Sirmijum.

{est u konkurenciji kadeta, 20 u juniorskoj i 20 u seniorskoj kategoriji.  I pored te{ke situacije, grad je uspeo da Ivanu Len|eru, Kristijanu Frisu i Slavoqubu Epifani}u dodeli stanove na kori{}ewe, a ni ova godina ne}e biti laka.

- To sa stanovima je velika stvar i za grad i za Sportski savez – jasan je Mati} – Nije nam lako, za ovu godinu je planirano samo 30 milona dinara u buxetu za sport, {to sigurno ne mo`e da zatvori finasijsku konstrukciju, ali }e klubovi morati da se strpe. Nadam se da }emo uspeti da zavr{imo rekonstrukciju stare hale Medison i da }emo zavr{iti sve radove u novoj hali sportova. Prioritet nam je da se {to vi{e omladine ukqu~i u sport, a treba naglasiti da smo jedan od retkih gradova koji ne napla}uje kori{}ewe sportskih objekata za treninge i utakmice.  Zrewanin grad sportova - istina ili fraza?

- Istina, i daqe sa ponosom nosi taj epitet, jer Zrewanin bar kada je sport u pitawu ima ~ime da se podi~i. Olimpijcima, svetskim i evropskim {ampionima i moje je razmi{qawe da jedino u ovoj grani na{ grad mo`e da se ravnopravno nosi i parira svetskim gradovima, a na nam je da te`imo da budemo jo{ boqi - istakao je Vojislav Mati}.

N. Jowev

NLB LIGA

Bo`i} odlu~io

Hemofarm [tada - Partizan 90:91 (21:24, 25:18, 23:25, 21:24) VR[AC: SD Milenijum, gledalaca 3.500, sudije: Herceg (Hrvatska), Mari} (Srbija), Vojinovi} (Crna Gora).

HEMOFARM [TADA: Pavkovi} 12, Despotovi}, Markovi} 6, Krstovi} 3, [utalo, Ma~van 19, Kati} 11, Borisov 13, Marijanovi} 7, Petrovi} 2, Stivenson 8, Jagodnik 9.

PARTIZAN: Roberts 5, Mekkeleb 18, Kecman 11, Milo{evi} 3, Ra{i} 18, Le{i}, Mitrovi}, Bo`i} 12, Balaban, Veseli 4, Deki} 7, Vrawe{ 13.

Trojkom Bo`i}a sekundu pred kraj Partizan je po drugi put savladao vr{a~ki Hemofarm. Cr-

Vukoli} najboqi sportista Srema ^lan Xudo kluba Sirmijum iz Sremske Mitrovice Nenad Vukoli} najboqi je sportista Srema u 2009. godini prema tradicionalnom izboru „Sremskih novina“.

Vukoli} je na Univerzijedi u Beogradu, u kategoriji takmi~ara do 66 kilograma, u konkurenciji xudista iz 36 zemaqa, osvojio peto mesto, {to predstavqa najve}i uspeh srpskog xudoa na najve}oj svetskoj studentskoj sportskoj manifestaciji. U 2009. godi-

najplodnija za zrewaninske sportiste, {to je apsurd?

- Upravo tako, na{i sportisti, sugra|ani pro{lu godinu zavr{ili su sa 41 osvojenom medaqom na balkanskim {ampionatima, Mediteranskim igrama, Univerzijadi, evropskim i svetskim prvenstvima, {to je impozantna cifra. Gradska uprava za sport trudi se da uradi sve {to je u wenoj mo}i da sportistima i klubovima obezbedi optimalne uslove za rad i takmi~ewe i od tog ciqa ne}emo odstupiti. Posebnu pa`wu }emo posvetiti mla|im uzrasnim kategorijama koje su u Zrewanin doneli 25 pionirskih dr`avnih titula,

17

Petar Bo`i}

no-beli su poput one utakmice u Pioniru i ovu u Milenijumu dobili u posledwoj sekundi i fakti~ki izgubqeni me~ pretvorili u pobedu. Posle blage rezultatske inicijative gostiju u prvoj ~etvrtini Hemofarm je uspeo da po~etkom drugog perioda preokrene rezultat i povede sa 5-6 poena razlike. Sve do poluvremena Vr{~ani su uspeli da kontroli{u rezutlat zahvaqa}i Ma~vanu ali i Borisovu. Crno-beli, uprskos agreisvnoj igri u odbrani, nisu uspeli da naprave preokret. Do ponovnog izjedna~ewa do{lo je po~etkom tre}e ~etvrtine kada je Partizan serijom od 5:0 u 22. minutu

Hemofarm - Partizan Zagreb - FMP Zadar - [iroki

1. Cibona 2. Partizan 3. Zagreb 4. Olimpija 5. Budu}nost 6. Zadar 7. Hemofarm 8. C. Zvezda 9. Cedevita 10. Radni~ki 11. FMP 12. [iroki 13. Helios 14. Bosna

16 17 17 16 16 16 16 16 16 16 18 16 16 16

13 3 12 5 11 6 10 6 10 6 10 6 10 6 7 9 7 9 7 9 513 511 412 313

90:91 90:81 88:65

1274:1081 1282:1201 1351:1330 1241:1173 1234:1172 1327:1185 1330:1222 1298:1274 1253:1318 1120:1264 1362:1434 1187:1280 1099:1244 1078:1258

29 29 27 26 26 26 26 23 23 23 23 21 20 19

nakon poena Kecmana izjedna~io rezultat. Ne{to kasnije Veseli je doveo crno-bele ponovo u vo|stvo. Hemofarm je uzvatio preko Ma~vana i Pakovi}a ali nakon dve trojke Ra{i}a i Bo`i}a sredinom tre}e ~etvrtine crno-beli su poveli 57:54.

Tada Partizan ulazi u probleme, Vrawe{ je napravio petu li~nu gre{ku, {to je na prvi pogled Vr{a~nima olak{ao posao pod ko{em. Iskusni Jagodnik je iskoristio svoju {ansu i doveo Hemofarm ponovo u vo|stvo, a nakon poena Pavkovi}a i Ma~vana Hemofarm je dva minuta pre kraj tre}e ~etvrtine poveo. Na nekoliko uzastopnih poena Mekklebea Vr{a~ni su odgovarali trojkama Borisova i u posledwom minutu poveli 69:64.

Poenima Peki}a i Bo`i}a, sa liije slobodnih bacawa, Partizan je tu prednost smawio. Po~etkom posledweg perioda je Mekkleb izjedna~io, a isti igra~ je ne{to kasnije trojkom doveo crno-bele u vo|stvo. Hemofarm je odgovorio poenima Stivensova i Kati}a i sve do dva minuta pre kraja imali su doma}ini {est poena razlike.

Tada na scenu stupa Ra{i}, u posledwem minutu uspeo je da ubaci trojku a zatim da i ukrade loptu i 33. sekunde pre kraja dovede goste na minus dva poena.

Pavkovi} je realizovao slobodno bacawa i Partizan smawuje prednost na poen, Stivenson je iskoristio 16. sekundi pred kraj jedno bacawe a iz drugog poku{aja Bo`i} je postigao troju i Partizanu doneo pobedu.

J. Turkoane

18

~etvrtak21.januar2010.

UO^I MARATONA U DUBAIJU

Hajle Gebreselasije

Gebreselasije napada svetski rekord Etiopqanin Hajle Gebreselasije najavio je da }e u petak na maratonu u Dubaiju poku{ati da obori sopstveni svetski rekord.

Dvadeset jednu godinu nakon svoje prve profesionalne trke Gebreselasije nastavqa da pomera granice u atletici.

- Tr~awe nije ne{to {to mo`ete tek tako da napustite. Za mene je to ne{to potpuno prirodno, kao i jelo - rekao je Gebreselasije.

Legendarni 36-godi{wi atleti~ar, koji je aktuelni svetski rekord postavio 2008. godine na maratonu u Berlinu, najavio je

da }e u petak ponovo poku{ati da popravi najboqi rezultat svih vremena. On je dodao da je potpuno koncentrisan na predstoje}u trku, u kojoj }e poku{ati da popravi rezultat od 2:03:59 ~asova.

- Nikada ne mo`ete biti potpuno sigurni da }ete sru{itim svetski rekod u maratonu. Mora}u da dam sve od sebe, ali mislim da je to mogu}e. Ukoliko vreme bude dobro, verujem da }e i maraton u Dubaiju biti dobar - ocenio je Gebreselasije, koji bi obarawem rekorda zaradio 1.250.000 dolara.

NBA LIGA

Pobede Klivlenda i Majamija Ko{arka{i Klivlenda, predvo|eni Lebronom Xejmsom kome je za tripl-dabl u~inak nedostajao jedan skok, savladali su Toronto sa 108:100, dok je Majami bio ubedqiv u duelu sa Indijanom i slavio sa 113:83. Xejms je postigao 28 poena i imao 11 asistencija i devet skokova. Mo Vilijams je dodao 22 poena, a [ekil O’Nil jo{ 16. O’Nil je tako postao tek peti igra~ u istoriji NBA lige koji je u tom takmi~ewu postigao vi{e od 28.000 poena.

Kris Bo{ je postigao 21 poen za pora`eni tim, dok je Andrea Barwani dodao 19. Najzaslu`niji za pobedu Majamija nad Indijanom bio je Dvejn Vejd sa 32 poena, od kojih je 18 postigao u prvoj ~etvrtini. Vejd je tako presko~io granicu od 11.000 poena postignutih u NBA ligi. Majami je deklasirao Indijanu 113:83.

SPORT

DNEVNIK DELEGACIJA OKS U POSETI MOK

Rog u septembru dolazi u Srbiju Delegacija OKS nalazi se u poseti Me|unarodnom olimpijskom komitetu. To je prva zvani~na poseta predsednika Vlade Divca i generalnog sekretara \or|a Vi{ackog ovoj instituciji od wihovog stupawa na du`nost u OKS. Program posete pripremqen je i uskla|en sa potrebama OKS u delu tema o programima koje OKS sprovodi. Prvi sastanak i dobrodo{licu delegaciji uprili~io je Pere Miro, direktor Odeqewa za saradwu sa NOK-ovima i ujedno rukovodilac Olimpijske solidarnosti MOK-a. Uz re~i dobrodo{lice Miro je upoznao predstavnike OKS sa istorijatom Vile Mon Repos, jednom od ~etiri lokacije u kojima MOK ima svoja odeqewa. Tokom sastanka sa Pere Miroom predsednik i generalni sekretar OKS preneli su planove ovog rukovodstva OKS za o~uvawe i unapre|ewe autonomije sporta na podru~ju na{e zemqe, {to je jedan od osnovnih ciqeva za koje se zala`e MOK. Usledili su sastanci sa odeqewem Olimpijske solidarnosti gde je Pamela Vipond, zamenica Direktora OS MOK-a, predstavila programe koji se NOK-ovima stavqaju na raspolagawe u ovom ~etvorogodi{wem ciklusu. Generalni sekretar OKS predstavio je projekat finansirawa sportista na putu za London 2012. ~ija je realizacija, po principima koje sporovodi i OS MOK-a, nai{la na odobravawe i podr{ku Pamele Vipond. Tokom sastanka predstavqeni su i drugi programi koje OKS realizuje sa naglaskom na programe iz dela o~uvawa nasle|a NOK-a koje je podr`ala Olimpijska solidarnost, s obzirom na zna~aj jubileja 100. godi{wice pri-

Uspe{no sara|uju: Divac, Rog i Vi{acki

padawa olimpijskom pokretu koju OKS ove godine obele`ava.

Centralni susret ove postete MOK-u bio je sastanak sa predsednikom MOK-a @akom Rogom.

Predsednik Rog izrazio je zadovoqstvo posetom predsednika Divca i generalnog sekretara Vi{ackog, ali i ~iwenicom da se na ~elu OKS kao i u wegovom Predsedni{tvu i komisijama nalazi veliki broj olimpijaca i osvaja~a olimpijskih odli~ja. Teme koje su bile razmotrene ticale su se pre svega programa i projekata koje OKS sprovodi, {to je nai{lo na predsednikovu podr{ku i odobravawe, a posebno projekat finansirawa priprema sportista za Letwe olimpijske

igre u Londonu 2012. i projekat koji se po principu MOK-a planira za pripreme sportista Srbije za predstoje}e Olimpijske igre za mlade u Singapuru, sa naglaskom na ne samo sporskim ve} i kulturnim i edukativnim stranama ovog programa.

- Energija koju OKS ula`e u razvoj programa, kojima u prvi plan stavqa sportiste i entuzijazam na poqu wihove realizacije, koncept su koji }e MOK uvek podr`ati - istakao je u razgovoru predsednik Rog. - Volonterski pokret, kao jedan od bitnih ~inilaca olimpijskog pokreta, koji je za`iveo tokom EJOF-a u Beogradu 2007., a unapre|en je u protekle dve godine, tako|e je bio jedan od

kqu~nih ~inilaca uspeha ovogodi{we Univerzijade u Beograduistaknuto je u razgovoru kao jo{ jedan od pozitivnih koraka koje je OKS zapo~eo.

Na kraju sastanka predsednik Rog obe}ao je da }e posetiti Beograd u novembru, kada }e biti organizovana centralna proslava povodom 100. godi{wice OKS i 39. Generalna skup{tina EOK. Nakon sastanka sa predsednikom Rogom odr`ani su sastanci sa Sportskim odeqewem, gde je razgovarano o programima post karijere sportista i predstoje}im Prvim Olimpijskim igrama za mlade, a potom i sastanci sa Odeqewem sa saradwu i razvoj i Marketing odeqewem MOK-a.

SPORT

DNEVNIK

Preplitawe sre}e i tuge

Unifikacija sistema igre, plus kreativnost

Danijel Aleksi}

Ogwen Mudrinski i Sini{a Babi}

gu - rekao je Aleksi} i nastavio: - \enova je veoma lep grad, na moru, a iz samog kluba nosim

Foto: N. Stojanovi}

najlep{e impresije. Sutra odlazim a ova dane provodim u poku{ajima da ispo{tujem sve qu-

TRENER PROLETERA RISTOVSKI KRENUO @ESTOKIM RADOM

Odlasci uslovqavaju poja~awa Trener novosadskog Proletera Qubomir Ristovski nametnuo je `estok tempo rada, dva puta dnevno se trenira.

- Igra~i se trude da ispune obaveze, a pozitivno je to {to su na pripreme stigli prili~no spremni. Napore doziramo postepeno i nadam se da }e nas povrede mimoi}i - nada se Ristovski.

Mada je prelazni rok odavno po~eo, dolasci i odlasci su jo{ uvek u magli. Najve}a poja~awa, za sada, sigurno su povratak De-

jana Ki{a i Aleksandra Luki}a, igra~a koji su dali veliki doprinos ulasku Slanobaraca u Prvu ligu. Velikog borca Dejana Ki{a te`a povreda je omela da se isku{a i poka`e kvalitete i u vi{em rangu.

- Povreda je pro{lost, `eqan sam lopte i utakmica. Bi}e te{ko izboriti mesto u postavi, konkurencija je zaista `estoka.

Potrudi}u se da se {to pre vratim u formu i verujem da }u opet igrati dobro - optimista je Ki{.

19

SLOBODAN PAVKOVI] PRIPREMIO NACIONALNI PLAN ZA MLA\E KATEGORIJE

DANIJEL ALEKSI] SUTRA ODLAZI U \ENOVU

Nije bilo lako mladom Danijelu Aleksi}u, budu}oj vedeti italijanske \enove, na konferenciji za medije uprili~enoj u FC „Vujadin Bo{kov“.

Uz sportskog direktora crvenobelih Miodraga Panteli}a, s kojim se samo dan ranije vratio iz Italije, Aleksi} je s vidnim emocijama pri~ao o starom i novom klubu, o svom Novom Sadu i \enovi.

- Sve se izde{avalo veoma brzo, pa su mi jo{ emocije pome{ane. Veoma sam zadovoqan zbog odlaska u novi klub, ali sam u isto vreme i tu`an {to se rastajem s Vojvodinom, ~ije sam dete i u kojoj sam proveo lepih osam godina. @elim da se zahvalim svima u klubu {to su mi omogu}ili prelazak u \enovu, a posebno predsedniku Butorovi}u, koji je odigrao presudnu ulo-

~etvrtak21.januar2010.

I biv{i kapiten Slanobaraca Luki} imao je zdravstvenih problema i tek u fini{u jeseni dobio je priliku da igru.

- Nadam se da }e me povrede mimoi}i i da }u uspeti da se izborim za mesto startera - jasan je Luki}.

Za sada su redove mla|eg novosadskog prvoliga{a napustili Predrag Bo{wak (Ma|arska), Sa{a Drakuli i Zlatko Arseni}, a dolasci eventualnih poja~awa vezani su za situacije oko odlazaka ^ovi}a, Mi}i}a i @igi}a.

M. Po.

de kojima sam obe}ao da }emo se videti pre odlaska - u dahu je saop{tio Aleksi}.

Sportski direktor Miodrag Panteli} poklonio je Aleksi}u wegov dres sa potpisima svih prvotimaca, a zatim predstavio dva nova igra~a koji su iz omladinske {kole pre{la u prvi tim, Ogwena Mudrinskog i Sini{u Babi}a. U glas su istakli da su veoma sre}ni zbog prelaska u prvi tim i naglasili da za wih tek predstoji vreme dokazivawa.

M. Risti}

Partizan u Antaliji Fudbaleri Partizana danas putuju na pripreme u Antaliju gde }e ostati u naredne dve nedeqe. Trener Goran Stevanovi} akcenat }e pre svega staviti na sticawe kondicije, a radi}e sa kompletnim pogonom, izuzev Nenada \or|evi}a, Aleksandra Kosori}a, Rajka Bre`an~i}a i Nenada Vujovi}a, koji }e samostalno trenirati u Zemunelu, dok ne na|u nove klubove. Sa{a Ili} trebalo je sino} kasno da se sretne sa ~elnicima kluba i ako potpi{e ugovor i on }e otputovati u Antaliju.

I. L. NA PROZIVCI MLADOSTI IZ BA^KOG JARKA 23 IGRA^A

Oti{ao samo Petrika

Zalet za nastavak srpskoliga{ke trke po~eli su da hvataju fudbaleri Mladosti iz Ba~kog Jarka, a trenerima Tiboru Kova~u i Miroslavu Loli}u, na prvom okupqawu, javila su se 23 igra~a.

Klupske boje, posle {est meseci, promenio je Nemawa Petrika (Radni~ki, Bajmok), dok su novajlije jo{ na listi ~ekawa i posledwu re~ }e dati stru~ni {tab.

- Igra~ki kadar ne}e pretrpeti mnogo promena, okosnica ekipe }e ostati na okupu i poseduje potencijal da u delo sprovede ambicije.

Razmi{qa}emo o poja~awima samo ako eventualni odlasci doprinesu deficitu na nekoj poziciji.

Odziv na prozivci je dobar znak, prikqu~i}emo i petoricu igra~a iz omladinskog pogona, kako bismo nastavili tradiciju stavqawa akcenta na sopstvene snage – rekao je novi predsednik Branislav Rosi}.

Plavo-beli su dobili zadatak da naprave pomak sa desete pozicije i potvrde da vrede vi{e od trenutnog plasmana.

- Na raspolagawu su nam dva terena, a u slu~aju nepovoqnih vremenskih uslova koristi}emo mini teretanu. Formu }emo brusiti kroz 11 kontrolnih utakmica, svi }e dobiti {ansu da se nametnu i prona|u mesto u dobitnoj kombinaciji – ka`e trener Tibor Kova~.

M. Meni}anin

U ku}i fudbala je veoma ozbiqan dokument sa radnim naslovom „Nacionalni nastavni plan za mla|e kategorije“, koji je izradio vrstan stru~wak i nekada as plemenitog kova Slobodan Bobe Pavkovi}, potencijalni kandidat za odgovornu funkciju direktora nacionalnih selekcija Srbije.

- @eleo sam da prezentiram kompletan projekat koji sadr`i svrhu i ciq, istra`ivawe i analizu, utvr|ivawe nedostataka, teorijski okvir, principe i vi|ewe fudbala. To je prvi, osnovni korak, a za realizaciju obimnog plana potrebna je i grupa qudi koja mo`e da ga sledi - istakao je najpre Bobe Pavkovi}.

Dakle, kako se na ovim na{im prostorima sagledava su{tina fudb a l s k e igre?

- Najpre, program sadr`i uputstva za razvoj dece od 8 do 18 godina, a tu je obuhva}eno sedam uzrasnih kateg o r i j a .

Prepoznavawe i usavra{avawe talenta je osetqiva materija i neophodna je pomo} nauke. Zatim, moramo videti koje je na{e opredeqewe, po mojoj verzi- Slobodan Pavkovi} ji to je ofanzivan fudbal.

Postoji li uop{te srpska {kola fudbala?

- Nisam video takav dokument, {to ne zna~i da ne postoji. Jednostavno, treba razlu~iti da li ho}emo da sve selekcije neguju isti sistem i stil, ili }emo ostaviti prostor generacijama i trenerima da ga prilago|avaju svojoj filozofiji igre. [ta nudi nacionalni nastavni plan?

- Kao u svim ozbiqnim sredinama, unifikaciju. Isti sistem i stil, jer promene mogu da zbune klince. Zala`em se za 4-3-3, uz varijantu sa dva ofnazivna vezna ili jednim na sredini terena. To je najprikladnije sistem za u~ewe fudbala.

Konkretno, predla`em modifikaciju 4-2-3-1 i uskoro }u odr`ati predavawe na ovu temu, sa osvrtom na karakteristike i svojstva gra|ewa igre u ovoj varijanti.

Pavkovi} zatim ukazuje na jo{ jedan vitalan detaq.

- Principi igre su va`niji od sistema, oni su u savremenom fudbalu univerzalni i zato je sr` zadatka da osposobimo momke da ih usvoje i prihvate. Konkretno, jedan od principa u napadu je kreativnsot.

Tu smo jaki, name}emo se, te{ko je braniti se od nepredvi-

Studenti okupirali \a~ko Sa pripremama je po~eo vojvo|anski liga{ Indeks, koji je kao novajlija u ovom rangu takmi~ewa jesewi deo prvenstva zavr{io na petom mestu.

- Startovali smo sa starim snagama, jedino je oti{ao Evi}. Prvom timu prikqu~ili smo ~etiri najtalentovanija omladinca, Brkqa~a, Stani}a, Uskokovi}a i Cveti}a.Na{ prevashodni ciq bi}e afirmacija mladih igra~a (Popovi}, Nedi}, Kosanovi}, O`vat, Kragovi}, Saki},Be}eli}...). U ovoj polusezoni uigrava}emo ekipu da bi u onoj narednoj napali vi{i rang, o ~emu }e ipak odlu~iti klupski ~elnici - ka`e trener Mirko Babi}.

Plan prirpema je pretpostavqamo sa~iwen.

- Radi}emo na igrali{tu, u teretani i sali,Planiramo da odigramo desetak utakmica uz verovawe da }emo spremni do~ekati nastavak takmi~ewa - rekao je Kne`evi}.

M. K.

divosti, a nama je to u genima, taj smisao za kreaciju igre.

Ali, ovaj spcifikum zahteva slobodu u re{avawu problema igre, bez nametawa re{ewa, sa slobodom rizika, uz pravo na gre{ku. Nemam jo{ uvek pravi uvid na ovom poqu.

Ve~ita dilema u mla|im kategorijima je izbor izme|u rezultata i stvarala{tva.

- Pogre{no je re}i da rezultat nije bitan, jer to ru{i smisao igre. Zna~i va`an je rezultat, ali i na~in na koji se dolazi i na kojim odre|enim stepenima razvoja. Ovo {to nudim mo`e da zna~i gubitak na kratke ali dobitak na duge staze. Kontra razmi{qawe zna~i gubitak na kratke a siguran proma{aj na duge staze. Desetogodi{ni razvoj igra~a, sticawe kvaliteta je podjednako bitno kao i rezultat. To jeste te`a opcija, ali ko pro|e ovaj „bukvar“ postaje potpuno fudbalski pismen.

Fenomen pobedni~kog mentaliteta se ne mo`e izgraditi preko no}i.

Zavr{na generacija mora da igra na rezultat, tada je to prioritet, jer se podrazumeva da su nau~ili „azbuku“. Mladi igra~i imaju 4 grane razvoja. Tehnika se treba savladati do 12 godina, a ciq je da u petnaestoj imamo na ovom poqu dominantne igra~e u Evropi, sa taktikom se kre}e ozbiqnije od dvanaeste, onda su tu fizi~ka svojstva gde se tra`i obazrivost i usavr{avawe tek od petnaeste i na kraju taj mentalni deo kojim treba da se bave psiholozi i pedagozi. Mentalni trening je velika tajna, ali i budu}nost, {to zna~i da ozbiqno treba ukqu~iti u saradwu nauku. To ne mogu da iznesu sami treneri zakqu~io je Pavakovi}.

Nema dileme, ambiciozan projekat sa jasnim vizijama razvoja fudbala u mla|im kategorijama je sro~en studiozno i stru~no, uz ugra|eno iskustvo koje je Pavkovi} sticao u dugogodi{noj igra~koj i trenerskoj karijeri. Ako se FSS opredeli za ovakav koncept, koji u sebi nosi radikalne promene u pona{awu i shvatawu ideje fudbalske igre u segmentu mla|ih kategorija, logi~no je da trnovit put realizacije bude poveren Slobodanu Pavkovi}u, kao direktoru nacionalnih selekcija, koji bi oformio ozbiqan tim saradnika i prionuo na posao.

Z. Rangelov

RUSKOSELSKA CRVENA ZVEZDA SE POJA^AVA

Na prole}e ja~i

Rukovodstvo Crvene zvezde iz Ruskog Sela prihvatilo je izve{aj trenera Dejana Kne`evi}a o u~inku u jesewem delu prvenstva i sa~iwena je lista `eqenih poja~awa.

- Pregovaramo sa nekoliko igra~a, a koga }emo da anga`ujemo bi}e poznato za par dana - rekao je sekretar kluba Robi He|kezi. - Vode se pregovori sa iskusnim i kvalitetnim igra~ima, kao {to su \ori} (Vojvodina, Ba{aid), Ili}a (Banat, Zrewanin), mladi Bilbija (Sloboda, Novi Kozarci) i Ostoji} (Delija, Mokrin).Pripreme }e se obaviti u Ruskom Selu, gde imamo idealne uslove za rad, a planiramo da odigramo sedam-osam kontrolnih utakmica - saop{tio je trener Dejan Kne`evi}.

M. R.

20

SVET

~etvrtak21.januar2010.

Kina na minus 43 stepena PEKING: Zbog neuobi~ajeno velikih hladno}a koje su zahvatile severozapadnu Kinu ~etiri osobe su preminule, a vi{e od 1,6 miliona qudi je ugro`eno. Najugoro`enija je oblast Sin|iang, gde je sne`ni prekriva~ visok 94 centimetra. Oko 1.000 vozila je ostalo zarobqeno na putevima u toj oblasti koje su blokirale lavine, javile su agencije.

Zbog snega i niskih temperatura otkazana su 122 leta, pa se na aerodromu u Urum}iju nalazi oko 4.000 putnika. Od nedeqe, kada je stigao najnoviji ledeni talas, oko 100.000 ku}a je sru{eno ili o{te}eno, a uginulo je vi{e od 15.000 grla stoke.Meteorolozi su najavili temperature od 43 stepena ispod nule.

Hladno}a je zahvatila i susednu Unutra{wu Mongoliju koja je uputila poziv za pomo} me|una-

Mongolija tra`i me|unarodnu pomo}

rodnoj zajednici, pre svega u toploj ode}i, generatorima, grej-

UKRAJINA Patriot rakete u Poqskoj VAR[AVA: Baterija ameri~kih Patriot raketa bi}e stacionirana u severnoj Poqskoj u aprilu, saop{tilo je ju~e poqsko Ministarstvo odbrane.

Portparol ministarstva Janu{ Semej rekao je da }e baza, koja }e imati najvi{e osam lansirnih rampi sa posadom od 100 ameri~kih vojnika, biti postavqena u gradu Moragu. Ameri~ke odbrambene rakete slu`i}e za obuku poqske vojske. Garnizon raketa Patriot bio je uslov poqske vlade za stacionirawe raketnog {tita iz 2008. godine, koji je dogovorila administracija biv{eg predsednika Xorxa Bu{a i koji je doveo do zategnutosti sa Rusijom, posle ~ega je administracija Baraka Obame taj dogovor preoblikovala. Grad Morag je 60 kilometara udaqen od ruske enklave Kaliwingrad.

(Beta-AP)

Obnavqawe vojne saradwe MOSKVA: Rusija i NATO }e obnoviti vojnu saradwu, prekinutu pre vi{e od godinu dana zbog rata u Ju`noj Osetiji, saop{tilo je ju~e politi~ko predstavni{tvo Rusije u severnoatllantskoj alijansi. Prvo zasedawe Saveta Rusija-NATO odr`a}e se 26. januara u Briselu, i na wemu }e Rusiju predstavqati na~elnik General{taba oru`anih snaga i prvi zamenik ministra odbrane general armije Nikolaj Makarov, prenose RIA Novosti. Odnosi Rusije i Severnoatlantske alijanse zamrznuti su u avgustu 2008. godine, posle rata u Ju`noj Osetiji. Tada je NATO optu`io Rusiju za neproporcionalnu primenu sile prema Gruziji i doneo odluku da „zamrzne“ odnose s Ruskom Federacijom na svim nivoima. Prvo, posle konflikta, zasedawe Saveta Rusija-NATO, odr`ano je 4. decembra pro{le godine. (Tanjug)

nim telima i paketima prve pomo}i.

(Tanjug)

DNEVNIK KONFERENCIJA O EVROPSKOJ DUNAVSKOJ STRATEGIJI

Srbija veoma zainteresovana za regionalni projekat BUKURE[T: U Bukure{tu je ju~e odr`ana konferencija o strategiji Evropske unije u podunavskom regionu, kao po~etak razra|ivawa dunavske strategije koja treba da bude okon~ana do kraja ove godine. Na konferenciji je u~estvovalo sto predstavnika iz Srbije, Austrije, Ma|arske, Nema~ke, Bugarske, Slova~ke, Turske, ^e{ke, Rumunije i Evropske komisije. „Srbija je veoma zainteresovana da najdirektnije u~estvuje, od samog po~etka, u pripremi evropske dunavske strategije“, izjavio je za agenciju Beta ambasador Srbije u Bukure{tu Danilo Vu~eti}. On je naveo da su za Srbiju prioriteti sigurnost plovidbe

[PANSKI PROGRAM PREDSEDAVAWA EU

Po~etak proizvodwe elektri~nog automobila STRAZBUR: [panija }e se, Evropske komisije da Evropska kao predsedavaju}a Evropske uniunija do 2020. temeqito poboq{a je, zalo`iti za objediwavawe ekosvoje ekonomsko-tehnolo{ke nomske politike ~lanica EU, ulastrukture i postane ako ne ba{ gawe u inovacije, tehnologije koje {tite prirodu i spre~avawe {pekulacija u finansijama i sektoru nekretnina, izjavio je ju~e, u Evropskom parlamentu, {panski premijer Hose Luis Sapatero.

To je jedini na~in da se, uz nove izvore i {tedwu energije, Evropska unija izvu~e iz ekonomske krize, podstakne privredni rast, otvarawe radnih mesta i izbori se s kqu~nim svetskim takmacima u uslovi- Hose Luis Sapatero ma globalizacije, rekao je Sapateprva, a ono bar jednako uspe{na ro, obja{wavaju}i program {pansvetska privredno-tehnolo{ka skog predsedni{tva EU. celina zajedno s SAD. Sapatero je naglasio da je to [panski premijer je posebno deo sveukupne nove strategije naglasio potrebu objediwavawa

napora svih ~lanica EU za uspostavqawe neke vrste ekonomske vlade EU, s ciqem da se stvori istinsko jedinstveno tr`i{te i za obrazovawe, inovacije i nove tehnologije. Sapatero je ukazao na primer nu`nog brzog osvajawa proizvodwe elektri~nog automobila, rekav{i da bi to morao biti zajedni~ki teholo{ki evropski projekat, jer }e to dovesti do dubokog preobra`aja evropske automobilske industrije.

Globalizacija je veliki izazov za Evropu, dodao je Sapatero, i ukazao na to da se ne sme zaostati u svetskom nadmetawu s SAD, Kinom i Indijom. Predsedavaju}i EU je naglasio i da se do naizgled mukotrpnog izvla~ewa iz krize mora do}i i tako {to }e se unutar EU sklopiti neka vrsta „socijalnog pakta“ da bi se odbranio evropski dru{tveni model kao civilizacijska tekovina. (Beta)

Predsednik EU Herman van Rompej i Basesku

na Dunavu, transport, infrastruktura, za{tita `ivotne sredine i ekonomski razvoj.

Novi zemqotres na Haitiju PORT O PRENS: Sna`an zemqotres pogodio je ju~e Haiti, osam dana po{to je u razornom udaru razru{ena prestonica te zemqe Port O Prens. Zgrade su se tresle i qudi su u panici istr~ali na ulice. Udar jacine 6,1 stepen po Rihteru je najja~i naknadni udar posle apokalipti~nog zemqotresa od 12. januara. Jo{ nije jasno ima li novih {teta i `rtava.

Novi zemqotres se dogodio u {est sati ujutru po lokalnom vremenu, a epicentar mu je 56 kilometara severozapadno od Port O Prensa i 22 kilometra u dubinu tla.

Razorni udar, koji je bio ja~ine 7 po Rihteru, ubio je, po dosada{wim procenama Komisije Evropske unije (EU), oko 200.000 qudi i ranio oko 250.000, dok je milion i po ostalo bez krova nad

PREDSEDNI^KI IZBORI U UKRAJINI

Finalisti bez podr{ke pora`enih KIJEV: Aktuelni predsednik Ukrajine Viktor Ju{~enko smatra da Ukrajina nema pravi izbor me|u kandidatima za predsednika, koji su u{li u drugi krug, dodaju}i da „kao gra|anin Ukrajine ne vidi principijelnu razliku me|u oba pretendenta“.

Ju{~enko, koji je po zvani~nim preliminarnim rezultatima u provom krugu 17. januara dobio 5,45 odsto glasova, rekao je da sledi „veoma slo`en drugi krug izbora“, prenela je ruska agencija RIA Novosti. „Kako svedo~i pro{lo iskustvo, za oba kandidata koji pretenduju na polo`aj {efa na{e dr`ave, nacionalne, evropske i demokratske vrednosti u su{tini su strani, nejasni i veoma udaqeni“, rekao je Ju{~enko, pozivaju}i lidera Partije regiona Viktora Janukovi~a i premijerku Juliju Timo{enko na toleranciju i uravnote`enost. „Pred vama je zadatak da dostojno sprovedete pripremu za drugi krug i sa takvim dostojanstvom prihvatite rezultate izraza voqe bira~a“, rekao je aktu-

elni ukrajinski predsednik. Priznaju}i rezultate prvog kruga, Ju{~enko je rekao da su izbori bili „slobodni, demokratski i u skladu sa zakonom“, preneo je Itar-Tas s.

Tre}eplasirani kandidat na predsedni~kim izborima u Ukrajini Sergej Tigipko izjavio je ju~e da je odr`ao konsultacije sa Viktorom Janukovi~em i Julijom Timo{enko, ali da nije promenio svoju poziciju da ne}e podr`ati nijedno od wih dvoje uo~i drugog kruga, koji }e biti odr`an 7. februara.

Tigipko, me|utim, nije iskqu~io mogu}nost da se stawe mo`e promeniti ukoliko vidi „neke postupke samih kandidata“, prenela je agencija Interfaks. „Sada sam zauzeo podjednako distanciranu poziciju, neka vode me|u sobom politi~ku borbu“, rekao je biv{i guverner Nacionalne banke, koji je na izborima odr`anim u nedequ, 17. januara, osvojio 13,06 odsto glasova bira~a.

(Tanjug)

Strategija Evropske unije o saradwi na Dunavu je regionalni projekat koji su predlo`ile Rumunija i Austrija, a Evropski savet je odlu~io u julu 2009. da Evropska komisija do kraja 2010. razradi „Strategiju Evropske unije za region Dunava“. Ta strategija }e biti primewivana u prvoj polovini 2011, a usredsredi}e se oko nekoliko prioriteta podr`avawe investicija za poboq{awe infrastrukture saobra}aja, energetska sigurnost, za{tita `ivotne sredine, socijalni i ekonomski razvoj. Planirano je da se tokom ove godine odr`i nekoliko konferencija radi okon~awa evropske dunavske strategije.

(Beta)

glavom. Brojne spasila~ke ekipe bore se sa ogromnim logisti~kim problemima. Do sada su napori internacionalnih spasilaca bili neorganizovani, neuskla|eni i nedovoqni za potrebe stanovni{tva. Lekari bez granica su potvrdili da je wihov avion koji je nosio pomo} bio pet puta vra}en, iako je ta organizacija imala dozvolu za sletawe.

Samo u Port O Prensu je oko 300.000 qudi ostalo bez krova nad glavom, a neki gradovi su potpuno razoreni. Pre`ivelima su potrebni lekarska nega, skloni{te, voda i hrana. U Leoganeu, gde je bio epicentar potresa, vi{e nema skoro nijedne ku}e, a prve spasila~ke ekipe stigle su tek petog dana posle zemqotresa. Sli~na je situacija i u gradu Pti Goav.

Oko 12.000 ameri~kih vojnika je na Haitiju da bi zaveli red i spre~ili pqa~ke i otima~inu po{to me|u stanovnicima raste ogor~ewe zbog gladi i sporog pristizawa pomo}i. Ameri~ki helikopteri izbacuju pakete s hranom i vodom.

UN su odlu~ile da privremeno razmeste na Haiti oko 2.000 vojnika i 1.500 policajaca kao poja~awe me|unarodnoj misiji u toj zemqi, koja broji 9.000 qudi.

Lekarski timovi zasad nisu registrovali nikakvu epidemiju zaraznih bolesti, kao {to se strahovalo, ali mnogim qudima je ugro`en `ivot zbog tetanusa ili gangrene, bolnice su pretrpane i nema dovoqno lekova i medicinske opreme.

(Beta-Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GERT VILDERS U Amsterdamu je ju~e po~elo su|ewe biv{em desni~arskom poslaniku Gertu Vildersu zbog podsticawa mr`we protiv islamske mawine u toj zemqi, {to se ocewuje kao test za procenu prava na slobodan govor u Holandiji. Vilders, lider Partije slobode, optu`en je za vi{e javnih izjava, ukqu~uju}i i one koje su upore|ivale Kuran sa Hitlerovim manifestom „Majn kampf“.

KRISTALINA GEORGIJEVA Bugarski premijer Bojko Borisov prihvatio je ostavku ministarke spoqnih poslova Rumijane @eleve i izjavio da }e na weno mesto postaviti ministra odbrane Nikolaja Mladenova.“Prihvatio sam wenu ostavku kako bismo ve} mogli da zatvorimo to pitawe.“ Borisov je za novog kandidata Bugarske u EU imenovao Kristalinu Georgijevu, funkcionera Svetske banke.

KARL-TEODOR CU GUTENBERG Ministar odbrane, baron Karl-Teodor cu Gutenberg (36) - prema mi{qewu ~italaca „Bilda’’ najpopularniji je nema~ki ministar u prvih 100 dana nema~ke vlade, Nemci i najzadovoqniji. Prema anketi tablioda „Bild’’, cu Gutenberg se na{ao na prvom mestu na listi popularnosti i uspeha u radu vlade, za koju je 60 odsto, od oko 54.000 u~esnika ankete, imalo negativno mi{qewe.

]evap osvaja Ameriku WUJORK: Pqeskavica je hamburger pre~nika ro|endanske torte, koji obo`avaju u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Crnoj Gori, a odnedavnoa i u Italiji, Nema~koj, ^ikagu i wujor{kom Kvinsu, pi{e ju~e Wujork tajms. „Nisam mislila da }e mi pqeskavica toliko nedostajati. Ameri~ki hamburgeri su ~udni: meki i bez ukusa“, izjavila je kelnerica sa Menhetna Irena Kuzmanovi}, koja je u Wujork stigla iz Novog Sada. Na zapadnom Balkanu mleveno meso ima status umetni~kog dela, a Sarajevo je prestonica }evap~i}a, navodi Wujork tajms. „Kada sam bio mlad odlazili smo u Sarajevo i, umesto na skijawe, i{ao sam u grad i bukvalno se opijao }evapima. Mogao sam da ih pojedem 50 odjednom“, tvrdi vlasnik srpskog restorana Kafana u wujork{om Ist Vilid`u Vladimir Ocokoqi}.

Wujork tajms pi{e da se za pqeskavice i }evape mo`e koristiti govedina, teletina, jawetina i sviwetina, ali da i u Wujorku svaki mesar ima svoj tajni sastojak, kao {to su masno}a, soda bikarbona, mineralna voda...Vlasnik picerije Braders Elvis Kole-

novi}, koji je poreklom iz Crne Gore, ka`e da meqe {est vrsta mesa.

Wujork tajms navodi da ima vi{e varijanti pqekavica – sa pe~urkama, sirom, slani-

nom... i razli~itim prilozima - lukom, krastavcem, kajmakom, ajvarom... Suo~eni sa nedostatkom kajmaka, wujor{ki ugostiteqi su nau~ili da ga prave od kiselog mleka, krem sira i fete.

Od pada komunizma i raspada Jugoslavije, mnogi mladi qudi iz zapadnog Balkana su stigli u Wujork, u potrazi za poslom, obrazovawem i avanturom. Pqeskavica i }evapi su postali uobi~ajena hrana u Kvinsu, gde su Bosanci, Hrvati, Srbi i Crnogorci pokrenuli poslove. „Sve dok se ne govori o politici, mo`emo ovde da `ivimo zajedno“, izjavila je vlasnik restorana Bosna Ekspres i Pa{a Qubica Huski}, a Wujork tajms navodi da se, po ceni od 10 dolara, dobra pqeskavica i }evapi mogu pojesti i u restoranima Sarajevo, Stari most i Imploiz Onli.

(FoNet)

BALKAN

DNEVNIK

O Mesi}evoj pretwi u Savetu bezbednosti BEOGRAD: Predsednik Srbije Boris Tadi} obavesti}e Savet bezbednosti UN, na sednici u petak, 22. januara, o pretwi bezbednosti u regionu, na koju upu}uju posledwe izjave odlaze}eg hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a, re~eno je za Tanjug u Pres slu`bi predsednika Republike.

Predsednik Srbije ocenio je da Mesi}eva izjava o vojnoj intervenciji hrvatskih snaga u slu~aju raspisivawa referendu-

ma o samostalnosti Republike Srpske predstavqa direktno “ratno hu{kawe i pretwu po bezbednost u regionu”.

“To je pretwa po bezbednost svih qudi u regionu, svih naroda koji `ive na ovom prostoru”, izjavio je Tadi}.

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} ocenio je ju~e kao o~igledan poku{aj provokacije izjavu hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a da se ne bi ustru~avao da po{aqe voj-

Josipovi}eve re~i ulivaju nadu BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik rekao je ju~e da izjave novoizabranog hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a ulivaju nadu u razvoj dobrosusedskih odnosa u regionu.

Dodik je novinarima u Bawaluci rekao da je Stjepan Mesi} sada biv{i predsednik Hrvatske i da su od wegovih izjava mnogo va`nije izjave Josipovi}a, koje “ulivaju nadu u razvoj odnosa koji se pri`eqkuju u regionu”. Dodik je poru~io da je spreman da da svoj doprinos Josipovi}evim stavovima.

Premijer RS je ponovio da je Mesi} “pozvao na konkretno nasiqe i zapretio silom, odgovaraju}i na hipoteti~ku mogu}nost i spekulacije u vezi sa referendumom o samostalnosti RS”. Dodik je ocenio da je Mesi}eva tvrdwa da je bio spreman da vojno prekine koridor u bosanskoj Posavini u slu~aju referenduma o otcepqewu RS “prva ratna izjava posle Dejtonskog sporazuma”.

“Mesi} je mo`da i stvarao planove takve vrste, pa je sada nervozan {to se ni{ta nije desilo u wegovom mandatu.

Pokazao je ono {to on u su{tini jeste ratno-hu{ka{ki lider koji je na po~etku jugoslovenske tragedije imao veoma zna~ajnu ulogu”, ocenio je Dodik.

(Beta)

sku u Bosnu i Hercegovinu (BiH) u slu~aju odr`avawa referenduma u Republici Srpskoj o otcepqewu od BiH. “Mesi} je ~ovek bez ikakve politi~ke i moralne te`ine i naprosto mu ne bi trebalo izlaziti u susret time {to ga prime}ujete”, izjavio je Jeremi} odgovaraju}i na pitawa novinara posle razgovora sa ~e{kim ministrom spoqnih poslova Janom Kohoutom.

(FoNet-Tanjug)

Slawe vojske u susednu zemqu nije opcija ZAGREB: Slawe Hrvatske vojske u susednu zemqu nije opcija, rekao je novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} komentari{u}i izjavu prethodnika Stjepana Mesi}a. Josipovi} je govore}i za “Medija servis” o odnosima sa susedima, novoizabrani hrvatski predsednik je dodao da je Mesi} “ponekad le`erniji u izra`avawu jer je to wegov stil”. “Takve izjave ne `elim komentarisati”, rekao je Josipovi}. Rekav{i da su mu bitni dobri odnosi sa susedima, zbog ko-

jih je spreman i da odustane od tu`be za genocid protiv Srbije, Josipovi} je dodao da veruje da }e to biti shva}eno i u krajevima Hrvatske koji su pogo|eni ratom.

“Tu`ba nije sama sebi svrha, pa ako postoji na~in da se problem re{i na druga~iji na~in, boqe ga je prihvatiti nego se godinama ili decenijama povla~iti po sudovima”, izjavio je Josipovi}.

Novi predsednik smatra da Hrvatska ima dobre odnose sa ve}inom zemaqa u regionu, ali je dodao

i da postoje izvesni problemi na kojima moraju dosta da rade i Hrvatska i weni susedi. Dok grani~ne probleme koje postoje sa BiH, Crnom Gorom i Srbijom, Josipovi} smatra lako re{ivim, za wega su ne{to problemati~niji problemi sa Slovenijom, od arbitra`e oko granice do pitawa {tedi{a “Qubqanske banke” ili nuklearne elektrane “Kr{ko”, kao i pitawa ratnih posledica u odnosima sa Srbijom i situacija Hrvata u BiH. M. S.

Opasnost od verskog paralelizma i radikalizma BE^: Predsedavaju}i Saveta ministara Bosne i Hercegovine Nikola [piri} izjasnio se protiv odr`avawa referenduma o nezavisnosti Republike Srpske, jer nema podr{ku izvan srpskog entiteta, i kritikovao bo{wa~ke politi~are zbog odnosa prema RS. “RS bi mogla funkcionisati kao motor BiH. Za{to RS ne bi mogla biti ne{to kao Bavarska u Nema~koj.

Ali ako nema puta u Evropsku uniju za BiH onda se razvijaju druge alternative. Na primer verski paralelizam ili radikalizam, odnosno poku{aj stvarawa islamske dr`ave”, istakao je on.

Milorad Dodik `eli da ubrza put u EU i onda postavqa logi~no pitawa.

Ako su Bo{waci pasivni, mo`da im se i ne `uri da pristupe EU, rekao [piri} u intervjuu be~kom dnevniku “Standard”.

Upitan da li podr`ava referendum o otcepqewu od BiH [iri} je kazao da je potrebno baviti se pitawima EU, a ne temama kako {to je referendum.

“I uop{te {ta bi zna~io referendum, ako ga niko ne bi podr`ao”, upitao je on.

Prema wegovim re~ima, iako bi gra|ani

Puhovski: \ukanovi}u ponestaje snage

{tvo, jer naprosto nije zdravo da toliko dugo isti ~ovjek vodi dr`avu, bez obzira na wegove uspehe koji se ne mogu zaboraviti. Ipak, Crnoj Gori u ovom trenutku preti opasnost od qudi koji su na \ukanovi}evom tragu, ali mawe sposobni od wega”, rekao je on.

Puhovski, jedan od osniva~a prve jugoslovenske alternativne politi~ke organizacije - Udru`ewa za jugoslovensku demokratsku ini-

cijativu (UJDI) 1988. godine i Hrvatskog helsin{kog odbora, smatra da se zvani~na Crna Gora pona{a na na~in kao {to je to ~inila Austrija posle Drugog svetskog rata, predstavqaju}i se kao `rtva Milo{evi}eve politike.

“Crna Gora predstavqa sebe iskqu~ivo kao `rtvu politike koja je bila uzrok balkanskih ratova po~etkom devedesetih godina pro{log veka. Kao {to je Austrija nakon Drugog svetskog rata `elela da se prika`e `rtvom Adolfa Hitlera, kao da weni stanovnici nisu u~estvovali u invazijama, tako i Crna Gora danas poku{ava da se predstavi `rtvom Slobodana Milo{evi}a, kao da mnogi Crnogorci nisu u~estvovali u zabrawenim akcijama”, kazao je Puhovski, pomiwu}i napad JNA na Dubrovnik.

(Tanjug)

Po~elo ~i{}ewe Skadarskog jezera PODGORICA: U Virpazaru na obali Skadarskog jezera ju~e je po~ela akcija ~i{}ewa ogromne koli~ine sme}a koje je donela nedavna poplava i koje je prekrilo jezersku povr{inu u priobalnom podru~ju. Akciju ~i{}ewa organizovali su me{tani Virpazara, zatim Uprava Nacionalnog parka “Skadarsko jezero”, komunalna preduze}a op{tina Bar, Podgorica, Cetiwe i Ulciw, kao i mesne zajednice koje gravitiraju Jezeru. ^i{}ewe Skadarskog jezera su podr`ala ministarstva turizma i ekologije, ekonomije i odbrane Crne Gore. Mesni koordinacioni odbor u Virpazaru pozvao je na akciju ~i{}ewa Skadarskog jezera

21

INTERVJU NIKOLE [PIRI]A „STANDARDU“ O PRILIKAMA U BiH

CRNA GORA

PODGORICA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} se povla~i sa politi~ke scene zato {to mu je ponestalo snage da se nosi sa pritiscima me|unardne zajednice, smatra profesor politi~ke filozofije na Zagreba~kom univerzitetu, dr @arko Puhovski. Puhovski je za podgori~ki dnevnik “Vijesti” rekao da nije bilo dovoqno to {to se \ukaovi} svojevremeno distancirao od ratne politike Slobodana Milo{evi}a ve} da je trebalo da se izjasni i o vlastitoj odgovornosti u tom periodu. Upitan kako vidi Crnu Goru posle odlaska \ukanovi}a, Puhovski je odgovorio da }e “gotovo sve posledice \ukanovi}evog odlaska biti pozitivne osim jedne, a to je da }e ostati druga liga wegovih politi~ara u igri, a mo`da i na vlasti”.

“Mislim da je dobro za svaku zajednicu da posle gotovo 20 godina ode ~ovek koji je vodio to dru-

~etvrtak21.januar2010.

neobi~nim “proglasom” koji asocira na istorijsku ~iwenicu da je u istom mestu 13. jula 1941. godine podignut ustanak protiv fa{i-

sti~ko-nacisti~kog okupatora u Crnoj Gori.

“Sada je pravi ~as podi}i ustanak sa Virpazara protiv primitivizma naoru`anog do zuba. Nek se digne kuka i motika. Sme}e mora

biti potu~eno do nogu, kako na Viru, tako i u cijeloj Crnoj Gori”, pi{e u pozivu za ~i{}ewe Skadarskog jezera. U tom “proglasu” je oceweno da je u poplavama koje su pogodile priobalna podru~ja Skadarskog jezera “isplivao na{ ekolo{ki obraz”.

Poplava je u Skadarsko jezero donela ogromne koli~ine plasti~ne ambala`e, kese i fla{e, ali i drugi otpad - ostatke televizora, elektri~nih aparata, ~ak delove name{taja, jorgane, sve {to su nabujale vode “po~istile” sa obala Mora~e i samog jezera. Iz Crne Gore upu}en je poziv i Albaniji da se i ta zemqa ukqu~i u ~i{}ewe Skadarskog jezera, koje dve zemqe dele, a koje se smatra najve}im rezervoarom slatke vode u Evropi.

(Beta)

RS podr`ali takav referendum, za takvo re{ewe bi bila potrebna podr{ka saveznika izvan RS. “Kad god Dodik to pomiwe, on to ~ini zato {to neko drugi negira postojawe RS. Ako se `eli o~uvati integritet BiH onda se mora oja~ati odgovornost me|u bo{wa~kim liderima. Bo{wa~ka politi~ka elita mora razumeti da je RS deo Bosne. Neodgovorno pona{awe bo{wa~ke politi~ke elite mogla bi stvoriti jednu vrstu nezavisnosti za RS”, objasnio je [piri}.

On je rekao da centralna vlada mora preuzeti vi{e odgovornosti, a da RS `eli da bude pitana kada se radi o budu}nosti.

“Verujem da bi to bilo boqe nego da se ne{to ~ini u pravcu nezavisnosti. Me|utim, nije dobro ako svaka ideja koja dolazi iz Bawaluke u Sarajevu biva uvek shvatana kao ne{to lo{e ili pretwa. Nemam razloga da branim Dodika, ali on je jedini koji ima tako dobre izborne rezulta-

te. @eleo bih da Bo{waci imaju sli~an legitimitet”, kazao je on. [piri} je rekao da je mislio da me|unarodna zajednica `eli da pomogne Bosni nakon {to ispuni sve preduslove za viznu liberalizaciju, dodaju}i da nije fer liberalizaciju vezati za butmirski proces. „Bilo bi produktivnije da se najpre koncentrisalo na viznu liberalizaciju, pa potom na zatvarawe kancelarije visokog predstvanika me|unarodne zajednice i tek onda po~eti ustavnu reformu. Butmir nije usledio u pravo vreme”, naglasio je on. [piri} je ukazao da je BiH posledwa dobila mapu puta za viznu liberalizaciju i da je u pojedinim oblastima u~inila vi{e i postigla boqe rezultate nego neki susedi koji su pozitivno oceweni.

“Molim Brisel da ubrza proces. Ako BiH ne bude predugo i{la u pravcu EU onda }e se tra`iti alternative koje nisu u interesu zemqe”, upozorio je on.

(Tanjug)

Bugarska tra`i pomo} EU protiv gr~kih farmera ATINA, SOFIJA: Gr~ki farmeri tre}i dan {trajka blokiraju puteve i grani~ne prelaze, protestuju}i protiv pada subvencija i zahtevaju}i vi{e cene za svoje proizvode.

Stotine kamiona zatvorilo je grani~ni prelaz Promahon-Kulata na gr~ko bugarskoj granici, kao i prilaze Seresu, Larisi, Amfipoliju i Kavali, javili su gr~ki mediji.

Saobra}aj je blokiran na oko 20 glavnih puteva, ukqu~uju}i saobra}ajnice koje povezuju Gr~ku sa Makedonijom, Turskom i Albanijom, i glavni autoput koji povezuje Atinu i Solun. O~ekuje se da se farmerima pridru`e i poqoprivrednici iz Tesalije, koji prete da }e Gr~ku podeliti na dva dela.

Gr~ki premijer Jorgos Papandreu rekao je da “podr`ava intenzivni dijalog” i da farmerima ne}e biti data finansijska pomo} za koju se zala`u.

Ministarka poqoprivrednog razvoja Katerina Baxeli po-

zvala je poqoprivrednike i wihove predstavnike da do|u u ministarstvo i da zajedni~ki razmotre wihove zahteve.

Bugarski premijer Bojko Borisov zatra`io je od Evropske komisije da se ukqu~i u re{ewe spora, jer Bugarska zbog blokade prelaza dnevno gubi tri miliona evra. Ukoliko se ne prekine blokada Bugarska }e zahtevati nadoknadu za sva-

Zahtev za saslu{awe premijera i Suboti}a PODGORICA: Vrhovno dr`avno tu`ila{tvo podnelo je zahtev Vi{em sudu u Podgorici da se, u okviru istrage o ~etiri ubistva u Crnoj Gori, saslu{aju premijer Milo \ukanovi} i Stanko Suboti} Cane, pi{e ju~e podgori~ki dnevnik “Dan”. Re~ je, kako se navodi, o ubistvima Gorana @ugi}a, Vawe Bokana, Blagote Sekuli}a i Darka Raspopovi}a. Vrhovni dr`avni tu`ilac Ranka ^arapi} je takav zahtev prosledila Vi{em sudu na osnovu izjava crnogorskog biznismena Ratka Kne`evi}a o ume{anosti \ukanovi}a i Suboti}a u devet ubistava.^arapi}eva je Vi{em sudu dostavila spisak lica koja treba saslu{ati, me|u kojima su, pored \ukanovi}a i Suboti}a, biv{i saradnik i kum premijera Ratko Kne`evi}, kao i predsednik Pokreta za promene Neboj{a Medojevi}, navodi “Dan”.

Kona~nu odluku o saslu{awima treba da donese Vrhovni sud.Nekada{wi bliski saradnik i kum crnogorskog premijera Ratko Kne`evi} pozdravio je ranije takvu odluku, ukoliko je, kako je rekao, doneta sa iskrenom namerom da institucije crnogorskog pravosu|a rasvetle “mra~nu pro{lost” \ukanovi}evog re`ima, poslova duvanskog kartela kojima je on upravqao i tragi~nih posledica.

Kne`evi} je ranije rekao da su biv{i {ef Bezbednosno informativne agencije Jovica Stani{i}, biznismen Stanko Suboti} i \ukanovi} “postali bra}a po krvi” i to “bratstvo” niko do danas nije napustio, niti sme, pi{e “Dan”. Kne`evi} je kazao da sve {to on pri~a zna dosta qudi u Crnoj Gori, da je re~ o javnoj tajni koja se prepri~ava u svakom kafi}u, navodi list.

(Tanjug)

ki dan nastavka blokade, upozorio je Borisov.

Na prelazu Kulata - Promahon trenutno ~eka 150 {lepera, a kolona je duga~ka vi{e od tri kilometara, prema saop{tewu bugarske policije. Prema procenama farmera wihovi prihodi su za deset godina opali za 25 odsto, a farmeri se u velikoj meri oslawaju na pomo} vlade.

(Tanjug)

SAD izru~ile Ikoni}a Sarajevu SARAJEVO: Osumwi~eni za krivi~no delo genocida u Srebrenici Ne|o Ikoni} izru~en je ju~e iz SAD pravosu|u Bosne i Hercegovine, izjavio je u Sarajevu predstavnik Tu`ila{tva BiH Boris Grube{i}.

Ikoni} je bio jedan od komandira ~ete u Specijalnoj brigadi policije “Centar Jahorina” Policije Republike Srpske koja je obezbe|ivala puteve oko Srebrenice. Za Ne|om Ikoni}em je bila raspisana me|unarodna potjernica i on je ju~e doveden u Sarajevo.

(Beta)

22

~etvrtak21.januar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak21.januar2010.

23

24

~etvrtak21.januar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak21.januar2010.

25

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 6399-305.

96137 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane.

Telefon 063-85-84-159.

95621

ZLATIBOR - izdajem de luks apartmane za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa.

Telefoni: 031/511-159, 064/2371-985, 065/511-159-9.

96227 ZLATIBOR - prodajem nove aprtmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962.

Cena izuzetno povoqna.

95723

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

96136

IZDAJEM potpuno novu praznu garsoweru od 30m2 sa terasom, na Novoj Detelinari, 120E. Telefon 064/001-6030.

95487 IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan u zgradi, u blizini Sajma. Telefon 063/500-921.

96170 IZDAJEM name{tenu garsoweru Novo nseqe, centralno grejawe, topla voda, telefon, kablovska, terasa i {pajz. Telefon 521-511. 96191 IZDAJEM povoqno name{ten, uli~ni stan, 38m2, u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9.

96138 IZDAJEM stan, 39m2, tre}i sprat, na Bulevaru oslobo|ewa, poslovna zgrada Olimp.

Telefon 063/551-971.

95864 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma, cena 150E mese~no, plus depozit. Telefon 021/4755500 ili 063/538-413.

95965 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15 kablovska, internet. Cena 160 E. telefon 064/153-20-10.

96258 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan, 30m2, deo ku}e, gradsko grejawe, u blizini stanice. Telefon 064/927-6168.

96010 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290.

96076 IZDAJEM dvosoban stan na Bulevaru cara Lazara.

Telefon 064/374-03-09.

96163 IZDAJE se 1.5 stan na Grbavici, cena 170. Telefon 063/7762-778.

96217

PRODAJEM neuseqavan stan u strogom centru, 32 m2 sa terasom, na prvom spratu.

Informacije 063/47-57-65 96291

PODBARA, prodajem novu, odmah useqivu odli~nu garsoweru od 24m2 na II spratu.

Telefon 636-8429.

50001 CENTAR, novija, luksuzna zgrada, prodajem ukwi`ene garsowere, namenski opremqene za izdavawe za 23.200 i 26.300. Telefon 636-8429.

50002

26

~etvrtak21.januar2010.

U CENTRU prodajem garsoweru, 24m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika.

Kontakt telefoni: 422-439 ili 063/534-505.

96158

SAJAM, prodajem noviji, odli~an 1.5 stan od 36m2 po ceni od 40.200. Telefon 6368429.

50003 CENTAR, prodajem nov, odli~an, odmah useqiv 2.0 stan od 57m2 na odli~noj lokaciji.

Telefon 636-6952.

50004 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv, klasi~an, dvosoban stan, 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv. Kontakt telefoni: 422-439 ili 063/534-505.

96160 PRODAJEM nov ukwi`en dvosoban stan kod Betanije, 50 m2, III sprat Cena: 58.700 eura.

Telefon 021/544-540, 063/517290 www.aleks-nekretnine.com 96077

OKOLINA SUP-a, prodajem ukwi`en, odmah useqiv klasi~an 2.5 stan od 75m2 za samo 77.000. Telefon 636-8429.

50005 GRBAVICA, prodajem noviji 2.5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Telefon 636-6952.

50006 DETELINARA, ekstra povoqno, prodajem 3.0 stan od 62m2 za samo 51.000. Telefon 6368429.

50007 LIMAN, kod parka, hitno prodajem 3.0 stan, renoviran, ukwi`en od 78m2. Telefon 636-8429.

50008 EKSLUZIVNA ponuda, useqiv, dvoiposoban stan, 52m2, 2. sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv. Kontakt telefoni: 422-439, 063/534-505.

96161

LIMAN, kod „Merkatora“, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3.5 stan za 91.000.

Telefon 063/82-88-377.

50009 [IRI CENTAR, prodajem noviji 4.0 stan od 92m2, odli~an, ukwi`en, po ceni od 103.000. Telefon 064/220-9565.

50010

PRODAJEM 10 jutara + 2 jutra zemqe u Jasku, blizu fabrike vode. Telefon 40141-80.

94748 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000Evra. Telefon 065/5037199.

91518 PRODAJEM stariju ku}u u Ravnom Selu, 34 km od N. Sada ima 100 m2. vodu, struju, gas do ku}e, telefon na placu 9 ari mogu}a zamena za boqi auto i sl. 10.000 E. Telefon 061/808816-2.

96282

U CENTRU prodajem uli~ni lokal u prizemqu, 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefoni: 422439 ili 063/534-505.

96162 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon: 063/89-23-168.

95536 IZDAJEM nov razra|en lokal 90 m2 Bul. Cara Lazara 48 kod Difa blizina Fakulteta i Spens-a. sre|enuseqiv Telefon 063/811-711-4.

96139

OGLASI z ^ITUQE Posledwi kom{inici

PRODAJEM opremqen poslovni prostor, 45m2, Bulevar oslobo|ewa 11, drugi sprat.

Telefon 063/529-304.

95567 IZDAJEM opremqen poslovni prostor, 45m2, Bulevar oslobo|ewa 11, drugi sprat.

Telefon 064/1147-741.

95565 IZDAJEM kancelarijski prostor 50m2, u centru.

Potpuno ure|en i opremqen, zaseban objekat 2 nivoa, cg, 2 tel. linije, klima. Telefon 062/885-4446.

96009 IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad - Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001.

96355

PRODAJEM nov Fiat Punto, decembar 2009. godine, klima, sivi metalik, ~etvoro vrata itd. vrlo povoqno. Telefon 062/504-310.

96171

KUPUJEM o~uvan polovan name{taj, trosed i dve foteqe, ugaona garnitura, kuhiwe i trpezarije i garniture trosed, dvosed, foteqa.

Telefoni: 451-032, 063/7-356243, Mirjana.

96285

RAZNE vrste svih sitnih kola~a, koktel peciva i torte. Dostava besplatna.

Telefoni: 021-6412-535, 064646-2907.

95475 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga.

Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334.

94264 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

95242 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

95699

pozdrav

DNEVNIK

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{em

STARIJI penzioner, stambeno i materijalno obezbe|en, tra`i zdravu i slobodnu `enu 65 god. radi zajedni~kog vo|ewa doma}instva. [ifra „Brak.“ 95898

POTREBAN iskusan kwigoo|a za vo|ewe ugostiteqskog preduze}a. Telefon 021/505-337.

96141 POTREBNA dva metalostrugara i jedan metalogloda~, za rad na odre|eno vreme. Telefon 063/505-845.

96056

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35.

96061 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575.

96134 OZBIQAN mladi bra~ni par izdr`avao bi stariju osobu za nasledstvo.

Telefon 062/1026621.

96244 KUPUJEM kwige. Isplata odmah. Dolazim na adresu, Mile. Telefoni: 064/13-23805, 063/869-88-54.

96221 EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/1442533.

95750 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din.

Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45.

96060 DRVA stovari{te, bagrem, bukva, hrast, cer, meterice 2.700 i rezano 2.900 sa prevozom i ugaq. Telefon 064/9582-103.

95613 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e - karoserije, automobile stare. Telefon:6618-846 i 063/84-85-495.

95637 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650.

Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927.

96062

Radmili Bosni}

Radmili Bosni}

[oletu

od: Mladena i Vere Radivojevi} i wihove porodice.

~lanovi KUD „Svetozar Markovi}” Novi Sad.

od: Dragane, Tamare, Dragice, Branke, Sowe, Milene, Savke, Bube, Mire, Ivane, Danijele i Mirjane.

96378

96368

96373

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav

Mihailu

Mihailu

Mikiju od porodice Podkozarac.

od prijateqa Sa{e \urovi}a.

96342

96343

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

od porodice Sabatu{ i drugara sa posla.

96374

Mihailu

Mihailu

Radmila Bosni}

od: ro|akiwa Marije, Nata{e i Dragane iz ^ikaga.

od ro|aka Steve Popovi}a sa familijom.

96337

96339

Posledwi pozdrav voqenom unuku, sinu, bratu i ujaku

PUDLA crna, {tenad toj patuqasti od dva meseca, vrhunskog kvaliteta, {ampionskog porekla na prodaju.

Telefon: 064/11-35348.

95785

rodbinu

i

Ne postoji ni jedna re~ utehe na rastanku.

Po~ivaj u miru.

Porodica Martinov.

96375

Posledwi pozdrav najvedrijem ~lanu

Francisti Miroslav

Francisti Miroslavu

tragi~no preminuo u 30. godini.

7. 8. 1980 - 19. 1. 2010.

Tvoji najmiliji.

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu!

Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514.

92073 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah.

Kupujem digitalne fotoaparate, DVD playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514.

92074

Obave{tavamo prijateqe da je

Sahrana je danas, 21. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na mesnom grobqu u Kisa~u.

Neute{na porodica.

96364

96363

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula 20. 1. 2010. na{a voqena

Nataliji Marijanovi}

Radmili Bosni} od wene kume Sne`ane Majstorovi}.

96377

Wen „Kru`ok” sa te~aja Engleskog jezika; Persa Babi}, An|elka Jevti}, Ro`a Popovi}, Ankica Malinovi}, Qiqa Fiat, An|elka Bo`i}, Milan Laki}, Stevica Maluckov, sa na{om „ti~ericom” prof. dr Nade`dom Raj~an.

96381

Stanka Suboti~ki ro|. Cveti} 1932 - 2010.

Sahrana je u petak, 22. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni weni: Mima, Dragan, Mila i Goran.

96359

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{eg kolege

supruzi

~etvrtak21.januar2010.

Posledwi pozdrav na{em tati

27

Posledwi pozdrav mom

Mladen Tokin Radmili Bosni}

Pro{le su tri godine otkako nisi vi{e sa nama, a tuga u srcima stoji kao i onog dana kada si nas napustio.

Kolege iz elektro slu`be.

Tvoji: brat Milan, sestra Mirjana i ujna Vukica.

96354

96353

Posledwi pozdrav

Miodragu [olaji}u

[oletu

od: wegovih }erki Lane i Milane sa porodicama.

Wegova Milka.

96322

96325

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Mihailo Popovi}

Miodrag [olaji}

Mihailu Popovi}u Dragi brate, u mom srcu ostaje{ ve~no. Nikad te ne}u zaboraviti.

Posledwi pozdrav na{em bratu

Mi{i

Sahrana je danas, 21. 1. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od voqene supruge Mileve.

od: Bate i Brace sa porodicama.

Porodica.

Tvoja sestra Neda.

96323

96324 96335

96336

Posledwi pozdrav

Posledwi stricu

Mihailu Popovi}u

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav nastavniku prakti~ne nastave u penziji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Vinko Najdek

Mihailo Popovi}

1938 - 2010.

Obradu Radanovi}u od prijateqa Budimira Stoiqkovi}a.

Mihailo, neka tvoja du{a ode u vje~ni spokoj mira i qubavi. od porodice Erak.

Zet Milan.

96338

96327

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Posledwi pozdrav na{em drugu i koreografu

96340

Posledwi pozdrav

Sahrana je danas, 21. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu, u ^eneju.

Vince Pavlu

O`alo{}ena porodica.

96347

Sau~estvujemo u bolu wegove porodice.

Posledwi pozdrav

Kolektiv Sredwe ma{inske {kole iz Novog Sada.

229/P

Mihailu Popovi}u od: brata Milana, snaje Stane, sestri}a Dragana i sestri~ine Marije.

Posledwi pozdrav

Miodragu [olaji}u

Nata{i Nikada te ne}emo zaboraviti.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Miodragu [olaji}u

Porodice: Mesarovi} i Odaxi}.

Veterani KUD „Svetozar Markovi}”.

96329

96331

na{em dugogodi{wem saradniku, velikom ~oveku, dragom i odanom prijatequ.

Po~ivaj u miru.

Firma „Univerzal”.

57658/P

96341

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi [oletu.

pozdrav

dragom

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Miodragu [olaji}u

dragom i odanom prijatequ, velikom ~oveku ~iji vedri lik }e nam ostati u trajnom se}awu.

Miodragu [olaji}u [oletu Veterani „Sowe Marinkovi}”: Mi{a, Vesna, Vida, Mira i Beba.

96328

Miodrag [olaji} Hvala ti na svim lepim trenucima koje }emo pamtiti, a o tebi sa ponosom pri~ati.

Tvoji veterani: Suba, Ceca, Ru`a, Mika, Beba, Mile, Nada, Marica i Gizela.

96330

Vidi Mi}i}

Obradu Radanovi}u Porodice Keki} i Jak{i}.

Stanari Bul. kraqa Petra I br. 13.

96326

96346

od Draganovih kolega iz JP „Direkcija za izgradwu i urbanizam op{tine Temerin”.

57657/P

28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak21.januar2010.

POMEN

TROGODI[WI POMEN

DNEVNIK

TROGODI[WI POMEN

POMEN

TU@NO SE]AWE

21. 1. 2007 - 21. 1. 2010.

21. 1. 2007 - 21. 1. 2010.

Milo{ Stojinov

Milo{ Stojinov

1991 - 2007.

Robert Mihali~

Neka te u ti{ini ve~nosti prati na{a qubav, koja je ja~a od vremena i zaborava.

Zauvek si u na{im srcima i mislima.

Po~ivaj u miru.

Tvoji najmiliji: mama, tata, sestra i brat.

Zauvek te nosimo u srcima i ~uvamo od zaborava.

Tvoji: deda Milo{, baka Ru`ica, tetka Dragana, ujak Sini{a sa porodicom.

Branko [e{evi} [ele

Robert Mihali~

2005 - 2010.

Nisi zaboravqen, u mislima uvek smo sa tobom.

Po~ivaj u miru i spokoju.

Samo mi koji smo te najvi{e voleli znamo kako je `iveti bez tebe. Uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Kad surova sudbina uzme ono {to beskrajno volimo, zaborav ne postoji.

Baba, deda i tetka sa porodicom.

Otac Jo`ef, majka Vera, brat Jo`ef sa porodicom.

O`alo{}ena porodica [e{evi}.

96111

96030

96133 96107

Danas, 21. januara navr{ava se sedam godina od kako po~iva{ u carstvu nebeskom.

IN MEMORIAM

Qubi{a Manastirac general - major u penziji 21. 1. 2007 - 21. 1. 2010.

Milutin Jovanovi}

Pro{lost `ivi u nama voqeni na{, delimo u mislima sa tobom na{u tugu, na{u sre}u i na{ `ivot.

Uspomenu na tebe ~uvamo u srcima.

Tvoje: Mila i Mira - Kika.

Tvoji najmiliji.

96159

96110

PETOGODI[WI POMEN na{oj dragoj majci i baki

Milici Kvai} - Gombar

Miroslav Paj~in

Dana, 21. 1. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama na{a voqena mama i baka

Neute{na majka Jelena i sestra Marijana sa porodicom.

96194

najmilijem

suprugu

Nikada Te ne}emo zaboraviti, niti }emo Te ikada pre`aliti moja voqena mati.

Tvoji: Kaja i Dejan.

Ni posle 10 godina nisi zaboravqen od: sina Du{ana, }erke Du{ice i wihovih porodica.

96183

96166

96143

TROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti.

Tvoj ujak Jovo sa porodicom.

96262

TROGODI[WI POMEN

TROGODI[WI POMEN

Velikom drugu i prijatequ

Rada Bosni} Radi Bosni}

1920 - 2010. preminulom 19. 1. 2010. god.

Sahrana je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u petak, 22. 1.

2010. god. u 12 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Dora i sin Sa{a.

Mladen Tokin

posledwi pozdrav od: Predraga, Milice, Vlade i Sa{e.

96280

96281

Uvek }e biti deo najlep{ih uspomena.

1978 - 2007.

Tvoj `ivot be{e samo tren.

Znam... Kada ti slome krila, nigde ne stigne{.

Da je maj~ina qubav mogla da te sa~uva, qubav, bi ti ve~nost podarila. Po~ivaj u miru moj An|ele jedini.

Ve~no za tobom tuguje majka Zlata.

Na Svetog Jovana su tri godine od kako si nas zauvek napustio, iskrao se iz na{ih `ivota.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Ve~no za tobom tuguju: baka Mila, deda Milan i tetka Kata.

96279

96277

na{ih

Neda Rusov, Marica Popari}, Dragana Gulevski.

96370

96369

Mladen Tokin

1978 - 2007.

Nataliji Marijanovi}

Ako vam jave: umrla sam, ne verujte to ne umem.

Na ovu zemqu sam svratila da vam namignem malo.

Da za mnom ostane ne{to kao lepr{av trag I zato: ne budite tu`ne.

Toliko mi je stalo da ostanem u vama budalasta i ~udno draga.

Koja se preselila u neki drugi svet.

U mom srcu i uspomenama ostaje zauvek.

Ven~ana kuma Marica Popari} sa porodicom.

Predragu Janci}u

Bo`o ]eran

Rade Pilipovi} Supruga \uka Pilipovi}, sinovi Borut i Stevan sa porodicama.

96252

Na{em i ocu

21. 1. 2000 - 21. 1. 2010.

Milo{ Stojinov

Leksa Nikoli}

U subotu, 23. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Kameni~kom grobqu.

POMEN

21. 1. 2001 - 21. 1. 2010.

Se}awe na tebe ne bledi. ^uvamo te od zaborava u na{im srcima.

Tvoja deca, unuci i wihove porodice.

96185

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kada nisi sa nama.

Bol nije u re~ima i suzama, ve} u na{im srcima, gde si ti, najdra`i na{ Mi}ko.

TU@NO SE]AWE

IN MEMORIAM

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ.

Marjan Urekar 21. 1. 2009 - 21. 1. 2010.

Ro|eni, mnogo nam nedostaje{.

Miodrag [olaji}

Miodrag [olaji} Tvoji, Marjan i Slavica.

Uvek }emo te voleti.

Tvoji: Lana, Bojan, Milica, Danica, Lenka i Zoja.

Porodice Kolak i Kostovi}.

96366

96365

95324

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S po{tovawem i velikom tugom opra{tamo se od na{e drage

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

96316

Vido na{a, neka te an|eli ~uvaju. Tvoju neizmernu snagu i qubav, i tvoj veseo i drag lik, ve~no }emo ~uvati u nama.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{a draga i plemenita supruga i majka

ro|. 1956.

Iskreno sau~e{}e porodici.

Petar, Natalija i Velibor Ili}.

Posledwi tu`ni pozdrav dragoj snaji

29

Radmili Bosni}

Vidi

Vidosave Mi}i}

~etvrtak21.januar2010.

Kom{ije: Radoslav, Olivera, Tatjana i Sandra.

Radmila Bosni}

Sre}ni smo {to smo te imali a veoma tu`ni {to smo te prerano izgubili.

O`alo{}eni: svekar Stevan i svekrva Vera.

96286

96317

Posledwi pozdrav na{oj koleginici i prijateqici

preminula u 54. godini.

Sahrana je na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas, 21. 1. 2010. godine, u 13 ~asova.

Voqenoj supruzi i majci zahvaqujemo {to je bila tu za nas sa puno qubavi i razumevawa.

Ispuwavala je na{e `ivote i `ivote drugih svojom energijom i veselo{}u.

Uvek }emo te pamtiti takvu u svojim srcima.

O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Dragan i }erka Svetlana.

96287

Mom dedi

Vidosava Mi}i}

SE]AWE

Nataliji Marijanovi}

ro|. Luki} Tu`ni i o`alo{}eni tvoji najmiliji: otac Pavle, majka Leposava, brat Qubi{a i snaja Dragana.

Koleginice i kolege filijale Novi Sad 2.

96313

96293

Branko [e{evi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj

21. 1. 2005 - 21. 1. 2010.

Postoje ose}awa koja ne blede, se}awa koja se ne bri{u, osmeh koji se pamti.

Miladinu

Vole te tvoji, porodice: Lutki} i Morvai.

96306

Miladin Opan~arev

posledwi pozdrav od unuka Isidora.

1941 - 2010.

Vidosavi Mi}i} Zorana Bogdanovi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

nenadano preminuo 13. 1. 2010. godine.

Posledwi ispra}aj je u petak, 22. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Maja, Rastislava i Milka.

96315

96297 96299

Danas, 21. 1. 2010. godine navr{avaju se tri godine bez na{eg dragog

Posledwi stricu

21. 1. 1991 - 21. 1. 2010.

pozdrav

dragom

Milevi Simi} od }erke sa decom.

96314

Sla|ana - Sla|a Trifunovi}

Dragana Cveti}a

Obradu Radanovi}u

1937 - 2007.

S qubavqu ~uvaju uspomenu na tebe: supruga Milica, sinovi Goran i Stanislav, snaja Emilija i unuci Dragan i Milana.

Tri godine nije sa nama na{a voqena majka, k}erka, supruga, snajka i drugarica

Mila k}eri, sre}a u pro{losti, bol i tuga u sada{wosti i ve~nosti su deo na{e stvarnosti.

Porodica Gajinovi}.

Tvoji, mama i tata.

96302

96002

96303

Posledwi bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

GODI[WI POMEN

21. 1. 2009 - 21. 1. 2010.

pozdrav

dragom

Mira Ka~ar ro|. Carevi} 21. 1. 2007 - 21. 1. 2010.

\uro - Bole Kmezi} Aleksaturs

Obrad Radanovi}

Dragi na{ Bo{ko, ponosni smo na tebe {to smo te imali ali `alosni {to smo te izgubili.

Obradu Radanovi}u

preminuo 19. 1. 2010. godine, u 76. godini.

Sahrana je danas, 21. 1. 2010. godine na Kameni~kom pravoslavnom grobqu, u 11 ~asova.

Tvoji prijateqi: Nikola Do{en, Dujo, Soviq, Jovo, Sa{a i Neboj{a Travica.

O`alo{}eni: supruga Savka i brat Ilija.

96180

96301

Rado te se se}aju tvoji najmiliji.

Brat Ilija sa porodicom.

96304

96307

30

06.30 07.30 08.00 10.15 11.00 12.30 14.00 14.20 14.35

Luis Matijas Alsola Dominges

Na{i stranci Na{ zet, Luis Matijas Alsola Dominges, [panac sa Kanarskih ostrva, arhipelaga ve~nog prole}a, ~ovek je koji osvaja izuzetnom energijom juga. Na Gran Kanarima sreo je Novosa|anku Radmilu Poznanovi}...

Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 23.30) 06.30 08.30 08.55 09.10 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.30 15.00 15.05 17.00 17.20 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.15 20.30 21.00 21.30 22.00 22.35 23.30 00.00

07.00 07.25 08.40 09.05 09.30 10.35 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.35

TV PROGRAM

~etvrtak21.januar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Ru~ak na lepe o~i Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Ples no stres Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Bogotra`iteqi, obraz. program Pomen `rtvama racije, prenos Vesti Zemqa indiga, film 4. deo TV Dnevnik Tajna hrane: So~ivo Izlog strsti Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik Re~nik za panonce po~etnike, obraz. program Igra Lajo{ Dunafalvi, dok. film Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Zemqa indiga, film 4. deo

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawe (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Beli luk Potro{a~ki reporter ^ine~ita Transplantacije Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano ^ine~ita Uzde na belo, muz. program

15.30 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Tin in Multietnik Bez cenzure Beli luk i papri~ica Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Pop korn Art-boks Sve {to mi pripada Bau, bau ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Modni magazin Glas Amerike

06.05 08.00 08.15 09.06 09.22 09.36 10.00 10.03 10.35 11.03 11.46 12.00 12.13 12.15 12.28 12.42 13.28 15.00 15.08 15.10 16.00 16.03 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.11 21.05 21.12 23.05 23.09 00.00 00.15 00.23 01.07 02.40

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Maja Zagorac Slagalica, kviz Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Maja Zagorac Mesto zlo~ina: Las Vegas Zimski bioskop: Oliver Tvist, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Vesti Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Moj ro|ak sa sela Na{ auto na{im gledaocima Napad na policijsku stanicu 13, film Vesti Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bioskop: San zimske no}i, film Svet ribolova

RUKOMET – EP

Srbija–Danska (RTS 2, 20.10)

13.00 13.57 15.35 16.00 16.30

09.00 10.15 12.15 12.30 14.15 14.30 16.00 18.00 19.30 20.00 22.00 00.15

Ajronmen Francuska liga Pregled NHL Italija–Serija A: Bolowa – Atalanta NBA u`ivo Klupske TV NHL: Wu Yersi – Florida Karling kup: Aston Vila – Blekburn NBA ek{n Kopa del Rej: Rasing - Osasuna Kapa del Rej: Atletiko Madrid - Selta TVS

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

19.14 19.39 19.46 20.10 21.45 23.45 00.12 00.38 Lazar Ristovski

San zimske no}i Re~ je o dirqivoj pri~i o Lazaru, ~oveku koji se, posle deset godina provedenih u zatvoru, vra}a ku}i. U svom stanu zati~e izbeglice iz Bosne – samohranu majku Jasnu i wenu autisti~nu k}erku Jovanu.

Uloge: Lazar Ristovski, Jasna @alica, Jovana Miti}, Du{an Jani~ijevi}, Nenad Jezdi} Re`ija: Goran Paskaqevi} (RTS 1, 01.07)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: Jo{ jedan dan u raju ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: @rtva qubavi Survajver Foks vesti ^ari No}ni program Survajver - Bez cenzure Film: Emino mesto

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.20 13.20 14.25 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.35 01.10 01.35

TV dizawe Vesti B92 Top{op Na{a mala klinika Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Uve}awe - emisija o zdravqu Dok. film: Lora Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Film: Luda~ka ko{uqa Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Na{a mala klinika

Pokojo (Hepi, 08.22)

06.02 06.15 07.27 07.52 07.58 08.22 08.49 08.53 09.21 10.06 10.13 10.44 11.09 11.38 12.11

17.29 17.56 11.10 Luna-sirena sa Kariba 12.00 Novosadske vertikale 12.30 NS klinci 13.10 Karmelita 14.05 Buntovnici 15.10 Vitra` 16.00 Objektiv 16.35 Radionica 16.45 Objektiv (slov) 17.00 Objektiv 17.10 Luna-sirena sa Kariba 18.15 Objektiv (ma|) 18.30 Hrana i vino 19.00 Objektiv 20.00 Dvorci i palate SPC 21.00 Buntovnici 22.00 Objektiv 22.30 Karmelita 23.20 Luna-sirena sa Kariba 01.30 Film

DNEVNIK

02.14 03.10 04.30

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Ru`no pa~e Majmunoqupci Tri medveda Nemogu}e Male pri~e Pri~e iz divqine Klackalica Enciklopedija Akva viva derbi U svetu @ivotna sredina i zdravqe Trag u prostoru Mocart: Koncert za klarinet i orkestar Trezor Nu{i} na TV: Sumwivo lice, komedija Enciklopedija Ovo je Srbija Bardovi teatra: Aqo{a Vu~kovi} Mera za muziku Odbojka - PS: Spartak - Smederevo, prenos Ru`no pa~e Male pri~e Verski kalendar Rukomet - EP: Srbija-Danska, prenos Klizawe - EP: Mu{karci (slobodno) Metropolis Kontekst Nu{i} na TV: Sumwivo lice, komedija Trezor Rukomet - EP: Srbija-Danska Klizawe - EP mu{karci (slobodno)

NAPOMENA: Prenosi me~eva sa teniskog turnira Australijan open }e se emitovati na RTS 2, posle 01.00

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Na tragu prirode Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Na tragu prirode Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Film: @lo~ina~ke namera Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Present Film: Zlo~ina~ka namera

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije.

07.00 Uz kafu, 07.15 Vi{e od sporta, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 CI 5, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00 16.45

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Mladi musketar Magi~na privla~nost Film: I bog stvori kafansku peva~icu Mobto Kuku Vasa Film: Mre`a Mobto Film: Lepota poroka Gre{ne du{e Nacionalni dnevnik

05.00 07.00 07.22 07.29 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 10.00 10.30 11.18 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.40 15.00 15.24 16.15 17.00 17.55

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Kliford Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Konan [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Dino king Iznad neba Mra~no proro~anstvo Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.00 22.05 23.00 23.55 00.05 00.15 01.15 02.15 03.15 04.15 04.40

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Arena u ~etiri oka Telemaster Stars Nije lako biti ja Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Vejb Razmirice Zakleti na }utawe Arena u ~etiri oka Sponzoru{a Vremenska prognoza

Katarina Markovi}

SERIJA

Kuku Vasa Ana je ambiciozna samim tim {to radi u advertajzingu.

Po{to se suprotnosti privla~e, udala se za Pavla, nervoznog taksistu. On je iz provincije, ali je svakako ostao u Beogradu nakon studija.

Uloge: Seka Sabli}, Marko @ivi}, Katarina Markovi}, Neboj{a Qubi{i} Re`ija: Slobodan [uqagi} (Pink, 20.00) 17.10 17.15 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 20.35 22.00 22.45 13.30 01.55 02.00

Mobto Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Kuku Vasa Sve za qubav Crna hronika Nedostatak dokaza Film: Anakonda Ekran Film: Prislu{kivawe

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak21.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 18

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Lesli Houp

Posledwi premijer Posle nesre}e u kojoj se udavi premijer Metju Meklflin zemqa je u haosu. Kanadu po~iwe da trese nacionalna kriza i dolazi do razjediwavawa nacije. Kako bi to spre~io sin preminulog premijera Tom Meklaflin obe}ava da }e na}i toliko potrebnog vo|u...

Uloge: Pol Gros, Lesli Houp, Gaj Nadon, Marta Henri, Kalum Kit Renie Re`ija: ^arls Binam (Nova TV, 15.15) 08.10 08.15 10.15 11.00 12.00 12.45 13.30 14.15 15.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.00 00.30 01.15 02.15 03.45 05.30 06.15 06.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Pokojo Ezo TV Tata i zetovi Na{i najboqi dani Zakon brojeva IN magazin Na{a mala klinika Najboqe godine,serija H2O: Posledwi premijer 1, film Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Provereno Nejvi CIS Vesti Zakon brojeva Sajnfild Dokaz zlo~ina Vidoviti Milan H2O: Posledwi primer 2, film Iga qubavi, film Na{i najboqi dani Sajnfild IN magazin

Ponovo izmi{qeno Mra~na nauka Verdijevim stopama Kada su Mavari vladali Evropom Crna smrt Misija za Musolinija Normani Drugi svetski rat u boji Duhovna muzika Drevna otkri}a Najve}i afri~ki istra`iva~ Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Pri~e iz groba Ratni detektivi Sicilijanske mumije Drugi svetski rat u boji Duhovna muzika Drevna otkri}a

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 Dolina sunca 10.10 Glavni nacist - Herman Gering, dok. serija 11.05 ^udesni spas: Opsada iranskog veleposlanstva, dok. serija 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.40 Trenutak spoznaje 15.35 Indonezija - tropski raj, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.22 Kod Ane 18.37 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dosije.hr 22.00 Pola ure kulture 22.30 Otvoreno 23.55 Vreme za kwigu 00.30 Zvezdane staze 01.15 Ksena - princeza ratnica 01.55 Bez traga 02.35 Vincek trsek zbudi 03.10 Skica za portret 03.20 Indonezija - tropski raj, dok. film 03.50 Dosije.hr

06.00 07.15 09.05 10.50 12.30 13.55 15.25 17.00 18.35 20.05 22.05 23.35 00.25 02.20 03.55

Plavi slon Taktika Raskid Te{ko lomqiv Prole}ni raspust Mali izdajnik 2009 Dodela evropske filmske nagrade Uranija Longford Gospodin Bruks Jedanaesti ~as Prava krv Ananas ekspres Hostel 2 Gospodin Bruks

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Danijelova }erka Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Pre nego {to ka`em da Pomorska patrola Xordan Medijum @ivot s neprijateqem Zadovoqstvo ubistva Zakon i red Zlo~ini iz strasti

07.30 07.45 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.30 18.55 19.05 20.00 20.45 22.25 23.15 23.30 00.10 00.55 01.45

Pink Panter Mifi Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Dobrotvor Uvod u anatomiju Ku}anice Vesti CSI: Wujork Mentalist L.A. Dragnet Astro {ou

SERIJA

Uvod u anatomiju Nia Long

Ku}a debele mame 2 Kako bi se mogao posvetiti trudnoj supruzi [eri i wenom sinu, agent FBI-a Malkom Tarner terenski posao je zamenio kancelarijskim. Ipak, kad sazna da mu je biv{i partner i mentor stradao na slu~aju, Malkom uz pomo} odela punije starice Debele mame odlu~i da se vrati na teren kao dadiqa...

Uloge: Martin Lorens, Nia Long, Emili Prokter, Zahari Levi, Mark Moses, Ket Denings, Marisol Nikols Re`ija: Yon Vajtesel (HRT 2, 20.05) 08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.45 13.30 14.05 14.50 15.05 15.35 16.15 17.00 17.35 18.10

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Papirmanija 10.00 Skejland 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Suza i wene sestre 13.30 Sve o meni 16.00 @ikina `enidba 18.00 Kamila 20.00 Pod mle~nom {umom 22.00 Psihijatar na delu 00.00 Galileo 02.00 Goli skandal

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

19.45 20.05 22.05 22.45

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Deksterova laboratorija Trejsi Beker Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Povratak ku}i, film Proces Vip Muzi~ki klub Ksena - princeza ratnica Kod Ane Kokice TV vrti} Zvezdane staze Vreme za kwigu Rukomet, EP (M) - emisija uo~i utakmice Rukomet, EP (M): Hrvatska Ukrajina, prenos Rukomet, EP (M) - emisija nakon utakmice Ku}a debele mame 2, film Bez traga Vip Muzi~ki klub LP

Kasno je za suze Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Akapulko H.E.A.T. Prerijski ku}ni kompawon Dr Finli Crni mesec @ene fudbalera Milioni

Fre{ Bufalo Bil i Indijanci Rt straha Tamo gde bizoni lutaju Zlo pod suncem Kazna na planini Ajger Mra~na sudbina Hladno oko srca Buka @estoko ven~awe Svilena qubav

Kristina i Oven shvataju kako }e vrlo te{ko uspeti da poslu{aju savet doktora Vajata da se suzdr`avaju od seksa.

Meredit i Derek nemaju tih problema, pa svoj brak konzumiraju gde god se na|u. Izi jo{ ne uspeva da se pomiri s Yoryovom smr}u...

Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, Ti Ar Najt, ^andra Vilson, Yejms Pikens Yunior, Sara Ramirez Re`ija: [onda Rajms (RTL, 20.45)

Ketrin Higl

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Megain`ewering Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megain`ewering Generalka Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Pravi zlo~in Nevoqe u raju Ameri~ke bande U deli}u sekunde O~evidac Generalka Automobili po naruxbini

09.00 14.15 16.00 16.30 16.45 19.25 19.55 20.00 20.45 22.00 00.30 00.35 01.00

Tenis Biatlon Fudbal Fudbal Fudbal Tenis Tenis Skija{ki skokovi Umetni~ko klizawe Borila~ki sport Tenis Tenis Tenis

Patrijarh na udaru i nacista i komunista Burnu i punu pogroma epohu kad je patrijarh nog Hrama svetog Save, ~ije je temeqe osvetio Gavrilo Do`i} stolovao SPC, wegovi biograzajedno sa ~lanovima Arhijerejskog sabora i fi porede s vremenom sloma despotovine 1459. i predstavnicima Ruske i Bugarske pravoslavne nestankom srpske dr`ave. Ro|en je 1881. u selu crkve.

Vrujcima, u Kne`evini Crnoj Gori, i na kr{teKako se prethodno o{tro suprotstavqao da wu dobio mirsko ime \or|e. Osnovnu {kolu je vlada Cvetkovi}–Ma~ek potpi{e pakt sa Silapoha|ao u obli`wem manastiru Mora~i, ni`u ma osovine, odmah nakon kapitulacije Jugoslagimnaziju u Beogradu, a Bogoslovsko-u~iteqsku vije, Nemci su patrijarha uhapsili u manastiru {kolu zavr{io je u Prizrenu. Jo{ dok je bio Ostrog. Zatim su ga prebacili u sarajervski zau~enik zakalu|erio se 1900. u manastiru Si}etvor, pa u beogradski, jedno vreme interenirali vo, dobio mona{ko ime Gavrilo, ve} sutradan je u manastirima Rakovica i Vojlovica, odakle je rukopolo`en za jero|akona, sedmicu kasnije ga zajedno s vladikom `i~kim Nikolajem Velimije episkop ni{ki Nikanor rovi}em deportovan u zloproizveo u ~in jeromonaha, glasni konclogor Dahau. koji su se prikqu~ili bratRadom Srpske crkve tokom stvu Visokih De~ana. wegovog utamni~ewa rukoKratko je bio u~iteq u Devodio je mitropolit skop~anima, no ubrzo odlazi na ski Josif Cvijovi}. Nagr~ko ostrvo Halku, a potom kon zavr{etka rata i neje 1909. odbranio doktorat iz voqnog boravka u izgnanteolo{kih nauka na Bogostvu vratio se u zemqu slovskom fakultetu Atinpred kraj 1946, iako je znao skog univerziteta. Nakon kakve ga politi~ke okolokon~awa studija, sin|el Ganosti o~ekuju. vrilo je bio imenovan za A tokom rata `estoko je glavnog sekretara manastira stradala SPC. Ubijeni su Hilandara, odakle ga je Promitropolit dabrobosansvetno odeqewe Srbije za ski Petar, episkop bawaneoslobo|ene kraqeve polu~ki Platon, gorwokarslalo u Carigrad da zameni lova~ki Sava, ~e{komoVarnavu Rosi}a, koji je upraravski Gorazd i 515 svevo bio hirotonisan za epi{tenika, monaha i verouskopa, na mestu referenta za ~iteqa. Mo{ti kneza Lacrkveno-{kolska pitawa pri zara i drugih svetiteqa tamo{wem poslanstvu Kraprenete su 1942. iz fruqevine i preuzme mesto {kogorskih manastira u upravnika tamo{we srpske Beograd, kako bi se sa~u{kole. vale od usta{kog pogroma.

Radi u~ewa francuskog jeCrkvi nije ispla}ena ratzika Do`i} je izvesno vreme na {teta od 3,3 milijarde proveo u [vajcarskoj i dinara, komunisti~ke vlaFrancuskoj, a po povratku u sti su joj oduzele oko Do`i} upravqao SPC tursku prestonicu, 1911. pro- i u vreme ubijawa boga 70.000 hektara zemqi{ta i izveden je u ~in arhimandri1.180 zgrada, a Bogoslovta i tri dana kasnije hirotonisan za mitroposki fakultet je 1952. izba~en iz sastava Beolita ra{ko-prizrenskog. Na tom tronu je ostao gradskog univerziteta zbog patrijarhovog odbido kraja Drugog balkanskog rata, da bi dve godijawa da se razmotri pitawe „Makedonske crne kasnije, posle obnavqawa Pe}ke patrijar{ikve“. No, ve} 1947. on je sazvao Arhijerejski saje, preuzeo wenu mitropolitsku katedru i pokabor, na kome su formirane nove eparhije i izazao se kao neumoran ne samo u duhovnim poslovibrano je {est novih episkopa, a prera|en je i ma ve} i narodnim. dopuwen crkveni ustav iz 1931.

Za razliku od preosve}enog Varnave, koji se Do`i} je iznenada i pod nikada razja{wenim sa srpskom vojskom preko albanskih planina pookolnostima preminuo 7. maja 1950. u Beogradu i vukao na Krf, Do`i} je poslu{ao vladu Nikole sahrawen je u prestoni~koj Sabornoj crkvi izPa{i}a da ostane u okupiranoj zemqi sa svojim me|u kne`eva Milo{a i Mihaila Obrenovi}a. narodom. Me|utim, ve} 1915. je interniran i poNa tronu ga je nasledio Vikentije Prodanov, tom dobar deo Prvog svetskog rata proveo je u ro|en 1890. u Ba~kom Petrovom Selu, koji je na logoru Cegled u Ma|arskoj. Odatle se, pred sam kr{tewu dobio ime Vitomir. Osnovnu {koluje slom Habzbur{ke mozavr{io u rodnom menarhije, te{ko bolestu, gimnaziju sa vistan, vratio u otaxbinu U oba svetska rata okupacione vlasti {im te~ajnim ispitom su zatvarale patrijarha Gavrila i poslat je na le~ewe u u Novom Sadu 1909, a Ulciw.

Do`i}a: iz internacije tokom Prvog karlova~ku bogosloviU~estvovao je u radu ju ~etiri godine kasnivratio se te{ko bolestan, Velike narodne skupje. Diplomirao je na dok je Drugi uglavnom proveo {tine u Podgorici, koja beogradskom Filozofu zloglasnom konclogoru Dahau je odlu~ila da Crna Goskom fakultetu istora u|e u sastav novoforriju Srba, op{tu istomirane Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. riju i istoriju Vizantije i spadao me|u najobraKad je preminuo ugledni mitropolit crnogorzovanije sve{tenike. Jedno vreme je bio u~iteq sko-primorski Mitrofan Ban, za wegovog nau svom selu, a onda ga je 1917. vladika temi{varslednika je 1920. izabran Do`i}. ski Georgije Leti} postavio za podbele`nika Na svepravoslavnom kongresu odr`anom 1923. svoje eparhije. Iste godine se zakalu|erio u mau Carigradu, mitropolit Gavrilo je predvodio nastiru Bezdin i dobio mona{ko ime Vikentidelegaciju SPC. Posle smrti poglavara Varnaje, a u temi{varskoj Sabornoj crkvi rukopolove, na Svetog Iliju 1938. sve~ano je ustoli~en `en je za |akona. Kako je po Versajskom sporazuna „presto svetog Save“ u Pe}i. Pre izbijawa mu 1919. Rumuniji pripao Temi{var, odlu~io je Drugog svetskog rata uspe{no je re{io finanVikentije da se preseli u novoformiranu Krasijske probleme crkve, wegovim trudom je poqevinu SHS, gde je dobio mesto podbele`nika dignuto zdawe internata beogradskog BogoslovBa~ke eparhije, tu ostao naredne dve godine, kaskog fakulteta i nastavqena je gradwa velelepda je proizveden za proto|akona.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak21.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mesec je uplovio u va{ znak, pa vas je poneo novi talas entuzijazma i poleta. Dobijate krila i ubrzawe, {to deluje podsticajno i na druge, poslovne saradnike i kolege. U qubavi povla~ewe i rutina.

BIK 20.4-20.5.

Va{a Venera je postala dru`equbiva, kako je u{la u znak Vodolije, pa vam predstoje prijatni susreti i doga|aji, ali nestalni. Vi{e niste konvencionalni i konzervativni, ve} sasvim slobodni.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

21. januar 2010.

Imate povoqan upliv Sunca iz vazdu{nog znaka Vodolije, od danas pa narednih mesec dana, {to }e vam doneti puno interesantnih osoba i iskustava. Odnosi s inostrastvom su neizvesni.

U karijeri izbegavajte nadmene kolege i rivale, izbegavajte provokacije i pozive na dvoboj. Pustite ih da proteknu niz tok doga|aja, a vi sa~uvajte svoje tendencije i poslove. Obazrivo i bez `urbe. ^etvrtak je dan Jupitera, mirotvorca, pa se nemojte zamerati drugima, ve} na|ite diplomatsko i zajedni~ko re{ewe za sve zvani~ne poslove i nastupe. Partner je spreman da vam iza|e u susret.

Budite oprezni kada je tu| novac u pitawu. Raspolo`eni ste da ure|ujete nekretnine i delite poklone, vreme i interesovawa s istomi{qenicima. Prolazna raspolo`ewa.

VAGA 23.9- 23.10.

Iako ste dosledni i ozbiqni na li~nom planu, dozvoli}ete dru{tvu da vas ponese i povede u nepoznata istra`iva~ka iskustva. Malo avanturizma nikome ne}e {koditi. Budite odva`ni.

[KORPION 24.10- 23.11.

Potrebno je da se svakodnevno dokazujete u karijeri. Mogu}i su problemi s kolegama, koje mo`ete ubla`iti ili izbe}i neofanzivnim nastupom. Dolaze vam gosti ili izlazite s dru{tvom.

STRELAC 24.11- 21.12.

Susret s osobom mladala~kog i energi~nog duha popravi}e vam raspolo`ewe. Iza|ite u javnost, u klubove i restorane, kre}ite se gde vas nije bilo, jer sve je mogu}e. Bavite li se sportom?

JARAC 22.12-20.1.

Budite pa`qivi u investirawu i izboru poslovnih saradnika, jer bi se ne{to moglo pokazati kao proma{aj ili gubitak. Na kolege se ne mo`ete osloniti, iako je potreban timski rad. Uzbu|ewe u domu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Sunce je danas u{lo u va{ znak i donelo vam toliko potrebnu energiju i toplotu u ove zimske dane. Sre}an vam ro|endan! Okru`eni ste prijateqima i prijatnostima svake vrste.

RIBE 20.2-20.3.

Pred sobom imate otvorene mogu}nosti za rad, rast i napredak na li~nom planu. Radite na sebi sada, duhovno i materijalno - zvezde vas na to upu}uju. Qubav vas pokriva svake no}i i svakog dana.

TRI^-TRA^

Opu{tena Yesika

SLAB

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

0

Sombor

0

Kikinda

1

Vrbas

2

B. Palanka

1

Zrewanin

2

S. Mitrovica

1

Ruma

1

Pan~evo

2

Vr{ac

2

Srbija Beograd

1

Kragujevac

1

K. Mitrovica

1

Ni{

1

Evropa

SNEG

Madrid

NOVI SAD: Obla~no sa povremenim slabim snegom uz malu koli~inu padavina. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni.

Rim Pritisak iznad normale. Temperatura od -2 do 1 stepen.

London VOJVODINA: Obla~no uz povremen slab sneg. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. MinimalCirih na temperatura -3, a maksimalna 2 stepena.

Berlin SRBIJA: Obla~no, a na jugozapadu mogu}a pojava sun~anih intervala. Na severu i istoku povremeno sneg, a u ostalim krajeviBe~ ma suvo. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak izVar{ava nad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna 2 stepena.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i za vikend jo{ hladnije sa temperaturom ispod 0 tokom celog dana u ve}ini Moskva krajeva. Bi}e suvo ili sa vrlo malo slabog snega u petak, a za viOslo kend su mogu}i sun~ani periodi. Prvih nekoliko dana idu}e sedmice obla~no sa povremenim snegom.

St. Peterburg

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa se period relativno povoqne biometeorolo{ke situacije iznad na{eg podru~ja. Astmati~arima se preporu~uje oprez ujutru u oblastima sa maglom, a kardiovaskularnim bolesnicima striktno pridr`avawe saveta lekara. Tipi~ne meteoropatske reakcije mogu biti izra`ene u blagoj formi.

10

Na premijeri filma „Extraordinary Measures“ u Los An|elesu Xesika Simpson ba{ i nije zablistala. Do{la je u sjajnom sakou i dol~eviti ispod koje se nazirao grudwak. Frizura i {minka nisu popravili ionako lo{ stajling. To {to vi{e nije tako privla~na da mu{karcima curi voda na usta Xesiki izgleda vi{e ne smeta. Ona je, naime, nedavno posvedo~ila kako se na snimawu rijaliti {oua „Cena lepote“ suo~ila sa svojim nesigurnostima i da je sebe prihvatila kao jedinstvenu osobu. Ali, ipak je priznala i da joj nije bilo nimalo lako da se pojavi na reviji s mr{avim manekenkama.

- Kada sam trebala da iza|em na pistu s visokim i mr{avim manekenkama, skoro sam se ispovra}ala od nervoze. Bilo me je strah da ne padnem na facu, {to mi se, sre}om, nije dogodilo. Nije mi bilo svejedno jer znam da me svi merkaju, pogotovo pored devojaka koje jedu samo salatu - rekla je Xesika.

12

VIC DANA

5 3 -5 -2 -10

Do|e Perica kod doktora i ka`e da u posledwe vreme ni{ta ne vidi. Doktor ga upita: - Kako to?

- Evo, doktore, je l’ vi vidite onu muvu na zidu?

Doktor odgovori: - Da. - E, ja je uop{te ne vidim!

-12

SUDOKU

-17 -4 -15

Atina

10

Pariz

6

Minhen

0

Budimpe{ta

0

Stokholm

-3

8

2

7 4

1

2

6

TAMI[

Bezdan

121 (-12)

Slankamen

446 (-12)

Apatin

188 (-13)

Zemun

516 (-12)

Bogojevo

180 (-13)

Pan~evo

514 (-10)

Smederevo

600 (-6)

Ba~. Palanka 222 (-14) Novi Sad

308 (-14)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

9

SAVA

N. Kne`evac

598 (-9)

Tendencija opadawa

Senta

592 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

480 (-5)

Tendencija opadawa

Titel

485 (-10)

NERA

Hetin

260 (-6)

TISA

174 (-20)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

472 (-3)

9

5

1

9 92 (-6)

5

7

2

S. Mitrovica 610 (-14) Beograd

1

9 8

4

6

7

8

5 4

7

8

VODOSTAWE DUNAV

1

2 1

3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

7

5

2

8

6

9

4

3

8

6

2

9

4

3

1

7

5

4

3

9

5

1

7

6

2

8

2

4

8

1

9

5

7

3

6

7

1

6

4

3

8

2

5

9

5

9

3

7

6

2

4

8

1

6

2

7

8

5

1

3

9

4

9

5

1

3

7

4

8

6

2

3

8

4

6

2

9

5

1

7

Re{ewe iz pro{log broja