Dnevnik 21. januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD * NASLOVI

SUBOTA 21. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23323 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

CVE TA SUM WI VA TR GO VI NA PLE ME NI TIM ME TA LI MA, A OGLA SI VI SE I PO BAN DE RA MA

Politika

Zla to ot ku pqu ju i u so la ri ju mi ma, fri ze ra ji ma...

2 SAD pokazuju razumevawe za Tadi}ev plan 3 ASNS za podr{ku tra`i poslani~ko mesto

Ekonomija 4 Srbija dobila packe od MMF-a

Poqoprivreda

str. 5

6 Vreme je da hranom osvojimo Hrvatsku, BiH...

ZNA SE IZ GLED BU DU ]EG SPO JA SUN ^A NOG KE JA I RI BAR CA U NOVOM SADU

Novi Sad 8 Reklamacije ne uva`avaju, fiskalne ra~une ne izdaju

Vojvodina 11 Obilaznica oko Vrbasa vezuje koridore 12 Sirotiwa u drvokra|u ide biciklom

Crna 14 Povre|eni voza~ „mercedesa” i ~etiri vojnika 15 Uhap{eni starac i dru`ina okrivqeni za narkodilovawe

Spomen-plo~a `rtvama racije

str. 13

Hladnije

Najvi{a temperatura 5 °S

[etali{te preko Dunavca

str. 7

[E STO RI CI QU DI IZ LA ]AR KA JED NO ME SE^ NI PRI TVOR

Osum wi ~e ni za kra |u ~e ti ri to ne {i na

str. 14

str. 16 – 20

SPORT

n POBEDA PROTIV NEMACA ORLOVIMA BI OTVORILA VRATA POLUFINALA

n JECA VE@BALA ZA ME^ S KAROLINOM

n VA@AN VO[IN KORAK KA SUPERLIGI

Vlada smenila Ugri~i}a

str. 2

POLiTikA

subota21.januar2012.

RI KER U BE O GRA DU S DA ^I ]EM I STE FA NO VI ]EM

SAD po ka zu ju raz u me va we za Ta di }ev plan – Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve po ka zu ju raz u me va we za ~e ti ri ta~ ke na ko je se osla wa plan pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a za Ko so vo, kao i po tre bu da one bu du traj no re {e ne – iz ja vio je ju ~e {ef be o grad skog pre go vo ra~ kog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} po sle sa stan ka sa za me ni kom po mo} ni ka dr `av nog se kre ta ra SAD Fi li pom Ri ke rom. Ste fa no vi} je u iz ja vi Ta nju gu ne po sred no po sle raz go vo ra s Ri ke rom re kao da je ame ri~ kom funk ci on e ru „u gru bim cr ta ma” iz ne ta su {ti na pla na pred sed ni ka Ta di }a i da se po ka za lo da po sto ji raz u me va we za ~e ti ri te me na ko je se plan osla wa – po se ban sta tus se ve ra Ko so va, za {ti ta Sr ba ju `no od Ibra, za {ti ta srp skih sve ti wa i kul tur nog na sle |a, za {ti ta imo vi ne Sr ba na Ko so vu. On je oce nio da je raz go vor s Ri ke rom bio kon struk ti van, a da je, osim pla na pred sed ni ka

Ta di }a, bi lo re ~i i o re gi o nal nom pred sta vqa wu Pri {ti ne, ko je je je dan od naj va `ni jih uslo va da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta u mar tu, kao i o im ple men ta ci ji do go vo ra po stig nu tih u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. SAD, me |u tim, ni na kon ju ~e ra {weg su sre ta u Be o gra du, ni su iz ne le svoj stav ka -

da je u pi ta wu upo tre ba Re zo lu ci je 1244 u re gi o nal nom pred sta vqa wu Pri {ti ne, na ~e mu Sr bi ja in si sti ra. Ka ko je re kao Ste fa no vi}, Ri ker ni je do {ao u Be o grad da bi iz neo ne ka kav taj ni plan ili da bi „na tac ni” do neo re {e we, ve} da po mog ne da obe stra ne bo qe sa gle da ju po zi ci ju one dru ge.

– I da, u tim okol no sti ma, even tu al no, pro na |e mo za jed ni~ ko tlo. Za sa da je, ka da je re gi o nal no pred sta vqa we u pi ta wu, po treb no na sta vi ti kon sul ta ci je, a od ve li ke va `no sti }e bi ti raz go vor s po sred ni kom EU u di ja lo gu Ro ber tom Ku pe rom – re kao je Ste fa no vi}. On je do dao da je, na kon su sre ta s Ri ke rom, ja sno da Sr bi ja mo `e o~e ki va ti po dr {ku SAD ka da su u pi ta wu pro ces di ja lo ga, evrop ske in te gra ci je, kao i sta bi li za ci ja pri li ka u re gi o nu, a po seb no „mo gu} nost uti ca ja va {ing ton skih vla sti na Pri {ti nu da se kon struk tiv ni je po sta vqa u di ja lo gu”. Ste fa no vi} je na veo i da SAD po dr `a va ju na me re Sr bi je da po sta ne kan di dat za ~lan stvo u EU. Ri ker je ju ~e raz go va rao i sa za me ni kom pre mi je ra i mi ni strom unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi com Da ~i }em.

Mi ni stri EU o Ko so vu, Je re mi} u Bri se lu Mi ni stri spoq nih po slo va ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je u po ne de qak }e u Bri se lu raz go va ra ti o si tu ac i ji na Za pad nom Bal ka nu, a po seb no o di ja lo gu iz me |u Be o- gra d a i Pri { ti n e, sa o p { tio je ju ~ e Evrop ski sa vet. Dnev nim re dom je pred vi |e no da mi ni stri pre pod ne sa slu {a ju iz ve {taj Vi so ke pred stav ni ce za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton o do sa -

da {wim re zul ta ti ma di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne i o si tu a ci ji na Ko so vu i Me to hi ji. Istog da na u Bri se lu }e bo ra vi ti {ef srp ske di plo ma ti je Vuk Je re mi}, ko ji }e, na mar gi na ma mi ni star skog sa stan ka, ima ti bi la te ral ne su sre te s evrop skim ko le ga ma i funk ci o ne ri ma EU. Za sa da su ugo vo re ni Je re mi }e vi raz go vo ri sa {e fom ne ma~ ke

Ago {ton: Po dr {ka vla di Vik to ra Or ba na Pred sed nik De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma |a ra (DSVM), An dra{ Ago {ton po zvao je ~lan stvo te par ti je da su tra u {to ve }em bro ju u~e stvu je u Po vor ci mi ra u Bu dim pe {ti, ko ja se or ga ni zu je kao znak po dr {ke vla di Vik to ra Or ba na. – Za me ne kao no vo pe ~e nog dr à vqa ni na Ma |ar ske i kao stra na~ kog li de ra je pot pu no pri rod no da nas u Po vor ci mi ra bu de {to vi {e. Si gu ran sam u to da }e sa da {we i bu du }e ini ci ja ti ve do pri ne ti to me da gra |a ni u Ma |ar skoj ose te po dr {ku ko ju im pru à ju Ma |a ri ko ji ì ve van gra ni ca ma ti~ ne ze mqe – re kao je Ago {ton u iz ja vi za por tal „Vajdasàg Ma”. Po we go voj pro ce ni, Vla da Ma |ar ske tre nut no ni je u ve li kom pro ble mu i ne }e ni bi ti, ta ko da }e na kon sti {a va wa di so nant nih to no va u Evro pi, Vik tor Or ban uspe {no ostva ri ti svoj pro gram. Od ma |ar skih par ti ja u Voj vo di ni do sa da je, zbog po li ti~ kih na pa da iz ino stran stva na Ma |ar sku, je di no DSVM iz ra zio so li dar nost s Vla dom te ze mqe.

di plo ma ti je Gvi dom Ve ster ve le om i we go vim {ved skim ko le gom Kar lom Bil tom, kao i s ko me sa rom za pro {i re we EU [te fa nom Fi le om. Na mi ni star skom sa stan ku bi }e ta ko |e re ~i o si tu a ci ji u Ira nu. Mi ni stri }e oce ni ti efe kat do sa da {wih sank ci ja pre ma Ira nu i raz mo tri ti uvo |e we no vih, sa op {te no je ju ~e iz Evrop skog sa ve ta.

Pan ti}: O~e ku je mo obra zlo `e we Pred s ed n ik op { ti n e Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan t i} iz j a v io je ju ~ e da pred s tav n i c i od b or n i~ k ih gru p a ko j e su za s tu p qe n e u skup {ti na ma op {ti na na se ve ru Ko so va o~e ku ju do la zak pred stav ni ka Vla de Sr bi je da bi se raz go va ra lo o even tu al nom od la ga wu re fe ren du ma. – Na kon to ga, mo gu }e je za ka zi va we sed ni ca op {ti na Le po sa vi}, Ko sov ska Mi tro vi ca, Zu bin Po tok i Zve ~an, na ko ji ma bi i od bor ni ci ras pra vqa -

li o ovom pi ta wu i eve nu tal no do ne li od lu ku o od la ga wu re fe ren du ma – do dao je Pan ti}. U Be o gra du je u ~e tvr tak odr `an sa sta nak mi ni stra za Ko s o v o i Me t o h i j u Go r a n a Bog d a n o v i } a i pred s ed n i k a ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va i na ~el ni ka Ko sov skomi t ro v a~ k og okru g a, po s le ko jeg su Sr bi sa se ve ra KiM na ja vi li mo gu} nost pre i spi ti va wa od lu ke o re fe ren du mu, a mi ni star po no vio da je re fe ren dum ne po tre ban.

ALEK SAN DAR VU ^I] O STA VU SVO JE STRAN KE O KO SO VU

Ta di} ne ma plan, mi ima mo – Srp ska na pred na stran ke mo gla bi pred lo ì tii re {e we za pro blem Ko so va tek po {to do |e na vlast – re kao je za me nik pred sed ni ka te stran ke Alek san dar Vu ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re, i do dao da je Ustav Sr bi je ta~ ka ko ju ta par ti ja ne bi pre la zi la u re {a va wu tog pi ta wa. – Ne znam {ta pred la è pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}. A {ta bi smo mi pred la ga li – ima mo Ustav, ali ako je ne mo gu }e spro ve sti sve {to pi {e u Usta v u, pr v o bi s mo se l i sa svim po li ti~ kim stran ka ma i usta no vi li {ta je to {to mo è mo do bi ti a {ta ne. To mo è mo zna ti tek ka da bi smo bi li na vla sti.

Po we go vim re ~i ma, SNS bi na k on to g a otvo r e n o i iskre no re kao gra |a ni ma {ta dr à va mo è a {ta ne mo è do bi ti i da }e to i bi ti u~i we no ~im se vlast u Sr bi ji pro me ni. Vu ~i} je na veo da ni {ta no vo ni je vi deo u Ta di }e vom pla nu za Ko so vo u ~e ti ri ta~ ke. – Taj plan ne po sto ji. To je pre pi sao iz Ah ti sa ri je vog pla na, a ni ko ga s ti me ni je upo znao, ni Skup {ti nu ni po li ti~ ke stran ke – re kao je Vu ~i}. Na pi ta we da li SNS ima ne ko dru go re {e we, Vu ~i} je re kao da ta par ti ja ne zna do kle se sti glo u pre go vo ri ma s Pri {ti nom i da ne ko mo ra da ka è {ta je po ~et na ta~ ka raz go vo ra.

On je upi tao u okvi ru ~e ga bi bio ostva ren spe ci jal ni sta tus se ve ra Ko so va, {to pred la `e Ta di}, da li u okvi ru Sr bi je ili

u okvi ru Ko so va. To, po we go voj oce ni, Ta di} tre ba otvo re no da ka `e gra |a ni ma.

Po vo dom na ja ve mo gu} no sti od la ga wa re fe ren du ma na se ve ru Ko so va, Vu ~i} je re kao da SNS ni je do no sio ta kvu od lu ku ni ti je bio pro tiv to ga. – Uvek smo bi li uz na{ na rod i {ta na rod od lu ~i, mi }e mo po dr `a ti – re kao je Vu ~i}. On je do dao da je pro {le ne de qe bio u Mo skvi iz, ka ko je re kao, „pri vat nih raz lo ga”, i da ta mo ni je vi deo ~la no ve po ro di ce Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Do dao je da je Mir ja nu Mar ko vi} po sled wi put vi deo 1999. go di ne. – Ja sam ma li ~o vek da bih vi deo ru skog pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na – re kao je Vu ~i}, od go va ra ju }i na pi ta we o po vo du we go ve po se te Mo skvi.

Bo ro vi}: Sr bi ji po tre ban no vi Ru zvelt Di rek tor No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} oce nio je ju ~e da je Sr bi ji po tre ban „ne ki no vi Ru zvelt i hra bri eko nom ski is ko rak s me ra ma kon zer va t iv n og ti p a”, de l i m i~ n o pri l a g o | e n ih sa v re m e n im uslo vi ma, po put onog u SAD

~e tr de se tih go di na pro {log ve ka, ka da su jav ni ra do vi tr gli pro pa lu eko no mi ju uru {e nu ve li kom eko nom skom kri zom. Bo ro vi} je u pi sa noj iz ja vi na veo da je sta vqa wem pod dr ` av n u kon t ro l u {pe k u l a tiv nih kom pa ni ja i ban kar sko-

fi nan sij skog sek to ra i upo {qa va wem do ma }ih fir mi na jav nim ra do vi ma obez be |en po sao gra |a ni ma, {to je po mo glo da se SAD iz vu ku iz re ce si je i po sta nu naj ve }a eko nom ska si la ko ju je svet ika da vi deo. „Ta da su i Ru zvel ta pro gla {a va li

eko nom skim je re ti kom i ne zna li com, ali su we go vi im pre siv n i re z ul t a t i gra | a n i m a obez be di li eko nom sku i so ci jal n u si g ur n ost”, is t a k ao je Bo ro vi}, uz oce nu da je mo del na v od n e otvo r e n e tr ` i { ne eko no mi je po gu ban po Sr bi ju.

dnevnik IAKO JE RE SOR NI MI NI STAR NA GO VE STIO „SPU [TA WE LOP TE”

Vla da sme ni la Ugri ~i }a Vla da je sme ni la uprav ni ka Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je Sre te na Ugri ~i }a, po tvr dio je si no} Ta nju gu di rek tor vla di ne kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi}. Vla da je do ne la od lu ku po {to joj je upu }en iz ve {taj Mi ni star stva kul tu re po vo dom slu ~a ja uprav ni ka Na rod ne bi bli o te ke Ugri ~i }a, jed nog od pot pi sni ka pro gla sa Fo ru ma pi sa ca ko ji se us pro ti vio „haj ci” na cr no gor skog pi sca i sa vet ni ka pred sed ni ka cr no gor skog par la men ta An dre ja Ni ko la i di sa. Pret hod no je mi ni star kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Pre drag Mar ko vi} upu tio Vla di Sr bi je iz ve {taj u ko jem je oce nio da pi ta we sme ne di rek to ra Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je Sre te na Ugri ~i }a „ne zah te va hit nost”. „Sve stan sprem no sti svih da sta bil nost i funk ci o ni sa we in sti tu ci ja u po ve re nim nad le `no sti ma mo ra bi ti pri o ri tet, ve ru jem da na osno vu za kon skih pro ce du ra i ovla {}e wa, na ve de nih pri lo ga i is ka za ne jav ne za bri nu to sti i za li~ nu i na ci o nal nu bez bed nost, i za ne sme ta no funk ci o ni sa we na ci o nal nih

joj su bi li po li ti~ ki i ver ski pred stav ni ci Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske. Mi ni star Mar ko vi} po slao je pi smo i Ugri ~i }u, u ko jem je na veo da }e we go vu po nu |e nu ostav ku do da qeg „ozbiq no pri ma ti k zna wu”, ali da sma tra da je sta bil -

nost i kon ti nu i tet u ra du naj vi {e na ci o nal ne usta no ve u kul tu ri, ka kva je Na rod na bi bli o te ka Sr bi je, pri o ri tet u od no su na dnev no po li ti~ ka zbi va wa. Mar ko vi} je upo zo rio Ugri ~i }a na to da, osim za kon skih oba ve za u okvi ru ko jih oba vqa svo ju du `nost, po sto je i ci vi li za cij ske oba ve ze ko ja ga ogra ni ~a va ju, a ko -

Ob ra do vi}: Svi mi ni stri zgro è ni Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je ju ~e da, po we go vom mi {qe wu, di rek tor Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je Sre ten Ugri ~i} tre ba da bu de sme wen s te funk ci je zbog po dr {ke sa vet ni ku pred sed ni ka cr no gor skog par la men ta An dre ju Ni ko la i di su. Po Ob ra do vi }e vim re ~i ma, svi mi ni stri su ju ~e bi li zgro è ni ~i we ni com da „je dan dr àv ni ~i nov nik oprav da va po ku {aj aten ta ta na naj vi {e funk ci o ne re Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske”. Ka ko je do dao, svi mi ni stri osu di li su Ugri ~i }e vu po dr {ku ~o ve ku ko ji je na pi sao da bi ak ti vi ra we eks plo zi va u dvo ra ni „Bo rik” za vre me pro sla ve 20 go di na Re pu bli ke Srp ske bi lo „ci vi li za cij ski is ko rak”. usta no va, pi ta we even tu al nih ka drov skih pro me na ne zah te va hit nost u okvi ru ozbiq nih i ve li kih te ma o ko ji ma i Vla da od lu ~u je”, na veo je Mar ko vi}. Mar ko vi} je taj iz ve {taj upu tio na osno vu oba ve ze pre u ze te na ju ~e ra {woj sed ni ci Vla de na ko joj je za tra è na Ugri ~i }e va sme na zbog pot pi sa po dr {ke cr no gor skom pi scu i sa vet ni ku pred sed ni ka cr no gor skog par la men ta An dre ju Ni ko la i di su. Ni ko la i dis je ra ni je na pi sao da bi bio „ci vi li za cij ski is ko rak” da je ak ti vi ra na ek plo ziv na na pra va u ha li „Bo rik” u Ba wa lu ci pri li kom obe le à va wa 20. go di {wi ce Re pu bli ke Srp ske, u ko -

je s raz lo gom mo gu iza zva ti za bri nu tost kod gra |a na i dr `av nih or ga na. „Kao {to u svim po stup ci ma u ve zi s ru ko vo |e wem i za stu pa wem u po slo vi ma Na rod ne bi bli o te ke mo ra te da po {tu je te i za kon ske pro ce du re i dr `av nu po li ti ku, neo p hod no je da po {tu je te i nor me pri stoj no sti ko je pod ra zu me va ju ja snu svest o to me da po ve re ne nad le `no sti pod ra zu me va ju i jav no ogra ni ~e we na okvir tih nad le `no sti, a u wih si gur no ne spa da ni spoq na po li ti ka, ni pi ta wa bez bed no sti, ni ure |i va~ ka po li ti ka dnev nih no vi na u Sr bi ji, a ka mo li u su sed nim ze mqa ma”, na veo je Mar ko vi}.

PS SE 25. ja nu a ra o Sr bi ji Par la men tar na skup {ti na Sa ve ta Evro pe (PS SE) raz ma tra }e u sre du, 25. ja nu a ra, u okvi ru zim skog za se da wa, iz ve {taj o po {to va wu du `no sti i oba ve za Sr bi je pre u ze tih ~lan stvom u SE-u. Ko mi tet za nad gle da we is pu wa va wa oba ve za dr `a va ~la ni ca SE-a na veo je u iz ve {ta ju da je Sr bi ja is pu ni la ~i tav niz oba ve za i po sti gla zna ~a jan na pre dak, po seb no na po qu re gi o nal ne srad we i srad we s Me |u na rod nim kri vi~ nim su dom za biv {u Ju go sla vi ju, dok je u isto vre me na sta vi la di ja log s Pri {ti nom mir nim i di plo mat skim sred stvi ma. U iz ve {ta ju, ob ja vqe nom na saj tu PS SE-a, na ve de no je da je Sr bi ja is pu ni la na pre dak vre dan po hva le na po qu spro vo |e wa re for me iz bor nog za ko na i pra vo su |a, po kre nu la pro ces de cen tra li za ci je, po boq {a la za {ti tu pra va ma wi na i kon so li do va la ne za vi sna re gu la tiv na te la, kao i da je ra tif ki ko va la ve li ki broj kon ven ci ja SE-a i bi la po sve }e na da qem na pret ku pre ma in te gra ci ji u EU. Ko mi tet sma tra da srp ske vla sti tre ba da na pra ve da qi na pre dak u usva ja wu neo p hod nih za kon skih re {e wa i obez be di wi ho vo spro vo |e we u ~e ti ri kqu~ ne obla sti – us po sta vqa we ne za vi snog i efi ka snog

pra vo sud nog si ste ma, ne za vi snih me di ja, bor be pro tiv ko rup ci je i bor be pro tiv dis kri mi na ci je. Ko mi tet sto ga pre po ru ~u je da PS SE-a na sta vi da po sma tra da qe is pu wa va we oba ve za Sr bi je i ohra bri par la ment i vla du ko ji }e bi ti for mi ra ni 2012. go di ne na par la men tar nim iz bo ri ma da ostva ri da qi na pre dak u ~e ti ri kqu~ ne obla sti, na ve de no je na saj tu PS SE-a. Zim sko za se da we PS SE-a po ~e }e u po ne de qak, 23. ja nu a ra, u Stra zbu ru, a tra ja }e do 27. ja nu a ra. De le ga ci ja Skup {ti ne Sr bi je pri PS SE-u ima 14 ~la no va, a Sr bi ja je pu no prav ni ~lan te or ga ni za ci je od 2003. go di ne. De le ga ci ju Skup {ti ne Sr bi je, ko ju ~i ne po sla ni ci @eq ko Iva wi (URS), Mi lo{ Ali gru di} (DSS), Dra gan To do ro vi}, Na ta {a Jo va no vi} i Vje ri ca Ra de ta (SRS), Na ta {a Vu~ ko vi} i Mi lo{ Jef ti} (ZES), Mla den Gru ji} (NS) i El vi ra Ko va~ (po sla ni~ ka gru pa ma wi na), pred vo di }e {ef de le ga ci je Dra go qub Mi }u no vi} (ZES). ^la no vi PS SE-a }e na ja nu ar skom za se da wu iza bra ti no vog pred sed ni ka PS-a, kao i no vog ko me sa ra za qud ska pra va, a wi ma }e se u to ku za se da wa obra ti ti i pre mi jer Ve li ke Bri ta ni je Dej vid Ka me run i pred sed ni ca Fin ske Tar ja Ha lo nen.

c m y

politika

dnevnik

RA SIM QA JI] O MO GU ]IM KO A LI CI JA MA

ZRE WA NIN SKE DE MO KRA TE I ZVA NI^ NO SA OP [TI LE

Sa SNS-om na lokalu vat no bi bi la su vi {na pri ~a o – Lo gi~ no je da So ci jal de mo pred iz bor nim ko a li ci ja ma – krat ska par ti ja o pred iz bor re kao je Qa ji} u Kra qe vu. noj ko a li ci ji pr vo raz go va ra s Ko men ta ri {u }i po da tak da pet stra na ka s ko ji ma je sa da u je jed na an ke ta u okvi ru de la ko a li ci ji, ali ne be ì od raz ~lan stva SDP-a po ka za la da 76 go vo ra sa SNS-om – re kao je ju od sto ~la no va po dr à va sa mo ~e pred s ed n ik So c i j al d e m o sta lan iz la zak na iz bo re, Qa krat ske par ti je Ra sim Qa ji}. ji} je re kao da je On ka è da je to emo tiv na re an ke ta u okvi ru te po li ti~ ke or - Na izbore se ne ide sa ak ci ja. – To je re ak ci ga ni za ci je po ka klikerima, potrebna ja sr cem. U po li za la ras po lo è su velika sredstva, ti c i mo r a t e da we ~lan s tva za koja SDPS nema uva ì te emo ci je, sa mo stal ni iz la ali mo ra te da do zak na iz b o r e, ali da to ni je re al no zbog ne - ne se te i hlad nu od lu ku – re kao je Qa ji}. do stat ka nov ca On je po no vio da je lo gi~ no – Na à lost, na iz bo re se ne ide s kli ke ri ma, za iz bo re su da SDP o pred iz bor noj ko a li ci ji pr vo raz go va ra s pet stra po treb na ve li ke pa re, ko je mi ne m a m o, ni t i po s to j i iz v e - na ka s ko ji ma je i sa da u ko a li snost da }e mo do wih do }i. Da ci ji, ali da ne be ì od raz go ima mo, ve ro vat no bi smo dru ga - vo r a sa Srp s kom na p red n om ~i je da nas raz go va ra li, ve ro - stran kom. Qa ji} je oce nio da je

subota21.januar2012.

re al ni je o~e ki va ti da SDP po stig ne do go vor s jed nom od tih pet stra na ka ne go s na pred wa ci ma, ali da je SDP otvo ren za sa rad wu sa SNS-om, po seb no na lo kal nom ni vou. Pred s ed n ik So c i j al d e m o krat ske par ti je re kao je da }e

lo kal ni od bo ri ima ti sa mo stal nost u od lu ~i va wu o ko a- li ci ja ma. On je na kra ju za kqu ~io da je, ipak, ra no za do no {e we od lu ke o ko a li ci ji i da }e, po sle svih raz go vo ra, o to me od lu ku do ne ti or ga ni stran ke. E. D.

Mihajlov kandidat za gradona~elnika Kan d i d at De m o k rat s ke stran k e za gra d o n a ~ el n i k a Zre w a n i n a bi } e ak t u e l n i lord mer Mi le ta Mi haj lov, i zva ni~ no je sa op {te no iz ove par ti je. Port pa rol Grad skog od b o r a DS-a Dra g an Sta n i {i} po tvr dio je da je na sed ni ci Pred sed ni {tva GrO-a, odr `a n oj u Ele m i r u, usvo j en pred log da Mi haj lov bu de pr vi na li sti, od no sno kan di dat za gra do na ~el ni ka na sle de }im iz bo ri ma. – Mi haj lov je svo jim ra dom i za l a g a w em vra t io do s to j an -

M il etu M iha jl ova. Z am er aju mu da ga gr a| ani n ik ada n isu ni iz abr ali na tu fun kc iju jer je na m esto p rvog ~ ov eka gr ada d o{ao n akon {to je vl ad aj u}a v e} ina u l oka lnom pa rl ame ntu o dl u~ ila da sm eni d ot ad a{weg gr ad on a~e ln ika i bi v{eg fun kc i on era DS-a G or ana Kn e` ev i}a, k oji je v i{e m es eci pr oveo u pr itv oru zbog su mwe da je pre dv odio “gr a| evi n sku m a f i ju”. N a p a di n apre dw aka sv ode se i na o pt u`be da M iha jlov, za sv oga ma nd ata, n ije r e al iz ovao n ij edan

stvo gra du. S tim sta vom bi }e upo znat Grad ski od bor DS-a ko ji }e do ne ti ko na~ nu od lu ku i pro sle di ti taj pred log Iz vr {nom od bo ru DS-a u Be o gra du. Ti me smo, prak ti~ no, u{li u kam pa wu za iz bo re, ko ji }e bi ti odr `a ni u bli skoj bu du} no sti – re kao je Sta ni {i} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Ta ko |e, zre wa nin ske de mo kra te su od lu ~i le da kan di da ti za po sla ni ke u Skup {ti ni Voj vo di ne, po ve }in skom si ste mu, bu du di rek tor zre wa nin s ke fi l i j a l e Fon d a za pen zij sko-in va lid sko os ig ur awe M ilan Zv eki}, po tpre dse dnik Sku p {t i ne gr a da Pr edrag J e r e mi} i por t p a rol DS-a Dr agan St an i{i}. Op oz ic i ona Sr pska n apre dna stra nka, pre dv o| ena bi v{im gr ad on a~e ln ikom G or anom Kn e` ev i}em, s dr uge str ane, sve o{tr ije pr oz iva ka nd id ata DS-a za gr ad on a~e ln ika

k ap it alan pr oj ekat, za ra zl iku od w eg ovog pre tho dn ika Kn e` ev i}a. – K oji je va{ na jv e}i uspeh za p osle dwe tri g od ine? [ta b iste i zdv oj ili kao kr unu v a{eg ma nd ata? Da li je to pl a} awe ta kse od 200.000 d in ara za p okr et awe st e~a jnog p ostu pka nad Zr e w a ni n skom i n d ustr ijom p iva, ili je va{ na jv e}i uspeh ur e| iv awe f as ada na zgr ad ama B ibl i ot eke, i na {k ol ama „Vuk K ar axi}“ i „N ik ola T esla“ k oje tr aje m es ec ima – up it ala je na pres-ko nf ere nc iji pre dse dn ica S av eta za m ed ije zr ew ani nskog ogra nka SNS-a M ar ij ana Vu j~in, i p ost av ila jo{ je dno p it awe – z a{to je na pa mfl etu DS-a, k oji se o dn osi na Zr ew anin, i u k ojem je gra dska vlast r e{ av awe osno vnih k om una lnih pr obl ema n azv ala „k ap ita lnim ul ag aw ima“, sl ika pre dse dn ika Vl ade Vo jv od ine B oj ana Pa jt i}a. @. B al aban

PRED SED NIK SSSS-a QU BO MIR OR BO VI] O IZ BOR NOM AN GA @MA NU SIN DI KA TA

S Tadi}em u ponedeqak – Vr lo ve ro vat no }e se sin di kat na }i u tr ci na pred sto je }im iz bo ri ma – iz ja vio je za „Dnev nik“ pred sed nik SSSS Qu bo mir Or bo vi}. On na ja vqu je da }e raz go vo ri o to me s po li ti~ kim stran ka ma po ~e ti 25. ja nu a ra, na kon ~e ga }e bi ti iz ve sno i ko je oda bra ni part ner naj ve }e sin -

di kal ne or ga ni za ci je Sr bi je uko li ko se sin di kat po ja vi na iz bo ri ma sa svo jom li stom. – M islim da } emo t ada p rvo ra zg ov ar ati sa SNS-om – o bj a {w ava O rb ovi}. On k a`e da d os ad a{wi krug d ij al oga k oji je v o|en sa SNSom, SDPS-om i n ekim dr ugim stra nk ama z a okr u` uje 23. j an u -

ara s usr etom s d em okr at ama na na jv i{em n ivou. – U p on ed aqak kod nas d ol azi pre dse dnik B oris T adi}, a p osle t oga ul az imo u ra zg ov ore k oje sam n aj avio, sa stra nk ama s k oj ima smo ve} v od ili d ij alog, m e|u k oj i ma je i SDPS. S w ima } emo ra zg ov ar ati n akon SNS-a, o dn osno ~im se R asim Q aji} vr ati s p uta – k a`e O rb ovi}. D. M.

ASNS za podr{ku traì poslani~ko mesto Aso c i j a c i j a slo b od n ih i ne za vi snih sin di ka ta na ja vi la je ju ~e da }e za naj vi {e 15 da na od lu ~i ti o to me ko ju }e stran ku po dr à ti na pred sto je }im iz bo ri ma, a za uz vrat }e tra ì ti bar jed no

po sla ni~ ko me sto u par la men tu. – Stav Glav n og od b o r a ASNS-a mo `e bi ti i da se ne po d r ` i ni j ed n a stran k a – uka z a l a je pred s ed n i c a ASNS-a Ran ka Sa vi} u iz ja -

Sto jiq ko vi}: Tr go vi na Pot pred sed nik Uje di we nih gran skih sin di ka ta „Ne za vi snost” Zo ran Stoj iq ko vi} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da raz u me sin di ka te ko ji su od lu ~i li da se po li ti~ ki an ga `u ju, ali je na gla sio da je, sa sta no vi {ta kre di bi li te ta, i za stran ke i za sin di ka te lo {e da to do bi je „ob lik ne ka kve tr go vi ne”. – Oni ula ze u tu pri ~u, iako to li ~i na ne ku vr stu tr go vi ne, a da pret hod no ni smo vi de li ko je zah te ve us po sta vqa ju i ko je ga ran ci je do bi ja ju da bi ne ko me da li po dr {ku – re kao je Sto jiq ko vi}, ko men ta ri {u }i na ja ve po je di nih sin di ka ta u Sr bi ji da }e na pred sto je }im iz bo ri ma po dr `a ti ne ku po li ti~ ku op ci ju. On je ka zao i da ti sin di ka ti po li ti~ kom tr go vi nom po ku {a va ju da ura de ono {to ni su us pe li kroz di ja log i pro te ste. Sto jiq ko vi} je ka zao da UGS „Ne za vi snost” do sad ni je pre go va rao ni s jed nom po li ti~ kom stran kom, ali i da bi mo gao raz go va ra ti s oni ma ko ji su po ka za li sklo nost ka so ci jal nom di ja lo gu, par ti ci pa ci ji i kon sen zu su s ve li kim so ci jal nim gru pa ma.

vi Ta nju gu, i do da la da bi sin di ka ti ma, osim po s la n i~ k ih man da ta, tre ba lo da pri pad ne i re sor no mi ni star sko me sto. P r e d s e d n i c a ASNS-a na ve la je da je ta sin di kal na or ga ni za ci ja do sa da raz go va ra la s De mo krat skom stran kom i Li be ral node mo krat skom par ti jom, i do da la da broj po sla ni~ kih me sta ni je bio te ma tih raz go vo ra. – To ne mo ra ju bi ti dva man da ta, mo è bi ti i je dan. Tra ì mo iz vor nog pred stav ni ka u par la men tu, ko ji }e u ime rad n i k a i ~la n o v a ASNS-a uti c a t i na we g ov rad i do no {e we za kon ske re gu la ti ve – re kla je Ran ka Sa vi}. Ona je na gla si la da ASNS stran ka ma vi {e ne }e da va ti blan ko po dr {ku i da }e po dr à ti onu ko ja ih ube di da }e svo jim pro gra mom, zna wem i

stru~ no {}u po boq {a ti po lo ` aj rad n i k a u Sr b i j i. ASNS }e, na po me ni la je Ran ka Sa vi}, po dr {ku par ti ja ma uslo v i t i i pot p i s i v a w em spo ra zu ma ko jim }e ih oba ve za ti na is pu wa va we po stig nu tog do go vo ra. Na raz go vo re s ASNS-om su, po we nim re ~i ma, po zva ni i na pred wa ci, So ci ja li sti~ ka par ti ja i stran ka Ra si ma Qa ji }a – SDP. Ran ka Sa vi} je na gla si la da ASNS ni je pr vi put u po li ti ci i da se u po li ti~ ki `i vot ukqu ~i vao uvek ka da je rad ni ci ma bi lo te {ko i po ku {a vao na taj na ~in da po pra vi wi hov po lo `aj.

REKLI SU Makanova: @ivimo jedni pored drugih

Ko{tunica: Zna se koju politiku vodim

Pajti}: Nemogu}e sa SNS-om

Pred sed ni ca Na ci o- nal nog sa ve ta Slo va ka Ana To ma no va-Ma ka no va oce ni la je da raz li ~i te na ci o nal ne za jed ni ce u Voj vo di ni ì ve „jed ne po red dru gih, za tvo re ne u se be” i ne ne gu ju do voq no in ter kul tu ral nost. – Raz li ~i te na ci o nal ne za jed ni ce tre ba lo bi da po kre }u za jed ni~ ke ini ci ja ti ve, ne gu ju }i ne sa mo mul ti kul tu ra li zam ne go i in ter kul tu ra li zam – ka za la je Ana To ma no va-Ma ka no va za ju ~e ra {wi no vo sad ski „Ma |ar so”. Ana To ma no va-Ma ka no va, ko ja je i pot pred sed ni ca Vla de Voj vo di ne, do da la je da se mo è mno go ~u ti o za jed ni~ kim pro ble mi ma raz li ~i tih na ci o nal nih za jed ni ca, ali se o za jed ni~ kim ini ci ja ti va ma ne mo è ~u ti go to vo ni {ta. – Imam uti sak da se svi za tva ra mo u svo je ’ku }e’ i ra di mo na to me da bi smo mo gli da ga ran tu je mo op sta nak, stvo ri mo je dan op ti ma lan red. @i vi mo u te {ka vre me na. Su ro ve su de mo graf ske pro me ne – oce ni la je Ana To ma no vaMa ka no va.

Ni ka da ne bih mo gao da pri h va t im da bu dem u~e snik po li ti ke u ko ju ne ve ru jem, po ru ~io je li der De mo k rat s ke stran k e Sr b i j e Vo j i s lav Ko {tu ni ca u kwi zi „Za {to Sr b i j a, a ne Evrop ska uni ja”. „Ima do voq no u Sr bi ji bo qih i ve }ih evro a tlan ti sta ko ji ù de da spro ve du tu po li ti ku... Ako na rod na iz bo ri ma is ka è svo ju vo qu da ho }e DSS-u da po klo ni po ve re we, on da je na {a oba ve za da spro vo di mo po li ti ku za ko ju je na rod gla sao”, is ta kao je Ko {tu ni ca, pre no si „Da nas„. Zna se ko ja je to po li ti ka i je di no ta kvu po li ti ku mo gu da za stu pam. Pod ra zu me va se da }u po {to va ti kao le gi tim nu i sva ku dru gu od lu ku gra |a na na iz bo ri ma, jer na rod mo ra bi ti slo bo dan da iza be re ko jim pu tem ho }e da ide, re kao je Ko {tu ni ca. On je od ba cio tvrd we da je {ti tio Slo bo da na Mi lo {e vi }a i qu de iz we go vog re ì ma.

– Na fo ru mi ma De mo krat ske stran ke se ni j e raz g o v a r a l o o kan di da tu za pre mi je ra – iz j a v io je pot pred sed nik Bo jan Paj ti} u in ter vjuu „Bli cu”, i na gla sio da ko a li ci ja sa Srp skom na pred nom stran kom ni je mo gu }a. – Tu stran ku vo de qu du ko ji se de kla ra tiv no za la ù za evrop ske in te gra ci je, ali sve ono {to su kao po li ti ~a ri ~i ni li svo di lo se na ugro à va we qud skih i ma win skih pra va, pro vo ci ra we oru à nih su ko ba, bli sku sa rad wu s ma fi ja {kim i rat no hu {ka~ kim struk tu ra ma. Po we go vim re ~i ma, „iza tih qu di, dok su bi li na vla sti, go to vo da ni je ostao ka men na ka me nu”, pa oni ne mo gu bi ti part ne ri DS-a. Paj ti} sma tra da DS ima mno go vi {e li~ no sti ko je bi pre mi jer sku funk ci ju oba vqa le na stru ~an i po {ten na ~in ne go bi lo ko ja dru ga stran ka u Sr bi ji.

U Kikindi opet o mandatima Naj no vi jom od lu kom Uprav nog su da, vra }e no je 17 man da ta biv {im od bor ni ci ma Srp ske ra di kal ne stran ke u Skup {ti ni op {ti ne Ki kin da. Od lu ka je do ne ta 9. de cem bra i ti me je po ni {te na od lu ka Okru `nog su da u Zre wa ni nu iz 2008, od no sno po bi je na je pret hod na od lu ka Uprav nog su da ko ji se u pr vom po stup ku bio pro gla sio ne na dle `nim. – Biv {i od bor ni ci SRS-a, wih 17, obra ti }e se ovih da na

Vuk mi ri ca ni je `e leo da pre ci zi ra ko li ko ovom od lu kom man da ta pri pa da SNS-u, ni ti ko li ko du go }e ~e ka ti od lu ku Op {tin ske iz bor ne ko mi si je pre ne go {to za tra `e sa zi va we par la men ta. Po vo dom od lu ke Uprav nog su da o vra }a wu man da ta od bor ni ci ma ne ka da Srp ske ra di kal ne, a sa da Srp ske na pred ne stran ke, ogla sio se ~lan Op {tin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Bran ko Qu bo ja. On je re kao da

Ras po de la man da ta Srp ska ra di kal na stran ka je na pret hod nim iz bo ri ma osvo ji la 17 man da ta. Ve }i na ne ka da {wih ra di ka la, a sa da na pred wa ka, pre {la je u Srp sku na pred nu str tan ku. Na kon od u zi ma wa man da ta oni su ras po de qe ni po va è }em za ko nu ta ko su po dva od bor ni ka do bi li SPS, Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, SRS-u je osta lo dvo je od bor ni ka, a Ko a li ci ja „Za evrop sku Ki kin du„ do bi la je de vet man da ta. Op {tin skoj iz bor noj ko mi si ji sa zah te vom za ve ri fi ka ci ju man da ta. Uko li ko Ko mi si ja to po no vo od bi je da u~i ni, oni }e sa mi za ka za ti za se da we lo kal nog par la men ta, na {ta ima ju pra vo – ka è pot pred sed nik OO Srp ske na pred ne stran ke Sve ti slav Vuk mi ri ca. – Ipak, ne ko }e mo ra ti da od go va ra zbog u~i we nog, a o~e ku jem i da }e se nad le `ni iz lo kal ne sa mo u pra ve iz vi ni ti gra |a ni ma zbog ne le gal nog, ne le gi tim nog i {tet nog vla da wa op {ti nom. Uz obra zlo è we da je sa da ma we va `na po li ti~ ka pri pad nost biv {ih ra di kal skih od bor ni ka,

se sva ka tvrd wa De mo krat ske stran ke po ka za la kao is prav na: – DS s od u zi ma wem man da ta ne ma ni ka kve ve ze. Man da ti su od u ze ti na zah tev SRS-a, a uz po mo} pot pi sa nih blan ko ostav ki ko je je u Ki kin du do neo dr Pa ja Mom ~i lov, ~lan SRS-a. DS je od po ~et ka tvr dio da ni je dan or gan u op {ti ni ni je nad le `an za vra }a we man da ta ne go da je to u nad le `no sti su da, {to je i po tvr |e no od lu kom Ustav nog su da – ka zao je Qu bo ja. Lo kal na sa mo u pra va u Ki kin di po {to va }e pro pi se, za ko ne i od lu ke su do va {to je oba ve za sva ke ozbiq ne vla sti. A. \.

ekonomija

subota21.januar2012.

dnevnik

OD LO @E NA RE VI ZI JA ZBOG BU YE TA I RA STA DU GA

Sr bi ja do bi la pac ke od MMF-a Kan ce la ri ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u Be o gra du sa op {ti la je ju ~e da je re vi zi ja aran `ma na „iz pre do stro `no sti„ sa Sr bi jom od lo è na, jer ni vo za du ì va wa u bu xe tu za 2012. pre ma {u je do go vo re ne gra ni ce. Ka ko se na vo di u sa op {te wu na saj tu Kan ce la ri je, Iz vr {ni od bor MMF-a je tre ba lo da raz ma tra pr vu re vi zi ju aran `ma na 23. de cem bra 2011, ali je od lo ìo odo bra va we po {to usvojeni buxet Srbije za 2012. nije u skladu s programom koji je dogovoren s Fondom. „Izdavawe dràvnih obveznica i garancija i projektovana primena investicionih projekata u 2012. prema{uju granice deficita i javnog duga predvi|ene programom”, navodi se u saop{tewu. Predstavnici MMF-a nastavi}e razgovore s vlastima u Srbiji o nastavku

programa kada bude dovoqno dokaza da je srpski fiskalni program za 2012. u skladu s dogovorenim prilikom sklapawa aran`mana. MMF i Vlada Srbije postigli su polovinom novembra 2011. sporazum o prvoj reviziji aran`mana „iz predostro`nosti„ koji predvi|a da ciqani deficit buxeta u 2012. godini bude 4,25 procenta bruto doma}eg proizvoda, uz o~ekivawe da }e privredni rast u ovoj godini biti 1,5 posto. Aran`man, koji je Srbiji odobren 29. septembra, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vu~ewa (oko 1,1 milijarde evra) zakqu~en je iz predostro`nosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slu~aju platnobilansnih potreba zemqe. Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je da odlagawe potvrde prve

revizije aran`mana „iz predostro`nosti„ Srbije s MMF-om ne zna~i i wegov prekid, i da }e misija te me|unarodne finansijske institucije do}i u Beograd za oko dve nedeqe na razgovore sa srpskim vlastima kada }e biti razja{wena sva sporna pitawa. – MMF smatra da su neki investicioni projekti, bilo da ih direktno finansira dràva ili da daje garanciju za wih, dosta veliki i da mogu ugroziti ciqeve visine javnog duga i fiskalnog deficita – objasnio je Bajec u izjavi Tanjug u. On je podsetio na to da je fiskalni deficit dogovoren u visini od 4,25 posto bruto doma}eg proizvoda, a zakonski odre|en maksimum zaduìvawa dràve na 45 posto BDP-a, i dodao da predstavnici Fonda nemaju nikakvih primedbi u vezi s

pitawima koja se odnose na plate u javnom sektoru, penzije, izdavawa za socijalne potrebe. Primedbe se odnose na neka pitawa kao {to je, recimo, dokapitalizacija „Komercijalne banke”, koja je, ina~e,

RUM SKO PRED U ZE ]E TRA @I IZ LAZ

AKO U RAZ VOJ NOJ BAN CI SR BI JE BU DE 400 MI LI O NA EVRA, MO GLI BI NA STA TI PRO BLE MI

I „Kluz Srem” za vr {io u ste ~a ju

Kre di ti }e se de li ti i po ba bu i po stri ~e vi ma? Op {ta oce na do ma }ih pri vred ni ka je da je Sr bi ji po tre ba na raz voj na ban ka, da je do bro {to je dr à va od lu ~i la da je ko na~ no i for mi ra, ali da ni je do bro {to }e u woj bi ti 2,5 pu ta ma we nov ca od mi ni mal no po treb nog. Ma lo nov ca a ve li ki zah te vi pri vre da za jef ti nim zaj mo vi ma na vo de na sum wu da }e kre di ti bi ti de qe ni i po ba bu i po stri ~e vi ma... – Bu xet ko ji je pred vi |en za raz voj nu ban ku od 400 mi li o na evra je ne do vo qan i tre ba lo bi da iz no si mi li jar du evra – iz ja vio pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Milo{ Bugarin. On je no vi na ri ma ka zao da raz voj na ban ka mo ra da ima ka pa ci tet od mi li jar du evra ko ji bi mo gao bi ti sta vqen u funk ci ju pod sti ca ja pri vre de. Bu ga rin je do dao da su u Za ko nu o raz voj noj ban ci na pra vqe ni pro pu sti ko ji ni su ~i we ni u ze mqa ma u re gi o nu. Pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Milan Kneèvi} oce wu je da je to ko li ki }e po ~et ni ka pi tal ima ti raz voj na ban ka ma we zna ~aj no od to ga {to „ono {to je na ja vqe no kao raz voj na ban ka ne obe }a va ba{ naj bo qe„. – U ovom tre nut ku je ne pri hva tqi vo i za pri vred ni ke i za sve dru ge da }e po no vo, u we nom slu ~a ju, bi ti dis kre ci o no od lu ~i va we o to me {ta }e se fi nan si ra ti i u ko joj me ri – na vo di Kne è vi}. – Ta kve ban ke tre ba da sti mu li {u od re |e ne sek to re, kao {to je po qo pri vre da, iz vo zni sek tor…

Ko rup ci ja

ono {to je oko sni ca du go ro~ ne stra te gi je ze mqe, a pla {im se da }e ova ban ka, kao i Fond za raz voj, slu `i ti is kqu ~i vo za li~ ne uti ca je, po zi va ti na dis kre ci o no pra vo od lu ~i va wa i da u woj opet ne }e bi ti ukqu ~e ne sve kon trol ne funk ci je. U Za ko nu o raz voj noj ban ci se, kao bra na dis kre ci o nom usme ra -

va wu nov ca par tij skim pred u ze }i ma i dru gim „za slu `nim” gra |a ni ma, na vo di da ona ne }e di rekt no da va ti kre di te ve} }e to ~i ni ti ko mer ci jal ne ban ke. To bi tre ba lo da bu de prin cip po ko jem funk ci o ni {e, na pri mer, Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj – ko mer ci jal ne ban ke, na osno vu svo jih tr `i {nih kri te ri -

BES CA RIN SKI IZ VOZ

No vi ser ti fi ka ti za Ru si ju No vi ser ti fi kat o po re klu ro be u for mi ST-2 u slo bod noj tr go vi ni Sr bi je s Ru si jom i Be lo ru si jom upo tre bqa va }e se od po ne deq ka, 23. ja nu a ra, u pre fe ren ci jal noj tr go vi ni pre ma od red ba ma Spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni, sa op {ti la je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. Ser ti fi kat o po re klu ST-2, ko ji }e za me ni ti do sa da {we FORM A za Ru si ju i ASB.1 za Be lo ru si ju, je do ku ment ko ji pra ti ro bu u iz vo zu i ko jim se do ka zu je pre fe ren ci jal no, srp sko po re klo ro be, po mo }u ~e ga se ostva ru je bes ca rin ski iz voz u ze mqe ~la ni ce Ca rin ske uni je Ru si je, Be lo ru si je i Ka zah sta na s ko jim se taj ser ti fi kat pri me wu je od ra ni je. Ka ko su ob ja sni li u PKS-u, to zna ~i da }e nad le `ne or ga ni za ci o ne je di ni ce Upra ve ca ri na od 23. ja nu a ra 2012. go di ne za iz voz ro be srp skog pre fe ren ci jal nog po re -

ju ma oda be ru pro je kat, a raz voj na ban ka ga fi nan si ra. Ipak, pro fe sor ka be o grad skog Eko nom skog fa kul te ta dr Danica Popovi} uo~i la je da je za ko no da vac u tek stu za ko na osta vio „ru pu” ko ja sve ovo obe smi {qa va. Na i me, u da qem tek stu Za ko na se na vo di da „iz u zet no, raz voj na ban ka Sr bi je mo è odo bra va ti di rekt no fi nan si ra we kraj wim ko ri sni ci ma u ime i za ra ~un Re pu bli ke Sr bi je, uz sa gla snost nad zor nog od bo ra ban ke”. – I sad ima mo dva pi ta wa. Pr vo, {ta to zna ~i „iz u zet no”? Dru go, ima li ka zne, iz ra è ne go di na ma za tvo ra, re ci mo, za zlo u po tre bu? Na rav no da ne ma jer je zlo u po tre bu ne mo gu }e do ka za ti kad je za ko no da vac pred vi deo da je do voq no da ko rum pi ra ni ~i nov nik bu du }e raz voj ne ban ke ka è: „Ovo je ba{ bi lo iz u zet no” – i da stvar leg ne – uka zu je Da ni ca Po po vi}. Ona do da je da }e sto ga bu du }a raz voj na ban ka bi ti ban ka za raz voj ko rup ci je. Pro blem je i to to {to, za raz li ku od dru gih ba na ka, raz voj na, po slo vu Za ko na, ne }e mo }i da ode u ste ~aj, a ka zne ne od red be za lo {e po slo va we ne po sto je. – Za raz li ku od ovih, nor mal nih ba na ka, u ko ji ma bi di rek tor le teo kroz pro zor ako bi se ban ka pri bli ì la zo ni gu bit ka, ili bi im Na rod na ban ka od u ze la do zvo lu za rad ako ne {to de be lo zgre {e, ov de se to ne mo è de si ti. Narodna banka ne}e ni biti nadle`na za razvojnu banku, ta ko su re {i li – upo zo ra va E. Dn. dr Po po vi}.

Ge ne ral ni se kre tar Udru è wa ba na ka Sr bi je Veroqub Dugali} iz ja vio je da je ka pi tal pred vi |en za rad Raz voj ne ban ke ne do vo qan, da je ne ja sno gde }e dr à va na }i taj no vac, kao i da Udru è we ni je kon sul to va no pri li kom iz ra de za ko na iako je pred vi |e no da se kre di ti odo bra va ju upra vo pre ko ko mer ci jal nih ba na ka. Du ga li} je oce nio i da ni je ja sno za {to se sa da for mi ra raz voj na ban ka ka da po sto je dru ge in sti tu ci je sa sli~ nim ci qe vi ma, da je lo {e {to }e ona bi ti iz van stru~ ne kon tro le Na rod ne ban ke Sr bi je, kao i da zbog pred vi |e nog di rekt nog odo bra va wa kre di ta u iz u zet nim slu ~a je vi ma ni je is kqu ~e na mo gu} nost ko rup ci je.

kla u Ru si ju i Be lo ru si ju u re `i mu slo bod ne tr go vi ne iz da va ti is kqu ~i vo obra zac ser ti fi ka ta ST-2. Ta ko |e, no vi ser ti fi kat ST-2 tre ba lo bi da pra ti i ro bu ru skog pre fe ren ci jal nog po re kla ko ja se u re `i mu slo bod ne tr go vi ne uvo zi u Sr bi ju. U PKS-u su pod se ti li na to da od 23. ja nu a ra 2012. go di ne pre sta je mo gu} nost ko ri {}e wa pre fe ren ci jal ne ca rin ske sto pe kod uvo za ro be ru skog po re kla po sred stvom li ca ko je ni je re zi dent Ru si je ili Sr bi je, ko ja je po sto ja la za is po ru ke pre ma ugo vo ri ma za kqu ~e nim do 22. ju la 2011. Sr bi ja je s Ru si jom pot pi sa la Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni 2000. go di ne, a do dat no je li be ra li zo van u ju lu pro {le go di ne, od ka da je na li sti slo bod ne tr go vi ne 98 od sto pro iz vo da iz na {e ze mqe.

predvi|ena tek krajem ove godine, i kojom se obezbe|uje da dràva ostane ve}inski vlasnik te banke, naveo je Bajec. Zatim, re~ je o sistemu za navodwavawe kojim se omogu}ava ve}i prinos na preko 100.000 hektara, kao i o garanciji za ulagawe u gasovod Aleksinac-Novi Pazar, i jo{ neke kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine, dodao je on. Tako|e, imaju}i u vidu da ove godine postoji ve}a neizvesnost kako }e se svetska kriza odvijati i kakve }e posledice imati na Srbiju predvi|eno je da, za razliku od pro{le godine, kada je zadràno pravo da dràva dodatno emituje 200 miliona evra obveznica za vanredne potrebe ukoliko se one ukaù, ovog puta ta sredstva budu u visini od 300 miliona, rekao je Bajec. D. U.

U jed no od ne ka da naj u spe {ni jih kon fek cij skih pred u ze }a „Kluz Srem” u Ru mi uve den je ste ~aj. Po stu pak ste ~a ja po kre nu la je Pi re us ban ka zbog po tra ì va wa pre ma ovom pred u ze }u od oko 27 mi li o na di na ra. „Kluz Srem” je kao uspe {no pred u ze }e pro dat \or|iji Nicovi}u, a za po sle ni se ve} ne ko li ko go di na na raz ne na ~i ne bo re da ostva re svo ja pra va. Zbog ne is pla }e nih za ra da, ne po ve za nog sta à i za u sta vqa wa pro iz vod we, za po sle ni su or ga ni zo va li pro te ste i {traj ko ve. Na kon te vi {e go di {we bor be, 294 rad ni ka ovog rum skog pred u ze }a us pe lo je tek kra jem pro {le go di ne da po ve è rad ni sta` od 2004. do 2010. go di ne iako su uslo -

pra vo na pen zi ju, a ka da bi smo po ve za li i 2011, jo{ ne ki bi mo gli ostva ri ti ta svo ja pra va. Za po ve zi va we sta à dr à va je iz dvo ji la 63 mi li o na di na ra. Rad ni ci se sa da mo gu pri ja vi ti na Bi ro ra da, tra ì ti nov po sao, ove ri ti zdrav stve ne kwi ì ce i ra ~u na ti na za kon sku po mo} dr à ve.

Po sao ili ko rov Sud bi na ovog ne ka da {weg kon fek cij skog gi gan ta, po zna tog i van gra ni ca ne ka da {we Ju go sla vi je, vr lo je ne iz ve sna. Da li }e us pe ti da se vra ti na tr ì {te ili }e, kao i mno ga dru ga ne ka da uspe {na pred u ze }a, pa sti u za bo rav, a ha la za ra sti u ko rov, pi ta we je na ko je }e od go vor sti }i u na red nom pe ri o du. vi za to po sto ja li jo{ od 1. ja nu a ra 2005. Da li }e us pe ti da na mi re i osta la po tra ì va wa, vr lo je ne iz ve sno. – Ste ~aj pre po ve zi va wa rad nog sta à zna ~io bi da ga ne bi smo ni po ve za li – is ti ~e pred sed nik Sin di ka ta „Kluz Srem” Damir Me{i}. – Ova ko smo us pe li da po ve è mo sta` i to je naj bo qe {to se mo glo ura di ti. Na da mo se da }e mo po ve za ti i 2011. go di nu. Ne ki su ostva ri li

„Kluz Srem” je pro ce wen na 44 mi li o na di na ra, ali du go va wa po ve ri o ci ma da le ko pre ma {u j u vred n ost pred u z e } a. Pred ste ~aj ni po stu pak uve den pre vi {e od dve go di ne, a za tim je Agen ci ja za pri va ti za ci j u po k u { a l a da spro v e d e pro gram re struk tu ri ra wa, da bi 11. ja nu a ra ove go di ne, re {e w em Pri v red n og su d a u Srem skoj Mi tro vi ci, bio uve den ste ~aj. J. An ti}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (475,52

Promet

Naziv kompanije

0,09)

Promena %

Cena

Promet

Trgovina 22, Kragujevac

8,33

1.300

40.300

Go{a monta`a, Velika Plana

7,06

2.260

707.380

AIK banka, Ni{

1,32

1.530

27.011.096

Meser Tehnogas, Beograd

6,36

4.100

172.200

NIS, Novi Sad

0,69

586

3.488.212

Vital, Vrbas

5,76

1.798

215.760

Komercijalna banka, Beograd

-0,35

1.695

23.730

1,32 Promena %

1.530 Cena

27.011.096 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.514

346.944

Soja protein, Be~ej

-0,20

511

1.113.941

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-12,00

1.144

34.320

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,02

493

12.307.317

Agrobanka, Beograd

-11,68

1.474

2.414.713

Kru{ik Akumulatori, Vaqevo

-11,11

400

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Industrijske nekretnine, Beograd Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Energoprojekt holding, Beograd

0,50

406

5.986.726

Jubmes banka, Beograd

-0,23

12.938

155.256

Agrobanka, Beograd

-11,03

250

2.500

-11,68

1.474

2.414.713

-5,96 Promena %

837 Cena

128.900 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.550

2.680.072

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

0,00

0,69

586

3.488.212

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

-0,20

511

1.113.941

-2,78

7.000

70.000

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

234.000

Tigar, Pirot

0,00

507

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

3.840

Vital, Vrbas

5,76

1.798

215.760

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-5,96

837

128.900

Svi iznosi su dati u dinarima

subota21.januar2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

CVETA SUMWIVA TRGOVINA PLEMENITIM METALIMA, A OGLASI VISE I PO BANDERAMA

Zla to ot ku pqu ju i u so la ri ju mi ma, fri ze ra ji ma...

KASNI OTPLATA KARTICA

Te {ko se bo ri mo s mi nu som

Broj te ku }ih ra ~u na gra |a na s ka {we wem u ot pla ti ve }im od dva me se ca po ve }an je to kom 2011. go di ne 10,5 po sto, i na kra ju go di ne iz no sio je 236.877, po ka za li su po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je. Me | u t im, to k om de c em b ra broj te ku }ih ra ~u na s ka {we wem u ot pla ti sma wen je 2,8 od sto, s 243.586 na 236.877. Broj te ku }ih ra ~u na gra |a na to kom pro te kle go di ne po ve }an je dva po sto, na oko 6,5 mi li o na, dok je to kom de cem bra sma wen 1,1 od sto. Broj ko ri sni ka ra ~u na po ras tao je 2011. go di ne 2,6 po sto, na 4,4 mi li o- na, a to kom pro te klog me se ca sma wen je 0,3 od sto. Broj kre dit nih kar ti ca s ka {we wem u ot pla ti ve }im od dva me se ca la ne je po ve }an 2,7 po sto, sa 69.546 na 71.426, dok je to kom de cem bra sma wen 1,6 od sto. Na kra ju pro {le go di ne iz n os odo b re n og li m i t a po kre dit nim kar ti ca ma bio je 76,44 mi li jar di di na ra, a u ko ri {}e wu je bi lo 47,71 od sto tog iz no sa, od no sno oko 36,48 mi li jar di. Broj kre dit nih kar ti ca je to kom 2011. po ve }an 3,2 po sto, na 1,04 mi lion, dok je broj ko ri sni ka kar ti ca po ve }an 0,9 po sto, na 827.410.

Ka ko nam stan dard pa da, zla to se sve vi {e vr ti na tr ì {tu. Na à lost, sve se od vi ja na ka rad no i naj vi {e vaj de ima ju oni ko ji sa zla tom ama ba{ ni ka kve ve ze ne ma ju. Dok gra |a ni pri ti snu ti ne ma {ti nom pro da ju po ro di~ ne dra go ce no sti go di na ma ~u va ne da bi pla ti li ra ~u ne i iz mi ri li kre di te i dok zla ta re ta vo re, do dat ni pro fit ostva ru ju vla sni ci me wa~ ni ca, fri zer skih sa lo na, so la ri ju ma, pro dav ni ca mo bil nih te le fo na... Pa ~ak i oni ko ji ni su pred u zet ni ci i ne ma ju re gi stro va ne rad we ve} se sa mo do bro sna la ze u pro sto ru u ko ji ne za la ze za kon i dr àv ne in sti tu ci je, pa su pro sto po le pi li ogla se po ban de ra ma ili ih da li u no vi ne. Elem, ot kup zla ta na cr no uzeo je ma ha, a pre va ran ti ma ni ko i ne po ku {a va da sta ne u kraj. Gram ovog dra go ce nog me ta la tre nut no na tr ì {tu ko {ta od 1.700 do 2.000 di na ra, u za vi sno sti od to ga ko je ku pac. „Zla tar s ban de re“ pla }a ga 1.700, u zla tar skim rad wa ma ce ne ga 1.900, dok u ne kim me wa~ ni ca ma ide do 2.000 di na ra. Ka ko smo ~u li od sa go vor ni ka iz zla tar ske bran {e, oni {to ga ne le gal no ot ku pqu ju, pro da ju ga u ino stran stvu po 24 ili 25 evra. Da kle, u ovom ile gal nom lan cu na sto gra ma za ra da je i 900 evra. Ma lo li je? Po sta vqa se i pi ta we za {to bi ne ko pro dao

mo `e mo ku pi ti, re ci mo, u Na rod noj ban ci Sr bi je ili ne koj agen ci ji. U evrop skim ze mqa ma ni je ta kva prak sa. Ina ~e, po Za ko nu o kon tro li pred me ta od dra go ce nog me ta la is kqu ~i vo zla ta ri, to jest rad we re gi stro va ne za pro iz vod wu na ki ta od ple me ni tih me ta la, mo gu se ba vi ti ot ku pom – uka zu je Jo vi {i}, uz upo zo re we na to da ne le gal na tr go vi na mo `e do ve sti do to ga da zla to po sta ne def ci tar na

[verc cveta

svo ju ro bu po ce ni ni `oj od one ko ju nu de re gi stro va ni zla ta ri. Pa za to {to je ta ko jed no stav ni je jer ga la `ni, no vo pe ~e ni ju ve li ri ku pu ju bez ika kve pro ve re – ne za ni ma ih da li na kit do no se ma lo let ni ci i sum wi vi pro dav ci, ne pro ve ra va ju li~ ne kar te... S dru ge stra ne, pra vi zla ta ri sum wa ju da se oni ko ji pla }a ju vi {e od wih ne li be ni „po de {a va wa“ va ge. – Mno go je onih ko ji su u pro te klu go di nu-dve u{li u ovaj po sao. Na i me, o~e ku je se da }e ce na zla ta na ber za ma ra sti, {to zbog na sto ja wa da se iza |e iz ne sta bil nih va lu ta, {to zbog ~i we ni ce da su is to~ ne eko no mi je u

IZGRADWA GASOVODA PO^IWE VE] OVE GODINE

Pu tin po gu rao „Ju `ni tok” Ru ska kom pa ni ja „Ga sprom„ po ~e }e iz grad wu ga so vo da „Ju `ni tok„, ko jim }e ru ski gas sti za ti do Evrop ske uni je pre ko Cr nog mo ra, u de cem bru 2012, a ne 2013. ka ko je ra ni je bi lo pred vi |e no. „U skla du sa zah te vom ru skog pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na, od lu ~e no je da se po ~e tak re a- li za ci je pro jek ta ubr za „, na vo di „Ga sprom„ u sa op {te wu. Pu tin je 30. de cem bra upu tio zah tev za ra ni ji po ~e tak iz grad we. „De ta qan plan

„U skladu sa zahtevom ruskog premijera Vladimira Putina, odlu~eno je da se ubrza po~etak realizacije projekta”, navodi „Gasprom” u saop{tewu me ra za po ~e tak iz grad we ga so vo da ’Ju `ni tok’ pred vi |a da se to ne do go di 2013, ka ko je bi lo

pred vi |e no, ve} u de cem bru 2012”, pi {e u sa op {te wu. Ga so vo dom, du gim 3.600 ki lo me ta ra,

ru ski gas }e sti za ti do evrop skih ze ma qa, ukqu ~u ju }i Gr~ ku i Ita li ji, pre ko Cr nog mo ra i Bal ka na. Taj ga so vod }e Ru si ji omo gu }i ti da za o bi |e Ukra ji nu, do sa da glav nu tran zit nu ze mqu ~i ji su su ko bi oko ga sa s Mo skvom do ve li do pri vre me nih pre ki da is po ru ke ga sa ze mqa ma EU.

Sme de rev ska bru ka ili rafinerija

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

103,2077

105,3140

107,7362

102,8918

Australija

dolar

82,8246

84,5149

86,4587

82,5711

Kanada

dolar

78,4492

80,0502

81,8914

78,2090

Danska

kruna

13,8750

14,1582

14,4838

13,8326

Norve{ka

kruna

13,4648

13,7396

14,0556

13,4236

[vedska

kruna

11,7884

12,0290

12,3057

11,7523

[vajcarska

franak

85,3520

87,0939

89,0971

85,0907

V. Britanija

funta

123,1889

125,7030

128,5942

122,8118

SAD

dolar

79,5681

81,1919

83,0593

79,3245

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 1. 2012. godine

me |u me wa ~i ma, fri ze ri ma... Ta ko sad ima mo ap surd nu si tu a ci ju da je pro iz vod wa sve ma wa a po tra ga za ma {i na ma sve ve }a. Jer, u ovu je de lat nost la ko u}i: ku pu je se po lov na opre ma, ni je po tre ban ve li ki pro stor, ne tra `i se ni zla tar ska di plo ma. Zla ta ri oku pqe ni u no vo sad skom udru `e wu i{li su zbog ovog pro ble ma na vi {e adre sa, ali po na {em sta rom lo {em obi ~a ju, upa -

„Ko mi ko oil” osta je pri na me ri da in ve sti ra u Sr bi ji i u Sme de re vo, na ko je jo{ ni je sta vqe na ta~ ka, iz ja vio je za Ta njug pred stav nik te kom pa ni je Ra do mir Ra di vo je vi}. „Ne raz mi {qa mo u tom prav c u da od u s ta n e m o od ove in ve sti ci je. U Sme de re vu jo{ ni je sta vqe na ta~ ka i mi i da qe osta je mo pri po nu di”, ka zao je Ra di vo je vi}, ko men ta ri {u }i od lu ku Skup {ti ne gra da Sme de re va da od bi je da da ze mqi {te u za kup kom pa ni ji „Ko mi ko oil” za iz grad wu ra fi ne ri je.

ofan zi vi i ku pu ju slo bod no zla to na tr ì {tu. Re ci mo, na svet skim ber za ma ovaj je me tal la ne „oti {ao“ 30 po sto. Ki lo gram ~i stog zla ta sa da je 41.800 evra – pri ~a za na{ list pred sed nik Udru è wa zla ta ra No vi Sad @eq ko Jo vi {i}. Me |u tim, u Sr bi ji je pro blem ne le ga lan ot kup i to {to cr nim ka na li ma zla to iz la zi iz ze mqe i ide u Tur sku ili ne ke za pad ne ze mqe, na gla {a va na{ sa go vor nik, uz oce nu da je to po gub no i za zla tar sku stru ku i za dr à vu. – Mi zla to, od no sno si ro vi nu, ku pu je mo sa mo od gra |a na jer ga ni kao re gi stro va ni pro iz vo |a ~i ne

Pro {le go di ne dra ma ti~ no je po ve }an {verc zla ta, uka zu ju u Upra vi ca ri na, na vo de }i da je za ce lu 2010. ot kri ve no pet ki lo gra ma zla ta u kri jum ~a re wu, a od po ~et ka do de cem bra pro {le go di ne ~ak 80 ki lo gra ma. Ile gal ni put vo di zla to iz Sr bi je u Tur sku i Hr vat sku kao lo mqe no i pre to pqe no, a oda tle se vra }a kao zla tan na kit. Vred nost ot kri ve nog kri jum ~a re nog zla ta iz no si 2,5 mi li o na evra, {to je vi {e od vred no sti le gal no uve ze nog i iz ve ze nog zla ta za jed no. si ro vi na. – Gra |a ni ko ji pro da ju zla to obi~ no to ra de sa mo jed nom jer uglav nom ima ju tek po ko ji ko mad na ki ta ~u van u ku ti ji ca ma. We go va su o~e ki va wa da }e sve vi {e pra vih zla tar skih rad wi bi ti za tvo re no. A re al na sli ka o to me ko li ko je no vo o sno va nih a ko li ko za ka tan ~e nih du }a na ne mo `e se ste }i na osno vu zva ni~ nih po da ta ka jer, ka ko ka `u u Di rek ci ji za me re i dra go ce ne me ta le, za in te re so va nost za ovaj za nat ra ste, ali

li su u vr zi no ko lo ne na dle `no sti, ta ko da je sve osta lo na re ~i ma. Ta ko |e, mno go je pa pi ro lo {kih za vr zla ma i vi so kih ca rin skih da `bi na ka da je u pi ta wu spoq na tr go vi na. [te ta }e bi ti ako ta ko osta ne jer su, ka ko ka `u na {i sa go vor ni ci, za sa rad wu i in ve sti ra we u Voj vo di ni bi le za in te re so va ne ita li jan ske i dru ge kom pa ni je, ali su od u sta le zbog ko mli ko va nih pro pi sa i pro ce du re. S. Glu{~evi}

KO JE ODGOVORAN ZA KRIZU U ZREWANINSKOJ „JUGOREMEDIJI”

Po tre ban lek za fa bri ku le ko va Da je zre wa nin sku fa bri ku le ko va “Ju go re me di ja” sti sla kri za – ni ko ne spo ri. Ali, na pi ta we ko je od go vo ran za iz u zet no te {ku po slov nu si tu a ci ju, sti ù raz li ~i ti od go vo ri. Dok me nax ment ove far ma ce ut ske ku }e, oku pqen oko v. d. di rek to ra Zdrav ka De u ri }a, tvr di da dr à va, kao ma win ski ak ci o nar “Ju go re me di je”, sa 42 od sto ka pi ta la, po ku {a va da iza zo ve mon ti ra ni ste ~aj u fa bri ci i pre pu sti je ne kom po zna tom ili ne po zna tom kup cu, do tle ma li ak ci o na ri, oku pqe ni u no vo for mi ra nom udru è wu “Ju go re me di ja 3”, po ru ~u ju da je za tre nut no sta we u fir mi naj od go vor ni je po slo vod stvo. S wi ma se sla è i do ju ~e ra {wa pred sed ni ca Nad zor nog od bo ra u “Ju go re me di ji” Mi ro sla va Mi le no vi}, ina ~e fi nan sij ska fo ren zi ~ar ka, eks pert Sa ve ta Evro pe i ~lan Ame ri~ ke aso ci ja ci je za bor bu pro tiv pra wa nov ca, ko ja je ne dav no pod ne la ostav ku na funk ci ju u zre wa nin skoj fa bri ci, is ti ~u }i da sma tra da se na go mi la ni pro ble mi mo gu re {i ti pro me nom me nax men ta, ve li kim ra dom i ra di kal nim sma we wem tro {ko va i bro ja za po sle nih. – Sa ma o~e ki va wa da }e uvek ne ko dru gi – dr à va, nad le `ni mi ni stri, Vla da Sr bi je ili po li ti~ ke par ti je – us pe ti da ~a rob nim {ta pi }em re {e pro ble me, kao i da su oni oba ve zni i od go vor ni da to u~i ne, pu ka su po li ti kant ska tru }a wa u ko ji ma ne è lim da u~e stvu jem – pod vu kla je Mi ro sla va Mi le no vi}. Ovih da na ogla si lo se i Udru è we ak ci o na ra “Ju go re me di ja 3”, ko je je na ja vi lo da }e Vla da Sr bi je usko ro for mi ra ti rad nu gru pu ~i ji }e za da tak bi ti da hit no sa ni ra {te tu u zre wa nin skoj far ma ce ut skoj ku }i za ko ju je i mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} ka zao da ~i ni va àn seg ment u zdrav stve nom si ste mu Sr bi je. – Pro ble mi su broj ni, iz u zet no kom plek sni i zah te va ju mo men tal no dej stvo, pre sve ga u prav cu spa sa va wa li cen cnih pre pa ra ta po ko ji ma je “Ju go re me di ja” pre po zna tqi va pr ven stve no na do ma }em tr ì {tu – sa op {tio je ~lan Udru è wa “Ju go re me di ja 3”, di plo mi ra ni far ma ce -

ut Ste van Vu kov. – î we ni ca da je “Sa no fi-Aven tis” pod neo tu `bu i da po tra ù je 1,8 mi lion evra na ime ne pla }e nih li cen cnih pra va i od {te te, uz zah tev da se s tr ì {ta po vu ku i sve ko li ~i ne le ko va pro iz ve de nih po sle is te ka li cen cnih pra va i uni {te, do dat no uslo `wa va ju ovaj go ru }i pro blem. On je na gla sio da lo {e sta we u ovoj fa bri ci le ko va do ka zu ju ne li kvid nost, oli ~e na u du go va wi ma do ba vqa ~i ma od oko osam mi li o na

– U raz go vo ri ma s pre o sta lim stru~ wa ci ma iz sek to ra pro da je, ko mer ci ja le i fi nan si ja “Ju go re me di je”, do {lo se do za kqu~ ka da je ak tu el ni na ~in po slo va wa fa bri ke, pre sve ga na do ma }em tr ì {tu, neo dr ìv, de lom i zbog slo è nog sta wa u ~i ta vom far ma ce ut skom sek to ru, ali naj ve }im de lom zbog ne mo gu} no sti “Ju go re me di je” da zbog ne do stat ka nov ca po sta vi po slo va we na zdra ve osno ve – na gla sio je Vu kov, i na po me nuo da po sto -

Izgubili licence Vu kov is ti ~e da su pro {le sed mi ce, na po ziv ge ne ral nog di rek to ra Zdrav ka De u ri }a, odr à ni sa stan ci ak tu el nog po slo vod stva i ~la no va Udru è wa ak ci o na ra “Ju go re me di ja 3”. Na tim sa stan ci ma bi lo je re ~i i o ne iz mi ri va wu fi nan sij skih oba ve za pre ma “Sa no fi-Aven ti su”, zbog ~e ga je zre wa nin ska fa bri ka iz gu bi la pra vo da pro iz vo di i di stri bu i ra pre pra te po ko ji ma je go di na ma bi la pre po zna tqi va na tr ì {tu („tren tal„, „da o nil„, „la siks„, „del me son„, „fe stal„, „ba ral gin M„). – Tu `ba mul ti na ci o nal ne kom pa ni je usle di la je na kon {to v. d. ge ne ral nog di rek to ra ni je is po {to vao ni je dan od po stig nu tih do go vo ra o di na mi ci pla }a wa za o sta lih oba ve za. Zdrav ko De u ri} je na sa stan ku iz ja vio da to {to su iz gu bqe ne li cen ce uop {te i ni je bit no jer se isti pre pa ra ti mo gu pro iz vo di ti i pro da va ti pod ge ne ri~ kim ime ni ma. S ta kvim sta vom se ~el ni ci sek to ra ni su slo ì li. Wi ho vo mi {qe we je sa gla sno sa sta vom ~la no va Udru è wa – li cen ce su od pre sud nog zna ~a ja za zdra vo po slo va we fa bri ke – pre neo je Vu kov. evra, za tim pre ko mi lion evra du go va wa za pla te za po sle nih, za du è wa po osno vu kre di ta od oko 13 mi li o na evra i tre nut na blo ka da od oko 500.000 evra, s we nim o~e ki va nim zna ~aj nim po ve }a wem ve} do kra ja ja nu a ra. Ali, i ve o ma skrom ne za li he go to vih pro iz vo da i si ro vi na.

je i pr vi kon kret ni pred lo zi do ma }ih i ino stra nih fir mi za po mo} “Ju go re me di ji”, ali sa mo pod uslo vom da ak tu el ni me nadxment bu de pro me wen. – Mi ni star stva zdra vqa i eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja ta ko |e su voq na da po mog nu i sve ovo da je re al nu {an su za no vi po ~e tak. @. Balaban

POQOPRivRedA

subota21.januar2012.

KRU [KA OSVA JA FRU [KO GOR SKE OB RON KE KOD NE [TI NA

Sa mo vi qa mov ka Srem ce spa sa va Tradicionalni vinogradari iz Ne{tina, sela sme{tenog izme|u posledwih obronaka Fru{ke gore i desne obale Dunava, sve vi{e se okre}u vo}arstvu, a naro~ito proizvodwi kru{aka. Ovde procewuju da je trenutno u eksploataciji 100 jutara zasa|enih kru{kama, a ubedqivo najzastupqenija sorta je viqamovka. Oko 40 odsto zasada pripada „Nektaru“ iz Ba~ke Planke, a

ovo vo}e deficitarno na na{em trì{tu i da nema problema s plasmanom. Ima ovde i zasada jabuka, a ona vi{e rodi i mo`da donese vi{e zarade jer moè dugo da stoji u hladwa~ama. Kru{ka se ili proda odmah kao konzumna na pijaci, a u hladwa~i moè da ostane dva meseca. Za viqamovku nema problema jer se koristi i za rakiju, ekstrakte, sokove...

dnevnik

PO SKU PQU JU @I TA RI CE NA BER ZI

Ku ku ruz sko ~io na 18,5 di na ra Blagi rast cene p{enice i nastavak rasta cene kukuruza obele`ili su pro{lonedeqni promet na novosadskoj Produktnoj berzi. Nastavak rasta cene kukuruza ipak je u ovom trenutku blago iznena|ewe, utoliko koliko je potcewena ~iwenica da je zbog niskog vodostaja Dunava ovo tr`i{te ipak bilo i suvi{e dugo pasivno. Ponovnim otvarawem plovnog puta bitno je pove}ana tra`wa, {to je bio vi{e nego dovoqan razlog da cena poraste, pa ~ak mo`da i

vi{e nego {to bi izvoznici u nekoj svojoj kalkulaciji mogli podneti. U toku protekle nedeqe preko Berze je zakqu~eno ~ak 17 kupoprodajnih ugovora, na osnovu kojih je izvedena prose~na cena trgovawa od 18,57 dinara kilogram (17,20 bez PDV-a), {to je u odnosu na prose~nu cenu iz prethodne nedeqe porast od 3,11 posto. Posle velikih cenovnih oscilacija u prvoj nedeqi 2012. godine, tr`i{te p{enice se prividno stabilizovalo. Svi kupoprodajni

ugovori u protekloj nedeqi su zakqu~eni po 21,38 dinar kilogram (19,80 bez PDV-a), {to je u odnosu na prethodnu nedequ rast od 1,17 posto. Me|utim, vrlo je indikativno da na samom kraju nedeqe ponuda nije odreagovala na zahteve tra`we za kupovinu po ceni od ~ak 20,60 dinara kilogram bez PDV-a. U kontekstu svih ovih de{avawa na tr`i{tu `itarica svakako treba uzeti u obzir da je poquqana stabilnost doma}e valute i

da bi to, izme|u ostalih, mogao biti jedan od mogu}ih generatora rasta cene `itarica u narednom periodu.

ULA ZAK KOM [I JA U EU VE LI KA [AN SA NA [E PO QO PRI VRE DE ZA IZ VOZ

Sam ore è 10.000 stabala – Sam oreèm svih 10.000 stabala kru{aka i 1,5 jutro vinograda – kaè Popovi}. – To sam voleo od malih nogu, {kolovao sam se za to i to sam radio i dok sam bio u firmi. Nije mi te{ko, znam to dobro i brzo da radim, a najbitnije je da svaka vo}ka i loza budu pravilno formirane. Kada pro{irim vo}wak, verovatno }u za ovakve poslove da angaùjem i dva radnika. ostalo individualnim vo}arima. Nekoliko poqoprivrednih doma}instava iz ovog sela najavilo je sadwu jutra-dva, ali ima i onih koji }e ovog prole}a zasaditi i po osam jutara viqamovke. – Trenutno pod kru{kom viqamovkom imam osam jutara, a ve} pripremam za sadwu jo{ 1,5 jutro – pri~a poqoprivredni tehni~ar iz Ne{tina Sa va Po po vi}, koji je dve decenije radio u ovda{wem poqoprivrednom preduze}u, a onda se vratio na svoje imawe i proizvodwi vo}a i gro`|a, ali se bavi i ratarewem. – Trenutno imamo oko 10.000 stabala kru{ke, a 85 odsto ~ini viqamovka dok 15 odsto otpada na sorte, takozvane opra{iva~e. To je nu`no jer kru{ka nije samoopra{iva, a cveta u isto vreme kada i vi{wa i tre{wa pa p~ele radije idu na cvet tog vo}a. Samoopra{iva~i i vetar donose rod. Za kru{ku sam se opredelio, kao i jo{ nekoliko ovda{wih proizvo|a~a, zbog ~iwenice da je

Ovde kaù da u vremenu kada nema velikih otkupqiva~a gro`|a samo viqamovka Sremce spasava. âk i ako vo}wak tokom vegetacije o{teti led, kru{ka se moè prodati kao industrijska za rakiju. – Nemam problema s plasmanom, a deo kru{aka, po tradiciji, prodajem manastirima u Vojvodini, ali i poznatim kupcima – dodaje Popovi}. – Ove godine na{e kru{ke i jabuke, koliko znam, nisu i{le u Rusiju, a jedino se u Moskvu izvozila {qiva. Me|utim, kru{ku kupuju Italijani, ali i doma}i otkupqiva~i. Najboqi posao je kada vam do|e kupac i otkupi celokupan rod od nekoliko desetina tona. Dràva i daqe podsti~e vo}are, odnosno delom nadoknadi tro{ak za sadnice koje sada moraju da imaju sertifikat. Budu}nost ovog dela Srema je u vo}arstvu, ali i vinogradarstvu i malim vinarijama. M. Su yum

PO KRA JI NA NA „ZE LE NOJ NE DE QI” U BER LI NU

Voj vo di na – raj ski vrt „Zelena nedeqa„ u Berlinu, najve}i sajam poqoprivrede na svetu, po~ela je ju~e i traja}e devet dana. Ova manifestacija okupila je vi{e od 1.500 izlaga~a iz celog sveta, a o~ekuje se preko dva miliona posetilaca. Zvani~ni partner sajma je Rumunija, a na poziv nema~kog odbora za privredu, gosti ove smotre agrara su i direktorka vojvo|anskog Fonda za razvoj Sne `a na Re pac, kao i direktor VIPfonda Bra ni slav Bu gar ski. Na konferenciji, koja je bila posve}ena mogu}nostima saradwe

Balkana i Nema~ke u oblasti poqoprivrede, Vojvodina je dobila posebno mesto i izuzetne ocene. Predstavnik nema~ke firme „Eko-lend”, koja je ve} prisutna u Vojvodini s proizvodwom organskih proizvoda, rekao je da potencijali „Vojvodinu ~ine rajskim vrtom Evrope”. Pri tome je posebno komentarisao izuzetne karakteristike zemqi{ta, napomiwu}i da predstavqaju fantasti~an potencijal za proizvodwu zdrave hrane, koja i malim proizvo|a~ima mo`e doneti solidne zarade.

Vre me je da hra nom osvo ji mo Hr vat sku, BiH... Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju dogodine moè za na{u poqoprivredu biti velika {ansa, ako ne oma{imo. U svakom slu~aju, slede ozbiqne promene u regionu kada je re~ o trgovini poqoprivredno-prehrambenim proizvodima i vreme je da pripremimo vaqanu strategiju za nove prilike na na{em i kom{ijskim trì{tima – Srbija }e imati nula carine prilikom izvoza u Hrvatsku svih proizvoda osim „bebi-bifa” i ne}e imati nikakva kvantitativna ograni~ewa osim izvoza „bebi-bifa”, {e}era i vina. Srbija nije izvozila niti vino ni {e}er, a ni „bebi-bif„ u Hrvatsku jer su postojale visoke carine na ove proizvode koje sada ne}e postojati – zna~i da se sitaucija za Srbiju popravqa – kaè za na{ list konsultant SEEDEV-a Go ran @iv kov. On napomiwe da Srbija i Hrvatska nisu u okviru CEFTA-e liberalizovale svoju trgovinu poqoprivrednim proizvodima jer na gotovo sve osetqive proizvode postoji carina u oba pravca. Sada to ne}e biti slu~aj jer }e Srbija imati nula carinu za izvoz poqoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, dok }e Hrvatska imati carine koje Srbija ima prema EU, a koje idu u pravcu liberalizacije, ali ne potpune. – To zna~i da za najve}i broj proizvoda na koje sada Srbija prilikom izvoza u Hrvatsku treba da pla}a carinu, vi{e ne}e morati. Hrvatska }e, me|utim, dobiti potpuno nova pravila, koja podrazumevaju da za neke proizvode za koje su do sada pla}ali carinu, a wih je malo, sada vi{e ne}e morati, a za najve}i broj proizvoda za koje do sada nisu pla}ali carinu }e morati ili }e ona biti ve}a – obja{wava @ivkov. – Bosna i Hercegovina ima potpunu nula carinu za proiz-

Jo{ bo qe za Voj vo di nu – Koristi od ulaska Hrvatske u EU ne}emo imati samo u poqoprivredi ve} i u drugim oblastima, recimo, celoj prera|iva~koj i metalskoj industriji. Svakako }e do}i do rasta hrvatskog ulagawa u Vojvodinu, i to zbog niìh tro{kova radne snage – kaè Miroslav Zdravkovi}, navode}i podatak da je Vojvodina, ako ne ra~unamo Novi Sad, ispod razvijenosti Albanije. – To }e uticati na to da se podigne i ubrza razvoj prevashodno Srema i Ba~ke. Ako je prose~an nivo razvijenosti Slavonije u Hrvatskoj 60 odsto evropskog proseka, a Vojvodina je na 26 odsto, svakako }e sada to stimulativno delovati na rast u Vojvodini. vode iz Srbije i Hrvatske, dok ima visoku carinu za proizvode iz EU. To zna~i da Hrvatska i Srbija nemaju ozbiqnu konkurenciju na tom trì{tu – kaè na{ sagovornik, dodaju}i da obe zemqe to obilato koriste, naro~ito Hrvatska, kojoj izvoz poqoprivrednih proizvoda u BiH ~ini oko 30 odsto ukupnog izvoza, dok mi izvozimo ne{to vi{e od 18 odsto. – Sada }e Hrvatska imati carine na izvoz proizvoda u BiH, dok ih Srbija ne}e imati. Samim tim }e Hrvatska imati mawe konkurentne proizvode, a Srbija

boqu trgovinsku poziciju. Govore}i o lo{im stranama za Srbiju, kada kom{ije postanu ~lanica evropske porodice, @ivkov podse}a na to da je najve}e izvozno trì{te za proizvode Bosne i Hercegovine Hrvatska. A ulaskom Hrvatske u EU BiH ne}e mo}i da izvozi na to trì{te proizvode za koje nema izvozne dozvole, kao {to su mleko i mle~ni proizvodi, ìve ìvotiwe, meso i mesne prera|evine, med i krompir, {to ukupno vredi oko 120 miliona dolara. – Ti proizvodi }e onda pritiskati na{e trì{te. Uzmimo

primer mleka, kojeg sada BiH izvozi oko 60 miliona litara u Hrvatsku, od oko 250 miliona koje ukupno proizvede. Usled vi{ka mleka, prvo }e se sniziti cena prema proizvo|a~u, ~ime }e se postati konkurentniji i samim tim }e se otvoriti mogu}nost da se ovo mleko izveze jedino gde mo`e – u Srbiju – navodi @ivkov. Eko no mi sta Mi r o s lav Zdrav k o v i} uka zu je na dve strane medaqe, i podse}a na to da }e kom pa ni je po put „Agrokora„, „Adrijatik grupe„ i jo{ nekih koje su ulagale u Vojvodinu, lak{e plasira ti na {e pro iz vo de ne go druga preduze}a koja nisu u hrvatskom vlasni{tvu. – Svakako Srbija ima vajde od Hrvatske i bez ulaska u EU jer lane je, osim Turske i Rusije, najve}i rast na{eg izvoza ostvaren upravo kod ovih kom{ija – obja{wava Zdravkovi}. – Izvoz u Tursku je vi{e nego udvostru~en, u Rusiju je oko 55 odsto, a Hrvatska joj se primakla, stigla je na 47 odsto. Koristi ve} postoje, nezavisno od wenog ~lanstva u EU. S. Glu {~e vi}

U Evro pi cve ta Sr bi ji pro du `e ne po vla sti ce EU {verc pe sti ci da PO MO] NIK MI NI STRA PO QO PRI VRE DE MI LO[ MI LO VA NO VI]

– Evropska unija je ponovo odobrila jednostrane trgovinske preferencijale za uvoz iz zemaqa Zapadnog Balkana, {to je posebno zna~ajno za izvoznike vo}a i povr}a iz Srbije – izjavio je pomo}nik ministra poqoprivrede Mi lo{ Mi lo va no vi}. – Obnova trgovinskih preferenicijala EU va`i}e do 2015. godine, a wome privrednici iz Srbije sti~u pravo na refundirawe pla}enih carinskih da`bina na izvoz u EU u 2011. godini. EU je novom uredbom omogu}ila zemqama Zapadnog Balkana da nastave, retroaktivno, od 1. januara 2011. godine, da koriste neograni~eni bescarinski

pristup wenom trì{tu za gotovo sve proizvode. – Zajedno s bilateralnim sporazumima o stabilizaciji i pridruìvawu, ovim trgovinskim povlasticama Evropska unija daje podr{ku ekonomskim integracijama i time podsti~e politi~ku stabilnost i ekonomski napredak svih zemqama Zapadnog Balkana – rekao je Milovanovi}. Zemqe Zapadnog Balkana pri izvozu u EU mogu da koriste trgovinske preferencijale ako procene da su za wih povoqniji od tretmana predvi|enog SSPom. Trgovinski preferencijali EU su uvedeni 2000. i produèni su 2005. godine.

Vi{e od ~etvrtine pesticida koji se koriste u nekim dràvama ~lanicama EU poti~e s crnog trì{ta, na koje svake godine odlaze milioni evra – {to predstavqa opasnost za poqoprivrednike, potro{a~e i okolinu, upozorava Kriminalisti~ko-obave{tajna agencija EU. Kako prenosi portal „Agrarije”, Europol je pozvao Evropsku komisiju i nacionalne vlade da prona|u na~ine za efikasnije ulaèwe u trag {tetnim hemikalijama, nakon zakqu~ka da je Severoisto~na Evropa bila naro~ito pogo|ena kriminalnim aktivnostima proteklih godina.

Izuzetne, „nizak rizik – visok profit” mar`e, povezane s prodajom falsifikovanih pesticida – u kombinaciji s nedostatkom uskla|enosti zakonodavstva i implementacije – ~ine ovu oblast rastu}om granom organizovanog kriminala, upozorava Europol. Kriminalne grupe, navodno, koriste legitimne kompanije kao pokri}e za prodaju, pa distributeri nisu ni svesni da kupuju ilegalne proizvode, po{to su pakovawa sli~na onima koje koriste dobronamerne firme. Pokazalo se da su ovi proizvodi odgovorni za uni{tewe useva kukuruza u nekoliko zemaqa EU, navodi agencija.

U PONEDEQAK

HUMANITARNE VE^ERI STUDENATA GEOGRAFIJE, TURIZMA I UGOSTITEQSTVA

Dan Fon da ci je „Pri vred nik”

Usko ro [u ma di ja i Bri ta ni ja u „Ri bar cu”

Po vo dom Da na Fon da ci je „Pri vred nik”, u po ne de qak, 23. ja nu a ra, odr `a }e se kon cert u sve ~a noj sa li Grad ske ku }e, u 19 ~a so va. Ovim kon cer tom obe le `i }e se de vet na est go di na ra da Fon da ci je, a kul tur noumet ni~ ki pro gram iz vo de biv {i i sa d a { wi pi t om c i i {ti } e n i c i „Pri vred ni ka”. J. Z.

Stu den ti osnov nih i ma ster stu di ja De part ma na za ge o gra fi ju, tu ri zam i ho te li jer stvo, u okvi ru pred me ta „Ani ma ci ja u tu ri zmu”, go di na ma or ga ni zu ju za ni mqi ve i po se }e ne te mat ske ve ~e ri. „U ne dri ma [u ma di je” - te mat sko ve ~e srp ske kul tu re, odr `a }e se u po ne de qak, 23. ja nu a ra, a u ~e tvr tak, 26. ja nu a ra, stu den ti or ga ni zu ju ve ~e po sve }e no bri tan skoj kul tu ri „Bri tan sko ve ~e Bri ti{ von der lend”. Obe ma ni fe sta ci je odr `a }e se u

re sto ra nu „Ri ba rac„ na Ri bar skom ostr vu, u 20 ~a so va. S ob zi rom na to da su te mat ske ve ~e ri hu ma ni tar nog ka rak te ra, no vac od pro da je ula zni ca stu den ti }e na me ni ti Do mu za de cu i omla di nu „Ko lev ka„ u Su bo ti ci i ak ci ji Bit ka za be be - Neo na to lo gi ja No vi Sad. Ula zni ce mo gu da se re zer vi {u po zi vom na te le fo ne 064/147-88-24 i 065/52-64-292, kao i pu tem elek tron ske adre se ani ma ti on@dgt.uns.ac.rs. J. Z.

Novosadska subota21.januar2012.

Bes plat no od vi ka va we od pu {e wa Cen tar za pre ven ci ju Do ma zdra vqa „No vi Sad” or ga ni zu je no vu gru pu za od vi ka va we od pu {e wa. Bes plat ni pe to dnev ni pro gram za od vi ka va we od pu {e wa po ~i we u po ne de qak, 23. ja nu a ra u 18 sa ti u Cen tru za pre ven ciju, Ru me na~ ka 102. Svi za in te re so va ni za ovaj pro gram mo gu se pri j a v i t i na te l e f on 021/479-0668 i 064/80-88-120 ili mej l om na cpzno v i s ad@ gmail.com. I. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

^a {a pu na do po la

u g o o~e k i v a n a po l i cij ska sta ni ca na No vom na se qu otva ra se u po ne de qak, ali ne }e bi ti ona kla si~ na, jer }e u woj bi t i sme { ten Re g i o n al n i cen t ar gra n i~ n e po l i c i je, dok }e je dan deo pro sto ra bi ti re zer vi san za {al te re. Iako ovo ni je ono na {ta su su gra |a ni mi sli li ka da su tra `i li po li cij sku sta ni c u, is p a d a da je bo q e i{ta, ne go ni {ta. Ovo ka `e mo jer }e ti {al te ri bi ti ko ri stan lek pro tiv re do va za li~ na do ku men ta i re gi stra ci ju vo zi la. Da kle, o~e ku je se da }e se na osta lim me sti ma gu `ve sma -

wi ti. Do dat ni {al te ri od li~ no }e do }i, po go to vo `i te qi ma No vog na se qa, ko je je grad u ma lom, jer }e do ku men ta mo }i da do bi ju u kom {i lu ku. Ne ki bi sa da ka za li da je sla ba vaj da od ove sta ni ce, po {to je tra `e na is po sta va ko ja }e po kri va ti po me nu ti deo gra da zbog bez bed no sti i pre ven ti ve, ali, ka ko se mo glo ~u ti, po li caj ci }e mo }i da in ter ve ni {u u hit nim slu ~a je vi ma, {to je ka kva-ta kva ute ha. Jo{ jed nom: no vi {al te ri, ma we re do va, a na da mo se i da }e ape li su gra |a na jed nom bi ti pot pu no usli {e ni. B. Markovi}

Pro mo ci ja ro ma na „Ber nar di je va so ba” Ro man „Ber nar di je va so ba” auto ra Slo bo da na Ti {me, ko ji je na gra |en Ni no vom na gra dom za ro m an go d i n e, bi } e pred sta vqen u uto rak, 24. ja nu a ra, u 19 sa ti, u ve li koj sa li

Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5. Osim auto r a, go v o r i } e i Vla di sla va Gor di}-Pet ko vi}, Vla d i m ir Ko p icl i La s lo Bla {ko vi}. N. R.

Pri ~a o Mi lu ti nu Mi lan ko vi }u Iz lo `ba „Kroz va si o nu i ve ko ve”, pri ~a o Mi lu ti nu Mi lan ko vi }u bi }e otvo re na u sre du, 25. ja nu a ra, u 12 ~a so va. Iz lo `ba }e bi ti upri li ~e na u cen tral nom ho lu Prir od no- ma te ma ti~ kog fa kul te ta. B. M.

V remeploV

Radi zna wa po te gli s Da le kog is to ka U kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 21. ja nu a ra 1973. za vr {en je dvo me se~ ni kurs gi ne k o l o { ke spe c i j a l i z a c i j e, ko ji je po ha |a lo 15 le ka ra iz Tu ni sa. U to vre me, u okvi ru ove kli ni ke de lo vao je, pod vo| stvom pro fe so ra dr Be ri -

sla va Be ri }a, obra zov ni bi ro Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je za pla ni ra we po ro di ce i le gal ni pre kid trud no }e. Za to su u No vom Sa du na ova kvim kur se vi ma ve} bi li le ka ri iz Fi li pi na, Sin ga pu ra, Pa ki sta na i Ira na. N. C.

ZNA SE IZGLED BUDU]EG SPOJA SUN^ANOG KEJA I RIBARCA

Most s vi di kov cem pre ko ra ~i }e Du na vac @i ri je iza brao idej no re {e we za iz grad wu pe {a~ ko-bi ci kli sti~ kog mo sta na Du nav cu ko ji }e po ve za ti Sun ~a ni kej i Ri bar sko ostr vo, od tri pri sti gla ra da na kon kur su. Pr vo me sto za ar hi tek ton sko re {e we mo sta pri pa lo je no vo sad skom pro jekt nom pred u ze }u „Euro Gra di grup”, a na gra da je ugo vor o iz ra di pro jekt no teh ni~ ke do ku men ta ci je, sa op {te no je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je u Grad skoj ku }i. Auto ri pre o sta la dva ra da ku }a Ate qe Kr sto no {i} i ar hi tek ta La di slav Si la |i ni su na gra |e ni ne go }e bi ti obe {te }e ni sa po 150.000 di na ra, po {to je ì ri za kqu ~io da oni ni su is pu ni li sve za dat ke ko ji su kon kur som ras pi sa ni. Pr vo na gra |e no ar hi tek ton sko re {e we bu du }eg mo sta, ta ko |e ima maw ka vo sti, ka ko je za „Dnev nik„ na veo pred sed nik ì ri Ja Sr |an Cr kve wa kov, ali }e se u to ku iz ra de iz vo |a~ kog pro jek ta to re {i ti. - Pro blem je {to mo ra da se ko ri gu je na gib sa no vo sad ske stra ne mo sta ko ji je po idej nom re {e wu 7,5 od sto i sve de na pet, po {to je most pe {a~ ki i mo ra svi ma bi ti pri la go |en, pa i oso ba ma sa po seb nim po tre ba ma ob ja snio je Cr kve wa kov. To zna ~i da }e se to le ri sa ti re {e we pro jek tan ta ka da je re~ o ula zu na most sa ke ja, jer ram pa mo ra po ~e ti ra ni je ne go {to je sa da pred vi |e no idej nim re {e wem. Du ì na si la za sa stra ne Ri bar skog ostr va, ta ko |e ni je stro go de fi ni sa na. Zbog po voq ni je vi sin ske ko te ostr va u od no su na no vo sad sko {e ta li {te ar hi tek ta ma je bi lo lak {e da re {e taj deo si la za i uz po mo} ram pe is po {tu ju mak si mal nih pet od sto na gi ba na Ri bar cu.

Pr vo me sto za ar hi tek ton sko re {e we pri pa lo pro jekt nom pred u ze }u „Euro Gra di grup”. Do le ta tre ba da bu de go tov iz vo |a~ ki pro je kat. Kon struk ci ja mo sta je kom bi na ci ja ~e li ka i li mo va, sa mo gu }no {}u po sta vqa wa so lar nih pa ne la Bu du }i most bi }e iz gra |en na se dam stu bo va na {i po vi ma i kon zo lom. Kon struk ci ja mo sta je kom bi na ci ja ~e li ka i li mo va sa mo gu {no {}u po sta vqa wa so lar nih pa ne la du` ogra de ko ji bi se ko ri sti li za za gre va we hod ne pod lo ge zi mi ka ko ne bi do la zi lo do smr za va wa, kao i jav nu ra sve tu. Most }e bi ti {i rok od 5,5 do 7,5 me ta ra na vi di kov cu - sre di {wem de lu i naj vi {oj ta~ ki

pre la za, a du ga ~ak pre ko 200 i mi na mal ne vi si ne od de vet me ta ra {to je pro pi sa no Du nav skom kon ven ci jom o plov nom pu tu jer Du na vac je me |u na rod ni zi mov nik. ^la no vi `i ri ja tvr de da je to do voq na vi si na mo sta, kao i raz mak dva sre di {wa stu ba od 40 me ta ra za pro la zak bro do va, ~ak i ako no vo sad sko bro do gra di li {te bu de pra vi lo ne ki ve }i te ret ni brod.

Iza bra no re {e we se ap so lut no am bi jen tal no ukla pa u re kon stru i sa ni kej. Cr kve wa kov je na po me nuo da }e kon struk ci ja mo sta bi ti u mo gu} no sti da iz dr `i pre la zak ma wih mo tor nih vo zi la, ali sa mo u iz nim nim si tu a ci ja ma, jer je to pr ven stve no pe {a~ ko-bi ci kli sti~ ka }u pri ja. Za vod za iz grad wu gra da je in ve sti tor i ove go di ne je iz dvo jio 100 mi li o na di na ra za tu in ve sti ci ju, a do le ta tre ba da bu de go tov iz vo |a~ ki pro je kat. Za iz vo |a ~a ra do va bi }e ras pi san po se ban ten der, pa ako most bu de sku pqi do dat no }e odvo ji ti jo{ pa ra. D. Igwi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota21.januar2012.

dnevnik

GRADSKOJ ELEKTRODISTRIBUCIJI POTRO[A^I DUGUJU 1,8 MILIJARDU DINARA

Du `ni ci ma sti `e mrak

Fo to: N. Sto ja no vi}

KOD MATI^ARA POSTUPAK PROMENE JEDNOSTAVAN, ALI [ABLONA NEMA

@e le kr {te no ime kao zva ni~ no Iako su se ra ni jih go di na gra |a ni od lu ~i va li da pro me ne ime pra te }i ne ki trend, bio on ime po zna tog fud ba le ra, ne kog vla da ra, ili ~ak i na di mak, pro {le go di ne to ni je bio slu ~aj. U 2011. go di ni 107 gra |a na se od lu ~i lo na ovaj ko rak, a po re ~i ma ma ti ~ar ke Bi qa ne Dra gin, sa ma ta broj ka je su vi {e ma la da bi da la ne ki {a blon po ko me qu di me wa ju ime.

wa o pro me ni ime na, ka ko is ti ~e ma ti ~ar ka, qu di bi tre ba li da pa `qi vo ~u va ju, jer se ni kad ne zna ka da }e ona da za tre ba ju. Pre ma Po ro di~ nom za ko nu, da bi gra |a nin pod neo zah tev za pro me nu ime na ili pre zi me na, ne sme ima ti ma we od 15 go di na. Kod ovih ma lo let ni ka oba ro di te qa mo ra ju do }i li~ no da spo ra zum no pod ne su zah tev. Do ku men ta po treb na za pro me nu ime -

Pro {la po ma ma za ime ni ma po zna tih spor ti sta, zve zda, glu ma ca, te je la ne sa mo 107 gra |a na pro me ni lo ime - Ve }i na qu di ne shva ta ko li ke pro ble me pra vi se bi pro me nom ime na. Sam po stu pak je ve o ma jed no sta van, tre ba do }i kod ma ti ~a ra i do ne ti po treb na do ku men ta. Ono {to sle di po sle pro me ne je mno go kom pli ko va ni je. Tre ba pro me ni ti ime na svim mo gu }im do ku men ti ma, od li~ ne kar te do ne kret ni na. Mno go gra |a na pro me ni ime iz hi ra, a da ni su sve sni ka kve }e pro ble me ima ti sve ka sni je - ka è Dra gin. Kao raz log pro me ne ime na gra |a ni na vo de ra zna ob ja {we wa, ma da naj ~e {}e sta vqa ju od go vor „iz li~ nih raz lo ga”. Ne ki su na ve li da se ce log ì vo ta slu ì ne kim ime nom, pa è le da ono po sta ne i zva ni~ no, ne ki gra |a ni is ti ~u da ne vo le svo je ime i è le da ga pro me ne u ne ko po wi ho vom uku su, a ima i onih ko ji è le da pro me ne ime u svo je kr {te no. Ori gi nal na re {e -

na su iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve re we o dr à vqan stvu (wih ne pod no se oso be ro |e ne na te ri to ri ji No vog Sa da jer se ti do ku men ti ve} na la ze kod ma ti ~a ra u si ste mu), iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ven ~a nih (ako je oso ba u bra ku), iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ven ~a nih za ro di te qe (ako se pro me na tra ì za ma lo let no li ce, a ro di te qi su u bra ku), iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za ro di te qe (ako se pro me na tra ì za ma lo let no li ce, a ro di te qi ni su u bra ku). Po treb no je do ne ti i uve re we da pro tiv li ca ko je tra ì pro me nu li~ nog ime na ni je otvo re na is tra ga za kri vi~ no de lo ko je se go ni po slu `be noj du `no sti, fo to ko pi ju li~ ne kar te kao po tvr du o pre bi va li {tu, uplat ni cu o pla }e noj ad mi ni stra tiv noj tak si i o na kna di za rad Grad ske upra ve ko je iz no se 610 i 200 di na ra. A. Varga

No vo sad sko po zo ri {te i „Dnev nik” vo de na pred sta vu No vo sad sko po zo ri {te da ru je da nas ~i ta o ca na {eg li sta sa dve kar te za pred sta vu „^o ve ko va tra ge di ja„ ko ja je na re per to a ru ve ~e ras u 19 ~a so va. ^i ta lac ko ji se da nas pr vi ja vi na na{ broj te le fo na 528-765 od 14 do 14.05 ~a so va do bi }e dve kar te za ovu pred sta vu. Do bit nik }e kar te pre u ze ti u No vo sad skom po zo ri {tu, pred po ~e tak pred sta ve. J. Z.

Bes plat no me re we {e }e ra u „Mer ka to ru” „[e }er iz me ri - zdra vqe iza be ri” slo gan je pre ven tiv no edu ka tiv ne kam pa we Dru {tva za bor bu pr o tiv {e }er ne bo le sti, ko ja obe le `a va 50 go di na po sto ja wa. Svi po se ti ci tr `nog cen -

tra „Mer ka tor” }e mo }i da nas od 10 do 15 ~a so va bes plat no da iz me re ni vo {e }e ra u kr vi, te le snu vi si nu, te `i nu, in deks te le sne ma se i pr o ce nat te le sne ma sno }e. I. D.

VESTI Ra di o ni ca o Kri sto fe ru Ko lum bu O pro ble mi ma s ko ji ma se su o ~a vao Kri sto fer Ko lum bo sa svo jom po sa dom na pu tu ka ta da no vom, ne po zna tom kon ti net nu, de ca }e ima ti pri li ku da ~u ju da nas na ra di o ni ci u De~ jem kul tur nom cen tru. U kre a- tiv nom de lu ma li {a ni }e da iz ra |u ju bro do ve. Ra di o ni ca po ~i we u 10.30 i tra je do 13 ~a so va, a na me we na je za uz rast od ~e ti ri do 12 go di na. Adre sa je Mi te Ru `i }a 1. Ulaz ko {ta 150 di na ra. I. D.

De se to go di {wi ca „Ve ~er weg ak ta” Pro sla va po vo dom de set go di na po sto ja wa {ko le cr ta wa

„Ve ~er wi akt” odr `a }e se u vi du ne ko li ko cr ta~ kih ra di o ni ca na ma loj sce ni Po zo ri {ta mla dih, Ig wa ta Pa vla sa 8. Pr va ra di o ni ca za ka za na je za su tra u 19 ~a so va, a pro gram vo di Ni ko la Ma cu ra. A. Va.

Pred sta va „Ne igraj na En gle ze” Po zo ri {na pred sta va „Ne igraj na En gle ze” bi }e pre mi jer no od i gra na ve ~e ras u 20 sa ti u Ve li koj sa li Kul tu nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5. Ovaj ko mad na ko mi ~an i di na mi ~an na ~in pred sta vqa vre me u ko jem `i vi mo i fe no men qu di op sed nu tih sport skim kla di o ni ca ma. U re `i ji Bog da na Jan ko vi }a igra ju Er vin Ha xi mur te zi}, Bra ni slav Jer ko vi} i \or |e Si mi}. N. R.

Oko 40 eki p a Elek t ro d i stri bu ci je “No vi Sad” sva ko dnev no do bi je 1.200 na lo ga za is kqu ~e we stru je po tro {a ~i ma ko ji ni su pla ti li ra ~u ne. Iz ode qe wa za od no se sa jav no {}u “Elek tro voj vo di ne” ka `u da je uku p an dug po t ro { a ~ a pre m a Elek t ro d i s tri b u c i j i 1,8 mi li jar du di na ra, od ~e ga su 55 od sto du `na do ma }in stva, a 45 od sto du gu je pri vre da. - Sva ko dnev no se ra di na na pla ti utro {e ne stru je, {to je va `no za pred u ze }e, ali i po tro {a ~e, jer je di no ured nim pla }a wem pred u ze }e }e bi ti u sta wu da svim kup ci ma obez be di kva li -

tet nu i kon ti nu i ra nu is po ru ku elek tri~ ne ener gi je. No vac pri ku pqen na pla tom ula `e se u si stem, in ve sti ci je i re mon te, {to je pred u slov za si gur no i sta bil no snab de va we - ka `u nad le `ni iz ovog pred u ze }a. Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad” sa ve tu je po tro {a ~e da ured n o pla } a j u ra ~ u n e, jer samo u tom slu ~a ju ima }e po vla sti ce. - Uko li ko ku pac do ro ka na zna ~e nog na ra ~u nu pla ti po tro {e nu stru ju, ostva ri }e re dov ni sti mu la tiv ni po pust od pet od sto, a uko li ko je po tro {io ma we od 350 ki lo vat ~a so -

va me se~ no i ra ~un pla tio na vre m e, ostva r i } e po p ust od 11,98 od sto - ka `u iz ode qe wa za od no se sa jav no {}u. Po tro {a ~i, ko ji su zbog du go va wa is kqu ~e ni sa mre `e, za po nov no ukqu ~e we mo ra }e da pla te 1.200 di na ra za mo no fa zni mer ni ure |aj, 1.850 za tro fa zni, dok je ce na za pri vre du ve }a i iz no si 4.200 di na ra. Ka ko smo sa zna li iz ovog pred u z e } a po t ro { wa stru j e, ko j a se kre } e u skla d u sa dnevnom tem p e r a t u r om, je u plan skim okvi ri ma, a ne znat no je bi la po ve }a na pro te klih ne ko li ko da na.

- Po t ro { wa ne pre l a z i vred n o s ti od istog pe r i o d a pro {le go di ne, {to zna ~i da su gra |a ni vo de ra ~u na o po tro { wi. Naj v i { e stru j e se tro {i iz me |u 18 i 20 sa ti - ka `u iz ovog pred u ze }a i do da ju da se to kom hlad nih da na naj vi {e ko ri sti sa mo za do gre va we sta no va. [to se ti ~ e sprem n o s ti elek tro e ner get skog si ste ma za ve }u po tro {wu, nad le `ni iz Elek tro di stri bu ci je tvr de da su do bro pri pre mqe ni za re dov nu is po ru ku stru je i da ne o~e ku ju ve }e pro ble me ili ha va ri je. N. Radman

SVE VI[E PRITU@BI NA TRGOVCE I KVALITET ROBE

Re kla ma ci je ne uva à va ju, fi skal ne ra ~u ne ne iz da ju No vo sa |a ni su u pro te kloj go - po à li lo se sa mo pet su gra |a na. di ni naj vi {e bi li re zig ni ra ni Pre ma po da ci ma Sek to ra tr ì ne kva li tet nom, sku pom ode }om {ne in spek ci je No vo sa |a ni ma i obu }om, za ko je su, od iona ko je u ve li koj me ri sme ta lo ne u va ma lih pri ma wa, mo ra li da iz - à va we re kla ma ci ja, ne iz da va dvo je pri li~ nu svo tu nov ca, a to we fi skal nih ra ~u na, za {ta je po tvr |u je i broj pri ja va ko je su ova in spek ci ja do bi la ve li ki pri sti gle na adre su Na ci o nal - broj pri ja va, kao i bes pra van nog udru è wa za za {ti tu po tro - rad i ne is ti ca we ce na. Nad le `ni iz {a ~a. Osim ovih, ovog Sek to ra na pre ma po da ci ma U pro te kloj go di ni gla si li su da se Udru è wa pred wa ~i le su i pri - su gra |a ni su naj vi {e naj ve }i broj pri ja va od no sio na ja ve na teh ni~ ke bi li re zig ni ra ni neo vla {}en rad. ure |a je, ko ji su se ne kva li tet nom, -U pret hod noj kva ri li na kon sku pom ode }om i go di ni bi lo je ne pu nih me sec da na ko ri {}e wa, a obu }om, a pred wa ~i le 400 pri ja va, a ve }i na se od no si la tr gov ci ni su è su i pri ja ve na na bes pra van rad. le li da uva è re teh ni~ ke ure |a je Od fi zi~ kih li kla ma ci je. Iako ca, ko ja ne ma ju iz ovog Udru è wa na vo de da su se su gra |a ni naj - svoj stvo tr gov ca, od u zi ma na je vi {e à li li na obu }u i ode }u, ro ba, a to su naj ~e {}e bi li kom iz Sek to ra tr ì {ne in spek ci je pakt di sko vi, me sne pre ra |e vi Mi ni star stva po qo pri vre de, ne, ~o ko la de i ode }a - ka ù iz {u mar stva i vo do pri vre de ka ù Sek to ra tr ì {ne in spek ci je da je u pro te kloj go di ni na obu - ovog Mi ni star stva. Pre ma wi ho vim re ~i ma u slu }u i ode }u bi lo sa mo 13 àl bi, a na kvar qi vost teh ni~ ke ro be ~a ju ne is ti ca wa ce na na ja san,

^ITAOCI PI[U SMS

ne sum wiv, la ko uo~ qiv i ~i tqiv na ~in do no se se Re {e wa o ot kla wa wu ne pra vil no sti i pod no se se zah te vi za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka. Uko li ko na pra ve ova kav pre kr {aj ka zna za prav na li ca je od 100.000 do mi lion di na ra, od go vor no li ce u prav nom li cu od 5.000 do 50.000 di na ra, a za pred u zet ni ke od 10.000 do 100.000 di na ra.

Ka ko bi pred u pre di li ne pri jat no sti iz Sek to ra tr `i {ne in spek ci je sa ve tu ju su gra |a ni ma da in si sti ra ju na do bi ja wu fi skal nog ra ~u na. Fi skal ni ra ~un mo ra ju sa ~u va ti, a sve do dat ne in for ma ci je, ko je se od no se na ko ri {}e we pro iz vo da, a ko je po tro {a~ do bi je od tr gov ca mo ra ju obez be di ti u pi sme noj for mi. N. R.

065/47-66-452

Uli~ na ra sve ta `mir ka 40 go di na “Elek tro voj vo di ni”! Gra do na ~el ni ku! ZIG-u! Sa laj ka, [aj ka {ka uli ca, sred wa {ko la! 1.000 de ce, 100 na stav ni ka! Da li zna te da je uli~ na ra sve ta 40 go di na ista? Ni je pri jat no ni me ni ma to rom tu da pro }i no }u, a ka mo li to li koj de ci! Ra sve ta je 40 go di na ista! Mo lim vas ura di te ne {to! 064/3899... * * * Dom zdra vqa „No vi Sad” ima nov na ~in mal tre ti ra wa pa ci je na ta. Za ka zi va we pre gle da kod le ka ra op {te prak se oba vqa se ova ko - po ne deq kom sa mo za pe tak, utor kom za po ne de qak itd. Ako je li sta za je dan dan po pu we na ne po sto ji mo gu} nost da za ka `e te za ne ki dru gi dan, ne go tre ba da te le fo ni ra te po no vo sle de }eg da na, pa ako... 062/1365... * * * Dra gi mo ji Voj vo |a ni! Ni {ta pro tiv ne mam {to se to li ke cr kve gra de, ali daj te ma lo za si ro ma {ne, glad ne, vr ti }e, {ko le....Za te cr kve ne ka ma lo in ve sti ra i onaj od o zgo. 063/7611... * * * Sa mo zva ni li der prog na nih li ca iz Hr vat ske, bez sa gla sno sti ve }i ne va lid nih udru `e wa, za kqu ~io je spo ra zum s Vu ~i }em o po dr {ci na iz bo ri ma. Vu ~i} mu je si gur no obe }ao ili Ve li ku Sr bi ju ili me sto am ba sa do ra u Za gre bu. @i vi bi li pa vi de li! 069/2280... * * * B. Paj ti} i M. Va sin upor no, ali ne u spe {no, nas ube |u ju

da „po je di ne po dat ke neo d go va ra ju }e tu ma ~i mo”. Kao, ni smo sve sni mi u Voj vo di ni ko li ko smo na pre do va li dok su oni na vla sti. Go spo do, sva ka pri ~ a gu b i smi s ao ako upor no u iz no {e wu ra znih broj ki iz be ga va te da sa op {ti te ko li ko je u Voj vo di ni bi lo za po sle no 2004. go di ne, a ko li ko ima da nas? Bez to ga sli ka wa sa lo pa ta ma i ma ka za ma ne ma smi sla. Ne m oj t e nas pot c e w i vati! 063/5689… * * * Na slov „Rad {al te ra po me ri gra |a na”. Ko to ka `e da je po me ri gra |a na? Po li ci ja?! Gra |a ni si gur no ne ka `u! Po li c i j a gu ` ve na {al t e r i m a prav da {traj kom! Pa zar je

mo gu }e da po li ci ja {traj ku je ve} dve go di ne, a da gra |a ni za to ne zna ju, jer to li ko tra ju gu -

`ve?! Pa i da nas su gu `ve. Na uli ci pred ula zom u sa lu u 11.00 sa ti pre pod ne raz ba ca no

|u bre kao na va {a ri {tu po sle va {a ra...! S’po {to va wem! 063/5230… * * * Ho }u da po hva lim kol cen tar Do ma zdra vqa. Pri ja vi la sam se za pre ven tiv ni pre gled kod gi ne ko lo ga na Li ma nu, za ka za li su mi pre gled za se dam da na, a isto je bi lo sa ma mo gra fi jom. Ne ma gu `ve, u|e se u za ka za no vre me, do bro je da bar ne {to funk ci o ni {e ka ko tre ba. 064/2466... * * * Po sta vqa ~i ta lac ju ~e pi ta we “Elek tro voj vo di ni” {ta je sa uli~ nim osve tqe wem u Ka }u. Pri ja te qu, po gre {na adre sa za pi ta we! Za nas ra ju u pri grad skim na se qi ma je luk suz da ima mo i u ku }i stru ju, dok ka ba da hi ja ma ko je nam de ru ko ù sa le |a iz kan ce la ri ja i sta no va si ja kao Las Ve gas. Po zi vam no vi na re da do |u na Pa ra go vo da vi de ka ko qu di ì ve u 21. ve ku. Ne ma stru je, ka na li za ci je, as fal ta,...~ak ni po pi si va ~i ni su hte li dva pu ta da do la ze, ve} ko je hteo da bu de po pi san mo rao je da ide u MZ Srem ska Ka me ni ca. I za kraj bi vam pre po ru ~io da omo gu }i te ~i ta o ci ma da {a qu mej lo ve, ta da bi do bi ja li si gur no bo qi i op {ir ni ji uvid u ì vot No vog Sa da. 065/2253... * * * ê do, pre sta ni te da nam, li~ no i pre ko svo jih unajm qe ni ka, pod va qu je te i so li te pa met. Ne raz u me te Voj vo di nu i ni ste zre li za wu. Mi, Vas i sli~ ne odav no vr lo do bro po zna je mo. Voj vo |a nin ko ji ni je ~lan ni jed ne par ti je. 065/8584...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota21.januar2012.

EPAR HI JA BA^ KA O PO ME NU U PO NE DE QAK

ME MO RI JAL NO DRU [TVO „RA CI JA 1942” NA JA VI LO ZA PO NE DE QAK

Gra do na ~el nik mo `e kao gra |a nin

Po men `r tva ma slu ì pa tri jarh Iri nej Me mo ri jal no dru {tvo „Ra ci ja 1942” jo{ jed nom je po zva lo ~la no ve i gra |a ne da u~e stvu ju u obe le à va wu No vo sad ske ra ci je u po ne de qak 23. ja nu a ra, u 12 ~a so va, na Ke ju `r ta va ra ci je. Po men na stra da lim `r tva ma, ka ko je na ja vi lo Me mo ri jal no dru {tvo “Ra ci ja 1942”, slu ì }e srp ski pa tri jarh Iri nej uz sa slu è we epi sko pa Srp ske pra vo slav ne cr kve i sve {ten stva Epar hi je

ba~ ke. U ime Je vrej ske za jed ni ce Sr bi je, mo li tve ni po men odr `a }e vr hov ni ra bin Sr bi je Isak Asiel.

14.15 ~a so va kre nu ti ka [tran du, na kom su od 21. do 23. ja nu a ra 1942. stra da le `r tve ra ci je.I tu na [tran du }e

U ime Jevrejske zajednice Srbije molitveni pomen odr`a}e vrhovni rabin Srbije Isak Asiel U na stav ku ko me mo ra ci je po vor ka }e se kre ta ti ka So kol skom do mu, oda kle }e u

u 15 ~a so va bi ti obe le `e na se dam de se to go di {wi ca No vo sad ske ra ci je. Na [tran du }e

Po vo dom pre kju ~e ra {weg sa op {te wa gra do na ~el ni ka No vog Sa da Igo ra Pa vli ~i }a, u ko jem je po zvao sve gra |a ne da za jed no oda ju po men `r tva ma ra ci je u po ne de qak 23. ja nu a ra u pod ne, Epar hi ja ba~ ka se po no vo ogla si la. U sa op {te wu je Epar hi ja ba~ ka, iz me |u osta log, pod se ti -

po men `r tva ma slu `i ti sve {te ni ci Epar hi je ba~ ke iz No vog Sa da. Na kon be se de o ra ci ji Alek san dra Ve qi }a, pred vi |en je kra tak kul tur noumet ni~ ki pro gram u kom }e u~e stvo va ti oper ska pe va ~i ca No ra ^on ki}-Pe tro vi}, dram ski umet nik Zo ran Bog da nov, pe sni ki wa Spa se ni ja Sla do jev i Me {o vi ti in klu ziv ni hor „Ison” pod vo| stvom Mi {e Bli zan ca. J. Z.

Omla di na LSV da nas po la `e ve nac Grad ski od bor Omla di ne Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne obe le `i }e da nas u 11 ~a so va se dam de se to go di {wi cu No vo sad ske ra ci je, po la ga wem ve na ca na spo me nik

Zu rof je `i vi sim bol bor be pro tiv na ci zma to, ka ko se na vo di, sa mo zbog to ga, {to on u grad do la zi na po ziv grad skih vla sti.Je vrej ska op {ti na pod se }a da je Efra im Zu rof, ~o vek ko ji na glo bal nom ni vou pred sta vqa `i vi sim bol bor be pro tiv na ci zma, ~e sto, ba{ u No vom Sa du, {i rio po ru ku qu ba vi i sa we go vim gra |a ni ma de lio bol, te da se bo rio za pro ce su i ra we pre o sta lih rat nih zlo ~i na ca, ka ko

je to, u svo je vre me, ~i nio Si mon Vi zen tal.Efra im Zu rof je ra do vi |en gost u svim ze mqa ma sve ta, na svim kon ti nen ti ma. Gra du No vom Sa du, i svi ma we go vim sta nov ni ci ma ~ast ~i ni ~i we ni ca da ima ju ta kvog pri ja te qa. Zbog sve ga na ve de nog, iz ra `a vam na du da }e epi skop Iri nej pre i na ~i ti svo ju od lu ku o za bra ni obra }a wa go spo di na Zu ro fa, jer ta kav stav ni je u

Po le mi ka ba na li zu je smi sao

Grad ski od bor Li be ral no de mo krat ske par ti je po ru ~u je zva ni~ ni ci ma grad skih vla sti i pred stav ni ci ma Epar hi je ba~ ke da u~i ne sve ka ko bi po men `r tva ma po vo dom 70. go di {wi ce No vo sad ske ra ci je bio odr `an u do sto jan stve noj i ci vi li zo va noj at mos fe ri. Po le mi ka ko ja se u po sled we vre me vo di u jav no sti oko da tu -

ma odr à va wa i pro to ko la, ba na li zu je sam smi sao obe le à va wa ovog stra {nog zlo ~i na i se }a wa na sve ne vi ne `r tve fa {i sti~ kog te ro ra, ka ù iz LDP – a. Na gla {a va ju da, bez ob zi ra na raz li ke u po li ti~ kom mi {qe wu, tre ba do sto jan stve no obe le ì ti po men `r tva ma. I. D.

VESTI URS: Za kon mla di ma otvo rio vra ta

NA SPEN SU VE] DU @E VI [E OD PE TI NE LO KA LA PRA ZNO

Fi nan sij ska po dr {ka mla di ma za una pre |i va we wi ho vog dru {tve nog po lo `a ja ga ran tu je se po pr vi put no vim Za ko nom o mla di ma ko ji je stu pio na sna gu 16. ja nu a ra, sa op {tio je pred sed nik Grad skog od bo ra Omla -

Glav na uli ca pu na, ju `na zja pi Fo to: F. Ba ki}

„Gradska kafana” pre oko tri meseca ponovo otvorena. U woj se trenutno moè sesti i popiti ne{to, jer u ponudi vi{e nema hrane in te re so va we jer ka da se do go di da ne ko od za ku pa ca na pu sti lo kal, ne pro |e ni dan, ka ko ka è, a da se ne ja vi no vi za in te re so va ni. Sa dru ge stra ne, u ju `noj uli ci (de lu od ba ze na pre ma Li ma ni ma) oda kle su za kup ci jo{ ra ni je ise qe ni ,ru ko vod stvo Spen sa po ku {a va da na |e re {e we ka ko bi se ovaj deo cen tra po no vo oì veo. Ra ni je je bi lo pri ~e da bi u ovom de lu Spen sa mo gao da se use li ne ki ve li ki

„Porodica” posve}en `r tva ma ra ci je. Ovim ge stom i mi nu tom }u ta wa Grad ski od bo ra Omla di ne LSV oda }e po ~ast `r tva ma po gro ma iz 1942. go di ne. J. Z.

GRAD SKI OD BOR LDP-a O DA TU MU I PRO TO KO LU PO ME NA

du hu za jed ni~ kih pat wi brat skih na ro da – srp skog i je vrej skog. Vi {e od 800 Je vre ja po bi je no je u ra ci ji sa mo zbog to ga {to su bi li – Je vre ji. Sr bi su ubi ja ni jer su bi li – Sr bi. Ni ka da mi, No vo sa |a ni svih na ci o nal no sti, u svom bo lu ni smo bi li usa mqe ni, ka `e se u sa op {te wu Je vrej ske op {ti ne No vi Sad ko je je pot pi sao wen pred sed nik Bo ris Ko pi lo vi}.

Ista me ta, isto od sto ja we. Ova ko bi se ukrat ko mo gla opi sa ti si tu a ci ja sa po slov nim pro sto ri ma i za ku pu istih na Spen su, jer je ve} du `e vre me na ne {to vi {e od 20 pro ce na ta, od ukup nog bro ja, lo ka la u Cen tru pra zno. Me |u tim, pre ma re ~i ma di rek to ra Spen sa Bo ri sa Bar jak ta ro vi }a, za lo ka le u glav noj uli ci Spen sa vla da pri li ~no

la na ono {to je ra ni je po ru ~i la, a to je da gra do na ~el nik i osta li grad ski ~el ni ci mo gu pri su stvo va ti po me nu kao i bi lo ko ji gra |a nin, ali “ne mo gu u~e stvo va ti u pro gra mu, u ~i joj pri pre mi po svo joj `e qi ni su u~e stvo va li”. I. D.

NA KE JU @R TA VA RA CI JE

SA OP [TE WE JE VREJ SKE OP [TI NE

Je vrej ska op {ti na No vi Sad u sa op {te wu ko je je ju ~e pro sle |e no me di ji ma iz ra à va à qe we zbog ~i we ni ce da su pred stav ni ci Epar hi je Ba~ ke SPC, u kon tak ti ma sa pred stav ni ci ma je vrej ske za jed ni ce, u vi {e na vra ta is ta kli da Efra i mu Zu ro fu ne }e do zvo li ti da se obra ti ko me mo ra tiv nom sku pu ko ji }e se odr à ti na no vo sad skom ke ju, 23. ja nu a ra u pod ne. I

di ne Uje di we nih re gi o na Sr bi je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je Vu ka {in Vu ko brat. „Mla di }e sa da bi ti uqu ~e ni u do no {e we od lu ka na naj vi {em ni vou”, is ta kao je Vu ko brat. A. L.

SNS: Ne de mo krat ski ka rak ter gra do na ~el ni ka Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke u No vom Sa du naj o {tri je osu |u je po na {a we gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, po vo dom obe le `a va wa 70 go di na od zlo gla sne No vo sad ske ra ci je, ka `e se u sa op {te wu ove par ti je. “@e le }i da ba ca wem pra {i ne u o~i gra |a ni ma No vog Sa da, pri kri je ka ta stro fal ne re zul ta te ko je je u ove ~e ti ri go di ne po sti gla grad ska vlast ko ju

pred vo di, gra do na ~el nik je zlo u po tre bqa va ju }i ovaj naj tra gi~ ni ji do ga |aj u bli `oj isto ri ji gra da, u{ao u otvo ren su kob sa cr kvom”, po ru ~u ju na pred wa ci. Gra do na ~el nik “svoj ne de mo krat ski ka rak ter i dik ta tor sku pri ro du po ka zu je ko ri {}e wem zva ni~ ne in ter net pre zen ta ci je gra da za na pad na stran ku ko ja u`i va naj ve }e po ve re we su gra |a na”, na vo di se u sa op {te wu SNS-a. A. L.

DSS: Gu bi tak jav nih pred u ze }a 13,3 mi li o na evra

mar ket ali ta va ri jan ta vi {e ni je ak tu el na. Bar jak ta re vi} do da je da se tu ja vqa i pro blem {to ni ko od ma lih za ku pa ca ne `e li pr vi da do |e, pa da ~e ka osta le da mu se pri dru `e. Ipak, u po sled wih {est me se ci vi {e je za ku pa ca do {lo u cen tar, ne go {to ga je na pu sti lo.

Pe {a ~e we do Venca Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Pa ra go va pre ko Iri {kog ven ca, Kra qe ve sto li ce do Po po vi ce. Sta za je du `i ne oko 18 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti An ki ca Ma li no vi}. Po la zak je u 8.50 mi nu ta sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 72 za Pa ra go vo. Sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063870-3050.

He vi rok bend u CK13 Be o grad ski psi ho de li~ ni he vi rok bend „Templ of Smo uk” uz po dr {ku lo kal nog ben da „Te le faks” na stu pi }e ve ~e ras u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ula zni ca ko {ta 200 di na ra. I. D.

[to se ti ~e kult ne “Grad ske ka fa ne” ko ja je pre oko tri me se ca po no vo otvo re na na kon {to jed no vre me ni je ra di la, u woj se tre nut no mo `e se sti i po pi ti ne {to, jer vi {e u po nu di ne ma hra ne. To se de si lo zbog to ga {to je do sta qu di iz ugo sti teq skog sek to ra uze lo ot prem ni ne

i oti {lo iz pred u ze }a. Me |u tim, ka ko na po mi we Bar jak ta ro vi} va `no je da je “Grad ska ka fa na” otvo re na, jer se u woj sa da odr `a va ju i kok te li u sklo pu ne kih ma ni fe sta ci ja ko je se, uglav nom, od vi ja ju u am fi te a tru Spen sa. B. Mar ko vi}

- Ono {to ka rak te ri {e rad jav nih i jav no ko mu nal nih pred u ze }a u mi nu loj go di ni je su ogrom ni gu bi ci pro ce we ni na 13,39 mi li o na evra, na osno vu ono ga {to su sa ma jav na pred u ze }a pro ce ni la - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bor ko Ili}. Do dao je da je to u od no su na 2010. gu bi tak ve }i za 2,5 mi li o na evra, {to sve do ~i o to me u ka kvom je ko lap su jav ni sek tor. - Ka pi tal ne i te ku }e sub ven ci je iz grad skog bu xe ta do de qu ju se po par tij skom kqu ~u, ka ko

se kom svi di u De mo krat skoj stran ci. Ima mo ap sur de da pred u ze }a ko ja ve} ima ju mo no pol na tr `i {tu i po zi tiv no po slu ju s ob zi rom na po ve }a we ce na uslu ga, kao re ci mo JP „Par king ser vis„, do bja ju ka pi tal ne i te ku }e sub ve ni ci je, a JP „To pla na” ko ja je mno go bit ni ja za funk ci o ni sa we gra da, ne do bi ja - na sta vqa Ili}. Iz DSS-a iz me |u osta log pred la `u ra ci o na li za ci ju jav nog sek to ra i spa ja we po je di nih jav nih pred u ze }a ko ja oba vqa ju iste ili sli~ ne de lat no sti i za pri mer na vo de Spens i JP „Po slov ni pro stor”. A. L.

PO TVR \E NO PI SA WE „DNEV NI KA”

U Grad sku ku }u i Skup {ti nu kroz de tek tor ska vra ta Me tal de tek tor ska vra ta i rend gen ske ner za proveru po {i qa ka i ru~ nog pr tqa ga po sta vqe ni su ove sed mi ce u Grad skoj ku }i i u Skup {ti ni gra da, ~i me je po tvr |e no pi sa we „Dnev ni ka” od pre dva

Postavqeni i rendgen skeneri za proveru po{iqaka i ru~nog prtqaga me se ca. Ta da je na{ list na ja vio da je Slu `ba za za jed ni~ ke po slo ve gra da ras pi sa -

la ten der za na bav ku pro la znih mul ti zon skih me tal de tek tor skih vra ta i rend gen ske ne ra za ske ni ra we po {i qa ka i ru~ nog pr tqa ga. Od nad le `nih ni smo do da nas do bi li ni ka kav od go vor, pa ni je po zna to ko li ko je jav na na bav ka ko {ta la i od ko ga je ku pqe na sa vre me na opre ma. Ova vr sta vra ta na me we na je za spre ~a va we uno {e wa oru` ja u objek te, a sli~ na ve} po sto je u Vla di Voj vo di ne, su do vi ma, za tvo ri ma, aero dro mi ma i dru gim in sti tu ci ja ma gde po sto ji po tre ba. Pri po ku {a ju pro la ska na o ru `a ne oso be ak ti vi ra se vi zu el ni i zvu~ ni alarm. Sen zo ri za

de tek ci ju me ta la se obi~ no po de {a va ju da re a gu ju na pi {toq ma weg ka li bra, ili ve }i no`, dok se kod sa vre me nih vra ta ta~ no na zna ~i me sto me ta la po ver ti ka li pro la za, ili zo na ma. Rend gen ske ner slu `i za de tek ti ra we pi sma bom bi i osta lih sum wi vih pred me ta u po {ti kao {to su `i le ti i sli~ no. Za raz li ku od de tek to ra me ta la, ova kvi ure |a ji omo gu }u ju po uz dan pro na la zak re ci mo ma lih ba te ri ja ili se ~i va skri ve nih me |u pa pi ri ma ili u kwi zi jer na ekra nu ta~ no po ka zu je {ta se sve na la zi u tor bi. D. Ig.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota21.januar2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Brod za lut ke” (19.30) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Be la baj ka” (11) No vo sad sko po zo ri {te: „^o ve ko va tra ge di ja” (19)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Naj mra~ ni ji sat” (22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (22.35), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.45, 13.45, 15.45), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20), „Ma ~ak u ~i zma ma„ (11.30, 13.30,14.10, 15.30, 18), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.15), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.15, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.05, 18.10), „Stvor” (20.10, 22.15), „Yek i Yil” (18.05, 20.15, 22.10)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Sla |a na Mi lu tin iz Novog Sada, Ja smi na Mar kov iz Sremske Kamenice, Ve ri ca Ter zi} iz Beo~ina, Je le na Bo go je vi} iz Ka}a, Ve sna Mi {ko vi} iz Vajske i Ja na Pa vlov iz Ba~kog Petrovca, DEÂKE: Sla vi ca Po va àw, Va wa Or li}, Oli ve ra \u ri ~i}, Ire na Ko la rov, Da ja na Vu ja kli ja i Mir na Bo ò vi} iz Novog Sada, Ta tja na Sa na der iz Temerina, Ve sna Pi li po vi} i Je le na ]u ko vi} iz Sremske Kamenice i Qu bi ca Po kor nik iz Subotice.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Anica Jovana Drqevi} (1934) u 9.45 ~asova, Vasa Milete ]ulum (1959) u 10.30, Ilona Mihaqa Taka~ (1933) u 11.15, Du{an Miroslava [i|anin (1937) u 12, Du{ica Aleksandra Damjanovi} (1925) u 12.45, Veqko Jelisija Gluhovi} (1935) u 13.30, Qubica Radeta [ar~evi} (1923) u 14.15 i Radojka Mladena ^obanski (1931) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Radojka Luke [trbac (1934) u 13 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena \ur|ica Milana Kelemen - Ma{i} (1943) u 13 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota21.januar2012.

Суд враћају петицијом

СПРЕМНИ ПРОЈЕКТИ ЗА НАЦИОНАЛНИ ИНВЕСТИЦИОНИ ПЛАН

Обилазница око Врбаса везује коридоре

ВРБАС: Низом пројеката општина Врбас конкурисала је за средства Националног инвестиционог плана. Поред планова везаних за системе водоснабдевања и проширења канализације у врбаској општини, ту је и заједнички пројекат са Србобраном Кулом, Сомбором и Регионалном развојном агенцијом „Бачка”. Реч је о изради генералне техничке документације за изградњу деонице државног пута 1. реда Србобран - Врбас - Кула - Сомбор, са краком путног правца Бездан - Батина и за ову намену од НИП-а је затражено 35 милиона динара.

Према речима члана Општинског већа Александра Крунића пројекат обилазнице око града је веома значајан за општину Врбас: - Ова траса умногоме би скратила транзитни пут и представљала би везу између кракова коридора 7 и коридора 10. Ова заобилазница, што је најбитније за нас, растеретила би град транзитног саобраћаја и смањила гужве. Општина Врбас је припремила и предала документацију за осам пројеката из области водоснабдевања и одвођења отпадних вода. - За реконструкцију водовода у Врбасу, која ће се одвијати у две фазе, затражили смо укупно 75 милиона динара, док смо за

Александар Крунић

ПУНО ПОСЛА НАКОН ПОПЛАВА

Завршетак капела и путева РУСКО СЕЛО: Прошле године у ово време Руско Село суочавало се преобилним падавинама које су узроковале појављивање подземних вода, те је већина домаћинстава у овом месту претрпела последице. Према речима председника Месне заједнице Руско Село Имреа Кабока, тада се одустало од планираног уређења села, јер је већина новца утрошена на санације од поплава. Копани су одводни канали, пресецани путеви и тротоари како би вода отекла: - На дванаест места, током лета, коловоз који је пресечен, враћен је у првобитно стање, на петнаест места уредили смо тротоаре, а са улица је уклоњено око пет хиљада кубика ископане земље. У овој години Рускоселци ће се потрудити да заврше оно што због поплава није било могуће урадити. Важан посао који ће, надам се, бити завршен у овој години, јесте завршетак изградње двеју капела на католичком и православном гробљу. Постоји могућност да део новца добијемо из покрајинских секретаријата. Из-

градња тротоара није завршена, иако је то обећано грађанима, па ће овај посао бити приоритет. У делу улица морамо урадити јавну расвету. За одржавање атарских путева, изградњу отресишта и копање канала добили смо средства из покрајинског секретаријата за пољорпивреду, шумарство и водопривреду каже Кабок. Изградња капела започета је у исто време и од прошле године оне су у употреби, иако није уређена спољна фасада ни други завршни радови. За досадашње радове на обема капелама утрошено је око 10 милиона динара, а за завршетак су неопходна још три милиона динара. Месна заједница Руско Село, преко Општине Кикинда, заједно са Румунима, конкурисала је за 420 хиљада евра по пројекту одвођења подзмених и надземних вода на отвореној каналској мрежи и за куповину багера. Да ли је пројекат одобрен, биће познато до пролећа. А. Ђуран

Више новца за треће дете

ТЕМЕРИН: Општинско веће општине Темерин донело је одлуку да се из општинског Фонда за треће дете од јануара 2012. године за треће и свако наредно дете родитељима исплаћује једнократна помоћ у износу од 50.000 динара. Ова помоћ раније је била 10.000 динара. Родитељски додатак, који се добија за прво дете, даје се једнократно и износи 32.000 динара. За друго дете се исплаћује 124.000 у 24 месечне рате, а за треће дете се добија 223.000 динара, такође у 24 месечне рате. М. М.

„Бисеру” прошла два пројекта СРБОБРАН: Удружење за

помоћ ментално недовољно развијеним особама „Бисер” из Србобрана и Национална служба за запошљавање потписали су уговоре о реализацији два пројекта запошљавања. Ови пројекти су вредни више од милион динара, а према првом биће ангажована незапослена лица као асистенти особама са инвалидитетом, док ће у другом пројекту бити упослене управо особе са инвалидитетом. Према речима председнице Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Бисер” Славке Попић они су конкурисали са три пројекта, али су „прошла” два. - Кроз пројекат „Бисер - помоћ особама са инвалидитетом”, који реализује само удружење, ангажоваћемо пет асистената за пружање услуга код 20 корисника, док ће у другом пројекту, у штампарској предузетничкој радњи „С - принт”, у својој струци бити запослена једна особа са инвалидитетом. Оба пројекта ће трајати по шест месеци, а стартују 1. фебруара, најавила је Попин. М. Кк.

завршетак канализације у свим местима општине, како би се заокружио систем, конкурисали за 330 милиона динара - рекао је Крунић. Он је додао да је локална самоуправа из буџета Националног инвестиционог плана затражила и средства за доградњу водоводне мреже у Бачком Добром Пољу, у две фазе, у висини од укупно 40 милиона динара. - Пошто је успостављен систем заједничког финансирања, јасно нам је да би за све ове пројекте морали да обезбедимо део средстава. Чекамо резултате и надамо се да ће неки од предложених пројеката добити зелено светло Националног инвестиционог плана - истакао је Крунић. М. Кековић

Кула, као и да ће она бити упућена свим релавантним институцијама и надлежним органима. „При садашњој организацији судије из Сомбора једном недељно суде у судској јединици Кула, а судије из Куле једном суде у Основном суду у Сомбору. Кривични поступци се воде само у Основном суду Сомбор где се налази и Основно јавно тужилаштво. На овакав начин се увећавају трошкови и одуговлаче поступци, те није могуће суђење у разумном року. Грађани из општине Кула морају у кривичним предметима да путују до Сомбора и преко 50 км у једном правцу, а судије и јавни тужиоци такође су принуђени да путују из Куле за Сомбор чиме се стварају непотребни трошкови и за суд и за странке“, стоји у иницијативи коју је поднела Демократска странка. М. Кк.

При вре да и град про ду би ли са рад њу ЗРЕ ЊА НИН: Удружење Зрењанински по словни круг Зрепок, које окупља власнике и директоре неколико фирми у Средњобанатском округу, обележило је две године од оснивања. Председник Зрепока и власник предузећа „Импел” и „Банат прес” Дра ган Ви да ко вић, на коктелу уприличеном тим поводом у хотелу „Војводина”, а сумирајући резултате остварене у претходној години, издвојио је рад на пројекту „Зрењанинска сива књига”, документу у ком су наведени административни проблеми и препреке које се налазе у прописима и одлукама у надлежно сти локалне самоуправе, а чије уклањање би утицало на стварање бољег пословног амбијента у граду. - Не само да је пројекат успешно окончан, већ је кроз реализацију Зрепок успео да обједини практично целокупну по словну заједницу града и да унапреди њену комуникацију са градском влашћу до те мере да се за ових 20 година мог по словног ангажовања и не сећам да је била боља. Али, очекујемо да ће се прави ефекти промењене климе у граду, у погледу одно са локалне

Оснивачи Зрењанинског пословног круга

градске управе и по словне заједнице, тек осетити у овој и наредним годинама - рекао је Видаковић. Он је нагласио и да се Зрењанински пословни круг поноси тиме што је, и поред бројних изазова у прве две године постојања, избегао политизацију свог рада и остао истрајан у томе да чланови свој ангажман виде пре свега у сфери живота коју најбоље по-

Припреме за јужни и северни колектор шћу отплате на 36 месечних рата. Дирекција за изградњу и урбанизам општине Темерин планирала је за 2012. година средства од 141 милиона динара, а програм рада усвојен је на седници општинског парламента. - Најзначајнија улагања од 43 милиона динара планирају се за наставак изградње јужног колектора од пружног прелаза до зграде МЗ Старо Ђурђево, а након тога и до Партизанске улице у Темерину. Северни колектор омогућио би прикључење више стотина домаћинстава у Блоку 18, где је терен најнижи – каже

Зоран Свитић, директор Дирекције за изградњу и урбанизам општине Темерин. За одржавање јавне расвете планирано је 15 милиона, трошкове одржавања локалних путева, банкина, хоризонтатлне и вертикалне сигнализације, атмосферске канализације 37 милиона, за ојачање и рехабилитацију локалног некатегорисаног Каћког пута 10 милиона. У току су јавне набавке, а већ од фебруара почеће радови на реализацији програма рада ЈП Дирекција за изградњу и урбанизам у Темерину. М. М.

Нови котао за грејање ЛАЛИЋ: Дугогодишњи проблем дотрајалог котла за грејање у основној школи „Нестор Жучни“ у Лалићу је решен, ангажовањем Школског одбора и његовог председника Владимира Валента. Помоћ је потражена од Националног савета Словака и његове председнице Ане Томанове Маканове и одобрена је донација, у износу од 200 хиљада динара, за набавку новог котла. Пошто је укупна вредност радова на уградњи новог котла

КУЛА: Општински одбор Демократске странке у Кули предао је председнику Привременог органа Жељку Ковачу петицију, коју је потписало 6.793 грађана кулске општине, за поновно оснивање општинског суда у Кули. Такође, одборничка група Демократске странке је у јуну претпрошле године поднела иницијативу Скупштини општине Кула за решавање овог питања, али је званични одговор изостао, а у међувремену је локални парламент распуштен. „Петиција је поднета због двогодишњих свакодневних потешкоћа и проблема грађана када је од Општинског суда Кула формирана Судска јединица Основног суда у Сомбору“, наводи се у саопштењу ОО ДС. Ковач је истакао да уважава иницијативу за оснивањем Основног суда на територији општине

ДВЕ ГОДИНЕ ЗРЕЊАНИНСКОГ ПОСЛОВНОГ КРУГА

ДРУГА ДЕЦЕНИЈА ИЗГРАДЊЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ У ТЕМЕРИНУ

ТЕМЕРИН: Изградња канализационе мреже у Темерину почела је пре петнаест година. Планирана су укупна улагања од око 20 милиона евра, а до сада је утрошено тек око три милиона, при чему је око 620 хиљада евра прикупљено месним самодоприносом. Изграђен је главни колектор и секундарна мрежа која покрива ужи центар Темерина, као и пречистач отпадних вода капацитета који по стандардима одговара за 2.400 становника. Цена прикључка на канализацију у центру за домаћинства је 800, за станаре вишеспратница 600 евра, са могућно-

Школа у Лалићу

двоструко већа, остатак средстава ће бити обезбеђен од Месне

заједнице и општине Оџаци. Одлуком Председника општине Оџаци Предрага Цветановића већ је одобрено школи у Лалићу 80 хиљада динара за набавку огрева. Планирано је да радови на уградњи новог котла буду завршени до 23. јануара, када ће се престати ложити пећи у учионицама, а тиме ће бити остварена и уштеда огрева. С. М.

знају, а то су економија и привређивање. - Удружење окупља фирме из средњобанат ског региона које остварују 14 одсто од укупних прихода округа, и које упошљавају преко 2.200 радника, што представља 13,4 одсто од укупног броја запослених у средњем Банату. Само у првој години од оснивања удружења, фирме чланице су упослиле преко 600 људи

и тиме на најбољи начин допринеле решавању једног од највећих проблема ове средине, а то је незапосленост – подвукао је Видаковић. Чланови ЗРЕПОК-а веома су поносни и на сарадњу са овдашњим Техничким факултетом „Михајло Пупин” која је лане резултирала првим стипендистом овог удружења, и то најбољим студентом међу онима који су учествовали у волонтерској стручној пракси у предузећима – оснивачима Зрењанинског пословног круга. - Импонује признање Новосадског универзитета да такав пример сарадње привреде и једне високошколске образовне институције може послужити као успешан модел пове зивања света образовања и реалног сектора привређивања који на најбољи начин може доприносити стварању бољих кадрова по мери потреба наше привреде и тржишта рада - додао је Видаковић. Фирме – чланице удружења су „Јовановић” доо, „Импел”, „Гомекс”, „ББ компани”, „Еуро домус”, „Мркшићеви салаши”, „Валор”, „Млекопродукт” и „Електрик Б777”. Ж. Балабан

ДОМОВИМА КУЛТУРЕ ВРАЋА СЕ НАМЕНА

Место за окупљање младих

БЕЛА ЦРКВА: Сва сеоска насеља у општини Бела Црква имала су својевремено добро уређене Домове културе. Кризна времена учинила су да се о њима углавном више не води рачуна и у већини случајева, препуштени су зубу времена. Један од таквих је и Дом културе у Врачевом Гају. Зграда са више просторија не користи се и пропада, а мештани до сада нису имали адекватан простор у коме би се окупили и у коме би могле да се организују промоције и презентације. Да се ово промени, побринуло се општинско руководство Беле Цркве и Савет месне заједнице, па су у току радови на уређењу две просторије на спрату Дома Културе. Радове финансира Општина, средствима из буџета. Укупан износ опредељених средстава, како је рекао председник општине Жељко Црногорац је 150.000 динара, а утрошено је 100.000 динара за замену дотрајале столарије и још 50.000 динара ће бити дато за кречење. Колико може, уређење ће помоћи и

Месна заједница Врачев Гај, а председник Савета Драгиша Стојановић нагласио је да ће овај простор имати велики значај за мештане, поготово младе, јер ће имати где да се окупе и да се друже. До сада су средствима општинског буџета окречене просторије Дома културе у Крушчици и Банатској Суботици, а планира се реновирање просторија Месне заједнице Добричево. М. В.

subota21.januar2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

РАСТУ ШУМЕ ПАЊЕВА У ПАЛАНАЧКОМ ПРИОБАЉУ

Сиротиња у дрвокрађу иде бициклом

МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА „МАРЉИВИ ЖИТЕЉИ РИТА”

Повратак сеоском животу

МУЖЉА: Међународна изложба „Марљиви житељи Рита”, на којој учествује преко тридесет предузетника и пољопривредних произвођача из Мужље, Лукиног Села, Белог Блата, Михајлова и мађарског места Миндсент, са којим Мужља има дугогодишњу сарадњу, отворена је јуче објекту некадашње „Пирош чизме”, у поменутом зрењанинском приград-

гађену воду и здраву земљу на којој можемо производити здраву храну. Од тога живи много људи у свету, зашто не бисмо и ми упитао је Мадарас. Отварајући манифестацију, покрајински секретар за привреду Иштван Пастор истакао је важност пратећих програма манифестације, међу којима је и округли сто о томе како са

БАЧКА ПАЛАНКА: Стеже светска, али и дуготрајнија домаћа економска криза, али стеже и зима па је у бачкопаланачком делу приобаља Дунава све више оних који немају огрева. Додуше, све је више и сиротиње која нема новца за скуп гас, или струју, а кубни метар огревног дрвета као што је буква кошта преко 4.000 динара, док је „метер” багрема или јасена 3.000 динара. Љубитељи природе, али и шумари, пољочувари, упозоравају на нагли раст крађе дрва. Краде се у приобаљу Дунава од Бачке Паланке до Карађорђева и Младенова, али и у старим шумама као што је Багремара на ободу града. Највидљивије последице крађе, односно неселективе сече видљиве су у познатој „Чибској шуми”, односно шуми код Челарава у којој расту храст, багрем, јасен, граб... Надлежни кажу да су почетком прошле године откривени лопови који су организовано крали дрва, али да су крађ не само настављене већ и много бројније. Кажу да је, на пример, један пољочувар на челаревски атар мало, али да новца за нова радна места нема. Интересантно је да се у дрвокрађу најчешће иде ноћу, а пољочувари тада не раде. Упућени кажу да дрва краду и сиромашни и боље стојећи који их чак и продају. Сваког јутра у овдашњим шумама све је више пањева, а стабла

Оне који у шуме залазе са моторним тестерама и тракторима тешко је снимити

се секу чак на висину од једног метра од земље, па је цела слика још тужнија. Сиромаси обично у „набавку“ дрва иду ноћу бициклом, па зато и праве највећи штету. Секу млада дрва пречника око 20 сантиметара, јер их могу ставити на бицикл и догурати до куће. Људи који овдашње шуме познају као свој џеп кажу да су крађе видљиве и по дубоким вагашима на шумским просекама, односно путевима. Већи лопови у крађу иду трактором и приколицом и то ноћу по најгорем времену, а трагови амбалаже мазива говоре да су радиле и моторке. Интересантно је, веле они који кроз шуме шетају као рекреативци, да лопови не купе суво, односно пало дрвеће и грање. Бирају најквалитетнија стабла која добро горе у пећкама, а на њиховом месту остају из авиона видљиви пањеви, празнина и упозорење. Али, пита се један чикица, шта би урадио када би видео одрпаног сиромаха који на бициклу гура два-три тања стабла, а зна да нема у кући ни клипе, али има гладне деце. Ту би, вели, требале надлежне службе ове државе нешто да чине, а не да се људи због немаштине хапсе. Сигурно да и „лопови на бицикли“ не раде то што воле нити ће се од тога обогатити. А они са тракторима? Милош Суџум

КОМЕМОРАЦИЈА КРАЈ ЗИДА СМРТИ У БЕЧЕЈУ

Сећање на друго стрељање

ском насељу. Циљ изложбе, коју први пут организују Асосијација за развој „Фокус М” и Месна заједница Мужља, јесте да се прикажу производи ове, махом пољопривредне регије, да се учесници боље међусобно упознају и тако поставе одређене основе за будућу производњу здраве хране. Јер, како је главни организатор ове тродневне манифестације Ђула Мадарас истакао, у овим тешким условима, ако хоћемо да преживимо, морамо се вратити сеоском начину живота. - Од апатије и малодушности често не видимо да имамо неза-

Донација „Круга среће”

СУБОТИЦА: У оквиру хуманитарне акције „Круг среће” Комора младих је сакупила 170.000 динара које је донирала Центру за социјални рад из Суботице. У акцији је укупно продато 4.000 честитики. -У оквиру пројекта 30-торо деце, међу којима су били и штићеници Центра за социјални рад, учествовали су у креативним радионицама. Израђивали су лутке, које ће након изложбе да понесу кући.Свако дете које је учествовало у радионицама ће да добије 8000 динара - рекао је директор суботичког Центра за социјални рад Милутин Блажић. У оквиру пројекта „Круг среће” израђују се новогодишње честитке, новац од продаје намењен је деци, штићеницима Центра за социјални рад. Пројекат је подржала локална самоуправа и купила 1.000 честики. Укупно је продато 4000 честитки. Водитељи радионице за израду позоришних лутака били су суботички луткари Љубица Сутуровић и Арсен Ћосић. Пријатељи радионице били су Отворени универзитет Суботице и „Хелен Дорон” школа за енглески језик. С. И.

партнерима из Европске уније сачинити успешан ИПА пројекат. Похваливши спознају Мужљанаца да се сами не могу развијати ако не буде боље и житељима околних села, Пастор је обећао да ће помоћи да ова манифестација постане традиционална. Председник Савета МЗ Мужља Золтан Халаи подсетио је да житељи поменутих места располажу са релативно малом површином обрадивог земљишта, уз напомену да се зато морају удруживати да би опстали. Ж. Б.

БЕЧЕЈ: Општинска организација Савеза бораца у Бечеју на скроман начин комеморацијом крај спомен-обележја Зид смрти у центру града обележила је седам деценија од другог стрељања овдашњих родољуба. Присутни су минутом ћутања одали пошту једанаесторици стрељаних младића, а онда је председник општинске борачке организације Градимир Џигурски евоцирао сећања на Јовандан 1942. године. - Тачно пре седам деценија мецима стрељачког вода фашистичких хортијеваца страдали су: Марко Гаврић, Милорад ЖивковПопов, Иштван Нађ, Михајло Остојић, Јанош Речо, Делегација бечејских бораца полаже венац Милорад Рус, Славко Симин, Север Стефановић, Јован ну 11. новембра 1941. године, у врић, Светозар Гаврић, Живко Црвени, Светозар Чаленић и Ми- првом стрељању, доживели су: Гагић, Хове Готфрид, Стеван Колан Чиплић. Пре њих исту судби- Борислав Влајков, Милан Га- јић, Исидор Могин, Лабуд Пејо-

ДАНАС У АДОРЈАНУ ФЕСТИВАЛ И ВЕЛИКА ГОЗБА

Кобасице и хурке правиће преко сто екипа

АДОРЈАН: Хурке и кобасице справљаће данас у Адорјану код Кањиже више о стотину екипа из шездесетак места из Војводине и Мађарске. Председник МЗ Адројан и власник ДОО „Контакт” Чаба Бошош каже да је интересовање за

Ужитак из домаће радиности

учешће било изузетно, те да би их, да нису обуставили пријављивање, било и двоструко више. Долазак на фестивал пријавиле су екипе из Аде, Чоке, Суботице, Кањиже, Новог Кнежевца, Баћке Тополе, Турије, Бездана, Бачког Пе-

тровог Села, других војвођанских места и суседне Мађарске. Реч је углавном о кулинарима који специјалитете припремају у домаћој радиности, али и провереним месарима. Окупљање екипа је од 8 сати у дворишту у Улици Пап Пала у Адорјану, после поделе меса сат касније почиње прављење кобасица и хурки, а потом и целодневно весеље и вашар занатских производа. Проглашење најукуснијих специјалитета и кобасица је у 13 сати, а потом ће се на гозби бесплатно послужити више од једне тоне печених кобасица и хурки. - Финале фестивала у Адорјану биће велика гозба јер ће се кобасице и хурке које се припреме пећи и бесплатно дегустирати - каже Боршош. - Пријаве су биле бесплатне, а свака за припремање кобасица добија по пет килограма меса и за хурке исто толико изнутрица. Учесници долазе са својим зачинима, рецептима и умећем, а жири ће прогласити најукусније хурке и кобасице. Организатори су се побринули и за добру забаву. Свираће шест реномираних свадбарских оркестара и неколико познатих певача из Мађарске. М. Мр.

вић, Теодор Цвејанов, Иван Ћирић, Вујица Чиплић и Момчило Шарановић. Само недељу дана касније у злогласној рацији током три дана убијено је и бачено под лед Тисе преко две стотине жртава, Срба, Јевреја и Рома. Колико год да смо та недела опростили, не можемо их заборавити, зато и одржавамо скупове на дан трагичних догађаја - рекао је Џигурски. Пригодном рецитацијом комеморативни скуп оплеменио је Јожеф Черновић, а онда су венце на спомен-обележје положиле делегације Општинске борачке организације, СО Бечеј, огранци Савеза самосталних синдиката, Удружења пензионера рада, те странака Кумунистичка партија Јосипа Броза, ПУПС и СПС. В. Јанков

ОБИЧАЈ У БЕЛУ ЦРКВУ ДОВЕО ГОСТЕ ИЗ РУМУНИЈЕ И СЛОВЕНИЈЕ

Не ра као срп ски Јор дан БЕ ЛА ЦР КВА: Богојављенско освећење воде реке Нере сваке године окупи све више не само мештана белоцркванске општине него и гостију из Румуније. Ове године традиционалној манифестацији са румунске стране реке присуствовало је око две стотине људи из Соколовца и околине и први пут око стотину Словенаца. Служили су владика банатски Ни ка нор, владика темишварски Лу ки јан са свештенством из белоцркванске општине, Пољадије и викаром румунске цркве у Вршцу Мој си јем. За часни крст пливали су већином младићи из ронилачког клуба из Беле Цркве, али је најбржи био Ми ро слав Ша јић који није члан Клуба. Свечаности су присуствовали председник општине Жељ ко Цр но го рац, посланик у румунском парламенту Ду шан По пов и председник Савеза Срба у Румунији Сла во мир Гво зде но вић, као и представници српских општина у Румунији и округу Караш – Северин. Владика Никанор је у свом обраћању окупљеном народу рекао да је река Нера српски Јордан и место окупљања и духовног спајања нашег народа у две државе и осталих народа који живи на овом простору. Теми-

шварски владика Лукијан нагласио је да у овој епархији годину дана сви чекају овај дан. Један је тамјан, једна молитва, једна река, један вера и једно племе са обе старне Нере.

вој и десној обали Нере, неговање, културе и традиције. Традиционално окупљање на Нери било је посебна атракција за око стотину словеначких туриста, који прате своју репрезента-

Била је ово прилика да се разговара о иницијативи да се на овом месту ускоро поново сагради мост који је срушен пре више од пола века. Мост би био важан не само за економију обе земље, Србије и Румуније, већ и за одржавање веза између народа на ле-

цију на европском првенству у рукомету а смештени су у Белој Цркви. Иако је групу чинило више генерација подједнако им је било интересантно све оно што се на Нери дешавало као и општенародно весеље које је уследило. М. Витомиров

dRU[TvO

dnevnik

U Budimpe{ti je ju~e, povodom 70. godi{wice Novosadske racije, otkrivena spomen-plo~a `rtvama racije i otvorena izlo`ba „Od ve~nog prijateqstva do na-

|a podiglo u spomen `rtvama na 70. godi{wicu racije, pi{e jo{ i to da je Sud general{taba pozvao na odgovornost po~inioce 1943. godine.

rodnog suda”. Spomen-plo~a je otkrivena u dvori{tu Muzeja holokausta, u okviru komemorativne sednice kojoj je prisustvovao i predsednik novosadskog parlamenta Alek san dar Jo va no vi}, saop{tila je Skup{tina grada Novog Sada. „Od 20. do 23. januara 1942. godine, tokom Novosadske racije, ma|arske snage ubile su 3.400 stanovnika. Ve}ina `rtava bili su Srbi. Ve~no su uga{eni `ivoti i vi{e od 700 Jevreja”, pi{e na plo~i. Na spomen-plo~i, koju je ma|arsko Ministarstvo pravosu-

Istakav{i da je racija jedan od najtragi~nijih doga|aja u istoriji Novog Sada, Jovanovi} je prilikom otkrivawa spomen-plo~e rekao da se tada desio „monstruozan ~in, koji nikad ne mo`emo da zaboravimo i o kojem treba da razgovaramo”. On je naglasio da tom doga|aju treba pristupiti „nau~no, istinito i objektivno”. Na komemorativnom skupu je odr`ano niz predavawa istori~ara i arhivista o Novosadskoj raciji i okupaciji Vojvodine u Drugom svetskom ratu, navodi se u saop{tewu.

SRED WO BA NAT SKI [TA BO VI ZA VAN RED NE SI TU A CI JE

Sklo ni {ta u za ku pu, ali u pri prav no sti Stawe po pitawu skloni{ta u koje bi gra|ani Zrewanina mogli da se sakriju u slu~aju vanrednih situacija je zadovoqavaju}e. [efica Odseka za upravqawe rizicima i civilnu za{titu Ra da Jo va nov-Vu ko vi} rekla je na sednici Okru`nog {taba za vanredne situacije Sredwobanatskog upravnog okruga da na teritoriji gra da Zre wa ni na ima se dam javnih skloni{ta osnovne za{tite za 1.400 qudi, tri blokovska skloni{ta osnovne i dopunske za{tite za 200 osoba, i sedam skloni{ta u preduze}ima za hiqadu qudi. Postoje i porodi~na skloni{ta. Po wenim re~ima, obavqen je inspekcijski nadzor nad ~etiri skloni{ta u Ulici bri-

gadira Risti}a za po 200 qudi, kojima od 1992. godine upravqa novosadsko Javno preduze}e “Skloni{ta“. Ono ih je izdalo u zakup, a u slu~aju progla{ewa vanrednog ili ratnog stawa moraju se isprazniti i osposobiti za za{titu. Kako je re~eno na pomenutoj sednici, u op{tinama sredweg Banata za{tita stanovni{tva planira se u zaklonima. Kada je re~ o sistemu za javno uzbuwivawe, od 87 sirena u sredwobanatskom regionu, funkcioni{e 70. Grad Zrewanin ima 54 sirene, sedam je neispravnih pa se za ovu godinu planira insta li ra we no vih i za me na elektronike na postoje}im. Na sednici Okru`nog {taba za vanredne situacije bilo je re~i i o poplavama. Komandant {taba i na~elnica Sredwobanatskog upravnog okruga Ta wa Du lo vi} kazala je da su lokalne sa mo u pra ve, za jed no s JP

“Vode Vojvodine“, uradile veliki deo kanalske mreè, da se voda povukla pa su sada ukinuta vanredna stawa. Direktor Vo do pri vred nog pred u ze }a “Sredwi Banat” Sa muel Ko lar dodao je da su planovi odbrane ura|eni u gradu Zrewaninu i u op{tinama Nova Crwa i @iti{te, a da je u Novom Be~eju i Se~wu wihova izrada u toku. O poplavama, stawu kanala, propusta i vodotokova u naseqima govorili su i ~lanovi Op{tinskog {taba za vanredne situacije u Novoj Crwi, s predsednikom ove op{tine Pe rom Mi l an k o v im na ~e lu. Pred u zi ma we pre ven tiv nih mera u ciqu smawewa rizika od suvi{nih voda, odnosno poplava na teritoriji op{tine jedan je od zadata ka tog {ta ba, re~eno je na sastan ku. Ina ~e, novocrwanska op{tina je u jesen 2010. i u prole}e 2011. godine bila najvodoplavi je pod ru~ je u Voj vo di ni. Od 24.500 hek ta ra oranica pod usevi ma, vi {e od 14.000 bi lo je ugro è no vi so kim podzemnim i nad zem nim vo da ma, a {tete su bile u rasponu od 30 do 100 odsto. Gubitak poqoprivrednika bio je ogroman, a {tete su se merile milijardama dinara. “Za la ga wem ko man dan ta {taba i predsednika op{tine Pe re Mi lan ko va, JP ’Vo de Vojvodine’, odnosno Vodoprivredno preduze}e ’Sredwi Banat’ iz Zrewanina, izveli su najve}i vodoprivredni zahvat u novocrwanskoj op{tini u posledwih 30 godina – ~i{}ewe kanalskog sistema Itebej–Crwa u duìni od 10,5 kilometara, i to u rekordnom roku. Posle toga stawe u ataru se stabilizovalo pa je omogu}en nastavak prole}ne setve i ostalih radova u poqu”, saop{tio je {tab, koji je imao zna~ajnu ulogu u sanirawu poplava u naseqima, {to je veliko iskustvo koje }e mu posluìti za delovawe u narednom periodu. @. Ba la ban

KO LI KO KO [TA NAJ LEP [I TRE NU TAK U @I VO TU RO DI TE QA

U BU DIM PE [TI OT KRI VE NA SPO MEN-PLO ^A @R TVA MA RA CI JE

Tra gi ~an do ga |aj u isto ri ji No vog Sa da

subota21.januar2012.

Otac na po ro |a ju Ro|ewe deteta bez sumwe je najlep{i trenutak u ìvotu roditeqa, pa je prisustvo budu}ih o~eva poro|aju praksa koja se ve} dugo primewuje na Zapadu i koja je tamo uobi~ajena i ~ak je pokrivena zdravstvenim osigurawem. Kod nas prisustvo oca poro|aju nije toliko popularno, ne samo zato {to oni nisu previ{e zainteresovani i {to se radije opredequju za to da vest o ro|ewu deteta ~ekaju pored telefona ve} i zbog toga {to se to smatra vanstandardnom uslugom i u mnogim porodili{tima u Srbiji se napla}uje. Naime, da bi otac prisustvovao poro|aju, ~esto treba da spremi novac, ali i uverewe da je zdrav. Usluga prisustva oca na poro|aju dozvoqena je u gotovo svim bolnicama u Srbiji i negde je besplatna, a negde ko{ta izme|u 5.000 i 17.000 dinara. Tako, da bi otac prisustvovao poro|aju u Pan~evu i Jagodini ne ko{ta ni{ta, a jedino {to je potrebno jeste da sre}ni tata pre termina za poro|aj ima spremqeno uverewe da je zdrav, {to podrazumeva da ima rezultate brisa nosa i gr la. U Op {toj bol ni ci u Pan~evu godi{we se uradi 30 ovakvih poro|aja, a razlog za ovo li ki broj o~e va ko ji se opredequju za to da prvi do~ekaju svoje dete svakako je u jednostavnoj i besplatnoj proceduri. Jagodinci i Uì~ani tako|e imaju besplatnu mogu}nost prisustva poro|aju, ali oni se re|e odlu~uju na to da preseku pup~anu vrpcu svom detetu. Kod wih, osim èqe i zdravqa oca, na odluku o prisustvu poro|aju uti~e i procena lekara da li je tata psihi~ki spreman za salu ili ne.

Za razliku od ovih srpskih gra do va, u GAK-u „Na rod ni front” u Beogradu otac, da bi prisustvovao poro|aju, mora da plati. U zvani~nom cenov-

hvalnost na poverewu, stoji da pri su stvo po ro |a ju ko {ta 17.000 dinara. Uz to, kao i u svim drugim porodili{tima, otac mora da ima uredan nalaz

Ro di te qi tre ba da ima ju ista pra va Ma ri ja Ta di} s portala „Bebac” isti~e da se oni zalaù za to da svi roditeqi imaju ista prava i da se svima, to jest budu}im o~evima koji imaju èqu da budu uz svoje supruge tokom poro|aja, omogu}i to pravo. Naravno, da ova usluga bude besplatna, ili barem da se odredi neka minimalna cena, da bi svi koji èle mogli i finansijski sebi to da omogu}e. niku, koji je objavqen na wihovom sajtu, stoji da je prisustvo oca poro|aju 5.000 dinara i da je u to ura~unat i PDV. Me|utim, neki o~evi su na sajtovima posve}enim roditeqima i bebama obelodanili fiskalni ra~un iz GAK-a „Narodni front” na kojem, uz za-

brisa grla i nosa. Za razliku od wih, u Klinici za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Srbije otac mo`e prisustvovati i carskom rezu, {to ina~e nije uobi~ajeno u drugim porodili{tima. U Klinici za ginekologiju i aku{erstvo u Novom Sadu

prisustvo oca poro|aju nije dozvoqeno jer, kako obja{wavaju, za to jo{ uvek nisu stvoreni uslovi. Naime, novosadski o~evi, kao i oni ~ije supruge se odlu~e na poro|aj u Betaniji, mo}i }e da uìvaju u ~inu ro|ewa svog deteta tek kada zgrada porodili{ta bude renovirana i budu napravqene odgovaraju}e prostorije, a da li }e se napla}ivati – to jo{ uvek nije poznato. Pred sed ni ca Udru è wa „Roditeq” u Novom Sadu Dra ga na ]o ri} obja{wava za na{ list da se prisustvo oca u nekim gradovima pla}a, a negde ne i da se to mora ujedna~iti, odnosno da dràva mora odlu~iti da li je to vanstandardna usluga ili ne. – Praksa po tom pitawu je neujedna~ena i to treba re{iti da bi se omogu}ilo svim o~evima da budu pored majki u trenutku kada im je psiholo{ka podr{ka preko potrebna – kaè Dragana ]ori}. – Majci je u trenutku poro|aja podr{ka svake vrste dobrodo{la i tu otac moè mnogo pomo}i, i ne vidim za{to bi se ta usluga uop{te pla}ala. Ne vidim ~ak ni zakonski osnov da se to napla}uje. Dovoqno je da otac is pu wa va od re |e ne zdravstveno-higijenske uslove. îwenica je da na{e poro|ajne sale nisu kao u ameri~kim filmovima gde se ène pora|aju u posebnim sobama: kod nas su to samo boksovi i u jednoj sali pora|a se vi{e èna, {to doprinosi tome da i otac koji se odlu~i da prisustvuje poro|aju prolazi kroz vi{e trauma jer hteo – ne hteo mora da slu{a sve okolo. Da se i to napla}uje – zaista nije uredu. Q. Ma le {e vi}

ODR @ AN GO D I [ WI SKUP U ASO C I J A C I J I ME D I J A: Tra di ci o nal ni go di {wi skup, ko ji je Uprav ni od bor Aso ci ja ci je me di ja de ve ti put or ga ni zo vao u se di {tu naj ve }e me dij ske aso ci ja ci je u Sr bi ji, bio je iz u zet no po se }en. Glav nim ured ni ci ma i di rek to ri ma me dij skih ku }a oku pqe nih oko Aso ci ja ci je pri dru ì li su se ~el ni qu di osta lih me di ja, no vi nar skih udru è wa, ve li ki broj pri vred ni ka ~i je kom pa ni je po dr à va ju rad Aso ci ja c i je, di p lo m a t e i naj v i { i funk c i o n e r i u Vla d i Re p u b li k e Sr bi je. Po è lev {i us pe {an rad me di ja i do bro zdra vqe za po sle nih u wi ma, pred sed nik Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je me di ja Ve se lin Si m o n o vi} je iz ra zio na du i uve re we da }e 2012. go di na, upr kos te {koj eko nom skoj si tu a ci ji, bi ti uspe {na za sve me dij ske ku }e, kao i uve re we da }e op {tem opo rav ku ze mqe do pri ne ti za jed ni~ ki na por po li ti ~a ra, pri vred ni ka i vo de }ih me di ja. Kok t e l u u se d i { tu Aso c i ja c i je me di ja uz mno go broj ne go ste iz sve ta me di ja i jav nog ì vo ta pri su stvo v a l i su i pre m i jer Mir k o Cvet k o v i}, mi n i s tar od b ra n e Dra g an [u t a n o v ac, mi n i s tar spoq nih po slo va Vuk Je re m i}, mi ni star unu stra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, om bud sman Sa { a Jan ko vi}, am ba sa do ri Ne ma~ ke, Fran cu ske, Ita li je, Nor ve {ke...

VESTI Tr ì {te uybe ni ka te {ko od 50 do 100 mi li o na evra – Trì{te uxbenika godi{we je „te{ko” od 50 do 100 miliona evra, pa izdava~i èle {to boqu poziciju – izjavio je ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi}. – Izdava~i imaju svoj interes i ugao gledawa, ali Ministarstvo prosvete i nauke ima obavezu da vodi ra~una o kvalitetu obrazovawa u celini, o |acima i ekonomskim mogu}nostima wihovih roditeqa – rekao je Obradovi} povodom negodovawa izdava~a zbog najavqenih izmena i dopuna zakona o uxbenicima. – U Srbiji ima oko 900.000 |aka, za komplet treba od 50 do 100 evra, {to zna~i da je trì{te uxbenika te{ko 50 do 100 miliona evra. Interes izdava~a je da svake godine {tampaju {to vi{e kwiga, a na{ da brinemo

o obrazovawu u celini. Obradovi} je podsetio na to da u Ministarstvu ne biraju uxbenike, ve} je to obaveza u~iteqa.

Ra di ka li za ci ja {traj ka na TV „Ava la”? Zaposleni na TV „Avala„ najavili su ju~e radikalizaciju {trajka i potpunu obustavu emitovawa programa ukoliko im, kako su rekli, do kraja naredne sedmice ne budu ispla}ene bar tri zaostale zarade. Predstavnik zaposlenih Ni ko la Vu ko ma no vi} izjavio je Tanjugu da se, ukoliko zaposleni ne dobiju tri plate, ne}e emitovati „ni serije, ni reklame, ve} samo obave{tewe o {trajku, i tako 24 sata”. On je istakao da bi isplatom tri, od pet i po neispla}enih zarada, odnosno {est honorara, vlasnici TV „Avala„ pokazali da imaju `equ da re{e problem zaposlenih i da u

tom slu~aju oni ne bi radikalizovali {trajk.

„Pink” tra `i stra te {kog part ne ra? Vlasnik Televizije “Pink” @eq ko Mi tro vi} potvrdio je ju~e da je vrlo blizu dogovora o prodaji udela vlasni{tva u toj TV. Vi{e beogradskih medija javqa da je Mitrovi} u zavr{nim pregovorima s tri medijske grupacije koje bi postale strate{ki partneri “Pinka”, javqa FoNet. Radi se o nema~kom RTL-u, {vajcarskom „Ringije Aksel Springeru„ i britanskoj kompaniji „Mid Jurop partners„. – „Pink„ jo{ nije prodat, ve} su u toku pregovori s tri najve}e evropske medijske grupacije radi postizawa dogovora o strate{kom partnerstvu, kojim bi jedna od wih postala mawinski vlasnik – izjavio je Mitrovi}.

CRnA HROnikA

subota21.januar2012.

[ESTORICI QUDI IZ LA]ARKA JEDNOMESE^NI PRITVOR

Osum wi ~e ni za kra |u ~e ti ri to ne {i na Srem sko mi tro va~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de {est oso ba iz La }ar ka, za ko je se osno va no sum wa da su kra jem pro {le i po ~et kom ove go di ne iz vr {i li dve te {ke kra |e na {te tu pred u ze }a „No vi drv ni kom bi nat” u Srem skoj Mi tro vi ci, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u tom gra du. Osum wi ~e ni su, ka ko se na vo di, u vi {e na vra ta iz me |u biv {ih fa bri ka „Var da” i „Mi tro -

{per” ise kli i otu |i li oko ~e ti ri to ne `e le zni~ kih {i na, ukup no vred nih vi {e od 220.000 di na ra, i pro da li na ot pa du se kun dar nih si ro vi na u Srem skoj Mi tro vi ci. Na kon sa slu {a wa kod is tra `nog su di je Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci Qu bi {i N., De ja nu M., @eq ku R., Sa {i I., Mi le tu N. i De ni su B. od re |en je pri tvor do me sec da na. (Tanjug)

QUBI[A BUHA ^UME U MARTU PRED SUDOM

Op tu `en za pre bi ja we su pru ge Sve dok-sa rad nik u pro ce su pro tiv „ze mun skog kla na” i ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a Qu bi {a Bu ha ^u me tre ba lo bi po ~et kom mar ta da sed ne na op -

Qubi{a Buha ^ume

tu è ni~ ku klu pu Pr vog osnov nog su da u Be o gra du zbog na si qa u po ro di ci, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Po ~e tak su |e wa za ka zan je za 5. mart, ka da bi Bu ha tre ba lo da iz lo ì svo ju od bra nu, ali jo{ ni je iz ve sno da li }e sud od lu ~i ti da glav ni pre tres za tvo ri za jav nost ra di za {ti te po ro di~ nih in te re sa. Op tu `nim pred lo gom Tu ì la {tva Bu ha se te re ti da je 3. fe bru a ra 2011. go di ne, po sle kra }e ras pra ve, tu kao svo ju su pru gu Iva nu Tu lo vi} i na neo joj la ke te le sne po vre de. Ona je slu ~aj pri ja vi la po li ci ji, ali je ka sni je po vu kla kri vi~ nu pri ja vu pro tiv su pru ga. Pr vo osnov no tu ì la {tvo je, ipak, pro ce ni lo da u Bu hi nom po stu pa wu ima ele me na ta kri vi~ nog de la na si qa u po ro di ci, za ko je mu pre ti ka zna do tri go di ne za tvo ra. (Tanjug)

ODLUKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Ob u sta vqa se pro da ja ku }e Sve tla ne Ra `na to vi} Vr hov ni ka sa ci o ni sud uki nuo je pra vo sna `nu pre su du ne ka da {weg Dru gog op {tin skog su da po ko joj je folk-pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi} bi la oba ve zna da Vo ji sla vu \ur ko vi }u iz Bi je qi ne is pla ti dug od 116.063 evra uz pri pa da ju }e ka ma te po {to je usvo jio wen zah tev za re vi zi ju. Naj vi {i sud u ze mqi je na lo `io da se su |e we po \ur ko vi }e voj tu `bi po no vi

Qu ti ce Bog da na, u ko joj ona tre nut no iz dr `a va ka znu ku} nog za tvo ra – pod se ti la je Gor da na Vu ko vi}. S ob zi rom na to da je uki nu ta iz vr {na is pra va – od no sno pre su da Dru gog op {tin skog su da, po we nim re ~i ma, sud }e po stu pi tu u skla du sa za ko nom ko ji pred vi |a da se iz vr {e we ob u sta vqa uko li ko bu de uki nu ta iz vr {na is pra va.

dnevnik

c m y

JU^E UJUTRO NESRE]A NA ULAZU U BUJANOVAC

Po vre |e ni vo za~ „mer ce de sa” i ~e tvo ri ca voj ni ka Pe to ri ca te {ko po vre |e nih u ude su ko ji se do go dio ju ~e ra no uju tro na ula zu u Bu ja no vac, pre ba ~e na su na Ode qe we ne u ro hi rur gi je Ni {ke bol ni ce, dok je pre o sta lih pe to ro u Vraw skom zdrav stve nom cen tru i wi ho vo sta we je sta bil no. Po po sled wim in for ma ci ja ma ko je je Ta nju gu sa op {ti la port pa rol ka Zdrav stve nog cen tra u Vra wu Be ba Ka na~ ki, me |u te {ko po vre |e ni ma ko ji su pre ba ~e ni za Ni{ je i vo za~ „mer ce de sa„ [. M. (25) iz se la Ve li ki Tr no vac kod Bu ja nov ca. Be ba Ka na~ ki je pre ci zi ra la da su pre o sta li po vre |e ni u sa o- bra }aj noj ne zgo di sme {te ni u Vraw skom zdrav stve nom cen tru, da su van `i vot ne opa sno sti i da je wi ho vo sta we sta bil no. Za me nik uprav ni ka Voj ne bol ni ce u Ni {u pu kov nik Alek sa na dr Pet ko vi} re kao je da su ~e ti ri pro fe si o nal na voj ni ka za do bi la te {ke po vre de i da je u to ku wi ho va op ser va ci ja i de taq na di jag no sti ka. Po vre de su

lo ka li zo va ne na ki~ me nom stu bu, ka zao je Pet ko vi} Ta nju gu, i na veo da o~e ku ju da iz Vra wa bu du pre ba ~e na jo{ dva voj ni ka s na gwe~ nim po vre da ma. Pet ko vi} je na po me nuo da je je dan pro fe si o nal ni voj nik s i{ ~a {e wem ku ka ostao na le ~e wu u Vra wu, a da }e vo za~ voj nog vo zi la bi ti pre ba ~en u ni {ki Kli ni~ ki cen tar na Ne u ro hi ru {ku kli ni ku. Na saj tu Mi ni star stva od bra ne ob ja vqe no je da je u ude su na pu tu Vra we–Sko pqe na ula zu u Bu ja no vac po vre |e no osam pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, od ko jih su ~e tvo ri ca s te {kim po vre da ma gla ve i ki~ me pre ba ~e na u Voj nu bol ni cu Ni{. Dvo ji ca pri pad ni ka VS-a su zbri nu ta u Kli ni~ kom cen tru u Vra wu, a dvo ji ca u gar ni zo noj am bu lan ti Vra we. Po vre |e ni su pro fe si o nal ni voj ni ci Mar ko Stan ko vi}, De jan Sto ja no vi}, Sa {a Mar ko vi}, Alek san dar Jo va no vi}, Ivan Jo va no vi}, Da ni lo Mi len ko vi},

Kombi u kom su bili povre|eni profesionalni vojnici

Ni ko la Sta men ko vi} i Ivan Mla de no vi}, svi iz 41. pe {a dij skog ba ta qo na 4. bri ga de KoV-a, na ve de no je u sa op {te wu. U ude su, ko ji se do go dio oko 6.30 sa ti, u~e stvo va li su kom bi le sko va~ kih re gi star skih ozna ka, u ko jem su bi li pri pad ni ci Voj ske Sr bi je, i put ni~ ko vo zi -

lo „mer ce des„ bu ja no va~ kih re gi star skih ozna ka. – Uzrok ne sre }e kod Bu ja nov ca se jo{ utvr |u je, ali se na osno vu pr vih uvi |a ja pret po sta vqa da je u pi ta wu pre la zak kom bi ja na su prot nu ko lo vo znu tra ku – re kao je Ta nju gu port pa rol Osnov nog su da u Vra wu Sr bo qub Mi lo sa vqe vi}.

SUD U KEJPTAUNU ODBIO PU[TAWE UZ KAUCIJU

Ga vri} u za tvo ru do de por ta ci je Do bro sav Ga vri}, ko ga Sr bi ja tra ì zbog ubi stva @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, osta }e u ju `no a- fri~ kom pri tvo ru sve do de por ta ci je. Ga vri }u je pre kju ~e sud u Kejp ta u nu od bio pu {ta we uz ka u- ci ju jer je ra ni je be ào od prav de. Po na vo di ma ju `no a fri~ kog saj ta „Ti mes li ve„, jav ni pra vo bra ni lac Dejv Da me rel oce nio je da je ri zik od pu {ta wa Ga vri }a na slo bo du uz ka u ci ju i su vi {e ve lik. – On je i ra ni je be ào. Po be gao je iz Sr bi je, gde je osu |en na 35 go di na zbog ubi stva – re kao je Da me rel. Ga vri} je pro {le go di ne uhap {en u Ju `noj Afri ci, ka da je i ot kri ve no da u ovoj dr à vi bo ra vi s la `nim pa so {em pod la `nim ime nom. Ju `no a fri~ ke vla sti su, ka ko je pre kju ~e ob ja vqe no, pro gla si le Do bro sa va Ga vri }a ne po èq nom oso bom, zbog ~e ga }e bi ti de por to van iz te ze mqe, ja vi li su ju ~e ju `no a fri~ ki lo kal ni me di ji. – Na osno vu od lu ke da su Ga vri} i we go va po ro di ca, ukqu ~u ju }i i ma lo let nu de cu, pro gla {e ni ne po -

Dobrosav Gavri}

`eq nim oso ba ma, mi ni star stvo }e osi gu ra ti da od red be na {eg Imi gra ci o nog za ko na bu du pri me we ne – re kao je na bri fin gu zva ni~ nik Mi ni star stva unu tra {wih po slo va te ze mqe Mku se li Aple ni, i do dao da su Ga vri} i we go va su pru ga Da ni je la La zi} pre kr {i li ju `no a fri~ ke imi gra ci o ne za ko ne po {to su ima li la `ne do ku men te.

Ka ko uka zu ju me di ji, ta od lu ka zna ~i da Ga vri}, ko ji je u{ao u Ju `nu Afri ku u sep tem bru 2007. ko ri ste }i la `no ime Sa {a Ko va ~e vi}, ni je us peo u na me ri da do bi je iz be gli~ ki sta tus i su o ~a va se s de por ta ci jom. Ju `no a fri~ ki me di ji ja vi li su 14. de cem bra 2011. da je Ga vri}, pod la `nim ime nom, pri ve den u toj ze mqi zbog po se do va wa dro ge, a po {to je utvr |en we gov iden ti tet, uhap {en je po me |u na rod noj po ter ni ci Sr bi je. On je po tom pod neo zah tev za iz be gli~ ki sta tus u Ju `noj Afri ci, a pro tiv zah te va Sr bi je za we go vo iz ru ~e we bo rio se tvr de }i da je ne vin, da je sud ski pro ces pro tiv we ga 2006. u Sr bi ji bio ne pra ve dan, i da bi mu bo ra vak u za tvo ru do dat no ugro zio zdra vqe. Ga vri} je u pri tvo ru od hap {e wa. Mi ni star stvo prav de Sr bi je upu ti lo je 30. de cem bra 2011. Ju `no a- fri~ koj Re pu bli ci zah tev za we go vo iz ru ~e we, a pre to ga upu }en je zah tev In ter po lu za we go vo pri vre me no hap {e we. Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}

re kao je 28. de cem bra Ta nju gu da je MUP Sr bi je iz Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke do bio zva ni~ nu po tvr du o li {a va wu Ga vri }a slo bo de. Ga vri} je bio 23-go di {wi po li ca jac ka da je op tu èn za ubi stvo Ar ka na, u ja nu a ru 2000. go di ne. Ga vri} i we gov po ma ga~ u Ar ka no vom ubi stvu, Mi lan \u ri ~i}, uhap {e ni su 2001, a u ok to bru 2006. osu |e ni na 30 i 35 go di na za tvo ra zbog ubi stva i ko va we za ve re za ubi stvo Ar ka na. Obo ji ca su od ta da u bek stvu jer su od ok to bra 2003. bi li pu {te ni da se bra ne sa slo bo de. Po po li cij skim iz vo ri ma iz tog pe ri o da, oni su pr vo po be gli u Bo snu. Tre }i op tu è ni za ubi stvo Ar ka na Dra gan Ni ko li} ta ko |e je osu |en na 30 go di na za tvo ra. Na su |e wu je do ka za no da je Ga vri} is pa lio hi ce ko ji su usmr ti li Ar ka na i dvo ji cu we go vih pri ja te qa. Ga vri} je ta da ra wen i ko ri stio je in va lid ska ko li ca i {ta ke to kom su |e wa. Ar kan je pred Ha {kim tri bu na lom bio op tu èn za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti po ~i we ne to kom ra ta u Bo sni 1992–95. go di ne. E. D.

ODBRANA MLADI]A IZ VR[CA NEDEQAMA BEZ SUDSKE ODLUKE

Tra `e su per ve {ta ~e we ra di uspe {ni jeg le ~e wa

Ku}a u Qutice Bogdana u kojoj `ivi Svetlana Ra`natovi}

pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du, zbog ~e ga }e bi ti ob u sta vqen iz vr {ni po stu pak za pro da ju de la we ne ku }e. Port pa rol ka Pr vog osnov nog su da u Be o gra du Gor da na Vu ko vi} iz ja vi la je Ta nju gu da se taj sud ogla sio stvar no ne na dle `nim zbog vred no sti spo ra (vi si ni nov ~a nog iz no sa) i pred met pro sle dio Vi {em su du u Be o gra du. – Taj po stu pak bio je u fa zi iz vr {e wa pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du ko ji je do neo re {e we po ko jem je bi lo na lo `e no iz vr {e we – da se na pla ta du ga iz vr {i pro da jom de la ku }e Sve tla ne Ra `na to vi} u Uli ci

Ta ku }a je ve} pod hi po te kom ko ja je upi sa na kao ga ran ci ja da }e Sve tla na Ra `na to vi} upla ti ti dr à vi iz nos od mi lion evra, na ko ji je osu |e na zbog mal ver za ci ja s pro da jom fud ba le ra „Obi li }a”. Ona, po pre su di Vi {eg su da u Be o gra du od ma ja pro {le god ne, iz dr à va ka znu ku} nog za tvo ra i dr à vi du gu je jo{ 500.000 evra. Ce ci Ra `na to vi} i we noj se sti Li di ji Oco ko qi} je pre su dom, osim ka zne ku} nog za tvo ra ko ju su po ~e le da slu è 23. ju na u ku }i u Qu ti ce Bog da na, na lo è no da bu xet Sr bi je upla te mi lion i po evra na ime od u ze te imo vin ske ko ri sti, a ne kao ka znu.

Pr vi osnov ni sud u Be o gra du, ko ji je po ~et kom pro {le go di ne, shod no na la zu i pred lo gu ve {ta ka, od re dio me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le ~e wa i ~u va wa u za tvo re noj usta no vi mom ku pro ce su i ra nom zbog kri vi~ nog de la ugo à va wa si gur no sti, ve} du è dr ì bez od go vo ra pred log od bra ne da se oba vi do dat no ve {ta ~e we we go vog zdrav stve nog sta wa. Advo kat Dra go qub \or |e vi} ka è da je po ro di ca we go vog bra we ni ka, ko ji se na la zi u Za tvor skoj bol ni ci pri be o grad skom Okru `nom za tvo ru, jo{ u no vem bru pro {le go di ne pod ne la pred log da ve {ta ci psi hi ja trij ske stru ke In sti tu ta za sud sku me di ci nu Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du oba ve do dat ni pre gled i ve {ta ~e we, „ra di da qeg le ~e wa i pred u zi ma wa od go va ra ju }ih me ra“. – Po ro di ca mog bra we ni ka je bi la sprem na na to da pri vat no pla ti taj do dat ni pre gled we go vog zdrav stve nog sta wa. Po mom mi {qe wu, na{ pred log je pot pu no u skla du sa Za ko ni kom o kri vi~ nom po stup ku – na vo di \or |e vi}. U tom po gle du, ka è, ne ma ni ka vih po seb nih di le ma jer okri vqe ni i we gov bra ni lac ima ju za kon -

Centralni zatvor u Beogradu

sko pra vo na iz vo |e we do ka za, pa i ve {ta ~e wem, u sva koj fa zi po stup ka. – S dru ge stra ne, raz go va rao sam sa su di jom pre vi {e od dve ne de qe i ona mi je re kla da }e na{ pred log raz mo tri ti i o we mu od lu ~i ti. Shva tio sam da ona ne ma ni {ta pro tiv to ga. Me |u tim, do da nas ni smo do bi li ni {ta po tom na {em zah te vu. Ina ~e, po ro di ca mog kli jen ta ho }e da pred log za we go vo uspe {ni je le ~e we da jo{ jed na gru pa le ka ra ko ja je pot pu no ne za vi sna – na gla {a va \or |e vi}. Osim to ga, od bra na je ulo `i la `al bu Ape la ci o nom su du pro tiv

pr vo ste pe nog sud skog re {e wa, do ne tog u kri vi~ nom po stup ku ko ji je po kre nut po ~et kom 2011. go di ne, ali `al be na sed ni ca jo{ uvek ni je za ka za na. – Mom kli jen tu je me ra iz re ~a na od lu kom pr vo ste pe nog su da, ta ko da se ni su ste kli uslo vi za re vi zi ju ni po jed nom osno vu. Mi smo raz go va ra li s upra vom Za tvor ske bol ni ce da se taj mla di}, s obi zi rom na to da je iz Voj vo di ne, pre ba ci na le ~e we u Vr {ac, u bol ni cu, jer mi sli mo da su ta mo bo qi uslo vi za ta kve oso be. Me |u tim, ni o to me ni je mo glo bi ti re {e no jer ni smo do {li u fa zu iz vr {e wa

me re oba ve znog le ~e wa – ob ja {wa va advo kat Dra go qub \or |e vi}. Na kon {to je 5. ja nu a ra pro {le go di ne pred Pr vim osno vim su dom u Be o gra du pro tiv mla di }a iz ove pri ~e po kre nut po stu pak za kri vi~ no de lo ugro à va wa si gur no sti zbog upu }i va wa pre te }ih po ru ka de voj ci iz pot pu no „dru gog sve ta“ u od no su na we gov, pre ma ko joj je imao sim pa ti je, a ko ja je tvr di la da ga ne po zna je, oba vqe na su dva ne u rop si hi ja trij ska ve {ta ~e wa osum wi ~e nog, u fe bru a ru i sre di nom mar ta. U oba na la za i mi {qe wa ve {ta ci su utvr di li da kod tog mom ka „po sto ji te {ko psi hi ja trij sko obo qe we iz gru pe pa ra no id ne psi ho ze“. „We go ve spo sob no sti shva ta wa zna ~a ja kri vi~ nog de la ko je mu se sta vqa na te ret, kao i mo gu} no sti upra vqa wa po stup ci ma bi le su is kqu ~e ne, de lo vao je u sta wu pot pu ne ne u ra ~un qi vo sti. S ob zi rom na opa snost da po ~i ni sli~ no ili te è de lo, pred la è mo su du da mu iz rek ne me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le ~e wa i ~u va wa u za tvo re noj usta no vi„, za kqu ~i la je u na la zu ko mi si ja ve {ta ka. J. J.

crna hronika

dnevnik VI SO KI SA VET SUD STVA PO PU WA VA UPRA @WE NO ME STO

Mi ro qub To mi} u VSS? Sudije Mi ro qub To mi} i Zo ra na De li ba {i} dobili su najvi{e glasova na izborima za upra`weno mesto ~lana Visokog saveta sudstva iz redova sudija Apelacionih sudova, saop{tila je Izborna komisija VSS-a. Nakon obrade izbornog materijala primqenog od sva ~etiri bira~ka odbora, Komisija je utvrdila da je sudija Tomi} dobio 126 glasova, a Deliba{i} 61, objavljeno je na sajtu tog suda. Po saop{tewu izborne komisije VSS-a, na tajnim izborima sprovedenim u ~etvrtak u apelacionim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, od ukupno upisanih 217 sudija bira~a, glasao je wih 201. Izbori za upra`weno mesta ~lana VSS-a odràni su jer je sudija Apelacionog suda u Beogradu Mi li mir Lu ki} u novembru 2011. podneo ostavku na ~lanstvo u tom telu. Kandidate koji su dobili najvi{e glasova sve ~etiri apelaciona suda Visoki savet sudstva predlaè Narodnoj skup{tini, koja bira izborne ~lanove Saveta s mandatom na pet godina. Od ukupno 11 ~lanova VSS-a, osam je izbornih, a u najvi{em sudskom telu trenutno je upra`weno jo{ jedno sudijsko mesto posle hap{ewa sudije Bla go ja Jak {i }a koji je na tu du`nost izabran iz redova sudija prekr{ajnih sudova. On je uhap{en krajem septembra 2011. zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni poloàj pa je suspendovan iz VSS-a, ali postupak za popunu wegovog mesta nije pokrenut jer se za to nisu stekli zakonski uslovi. Legitimitet VSS-a se u javnosti dovodi u pitawe i zbog prof. dr Pre dra ga Di mi tri je vi }a, koji je ~lan VSS-a iz redova profesora

pravnih fakulteta. Naime, Odbor Agencije za borbu protiv korupcije je jo{ u decembru 2010. godine doneo re{ewe kojim se Narodnoj skup{tini predlaè da donese odluku o prestanku funkcije Dimitrijevi}a u VSS-u jer kao dekan Pravnog fakulteta u Ni{u nije pribavio saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije za obavqawe funkcije u VSS-u. Nakon pune godine odlagawa da se ovaj predlog stavi na dnevni red, Narodna skup{tina Srbije je odbila takav predlog na sednici odrànoj 29. decembra 2011. jer nijedan od 127 prisutnih poslanika nije glasao za wega. O slu~aju prof. dr Predraga Dimitrijevi}a predsednica VSS-a Na ta Me sa ro vi} je pre nekoliko dana razgovorala i s predstavnicima Delegacije EU u Srbiji, Ven sa nom De è rom i To ma som Wo ki jem. Tom prilikom ona je iznela stav Saveta da odluka o prof. dr Dimitrijevi}u nije u nadle`nosti Saveta ve} Agencije za borbu protiv korupcije i Narodne skup{tine. Evropskoj delegaciji predsednica VSS-a je prenela da se zbog re{ewa Agencije za borbu protiv korupcije dva puta pismeno obra}ala Narodnoj skup{tini za zahtevom da se parlament izjasni o pomenutom re{ewu. Wen zahtev je kona~no prihva}en i na predlog Odbora za pravosu|e, Narodna skup{tina se 29. decembra pro{le godine negativno izjasnila o re{ewu Agencije za borbu protiv korupcije. Kako je saop{tio VSS, ovom odlukom je potvr|eno da je prof. dr Predrag Dimitrijevi} bio i ostao ~lan Visokog saveta sudstva, uz napomenu da nije bio u sukobu interesa. N. Per ko vi}

No vi nar spa sen iz po `a ra Novinar nedeqnika „Vreme” Jo van Du lo vi} (76) povre|en je u po`aru, koji je ju~e popodne izbio u wegovom stanu u zgradi u Ulici Starine Novaka u centru Beograda i odmah je prevezen na odeqewe reanimacije Urgentnog centra, a prema prvim informacijama, wegovo stawe je te{ko, ali stabilno. Osim Dulovi}a, povre|en je i jedan vatrogasac, a jedan policajac izgubio je svest. Vatrogasci su u stanu zatekli samo Dulovi}a, prenosi „Blic„. Prema wihovim navodima, ~ovek je bio zakqu~an u kupatilu sa opekotinama i vidnim povredama. On je odmah prevezen na odeqewe reanimacije Urgentnog centra i, prema prvim informacijama, wegovo stawe je te{ko, ali stabilno. Pri

intervenciji je jedan od vatrogasaca lak{e je povredio nogu, a tokom ga{ewa poàra jednom policajcu je pozlilo i onesvestio se. Oni su vozilom Hitne pomo}i prevezeni su u Urgentni centar. „Kada smo u{li u stan, vatra je zahvatila kuhiwski i trpezarijski deo. Po~ela je da se {iri ka stanu iznad ovog u kome su bile tri ènske osobe, ali niko od wih, na sre}u, nije povre|en”, izjavio je komandir vatrogasne ekipe. Dim su primetile kom{ije iz stana u prizemqu i pozvale vatrogasce i policiju. Na mesto poàra do{lo je pet vatrogasnih vozila, a u ga{ewu je u~estvovalo 19 vatrogasaca.Uzrok za sada nije poznat. (Fo Net)

ZBOG SUM WE DA SU PO ^I NI LI RAZ BOJ NI [TVA U BE O GRA DU I PAN ^E VU

ske opreme i drugi maloprodajni objekti na teritoriji Beograda i Pan~eva. Krivi~na dela vr{ili su tako {to su, maskirani i uz pretwu pi{toqima, no`evima i palicama, ulazili u objekte, odakle su oduzimali novac, dodaje se u saop{tewu. Ta grupa izvr{ila je krivi~na dela na benzinskim pumpama „ARTPetrol”, gde je oduzela oko 20.000 dinara, „MOL-Petrol”, gde je oduzela oko 195.000 dinara, kao i na pumpi „NIS-Petrol”, gde su u tri navrata oduzeli oko 129.000 dinara. Oni su s benzinske pumpe „Inter MOL Pan~evo” uzeli oko 80.000 dinara, a na benzinskoj stanici „ELP-Petrol”, u okviru koje posluje mewa~nica VIP, oko 515.000 dinara i 3.450 evra. Ista grupa je na benzinskoj stanici EKO oduzela oko 17.000 dinara, u sportskoj kladionici „Ta{„ oko 53.000 dinara, a u prodavnicama „Delta sport” na Bulevaru kraqa Aleksandra i u Ulici Goce Del~eva oko 695.000 dinara, navedeno je u saop{tewu. (Ta njug)

ZBOG ZLO ^I NA U ]U [KI, NA KO SO VU, 1999. GO DI NE

[ved ski sud osu dio Mar ti no vi }a do ì vot no [vedski sud osudio je ju~e na doìvotnu robiju Srbina Mi li }a Mar ti no vi }a zbog uloge koju je imao u masakru 40 qudi u selu ]u{ka na Kosovu 1999. godine. Martinovi} (34), koji je uhap{en u [vedskoj aprila 2010. godine, progla{en je krivim za zlo~ine protiv ~ove~nosti, ukqu~uju}i ubistvo, poku{aj ubistva i podmetawe poàra vezanih za masakr, saop{tio je sud u Stokholmu. Sve mawe od doìvotne robije ne dolazi u obzir, navedeno je u saop{tewu suda, preneo je AFP. Osu|eni na doìvotnu kaznu zatvo-

ra u [vedskoj uglavnom provedu oko 21 godinu iza re{taka, navela je francuska novinska agencija. Kada odslu`i kaznu, Martinovi} }e biti proteran iz [vedske i bi}e mu zabraweno da se vrati u tu zemqu, naveo je sud i dodao da mu je, tako|e, nalo`eno da plati od{tetu od 150.000 do 200.000 kruna (17.000 - 23.000 evra), koju }e dobiti 10 od 14 podnosilaca tu`be. Martinovi} je bio pripadnik specijalne srpske policijske jedinice koja je 14. maja 1999. godine u{la u ]u{ku u potrazi za „teroristima”, navodi AFP i dodaje da

je jedinica kojoj je pripadao, zarobila veliki broj civila i od 40 qudi ubijenih tog dana, ubila 29 osoba, poku{ala da ubije jo{ tri osobe, zapalila veliki broj ku}a i maltretirala civile. Optu`eni je progla{en krivim i zbog ozbiqnog kr{ewa @enevske konvencije i op{teg prava, navedeno je u saop{tewu suda. Iako sudska dokumenta ne pokazuju da je Martinovi} li~no povukao oroz, ona opisuju, na primer, da je on u vi{e navrata ~uvao stra`u dok su wegovi drugovi ubijali civile i kako je pucao u zemqu i te-

rao qude da predaju zlato i druge vredne stvari. Sudska dokumenta, tako|e, pokazuju da je Mili} Martinovi} u~estvovao u operaciji koja je imala za ciq ubistva i pqa~kawe kosovskih Albanaca civila. Tuìlac Lars He dval je izjavio za {vedsku novinsku agenciju TT da je zadovoqan {to je sud u velikoj meri podrào wegova stanovi{ta. Advokat odbrane Ber til [ulc kritikovao je presudu insistiraju}i da su dokazi u ovom slu~aju slabi i rekao da o~ekuje da }e se wegov klijent àliti. (Ta njug)

CR NO GOR SKA VE ZA ZA AL BAN SKI SKANK PA LA U VOJ VO DI NI

Uhap {e ni sta rac i dru ì na okri vqe ni za nar ko di lo va we U zajedni~koj akciji novosadske i suboti~ke kriminalisti~ke policije, Bezbednosno-informativne agencije i @andarmerije, prekju~e, u ranim jutarwim satima, uhap{ena je peto~lna organizovana kriminalna grupa kojoj se pripisuje da se duè vreme preko mreè narkodilera bavila prodajom modifikovane marihuane „skank” iz Albanije na vojvo|anskom trì{tu (podru~ju Novog Sada, Subotice, Feketi}a i Lov}enca), saznaje „Dnevnik” nezvani~no iz pouzdanih izvora. Naime, sat i po nakon pono}i na sremskom ulazu u Novi Sad kod Mi{eluka inspektori grupe za suzbijawe trgovine narkotika presreli su automobil „sitroen C-5„ vrbaskih registarskih oznaka, prepre~ili mu put i potpuno ga blokirali i tom prilikom uhapsili Bog da na K. (1943) iz Subotice i Dra ga na ]. (1953) s Cetiwa. U automobilu je tom prilikom, u specijalnim bunkerima u zadwem sedi{tu i pred-

wem delu vozila, prona|eno pet paketa „skanka” s oko 5.700 grama pomenute droge. U istovremenoj akciji, u Subotici je uhap{en Ve se lin M. (1958) s prebivali{tem u tom gradu, kome se stavqa na teret da je organizator ove kriminalne grupe. Navodno, svi okrivqeni su rodom s Cetiwa.

Paralelno s ovim li{ewima slobode, pripadnici @andarmerije i novosadske kriminalisti~ke policije nasilno su upali u jedan iznajmqeni stan na Suboti~kom bulevaru, gde su uhapsili Fi li pa I. (1987) iz Feketi}a i Ni ko lu K. (1984) iz Lov}enca, ina~e policajca policijske ispostave u Malom I|o{u.

U stanu na Suboti~kom bulevaru u Novom Sadu, gde su li{ena slobode dvojica pomenutih osumwi~enih, zate~ene su jo{ dve osobe koje su nakon provere pu{tene na slobodu. Ova akcija je trajala vi{e meseci. Policija smatra da bi se osumwi~enima eventualno mogao pridru`iti jo{ jedan osumwi~eni koji trenutno nije dostupan. Radi se o Mi ro sla vu T. (1980) iz Feketi}a. Naime, istra`nim organima bi zna~ilo da ovog mladi}a saslu{aju u vezi s pomenutim slu~ajem. Nije iskqu~eno da je ova osoba u bekstvu, saznaje na{ list nezvani~no. Petorica okrivqenih su ju~e posle podne s krivi~nom prijavom za neovla{}eno stavqawe u promet opojnih droga privedeni istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda Ta tja ni \u ra {ko vi} koja im je posle saslu{awa odredila pritvor do mesec dana. M. Vu ja ~i}

HA [KI TRI BU NAL O ZDRA VQU LI DE RA RA DI KA LA

Neo sno va na tvrd wa o po gre {nom le ~e wu [e {e qa Me|unarodni tribunal u Hagu ju~e je odbacio tvrdwe Srpske radikalne stranke da ne omogu}ava primereno le~ewe Vo ji sla va [e {e qa kao „apsolutno neosnovane”. Sud je kao „o~igledno„

Li si ce osmo ~la noj kri mi nal noj gru pi

Beogradska policija li{ila je slobode osmo~lanu kriminalnu grupu koja je od oktobra pro{le do januara ove godine izvr{ila vi{e od 20 krivi~nih dela razbojni{tva na podru~ju Beograda i Pan~eva, saop{teno je ju~e iz MUP-a Srbije. Policija je li{ila slobode Du {a na J. (20), Ni ko lu P. (21), Vla di mi ra V. (21), Go ra na S. (19), Mar ka S. (23), De ja na V. (21), Mi lo {a K. (23) i V. S. (17) iz Beograda, navodi se u saop{tewu i dodaje da su svi, osim maloletnog V. S., uz krivi~nu prijavu, privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. Policija je navela da je ukupna materijalna {teta koja je nastala izvr{ewem krivi~nih dela te kriminalne grupe oko dva miliona dinara. Vo|a te kriminalne grupe je, kako je navedeno, Du{an J., koji je krajem septembra 2011. godine pobegao iz Vaspitno-popravnog doma Kru{evac, a nakon toga, zajedno s ostalim ~lanovima grupe, vr{io krivi~na dela. Meta napada ~lanova te grupe bile su benzinske pumpe, mewa~nice, prodavnice sport-

subota21.januar2012.

ocenio da lider radikala u Hagu ima „najboqu mogu}u„ medicinsku negu. Pozvana da komentari{e ponovqene tvrdwe SRS-a da Tribunal pogre{no le~i [e{eqa {to je ravno poku{aju ubistva, predstavnica Suda Ner ma Je la ~i} je odgovorila da „ne `eli da ulazi u

raspravu o naga|awima mnogih pojedinaca i partija u Srbiji„ o [e{eqevom zdravqu. – Rekla bih, me|utim, da su te tvrdwe apsolutno bez osnova – rekla je Nerma Jela~i} tokom redovnog susreta s izve{ta~ima iz Tribunala. – O~igledno je da Tribunal [e{equ pru`a najboqu mogu}u medicinsku negu, kao i svim ostalim pritvorenicima. Bili smo prili~no otvoreni o ovom pitawu, koliko nam dozvoqavaju pravila i pona{awe optu`enog, objavquju}i detaqe o tome {ta se doga|alo i o brzini kojom je sudski sekretarijat reagovao. Ona je potvrdila da je [e{eq ove nedeqe ponovo bio nakratko u bolnici, {to je bilo „sasvim preventivna„ mera. – [e{eq je bio preventivno preba~en iz pritvora u bolnicu

zato {to su pritvorski lekari èleli da budu sigurni u to da je u dobrom stawu i da mu ne treba celodnevna bolni~ka nega. U bolnici ga je pregledao specijalista koji je zakqu~io da je wegovo stawe stabilno i da nije potrebno da ostane u bolnici te ga je vratio u pritvor gde se nastavqaju wegovo le~ewe i stalna nega – rekla je Nerma Jela~i}. Predstavnica Tribunala je ponovila da „naàlost„ ne moè da saop{ti detaqe [e{eqevog zdravstvenog stawa jer on to nije odobrio. – [e{eq nije dozvolio ni da ti podaci budu dati sudijama koje mu sude. To, opet, daje prostor naga|awima koje u protekle dve nedeqe dolaze iz Beograda – napomenula ona. [e{equ je 6. januara pozlilo u pritvoru Tribunala, a posle hitne pomo}i koju su mu ukazale dve holandske ekipe, zbog poreme}aja rada srca bio je odvezen u bolnicu univerzitetskog grada Lajdena, nedaleko od Haga.

[est dana kasnije, [e{equ je u toj bolnici ugra|en pejsmejker, rekla je ranije novinarima wegova supruga Ja dran ka. Pro{le godine, [e{eq je zbog tahikardije (tako|e poreme}aja rada srca) bio podvrgnut „ablaciji„, medicinskoj intervenciji kojom se ritam rada srca trajno reguli{e hirur{kim putem, kateterizacijom. Tribunal [e{equ sudi po optu`nici za zlo~ine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991–93. Su|ewe traje od novembra 2007, a zavr{ne re~i su zakazane za po~etak marta. U pritvoru Tribunala [e{eq je od 24. februara 2003, kada se dobrovoqno predao, odmah po{to je objavqena optu`nica protiv wega. U me|uvremenu, Tribunal je [e{eqa u dva odvojena postupka osudio na 15 i 18 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda, ali druga presuda jo{ nije pravosna`na.

MLA DI] IZ SUR ^I NA LI [EN SLO BO DE

Osum wi ~en za pro va lu, raz boj ni {tvo i dro gu Policija je Sa {u M. (30) iz Sur~ina, uz krivi~nu prijavu za te{ku kra|u, razbojni{tvo i neovla{}eno dr`awe opojnih droga, privela istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici koji mu je odredio pritvor do mesec dana, saop{tila je Policijska upava u tom gradu.

Postoji osnovana sumwa, navedeno je u saop{tewu, da je Sa{a M. pro{le godine provalio u prodavnicu „Silver lajn” u Staroj Pazovi i „otu|io ru~ne ~asovnike” vredne vi{e od 500.000 dinara. Sumwa se, tako|e, da je u dru{tvu jo{ jedne osobe, maskiran i uz zastra{ivawe,

od radnice „Luki komerca” u Golubincima protivpravno prisvojio oko 95.000 dinara. Prilikom pretresa u stanu osumwi~enog prona|eno je ne{to marihuane, precizirano je u saop{tewu. (Ta njug)

SPORT

subota21.januar2012.

c m y

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR)

Hr va ti ar hi vi ra ni, na re du Ru mu ni Va ter po li sti Sr bi je po sle tri od i gra na ko la na Evrop skom pr ven stvu u Aj ndho ve nu, u gru pi B, ima ju mak si ma lan u~i nak. Iza wih su tri ve ma te {ke utak mi ce i tri zna ~aj ne po be de, pro tiv [pa ni ja, Ne ma~ ke i Hr vat ske. Ti me su go to vo ve} obez be di li pla sman u ~e tvr ti na le, ali i pr vo me sto, a ti me i di rek tan pla sman u po lu fi na le ni je im da le ko. Za pr vo me sto u „gru pi smr ti” u na red ne dve utak mi ce po treb na su im tri bo da. Da nas ih u ~e tvr tom ko lu o~e ku ju ne u god ni Ru mu ni od 13 ~a so va, a on da u po sled wem ko lu i Cr na Go ra. Duel sa Hr va ti ma ve} je ar hi vi ran i del fi ni se hlad ne gla ve pri pre ma ju za duel sa is to~ nim su se di ma. Ma da svi sma tra ju da pro ble ma ne bi tre ba lo da bu de, po zi va se na oprez. - Ako ne ko mi sli da su Ru mu ni lak za lo gaj grd no se va ra. Isti na, mi smo, osim u Ma la gi, uvek po be |i va li, ali oni su kon stant na eki pa sa sna `nom igrom. Bez mak si mal nog an ga `ma na ne mo `e mo se na da ti uspe hu - ka `e se lek tor De jan Udo vi ~i}. On }e zbog cr ve nog kar to na mo ra ti ovaj duel da po sma tra sa tri bi na, a dru {tvo }e mu pra vi ti ru mun ski ko le ga I{tvan Ko va~, ko ji je na stra dao zbog pri go vo ra. Obo ji ca su ka `we ni sa po jed nom utak mi com. Istu ka znu do -

bi li su i Nik {a Do bud i Ha vi jer Gar si ja. Pr vi zbog uda ra wa Fi li pa Fi li po vi }a, a dru gi zbog ata ka na jed nog ne ma~ kog igra ~a. Ta ko se opet po ka za lo da LEN ne ma kri te ri jum u ka `wa va wu raz li ~i tih pre kr {a ja. Za ni mqi vo je i da je od lu ku o is kqu ~e wu bez pra va za me ne Do bu da zbog uda ra wa Fi li po vi }a in di rekt no do neo \a ni Lon ci ko ji je su ge ri sao su di ja ma da po gle da ju sni mak na ve li kom ekra nu. Pre to ga hr vat ski cen tar je do bio sa mo is kqu ~e we s pra vom za me ne. Po red Fi li pa Fi li po vi }a, uda rac to kom me ~a sa Hr vat skom do bio je i ka pi ten Va wa Udo vi ~i} od Sa mi ra Ba ra }a. Po sle di ce uda ra ca jo{ se ose }a ju, ali su wih dvo ji ca ju ~e tre ni ra li. - Ni je ta ko stra {no. Ose }am bol, ali pro }i }e - re kao je Fi li po vi} ko ji na o ~a ri ma {ti ti pod liv is pod oka i ne `e li vi {e da pri ~a o me ~u sa Hr va ti ma. Va wa Udo vi ~i} do bio je uda rac u nos zbog ko jeg je mo rao ne ko li ko mi nu ta da pro ve de van ba ze na. - Bo li, po sto ji otok, ali sam si gu ran da }e sve bi ti u re du - re kao je na{ ka pi ten. Da ni je bi lo ovih gru bo sti duel Sr bi je i Hr vat ske bio bi jo{ jed na od li~ na pred sta va va ter po la. Obi lo va la je i od li~ nim po te zi ma, ali i gre {ka ma.

Sa vet nik am ba sa de u po se ti Re pre zen ta tiv ce Sr bi je i pred stav ni ke na {eg Sa ve za u Aj ndho ve nu je po se tio sa vet nik am ba sa de u funk ci ji ot prav ni ka po slo va Bra ni slav Pe ki}. U raz go vo ru sa ge ne ral nim se kre ta rom VSS Mar kom Ste fa no vi }em in te re so vao se za uslo ve bo rav ka i or ga ni za ci ju tak mi ~e wa. Igra ~i ma je po ru ~io da im `e li da im do kra ja tak mi ~e wa bu de ona ko ka ko su za mi sli li. - Utak mi ca sa Hr vat skom bi la je ve o ma te {ka i ne iz ve sna. Znam da je va ter po lo tro fej ni sport, ali i da ima te pro ble ma sa obez be |i va wem sred sta va. Ne ki dru gi ko ji ne ma ju ta kve re zul ta te ima ju vi {e pa `we, ali se na dam da }e te vi ima ti sve {to ra dom i re zul ta ti ma za slu `u je te - re kao je Pe ki}.

DANA[WI PROGRAM Sr bi ja - Ru mu ni ja (13) Ma ke do ni ja - Ita li ja (14.30) Tur ska - Ho lan di ja (16) [pa ni ja - Cr na Go ra (17.30) Gr~ ka - Ma |ar ska (19) Ne ma~ ka - Hr vat ska (20.30)

TABELE A grupa Re zul ta ti, pr vo ko lo: Ma ke do ni ja - Tur ska 16:4, Gr~ ka - Ho lan di ja14:12, Ma |ar ska - Ita li ja 12:8. Dru go ko lo: Ma ke do ni ja Gr~ ka 6:10, Ho lan di ja - Ma |ar ska 6:19, Tur ska - Ita li ja 6:17. Tre }e ko lo: Ma |ar ska - Ma ke do ni ja 14:9, Gr~ ka - Tur ska 20:2, Ita li ja - Ho lan di ja 14:6. 1. Gr~ ka 3 3 0 0 44:20 9 2. Ma |ar ska 3 3 0 0 45:23 9 3. Ita li ja 3 2 0 1 39:24 6 4. Ma ke do ni ja 3 1 0 2 31:28 3 5. Ho lan di ja 3 0 0 3 24:47 0 6. Tur ska 3 0 0 3 12:53 0

B grupa Re zul ta ti, pr vo ko lo: Hr vat ska - Ru mu ni ja 10:7, Ne ma~ ka - Cr na Go ra 7:13, Sr bi ja - [pa ni ja 8:5. Dru go ko lo: Sr bi ja - Ne ma~ ka 13:12, [pa ni ja - Ru mu ni ja 12:10, Cr na Go ra - Hr vat ska 8:10. Tre }e ko lo: Ne ma~ ka - [pa ni ja 16:10, Hr vat ska - Sr bi ja 12:15, Ru mu ni ja - Cr na Go ra 8:11. 1. Sr bi ja 3 3 0 0 36:29 9 2. Cr na Go ra 3 2 0 1 32:25 6 3. Hr vat ska 3 2 0 1 32:30 6 4. Ne ma~ ka 3 1 0 2 35:36 3 5. [pa ni ja 3 1 0 2 27:34 3 6. Ru mu ni ja 3 0 0 3 25:33 0

Svet ska li ga Slo bo dan So ro na pret hod ne tri utak mi ce sjaj no ~u vao na{ gol

Bi lo je pre ko 30 is kqu ~e wa, tri pe ter ca, 27 go lo va. Utak mi ca je do ne la psi ho lo {ku pred nost del fi ni ma po sle ne {to lo {i jih par ti ja pro tiv [pa ni je i Ne ma~ ke. - @e le li smo po be du jer nam otva ra mo gu} nost da bu de mo pr vi u gru pi. Us pe li smo u toj na me ri u utak mi ci pu noj kon ta ka ta, ali to je nor mal no u du e lu sa ta kvim ri va lom kao {to je Hr vat ska. Sa da ide mo da qe, ni {ta jo{ ni smo ura di li - re kao je Du {ko Pi je tlo vi}.

@iv ko Go ci} is ti ~e da del fi ni gle da ju sa mo se be. - Ciq nam je da {to sprem ni je do ~e ka mo od lu ~u ju }e utak mi ce. Pro tiv Hr vat ske smo zan li da ura di mo ono {to smo `e le li. Ru mu ni su u Ri mu na Svet skom pr ven stvu po be di li Ita li ju, sa Cr nom Go rom su na Evrop skom pr ven stvu od i gra li ne re {e no. Za to ne bi smo sme li da im do zvo li mo da pro tiv nas ima ju ne ki iz ne na |u ju }e sve tao tre nu tak - re kao je Go ci}. Ru mu ni ja ni je za pod ce wi va we. U svom sa sta vu ima od li~ nog Ko -

zmi na Ra dua, naj bo qeg strel ca Svet skog pr ven stva odr `a nog le tos u [an ga ju. U do sa da {wih 11 me ~e va 10 pu ta smo po be di li i jed nom igra li ne re {e no. Po be da bi del fi ne do ve la do vra ta po lu fi na la. Veo ma za ni mqiv duel da nas }e u na {oj gru pi od i gra ti Hr va ti i Nem ci. Na i me, pan ce ri osko qe ni po be dom nad [pan ci ma ve ru ju da mo gu da iz ne na de i sa stav Rat ka Ru di }a, ko ji }e u ovoj utak mi ci na stu pi ti bez ka `we nog Nik {e Do bu da.

Faj nal ejt Svet ske li ge 2013. bi }e odr `an kra jem ju na i po ~et kom ju la. To je od lu ka sa sa stan ka ko jem su pri su stvo va li \a ni Lon ci i pred stav ni ci na ci o nal nih fe de ra ci ja. Sr bi ju su pred sta vqa li Dar ko Udo vi ~i} i Ne nad Ma noj lo vi}. - Igra }e se po istom prin ci pu sa mo {to u kva li fi ka ci ja ma ne }e bi ti {est ter mi na. Pred vi |e no je da igra ~i bu du na ras po la ga wu se lek to ri ma u tur nu su po se dam da na, a da se u tom pe ri o du od i gra ju po dva ko la ka `e Dar ko Udo vi ~i}.

IZ HRVATSKIH MEDIJA

Sra mo ta o ko joj Sr bi ja bru ji, a Hr vat ska }u ti Utak mi ca va ter po li sta Hr vat ske i Sr bi je na Evrop skom pr ven stvu ni je bi la pre sud na, a li je za to osta vi la go rak ukus u usti ma se lek to ra Rat ka Ru di -

ono {to je na pra vio Nik {a Do bud u po sled wim se kun da ma utak mi ce sa Sr bi jom ne ide mu na ~ast. Hr vat ska ni je us pe la da sla vi pro tiv Sr bi je i ~e ka

pi ta we po bed ni ka ve} bi lo re {e no. Na rav no, dan po sle srp ski me di ji su bru ja li upra vo o tom po te zu, dok je ve }i na hr vat skih,

zen ta ci ji. Hr vat ska ne }e bi ti po bed nik gru pe i ne }e se di rekt no pla si ra ti u po lu fi na le, ali se lek tor Rat ko Ru di} ne o~a ja va. Uosta lom ne bi bi lo pr vi put da

Du {ko Pije tlo vi} dva pu ta sa vla dao hr vat skog gol ma na

Srp ski me di ji op tu `u ju

Va wa Udo vi ~i} i Nik {a Do bud vo di li `e sto ke du e le u Aj ndho ve nu

}a. Ba ra ku de ne sa mo da su iz gu bi le od Sr bi je 12:15, ne go su na kra ju po ka za le i ka ko ne sme da se po na {a u po ra zu. Sva ko ko gu bi ima pr vao da se qu ti, ali

je te `i put do vr ha, ali te {ko je raz u me ti po tez na {eg igra ~a ko ji je na mer no {a kom u gla vu uda rio srp skog re pre zent ta iv ca Fi li pa Fi li po vi }a, ka da je

ukqu ~u ju }i i ko men ta to re u pre no su u`i vo, pre ko to ga }ut ke pre {la. Sve je to mo `da i do bro za pre sla gi va we sna ga i no vi po zi tiv ni od go vor u na {oj re pre -

je iz gu bio ne bit nu utak mi cu, a na kra ju do bio onu ko ja zna ~i sve. Fi li po vi} je na {a ku od go vo rio s tri pr sta. (sport ski. net.hr)

Ni smo pro tiv Sr bi je iz gu bi li sa mo utak mi cu. Ba ra ku de su za duel sa Nem ci ma osta le i bez pr vog cen tra Nik {e Do bu da. To je ka zna za do sta spor no is kqu ~e we zbog bru tal no sti („bru ta li ti„). Is kqu ~e we s pra vom za me ne mu je za slu è no po ka za no, no, spor no je {to je ko ju mi nu tu ka sni je po sle pre gle dan snim ke, do su |e na te à ka zna. - Iz vi wa vam se mom ci ma, sa i gra ~i ma {to sam do bio taj tzv. „bru ta li ti”, pa je is pa lo da sam ih osta vio na ce di lu. Ni sam to stvar no è leo, ma kar... Ni ka da se u va ter po lu ni je do go di lo da

se upo tre bqa va „oko so ko lo vo”. Sa mo me ni. Ovo je sa da pr vi put u isto ri ji va ter po la da se to do go di lo - re kao je Do bud i do dao:Do bro, sva ka utak mic aje bit na, ali opet ni {ta ni je iz gu bqe no. Ako je mo ra lo da se do go di, bo qe sad, ne go ka sni je. Srp ski me di ji op tu `i li su ovaj Do bu dov po tez na zvav {i ga sra mot nim, a ne ki su igru hr vat ske re pre zen ta ci je na zva li „si le xij skom”. (sport ske.ju tar wi.hr) Pripremila: G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

subota21.januar2012.

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 â&#x20AC;&#x201C; 2 9 . J A N U A R ) SELEKTOR VESELIN VUKOVI] O UTAKMICI S NEMA^KOM (20.15)

KAPITEN MOMIR ILI]

Po be dom otva ra mo vra ta po lu fi na la Da nas kre }e tak mi ~e we u glav noj run di na Evrop skom ru ko met nom pr ven stvu u na {oj ze mqi. Do ma }i ni }e bi ti Be o grad i No vi Sad. Na {a re pre zen ta ci ja iz pr ve run de pre ne la je mak si mal na ~e ti ri bo da, a svo je utak mi ce igra }e u Be o grad skoj are ni. Za pr vog ri va la iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a ima ju naj bo qu se lek ci ju Ne ma~ ke (ve ~e -

ras u 20.15 ~a so va), ko ja je iz ni {ke gru pe sti gla s mak si mal nim u~in kom. O Nem ci ma ne tre ba tro {i ti re ~i. U du goj isto ri ji osvo ji li su sve {to se osvo ji ti mo `e,

bi li su svet ski, olim pij ski i evrop ski pr va ci. Po sled wu me da qu na pr ven stvu Sta rog kon ti nen ta osvo ji li su u Slo ve ni ji 2004. go di ne, ka da su se oki ti li {am pi on skim lo vo rom. Ne dav no, na kon 14 go di na, oti {ao je se lek tor Haj ner Brand i svo je me sto ustu pio Mar ti nu Ha u ber ge ru, tre ne ru ko ji je sjaj ne re zul ta te po sti zao sa mla |im ka te go ri ja ma. Ne ma~ ka u svo jim re do vi ma ima ve li ki broj kva li tet nih ru ko me ta {a ko ji igra ju u vo de }im svet skim klu bo vi ma, kao {to su Kra us, Gen shaj mer, Bi ter ili Hens. Sva ka ko su tim za re spekt, {to su po ka za li i u kva li fi ka ci jo noj gru pi u Ni {u. Se lek tor Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} re kao je pred ve ~e ra {wi su sret da }e ba ci ti sve kar te na sto. - Ba ca mo sve kar te na sto, po tro {i }e mo po sled wi atom sna ge u me ~u s Nem ci ma i tek on da }e da se spre ma mo za sle de }i me~. Mi smo ve ro vat no sve `i ji od Ne ma ca jer smo ima li pri li ku da u tre }em me ~u od mo ri mo ne ke igra ~e - re kao je Vu ko vi}. Se lek tor je is ta kao da }e me~ pro tiv Ne ma~ ke bi ti naj va `ni ji jer }e u slu ~a ju po be de srp ska re pre zen ta ci ja bi ti u ve li koj pred no sti u od no su na osta le. - Na ma je utak mi ca pro tiv Ne ma~ ke naj va `ni ja, jer }e nas te {ko sti }i ako ih po be di mo. I oni, ali i Dan ci, Po qa ci od ko jih smo bo qi u me |u sob nim su sre ti ma. Spre ma mo se od utak mi ce do utak mi ce. Ako do |e mo do igre u od bra ni i du gog, str pqi vog i pa met nog na pa da ima }e mo {an su. Mi smo od svih iz na {e gru pe osta vi li naj bo qi uti sak, je di ni smo ko ji smo do zvo li li se bi da 30 mi nu ta igra mo u {a re nom sa sta vu, jer ni je isto kad pro me ni te jed nog, a ne svih {est igra ~a. Vu ko vi} je is ta kao da }e igra ~i da ti sve od se be ka ko bi is ko ri sti li pr vu me~ lop tu. - Sva ki bod pri bli `a va nas po lu fi na lu. Ima mo pra vo da sa wa mo i da se jed nog ju tra pro bu di mo u po lu fi na lu. Ko je }e to ju tro bi ti - vi de }e mo. Vu ko vi} je po zvao pu bli ku da po pu ni Be o grad sku are nu jer je srp skim ru ko me ta {i ma po dr {ka neo p hod na. - Bo jim se da da mom ci ne bu du raz o ~a ra ni ako ne bu de pu na Are na, jer o~e ku ju po dr {ku. Oni su na pra vi li ne {to {to je ma lo qu di, mo `da i me |u na ma, ve ro va lo da je mo gu }e - re kao je Vu ko vi}.

@ARKO [E[UM

Sprem ni za no vi tri jumf Ka pi ten Mo mir Ili} iz ja vio je da }e na{ tim u pr voj utak mi ci dru ge fa ze pr ven stva Evro pe pro tiv Ne ma~ ke osta vi ti sr ce na te re nu, ka ko bi se ostva rio za cr ta ni ciq - po lu fi na le. - Ne ma ~e ka wa i kal ku la ci ja. Pu ni smo emo ci ja, `e li mo da na pra vi mo vi {e ne go {to smo do sa da ura di li. Sve kar te ba ca mo na ve ~e ra {wu utak mi cu - re kao je Ili}. Ili} je na gla sio da su Nem ci iz u zet no ne u go dan pro tiv nik. - Nem ci su ne zgod ni, jer ima ju men ta li tet ko ji te {ko ko ji tim mo `e da sa vla da. Ipak, ne de lu ju kao jak ko lek tiv, a upra vo je taj tim ski duh na{ naj ve }i adut.

RASTKO STOJKOVI]

Opo me na

Ka pi ten je is ta kao da srp ski re pre zen ta tiv ci è le da po ka ù vi {e ne go u pr vom kru gu. - Ide mo na po be du, da }e mo sve od se be. @e li mo da po no vi mo utak mi ce sa Dan skom i Poq skom. U dru gom kru gu }e bi ti lak {i po sao, {to sam i ra ni je re kao. Ili} je re kao da me~ sa Ne ma~ kom mno go do no si i da su re pre zen ta tiv ci Sr bi je to ga sve sni. - Mi slim da utak mi ca pu no do no si i mi smo sve sni to ga. Tok tak mi ~e wa se mo è pro me ni ti, mi }e mo da ti sve od se be, a po dr {ka pu bli ke je neo p hod na - na gla sio je Ili}.

Sr bi ja u ve ~er wim ter mi ni ma Srp ski ru ko me ta {i igra }e sve utak mi ce dru ge fa ze na Evrop skom pr ven stvu u ve ~er wim ter mi ni ma u Be o grad skoj are ni. Sr bi ja je is ko ri sti la pra vo da kao do ma }in tur ni ra bi ra vre me od i gra va we me ~e va. Iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a }e ve ~e ras od 20.15 igra ti s Ne ma~ kom, u po ne de qak od 20.20 sa [ved skom, a u sre du od 20.15 s Ma ke do ni jom.

Bek @ar ko [e {um oce nio je da je mo `da i do bro {to je we go va eki pa u pr voj fa zi pr ven stva iz gu bi la bod. - Do bro je {to smo iz gu bi li bod u ovoj fa zi tak mi ~e wa, jer je ja sno da ne }e bi ti ni mi nu ta la ke igre do kra ja. U dru gom po lu vre me nu za ka za li smo u od bra ni, to je raz log {to su nas Slo va ci sti gli.Opo me na je do {la na vre me - is ta kao je [e {um.

Tu ~a ma ke don skih na vi ja ~a [est oso ba iz Ma ke do ni je po tu klo se u ~e tvr tak uve ~e is pred Sport skog cen tra ^a ir, ka da je jed no li ce za do bi lo lak {e po vre de, sa op {ti la je ni {ka po li ci ja. Ma ke don ski dr `a vqa ni na ru {i li su jav ni red i mir oko 20 ~a so va, pa su pro tiv wih pod ne te pre kr {aj ne pri ja ve.

PETAR NENADI]

RAJKO PRODANOVI]

Bor be nost na naj vi {em ni vou

Spre man sam Pe tar Ne na di} do bio je {an su da za i gra u dru goj fa zi {am pi o na ta.On je iz ja vio da }e mu bi ti mno go lak {e na te re nu ne go na tri bi na ma. - Sve ide u rok slu `be. Po ku {a }e mo da se kon cen tri {e mo pro tiv Ne ma~ ke. Naj bit ni je je da po be di mo i da ostva ri mo ciq. Sve {to se od me ne bu de tra `i lo is po {to va }u. Spre man sam - re kao je Ne na di}, ko ji }e za me ni ti po vre |e nog Vu~ ko vi }a.

Pi vot men Rast ko Stoj ko vi} re kao je da re pre zen ta tiv ci mo ra ju osta ti sa mo u ve re ni, si gur ni i ~vr sto na ze mqi. - Si gu ran sam da }e mo po ka za ti ni vo bor be i po `r tvo va no sti na te re nu ko ji smo pru ì li do sa da. Za osta lo se na dam da }e sve bi ti do bro. Ne tre ba po le te ti i di za ti se u ne ke vi si ne po sle tri od i gra ne utak mi ce. Tre ba da na sta vi mo pu tem ko jim smo i{li do sa da re kao je Stoj ko vi}. On je is ta kao da we go va po vre da ra me na ni je bit na i da po `r tvo va nost svih srp skih igra ~a do no si re zul ta te. Stoj ko vi} je po ru ~io da }e eki pa u me ~u sa Ne ma~ kom da ti isti, ako ne i vi {i ni vo po `r tvo va wa ne go u pret hod nim utak mi ca ma. - Ni smo mi za kla su bo qi od ne ko ga pa ga po be di li. Ne, po gi nu li smo i po sle sva ke utak mi ce se le ~i mo. Dok to ri i fi zi o te ra pe u ti ne spa va ju po dva sa ta no }u. Ni smo sla vi li za to {to smo bo qi, ne go za to {to smo vi {e è le li i da li sve od se be za po be du. Ono {to smo pru ì li do sa da, è li mo da da mo i u na stav ku. Pru ì }e mo mak si mum i uz po dr {ku pu bli ke po ku {a }e mo da is ko ra ~i mo ka po lu fi na lu - ka zao je Stoj ko vi}.

Zna mo {ta ho }e mo Kri lo Raj ko Pro da no vi} sma tra da or lo vi ni su us pe li da po be de Slo va~ ku jer je gol man Ri ~ard [tohl bio fan ta sti ~an. - Le po je bi lo u pr vom po lu vre me nu, a u dru gom smo pa li, ve ro vat no zbog ve li kog bro ja iz me na. Naj ve }i pro blem je bio taj {to smo raz bra ni li wi ho vog gol ma na. Ni smo iz gu bi li ve} smo igra li ne re {e no, a da qe ide mo sa ~e ti ri bo da i na sta vqa mo u rit mu pr vog po lu vre me na iz me ~a sa Slo va ci ma - ka zao je Pro da no vi}. Biv {i igra~ Ju go vi }a, a sa da PIK Se ge da je bio naj e fi ka sni ji u srp skom ti mu sa pet go lo va iz isto to li ko {u te va. On je po ru ~io da mu je ve li ka `e qa da u tr ci za me sto na Olim pij skim igra ma po be di mo Nem ce. - Ovom po be dom bi smo iz ba ci li Nem ce iz tr ke za Igre. Pre ne li smo ~e ti ri bo da i zna mo da smo, uko li ko po be di mo, jed nom no gom u po lu fi na lu. Zna mo {ta ho }e mo, bo ri }e mo se, pa {ta bu de - po ru ~io je Pro da no vi}. Pri pre mio: J. Gali}

c m y

dnevnik

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS VE ^E RAS DO ^E KU JE KRU [E VQA NE

Va `an ko rak ka Su per li gi

Osa mi li su se ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas na ~e lu Agro ìv li ge, po tvr |u ju }i da su naj ve }i fa vo rit za ula zak me |u osam naj bo qih eki pa u Sr bi ji. Me |u tim, ~i we ni ca da ima ju dve po be de vi {e od naj bli èg pra ti o ca, ti ma Me ga Vi zu re, ne uma wu je mo ti va ci ju cr ve no-be lih i oni è le da na sta ve se ri ju tri jum fa. Ve ~e ras }e to bi ti u pri li ci da u~i ne u me ~u s Na pret kom, a duel se, zbog za u ze to sti ma le sa le Spen sa, igra

se od li~ no uklo pio u eki pu. Igra mo sve bo qe i o~e ku jem da }e mo, uz po mo} gle da la ca s tri bi na, is pu ni ti ciq. No vo sa |a ni su ve o ma ja ki u bor bi pod obru ~i ma, a wi ho vi adu ti su Bu ni}, Ze ko vi}, Ka li ni} i mla di Bo `o \u mi}. Ovaj mo mak }e i ve ~e ras si gur no do bi ti pri li ku od tre ne ra Ma ti }a, a o du e lu s Na pret kom je re kao: - Kru {e vqa ni su ne u go dan ri val ko ji ima is ku sne igra ~e. Ipak, mi smo fa o ri ti za osva ja we bo do -

SPORT

subota21.januar2012.

OTVO RE NO PR VEN STVO AUSTRA LI JE

Je cin tre ning za Ka ro li nu Je le na Jan ko vi} pre sli {a la je i tre }u pro tiv ni cu od star ta Austra li jan Ope na.La u ri Rob son pre pu sti la je dva, Ka ji-ên âng {est, a Ame ri kan ki Kri sti ni Mek hejl sve ga dva ge ma 6:2, 6:0.Vi {e ne go ube dqi vom po be dom na {a te ni ser ka i 13. no si teq ka u Mel bur nu pla si ra la se u osmi nu fi na la, a ta mo je o~e ku je pr vi, pra vi is pit. U bor bi za ~e tvrt fi na le, Je le na }e se sa sta ti sa pr vom igra ~i com sve ta Ka ro li nom Vo zni jac ki, ko ja je u tre }em ko lu ru tin ski do bi la Mo ni ku Ni ku le sku iz Ru mu ni je re zul ta tom 6:2, 6:2.Jan ko vi} i Vo zni jac ki do sa da su od i gra le se dam me ~e va, a tre nut ni re zul tat u po be da ma je 4:3 za srp sku te ni ser ku. Je le na je Mek hej lo vu, tre nut no 42. te ni ser ku sve ta, iden ti~ nim re zul ta tom do bi la i u ârls to nu pro {le go di ne. Mla da, 19-go di {wa Ame ri kan ka ovog pu ta jed nom je i us pe la da odu zme ser vis se dam go di na sta ri joj ri val ki, ali je to bi lo sve. Od tog tre nut ka Jan ko vi }e va je u{la u ri tam, po ~e la da po ga |a vi ne re (16:12), ma we da gre {i (16:26) i da osva ja po e ne u se ri ja ma. Za pla sman u osmi nu fi na la bi lo joj je po treb no sat i 19 mi nu ta, a pred duel sa pr vom te ni ser kom sve ta tre ba lo bi da je ra du je to {to je, iako pro -

Re zul ta ti Mu {kar ci , tre }e ko lo: (2) Na dal (ESP) - Lac ko (SVK) 6:2 6:4 6:2, (30) Fe de rer (SUI) Kar lo vi} (CRO) 7:6(6) 7:5 6:3, (7) Ber dih (CZE) - (30) An der son (RSA) 7:6(5) 7:6(1) 6:1, (10) Al ma gro (ESP) - (21 Va vrin ka (SUI) 7:6(2) 6:2 6:4, (11) Del Po tro (ARG) - Lu (TPE) 6:2 6:3 6:0, To mi} (AUS) - (13) Dol go po lov (UKR) 4:6 7:6 7:6 2:6 6:3, (18) Lo pez (ESP) - (16) Iz ner (USA) 6:3 6:7(3) 6:4 6:7(0) 6:1, Kol {raj ber (GER) - Fa qa (COL) 6:3 6:2 7:6(3). @e ne, tre }e ko lo: (1) Vo zni jac ki (DEN) - (31) Ni ku le sku (ROU) 6:2 6:2, (3) Aza ren ka (BLR) - Bar tel (GER) 6:2 6:4, (5) Na (]N) - (26) Me di na Ga ri ges (ESP) 3:0, pre da ja Ga ri ges, (8) A. Ra dvan ska (POL) - Vos ko bo e va (KAZ) 6:2 6:2, (11) Klaj sters (BEL) - (20) Han tu ho va (SVK) 6:3 6:2, (13) Jan ko vi} (SRB) Mek hejl (ROU) 6:2 6:0, (22) Ger ges (GER) - Opran di (ITA) 3:6 6:3 6:1, Be ne so va (CZE) - Brat ~i ko va (RUS) 6:1 6:3.

Sle di joj pra vi iza zov: Je le na Jan ko vi}

JE LE NA UO^I DU E LA S VO ZNI JAC KOM

O~e ku jem ve o ma te `ak me~ Bo `o \u mi} (le vo)

u dvo ra ni Sport skog cen tra Sla na ba ra na Kli si. - Je smo fa vo ri ti, ali se u to me kri je opa snost, jer naj te è je po be di ti u una pred do bi je nim su sre ti ma - upo zo rio je tre ner No vo sa |a na Si ni {a Ma ti}. - Mo ra }e mo, kao i u sva koj utak mi ci, da ulo ì mo mak si ma lan na por od pr vog mi nu ta, da us po sta vi mo na{ stil igre i kre ne mo ka osva ja wu bo do va. Ciq nam je, na rav no, po be da, ko jom bi smo na pra vi li ve li ki i va àn ko rak ka pla sma nu u Su per li gu. Igra }e mo u kom plet nom sa sta vu, a ve o ma nam je bit no to {to Stra hi wa Mi lo {e vi} po sta je sve va `ni ji {raf u na {oj igri i {to

va i ve ru jem da }e mo tu ulo gu oprav da ti. Do bro smo se pri pre mi li za utak mi cu, od ra di li smo od li ~an ska u ting ri va la i ni ka kvih ne po zna ni ca i iz ne na |e wa ne }e bi ti. Po treb no je da po no vi mo mak si ma lan pri stup me ~u, da u we ga u|e mo agre siv no {to i je ste stil igre po ko jem smo pre po zna tqi vi i ne bi tre ba lo da bu de pro ble ma. O~e ku jem da }e mo osvo ji ti bo do ve i na pra vi ti no vi ko rak ka pla sma nu u su per li ga {ko dru {tvo. Me~ Voj vo di na Sr bi ja gas - Na pre dak po ~i we u 20.30 ~a so va, uz bes pla tan ulaz na tri bi ne dvo ra ne u SC Sla na ba ra. A. P.

Du go Je le na Jan ko vi} ni je bi la u ova ko brit koj for mi. Iako je u pr va tri ko la igra la pro tiv ma we po zna tih te ni ser ki, de mon stri ra la je for mu ko ja joj da je za pra vo da o~e ku je po be du u osmi ni fi na la, gde je ~e ka pr va igra ~i ca sve ta Ka ro li na Vo zni jac ki. - O~e ku jem ve o ma te `ak me~, ali iza }i }u na te ren i pru `i }u svo ju naj bo qu igru. Ose }am se sjaj no, od li~ no tre ni ram i po no vo sam iz u zet no mo ti vi sa na re kla je Jan ko vi }e va no vi na ri ma u Mel bur nu. Jan ko vi }e va je re kla i da se na ne ki na ~in sa o se }a sa Vo zni jac ki, po {to je me di ji kri ti ku ju da je do {la do pr vog me sta bez osva ja wa gren sle ma, po {to je bi la u sli~ noj si tu a ci ji 2008. go di ne. - Po ne kad je me di ji pre vi {e ki we zbog to ga. Jed no stav no, mi slim da bi tre ba lo da je osta ve na mi ru.

Jo{ je mla da i si gur na sam da }e osva ja ti ve li ke tur ni re, pre ili ka sni je- ka za la je srp ska te ni ser ka i do da la: -Na ne ki na ~in mi je lak {e {to tre nut no ni sam u sa mom vr hu, to mi da je pro sto ra i vre me na da se po sve tim tre nin zi ma i ra du. Ne mo ram stal no da od go va ram na pi ta wa no vi na ra - uz osmeh je ka za la Jan ko vi }e va. Za ni mqi vo je i to {to je tre ner dan ske te ni ser ke Ri kar do San ~ez, stru~ wak sa ko jim je do ne dav no ra di la Jan ko vi }e va. - Ta kav je pro fe si o nal ni te nis. Bi }e neo bi~ no po {to }e Ri kar do sa da da se di u we noj lo `i. Ipak, ne }u sa da da raz mi {qam o to me. Va `no je sa mo da se okre nem svo joj igri i te re nu - is ta kla je Jan ko vi }e va.

tiv re al no sla bi ji od se be, ima la vi sok pro ce nat uba ~e nog pr vog ser vi sa, kao i osvo je nih po e na po tom. U for mi u ko joj na stu pa u Mel bur nu, Je le na bi ko na~ no mo gla da pre ki ne niz od tri po ra za od 21-go di {we Dan ki we. Na kon {to ju je ~e ti ri pu ta po be di la u pe ri o du od 2008. do 2010. go di ne, Be o gra |an ka je pro {le se zo ne do `i ve la tri po ra za u ni zu od Vo zni jac ki. Ovog pu ta ulog }e bi ti ~e tvrt fi na le Austra li jan Ope na u ko jem je Je le na igra la sa mo jed nom i to 2008. go di ne, ka da je sti gla do po lu fi na la, {to joj je u pret hod nih de vet po ja vqi va wa u Mel bur nu i da qe naj bo qi re zul tat. Na {a te ni ser ka i biv {a pr va igra ~i ca sve ta ve} je pre ma {i la ostva re no u 2011. go di ni, ka da je is pa la u dru gom ko lu, ali ne bi bi lo lo {e da po sle tri lek ci je ma we po zna tim igra ~i ca ma o~i ta jed nu i tre nut no pr voj ten ser ki sve ta.

TAK MI ^E WE DU BLO VA

Zi mo wi} i Qo dra ube dqi vi Tre }i no si o ci igre pa ro va Ne nad Zi mo wi} i Mi hael Qo dra po be di li su [pan ce Mar ka Lo pe za i Da vi da Me re ra ube dqi vim re zul ta tom 6:2, 6:3.Za to im je bi lo po treb no 54 mi nu ta.Srp sko-fran cu ski dubl ni je do zvo lio [pan ci ma ni jed nu pri li ku za brejk na me ~u. U isto vre me Zi mo wi} i Qo dra, ko ji za jed no jo{ ni su osvo ji li gren slem, dva pu ta su uze lu ri va li ma ser vis u pr vom i jed nom u dru gom se tu.Na star tu tak mi ~e wa Zi mo wi} i Qo dra su re zul ta tom 7:6, 6:3 po be di li ame ri~ ko-austra lij sku kom bi na ci ju Do nald Jang/Xor dan Ker. U bor bi za pla sman u ~e tvrt fi na le Zi mo wi} i Qo dra sa -

sta }e se sa In dij cem Le an de rom Pa e som, ko ji }e ovog pu ta na stu pi ti sa no vim part ne rom, sjaj nim singl igra ~em Ra de kom [te pa ne kom. Da su opa sni, In di jac i ^eh po ka za li su u dru gom ko lu po be dom nad 13. no si o ci ma, Ita li ja ni ma Si mo ne om Bo le li jem i Fa bi jom Fo wi ni jem (6:2, 7:6). Zi mo wi} je jed nom, 2010. go di ne, igrao fi na le Austra li jan Ope na, ali u pa ru sa Da ni je lom Ne sto rom. Ta da su wi ho vi ve ~i ti ri va li bra }a Bob i Majk Bra jan bi li bo qi, a na kra ju te se zo ne Zi mo wi} i Ne stor su se, po sle dva osvo je na Vimbldo na i jed nog Ro lan Ga ro sa, raz i {li.

Zi mo wi} i Qo dra se pla si ra li u osmi nu fi na la

VOJ VO DI NA NS SE ME GO STU JE PA ZO VA^ KOM JE DIN STVU

Srem ci ni su na iv ni Po sle tri jum fa u der bi ju nad Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca, od boj ka {i Voj vo di ne NS se me da nas go stu ju Je din stvu u Sta roj Pa zo vi, jed noj od eki pa ko ja je me |u naj ne pre dvi di jim u li gi. U pro {loj se zo ni su Pa zov ~a ni bi li po zna ti po do brim par ti ja ma u go sti ma, a pr vi su per li ga {ku po be du na do ma }em te re nu osta vi ri li su ove se zo ne.Srem ci su mno go bo qi sa da na do ma }em te re nu i ve o ma do bro su od i gra li s Cr ve nom zve zdom i Par ti za nom, a eki pa je sa sta vqe na od igra ~a ko ji su omla din sku {ko lu pro {li u Voj vo di ni i Zve zdi.Zbog sve ga na ve de nog, Voj vo di na }e ve o ma ozbiq no pri stu pi ti me ~u sa, ka ko ta be la ka è, aut saj de rom jer je sva ki bod bi tan u dru gom de lu {am pi o na ta po {to se ve} sa da de le po zi ci je za plej-of. - Mo ra mo da od i gra mo str pqi vo i sta lo è no, da sve {to smo ra di li pre ne se mo na te ren i da po ka è mo kva li tet. Na pa pi ru smo fa vo ri ti, ali to mo ra mo da po tvr di mo na par ke tu. Jo{ smo

Mar ko Ivo vi} (Vojvo di na NS se me)

bez Ka ti }a, ko jeg ~u va mo zbog de li kat ne po vre de, ali je do bro {to smo u pro {lim utak mi ca ma po ka za li da ras po la è mo broj nim kva li tet nim igra ~i ma i to mo è da bu de na {a pred nost u od no su na osta le eki pe u li gi, ka da se ra di o po de li me sta za plej-of - re kao je tre ner No vo sa |a na Ni ko la Sa la ti}. Po vrat kom Mr da ka na te ren ve li ki te ret pao je s ple }a Mar ka Ivo vi }a, ali je on i da qe je dan od naj u bo ji ti jih na pa da~ kih op ci ja no vo sad skom ti ma. - Pa zov ~a ni ni su na iv ni, ima ju {ko lo va ne igra ~e i wi ho vo tre nut no sta we na ta be li ne osli ka va re al nu sli ku sna ge eki pe. Ve} tri se zo ne su za jed no i to je jed na od wi ho vih pred no sti, a zna se da su na mu ~i li Par ti zan i Zve zdu. Sa da smo u si tu a ci ji da se na da mo dru goj po zi ci ji na ta be li pred plej-of, ali ako se uka è pri li ka za vrh ta be le sva ka kao }e mo je pri gra bi ti - is ta kao je Ivo vi}. Utak mi ca se igra u ha li spor to va u Sta roj Pa zo vi od 20 ~a so va. M. Ri sti}

sport

subota21.januar2012.

DO LI NA SE PO JA ^A LA

Do {ao Vu ko sa vqev Mla di igra~ Za dru ga ra iz La za re va Ivi ca Vu ko sa vqev (19 god.) pri stu pio je srp sko li ga {u Do li ni iz Pa di ne. Fud bal sku ka ri je ru po ~eo je Cve noj zve zdi gde je tre ni rao ~e ti ri go di ne kod tre ne ra To me Mi li ~e vi }a i Iva na Axi }a i igrao je za pi o nir sku i ka det sku se lek ci ju Sr bi je. Po sled we ~e ti ri se zo ne bio je sti pen di sta i igra~ Ba na ta, iz kog je {est me se ci bio na po zaj mi cu u srp sko li ga {u iz La za re va. - Po sle raz go vo ra sa pred sed ni kom Ko va ~om od lu ~io sam da pot pi {em za Do li nu. Do {ao sam u klub ko ji mla dim igra ~i ma pru `a sve uslo ve da na pre du ju i `e lim da se do brim ra dom na tre nin zi ma i igra ma na met nem tre ne ru i iz bo rim me sto star te ra - re kao je Vu ko sa vqev. Se kre tar klu ba Zlat ko \u ri ca je re kao: - Do ve li smo per spek tiv nog Vu ko sa vqe va od ko ga o~e ku je mo da se ra dom na met ne tre ne ru Hi lu. Da bi smo op sta li u li gi mo ra mo se po ja ~a ti, u pre go vo ri ma smo sa jo{ ne ko li ko is ku snih igra ~a i za ne ko li ko da na o~e ku je mo wi ho ve od go vo re. Tre ner Du {an Hil je po ~e tak pri pre ma za ka zao za 28 ja nu ar. B. St.

PR IPREM NA UTAK MI CA

Kao za bo do ve Voj vo di na-Su tje ska 1:1 (0:0) VE T ER N IK: FC â&#x20AC;&#x17E;Vu j a d in Bo { kovâ&#x20AC;?, gle da la ca 100, su di ja Ra d i} (No v i Sad), strel ci:Na sti} u 86. za Voj vo di nu, a @i `i} u 68. mi nu tu za Su je sku. VOJ VO DI NA: Kor di}, Be ~e li} (Ili}), Na sti}, Glum ~e v i} (Ni k o l i}), Sli j ep ~ e vi}, Se ku li} (Ba {ka lo), Iva -

|u sob no od me ra va we sna ga pa je na te re nu sve pr {ta lo. U pr vom po lu vre me nu {an se za do ma }e pro pu sti li su Mar ko Po le ta no vi}, Si la |i i Iva ni}. S dru ge stra ne, Dar ko Ka r a x i} je u dva na v ra t a ozbiq no ugro zio Kor di }a. U dru gom po lu vre me nu igra se od vi ja la uglav nom na sre di ni te re na. Su tje ska je do -

dnevnik DA NAS PO ^I WE 28. AFRI^ KI KUP NA CI JA

Fa vo ri ti Ga na i Oba la Slo no va ~e Da nas u Ekva to ri jal noj Gvi ne ji (do ma }in je i Ga bon) po ~i we 28. Afri~ ki kup na ci ja u fud ba lu. U~e stvu ju 16 re pre zen ta ci ja, a me |u wi ma ne ma bra ni o ca ti tu le Egip ta, ko ji ni je us peo da pro |e kva li fi ka ci je. Ne ma ni Ka me ru na, Ju `ne Afri ke Al `i ra, Ni ge ri je, To goa ko ji su dis kva li fi ko va ni od lu kom Afri~ ke fud bal ske fe de ra ci je. U ova kvoj kon ku ren ci ji pr vi fa vo ri ti tur ni ra su re pre zen ta ci je Oba le Slo no va ~e i Ga ne, A gru pa Ekva to ri jal na Gvi ne ja, Li be ri ja, Se ne gal, Zam bi ja B gru pa Oba la Slo no va ~e, Su dan, Bur ki na Fa so, An go la

De taq s utak mi ce Voj vo di na - Su tje ska

ni} (Si m i k i}), Ko s o v i} (Mar ko vi}), [u {war ([a le ta Kor d i}), Po l e t a n o v i} (Cvi ji}), Si la |i (Goj ko vi}) SU T JE S KA: La k i } e v i}, Kri vo ka pi}, Ra do vi}, Zo go vi}, Pe r o { e v i}, Ko s o v i}, Pe jo vi}, Ka ra xi}, Ni ko li}, Sti je po vi}, Mar ko vi}. Igra li su jo{: Ra do vi}, @i `i}, ]u k o v i}, Vu k o v i}, De l i}, ]i ra ko vi}, Ko sti}, Ja wu {e vi}, Jo vo vi}, Da ko vi}, Lon ~ar Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Su tje ske pre bi se mo gla na zva ti pr ven stve nom ne go pri prem nom. Obe eki pe iz u zet no ozbiq no su shva ti le no vo me -

{la u vo| stvo u 68. mi nu tu. Na k on slo b od n og udar c a sa de sne stra ne, fud ba le ri Voj vo di ne po ku {a li su da na pra ve of sajd zamk, ali im se iza le |a is krao @i `i} i la ko ma ti rao Kor di }a.Po sled wih dva de se tak mi nu ta Voj vo di na je kre nu la si lo vi to. Re |a le su se sto po stot ne pri li ke Kor di }a, Mar ko vi }a, a [u {war je iz slo bod nog udar ca sa 25 me ta ra po go dio pre~ ku. U 86 mi nu tu kor ner je iz veo Mar ko vi}, lop ta je pre le te la sve igra ~ e, a na su p rot n oj stra ni na {ao se Na sti} i to pov skim udar cem po slao lop tu u mre `u za ko na~ nih 1:1.

^SK KOM PLE TI RA RE DO VE

C gru pa Ga bon, Ni ger, Ma ro ko, Tu nis D gru pa Ga na, Bo cv a na, Ma li, Gvi ne ja a pre ma prog no za ma {an su da se oki te od li~ ji ma ima ju jo{ Se ne gal, Ma ro ko i Tu nis, {to ne zna ~i da u pr bi plan ne }e iza }i ne ka ne spo me nu ta re pre zen ta ci ja. Sva ka ko da naj bo qi i naj po zna ti ji tim ima Oba la Slo no va ~e, ko ju pred vo di Di di je Dro ga,a tu su jo{ Ka lu(^el si) , @er vi wo (Ar se nal), Ja ja Tu re (Man ~e ster si ti), Ebue (Ga la ta sraj), Zo ko re (Trab zon), Dum bi ja (CSKA)... Eki pu Ga ne

Di di je Drog ba, naj bo qi igra~ Oba le Slo no va ~e

pred vo di Mun ta ri (In ter), Asa moa Gi jan, Asa moa (Udi ne ze), Men sai (Lion), Li Adi, a na klu pi je na{ stru~ wak Go ran Ste va no vi}. Naj po zna ti ji fud ba le ri Se ne ga la su Di ja ra (Mar sej), Go mis (Va len si jan), Dia (Fe ner bah ~e)i Ka ma ra (Mon pe qe), Bur ki nu Fa so pred vo de Tra o re (Ok ser) i Ba ka ri (Lion), naj bo qi igra ~i Tu ni sa su \er ma (Ok ser) i ^i ko ni (Ci rih),a Ma ro ka Asa di (He re ven) i Ba ma ha (Udi ne ze).

Na otva ra wu pr ven stva u Ba ti, na sta di o nu ko ji pri ma 35.000 gle da la ca, sa sta }e se je dan od do ma }i na Ekva to ri jal na Gvi ne ja i Li bi ja, a po tom se u Ma la buu sa sta ju Se ne gal i Zam bi ja. Po red Ba te i Ma la bua (sta dion pri ma15.000 gle dal ca) igra }e se u Ga bo nu u Li ber vi lu (40.000) i Fran cvi lu (35.000). Fi nal ni me~ se igra 12. fe bru a ra u Li ber vi lu. Ve }i nu me ~e va di rekt no }e pre no si ti Evro sport. G. Ko va~

TEK STI LAC IME NO VAO NO VOG TRE NE RA

Man di} sa ~i stim pa pi ri ma Po ve re we Si mi Po du nav cu Fud ba le ri ^SK Pi va re, dru go pla si ra nog ti ma Srp ske li ge gru pa Voj vo di na, u po ne de qak po ~i wu pri pre me. Pet bo do va za o stat ka za li de rom iz No ve Pa zo ve ni je ne do sti `no, pa }e Pi var ci na pa ro le }e ima ti mo ti va za jo{ bo qe igre ka ko bi po te ru za No vo pa zov ~a ni ma i bor bu za sam vrh ta be le u~i ni li jo{ za ni mqi vi jom.

Pr vo ti mac ^SK-a Slo bo dan Kr sta no vi}

Pri pre me za start pri pre ma su u to ku pa pu ne ru ke po sla ima di rek tor klu ba Dra gan Iva no vi}. - Kao i ra ni je, o~e ku jem da }e bi ti i no vih i mla dih igra ~a i onih ko ji }e ka sni ti dan-dva. Ne ki igra ~i su na pro bi pa se o~e ku je i wi hov do la -

zak dok se ne vi di da li su us pe li ili ne. Ra ~u nam da }e se do kra ja ne de qe sve zna ti i da }e mo on da kre nu ti sa ra dom u kom plet nom sa sta vu - ka è Iva no vi}. Is ku sni Dra gan Man di} vra tio se iz vu ko var skog Vu pi ka sa pa pi ri ma u xe pu. I biv {i ka pi ten i re kor der po bro ju od i gra nih pr ven stve nih utak mi ca u dre su ^SK, vi {e od 400, Mi ro slav Pa vlo vi} zbog ne iz mi re nih du go va wa klu ba iz Vu ko va ra ne è li da osta ne u Vu pi ku, pa je i on, ako do bi je is pi sni cu, bli zu po vrat ka u ma ti~ ni klub. - Vo leo bih da ih vi dim u na {im re do vi ma. Klub su mno go za du ì li pa smo im je se nas iza {li u su sret da pro me ne sre di nu. Man di} je ve} sti gao ku }i, a Pa vlo vi} to isto na me ra va, kod nas uvek ima ju me sta. Da su oni bi li je se nas u ti mu, si gur no bi i na{ bo dov ni sal do bio mno go ve }i - sma tra Iva no vi}. Da li }e se eki pa po ja ~a ti? - Sva ka ko, ali o to me }e mo od lu ~i ti za ne de qu dve, ka da bu de mo vi de li ko ji nam pro fi la igra ~a tre ba. Sa spon zo rom Karls ber gom klup sko ru ko vod stvo }e se usko ro sre sti i do go vo ri ti o da qoj sa rad wi. - Ova ugled na kom pa ni ja nas ni ka da ni je iz ne ve ri la i osta vi la na ce di lu. Na {i us pe si su i wi ho vi i uve re n sam da }e mo ve o ma uspe {nu sa rad wu na stav i ti - op ti mi sta je Dra gan Iva no vi}. V. Vu ja no vi}

sa da je ne po zna ni ca sa ustu pqe nim fud ba le ri ma iz kul skog Haj du ka.Na dam se do go vo ru sa Ku qa ni ma i uz ne ko li ko po ja ~a wa na po zi ci ja ma u sred wem re du i zad woj li ni ji ve ru jem da ne }e mo bi ti mno go sla bi ji u od no su na je se wu po lu se zo nu. Kom plet ne pri pre me oba vi }e mo u Oxa ci ma, od i gra }e mo de se tak utak mi ca, a ve} su do go vo re ne sa Haj du kom, Som bor ci ma i No vim Sa dom.Do star ta pr ven stva ima do voq no vre me na za kva li tet ne pri pre me - re kao je Po du na vac. Bu du }i da Tek sti lac pr va dva pr ven stve na ko la go stu je u Ve ter ni ku i Be o ~i nu, ja sno je da Oxa ~a ni mo ra ju da bu du bes pre kor no sprem ni, pa mla dom tre ne ru i we go vim pu le ni ma pred sto ji `e stok rad St. Mi ler

DO WI SREM KRE NUO S PRI PRE MA MA

ODBOJKA @en ska su per li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Di na mo Azo ta ra (18), BE O GRAD: Vi zu ra - Ko lu ba ra (18). Mu {ka su per li ga - STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Voj vo di na NS se me (20), KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Rib ni ca (19), PO @A RE VAC: Mla di rad nik - Par ti zan (19), QIG: Spar tak - Cr ve na zve zda (19). Pr va `en ska li ga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Cr no ko sa (15), KRA QE VO: Gim na zi ja lac - Sme~ 5 (19.30), STA RA PA ZO VA: Je din stvo - No vi Sad (17), NI[: Stu dent - @e le zni ~ar (L) (18), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - La za re vac (19). Pr va mu {ka li ga - BE O GRAD: Obi li} - Sme de re vo (19), Ste ri ja - Bo rac (20.30), KLA DO VO: \er dap - Du nav vo lej (18), JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Pa zar ju ni or (15.30).

Od la skom Tri ve Ili }a u som bor ski Rad ni~ ki Tek sti lac Ites, ~lan Srp ske li ge Voj vo di na, ostao je bez tre ne ra.Uo~i po ~et ka pri pre ma klup ska upra va je za {e fa stru~ nog {ta ba iz ba ra la Si mu Po du nav ca, ne ka da {weg fud ba le ra broj nih voj vo |an skih klu bo va. Tre ner sku ka ri je ru Po du na vac je za po ~eo u svom ma ti~ nom klu bu Tek stil cu, ra de }i pr vo sa mla |im ka te go ri ja ma, a za tim je pre u zeo i pr vu eki pu. Ka sni je se po sve tio po no vo ra du Si mo Po du na vac sa mla |im ka te go ri ja ma, stru~ no se usa vr {a vao i sa da ima A li cen cu, ko ja mu omo gu }a va da ra di i klu bo vi ma vi {eg ran ga od Srp ske li ge. - Pri pre me }e mo po ~e ti 23.ja nu a ra. Mo ra mo va qa no da se pri pre mi mo s ob zi rom da je eki pa osta la bez dva vr sna igra ~a, Top ~a gi} i Pa u no vi}, a za

@e sto ko na Su va ~i

Fud ba le ri Do weg Sre ma na tre nin gu

Po sle dvo dnev nog te sti ra wa na Sta rom DIF-u i u Pe }in ci ma, Do wi Srem je po ~eo s pri pre ma za na sta vak se zo ne u Pr voj fud bal skoj li gi. Pr voj pro ziv ci tre ne ra Bo gi }a Bo gi }e vi }a oda zva li su se svi igra ~i, s iz u zet kom oprav da no odu sut nog @ar ka Je li ~i }a. - Do od la ska na pri pre me u An ta li ju ra di }e mo dva pu ta dnev no - ka è Bo gi }e vi}. -Tre ni ra }e mo na Su va ~i, ali }e mo ko ri sti ti te re ne u okol nim me sti ma. Sva ki pe ti dan bi }e slo bo dan. U An ta li ju po la zi mo 5. fe bru a ra, gde }e mo na sta vi ti s ne sma we nim tem pom, uz ~e ti ri kon trol ne utak mi ci. Do pr vog pro le} nog ko la od i gra }e mo ukup no 12 utak mi ca, ta ko da }e svi ima ti pri li ku da se do ka ù. U sva kom slu ~a ju, se lek ci ja }e bi ti è sto ka. Iako je pr vi tre ning bio vr lo na po ran, igra ~i su ga kraj we pro fe si o nal no od ra di li. Tem po su dik ti ra li naj i sku sni ji: Star ~e vi}, Jan ko vi}, Jo si mov, Pr qe vi}... Po obi ~a ju, za at mos fe ru je bio za du èn Mi {a Pet ko vi}. @. R.

kULTURA

c m y

dnevnik

subota21.januar2012.

ПРЕМИЈЕРА КАЛДЕРОНОВОГ КОМАДА У РЕЖИЈИ СЛОБОДАНА УНКОВСКОГ НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

Живот је сан Премијера представе „Живот је сан„ шпанског класика Педра Калдерона де ла Барке, у режији госта из Македоније Слободана Унковског, биће одржана 23. јануара на великој сцени Народног позоришта у Београду. Управник Божидар Ђуровић изјавио је на конференцији за новинаре да је за Народно позориште част и радост да ствара овако значајну представу, са једним од највећих редитеља целог екс-ју простора и са познатом уметницом из Словеније Метом Хочевар која креира сценографију. „Ово је још један позоришни сан. Уверен сам да ће публика уживати исто као у некадашњим “Позоришним илузијама‘ Унковског или његовој новијој представи “Фигарова женидба и развод‘ на нашој сцени„, рекао је Ђуровић. Директорка Драме Молина Удовички Фотез истакла је да је ово пета драмска премијера у националном театру од почетка сезоне, а на неки начин и њена круна. „Калдеронов комад је био мој први сан када ме је управник прошлог јуна позвао на разговор о репертоару. Срећом, Унковски је био у могућности да прихвати и убрзо смо почели заједно да сањамо„, рекла је она.

Подсетила је да је у међувремену постала директор Драме, мада се питала да ли има смисла у овим временима прихватити тај посао. На њену одлуку је, како је додала, доста утицало то што се рад на овој представи тако добро развијао. Унковски је захвалио Народном позоришту на „неколико храбрих потеза„ у вези са овим пројектом, међу којима је ангажовање двадесетак студената глуме Факултета драмских уметности. „Комад ‘Живот је сан„ један је од најзначајнијих у светској драмској литератури. Радио сам га већ 1993. године у Скопљу, али ће нова поставка бити другачија. То је текст којем човек може да се враћа, узбудљив је, зове на размишљање, има више слојева„, рекао је он. Редитељ је додао да ова представа тражи озбиљан напор целе екипе. „Сви су били предани и такав рад је задовољство„, истакао је он. У ансамблу су Предраг Ејдус, Никола Ракочевић, Борис Пинговић, Борис Комненић, Бојан Димитријевић, Наташа Нинковић и Нада Шаргин. Доајен Ејдус, који игра пољског краља Базилија, изразио је задовољство због инспиративног, трагалачког рада на представи.

Слободан Унковски, Мета Хочевар и Предраг Ејдус на конференцији за штампу

„Допуњавали смо се у идејама. Редитељ је отклонио све политичке импликације, а у фокусу су сновиђење и танка линија између реалног живота и сна. Представа је вишеслојна и маштовито урађена„, рекао је он. Млада звезда српског глумишта Ракочевић игра принца Сигисмунда кога краљ, да би сачу-

СЈАЈНА ИЗЛОЖБА „ПОЛИЦИЈСКО ДВОРИШТЕ” ЖЕЉКА КИПКЕА У МСУВ

Музеј као сигурна кућа Апарат репресије путем силе, ма којој институцији он припадао, по дефиницији је плодно тло за отпор. Уметост, која би увек да повеже више и ниже сфере на неочекиван, неуобичајен, а при том и естетски начин, увек је била ту као згодан алат оним малобројним неистомишљеницима да сила и принуда нису и никад неће бити гарант реда и мира, као што не важи ни обрнуто, да

левар девет живота“, заправо обједињује све остале, јер на аутопоетски начин користи све присутне медије – слику, рукописе и филм. У њима, изнесена је целовита и типично уметничка мисао да свет нешто вреди само ако је у машти, скривен од погледа оних који би да га рационално „ушеме“. Управо зато, Кипке као свој окулар користи мачји поглед, визуру из које од бу-

Табла за „Булевар девет живота”

изостанак те врсте институционализоване апаратуре не значи хаос и насиље. Некада југословенски, данас хрватски уметник Жељко Кипке, један је од истакнутијих уметника који би да такве друштвене или цивилизацијске тековине мењају, унапређују стање свести о њима, а пред новосадском публиком, у Музеју савремене уметности Војводине, тренутно је постављена његова сјајна изложба названа „Полицијско двориште“. Изложба Жељка Кипкеа у МСУВ искоришћена је да представи не само новије радове из широког поља интересовања уметника из Загреба, него да буде и својеврсна ретроспектива, тако да је организована у четири сегмента: „Кратки водич кроз седамдесете и осамдесете“, „Предатор, филмофили и боца вина“, „Надзорна камера“, „Булевар девет живота“. Ова последња, „Бу-

левара неколицине европских метропола креира јединствен простор-време, слободан, топао и заштићен. Експресионистичке слике, својеврстан сценарио који их прати, чинећи целу причу блиску стрипу, и филм у назнакама, креирају потпуност чулног доживљаја. Да, веома је индикативно зашто мачке. Не због девет живота, иако је и то пуно значења, него због тога што не постоје полицијске мачке, само пси. О људима би у овој визији било заиста сувишно говорити. Рад „Надзорна камера“ прави је пример провокативности Кипкеовог опуса. У њему, поред забране, он је швенком с лева на десно и обрнуто готово свакодневно снимао полицијско двориште током изградње пословног објекта унутар њега. Наравно, ништа значајно се није десило на том плану, али у финалној монтажи уметник је инкор-

порирао документарне приче које су ексцеси у демократском друштву, напредном и слободном, а које су у директној вези са свеопштим трендом надзирања и прислушкивања појединаца, од стране већ помињаног апарата. Видео рад „Надзорна камера“ је још више узнемирујући и опомињући, када се споји са целином „Предатор, флимофил и боца вина“. У њој, Кипке користи илустроване магазине и књиге као предлошке за своје специфично монохроматске слике, које уз причу потпуно креирају туробно документаристичку атмосферу спреге политике и филма. На њима су, углавном наопачке, наглавце, приказани „диктатори-филмофили“ Тито и Стаљин, њихове свите, у културноуметничким ситуацијама и окружењу, као и места злочина почињених током и после Другог светског рата у политичке сврхе. Ову, као и друге аутентично инсцениране поставке, красе и други занимљиви детаљи, везе са стварношћу, међу којима се издваја један објекат – флаша вина са сликом Стаљина којим је овај лечио несаницу. За све оне који не памте или не познају Кипкеове почетке, ту је целина посвећена његовим раним радовима у којој се издваја видео мапирање галерија и музеја који су били важни за уметност седамдесетих и осамдесетих, од којих су једва који преживели до данас. И ту се види да ће Кипке свој ликовни уметнички ангажман да развија проширујући га медијима књижевности и филма, односно директним коментарима друштвено-политичког живота појединца и заједнице. Изложбу „Полицијско двориште“ прати и луксузна публикација посвећена хрватском аутору, чији је кустос у МСУВ био Живко Грозданић. Изложба је отоврена до 29. јануара. И. Бурић

СУТРА У МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ „ИСИДОР БАЈИЋ“

Један кратки концерт Студентски културни центар Нови Сад и уметнички руководиоци музичке радионице „Ад либитум“ Соња Антунић и Тимеа Калмар најављују програм назван „Један кратки концерт“, који ће се одржати сутра у 19 часова у Музичкој школи „Исидор Бајић„. Наступиће Гудачки квартет „Ил Белпаезе“, Клавирски трио „Ностер Модус“ и Трио „Фуриозо“. На програму је Хајднов Гудачки квартет у Е-дуру, оп.33 бр.2, Трио елегик бр.1 у ге-молу Рахмањинова, и Променада за флауту, виолину и клавир Бохуслава Мартинуа. Гудачки квартет „Ил Белпаезе„ чине пријатељи који су годинама свирали заједно у различитим камерним

саставима и оркестрима, а сада су се окупили у овом новом квартету. Чланови су: Арпад Нађ, виолина, Душан Бирач, виолина, Владимир Шару, виола, и Жељко Ивовић, виолончело. Клавирски трио “Ностер модус”, који је првобитно наступао под именом „Модиљани трио“, чине: Марта Којадиновић (виолина), Милица Свирац (виолончело) и Марина Рајновић (клавир). Чланови триjа „Фуриосо„ су Ксенија Мијатовић (флаута), Арпад Нађ (виолина), и Снежана Грујић (клавир). Н. П-ј.

вао престо, шаље у подземље заједно са свитом која га убеђује да је то његов прави живот и да је двор само сањао. Када због промењених околности бива враћен на двор, принц више не зна шта је стварност. Ракочевић је изјавио да је имао велики задатак и велику одговорност.

„Није ми било лако, али ми пуно значи што се бавимо овим. То су теме које се понављају кроз историју, препознао сам питања која су ми важна и која и сам себи постављам као што је - да ли све ово вреди„, изјавио је он. Нада Шаргин (Росаура) приметила је да је већини уметника

РЕДИТЕЉСКИ ПРВЕНАЦ ГЛУМЦА РЕЈФА ФАЈНСА СНИМАН У БЕОГРАДУ

„Кориолан” у домаћим биоскопима Редитељски првенац прослављеног глумца Рејфа Фајнса „Кориолан„ према истоименом Шекспировом комаду, премијерно приказан на отварању прошлогодишњег ФЕСТ-а, од 26. јануара биће на редовном репертоару српских биоскопа, најавио је МегаЦомФилм.. Након њујоршке премијере 17.јануара започета је биоскопска дистрибуција „Кориолана„ широм света а у домаће биоскопе стиже крајем месеца. Историјски трилер о римском хероју Кориолану, великом војнику и човеку крутих убеђења чији екстремни ставови изазивају масовну побуну, те га политичари и његова мајка, Волумнија, протерају из града, он нуди услуге и живот заклетом непријатељу Тулусу Ауфидиусу, са којим маршира према Риму у намери да уништи град, славни глумац Фајнс снимио је у Београду. Сценарио за филм написао је Џон Логан, аутор сценарија за филмове „Гладијатор“ и „Последњи самурај“, а главне улоге играју Фајнс и Џерард Батлер. Фајнс је глумачку каријеру започео у позоришту, у Краљевском

Шекспировом друштву, међународни углед стекао је филмским улогама у „Орканским висовима„, „Шиндлеровој листи„, „Енглеском пацијенту„, „Верном баштовану„, „Харију Потеру„, „Принцу од Египта„, „Читачу„. Управо поводом филма „Читач„ Фајнс је 2009. био гост ФЕСТ-а када је јавности обелоданио планове да у Београду сними филм „Кориолан„.

ово омиљени комад и да свако има свој доживљај, а да се многи живо сећају поставке коју је 1994. режирао Никита Миливојевић, такође у Народном позоришту, „као врло путене и шарене представе”. „Радили смо у тешком кључу, задали смо себи висок циљ, бавили се и филозофским нивоима текста. Драго ми је што је у овим одвратним временима за културу и позориште ова екипа дала од себе максимум, а дирнули су ме и испунили преданост раду и енергија студената глуме„, рекла је она. Сценограф Мета Хочевар изразила је задовољство што први пут ради у Народном позоришту у Београду, као и што поново сарађује са Унковским јер су „на истој таласној дужини”. „Тражили смо простор игре који омогућава различите нивое доживљавања и атмосфере. Покушали смо да отворимо сцену као вертикалан простор. У визуелном смислу ту нема великих захвата, него су односи међу елементима ти који формулишу простор„, рекла је она. Костиме су креирале Јелена и Светлана Проковић, а музику је компоновала Ирена Поповић. Драму је превео Никола Милићевић. (Танјуг)

НА ФЕСТИВАЛУ У КАНУ

Морети председавa жиријeм Италијански глумац и редитељ Нани Морети председаваће жиријем овогодишњег филмског фестивала у Кану, саопштили су јуче организатори фестивала. Добитник Златне палме за филм „Соба мог сина„ из 2001. године председаваће жиријем фестивала који ће трајати од 16. до 27. маја. Организатори су саопштили да су Моретијеви филмови „инкарнација свега што је најбоље у филму у протеклих 30 година”. „Велика је радост, част и одговорност председавати жиријем најпрестижнијег филмског фестивала на свету који се одржава у земљи која је увек са пажњом и поштовањем третирала филм„, рекао је Морети прихватајући понуђену улогу председника жирија. Морети (58) режирао је и глумио у филму „Хабемус Папам„, нежној комедији о папи који има трему, који је прошле године био у трци за Златну палму. Прошле године председавајући жирија био је холивудски глумац Роберт де Ниро а Златну палму освојио је филм Теренса Малика „Дрво живота„, који ће отворити овогодишњи, 40. Фест.

ИТАЛИЈАНСКА ТВ СЕРИЈА СНИМАНА У СРБИЈИ ПОСТИЖЕ РЕКОРДНУ ГЛЕДАНОСТ

Промоција српске кинематографије Италијанска телевизијска серија „Рестауратор„ снимана у Србији, постиже рекордну гледаност у Италији, што је значајно за промоцију српске кинематографије и за око 80 наших глумаца који су учествовали у том пројекту у извршној продукцији фирме „Филм 87” из Београда. Премијеру серије на РАИ 1 гледало је 8. јануара 5,6 милиона људи, а недељу дана касније наставак 5,4 милиона, иако су у исто време на другим каналима били веома атрактивни програми, саопштила је Српска филмска асоцијација (СФА). Продуцент локалног филмског сервиса „Филм 87” Пиеро Амати истиче да поред успеха који радује, „ова серија има посебан значај за српску кинематографију„. Серија је снимана унутар огромне конструкције која представља барокни Рим коју је на простору „Авала филма„ саградио Филм 87. „У његовој изградњи учестовале су спрске архитекте, молери, сценографи и грађевинари, уз помоћ само једног италијанског сценографа. Филмски радници из Рима изненађени су аутентичношћу конструкције и великим умећем српских радника„, изјавио је Амати. На серији која је снимана 18 недеља у Београду радило је 150 домаћих филмских радника и 80 глумаца међу којима Предраг Ејдус, Ирфан Менсур, Иван Бекјарев, Љиљана Благојевић, Мирољуб Лешо, Лена Богдановић, Вук Костић.

„Рестауратор„ има 12 епизода које се приказује у ударном термину, недељом од 20 сати. Главне улоге тумаче Ландо Буцанка и Мартина Коломабари. Редитељ Ђорђо Капитани (85) премијеру је пратио у Београду, у ресторану „Чинечита„, окружен српским члановима екипе. Аутор који иза себе има 55 серија и филмова одушевљен је нашим глумцима и у својим интервјуима истиче да су они увек одлично припремљени и да је то била најбоља екипа са којом је икада радио. Ана Илић, извршни директор СФА која промовише Србију као атрактивну филмску локацију и чији је један од чланова Филм 87, каже да су овакви примери најбоља препорука и реклама за нашу земљу. „Све чешће се дешава да се исте стране екипе и продуценти одлучују да се по више пута враћају у Србију да би и своје нове пројекте овде снимали. То говори у прилог ономе што СФА покушава да уради, да повратимо углед наше земље у светским филмским круговима какав смо имали пре 30 и 40 година„, изјавила је она. Са новим програмом подстицаја за стране пројекте и копродукције које предвиђа недавно донети Закон о кинематографији, очекује се још већи број квалитетних филмова и серија на нашим локацијама. Захваљујући успеху „Рестауратора„ и одличном искуству снимања у Србији, други циклус серије такође ће се снимати у Београду током ове године.

svet

subota21.januar2012.

dnevnik

Ka na da pro te ra la ru ske di plo ma te

UKRATKO

Su dar bro do va u Bos fo ru AN KA RA: U spasila~koj operaciji posle sudara tri broda u Bosforu angaòvano je pet turskih brodova i dva tegqa~a, javio je TV kanal Si-En-En Turk, dok AP prenosi izjavu predstavnika slu`be za obalsku bezbednost da nema opasnosti od potonu}a jednog od brodova. U Bosforu u oluji sudarila tri broda. Najgore je pro{ao teretwak „Kajan-1”, koji je plovio pod zastavom Sijera Leonea. „Ne moè da potone. Me|utim, spremni smo sasvim da interveni{emo zbog vremenskih uslova”, rekao je na~elnik glavnog direktorata Obalske bezbednosti Salih Orak~i, isti~u}i da se, za sada, ne razmi{qa o evakuaciji posade. AP navodi da je na brodu 13 ~lanova posade, a brod je do{ao iz Egipta na putu ka Ukrajini. Lokalna televizija javila je da je “Kajan-1”, dug 86 metara, manevrisao radi usidravawa i sudario se sa dva ve} usidrena broda pod zastavama Holandije i Tanzanije, koji su lak{e o{te}eni, prenela je agencija Itar-Tass. Incident se desio zbog sna`nih talasa pri brzini vetra na Bosforu koji dostiè 50 kilometara na sat. (Ta njug)

MO SKVA: êtvoro ruskih diplomata iz ambasade u Otavi proterani su iz Kanade zbog sumwe da su se bavili {pijunaòm. Kako prenose ruski mediji, pozivaju}i se na izve{taj kanadske televizije, proterani su vojni ata{e Konstantin Kolpakov, pomo}nik ata{ea Dmitrij Fedor~atenko i dve osobe iz tehni~kog personala ambasade, me|u kojima jedna èna. Ruska ambasada potvrdila je odlazak troje od ~etvoro slu`beni-

No sa ~i avi o na „Karl Vin son” i „Abra ham Lin koln”

Ame ri~ ki no sa~ avi o na sti gao u Arap sko mo re VA [ING TON: Ameri~ki nosa~ aviona „Abraham Linkoln” stigao je u ~etvrtak u Arapsko more uprkos nedavnom upozorewu iranskih vlasti SAD da ne {aqe brodove u moreuz Hormuz, javili su ju~e ameri~ki mediji. Kako je javio Si-En-En, „Linkoln” se pridru`io nosa~u aviona „Karl Vinson” koji je se ve} nalazi u toj oblasti, ~ime se ameri~ka ratna mornarica vra}a svome standardu da u tom podru~ju uvek budu prisutna po dva wena nosa~a. Ameri~ki vojni zvani~nici izjavili su za Si-EnEn da }e SAD nastaviti dugogodi{wu praksu stacionirawa nosa~a aviona u Zalivu, ali nisu naveli kada

}e brod pro}i kroz moreuz Hormuz s obzirom na upozorewe iranske strane. Iran je pre nekoliko sedmica, kad je ameri~ki nosa~ aviona „Xon Stenis” napustio Zaliv, upozorio SAD da ne {aqu drugi nosa~. U posledwih nekoliko godina, SAD dr`e po jedan nosa~ u samom Zalivu, a jedan u severnom delu Arapskog mora. Ameri~ki sekretar odbrane Leon Paneta izjavio u sredu da se ameri~ka vojna prisutnost u tom regionu ne}e mewati i da je trenutni nivo prisutnosti dovoqan za re{avawe bilo koje situacije koja bi mogla da nastane.”Uvek smo odr`avali vrlo sna`nu prisutnost u tom regionu”, naveo je Paneta. (Ta njug)

Fran cu ska su spen do va la ope ra ci je u Av ga ni sta nu

„Kon kor di ja” ne sta bil na MA JA MI: Ronila~ke ekipe ju~e su ponovo suspendovale potragu za `rtvama na brodu „Kosta Konkordija” dok je kompanija Karnival Korp u ~ijem vlasni{tvu je i „Kosta Kruzers” najavila da }e izvr{iti reviziju bezbednosnih procedura na svim svojim brodivima za krstarewe. Portparol spasioca Luka Kari izjavio je da je potraga za nestalima na brodu obustavqena po{to se nasukana olupina broda ponovo pomerila, prenela je agencija Rojters. Predsedavaju}i skup{tine akcionara kompanije Karnival Korp Miki Arison rekao je da su ~lanovi upravnog odbora doneli odluku o izmeni bezbednosnih regulativa. U dono{ewu novih propisa u kompaniji u~estvovao je i penzionisani kapetan ameri~ke mornarice Xejms Han koji je potpredsednik kompanije zadu`en za pitawa pomorske politike i bezbednosti. Pa`wa je sada usmerena na to kako da se iz xinovskog broda ispumpa 500.000 litara goriva, uz lo{e vreme koje preti da pozicija broda bude jo{ nestabilnija na grebenu na koji se prislonio i do pola potonuo u more. (Ta njug)

PA RIZ: Francuska je suspendovala obuku avganistanskih vojnika i zapretila da }e povu}i svoje trupe iz Avganistana po{to je ju~e avganistanski vojnik ubio ~etiri francuska pripadnika NATO misije na istoku zemqe. „Od sada, celokupna obuka avganistanskih vojnika i borbene operacije u kojima u~estvuje francuska vojska su suspendovane”, rekao je predsednik Nikola Sarkozi u Parizu, potvrdiv{i vest o ubistvu francuskih vojnika. “Francuska vojska ostaje uz svoje saveznike, ali mi ne mo`emo da prihvatimo da i jedan od na{ih vojnika bude rawen ili ubijen od strane na{ih saveznika, to je neprihvatqivo”, rekao je Sarkozi. On je naglasio da ukoliko bezbednosni uslovi ponovo ne budu uspostavqeni, da }e biti postavqeno

Uhap {en pred sed nik pa le stin skog par la men ta TEL AVIV: Predsednika pale- dinstva osnovati do kraja januara stinskog parlamenta Abdela Azi- i da }e wen zadatak biti priprema za Duaika uhapsili su izraelski za izbore. vojnici, rekao je jedan zvani~nik Hamas je apelovao ju~e na PaleHamasa. Duaik, je uhap{en prekju- stinsku upravu palestinskog ~e kraj Ramale. Izrapredsednika Mahmuelska armija je potvrda Abasa da suspendudila da su vojnici je razgovore sa Izrauhapsili Duaika zbog elom, nakon hap{esumwe da je ~lan terowa dva poslanika iz risti~ke organizacije. te islamisti~ke orPalestinski parlaganizacije. Izraelment ne fukcioni{e ski vojnici su priotkako je islamisti~tvorili jo{ jednog ki Hamas silom preuposlanika iz Hamasa zeo kontrolu nad pojaKaleda Tafi{a. Hasom Gaze sredinom mas je saop{tio da je 2007. godine, pobedivDuaik uhap{en na Ab del Aziz Du a ik {i snage lojalne umekontrolnom punktu renijem Fatahu. Duaik je prethod- na putu iz Hebrona. Organizacija no uhap{en 2006. godine zajedno sa je optu`ila Izrael da poku{ava drugim zvani~nicima Hamasa nada minira napore Abasa i lidera kon otmice izraelskog vojnika Hamasa Kaleda Ma{ala da okonGilada [alita. Pu{ten je 2009 ~aju ~etiri godine qutog rivalgodine. Duaik je, ina~e, najavqi- stva i da se ujedine dve glavne pavao da }e se palestinska vlada je- lestinske frakcije. (Ta njug)

Taj land pri znao Pa le sti nu

pitawe „ranog povla~ewa” francuske vojske. O~ekuje se da }e avganistanski predsednik Hamid Karzai posetiti Pariz slede}e sedmice. Izvor avganistanske obave{tajne

Za Pu ti na 52 od sto ru skih bi ra ~a MO SKVA: Ruski premijer Vladimir Putin ima ubedqivu prednost nad svojim protivkandidatima na izborima za predsednika zemqe koji se odràvaju 4. marta, pokazuje ju~e objavqeno istraìvawe javnog mnewa. Istraìvawe Sveruskog centra za istraìvawe javnog mwewa pokazalo je da Putin ima podr{ku 52 odsto Rusa, dok bi za jednog od wegovog rivala na izborima, lidera Komunisti~ke partije Genadija Zjuganova glasalo 11 odsto bira~a. Lider desni~arske Liberalno demokratske partije Vladimir

ka, ali je demantovala da je to povezano sa {pijuna`om, ve} sa istekom mandata. Kanadske vlasti odbile su da komentari{u slu~aj, jer je re~ o pitawima nacionalne bezbednosti. Mediji navode da je ovog meseca u Kanadi uhap{en oficir mornarice Xefri Pol Delajl pod sumwom da je odavao poverqive informacije, ali tamo{wa policija tvrdi da ti podaci ne ugro`avaju bezbednost zemqe. (Ta njug)

@irinovski ima podr{ku devet odsto bira~a, dok preostala tri kandidata, me|u kojima je i oligarh Mihail Prohorov, imaju podr{ku mawu od ~etiri odsto, prenosi DPA. Moskovske vlasti saop{tile su ju~e da odbijaju zahtev opozicije i organizatora demonstracija „Za po{tene izbore” u kome je zatraèna dozvola za protestnu {etwu i miting u centru grada 4. februara i predloìle opoziciji da miting odrì na stadionu „Lu`niki” na periferiji grada. (Fo Net-Ta njug)

slu`be je izjavio da je avganistanski vojnik ubio ~etiri i ranio 17 pripadnika mirovne misije u gradu Taghab, u isto~noj provinciji Kapisa. (Ta njug)

TEL AVIV: Tajland se pridru`io dugoj listi zemaqa koje su priznale Palestinu s granicama pre rata 1967. godine, u kome je Izrael osvojio Zapadnu obalu s isto~nim Jerusalimom i pojas Gaze. Palestinski predsednik Mahmud Abas zahvalio se toj azijskoj zemqi, nakon {to je tajlandski izaslanik u UN zvani~no objavio priznawe. Misija Tajlanda u UN u Wujorku navela je u pismu da „zvani~no priznaje Palestinu i da je pokrenut proces uspostavqawa i formalizovawa diplomatskih odnosa. Palestinu je do sada priznalo 127 zemaqa, a palestinski predsendik Mahmud Abas je u septembru podneo zvani~an zahtev za weno punopravno ~lanstvo u UN. Izrael i SAD se tom protive, jer smtraju da palestinska dr`ava treba da bude rezultat pregovora o miru. (Ta njug)

OLI REN O PRI LI KA MA U MA \AR SKOJ

Ne za vi snost cen tral ne ban ke uslov za nov ~a nu po mo} BRI SEL: Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitawa Oli Ren poru~io je ju~e Ma|arskoj da preduzme konkretne korake za osigurawe nezavisnosti centralne banke kao uslov za po~etak pregovora o kreditu iz predostro`nosti za pomo} javnim finansijama te zemqe, izjavio je ju~e portparol Evropske komisije Amadeu Altafa`. Ren se ju~e sastao sa ma|arskim ministrom zadu`enim za pregovore sa EU i Me|una-

rodnim monetarnim fondom, Tama{om Felegijem. Komisija je intenzivirala pritisak na Ma|arsku povodom spornih zakona koje je ta zemqa donela u januaru, ukqu~uju}i onaj za koji Komisija smatra da kr {i ne za vi snost ma |ar ske cen tral ne ban ke. Ma |ar ski premijer Viktor Orban o~ekuje da }e dogovor sa Briselom oko spornih zakona biti postignut ve} slede}e nedeqe, nakon {to je odustao od kontro-

verznih planova o spajawu centralne banke i regulatora ma|arskog finansijskog tr`i{ta PSZAF. Orban je ju~e za ma|arski radio „MR1 Ko{ut” ocenio da }e posti}i „politi~ki dogovor” sa predsednikom Evropske komisije @ozeom Manuelom Barozom na sastanku u Briselu u utorak. „Ne vidim da postoje neka posebno te{ka pitawa”, smatra Orban. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ABDULAH GUL Turski parlament odlu~io je da mandat sada{weg predsednika Abdulaha Gula treba da traje ukupno sedam godina iako je u me|uvremenu stupio na snagu ustavni amandman po kome mandat {efa dr`ave traje pet godina. Gul je izabran za predsednika u avgustu 2007. godine na mandat od sedam godina. Na referndumu dva meseca kasnije usvojen je pomenuti amandman.

TEIN SEIN Predsednik Mjanmara Tein Sein obe}ao je ju~e u prvom intervjuu jednom zapadnom mediju da }e wegova zemqa nastaviti sa sprovo|ewem demokratskih reformi, pozivaju}i SAD i Evropsku uniju da ukinu sankcije koje su wegovoj zemqi nanele veliku {tetu. Tein Sein nije iskqu~io mogu}nost da lider demokratske opozicije Aung San Su ]i bude ukqu~ena u rad vlade.

MIHAEL [PINDELEGER [ef austrijske diplomatije Mihael [pindeleger pozvao je Ma|arsku da ispo{tuje evropske zakone nakon {to se ju~e sastao sa ma|arskim premijerom Viktorom Orbanom. “Duh i zakoni Evropske unije moraju da se po{tuju. Ne `elimo da Madajrska pati, ve} `elimo da se pozabavimo problemima na racionalnoj osnovi, bez uplitawa politike”, rekao je ministar.

Ber lin grad mla dih, sa ma ca i si ro ma {nih BER LIN: Studija o doma}instvima u Nema~koj koju je sprovela Istraìva~ka agencija GfK pokazala je ogromne regionalne razlike, kao i demografske promene. Sude}i po tim podacima, nema~ko dru{tvo doìvqava demografske promene. Broj porodica sa decom opada, a pove}ava se prose~na starost stanovni{tva, prenosi nema~ki dnevnik „Velt”. Najve}i udeo me|u nema~kim doma}instvima ~ine doma}instva starija od 60 godina (34,9 odsto), a zatim slede doma}instva iz me |u 40 i 49 go di na (21,2 odsto), dok onih izme|u 50 i 59 godina ima 17, procenata. Najmawe je doma}instava mla|ih od 30 godina (11,5 odsto). Do ma }in stva bez de ce (31,2 odsto) znatno preovla|uju nad onima sa decom kojih je najvi{e u Bavarskoj. U skoro 40 odsto doma}instava u Nema~koj ìve samci.

Ber lin

Regionalno gledano, postoje jasna odstupawa od proseka. Tako je u Berlinu broj sama~kih doma}instava, kao i mladih qudi najve}i. Prose~na starost „glave porodice” u nema~koj prestonici je 47,8 godina, a u

pokrajini Sarland gde ima najvi{e stara~kih doma}instava 50,2 godine. List navodi da najvi{e jedno~lanih doma}instava ima u velikim i univerzitetskim gradovima kao {to je recimo Regensburg, dok u seo-

skim sredinama ìvi najvi{e porodica sa decom. Studija se bavila i finansijskom situacijom stanovni{tva. Te podatke bi mogle da koriste marketin{ke kompanije i preduze}a jer detaqno navode gde se isplati plasirati ili reklamirati odre|ene proizvode, a gde ne. Tako bi, na primer, proizvo|a~i luksuzne robe trebalo prvenstveno da se fokusiraju na jug zemqe odnosno Hesen, Bavarsku i Baden-Virtemberg jer tamo ìve gra|ani sa najvi{im mese~nim prihodima koji prelaze i 7.500 evra. Na dnu skale se nalaze gradovi Bremerhafen i Trir gde ìvi najvi{e doma}instava sa primawima ispod 1.100 evra mese~no. U Berlinu ne samo da ima najvi{e mladih i samaca, ve} i onih sa niskim primawima jer svako ~etvrto doma}instvo ima mese~ni prihod mawi od 1.100 evra, zakqu~uje „Velt”. (Ta njug)

balkan

c m y

dnevnik

SA BOR IZ GLA SAO DE KLA RA CI JU O ^LAN STVU HR VAT SKE U EU

[an sa ko ju tre ba is ko ri sti ti ZA GREB, SU BO TI CA: Po sle ce lo dnev ne ras pra ve po sla ni ci Hr vat skog sa bo ra prak ti~ no su jed no gla sno, sa 127 gla so va „za” i jed nim uz dr `a nim iz gla sa li u ~e tvr tak uve ~e De kla ra ci ju o ~lan stvu Hr vat ske

u Evrop skoj uni ji kao stra te {kom in te re su u ko joj se po zi va ju gra |a ni da 22. ja nu a ra iza |u na re fe ren dum i iz ra ze svo ju vo qu. U de kla ra ci ji je ula zak Hr vat ske u ~lan stvo EU 1. ju la 2013. ozna -

Po ziv za gla sa we i Hr va ti ma u Sr bi ji De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta (DZH) po zi va sve pri pad ni ke hr vat ske za jed ni ce sa hr vat skim dr à vqan stvom u Sr bi ji da se oda zo vu na re fe ren dum o pri stu pa wu Re pu bli ke Hr vat ske EU ko ji je za ka zan za 22. ja nu ar i da svo jim gla som „za” po tvr de Europ ski put Hr vat ske. DZH po dr à va iz la zak gra |a na na pred sto je }i re fe ren dum o ula sku Hr vat ske u Evrop sku Uni ju, na vo di se u sa op {te wu te voj vo |an ske stran ke. DZH po zi va gra |a ne da svo jim gla sa wem do pri ne su da Hr vat ska po sta ne 28 ~la ni ca Europ ske za jed ni ce. Za vr {e tak pre go vo ra sa EU pred sta vqa uspeh za Hr vat sku ali ujed no pred sta vqa i smer ni cu za osta le ze mqe kan di da te u pred sto je }im pred pri stup nim pre go vo ri ma, ka è se u sa op {te wu.

~en kao stra te {ki na ci o nal ni in te res, a is tak nu ta je i ulo ga hr vat skih gra |a na kao kqu~ nih ak te ra u pro ce su pri dru ì va wa Evrop skoj uni ji. Hr vat ski sa bor de kla ra ci jom po tvr |u je i opre de qe nost za na sta vak re for mi, jer su one od vi tal nog in te re sa Hr vat ske i ~i ne te meq funk ci o ni sa wa prav ne dr à ve, pu ne so ci jal ne si gur no sti i do bro bi ti svih gra |a na, ali su i pret po stav ka pri vred nog raz vo ja. Sa bor ska de kla ra ci ja na gla {a va mir kao te meq nu vred nost na ko joj po ~i va evrop ski pro stor i po tre bu raz vo ja do bro su sed skih od no sa, od lu~ no se opre |e qu ju }i za mir no re {a va we svih otvo re nih pi ta wa na te me qu me |u sob nog uva à va wa i po {to va wa.Isto vre me no iz ra à va ~vr sto uve re we da }e Hr vat ska ~lan stvom u Uni ji obez be di ti sta bil no fi nan sij sko i ma kro e ko nom sko okru è we i sta bi lan i efi ka san prav ni si stem, {to }e do pri ne ti daq wem raz vo ju hr vat ske pri vre de, in du stri je i po qo pri vre de. Po tvr |e na je i opre de qe nost za na sta vak re for mi i mir kao osnov nu vred nost. U ime vla de, mi ni star ka spoq nih i evrop skih po slo va Ve sna Pu si} za hva li la je svim po sla ni ci ma na kva li tet noj ras pra vi o ula sku u EU. “Hr vat ska ula zi u EU u mo men tu kad ne po sto ji eufo ri ja s pro {i re wem. Uni ja si gur no ni je za me na za na {e spo sob no sti, kva li te te i mo gu} no sti, ali ona je ste ne {to ve }a {an sa”, re kla je Pu si }e va. (Ta njug)

Ula skom u EU Hr vat ska ne gu bi na ci o nal ni su ve re ni tet ZA GREB: Ula skom u Evrop sku uni ju Hr vat ska ne }e iz gu bi ti su ve re ni tet, iz ja vio je da nas hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} i po zvao gra |a ne da u ne de qu, 22. ja nu a ra, iza |u na re fe ren dum o pri stu pa wu Uni ji. „Uni ja ko ja ni je za jed ni ca za sno va na na kon cep tu vla da wa ne go kon cep tu upra vqa -

wa ne }e vla da ti Hr vat skom ne go }e Hr vat ska bi ti jed na od 28 ze ma qa ze ma qa ~la ni ca ko je }e upra vqa ti EU”, is ta kao je Jo si po vi}. Hr vat ska }e ula skom u EU bi ti u pri li ci da i „sa ma u~e stvu je u do no {e wu od lu ka, a ne da ~e ka {ta }e od lu ~i ti dru gi”, re kao je Jo si po vi} na kon fe ren ci ji „Pri stu -

Ivo Josipovi}

pa we Hr vat ske EU” ko ja je or ga ni zo va na kao za vr {no pred re fe ren dum sko do ga |a we u okvi ru pro jek ta „EU po kre ni se!”. EU je ve li ka mo gu} nost i ve li ka pri li ka za Hr vat sku, a od Hr vat ske za vi si ho }e li je is ko ri sti ti, na gla sio je Jo si po vi}. (Ta njug)

Za kon o zdrav stvu pre pu nio ~a {u BU KU RE[T: Ru mu ni ja se su o ~i la sa ta la som pro te sta ko ji tra ju ne de qu da na {to po tvr |u je da }e se sa da {wa vla da pre mi je ra Emi la Bo ka su o ~i ti sa ve li kim iza zo vi ma u go di ni u ko joj se odr à va ju par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri. „Do le Tra jan Ba se sku”, „Do le vla da Emi la Bo ka”, da ni ma po ru ~u ju gra |a ni na uli ca ma Bu ku re {ta i 40 gra do va u ko ji ma su ove ne de qe odr à ne de mon stra ci je. Oni tra è da se od mah odr è van red ni par la men tar ni iz bo ri u ~e mu ih po dr à va ju opo zi ci o ne par ti je. „Mi smo po sti gli sta bil nost (eko no mi je), ali jo{ ne mo è mo da ose ti mo kon kret ne re zul ta te”, po ku {a va da umi ri jav nost pre mi jer Bok. Ne po sre dan po vod za ta las pro te sta bio je pred log za ko na o pri va ti za ci ji u zdrav stvu, {to su gra |a ni do ì ve li kao no vi na met dr à ve na wi ho ve xe po ve. Raz lo zi su, me |u tim, mno go du bqi: kon zer va tiv na vla da pre mi je ra Bo ka, su o ~e na sa te {kom fi nan sij sko-eko nom skom kri zom bi la je pri si qe na da po sled we dve go di ne za vo di ri go ro zne me re {ted we. Pla te u jav nom sek to ru su sma we ne 25 pro ce na ta, pen zi je za mr -

ri ma u in sti tu ci ja ma BiH, a to je SDS. O to me }u raz go va ra ti sa qu di ma iz mo je par ti je i iz SDS-a”, na ja vio je Do dik, ko ji je i li der SNSD-a.

Ve ha bi ja pre ti Do di ku Pred sed ni ku Re pu bli ke Srp ske Mi lo ra du Do di ku upu }e ne su pret we na saj tu www.balkanskiemirat.com, pi{e „Glas Srpske”. Vehabija Hatab Hajrulah je Dodiku poru~io „Do}i }emo i tebi glave la`qiv~e”. Hatab Hajrulah je ovom pretwom, navodno, reagovao na Dodikovu izjavu da je odluka o obustavqawu istrage o zlo~inu u Dobrovoqa~koj ulicu, u Sarajevu, „~isto politikantska”.Hajrulah je pripadnik vehabijskog pokreta i redovno se javqa preko Interneta u rubrici „Kutak za Hatabov trenutak”. On postavqa na Internet filmove o teroristi~kim grupama.

vi ma, kao i ne ka dru ga pi ta wa, de fi ni tiv no do vo de u po zi ci ju da je go to vo iz ve stan za stoj u for mi ra wu Ve }a mi ni sta ra. „Na {a ini ci ja ti va bi }e usme re na ka to me da raz go va ra mo, pre sve ga, sa na {im part ne -

znu te, a PDV po ve }an za pet pro ce na ta. Mno gi rad ni ci i slu `be ni ci u dr àv nom sek to ru do bi li su ot ka ze ka ko bi bi se sma wio ma wak u dru àv nom bu xe tu. To je bio pred u slov za do bi ja we no vih kre di ta od ukup no obe }a nih 20 mi li jar di evra od MMF i fi nan sij skih in sti tu ci ja EU. Po pu la ra nost pre mi je ra Bo ka i we go ve kon zer va tiv ne Li be ral no de mo krat ska par ti je pa la je sa da na naj ni ì ni vo -18 od sto. Za vo de }e opo zi ci o ne par ti je, na ~e lu sa so ci jal de mo kra ta ma Vik -

Ko men ta ri {u }i na ja vu SDS da }e pred lo `i ti SNSD da Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Srp ske re ak ti vi ra od lu ku o pro vo |e wu re fe ren du ma i vra ti nad le `no sti iz obla sti sud stva sa BiH na ni vo RS-a, Do dik

to ra Pon te sa da se iz ja {wa va vi {e od 50 od sto an ke ti ra nih gra |a na.Ne za do voq ne gra |e ne po dr `a va ju opo zi ci o ne par ti je, ko je bi sa da, pre ma an ke ta ma, si gur no po be di le. Pre ma ne dav noj od lu ci par la men ta, op {ti i lo kal ni iz bo ri bi }e odr `a ni u isto vre me ka ko bi se u{te de lo, ka ko tvr de u vla di, 20 mi li o na evra. Da tum iz bo ra jo{ ni je od re |en, ali }e to, ka ko se na ja vqu je, naj ve ro vat ni je bi ti u dru goj po lo vi ni ove go di ne. (Ta njug)

Tu `i la {tvo na is pi tu zre lo sti POD GO RI CA: Li de ri cr no gor ske opo zi ci je An dri ja Man di} i Ne boj {a Me do je vi} sa op {ti li su ju ~e da }e ot po ~i wa we pri stup nih pre go vo ra Cr ne Go re sa Evrop skom uni jom za vi si ti od ra sve tqa va wa afe re pri va ti za ci je cr no gor skog Te le ko ma. Oni su, na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re, ka za li da je pri li kom pri va ti za ci je Te le ko ma Cr ne Go re do {lo do ko rup ci je na naj vi {em ni vou i da }e ze mqe EU, kao i SAD, in si sti ra ti na pot pu nom ra sve tqa va wu tog slu ~a ja. Man di} i Me do je vi} su na ve li da su o afe ri Te le kom

pro t e k lih da n a raz g o v a r a l i sa am ba sa do ri ma SAD, Ne ma~ ke i Ma |ar ske, kao i sa pot pred s ed n i k om cr n o g or s ke Vla de Du {kom Mar ko vi }em. U tim raz go vo ri ma, ka ko su re kli, ja sno im je sa op {te no da }e na sta vak evrop skih in te gra ci ja Cr ne Go re umno go me za vi sti od ra sve tqa va wa afe re Te le ko ma, od no sno spo sob no sti cr no gor skog tu `i la {tva da se no si sa ko rup ci jom na vi so kom ni vou.

Ne do pu stiv od nos pre ma zlo ~i nu tre ba da bu du ra {~i }e ne”, ka zao je Do dik, pre ne la je Sr na. Po red to ga, do dao je, i za stoj u usva ja wu bu xe ta i iz vr {a va wu oba ve za pre ma ino stra nim du go -

Trg univerziteta u Bukure{tu popri{te uli~nih protesta

AFE RA S TE LE KOMOM USPO RA VA PRE GOVO RE CR NE GO RE U EU

DO DIK O ZA STO JU U FOR MI RA WU VE ]A MI NI STA RA

BA WA LU KA: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik po ru ~io je da je od lu ka Tu ì la {tva BiH o ob u sta vqa wu is tra ge u pred me tu „Do bro vo qa~ ka” stvo ri la si tu a ci ju u ko joj je go to vo iz ve stan za stoj u for mi ra wu Ve }a mi ni sta ra BiH. Do dik je do dao da pi ta we for mi ra wa Ve }a mi ni sta ra BiH tre ba po sma tra ti kroz pri zmu ne dav nog do ga |a ja, od no sno od lu ke Tu ì la {tva BiH o ob u sta vqa wu is tra ge u pred me tu „Do bro vo qa~ ka”, jer je to pi ta we vla sti na ni vou BiH. Ta kva vr sta od no sa pre ma zlo ~i nu nad Sr bi ma je ne do pu sti va. To pred sta vqa jo{ je dan po ku {aj stra na ca da mi ni mi zi ra ju po stup ke pra vo sud nih in sti tu ci ja kroz po ru ke ti pa “ne tre ba se me {a ti u pra vo su |e”. Oni mo ra ju da zna ju da je to, ipak, pra vo su |e za ko je ka ù da je na {e i s to ga bi mi tre ba lo da se bri ne mo o to me, a ne oni. Te stva ri

TA LAS PRO TE STA [I ROM RU MU NI JE

Sa vet EU od lu ~io je ra ni je da Cr na Go ra po~ ne pri stup ne pre go vo re sa Uni jom u ju nu, ako do ta da is pu ni od re |e ne uslo ve ko ji se ti ~u vla da vi ne pra va. „Sa da je pra va pri li ka da cr no gor sko tu ì la {tvo po ka è kon kret ne re zul ta te u bor bi pro tiv ko rup ci je na vi so kom ni vou”, ka zao je Me do je vi}, ko ji je li der Po kre ta za pro me ne, do da ju }i da ne ga ji ve li ka o~e ki va wa od re ak ci je pra vo sud nih or ga na. Me do je vi} ka zao je da }e afe ra Te le kom po ka za ti da li je vr hov ni dr àv ni tu ì lac Ran ka ^ra pi} spo sob na da ra di taj po sao na pra vi na -

Ne ko je sa 7,35 mi li o na evra pod mi tio ne ko li ko cr no gor skih zva ni~ ni ka da bi, pod po seb nim uslo vi ma, pro da li Te le kom (An dri ja Man di})

Po god no sti za ma wi ne Hr vat ski po li ti~ ki ana li ti ~ar Da vor \e ne ro uka zao je da, osim in di vi du al ne za {ti te pra va kroz Sud za qud ska pra va, ma win ske za jed ni ce do bi va ju ko lek tiv nu za {ti tu pred su dom evrop skih za jed ni ca. Pred stav nik Sr ba u Sa boru Vo ji slav Sta ni mi ro vi} o~e ku je da Hr vat ska i „stvar no po sta ne dr `a va pra va, prav de i jed na ko sti bez ob zi ra na sve ra zno li ko sti, po seb no et ni~ ke i ra sne pri ro de”. „O~e ku jem rav no me ran raz voj svih na {ih po vrat ni~ kih kra je va gde `i ve na {i su na rod ni ci jer }e i evrop ski fon do vi pre fe ri ra ti ula ga wa u ta kav raz voj i in fra struk tur ne pro jek te za ko je u na {im po vrat ni~ kim sre di na ma qu di va pe. Na ro ~i to se se ra di o pro jek ti ma kao {to su stru ja, vo da, pu te vi i sli~ no”, re kao je on.

subota21.januar2012.

je re kao da je to sta ra ide ja SNSD. “SNSD je pre ne ko li ko me se ci bio stal no na tom fo nu ka da su mno gi, pa i SDS, go vo ri li da je to avan tu ra. Dra go mi je da to pi ta we sa da oni vra }a ju i to raz u mem kao mo gu} nost da za jed ni~ ki de lu je mo. Raz go va ra }e mo o to me i si gur no do ne ti ra ci o nal nu od lu ku”, is ta kao je Do dik. On je na gla sio da SNSD si gur no ni je pro tiv ja ~a wa ka pa ci te ta Re pu bli ke Srp ske, ve} je ve o ma raz o ~a ran ra dom Su da i Tu `i la {tva te bi naj vi {e vo leo da te in sti tu ci je ne po sto je. „Sva ka ko je do bro do {la po dr {ka ko ju nam da je SDS na pla nu mo gu} no sti da se kroz re fe ren dum, ko ji ni ka da ni je bio is kqu ~en, ~u je na{ glas i stav o to me ka ko funk ci o ni {u Tu `i la {tvo i Sud, kao i da oja ~a mo na {e pra vo sud ne in sti tu ci je”, po ru ~io je pred sed nik Do dik. (Ta njug)

~in ili tre ba da ode s funk ci je. Man di} je na ja vio da opo zi ci ja ne }e od u sta ti od utvr |i va wa svih ~i we ni ca ve za nih za pri va ti za ci ju cr no gor skog Te le ko ma i do dao da je u tom po slu ne ko sa 7,35 mi li o na evra pod mi tio ne ko li ko cr no gor skih zva ni~ ni ka da bi, pod po seb nim uslo vi ma, pro da li Te le kom. „Mo ra se utvr di ti o ko me se ra di, te oso be mo ra ju da od go va ra ju pred li cem prav de”, is ta kao je Man di}.

Andrija Mandi}

Cr no gor sko tu `i la {tvo pret hod no je sa op {ti lo da se ve} go di nu vo di is tra ga o pri va ti za ci ji cr no gor skog Te le ko ma. Ma |ar ski Te le kom je 2005. go di ne za pa ket dr `av nih ak ci ja Vla di Cr ne Go re pla tio 114 mi li o na evra i sko ro 23 mi li o na ma win skim ak ci o na ri ma. Pod go ri~ ki me di ji ob ja vi li su da se me |u oni ma ko ji su ne za ko ni to pri mi li no vac na la zi i Ana Ko la re vi}, se stra ta da {weg cr no gor skog pre mi je ra Mi la \u ka no vi }a. Ko la re vi }e va je, me |u tim, re kla da ne ma ni {ta sa tim slu ~a jem i da joj ni ka da ni je upla }en no vac od tih kom pa ni ja.Biv {i pred sed nik Od bo ra di rek to ra Te le ko ma Cr ne Go re Oleg Ob ra do vi} ta ko |e je ne gi rao da je u~e stvo vao u pro ce su do no {e wa od lu ke o pro da ji te kom pa ni je Ma |ar te le ko mu i da je pri mio mi to za taj po sao. (Ta njug)

Re pu bli ka Srp ska ustav na re al nost u BiH SA RA JE VO: Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} iz ja vio je da je za we ga Re pu bli ka Srp ska ustav na re al nost u BiH i da je za Hr vat sku va `no da ima ko mu ni ka ci ju i sa rad wu sa svi ma u BiH, pa ta ko i sa Srp skom. „Za me ne je ustav no ure |e we BiH te meq od no sa Hr vat ske pre ma BiH”, re kao je Jo si po vi}, sa ve tu ju }i BiH da vo di ra ~u na o svom ure |e wu, te da za unu tra {we su ko be ne tra `i arbi tra `u sa stra ne. Go vo re }i o svom od no su sa pred sed ni kom Re pu bli ke Srp ske Mi lo ra dom Do di kom, Jo si po vi} je is ta kao da su Do di ko ve iz ja ve sa wi ho vih su sre ta uvek bi le ko rekt ne. Hr vat ski pred sed nik na ja vio je da bi na pred sto je }em sa stan ku pred sed ni ka BiH,

Hr vat ske i Sr bi je 3. fe bru a- ra na Ja ho ri ni tre ba lo da bu de na sta vqen otvo ren raz go vor o re gi o nal nim pr o ble mi ma i o pi ta wi ma bi la te ral nih od no sa. „Raz go va ra }e mo o evrop skoj per spek ti vi ju go i sto ka Evro pe, no voj si tu a ci ji za ko ju se tre ba pri pre mi ti na kon {to Hr vat ska po sta ne pu no prav na ~la ni ca EU”, re kao je Jo si po vi} za sa ra jev ski ne deq nik „Da ni”. Jo si po vi} je is ta kao da pi ta we for mi ra wa hr vat skog en ti te ta u BiH ni je pi ta we za we ga, ali da se za la `e za na ~e lo rav no prav no sti sva tri kon sti tu tiv na na ro da i gra |a na u BiH. (Ta njug)

subota21.januar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

^ASOVI matematike i fizike. Profesor dolazi ku}i. Telefoni: 021/526-774, 021/6317-527, 064/953-8378. 45596

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 45489 ODGU[EWE kanalizacije ma{inski i snimawe cevi, rekonstrukcija kupatila, zamena kanalizacije, vodoinstalaterske usluge, servis i prodaja. Telefon: 6393-737 i 064/160-4725. 45606

IZDAJEM jednosoban name{ten stan 35m2 u centru Novog Sada, Ulica stra`ilovska, na potezu centar fakulteti. Telefoni: 064/42222-35, 021/6500-758. 45476

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44672

KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/62152-60, 021-66-21-797. 45602

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 45503

PRODAJEM jednosoban stan, od 25m2, na III spratu, iza Sajma (terasa, CG, telefon, kablovska) bez ulagawa. Telefon 064/04-00-364. 45285 GARSOWERA, Valentina Vodnika, 1. sprat, 25.000e, jednosoban, Temerinska, visoko prizemqe, idealan za lokal, 28.000e, Cviji}eva, 36m2, 29.000. Telefoni: 061/601-93-93, 021/6621-797. 45601

IZDAJEM poslovni objekat 720m2 na Novom nasequ. Telefon 0049-17-69-68-25856. 45147

KUPUJEM auta sve vrste, novija i starija, mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 021/822-714, 063/70-81-939. 45185

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 45045

Posledwi pozdrav dragoj

Momo Roganovi} 1938 - 2012. Sahrana je danas, 21. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na Vrba{kom grobqu.

\u|i Kelemen

Qubomiru Dragojevi}u Bati mlekaru

ro|. Ma{i}

Posledwi pozdrav od: k}eri Marine i Sne`ane sa porodicama.

od: brata An|elka, Pe|e, Cuce, Sawe, Vawe i Milana.

45670

45676

od porodica Pu{kar i @ivanov. 45686

Posledwi pozdrav dragoj babi

Preminula je na{a draga

Dragiwa Bala} Dragiwi Bala}

1916 - 2012.

Posledwi pozdrav od porodice Slavka Malovi}a.

od: unuka Mi{ka, Sne`ane, Nata{e, Vlade, Goluba, Dragice, Dejana, Du{ana, Dijane, Nenada i Aleksandra.

45671

45685

Posledwi pozdrav majci i babi

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 45573

VEOMA POVOQNO useqiv stan 77m2 na prvom spratu, ugao Suboti~kog Bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45494

VEOMA POVOQNO prodajem lokale 16 i 19m2, kompletno opremqeni, u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45493

bratu,

Sahrana je u subotu, 21. 1. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na Dowem grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: sinovi Golub, \uro, Simo, Nedeqko i }erka An|a sa porodicama. 45684

Posledwi pozdrav uz opro{taj od drage nam

^ENEJ, sala{, 2 stana i 5 jutara zemqe, Klisa plac 12000, ku}a Rumenka 2 useqiva stana, 65.000. Telefoni: 063/598463, 021/6215260, 021/6621797. 45599

Posledwi pozdrav stricu, deveru i dedi

Momo Roganovi} RADNIK OBEZBE\EWA sa polo`enim stru~nim ispitima tra`i posao na obezbe|ewu poslovnih objekata. Telefon 062/729-466. 45508

subota21.januar2012.

Anice Drqevi} Seke

Momo Roganovi}

Dragiwi Bala} od }erke An|e, unuka Vlade i unuke Nata{e.

45672

45677

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav majci i babi

Dragiwi Bala}

Posledwi pozdrav od porodice Du{ka Vukli{evi}a.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav majci, babi i prababi

od: sina Goluba, snaje Jele, unuka Mi{ka i Gine i praunuka Jelene i Olivere.

od: sina \ura, snaje Branke, unuka Goluba i unuke Dragice.

45680

45683

Posledwi pozdrav strini

Posledwi pozdrav majci i babi

1934 - 2012. Ispra}aj drage nam pokojnice je 21. 1. 2012. god. u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Zahvalni smo {to smo te imali i beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

Tetka Dragiwa, sinovi Rajko i Branislav, }erka Sne`ana i unuka Vesna.

45669

Savi Boti}u iz Zmajeva

Dragiwi Bala}

Dragiwi

S du`nim po{tovawem, opra{tamo se od na{eg zeta, te~e i dede.

od Vidoja sa porodicom.

45667

45629

od: sina Sime, snaje Dragice, unuka Aleksandra i Nenada.

45679

45678

Na{oj dragoj

Momo Roganovi}

Tvoji unuci: Nata{a, Jovana i Pavle.

od: Jovice Ble{i}a, sinovke Mioqke i jetrve Jele.

Porodica Slankamenac.

Posledwi pozdrav dragom dedi

Qubomiru Dragojevi}u

Dragiwi Bala}

Momo Roganovi}

45682

Posledwi pozdrav majci i babi

\u|i

Dragiwi Bala}

posledwi pozdrav.

Posledwi pozdrav od: brata Rajka, sestara Ratke i Vase sa porodicama.

Posledwi pozdrav od snaje Jovanke sa sinovima.

45674

45673

Sestra Mila, zet Vlada, sestri}i Nina i Nenad sa porodicama. 45675

od: sina Nedeqka, snaje Verice, unuka Dejana i Du{ana i unuke Dijane.

45681

^iTUQe l POMeni

subota21.januar2012.

Obave{tavamo da je 19. januara u 77. godini preminuo dragi nam otac i deda

Qubomir Dragojevi} Bata Sahrana je danas, 21. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Posledwi pozdrav dragoj \u|i.

\ur|ica Kelemen - Ma{i}

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Veqku Gluhovi}u

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj kumi

Qubici Pova`an Qubi

Uvek u na{im mislima. Porodica Kova~evi}.

O`alo{}eni: sin @eqko, snaja Biqana, unuke @eqana i Milana.

Wena Bojana sa porodicom.

Porodica Seratli}.

45631 45652 45657

Posledwi pozdrav koleginici

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

45650

Po{tovanoj kom{inici

\ur|ica Kelemen

Nikola Mati}

ro|. Ma{i}

dr Qubici Pova`an

preminula 20. 1. 2012. godine u 69. godini. Sahrana }e se obaviti 21. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, Futo{ki put u Novom Sadu. Sa tugom u srcu: suprug Gabor Kelemen sinovi Andreas i Ivan kao i snaja Mirjana.

Du{ici Damjanovi}

dugogodi{wem saradniku Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KCV.

posledwi pozdrav od kom{ija iz Dragi{e Bra{ovana 14.

Tvoj unuk Nikola sa porodicom.

45660

45649

45662

45651

Pomen }e se odr`ati 21. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu. 45664

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminula na{a supruga, majka, baba

\u|i

Sahrana je danas, 21. 1. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Grozda, sin Boro i }erke Slavica i Radmila sa porodicom.

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. januara u 81. godini preminula na{a draga

Radojka ^obanski Raca

I nakon godinu dana ti si sa nama.

Dragi deda, uvek }e{ biti u mom srcu jer se}awa na tebe ne blede.

Radojki [trbac

Dragan Surdu~ki sa porodicom.

od brata Rajka i Qiqe.

45661

45644

Unuka Maja sa decom i zet Rajko.

Radojka [trbac 1934 - 2012. Sahrana je danas, 21. 1. 2012. godine, na Centralnom grobqu u Futogu. Polazak od ku}e `alosti u 12.30 ~asova. O`alo{}eni: suprug Branko, sinovi Milan i Ratko sa porodicama.

45653

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj tetki

45643

Posledwi pozdrav dragom kumu

Obave{tavam rodbinu, prijateqe i poznanike da je moja mama

POMEN

Posledwi pozdrav tetki

Sima Nedeqkovi} Raci

Radojki ^obanski Raci

Bratanac Steva Marin~ev sa porodicom.

od porodice Beqanski.

45654

45640

POMEN Dana, 21. 1. 2012. godine navr{ava se jedanaest godina od kada vi{e nije sa nama na{

Lazar Oti} Lala

\u|i

iz \ur|eva od porodice [aru.

Zauvek }e{ biti u na{im mislima i srcima jer voqeni nikad ne umiru. Supruga Lela i sin Kamenko sa porodicom.

45663

Radojki [trbac

Brati~ina Nada sa porodicom.

45655

Posledwi pozdrav dragoj

Po~ivajte u miru nezaboravqeni

Savi Boti}u

45656

od Mire i Nikole Batak.

bratu Savi snaji Jovanki sinovcu Simi

preminula 18. 1. 2012. godine.

Stric \or|e Nedeqkovi} sa porodicom.

45647

Posledwi pozdrav dragom te~i i dekawi

Posledwi pozdrav dragom {ogoru, te~i i dekawi

Savi Boti}u

Sava Boti} Decembar

O`alo{}eni: }erka Dragana i unuk Aleksandar.

45642

45645

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Du{ica Damjanovi}

Savi Boti}u 1929 - 2012.

1929 - 2012. Sahrana je danas, 21. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, iz kapele grobqa u Zmajevu. O`alo{}ena porodica. 45637

od: Bore, Nata{e, \or|a, Milenka @i`akov i Bogdanke [pehar.

Porodica Pejak.

45639

45638

^iTUQe l POMeni

dnevnik

21. 1. 1991 - 21. 1. 2012.

subota21.januar2012.

Umrla je moja mama

PETOGODI[WI POMEN

Qubi{a Manastirac

Sla|ana - Sla|a Trifunovi}

general - major

Mila na{a k}eri, i ovaj dan je dan na{e tuge za tobom. Isti je kao i svi pro{li dani bez tebe. Tu`ni smo. Mama i tata.

Mnogo mi nedostaje{. ^uvaj mamu.

Milena \or|evi} 1926 - 2012.

Tvoja Kika.

45625

45608

21. 1. 1991 - 21. 1. 2012.

POMEN

O`alo{}eni sin Boba.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Navr{ava se 40 dana od kada nas je napustio na{ dragi

45614

Radojica \uki} 13. 1. 1928 - 13. 12. 2011. Mnogo nam nedostaje{, sa tugom mislimo na tebe. Supruga Bogdana, sin Dragoqub, snaha Ankica, sestre kao i ostala rodbina.

Sla|ana - Sla|a Trifunovi} Sla|o, svaka misao o tebi budi divqewe. Bila si jedinstvena u svemu.

Mi{i Porodica Gruji}.

Tvoja tetka Dana. 45589

45621

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

45626

POMEN

24. 1. 2002 - 24. 1. 2012.

Qubica [ar~evi}

Deset je dugih godina od kada nije sa nama na{a

1923 - 2012.

POMEN

s qubavqu,

Sahrana je danas, 21. januara 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tuguju za wom: sin Du{an, snaja Nena, unuci Vlada i Duca, praunuci Vule i Milica i snaja Marina. 45622

mr Du{anu [i|aninu dipl. in`. Branislav Petrovi}.

S bolom i tugom opra{tamo se od na{e drage jetrve i strine

Simi Nedeqkovi}u

Posledwi pozdrav dragoj priji

Nanizali se dani u godinu... i jo{ uvek jednako boli. Ostavio si nam qubavi i uspomena za jo{ jedan `ivot, ali bez tebe ni{ta vi{e nije i ne}e biti isto. Nedostaje{ nam beskrajno.

Kaja Stani} U utorak, 24. 1. 2012. godine, u 17 ~asova, u Katedrali, odr`a}emo pomen za pokojnu mamu i suprugu. Daca i Marko.

Tvoji: Buba, Jovana, baka i \ole. 45605

45611

45634

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{eg kolege

Qubice [ar~evi} Anica, Nada i Mira sa porodicom.

Dragica i Branko.

45624

45623

Sau~estvujemo u bolu porodice Pova`an za izgubqenom majkom i suprugom,

Milo{a Cvejina advokata u Novom Sadu

Qubici [ar~evi}

Dana, 14. januara 2012. godine umro je moj predobri suprug

SE]AWE na roditeqe.

Petar Svilar Sahrawen je u Lali}u, 15. januara 2012. godine.

tetka Qubicom Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

Wegova beskrajno tu`na Ksenija.

Anikine - Boba i Milica.

45609

45630 45612

Posledwi pozdrav

Uvek }e{ biti u na{im srcima i rado }emo te se se}ati.

Milo{u Cvejinu

Porodica Leti}.

45620

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Du{an Paripovi} 18. 1. 2007 - 2012.

Milena Paripovi} Sima Nedeqkovi} Porodice: Svir~evi}, Bandin i Jelovac.

45615

Qubi [ar~evi} od porodice Jankovi} - Bo{ka i Pave sa decom.

45646

27. 1. 1994 - 2012. Ve~no }ete ostati u na{im srcima.

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Qubomiru Dragojevi}u Bati Po~ivaj u miru.

Va{i najmiliji.

Brat Radi{a i snaja Blagica sa porodicom.

45610

45628

Qubica [ar~evi} Posledwi pozdrav baka Qubi od instruktora iz auto {kole: Sini{a, [i{ko, Sre}ko i Pera.

45641

^iTUQe l POMeni

subota21.januar2012.

PETOGODI[WI POMEN

Kumo,

dnevnik

JEDNOGODI[WI POMEN

PETOGODI[WI POMEN

30. 1. 1934 - 22. 1. 2011.

21. 1. 2007 - 21. 1. 2012.

Milo{ Stojinov 1991 - 2007. Neka te u ti{ini ve~nosti prati na{a qubav, koja je ja~a od vremena i zaborava. Zauvek si u na{im srcima i mislima. Po~ivaj u miru. Tvoji najmiliji: mama, tata, sestra i brat.

Qubica Pova`an Hvala ti za sve nezaboravne godine dru`ewa. Porodica Petkovi}.

Robert Mihali~ Nisi zaboravqen, u mislima uvek smo sa tobom.

ro|. Mati} U se}awu te ~uvamo, u srcu nosimo.

Tata, mama, brat i snaja.

45448

45431

45339

^ETRDESETODNEVNI POMEN

voqenoj k}erki, sestri i tetki

2002 - 2012.

Navr{ava se {est meseci od kada nema moje drage mame

45603

SE]AWE

Maksim Uzelac Bata

ro|. Cveji}

êdo moje, draga sestro i tetka, kako re}i srcu da ne boluje, du{i da ne tuguje, kada smo te izgubili, a neizmerno voleli. Sa qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava. Izraàvamo zahvalnost svim dragim qudima koji su bili uz nas u najteìm trenucima. Posebno se zahvaqujemo svim zaposlenim u Op{toj bolnici u Vrbasu, Ginekolo{kom odeqewu na nesebi~noj brizi i nezi tokom bolesti na{e Vere.

Voli je i nikada je ne}e zaboraviti wena sestra Mara.

45324

JEDNOGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN

An|elija Stara~ek

In`. Manol S. Ralev

Vidi

Prolaze dani, godine... Ostale su nam samo uspomene.

]erka Goca, suprug Rade.

Pro{lo je ve} 12 godina od kako nije sa nama na{a draga

Veri Kankara{

26. 1. 2007 - 26. 1. 2012.

Tvoji: supruga Olga, }erka Melanija i zet @ivota Petrovi}.

Po~ivaj u miru i spokoju.

45593

U subotu, 21. 1. 2012. u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu poseti}emo wenu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e. Porodice @ivki} i Pejovi}.

Danas, 21. 1. 2012. se navr{avaju dve godine mojoj miloj sestri

Jovan Saka~ Verica - Vera Vojnovi}

45564

Brankica @ivki}

POMEN

Jasna Kurte{ 1966 - 2011.

iz Srbobrana

Jovanke Gruji}

1956 - 2010.

Mnogo dobrote je oti{lo sa tobom. Dok tiho kora~a{ stazama ve~nosti zauvek ostaje{ u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

ro|. Lalo{evi}

S qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava.

Vreme prolazi a tuga ne jewava.

Tvoji: Jo`ef, Sne`ana, Goran, Dragana, Jovan.

Tvoji najmiliji.

]erka Zlatica.

45433

45366

45209

45057

Dana, 21. 1. 2012. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od kako nije sa nama na{ dragi otac, svekar i deda

[ESTONEDEQNI POMEN Danas, 21. 1. 2012. godine odr`a}e se parastos u Mo{orinu na{em dragom i nikad pre`aqenom

U na{im srcima si zauvek.

POMEN

SE]AWE Dana, 23. januara, navr{ava se deset godina od smrti moje drage supruge

Rade Pilipovi} 1924 - 2001.

1997 - 2012. U zvezdama tra`imo tvoje o~i, u vetru glas, u daqini lik. Stvarnost je bolna. Nema te, ali zauvek `ivi{ u na{im srcima.

Mirko Radnov Tuguju za tobom: mati Milica, sestre Du{ica i Mila sa porodicama.

]erke Dragana i Marina, supruga Danica i majka Mara. 45580

45595

TU@NO SE]AWE

1998 - 2012.

PETOGODI[WI POMEN na{em dragom deki.

Zagorke Mandi}

Toga dana iza}i}emo na Gradsko grobqe u Novom Sadu, u 10.30 ~asova. O`alo{}ene porodice: Radnov i Stojanovi}.

ro|ene Opa~i}

Milanu Vrani}u protojereju 1960 - 2011.

Godine prolaze, zaborav nikada, Dragan.

Wegovi najmiliji: supruga \uka, sinovi Borut i Stevan sa porodicama.

45426

45514

45484

SE]AWE

Godine prolaze, tuga i se}awe ostaju.

DESETOGODI[WI POMEN

DVOGODI[WI POMEN Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: mama Mara, supruga Ankica, brat Vesa i sestra Sofija sa porodicama.

45500

Milica Petrovi}

Stevan Nenin

Slavko Ninkov

iz Loka Tuga se ne meri re~ima, suzama, vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Tvoja }erka Zlata i supruga Kaja.

1928 - 2000.

iz Bege~a ^uvamo ga od zaborava. Wegovi: @ivko i An|elka sa porodicama.

SE]AWE na dragu nam

TROGODI[WI POMEN

Sa puno qubavi, po{tovawa i velikom tugom ~uvam uspomenu na tebe.

An|elija Stara~ek ro|. Vinoki} 1956 - 2010.

Milivoje Vuli} 24. 1. 2002 - 24. 1. 2012.

Bolno je i tu`no `iveti bez tebe.

Tvoja Mira.

Majka Dragoslava i brat Nikola sa porodicom.

45439

45502

POMEN

Danas, 21. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo {estonedeqni pomen na{em dragom

Pro{lo je sedam tu`nih dana od kako nije sa nama dragi

45501

45569

Dana, 22. januara 2012. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi

S qubavqu i po{tovawem, porodica.

45512

POMEN

Du{an Kova~evi}

Branko Golubovi} Dragoqub Sekuli} Lala

Angelinu Podobnik Ninu

Pro{le su tri godine od kako nisi sa nama. Godine prolaze, a tuga ostaje u srcima tvojih najmilijih.

23. 1. 1997 - 23. 1. 2012. Uspomena na wu uvek }e `iveti u nama.

Supruga Marija, sin Cane i }erka Mirjana sa porodicama.

Sin Kre{imir, snaja Jasna, unuci @eqko i Dejan.

45520

45530

@ivanu Vitomirovu

S po{tovawem i qubavqu, uspomenu na wega ~uvaju supruga Jela, }erke Natalija i Olivera, unuci Oskar i Duwa, zetovi Vladimir i Branislav.

Supruga Olga, }erke Sne`ana i Vera sa porodicama.

45437

zastavnik JNA u penziji

Nikola Brenesel ^uva}emo uspomenu na dragog prijateqa i dobrog ~oveka. Porodice \urendi} i \or|evi}.

45479

45491

Dvogodi{wi pomen na{em Branku odr`a}emo u nedequ, 22. 1. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Anica, snaja Gordana, unuke Branislava i Borislava, Ranko Vidicki i bra}a i sestra iz Ba~kog Dobrog Poqa. 45504

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota21.januar2012.

POMEN na{oj voqenoj.

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Ksenija @. Mili} Petar Dimitrijevi}

Dipl. in`. Nemawa Popovi}

21. 11. 1989 - 22. 1. 2007.

Vreme prolazi a praznina je sve ve}a, ti{ina sve te`a... O`alo{}ena porodica. 45558

Verujemo da likove dobrih qudi Ti osmehom za nas obasjava{; da ve~no tra`i{ staze i pute, da preko granice prekinute do|e{ do nas. Dana, 21. 1. 2012. godine, u 11.30 sati, na Alma{kom grobqu odr`a}emo petogodi{wi pomen na{oj Kseniji.

[ESTOMESE^NI POMEN

Dragi Ne{o, pro{le su tri godine od kada nisi vi{e sa nama, ali mi te i daqe svaki dan spomiwemo i slike tvoje gledamo. To je sve {to nam je ostalo.

Mama, tata, bake Smiqa, Dobrila i Dragica, deka Branko, sestra Mila, brat Branislav, ujak Du{an i ujna Milica. 45532

Petru Dragi}u Tuguju: supruga Delija i sin Milenko - Mi}a sa porodicom.

Dana, 21. 1. 2012. godine, u 10 ~asova, da}emo pomen na Gradskom grobqu. Postoje se}awa koja ne blede, lice koje se pamti i qubav koja je ve~na.

POMEN na{im dragim, majki i dedi.

Tvoji: supruga Marija, k}erka Biqana, zet Slobodan i unu~ad Elena i Stefan. 45386

45548

POMEN

Julka - Bula Ba{i}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 21. januara 2012. godine, u 10.30 ~asova, u Hramu Prenosa Mo{tiju Svetog Save, na Novom nasequ, u Novom Sadu, davati {estomese~ni parastos na{em voqenom

ro|. Pla~kov 1925 - 2012.

1934 - 2005. dipl. pravniku 1937 - 2011. Wegovi najmiliji: supruga Dragiwa, }erka Aleksandra, unuke An|ela i Andrea, zet Nemawa i ta{ta Qubica.

Pro{lo je sedam godina od kako nisi sa nama. Nedostaje nam tvoja mudrost, plemenitost i vedar duh. Bio si na{ uzor i ponos. Uspomena na tebe je ve~na kao i na{a qubav prema tebi. Porodice: @deri}, Sila|i, Popovi} i Popov.

Zauvek ih u srcima ~uvaju od zaborava Dragan i Du{ka.

45440

45429

45363

IN MEMORIAM

PETOGODI[WI POMEN

Marjan Urekar

Du{an Leti}

â&#x20AC;&#x17E;Po~ivaj u miru do drugog Hristovog dolaska.â&#x20AC;?

Du{an Ba{i} 1921 - 1997.

Tvoja Mirjana Mili}.

45517

SPOMEN

Najmiliji moji,

Svetozar - Mikica Jovanka - Lili 1986 - 2012.

2009 - 2012. Dok je nas i tebe }e biti, u na{im srcima tebe }emo ~uvati.

Mnogo nam nedostaje{.

6. 7. 1921 - 13. 1. 2012. Oti{la si zauvek ali ne iz na{eg ìvota. Tvoj ìvot pun patwe i bola odnela si sa sobom. Gospod Ti je podario dug ìvot jer si zasluìla. Bila nam je ~ast druìti se s Tobom i {to smo bili deo Tebe a Ti deo nas.

Prof. dr Milan @deri} Draganu \or|evi}u

Hilda Simin

2007 - 2012.

Jovanovi} pro|e jo{ jedna pusta godina bez vas.

Tvoji: Marjan i Slavica.

Supruga Mica sa decom i unucima.

45326

45455

45486

Danas, 21. 1. 2012. godine dava}emo petogodi{wi i petoipogodi{wi pomen od kako nisu sa nama na{i dragi roditeqi, deka, baka, pradeka i prabaka

Pro{la je tu`na godina od kada me je napustila moja voqena supruga

DVOGODI[WI POMEN

Mislim na vas i tugujem.

Buca.

GODI[WI POMEN

Mr ph Ru`ica Stoji} 21. 1. 2010 - 21. 1. 2012. Ostaje velika praznina bez tebe sa bolom u du{i. Nedostaju nam tvoje vrline i dobrota sa kojima si nas mnogo, mnogo zadu`ila. Tvoji najmiliji. 45495

Stojanka Milanovi}

Ilija Jawa Todorovi} [to vreme vi{e odmi~e vi nam sve vi{e nedostajete.

Pomen }u dati u nedequ, 22. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na Dowem koviqskom grobqu. Pozivam ro|ake, prijateqe i kom{ije da prisustvuju pomenu.

Sin Milovan, }erke Gospova i Joka sa porodicama.

Wen suprug @ivojin.

45451

45471

07.00 08.00 08.10 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.20 17.55 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.30 00.15 01.25 01.50 02.15

tv program

subota21.januar2012.

Кухињица Вести ФЛУОШ 2011.-Возић Тутко Цртани филмови Вуков видео буквар-слово „Е“ Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се: О.Ш.“Ј. Ј. Змај“, Ср. Каменица Зимзарије, дечији програм Путеви наде Агро мозаик Вести Знање Плави круг Без упута Случај Кепиро Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама ТВ Дневник Политбиро Човек са планом, филм, 1. део Зимзарије, дечији програм ТВ Дневник Серија недеље: Аристократе Фаца Војвођански дневник Из нашег сокака Серија недеље: Аристократе Човек са планом, филм 1. део Политбиро Путеви наде Плави круг

06.00 07.30 08.00 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00

Музичко свитање Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Концерт Е-ТВ Ноге на пут Хало, председниче

Ћаскање (Панонија, 20.30) 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Простор Бели лук и папричица Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.05 08.00 09.05 11.05 12.15 12.46 13.00 13.15 13.30 14.15 15.08 16.55 16.03 16.59 18.30 19.00 19.30 20.05 21.05 23.05 01.15 02.04 02.50 03.20 03.50 04.25 04.50

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно ТВ лица...као сав нормалан свет Непобедиво срце Поаро: Часовници, филм Поаро Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Непобедиво срце Пљачка, филм Миленијум 2, филм Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Лети, лети песмо моја мила Непобедиво срце

Миленијум: Девојчица која се играла ватром Лизбет Саландер се враћа у Шведску пошто је провела годину дана у иностранству. Али, непосредно пред објављивање велике репортаже о секс трафикингу, новинар „Миленијума“ и његова девојка пронађени су мртви у свом стану. Улоге: Мајкл Нигвист, Нуми Рапас, Лена Ендре, Петер Андерсон Режија: Даниел Алфредсон (РТС 1, 23.05)

Роби Колтрејн

Човек са планом Роби Колтрејн у улози брилијантног адвоката који крије мрачне тајне. На основу свог искуства, Џек верује да већина криминалаца бива ухваћена због лошег планирања... Улоге: Роби Колтрејн, Селија Имри, Нил Даџон Режија: Џон Стрикленд (РТВ 1, 17.55)

06.40 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.10 13.55 15.40 16.10 16.35 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

06.30 Филм: То се дешава другима 08.00 Филм: Не боли ме 09.40 Неон сити 10.00 Витраж 10.30 Филм: Живео живот 12.20 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Инспектор Морс 15.45 Неон сити 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Филм: Између ТВ Баштина 18.30 7 НС дана Кухињица – мађ. 19.00 Објектив Добро вече, Војводино (слов) 19.30 Човек лав Птичице, филм (слов) 20.00 Најбољи лек Вести (мађ) 20.30 Седам НС дана Пословни успех, емисија на 21.00 Серијски програм мађ.са титл.на српском 22.00 Објектив Концерт-Маја Мистy 22.30 Лична грешка Бивша љубавница, филм Нуми Рапас 23.00 Инспектор Морс Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар-слово Е Питам се,питам се:О.Ш.“Ј. Ј. Змај“ Ср. Каменица Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) 10.00 Преглед Евролиге ТВ Дневник (слов) 05.30 Дођи на вечеру 11.00 Премијер лига, класик: ТВ Дневник (рус) 08.30 Домаћин Манчестер Сити ТВ Дневник (рум) 10.00 Филм: Бели Олеандер – Манчестер јунајтед ТВ Дневник (ром) 12.00 Филм: Хари Потер 11.30 НБА акција ТВ Дневник (мађ) и ватрени пехар 12.00 Премијер лига, Магазин Спортске вести (мађ) 15.00 Жене 12.30 Најава Премијер лиге Кухињица – мађ. 16.00 Радна акција 13.10 Прави НБА Добро вече, Војводино (мађ) 13.45 Премијер лига: Норвич – Челси 17.00 Будва на пјену од мора Културни магазин (мађ) 18.00 Галилео 16.00 Премијер лига: (Јелен-лет) 19.00 Вести Евертон – Блекбурн Вече шансона, емисија 19.15 Аси 18.30 Премијер лига: на мађарском 20.00 Кад лишће пада Болтон – Ливерпул 15. Божићни концерт хора 21.00 Будва на пјену од мора 20.45 Холандска лига: Твенте – РКЦ Св. Георгије 22.00 Филм: Троја 23.00 НБА. Орландо – ЛА Лејкерс ТВ Продаја 01.30 Топ спид 00.45 Премијер лига: Фулам – Њукасл

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Водич кроз уметност и науку, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек , 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

06.17 Знање имање 07.15 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.00 Ајрон мен 08.22 Бернард 08.26 Срећни клинци 08.48 Блеја 2

Манастир Сопоћани

Бисери светске баштине На подручју старог Раса, прве престонице српске средњовековне државе, сачуван је импресиван број сакралних споменика из тог периода - манастири и цркве, али и делови утврђеног града. Манастир Сопоћани, црква Светих Петра и Павла и манастир Ђурђеви Ступови су споменици неспорне уметничке вредности... Ауторка: Биљана Савић (РТС 2, 14.30) 08.59 09.25 09.45 10.30 11.00 11.30 12.10 12.45 13.00 13.30 14.00 14.30 15.15 15.45 16.05 18.05 20.15 21.45 22.00 23.20 00.20 00.50 04.40 05.30

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.30 16.00 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Руске бајке Вилењаци Верски мозаик Србије Клиника Вет Профил и профи Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Сбија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Бисери светске баштине Вреле гуме Тотал тенис Рукомет: ЕП, други круг, пренос Рукомет: ЕП, други круг, пренос Рукомет: ЕП, други круг, пренос Рукомет: ЕП Хоризонт Галија Вреле гуме Рукомет: ЕП, други круг (р) Хоризонт Клиника Вет

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Здравље и Ви Фуснота Филм: Лов на убицу са Зелене реке Топ шоп Сваштарица Здравље и Ви Улови трофеј Мајсторски Прљави полицајци Шарено Филм: Велика фрка Лажи ме Универзум Филм: Небо боје ваниле Филм: Као Мона Лиза Фринџ Филм: Велика фрка Шарено Филм: Небо боје ваниле

dnevnik

c m y

05.30 Индија 08.00 Знање на поклон 09.15 Цртани филмови 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 12.45 Штребери 15.30 Филм: Бетмен и Робин 18.00 АБА лига: Партизан - Макаби (18.30 Вести - полувреме) 20.00 Штребери 20.25 Истражитељи из Мајамија 21.20 Филм: Полицијска академија 7: Мисија у Москви 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Тачно у подне 01.30 Филм: Музика Кубана 03.05 Саут Парк

07.00 10.00 11.45 12.30 13.30 14.30 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 02.00 03.30

Добро јутро Викендвизија Викенд, породични обрачун Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Филм: Сувишни пртљаг Филм: Опасница Филм

Барби и тајна виле Ракел је била та која је загорчавала живот Барби. Вечити неспоразуми и несугласице трајале су све до једном, када је Кен киднапован од стране виле која је свим силама желела да постане његова жена од тог дана, Барби и Ракел су одлучиле да закопају ратне секире и да удруже своје снаге како би спасиле Кена. (Хепи, 10.00) 06.00 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Алиша Силверстоун

Сувишни пртљаг Емили је увек била богата незрела особа која је сваку ситуацију користила како би скренула пажњу на себе. Једног дана она организује сопствену лажну отмицу и закључава се у пртљажник аутомобила, који лопови краду заједно са њом у пртљажнику. Улоге: Алиша Силверстоун, Бенисио дел Торо, Кристофер Вокен Режија: Марко Брамбиља (Пинк, 00.00)

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.00 03.30 04.55 05.30

Јутарњи програм Торк Метеор и пријатељи Мега минималс Меда Чарли Телешоп Барби и тајна виле, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови – поподне Телешоп Вести Филм Телемастер Моја Србија Парови – преглед дана Парови – Избацивање - уживо Голи живот Парови – ноћ уживо Филм Голи живот Моја Србија Мој подвиг

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota21 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ ГРАНИЦЕ И МЕЂЕ

Пише: Ђуро Загорац 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Краљ посластичара као кувар Нисам знала да сам трудна Храна - Од задовољства до зависности Дечији рођендани за памћење Четири венчања - Америка Необичан секс Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Храна - Од задовољства до зависности Дечији рођендани за памћење Четири венчања - Америка

08.00 Проблем са Толстојем 09.00 Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета 10.00 Мрачна страна Микеланђела 11.00 Пољска битка за Британију 12.00 Египат 13.00 Рим није изграђен за један дан 14.00 Комеда – музика једног живота 15.00 Дневник скулптура 16.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића 17.00 Геније и геометрија. трагови наших тајанствених предака 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 Пали асови Првог светског рата 20.00 Човекова историја 21.00 Рим није изграђен за један дан 22.00 Видео је убио радио 23.00 Дневник скулптура 00.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића 01.00 Геније и геометрија: трагови наших тајанствених предака

Ма ти не Про мо тер б фил мо ва, хо ро ра сум њи вог ква ли те та, за вре ме ’’ку бан ске’’ кри зе ор га ни зу је евент у ма лом гра ди цу. Ко ри сте ци ма сов ну хи сте ри ју и хо рор екс тра ва ган цу, оства ри ће нео че ки ва не ефек те... Уло ге: Џон Гуд ман, Ке ти Мо риjар ти, Сај мон Фен тон Ре жи ја: Џо Дан те (Си не ма ни ја, 12.00)

07.56 Кинотека - циклус класичног вестерна: Таза, Сон оф Цоцхисе, филм 09.13 Мара Маточец, док. филм 09.43 Скица за портрет 10.13 Кућни љубимци 10.46 Азијске разгледнице, док. серија 11.18 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.30 Ветерани мира 13.17 Духовни изазови 13.48 Призма 14.34 Мањински мозаик 14.49 ХАЗУ портрети: Владимир Мажуранић 15.03 Еко зона 15.29 Експедиција тигар 16.23 Евромагазин 17.19 Репортери 18.21 Потрошачки код 18.51 Глобално село 19.30 Дневник 20.01 Емисија уочи референдума о уласку у ЕУ 20.45 Звезде певају 22.35 Дневник 3 23.05 Вечерња премијера: Куле у ваздуху, филм 01.30 Нови једноруки мачевалац, филм 03.04 Скица за портрет

08.25 08.48 09.13 09.42 10.09 11.25

02.36

Патак Фрка Девојчица из будућности 2 Мала ТВ Тролови Ристо Репер, филм Кицбухел: Светски скијашки куп - спуст (М), пренос Хакл, филм КС Аутомагазин Мењам свет 4 зида Магазин УЕФА ЕУРО 2012. Кошарка, АБА лига: Загреб Цедевита, пренос Кицбухел: Светски скијашки куп - спуст (м), снимак Симпсонови Музика, музика... Ајндховен: ЕП у ватерполу: Немачка - Хрватска, пренос Операција Валкира, филм Љубавнице Фринге - на ивици Орест Шургот свира на виолини Ноћни музички програм

05.50 07.30 09.00 10.30 11.50 13.20 15.00 16.40 18.00 19.40 21.10 23.10 01.00 02.30

Мртви не лажу Одбрана домовине Засебан мир Игра са замишљеним другом Завера Мастергејт Братска љубав Блејд у Хонгконгу Девојке из сестринства Друмски тркачи Џејнина кућа Марта из решетака Осуда Одбрана домовине Засебан мир

21.44 23.45 00.35 01.25

Ке ти Мо риjар ти

Дрво без корена Инкогнито Жена временског путника Бетмен. Под црвеном капуљачом Дан заљубљених Шерлок Холмс Зубић вила 69. додела награде Златни глобус (монтирана верзија) Љубав на даљину Ја сам број четири „Ранавејси„ Белина Рај, пакао Симон Кониански

12.10 14.15 16.20 18.00 20.05 21.45 23.30 01.15 02.55 04.20

Ло по ви Ис ку сни ло пов Кит Ри пли по зо ве спо соб ног ко ле гу из Ма ја ми ја, Га бри е ла Мар ти на, да му се при дру жи у Њу јор ку. План је да укра ду два вред на Фа бер же о ва ја је та, за кљу ча на у се фу до бро за шти ће ног ру ског зла та ра Ро ма но ва... Уло ге: Мор ган Фри мен, Ан то нио Бан де рас, Рад ха Ми чел, Ро берт Фо стер Ре жи ја: Ми ли Ле дер (РТЛ, 21.45)

Пу ков ник Кла ус фон Шта у фен берг, је Не мац пле мић ко га по ре кла, ко ји се ис та као у Дру гом свет ском ра ту. Уви ђа ку да Хи тлер во ди сво јом по лит ком и оку пља око се бе исто ми шље ни ке те ку је за ве ру... Уло ге: Том Круз, Ке нет Бра на, Бил Нај ти, Том Вил кин сон, Ка рис ван Ху тен, Те ренс Стемп Ре жи ја: Бра јан Син гер (ХРТ 2, 21.44)

19.09 19.32 20.25

06.00 07.40 09.10 10.55

07.50 Училица 08.25 Ружа ветрова 10.15 Екипа из снова, филм 12.20 Откачени детективи, филм 14.10 Баш као она, филм 16.25 Дозвола за Фокере, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Кућа Дебеле Маме, филм 21.45 Лопови, филм 23.30 На змајевом путу, филм 01.15 Астро шоу 02.15 РТЛ данас 02.50 Откачени детективи, филм

Опе ра ци ја Вал ки ра

18.45

Дигсвил Легенда о змају Покемон 7: Судбина деоксис Путујуће приче Матине Екстремисти Тито и ја Било једном у Кини 3 Браћа Грим Прича без краја Еротски филмови

Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Поморска патрола Монк Краљевски болесници Филм: Остани прибран Ђаволова љубавница

Ка рис ван Ху тен

12.49 14.24 15.25 15.55 16.25 16.55

08.00 08.30 09.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

08.00 10.00 12.00 15.00 20.00 21.00 23.00

04.00 06.20 07.50 10.00 11.30 14.00 16.00 18.10 20.00 21.30 00.00 02.00

Булевар звезда Расинг Аризона Снег пада на кедрове Уврнута наука Између љубави и игре Господин бејзбол Једина права ствар Полицајац из вртића Септембар Булевар звезда Секси Азија Врући сусрети

Ан то нио Бан де рас

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Мегаградитељи Моћни бродови Људских руку дело – Азије Огромне машине Велике селидбе Потрага за природним гасом Браћа из мочваре Мегаградитељи У потрази за забавом Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – Азије Врхунско градитељство Велике селидбе Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Лов на сабљарке Обнова Њујорка Велике селидбе

03.00 09.00 11.30 13.00 14.30 15.15 16.00 16.30 18.15 18.45 19.30 21.30 23.00 00.00 00.30 01.00

Тенис Тенис Алпско скијање Тенис Биатлон Биатлон Крос-кантри скијање Скијашки скокови Тенис Билијар Фудбал Билијар Фудбал Сви спортови Тенис Тенис

Там пон-др жа ва на Ја дра ну

о нач но, по сле пет ве ко ва, Тур ска је ка пи ту - сво ју вла ду. У ту вла ду ушао је и Есад-па ша, али ли ра ла! Уго во ром о ми ру, ко ји је пот пи сан ни она ни је сти гла да ус по ста ви мир. С по чет ком 30. ма ја 1913. у Лон до ну, она се оба ве за ла ра та оти шао је принц, а сти гле вој ске Ита ли је и на то да усту па са ве зни ца ма у Пр вом бал кан ском Аустро у гар ске. ра ту све обла сти свог Цар ства у Евро пи сем Ал Есад-па ша, ина че, ве о ма за ни мљи ва лич ност, ба ни је. Прет ход но су у Лон до ну ве ћа ли су ам ба - бу дућ ност Ал ба ни је је за сни вао на осла ња њу на са до ри шест нај ве ћих европ Ср би ју и Цр ну Го ру, уме сто ских др ж а ва – Бри т а н и ј е, Ита ли ју и Аустро у гар ску, ко је Фран цу ске, Ру си је, Не мач ке, су је же сто ко при ти ска ле. Др Аустро у гар ске и Ита ли је – и жао се оне: Бал кан – бал кан пре по ру чи ли да се на Бал ка ну ским на ро ди ма. Есад је, тај но, фор ми ра но ва др жа ва – Ал ба у ра ту, до шао у Ниш па с Па ни ја. По сле са мо 24 ча са, вла ши ће вом вла дом скло пио уго де тих др жа ва ра до су при хва вор о при ја тељ ству Ал ба ни је ти ле са вет сво јих ам ба са до ра. и Ср би је. У јед ној од 15 та ча Про гла ше на је др жа ва ко ја је ка уго во ра пред ви ђе но је и ус по сто ја ла са мо на па пи ру. по ста вља ње трај ног ми ра из Кад је срп ска вој ска из би ла ме ђу две зе мље, по моћ Ср би је на Ја дран у Пр вом бал кан ском у сре ђи ва њу при ли ка у Ал ба ра ту, ни су се уз бу ди ли ни у ни ји па чак и за јед нич ка од Тур ској ни у Ал ба ни ји. Па бра на. Вра тио се Есад и по но нич но су ре а го ва ли у Бе чу и во пре у зео кон тро лу над сред Ри му. У осло бо ди лач ком ра ту њом Ал ба ни јом. И за хва љу ју ни ко се у тур ској про вин ци ји ћи Есад-па ши, од сту па ње срп Ал ба ни ји ни је бо рио про тив ске вој с ке пре ко Ал б а н и ј е тур ске упра ве. На тур ску си лу 1915. би ло је ма ње тра гич но. уда ри ле су вој ске Ср би је, Грч И он се по ву као са Ср би ма из ке и Цр не Го ре, али су се угро Ал ба ни је. же ни ма осе ти ли Беч и Рим, У но вем бру 1918. срп ска и ко ји су се над ме та ли за пре фран цу ска вој ска је про те ра ла власт на Бал ка ну. Шта пред у из Ал ба ни је Аустро у га ре, а у зе ти да се за у ста ви ши ре ње Ва ло ну и ши ре опет су се уба Грч ке и Цр не Го ре, а на ро чи то Ода ни са ве зник Есад-па ша Топ та ни ци ли Ита ли ја ни. Слу чај Ал да Ср би ја иза ђе на мо ре? За кљу чи ле су да је ства - ба ни је до спео је и на Ми ров ну кон фе рен ци ју у ра ње но ве ’там пон-др жа ве’, под њи хо вим па тро - Па ри зу. Кра ље ви на СХС се из ја сни ла: ус по ста на том, до бит на ком би на ци ја. ви ти не за ви сну др жа ву с гра ни ца ма ко је су од ре Лон дон ским уго во ром, ве ли ке си ле су узе ле се - ђе не 1913. Ако се Ал ба ни ја пре да у над зор Ита би за пра во да од ре де гра ни це Ал ба ни је. Осно ва ли је, ка ко је пред ви ђао тај ни Лон дон ски уго вор, је би ла ела бо рат ко ји су са чи ни ле Ита ли ја и он да на ша кра ље ви на тра жи ре ви зи ју гра ни це. Аустро у гар ска, по ко јем Ал Цен тар ита ли јан ске про па ба ни ја тре ба да об у хва ти и ган де упе рен про тив Кра Есад-па ша је то ком ра та тај но ље ви не СХС био је сме Пећ, При зрен, Охрид, Ђа ко ви цу, Де бар, Кор чу и Ја њи штен у Ска дру, где су се у Ни шу с Па ши ћем уго во рио ну. Се вер је тре ба ло да оста оку п и л и опо з и ц и о н а р и с при ја тељ ство Ал ба ни је не цр но гор ско-тур ска гра ни Ко со ва и Ме то хи је, као и и Ср би је. За хва љу ју ћи ње му ца, док је Ска дар при пао при ста ли це од бе глог кра ља је од сту па ње срп ске вој ске Ал ба н и ји. Под при т и ском Ни ко ле. На дру гој стра ни, ве ли ких си ла, Ср би ја је би ла ви ше пр ва ка, углав ном ка 1915. би ло ма ње тра гич но, при мо ра на на то да од у ста не то лич ких пле ме на на се ве а и он сам по ву као се са од из ла за на мо ре, али ни по ру Ал б а н и ј е, тра ж и л о је Ср б и м а из Ал б а н и ј е ко ју це ну ни је хте ла од те ри ује ди ње ње с Кра љев ством то ри је ко ју је ње на вој ска СХС. Пред ња чи ла су Кли осло бо ди ла у Ма ке до ни ји. мен ти, Ка стра ти, Ду ка ђи ни... Са слич ним зах те Усво јен је ком про мис, ко је су по ну ди ли Ру си ја ви ма на шој де ле га ци ји у Па ри зу при дру жи ли су и Аустро у гар ска. Гра ни ца је 10. апри ла 1913. по - се и пред став ни ци ’На род ног са ве за Ал ба на ца’ ву че на и ишла од мо ра ре ком Бо ја ном до Ска дар - из Аме ри ке. Ту је на рав но, био и вр ло ак ти ван ског је зе ра, чи ме су Ска дар и Тар бош при па ли Есад-па ша. Ал ба ни ји, а Плав, Гу си ње, Пећ, Де ча ни, Ђа ко ви Су сре ли су се апри лу 1919. Па шић и аме рич ки ца, При зрен, Де бар и Охрид на ме ње ни Цр ној Го - пред сед ник Вил сон, ко ји је про кла мо вао на че ло ри и Ср би ји. Од мах се кре ну ло на раз гра ни че ње, пра ва на ро да на са мо о пре де ље ње. Па шић је за но, екс пер ти због из би ја ња Пр вог свет ског ра та сту пао на че ло: Бал кан – бал кан ским на ро ди ма и ни су сти гли и да тра си ра ју гра ни цу с Цр ном Го - да се ал бан ском на ро ду да пот пу на не за ви сност и ром и Ср би јом, што ће ка сни је мно го то га ис ком - да је Кра ље ви на СХС вољ на да уђе у ца рин ску пли ко ва ти. уни ју с њи ма. Про тек то рат Ита ли је или ма ко је Ал ба ни ја је сте кла не за ви сност и гра ни це, али дру ге др жа ве над Ал ба ни јом ство рио би не мир на не и мир. Кра јем 1913, у над ме та њу пле мен ских Бал ка ну. Би ла би то дру га Бо сна и Хер це го ви на, пр ва ка, Есад-па ша Топ та ни се про гла сио за вла да - као очи то ог њи ште не ми ра. Као ре ше ње Ја дран ра сред ње Ал ба ни је. Из би ли су ору жа ни су ко би. ског пи та ња Вил сон је пред ло жио да Ри је ка при У не мо гућ но сти да ус по ста ви мир, Есад-па ша је пад не Ита ли ји, а Кра ље ви на СХС се обе ште ти – пре дао пу но моћ је Ме ђу на род ној ко ми си ји ве ли - Ска дром. ’Кра ље ви на СХС не мо же до би ти ни ка ких си ла да кон тро ли ше ад ми ни стра ци ју и фи - кве уступ ке на ра чун Ал ба ни је!’ Ти ме је Вил сон нан си ја ма ал бан ске др жа ве. Ко ми си ја је ре ши ла, по ка зао да се у прак си не др жи свог ’све тог прин под ути ца јем Аустро у гар ске, да на кне жев ски ци па’ по ко јем је по знат. Он се са гла сио с тим да пре сто Ве ли ке Ал ба ни је до ве де ма лог прин ца, Ита ли ји при пад не Ва ло на са ши ром око ли ном и Нем ца Ви ле ма Ви да, ко ји је у Дра чу фор ми рао и стра те шки ва жно остр во Сан си. Књи гу Ђу ре За гор ца „КР ВА ВЕ МЕ ЂЕ ЈУ ГО СЛА ВИ ЈЕ (Ср би ја и Ср би у њи ма)”, у из да њу „До си је сту ди ја”, мо же те по 400 ди на ра на ру чи ти пу тем те ле фо на 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota21.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог ви кен да ће те би ти ко ри сни и успе шни. Има те до вољ но кон цен тра ци је да ура ди те не ки ка пи тал ни по ду хват, у сфе ри на у ке или би зни са. Али ће те у љу ба ви би ти пот пу но опу ште ни и кре а тив ни. Све опра шта те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

21. januar 2012.

Су бо та је по ма ло те шка јер вас упу ћу је на ка ри је ру и оба ве зе. Али, ту су дра ги и ин те ре сант ни при ја те љи, пу ни иде ја, да вас по ве ду пу тем ко јим се ре ђе или че шће иде, за ви си од вас са мих.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

До пу сти те се би не ки вид не ста шног по на ша ња. Иза ђи те с дру штвом, про ше тај те се, по тр чи те. За бо ра ви те на по сао и бри ге ко је ни ку да не ће по бе ћи. Озбиљ ни раз го во ри и до го во ри.

Ва жан и успе шан по слов ни дан, иако је су бо та. Ду го роч ни до го во ри и пот пи са ни уго во ри ће се по ка за ти као успе шни кроз вре ме. И то не та ко да ле ко вре ме! Кон цен три са ни сте, до след ни и упор ни. Вер ност.

Сун це је да нас ушло у ва зду шни знак Во до ли је, што вам не иде са свим у при лог. До шло је до ба хлад них ве тро ва, ка да са мо ви мо же те угре је ти во ље ну осо бу сво јом уну тра шњом то пло том.

По све ти те све вре ме овог ви кен да дра гој, во ље ној осо би, јер вам пру жа чи сту љу бав. Вре ме бр зо про ла зи па ужи вај те док тра је. Осло бо ди те се оба ве за у јав но сти. Пе да го шки са сво јом де цом.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Упу ће ни сте на ши ру по ро ди цу, ро ђа ке и ко му ни ка ци ју. Успе шни до го во ри вам иду од ру ке. Пла ни ра ни пут ће те од ло жи ти за не ко ма ње хлад но вре ме, сем ако се не од ва жи те на пла ни ну и ски ја ње.

Ге не рал но, мо же те ка ко хо ће те. Во ди те ра чу на о то ме где ула же те но вац и вред но сти, труд и сво ја оче ки ва ња, и ра чу нај те са мо на оне ко је до вољ но ду го и до бро по зна је те. Љу бав у до му.

У ваш знак је упло вио Ме сец, у по тра зи за си гур но шћу и уто чи штем. Ле по се из ра жа ва те, из но се ћи и упу ћу ју ћи на су шти ну ства ри и од но са. По све ти те се де ци или не ком ин те лек ту ал ном ра ду.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Учвр шћу је те љу бав ну сим би о зу кроз за јед нич ке оба ве зе и са др жа је, за јед нич ки труд и рад. Ви кенд ће те про ве сти у свом то плом до му, од ма ра ју ћи се до ми ле во ље. Раз го во ри с де цом.

Сре ћан ва ма ро ђен дан, и овај! У ваш знак је упра во ушло Сун це и по ста ви ло вас у цен тар зби ва ња. Дру же љу би вост и при ја тељ ства до ла зе до пу ног из ра жа ја. И љу бав, на рав но. Ту тро ши те и ула же те.

Уко ли ко вам је не ко од при ја те ља от пу то вао да ле ко, има ће те уче ста ли је ко му ни ка ци је пу тем ком пју те ра. Још увек сте у ле пој и за но сној фа зи, с Ве не ром по ред се бе, па ужи вај те док тра је. А тра ја ће.

TRI^-TRA^

Има своје адуте V REMENSKA

Поп краљица Ма до на признала је да су јој мрежасте чарапе и гаћице „викто ри јас си кре т” нај оми ље ни је ствари на свету, а у њима воли да је види и њен 29 година млађи дечко Бра хим За и бат. Певачица сматра да је секси доње рубље најбоље средство за завођење мушкараца, а помаже и добра линија, коју Мадона више не одржава пилате сом, него искључиво пле сом. - Плес и аеробик најбољи су за задњицу - рекла је 53-годишња звезда, која ће у марту издати свој 12. албум под називом МДНА, па пуном паром ради на његовом стварању.

PROGNOZA

ХладнИје

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хлад ни је уз де ли мич но раз ве дра ва ње и сун ча не ин тер ва ле. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни, по под не слаб за пад ни. При ти сак у Rim по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 4 сте пе на. London ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад ни је уз де ли мич но раз ве дра ва ње и сун ча не ин тер ва ле. Кра јем да на но во на о бла че ње за хва та се вер и до но си ки шу на Cirih то под руч је. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни, по под не слаб ју го за пад ни. Berlin При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 5 сте пе ни. СР БИ ЈА: Хлад ни је са су сне жи цом и сне гом ују тру у цен трал ним и ју Beч жним пре де ли ма, а на се ве ру Ср би је су во уз де ли мич но раз ве дра ва ње. Varшava Сре ди ном да на и по под не у ве ћи ни кра је ва су во, а са мо у пла ни на ма по вре ме но са сне гом. Кра јем да на но во на о бла че ње за хва та се вер. Ве тар Kijev уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, Moskva а мак си мал на 6 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У не де љу то пли је, али уз Oslo облач но вре ме и по вре ме ну ки шу. У по не де љак још ма ло то пли је са сун ча ним пе ри о ди ма, а у уто рак облач но с ки шом. Од сре де хлад ни је са мо - St. Peterburg гу ћим сне гом. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ма ло по вољ ни је, али се по ја ча на опре зност са ве ту је аст ма ти ча ри ма и ср ча ним бо ле сни ци ма, на ро чи то у ју тар њим са ти ма. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње у скла ду са оче ки ва ним тем пе ра ту ра ма.

15 14 12 6 5 6 1

VIC DANA До ла зи Пе ри ца у ам бу лан ту и пи та ме ди цин ску се стру: - Опро сти те, где се да ју ин јек ци је не де љом? - У гу зу, исто као и по не дељ ком - од го во ри се стра.

-3 -6 -2 -4 14

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-1

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

149 (-22)

Slankamen

222 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

208 (-24)

Zemun

264 (-4)

Bogojevo

182 (-22)

Panчevo

290 (4)

Smederevo

456 (-4)

Baч. Palanka 207 (-11) Novi Sad

186 (-12)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

167 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

233 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

214 (-7)

NERA

Hetin

72 (-8)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 100 (-13) Beograd

Kusiћ

217 (-3)

38 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja