Dnevnik 21.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 21. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22965 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

DIREKTOR CENTRA ZA SLOBODNO TR@I[TE DR MIROSLAV PROKOPIJEVI]

Ce ne ra stu za to {to NBS {tam pa pa re

str. 5

GRA D O N A ^ EL N IK NOVOG SADA IGOR PA V LI ^ I] PO S E T IO PO R O D I C U SE W I I PR V U BE B U RO \ E N U 2011.

Politika 2 Da~i}: Problemi u pojedina~noj ratifikaciji SSP-a 3 Majina i Tomina stranka bez dotacija

Ekonomija

4 Ko ne mora, neka ne daje akcije za 506 dinara 4 Sad prodajemo dinare da „spasavamo” evro

Dru{tvo 6 Staro stanovni{tvo ili NATO bombardovawe

Novi Sad 7 Komemoracija na keju danas i u nedequ 8 Opasnim psima ~ipovawe i dru`ewe 9 Krenuo voz za Beograd

SRBIJA I EU

Vojvodina

Mora}emo da mewamo Zakon o akcizama

11 Psi laju jer ne znaju da pevaju

Foto: N. Stojanovi}

str. 4

Mal om Fil ip u sto hiq ad a i pok lon i st r. 9

Crna 12 Strani zlo~inci u Padinskoj Skeli

Reporta`e 14 Somborac trubom zarazio [umadince

Lov 15 Sutra deveti „Lov na ko~ovatsku lisicu”

„DNEVNIK” SAZNAJE NOVE DETAQE IZ BIOGRAFIJE UHAP[ENOG PROFESORA ZORANA JOSI]A

LEGALIZACIJA

Nema popusta za ekstra i prvu zonu

Osum wi ~e ni pe do fil bio men tor Mi ni star stva pro sve te za Ro me

str. 13

str. 9

SPORT

str. 16 – 21

REPORTA@E

Obla~no sa snegom Najvi{a temperatura 1 °S

n ODBOJKA[I VOJVODINE DOBILI DERBI S PARTIZANOM

STARI [AH SE POVLA^I PRED NOVIM, SRPSKIM, KOJI JE PATENTIRAO GORAN RADOVI]

n BOJANA JOVANOVSKI NAMU^ILA ZVONARJEVU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

I Kar pov po dr `a va igru sa {pi ju ni ma

str. 14

POLiTikA

petak21.januar2011.

Re zo lu ci ja Evrop skog par la men ta pod lu pom Evrop ski par la ment usvo jio je Re zo lu ci ju o pro ce su evrop skih in te gra ci ja Sr bi je ko jom se pru `a po dr {ka pri je mu Sr bi je u EU. U Re zo lu ci ji EP, vla sti Sr bi je po zi va ju se da okon ~a ju sa rad wu

sa Ha {kim tri bu na lom, za po~ nu di ja log sa Ko so vom i do vr {e za po ~e te re for me ka ko bi Sr bi ja na pre do va la ka ~lan stvu u EU. Isto vre me no, po tvr |u je se da je bu du} nost Sr bi je u Evrop skoj uni ji i ohra -

bru je Be o grad da na sta vi ka tom ci qu.

Osim to ga, evrop ski par la men tar ci za da li su i niz po slo va ko je Sr bi ja tre ba da od ra di da bi se vra ta EU otva ra la br `e.

Ka ko lak {e do nov ca Evrop ski par la ment sa za do voq stvom kon sta tu je da In stru men ti pret pri stup ne po mo }i (IPA) do bro funk ci o ni {u u Sr bi ji; ohra bru je i vla du i

Evrop sku uni ju da po jed no sta vi ad mi ni stra tiv ne pro ce du re za obez be |i va we IPA, ka ko bi oni po sta li do stup ni ji ma wim i ne cen tra li zo va nim ko ri -

sni ci ma; is ti ~e po tre bu za odr `a va wem od go va ra ju }eg ni voa pret pri stup ne po dr {ke u pred sto je }oj re vi zi ji fi nan sij skog okvi ra Evrop ske uni je.

c m y

2

dnevnik

Da ~i}: Pro ble mi u po je di na~ noj ra ti fi ka ci ji SSP-a Za me nik pre mi je ra Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da na po je di na~ nu ra ti fi ka ci ju Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pro dru `i va wu iz me |u Sr bi je i EU, ko ja pred sto ji u par la men ti ma evrop skih ze ma qa, mo gu uti ca ti „pro ble mi ko ji ni su uvek po li ti~ ke pri ro de, ali se pre ba cu ju na taj ni vo”. „Sa jed nom ze mqom je u pi ta wu iz grad wa am ba sa de, a sa dru gom dr `a vom pro blem je od nos pre ma pred u ze }i ma ko ja su pri va ti zo va na. On da se to pre ba cu je na po li ti~ ki ni vo i vr -

{e se pri ti sci”, ka zao je Da ~i} no vi na ri ma u Vla di Sr bi je. Da ~i} je oce nio da je ra ti fi ka ci ja Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu iz me |u Sr bi je i EU u Evrop skom par la men tu ve o ma po zi ti van ko rak u evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je. Za me nik pre mi je ra na veo je i da bi do kra ja ja nu a ra Sr bi ja tre ba lo da pri pre mi od go vo re na upit nik Evrop ske ko mi si je, a na kon to ga sti ~u se uslo vi da Sr bi ja do bi je i sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU.

Ko ri dor 10 EP po zi va na da qe na po re ka raz vo ju odr `i ve mre `e jav nog pre vo za u Sr bi ji i {i rom Za pad nog Bal ka na i po -

boq { a w u put n e in f ra s truk t u r e, ukqu ~u ju }i i brz za vr {e tak iz grad we Ko ri do ra 10.

Voj vo di na Is ti ~e zna ~aj pro ce sa de cen tra li za ci je za po boq {a we funk ci o ni sa wa dr `a ve kroz we no pri bli `a va we gra |a ni ma, uz isto vre me no osi gu ra va we funk ci o ni sa wa lo kal nih sa mo u pra va ma wi na; kon sta tu je na pre dak u pri me ni Usta va do ne tog u no vem bru 2006. kroz usva ja we Sta tu ta

i Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne; po zi va na na sta vak pro ce sa pre no sa ovla {}e wa kroz usva ja we Za ko na o jav nim pri ho di ma i Za ko na o jav noj svo ji ni Voj vo di ne i lo kal nih op {ti na, ko ji }e omo gu }i ti Voj vo di ni da po~ ne sa iz vr {a va wem nad le `no sti utvr |e nih no vim Sta tu tom.

Na ci o nal ne ma wi ne Po zdra vqa for mi ra we ve }i ne na ci o nal nih ve }a ma wi na, kao te la ko ja }e ma wi na ma omo gu }i ti da do no se od lu ke na po qu obra zo va wa, kul tu re, upo tre be ma win skog je zi ka i jav nog in for mi sa wa; kon sta tu je zna ~aj pu nog spro vo |e wa nad le `no sti ovih sa mo u prav nih

te la ma wi na i neo p hod nost od go va ra ju }ih bu xet skih sub ven ci ja ko je ga ran tu je Za kon o ve }i ma na ci o nal nih ma wi na; iz ra `a va za bri nu tost u ve zi sa for mi ra wem Bo {wa~ kog na ci o nal nog ve }a i po zi va na brz za vr {e tak pro ce sa u skla du sa pra vi li ma, ka ko bi se omo gu }i -

lo le gi tim no pred sta vqa we Bo {wa ka u ve }u; za bri nut je zbog po ra sta ten zi ja u San xa ku, iz ra `e nog, iz me |u osta log, ne dav nim na sil nim in ci den ti ma, i od lu~ no po zi va na re {a va we po li ti~ kih spo ro va kroz di ja log u okvi ru de mo krat skih in sti tu ci ja.

Ko so vo EP po zi va Sr bi ju da za po~ ne di ja log sa Ko so vom bez po mi wa wa no vih pre go vo ra o sta tu su; iz ra `a va uve re we da se pri stup „ko rak po ko rak” mo `e pri me ni ti za do bro bit svih gra |a na Ko so va; is ti ~e da di ja log, da bi bio us pe {an, zah te va po sve }e nost i sprem nost obe stra ne na kom pro mis; po zi va srp ske vla sti da olak {a ju

sa rad wu iz me |u Eulek sa i ko sov skih Sr ba u na sto ja wi ma da uve de vla da vi nu pra va na se ve ru Ko so va; po zi va srp sku vla du da ras for mi ra pa ra lel ne srp ske struk tu re na Ko so vu ko je pod ri va ju pro ces de cen tra li za ci je i spre ~a va ju pu nu in te gra ci ju srp ske za jed ni ce u ko sov ske in sti tu ci je.

ri zik od su ko ba in te re sa i ko ja bi tre ba lo da bu de tre ti ra na kao pri o ri tet; u ve zi s tim je za bri nut zbog ne dav nih iz me na Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je ko je idu u su prot nom prav cu; po zi va na usva ja we iz me na Za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka, ka ko bi se obez be di la pot pu na tran spa rent nost i efi ka san si stem pra }e wa fi nan si ra wa stra na ka.

Blan ko ostav ke EP pod se }a na va `nost do brog funk ci o- ni sa wa par la men ta kao vi tal ne in sti tu ci je de mo krat skog si ste ma i po zdra vqa pro ce du ral ne ino va ci je ko je je do neo no vo u svo je ni Za kon o Na rod noj skup {ti ni; po zi va na hit no uki da we ne u stav ne prak se

„blan ko ostav ki”, ko ja omo gu }a va po li ti~ kim stran ka ma da kon tro li {u ak tiv no sti po sla ni ka, pro tiv no de mo krat skom prin ci pu wi ho ve ne za vi sno sti, i po zi va po li ti~ ke stran ke da uki nu tu prak su; po red to ga po zi va na pre kid pro iz voq ne do de le

man da ta u par la men tu; po zi va po li ti~ ke par ti je da uve du od go va ra ju }e od red be u skla du sa evrop skim de mo krat skim stan dar di ma u naj kra }em mo gu }em ro ku, a sva ka ko do kra ja te ku }eg par la men tar nog ci klu sa.

Lu stra ci ja

Ne za vi sni me di ji

EP po zdra vqa do sa da {we na po re u ci qu ukla wa wa za o stav {ti ne ak tiv no sti slu `bi bez bed no sti u pro {lo sti; u tom smi slu is ti ~e neo p hod nost da qe re for me bez bed no snog sek to ra, na ro ~i to lu stra ci je i po ja ~a nog nad gle da wa i kon tro le slu `bi bez bed no sti od stra ne par la men ta; pod se }a vla sti da je otva ra we ar hi va taj nih slu `bi za jav nost neo p hod no za uspe {no re gi o nal no po mi re we, na ro ~i to u ve zi sa zlo ~i ni ma po ~i we nim to kom Dru gog svet skog ra ta i na kon we ga.

EP pod se }a na iz u ze tan zna ~aj ja kih i ne za vi snih me di ja za de mo kra ti ju i po zi va na ko ra ke ka osi gu ra va wu wi ho ve ne za vi sno sti od po li ti~ kog i dru gih uti ca ja; po zdra vqa na po re Vla de Sr bi je ka us po sta vqa wu prav nog okvi ra ko ji ga ran tu je slo bo du go vo ra, ali iz ra `a va za bri nu tost zbog po ku {a ja kon tro le i me {a wa u rad me dij skog sek to ra; iz ra `a va za bri nu tost zbog kon tro ver ze oko pri va ti za ci je „Ve ~er wih no vo sti” i po zi va vla du da obez be di jed nak tret man svih stra nih i do ma }ih in ve sti to ra; osu |u je na pa de na i pret we srp skim no vi na ri ma i po zi va vla sti da ih te meq no is tra `e i pri ve du od go vor ne prav di; skre }e pa `wu na kon cen tra ci ju vla sni {tva i ma wak tran spa rent no sti u me dij skom sek to ru; skre }e pa `wu na slu ~a je ve ob ja vqi va wa li~ nih po da ta ka i is ti ~e po tre bu za sa mo re gu la ci jom no vi na ra i po {to va wem Eti~ kog ko dek sa.

DI REK TOR FON DA „EVROP SKI PO SLO VI” PRE DRAG NO VI KOV:

De cen tra li za ci ja Sr bi je i fon do va le pa vest za Voj vo di nu Di rek tor Fon da “Evrop ski po slo vi” Pre drag No vi kov za “Dnev nik” ka `e da je od iz u zet ne va `no sti ~i we ni ca da je Par la ment Evro pe u Re zo lu ci ju o Sr bi ji uvr stio po tre bu de fi ni sa wa i vra }a wa imo vi ne Voj vo di ni i lo kal nim sa mo u pra va ma. Pre ma we go vim re ~i -

ma, EP je po ru ~io da je po treb no da se Sr bi ja de cen tra li {e.

Re zo lu ci ja se jed nim ~la nom osvr }e i na ko ri {}e we fon do va, {to je ve o ma va `no za osta tak Sr bi je iz van Be o- gra da. No vi kov ka `e da je i ovaj ~lan Re zo lu ci je va `an za Voj vo di nu.

- EP je po ru ~io da je po treb na de cen tra li za ci ja i po jed no sta vqe we pro ce sa ko ri {}e wa fon do va. To je upu }e no fon do vi ma u na {oj ze mqi kao i Evrop skoj ko mi si ji. – ka `e No vi kov. Ka ko is ti ~e, za Voj vo di nu je va `na ta de cen tra li za ci ja jer }e i we nim gra |a ni ma no vac iz fon do va bi -

Prag je uz Sr bi ju Pred sed nik ^e {ke Vac lav Kla us iz ja vio je ju ~e da we go va ze mqa po dr `a va evrop ski put Sr bi je i da raz u me we ne am bi ci je da po sta ne nor mal na evrop ska ze mqa, ali i upo zo rio da ne tre ba za ne ma ri ti pro ble me ko ji u EU sa da po sto je. Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} za hva lio se, to kom su sre ta s ~e {kim ko le gom Vac la vom Kla u som, na po dr {ci Pra ga na pu tu Sr bi je ka Evrop skoj uni ji i is ta kao da je Kla us

ve li ki pri ja teq Sr bi je. Ka ko je sa op {ti la Pres slu `ba pred sed ni ka Sr bi je, Ta di} i Kla us su raz go va ra li o bi la te ral nim i eko nom skim od no si ma, a Ta di} je iz ra zio za hval nost ^e {koj na po dr {ci evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je.

Ta di} je, ta ko |e, pod vu kao da je Kla us ve li ki pri ja teq Sr bi je i ~e sti tao mu na Po ve qi o iz bo ru za ino stra nog ~la na Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti.

Lu na ~ek: Ko so vo pa EU

Du ple funk ci je EP po zdra vqa na pre dak u bor bi pro tiv ko rup ci je, ko ji se, iz me |u osta log, ogle da u ne dav nim slu ~a je vi ma kri vi~ nog go we wa li ca na vi so kim po lo `a ji ma i u us po sta vqa wu od go va ra ju }eg prav nog okvi ra, ali upo zo ra va na to da je ko rup ci ja jo{ uvek do mi nant na u ze mqi i po zi va na do dat ne na po re za we no is ko re wi va we; skre }e pa `wu na prak su du plih funk ci ja, {to pred sta vqa ozbi qan

PRED SED NIK ^E [KE U BE O GRA DU

ti bli `i i do sti `ni ji, a i efi ka snost mwi ho vog is ko ri {ta va wa }e se znat no po ve }a ti.

No vi kov ka `e da je ozbiq no upo zo re we EU Par la men ta da Sr bi ja sle de }i ko rak u in te gra ci ja ma mo `e na ~i ni ti tek kad is pu ni ha {ke oba ve ze.

P. K.

Iz ve sti teq ka Evrop skog par la men ta za Ko so vo Ul ri ke Lu na ~ek iz ja vi la je da bi pre ko na~ nog pri je ma u EU, Sr bi ja mo ra la da pri zna ne za vi snost Ko so va. „Sr bi ja mo ra da pri zna Ko so vo. Ja se na dam da }e se to do go di ti br zo, {to bi olak {a lo si tu a ci ju i za Ko so vo i za EU”, re kla je Lu na ~e ko va za Ra dio Doj ~e ve le.Ona je upo zo ri la da u EU ubu du }e ne }e bi ti pri mqe na ni jed na ze mqa ko ja ne pri zna je ne ku dru gu dr `a vu, jer je Uni ja na u ~i la lek ci ju po sle Ki pra.”Sr bi ja se na da da }e u de cem bru ove go di ne do bi ti sta tus kan di da ta. To mo ra da se pro ve ri, po {to Sr bi ja mo ra da is pu ni i ne ke dru ge uslo ve, po put pu ne sa rad we sa Ha {kim su dom”, re kla je Lu na ~e ko va. U Evrop skom par la men tu, pod se ti la je ona, svi su kri ti ko va li to {to ha {ki op tu `e ni ci Rat ko Mla di} i Go ran Ha xi} jo{ ni su uhap {e ni.

Zu kor li}: Po na vqa we iz bo ra ve li ka gre {ka Po na vqa we iz bo ra za Na ci o- nal ni sa vet Bo {wa ka, 17. apri la je ve li ka gre {ka vla sti, jer su ti me od re {e ne ru ke iza bra nom Bo {wa~ kom na ci o nal nom ve }u da se mo `e ba vi ti i te ma ma ko je im za kon ne pro pi su je, tvr di glav ni muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a mer Zu kor li}. Zu kor li} je re kao da to Bo {wa~ ko na ci o- nal no ve }e ko je je for mi ra la Bo {wa~ ka kul tur na za jed ni ca uz po mo} dva ve} ni ka Bo {wa~ kog pre po ro da uspe {no ra di. Zbog to ga, do dao je on, Bo {wa ci na po no vqe nim iz bo ri ma ne }e u~e stvo va ti, od no sno Bo {wa~ ka kul tur na za jed ni ca }e boj ko to va ti na ja vqe ne iz bo re {to }e, ka ko je re kao, bi ti svo je vr sna lek ci ja vla sti ma. „Jer ka da vas oni ne pri zna ju to zna ~i da ste slo bod ni, za to {to vas re `im mo `e pri zna ti sa mo u `i ci i re {et ka ma, ina ~e, kao slo bod ne ni ka da.

Pra va ko ja su nam Bo gom da ta ni su pred met pri zna wa i ne pri zna wa. Do se dam de set ~e tvr te bi li smo neo pre di je qe ni, ne pri zna ti. Od se dam de set ~e tvr te kri vo pri zna ti kao ver ska sku pi na pod na ci o nal nim ime nom. Po sli je to ga smo bi li kao Me {i hat ne pri zna ti. Zna ~i li to da ni smo po sto ja li ka da nas oni ni su pri zna va li”, za pi to je Zu kor li} ka sno si no} na pro mo ci ji Na ci o nal nog ka len da ra Bo {wa ka za 2011. go di nu.Zu kor li} je pri me tio da bi vi -

{e bio za bri nut da je vlast ko jim slu ~a jem pri zna la Bo {wa ke, jer bi to, ka ko je re kao, zna ~i lo da smo pot pu no asi mi li ra ni i da nam vi {e ne ma spa sa. „Na sta vit }e mo da bu de mo ne pri zna ti za to {to nam je ta ko bo qe. Ne ka zna ju da uvek jed no ne pri zna we po vla ~i dru go ne pri zna we. Pri ja teq stvo se dr `i sa mo sa dve stra ne. Bo {wa ci u San xa ku i Sr bi ji su autoh ton i kon sti tu ti van na rod. Oni kao ta kvi su u dr `av nost Sr bi je uni je li svo je `i vo te i svo ju te ri to ri ju i za to ih ni ko ne mo `e iz ba ci ti iz te dr `a ve bez te dve stva ri”, ka zao je muf ti ja. On je re kao da je dva ~e ka taj 17. april, jer }e se jo{ jed nom po ka za ti ko je pro re `im ski, a ko pro san xa~ ki, ka zao je muf ti ja i do dao da }e to bi ti jo{ je dan is pit ko ga }e Bo {wa ci San xa ka sa ~i stom de set kom po lo `i ti.Go vo re }i o auto no mi ji San xa ka, Zu kor li} je re kao da se ona ne do bi ja ni na jed nom be o- grad skom {al te ru ve} se ona ra |a, od ga ja i po di `e u sve sti i u sr cu.

Uve ren da je ona u sr cu svih Bo {wa ka, muf ti ja je ka zao da im auto no mi ja ni je po treb na kao ciq ne go kao sred stvo. Pre ma we go vim re ~i ma, vlast u Sr bi ji je ima la ce lu de ce ni ju da po ka `e da Sr bi ja ima ka pa ci te ta da Bo {wa ci bu du rav no prav ni gra |a ni, ali da se po tom pi ta wu, tvr di on, ni {ta ni je pro me ni lo.

politika

dnevnik

petak21.januar2011.

3

ZA PARTIJE KOJE U SKUP[TINI VOJVODINE POSTAJU PARLAMENTARNE MIMO IZBORA NEMA BUYETSKOG NOVCA

BLANKO OSTAVKE

Ma ji na i To mi na stran ka bez do ta ci ja

Ko lunyija: Uki nu }e mo ih br zo

U Skup{tini Vojvodine od skoro i Narodna partija ima svog predstavnika, poslanika Ar se ni ja Ka ta ni }a iz Sombora, ali toj partiji ipak ne sleduje buxetska dotacija po Zakonu o finansirawu politi~kih stranaka, ka`u u pokrajinskoj skup{tini.

Po pro ce na ma “Dnevnika”, partija ko ja u Skup {ti ni Vojvodine ima samo jed nog po sla ni ka pro{le godine inka si ra la je oko 453.000 dinara. Do te pro ce ne do la zi se na osnovu podatka iz posledweg Izve{taja o tro{ewu buxeta koji je Skup{ti na Voj vo di ne usvojila a po kome je partijama sa jednim po sla ni kom is pla }eno po 339.801 dinar za prvih devet meseci 2010.

Po tim podacima, mo`e se zakqu~iti da je pro{le godine najvi{e buxetskog novca po Zakonu o fi nan si ra wu po li ti~ kih stranaka izdvojeno za Demokratsku stranku - oko 4.894.000 dinara, koja ima i najvi{e posla ni ka. Srp ska ra di kal na stranka, druga po snazi u Skup{tini, dotirana je sa skoro 3.940.000 di na ra. Sle de G17 plus i Savez vojvo|anskih Ma|ara sa po blizu 1,1 milion, Demokratska stranka Srbije (866.000 dinara), Liga socijaldemokrata Vojvodine (807.000) i Socijalisti~ka partija Srbije (630.000).

Po jednog poslanika imaju De mo krat ska stran ka voj vo |anskih Ma|ara, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Liberalno demokratska partija, Srpski pokret obnove, Nova Srbija i Partija ujediwenih

Na skup{tinskoj listi za buyetsku dotaciju nalazi se 13 partija, kojima je za januar ove godine predvi|ena isplata 1.281.081 dinar penzionera Srbije – kojima je u 2010. sledovalo po 453.000 dinara.

U tom nizu ove godine ne}e biti i Narodna partija Ma je Goj ko vi} koja je u vojvo|anskoj skup{tini postala parlamentar na pre la skom po sla ni ka Katani}a iz kluba “Za evropsku Vojvodinu – Bo ris Ta di}”, u koji je pak on stigao iz Demo-

POKRAJINSKI SEKRETAR TOMISLAV STANTI]

Voj vo di na bi ra naj bo qeg gra do na ~el ni ka Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu To mi slav Stan ti} najavio je ju~e u Novom Sadu da }e do sredine godine biti izabran najboqi gradona~elnik, odnosno predsednik op{tine u Vojvodini.”U toku je izrada akcionog plana, do kraja marta }e se definisati precizni kriterijumi za pomenuti izbori, a formira}emo i komisiju koja }e doneti kona~nu odluku”, dodao je Stanti} na konferenciji za novinare u pres sali Vlade Vojvodine. Stanti}, koji je i funkciner Ujediwenih regiona Srbije (URS), je ponovio da lokalni funkcioneri najboqe poznaju probleme u datim

kratske stranke Srbije koja ga je i kandidovala na izborima 2008.

On je naime u Somboru pobedio kao kandidat DSS-a za poslanika na ve}inskoj izbornoj listi (Pokrajina ima kombi-

sredinama i da im treba dati punu podr{ku u wihovom re{avawu, {to je jedan od glavnih postulata URS-a.”Ove godine nastavqamo realizaciju ranije zapo~etih projekata, kojih je u proteklom periodu bilo blizu 150. U nizu op{tina su otvoreni uslu`ni centri i takozvane zelene linije, a usvojene su i strategije odr`ivog razvoja. Ubudu}e }emo ve}u pa`wu posvetiti direktnim kontaktima sa ~elnicima mesnih zajednica, posebno van velikih gradova, {to je do sada bilo potpuno zanemareno”, zakqu~io je pokrajinski sekretar, koji je ujedno i predsednik Pokrajinskog odbora G17 plus.

no va ni pro por ci o nal no-ve }inski izborni sistem), {to zna~i da su ga gra|ani tamo izabrali direktno, zaokru`uju}i wegovo ime i prezime na glasa~kom listi}u.

Upravo zbog tih ~iwenica, obja{wavaju u skup{tini, Narodna partija nema pravo na buxetsku dotaciju jer se strankama, po zakonu o wihovom finan-

sirawu, novac raspodequje na osnovu toga {to u~estvuju na izborima i {to osvoje odre|en broj mandata.

- Tako da prelazak iz jedne u drugu politi~ku stranku kasnije u Skup{tini Vojvodine ne zna~i i novu raspo de lu fi nan si ja, ~ak i kada su u pitawu ve}inski mandati – ka`u u skup{tinskoj fi nan sij skoj slu `bi, po zi va ju }i se na tuma~ewe koje su do bi li iz Re pu blike.

To tuma~ewe Zakona stiglo je u Skup{tinu Vojvodine po{to su se svojevremeno radikali `alili da im je posle rascepa stranke bilo obustavqeno finansirawe za nekoliko wihovih biv{ih poslanika koji su se izdvojili i osnovali novi poslani~ki klub “Napred Srbijo”. Danas se tako radikalima, kako nam je re~eno, ponovo ispla}uje iznos za broj mandata koji su i osvojili na izborima, dok se Srpska napredna stranka To mi sla va Ni ko li }a koja okupqa poslanike iz kluba “Napred Srbijo” ne nalazi na listi za dotaciju.

Na takvoj skup{tinskoj listi za buxetsku dotaciju nalazi se pomenutih 13 partija, kojima je za januar ove godine predvi|ena isplata 1.281.081 dinar – zakonskih 30 odsto dele na jednake delove, a 70 odsto po broju osvojenih mandata.

S. Nikoli}

Qa ji}: Van sva ke pa me ti Ve}ina parlamentarnih stranaka mawina se protivi promeni izbornog sistema u predizbornoj godini, jer smatraju da je to suprotno dobrim obi~ajima, a neke od wih, ~ak, upozoravaju da je to pitawe pokrenuto kako bi te stranke bile izba~ene iz politi~ke utakmice. Dugogodi{wi lider Sanxa~ke demokratske partije i ministar u Vladi Srbije Ra sim Qa ji} smatra da je generalno „nepo{teno i nekorektno” u izbornoj godini pomi{qati na izmenu izbornih zakona. Qaji} je Tanjugu rekao da i, ako ti zakoni treba da se mewaju, izbori treba da budu odr`ani po va`e}em modelu koji je, kako on smatra, za Srbiju najprikladniji, jer najboqe odra`ava voqu i politi~ko raspolo`ewe bira~a. „Van svake pameti je da u atmosferi ovakve krize postaje

politi~ka tema broj jedan model izbornog zakona. Da li }e to re{iti na{e ekonomske, socijalne ili dru{tvene probleme”, kazao je Qaji}.

rekli su Jer kov: Neo zbiq na pri ~a Funkcionerka LSV Alek san dra Jer kov smatra da je „izuzetno neozbiqno” o promeni izbornog sistema govoriti na na~in kako se to sada ~ini u Srbiji. Ona je Tanjugu rekla da pau{alno ocewivawe da je boqi ovaj ili onaj sistem zaista deluje neozbiqno. Politi~ka praksa je, dodala je ona, pokazala da je ve}inski sistem jedini na~in da gra|ani znaju koga biraju. „Postoje, recimo, personalizovani proporcionalni sistemi sa otvorenim listama na kojima gra|ani sami mogu da ka`u ko sa liste treba da bude u parlamentu. To bi bio neki sistem koji bi, mo`da, Liga podr`ala, zbog toga {to on, s jedne strane, obezbe|uje proporcionalnost, koja je izuzetno va`na, a s druge strane, daje gra|anima {ansu da ka`u ko treba da bude. Na taj na~in se potpuno otklawa uticaj stranke i strana~kih lidera na to ko }e biti poslanici”, rekla je ona.

Mi ro vi}: SRS je za pro por ci o nal ni iz bor ni si stem Srpska radikalna stranka smatra da je potrebno da u Srbiji ostane proporcionalni izborni sistem, jer inicijativa za wegovu promenu predstavqa jeftini populizam, izjavio je danas ~lan Predsedni~kog kolegijuma te partije De jan Mi ro vi}. Ukoliko bi, umesto proporcionalnog, bio ve}inski sistem, kako bi se birali poslanici na Kosovu i Metohiji ?, upitao je on, oceniv{i da bi se prestankom saradwe s Evropskom unijom i izvozom na tr`i{te Rusije, mnogo vi{e u{tedelo, nego smawewem broja poslanika. Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu u Evropskom parlamentu sa Srbijom predstavqa preporuku Evropskom savetu, koji }e u decembru raspravqati o kandidaturi dr`ave za ~lanstvo u EU, rekao je Mirovi} na konferenciji za novinare.

Ha li mi: Ta o ci Be o gra da i Pri {ti ne Albanci iz Pre{evske doline su „taoci” nere{enih od no sa Be o gra da i Pri{tine, izjavio je poslanik Skup{tine Srbije Ri za Ha li mi.On je rekao da je „skepti~an” da }e do razgovora Beograda i Pri{tine uop{te do}i. Na tribini u Pre{evu, Halimi je rekao da je „sve ve}i pesimista” u pogledu pregovora, jer Vlada Kosova ne}e da re{ava probleme dok se ne zavr{e izbori, a u Srbiji stvara klima da }e sada da po~ne re{avawe srpskoalbanskog pitawa. „Spavali su do sada, bili su u dubokom snu i tek sad }e po~eti da re{avaju neke tamo vekovne probleme.

Ako se stvari tako postavqaju u Srbiji, nikada vaqanih razgovora ne}e biti”, istakao je Halimi. On je upozorio da je nezaposlenost u op{tini Pre{evo „ve}a nego u zemqama Afrike”.

Vladaju}a koalicija po~ela je rad na izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koje }e omogu}iti ukidawe „blanko ostavki” i taj zakon mogao bi da se na|e u skup{tinskoj proceduri ve} u februaru, izjavila je ju~e {efica poslani~kog kluba „Za evropsku Srbiju” Na da Ko lun xi ja. „Da bi se otklonio taj, ina~e nepostoje}i pravni instrument, po{to u pravnom sistemu Srbije ne postoji ‘blanko ostavka’, ve} je to posledica neusagla{enosti Ustava i Zakona o izboru narodnih poslanika, potrebno je izmeniti i dopuniti taj akt”, kazala je Kolunxija Tanjugu. Kolunxija je precizirala da je dovoqno definisati da niko u ime poslanika ne mo`e da podnese ostavku, odnosno da jedino poslanik mo`e da raspola`e svojim mandatom.

Ona je, me|utim, dodala da se istovremeno mora urediti i pitawe takozvanih transfera i onemogu}iti prelazak poslanika iz jednog poslani~kog kluba u drugi. „U mnogim zemqama razvijenih demokratija postoje instrumenti da se spre~i da poslanik, koji je vlasnik svog mandata, prelazi iz jednog u drugi poslani~ki klub. Mo`e da bude samostalni poslanik, ali ne i da mewa poslani~ke klubove”, ukazala je Kolunxija. [efica ZES je ukazala da je dogovor u vladaju}oj koaliciji usledio nakon sastanka sa predsednicom Skup{tine Srbije Sla vi com \u ki}De ja no vi}, a koji je inicirala Demokratska stranka. Na tom

sastanku, dodala je Kolunxija, razgovaralo se o obavezama parlamenta kao saveznika u evropskim integracijama Srbije. „Razgovarali smo, izme|u ostalog, i o blanko ostavkama koje su u Evropskoj komisiji vi|ene

kao ozbiqna prepreka kada je parlament u pitawu”, navela je {efica ZES-a, napomenuv{i da je dogovoreno da se otpo~ne priprema izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika.

Ona smatra da je taj posao mogu}e zavr{iti vrlo brzo, tako da bi i predlog izmena i dopuna zakona, koji defini{e pravila izbora poslanika, mogao ubrzo da se na|e u skup{tinskoj proceduri. Upitana kakvu reakciju o~ekuje od opozicionih stranaka, Kolunxija je kazala da veruje da }e biti otpora, ali da ra~una i na wihovu podr{ku. „Mislim da }e sve stranke koje se, makar i deklarativno, zala`u za evropskih put Srbije podr`ati inicijativu, jer ona parlament i poslanika ~ini ozbiqnijom institucijom, a otklawa i negativan efekat koji institut blanko ostavki ima na na{e evropske integracije”, dodala je {efica ZES-a.

Go a ti: Ne mo `e za ko nom Izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika nije mogu}e ukinuti institut „blanko ostavki”, jer su one definisane Ustavom Srbije, rekao je ju~e predsednik organizacije „Transparentnost Srbija” Vladimir Goati. On je u izjavi Tanjugu naglasio da je ukidawe „blanko ostavki” zakonskim aktom protivpravno, jer zakon mora biti u skladu sa Ustavom, kao najvi{im pravnim aktom. „Pri~a o tome da }e da se donese odluka o ukidawu blanko ostavki nije ba{ odr`iva zato {to one nisu zakonska materija, ve} su inaugurisane 102. ~lanom Ustava Srbije”, naglasio je Goati. „Blanko ostavke” se, ukazao je on, iz politi~ko-parlamentarnog `ivota Srbije mogu elimi-

nisati samo izmenom Ustava ili konsenzusom politi~kih partija, „{to je dosta te{ko zamisliti”.Goati je dodao da bi se 102. ~lan Ustava, koji u drugom stavu propisuje da poslanik mo`e, pod uslovima predvi|enim zakonom, preneti svoj mandat na stranku, mogao na neki na~in „zamrznuti” tako {to se ne}e primewivati. „To je neuporedivo kra}i put, ali i on ima slabosti”, smatra Goati. Vladaju}a koalicija zapo~ela je rad na izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koje }e omogu}iti ukidawe „blanko ostavki”, a taj akt bi, kako navode u poslani~kom klubu „Za evropsku Srbiju”, u skup{tinskoj proceduri mogao da se na|e ve} u februaru.

@iv ko vi}: Vla da DOS-a bi sva ka ko bi la obo re na Nekada{wi predsednik Vlade Srbije Zo ran @iv ko vi} ocenio je da bi prva post-milo{evi}evska vlada DOS-a pala i da prvi premijer Zoran \in|i} nije ubijen. On je ocenio da su protivnici Vlade DOS-a bili nestrpqivi gra|ani, opozicija, mangupi iz DOS-a i strani faktor koji tra`i sebi novog saveznika.

On je rekao u nedeqniku „Vreme” da je u vreme \in|i}eve vlade napravqen plan kome su se protivili neki potpredsednici vlade. „Napravqen je plan: da se Crna Gora otpusti mirno; da se insistira na podeli Kosova. Kasnije, decembra 2002, da se krene u realizaciju svega

toga, da se ra{~isti s kriminalom, Legijom i tim; da se Vojska dovede u red, a da ja 2003. postanem ministar odbrane. Tom planu odupirali su se dva-tri potpredsednika vlade, neki ministri i kabinet Ko{tunice. Neki mediji su se pridru`ili“ rekao je @ivkovi} .

On je rekao da je tada DOS imao ponudu od SPS za obezbe|ivawe kvoruma u skup{tini u zamenu za mese~nu nadoknadu od pedeset hiqada evra. „Pare nisu bile problem, ali ve} tada su se plele mre`e u Demokratskoj stranci i drugde: od Vojske do tajkuna.

Kona~ni ishod bio je kakav je bio”, rekao je @ivkovi}.

4

ekonomija

petak21.januar2011.

dnevnik

NAFT NA IN DU STRI JA SR BI JE OB JA VI LA PO NU DU ZA PRE U ZI MA WE BES PLAT NIH AK CI JA

\E LI] O DVO STRU KIM AK CI ZA MA NA GO RI VO

Ko ne mo ra, ne ka ne pro da je za 506 di na ra

Naftna industrija Srbije ju~e je objavila ponudu za preuzimawe akcija NIS po ceni od 4,8 evra, saop{teno je danas iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Istovremeno, iz ovog ministarstva ukazuju da je novac obezbe|en i da nema razloga za gu`ve u po{tama, te da je u slu~aju pada evra, odre|ena i minimalna cena po akciji od 506,48 dinara. Budu}i da je novac za otkup besplatnih akcija gra|ana ve} obezbe|en svi koji odgovore na ponudu dobi}e novac, isti~u u ministarstvu.

Rok za isplatu je tri dana nakon zatvarawa ponude, odnosno tri dana posle isteka 45 dana od dana kada po~ne ponuda. Takav na~in isplate razlikuje se od prodaje akcija na berzi, obja{wavaju u ministarstvu i ukazuju da to, zapravo zna~i, da }e gra|ani dobiti novac tek posle perioda od oko mesec i po dana. [to se ti~e procedure, nema nikakvih promena, a od dokumenata je potrebna

va`e}a li~na karta. Gra|ani svoje akcije NIS-a mogu deponovati na {alterima Po{te ili kod bilo kog brokera, ~lana Centralnog registra, a samo je transakcija u Po{ti besplatna.

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja nagla{ava-

ju da gra|ani ne moraju da prodaju akcije, a ukoliko ih ne prodaju NIS-u, mogu wima i daqe trgovati na berzi. Ukoliko je neko ve} dao nalog za prodaju akcija na berzi, a on nije realizovan, mo`e istovremeno povu}i taj nalog i dati nalog za de-

KO MI SI JA IS PI TU JE TR @I [TE

Lov na naft ni mo no pol?

Komisija za za{titu konkurencije priprema analizu tr`i{ta uvoza, prerade, veleprodaje i maloprodaje nafte i naftnih derivata u Srbiji, objavqeno je na sajtu Komisije.

Najavqeno je da }e Komisija u okviru svojih nadle`nosti preduzeti sve potrebne mere ukoliko analiza tr`i{ta nafte i naftnih derivata uka`e na postojawe povreda konkurencije ili drugih okolnosti koje imaju negativan uticaj na konkurenciju.

Komisija za za{titu konkurencije analizira i izmene Zakona o akcizama kojima su uvedene dvojne akcize na gorivo, kao i Pravilnik o tehni~kim i drugim zahtevima za te~na goriva naftnog porekla, kojim je ukinut monopol Naftne industrije Srbije (NIS) na uvoz nafte.

Nadle`na ministrastva, koja su pripremala nove propise, od Komisije nisu tra`ila mi{qewe o predlo`enim re{ewima.

Skup{tina Srbije je krajem pro{le godine usvojila izmene Zakona o akcizama kojima su utvr|eni razli~iti iznosi akciza na gorivo. Time je, kako je ocenila Komisija za za{titu konkurencije, liberalizacija tr`i{ta

naftnih derivata, posle ukidawa monopola NIS-a na uvoz nafte, ograni~ena na skupqe motorne beznine evropskog porekla i evro dizel, koji je i do sada mogao da se slobodno uvozi. Akcize u grupi motornih vozila i dizel goriva se, prema obja{wewu Ministarstva rudarstva i energetike, razlikuju prema kvalitetu a ne prema poreklu derivata nafte.

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} je zatra`ila od delegacije Evropske komisije u Beogradu zvani~ni stav o tome da li su izmene Zakona o akcizama, posebno deo o naftnim derivatima, u suprotnosti sa direktivama EU i va`e}im sporazumom o stabilizaciji i pridru`ivawu.

Ona je podsetila da direktiva EU ne zabrawuje uspostavqawe razli~itog iznosa akciza za razli~ite tipove benzinskih i dizel goriva.

E. Dn.

GRA \A NI KA S NE S OT PLA TOM DU GO VA NA TE KU ]IM RA ^U NI MA

Sve se te `e va di mo iz mi nu sa Broj teku}ih ra~una gra|ana sa ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca pove}an je tokom 2010. godine za 15,8 odsto, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.

Tokom decembra broj teku}ih ra~una sa ka{wewem u otplati pove}an je za 0,6 odsto, sa 213.117 na 214.337.

Iznos dozvoqenog prekora~ewa po teku}im ra~unima pove}an je tokom 2010. godine za 6,2 odsto, sa 32,78 milijardi dinara na 34,8 milijardi.

Broj teku}ih ra~una gra|ana tokom pro{le godine pove}an je za 1,5

odsto, na 6,37 miliona, dok je broj korisnika teku}ih ra~una pove}an za dva odsto, na 4,29 miliona.

Broj kreditnih kartica sa ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca tokom 2010. pove}an je za 14,7 odsto, sa 60.631 na 69.546, dok je tokom decembra smawen za 1,1 odsto.

Na kraju pro{le godine iznos odobrenog limita po kreditnim karticama bio je 73,29 milijardi dinara, a u kori{}ewu je bilo 51,23 odsto tog iznosa, odnosno 37,46 milijardi dinara.

Broj kreditnih kartica smawen je tokom 2010 za 11,8 odsto, na 1,009 miliona, dok je tokom decembra pove}an za 0,3 odsto.

ponovawe akcija NIS-u, ali se mora znati da nije mogu}e da oba naloga budu aktivna istovremeno kao i da NIS ima obavezu da otkupi sve akcije, bez obzira da li su deponovane prvog ili posledweg dana ponude za preuzimawe. Ipak, nalog za deponovawe akcija mo`e se povu}i u bilo kom trenutku trajawa ponude.

Kako bi doneli pravu odluku gra|ani mogu na sajtu berze da provere obim trgovawa akcijama NIS i wihovu cenu. Dilema da li prodati akcije ili ih zadr`ati jo{ uvek je ne{to s ~im se suo~ava veliki broj gra|ana Srbije. Iako je te{ko dati pravi odgovor, savet stru~waka jo{ od pojavqivawa akcija NIS-a na berzi je da se, ako je mogu}e, sa~eka jo{ malo i akcije ne prodaju ukoliko to nije nu`no, jer je dugoro~no gledano, mogu}e da }e za nekoliko godina one vredeti vi{e nego sada.

D. Ml.

1.326,16377

Evropska komisija }e zauzeti zvani~an stav da je Srbija uvo|ewem dvostrukih akciza na naftne derivate prekr{ila Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Evropskom unijom, izjavio je sino} potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli}. \eli} je Radio-televiziji Srbije rekao da }e Srbija morati da mewa zakon i da izjedna~i polo`aj doma}ih i inostranih proizvo|a~a naftnih derivata. „Neformalna informacija koju sam dobio je da }e Evropska komisija zauzeti zvani~an stav da je promenom Zakona o akcizama prekr{en Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu”, rekao je \eli} na pitawe o tome.

Tokom izmena poreskih zakona, izglasavawem amandmana koje je predlo`ila Socijalisti~ka partija Srbije akciza na gorivo iz uvoza pove}ana je vi{e nego na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a izmene su stupile na snagu 1. januara. Akciza na litar evropremijum goriva pove}ana je za 4,8 dinara za litar, na evrodizel za 6,6 dinara, a na bezolovni benzin BMB 95 za 30 para. Akciza na motorne benzine sada iznosi 45 dinara po litru, dok akciza na evro bezolovne motorne benzine (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 iznosi 49,5 dinara po litru. Akciza na dizel goriva je 35 dinara po litru, a na evro dizel 37 dinara po litru.

DO MA ]A VA LU TA NE DE QU DA NA JA ^A LA PA STA LA

Sad pro da je mo di na re da „spa sa va mo” evro Privrednike i gra|ane koji ovih dana izmiruju kreditne obaveze indeksirane u evrima glava mawe boli nego prethodnih meseci, jer doma}a valuta ja~a. Posle osam dana rasta, dinara je malo zastao pa je ju~e oslabiti za 43 pare i zvani~ni sredwi kurs }e biti 104,6480 dinara za jedan evro, ali je sve u svemu dinar pokazao, barem nakratko, mi{i}e.

Vrednost srpske valute je ove godine bila najvi{a prekju~e 104,2, a najni`a 6. januara, kada je evro vredeo 106,5 dinara. Centralna banka je ove godine intervenisala na me|ubankarskom tr`i{tu u ponedeqak kupovinom pet miliona evra, kako bi ubla`ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Lane je, pak, prodala ukupno 2,58 milijardi evra.

Kada jedna valuta ja~a kao {to se to na{oj de{avalo do ju~e, onda bi to trebalo da bude posledica ve}ih investicija, pa izvoza, priliva novca od ugovorenih zajmova ili doznaka iz inostranstva usmerenih ka stanvni{tvu. Od svega pobrojanog kod nas se gotovo ni{ta nije desilo. Strana ulagawa su bila mawa za 800 miliona evra u 2010. nego godinu ranije.

Doznake dijaspore su ve} ~etvrtu godinu uzastono ni`e u odnosu na vreme pre krize. O ovom ~udu ekonomski analiti~ar Goran Nikoli} ka`e da su „krivac” za ja~ae dinara trezorski zapisi.

- Nedavno je dr`ava prodala trezorskih zapisa u vrednosti od

Od 105 do 115 dinara Sem nas mogu}em kretawu dinara bave se i stranci. Tako analiti~ar Erste grupe Alen Kova~ smatra da }e dinar ove godine biti u rasponu od 105 do 115 dinara. Na stabilnost }e uticati sredstva koja treba kod nas da stignu od prodaje „Telekoma” i izdavawe dr`avnih zapisa. Doma}u valutu i daqe }e ugro`avati spor priliv stranih investicija, mawa interesovawe za zadu`ivawe privatnog sektora i ~iwenica da se o~ekuje pove}awe trgovinskog deficita.

Ovi negativni ~inioci uti~u na pove}awe rizika, a to }e ja~ati negativne protiske na dinar.

21 milijardu dinara. Oni su indeksirani u evrima i uz uz kamatu od 5,25 odsto. To je uticalo da dinar ve} izvesno vreme konstantno raste. Dr`ava je od decembra pa do sada, preko hartija od vrednosti povukla 38,1 milijardu dinara to je oko jedan odsto dru{tvenog bruto proizvoda i to mora da se oseti na kurs doma}e valute. Sve

ovo veoma odgovara Narodnoj banci jer jak dinar zna~i i mawi pritisak na cene a to ide na ruku stopi inflacije koja je ove godine zacrtana na makismalnih {est odsto.

Konsultant za strana ulagawa Milan Kova~evi} smatra da je dinar navi{e pogurala i smawena tra`wa za evrima.

- Ve}ina preduzeze}a koja kreditne obaveze ispuwava kvartalno ili polugodi{we je imala rok dospe}a rata krajem 2010. Zato je i tra`wa za dinarima bila tada ve}a a to se osetilo na kursu. Po~etkom godine ti prtisci su prestali Smatram da se dinar ne}e dr`ati ovako dobro cele godine. Da bi se stabalizovao na du`i period potrebno je da Narodna banka i Vlada vode sinhronizovanu politiku a kod nas toga jo{ nema. Doga|aji na deviznom tr`i{tu nisu transparentno prikazani, ne zamo koje banke koliko kupuju i povla~e. Smatram da kod nas o dinaru i kretawu kursa odlu~uje uski krug bankara. Jak dinar raduje du`nike, ali ne i izvoznike. Wihov prihod je mawi i to u trenutku, kade je izgledalo da izvoz po~iwe da se oporavqa, to nije dobro za privredna kretawa.

Narodna banka Srbije nastavi}e i ove godine istu politiku.

Vrednost dinara odre|iva}e ponuda i tra`wa na deviznom tr`i{tu a oni }e i daqe intervenisati da bi spre~ili prevelike oscilacije.

Kako je doma}a valuta plivala prethodnih godina? Dinar je naja~i bio septembra 2008 - 76,3, a najslabiji 4. novembra pro{le godine - 107,5 dinara za jedan evro. Ove godine }e najboqi rezultat ostati nedosti`an san, a onaj najlo{iji }emo, izgleda, pogor{ati.

D. Vu jo {e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (743,83 0,53)

Promet

Polet, Novi Pazar

20,04

623

3.115

Jugozan promet, Beograd

20,00

1.200

6.000

AIK banka, Ni{

0,90

4.030

60.071.188

BAS, Beograd

19,97

1.382

69.100

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.958

0,00

Vino `upa, Aleksandrovac

19,65

9.900

49.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

1.008

11.158.373

17,65 Promena %

120 Cena

1.200 Promet

Agrobanka, Beograd

1,03

8.710

6.816.894

Imlek, Beograd

0,10

1.932

879.160

Soja protein, Be~ej

2,00

970

14.759.694

Univerzal banka, Beograd

2,01

4.874

760.355

Metalac, Gorwi Milanovac

0,45

2.471

2.162.405

Privredna banka, Beograd

-3,70

625

544.645

Tigar, Pirot

2,94

770

3.920.417

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,58

3.342

381.027

Meser Tehnogas, Beograd

-0,03

6.498

2.066.466

Alfa plam, Vrawe

-5,58

8.386

494.775

Veterinarski zavod, Subotica

1,90

645

2.022.976

Pupin Telekom, Beograd Pet akcija s najve}im padom M - industri, Ni{

-12,00

264

20.592

Zastava tapacirnica, Kragujevac

-12,00

6.336

6.336

Hrastova~a, Po`arevac

-11,93

1.115

423.700

Sacen, Novi Sad Imlek PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

19. 01. 2011.

Pre kr {en Spo ra zum, mo ra }e mo da me wa mo za kon

-10,15

1.770

53.100

-10,08 Promena %

580 Cena

6.960 Promet

Soja protein, Be~ej

2,00

970

14.759.694

NIS, Novi Sad

-0,21

486

14.617.165

Veterinarski zavod, Subotica

1,90

645

2.022.976

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,58

3.342

381.027

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.908

99.216

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PE ka ri tra @E oD la Ga wE Pri mE nE stan Dar Da

Di rEk tor cEn tra za slo BoD no tr @i [tE Dr mi ro slav Pro ko Pi jE vi]

Ce ne ra stu za to {to NBS {tam pa pa re

Hleb ne spre man za HA SAP

Pe ka ri Sr bi je jo{ ni su sprem ni za uvo |e we HA SAP-a, ko ji bi u pe kar skoj in du stri ji tre ba lo da po~ nu da se pri me wu je 1. ju na, re kao je pred sed nik

Uni je pri vat nih pe ka ra Sr bi je Zo ran Pra li ca.

Pra li ca je ju ~e u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je re kao da taj da tum za po ~e tak pri me ne stan dar da za bez bed nost hra ne i pro iz vod nog pro ce sa ni je objek ti van i da bi zbog to ga bez po sla mo glo da osta ne 50.000 qu di.

On je na veo da je u pe kar skoj in du stri ji za po sle no vi {e od 85.000 qu di u 7.000 obje ka ta i ka ko sum wa da }e neo p hod ni stan dar di bi ti za do vo qe ni do 11. ju na, kad }e po ~e ti kon tro le in spek to ra iz Mi ni star stva po qo pri vre de.

Na ~el nik po qo pri vred ne in spek ci je Ge ne ral nog in spek to ra ta Mi ni star stva po qo pri vre de Ne nad Vu jo vi} re kao je da }e in spek to ri tog mi ni star stva obi la zi ti po go ne uz pret hod nu na ja vu i da }e za kon tro lu svih obje ka ta bi ti po treb no go di nu ili dve, {to zna ~i da }e sva ko ko to `e li us pe ti da is pu ni neo p hod ne stan dar de.

Kri vac za vi so ku in fla ci ju u Sr bi ji to kom pro {le go di ne je Na rod na ban ka, iz ja vio je pred sed nik be o grad skog Cen tra za slo bod no tr `i {te eko no mi sta dr Mi ro slav Pro ko pi je vi}. On ob ja {wa va da je to kom pro te kle go di ne cen tral na ban ka zna ~aj no po ve }a la ko li ~i nu nov ca u op ti ca ju {to je do ve lo do po ve }a wa in fla ci je.

- Pro sto re ~e no, ce ne ra stu za to {to Na rod na ban ka Sr bi je {tam pa pa re - ob ja snio je Pro k o p i j e v i} u iz j a v i za „Dnev nik”.

Vi so ka in fla ci ja po no vo je pro blem u Sr bi ji, a ce ne ro ba i uslu ga na ma lo su, pre ma zva ni~ nim po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, od de cem bra 20009. do de cem bra 2010. go di ne po ra sle za 11,5 od sto. Rast ce na po ga |a gra |a ne ~i ji su nov ~a ni ci sve ta wi, ali i pri vre du ko ja u ta kvom po slov nom am bi jen tu ni je u sta wu da pla ni ra na iole du `i rok. Eko no mi sti upo zo ra va ju da }e in fla ci ja na sta vi ti da ra ste i u go di ni ko ja je pred na ma, a na ro ~i to u pr vih ne ko li ko me se ci.

Na rod na ban ka je za ovu go di nu pro jek to va la in fla ci ju na ni vou od 4,5 od sto, plus-mi nus 1,5 pro ce nat, ali je ve }i na eko no m i s ta ovih da n a iz r a z i l a o~e ki va we da }e taj okvir bi ti pro bi jen, po go to vo za to {to je re~ o pred i z b or n oj go d i n i.

Pro ko pi je vi} ka `e da }e se in fla ci ja ove go di ne kre ta ti u naj bo qem slu ~a ju osam i 10 od -

naf ta i hra na ni su raz log Ka da na {i zva ni~ ni ci go vo re o uzro ci ma in fla ci je, ~e sto se po mi wu rast ce na hra ne ili naf te na svet skom tr `i {tu.

- Raz lo ge za in fla ci ju ne mo `e mo tra `i ti u ce na ma hra ne i go ri va. I u Cr noj Go ri i u Al ba ni ji, ali i u Ho lan di ji i u Austri ji qu di je du i ko ri ste go ri vo, pa je u ce loj Evro pi in fla ci ja iz me |u 1,5 i 2,2 pro cen ta. U ne kim ze mqa ma evro zo ne in fla ci ja je ~ak ne ga tiv na - uka zu je Mi ro slav Pro ko pi je vi}. sto, a u naj go rem iz me |u 15 i 20 pro ce na ta.

Na po ~et ku pro {le go di ne cen tral na ban ka je se bi za ciq po sta vi la da in fla ci ja ne pre |e okvir od {est pro ce na ta, plus-mi nus dva od sto, ali je re zul tat na kra ju bio 11,5 pro ce na ta.

sta Bi li zo va na si tu a ci ja u zrE wa nin skoj fir mi

Opet me se hleb u „@i to pro duk tu” Si tu a ci ja u zre wa nin skom “@i to pro duk tu” u ovom tre nut ku je re la tiv no sta bil na. Na kon broj nih pro ble ma, {traj ka rad ni ka, ne do stat ka bra {na i na tre nu tak za sta le pro iz vod we, sta we se po pra vi lo. A, ko na~ no je do {lo i do sme ne na ~e lu ove `i to mlin ske in du stri je, pa je ume sto ve }in skog vla sni ka \or |a Bo `i }a, ko me je re {e wem Vi {eg su da u Be o gra du pri vre me no za bra we no da ras po la `e ak ci ja ma, dr `a va za no vog di rek to ra, od no sno kon tro lo ra dr `av nog ka pi ta la, ime -

za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro sla va Va si na i svih nas u lo kal noj sa mo u pra vi, us peo da ob no vi pro iz vod wu. Rad ni ci su pre ki nu li {trajk i do bi li jed nu od za o sta lih pla ta. Ta ko |e, obez be di li smo bra {no za du `i pe riod – ka zao je Mi haj lov na kon obi la ska “@i to pro duk ta”.

Ka ko je is ta kao, u po go ni ma se tre nut no pro iz vo di 14.000 vek ni hle ba, a u pla nu je da se u do gled no vre me tr `i {tu sva ko dnev no is po ru ~u je 20.000 vek ni.

Gru je sku je ka zao da je raz go va ra no sa svim ve li kim po slov nim part ne ri ma ka ko Pre go vo ri s ban ka ri ma bi se obez be dio kon ti nu i- Pre go va ra mo sa ban ka ma o re pro gra mi ra wu du ga od 265 mi li o na di na tet pro iz vod we i ugo vo ri li ra i mi slim da }e mo u to me us pe ti. U pla nu je i re mont li ni je za pro iz po slo vi do kra ja go di ne. vod wu pe ci va, a `e qa nam je i da se vra ti mo na tr `i {ta od Be o gra da do Ra di mo na to me da po kre No vog Sa da, ko ja smo svo je vre me no is pu sti li. Me |u tim, to je ne mo gu }e ne mo mlin, po {to se, zbog u~i ni ti sa mo pro iz vod wom hle ba, ve} mo ra mo ima ti kva li te tan asor blo ka de ra ~u na, ka sni lo sa ti man – ob ja snio je Gru je sku, na po mi wu }i da se raz mi {qa i o po nov noj pla }a wem de lo va ko ji su iz ra di ko la ~a. bi li na re mon tu. To pi ta we je sa da re {e no i na me ra nam je da od sop stve nog bra {na no va la Si mu Gru je skua ko ji je od Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov ka - pro iz vo di mo kva li tet ni ji hleb ne dav no pre u zeo upra vqa we nad ko bi se upo znao sa sa da {wom si - – na po me nuo je Gru je sku, iz ra fa bri kom. “@i to pro dukt” je tu a ci jom u pred u ze }u. `a va ju }i o~e ki va we da }e po re prek si no}, u vre me pro iz vod we Di rek tor Gru je sku je, uz an ga - ska blo ka da bi ti ski nu ta do hle ba, po se tio gra do na ~el nik `o va we po kra jin skog se kre ta ra kra ja me se ca. @. Ba la ban

Ras pra va o ener ge ti ci KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE zemqa

valuta

petak21.januar2011.

sredwi Prodajni kupovni kupovni va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Emu

evro

1

102,5550

104,6480

107,0550

102,2410

australija

dolar

1

75,8151

77,3623

79,1416

75,5830

kanada

dolar

1

76,4025

77,9617

79,7548

76,1686

Danska

kruna

1

13,7603

14,0411

14,3640

13,7182

norve{ka

kruna

1

13,0707

13,3374

13,6442

13,0306

[vedska

kruna

1

11,4897

11,7242

11,9939

11,4545

[vajcarska

franak

1

79,6421

81,2674

83,1366

79,3982

v. Britanija

funta

1

121,4530

123,9320

126,7820

121,0810

saD

dolar

1

76,1755

77,7301

79,5179

75,9423

kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 1. 2011. godine

Vla din Od bor za pri vre du i fi nan si je na pred log Mi ni star stva ru dar stva i ener ge ti ke od re dio je Pro gram jav ne ras pra ve o Na cr tu za ko na o ener ge ti ci, ko ja }e bi ti spro ve de na od da nas do 10. fe bru a ra, sa op {ti lo je re sor no mi ni star stvo.

Na cr tom za ko na o ener ge ti ci na sta vqa se re for ma ener get skog sek to ra, uskla |i va we do ma }eg za ko no dav stva sa pro pi si ma Evrop ske uni je u obla sti ener ge ti ke, kao i ot kla wa we uo~e nih ne do sta ta ka u pri me ni va `e }eg Za ko na o ener ge ti ci, na ve de no je u sa op {te wu.

- Ako po gle da te sta ti sti ku, vi de }e te da je iz me |u ok to bra 2009. i ok t o b ra 2010. ma s a nov ca u op ti ca ju ve }a za 12,9 od sto. Po {to tra `wa za kre di ti ma u tom pe ri o du ni je po ve }a na, ja sno je za {to je in fla ci ja ra sla - na vo di Pro ko pi je vi}.

Od ra sta ce na ko rist je ima la je di no Vla da, jer je zbog in fla ci je no mi nal no po ve }an de fi cit bu xe ta, {to je dr `a vi omo gu }i lo da lak {e pod mi ri po tre be bu xet skih ko ri sni ka. Ti me se jo{ jed nom po ka za lo da je in fla ci ja jed na vr sta po pre za ko jim dr `a va iz vla ~i no vac iz xe pa svih svo jih gra |a na, ali se otvo ri lo i pi ta we ulo ge cen tral ne ban ke, ko ja bi po Usta vu tre ba lo da bu de ne za vi sna.

- Na rod na ban ka Sr bi je ni je ne za vi sna, ne go je, na `a lost, pod uti ca jem iz vr {ne vla sti.

Re zul tat to ga je ovaj ko ji ima mo, od no sno vi so ka in fla ci ja.

Pr v a na r ed n a in f la c i j a u Evro pi je u Ru mu ni ji, od 5,5 od sto na fo di {wem ni vou - ka `e Pro ko pi je vi}.

Ve li ki pro blem srp ske pri vre de je ne li kvid nost, od no sno ve li ki me |u sob ni du go vi pred u z e } a. Vi s o k u ne l i k vid n ost kod nas su do brim de lom iza zva li dr `a va i dr `av na pred u- ze }a jer ni su pla }a la svo je oba ve ze. Po sta vqa se pi ta we da li je NBS ovim do ne kle ubla `i la pro blem ne likvdno sti, ali i da li je to po sao za wu ili za ne ke dru ge dr `av ne in sti tu ci je.

- [tam pa we nov ca po ve }a va in fla ci ju, ali i po boq {a va li kvid nost, jer dr `a va pre ko to ga pla }a ne ke ra ~u ne. Ali, dr `a va je te ra ~u ne mo ra la da pla ti i bez {tam pa wa nov ca na vo di Pro ko pi je vi}. v. ^vor kov

5

am Ba sa Dor koD mr ko wi ]a

[pan ci bi da gra de auto put [pan ske fir me su ve o ma za in te re so va ne da u~e stvu ju u re a li za ci ji in fra struk tur nih pro je ka ta u Sr bi ji, po seb no u iz grad wi auto pu ta Be o grad - ju `ni Ja dran, be o grad skog me troa i u ob no vi pru ge Be o grad Bar, sa op {ti lo je da nas Mi ni star stvo za in fra struk tu ru. [pan ski am ba sa dor u Sr bi ji Ig wa sio de Pa la sio Espa wa oba ve stio je mi ni stra za in fra struk tu ru Mi lu ti na Mr ko wi }a da po sto ji ve li ko is ku stvo {pan skih fir mi u pri vat no-jav nom part ner stvu i wi ho voj sprem no sti da se na taj na ~in ukqu ~e u iz grad wu auto pu ta Be o grad - ju `ni Ja dran. [pan ski am ba sa dor se in te re so vao i za pred sto je }u re vi ta li za ci ju pru ge Be o grad-Bar i po slo ve na `e le zni~ kom Ko ri do ru 10. „[pan ci su po iz gra |e nim br zim pru ga ma u sa mom svet skom vr hu. Iz gra di li smo u [pa ni ji vi {e od 2.600 ki lo me ta ra pru ga za ve li ke br zi ne. Na re la ci ji Ma drid -Va len si ja na {i vo zo vi idu br zi nom ve }om od 300 ki lo me tar na ~as”, re kao je am ba sa dor de Pa la sio Espa wa.

Am ba sa dor je pre neo i `e qu {pan skih gra |e vi na ra da u~e stvu ju u iz grad wi be o grad skog me troa ka da za to do |e vre me i na ja vio po se tu eks pe ra ta iz svo je ze mqe Sr bi ji, ko ji }e pri pre mi ti kon kret nu po nu du za svo je u~e {}e u ov da {wim in fra struk tur nim pro jek ti ma.

Mr ko wi} je i ovom pri li kom re kao da su {pan skim gra |e vi na ri ma i pri vred ni ci ma {i rom otvo re na vra ta u Sr bi ji.

Eko no mi sti Po zi tiv no ocE ni li ra ti fi ka ci ju ssP-a

Br `e sti `u in ve sti to ri i evrop ski nov ci

Eko nom ski stru~ wa ci u ze mqi su po zi tiv no da nas oce ni li ra ti fi ka ci ja Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu ([P) sa Sr bi jom u Evrop skom par la men tu, sma tra ju }i da }e ona do pri ne ti po ra stu do ma }eg en tu zi ja zma pre ma evrop skim in te gra ci ja ma i ve }em pri li vu ka pi ta la iz ino stran stva.

Ra ti fi ka ci ja SSP sa Sr bi jom u EP sma wi }e ri zik Sr bi je za in ve sti to re i otvo ri ti ve }i pro stor za ko ri {}e we sred sta va iz pri stup nih fon do va EU, re kao je pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je (SES) Dra gan \u ri ~in, oce niv {i taj ~in „kao iz u zet no po zi ti van do ga |aj”.

Naj ve }i efe kat ra ti fi ka ci je bi }e rast en tu zi ja zma pre ma evrop skim in te gra ci ja ma u Sr bi ji, ko ji je bio po qu qan u po sled we vre me pod pri ti skom glo bal ne fi nan sij ske kri ze i me ra {ted we

\u ri ~in sma tra da se Sr bi ji otva ra ju mo gu} no sti za ko ri {}e we 350 do 400 mi li o na evra go di {we iz IPA. Eko no mi sta Pa vle Pe tro vi} iz ja vio je da }e ra ti fi ka ci ja SSP do pri ne ti ve }em pri li vu

kom {ij ska po dr {ka Di rek tor pred stav ni {tva Pri vred ne ko mo re Slo ve ni je u Be o gra du Dmi tar Po lo vi na ka zao je da sva ko pri bli `av we Sr bi je EU zna ~i mno go slo ve na~ kim pred u ze }i ma. „To lo gi~ no zna ~i i pri bli `a va we svih re gu la ti va ko je vla da ju u EU, od no sno lak {u sa rad wu i bo qe pri vre |i va we na tr `i stu Sr bi je”, sma tra Po lo vi na. „Hr vat ska ap slut no po dr `a va pri bli `av we Sr bi je EU, i mi bi smo `e le li da Sr bi ja {to pre u|e u Evrop sku uni ju”, re kao je di rek tor pred stav ni {tva Hr vat ske go spo dar ske ko mo re u Be o gra du Go ran Ma snec. Po Ma sne cu, dr `a ve tre ba da stvo re po treb ne okvi re, a da }e pri vred ni ci sa mi na }i i tra si ra ti pu te ve sa rad we. u ze mqa ma sa fi skal nim pro ble mi ma, oce nio je \u ri ~in, ko ji je i pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du.

Po \u ri ~i nu si gur no }e bi ti sma wen ri zik Sr bi je za in ve sti to re ko ji tre ba da do |u u ze mqu, a ta ko |e se otva ra pro stor za re a li za ci ju sred sta va iz pred pri stup nih fon do va (IPA) EU, do do sa da ko ri {}e nih na po lu zva ni ~an na ~in.

ka pi ta la u Sr bi ju iz raz vi je ne Evro pe i ubr za wu struk tur nih re for mi u ze mqi. „Zna ~a jan je tok ka pi ta la od raz vi je ne pre ma tran zi ci o noj Evro pi i na ma je va `no da se {to vi {e ukqu ~i mo u to, a ra ti fi ko va we SSP }e to me do pri ne ti”, oce nio je Pe tro vi}.

Eko no mi sta Go ran Ni ko li} iz ja vio je da je ra ti fi ka ci ja do bar na ~in da se ubr za ra ti fi ka ci ja i

u osta lim par la men ti ma ze ma qa EU ko je to jo{ ni su u~i ni le i oce nio da }e Sr bi ja od to ga ima ti zna ~aj ne eko nom ske ko ri sti.

SSP, ko ji je 29. apri la 2008. pot pi san u Luk sem bur gu, do sa da je ra ti fi ko va lo 11 od ukup no 27 ze ma qa-~la ni ca ~la ni ca EU. Ni ko li} je oce nio da bi „u jed nom op ti mi sti~ kom sce na ri ju, Sr bi ja mo gla kra jem ove go di ne da do bi je kan di da tu ru za ula zak u EU i to je ono {to bi mo glo da do ne se i di rekt ne eko nom ske ko ri sti i po zi tiv no uti ca ti na per cep ci ju in ve sti to ra ili onih ko ji kre di ti ra ju Sr bi ju,” oce nio je Ni ko li}.

Po Ni ko li }u to }e uti ca ti na po ten ci jal no sma we we ce ne kre di ta ili ce ne kre di ta po ko ji ma se do ma }i in ve sti to ri za du `u ju da bi in ve sti ra li u Sr bi ju, kao ve }e mo gu} no sti ko ri {te wa sred stva ko je ze mqa do bi ja iz IPA. Pot pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Mi ha i lo Ve so vi} ka zao je da ugo vor ni od nos sa EU pred sta vqa si gur nost ka ko za in ve sti to re ta ko i za sve ko ji po slu ju sa fir ma ma iz Uni je.

Ve so vi} je do dao da se ve} pri me wu je tr go vin ski spo ra zum sa EU {to je na va `ni je za pri vre du, pod se tiv {i da Sr bi ja vi {e od 55 od sto pro iz vo da iz vo zi na tr `i ste Uni je.

6

dru[tvo

petak21.januar2011.

dnevnik

[E STI NA PRO PI SA NIH TE RA PI JA SE NE PRI ME WU JE

Vo le sa mi da se le ~e

Po tro {wa le ko va i iz da ci Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we za wih stal no ra stu, ali da se ne ra di o sve lo {i jem zdrav stve nom sta wu sta nov ni {tva go vo ri po da tak da se ~ak {e sti na pro pi sa nih te r a p i j a ne pri m e w u j e.

Po je di ni le ka ri tvr de da se 30 do 60 od sto pa ci je na ta ne pri dr `a va sa ve ta o uzi ma wu le ko va. Pi lu le pi ju kad sa mi pro ce ne da su im po treb ne, te ra pi ju pre ki da ju ~im ose te po boq {a we zdra vqa, ne pri dr `a v a j u se re d ov n og uzi m a w a me d i k a m e n a t a, a u ve l i k om bro ju slu ~a je va od lu ~u ju se na sa mo le ~e we, od no sno sa mi ku pu ju le ko ve za ko je su ~u li od pri ja te qa da su efi ka sni za po je di ne te go be.

va, a od re |e ni broj pa ci je na ta „or ga ni zam od ma ra od te ra pi je” na svo ju ru ku. To je naj ~e {}e ob ja {we we pa ci je na ta za {to ne uzi ma ju le ko ve re dov no.

– Ova kvu prak su naj ~e {}e ko ri ste hro ni~ ni bo le sni ci, prav da ju }i se da „~u va ju je tru”.

Me |u tim, u ve li kom bro ju slu ~a je va ne re dov na te ra pi ja le ~e w e ~i n i ne d o v oq n o uspe {nim i u mno go slu ~a je va ve }a je {te ta od pre stan ka uzi ma wa me di ka me na ta ne go od to ga da se „{te ti or ga ni zmu„ – ka `e na {a sa go vor ni ca.

Da me |u pa ci jen ti ma vla da ve li ka za blu da o na ~i nu le ~e wa go v o r i i po d a t ak da se, osim slu ~aj nog ili na mer nog ne u z i m a w a pro p i s a n og le k a,

GO DI [WI SKUP U ASO CI JA CI JI ME DI JA: Tradicionalni novogodi{wi skup, koji Upravni odbor Asocijacije medija ve} osmi put organizuje po~etkom godine u sedi{tu najve}e medijske asocijacije u Srbiji, bio je izuzetno pose}en. Glavnim urednicima i direktorima medijskih ku}a okupqenih oko Asocijacije pridru`ili su se ~elni qudi ostalih medija, novinarskih udru`ewa, veliki broj privrednika ~ije kompanije podr`avaju rad Asocijacije, diplomate i najvi{i funkcioneri u Vladi Repu-

blike Srbije. Me|u mnogobrojnim gostima u prepunom sedi{tu Asocijacije medija bili su i ameri~ka ambasadorka Me ri Vor lik, nema~ki i norve{ki ambasadori Vol fram Mas i Nils Rag nar Kam svag kao i ve}i broj predstavnika ostalih diplomatskih predstavni{tava u Srbiji. U ime Vlade Republike Srbije skupu su prisustvovali potpredsednik vlade i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i}, ministar kulture Ne boj {a Bra di}, ministarka za telekomunikacije Ja sna Ma ti}...

RA STE BROJ OBO LE LIH OD MA LIG NIH BO LE STI U SR BI JI

Sta ro sta nov ni {tvo ili NA TO bom bar do va we

Pi lu le pi ju kad sa mi pro ce ne da su im po treb ne, te ra pi ju pre ki da ju ~im ose te po boq {a we zdra vqa, ne pri dr `a va ju se re dov nog uzi ma wa me di ka me na ta, a u ve li kom bro ju slu ~a je va od lu ~u ju se na sa mo le ~e we – Naj vi {e pro ble ma ima mo s pa ci jen ti ma ko ji su zbog pri ro de bo le sti oba ve zni da pi ju le ko ve ceo `i vot, kao {to su di ja be ti ~a ri ili oni sa po vi {e nih krv nim pri ti skom – ka `e le kar op {te me di ci ne Jo va na Osto ji}. – Oni naj ~e {}e ne ose }a ju ni ka kve te go be pa sma tra ju da mo gu pa u zi ra ti od te ra pi je, {to ni ka ko ni je do bro. Ima i onih ko ji ka `u da im je bo qe ~im su pre sta li s te ra pi jom ko ju im le kar pro pi {e. Po mom is ku stvu, go to vo tre }i na mo jih pa ci je na ta ne pri dr `a va se oba ve ze re dov nog uzi ma wa le ko va, {to na mer no, {to iz za bo rav no sti.

Jed no od ~e stih pi ta wa pa ci je na ta le ka ru je da li je po tre ban od mor od uzi ma wa le ko -

~e sto kr {e i pra vi la o do zi ra wu i raz ma ku iz me |u dva uzi ma wa pre pa ra ta, ra ni je se pre ki da te ra pi ja, le ko vi se uzi ma ju uz raz ne ~a je ve i na mir ni ce ko j e, po pro c e n i pa c i j en t a, „po boq {a va ju” efek te te ra pi je... Ka ko ka `e dr Osto ji}, po je di ni le ko vi ne tr pe kom bi na ci ju s ne kim vo }em, na pri mer s grej pfru tom, ili s po je di nim ~a je vi ma ko ji mo gu po ja ~a ti ili ubla `i ti de lo va we pre pa ra ta, pa je za to neo p hod no sa ve to va ti se s le ka rom ili far ma ce u tom o ova kvim kom bi na ci ja ma. Po seb na pa `wa se po kla wa in ter ak ci ji vi {e le ko va, pa je i to raz log za {to se ne sa ve tu je sa mo le ~e we i ku po vi na pre pa ra ta u apo te ka ma na svo ju ru ku.

J. B.

NO VI NE U LE ^E WU MLA DIH @E NA OD RA KA DOJ KE LE KOM „ZO LA DEKS”

Pro du `e na te ra pi ja na tri go di ne Lek „zo la deks”, ko ji se ko ri sti za le ~e we ra ka doj ke kod mla dih `e na, usko ro bi mo gao da se o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa pro pi su je na tri go di na ume sto sa da {wih dve, a sta ro sna gra ni ca za ovu te ra pi ju po me ri }e se sa 35 na 40 go di na. To je pred vi |e no iz me na ma Pra vil ni ka o le ko vi ma Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we, a na pred log stru~ ne ko mi si je sa sta vqe ne od le ka ra on ko lo ga. Taj lek se da je pa ci jen ti ki wa ma ko je su ope ri sa ne od tu mo ra doj ke, ko ji su hor mon ski za vi sni. Te ra pi ja se pro pi su je mla |im `e na ma za ko je se sma tra da su, uko li ko pet go di na ne ma ju re ci div, iz le ~e ne i na kon to ga mo gu da ra |a ju ako to `e le.

Po re ~i ma port pa ro la Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we Sa we Mi ro sa vqe vi}, stru ka je tra `i la da se u Pra vil nu ki na pra ve po me nu te

iz me ne, a u skla du sa prak som ko ja se spro vo di u sve tu. Taj lek se ina ~e na la zi na li sti B, {to zna ~i da se iz da je na na log u zdrav stve nim usta no va ma. @e ne ko je su na te ra pi ji ovim le kom sa da ga o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa u spe ci ja li zo va nim usta no va ma do bi ja ju dve go di ne, a uko li ko je po treb no na sta vi ti te ra pi ju s tim me di ka men tom, mo ra ju da ga pla te. Al ter na tiv nog le ka ima i ka ko ka `u le ka ri pa ci jent ki wa ma ni je us kra }en kva li tet le ~e wa ni ti su do ve de ne u ri zik da im se rak po vra ti. ^im Pra vil nik bu de usvo jen, pa ci jent ki we }e mo }i opet da pre |u na te ra pi ju „zo la dek som”.

Na te ra pi ji „zo la dek som” u Sr bi ji se le ~i 280 pa ci jent ki wa, a pro {le go di ne Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we za we ga je iz dvo jio vi {e od 20.740.000 di na ra.

J. B.

U Sr bi ji sva ke go di ne od ra ka obo li oko 32.000 qu di, a za bri wa va po da tak da stal no ra ste broj oso ba ko je obo le od kar ci no ma.

Sta ro sna gra ni ca se po me ra ka mla |em `i vot nom do bu. Broj de ce obo le le od ma lig nih obo qe wa u Sr bi ji go di {we se uve }a za vi {e od 300. Evi den ti ra se i sve ve }i broj `e na obo le lih od ma lig nih bo le sti. Sa 20.000 oso ba ko je go di {we umru od po sle di ca ove bo le sti, rak pred sta vqa dru gi po u~e sta lo sti uzrok smr ti sta nov ni ka Sr bi je. Naj ~e {}e ma lig ne bo le sti kod `e na su rak doj ke, od ko je go di {we obo li vi {e od 4.000 `e na, de be log cre va sa 1.500 no vo o bo le lih i gr li }a ma te ri ce sa 1.400 no vo o bo le lih. Kod mu {ka ra ca naj ~e }e ma lig ne bo le sti su rak plu }a od ko ga go di {we obo li go to vo 4.000 oso ba i de be log cre va sa 2.200 no vo o bo le lih.

Mno go je fak to ra ri zi ka ko ji mo gu da uti ~u na na sta nak ma lig nih bo le sti. Ali ka da se go vo ri o ra stu bro ja obo le lih u na {oj ze mqi, u jav no sti se sve ~e {}e po mi we NA TO bom bar do va we pro jek ti li ma sa osi ro ma {e nim ura ni ju mom. Pro {lo je de set go di na od rat nih do ga |a wa na na {im pro sto ri ma, vre me ko je je na zna ~e no kao pe riod ka da je mo gu }e po ra stu bro ja obo le lih od ma lig nih bo le sti po ka za ti/do ka za ti {tet ni efek ti zra ~e wa. Pre ma po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe „Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut”, do ko jih se do {lo u is tra `i va wu {est go di na na kon bom bar do va -

wa, u~e sta lost obo le va wa od ra ka u cen tral noj Sr bi ji po ra sla je kod mu {ka ra ca za oko 22, a kod `e na za 16 od sto. U isto vre me, u~e sta lost obo le va wa od ra ka pro sta te po ra sla je za ~ak 60 od sto, mo kra} ne be {i ke za 37, de be log cre va za 29, a kar ci no ma plu }a za 16 od sto. Kod `e na je uo~en po rast obo le va wa od ra ka de be log cre va za 25 od sto, plu }a za 24, ma te ri ce za 17 i tu mo ra doj ke za 7 od sto. Me |u tim, sta ti sti ka ne go vo ri o uzro ci ma po ve }a wa bro ja obo le lih pa se ne mo `e sa si gur no {}u tvr di ti {ta je pra vi raz log ra sta in ci den ce.

ovom bo le {}u je u obla sti Pro kle ti ja, gde je, ka ko ka `u u or ga ni za ci ji, to kom 1999. go di ne iz ba ~en ve li ki broj bom bi sa osi ro ma {e nim ura ni ju mom.

Me |u tim, do sa da ne ma po tvr |e nih, stru~ no-na u~ nih po da ta ka o to me da je po rast bro ja obo le lih od ma lig nih bo le sti u ce loj Sr bi ji po ve zan sa NA TO bom bar do va wem.

- Do ka za no je da je sa mo na ju gu Sr bi je bi lo bom bar do va wa bom ba ma sa obo ga }e nim ura ni ju mom ka `e di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne prof. dr Du {an Jo va no vi}. - Is pi ti va ne su

Tu `ba pro tiv NA TO ali jan se Po kret „@e ne stva ra o ci za Sr bi je” for mi ra evi den ci ju `e na obo le lih od ra ka po sle NA TO bom bar do va wa ko ja }e po slu `i ti za po kre ta we tu `be pro tiv te voj ne ali jan se i na pla te od {te te obo le li ma. Ka ko ov de ka `u od ju na 2010. go di ne, ka da je po kret osno van, ja vio ve li ki broj obo le lih `e na ko je su po nu di le svo je me di cin ske do si jee, na osno vu ~e ga se pra vi evi den ci ja obo le lih od ra ka po sle NA TO bom bar do va wa.

Ne vla di na or ga ni za ci ja „Mi lo srd ni an |eo” iz Ko sov ske Mi tro vi ce do {la je do po da ta ka da je sto pa obo le lih od ma lig nih obo qe wa na Ko so vu i Me to hi ji u po sled woj de ce ni ji uve }a na za ~ak 200 pro ce na ta. Ma lig na obo qe wa po ~e la su da se ja vqa ju kod li ca sta ro sti iz me |u 40 i 50 go di na, a me |u obo le li ma ima i je dan broj de ce. Naj ~e {}e se ra di o kar ci no mu plu }a i uro ge ni tal nog trak ta, a naj vi {e po go |e nih

ru pe u ze mqi od pro jek ti la i sa si gur no {}u se mo `e re }i da Voj vo di na ni je ga |a na bom ba ma sa osi ro ma {e nim ura ni ju mom. Ka ko su pro jek ti li ma bi la ga |a na i in du strij ska po stro je wa, kao na pri mer ra fi ne ri ja, mo gu }a su za ga |e wa oko li ne he mij skim sup stan ca ma. U sa rad wi sa „Naf ta ga som” ra di mo is pi ti va we o po ve za no sti ra za ra wa ra fi ne ri je u No vom Sa du i po ve }a wa ma lig nih bo le sti, ali za sa da ni smo

do {li do zna ~aj ni jih pro me na u raz vo ju ma lig nih bo le sti. Le u ke mi ja je pr va ma lig na bo lest ko ja bi se ja vi la, a za sa da ne ma mo po da ta ka ko ji go vo re o po ve }a wu bro ja obo le lih od le u ke mi je. Za osta le lo ka li te te ma lig nih bo le sti jo{ je ra no da se do no se ko na~ ni za kqu~ ci. Tek po sle 15 do 20 go di na ima }e mo re zul ta te even tu al nih osta lih po ve }a wa obo qe va wa od ra ka.

Po re ~i ma dr Jo va no vi }a ob ja {we we za po ve }a no obo le va we od ma lig nih bo le sti je u sve sta ri jem sta nov ni {tvu, od no sno u pro du `e wu pro se~ nog `i vo ta qu di.

U ovom do bu se ~e {}e ja vqa ju ma lig ne bo le sti. Dru gi raz log je iz u ze tan na pre dak u raz vo ju di jag no sti ke pa se u ra noj fa zi bo lest ot kri va u da le ko ve }em bro ju slu ~a je va ne go {to je to bi lo pre de se tak i vi {e go di na. Tre }i raz log je sve za ga |e ni ja `i vot na sre di na ra znim he mij skim je di we wi ma ko ja mo gu bi ti ma lig na. Pr qa va in du stri ja po seb no je za stu pqe na u ne raz vi je nim ze mqa ma.

- Ve li ki broj tu mo ra se ot kri je skri ning pro gra mi ma ko ji se u po je di nim ze mqa ma ra de ve} go di na ma. [to je ob u hvat sta nov ni {tva skri nin gom ve }i, to se ot kri je vi {e ma lig nih pro me na u ra noj fa zi bo le sti ka da je pro ce nat iz le ~e wa ve }i, pa ta ko iako je in ci den ci ja, ili broj no vo o bo le lih u tim ze mqa ma ve lik, sma wu je se mor ta li tet - ka `e dr Jo va no vi}.

J. Bar bu zan

VESTI Pa ci jen tu iz Oyaka po tvr |en vi rus H1N1 Kod tri de set osmo go di {weg pa ci jen ta D.K. iz Oxa ka, ko ji se na la zi u In sti tu tu u Srem skoj Ka me ni ci, po tvr |e no je pri su stvo vi ru sa H1N1, iz ja vi la je za RTV dok tor Gor da na Cve ti}, epi de mi o log Za vo da za jav no zdra vqe u Som bo ru. Za jo{ jed nog pa ci jen ta ko ji je bio u kon tak tu sa obo le lim sum wa se da je za ra `en ovim vi ru som. On je sme {ten na In fek tiv nu kli ni ku u No vom Sa du.

D.K. je u ve o ma te {kom sta wu pre ba ~en u Srem su Ka me ni cu jer se, pre ma re ~i ma le ka ra iz Do ma zdra vqa u Oxa ci ma, ja vio le ka ru kad je bo lest uze la ma ha. On je pri kqu ~en na re spi ra tor i pri ma od go va ra ju }u te ra pi ju.

Obe le `e na go di {wi ca smr ti voj vo de Mi {i }a Po la ga wem ve na ca kraj spo me ni ka voj vo di @i vo ji nu Mi {i }u, uz naj vi {e voj ne po ~a sti je di ni ce Gar de Voj ske Sr bi je, na No vom gro bqu u Be o gra du ju ~e je obe le `e na 90. go di {wi ca smr ti is tak nu tog voj sko vo |e. Go vo re }i o voj vo di Mi {i }u, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je Mi lo je Mi le ti} re kao je da su we go ve za mi sli u{le u isto ri ju rat ne ve {ti ne i iz u ~a va ju se na voj nim aka de mi ja ma {i rom sve ta.

Za hva qu ju }i iz van red nim ko mand nim spo sob no sti ma i ogrom nom do pri no su u po be di sa ve zni ka u Pr vom svet skom ra tu, re kao je Mi le ti}, Mi {i} je u`i vao ve li ki ugled me |u ko le ga ma iz Fran cu ske, Ame ri ke, Ru si je, Ve li ke Bri ta ni je, Ita li je, Ru mu ni je, Gr~ ke i mno gih dru gih ze ma qa.

NIS po ma `e Hi lan da ru Naft na in du stri ja Sr bi je upu ti la je ma te ri jal nu po mo} od mi lion di na ra Za du `bi ni Sve tog ma na sti ra Hi lan dar za da qu ob no vu ove pra vo slav ne sve ti we. Do na ci ja je deo kor po ra tiv nog pro gra ma dru {tve ne od go vor no sti kom pa ni je. Uz stal ne kon tak te sa Za du `bi nom, NIS na ovaj na ~in `e li da po mog ne da qoj ob no vi ma na sti ra stra da log u ka ta stro fal nom po `a ru od pre ne ko li ko go di na.

D. Ml.

Sku po uvo |e we bro ja 112 – U Sr bi ji jo{ ni je po ~eo da funk ci o ni {e si stem 112, je din stve ni broj za po zi va we po li ci je, va tro ga sa ca i Hit ne po mo }i – iz ja vio je na ~el nik Sek to ra Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri}, na vo de }i da je to

oba ve za ko ja mo ra bi ti re a li zo va na u na red nim go di na ma.

Ma ri} je re kao da je sa mo za pri prem ne ra do ve, za ospo so bqa va we si ste ma neo p hod no iz dvo ji ti 800.000 evra.

– Sr bi ja ni je us pe la da us po sta vi taj si stem iako je na ja vqi van za kraj pro {le go di ne. Ka da bu de us po sta vqen, broj }e na po ~et ku funk ci o ni sa ti sa mo u Be o gra du, a po ste pe no }e se {i ri ti i na osta le de lo ve Sr bi je – pre ci zi rao je Ma ri}.

Za po mo} Na sti }i ma 20.000 do la ra Mi ni star stvo prav de Sr bi je pred lo `i }e vla di da do ne se za kqu ~ak da se po ro di ci Na sti} na ime na kna de tro {ko va za stu pa wa u sud skim po stup ci ma pred su do vi ma SAD u ve zi od u zi ma wa sta ra teq stva nad wi ho vom de com upla ti 20.000 do la ra.

Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men je ob ja snio da se sred stva obez be |u ju po osno vu ~la na 13. Usta va ko ji ka `e da je Sr bi ja du `na da {ti ti i da pred u zi ma sve me re u ci qu za {ti te in te re sa svo jih gra |a na. Pre ma we go vim re ~i ma, Mi ni star stvo prav de do bi lo je po zi tiv no mi {qe we svih dru gih nad le `nih mi ni star stva po vo dom ove od lu ke.

VE^ERAS U „EDUKA CENTRU”

Pre da va we o vas pi ta wu Pre da va we za ro di te qe na te mu „Stva ra la~ ko vas pi ta we, vas pi ta we bez ka zne i na gra de” prof. Milice Novkovi}, autor ke po pu lar nog „Po ro di~ nog bu kva ra”, odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u “Edu ka cen tru”, Uli ca Mi te Ru `i }a 1. Ovim pre da va wem De ~i ji kul tur ni cen tar za po ~i we se ri ju tri bi na za ro di te qe ko ji `e le da sa zna ju {ta je to stva ra la~ ko vas pi ta we i ka ko da se oslo bo de neo d go va ra ju }ih vas pit nih mo de la. Po `eq no je da ro di te qi do |u sa de com, a uko li ko de ca ne bu du `e le la da pri su stvu ju pre da va wu, mo gu to vre me pro ve sti u kre a tiv nom dru `e wu u Cen tru. Ulaz na pre da va we je bes pla tan.

J. Z.

Ma ni fe sta ci ja „Ani ma ci ja u tu ri zmu gra da No vog Sa da 2011. go di ne”, u or ga ni za ci ji De par ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, odr `a }e se 24., 26. i 29. ja nu a ra na Spen su, sa po ~et kom u 20 ~a so va. Stu den ti ovih de part ma na or ga ni zu ju ma ni fe sta ci je u okvi ru ko jih }e go sti ma bi ti pre zen to va ne kul tu ra, fol klor ne ka rak te ri sti ke, ga stro nom ske vred -

petak21.januar2011.

no sti i `i vot sta nov ni ka Bra zi la, Cr ne Go re i Skan di na vi je. Sve te mat ske ve ~e ri su hu ma ni tar nog ka rak te ra, {to zna ~i da go sti do no se po klo ne - {kol ski pri bor, ode }u, sred sta va za hi gi je nu, slat ki {e i igra ~a ke… ko ji }e bi ti do ni ra ni In sti ti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, Do mu za de cu bez ro di te qa iz Som bo ra i NVO „Ve ra, na da i qu bav” iz Ve ter ni ka.

T. L.

Sa 700 dinara u novi `ivot ma su ro di te qi na de nu li ar ha i~ na ime na ko ja su, po wi ma, ne pri me re na vre me nu i sre di ni u ko joj `i ve, kao i oso be dru gih ve ro i spo ve sti ko ji `e le da se bo qe uklo pe u dru {tvo ili lak {e na |u po sao.

Zna ~i, od Jo va na Re pi }a za ~as mo `e te po sta ti Yory Tejl i po tra `i ti svo ju sre }u u Ho li vu du. [a lu na stra nu, ova op ci ja je sva ka ko ko ri sna, jer po red na ve de nih raz lo ga mo `e do ne ti ve li ku za do voq {ti nu i po ve }a we sa mo po u zda wa.

B. Markovi}

U GALERIJAMA SULUV-a I MATICE SRPSKE

Pred sta vqa we pro jek ta „Op {ti vo di~...”

Tro dnev na pre zen ta ci ja pro jek ta „Op {ti vo di~ kroz bi lo {ta {to bi lo ko po se du je ili gle da bi lo gde (Pr vo po gla vqe, No vi Sad)„ po ~i we da nas u Ga le ri ji SU LUV-a, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9, u 15 ~a so va, a od vi ja }e se do ne de qe u 18 ~a so va. U ovom pe ri o du, auto ri pro jek ta - ne ma~ ki umet ni ci Melani Mohren i Bernard Herbort kao i Bojan \or|ev i Sini{a Ili} bi }e pri sut ni u ga le ri ji, a pu bli ka }e na istom me stu mo }i da pre u zme ma te ri ja le ko ji su joj na me we ni.

Ina ~e, „Op {ti vo di~...” je deo pro gra ma stru~ nog bo rav ka umet ni ka iz Ne ma~ ke ko ji se ostva ru je u sa rad wi Cen tra Ku da_org. sa Aka de mi jom [los So li tud iz [tut gar ta i Za vo dom za kul tu ru Voj vo di ne. Deo pro jek ta }e se da nas i su tra odr `a ti i u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske na Tr gu ga le ri ja 1.

J. Z.

V remeploV

hronika

DVA POMENA @RTVAMA NOVOSADSKE RACIJE

Ko me mo ra ci ja na ke ju da nas i u ne de qu Po men `r tva ma no vo sad ske ra ci je odr `a }e se da nas na Ke ju `r ta va ra ci je u 11.30 ~a so va u or ga ni za ci ji Gra da, ali i u ne de qu u 12 ~a so va ka da }e po {tu stra da li ma oda ti pred stav ni ci Epar hi je Ba~ ke i Je vrej ske op {ti ne No vi Sad. Iz Grad ske ku }e po zi va ju su gra |a ne da im se pri dru -

da, ali i u ne de qu sa Epar hi jom ba~ kom. Po me ni ma }e pri su stvo va ti i Vr hov ni ra bin Sr bi je Isak Asiel. Je vrej ska op {ti na }e se za to za lo `i ti da ubu du }e obe le `a va we go di {wi ce ra ci je bu de je din stve no - re kao je pred sed nik Je vrej ske op {ti ne No vi Sad Goran Levi.

Po men u or ga ni za ci ji Gra da odr `a }e se da nas na Ke ju `r ta va ra ci je u 11.30 ~a so va. U ne de qu u 12 ~a so va po {tu stra da li ma oda}e pred stav ni ci Epar hi je Ba~ ke. Pred stav ni ci Je vrej ske op {ti ne bi }e pri sut ni na oba po me na. Epar hi ja ne u~e stvu je na da na {wem sku pu i zbog me wa wa da tu ma pod se }a wa na zlo ~in `e, ka ko bi za jed no oda li po {tu `r tva ma stra {ne tra ge di je, ko ja je u zi mu 1942. go di ne za de si la No vi Sad. Pred stav ni ci Je vrej ske op {ti ne bi }e pri sut ni na oba po me na, dok }e se pred stav ni ci Epar hi je ba~ ke po ja vi ti sa mo u ne de qu.

- Sma tram da bi bi lo naj bo qe ka da bi ovaj stra {an do ga |aj svi obe le `i li za jed no ka ko i do li ku je. Ova ko }e Je vrej ska op {ti na dan stra da wa Je vre ja, Sr ba, Ro ma i svih osta lih `r ta va obe le `i ti da nas sa pred stav ni ci ma Gra -

U sa op {te wu za jav nost na in ter net saj tu Epar hi je ba~ ke sto ji da „Pra vo slav na Epar hi ja ba~ ka oba ve {ta va sve ver ni ke i qu de do bre vo qe da }e po men `r tva ma No vo sad ske ra ci je odr `a ti u ne de qu, 23. ja nu a ra 2011. go di ne, na Ke ju `r ta va ra ci je, sa po ~et kom u 12 ~a so va, u sa rad wi sa Je vrej skom op {ti nom No vi Sad. Po men }e slu `i ti We go vo Pre o sve {ten stvo Epi skop ba~ ki go spo din dr Irinej uz sa slu `e we We go vog Pre o sve {ten stva Epi sko pa je gar skog go spo di na dr Porfi-

Vi{e od 1.200 `rtava Ra ci ja u ju `noj Ba~ koj, ka ko je zva ni ~an na ziv ovog mon stru o znog po ko qa sta nov ni {tva, do go di la se u to ku ja nu a ra 1942. go di ne, a u No vom Sa du od 21. do 23. ja nu a ra. For mal ni po vod ovom ma sov nom zlo ~i nu bi la je jed na ak ci ja pri pad ni ka na rod no o slo bo di la~ kog po kre ta u oko li ni @a bqa, ka da je do {lo do ce lo dnev ne bor be sa oku pa ci o nom voj skom. U No vom Sa du su od 21. do 23. ja nu a ra li kvi di ra ni ci vi li na vi {e me sta u gra du. U uli ca ma Mi le ti }e voj, Voj vo de Bo jo vi }a, Du nav skoj, Ru me na~ koj, na Be o grad skom ke ju, na Us pen skom gro bqu, [tran du... Pre ma po da ci ma u gra du je ubi je no ne {to vi {e od 1.200 qu di.

Omla di na Li ge oda je po {tu

Po zo ri {ne pred sta ve gra di le bol ni cu Srp sko na rod no po zo ri {te je 21. januara 1873. „u ko rist bol ni ce” iz ve lo pred sta vu „Jel va ili ru ska si ro ti ca”. Na bla gaj ni je „pa lo” 124 fo rin te i po od bit ku tro {ko va, u bol ni~ ki fond je une ta 101 fo rin ta. U to vre me to je bio ve li ki no vac!

Grad ske vla sti su na sto ja le da pri ku pe {to vi {e nov ca za iz -

Kon cert voj vo |an skog kom po zi to ra, iz vo |a ~a i mul ti me di jal nog umet ni ka Borisa Kova~a odr `a }e se su tra u no vo sad skoj Si na go gi u 20 ~a so va. Pro gram se re a li zu je po vom auto ro vog no vog al bu ma „Cham ber mu sic„ , a na kon cer tu }e po red kom po zi ci ja sa po me nu tog al bu ma mo }i da se ~u ju i no vi, jo{ neo bja vqe ni ra do vi sa al bu ma „Ca ta lo gue of Me mo ri es„. Bo ris Ko va~ je sa mo za ovu pri li ku oku pio ka mer ni or ke star od 15 ~la no va ko ji ~i ne no vo sad ski i be o grad ski iz vo |a ~i kla si~ ne, xez i et no mu zi ke. Ula zni ce po ce ni od 500 di na ra mo gu se ku pi ti da nas u pro sto ri ja ma Mu zi~ ke omla di ne No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 2, na dru gom spra tu, od 8 do 14 ~a so va kao i na ula zu u Si na go gu, dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta.

J. Z.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

pro me ni ti za oko 700 di na ra i ta ko za po ~e ti „no vi `i vot”.

Pre ma po da ci ma u pro te kloj go di ni u No vom Sa du pod ne to je 650 zah te va za pro me nu ime na ili pre zi me na, a ka ko sa zna je mo raz lo zi su sva ko ja ki.

Raz vod bra ka, ver ska ube |e wa, su je ver je, `i vot ne tra ge di je ili pro sto ne za do voq stvo svo jim ime nom. Pri met no je da se na ova kav po tez od lu ~u ju ma hom mla di qu di ko ji -

Kon cert Bo ri sa Ko va ~a

Put do de~ jeg osme ha

Novosadska e svi |a vam se ime ili N pre zi me ko je ima te? Ni ka kav pro blem, jer oba mo `e te

SUTRA U SINAGOGI

PMF ORGANIZUJE hUMANITARNE VE^ERI NA SPENSU

grad wu pr ve op {te bol ni ce No vog Sa da. Za to su i sve po zo ri {ne pu tu ju }e tru pe mo ra le da ~ist pri hod sa jed ne, una pred od re |e ne pred sta ve, pri lo `e bol ni~ kom fon du. Ta ko je i po zna ta po zo ri {na gru pa J. Fri ~a pri hod sa svo je po sled we pred sta ve u 1872. u iz no su od 50 fo rin ti upla ti la u fond.

N. C.

Grad s ki od b or Omla d i n e Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne po lo `i }e da nas na Ke ju `r ta va ra ci je ve nac u znak se }a wa na `r tve no vo sad ske ra ci je. Ve nac }e bi ti po lo `en u 10 ~a so va.

B. M.

rija i no vo sad skog sve {ten stva, a u sa rad wi sa Ko lom srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke. Po za vr {et ku po me na, u sve ~a noj dvo ra ni ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u No vom Sa du bi }e otvo re na iz lo `ba sli ka i li~ nih 1pred me ta Bog da na [u pu ta, is tak nu tog umet ni ka po stra da log u No vo sad skoj ra ci ji” U sa op {te wu sto ji i da Epar hi ja ba~ ka ne }e u~e stvo va ti na

ko me mo ra tiv nom sku pu ko ji da nas or ga ni zu je Grad zbog ne po {to va wa do go vo ra o na ~i nu mo li tve nog obe le `a va wa No vo sad ske ra ci je, pre }ut nog uki da wa Ko mi si je za obe le `a va we ra ci je i u~e sta log jed no stra nog me wa wa da tu ma pod se }a wa na ovaj stra {ni zlo ~in, bez ika kve kon sul ta ci je nad le `nih grad skih struk tu ra sa Epar hi jom ba~ kom.

B. Markovi}

Auto bu si me wa ju tra su Auto bu si na grad skim li ni ja ma 11 a i 11 b da nas }e od 11 ~a so va do 13.15 i}i dru gim pu tem u de lu Ke ja `r ta va ra ci je, zbog ko me mo ra ci je `r tva ma no vo sad ske ra ci je.

Auto bus na li ni ji 11 a (`e le zni~ ka sta ni ca - bol ni ca - Li -

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad od 8.30 do 12.30 Fu to {ki put od bro ja 21 do 39 i Su bo ti~ ka 1. Koviq od 8.30 do 11.30 Uli ca Bra }e Vu kov i deo Uli ce To ze Mar ko vi }a od Pe tra Drap {i na do kra ja. U nedequ 23. januara u Novom Sadu od 8. do 9.30 Po {ta 2, ser vi sna zgra da “Elek tro voj vod ne” i zgra da “No vo sad ske to pla ne”. Od 10.30 do 12.30 Bu le var oslo bo |e wa od bro ja 96 do 100, Uli ca Vla di mi ra Ni ko li }a i Voj vo |an ska 2, 2a do bro ja 20.

ma ni - `e le zni~ ka sta ni ca) i}i }e re dov nim pu tem do Stra `i lov ske uli ce, iz ko je }e na sta vi ti Uli com @ar ka Zre wa ni na do Bu le va ra Mi haj la Pu pi na, gde }e skre nu ti de sno i da qe vo zi ti pra vo do Tr ga ne zna nog ju na ka, oda kle se vra }a na re dov nu tra -

su. Auto bus 11 b sa Ke ja `r ta va ra ci je skre nu }e de sno na Trg ne zna nog ju na ka, za tim vo zi ti pra vo Bu le va rom Mi haj la Pu pi na do Uli ce @ar ka Zre wa ni na, gde je pla ni ra no skre ta we le vo, i on da na sta vi ti re dov nim pu tem, Stra `i lov skom uli com. Z. D.

Ve ~e elek tron ske mu zi ke Ve ~e elek tron ske mu zi ke na ko jem }e na stu pi ti Vladimir Lenhart, ba si sta ben da „Klop ka za pi o ni ra„, i Sec ret Man odr `a }e se ve ~e ras u 22 ~a sa u pro s to r i j a m a Omla d in s kog

cen tra CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Ula zni ce za ovaj kon cert ko {ta ju 200 di na ra, a mo }i }e da se ku pe na ula zu u Klub, ne po sred no pre po ~et ka kon cer ta.

T. L.

Sli ke i gra fi ke mla dih umet ni ka Sa v ez udru ` e w a li k ov n ih umet ni ka Voj vo di ne otva ra iz lo `bu ra do va no vih ~la no va u po ne de qak, 24. ja nu a ra, u 19. ~a so va, Bu le var Mi haj la Pu -

pi na 9. Iz lo `ba }e tra ja ti do 12. fe b ru a r a, a ga l e r i j a je otvo re na rad nim da ni ma od 10 do 20 ~a so va i su bo tom od 9 do 13 ~a so va.

A. J.

U NEDEQU „@ELEZNI^AR” ORGANIZUJE

Pe {a ~e we do Po po vi ce Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru { tvo „@e le zni ~ar”u ne de qu, 23. ja nu a ra, or ga ni zu je pe {a ~e we od Pa ra go va, pre ko Iri {kog ven ca, Kra qe ve sto li ce,

do Po po vi ce. Sta za je du `i ne oko 15 ki lo me ta ra, a po la zak je u 8.50 ~a so va is pred @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 72.

A. L.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak21.januar2011.

PRA VI LA DR @A WA KU] NIH QU BI MA CA I DA QE U @I @I

Opa snim psi ma ~i po va we i dru `e we Nova odluka o dr`awu domaopasan pas. Kada govorimo o }ih `ivotiwa u stanovima i opasnim psima, i tu je donekle dvori{tima, napravqena na promewena odluka, jer sada vlaosnovu Zakona o dobrobiti `isnici koji imaju u stanovima te votiwa, unela je pometwu kako pse, umesto od skup{tine staname|u mnoge Novosa|ane vlasnira, saglasnost moraju da dobiju ke ku}nih qubimaca, tako i u od vlasnika svih stanova – objaraznim udru`ewima i dru{tvi{wava sagovornica. ma za za{titu `ivotiwa. Mnogi Ka`e da su po toj odluci vlasu zbuweni, jer ne znaju za koje snici i daqe du`ni da vode pse pse je potrebna na povodcu i da saglasnost stanaim stavqaju korra, a za koje nije. pu. Ipak, i u ovom Gra |a ni ko ji ima ju „Zavrzlamu“ oko slu~aju delom je jed nog psa i jed nu ove odluke rastuizmewena odluka. ma~ ku ne mo ra ju ma~ila nam je naOni vlasnici ko~elnica za komu- da tra `e sa gla snost ji imaju „opasne“ nalne poslove pse, du`ni su zaod sta na ra Lidija Toma{. jedno sa svojim Ona ka`e da se qubimcima da ova odluka, po pitawu dr`awa pro|u obuku socijalizacije i da ku}nih qubimaca, nije puno memikro~ipuju svoje qubimce. Kawala, sem u dva slu~aja. Toma{eda za to dobiju potvrdu, oni svova ka`e da su i do sada gra|ani je pse mogu da izvode u {etwu s mogli da imaju jednog psa ili povocem i bez korpe. jednu ma~ku kao ku}nog qubim- Nije problem u malim psima ca, odnosno wihov podmladak do ili ku}nim qubimcima koji ni~etiri meseca `ivota. su agresivni, ve}i su problem - Gra|ani koji imaju jednog veliki opasni psi koji mogu da psa i jednu ma~ku, ne moraju da predstavqaju opasnost za komtra`e saglasnost od stanara. Tu {iluk. Takvi psi naj~e{}e `ise recimo radi o pekinezerima, ve u individualnom tipu stanoirskim seterima, ~ivavama, pu- vawa - zakqu~ila je sagovornidlicama i svim ostalim rasama ca. koje nisu svrstane u kategoriju Q. Na.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Na pe to „Po ja ~a we” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a

~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Po ja ~a we” autora Dejvida Ignej{usa.

Re~ izdava~a: Iz skrivene enklave u srcu Teherana, iranski nau~nik koji sebe naziva doktor Ali {aqe {ifrovani izve{taj u sedi{te CIA. Hari Papas, {ef Persijske ku}e – CIA ode-

qewa za Bliski istok – mora da donese odluku da li su dobijene informacije ta~ne. Novi podaci o iranskom tajnom nuklearnom programu pristi`u od doktora Alija sve dok tajanstveni dou{nik ne po~ne da pani~i, jer sumwa u to da ga prate. Ni doktor Ali, ni Papas ne znaju ko im je na tragu.

Da bi povukao svog agenta, Papas tra`i pomo} od tajne britanske operativne grupe poznate po nazivu “Poja~awe” koja raspola`e savremenom verzijom bondovske „dozvole za ubistvo“. No, ono {to pokre}e doga|aje u koje je upleten Papas sa svojim agentom daleko je ozbiqnije i komplikovanije nego {to on pomi{qa. Da bi razotkrio doga|aje Papas mora da izda svoju zemqu. Ovaj izvanredan slojevit triler precizno profili{e agente i {pijune ba{ kao {to veoma ta~no i podrobno predstavqa rad slu`bi poput CIA i MI6. Majstorski vo|ena radwa i napetost koja sve vreme dr`i pa`wu svedo~e o jo{ jednom izuzetnom romanu Dejvida Ignej{usa.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

c m y

8

dnevnik

GRAD WA HO TE LA U KAR LOV CI MA

„Pre zi dent” ni ~e po pro pi su Re{ewe o lokacijskoj dozvoli, koje je Odeqewe za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te u karlova~koj op{tini izdalo 9. novembra pro{le godine kompaniji “Prezident” za gradwu hotela u Kara|or|evoj ulici 2, pored Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, u skladu je sa Zakonom o planirawu i izgradwi i propisima donetim na osnovu wega, utvrdila je pokrajinska inspekcija prilikom nadzora, obavqenog 11. janaura. To prakti~no zna~i da inspekcija, do sada, u tom predmetu nije na{la ni{ta sporno. Kako stoji u zapisniku o inspekcijskom nadzoru, koji je usledio posle niza novinskih napisa u kojima se kritikuje izgradwa hotela, parcela (kp broj 288/1) na

kojoj }e objekat biti podignut nalazi se u zoni me{ovitog stanovawa izvan granica za{tite i u woj je mogu}a gradwa novih zgrada maksimalne spratnosti P+1+Pk. Tako|e, se navodi da je ku}a, koja je na tom zemqi{tu, sru{ena zbog gradwe hotela, nije bila u re`imu za{tite kao spomenik kulture, kako su preneli neki mediji.

Na parceli na kojoj, koliko do jeseni, treba da nikne hotel “Prezident”, ovih dana obavqena su hidrogeolo{ka istra`ivawa zbog toga {to je u planu gradwa podruma u dva nivoa. Namera investitora jeste da na parceli, koja je dospela u `i`u medijske pa`we zbog odre|enih tvrdwi da je to zemqi{te pripadalo crkvi, sagradi ho-

tel sa pet zvezdica, koji }e imati pedesetak le`ajeva, sve~anu vi{enamensku salu sa 300 mesta, restoran, kafi}, velnes i spa centar, zatvoreni bazen, teretanu i saunu.

Koliko je poznato, ta parcela nije identifikovana kao vlasni{tvo SPC u Karlovcima prilikom podno{ewa zahteva za vra}awe crkvene imovine, ali je izvesno da su plac i ku}a, koja se donavno nalazila na wemu, bili do 1993. godine ukwi`eni kao dru{tvena svojina. Te godine je ku}a na osnovu ugovora o otkupu stana iz dru{tvene svojine, pre{la u privatno vlasni{tvo.

Nedavno je prodata kompaniji koja gradi hotel.

Z. Ml.

U OSNOVNOJ [KOLI „DO SI TEJ OB RA DO VI]“

Osam u~i o ni ca u pla nu Osnovna {kola „Dositej Obradovi}“ trebalo bi da bude pro{irena ove godine, a kako je objasnio ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} radi}e se nadogradwa objekta koja }e {koli doneti nove u~ionice. Izgradwu }e finansirati Grad i do februara bi Uprava za obrazovawe trebalo da isplanira buxetsku konstrukciju, posle ~ega bi se u{lo u proceduru pribavqawa dozvola i raspisivawa javnih nabavki.

Iz grad wa bi mo gla da po~ ne to kom le ta - Nadogradwu smo planirali jo{ pro{le godine, ali smo je, ipak, odlo`ili i s tim novcem uradili urgentne popravke u {est {kola. Sada je do{lo vreme za pro{irewe O[ „Dositej Obradovi}“ {to je va`no, jer ostvaruje na{ plan da se rasterete {kole u onim stambenim zonama u kojima je priliv stanovni{tva pove}an, a Detelinara svakako spada u takva naseqa – objasnio je \uki}.

Centralna i upravna zgrada, s ravnim krovom, bi}e nadogra|ene i kako ka`e direktor

Fo to: B. Lu ~i}

{kole Stanislav Pauni}, time bi trebalo da dobiju oko osam novih u~onica.

- Dodatni prostor je izuzetno va`an za na{u {kolu koja svake godine dobije po 50 u~enika vi{e od prethodne. Osim u~ionica, dobi}emo i pripremne prostorije za nastavnike, a kada iz podruma premestimo dnevni boravak i malu salu za

^ITAOCI PI[U SMS

sportove bez lopte, radionicu za majstore, ve}u biblioteku i informati~ku u~ionicu. Tako|e, otvara se mogu}nost i za pro{irewe kuhiwe – ispri~ao je Pauni}.

Projekat za pro{irewe {kole ura|en je jo{ 2005. godine, a kako je {kola ve} zapo~ela proceduru nabavqawa dozvola, Pauni} se nada da bi izgrad-

wa mogla da po~ne u najboqem periodu – tokom leta. [kola O[ „Dositej Obraovi}“ izgra|ena je {ezdesetih godina, fiskulturnu salu je dobila 1974. godine, a od tada je samo odr`avana. Posledwa ve}a investicija je bila 2001. godine, kada je {kola okre~ena, a sala popravqena.

A. Vi da no vi}

065/47-66-452

[e }e ra ne ma, a re pa ode...

Nema {e}era... A i {ta }e nam, kad je sva ~enejska repa oti{la za Hrvatsku. Ni mawe, ni vi{e nego 600 kamiona.

064/4577...

Vlast u (nadam se) posledwem po ku {a ju pri do bi ja wa glasova i puwewa svog bureta bez dna, donosi Zakon o za{titi potro{a~a direktno na {tetu malih trgovaca. Tako|e, dupliraju na mala vrata cenu re gi stra ci je do stavnih teretnih vozila! Dokle vi{e ?!

063/520...

^i tam pro sve ta ri }e da {trajkuju, ho}e pove}awe plata. Treba im dati, kao i nama penzionerima dva odsto. Pa da vidimo kako to izgleda, a ne grejawe oti{lo 30, voda 30 odsto, struja }e 10 i {ta sve nije oti{lo, a penzije celih dva odsto.

063/7606...

Mi{e Dimitrijevi}a, a ako mo`ete (od pse}eg izmeta) dawu.

063/462...

Ka`u Vojvo|ani najsavesnije plati{e struje! E pa to je zato {to se ovde iskqu~uje i za najmawi dug, a dole u Srbiji ne!

062/1728...

Sklonite ve} jednom direktora „Vodovoda“.

Od kada je on do{ao nikad gora voda i skupqa i nikad nije bilo ovoliko problema sa vodom.

064/1838...

Uzmem na kreditnoj kartici 20 hiqada u OTP banci, do|e rata 1.000, a dug mi ostane 19.550. Zna~i kamata 100 posto!

062/1728...

Vidim da je deo Ulice Sime Matavuqa dobio {qaku, da ne hodaju po blatu, a {ta je s nama od Mornarske do Bolmanske, i mi smo u istoj ulici.

064/1788...

Pitajte u MZ „Ju`ni Telep“ , {ta je sa Ulicom Sime Matavuqa... nasip je trebo biti gotov u septembru, a oni sad br`e boqe vuku zemqu u januaru, da ne bi do{lo do poplave.

064/2131...

Sra mo ta, sra mo ta i to je blaga re~. Koja smo mi dr`ava, da bi produ`ili voza~ku dozvolu mora{ u jedan sat no}u da se upi{e{ na listu u [ajka{koj ulici, pa ako ima{ sre}e i u|e{ u prvih 50 do|e{ sutra podnese{ dokumenta i ~eka{ mesec dana da dobije{ voza~ku, a da pri tom ih ne zanima kako }e{ bez voza~ke voziti kola i da li mo`da ima{ malo dete koje vozi{ u u vrti}.

064/2032...

Nisu krive jadne `ivotiwe nego oni “odgovorni vlasnici“.

Ako smete (od izba~enih ku}nih qubimaca, sada lutalica) pro|ite u sitne sate ulicom

Ne mogu da ne reagujem na tekst na ~lanak pod naslovom “Ba~ena hrana grize kontejnere”. Naime, u tekstu nema ni jedne re~i o tome kako bi kontejneri trebali biti zatvoreni (vaq da im po klop ci ko ji su obi~no na svakom) za to i slu`e, a da na svakom od wih postoji pokretni otvor koji bi, da bi se otpad odlo`io, bio otvaran pomo}u kqu~a. To bi naravno zna~ilo da bi svi gra|ani dobijali kqu~eve, a „^isto}a“ imala one od velikog poklopca radi pra`wewa. To bi donekle umawilo truqena dna usled atmosferskih padavina. Jo{ boqe bi bilo ozidati spremi{ta za plasti~ne kante. Krov spremi{ta bio bi, tako|e, metalni

i otvaran kqu~em gra|ana, a vrata bi, radi pra`wewa kanti, otvarala „^isto}a“.

062/8391...

Dom zdravqa Liman 4 - dana 19.01.2011. Oti{la sam na zakazani pregled kod dr ***** obzirom da je moj lekar, po ugovoru, oti{ao u penziju. Na moje pitawe i molbu da me pome nu ti le kar pri mi kao pacijenta, dobila sam odgovor da, po{to sam pacijent koji pije mnogo lekova i ima vi{e dijagnoza, ne mogu biti wegov pacijent. [to vi{e recepata ispi {e, bi }e mu ma wa plata. Po{tovani doktori, nemojte se vi{e zakliwati Hipokratu ve} g-dinu Tomici.

064/2189...

U Srbiji vi{e nema `ivota. Komunalije nekom prelaze pola plate. Sve je preskupo! Ni krompira-sirotiwske hrane se vi{e ne mo`e{ najesti. A direktori nova besna kola! Dokle ovako???.

062/1728...

Dru`e Oti}u, ~estitamo na Februarskoj nagradi! Nadamo se naslovu “Stres verni pratilac novinara” i da do`ivite starost medicinara! Sretno!

066/9405...

Kako dosko~iti kontrolnoj vagi na pijacama? Jednostavno, stavite kutiju od jednog kilograma, najboqe Tuzlansku ( pakovawe po JUS-u i ISO standard )pa se ~udite, {ta je to?

066/9405...

petak21.januar2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

GRA DO NA ^EL NIK PA VLI ^I] PO SE TIO PO RO DI CU SE WI I PR VU BE BU RO \E NU 2011.

Ma lom Fi li pu sto hi qa da i po klo ni Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} po se tio je po ro di cu Se wi, Vik to ra i San dru, ~i ji je sin Fi lip pr va be ba ro |e na u 2011. go di ni.

Pa vli ~i} je po `e leo i do dat no pro {i re we po ro di ce a ma lom Fi li pu da ro va na je je ku ti ja s po klo ni ma, ko je su ~i ni le naj ne op hod ni je sit ni ce za no vo ro |en ~e.

-Za do voq stvo mi je {to smo do {li da obi |e mo be bu Fi li pa, ko ji da nas ima 20 da na i we g o v og 14 me s e c i sta r i j eg bra t a Pe t ra.^e k a l i smo da iza |u iz po ro di li {ta i da se sme ste. @e lim im da ne sta nu

Fo to: N. Sto ja no vi}

na dva bra ta ve} da oni do bi ju i se stru - re kao je gra do na ~el nik. Do dao je da svi mla di qu di tre ba da pre |u sa pri ~e na de la, jer “{to su po ro di ce ve }e, to je i za do voq stvo ve }e”.

Maj ka de ~a ka San dra re ~e da je sre} na, jer sa da ima dva an |e la, ko ji su po seb ni sva ki na svoj na ~in. Ka za la je da ima raz lo ga da se sme je i hva li, jer je sve pro {lo u naj bo qem re du.

Po ro di ca Fi li pa Se wi ja je od mah po ro |e wu ovog ma li {a na od Gra da do bi la na dar 100.000 di na ra.

A. J.

KO MI SI JA ZA PRA ]E WE LE GA LI ZA CI JE PO DR @A VA PRED LOG ZA JEF TI NI JI POSTU PAK, ALI…

Ne ma po pu sta za eks tra i pr vu zo nu Pred sed nik grad ske Ko mi si je za pra }e we spro vo |e wa le ga li za ci je Sr bo qub Bub we vi} sa odo bra va wem gle da na pred lo ge za iz me nu i do pu nu Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ko ji se od no se na le ga li za ci ju bes prav no sa gra |e nih obje ka ta. To se po seb no od no si na iz me ne ko je }e kao di rekt nu po sle di cu ima ti po jed no sta vqi va we i po jef ti we we onog de la po stup ka, ko ji pret ho di ugo va ra wu pla }a wa na kna de za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta.

- Mi smo u No vom Sa du i ina ~e naj vi {e od ma kli u to me - ka `e Bub we vi}. - Sa ra ni jim po pu sti ma, ni jed ne pri med be ni je bi lo na ce ne. No, ne tre ba za bo ra vi ti da na po pu ste ne mo gu ra ~u na ti vla sni ci obje ka ta u eks tra i pr vim zo na ma, te onih ko ji su gra |e ni za pro da ju i u pro iz vod ne svr he.

Po jef ti we we pro ce du re je ste je dan od ci qe va, ali od re| na gra ni ca ipak po sto ji.

Bub we vi} na gla {a va da gra |a ni tre ba da zna ju da imo vin sko - prav ne pro ble me na par ce la ma mo ra ju sa mi da re {e i da ne o~e ku ju da }e ove iz me ne za ko na do ne ti no vi ne i olak {i ce u tom po gle du. On je jo{ is ta kao da }e do usva ja wa pred lo `e nih iz me na Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi u Na rod noj skup {ti ni, bi ti pri me wi va ne do sa da {we od red be.

Z. Mi lo sa vqe vi}

Ko lo sek za za bo ra vqe ne Dav no be {e ka da je za huk ta la lo ko mo ti va vu kla ova dva za bo ra vqe na vo za na Ran `ir noj sta ni ci, ~i ja je sud bi na jo{ uvek ne iz ve sna. Sa vre men i pot pu no no vi Bu le var kao da pr ko si go di na ma po sto ja wa dva “usa mqe ni ka” i na gla {a va wi ho vo ne pri pa da we da na {wem am bi jen -

tu. Ho }e li se ne ko smi lo va ti i sklo ni ti ovu dvo ji cu dok pot pu no ne zar |a ju i ne osta nu u se }a wu kao ru glo na no vom Bu le va ru? Mo `da ni su vi {e za vo `wu, ali ne tre ba ih pre pu sti ti na mi lost i(li) ne mi lost zu bu vre me na.

I. D.

Kre nu li vo zo vi za Be o grad Lo kal ni put ni~ ki vo zo vi na pru zi iz me |u No vog Sa da i Be o gra da po no vo sa o bra }a ju po va `e }em re du vo `we, ~i me je `e le zni~ ki sa o bra }aj u pot pu no sti nor ma li zo van, sa op {te no je iz “@e le zni ca Sr bi je”.

Nor ma li za ci ja sa o bra }a ja usle di la je de se tak da na na kon is kli znu }a dva te ret na va go na iz me |u sta ni ca Kar lo va~ ki Vi no gra di i ^or ta nov ci. Pre kju ~e su kre nu li me |u na rod ni vo zo vi na toj pru zi, dok je te ret ni sa o bra }aj nor ma li zo van u po ne de qak 17. ja nu a ra.

Rad ni ci stru~ nih slu `bi “@e le zni ca Sr bi je” i no vo sad skog pred u ze }a za po prav ku pru ga ZGOP, po sta vi li su, na

po te su od oko tri ki lo me tra, no ve pra go ve, {i ne i ko lo se~ ni pri bor.

U ELEK TRO DI STRI BU CI JI

Bla gaj ne ra de du `e

OMLA DI NA LSV-a PO MA @E BES KU] NI CI MA

Topla ode }a i obu }a za zi mu Ak ci ju do ni ra wa hu ma ni tar ne po mo }i Pri hvat nom cen tru za bes ku} ni ke or ga ni zo va la je

na do bro }e po slu `i ti bes ku} ni ci ma u ovim zim skim da ni ma, a je dan deo po mo }i pro sle |en je

ju ~e omla di na Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne u pro sto ri ja ma tog cen tra na Bu le va ru kra qa Pe tra I 28c.

Ode }a i obu }a ko ja je sa ku pqe -

u Ve li ki rit, kao i Si gur nu ku }u u Srem skoj Ka me ni ci.

- Ovo je vrh led nog bre ga, po sto ji mno go vi {e bes ku} ni ka ko ji ni su po tra `i li po mo}

ova kvih in sti tu ci ja i sna la ze se ka ko ume ju i zna ju. Omla di na LSV-a po ku {a la je ovom ak ci jom ma lo da olak {a zim ske da ne ovim qu di ma, ali pro blem }e se re {i ti sa mo ako dr `a va Sr bi ja po kre ne ini ci ja ti vu i do sta vi do voq na fi na sij ska sred stva in sti tu ci ja ma ko je bri nu o bes ku} ni ci ma - re kla je pot pred sed ni ca GO Omla di ne LSV-a Ti ja na Eter.

Broj bes ku} ni ka u ovim zim skim da ni ma u pri hva ti li {tu se du pli ra, te iako je pred vi |e no da tu bo ra vi mak si mum 12 qu di, ovih da na kroz pri hva ti li {te pro |e i pre ko wih tri de set, {to i ni je za ~u |e we s ob zi rom da u No vom Sa du ima pre ko 350 be ku} ni ka. Iz LDP-a su naj v i l i na s ta v ak ova kvih ak ci ja i po kre ta we no ve, ko ja ima za ciq po mo} de c i uli c e, ko j u tre n ut n o spro vo di i or ga ni zu je or ga ni za ci ja “Eho” u sa rad wi sa Cen trom za so ci jal ni rad.

A. L.

In focen tar za oso be s in va li di te tom Grad ski In focen tar za oso be s in va li di te tom po kre nut je 10. de cem bra 2010. go di ne s ide jom da se svim za in te re so va nim oso ba ma s te ri to ri je No vog Sa da omo gu }i do bi ja we pra vo vre me nih i ta~ nih in for ma ci ja, ko je im mo gu po mo }i u ostva ri va wu svo jih pra va. Cen tar su po kre nu le or ga ni za ci je Iz kru ga - Voj vo di na, SO POR, In klu ziv ni

Fo to: S. Mi le ti}

cen tar, Udru `e we za una pre |e we me dij ske po dr {ke oso ba ma s in va li di te tom i Fo rum mla dih s in va li di te tom uz po dr {ku Grad ske upra ve za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu. Te le fon za in for ma ci je je 447 - 040 i 066/447 - 040, a rad no vre me In focen tra je od 10 do 15 ~a so va rad nim da ni ma.

I. D.

Usko ro no ve kan te?

Gra |a ni Srem skih Kar lo va ca, ko ji ima ju o{te }e ne kan te za sme }e, mo gli bi u ro ku, od tri sed mi ce do me sec da na, da do bi ju no ve.

Po re ~i ma port pa ro la JKP “^i sto }e”Mi li ce Vla i sa vqe vi}, za tri ne de qe ili me sec da na u tom pred u ze }u o~e ku ju is po ru ku no vih kan ti i na za me nu mo gu da ra ~u na ju oni sa o{te }e nim po su da ma, ko ji re dov no iz mi ru ju ra ~u ne i ima ju do kaz da su pre u ze li sa da {we. U slu ~a ju o{te }e wa, Kar lov ~a ni, po we nim re ~i ma, tre ba to da pri ja ve “^i sto }i”.

Pro {le go di ne “^i sto }a” je is po ru ~i la 150 no vih kan ti Kar lov ~a ni ma. Me |u tim, po re ~i ma na ~el ni ka Ode qe wa za ko mu nal no - stamb ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne u kar lo va~ koj op {ti ni Mi li vo ja Duv wa ka, to ni je bi lo do voq no da pod mi ri po tre be svih ko ji su se ja vi li. Po we go vim re ~i ma, na po ziv da se pri ja ve, za sa mo de se tak da na na spi sku je bi lo 425 ime na Kar lov ~a na sa o{te} nim kan ta ma.

Pre ma pro ce ni Duv wa ka, po lo vi na od 3.000 kan ti ko je je op {ti na 2007. go di ne ku pi la i po de li la gra |a ni ma je o{te }e na. Ka ko ne ma pa ra za na bav ku dru gih, lo kal na sa mo u pra va gra |a ne upu }u je na “^i sto }u” zbog za me ne, po {to sa wom ima ugo vor o od no {e wu sme }a.

Z. Ml.

Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad od da nas }e pro du `i ti rad svo jih na plat nih me sta i bla gaj ni do 19 ~a so va, a su bo tom do 14, ka ko bi omo gu }i la kup ci ma da na vre me upla te utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju, uko li ko ni su

sti gli to da ura de zbog ve li kog bro ja ne rad nih da na. Ta ko |e, iz Elek tro di stri bu ci je pod se }a ju da se re dov nim pla }a wem do da tu ma na zna ~e nog na ra ~u nu ostva ru je sti mu la tiv ni, me se~ ni po pust od pet po sto.

I. D.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

petak21.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

СУСРЕТ СРБА ИЗ ДВЕ ДРЖАВЕ НА РЕЦИ НЕРИ ПРЕВАЗИШAО РЕЛИГИЈСКИ ЗНАЧАЈ

Љубављу спајају обале

Вода расте, могуће изливање

БАЧКА ПАЛАНКА ДАЛЕКО ОД РЕДОВНЕ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА

Дунав пуни Тиквару БАЧКА ПАЛАНКА: Дунав је на мерном место код Бачке Паланке јуче достигао 408 сантиметара, а на мерној летви то је био раст у односу на уторак од 28 сантиметара. Иван Јатић из овдашње Водопривредне организације „Дунав“, иначе руководилац одбране од поплава у сектору од Богојева до Бегеча, каже да је ниво Дунава још далеко од редовне одбране од поплава. Каже да су једино меродавне прогнозе Хидриметереолошког завода, а по њима данас ниво велике реке треба да достигне 465, сутра 480, а у недељу 486 сантиметара. Редовна одбрана од поплава проглашава се на нивоу од 530, а ванредна на 650 сантиметара. У приобаљу све је мирно, односно обала Дунава и заливног језера

Тиквара скоро су пусте. Приметно је да се огромне количине мутне воде из реке уливају у језеро, а једини прави домаћини овде су на стотине лабудова. Мостић који је премостио канала између Дунава и Тикваре још је знатно изнад воде, односно није поплављен, а када се то деси онда се овдашњи народ мало забрине. Уколико Дунав настави да расте и почетком идуће недеље, могуће је изливање воде на делове који нису брањени, односно који се налазе пре насипа који од 1966. године успешно брани град од полава. Могуће је да буду угрожене само викендице, односно сојенице на оближњим адама и левој обали од Бачке Паланке до Челарева где се налази и неколико чарди. М. Суџум

БЕЛА ЦРКВA: У многим градовима се, на сте симболика, крст је симбол победе, радости и Богојављење, последњих десетак година вратио сваке утехе. чин освећења воде и пливања за Крст часни, меНиједно окупљање на Нери није прошло без ђутим, нигде тај чин нема тај облик и значај као председника Савеза Срба у Румунији и однена реци Нери код села Врачев Гај. Оно што га чи- давно председника Срба из дијаспоре Славони посебним је, што тај дан спаја Србе са две мира возденовића, који је јесенас објавио књистране реке и из две државе, Србије и Румуније. Временом, Богојављење на Нери је прерасло свој религијски значај и постало део традиције једног народа на две обале и у две државе, постало је дан који се помно планира и жељно ишчекује. И ове године као и претходних десетак, на обалама реке Нере окупило се становништво из села Врачев Гај и Соколовац и околине. Архијерејску службу служили су владика темишварски Лукијан са румунске стране и владика Никанор са српске стране са свештенством. Радост Богојављења, Христовог крштења и освећење воде спојила је две обале и један народ на њима. Владике су сваки са своје стране освештале воду дивље и хладне Нере, симболично по- Окупљање на две обале Нере постало традиција везујући њихове обале. А онда је, како то обича- гу „Јављање на Нери“ и прво је промовисао у ји налажу, група младих људи храбро скочила у Белој Цркви. Свечаности освећења воде реке Нере са рубрзу и ледену реку по Крст часни. Част и слава доносиоца Крста, којег је овога мунске стране, поред владике Лукијана и свепута румунска страна спуштала у воду, припала штенства, присуствовали си доктор Славомир је члану Клуба за подводне активности из Беле Гвозденовић, универзитетски професор и поЦркве АлександрСтојановићу. Примајући крст сланик у румунском парламенту Душан Поиз Стојановићевих руку и благосиљајућу га, вла- пов, генерални конзул српског конзулата у Темишвару доктор Драгомир Раденковић и дика Никанор је рекао: - Ово је дан за памћење и увек када год дола- председници српских општина. Са српске стразим овде, радујући се одласку одавде, причамо о не, поред владике Никанора и свештенста праономе што се овде догодило. И овај крст који вославних црква белоцркванске општине, припрелази са једне на другу страну сваке године је- суствовао је викар румунске цркве у Вршцу

С личних карата прешли на регистарске таблице

Дан мађарске културе

БЕЧЕЈ: Традиционална манифестација у организацији Народне библиотеке Бечеј – Дан мађарске културе, биће одржана данас у Бечеју, а сутра у Бачком Петровом Селу. Вечерас у 18 сати, у свечаној сали Народне библиотеке биће представљен часопис „Bacsorszag“, а онда ће посетиоци чути беседу чланице Општинског већа задужене за образовање и културу Илоне Варњу. У оквиру програма прилоге ће представити Норберт Глесер, Мелинда Кулик, Оршоља Ђенђеши, др Кристина Фраухаммер и Леда Шилинг, а на крају ће се представити чланови МКД „Петефи Шандор“. Сутра у Дому културе Бачког Петровог Села, од 19 сати, присутнима ће се обратити помоћник покрајинског секретара за културу Атила Јухас, а онда ће се представити чланови месних дружина у области културе, Културни круг др Имре Киш, Друштво народне уметности и стваралаштва „Потисје“ и чланови Драмске секције Фриђеши Каринтиа. В. Ј.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15,­18,­19,­21,­22),­„Upo­znaj­te­ma­le Fo­ke­ro­ve”­(13.45,­15.45,­17.45,­19.45,­21.45),­„Me­ga­um”­(15.45),­„Tu­ri­sta” (20.30,­22.45),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Le­to­pi­si­Nar­ni­je:­Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(17.30),­„Tron”­(20.00),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti (13.15,­16.00),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.30,­15.30­16.30,­18.30),­„Grin hor­net”­ (22.30),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (12.30),­ „So­ci­jal­na­ mre­`a”­ (15.15, 17.50,­20115.),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.15) Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka„­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„red„­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su:­Film­ski­ka­le­i­do­skop­Ser­ge­ja­Pa­ra­ya­no­va­„Le­gen­da­Su­ram­ske­tvr­|a­ve„­(19)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Pro­me­na”­(20)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”, „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u­ dva­ ra­ta”,­ „An­ti­fa­{i­sti~­ka­ bor­ba­ u­ Voj­vo­di­ni 1941–1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: San dra Jo va no vi}, Na ta {a Jo va nov, Ma ja Mi li} \or |e vi}, Mi la Ra do ni} i Ne ve na Mil ko vi} iz Novog Sada, Iva na So ko vi} iz Sivca, Mir ja na Jun gi} iz Stare Pazove i Ire na Pet ko vi} iz Iriga, DE^AKE: Ma ja Lu ki}, @i va na Sr da nov, Ha ti |e Dur mi {i, Sil va na Da li fi i Sve tla na Lon ~ar iz Novog Sada, Bra ni sla va Po po vic ki iz Crvenke, Qi qa na Mar kov iz Temerina, Vi da Ko ma rov iz \ur|eva, Da ni ca Ba bi} iz ^uruga, Mi lin ka [~ev ~ik iz Ba~kog Petrovca i Re na ta Vi do vi} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milovan @ivorada Stojanovi} (1941) u 9.45 ~asova, Mirko Nikole Lon~ar (1933) u 10.30, Stojanka @arka Radoj~i} (1933) u 11.15, Vojislava Stevana Vuji} (1933) u 12, Milo{ @ivojina Mati} (1924) u 12.45, Stevan Save Veselinovi} (1950) u 13.30, Branko Milana Mutavyi} (1946) u 14.15 i Mirko Milana Petrovi} (1935) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Jovanka Milo{a Kele~evi} (1931) u 11, Milo{ Velimira [}epanovi} (1951) u 13 ~asova i Anica Ernesta Mavri} (1934) u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Paja Lazara Moga (1940) u 13, na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici Qubi{a Milo{a Tomi} (1924) u 13 i Milka Mileta Mijatovi} (1932) u 15 i na Dowem starom grobqu u Futogu Ilinka Jove Novakovi} (1923) u 13 ~asova.

Мојсије, као и председник општине Жељко Црногорац, те заменик председника Станко Петровић и председник скупштине општине Бела Црква Шиман Ировић са сардницима. Овогодишње Богојављење на Нери финансиски су подржали Покрајински секретаријат за културу, општина Бела Црква и многобројни спонзори. За крст часни у Неру сваке године скачу младићи, чланови Клуба за подводне активности „Бела Црква“. Нера је једина војвођанске планинска река, брза је и веома хладна, понеких године и изузетно дубока, тако да њихов задатак никада није лак, може бити и опасан ако их матица понесе, па се преко реке везује уже, као сигурност, а ту су и инструктори роњења који их саветују и за сваки случај чекају у води. Ови храбри млади људи скок у воду за крст сматрају као изузетну част и за овај дан се данима помно припремају. До сада по два пута су крст из воде доносили Драган Перашевић и Мирослав Стевановић, па тако још нико није заслужио част да га после три доношења добије у трајно власништво. На пријему, који је одржан након освештања воде, владика Никанор је све чланове клуба даровао са по једним примерком Библије. У ред црквених добротвора ове године уврштена је Скупштина општина Бела Црква, за досадашњу сарадњу, бригу о храмовима, црквама, хоровима, свештеницима и одржавању Богојављења на Нери и одликована је од владике Банатског Никанора посебном „Граматом“ признањем у знак захвалности. У име општине, признање је из руку владике Никанора примио председник општине Жељко Црногорац. М. Витомиров

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Према подацима Полицијке управе у Сремској Митровици, поротеклу годину, обележила ја и „навала“ Сремаца на биометријске документе. Укупно је издато око 100.000 ових докумената, и то 44.106 личних карти и 50.985 путних исправа. Периодичних гужви је било, најчешће у време летњих одмора и екскурзија, но оне су решаване поподневним сменама. Почетком ове године, гужву око биометријских докумената полако смењује трка за новим реги-

старским таблицама и издавањем нових возачких и саобраћајних дозвола.

- За сада, у Срему, поред Сремске Митровице, нове таблица имају Пазова, Шид и Инђија, а битно је напоменути да се таблице добијају одмах. Код издавања нових дозвола, процедура траје мало дуже, јер се захтеви обрађују и шаљу у Београд - напомиње начелник Полицијске управе у Сремској Митровици Зоран Смајић. С. Л.

telefoni

БЕЧЕЈ: Градски хор Бечеј, који је активан при Градском позоришту, одржаће вечерас традиционални Зимски концерт. Почетак је у 20 сати и како је улаз бесплатан, верује се да ће сала Градског позоришта бити испуњена до последњег места. Поред Градског хора Бечеј, на вечерашњем концерту ће као гости наступити Певачко друштво „Сава Трлајић“ из Мола и мецосопран Изабела Гужвањ, а у улози корепетитора биће Луција Трошт. В. Ј.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

Зимски концерт

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak21.januar2011.

11

ОБЕЗ БЕ ЂЕН НО ВАЦ ЗА ЈОШ ДВА ПРО ЈЕК ТА У СУ БО ТИ ЦИ

Гра де во до вод и фи скул тур ну са лу СУ БО ТИ ЦА: Суботица је један од градова у који је Фонд за капитална улагања у протеклом периоду уложио много новца. Одобрена су још два нова пројекта. Први пројекат односи се на изградњу западног магистралног водовода, који би требало да споји Суботицу и Палић, а други је изградња фискултурне сале у Основној школи „Владимир Назор” у Ђурђину. Западни магистрални водовод пролазиће кроз неколико месних заједница и кошта око 58 милиона динара. Водовод је дуг четири километра и требало би да споји водозахват у Суботици и на Палићу и

на тај начин побољша квалитет дистрибуције воде за пиће. Радови би требало да буду завршени до средине фебруара.

- Изградња западног магистралног водовода требало би да побољша водоснабдевање и креће се од Бајског пута, па преко улица Фране Супила, Сомборски пут и до крака Велебит - каже директорка ЈКП „Водовод и канализација“ Сне жа на Пеј чић. Други пројекат, изградња сале за физичко у Основној школи „Владимир Назор“ у Ђурђину. Директорка школе Љи ља на Ду лић каже да већ неколико деценија чекају салу. Фонд

им је платио израду пројекта, као и објеката који кошта око 79 милиона динара. Сала ће се простирати на 542 метра квадратна, моћи ће да се игра кошарка, одбојка, биће изграђена свлачионица, тушеви посебно за дечаке и девојчице, као и трибине за 120 посетилаца. Протекле две године изграђено је више од 10 спортских терена, а ове године наставиће се улагања у спортску инфраструктуру, рекао је покрајински секретар за спорт Мо дест Ду лић. Дулић је најавио да ће школа „Ђуро Салај“ бити следећа која ће добити фискултурну А. А. салу.

По ла га ња ве на ца у Бе че ју

ЕВО ЦИ РА ЊЕ УСПО МЕ НА НА КР ВА ВИ ЈА НУ АР 1942. ГО ДИ НЕ У БЕ ЧЕ ЈУ

Се ћа ња на дру го стре ља ње БЕ ЧЕЈ: Комеморацијом крај спомен-обележја Зид смрти у центру града почело је евоцирање успомена на крвави јануар 1942. године у Бечеју. Општинска организација Савеза бораца је, по традицији, јуче организовала сећање на друго стрељање овдашњих родољуба пре 69 година, а СО Бечеј ће 28. јануара у подне обележити исто толико година од велике рације, у којој је страдало 226 недужних жртава српске, јеврејске и ромске националности. Иако је одзив био више него скроман, педесетак присутних минутом ћутања одало је пошту страдалима у оба страљања. Председник бечејске борачке организације Гра ди мир Џи гур ски подсетио је да су у првом стрељању, 11. новембра 1941. године, животе изгубили: Борислав Влајков, Милан Гаврић, Светозар Гаврић, Живко Гагић, Хове Готфрид, Стеван Којић, Исидор

Могин, Лабуд Пејовић, Теодор Цвејанов, Иван Ћирић, Вујица Чиплић и Момчило Шарановић, а у другој егзекуцији, по пресуди преког суда фашистичких хортијеваца, 20. јануара 1942. године, на Јовањдан, стрељани су: Марко Гаврић, Милорад Живков-Попов, Иштван Нађ, Михајло Остојић, Јанош Речо, Милорад Рус, Славко Симин, Север Стефановић, Јован Црвени, Светозар Чаленић и Милан Чиплић. Један од очевидаца злостављања бечејских родољуба Сте ван До ро сло вач ки надахнутим речима евоцирао је успомене на дешавања пре готово седам деценија. Јучерашња комеморација завршена је полагањем венаца делегација Општинске организације Савеза бораца, Месног одбора бачкоградоштанских бораца, Општинског већа СССС, ОО СПС и родбине стрељаних. В. Јан ков

ПО ЛО ЖЕ НИ ВЕН ЦИ НА СПО МЕН-ПЛО ЧУ ВО ЈИ СЛА ВА ДЕ СПО ТО ВА

Био је и остао ве ли кан

ЗРЕ ЊА НИН: Полагањем венаца на спомен-плочу на родној кући Во ји сла ва Де спо то ва у Видаковићевој улици, у Зрењанину, обележена је 11-огодишњица од смрти

овог знаменитог песника, есејисте, приповедача и преводиоца. Венце су положили председник Скупштине града Зрењанина Алек сан дар Мар тон и негов заменик Пре драг Је ре мић, као и представници Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин”. Обраћајући се присутним члановима породице и поштоваоцима дела Војислава Деспотова, портпаролка библиотеке Је ле на Ђор ђе вић рекла је да је овај уметник остао синоним за ново и неочекивано у књижевности, бавећи се на посебан начин савременим светом и његовом културом. Мартон је најавио да ће једна од улица у насељу “Берберско” ускоро понети име Во-

јислава Деспотова, као и да ће, захваљујући његовом делу, и кандидатура Зрењанина за „Европску престоницу културе“ 2020. године добити на значају и тежини.

- Начин на који је стварао може се слободно сврстати међу савремене европске токове у књижевности. Уз Тодора Манојловића, Деспотов је још један аутентични представник новог и модерног у нашој књижевности, који је дух Европе преносио на малог човека, сагледавајући његове проблеме и цивилизацијске потребе – истакао је Мартон. Рођен 1950. године у Зрењанину, Деспотов је објавио 16 збирки поезије, есеја, приповедака и романа, с енглеског, немачког и словеначког језика превео је двадесетак књига Керуака, Бароуза, Ферлингетија, Деблина, Брехта, Кермаунера, Загорижника, Ханжека… Аутор је и више од двадесет радио и ТВ драма. Преминуо је 19. јануара 2000. године у Новом Саду. Градска народна блиотека „Жарко Зрењанин“ издавач је изабраних дела Војислава Деспотова: „Сабране песме”, „Врућ пас и други есеји”, „Романи”, „Чекић таутологије”, као и зборника радова „Књижевност Војислава Деспотова”. Ж. Б.

ПО КРА ЈИН СКИ СЕ КРЕ ТАР МО ДЕСТ ДУ ЛИЋ У КЕ ВИ ЈУ, КОД СЕН ТЕ

Опре му за фи зичко до че ка ли с ра до шћу

КЕ ВИ: Покрајински секретар за спорт и омладину Мо дест Ду лић јуче је у Радној јединици „Текермењ Иштван“ у Кевију сенћанске Основне школе „Стеван Сремац“ на пригодној свечаности предао нову опрему за фискултурну салу. Свечаности су присуствовали републичка посланица Ани ко Жи рош Јан ке лић, председница сенћанске општине Ани ко Шир ко ва и други општински челници, а пригодан програм приредили су ђаци из Кевија и чланови Гимнастичког клуба „Линеа“ из Сенте, који су са великом радошћу дочекали уређење сале и њено опремање реквизитима. Дулић је изјавио да је један од приоритета Покрајинског секретаријата за спорт и омладину управо санација и опремање фискултурних сала при васпитно образовним установама у Војводини, јер на тај начин не само да се унапређује настава физичког васпитања већ се омогућавају бољи услови за школске секције и омогућавају се бољи услови за ваннаставне активности и унапређује се бављење младих спортом.

- Прошле године за санцију, адаптацију и опремање спортских објеката и изградњу терена при школама из покрајинске касе инвестирао је 90 милиона динара, при чему су обухваћене све војвођанске општине. Ове године настављамо

ће након измирења старих дугова, прво бити купљени енергенти. На састанку је констатовано да је тешко обезбедити средства за путовања просветних радника и ученика која износе 17 милиона на годишњем нивоу, јер, како је речено, буџет је лане и преклане остварио мањи приход из републичког буџета. Уместо 19, пристигло је тек пет милиона, што се одразило на коринсике буџета. Због мањка новца у застоју је и обнова школа, због чега је предложено да свака школа сачини план приоритета у својој средини како би се утврдило колико је за радове потребно новца. Ј. П.

са тим пројектом, па ћемо слично као у Кевију широм Војводине обезбедити средства да се подигне ниво квалитета спортске инфраструктуре и на тај начин омогућити боље услове за развој школског спорта и квалитетније услове за тренинге чланова спортских клубова и организација - рекао је Дулић. Средства намењена за санацију, адаптацију, опремање и изградњу терена при школама за ову годину предвиђена су на прошлогодишњем нивоу. Уз подршку Покрајинског секретаријата за спорт и омладину до сада је у Кевију је изграђен отворен терен за мале спор-

тове, а потом је у објекат у који је био неуслован, са бетонским подом и без реквизита, оспособљена фискултурна сала тако што су постављени ламинат и опрема, тако да девојчице и дечаци имају услова за одржавање наставе физичког васпитања и друге активности.

- Школа је богатија за фискултурну салу и реквизите, а оно што је импресивно да се повећава број ученика, што треба поздравити и треба да постане модел за Војводину и Србију, где је евидентан негативан прираштај становништва истакао је Дулић. Текст и фото: М. Ми тро вић

Опе ри са на Ди ја на Сив чев

КИ КИН ДА: Ди ја на Сив чев (21) из Кикинде, која има деформитет панкреаса и једина је у Србији са оваквом болешћу, оперисана је у болници у Сегедину почетком јануара. Операција је тек први корак ка оздрављењу, истичу у породици Сивчев и додају да су захвални људима који су им помогли. У акцији хуманости, која је организована ради прикупљања новца за Дијанину операцију, прикупљено је око 13.000 евра. Породица Сивчев још увек не зна колико ће им новца бити неопходно за даље лечење, али према садашњим прогнозама, ово што су добили неће бити довољно. Једино сигурно јесте да ће сваке године породици Сивчев бити неопходно најмање хиљаду до две хиљаде евра за уградњу ендопротезе. Помоћ Дијани, поред власника „Ангропромета“ Ру дол фа Вал те ра, који је даровао највише новца, несебично је пружила и локална самоуправа, као и многа предузећа из Кикинде и других градова и земаља. Дијанина мајка Рад ми ла каже да је ћеркина крв послата на анализу у амерички Институт за генетику, а први резултати би требало да покажу да ли је њена болест генетског порекла.

ГРАД СКО ВЕ ЋЕ ДА НАС РАС ПРА ВЉА О ОД ГА ЈИ ВАЧ НИ ЦИ НУ РИЈА АЗИ РИ ЈА

Пси ла ју јер не зна ју да пе ва ју

ЗРЕ ЊА НИН: Пси Ну ри ја Ази ри ја из Зрењанина биће једна од тема данашње седнице Градског већа. Решењем инспектора за заштиту животне средине Азирију је забрањено да држи више од три одрасла пса, пошто их он има преко двадесет, под претњом да ће, ако се у року од тридесет дана не

битну повреду правила поступка, као и након „непотпуно утврђеног чињеничног стања, те погрешне примене материјалног права”. Прича о Азиријевим псима прочула се оног трена када су се његове комшије, у улици Слободана Пенезића и околним сокацима, пожалиле да их животиње даноноћно узнемиравају јер, наводно, непрестано лају. У жалбама су наводили да немају мира од лавежа паса, да се шири смрад од животиња и хране која им се даје, да постоји опасност од ширења болести...

- Уосталом, у градској Одлуци о начину држања домаћих животиња прецизно је наведено да се у

дантан и одговоран. Исти такав сам и у кинологији којом се бавим од 1973. године. Супруга и ја смо положили испите за међународног и републичког судију. Мој син је 1986. са 11 година добио одобрење за одгајивачницу паса, а још једна је регистрована на мене. Једини разлог због ког желе да ми одузму псе је што они лају. Пси морају с времена на време да лају, јер нисам успео да их издресирам да певају – одговара Азири на оптужбе. Он се позива на Закон о добробити животиња у коме, како каже, није лимитирано колико појединац може држати паса, већ је ис-

Не ма са гла сно сти гра да

Шко ле у ду го ви ма

АПА ТИН: Основним и средњим школама на подручју апатинске општине из буџета за прошлу и претпрошлу годину нису намирени дугови од око 8,5 милиона динара, а највећа потраживања има ОШ „Жарко Зрењанин“ у Апатину која има око 1.400 ученика. На седници Актива директора основних и средњих школа, којој су присуствовали и представници општине Жи во рад Сми ља нић и Ми о драг Ба кић, речено је да је неопходно да се што пре измире ове обавезе како неплаћање рачуна не би пореметило нормално функционисање школа. Приоритет је грејање, па

С ју че ра шње све ча но сти у фи скул тур ној са ли у Ке ви ју

ПО МОЋ ХУ МА НИХ ЉУ ДИ УРО ДИ ЛА ПЛО ДОМ

Шеф Одсека ветеринарске инспекције за Средњобанатски округ Слав ка Кар тал констатовала је да Азири нема сагласност локалне самоуправе за одгајивачницу, као и то да њу нико није регистровао.

- Нико није потписао сагласност, а нема ни регистроване дресуре и пансиона. Одгајивачнице су евидентиране само од стране Кинолошког савеза Србије, али ми није познато на основу чега савез издаје таква уверења – нагласила је Карталова. Ну ри Ази ри

отараси вишка животиња, оне бити ухваћене, превезене и смештене у привремено прихватилиште о његовом трошку. Он је на овакву одлуку уложио жалбу, а градски већници, како се очекује, данас би требало да је усвоје, пониште решење инспектора и предмет врате на поновни поступак. У одлуци о прихватању жалбе, која ће се данас наћи на заседању, наводи се да је првостепено решење донето уз

дворишту стамбеног објекта могу држати три пса и три мачке, а њихов подмладак најдуже до шест месеци - истичу грађани. Одговарајући на оптужбе упућене на његов рачун, Азири је казао да он не држи кућне љубимце, већ да се професионално бави одгојем паса, што му, заправо, представља и једини извор прихода.

- И док сам држао посластичарнице био сам познат као пе-

кључиво важно да им обезбеди нормалне услове за живот. По његовим речима, ветеринарски инспектори су констатовали да су пси прописно збринути, да је подлога избетонирана и да су урађени сливници. Додаје да поседује двориште од хиљаду квадратних метара и да се боксови налазе у његовом дну, па животиње не би требало никоме да сметају. Ж. Ба ла бан

Ди ја на Сив чев

И поред овакве дијагнозе она истиче да су пресрећни што су дошли до професора др Та ма ша Та ка чи ја у Сегедину. Девизум панкреаса од којег болује Дијана Сивчев јединствен је случај у Србији, док је у свету 0,06 одсто становништва суочено са овом болешћу.

- Осећам се добро и осећам промене на боље – истиче Дијана Сивчев. - Нисам била уплашена операцијом, јер сам велики оптимиста и верујем у себе. Нашла сам се у правом месту, у право време и са правим људима. Морам да обратим пажњу на исхрану, не смем да пијем алкохол и не смем да једем чоколаде. Оброци морају бити мањи, али чешћи. Дијана је студент друге године истуреног одељења Више пословне школе из Београда и поносна је на то што је наставила школовање.

- Звали су ме представници школе из Кикинде и рекли ми да школа из Београда жели да помогне. Ове године ослобођена сам плаћања школарине и имам право да наставим са својом генерацијом. Дала сам један испит и то ми много значи. Резултати из Америке биће готови за два до три месеца и након тога биће настављено Дијанино лечење. А.Ђу ран

12

crna hronika

petak21.januar2011.

dnevnik

VE SE LIN VU KO TI] I[ ^E KU JE OD LU KU O SVO JOJ SLO BO DI

Zah tev za iz ru ~e we sti gao do Be o gra da No vo sad skom Vi {em su du jo{ ni je sti gao zah tev Mi ni star stva prav de Cr ne Go re da se Ve se lin Vu ko ti} (51) Nik {i }a nin s pre bi va li {tem u No vom Sa du, iz ru ~i toj dr `a vi zbog ubi stva Du {ka Bo {ko vi }a u Pr~ wu kod Ko to ra 1997. go di ne zbog ko jeg je u od su stvu osu |en na 20 go di na ro bi je, ali je ju ~e Mi ni star stvo prav de pri mi lo taj do pis. Mi ni star ska prav de Sne `a na Ma lo vi} je tim po vo dom iz ja vi la da }e se zah tev za iz ru ~e we u naj hit ni jem ro ku bi ti pro sle |en no vo sad skom

bi {em su du ko ji pro tiv Vu ko ti }a vo di kri vi~ ni po stu pak.

Vu ko ti} je po In ter po lo voj po ter ni ci uhap {en dva da na pred No vu go di nu u po zna tom no vo sad skom re sto ra nu na Du na vu, ali mu po sle sa slu {a wa kod de `ur nog is ta ra `nog su di je ni je od re |en pri tvor, ve} po no vqe no su |e we ~e ka na slo bo di.

Mi ni star ka Ma lo vi} je ju ~e izaj vi la da u Sr bi ji ne ma za {ti }e nih i pod se ti la da je Cr na Go ra Sr bi ji, na osno vu Spo ra zu ma o iz ru ~e wu sop stve nih dr `a vqa na, ko je su pot pi sa le

TU @I LA [TVO U OSI JE KU ZA KQU ^I LO DA NE MA OSNO VA ZA PO STU PAK PRO TIV OSUM WI ^E NOG ZA RAT NI ZLO ^IN U VU KO VA RU

Hr vat ska ne }e Pur du @u pa nij sko tu `i la {tvo u Osi je ku ju ~e je sa op {ti lo da ne ma osno va za pred u zi ma we kri vi~ nog po stup ka pro tiv Ti ho mi ra Pur de, zbog ~e ga od Bo sne i Her ce go vi ne ne }e tra `i ti we go vo iz ru ~e we, o ~e mu je in for mi sa no Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je. Na kon spro ve de nih is tra `nih rad wi utvr |e no je da ne ma osno va za pred u -

Ti ho mir Pur da

zi ma we kri vi~ nog po stup ka pro tiv Ti ho mi ra Pur de, na ve lo je tu `i la {tvo u Osi je ku. „Pre ma Spo ra zu mu o sa rad wi u pro go nu po ~i ni la ca rat nih zlo ~i na, zlo ~i na pro tiv ~o ve~ no sti i ge no ci da, sklo pqe nom iz me |u dr `av nog tu `i la {tva

u sa op {te wu ob ja vqe nom na In ter net stra ni ci dr `av nog tu `i la {tva. „Na osno vu po da ta ka i tvrd wi iz do sta vqe nog spi sa pro ve de ne su is tra `ne rad we is pi ti va wa sve do ka pred `u pa nij skim su do vi ma u Osi je ku, Za gre bu, Spli tu i Ri je ci, a {to je ob u hva ti lo is pi ti va we tri de se tak oso ba i pri ku pqa we ras po lo `i ve do ku men ta ci je. Na osno vu pri ku pqe nih po da ta ka i do ka za ne pro iz la zi osno va na sum wa da bi Ti ho mir Pur da i dru ge oso be, pro tiv ko jih je u to ku is tra ga pred tu `i la {tvom za rat ne zlo ~i ne Sr bi je zbog kri vi~ nog de la rat nog zlo ~i na na {te tu ra we ni ka, po ~i ni le to kri vi} no de lo”, is ti ~u u tu `i la {tvu.

U sa op {te wu je pre ci zi ra no da `u pa nij sko tu `i la {tvo u Osi je ku ne }e tra `i ti iz ru ~e we Pur de po {to ne po sto ji za kon ska osno va za pred u zi ma we kri vi~ nog go we wa u Hr vat skoj i da je o to me in for mi sa no i Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je.

Pur da je u pri tvo ru u Ze ni ci od 5. ja nu a ra kad je na osno vu po ter ni ce iz Sr bi je uhap {en na gra ni~ nom pre la zu Ora{ je pri ula sku u BiH. Od re |en mu je pri tvor od 18 da na, {to je rok ko ji je osta vqen Sr bi ji za do sta vqa we zah te va za iz ru ~e we i po treb ne oku men ta ci je. Sr bi ja je jo{ 2007. ras pi -

dve dr `a ve, upu ti la zah tev za iz ru ~e we de vet oso ba. Je dan od wih, Zlat ko Aj ko vi}, iz ru ~en je kra jem de cem bra pro {le go di ne, na ve la je ona.

Ma lo vi }e va je na ja vi la da }e na rad nih da na bi ti do ne ta od lu ka o jo{ dva zah te va Cr ne Go re za iz ru ~e we srp skih dr `a vqa na. Za pre o sta lih {est li ca u to ku je po stu pak ek tra di ci je, {to zna ~i da nad le `ni su do vi raz ma tra ju is pu we nost uslo va za wi ho vo iz ru ~e we , po ja sni la je mi ni star ka Ma lo vi}. Pre ma we nim re ~i ma, Cr na Go ra je Sr -

bi ji iz ru ~i la Bog da na Mar ko vi }a, a Sr bi ja je upu ti la mol bu za iz ru ~e we pet oso ba. „Sa rad wa iz me |u Sr bi je i Cr ne Go re na osno vu zah te va za eks tra di ci ju je na iz u zet no do brom ni vou i na dam se da }e do bra prak sa bi ti na sta vqew na i u bu du }e”, is ta kla je Ma lo vi }e va ju ~e u Ha gu.

Port pa rol no vo sad skog Vi {eg su da su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki} iz ja vi la je ju ~e da }e taj sud o to me mo }i da se od lu ~i tek ka da zah tev bu de sti gao. Ka ko je ona ka za la, van ra sprav no

Hr vat ske i tu `i la {tva za rat ne zlo ~i ne Sr bi je, `u pa nij sko tu `i la {tvo u Osi je ku pri mi lo je ko pi je kri vi~ nog spi sa pro tiv hr vat skog dr `a vqa ni na Ti ho mi ra Pur de zbog kri vi~ nog de la rat nog zlo ~i na pro tiv ra we ni ka i bo le sni ka”, na vo di se

sa la po ter ni cu za Pur dom, ali i jo{ dva hr vat ska voj ni ka zbog sum we da su u no vem bru 1991. pu ca li u ra we ne voj ni ke i dva ubi li, dok je tre }i umro u bol ni ci.

Hr vat ske vla sti su sve vre me ima le tu po ter ni cu, ali ni su re a go va le.

(Ta njug)

PRET PRO [LE NO ]I U BE O GRA DU

Za pa li li ki osk s ~o ve kom unu tra Ki osk na uglu Bu le va ra de spo ta Ste fa na i Uli ce voj vo de Do brw ca za pa li li su u sre du ka sno uve ~e ne po zna ti po ~i ni o ci.

Po vre |en mla di} ko ji je ra dio u ki o sku.

Po vre |e nog rad ni ka ki o ska STR „\u ri}” spa sli su va tro ga sci i eki pa Hit ne po mo }i i on je pre ba ~en u bol ni cu. Pret hod no su za sa da ne po zna te oso be oko ki o ska pro su le ben zin i za pa li -

le ga, a va tra je br zo za hva ti la ki osk iz ko jeg je, pre ma iz ja va ma o~e vi da ca, is tr ~ao mla di} u pla me nu. Pla men je }e be tom uga si la eki pa Hit ne po mo }i.

Na me sto po `a ra su br zo sti gla dva va tro ga sna vo zi la ko ja su uga si la va tru, ali je oma wi ki osk uni {ten. Sa o bra }aj u ovom de lu gra da po li ci ja pre u sme ra va na al ter na tiv ne prav ce.

(Ta njug)

Ka ko je „Dnev nik” pi sao, Vu ko ti }u, ko ji ima dvoj no dr `a vqan stvo i od ja nu a ra pro {le go di ne li~ nu kar tu iz da tu u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi, iz dr `a va we ka zne u za tvo ru na Kli si u No vom Sa du pre ki nu to je u av gu stu 2009. go di ne zbog te go ba sa sr cem do od re |e nog ro ka u pr voj po lo vi ni ove go di ne uz bla go slov Mi ni star stva prav de.

Za od re |i va we pri tvo ra na kon uvi da u spi se ni je bi lo za kon skih osnov, ob ja {we no je tom pri li kom u no vo sad skom Vi {em su du, na kon sa slu {a wa.

E. D.

SR BI JA POT PI SA LA SPO RA ZUM S ME \U NA ROD NIM KRI VI^ NIM SU DOM

Stra ni zlo ~in ci u Pa din skoj Ske li Osu |e ni u Me |u na rod nom kri vi~ nom su du (MKS) u Ha gu za rat ne zlo ~i ne, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i ge no cid slu `i }e ka zne u no vom za tvo ru u Pa din skoj ske li ko ji }e bi ti je dan od naj be zbed ni jih za tvo ra u Sr bi ji, iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}.

Po sle pot pi si va wa Spo ra zu ma o iz vr {e wu kri vi~ nih sank ci ja s pred sed ni kom MKS Sang-Hjun Son gom u Ha gu, Ma lo vi }e va je is ta kla da je Sr bi ja pr va ze mqa u ju go i sto~ noj u Evro pi ko ja je za kqu ~i la taj spo ra zum ko ji po tvr |u je opre de qe nost Sr bi je da po ~i ni o ci rat nih zlo ~i na mo ra ju da bu du ka `we ni bez ob zi ra na me sto gde su zlo ~i ne po ~i ni li.

Uka zu ju }i da se spo ra zum ne od no si na osu |e ne pred Ha {kim tri bu na lom, Ma lo vi }e va je is ta kla da }e osu |e ni ci MKS bi ti sme {te ni u srp ske za tvo re s ob zi rom na vi si nu iz re ~e ne ka zne, a pre sve ga u za tvor u Pa din skoj Ske li. Mi ni sta ka je ka za la da Sr bi ja pre ma spo ra zu mu ima pra -

Sne `a na Ma lo vi} i Sang-Hjun Son go pot pi su ju spo ra zum

ga tiv ne po sle di ce rat nih zlo ~i na i po sti }i mir i prav da. „Sna `no ve ru jem da u svim na {im po stup ci ma mo ra mo da bu de mo usred sre |e ni na us po sta vqa we si ste ma vred no sti u ko me ne ma to le ran ci je za zlo ~i ne. Si -

rod nog i na ci o nal nog aspek ta su |e wa rat nim zlo ~in ci ma. Ona sma tra da se po ste pe no pre ba ci va we tih od go vor no sti sa me |u na rod nog na ni vo dr `a ve po ka za lo „istin skim me ri lom de mo krat ske tran zi ci je u Sr bi ji”. „Zbog to ga ne sum wa mo da je MKS jed na od naj va `ni jih in sti tu ci ja u bor bi pro tiv ne ka `wa va wa zlo ~i na i u pro mo vi sa wu od go vor no sti i zbog to ga da nas ose }a mo po nos {to smo pr va ze -

tut, Sr bi ja od osni va wa te in sti tu ci je po ka za la sprem nost i vo qu da pru `i pu nu po dr {ku MKS. Me |u na rod ni kri vi~ ni sud sa se di {tem u Ha gu ba vi se pro ce su i ra wem rat nih zlo ~i na po ~i we nih na te ri to ri ja ma dr `a va pot pi sni ca Rim skog sta tu ta, ko jih sa da ima 114. Za raz li ku od Ha {kog tri bu na la ko ji je „ad hok” in sti tu ci ja pri vre me nog ka rak te ra, osno va na sa mo za su -

Prvi osu|enici koji bi mogli da se na|u u Srbiji su dr`avqani Konga ili Ugande

Sr bi ja }e tra `i ti iz ru ~e we Hr vat ska ne }e tra `i ti iz ru ~e we Ti ho mi ra Pur de, pa }e s to ga Mi ni star stvo prav de Sr bi je upu ti ti zah tev za we go vo iz ru ~e we na {oj dr `a vi iz BiH u ko joj je ne dav no uhap {en, ne zva ni~ no sa zna je Ta njug.

Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} na ja vi la je ju ~e u iz ja vi Ta nju gu da }e, uko li ko Hr vat ska ne upu ti zah tev za iz ru ~e we, Sr bi ja to u~i ni ti u za kon skom ro ku, a naj ka sni je da nas, po {to Pur di u ne de qu, 23. ja nu a ra, is ti ~e eks tra di ci o ni pri tvor.

Pur di mo `e da bu de pro du `en pri tvor za 40 da na, po {to bo san sko pra vo su |e pri mi zah tev za iz ru ~e we jed ne od za in te re so va nih dr `a va. Pur da je uhap {en u Bo sni i Her ce go vi ni na osno vu srp ske po ter ni ce, zbog zlo ~i na ko ji je po ~i nio u Vu ko va ru i od re |en mu je pri tvor.

ve }e jo{ ni je od lu ~i lo da li }e se Vu ko ti} vra ti ti ti u pri tvor, pre ma zah te vu Tu `i la {tva, ili }e po no vqe no su |e we za ubi stvo, ko je je pret hod no bi lo odr `a no u we go vo od su stvu, do ~e ka ti na slo bo di.

Ona je ka za la da su iz Mi ni star stva prav de i Okru `nog za tvo ra sti gla tra `e na do ku men ta o to me ko li ko je okri vqe ni pro veo na iz dra `a va wu ka zne, od no sno mi {qe we Mi ni star stva ko je je do ne lo re {e we o Vu ko ti }e vom pri vre me nom pu {ta wu na slo bo du.

Iz gleg no vog za tvo ra u Pa din skoj Ske li

vo da u sva kom kon kret nom slu ~a ju raz mo tri da li }e kon kret nog osu |e nog pri hva ti ti da slu `i ka znu u srp skom za tvo ru.

Pr vi osu |e ni ci ko ji bi mo gli da se na |u u Sr bi ji su dr `a vqa ni Kon ga ili Ugan de, po {to se sa da pro tiv wih vo de kri vi~ ni po stup ci pred MKS, a u to ku je raz ma tra we si tu a ci ja u Ke ni ji, Ko lum bi ji i Av ga ni sta nu, a Sr bi je ne ma na tom spi sku.

Mi ni star ka prav de Sr bi je oce ni la je da se sa mo pu tem ~vr ste sa rad we mo gu uma wi ti sve ne -

gur na sam da }e pot pi si va we ovog spo ra zu ma u~vr sti ti na {u po sve }e nost vred no sti ma i ci qe vi ma ko je de li mo i ni ma lo ne sum wam da }e se na {a sa rad wa na sta vi ti i na red nih go di na”, po ru ~i la je ona.

Su o ~a va we sa si ste mat skim kr {e wem qud skih pra va i rat nim zlo ~i ni ma po ~i we nim u ne dav noj pro {lo sti ni ka ko ni je lak za da tak, uka za la je mi ni star ka i na gla si la da je za uspeh neo p hod no raz u me va we kom plek sne me |u za vi sno sti iz me |u me |u na -

mqa u re gi o nu i jed na od pr vih dr `a va ~la ni ca ko ja je za kqu ~i la ovaj spo ra zum sa su dom”, na gla si la je Ma lo vi }e va. Is ta kla je da pot pi si va we Spo ra zu ma jo{ jed nom po tvr |u je po sve }e nost Sr bi je da su di rat nim zlo ~in ci ma bez ob zi ra na to gde su zlo ~i ni po ~i we ni.

Mi ni star ka je iz ra zi la sprem nost Sr bi je da is ku stvo ko je je ste ~e no u su |e wu po ~i ni o ci ma rat nih zlo ~i na i dru gih te {kih de la iz me |u na rod nog kri vi~ nog pra va sta vi na ras po la ga we su du i svo jim part ne ri ma ko ji se su o ~a va ju sa sli~ nim slu ~a je vi ma. Ona je pod se ti la da je, kao jed na od ze ma qa osni va ~a MKS i jed na od pr vih me |u 60 dr `a va ko je su ra ti fi ko va le sta -

|e wa op tu `e ni ma za rat ne zlo ~i ne na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je i Ru an de, MKS ima ka rak ter stal nog su da. Srp ski par la ment usvo jio je Za kon o sa rad wi sa MKS-om 2009. go di ne, ~i me je stvo re na osno va za da qu pri me nu osni va~ kog ak ta tog su da - Rim skog sta tu ta.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka MKS-a Son ga, pot pi si va we ovog spo ra zu ma pred sta vqa isto rij ski tre nu tak i za MKS i za Sr bi ju, jer pred sta vqa kon krer nu ak ci ju za is pu we we me |u na rod ne prav de. On je po hva lio sprem nost Sr bi je da sa ra |u je sa tim su dom i uka zao da su po red na {e dr `a ve ovaj spo ra zum pot pi sa le jo{ Ve li ka Bri ta ni ja, Austri ja, Bel gi ja, Dan ska i Fin ska.

PRI TVO RE NA DVO JI CA MLA DI ]A IZ LA ]AR KA

Hi ci iz pu {ke u „Po be di” Zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la iza zi va wa op {te opa sno sti i ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, sta vqa wa u pro met oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, srem sko mi tro va~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de i od re di la za dr `a va we do 48 ~a so va @i va nu D. (22) i Mi len ku V. (24) iz La }ar ka. @i van D. se te re ti je prek si no}, u bi feu „Po be da”, is pa lio vi {e hi ta ca iz auto mat ske pu {ke u pla fon pro sto ri je u ko joj su se na la zi li go sti, mu zi ~a ri i oso bqe. Od mah na kon to ga, iz bi fea je iza {ao Mi len ko V. i iz iste pu {ke is pa lio pre o sta lu mu ni ci ju.

Nemirna no} u La}arku

Osno va no se sum wa da je iste no }i, Mi len ko V. na pao ver bal no i fi zi~ ki jed nog go sta ka fa ne „Par ti zan„ i pri tom mu na neo la ke te le sne po vre de. @i van D. i Mi len ko V. su uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji im je na kon sa slu {a wa, od re dio pri tvor do me sec da na.

Pro tiv Mi len ka V. pred Osnov nim jav nim tu `i la {tvom u Srem skoj Mi tro vi ci, u re dov nom po stup ku bi }e pod ne ta i kri vi~ na pri ja va za kri vi~ no de lo na sil ni~ ko po na {a nje.

S. L.

crna hronika

dnevnik KRIVI^NE PRIJAVE PORESKE POLICIJE

De se to ro se te re ti za uta ju po re za Po re ska po li ci ja pod ne la je Pr vom osnov nom tu `i la {tvu u Be o gra du kri vi~ nu pri ja vu pro tiv de set oso ba zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo po re ska uta ja i ti me o{te ti li bu xet Sr bi je za iz nos od 40, 2 mi li o na di na ra, sa op {te no je ju ~e iz Po re ske upra ve.

Pri ja va je pod ne ta pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva “Ma ga di in `e we ring” iz Be o gra da Z. M, za tim vla sni ka i di rek to ra pri vred nog dru {tva “Ka le auto” iz No vih Ba no va ca D.K. i @.P, di rek to ra pri vred nog dru {tva “Tr go kop” iz Be o gra da D.N, kao i di rek to ra pri vred nog dru {tva “Asmi co” iz Vr ba sa @. M. Pri ja va je pod ne ta i pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva “Ok tan oil” iz No vog Sa da V.S, di rek to ra “Klio” iz Srem ske Ka me ni ce S.K, di rek to ra pri vred nog dru {tva “Efe to” iz Pro ku pqa D.M, kao i di rek to ra “Ve le di no vi}“ V.M.

auto”, “Klio” i “Efe to”, ukup ne vred no sti od 88 mi li o na di na ra, a nov ~a na sred stva od pro da je do ba ra ni je upla tio na te ku }i ra ~un pri vred nog dru {tva, ve} ih je za dr `ao za sop stve ne po tre be.

Na opi sa ni na ~in Z.M. je iz be gao ob ra ~un i pla }a we po re za po od bit ku u ukup nom iz no su od 17, 6 mi li o na di na ra, na ve de no je u sa op {te wu.

Po re ska po li ci ja pod ne la je Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Srem skoj Mi tro vi ci kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva “Ko lo rit” iz [i da R.G, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la po re ska uta je i neo sno va nog is ka zi va wa iz no sa za po vra }aj po re za i po re ski kre dit, ~i me je o{te tio re pu bli~ ki bu xet za 36,1 mi li o na di na ra, sa op {te no je da nas iz Po re ske upra ve.

Pri ja vqe ni je, u na me ri da iz beg ne pla }a we po re za, u pe ri o du od ju la do ok to bra 2009. go di ne,

Osumwi~en direktor „Simeksa” u Subotici Po re ska upra va pod ne la je Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Su bo ti ci kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva “Si meks” iz tog gra da @. S. zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo po re ske uta je ~i me je o{te tio bu xet Sr bi je za oko 29,8 mi li o na di na ra, sa op {te no je ju ~e iz Po re ske upra ve.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, @. S. je u na me ri da de li mi~ no iz beg ne pla }a we po re za, u pe ri o du od ma ja do ok to bra 2009. go di ne, u po slov nim kwi ga ma pri vred nog dru {tva evi den ti rao pro da ju put ni~ kih vo zi la za ko ji ni je iz vr {io ob ra ~un PDV u iz no su od 650.447 di na ra, a pri li kom pre no sa de la imo vi ne kao osni va~ kog ulo ga ni je ob ra ~u nao PDV u iz no su od oko 26, 5 mi li o na di na ra.

“Po na ve de nom osno vu @. S. je iz be gao da ob ra ~u na i pla ti PDV u ukup nom iz no su od oko 27,1 mi lion di na ra”, na ve de no je u sa op {te wu. @. S. se te re ti i za kri vi~ no de lo ne u pla }i va we po re za po od bit ku @.S., ko ji je iz vr {io ta ko {to je u pe ri o du od ju la do ok to bra 2009. go di ne, is pla tio ne to za ra da za po sle nim rad ni ci ma, a da isto vre me no ni je upla tio ob ra ~u na te po re ze i do pri no se u ukup nom iz no su od oko 2,6 mi li o na di na ra, do da je se u sa op {te wu.

Po re ska po li ci ja pod ne la je Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Srem skoj Mi tro vi ci kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva “Ko lo rit” iz [i da R.G Z.M. je s po ma ga ~i ma, u pe ri o du od sep tem bra 2009. do sep tem bra 2010. go di ne, u po slov nim kwi ga ma “Ma ga di in `e we rin ga” la `no pri ka zao na bav ku do ba ra od pri vred nih su bje ka ta u ko ji ma su po ma ga ~i od go vor na li ca, ukup ne vred no sti od 148, 4 mi li o na di na ra, s is ka za nim PDV-om s pra vom na od bi tak u iz no su od 22, 6 mi li o na di na ra, ~i me je uma wio oba ve zu za ob ra ~un i pla }a we PDV-a u na ve de nom iz no su. Na vo di se da je Z.M. u po slov nim kwi ga ma evi den ti rao pro da ju do ba ra pri vred nim su bjek ti ma “Tr go kop”, “Ka le

me {a wem i adi ti ra wem ot pad nih uqa, oba vqao ne do zvo qe nu pro iz vod wu i pro met de ri va ta naf te, ko ji po svo jim ka rak te ri sti ka ma od go va ra ju “di zel” go ri vu, na osno vu ~e ga je bio u oba ve zi da iz vr {i ob ra ~un i pla }a we ak ci ze u iz no su od 32, 6 mi li o na di na ra di na ra, {to ni je u~i nio.

Da bi iz be gao pla }a we ak ci ze i de la PDV-a, R.G. je u po slov nim kwi ga ma pri vred nog dru {tva la `no pri ka zao po sto ja we pro iz vod we i pro met lo `nog uqa i nad le `nom po re skom or ga nu pod neo PDV pri ja ve ne i sti ni te sa dr `i ne, u ko ji ma se ne za ko ni to opre de lio za po vra }aj po re za i po re ski kre dit u iz no su od 3, 4 mi li o na di na ra, na ve de no je u sa op {te wu.

(Tanjug)

DVOJICA MARADI^ANA OSUMWI^ENA ZA RAZBOJNI[TVO

Sta ri ca bez nov ca Sa{a H. (25) i Igor @. (29) iz Ma ra di ka te re te se da su prek si no}, ma ski ra ni i uz pret wu no `em, upa li u ku }u 83-go di {we sta ri ce i uda ri li je {ta pom po gla vi tra `e }i no vac. Osum wi ~e ni su, ne na {av {i ni {ta, oti {li u ne po zna tom prav cu ali ih je ubr zo pro na {la po li ci ja, li {i la slo bo de i od re di la im za -

dr `a va we do 48 ~a so va. Po vre |e na sta ri ca pre ve `e na je u KBC u No vom Sa du.

Zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva, osum wi ~e ni su pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci ko ji im je na kon sa slu {a wa od re dio pri tvor do me sec da na.

S. L.

petak21.januar2011.

13

„DNEVNIK” SAZNAJE NOVE DETAQE IZ BIOGRAFIJE UHAP[ENOG PROFESORA ZORANA JOSI]A

Osum wi ~e ni pe do fil bio men tor Mi ni star stva pro sve te za Ro me Pro fe sor isto ri je Zoran Josi} (1968) iz No vog Sa da, ko ji je uhap {en u ak ci ji po li ci je “Ar ma ge don” pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, ka ko “Dnev nik” sa zna je, bio je men tor za tri po ti ske op {ti ne u pro jek tu “Obra zov na in klu zi ja Ro ma“. On je kao op {tin ski men tor za rom ska pi ta wa ovog me se ca u dva na vra ta bo ra vio u Adi, ^o ki i No vom Kne `ev cu, ali je po sle hap {e wa ju ~e ski nut sa spi ska i an ga `man mu je pro pao zbog sta vqa wa iza re {e ta ka.

Osum wi ~e ni pro fe sor isto ri je, ko ji je na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du u de cem bru 2006. go di ne od bra nio ma gi star ski rad “^i sti li {te sve tog Pa tri ka” i u Sr bi ji ob ja vio kwi gu po sve }e nu isto ri ji Ir ske “Pi ta we Ir ske”, na {ao se me |u 28 op {tin skih men to ra za rom ska pi ta wa ko ji su 28. de cem bra pro {le go di ne pot pi sa li ugo vo re u okvi ru pro jek ta Mi ni star stva pro sve te Sr bi je, kao po dr {ka 58 naj si ro ma {ni jih op {ti na u Sr bi ji za raz voj obra zov ne in klu zi je Ro ma. Na spi sku men to ra ob ja vqe nom na zva ni~ nom saj tu Mi ni star stva pro sve te Sr bi je i pro jek ta DILS - “Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou”, do ju ~e se na la zi lo se i ime Zo ra na Jo si }a kao men to ra za pod ru~ je op {ti na Ada, ^o ka i No vi Kne `e vac.

Pro je kat DILS Vla da Sr bi je re a li zu je iz sred sta va zaj ma Svet ske ban ke, od no sno Me |u na rod ne ban ke za ob no vu i raz voj od 2009. do 2012. go di ne i ukup na vred nost zaj ma je 32 mi li o na evra, a re a li zu ju ga mi ni star stva zdra vqa, pro sve te, ra da i so ci jal ne po li ti ke.

Na saj tu Mi ni star stva pro sve te ju ~e je spi sak op {tin skih men to ra za rom ska pi ta wa iz me wen i na we mu vi {e ne ma ime na uhap {e nog pro fe so ra, ta ko da ih je sa da 27, a uvi dom u spi sak mo `e se usta no vi ti da su pod ru~ ja tri po ti ske op {ti ne Ada, ^o ka i No vi Kne `e vac pre ra spo de qe na men to ri ma iz @a bqa, Ba~ kog Mo no {to ra i No vog Sa da. Isto vre me no, na saj tu pro jek ta DILS ta ko |e je osta lo sa mo 27 ime na i jed na pra zna ko lo na, ali na tom spi sku ju ~e u to ku po po dne va za du `e wa za tri po ti ske op {ti ne ko je je po kri vao iz bri sa ni men tor Jo si} jo{ ni su pre ra spo de qe na ona ko kao {to je to ve} ob ja vqe no na saj tu Mi ni star stva pro sve te.

Po sle pre kju ~e ra {weg in te re so va wa u Mi ni star stvu pro sve te Sr bi je i obra }a wu PRslu `bi, ni smo us pe li da do bi je mo iz ja vu ne kog od zva ni~ ni ka u ve zi ~i we ni ce da je uhap {e ni pro fe sor osum wi ~en za de ~i ju por no gra fi ju s od go vo ri ma ka kvi su bi li kri te ri ju mi za oda bir men to ra za u~e {}e u pro jek tu “Obra zov na in klu zi ja Ro ma” i ka ko je mo gu }e da se me |u men to ri ma na |e po me nu ti pro fe sor.

Zo ran Jo si}

Pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra s op {tin skim men to ri ma po red wi ho vog an ga `ma na iz Mi ni star stva pro sve te na ja vqe no je da }e naj zna ~aj ni ji vid po dr {ke bi ti sred stva ko ja }e se do de li ti naj bo qim pred lo zi ma pro je ka ta. Ti pro jek ti tre ba da omo gu }e uspe {no {ko lo va we rom ske de ce u skla du sa za ko ni ma ko ji pro pi su ju do stup nost pred {kol skog, osnov nog i sred weg obr za o va wa, na ja vi la je ta da dr `av na se kre tar ka u Mi ni star stvu pro sve te dr Tinde Kova~ Cerovi}.

Ta da je jo{ re ~e no da je pr vi zna ~a jan ko rak za se lek to va ne op {ti ne pred sta vqa ju op {tin ski men to ri ko ji }e u sa rad wi sa op {tin skim ti mo vi ma raz vi ja ti in te gri sa nu upi snu po li ti ku i si stem po dr {ke za uspe {no {ko lo va we rom ske de ce. Iz me |u osta log, ulo ga op {tin skog men to ra bi }e da

~la no vi ma ti ma na ni vou op {ti ne obez be di neo p hod nu po dr {ku u fa zi kre i ra wa pred lo ga pro jek ta, od no sno Lo kal nog ak ci o nog pla na za Ro me, ta ko i u fa zi we go ve im ple men ta ci je.

Ra `a lo va ni men tor za po ti ske op {ti ne pre ma sve do ~e wu iz jed ne op {ti ne bio je pr vi put na upo zna va wu 3. ja nu a ra, po tom i pri li kom for mi ra wa Ti ma za pi ta we obra zov ne in klu zi je Ro ma.

- Tre bao je po no vo da do |e 21. ja nu a ra, ali upo zna ti smo sa si tu a ci jom i da nam je od re |en dru gi men tor. Sre }om, osum wi ~e ni men tor ni je i{ao po {ko la ma, ni ti je imao do di ra s de com, a na {i kon tak ti bi li su usme re ni na oba ve ze ko je nas o~e ku ju u sa sta vqa wu ak ci o nog pla na i pri pre mu pro je ka ta ko jim bi kon ku ri sa li za sred stva - ka `e za na{ list op {tin ski funk ci o ner ko ji ni je `e leo da mu se po mi we ime.

U ne kim op {ti na ma, sa da ve} biv {i men tor, bio je u po se ti {ko la ma.

- Pri li kom za po {qa va wa pro svet nih rad ni ka tra `e se sve mo gu }e pro ve re, {to je sa svim nor mal no jer je rad s de com ve o ma od go vo ran po sao, ali je stra {no ka da nam iz Mi ni star stva po {a qu men to ra za ko jeg iz me di ja sa zna mo da je kao pro mo ter po dr {ke zna ~aj nom pro jek tu uhap {en i osum wi ~en za de ~i ju por no gra fi ju - re ak ci ja je pro sve ta ra iz jed ne {ko le.

M. Mitrovi}

JOSIPOVI]EVI RO\ACI, PRIJATEQI I KOM[IJE [OKIRANI RAZLOZIMA ZA WEGOVO HAP[EWE

Te ra sa s po gle dom na pe do fi li ju Hap {e we Zorana Josi}a (43), zbog sum we da je to kom 2009. i 2010. go di ne pri ba vqao, po se do vao i pri ka zi vao por no graf ske snim ke i is ko ri {}a vao ma lo let ni ke za por no gra fi ju, iz ne na di lo je sve ko ji ga po zna ju; ka ko ro |a ke, ta ko i kom {i je. Na i me, ni ko me ni je pa da lo na pa met {ta u svom sta nu na no vo sad skom No vom na se qu ra di ovaj ne za po sle ni pro fe sor isto ri je, ro dom iz Srem ske Mi tro vi ce, ko ga pr va kom {i ni ca opi su je kao “po vu ~e nog i mir nog ~o ve ka ko ji go di na ma una zad ni je mo gao da na |e po sao” i ~i ju je ma~ ku obi la zi la i hra ni la ka da je Jo si} bio na pu tu, ne pri me tiv {i pri tom ni {ta neo bi~ no u we go vom sta nu.

Me |u tim, po li ci ja je na kon hap {e wa Jo si }a u we go vom kom pju te ru i na eks ter nim no sa ~i ma po da ta ka pro na {la vi {e od 10 gi ga baj ta fo to gra fi ja, vi deo sni ma ka i audio za pi sa por no graf ske sa dr `i ne, u ko ji ma su u tu svr hu zlo u po tre bqe na de ca. Pri tom je, ka ko stva ri sto je, pre fe ri rao ma li {a ne do 11 go di na, sni mqe ne u ra znim si tu a ci ja ma. Iako se na osno vu do sa da {wih in for ma ci ja ne mo `e pre ci zno za kqu ~i ti da li

Zgra da u No vom Sa du u ko joj je sta no vao osum wi ~e ni

„Armagedon” uhapsio osmoricu U okvi ru ak ci je “Ar ma ge don“, pro {le go di ne je uhap {e no i osam dr `a vqa na Sr bi je. U ma ju 2010. go di ne uhap {e ni su Jasminko Stepi} (60) iz Be o gra da, Igor Ivankovi} (37) iz No vog Sa da, Sr|an Gitari} (33) iz Sme de re va i Laslo Kedere{ija (29) iz Ki kin de. U ju nu su pri ve de ni Tadija K. (75) iz Kra qe va i Dragan K. (52) iz Ni {a, u ok to bru Fadil Islamovi} (38) iz No vog Pa za ra, a u no vem bru pro {le go di ne Nemawa Aleksi} (23) iz Tr ste ni ka. je ne ke od sni ma ka i sam na pra vio, pa ~ak ni to da li Jo si} uop {te po se du je fo to-apa rat ili ka me ru, za ni mqi vo je da te ra sa we go vog sta na u Uli ci Sto ja na No va ko vi }a gle da ta~ no na ulaz obli `weg vr ti }a “Svi tac”. U sva kom slu ~a ju, on

se tre nut no sum wi ~i za in ter net raz me nu por no graf skog sa dr `a ja za pe do fi le, a da li je Jo si} “sa mo” ski dao tu |e snim ke s in ter ne ta ili je i sam pra vio svo je, te ih po sle ustu pao i pro da vao dru gi ma, utvr di }e is tra ga.

Ina ~e, Zo ran Jo si} ni je imao de ce i, ot ka ko se pre ne ko li ko go di na raz veo, `i veo je sam sa svo jom ma~ kom. Na ro ~i to se za ni mao za isto ri ju Ir ske ali, iako je 2006. go di ne ma gi stri rao na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du, od bra niv {i te zu “^i sti li {te Sve tog Pa tri ka”, Jo si} go di na ma una zad ni je uspe vao da na |e sta lan po sao u stru ci pro fe so ra isto ri je. Ume sto to ga, ne ko li ko go di na je `i veo i ra dio u ino stran stvu, a ne ki No vo sa |a ni ga se ve ro vat no se }a ju kao {an ke ra u “Aj ri{ pa bu”.

Pri ve den je u okvi ru po li cij ske ak ci je “Ar ma ge don” za su zbi ja we de~ je por no gra fi je, ko ju SBPOK spro vo di u sa rad wi sa evrop skim po li ci ja ma i ame ri~ kim Ef-Bi-Ajem i Jo si }e ve taj ne ak tiv no sti su i ot kri le ino stra ne bez bed no sne slu `be ko je su, lo ci rav {i Aj-Pi adre su we go vog kom pju te ra slu ~aj pre pu sti le srp skoj po li ci ji. Pre ma re ~i ma mi ni stra po li ci je Ivice Da~i}a, re~ je o ne pre kid noj ak ci ji me |u na rod nih raz me ra. Pod se }a wa ra di, u okvi ru iste ak ci je je pro {le go di ne {i rom Sr bi je uhap {e no osam mu {ka ra ca osum wi ~e nih za pe do fi li ju.

A. G.

U BEOGRADU OSU\EN BRANKO JOCI]

Biv {em di rek to ru „Pu te va Sr bi je” dve go di ne za tvo ra Pr vi Osnov ni sud u Be o gra du osu dio je biv {eg di rek to ra Jav nog pred u ze }a “Pu te vi Sr bi je” Branka Joci}a na dve go di ne za tvo ra zbog fal si fi ko va wa slu `be ne do ku men ta ci je, iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu port pa rol i su di ja tog su da Ivana Rami}.

“Jo ci }u ima pra vo na `al bu”, re kla je Ra mi} i na po me nu la da je pre su da iz re ~e na pre me sec da na Biv {i di rek tor JP “Pu te vi Sr bi je” bio je op tu `en da je pre ko ra ~io bu xet pred u ze }a za oko 200 mi li o na evra, a na su |e wu je ne gi -

rao op tu `be, is ti ~u }i da je sve ra dio u do go vo ru s Uprav nim od bo rom, re sor nim mi ni stri ma i Vla dom.

Op tu `ni ca je, iz me |u osta log, te re ti la Jo ci }a da je fal si fi ko va wem do ku men ta ci je uma wio uku pan iz nos po tro {e nih sred sta va u 2004. za oko 12,5 mi li o na evra, u 2005. za oko 86 mi li o na, a da je u 2006. bu xet “Pu te va Sr bi je” “pro bio” za 100 mi li o na di na ra.

Jo ci} je du `nost di rek to ra “Pu te va Sr bi je” oba vqao kao ka dar No ve Sr bi je.

14

reporta@e

petak21.januar2011.

dnevnik

STA RI [AH SE PO VLA ^I PRED NO VIM, SRP SKIM, KO JI JE PA TEN TI RAO GO RAN RA DO VI]

I Kar pov po dr `a va igru sa {pi ju ni ma e} dva mi le ni ju ma {a hi - vre me na stan ka i eks pan zi je sti se nad mu dru ju na ta bli kla si~ nog {a ha, no vi je di na ko ja je svo to vre me osta la mi~ ni ji, u we mu ne ma „po zna tog ista, ali mo gli bi da pro me ne po bed ni ka” i pun je obr ta. To je am bi jent. Ta ko mi sli Go ran Ra - pra vi „rat zve zda” na {a hov skoj do vi}, kon struk tor No vog ili ta bli – stra te {ki svo je pa tent ka ko ga ko lo kvi jal no zo vu „srp - ana li zi ra Ra do vi}.

Po ve }a we bro ja po qa, uslo vi skog” {a ha, sta re igre u no vom lo je i ve }i broj fi gu ra. U pr ru hu, ko ja osva ja svet.

- No vi {ah pru `a {i ri spek vom je e{a lo nu de set pi o na, ko tar mo g u} n o s ti sa vla da va w a ji se kre }u „cik-cak” pre ko ta pro tiv ni ka, {to iz i sku je ve }u ble i pri mar ni ciq im je do la kon cen tra ci ju, pa i vi {i ste - zak do po sled we ku }e i una pre pen raz vo ja in te li gen ci je. To |e we u vi {i ~in. Iza wih, na jed n a od naj ve } ih vred n o s ti, kraj wim bo ko vi ma su to po vi. ali i glav nih raz lo ga zbog ko ga Kre }u su di ja go nal no i pra vo li sam pre sko ro 15 go di na re {io nij ski, bez ob zi ra za bo ju po qa. da osmi slim ovu igru – ob ja - Iz me |u wih su po tri ska ka ~a i {wa va Ra do vi}. lov ca, ko ji su ve za ni za svo je bo Ta bla ume sto 64 cr na i be la je. Iza wih, kao no si lac su ve re kva drat na, sa da ima 91 cr ve no, ni te ta sto je kraq i kra qi ca. pla vo i be lo {e sto u ga o no po qe, Jed na od no vi na igre je kra qev i pa pod se }a na p~e li we sa }e. Ta - kra qi ~in „{pi jun”. Pred nost ko je, is ti ~e Ra do vi}, drev no nad me ta we “si la”, pred sta vqe nih u cr nim i be lim fi gu ra ma, do bi lo na sa vr {e no sti, za dr `a va ju }i ko na~ ni smi sao ma ti ra we kra qa, shva }e nog kao no si o ca re da i po ret ka.

- Za raz li ku od kla si~ nog {a ha, cen tral ni deo ta ble ov de ne zna ~i go to vo ni {ta. Ne kad je kon tro la ~e ti ri sre di {wa po qa bi la pre sud na, dok sad te `i na igre pa da, pre sve ga, na bo~ ne li ni je. Ako pa `qi vo po gle da te kla si~ ni i no vi {ah, la ko je utvr di ti da oba pre no se shva ta we ra ta na ta blu.

Ali dok sta re fi gu re i wi hov ras po red, od go va ra ju bit ka ma vo |e nim u I Sve to zar Gli go ri} ove rio no vu igru

V

te fi gu re u od no su na osta le je {to mo `e da pre ska ~e i svo je i pro tiv ni~ ke fi gu re i me wa po qa. U sa dej stvu sa dru gi ma, ve o ma je mo} no oru` je, ali po sta je sla bo usa mqe no. Kao i u stvar nom `i vo tu.

- Ovo je igra u ko joj ne ma ve le maj sto ra. Od li~ ni igra ~i kla si~ nog {a ha pre ko no }i po sta ju po ~et ni ci, a de ca go spo da ri ta ble. Pred nost je i {to jo{ ne ma “za ko va na” pra vi la, pa do pu {ta svi ma da smi sle sop stve ni me ha ni zam ko ji do vo di do po be de – naj bra ja pred no sti Ra do vi}.

We gov pro na la zak za i sta osva ja svet, igra se u pre ko 70 dr `a va, a 31 ima ju re gi stro va nih vi {e od 1.000 klu bo va.

- U po ~et ku su qu di bi li skep ti~ ni. Na`a lost, mno gi su i da nas, uglav nom sta ri ji igra -

„Zve zda ni rat” na ta bli Kar po va i Mi }u no vi }a

~i ko ji ne }e da pri hva te ~i we ni cu da je do {lo vre me sme ne.

Za hva qu ju }i svet skim pr va ci ma Ana to li ju Kar po vu i Bo ri su Spa skom, i ne ka da omla din skom Bo ri Iv ko vu, ko ji su bi li pro mo te ri, kre nu lo je na bo qe. Tre nut nom si tu a ci jom u Sr bi ji sam pri li~ no za do vo qan. Na rav no, lo gi sti~ ka po dr {ka uvek do bro do |e, ali ne ma gra da gde pri {ko la ma ili {a hov skim klu bo vi ma, ne ma sek ci je gde deca i od ra sli igra ju na{ {ah ka `e Ra do vi} i na ja vqu je da en tu zi ja sti oku pqe ni oko „Wu ~es

Ra do vi} na pe da go {koj tur ne ji

PRE ^A NIN JO @EF [LE ZIN GER I BE O GRAD OPI SME NIO KLA SI^ NOM MU ZI KOM

KAD SU U NE VO QI, UME JU BA NAT SKI FA ZA NI I DA UDA RE LOV CE

Pu sti wak pu cao krup nim ka li brom od naj u gled ni jih. U lo va~ ku be le na ju lo va~ ke pri ~e da bu du {ka is pa la iz ru ku. Ali, ni je me to `ni cu upi sao je od stre qe ne srn da ite ka ko za ni mqi ve, sa mo {to obes hra bri lo. }e, li si ce, ze ~e ve… I{ao je i u se uz ka kav gu la{, ro {tiq Ni je se po ko le bao ni ka da je po lov na {a ka le i di vqe svi we a za ili po ko ju ~a {i cu, ne u mor no “vr - ~et kom de ve de se tih go di na, u pr vom sa d a mu je ne i s p u w e n a `e q a da te” kad je isto dru {tvo za asta lom. lo vu na pre pe li ce, u dru {tvu sa da uhva ti vu ka.

Ne ke je u Su tje ci, se lu ne da le ko od po koj nih pri ja te qa Ra do va na Mar Se~ wa, za pam tio i pred sed nik me - ko vi }a i Mi lo {a An dri ja {e vi }a, - Bi lo je sva ko ja kih do `i vqa ja i snog Lo va~ kog dru {tva “Je din stvo” upor no pu cao u pra zno. Is pa lio je u lo vu na ze ca – ot kri va sa go vor nik Ra den ko Pu sti wak Be li. A we mu se ta da 60 me ta ka a ni je dan ni je, ~ak ni “Dnev ni ka” - Kad se naj ma we na da{ va qa ve ro va ti, jer lo vi jo{ od 1989, okr znuo pti cu. pro ma {i{ ga. Ili ti za ka `e me tak, za jed no sa bra tom Mi len kom, ko ga, ili se de si ne {to dru go ne pla ni ra - Gle dam, le ti pti ca, is pa lim je pak, da se skroz raz li ku je zo vu – Cr - dan hi tac, ona pro du `i da qe – se }a no. Eto, je dan pri ja teq {to dr `i ni. Pr vu pu {ku, “za sta vi nu”, onu se Be li. – On da ka fi} u se lu la ne naj sku pqu, ku pio mu je po koj ni dru gi, tre }i, ~e je upor no ni {a nio otac. I da nas ga bes pre kor no slu - tvr ti i opet ni ze ca a pu {ka ni ka `i, a kad lo va~ ko ode lo traj no spa - {ta. Mo ji pri ja ko da opa li. @i ku je u or mar na sle di }e je we gov sin te qi po ga |a ju i vo ti wa, da ne ve Sla v i { a ili si n ov c i Mi l o{ i }u te. Do |em ku ru je te, ide pre ma Mar k o. Ima we m u.

Ni k a k av Ra d en k o jo{ pra sak da se ~u je, ceo ar s e n al, sa m o {kqo c a w e. uglav n om iz Na po slet ku shva k r a g u j e v a ~ - ti ka ko je za bo ra kih po g o n a, vio da na p u n i ka r a b in i oru` je. sa~ m a r u, ali Sma tra da je zec i “ru sku {e stvo r en da bu d e sna est ku” ko od stre qen, ali ne ju je do bio na po sva ku ce nu. Jer, naj go re je kad se tom bo li u Ja uni { ti ma t i~ n o {i To m i } u. ja to. Ka ko je la ne Me | u t im, za bi lo ma lo ze ~e va, raz l i k u od Grup ni por tret s ve tre wa ~om kao i u dru g im ne kih ko le ga, Str pqe we je Ra den ko vo glav no oru` je kra je vi ma, lov nik Mi le Pr sto je svo je tro fe je ne ka ~i na zid. Dao je }i i du go raz mi {qam ka ko je, i te o- vi}, Uprav ni od bor dru {tva i Pu da mu pre pa ra ju sa mo jed nu pre le pu ret ski mo gu }e, da ba{ sve pro ma sti wak ni su do zvo li li pre te ra nu li si cu i par ro go va od srn da }a. Ob - {im. Po {to sam bio tek po ~et nik haj ku, da ne {to osta ne i za ovu go di ja {wa va da do voq no u`i va u lo vu i do |em kod An dri ja {e vi }a i pi tam ne. Svi su pri hva ti li tu od lu ku a, {et wi po ba nat skim pa {wa ci ma, ga po {te no u ~e mu je pro blem. On po re ~i ma Pu sti wa ka, slo ga i di dok mu sve dru go ni je ne ki gu{t. pr vo za pa lio ci ga re tu, pa tek po sle sci pli na lo va ca iz Su tje ske, ko ji - Se }am se, kao ju ~e da je bi lo, pr - du ge dram sku pa u zu, me „pro sve tli”: ga zdu ju na 3.600 hek ta ra, tu se ne za vog iz la ska na te ren, od mah na kon “Zna{ {ta ima no vo? Pre pe li ca se vr {a va ju. Sem {to su iz gra di li dve {to sam po lo `io lo va~ ki is pit – ne tu ~e ~e tvor kom i {e sti com, ne go ve tre wa ~e i po sta vi li dva de se tak ve li Pu sti wak uz osmeh. – Oti {li pr pom i sit nom sa~ mom”. A ja, ne hra ni li ca za fa za ne, ni kad se ni je smo u lov na fa za na i je dan od wih zna ju }i, uda rio onom krup nom.

Ali, po {to se naj kva li tet ni je de si lo da ne ko bu de ra wen. Va `e na |e mi se ba{ iz me |u no gu. Od jed u~i na te re nu, Pu sti wak je vre me - stro ga pra vi la, a ko ih ne po {tu je, nom je po le teo, ni sam sti gao ni da nom po sta jao sve bo qi i da nas je, auto mat ski se is kqu ~u je iz lo va. re a gu jem, a ve} me je po bra di i no su me |u 48 ~la no va “Je din stvo”, je dan Ne ma pra {ta wa. uda rio per jem. Od stra ha mi je pu @. Ba la ban

Z

Sa ve za Sr bi je” u bu du} no sti mo gu po sta ti ve li ki igra ~i.

I po red uspe ha igre ko ju je pa ten ti rao 1986. a re gi stro vao tek 2000. Ra do vi} osta je pri sta vu da je we na vas pit na ulo ga naj va `ni ja.

- Pu tu jem po ce loj Sr bi ji, ne sa mo da bih pro mo vi sao igru, ve} i ob ja snio zna ~aj ra nog su sre ta de te ta s po tre bom da se bu de sta lo `en i ko rek tan pre ma pro tiv ni ku, a pre sve ga, mar qiv i ana li ti ~an. Na {i tre nin zi pod ra zu me va ju i pe da go {ka is ku stva. U igri de ca pred vi |a ju pro tiv ni~ ke i pre i spi tu ju svo je po te ze, {to ih upu }u je na kon stant no raz mi {qa we - na po mi we Ra do vi} i do da je da je no vi {ah ne pre va zi |e na igra ko ja bi, ako joj se ozbiq no pri stu pi, od de ce mo gla da na pra vi - nad qu de.

Ste vo Lap ~e vi}

Som bo rac tru bom za ra zio [u ma din ce re po ru ka no vo sad skog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, {to je u Sr bi ji obi~ no eufe mi sti~ ki iz raz za oba ve zu ju }i be fel, da sto na voj vo |an ska va ro{ ima do bi ti spo me nik po sve }en Uze ir bej Ab dul Hu sein oglu Ha xi be ko vu, ocu azer bej xan ske kla si~ ne mu zi ke i pr ve mu sli man ske ope re ({ta god to zna ~i lo) po ma lo je raz o ~a ra la obi~ ne `i te qe Som bo ra. Mi slim, ne ka No vo sa |a ni {i re pri ja teq stvo Sr bi je i da le kog, ali brat skog Azer bej xa na ka ko su to pro le tos u Ba kuu do go vo ri li pred sed ni ci Ta di} i Iq ham Ali jev, ali se vap bi bio da se Pa vli ~i}, ina ~e som bor sko de te, se ti, pa u onom pred vi |e nom Par ku skulp tu ra kod Fi lo zof skog „po bo de“ i ne ki skrom ni ji, po sve }en ze mqa ku, Som bor cu, Jo `e fu [le zin ge ru, ocu pro fe si o nal nog kla si~ nog mu zi ci ra wa u Sr ba, ko ji je uz gred Sr ba di ji i „ot krio“ da nas naj po pu lar ni ji im in stru ment, tru Svi rao je Jo ca mar {e ve i me lo dra me bu. Do bro, ne ma Som bor naf tu i gas kao Azer bej xan, pa ne mo `e da po mog ne spo - i kao ka pel nik pred vo di Kwa `ev skome nik [le zin ge ru sa 13,5 mi li o na di na - srb sku ban du. Us put je sa ra |i vao i sa ra, kao {to je to u~i nio pred sed nik svih Kwa `ev sko-srb skim te a trom Jo a ki ma Aze ra za Ha xi be ko va, ali opet...

Vu ji }a i Ni ko li }e vom tru pom, za ~i je A „na{“ Jo ca [le po stav ke je ra dio mu zin ger ro dio se sko ro zi ku i aran `ma ne, po Bio je u kne `e vi ni Sr bi ji sto ti nak go di na pre sta ju }i ro do na ~el nik maestro [lezinger Ha xi be ko va, ta~ ni je ta ko zva nih „ko ma da sa toliko ugledan da je i 1794, ba{ kao i no vo pe va wem“ ko ji su obe sad ski lord mer u decenijama posle wegove le `i li 19. vek srp ske Som bo ru, iz ko ga je te a tar ske kul tu re. smrti svaki Pre s e q e w em pre za ra na oti {ao u be li profesionalni muzi~ar sto ni ce u Be o grad, se svet vo |en qu ba vqu nazivan – {lezinger li se i [le zin ger, gde pre ma mu zi ci. Sin na s ta v qa da ra d i u imu} nih i pro sve }e zva ni~ nom vla dar skom or ke stru ali i nih som bor skih Je vre ja osnov no mu zi~ ko Ni ko li }e vom te a tru na \u mru ku, sve obra zo va we ste ~e no za hva qu ju }i pri do pen zi o ni sa wa 1864. Ko li ka je bio vat nim u~i te qi ma, na do gra |i vao je svi we gov ugled sve do ~i i {to su de ce ni ja ra ju }i uz du` i po pre ko Evro pe sa ~u ve ma po sle we go ve smr ti 1870, u Sr bi ji nom pe {tan skom ka pe lom Aloj za Ci bul sva kog pro fe si o nal nog mu zi ~a ra zva li ke, da bi se od 1819. sle de }ih de set go di - „{le zin ger“. We go vi, u me |u vre me nu na pri mi rio u No vom Sa du kao ka pel nik ogo le li i obo se li, Som bor ci su mu se Gra |an ske gar de. Tu je ura dio i mu zi~ ki ono mad odu `i li da ju }i jed noj uli ci aran `man za „Al pi sku pa sto ra lu„ Ata we go vo ime, {to je tek ma li tro {ak za na si ja Ni ko li }a, pr vu na {u me lo dra mu. dve li me ne ta ble, a da nas se ne {to mi Na dve je go di ne „sko ~io“ i do [ap ca ne sle, ako pre o sta ne ko ja ban ka od spo me bi li ~i vi ja {e u~io le pom mu zi ci ra wu, ni ka Ha xi be ko vu, mo gli bi i No vo sa na kon ~e ga je usle dio po ziv sve tlog, a |a ni da se se te pr vog ve li kog srp skog opet ne pi sme nog, srp skog kwa za Mi lo {a da u tad sto nom Kra gu jev cu for mi ra mu zi kan ta.

M. Mi qe no vi}

P

c m y

LOV

dneVnik

PRESTROJAVAWE LOVACA NA SEVERU BANATA

15

petak21.januar2011.

JUBILEJ NA SREMA^KI NA^IN

Od ~e ti ri dru {tva – ~e ti ri udru `e wa Prema opredeqewu lovaca iz Lova~kog udru`ewa „Srnda}„ koje obuhvata dru{tva i bogat lovni teren severnobanatske op{tine Novi Kne`evac, prestrojavawe }e se izvr{iti u ~etiri lova~ka udru`ewa sa sedi{tima u Banatskom Aran|elovu, Srpskom Krsturu, \ali i Novom Kne`evcu. Sva lova~ka dru{tva iz ovih mesta posta}e lova~ka udru`ewa.

Na vanrednoj Skup{tini LD „Fazan” u Banatskom Aran|elovu usvojen je novi Statut prema kojem }e dru{tvo ubudu}e egzi-

utvrde u okvirima postoje}ih katastarskih op{tina pet pomenutih naseqa, pa bi se po{tovawem tog principa u okviru lovi{ta na{lo jo{ preko 700 hektera lovnog terena koje sada pripada LD „Zec” iz susednog Srpskog Krstura. ^lanovi LD „Fazan” iz Banatskog Aran|elova usvajawem novog Statuta i promenom imena me|u prvima u Vojvodini i Srbiji sprovode pripreme za ispuwavawe zakonskih uslova da u~estvuju na javnom oglasu za dodelu lovi{ta i sticawe prava

prirode „Pa{waci velike dropqe” na Sigetu i Ko~ovatu, a pored za{tite i o~uvawa ovog prirodnog dobra, ovda{wi lovci poznati su po doma}inskom gazdovawu i unapre|ewu lovi{ta u koje rado dolaze lovni turisti iz zemqe i inostranstva.

Predsednik Cvet ko Jeg di} isti~e da je ova lovna sezona veoma uspe{na, a obavqaju se i pripreme za odr`avawe 9. „Hajke na ko~ovatsku lisicu”. Minule jeseni i ove zime odstrelejno je pet divqih sviwa, od kojih je svaka te`ila preko 120 kilograma. Dve su se na{le na ni{anu Go ra na Tri fu no vi }a, a po jednu su odstrelili Du {an Vran ko vi}, Cvet ko Jeg di} i Bo {ko Vu ko vi}. Do sada je prijavqen odstrel pet lisica, a i pored smawene populacije ze~eva u {est izlazaka na ni{anu se na{lo oko 150.

- Bilo je solidnog ulova jer smo kod nas imali solidan prirast od 52 odsto, najboqi na podru~ju Lova~kog udru`ewa „Srnda}„. Imaju}i u vidu ukupno stawe populacije zeca zbog nepovoqnih Jedan od bogatih ulova u Ko~ovatu Fo to: M. Mi tro vi} vremenskih prilistirati kao Lova~ko udru`ewe gazdovawa. Pripreme za donoka u ovoj godini, obustavili smo „Ko~ovat”, a i daqe }e okupqa{ewe novog Statuta zapo~ele su lov na ze~eve. Na na{em terenu ti i objediwavati delatnost lojo{ u septembru, a odlu~eno je ima dosta fazana, a tako|e i srvaca iz pet sela: Banatsko da se umesto fazana na novom pene}e divqa~i - ka`e predsednik Aran|elovo, Majdan, Podlokaw, ~atu budu}eg LU „Ko~ovat” na|e Jegdi}.

Rabe i Siget. U udru`ewu koje dropqa, mada je bilo predloga Predvi|eno je da se odstreli se formira je sada 70 ~lanova da na {tambiqu bude i lisica, s jo{ 230, a od 77 srnda}a koji su kojima je na raspolaagwu jedinobzirom da se posledwih godina pali u ovda{wem ataru ~etiri stveno lovi{te “Ko~ovat” koje afirmisala „Hajka na ko~ovatsu bila sa srebrnim trofejima i se prostire na preko 9.000 heksku lisicu”.

10 bronzanih. Pored doma}ih tara. Ovda{wi lovci su miLovno podru~je u ataru Banatgostiju, dolaze inostrani lovci {qewa da nadle`ni za taj poskog Aran|elova i okolnih sela iz Austrije, {panije, Italije, sao, granice lovi{ta treba da obuhvata i Specijalni rezervat Hrvatske i Slova~ke.

Organizovan de ve ti „Lov na ko ~o vat sku li si cu” Deveti „Lov na ko~ovatsku lisicu”, odr`a}e se sutra. Doma}ini i organizatori o~ekuju oko 300 lovaca, na koliko je i ograni~an broj u~esnika, zbog sve ve}eg interesovawa. Okupqawe je uz banatski doru~ak do 9 sati, hajka na lisice i divqe sviwe je u potesu Ko~ovat, odakle je povratak na zajedni~ki ru~ak oko 13 sati. Dru`ewe posle lova uz bogatu trpezu i muziku bi}e u Do mu kul tu re, a igra ~e tombole o~ekuju vredne nagrade.

M. Mitrovi}

JA[A TOMI]

Od stre qen ve par te `ak 223 ki le U ata ru Ja {e Tomi}a, sela u se~aw skoj op {ti ni na granici Srbije i Rumunije, na lovnom podru~ju Lova~ kog dru {tva „Je len” pred sed nik tog dru {tva Mi lan @e be qan i lovac Ne nad Ma ni} po~etkom godi ne ulo vi li su ve pra ka pi tal ca te{kog 223 kilograma s kqovama u medaqi.

Ve par je bio star oko deset godina i jedan je od naj vred ni jih tro feja u tom podru~ju u posledwoj de(Tanjug) ceniji.

Fo to: J. Pap

Detaq sa izlo`be trofeja

Fo to: J. Pap

Kr ~e din ci pros la vi li osam de ce ni ja lo va

Kr~edinski lovci su minu- pa. Izuzetno bogatstvo faune bati u lovu na fazane i ze~elog vikenda na sjajan na~in na jednom mestu, a izlo`bu su ve. Kr~edinci su, ina~e, poobele`ili 80 godina od po- pogledali svi gosti. Proslavi bratimi i sa LD “Banatski ~et ka or ga ni zo va nog lo va u u Kr~edinu su prisustvovali i Despotovac” iz istoimenog sewihovom selu: u seoskom domu predsednik LSS dr Zo ran Po - la kraj Zrewanina.

LD “Fa zan” da nas ima 74 kulture ugi{}eno je blizu 300 po vi} i predsednik LSV dr Mi lovca, me|u wima su po~asni go sti ju, or gani zo vana je vr - lo{ Be u ko vi}.

U sve~anom delu programa, ~lanovi Pre drag Bo `i}, @i hunska izlo`ba trofeja, a nakon dodele priznawa najzaslu- lovci Kr~edina su sa kolega- van Do row ski, Dra go qub Mr `nijima usledilo je veseqe do sitnih sati. Jubilej kr~edinskog Lo va~ kog dru {tva “Fazan” upotpuwe no je iz da va wem fo to mo no gra fi je o decenijama lovstva u tom se lu, ~i ji je autor Dren ko No vi}, du go go di {wi lo vac iz Kr~edina. Za organizaciju proslave, po red po me nu tog autora kwige i agilnog starog lova~kog asa Bra ne ta Tu ve xi }a, najzaslu`niji je svakako poznati lovac Pre mil Po po vi}, predsednik LD “Fazan”.

Okupqawe je zapo~elo u 16 sati ispred lova~kog doma u cen- ^uvena Kr~edinska ada omiqen je teren tamo{wim lovcima tru sela, zdawa koje se ozbiqno ma iz Lova~kog udru`ewa “Vr- vo{, Slo bo dan [i pra gi}, Vi do sav [kr bi} i \or |e Ko sa renovira i po~etkom naredne la” iz Surdulice potpisali nedeqe o~ekuje se zavr{etak povequ o bratimqewu dve lo- no vi}. Ponosni su i na mla|e posla. Kr~edinci }e tada imati va~ ke or ga ni za ci je. Ta ko je snage, jer imaju 15 ~lanova lovrhunski lova~ki dom sa sve~a- novim bratstvom ozvani~ena va~kog podmlatka. Kr~edinsko lovi{te ima 5.700 hektanom salom, kancelarijama, klu- saradwa koja traje deceniju i bom, kuhiwom... To je u najve}oj po, a pokrenuli su je, izme|u ra, ravni~arskog je tipa. Nalazi se na obroncima Fru{ke meri zasluga pomenutog pred- osa tlih, Pre mil Po po vi}, sednika Dru{tva, kao i izlo- Brane Tuvexi}, Ne deq ko Jo - gore i naslawa se na Dunav, a `ba trofeja na kojoj su izlo`e- va no vi}, Dra go mir Ba ti ni}, to su tereni bogati plovi{ama, divqim patkama i guskama. ni, pored visokotrofejnih je- Slo b o d an ^ar k i} i La z ar lena i srnda}a, te vukova, me- Gra {i}. Tako }e ubudu}e Kr- Atraktivan je i letwi lov na dveda, divokoza i raznih vrsta ~edinci i}i u goste da love prepelice i afri~ke grlice, ptica, trofeji zebre, gnua i ne- vukove i divqe sviwe, a Sur- ~iji koridor preleta ide izD. Kne`i} koliko vrsta afri~kih antilo- duli~ani }e se u Sremu opro- nad Kr~edina.

LOV NA BANATSKU STEPSKU LISICU

Do li ja li {a kal i li ja U Vladimirovcu je proteklog profesor dr Du {an La lo {e vi}, vikenda, odr`ana dvodnevna lovpredsednik Lova~kog saveza Vojno-turisti~ka manifestacija vodine dr Mi lo{ Be u ko vi}, dr „Lov na banatsku stepsku lisicu”.

Ka ta ri na To {i} iz Uprave za vePosle muzi~ke dobrodo{lice terinu Ministarstva za poqopritruba~a i obilnog banatskog doru~ka, oko 200 lovaca iz brojnih mesta Srbije i susedne Rumunije su se u subotu izjutra uputili su se u lova~ki revir LD „Srnda}“ : lisica nije bilo u velikom broju i samo je Sta ni {a Vo li ~e vi} iz Lazarevca bio o{trog oka, a po prvi put ovde je odstreqen jedan {akal, strelac je bio Dra go slav Voj nov Ger ge{ sa druga- Lovci s ulovqenim {akalom rima iz Novog Kozjaka.

Lov se zavr{io lova~kim veseqem vredu, vodoprivredu i {umarstvo i obaveznim gula{em od divqa~i. i dr Vi to rio Gu ber ti iz Italije U petak, sa lovcima iz ovog kra- koji radi na realizaciji projekta ja o merama za suzbijawe besnila EU za oralnu vakcinaciju lisica kod lisica govorili su direktor protiv besnila u Srbiji.

Pasterovog zavoda iz Novog Sada R. J.

SPORT

petak21.januar2011.

dnevnik

c m y

16

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE I HR VAT SKE PO SLE VE LI KE BOR BE OD I GRA LI NE RE [E NO

@al za pobedom, ali super je i bod Na{a rukometna reprezentacija je pod imenom Jugoslavija sva tri puta savladala Hrvatsku, koja je uzvratila dva puta po{to je bila boqa od Srbije i Crne Gore. U utakmici na 22. svetskom prvenstvu u [vedskoj prvi put je bilo miroqubivo - 24:24 (13:12).

- Odigrali smo dobru utakmicu, pogotovo u odbrani - po~eo je analizu selektor orlova Veselin Vukovi}.

Ipak, morao je da se osvrne na posledwih pet-{est minuta, kada je wegov tim prokockao pobedu.

- Usled neiskustva do{li smo u situaciju da prvo poklonimo bod protivniku, a zatim strahujemo da }emo ostati praznih {aka. Ipak, pro{li smo u drugi krug i ima}emo jo{ prilika da popravimo igru. Te`imo da je usavr{imo do Evropskog prvenstva u Srbiji.

Hrvatska je aktuelni svetski i evropski vice{ampion.

- Hrvatska ima mnogo iskusniju ekipu, koja zna da napravi pravi vrhunski rezultat. Odigrali smo korektno, pa iako sam se pla{io {ta }e biti u zavr{nici, sve se dobro zavr{ilo. - zakqu~io je Veselin Vukovi}.

Golman Darko Stani} ponovo je bio na visini zadatka. Prose~no, odbranio je svaki tre}i {ut Hrvata, zakqu~no sa posledwim najva`nijim, kada je Ivano Bali} tukao za pobedu.

- Mnogo je adrenalina u ovakvim utakmicama. U takvim

Re zul ta ti i ta be le Gru pa A Pr vo ko lo: Fran cu ska - Tu nis 32:19, [pa ni ja - Ba hrein 26:17, Ne ma~ ka - Egi pat 30:25. Dru go ko lo: Ba hrein - Ne ma~ ka 18:38, Tu nis - [pa ni ja 18:21, Egi pat - Fran cu ska 19:28. Tre }e ko lo: [pa ni ja Ne ma~ ka 26:24, Fran cu ska - Ba hrein 41:17 , Tu nis - Egi pat 23:27. ^e tvr to ko lo: Ba hrein - Tu nis 21:28, Ne ma~ ka - Fran cu ska 23:30, [pa ni ja - Egi pat 31:18.

1. [pa ni ja 2. Fran cu ska 3. Ne ma~ ka 5. Egi pat 4. Tu nis 6. Ba hrein

4 4 2 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 111:82 9 0 131:78 8 2 115:99 4 3 89:112 2 3 88:101 2 4 78:140 0

Gru pa B Pr vo ko lo: Island - Ma |ar ska 32:26, Nor ve {ka - Ja pan 35:29, Austri ja - Bra zil 34:24, Dru go ko lo: Ma |ar ska - Nor ve {ka 26:23, Ja pan - Austri ja 33:30, Bra zil Island 26:34. Tre }e ko lo: Ma |ar ska - Bra zil 35:24, Nor ve {ka Austri ja 33:27, Island - Ja pan 36:22. ^e tvr to ko lo: Ja pan - Ma |ar ska 24:28, Nor ve {ka - Bra zil 26:25, Austri ja – Island 23:26.

Lackovi} pored Nik~evi}a i Rni}a {utira na gol

situacijama te{ko je i pri~ati rekao je Stani}. - Pametno smo u{li u me~, nismo se tukli, ve}

smo bili pametniji od wih.

Iznena|en sam da smo uspeli da odigramo tako pamento. Ostaje

Ili} izme|u [trleka i Lackovi}a

NAJ BO QI IGRA^ HR VAT SKE RE PRE ZEN TA CI JE IVA NO BA LI]

I remi po meri

Iva no Ba li}

Kona~an rezultat rukometne drame bio je 24:24, a epilog pravednim smatraju i selektor hrvtske reprezentacije Golu`a i najboqi igra~ Bali}.

- Kad se utakmica realno sagleda, remi je obostrano zaslu`en rezultat. Stigli smo dva gola zaostatka, ali smo istu situaciju na na{oj strani olako prokockali. Forsirali smo {utove i tu su oni videli svoju {ansu, a i u fazi obrane nismo imali potrebnu gusto}u. Previ{e smo gre{ili protiv tima

4 4 4 4 4 4

ovakvog renomea - ka`e Ivano Bali}.

Ivano Bali} je odigrao maestralno. Iako je proma{io {ut za pobedu, hrvatski dirigent je zaslu`io sjajnu ocenu zbog golova u kqu~nim trenucima i serijom plemenitih dodavawa.

- Srbi su igrali agresivnu obranu 6:0 s puno ~upawa i sva~ega, a mi smo imali problema i u napadu i u obrani. Na kraju treba biti zadovoqan remijem jer nismo igrali kako smo se dogovorili - realan je Bali}.

`al za pobedom. Kada smo vodili sa dva gola razlike imali smo napad. Mo`da je tada trebalo neko iskusniji da preuzme odgovornost, a ne sjajni mladi Momir Rni}. Da smo oti{li na ‘plus tri’, imali bismo velike {anse da pobedimo.

U zavr{nici su se i sudije potrudile da bude ovaj rezultat, koji je i najpravedniji - poru~io je Stani}.

Mladen Bojinovi} je sa dva gola u uvodu utakmice povukao ekipu.

- Pokazali smo da vredimo i da znamo da igramo. Za nas je Svetsko prvenstvo krenulo utamicama protiv Danske i Hrvatske.

Obezbedili smo plasman u drugi krug sa jednim bodom. Idemo daqe, korak po korak, kao {to smo i rekli. Samo opu{teno - izjavio je Bojinovi}.

Zadovoqan je na kraju bio i @arko [e{um: - Utakmica je bila tvrda.

Sre}an sam {to smo im oduzeli bod. Svi smo se borili, svako je dao maksimum. Imali smo {ansu da pobedimo, ali ne treba tugovati, jer Hrvatska je na poslednih deset velikih takmi~ewa u vrhu.

Zato je ovaj bod veliki i daje nam samopouzdawe - podvukao je [e{um.

Momir Rni} je istakao da je utakmica bila izuzetno te{ka.

- Mislim da oni vaze za favorita za titulu na SP. Imaju jednog Ivana Bali}a, koji je motor wihove reprezentacije.

Svi smo izgarali na terenu Mislim da smo odigrali dobro i svi smo igrali kao jedan.

Zaslu`eno smo osvojili bod, ali isti~em da smo i mi i oni mogli do pobede - naveo je Rni}.

Selektor Hrvatske Slavko Golu`a zahvalio se Srbima na fer borbi.

- Za ovakvu utakmicu napravili smo previ{e gre{aka.

Nismo imali dovoqno koncentracije pri {utu, jer je Darko Stani} bio sjajan. Kada smo imali dva gola prednsoti, bila je pasivna igra, a Nik~evic je sko~io iz mrtvog ugla i pogodio. Mislim da je to bilo odlu~uju}e. Remi je najpravedniji.

Igor Vori je bio nere{iva enigma za orlove, dao je ~ak osam golova.

- I Srbija i mi smo odigrali dobro. Pokazali smo karakter.

Na pet minuta do kraja gubili smo dva razlike, ali smo se izvukli. Imamo snage za to.

Rekao sam pre po~etka prvenstva da je Srbija jedan od kandidata za najvi{i plasman- kazao je Vori.

1. Island 2. Nor ve {ka 3. Ma |ar ska 4. Austri ja 5. Ja pan 6. Bra zil

4 4 4 4 4 4

4 3 3 1 2 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 3 2 4

128:97 117:107 116:103 114:116 108:129 99:130

8 6 6 2 2 0

Gru pa C Pr vo ko lo: Hr vat ska - Ru mu ni ja 27:21, Dan ska - Austri ja 47:12, Sr bi ja - Al `ir 25:24. Dru go ko lo: Austra li ja - Sr bi ja 18:35, Ru mu ni ja - Dan ska 30:39, Al `ir - Hr vat ska 15:26. Tre }e ko lo: Ru mu ni ja Al `ir 14:15, Hr vat ska - Austra li ja 42:15, Dan ska - Sr bi ja 35:27. ^e tvr to ko lo: Sr bi ja - Hr vat ska 24:24, Austra li ja - Ru mu ni ja 14:29, Dan ska - Al `ir 26:19.

1. Dan ska 2. Hr vat ska 3. Sr bi ja 4. Ru mu ni ja 5. Al `ir 6. Austra li ja

4 4 4 4 4 4

4 3 2 1 1 0

0 1 1 0 0 0

0 147:88 8 0 119:75 7 1 111:101 5 3 94:95 2 3 73:91 2 4 59:153 0

Gru pa D Pr vo ko lo: [ved ska - ^i le 28:18, Poq ska - Slo va~ ka 35:33, Ko re ja - Ar gen ti na 25:25. Dru go ko lo: ^i le - J. Ko re ja 22:37, Slo va~ ka - [ved ska 22:38, Ar gen ti na Poq ska 23:24. Tre }e ko lo: Slo va~ ka - Ar gen ti na 18:23, Poq ska - ^i le 38:23, [ved ska - Ko re ja 30:24. ^e tvr to ko lo: ^i le - Slo va~ ka 29:29, Ko re ja - Poq ska 20:25, [ved ska - Ar gen ti na 22:27.

1. Poq ska 2. [ved ska 3. Ar gen ti na 4. Ko re ja 5. Slo va~ ka 6. ^i le

4 4 4 4 4 4

4 3 2 1 0 0

0 0 1 1 1 1

0 1 1 2 3 3

122:99 118:71 98:89 106:102 102:125 92:132

8 6 5 3 1 1

ZO RAN GO BAC O OR GA NI ZA CI JI SVETSKOG PRVENSTVA

Katastrofa od organizacije Bez dlake na jeziku, uostalom, kao i uvek, govorio je Zoran Gobac, alfa i omega hrvatskog rukometa o organizacija SP 2011, koje mu do|e kao korak unazad, posle onoga {to smo do`iveli u Hrvatskoj 2009. godine.

Da li ste zadovoqni organizacijom SP? - Rekao sam svoje. Prvenstvo u Hrvatskoj }e se te{ko ponoviti. Jedini koji mogu parirati kao doma}ini, bi}e Srbi. Mi smo poznati po gostoqubivosti.

Ovo je ovde katastrofa. Igra~i ne mogu da se prehrane u hotelu.

To je neverovatno. To je osnova svega. Mislim da je organizacija pukla i da oni ne znaju {ta se sve de{ava.

Srpska zastava u centru Malmea visi okrenuta naopako ve} nedequ dana...

- Ma, sme{no. Oni ovo rade iskqu~ivo iz dobiti, a mi smo to radili da bi se dokazali svetu kao najboqi organizatori. Evo vam jednog primera. Nama je bio postavqen uslov da moramo imati dvoranu od 15.000 mesta kapaciteta, a u Malmeu }e se igrati u dvorani od 12.700. To su ta pitawa na koja nemaju odgovora. Kako je mogu}e da se standardi smawuju? Za

mene su oni, kao zemqa blagostawa i socijalne pravde, morali imati dvoranu od 17, 18 hiqada...

Posle du`e vremena, ponovo vas stavqaju na sam vrh favorita za osvajawe svetske titule, nakon problema Francuza sa povredama?

- Ne prihvatam to tako. Mi imamo svoj plan, a to je biti u prvih sedam. Sve {to bude kasnije, gradi}emo kolo po kolo. Nema nikakve euforije.

Ekipa nam je dobra. Koliko }e to opravdati na terenu, to je na wima. Bali} igra u `i-

vot noj for mi. Igra mak si malno zrelo. Lackovi} je tako|e u TOP formi. Odmarali smo Ton~ija Val~i}a prve tri utakmice, ali mislim da }e i danas on biti u punoj formi.

Golmani nam dobro funkcioni{u...

SRPSKA TROBOJKA NAOPAKO U CENTRU MALMEA: Srp ska tro boj ka ne ma sre }e dok ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je igra na Svet skim pr ven stvi ma. Po sle skan da la u Za dru za vre me Svet skog pr ven stva 2009. go di ne, ka da je ta mo {wi gra do na ~el nik za bra nio po sta vqa we srp ske za sta ve u cen tru gra da, pa su zbog to ga ~el ni ci IHF-a na re di li ski da we i osta lih za sta va - re pre zen ta ci ja u~e sni ca, u cen tru Mal mea smo za te kli neo bi ~an pri zor za sta va Re pu bli ke Sr bi je okre nu ta na o pa ko.

SPORT

dnevnik

petak21.januar2011.

17

DE BI NA KLU PI ZVE ZDE PRO SI NE^ KI UKRA SIO PO BE DOM

Ra no za du bqu ana li zu

S ju~era{weg treninga Partizana u Zemunelu

PRI PRE ME PAR TI ZA NA

Tre ni ra i Fej sa ^e tvr tog da na pri pre ma de si la se jo{ jed na pro me na u stru~ nom {ta bu cr no-be lih.

Do sa da {wi po mo} nik Sa {e Sta no je vi }a Vuk Ra {o vi} kre }e u gra |e we sa mo stal ne tre ner ske ka ri je re i ubu du }e }e vo di ti Te le op tik. We ga }e u stru~ nom {ta bu pr vog ti ma me wa ti Va wa Ra di no vi}, do sa da {wi tre ner mla |ih pi o ni ra (igra ~i 1997. go di {ta).

A, na kon re dov nih me di cin skih te sto va cr no – be li ula ze u `e stok ri tam tre nin ga. Uju tru i po pod ne fud ba le ri zva ni~ nog {am pi o na tre ni ra ju na te re ni ma u Ze mu ne lu , sve do 28. ja nu a ra, ka da je pla ni ran put u An ta li ju. Do ta da ima }e i dve pro ve re, naj pre tri an go nal (dve eki pe Par ti za na i Te le op tik, 3 pu ta 30 mi nu ta), a za tim i sa jed nom be o grad skom

eki pom. Ono {to ra du je sve u Hum skoj kao i wi ho ve na vi ja ~e je i po vra tak Qu bo mi ra Fej se, ko ji se po sle du gog opo rav ka od po vre de ko le na ju ~e pri dru `io pri pre ma ma. Kon tro la u Ne ma~ koj po ka za la je da je sjaj ni ve zi sta spre man na na po re ko je oba ve ze u pr vom ti mu iz i sku ju.

A, je dan od onih ko ji je im pre si o ni rao sprem no {}u na po ~et ku pri pre ma je i naj i sku sni ji, ka pi ten Mla den Kr sta ji}. U Hum skoj se na da ju da bi i u na red noj se zo ni mo gao eki pu da pred vo di sa te re na.

- Ne ve ru jem u to – re kao je Kr sta ji}. – Od lu ~io sam da u ju nu za vr {im ka ri je ru i ta ko }e i bi ti. Od lu ku sam pa `qi vo iz me rio.

Ali, sto ji da jo{ uvek mo `e te da igra te?

- Da, sna ga ni je spor na, ali su po vre de sve ~e {}e i ~e {}e. Ta ko je bi lo i ~im sam se vra tio, kao i pro {le se zo ne, i iskre no to me ve} za ma ra. Bo qe je da klub ve} mi sli na mla |e sna ge ne go ova ko da stre pi sa mnom. [ta }e te po sle?

- Ne znam. Ako me klub vi di kao funk ci o ne ra, spre man sam da raz go va ra mo.

A, {to se pre la znog ro ka ti ~e Par ti zan ni je od u stao od do vo |e wa Ka tle ga Mpe le ve} ove zi me. Cr no-be li se spre ma ju za put Ju `nu Afri ku gde }e ga zdu Ma me lo di San da un sa po ku {a ti da ube de da ve} sa da pu ste svog naj bo qeg fud ba le ra. To me u pri log idu i ve sti da Be o gra |a ni vo de pre go vo re oko pro da je Klea sa Ru bi nom i Lo ko mo ti vom iz Mo skve.

I. La za re vi}

Ke `man za do vo qan u Hongkon gu

Atle ti ko pod is tra gom

Srp ski fud ba ler i do sa da {wi ~lan fran cu skog Pa ri Sen @er me na Ma te ja Ke `man i zva ni~ no je pred sta vqen u no vom klu bu, Ju `na Ki na iz Hongkon -

Fud bal ski klub Atle ti ko iz Ma dri da na la zi se pod is tra gom Di sci plin ske ko mi si je Fu dval skog sa ve za [pa ni je zbog to ga {to su we go vi na vi ja ~i to kom pr ven stve nog su sre ta sa Ma jor kom (3:0) u po ne de qak skan da lo zno uz vi ki va li “umri” tre ne ru omra `e nog grad skog ri va la Re a la, @o zeu Mu ri wu.

Su di ja utak mi ce Aj za Ga mez u svoj za pi snik uneo je skan da lo zno po na {a we na vi ja ~a Atle ti ka ko ji su na mor bi dan na ~in pro zi va li tre ne ra Re a la.

Me di ji u [pa ni ji na vo de da klub sa “Vi sen te Kal de ro na” si gur no o~e ku je ka zna zbog ovog is pa da, a kao mo gu }i vid sank ci ja je i od i gra va we jed nog ili vi {e utak mi ca na do ma }em te re nu pred pra znim tri bi na ma.

ga, a od la zak na Da le ki is tok na zvao je od lu kom ko ja je usle di la po sle “po zi va ko ji ni je mo gao da se od bi je”.

- Ovo je za me ne {lag na tor ti. Do sad sam vi deo mno go to ga, pro {ao sve, na re du je no va, fa sci nant na pri ~a - re kao je Ke `man.

Is ti ~u }i da je sre }an {to }e upo zna ti no ve qu de, obi ~a je, kul tu ru i ta mo {wi fud bal, Ke `man je is ta kao da je za do vo qan uslo vi ma ko ji su mu po nu |e ni, na rav no i onim fi nan sij skim.

- Tre ni rao sam me sec i po, spre man sam od mah da usko ~im u sa stav. Ni vo li ge, uosta lom, i ne zah te va top sna gu, {to opet ne zna ~i da }u plan do va ti. Zar da po mi wem ka kav sam pro fe si o na lac - re kao je iz me |u osta log Ke `man.

Ma te ja Ke `man (32) je u do sa da {woj ka ri je ri pro me nio ve li ki broj klu bo va, a na stu pao je za Ze mun, Sar tid, Par ti zan, PSV Aj ndho ven, ^el si, Atle ti ko Ma drid, Fe ner bah ~e i Pa ri Sen @er men.

Na stu pao je za se lek ci ju Sr bi je i Cr ne Go re na Svet skom pr ven stvu u Ne ma~ koj 2006. go di ne.

ZRE WA NIN CI UPA LI LI MO TO RE

Bu di sa vqe vi} za Super li gu Fud ba le ri Ba na ta ve} dva da na vred no tre ni ra ju i pri pre ma ju se za na sta vak se zo ne u Pr voj li gi Sr bi je sa `e qom da se pla si ra ju u Su per li gu. Po sle pr vog de la {am pi o na ta eki pa uz Ka ra |or |e vog par ka za u zi ma dru gu po zi ci ju sa osvo je nih 32 bo da i sa re al nim {an sa ma da to me sto i za dr `i. Ve li ka `e qa Zre wa ni na ca je da se ove go di ne po tre }i put na |e u dru {tvu Par ti za na, Zve zde, Voj vo di ne i osta lih klu bo va iz elit nog ran ga tak mi ~e wa. U klu bu je do {lo do pro me na u stru~ nom ka dru Sla ven kom Ku ze qe vi }em je ras ki nu ta sa rad wa, a du go go di {wi po mo} nik Mi lan Bu di sa vqe vi} je po sta vqen za no vog tre ne ra. We gov asi stent }e bi ti Da ni lo Bje li ca, a sport ski di rek tor Ra di vo je Ra ka Dra {ko vi}.U od no su na pro {lo go di {wi sa stav u eki pi ne ma Jo van di }a, Ku jun xi ~a, Pa u- no vi }a i Mar ka Ra do va no vi }a ko ji su na pu sti li klub, a za sa da je di ni fud ba ler ko ji je do {ao u re do ve cr ve no – cr nih je Bo jan ^u pi} ko ji igra na po zi ci ji ve znog igra ~a.

- Pr vih tri ne de qe spro ve {}e mo rad i tre ni ra }e mo u Zre wa ni nu. Ko ri sti }e mo po mo} ne te re ne kao i Ka ra |or |ev park za tr ~a we,

a on da }e mo i}i u to pli je kra je ve, ka ko sa da stva ri sto je dru gi deo pri pre ma od 10.fe bru a ra oba vi }e mo u Cr noj Go ri gde pla ni ra mo da od i gra mo i kon trol ne utak mi ce – re kao je Mi lan Bu di sa vqe vi}, no vi – sta ri tre ner Ba na ta.

U od no su na pret hod nu se zo nu ne ma ne ko li ko stan dard nih po je di na ca, Gru mi} i Zo wi} se na la ze na pro ba ma i pi ta we je da li }e osta ti u klu bu?

- Ta~ no je da su ova dva fud ba le ra na pro bi i mi im `e lim pu no uspe ha, ali bi smo isto ta ko vo le li da osta nu u na {em klu bu. To su igra ~i ko ji su igra li stan dard no i na wih uko li ko se vra te ozbiq no ra ~u na mo. Tre ba da na po me nem da pre la zni rok jo{ uvek tra je, tra `i mo jed nog na pa da ~a, a tre nut no su dva za ni mqi va igra ~a kod nas na pro bi. Ko zna mo `da se na met nu svo jim ra dom i osta nu.

Po li ti ka klu ba se to tal no pro me ni la u od no su na pret hod ne go di ne, za dr `an je ve }i deo igra~ kog ka dra od pro {le po lu se zo ne, ni su se do vo di li ne pro ve re ni fud ba le ri, a pr vom ti mu je pri kqu ~e no osam igra ~a iz sop stve nog omla din skog po go na, {to je za sva ku po hva lu?

- Bi lo je i vre me da se do zo ve mo pa me ti, mno go se pa ra po tro {i lo pret hod nih go di na i to uza lud.

Pre sve ga tre ba bi ti ra ci o na lan u ovim te {kim vre me ni ma. Ni smo `e le li da go mi la mo igra ~e, da sa mo uve }a va mo tro {ko ve. Si gu ran sam da sa po sto je }im igra~ kim ka drom mo `e mo da ostva ri mo za cr ta ni plan. Okre nu li smo se sop stve nom igra~ kom ka dru {to je iz u zet no do bro, osam igra ~a iz na {e omla din ske {ko le je pri kqu ~e no pr vom ti mu i na ne ke od wih ozbiq no ra ~u nam.

Ciq ove se zo ne je osva ja we jed nog od pr va dva me sta i pla sman u eli tu?

- Je ste, na{ ciq se zna i to ga igra ~i mo ra ju bi ti sve sni, u kru gu smo kan di da ta za pla sman u Su per li gu. Na rav no da ne }e bi ti la ko, ali smo sprem ni da da mo svoj mak si mum i ostva ri mo pla ni ra no. U klu bu je sve funk ci o ni {e bes pre kor no, igra ~i mo ra ju sa mo da raz mi {qa ju o te re nu. Ni je taj na da su svi od stra ne na {eg spon zo ra Mir ka Vu ~u ro vi }a mak si mal no is po {to va ni ta ko da to tre ba da sve vra ti mo, jed no stav no ula skom u eli tu – za kqu ~io je po pu lar ni Re qa Bu di sa vqe vi}.

N. Jo wev

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde otvo ri li su po de dom se ri ju kon trol nih me ~e va u okvi ru pri prem nog pe ri o da. U pre mi jer nom iz da wu pod di ri gent skom pa li com no vog tre ne ra Ro ber ta Pro si ne~ kog sa vla da na je Ze ta u Go lu bov ci ma (2:0), go lo vi ma La zo vi }a i Ig wa ti je vi }a u dru gom po lu vre me nu.

- Ra no je za du bqe ana li ze, jer smo tek de se tak da na na oku pu. Ra di mo na por no, i ovaj me~ je deo pro gra ma ko ji tre ba da spro ve de mo u de lo. Za do vo qan sam tri jum fom, ~i we ni com da smo od i gra li su sret u le pom am bi jen tu pred pre ko 3000 gle da la ca. Do bro smo tr ~a li, a na po re ra vo mer no ras po de li, pa su prak ti~ no dva ti ma pro ve la na te re nu po 45 mi nu ta kon sta to vao je Pro si ne~ ki.

Ni su cr ve no-be li la ga no sti gli do po be de. Tre ba is ta }i ne ko li ko od li~ nih in ter ven ci ja gol ma na Sta men ko vi }a u pr vom po lu -

Robert Prosine~ki

vre me nu, a pod po seb nom lu pom bio je Bra zi lac Evan dro. ^i ni se da ofan ziv ni ve zi sta ima po ten ci ja la, da je teh ni~ ki pot ko van i ve o ma lu ci dan, pa bi mo gao da bu -

Mi lan Du di} bli zu Zve zde Srp ski fud ba ler i ~lan austrij skog Red Bul Salc bur ga Mi lan Du di} mo gao bi da se vra ti u Cr ve nu zve zdu, uko li ko na pu sti sa da {wi klub. Salc burg je od lu ~io da re no vi ra po sled wu li ni ju ti ma, a pre ma pi sa wu austrij skih me di ja na iz la znim vra ti ma na la ze se upra vo Du di}, kao i Ni ge ri jac Ra bi Afo la bi.

Oni su po sta li vi {ak u ti mu na kon {to je Salc burg an ga `o vao Bra zil ca iz Ha poel Tel Avi va Da gla sa da Ko stu. U ovom tre nut ku, bli `i od la sku iz Salc bur ga je Mi lan Du di}, ko jem ugo vor is ti ~e na kra ju se zo ne, pa je ovo po sled wa {an sa da klub ne {to za ra di od we go vog tran sfe ra. S ob zi rom da Cr ve na zve zda ni je us pe la da za vr {i tran sfer sa Slo va kom Kor ne lom Sa la tom, mo `da bi Du di} bio ide al no re {e we. Biv {i re pre zen ta ti vac SCG ne bi tre bao da ima ve li ko obe {te }e we, a do dat ni raz log da na “Ma ra ka ni” raz mi sle o we mu je ste ~e no is ku stvo i ~i we ni ca da je sve stan te `i ne no {e wa cr ve no-be log dre sa. Du di} je bra nio bo je Zve zde ~e ti ri go di ne, od 2002. do 2006, a tom pri li kom od i grao je 103 utak mi ce i de set pu ta se upi sao u li stu stre la ca.

Bje ko vi} i Tum ba ko vi} kan di da ti za di rek to ra Ne ka da {wi us pe {an tan dem Par ti za na Ne nad Bje ko vi} i Qu bi {a Tum ba ko vi} kan di da ti su za di rek to ra Fud bal skog sa ve za Sr bi je. ^i we ni ca da su Vla di mir Pe tro vi} Pi `on i Alek san dar Jan ko vi} kao “zve zda {i” na se lek tor skim po zi ci ja ma, “zah te va” rav no te `u u upra vqa~ kim struk tu ra ma, pa }e pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi} za sa rad ni ka na di rek tor skoj funk ci ji do bi ti ne kog iz Par ti za no vog ta bo ra.

Ra di se o ve o ma va `noj fun cki ji i od lu ku }e mo do ne ti ve o ma br zo, sa mo je di le ma da li da to u~i ni mo pre ili po sle pri aj teq skog me ~a sa Izra e lom ko ji se igra u fe bru a ru. Ne bih o ime ni ma, ali kan di da ti ko je spo mi we te su ve o ma uspe {ni

qu di i to je sve {to mo gu da ka `em. Raz go vo ri tek sle de, a `e lim da ~u jem i mi {qe we se lek to ra. Ima mo do bru at mos fe ru i `e qa nam je da ta ko bu de i da qe. - re kao je To mi slav Ka ra xi}.

Qu bi {a Tum ba ko vi} je naj tro fej ni ji tre ner u isto ri ji Par ti za na sa {est osvo je nih ti tu la i tri na ci o nal na Ku pa, a ka ri je ru je gra dio i u Ki ni gde je na ~e lu [an don ga do {ao do “du ple kru ne”. Sa dru ge stra ne, Ne nad Bje ko vi} je 17 go di na uspe {no oba vqao fun cki ju sport skog di rek to ra klu ba iz Hum ske, i sa @ar kom Ze ~e vi }em ~i nio je je dan od naj u spe {ni jih i naj du go ve~ ni jih upra vqa~ kih tan de ma u isto ri ji srp skog spor ta.

POR TU GA LAC NA JA VIO DA NA PU [TA REAL

Oti ma ju se za Mu ri wa Sa Mu ri wom ni ka da ni je do sad no, to je odav no ja sno. Na ja va ma da }e po is te ku se zo ne na pu sti ti Real, Por tu ga lac je po no vo skre nuo pa `wu na se be.

I dok ka pi ten “ga lak ti ko sa”, Iker Ka si qas, tvr di da “po seb ni” ne na pu {ta klub, Mar ko Ma te ra ci zo ve Mu ri wa da se vra ti u In ter. @o ze Mu ri wo opet je uz bur kao sport sku jav nost na ja va ma da bi, zbog ne spo ra zu ma sa upra vom Re a la, na kra ju se zo ne, mo gao da na pu sti “kra qev ski klub”.

Ne spo ra zum ko ji je iz bio sa ge ne ral nim di rek to rom “ga lak ti ko sa” Hor he om Val da nom, oko (ne)do vo |e wa no vog na pa da ~a u eki pu, mo gao bi da bu de pre su dan u od lu ci “po seb nog” da na kra ju se zo ne na pu sti eki pu.

Ipak, ka pi ten Re al a, Iker Ka si qas, re kao je da }e Mu ri wo si gur no osta ti u klu bu. Go -

stu ju }i u ra dio emi si ji, Ka si qas je is ta kao da “po seb ni” ima `e qu da osta ne u Ma dri du.

- Mu ri wo ho }e da osta ne u Re a lu, i klub ho }e da on osta ne.

Ovo mo gu da ka `em jer sam ka pi ten. Mi ima mo mlad tim, i on zna da }e se ovo is pla ti ti na du `e sta ze. On vo li ovaj grad i ovaj klub. Sve sni smo da Real mo ra da ima bo qe re zul ta te, ali pod se }am, mi smo mlad tek oform qen tim. - re kao je Ka si qas.

Na ja ve Mu ri wa da bi po is te ku se zo ne mo gao da na pu sti Real mo `da su za bri nu le igra ~e tog klu ba, ali ob ra do va le su fud ba le ra In ter a, Mar ka Ma te ra ci ja, ko ji je ve ro vat no naj te `e pod neo ra sta nak sa Por tu gal cem pro {le se zo ne.

- Bi lo bi sjaj no ka da bi Le o nar do i Mu ri wo mo gli da tre ni ra ju za jed no. Mi slim da }e se Mu ri wo vra ti ti u klub jed nog da na. - na gla sio je Ma te ra ci.

de is tisnko po ja ~a we u pro le} nom de lu se zo ne. Dru ga akvi zi ci ja, Ko lum bi jac Bor ha, sti ~e pra vo na stu pa za ne ko li ko da na.

- Ide mo da qe, na sta va qa mo sa pri pre ma ma. No vi test o~e ku je nas 23. ja nu a ra pro tiv Su tje ske, od no sno tri da na ka sni je pro tiv Gr bqa. Po no vi }u, po tre ban nam je kva li te tan {to per, mo `da jo{ jed no po ja ~a we (Bo `i}) ka ko bi kom ple ti ra li re do ve pred za vr {nu fa zu pri pre ma ko ja sle di od 1. fe bru a ra u An ta li ji - is ta kao je Pro si ne~ ki.

Sva ka ko je in te re sant no po gle da ti i uslov no re ~e no start nu po sta vu za ko ju se opre de lio no vi tre ner, a u for ma ci ji 4-2-3-1: Sta men ko vi}- Nin kov, To {i}, Li Adi, Re qi}-Isah, Mi lo va no vi}Ko ro man, Ve {o vi}, Evan dro-Ka lu |e ro vi}. U na stav ku, ka da je slo mqen ot por ri va la, {an su su do bi li Baj ko vi}, Ig wa ti je vi}, La zo vi}, Bi ni}, \or |e vi}, Ka du, Pe ro vi}, Jev ti}, Mi ja i lo vi} i D. Sr ni}. Svih 90 mi nu ta od i grao je sa mo Du {ko To {i}, ko ji je na stu pio na po zi ci ji {to pe ra, a na dan utak mi ce pro sla vio je i 26. ro |en dan.

- La ga no se adap ti ra mo na si stem ra da i igre ko ji ne gu je tre ner Pro sni ~e ki. Do bro je da smo kre nu li po be dom, jer no ge su ve o ma te {ke na kon na por nih tre nin ga. Pri zna jem, iz ne na dio sam se be efekt nim go lom u fi ni {u me ~a po sle do bro od me re nog vo lej udar ca. Ve ru jem da }e mo na pra vi na ~in is ko ri sti ti ovaj pe riod i pot pu no sprem ni do ~e ka ti na sta vak se zo ne i bor bu za oba tro fe japo ru ~io je Ni ko la Ig wa ti je vi}.

Na red ni duel Zve zdu o~e ku je u Nik {i }u pro tiv Su tje ske, 23. ja nu a ra.

Z. Ran ge lov

Iva no vi} pro du `u je ugo vor Fud ba ler ^el si ja i srp ske re pre zen ta ci je Bra ni slav Iva no vi} pro du `i }e ugo vor sa lon don skim klu bom. Srp ski re pre zen ta ti vac se pro te klog vi ken da na {ao u ide al nom ti mu Pre mi jer li ge jer je u po be di “pla va ca” po sti gao gol i bio asi stent kog dru gog po got ka u tri jum fu nad Blek bur nom (2:0). Od bram be ni fud ba ler je do {ao na “Stam ford Brix” u se zo ni 2007/08. iz mo skov ske Lo ko mo ti ve i po stao je dan od naj va `ni jih igra ~a ^el zi ja. We gov sa da {wi ugo vor is ti ~e na le to 2012. go di ne. - @e lim da osta nem i na dam se da }e usko ro sve bi ti re {e no. Raz go va ra mo o mom no vom ugo vo ru i sve }e bi ti po zna to u na red nim ne de qa ma. Ne `e lim da ka `em ni {ta po gre {no.

Na dam se da sve ide u pra vom sme ru i to je sve {to mo gu da ka `em. - re kao je Iva no vi}.

Iva no vi} je na me ti ita li jan skih klu bo va Mi la na i Ju ven tu sa, {to sta vqa do dat ni pri ti sak na ~el ni ke ^el zi ja. Srp ski re pre zen ta ti vac je od i grao 85 me ~e va za klub iz za pad nog Lon do na i po sti gao osam go lo va.

Pi `on vra }a Pan te li }a Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Vla di mir Pe tro vi} Pi `on mo gao bi da u na ci o nal ni tim za sle de }e utak mi ce vra ti na pa da ~a Mar ka Pan te li }a.

Or lo ve u fe bru a ru o~e ku je pri ja teq ski su sret sa se lek ci jom Izra e la, a Pe tro vi} je ve} na ja vio ne ko li ko no vih ime na u ti mu.

- Pra tim sve kan di da te za eki pu. Jo{ ra ni je sam re kao da }e {an su do bi ti Iwac iz Le ha i Ma ti} iz Vi te sea. Ta ko |e, vi dim da i Mar ko Pan te li} igra od li~ no u Olim pi ja ko su, po sti `e va `ne go lo ve za tim, i to me ra du je. U sva kom slu ~a ju, spi sak }e bi ti po znat jav no sti naj ka sni je do 25. ja nu a ra - re kao je Pe tro vi}.

18

sport

petak21.januar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A

Subota Pa ler mo – Bre {a Par ma – Ka ta ni ja Ro ma – Ka qa ri Nedeqa Udi ne ze – In ter Kje vo - \e no va Samp do ri ja – Ju ven tus Bo lo wa – La cio Fi o ren ti na – Le }e Ba ri – Na po li Mi lan - ]e ze na 1. Mi lan 2. Na po li 3. La cio 4. In ter 5. Ro ma 6. Ju ven tus 7. Pa ler mo 8. Udi ne ze 9. Ka qa ri 10. Samp do r.

11. Fi o ren t.

12. Kje vo 13. \e no va 14. Par ma 15. Ka ta ni ja 16. Bo lo wa 17. ]e ze na 18. Le }e 19. Bre {a 20. Ba ri

20 20 20 19 20 20 20 20 20 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20

12 11 11 10 10 9 9 9 7 6 6 6 6 5 5 6 5 5 5 3

5 4 4 5 5 7 4 3 5 8 6 5 5 7 7 7 4 4 3 5

(18) (18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.30) 3 5 5 4 5 4 7 8 8 5 7 8 8 8 8 7 11 11 12 12

35:18 30:20 26:18 32:19 28:24 35:25 33:25 31:27 24:19 20:18 20:20 15:19 15:19 19:25 18:25 20:28 15:25 19:37 17:26 13:30

41 37 37 35 35 34 31 30 26 26 24 23 23 22 22 22 19 19 18 14

ITALIJA – SERIJA B

Danas Li vro no – Al bi no le fe Subota Mo de na – Asko li To ri no – Ci ta de la Pa do va – Kro to ne Pe ska ra – Em po li Fro si no ne – Pja }en ca Gro se to – Sa su o lo Re |i na – Si je na Ata lan ta – Va re ze Por to su ma ga – Vi }en ca Ponedeqak Tri e sti na – No va ra 1. No va ra 2. Si je na 3. Ata lan ta 4. Va re ze 5. Li vor no 6. Re |i na 7. To ri no 8. Pe ska ra 9. Vi }en ca 10. Pa do va 11. Em po li 12. Kro to ne 13. Mo de na 14. Gro se to 15. Sa su o lo 16. Ci ta de la 17. Al bi no l.

18. Pja }en ca 19. Tri e sti na 20. Asko li 21. Fro si no ne 22. Por to sum.

22 22 22 22 21 22 22 22 22 21 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

12 12 13 10 9 9 9 8 9 7 6 6 6 6 6 6 6 4 4 6 4 4

7 7 4 8 7 6 6 7 4 8 11 10 9 7 6 6 6 9 9 7 7 7

3 3 5 4 5 7 7 7 9 6 5 6 7 9 10 10 10 9 9 9 11 11

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 41:18 37:21 30:18 27:15 30:21 26:23 26:27 26:25 26:28 32:25 25:21 22:24 24:30 24:29 24:27 25:29 28:37 26:34 17:28 22:29 22:35 20:36

43 43 43 38 34 33 33 31 31 29 29 28 27 25 24 24 24 21 21 20 19 19

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Ham bur ger – Ajn traht Subota Ha no ver – [al ke Bo ru si ja (D) – [tut gart Majnc – Volf sburg Fraj burg – Nir nberg Ba jern (M) – Kaj ze sla u tern Keln – Ver der Nedeqa Bo ru si ja (M) – Ba jer (L) Ho fen hajm – Sent Pa u li 1. Bo ru si ja (D)18 15 2. Ha no ver 18 11 3. Majnc 18 11 4. Ba jer 18 9 5. Ba jern 18 8 6. Fraj burg 18 9 7. Ham bur 18 8 8. Ajn traht 18 8 9. Ho fen hajm 18 6 10. Kaj zer sla u t.18 6 11. [al ke 18 6 12. Nir nberg 18 6 13. Ver der 18 6 14. Volf sburg 18 4 15. St. Pa u li 18 5 16. Keln 18 4 17. [tut gart 18 4 18. Bo ru si ja (M)18 3

1 1 0 6 6 2 3 2 7 4 4 4 4 8 3 4 3 4

2 6 7 3 4 7 7 8 5 8 8 8 8 6 10 10 11 11

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 42:11 28:27 30:20 36:28 32:21 27:27 28:28 24:24 33:24 28:28 25:25 22:29 25:36 25:26 18:32 19:34 33:35 27:47

46 34 33 33 30 29 27 26 25 22 22 22 22 20 18 16 15 13

[KOTSKA

Subota Harts – Renyers (13.45) Sel tik – Aber din (16) In ver nes – Ha mil ton (16) Kil mar nok – Dan di (16) Ma der vel – Hi ber ni jan (16) Sent Yon ston – Sent Mi ren (16) 1. Sel tik 2. Ran yers 3. He art 4. Kil mar nok 5. In ver nes 6. Ma der vel 7. Dan di 8. St. Xon st.

9. Aber din 10. Hi ber ni jan 11. St. Mi ren 12. Ha mil ton

21 15 4 2 45:14 49 18 14 2 2 43:19 44 19 12 3 4 33:15 39 20 9 4 7 33:22 31 21 7 7 7 30:26 28 20 7 4 9 24:25 25 17 6 6 5 20:23 24 19 6 4 9 14:26 22 20 6 2 12 21:38 20 20 4 4 12 21:35 16 20 4 4 12 17:35 16 19 2 6 11 12:35 12

[PANIJA – PRIMERA

NA[ PREDLOG

Gra |a ni op se da ju Vi la park (3.40) Aston Vila (3.20) Man~ester siti (2.00) Fud ba le ri Aston Vi le na kon od la ska Mar ti na O Ni la sa klu pe, u{li su sa ve li kim am bi ci ja ma u se zo nu. Me |u tim re al nost je dru ga ~i ja. @e rard Uli je ni je us peo da pro na |e do bit nu kom bi na ci ju, a tre nu ti pla sman na 17. me sto ne obe }a va pu no. Na kon re mi ja u grad skom der bi ju pro tiv Bir min ge ma 1:1, Ag ban la ho ra i dru go ve o~e ku je duel pro tiv gra |a na iz Man ~e ste ra. U pr vom de lu {am pi o na ta sla vio je Man ~e ster 4:0, pa }e fud ba le ri Vi le ima ti mo tiv vi {e na ovom me ~u. Tre ner go sti ju Man }i ni, ne mo `e da ra ~u na na po vre |e nog Ba lo te li ja i Na{ predlog: 2 De Jon ga.

(2.70) Hanover - (3.00) [alke (2.40) Der bi su sret 19.ko la Bun des li ge igra se u Ha no ve ru na AVD Are ni gde }e ko pqa od me ri ti dru go pla si ra ni Ha no ver i za huk ta li [al ke pred vo |en ubo ji tim tan de mom Hun te lar - Raul. Do ma }i fud ba le ri tri jum fal no su za vr {i li go sto va we u Frank fur tu 3:0, ~i me su upi sa li sed mu po be du u po sled wih osam du e la, dok je [al ke do `i veo po raz od Ham bur ga (1:0), na kon tri ve za ne po be de.

Pro {le se zo ne ova du e la pri pa la su pu le i ma tre ne ra Slom ke (4:2 i 2:1).

Na{ predlog: 1

(3.00) Wukasl - (3.20) Totenhem (2.25) Za ni mqiv duel se o~e ku je na Sent Xejms Par ku gde }e ko pqa

1. Bar se lo na 2. Real(M) 3. Vi qa re al 4. Va len si ja 5. Espa wol 6. Atle t. (M) 7. Atle tik (B) 8. He ta fe 9. Ma jor ka 10. Se vi qa 11. So si je dad 12. Her ku les 13. De por ti vo 14. Ra sing 15. Osa su na 16. Ma la ga 17. Hi hon 18. Sa ra go sa 19. Le van te 20. Al me ri ja

ukr sti ti do ma }i Wu kasl i To ten hem. Je se nas, vi {e uspe ha ima li su pev ci ko ji su go lo vi ma Le no na i Bej la sla vi li (2:0). Svra ke su tre nut no u sre di ni ta be le i po ku {a }e da iz bo re pla sman u Evro pu, dok pu le ni tre ne ra Red na pa kon ku ri {u za jed no od me sta ko ja vo di u Li gu {am pi o na. U re do vi ma cr no -be lih ne }e bi ti po vre we nog Tje lo ra i Ben Afre.

Eki pa iz Lon do na li {e na je uslu ga O Ha re, Vud gej ta, Kin ga i Hadlsto na.Pro {le se zo ne sla vio je Wu kasl 2:1, a u re van {u su pev ci bi li bo qi (1:0).

Na{ predlog: 2

su spek ta ku la ran me~ na De le Al pi ju sa pu no obr ta, a na kra ju ni je bi lo po bed ni ka 3:3.

U pro {lom ko lu Samp do ri ja je po ra `e na od La ci ja 1:0 i ta ko upi sa la i tre }i po raz u po sled wa ~e ti ri ko la. U ta bo ru sta re da me ko ja se mu ~i la pro tiv Ba ri ja 2:1, na pad }e pred vo di ti Del Pje ro, a si gur no }e bi ti u ti mu i Kra si}. Pro {le se zo ne sla vi la je Samp do ri ja 1:0, dok je u To ri nu po be da sa de be lom ka ma tom pri p a l a cr n o -be l i m a (5:1).

Na{ predlog: 2

(2.80) Sampdorija (3.00) Juventus (2.50)

(2.00) Saragosa - (3.20) Deportivo (3.10)

Na star tu {am pi o na ta Ju ven tus i amp do ri ja od i gra li

U bor bi za opa sta nak fud ba le ri Sa ra go se do ~e ku ju na Ro -

sa li su se Bog da ni u 23. i \i a ke ri ni u 29. mi nu tu. Za do ma }e je ceo me~ od i grao ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je De jan Stan ko vi}, dok su go sti utak mi cu za vr {i li sa 10 fud ba le ra, jer je \i a ke ri ni is kqu ~en u 74. mi nu tu.

Iran i Irak u ~e tvrt fi na lu Fud bal ske re pre zen ta ci je Ira ka i Ira na pla si ra le su se u ~e tvrt fi na le Azij skog ku pa, ko ji se igra u Ka ta ru. Irak je u po sled wem ko lu gru pe D sa vla dao Se ver nu Ko re ju 1:0 . Iran je

Der bi Ajak su

re zul ta tom 7:6. Me~ je po sle 90 mi nu ta za vr {en 1:1, a u do dat nih po la sa ta obe eki pe su po sti gle po gol. Ra ni je su pla sman u ~e tvrt fi na le Ku pa Ita li je iz bo ri li Par ma, Pa ler mo, In ter, Ju ven tus i Na po li.

Kaj zer sla u tern i Nir nberg pro {li

U za o sta lim utak mi ca ma 19. ko l a fud b al s kog pr v en s tva Ho lan di je po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Tven te - He ra -

Me si pro ma {io pe nal

Fud ba le ri Kaj zer sla ut er na i Nir nber ga pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Ku pa Ne ma~ ke. Kaj zer sla u tern je u go sti ma sa vla dao Ko blenc 4:1,a Nir nberg je u go sti ma po be dio Ki kers Ofen bah 2:0.

Kaj zer sla u tern }e u ~e tvrt fi na lu Ku pa Ne ma~ ke igra ti sa Du i zbur gom, dok }e se Nir nberg sa sta ti sa [al ke om. U pre o sta la dva me ~a ~e tvrt fi na la Ku pa Ne ma~ ke igra }e Kot bus i Ho fen hajm, od no sno Ahen i Ba jern.

HOLANDIJA

BELGIJA

PORTUGAL

1. PSV 19 12 2. Tven te 19 12 3. Ajaks 19 11 4. Gro nin gen 19 11 5. AZ Alk mar 19 9 6. Ro da 19 8 7. He ren ven 19 8 8. Utreht 19 9 9. Den Hag 19 8 10. Bre da 19 9 11. NEC 19 6 12. De Graf {ap19 5 13. Fe je nord 19 5 14. He ra kles 19 5 15. Vi te se 19 4 16. Eks cel zi or 19 4 17. Ven lo 19 3 18. Vi qem 19 0

5 4 5 4 6 8 6 2 5 3 6 6 5 4 6 4 1 4

2 3 3 4 4 3 5 8 6 7 7 8 9 10 9 11 15 15

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) 53:19 40:21 39:17 37:24 27:20 32:24 40:26 32:27 31:30 29:28 33:35 21:37 23:35 30:39 21:33 22:36 18:42 16:51

41 40 38 37 33 32 30 29 29 29 24 21 20 19 18 16 10 4

1. An der leht 22 2. Genk 21 3. Gent 21 4. Klub Bri` 22 5. Lo ke ren 20 6. Stan dard 21 7. Kor trijk 21 8. Me he len 18 9. Serkl Bri`19 10. Va re gem 21 11. Ve ster lo 21 12. S. Tru den 19 13. Eupen 21 14. @er mi nal 20 15. Lirs 21 16. [ar lroa 20

15 13 12 11 9 10 9 8 8 6 6 6 4 3 2 1

5 5 3 3 8 3 4 5 5 10 7 2 4 7 7 4

2 3 6 8 3 8 8 5 6 5 8 11 13 10 12 15

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 48:14 53:21 41:32 45:29 30:24 38:27 24:22 23:21 22:25 32:26 26:30 14:35 22:38 12:28 17:45 12:42

50 44 39 36 35 33 31 29 29 28 25 20 16 16 13 7

kles 5:0 (3:0), Ven lo - Utreht 1:2 (1:1), AZ Alk mar - NEC 2:2 (2:1), Ajaks - Fe j e n ord 2:0 (1:0).

KUP KRAQA

Fud ba le ri Bar se lo ne pla si ra li su se u po lu fi na le {pan skog Ku pa kra qa iako su u go sti ma po ra `e ni od eki pe Be ti sa re zul ta tom 3:1 u re van{ me ~u ~e tvrt fi na la na ci o nal nog Ku pa. Bar se lo na je iz bo ri la pla sman u po lu fi na le po {to je u me ~u od i gra nom pre ne de qu da na po be di la 5:0. Go lo ve za Be tis su po sti gli Mo li na u dru gom i

Danas Eupen – Klub Bri` Subota Genk – Kor trijk @er mi nal – Va re gem [ar lroa – Me he len Ve ster lo – Sent Tru den Serkl Bri` - Lirs Nedeqa An der leht – Stan dard Gent – Lo ke ren

bio bo qi od Uje di we nih Arap skih Emi ra ta 3:0. U ~e tvrt fi na lu Azij skog ku pa da nas i su tra igra }e: Ja pan - Ka tar, Uz be ki stan - Jor dan, Austra li ja Irak i Iran - Ju `na Ko re ja.

PRVENSTVO HOLANDIJE

KUP NEMA^KE

(20.45)

me ra di eki pu De por ti va. Do ma }in se tre nut no na la zi u opa snoj zo ni na 18. me stu, dok je eki pa iz La Ko ru we tre nut no na od li~ nom pe tom me stu upr kos mr {a vom u~in ku sa go sto va wa. Tre n er Sa r a g o s e Agi r e, odah nuo je po sle mi ni mal ca u du e lu sa Le van te om 1:0, a we go vi iza bra ni ci su ve za li dve po be de na do ma }em bu wi {tu. U sa sta vu ne }e bi ti na {eg Iva na Ob ra do vi }a. Eki pa De por ti va po ra `e na je od Va len si je 2:0, {to im je dru gi uza stop ni kiks pu le na tre ne ra Lo ti ne. Je se nas u La Ko ru wi bi lo je 0:0, a pro {le se zo ne na De la Ro me ra di su sret je za vr {en bez go lo va 0:0, dok su pla vo -be li sla vi li u re van {u 1:0.

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

AZIJSKI KUP

Ro ma bo qa od La ci ja

Danas Den Hag – He ren ven Subota He re kles – AZ Alk mar NEC – Bre da Vi qem – Vi te se Fe je nord – De Graf {ap Nedeqa Utreht – Ajaks Ro da – Eks cel zi or Gro nin gen – Tven te Ven lo – PSV

Kse rez – El ~e

Fud ba le ri Man ~e ster si ti ja ra du ju se po be di pro tiv Aston Vi le u pr vom de lu pr ven stva

KUP ITALIJE

Fud ba le ri Ro me i Samp do ri ja pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Ku pa Ita li je. Ro ma je u grad skom der bi ju u osmi ni fi na la po be di la La cio 2:1. Samp do ri ja je tek po sle bo qeg iz vo |e wa pe na la po be di la Udi ne ze ukup nim

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

17 15 12 11 11 9 9 8 8 8 8 6 5 5 4 5 3 3 4 2

(18) (20) (22) (17) (17) (17) (19) (21) (21)

1 1 61:11 52 3 1 47:17 48 3 4 38:20 39 4 4 29:20 37 1 7 25:25 34 3 7 31:23 30 2 8 29:31 29 3 8 28:29 27 3 8 23:24 27 2 9 26:31 26 1 10 29:31 25 4 9 22:28 22 6 8 15:26 21 5 9 15:26 20 6 9 17:25 18 2 12 24:41 17 7 9 17:27 16 7 9 17:27 16 3 12 19:30 15 8 9 17:32 14

[PANIJA – SEGUNDA

In ter sa vla dao ]e ze nu Fud ba le ri In ter a po be di li su s na svom te re nu eki pu ]e ze ne re zul ta tom 3:2 u za o sta lom me ~u 16. ko la ita li jan ske Se ri je A. Go lo ve za In ter po sti gli su Eto u 14, Mi li to u 15. i Ki vu u 45. mi nu tu.

Kod go sti ju, u li stu stre la ca upi -

Subota Se vi qa – Le van te Bar se lo na – Ra sing Va len si ja – Ma la ga Nedeqa Hi hon – Atle ti ko (M) Sa ra go sa – De por ti vo He ta fe – Espa wol Real (M) – Ma jor ka Vi qa re al – So si je dad Ponedeqak Atle tik (B) – Her ku les

Subota P. Fe re i ra – Le i ri ja Ol ha nen se – Aka de mi ka Bra ga – Se tu bal Rio Ave – Gi ma ra e{ Be i ra Mar – Por to Na val – Por ti mo nen se Ben fi ka – Na ci o nal Ponedeqak Ma ri ti mo – Spor ting (L) 1. Por to 16 14 2. Ben fi ka 16 12 3. Spor ting (L)16 8 4. Gi ma ra e{ 16 7 5. Na ci o nal 16 7 6. Le i ri ja 16 7 7. Bra ga 16 7 8. Be i ra Mar 16 5 9. Ma ri ti mo 16 4 10. Ol ha nen se 16 4 11. P. Fe re i ra 16 4 12. Aka de mi ka 16 5 13. Se tu bal 16 4 14. Rio Ave 16 3 15. Por ti mo n. 16 2 16. Na val 16 2

2 0 4 4 4 3 2 8 7 7 7 4 4 5 3 2

0 4 4 5 5 6 7 3 5 5 5 7 8 8 11 12

(17) (17) (18) (18) (21.15) (21) (22.15) (21.15) 39:7 31:14 24:17 21:19 15:15 17:20 29:21 20:18 18:16 12:14 15:20 20:26 14:24 15:22 16:32 10:31

44 36 28 25 25 24 23 23 19 19 19 19 16 14 9 8

sed mom, kao i Ar zu u 45. mi nu tu.

Je di ni stre lac za go ste bio je Me si u 38. mi nu tu, a isti igra~ u 54. mi nu tu ni je is ko ri stio pe nal.

Pla sman u po lu fi na le Ku pa kra qa ra ni je iz bo ri la je Al me ri ja ko ja je u go sti ma sa vla da la De por ti vo 3:2 i Se vi qa ko ja je u dva me ~a bi la bo qa od Vi qa re a la (3:3, 3:0).

TURSKA

Danas Be {ik ta{ - Bu ka spor Subota Ma ni sa – Ka ra buk spor Trab zon – An ka ra gu ~u Gen ~ler b. – Eski {e hir An ta li ja – Fe ner bah ~e Nedeqa Ka {im pa sa – Ga zi an tep Ko wa – Bur sa Ga la ta sa raj – Si vas Ponedeqak Kaj ze ri – Is tan bul

(19) (13) (15) (16) (18) (13) (15) (18) (19)

1. Trab zon 17 13 3 1 40:10 42 2. Bur sa 17 11 4 2 32:12 37 3. Fe ner bah ~e17 10 3 4 40:21 33 4. Kaj se ri 17 9 5 3 22:12 32 5. Be {ik ta{ 17 8 4 5 25:18 28 6. Ka ra buk 17 7 3 7 28:27 24 7. Ga zi an tep 17 6 6 5 15:15 24 8. Is tan bul 17 7 2 8 20:18 23 9. Ga la ta sa raj17 7 2 8 19:21 23 10. An ta li ja 17 6 5 6 19:22 23 11. Eski {e hir 17 5 7 5 17:17 22 12. Ma ni sa 17 7 1 9 22:25 22 13. An ka ra gu ~u 17 5 6 6 24:29 21 14. Gen ~ler b. 17 4 5 8 16:28 17 15. Si vas 17 3 6 8 17:32 15 16. Ko wa 17 3 5 9 17:27 14 17. Bu ka spor 17 2 6 9 9:23 12 18. Ka {im pa sa 17 1 5 11 14:39 8

Danas

(21)

Subota Al ka ron – Va qa do lid Gra na da – Re kre a ti vo Vi qa re al B – Be tis Hu e ska – Al ba se te Bar se lo na B – R. Va qe ka no Kar ta ge na – Sel ta Nedeqa Te ne ri fe – Las Pal mas Him na stik – Pon fe ra di na Kor do ba - Hi ro na Nu man si ja – Sa la man ka

1. Be tis 2. Sel ta 3. R. Va qe k.

4. Kar ta ge na 5. He rez 6. Bar se l. B 7. Vi qa r. B 8. Gra na da 9. Nu man si ja 10. El ~e 11. Va qa do lid 12. Hi ro na 13. Kor do ba 14. Sa la man ka 15. Al ba se te 16. Re kre a ti vo 17. Hu e ska 18. Las Pal mas 19. Al ko ron 20. Him na stik 21. Pon fe ra d.

22. Te ne ri fe

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17)

20 14 4 2 46:17 46 20 11 7 2 36:19 40 20 12 4 4 33:20 40 20 9 5 6 30:25 32 20 9 4 7 31:28 31 20 8 7 5 32:30 31 20 8 4 8 24:31 28 19 7 6 6 32:22 27 20 8 3 9 29:24 27 20 6 9 5 18:19 27 20 7 5 8 28:27 26 20 6 7 7 27:26 25 20 5 9 6 26:27 24 20 7 3 10 23:27 24 20 5 8 7 17:20 23 20 4 10 6 19:21 22 20 4 10 6 14:20 22 20 5 7 8 29:39 22 20 6 3 11 22:31 21 20 4 7 9 15:23 19 20 3 8 9 17:37 17 19 3 6 10 15:30 15

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Vul ver hemp ton – Li ver pul Ar se nal – Vi gan Blek pul – San der lend Ever ton – Vest Hem Fu lam – Sto uk Man ~e ster j. – Bir min gem Wu kasl – To ten hem Aston Vi la – Man ~e ster s.

Nedeqa Blek burn – VBA Ponedeqak Bol ton - ^el zi 1. Man ~e st. j.

2. Man ~e st. s.

3. Ar se nal 4. ^el zi 5. To ten hem 6. San der lend 7. Bol ton 8. Sto uk 9. Wu kasl 10. Blek pul 11. Blek burn 12. Ever ton 13. Li ver pul 14. VBA 15. Fu lam 16. Bir min gam 17. Aston Vi la 18. Vi gan 19. Vul verh.

20. Vest Hem

21 23 22 22 22 23 23 22 22 21 23 22 22 22 22 21 22 22 22 23

12 13 13 11 10 8 7 9 8 8 8 5 7 7 4 4 5 4 6 4

9 6 4 5 7 10 9 3 5 4 4 11 5 4 11 11 7 10 3 8

0 4 5 6 5 5 7 10 9 9 11 6 10 11 7 6 10 8 13 11

(13.15) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (17) (21) 43:19 37:19 45:22 38:19 31:25 26:23 34:31 28:26 35:32 31:36 29:37 25:27 27:31 29:41 23:25 21:26 24:39 19:34 24:38 22:41

45 45 43 38 37 34 30 30 29 28 28 26 26 25 23 23 22 22 21 20

ENGLESKA – ^EMPION[IP

Subota Der bi – No tin gem f.

Por tsmut – Lids Kri stal P. – Bri stol Ip svi~ - Don ka ster Re ding – Hal [e fild j. – No ri~ Midlzbro – Pre ston Kar dif – Vot ford Le ster – Mil vol Barn sli – Svon si Skan torp – Barn li Nedeqa Kvins Park – Ko ven tri 1. Kvins Park 2. Svon si 3. Kar dif 4. No ri~ 5. Lids 6. Vat ford 7. Re ding 8. No tin gam 9. Mil vol 10. Barn li 11. Ko ven tri 12. Hal 13. Le ster 14. Der bi 15. Don ka ster 16. Barn sli 17. Bri stol 18. Por tsmut 19. Midlzbro 20. Ip svi~ 21. [e fild j.

22. Kri stal P. 23. Skan torp 24. Pre ston

26 27 26 26 27 25 26 24 26 25 27 26 27 26 24 25 26 25 26 25 26 26 24 25

13 14 13 12 12 12 10 10 10 9 10 9 10 10 9 9 8 8 8 8 7 7 7 5

10 4 5 8 8 6 10 10 9 9 6 9 6 4 7 6 7 6 5 4 6 4 2 5

(14) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) (14.15) 3 9 8 6 7 7 4 4 7 7 11 8 11 12 8 10 11 11 13 13 13 15 15 15

44:17 34:25 41:31 42:34 50:43 50:35 34:22 34:22 33:24 39:33 31:32 28:29 37:44 39:38 38:40 30:37 31:41 35:39 30:35 27:34 25:41 26:47 26:44 28:46

9 46 44 44 44 42 40 40 39 36 36 36 36 34 34 33 31 30 29 28 27 25 23 20

SPORT

dnevnik DALEKOVOD EVROLIGA

Voj vo di nu po be da vo di u ~e tvrt fi na le [ampion Srbije u vaterpolu beogradski Partizan Rajfajzen se plasirao me|u osam najboqih klubova Evrope kolo pre kraja Dalekovod Evrolige. Drugom na{em predstavniku, novosadskoj Vojvodini, da bi napravila istorijski uspeh i plasirala se u ~etvrtfinale potrebna je pobeda u posledwem, {estom, kolu pred svojom publikom protiv Budve. Partizan je posle ne{to lo{ijeg starta u ovogodi{wem nadmetawu Evrolige u C grupi ipak uspeo da poka`e kvalitet i ne dozvoli jo{ jedno iznena|ewe od Barselone.

Drugi na{ predstavnik u Evroligi novosadska Vojvodina, u B grupi, do`ivela je visok poraz u Italiji od aktuelnog prvaka Evrope Pro Reka (16:2). Dodu{e, Novosa|ani su nastupili znatno oslabqeni, bez centra, jer je Nemawa Ubovi} ka`wen jednom utakmicom suspenzije zbog iskqu~ewa u Volgogradu u prethodnom kolu, a u ekipi nije bilo ni povre|enog Sr|ana Vuksanovi}a. Kako je {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi} istakao i da je ekipa bila kompletna te{ko bi mogla da se suprostavi mo}nom Pro Reku.

- Posle dve dobro odigrane utakmice protiv Spartaka, stvorila se u javnosti nerealna slika o na{oj snazi, {to je utakmica sa

0 1 1 2

1 2 2 3

7:9 8:9 52:47 12 48:39 7 43:46 7 42:53 2

0 3 3 3

9:3 15:2 64:27 15 35:34 6 35:55 4 30:48 4

0 1 3 5

15:10 9:13 55:35 15 43:33 10 34:48 4 34:50 0

0 2 3 5

15:10 9:8 69:46 15 41:37 9 45:57 6 38:53 0

B grupa Bu dva - Spar tak Pro Re ko - Voj vo di na 1. Pro Re ko 5 5 2. Bu dva 5 2 3. Voj vo di na 5 1 4. Spar tak 5 1

0 0 1 1

C grupa Mla dost - Olim pi ja kos Bar se lo na - Par ti zan 1. Mla dost 5 5 0 2. Par ti zan 5 3 1 3. Bar se lo na 5 1 1 4. Olim pi ja kos 5 0 0

D grupa Jug - Eger Bar se lo ne ta - Pri mor je 1. Jug 5 5 0 2. Pri mor je 5 3 0 3. Bar se lo ne ta 5 2 0 4. Eger 5 0 0

Novosa|ani postigli tek 50 sekundi pre kraja tre}e deonice preko Milo{a Mili~i}a, a do kraja susreta samo se jo{ Marko Ovuka upisao u listu strelaca.

Pro Reko je sa maksimalnim u~inkom ve} obezbedio mesto me|u osam, Budva je pobedom nad Spartakom od 9:3 pre{la na drugo mesto sa {est bodova i nalazi se nadomak

Li der pao pred ma {i ne ri jom NIS Vojvodina - Partizan 3:1 (19:25, 25:18, 25:19, 25:20) NO VI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledlaca 400, sudije: Ko la re vi} (No vi Sad), Popovi} (Sremski Karlovci).

NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo, [kundri} (l), Simeunovi} 14, Pe tro vi} 13, Mi ro svqevi} 9, Veselinovi} 4, Ivovi} 12, Jovovi}, L. ^ubrilo 3, Mrdak, Jovanovi} 21, Kapur.

PARTIZAN: Mini} 5, Pe{ut 10, Medenica, Samarxi}, Steqi} 10, Turawanin 4, Mijailovi} 11, Jokanovi}, @arkovi}, Atanasijevi} 17, Ili} (l), Bulatovi} 2.

Odbojka{i NIS Vojvodine su u sudaru najkvalitetnijih ekipa u ligi, po drugi put ove sezone savladali Partizan i sada je sigurno da }e nastavak {ampionata do plej-ofa biti izuzetno zanimqiv. Novosa|ani su, iako uz mnogobrojne kadrovske probleme, jo{ jednom skinuli skalp lideru i pri{li mu na svega dva boda zaostatka.

Doma}i su me~ zapo~eli bez pola startne postave, umesto Mrdaka, Ivovi}a i Nemawe ^ubrila zaigrali su Jovanovi}, Veselinovi} i Mirosavqevi}, pa je trebalo malo vremena dok nisu dostigli radnu temperaturu. Iskoristili su to Beogra|ani i preko ras po lo `enih Atanasijevi}a i Mijailovi}a, uz nekoliko blokova Pe{uta i Turawanina, do{li do vo|stva, dosta ubedqivo.

Nije imao kud doma}i trener Salati}a i kod 14:13 u drugom setu, umesto Veslinovi}a uveo

No vo sa |a ni sla ve po be du nad Par ti za nom

je u igru Ivovi}a i, ispostavilo se, pre o kre nuo utak mi cu.

Raspolo`en je bio Jovanovi} na korekciji, Simeunovi}u se prikqu~io Ivovi}, a kada je Pe tro vi} po ~eo da blo ki ra, Partizan nije imao re{ewa.

Sve pohvale treba uputiti na adresu Gorana [kundri}a, li-

NA TRENINGU U KICBILU

Va pen ski u du e lu s igra ~i ma Pro Re ka

Pro Rekom i pokazala. Jednostavno bez Ubovi}a i Vuksanovi} nismo mogli vi{e. Pokazalo se da su nam oni mnogo nedostajali. Dodu{e, da smo i bili kompletni bilo bi nam te{ko. Nama predstoji veoma veliki posao da bismo mogli da pariramo jakim timovima. Jednostavno u prve dve ~etvrtine napravili smo puno kardinalnih gre{aka, ali moram da naglasim da su se momci borili, ali snaga rivala bila je prejaka - rekao je Stanojevi}.

Italijani u ~ijim redovima nastupaju same zvezde svetskog vaterpola lako su iza{li na kraj sa najmla|im i najneiskusnijim sastavom u Evroligi. Prvi gol su

plasmana u ~etrvrtfinale. Vojvodina je sada tre}a sa ~etiri boda, koliko imaju i Rusi i za plasman u drugu fazu potrebna joj je pobeda nad Budvom u posledwem kolu u Novom Sadu. U prvom kolu Budvani su u svom bazenu slavili 9:7. Novosa|ani }e u tom duelu imati Ubovi}a, ali ne i Vuksanovi}a koji }e zbog povrede najverovatnije propustiti ostatak sezone.

- Ovo je na{a realnost, ali nadam se da }emo u posledwem kolu protiv Budve bodreni na{om publikom igrati mnogo boqe. Sada se okre}emo doma}em prvenstvu, jer nas ve} za vikend o~ekuje jo{ jedan jak rival, Partizan - zakqu~io je Stanojevi}.

G. Malenovi}

Ku{ naj br `i, te `ak pad Austri jan ca [vajcarski skija{ Didije Ku{ ostvario je najbr`e vreme na treningu spusta pred takmi~ewe Svetskog kupa u austrijskom Kicbilu. Vreme na treningu pro{logodi{weg pobednika trke iznosilo je 2:01.12 minuta i on je za 37 stotinki nadma{io Kristofa Inerhofera.Tre}e mesto na jedinom treningu koji je odr`an u Kic-

gubio svest, 30 metara nije mogao da se zaustavi. Trening je tada bio prekinut da bi mu se ukazala pomo}, a Austrijanac je posle polu~asovne intervencije lekara na stazi helikopterom preba~en u bolnicu gde mu je konstatovan potres mozga i povrede grudnog ko{a, i tamo je zadr`an na le~ewu.

Vi{e detaqa o wegovom stawu za sada nije poznato.

Va ter po lo sa ve zu 60 mi li o na di na ra Ministarka sporta i omladine u Vladi Srbije Sne`ana Samarxi} Markovi} i predsednik Vaterpolo saveza Velibor Sovrovi} potpisali su ugovor o buxetu za 2011. u vrednosti od 60 miliona dinara.

- Suma je 20 odsto ve}a od pro{logodi{we i zadovoqni smo {to je u buxetu V[ va`an. Dobili smo 60 miliona dinara za finansirawe redovnog programa, pa }e se na{a A selekcija na najboqi na~in pripremati za takmi~ewa. Ciq je plasman na Olimpijske igre u Londonu 2012. i kao kruna dugogodi{weg rada najsjajnija medaqa. - rekao je Sovrovi}.

- Ovim sredstvima }emo poja~ati rad sa mla|im kategorijama, a dodatna sredstva i novac od sponzora i donatora iskoristi}emo za razvoj vaterpola u Beogradu i unutra{wosti. @elimo da oja~amo prvu ligu dodatnim klubovima.

Samarxi}-Markovi} je rekla da osim tog ugovora, Ministarstvo namerava da finansira i

kampove za decu, stipendije i nacionalna priznawa. Ona je istakla da }e VSS dobiti i sredstva kroz program Olimpijskog saveza Srbije (OKS).

- @elimo da fokusiramo sredstva na kandidate za osvajawe olimpijskih medaqa, a vaterpolisti su to bili i jesu.

Buxet za sport je pove}an ove godine, dobili smo 40, odnosno 50 odsto, zavisi kako ra~unate.

Sport je to zaradio. O~ekujem medaqe na olimpijskim takmi~ewima, to nije pritisak ve} opravdano o~ekivawe, po{to su do sada na{i sportisti to ispuwavali - rekla je ministarka.

Samarxi}-Markovi} je istakla da se razgovaralo o lokaciji za centar za vaterpolo i odbojku.

- Mi smo hteli da predlo`imo da vaterpolo centar bude u sklopu fudbalskog u Staroj Pazovi, ali vaterpolisti predla`u Maki{. Nije samo re~ o sredstvima, potrebni su urbanisti~ki planovi - rekla je Samarxi}-Markovi}.

19

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

A grupa Se ged - Ja dran HN Pri mo rac - Va {a{ 1. Ja dran 5 4 2. Pri mo rac 5 2 3. Va {a{ 5 2 4. Se ged 5 0

petak21.januar2011.

Fo to: F. Ba ki}

bera doma}ih, koji je gotovo sam dr`ao prijem svoje ekipe, a istakao se i igrom u odbrani.

Kada je novosadska ma{inerija zaigrala kako ume, nazirao se kona~ni epilog, a kada je @arkovi} iz igre izveo Mijailovi}a, ~inilo se da je Partizan spustio gard. Poku{ali su s

Mini}em na poziciji korektora, ali je i to donelo slab rezultat, jer se ose}alo neigrawe prvog tehni~ara gostiju Kisi}a, a doma}i su pucali iz svih oru`ja. Ivovi} je bio nezaustavqiv, a uz izuzetno raspolo`enog Jovanovi}a, nije bilo spasa lideru.

M. Risti}

ZA FINALE SUPERBOULA

Sta ja we is pred sta di o na 200 do la ra Oranizatori 45.

Superboula u ameri~kom fudbalu (NFL) odlu~ili su da postave ogroman video bim ispred stadiona za sve one koji ne budu mogli da budu na tribinama, ali }e to zadovoqstvo morati da plate sa 200 dolara!

Ovogodi{wi Superboul, 45. po redu, odr`a}e se 6. februara u Dalasu na modernom stadionu lokalnih Kaubojsa.

Da stvar po qubiteqe ameri~kog fudbala bude gora, ne mo`e da se kupi samo jedna karta ve} paket od ~etiri. Za tih 800 dolara dobijaju se ~etiri od{tampana programa za

Superboul, propusnica za parking i ~etiri {ala.

Ni ostale cene za ovaj spektakl nisu male: mesto na najskupqoj sekciji tribina ko{ta 9.000 dolara. Uzgred, karte za ta mesta su razgrabqene.

Apartmani za 25 osoba, uz sav prate}i asortiman usluga na stadionu, ko{ta}e za taj 6. februar ~ak 200.000 dolara.

Ko }e igrati u Superboulu bi}e poznato ovog vikenda. U konferencijskim finalima se sastaju ^ikago Bers - Grin Bej Pakers (nedeqa, 21 ~as) i Pitsburg Stilers - Wujork Xets, koji }e na teren tri i po sata kasnije.

ZIMSKO PRVENSTVO SRBIJE DO 16 GODINA

Tro fe ji Lu ki i Vi o le ti

Hans Gru ger

bilu zauzeo je doma}i skija{ Georg [trajtberger.

Prvi trening na legendarnoj stazi [rajf bio je zakazan za sredu, ali zbog guste magle i susne`ice nije bilo mogu}e wegovo odr`avawe.

Pored najbr`eg vremena {vajcarskog skija{a, trening u Kicbilu obele`io je i te`ak pad Austrijanca Hansa Grugera, koji je bio peti po redu na stazi. Taj incident se desio kod dela staze koji nosi naziv Mausefale i Gruger je posle leta izgubio kontrolu, nezgodno je pao, a po{to je iz-

Grugeru je to drugi takav incident u karijeri, prethodno je u decembru 2005. godine u Bormiju do`iveo udes zbog kojeg je propustio celu sezonu. Dvadesetdevetogodi{wi Austrijanac ima ~etiri pobede u Svetskom kupu - u Bormiju i [amonijeu bio je najboqi u spustu, dok je trijumfe u super-d`iju zabele`io na stazama u Val Garden i Kvitfjelu 2007, {to mu je i posledwa pobeda. Danas se u Kicbilu na programu superveleslalom, u subotu se vozi spust, dok je za nedequ zakazan slalom, koji se uz subotwu trku boduje za kombinaciju.

IZ RADA GRADSKOG SAVEZA NOVOG SADA

Pri zna wa naj bo qi ma Prvi put u organizaciji Gradskog rukometnog saveza Novog Sada odr`a}e se manifestacija dodele priznawa najboqim kolektivima i pojedin-

cima, kao i nagrade za `ivotno delo.

Ova specifi~na priredba odr`a}e se danas u restoranu „@al za mladost” sa po~etkom u 18 ~asova.

J. G.

Na terenima u Impuls hali na Novom Beogradu, u kojoj se nalazi novo sedi{te Teniskog saveza Srbije ove nedeqe odr`avalo se pojedina~no Zimsko prvenstvo Srbije u konkurenciji do 16 godina za devoj~ice i de~ake. U konkurenciji de~aka pobedio je Luka Ili} iz

Kraqevo koji je u finalu savladao Lasla \erea iz Sente sa 6:1,6:4. U `enskom finalu snage su odmerile Violeta Jankovi} (Metalac, Vaqevo) i Nina Stojanovi}(Tenis, Beograd). [ampionka Srbije u konkurenciji do 16 godina postala je Violeta Jankovi} savladav{i Stojanovi}evu sa 7:5, 6:0.

Pre mi nuo Kent An der son Atletski menaxer i prijateq „Beogradskog maratona” Kent Anderson preminuo je, saop{tili su organizatori maratona u glavnom gradu Srbije.

- Kent Anderson, atletski menaxer, osvedo~eni prijateq Beogradskog maratona, Beograda i Srbije, iznenada je umro u Beogradu. Ro|eni [ve|anin i nesu|eni Beogra|anin, preminuo je okru`en prijateqima sa kojima je vi{e od 20 godina neodvojivi ~inilac najve}ih uspeha Beogradskog maratona. Okru`en qudima sa kojima je svojom voqom delio nesre}nu i tragi~nu sudbinu za vreme bombardovawa na{e zemqe. Kent Anderson, veliki ~ovek slovenske du{e, na{ poslovni i `ivotni prijateq, zauvek }e ostati u temequ svega {to Beogradski maraton ~ini onim {to on danas jeste i {to }e ubudu}e biti - navedeno je u saop{tewu „Beogradskog maratona”.

20

sport

petak21.januar2011.

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO AUSTRA LI JE U MELBURNU

Bo ja na na mu ~i la Zvo nar je vu Mla da srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski ni je us pe la da se pla si ra u 3. run du Austra li jen ope na, iako je ima la pred nost od jed nog se ta pro tiv dru ge no si teq ke, Ru ski we Ve re Zvo nar je ve. Na {a mla da igra ~i ca je eli mi ni sa na sa 6:2, 3:6, 1:6, po sle ne {to ma we od dva sa ta bor be na „Haj sens are ni”.

Bo ja na je fe no me nal no od i- gra la pr vi set i do bi la ga sa 6:2. U dru gom se dr `a la do 3:2 ka da je osta la bez sna ge, {to je Ru ski wa is ko ri sti la, iz jed na ~i la sa 6:3, a on da la ga no do bi la me~ u na stav ku.

Fi na list ki wa po sled wa dva grend-sle ma so lid nim ser vi som do bi la je pr vi gem, a po tom je kre nu la se ri ja Bo ja ne Jo va nov ski. De vet na e sto go di {wa srp ska te ni ser ka ko ja je sjaj no igra la u de cem bru ka da su svi od ma ra li, a po tom do {la do po lu fi na la Sid ne ja, iz jed na ~i la je na 1:1, te sjaj nim for hen dom i be ken dom odu {e vi la srp s ke na v i j a ~ e na p ra v iv { i brejk. Da ovo ni je bi la slu ~aj nost, Bo ja na je br zo po tvr di la do biv {i sle de }i gem i po no vo od i g rav { i ne k o l i k o pre c i znih for hend uda ra ca. A on da je sve {o ki ra la. Po ~e la je da “{e ta” dru gu te ni ser ku sve ta po te re nu, te sjaj nim be ken dom sti gla do dve brejk lop te. Pr vu ni j e is k o r i s ti l a, po s lav { i lop tu van te re na, ali joj je istom me rom uz vra ti la Ru ski wa za neo ~e ki va no vo| stvo Jo va nov ski od 4:1.

To ni je bio kraj Bo ja ni nog spek ta kla. Iako je Zvo nar je va od mah uz vra ti la brej kom, sma wi la na 4:2, a on da la ko do {la do 40:0, na {a te ni ser ka se ni je pre da la. Pr vo je sa dva sjaj na udar c a sma w i l a (po s eb n o je bio im p re s i v an ri t ern za 40:30), a on da je za hva qu ju }i dve ma dvo stru kim ser vis gre {ka ma Ru si we, po no vo sti gla do brejk lop te. Ovaj poen je po tra jao, a u raz me ni uda ra ca s osnov ne li ni je, Bo ja na je od i- gra la bez gre {ke i pri mo ra la Ve ru da po go di mre `u za 5:2.

Iako se ma lo upla {i la na se vi su za set i do zvo li la ri val ki dve brejk lop te, Jo va nov ski se br zo sta bi li zo va la i ne za u sta vqi vim udar ci ma pre o kre nu la te po ve la sa 1:0.

U dru gom se tu ni je bi lo brej ko va u per vih pet ge mo va. Obe te ni ser ke su ~u va le svoj ser vis, iako je Jo va nov ski u ovom

Bo ja na Jo va nov ski

de lu ima la sa mo dva di rekt na po e na. U {e stom ge mu se vi de lo da je se ma lo i umo ri la, ima la je ne ko li ko do brih lop ti za sme~, ali ih je sla la bez mno go sna ge di rekt no u ri val ku. To je is ku sni ja Zvo nar je va zna la da is k o r i s ti jer je pr v u brejk {an su pre tvo ri la u pred nost od 4:2. Ru ski wa je sa ~u va la ser vis i sa 6:3, po sle 47 mi nu ta igre iz jed na ~i la re zu lat.

Od lu ~u ju }i set bio je sa mo for mal nost za Zvo nar je vu. Jo va nov ski vi {e ni je ima la sna ge da se nad i gra va, gre {i la je jo{ vi {e i omo gu }i la ri val ki da sa dve brejk lop te po ve de 4:1, a na kra ju i sla vi sa la ga -

nih 6:1 i pla si ra se u tre }u run du.

I Jan ko vi }e va u gle da li {tu Na `a lost, i naj bo qa srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} za vr {i la je u~e {}e na pr vom grend-sle mu se zo ne. Po sle sat vre me na i 51 mi nut igre na „Haj sens are ni”, bo qa od Jan ko vi }e ve bi la je Ki ne ski wa [u ai Peng sa 7:6 (3), 6:3.

Je le na je s 3:0 otvo ri la me~, ali je u na tav ku usle dio pad kon cen tra ci je, ner vo za ko ja je do ne la du plo ve }i broj ne iz nu |e nih gre {a ka od ri val ke, te je ras po lo `e na Ki ne ski wa sla vi -

la s 2:0. Peng }e u sle de }oj run di igra ti pro tiv Ja pan ke Aju mi Mo ri te.

Je le na je ima la do bar pro ce nat uba ~ e n ih pr v ih se v i s a (61/87), ali je sla bo osva ja la po e ne (56%), te ri val ki omo gu }i la 13 brejk lop ti od ko jih je woj bi lo do voq no da is ko ri sti ~e ti ri za po be du. Je le na je na pra vi la sa mo je dan brejk ma we iz osam {an si. Te ni ser ke su bi l e pod j ed n a k o uspe { ne na mre `i i po bro ju vi ne ra (28), ali je pre su dio du plo ve }i broj ne iz nu |e nih gre {a ka Jan ko vi }e ve (39-20).

Je ca je sjaj no po ~e la me~, po sle si gur nog pr vog ge ma od mah je od u ze la pro tiv ni ci ser vis i is ko ri stiv {i tre }u brejk lop tu po ve la 2:0. Me |u tim, srp ska te ni ser ka se ta da ma lo opu sti la i do zvo li la ri va ki dve {an se da uz vra ti brej kom. Ipak, br zo se vra ti la u ri tam, sa ~u va la ser vis i sti gla do 3:0. U na stav ku se ta Je le na ni je tro {i la pre vi {e sna ge i na pa da la ser vis pro tiv ni ce, te je la ko osva ja la po e ne na svoj, sve do ge ma ko jim je tre ba lo da osvo ji set. Ta da je po no vo Peng osvo ji la pr va dva po e na, po tom jo{ je dan za 40:15, te do brim na pa dom pri mo ra la Jan ko vi }e vu da lop tu iz ba ci u aut ~i me je vra ti la brejk i sma wi la na 5:4.

Do brim ri ter nom Je le na je po ve la sa 30:0 u sle de }em ge mu i na ja vi la osva ja we se ta, me |u tim, po no vo je iz gu bi la kon cen tra ci ju i do zvo li la ri val ki da na pa dom na mre `u ka pi ta li zu je pret hod ni brejk i iz jed na ~i re zul tat.

Tri uza stop na osvo je na ge ma po di gla su sa mo po u zda we Pen go voj. Usle dio je naj du `i gem u se tu, du gi po e ni, ne ko li ko gre {a ka na obe stra ne, ret ki vi ne ri, a kao po bed ni ca je iza {la

sre ta. - On da sam od jed nom na pra vi la ne ko li ko gre {a ka, a Peng je od i gra la ne ko li ko do brih po e na. Ma lo po ma lo, zna te, ona je ula zi la u ri tam, a ja sam po ~e la da pa dam. Ima la sam {an su i na 5:4, bi la sam na 30:15 na wen ser vis. Ta da sam pro ma {i la la gan uda rac za 40:15 i dve brejk lop te. I ta da sam na pra vi la ne ko li ko gre {a ka u po gre {no vre me.

Tip sa re vi} i Pau bo qi od Hr va ta U kon ku ren ci ji mu {kih pa ro va, Jan ko Tip sa re vi} i we gov part ner Ne mac Bjorn Pau uspe {no su star to va li. Srp sko-ne ma~ ka kom bi na ci ja je u pr vom ko lu sa 6:1, 6:4 sa vla da la hr vat ski tan dem Ivan Qu bi ~i} – Lo vro Zov ko i pla si ra la se u dru gu run du tak mi ~e wa.

Je le na Jan ko vi}

Zvo nar je va: Jo va nov ska je od li~ na te ni ser ka Ru ska te ni ser ka Ve ra Zvo nar je va iz ja vi la je po sle po be de nad Bo ja nom Jo va nov skom (2:6, 6:3, 6:1) i pla sma na u tre }e ko lo Austra li jan ope na da je Srp ki wa ve o ma do bra igra ~i ca.

- De fi ni tiv no sam uve re na u to da je Jo va nov ska do bra te ni ser ka. A i po ~e la je od sa mog star ta sa agre siv nom igrom. To {to ni smo igra le ni ka da do sa da je bio glav ni raz log {to mi je tre ba lo ma lo vi {e vre me na da pro tu ma ~im ko ji

ne {to str pqi vi ja i kon cen tri sa ni ja Peng ko ja je pot pu no pre o kre nu la re zul tat i po ve la 6:5. Usle dio je jo{ je dan uz bu dqiv gem, na 30:30 Je le na je u jed nom tre nut ku je dva spa sla `i vu gla vu, a on da na pa la Ki ne ski wu i do {la do brejk lop te. Tu ni je is ko ri sti la, ali je ste sle de }u i iz bo ri la tajbrejk. I u ovom de lu igre Peng je na sta vi la sa do brom igrom, po ve la sa 4:2, a po tom na pra vi la jo{ dva mi ni brej ka za 6:3 te osvo ji la set sjaj nim ser vi som u sle de }em po e nu.

Je le ni ni pro ble mi na sta vi li su se i u na red nom se tu. Raz i gra na Ki ne ski wa je osvo ji la pr vi gem na svoj set, a on da uze la i brejk za 2:0. Jan ko vi }e va ipak ni je pot pu no po sr nu la pa je od mah uz vra ti la istom me rom i iz jed na ~i la na 2:2. Set je

stil ga ji, ko ju stra te gi ju je oda bra la - re kla je Zvo nar je va. Dru gi no si lac na pr vom ovo go di {wem Grend slem tur ni ru je pri zna la da je ola ko shva ti la ovu pre pre ku u Mel bur nu.

- Ma lo sam bi la spo ri ja u do no {e wu od lu ka na po ~et ku su sre ta, pra vi la tu i ta mo ne iz nu |e ne gre {ke. Ali, sa bra la sam se u dru goj de o ni ci, a po tom je sve bi lo mno go lak {e - is ta kla je Ru ski wa.

na sta vqen u iden ti~ nom rit mu pa je Ki ne ski wa osvo ji la sle de }a dva po e na, a on da si gur nim ser vi som sti gla do 5:2. Po sle mno go mu ~e wa i spa sa va wa me~ lop te, Jan ko vi }e va je ipak us pe la sa osvo ji gem i pro du `i me~. Ne du go jer je i po red do brog ot po ra Je le na ne iz nu |e nom gre {kom do ne la Ki ne ski wi gem za 6:3 i pla sman u tre }u run du.

- Sve je bi lo pod kon tro lom, igra la sam ve o ma do bro - re kla je Jan ko vi }e va po za vr {et ku su -

Od tak mi ~e nja du blo va u Mel bur nu opro stio se jo{ je dan Hr vat, Ivo Kar lo vi}, ko ji je sa srp skim te ni se rom Du {a nom Ve mi }em eli mi ni san od pa ra Ma he{ Bu pa ti,Le an der Pa es 7:5, 3:6, 0:6.

Tip sa re vi}, ko ji je br zo za vr {io tak mi ~e we u sin glu i Pau }e u sle de }oj fa zi igra ti s pa rom ko ji ~i ne Bel gi ja nac Gza vi je Ma lis i Bri ta nac Xej mi Ma ri, ko ji su sa 6:4, 6:0 eli mi ni sa li de ve te no si o ce Ve sli ja Mu di ja i Di ka Nor ma na.

RE ZUL TA TI

Bag da tis za u sta vio Del Po tra Mu {kar ci (2. ko lo): Na dal ([pa ni ja) - Svi ting (SAD) 6:2, 6:1, 6:1, To mi} (Austra li ja) - Lo pez ([pa ni ja) 7:6, 7:6, 6:3, So der ling ([ved ska) Mi ler (Luk sem burg) 6:3, 7:6, 6:1, Se pi (Ita li ja) - Con ga (Fran cu ska) 3:6, 6:7, 6:7, Mar ~en ko (Ukra ji na) - E. Ma rej (V. Bri ta ni ja) 1:6, 3:6, 3:6, \i ral do (Ko lum bi ja) - ^i li} (Hr vat ska) 3:6, 6:7, 1:6, Nal ban dian (Ar gen ti na) - Be ran kis (Li tva ni ja) 1:6, 0:6, 0:2 (pre d ao Nal b an d i j an), Ra s el (SAD) - Fe rer ([pa ni ja) 0:6, 1:6, 5:7, Iz ner (SAD) - Ste pa nek (^e {ka) 4:6, 6:4, 6:2, 6:1, Ra o ni} (Ka na da) Qo dra (Fran cu ska) 7:6, 6:3, 7:6, Ju `wi (Ru si ja) - Kav ~i~ (Slo ve ni ja) 6:3, 6:1, 5:7, 4:6, 6:1, Be ker (Ne ma~ ka) - Dol go po lov (Ukra ji na) 3:6, 0:6, 6:3, 6:7, Mel cer (Austri ja) - Ri ba ([pa ni j a) 6:2, 6:4, 6:2, Gar s i j a-Lo p ez ([pa ni ja) - [vank (Ar gen ti na) 6:4, 7:6, 6:1, Hajn rih (^e {ka) - Be lu ~i (Bra zil) 6:2, 6:7, 6:4, 6:7, 8:6 Del Po tro (Ar gen ti na) - Bag da tis (Ki par) 1:6, 3:6, 6:4, 3:6 @e ne: Pe tro va (Ru si ja) - Mo lik (Austra li ja) 6:4, 6:1, Na va ro ([pa ni ja) - Klaj sters (Bel gi ja) 1:6, 3:6, Sto sur (Austra li ja) - Du {e vi na (Ru si ja) 6:3, 6:2, Jan ko vi} (Sr bi ja) - Peng (Ki na) 6:7, 3:6, Jo va nov ski (Sr bi ja) - Zvo nar je va (Ru si ja) 6:2, 3:6, 1:6, Kir stea (Ru mu ni ja) - Per (Iz rael) 3:6, 2:6, Be ne {o va (^e {ka) - Ki ri len ko (Ru si ja) 6:3, 6:1, Sa fa ro va (^e {ka) - Za ko pa -

Ra fael Na dal

lo va (^e {ka) 6:3, 6:7, 7:5, Mar ti} (Hr vat ska) - Ra dvan ska (Poq ska) 3:6, 4:6, Pe ne ta (Ita li ja) - Do min gez-Li no ([pa ni ja) 6:2, 6:2, San ~ez ([pa ni ja) - Kor ne (Fran cu ska) 5:7, 1:6, Pa vqu ~en ko va (Ru si ja) - Ba roa (Ne ma~ ka) 6:2, 6:2, Gar si ja (Fran cu ska) - Mo -

ri ta (Ja pan) 4:6, 4:6, Cu ren ko (Ukra ji na) - Ma ka ro va (Ru si ja) 6 :7, 1:6, Klej ba no va (Ru si ja) - Ha lep (Ru mu ni ja) 4:6, 6:7, ^a kve tad ze (Ru si ja) - Kvi to va (^e {ka) 3:6, 4:6.

Mu { ki pa r o v i: Lo p ez ([pa n i ja)/Mo na ko (Ar gen ti na) - Ma to {e -

vi}/Mil m an (Austra l i j a) 3:6, 6:0, 6:1, Mu di (JAR)/Nor man (Bel gi ja) Ma lis (Bel gi ja)/X. Ma rej (V. Bri ta ni j a) 4:6, 0:6, Gr n o q ers/Ro b re d o ([pa n i j a) - Ro ` er-Va s e l in/Si mon(Fran c u s ka) 6:1, 6:1, Lu (Taj peh)/[u tler (Ne ma~ ka) - Aspe lin ([ved ska)/Pe ja (Austri ja) 7:6, 7:6, Ku bot (Poq ska)/Ma ra~ (Austri ja) Brun strom ([ved ska)/Has (Austri ja) 6:3, 6:3, Bra }a li/Sta ra }e (Ita li ja) - Al ma gro/Lo pez ([pa ni ja) 1:6, 7:6, 7:5, Fi s ten b erg/Mat k ov s ki (Poq ska) - Gar si ja-Lo pez/Mon ta wes ([pa n i j a) 6:3, 7:5, Ebel t ajt/Fi n i (Austra l i j a) - Lind { tet ([ved ska)/Te kau (Ru mu ni ja) 4:6, 0:1 (pre da ja), Er l ih/Ram (Iz r ael) - Fle ming/Ha ~ins (V. Bri ta ni ja) 4:6, 6:2, 6:2, Fau (Ne ma~ ka)/Tip sa re vi} (Sr bi ja) - Qu bi ~i}/Zov ko (Hr vat ska) 6:1, 6:4, Po la sek/Ze le naj (Slo va~ ka) - Me lo/Spa res (Bra zil) 6:4, 4:6, 6:2, Kar lo vi} (Hr vat ska)/Ve mi} (Sr bi ja) - Bu pa ti/Pa es (In di ja) 7:5, 3:6, 0:6, Be k er/Kol m an (Ne m a~ k a) Sa./So. Ra ti va ta na (Taj land) 7:5, 7:5, Be r er/Ma j er (Ne m a~ k a) - Ju n ejd (Austra li ja)/Kam ke (Ne ma~ ka) 6:3, 6:2, Fi {er/Ker (Austra li ja) - Do dig (Hr vat ska)/Ni me i nen (Fin ska) 4:6, 4:6, Fe re i ro/Sa (Bra zil) - Bo pa na (In di ja)/Ku re {i (Pa ki stan) 3:6, 0:6. @en ski pa ro vi: Skja vo ne (Ita li ja)/Stabs (Austra l i j a) - Kra j i ~ ek (Ho lan di ja)/Kvi to va (^e {ka) 0:6, 5:7,

Da ni li du (Gr~ ka)/Ka ne pi (Esto ni ja) - Do min gez-Li no/Na va ro ([pa ni ja) 6:1, 6:3, Ba mer (Austri ja)/Se va sto va (Le t o n i j a) - Hla v a~ k o v a/Hra d ec k a (^e {ka) 3:6, 6:7, Era ko vi} (N. Ze land)/Ta na su garn (Taj land) - Pe~ ke (Ne m a~ k a)/Sre b ot n ik (Slo v e n i j a) 4:6, 5:7, Pa ter son/Ro gov ska (Austra li ja) - Krej bas (SAD)/Saj ~uk (Ukra ji na) 4:, 2:6, Djat ~en ko (Ru si ja)/Put ~ek (Be lo ru si ja) - Ger ges (Ne ma~ ka)/Rej mond (SAD) 2:6, 1:6, Ha lep (Ru mu ni ja)/Vik ma jer (Bel gi ja) - Dek me i- je re (Le to ni ja)/Mo ri ta (Ja pan) 4:6, 3:6, Ola r u (Ru m u n i j a)/On d ra { ko v a (^e { ka) - Go v or c o v a (Ve l o r u s i ja)/Ku dr jav ce va (Ru si ja) 1:6, 2:6, Ni ko l e s ku (Ru m u n i j a)/Jan (Ki n a) Jans/Ro sol ska (Poq ska) 6:2, 6:2, Pa {ek (Austri ja)/Pi ron ko va (Bu gar ska) - Blek (Zim b ab v e)/Ro d i o n o v a (Austra li ja) 2:6, 1:6, Be ne {o va/Stri co va (^e {ka) - Bon da ren ko (Ukra ji na)/Sa fi na (Ru si ja) 6:2, 6:4, Le ~er/Ra ji ~i} (Austra li ja) - Kon dra tje va (Ru si j a)/Le f e v r (Fran c u s ka) 4:6, 2:6, Dul ge ru (Ru mu ni ja)/Ri ba ri ko va (Slo va~ ka) - King (SAD)/San to nia ([pa ni ja) 4:6, 6:2, 7:6, Per (Iz rael)/Peng (Ki na) - Ma lek/Pet ko vi} (Ne ma~ ka) 6:2, 6:3, Do ki}/Pirs (Austra li ja) Ba ~in ski ([vaj car ska)/Gar bin (Ita li ja) 1:6, 4:6, Opran di (Ita li ja)/Ver (Ne m a~ k a) - Ata r en k a (Be l o r u s i ja)/Ki ri len ko (Ru si ja) 1:6, 0:6.

Pri pre mio: A. P.

SPORT

dnevnik

PAR TI ZAN IZ GU BIO U MA DRI DU S 20 KO [E VA RAZ LI KE

Ne do pu stiv po raz Ko {ar ka {i Par ti za na mt:s je din stve ni su u oce ni da su u po ra zu od Re a la (78:58) pra vi li gre {ke ne do pu sti ve za Top 16 fa zu Evro li ge. ^ak i u svom

mno go iz gu bqe nih lop ti, pro ma {e nih zi ce ra, a pro tiv ni ku smo da va li otvo re ne {u te ve. To ne sme da se do ga |a u ovoj fa zi Evro li ge, gde su sa mo naj kva li tet ni je eki pe. Sva ki pra zan hod

- Neke gre{ke jednostavno ne smeju da se dogode, pogotovo ne u Top 16 fazi i pogotovo ne protiv ekipa kao {to je Real.

Gre{ili smo u odbrani, pravili nepotrebne faulove kada smo

Duel Kecmana i Takera

osred wem iz da wu, Real Ma drid je bio pre vi {e kru pan za lo gaj za cr no-be le na Top 16 pre mi je ri.

- Ni smo na {li re {e we za wi ho vu ~vr stu od bra nu. Ima li smo

Vu ja ni }u ni je ugro `e na ka ri je ra Srp ski ko {ar ka{ Mi lo{ Vu ja ni} iza {ao je iz bol ni ce na kon oba vqe ne slo `e ne hi rur { ke in t er v en c i j e po s le dvo stru kog lo ma pot ko le ni ce de sne no ge.Biv {i igra~ Pa ni o ni o sa je u nedequ operi sa n u Ma ru siju, a tri da na kasnij e lekar i su ga otpusti l i na ku}no le~ewe.

O r toped L a kis N ikola u izja vio je da j e za hvat uspe{n o obavq en i da }e Vujan i} ve} za dva meseca ose titi prve zn ake opo rav ka , a op timisti ~n e pro gnoze govore da bi z a ~et iri m es ec a mo gao da krene i sa lagani m treni nzi ma. Prve prognoze po sle te{k e p ovrede nisu bi le op ti mi sti~ne, jer se g ov orilo o d ugom opora vku, a mo `da i o napu{taw u ko {ar ke.

Novi na l a z i pok a zali su ipak da we go va k ar ijera ne }e do}i u pitawe , ve} da } e bi ti sprem an da se po novo vr at i na parket. Tr i desetog o d i {wi Vuj ani} bio je na korak od potpisiv a w a u govora sa ekipom Parti za n mt:s, z a k oji je n e k a d a nast u pao, ali j e posle p ov re de sve odlo`eno, iako mu je Eiloj Lijanos, predsednik Panioniosa, od mah po obavqenoj operaciji, pon udio n ov i u govor.

DA NA[WI KO [AR KA [KI PRO GRAM NLB mu{ka liga - VR [AC: He mo farm - Ce de vi ta (19, TV Are na sport).

IVBL `enska liga - NO VI SAD: Voj vo di na NIS Vo `do vac (19).

Prva A mu{ka liga Srbije - NO VI SAD: No vi Sad OKK Be o grad (21), @E LE ZNIK: FMP - Na pre dak Ru bin (18).

Prva B mu{ka liga - KRA GU JE VAC: KG Stu dent UK Rad ni~ ki (K) (17), ^A ^AK: Mla dost - Rad ni~ ki (O) (20).

Prva srpska mu{ka liga Sever - NO VI SAD: No vi Sad MT - rad ni~ ki (17).

se ov de sku po pla }a - is ta kao je Du {an Kec man.

Real je drugu ~etvrtinu dobio sa 26:9 i tu razliku gotovo preslikao u kona~an rezultat.

bili u bonusu, dozvoqavali protivniku lake poene - dodao je kapiten Petar Bo`i}.

- U po~etku je delovalo kao da }e biti egal, ali su se oni

nadavali trojki i bacawa i prelomili utakmicu, izjavio je Ra{ko Kati}, koji je igrao uprkos problemima sa le|ima, o kojima nije `eleo da govori.

Novica Veli~kovi} ocenio je da je Real igrao previ{e dobro za wegov nekada{wi klub.

- Nismo potcenili Partizan, koji ove sezone ima obi~aj da u prvom poluvremenu ubedqivo gubi, pa posle to nadoknadi. Nismo ra~unali na to. Ima jo{ mnogo da se igra - kazao je Veli~kovi} i po`eleo Partizanu svu sre}u.

- Oni su najja~i kod ku}e, ali mislim da }e im za ~etvrtfinale biti potrebna bar jedna pobeda na strani.

Veli~kovi} je u sredu zabele`io 12 skokova, najvi{e u Realu. Tako se preporu~io treneru Etoreu Mesini, kod koga ima malu minuta`u.

- Nemam problem sa Mesinom, dobro se razumemo. Nikad i ni sam imao problema sa trenerima, mada sam imao samo dvojicu Mesinu i Du{ka Vujo {evi}a - prokomenta risao je reprezentativac Srbije. - Naravno da razmi{qam o minuta`i. Te{ko mi je to padalo u po~etku, ali sada se kon centri{em na individualan rad, kako bih uvek bio spreman kao zapeta pu{ka.

NB A LIGA

Dalas s e pro budio Da las je {est u ta km ica bio b e z pobede. V elika k riz a u koju su upal i „Mev e riks i ” pre kinuta je na najboqi n a~i n pobe d om protiv aktueln i h {am p io n a Los An|eles Le jkersa - 109:100. Dalas n ije dobr o po~eo me ~, ali je sve nadokna di o odli~no m igrom u

poen a, al i n ij e ima o a dekvatnu podr{ku saigra ~a.

Do ~etvrte uz astopne pobede d o{la je i ekipa Bostona, koja j e kod k u} e savl ada la Detroit 86:82. P ol Pirs po st ig ao je 22, a [e ki l O’Nil 12 p oena za „kelte”, dok je Rodni Staki p re dvodio Detro it s a 15 poena.

Ko {ar ka {i Da la sa igra li sjaj no pro tiv Lej ker sa

tre } o j ~et v rtini (30:17).

Xejson Ter i i [ on Merion b ili su najb o qi pobed n i~koj ekip i. Wih dvoji ca su uba cili po 22 poe na . Gas ol je sa 23 p oena bio n ajefi k as n i j i na me~u. Sa{a Pav lovi} po~ eo j e ut akmicu u startnoj petorci, a za 25 minu ta uspeo je da ubaci 11 p oe na. P avl ovi}u je o vo bio p osl edwi dan desetod ne vnog ug ovora, a po{to j e ume~ u{ao sa m a s k om na slomq e nom nosu. Vel iki doprinos u pobedi „M everiksa” ima o je i i sku sni Xejson Kid sa 21 poenom, d ok je najboqi ig r a ~ ekipe Dir k Novic ki sta o na 14.

San Anton io je bio boqi od Toronta - 104: 95. „Sp arsima” je t ri jumf na d „Reptors im a” bio sedmi u nizu, ta ko da su i d aqe najboqi t im u NBA li gi sa fa ntasti ~nom skorom od 3 6 po beda i samo {est po raza. De `u an Bler je za bele` io 22 poena i 11 skoko va, a od li~nu par tij u pru`io j e i Manu \ inobili sa 23 p oena. P redrag Sto jakovi} op et nije n astu pio z a Kana| ane.

Demar D eroza n j e post igao 28

Oklaho ma je izgubi la je na gostovawu ko d Denvera sa 112:107.

Nenad Krsti} je u pora`enoj ekipi zabele`io osam poena i jedan skok. Nezaustavqiv kod „Nagetsa” bio je Karmelo Entoni sa 35 po e na, dok su po 16 po e na uba ci li Bi laps i Ne ne Ila rio.

Dar ko Mi li ~i} je po sti gao {est po e na i uhva tio tri lop te

u po ra zu Mi ne so te u Los An |e le su od Kli per sa - 111:125. Or lan do je u ne ve ro vat nom fi ni {u sti gao do po be de pro tiv Fi la del fi je - 99:98. Utak mi ca je re {e na po sle do dat nih pet mi nu ta. „Sik ser si” su ima li ~e ti ri po e na pred no sti pred kraj re gu lar nog to ka (90:86), ali je Xej son Ri ~ard son po go dio troj ku uz pre kr {aj i obez be dio pro du `e tak.

Ima la je Fi la del fi ja utak mi cu u svo jim ru ka ma i u do dat nom vre me nu.

Me |u tim, opet ni su us pe li da stig nu do 18 po be de. Pri vo| stvu go sti ju 96:95: Xej-Xej Re dik je uba cio troj ku uz faul. Me~ je bio za vr {en...

Re zul ta ti: Kli vlend - Fe n iks 98:106, Wu Xer si Ju ta 103:95, Or lan do - Fi la del fi ja 99:98, Bo ston - De tro it 86:82, Wu Or le ans - Mem fis 103:102, Mil v o k i - Va {ing ton 100:87, San An to nio To ron to 104:95, Hju ston - Wu jork 104:89, Den ver - Okla ho ma si ti 112:107, Da las - LA Lej kers 109:100, Sa k ra m en t o Por tland 90:94, LA Kli pers Mi ne so ta 126:111, Gol den Stejt - In di ja na 110:108.

No vi ugo vor za Pa vlo vi }a Upra va Da las Ma ve rik sa od lu ~i la je da pot pi {e no vi de se to dnev ni ugo vor sa Sa {om Pa vlo vi }em. Pa vlo vi} je bio star ter u der bi ju pro tiv ak tu el nih {am pi o na Los An |e les Lej ker sa i od li~ no je od ra dio po sao sa 11 po e na, tri sko ka i jed nom asi sten ci jom, uz {ut iz igre 5/7. Pa vlo vi} je bio bez an ga `ma na u Ame ri ci po sled wih osam me se ci, pre ne go {to je pot pi sao ugo vor sa eki pom iz Tek sa sa. Svo jim ra dom i za la ga wem ste kao je sim pa ti je svih u klu bu, a „naj bu~ ni ji” u hva lo spe vi ma bio je is ku sni plej mej ker Xej son Kid.

Mi li ~i} po vre dio ~la nak Srp s ki ko { ar k a{ i ~lan Mi ne so te Tim ber vulfs Dar ko Mi li ~i} po vre dio je ~la nak le ve no ge to kom su sre ta sa Los An |e les Kli per si ma. Mi li ~i} je to kom tre }e de o ni ce

mo r ao da na p u s ti par k et „Stejpls cen tra”, a de taq ni le k ar s ki pre g le d i po k a z a } e ko li ko je ozbiq na po vre da, i da li }e srp ski cen tar mo ra ti na du `e od su stvo.

petak21.januar2011.

21

HE MO FARM I CE DE VI TA SE OPET SA STA JU

Vr {~a ni zna ju re cept U pr voj utak mi ci dru ge fa ze Euro ku pa, ko {ar ka {i He mo farm [ta da, la ko i ube dqi vo su sa vla da li Ce de vi tu, ve} da nas sa sta }e se sa istim ri va lom u utak mi ci NLB li ge. Bi }e to te `ak me~, jer od is ho da ovog su sre ta umno go me }e za vi si ti i pla sman dva ti ma u ja dran skoj li gi.

- Bez la `ne skrom no sti sma tram da smo u pr voj utak mi ci pro tiv Ce de vi te pru `a li ve o ma do bru igru. - oce na je Je rar da Jor da na, Ja maj ~a na dre su He -

mo farm [ta da ko ji je po neo epi tet naj bo qeg igra ~a su sre ta. - Kqu~ na {e po be de le `i pre sve ga u ve o ma do broj igri u od bra ni. Us pe li smo da za u sta vi mo Dra pe ra naj e fi ka sni jeg igra ~a Ce de vi te. Po red to ga nad ska ka li smo ko {ar ka {e Ce de vi te ka ko u od bra ni ta ko i u na pa du. Po ku {a }e mo da i ve ~e ras igra mo na isti na ~in kao na pr voj utka mi ci. Tre ba o~e ki va ti da }e ko {ar ka {i Ce de vi te ne {to pro me ni ti u svo joj igri.

J. Tur ko a ne

NO VO SA \AN KE U SRP SKOM DER BI JU DO ^E KU JU VO @DO VAC

Po be da ima dvostruku te `i nu U pr voj utak mi ci pred svo jom pu bli kom u ovoj go di ni, ko {ar ka {i ce Voj vo di ne NIS do ~e ku ju be o grad ski Vo `do vac. Bi }e ovo pri li ka da iza bra ni ce tre ne ra Mir ko vi }a po tvr de kva li tet u od no su na ri va la, ko jeg su u pr vom de lu re gi o nal ne li ge ube dqi vo sa vla da le u [u mi ca ma 66:51.

Be o gra |an ke su kao i cr ve no –be le u do wem de lu ta be le sa iden ti~ nim sko rom (4 – 10), pa }e po bed nik ve ~e ra {we utak mi ce po red bo do va na Ja dra nu ko ji ga vo de u gor wi dom, za ra di ti i va `ne bo do ve za Su per li g u Sr b i j e. No v o s a | an k e u me~ ula ze osla bqe ne po sle od la ska is ku sne Ne de \u ri} u Bu gar sku.

- O~e ku jem te {ku utak mi cu, s ob zi rom na zna ~aj bo do va u du e lu pro tiv srp skih eki pa, jer do bro je po zna to da po be de u me |u sob nim du e li ma bo du ju za na sta vak do ma }eg {am pi o na ta. Mi ima mo ja san ciq, a to je {to da po ku {a mo da po pra vi mo tre nut ni pla sman u pre o sta lih osam ko la i sa ku pi mo bo do ve za Su per li gu. Vred no smo ra di li pro te kli pe riod, for ma nam je u uspo nu a uz po dr {ku do ma }ih na vi ja ~a mi slim da mo `e mo do po voq nog is ho da - ka zao je Zo ran Mir ko vi}.

Utak mi ca 16.ko la IVBL li ge Voj vo di na NIS - Vo `do vac na pro gra mu je ve ~e ras u ma loj dvo ra ni Spen sa sa po ~et kom u 19 ~a so va.

I. Gru bor

PR VO LI GA [KI DER BI: NO VI SAD – OKK BE O GRAD

Ko rak ka Su per li gi

Ko {ar ka {i No vog Sa da su do sa da naj pri jat ni je iz ne na |e we pr vo li ga {kog ka ra va na i mla da eki pa iz Srp ske Ati ne si gur no kr ~i svoj put ka Su per li gi.

Iako o to me pre vi {e ne raz mi {qa ju u no vo sad skom ko lek ti vu, do bre igre i re zul ta ti vi nu li su ih u vrh ta be le, a da nas ima ju pred so bom je dan od naj te `ih is pi ta u pr ven stvu, u go ste im do la zi OKK Be o grad.

U su da ru No vog Sa da i OKK Be o gra da od lu ~i }e tre nu tak, jer su obe eki pe pod jed na ko kva li tet ne i s jed na kim am bi ci ja ma su u{li u dru gi deo se zo ne, a klon fe ri su sa da na dru gom me stu i po be dom u Spen su umno go me bi osi gu ra li pla sman u do i gra va we, a `u ti bi even tu al nom po be dom na sta vak pr ven stva u~i ni li mno go za ni mqi vi jim.

- O~e ku je nas der bi i te `ak duel. OKK Be o grad je ve o ma kva li te tan, po pu wen na svim po zi -

ci ja ma, a pre tri ko la su do ve li Ze ko vi }a, od li~ nog {u te ra, ko ji ima pro sek pre ko 20 po e na po me ~u. Plej mej ker Dun |er ski, igra ~i na spoq nim po zi ci ja ma Mi tro vi} i @iv ko vi} su od li~ ni i ve o ma opa sni. Glav na pred nost Be o gra |a na je {to su du go za jed no - re kao je tre ner Si ni {a Ma ti} tre ner No vo sa |a na, a po tom pri ~ao o svo joj eki pi.

- Na {a sna ga je u mo ti vu ko jeg nam ne maw ka. U od li~ nom smo rit mu, ima mo ~e ti ri uza stop ne po be de i se dam od po sled wih osam me ~e va i `e li mo da na sta vi mo.

Mo ra mo da bu de mo na vr hun skom ni vou svih 40 mi nu ta i da pro ba mo da is ko ri sti mo do ma }i te ren i po dr {ku na {e pu bli ke. Na stu pi }e mo kom plet ni i to nam je ve o ma bit no - za kqu ~io je Ma ti}.

Utak mi ca se igra ui ma loj sa li SPC Voj vo di na od 21 ~as, ulaz za pu bli ku je bes pla tan.

M. Ri sti}

22

kWiGA

petak21.januar2011.

dnevnik

У БИБЛИОТЕЦИ „ПОЛИС” ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „КЛИО”

И

Приватан живот Срба Од књига које ће се током године појавити у “Полису” вреди издвојити дело Волфганга Шмалеа “Историја мушкости у Европи 1450-2000”, која обухвата ренесансно поимање библијског Адама, а затим следе све промене појма мушкости. Шмале је професор савремене историје на Универзитету у Бечу и бави се истраживањем људских права и студијама културе. Капитално дело Стивена Гринблата “Идентитет и култура у Ренесанси” је студија којом је пре пре неколико деценија започео покрет новог историзма у теорији књижевности и сродним дисциплинама. Он истражује структуру идентитета бавећи се водећим представницима енглеске ренесансе, као што су Мор, Вајат, Спенсер, Марлоу и Шекспир, и открива многоструке везе између књижевности епохе и постављања нових питања о природи идентитета у рано модерно доба. Гринблат је историчар и теоретичар књижевности, књижевни критичар и драмски писац. Професор је друштвених наука на универзитету Харвард. Аутор је бројних књига, а његово најпопуларније дело о Шекспиру, појавило се и код нас под насловом “Вил из Стратфорда: како је Шекспир постао Шекспир”.

здавачка кућа “Клио” је у оквиру своје најпознатије и најпопуларније библиотеке “Полис”, посвећене делима домаћих и страних историчара, планирала да ове године објави више важних наслова, али на првом месту је једнотомна историја “Приватни живот код Срба” тројице аутора. Настављајући свој највећи издавачки подухват у домену историографије “Приватни живот на тлу српских земаља” у четири тома, у којима су сабрани радови многобројних домаћих стручњака из области историографије, етнологије, археологије и историје уметности, “Клио” је ангажовао др Марка Поповића, проф. др Мирослава Тимотијевића и проф. др Милана Ристовића. Они су аутори текстова који обрађују различите историјске периоде: Поповић пише о средњем веку, Тимотијевић о новом, а Ристовић о савременом добу. “Клио” је пре више година превео и објавио петотомну “Историју приватног живота” у редакцији Филипа Аријеса и Жоржа Дибија, што је мотивисало овог издавача да организује екипу која је у рекордном року обезбедила да сличну историју добије и Србија.Нова синтеза ће бити прступачна по обиму и цени ширем кругу читалаца.

KWIGA ZAUVEK

П

МАРЈАН ТОДОРОВИЋ, ПЕСНИК И ГЛУМАЦ

„Post оffice” Чарлса Буковског

ре свега, морам да кажем једну ствар – за сваку добру књигу, односно књигу која се мени лично допадне и остави на мене јак емотивни утисак, након прочитане последње реченице (која код добрих писаца увек има чврсту поенту, која заокружује роман као целину), увек имам један мали ритуал, који у таквим случајевима просто сам од себе изађе из мене, као логична реакција на квалитетно уметничко дело – склопим корице књиге, ставим је испред себе и онда сам, пред тим истим уметничким делом, устанем и пар секунди аплаудирам том делу и његовом генијалном творцу. Као што то, уосталом, ради и публика у позоришту. Једна од таквих књига, која је од мене заслужила такав наградни аплауз, свакако јесте и први роман Чарлса Буковског „Post оffice“. Да се одмах разумемо – ја сам у животу прочитао много мање квалитетних књига него што то још увек желим и него што сам, у сваком случају, досад свакако морао. Можда због тога што сам се релативно касно заинтересовао за књижевност као уметност, када су штребери из основне и средње школе већ поодавно простудирали гомилу класика из лектире, који су ипак основа сваког даљег уживања у доброј књизи и препознавања оних дела која вреде. У то време ја сам ипак више волео да мењам сличке и јурим пичке, како би то рекли неки моји тадашњи идоли. Ипак, када сам у одређеном добу касне адолесценције ипак схватио колико богатство представља свака прочитана књига (па чак и оне лоше), одједном сам почео да јурим ту огромну предност коју су, условно речено, паметнији имали у односу на мене и кренуо да гутам апсолутно све што ми је допало шака. Наравно да је пре свега неоп-

ходно било савладати бар по једно дело Достојевског, Булгакова, Игоа, Андрића, Домановића, Станковића и осталих страних и домаћих великана писане речи, али сам свакако у паузама „студирања“ капиталних дела светске књижевности, ипак морао да мало „одморим главу“ уз неко лакше штиво. У таквим ситуацијама углавном бих читао неке танке

квалитетно поподне. Као, уосталом, и сву његову прозу и поезију које сам након тога, све до једне, уврстио у своју обавезну лектиру. Такав стил и лакоћу писања до тада ипак нисам имао прилике да упознам. Кратке, јасне, јаке и искрене реченице, са снагом песнице боксера који удара директно у главу. А притом, уопште не промашује. Све оно што велики писци и

књиге поезије, кратке приче, приповетке, водвиље и неке драме, које сам у тим тренуцима још и понајмање могао да разумем. А онда сам, на препоруку једног пријатеља, од њега узео на читање роман који сам већ поменуо – „Post of fi ce“. Мислим да је једно време на ТВ-у ишла реклама за, чини ми се, неку паштету или кечап, која је гласила – ЉУБАВ НА ПРВИ ЗАЛОГАЈ. У мом случају, што се конкретно ове књиге тиче, тај би слоган могао да се парафразира речима – ЉУБАВ НА ПРВО ЧИТАЊЕ. Да, управо тако. Љубав на прву реченицу. На први пасус. На прву главу. Љубав на први поглед. Мислим да је сасвим сувишно рећи да сам роман прогутао у даху, за само једно, али врло, врло

класици смештају у томове и томове својих психолошко-аналитичних дела и са много више речи описују на исти, чак понекад и мање снажан начин, овде сам добио у инстант верзији, без сувишних епитета, боја и благо поетичних цртања. Све оне апстрактне слике великих мисли и идеја реномираних уметника, овде су ме сачекале у реалном и врло сировом облику, кроз блицеве јасних и веома реалистичних сличица једног животног дела, које се читају у три везане кратке реченице. Без много тупљења. Без много доказивања сопственог богатства речи и језика. Без сувишних објашњавања психолошког стања духа приповедача и актера приче и још мање сликања предивних и оних мање див-

KWI@EVNA BA[TINA

Р

Роман „Велизариј”

оман „Велизариј“ француског писца Мармонтела на „славенски“ језик превео је Павле Јулинац, први српски преводилац. Овај најчитанији превод у Срба у 18. веку, објављен у Бечу, у штампарији Јосифа Курцбека, 1777. (постоје и примерци са погрешном 1776. годином), представља први роман на српском језику. Оригинал дела, у којем се говори о славном византијском војсковођи из Јустинијановог доба, појавио се десет година раније (1767) и убрзо је преведен на скоро све европске језике. Примерци Јулинчеве књиге постоје у Библиотеци Матице српске. Они су обрађени у електронском каталогу Библиотеке, а њихови описи публиковани су у серији Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске (књ. 2).

И

них пејзажа у којима се радња одвија. А ипак толико реално, сурово сирово и јасно, да се читалац и кроз речи, али много више између њих и њиховог наоко простог значења, ипак врло лако проналази и препознаје у свим ситуацијама кроз које га Буковски у овом делу на маестралан начин води. У две речи – апсолутно генијално! Ипак, оно што је неминовно битно исто онолико колико и сам стил писања и приповедања, јесте и сама тема и прича коју Буковски жели да исприча. И коју, на крају крајева, и прича на прави начин. Унутрашња и спољашња борба једног сваког-дана-срећем-таквељуде губитника. Резон „обичног“ поштанског службеника који се снагом сопствене луцидности бори против система који га сваког дана све више притиска својим нимало-уметнички-слободним правилима и устројствима савременог капиталистичког друштва. Гротескни парадокс. Ноншалантни отпор шармантног нејебаваоца набеђених ауторитета. Све то се као скупа паштета у јефтином паковању лепи на хлеб од коре мозга читаоца који има исте такве проблеме и недоумице у свом реалном јебо-га-оваквог-какав-јесте животу. Снага је у препознавању. И у самој жељи и спознаји да се може бити и такав. Просто-сложен. Брутално-нежан. Губитнички-тријумфалан. ОКСИМОРОН ЖИВОТА.Управо у томе и лежи снага ове књиге. Управо у томе и јесте њен највећи квалитет и вредност. Управо ту сам се и ја највише пронашао. У виски-пиво-шљака-говно-жене-секс-пораз-победа причи базираној на истинитим догађајима.Управо због тога ово дело и заслужује да буде прочитано. И проживљено.И изнад свега, потпуно заслужује један искрен и дугачак аплауз. ГРОМОГЛАСНИ!!!

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Делфи” – Клуб читалаца „Лагуна” 1. „Рингишпил”, Јелена Бачић-Алимпић, Лагуна, Београд 2. „Авантуре неваљале девојчице”, Марио Варгас Љоса, Лагуна, Београд 3. „Ловац на змајеве”, Халед Хосеини, Лагуна, Београд 4. „Колиба”, Вилијем Пол Јанг, Лагуна, Београд 5. „Заувек у срцу”, Весна Дедић-Милојевић, Лагуна, Београд 6. „Хиљаду чудесних сунаца”, Халед Хосеини, Лагуна, Београд 7. „Мини купохоличарка”, Софи Кинсела, Лагуна, Београд 8. „Једи, моли, воли”, Елизабет Гилберт, Алнари, Београд 9 „Јулија”, Ен Фортије, Лагуна, Београд 10. „Београдске приче”, Иво Андрић, Лагуна, Београд

БОРИС СИРИЛНИК: АУТОБИОГРАФИЈА ЈЕДНОГ СТРАШИЛА

Кад дете побеђује смрт „Развој сваког човека је авантура, а нови развој, резилијентан, може да буде и права епопеја”, пише чувени француски неуропсихијатар Борис Сирилник у књизи „Аутобиографија једног страшила”, која се недавно појавила, у преводу Душана Јанића, захваљујући издавачкој кући „Академска књига” из Новог Сада. Сирилник, професор на Универзитету у Тулону и творац концепта резилијенције, читаоцима и заљубљеницима у психоанализу, доноси низ кратких есеја којима објашњава обиље праваца у којима развој човека може да крене, те расветљава узроке и последице трауматичних прекретница у људским животима... Пре свега, он збори о резилијентности деце: оном надљудском напору који она чине да се спасу, када се нађу на самом рубу смрти да би, након тога почели да воде нормалан живот. Пишући приче о деци која су, у различитим културама из различитих разлога, преживела страшне трауме, Сирилник обичним језиком и са много стрпљења објашњава како деца, која покушавају да залече ране, стварају причу о себи којом сликају свој идентитет. Кадкад је он прави, много чешће погрешан, али је свакако пут до измирења са самим собом. Кроз судбине „деце страшила”, изникле из екстремних злочина чињених у време нацизма, црвених кмера, исламистичког терора и других друштвених странпутица, Борис Сирилник се осврће, између осталог, на борбу против безнађа, потребу за саможртвовањем, херојство, перверзију, добровољно ропство, прете-

Вук који не плаши децу

ако нам на спомен речи “вук” на памет падне Црвенкапа, али и “Црвен бан”, овога пута реч је о нечему сасвим новом и другачијем, мада с оба појма ипак има неке везе. Американац Бред Инман био је незадовољан чињеницом да омиљену књигу мора да чита замишљајући главне ликове, сцене и места догађања. И тако је, уместо да му се пред очима одиграва сопствени филм, решио да споји књигу и видео и направи нови медијум. Спајање речи и слике просто је наметнуло поигравање речима, те је Оксфордски речник енглеског језика постао богатији за још један појам: видео књигу илити “vook”. На сајту vook.com Инман нуди књиге претежно намењене електронским читачима, паметним телефонима и све популарнијим таблетима. Ако пожелите књигу о Шерлоку Холмсу, сајт вам обећава “Шерлоковски доживљај”, уз прикладне

фотографије, видео исечке, текстове везане за одређену књигу и размену мишљења на форуму посвећеном “вуку”. Бред Инман верује да је прокрчио нови пут у будућност издаваштва. С њим се слажу и неке инвестиционе компаније, које у овом подухвату виде шансу за добар профит у будућности. Већ је склопљен уговор вредан више од пет милиона долара за опремање и дистрибуцију “вукова” с најпопуларнијим књижевним делима. Компанија “Вук Инк.” до сада је објавила 150 наслова, и планира да у овом комбинованом формату одштампа више од хиљаду књига само ове године. Књиге у “вук” формату доступне су за већину читача електронских књига, “ајфон”, “ајпед”, прилагођене Андроид платформи и интернет претраживачима, а сваки “вук” има између 10 и 20 поглавља које садрже 20 кратких видео снимака који се

рану љубазност, стид, понос и друге облике људских стремљења изазваних великим трагедијама. Јунаци „Аутобиографије једног страшила”, каже Сирилник, настоје да не размишљају, јер је на мучним сликама тешко градити интимни свет. Но, довољно је да „страшило” сретне живог чо-

века који му удахне душу, па да оно поново доспе у искушење да прихвати болан живот... Сирилник је до сада написао више књига које су наишле на изузетан пријем и које су преведене на бројне језике. „Срећа у несрећи”, „Ружни пачићи”, „О телу и души”, „Говорити о љубави на рубу понора”, само су неки од наслова који су стекли светску славу. Борис Сирилник ће, на позив „Академске књиге” боравити у Србији 24. и 25. фебруара ове године. Посетиће Београд и Нови Сад где ће одржати стручна предавања. П. Клаић

[E O ] NET

допуњују са текстом. Цена “вука” креће се изеђу седам и 16 долара, што је прилично јефтино ако се узме у обзир уложени труд и постигнути ефекат. Многи нови писци решили су да своја дела објаве баш у овом формату. Међу њима су Сет Годин, Том Питерс, Ен Рајс, а недавно је као “вук” за “ајпед” објављен и бестселер “ЈФК: 50 дана”, са текстуалним садржајем које је обезбедио “Персеус букс” и видео материјалом “НБЦ Универзала”. Осим белетристике, на сајту vook.com можете наћи књиге посвећене животном стилу, послу, забави, спорту, кувању, као и бројне “уради сам” приручнике. Било би добро и кад би се нашла нека лектира за наше школарце, зар не? И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak21.januar2011.

23

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НА ПОЛОВИНИ СЕЗОНЕ

Реконструкција здања војвођански приоритет Пауза на половини сезоне још траје у Српском народном позоришту, јер је продужена због радова на санацији зграде, но јуче на конференцији за новинаре је најављено оно што, по плану управе овог театра, треба да обележи текућу, јубиларну сезону у којој наша најстарија професионална те атарска институција слави 150 година. Наиме, како је изнео управник СНП-а Александар Мило сављевић, на састанку одржаном пре два дана, у присуству свих одговорних за реконструкцију, Момчило Миловић, директор Фонда за капитална улагања истакао је да је реконструкција зграде СНП -а пројекат број један у Војводини, у којем партиципира и води га овај фонд.

- Рокови које смо ми из позоришта поставили, морају бити поштовани, тако да ми крајем септембра, или почетком октобра, треба да уђемо практично у нову зграду, да она буде сређена и уређена на начин који одговара амбицијама, традицији и

озбиљности којом СНП обавља свој посао – напоменуо је Александар Милосављевић. - Изузетно сам охрабрен после тог разговора, јер је речено да ће све у реализацији и реконструкцији бити прилагођавано нашим потребама и захтевима. Након врло прецизно изражене намере коју је формулисао др Бојан Пајтић, председник Владе Војводине у неколико махова, ова изјава господина Миловића ме уверава и учвршћује у уверењу да све то није празна прича, већ озбиљна ствар, и да ћемо ми с поносом моћи да позовемо на свечаност, као и да ће све премијере у јесењем делу сезоне бити изведене на сцени СНП -а у сасвим другачијем амбијенту. До 25. јанура ће бити замењен под на сцени „Јован Ђорђевић”, и након тога ће, по речима Мило сављевића, балетски играчи поново моћи да играју представе на њој. Јубиларну сезону би требало да обележи и свечана академија, која ће, уместо на дан СНП -а 28. марта, због кашњења

радова, ипак морати да буде одложена за неки каснији термин. Мило сављевић најављује и озбиљну мултимедијалну изложбу, у сарадњи са Позоришним музејем Војводине и Музејем позоришне уметно сти Србије, која ће на „елегантан и атрактиван начин да проведе кроз повест овог театра”. У оквиру обележавања јубилеја СНП -а, најављено је и одржавање генералне скупштине

Европске театарске конвенције октобра ове године у нашем граду. Биће присутни представници четрдесетак позоришта из око триде сетак европских земаља, којима ће СНП бит домаћин, како је напоменуо Милосаљевић, уз подршку Владе АП Војводине и Покрајинског секретаријата за културу. Њима ће домаћини моћи да прикажу неке своје представе, како је навео Милосављевић, као и реновирано по-

зориште, односно „шта смо, ко смо и да нисмо од јуче”.

- У овом тренутку преговарамо и разговарамо са двадесетак и више театара који би волели да дођу и гостују у овој сезони у СНП -у. Има и театара које бисмо ми волели да доведемо, а има већ и постигнутих договора, као са ХНК из Загреба, где смо ми били у децембру после четврт века. Они ће гостовати 21. фебруара с представом “Грађанин племић” Молијера, у режији Крешимира Доленчића, проглашеном за најбољу на тамошњим Данима сатире – рекао је Милосављевић. Што се тиче издавачке делатности, проритет је објављивање Енциклопедије СНП -а за јубилеј, док се монографија, по речима Милосављевића, засад не планира, а свакако би било пожељно да буде објављена у години јубилеја. Јер, све у крајњем случају зависи од новца, а још увек се не зна тачно колико ће га СНП добити за обележавање 150. годишњице. Иако је за прославу јуби-

леја, чији је покровитељ председник Србије Борис Тадић, својевремено формиран Организациони одбор на челу са др Бојаном Пајтићем, он се, по речима Милосављевића, досад ниједном није састао. Уз то, Милосављевић додаје и да већ месецима чека одговор од Министарства културе Србије колико ће новца одвојити за прославу 150.година СНП будући да је министар Небојша Брадић пре неколико месеци управо у Новом Саду обећао подршку за тако значајан јубилеј нашег најстаријег театра. Иначе, Српско народно позориште је, како је јуче саопштио директор овог театра Ненад Јовановић, успешно завршило протеклу годину, на основу финансијских резултата. Управо завршене 2010. године, зарађено је близу 27 милиона динара, а претходне 23, и то без повећања цена улазница. У првом делу претходне 2009/2010 сезоне зарађено је 5, 8 милиона динара, а текуће 2010/2011 око девет. Н. Пејчић

У МСУВ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА РАДОВА ИСТАКНУТОГ ЈЕРМЕНСКОГ РЕДИТЕЉА

ПРИЗНАЊЕ ЗА КЊИГУ „ПРОГНАНА БИЋА”

Згуснути филмови Параџанова

Награда „Забавника” Миленку Бодирогићу

Уз присуство стотинак посетилаца, прексиноћ је у сутеренском простору Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду отворена изложба ликовних радова чувеног јерменског филмског редитеља Сергеја Параџанова. Ову манифестацију под називом „Калеидоскоп Сергеја Параџанова” коју чини и ретроспектива његових филмова отворио је директор Завода за културу Војводине Тибор Вајда.

изузетној сарадњи Завода за културу Војводине и Музеја из Јеревана, што су подржала и министарство културе Јерменије и Покрајински секретаријат за културу. Само отварање је пратила и музика новосадског састава „Пнеуматик трио”, инспирисана јерменском музичком традицијом. Овом поставком представљено је поред неколико фотографија портрета редитеља и детаља са снимања и четрдесетак ликовних

Фото: Ф. Бакић

Том приликом, Вајда је рекао да га ова поставка чини изузетно срећним, јер је макар део изванредних уметничких радова и предмета Музеја „Сергеј Параџанов” у Јеревану, после гостовања широм света, стигао и до наше публике, истаквши и, да слику о једном народу градимо на основу дела његових великих појединаца. На јединственост личности и дела Параџанова указао је и директор Музеја „Сергеј Параџанов” Завен Саргсјан рекавши и да је ова изложба до Новог Сада стигла захваљујући

радова Параџанова насталих у разним фазама његовог живота. Углавном је реч о колажим које је Параџанов називао „згуснутим филмовима”. У њима је на оригиналан начин представљао и коментарисао, како свој унутрашњи свет, тако и велике историјске теме и личности. Међу изложеним радовима су „Аутопортрет с фесом” , „Тајна вечера”, циклус колажа посвећен Мона Лизи, колаж „Продао сам викендицу”, цртежи посвећни Антонионијевом филму „Забриски поинт” и филм „Кабаре” Боба Фо-

са, затим колажи: „Овако је Лењин видео Америку” , „Први трактор”, „Мерилин Монро”.., а ту је и једно нимало конвенционално писмо Федерика Фелинија 1971. године упућено Параџанову. „Једна од задивљујућих особености Параџановљеве уметности јесте његова самодовољност. Његов рад дотиче, често и врло блиско, широк дијапазон жанрова, никада потпуно не урањајући ни у један од њих. Он није проучавао специјализоване књиге, нити је пратио уметничке трендове. Дешавало се да одбије учешће на изложбама, које су иначе ретко организоване у овој нашој забити. Параџанов је остајао по страни, не због тога што није желео да се прикључи главним токовима, већ зато што је његово стваралаштво у суштини самодовољно. Није му било неопходно да буде упућен у савремене изворе креативног стваралаштва. То је, вероватно, разлог због којег његов рад никада не представља копију, иако нека дела подсећају на дадаистичке колаже и савремену концептуалну уметност”, записао је поред осталог о стваралаштву Параџанова, Левон Абрахамиан у тексту за каталог ове новосадске изложбе. Поставка која се својим садржајем и атрактивношћу већ квалификовала за један од најзначанијих културних догађаја године у Новом Саду и шире, биће посетиоцима доступна до 6. фебруара. По утврђеном распореду филмови Сергеја Параџанова се приказују у Арт биоскопу „Војводина” на Спенсу од 19, а у Кино сали Музеја савремене уметности Војводине, у 12 часова, сваког дана до 25. јануара. В. Црњански

IN MEMORIAM

Александар Караџин Нашу музичку јавност потресла је вест о смрти композитора и музичког педагога Александра Аце Караџина, који је прекјуче преминуо у Кикинди у 64 години живота. Композитор и текстописац Александар Аца Караџин био је један од истакнутих војвођанских музичких стваралаца, који је својим песмама писаним у традиционалном духу опевао родну Кикинду и банатски завичај. Рођен је 1947. у Кикинди, где је после средње музичке школе, до пензије деловао као музички педагог у МШ „Стеван Малбашки“, предајући хармонику. Уз бављење педагогијом, био је присутан и на музичкој сцени, најпре у младости као члан тадашњих бит састава, а доцније као члан кикиндског ансамбла „Успомене“, (у ком је деловао и певач Милан Прунић), са којим је средином осамдесетих снимио и једну лонг-плеј плочу. Био је даровит и плодан композитор и текстописац, који је написао већи број

песама, надахнутих љубављу према родној равници и обојених сетом и носталгијом, а најпознатије су „Завејан је пут за салаш мој“, „Што тихо пада снег“, „Кикинда је лепа варош“ и „Прошли дани“, које су стекле широку популарност и како се то каже, „ушле су у народ“ постајући нови изданци традиционалне тамбурашке народне песме. Његове композиције добијале су награде на фестивалима и са успехом су их снимали певачи и ансамбли из наше земље и из иностранства, али највећа потврда њихове вредности је чињеница да се ове песме и данас певају и често изводе, трајући као део нове војвођанске народне музике, писане у духу музичке традиције овога поднебља. Одласком Александра Аце Караџина, музички живот у Војводини остао је без скромног и ненаметљивог, али по свом ауторском деловању значајног посленика и ствараоца.

Добитник овогодишње, 33. по реду књижевне награде „Политикиног Забавника” за литерарно дело намењено младима је књига Миленка Бодирогића „Прогнана бића“, саопштио је жири за доделу ове угледне награде. Жири у саставу: Владица Милосављевић (председник), Тимоти Џон Бајфорд, Милош Радовић, Дарко Коцијан и Петар Милатовић (из редакције) једногласно је одлучио да награда припадне књизи „својеврсној повесници народних маштарија, која је опредметила бића уз која су одрастале генерације”.

Према оцени жирија, овај изузетан текст са сјајним илустративним материјалом убедљиво дочарава сва наша маштарска надања и стрепње. Жири је, од 54 приспеле књиге, за читање и уживање препоручио следеће: Владимира Андрића „Читај ветру омиљене књиге“, Мирјане Булатовић „Сањао сам да ми гори школа“, Бранка Стевановића „Овако је то било“ и Бошка Ломовића „15 дана ферија“. Награда, плакета и новчани износ, добитнику ће бити уручена 25. јануара, на Дан Политике.

ИЗЛОЖБА „ОД ТИХУАНЕ ДО ТЕТКА АНЕ” ИЗАЗВАЛА ОГРОМНУ ПАЖЊУ ЈАВНОСТИ

Поставку обишли рокери и министар Изложба „Од Тихуане до Тетка музичар Влада Јанковић Џет. Не- креацијама које сама осмишљава Ане”, посвећена рокенролу у кадашњи члан „Црних бисера“ и носи. Ова жена ведрог духа и Зрењанину шездесетих и седам- био је импресиониран поставком завидне енергије је послужила десетих година прошлог века, која осликава зрењанински ро- као инспирација за назив бенда која је 13. децембра отворена у кенрол, а чији је својевремено и „Тетка Ана“ који је основан 1977. зрењанинском Народном музеју, сам био учесник. Наиме, „Црни године. Нешто пре тога, 1969. гоизазвала је огромну пажњу јав- бисери“ су били чести гости ов- дине Анин син Милан Вукотић ности. До сада је више од 5.000 дашњих игранки, посебно оних у Вука, сликар, сценограф, редиљуди обишло поставку на којој Вишој техничкој школи. Тако у тељ, управо по својој мајци насу представљени бројни инстру- својој књизи „Године на 6“ Влада звао је и диско-клуб у Дому менти и музичка опрема, радио Џет каже да је публика у Зрења- омладине који ће постојати свега апарати, магнетофони, грамофо- нину била „фантастична и одлич- неколико месеци, али ће остати ни, црно-бели телевизори, џу- но информисана“. упамћен као прва дискотека у бокс-апарат, веспа, граду. Ани Вукотић плоче, плакати... је било изузетно Међу посетиоцима драго што је посетибили су и предла изложбу у Народставници Незавином музеју и што је сне културне сцене имала прилику да се Србије, музичари присети времена каЗоран Костић – Цада су њен син и гене из Партибрејнерација тадашњих керса, Рамбо Амамладића и девојака деус, водитељ и оставила неизбрирок музичар Влада сав траг у културном Јанковић Џет, животу Зрењанина. Бранко Милићевић Да подсетимо, ова – Коцкица, рок нонеобична изложба је винари Петар Јасвојеврсни омаж једњатовић, Богица ном времену у једМијатовић, Никола ном граду, али и Нешковић, Воја свим осталим средиПантић... У недељу нама које су на слије зрењанински му- Ана Вукотић, по којој је назван зрењанински бенд чан начин проживезеј обишао и мини- „Тетка Ана”, на изложби ли своје рокенрол - Једноставно, знали су да про- приче: од тога како је све почело, стар културе Небојша Брадић кога је кроз поставку водила аутор- цене и оцене оно што им се нуди, преко најзначајнијих рок-састава, ка изложбе, кустоскиња Оливера па су самим тим поштовали оно где се играло и како се забављашто су им музичари на сцени ло, шта се слушало, шта се гледаСкоко. Пре гостовања у Позоришном пружали – приметио је Јанковић. ло, од кога се учило, који часопиклубу „Зелено звоно“, где је одрМеђу досадашњим посетиоци- си су се читали, како се облачило, жан Хит недеље Радија 202, из- ма била је и Зрењанинка Ана Ву- ко је гостовао, па све до гитаријаложбу „Од Тихуане до Тетка котић, позната по изузетно живо- да које су се организовале. Ане“ посетио је и водитељ и рок писним и занимљивим модним Ж. Балабан

24

Svet

petak21.januar2011.

dnevnik

DVE GO DI NE VLA DA VI NE BA RA KA OBA ME

Po li ti~ ke ra ne od „Vi ki lik sa” VA [ING TON: Ta~no pre dve godine Barak Husein Obama postao je 44. ameri~ki predsednik, a taj period osta}e upam}en po reformi zdravstvenog sistema u SAD i mnogobrojnim obe}awima koje je dao na po~etku mandata. Kao sin crnca iz Kenije i belkiwe iz Kanzasa, on je prvi afroamerikanac koji je uspeo da postane prvi ~ovek Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Za dve godine koliko se nalazi na mesu {efa najmo}nije dr`ave na svetu, najve}i Obamimi uspesi su to {to je uspeo da progura reformu zdravstvenog sistema, za {ta su se demokrate borile 75 godina i obzbedi 787 milijardi dolara stimulansa ameri~koj privredi. Wegova popularnost, kako pi{e „Wujork tajms” pala je sa 70 na 50 odsto podr{ke u vreme koje je obele`ila velika ekonomska kriza, za koju i administracija priznaje da nije

o~ekivala da }e biti toliko `estoka. Na spoqnopoltiti~kom planu, Obama i daqe ne odustaje od povla~ewa vojnika iz Iraka, iako ne{to sporije nego {to je najavqivao, ali ni od slawa jo{

33.000 vojnika u Avganistan, odakle planira da po~ne povla~ewe ameri~kih vojnih snaga tek 2014, odnosno onda kada bezbednosni uslovi to budu dozvoqavali.

Obama je 2009. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Nobelov komitet je odluku obrazlo-

`io wegovom posve}eno{}u di- je isunio, a ova administracija plomatiji, dok je {ire ova odluka osta}e upam}ena i po bruci koju bila shva}ena kao neka vrsta uko- je do`ivela zbog objavqivawa ra wegovom prethodniku, naveo je tajnih dokumenta na veb -sajtu „Wujork tajms”. „Vikiliks”. „Va{ington tajms” je ocenio da Politi~ki rawen, kako navoje to bio avans za ono {to }e Oba- di „Va{ington tajms” Obama je u ma u budu}nosti posledwem truu~initi, ukazujunutku izvojevao i Kao neuspeh mu se }i, me|utim, da su dve pobede na spobele`i i to {to je rezultati izostaqnopliti~kom li. Obamina diplanu postizawem jo{ tokom prve plomatska ve{tisedmice u Beloj ku}i novog sporazuma na testirana je i START o smaweobe}ao da }e prilikom re{avawu nukleranog nazatvoriti wa spora oko oru`awa sa Rusiiranskog nuklearozlogla{eni zatvor jom, a u zemqi ukinog programa, kaGvantanamo, {to do dawem zakona koji da je iza{ao kao branio homodan-danas nije isunio je pobednik obezbeseksualcima da div{i jo{ `e{}i otvoreno slu`e u set sankcija UN, kao i na Bli- vojsci. Sve u svemu, drugu godinu skom istoku ponovnim pokreta- vladavine Baraka Obame bele`i wem mirovnih pregovora septem- pad na svim poqima, uspostavqen bra 2010, kada su se izraelski i jo{ tokom prve godine koju je palestinski lideri sastali prvi proveo u Beloj ku}i, a najboqe ga put posle dve godine zastoja u ilustruje ~iwenica da se sam pregovorima. Kao neuspeh mu se predsednik Amerike pita da li bele`i i to {to je jo{ tokom pr- wegova zemqa treba i udubu}e prve sedmice u Beloj ku}i obe}ao da venstveno da se bori da ostane }e zatvoriti ozlogla{eni zatvor globalni lider.

Gvantanamo, {to do dan-danas ni(Ta njug)

POD SUM WOM DA SU PO ^I NI LI ZLO ^I NE PRO TIV TU NI SA

Uhap{eni ~la no vi po ro di ce Ben Ali ja TU NIS: Zbog sumwe da su po~inili zlo~ine protiv Tunisa, uhap{ena su 33 ~lana porodice svrgnutog predsednika Zine al-Abidina Ben Alija, javila je tamo{wa televizija. Televizijska stanica je citirala „zvani~ni izvor” koji je rekao da }e biti sprovedena istraga da bi se ti qudi izveli pred lice pravde. Na televiziji su prikazani zlato i skupocen nakit koji su prona|eni kod ~lanova porodice, prenela je agencija Rojters. Demonstracije zbog siroma{tva, nezaposlenosti i korupcije po~ele su krajem decembra, a u neredima je poginulo vi{e desetina qudi.

Predsednik Ben Ali je pro{le sedmice napustio zemqu i oti{ao u Saudijsku

Arabiju, a wegovu du`nost je privremeno preuzeo predsednik parlamenta Fuad Mebaza. U tuniskoj {tampi, koja je godinama bila pod dr`avnom kontrolom, pojavili su se brojni izve{taju u kojima se navodi da je predsednikova porodica pobegla sa ogromnim sumama novca i zlata.

U me|uvremenu, svi ministri iz Ben Alijeve partije, koji su se na{li u novoj prelaznoj vladi, zbog ~ega je u Tunisu nastavqen talas demonstracija, podneli su ostavke na ~lanstvo u toj stranci.

Privremeni {ef dr`ave Mebaza izjavio je da }e politi~ke partije, ukqu~uju}i Ustavni demokratski savez (RCD) biv{eg predsednika, biti odvojene od dr`ave u ciqu „potpunog raskida sa pro{lo{}u”.

Omra`eni predsednik Ben Ali

Stra vi ~an bi lans poplava u Brazilu RIO DE @A NE I RO: Broj qudi stradalih u klizi{tima i poplavama u planinskoj oblasti Brazila se pove}ao na 727, a najmawe 207 osoba se jo{ vode kao nestale, saop{tile su vlasti. Kancelarija tu`ioca u Rio de @aneiru objavila je listu nestalih qudi, {to je prva zvani~na procena broja nestalih od po~etka nesre}e pre sedam dana. Procewuje se, me|utim, da bi broj `rtava mogao

biti i ve}i, oko 1.000. Broj stradalih svakodnevno raste, kako spasioci dopiru do sve zaba~enijih mesta i pronalaze sve vi{e `rtava. Lokalni zvani~nici u najte`e pogo|enim gradovima Teresopolisu i Nova Friburgu izjavili su da je nestalo najmawe 300 qudi i da se za mnoge od wih pretpostavqa da su zatrpani blatom, prenela je agencija Rojters.

Veruje se da je nekoliko stotina qudi jo{ u oblastima u kojima postoji rizik od novih klizi{ta. Do mnogih stanovnika ugro`enih oblasti pomo} ne mo`e da stigne zbog sru{enih mostova i poplavqenih puteva, a u neke delove zemqe su poslati helikopteri da bi spasli pre`ivele. Neki zvani~nici ka`u da je snaga poplava i klizi{ta toliko velika da je geografija nekih regiona znatno izmewena.

IRAK

Ubi je no 45 {i it skih ho do ~a sni ka BAG DAD: U dve odvojene eksplozije automobila bombi u blizini svetog {iitskog mesta Kerbala ju~e je u Iraku poginulo 45 hodo~asnika, a oko 150 qudi je raweno, saop{tili su ju~e zvani~nici.

Eksplozije su se dogodile na razli~itim prilazima gradu, a bombe su aktivirane u isto vreme, javio je Rojters. „Dva automobila parkirana ispred kontrolnih punktova na ulazima u Kerbalu eksplodirala su istovremeno”, rekao je {ef provincijskog sveta Muhamed elMusavi. Napad se dogodio u vreme

kada stotine hiqada {iitskih hodo~asnika dolazi u Kerbalu na kraju 40-odnevne `alosti za imamom Huseinom, unukom proroka Muhameda.

Ubijen u bici u sedmom veku, imam Husein je centralna figura u religiji muslimana {iita. [iitski hodo~asnici su vrlo ~esto na meti sunitskih ekstremisti~kih grupa poput Al Kaide, koji ih smatraju nevernicima. Oko 120.000 ira~kih policajaca i vojnih snaga zadu`eno je za obezbe|ewe vernika, od kojih je ve}ina danima pe{a~ila do Kerbale, gde se veruje da je sahrawen imam Husein.

AVGANISTAN

Stradalo 10 po bu we ni ka KA BUL: NATO i avganistanske snage ubile su vi{e od 10 pobuwenika tokom dvodnevnih borbi u severnom delu Avganistana, saop{tila je ju~e Alijansa. Ciq operacije u provinciji Farjab bio je eliminisawe Talibana koji su se kretali slobodno u toj zoni. Trupe su pretra`ile mnoge ku}e bez incidenata, ali je na wih pucano iz obli`wih rovova, pa su uzvratili vatru, javio je AP. U me|u-

vremenu, u napadima pobuwenika ubijena su dva pripadnika NATO slu`be - jedan u sredu na jugu i jedan u ~etvrtak na severu, navela je Alijansa, ali nije saop{tena wihova nacionalnosti, niti drugi detaqi.

Vi{e od 20 NATO vojnika ubijeno u Avganistanu tokom ovog meseca, {to je krvav po~etak godine za koju su NATO zvani~nici i o~ekivali da }e biti nasilna, naveo je AP.

FRANCUSKA

Sar ko zi je vi ga fo vi PA R IZ: Francuski predsednik Nikola Sarkozi ismejan je u javnosti nakon {to je napravio novi gaf, sugeri{u}i da se severni francuski region Alzas nalazi u Nema~koj. Kako prenose francuski mediji, Sarkozi je „pobrkao lon~i}e” prilikom obra}awa pred stav ni ci ma po qo pri vredne industrije u alza{kom gradi}u Truhtershajmu, 30-ak kilometara od nema~ke granice.

„Mogu da shvatim nefer konkurenciju izme|u Kine i Indije, ali ne i izme|u Nema~ke i Francuske. I to ne ka`em samo zato {to se nalazim u Nema~koj”, kazao je francuski lider, da bi se odmah potom ispravio i glasno dodao „Nalazim se u Alzasu”. Istorijski jedno od kqu~nih strate{kih re gi o na Fran cu ske, Al zas, kroz vekove su naizmeni~no prisvajale Nema~ka i Francuska.

(Ta njug)

DANSKA

Na pa da~ na su du KO PEN HA GEN: Danski kari ka tu ri sta ko ji je na cr tao proroka Muhameda kao teroristu, {to je pre tri godine iazazvalo proteste muslimana {irom sveta, izjavio je da je ~ovek iz Somalije koji je nose}i sekiru provalio u wegov dom poku{ao da ga ubije . Kurt Vestergard svedo~io je u ~etvrtak da je 29-godi{wi uqez upao u ku}u na dan Nove godine, 2010,

kao „sveti ratnik” koji je `eleo da ubi je ne ver ni ka. Ve {tergard se zakqu~ao u ku}u i ostao je nepovre|en.

Optu`eni, ~ije se ime po lokalnim zakonima ne sme pomiwati do presude, rekao je sudu u Arhusu, da je samo `eleo da upla{i karikaturistu i da nije imao namere da ga povredi, javqa AP. Vestergard je nazvao ~oveka kukavi~kim la`ovom.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BRAJAN KAUEN Premijer Irske Brajan Kauen najavio je ju~e da }e parlamentarni izbori biti odr`ani 11. marta, po{to je tokom no}i pet ministara podnelo ostavku.”Namera mi je da u dogledno vreme tra`im raspu{tawe parlamenta sa ciqem da op{ti izbori budu odr`ani u petak, 11. marta”, saop{tio je Kauen parlamentu.

VIKTOR ORBAN Predsednik ma|arske vlade Viktor Orban izjavio je ju~e da treba biti pripravan na stalne napade levice na sopstvenu zemqu u narednih {est meseci, koliko }e Ma|arska predsedavati EU. „Moramo se pripremiti na to da }e levica u narednih pola godine neprekidno kritikovati Ma|arsku zbog dvotre}inske ve}ine desnice u woj”, rekao je Orban u intervjuu povodom reakcija na wegov ju~era{wi nastup u Strazburu.

MI[EL OBAMA Imix prve dame SAD Mi{el Obame postao je jedna od glavnih tema ameri~kih medija, do te mere da zasewuje i samog predsednika Baraka Obamu. Wen glamurozni izgled prilikom do~eka kineskog lidera Hua \intao u Va{ingtonu izazvao je op{te odu{evqewe. Pojavila se ispred Bele ku}e u veoma efektnoj crvenoj ve~erwoj haqini modnog dizajnera Aleksandra Mekvina.

SAD i Kina – mir preko trgovine BERLIN: Poseta kineskog predsednika Hu \intaoa Va{ingtonu dolazi u kriti~nom trenutku, a vizije o Kini i SAD kao „tandemu snova u svetskoj politici” odavno su nestale, komentari{u nema~ki dnevni listovi. List „Noje vestfeli{e” ukazuje da su se tokom posledwih meseci pokazale duboke pukotine u odnosima dve sile. SAD i Kina se merkaju sa nepoverewem i zlovoqno. O~igledno Va{ingtonu je te{ko da prihvati nagli uspon Kine na pozicije nove ekonomske supersile koja ugro`ava primat krizom uzdrmane Amerike.

Me|utim, dve privrede suvi{e su tesno povezane. Zadu`enoj Americi potreban je kineski novac, zahuktaloj kineskoj privredi potrebno je ameri~ko tr`i{te. „Borba petlova” za primat u svemu tome mogla bi samo {koditi, pi{e list „Noje vestfeli{e”.

List „Minhener merkur” ukazuje da gost iz Pekinga sti`e u Va{ington pun samopouzdawa u uverewu da ima najefikasniji sistem i sa ambicijom da ekonomski na~etu supersilu politi~ki potisne na drugu poziciju. Najve}i izazov za Obamu jeste da na|e uspe{an recept za odnos sa kineskim divom, pi{e list, a prenosi radio Doj~e vele.

Komentator „[veriner folkscajtunga” navodi da iskustvo pokazuje da su za Kinu sopstveni interesi iznad interesa svetske zajednice. Prekju~era{wa izjava Hua da me|usobno po{tovawe ubudu}e mora odre|ivati me|usobne odnose zna~i pre svega jedno: Kina nije ni malo spremna na neke ve}e ustupke.

Povodom posete kineskog predsednika Hu \intaoa SAD list „Rajn-Nekar cajtung” pi{e: „Globalizaciju je ponekad sasvim lako shvatiti- ukoliko je Amerikancima lo{e Kinezi poru~uju mawe ma{ina za {tampawe u Hajdelbergu”. Naime, u SAD je opala potra`wa za eti- Hu \intao i Barak Obama ketama koje se {tampaju u Kini na nema~kim glasi: mir preko trgovine. Taj mir je Obamima{inama. Nijedna zemqa nije izolovana u noj vladi dobro do{ao, jer je ameri~koj prisvetu. I zato je sa evropskog stanovi{ta do- vredi preko potreban stabilan rat. Kao bro ako se Kina i SAD ne upuste u trgovin- protivuslugu za toplu ki{u dolara Kinezi ski rat. o~ekuju po{tovawe.

Na samom po~etku posete Hu \intaoa Va„A Nema~ka? Ona je negde izme|u tih si{ingtonu saop{teno je da su zakqu~eni ugo- la, ne samo kada je o {tamparskim ma{inama vori vredni 45 milijardi dolara. Poruka re~”, pi{e „Rajn-Nekar cajtung”.

dnevnik

OGLASi

petak21.januar2011.

25

26

petak21.januar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Bato bio si beskrajna qubav, svetlost {to greje srce, radost {to veseli du{u, melem koji zaceluje sve rane. stena iz koje se crpi snaga, bio si na{e uto~i{te i odmori{te...

Tvoja sestra Rosa 20122

Posledwi pozdrav dragom tati

IZDAJE se ekskluzivan kancelarijski prostor u strogom centru grada, TC Pariski magazin, 120m2. Telefon 021/424-711.

19825

PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe.

Telefon 063/521546.

19565 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

19970

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, izno{ene koke nosiqe, dostava na adresu, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539051.

9371

Qubi{i Tomi}u i veliko hvala za podr{ku i qubav koju mi je nesebi~no pru`ao.

Sin Zoran.

20124

Qubi{a Tomi} Dragi na{ deda, uvek }e{ nam biti u mislima, a tvoja qubav u na{im srcima.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

19411

Unuke Gaja i Mina.

20129

Danas, 21. januara 2011. godine navr{ava se osam godina od kada na{ voqeni

POMEN Danas, 21. 1. 2011. godine je godinu dana od kako me je napustila moja mila i draga sestra

Milutin Jovanovi} nije sa nama.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

19792

^ETRDESTODNEVNI POMEN

Vida

Slavku P. Radovi}u Nikada je ne}e zaboraviti i pre`aliti wena sestra Mara.

Ho}emo za tebe Bato zlatan san, suncem, qubavqu, dobrotom obasjan...

Hvala ti za sve plemenito, lepo u na{im `ivotima...

Mika, Caka i Rada sa porodicama.

19683

20125

^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Slavko Radovi} Bato

Posledwe zbogom dragom ujaku

Qubi{i Tomi}u

Tvoje veliko srce i dobra du{a zaslu`uje ve~no se}awe i po{tovawe na ovom, a ve~ni mir na onom svetu.

Neka te an|eli ~uvaju, dragi kume!

Tadija Tadi} sa porodicom.

Porodice Vujanov i Bo`i}.

20135

20116

Posledwi pozdrav stricu

petak21.januar2011.

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Mirku Lon~aru

dragom

Stevici Veselinovi}u

od porodice Lon~ar i Stanojevi}.

Posledwi pozdrav mom dragom dugogodi{wem drugaru i prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Draganu Mi{lovu

Mirku Lon~aru

od sestre Velinke i snajke Jelke sa decom.

20101

Posledwi prijatequ

27

Porodice Pavlovi} Branko, Milanka i Goran.

Saose}amo u tuzi i bolu zbog iznenadne smrti na{eg radnika, a Va{eg oca i supruga. „Podunavqe Beo~in” a.d.

Beo~in.

20096

20078

5927/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Na{oj dragoj majci, svekrvi i babi

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 77. godini preminula na{a draga majka, svekrva, baba i prababa

Ilinka Novakovi}

Anici Mavri}

Milan Vuk{a Gospode Bo`e na{, podari mi miran i tih san, po{aqi mi svoga An|ela ~uvara koji me zaklawa i ~uva od svakoga zla. Jer si Ti ~uvar du{a i tela na{ih, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Qubi{i Tomi}u od Sredoje i Jelisavete

Sahrana }e se obaviti dana 21. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Starom grobqu, u Futogu.

Anica Mavri}

ro|. Si} 1934 - 2011.

ro|. Si}

Sestra Milana, zet Mosleh, sestri}i Sifian, Oto, Milan, Omar.

O`alo{}ena porodica.

posledwi pozdrav od: sina Ivana, snaje Slavice, unuka Ane i Jelene.

20092

20098

20070

20114

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sahrana je danas, 21. 1. 2011. godine, u 15 sati, na Tranxamentu.

O`alo{}eni: sin Tomislav, snaja Du{ka, unuk Dejan, unuka Dejana, zet Zoran, praunuka Zorana i Milo{.

20069

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav bratu

na{em dragom

Mirku Lon~aru

Ilinki Novakovi}

Mirku Petrovi}u Mirku Petrovi}u

Nikoli Nedini}u obele`i}emo u subotu, 22. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, u Pravoslavnom hramu, u [ajka{u.

Pamti}emo tvoju dobrodu{nost.

Po~ivaj u miru.

od kom{ija iz Rakovca Obradovi}, Simi}, Vulovi}, Milivojevi} i Jeli}.

od: sina Mirka, snaje Nade i unuka Olivere, Biqane i Du{ana.

od sestre Vide.

20103

20099

20074

Wegovi najmiliji.

20115

Posledwi pozdrav „~ikici”

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav stricu

od Borka sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom te~i

Qubi{i Tomi}u

1931 - 2011. iz Drvara Sahrana je danas, 21. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Mirku Petrovi}u

od: Zlatice i Ratka sa decom Vandom i \or|em i wihovim porodicama.

od Vujadina i Nade sa porodicama.

20105

20075

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

19999

Posledwi pozdrav Goranovom tati

na{em

Posledwi pozdrav bratu

Mirku Lon~aru Sahrana i posledwi opro{taj bi}e obavqen danas, 21. 1. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Puno, puno te volimo: Zuzana, Jasna, Lidija, Aleksandar, Damjan i Una.

O`alo{}ene porodice: [evi}, Kele~evi} i ostala rodbina.

20104

20072

Posledwi pozdrav najdra`em tati, mu`u, dedi i tastu

Jovanki Kele~evi} Mirku Petrovi}u

Mira, Miroslav i Mirko Peuli} sa porodicom.

20079

^ETVOROGODI[WI POMEN

Qubi{a Manastirac Stevanu Veselinovi}u

Mirku Petrovi}u Mirku Petrovi}u od sestara: Stoje i Dragice sa porodicama. od porodice Milenkovski.

20107

20091

od Tijane sa porodicom.

20051

Nedostaje{ mi mnogo, previ{e.

Kako bih volela da te samo na tren zagrlim i izqubim, da se ispri~amo i da ti ka`em da niko nema tatu kao {to sam ga ja imala.

Bio si i ostao moj ponos, moj najboqi drug i moja najve}a podr{ka.

Ba{ mi je te{ko bez tebe i mame. ^uvaj mamu i qubi malog Oskara.

Voli te tvoja Kika.

20087

28

^iTUQe l POMeni

petak21.januar2011.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

POMEN

POMEN

Sre}ko Mari}

Perka Macut

Navr{ile su se ~etiri godine od kako nisi sa nama.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

^etrdeset dana je pro{lo od kako te nema mama. Dana, 22. 1. 2011. godine, u 11 sati, poseti}emo wenu ve~nu ku}u.

Vojislavi Vuji}

od: Mladena, Bebe, Goge i Dude.

Posledwi pozdrav voqenoj, dobroj i plemenitoj sestri i tetki

Posledwi pozdrav

Tvoji: sestre i bra}a sa porodicama.

]erka.

20049

20073

20083

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Stojanki Radoj~i} Ilinki

ro|. Beli}

ro|. Beli}

Sestra Bisa, {ogor Buba sa decom.

Posledwi pozdrav dragoj

Sa bolom i tugom opra{tamo se od

Stevan Veselinovi}

Stevana Veselinovi}a

Tu`nim srcem opra{tamo se od oca, dede i svekra. od Gorana i Tijane.

1950 - 2011.

Sahrana je danas, 21. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sin Zoran, snaja Jelena i unuke.

Supruga Nevenka i sinovi Zoran i Goran.

20016

20015

20017

Posledwi pozdrav bratu

Stojanki - Ilinki

Cica.

od sestre Vidosave sa porodicom.

20047

deki Pavi

Svoju plemenitu du{u ispustio je u 61. godini

Posledwi pozdrav dragom tati

Stojanki Radoj~i} Ilinki Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava.

dnevnik

20042

20041

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj tetki, zaovi i priji

Opra{tamo se od na{e drage sestre

Stevanu Veselinovi}u Ono {to se kre}e kroz nas je ti{ina, tiha tuga, ~e`wa za jo{ jedan dan, jo{ jedna re~, jedan dodir. Mo`da ne}emo razumeti za{to je oti{ao pre nego {to smo bili spremni da ka`emo zbogom.

Brat Todor, snaja Slavica i tvoje mezimice Gorana i Jelena.

Branku Mutavxi}u 3. 1. 1946 - 19. 1. 2011.

Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da `ivimo bez tebe, ali u na{im srcima, mislima i pri~ama `ivi{ i `ive}e{. Tvoje mesto je prazno a mi jo{ uvek ~uvamo tvoj glas i vidimo te. Neka te an|eli ~uvaju. ]erka Jasmina, unuci Brankica, Darko i Aleksandar.

20024

20084

Se}aju}i se vedrih i lepih zajedni~kih trenutaka, opra{tamo se od na{eg dobrog

3 Upokojio se na{ dragi

Stojanki Radoj~i} Ilinki

Stojanke Radoj~i} Ilinke ro|. Beli}

Porodice: Jankovi}, Latinovi} i Beli}.

Bra}a Slavko i Svetislav sa porodicom.

20040

Posledwi pozdrav na{em dragom i ro|enom bratu i stricu

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Paja Moga Uspomenu na tebe ~uva}e porodica Bobar: }erka Vera, unuk Aleksa, zet Dragan i prijateqi Vujadin i Vasilija.

Kom{ije iz Ulice.

20011

20013

20019

21. 1. 1991 - 21. 1. 2011.

21. 1. 1991 - 21. 1. 2011.

Sla|ana - Sla|a Trifunovi}

Paji Mogi

Paji od wegovih - brata Steve i sinovca Slobodana.

Steve

Uvek }e{ nam ostati u dragom se}awu.

Zavek }e{ biti u na{im srcima.

Sla|ana - Sla|a Trifunovi} Mila na{a k}eri, i danas du{a jednako boli za tobom.

Sla|o, u srcu te ~uva tvoja tetka Dana.

Tu`ni smo.

Mama i tata.

Porodica Putnik.

20034

20023

Posledwi kom{iji

Posledwe zbogom na{em dragom i ro|enom

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav drugu

Dana 21. 1. 2011. godine, navr{avaju se ~etiri godine od kad nas je napustila na{a supruga majka i baka

Paji Mogi

Mirku Lon~aru

Paji

Mira Ka~ar

od wegove sestre Mileve Rama~ sa porodicom.

Hvala ti za qubav i pa`wu koju si nam dala.

Stanari iz Pu{kinove ulice br. 25 i 27.

Ostaje nam samo ve~na tuga za tobom.

20036

20037

20038

20081

od Pere Fratucana sa porodicom.

20010

Tvoji najmiliji.

20094

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{lo je godinu dana od kako nije sa nama

TU@NO SE]AWE

21. 1. 2007 - 21. 1. 2011.

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

petak21.januar2011.

^ETVOROGODI[WI POMEN

29

SE]AWE

21. 1. 2007 - 21. 1. 2011.

Paji Mogi od stanara iz Ulice Pariske komune 12.

Sta{a Vukmirovi}

20109

Vladan Borza{ki Pomen }e se odr`ati u subotu, 22. januara, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Milo{ Stojinov

Branko [e{evi}

POMEN

Uvek }e{ biti sa nama!

U na{im srcima te ~uvamo od zaborava.

Sa qubavqu i po{tovawem: Steva, Jelena i An|elka Borza{ki.

Tvoji: sestra Milica, mati Radojka i otac Stevan.

20012

19827

Robert Mihali~

2005 - 2011.

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, postoja}e{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene u na{im srcima.

Godine se ni`u, prolaze.

Zaborava nema. Ostali su samo bol, tuga i se}awe.

Otac Jo`ef, majka Vera, brat Jo`ef s porodicom.

Porodica [e{evi}.

Tvoji: tata Milan, mama Ru`ica i sestra Melita.

19919

19691

20028

\or|e Muwin IN MEMORIAM

No}as nam ponovo du{om {eta{, laganim korakom kao srna.

Tragedija koju razum ne mo`e da prihvati.

U du{i te zauvek ~uvamo i volimo zauvek.

Posledwi pozdrav sinu

DVOGODI[WI POMEN Dana, 21. 1. 2011. godine, navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama voqeni

2006 - 2011.

Pro{lo je dugih i te{kih pet godina.

Ostaje tu`no se}awe i zauvek tvoje mesto u na{im srcima.

Nikica i }erke Ma{a i Sara.

19969

Brane

Posledwi pozdrav na{em zetu

Milomiru

Marjan Urekar

Antun Karavlah Tonika

1951 - 2011.

2009 - 2011.

Dru`e moj, nek’ ti je uvek „bistro” tamo gde sada lovi{.

Qubavqu i rado{}u ispunio si nam `ivot. To se ne zaboravqa.

Wegova majka Mara.

Sloba.

Tvoji: Marjan i Slavica.

19710

20009

20008

POMEN

Danas, 21. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu oprosti}emo se od

Prerano si nas napustio i tihom tugom zauvek obojio na{a srca. Se}awem na zajedni~ke trenutke, ~uvamo te od zaborava.

Tvoji najmiliji: sin Sa{a, snaja Ivanka, unuka Daca, unuk Deja i supruga Vera.

20090

POMEN U subotu, 22. 1. 2011. godine, u 11 ~asova, na ka}kom grobqu dajemo {estomese~ni pomen na{em

SE]AWE

Paji Mogi

Wegove svastike: Julka i Marija.

20004

Rade Pilipovi}

Posledwi pozdrav na{em te~i

Stevan [eguqev

Mirka Petrovi}a

Uvek u mislima.

na{im

srcima

i

1935 - 2011. @iveo si skromno, oti{ao tiho i ostavio trag. Hvala ti za sve.

Tvoji: supruga Bosiqka, sinovi @eqko i Darko, snaje Qiqana i Sawa, unuci Ivana, Ivan, Nevena, Duwa i Lana.

20071

Dana, 19. 1. 2011. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Dragoslavu Vujovi}u [eletu 1962 - 2010.

Wegovi najmiliji: supruga \uka i sinovi Borut i Stevan sa porodicama.

Porodice: Vujovi} i Ga{i}.

19973

20060

Paji Mogi Budimka [eguqev Porodica Samarxi}: Dragoqub, Dragica, Borka i Bojana.

Najmiliji.

20005

20000

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. januara u 87. godini, preminuo na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 19. 1. 2011. godine, preminuo na{ dragi

Branko Mutavxi} 3. 1. 1946 - 19. 1. 2011.

Sahrana }e se obaviti danas, 21. 1. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Rada i ostala porodica.

19998

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je u 77. godini preminula na{a draga i voqena mama i baka

Paja Moga Qubi{a Tomi} Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se 21. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Po~ivaj u miru dragi na{ o~e, mi }emo te ~uvati od zaborava.

Sahrana je danas, 21. 1. 2011. godine u 13 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Stojanka Radoj~i} Tvoji: supruga An|a, sin Sini{a, }erka Vera sa porodicom.

O`alo{}eni sin Zoran sa porodicom.

19997

20123

ro|. Beli} 20. 10. 1933 - 19. 1. 2011.

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 21. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S po{tovawem i qubavqu weni najmiliji: sinovi sa porodicama.

20001

30

Ju­tar­wi­pro­gram­­ Mi­ki­je­va­kuj­na For­te­pi­a­no­ Slon­Ben­ya­min Baj­ko­kviz Ve­sti Spo­me­ni­ci­Voj­vo­di­ne:­ Tvr­|a­va­Ba~,­dok.­film 10.16 Ni­kad­do­sta 10.30 [ti­kla­pa­pu­~a 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05

Po­men­`r­tva­ma ra­ci­je,­pre­nos (RTV 1, 11.20) 11.20 Po­men­`r­tva­ma­ra­ci­je,­ pre­nos 12.30 Iz­na­{eg­so­ka­ka 13.35 Do­ko­li­ca 14.00 Ve­sti­­ 14.05 TV­bajt 14.30 Slon­Ben­ya­min 15.00 Ve­sti­ 15.10 ^ast­i­po­{to­va­we 16.48 De­si­lo­se­ 17.00 TV­Dnev­nik 17.22 Taj­na­hra­ne:­Ci­met 17.30 Ku­hi­wi­ca­ 18.00 Raz­gled­ni­ce­­ 18.55 Ko­{ar­ka,­NLB­li­ga:­ He­mo­farm­-­Ce­de­vi­ta,­pre­nos 21.00 Fa­ca 22.00 Voj­vo­|an­ski­dnev­nik­ 22.30 Pet­ka­za­we 23.40 Mi­ki­je­va­kuj­na 23.50 Ne­pred­vi­di­ve­po­sle­di­ce, film­­ 01.30 Kon­cert­Ne­de­Ukra­den,­1.­deo­ 02.20 Ta­bloid

KO­[AR­KA,­NLB­LI­GA

He­mo­farm­ –­Ce­de­vi­ta

(RTV 1, 18.55)

06.30 07.00 07.15 08.50 10.00 10.30 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.40 20.00 21.30 22.30 00.10

tv program

petak21.januar2011.

Ku­hi­wi­ca­–­ma|.­ Haj­de­sa­mnom­u­ob­da­ni­{te Naj­lep­{e­baj­ke­sve­ta­ Pet­ka­za­we Svje­ti­o­nik­(hrv) ^ast­i­po­{to­vaw­we Ve­sti­(ma|) Po­slov­ni­uspeh­(ma|.­ sa­titl.­na­srp.)

Mi­ki­je­va­kuj­na Jer­mo­lo­vi Por­tre­ti­voj­vo­|an­skih­ umet­ni­ka­na­rod­ne­mu­zi­ke­ Baj­ko­kviz Do­bro­ve­~e­Voj­vo­di­no­(rus)­ Du­hov­ka­(slov) Emi­si­ja­za­se­lo TV­Dnev­nik­(hrv)­ TV­Dnev­nik­(slov) TV­Dnev­nik­(rus) TV­Dnev­nik­(rum) TV­Dnev­nik­(rom) TV­Dnev­nik­(ma|) Sport­ske­ve­sti­(ma|) De~­ji­pro­gram­(slov) Do­bro­ve­~e,­Voj­vo­di­no­(slov) ^i­~a­Ra­gan,­film Umet­nost­gu­bqe­wa,­film­ TV­Pro­da­ja­

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.05 12.30 12.40 13.00 14.00 14.05 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.30 00.15 00.45

Mu­zi~­ko­svi­ta­we Glas­Ame­ri­ke­ Ju­tar­wi­pro­gram Ve­sti­ukrat­ko U­ogle­da­lu Tin­in Ve­sti­ukrat­ko Qu­bav­na­pro­da­ju Li­ce­s­na­slov­ni­ce­ Ve­sti­ukrat­ko Zdra­vqe­je­lek­­ Tin­in Bi­la­jed­nom­jed­na­ ne­de­qa Sve­{to­mi­pri­pa­da­ Ve­sti­ukrat­ko Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca Art-boks Voj­vo­|an­ske­ve­sti U­ogle­da­lu­ Bal­di­ni­i­Si­mo­ni Voj­vo­|an­ske­ve­sti Qu­bav­na­pro­da­ju Na{­gost Voj­vo­|an­ske­ve­sti Bez­cen­zu­re Film­ski­pro­gram Glas­Ame­ri­ke No}­ni­pro­gram-re­pri­ze

Alek san dra Bi bi}

Mi­ris­ki­{e­ na­Bal­ka­nu

Ri­ki­se­vra­ti­la­iz­Du­brov­ni­ka­ u­ Be­o­grad,­ bri­qi­ra­ na sce­ni­ Na­rod­nog­ po­zo­ri­{ta, pa­je­uprav­nik­Pre­di}­{a­qe­u Pa­riz­u­~u­ve­ni­Le­ga­tov­ba­let­ski­ stu­dio­ na­ usa­vr­{a­va­we.

Blan­ki­i­Mar­ko­`i­ve­i­da­qe­u har­mo­ni~­noj­ve­zi...­ Ulo­ge:­ Qi qa na Bla go je vi}, Mir ka Va si qe vi}, Alek san dra Bi bi}, Si ni {a Ubo vi}, Igor Dam wa no vi}, Ste fan Bu zu ro vi}, Ra do slav Mi len ko vi} Re­`i­ja:­ Qu bi {a Sa mar yi} (RTS 1, 20.05) 06.05 08.00 09.03 09.44 10.08 10.36 11.05 12.00 12.36 12.51 13.32 15.10

09.00­Objek­tiv­ 09.05­Hra­na­i­vi­no­ 09.30­ICT­plus­ 10.00­Objek­tiv­ 10.05­Put­za­Ej­von­li 11.00­Objek­tiv­ 11.05­Ne­mi­sve­dok­ 12.00­Objek­tiv­ 12.05­Agro­dan­ 12.15­Ko­rak­po­ko­rak­ 12.45­Neon­si­ti­ 13.00­Objek­tiv­ 13.05­Iz­me­|u­re­do­va­ 14.00­Objek­tiv­ 14.05­[e­sto­pi­ta­we­ 15.00­Objek­tiv­ 15.05­Put­za­Ej­von­li 16.00­Objek­tiv (slov) 16.15­Objek­tiv­(ma|) 16.30­Objek­tiv­ 16.45­Port­fo­lio­ 17.15­Neon­si­ti­ 17.30­No­vo­sad­sko­po­pod­ne­ 18.30­Neon­si­ti­ 18.45­Agro­dan­ 19.00­Objek­tiv­ 19.30­Hra­na­i­vi­no­ 20.00­Le­ni­ja­ 21.00­Ne­mi­sve­dok­ 22.00­Objek­tiv­ 22.30­Iz­me­|u­re­do­va­ 23.15­Se­ri­ja

10.00 Ful­Tilt­po­ker 11.00 Evro­li­ga:­Real­Ma­drid­ –­Par­ti­zan 13.30 Ho­land­ska­li­ga:­ Ajaks­–­Fe­je­nord­­ 15.30 Evro­li­ga:­ Bar­se­lo­na­–­Ma­ka­bi 17.15 Pre­gled­Evro­li­ge­ 18.00 Ko­pa­del­Rej 20.00 Evro­li­ga:­Ro­ma­–­Olim­pi­ja­ 22.00 Pre­gled­Evro­li­ge 22.30 Na­ja­va­Pre­mi­jer­li­ga­ 23.00 Ful­Tilt­po­ker­ 00.00 Evro­li­ga:­Olim­pi­ja­kos­ –­Fe­ner­bah­~e­

08.00­De­~i­ji­pro­gram,­09.00­Ku­hi­wi­ca,­09.30­Ku­}i­ca u­cve­}u,­10.00­Iz­log­stra­sti,­10.30­Cr­ta­ni­film, 11.00­Re­pri­ze­ve­~er­wih­emi­si­ja,­13.00­Me­tro­po­le­i re­gi­je­sve­ta,­14.00­In­fo­K9,­15.00­Do­kaz­stva­ra­wa,­16.00­In­fo­K9,­16.45­Bi­ber, 17.00­Far­ma,­18.30­Ku­hi­wi­ca,­19.00­In­fo­K9,­19.45­Bi­ber,­20.15­OSAA,­21.15­Otvo­re­ni­ekran,­22.15­Bi­ber,­22.30­In­fo­K9,­23.00­Film,­00.30­Bi­ber 07.30­Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca,­08.00­Puls­+,­08.30­Cr­ta­ni­film,­09.00­Ku­}a­se­dam­`e­na,­10.00­Abs­{ou, 11.00­Tra­vel,­11.30­Opra­{ou,­12.30­Mi­ni­kon­cert, 13.00­Ve­ze,­13.30­Da­li­zna­te,­14.00­Ve­tar­u­le­|a,­15.00­Sr­bi­ja­i­svet,­16.00­Qu­bav­na­pro­da­ju,­17.00­U­me­|u­vre­me­nu,­17.30­Zoo­ho­bi,­18.00­Ku­}a­se­dam­`e­na,­18.55 Him­na­gra­da,­19.00­Objek­tiv,­19.30­Cr­ta­ni­film,­20.00­@i­ve­ti­svoj­`i­vot,­21.00 Top­10,­22.00­Objek­tiv,­22.30­Mar­fi­jev­za­kon,­00.30­Ku­}a­se­dam­`e­na

02.25

Ju­tar­wi­pro­gram Ju­tar­wi­dnev­nik Bo­qi­`i­vot U­zdra­vom­te­lu Raz­gled­ni­ca Na­skri­ve­no­te­vo­dim­me­sto O~aj­ne­do­ma­}i­ce Dnev­nik Ga­stro­no­mad Kasl Ala­din,­film TV­li­ca...­kao­sav­nor­ma­lan svet Be­la­la­|a [ta­ra­di­te,­bre Be­o­grad­ska­hro­ni­ka Oko Sla­ga­li­ca,­kviz Dnev­nik Mi­ris­ki­{e­na­Bal­ka­nu Vi­so­ki­na­pon,­kviz Da,­mo­`da,­ne Kasl Dnev­nik Sjaj­tru­log­nov­ca Ma­lo­ubi­stvo­u­po­ro­di­ci, film Mi­ris­ki­{e­na­Bal­ka­nu

07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.30 00.15 00.45 01.00

Ele­nin­duh Ce­na­sre­}e Tri­Hil Gu­mu{ Ce­na­sre­}e Film:­Go­spo­din­Do­bri­ca Ele­nin­duh Ka­da­li­{}e­pa­da ^a­ri­ Vaj­pa­ut Ve­sti Eks­plo­ziv Gu­mu{ Ka­da­li­{}e­pa­da Ve­~e­sa­Iva­nom­Iva­no­vi­}em Film:­Ni­na­ne­bu­ni­na­ze­mqi Eks­plo­ziv Eks­klu­ziv Zlo­~i­ni­iz­pro­{lo­sti

16.03 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 21.50 23.04 23.50 00.14 00.55

07.15 07.43 07.49 07.55 08.06 08.34 08.42 09.15 10.02 10.37 11.05 11.35 12.12 13.00 14.00 15.27 16.00 16.32 17.15 17.58 20.00 21.29 22.10 22.55 01.05 01.44 02.38 04.17 05.00 05.30

Ku­va­ti­sr­cem [um­ska­{ko­la Pe­pa­pra­se Oli­vi­ja Mi­le Aleks­u­~a­rob­nom­vo}­wa­ku Jed­na­mo­gu­}a­bi­o­gra­fi­ja Pod­vod­ni­uni­ver­zum En­ci­klo­pe­di­ja Me­tro­po­lis Me­ra­za­mu­zi­ku Po­kret­na­pro­{lost Me­|u­na­rod­ni­fe­sti­val­~em­ba­la Tre­zor Jed­na­mo­gu­}a­bi­o­gra­fi­ja Lov­i­ri­bo­lov Ovo­je­Sr­bi­ja Ru­si­u­Sr­bi­ji Kao­me­hur­od­sa­pu­ni­ce Ko­{ar­ka:­PS,­FMP­-­Na­pre­dak,­pre­nos 200­go­di­na­Mi­ni­star­stva­ unu­tra­{wih­po­slo­va,­pre­nos Vre­me­fre­sa­ka O~aj­ne­do­ma­}i­ce Ro­ling­ston­si,­film Rend­Be­ker­i­Big­bend­RTS Tre­zor Ko­{ar­ka:­PS,­FMP­-­Na­pre­dak Ru­si­u­Sr­bi­ji Me­|u­na­rod­ni­fe­sti­val­~em­ba­la Lov­i­ri­bo­lov

Dve­sta­go­di­na MUP­Sr­bi­je Sve­~ a­n om­ aka­d e­m i­jom­ u Sa­va­ cen­tru­ Mi­ni­star­stvo unu­tra­{wih­po­slo­va­Sr­bi­je obe­le­`a­va­ iz­u­ze­tan­ ju­bi­lej -­ 200­ go­d i­n a­ po­s to­ja­w a.

Kroz­dva­ve­ka­du­ge­isto­ri­je vo­di­}e­nas­Slo bo da Mi }a lo vi} i­ Bra ni slav Tri fu no vi}.

(RTS 2, 20.00)

06.00 06.30 07.30 07.50 08.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.05 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00 02.30

VOA Ma­ra­ton Ve­sti Otvo­re­ni­stu­dio In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Top­{op Ve­sti Rej­~el­Rej In­fo Qu­bav­u­za­le­|u Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat Top­{op In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Mi­li­ca­ Ve­sti ^ist­ra­~un In­fo Zdra­vqe­i­Vi Ko­pa­o­nik Qu­bav­u­za­le­|u Gor­{tak Ve­sti Iza­ve­sti Po­ro­di­ca­Se­ra­no Film:­De~­ko­ko­ji­obe­}a­va Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat Film:­Bo­pa Iza­ve­sti Sli­ka­`i­vo­ta

dnevnik

Na ta li ja Ver ner

Stu­bo­vi­ze­mqe Ovo­je­sa­ga­o­Fi­li­pu,­opa­tu iz­ King­sbri­ya,­ rev­no­snom­ i sna­la­`qi­vom­ ka­lu­|e­ru­ ko­ji je­ po­di­gao­ naj­ve­}u­ got­sku­ ka­te­dra­lu­na­sve­tu,­o­To­mu,­zi­da­ru­ko­ji­je­po­stao­wen­ar­hi­tek­ta,­o­pre­le­poj­lej­di­Ele­ni, ko­ju­ ti­{ti­ skri­ve­ni­ greh,­ te o­ ve­~i­toj­ bor­bi­ iz­me­|u­ do­bra­i­zla...

Ulo­ge:­ Ian Mek {ejn, Do nald Sa ter lend, Me tju Mek fej den, Ru fus Sjuel, Hej la Atval, Na ta li ja Ver ner, Dej vid Okis Re­`i­ja: Ser |o Mi mi ca Ge can (B92, 21.00) 06.00 Ra­dij­sko­di­za­we 07.00 TV­di­za­we 10.00 Ve­sti­za­oso­be­o{te­}e­nog slu­ha 10.35 Kviz:­Su­per­ge­ni­je­ 11.00 Tr­nav­~e­vi­}i­u­di­vqi­ni­ 11.35 Top­{op­ 12.00 Film:­Bri` 14.00 Ro­bin­zon­Kru­so 15.00 Naj­bo­qe­go­di­ne 16.00 Ve­sti­B92 16.35 Sport­ski­pre­gled 17.00 Naj­bo­qe­go­di­ne 18.00 Kviz:­Su­per­ge­ni­je 18.30 Ve­sti­B92 19.15 Sun­|er­Bob­Koc­ka­lo­ne 20.00 Ro­bin­zon­Kru­so 21.00 Film:­Stu­bo­vi­ze­mqe 23.05 Ve­sti­B92 23.35 Film:­Su­prot­ni­ugao 01.10 Ukqu­~e­we­u­B92­In­fo

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 03.15 03.30

Va­len­ti­na Do­bro­ju­tro­ Dvor­ Si­ti­kids Za­bra­we­na­qu­bav Pet­kom­u­dva Dvor Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Tri­jumf­qu­ba­vi Te­re­za Dvor­ U­so­su Ide­mo­da­qe Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Dvor­-­pre­gled­da­na Lo­to Grand­{ou Dvor­ Are­na­B-13 Dvor­ Film:­Na­kro­vu­sve­ta Si­ti Film:­Zom­bi­

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 20.00 20.30 20.50 21.00 22.00 23.00 22.00 03.00 03.45 04.45

Ju­tar­wi­pro­gram No­di­ Ma­la­prin­ce­za Sa­Bo­u­avan­tu­ru­ Me­ga­mi­ni­mals­ Zdra­vo,­Ki­ti­ Kli­ford­ Te­le­{op An­|e­li­na­ba­le­ri­na­ Ju­gio Ba­ku­gan Vinks Si­re­ne Kvi­zi} Pre­so­va­we Te­le­{op Ve­sti Pa­ro­vi,­u`i­vo Je­le­na­ Te­le­{op TNT Pa­ro­vi Te­le­ma­ster Cr­ni­Gru­ja Pa­ro­vi­­u`i­vo/no­mi­na­ci­je Za­dr­`i­dah Put­ka­va­tre­nom­rin­gu Ve­sti Pa­ro­vi­pre­gled­da­na Pa­ro­vi­u`i­vo TNT Pa­ro­vi,­pre­gled­da­na TNT Put­ka­Va­re­nom­Rin­gu Je­le­na­

Vu k Ko sti }

Za­dr­`i­dah Autor­ska­ se­ri­ja­ jed­nog­ od na­{ih­ naj­bo­qih­ mla­dih­ glu­ma­ca, Vu ka Ko sti }a,­ pri­vu­kla­ je­ mno­go­ gle­da­la­ca,­ pre sve­ga­zbog­edu­ka­tiv­no-za­bav­nog­ka­rak­te­ra­i­to­ga­{to­go­vo­ri­o­eks­trem­nim­spor­to­vi­ma,­ro­we­wu,­pe­ca­wu,­ri­bo­lo­vu,­lo­vu,­je­dre­wu...

(He pi, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45­Tan­dem,­08.55­Ski­Ja­ho­ri­na,­09.25­Fo­kus, 12.50­ Tu­ri­sti~­ke­ raz­gled­ni­ce,­ 13.00­ FAM, 13.45­ Top­ {op,­ 16.00­ Veb­ yank,­ 16.30­ Fo­kus, 17.00­Ski­Ja­ho­ri­na,­17.40­In­fo­Puls,­20.00­Fo­kus,­20.50­In­fo­Puls,­21.10 Tu­ri­sti~­ke­raz­gled­ni­ce,­21.30­In­fo­klub,­22.15­NS­In­deks,­22.30­Ba­we­Sr­bi­je,­ 23.00­ Fo­kus,­ 23.40­ Tu­ri­sti~­ke­ raz­gled­ni­ce,­ 00.00­ In­fo­ Puls,­ 00.35 Fo­kus,­01.00­Ski­Ja­ho­ri­na 12.00­Hro­ni­ka­op­{ti­ne­S.­Pa­zo­va,­13.00­Va­{ar­ta­{ti­ne,­14.00­Yu­boks,­14.30­[i-Ra,­15.00­Kar­me­li­ta,­15.45­Ku­hi­wi­ca,­16.15­Dok.­pro­gram,­16.45­Mo­bil­E,­17.00­No­vo­sti­1,­17.15­Hro­ni­ka­op­{ti­ne­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca,­18.10­Bun­tov­ni­ci,­19.00­No­vo­sti­2,­19.30­[i-Ra,­20.00­Kar­me­li­ta,­20.45­E-TV,­21.15­Va­{ar ta­{ti­ne,­22.00­No­vo­sti­3,­22.30­Bun­tov­ni­ci,­23.15­Yu­boks,­00.00­Glas­Ame­ri­ke

08.00­Obra­zov­ni­pro­gram,­09.00­Pre­gled­{tam­pe,­ 09.30­ Pro­log,­ 10.00­ Pre­gled­ {tam­pe,­ 10.25 Dok.­film,­12.00­Ak­cen­ti,­12.15­Film,­14.00­Ak­cen­ti,­14.15­Za­bav­ni­pro­gram,­16.00­Ak­cen­ti,­16.30­Pi­smo­gla­va,­18.00­Ak­cen­ti,­18.15­Se­rij­ski­film,­20.00­Obra­zov­ni­pro­gram,­21.00­Zdra­vqe,­22.30­Ak­cen­ti­da­na,­23.00­Pr­sluk­agein 08.00­ Ba­nat­ da­nas,­ 09.00­ Go­spo­din­ mu­fquz, 09.30­Op­sta­nak,­10.00­Film,­11.30­Hra­na­i­vi­no, 12.00­ Put­ vi­na,­ 13.00­ Kviz,­ 14.30­ Ze­mqa­ na­de, 15.30­Dok.­pro­gram,­16.00­Pri­ja­te­qi­i­su­par­ni­ci,­17.00­Pod­sun­cem,­17.50­Ve­sti­za­glu­vo­ne­me,­18.00­Ba­nat­da­nas,­19.00­Mo­za­ik­da­na,­19.30­Hra­na­i­vi­no, 20.00­Pri­ja­te­qi­i­su­par­ni­ci,­21.00­Ve­zer,­22.00­Mo­za­ik­da­na,­22.30­Maks­Kju, 23.15­Kviz,­00.15­Pod­sun­cem

dnevnik

petak21.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

31

SEN­TI­MEN­TAL­NO­PU­TO­VA­WE­JED­NOG­YE­ZE­RA

Pi­{e:­Vo­ji­slav­–­Bu­bi­{a­Si­mi}

[e non Eli za bet

Me­ni­pri­pa­da{

Aleks­se­bo­ji­da­je­wen­na­sil­ni­ mu`­ pro­na­{ao­ po­sle ni­za­ta­jan­stve­nih­do­ga­|a­ja.­U stra­hu­ za­ svog­ ma­log­ si­na­ i svog­ no­vog­ de~­ka­ ona­ za­mo­li po­li­ci­ju­ za­ po­mo}.­ Ipak­ is­po­sta­vi­ se­ da­ wen­ mu`­ ima ~vrst­ali­bi...

Ulo­ge:­ [e­non­ Eli­za­bet, En­dr­ju­Ke­net­Mar­tin,­Kri­sti­jan­ Kemp­bel,­ Vik­to­ri­ja San­~ez,­Eli­ot­Lar­son Re­`i­ja:­Ri­~ard­Roj (No­va­TV,­02.45) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 22.00 23.40 02.45 04.00

Bumba,­crtani­ Graditeq­Bob,­crtani­ Roari,­crtani­ Slomqeno­srce­ Gumus­ Asi­ IN­ Zauvek­zaqubqeni­ Slomqeno­srce­ Provereno­ Gumus­ IN­ Dnevnik Asi­ Usamqeni­za{titnik Smrtonosni­talas­1­i­2 Meni­pripada{,­film­ Na­rubu­zakona­

08.00 @ena­u­qubavi­i­ratu­– Vera­Britan 09.00 Kako­je­razmi{qao­sredwovekovni­intelektualac 10.00 Sve­Kenedijeve­`ene 11.00 ^ovek­pred­tenkom 12.00 Atina:­Istina­o­demokratiji 13.00 Podzemni­rat 14.00 Tajna­tibetanske­mumije 15.00 2.­sv.­rat­u­boji­ 16.00 Marija­Kalas:­@iveti­i umreti­za­umetnost­i­qubav 17.00 Tajne­dubina­ 18.00 Odbrana­morala­–­pri~a­o Meri­Vajthaus 19.30 Bri`it­Bardo­–­francuska ikona 20.00 Tajne­civilizacije:­ Inke,­Maje­i­Acteci­ 21.00 Kolonija­ 22.00 Genije­fotografije­ 23.00 2.­sv.­rat­u­boji 00.00 Marija­Kalas:­@iveti­i umreti­za­umetnost­i­qubav 01.00 Tajne­dubina

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Sne{ko­Beli} Beli­O~wak Mala­sirena Putuju}e­pri~e­1.

Sudija­Prist Apa~i­ratnik­ Nacija­brze­hrane Poltergej­ Podnebqa Li~ni­broj­ Goli­skandal­1 Goli­skandal­2 Poltergej­

06.00 07.35 09.05 11.15 12.40 14.25 16.00 17.45 18.10 20.05

Lekcije­iz­~okolade­ Pink­Panter­2­ Grof­Monte­Kristo­(2002)­ Klika­ Edvard­Makaze­ Astro­Boj­ Karlitos­i­`ivotna­{ansa Filmovi­i­zvezde­ Kutija­ Vaspitawe­za­po~etnike -­Sawari­ Na­istok­i­dole­ Carstvo­poroka­-­Kula­od slonova~e­ Prava­krv­-­Ose}am­pacova­ Petak­Trinaesti­(2009)­ Krug­la`i­ Ekstrakt

20.30 21.00 22.00 22.55 00.30 02.35

07.00Dobro­jutro,­Hrvatska­­ 09.10 @ivot­u­Africi 10.15 Iz­pti~je­perspektive,­dok. serija­ 11.05 Kod­Ane­­ 11.15 Opra­{ou­ 12.00 Dnevnik­­ 12.32 More­qubavi 13.18 Puna­ku}a­Raftera­ 14.20 Drugo­mi{qewe­­ 14.55 Moja­porodca 15.25 Prosidba­devojke­u­Mu}u 16.00 Hrvatska­u`ivo­­ 17.20 Dok.­film­­ 17.43 Iza­ekrana­­ 18.15 Kod­Ane­­ 18.38 U­istom­loncu 19.30 Dnevnik­­ 20.10 Mesec­superjunaka:­@ena ma~ka,­film­ 22.00 Dnevnik­3­­ 22.45 Peti­dan,­tok­{ou­­ 23.40 Filmski­maraton:­ Kis,­kis,­beng,­beng,­film 01.20 Filmski­maraton:­@ena ma~ka,­film­­­ 03.05 Moja­porodica 03.35 Skica­za­portret­­ 03.50 Peti­dan,­tok­{ou­ 04.40 Mu{karci­na­stablima 05.20 U­istom­loncu

Mi {el Mo na gan

Cmok,­cmok,­ beng,­beng He­ri­je­sim­pa­ti­~an­tip­ko­ji se­ ba­vi­ sit­nim­ lo­po­vlu­ci­ma.

Igrom­slu­~a­ja­upad­ne­na­audi­ci­ji­ za­ ho­li­vud­ski­ de­tek­tiv­ski­film.­Na­audi­ci­ji­im­pre­si­o­ni­ra­ pro­du­cen­te­ svo­jom eks­pre­siv­nom­ glu­mom­ te­ ga uzi­ma­ju­ za­ glav­nu­ ulo­gu­ i­ {a­qu­u­Ho­li­vud­ka­ko­bi­se­uz­po­mo}­pri­vat­nog­de­tek­ti­va­{to bo­qe­pri­pre­mio­za­ulo­gu…

Ulo­ge:­ Ro­bert­ Da­u­ni­ Yu­ni­or,­ Val­ Kil­mer,­ Mi­{el Mo­na­gan,­Kor­bin­Bern­sen Re­`i­ja:­Yejn­Blek (HRT­1,­23.40)

07.55 Mala­TV­­ 08.25 Lagodan­`ivot­Zeka­i Kodija­ 08.50 [kolski­program­­ 09.35 Slu~aj­za­ekipu­BARZ 10.00 Pola­ure­kulture 11.20 Kicbuhel:­Svetski­skija{ki kup­-­superG,­prenos­­ 12.45 Mala­TV­­­ 13.15 [kolski­program 14.00 Pirati­Silicijske­doline, film­ 15.35 @upanijska­panorama­­ 15.50 Briqantin­­­ 16.30 Ritam­nedeqe 17.10 Hokej,­EBEL­liga: Medve{~ak­-­KAC,­prenos­­­ 20.00 Hit­dana 21.00 Mu{karci­na­stablima­ 21.55 Ubistva­u­Midsameru 23.30 Na­rubu­znanosti­­ 00.25 Gara`a­­­ 00.55 No}ni­muzi~ki­program

05.50 Ulo`i­sve!­ 07.30 S­vetrom­u­le|a 10.30 Kompanija­ 13.10 Hari­i­Hendersonovi 13.30 S­vetrom­u­le|a 15.00 Prsten­Nibelunga 17.00 Trava­ 18.00 Hari­i­Hendersonovi 19.00 Prona|i­i­uni{ti­ 21.00 Zemqa­2­ 22.00 Tri­mu{karca­i­kolevka 00.00 Zamena­ 01.45­Metropolis

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Grejslend Pobuna­u­{koli Pla{qivi­detektiv To­je­moj­`ivot Hamlet Gospo|a­Sofel U­dobru­i­u­zlu Nezasiti D.O.A.­(Uveliko­mrtav) Mala Rim­1.

00.00 ^iwenice­i­la`i: Dosijei­i­paranormalnom 01.00 Dijagnoza:­Ubistvo 02.00 Film:­Predsednikov­~ovek 03.50 Film:­Ubistva­u­Midsameru: Zakasnela­poruka 06.10 Advokatova­kazna 07.10 Meklaudove­}erke 09.10 Bra}a­i­sestre 11.10 Advokatova­kazna 12.10 Ne{­Briyiz 13.10 Film:­Krug­obmane 15.00 Film:­Ubistva­u­Midsameru: Ubistva­ u­stihovima 17.00 Dobra­`ena 18.00 Dijagnoza:­Ubistvo 19.00 Ne{­Briyiz 20.00 Dobra­`ena 21.00 Zakon­i­red:­Zlo~ina~ke namere 22.00 Opasna­tajna

07.00­ RTL­ritam­zona­ 08.50­ Bibin­svet 09.40­ Ekskluziv­Tabloid­ 10.10­ Ve~era­za­5­ 11.15­ 1001­no}­ 12.05­ Ezel­ 12.55­ Klon 14.30­ An|eo­i­|avo 16.05­ Pod­istim­krovom 16.30­ Kraq­Kvinsa 16.55­ Rejmond 17.20­ Bibin­svet 18.00­ Ekskluziv­Tabloid­ 18.30­ RTL­Danas­ 19.05­ Ve~era­za­5­ 20.00­ Ezel 21.45­ Policajac­s­Beverli­Hilsa, film­ 23.30­ RTL­Vesti­ 23.45­ Sereniti:­Bitka­za budu}nost,­film­ 01.40­ Astro­{ou­ 02.40­ Policajac­s­Beverli­Hilsa­3, film

Se­re­ni­ti:­Bit­ka­ za­bu­du}­nost U­ 26.­ ve­ku voj­na­ or­ga­ni­za­ci­ja­ Eki­jen­ ko­lo­ni­zo­va­la­ je ga­lak­si­ju.­Po­bu­we­ni­ci,­po­zna­ti­ji­ kao­ In­de­pen­dents,­ pru­`i­li­ su­ ot­por­ to­ta­li­tar­noj voj­noj­ vla­da­vi­ni.­ Na­kon­ bru­tal­nog­gra­|an­skog­ra­ta­po­bu­we­ni­ci­ su­ po­ra­`e­ni,­ a­ oni pre­`i­ve­li­da­li­su­se­u­beg…

Ulo­ge:­ Nej­tan­ Fi­lion, Adam­ Bol­dvin,­ Sa­mer Glej,­ Alan­ Tu­dik,­ Mo­re­na Ba­ka­rin,­Yul­Stejt,­Dej­vid Krum­holc Re­`i­ja:­Yo{­Ve­don (RTL,­23.45)

Sa mer Glej

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja­budu}nosti Auta­po­meri Generalka Prqavi­poslovi Oru`ja­budu}nosti Pre`ivqavawe Oru`je­budu}nosti Razotkrivawe­mitova Pograni~na­policija Kako­se­pravi?

Kako­to­rade?

U­potrazi­za­zabavom Razotkrivawe­mitova Ta~ka­pucawa Pograni~na­policija Auta­po­meri Prqavi­poslovi U­potrazi­za­zabavom

09.00 14.15 15.45 16.30 18.15 18.45 21.00 22.00 23.00 01.00

Tenis Biatlon Alpsko­skijawe Skija{ki­skokovi Tenis Reli Fudbal Biatlon Reli Tenis

Ne umeju Srbi da piju otmeno kao Poqaci a tronedeqnu turneju po Poqskoj iz Beo- com i ogromnim luksuznim sobama odisao predratgrada smo krenuli vozom (nismo imali nim dahom ludih zabava bogata{a i aristokrata. spava}a kola) ujutro, a oko pono}i stigli Tokom rata tu je izvesno vreme bio i Hitlerov na granicu ^ehoslova~ke i Poqske, gde nas je sa- glavni {tab. Blizu grada je divan stari hanzeat~ekao predstavnik poqske koncertne agencije. U ski Gdawsk, pre rata slobodni Dancig, u kojem je 1.

Lo|u, velikom industrijskom gradu, iza{li smo septembra 1939. po~eo rat. H. X. Vels, u svojoj iz toplog kupea na –15. Grad je delovao mra~no i “Istoriji sveta”, ingeniozno je jo{ 1934. predvinapu{teno sve dok nismo do{li do samog hotela, deo mesto i datum. Stari deo Gdawska, sa svojim koji je svetleo kao prekookeanski brod, a iz kojeg uzanim i visokim ku}ama raznih boja, li~i malo i se ~ula muzika. Iz velike sale restorana ~uli smo na Holandiju. U Gdawsku sam video poqske oficimuziku i pesmu i videli kostimirane goste. Bio je re u uniformama kako kle~e u crkvi tokom mise. februar, mesec karnevala pred Uskr{wi post. Ve} posle prvog poziva pridru`ili smo se Poqacima. Neki su po~eli da piju s wima, ali su brzo shvatili da su za wih mala deca. Ne ka`u xabe Rusi: pije kao Poqak.

Na{ nastup bio je predvi|en u okviru velikog kviz programa „Zgaduj, zgadula“. Priredba je trajala oko tri sata i mi smo dr`ali ceo muzi~ki program orkestarskim i peva~kim kompozicijama Lole Novakovi} i Du{ana Jak{i}a. Bila je jaka zima i velike hale te{ko su se grejale. Publika je sedela u bundama i {ubarama, a na bini su sa strane bile upaqene dve xinovske grejalice.

Poqaci su nam se u~inili ~udan Or ke star po ja ~an Na dom Kne `e vi} i \or |em Mar ja no vi }em narod, vrlo u~tiv i vrlo hladan.

Zato ih prati glas da su slovenski Englezi. Te- Tako ne{to mo`e da se desi samo u katoli~koj {ko je s wima uspostaviti iole prisniji odnos, Poqskoj i vi{e ni jednoj komunisti~koj zemqi. delimi~no i jer se jedni drugima ~esto obra}aju u U Var{avi su se, i pored brze obnove, ipak vitre}em licu („Da li gospodin misli da je...“). ^ak deli tragovi rata. Tri smo koncerta odr`ali u i kad piju, izuzetno su pristojni, a ako popiju ma- novom domu kulture, ru`noj socrealisti~koj lo vi{e, odlaze iz dru{tva s re~ima: „Izvinite, zgradurini koju su izgradili Rusi. Tu smo snimiali bojim se da ne mogu vi{e da vladam sobom“. li jednu plo~u i preko poqske agencije „Pagard“ Nisu voleli Ruse i nisu se pla{ili da ih javno ugovorili pet koncerata u ^ehoslova~koj. Do poismevaju. laska su nam ostala tri dana pa smo morali da poKrakov, divan univerzitetski grad, izgledao je tro{imo silne poqske zlote jer jo{ nije bilo kao kulisa za film sa sredwovekovnom temom. U transfera. Nismo znali {ta da kupimo pa smo dvorcu Vavel, gde je mauzolej Pilsudskog, prvog opet uzimali isto~nonema~ku tehni~ku robu, rupredsednika Poqske, svirali smo xemse{n s poq- ske fotoaparate i lepe poqske servise. Neko je skim xezerima. Zatim smo otkrio i jeftin damast, pa oti{li u Vroclav, veliki smo kupovali cele trube, ^e {ki do ma }i ni su nas u Plze nu grad koji je mnogo stradao po 20-30 metara, preostali u Drugom svetskom ratu, i novac tro{ili na jelo i vo di li u ~u ve nu fa bri ku pi va jo{ je bio pun ru{evina. poqsku votku, a neki i na „Pils”, po ka za li nam ceo Pre Drugog svetskog rata druge „zabave“ – na{ hotel pro i z v od n i pro c es, {to tra j e vi { e pripadao je Nema~koj i „Polowa“ nije bio ba{ na od dva sa ta, i na kra ju po nu di li zvao se Breslau. Tad je dobrom glasu. Na samom popi vo di rekt no iz sla vi ne. Ni kad imao oko dva miliona stalasku ispraznili smo stanovnika i ~uveni medicinni~ni bife. ni sam pio ni {ta ne u ku sni je ski fakultet. Ovako razOd Moravske Ostrave su ru{en je izgledao ukleto; nas predstavnici ~e{ke izbegavali su ga i Poqaci, pa nije imao vi{e od koncertne agencije vozili autobusom po drumovi350.000 `iteqa. U divnom, starom hotelu, posle ma prepunim snega. Dobro smo se istruckali a na koncerta opet smo svratili na karneval i divno svakoj rupi zveckali su na{i servisi. U divnoj se zabavqali s Poqacima, razume se, i mi i oni pra{koj baroknoj sali „Lucerna“ imali smo ogromalo „pod gasom“. man uspeh na tri koncerta. Prisustvovali su mnoNastavili smo za Katovice, grad u velikom ru- gi qubiteqi xeza, kao i ~lanovi ~uvenog orkestra darskom basenu [lezija, ili [qonsk, kako ga zo- Karela Vlaha. Bili su iznena|eni na{om dobrom vu Poqaci. Te{ko smo disali jer je vazduh bio pun svirkom, a pomalo nam i zavideli na uspehu jer su smoga i sitne ugqene pra{ine pa su nam bele ko- tehni~ki bili boqi od nas. Na{i aduti bili su {uqe u kojima smo krenuli iz hotela ve} do kon- mladala~ki entuzijazam, moderan repertoar (Bejcertne sale bile prqave. Zaga|ewe smo nekako iz- zi, Elington, Bili Mej i Vudi Herman), slobodno dr`ali, ali poseta konc-logoru Au{vic potpuno kretawe po bini i izvanredni solisti-improvinas je skrhala. Takav u`as nisam mogao ni da zami- zatori. Posle odli~nih kritika (u odnosu na druslim i re{io da vi{e nikad ne vidim nijedan lo- ge zemqe Isto~ne Evropi, ^SSR je xez najvi{e gor. Te ve~eri nismo mogli ni koncert da odr`i- negovao), u Plzenu su nas odveli u ~uvenu fabriku mo. piva “Pils”, pokazali su ceo proizvodni proces, U Sopotu, ~uvenom letovali{tu na Balti~kom {to traje vi{e od dva sata, i na kraju nam ponudimoru, odseli smo u hotelu „Grand“, koji je sa svojim li pivo direktno iz slavine. Nikad nisam popio velikim vestibilima, balskim salama, kockarni- ni{ta neukusnije!

N

Kwi­gu­Vo­ji­sla­va­Si­mi­}a­„Sen­ti­men­tal­no­pu­to­va­we” mo­`e­te­na­ru­~i­ti­po­ce­ni­od­1.080­di­na­ra od­iz­da­va­~a­„KLIO”­(Go­spo­dar­Jo­va­no­va­44,­Be­o­grad),­pu­tem­te­le­fo­na­011/­2626–858 i­2622–013,­ili­i-mej­la­in­fo­@clio.rs

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar­\ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du­{an­Vla­o­vi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa­Maksimovi}­(480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada­Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav­Staji}­(pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan­Uro{evi}­(ekonomija­480-6859), Petar­De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada­@ivkovi}­(no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina­Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Sve­tla­na­Mar­ko­vi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Pe­tar­To­mi} (svet­480-6882),­\or­|e­Pi­sa­rev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko­Lazovi}­(reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav­Puno{evac­(sport­480-6830), Jovan­Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana­Vujanov­(revijalna­izdawa­480-6820),­Filip­Baki} (fo­to­480-6884),­ Bran­ko­Vu­~i­ni} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka­Klin­cov­(teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko­Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar­Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip­Gligorovi}­(Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik"­je­odlikovan­Ordenom­bratstva­i­jedinstva­sa­zlatnim­vencem­ " i­Ordenom­rada­sa­zlatnim­vencem

32

monitor

petak21.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Pe tak je pri ja tan i lep dan za vas, upr kos hlad nom vre me nu. Mo `e te se ra do va ti vi ken du ili dra goj oso bi, iza }i u jav nost i pro vod. Okre ni te se svom ho bi ju i sve mu {to vam pri ja. Kre a tiv ni ste.

BIK 20.4-20.5.

Va {a za {tit ni ca Ve ne ra u zna ku to plog Strel ca bi da vas po ve de na pu to va we. Pri sta ni te jer ni {ta pa met ni je ni bo qe vas ne ~e ka tu gde je ste. Part ner je ot ka zao po slu {nost i oba ve znost.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

21. januar 2011.

Pred la `em pro du `e ni vi kend, zbog zim skih da na i mo gu} no sti zim skih spor to va, ski ja wa, kli za wa, ~i ta wa kwi ge po red va tre ka mi na. Po treb no vam je da ne ko vre me pro ve de te sa mi.

Po slov no ste ori jen ti sa ni, do mi nant ni i do bro or ga ni zo va ni u ra du, ta ko da osta vqa te po vo qan uti sak na kli jen te. Od no si s de com su u do broj fa zi. I qu bav, ta ko |e.

Part ner ne {to mu dru je.

Vo qe na oso ba `e li vi {e iza zo va i uz bu |e wa. [ta }e te u~i ni ti po tom pi ta wu? Po ka za }e te svo ju kre a tiv nu stra nu. Va {a ma {ta mo `e sva {ta. Pred sto ji vam di na mi ~an vi kend. Dru {tve ni ste.

Ra ci o nal nost u po gle du tro {e wa nov ca do la zi do pu nog iz ra `a ja. Mo `e te do dat no za ra di ti to kom vi ken da, pre ko po zna ni ka ili pri ja te qa. U qu ba vi de lu je te po ma lo su zdr `a no.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

Pri jat no kra }e pu to va we u dru {tvu vo qe ne oso be mo `e ot po ~e ti.

Sklo ni ste iz ne na |e wi ma. Ma da te {ko do no si te od lu ke, ume te i da iz ne na di te pri sut ne, a po go to vo one od sut ne.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ostva ru je te po zi tiv ne kon tak te s ino stran stvom, bi lo po slov ne ili na li~ nom pla nu, pu to va wa ra di, re ci mo. Mo `e te kre nu ti na zi mo va we, ili le to va we, bez ob zi ra na to {to ste se upra vo vra ti li.

Na rad nom me stu je at mos fe ra ve o ma na pe ta i di na mi~ na. Iz gle da da se ne zna ko ji su ~i ji, ta ko da ih je te {ko sin hro ni zo va no or ga ni zo va ti. Plus, uvek ne kog ne ma. Kon cen tra ci ja.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Obra ti te pa `wu na at mos fe ru ko ja vla da i ko ju stva ra te u svom do mu. Ne moj te vr {i ti pri ti sak na uku }a ne i go ste ve} ih pu sti te da slo bod no di {u i ~i ne po svom na ho |e wu. Spre mi te stan.

Vre me je za ne vre me, za pu to va wa i pe ri o di ~an od mor. Am pli tu de va {eg ras po lo `e wa i ener gi je va ri ra ju iz da na u dan. Bu di te kam pa wac, sa ~e stim pa u za ma i {et wa ma.

Sport.

Ya ku zi u ne koj ba wi s le ko vi tom vo dom, ili vel nes-cen tru do bro bi vam do {ao. Ni je to ni ma lo ne mo gu }e, sa mo se tre ba se ti ti i po `e le ti. Part ner ima mno go oba ve za pa se ~e sto mi mo i la zi te.

TRI^-TRA^

Ha le Be ri bo ri se za sta ra teq stvo V REMENSKA

PROGNOZA

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

Ka nad ski ma ne ken Ga bri jel Ob ri (34) za tra `io je od su da da mu da for mal no uve re we da je on bi o lo {ki otac dvo i po go di {we Na le, de voj ~i ce ko ju je ro di la we go va biv {a part ner ka, glu mi ca Ha le Be ri.

Ga bri jel Ob ri po kre nuo je 30. de cem bra po stu pak Vi {em su du u Los An |e le su ko jim zah te va da mu se pri zna o~in stvo nad de te tom ko je je do bio u ve zi sa de set go di na sta ri jom oska rov kom Ha le Be ri.

Wi ho va ro man sa tra ja la je od no vem bra 2005. do apri la 2010. go di ne, a 16. mar ta 2008. go di ne do bi li su }er ki cu Na lu.

Iako su biv {i part ne ri od mah po ro |e wu be bi da li pre zi me Ob ri i u kr {te ni ci na ve li ma ne ke na kao Na li nog oca, de te je ro |e no u van bra~ noj za jed ni ci, ta ko da Ga bri jel ne ma za ko nom utvr |e no fi zi~ ko i prav no sta ra teq stvo nad }er kom.

0

Subotica

-1

Sombor

-1

Kikinda

0

Vrbas

0

B. Palanka

0

Zrewanin

0

S. Mitrovica

0

Ruma

1

Pan~evo

1

Vr{ac

0

Srbija Beograd

0

Kragujevac

1

K. Mitrovica

4

Ni{

2

VIC DANA

Evropa

SA SNEGOM

Madrid NOVI SAD: Obla~ no sa sne gom. Do kra ja da na }e pa sti od 5 do 10 cm sne ga. Ve tar ume ren se ver ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na Rim tem pe ra tu ra -1, a mak si mal na oko 0 ste pe ni.

London VOJVODINA: Obla~ no sa sne gom. Do kra ja da na pa {}e od 5 do 10 cm sne ga, ma we na se ve ru, a vi {e na ju gu Voj vo di ne. Ve tar ume ren se Cirih ver ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra -3, a mak si Berlin mal na 1 ste pen.

SRBIJA: Obla~ no sa sne gom, a sa mo na kraj wem ju gu Sr bi je sa ki Be~ {om i su sne `i com zbog ma lo ve }ih tem pe ra tu ra ne go na se ve ru. Pa {}e Var{ava od 5 do 15 cm sne ga u ve }i ni kra je va. Ve tar ume ren se ver nih pra va ca.

Pri ti sak iz nad nor ma le, a na ju gu Sr bi je oko nor ma le. Ju tar wa tem pe Kijev ra tu ra -2, a mak si mal na 4 ste pe na.

Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Za vi kend hlad no sa sne Moskva gom i po ve }a wem vi si ne sne `nog po kri va ~a. Do ne de qe uve ~e vi si na Oslo sne ga po Sr bi ji bi }e od 10 do 30 cm. Idu }e sed mi ce hlad no i u ve }i ni da na su vo sa ja kim mra ze vi ma. Sa mo je jo{ u po ne de qak po ne gde mo gu - St. Peterburg }a po ja va krat ko traj nog sne ga.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve }i na hro ni~ nih bo le sni ka ose }a }e uobi ~a je ne te go be usled bi o me te o ro lo {ke si tu a ci je. Oprez se sa ve tu je ast ma ti ~a ri ma i sr ~a nim bo le sni ci ma. Mo gu }e su ti pi~ ne me te o ro pat ske re ak ci je. Svim u~e sni ci ma u sa o bra }a ju pre po ru ~u je se po se ban oprez.

11 10 6 -1 1 2 0

Срет ну се пла ву ша и по ли ца јац на ули ци и пла ву ша пи та пан ду ра: - Из ви ња вам се, је л’ зна те ко ли ко има са ти?

- 17 и 15 - ка же по ли ца јац.

- Хва ла.

- Мо лим.

- Хва ла!

- Мо лим...

0 -12 -2 -3 14

Pariz

4

Minhen

-1

Budimpe{ta

4

Stokholm

-4

SUDOKU

Upi {i te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po qa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po qa (3h3) mo ra da sa dr `i sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vqa ti.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

551 (29)

Slankamen

500 (16)

Ja{a Tomi}

Apatin

578 (30)

Zemun

472 (11)

Bogojevo

490 (22)

Pan~evo

466 (12)

Smederevo

566 (8)

Ba~. Palanka 435 (27) Novi Sad

440 (22)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

590 (-2)

S. Mitrovica

326 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

584 (0)

Beograd

418 (11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

478 (4)

Tendencija porasta

Titel

521 (13)

NERA

Hetin

140 (8)

TISA

112 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

60 (0)

Re{ewe iz pro{log broja